Dnevnik 27.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 27. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23418 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA VOJVO\ANSKIM IZBORIMA 14 LISTA, U VE]INSKOJ TRCI DOMINIRAJU GRUPE GRA\ANA

Za 120 mandata, u bubwu 1.293 kandidata Za 120 mandata u pokrajinskom parlamentu, na izborima 6. maja takmi~i}e se ukupno 1.293 kandidata, od kojih je 774

kandidovano na izborima po proporcionalnom modelu na 14 izbornih lista, dok }e se po ve}inskom modelu za

podr{ku bira~a boriti 519 kandidata u 60 izbornih jedinica u Vojvodini.

str. 3

PRED STA VQEN PRO JE KAT POD ZEM NE GA RA @E U NOVOM SADU

IZBORI 2012.

NASLOVI

Ekonomija

TE MA „DNEV NI KA”: SOCIOLOG JOVO BAKI]: MOGU LI GRA\ANI NASLUTITI KAKO ]E IZGLEDATI NOVA VLADA

4 Srbija i Ma|arska izra|uju mapu buke 4 Mlekara u Vrbasu dobila povoqan kredit od Pokrajine

„Dve ri” i URS spre ma ju iz ne na |e we?

Dru{tvo 6 Za vanredne u~enike sredwih {kola vi{e od 3.300 mesta

str. 2

Novi Sad

ZBIRNA IZBORNA LISTA KANDIDATA ZA SKUP[TINU SRBIJE

Na 18 lista vi{e od 3.000 kandidata str. 3

Pro iz vod wa ita li jan ske obu }e u No vom Be ~e ju

Isp od T r g a r e p ub lik e 408 voz il a str. 7

str. 4

8 Zavr{ena nadogradwa {kola „Svetozar Markovi} Toza” i „Kosta Trifkovi}”

Vojvodina 11 Op{tina Oyaci se ume{ala u privatizaciju zadru`ne zemqe

Jo{ toplije Najvi{a temperatura 28 °S

NASTAVQENI PAORSKI PROTESTI

USKORO U SPECIJALNOJ BOLNICI ZA REHABILITACIJU „TERMAL” U VRDNIKU

Pro du `e no Do go vo ra ne ma, trak to ri za da ju mu ke gra |a ni ma le ~e we sr ~a nih Ne }e mo me wa ti bo le sni ka agrar nu po li ti ku MINISTAR POQOPRIVREDE DU[AN PETROVI]

str. 5

str. 6

RESTORAN ILI [KOLA: AKO NAREDBA MINISTARSTVA STIGNE, RAZRE[I]E SVE

SPORT

str. 16 – 21

Proslava male mature jo{ rebus

str. 8

HULIGANI I LOPOVI UNI[TAVAJU POSTAMENTE [IROM ZREWANINA

Obez gla vqe na bi sta Mi haj la Pu pi na str. 6

n KO[ARKA[I VOJVODINE POBEDILI CRVENU ZVEZDU

n TIPSAREVI] POBEDIO @ILA

n I BAVARCI DESETKOVANI U fINALE LIGE [AMPIONA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak27.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

PRED IZ BOR NI MI TING SNS-a U BE O GRA DU

Jor go van ka Ta ba ko vi} kan di dat ki wa za pre mi je ra Kandidatkiwa Srpske napredne stranke za predsednika Vlade Srbije je Jor go van ka Ta ba ko vi}, odlu~eno je ju~e na sednici Predsedni{tva stranke.

To je na predizbornom skupu koalicije okupqene oko napredwaka na Trgu Republike u Beogradu rekao zamenik predsedni-

ka SNS-a Alek san dar Vu ~i}.

On je pozvao gra|ane da ne rasipaju glasove jer, kako je rekao, samo jedna lista i jedan ~ovek mogu da pobede Bo ri sa Ta di }a, a to su SNS i To mi slav Ni ko li}.

Predsedni~ki kandidat koalicije Pokrenimo Srbiju Tomislav Nikoli} pozvao je gra|ane da glasaju za tu koaliciju, jer je to, rekao je,jedina {ansa da se u Srbiji ne{to promeni. „Ako glasate za neku od malih stranaka va{ glas ide direktno Demo-

kratskoj stranci. To se dogodilo sa SPS 2008. godine”, rekao je Nikoli} i dodao da vlast protiv opozicije vodi „odvratnu, prqavu i crnu kampawu”.”Donekle ih i razumem jer nemaju {ta da poka`u. Kad obe}ate 200.000 novih radnih mesta, a toliko qudi ostane bez posla i kad plate padnu za 70 odsto, onda vam preostaje samo da napadate opoziciju”, rekao je Nikoli}. On smatra da }e uprkos takvoj kampawi odneti pobedu na izborima: „Usudio sam se da budem protivkandidat caru Borisu. Stavio sam ruku u zmijsko gnezdo, ujedaju sa svih strana, ali ne shvataju da ni{ta vi{e ne mo`e da me zaustavi”, rekao je Nikoli} i dodao da }e pobediti Tadi}a, jer, kako tvrdi, boqe od wega razume Srbiju. Nikoli} tvrdi da su vladaju}e stranke za kampawu protiv wega i SNS potro{ile novac, s kojim je moglo da se zaposli 1.000 qudi, ili je mogao da bude iskori{}en za obnovu ku}a u Kraqevu ili zapo{qavawe qudi. On je od gra|ana zatra`io pomo} da pokrene Srbiju, uz pomo} novog zakona o javnim nabavkama, novog poreskog sistema, kancelarije za brze odgovore i obra~una sa monopolistima, tajkunima.

T E M A „ D N E V N I K A ” : SO CI O LOG JO VO BA KI]: MO GU LI GRA \A NI NA SLU TI TI KA KO ]E IZ GLE DA TI NO VA VLA DA

„Dve ri” i URS spre ma ju iz ne na |e we?

Da li gra|ani u situaciji kada glavni takmaci izlaze pred wih s istim argumentima i obe}awima uop{te znaju za koga glasaju, za kakav program i kako bi uop{te ta nova vlada mogla izgledati? Odgovor sociologa Jo va Ba ki }a na to pitawe je jasan: – Nema {anse da gra|ani mogu predvideti kako bi vlada mogla izgledati, to u ovom trenutku ne znaju ni sami politi~ari, a gra|ani posebno. Postoje samo razne pretpostavke ko bi s kim mogao, a potom koliko bi ko mogao dobiti na izborima, ali tu su iznena|ewa mogu}a – isti~e Baki} u izjavi za „Dnevnik“.

On ujedno nagla{ava da, osim „Dveri“, nemamo novih lica na politi~koj sceni Srbije, ve} se

– Vide}emo da li }e „Dveri“ ne{to da urade. To je stranka relativno nepoznatih qudi, koji su, me|utim, ipak imali prili~no razvijenu aktivnost u prethodnom periodu i dok nisu bili stranka. Mogu}e da }e deo bira~a koji su nacionalisti~ki opredeqeni, a negde razo~arani stawem na desnom spektru politi~kih ideja, svoje glasove dati wima. U prilog tome ide i relativno bleda kapmawa DSS-a, s jedne strane, i prili~no bled predsedni~ki kandidat SRS-a i relativno rasulo koje se uo~ava u toj stranci, s druge, {to bi moglo motivisati deo bira~a da glasa za „Dveri“ kao za nove qude u politici.

Povodom dileme o tome da li su „Dveri“ kao nova pojava

Ta di}: Pro ve ri ti imo vi nu po li ti ~a ra Predsedni~ki kandidat Bo ris Ta di} pozvao je ju~e na predizbornom skupu u Zaje~aru nadle`ne organe da sprovedu proveru imovine predsedni~kih i drugih kandidata na izborima i da po~nu od wega.

– Predla`em da ta komisija po|e od mene, pa da vidimo ko stoji iza vlasnika imovine, ko ima stanove, ku}e, vikendice, brda i doline, a ko ni{ta od toga nema – rekao je Tadi}, koji je kandidat Koalicije „Izbor za boqi `ivot”, na predizbornom skupu u Zaje~aru. – Da vidimo ko baca pra{inu u o~i gra|anima i svojim protivnicima, ko upu}uje la`i i optu`be bez ikakvog osnova, a ko stoji mirno pred gra|anima, iznose}i svoj plan i tra`e}i

podr{ku i poverewe s namerom da ~estito obavqa svoj posao i u budu}nosti.

On je rekao da je neophodno da se to pitawe ra{~isti jednom za svagda dane bi svi bili optu`ivani i da ne bismo `iveli u atmosferi neprekidnih optu`bi i agresije.

– Pozivam da se krene u unakrsnu analizu mojih prihoda i moje imovine, i da se utvrdi da li u toj imovini postoji bilo {ta za {ta nema finansijskog pokri}a u zaradi koju sam ostvarivao. Neka se to lepo ispita i nek se po|e od mene, pa onda redom, ubrzanim procesom, svaki predsedni~ki kandidat i svaki kandidat za ~lana vlade, pa da vidimo gde postoji sumwa – rekao je Tadi}.

IZ BOR NA KON VEN CI JA SPS–PUPS–JS U ZRE WA NI NU

Da ~i}: Je di no so ci ja li sti na stra ni si ro ma {nih Lider Socijalisti~ke partije Srbije i kandidat Koalicije SPS–PUPS–JS za predsednika Republike Ivi ca Da ~i} poru~io je ju~e s izborne konvencije u Zrewaninu da postoji jasna razlika izme|u liste koju on predvodi i svih ostalih listi koje u~estvuju na predstoje}im izborima. Na skupu odr`anom u zrewaninskoj Hali sportova “Medison” Da~i} je istakao da je poruka Koalicije SPS–PUPS–JS koju upu}uje gra|anima pre svega programskog karaktera.

– Jedino smo mi levi~ari, i jedini socijalista kandidat za predsednika Republike sam ja, a to zna~i da sam jedini na strani onih kojima je potrebna socijalna pravda. U programskom smislu, svi ostali pripadaju strankama desnice ili centra, ali kako se pona{aju u predizbornoj kampawi, rekli bismo da su svi levi~ari i komunisti. Me|utim, to je samo na~in za privla~ewe glasova, zato {to su wihovi programi nepopularni za narod. Zato ja `elim da se u ovoj kampawi jasno istakne ta razlika izme|u wih i nas – naglasio je Da~i}.

Kako je istakao, socijalisti su na strani siroma{nih, radni{tva, penzionera, mladih koji nemaju para da pla}aju {kolarine i bolesnih koji nemaju novca da se le~e.

– Oni, s druge strane, imaju druga~iju koncepciju dru{tva.

Ima ju na umu neo li be ral nu koncepciju, u kojoj je najva`niji profit, a ta koncepcija je i dovela do ovako pqa~ka{ke privatizacije, do otpu{tawa radnika, minimalnih pen zi ja, po ve }a wa {ko la ri na... Oni se zala`u za interese jednog procenta privilegovanih i bogatih, a `ele da za to do bi ju gla so ve si ro ma {nih.

Zato je na{a politika potpuno suprotna i zato `elim da jasno ka`em {ta je na{ ciq, da }emo ga ~vrsto braniti i da }emo imati hrabrosti da donosimo odluke u tom smeru – kazao je Da~i} na skupu kojem su, izme|u ostalih, prisustvovali i potpredesdnica SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Du {an Ba ja to vi} i lider Jedinstvene Srbije Dra gan Mar ko vi} Pal ma. @. B.

~eno bira~ko telo. „Dveri“ mo`da mogu ne{to malo glasova uzeti SNS-u, ali ne previ{e. U tom smislu oni, u stvari, nisu prihvatqivi ni za koga, ni za DS ni za SNS – obja{wava Baki}, dodaju}i da su po istra`ivawima javnog mwewa „Dveri“ i daqe ispod cenzusa, me|utim, „ako se govori o iznena|ewima, meni se ~ini da bi to moglo biti najve}e iznena|ewe“.

Na molbu da prokomentari{e prepucavawe me|u strankama jo{ uvek aktuelne vladaju}e koalicije i da li to mo`e doneti neku druga~iju kombinatoriku posle ovih izbora, Baki} ukazuje na to da sve zavisi od rezultata.

– [to se ti~e URS-a, ne treba o~ekivati da oni budu s DS-om u vlasti, to je prili~no jasno.

Ako s nekim budu, to }e biti napredwaci. Tu ne treba, ~ini mi se, imati iluzija. S druge strane, vide}emo da li }e URS uop{te pre}i cenzus – ni to nije izvesno – verovatno ho}e, ali vide}emo. Recimo, bilo bi malo iznena|ewe ako ne pre|u cen-

qeva koje stranke imaju, vi{e nije tako velika, potrebna je negativna kampawa. Ali nisam siguran u to da ona, posebno ovoliko izra`ena, mo`e doneti neke koristi onome ko je vodi.

Vide}emo. „Veliku koaliciju„ ne treba iskqu~iti, ali to je najmawe verovatna opcija. Za{to? Prosto zbog toga {to ne odgovara ni jednima ni drugima.

Ako se ta koalicija sklopi, obe stranke gubi}e popularnost.

Nije iskqu~eno da neka od tih stranaka na slede}im izborima padne toliko da ne pro|e ni

[to se ti~e URS-a, ne treba o~ekivati da oni budu s DS-om u vlasti, to je prili~no jasno. Ako s nekim budu, to }e biti napredwaci (Jovo Baki})

na ovim izborima uglavnom takmi~e stranke koje su na ovaj ili onaj na~in bile u vlasti.

– To je ne{to {to je problemati~no i, uop{te, ~itava politi~ka scena deluje dosta trulo.

Bira~i to vide i u tom smislu pomalo je i za~u|uju}e da }e ipak, ako je suditi po istra`ivawima javnog mwewa, veliki broj qudi iza}i da glasa – prime}uje Baki}. „Dnevnik“ je interesovalo koje stranke bi mogle biti izborno iznena|ewe.

mo`da prihvatqive kao koaliconi partner i za DS i za SNS, Baki} odgovara da „oni nisu prihvatqivi ni za jedne ni za druge zbog toga {to je wihova politika prema EU veoma jasna“.

– Oni odbijaju svaku pomisao da bi Srbija mogla jednog dana postati ~lanica EU, i u tom smislu su najbli`i DSS-u i SRS-u. Ali je problem za sve te tri stranke to {to „Dveri“ mogu uzimati glasove prvenstveno DSS-a i SRS-a, jer je to ograni-

zus. To bi napredwacima veoma komplikovalo posao. Ako URS ne pre|e cenzus, bila bi potrebna ogromna prednost napredwaka nad DS-om da bi mogli obrazovati vlast – navodi Baki}.

Na pitawe da li iskqu~uje mogu}nost „velike koalicije„ po{to mnogi na osnovu za sada jo{ uvek relativno blede kampawe smatraju da se DS i SNS do sada nisu mnogo me|usobno napadale, Baki} odgovara: – Nije ba{ da nisu, negativna kampawa je prili~no izra`ena i ~ini se, ~ak, da nikada nije bila `e{}a, {to je samo pokazateq da razlike me|utim tim strankama nisu toliko velike kao {to su bile u vreme dok je postojao jak SRS. Tada nije bilo neophodno negativnom kampawom nagla{avati razlike, one su bile svima uo~qive. Sada kada razlika u ideolo{kom smislu, u smislu strate{kih ci-

cenzus ili da ga jedva presko~i.

Jednostavno, takve velike koalicije se retko prave, samo u iznudici, kada je ili novi izbori, ili „velika koalicija„, ili ako je zemqa u opasnosti. U konkretnom slu~aju, do{la bi u obzir jedino ako se nikako druga~ije ne bi mogla formirati vlast nego bi moralo da se ide na nove izbore – navodi Baki}.

Sagovornika smo pitali da li ovakva pat-pozicija izme|u DSa i SNS-a mo`e dovesti do toga da posle izbora opet imamo preglomaznu vladu, u koju bi zbog svakog preko potrebnog glasa, u vlast moglo u}i mnogo mawih stranaka.

– Kod nas je to uobi~ajeno, bilo bi veliko prijatno iznena|ewe da se to ne desi, ali kod nas je obi~aj da se prave glomazne vlade. I to kako vreme odmi~e, vlade su sve glomaznije – zakqu~uje Jovo Baki} za „Dnevnik“.

S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA

Bo ris i Vuk Neko bi pomislio: {to izbori nisu ~e{}e, pa da politi~ari malo `ive kao i ostali gra|ani. Doskoro nezamisliva slika – predsedni~ki kandidat DS-a i donedavno prvi ~ovek dr`ave Bo ris Ta di} i ministar unutra{wih poslova Vuk Je re mi} autobusom krstare po Srbiji. Lista „Za boqi `ivot – Boris Tadi}„ oka~ila je na svoj „Tviter„ profil fotografiju s napisom „Boris i Vuk u razgovoru s mladima“.

Pred sed ni ci pri ja dru `e we Osim {to se voze autobusom, politi~ari u kampawi ~esto piju kafu na javnom mestu. Tako je na „Tviteru„ zabele`eno da je u Aran|elovcu predsednica Skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, koja zamewuje predsednika dr`ave, „sedela u kafi}u na gradskom trgu, pila kafu... Ne boji se svog naroda, kao neki... BRAVO!!!“ Iako se retko ogla{ava na mre`i, uglavnom kada ~estita neke praznike, Slavica \uki}-Dejanovi} je hitro odgovorila na po-

hvale: „Aran|elov~ani su divni qudi, dobri doma}ini, prijalo mi je dru`ewe s wima„.

Sre }na p or odica Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tas ovac svakodnevno je na „Tviteru„ u posledwe vreme. Ne pi{e mnogo, ali „`estoko“.

Tako je na svojoj „lajni„ pribele`io: “2000. godine je ve}a be`anija bila iz turbo-folka u pop-rok, nego iz JUL-a u DOS. A danas, svi su jedna velika sre}na porodica“.

A `ena?

Na dru{tvenim mre`ama poraslao je interesovawe za to ko ima kakvu diplomu. Tako je jedan od tvitera{a saop{tio: „Voleo bih da vidim diplomu `ene Dra gana [ utanovc a, kao i na kojem je radnom mestu raspore|ena u Hipo Alpe-Adrija banci„.

Stigao je ekspresni odgovor ministra vojnog. „Moja `ena je fakultet studirala u Parizu i Londonu, gde je diplomirala, radi kao HR-direktor„, obnarodovao je [utanovac.

Ve li ki im „for mat” Poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} ~esto „naglas“ razmi{qa na „Tviteru„. Tako se izme|u ostalog zapitao: „U prekr{ajnim postupcima po zahtevu poverenika za informacije sudovi u unutra{wosti izri~u kazne, u Beogradu opomene. [ta je razlog? ’Format’ okrivqenih?„, u dilemi je [abi}.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak27.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

NA VOJVO\ANSKIM IZBORIMA 14 LISTA, U VE]INSKOJ TRCI DOMINIRAJU GRUPE GRA\ANA

Za 120 mandata u bubwu 1.293 kandidata Za 120 mandata u pokrajinskom parlamentu na izborima 6. maja takmi~i}e se ukupno 1.293 kandidata, od kojih je 774 kandidovano na izborima po proporcionalnom modelu na 14 izbornih lista, dok }e se po ve}inskom modelu za podr{ku bira~a boriti 519 kandidata u 60 izbornih jedinica u Vojvodini.

Pokrajinska izborna komisija proglasila je zbirnu izbornu listu za proporcionalne izbore na kojima }e gra|ani Vojvodine birati polovinu od ukupnog broja poslanika izme|u 14 lista stranaka i koalicija raspore|enih po redosledu potvr|ivawa liste.

Na prvom mestu je lista “Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}”, na drugom „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Nenad ^anak„, a na tre}em „Ujediweni regioni Srbije – Mla|an Dinki}„.

Pod rednim brojem ~etiri nastupa lista „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq„, a na petom mestu je lista „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli} (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Po kret so ci ja li sta, Po kret ’Snaga Srbije – BK’)„.

Na {estoj poziciji je „Demokratska strank Srbije – Vojislav Ko{tunica„, na sedmoj lista „^edomir Jovanovi} – Vojvo |an ski pre o kret (LDP–SPO–VP–SDU – Bogata Srbija)„.

Pod rednim broje osam izlazi Koalicija „Ivica Da~i} – Socijalisti~ka partija Srbije, Partija ujediwenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije„. Na devetoj pozici ji je „Sa vez voj vo |an skih Ma|ara – I{tvan Pastor„, a na desetoj lista “Dveri za srpsku Vojvodinu”.

Na 11. mestu je Koalicija „Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slova~ka stranka – Laslo Rac Sabo„, a na 12. poziciji „Pokret ma|arske nade – Balint Laslo„.

Pod rednim brojem 13 nastupi}e lista „Crnogorska parti-

ja – Nenad Stevovi}„, a na 14. mestu je „Srpska demokratska stranka – Dragan Da{i}„.

Kandidate za preostalih 60 poslanika koji se biraju na direktnim izborima po ve}inskom dvo kru `nom si ste mu predlo`ilo je ~ak 48 razli~itih predlaga~a, me|u kojima je 27 grupa gra|ana, dok su ostali

Gledano po izbornim jedinicama, najve}a gu`va je u Be~eju, gde se za jedno poslani~ko mesto bori 13 kandidata, a najmawa u Ba~u, gde je u trci za mandat pet kandidata. Ina~e, prose~an broj kandidata u izbornim jedinicama je oko devet. Po pokrajinskim izbornim propisima, po ve}inskom

Na predstoje}im pokrajinskim izborima mo}i }e da glasa 1.735.616 punoletnih gra|ana Vojvodine, za koje }e biti otvoreno 1.787 bira~kih mesta predlaga~i stranke ili koalicije stranaka. Za razliku od izbornih lista na kojima su stranke morale da po{tuju zakonsku obavezu da kandiduju najmawe tre}inu `ena, taj primer nisu sledile i u kandidovawu za ve}inske izbore. Naime, od ukupno 519 ve}inskih kanadidata ~ak je 444 mu{karca, odnosno oko 85,5 odsto, dok je svega 75 `ena, ili tek 14,5 procenata.

sistemu svaka op{tina u APV u pokrajinski parlament daje po jednog poslanika, jedino se u ve}im op{tinama i gradovima bira vi{e poslanika. Tako }e se u Novom Sadu birati sedam poslanika u isto toliko iz bor nih je di ni ca, a za te mandate prijavqen je 61 kandidat. Za ~etiri mandata u Subotici takmi~i}e se 44 kandidata, a u Zrewaninu, gde se bira tri poslanika, ima 29 kan-

didata, dok se za tri mandata u Pan~evu bori 26 kandidata. U Somboru je za dva poslani~ka mesta prijavqen 21 kandidat, dok je za dva mandata u Kikindi u izbornoj trci 19 kandidata.

Na predstoje}im pokrajinskim izborima mo}i }e da glasa 1.735.616 punoletnih gra|ana Vojvodine za koje }e biti otvoreno ukupno 1.787 bira~kih mesta.

Stranke, koalicije i grupe gra|ana koje u~estvuju na pokrajinskim izborima mogu da koriste novac namewen za tro{ko ve kam pa we u po kra jin skom buxetu. Wima }e najpre 20 odsto ukupnih para biti raspore|eno pre izbora, i to u jednaki iz no si ma, od no sno po 387.104 dinara. Svaki podnosilac liste ovu sumu mo`e preuze ti uko li ko do su bo te, 24. aprila u pono}, polo`i izborno jemstvo u istom iznosu.

Po obja{wewu Je le ne Zlo ju tro iz PIK-a, to jemstvo mo`e biti izdato ili kao nov~ana uplata, ili u vidu bankarske garancije, dr`avne hartije od vrednosti, stavqawem hipoteke... Ona je za na{ list pojasnila da jemstvo slu`i kao garancija da }e oni u~esnici izbora koji eventualno ne osvoje minimalni jedan odsto glasova vratiti novac koji im se prosledi za tro{kove kampawe.

Dodala je da }e svi koji osvoje taj minimalni procenat glasova u~estvovati i u raspodeli preostalih 80 odsto para namewe nih za fi nan si ra we tro {kova izborne kampawe u Vojvodini.

Po wenim re~ima, kandidati koji se takmi~e po ve}inskom sistemu pre izbora mo}i }e u prvom krugu da koriste 50 odsto novca od ukupno predvi|enog, a oni koji u|u u drugi krug – preostalu polovinu. S obzirom na broj prijavqenih kandidata, u prvom krugu svaki od wih iz javnih sredstava za kampawu }e dobiti 33.703 dinara, uz uslov da tako|e polo`i izborno jemstvo u istom iznosu.

B. D. Savi}

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE DOBILA ODGOVOR

SNS: \ulijaniju ni dinar Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da je primila odgovor Srpske napredne stranke u kojem navodi da „nije platila ni dinar” biv{em gradona~elniku Wujorka Ru dol fu \u li ja ni ju, niti bilo kojem

~lanu wegovog tima za posetu Beogradu. \ulijani je boravio u privatnoj poseti Beogradu. Wegovi prijateqi koji su mu bili doma}ini zamolili su ga da, u okviru posete, bude i gost zamenika predsednika SNS-a Alek san -

dra Vu ~i }a, objasnio je SNS. U skladu sa svojim ovla{}ewima, Agencija }e nastaviti postupak kontrole prikupqawa i tro{ewa novca svih u~esnika izborne kampawe, navodi se u saop{tewu.

PRI^AoNIcA „Qubomoran sam kada ~itam ko je sve do{ao u Suboticu i najavqujem vam ozbiqno takmi~ewe u naredne ~etiri godine”, Dra gan \i las (DS). *** „Ne}emo zaboraviti radikalske zar|ale ka{ike, sendvi~e i proterivawa iz Vojvodine. Ba{ nas briga {to su obukli evropsko odelo, oni su u srcima i glavama isti qudi koji su devedesetih godina 20. veka {irili strah po Vojvodini”, Oli ver Du li} (DS). *** „Evo vam, gospo|ice Jerkov, diploma. Sme{no je ~ime se bavite”, Ma rio Ma le ti} (SNS). *** „Tu`no je {to je ta diploma do sada bila misterija. A sad da vidimo kako je studirao”, Alek san dra Jer kov (LSV). *** „Gospodinu Tadi}u poru~ujem da ne mo`e od mene da na~ini neprijateqa jer ja ne mrzim nikoga, ali mi je veoma indikativno da se pona{a neprijateqski, da organizuje ovakve vidove kampawe i da ukupno protiv mene potro{i 1.000 radnih mesta„, To mi slav Ni ko li} (SNS). *** „U Srbiji vlada najve}i stepen demokratije i slobode u istoriji dru{tva„, Bo ris Ta di} (DS). *** „Nikoli}a niko ne mo`e da prepozna od kada je iza{ao iz [e{eqeve ko`e, obe}ava kule i gradove. Tadi} uspeva da tr~i na maratonu i da se rukuje s An ge lom Mer kel. Ne znam {ta mu je gore. I jedan i drugi pri~aju da ne smemo da qutimo strance. A ja sam s obe noge ovde u Srbiji„, Ivi ca Da ~i} (SPS). *** „Srbija mo`e opstati samo kao slobodna, vojno i politi~ki neutralna dr`ava na tradiciji i stazama vladarskih Nemawi}a„, Vo ji slav Ko {tu ni ca (DSS). *** „Mi smo jedina stranka koja se zala`e za preraspodelu dru{tvenog bogatstva s tajkuna na siroma{nije slojeve gra|ana uvo|ewem ekstraporeza za privatne kompanije koje imaju godi{wi prihod ve}i od 100 miliona evra„. Alek san dar Mar ti no vi} (SRS), *** „Wemu je potrebno ponovo da optu`uje da bi ubla`io surovu realnost koja ga ~eka posle izbora. Ubrzo }e se videti da mu ni izbori u Islamskoj zajednici nisu po voqi, i tamo }e mu neko biti kriv„, Me ho Ome ro vi} (SDPS). *** „Sva {kolska deca treba da nau~e plivawe i klizawe na ra~un grada„, Mi ro slav Ili} (GG „Mi”, Novi Sad).

Priredio: P. Klai}

RIK: Zbirna izborna lista Na zbirnoj izbornoj listi kandidata za poslanike Skup{tine Srbije, koju je utvrdila Republi~ka izborna komisija, je 18 lista s vi{e od 3.000 kandidata za 250 poslanika republi~kog parlamenta. Kako je objavqeno na sajtu RIK-a, prva na zbirnoj listi je lista „Za boqi `ivot – Boris Tadi}”, druga je „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, a tre}i su „Ujediweni regioni – Mla|an Dinki}”. Na ~etvrtom mestu je lista „^edomir Jovanovi} – Preokret”, a na petom lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}”. Na {estom mestu je lista „Demokratska stranka Srbije – Vojislav Ko{tunica”, na sedmom „Ivica Da~i} – SPS, PUPS, JS”, a na osmom „Dveri za `ivot

Srbije”. Deveta je lista „Savez vojvo|anskih Ma|ara – I{tvan Pastor”, a deseta „Reformisti~ka stranka – prof. dr Milan Vi{wi}”. Lista „Stranka demokratske akcije Sanxaka – dr Sulejman Ugqanin” je na 11. mestu, Pokret radnika i seqaka na dvanaestom, „Socijaldemokratski savez – Neboj{a Lekovi}” je trinaesti, a lista Koalicije „Sve zajedno – BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slova~ka stranka – Emir Elfi}” je ~etrnaesta. Na petnaestom mestu je lista „Koalicije Albanaca Pre{evske doline”, na 16. „Crnogorska partija – Nenad Stevovi}”, na 17. je lista „Komunisti~ka partija – Josip Broz” i na 18. lista „Nijedan od ponu|enih odgovora”.

FOTO DANA

REKLI SU \eli}: Zaposliti qude od 45 do 60 godina

Bajatovi}: Srbija nije maloletna

Popovi}: Bor~a i „Real Madrid”

Demokratska stranka najavila je nova pravila za doma}e i strane firme koje budu dobijale novac iz buxeta.

– Odre|eni procenat novozaposlenih u tim firmama mora}e da bude iz redova sredwe generacije, od 45 do 60 godina – rekao je Bo `i dar \e li} na tribini „NIN Fokus” u organizaciji tog nedeqnika.

On je istakao stav DS-a da }e se nastaviti privla~ewe stranih investicija kao podr{ke malim preduze}ima, ali i da je „neophodno aktivirati vlastiti preduzetni~ki potencijal”. Po \eli}evim re~ima, budu}a srpska razvojna banka ima za ciqnu grupu upravo mala preduze}a. Kredibilitet DS-a, kako je rekao, jesu izgradwa kqu~nih mostova, 160 kilometara autoputeva, mogu}nost da se u predstoje}em periodu zavr{i Koridor 10 do granice s Makedonijom i Bugarskom, kao i izgradwa Koridora 11 do Jadrana.

Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije Du {an Ba ja to vi} je ocenio da je nemogu}e ispraviti sve pogre{ne privatizacije, i da bi dr`ava morala da osmisli strategiju dr`avnog intervencionizma kada su u pitawu veliki i strate{ki sistemi koji imaju ekonomsku budu}nost.

– Strane investicije }e popraviti tehnolo{ki jaz, ali samo tamo gde stranci imaju interes, pa dr`ava mora da ima plan za popravak doma}e privrede, a to je dr`avni intervencionizam u kojem }e se deo javnog sektora, ukqu~uju}i i Vladu, pona{ati kao fond – objasnio je Bajatovi}.

Govore}i o tome da li je Srbiji potreban aran`man s MMF-om, s obzirom na to da je upravo lider SPS-a Ivi ca Da ~i} doveo u pitawe wegovu neophodnost, Bajatovi} je odgovorio da Srbiji MMF ne treba i da Srbija „nije maloletna”.

– Ja sam to govorio i pre Da~i}a – kazao je on.

Ne nad Po po vi} je ponovio stav Demokratske stranke Srbije da je Srbiji neophodna politi~ka neutralnost i da Srbija „ne sme da ide dubqe u evropske integracije”.

– Za ovih nekoliko godina imali smo ~ist gubitak od carina od 500 ili 600 miliona evra, dok je indirektni gubitak mnogo ve}i – rekao je Popovi}.

On je upozorio na to da poqoprivredna proizvodwa Srbije nije u stawu da bude konkurentna poqoprivrednicima iz EU koji, kako je rekao, imaju ve}e subvencije i jeftinije kredite na du`i rok.

– Ja se najvi{e bojim za srpske poqoprivrednike kada do|e 1. januar 2014. godine i potpuna liberalizacija jer mi nismo spremni za tu tr`i{nu utakmicu. To je kao kad bi fudbalski klub iz Bor~e igrao s „Realom„ iz Madrida – upozorio je Popovi}.

On je napomenuo da se nijedna zemqa nije izvukla iz krize bez zadu`ivawa, samo se radi o razli~itim principima zadu`ivawa.

NIKOLI]EVA DIPLOMA: Srp ska na pred na stran ka obe lo da ni la je ju ~e di plo me svog li de ra Tomislava Nikoli}a o za vr {e nom Fa kul te tu za me nay ment u No vom Sa du 2007. go di ne i ma ster stu di ji ma na Fa kul te tu za eko no mi ju i in `e wer ski me na ye ment, ta ko |e u No vom Sa du, ove go di ne. ^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Zorana Mihajlovi} je, po ka zu ju }i di plo me na kon fe ren ci ji za no vi na re, re kla da je sa da do ka za no da je la` sve {to su go vo ri li pred stav ni ci De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, „kao i da je bi la la` da di plo me ne ma”.

– Po {to je ovo ne pri me re no i la `i mo ra ju da pre sta nu, SNS }e zah te va ti, pu tem ci vil ne tu `be ko ju }e mo pod ne ti, na kna du {te te od Aleksandre Jerkov i me di ja ko ji su pre no si li ove ne i sti ne, zbog uvre de ~a sti i ugle da Ni ko li }a – na ja vi la je ona.

4

ekonomija

petak27.april2012.

FOND ZA RAZ VOJ VOJ VO DI NE PLA SI RAO U VR BAS 10 MI LI O NA EVRA

Po vo qan kre dit pro {i rio ka pa ci te te

No vi po gon sa skla di {nim pro sto rom u mle ka ri „Da na” u Vr ba su pu sti li su ju ~e u rad di rek tor ka Fon da za raz voj AP Voj vo di ne Sne `a na Re pac i pred sed nik op {ti ne Vr bas dr @eq ko Vi do vi}.

Ova mle ka ra po slu je u okvi ru Po qo pri vred nog pred u ze }a „Sa va Ko va ~e vi}”, a Po kra jin ski fond za raz voj odo brio joj je kre dit od 40 mi li o na di na ra.

– Uslo vi fi nan si ra wa su vi {e ne go od li~ ni, kre dit je na pet go di na s 2,1 po sto ka ma te na go di {wem ni vou – re kla je Sne `a na Re pac. – To je sa mo je dan od 350 odo bre nih kre di ta u op {ti ni Vr bas, gde smo ukup no iz dvo ji li vi {e od de set mi li o na evra, {to je zna ~a jan do pri nos Vr ba su, za po {qa va wu u ovoj sre di ni i raz vo ju po qo pri vre de.

Pred sed nik op {ti ne dr @eq ko Vi do vi} je ka zao da otva ra we mle ka re „Da na” i pro {i re we we nih pro iz vod nih ka pa ci te ta ne zna ~i sa mo pet no vih rad nih me sta ve} to zna ~i i no va rad na me sta za oko 100 po qo pri vred ni ka ko ji }e se ba vi ti pro iz vod wom mle ka.

– Mle ka ra }e ot ku pqi va ti mle ko po tr `i {nim ce na ma, ta ko da po qo pri vred ni ci ne }e bi ti uce wi va ni. Op {ti na Vr bas }e iz Fon da za po qo pri vre du da ti po qo pri vred ni ci ma sve {to im je po treb no za for mi ra we kre di ta i ot pla }i va ti ka ma tu, ta ko da }e im ti kre di ti prak ti~ no bi ti bes ka mat ni – ka zao je Vi do vi}.

Je dan od vla sni ka PP „Sa va Ko va ~e vi}” Zdrav ko Pa vi }e vi} je na gla sio da je ce lo kup na in ve sti ci ja pro {i re wa mle ka re „Da na” vred na oko tri mi li o na evra i da je mo gu }i teh ni~ ki ka pa ci tet mle ka re pro iz vod wa iz me |u 50.000 i 60.000 li ta ra mle ka dnev no.

– Ka da je PP „Sa va Ko va ~e vi}” pri va ti zo va no 2003. go di ne, mle ka ra „Da na” je dnev no pro iz vo di la oko 3.000 do 5.000 li ta ra mle ka. U ovom tre nut ku pro iz vo di mo 20.000 do 22.000 li ta ra dnev no od ju ni ca s na {e far me. Pla ni ra mo da tu far mu pro {i ri mo da bi smo pro iz vo di li 30.000 li ta ra s na {e far me – re kao je Pa vi }e vi}.

M. Ke ko vi}

PRED PR VO MAJ SKI PRA ZNI K

Do dat ni va go ni za auto mo bi le Zbog po ve }a wa in te re so va wa za pu to va we do Ba ra, JP „@e le zni ce Sr bi je” je od si no} uve lo do dat ne va go ne za pre voz auto mo bi la u vo zu „Lov }en”, ko ji po la zi iz Be o gra da za Bar u 20.10 sa ti. U po vrat ku va go ni za pre voz auto mo bi la }e bi ti od da nas u sa sta vu vo za ko ji iz Ba ra po la zi u 19 ~a so va, sa op {ti le su „@e le zni ce Sr bi je”.

Po {to se, kao i ra ni jih go di na, uo~i i to kom pr vo maj skog pra zni ka o~e ku je vi {e put ni ka iz Be o gra da za No vi Sad, Su bo ti cu i dru ga me sta, re dov ni po la sci vo zo va }e se, shod no zah te vi ma put ni ka, po ja ~a va ti do dat nim va go ni ma da bi bi lo do voq no me sta za sve. U me |u na rod nim vo zo vi ma ima do voq no me sta za broj ne evrop ske de sti na ci je.

R. D.

PRE KO GRA NI^ NA SA RAD WA SR BI JE I MA \AR SKE

Stra te {ko ma pi ra we bu ke

Za hva qu ju }i IPA pro gra mu za pre ko gra ni~ nu sa rad wu No vi Sad i ma |ar ski grad Ba ja ostva ru ju za jed ni~ ki pro je kat „Stra te {ko ma pi ra we bu ke i ak ci o ni plan”. No si lac pro jek ta je Ba ja, a pr vi pro jekt ni part ner u Sr bi ji Teh no lo {ki fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

Tim po vo dom u Ba ji je odr `a na kon fe ren ci ja, na ko joj su u~e stvo va li pred stav ni ci iz na {e ze mqe i Ma |ar ske, a po mo} nik mi ni stra `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Ne boj {a Po ki mi ca is ta kao je da su pro jek ti pre ko gra ni~ ne sa rad we iz u zet no do bar na ~in za ostva ri va we za jed ni~ kih ci qe va, a da su re zul ta ti onih ko ji se ostva ru ju s Ma |ar skom naj u spe {ni ji i naj bo qe se im ple men ti ra ju. Po we go vim re ~i ma, is ku stvo i zna we ma |ar skih part ne ra je od iz u zet nog zna ~a ja za Sr bi ju, ko ja je kan di dat za ula zak u Evrop sku uni ju, a da je po {to va we stan dar da u obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne od pre sud nog zna ~a ja na tom pu tu.

Ka ko ka `e de kan Teh no lo {kog fa kul te ta Zol tan Za var go, ovaj pro je kat za po ~eo je 1. no vem bra pro {le go di ne i tra je 16 me se ci, od no sno do 28. fe bru a ra 2013. go di ne, a ukup na vred nost pro jek ta je ne {to ve }a od 335.000 evra. Za deo pro jek ta ko ji }e se od vi ja ti u No vom Sa du vred nost iz no si go to vo 144.000 evra, od ko jih je Evrop ska ko mi si ja obez be di la ne {to vi {e od 122.000 evra.

- Stra te gi jom raz vo ja No vog Sa da pred vi |en je mo ni to rig bu ke, ta oblast je i za kon ski re gu li sa na, a i oba ve za je na {e ze mqe da se on spro ve de do 2015. go di ne ka `e Za var go. - U No vom Sa du odav no se me ri bu ka, ali do sa da ni su ra |e ne stra te {ke kar te, {to }e sa da bi ti ura |e no. Ni vo bu ke }e bi ti me ren na od go va ra ju }im lo ka ci ja ma, a po tom }e bi ti iz ra |e ne sta ra te {ke kar te/ma pe na osno vu ko jih }e bi ti pred u ze ti ko ra ci ko ji }e ni vo bu ke sve sti na do zvo qe ni ni vo.

D. Mla |e no vi}

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

DA LI JE MO GU ]A SA RAD WA SRP SKIH I HR VAT SKIH GRA \E VIN SKIH FIR MI

Iz ste ~a ja se ne mo `e na Bli ski is tok Ka da je u Za gre bu pre ne ki dan otvo re no pred stav ni {tvo Pri vred ne ko mo re Sr bi je, is tak nu to je da }e to ima ti po se ban zna ~aj za jed ni~ ki na stup srp ske i hr vat ske pri vre de na tre }im tr `i {ti ma te za sna `ni ji pro dor pri vred nih su bje ka ta iz na {e ze mqe na tr `i {te Hr vat ske. Me |u tim, se kre tar Od bo ra PKS-a za gra |e vi nar stvo Go ran Ro di} ka `e za na{ list da ma lo {ta mo `e da re {i tek jed na kan ce la ri ja u Za gre bu – bar ka da je re~ o sa rad wi gra |e vin skih fir mi i wi ho vom za jed ni~ kom na stu pu u ino stran stvu, o ~e mu se raz go va ra ve} dve go di ne. Ro di} ka `e da naj pre tre ba sre di ti si tu a ci ju u ze mqi – osno va ti raz voj nu ban ku i spre ~i ti ste ~aj gra |e vin skih fir mi.

– Na stup dve gra |e vin ske in du stri je – srp ske i hr vat ske – na tre }im tr `i {ti ma mo `e do ne ti ve li ke po slo ve i spa sti ve li ki deo i jed ne i dru ge pri vre de – ka `e Ro di}. – Ne ka da smo ra di li za jed no i kao glav ni iz vo |a ~i ma sov no za po {qa va li hr vat ske fir me, pr ven stve no u opre ma wu en te ri je ra u ino stran stvu. Ta da su ra di le wi ho ve kom pa ni je po put „In du stro grad we”, „Lav ~e vi }a”, „Kon struk to ra”, a od na {ih su pred wa ~i li „Rad”, „Trud be nik”, „Kom grap”... i go di {we smo ostva ri va li vi {e od 2,5 mi li jar de do la ra. Me |u tim, ne kad bi lo.

Da nas smo, po re ~i ma sa go vor ni ka, da le ko od to ga. Ve} dve go di ne se raz go va ra o to me da se osnu je za jed ni~ ki kon zor ci jum s hr vat skim gra |e vin skim fir ma ma i na stu pi u ino stran stvu, ali kon kret nih re zul ta ta ne ma. I ne dav no su se gra |e vin ci dve ze mqe sre li da raz mo tre ka ko ka ko da kre nu na stra na gra di li {ta gde ima po sla.

– Mo gli bi smo ra di ti u ze mqa ma Bli skog is to ka, Ru si ji, Ka zah sta nu i Azer bej xa nu jer smo tu pri sut ni ji ne go hr vat ske fir me – ka `e Ro -

Dug mi li jar du evra Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u PK Voj vo di ne @ar ko ^a |e no vi} ka `e da tre ba da se re {e unu tra {wi pro ble mi i me |u sob na po tra `i va wa, od no sno na ~in vra }a wa du go va dr `a ve, ukqu ~u ju }i lo kal nu sa mo u pra vu, gra |e vin skim fir ma ma, ko ji se kre }u oko mi li jar du evra. Zbog ogrom nih du go va fir me mo ra ju sa me da fi nan si ra ju i pro iz vod wu i ra do ve, za du `u ju se kod ba na ka, a PDV, na o pa ko li je, mo ra ju da pla }a ju una pred, a ne po na pla }e noj re a li za ci ji, zbog ~e ga ve li ki si ste mi ve} do la ze pred ste ~aj. di}. – Po tre be za na {im gra |e vin skim rad ni ci ma su ve li ke, oni nas jo{ uvek tre ti ra ju kao biv {u Ju go sla vi ju jer su ta ko na vi kli, ali je osnov ni pro blem taj {to jo{ uvek ne ma mo srp sku ban ku, dok je Hr va ti ima ju.

U raz go vo ru sa zna je mo da ima vi {e va ri jan ti za za jed ni~ ki na -

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,5973

111,8340

114,4062

109,2618

Australija

dolar

1

85,9654

87,7198

89,7374

85,7022

Kanada

dolar

1

84,3511

86,0725

88,0522

84,0928

Danska

kruna

1

14,7296

15,0302

15,3759

14,6845

Norve{ka

kruna

1

14,4905

14,7862

15,1263

14,4461

[vedska

kruna

1

12,3329

12,5846

12,8740

12,2952

[vajcarska

franak

1

91,1412

93,0012

95,1402

90,8622

V. Britanija

funta

1

134,0312

136,7665

139,9121

133,6209

SAD

dolar

1

82,8776

84,5690

86,5141

82,6239

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 4. 2012. godine

stup: tre nut no bi smo se mo gli oslo ni ti na wi ho vu ban ku da obez be di ga ran ci je, u tom slu ~a ju bi Hr va ti pred vo di li kon zor ci jum, ali na {e fir me su u ve li kim fi nan sij skim te {ko }a ma i naj pre mo ra mo re {i ti pi ta we do ma }e li kvid no sti jer ka da se na stu pa na stra nom tr `i {tu, svi tra `e zdra -

ve fir me, a na {i po ka za te qi go vo re su prot no. S jed ne stra ne, do ma }a gra |e vin ska in du stri ja je pred ko lap som i mo gu} je ste ~aj za broj ne fir me, a s dru ge, ne ma mo ni re fe ren ce. Dok su u Hr vat skoj na iz grad wi 93 od sto pu te va an ga `o va li svo je fir me a tek ma wi deo kom pa ni je sa stra ne, kod nas na ka pi tal nim objek ti ma ne ra di ni ti jed na do ma }a fir ma kao glav ni iz vo |a~. I za to ne ma mo re fe ren ce.

S dru ge, pak, stra ne, Ro di} ka `e da hr vat ska gra |e vin ska ope ra ti va i in du stri ja ima mno go otvo re nih fir mi u Sr bi ji, ku pi li su na {e fa bri ke gra |e vin skog ma te ri ja la, dok srp skih gra |e vin skih fir mi u Hr vat skoj ne ma. Mo `da tu po mog ne pred stav ni {tvo PKSa u Za gre bu.

R. Da u to vi}

Pro iz vod wa ita li jan ske obu }e u No vom Be ~e ju Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} sve ~a no je ju ~e u No vom Be ~e ju otvo rio po go ne ita li jan sko-ru mun ske kom pa ni je “Ser bia ma ni fat tu re” ko ja se ba vi iz ra dom de lo va za `en sku obu }u i ko ja tre nut no za po {qa va 153 rad ni ka. Paj ti} je tom pri li kom s pred stav ni ci ma fa bri ke pot pi sao spo ra zum o fi nan si ra wu po sto je }ih rad nih me sta. Ka ko je na ja vqe no, kom pa ni ja, ~i ji su po go ni sme {te ni u pro sto ri ja ma ne ka da {weg pred u ze }a “Po be da”, do kra ja go di ne upo sli }e jo{ 150 rad ni ka.

Ge ne ral na di rek tor ka te mi {var skog pred u ze }a “Fron tlajn Evro fleks”, u okvi ru ko jeg ra di no vo be ~ej ska fir ma, Do mi ni ka Mu re {an, ob ja sni la je da je “Fron tlajn Evro fleks” osno van 1996. go di ne i da ima sto od sto stra ni ka pi tal. Ova fa bri ka, po we nim re ~i ma, go di {we pro iz vo di 500.000 pa ri `en skih ci pe la vi so kog kva li te ta.

– Do sa da se 80 od sto pro iz vod we gor weg de la obu }e za na {e po tre be oba vqa lo u tre }im fa bri ka ma u Sr bi ji i Ma ke do ni ji. Ali, sa da to vi {e ne }e bi ti slu ~aj. Pla ni ra mo da ov de po stig ne mo pro duk ci ju od 35.000

vo |an ski pre mi jer, i pod vu kao da se stra te gi ja pri vla ~e wa ita li jan skih in ve sti to ra iz ru mun skog de la Ba na ta po ka za la do brom.

Paj ti} je do dao da Po kra ji na ofan ziv no na sta vqa da se ob ra -

Fa bri ka le ko va

pa ri gor weg de la obu }e – re kla je Do mi ni ka Mu re {an, i do da la da je u to ku obu ka rad ne sna ge a da je taj po sao po ve ren qu di ma iz Ru mu ni je. Obi la ze }i pro iz vod ne po go ne, za jed no sa po kra jin skim se kre ta rom za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla vom Va si nom, Paj ti} je na gla sio da je Vla da Voj vo di ne pri hva ti la fi nan si ra we 153 rad na me sta i da ti me ofan ziv no na sta vqa da in ve sti ra u Ba nat.

– Zna mo da Ba nat ima onu vr stu po ten ci ja la ko ju po se du je Srem. Pre dva na est go di na Srem je bio naj ne ra zvi je ni ji deo Sr bi je, a sa da je naj di na mi~ ni ji deo. Sve vi {e i vi {e in ve sti ci ja ima mo i u Ba na tu. Ovo je, prak ti~ no, u po sled wu ne de qu da na, tre }a fa bri ka u Ba na tu ko ja je zva ni~ no po ~e la rad. Do kra ja go di ne u ovom pred u ze }u bi }e 300 rad nih me sta i za i sta nam je bit no {to se ra di o `en skoj rad noj sna zi – re kao je voj -

Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov ka zao je da je in ve sti ci ja ita li jan sko-ru mun ske kom pa ni je vred na mi lion evra i da }e jo{ to li ko bi ti ulo `e no u na red nom pe ri o du.

Vre ba lov je na ja vio i sko ro otva ra we fa bri ke le ko va u No vom Be ~e ju.

– Rad lo kal ne sa mo u pra ve u po sled wih {est go di na na po kon je po ~eo da da je svo je re zul ta te – oce nio je pr vi ~o vek no vo be ~ej ske op {ti ne. ~u na va s ne za po sle no {}u u Voj vo di ni.

– Sto ga ni je ~ud no da ovog me se ca ima mo 2.000 ne za po sle nih ma we ne go pret hod nog me se ca – za kqu ~io je Paj ti}. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,06

389

163.380

Institut za strane jezike, BG

20,00

12.000

48.000

Energoprojekt Niskogradwa, BG

10,00

770

120.120

7,69

7.000

7.000

1,90 Promena %

1.665 Cena

28.471.080 Promet

Zdravqe, Leskovac

-12,01

4.324

Banini, Kikinda

-12,00

Albus, Novi Sad

-10,94

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd Iritel, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (495,86

Promet

Energoprojekt Visokogradwa, BG

Fabrika {e}era, Crvenka

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Naziv kompanije

0,54)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,19

1.602

434.101

NIS, Novi Sad

1,54

660

11.359.343

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.645

0,00

Imlek, Beograd

0,27

3.007

2.218.826

Soja protein, Be~ej

1,51

537

597.064

43.240

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,48

480

2.950.993

26.312

78.936

Energoprojekt holding, Beograd

-1,53

450

100.350

236

31.388

Jubmes banka, Beograd

-0,04

11.294

79.058

Agrobanka, Beograd

0,11

901

51.311

Metalac, Gorwi Milanovac

1,90

1.665

28.471.080

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-9,09

40

4.720

-5,61 Promena %

303 Cena

18.180 Promet

1,54

660

11.359.343

STUP Vr{ac, Vr{ac

0,00

15.500

2.325.000

0,00

7.000

0,00

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

360

824.400

Tigar, Pirot

0,00

499

136.227

Mlekara, Subotica

0,00

1.600

665.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

296

0,00

Soja protein, Be~ej

1,51

537

597.064

Svi iznosi su dati u dinarima

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da u ovom tre nut ku ni je mo gu }e pro me ni ti te ku }u agrar nu po li ti ku, jer bi to zna ~i lo sta vqa we van sna ge svih ured bi i vra }a we ve} po deq nih sub ven ci ja. Pe tro vi} je uka zao da bi is pu we we zah te va de la ne za do voq nih ze mqo rad ni ka iz Voj vo di ne, zna ~i lo da vla sni ci 250.000 ga zdin sta va, ko ji su ve} ko ri sti li re gres za go ri vo, mo ra ju da vra te taj no vac. Isti slu ~aj bi bio i sa 170.000 ga zdin sta va ko ji ma je do ju ~e is pla }e no dve mi li jar de di na ra, na ime avan sa za pro le} nu se tvu, ka zao je Pe tro vi} no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi je.

