Dnevnik 27.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 27. MAJ 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22729 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NASLOVI

Politika 3 Napredwaci tra`e 28 mandata u Novom Sadu i Kikindi

Ekonomija 4 Bitka da penzije rastu kao i plate 5 Poreski raj – pakao i za ja~e dr`ave

Nov~anik 6 Br~kawe na moru i za 50 evra

Novi Sad 7 Prikqu~ak za gas upola cene 8 Na [trandu kasete spas od lopova

Vojvodina 11 Izbegli~kim porodicama alat i ma{ine

Crna 12 Strah ispraznio poligon qubavi?

Dru{tvo 15 Ime lekara koji zabrqa nije po`eqno objaviti

Balkan 21 Tadi} posrednik izme|u Zagreba i Qubqane

Ekologija 23 Veliko spremawe Srbije

SINO] U NOVOM SADU OTVORENO 55. STERIJINO POZORJE: Na{ najpoznatiji i najugledniji pozori{ni festival Sterijino pozorje sino} je sve~ano otvoren u Srpskom narodnom pozori{tu, besedom rediteqa Nikite Milivojevi}a i mjuziklom „Kosa”, u re`iji Kokana Mladenovi}a i izvo|ewu Ateqea 212.

Otvaraju}i 55. Pozorje, Nikita Milivojevi} je primetio da na sve strane preovladava prili~no lo{e raspolo`ewe i po`eleo da u ovoj prilici bude vi{e optimista. „To mo`e zvu~ati i pomalo naivno, ali, da nismo ’naivni’, zar bismo se uop{te bavili pozori{tem?”, rekao je Milivojevi}, zakqu~uju}i besedu re~ima da smo tu, u pozori{tu, da bismo bili malo sre}niji.

Publika 55. Sterijinog pozorja gleda}e17 predstava u selekcijama: me|unarodnoj, nacionalne drame i pozori{ta. Festival se zavr{ava 4. juna, uru~ewem tradicionalnih nagrada.

N. P-j.

MA\ARSKI PARLAMENT IZGLASAO DVOJNO DR@AVQANSTVO

GRA\ANI POSTAJU RAVNODU[NI NA RAZNE MU]KE

Korupcija u Srbiji I Vojvo|anima paso{, bez prava glasa kao „dobar dan”

str. 3

str. 5

Sunce, pa pqusak

U NOVOM SADU

Besplatno povr}e planulo

Najvi{a temperatura 30 °S

str. 9

SPORT

SAJAM @ENSKOG STVARALA[TVA

@ene proslavile ki}eni Srem str. 11 str. 16– 19

MIKECOV TRO[AK DO ZLATNE MEDAQE

ENGLEZI NIKOLU @IGI]A POREDE SA YINOM

KESLEROVOJ DRU@INI PET MEDAQA U KLU@U

STONOTENISERI U MOSKVI U DRUGOM KRUGU

2

POLITIKA

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

ZA[TO HARIS SILAJYI] NIJE DO[AO U BEOGRAD

Arnaut: Juri{i} je razlog KOSOVO

Bogdanovi}: Euleks mora povu}i odluku Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} zatra`io je ju~e od Misije Euleks da hitno povu~e odluku o tome da Kosovska policijska slu`ba kontroli{e da li delegacije iz Srbije na Kosme-

– Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Haris Silajxi} ne}e do}i u Beograd jer mu nije omogu}eno da u zatvoru poseti Iliju Juri{i}a – izjavio je za Radio „Slobodna Evropa“ ambadasor BiH u Beogradu Bori{a Arnaut. – Posledwa informacija je da predsedavaju}i ne}e do}i dok program posete ne bude identi~an onom predvi|enom za 25. maj. U tom programu bila je predvi|ena i poseta Iliji Juri{i}u koji je

nepravosna`noo osu|en u Beogradu.

U me|uvremenu je, po wegovim re~ima, postavqena zabrana poseta zatvorenicima u srpskim zatvorima, „tako da se nije uspelo do}i do re{ewa i odlo`ena je poseta do slede}e prilike kada }e mo}i posetiti Iliju Juri{i}a“.

– To je prakti~no zabrana posete Iliji Juri{i}u, {to je u potpunosti poremetilo predvi|eni tok i razgovora ovde i posete Beogradu, ali kako }e se sve to

odraziti, vide}emo narednih dana – ocenio je Arnaut.

Ministarstvo pravde Srbije u utorak je iznenada saop{tilo da je privremeno iz bezbednosnih razloga obustavilo posete zatvorenicima u Okru`nom zatvoru u Beogradu i u Kazneno-popravnom zavodu „Zabela“ u Po`arevcu. Iz Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija nije naveden konkretan razlog ovakve odluke, ve} samo da }e posete biti obustavqene od 25. do 28. maja, podse}a RSE.

Markovi}: Od Silajyi}a o~ekujem izviwewe

Goran Bogdanovi}

tu borave ovla{}eno ili ne. Bogdanovi} je izjavio da je Euleks tom svojom naredbom „prekr{io svoju neutralnost na koju ga wegov manat obavezuje“. Portparolka Euleksa Kristina Herodes potvrdila je Tanjugu da }e zvani~nicima Srbije, koji dolaze na Kosovo nenajavqeno, posete biti zabrawene.

Bogdanovi} smatra da je „o~igledno da se Euleks ovim potezom stavio na stranu Pri{tine, preuzev{i ulogu advokata secesionista, kr{e}i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN“, saop{tilo je resorno ministarstvo. On je poru~io da „na{e strpqewe i pokazana konstruktivnost imaju svoje granice“, a da ovakav stav Euleksa, kao i nedavna izjava predstavnika EU za sever Kosova Mikelea \ifonija „da je pitawe statusa Kosova za EU zavr{ena stvar, neminovno stavqaju na{u daqu saradwu pod znak pitawa.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je ju~e da od predavaju}eg Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a o~ekuje da se, kada do|e u Srbiju, izvini za zlo~ine koji su po~iweni nad Srbima.

– O~ekujem da se Silajxi}, kada do|e u Srbiju, izvini srp-

skom narodu za zlo~in koji su po~inili muslimani i Bo{waci nad Srbima, kao {to je to uradio predsednik Srbije Boris Tadi} – rekao je Markovi} novinarima u parlamentu.

Na pitawe da li }e Silajxi}eva poseta Beogradu poremetiti odnose Srbije i Republi-

ke Srpske, Markovi} je odgovorio da „misli da se to ne}e dogoditi i da RS ne}e Srbiji zameriti na tome“. Lider JS-a je dodao da Srbija mora da sara|uje sa svim republikama biv{e SFRJ, da je pogotovo ekonomska saradwa neophodna sa svima, pa i s BiH. S. St.

U QUBQANI RAZGOVARALI SRPSKI I SLOVENA^KI PREMIJERI CVETKOVI] I PAHOR

Slovenija saveznik Srbije na putu ka EU Premijeri Slovenije i Srbije, Borut Pahor i Mirko Cvetkovi}, zalo`ili su se ju~e u Qubqani za ulazak Srbije u EU i istakli da je Slovenija saveznik Srbije na evropskom putu. Cvetkovi}ev dolazak u Qubqanu je prva zvani~na poseta predsednika Vlade Srbije Sloveniji, koja, po mi{qewu dvojice premijera, otvara novo poglavqe u odnosima dveju zemaqa i doprinosi regionalnoj saradwi. Slovena~ki premijer, koji je Beograd posetio marta 2009, istakao je da Srbija u wegovoj zemqi ima saveznika za ulazak u EU. – @elimo da Srbija u|e u EU. Srbija u nama ima saveznika i mi ~esto u okviru EU upozoravamo na to da je potrebno daqe {irewe Unije. Mi }emo pomo}i na{im prijateqima u Srbiji i preneti im na{a iskustva – rekao je Pahor na zajedni~koj konferenciji za novinare s Cvetkovi}em.

Premijer Cvetkovi} je naglasio zna~aj Slovenije za ulazak Srbije u EU. – Potekli smo iz nekada{we iste dr`ave i mo`emo koristiti iskustva Slovenije u evropskim integracijama – rekao je Cvetkovi}.

Po Pahorovom mi{qewu, Slovenija i Srbija imaju prijateqske odnose, koji svakodnevno napreduju, ali je zbog svetske ekonomske krize tokom pro{le godine smawena me|usobna privredna razmena. Cvetkovi} je naglasio da Slovenija i Srbija dobro ekonomski sara|uju, ali da bi trgovinska razmena mogla biti i ve}a, kao i zajedni~ko u~e{}e na tre}im tr`i{tima.

– Slovena~ki investitori u Srbiji su najboqi po pitawu kvaliteta i nema slovena~kih firmi koje su u~estvovale u neuspe{nim privatizacijama – dodao je premijer Srbije.

Ne priznaju izbore Euleks i kosovske vlasti su ju~e dali do znawa da ne}e priznati rezultate izbora koje u nedequ Srbi organizuju na severu Kosova.

– Smatramo da su legitimni samo izbori koje organizuju vlasti Kosova – izjavila je portparolka predstavnika Evropske unije na Kosovu Julija Fejt, javqa DPA. Ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi je rekao da su izbori nelegalni i da vlasti u Pri{tini ne}e sara|ivati s „paralelnim institucijama“.

– Kosovska policija ne}e obezbe|ivati bira~ka mesta, niti oja~ati snage na severu – izjavio je Rexepi.

POSLANI^KE TEME

[ormaz razre{en, ali putuje Skup{tina Srbije razre{ila je ju~e poslanika Dragana [ormaza, koji je nedavno iskqu~en iz DSS-a, funkcija ~lana skup{tinskih odbora za odbranu i bezbednost i za ravnopravnost polova i iz sastava delegacije u Parlamentarnoj skup{tini NATO-a, na zahtev stranke kojoj je donedavno pripadao.

Umesto [ormaza, ~lan Odbora za odbranu i bezbednost

bi}e @eqko Tomi}, a Odbora za ravnopravnost polova Milica Voji}-Markovi}. U stalnoj delegaciji u Parlamentarnoj skup{tini NATO-a [ormaza }e zameniti poslanik Nikola Lazi}. Me|utim, iako je razre{en, [ormaz, kako „Dnevnik“ saznaje, danas putuje na zasedawe Skup{tine NATO-a u Rigi jer procedura zamene ~lana u ovoj delegaciji traje oko {est meseci.

„Kara|or|e” i „Milo{ Obili}” Poslanici su ju~e usvojili izmene i dopune Zakona o DRI-ju, koji su predlo`ili ~lanovi Odbora za finansije predvo|eni Brankom Qiqak iz DS-a. Predvi|eno je da }e osnovna plata predsednika Saveta te insititucije biti u visini osnovne plate ovla{}enog dr`avnog revizora, uve}ana 30 posto, odnosno ne{to vi{e od 187.000 dinara, umesto sada{wih 95.000.

Usvojene su i izmene i dopune Zakona o odlikovawima, kojima je ponovo uveden Orden Kara|or|eve zvezde i promewen naziv Medaqe za hrabrost u Medaqu za hrabrost „Milo{ Obili}“.

Vladin (ne)rad Poslanik LDP-a Ivan Andri} upozorio je ju~e na to da je proces evropskih integracija Srbije ozbiqno ugro`en neradom Vlade.

– @elimo da upozorimo javnost, a i samu Vladu, na to. U ovom trenutku u proceduri u Skup{tini Srbije nema nijednog evropskog zakona koji je Vlada du`na da po{aqe Skup{tini. Vlada od po~etka godine nije uputila nijedan proe-

vropski zakonski predlog Skup{tini. Samim tim, Skup{tina Srbije je onemogu}ena da radi – naglasio je Andri}.

Pozivaju}i se na izve{taj o sprovo|ewu Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU, Andri} je rekao da je “Vlada ispunila plan od po~etka godine, koji sama sebi dala, s ispod 20 odsto”, a da je Skup{tina plan ispunila 500 posto.

Glasawe Parlamentarci su ju~e usvojili 12 zakona - o spre~avawu zlostavqawa na radu, o volontirawu, o Dr`avnoj revizorskoj instituciji, kao i sedam zakona koji se odnose na ratifikaciju me|unarodnih sporazuma i ugovora. Parlament je usvojio i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja kojima je predvi|eno da su re{ewa poverenika obavezuju}a, kona~na i izvr{na, a u slu~aju potrebe, vlada treba da obezbedi da se re{ewa koje je poverenik doneo izvr{avaju...

Montirana prostitutka [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} smatra da na poslanika SRS-a Sulejmana Spaha “nije pala nikakva senka” nakon {to je prostitutka za kojom je raspisana poternica, koja je do{la kod wega u posetu, sprovedena s portirnice Skup{tine u sud.

– O~igledno je da je taj doga|aj montiran, iskonstruisan, imali su nameru da nanesu {tetu SRS-u.

U Skup{tinu Srbije dolazi ogro-

man broj gra|ana zato {to su suo~eni s problemima, a za{to su do{li utvrdite tek kad stignu do vas. Ali po{to se sve ovo desilo u februaru, a otvoreno je u toku izborne kampawe u Aran|elovcu, vidi se da je neko poslao tu osobu da do|e, iako je znala da je na poternici, do{la je u instituciju gde se to detaqno proverava. Po meni, jasno je da je neko to unapred planirao.

S. Stankovi}

ZAVR[ENO REDOVNO PROLE]NO ZASEDAWE

Fudbal diktira daqi rad u{la u period kada postoji moKora~aju}i po crvenom tepihu, gu}nost samo vanrednog zasedakroz {palir Garde, poslanici su wa, koje predla`u poslanici ju~e napustili Dom Narodne ili Vlada. skup{tine, okon~av{i uz zvuke Odgovaraju}i na pitawa novihimne „Bo`e pravde“ redovno prole}no zasedawe. Predsednica nara, navela je da se tekst deklaparlamenta Slavica \uki}-Deracije o osudi zlo~na nad Srbijanovi}, koja je me|u prvima zama i daqe dora|uje i da o~ekuje kora~ila me|u gardiste na starda }e onog trenutka kada 84 potu zasedawa, ovoga puta propustislanika bude zakqu~ilo da kao la je taj deo ceremonije, po{to su takav mo`e u}i proceduru, stise oni ve} razi}i zahtev za zaka{li dok je ona zazivawe sednice.

Tekst deklaracije vr{ila razgovor Predlog zakona o o osudi zlo~na nad sa skup{tinskim NBS-u priveden je kraju, „o wemu izve{ta~ima. Na Srbima i daqe se konsultuju svi samom po~etku juse dora|uje subjekti koji su ~era{we sesije zainteresovani i predsednica je o~ekujem svakog trenutka da nam ~ak `elela da pomeri glasawe za stigne u proceduru, pretpostadva sata i da ono po~ne tek u podvqam da }e sti}i po hitnom pone, kada je videla da gardista na stupku i da }u mo}i da ga stavim ulazu nema, pomisliv{i da je na dnevni red“. protkol zaboravio da se zaseda–– Su{tina deklaracije je powe zavr{ava. Kada joj je obja{weruka parlamentima regiona, pre no da su gardisti spremni, ali da svega zemaqa biv{e Jugoslavije, nema potrebe da „de`uraju“ sve da osude zlo~in nad Srbima. Mi vreme glasawa. Parlamentarci zaista treba da postignemo konsu ju~e usvojili 12 zakona.

Predsednica Skup{tine Slasenzus me|u poslanicima, kolivica \uki}-Dejanovi} podsetiko god je to mogu}e da to bude la je ju~e na to da je Skup{tina ura|eno na kvalitetan na~in -

rekla je \uki}-Dejanovi}.

Povodom inicijative LDP-a za sazivawe hitne sednice na kojoj bi se razgovaralo o ekonomskoj krizi, Slavica \uki}-Dejanovi} navodi da je taj inicijativa prosle|ena Vladi, a da je LDP zvani~no upu}en na proceduralne mogu}nosti u kojoj formi treba da dostavi akt samom parlamentu.

– Parlament ne}e uop{te prestajati da radi, izuzev odmora, a plenarne sednice bi}e kada se steknu formalin uslovi – zakqu~ila je predsednica, kategori~no tvrde}i da Skup{tina „ne mo`e voditi ra~una o Svetskom prvenstvu ako ocewuje da na dnevni red treba da do|e ne{to {to je izuzetno aktuelno“. – Procewiva}emo situaciju. Mo`emo zasedati i pre Svetskog prvenstva.

Portparolka DS-a Jelena Trivan potvrdila je ~iwenicu

da Vlada nije pripremila ~etiri zakona koji su se o~ekivali u ovom tromese~ju, ali i da je svesa odgovornosti prema gra|anima i da }e to u~initi u najskorije vreme.

Povodom dileme o tome treba li parlament da radi u vreme

Svetskog prvenstva u fudbalu, Jelena Trivan podse}a na to da “opozicija odbija da radi u danima kada prenosa nema”.

– S na{e strane postoji spremnost da radimo svaki dan, u bilo koje doba kada je to potrebo, ali i spremnost da se dogovo-

rimo s opozicijom i na|emo najboqe termine, kada mo`emo raditi a da ne ugro`avamo mogu}nost javnog servisa da prenosi Svetsko prvenstvo za koje je ve}ina gra|ana zainteresovana.

Iskqu~ujem mogu}nost da se desi da zbog poslanika neko ne gleda fudbal – pojasnila je Jelena Trivan.

Potpredsednik Skup{tine iz redova DSS-a Rade Obradovi} konstatovao je da dijalog vlasti i opozicije u ovom trenutku uop{te ne postoji i da vladaju}a ve}ina ignori{e sve {to dolazi od opozicije.

– Samo je DSS predlo`io vi{e od 20 zakona koji su sada u proceduri. O razvoju demokratije u Srbiji mo}i }emo da pri~amo tek kada se bar jedan zakon koji predlo`i opozicija na|e na dnevnom redu. Za{to Skup{tina ne bi raspravqala bar o jednom na{em predlogu, za{to skup{tina ne bi raspravqala o tome kako do}i do reforme penzionog sistema? Ovako, i mi i gra|ani informi{emo se iz novina – prime}uje Obradovi}.

S. Stankovi}

SLEDI LI TALASAWE LOKALNE SCENE U VOJVODINI NAKON STUPAWA NA SNAGU ODLUKE USS-a O NEUSTAVNOSTI BLANKO OSTAVKI

Napredwaci tra`e 28 mandata u Novom Sadu i Kikindi Nakon {to je odluka Ustavnog suda Srbije o neustavnosti blanko ostavki stupila na snagu, Srpska napredna stranka je u Novom Sadu pokrenula proceduru za vra}awe mandata koji su na lokalnom niovu oduzeti aktivirawem blanko ostavki odbornicima koji su se toj opciji priklonili nakon cepawa Srpske radikalne stranke.