On je is ta kao da su re sor na mi ni star tva i vla da u ovoj eko nom skoj go di ni kon sti tu i sa li no vi si stem po dr {ke po qo pri vred noj pro iz vod wi i pro me we na je agrar na po li ti ka za to {to je to bi lo neo p hod no. On je ob ja snio da je pro {le go di ne 80.000 po qo pri vre de i ka ko -

ri sti lo dr `av ne sub ven ci je, a da je o~i gled no da }e ove go di ne tu mo gu} nost ima ti oko 250.000 ga zdin sta va. Pro {le go di ne u si ste mu sub ven ci ja bi lo je ob u hva }e no oko mi lion hek ta ra po vr {i ne, a ove go di ne, ta po vr {i na ceh bi ti ve }a od 1,6 mi li o na hek ta ra.

Mi ni star je is ta kao „da ni je mo gu }e pri hva ti ti ni pred log o uvo |e wu dva pa ra lel na si ste ma sub ven ci o ni sa wa, po po vr {i ni i ko li ~i ni, jer su oni ne spo ji vi, a mo gu} no sti zlo u po tre be u ta kvoj si tu a ci ji bi le bi ne sa vla di ve”.

On je uka zao i da bi u tom slu ~a ju tre ba lo du plo vi {e nov ca za sub ven ci je i to pre ma pro ce na ma 35 mi li jar di di na ra. On je pod se tio da je pro {le go di ne za da va we po hek ta ru, bi lo iz dvo je no ukup no 15 mi li jar di di na ra, a sad je za da va we po ko li ~i ni pro iz ved ne ro be, iz dvo je no 12 mi li jar di di na ra, plus 10 mi li jar di za re gre si ra no go ri vo.

ZE LE NO SVE TLO AN TI MO NO POL SKE KO MI SI JE

„Kampina” mo`e u „Imlek” i Mlekaru Subotica Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je odo bri la je ho land skoj kom pa ni ji „Fri sland Kam pi na” pre u zi ma we be o grad ske kom pa ni je „Imlek” i Mle ka re Su bo ti ca. Ko mi si ja je na svom saj tu ob ja vi la re {e we ko jim se po skra }e nom po stup ku „odo bra va kon cen tra ci ja u~e sni ka na tr `i {tu” ko ja na sta je sti ca wem ude la „Imle ka” i Mle ka re Su bo ti ca u vla sni {tvu ho land ske kom pa ni je. Ko mi si ja je odo bri la pre u zi ma we naj ma we

Ra ni ji vla snik ove dve mle ka re, kom pa ni ja „Sal ford ka pi tal part ners”, ob ja vi la je po ~et kom fe bru a ra da je pot pi san Me mo ran dum o raz u me va wu sa „Fri sland Kam pi nom„, i da o~e ku ju da }e do go vor bi ti okon ~an u na red nih ne ko li ko me se ci.

Ce na ak ci ja „Imle ka” se kra jem pro te kle ne de qe bla go spu sti la is pod rav no te `nog ni voa od 3.000 di na ra, da bi se ju ~e po no vo vra ti la sa ve li kim obi mom na po me nu tu

Hra ne sto ti ne mi li o na qu di „Ro jal Fri sland Kam pi na” igra va `nu ulo gu u za do vo qa va wu sva ko dnev nih pre hram be nih po tre ba sto ti na mi li o na qu di {i rom sve ta. Asor ti man pro iz vo da se sa sto ji od na pi ta ka na ba zi mle ka, hra ne za be be, si re va, ma sla ca, pa vla ke, de ser ta i funk ci o nal nih sa sto ja ka ba zi ra nih na mle ku. Na osno vu iz vje {ta ja iz 2010. go di ne, go di {wi pri hod fir me „Ro jal Fri sland Kam pi na” do sti `e bli zu de vet mi li jar di evra. Kom pa ni ja za po {qa va bez ma lo 19.500 qu di i po sred stvom 100 pro iz vod nih po go na i pro daj nih me sta po slu je u 25 ze ma qa.

81,68 od sto iz da tih ak ci ja „Imle ka” i naj ma we 81,76 od sto iz da tih ak ci ja Mle ka re Su bo ti ca.

Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Imlek” Slo bo dan Pe tro vi} re kao je u krat koj iz ja vi Ta nju gu da je jo{ ra no go vo ri ti o okon ~a wu ovog po stup ka, jer se jo{ ~e ka ju sa gla sno sti re gi o nal nih Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je, na ~i jim tr `i {ti ma ove dve kom pa ni je pla si ra ju svo je pro iz vo de. Pre ma we go vim re ~i ma, re~ je o sa gla sno sti ma na ci o nal nih ko mi si ja Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne i Ma ke do ni je.

ce nu, gde tr `i {na ka pi ta li za ci ja naj ve }e srp ske mle ka re iz no si oko 26,1 mi li jar du di na ra (234 mi li o na evra). „Imlek i Mle ka ra Su bo ti ca po slu ju, ina ~e, kao ne za vi sni pro iz vo |a ~i mle~ nih pro iz vo da na pod ru~ ju za pad nog Bal ka na. Za jed no op slu `u ju tr `i {te od oko 25 mil li o na po tro {a ~a. Uku pan pri hod kom pa ni ja iz no si oko 270 mi li o na evra. Pod se ti mo, do sa da {wi vla snik je pre ne ko li ko go di na „Imle ku” pri po jio No vo sad sku mle ka ru.

VESTI Prijava za akcije zavr{ena 2008.

„Zdravqe” pripalo Amerikancima

Za kon o pra vu na bes plat ne ak ci je i nov ~a nu na kna du ko ju gra |a ni ostva ru ju u po stup ku pri va ti za ci je pro pi sao je da pra vo na te har ti je od vred no sti, me |u ko ji ma su i ak ci je „Te le ko ma Sr bi je” ima ju gra |a ni ko ji su 18 go di na na pu ni li do 31. de cem bra 2007. go di ne, ob ja {wa va ju u Agen ci ji za pri va ti za ci ju.

U Agen ci ji, u pi sa nom ob ja {we wu do sta vqe nom Ta nju gu, pre ci zi ra ju da oni ko ji su po sta li pu no let ni na kon 31. de cem bra 2007. go di ne, pre ma tom za ko nu, ne is pu wa va ju uslov za sti ca we pra va na po de lu ak ci ja. Na i me, pri ja vqi va we je tra ja lo do 31. ju la 2008. go di ne, a spi sak ak ci o na ra je za kqu ~en, pa ne po sto ji mo gu} nost na knad nog pri ja vqi va wa. Po tom spi sku ukup no 4,8 mi li o na gra |a na ima pra vo na ak ci je.

Vla snik „Zdra vqa” u Le skov cu, „Ak ta vis gru pa”, pro da ta ame ri~ koj kom pa ni ji „Vot son far ma sju ti kals” za 4,25 mi li jar di evra.

Kom pa ni ju „Ak ta vis gru pa”, ko ja je vla snik le sko va~ kog „Zdra vqa”, ku pi la je ame ri~ ka kom pa ni ja „Vot son far ma sju ti kals” za 4,25 mi li jar di evra.

Kao re zul tat ove ku po vi ne, „Vot son” }e po sta ti tre }a naj ve }a ge ne ri~ ka kom pa ni ja na glo bal nom ni vou, sa o~e ki va nim obr tom ka pi ta la u 2012. go di ni od pri bli `no osam mi li jar di do la ra, na vo di se u sa op {te wu. „Ak ta vis” je pri su tan u vi {e od 40 ze ma qa i tr `i {ta, sa vi {e od hi qa du pro iz vo da na glo bal nom ni vou. Ima oko 300 pro je ka ta u raz voj noj fa zi, dok je u 2011. go di ni pro iz veo vi {e od 22 mi li jar de po je di na~ nih far ma ce ut skih do za. [i rom sve ta, „Ak ta vis” ima vi {e od 10 hi qa da za po sle nih.

petak27.april2012.

5

NA STA VQE NI PA OR SKI PRO TE STI

Dogovora nema, traktori zadaju muke gra|anima Po qo pri vred ni ci su na sta vi li blo ka de pu te va u Voj vo di ni i cen tral noj Sr bi ji i, ka ko ka `u, ne od u sta ju od pro te sta do is pu we wa zah te va ko je su pro sle di li dr `av nom vr hu. Isto vre me no, ra ste i ne za do voq stvo gra |a na zbog ne mo gu} no sti da se ne sme ta no kre }u i oba vqa ju svo je po slo ve.

Kako „Dnevnik” saznaje, paori i ministar poqoprivrede Du{an Petrovi} sastali su se kasno sino}, ali ishod razgovora nije bio poznat do zakqu~ewa na{eg lista. Pret hodno su ju ~e po pod ne propali razgovori izme|u paora i ministra.

Mi ni star je no vi na ri ma is pred

Si tu a ci ja s blo ka da ma re gi o nal nih i ma gi stral nih pu te va u Voj vo di ni ju ~e je bi la sli~ na kao i u sre du, pr vog da na pro te sta. Blo ki ran je put iz No vog Sa da ka Si ri gu kod ^e ne ja, put ka Ba~ koj Pa lan ci, Ba~ kom Pe trov cu, put No vi Be ~ej – Be ~ej, ali i `a baq ski most, Ti tel ski most... Trak to ra je bi lo i na sa mom se ve ru Voj vo di ne, kod gra ni ce s Ma |ar skom, kod Ka wi `e i Su bo ti ce, kao i u Sre mu, kod [i da pre ma gra ni~ nom pre la zu To var nik, kod iz la za na auto put kod Pe }i na ca... Sto ti nak po qo pri vred ni ka je s oko 50 trak to ra blo ki ra lo ras kr sni cu kod Pe }i na ca od 9 do 19 ~a so -

Pan ~e vo tra `i od {te tu U Pan ~e vu je sa zva na i odr `a na hit na sed ni ca zbog pro ble ma ko je su iza za zva le blo ka de po qo pri vred ni ka. U sa op {te wu se ka `e da pret hod no ni je po stig nut do go vor iz me |u pred stav ni ka gra da, MUPa i po qo pri vred ni ka jer se pred stav ni ci or ga ni za to ra blo ka de ni su po ja vi li na sa stan ku ko ji je bio or ga ni zo van ju ~e uju tro.

– Grad Pan ~e vo se u krat kom pe ri o du tre }i put na {ao pod blo ka dom i tr pi u`a snu i u ne kim slu ~a je vi ma ne na dok na di vu {te tu – ka za la je gra do na ~el ni ca Ve sna Mar ti no vi}. – Zbog to ga po zi vam sve Pan ~ev ce, ko ji su kao fi zi~ ka ili prav na li ca pre tr pe li {te tu, da za jed no s gra dom Pan ~e vom upu te od {tet ni zah tev or ga ni za to ru blo ka de da ne bi grad ski bu xet sno sio tro {ko ve tu |eg iz ra `a va wa sta vo va i vo qe.

Z. Dg. Vla de Sr bi je re kao da je po zvao pred stav ni ke ne za do voq nih pa o ra na raz go vor i bio spre man da sa slu {a wi ho ve zah te ve, ali da su oni oti {li iz zgra de Vla de „iz ne po zna tih raz lo ga”, dok pred stav ni ci pa o ra ka `u da su Pe tro vi }a „~e ka li sat vre me na u por tir ni ci Mi ni star stva, ali da se ni je po ja vio„.

va i na sva ki sat pro pu {ta li su vo zi la.

Si tu a ci ja je bi la gu sta i kod Pan ~e va. Auto bu sko pred u ze }e „Pan ~e vo” pre ba ci lo je tri svo ja auto bu sa iza blo ka de na Ta mi {kom mo stu pa se od ju ~e put ni ci pre vo ze do blo ka de i iza we. To je bi lo neo p hod no jer je pret hod ne no }i 15

Fo to: R. Ha yi}

Ne}emo mewati agrarnu politiku

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

po qo pri vred ni ka us pe lo da se trak to ri ma, idu }i na si pom, pro bi je do no vog pu ta za Be o grad i ta ko blo ki ra oba put na prav ca ka glav nom gra du.

Iako je Udru `e we po qo pri vred ni ka op {ti ne Sta ra Pa zo va od lu ~i lo da se ne ukqu ~i u pro te ste, ipak je na te ri to ri ji te op {ti ne do {lo do pre ki da sa bra }a ja jer, ne za do voq ni i ured bom i sta vom Udru `e wa po qo pri vred ni ka, se qa ci iz po du nav skih se la sta ro pa zo va~ ke op {ti ne su blo ki ra li sa o bra }aj na de o ni ci ma gi stral nog pu ta pre ma No voj Pa zo vi. Zbog to ga se sa o bra }aj pre ma Be o gra du oba vqao pre ko Voj ke i Kr we {e va ca, auto pu tem. U Udru `e wu po qo pri vred ni ka op {ti ne Sta ra Pa zo va, pak, ka `u da ni je vre me za pro test jer ne ve ru ju da se, zbog iz bo ra 6. ma ja, mo `e ne {to po sti }i, ne go da tre ba sa ~e ka ti no vu Vla du.

Ta ko |e je i de set udru `e wa po qo pri vred ni ka sa op {ti lo da ogrom na ve }i na afir mi sa nih i le gi ti mih udru `e wa po qo pri vred ni -

ka ne or ga ni zu je tre nut ne pro te ste i blo ka de na te ri to ri ji Voj vo di ne. „Pro te sti ne pred sta vqa ju re {e we pro ble ma u fi ni {u kam pa we za iz bo re u Sr bi ji ve} do pu {ta ju zlo na mer nim po je din ci ma i po li ti~ kim par ti ja ma da ko ri ste i na kra ju pre u zmu vo| stvo nad ne za do voq nim po qo pri vred ni ci ma”, na ve de no je u sa op {te wu ko je su pot pi sa li pred sed ni ci Udru `e wa sto ~a ra Be ~e ja, Udru `e wa far me ra „Ju `ni Ba nat„, Udru `e wa ma li na ra „Zlat na ma li na”...

Di rek tor ka Bi znis-in fo gru pe Bi qa na Ste pa no vi} oce ni la je da se po sta vqa pi ta we oprav da no sti zah te va po qo pri vred ni ka i da bi ona kao po re ski ob ve znik po dr `a la je di no {trajk po re skih ob ve zni ka „jer, re ci mo, po qo pri vred ni ci {traj ku ju i blo ki ra ju pu te ve, a ja `e lim da pu tu jem u No vi Sad kao gra |a nin”, re kla je Bi qa na Ste pa no vi}, i na gla si la da taj no vac ne da je ni Vla da, ni mi ni stri ve} upra vo po re ski ob ve zni ci.

Eki pa „Dnev ni ka”

NBS kaznila dve banke Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) sa op {ti la je ju ~e da je nov ~a no ka zni la i iz re kla me re Al fa ban ci Sr bi ja i KBC ban ci, zbog kr {e wa od red be Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga. U Iz ve {ta ju o ra du Cen tra za za {ti tu i edu ka ci ju ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ni je na ve de no ko li ki je iz nos nov ~a nih ka zni, ko je su za kon ske me re pred u ze te i ka kve su pre kr {a je kon kret no po ~i ni le te dve ban ke.

Na ve de no je da je u pe ri o du od ja nu a ra do kra ja mar ta 2012. go di ne pod ne to 473 pri go vo ra na rad

fi nan sij skih in sti tu ci ja, {to je 73,3 od sto vi {e u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, a od tog bro ja 89 od sto pri go vo ra od no si se na rad ba na ka. „Od ukup nog bro ja pri go vo ra pri sti glih u pr vom tro me se~ ju 2012. go di ne, 48,5 od sto od no si se na rad tri ban ke, a od to ga 30,4 od sto na jed nu ban ku”, na ve de no je u Iz ve {ta ju, ali se ne na vo di ko ja je to tre }a ban ka, osim KBC i Al fa ban ke ko je su ka `we ne. U na ve de nom pe ri o du bi lo je 213 pre u ra we nih pri go vo ra i 281 pi ta we, a In for ma tiv nom cen tru NBS

upu }e no je 5.453 po zi va ko ri sni ka i za ka za no 25 me di ja ci ja u re {a va wu spo ro va.

Od ukup no 473, ve }i na od 421 pri go vo ra od no si la se na rad ba na ka i to 72 od sto na kre di te, a osta li na te ku }e ra ~u ne (12,6 od sto) i plat ne kar ti ce (8,3 od sto). Po ve }an je i broj po zi tiv no re {e nih pri go vo ra ko ji su osno va ni, a od no se se na po ve }a we vi si ne pro men qi ve ka mat ne sto pe ba na ka.

U pr vom tro me se~ ju Cen tru za za {ti tu i edu ka ci ju ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, upu }e no je

49 pri go vo ra na rad dru {ta va za osi gu ra we, {to je {est od sto ma we u od no su na isti pe riod 2011. go di ne. Naj ve }i broj pri go vo ra od no sio se na auto od go vor nost (51 od sto) i ka sko osi gu ra we (16,3 od sto), a osi gu ra ni cu su se naj vi ses `a li li na vi si nu po nu |e ne na kna de {te te i ne bla go vre me nu is pla tu, kao i od bi ja we is pla te ne spor nog de la. Na rad da va la ca fi nan sij skog li zin ga upu }e na su sa mo tri pri go vo ra, {to ~i ni 0,6 od sto svih upu }e nih pri go vo ra, na ve de no je u Izev {ta ju cen tra NBS.

6

dru[tvo

petak27.april2012.

AKA DEM SKA SA RAD WA NO VOG SA DA, BAN SKE BI STRI CE I OSI JE KA NA PO QU UMET NO STI

Trolist zajedni~kog delawa Ju ~e ra {wi da tum, ka da je sve ~a no obe le `a va la svoj dan, od no sno 38. ro |en dan, Aka de mi ja umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du upi sa }e u svoj isto ri jat kao po seb no zna ~a jan. Na i me, ozva ni ~e na je in sti tu ci o nal na aka dem ska sa rad wa uni ver zi te ta, od no sno fa kul te ta u po qu umet no sti iz tri gra da, od no sno dr `a ve Slo va~ ke, Hr vat ske i Sr bi je, ko je po ve zu je mno go to ga: slo ven sko po re klo, za jed ni~ ka isto ri ja, is pre ple te na kul tur na i umet ni~ ka ba {ti na... U Rek to ra tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du spo ra zum o sa rad wi Uni ver zi te ta u No vom Sa du i Uni ver zi te ta umet no sti u Ban skoj Bi stri ci, Slo va~ ka, pot pi sa li su wi ho vi rek to ri prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} i doc. dr Ma tu{ Oq ha.

Ovaj spo ra zum je ini ci ra la na {a Aka de mi ja umet no sti, ko ja od 2008. sa ra |u je s ovim slo va~ kim uni ver zi te tom, od no sno s we go va dva fa kul te ta, dram skih i li kov nih umet no sti, kroz u~e {}e stu de na ta na li kov nim i po zo ri {nim fe sti va li ma u ovim gra do vi ma. Fo ku si ran na umet ni~ ku sa rad wu na svim ste pe ni ma aka dem skih stu di ja, za jed ni~ ki pe da go {ki, umet ni~ ki i is -

tra `i va~ ki rad, Spo ra zum iden ti fi ku je i raz me nu na stav ni ka i sa rad ni ka, pu bli ka ci ja, stu dent skih ostva re wa, in for ma ci ja i is ku stva, te stu dij ske bo rav ke.

De kan no vo sad ske Aka de mi je umet no sti prof. Zo ran To do vi} i de kan ka Umet ni~ ke aka de mi je u Osi je ku prof. dr He le na Sa bli}-To mi} pot pi sa li su Spo ra zum o sa rad wi ove dve vi so ko o bra zov ne usta no ve, pro is te kao iz Pi sma o na me ra ma ko je su dve aka de mi je pot pi sa le u mar tu 2009. Od ta da se s na me ra pre {lo na de la, kre nu la je i pro {i ri va la se sa rad wa kroz raz me nu na stav ni ka, pu bli ka ci ja i umet ni~ kih ra do va, u~e {}e aka de ma ca na stu dent skim fe sti va li ma u No vom Sa du i Osi je ku.

Pot pi si va wu spo ra zu ma pri su stvo va li su i am ba sa dor Slo va~ ke Jan Var {o i ge ne ral na kon zul ka Hr vat ske u Su bo ti ci Qer ka Alaj beg ko ji su na dah nu to go vo ri li o zna ~a ju sa rad we vi so ko o bra zov nih usta no va tri ze mqe, oce niv {i da }e na to EU gle da ti s po seb nom na klo no {}u, te da bu du }u sa rad wu tre ba za sni va ti i na za jed ni~ kim pro jek ti ma u okvi ru Du nav ske stra te gi je EU. V. ^e ki}

PRED UPIS U SRED WE [KO LE

Za vanredne u~enike vi{e od 3.300 mesta Gim na zi je, sred we stru~ ne {ko le i {ko le za ta len te ove go di ne o~e ku ju oko 78.000 svr {e nih osma ka iz re do vih osnov nih {ko la u na {oj re pu bli ci, ali me sta za na sta vak {ko lo va wa po sle osnov nog ima i za mno ge dru ge. Ta ko je ovo go di {wim kon kur som pred vi |en i iz ve stan broj me sta za van red no {ko lo va we, na ko je ima ju pra vo sa mo kan di da ti ko ji su ro |e ni pre 31. av gu sta 1995. go di ne, to jest ko ji ima ju vi {e od 17 go di na. U Kon kur su za upis ova me sta su na ve de na u za gra di po red pred vi |e nog bro ja me sta za re dov ne u~e ni ke, a ima ih ukup no 3.398, od to ga na tro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la 2.226, a na ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma ovih

Pre ko pred vi |e ne upi sne kvo te i ove go di ne upi si va }e se kan di da ti ko ji su osnov nu {ko lu ili je dan od we na po sled wa dva raz re da za vr {i li u ino stran stvu. Di plo mu {ko le ko ju su za vr {i li oni }e pret hod no mo ra ti da no stri fi ku ju. Pre ko pred vi |e nog bro ja upi si va }e se i kan di da ti ko ji su sed mi raz red osnov ne {ko le za vr {i li u ino stran stvu, a osmi u Sr bi ji, ali za raz li ku od onih ko ji su i po sled wi raz red za vr {i li u ino stran stvu, ovi kan di da ti mo ra }e da pret hod no iza |u na za vr {ni is pit. Iz ve snu pred nost ima }e i osma ci ko ji su u ino stran stvu za vr {i li {e sti raz red jer }e im se, bez ob zi ra na to ka kav je bio, uspeh iz ovog raz re da vred no va ti mak si -

dnevnik

^E KA SE IME NO VA WE POST HUM NOG PRI VRE ME NOG STA RA O CA DRA @E MI HA I LO VI ]A

Dan i ~as generalove smrti Pro {lo je me sec da na od ka da je Pr vi osnov ni sud u Be o- gra du ob ja vio oglas ko jim po zi va sve one ko ji zna ju ne {to o smr ti ge ne ra la Dra go qu ba – Dra `e Mi ha i lo vi }a da mu se ja ve. Rok za pri ja vqi va we bio je 30 da na od da na ob ja vqi va wa po zi va, ko ji je isto vre me no is tak nut na ogla snu ta blu su da i ob ja vqen u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” kao i u me stu Mi h a i l o v i } e v og po s led w eg pre bi va li {ta.

Sud je bio pri nu |en na to da ob ja vi po ziv jer bez do ka za o smr ti, a we ga za sa da o Mi ha i- lo vi }u ne ma, Vi {i sud u Be o- gra du ne mo `e da od lu ~i o zah te vu za we go vu re ha bi li ta ci ju, od no sno da po ni {ti pre su du od

{e w e ko j im bi Mi h a i l o v i} mo gao bi ti pro gla {en mr tvim, od no sno od re |en dan i ~as we go ve smr ti. Shod no Za ko nu o van par ni~ nom po stup ku, za mr tvu se mo `e pro gla si ti oso ba o ~i jem `i vo tu ni je bi lo ni ka kvih ve sti u po sled wih pet go di na, a od ~i jeg ro |e wa je pro {lo vi {e od 70 go di na. Za mr tvu se mo `e pro gla si ti i oso ba ko ja je ne sta la u bro do lo mu, sa o bra }aj noj ne sre }i, po `a ru, po pla vi, ze mqo tre su, a o ~i jem `i vo tu ni je bi lo ni ka kvih ve sti {est me se ci.

Po na lo gu su da, a u skla du sa Za ko nom o van par ni~ nom po stup ku, Cen tar za so ci jal ni rad je du `an da Mi ha i lo vi }u po sta vi sta ra o ca. Na zah tev

Shod no Za ko nu o van par ni~ nom po stup ku, za mr tvu se mo `e pro gla si ti oso ba o ~i jem `i vo tu ni je bi lo ni ka kvih ve sti u po sled wih pet go di na, a od ~i jeg ro |e wa je pro {lo vi {e od 70 go di na 15. ju la 1946. go di ne ko jom je Mi h a i l o v i} osu | en na smrt stre qa wem, po {to ne ma zva ni~ nih po da ta ka o to me gde je i kad po gu bqen i sa hra wen.

Na kon is te ka 30 da na od da na ob ja vqi va wa po zi va sve do ci ma sud ima oba ve zu da za ka `e ro ~i {te na ko jem }e utvr di ti sve okol no sti slu ~a ja i do ne ti re -

su da, a po Po ro di~ nom za ko nu, Cen tar za so ci jal ni rad du `an je da po sta vi pri vre me nog sta ra te qa ra di za {ti te li~ no sti, pra va ili in te re sa li cu ~i je je bo ra vi {te ne po zna to a ono ne ma za kon skog za stup ni ka. Za sta ra te qa se po sta vqa li ce ko je ima li~ na svoj s tva i spo s ob n o s ti po -

treb ne za oba vqa we du `no sti sta ra te qa, a pri sta lo je da to bu de. To su, pr ven stve no, su pru `nik ili ne ko od srod ni ka, osim ako in te res {ti }e ni ka ne na la `e dru ga ~i je. U jav no sti se spe ku li {e o to me da bi Cen tar za so ci jal ni rad mo gao za Dra `i nog sta ra o ca po sta vi ti we go vog unu ka Vo ji sla va Mi ha i lo vi }a, ali on

HU LI GA NI I LO PO VI UNI [TA VA JU PO STA MEN TE [I ROM ZRE WA NI NA

Obezglavqena bista Mihajla Pupina De kan Teh ni~ kog fa kul te ta “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu Mi lan Pa vlo vi} oce nio je da ne bi bi lo u re du da na pred sto je }em sku pu, na ko jem }e u~e stvo va ti i de ka ni s dru gih fa kul te ta, go ste do ~e ka pra zan po sta ment, bez bi ste Mi haj la Pu pi na. Na i me, bi sta na {eg ~u ve nog na u~ ni ka i pro na la za ~a, ~i je ime no si i zre wa nin ski fa kul tet, ukra de na je pre iz ve snog vre me na, a ogo qe ni po sta ment ostao je kao sve do ~an stvo da hu li ga ni ma i lo po vi ma ni {ta ni je sve to.

– U `e qi da za {ti ti mo ime ko je no si i na{ fa kul tet i vra ti mo ono {to je bi lo, na ru ~i li smo no vu bi stu ko ja }e bi ti po sta vqe na na ovaj po sta ment u na red ni me sec da na. Ta ko |e, pla ni ra mo i in sta la ci ju od go va ra ju }eg obez be |e wa, pre sve ga ra sve te, ko ja }e bi ti ugra |e na na obli `we jar bo le sa za sta va ma. Mi haj -

lo Pu pin uvek je s na ma u zgra di, tre ba da bu de i is pred we, i bo ri }e mo se da se ubu du }e ne mi li do ga |a ji ne de {a va ju i da mak si mal no pro mo vi {e mo Pu pi nov lik i we go vo de lo – is ta kao je de kan Pa vlo vi}.

ako je grad mo gao ulo `i ti no vac u osve tqe we hra mo va, mo `e i u po jed nu led-sve tiq ku za sva ku bi stu u gra du, ukqu ~u ju }i i sve one u ni zu u Ka ra |or |e vom par ku, gde se re dov no de {a va ju i ne stan ci i o{te }e wa – do dao je on.

Lo po vi i van da li ne pre za ju ni od ~e ga da bi do {li do nov ca pa im je ve} odav no usta qe na prak sa da uni {ta va ju spo me ni ke i bi ste po sve }e ne slav nim pre ci ma Di rek tor zre wa nin skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Igor Ko va~ ka `e da je ne bit no da li je ne ki spo me nik pod za {ti tom dr `a ve ili ne jer, u kon kret nom slu ~a ju, svi zna ju ko je bio Mi haj lo Pu pin i {ta je osta vio na u ci, na {oj ze mqi i sve tu.

– Si gur no je da mo ra mo vi {e pa `we po sve ti ti za {ti ti jer,

Na `a lost, ne sta nak bi ste Mi haj la Pu pi na ni je je din stven slu ~aj. Lo po vi i van da li ne pre za ju ni od ~e ga da bi do {li do nov ca pa im je ve} odav no usta qe na prak sa da uni {ta va ju spo me ni ke i bi ste po sve }e ne slav nim pre ci ma. Osta vqa ju }i za so bom ru `nu sli ku da dru {tvo u ce li ni ne bri ne za svo je ve li ka ne, kra -

USKO RO U SPE CI JAL NOJ BOL NI CI ZA RE HA BI LI TA CI JU „TER MAL” U VRD NI KU

Produ`eno le~ewe sr~anih bolesnika {ko la 1.087, dok ih je u gim na zi ja ma jo{ 25, a u {ko la ma za ta len te za van red ne u~e ni ke ima jo{ 69 me sta. Uko li ko `e le da se upi {u u ne ku od {ko la za ta len te ko ja ima me sta za van red ne u~e ni ke, ti kan di da ti }e se za po la ga we pri jem nih is pi ta pri ja vqi va ti u nad le `nim {kol skim upra va ma 28. i 29. ma ja, ka da }e se pri ja vqi va ti, ali u `e qe nim {ko la ma, i kan di da ti za re dov ne u~e ni ke. Da qi ka len dar upi snih ak tiv no sti u ovim {ko la ma je isti i za re dov ne i za van red ne u~e ni ke.

Za upis u osta le sred we {ko le u sta tu su van red nih u~e ni ka kan di da ti sta ri ji od 17 go di na u {kol skim upra va ma pri ja vqi va }e se od 4. do 13. ju na, a po ka len da ru istom kao i za re dov ne u~e ni ke oni }e po la ga ti za vr {ni is pit, po pu wa va ti i pre da va ti li ste sa `e qa ma, ali sve po ras po re du ko ji do bi ju u {kol skim upra va ma, a ne u osnov nim {ko la ma. Ras po red po {ko la ma ovi kan di da ti }e u {kol skim upra va ma sa zna ti 5. ju la, to jest dan pre re do vih osma ka, a u {ko le u ko je su ras po re |e ni upi si va }e se 6. i 7. ju la za jed no s osta lim no vim sred wo {kol ci ma.

mal nim bro jem bo do va, to jest za taj raz red upi sa }e im se 20 bo do va.

Na upis i ka sni je {ko lo va we pod istim uslo vi ma kao i u~e ni ci iz Sr bi je, u svim sred wim {ko la ma u na {oj re pu bli ci i ovaj put ima }e pra vo i u~e ni ci iz Re pu bli ke Srp ske.

Za upis na ne ko od 1.678 me sta u {ko la ma ili ode qe wi ma za u~e ni ke s po seb nim po tre ba ma ta kvi svr {e ni osma ci pri ja vqi va }e se od 4. do 13. ju na u {ko la ma u ko je `e le da se upi {u. Pre to ga i oni }e po la ga ti za vr {ni is pit pri la go |en wi ho vim mo gu} no sti ma, a za tim }e se uz pre po ru ku in ter re sor ne ko mi si je pri ja vqi va ti za upis na ne ko od ovih me sta. Ma li ma tu ran ti {ko la za u~e ni ke s po seb nim po tre ba ma mo }i }e da se upi {u i u re dov ne sred we {ko le uko li ko to wi ho vi ro di te qi `e le. U tom slu ~a ju, po sle po lo `e nog za vr {nog is pi ta, raz go vo ra o pro fe si o nal noj ori jen ta ci ji, te do bi ja wa le kar skog uve re wa iz Me di ci ne ra da, ova kvi u~e ni ci pod no si }e pri ja ve za `e qe na me sta nad le `nim ko mi si ja ma u {kol skim upra va ma, a na ova me sta upi si va }e se van upi snih kvo ta.

D. De ve ~er ski

to zva ni~ no ni je ni de man to vao ni po tvr dio.

Da kle, sud ko ji je pri ba vio svu dru gu neo p hod nu do ku men ta ci ju, sa da sa mo ~e ka da se po sta vi sta ra lac, a ti me i do ne se re {e we o da nu i ~a su Mi ha i lo vi }e ve smr ti, ~i me }e se stvo ri ti mo gu} nost da se po stu pak we go ve re ha bi li ta ci je na sta vi.

Q. Ma le {e vi}

Vla da Voj vod ne je utvr di la pred log ured be ko ji se od no si na iz me nu pla na mre `e zdrav stve nih usta no va u Voj vo di ni. Re~ je o mo gu} no sti da Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Ter mal” u Vrd ni ku, osim pro du `e ne re ha bi li ta ci je obo le lih od re u mat skih bo le sti, po vre da i obo qe wa lo ko mo tor nog si ste ma, obez be |u je i pro du `e nu re ha bi li ta ci ju za obo le le od kar di o va sku lar nih bo le sti.

– Pri pre me za uvo |e we pro du `e ne re ha bi li ta ci je za kar di o va sku lar ne bo le sni ke u na {u ba wu ve} su po ~e le – ka `e di rek tor Spe ci jal ne bol ni ce za re ha bi li ta ci ju „Ter mal” Mir ko Axi}. – Pro {le go di ne, na na {u ini ci ja ti vu, tra `i li smo mi {qe we od Za vo da za jav no zdra vqe Srem ske Mi tro vi ce, Fi li ja le Fon da za zdrav stve no osi gu ra we u Srem skoj Mi tro vi ci i In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne o oprav da no sti uvo |e wa no ve pro du `e ne re ha bi li ta ci je i do bi li smo po zi tiv no mi {qe we.

Ju la pro {le go di ne sti gla nam je do na ci ja ja pan ske am ba sa de u vi du sa vre me ne la bo ra to rij ske opre me i kom plet no opre mqe nog sa ni tet skog vo zi la. Ura |e na je i pe {a~ ko-re kre a tiv na sta za du ga oko 500 me ta ra, s bla gim uspo ni ma i vi di kov cem, ko ja je po god na

za re ha bi li ta ci ju sr ~a nih bo le sni ka. Pri kra ju je i re a li za ci ja pro jek ta re kon struk ci je ula znog ho la i jo{ ne kih pro sto ra na {eg objek ta, za ko ji je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne iz dvo jio 30 mi li o na di na ra.

Ka ko ka `e na{ sa go vor nik, bi }e po treb no obez be di ti ne {to od me di cin ske opre me, kao i kar di o lo ge ko ji bi ra di li na pro du `e noj re ha bi li ta ci ji sr ~a nih bo le -

Ve }i broj po ste qa u Be loj Cr kvi Pred lo gom ured be ko ja je utvr |e na na sed ni ci Vla de Voj vo di ne ob u hva }e na je i pro me na u struk tu ri po ste qa u Spe ci jal noj bol ni ci za plu} ne bo le sti „Dr Bu di slav Ba bi}” u Be loj Cr kvi. Ov de je broj me sta po ve }an za dva de set, ta ko da }e sa da pa ci jen ti ma bi ti na ras po la ga wu ukup no 220 bol ni~ kih po ste qa. sni ka. U raz go vo ri ma s ru ko vod stvom In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne do go vo re no je da bi za pr vo vre me wi ho vi ka dro vi do la zi li u Vrd nik.

Pred sto ji do go vor s nad le `nim

po kra jin skim i re pu bli~ kim in sti tu ci ja ma o bro ju po ste qa ko je bi bi le na me we ne re ha bi li ta ci ji kar di o va sku lar nih bo le sni ka.

Sa da je u si stem zdrav stve nog osi gu ra wa umre `e no 70 po ste qa za opo ra vak bo le sni ka od re u mat skih bo le sti i po vre da, a po {to ka pa ci te ti „Ter ma la” ni su pot pu no po pu we ni, zna ~a jan broj po ste qa mo gao bi bi ti na me wen za sr ~a ne bo le sni ke. Ka ko se ka `e u sa op {te wu Vla de Voj vo di ne, pred log ured be pod ra zu me va i po ve }a we bro ja po ste qa sa sa da {wih 70 na 130, ~i me bi se obez be di la pra vo vre me na i od go va ra ju }a pro du `e na re ha bi li ta ci ja pa ci je na ta.

Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Ter mal„ na la zi se na ju `noj pa di ni Fru {ke go re, na nad mor skoj vi si ni od 240 me ta ra. Ve nac Fru {ke go re {ti ti Vrd nik od ja kih ve tro va te je i ko li ~i na pa da vi na to kom go di ne ma la. Ter mal na vo da je kon stant ne tem pe ra tu re od 32,8 ste pe ni Cel zi ju sa, {to je svr sta va u hi po ter mal ne vo de sa {i ro kim spek trom de lo va wa na qud ski or ga ni zam. ^ist va zduh s ve li kim pro cen tom ozo na „Ter mal„ ubra ja u red va zdu {nih ba wa. Sve to su ide al ni uslo vi za opo ra vak bo le sni ka po sle le ~e wa sr ~a nih i va sku lar nih bo le sti.

J. Bar bu zan

dqiv ci ro bu pri svo je nu na ne ~a stan na ~in br zo pre pro da ju u sta ro gvo `|e da joj se ne bi u{lo u trag. Na wi ho vom uda ru ~e sto su bi ste zna me ni tih qu di u Ale ji ve li ka na u zre wa nin skom Ka ra |or |e vom par ku.

– Oskr na vqe ni ili ne sta li spo me ni ci, na pri mer Ste vi ce Jo va no vi }a u Ale ji ve li ka na, kao i na ne kim dru gim lo ka ci ja ma, {i re lo {u po ru ku o gra du. Lo kal na sa mo u pra va mo ra da se po sve ti ova kvim pro ble mi ma, ba{ kao {to je i na po li ci ji da pro na la zi i ot kri va vi nov ni ke ova kvih ne de la. Tre ba lo bi sva ka ko raz mi sli ti i o po mo }i in sti tu ci ja ma is pred ko jih se na la ze spo me ni ci. Bo qe osve tqe we i si gur no sne ka me re si gur no ma we ko {ta ju ne go iz ra da no vih spo me ni ka – is ta kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton. @. Ba la ban

Br`e do zdravog srca Sta nov ni ci ma iz op {ti ne In |i ja obo le lim od akut nog in fark ta mi o kar da od ju ~e je omo gu }en efi ka sni ji tret man le ~e wa i hit no zbri wa va we na In sti tu tu za KVB Voj vo di ne za hva qu ju }i pot pi sa nom ugo vo ru o sa rad wi In sti tu ta u Ka me ni ci i Do ma zdra vqa „Dr Mi lo rad

Mi ka Pa vlo vi}“. Ugo vor o sa rad wi pot pi sa li su Prof. dr Na da ^e mer li}-A|i}, ge ne ral na di rek to ri ca In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, Go ran Je {i}, pred sed nik op {ti ne In |i ja i Prim. dr Va sa Pe tro vi}, di rek tor Do ma zdra vqa „Dr Mi lo rad Mi ka Pa vlo vi}“.

- Pa ci jen ti ko ji se po po ja vi pr vog bo la ja ve slu `bi hit ne me di cin ske po mo }i u In |i ji, bi }e od mah pre ve `e ni na In sti tut za KVB Voj vo di ne gde }e im bi ti ura |e na in ter ven ci ja ra di obez be |i va wa sta bil nog pro to ka u krv nim su do vi ma i nor ma li za ci je ra da sr ca - is ta kla je Na da ^e mer li}-A|i}.

Bes plat na pro ve ra zdra vqa u Ka }u Ak ci ja bes plat ne pro ve re zdra vqa, ko ja se od vi ja u okvi ru kam pa we „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” bi }e odr `a na su tra od 9 do 13 sa ti u Sve to sav skom do mu u Ka }u, Uli ca kra qa Pe tra pr vog 10. @i te qi ovog me sta mo }i }e bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri -

NA TRGU SLOBODE 5. MAJA MUZI^KI PRAZNIK

Sve sprem no za \o le tov kon cert

da u kr vi, iz me re in deks te le sne ma se i krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i kon sul tu ju se sa le ka ri ma i me di cin skim se stra ma. @e ne }e mo }i da se ob u ~e za sa mo pre gled doj ke, za ka `u pre ven tiv ni ma mo graf ski i gi ne ko lo {ki pre gled. N. R.

Kon cert \or |a Ba la {e vi }a „Pa non ska mor na ri ca NS u ma ti~ noj lu ci” bi }e odr `an u ~e tvr tak, 5. ma ja na Tr gu slo bo de. Zbog ve li kog in te re so va wa ne sa mo na {ih su gra |a na, ve} i qu di iz re gi o na, pred u ze te su sve me re bez bed no sti ka ko bi kon cert pro te kao u naj bo qem re du, re kao je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu. Ka ko u {i rem cen tru ne ma ve }ih par ki ra li {ta, svi

Novosadska petak27.april2012.

Kod posledwe {anse nim li ci ma ko je nu de po sao i prak su sve vi {e po ja vqu ju i ne vla di ne or ga ni za ci je. Le po su mno gi dav no sa ve to va li da se po kre ne NVO i ra di ko ri stan po sao za dru {tvo i se be, pa se jo{ ne {to i da za ra di.

O~i gled no }e pre `i ve ti i slo bod no `i ve ti oni ko ji se okre nu pri ro di i po qo pri vre di. Ku pi se plac, ili sa la{ od pro da je ne ke ne kret ni ne u za ov sta {ti ni i la ga no se kre ne u zdrav `i vot. Mo `e i NVO i pri vat no pred u zet ni {tvo, ali ubi ta bi ro kra ti ja.

Gla sa mo za pri ro du!

D. Igwi}

U DELU ULICA FUTO[KE I ALEKSE [ANTI]A

Pre pod ne ra do vi su {e sla vi ne

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e od 7 do 10 ~a so va bez vo de bi ti par na stra na Fu to {ke uli ce, od Uli ce Bra ni sla va Nu {i }a do Haj duk Veq ko ve. Ci ster na sa pit -

kom vo dom bi }e po sta vqe na kod De~ je bol ni ce. Ta ko |e, da nas }e od 8 do 12 ~a so va bez vo de bi ti Uli ca Alek se [an ti }a, od Pu {ki no ve do Ve re Pa vlo vi}.

G. ^.

Su tra manifestacija „Pod ba ri s qu ba vqu” Ma ni fe sta ci ja „Pod ba ri s qu ba vqu” odr `a }e se su tra od 9 do 16 ~a so va na uglu uli ca \or |a Raj ko vi }a, Mi la na Ra ki }a i Ze mqa ne }u pri ja bli zu ka fa ne „Pro le }e”. U tom de lu Pod ba re bi }e pri re |en kul tur no - umet ni~ ki pro gam a na te zga ma }e bi ti iz lo `e ne ru ko tvo ri ne sta rih za na ta. Sa vet MZ Pod ba ra ve} ~e tvr tu go di nu za re dom ta ko `e li da po ka `e tu ri sti ma i No vo sa |a ni ma ka ko se ne ka da `i ve lo, ra di lo i za ba vqa lo na Pod ba ri.

Z. D.

V remeploV

hronika PREDSTAVQEN PROJEKAT PODZEMNE GARA@E

Is pod Tr ga re pu bli ke 408 vo zi la Pro je kat pod zem ne ga ra `e na Tr gu re pu bli ke pred sta vqen je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Grad skoj ku }i, a tom pri li kom gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ka zao je da je ce na ova kve ga ra `e oko de set mi li o na evra i da je za da tak bu du }e grad ske vla sti da se opre di li da li }e ova kav pro je kat fi nan si ra ti iz bu xe ta gra da, ili }e tra `i ti pri vat nog part ne ra sa ko jim }e u}i u taj ve li ki po sao. Do dao je da je ga ra `a ve o ma va `na za No vi Sad i da }e ona bi ti ura |e na u na red ne dve go di ne.

- Pro blem sa par ki ra wem je je dan od va `ni jih ko mu nal nih pro ble ma u gra du i on mo `e da se re {i na vi {e na ~i na. Je dan od na ~i na na ko ji }e mo ga re {a va ti je ste pu tem pro jek ta pod zem ne ga ra `e ko ji je ka pi tal na in ve sti ci ja. Pret po stav ka za ga ra `u na Tr gu re pu bli ke je da se pr vo ura de pla no vi de taq ne

re gu la ci je, iza bra no je idej no re {e we bu du }eg tr ga sa pi ja com, a ide ja je bi la da se pe {a~ ka zo -

NA SAJMU ANTIKVITETA U DOMU VOJSKE

Pro {lost na pu ni la o~i Ru~ ni sa to vi i fo to-apa ra ti sta ri i po ne ko li ko de se ti na go di na, por ce lan ske fi gu re, sta ri nov ~i }i, do bro o~u va na bi `u te ri ja i mno gi dru gi pred me ti na {li su se ju ~e na pro da noj iz lo `bi an ti kvi te ta u Do mu voj ske. Pro la ze }i

- Pro se~ na ce na ko lek ci o nar skih fo to-apa ra ta je 2.500 di na ra. Je dan od vred ni jih je ovaj star 82 go di ne i ko {ta 7.000. Vre dan je zbog to ga {to je vr lo re dak, a u iz u zet no je o~u va nom sta wu - ka zao je tro ga vac za ovim {tan dom.

Tur ci za u ze li tvr |a vu Po sle te {kog po ra za kod Be ~a 1683. Tur ci su se ne pre sta no po vla ~i li sve do Be o gra da. Ta ko su na pu sti li i po lu ra zru {e nu Pe tro va ra din sku tvr |a vu, ko ju je od mah za po se la austrij ska voj ska. Ali, Tur ci su se od jed nom pre stro ji li i kre nu li na zad, pra vo na Pe tro va ra din.

ne, Por t e i sa Po z o r i { nog tr g a sta j a } e obez b e | e w e ko j e }e kon t ro l i s a t i da po se t i c i ne une s u sta k lo, ili bi l o ka k ve pred m e t e ko j i mo g u ugo z i t i bez b ed n ost gra | a n a.

Za vre me kon cer ta do }i }e do iz me ne sa o bra }a ja ~i ji }e de ta qi kao i ta~ na sat ni ca bi ti po zna ti do da na kon cer ta.

A. Va.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ne za po sle nost je sve ve }a, ali se za to po ve }a va i broj odr `a nih saj mo va za po {qa va wa. Ve ru je mo da ne ko, ne kad i uspe da na |e po sao na ovim ma ni fe sta ci ja ma, ali je sli ka u re al no sti dru ga ~i ja.

Mla di, ali i ne sa mo oni, tu ma ra ju od {tan da pre ko usta no va do {al te ra u na di da }e ne koj kom pa ni ji tre ba ti wi ho vo zna we i stru~ nost i ret ki su sre} ni ci ko ji ta ko na |u po sao. Iz bor na kam pa wa je u pu nom tr ku i ko }e u tom za par ti je sve ~a nom tre nut ku pri ~a ti jo{ o mla di ma i ne za po sle no sti. Za ni mqi vo je da se me |u prav -

auto bu si iz okol nih gra do va }e bi ti usme ra va ni na pla ce ve kod Naj lon pi ja ce.

-Po stig nut je do go vor sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u ze }em da se uve de van red na li ni ja ko ja bi vo zi la put ni ke od par kin ga kod pi ja ce do sa mog cen tra gra da- re kao je po mo} nik di rek to ra JKP „Par king ser vis” Mi len ko Qu bi ~i}.

Na ula z i m a na Trg iz We g o { e v e uli c e, Mo d e n e, Kra q a Alek s an d ra, Zmaj Jo v i -

na pro {i ri u tom de lu. Pa ra lel no sa na ve de nim raz vi je na je ide ja da se is pod tr ga na pra vi

ZBOG BLOKADE POQOPRIVREDNIKA

Od lo `e na kon tro la pe {a ka Sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vi lu tre ba lo je ju ~e da kon tro li {u sa o bra }aj, a ak ci ja da bu de usme re na naj vi {e na kon tro lu pe {a ka. Me |u tim, kon tro la je od lo `e na zbog blo ka de po qo pri vred ni ka, na ko joj je an ga `o van ve }i broj po li ca ja ca.

To kom ovih ak ci ja, po li ci ja fo to-apa ra tom sni ma pre kr {a je po put pre la ska ko lo vo za van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za i pre la ska u tre nut ku za bra ne, ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. Po li caj ci po tom le gi ti mi {u pre kr {i o ca i na pi {u ka znu.

J. Z.

Put ni ci za Be o ~in pre se da li Auto bu si grad skog pre vo zni ka ju ~e su ceo dan ote `a no sa o bra }a li ka ^e ne ju i Be o ~i nu zbog to ga {to su po qo pri vred ni ci blo ki ra li pu te ve, re kla je port pa rol Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” Sne `a na Ja ko vi}. Auto bu si za Be o ~in i{li su po re du vo `we

Glav na ko man da austrij ske voj ske po sla la je 27. apri la 1687. ma lom tvr |av skom gar ni zo nu u po mo} sto ti nu ne ma~ kih te {kih oklop ni ka, ne do voq no da se stvar no po ja ~a od bra na naj ve }e pre pre ke na pu tu Tur ske si le. Za to se pred wom gar ni zon po vu kao bez bor be.

N. C.

iz me |u {tan do va, ko je je po sta vi lo tri de se tak iz la ga ~a, No vo sa |a ni su mo gli da vi de raz ne sta ri ne ko je su pro sto ri ji da va le od raz ne kih pro {lih vre me na.

- ^e sto svra }am na ova kve iz lo `be, jer vo lim da vi dim pred m e t e ko j e su ko r i s ti l i mo ja ba ka, pa ~ak i pra ba ka re k la je su g ra | an k a Zo r a n a Ili}. - Oni ima ju ne ku po seb nu ~ar. Ni sam ne ka ko lek ci o nar ka, ali ako pro na |em ne {to za ni mqi vo, a po voq no, ku pi }u.

Za ni mqi vih pred me ta sva ka ko je bi lo. Na jed nom {tan du na la zi li su se sta ri fo toapa ra ti ~i ja je ce na bi la od 300 do vi {e hi qa da di na ra.

Po red we ga iz lo `e ne su bi le {o qe, va ze, fi gu ri ce, ku hiw ski pri bor, ali ono {to je naj vi {e od vla ~i lo pa `wu bi le su por ce lan ske lut ke. Pre ma re ~i ma iz la ga ~a za ovim {tan dom, wi ho va vred nost se mo ` e pro c e n i t i na osno v u {i fre ko ja se na la zi na vra tu, gde je, ta ko |e, za be le `no ime lut ke i pro iz vo |a~.

- Pra vi ko lek ci o na ri zna }e da pre po zna ju ko li ka je vred nost ova kvog pred me ta. De ta qi na we nom vra tu uka zu ju na we nu po seb nost i tu ne ma pre va re - ob ja snio je sa go vor nik na vo de }i da se ce ne kre }u od 20 evra za ma we, do 100 evra za ve }e pri mer ke.

A. Jerini}

pod zem na ga ra `a a na na ma je da se u bu du }em pe ri o du opre de li mo za na ~in fi nan si ra wa po sla - is ta kao je Pa vli ~i}.

Pred stav ni ca pro jekt ne or ga ni za ci je „Ma {i no pro jekt Ko pring” iz Be o gra da Ju li ja La zi} do da la je da su ula zi u bu du }u ga ra `u pred vi |e ni na dva me sta, dvo smer nim ram pa ma na ko ji ma }e bi ti po sta vqe ni si ste mi za kon tro lu ula za. Ta ko |e, ga ra `a ne }e, ka ko se mo glo ~u ti, re me ti ti struk tu ru gra da, pa }e se ta ko na naj bo qi mo gu }i na ~in obez be di ti 408 par king me sta na 14 hi qa da kva dra ta i u dve pod zem ne eta `e. One su re {e ne po si ste mu ~e ti ri po lu ni voa.

B. M.

do blo ka de kod be o ~in ske ben zin ske pum pe, za tim su put ni ci pre se da li u dru gi auto bus, s dru ge stra ne blo ka de. Auto bu si za ^e ne ju su sa o bra }a li uz ne znat na za ka {we wa, re kla je por ta rol ka, jer su po qo pri vred ni ci pro pu {ta li vo zi la.