Naime, odluka Ustvanog suda, doneta 21. aprila, stupila je na snagu mesc dana kasnije, odnosno 21. maja, kad je objavqena u „Slu`benom glasniku“.

Napredwaci u gradskoj Skup{tini Novog Sada „potra`uju“ 11 odborni~kih mandata. U ju~era{wem saop{tewu novosadskog

krajem decembra 2008. godine potvrdila 11 novih odbornika radikala umesto wihovih kolega koji su pre{li u SNS. Radikali su krajem oktobra te godine dobili presudu Op{tinskog suda u Novom Sadu, po kojoj manadati pripadaju stranci, a Gradska izborna komisija je po~etkom decembra to i po-

upravi napredwaci prete tu`bom za naplatu neispla}enih prinadle`nosti tih odbornika za prethodnih 20 meseci.

– Te zahteve napredwaci su u Kikindi ju~e prosledili Op{tinskoj izbornoj komisiji, predsednicima op{tine i lokalne skup{tine – izjavio je ju~e na kon-

U brojnim gradovima i op{tinama u Srbiji napredwaci o~ekuju vra}awe oko 600 mandata odbora SNS-a navodi se da je 11 odbornika te stranke ve} podnelo zahtev za vra}awe mandata u Gradskoj skup{tini. „O~ekujemo da Skup{tina grada u hitnom roku ispravi pogre{nu i neustavnu odluku o oduzimawu mandata, ~ime }e u punoj meri dokazati da po{tuje princip ustavnosti i zakonitosti u svom radu“, stoji u saop{tewu. Napredwaci najavquju i da }e wihovi odbornici odmah po verifikaciji mandata „nastaviti da deluju kao opoziciona odborni~ka grupa u skladu s interesima gra|ana koji su ih birali na izborima 2008. godine“.

Novosadska Skup{tina bila je me|u onima koje su najkasnije priznale blanko ostavke, te je tek

Vru}e politi~ko leto u Kikindi?

tvrdila. Od 26 odbornika SRS-a, me|u napredwake je oti{lo wih 11, me|u kojima i dotada{wi predsednik Gradskog odbora Igor Mirovi}.

Najvi{e potresa na lokalnoj sceni mogao bi, me|utim, izazvati identi~an zahtev kikindskih napredwaka, s obzirom na to da bi broj mandata na koje ra~unaju u tamo{wem parlamentu mogao dovesti i do promene vlasti u toj op{tini. U Kikindi, naime, SNS tra`i vra}awe ~ak 17 odborni~kih mandata. Uz to, lokalnoj samo-

ferenciji za novinare ~lan Predsedni{tva Inicijativnog odbora kikindskih napredwaka Ladislav Tomi}.

On o~ekuje da }e se tim povodom Op{tinska izborna komisija sastati u naredna dva dana i da }e doneti odluku o vra}awu manadata. Tako|e, o~ekuje i da }e u ponedeqak, na prvoj narednoj sednici SO, tim odbornicima mandati biti vra}eni. U protivnom, Tomi} je najavio da }e se obratiti „odre|enim institucijama u zemqi“.

PREDSEDNIK SO KIKINDA GORAN DUMITROV

Nepravda Povodom zahteva kikindskih napredwaka ju~e se oglasio i zamenik predsednika Skup{tine op{tine Goran Dumitrov, koji je istakao je da je mandate SNS-a oduzela Srpska radikalna stranka, a ne op{tina ili Op{tinska izborna komisija.

– U lokalnom parlamentu odbornici koji predstavqaju gra|ane ne pru`aju pravu sliku, ali smatram da to nije gre{ka nikog iz lokalne samouprave jer SNS nije u~estvovao na posledwim lokalnim izborima – istakao je Dumitrov, i dodao da bi bila „ve}a nepravda da SRS, koji je u~estvovao na lokalnim izborima i osvojio 17 mandata, prakti~no ostane bez ijednog“. – Ima-

mo mi{qewe Ustavnog suda Srbije, ali je veoma bitno da li se odluka primewuje od 21. maja, kada je objavqena u „Slu`benom glasniku“ ili se primewuje retroaktivno. Imamo i izbore u Vojvodini, i to posle osnivawa SNS-a, na kojima ta stranka osvaja od 10 do 15 mandata, pa ne znam zbog ~ega se u Kikindi tra`i vi{e od 40 odsto mandata bez ikakvog osnova.

Dumitrov smatra i da SNS u Kikindi nikako ne mo`e ra~unati na 17 mandata.

– Li~no smatram da je SNS daleko od toga da mo`e formirati vlast u op{tini i smatram da sada{wa situacija mora biti razre{ena na narednim lokalnim izborima – ocenio je on.

Na pitawe novinara ko bi mogao biti koalicioni pratner SNS-a za preuzimawe vlasti u Kikindi ukoliko budu imali 17 odbornika, on je kazao da o tome nije razgovarano, ali da „pojedine stranke u Kikindi imaju svoje odbornike s kojima bismo mogli ostvariti saradwu“.

Naime, na posledwim lokalnim izborima SRS u Kikindi osvojio je 17 mandata. Nakon raskola u ovoj stranci, ve}ina odbornika i onih s liste preostalih kandidata, pre{la je u SNS. S obzirom na to da su aktivirane blanko ostavke, ti mandati pripali su SRS-u. Ova politi~ka partija, me|utim, zamenila je tako svega tri odbornika koji su bili na listi od 39 kandidata.

Ostalih 14 mandata, shodno izbornom sistemu, raspore|eno je na ostale politi~ke stranke koje participiraju u lokalnoj vlasti. To su: DS, SPS, LSV, SVM i G17 plus. Iako je Demokratska stranka Srbije u Kikindi tada dobila jo{ jedno odborni~ko mesto, nije ga prihvatila ve} je ostala s dva odbornika, koliko je imala odmah po okon~awu lokalnih izbora.

Odluka USS-amogla bi se odraziti i na zrewanisku politi~ku scenu, gde je bilo politi~kih transfera iz G17 plus u LSV, nakon ~ega su aktivirane blanko ostavke dvoje odbornika G17 plus, koji su zameweni drugim kandidatima s izborne liste te stranke.

Napredwaci, ina~e, ra~unaju s tim da }e im odluka USS-a obezbediti vra}awe oko 600 odborni~kih mandata u brojnim gradovima i op{tinama u Srbiji. Me|utim, ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} je ocenio da }e ocena USS-a da blanko ostavke odbornika nisu u skladu s Ustavom neminovno otvoriti mogu}nost izvesne nestabilnosti u jedinicama lokalne samouprave. On je odmah po dono{ewu te odluke kazao da je lo{e {to je ona doneta pre reforme izbornog zakonodavstva i {to se odnosi na odbornike koje nisu birali gra|ani nego politi~ke partije, „jer }e to otvoriti mogu}nost takozvane kupovine odbornika“. Ministar je tad pozvao odbornike da ne dovedu u pitawe stabilnost u lokalnim jedinicama samouprave.

B. D. Savi} – A. \uran

PALANA^KE DEMOKRATE TVRDE DA NOVA LOKALNA VLAST PADA

Mo`da ponovo privremene mere?

Ju~e je u ba~kopalana~koj politi~koj ~ar{iji glavna tema bila odluka Ustavnog suda Srbije po kojoj se mandati vra}aju odbornicima i po kojoj se mora po{tovati strana~ka izborna lista koja je prijavqena na lokalnim izborima. Po tome, u Ba~koj Palanci se mewaju mnoge stvari, ne samo u DSS-u, SRS-u ve} i u DS-u i jo{ nekim strankama ~iji su ~elnici do sada „trgovali“ odbornicima kao robom.

Predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke u

Ba~koj Palanci i do 15. aprila predsednik op{tine, Kosta Staki}, odr`ao je ju~e konferenciju za {tampu. Wega, odnosno koaliciju DS-a, SPS–PSS–PS-a i G17 plus, napustilo je ~etiri odbornika DSS-a i pri{lo 18 odbornika SRS-a, pa su sa~inili tesnu ve}inu s 22 od 42 odbornika, koliko broji lokalni parlament.

Demokrate napomiwu da }e nova koalicija radikala i DSS-a biti kratkog veka, ali da }e stvorena {teta biti

ogromna. Staki} dodaje da sada{wa vlast nije odraz sada{weg rasplo`ewa gra|ana Ba~ke Palanke jer, po wegovim re~ima, u Vojvodini, na primer, [e{eqevi i Ko{tuni~ini nemaju vi{e od 11 odsto glasova, a ovde je sli~no.

– Pravnici DS-a podneli su `albu Upravnom sudu u Beogradu da se poni{te sednice od 30. aprila i slede}a jer je u~iweno mnogo procuduralnih gre{aka – ka`e Staki}. – Presudu o~ekujemo ve} sutra, a to zna~i da

direktori javnih preduze}a i ustanova koje su smenili [e{eqevi i Ko{tuni~ini – nisu smeweni, odnosno da se vra}amo na sednicu kada su izabrani, navodno novi funkcioneri, a to mo`e zna~iti i novo uvo|ewe privremenih mera u op{tinu gde je ve} biv{i ministar DSS-a za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu prof. dr Zoran Lona~ar pre nekoliko godina to u~inio zbog proceduralnih gre{aka.

M. Suyum

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak27.maj2010.

3

MA\ARSKI PARLAMENT IZGLASAO DVOJNO DR@AVQANSTVO

I Vojvo|anima paso{, bez prava glasa Ma|arski parlament usvojio parlament ve} usvojio 2007. goje ju~e zakon koji daje mogu}nost dine.

Ma|arima koji `ive u susednim – Veoma je dobro {to Srbija, zemqama, da dobiju ma|arsko drza razliku od nekih drugih dr`avqanstvo. Ovaj zakon, koji je `ava u okru`ewu, nema ni{ta mesecima izazivao mno{tvo protiv ove odluke ma|arskog kontroverzi, od kojih je najve}i parlamenta. Ovo nije pretwa suspor sa Slova~kom, gde `ivi veverenitetu nijedne dr`ave u relika ma|arska mawina, Ma|ari gionu, ve} samo odluka kakva je van matice live} doneta u Srstom pozdravqaVeoma je dobro {to biji, Hrvatskoj, ju. Visoki funkRumuniji, Slocioner Saveza Srbija, za razliku od va~koj i drugim vojvo|anskih Ma- nekih drugih dr`ava dr`avama na{eg |ara Balint Paregiona – ka`e u okru`ewu, nema stor za “DnevPastor. ni{ta protiv ove nik” ka`e da su Na pitawe kaodluke ma|arskog stranke koje }e ko ocewuje izmeparlamenta uskoro formiranu zakona koja se (Balint Pastor) ti novu vladu maodnosi na uskra|arske, jo{ pre }ivawe prava glanekoliko meseci najavile ovaj sa ukoliko osoba ne `ivi na tepotez. ritoriji Ma|arske, Pastor ka– To je dobra odluka, ne samo `e da je to re{ewe opravdano. za vojvo|anske Ma|are ve} i za – O sudbini neke dr`ave tresve koji `ive van Ma|arske. Re~ ba da odlu~uju gra|ani koji na je o simboli~nom gestu jer oni wenoj teritoriji zaista i `ive koji }e na osnovu ovog zakona – ka`e Pastor, uz napomenu da dobiti ma|arsko dr`avqanstvo, ne o~ekuje bilo kakav odliv matime }e dodatno oja~ati svoju |arskog `ivqa iz Vojvodine. svest kako pripadnika ma|arske Po wegovim re~ima, “ko je odnacije – obja{wava Pastor. lu~io da se iseli, davno se isePo wegovim re~ima, izmene lio. Dvojno dr`avqanstvo, svama|arskog zakona veoma su sli~kako, ne}e biti novi razlog”. ne onim izmenama koje je srpski P. K.

DSS: Suboti} nas nije finansirao Demokratska stranka Srbije je ju~e saop{tila da su tvrdwe Stanka Suboti}a da je davao novac toj stranci neta~ne. „Istina je da, dok je DSS predvodio Vladu Srbije, pokrenuta istraga i raspisana crvena poternica za Suboti}em. Od tada Suboti} neprestano iznosi la`i o DSS-u, a posledwa u tom nizu la`i je da je on finansirao DSS“, ka`e se u saop{tewu. DSS isti~e da „prime}uje da pojedini mediji prenose sve Suboti}eve la`i o DSS-u, od onih da DSS namerno ho}e da uni{ti uglednog biznismena, do posledwih da je on finansirao DSS“. „Kada Suboti} iznosi optu`be da je finansirao Demokratsku stranku, onda to uop{te nije vest za te medije“, ka`e se u saop{tewu.

REKLI SU

Dinki}: Kragujevac vi{e nije dolina gladi – ^elnici Ujediwenih regiona Srbije zapo~eli su ju~e u Kragujevcu obilazak gradova i op{tina u Srbiji, posle ~ega }e na jesen javnosti prezentovati re{ewa za najve}i deo problema gra|ana u gradovima Srbije – najavio je predsednik URS-a Mla|an Dinki}. – @elimo da primer Kragujevca prenesemo i na druge gradove u Srbiji i poka`emo da nije sre}a samo `iveti u Beogradu. On je naveo da je Kragujevac pre pet godina bio „dolina gladi“, a da je danas najprespektivniji grad u Srbiji.

\eli}: Satelit i izraelska oprema Potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da }e, ako Srbija bude morala da plati nadoknadu izraelskoj firmi za najam satelita, predlo`iti da deo tog novca bude iskori{}en za nabavku tehnologije iz Izraela. Po \eli}evim re~ima, Izrael je jedna od najuspe{nijih dr`ava kada je re~ o primeni vojne tehnologije u civilne svrhe i, u slu~aju da se mora platiti nadoknada, treba razmi{qati o nabavci takve tehologije.

Goati: Svemo} partija Predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ Vladimir Goati rekao je ju~e da u Srbiji postoji svemo} partija kao ni u jednoj drugoj demokratskoj dr`avi, da su takav polo`aj zadobile „deformi{u}i instituciju demokratskog predstavni{tva, redukuju}i parlament na skup{tinu promenqivih delegata“, i istakao da je sistem s parlamentarnog sveden na vi{epartijski delegatski, ~ime je dru{tvo postalo slabo da se uhvati u ko{tac s korupcijom“.

4

EKONOMIJA

~etvrtak27.maj2010.

MILUTIN MRKOWI]

Mora li poskupeti putarina Predlog “Puteva Srbije” da se podigne cena putarine u Srbiji za 11 odsto za sve kategorije vozila nije dovoqno obrazlo`en, izjavio je ju~e ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, isti~u}i da “nije dobro da di`emo cenu ako u okru`ewu cena putarine nije sli~na ili barem ista”.

“Danas o~ekujem ta~nu informaciju kolike su cene u okru`ewu, ali sigurno jo{ uvek te cene nisu vi{e od na{ih, pa prema tome nema logike da i mi di`emo cenu putarine”, kazao je Mrkowi}.

Sa pove}awem iznosa putarine od 11 odsto, prose~na cena putarine za putni~ki automobil iznosi}e 0,036 evra po kilometru. U javnom preduze}u “Putevi Srbije” isti~u da }e putarina u Srbiji po kilometru i posle poskupqewa od 11 odsto, biti ni`a za oko 28 odsto, u odnosu na cenu putarine u Hrvatskoj, na primer, gde putarina iznosi 0,05 evra po kilometru.

DNEVNIK

JO[ SAMO JEDNO NERE[ENO PITAWE MMF-a I SRBIJE

Bitka da penzije rastu kao i plate – Da li }e se penzije uskla|ivati s rastom plata u javnom sektoru ili ne jedino je pitawe koje je ostalo nere{eno u pregovorima Srbije i MMF – potvrdio je ju~e i {ef poslani~ke grupe Partije ujediwenih penzionera Srbije (PUPS) Momo ^olakovi}.

On smatra da je realno da prose~na penzija ima tendenciju rasta u odnosu na prose~nu platu i da bi taj odnos, koji je sada 63,6, trebalo da bude do 70 odsto. ^olakovi} je uveren u to da }e tako i biti kada se budu otvarala nova radna mesta i pove}ao broj zaposlenih, odnosno kada to dozvoli ekonomska situacija.

Konsultant Evropskog ekonomskog instituta Ekonomske komisije u Briselu Dragomir Jankovi} ocenio je ju~e da je bitno da se penzije makar uskla|uju s rastom plata u javnom sektoru, ali da je pitawe

koliko bi to Srbija mogla podneti.

– Ve}ina penzija je “na dowoj granici” i su{tina pregovora

drugih zahvatawa”, ali nije za to da Vlada pravi ve}u, pre svega, javnu potro{wu – rekao je Jankovi}.

Cvetkovi}: Sve u redu s MMF-om Pregovori sa Me|unarodnim monetarnim fondom bi}e uspe{no zavr{eni”, rekao je premijer Srbije Mirko Cvetkovi} i naglasio da }e kurs dinara ostati fluktuiraju}i.

Prema wegovim re~ima rezultat misije MMF koja se okon~ava, bi}e pozitivan, ali nije izneo detaqe tog dogovora.

“O~ekivawa za ovu godinu su da }e rast bruto doma}eg proizvoda od 1,5 odsto. Mi smo o~ekivali dva odsto i ovo je pesimisti~nija prognoza”, rekao je naglasio je premijer Srbije.

Cvetkovi} je naglasio da je sa MMF ranije dogovoreno, a to je sada i potvr|eno da se ne ide na odbranu kursa po svaku cenu ve} na ubla`avawe velikih dnevnih oscilacija.

On je dodao i da je slabiji dinar pogodovao na{em izvozu koji je pove}an od po~etka godine.

Gostuju}i u emisiji “Ka`iprst” Televizije B-92, on je ocenio da je “Evropa veoma osetqiva na veliku potro{wu, pogotovu {to se ekonom-

Vlade Srbije i MMF-a je u tome da Vlada `eli ve}u potro{wu, koju MMF ne `eli. MMF je saglasan s tim da se deficit u buxetu dopuni “iz razli~itih

Dozvolu nemaju, a ni pesak ne kradu

Pre ki{e

biju na vremenu i autoput izgrade {to pre, {to je, kako ka`e, interes i Vojvodine, i Srbije, i Evrope, po~eli su da rade, smatraju}i da je op{tinska informacija dovoqan znak da je sve u redu. ^lanica Op{tinskog ve}a u Kawi`i zadu`ena za resor po-

Poslovna ekonomija u tranziciji Univerzitet “Edukons” u Sremskoj Kamenici organizovao je ju~e nau~ni skup “Poslovna ekonomija u tranziciji”, koji je okupio u~esnike s tri univerziteta iz Srbije i sedam iz inostranstva, uglavnom ~lanova Alijanse univerziteta Centralne i Isto~ne Evrope. Namera doma}ina je da ubudu}e svake godine povodom Dana “Edukonsa” organizuje nau~nu sesiju o aktuelnoj, ali razli~itoj temi iz oblasti za koje je ovaj univerzitet specijalizovan.