Z. D.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak27.april2012.

^UVENA MANIFESTACIJA OKUPQA QUDE 35. PUT

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Odlasci” Tonija Parsonsa Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Od la sci” Tonija Parsonsa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ovo je Hi trou ka kav ni kad ni ste vi de li – taj ni grad na se qen sa se dam de set pet mi li o na put ni ka ko ji pro |u kroz we ga sva ke go di -

ne, me sto na kom se pu to va wa i sno vi za vr {a va ju, ili po ~i wu.

Od ge ni jal nih dva de se to go di {wa ka ko ji vla da ju ne bom iz Kon trol nog tor wa do ti hog ~o ve ka ko ji se sta ra o psi ma, la vo vi ma i pro k r i j u m ~ a r e n i m zve ~ar ka ma u Cen tru za pri jem `i vo ti wa, od imi gra ci o ne slu `be ni ce ko ja je vi de la i ~u la sve {to po sto ji do va tro ga sa ca ko ji svo je ve {ti ne usa vr {a va ju iza zi va ju }i po `a re u ze le nom avi o nu, od na o ru `a nih po li ca ja ca ko ji mo tre na mo gu }e te ro ri ste do pi lo ta ko ji je do dir nuo Bo` je li ce – Hi trou vr vi od `i vo ta.

N. R.

„Dnevnik” vodi na koncert Dina Merlina „Dnev nik” po kla wa ~i ta o ci ma ula zni ce za ve ~e ra {wi kon cert sa ra jev skog kan ta u to ra Dina Merlina, ko ji }e bi ti odr `an ve ~e ras od 21 ~as u ve li koj sa li Spen sa. Pr vih de set ~i ta la ca ko ji se ja ve da nas od 12 do 12.10 sa ti na broj te le fon 021/528-765 do bi }e po dve kar te za kon cert. Do bit ni ci ula zni ce mo gu pre u ze ti u re dak ci ji „No vo sad ske hro ni ke„, u zgra di „Dnev ni ka„, na Bu le va ru oslo bo |e wa 81.

G. ^.

U PROTEKLE ^ETIRI GODINE

Gradili, nadogradili, preventivno pregledali Re kon struk ci ja i bren di ra we no vo sad skih apo te ka, adap ta ci ja, do grad wa i iz grad wa am bu lan ti Do ma zdra vqa „No vi Sad”, na bav ka no ve me di cin ske opre me i uvo |e we no vih teh no lo gi ja obe le `i li su rad Grad ske upra ve za zdrav stvo u po sled we ~e ti ri go di ne. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Aleksandar Kiraq is ta kao je da bi u na red nom pe ri o du tre ba lo obez be di ti uslo ve za otva ra we grad ske bol ni ce zbog op te re }e wa Do ma zdra vqa i Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, a pla ni ra se i iz grad wa zdrav stve ne usta no ve, gde }e bi ti zbri nut ve li ki broj ko ri sni ka slu `be za ku} no le ~e we i ne gu.

U pla nu je na bav ka mo bil nog apa ra ta ka ko bi oso be s in va li di te tom mo gle da do bi ju sto ma to lo {ke uslu ge u ku} nim uslo vi ma.

- Sve no vo sad ske apo te ke su bren di ra ne na isti ar hi tek ton ski na ~in, a u to ku je tre }a fa za adap ta ci je Ga len ske la bo ra to ri je, u ko joj }e se pro iz vo di ti pri rod ni pre pa ra ti bez kon zer van sa - re kao je Ki raq.- [to se

ti ~e Do ma zdra vqa, ko ji be le `i tri mi li o na po se ta pa ci je na ta na go di {wem ni vou, do gra |e ne su am bu lan te u [an ga ju i Srem skoj Ka me ni ci, a do kra ja ju na }e i gra |a ni Fu to ga do bi ti no vi obje kat, du plo ve }i od sta rog.

Do sta je u~i we no i na pre ven ci ji. Pro {le go di ne je ura |e no 30.000 pre gle da za ot kri va we ra ka de be log cre va, 33.000 za rak gr li }a ma te ri ce i 15.000 za pre ven ci ju ra ka doj ke i ciq je da tih pre gled bu de {to vi {e .

Kao glav ni pro blem u zdrav stvu Ki raq je iz dvo jio pri me nu ka pi ta ci je, od no sno rad le ka ra ko ji se na pla }u je na osno vu bro ja pre gle da nih pa ci je na ta.

- Le ka ri ima ju ve li ki broj pa ci je na ta ko je mo ra ju da pre gle da ju da bi do bi li pu nu pla tu.

Oni to mo gu da od ra de teh ni~ ki, ali pi ta we je da li je ta uslu ga ade kvat na i za do vo qa va ju }a.

Ume sto da se po sve ti pa ci jen tu, le kar je op te re }en pi sa wem elek tron skog kar to na, iz da va wem la bo ra to rij skih na la za, uvo |e wem re ce pa ta - ob ja snio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo.

I. Dragi}

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Za popravku Petrovaradinske ulice 40 miliona dinara Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne odo brio je 40 mi li o na di na ra za sa na ci ju i re kon struk ci ju Pe tro va ra din ske uli ce u Srem skim Kar lov ci ma po ~et kom apri la i ovih da na tre ba lo bi da bu de po znat iz vo |a~ ra do va, sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni. Kao i u slu ~a ju vr ti }a, po stu pak jav ne na bav ke vo di Fond za ka pi tal na ula ga wa.

Pro jek tom je pred vi |e na re kon struk ci ja i pro {i re we ko lo vo za na me sti ma gde je on u`i od 5,5 me ta ra, kao i iz grad wa pe {a~ ke sta ze. S de sne stra ne ko lo vo za u du `i ni od 928 me ta ra, po ~ev od ma gi stral nog pu ta pre ma ras kr sni ci sa Uli com Jo va na Po po vi }a pro te za }e se pe -

{a~ ka sta za, iz gra |e na od be ha ton plo ~a.

Ovom re kon struk ci jom ne }e bi ti ob u hva }e na sa na ci ja kli zi {ta na po ~et ku uli ce, za to {to Fond ni je odo brio ce lo kup nu tra `e nu su mu, ta~ ni je 56 mi li o na di na ra. Op {ti na je pred vi de la i te ra do ve tra `e }i pa re za re kon struk ci ju Pe tro va ra din ske, ali od to ga ovog pu ta ne }e bi ti ni {ta.

Pe tro va ra din ska uli ca u Kar lov ci ma spa da u jed nu od ne be zbed nih zbog to ga {to ne ma pe {a~ ke sta ze, a ve li ka je fre kven ci ja pe {a ka i vo zi la. Ka da bu de sa ni ra na, stvo ri }e se uslo vi i za pro la zak auto bu sa, {to je dav na {wa `e qa `i te qa tog de la Kar lo va ca.

Z. Ml.

Prole}na `urka na tvr|avi @ur ka na otvo re nom, „[la uf par ti vol.6 - pro le} no ra sti we” odr `a }e se ve ~e ras od 22 sa ta u „La ba to vom ate qeu„ na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Gru pa mo ma ka i de vo ja ka oku pqe nih u „[la uf tim” tre }u go di nu zare dom do ~e ku je pro le }e pod ve drim ne bom, a pro te klih go di na `ur ke su se odr `a va le na pla `i Ofi ci rac. Po se ti o ce }e za ba vqa ti no vo sad ski di xe je vi, a ulaz je bes pla tan.

J. Z.

dnevnik

Sutra i prekosutra Fru{kogorski maraton Tra di ci o nal ni pla ni nar ski ma ra ton na Fru {koj go ri, 35. po re du, odr `a }e se su tra i prek su tra. Start ma ra to na je su tra u 9 sa ti na ob ron ci ma Fru {ke go re, na Po po vi ci, 10 km ju `no od gra da, od no sno 5 km od Srem ske Ka me ni ce. Za ovaj ma ra ton pri pre mqe no je 17 sta za raz li ~i te du `i ne i vi sin skih raz li ka i sve su ras po re |e ne u {um skom po ja su. Naj kra }a sta za iz no si 10,5 ki lo me ta ra sa vi sin skom raz li kom od 456 me ta -

nom sta wu, a oso be sa zdrav stve nim pro ble mi ma pre od la ska na ma ra ton mo ra ju se kon sul to va ti sa le ka rem. Za u~e sni ke mla |e od 18 go di na oba ve zna je prat wa pu no let ne oso be, a ra di bez bed no sti za bra wen je po la zak sa star ta pre 9 sa ti. Pri li kom pre la ska pre ko pu te va i sa o bra }aj ni ca ma ra ton ci mo ra ju po {to va ti sa o- bra }aj ne pro pi se, a sva ki u~e snik mo ra se kre ta ti mar ki ra nom sta zom. Ta ko |e iz ovog sa ve za sa ve tu -

Prevoz za u~esnike maratona organizovao je GSP, koji }e sutra od 5.30 do 11 sati sa @elezni~ke stanice i parkinga u Ulici despota Stefana, a od 6 do 11 sati sa okretnice na Vojinovu, prevoziti maratonce do Popovice ra, a naj du `a sta za Ul tra plus ma ra to na je 111 km sa vi sin skom raz li kom od 4.119 me ta ra.

Iz Pla ni nar skog sa ve za @e le zni ~ar upo zo ra va ju ma ra ton ce da se pri dr `a va ju pra vi la ma ra to na, oda be ru sta zu ko ja od go va ra wi ho voj kon di ci ji i zdrav stve -

ju u~e sni ke da se pri klad no obu ku, a u ran cu, ko ji }e no si ti, tre ba li bi da ima ju to pli na pi tak ili vo du, hra nu, vo }e, su vu ode }u i ne pro mo ~i vu jak nu za za {ti tu od ki {e.

Pre voz za u~e sni ke ma ra to na or ga ni zo vao je GSP, ko ji }e su -

tra od 5.30 do 11 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce i par kin ga u Uli ci de spo ta Ste fa na, a od 6 do 11 sa ti sa okret ni ce na Vo ji no vu, pre vo zi ti ma ra ton ce do Po po vi ce. Za po vra tak sa Po po vi ce auto bu si }e vo zi ti od 13 do 22 sa ta, a po sled we sta ni ce }e bi ti na @e le zni~ koj sta ni ci i u Uli ci de spo ta Ste fa na. U po vrat ku ma ra ton ci }e mo }i da iza |u i na sta ja li {ti ma u cen tru Srem ske Ka me ni ce, na Mo stu slo bo de, u

Uli ci Mak si ma Gor kog, kod Fu to {ke pi ja ce i Ko kre. Ovo pred u ze }e }e, po po tre bi, or ga ni zo va ti i po la ske sa Po po vi ce u to ku no }i iz me |u su bo te i ne de qe, kao i u ne de qu od 5 do 18 sa ti. Ce na kar te za pre voz u jed nom sme ru je 90 di na ra, a u van red nim po la sci ma ne }e va `i ti pret plat ne kar te. Svi auto bu si ko ji bu du sa o- bra }a li u van red nom pre vo zu do i od Po po vi ce bi }e obe le `e ni ozna kom „ma ra ton”.

N. R.

RESTORAN ILI [KOLA: AKO NAREDBA MINISTARSTVA STIGNE, RAZRE[I]E SVE

Proslava male mature jo{ rebus Ka da se usvo ji za kon o osnov noj {ko li, ma tur sko ve ~e za u~e ni ke osmog raz re da ne }e vi {e mo }i da se sla vi or ga ni zo va no u re sto ra ni ma, ve} sa mo u {ko la ma. To bi va `i lo i za pro sla ve No ve go di ne i dr `av nih pra zni ka. Ta no vi na ob ra do va la bi na stav ni ke i ro di te qe. Ma le ma tu re bi le su pred met broj nih zlo u po tre ba i kraj we je vre me da se vra te u {ko le, sma tra ju iz Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je.

Ro di te qi ma ina ~e ma la ma tu ra pred sta vqa ozbi qan udar po nov ~a ni ku, po seb no ako su u pi ta wu de voj ~i ce. Re sto ran ko {ta oko 30 evra, ali ha qi na, ci pe le, ta {na, fri zu ra, {min ka we, ma ni kir, pe di kir, za sve to tre ba iz dvo ji ti od 250 do 300 evra.

- Ne ma vi {e raz li ke iz me |u ma le i ve li ke ma tu re, sve je po -

sta lo pre vi {e gla mu ro zno. Vra }a we u {ko le zna ~aj no bi sma wi lo tro {ko ve. I mi ro di te qi bi bi li mir ni ji, jer bi smo zna li da su nam de ca u {ko la ma. Na kon pro sla ve u {ko li, ro di te qi }e do la zi ti po svo ju de cu re kla nam je Ka}a ^.~i ja }er ka sa da za vr {a va osmi raz red.

Di rek tor {ko le “Ko sta Trif ko vi}” Milan Spasojevi}

- Za sa da je jo{ uvek ne iz ve sno da li }e se ova ma la ma tu ra pro sla vqa ti po re sto ra ni ma, ili u {ko la ma. Ju ~e sam pi tao mi ni stra @arka Obradovi}a ka ko da se po na {a mo a on je re kao da to jo{ ni je raz mo tre no. Uko li ko nam stig ne zva ni~ na na red ba od mi ni stra, ma lu ma tu ru }e mo pro sla vi ti u tr pe za ri ji, a ako ne, on da }e de ca sa na stav ni ci ma

U O[ „Kosta Trifkovi}” i „@arko Zrewanin” ~ekaju i vagaju, u O[ „Jo`ef Atila” slavi}e u {koli ne ma ni {ta pro tiv da se pro sla va ma le ma tu re vra ti u {ko le. ^ak se za la `e da se i dru ge pro sla ve, kao {to su Dan {ko le, No va go di na, po no vo sve or ga ni zu ju u {ko la ma.

i}i u Ho tel „Park” - ka `e Spa so je vi}. Do da je da }e po me nu ti pred log za `i ve ti naj ve ro vat ni je od sle de }e {kol ske go di ne.

Is ta kao je da, kad je ova {ko la u pi ta wu, ni je bi lo in ci de na ta i

KRAJ POSLA NA VODOVODNOJ MRE@I U NIKOLAJEVSKOJ ULICI

U {irem centru gotova obnova Ob no va vo do vod ne mre `e u Ni ko la jev skoj uli ci vred na oko 1,2 mi li o na di na ra za vr {e na je ju ~e. To je, ka ko ka `u u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” za vr {e tak vi {e go di {weg pro ce sa ob no ve vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e u {i rem cen tru gra da.

U pro te klih ne ko li ko go di na ulo `e no je pre ko mi lion evra i re kon stru i sa na je vo do vod na i ka na li za ci o na mre `a na Tr gu Ma ri je Tran da fil, u Te me rin skoj, Pa {i }e voj, uli ca ma Jo va na Su bo ti }a, We go {e voj i Ma sa ri ko voj. Ob no vqe ne su i mre `e u Ko sov skoj, Uli ci Zlat ne gre de, Mi la na Ra ki }a, [a fa ri ko voj i Ar se Te o do ro vi }a.

Na ovaj na ~in su vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e sta re ne ko li ko de ce ni ja u jed nom od naj sta ri jih de lo va si ste ma pot pu -

^ITAOCI PI[U SMS

no ob no vqe ne i obez be |e no du go sta bil no vo do snab de va we i od vo |e we ot pad nih vo da.

B. M.

065/47-66-452

Eh, kad bi...

Eh, kad bi iz bo ri bi li sva ke go di ne, ala bi to bi lo do bro! Za mi sli te sa mo ko li ko bi uli ca bi lo as fal ti ra no, ure |e no par ko va i de~ jih igra li {ta, otvo re no no vih bi znis cen ta ra, po lo `e nih ka me na te me qa ca za ovo i ono, za po ~e tih iz grad wi vo do vod nih i ka na li za ci o nih mre `a, po boq {a wa uslu ga u zdrav stvu, pre vo zu, grad skim slu `ba ma. . . itd. A da ne po mi wem one 2 - 3 hi qa de di na ra za de `u ra we po red gla sa~ kih ku ti ja, na dan iz bo ra. [ta re }i?! Di vo ta jed na! 063/1050...

* * * Sa da {we sta we: „biv {i” je osta vio „ma~ ki” sir na ~u va we dok on ne ski ne i ono ma lo pre o sta log kaj ma ka, ako uspe. A ma ca „pre de” kao i de ve de se tih, na rod..?

060/0227...

* * * Za i sta ne ma ve }e glu po sti od na ja vqi va wa kon tro le pe {a ka, pa to je po sao po li ca ja ca.

064/3222...

* * * Da je „^i sto }a„, bar jed nom iza {la na te ren, a ne se dam pu ta, ka ko ka `u, uhva ti la bi bar po lo vi nu od ~o po ra pa sa, a ima ih de se tak, u Ji ri ~e ko voj uli ci ko ji i da qe na pa da ju pro la zni ke,bi ci kli ste, maj ke sa de com u ko li ci ma. Do kle mi sta na ri Li ma na 1 da stra hu je mo?

061/1934...

* * * Du li} pro du `io rok po pu sta za le ga li za ci ju.

Ne ma mo ni za pro je kat da pla ti mo. Je di na mo gu }a le ga li za ci ja je ona bes plat na.

063/8352...

* * * Tri sta di na ra za iz ra du se zon ske kar te za [trand je pqa~ ka gra |a na?

064/2742...

pi jan sta va dok se pro sla vqa la ma la ma tu ra.

U {ko li „@ar ko Zre wa nin” jo{ uvek ni su od lu ~i li gde }e pro sla vqa ti ma lu ma tu ru.

- [ko la je do bi la pre po ru ku da se ma la ma tu ra pro sla vqa u {ko li. Zbog ova ga smo ima li sa sta nak sa ro di te qi ma osma ka, te smo se do go vo ri li da ma lo od lo `i mo od lu ku. Jo{ uvek ni smo re {i li da li }e se ma la ma tu ra sla vi ti u {ko li, ili van we - po ja snio je di rek tor @arko Mu{icki.

U O[ “Jo `ef Ati la” de ca }e ma lu ma tu ru pro sla vi ti u {ko li, a di rek tor Dragan Utr`an ka `e za „Dnev nik” da su ro di te qi an ke ti ra ni. “U an ke ti je bi lo pi ta we da li ro di te qi `e le da im de ca pro sla ve u {ko li ili van we, a ve }i na wih je bi la za {ko lu”, re kao je Utr `an. Q. Nato{evi}

Koncerti „Velikog kola” Fol klor no udru `e we „Ve li ko ko lo” odr `a }e dva kon cer ta u ne de qu, 29. apri la u ve li koj sa li Po zo ri {ta mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4. Pr vi kon cert po ~e }e u 13, a dru gi u 18 ~a so va. Na stu pi }e po la zni ci [ko le fol klo ra za de cu od ~e ti ri do {est i od se dam do 11 go di na, kao i od ra sla gru pa ove {ko le, de~ ji sa stav, Dom „Ve ter nik” i [O SO „Mi lan Pe tro vi}” sa in klu ziv nom fol klor nom gru pom i Na rod ni or ke star. Kao go sti kon cer ta na stu pi }e In klu ziv ni hor „Ison”, De~ ji hor „Ba ji }e vi sla vu ji” iz Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”. Kao go sti dru gog kon cer ta pred sta vi }e se KUD „Haj duk Stan ko” iz [ap ca.

N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak27.april2012.

ZA VR [E NA NA DO GRAD WA [KO LA „SVE TO ZAR MAR KO VI] TO ZA” I „KO STA TRIF KO VI]”

IZ BO RI 2012.

\a ci ma i ko mot no i ma we sme na

ALEK SAN DRA JER KOV, NO SI LAC IZ BOR NE LI STE LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Gra du nad le `nost nad po li ci jom

Ministar prosvete i nauke @arko Obradovi} sa gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em sve~ano je ju~e otvorio pro{irewe dve osnovne {kole – “Svetozar Markovi} Toza” i “Kosta Trifkovi}”. Novac za realizaciju ove dogradwe i nadogradwe dve {kole obezbedila je Vlada Republike Srbije zajmom od Evropske investicione banke.

Radovi na pro{irivawu u~eni~kog prostora u dve {kole su se realizovale u okviru Projekta „Program modernizacije {kola“.

- Nadogradwa dve {kole primer je dobre i dugotrajne saradwe koju imamo sa gradom Novim bra i}i u {kolu u dve smene, a ne u tri, kao {to je to bilo do sada.

Nakon obilaska „Tozine” prese~ena je i crvena vrpca u {koli „Kosta Trifkovi}“, ko-

Fo to: S. [u {we vi}

Ministar prosvete Obradovi} i gradona~elnik Pavli~i} sve~ano otvorili nove kvadrate

Sadom i dokaz je da se i u ovim ekonomski te{kim uslovima mo`e posti}i napredak - rekao je Obradovi}.

Najavio je da }e u na Klisi uskoro po~eti da se gradi {kola, {to svakako smatra velikim uspehom, jer je kako ka`e u protekle ~etiri godine u Srbiji sagra|eno 26 novih {kola.

Osnovna {kola „Svetozar Mar-

kovi} Toza“ nadogra|ena je sa 1.600 metara kvadratnih novog prostora, a ura|ena je i kompletna sanacija preostalog dela ravnog krova. U {kolu je ulo`eno milion i po evra, od ~ega je 940.000 za nadogradwu, kojom je dobijeno deset novih u~ionica i velika sve~ana sala. Pavli~i} je istakao da }e zahvaquju}i ovoj nadogradwi |aci od septem-

ja je dogra|ena jednim kompletnim krilom zgrade povr{ine oko 1. 300 metara kvadratnih.

Vrednost radova je 560.000 evra.

Zahvaquju}i nadogradwi {kola je bogatija za 14 u~ionica i biblioteku, a od septembra |aci se u ovoj {koli poha|ati samo prepodnevnu smenu. U obe {kole u~enici mla|ih razreda priredili su prigodan program za goste. Obe {kole su, ina~e, ve} opremqene za ~ega je tako|e izdvojen veliki novac.

Q. Na.

U SPO MEN NA OD VO \E WE JE VRE JA U LO GO RE

Po lo `e ni ven ci kod Si na go ge Gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Jevrejske op{tine Novi Sad Goran Levi polo`ili su ju~e vence kod spomen plo~e na Sinagogi povodom godi{wice odvo|ewa Jevreja u nacisti~ke logore 26. aprila 1944. godine. Tog dana 1.900 novosadskih Jevreja je odvedeno u logore {irom Evrope, a vrlo mali broj wih se vratio.

- Sa ovog mesta 1944. godine deportovan je veliki broj Jevreja, a odvo|eni su bez razlike, mu{karci, `ene i deca - rekao je Levi. - Kao i svake godine se}amo se nastradalih, jer jednostavno takve stvari ne smemo da zaboravimo.

Pavli~i} je naveo da se ve}ina onih koji su odvedeni se na`alost nije vratila i da je to zlo~in, koji vi{e nikada ne bi trebalo da se dogodi.

G. ^.

US PE [AN „GA TEKS” U NE MA NOV CI MA

Bu du} nost su ma la pred u ze }a - Pro{lo je vreme -U preduze}u radi velikih preduze}a sa 15 zaposlenih a u seppet stotina i vi{e zatembru bi posao moposlenih.Takvih glo da dobije jo{ sefirmi nema vi{e ni dam radnika, ukoliovde, a ni zemqama u ko se ostvari saradokru`ewu. Ekonomiwa „Gateksa” sa Reja se sada svodi na pripublikom Srpskom vre|ivawe u malim i izjavo je vlasnik sredwim preduze}iZlatibor Gatari}. ma, koji su budu}nost Istakao je, da se u Srbije - rekao je graproizvodwi namedona~elnik Igor Pa{taja za kupatila vli~i} prilikom koriste doma}e siobilaska firme „Garovine.

Fo to: S. [u {we vi} teks” u Nemanovcima, Gatari} nije puno koja proizvodi name{taj za kupatila. govorio o te{ko}ama na koje nailaOva firma, naveo je gradona~elze mali privrednici, ve} je samo nanik, predstavqa primer kako na veo da se dugo ~eka dok se roba ne namalom prostoru i sa skromnim ulaplati. gawima mo`e da se privre|uje.

Z. D.

9

Nosiocima izbornih lista na lokalnim izborima postavqamo pet pitawa za koja smatramo da su kqu~na za `ivot grada. Aleksandra Jerkov je prva na listi Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ka`e da LSV eventualne postizborne koalicije ne}e praviti sa radikalima i svim wihovim derivatima. Ko ji je, po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko bi ga re {i li?

- Najve}i problem je nemogu}nost da se u prethodnonm periodu privuku investicije. Investicije su najve}i zadatak za svakoga ko preuzme odgovornost za vo|ewe grada. Li~na uloga gradona~elnika je izuzetno va`na, jer on svojom politi~kom te`inom i kontaktima mora da obezbedi dolazak investitora. Drugi najve}i problem je bezbednost i sramotno je {to LSV ne mo`e da na|e strana~ke partnere koje bi nas podr`ali, da Vojvodina i Novi Sad dobiju nadle`nost nad policijom.  [ta }e te u~i ni ti za de cu i omla di nu ako do |e te na vlast?

DSS: Ne ka Voj na bol ni ca bu de grad ska Gradski odbor Demokratske stranke Srbije podr`ava zahteve zaposlenih u zdravstvu, ali ne `ele da se izja{wavaju o {trajku, kako ga ne bi ispolitizovali, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za medije. Prodiza~ rampe na kvanta{u ima ve}u platu od lekara i to nije normalno, kazao je ~lan GO DSS Milan [ipovac.

Postoji problem sa primarnom i sekundarnom zdravstvenom za{titom. Vojna bolnica nudi neka re{ewa, ali se mora preregistrovati u gradsku bolnicu.”Veliki problemi su i u farmaciji, gde velike of- {or kompanije preuzimaju poslovawe malih apoteka. U gradu postoji apoteka koja prodaje lekove 30 posto jeftinije od svih, pa se postavqa pitawe kako je to mogu}e? Ako je ta apoteka u pravu, onda dr`ava i Fond za socijalnu za{titu pla}aju nepotrebno vi{u cenu lekova ve} godinama”, rekao je [ipovac.

A. L.

- Grad mora obezbediti da sva deca idu u pred{kolske ustanove. Dok se ne izgradi dovoqan broj vrti}a, grad mo`e subvencionisati privatna obdani{ta. S druge strane, mladima treba dati prostora da sami odlu~uju o svom `ivotu, da

donose odluke koje se ti~u wih i stvoriti im perspektivu da ostanu u ovom gradu. Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad?

- Tako {to }e imati nadle`nost nad policijom. Paradoksalna je situacija da Novi Sad

sam ni{ta ne mo`e da preduzme da bi poboq{ao bezbednosnu situaciju. Ovakva situacija je neodr`iva, bezbednost u gradu je na izuzetno lo{em nivou. [ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da jem vam pred nost u od no su na dru ge?

- Nemamo politi~ke gazde ni u Beogradu, ni u Budimpe{ti i jedina smo stranka koja za svoj rad odgovara iskqu~ivo gra|anima Vojvodine. Novi Sad je za nas glavni grad i najva`niji.  Da li ste sprem ni da se od rek ne te me sta gra do na ~el ni ka, zbog even tu al ne po sti zbor ne ko a li ci je?

- Sve zavisi od rezultata lokalnih izbora i odnosa snaga u budu}oj vlasti. Uvereni smo da imamo najboqe kandidate i za odbornike i za sva druga mesta u gradu, a pregovori oko formirawa gradske vlasti treba da se vode imaju}i u vidu personalna re{ewa, a ne strana~ku pripadnost.

D. Ig wi}

LDP: Po tro {e ni li ko vi i ide je I na ovim izborima Novosa|anima se sa bilborda i plakata sme{e isti qudi kao i na prethodnim, poru~uju iz LDP-a i dodaju da su qudi koji su vodili grad, bili i vlast i opozicija.“Novi Sad je izgubio status prosperitetnog grada. Nijedna

zna~ajna investicija nije stigla, vi{e od 30 hiqada je nezaposlenih. Dosta nam je istih likova sa potro{enim idejama.

Vreme je za novosadski Preokret i LDP „,istakli su u ovoj partiji.

D. Ig.

„UDRU @E NI PEN ZI O NE RI I SO CI JAL NA PRAV DA”

Bo ga ti ma ve }i po rez, ugro `e ni ma ve }u po mo}

“Udru`eni penzioneri i socijalna pravda” od budu}e gradske vlasti tra`i}e trinaestu penziju za svakog penzionera i besplatan boravak u bawi, prednost pri zapo{qavawu osoba starijih od 50 godina i pet miliona evra iz gradskog buxeta za najugro`enije. Navode da je koncept wihovih obe}awa i zahteva ostvariv preko posebne Uprave za socijalnu i de~ju za{titu. Cifra od pet miliona bi se skupila kroz dodatno oporezivawe najbogatijih - oko dve hiqade qudi u gradu bilo bi godi-

{we obuhva}eno tim porezom, koji bi iznosio od 200 do 2.000 evra.

Drugi na~in skupqawa novca su donacije i uvo|ewe po~asnih naziva pojedinih ulica, gde }e pod strogim uredbama pojedinci mo}i kupiti odre|ena mesta i infrastrukturu u gradu. „Kakva je korist da se ulica zove Nova 102, ako je neko spreman da izdvoji od 250 hiqada do milion evra za naugro`enije gra|ane i kupi naziv ulice” saop{tavaju. Novac bi se raspore|ivao preko socijalne karte.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

URS: Kon kur som do po sla

VESTI Tak si sti „Si tan sa” na ja vqu ju tu `bu Udru `e we tak si sta „Si tans” najavilo je da }e podneti opomenu pred tu`bu protiv Grada Novog Sada. Kako taksisti ka`u, sada{wa najni`a cena taksi prevoza nanela im je veliku materijalnu {tetu, koja se procewuje na oko dva miliona evra, a uru{ila je i polo`aj legalnih taksista poreskih obveznika.

Predstavnici ovog udru`ewa detaqnije }e obrazlo`iti svo je pla no ve na da na {woj konferenciji za {tampu, koja }e biti odr`ana u 10 ~asova u pro sto ri ja ma NDNV-a, Zmaj Jovina ulica 3.

J. Z.

Kandidatkiwa Ujediwenih regiona Srbije za gradona~elnicu Maja Gojkovi} ju~e je istakla da je problem odlaska mladih u inostranstvo u mogu}e spre~iti unapre|ewem uslova studirawa u gradu. Na

univerzitetskom kampusu razgovarala je sa studentima o delu predizbornog programa posve}enog mladima.”Kao gradona~elnik pokrenu}u inicijativu da Novi Sad bude prvi u nizu evropskih prestonica na-

uke. Neophodno je i {to pre stati na put strana~kom zapo{qavawu da bi mladi sa fakultetskom diplomom posao u struci dobili konkursom, a ne preko strana~ke kwi`ice, rekla je.

A. L.

ZBOG RA DO VA, OD SU TRA DO 1. MA JA

Pet auto bu sa me wa tra su Autobusi na gradskim linijama 7, 9, 11a, 11b i 12 od sutra, pa do utorka, 1. maja saobra}a}e izmewenom trasom zbog asfaltirawa kolovoza na raskrsnici Bulevara Evrope, Bulevara cara Lazara, Ulica cara Du{ana i Ive Andri}a i raskrsnici Ulica Ive Andri}a i Heroja Pinkija. „Sedmica„ u oba smera ne}e saobra}ati delom trase od okretnice na Limanu 4 do Satelitske pijace. U smeru Liman 4 - Satelit@elezni~ka stanica - Liman 4 autobusi }e se kretati sa Satelitske pijace (stara okrentica) i saobra}ati redovnom trasom preko Novog naseqa do @elezni~ke stanice i do Limana 4 , gde }e se okretati i ~ekati vreme do slede}eg polaska i povratka istom trasom. „Sedmica” u smeru Liman 4 -

Futo{ka pijaca - @elezni~ka stanica - Liman 4 }e na okretnici na Limanu saobra}ati redovnom trasom do Satelitske pijace, gde }e se okretati i ~ekati vreme do slede}eg polaska i povratka istom trasom.

Autobusi na liniji 9 i 9a i}i }e redovnim putem do Ulice bra}e Ribnikar, iz koje }e skrenuti desno na Bulevar oslobo|ewa i odatle levim skretawem se vra}aju na redovnu trasu na Bulevar cara Lazara. U suprotonom smeru vozila saobra}aju istim izmewenim putem.

Autobusi na liniji 11a s redovne trase iz Ulice hajduk Veqka skrenu}e levo u Futo{ku ulicu, iz koje desno ulaze u Ulicu bra}e Ribnikar, zatim desno skre}u na Bulevar oslobo|ewa, odakle se le-

vim skretawem vra}aju na redovnu trasu u Ulicu Narodnog fronta.

Autobusi na liniji 11b }e iz Ulice Narodnog fronta skrenuti desno na Bulevar oslobo|ewa, zatim levo u Ulicu bra}e Ribnikar iz koje se levo ukqu~uju na Futo{ki put i desnim skretawem sa vra}aju na redovnu trasu u Ulicu hajduk Veqka.

Vozila na liniji 12 sa redovne trase Bulevarom cara Lazara skre}u u Balzakovu ulicu iz koje ulaze u Ulicu Narodnog fronta. Odatle skre}u levo u Ulicu Ive Andri}a, iz we ulaze desno u Ulicu 1300 kaplara , te desno u Ulicu Laze Lazarevi}a iz koje levim skretawem idu u Ulicu heroja Pinkija na redovnu trasu. U suprotnom smeru vozila saobra}ju istom, izmewenom trasom.

Z. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak27.april2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Ka mer na sce na „Qu bav na pri ~a” (21), Sce na „Pa ra Do bri no vi}” NO MUS „Ra dio i Ju li et” (22)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Du {an ka Sa va no vi} iz Futoga (devoj~icu i de~aka) i An ge la Her ceg iz Subotice (de~ake), DEVOJ^ICE: Bi qa na Ja ji}, Bi qa na [tr bac, Kri sti na Ko {i} i Je le na Stoj ~i} iz Novog Sada, Ja dran ka Bje lo gr li} iz Siriga, Ti ja na Po pa di} iz Gospo|inaca, Mi li ja na Tar buk iz Be~eja i Emi na [a pran ci iz Beo~ina, DE^AKE: Mil ka Jo va no vi} i Ve sna Iva~ ko vi} iz Novog Sada, So fi ja Sta ni {i} i Mi re la Po po vi} iz Ba~ke Palanke, Alek san dra Ter zi} iz Bege~a, Me lin da Spa so je vi} iz Mo{orina, Ta tja na Vi di} iz Srbobrana, Ne da Ni ki} iz Titela i San dra Be sla} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Miodrag Vojina Jovanovi} (1929) u 10.30 ~asova - ispra}aj, Stana Leposave Jovi} (1936) u 11.15 ~asova, Svetozar Du{ana Igwatov (1939) u 12 ~asova, Dragan Todora Dickov (1952) u 12.45 ~asova, Tatjana Vuka ]ur~i} (1948) u 13.30 ~asova, Petar Jovana Bobocki (1946) u 14.15 ~asova, Jawa Pera Jakovqevi} (1935) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahraweni Jovo Sima \uri} (1924) u 11 ~asova i Aran|el Avrama Mili} (1945) u 13 ~asova. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Tereza Mihajla Erdeqi (1943) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Bosiqka \ura Kesi} (1933) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗГРАДЊИ РЕЦИКЛАЖНОГ ЦЕНТРА

Од отпада сировине ЗРЕЊАНИН: Директорка зрењанинског Јавног комуналног предузећа „Чистоћа и зеленило” Биљана Глигић и директор београдске фирме „Ратко Митровић – Дедиње” Душан Басара потписали су јуче, у Мултимедијалној сали Градске куће, уговор о изградњи Рециклажног центра у Зрењанину. Свечаном потписивању уговора присуствовали су министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић, директорка републичког Фонда за за-

док ће остатак обезбедити град Зрењанин. Будући Рециклажни центар, објаснила је Биљана Глигић, простираће се на површини од 1.100 метара квадратних и биће намењен за сакупљање, разврставање и складиштење отпада.

- Планирано је да пројекат буде реализован у три фазе. Прва је већ готова и подразумевала је израду пројектно - техничке документације. Друга фаза представља изградњу, а последња опремање Рециклажног центра ко-

Најава регионалне депоније Након потписивања уговора, Оливер Дулић је посетио Градску депонију, на којој се приводе крају радови на санацији. Дулић је рекао да је са челницима града јуче разговарао и о изградњи регионалне депоније и о томе који су планови локалне самоуправе да би испунила своје законске обавезе.

- Добра вест је да ће 2013. или 2014. године почети изградња регионалне депоније у Зрењанину и тај пројекат ће вероватно бити финансиран из фондова Европске уније - најавио је Дулић. штиту животне средине Жељка Јураковић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов. Вредност инвестиције је 56 милиона динара, а Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, као суфинансијер пројекта, учествоваће са 27 милиона динара,

Тражи се певачки дијамант ЗРЕЊАНИН: Индустрија уља „Дијамант” из Зрењанина отворила је конкурс под називом „Постани певачки дијамант”. Сви који желе да учествују на овом конкурсу детаљне информације могу наћи на веб сајту www.dobrojutro.rs. Потребно је да учесници сниме видео клип на којем певају песму „Добро јутро”, користећи притом као основни реквизит за кореографију истоимене маргарине, затим да снимак поставе на своју „Фејсбук” страницу или „Јутјуб” и региструју се на мини веб сајту. Победник ће освојити наградно путовање за две особе у Баку и улазнице за финално вече „Евросонга”, највећег европског музичког такмичења које ће се одржати 26. маја у престоници Азербејџана. Победника ће 14. маја изабрати представник Србије на овом такмичењу Жељко Јоксимовић. Пет интерпретатора који не освоје одлазак у Баку, али се нађу у најужем избору, компанија „Дијамант” ће даровати поклон пакетима својих производа. Ж. Б.

ји ће, поред хале, имати и посебне боксове за кабасти отпад, стакло, папир и друго - истакла је Глигићева, напомињући да је на конкурсу, као најповољнији понуђач и извођач радова, одабрано београдско предузеће са чијим представником је јуче и потписала уговор. Директорка „Чистоће и

зеленила” је додала да изградња центра може да почне одмах и да је рок за завршетак радова 50 радних дана. Министар Дулић је прецизирао да ће капацитет зрењанинског Рециклажног центра бити 2.300 тона годишње.

- То значи да ће те количине отпада ићи ка рециклажној индустрији и да ће бити претваране у сировине, а да неће завршавати на депонијама казао је Дулић и као још један од позитивних ефеката овог пројекта навео запошљавање петнаест радника који ће бити ангажовани у центру.

ОПШТИНА ОЏАЦИ СЕ УМЕШАЛА У ПРИВАТИЗАЦИЈУ ЗАДРУЖНЕ ЗЕМЉЕ

Декларацијом признато право задругара ОЏАЦИ: На захтев задругара из Српског Милетића, Раткова и Бачког Брестовца, који су практично остали без своје имовине након продаје ових задруга, Скупштина општине Оџаци је усвојила декларацију којом се констатује да је у задругама постојала имовина која је била у власништву задругара после 1. јула 1953. године. Тиме се задругарима, практично, признаје право на приватизацијом отуђену имовину. Протеклих месеци представници општине су истицали да општинска

тају све чињенице око приватизације земљорадничких задруга из Српског Милетића, Раткова и Бачког Брестовца. Како стоји у декларацији, има индиција да је претварање задружне имовине у друштвену и њена каснија приватизација извршена супротно закону. Декларацијом је упућен позив Задружном савезу Србије и Задружном савезу Војводине, да у оквиру својих надлежности, пруже стручну помоћ и заступају интересе задругара пред државним органима у решавању њихових захтева. Позва-

Кување овчијег гулаша

ЧОКА: Гастрономско удружење „Банка бачи” из Чоке организује сутра међународно такмичењe у кувању овчијег гулаша. Окупљање клинара је у 10 сати, а председник гастроклуба Калман Боршош каже да је оно у част најбољем чоканском селекционару оваца и врсном кувару овчијег гулаша Михаљу Банки. Очекује се учешће око сто кулинара из Србије и Мађарске, а такмичење ће пратити садржајан културно-забавни програм. М. Мр.

Модна ревија у вртићу

БЕЧЕЈ: Сутра од 17 сати, у централној згради Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, у улици Милоша Црњанског 72, одржаће се модна ревија, пропраћена забавним програмом, у ком ће главне „фаце“ бити клинци и клинцезе. Маме су, у сарадњи с васпитачицама, сашиле, исхеклале, или исплеле разне одевне моделе, хаљинице, кошуљице, сукњице, панталонице, које ће деца модном пистом прошетати и представити. В. Ј.

Коментаришући досадашњи учинак државе на плану екологије, Дулић је рекао да је управљање отпадом управо један од највећих резултата које је постигла актуелна Влада Србије.

- Кроз акцију „Очистимо Србију”, велике волонтерске и друге акције, упослили смо скоро 10.000 људи, модернизовали инфраструктуру у градовима и општинама и отклонили могућност да отпад утиче на здравствено стање становништва - објаснио је министар Дулић. Ж. Балабан

Неизвесне последице декларације оџачке Скупштине општине

управа није надлежна да одлучује о враћању задружне имовине задругарима. Многа ,,копља су се ломила” због ове одлуке и много тешких речи је изречено од стране задругара на рачун рада појединаца из општинске управе. Декларацијом је прецизирано да је општинска управа општине Оџаци, надлежни орган пред којим се покреће управни поступак за враћање задружне имовине и истовремено се од надлежних државних органа тражи да се испи-

не су и политичке странке да у предизборној кампањи не користе питање враћања задружне имовине у промотивне сврхе. Предлог декларације је поднело девет одборника одборничке групе ,,За европске Оџаке”. У тој одборничкој групи наводе да је декларација добар сигнал онима који би требало да реше овај стари проблем, односно да донесу решења којим ће бити адекватно одговорено на захтев задругара и да им буде

враћена приватизована задружна имовина.

- У почетку нисмо говорили да општина није надлежна, него да Скупштина општине није надлежна да доноси такву врсту решења. Када смо ушли у проблематику целе ове приче, било је јасно да је то ствар коју мора суд да решава, а не да дизањем руку на седници Скупштине можемо донети валидно решење. Са задругарима је договорено формирање радне групе коју ће сачињавати одборници, представници задругара, њихов правни заступник и надлежни из општинске управе и која ће уз помоћ Покрајинског секретаријата за мећурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, радити на осмишљавању решења које ће бити позитивно за задругаре и локалну самоуправу- рекла је Изабела Шерић, шеф одборничке групе ,,За европске Оџаке”.

- Чули смо да је задругарима обећано да ће у року од десетак дана бити донето позитивно решење. Ако је то истина, онда ова Декларација нема никакав значај. Међутим ако постоји такво обећање, зашто онда у декларацији нема прецизно одређених рокова, како би задругари знали до када ово питање мора да се реши - изнео је Никола Орлић, одборник СО Оџаци из редова Српске радикалне странке. Представници задругара у свом обраћању су се заложили за убрзано решење о враћању задружне имовине. Оценили су да је усвајање декларације добар корак у том правцу, али су истакли да у општинској управи Оџаци и даље има појединаца који коче овај процес. С. Милер

Спасти дрворед кестена

РУМА: Недавно основано румско Еколошко удружење „Екотим” себи је као први задатак поставило очување дрвореда кестена у румској Железничкој улици. Стабла овог чувеног дрвореда, стара више од пола века, су оболела због напада гљивица, па лишће опада већ у мају-јуну. Желећи да скрену пажњу да овај проблем треба брзо решавати, чланови удружења, као и ученици Средње стручне школе „Бранко Радичевић” заједно са својим професорима, у шетњи алејом кестена, истакли су да су већ остварени контакти са Институтом за низијско шумарство и заштиту животне средине, како би се предузели први кораци ка спасавању најпознатијег дрвореда у Руми. Ј. А.

petak27.april2012.

11

IZBORI 2012.

Пуне листе демократа и напредњака КОВАЧИЦА: За локалне изборе за одборнике СО Ковачица потврђено је 11 листа, док за мандат посланика у Скупштини АП Војводине по већинском систему на гласове бирача у ковачичкој општини рачуна осам кандидата. За општинске одборнике само две листе имају по 39 кандидата, колико је мандата у СО Ковачица - „Демократска странка-Борис Тадић„ чији је носилац председник општине Мирослав Кришан који се надмеће за челну функцију за четврти мандат, а потпуна је и листа „Покренимо Ковачицу-Томислав Николић„, коју предводи председник Општинског одбора СНС Ковачице Зоран Саванов из Дебељаче. За општинске одборнике у конкуренцији су још листе „Чедомир Јовановић-Преокрет (ЛДП-СПОСДу) са носиоцем Лазаром Ружићем из Црепаје, „Лига социјалдемократа Војводине-Ненад Чанак„ са Јаном Гагецом из Ковачице, „Савез војвођанских мађара„ са Шандором Мергешом из Дебељаче, „Српска радикална странка - др Александар Мартиновић„ са Драганом Латовљев из Црепаје, „Сви заједно, против изградње фабрике

за прераду азбеста Словачка странка Јан Паул„ са Јаном Паулом из Падине и Група грађана „Зелена јабука„ са Јаном Хусариком из Ковачица. Потвр]ене су и листе Групе грађана „Обични људи„, „Ивица Дачић-СПС-ПУПС„ и „Странка војвођанских Словака-Словачка заједница„, а Општинска изборна комисија је одбила проглашење листе „ДСС-Војислав Коштуница„ због недовољног броја потписа бирача. За мандат покрајинског посланика по већинском систему у изборној јединици 23. општина Ковачица кандидати су Ранко Стојановић из Путникова (СПС-ПУПС-ЈССДПС), Живојин Матејић из Црепаје (Покренимо Војводину-Томислав Николић), Мартин Злох из Ковачице (Избор за бољу Војводину - Бојан Пајтић), Милорад Ђукић из Црепаје (Лига социјалдемократа Војводине - Ненад Чанак), Стеван Диклић из Црепаје (СРС), Јан Паул из Падине (Сви зајендо, против изградње фабрике за прераду азбеста Словачка странка), Јан Хусарик из Ковачице (ГГ „Зелена јабука) и Душанка Петрак (Преокрет-ЛДП-ВП). М. Митровић

Социјалисти на броју један АПАТИН: Општинска изборна комисија прогласила је 13 листа за локалне изборе и то: „СПС-ПУПСдр Живорад Смиљанић”, „Избор за бољи живот-Борис Тадић”, „СРС – др Александар Мартиновић”, ГГ „Покрет за Апатин- Милан Дражић”, „УРС- Сања Бачић”, „СВМИштван Пастор”, „Покрет социјалиста-Александар Вулин”, ГГ „Двери Апатин”, „Комунстичка партија-Јосип Броз”, ГГ „За здравство Апатина- др Миодраг Павловић”, „Покренимо Апатин Томислав Николић- СНС”, „ДСС- Војислав Коштуница” и „Коалиција Преокрет-Предраг Цветићанин”. Утврђена је и листа кандидата за Покрајинску скупштину по већинском систему са укупно девет кандидата: Јанош Чикош (СВМ), Милка Баста (Покренимо Србију Томислав Николић), Сања Бачић (УРС), Милан Дражић ( ГГ Покрет за Апатин), Ђорђе Куриџа (За бољи живот- др Бојан Пајтић), Велибор Маљковић (Коалиција Пре-

окрет), др Миодраг Павловић (ГГ За здравство Апатина), Перица Попић (СРС) и др Живорад Смиљанић (СПС-ПУПС). Редослед је утврђен по азбучном реду како је то утврдила Покрајинска Скупштина рекао је председник Општинске изборне комисије Јово Кораћ, додајући да је Никола Пуача из Пригревице одустао од кандидатуре на листи „Покренимо Апатин-Томислав Николић-СНС”.

- У складу са изборним законом Општинска изборна комисија је прихватила предлог кандидата Николе Пуача и обавестила предлагача Покренимо Апатин-Томислав Николић- СНС да нема право да предложи другог кандидата- рекао је Кораћ. Посао штампања гласачких листића поверен је „Бирографу” у Апатину, а сви заинтересовани представници странака, медији и други могу да присуствују штампању материјала. Ј. П.

Избор одборника у Србобрану СРБОБРАН: Општинска изборна комисија у сталном саставу донела је решење о утврђивању збирне изборне листе за избор одборникa у Скупштину општине Србобран. Бирачи ће се одлучивати између следећих листи кандидата: 1. „Бранко Гајин – ДС“, 2. Српска радикална странка – др Александар Мартиновић, 3. Лига социјалдемократа Војводине – Ненад Чанак, 4. Маја Гојковић – Уједињени региони Србије, 5. Покренимо Србобран – Томислав Николић (Српска напредна странка, Нова Србија), 6. Vajdasági Magyar

Szövetség - Pásztor István – Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор, 7. „Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије (СПС), Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС)“, 8. ГГ Покрет за промене – др Илија Газепов, 9. Покрет мађарске наде – Ержебет Газдик Маgyar remény mozgalom – Gazdik Erzsébet, 10. Јединствена Србија – Социјалдемократска партија Србије, 11. Коалиција „Србобрански мађарски покрет“ – Жолт Јанкович – Szenttamási Magyar Fordulat Koalíció – Jankovics Zsolt. М. Кк.

Потврђено 13 листа у Бечеју

БЕЧЕЈ: Коалиција „Избор за бољи живот – Борис Тадић” има број 1 на локалној изборној листи за састав Скупштине општине Бечеј, број 2 је коалиција „Покренимо Бечеј – Томислав Николић“, с бројем 3 на изборе ће коалиција „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“, а онда следе СВМ – Иштван Пастор (4), Ивица Дачић – СПС (5), ЛСВ – Ненад Чанак (6), ПУПС – ДСС за Бечеј – Душица Вуканић (7), ДЗВМ (8), ДСВМ (9), Грађански савез Мађара (10), УРС – Миодраг Јовићевић Чачак (11), Покрет мађарске наде (12), СРС – др Александар Мартиновић (13). В. Ј.

Градоначелница прва на листићу

Шетали за очување најпознатијег румског дрвореда

ПАНЧЕВО: У Панчеву је после закључивања збирне изборне листе утврђено да се на гласачком листићу за локалне изборе налази 12 листа. Право гласа има 13.757 Панчеваца. Прва на листићу је актуелна градоначелница на листи „Демократска странка - Весна Мартиновић”, следе „Лига социјалдемократа Војводине - Ненад Чанак”, „ Уједињени за Панчево - УРС - Саша Павлов ”, „Демократска странка Србије - Војислав Коштуница”, „Покренимо Панчево - Томислав Николић” (Српска напредна странка, Нова Ср-

бија, Покрет снага Србије, Демократска партија Македонаца), „Српска радикална странка др Александар Мартиновић”, „Ивица Дачић СПС, ПУПС, Јединствена Србија, Социјалдемократска партија Србије”, „Чедомир Јовановић - Преокрет - Предраг Патић (ЛДП и СПО). Број 9 припао је листи „Покрет за развој Србије - мр Миле Драгић”, а следи ГГ „Двери Панчево - Виолета Блага, затим листа „Унапредимо град и село”, а 12. на листићу је „Савез Војвођанских Мађара - Иштван Пастор”. З. Дг.

petak27.april2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

НИЧЕ ПЕШАЧКА ЗОНА У ЦЕНТРУ РУМЕ

На добитку и град и грађани Радост у вртићу у Утринама

Сређено седам вртића

АДА: Нова ограда постављена је у Утринама око објеката Одељење ађанске Основне школе „Чех Карољ” и дечијег вртића Предшколске установе „Чика Јова Змај”. Дечији вртић у Утринама је добио нови под, пошто је дотрајали паркет замењен ламинатом, тако да су омогућени савремени услови за боравак деце. Средства за улагања у Утринама у износу од 2,5 милиона динара обезбеђена су из буџета ађанске општине. Председник општине Золтан Билицки каже да су на тај начин су

омогућени савремени услови за боравак деце у школи и вртићу. Према речима Билицког у ађанској општини је у последње време обновљено седам објеката Предшколске установе. Тако је пре неколико дана на употребу предана реновирана зграда дечијег вртића у Молу, а у току су радови на обданишту у Улици Мите Радујкова у Ади. За обнову вртића у Молу у износу од 6,2 милиона динара и обданишта у Ади у износу од 5,9 милиона динара средства су обезбеђена из Фонда за капитална улагања АП Војводине М. Мр.

РУМА: Уколико одборници румског парламента на седници заказаној за петак, 27. април, усвоје предлог Општинског већа, Рума би ускоро требало да добије пешачку зону у самом градском центру. Планом детаљне регулације блока Културни центар Рума центар града требало би да добије пешачку зону и то у делу од бивше зграде „Електровојводине“ у Главној Будућа пешачка зона улици, према пролазу иза Спортске хале и Културног центра, Културног центра, Спортске хале и ка Градском тргу. У плану је да тај некадашње зграде „Електровојводидео постане мини пешачка зона. не“ можемо надоместити бар један - Пробојем зоне иза Културног део – каже директорка румског ЈУП центра и Спортске хале излазимо у „План“ Татјана Марковић. сусрет захтевима грађана за ствараТако ће власницима кућа, чија њем пешачке зоне, који постоје већ дворишта излазе на будући пролаз, дужи низ година. Првобитни план је овај план омогућава да отварају и био да део Главне улице претворимо пословне објекте, а на добитку ће у пешачку зону, али анализом смо бити и Спортски центар, који ће дошли до закључка да то није могу- овим проширењем моћи да рачуна ће, због регионалног пута и саобра- на теретни улаз, који до сада није ћаја, али зато прављењем пролаза из имао.

- Овим планом ми добијамо теретни улаз, који је преко потребан хали, посебно због новог закона, којим је обавезан тај улаз за уношење справа и реквизита, а имаћемо и могућност проширења садржаја у самој спортској хали, што је одлично – истиче директор Спортског центра Рума Бранислав Божић. Поред шеталишта и могућности отварања нових пословних садржаја, простор унутар блока би могао да се користити и за организовање различитих јавних и културних догађаја. Овакав план, кажу у општини, неће реметити досадашње одвијање саобраћаја, а по свему судећи, сви ће бити на добитку. Након усвајања на Општинском већу, овај документ ће се наћи пред одборницима локалног парламента, који ће дати завршну реч, а ако буде усвојен, надлежни планирају да одмах крену у реализацију. Ј. Антић

Вандали прекинули изложбу КИКИНДА: Због вандализма и бестијалног понашања неодговорних поједница који су у ноћи између суботе и недеље уништили две репродукције слика, изложене на згради Курије, Народни музеј је одлучио да са градских фасада скину репродукције пре званичног завршетка изложбе „Арт тура”, стоји у саопштењу ове културне установе. Током трајања изложбе, од 23. марта, нису страдале само ове две, већ укупно шест од 29 репродукција. Верне репродукције биле су изложене на читавом Градском тргу захваљујући сарадњи народних музеја Кикинде и Београда. На фасадама су била урамљена дела Монеа, Пикаса, Реноара, Саве Шумановића, Паје Јовановића, Милене Барили... А. Ђ.

СТИ ГАО МА МО ГРАФ У РУМ СКИ ДОМ ЗДРА ВЉА

Први прегледи крајем маја

РУМА: Рум ски Дом здра вља је од По кра јин ског се кре т а ри ја т а и По кра јин ског фон да за здрав ство, а уз по моћ рум ске Оп шти не, до био апа рат за ма мо гра фи ју. Ово је пр ви пут да је Ру ма до б и л а ма м о г раф, а вред ност апа ра т а је око пет ми ли о на ди на ра.

- До б и ј а њ е овог апа р а т а је од ве л и ког зна ч а ј а, ка ко за Дом здра в ља, та ко и за све же не ко ј е има ј у по т ре бу за овом вр с том пре гле д а. До са д а су Ру м љан ке мо р а л е да иду на ма м о г ра ф и ј у у срем с ко м и т ро вач ку бол н и ц у, где су че ка л е од шест до осам ме с е ц и за пре глед. Има ј у ћ и у ви д у да је број обо л е л их же н а од ра ка дој ке, у по с лед њ их пар го д и н а упе то с тру ч ен, о ва ж но с ти ове до н а ц и ј е не тре б а по с еб н о ни

Првомајске промоције „Пасуљијаде” ТЕ МЕ РИН: При ј а в е за 8.„Бин фе сти вал-Па су љи ја ду“ у Те ме ри ну до бро на пре ду ју, а бр ој екипа учесника је ограничен. Предстојећи празници биће искоришћени за промоцију ове манифестације на Палићу, Фрушкој Гори и Ади Циганлији. „Бин фестивал“ се већ традиционално одржава првог викенда јуна, на темеринском Вашаришту, а ове године је то од 1. до 3. јуна. Пријаве су почеле 1. априла у новоотвореном Инфо-центру, који се налази у Сувенирници у центру Темерина. Котизација за такмичење у кувању пасуља износи 4.000 динара. Очекује се више од 300 екипа из 12 земаља. И ове године биће припремљено и подељено 3.000 порција пасуља. Организатор обезбеђује сто и клупе за осмочлану екипу, наткривени простор од девет квадратних метара, дрва за ложење и -пакет. И ове године учеснике такмичења и посетиоце очекују велики концерти на отвореном. У петак, 1. јуна најављен је рок спектакл, а у суботу ће се представити културно-уметничка друштва из Војводине, са гостима из Украјине, БиХ и Мађарске. Припремљени су и други садржаји за посетиоце: изложбе јела од пасуља, изложбе цвећа и вина, дечије приредбе и наградна игра за посетиоце, прилика да се прошетате правим „Етно сокаком“ и засладите у „Слаткој улици“, или да се опробате у „Равничарским играма“. М. М.

Ми ле на По ли мац, др Ми лан Ми тро вић и Го ран Ву ко вић

го во р и т и. Оче ку ј е м о да ће м о пр ве пре гле д е у на ш ем До м у

здра в ља већ мо ћ и да оба в ља мо кра ј ем ма ј а, на кон до б и ј а -

ња свих нео п ход н их до з во л а – ка з ао је ди р ек тор рум с ког До ма здра в ља др Ми л ан Ми т ро вић. Ма мо граф је у Ру му сти гао из зре ња нин ске бол ни це. Стар је три го ди не и спа да у но ву ге не ра ци ју ана лог них ма мо гра фа, а по ре чи ма ди рек то ра Ми тро ви ћа, ис пу ња ва ап со лут но све по т ре бе рум ског До ма здра вља.

- Ми из оп шти не се увек за ла же мо да иза ђе мо у су срет и по мог не мо До му здра вља и по бољ ша њу ра да, као и по ди за њу но воа услу га. Здра вље нам је сви ма на пр вом ме сту, а ма мо граф се по ка зао као ве ли ка по тре ба, оту да и це ла ова са рад ња – ис т а као је пред с ед ник рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић. Ј. Ан тић

ПОЧЕЛА САНАЦИЈА ТЕМЕРИНСКЕ ДЕПОНИЈЕ

Пошумљавање старих наслага смећа

ТЕМЕРИН: Санација Јавне депоније поред пута Темерин -Сириг почела је ових дана, након што је на поновљеном тендеру најповољније услове понудило Водопривредно предузеће из Ћуприје. За обимне радове који би требало да се заврше у року од 60 дана, Министарство за заштиту животне средине Србије усмерило је 29 милиона, а општина Темерин нешто више од 17 милиона динара.

- Предстоји затрпавање земљом и геотекстилним теписима, а након тога пошумљавање депоније која ће имати облик недовршене купе. Изградиће се нови прилазни пут како би се лагеровало смеће и отпад из три насељена места Темерина, Бачког Јарка и Сирига до изградње Регионалне депоније Нови Сад за више општина из Јужне Бачке - рекао је Мирослав Кљајић, директор ЈКП Темерин. Контрола и мониторинг депоније траје 30 година, неопходно је уградити биозиметре за кон-

Живорад Смиљанић и Вељко Мијаиловић

Живораду Смиљанићу признање синдиката полиције АПАТИН: Председник Полицијског синдиката Србије Вељко Мијаиловић уручио је јуче Почасну плакету синдиката председнику апатинске општине др Живораду Смиљанићу за помоћ коју је пружио за побољшање рада полицијске службе и унапређење услова рада синдикату Полиције у Сомбору. Председник синдиката Полиције у Апа-

тину Ђорђе Јованић уручио Смиљанићу почасну полицијску значку. Свечаној предаји признања присуствовалуи су осим гостију из Београда Милан Кнежевић камандир Полицијске станице Апатин, Жељко Војиновић начелник за логистику Полиције у Сомбору и чланови полицијског синдиката. Ј. П.

„Вива вокс” отвара летњу позорницу

ПАНЧЕВО: Летња позорница Културног центра у Панчеву отвара се вечерас у 20 сати наступом хора „Вива вокс”. Простор са 600 места за седење и 200 за стајање користиће за своје активности и програме, осим Културног центра, и друге установе културе или појединци. Реконструкција летње позорнице коштала је око 15 милиона динара, а ако буде потребно још нешто од опреме издвајаће се у наредном периоду.

- Новац је осим у сређивање простора уложен и у куповину нове опреме. То је изузетно квалитетна опрема која се може користити не само на летњој сцени него се може користити и у дворани Културног центра или у другим институцијама културе што је такође, врло значајно - рекла је Јасмина Вечански, директорка Културног центра у Панчеву. З. Дг.

тролу гасова. У другој фази изградиће се рециклажни центар, како би се посебно одвајали папир, картон, гума, пластика, метал, електронски отпад, а смеће које не може више да се користи за рециклажу биће одвожено на регионалну депонију.

- Ових дана Фонд за заштиту животне средине Београд и град Нови Сад су потписали уговор о

додели средстава за израду пројекта Регионалне депоније Нови Сад и две трансферне станице у Бачкој Паланци и Врбасу. Мада има несугласица око избора локације, мислим да ће изградња Регионалне депоније Нови Сад почети у току идуће године - најавила је директорка Фонда Жељка Јуракић. М. Милојевић

Ловци чувају поља

СТАРА ПАЗОВА: После неколико година учесталих крађа летине са њива, сечења дрвећа и других штета у атарима старопазовачке општине, од три понуђене варијанте за организовање пољочуварске службе потписан је уговор са Удружењем ловаца Стара Пазова које убудуће обављати тај посао. Потписујући уговор са Живаном Добричким, председником ловачког удружења, председник општине Стара Пазова Горан Јовић рече да нико не

може боље чувати поља од оних који их познају и воле, јер поред тога што излазе скоро сваке недеље у лов многи их и обађују. Живан Добрички је истакао да 500 чланова ловачког удружења у општини може одговорно да обави пољочуварску службу на целој територији општине, што су и некада радили, а 180.000 динара месечне накнаде за тај посао ће обезбедити да се служба адекватно опреми и организује. А. М.

Акција давања крви у Новом Бечеју

Најхуманији Новобечејци НОВИ БЕЧЕЈ: На јучерашњој акцији окупљања добровољних давалаца крви у Новом Бечају, драгоцену течност је дало178 давалаца. У уторак, у Бочару, најмањем селу новобечејске општине, такође

је забележен солидан одзив добровољних давалаца крви, јер су драгоцену течност дала 22 Бочарца. У четвртак 3.маја, следи акција у Куману, када ће крв давати житељи овог села.. М. К.

lov

dnevnik

13

petak27.april2012.

DO SADA NAJVREDNIJI TROFEJ U LOVI[TU LU „KAPETANSKI RIT”

TROFEJ SRNDA]A U LOVA^KOM UDRU@EWU „NOVA CRWA”

Ka pi tal ac od 172 po e na pa za ren u Ma lim Pi ja ca ma

^u do kraj Ra do je va bez mer nih ele me na ta?

Trofejni odstrel srnda}a do sada je izuzetno uspe{an u lovi{tu LU „Kapetanski rit” iz Kawi`e, gde se u lovnom reviru atara Malih Pijaca na ni{anu gostu iz Slovenije na{ao, do sada, u ovoj sezonini najvredniji zlatni trofej u Srbiji, ocewen sa 172,76 CIC poena! Jo{ jedno zlato oceweno sa 131,03 CIC poena palo je u ataru Oroma.

Upravnik lovi{ta u „Kapetanskom ritu” Du {an Ni }i fo ro vi} ka`e da je za prvih nedequ dana odstreqeno 55 grla u svim lovnim revirima, ne skrivaju}i zadovoqstvo {to me|u odstreqenim srnda}ima ima grla sa izuzetno vrednim trofejima. Zlatni trofej

Vrlo neobi~an trofej srnda}a odstreqen odmah po otvarawu sezone (15. aprila) kraj sela Radojeva u Banatu, LU „Nova Crwa”, za sada nije zvani~no ocewen, a po re~ima poznatog lovnog randika Iva na Pa la me te, ovaj trofej nema mernih elemenata. Ina~e, izmerena bruto te`ina lobawe bila je impresivnih 922 grama.

Srnda}a je odstrelio lovac turista iz [vajcarske, a posle svega nekoliko minuta pogodio je jo{ jedno grlo, koje je oceweno sa 164,24 CIC poena. I po~etak ove sezone je potvrdio da lovi{ta novocrwanskog Udru`ewa obiluju visokotrofejnim srnda}ima, te je sigurno da }e do kraja lovne sezone biti jo{ interesantnih grla za odstrel. D. Kn. Zlat ni tro fe ji iz Ma lih Pi ja ca i Oro ma

Pu no po sla za oce wi va~ ku ko mi si ju u LU „Ka pe tan ski rit”

koji je u reviru Malih Pijaca odstrelio lovac San di Tri {nar iz Slovenije, trenutno je najja~i u dosada{wem delu sezone. Ni}iforovi} pri~a da je Tri{nar mlad lovac, da voli da lovi srnda}e i bio je odu{evqen kapitalcem. Vrednost zlatnog trofeja iz Malih Pijaca je 5.320 evra!

Drugi zlatni trofej u ataru Oroma odstrelio je dugogodi{wi gost Ma tes Ver ner iz

Austrije. Od devet odstreqenih srnda}a u ataru Oroma, pored zlatnog trofeja, tri su u srebru i dva u bronzi. Pored najboqe ocewenih i najvrednijih trofeja u medaqi, me|u onima koji su odstreqeni na po~etku ove sezone u revirima Kawi`e, Horgo{a, Malih Pijaca, Martono{a, Velebita i Oroma je i nekolicina za lovce na trofeje itekako interesantnih, vrednih i cewenih.

Foto: J. Pap

BEZ DOGOVORA S RATARIMA - Trofejni lov srnda}a je krenuo 15.aprila i veoma smo zadovoqni dosada{wim rezultatima, jer me|u odstreqenima ima grla sa velikom trofejnom vredno{}u - ka`e Ni}iforovi}. - Pored dva zlatna trofeja do sada imamo jo{ {est srebrnih i pet bronzanih medaqa. Bili su nam gosti iz Austrije, Slovenije i Hrvatske i dosada{wi izlasci u lovi{te protekli su bez ve}ih problema. Ispostavilo se da duga i hladna zima nije ostavila velikog traga na trofejnoj divqa~i u na{im lovnim revirima, {to je rezultat dobre zimske prihrane koju smo organizovali. O~ekujemo da korektno prema utvr|enom planu zavr{imo sezonu, jer imamo za odstrel jo{ 40 grla. O~ekujemo drugu grupu gostiju iz Austrije, pa se nadamo da }e ukupni efekti ove sezone biti zadovoqavaju}i.

Ni}iforovi} napomiwe da su srnda}i u dobroj kondiciji, pa se o~ekuje da se do kraja sezone odstreli jo{ nekoliko kapitalaca u lovi{tu LU „Kapetanski rit”.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SARADWA LOVACA SENTE I OSTOJI]EVA

Do bre kom {i je la ko se raz gra ni ~e Da i slu~aj kada jedno lova~ko udru`ewe ostane bez dela lovi{ta a taj deo pripadne kom{ijama, mo`e da bude povod za slavqe i dru`ewe, pokazalo se pre nekoliko dana u Senti. Naime, tamo{we LU je odlukom nadle`nih ustupilo ~etrdesetak hektara u delu lovi{ta na potesu preko Tise, koje je do sada koristilo, lova~koj organizaciji iz Ostoji}eva. Sve~ana primopredaja je za~iwena zajedni~kim dru`ewe i veseqem uz prase na ra`wu.

- Nema tu velike filozofije: mi smo izgubili, oni su dobili i neka im je sa sre}om - rekao je

Neo bi~ no ro go vqe uvek in te re sant no

predsednik sen}anskih lovaca Dra gan To do ro vi}.

- Novo razgrani~ewe smo re{ili gospodski, kako dolikuje dobrim qudima i pravim kom{ijama.

Lovcima iz Ostoji}eva `elim da budu uspe{ni i dobro gazduju, da imaju divqa~i i u`ivaju u lovu.

I oni i mi smo pokazali kakav odnos treba imati sa kom{ijama - naveo je Todorovi}.

Ostaje nada da }e ovakvih primera biti vi{e, te da }e se sporna razgrani~ewa obaviti na miran i kulturan na~in.

D. Kn.

Lov ci tu `e po qo pri vred no ima we

Lova~ko udru`ewe “Zrewanin” nije postiglo nikakav dogovor sa poqoprivrednim imawem “Zlatica” oko nadoknade {tete izazvane trovawem 12 grla srne}e divqa~i na lovnom podru~ju Lazareva.

Predsednik ovog udru`ewa Mi lan Pa `in rekao je ju~e za “Dnevnik” da su nadle`ni u “Zlatici”, pismenim putem, obavestili zrewaninske lovce da se ne smatraju odgovornima za ovaj slu~aj. Po wima, sredstva za uni{tavawe glodara, koja su, kako je utvr|eno, i dovela do trovawa divqa~i, na wivama su bila postavqena po propisima.

- Posedujemo fotografije, kao dokaze, da to nije ta~no.

Mamce je trebalo zatrpati u rupe, a dosta wih na{li smo na povr{ini. Nestru~na upotreba mamaca za glodare izaziva nesagledive {tete u lovi{tima, i to se pokazalo i ovog puta. Po{to nismo uspeli mirnim putem da re{imo ovaj spor, odlu~ili smo da kroz sudski postupak, koji }emo povesti protiv poqoprivrednog imawa “Zla-

tica”, zatra`imo naknadu {tete – objasnio je Pa`in.

Podsetimo, na lovnom podru~ju Lazareva nedavno je prona|eno 12 grla uginule srne}e divqa~i, za koju je kasnijim analizama utvr|eno da je otrovana. U Institutu za toksikologiju pri Vojno – medicinskoj akademiji je ustanovqeno da se u krvi `ivotiwa nalazila velika koli~ina cink – fosfida, ~ak 300 do 400 odsto ve}a od dozvoqene. U wihov organizam cink – fosfid je

dospeo kroz sredstva za uni{tavawe glodara.

Na`alost, ni ova godina nije pro{la bez trovawa divqa~i, u kom po pravilu najte`e prolaze srne. Ko je odgovoran za uginu}e srne}e divqa~i kraj Lazareva, po svoj prilici re{ava}e pravosudni organi, a i to je ve} vi|en scenario kada se trovawe dogodi. Vansudsko poravnawe i(li) bilo kakav sporazum u sli~nim situacijama su vrlo retki. @. Balaban

CRnA HROnikA

petak27.april2012.

RA SVE TQE NA KRA \A KO [NI CA KOD KI KIN DE KRA JEM MAR TA

Ukra de ne p~e le na |e ne u Po `a rev cu In ten ziv nim ra dom pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di, u sa rad wi s ko le ga ma iz [ap ca i Po `a rev ca, kao i ~la no vi ma Udru `e wa p~e la ra Sr bi je, ra sve tli li su kra |u ko {ni ca po ~i we nu iz me |u 27. i 28. mar ta ove go di ne, ka da je s Ha man go vog sa la {a na pu tu Ki kin da – Ru sko Se lo ukra de no 56 ko {ni ca, vla sni {tvo Sa {e ^.

(1965) iz Ba nat skog Ve li kog Se la.

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Sa {e N. (1987), Bran ka S. (1991) i Zo ra na T. (1990) iz oko li ne [ap ca, zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ku kra |u na {te tu Sa {e ^. o{te tiv {i ga za oko 550.000 di na ra.

Ukra de ne ko {ni ce, ko je su osum wi ~e ni od ve zli te ret nim vo zi lom i pro da li u Po `a rev cu, pro na |e ne su i vra }e ne vla sni ku, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da.

M. Mr.

OD LU KA RAS PRAV NOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA

Ka rayi} iz no si od bra nu u ok to bru

Ha {ki tri bu nal ju ~e je na lo `io da od bra na op tu `e nog Ra do va na Ka ra xi }a po~ ne 16. ok to bra, a da tu `i la {tvo do 4. ma ja za vr {i sa iz no {e wem do ka za pro tiv op tu `e nog.

Ka ra xi}, ko ji se sam bra ni, 11. apri la je pod neo zah tev Sud skom ve }u Tri bu na la u Ha gu da ot po~ ne od bra nu u mar tu idu }e go di ne, ka ko bi imao do voq no vre me na da se pri pre mi, s ob zi rom na ko li ~i nu do ka za tu `i la {tva i na broj sve do ka ko je on na me ra va da po zo ve.

Sma tra ju }i da op tu `e ni ima do voq no vre me na da se pri pre mi, sud sko ve }e je, me |u tim, ju ~e na lo `i lo da Ka ra xi} 16. ok to bra odr `i uvod nu re~ i da od mah na kon to ga iz ve de svog pr vog sve do ka.

Ra do van Ka ra yi}

Do 27. av gu sta, op tu `e ni tre ba da do sta vi li stu sve do ka ko je na me ra va da po zo ve, kao i li stu do ka za ko je pla ni ra da iz ne se, a sta tu sna kon fe ren ci ja, na ko joj }e se oce ni ti ko li ki je na pre dak po stig nut to kom pri pre ma od bra ne, odr `a }e se 3. sep tem bra.

Pre ma ju ~e sa op {te noj od lu ci Sud skog ve }a, tu `i la {tvo do 4. ma ja tre ba da iz ve de i po sled weg sve do ka i za vr {i s iz no {e wem do ka za. Po za vr {et ku iz no {e wa op tu `be, Sud sko ve }e }e, usme nim pu tem i na kon sa slu {a wa usme nog iz la ga wa jed ne i dru ge stra ne, do ne ti od lu ku o oslo ba |a wu od kri vi ce za bi lo ko ju ta~ ku op tu `ni ce za ko ju se po ka `e da ne po sto ji do kaz ko ji mo `e da pot kre pi osu |u ju }u pre su du. Sud sko ve }e pod se }a da se Ka ra xi }u pred Ha {kim

tri bu na lom su di po op tu `ni ci ko ja ob u hva ta ~e ti ri zdru `e na zlo ~i na~ ka po du hva ta to kom ~e tvo ro go di {weg pe ri o da, sa 114 in ci de na ta u 20 op {ti na, kao i da je tu `i la {tvo iz ve lo 338 sve do ka i pod ne lo 5.000 do ka znih pred me ta.

Ina ~e, pred Ha {kim tri bu na lom na red ne sed mi ce bi }e odr `a na sta tu sna kon fe ren ci ja u slu ~a ju pro tiv Ra mu {a Ha ra di na ja i pret pre tre sna kon fe ren ci ja u po stup ku pro tiv Rat ka Mla di }a, sa op {te no je ju ~e u Ha gu.

Pred stav ni ca Tri bu na la za {tam pu Ner ma Je la ~i} iz ja vi la je na kon fe ren ci ji za no vi na re da }e sta tu sna kon fe ren ci ja u po stup ku pro tiv biv {eg li de ra OVK-a Ra mu {a Ha ra di na ja i we go vih sa rad ni ka Idri za Ba qa ja i Qa hi ja Bra hi ma ja bi ti odr `a na 2. ma ja.

Ha ra di naj, biv {i pre mi jer Ko so va, i dvo ji ca ne ka da {wih pri pad ni ka OVK-a, Ba qaj i Bra hi maj, op tu `e ni su, u pr vom po no vqe nom po stup ku u isto ri ji Ha {kog tri bu na la, za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa na Ko so vu 1998. go di ne.

U pr vo ste pe nom po stup ku, Ha ra di naj i Ba qaj su bi li oslo bo |e ni, a Bra hi maj je osu |en na {est go di na za tvo ra. @al be no ve }e je, me |u tim, na lo `i lo da su |e we bu de de li mi~ no po no vqe no, po {est od 37 ta ~a ka op tu `ni ce, uz obra zlo `e we da je to kom pro ce sa bi lo znat nih po te {ko }a u pri ba vqa wu is ka za sve do ka po {to su mno gi od wih, ka ko pi {e u pre su di, na ve li strah kao raz log za ne po ja vqi va we pred su dom.

Je la ~i }e va je re kla da }e pret pre tre sna kon fe ren ci ja u pro ce su pro tiv Mla di }a, ko ja je po ~e la 24. apri la, bi ti na sta vqe na u ~e tvr tak, 3. ma ja, i pod se ti la na to da su |e we Mla di }u po ~i we 16. ma ja uvod nom re~ ju Tu `i la {tva.

Mla di }e va od bra na je na ja vi la da u ovoj fa zi po stup ka ne }e dr `a ti uvod nu re~, kao i da se op tu `e ni ne }e obra }a ti Sud skom ve }u.

Sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be tre ba lo bi da po~ ne 29. ma ja.

(Ta njug)

dnevnik

c m y

14

UPO ZO RE WE IZ NA CI O NAL NOG PAR KA „FRU [KA GO RA”

Kra dqiv ci u {u mi na pa da ju ~u va re Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” pr o te klih da na op se da ju dvro kra dqiv ci i kri vo lov ci, ko ji sve ~e {}e i fi zi~ ki na pa da ju za po sle ne {u ma re i lo vo ~u va re ko ji ih za ti ~u u ne za ko ni tim rad wa ma, sa op {ti lo je ju ~e to pred u ze }e.

Pre tri da na oko 18 ~a so va na pod ru~ ju Rad ne je di ni ce „Erde vik„ po vre |en je ~u var Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra”.

On i ko le ga su usta no vi li da dvo ji ca gra |a na u trak tor sku pri ko li cu to va re ve }u ko li~ nu bes prav no po se ~e nih dr va. Sum wi va li ca su pri li kom le gi ti mi sa wa pr vo ver bal no a za tim fi zi~ ki na pa li rad ni ke Na ci o nal nog par ka.

Je dan ~u var je za do bio `e stok uda rac ci glom u sto mak, a po tom i uda rac tu pim pred me tom u gla vu. Za to vre me dru gi po ~i ni lac kri vi~ nog de la dr ve nom mot kom o{te tio je slu `be no vo zi lo Na ci o nal nog par ka, raz biv {i na we mu sta kla i fa ro ve. In ci dent je pre ki nuo dru gi nad zor nik NP-a is pa liv {i hi tac upo zo re wa u va zduh.

Po li ci ja je iza {la na li ce me sta, na pra vqen je za pi snik, a po ~i ni o ci, ko ji su po zna ti po -

^u va ri NP „Fru {ka go ra”

li ci ji, pri ve de ni su i pr o tiv wih je pod ne ta kri vi~ na pri ja va i po kre nut sud ski po stu pak.

Pri li kom obi la ska te re na na pod r u~ j u Rad n e je d i n i c e „Vrd nik„ u sre du oko 19 ~a so va, na te ri to ri ji op {ti ne Irig lo vo ~u var NP-a za ~uo je pu caw iz va tre nog oru` ja. Kre nuo je u we go vom prav cu i na li cu me sta za te kao pre kr {i o ca ka ko pu ca iz lo va~ kog ka ra bi na u na me ri da lo vi za {ti }e nu di -

vqa~. Kod we ga je pr o na |e na ma lo ka li bar ska pu {ka, mu ni ci ja za wu, sa ta ra ru~ ne iz ra de, lo va~ ki no`, po lo vi na dvo gle da, dve naj lon ske vre }e i jed na ru~ na tor ba. Po li ci ja iz PU Irig mu je to od u ze la i na pra vi la uvi |aj po pri ja vi nad zor ni ka NP-a.

Pod ne ta je kri vi~ na pri ja va i po stu pak je u to ku.

Iz Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra” sa op {ta va ju i da je

ne dav no na pad nut jo{ je dan wi hov rad nik. Na i me, na kon pod no {e wa kri vi~ ne pri ja ve pr o tiv po zna tog po ~i ni o ca kra |e dr va, on je do {ao na te ren gde ra di nad zor nik NP-a ko ji ga je pri ja vio i ver ba lo ga na pao dr `e }i se ki ru u ru ci. Na kon to ga o{te tio je slu `be ni auto mo bil NP-a. Pr o tiv we ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va i oba ve {te na po li ci ja.

Q. M.

SPE CI JAL CI MUP-a IZ VE LI BEZ BED NO SNU VE @BU NA IN STI TU TU „TOR LAK”

PTJ oslo bo dio ta o ce Na In sti tu tu za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me „Tor lak” ju ~e je iz ve de na ve `ba u sa rad wi s Pro tiv te ro ri sti~ kom je di ni com MUP-a Sr bi je ra di pro ve re po sto je }ih i de fi ni sa wa no vih pro ce du ra za po stu pa we u slu ~a ju raz li ~i tih vr sta ak ci de na ta.

Di rek tor In sti tu ta „Tor lak” dr Bra ni slav La zi} re kao je Ta nju gu da je za bu du }e stra te {ke part ne re va `no da, osim bez bed no sti sa mog in sti tu ta, po sto je do bre me re kor po ra tiv ne bez bed no sti, na ~e mu su in si sti ra li po ten ci jal ni part ne ri.

On je ka zao da su shod no to me oba vqe ne pri pre me i da je ciq iz ve de ne ve `be „Re {a va we ta la~ ke si tu a ci je u uslo vi ma bi o lo {ke kon ta mi na ci je” da se sa gle da ju i una pre de po sto je }i

pro to ko li o dej stvu sa mog in sti tu ta u kri znim si tu a ci ja ma ili u slu ~a ju iza zva nih ak ci de na ta.

– Na dam se da }e mo po sle ovo ga ima ti sa vre me ne pri stu pe ko ji }e umno go me omo gu }i ti br `e dej stvo u ta kvim si tu a ci ja ma do ko jih, na dam se, ne }e do }i – ka zao je La zi}.

Is ta kao je da bi pla no vi bez bed no sti tre ba lo stal no da se usa vr {a va ju pa }e sa zna wa i is ku stva iz ve `be bi ti im ple men ti ra na u no vi Pra vil nik o bez bed no sti In sti tu ta.

La zi} je re kao da je In sti tut „Tor lak” iza bran zbog ne kon ven ci o nal no sti te ro ri sti~ kih dej sta va i sve ~e {}eg po se za wa za bi o lo {kim oru` jem, s jed ne stra ne, kao i na me re da se pro ve ri od go vor usta no va nad le `nih za pre -

ven ci ju i od go vor u ta kvim pri li ka ma, s dru ge. Je dan od ci qe va ve `be je i da se sa gle da ko or di na ci ja s nad le `nim dr `av nim or ga ni ma i slu `ba ma, od no sno Pro tiv te ro ri sti~ kom je di ni com i Va tro ga sno-spa si la~ kom bri ga dom Be o gra da, na veo je on.

Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, ko ji je pri su stvo vao iz vo |e wu ve `be, re kao je da je ona bi la uspe {na i da je do bar po ka za teq sprem no sti dr `a ve i po li ci je da re a gu ju u ta kvim si tu a ci ja ma.

Ka ko je ka zao, ide ja je bi la da spe ci jal na Pro tiv te re o ri sti~ ka je di ni ca iz ve de pre ven tiv nu ak ci ju da bi se vi de la sprem nost MUP-a i po li ci je da re a gu je u slu ~a ju even tu al ne te ro ri sti~ ke ak ci je ili bi lo ka kvog te ro ri sti~ kog na pa da.

– Mi smo po ka za li tu sprem nost i po li ci ja ni jed nog tre nut ka ne sme bi ti za te ~e na ova kvim do ga |a ji ma, ona mo ra bi ti uvek sprem na – re kao je Ve qo vi}, uka zu ju }i na to da se ta kve ak ci je mo ra ju iz vo di ti {to ~e {}e.

On je ka zao da je ve `ba iz ve de na uz po mo} Ame ri~ ke agen ci je za od bra nu i u sa rad wi s am ba sa dom SAD, ko ja je omo gu }i la opre mu ko ju su to kom ve `be ima li pri pad ni ci PTJ. Ve `ba „Tor lak 2012” kon ci pi ra na je na ba zi mo gu }eg sce na ri ja te ro ri sti~ kog na pa da na va `ne usta no ve u Sr bi ji. Di na mi ka ve `be pro jek to va na je na na ~in ko ji ukqu ~u je vi {e ni voa od lu ~i va wa, od lo kal nog do dr `av nog, pre ma pro ce we noj mo gu }oj opa sno sti.

MI SI JA EVROPSKE UNIJE NA KO SO VU

Rat ni zlo ~i ni pri o ri tet Eulek sa OT KRI VE NO NA PUNK TU MER DA RE

Se me dro ge u ne se se ru Ca ri ni ci su na ad mi ni stra tiv nom punk tu Mer da re spre ~i li kri jum ~a re we se ma na in dij ske ko no pqe, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, se men ke opoj ne dro ge su ot kri ve ne to kom re dov ne kon tro le put ni~ kog pro me ta, u auto bu su ko ji sa o bra }a na re la ci ji Gra ~a ni ca–Ni{. Na kon de taq nog pre gle da, ca ri ni ci su 46 se -

men ki ka na bi sa, umo ta nih u tri pa pi ra, ot kri li u ne se se ru srp skog dr `a vqa ni na iz Ko so va Po qa, ko ji je iz ja vio da ni su we go ve i da ne zna ka ko su do spe le u we gov ne se ser.

Ca ri ni ci su pro tiv put ni ka po kre nu li pre kr {aj ni po stu pak, dok je se me in dij ske ko no pqe pre da to pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve Pro ku pqe.

(Ta njug)

Pri o ri tet Eulek sa u na red nom pe ri o du tre ba da bu de pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na i zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti, oce nio je Am ne sti in ter ne {e nel u iz ve {ta ju o Ko so vu.

AI oce wu je da su mno gi zlo ~i ni osta li ne ka `we ni i da je neo p hod no us po sta vi ti efi ka san me |u na rod ni pro gram za {ti te sve do ka.

Eulek su }e u ju nu 2012. bi ti pro du `en man dat, a od us po sta vqa wa Mi si je u de cem bru 2008. u~i wen je iz ve stan na pre dak.

Me |u tim, na Ko so vu jo{ pre o vla |u je kul tu ra ne ka `wi vo sti, ko ju ~e sto pod sti ~u funk ci o ne -

ri ko sov ske vla de, uka zu je ta me |u na rod na or ga ni za ci ja sa se di {tem u Lon do nu. „Ka ko sa da stva ri sto je, pra vo sud ni si stem na Ko so vu ni je u sta wu da na od go va ra ju }i na ~in re {a va na sle |e ne ka `wi vo sti za rat ne zlo ~i ne„, sma tra AI. U obim nom iz ve {ta ju pod na zi vom „Vre me je da Euleks da pri o ri tet rat nim zlo ~i ni ma”, AI, po la ze }i od svo jih pre po ru ka iz 2008. go di ne, ana li zi ra ono {to je do sa da u~i we no i da je niz no vih pre po ru ka.

Na po mi wu }i da }e u na red ne dve go di ne Euleks bi ti re or ga ni zo van i sma wen i da }e po vu }i

oso bqe iz po li ci je i ca ri ne, {to }e Mi si ji omo gu }i ti da se usred sre di na pra vo sud ni si stem, AI uka zu je na to da je to ide al na pri li ka da se „oja ~a ju me |u na rod ne kom po nen te pra vo sud nog sek to ra i obez be de po treb na sred stva i oso bqe neo p hod no za re {a va we pi ta wa ne ka `wi vo sti”.

Po toj or ga ni za ci ji, ne ka `wi vost po sto ji na obe stra ne – za zlo ~i ne pro tiv ko sov skih Al ba na ca od go va rao je sa mo ma li broj pri pad ni ka srp skih voj nih i pa ra voj nih sna ga, „ali za zlo ~i ne pro tiv ko sov skih Sr ba, Ro ma i dru gih ma wi na od go va ra -

lo je jo{ ma we pri pad ni ka Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va”. „Go to vo 13 go di na od okon ~a wa su ko ba, na Ko so vu pre o vla |u je kul tu ra ne ka `wi vo sti ko ju ohra b ru j u ~la n o v i vla d e.

Stal no pri su stvo me |u na rod nih is tra `i te qa, tu `i la ca i su di ja, na ro ~i to u slu ~a je vi ma ko ji se ti ~u is tak nu tih op tu `e ni ka ili op tu `e nih ~la no va vla de, od kqu~ nog je zna ~a ja za raz b i j a w e ta k ve prak s e, ali broj pri pad ni ka Eulek sa po sve }e nih is tra zi i pro ce su i ra wu ovih zlo ~i na ni je od go va ra ju }i”, uka zu je AI. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

UHAP [EN ZBOG PRET WI DI REK TO RU NA DRU [TVE NOJ MRE @I

Uce na pre ko „Fej sbu ka”

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uhap si li su B. S. (28), zbog po ku {a ja da od di rek to ra jed nog pred u ze }a uce nom iz nu di 2.000 evra, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Po li ci ja sum wi ~i B. S. da je sa svog ra ~u na ra iz me nio pri stup ne i si gur no sne pa ra me tre na „Fej sbuk„ pro fi lu jed nog pred u ze }a i ko ri ste }i elek tron sku po {tu, pre tio di rek to ru pred u ze }a da mu ne }e vra ti ti pri stup ne {i fre i da }e pro fil osta ti pod we go vom kon tro lom uko li ko mu ne is pla ti 2.000 evra.

Osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku bi ti pre dat is tra `nom su -

di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na vo di po li ci ja, ko ja ga te re ti da je iz vr {io kri vi~ no de lo iz nu de u po ku {a ju.

Kri vi~ na de la iz nu de i uce ne se sve ~e {}e vr {e pu tem in ter ne ta uz ko ri {}e we sa vre me nih in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja, so ci jal nih mre `a, elek tron ske po {te i dru gih.

Pred met pret wi i uce na po sta ju sa vre me ni elek tron ski ser vi si ~i je neo me ta no funk ci o ni sa we je da nas pri o ri tet u po slo va wu mno gih pred u ze }a, ali i u sva ko dnev nom `i vo tu na {ih gra |a na, zbog ~e ga je taj na ~in iz vr {e wa dru {tve no ve o ma opa san i {te tan, na vo di se u sa op {te wu MUP-a.

(Ta njug)

UHVA ]EN DVO JAC KO JI SE TE RE TI ZA LO PO VLUK U NO VOM PA ZA RU

Ukra de ni kom pju ter i hra na iz ob da ni {ta

Po li ci ja je u No vom Pa za ru uhap si la Ahmedina K. (41) i Azru N. (35) iz No vog Pa za ra zbog sum we da su u no }i iz me |u 1. i 2. apri la iz ob da ni {ta „Mla dost” ukra li tri kom pju te ra s pra te }om opre mom i na mir ni ce na me we ne za is hra nu de ce, sa op {ti la je po li cij -

ska upra va iz tog gra da. Po li ci ja pre ci zi ra da su tom pri li kom ob da ni {tu na ne li {te tu od oko 100.000 di na ra.

Ukra de ne pred me te po li ci ja je pro na {la kod osum wi ~e nih, ko ji se te re te da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e.

(Ta njug)

SU DIJ SKO-TU @I LA^ KA ASO CI JA CI JA EVRO PE USVO JI LA SVO JE CI QE VE

Ma ni fest za za {ti tu ne za vi sno sti prav de Prav da se uru {a va ka da je zlo u po tre bqa va ju dru ge vla sti: po li ti~ ka, eko nom ska ili me di ji. Ne za vi snost sud ske vla sti od su {tin skog je zna ~a ja za jed na kost gra |a na pred za ko nom. Pqa~ ka we jav nih sred sta va oprav da va in ten zi vi ra we bor be pro tiv ko rup ci je – sa mo su ne ki od sta vo va su di ja i tu `i la ca, oku pqe nih oko ME DEL-a, Evrop skog udru `e wa su di ja i tu `i la ca za de mo kra ti ju.

“Evrop ske su di je i tu `i o ci tre ba da po kre nu sve za mi sli ve sna ge za ko na ra di stva ra wa i o~u va wa za jed ni ce vred no sti ko je po ~i va ju na slo bo di i jed na ko sti svih u do sto jan stvu i pra vi ma”, ciq je ko ji je za cr tao ME DEL. Ma ni fest iz Vi la mu re, ko ji je ova me |u na rod na su dij sko-tu `i la~ ka aso ci ja ci ja usvo ji la pro {log me se ca, sa dr `i za kqu ~ak o ci qe vi ma ko ji ma su di je i tu `i o ci tre ba da se ru ko vo de u vr {e wu svo je funk ci -

fi ni sa no sud skom prak som Evrop skog su da za qud ska pra va”.

Te meq ma ni fe sta su „Po ve qa o osnov nim pra vi ma Evrop ske uni je, ko ja pri zna je skup li~ nih, gra |an skih, po li ti~ kih, eko nom skih i so ci jal nih pra va za gra |a ne EU, kao i Evrop ska so ci jal na po ve qa, ko ja ga ran tu je pra va na sta no va we, zdra vqe, obra zo va we, za po {qa va we, prav nu i so ci jal nu za {ti tu, pro tok qu di i na ne di skri mi na ci ju”. Po zi va se i na “Fi la del fij sku de kla ra ci ju, ko ja je, de fi ni {u }i ci qe ve Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da, na ro ~i to is ta kla prin ci pe: rad ni je ro ba, slo bo da iz ra `a va wa i udru `i va wa su od su {tin skog zna ~a ja za stal ni na pre dak, si ro ma {tvo je opa snost za bi lo ~i ji na pre dak”.

“Ni jed na eko nom ska slo bo da ili pra vi lo kon ku ren ci je ne bi tre ba lo da ima ju pri o ri tet nad osnov nim so ci jal nim pra vi ma. U slu ~a ju spo ra, osnov na so ci jal na pra va tre ba

Ma ni fe stom je pru `e na sna `na po dr {ka stva ra wu kan ce la ri je evrop skog jav nog tu `i o ca, {to je, ka ko se na vo di, pred lo `e no i po kre nu to 1997. go di ne Li sa bon skom po ve qom je, a to su: za {ti ta ne za vi sno sti prav de u ci qu jed na ko sti gra |a na pred za ko nom, za {ti ta so ci jal nih pra va i bor ba pro tiv ko rup ci je, ko ja je rak-ra na sa vre me nog sve ta i ko ja uni {ta va prin ci pe na ko ji ma ci vi li zo va ni svet po ~i va.

“Su o ~e na s kri zom, vi {e ne go ika da, prav da mo ra da bu de u sta wu da o~u va obe }a wa da ta za ko ni ma i kon ven ci ja ma za za {ti tu osnov nih pra va”.

Do ku men tom se upo zo ra va na va `nost sud stva u osi gu ra wu osnov nih pra va i pro ce su i ra wu kri mi nal ne ak tiv no sti, kao i da je u kri zi, “ulo ga uprav nih i fi nan sij skih su do va su {tin ska za obez be |i va we za ko ni to sti i pra vil no sti ras po de le jav nih do ba ra”.

Ma ni fest iz Vi la mu re za mi ni mum stan dar da u po gle du ne za vi sno sti pra vo su |a uzi ma pre po ru ke Ko mi te ta mi ni sta ra Sa ve ta Evro pe o ne za vi sno sti, efek tiv no sti ulo zi su di ja, kao i o ulo zi jav nog tu `i la {tva u si ste mu kri vi~ nog pra vo su |a.

“Tu `i la {tvo mo ra da ima, u svim evrop skim dr `a va ma, sta tus sud ske vla sti da bi se bo ri lo pro tiv kri mi na la i obez be di lo jed na kost svih pred za ko nom, {to je de -

da pre vla da ju. Tran sna ci o nal ne kom pa ni je mo ra ju da bu du pod vrg nu te vla da vi ni pra va”.

U bor bi pro tiv ko rup ci je, sma tra ME DEL, od su {tin skog zna ~a ja je da se omo gu }i pu ni uti caj Kon ven ci je UN pro tiv ko rup ci je, Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe pro tiv ko rup ci je u kri vi~ nim i gra |an skim stva ri ma, Bri sel ske kon ven ci je o bor bi pro tiv ko rup ci je, ko ja ob u hva ta zva ni~ ni ke Evrop ske uni je ili dr `a va ~la ni ca. Je dan od sta vo va je da “bor ba pro tiv ko rup ci je i pre va ra tre ba, ta ko |e, da bu de po ja ~a na u spro vo |e wu po li ti ke pro tiv po re skih ra je va i pro tiv fi nan sij ske ne pro vid no sti, po seb no u ve zi s fan tom skim kom pa ni ja ma”.Ma ni fe stom je pru `e na sna `na po dr {ka stva ra wu kan ce la ri je evrop skog jav nog tu `i o ca, {to je, ka ko se na vo di, pred lo `e no i po kre nu to 1997. go di ne Li sa bon skom po ve qom.

Su di je i tu `i o ci su se sa gla si li u to me da “osnov na pra vi la o prav nom i kri vi~ nom po stup ku mo ra ju po sta ti je din stve na, a na ~in od u zi ma wa imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la i we nog vra }a wa dru {tvu mo ra se da qe raz vi ti. Ne na men ski dug mo ra bi ti ospo ren”.

J. J.

petak27.april2012.

15

NA KON PQA^ KE ZLA TA RE U KRA GU JEV CU, TRO JI CA MLA DI ]A PA LA U VE LI KOJ PLA NI

Uhap {e ni s po la ki lo gra ma zla ta Tro ji ca mu {ka ra ca iz Be o- gra da i Pan ~e va uhap {e na su zbog sum we da su ukra li zla tan na kit iz rad we u cen tru Kra gu jev ca, vre dan oko dva mi li o na di na ra, sa op {ti la je ju ~e kra gu je va~ ka po li ci ja.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, sa mo ne ko li ko sa ti po sle kra |e zla ta prek si no} su uhap {e ni Dragan K. (22) iz Be o gra da i Slobodan P. (30) i \ura B. (32) iz Pan ~e va. Wih tro ji ca su

vo zi lom „fol ksva gen pa sat”, ko ji su ukra li u Be o gra du, u Kra gu je vac do pu to va li ne {to pre 17 sa ti. Dok je \u ra B. ~e kao u vo zi lu, Dra gan K. i Slo bo dan P. su u rad wi „Zla ta ra” u Uli ci 27. mar ta is ko ri stii ne smo tre nost vla sni ka i we go ve su pru ge i od u ze li ku ti ju u ko joj je bi lo 148 zlat nih bur mi, ukup ne te `i ne oko po la ki lo gra ma.

U sa op {te wu se na vo di da je, ~im je pri ja vqe na kra |a zlat -

nog na k i ta, iden ti f i k o va n o vo zi lo ko jim su se tro ji ca lo po va da la u bek stvo. Na ula zu u Ve li ku Pla nu „fol ksva gen pa sat”, za ko jim je kre nu la po te ra po li ci je iz Kra gu jev ca i Ve li ke Pla ne, na le teo je na dru go vo zi lo, po sle ~e ga su tro ji ca lo po va po be gli u raz li ~i tim prav ci ma.

Sat ka sni je sva tro ji ca su uhap {e na i kod wih je pro na |en sav zla tan na kit ko ji }e bi ti

vra }en vla sni ku, na vo di po li ci ja, i do da je da je za Slo bo da nom P. i \u rom B. bi la ras pi sa na po tra ga zbog sum we da su u vi {e gra do va u Sr bi ji iz vr {i li broj na kri vi~ na de la ta ko {to su kra li zla tan na kit i dru ge pred me te. Po li ci ja im je od re di la me ru za dr `a va wa, po sle ~i jeg is te ka }e bi ti spro ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji.

(Ta njug)

NA ^EL NIK SEK TO RA ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI]:

Srp sko-ru ski hu ma ni tar ni cen tar }e svi ma po ma ga ti Srp sko-ru ski hu ma ni tar ni cen tar za za {ti tu od ele men tar nih ne po go da i teh no lo {kih ha va ri ja, ko ji je ovih da na i zva ni~ no po ~eo rad kod aero dro ma „Kon stan tin Ve li ki“ u Ni {u, prak ti~ no je bez pan da na.

Po mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va, na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je Predrag Mari} ka `e za „Dnev nik“ da hu ma ni tar ni cen tar po put no vo o tvo re nog na {eg do sad ni je po sto jao ovom de lu Evro pe.

– Ko li ko mi ima mo sa zna wa, plan je da u Ju `noj Ame ri ci bu de osno van ova kav je dan cen tar. Za nas u Sr bi ji ve o ma je va `no {to }e mo, zbog ne do stat ka le te li ca, re ci mo, za ga {e we po `a ra, to kom let wih me se ci ima ti na ras po la ga wu ru ske avi o ne i he li kop te re.

Pod se ti }u na to da je no si vost „iqu {i na 76“ 42 to ne vo de, a da sav ka pa ci tet ko jim dr `a va Sr bi ja ras po la `e za ga {e we {um skih po `a ra ne pre la zi ko li ~i nu od ~e ti ri do pet to na – na gla sio

je Ma ri}. – Ve} i ta kvi po da ci ilu stru ju ko li ko je ta mo gu} nost za nas va `na u slu ~a ju na stu pa wa du gih su {nih pe ri o da, ka kvi se na ja vqu ju u ne kim me te o ro lo {kim prog no za ma. Mi sli mo da }e se u me se ci ma i go di na ma pred na ma za pra vo po ka za ti ka pa ci tet, da ta ko ka `em, srp skih i ru skih sna ga, za po mo} bi lo ko joj dr `a vi re gi o na od ko je ona bu de za tra `e na.

Po we go vim re ~i ma, osmi {qe no je da u Cen tru bu de 35 za po sle nih, stru~ wa ka iz Sr bi je i Ru si je spe ci ja li zo va nih za za {ti tu od po `a ra, po pla va, ze mqo tre sa i za raz mi ni ra we.

– Za mi sao je da to bu de cen tar gde }e do la zi ti sna ge bi lo iz Sr bi je, bi lo iz Ru si je, ko je }e se upu }i va ti kao po mo} na pod ru~ ja, od no sno u ze mqe ko je su ugro `e ne ne kom ele men tar nom ne po go dom.

U tom smi slu je to ne ka vr sta pri hvat nog cen tra za sna ge ko je se {a qu da qe, a s dru ge stra ne, i ve li ko skla di {te hu ma ni tar ne

Pre drag Ma ri}

Srp sko-ru ski od red de mi ne ra

Raz mi ni ra we Od red za raz mi ni ra we do sad je na pod ru~ ju Ni {a i Pa ra }i na o~i stio od za o sta lih pro jek ti la ukup no {est lo ka ci ja.

Na pro sto ru oko ni {kog aero dro ma „Kon stan tin Ve li ki“ je iz va |e no 450 pro jek ti la, a vi {e od hi qa du je de tek to va no i iz va |e no i na pet lo ka ci ja oko Pa ra }i na.

Za me nik di rek to ra Srp sko-ru skog hu ma ni tar nog cen tra Vladimir Kudracov iz ja vio je za „Dnev nik“ da je na lo ka ci ja ma u ta dva gra da, osim iz va |e nih pro jek ti la ko ji su osta li iza NA TOovog bom bar do va wa Sr bi je 1999. go di ne, pro na |en i iz ve stan broj mi na iz Dru gog svet skog ra ta, a da po je di ne da ti ra ju iz jo{ ra ni jeg pe ri o da.

– Iz va |e ni NA TO-ovi pro jek ti li uglav nom su ka set ne bom be – pre ci zi rao je Ku dra cov.

po mo }i. Ta ko |e, {to je ve o ma va `no, tu su i objek ti za pri nud ni sme {taj ~i ji }e ka pa ci tet za vi si ti od ko li ~i ne po mo }i ko ja iz Ru si je sti `e – ob ja {wa va Ma ri}.

Pre dva da na je iz Ru si je sti glo oko 80 to na hu ma ni tar ne po mo }i, deo u na mir ni ca ma za po mo} Ko so vu i Me to hi ji, dok je dru gi deo na me wen za funk ci o ni sa we cen tra.

– U hu ma ni tar noj po mo }i ima do sta le ko va, {a to ra, }e ba di, agre ga ta... sve ga onog {to je po treb no za funk ci o ni sa we qu di u ne kim van red nim si tu a ci ja ma.

Ovo je sa mo po ~e tak, pa }e mo in for ma ci je o to me ko li ki je pun ka pa ci tet zna ti na red nih me se ci, ka da ta po mo} na sta vi da pri sti `e – na po mi we Ma ri}.

U ovom tre nut ku je to, ka ko ka `e, ad mi ni stra tiv ni cen tar ko ji je u za ku pu i na la zi se u sklo pu ni {kog aero dro ma. Me |u tim, u per spek ti vi bi u ne po sred noj bli zi ni aero dro ma, na pla cu ko ji grad Ni{ ustu pa Hu ma ni tar nom

cen tru, tre ba lo da bu de iz gra |en obje kat po vr {i ne oko 1.500 kva drat nih me ta ra.

Ma ri} iz ra `a va na du da }e za oko go di nu da na Cen tar funk ci o ni sa ti u pu nom ka pa ci te tu, u svom objek tu s tri po ve za ne je di ni ce – ofi som, ko ji je na me wen za za po sle ne, de lom ko ji }e bi ti iz dvo jen za obu ku, a u ne po sred noj bli zi ni }e bi ti i ve li ki ma ga cin.