– Ovogodi{wi simpozijum bavi se poslovnom ekonomijom u tranziciji i to: oblastima preduzetni{tva, marketinga, menaxmenta, turizma i sporta, te javnog sektora, bankarstva, finansija i za{tite `ivotne sredine, a prijavqeno je ~etrdesetak radova, koje smo obajvili u Zborniku – ka`e za “Dnev-

nik” prof. dr Bojan Dimitrijevi}, predsednik Nau~nog saveta ovog skupa i dekan “Edukonsovog” Fakulteta za uslu`ni biznis. – Nekoliko radova bavi se takozvanim studijama slu~aja, gde se analiziraju razli~iti aspekti problema tranzicije, pre svega u poslovnoj ekonomiji, zna~i u oblasti bankarstva, revizije, za{tite `ivotne sredine, reforme javne uprave, nekih dilema koje postoje u oblasti marketinga, menxmenta, preduzetni{tva, razvoja malih i sredwih preduze}a. Rezime svega izlo`enog na neki na~in odr`ava ono {to jesu osnovne poruke skupa i, naravno, bilo bi dobro da se te poruke razmotre na pravim “adresama”. Jer, osim teorije o tome kako ideje ne mogu promeniti svet, postoji i ona koja ka`e da ga samo ideje mogu promeniti.

V. ^.

U „Metrou“ 180 radnih mesta

iz punog kamiona i koja blokira wegovo daqe va|ewe.

Me|utim, Leko Kori}anac ka`e da }e posledwu re~ dati Ministarstvo za poqoprivredu, od kojeg o~ekuju dozvolu u {to kra}em roku da ne bi gubili dragoceno vreme i lepe dane za izgradwu autoputa.

Kori}anac dodaje da ne vidi ni{ta lo{e u tome da se autoput u Vojvodini gradi od vojvo|anskog peska koji je izvan za{ti}ene zone. Pri~a nam da su mnogo truda ulo`ili tra`e}i upravo takve lokacije, koje su “bezecovali” jo{ pre nego {to su dobili posao, ra~unaju}i, ako uspeju na tenderu, da imaju rezervisano pozajmi{te i brzo startuju. Kada do|e na red nasipawe kamena, on }e se, ka`e sagovornik, dopremati `eleznicom iz dva kamenoloma – wihovog u U`icu i Slovca kod Lajkovca.

R. Dautovi}

Kori}anac ka`e da zabrana kopawa peska ugro`ava nastavak radova jer kada se s trase kojom }e pro}i autoput skine humus, podloga mora da se zasipa peskom, na koji kasnije dolazi drobqeni kamen i asfalt. Ukoliko se pesak ne naspe odmah, a u me|uvremenu padne ki{a, sve mora da se radi iz po~etka jer se ne mo`e nasipati blatwav i mokar teren. qoprivrede Valerija Neme{Salkai tvrdi da su potvr|ene wihove pretpostavke o nelegalnoj eksploataciji peska time {to prevoznici i vlasnik zemqi{ta ne poseduju potrebne dozvole. Zbog toga je odmah anga`ovana policija, koja je pomogla da se pesak istovari

slene u javnom sektoru, Jankovi} ka`e da je re~ o socijalnoj, a ne ekonomskoj kategoriji. On smatra da bi se takva mera mogla tolerisati ukoliko je limitirana na socijalno ugro`ene kategorije, {to zna~i ako se odnosi na minimalne plate i penzije, na primawa koja su ispod nivoa potro{a~ke korpe ili nekog praga siroma{tva, koji je dr`ava odredila.

E. D.

SUBOTICA POTPISALA PROTOKOL S POZNATOM SVETSKOM KOMPANIJOM

U „PUTEVIMA U@ICE” TVRDE DA NEMA SUMWIVIH RADWI NA KORIDORU 10 KOD HORGO[A

Tehni~ki direktor preduze}a “Putevi U`ice” Leko Kori}anac izjavio je ju~e za na{ list da je izgradwa Koridora 10 i suvi{e ozbiqan posao i da su oni ozbiqna firma i deo doma}eg konzorcijuma kojem je poverena izgradwa autoputa od Horgo{a do Novog Sada, pa zbog svega toga ne bi mogli sebi dozvoliti da rade bilo {ta sumwivo, posebno da kopaju pesak tamo gde to nije dozvoqeno.

– Ne shvatamo {ta se krije iza blokade lokacije na kojoj smo po~eli da kopamo pesak, bez re~i smo na postupak policije koja je ju~e ujutro zabranila na{em bageru da skida humus ispod kojeg je pesak – ka`e Leko Kori}anac. – Prvo {to smo uradili, interesovali smo se da li je konkretna lokacija s peskom za{ti}ena zona ili ne i u op{tini su rekli da nije. Tu informaciju u op{tini Kawi`a rekli su ~oveku koji nam je ustupio svoje zemqi{te na kojem smo planirali da kopamo, Ako{u Kova~u.

Sagovornik obaj{wava da je wihova jedina krivica u tome {to su se oslonili na re~ datu u op{tini i po~eli radove pre nego {to su dobili dozvolu od Ministarstva poqoprivrede, ~ije izdavawe je u toku. Me|utim, znaju}i koliko dugo se ~eka na dozvole, a u `eqi da do-

ska kriza nikada nije re{ila na taj na~in jer je ona i nastala zbog prevelike i neodgovorne potro{we, javne i pojedina~ne”.

– Posle iskustva Gr~ke, straha [panije, Portugala i Italije i svih drugih evropskih zemaqa, to je osetqivo pitawe – rekao je Jankovi.

O efektu eventualnog jednokratnog bonusa od 2.000 do 5.000 za penzionere, odnosno zapo-

Od oktobra ove godine Subotica }e imati sedmi veliki trgova~ki centar, koji }e se nalaziti na Segedinskom putu kod Radanovca. Re~ je o kompaniji “«Metro ke{ end keri”», ~iji su predstavnici ju~e potpisali protokol o saradwi s gradom Suboticom.

Uo~i samog potpisivawa, gradona~elnik Sa{a Vu~ini} rekao je da je ovo plod vi{emese~nih priprema i razgovora dveju strana radi ostvarivawa obostrane ambicije, a koja se ti~e dovo|ewa investitora koji }e u ovom gradu videti

Podr{ka grada – „Metro“ je prepoznatqiv znak, simbol i dobar dokaz da u na{ grad dolaze i svetski renomirane kompanije – rekao je Sa{a Vu~ini}.

Dodao je da }e grad u ovom poslu pru`iti svu potrebnu logisti~ku podr{ku za kvalitetno infrastrukturno okru`ewe i pomo}i u «identifikaciji potencijalnih dobavqa~a» s teritorije Subotice. mogu}nost ostvarewa poslovnog interesa.

«Ova investicija }e, pre svega, doneti novih 180 radnih mesta, petnaest miliona evra investicije na teritoriji grada i novi imix Subotice jer “Metro” nije samo trgovinski lanac nego mnogo vi{e od prostog “du}ana”.

Re~ima da potpisivawe protokola ujedno predstavqa i in-

25. 5. 2010.

1.229,40501

vesticiju u «drugi po va`nosti grad u Vojvodini», te grad s «najizra`enijim multietni~kim karakterom» u Srbiji, predsednica Upravnog odbora “«Metroa”» Veronika Pun~eva istakla je da su

razgovori s predstavnicima grada po~eli jo{ 2008.

– «Investicijom u Subotici na{a ukupna investicija u Srbiji dosti}i }e vrednost od 120 miliona evra, a ukupan broj zaposlenih bi}e gotovo 1.500. Planiramo da prodavnicu “Metro” otvorimo u oktobru ove godine sa 180 novih radnih mesta – rekla je Veronika Pun~eva. Z. R.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (650,42 -0,78)

Promet

Sistem-FTO za{tita, Beograd

20,15

322

966

NK - 1. MAJ, Bogati}

19,86

338

3.380

Pekabeta, Beograd

19,05

1.500

Autoprevoz, ^a~ak

9,09

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,38

2.938

11.425.325

15.000

Komercijalna banka, Beograd

-0,00

30.000

1.500.000

300

12.300

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

700

1.700.306

5,19 Promena %

9.500 Cena

9.500 Promet

Agrobanka, Beograd

2,56

8.365

20.828.735

Univerzal banka, Beograd

-7,12

5.202

286.110

-12,01

3.855

385.500

Soja protein, Be~ej

-3,51

824

2.286.379

Putevi, U`ice

-7,91

1.013

62.900

Imlek, Beograd

0,00

1.300

0,00

Univerzal banka, Beograd

-7,12

5.202

286.110

Metalac, Gorwi Milanovac

0,28

2.150

606.251

Metals banka, Novi Sad

-2,94

4.952

445.662

Privredna banka, Beograd

-2,72

680

1.338.700

Meser Tehnogas, Beograd

-2,36

5.950

59.500

Tigar, Pirot

0,00

700

0,00

Alfa plam, Vrawe

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Novi kolektiv, Beograd

Energoprojekt Visokogradwa, BG Trgovina 22, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija Pionir PP Srbobran, Srbobran

-6,25

300

3.600

-4,55 Promena %

1.050 Cena

16.800 Promet

0,00

12.000

6.564.000

Soja protein, Be~ej

-3,51

824

2.286.379

-0,55

9.227

313.725

Metals banka, Novi Sad

-2,94

4.952

445.662

Telefonija, Beograd

-3,13

1.550

759.500

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

8.000

368.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

610

12.200

Kompanija Fidelinka, Subotica

1,63

250

250.265

Svi iznosi su dati u dinarima

~etvrtak27.maj2010.

GRA\ANI POSTAJU RAVNODU[NI NA RAZNE MU]KE

POKAJINA POMA@E LOKALNE SAMOUPRAVE

Korupcija u Srbiji kao „dobar dan”

Za 26 op{tina 40 miliona Pokrajinska sekretarka za lokalnu samoupravu i me|uop{tisnku saradwu Jadranka Beqan-Balaban potpisala je ju~e ugovore o dodeli finansijske pomo}i s predstavnicima 26 op{tina kojima su pare odobrene na Konkursu za sufinansirawe projekata za unapre|ewe rada lokalne uprave u jedinicama lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine.

– Konkurs je bio raspisan u aprilu i 26 vojvo|anskih op{tina je pozitivno odgovorilo na wega, tako da su stekli svi uslovi da dobiju novac pa }e po ovom konkursu biti ispla}eno 40 miliona dinara – istakla je Jadranka Beqan-Balaban. – Op{tine su pokazale visok stepen profesionalnosti, odgovornosti i zainteresovanosti za unapre|ivawe svog rada. Projekti koji su stizali bili su veoma razli~iti, ali su veoma stru~no i profesionalno odgovorili na propisane uslove, a ti~u se unapre|ewa rada informacionih kapaciteta, veb-portala, pru`awa usluga gra|anima.

Pro{le godine finansirano je osnivawe 14 uslu`nih centara u Vojvodini, a putem ovog konkursa jo{ neke op{tine }e ove godine dobiti tu mogu}nost. Osim toga, neke op{tine su iskazale potrebu za osnivawem stru~nih timova za razvoj i za implementaciju razvojnih strategija.

– Finansirawem ovih projekata zaokru`ava se proces kojim se izlazi u susret gra|anima i olak{ava komunikacija izme|u lokalnih samouprava i Pokrajine. Unutar lokalnih samouprava napravi}e se odre|eni timovi i podi}i }e se informacioni kapacitet op{tina – {to je veoma va`no, jer se odgovara wihovim potrebama, naro~ito u procesu decentralizacije i spu{tawa nadle`nosti na ni`i nivo. Ovo je na~in da se realizuje ideja o ravnomernijem regionalnom razvoju op{tina u Vojvodini – rekla je Jadranka Beqan-Balaban.

Odmah iza nezaposlenosti, siroma{tva i niskih plata, gra|ani Srbije kao najve}i problem u Srbiji vide korupciju, koja je, po mi{qewu ve}ine wih, ukorewna do te mere da su ~ak i o~ekivawa da }e skoro biti boqe veoma mala.

Iako od Vlade Srbije o~ekuju da se uhvati u ko{tac s podmi}ivawem, ve}ina gra|ana, po rezultatima istra`ivawa „Medija–Galupa“, smatra da politi~ari to ne `ele jer od wega imaju korist. @rtve korupcije su obi~ni gra|ani dok je politi~ka elita za{ti}ena, veruje 87 odsto ispitanika.

Ve}ina gra|ana ocewuje da se Srbija kre}e u pogre{nom smeru, 38 odsto finansijsku situa-

izvr{na vlast centar korupcije. U Srbiji niji uspostavqena dosledna podela vlasti, nema me|usobne kontrole, koja je u demokratskom ustrojstvu obavezna, a kada je to tako, izvr{na vlast se, logi~no, javqa kao ozbiqan izvor korupcije – obja{wava Verica Bara}. – Nemamo nezavisno sudstvo, parlament zbog politi~kih stranaka i izbornog sistema i ne poku{ava da kontroli{e izvr{nu vlast i tu smo gde jesmo. Takva situacija poja~ava mogu}nost da izvr{na vlast bude ne samo korumpirana ve} i bez ikakve odgovornosti. Zbog te sistemske korupcije i drugih nasle|enih problema do{li smo u situa-

Sve se zna U izve{tajima Saveta za borbu protiv korupcije o nepravilnostima i korupciji u procesu privatizacije, kupovine pojedinih velikih preduze}a i objekata, navedena su imena srpskih biznismena i wihovih firmi, koje su u ve}ini slu~ajeva registrovane u inostranstvu, uz obiqe dokaznog materijala kojim se potkrepquju tvrdwe do kojih je ovo antikorupcijsko telo od 2001. do danas do{lo, ali niko od nazna~enih ni dr`avnih institucija ni biznismena nije pozvan na odgovornost. Takvo pona{awe, napomiwe Verica Bara}, svakako ne doprinosi smawewu korupcije ve} je poja~ava i ~ini sastavnim delom i na~inom na koji dr`ava funkcioni{e, i tako }e biti sve dok sudska i parlamentarna vlast ne po~nu da kontroli{u izvr{nu i ozbiqnije se pozabave svakim izve{tajem antikorupcijskih tela, koja, uostalom, i postoje da bi ukazivala na korupciju. ciju opisuje kao lo{u, a vi{e od polovine smatra da se pogor{ala. Srbija je zbog izuzetno visokog stepena korupcije, ukazuje za na{ list predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}, stigla do dr`ave zarobqene korupcijom ~iji je centar izvr{na vlast.

– Gra|ani su samo potvrdili ono {to je o~igledno: da je

ciju da, spoqa gledano, imamo demokratski poredak, a unutra je jasno da je vlast zapravo nesmewiva i neodgovorna. Zato vlast i daqe povla~i pogre{ne poteze, doga|aju se ozbiqne i krupne afere, ali za to niko ne odgovara.

Savet za borbu protiv korupcije pripremio je srpskom parlamentu konkretne ~iwe-

Pan~evu deo „Petrohemije” Skup{tina grada Pan~eva odlu~ila je ju~e da dug „Petrohemije“ od 49 miliona dinara postane udeo grada u vlasni{tvu nad tim preduze}em. „Petrohemija“, koja je u restrukturirawu, taj novac duguje gradu za zakup zemqi{ta, porez na imovinu i razli~ite komunalne takse.

Odbornici su izglasali i odluke kojima se Azotari, Industriji stakla Pan~evo, „Utva avioindustriji“ i „Petrohemiji“ otpisuje 71 milion dinara za kamate po

razli~itim osnovama dugovawa gradskom buxetu.

– Odluke su donete na preporuku Vlade Srbije, da bi se ovim preduze}ima olak{ao proces restrukturirawa ili privatizacije – izjavio je ~lan Gradskog ve}a Zoran Jovanovi}, obrazla`u}i predlog za skup{tinskom govornicom.

– U situaciji kada imamo drasti~no smawewe prihoda buxeta, jedino {to mo`emo uraditi za na{u privredu je da ili otpi{emo kamate ili konvertujemo potra`ivawa.

Na ju~era{woj sednici data je i saglasnost da gradska uprava s Regionalnom privrednom komorom Pan~evo i Udru`ewem preduzetnika formira agenciju za promociju privrednih potencijala Pan~eva.

– Wen posao bi}e da efikasno predstavi mogu}nosti ulagawa u grad i privu~e neophodne investicije – rekao je pomo}nik gradona~elnika Filip Mitrovi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,457

102,507

104,865

100,149

Australija

dolar

1

66,9532

68,3196

69,891

66,7482

Kanada

dolar

1

76,3696

77,9282

79,7205

76,1359

Danska

kruna

1

13,4957

13,7711

14,0878

13,4544

Norve{ka

kruna

1

12,4377

12,6915

12,9834

12,3996

[vedska

kruna

1

10,2853

10,4952

10,7366

10,2538

[vajcarska

franak

1

70,3231

71,7583

73,4087

70,1079

V. Britanija

funta

1

117,192

119,583

122,334

116,833

SAD

dolar

1

81,6456

83,3118

85,228

81,3956

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 5. 2010. godine

nice o korupciji, iz kojih bi se jasno videlo ko je kako kupovao preduze}a kao i gde su firme koje su postale vlasnici za dr`avu veoma va`nih privrednih subjekata, ali je ta ponuda ostala neprihva}ena jer nijedna institucija kojoj se obratio nije preduzela nikakve korake da bi se utvrdilo da li je bilo korupcije, i koliko, i za to neko odgovarao. Verica Bara} podse}a na to da je Savet niz puta ukazao na neke od najve}ih srpskih biznismena i wihove poslove

koji se u Srbiji obavqaju preko of-{or kompanija, ali to niko nije `eleo da ~uje ili su, pak, predstavnici vlasti demantovali ovo antikorupcijsko telo iako je ono zvani~no savetodavni organ Vlade Srbije.

Po wenim re~ima, bez obzira na to gde neko formira firmu, su{tina je u tome da, kada posluje u odre|enoj dr`avi, mora da po{tuje zakone i pravila koji postoje.