– Ide ja je da se u sa mom Srp skoru skom hu ma ni tar nom cen tru we go vi ru ko vo de }i qu di od lu ~u ju o pru `a wu po mo }i, od no sno da se zah te vi za po mo} ne upu }u ju u Mo skvu, ne go u Cen tar u Ni{. Sr bi ja, za sa da, ima pot pi sa ne spo ra zu me sa sve ga ne ko li ci nom ze ma qa, ali po zi tiv no je to {to Ru si ja ve} ima pot pi sa ne spo ra zu me s go to vo svim ze mqa ma Evrop ske uni je. Zbog to ga mi slim da je is pu wen prav ni mo dus i za hu ma ni tar nu po mo} dru gim ze mqa ma – oce nio je Pre drag Ma ri}.

J. Ja ko vqe vi}

FOND ZA HU MA NI TAR NO PRA VO O RA DU TU @I LA [TVA ZA RAT NE ZLO ^I NE SR BI JE

De vet op tu `e nih, 17 osu |e nih za zlo ~i ne Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne u Sr bi ji je pro {le go di ne po di glo op tu `ni ce pro tiv ukup no de vet okri vqe nih zbog kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, po ka zu ju po da ci ne vla di ne or ga ni za ci je Fond za hu ma ni tar no pra vo.

Od 13 po stu pa ka ko ji su bi li u to ku, Ode qe we za rat ne zlo ~i ne je u {est pred me ta do ne lo pre su de ko ji ma je 17 op tu `e nih osu |e no, dvo je oslo bo |e no kri vi~ ne od go vor no sti, a pre o sta lih se dam po stu pa ka jo{ je u to ku.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du je 2011. go di ne do neo 11 od lu ka po `al ba ma iz ja vqe nim na pre su de Ode qe wa za rat ne zlo ~i ne, ko ji ma je prav no sna `no osu dio 12 op tu `e -

nih, a u od no su na 15 op tu `e nih uki nuo pr vo ste pe ne pre su de i na lo `io da im se po no vo su di.

U 2011. go di ni pred su do vi ma op {te nad le `no sti vo |e na su tri po stup ka za kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva: to su pred me ti „Ku {nin” pred Vi {im su dom u Ni {u, pred met „Ora ho vac” pred Vi {im su dom u Po Ape la ci o ni sud uki nuo 15 pr vo ste pe nih `a rev cu, pred met „Oto pre su da Palinka{„ pred Vi {im su dom u Kra qe vu. me tu „Emi ni„. FHP je 2011. go di ne Pred Vi {im su dom u Ni {u je vo - za stu pao o{te }e ne u ~e ti ri pred |en i po stu pak za et ni~ ki mo ti vi - me ta pred Ode qe wem za rat ne zlo sa no kri vi~ no de lo ubi stva u pred ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du – „]u -

{ka„, „Sko ~i}„, „Zvor nik 3” i „4” i „Lo vas„, dok su po sma tra ~i FHPa pra ti li glav ne pre tre se u osta lim po stup ci ma ko ji su vo |e ni pred ovim su dom, kao i glav ni pre tres u pred me tu „Ku {nin„.

Osim sta ti sti~ kih po da ta ka, FHP u iz ve {ta ju iz no si i svo je za kqu~ ke o re gi o nal noj sa rad wi or ga na nad le `nih za rat ne zlo ~i ne, kon sta tu je sla bu pri me nu me |u na rod nog pra va, lo {u za {ti tu sve do ka.

Ta ko |e se ba vi „ogra ni ~a va wem kri ti~ ke re ~i” pre ma su |e wi ma za rat ne zlo ~i ne, a kri ti ku je i kri vi~ no za ko no dav stvo ko jim se pra vo na za stu pa we o{te }e nih ogra ni ~a va na advo ka te.

(Ta njug)

SPORT

petak27.april2012.

dnevnik

c m y

16

BA JERN U PO LU FI NA LU LI GE [AM PI O NA PO SLE IZ VO \E WA PE NA LA ELI MI NI SAO REAL

I Ba var ci de set ko va ni u fi na lu Ba jern }e pro tiv ^el si ja igra ti na svo joj tra vi, ali to je mal te ne i je di na pred nost ko ju }e ima ti u fi nal noj utak mi ci 19. ma ja. We go vi na vi ja ~i, zbog pra vi la UEFA, u star tu mo gu da

- Ve li ka je {te ta {to u fi na lu ne }e mo }i da na stu pe naj bo qi ti mo vi ^el si ja i Ba jer na. Na ma }e ne do sta ja ti tro ji ca igra ~a ko ja su to kom ~i ta vog tak mi ~e wa igra la zna ~aj nu ulo gu. Mi slim da bi tre ba lo raz mo tri ti

zbog uda ra wa bez lop te Alek si sa San ~e za.

- ^el si je tim sa sta vqen od ve li kih pro fe si o na la ca i ako su se pla si ra li u fi na le, si gur no su to i za slu `i li. Mi slim da je Bar se lo na bi la pre vi {e

2:0 smo se pot pu no opu sti li i pri ka za li di van fud bal. Ve li ka je stvar oti }i u fi na le sa sta di o na ka kav je Ber na beu.

Ne ka da {wi tre ner Re a la (osva ja~ Li ge {am pi o na 1998) ne

Pe ter ^eh

GOL MAN ^ER LSI JA SI GU RAN

Osvo ji }e mo Li gu {am pi o na Gol man ^el si ja Pe ter ^eh iz ja vio je da je we go vom ti mu su |e no da ove go di ne osvo ji Li gu {am pi o na.

- Ko na~ no i mi da ima mo sre }e. Ono {to smo ura di li do sa da je ne ve ro vat no. Pre ~e ti ri go di ne iz gu bi li smo na pe na le, ali sa da ima mo no vu {an su i vre me je da je is ko ri sti mo. Mi slim da nam je su |e no da osvo ji mo Li gu {am pi o na - re kao je ^eh.

On je do dao da je ^el si eli mi na ci jom Bar se lo ne, „naj bo qeg ti ma na sve tu”, do ka zao

Ra dost fud ba le ra Ba jer na

ra ~u na ju na sa mo 17.500 ula zni ca, a i hen di kep lon don skog ti ma zbog su spen zi je Te ri ja, Iva no vi }a, Ra mi re sa i Me i re le {a ne iz gle da to li ko ve li ki po sle Ba jer no vog re van{ su sre ta sa Re a lom.

Ba var ci su zbog `u tih kar to na iz gu bi li Da vi da Ala bu, Hol ge ra Bad {tu be ra i Lu i sa Gu sta va, pa }e i oni bi ti zna ~aj no osla bqe ni u me ~u za pe har.

pro me nu pra vi la - re kao je Jup Hajn kes (66).

UEFA je po sle me ~a Bar se lo na - ^el si na ja vi la da }e mo `da „pre pi sa ti” od FI FA pra vi lo po ko jem se `u ti kar ton za ra |en u po lu fi na lu ne bi ra ~u nao u kvo tu za su spen zi je. Ka da bi to pra vi lo sa da bi lo na sna zi, u fi na lu ne bi mo gao da igra je di no Xon Te ri, ko ji je is kqu ~en

umor na da bi iza {la na kraj sa tak ti~ kim re mek-de lom (Ro ber ta Di Ma tea) - do dao je sta ri vuk na klu pi Ba jer na.

Hajn kes je svom ti mu ~e sti tao na re ak ci ji po sle vo| stva Re a la od 1:0 i 2:0, na kon ~e ga je Ba jern, pre ma we go vim re ~i ma, od i grao „sen za ci o nal no”.

- Od mah po sle 1:0 ima li smo {an su da iz jed na ~i mo, a po sle

za me ra sa da {wem, @o zeu Mu ri wu, {to je od mah po za vr {et ku pe nal - se ri je bez po zdra va oti {ao u svla ~i o ni cu.

Ne sla `em se sa mno gim lo {im stva ri ma iz re ~e nim o Mu ri wu. Qu di ko ji ma ve ru jem tvr de mi da se ra di o kva li tet noj oso bi, a to {to je od mah na pu stio te ren je nor mal no po sle ne sre} nog po ra za.

Mu ri wo: To je fud bal @o ze Mu ri wo ni je us peo. Na ko le ni ma, u ne ve ri ci, gle dao je ka ko Ba sti jan [vajn {taj ger uzi ma za let, {u ti ra i va ra Ike ra Ka si qa sa... Go to vo je! Real se ni po sle de set go di na ne }e bo ri ti za no vi tro fej Li ge {am pi o na. U fi na le je pot pu no za slu `e no oti {ao Ba jern. Mu ri wu je po sle me ~a

gra li smo ne ko li ko ve li kih utak mi ca, a vr hu nac se zo ne je bio pro {log vi ken da pro tiv Bar se lo ne.

On je na gla sio da je me~ bio iz u zet no bor ben, da su oba ti ma ulo `i la mno go emo ci ja. Mu ri wo, ko ji je sa Por tom i In ter om bio pr vak Evro pe, pod se tio je da se u

Ser hio Ra mos pro ma {u je kqu~ ni pe nal u Ma dri du

osta lo sa mo da ~e sti ta pro tiv ni ku. Mo ra }e da sa ~e ka no vu pri li ku da se sa naj sku pqim ti mom u isto ri ji fud ba la pop ne na krov Evro pe!

- To je fud bal - po ~eo je por tu gal ski stru~ wak. - Mom ci su bi li fan ta sti~ ni, sa ne ve r o v at n im men t a l i t e t om.

Ali, sti gao nas je umor, od i -

fud ba lu ne ka da ra du je{, ali i da ta ko |e po ne kad mo ra{ i da iz gu bi{.

- Pre dve go di ne ja sam se ra do vao sa In ter om, a Ba jern je tu go vao. @ao mi je igra ~a, ali tro fe ji po la ko do la ze. Pro {le go di ne smo osvo ji li Kup, ove smo na pra gu da bu de mo pr va ci [pa ni je. Po no san sam na igra ~e i ne mo gu ni -

ka ko da ih kri ti ku jem, ne mam ni zbog ~e ga. Fud bal je ta kav - po no vio je Mu ri wo.

No vi na re je in te re so va lo i we go vo mi {qe we ve za no za pro ma {aj Kri sti ja na Ro nal da u pe nal se ri ji.

- Ne mo `e{ uvek da po go di{.

Ni sam od onih ko ji vo le po re |e wa, i ne mo gu da ka `em ko je bo qi - Ro nal do ili Me si, ali Kri sti ja no je ove se zo ne da le ko naj bo qi.

Ju ~e je Me si pro ma {io, da nas Ro nal do. @i vot ide da qe... Ne znam da li je on po gre {io ili je No jer do bro re a go vao, ali po sle dva sa ta `i vo tiw skih na po ra igra ~i su is cr pqe ni - za vr {io je Mu ri wo.

Iker Ka si qas opet ne }e kao ka pi ten pred vo di ti Real u fi na lu Li ge {am pi o na.

- Od i gra li smo do bru utak mi cu, do bro je otvo ri li, a u pe na li ma ni smo ima li sre }e. Ovaj po raz ne }e lo {e uti ca ti na nas u bu du} no sti, Ba jern je bio do bar i `e lim mu sre }u u fi na lu - re kao je gol man Re a la, ko ji od 2002. go di ne ~e ka da po no vo za i gra u utak mi ci za ve li ki tro fej.

Ka si qas je to kom me ~a do bi jao ova ci je sa tri bi na, a one su naj gla sni je bi le pred po ~e tak i za vre me pe nal se ri je.

- Mo ram da se za hva lim na vi ja ~i ma, ali pe na li su lu tri ja - krat ko je re kao ka pi ten ma drid skog klu ba.

nu ta i bio pri se ban sa be le ta~ ke u po sled wim tre nu ci ma. Po sle utak mi ce bio je „is c e | en”, ali i pre za do vo qan.

- Svi smo mr tvi, ali i sre} Bastijan [vajn{tajger ni.

Ne znam oda kle cr pi mo ovo li ku kao no vi na ri ma po od la sku sa ener gi ju - pr vo je {to je re te re na.

Di Ma teo ~e ka kraj se zo ne

Me na xer ^el si ja Ro ber to di Ma teo mo ra }e da sa ~e ka do kra ja se zo ne da bi sa znao da li }e osta ti na klu pi pla va ca. Lon don ski tim po ~eo je da be le `i zna ~aj no bo qe re zul ta te od ka da

Ni sam hteo da {u ti ram no vi pe nal

[vajn {taj ger: Mr tvi smo, ali pre sre} ni Po go dak Ba sti ja na [vajn {taj ge ra u pe toj pe nal-se ri ji na „San tja go Ber na beu” ras pr {io je na du Ma dri |a na da }e ove go di ne ti tu li {am pi o na [pa ni je pri do da di i na slov evrop skog pr va ka. Iako je ne za hval no re }i da je svet ska fud bal ska jav nost Ba var ce po sma tra la kao aut saj de re, ne mo gu }e je ne is ta }i da je eki pa Ba jer na na pra vi la pr vo kla san pod vig i eli mi ni sa la „vi |e nog” fi na li stu.

Je dan od naj za slu `ni jih za ta kav is hod je Ba sti jan [vajn {taj ger, od i grao je svih 120 mi -

NE MA DO GO VO RA ^EL SI JA I ITA LI JAN SKOG TRE NE RA

ARJEN RO BEN

Fud ba ler Ba jer na Ar jen Ro ben pri znao je da ni je `e leo da {u ti ra u pe nal se ri ji pro tiv Re a la, jer ga ~u var mre `e Ma dri |a na Iker Ka si qa sa po zna je su vi {e do bro.

Po sle 120 mi nu ta re zul tat je bio 2:1 za Real, a upra vo je Ro ben u 27. mi nu tu is ko ri stio pe nal, ali je i ta da Ka si qa su ma lo ne do sta ja lo da od bra ni uda rac.

- Ka si qas i ja se ba{ do bro po zna je mo, igra li smo dve go di ne za jed no u Re a lu. Za to ni sam `e leo da {u ti ram i dru gi pe nal na is toj utak mi ci - re kao je Ro ben ne ma~ kim me di ji ma.

Ho lan |a nin se „do ta kao” i le gen dar nog Fran ca Be ken ba u e ra ko ji ga je kri ti ko vao zbog ne dav no pro ma {e nog pe na la pro tiv Bo ru si je Dort mund u od lu ~u ju }em me ~u za ti tu lu pr va ka Ne ma~ ke.

- Vo leo bih da ~u jem {ta sa da ima da ka `e go spo din Be ken ba u er.

Ni sam raz go va rao sa wim, ne ma ni po tre be - do dao je ho land ski re pre zen ta ti vac.

Ro |e nom Ba var cu bi }e ~ast da pred svo jim ze mqa ci ma igra za ti tu lu {am pi o na Evro pe i ta kav sce na rio na zi va „kao iz sna”.

- To fi na le nam zna ~i sve. To je i po klon i pred sed ni ku Uli ju He ne su, ko ji je ceo svoj `i vot po sve tio klu bu.

Na kra ju je pro zbo rio i par re ~i o isto rij skom je da na e ster cu.

- Na vre me sam se opo ra vio ka ko bih se skon cen tri sao. Bio sam uve ren u to da }e lop ta u}i u mre `u i to se i do go di lo - za vr {io je [vajn {taj ger.

da u fud ba lu ni {ta ni je ne mo gu }e.

- Ve li ki broj igra ~a ne }e mo }i da igra pro tiv Ba jer na, ali ka da se u|e u fi na le, svi pro ble mi se za bo ra vqa ju i ti mo vi ima ju po |ed na ke {an se. I mi smo bi li aut saj de ri pro tiv Bar se lo ne. Za to mno gi vo le fud bal, jer stva ri mo gu da kre nu ne pla ni ra nim to kom - re kao je ^eh.

Fi nal na utak mi ca Li ge {am pi o na Ba jern - ^el si igra se 19. ma ja na Ali janc are ni u Min he nu.

Ro bert o di Ma teo

je Di Ma teo za me nio An drea Vi qas-Bo a {a, ali na pri vre me noj osno vi, a sve je kul mi ni ra lo ukup nim tri jum fom od 3:2 nad Bar se lo nom i pla sma nom u fi na le Li ge {am pi o na, u ko jem }e 19. ma ja igra ti pro tiv Ba jer na.

Na 15 utak mi ca, na ko li ko je ita li jan ski stru~ wak, ina ~e biv {i igra~ ^el si ja, vo dio plav ce, tim je ostva rio de set po be da, ~e ti ri re mi ja i sa mo je -

dan po raz. Ipak, i po red tih re zul ta ta, iz vr {ni di rek tor ^el si ja Ron Gur lej je ne gi rao mo gu} nost da Di Ma teo usko ro do bi je stal ni ugo vor, i is ta kao da vla snik klu ba Ro man Abra mo vi~ i teh ni~ ki di rek tor Majkl Eme na lo raz ma tra ju i dru ge op ci je.

- Sa ~e ka }e mo do kra ja se zo ne da bi smo do ne li od lu ku.

Ro bi je ura dio ne ve ro va tan po sao, ali se dr `i mo svo jih od lu ka. Ne `e li mo da ne ko me stvar mao do da tan pri ti sak, ve} je do voq no ve li ki. Re kli smo ve} da }e mo na pra vi ti ana li zu sve ga na kra ju se zo ne i po vo dom to ga se ni {ta ni je pro me ni lo.

Vi de }e mo ka ko }e pro }i na red ne utak mi ce pa }e mo ta da se sti, kao {to je i ra ni je bi lo pla ni ra no - re kao je Gur lej.

Di Ma teo si gur no ima ve li ku po dr {ku igra ~a ^el si ja, {to je po tvr dio i srp ski de fan zi vac Bra ni slav Iva no vi}.

- On je sve pro me nio. Dao nam je po dr {ku, po ve re we, i ja mi slim da je on sja jan. Ima mo do bar od nos i po sti `e mo do bre re zul ta te - is ta kao je Iva no vi}.

Dan te od sle de }e se zo ne u Ba jer nu Fud ba ler Bo ru si je iz Men hen glad ba ha Dan te po tvr dio je da }e na kra ju se zo ne pre }i u Ba jern i ta ko pre ki nuo spe ku la ci je oko to ga gde }e na sta vi ti ka ri je ru. Bra zi lac, ko ji je u Men hen glad bah do {ao 2009. go di ne iz Stan dar da iz Li je `a, br zo je iz bo rio start no me sto u od bra ni Bo ru si je i je dan je od naj za slu `ni jih za od li~ ne re zul ta te tog klu ba ove se zo ne, u ko joj su se bo ri li za me sto u Li gi {am pi o na. Ta ko |e, Dan te je bio stre lac kqu~ nih go lo va pro {le se zo ne, za hva qu ju }i ko ji ma je Men hen glad bah iz bo rio op sta nak u Bun de sli gi.

- Ba jern je je dan od naj ve }ih klbo va na sve tu i sa da }u ima ti {an su da igram na naj vi {em ni -

vou i bo rim se za ti tu le - re kao je Dan te. - Sa da imam 28 go di na i `e lim da na pra vim na red ni ko rak u svo joj ka ri je ri.

Dan te je do sa da od i grao 91 utak mi cu za Men hen glad bah i po sti gao osam go lo va.

c m y

dnevnik

PRED PO SLED WA ^E TI RI KO LA U JE LEN SU PER LI GI

Bor ba za evrop sku vi zu Do kra ja tak mi ~e wa u Je len Su per li gi osta la su jo{ ~e ti ri ko la.

Par ti zan }e igra ti u kval fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, a osta la su jo{ tri me sta za na {e klu bo ve ko ji }e na stu pi ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe.

Uko li ko u fi na lu Ku pa Sr bi je, 16. ma ja, po bed ni~ ki pe har osvo ji Cr ve na zve zda, ina ~e dru go pla si ra ni tim na ta be li, woj }e tim re zul ta tom pri pa sti evro-vi za, bez ob zi ra na pr ven stve ni do met. To, opet, zna ~i da }e ti mo vi ko ji bu du osvo ji li tre }e i ~e tvr to me sto u {am pi o na tu ta ko |e iz bo ri ti pra -

nih de {a va wa u klu bu (od stra wi va we ~e tvo ri ce fud ba le ra iz pr vog ti ma), do ve la je pod ve li ki znak pi ta wa svo je evrop ske am bi ci je. U po sled wa ~e ti ri ko la No vo sa |a ni igra ju u go sti ma sa Sme de re vom, pa im do la zi tim BSK Bor ~e. U 29. ko lu cr ve no-be li idu u ^a ~ak na meg dan Bor cu, dok }e u po sled wem ko lu do ~e ka ti Cr ve nu zve zdu.

Ja go di na (42) je ovog pro le }a be le `i la od li~ ne re zul ta te i na {la se u po zi ci ji da se iz bo ri za evrop sku vi zu. Ve} u su bo tu Ja go din ci go stu ju Cr ve noj zve zdi, a po tom do ~e ku ju Rad ni~ ki 1923. Sle di im za tim

Ras po red 3. Rad ni~ ki 1923 26 11 13 2 36:22 46 27. ko lo: OFK Be o grad (d). 28. ko lo: Ja go di na (g). 29. ko lo: Par ti zan (d), 30. ko lo: Rad (g).

4. Voj vo di na 26 11 10 5 38:23 43 27. ko lo: Sme de re vo (g). 28. ko lo: BSK (d). 29. ko lo: Bo rac (g). 30. ko lo: Cr ve na zve zda (d).

5. Ja go di na 26 11 9 6 31:19 42 27. ko lo: Cr ve na zve zda (g). 28. ko lo: Rad ni~ ki 1923 (d). 29. ko lo: Me ta lac (g). 30. ko lo: No vi Pa zar (d).

6. Slo bo da Po int 26 11 6 9 33:33 39 27. ko lo: Me ta lac (g). 28. ko lo: No vi Pa zar (d). 29. ko lo: Haj duk (d). 30. ko lo: OFK Be o grad (g).

7. Spar tak ZV 26 9 10 7 25:26 37 27. ko lo: Ja vor (g). 28. ko lo: Sme de re vo (d). 29. ko lo: BSK (g). 30. ko lo: Bo rac (d).

8. OFK Be o grad 26 11 3 12 30:32 36 27. ko lo: Rad ni~ ki 1923 (g). 28. ko lo: Me ta lac (d). 29. ko lo: No vi Pa zar (g). 30. ko lo: Slo bo da Po int (d).

vo kao i be o grad ski cr ve no-be li.

Me |u tim, uko li ko bi u Ku pu tri jum fo vao Bo rac, ^a ~a ni bi ste kli pra vo igra wa u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe, dok bi Cr ve na zve zda kao dru go pla si ra ni i tre }e pla si ra ni tim u Je len Su per li gi iz bo ri li isto pra vo, na osno vu re zul ta ta u do ma }em pr ven stvu.

Ka ko sa da stva ri sto je, a bez ika kve `e qe da pot ce ni mo iz gle de Bor ca, naj re al ni je je da Cr ve na zve zda osvo ji Kup Sr bi je i ti me iz bo ri svo je u~e {}e u evrop skom tak mi ~e wu. Za tre }e i ~e tvr to me sto vo di se ve li ka bit ka, a u woj u~e stvu ju Rad ni~ ki 1923 iz Kra gu jev ca, Voj vo di na, Slo bo da Po int iz U`i ca, Ja go di na, pa ~ak i Spar tak i OFK Be o grad.

Kra gu jev ~a ni (tre nut no za u zi ma ju tre }e me sto na ta be li s 46 bo do va), igra ju do kra ja s dva di rekt na kon ku ren ta i to s OFK Be o gra dom - kod ku }e i Ja go di nom u go sti ma.

Po tom im sle di okr {aj s Par ti za nom na sta di o nu ^i ka Da ~a, a u po sled wem, 30. ko lu, go sti su eki pi Ra da.^e tvr to pla si ra na Voj vo di na (43), pre sve ga zbog ja ko lo {ih iga ra i re zul ta ta, ali i svih ne po voq -

go sto va we Me tal cu, da bi u po sled wem ko lu bi li do ma }i ni No vom Pa za ru.

Slo bo da Po int (39) }e u su bo tu od gra ti utak mi cu s po sled we pla si ra nim Me tal cem u Lu ~a ni ma, a po tom do ~e ku je No vi Pa zar. Od mah za tim U`i ~a ni su do ma }i ni kul skom Haj du ku, a u po sled wem ko lu idu na meg dan OFK Be o gra du na Ka ra bur mu.

Tre nut no sed mo pla si ra ni Spar tak Zla ti bor vo da (36) pr vo go stu je Ja vo ru, a po tom do ~e ku je Bo rac. U pret po sled wem ko lu Su bo ti ~a ni idu na meg dan BSK-u u Bor ~u, a pr ven stvo }e za kqu ~i ti utak mi com s Bor cem, na svom te re nu.

Ko na~ no, OFK Be o grad (36) pr vo go stu je Rad ni~ kom 1923, a po tom do ~e ku je Me ta lac. „Ro man ti ~a ri ma” po tom sle di me~ na stra ni s No vim Pa za rom, a pr ven stvo }e za kqu ~i ti du e lom sa Slo bo dom Po int.

Kal ku la ci ja je, da kle, pu no. Sva ka od eki pa ima ne ke svo je pla no ve i to fi ni {u Je len Su per li ge mo `e da do ne se ve o ma za ni mqi ve i bur ne okr {a je.

A. P.

CR VE NO-BE LI I NA KA RA BUR MI SA MO DO RE MI JA

Ne ma le ka za bun ker

Zve zda je na sta vi la pro le} ni niz re mi ja na go sto va wi ma. Po sle Kra gu jev ca i No vog Pa za ra mo ra la je da se za do vo qi po de lom ple na i na Sta roj Ka ra bur mi. Po raz je iz beg nut sa mo pet mi nu ta pre kra ja ne pre te ra no za ni mqi vog du e la.

- Bi lo je ovo naj sla bi je iz da we u po lu se zo ni. Ni sam za do vo qan pri ka za nom par ti jom. Ra no smo pri mi li gol, za tim sti hij skim na pa di ma ju ri li re zul tat. Ni je ovo pra va Zve zda, ma da je re zul tat na kra ju re a lan- kon sta to vao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Evi dent ni su pro ble mi cr ve nobe lih u igri van Ma ra ka ne. Ne ma ju re {e wa za ~vr ste od bra ne ri va la.

- Za ta ji la je i re a li za ci ja, ono ma lo stvo re nih pri li ka ni smo is ko ri sti li. Ni je jed no stav no nad mu dri ti pro tiv ni ka ko ji se bra ni svim ras plo `i vim sna ga ma to kom

90 mi nu ta. Uosta lom, vi de lo se u L[ ka kav pro blem mo `e da na pra vi i jed noj Bar si upor na, di sci pli no va na i or ga ni zo va na od bra na ^el si ja- ka `e Pro si ne~ ki.

Ma wak tak mi ~ar skih mo ti va u pr ven stvu, ka da je po sta lo ja sno da }e ti tu la opet u Hum sku, u~i nio je svo je.

- Kad ne is po {tu je mo tak ti~ ke za dat ke, do go vo re iz svla ~i o ni ce, iz o sta ju i re zul ta ti. Sve sni smo oba ve ze da klub, ka kav je Zve zda, mo ra uvek da po be |u je- is ta kao je ve o ma si gur ni gol man Bo ban Baj ko vi}, ko ji ne `a li pre vi {e zbog ~i we ni ce da ni je obo rio klup ski re kord u du `i ni ne sa vla di vo sti ko ji dr `i Zvon ko Mi lo je vi} (896 mi nu ta).

Ne ma di le me, sve mi sli cr ve nobe lih usme re ne su ka fi na lu Ku pa, a pre o sta li su sre ti u pr ven stvu sa mo su pri pre ma za ju ri{ na ute {ni tro fej.

Z. Ran ge lov

IZ BO RI U NO VO SAD SKOJ SU DIJ SKOJ OR GA NI ZA CI JI

Ra da ko vi} ostao pred sed nik

Stru kov na or ga ni za ci ja Sa ve za fud bal skih su di ja i in struk to ra No vog Sa da odr `a la je Skup {ti nu, na ko joj je od lu ~e no da i u na red nom ~e tvo ro go di {wem man da tu or ga ni za ci ju vo di Mi lan Ra da ko vi}, a da we gov za me nik bu de jo{ uvek ak tiv ni su di ja Ro bert Ki{ ^e pe gi.

Pod vo| stvom Mi la na Rra da ko vi }a no vo sad ske su di je su po sti gle za pa `e ne re zul ta te, naj broj ni ji su u Sr bi ji, a ima ju naj vi {e su per li ga {kih su di ja.

Na Skup {ti ni da ta je i po dr {ka \or |u @u ti }u za me sto pred sed ni ka u Sa ve zu fud bal skih su di ja i in struk to ra Voj vo di ne.

SPORT

petak27.april2012.

17

VOJ VO DI NA NA STA VI LA RAS PRO DA JU BO DO VA NA „KA RA \OR \U”

Dru go po lu vre me za na go ve {taj lep {ih da na Sa mo oko 1.000 gle da la ca na tri bi na ma naj bo qe su po sve do ~i li, ka ko to fud ba le ri Voj vo di ne igra ju ovog pro le }a.

Ni naj ve }i pe si mi sti ni su mo gli da o~e ku ju ta ko cr ne da ne za No vo sa |a ne, ko ji su od „ve} vi |e nog” u~e sni ka kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, do spe li u si tu a ci ju da }e se za wih mo ra ti gr ~e vi to da se bo re u pre o sta la ~e ti ri pr ven stve na ko la. Ja vor je, kao i mno gi dru gi, is ko ri stio sla bo sti i pot pu no od su stvo sa mo po u zda wa kod do ma }i na i iz bo rio re mi (1:1). I ne sa mo to: do 82. mi nu ta imao je u xe pu sva tri bo da, a on da se iz du gog gol ge ter skog sna pro bu dio Abu ba kar Ouma ru i do neo do ma }i nu mr {av bod.

Pr vo po lu vre me utak mi ce ver no je odlsi ka lo sve ono {to su raz o ~a ra ni na vi ja ~i Vo {e to li ko pu ta vi de li ovog pro le }a.

Cr ve no-be li su kre nu li ne {to agil ni je, ima li ne ke pri li ke i on da, bez obra zlo `e wa - sta li.

Iva wi ~a ni su to is ko ri sti li, ne ko li ko pu ta ozbiq no za pre ti li, a on da, pre ko Ra di vo je vi }a, u 41. mi nu tu po ve li i na ja vi li is pi ja we jo{ jed ne gor ke pi lu le za No vo sa |a ne.

- Igra li smo u pr vih 45 mi nu ta bez i dej no - pri znao je i po mo} nik {e fa stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Spa so je Je la ~i}. Igra ~i od ko jih sam o~e ki vao da nam do ne su pre va gu na te re nu bi li su da le ko od go la ri va la i stva ri ni su funk ci o ni sa le.

S klu pe do ma }eg ti ma mo ra li su da re a gu ju, pa su u igru u na -

[ansa Milana Bojovi}a u duelu s Javorom

stav ku u{li pr vo Bo jo vi} ume sto ne do voq no opo ra vqe nog [ku le ti }a, a po tom je po vre |e nog Api ju za me nio Po le ta no vi}.

Iako je igra No vo sa |a na naj zad do bi la na rit mu i ni je vi {e bi la bez i dej na i bes krv na, tek ula skom Smi qa ni }a ume sto po no vo sla bog Mo re i re ko ji je zvi `du ci ma is pra }en na klu pu, do bi la je i na pro boj no sti.

- Iz me ne ko je smo na pra vi li do ne le su pro me nu u igri - do dao je Je la ~i}. - Na kra ju, ma lo nam je ne do sta ja lo da pot pu no pre o kre ne mo re zul tat. Smi qa ni} je

uneo `i vost i pro boj nost po de snoj stra ni.

Mo `da su cr ve no-be li iz No vog Sa da mo gli, ipak, da stig nu do ~i ta vog ple na, ali im u sa mom fi ni {u utak mi ce ni sport ska sre }a ni je bi la sa ve znik. Ipak, sta ro je pra vi lo da se sre }a za slu `u je hr ba ro {}u, od lu~ no {}u i bor bom, a kod Voj vo di ne sve ga to ga ovog pro le }a ni je bi lo.

Su di ja Da ni lo Mi haj lo vi} iz Vra wa do sta ne si gur no je vo dio utak mi cu, a pu bli ka na „Ka ra |or |u” po seb no je bi la re vol ti ra na u 62. mi nu tu, ka da je pro pu -

PAR TI ZAN PO BE DIO BSK

Tri jumf u zna ku Ili }e vog ju bi le ja Fud ba le ri Par ti za na u 26. ko lu Je len su per li ge po be di li su BSK sa 2:0 (1:0). Ti me su se cr no – be li od ma kli od Cr ve ne zve zde na 12 bo do va i do vo qan

gra nih utak mi ca u isto ri ji klu ba. Tom pri li kom upri li ~e na je ma wa sve ~a nost na ko joj je u pri su stvu svih ka te go ri ja Par ti za na re kor der po bro ju na stu pa

zna ~i s ob zi rom ko li ko sam vre me na pro veo u Hum skoj. Ovo je lep ju bi lej, a ja se na dam da sam bar na po la tih utak mi ca oprav dao o~e ki va wa na vi ja ~a.

Ili} je ujed n o i igra~ sa naj vi {e na stu pa i gol va u evrop skim me ~e vi ma za cr no – be le.

O ka pi te nu je go vo rio i tre n er Avram Grant. - Pr vo bih go vo rio o Sa {i Ili }u, o we go vom re kor du. Tre ni rao sam pu no fud ba le ra, ne ki od wih su bi li vr hun ski, ali on je je dan od naj po sve }e ni jih i naj pa met ni jih ko je sam imao. ^e sti tam mu na ju bi le ju.

A, {to se sa mog me ~a ti ~e Izra e lac je is ta kao.

- Bi la je ovo do bra utak m i c a, teh n i~ k a utak mi ca, pas je uglav nom te kao do bro. Opet, Sa{a Ili} u dru{tvu najmla|ih fudbalera Parizana i Moce Vukoti}a kao i ce le se zo ne pro im je jo{ sa mo re mi u po sled wa Mo ca Vu ko ti} uru ~io Ili }u ce n at is k o r i { }e n ih {an s i ~e ti ri me ~a da i te o ret ski lop tu. Tom pri li kom ovaj je we nam je bio ve o ma ni zak. Sre }an obez be de ti tu lu. Ono {to je mu dao ka pi ten sku tra ku. sam zbog na ~i na na ko ji smo do ipak bi lo u pr vom pla nu u su bo Sa {a Ili} bio je pre sre }an la zi li do {an si, zbog igre. Do tu je ju bi lej ka pi te na Sa {e zbog sve ga. bra utak mi ca, do bra po be da, za Ili }a ko ji je sa 568 na stu pa iz - Hva la qu di ma iz klu ba na do vo qan sam. bio na dru go me sto po bro ju od i - ovoj ce re mo ni ji. Mno go mi to I. La za re vi}

Fo to: N. Sto ja no vi}

stio da do su di pe nal za do ma }i na. Gol man Ni ko li} je za de li} se kun de za ka snio u od no su na Abu ba ka ra, na le teo je na we ga i obo rio ga, ali je ar bi tar po ka zao da se igra na sta vi.

Osta le su do kra ja jo{ ~e ti ri pr ven stve ne run de, a Voj vo di ni su na ru ku i{li re zul ta ti kon ku re na ta u bor bi za evro-vi zu.

Igra iz dru gih 45 mi nu ta u me ~u s Ja vo rom da je raz log za ka kavta kav op ti mi zam na vi ja ~i ma Vo {e, ma da je, ru ku na sr ce, to jo{ uvek da le ko od am bi ci ja ti ma.

A. Pre do je vi} SU BO TI ^A NI IZ GU BI LI U KU LI

Igra bo qa od re zul ta ta U no vom voj vo |an skom der bi ju fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de su po ra `e ni u Ku li od Haj du ka, ma da iz ta bo ra Su bo ti ~a na sti `u iz ja ve da je po raz ne za slu `en, da su we mu ko mo va le broj ne pro pu {te ne {an se, ali i ~i we ni ca da su u ti mu Spar tak Zla ti bor vo de „po cr ve ne la“ dva igra ~a, Jok si mo vi} ve} u pr vom, a Bra ti} sre di nom dru gog po lu vre me na.

– Igra li smo do bro, na sta vi li smo se ri ju do brih iga ra, pa ~ak i u mo men ti ma ka da smo ima li igra ~a, pa ~ak i dva, ma we, ni smo do zvo li li pro tiv ni ku da do pre tvo ri u go lo ve. @ao mi je ma lo {to smo ima li ba{ do sta pri li ka ko je ni smo is ko ri sti li, jer po raz sva ka ko ni je za slu `en, a sma tram da bi po de la bo do va bi la naj re al ni ji is hod utak mi ce. ^ak i ka da smo gu bi li (1:2), i ima li igra ~a ma we ni smo bi li u pod re |e nom po lo `a ju, ve} smo ima li i sto po stot nu {an su da po rav na mo – is ti ~e Vla di mir Ota {e vi}, fud ba ler Spar tak Zla ti bor vo de. - Sle di nam no vo go sto va we za vi kend, ide mo Ja vo ru u Iva wi cu i zna se da }e to bi ti tvr da i te {ka utak mi ca.

Ima }e mo po no vo do sta pro ble ma sa sa sta vom zbog iz o sta na ka, ali smo na to ve} na vi kli, a ve ru jem da mo `e mo o~e ki va ti do bru igru uz do bar re zul tat – na sta vio je Ota {e vi}.

N. S.

Gvar di o la se lek tor En gle ske?

Ka ta lon ski me di ji ve} tra `e „uhle bqe we” tre ne ru Bar se lo ne. Po mi wu se re pre zen ta ci ja En gle ske, ali i ve li ki klu bo vi Pre mi jer li ge.

Iako sa igra ~i ma i klu bom pro la zi kroz te `ak pe riod, \o sep Gvar di o la je za ne pu ne ~e ti ri se zo ne na kor mi lu Bar se lo ne po ka zao da je tre ner za ve li ka de la. Da li }e po sle gu bit ka ti tu la u Pri me ri i Li gi {am pi o na osta ti na Nou Kam pu, zna }e se u na red nih ne ko li ko da na.

Me |u tim, lo kal ni me di ji po na {a ju se kao da je Gvar di o la mno go bli `i od la sku iz Bar se lo ne.

Ka ko pi {e „Mun do De por ti vo”, Gvar di o la bi mo gao da po sta ne na sled nik Fa bi ja Ka pe la, ko jeg En gle zi tra `e ve} tre }i me sec. ^ak i ako bi se do go vo rio sa Bar se lo nom o na stav ku sa rad we, FA bi mu na vod no po nu di la funk ci ju sa vet ni ka.

Sam Gvar di o la, pre ma istim iz vo ri ma, za in te re so van je da

Pepe Gvardiola

pre u zme se lek ci ju „gor dog Al bi o na”.Mla di, ali ve} tro fej ni stru~ wak, pret hod nih me se -

ci je u me di ji ma bio po ve zi van sa go to vo svim klu bo vi ma iz vr ha Pre mi jer li ge.”Mun do De por ti vo” tvr di da ga je ne dav no po se tio teh ni~ ki di rek tor ^el si ja Majkl Eme na lo, a ra ni je se pri ~a lo i o we go vom su sre tu sa Mar ti nom Fer gu so nom, ska u tom u [pa ni ji i bra tom pro sla vqe nog me na xe ra Man ~e ster ju naj te da, ko ji }e pre ili ka sni je mo ra ti da se po vu ~e sa klu pe.Iz ve sno je je di no to da Gvar di o la ovog le ta ne }e se de ti bes po slen.

18

S PORT

petak27.april2012.

FSS ZVA NI^ NO PO TVR DIO

Fi na le Ku pa u Kru {ev cu

^elnici FSS otklonili su sve dileme oko mesta odigravawa finalnog susreta nacionalnog Kupa. Za trofej, 16. maja, bori}e se Borac i Crvena zvezda i to u Kru{evcu.

Do po~etka sednice Odbora za hitna pitawa nije stigao zvani~ni pisani zajedni~ki zahtev u~esnika finala, u vidu predloga da me~ bude odigran na nekom od stadiona ova dva kluba, kao i na osnovu jednoglasno dostavqenog predloga od ~lanova Takmi~arske komisije FSS i na osnovu zakqu~aka posebno formirane Radne grupe kojom je rukovodio generalni sekretar Zajednice klubova Super lige Miodrag Jankovi}, donesena je odluka da finalna utakmica Kupa Srbije u teku}oj sezoni bude odigrana na Stadionu „Mladost” u Kru{evcu.

Tokom naredne nedeqe bi}e odr`an prvi u nizu organizaciono-tehni~kih sastanaka, a tom prilikom bi}e odlu~eno o vremenu po~etka finalne utakmice, cenama ulaznica.

Z. R. PO LU FI NA LE KU PA PAN ^E VA

Pro le ter–Ko lo ni ja 1:0 (0:0) BA NAT SKI KAR LO VAC: Stadion Proletera, gledalaca 200, sudija M. Sarka (Vr{ac), strelac Aleksi} u 10. minutu, `uti kartoni: \or|evi}, Rosi} (Proleter), Deliba~anin (Kolonija).

PRO LE TER: Krivoku}a 7, Luki} 8, Nastanovi} 7, Teofilovi} 7, Mikovi} 7, Tomi} 7 ( Rosi}7), Raki} 7, Mo{esku 7 (\or|evi} 7), Aleksi} 7, Dobri~i}7 (^e~ari} 7).

KO LO NI JA: \okovi} 7, Lakovi} 7, Bo`in 7, Maksimovi} 7, Radenkovi} 7 (Ma|arov 7), Anti} 7 (Bi`i} 7), Vel~anovi} 7, Lakovi} 7, Pu{ica 7 (Majstorovi} 7), Deliba~anin 7, @ivi} 7.

Doma}i su pobedili zahvaquju}i ranom vo|stvu. U 10. minutu Mo{esku je nabacio loptu u kazneni prostor gostiju gde ju je do~ekao Aleksi} i plasirao u mre`u. Mnogo truda su gosti ulo`ili, napadali, bilo je i lepih {ansi, ali rezultat je na kraju ostao isti, pobeda je pripala doma}ima.

R. Jo va no vi}

PR VEN STVO SR BI JE ZA MU [KAR CE

TUR NIR U BAR SE LO NI

Jan ko sti gao do Na da la Sme na na vr hu Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se ~etvrtfinale turnira iz Serije 500 u Barseloni, po{to je pobedio Portugalca Frederika @ila 6:2, 6:2 i u ~etvrtfinalu }e igrati sa Rafaelom Nadalom koji je bio boqi od Roberta Faraha.

Ni jednog trenutka nije bilo dileme Janko je lako osvojio prvi set,a ni u drugom Portugalac nije mogao da se nosi sa raspolo`enim srpskim teniserima. Janko je odmah napravio brej i stigao do visoke prednosti od 5:1. tada je malo zastao, ali posle 5:2, bez problema je Tipsarevi} dobio gem u kojem je servirao,a ujedno i me~.

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U BU KU RE [TU

Tro ic ki raz o ~a rao Srpski teniser kao ~etvrti nosilac turnira eliminisan od 120. na svetu, Nemca Matijasa Bahingera - 3:6, 6:4, 6:7 (2:7).

Viktor Troicki nije uspeo da presko~i prvu prepreku na turniru ATP 250 kategorije u Bukure{tu. On je na startu turnira bio slobodan, da bi u borbi za plasman u ~etvrtfinale neo~ekivano izgubio od Matijasa Bahingera.Zimus ga je Viktor relativno lako savladao na turniru u Do-

hi, ali je Nemac na {qaci iskoristio priliku da se revan{ira.

Za Troickog je time nastavqena neuspe{na sezona, u kojoj je do`iveo mnogo poraza od slabije rangiranih tenisera. Me~ sa Bahingerom bio je izjedna~en po svim parametrima, ali kada 30. na svetu igra „egal” sa 120, onda tu evidentno postoji neki problem. Viktor je ukupno pet puta izgubio gem na svoj servis.

Sti`e 300 kom ple ta za naj mla |e Posle dogovora o prenosima me~eva Sportklub Superlige, menaxment Srpske asocijacije ameri~kog fudbala, na ~elu sa predsednikom Vukom Din~i}em, uspeo je da privede kraju jo{ jedan veliki projekat koji bi mogao da bude od ogromnog zna~aja za

mla|ih kategorija u klubovima {irom Srbije.

- Prezadovoqan sam ovim vestim, jer smo dugo radili na ovom projektu i svakako da je pozitivna stvar {to smo uspeli da ga sprovedemo do kraja. Drago nam je {to nas je svetska federacija prepoznala kao asocijaciju u koju vredi

daqi razvoj ovog sporta na na{im prostorima. Naime, na adresu na{e Asocijacije stiglo je pismo koje je potpisao Tomi Vajking, predsednik Svetske federacije ameri~kog fudbala (IFAF), a u kojoj se obave{tavamo da je Izvr{ni odbor IFAF odbrio aplikaciju Srbije za program donacije opreme.

U tom pismu, prvi ~ovek svetske ku}e ameri~kog fudbala napomiwe da je Srbiji odobreno 300 kompleta opreme. Radi se najvi{e o opremi za mlade marke Ridel, ali prema informacijama kojima raspola`emo deo je opotrebqiv i u juniorskoj konkurenciji, pa nema sumwe da }e to biti sjajan preduslov i polazna osnova za razvoj

ulo`iti nemali broj kompleta opreme. Zaista imamo izvanrednu komunikaciju sa IFAF-om, a ova donacija nesumqivo govori u prilog tome. Tako|e, nedvosmisleno je da }e ovako ne{to biti sna`an vetar u le|a razvoja ovog sporta.

Posle ozvani~ewa saradwe sa Sportklubom i dogovora oko prenosa, ovo je jo{ jedna vest koja }e obadovati svakog u Srbiji ko voli ameri~ki fudbal – rekao je Vuk Din~i}, predsednik Srpske asocijacije ameri~kog fudbala.

Radi se o Ridel opremi, koja je trenutno u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i po re{avawu nekih administrativnih prepreka treba da stigne u Srbiju. Mo`e se o~ekivati da pomenutih 300 kom-

pleta opreme u Srbiju definitivno stigne tokom ili krajem predstoje}eg leta. Zato ve} sada u SAAF-u razmi{qaju da se organizuje jo{ jedno takmi~ewe, takozvano „juth”, za decu izme|u fleg i juniorskog uzrasta.

- Oprema }e biti u vlasni{tvu Asocijacije, ali planiramo da je podelimo klubovima po odre|enim kriterijumima, koji }e garantovati da }e ona biti pravilno i stu~no kori{}ena za daqi razvoj dece, pa i samih tih klubova. Na taj na~in }e i ameri~ki fudbal generalno imati veliku korist, jer smo do{li do stadijuma razvoja kada o mla|im kategorijama moramo da razmi{qamo mnogo ozbiqnije nego {to je to bio slu~aj do pre par godina. Oprema prilago|ena uzrastu dece koja budu `elela da se bave ovim sportom je preduslov pravilnog igra~kog razvoja, pa mo`emo o~ekivati da igra~i koji stasaju u seniorskoj konkurenciji za nekoliko godina budu na znatno vi{em nivou, nego {to je to sada slu~aj – zakqu~io je Din~i}.

Ova vest }e definitivno obradovati sve klubove koji su posledwih godina stvarali mla|e kategorije, jer }e eventualnim osnivawem youth lige i dobijawem opreme na kori{}ewe imati priliku da dodatno osna`e svoje omladinske pogone, dok }e ostalim klubovima biti zna~ajan podsticaj da se dodatno organizuju i u narednom periodu vi{e posvete radu sa najmla|ima.

FI NA LE PLEJ -OFA

Par ti zan po veo po sle pro du `e ta ka Par ti zan Raj faj zen - Cr ve na zve zda Vet 6:5 (2:1, 2.2, 1:2, 0:0, 0:0, 1:0) BE O GRAD: Bazen Ba wi ca, gle da la ca 1200. Sudije: ]iri} i Wegovan (obojica iz Beograda). Igra~ vi{e: Partizan 8 (1), Crvena zvezda Vet 3 (1). Peterci: Partizan 1 (0), Crvena zvezda Vet 1 (1).

PAR TI ZAN RAJ FAJ ZEN: @ivojinovi}, Dedovi}, Mandi}, Korolija 1, Aleksi}, Rackov, ]uk 1, Radovi}, ^u~kovi}, Mitrovi} 2, Vujasinovi} 1, Vuki}evi} 1, [apowi}.

CR VE NA ZVE ZDA VET: Pijetlovi}, S. Ra{ovi}, Stoj~i}, Ivo{evi}, Kqajevi}, Milijanovi}, Avramovi} 1, V. Ra{ovi}, Bala}, Filipovi}, Vasovi} 2, Aksentijevi} 2, Draksimovi}.

Vaterpolisti Partizana te`e od o~ekivanog uspeli su da steknu prednost u finalnoj seriji plej -ofa prvenstva Srbije

U hotelu “Zvezda”, u Vrwa~koj Bawi, odigrano je tre}e kolo pojedina~nog prvenstva Srbije za mu{karce. Marku{ i Popovi}, iako su igrali Englesko otvarawe, nisu se pravili Englezi. I pre po~etka kola bilo je jasno da }e klupski drugovi iz N[K-a remizirati. Sedlak je protiv Perunovi}a odabrao francusku konverzaciju pa im je stoga trebalo ne{to du`e vremena (33 poteza) da se sporazumeju na remi. Selektor Abramovi} je Markovi}u prakti~no prikazao kako se obara Kraqeva indijka ako se ne prati savremena teorija.

Stvorio je usamqenog slobodwaka na daminom krilu i dok je crni poku{avao da izmenama tamo na|e spas sevnula je na suprotnom krilu prvo `rtva jednog topa a odmah zatim i drugog uz neodbrawiv mat.

Ako se partiji ne mo`e dati epitet najlep{e onda se svakako mora priznati da je to do sada najlep{e odigrana kombinacija.

Igor Miladinovi} je znao da ga danas o~ekuje te`ak susret s Ivani{evi}em ali da }e do`iveti poraz u minijaturi (24 poteza) to

AME RI^ KI FUD BAL SVE PO PU LAR NI JI

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va `en ska li ga - ZREWANIN: Proleter Superprotein Ku~evo (18.30), BEOGRAD: ORK Beograd - Halas Jo`ef (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver KA]: Titel XD - Jedinstvo (20.30), JA[A TOMI]: Hercegovina - Potisje Pleteks (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver PAN^EVO: Pan~evo - Jabuka 95 (19), SREMSKA MITROVICA: Srem - Kikinda 2 (17.30), APATIN: Apatin - Lehel (18.30), BAJMOK: Radni~ki - Temerin (16), VRBAS: Vrbas Spartak (D) (19.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - PRIGREVICA: Prigrevica - Sivac 69 (20.30), Crvenka Lavovi (19.30).

dnevnik

^o vek od lu ke: Ste fan Mi tro vi}

po{to su tek posle produ`etaka sa 6:5 pobedili Crvenu zvezdu.

Kao {to su i obe}ali igra~i Crvene zvezde pru`ili su `estok otpor Partizanu, koji u finalu nastupa oslabqen bez prvog golmana Slobodana Sora, koji je slomio prst. S druge strane, kqu~ je bila odli~na partija Gojka Pijetlovi}a, koji je odbranio ~ak deset {uteva crno-belih (od kojih i jedan peterac Mitrovi}u) i jedan je od najzaslu`nijih {to je Zvezda posle 5:5 u regularnom delu izborila produ`etke. Jedan od uzroka ovakvog rezultat je i vrlo lo{a realizacija Partizana s igra~em vi{e (jedan od devet).

Gol odluke na po~etku posledweg nastavka postigao je Stefan Mitrovi}. Zvezda je imala napad za remi, ali je dva puta bila neuspe{na.

G. M.

Ivan Ivani{evi}

svakako nije. Igrao je {ampion kao u najboqim danima. Sitan vez do veza, zauzimawe c-linije, pa sedmog reda, zatim `rtva kvaliteta kojeg je crni imao kao vi{ak i u trenutku kada je predao. Sve figure su mu bile ispodvezivane pa nije `eleo da sa~eka da mu kao domine popadaju. Znao je Milanovi} da omladinac ne mo`e jo{ uvek sve da zna. Poznat kao dobar igra~ ubrzanog {aha gde je pobrao mnoge uspehe. Milanovi} se u Vol{kom gambitu boqe sna{ao od mladog In|i}a koji je ve} u otvarawu ostao bez dva pe{aka. Borio se In|i} sr~ano ali u 64 potezu je morao da potpi{e kapitulaciju.

Bogosavqevi} i Pikula su se dugo nadmudrivali pa kada je belom ve} dosadilo po~eo je da ponavqa poteze. Na nesre}u crnog, kojem se u~inilo da je pravi trenutak da krene u ofanzivu, jedan tihi potez Bogosavqevi}a bio je pun mina kojeg je Pikula shvatio tek kad je sevnula `rtva figure uz neodbrawive matne pretwe. Najzad se i Bodiroga, i to zaslu`eno, upisao u tabelu. Parirao je svim pretwama vi{estrukom {ampionu i kada se totalna remi pozicija naslikala u zavr{nici poku{avao je beli ~ak i tada da iscedi ne{to vi{e. Ipak, kada je uvideo da bi svaki daqi poku{aj bio vi{e nego sme{an prihvatio je, te{ka srca, remi.

Rezultati 3. kola: Bogosavqevi} – Pikula (Grinfeldova odbrana) 1:0, Marku{ - Popovi} (Englesko otvarawe) remi, Ivani{evi} - Miladinovi} (Damin gambit) 1:0, In|i} - Milanovi}

Zanimqive partije U komentaru drugog kola pohvalili smo dve zanimqive partije. Da nismo preterali mo`ete se i sami uveriti:

Sedlak – In|i} Benoni 1.d4 Sf6 2.c4 c5 3.d5 e6 4.Sc3 e:d5 5.c:d5 d6 6.Sf3 g6 7.g3 Lg7 8.Lg2 0–0 9.0–0 Te8 10.Lf4 Se4 11.S:e4 T:e4 12.Sd2

12…T:f4 13.g:f4 L:b2 14.Tb1 Lg7 15.Se4 Sa6 16.Sg3 Sc7 17.e4 Dh4 18.e5 D:f4 19.e:d6 Se8 20.d7 L:d7 21.T:b7 Lc8 22.Te7 Sd6 23.Dc1 Dd4 24.Se4 Lf8 25.S:d6 L:e7 26.Sb5 Dg4 27.h3 Dd7 28.d6 Lb7 29.d:e7 L:g2 30.K:g2 D:b5 31.Te1 Te8 32.De3 Dc6+ 33.De4 D:e4+ 34.T:e4 f6 35.Tc4 T:e7 36.T:c5 Kf7 37.Ta5 Ke6 38.Kf3 Tc7 39.h4 Kf7 40.Ta6 Kg7 41.Kg3 f5 42.h5 Kh6 43.h:g6 h:g6 44.Kh4 Tc3 45.f4 Tf3 46.Ta4 T:f4+ 47.T:f4 g5+ 48.Kg3 g:f4+ 49.K:f4 Kg6 50.a4 a5 51.Ke3 Kf6 52.Kf3 Ke5 53.Ke3 Kd5 0:1

Popovi} – Bogosavqevi} Sicilijanska odbrana 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 g6 4.0–0 Lg7 5.Te1 Sf6 6.e5 Sd5 7.Sc3 Sc7 8.L:c6 d:c6 9.Se4 b6 10.Sf6+ Kf8 11.Se4 Lg4 12.d3 L:e5

13.S:e5 L:d1 14.Lh6+ Kg8 15.S:c6 L:c2 16.Sc3 e6 17.S:d8 T:d8 18.Tac1 L:d3 19.Lg5 Kg7 20.L:d8 T:d8 21.Ted1 f5 22.f4 Td4 23.Se2 Td5 24.Sc3 Td4 25.Se2 remi.

(Vol{ki gambit) 0:1, Perunovi} – Sedlak (Francuska odbrana) remi, Abramovi} - Markovi} (Kraqeva indijka) 1:0, Damqanovi} – Bodiroga (Grinfeldova odbrana) remi.

Plasman: 1-2. Ivani{evi}, Perunovi} 2,5, 3-8. Popovi}, Marku{, Damqanovi}, Bogosavqevi}, In|i}, Abramovi} 2, 9-11. Sedlak, Milanovi}, Miladinovi}, 1, 1213. Bodiroga, Pikula 0,5, 14. Markovi}, 0.

Partije se mogu pratiti u`ivo preko interneta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova.

B. Dankovi}

IN MEMORIAM

To dor Olu {ki Posle duge i te{ke bolesti u Novom Sadu u 71. godinu umro je biv{i fudbalski sudija Todor Olu{ki. Ro|en je u Sanadu, gde se po~eo dru`iti s loptom, kasnije u dresu novosadskog Radni~kog pru`ao je zapa`ene partije. Posle zavr{etka igra~ke karijere latio se pi{taqke i trenerskog posla. Kao sudija imao je vi{e uspeha, stigao je do same elite, sudio je prvoliga{ke me~eve u biv{oj Jugoslaviji.

Todor Olu{ki je sahrawen ju~e na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

SPORT

c m y

dnevnik

PAR TI ZAN OT PU TO VAO U TEL AVIV NA FI NA LE ABA LI GE

Ni smo fa vo ri ti, ali `e li mo tron Pr vi put po sle de vet go di na na za vr {nom tur ni ru ABA li ge u~e stvo va }e eki pe iz ~e ti ri dr `a ve. Par ti zan, ap so lut ni „vla dar Ja dra na”, ne po be div je ve} pet se zo na i od pr vog u~e {}a u tak mi ~e wu sva ki put je iz bo rio pla sman me |u naj bo qe ~e ti ri eki pe. Ove go di ne u bor bi za ti tu lu ima }e naj kva li tet ni jeg ri va la u po sled wih ne ko li ko se zo na - izra el ski Ma ka bi. Eki pa Dej vi da Bla ta okon ~a la je li ga {ki deo tak mi ~e wa na pr vom me stu i sa ve li kim o~e ki va wi ma do ~e ku je Bu du} nost u po lu fi na lu. Do even tu al nog su da ra sa „po no som Izra e la”, iza bra ni ci Vla de Jo va no vi }a sti }i }e po be dom nad Ce de vi tom.

tiv, na tim sku igru, da u do brom ras po lo `e wu ode mo ta mo i di {e mo kao je dan. Ta ko smo ta iz ne na |e wa pra vi li. Pre dve go di ne u Tel Avi vu, sve je to plod do brog za jed ni~ kog ra da, gde smo se `r tvo va li je dan za dru gog i je di no ta ko mo gu re zul ta ti da se pra ve. Ta ko i do la zi in spi ra ci ja jed nog igra ~a za vre me jed ne utak mi ce, to ne mo ram da bu dem ja, sa mo je va `no da taj ne ko bu de li der na te re nu i vo di nas ka po be di - ka zao je bek ak tu el nog {am pi o na re gi o nal ne li ge.

Ka pi ten cr no-be lih Pe tar Bo `i} ne dav no se opo ra vio od ne u god ne po vre de, ali spre man do ~e ku je po sled we ovo se zon ske okr {a je u ABA li gi.

- @e lim da na po me nem ko li ko smo tru da ulo `i li da bi smo do -

Ko {ar ka {i Par ti za na

O~e ki va wa cr no-be lih pred od la zak u Iz rael i okr {aj sa Za grep ~a ni ma (su bo ta, 17:45 po na {em vre me nu) iz ne li su ka pi ten Pe tar Bo `i} i Du {an Kec man.

- Mi slim da se ja ko do bro po zna je mo sa eki pom Ce de vi te, ove se zo ne od i gra li smo dve utak mi ce. Jed nu u Za gre bu, gde se ni smo pred sta vi li u ne kom naj bo qem sve tlu. U Pi o ni ru smo ih po be di li ne ba{ na ro ~i to ube dqi vo. Oni ima ju od li~ ne po je din ce, u{li su ja ko am bi ci o zno ove se zo ne ima ju `e qu da se sle de }e go di ne do mog nu Evro li ge - re kao je Du {an Kec man, a pre neo klup ski sajt.

Bek Par ti za na od i grao je pre dve go di ne u Tel Avi vu iz van red nu par ti ju u plej-of se ri ji Evro li ge, a iste se zo ne ne ve ro vat nim ko {em u Za gre bu do neo ~e tvr tu ti tu lu pr va ka Ja dran ske li ge.

- Ne o~e ku jem ja ni {ta od se be li~ no, sve je usme re no na ko lek -

{li do ovog faj nal fo ra. Ta mo ni smo fa vo ri ti, ali ide mo sa ve li kom `e qom, mo ti va ci jom i ide jom da na pra vi mo iz ne na |e we. ^e ka nas po lu fi nal na ja ko te {ka utak mi ca i svi u~e sni ci za vr {nog tur ni ra pot pu no su za slu `i li svoj pla sman na za vr {ni cu tak mi ~e wa.

Obo ji ca su sve sni ve li kih o~e ki va wa na vi ja ~a i te `i ne cr no-be log dre sa. Za to i obe }e va ju ve li ku bor bu.

- Sve mi sli su nam usme re ne pre ma po lu fi nal noj utak mi ci sa Ce de vi tom, a on da }e mo si gur no raz mi {qa ti i da qe. Ka da igra te pro tiv pro tiv ni ka ko ji je fa vo rit na pa pi ru, po go to vu ka da igra te u Par ti za nu, ni je lak {e, za to {to se o~e ku ju ta iz ne na |e wa i mi smo to ra di li go di na ma. Sva koj utak mi ci pri stu pa mo sa istom mo ti va ci jom i `e qom i isto bo li ako iz gu bi mo, bez ob zi ra da li je ta eki pa bi la fa vo rit na pa pi ru ili ne za vr {io je Bo `i}.

MAQ KO VI ]E VA OB JA VI LA SPI SAK ZA KVA LI FI KA CI JE

Pri pre me u dve eta pe

Se lek tor ka `en ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ma ri na Maq ko vi} ob ja vi la je spi sak igra ~i ca za kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo 2013. ko j e }e se odr ` a t i u Fran cu skoj. Srp ske ko {ar ka -

Pri pre me }e tra ja ti {est ne de qe i bi }e spor ve de u tri fa ze. Sr bi ja se na la zi u kva li fi ka ci o noj gru pi B sa jo{ ~e ti ri se lek ci je, a pla sman na EP u Fran cu sku (15. - 30. jun 2013) }e iz bo ri ti de set re pre zen ta ci ja (po dve pr vo pla si ra ne eki pe iz pet gru pa) plus {est eki pa ko je su to pra vo iz bo ri le di rekt no.

Na spi s ku Maq k o v i } e v e na la ze se: Ti ja n a Aj d u k o vi}, Sa {a ^a |o, Mi l i c a Da b o v i}, Na ta { a \or | e vi}, Mi l i c a Iva no vi}, Ne ve n a Jo v a n o Gle da ka Fran cu skoj: Ma ri na Maq ko vi} vi}, Je f i m i j a {i ce }e se od sre di na ju na do Ka ra ka {e vi}, Mi li ca Mi }o sre di na ju la bo ri ti sa se lek vi}, Du wa Pr }i}, Ta ma ra Ra ci ja ma Cr ne Go re, [vaj car do ~aj, Iva Ro gli}, Ne ve na [a ske, Poq ske i Esto ni je za dva po wi}, Ma ja [ko ri}, Na ta {a me sta ko ja }e vo di ti na {am Kr w e t in, Bi q a n a Stje p a n o pi o n at Sta r og kon t i n en t a vi}, Kri sti na Bal ti}, Da ja na sle de }e go di ne. Na pri pre ma Bu tu li ja, Ana Da bo vi}, Sa ra ma, ko je po ~i wu u Ko vi lo vu, Kr wi}, Je le na Mak si mo vi}, na }i }e se 15 ko {ar ka {i ca, a Ma ri na Man di}, Ivan ka Ma jo{ {est de vo ja ka pri dru `i }e ti} i Je le na Mi lo va no vi}. se eki pi 6. ma ja.

I. G.

petak27.april2012.

19

AGRO @IV SU PER LI GA SR BI JE

Mar ko vi} za ra dost No vo sa |a na Voj vo di na Sr bi ja gas - Cr ve na zve zda Di va 87:83 (17:25, 22:20, 23:23, 25:15) NO VI SAD: Ma la sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 1.800, su di je: Be lo {e vi}, Jev to vi}, Ma `i} (svi Be o grad).

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: V. Pet ko vi}, Ku `e ta 7, Mar ko vi} 17, Mi lo {e vi} 14, Sto ja ~i}, Ive qa 7, Ka li ni} 4, Bu ni} 7, Ma ro je vi} 2, Dun |er ski 13, Ze ko vi} 16, Vu jo {e vi} CR VE NA ZVE ZDA DI VA: ^o vi} 13, Ili} 2, La zi}, Ne do vi}, Le si} 7, Su bo ti} 18, Ra di vo je vi} 2, Ni ko li} 4, To mas 11, Mi lu ti no vi} 10, B. Po po vi} 6, P. Po po vi} 10.

Ka kav fi ni{, sja jan fi ni{.

Ovo mo gu da pri re de sa mo dva kva li tet na klu ba i wi ho vi igra ~i. Ova kve utak mi ce upra vo pri vla ~e na vi ja ~e na tri bi ne.

Taj fi ni{ pri pao je ko {ar ka {i ma Voj vo di ne Sr bi ja ga sa i oni su za slu `e no sa vla da li Cr ve nu zve zdu Di vu. A sve se ne ka ko na me sti lo pro tiv No vo sa |a na, jer u pr voj de o ni ci do ma }i su igra li is pod sva kog ni voa. Mo `da su bi li ma lo sti snu ti, jer su pri li~ no gre {i li i to pod ko {em go sti ju. ^i ni se da ni su di je ni su ba{ bi le ona kve ka kve bi tre ba lo da bu du. Tu de o ni cu do bi li su Be o gra |a ni sa osam raz li ke i ima li su od li~ nu po dr {ku s tri bi na. Dru ga ~e tvr ti na ni je bi la ba{ na vi so kom

Voj vo di na - Crvena zve zda BKK Rad ni~ ki - Rad ni~ ki KG Par ti zan MTS - He mo farm Me ga Vi zu ra - Rad ni~ ki FMP 1. Par ti zan MTS 9 2. Rad ni~ ki KG 9 3. C. zve zda 9 9 4. Voj vo di na 5. Rad ni~ ki FMP9 6. Me ga Vi zu ra 9 7. BKK Rad ni~ ki 9 9 8. He mo farm

7 7 5 5 5 3 3 1

2 2 4 4 4 6 6 8

87:83 76:88 83:48 86:70

771:625 751:715 721:685 751:725 737:732 749:796 703:758 639:785

16 16 14 14 14 12 12 10

U sle de }em ko lu (8/9. ma ja) sa sta ju se: He mo farm [ta da Voj vo di na Sr bi ja gas, Cr ve na zve zda - BKK Rad ni~ ki, Rad ni~ ki KG - Me ga Vi zu ra, Rad ni~ ki FMP - Par ti zan MTS. ni vou, a on da su do ma }i kre nu li ona ko ka ko se od wih i o~e ki va lo. Us pe li su pr vi put da iz jed na ~e (36:36), a ka da su ima li {an se da po ve du, kao da im se ne ka nat pri rod na si la is pre ~i la.

Do bi li su je sa 22:20, ali na po lu vre me se oti {lo s re zul ta tom 39:45.

Ve ro vat no da je na od mo ru pa la do bra grd wa. Ali, po no vo su No vo sa |a ni za ka za li i Zve zda je u tom de lu ima la i naj ve }e vo| stvo (53:65). Usle dio je tajm aut i pri sa mom kra ju ove ~e tvr ti ne Stra hi wa Mi lo {e vi} je pr vo po go dio za dva, a po tom je

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Pe {i} ~e sti tao Vo {i Po sle po be de nad Zve zdom tre ner Voj vo di ne Si ni {a Ma ti} ostao je na ze mqi.

- Za slu `i li smo po be du, ko ja nam je va `ni ja od one nad Par ti za nom. U{li smo u utak mi cu vr lo sti snu to. Zve zda nas je do bro pro ~i ta la i kon tro li sa la igru sve do ~e tvr te ~e tvr ti ne. Me |u tim, on da su pro ra di li {u te vi za tri po e na i igra li smo do bro u od bra ni, {to je pre vag nu lo. Mo ra mo da osta ne mo na ze mqi - re kao je Ma ti}.

Sve ti slav Pe {i} ~e sti tao je Voj vo di ni na po be di i do dao: - Do ma }i su za slu `e no sla vi li, jer vi {e su `e le li po be du.

Mo ji igra ~i igra li su od sja ja do ka ta stro fe. Ima li smo osam na est iz gu bqe nih lop ti. Vo {a je pri kra ju za i gra la agre siv no i da la nam osam troj ki, {to je i pre su di lo.

DRU GA UTAK MI CA PLEJ-OFA ZA TRE ]E ME STO

Voj vo di na u prednosti

Va ter po li sti Voj vo di ne za be le `i li su ube dqi vu po be du nad eki pom Ba wi ce u svom ba ze nu od 16:2 u pr voj utak mi ci plej-ofa pr ven stva Sr bi je za tre }e me sto. I u dru goj, ko ja se igra ve ~e ras od 21.30 na be o grad skoj Ba wi ci, No vo sa |a ni su ap so lut ni fa vo ri ti. Ta ko tre ba o~e ki va ti da Voj vo di na ve ~e ras re {i pi ta we tre }eg me sta u pr ven stvu. Do du {e, No vo sa |a ni su o~e ki va li da }e se i ove se zo ne bo -

Vla di mir Cu ki}

ri ti za ti tu lu, ali ih je u po lu fi na lu nad i gra la Cr ve na zve zda.

Ka pi ten Voj vo di ne Vla di mir Cu ki} na gla {a va da eki pa do kra ja mo ra da za vr {i po sao, a to zna ~i da i u ovoj dru goj utak mi ci da svoj mak si mum.

- Iako ni smo za do voq ni {to igra mo za tre }e me sto, a ne za pr vo, mi mo ra mo da za vr {i mo na{ po sao.

Jo{ uvek pre mo ta va mo do ga |a je iz po lu fi na la sa Zve zdom i dve ne is ko ri {}e ne me~ lop te, pr vo u Be o gra du, a on da i na na {em ba ze nu u

maj sto ri ci. Ali, i po red to ga mo ra mo da za vr {i mo se zo nu i osvo ji mo to tre }e me sto. Iako su mla di igra ~i Ba wi ce ve o ma ta len to va ni i da se pu no tru de, ipak je evi dent na raz li ka iz me |u na {a dva ti ma.

Ko li ko god na {e mi sli bi le jo{ uvek u po lu fi na lu mi mo ra mo da ide mo da qe, da ra di mo, tre ni ra mo i za vr {i mo na{ po sao, jer to je sport - re kao je Cu ki}.

On je do dao da on da po za vr {et ku plej-ofa tre ba sve pro -

Fo to: F. Ba ki}

ble me ko ji su ove go di ne pra ti li tim sta vi ti pod „rend gen” i re {a va ti ih.

- Mra mo da vi di mo gde su gre {ke i za {to ni smo upe li da se pla si ra mo u fi na le, {to je bio ciq se zo ne - za kqu ~io je Cu ki}.

U pr voj fi nal noj utak mi ci za ti tu lu Par ti zan je po sle pro du `e ta ka po be dio Cr ve nu zve zdu sa 6:5. Dru ga utak mi ca je na pro gra mu u ne de qu na ba ze nu „Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}” u 19 ~a so va.

G. Ma le no vi}

Pa u ni} i Ze ko vi} za u sta vqa ju Pe tra Po po vi }a

„ubo” i troj ku, pa je de o ni ca za vr {e na re zul ta tom 22:22. Me |u tim, Zve zda je i da qe ima la vo| stvo od osam ko {e va raz li ke.

I on da je usle dio ve li ki pre o- kret. Pro bu di li su se i do ma }i na vi ja ~i. Dra gan Ze ko vi} je po ga |ao sa svih stra na i iz svih po zi ci ja, a do bro je igrao i pod svo jim ko {em. Pri po ma gao mu je i Stra hi wa Mi lo {e vi}, ko ji je i do neo pr vo vo| stvo svom ti mu

Fo to: N. Sto ja no vi}

(72:71). Od bra na je igra la na vi so kom ni vou i to je pri li~ no zbu ni lo glav ne igra ~e Be o gra |a na. Ka da je na se ma fo ru sta ja lo 82:76, go stu ju }i tre ner Sve ti slav Pe {i}, ko ji je vr {io pri ti sak na su di je, uzeo je tajm - aut.

Zve zda je us pe la da se pri bli `i na ko{ raz li ke. On da je na sce nu stu pio Ra do van Mar ko vi}, po go dio za tri po e na i na sta lo je ve li ko sla vqe.

M. Pa vlo vi}

Re kord Ve se log Pret po sled weg da na re gu lar ne se zo ne NBA li ge od i gra no je se dam me ~e va.

U ma lom der bi ju Is to ka Bul si su nad i gra li tre }e pla si ra nu In di ja nu i sti gli na ko rak od naj bo qeg sko ra u se zo nu i pred no sti do ma }eg te re na u ple jo fu. Iako Tom Ti bo do ni je od ma rao pr ve zve zde, naj bo qi na me ~u bio je Kajl Kor ver sa 20 po e na.

Lens Sti ven son je pred vo dio do ma }e Pej ser se sa 22 po na.

U der bi ju ve ~e ri Wu jork Nik si su sa vla da li Los An |e les Kli per se 99:93 i sko ro obez be di li sed mo me sto na Is to ku, i duel sa Ma ja mi jem u plejofu. Va {ing ton Vi zard si sa vla da li su Kli vlend 96:85, a Jan Veseli do pe te uza stop ne po be de pred vo dio ih je fe no me nal ni Xon Vol sa 21 po e nom, 13 asi sten ci ja, te po 7 sko ko va i ukra de nih lop ti. Jan Ve se li po sti gao je 7 po e na (3-4) uz re kord ka ri je re od 12 sko ko va. U o~aj nim Ka va lir si -

ma “naj bo qi“ su bi li Di Xej Ke ne di sa 12 po e na i 6 sko ko va, te En tvan Xej mi son sa 10 po e na. Or lan do je tri jum fom nad naj lo {i jim ti mo mli ge [ar lot Bob ket si ma sa 102:95 obez be dio {e sto me sto u Is to~ noj kon fe ren ci ji i duel sa In di ja nom u pr voj run di ple jo fa. Ko {ar ka {e sa Flo ri de do po be de je vo dio Xej Xej Re dik sa re kor dom ka ri je re od 31 po e- na. [ar lot se pri bli `io naj go rem od no su po be da i po ra za u is tor ji ji NBA li ge sa sa mo se dam tri jum fa i ~ak 58 po ra za. Naj bo qi u ti mu iz Se ver ne Ka ro li ne bio je Di Xej Augu stin sa 23 po e na.

Re zul ta ti: Kli vlend Ka va lirs – Va {ing ton Vi zards 85:96, In di ja na Pej sers – ^i ka go Buls 87:92, Or lan do Me xik – [ar lot Bob kets 102:95, Mil vo ki Baks – Fi la del fi ja 76ers 85:90, Wu jork Niks – Los An |e les Kli pers 99:93, Okla ho ma Si ti Tan der – Den ver Na gets 101:106, Fi niks Sans – San An to nio Spars 106:110.

TUR NIR DU BLO VA U BAR SE LO NI

Zi mo wi} i Bu pa ti u ~etvrtfinalu Ne n ad Zi m o w i} i Ma he{ Bu pa ti pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le ATP tur ni ra u Bar se lo ni u kon ku ren ci ji pa ro va.

Srp sko-in dij ska kom bi na ci ja u dru gom ko lu je bi la bo qa od Izra e la ca Xo na ta na Er li ha i En di ja Ra ma 7:6(4), 4:6, 10:6.

Zi mo wi} i Bu pa ti su po sta vqe ni za tre }e no si o ce na tur ni ru, a u bor bi za po lu fi na le }e igra ti pro tiv bo qih iz du e la Gra no qers ([pa ni ja)/Lo pez ([pa ni ja) - ^er mak (Poq ska)/Po la {ek (Slo va~ ka). Tur nir u Bar se lo ni igra se za na grad ni fond od dva mi li o na evra, a po bed ni~ kom pa ru pri pa {}e ~ek na 94.000 evra i 500 bo do va.

20

S PORT

petak27.april2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Pa ler mo - Ka ta ni ja Ka qa ri - Kje vo Ro ma - Na po li Ne de qa Bo lo wa - \e no va In ter - ]e ze na Ata lan ta - Fi o ren ti na No va ra - Ju ven tus Si je na - Mi lan Le }e - Par ma Udi ne ze - La cio 1. Ju ven tus 2. Mi lan 3. La cio 4. Na po li 5. Udi ne ze 6. In ter 7. Ro ma 8. Ka ta ni ja 9. Par ma 10. Si je na 11. Ata lan ta 12. Kje vo 13. Bo lo wa 14. Fi o ren t.

15. Pa ler mo 16. Ka qa ri 17. \e no va 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

20 21 16 14 14 15 15 11 11 11 12 11 10 10 11 10 9 8 6 4

14 8 7 12 10 7 5 13 11 10 13 10 12 11 8 11 9 11 10 10

(18) (18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 5 11 8 10 12 14 10 12 13 9 13 12 13 15 13 16 15 18 20

58:18 64:27 50:43 60:41 45:35 50:46 53:48 44:46 46:51 42:36 38:36 30:41 35:40 34:39 47:53 36:42 44:63 38:51 29:57 21:51

74 71 55 54 52 52 50 46 44 43 43 43 42 41 41 41 36 35 28 22

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Bre {a - Sa su o lo Ve ro na - Em po li Su bo ta Re |i na - Al bi no le fe Samp do ri ja - Ba ri To ri no - Kro to ne Mo de na - Ju ve Sta bia Asko li - Li vor no Vi }en ca - No }e ri na Gro se to - Pa do va Gu bio - Pe ska ra Ci ta de la - Va re se 1. To ri no 35 36 2. Ve ro na 35 3. Pe ska ra 35 4. Sa su o lo 36 5. Va re ze 36 6. Pa do va 7. Samp do ri ja36 36 8. Bre {a 9. J. Sta bia 36 36 10. Re |i na 36 11. Gro se to 12. Ba ri 36 36 13. Mo de na 14. Ci ta de la 36 15. Kro to ne 36 16. Asko li 36 17. Li vor no 36 18. Vi }en ca 36 19. Em po li 36 20. No }e ri na 36 21. Gu bio 36 22. Al bi no l. 35

20 20 20 17 15 16 13 14 15 13 11 13 10 12 10 12 9 7 9 7 7 5

10 6 5 13 11 8 16 11 11 12 13 12 15 8 15 9 11 13 7 10 10 10

(19) (21) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 5 10 10 5 10 12 7 11 10 11 12 11 11 16 11 15 16 16 19 19 19 20

49:23 53:39 72:50 44:27 45:35 49:49 42:26 40:37 50:41 57:45 41:49 41:40 43:50 44:53 47:48 39:43 43:46 34:51 38:53 45:65 35:57 36:61

70 66 65 64 56 56 55 53 52 51 46 45 45 44 43 38 38 34 34 31 31 25

[PA NI JA–PRI ME RA

Su bo ta He ta fe - Ma jor ka Le van te - Gra na da Espa wol - Hi hon Vi qa re al - Osa su na So si je dad - Ra sing Ne de qa Real (M) - Se vi qa Sa ra go sa - Bil bao Ma la ga - Va len si ja Be tis - Atle ti ko (M) R. Va qe ka no - Bar se lo na

Si ti i Ju naj ted bi ju bit ku za ti tu lu (2.20) Man ~e ster si ti (3.10) Man ~e ster ju naj ted (3.00) Ti tu la pr va ka En gle ske sva ka ko osta je u Man ~e ste ru. A da li }e gra | a n i osvi j i t i tre }u ti tu lu, pr vu po sle da le ke 1968 go di ne ili }e ona pri pa sti |a vo li ma ko ji u svo jim vi tri na ma ima ju re kord nih 19 pe ha ra zna }e se po sle 90 mi nu ta na sta di o nu Iti had. Grad ski ri va li su od me ri li sna ge dva pu ta ove se zo ne. U pr vom du e lu na Old Tra for du sla vi li su iza bra ni ci tre ne ra Man }i ni ja 6:1, dok se me na xer |a vo la Fer gu son ra do vao na Iti ha du u FA Ku pu 3:2. Gra |a ni su je di na eki pa bez po ra za u pr ven stvu na svom sta di o nu, |a vo li eki pa sa naj vi {e po be da na go sto va wi ma, ~ak 12.

Na{ predlog: h

(1.55) [al ke - (3.35) Her ta (5.50) Fud ba le ri [al kea ima ju dva bo da vi {e od Bo ru si je iz Men hen glad ba ha i do kra ja Bun des li ge po ku {a }e sve ka ko bi na red ne se zo ne iz bo ri li pla sman u Li gu [am pi o na. Raul i dru go vi re mi jem pro tiv Aug zbur ga (1:1) na sta vi li su se ri ju od tri utak mi ce bez sla vqa. Her ta je na ru bu is pa da wa, iz gu bi la je od ve} pre `a qe nog Kaj zer sla u ter na (2:1), {to je Ber lin ci ma bi la pe ta utak mi ca bez po be de.

Na{ predlog: 1

(1.75) Bo ru si ja (M) (3.30) Aug zburg (4.50) Bo ru si ja sa ~e tvr tog me sta do ~e ku je Aug zburg sa do brim iz gle di ma da iz bo ri kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na. Go sti su od i g ra l i ne r e { e n o

1. Real (M) 2. Bar se lo na 3. Va len si ja 4. Ma la ga 5. Le van te 6. Bil bao 7. Atle t. (M) 8. Osa su na 9. Se vi qa 10. Espa wol 11. He ta fe 12. Ma jor ka 13. Be tis 14. So si je dad 15. R. Va qe k.

16. Gra na da 17. Vi qa re al 18. Hi hon 19. Sa ra go sa 20. Ra sing

Runi makazicama poku{ava da pogodi mre`u Sitija

pro tiv [al kea (1:1), dva ko la su bez po ra za, ali im na stra ni igra ju o~aj no. Ni su po be di li ve} na 10 go sto va wa. Je se nas na SGL Are ni po be da je pri pa la do ma }im fud ba le ri (1:0).

Na{ predlog: 1, 3+

(2.25) Ma la ga - (3.20) Va len si ja (2.80) Obe eki pe se bo re za pla sman u Li gu {am pi o na. Bi }e ovo pri li ka da iza bra ni ci tre ne ra Pe le gri ni ja pre ki nu niz od 17 utak mi ca u ko ji ma ni su sla vi li pro tiv sle pih mi {e va. Po sled wi put to se de si lo u Ma la gi 2001. go di ne. Do ma }in je re mi zi rao pro tiv So si je da da (1:1) i dva ko la je bez po be de. Go sti iz Va len si je po be di li su Be tis (4:0). Je se nas na Me sta qi sla vio su sle pi mi {e vi 2:0.

Na{ predlog: 2 - 3

(2.20) Lil - (3.10) PS@ (3.10) Fud ba le ri PS@ -a su na do brom pu tu da se do ko pa ju tre }e ti tu lu pr va ka Fran cu ske, pr ve po sle osam go di na. Pu le ni tre ne ra An }e lo ti ja na kon po be de u du e lu sa So {om (6:1) pu tu ju u go ste tre }e pla si ra nom Li lu. Ma sti fi su la ko do {li do tri bo da na go sto va wu u Di `o nu (2:0) i ve za li dve po be de. Kod ku }e igra ju ve o ma do bro o ~e mu sve do ~i skor (9 -5 - 2).

Pa ri `a ni ni su sla vi li na po sled wa tri go sto va wa. Uzda ni ce do ma }i na bi }e Ru, Ge je, Ha zard, Me lo i Pe dre ti. Je se nas na Par ku prin ~e va ni je bi lo po bed ni ka (0:0), {to je bio tre }i uza stop ni re mi ova dva ti ma, a Pa ri `a ni su bez po be de u po sled wa ~e ti ri od me ra va wa sna ga. Pro {le se zo ne oba du e la za vr {e na su bez po bed ni ka 0:0 i 2:2. Tra di ci ja je na stra ni Lil ko ji je na 14 du e la na sta di -

o nu Lil me tro pol sla vio ~ak osam pu ta, go sti sa mo jed nom uz ~ak pet re mi ja.

Na{ predlog: h

(2.25) Udi ne ze - (3.20) La cio (3.00) Duel Udi ne zea i La ci ja na Fri u li ju obe le `i }e 35.ko lo ita li jan ske Se ri ja A. Ova dva ti ma bo re se za me sto u Li gi {am pi o na, stim {to ne be sko - pla vi ima ju tri bo da vi {e u od no su na Ba stu i dru go ve. Je se nas na Olim pi ku ni je bi lo po bed ni ka 2:2, ~i me se na sta vi la ne gu do na tra di ci ja po Ri mqa ne, ko ji ni su sa vla da li cr no -be le na po sled wa ~e ti ri su sre ta. Pro {le se zo ne oba ri va la sla vi la su na svom bu wi {tu, a {to se ti ~e tra di ci je na po sled wih 17 utak mi ca u Udi na ma, do ma }in je sla vio na ~e ti ri me ~a, go sti osam, uz pet re mi ja.

Na{ predlog: 3+ I. G.

1. Man ~e ster j.35 26 2. Man. si ti 35 25 3. Ar se nal 35 20 4. Wu kasl 34 18 5. To ten hem 34 17 6. ^el si 34 16 7. Ever ton 34 13 8. Li ver pul 34 12 9. Fu lam 34 12 10. VBA 35 13 11. San der lend35 11 12. Svon si 35 11 13. No ri~ 35 11 14. Sto uk 34 11 15. Aston Vi la 35 7 16. Kvins Park 35 9 17. Vi gan 35 8 18. Bol ton 34 10 19. Blek burn 35 8 20. Vul ver hem. 35 5

5 5 5 8 8 10 9 10 10 6 11 10 10 9 15 7 10 3 7 8

4 5 10 8 9 8 12 12 12 16 13 14 14 14 13 19 17 21 20 22

86:32 87:27 67:43 53:42 57:39 56:38 42:38 40:37 45:44 41:47 42:41 39:45 47:60 32:48 36:50 39:57 34:60 39:67 47:73 34:75

83 80 65 62 59 58 48 46 46 45 44 43 43 42 36 34 34 33 31 23

HO LAN DI JA

Da nas Gro nin gen - De Graf {ap Su bo ta He ra kles - He ren ven Vi te se - Eks cel zi or Utreht - Bre da Ven lo - Den Hag Ne de qa Ro da - PSV Tven te - Ajaks Fe je nord - AZ Alk mar NEC - RKC Val vajk 1. Ajaks 31 2. AZ Alk mar 31 3. Fe je nord 31 4. Tven te 31 5. PSV 31 6. He ren ven 31 7. Vi te se 31 8. Ro da 31 9. RKC Val v. 31 10. He re kles 31 11. NEC 31 12. Utreht 31 13. Gro nin gen 31 14. Den Hag 31 15. Bre da 31 16. Ven lo 31 17. De Graf {. 31 18. Eks cel zi or 31

20 18 18 17 18 16 14 14 12 11 12 10 10 8 8 7 5 4

7 7 7 9 6 10 7 2 5 7 4 9 5 8 7 4 4 6

4 6 6 5 7 5 10 15 14 13 15 12 16 15 16 20 22 21

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 86:34 62:33 62:34 76:36 76:45 69:51 42:36 51:59 32:43 48:52 38:42 49:52 39:58 34:55 38:50 36:73 28:68 23:68

67 61 61 60 60 58 49 44 41 40 40 39 35 32 31 25 19 18

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP Su bo ta Der bi - Pi ter bo ro Barn li - Bri stol Bir min gem - Re ding Lids - Le ster No tin gem F. - Por tsmut Vest Hem - Hal Sa u temp ton - Ko ven tri Mil vol - Blek pul Vat ford - Midlzbo ro Don ka ster - Ip svi~ Kri stal P. - Kar dif Barn sli - Braj ton 1. Re ding 45 2. Sa u temp ton45 3. Vest Hem 45 4. Blek pul 45 5. Bir min gem 45 6. Kar dif 45 7. Midlzbo ro 45 8. Hal 45 9. Braj ton 45 10. Le ster 45 11. Der bi 45 12. Barn li 45 13. Lids 45 14. Vat ford 45 15. Ip svi~ 45 16. Mil vol 45 17. Kri stal P. 45 18. Pi ter bo ro 45 19. Bri stol 45 20. No tin g. F. 45 21. Barn sli 45 22. Por tsmut 45 23. Ko ven tri 45 24. Do ka ster 45

27 25 23 20 19 18 18 19 17 17 18 17 17 15 16 15 13 13 12 13 13 13 9 8

8 10 14 14 16 18 16 11 14 12 9 10 10 16 10 11 17 10 12 8 8 11 13 12

10 10 8 11 10 9 11 15 14 16 18 18 18 14 19 19 15 22 21 24 24 21 23 25

(13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) 69:39 81:46 79:47 77:57 76:51 64:52 51:49 46:42 52:52 64:54 49:57 60:57 64:66 54:63 66:75 53:55 45:49 66:76 43:67 46:63 49:74 50:57 41:61 41:77

89 85 83 74 73 72 70 68 65 63 63 61 61 61 58 56 56 49 48 47 47 40 40 36

4 6 10 7 7 12 9 14 10 9 9 10 6 10 4 6 13 7 7 14

2 109:30 3 97:26 9 54:42 12 50:47 13 48:47 10 49:44 12 47:42 9 38:54 12 41:39 13 44:46 13 38:45 13 36:41 16 40:49 14 41:50 18 50:60 17 31:49 13 35:48 19 35:64 19 29:60 16 24:53

88 81 55 52 49 48 48 47 46 45 45 43 42 40 40 39 37 31 31 26

Da kle, ja sno je da man ~e ster ski der bi odav no ni je imao to li ki zna ~aj, a u skla du sa tim su i ce ne ula zni ca na neo vla {}e nim pro daj nim me sti ma, kao {to su po je di ni in ter net saj to vi.

Bri tan ski me di ji ob ja vi li su da naj sku pqe ula zni ce ta mo ko {ta ju ~ak 1.300 fun ti (1.585 evra), {to je na Ostr vu iz nos me se~ ne pla te za za ni ma wa po RU SI JA – PLEJ-OF

Su bo ta An `i - Lo ko mo ti va Ru bin - Ku ban CSKA - Spar tak Ze nit - Di na mo 1. Ze nit 2. Di na mo (M) 3. Spar tak (M) 4. CSKA 5. Lo ko mo ti va 6. An `i 7. Ru bin 8. Ku ban

40 40 40 40 40 40 40 40

22 20 19 17 18 17 16 15

15 9 11 15 11 12 15 12

(13.45) (16) (M) (17) (M) (18.15) 3 11 10 8 8 11 9 13

77:34 61:44 61:43 66:43 56:38 46:36 48:34 46:41

81 69 68 66 65 63 63 57

put tu ri sti~ kog agen ta, pe ra ~a pro zo ra, vo za ~a do stav nog vo zi la ili rad ni ka na po qo pri vred nom do bru.

Po red to ga {to su ula zni ce sku pe, ta kav vid wi ho ve pro da je no si ri zik od me {a wa na vi ja ~a dva ti ma na sta di o nu, oko ~e ga je po li ci ja ve} iz ra zi la za bri nu tost.

- Upo zo ra va mo na vi ja ~e da kar te ku pqe ne pre ko in ter ne ta

PLEJ AUT

Da nas Tomsk - Ama kr Spar tak (N) - K. So vje tov Kra sno dar - Vol ga Ro stov - Te rek 1. Kra sno dar 2. Am kar 3. Te rek 4. Ro stov 5. K.So vje tov 6. Vol ga 7. Tomsk 8. Spar tak (N)

40 40 40 40 40 40 40 40

15 13 12 11 10 12 7 7

11 11 8 10 13 5 11 9

14 16 20 19 17 23 22 24

(13) (15.15) (17.30) (17.30) 51:53 33:45 37:58 40:56 29:49 34:50 27:67 33:54

56 50 44 43 43 41 32 30

mo gu bi ti fal si fi ko va ne, kao i da }e u slu ~a ju ula ska na deo tri bi ne na me we ne pro tiv ni~ kim na vi ja ~i ma od mah bi ti iden ti fi ko va ni i iz ba ~e ni sa sta di o na”, po ru ~io je port pa rol man ~e ster ske po li ci je. „On lajn” ku pac naj sku pqe ula zni ce pla ti }e 14 fun ti (17 evra) za sva ki mi nut fud ba la ko ji od gle da u po ne de qak uve ~e.

Her na nes pro pu {ta osta tak se zo ne Fud ba ler La ci ja, bra zil ski re pre zen ta ti vac Her na nes, pro pu sti }e osta kak se zo ne zbog po vre de {to je ve li ki uda rac za klub. Her na nes je za me wen na po lu vre me nu pr ven stve ne utak mi ce pro tiv Le }ea u ne de qu, a me di cin skim te -

sto vi ma utvr |e no je da ima ozbiq nu po vre du le vog but nog mi {i }a.

Od su stvo Her na ne sa do ne lo je no ve pro ble me rim skoj eki pi po {to je van stro ja Kri sti jan Bro ki, a od po vre de se opo ra vqa vo de }i stre lac Mi ro slav Klo se.

BO SNA I HER CE GO VI NA

HR VAT SKA

Su bo ta ^e lik - Le o tar Ko za ra - [i ro ki Sa ra je vo - Ru dar Sla vi ja - Trav nik Ve le` - Zriw ski GO[K - Olim pik Slo bo da - @e qe zni ~ar Bo rac - Zvi je zda 1. @e qe zn.

2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Olim pik 6. Zriw ski 7. Zvi je zda 8. ^e lik 9. Ru dar 10. Ve le` 11. Trav nik 12. Le o tar 13. GO[K 14. Slo bo da 15. Sla vi ja 16. Ko za ra

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

17 14 13 13 12 10 8 7 8 6 7 6 5 7 7 3

4 6 4 3 4 9 6 7 3 8 4 6 8 2 1 7

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 2 3 6 7 7 4 9 9 12 9 12 11 10 14 15 13

49:10 35:12 37:22 31:19 30:16 37:27 26:28 24:31 22:33 22:26 31:42 18:24 18:26 16:39 22:49 12:26

55 48 43 42 40 39 30 28 27 26 25 24 23 23 22 16

Da nas In ter - Haj duk (S) Su bo ta Lu~ ko - Va ra `din Kar lo vac - [i be nik Sla ven - Za dar Osi jek - Lo ko mo ti va Di na mo (Z) - Istra Split - Za greb Ne de qa Ci ba li ja - Ri je ka 1. Di na mo 27 2. Haj duk 27 3. Sla ven 27 4. Split 27 5. Ci ba li ja 27 6. Za greb 27 7. Lo ko mo ti va27 8. Za dar 27 9. Osi jek 27 10. Istra 27 11. Ri je ka 27 12. In ter 27 13. Lu~ ko 27 14. [i be nik 27 15. Kar lo vac 27 16. Va ra `din 27

21 15 13 12 12 12 11 11 10 10 8 9 5 6 5 2

5 6 8 7 6 6 6 6 8 8 10 5 11 7 6 3

(19) (16.30) (16.30) (16.30) (17) (19) (19) (17) 1 6 6 8 9 9 10 10 9 9 9 13 11 14 16 22

Da nas Kor do ba - Gva da la ha ra Su bo ta Va qa do lid - Kar ta ge na Him na stik - Al ko ja no Hi ro na - Al kor kon Mur si ja - Sa ba deq Al me ri ja - De por ti vo Nu man si ja - Vi qa re al B Las Pal mas - Hu e ska Sel ta - Bar se lo na B Ne de qa El ~e - Her ku les Kse rez - Re kre a ti vo 1. De por ti vo 34 2. Va qa do lid 34 3. Sel ta 33 4. Her ku les 34 5. Al kor kon 34 6. Al me ri ja 34 7. Kor do ba 34 8. Bar se l. B 34 34 9. El ~e 10. Nu man si ja 34 11. Las Pal mas34 12. Re kre a ti vo34 13. He rez 34 14. Sa ba deq 34 15. Vi qa r. V 34 34 16. Hu e ska 17. Mur si ja 34 18. Gva da l.

34 19. Al ko ja no 34 34 20. Hi ro na 21. Kar ta ge na 33 22. Him na stik 34

24 19 19 19 17 13 15 13 15 12 12 11 11 10 10 10 11 11 8 7 5 5

3 10 5 3 8 5 9 11 5 12 10 9 9 12 10 9 6 6 9 10 11 10

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (12) (18) 7 5 9 12 9 6 10 10 14 10 12 14 14 12 14 15 17 17 17 17 17 19

62:36 57:28 60:32 48:34 48:34 53:39 36:32 51:40 49:42 44:41 44:45 43:41 40:48 38:50 42:49 38:51 39:54 37:59 37:55 41:55 23:47 26:44

75 67 62 60 59 54 54 50 50 48 46 42 42 42 40 39 39 39 33 31 26 25

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Der bi gro zni ca tre se Man ~e ster Man ~e ster si ti do ~e ka }e u po ne de qak grad skog ri va la i tre nut nog li de ra Pre mi jer li ge, ~i ja pred nost tri ko la pre kra ja pr ven stva iz no si tri bo da.”Gra |a ni” bi po be dom iz bi li na pr vo me sto, na osno vu bo qe gol-raz li ke, re mi bi zna ~io na sta vak dra me, a po be da Ju naj te da „plus {est” i od bra nu ti tu le.

28 25 15 15 14 12 13 11 12 12 12 11 12 10 12 11 8 8 8 4

(12) (16) (18) (19.45) (21.30)

[PA NI JA–SE GUN DA

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Ever ton - Fu lam (16) Sto uk - Ar se nal (16) San der lend - Bol ton (16) Svon si - Vul ver hemp ton (16) VBA - Aston Vi la (16) Vi gan - Wu kasl (16) No ri~ - Li ver pul (18.30) Ne de qa ^el si - Kvins Park (14.30) To ten hem - Blek burn (17) Po ne de qak Man ~e ster s. - Man ~e ster j.

(21)

34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

(18) (18) (18) (22) (18)

66:10 47:22 36:24 40:32 33:30 34:37 29:30 27:35 38:36 29:27 26:25 29:32 24:34 26:37 21:49 16:61

68 51 47 43 42 42 39 39 38 38 34 32 26 25 20 8

Su bo ta Ba jer - Ha no ver Ba jern - [tut gart [al ke - Her ta Ham bur ger - Majnc Fraj burg - Keln Kaj zer sla u t. - Bo ru si ja (M) Ho fen hajm - Nir nberg Volf sburg - Ver der Bo ru si ja (M) - Aug zburg 1. Bo ru s. (D) 2. Ba jern 3. [al ke 4. Bo ru s. (M) 5. [tut gart 6. Ba jer 7. Ha no ver 8. Ver der 9. Ho fen hajm 10. Volf sburg 11. Nir nberg 12. Majnc 13. Fraj burg 14. Ham bur ger 15. Aug zburg 16. Keln 17. Her ta 18. Kaj zersl.

32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

23 21 18 16 14 13 11 11 10 12 11 9 9 8 7 8 6 4

6 4 4 8 8 9 12 9 11 5 6 11 10 11 13 6 10 11

3 7 10 8 10 10 9 12 11 15 15 12 13 13 12 18 16 17

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 71:23 71:21 67:42 46:24 60:42 47:43 39:43 46:52 38:41 42:56 34:43 47:48 41:56 35:56 35:49 37:67 35:59 21:47

75 67 58 56 50 48 45 42 41 41 39 38 37 35 34 30 28 23

FRAN CU SKA

Da nas Tu luz - Mont pe qe Lo ri jen - Mar sej Su bo ta Ok ser - Brest Nan si - Kaen Ren - Aja ~io Sent Etjen - Di `on So {o - Bor do Va len si jen - Ni ca Lil - PS@ Uto rak Evi jan - Lion 1. Mot pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Sent Etjen 7. Tu luz 8. Bor do 9. Evi jan 10. Mar sej 11. Nan si 12. Ni ca 13. Va len si jen 14. Lo ri jen 15. Kaen 16. Di `on 17. Aja ~io 18. Brest 19. So {o 20. Ok ser

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

21 19 17 17 15 15 15 11 12 10 10 9 10 8 8 9 7 6 8 5

6 10 11 5 9 8 8 13 9 11 11 10 7 11 10 7 13 15 9 13

(19) (21) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (21) (21) 6 4 5 11 9 10 10 9 12 12 12 14 16 14 15 17 13 12 16 15

60:31 63:35 62:36 52:43 45:36 44:37 36:30 40:37 48:47 40:38 33:39 34:39 31:40 32:44 35:49 37:54 33:54 28:33 34:54 37:48

69 67 62 56 54 53 53 46 45 41 41 37 37 35 34 34 34 33 33 28

SPORT

c m y

dnevnik

SVETSKI KUP U LONDONU

Mak si mo vi }e va 13.

Iva na Mak si mo vi}, ~la ni ca No vog Be o gra da U{}a osvo ji la je 13. me sto u ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h20 me ta ka) sa 577 kru go va (195 le `e }i, 192 sto je }i, 190 kle ~e }i), a An drea Ar so vi} iz be o grad skog Par ti za na bi la je 18. sa 574 kru ga (197, 189, 193) na Svet skom ku pu u Lon do nu (pre do lim pij ski tur nir). Opet se ga |a lo u ve o ma te {kim uslo vi ma i po hlad nom vre me nu, uz jak ve tar. Po be di la je Ne mi ca Bar ba ra En gle der sa 686,1 (586) kru go va, a dru ga je bi la Austri jan ka Ste fa ni Ober mo zer sa 685,1 (583). Ona se naj bo qom fi nal nom se ri jom od 102,1 sa ~e tvr tog pro bi la na dru go me sto. Tre }a je bi la Ki ne ski wa Du Li sa 684,2 (584) kru ga. Da nas }e u eli mi na ci ja ma u ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h40 me ta ka) na stu pi ti od na {ih stre la ca Ne ma wa Mi ro sa vqev i Ste van Ple ti ko si} (od 10 i 14 ~a so va). Uko li ko pro |u su tra }e ga |a ti u kva li fi -

petak27.april2012.

21

Miq ko vi }u ti tu la u Tur skoj Do sko ra {wi ka pi ten od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ivan Miq ko vi} osvo jio je du plu kru nu u Tur skoj sa eki pom Fe ner bah ~ea. Na kon tri jum fa u Ku pu, Fe ner bah ~e je sla vio i u fi na lu ple jo fa pr ven stva po {to je u maj sto ri ci do bio tim Ar ka {a sa 3:0 (25:23, 25:20, 25:21).

Srp ski in ter na ci o na lac bio je naj e fi ka sni ji igra~ me ~a, a {am pi on skoj po be di do pri neo je sa 19 po e na. On je iza bran za naj ko ri sni jeg igra ~a fi na la. Fe ner bah ~e je oso vjio tre }u uza stop nu ti tu lu {am pi o na Tur ske.

PROBLEMI PRED KVALIFIKACIONI TURNIR ZA OLIMPIJADU ka ci ja ma od 10 sa ti, dok je fi na le na pro gra mu u 15 ~a so va. Ovom di -

sci pli nom za vr {a va se Svet ski kup u Lon do nu.

G. M.

PREDSTAVNICI POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA SPORT I OMLADINU POSETILI POQOPRIVREDNU [KOLU U FUTOGU

Stru wa ~e za bo qe zdra vqe U okvi ru pro jek ta opre ma wa {ko la i pred {kol skih usta no va u AP Voj vo di ni stru wa ~a ma za spro vo |e we na sta ve fi zi~ kog vas pi ta wa i osta lih ak tiv no sti, za me ni k po kra jin skog se -

rek to ri ca {ko le @eq ka Mi li ~i}, po red pred stav ni ka po kra jin skog se kre ta ra za sport i omla di nu, bi li su pri sut ni i Slo bo dan Ka ~ar, pred sed nik UO Po kra jin skog za vo da za

kre ta ra za sport i omla di nu Alek san dra Ri sti} i Ma ne Mir ko vi}, stru~ ni sa rad nik za od no se sa jav no {}u su po se ti li Po qo pri vred nu {ko lu sa do mom u~e ni ka u Fu to gu. Na sa stan ku ko ji je upri li ~i la di -

sport i me di ci nu spor ta, di rek to ri osnov nih {ko la „De san ka Mak si mo vi}“ i „Mi ro slav An ti}“, se kre tar O[ „Ma ri ja Tran de fil“ iz Ve ter ni ka, na stav ni ci fi zi~ kog vas pi ta wa i pred stav ni ci me di ja.

[KO LA FUD BA LA „PE TAR PU A ^A” TR O STRU KI [AM PION: [kola fudbala „Petar Pua~a” iz Novog Sada osvojila je 13. titulu prvaka Srbije Mini maksi lige i time postala najtrofejnija fudbalska {kola u Srbiji. Do sada nijedna {kola fudbala nije uspela

Tom pri li kom, Alek san dra Ri sti} je upo zna la pri sut ne sa tre nut nim ak tiv no sti ma se kre ta ri ja ta i kroz raz go vor pred sta vi la ka ko bi tre ba lo da funk ci o ni {u sport i fi zi~ ko va `ba we na lo kal nom ni vou. Pred sta vqa ju }i pro je kat „Ve `ba wem do bo qeg zdra vqa – bu di fit“, u ko ji se pr vi put ukqu ~i la O[ „Mi ro slav An ti}“ iz Fu to ga, u~e sni ci sa stan ka su iz ra zi li ve li ku za in te re so va nost da se ova kav vid re kre a ci je pro {i ri i na osta le de lo ve ova dva pri grad ska na se qa.