– Svedoci smo toga da na{i biznismeni ne samo da ne moraju da po{tuju zakone i pravila ve} svoje ogromno bogatstvo i sti~u tako {to im je omogu}eno da svoj privatni interes razvijaju na {tetu dr`avnog i op{teg, a to im omogu}avaju upravo ti politi~ari koji ih ponekad, reda radi, javno prozivaju. Su{tina na{eg sunovrata i jeste u tome {to je odre|enoj grupi qudi omogu}eno da ~ini ozbiqnu {tetu dr`avi tako {to za wihove potrebe vlast donosi ili mewa postoje}e zakone da bi im omogu}ila da do|u do bogatstva. Oni to koriste jer im vlast omogu}ava da budu jo{ bogatiji, a gra|ani jo{ siroma{niji – zakqu~ila je Verica Bara}.

Q. Male{evi}

5

VESTI NBS prodao 100 miliona evra Narodna banka Srbije prodala je ju~e 100 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu da bi spre~ila prekomerene dnevne promene deviznog kursa, {to je do sada najve}a dnevna intervencija centralne banke.

Od po~etka godine NBS je na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu prodao 976,5 miliona evra, ukqu~uju}i i ju~era{wu intervenciju, objavio je NBS. Indikativni kurs formiran u prepodnevnoj trgovni devizama iznosi 103,3913 dinara za evro.

„Punto klasik” po staroj ceni Kompanija „Fijat automobili Srbija“ odlu~ila je da od danas ponudi kupcima vozilo „punto klasik“ koje se proizvodi u Kragujevcu s klima-ure|ajem, a bez pove}awa osnovne cene, po sistemu „staro za novo“.

Ovu povoqnu priliku kupci mogu da koriste od 26. maja do 30. juna, saop{tila je ta kompanija, navode}i da time `eli da potvrdi uspeh prodaje nacionalnog vozila, koje je do sada u Srbiji prodato u vi{e od 20.000 primeraka.

„Koka-Kola” monopol?

Komisija za za{titu konkurencije pokrenula je po slu`benoj du`nosti postupak protiv Industrije bezalkoholnih pi}a „Koka-Kola“ iz Beograda. Komisija treba da utvrdi da li je „Koka-Kola Helenik botling kompani Srbija“ zloupotrebila dominantni polo`aj na tr`i{tu Srbije. U obrazlo`ewu je navedeno da je Komisija, prikupqaju}i podatke od u~esnika na tr`i{tu alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, do{la do saznawa „koja osnovano upu}uju“ na to da je „Koka-Kola“ u poslovnom odnosu sa svojim kupcima i partnerima prekr{ila Zakon o za{titi konkurencije. Sporne su ugovorne odredbe kojima se utvr|uje vrsta rabata, postupak, na~in i uslovi za ostvarivawe prava na wihovu isplatu.

TE[KO VRATITI PARE I TAJKUNE U NA[U ZEMQU

DUG POSTAO GRADSKI UDEO U VLASNI[TVU

Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Poreski raj pakao i za ja~e dr`ave Srbija }e, sude}i po najavi iz kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a, preduzeti sve neophodne mere da se {to ve}i broj na{ih kompanija registruje u na{oj zemqi umesto u inostranstvu, a stru~waci upozoravaju na to da isti problem mu~i i najrazvijenije dr`ave, koje na razne na~ine poku{avaju da spre~e odlazak svojih kompanija u razne svetske „poreske rajeve“ i takozvane of-{or zone. Ve} decenijama u svetu postoje mnogi poreski rajevi, u kojima strane kompanije posluju po posebnim pravilima i sa ~itavom lepezom poreskih i drugih olak{ica.

Samo na Kipru je, neposredno pre ulaska ove ostrvske zemqe u sastav Evropske unije 1. maja 2004. godine, bilo vi{e od 61.000 of{or kompanija, a me|u wima dosta i onih ~iji su stvarni vlasnici bili poreklom iz Srbije. Nakon ulaska u sastav EU, broj of-{or firmi na Kipru je naglo smawen jer su neke ranije beneficije za vlasnike takvih kompanija ukinute zbog harmonizacije s propisima Unije.

Kipar je, me|utim, i daqe ostao, uz mnoge druge sli~ne poreske oaze, po`eqno odredi{te za mnoge inostrane biznismene, koji su, koriste}i razne pogodnosti, izbegavali pla}awe poreza u svojim zemqama i ostvarivali ekstrazaradu.

Vlasnik kompanije u of-{or zoni je u poziciji, po re~ima upu}enih me|unarodnih eksperata, da pla}a male, ili ~ak simobili~ne poreze, ako fakti~ki svoje poslovawe obavqa van mesta poreske oaze.

Skrivawe najva`nije Nije samo niska ili nulta poreska stopa ono {to privla~i mnoge svetske bogata{e u ve} pomenute i brojne druge of-{or zone ve} i ~iwenica da se u tim mestima posluje uz vrlo labavu ili nikakvu kontrolu bankarskih transakcija. To, naime, omogu}uje vlasnicima firmi da prikriju svoje stvarne prihode i ogromne sume zadr`e na vlastitim ra~unima, izbegavaju}i u zemqi gde wihove firme realno posluju, da plate porez, ili da taj izdatak zna~ajno smawe.

Podaci me|unarodnih finansijskih institucija pokazuju da sada u svetu postoji na desetine of-{or zona, a najpoznatije deluju u minijaturnim dr`avicama poput Lihten{tajna, Monaka, ali i tako jakih evropskih ekonomija kao {to su Belgija, [vajcarska, Austrija i maleni, ali finansijski veoma „potkovani“ Luksemburg. [irom Azije i Latinske Amerike tako|e postoje

brojni poreski rajevi, a najpoznatiji su u Hongkongu i Makaou, koji su formalno pod jurisdikcijom Kine, ali imaju veliku ekonomsku samostalnost.

Na londonskom samitu lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta, 3. aprila 2009. godine, usvojen je zajedni~ki stav kojim su se te dr`ave obavezale na to da preduzimaju konkretne mere ukoliko neke zemqe ne sprovedu re-

formu poreskog zakonodavstva i spre~e daqe nesmetano funkcionisawe poreskih oaza. Uprkos tom obe}awu najrzavijenijih zemaqa, prebogati tajkuni iz grupe osam vode}ih ekonomskih sila sveta (SAD, Japan, Nema~ka, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada) i daqe rado registruju svoje kompanije u of-{or zonama i, zahvaquju}i tome, uspevaju da prevare svoje mati~ne dr`ave i ne plate ogromne poreske sume.

Ruski bogata{i su, na primer, po pisawu ameri~ke {tampe, samo u prvih deset godina nakon sloma komunizma u biv{em Sovjetskom Savezu, prebacili u poreske oaze kapital vredan najmawe 500 milijardi dolara. Izvori bliski finansijskim vlastima u SAD smatraju da se bezmalo dve tre}ine svih transakcija na wujor{kom finansijskom tr`i{tu obavqa novcem iz of-{or zona.

Podaci Narodne banke Srbije za protekle tri godine pokazuju da su, na primer, firme iz na{e zemqe u tom razdobqu transferisale u of-{or zone vi{e od 250 miliona evra. Te sume su, naravno, u slu~aju zemaqa ve}ih i bogatijih nego {to je Srbija, kudikamo ve}e, i zbog toga je Nema~ka, na primer, lane pokrenula {iroku akciju da primora Lihten{tajn, Monako i [vajcarsku na otkrivawe bankarskih tajni, da bi spre~ila brojne doma}e bogata{e, ukqu~ju}i prebogate finansijske menaxere, da svoju zaradu prebacuju u poreske oaze i tako izbegnu pla}awe ogromnih suma za porez na zaradu.

E. D.

6

NOV^ANIK

~etvrtak27.maj2010.

ZAPLEWENO 600 KILOGRAMA PILETINE

OD WIVE DO VELIKIH MARKETA

Paorima otvorena vrata „Metroa” Put od wive do velikih marketa poqoprivrednici mogu lako pre}i, ali pod jednim ili, boqe re}i, tri uslova, a to su kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Ako u {aci imaju „tri K“, ne treba da brinu za plasman svoje robe, a nije iskqu~eno ni da se wihova trasa produ`i i pre|e granice Srbije, te da ono {to su proizve-

li na wivama, u ba{tama i vo}wacima prodaju i na drugim tr`i{tima.

Takvu saradwu na{i poqoprivrednici mogu ostvariti s kompanijom „Metro ke{ end keri“ u Srbiji, koja posluje u okviru „Metro grupe“ – tre}e u svetu u svojoj bran{i.

Bilo koji poqoprivredni proizvo|a~ mo`e plasirati svoju robu u „Metrou“ ukoliko

tikal obezbedimo direktno od proizvo|a~a – bez posrednika, preprodavaca ili nakupaca.

Neki poqoprivredni proizvo|a~i su u stawu da sami ispune sve navedene kriterijume, a neki se udru`uju u poqoprivredna gazdinstva da bi obezbedili potrebne koli~ine. U slu~aju da artikli ispuwavaju potrebne standarde u smislu

kvaliteta i pakovawa, mo`e se razgovarati najpre o proizvodwi pod „Metroovom“ robnom markom, a potom i o ulasku na druga, inostrana tr`i{ta, re~eno nam je u kompaniji. Recimo, trenutno se za „Metro Srbija“ proizvodi krompir pod imenom privatne robne marke.

Ina~e, u razgovoru s predstavnicima „Metroa ke{ end

Stroga kontrola „Metro ke{ end keri Srbija“ obra}a veliku pa`wu na kvalitet svojih proizvoda. Menaxeri kontrole kvaliteta kontroli{u proizvodne pogone i brinu o kvalitetu svakog artikla i pre samog po~etka proizvodwe. Kvalitet proizvoda, kao i proizvodni pogoni, kontroli{u se i kasnije, nenajavqeno, i po nekoliko puta godi{we.

A za potrebe brze distribucije vo}a i povr}a koristi se specijalizovana platforma, na kojoj se detaqno proverava kvalitet artikala, kao i distribucija u sve „Metroove“ centre ve} istog dana. mo`e da obezbedi potreban kvalitet artikala, uskla|en sa standardima kompanije „Metro ke{ end keri“, ali i potrebne koli~ine, konstantnu dostupnost, odgovaraju}e pakovawe, kao i konkurentnu cenu, obja{wavaju u kompaniji.

Kako su nam kazali, lanac proizvo|a~a iz na{e zemqe koji svoju robu plasiraju na tr`i{te preko „Metroovih“ distributivnih centara, {iri se neprestano.

Da bismo obezbedili najboqe uslove za profesionalne kupce, trudimo se da svaki ar-

keri“ ~uli smo da je saradwa s lokalnim proizvo|a~ima intezivna, a ciq joj je da omogu}i unapre|ewe i odr`awe proizvodwe kao i da svojim profesionalnim kupcima pru`i proizvode u savr{enom odnosu cene i kvaliteta.

A osim {to kroz saradwu s lokalnim proizvo|a~ima „Metro ke{ end keri“ podsti~e razvoj lokalne privrede, omogu}ava i plasman tih proizvoda na sva tr`i{ta na kojima kompanija posluje i podsti~e izvoz i pove}awe produktivnosti.

S. G.

DNEVNIK

Bataci ilegalno pre{li granicu Veterinarska inspekcija Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, po pozivu Policijske stanice Bujanovac, obavila je teritoriji te op{tine kontrolu po{iqke pi-

le}eg mesa u vozilu i tom prilikom stavqeno je van prometa 600 kilograma pile}eg mesa, ta~nije bataka, iz nelegalnog uvoza.

Protiv odgovornog lica podneta je prekr{ajna prijava, a

POLOVINA SRBIJE KOJA LETUJE, IDE U GR^KU

Br~kawe na moru i za 50 evra Vi{e od polovina Srbije, one koja }e i}i na odmor, letova}e ove godine u Gr~koj, uprkos krizi i protestima koji tresu ovu zemqu. Po podacima „Orilo-gorilo, {upqih ili punih xepova – mi na more idemo“, a Gr~ka nam je i ovog leta omiqena destinacija jer nam je, dok odlu~ujemo o tome gde }emo se br~kati, ipak cena presudna. ^etvoro~lana porodica u neko od gr~kih popularnih letovali{ta mo`e otputovati i 12 dana boraviti za 600 evra.

– Interesovawe za Gr~ku je isto kao lane u ovo doba. Imamo jednak broj prijavqenih, a jedina je razlika u tome {to se ove godine vi{e putuje automobilom – re~eno nam je u novosadskoj turisti~koj agenciji „Elnos“.

– Veliko je interesovawe i za Tunis i Egipat jer su ti aran`mani ovog leta povoqniji nego lane. Recimo, u Egiptu, u hotelu s ~etiri zvezdice, osam dana mo`e se provesti za 350 evra – ka`u u agencijama.

– Gr~ka je ipak hit. Bez obzira na sva de{avawa u toj zemqi, na{i gra|ani nisu zabrinuti.

Faktor stabilnosti ne}e se i ne mo`e odraziti na letovawe u toj zemqi. Cene nisu ni`e nego pro{le godine, a gra|ani koji koriste usluge na{e agencije mahom su se prijavili jo{ u januaru i februaru. Jer, tada su komotni – mogu pla}ati u deset rata, sami odre|uju iznos.

Uglavnom, sve otplate do 14 dana pred put – ka`u u „Elnosu“,

Jadran nam skup U anketi Nacionalne asocijacije turisti~kih agencija (JUTA), Gr~ka je zemqa markirana kao top-destinacija – vi{e od 55 odsto gra|ana Srbije se opredelilo za wu, a slede Bugarska i Turska.

Kako smo ~uli u novosadskim agencijama, za Hrvatsku je potra`wa mala jer je br~kawe u Jadranu skupo za na{e xepove, a nema jagme ni za Crnu Goru. Dodu{e, u agencijskim ponudama su uglavnom crnogorski hoteli koji su, kako ka`u na{i sagovornici, pristojni, ali im je „pristojna“ i cena. dodaju}i da u nekim smenama za Gr~ku vi{e nema mesta.

Na{i sagovornici u ovoj agenciji vele da ~etvoro~lanoj porodici za sme{taj i put do

Tele}e meso je u Srbiji, u prvoj polovini maja, bilo najskupqe u Pan~evu i Sremskoj Mitrovici i ko{talo je 795,90 dinara kilogram, dok su ga u tom periodu `iteqi Zaje~ara pla}ali 449 dinara, pokazali su podaci

Republi~kog zavoda za statistiku. Sviwsko meso je ko{talo od 289 dinara u Zrewaninu do 500 u Novom Pazaru, dok je junetina bila najskupqa u U`icu, gde je ko{tala 480 dinara, a najjeftinija u Zrewaninu, 335. Cena

le u kompaniji, napomiwu}i da meso ne bi bilo vrhunsko da nije kvaliteta grla, odnosno wihovog rasnog sastava. Tovqenici sme{teni na farmi „Petrovi} sala{„ su trorasni melezi, nastali ukr{tawem krma~a F-1

pile}eg mesa kretala se od 149 dinara u [apcu do 250 u U`icu, dok je kilogram sve`eg {arana najjeftiniji bio u Beogradu, Pan~evu i [apcu, gde je ko{tao 249 dinara, a najskupqi u Negotinu – 350 dinara.

„MONUS” I „RUBIN” U SVETSKIM FRI-[OPOVIMA

Na{e meso danskog kvaliteta

kvalitetna ishrana uz zabranu kori{}ewa odre|enih supstanci u hrani. Upotreba lekova u terapijske svrhe je kontrolisana i u velikoj meri umawena, ~ime je automatski smawen rizik po zdravqe potro{a~a, ve-

mesta Nei Pori, za 12 no}ewa, odnosno 13 dana, treba 614 evra.

I u agenciji „Maestral“ ka`u da su najtra`eniji apartmani u Gr~koj, ali veliko je intereso-

vawe i za hotelski sme{taj u Egiptu. Recimo, u maju se u Gr~ku moglo oti}i i deset dana boraviti za 50 evra, a kako se glavna sezona primi~e, cene rastu. U Egipat se ovog meseca moglo i za 200 evra, dodu{e u neki hotel ni`e kateogirije, ali, naravno, uvek vaqa imati na umu aerodromske takse i ostale dodatne tro{kove. Elem, kada se sve sabere, za letovawe u sezoni u toj zemqi, za polupansionski desetodnevni sme{taj i odlazak, potrebno je od 350 do 400 evra, o ~emu ~etvoro~lana porodica koja `ivi od srpskog proseka mo`e samo ma{tati. S. Glu{~evi}

Teletina najskupqa u Vojvodini

VRHUNSKI PROIZVODI FARME IZ STARE PAZOVE

I na{i potro{a~i odnedavno mogu kupovati sve`e sviwsko meso vrhunskog kvaliteta, ba{ onakvo kakvo pazare Danci. Re~ je o novoj vrsti mesa – „juhor premijum“, koje iz klanice samo za nekoliko sati sti`e na police „Maksi marketa“. Sviwe od kojih nastaje „juhor premijum“ sve`e meso gajene su na „Petrovi} sala{u“, odnosno poqoprivrednom dobru „Delta agrara“ „Napredak“ u Staroj Pazovi, koja je u potpunosti nalik onima u Danskoj ili Holandiji i ispuwava iste standarde.

Sve`e meso do potro{a~a sti`e iz industrije mesa „Juhor“, gde za „Dnevnik“ ka`u da su na~in na koji se proizvodi „juhor premijum“, kao i procedure i standardi koji se tom prilikom po{tuju, potvrda da je u srpskim trgovinama mogu}e kupiti meso besprekornog kvaliteta, so~no, ukusno i higijenski stopostotno ispravno, a pri tom i – doma}e.

Na „Petrovi} sala{u“ grlima je obezbe|ena nutritivno

meso je oduzeto i upu}eno na uslovno ~uvawe u rashladne komore magacina u Bujanovcu, s kojim Ministarstvo poqoprivrede ima sklopqen ugovor o saradwi, do uni{tewa u kafileriji u ]upriji.

(danski landras ukr{ten s danskim jork{irom) i nerastova rase danski durok. Meso danskog landrasa naziva se i “posno meso”, usled malog udela masno}e i prisustva omega masnih kiselina koje povoqno uti~u na kardiovaskularni sistem. Osim toga, napomiwu na{i sagovornici, za meso koje dolazi s „Petrovi} sala{a“ stru~waci ka`u i da je “mlado meso”, s obzirom na to da starost tovqenika pri isporuci iznosi mawe od 150 dana, dok je u Srbiji prosek tovqenika pri isporuci 190 dana.

Kako su novinari imali priliku da se uvere prilikom posete „Petrovi} sala{u“ – sve je pod kontrolom. U prostorije farme ne mo`e se u}i bez skidawa sve ode}e, tu{irawa i obla~ewa skafandera.

Sve ovo se radi da bi se o~uvali strogo kontrolisani uslovi gajewa, a proces proizvodwe, a i genetiku, Danci i daqe strogo kontroli{u.

S. G.

Cigarete i pi}a iz Srbije u Dubaiju

Cigarete iz in|ijske fabrike „Monus“ i pi}a iz „Rubina“ uskoro }e se na}i u fri-{opovima {irom sveta. Cigarete „de santis“ mo}i }e se kupiti na Maldivima, u Dubaiju, Indiji, Pakistanu, Hongkongu, Egiptu...

Ina~e, proizvodi „Monusa“ i „Rubina“ prodva}e se u „Helenik“ fri-{opovima i „Helenik tranzitu“, koji imaju vi{e od 30 autleta. Istovremeno, ugovorom koji su „Monus“ i „Rubin“ potpisali s lancem djuti-fri {opova „Dafri“, predvi|eno je da se brendovi srpskih fabrika pozicioniraju u evropskim objektima.

– Zajedni~ki nastup „Monusa“ i „Rubina“ daje rezultate na svim manifestacijama na kojima smo u~estvovali – rekla je zamenica generalnog direktora fabrike cigareta „Monus“ Marijana Lazi}. – Na presti`nom sajmu fri{opova „Azija Pacifik 2010“, odr`anom u Singapuru, tako|e smo postigli dobre pregovore.

Ovim potezom „Monus“ je postao ozbiqan kandidat za ~lan-

stvo u TWFA (Tax Free World Association) koji je pokroviteq i organizator presti`nih djuti-fri sajmova u Kanu i Singapuru.

– U oktobru }e se „Monus“ i „Rubin“ pojaviti kao izlaga~i u Kanu, u Francuskoj, gde }e ponuditi gostoprimstvo kupcima {irom sveta – rekla je Marijana Lazi}. – Dizajnom i kvalitetom na{ih brendova poku{a}emo da osvojimo i tr`i{te Azije.

Vaqa napomenuti da su u toku i pregovori o plasirawu „Rubinovih“ brendova na tr`i{te Kine, pre svega na aerodrom „Guangzhou Baiyun“, a zatim i u vi{e od 20 fri-{opova.

S. G.

U OKVIRU AKCIJE „POMOZI SVOM BLI@WEM”

SEZONSKI POPUST U DP „NOVI SAD – GAS”

Humanitarni koncert u Pozori{tu mladih

Prikqu~ak jeftiniji 34.542 dinara Popust od 45 procenata predvideo je DP „Novi Sad – Gas“ za budu}e potro{a~e koji zakqu~e ugovor o izgradwi prikqu~aka za prirodni gas od 1. juna do 1. oktobra, saop{teno je ju~e iz ovog preduze}a. Cena novog prikqu~ka bez PDV-a iznosi 76.760 dinara, a sa popustom bi}e 42.218 dinara. Popust se odnosi iskqu~ivo na doma}instva, a ne va`i ni za one koji ugovore otpla}uju na rate.

S. K.

U okviru humanitarne akcije „Pomozi svom bli`wem“, sutra u 20 ~asova u velikoj sali Pozori{ta mladih bi}e odr`an koncert savremene hri{}anske muzike. Organizator je Baptisti~ka crkva iz Novog Sada u saradwi sa Centrom za socijalni rad, a predstavi}e se“Lifesong“ omladinski hor studenata i sredwo{kolaca sa preko pedeset izvo|a~a.

Novosadska ~etvrtak27.maj2010.

Samo gra|anima dug zao drug ni{ta boqa situacija nije ni u javnim i javno-komunalnim preduze}ima, kojima je osniva~ grad.

Krizu sve vi{e ose}aju i politi~ke partije, sportski klubovi i razna udru`ewa gra|ana. Sve ovo potkrepquje podatak da su pomenute gradske institucije veliki du`nici za zakup prostora koji dr`i preduze}e „Poslovno prostor“. Ovim ustanovama se o~ito mo`e da prolongiraju pla}awe, jer je grad za wih doneo razne olak{ice, pa sada „Poslovni prostor“ ne zna kako da se izbori sa nesavesnim zakupcima koji duguju bez-

Na koncertu }e se prikupqati dobrovoqni prilozi nameweni deci bez roditeqskog starawa koja `ive u hraniteqskim porodicama, a mogu se uplatiti i direktno Centru za socijalni rad (primalac) na `iro ra~un 8401008761-51 -svrha uplate „Pomozi svom bli`wem“ - za hraniteqstvo.

B. P. P.

Asfaltirawe ko~i saobra}aj Zbog postavqawa zavr{nog sloja asfalta na kolovozu u Ulici Baj~i @ilinskog, ta~nije na ulazno izlaznim kracima, danas i sutra pomenuta ulica bi}e zatvorena za saobra}aj. Iz preduze}a „Put“ mole sugra|ane da zbog toga potra`e alternativne prilaze za autoput Novi Sad - Beograd i pravce za Zrewanin. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vetska ekonomska kriza S opasno je ve} zaronila u ku}ni buxet sugra|ana, a o~ito

DANAS I SUTRA U ULICI BAJ^I @ILINSKOG

malo 63 miliona dinara. Kako bi „uvijao” svoj novac „Poslovni prostor“ se na sve mogu}e na~ine trudi da animira zakupce ne bi li izvukao koji dinar. Sve ovo jako ~udi posebno ako se zna da javna i javno-komunalna preduze}a nemaju milosti prema gra|anima koji im duguju za komunalne usluge. Naime, ukoliko neki Novosa|anin ne plati svoj ra~un mo`e se lako desiti da ostane bez vode, a bogami i bez stana. Zato ~ak 90 odsto wih uredno podmiruje svoje obaveze prema gradskim preduze}ima.

Zbog toga je jo{ ~udnije {to ova preduze}a duguju novac za zakup poslovnih prostorija.

Q. Nato{evi}

ZID NA KEJU ZAVR[EN, SRE\UJE SE PARTER

„Porodicu” okru`io amfiteatar Izgradwa bedema na Keju koji }e {tititi Novi Sad od stogodi{wih voda je zavr{ena, sagra|en je ceo zid koji je bio predvi|en projektom du`ine 2.250, kao i

400 metara, zavr{eno je poplo~avawe 1.800 kvadrata staza za {etwu, a u toku su pripreme za isti posao na delu od Ulice Marka Miqanova do Ulice Milo{a Ba-

rasveta u delu od Ulice Milo{a Baji}a prema Bulevaru cara Lazara.

Zbog izgradwe odbrambenog zida potrebna je sanacije platoa

kulture, a koja predstavqa deo davne i gotovo iz~ezle graditeqske tradicije Novog Sada. Nova kompozicija kompleksa sa spomenikom izgleda}e po zavr{etku

produ`etak od 40 metara, i taj deo je spojen sa postoje}im odbrambenim nasipom u blizini Filozofskog fakulteta. Prihva}en je i zahtev izvo|a~a radova da se na mestima starih stepeni{ta, koje vode od Keja do Dunava, izgrade nova, na potesu od Bulevara Cara Lazara do uliva u Kanal DTD. Zbog visokog vodostaja jo{ uvek ne}e po~eti popravka obloge obale kod Keja, pa }e taj posao morati da pri~eka dok se Dunav ne spusti.

Uporedo sa ovim poslom Zavod za izgradwu grada po~eo je parterno ure|ewe Keja, a ve} je izgra|eno 30 parking mesta koja se nalaze posle Ulice Koza~inskog i izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Od Ulice Marka Miqanova prema Bulevaru cara Lazara na, delu dugom

ji}a. Postavqeni su i ivi~waci za biciklisti~ku i trim stazu kao i za trotoare i to u du`ini od 1.500 metara.

Tako|e, u toku su zemqani radovi i ru{ewe temeqa nekada-

i rekonstrukcija prilaza spomeniku @rtava racije, po{to se pojavila visinska razlika od oko 35 centimetara, ka`u u ZIG-u.

Osnovna koncepcija sre|ivawa platoa podrazumeva o~uvawe po-

kao mali amfiteatar, ugodan za okupqawe i dru`ewe.

Odbrambeni zid je u delu gde se nalazi spomenik prekinut oko osam metara, ~ime je stvoren prilaz u ravni trotoara na Keju.

Parterno ure|ewe prostora oko spomenika podrazumeva dva zavojite rampe sa obe strane, koje }e i}i u dubinu platoa, {irine ~etiri metra, a deo rampe je izdvojen i izgradi}e se nova, sa rukohvatima, koja }e biti pogodna za lak{e kretawe osoba sa te{ko}ama u hodu. Celom du`inom platoa uz kejski zid formirane su stepenice za sedewe koje }e ~initi ambijent teatra. Plato }e biti osvetqen svetiqkama ugra|enim u zid, a predvi|eno je i dekorativno osvetqewe spomenika i spomen plo~a.

B. Markovi}

Antikviteti u hotelu „Vojvodina” Prole}ni sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, koji organizuje Dru{tvo kolekcionara „Srpska Atina“, odr`ava se danas u hotelu „Vojvodina“ od 10 do 20 ~asova. Vi{e od 50 prijavqenih izlaga~a predstavi}e qubiteqima starina i lepih predmeta oko 15.000 eksponata. Pored prodaje, na Sajmu }e biti organizovana i besplatna procena predmeta, razmena eksponata i humanitarna prodaja rukotvorina. I. S.

U DELU FUTO[KE ULICE

Bez vode ~etiri sata Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas }e bez vode ostati sugra|ani u delu Futo{ke ulice, od Ulice

Polgar Andra{a do Bulevara cara Du{ana. Vode ne}e biti od 10 do 14 ~asova.

B. M.

V REMEPLOV

Hiqade |aka na sportskim igrama Na \a~kom igrali{tu kraj Dunava 27. maja 1939. po~ele su dvodnevne Prve sredwo{kol-

ske sportske igre Dunavske banovine. Prvog dana je dve hiqade u~enika u~estvovalo u izvo|ewu sletskih ve`bi, koje

su dobile visoke ocene sportskih stru~waka. Sutradan jo{ oko 250 u~enika iz devet gimnazija nastupilo je u deset lakoatletskih disciplina. Najboqi su bili Suboti~ani, za wima u~enici Mu{ke realne gimnazije u Novom Sadu i gimnazijalci iz Petrovgrada, dana{weg Zrewanina. Bilo je i odli~nih pojedina~nih rezultata.

Na primer, Novosa|ani Kosta Popovi} i Bogdan Garabantin skakali su s motkom u vis tri metra.

N. C.

Ve} je izgra|eno 30 parking mesta. Na delu dugom 400 metara zavr{eno poplo~avawe 1.800 kvadrata staze za {etwu. Postavqeni su i ivi~waci za biciklisti~ku i trim stazu, kao i za trotoare, u du`ini od 1.500 metara {we Carinarnice, gde se nalazio teren za bo}awe, kako bi zelena povr{ina bila iznivelisana. U sklopu izgradwe autobuskog stajali{ta kod Ulice Milo{a Baji}a trenutno se radi za{tita vodovodne cevi koja se nalazi ispod, a postavqa se i javna

stoje}e prostorno arhitektonske kompozicije sa sanacijom i rekonstrukcijom o{te}enih delova i uklawawem postoje}e uni{tene podne obloge. Za poplo~avawe }e se upotrebiti `uta „klinker“ opeka, koju je preporu~io Zavod za za{titu spomenika

U PRIVREDNOM SUDU U NOVOM SADU

Odlo`eno glasawe o ATP „Vojvodina” Privredni sud u Novom Sadu po drugi put je odlo`io glasawe poverilaca ATP „Vojvodina“ u ste~aju o izmewenom planu reorganizacije preduze}a i novo ro~i{te zakazao za 30. juni. Kao i pro{li put i ju~e je sud prihvatio zahteve dva najve}a poverioca Komercijalne i nekada{we Meridijan banke sada Kredit agrikole, da se ro~i{te odlo`i, jer jo{ nisu za-

vr{eni razgovori sa vlastima u Gradu i Pokrajini , koji kako je nagla{eno, idu u dobrom pravcu, da se me|umesni prevoz preseli sa stare autobuske kod @elezni~ke stanice na autobusku ATP „Vojvodina“, {to je i su{tina izmewenog plana reorganizacije firme. Naime u izmewenom planu pored toga {to se razra|uje po~etak rada Me|umesne autobuske stanice,

ste~ajni upravnik Nikola Pavlovi} je ponudio i olak{ice i ustupke Gradu i Pokrajini u vezi zemqi{ta i prihoda ako autobuska kona~no po~ne da radi.

Ju~e je advokat nekada{weg vlasnika ATP „Vojvodina“ Ilije Devi}a, Emir Ja{arevi} dostavio dopis Privrednom sudu, koji je Agencija za borbu protiv korupcije posla-

la Ministarstvu za infrastrukturi, tra`e}i da Ministarstvo dostavi informacije na osnovu koje dokumentacije Me|umesna autobuska stanica kod @elezni~ke stanice radi.

Agenciju interesuje pitawe statusa stanice, jer su rokovi za privremeno kori{}ewe zemqi{ta istekli i da zemqi{te nije dodeqeno na trajno kori{}ewe.

Z. Deli}

Klapa „Panon” u Sinagogi Koncert Klape „Panon” bi}e odr`an ve~eras u Sinagogi u 20 ~asova, a kao gosti nastupi}e sastav “Andesila” iz Rume.

Organizatori iz Muzi~ke omladine Novog Sada najavquju iznena|ewa, kako u repertoaru, tako i u odevnom re{ewu i pristupu sceni.

N. V.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

VOZA^I GRADSKOG PREVOZNIKA SVE MAWE BEZBEDNI

Tra`e kartu, pa dobiju batine NA [TRANDU POTREBNI SANDU^I]I ZA ^UVAWE LI^NIH STVARI

Kasete spas od lopova

Opet kre}u topli dani, pa }e mnogi Novosa|ani potra`iti spas od vru}ine na [trandu. A, u tim trenucima, ko jo{ misli na mobilne telefone, nov~anike i ostale sitnice od vrednosti koje se mahom ostavqaju na pe{kirima bez ikakvog nadzora. Ovom malom nepa`wom poseta na pla`i mo`e da se izrodi u pravu no}nu moru. Portparol u “Gradskom zelenilu” Ivan No`ini} rekao je za na{ list da nije redak slu~aj da lopovi pokradu posetioce najlep{e pla`e na Dunavu, bez obzira na obezbe|ewe koje imaju.

- Imamo slu`bu obezbe|ewa koja je obu~ena za hvatawe izgrednika i odli~nu saradwu s policijom. Me|utim kada su gu`ve velike ni obezbe|ewe ne mo`e da pazi na sve. Zato imamo u planu, da jednog dana napravimo sandu~i}e na [trandu u kojima bi se ~uvale vredne stvari. Kada }e se to desiti za sad ne mogu da ka`em

jer puno zavisi od novca – isti}e No`ini} i dodaje da su ovakvi boksovi potpuno normalna stvar na pla`ama u Evropi i svetu.

Novosa|ani se tako|e sla`u da je kra|a ~esta pojava, te da bi rukovodstvo [tranda trebalo da razmisli o ugradwi kasetama za vredne stvari. Na pitawe {ta se naj~e{}e krade, navode one uobi~ajen: nov~anike, torbice, fotoaparate i mobilne telefone. Naime, kradqivci potencijalne mu{terije kibicuju, a kada do|e pogodan trenutak krenu u akciju.

Primera radi, kada vide prazan pe{kir sa stvarima, legnu pored i uzimaju “ neprimetno” stvar po stvar.

Gra|ani ne znaju da li je ovde re~ o profesionalnim xeparo{ima, ali su ube|eni da na [trandu sigurno ima sitnih lopova i zavisnika koji kasnije te stvari prodaju budza{ta.

Q. Na

KONKURS „ZDRAV GRAD, ZDRAVI QUDI”

Fotoaparatom do vrednih nagrada Iz Kabineta gradona~elnika podse}aju da je konkurs za najlep{u fotografiju “Zdrav grad, zdravi qudi” otvoren do 3. juna, kada }e stru~ni `iri odabrati tri najlep{e. Fotografije se, zajedno s li~nim podacima (ime, prezime, broj telefona) {aqu na mejl adresu pr@novisad.rs, s naznakom “za konkurs za najlep{u fotografiju – Zdrav grad, zdravi qudi”. Svako ima pravo da po{aqe najvi{e dve fotografije.

Nagrade za prva tri mesta uru~i}e gradona~elnik Igor Pavli~i} 5. juna na Me|unarodni dan `ivotne sredine. Za osvojeno prvo mesto Grad nagra|uje sa dve ulaznice za “Egzit” festival i digitalni fotoaparat, za drugo mesto sa dve ulaznice za “Sinema siti” i kwigu s fotografijama Novog Sada, a za tre}e mesto s dve karte za Internacionalni festival alternativnog i novog teatra “Infant” i puzle s motivima Novog Sada.

I. D.

Kvartet {krabao po Banovini ^etvoro Novosa|ana uhap{eno je preksino} pod sumwom da su, neposredno pre li{ewa slobode, ispisali grafite crnim sprejom na zgradi Vlade Vojvodine. Protiv osumwi~enih \ure Z. (1977), Darka K. (1977), Dragana P. (1965) i Nede [. (1976) sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za o{te}ewe i uni{tewe tu|e stvari, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Violina i klavir u Matici Koncert violiniste Mirana Begi}a i pijaniste Bojana Martinovi}a bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova, u sve~anoj sali Matice srpske. Na programu su dela Mocarta, Dvor`aka, Taminxi}a, Ravela i Griga.

N. V.

[KOLA STRANIH JEZIKA „AKADEMI”

Intenzivni kursevi engleskog, nema~kog i ruskog Od 4. juna "Akedemi" organizuje intenzivne kurseve engleskog, nema~kog i ruskog jezika.To su kursevi od dva ~asa dnevno, odnosno 40 ~asova mese~no. Intenzivni kursevi }e se odr`avati tokom celog leta i to od 1. jula, 29. jula i 26. avgusta.Ovo su idealni kursevi za sve one koji `ele da obnoveznawe ili da rekordnom brzinom nau~e novi jezik, a wihova cena je za 50 posto ni`a od cene redovnih kurseva.

Za{to u~iti engleski, nema~ki i ruski jezik? Engleski je jezik broj jedan u svetu i to }e ostati jo{ dugo. Nema~ki je jezik kojim, kao materwim, govori oko 120 miliona qudi. U~e}i nema~ki imamo izvanrednu mogu}nost

da se zaposlimo u Nema~koj, Austriji i [vajcarskoj firmi u Srbiji ili kod wih, da studiramo i usavr{avamo se na univerzitetima i nau~nim ustanovama ovih zemaqa. Za sve koji su nekada u~ili ruski, evo prilike da obnove znawe jezika i da ~itaju literaturu, nau~ne i druge ~asopise u originalu. Iskoristite slobodno vreme rade}i na sebi.

Vreme proti~e. Napravite karijeru u~e}i strani jezik. Ako ne znate kako, do|ite u "Akademi".

Bi}ete odu{evqeni rezultatima. Upisi traju do 3. juna, a sve informacije mogu se dobiti na brojeve telefona. 42-55-42 ili 543-292 ili u Jevrejskoj ulici 22 od 9 do 21 ~as.

Ogl.

- Udru`ewe voza~a i automehani~ara Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" i sindikati u ovoj gradskoj firmi treba da se dogovore na koji na~in da se voza~i za{tite od huligana, jer sve ~e{}e nasr}u na wih tokom upravqawa autobusom. Me|u sindikatima i {oferima postoje razli~ita mi{qewa da li voza~i treba da se za{tite postavqawem kamera u autobuse, kabina izme|u voza~a i putnika ili da dobiju status slu`benog lica - kazao je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} tokom posete gradskom prevozniku, navode}i da prilikom izbora mere za{tite voza~i treba da vode ra~una koliko }e to ko{tati.

Jovanovi} je u firmu do{ao na poziv voza~a koji tra`e od wega podr{ku, u nameri da se ve} jednom stane na put obesnim putnicima, koji se sve vi{e fizi~ki obra~unavaju zbog kontrole karata. Povod da voza~i ponovo razmatraju mogu}nosti kako da se za{tite na radnom mestu jeste posledwi incident, od pre mesec dana, kada je voza~ Milan Gaji} oko 17 ~asova brutalno pretu~en. Policija je odmah uhvatila napada~a, re~eno je ju~e, a Jovanovi} je obe}ao voza~ima iz GSP-a da }e tra`iti od policije da budu jo{ savesniji u otkrivawu napasnika.

- Skrenu}u im pa`wu da Novi Sad mora biti bezbedan grad i da

voza~e imaju veze s kontrolom putnika uvedenom radi suzbijawa takozvanih {vercera.

Ina~e broj napada na voza~e gradskog prevoznika pove}an je u odnosu na lane. Prema podacima Slu`be unutra{we kontrole gradskog prevoznika ove godine registrovano je18 napada na voza~e i u 17 sluAleksandar Jovanovi} ju~e u JGSP-u ~aja je zabele`ena i Foto: S. [u{wevi} {teta na autobusima. prilikom napada na voza~a autobuLane je bilo 14 napada huligana od sa nije ugro`en samo {ofer ve} i ~ega je u 13 slu~ajeva o{te}eno putnici u vozilu - naveo je Jovanovozilo. vi} i dodao da u~estaliji napadi na Z. D.

INTERNET RA[^I[]AVA REDOVE ISPRED MATI^ARSKOG ZVAWA?

Klikom mi{a do izvoda Novi, redizajnirani internet portal “Virtuelni mati~ar” na adresi www.novisad.rs/maticar zvani~no je po~eo radi, saop{teno je ju~e iz kabineta gradona~elnika.

Preko wega gra|ani koji su zavedeni u mati~nom podru~ju Novog Sada mogu jednostavnim postupkom poru~iti izvode iz kwiga ro|enih, ven~anih, umrlih i uverewe o dr`avqanstvu.

Po naruxbini, tra`ena dokumenta dostavqaju se po{tom kao vrednosna po{iqka i tada se napla}uje usluga izdavawa dokumenata plus po{tarina.

Svaki od izvoda se poru~uje posebno.

Izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih napla}uju se ukupno po 531 dinar, od ~ega izrada ko{ta 50, republi~ka administrativna taksa 290, a 191 dinar treba izdvojiti za tro{kove po{tarine. Izrada uverewa o dr`avqanstvu ko{ta 100 dinara, {to }e, uz 500 dinara za taksu i 191 za dostavu, zainteresovane ukupno ko{tati 791 dinar. Kako je ranije za na{ list izjavila ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za upravu i propise Milena Popovi} Subi}, sve primedbe gra|ana na raniji rad virtuelnog mati~ara su iskori{tene da bi se formirao boqi portal. Ona je tom prilikom jo{ istakla da bi sada tra`eni dokumenti trebalo da stignu na ku}nu adresu u roku od sedam dana.

Tokom prethodnog vikenda server internet portala je bio zatvoren zbog prevelikog bro-

adresu gra|anima koji su dostavili dokaze o uplati tro{kova.

Izvodi iz mati~nih kwiga doneti na ku}nu adresu ko{ta}e 531dinar, a uverewe o dr`avqanstvu 791 dinar ja zahteva koji nisu mogli da se obrade na vreme. U saop{tewu iz kabineta gradona~elnika se navodi da }e svi zahtevi za izvode koji su stigli do 24. maja biti dostavqeni na ku}nu

^ITAOCI PI[U SMS

U me|uvremenu, dok je preduze}e Informatika softverski unapre|ivalo sajt virtuelnog mati~ara, ispred Mati~arskog zvawa su se posledwih meseci stvarali pove}i redovi.

Gradski zvani~nici su ovaj fenomen pravdali ~iwenicom da je ve}ina pohitala po svoje trajne izvode iz mati~nih kwiga, {to propisuje Zakon o mati~nim kwigama koji je stupio na snagu u martu. Tako|e i promenom na~ina rada {alter sale, gde se sada na jednom {alteru predaju zahtevi, dok se izvodi izdaju na susednom, a sve sa `eqom da bi se ukinulo ranije trodnevno ~ekawe izvoda. Otkad je postavqen virtuelni mati~ar, vi{e od 18.000 gra|ana je koristilo ovu aplikaciju.

N. Vukovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

O~erupani }uri}i Po novoj odluci Novosadske toplane, ako vam se ne{to pokvari u podstanici prvo uplatite u gotovom 1.700 din. za pra`wewe sistema, potom oni anga`uju "Stan" i vama ispostave ra~un za opravku. Da li }emo slede}e grejne sezone pla}ati i za cevi koje budu pucale po ulicama?

063/517... *** Za 063/523... izbori u op{tini @abaq ne samo da su bili najve}i cirkus ikad vi|en, nego i najve}a bruka za sve stranke koje su u~estvovale u wemu, a tako|e i za pokrajinu i dr`avu.

U prvom krugu izbora prosto nisi mogao imati mira u sopstvenoj ku}i od raznih aktivista stranaka. Bukvalno su qude vukli za rukav da idu da glasaju za wih (sve stranke bez izuzetka) a o raznim poklonima, po~ev od hemijskih olovaka, preko upaqa~a, rukavica za kuhiwu i {oqica za ~aj, do pili}a i }uri}a da i ne govorimo. Realno gledano, upaqa~i }e dobro do}i na zimu za potpalu vatre, kao i {oqice za mirno ispijawe ~aja ispred televizora, dok slu{amo pametovawe tih istih stra-

naka. Jedini problem su }uri}i i pili}i koje osiroma{eni narod nema ~ime da odhrani, pa }e na zimu kad do|e vreme konzumirawa istih morati 5-6 komada da stave u supu (~ast izuzeci-

*** Upozoravam sve da ne kupuju jagode, paradajz i sli~no kod uli~nih prodavaca na Bulevaru kod Maksija, koji ih prodaju po cenama ni`im od pija~nih, jer

ma koji su davali ve} odhrawene). Bruka i sramota za sve stranke!

064/2576... *** Bo`e, sva{ta. Novka Moji} bila u Domu za du{evno obolela lica ^urugu, nije ni videla {ti}enike i navodno dala Pokrajina dva miliona za dnevni boravak. A ta dva miliona dao predsednik op{stine @abaq jo{ u decembru, pa sad nije jasno da li su to ~etiri miliona ili su to dva ili se vi{e ne zna ko je to udelio.

063/523...

}e biti prevareni; po{to isti varaju pri merewu i to ~ak i do 40 posto. To naro~ito va`i za one koji se predstavqaju da su iz okoline [apca.

063/8292... *** Ka`ite deci i roditeqima te zlostavqane dece da je ve}i zlo~in {to ne znaju pravopis, nego to {to su ih monstrumi zlostavqali. Za neverovati da neko ko, kako ka`e, "prati ovo oko silovawa dece", mo`e da razmi{qa o neta~nim informacijama i nepismenim nastavnicima.

Kakvo omalova`avawe tragedi-

je ovakvim pore|ewem. Stra{no!!!

061/2985... *** Tra`im da Informatika vrati stare ra~une, na kojima se vidi broj ~lanova doma}instva kao i ukupan broj stanara u zgradi, a sve zbog potro{we vode jer je novo uvedena redizajnirana uplatnica ~ist bezobrazluk; a mo`da i lopovluk.

064/3222... *** Inicijativa SPO-a o novoj platformi done}e samo haos, razdor, probleme, a ne RE[EWE. Grad se godinama unazad delio na srezove, op{tine, MZ. 062/1758... *** Svako misli da }e drugog nadmudriti. U tome je na{a nesre}a. Nama trebaju pragmati~ari, doma}ini koji znaju {ta ovoj na{oj napa}enoj, a Bogom datoj zemqi treba.

063/7665... *** Kada }e se ukloniti ostaci pontonskog mosta, obe}ano je u aprilu-maju?

065/6402...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak27.maj2010.

9

DANAS ZASEDA GRADSKA SKUP[TINA

Za govornicom lawski buyet Na dana{woj sednici Skup{tine grada pred odbornicima }e se na}i preko trideset ta~aka, me|u kojima i zavr{ni ra~un gradskog buxeta za pro{lu godinu, akcioni plan za borbu protiv narkomanije do 2013. godine, niz izve{taja o poslovawu ustanova kulture za 2009. godinu, izmene programa poslovawa "Puta" i "^isto}e", izgled uniformi i vozila komunalne policije. Skup{tina bi trebala i da ozvani~i ugovor kojim }e Grad pokloniti novosadskoj policiji {est skutera i dva terenska vozila, da izmeni statut "Gradskog zelenila"

tako da za direktora vi{e nije uslov pet godina radnog iskustva, kao i da omogu}i izmene statuta "Radosnog detiwstva" u vezi s kriterijumima za upis dece.

Ako odbornici podr`e predlog Novi Sad }e potpisati sporazum o saradwi i formirawu regiona za upravqawe komunalnim otpadom sa Ba~kom Palankom, Ba~kim Petrovcem, Beo~inom, @abqem, Srbobranom, Temerinom, Vrbasom i Kulom. Na dnevnom redu }e se na}i i plan detaqne regulacije dela Futoga severno od Ulice carice Milice u Futogu.

S. K.

Foto A. Erski

PUTARI NASTAVQAJU SRE\IVAWE RUPA:

Prva pomo} za raskrsnice Radnici "Puta" su po hitnim inspekcijskim nalozima ju~e popravqali o{te}ene kolovoze na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Ulice Maksima Gorkog, kao i u Ulici Narodnog fronta.

U proteklom periodu ovaj posao nije mogao da se obavqa ba{ sva-

kodnevno, jer to ki{a nije dozvoqavala, ali dolaskom lepog vremena rupe se krpe redovno.

Novosadski putevi su u jako lo{em stawu, pa }e ovaj vid "prve pomo}i" svakako dobro do}i amortizerima novosadskih ~etvoroto~ka{a.

B. M.

KAKO ]E BITI SLO@ENE BOJE NOVIH GRADSKIH REDARA

Komunalna policija zeleno-siva?

Na Skup{tini Grada zakazanoj za danas bi}e razmatran i predlog oduke o uniformi i oznakama na uniformi komunalnih policajaca. Ovom odlukom predvi|eno je da komunalna policija ima ka~ket, beretku, potkapu, pantalone mu{kog i `enskog kroja sa termo ulo{kom, opasa~ sa podopasa~em, zatim sukwu, ko{uqe i majice sa kratkim i dugim rukavima.

Tako|e predlo`eno je da nose jakne sa postavom, ~arape zimske i letwe, cipele poluduboke, cipele plitke i mu{ke i `enske, rukavice mu{ke i `enske i kabanicu.

Ukoliko se predlog usvoji, komunalni policajci imali

bi beretke crne boje klasi~nog oblika sa izvezenim grbom Grada Novog Sada koji bi bio za{iven na ~eonom delu iznad levog oka. Ka~ket bi bio tako|e crne boje sa grbom grada. Kada su u pitawu pantalone bile bi tamno zelene boje, dok bi opasa~ i podopasa~em bili crne boje.

Policajke bi nosile tamno zelene sukwe, klasi~nog kroja, a du`ina bi im bila do kolena. Ko{uqe bi bile svetlo sive boje s plasti~nim dugmadima, koji bi bili svetlo sive boje, a ispod ramena bi bila za{ivena traka sa oznakom "Grad Novi Sad - komunalna policija". Majice bi bile

tamnozelene, a iste boje bi bile i jakne s kapuqa~om. Crne bi bile i ~arape, cipele i rukavice, dok bi, ki{ni mantil bio tamno zelene, a na wemu bi pisalo "Grad Novi Sadkomunalna policija".

Predvi|ene oznake na uniformu su grb grada, bex, zna~ka komunalne policije i indentifikaciona plo~ica sa prezimenom i imenom.

Razmatra}e se i odluka o boji i na~inu odr`avawa vozila, plovila i opreme komunalne polcicije. Ukoliko se usvoji, komunalni policajci ima}e slu`bene palice i lisice, zatim tablice sa natpisom "stop komunalna policija",

MALI MINISTRI U GRADSKOJ KU]I

Po~asna pozivnica za „Bejbi egzit” U susret “Bejbi egzitu”, koji }e se odr`ati za vikend na Petrovaradinskoj tvr|avi, ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} primio je ju~e u Gradskoj ku}i delegaciju ove manifestacije koju ~ine mali ministri. Mala ministarka za bubawe i prepisivawe Tamara Dmitrovi} iz Osnovne {kole “\or|e Nato{evi}” uru~ila je Milanu \uki}u po~asnu pozivnicu za wega i gradona~elnika Igora Pavli~i}a.

- “Bejbi egzit” okupqa decu koja promovi{u prave vrednosti, a to govori i moto ovogodi{weg fetivala “@ivot za peticu” i to treba da bude moto za sve, da te`i-

mo da postignemo {to boqe uspehe – rekao je ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe.

Vlada “Bejbi egzita” koju ~ine mali ministri najavili su, na devetom po redu Festivalu optimizma, dobro dru`ewe i pozvali drugare da do|u da se oprobaju u zanimqivom sadr`aju, sportu, plesu i raznim igrama.

- Ovaj festival predstavqa prestonicu talenata i znawa, a posetioci }e imati prilike da vide sve ono {to su dece tokom cele godine u~ila i pripremala – rekao je organizator “Bejbi egzita” \or|e Moji}.

I. D.

DE^JA MANIFESTACIJA U KAMENI^KOM PARKU

Olimpijada „Tata i ja”

^etvrta Olimpijada "Tata i ja", sportska manifestacija na kojoj }e se predstaviti deca, vaspita~i i stru~ni saradnici vrti}a "Zmaj" iz Sremske Kame-

nice odr`a}e se danas od 16.30 do 17.30 sati u Kameni~kom parku. Okupqawe dece i roditeqa je izme|u 16 i 16.30 sati.

B. M.

O[ „DU[AN RADOVI]”

Spremna nova informati~ka u~ionica Otvarawe informati~ke u~ionice u Osnovnoj {koli "Du{an Radovi}" bi}e uprili~eno sutra u 11 ~asova na Vidovdanskom nasequ. U~ionicu }e otvoriti ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}.

Predvi|en je i bogat program. Nastupa}e me{oviti hor "Ison", bi}e odr`an sve~ani koktel i odigrana ko{arka{ka utakmica.

B. M.

pi{taqke, baterijske lampe, foto i video opremu, ure|aje za audio i video snimawe, detektore metala. U opremu spadaju i dozimetri za merewe joniziraju}eg zra~ewa, ure|aju za merewe prisustva ugqendioksida, dvogled, zatim elektronski laserski ure|aj za merewe udaqenosti i GPS ru~ni elektronski za orijentaciju i navigaciju.

Osnovna boja vozila i plovila bi}e bela, a biciklova plava. Na svakom poreveoznom sredstvu bi}e napisano "Grad Novi Sad" i komunalna policija i to tamno zelenom bojom.

Q. Nato{evi}

Foto: A. Erski

SVE@E ASFALTIRANA ULICA JO[ ^EKA

Semafor, pa otvarawe Hopovske Hopovska ulica, iako sve`e asfaltirana i sa ~etiri trake, jo{ nije otvorena za saobra}aj, a iz Zavoda za izgradwu grada navode da }e automobili tuda mo}i da prolaze kad bude izgra-

|en semafor na raskrsnici sa Bulevarom cara Lazara. Tender je pripremqen, a ~im se pribave potrebne dozvole i saglasnosti bi}e izabran izvo|a~ radova.

S. K.

AKCIJA „TR@NICE” NA LIMANSKOJ PIJACI

Besplatno povr}e planulo Povodom promotivne kampawe "Kupujte na pijacama-zdrava hrana u zdravom telu", "Tr`nica" je ju~e ispred Limanske pijace zapo~ela akciju "Probaj ovde-kupi na pijaci".

Na pokretnoj tezgi bilo je izlo`eno sezonsko povr}e stasalo li~nim trudom poqoprivrednog proizvo|a~a iz Futoga Gordane Plawanin, ina~e korisnice tezge na Limanskoj pijaci. Ona je promovisala i besplatno delila svoje proizvode, izme|u ostalog sve`e krastavce, {argarepu, tikvice, mladi krompir i mladi luk, a nakon pola sata roba je planula.

Foto: A. Erski

SPO O SVOJOJ INICIJATIVI ZA DECENTRALIZACIJU GRADA

Hiqadu Ka}ana tra`ilo op{tinu

- Za samo jedan dan, u subotu 22. maja, vi{e od 1000 `iteqa Ka}a potpisalo je peticiju podr{ke kampawi da wihovo mesto postane sredi{te nove gradske op{tine, {to potvr|uje da su gra|ani shvatili prednosti platforme "Nove op{tine za Novi Sad" koju je pokrenuo Srpski pokret obnove - kazao je ju~e potpredsednik Gradskog odbora SPO Nemawa Starovi}. On je naglasio da su i me{tani Budisave i Koviqa, koji bi prema planu GO SPO trebalo da postanu deo nove gradske op{tine, tako|e prihvatili ideju preure|ewa teritorije Novog Sada.

^lan GO SPO i saveta MZ "Ka}" Miroslav Piqi} podsetio je da je otkad postoji pisana istorija Ka}a, ovo mesto uvek bilo administrativno sredi{te.

Me|utim, posledwih decenija nagomilali su se komunalni problemi koje }e, prema wegovim re~ima, Ka}ani efikasnije re{avati ukoliko postanu deo mawe i funkcionalnije op{tine u koju }e u}i i Budisava i Koviq, naseqa koja se suo~avaju sa istim problemima kao i Ka}.

- Ka} se nalazi na raskrsnici magistralnih putnih pravaca prema Bugarskoj, Rumuniji i Ma|arskoj. Tako|e, va`e}i Generalni

plan Novog Sada predvi|a formirawe industrijske zone na ulazu u Ka}, tako da postoji mogu}nost da to jednog dana bude visokobuxetska op{tina – objasnio je Piqi} na~ine samofinansirawa potencijalne nove komune.

Platforma GO SPO "Nove op{tine za Novi Sad" predvi|a da se teritorija Novog Sada, u skladu sa tendencijama decentralizacije {to je i evropski standard, podeli na osam mawih gradskih op{tina ~ija sedi{ta bi bila u Ka}u, Rumenki, Futogu, Veterniku, Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Klisi i gradu Novom Sadu.

I. Sabado{

- Svakodnevno izla`em svoje proizvode na Limanskoj pijaci i imam stalne mu{terije. Moja roba je uvek sve`a jer je berem uve~e a ve} ujutru iznosim na tezgu- ka`e Plawanin.

Ciq akcije koja }e i naredne nedeqe pozivati Novosa|ane na pijace je afirmisawe proizvo|a~a vo}a i povr}a kao i svih prednosti kupovine sve`ih namirnica na pija~nim tezgamarekao je pomo}nika direktora za marketing i odnose s javno{}u u "Tr`nici" Dejan Toma{evi}.

B. P. P. U SUBOTU U GALERIJI MATICE SRPSKE

Deca tragaju za mitovima U toku trajawa izlo`be "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" u subotu }e se u Galeriji Matice srpske, od 11 do 12.30 sati, odr`ati kreativna radionica za decu "Mitologija kroz anti~ku {umu". Deca }e se upustiti u potragu za tajanstvenim anti~kim mitovima prate}i znakove ispisane na drevnim mapama.

Re{avaju}i zadatke pune izazova, sazne}e interesantne i ~arobne pri~e i upozna}e se sa tajnama anti~ke pro{losti. Radionicu }e voditi kustos Sne`ana Mi{i} sa saradnicama sa Odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Qubicom Simonovi} i Du{icom Vukadinovi}. B. M.

~etvrtak27.maj2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

Foto: B. Lu~i}

Novi `ivot starih topola ^etiri monumentalne skulpture, nastale u ateqeu pod otvorenim nebom kraj Dunava, krase [trand od ovog prole}a, pridru`iv{i se tako ve} ranije napravqenim drvorezima na gradskom

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (17.30), "Qubavni yekpot" (19), "Robin Hud" (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: "Bra}a" (19), „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Sterijino pozorje, Kamerna scena "20/20" (21.30).

Pozori{te mladih velika sala "Suncokreti, gde stanuje sun~ev zrak" (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Gordana Obradovi} iz Ba~ke Palanke (de~aci).

DEVOJ^ICE: Jarmila Tot, Vera Stjepanovi}, Slavica Jevi}, Marina Maras i Ro`a Tepi} iz Novog Sada, Marica Grbi} iz Ka}a, Marija Kohanec iz Kisa~a, Dragana Peri} iz Be~eja, Slobodanka Radosavqev iz Paraga i Mirjana Geli} iz \ur|eva, DE^AKE: Tatjana Vu~eti}, Nergjivane Hajrulahi i Zorica Braun iz Novog Sada, Sla|ana [uki} iz Sivca, Rada Trivunovi} iz Mo{orina, Aleksandra Kumovi} iz Ravnog Sela i Jasmina Dimitrov iz Koviqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelica Bogoquba Velicki (1921) u 12.30 sati, Dobrila Alekse [okica (1934) u 13.15, Mileva Nikole @igi} (1926) u 14, Mejaca Hazima ^ogi} (1959) u 14.45 i Darinka Dmitra O`egovi} (1932) u 15.30 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Katica Luke Bosiqki} Padi (1953) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Nikola Mileta Kli~kovi} (1931) u 13 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Marko \ure Stankovi} (1959) u 13 sati.

kupali{tu. Pla`u su na Drugom me|unarodnom simpozijumu u Novom Sadu oplemenili vajari iz Nema~ke, Makedonije i Srbije.

Zahvaquju}i wihovoj ma{tovitosti, Novosa|ani mogu da u`i-

vaju u novim umetni~kim delima napravqenim od starih, pose~enih topola, koje }e, zahvaquju}i ovim eksponatima od drveta, i daqe `iveti na najlep{oj pla`i na Dunavu.

B. M.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]”

Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak27.maj2010.

11

SAJAM @ENSKOG STVARALA[TVA

@ene proslavile ki}eni Srem SREMSKA MITROVICA: Sajam `enskog stvarala{tva u Sremskoj Mitrovici dostojno je ju~e predstavio „ki}eni Srem i vredne ruke ovda{wih `ena, koje su na najboqi na~in pokazale da su dostojni ~uvari etno-nasle|a ovog kraja, da su wegovi najboqi promoteri i da se razvoj turizma u ovom kraju ne mo`e zamisliti bez doprinosa koji su spremna da daju brojna udru`ewa i sekcije `ena u Sremu. Na Sajmu je u~estvovalo 60 udru`ewa `ena iz svih sremskoh op{tina, a sve~ano ga je otvorio Ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin i predstavnici republi~ke i lokalne vlasti.

VESTI

Ve~e slovenske pismenosti BE^EJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej ukqu~ilo se u obele`avawe tradicionalne manifestacije „Dani slovenske kulture i pismenosti”, koja je, povodom slave posve}ene prosvetiteqima ]irilu i Metodiju ustanovqena 1985. godine, a od 1991. godine obele`ava se u 12 slovenskih zemaqa. U sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej odr`ano je „Ve~e slovenske pismenosti”, gde su prigodne besede imali predsednica Dru{tva Milena Gmijovi} o Danu slovenske pismenosti, Jelisavka [vowa je govorila o ]irilu i Metodiju, a Drenka Vender o Poreklu pisma kod slovenskih naroda. De~iji crkveni hor je svojim nastupom oplemenio program u okviru kojeg je bila i izlo`ba kaligrafskih radova u~enika be~ejske O[ „Zdravko Glo`anski” i likovnih radova O[ „Petefi [andor” iz Mile{eva.

V. J.

Sremska kulenijada [ID: U Erdeviku, kod [ida, sutra po~iwe tradicionalna, jedanaesta po redu, privredno-turisti~ka manifestacija „Sremska kulenijada”, u organizaciji Sremske privredne komore i Turisti~ke organizacije [ida, u saradwi s mesnom upravom tog sela. @iri }e ocewivati kulene u kategorijama s prirodnim i ve{ta~kim crevom, a bi}e progla{en i apsolutni {ampion „Kulenijade”. Posle sve~anog otvarawa bi}e predstavqeni proizvo|a~i hrane i pi}a, a zatim organizovana takmi~ewa u poga|awu te`ine kulena, kao i u pravqawu kobasica. Ne}e izostati ni nadmetawe u spravqawu kulena, dok }e posebnu atrakciju za najmla|e predstavqati jahawe ponija i vo`wa fijakerom.

D. Savi~in

Smenu tra`i 785 me{tana

PLATI^EVO: Oko 800 `iteqa Plati~eva potpisalo je peticiju kojom tra`i smenu direktorke O[ „Milivoje Petkovi}-Fe}ko” Marine Jezdi} zbog toga {to je otpustila dve u~iteqice. Od decembra me{tani Plati~eva ne mogu da na|u zajedni~ki jezik sa direktoricom Osnovne {kole. Spor je po~eo pre vi{e od godinu dana, kada je tada{wi {kolski odbor, na ~ijem je ~elu bio me{tanin Jovan Salati} izglasao nepoverewe direktorici zbog propusta u radu i nemogu}nosti da se slo`i sa me{tanima. Spor se nastavio kada je zbog racionalizacije trebalo otpustiti dva u~iteqa. Po{to je bodovano svih 11 u~iteqa otkaz su dobile u~iteqice Zo-

le re{ewe o tehnolo{kom vi{ku i otkaz, selo je ustalo u wihovu odbranu. Peticiju je potpisalo 785 me{tana, koji su tra`ili da se u~iteqice vrate na posao, ali i da se, zbog stalno poreme}enih odnosa razre{i direktorica {kole. Zbog ovakvih odnosa, roditeqi obustavqaju slawe dece u {kolu, pa od 11. do 16. januara u {koli u Plati~evu traje {trajk.

Tada na scenu stupa i savet Mesne zajednice Plati~evo i 12 ~lanova saveta 18. januara ove godine jednoglasno podr`ava odluku roditeqa za razre{enje direktorice Marine Jezdi}, koja je do{la u sukob sa selom oko kori{}ewa sportske hale sagra|ene na {kolskom zemqi{tu.

U~iteqice „na poslu” - Svaki dan od 24. decembra Zorica Bobar i ja dolazimo na posao i radno presedimo u zbornici. Svesna sam da je racionalizacija neophodna, ali ne na ovaj na~in. Tu`ila sam direktoricu zbog sistema bodovawa, zbog ~ega sam dobila otkaz, jer ne vidim za{to bi u racionalizaciji bio neko za{ti}en zato {to je u {kolskom odboru. Vaqda kvalitet treba da bude mera za ne~ije ocewivawe i vrednovawe. @ivim ovde u selu, a sada je anga`ovana u~iteqica koja putuje iz [apca na nastavu u Plati~evo – ka`e u~iteqica Mirjana Nedeqkov. rica Bobar i Mirjana Nedeqkov. [estoro u~iteqa je izuzeto iz racionalizacije zbog toga {to su ~lanovi {kolskog odbora te prema ~lanu 59. kolektivnog ugovora ne mogu dobiti otkaz, a isti ~lan se primewuje i na predsednika sindikata u {koli.

Kada su u~iteqice Zorica Bobar i Mirjana Nedeqkov 24. decembra pro{le godine dobi-

-Hala jo{ nije zavr{ena, ali nije namewena samo za fizi~ko vaspitawe, ve} da je mogu koristiti i sportisti iz okolnih mesta. Na Savetu smo se saglasili sa peticijom 785 gra|ana sela, koji tra`e smenu deirektorice {kole, naravno ne mo`emo je mi smeniti, ali odobravamo roditeqe koji to tra`eka`e sekretar Mesne zajednice Plati~evo Marko Pantovi}.

Pomo} onome ko poma`e sebi

prema re~ima somborskog poverenika za izbeglice Zlatka Mili}evi}a, oko 35 hiqada evra.

Gradona~elnik Deli} je pozdravio ovakvu inicijativu, naglasiv{i da se i na ovim primerima dokazuje pravilo da je najva`nije imati dobru poslovnu ideju.

- Dobra poslovna ideja na{ih sugra|ana je na{la podr{ku, jer su oni sami, pre svega, odlu~ili da pomognu sami sebi, pa su tako pomogli i drugima i svom okru`ewu. Ovo je lep gest donatora, ali svakako da oprema u vrednosti 1200 evra koliko je dobio svaki projekat, nije dovoqna da pokrije sve potrebe, tako da }emo se i mi kao lokalna samouprava potruditi da ovim vrednim qudima pomognemo da dobiju pomo} Fonda za poqoprivredu, Fonda za razvoj APVojvodine i sli~nih izvora finansirawa - najavio je Deli}.

M. Miqenovi}

VESTI Novo Milo{evo prvo u Srbiji NOVO MILO[EVO: Hor Osnovne {kole „Dr \or|e Jovanovi}” iz Novog Milo{eva, obradovao je sugra|ane pro{log vikenda, kada je na republi~kom takmi~ewu u horskom pevawu u Zrewaninu, osvojio prvo mesto. Hor pod rukovodstvom nastavnice Danijele Vrebalov i klavirsku podr{ku Lidije Daki} osvojio je simpatije `irija, koji je od mogu}ih 100, horu dodelio 97 poena.

M. Kiseli~ki

Pesnici okupirali Vrbas

Me|utim, da se slu~aj konfrontacije direktorice i sela u Plati~evu jo{ vi{e iskomplikuje direktorica je, kako ka`u me{tani podnela krivi~ne prijave protiv petoro roditeqa koji su prikupqali potpise za wenu smenu, pa su u ovda{wu policijusku stanicu na informativni razgovor pozvane me{tanke Angelina Klajn, Vlada Tomin, Toma Tomi}, Branka Maxarevi} i Biqana Kova~, {to je jo{ vi{e ra`estilo me{tane.

- Navodno, bar je tako pisalo u policijskom pozivu, postoji sumwa da smo po~inili krivi~no delo, pa je Osnovno javno tu`ila{tvo iz Sremske Mitrovice tra`ilo da budemo saslu{ane u policiji. Kao mi smo falsifikovale potpise gra|ana u peticiji. A to {to direktorica preti qudima po selu, {to se tu`i sa svim i svakim, to ne nanosi nikome {tetu- ka`e rezignirano Biqana Kova~.

Angelina Klajn nagla{ava da je direktorica Jezdi} u zavadi gotovo sa celim Plati~evom, da ide po ku}ama i sva|a se sa doma}inima {to su potpisali peticiju za wenu smenu.

- Sve ovo {to se de{ava deluje stresno na decu, peticija koju smo potpisali stigla je i do pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, tra`ili smo pomo} i od op{tine, jer sve ovo predugo traje i vi{e nije normalno. Niko protiv direktorice nema ni{ta li~no, me|utim, nije vaqda da je selo krivo, a samo direktorica u pravu – ka`e Ivanka Gvozdi}.

Poku{aj da o svemu ~ujemo i direktoricu Marinu Jezdi} nije urodio plodom. Odbila je razgovor za novine, jer se novinari woj nisu unapred najavili, a i pitala je, kako su smeli u}i u {kolsku zgradu bez wenog znawa.

S. Bojevi}

VRBAS: Ve~eras u 19 ~asova na Trgu Nikole Pa{i}a u Vrbasu sve~ano }e biti otvoren 42. Festival poezije mladih. Ovogodi{wi festival }e trajati tri dana, a u prate}im manifestacijam na}i }e se brojni programi poput „Pesni~kog mitinga”, na kojem }e se predstaviti desetak pesnika, a bi}e otvorena i izlo`ba „Paleta mladih”. U naredna tri dana Vrba{ani }e mo}i da vide dve pozori{ne predstave...Zavr{no ve~e Festivala poezije mladih bi}e odr`ano u bioskopu, sa po~etkom u 21 ~as, a u~estvova}e finalisti: Jana Aleksi}, Dragoslav Barzut, Nenad Bojkovi}, Branislav @ivanovi}, Ana Mitra{inovi}, Sr|an Orsi}, Ratko Petrovi}, Filip Stojanovi}, Vladimir Taba{evi} i Katarina Fiamengo.

N. Perkovi}

ZASEDALA SKUP[TINA OP[TINE VR[AC

IZBEGLI^KIM PORODICAMA ALAT I MA[INE

BEZDAN: Porodi~nim firmama familija Vukovi} i Te{i}, koje su izbegle sa prostora biv{e Jugoslavije devedestih godina, a sada su sme{tene u Bezdanu, prispela je nov~ana pomo} Evropske komisije, nema~ke humanitarne organizacije ASB, leskova~kog Edukativnog Centra i republi~kog Komesarijata za izbeglice. Gradona~elnik Nemawa Deli} i wegovi saradnici obi{li su poqoprivredno gazdinstvo peto~lane porodice Vukovi}, koja je na ulazu u Bezdan podigla vo}wak, vinograd i ribqak; i pogon za proizvodwu drvenih paleta Milana Te{i}a, ambiciozne organizatore vlastitog posla do kojih je do{la pomo} namewena izbeglicama za razvoj biznisa, projekta na osnovu kojeg je 29 izbegli~kih porodica koje su imale registrovanu delatnost dobilo pomo} u profesionalnom alatu i ma{inama, a ~ija je ukupna vrednost,

U ERDEVIKU, KOD [IDA, 28. I 29. MAJA

KULMINIRALI NESPORAZUMI IZME\U DIREKTORKE [KOLE I @ITEQA PLATI^EVA

Dru`ewe veterana „Jedinstva” BA^KO PETROVO SELO: Veterani Fudbalskog kluba „Jedinstvo” iz Ba~kog Petrovog Sela, konkretno generacija igra~a koja je u sezoni 1976/77. zabele`ila izuzetan rezultat plasmanom u Podru~nu ligu, po peti put organizuje majsko dru`ewe.

- Kako igra~a i ~lanova rukovodstva ima {irom Vojvodine i ovo je jedan od na~ina da se pozovu na lepu tradiciju. Jer, svojevremeno su u „Dnevniku” ~itali izve{taje sa utakmica na kojima su igrali, pa verujemo da su ostali ~itaoci omiqenog lista i da }e se odazvati pozivu, rekli su nam organizatori Petog susreta fudbalskih veterana.

Susret }e se odr`ati u subotu, s po~etkom u devet sati, a zainteresovani bi trebalo da prijave u~e{}e telefonom na broj: 6914276, 804115 i 062/410704 i uplate kotizaciju za zajedni~ki ru~ak u visini 300 dinara. V. J.

Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin na otvarawu je istakao da je ovaj Sajam, ~iji je inicijator upravo sekretarijat na ~ijem je on ~elu, kruna smotri `enskog stvarala{tva koje udru`ewa `ena organizuju samoinicijativno u brojnim sredinama u Sremu, kako bi i same u~estvovale u oboga}ivawu turisti~ke ponude ovog kraja, koji va`i za turisti~ki biser u Vojvodini.

Prikazano je mnogo toga {to predstavqa karakteristike Srema, a ve} je gotovo zaboravqeno, ali i mnogo toga {to su sremske doma}ice izma{tale i ve{tim rukama uradile.

S. Bojevi}

Kafi}i se zatvaraju u pono} VR[AC: Odbornici Skup{tine op{tine Vr{ca usvojili su odluku kojom se ugostiteqskim objektima skra}uje radno vreme te }e radnim danima fajront praviti u 23 sata, a subotom i nedeqom sat kasnije, dok }e u vreme svetkovina kao {to su Nova Godina ili „Gro`|ebal” raditi do tri sata izjutra. Oni koji se bave igrama na sre}u i zabavom mo}i }e da rade od 9 do 23 sata.

Prihva}ena je i odluka o saradwi i bratimqewu sa op{tinom Irig, kao i sporazum izme|u Ministarstva vojske Srbije i op{tine Vr{ac kojom se dosta vojnih nepokretnih dobara prenose u nadle`nost op{tine.Odbornici su odlu~ili i da se o hvatawu i sme{taju pasa i ma~aka lutalica staraju komunalni higijeni~ari. @ivotiwe }e biti sme{tene u prihvatili{te za pse, a wihovi vlasnici, uko-

Po~iwu „Dani obzorja na Tisi” NOVI BE^EJ: Po~iwu dani „Obzorja na Tisi” Dani Josifa Marinkovi}a, kulturna manifestacija, kojom se Novobe~ejci, uvek se}aju nekada{weg sugra|anina kompozitora Josifa Marinkovi}a. U Galeriji „Selo” Doma kulture op{tine Novi Be~ej bi}e otvorena izlo`ba slika Giga \uragi}a – Dile, „Vojvodina kakvu sam oduvek voleo” koju }e otvoriti Dragan Jovanovi} – Danilov, kwi`evnik - istori~ar umetnosti. U 20.30 sati bi}e sve~ano otvarawe manifestacije, a potom koncert Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}” iz Zrewanina. Na repertoaru je Bahov koncert za klavir i orkestar, Ciganska romansa dve gitare, Igra sabqe: Duet za dva dobo{a, Kvintet trombona.

M. Kiseli~ki

liko se to utvrdi, pla}a}e tro{kove hvatawa, prevoza i ~uvawa po cenovniku Op{tinskog ve}a. Uklawawe uginulih `ivotiwa, klani~nog i drugog `ivotiwskog otpada , kao i preradu obavqa}e komunalno preduze}e uz uslov da to bude rizi~no za `ivotiwe, qude i `ivotnu sredinu. Za po~asnog gra|anina op{tine Vr{ac progla{en je slikar i univerzitetski profesor Milan Blanu{a iz Novog Sada. Na-

grada za `ivotno delo uru~i}e se izvr{noj direktorki Fondacije „Hemofarm”, a Povelju grada dobi}e Udru`ewe multipleks skleroze iz Vr{ca i profesor Milan Antonijevi} koji radi na katedri za farmaceutsku analitiku Univerziteta u Grini~u u Velikoj Britaniji. Novoustanovqeno odli~je Ambasador Vr{ca ovom prilikom }e pripasti Flaminiu Farnezeu iz Pize.

R. Jovanovi}

Na kraju „Ba{ ^elik” BE^EJ: Predstavom Milivoja Mla|enovi}a „Ba{ ^elik”, u re`iji Igora Pavlovi}a i izvo|ewu De~ijeg dramskog studija Gradskog pozori{ta Be~ej, danas u 16 sati spu{ta se zavesa na takmi~arski deo 53. Majskih igara, na{e najstarije smotre de~ijeg scenskog stvarala{tva. Pre toga }e gosti iz bratskog ma|arskog grada ^ongrada u 11 sati izvesti autorsku predstavu Katalin Ferenci „Prva no} iz 1001. no}i”, a Pozori{te „Ste-

van Sremac” iz Crvenke }e se u 14 sati predstaviti „Malom Sirenom”, predstavom Qudmile Razumovske, koju su re`irali Cvijeta Jovanovi} i Zoran Radulovi}.

Me|utim, ne}e to biti i kraj ovogodi{weg dru`enja dece na sceni Gradskog pozori{ta Be~ej.

Sutra }e se odr`ati tradicionalna prate}a manifestacija, gde }e dvadesetak pred{kolskih vojvo|anskih ustanova predstaviti igrokaze.

V. Jankov

CRNA HRONIKA

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

c m y

12

U PAN^EVU UHAP[EN FUNKCIONER I PRIPADNIK NOVE SRBIJE MILANKO ANDREJI]

^lana Gradskog ve}a terete za primawe mita Funkcioneri Nove Srbije Velimir Ili} i Dubravka Filipovski izjavili su ju~e, povodom hap{ewa pan~eva~kog funkcionera i ~lana te stranke Milanka Andreji}a, da je principijelan stav NS-a da svako ko je kriv treba da odgovara, dok rukovodstvo grada ka`e da ne `eli da se me{a u rad policije.

Dubravka Filipovski je izjavila Tanjugu da je iznena|ena informacijom da je predsednik Gradskog odbora te stranke u Pan~evu Andreji} uhap{en zbog sumwe da je primio mito.

– Za mene je to iznena|ewe, ali ako se doka`e da je na bilo koji na~in zloupotrebio polo`aj, mora da odgovara. To je na{

principijalni stav, ali }e istraga pokazati svoje – rekla je Dubravka Filipovski, koja je potpredsednica NS-a.

Ili} je kazao Tanjugu da nije ~uo za Andreji}evo hap{ewe jer je bio u Kosovskoj Mitovici, isti~u}i da, "ukoliko je ne{to zgre{io, treba i da odgovara". Lider NS-a je naveo da }e i strana~ki organi, "ukoliko se poka`e da je Andreji} ne{to zgre{io, preduzeti odre|ene mere", navode}i da je re~ o disciplinskim merama.

Istim povodom oglasili su se ju~e i gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} i predsednik Gradske skup{tine Tigran Ki{, koji su naveli da ne `ele ni na koji na~in da se me-

STATISTIKA HA[KOG TRIBUNALA

Krivicu priznao svaki osmi optu`eni

HA{KI TRIBUNAL Sporazumnim priznawem krivice, koje je nedavnim izmenama Zakona o krivi~nom postupku uvedeno i u srpsko pravo, u Ha{kom sudu okon~ano je deset odsto ukupnog broja postupaka, tako {to je 19 optu`enih priznalo da je ~inilo ratne zlo~ine za koje su bili optu`eni. Oni su, potom, osu|eni na kazne mawe od onih koje bi dobili bez priznawa.

Od ukupnog broja potvrdnog izja{wewa o krivici, 17 je poteklo od srpskih optu`enika, a dva od hrvatskih. Oni su, kako navode u Tribunalu, na taj na~in i sami pomogli utvr|ivawu materijalne istine,

sud prihvati da saslu{a izja{wavawe optu`enog o krivici, mora da se uveri u to da je ono bilo dobrovoqno, da nije dvosmisleno i da ~iwenice koje iznosi ukazuju na wegovu odgovornost.

Po podacima suda u Hagu, izjave optu`enih date u prilog pozitivnom izja{wewu o krivici ~esto sadr`e informacije, ili dokaze koji su prethodno bili nepoznati zajednicama ili porodicama `rtava, a u nekim slu~ajevima, optu`eni su ~ak obja{wavali doga|aje time {to svedo~e protiv svojih sau~esnika.

Tokom ve}ine priznawa, optu`eni su se pokajali za zlo~ine koje su po~ini i u vi{e navrata izrazili nadu da }e wihovo kajawe doprineti pomirewu me|u narodima biv{e Jugoslavije.

Prvi optu`eni koji je priznao krivicu 1996. godine bio je vojnik 10. diverzantskog vo-

{aju u rad nadle`nih dr`avnih organa. Oni su u zajedni~kom saop{tewu istakli da je "po{tovawe zakona obaveza za sve gra|ane, a nadasve za nosioce javnih funkcija", dodaju}i da je na dr`avnim organima "da istra`e okolnosti u ovom slu~aju i utvrde ~iweni~no stawe u vezi s individualnom odgovorno{}u Andreji}a".

"Imaju}i u vidu kvalifikacije iznete u saop{tewu MUPa ne `elimo na bilo koji na~in da na{im izjavama uti~emo na rad nadle`nih u ovom postupku", ukazuju Martinovi}eva i Ki{.

Andreji} je uhap{en u nastavku akcije na suzbijawu korupcije zbog sumwe da je primao

mito, saop{tila je prethodno policija. Osumwi~eni, koji je u Gradskom ve}u Pan~eva zadu`en za privredu i ekonomski razvoj, od predstavnika nevladine organizacije "Prijateqi Pan~eva", kojoj je dodeqena organizacija ovogodi{we manifestacije "Pan~eva~ki karneval", zahtevao je i primio 3.000 evra. U saop{tewu je navedeno da je to uradio da bi odobrio da se milion dinara, buxetom grada namewen za tu manifestaciju, uplati na ra~un organizatora.

Lokalnu vlast u Pan~evu, koja je formirana 10. jula 2008. godine, ~ine Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija.

Pan~eva~ka op{tina

NAKON TRAGI^NE SMRTI KOD KA]KOG MOSTA U NOVOM SADU

Uhap{en osumwi~eni za ubistvo devojke Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su sino} kod Titela Miroslava D. (1985) iz Vilova osumwi~enog za ubistvo Marice N. (1977) iz Beograda ~ije je telo prona|eno preksino} u {umi kod Ka}kog mosta u Novom Sadu.

Kako nezvani~no saznajemo, devojka ima posekotinu na vratu koja u prvi mah u mraku nije prime}ena, pa se sumwalo na samoubistvo ili da je smrt nastupila davqewem. Ona je zate~ena polunaga u {ipra`ju, odnosno na improvizovanom parkingu u {umici na kojem su prostitutke pru`ale seksualne usluge. Telo je prevezeno na novosadski Institut za sudsku medicinu.

Marica je stanovala u Beogradu i Pan~evu, ali je imala i boravi{te na novosadskoj Podbari. Navodno, mogla se videti radnim danima posle podne u dru{tvu prostitutki. Bila je u braku i imala je dete. Wen nestanak prijavqen je u ponedeqak, a za wom su, po{to je niko du`e nije video, niti se odazi-

Privo|ewe Miroslava D. sino} kod istra`nog sudije

vala na mobilni telefon, tragale wena sestra i devojke koje su se okupqale kod Ka}kog mosta na ulazu u Novi Sad. Novosadska policija je, uz pripadnike @andarmerije, celu no} privodila osobe koje bi se

mogle dovesti u vezu s ovim zlo~inom i na taj na~in je i identifikovan osumwi~eni. U ovoj akciji, gotovo slu~ajno, zaplewena je i izvesna koli~ina droge, ~uli smo iz izvora bliskih istrazi.

Foto: S. [u{wevi}

Osumwi~eni Miroslav je pre desetak godina, kao maloletnik, masakrirao starca sekirom, da bi potom odle`ao u Kazneno-popravnom zavodu u Kru{evcu, saznajemo nezvani~no.

M. V.

REPORTERI „DNEVNIKA” JU^E NA PUTU OD KA]KOG MOSTA DO PETQE ZA BEOGRAD

Strah ispraznio „poligon qubavi”?

Dra`en Erdemovi}

{to je jedan od ciqeva ovog suda.

Potvrdno izja{wewe o krivici, po podacima Ha{kog suda, ukqu~ivalo je u vi{e navrata i svedo~ewe optu`enog protiv pojedinaca vi{eg ranga, ~ime je osiguravana osu|uju}a presuda

Biqana Plav{i}

da odreda vojske bosanskih Srba Dra`en Erdemovi}, koji je nakon toga osu|en na pet godina zatvora, a potom je svedo~io u vi{e postupaka pred Tribunalom i, kako navode u tom sudu, "pru`io zna~ajne i detaqne dokaze o po~iwenim

Preduhitrili sud Da su krivi priznali su: Dra`en Erdemovi}, Milan Babi}, Biqana Plav{i}, Predrag Banovi}, Ranko ^e{i}, Miroslav Derowi}, Damir Do{en, Miodrag Joki}, Dragan Kolunxija, Darko Mr|a, Dragan Nikoli}, Momir Nikoli}, Dragan Obrenovi}, Du{ko Sikirica, Milan Simi}, Stevan Todorovi} i Dragan Zelenovi}.

Jedina dva Hrvata koja su priznala krivicu su Miroslav Bralo i Ivica Raji}. najva`nijim po~iniocima zlo~ina u vreme ratova na podru~ju biv{e Jugoslavije. Osim toga, priznawe krivice {tedi vreme i novac, a mo`e i svedoke-`rtve po{tedeti stresnog iskustva svedo~ewa pred sudom. Najva`niji efekat priznawa krivice za optu`enog je taj {to ga sud ceni kao olak{avaju}u okolnost prilikom odmeravawa kazne i izri~e bla`u od one koju bi optu`eni ina~e dobio.

Sporazum o priznawu krivice je, po pravilima Tribunala, dogovor izme|u Tu`ila{tva i optu`enog, ali pre nego {to

zlo~inima". On je tada potvrdio da je nakon zauzimawa Srebrenice u julu 1995. godine u~estvovao u pogubqewu stotina nenaoru`anih bosanskih muslimana iz te enklave.

Wegov primer potom su sledili premijer SAO Krajine Milan Babi}, koji je zbog zlo~ina u Hrvatskoj osu|en na 13 godina zatvora i u toku izdr`avawa kazne preminuo, kao i Biqana Plav{i}, osu|ena na kaznu od 11 godina zatvora, koju je nedavno izdr`ala i vratila se iz {vedskog zatvora u Beograd.

Na potesu od Ka}kog mosta prema autoputu za Beograd i na samoj petqi, kao i kod dve benzinske pumpe “Avia” – prostoru gde se naj~e{}e okupqaju uli~ne prostitutke iz glavnog grada Vojvodine – ju~e posle podne nije bilo “prodava~ica qubavi”.

Radnici na benzinskoj pumpi kazali su da one preko dana na to mesto dolaze sporadi~no i bez “fiksnog radnog vremena”, a da po~iwu da se masovnije okupqaju oko 19 sati. Tokom patrolirawa reportera “Dnevnika” na licu mesta uo~ene su i policijske patrole. Po na{im nezvani~nim saznawima, policija je bila na benzinskoj pumpi i raspitivala se za sistem bezbednosnih kamera. Kamere su postavqene na pumpi s desne strane puta (iz prvca centra grada).

Ina~e, na toj poznatoj lokaciji skupi se {palir od po dvadesetak devojaka koje nude seksualne usluge, {to je, po nekim procenama, zna~ajno vi{e nego

^esto steci{te prodava~ica qubavi (arhivski snimak)

PRIJAVA U KIKINDI

Opeqe{io vi{e automobila Kikindska policija je rasvetlila kra|e iz ve}eg broja putni~kih automobila koje su se desile u no}i izme|u 4. i 5. maja ove godine u tom gradu.

Protiv Dalibora M. (1986) iz Kikinde, koji je osumwi~en da je

po~inio vi{e kra|a, osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi podneta je krivi~na prijava. Dalibor se tereti da je iz vi{e putni~kih automobila ukrao CD-plejere i druge predmete.

M. Mr.

prethodnih godina. Pretpostavqa se da su razlozi zbog ~ega se sve vi{e devojaka odlu~uju na ovakav potez ekonomska kriza, porast narkomanije, dolazak izbeglica s Kosova u grad… Me|utim, me|u prostitutkama s Ka}ke petqe registrovane su i studentkiwe, udate `ene i majke.

Me|u wima je izvestan broj maloletnica, ali i sredove~nih `ena.

Osim akcija nevladinih organizacija, ne u`ivaju nikakvu institucionalnu za{titu. Mnoge od wih ne poseduje nikakva li~na dokumenta. Kada bivaju uhap{ene zbog prostitucije, naj~e{}e im se izri~e nov~ana kazna ili zatvor u trajawu od po nekoliko nedeqa, koji odslu`uju u Po`arevcu.

U prethodnom periodu bilo je slu~ajeva da su neke od wih u ta{nicama nosile suzavac da bi se za{titile pa su iz zbog toga odgovarale pred zakonom.

D. A.

OSUMWI^ENA NOVOSA\ANKA

Pazarila bez pokri}a Protiv Nade D. (1968) iz Novog Sada sen}anska policija podnela je krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~no delo izdavawa ~eka i kori{}ewa platnih kartica bez pokri}a. Ona je osumwi~ena da je u svojstvu osniva~a

i direktora DOO "Valent drajv" iz Novog Sada, kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa za preuzetu robu izdala menicu za koju nije imala pokri}e, te da je na taj na~in sebi pribavila korist od oko 300.000 dinara.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK TRI KRA\E U JEDNOJ NO]I

U NOVOM SADU

Celo dru{tvo tereti se za drogu Novosa|anin Marko P. (1978) uhap{en je zbog sumwe da je prodao Dejanu B. iz Sremske Kamenice 1,15 gram praha u kesici, za koji se osnovano pretpostavqa da je heroin. Ovu supstancu policija je prona{ala kod Ivane I. Tako|e, Marko se tereti da je naplatio 0,68 grama heroina i Mariji T. iz Zmajeva, a u wegovom stanu policija je zatekla

sugr|anina Du{ana V. s pola grama iste materije, koju je, po krivi~noj prijavi, prodao, opet, Marko. Kod wega je prona|eno 2.500 dinara za koje se pretpostavqa da poti~u od prodaje narkotika, saop{tila je ju~e novosadska policija.

Protiv svih pomenutih osoba, osim uhap{ene, slede krivi~ne prijave u redovnom postupku.

M. V.

SPORNI SNIMAK OSNOVACA U NOVOM SADU

Seks u {kolskoj svla~ionici?

Vi{eminutni snimak seksualnog odnosa trinaestogodi{we u~enice novosadske osnovne {kole s wenim dve godine starijim drugom u {kolskoj svla~ionici pojavio se krajem pro{le sedmice me|u osnovcima, a slu~aj prijavqen je i nadle`nim slu`bama, saznajemo nezvani~no. Snimak je verovatno tajno na~iwen mobilnim telefonom, a navodno devoj~ica nije prisiqena na polni odnos.

Po{to ima mawe od 14 godina, u~enica se u pravu tretira kao dete, a zbog obqube mogu biti procesuirane i kategorije mla|ih maloletnika koje budu odgovorne, ako ima zna~ajnije razlike u du{evnoj i telesnoj zrelosti, {to se odlu~uje u postupku o svakom slu~aju posebno. Nije iskqu~no da se pred sudijom za maloletnike osumwi~eni tereti zbog iskori{}avawa lica za pornografiju i distribuirawe snimaka elektronskim putem.

Policija se jo{ nije oglasila o ovom doga|aju.

E. D.

Bogata{i (ni)su mamac za snove Po nekim stru~nim gledi{tima, stawe kriminala nije alarmantno dok ne zare|aju otmice.

Devedesetih godina pro{log veka i prvih pet ovog, iznude i srodne otmice bile su veoma ~esta krivi~na dela, koja rasvetqavaju isti policijski timovi. Sre}om, obe vrste zlo~ina s veoma ozbiqnim pretwama ~lanovima porodice, nasiqem i brutalno{}u, ipak nemaju zabriwavaju}e razmere u Ju`noba~kom okrugu, pa i Vojvodini.

Nedavno je na{ list pisao o detaqima otmice M. J. (1992), sina beogradskog biznismena koji je u Sremskim Karlovcima sedmicu dr`an u vinskom podrumu gladan i `edan, uz pretwe da }e mu se}i prste. Kako otmi~ari (sedmoro wih) nisu krili