Na kon rad nog sa stan ka, pred stav ni ci se kre ta ri ja ta i {ko la su ob i {li fi skul tur nu sa lu P o q o p r i v r e d n e {ko le, a Alek san dra Ri sti} je i sim bo li~ no uru ~i la stru wa ~e. Sva ka {ko la je u okvi ru ovog pro jek ta do bi la po pet stru wa ~a ko je }e sva ka ko zna ~i ti za una pre |e we spro vo |e wa na sta ve fi zi~ kog vas pi ta wa i po di za wa ni voa zdra vqa u~e ni ka.

da osvoji dvostruku titulu, a ove godine {kola fudbala iz Novog Sada postala je trostruki {ampion. Svoju dominaciju potvrdili su ubedqivim pobedama na finalnim turnirima. Uz to mora se dodati da su tri generacije osvojile ovogodi{wu ligu Malih {ampiona, a da su

Je le na Ni ko li} po vre |e na

Srp ske od boj ka {i ce je se nas ni su us pe le da se pla si ra ju na Olim pij ske igre pre ko Svet skog

Je le ne Ni ko li}. Is ku sna igra ~i ca je zbog bo la u le vom sto pa lu mo ra la da na pu sti pri pre me u

Jelena Nikoli}

ku pa, a ho }e li to ura di ti kroz kva li fi ka ci je u An ka ri (1-6. ma ja) umno go me za vi si od zdra vqa

sve generacije {kole prve u gradskim ligama Novog Sada i da je ove godine ve} osvojeno 16 me|unarodnih turnira.

Prvaci Srbije postali su - 2002. godi{te: Vladimir Tojzan, Nikola Rakovac, Nikola Luleyija, Aleksa Mati}, Nikola Gruji}, Itan Dervi{i, Sr|an Isa-

Be o gra du i ot pu tu je na pre gled u Mi la no. Ni ko li }e va je is ta kla da na tre nin zi ma ne mo `e da ra di

kovski, Milo{ Gomirac, Luka Urukalo, Luka Vuruna i Nikola Kvo~ka, trener Filip [o}; 2003. godi{te: Milan Vidakovi}, Strahiwa Milovanovi}, Uro{ Kabi}, Stefan Jacenko, Sr|an Isakovski, Itan Dervi{i, Lukijan Abayija, Nikola Vojnovi}, Ogwen Ceki}, trener Bo-

{to i dru ge de voj ke, a naj ve }e pro ble me ima pri sko ku.

- Iskre no se na dam da }e mi {qe we le ka ra bi ti po zi tiv no. @e lim re pre zen ta ci ji da po mog nem da ode u Lon don i u~i ni }u sve {to je do me ne. On da bi smo ima le bar ma lo vre me na da se od mo ri mo i opo ra vi mo re kla je Je le na.

Sr bi ja ide na jed no od pr va dva me sta u gru pi sa Poq skom, Ru si jom i Ho lan di jom, ~i me bi se pla si ra la u po lu fi na le tur ni ra. „Vi zu” za Lon don obez be di }e sa mo po bed nik tak mi ~e wa u An ka ri, a na {e od boj ka {i ce }e u slu ~a ju ne u spe ha ima ti po sled w u pri l i k u na svet s kim kva li fi ka ci ja ma u Ja pa nu od 19. do 27. ma ja.

- O to me ne `e lim ni da raz mi {qam. Uvek sam bi la op ti mi sta, a ta ko je i sa da - is ti ~e ka pi ten ak tu el nih evrop skih {am pi on ki.- Uve re na sam da }e mo ig hra ti na Olim p ij s kim igra ma u Lon do nu. Ima mo te {ku gru pu, na dam se naj bo qem.

Ako ne uspe mo u An ka ri, ima }e mo jo{ jed nu {an su u To ki ju.

Taj tur nir }e bi ti mno go sla bi ji, si gu ran sam da }e mo se kva li fi ko va ti za Olim pij ske igre, mo `da }e mo i do me da qe.

Iz sa sta va ko ji je sep tem bra pro {le go di n e u Be o g ra du osvo jio zlat nu me da qu ne do sta je sa mo te `e po vre |e na Sa wa Ma la gur ski.

ra Zagorac; 2004. godi{te: Mihajlo Vojvodi}, Nemawa Trp~evi}, Uro{ Kabic, Marko Bala{, Lukijan Abayija, Lazar Mati}, Luka Trkuqa, Lazar Milovanovi}, Vuk Sarajlija, Milan Kova~, Nemawa \orem, Ogwen Risti}, trener Igor Bala{.

22

kWiGA

petak27.april2012.

dnevnik

ДРА ГАН ВЕ ЛИ КИЋ У „СТУ БО ВИ МА КУЛ ТУ РЕ” ОБ ЈА ВИО НО ВИ РО МАН „БО НА ВИJА”

TOP-LISTA

Из фун ду са вла сти тог жи во та Б

ез ма ло две де це ни је пи сац Дра ган Ве ли ки’ (59) ве ран је истом из да ва чу иако се у ме]увремену афир ми сао у ино с тран с тву као је дан од нај о ри ги н ал н и ј их срп с ких про за и ста. Tо му је ку ћа „Сту бо ви кул ту ре„ уз вра ти ла при ре дивши ових да на га ла про мо ци ју но вог ро ма н а „Бонавиja„ у Ате љеу 212. Пи сац ко ме је „Ру ски про з ор„ до н ео 2007 НИН-ову на гра ду за ро ман го ди не, а за тим још два ве ли ка при з на њ а - „Ме ш а Се ли мо вић„ и ин тер на ци о нал ну Сред ње е вроп ску на гра ду за књи жев н ост, по т вр дио је да је „но ви ро ман ње го во нај и н тим ни је де ло, иако то ни ј е ква л и ф и ка ц и ј а ква ли те та књи ге што ће тек оце ни ти чи та о ци„. Он је об ја снио да је по след ње, де ве то по гла вље ауто би о- граф ско , али то ни је би л о сра ч у н а то јер крај сво ј их ро ма н а ни ка да не смис шља уна пред. Аутор осам ро ма на, од ко јих су сви до жи ве ли ви ше из да ња а „Ру ски про зор„, до са да је имао 15, по ве рио се да је „овај ро ман сам пи сао две го ди не и увек му

је те шко да поч не, а крај сам стиг не, про сто му кли зи„.Он је пре ци зи рао да му је по сле осам по гла вља ко ја су чи ста фик ци ја,

ли ки ћев ро ман, ко ји је штам пан у нај по пу лар ни јој еди ци ји „Пе шча ник„, као 123. де ло, ре као да он с пу ним пра вом за у зи ма ме сто у ни зу нај бо љих Ве ли ки ће вих оства ре ња, јер го во ри ве о ма мно го о ства ра лач ком про се деу и ин те лек ту ал ним, умет нич ким и ху ма ни стич ким пре о- ку па ци ја ма пи сца. Оно што ро ман „Бо на виа„ осет но из два ја у кон т ек с ту це л и н е до с а д а ш њег Ве л и к и ће вог опу с а, је с те суп тил на те жња ка ко му ни ка тив но сти, ко ја у ра н и ј им ро ма н и ма мо жда ни је би ла у ис тој ме р и из р а же н а, оце нио је Ра ди са вље вић .Он је при ме тио да овим по с туп ком Ве ли кић кре и ра јед ну еле гант ну, пит ку при чу ко ја чи та о ца об у зи ма и за во ди, на ме ће се ње го вој ма шти и увла чи га у соп стве ни свет нео до љи вом сна гом. Пре ма ре чи ма уред ни ка Ра д о с а в ље в и ћ а, ту вр сту ко му ни ка тив Фо то: Б. Лу чић но сти не сре ће мо че па ло на па мет да на кра ју по ка - сто у де ли ма на ше вр хун ске же ода кле су по те кли ње го ви ју - савре ме не про зе, а сма тра се на ци и схва тио је да су из фун - ква л и т е том ко ј и не сум њ и во ду са вла сти тог жи во та. све до чи о зре лој аутор ској са Уред ник у „Сту бо ви ма кул ту - мо с ве с ти и књи жев н ом мај ре„ Иван Ра до са вље вић је за Ве - стор ству. (Танјуг)

KWIGA ZAUVEK

К

њи жев ни ка Ра до ја До ма но ви ћа пам ти мо још из школ ских клу па као нај о штри јег и нај бор бе ни јег дру штве ног кри ти ча ра. Књи га са ти рич них при по ве да ка „Дан га“ (Рад, Бе о град, 1966) по твр ђу је га као пи сца ро до љу ба и про па га то ра на ци о нал не све сти. Пи та те, ко јим се то књи жев ним ква ли те ти ма пре по ру чу је До ма но ви ће ва „Дан га“? Од го вор је - из у зет но шћу са др жи не и чи сто ли те рар ним вред но сти ма. Про зно До ма но ви ће во де ло оста вља не сум њив ути сак јед не це ло ви те при по ве дач ке тво ре ви не. Узев по је ди нач но, сва ка але го рич но-са ти рич на при ча ко ја се на шла ме ђу ко ри ца ма пред ста вља узор-де ло је зич ке умет но сти. Чи та о цу, при све му, скре ћу па жњу „Стра ди ја“, при по вест о не кој да ле кој зе мљи чуд н о г а дру ш тве н ог устрој ства; „Во ђа“, са ти рич на при ча о ко лек тив ној оп сед ну то сти во ђом, и „Дан га“, по ко јој је књи га на сло вље на, са ти рич на про за о роп ској по ни зно сти пред пред став ни ци ма вла сти. Ту је „Кра ље вић Мар ко по дру ги пут ме ђу Ср би ма“. „Дан г а“ је сли ка људ с ког опор ту н и зма, ку ка в ич л у ка и

Музеј изашао из романа увени турски писац и нобелоЧ вац Орхан Памук позваo je представнике „Геопоетике„, која је

ексклузивни издавач Памукових књига у Србији, да данас присуствују отварању “Музеја невиности” у Истанбулу, јавила је београдска издавачка кућа.Оснивач и главни уредник „Геопоетике„ Владислав Бајац је објаснио да је Памук инспирисан својим романом „Музеј невиности“, који је „Геопоетика„ објавила 2008. године, одлучио да сагради истоимени музеј у старом делу Истанбула. Реч је о својеврсном оживљавању истанбулске свакодневице из друге половине 20. века, као и љубавне приче на којој роман почива. У музеју ће моћи да се виде кућни и одевни предмети, биоскопске карте, постери и многе друге ситнице. Писац је одабрао да у музеју дочара навике својих јунака 4.213 цигарета које је попушила главна јунакиња Фусун, или собицу у којој је њен вољени Кемал писао. Ово један од ретких случајева да се на основу једне књиге отвара музеј. К. Р.

ТИ ХО МИР ПЕ ТРО ВИЋ, ПРО ФЕ СОР УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА

Исти на бачена у очи не мо рал ном дру штву на ка зно сти дру штве но га ста ња за вре ме по след њег Обре но ви ћа. Али „Дан га“ је, у исто вре ме, умет нич ко де ло о на шим да н а ш њим дру ш тве н им про тив реч но сти ма. Про сто мо же мо ста ви ти знак јед на ко сти из ме ђу Ср би је, пар дон, „Стра ди је“ из 19. ве ка и зе мље Ср би је из 21. ве ка. Или из ме ђу До ма но ви ће вог во ђе ко ји је во дио на род у по тра зи за срећ ним жи во том и мно гих на ших во ђа. Ово је књи га ко ја мо же да уто ли жеђ за чул ним кон так том са соп стве ним вре ме ном и све том. „Дан га“ по се ду је све оно што кра с и нај б о љ а по е т с ка оства ре ња: ну ди зна ња, по ру ке и ве ро ва ња, мо гућ ност да бо га ти емо ц и о н ал н и жи вот, да оштри осе ћа ње за естет ско и етич ко. Ни је реч о књи зи за са лон ске раз го во ре и за ба ву. „Дан га“ при па да све ту ле по те и има ги на ци је. Али, она ле пим, не на сил ним де ло ва њем, на ду бо ко емо ци о на лан и пле ме нит на чин, об ли ку је чо ве ка ја че но што, по не кад, мо гу сви ме ди ји или сре ди на у ко јој се

жи ви. Ра до је До ма но вић је сво јим љу тим са ти ра ма жи го сао роп ски дух не до сто јих са вре ме н и ка, уда р ио по ни с ко с ти људ ског дру штва, исме вао је

KWI@EVNA BA[TINA

Ли те рар но-по ли тич ка са др жи на

Ч

а со пис „Омла дин ска за јед ни ца“ из ла зио је го ди шње, за го ди не 1867–1869, у из да њу Ује ди ње не омла ди не срп ске. Пр ва све ска, са члан ци ма ли те рар но-по ли тич ке са др жи не, из и шла је у Бе о- гра ду, у Др жав ној штам па ри ји. Дру га и тре ћа све ска об ја вље не су у Но вом Са ду, у Пла то но вој штам па ри ји. Оне са др же за пи сни ке са Скуп шти не Ује ди ње не омла ди не срп ске у Ве ли ком Беч ке ре ку и Ве ли кој Ки кин ди, од 22–25. ав гу ста 1868. и од 24–28. ав гу ста исте го ди не. У тре ћој све сци на ла зи се оба ве ште ње да ће за пи сни ци са сле де ћих скуп шти на би ти об ја вље ни у че твр тој све сци, али она ни је штам па на. Све ске „Омла дин ске за јед ни -

Најтраженији наслови у књижари „Љубитељи књиге”

це“ по сто је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жи ве су у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

П

дру штве не нак зно сти и ру гао се. Ја сно је да је До ма но вић сво јим књи жев ним де лом по ка зао пот пу ни је, пла стич ни ј е и исти н и т и ј е гр до бу на ше ствар но с ти, не го, чи н и се, сви на ши по ли тич к и про г ра м и и го во ри. Срп с ки са т и р и чар Ра до је До ма но вић, са оре о л ом бор ц а за про г рес дру штва, сме ло шћу да ба ц и исти н у у очи по к ва р е н ом и не м о р ал н ом дру штву, имао је ин сти тут ски ути цај на са в ре м е н и ке и на оне ко ји су до шли по сле ње га. „Дан га“, као и дру ге ва ља не књи ге, и је сте и ни је из раз друштва. Свет не гле да на живот кроз књи ге, и пи сац је, не рет ко, уза луд ни се јач по пу стом по љу.

1. „Калуђер који је продао свој ферари“, Робин Шарма - „Моно и Мањана“ 2. „Ни овде, ни тамо“, Бил Брајсон - „Лагуна“ 3. “Терај кера, лутко моја бела“, Соња Бајанди ћева Јовановић - ДОО „Дневник - Нови не и ча сописи“ 4. „Питања и одговори“ (Милионер из блата)“, Викас Сваруп - „Лагуна“ 5. „Најлепше љубавне песме“, приредио Радован Јекнић - „Љубитељи књиге“ 6. „Хиљаду чудесних сунаца“, Халед Хосеини - „Лагуна“ 7. „Миленијум“ (трилогија), Стиг Ларсон - „Чаробна књига“ 8. „Игра анђела“, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига“ 9. „Обећај ми“, Харлан Кобен - „Лагуна“ 10. „Митологија“, Сара Бартлет - „Алнари“ и „Моно и Мањана“

НО ВА РУ СИН СКА КЊИ ЖЕВ НОСТ

За стра шу ју ћа опо ме на о без из ла зу

С

ту дент ски кул тур ни цен тар из Но вог Са да, од но сно Мул ти ме ди јал ни ча со пис за по ли ти ку и кул ту ру МАК, об ја ви ли су не дав но ро ман „Шпа ци ри по дну те гле“ Ива на Ме ђе ши ја (1982) на ру син ском је зи ку. Ко ри сте ћи при по ве да ње у пр вом ли цу јед ни не, Ме ђе ши за вид ном ли те р ар н ом ве ш ти н ом во ди на из глед са свим бе з а з ле н у при ч у о сту дент ским бри га ма оме ђе ну ис пит ним ро ко ви ма и мо но ти јом сва ко д нев н их ри ту а ла. Ка ко при ча од ми че по ста је ја сни је да се кроз ди јаг но сти ци ра н у па р а н о ј у ко ј а пра ти сва ко ју на ко во пре би ва ње из ван зи до ва ста на, пре ла ма ју пи та ња о вред но ва њу сми сла и ци ље ва жи во т а на по чет ку 21. ве ка. Ка ко се при ча ро ма на раз ви ја, мла да лач ка бе за зле ност не ста је и на сце ну сту па ју озбиљ н е ди ј аг н о з е: си ро ма штво, со ци јал на не прав да, (не)кул ту р а, суб кул ту р а, вас п и т а њ е, мо р ал. Ме ђ у т им, Ме ђе ши не оста је са мо на из ли ста ва њу та ча ка ко је па жљи вом чи та о цу жу ља ју мо зак и бо ду очи, већ пра ви сна жан за вр шни дра ма тур шки ис ко рак и свој ро ман по ен ти ра фан та зма го р ич н им кра ј ем-по е н том ко ја не да је ре ше ње али пред ста вља сна жан ка тар зич ни ша мар ге не ра ци ји сво јих учи те ља (у нај ши рем сми слу), упра вља чи ма ове зе мље и сви ма ко ји су са да шњој мла дој ге не ра ци ји тре ба ли оста ви ти бо ље уре ђен и без бед ни ји свет. Као пи сац ми кро је зи ка Ме ђе ши у свом ро ма ну ни је остао ду жан ни кул ту ро ло шко-по ли тич ком мо де лу пре ма ко јем жи ви ру син ска (да ли са мо ру син ска?) ма њи на у Ср би ји, по -

Свет ска ноћ књи га

ро шлог по не дељ к а ши ром Сје ди њ е н их Аме р ич к их Др ж а в а 25.000 во л он те ра по де ли л о је по ла ми ли о на књи га, про сла вља ју ћи Свет ску ноћ књи га, ко ја се у овој др жави дру ги пут ор га ни зу је. Ова ак ци ја спро во ди се и у Бри та ни ји, где је и заче та, Ир ској и Не мач к ој, ма да је у неким гра д о в и м а ор га н и з о в а н а по подне, по што су ове го ди не у цен тру па жње де ца. Ма да су ор га ни за то ри у САД, ко је чи не из да ва чи, књи жа ри и би бли о те ке, за ми сли ла да по де ле ми ли он књи га, ова број к а мо ра ла је би ти пре по л о вље на, јер то ли к е књи ге јед но став но ни је имао ко да по де ли, а и тро шко ви ди стри бу ци је би ли су ја к о ви с о ки. Ипак, Аме р и к ан ц и при з на ју да је тре ба л о да се бо ље ор га ни зу ју јер

су ма л о број ни ји Бри тан ци по де ли ли ми ли он књи га ши ром им пе ри је, они ма ко ји због ма лих при хо да и уда ље но сти од нај бли ж е књи ж а р е или би бли о те к е оста ју ус кра ће ни за ужи ва ње у чи тању. Свет ска ноћ књи га по све ће на је ли те ра т у ри у па пир ном из да њу, иако је елек трон ске вер зи је из у зет но јеф ти но ко пи ра ти и ди стри бу и ра ти. Ипак, мно ги и да ље ви ше во ле шу шка њ е хар т и је док окре ћ у ли с то ве оми ље не књи ге, а тре ба ра чу на ти и на то да они ко ји не ма ју нов ца, че сто не ма ју ни при ступ ин тер не т у ни ти ком пју те ре и оста ле спра ви це уз чи ју би по моћ мо гли да чи та ју елек трон ске књи ге. Ор га ни за ци о ни од бор Свет ског да на књи ге у САД ода брао је 30 на сло ва

ста вља ју ћи пи та ње соп стве ног на ци о нал ног, а ,пре све га, ду хов н ог иден т и т е т а. Ро ман „Шпа ци ри по дну те гле“ не дви сми сле но по твр ђу је да Ме ђе ши то чи ни с пра вом јер ње гов ро ман, на пи сан на ру син -

ском је зи ку, уве ли ко над ра ста твр ду по ма ло аути стич ку тра ди ци о нал ну ду хов ност ру син ске за јед ни це, те је ло гич но по ста ви ти пи та ње: чи јем ду хов ном ми љеу ово де ло при па да? Ап сурд је да је овај ро ман код де ла ру син ских чи та ла ца скре нуо па жњу на се бе са мо због „не при ме ре них„ псов ки док је ње го ва за стра шу ју ћа опо ме на о без и з л а зу и бе с ми с ле н о с ти ова квог на чи на жи во та оста ла не при ме ће на, што је чи ње ни ца ко ја у нај ма њу ру ку го во ри о за тво ре но сти ру син ске ли те ра ту ре и по вр шно сти про ми шља ња јед ног де ла ру син ске чи та лач ке пу бли ке. Бу ди те опре зни, јер је овај ро ман по чи ње пит ко, слат ко и ду хо ви то а за вр ша ва са гор чи ном у гр лу и бо лом у гру ди ма. Јелена Перковић

O[E ] T NE

ко је ће по к ла њ а т и ши ром зе мље. Ме ђу њи ма су и „Ло вац на зма је ве” Ха л е д а Хо с е и ни ја, као и хит Су за не Ко линс „Игре гла ди”.Књи ге су се де ли ле на 2.200 ло к аци ја ши р ом Сје д и њ е н их Аме ричких Др ж а ва, углав н ом у књи ж а рама и библи о те к а м а, а бес п лат н е при мер к е по ди за ли су во л он те ри ко ји су их касни је но си ли углав ном у скло ни шта за бес к ућ ни к е и омла дин ске цен тре. Иако спи сак оних ко ји до би ја ју књи ге ниг де ни је об ја вљен због мо гу ћих зло у по тре ба, ин фор ма ци је о то ме ко ме су књи ге по де ље не мо гу се на ћи на Пин те ре сту и Феј сбу к у, где су во л он те ри оста ви ли фо то гра фи је и по дат к е. И. Вујанов

ДОДЕЉЕНА ПРВА БАЛЕТСКА НАГРАДА „ТЕРПСИХОРА“

Признање првакињи Ани Павловић

Првакиња Балета Народног позоришта Ана Павловић прва је добитница награде „Терпсихора„, новоуспостављеног домаћег признања за врхунске резултате у балетској уметности у претходној сезони, које додељује Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије. Ова награда Ани Павловић ће бити уручена на Светски дан игре, у недељу 29. априла, у Музеју Народног позоришта у Београду. „Ана Павловић је уметница, која својим дугогодишњом квалитетном игром на сцени свог матичног Народног позоришта, као и на сценама у региону и свету, негује традицију претходника српског балета„, речи су председнице жирија, примабалерине и балетског педагога Иванке Лукатели, која помиње и њен богати опус у каријери, у којем су засту-

пљена најтежа остварења класичног репертоара. У жирију ове награде су још били и Снежана Арнаутовић, сценографкиња и академска сли-

карка, Божидар Ђуровић, позоришни и радио редитељ и управник Народног позоришта у Београду, Роналд Савковић, првак балета и кореограф и Кокан Младеновић, позоришни редитељ и управник Атељеа 212. Награду „Терпсихора“, која носи име по музи из грчке митологије, заштитнице плеса и музике, финансира анонимни донатор, а састоји се од плакете Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије, медаљона који је израдила млада уметница Тамара Младеновић и новчаног дела од 2.000 евра. У истој прилици биће уручена и похвала за унапређење балетске уметности, солисткињи Балета Народног позоришта и аутору емисије „Свет балета” Дрини Пешић. (Танјуг)

СНП ОБЈАВИО МОНОГРАФИЈУ „ЕГОН САВИН“ ДЕЈАНА ПЕНЧИЋА ПОЉАНСКОГ

Пробрани критичари о пробраним редитељима На недавно завршеном Фестивалу професионалних позоришта Војводине, одржаном у Кикинди, у пратећем програму представљена је монографија „Егон Савин“ Дејана Пенчића Пољанског, у издању Српског народног позоришта (СНП). „Егон Савин“ је прва у низу монографија којом се „враћа дуг“ еминентним редитељима који су оставили трага на сценама ове куће, па је управник СНП-а Александар Милосављевић најавио издања посвећена Дејану Мијачу и Љубославу Мајери. Позоришни критичар Дејан Пенчић Пољански за монографију „Егон Савин“ је написао уводни текст и узео „Белешке из личног дневника“ Петра Марјановића, а скоро 80 Савинових режија представио је кроз поделе, критике и фотографије, претежно Бранка Лучића. Познат као драгоцен статистичар, Пољански је на крају књиге приредио и поглавље посвећено наградама које су освајале представе у Савиновој режији. Приликом промоције издања, Дејан Пенчић Пољански је открио да је књига требала да изађе још 2006, а да је после допуњена новим представама које је у међувремену режи-

рао Савин. Пољански је за њега рекао да је један од ретких који не ради много и да је квалитет његових представа уједначен на врло високом нивоу. Аутор монографије о нашем познатом редитељу додао је и то да је само за представе СНП–а узимао

више критика, док је за све остале пажљиво бирао само по једну. Прегледом књиге, установиће се да су у њој заправо заступљени готово сви српски критичари, са, утисак је, бла-

гом доминацијом оних из пера Мухарема Первића.

- У СНП сам радио 13 режија, а неке од тих представа су биле јако лепе, афирмисале су и мене и то позориште. Зато разумем ову иницијативу и захвалан сам на томе. Да ли је рано, не знам. Али, урадио сам више од 80 режија, па се зато питам колико је то сати рада у позоришним салама, прашњавим сценама. Питам се шта сам све за то време могао да урадим. Могао сам да обиђем свет бар три пута, да напишем две три књиге, да снимим неколико филмова, да се још два пута оженим. Све ми је то било у плану, али, нажалост, сутрадан је била проба и онда је све ишло у други план. – испричао је Савин за фестивалски Билтен. - С друге стране, мислим да половина тих представа садржи непролазну вредност и могле би и данас да живе на репертоару било ког југословенског, српског или европског позоришта. То је оно на шта заиста треба да будем поносан и да кажем себи да то време није бачено. Та књига сведочи о томе да није реч о изгубљеном времену, већ о каријери с којом треба да будем задовољан. Монографију „Егон Савин“ уредила је Даринка Николић, а њено обликовање урадио је Радуле Бошковић. И. Бурић

ДАНАС НА НОМУСУ

Бечки музичари и балет „Радио&Џулијет” Новосадске Музичке свечаности данас се настављају с два програма. Најпре ће у 20 часова концерт у Синагоги приредити „Виенер клангкомуне“ (Бечка звучна заједница), која ће извести Малерову Симфонију бр. 4. Вокална солисткиња је сопран Романа Бојтел из Аустрије, а ме-

ђу члановима овог састава су и Кристина Шуклар (виолина), Ксенија Башић (флаута), Милан Карановић (виолончело) и Александра Шуклар (удараљке). Балет „Радио&Џулијет“, у кореографији Едварда Клуга, на музику познате британске групе Радиохед, у 22 часа на сцени

„Пера Добриновић“ Српског народног позоришта извешће Словеначко народно гледалишче из Љубљане. Играју: Олесја Хартман, Матјаж Марин, Едвард Клуг, Марта Тибериу, Деметриус Кинг, Денеш Дараб и Гај Жмавц. Н. П-ј.

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Збирка слика друга председника У петак, 4. маја, у Галерији Матице српске биће отворена изложба „Збирка слика друга председника” аутора др Ненада Радића. Ова изложба обухвата 38 уметничких слика које су некада биле изложене у дому Јосипа Броза Тита у Ужичкој 15 у Београду, а данас се чувају у Музеју историје Југославије. „Одабрана дела, од којих ће нека први пут бити изложена, одражавају карактер ове јединствене владарске збирке, настале у периоду од 1946. до 1978. године. Необичан спој дела италијанских, француских, холандских и других европских аутора , од XVII до XIX века и дела југословенских уметника XIX и XX века (Ђура Јакшић, Паја Јовановић, Влахо Буковац, Бета Вукановић, Моша Пијаде, Мирослав Краљевић, Пеђа Милосављевић,

Ђорђе Андрејевић Кун и други), биће овом приликом изложена у истом односу у коме су била заступљена у просторима резиденције у Ужичкој 15”, најављују у Галерији Матице српске. Циљ изложбе је, по замисли аутора, да, с једне стране, одабране слике поново стави у контекст репрезентативне функције коју је ова збирка поседовала, и да с друге стране, осветли и лични укус Јосипа Броза кроз слике које су биле саставни део амбијента приватног простора председника СФРЈ. Тако ће, осим слика које су биле изложене у радном кабинету и салонима, међу њима на пример чувена слика Ђуре Јакшића, „Девојка са лаутом” која је и за Титовог живота често позајмљивана за изложбе или „Римска обала Тибра”, непознатог римског слика-

ра друге половине XVI II века, поклон папе Павла VI, први пут бити изложене и слике које су се налазиле у Титовој спаваћој соби. Међу њима је и недавно пронађена слика „Давање десетине”, Гебранта Ван Екхута, Рембрантовог ученика, коју је за Јосипа Броза Тита у Берлину купио Анте Топић Мимара. Будући да је збирка већ дуго година из техничких разлога недоступна јавности, и да нека од дела никада до сада нису била излагана, намера изложбе је да скрене пажњу на драгоцену збирку слика и на проблеме заштите, чувања и тумачења целовитости комплексног културног наслеђа Титове Југославије. Изложба ће моћи да се погледа до 8. јуна. Н. П-ј.

c m y

kULTURA

dnevnik

petak27.april2012.

23

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА „ART DI REC TORS CLUB NEW YORK“ У ГАЛЕРИЈИ „ИТД“ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

Маркетиншки радови графичких дизајнера Поводом Светског дана гра- грисане медије и најстарији меНакон њујоршке премијере фичког дизајна, вечерас у 20 ча- ђународни креативни колектив најбољих радова етаблираних сова, у Галерији „ИТД“ („Ин- основан 1920. године. дизајнера за 2011. годину у катеститут за трансфузију горијама адвертајдизајна“) на Петровазинг, амбалажа, радинској тврђави, пофотографијa и илукрајински секретар за страција, као и млакултуру и јавно инфордих снага (до тридемисање Милорад Ђусете године), излорић отвориће изложбу жба путује у награђених радова јунајзначаjније светбиларне, 90. изложбе ске градове. Ове го„Art Di rec tors Club New дине, због јубилеја и York“ (ADC NY) и деповећаног обима мавете изложбе „Art Di теријала, пројекат се rec t ors Club Young реализује у сарадњи Guns“. са Културним ценОтварању изложбе тром Новог Сада присуствоваће званич(КЦНС) и Музејом ни представник „ADC савремене уметноNY“ за југоисточну сти Војводине европу, светски призна(МСУВ), који су већ ти уметник Едуард Чесиноћ отпочели своховин из Словеније, а је делове програма. догађај ће увеличати и У КЦНС је отворена музички наступ Студиизложба награђених ја Алектик. графичких радова Престижна међунамладих аутора, „Art родна изложба дизајна Di rec tors Club Young чије је представљање Guns“, коју публика трећи пут поверено Гаможе да види до 10. лерији „ИТД“, имаће маја, а у МСУВ је низ манифестација у одржана прва од две Новом Саду, на којима сесије пројекција ће бити презентовани награђених видео најбољи маркетиншки спотова, клипова, и радови графичких дивидео арта, такође зајнера из целог света. младих аутора. Дру„ADC NY“ је водећа га сесија пројекција Детаљ рада награђене Бренди Келер, „ADC Young Guns” организација за интеу МСУВ одржаће се вечерас, од 18 до 21 час. Централна манифестација Честитка из Новог Сада „Art Di rec tors Club New York“ у Приликом посете Новом Саду, специјални гост Галерије „ИТД“, Галерији „ИТД“ на ПетровараЕдуард Чеховин, донираће Музеју савремене уметности Војводине динској тврђави, биће отворена (МСУВ) један свој рад, перформанс „Зебра“, чија ће се реализација до 15. октобра, пружајући приодиграти сутра у 17 часова, на пешачком прелазу испред зграде лику великом броју публике да МСУВ, у Дунавској 37. је види, као што је био случај и Ова донација остаће у трајном власништву МСУВ, а све у склопу са претходна два новосадска изобележавања Светског дана графичког дизајна, као честитка која се из дања представљања светских Новог Сада шаље свим дизајнерима и графичарима света. дизајнера и њихових актуелних маркетиншких идеја. И. Б.

četvrtak 03. maj

Peter Vajs: Marat the Sade Progon i ubistvo Žana-Pola Maraa, u izvođenju bolesnika duševne bolnice u Šarentonu po zamisli Markiza de Sada Reditelj: Andraš Urban

19 sati*

petak 04. maj

Peter Vajs: Marat the Sade Reditelj: Andraš Urban

19 sati*

ponedeljak 07. maj

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g.

Pretplata Ibi Romhanji

19 sati*

utorak 08. maj

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g.

19 sati*

četvrtak 10. maj

Frank L. Baum-Tibor Zalan: Čarobnjak Reditelj: Zoltan Puškaš

Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei

nedelja 20. maj ponedeljak 21. maj sreda 23. maj subota 26. maj nedelja 27. maj utorak 29. maj

iz Oza

19 sati*

19 sati*

NOVINARSKA PREMIJERA

Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei PREMIJERA Pretplata Ištvan Nemet P. Euroregionalni pozorišni susret – Temišvar, R. Rumunija Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g.

Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei Pretplata Janoš Nađgelert, Lajoš Šoltiš i Ibi Romhanji Gostovanje u pozorištu Deže Kostolanji, Subotica Peter Vajs: Marat the Sade Reditelj: Andraš Urban Gostovanje u Narodno pozorište, Subotica Žil Leroa: Alabama song Reditelj: Rahim Burhan Novosadsko pozorište- Đačka scena “Šarene iskrice”

sreda 30. maj

Folk and Swing Reditelj: Zoltan Puškaš

* SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postojećeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 časova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs; ujvidekiszinhaz@yahoo.com

19 sati*

18 sati Temišvar

19 sati*

19.30 sati* Subotica 19.30 sati* Subotica

19 sati*

24

svet

petak27.april2012.

NE MA MI RA U SI RI JI

AK TU EL NI PRED SED NIK SAD I PRED SED NI^ KI KAN DI DAT BA RAK OBA MA

Naj ma we 70 ci vi la po gi nu lo u eks plo zi ji HA MA: U velikoj eksploziji u gradu Hami, na jugu Sirije, poginulo je 70 civila, javio je Bi-Bi-Si, po zi vaju}i se na tvrdwe sirijskih opozicionih aktivista.

Me|utim, sude}i prema informacijama koje su objavili dr`avni mediji, u Hami je poginulo 16 qudi u eksploziji u jednoj ku}i koja je kori{}ena kao „fabrika za naoru`avawe teroristi~kih grupa„.

U opozicionim grupama tvrde da tolika eksplozija nije mogla da bude izazvana konvencionalnim granatirawem grada i da je vrlo mogu}e da je vojska koristila rakete „skad„, prenosi Bi-Bi-Si. U eks plo zi ji je neko li ko zgrada uni{teno u ju`nom delu grada Ma{a el Tajar. Prema oceni iz ve{ta~a Bi-Bi-Si ja Xima Miura, tolika destrukcija te{ko da mo`e da se napra-

`en„ i da bi raspo re|i vawe mi rovwaka trebalo da se ubrza. Prema re~i ma fran cu skog {efa diplomatije Alena @ipea, uko li ko mi rovni plan pro padne, trebalo bi razmotriti slawe oru`anih snaga da Stravi~an prizor posle eksplozije u Hami se zaustavi tragedivi konvencionalnim granatija. „Nije dobro. Ne mo`emo da rawem. Sirija je, prema infordozvolimo da se sirijski remaci jama in sti tuta SIPRI, `im ne pridr`ava nijedne od uvezla od 1991. do 1996. godine ta~aka mirovnog plana i time oko 150 raketa „skad-C„. prkosi me|unarodnoj zajedniIako je dogovor o prekidu vaci„, istakao je @ipe. tre izme|u re`ima i pobuweniNa`alost, ovo nije prvi put ka u Siriji stupio na snagu pre da se objavquju kontradiktorni dve nedeqe, primirje jo{ uvek podaci o stradawu Sirijaca. nije ni na vidiku. U me|uvremePrema Ujediwenim nacijama, u nu, francuske vlasti saop{tisukobima koji su po~eli u marle su da je mirovni plan Ujeditu pro{le godine dosad je strawenih nacija „ozbiqno ugro- dalo vi{e od 9.000 qudi.

dnevnik

Rom ni ne mo `e bez kon zer va ti vi zma

VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je za list „Roling ston” da republikanac Mit Romni u ovom trenutku ne mo`e da odbaci konzervativne stavove svoje stranke, koje je svesno usvojio tokom kampawe za sticawe predsedni~ke kandidature. „Mislim da Romni sada ne mo`e da ka`e: „Sve ono {to sam govorio posledwih {est meseci, zapravo nisam mislio’, pretpostavqam da on jeste tako mislio. Kada se kandidujete za predsednika, qudi obra}aju pa`wu na ono {to govorite”, rekao je Obama za „Roling ston”.

Obama je u intervjuu za ameri~ki magazin, koji }e biti objavqen danas, odgovarao na mnoga pitawa o unutra{woj i spoqnoj politici, kao i o kulturi. Kada je u pitawu ekonomski oporavak SAD, postoji sumwi~avost, {to je razumqivo, jer je situacija i

PRED DRU GI KRUG PRED SED NI^ KIH IZ BO RA U FRAN CU SKOJ

Le Pen: Ne oma lo va `a vaj te mo je gla sa ~e PA RIZ: Marin Le Pen, koja je osvojila tre}e mesto u prvom krugu predsedni~kih izbora u Francuskoj, ju~e je optu`ila finaliste Nikolu Sarkozija i Fransou Olanda da omalova`avaju wene bira~e, {to poku{aje da pridobiju wihove glasove u drugom krugu ~ini „nelegitimnim”.

U otvorenom pismu koje je ju~e uputila aktuelnom francuskom predsedniku i kandidatu desnog centra za reizbor Nikoli Sarkoziju i socijalisti~kom predstavniku Fransoa Olandu, kandidatkiwa krajwe desni~arskog Nacionalnog fronta ocenila je da je nedopustivo re}i da 6,4 miliona wenih glasa~a nije zapravo ni `elelo da ona pobedi.„Smatram da je moja du`nost

da odbranim ~ast svojih bira~a i da zatra`im da se prestane sa wihovim omalova`avawem, jer va{i dosada{wi stavovi ~ine krajwe nelegimitnim poku{aje pridobijawa wihovih glasova”, navodi se u pismu.

Marin Le Pen je istakla da bira~i za wu nisu glasali „iz o~aja”, „zbog efekata krize” niti zato {to ne znaju na koju stranu da se okrenu, kao {to su to ovih dana izjavqivala dvojica kandidata sa najve}om podr{kom glasa~a, preneo je AFP.”Glas za mene bio je promi{qen, zreo, glas nade, podr{ke, sve u svemu, istinski glas za novi put koji predla`em Francuskoj, za predloge koji su moji”, dodaje ona, navode}i me|u tim predlozima razumni protekcionizam, reindustrijalizaciju,

Fran cu ska na pu {ta {en gensku zonu?

LUK SEM BURG: Francuska vlada je saop{tila da }e se povu}i iz {engenske zone u roku od godinu dana ukoliko se ~lanice Evropske unije ne dogovore o uvo|ewu tvr|e linije u borbi protiv ilegalne imigracije. Francuski ministar Klod Gean izjavio je da mnoge zemqe ~lanice EU podr`avaju francusko-nema~ki predlog o ponovnom vra}awu dr`avnih granica na mesec dana ukoliko se neka ~lanica suo~i sa iznenadnim ve}im prilivom ilegalnih imigranata, prenosi AP. Prema sada{wim propisima {engensku zonu koju ~ini 25 evropskih dr`ava {tite zajedni~ke spoqne granice unutar kojih je dozvoqeno slobodno kretawa gra|ana zemaqa ~lanica. Da bi bilo koja promena mogla stupiti na snagu mora se slo`iti velika ve}ina ~lanica.

Barak Obama

daqe veoma lo{a, rekao je Obama. Ameri~ki predsednik se u intervjuu osvrnuo i na svoje odnose sa vojskom i rekao da je sa nekada{wim ministrom odbrane Robertom Gejtsom primorao Pentagon da u roku okon~a svoje prisustvo u Iraku i usredsredi se na operacije u Avganistanu.

„U Pentagonu znaju da ja brinem o wima i da ih po{tujem i mislim da i oni po{tuju mene i da slu{aju {ta govorim”, ocenio je Obama i dodao da operacija u kojoj je ubijen lider Al Kaide Osama bin Laden pokazuje „konstruktivan odnos koji je ostvario sa Pentagonom”.Kada je re~ o Iraku, predsednik SAD rekao je da smatra da je na odgovoran na~in ispunio svoje obe}awe da }e okon~ati rat u toj zemqi. „To se mo`da nije odigralo tako brzo kao {to su neki pri`eqkivali, ali je verovatno bilo br`e nego {to su `eleli pojedini u Pentagonu”, ocenio je Obama.

NORVE[KA

Ma so van pro test pro tiv Brej vi ka OSLO: Desetine hiqade Norve`ana iza{lo je ju~e na ulice Osla, kako bi pesmom protestovalo zbog masovnog ubistva koje je pro{le godine izvr{io Anders Bering Brejvik. Na centralnom trgu u Oslu okupilo se oko 40.000 qudi koji }e otpevati pesmu „Deca duge” iz sedamdesetih godina - norve{ku verziju pesme ameri~kog folk peva~a Pita Sigera, za koju je Brejvik rekao da slu`i za ispirawe mozga mladim Norve`anima, prenosi AP. Na su|ewu Brejviku, koje je ju~e nastavqeno, svoja potresna svedo~ewa izneli su pre`iveli masakra. Brejvik je priznao da je 22. ju-

la pro{le godine u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 qudi, ali ne `eli da snosi krivi~nu odgovornost.

Ciq su|ewa, koje bi trebalo da traje 10 nedeqa, jeste da ustanovi da li je ura~unqiv, s obzirom da su sudu dostavqena dva psihijatrijska izve{taja sa potpuno razli~itim nalazima. Ukoliko bude progla{en ura~unqivim, mogao bi da bude osu|en na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produ`avati na neograni~eno vreme. Ako stru~waci, me|utim, zakqu~e da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja `ivota.

(Ta njug)

KINA Marin Le Pen

monetarnu slobodu, rekonstrukciju javnih slu`bi, zaustavqawe imigracije, nacionalni prioritet i odbranu svetovnosti.

Predsednica Nacionalnog fronta u pismu optu`uje Sarkozija i Olanda da opovrgavaju iskrenost wenih glasa~a i wihovu sposobnost razmi{qawa, podse}aju}i ih da je preostalo jo{ nekoliko dana kampawe i tra`e}i od wih, u ime demokratije i veli~ine francuskog naroda, da poka`u po{tovawe prema wenim bira~ima.

Marin Le Pen }e svoj zvani~ni stav u pogledu dvojice finalista, koji }e iza}i na odlu~uju}i megdan 6. maja, izneti u govoru koji }e odr`ati 1. maja, navodi

AFP. Le Penova, koja je u januaru pro{le godine postala liderka stranke koju je osnovao wen otac @an-Mari Le Pen, ka`e da se nada da }e profitirati od propasti vode}e struje u desnici.

Rezultati ve}ine anketa pokazuju da }e Oland lagodno pobediti 6. maja. O~ekuje se da }e za wega glasati najve}i deo levi~arskih bira~a i veliki broj onih koji podr`avaju politi~ki centar.Sarkoziju je za pobedu neophodna podr{ka oko 80 odsto bira~a Le Penove, ali ankete pokazuju da samo izme|u 44 i 60 odsto wenih bira~a planira da podr`i Sarkozija u drugom krugu.

Bo pri slu {ki vao i pred sed ni ka PE KING: Suspendovani kineski funkcioner Bo Silai organizovao je obiman sistem prislu{kivawa najvi{ih zvani~nika, a na listi onih koje je „ozvu~io” na{ao se i predsednik Hu \intao, pi{e Wujork tajms. Harizmati~ni Bo, za koga se uveliko o~ekivalo da }e ove godine biti izabran u najvi{e partijske telo, deveto~lani Stalni komitet Politbiroa, smewen je nedavno zbog skandala koji je do temeqa potresao kinesku politiku. Bo je pod istragom zbog „ozbiqnog kr{ewa discipline”, {to u partijskom `argonu zna~i zbog korupci-

je, dok je wegova `ena Gu Kailai u zatvoru pod istragom za ume{anost u ubistvo britanskog biznismena Nila Hejvuda. Ambiciozni Bo je prislu{kivao telefone skoro svih vi{ih funkcionera koji su pose}ivali ^ong}ing.

Jednom prilikom, vladini agenti su uz pomo} opreme za otkrivawe bubica utvrdili da je poziv predsednika Hu \intaoa u ^ong}ing bio prislu{kivan. Skandal je dopro do javnosti u februaru, kada je Boova desna ruka i {ef policije grada Vang Li|un u strahu od osvete pobegao u ameri~ki konzulat.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ^ARLS TEJLOR Ha{ki sud proglasio je krivim biv{eg predsednika Liberije ^arlsa Tejlora za ratne zlo~ine u Sijera Leoneu, zbog optu`bi da je naoru`avao pobuwenike u zamenu za takozvane „krvave dijamante”. Izricawe kazne Tejloru o~ekuje se 30. maja, saop{teno je u sudu, ali se ve} zna da }e zatvorsku kaznu slu`iti u Velikoj Britaniji. Tejlor (64) je prvi {ef jedne afri~ke dr`ave, osu|en u me|unarodnom sudu.

DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je da se odluka iz septembra pro{le godine da sa premijerom Vladimirom Putinom zameni funkcije pokazala uspe{nom. „Dobili smo rezultat koji smo hteli, jer smo dobili podr{ku ve}ine gra|ana. Re{ewa iz septembra potvrdila su se u praksi i za wih smo dobili mandat”, rekao je Medvedev novinarima.

AVAN AL-HASAVNEH Jordanski premijer Avan al-Hasavneh, koji je stupio na ovu du`nost 17. oktobra, podneo je neo~ekivanu ostavku, a kraq Abdula II je tu ostavku prihvatio, javili su ju~e mediji. Kraq Abdula, me|utim, jo{ nije odredio ko }e biti imenovan za premijera umesto al-Hasavneha, a jo{ uvek nema ni obja{wewa za ovaj neo~ekivani ~in.

Dva de set {est go di na od ka ta stro fe u ^er no bi qu KI JEV: Kombinacija lo{eg dizajna i qudske gre{ke pokazali su se fatalnim u no}i izme|u 25. i 26. aprila 1986. godine kada je eksplozija u jednom od reaktora u nuklearnoj elektrani u ^ernobiqu oslobodila ogromne koli~ine radijacije {irom Evrope.

Pre`iveli i porodice stradalih zapalili su sve}e kraj spomenika poginulima u Slavuti~u, nedaleko od ^ernobiqa. Polagawem venaca i cve}a Ukrajinci su u no}i izme|u ~etvrtka i petka obele`ili godi{wicu najve}e nuklearne katastrofe koju je svet video.

Nekoliko desetina qudi umrlo je prvih nedeqa posle nesreSve}e i cve}e kraj spomenika poginulima u Slavuti~u }e, ali se ta~an broj onih koji su umrli indirektno od posledica radijacije Procewuje se da je najmawe 18.000 qudi do i kontaminacije zemqi{ta, podzemnih voda sada umrlo od posledica. Zahvaquju}i hrai vazduha zasigurno ne zna. bro{}u in`ewera i vojnika spre~ena je jo{

ve}a katastrofa, po{to su uspeli da uskqu~e ostale reaktore, dok je oko reaktora ~etiri, koji je eksplodirao, postavqena ogromna betonska konstrukcija.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ }e ove godine otvoriti novo gradili{te oko elektrane, ~iji }e glavni ciq biti gradwa novog sarkofaga vrednosti 1.2 milijarde evra, a ceo projekat }e biti gotov do 2015. godine.

Svod novog sarkofaga 257 metara dug, 150 metara {irok, a 108 metara visine. Kada bude dovr{en u junu 2015. godine, mo}i }e da po~ne opasan posao rastavqawa reaktora i ~i{}ewa velike koli~ine radioaktivnog otpada.

Novi sarkofag trebalo bi da bude bezbedan u narednih 100 godina, a ~ini}e ga 180 metara postoje}eg sarkofaga za smawewe uticaja radijacije na radnike.

BALkAn

dnevnik

KONFERENCIJA PREDSEDNIKA PARLAMENATA JADRANSKO-JONSKE INICIJATIVE

Re gi o nal na sa rad wa pri o ri tet spoq ne po li ti ke Sr bi je BE O GRAD: De se tu kon fe ren ci ju pred sed ni ka par la me na ta Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve, ko ja je odr `a na ju ~e u Be o- gra du, obe le `i la je oce na da je u de lo va wu Ini ci ja ti ve neo p hod no oja ~a ti par la men tar nu di men zi ju ko ja tre ba da bu de po kre ta~ re {a va wa va `nih pi ta wa u re gi o nu. Pred sed ni ca srp skog par lmen ta Sla vi ca \u ki} De ja no vi} po ru ~i la je u Do mu Na rod ne skup {ti ne, na sku pu „Ulo ga par la me na ta u raz vo ju re gi o nal ne sa rad we”, da je re gi o nal na sa rad wa je dan od pri o ri te ta spoq ne po li ti ke Sr bi je, ko ja svo ju bu du} nost vi di u za jed ni ci sa dru gim dr `a va ma Evro pe i sve ta.

Ona je obe }a la da }e Skup {ti na Sr bi je i ubu du }e u pu noj me ri po dr `a ti ak tiv no sti Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve i u~e stvo va ti u wi ma. Ona je do da la da ci qe ve Ini ci ja ti ve de fi ni {e sprem nost da se na od go vo ran na ~in i ne po sred no pri stu pi uz di za wu vred no sti ce log re gi o na.

Par la men tar na di men zi ja sa rad we dr `a va }e i kroz tu Ini ci ja ti vu na sta vi ti da bu de in stru ment po kre ta wa va `nih re gi o nal nih pi ta wa, po ru ~e no je

na za vr {et ku sku pa, na ko me su u~e stvo va li i pred se da va ju }i Pred stav ni~ kog do ma par la men ta BiH Mi lo rad @iv ko vi}, pred sed nik par la men ta Cr ne Go re Ran ko Kri vo ka pi}, pred sed nik Dr `av nog zbo ra Slo ve ni je Gre go ri Vi rant. @iv ko vi} je po zvao par la men te ze ma qa re gi o na da se za lo `e za ja ~a we ulo ge naj vi {ih za ko no dav nih te la u raz vo ju re gi o nal ne sa rad we, dok Kri vo ka pi} sma tra da je re gi o nal na sa rad wa naj ve }a {an sa da kroz mo -

del no vih od no sa i ob li ka re in te gra ci ja, na vred no sti ma EU, ze mqe Ini ci ja ti ve una pre de od no se po sle pe ri o da ne ga tiv nih is ku sta va iz 90-ih go di na pro {log ve ka.

Po re ~i ma Vi ran ta, va `no je da par la men ti Ja dran sko-jon ske re gi je uje di ne sna ge ka bo qim re zul ta ti ma kroz ko ri {}e we po sto je }e prak se, ali uskla |e ne i pri la go |e ne. Na kon fe ren ci ji su u~e stvo va li i pred se dik Od bo ra za spoq ne po slo ve Hr vat skog sa bo ra Mi lo rad Pu po -

vac, ~lan Pred stav ni~ kog do ma par la men ta Ita li je Ro ber to An to ni o ne i ge ne ra ni se kre tar Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve Fa bio Pi qa po ko. Pu po vac je pre neo sprem nost Hr vat ske da pro {i ri i po ja ~a par la men tar nu sa rad wu sa su se dim dr `a va ma, po seb no kan di da ti ma za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i na gla sio zna ~aj sa rad we par la men tar nih spoq no po li ti~ kih od bo ra, ka ko bi sa rad wa na za jed ni~ koj spoq noj i bez bed no snoj po li ti ci bi la te {wa. ^lan Pred stav nic kog do ma Par la men ta Ita li je An to ni o ne uve ren je da bez in te gra ci je ze ma qa za pad nog Bal ka na u Evrop sku uni ju taj pro ces ne mo `e sma tra ti za vr {e nim, a Ge ne al ni se kre tar Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve Pi qa po ko da stva ra wem na ci o nal nih par la men tar nih de le ga ci ja pri toj iici ja ti vi ne zah te va ni ka kve do dat ne tro {ko ve.

On je mi {qe wa da bi to da lo ve li ki pod sti caj te ku }em ma kro re gi o nal mom pro ce su. Na mar gi na ma sku pa Sla vi ca \u ki} De ja no vi} je u odvo je nim su sre ti ma raz go va ra la sa Kri vo ka pi }em, @iv ko vi }em i Vi ran tom.

@iv ko vi}: Ulo ga par la me na ta na pu tu ka EU Pred se da va ju }i Pred stav ni~ kog Do ma par la men ta Bo sne i Her ce go vi ne Mi lo rad @iv ko vi} po zvao je ju ~e u Be o gra du par la men te ze ma qa re gi o na da se za lo `e za ja ~a we ulo ge naj vi {ih za ko no dav nih te la u raz vo ju re gi o nal ne sa rad we, po seb no na pu tu ka Evrop skoj uni ji. @iv ko vi} je na 10. kon fe ren ci ji pred sed ni ka par la me na ta ze ma qa Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve o ulo zi par la me na ta u raz vo ju re gi o nal ne sa rad we, u Do mu Na rod ne skup {ti ne is ta kao da na tom po qu re gi o nal ne sa rad we par la men ti do sa da ni su u~i ni li sve {to su mo gli. Uz oce nu da se te {ko do la zi lo do po ma ka, @iv ko vi} je re kao da bi mo `da bi lo do bro da se ma lim ko ra ci ma do |e do ve li kog ci qa, a to je ja ~a re gi o nal na sa rad wa.

Po we go vim re ~i ma, sa rad wa par la me na ta u uskla |i va wu do ma }ih pra va sa evrop skim, kao i pre nos di rek ti va i ured bi EU u do ma }a za ko no dav stva, u{te de la bi mno go nov ca i vre me na. „Uz o~u va we in di vi du al nih nad le `no sti, jed ni dru gi ma mno go mo `e mo po mo }i na za jed ni~ kom pu tu”, uve ren je @i ko vi}.

On je po zvao par la men te da uve `u svo je ar hi ve i bi bli o te ke ka ko bi mo gli da ih onlajn ko ri ste in ter no, jed ni od dru gih, kao i po seb ne fol de re sa za ko no dav stvom, slu `be nim gla si li ma ili me |u na rod nim ak tiv no sti ma. @iv ko vi} sma tra i da tre ba po ja ~a ti sa rad wa u obla sti za {ti te `i vot ne oko li ne i „obo ri ti me |u dr `av ne ba ri je re” u pro ce su pru `a wa pro tiv po `ar noj po mo }i i {to pre

raz me ni ti is ku stva u uskla |i va wu za ko no dav stva i na tom po qu.

On je re kao da iz vr {na vlast ne ret ko za pro pu ste kri vi par la ment, dok sud ska vlast „sve to po sma tra sa stra ne”. U BiH, do dao je, po sto ji i po se ban stub vla sti - Kan ce la ri ja vi so kog pred stav ni ka, ko ja je, pre ma we go vom mi {qe wu, ne ret ko u pro {lo sti bi la i za ko no da vac, i iz vr {i lac, ali i ar bi tar i tu `i lac i su di ja. „Sre }om, wi ho vo vre me je pro {lo i sa mo se ~e ka da im ne ko to i for mal no sa op {ti ka ko bi se su ve re ni tet vra tio de mo krat ski iza bra nim or ga ni ma i te li ma dr `a ve bez ika kvog upli va ili in ter ven ci ja od stra ne me |u na rod ne za jed ni ce”, re kao je @iv ko vi}.

Do dik: Bo {wa ci tre ba da od u sta nu od BiH BA WA LU KA: Pred sed nik Re naj bo qe da se ra zi |e mo”, re kao je pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik Do dik no vi na ri ma u Is to~ nom Sa sma tra da iz ja ve bo {wa~ kih in te ra je vu, pre ne li su me di ji. lek tu a la ca ko ji su ga po re di li sa Hil te rom, ni su ni {ta no vo, s ob zi rom na to da su zva ni~ ni ci RS od u vek na pa da ni iz Fe de ra ci je BiH, po ru ~iv {i Bo {wa ci ma da im ni ka da ne }e pri pa sti ce la BiH i da je za to naj bo qe da od u sta nu od we. „Ne ve ro vat no, ka ko da ko men ta ri {e te tu pri ~u in te lek tu a la ca. [ta je in te lek tu al no da nas? [to ja ~e pqu nu ti, upo re di ti me sa naj mra~ ni jim Milorad Dodik pe ri o dom u isto ri ji? To na rav no Po we go vim re ~i ma, ta da bi Bo ni je ta~ no. Mi slim i da qe da je {wa ci mo gli se bi da na pra ve ne ku BiH neo dr `i va i da je za Bo {wa ke ma lu za jed ni cu u ko joj bi mo gli

nor mal no da `i ve i gde ih Sr bi ne bi ner vi ra li. „Bi li bi smo do bre kom {i je i mi slim da bi to bi la naj bo qa stvar”, ka zao je Do dik.

Po we go vim re ~i ma, bo {wa~ ki zah te vi su is kqu ~i vo ve za ni za na me ru ma jo ri za ci je Hr va ta, na kon ko je bi na red do {li Sr bi, pa bi Bo {wa ci ma pri pa la ce la BiH. „Ja im mo ram po ru ~i ti da im ni ka da ne }e pri pa sti ce la BiH. Ono {to pri pa da Re pu bli ci Srp skoj je traj no na {e, a oni mo gu da raz mi {qa ju {ta god ho }e o to me. U tom po gle du, osta je mo pri vr `e ni Dej ton skom spo ra zu mu, ali ako me ne ko po zi va da raz ma tram raz ne mo gu} no sti, on da mi slim da je za Bo {wa ke naj bo qe da od u sta nu od BiH”, re kao je Do dik.

Pro fe so ri na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Sa ra je vu Se na -

din La vi} i Suad Kurt }e ha ji} go vo ri li su ju ~e o te mi „Opa sna po li ti ka Mi lo ra da Do di ka pre ma BiH” na jav noj tri bi ni u Sa ve tu Kon gre sa bo {wa~ kih in te lek tu a la ca u Sa ra je vu. Kurt }e ha ji} je na veo da se „Do dik mo ra za u sta vi ti” i da, osim in te lek tu a la ca i po li ti ~a ra, mo ra re a go va ti i me |u na rod na za jed ni ca, od no sno vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko.

Re a gu ju }i na iz ja ve bo {wa~ kog ~la na Pred sed ni {tva u BiH Ba ki ra Izet be go vi }a da je u Sa ra je vu da nas `i vi ma we Sr ba ne go Ki ne za, Do dik je re kao da to ni je slu ~aj no. On je do dao i da su Sr bi da nas u Sa ra je vu u lo {em po lo `a ju za hva qu ju }i, pre sve ga, po li ti ci rat knog ko man dan ta Ar mi je BiH Ali je Izet be go vi }a.

MUP de man to vao da ima DNK pro fil ubi ca SKO PQE: MUP Ma ke do ni je de man to vao je i od ba cio kao ne ta~ ne sve in for ma ci je ob ja vqe ne u me di ji ma da is tra ga ima DNK pro fil po ~i ni o ca ili po ~i ni o ce pe to stru kog ubi stva kod Smiq kov skog je ze ra pre dve ne de qe. MUP sma tra da je kraj we neo zbiq no i {te no ob ja vqi va we ne pro ve re nih in for ma ci ja i spe ku la ci ja oko do sa da {weg to ka is tra ge.Ta kve ne pro ve re ne in for ma ci je mo gu sa mo da bu du pre pre ka is tra zi i ne ga tiv no uti ~u na me re ko je pred u zi ma Mi ni star stvo za we no okon ~a we. One sa mo ko ri ste po ~i ni o ci ma u wi ho vom pri -

kri va wu od or ga ne re da, na vo di MUP u sa op {te wu.Sve ana li ze i ve {ta ~e wa su u to ku, ka `u iz MUP-a.

Ni dr `av ni tu `i lac Qup ~o [vr gov ski ne `e li da ko men ta ri {e ni {ta oko svi re pog pe to sru kog ubi stva i sa mo ka `e da se pre u zi ma ju sve neo p hod ne is tra `ne me re.

Di rek tor po li ci je Ma ke do ni je Qup ~o To do rov ski iz ja vio je ra ni je da je po li ci ja na do brom tra gu da ra sve tli pe to stru ko ubi stvo kod Smiq kov skog je ze ra u bli zi ni Sko pqa.On je no vi na ri ma u Bu dvi, gde u~e stvu je na na ge ne ral noj Skup {ti ni Aso ci -

ja ci je {e fo va po li ci ja ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe, ka zao da ve ru je da }e ma ke don ska po li ci ja usko ro u pot pu no sti ra sve tli ti taj mon stru o zni zlo ~in.”Ima mo do brih tra go va, ta ko da mi slim da }e mo re {i ti slu ~aj”, re kao je To do rov ski.On je po no vio da ma fi ja ne sto ji iza tog ubi stva, pre ci zi ra ju }i da je „osve ta ma fi je is kqu ~e na kao mo gu} nost”.

Pet oso ba ubi je no je 13. apri la iz va tre nog oru` ja kod Smiq kov skog je ze ra u bli zi ni Sko pqa, a taj zlo ~in iza zvao je ogor ~e we ma ke don ske jav no sti i vi {e dnev ne pro te ste.

petak27.april2012.

25

KOMITET SAVETA EVROPE

In cko: Ni su se ste kli uslo vi za od la zak OHR-a SA RA JE VO, STRA ZBUR: Vi so ki pred stav nik Va len tin In cko iz ja vio je ju ~e u Stra zbu ru, na sed ni ci Mo ni to ring ko mi te ta Sa ve ta Evro pa, da jo{ ni su is pu we ni uslo vi za od la zak pred stav ni ka me |u na rod ne za jed ni ce (OHR) iz BiH. ^la ni ca de le ga ci je BiH u Par la men tar noj skup {ti ni Sa ve ta Evro pe Mi li ca Mar ko vi} re kla je sa ra jev skim me di ji ma da je In cko po no vio da }e OHR mo -

Valentin Incko

ra ti da osta ne sve dok u BiH u ko na~ noj for mi ne bu de is pu we no „pet uslo va plus dva ci qa”.

In cko je, pre ma we nim re ~i ma, ~la no vi ma Mo ni to ring ko mi te ta re kao da se si tu a ci ja u BiH, ka da je re~ o po li ti ~a ri ma „pri li~ no ot kra vi la” i da on po dr `a va to {to su po li ti ~a ri pre u ze li sve vi {e ini ci ja -

ti ve i od go vor no sti za zbi va wa u ze mqi. Mar ko vi }e va je na ve la da je In cko iz ra zio op ti mi zam da }e bi ti usvo jen bu xet BiH za 2012. i da }e usko ro li de ri par ti ja po sti }i do go vor o spro vo |e wu pre su de „Sej di}-Fin ci”.

On je, ka ko je pre ne la, uka zao i da su po sqed wih me se ci u~i we ni na po ri da se pri pre me i usvo je ne ki za ko ni. ^la no ve Mo ni to ring ko mi te ta Sa ve ta Evro pe Mar ko vi }e va je upo zna la da su u BiH ve li ka o~e ki va wa od na red nog sa stan ka {e ste ri ce po li ti~ kih li de ra, ~i ji }e do ma }in bi ti pred sed nik HDZ BiH Dra gan ^o vi}, kao i od sa stan ka u Bri se lu kod {e fa De le ga ci je EU u BiH i spe ci jal nog pred stav ni ka EU Pe te ra So ren se na u ve zi sa im ple men ta ci jom pre su de u slu ~a ju „Sej di} i Fin ci”. Mar ko vi }e va je is ta kla da je u Stra zbu ru ge ne ral no iz ra `e no ra zu mi je va we za slo `e nu si tu a ci ju u BiH i da su ~la no vi Mo ni to ring ko mi te ta za do voq ni „{to se stva ri u BiH, ipak, ka ko-ta ko kre }u na pred”.

Pre ma we nom mi {qe wu, do ubla `a va wa to no va i bo qeg od no s a Mo n i to r ing ko mi te ta pre ma BiH do {lo je zbog objek tiv nih raz lo ga, ali i ~i we ni ce da je na ovom za se da wu Par la men tar n e skup {ti n e Sa ve ta Evro pe obe le `e na de se to go di {wi ca pri stu pa wa BiH Sa ve tu Evro pe.

ZBOG NAPADA NA ZGRADU AMBASADE U SARAJEVU

Ja {a re vi }u pre ti 100 go di na za tvo ra?

SA RA JE VO: Ame ri~ ko mi ni star stvo prav de ob ja vi lo je op tu `ni cu pro tiv no vo pa zar ca Me vli da Ja {a re vi }a zbog na pa da na zgra du am ba sa de SAD u Sa ra je vu i, ako bi bio osu |en po svim ta~ ka ma, pre ti mu ka zna od 100 go di na za tvo ra, pi {e da nas sa ra jev ski „Dnev ni avaz”.

Po zi va ju }i se na svo ja sa zna wa, list na vo di da je Sud BiH pre kju ~e po tvr dio op tu `ni cu, a ju ~e je tre ba lo da bu de odr `a no i ro ~i {te o pro du `e wu pri tvo ra.

Do da je se da su iz Tu `i la {tva BiH na ja vi li da }e od go vor nost op tu `e nih do ka zi va ti

ra, dok je za op tu `be za na pad smr to no snim na o ru `a wem s na me rom na no {e wa te {kih te le snih po vre da pred vi |e na mak si mal na ka zna od 10 go di na za tvo ra, na vo di „Avaz”.

Op tu `ni ca ame ri~ kog mi ni star stva ob ja vqe na po {to je ob ja vqe na op tu `ni ca BiH. U sa o p {te w u ame r i~ k og mi n i star stva se na vo di da je slu ~aj na pa da Ja {a re vi }a na am ba sa du SAD u Sa ra je vu, 28. ok to bra pro {le go di n e, is tra ` i va l a te ren ska je di ni ca FBI iz Va {ing to na.

Op tu `ni cu su ob ja vi li po mo} ni ci ame ri~ kog dr `av nog

Melvid Ja{arevi}

is ka zi ma ukup no 39 sve do ka i stru~ nih ve {ta ka, a uz op tu `ni cu je pri lo `e no vi {e od 100 ma te ri jal nih do ka za.

Pro tiv Ja {er vi }a pre kju ~e je ob ja vqe na i op tu `ni ca mi ni star stva prav de SAD, ko ja ga op tu `u je za po ku {aj ubi stva, na p ad smr to n o s nim na o r u ` a -

tu `i o ca za na ci o nal nu bez bed nost Li za Mo na ko, tu `i lac za oblast Ko lum bi ja Ro nald Mej hen i po mo} nik di rek to ra Fe de r al n og is tra ` nog bi r oa (FBI) za Va {ing ton Xejms Mek x an k in. Advo k at Vla do Ada mo vi} ob ja snio je da SAD uvek sa me su de za de la ko ja su

Iz Tu`ila{tva BiH najavili da }e odgovornost optu`enih dokazivati iskazima ukupno 39 svedoka i stru~nih ve{taka, a uz optu`nicu je prilo`eno vi{e od 100 materijalnih dokaza wem na ame ri~ ke slu `be ni ke ili za po sle ne u am ba sa di i uni {te we imo vi ne, za tim po ku {aj ubi s tva Ame r i k a n a c a unu tar te ri to ri je ko ja je pod ju ris dik ci jom SAD, na pad smr to no snim oru` jem i o{te }e wa zgra de ili vla sni {tva SAD. Sva ka od op tu `bi za upo tre bu va tre nog na o ru `a wa to kom na sil nog ~i na pred vi |a mi ni mal nu ka znu od 30 go di na za tvo -

usme re na pro tiv wi ho ve ze mqe ili wi ho vih gra |a na.

U sva kom slu ~a ju, Ada mo vi} ka `e da je kri vi~ no de lo po ~i we no u BiH, ko ja ima pu ni le ga li tet i le gi ti mi tet da su di Ja {a re vi }u, bez ob zi ra na to ~i ji je dr `a vqa nin. On ni je is kqu ~io mo gu} nost da }e iz ru ~ e w e Ja { a r e v i } a tra ` i t i Sr b i j a, ~i j i je dr ` a v qa n in, ali i SAD.

Svet poznatih

petak27.april2012.

c m y

26

Џејмс Бонд отвара Олимпијске игре К

раљица Елизабета је лично позвала Џејмса Бонда да јој „помогне” у церемонији отварања Олимпијских игара. Данијел Крејг ће, у улози тајног агента Џемса Бонда, учествовати на свечаној церемонији отварања Олимпијских игара 2012. године у Лондону. Бонд ће заједно са краљицом да се појави у кратком промотивном филму „Еривл”, који ће бити приказан 27. јула на церемонији отварања Игара. Лист „Сан” сазнаје да тајни агент 007 у филму стиже у Бакингемску палату, где га обавештавају да је добио задатак

да отвори Олимпијске игре. Бонд потом хеликоптером стиже на стадион у Стат-

форду, где се падобраном спушта у арену и спектакл почиње...

dnevnik

PAPARACO

Креативни директор церемоније отварања, Дени Бојл, је добио приступ и приватним одајама краљице у којима ће да буде снимљено неколико сцена. „Желе да споје најпознатијијег филмског лика и најцењенију монархију на свету. Биће магично гледати тај филм током отварања Игара 27. јула”, рекао је извор близак продуцентима. Наравно, не треба ни помињати колико ће Бондово појављивање на отварању Игара утицати и на промоцију новог филма „Скајфал„, који у биоскопе стиже у новембру.

Адам Левин слободан С

ексепилни фронтман групе Марун 5 и лепа манекенка Ана Вјалицина више нису заједно. Певач Адам Левин и „Викторијин анђео” били су у вези две године а, наводно, заједно нису још од јануара. „Адам и ја смо одлучили да се раздвојимо. Много се волимо и поштујемо, желим му све најбоље”, изјавила је Ана а преносе амерички листови. Адам (33) и Ана (26) упознали су се на забави часописа „Спортс Илустратед”, где је Левин наступао са својим бендом. Левин, који тренутно снима серију „Америчка хорор прича”, још увек ништа званично није коментарисао.

Какав спој: Ријана и Бруклин Декер у Лондону на премијери филма „Bat tles hip”

„Битлси” јуниори

С

ин Пола Макартнија открио да деца чланова легендарне ливерпулске четворке оснивају бенд. Џејмс Макартни каже да заједно са синовима Џона Ленона, Џорџа Харисона и Ринга Стара - Шоном, Денијем и Зеком, разматра формирање групе која би се звала Beatles - The Next Generation. „Ја сам за то. Шон делује заинтересовано, као и Дени”, рекао је певач и гитариста Џејмс Макартни за „ББС„. Он каже да једино Старки није баш претерано заинтересован за формирање бен-

да, али да би „уз помоћ природе” група ипак могла да се састави. Сва четворица наставила су родитељским стопама и каријеру изградила у музичким водама. Шон Ленон је певач и кантаутор из Њујорка, док Дани Харисон има бенд тхенеwно2. Зек Старки је, као и отац, постао бубњар и наступао је са групама Ху и Оазис. Џејмс Макартни каже да је „сањао да је већи од Битлса”:”Нисам сигуран да је то могуће, али бих волео да им будемо бар равни.”

Топлес „анђео” К

ако изгледају „Викторијини „анђели” кад скину све са себе? Викторијине „анђеле„ обично гледамо обучене у секси доњи веш или неку нову линију купаћих костима, али сада је Кендис Свинпул показала шта се крије иза чипканих грудњака које рекламира.

Лепотица је снимила едиторијал за мартовско издање италијанског „Вога„ у којем је позирала фотографу Марију Сорентију обучена у крпице неколико познатих дизајнера. Од свих тих сакоа, хаљиница и капутића запамтићете само њене груди.

Трејлер за последњи филм с Витни Хјустон О

бјављен је трејлер за филм „Спаркл”, који је изненада преминула певачица снимила само неколико месеци пре смрти. „Спаркл” је римејк филма из 1976. године, а Витни Хјустон, која је умрла у фебруару, у овом остварењу игра Ефи, мајку три ћерке од којих једну глуми Џордин Спаркс. Филм у биоскопе стиже у августу, а поред Витни и Џордин у филму игра и репер Се-Ло Грин.

dnevnik

oglasi

petak27.april2012.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak27.april2012.

Posledwi sestri

pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Draganu Dickovu Diletu

Tawi

dragoj

Jawi Jakovqevi}

Drugari: Mi{a, Mi}a, Sava, Vule, Steva, Stanko, Vlada, Raj~e, Dragana i Qiqana.

od: Zdenke, Bebe, Du{ke i Dragana.

51922

51946

Preminuo je moj voqeni sin

Posledwi pozdrav bratu od: brata Joce i sestre Slave sa porodicama.

51935

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 4. 2012. godine, u 78. godini preminula

Dragan Dickov ro|. 28. 1. 1952. god.

Draganu Dickovu ro|. 28. 1. 1952. god.

Jawa Jakovqevi}

O`alo{}eni: Dule, Sale, Branka, Dragana i Stefan.

Sahrana je danas, 27. 4. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena mama Vera.

Sahrana drage nam tetke obavi}e se 27. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

SOKOBAWA - sobe i apartmani za idealan odmor, u`i centar, specijalne povoqnosti. Tele foni: 063/81-54-200, 018880-100.

51845

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Tele fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

51690

3 O`alo{}eni: porodice Pavi} i Emer.

51934

Posledwi kolegi

IZDAJEM lep, name{ten trosoban stan od 78m2 na Somborskom bulevaru za 180E. Telefon: 064/1468122.

51717

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefoni: 063/547782, 021/6392-384.

51530 SREMSKA KAMENICA, Staro Selo, 8km od grada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/18-26-726.

51643

pozdrav

dragom

FARMA iz Stepa no vi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno!

Tele foni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

51253

Draganu Dickovu SPLAVU u Futogu po trebni konobari, pomo}ne radnice u kuhiwi. Te lefon 063/509-167.

51472

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, od li~na lokacija, Cara Du{ana, cena 38.000e fiksno.

Telefon 063/531-121.

51575

51924

51925

od zaposlenih ATP „Vojvodina� A. D. Novi Sad.

Aleksandar Ka}anski 27. 4. 1977 - 26. 7. 1996.

51929

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200e, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete.

Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85495, 6618-846.

51323 BURAD - hrastova polivna od 500, 400, 300 litara i ba~va od 700 litara za kominu. Povoqno. Tele fon 064/288-61-71.

51640 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enci klopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Te lefon 064/99-45-002. Mile.

51723

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Zauvek u mom srcu.

Draganu Dickovu Diletu

Tvoja seka Sandra.

od: porodica Svetozara i Stevana Jankovi} i osobqa gostione.

51923 51921

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Izgubili smo velikog dragocenog prijateqa...

i

Tawa,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Persida [ujica

Dragoslav Radivojevi} [ubert

ro|. Mila~i} ro|. 12. 7. 1938.

zauvek }emo nositi u na{im srcima tvoj lik i qubav koju si nam tako nesebi~no davala.

Olga, \eta, Sale, Andrej i Marko.

pozdrav

dragom

od: Lece, Branka i Maje.

51887

51910

51893

3

Stojadin 1933 - 2011.

Qubenkovi}

Sahrana je danas, 27. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u ]upriji.

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Jovanka, }erka Biqana, zet Jadran, unuci Konstantin i Desimir i sestra Dragica.

Posledwi pozdrav

i

1942 - 2000.

Svetozaru

ro|. 1927. godine

29

SE]AWE

Ivana

Sahrana je 28. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu ^erat, u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}eni: prijateqi i rodbina sinovi Lado i Aleksandar, brat Miodrag i sestra Bosiqka.

51896

Napustila nas je na{a

Posledwi ro|aku

petak27.april2012.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na Vas, zauvek.

Milica, Milan, Mira, Zoran, Ivana i Lana.

51885

Posledwi pozdrav dragoj mojoj drugarici.

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

SEDMODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Tawa Stanojevi} Nedostaja}e nam wen optimizam, pesma, smeh i dugogodi{we prijateqstvo.

Iskreno saose}amo sa porodicom.

Leca i Vlada.

Petru Bobockom od: porodice Bobocki i wegove sestre Mare.

Sahrana je 27. 4. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 14.15 ~asova.

51898

Dana 27. 4. 2012. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{e voqene mame, ta{te i bake

Posledwi sestri

pozdrav

Tatjana Stanojevi} Qubi Uro{evi} obele`i}emo u subotu, 28. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u prisustvu rodbine i prijateqa.

S tugom i po{tovawem, weni najmiliji.

51881

51892

dragoj

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama

Todoru Olu{kom

Osta}e{ mi ve~no u se}awu.

Hvala ti za sve.

UDRU@EWE FUDBALSKIH SUDIJA I INSTRUKTORA GRADA NOVI SAD.

Tvoja Senka, Dejan, Darko i tetka Slavojka.

422-P 51859

SE]AWE

Pro{la je najtu`nija godina od kako nas je napustio na{ najdra`i suprug, tata, deka i tast

Posledwi pozdrav

Zoran Ili} 1991 - 2012.

Tatjani Stanojevi} Milke Kolarov stomatolo{ke sestre u penziji iz Bege~a

Neizmerno ti hvala za sve {to si nam pru`ila.

Ponosni smo i sre}ni {to smo te imali...

Po~ivaj u miru.

Svetozaru Igwatovu Tozi

Stevan Sekuli}

Stevan Ri|i~ki

od: Vlade, Biqe, Vuka{ina, Nemawe i Sare.

51864

Posledwi pozdrav prijateqici

od Duletovih drugova: Igora, Dejana i Marka.

U subotu, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova obele`i}emo pomen na Alma{kom grobqu.

dragoj

Godi{wi pomen odr`a}e se u subotu, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u @abqu.

Nikola Ili} 27. 4. 2009 - 27. 4. 2012.

U srcu te ~uvaju: tvoj sin Miroqub, snaja Olgica i unuka Mirjana.

Tvoji: Bata, Seka, Dragan, Joca, Beca i Zoca.

Vreme prolazi, ali ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav. @ive}u za Vas - stvarnost je surova, mora}u tako.

O`alo{}eni: supruga Zorka, }erka Milanka, unuka Ma{a i zet Vladimir.

51906

^etiri godine su od kako si nas ostavila. Sve nam je te`e shvatiti da smo uskra}eni za tvoju qubav, brigu i dobrotu.

Voli Vas va{a mama i supruga Nada.

51911

51811

50936

51714

POMEN

1991 - 2012.

[ESTOMESE^NI POMEN

Tawi

Lea Niderlender

na{oj dragoj supruzi, majci i svekrvi

prof. fizike

od: Jadranke, Bate, Svetlane i Stanislave.

Mama i sin Luka.

Posledwi kom{iji

pozdrav

51870

51786

dragom

Dana 28. 4. 2012. godine, u 10 ~asova obele`i}emo {estogodi{wi pomen

Nikola Novta Koqa

@ivki Maleti} Uvek si sa nama.

Svetozaru Igwatovu Ve~no o`alo{}eni: mama, tata i sestra.

Zauvek }e{ ostati u srcima i mislima tvojih najmilijih: supruga @arka, sina Svetozara i snaje Svetlane.

od stanara zgrade Narodnog fronta 20.

51789 51800

51878

Zvonimiru Radivojevi}u Dok `ivim suze }e te}i, koliko nedostaje{ ne mogu ti re}i. Sad mirno spava{ i ne ~uje{ me, samo `elim da zna{ da puno volim te.

Tvoja }erka Tijana.

51837

09.00 09.30 10.10 11.00 11.30 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35

07.00 07.55 08.50 10.05 10.30 12.15 12.30 12.40 13.10 14.45

15.00 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35 23.45

tv program

petak27.april2012.

Чарде на Дунаву Фолдер култура Миљеница Кухињица Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника Вести Жене на селу Српски екран - емисија МТВ на српском Нови Сад заувек емисија на мађарском.са титл.на српском Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Миљеница ТВ Дневник Један на један Разгледнице Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Биографије познатих Војвођански дневник Петказање Поаро Један на један

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт-Ибрица Јусић Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Силвестер Макаји, док.филм на русин.са титл.на српском Ране, филм Избори 2012, представљање покрајинских листа: Чедомир Јовановић - Војвођански преокрет Избори 2012, представљање покрајинских листа: Избор за бољу Војводину - Бојан Пајтић Добро вече Војводино (рус) ТВ Недељник (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Ми растемо (слов) Добро вече, Војводино (слов) Мој први глас, први пут на гласање Лепа села лепо горе, филм ТВ Баштина

Драган Бјелогрлић

Лепа села лепо горе У београдској војној болници, где су смештене жртве босанског грађанског рата, филмски јунаци сећају се младости. Прича се врти око двојице дечака, Халила и Милана, који су одрасли заједно у селу близу напуштеног тунела. Улоге: Бранка Катић, Велимир - Бата Живојиновић, Зоран Цвијановић, Мира Бањац, Милорад Мандић, Драган Бјелогрлић Режија: Срђан Драгојевић (РТВ 2, 21.35)

СЕРИЈА

Анали Маријана Монтијел је успешна млада жена, која управља авиокомпанијом „Анђели“, основаном од стране њеног оца. Веома је способна и мудра када је посао у питању, али у приватном животу ствари стоје потпуно другачије, будући да није знала да заштити оно до чега јој је највише стало: свој брак. Улоге: Елизабет Гутијерез, Мартин Карпан Режија: Давид Посада и Дани Гавидија (Панонија, 18.00) 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

У име невиности

20.00

Радња филма одиграва се у бившој Источној Немачкој. Ана доживљава нервни слом и смештају је у санаторијум. Њена 23-годишња ћерка Марија, покушавајући да сачува породицу на окупу и помогне мајци, упада у велике проблеме. Улоге: Виктор Деис, Гудрун Габријел, Мартина Гусе, Барбара Сукова Режија: Андреас Клајнерт (РТС 1, 01.00)

22.57 23.51 00.26 02.04

Ози Бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Коцка, коцка, коцкица Постанак и опстанак ћирилице Једна слика, једна прича Повратак орла рибара Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Срби у Холивуду Концерт СО РТС Бунт Трезор Коцка, коцка, коцкица Постанак и опстанак ћирилице Једна слика, једна прича Повратак орла рибара Образовно огледало Еко глобал Преко црте Ликовна колонија РТС Живот и каријера Сабор младих пољопривредника Странац у Србији Лов и риболов Датум Верски календар Избори 2012: Владан Глишић (Група грађана Двери) Избори 2012: др Зоран Станковић (УРС) Избори 2012: Ивица Дачић (СПС, ПУП и ЈС) Избори 2012: Избор за бољи живот - Борис Тадић Избори 2012: Уједињени региони Србије - Млађан Динкић Видик Контекст Концерт Здравка Чолића Трезор

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

Маратон Слике живота Филм: Скупљачи перја Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Филм: Позоришна лепотица Вести Филм: Партизани Доктор Хаус Филм: Кад ђаво дође по своје Ред и закон Филм: Запитај прашину Љубав у залеђу Филм: Кад ђаво дође по своје

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.07 10.40 11.05 11.10 11.31 12.00 12.15 12.25 12.30 12.35 13.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грлом у јагоде Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Живот са медведима Острво орангутана Дневник Спорт плус Време, стање на путевима Евронет Место злочина: Њујорк Али баба и 40 разбојника, филм 14.50 Гастрономад 15.10 Ово је Србија 16.00 Село гори, а баба се чешља

Панонско јутро Анали Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали Перископ Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља

18.40 19.09 19.40 19.44 20.00 20.00 20.00

Мартина Гус

08.30 09.00 09.10 10.00 11.10 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.40 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вреле гуме Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Рецепти Лауре Равајоли Глава на главу Ленија Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.15 Мото ГП Херез – Тренинг 1 Мото 3 12.00 НБА акција 12.30 АТП Барселона 1/4 Финала 20.00 НБА Кошаркологија 21.15 Португалска лига: Брага – Олханенсе 23.15 Мото ГП Херез – Тренинг 2 Мото 3 01.50 Најава Премијер лиге 02.15 Белгијска лига: Генк – Андерлехт

07.19 07.24 07.30 07.41 07.51 08.02 08.14 08.42 09.06 09.17 10.02 10.30 11.00 11.25 11.55 12.29 13.00 14.05 14.33 14.57 15.11 15.42 16.10 16.32 16.54 17.13 17.47

16.49 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 21.00 22.00 22.05 22.56 23.00 23.50 00.05 00.16 01.00 02.46

Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Да, можда, не Вести Велики изазов, квиз Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети У име невиности, филм Грлом у јагоде

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 20.20 21.20 23.00 23.30 00.00 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

20.00

Сaлма Хајек

Запитај прашину Млади писац Артуро Бандини долази у Лос Анђелес за време велике економске кризе да би написао роман. Остаје без новца и одлучи да последње паре потроши на кафу. Улоге: Колин Фарел, Сaлма Хајек, Доналд Садерланд, Ајлин Еткинс Режија: Робет Таун (Авала, 00.00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

07.00 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.55 14.00 15.55 15.55

Ноди у земљи играчака Поп Пикси Звезданиште Метеор и моћни камион Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Голи живот

Тајни свет меде Бенџамина Криста Бриџес

Џекил Познати лекар истражује необичне моћи које има редак цвет из Амазоније. Његов експеримент са психотичном биљком поклапа се са серијом садистичих убистава. Када сазна да колају гласине како редак цвет може да оживи “мрачну страну” човека, доктор Хенри Џекил почиње да истражује моћи цвета Улоге: Криста Бриџес, Дагреј Скот, Том Скерит Режија: Паоло Базман (B92, 00.35) 06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Пријатељи 17.30 Џои 18.00 Квиз: Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.05 Увод у анатомију 21.00 Филм: Последњи осветник 23.00 Вести 23.45 Режи ме 00.35 Филм: Џекил 02.05 Увод у анатомију 02.55 Филм: Суђење у Нирмбергу 1 04.25 Филм: Суђење у Нирмбергу 2 05.55 Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Он открива дуго чувану тајну, ону која крије да су плишане меде заправо живе. Он и његови бројни другари во-

де тајни живот пун невероватних авантура. Чим ми заспимо ноћу, они оживе... (Хепи, 10.40) 17.30 17.55 19.35 20.15 22.00 23.10 00.30 01.00

Насловна страна – квиз Телемастер Црни Груја Филм: Груба магија Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Љубав и освета Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд фестивал Шопингхоличарке Топ спид Филм: Не можеш побећи Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak27.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мог мужа Супруге Болести којих се стидимо и малишани 23.40 Л.А. Инк 00.40 Све жене мог мужа

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 22.45

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Дневник скулптура Мистериозни Мачу Пичу Пет америчких гиганата Изгубљени гусарски брод Црнобрадог Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора Пољска битка за Британију Ловци на нацисте Звезде сребрног екрана Дневник скулптура Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића Марк Форстер – дозвола за снимање Азијске монархије Лежаки 1942. Суђење Богу Звезде сребрног екрана Дневник скулптура Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића

Први Божић ванземаљаца Срећан рођендан Баникинсе Зов дивљине Звезда водиља Сијај, сијај срећна звездо Дилижанса снова Твист Живот у ружичастом Избрисана сећања Еротски филм Еротски филм

Жи вот у ру жи ча стом Од па ри ске си ро ти ње до зве зде њу јор шке по зор ни це. Жи вот Едит Пјаф био је не пре ста на бор ба за пре жи вља ва ње и по тра га за љу ба вљу. Иако је од ра сла у си ро ма штву, глас Едит Пјаф био је ни шта ма ње не го ма ги чан... Уло ге: Ма ри он Ко ти лард, Сил ви Те студ, Па скал Гре го ри Ре жи ја: Оли ви ер Да хан (Си не ма ни ја, 20.00)

Ма ри он Ко ти лард

06.00 07.45 08.15 09.55 11.45 13.35 15.40 17.15 17.45 20.05 20.35 21.05 22.00 23.00 00.45 02.05 03.35 05.20

Опет ти Холивуд на снимању Ноћ за памћење Џек Невине лажи Други живот Упознаћеш високог, црног мушкарца Филмови и звезде Једи, моли, воли Калифорникација Девојке, еп. 1 Спартак: Освета Игра престола Отимачи Телефонска говорница Злочинац Борац Када Пруденс пева

Ке ри Ра сел

Ре цепт за жи вот Џе на жи ви у гра ди ћу на ју гу Аме ри ке, ра ди у пи те ри ји у ко јој пе че из вр сне и ори ги нал не пи те ко ји ма се го сти ди ве. Не за до вољ на сво јим брач ним жи во том и гру бим му жем она би ра до по бе гла, али сав но вац ко ји за ра ди мо ра да ти му жу... Уло ге: Ке ри Ра сел, Неј тан Фи ли он, Ше рил Хајнс, Еј дри јен Ше ли, Џе ре ми Си сто Ре жи ја: Еј дри јен Ше ли (ХРТ 1, 01.22) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.09 Лугарница 10.14 Египатски загробни свет, док. филм 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.29 Кад заволим, време стане 13.16 Др Оз, ток шоу 14.13 Друго мишљење 14.41 Филиповчице из Комлетинци 15.14 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.46 ТВ календар 17.27 Хрватска уживо 18.24 Путем европских фондова 18.41 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х.

21.17 Циклус хрватског филма: Бреза 22.55 Дневник 3 23.30 Пети дан, ток шоу 00.26 На рубу науке 01.22 Филмски маратон: Рецепт за живот, филм 03.05 Филмски маратон: Бреза, филм

07.42 Мала ТВ 08.13 Невероватно необични пријатељи 08.42 Истраге Младог Месеца 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Паулина тајна, филм 15.07 Деграси Нови нараштај 15.30 Девојчица из будућности 15.54 Школски сат 16.39 Мала ТВ 17.14 Бриљантин 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.31 Три Хил 19.14 Телетабис 19.41 Музика, музика...

20.00 Ја у љубав верујем, филм 22.06 Опасна шифра, филм 00.03 Очима убице, филм 01.44 Симпсонови 02.05 Родитељи и деца 02.47 Којак 03.35 Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00

Бенг бенг мртав си На златном језеру Скрово жена Опседнута Шевина песма Трострука игра Игра са замишљеним другом Смртна опасност Музика у крви Лице терора Полицајац

06.00 08.00 10.20 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Голо купање Робин Худ, принц лопова У акцији Дач Господин бејзбол Чист и трезан Очи анђела Милерово раскршће Људска природа Без промашаја Били Медисон

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Ујка Бак Хаваји 5-0

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.25 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Добар посао у Италији, филм 23.00 Ален против Предатора 2, дилм 00.45 Вирус смрти, филм 02.20 Астро шоу 03.20 РТЛ Данас 03.55 ЦСИ

До бар по сао у Ита ли ји Ло пов ска бан да ко јој је на че лу Чар ли Кро кер ус пе ла је да из ве де го то во не мо гу ћу пљач ку у Ве не ци ји, са мо да би то ком бе га са зна ла ка ко је је дан од њих, Стив, из дао ка ко би нај ве ћи део пле на за др жао за се бе.... Уло ге: Марк Вал берг, Шар лиз Те рон, До налд Са тр ленд, Џеј сон Ста там Ре жи ја: Ф. Ге ри Греј (РТЛ, 21.00)

Шар лиз Те рон

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 11.00 14.00 15.30 18.30 20.00 21.30

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Дванаест жигосаних Чари путовања Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа

Аутомобилизам Тенис Билијар Билијар Бициклизам Билијар Тенис Билијар Комбиноване борилачке вештине 00.00 Билијар

Во ља вра ћа ду го ве

А

ко чи т а лац има би ло ка кве сум ње да је ну зај мо при ма о ца, као што то мо гу да ура де у во ља, а не спо соб ност да се дуг от пла ти, сво јој зе мљи, они и да ље има ју до вољ но мо ћи од лу чу ју ћи чи ни лац код пре стан ке от - да од зе ма ља из ма ме от пла ту ба рем ду го ва сред пла те ду го ва, мо ра зна ти да је у ви ше од по ло ви - ње ве ли чи не. Но, мо же мо од ба ци ти по пу лар ну не слу ча је ва до то га до шло у зе мља ма са сред - иде ју да зе мље от пла ћу ју сво је ду го ве да би се њим ни во ом до хот ка, при од но су спољ ног ду га мо гле у бу дућ но сти још ви ше за ду жи ва ти. пре ма БДП-у од ис под 60 од сто. При том од но Осим зај мо ва, стра не ди рект не ин ве сти ци је су, ре ал не ка ма те од са мо не ко ли ко про це на т а та ко ђе мо гу би ти бит не за раз вој. Стра но пред у до хот ка би ле би до вољ не да би се одр жао кон - зе ће ко је же ли да ин ве сти ра у зе мљу ко ја је пре стан т ан од н ос ду г а пре м а БДП-а, што је спо соб ност ко ја се обич но сма т ра ве о ма ва жним по ка за те љем одр жи во сти. На рав но, от пла те су не ко ли ко пу т а ви ше ако се из ра зе као про це нат из во за или јав них при хо да. Али чак и та ко, у ве ћи ни слу ча је ва вре ме ном би би ло мо гу ће из ба ви ти се из та кве си ту а ци је (осим то ком ра т а), по с еб но ако је зе мља као це ли на ја сно и ве ро до стој но по све ће на по сте пе н ом по в е ћ а њ у из во з а на ду жи рок, до ни воа ко ји је до во љан да се на кра ју по стиг не пот пу на от пла т а ду га. Да је пре суд на во ља, а не спо соб ност, ви ди мо и по ме ђу на род ним по зај ми ца ма од пре не ко ли ко сто ти на го ди на. У то вре ме, глав ни зај мо дав ци би л е су зе м ље по п ут Фран цу ске и Шпа ни је, ко је су има ле соп стве не ве ли ке вој ске. Стра ни ула га чи те шко Ве лик дуг – ста лан ре вол винг да су мо гли оче ки ва ти да ће си лом на пла ти ти ста ла да от пла ћу је ду го ве би ће за бри ну то да му ду го ве. То ком ко ло ни јал ног до ба у 18. ве ку, су - опре ма и по гон не бу ду за пле ње ни. То се че сто пер си ле је су пе ри о дич но ин тер ве ни с а ле ра ди де ша ва ло то ком ше зде се тих и се дам де се тих го ис пу ње ња до го во ра о ду гу. Бри т а ни ја је ре дов - ди на 20. ве ка. Та ко је Чи ле кон фи ско вао руд ни ке но мал т ре ти ра ла, чак и оку пи ра ла зе мље ко је су ба кра од аме рич ких пред у зе ћа и на ци о на ли зо вао пре ста ле да от пла ћу ју стра не ду го ве (Еги пат имо ви ну стра них нафт них ком па ни ја. Пре ста нак 1882, Ис т ан бул 1872). Слич но то ме, „то пов њач - от пла те ду го ва си гур но не ути че до бро на ди ка ди пло ма ти ја„ ко ју је САД во ди ла пре ма Ве не - рект не стра не ин ве сти ци је, а це на ко ју ће зе мља цу е ли од сре ди не де ве де с е тих би ла је дра ма тич - ду жник мо ра ти да пла ти не ће би ти са мо гу би так но мо ти ви с а на про бле ми ма с от пла том ду га. И то ка ка пи та ла већ и гу би так пре но са зна ња, за аме рич ка оку па ци ја Ха и ти ја, ко је еко но ми сти ко ји се ба ве ко ја је по че ла 1915, би ла је тр го в и н ом оби ч о твр д е да У 18. ве ку су пер си ле су ра ц и о н а л и з о ва н а као нео п пра ти стра не ди рект не ин ве ход на да би се на пла тио дуг. пе ри о дич но ин тер ве ни са ле сти ци је. У мо дер ном до бу, иде ја ко Какв је од нос огра ни че не да би на пла ти ле ду го ве. ри шће ња то пов њач ке ди пло мо ћи зај мо дав ца и крх ко сти Бри т а н и ј а је ре д ов н о ма ти је да би се на пла ти ли ду по ве ре ња? Без за ла же ња у мал тре ти ра ла, чак и го ви де лу је ма ло ве ро ват на. сит не де т а ље, ла ко је за ми Ана ли за тро шко ва и учи на ка сли ти да мно ги од мо де ла и оку пи ра ла, та кве зе мље јед н о с тав н о не оправ д а ва ана ли тич ких окви ра на ко је иде ју да вла де пре ду зму та ко смо ука зи ва ли има ју за ре ску пе и ри зич не ко ра ке, по с еб но ка да су ду го ви зул т ат ве о ма крх ке рав но те же, у сми слу да че сто рас по де ље ни у Евро пи, Ја па ну и САД, што чи ни по сто је ви ше стру ки ис хо ди ко ји мо гу би ти ве о- под сти ца је за по је ди нач ну зе мљу да ис ко ри сти ма осе тљи ви на ма ле про ме не у оче ки ва њи ма. вој ну си лу још ма њом. Вла да ко ја раз ма т ра да Ова крх кост ви ди се у мно гим ана ли тич ким ли да пре ста не да от пла ћу је ду го ве мо ра раз мо - окви ри ма, али је нај о чи глед ни ја у слу ча је ви ма у ти ри ти по тен ци јал не по ре ме ћа је тр го ви не, ко ји ко ји ма ви со ко за ду же не вла де мо ра ју кон стант би би ли ре зул т ат по т ре бе да се тр го ви на и фи - но да ре вол ви ра ју крат ко роч но фи нан си ра ње. Још је дан ва жан кон цепт је раз ли ка из ме ђу зе нан си ра ње пре у сме ре да би се за о би шли оште мље ко ја се су о ча ва с крат ко роч ним про бле ми ма с ће ни зај мо дав ци. Укуп но гле да но, еко но ми сти мо гу на ћи ар гу - фи нан си ра њем и зе мље ко ја на ду ги рок ни је вољ мен те да об ја сне за што су зе мље у ста њу да се на и/ли спо соб на да от пла ћу је сво је ду го ве. Та за ду жу ју у ино стран ству, упр кос огра ни че ним раз ли ка се у нај ве ћем де лу ли те ра ту ре опи су је као пра ви ма зај мо дав ца. Али, ти ар гу мен ти су из не - раз ли ка из ме ђу „не ли квид но сти и не сол вент но на ђу ју ће сло же ни, што ука зу је на то да мо же би - сти„. Чи та лац раз у ме да је та бу квал на ана ло ги ја ти про бле ма тич но да се од ре ди ко ји је ни во ду - из ме ђу јав ног и кор по ра тив ног ду га ве о ма вар љи га одр жив. Пи т а ња бу ду ћег при сту па тр жи шти - ва. Бан кро ти ра на кор по ра ци ја јед но став но ни је у ма ка пи т а ла, одр жа ва ња тр го ви не, а мо гу ће и ста њу да у пот пу но сти от пла ти сво је ду го ве као ши ра пи т а ња ме ђу на род них од но с а, одр жа ва ју пред у зе ће ко је стал но по слу је. С дру ге стра не, др то ко ве за ду жи ва ња, а ре ла тив ни пон дер ових жа ва ко ја пре ста не да от пла ћу је сво је ду го ве обич чи ни ла ца за ви си од си ту а ци је. Да кле, чак и ако но је на пра ви ла стра те шку од лу ку да от пла та ду зај мо дав ци не мо гу ди рект но да за пле не имо ви - го ва ни је вред на нео п ход них жр тво ва ња. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak27.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так, ваш оми ље ни дан, до но си мно го Сун ца и све тла, би ло фак тич ки или као ва ше ста ње све сти. Ра ди те ви ше по сло ва у исто вре ме, са за до вољ ством. Но вац тро ши те на ле пе и ко ри сне ства ри, па и на про вод.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. april 2012.

По ро дич но сте опре де ље ни и бри не те због де це. У ка ри је ри по сто је од ре ђе не бло ки ра ју ће окол но сти због ви ше си ле. Кра ћи пут или из ла зак с дра гом осо бом је под ве се лим и ле пим ути ца ји ма. Љу бав не по ру ке.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Кроз ваш знак про ла зи Ве не ра, бо ги ња љу ба ви и му за умет ни ка, до вољ но спо ро да вам до не се за до вољ ства са свих стра на. Де лу је те ве се ло и при јат но, при јем чи во за дру же ње. Пу туј те!

На по слов ним са стан ци ма ко ји се де ша ва ју иза за тво ре них вра та, у при јат ној ат мос фе ри, мо же те до го во ри ти за јед нич ке ак тив но сти, ула га ња и при хо де. Тај на љу бав или пу то ва ње вам при ја.

Сун це у зе мља ном зна ку Би ка вам по го ду је у сва ком слу ча ју и по гле ду. По ста ли сте из бир љи ви есте та, жељ ни љу ба ви и ле пих ства ри. У ка ри је ри се по ве жи те с ино стран ством или по ли ти ча ри ма и кам па ња ма.

Си ту а ци ја у ка ри је ри је по вољ на и ге не рал но успе шна, ма да не ма бит них по ма ка у по сло ва њу. Има те ви ше сре ће са жен ским би ћи ма па се њи ма ви ше и обра ћај те. Крат ки ци ље ви у ду гом ни зу.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те до бре од но се с ино стран ством и фа ми ли јом, дру штвом, при ја те љи ма. Го то во да ни је мо гу ће ус по ста ви ти до бар од нос са сви ма, ма ко ли ко се тру ди ли. Јед но став но, при хва ти те чи ње ни це ка кве је су.

Оме та ју вас и скре ћу ва шу па жњу они на ко је не мо же те ра чу на ти. Са мо стал но на пре ду је те, по себ но у при ват ном би зни су. Парт нер је у не кој сво јој са њар ској фа зи, али, и то има сво јих пред но сти.

Љу бав ни од нос је и да ље го то во са вр шен и по у здан па ужи вај те док тра је и док мо же те. По све ти те во ље ној осо би све вре ме овог све та. Ни ма ње, ни ви ше. А по сао ће се од ви ја ти као и до са да.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те мно го по сла у за тво ре ном про сто ру, али не мој те за бо ра ви ти на дру штве ни жи вот.До след ни сте у све му, ис трај ни, ме ђу тим, по треб не су вам и до дат не про ме не, но ви ли ко ви и су сре ти, са др жа ји.

Има вас и ту и та мо, ју ри те на раз не стра не. Та ко сте и у по слу рас тр за ни на ви ше ак тив но сти и иза зо ва исто вре ме но. Али, уме те у то ме од лич но да се сна ла зи те. Љу бав је мен тал но обо је на.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја го то во да сто је у ме сту. Иако се по не што де ша ва, не ма бит них по ма ка. Али, би ће, бу ди те оп ти ми ста. Мно го то га и не за ви си од вас већ од прет по ста вље них. Љу бав ни су сре ти.

TRI^-TRA^

Нај ве ћи ком пли мент V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zreњanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Panчevo

27

Vrшac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Niш

27

На улазу у један ноћни клуб обезбеђење је глумици Со фи ји Вер га ри (39) рекло да не може да уђе унутра. Она их је у чуду гледала и питала зашто, на шта су јој одговорили да нису сигурни да ли је пунолетна, а пошто нема личну карту којом би потврдила да има довољно година за улазак у клуб, не смеју да је пусте унутра. Њени пријатељи су покушали да објасне да је она глумица Софија Вергара и да је пунолетна, али су момци били неумољиви. Поласкана комплиментом на рачун својих година, Вергара је одлучила да не диже велику буку око свега и своје друштво одвела у други клуб, где су се забављали до јутра.

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на око 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 28 сте пе ни Цел зи ју са. СР БИ ЈА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 29 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд и по чет ком иду ће сед ми це сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не, уз лет ње мак си мал не тем пе ра ту ре од 26 до 30 сте пе ни Цел зи ју са. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се по бољ ша ње би о ме те о ро ло шких при ли к а ко је ће при ја ти ка ко хро нич ним бо ле сни ци ма та ко и свим осе тљи вим осо ба ма. Нео п ход но је аде кват но оде ва ње у скла ду са ра спо ном тем пе ра ту ре ва зду ха у то ку да на.

Madrid

17

Rim

24

London

14

Cirih

23

Berlin

22

Beч

26

Varшava

23

Kijev

25

Moskva

20

Oslo

11

St. Peterburg 17 Atina

25

Pariz

14

Minhen

26

Budimpeшta

25

Stokholm

15

VIC DANA Ле те два ко мар ца из над пи ја ног чо ве ка. Ка же пр ви: - Хај де, ује ди га! На то ће дру ги: - Не, хва ла, не пи јем док во зим.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

150 (-10)

Slankamen

318 (-10)

Apatin

212 (-12)

Zemun

376 (-7)

Bogojevo

189 (-10)

Panчevo

384 (-6)

Smederevo

522 (-4)

Baч. Palanka 216 (-9) Novi Sad

246 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

320 (5)

Tendencija porasta

Senta

342 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

331 (-11)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

296 (54)

TISA

88 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 340 (20) Beograd

Kusiћ

326 (-6)

146 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja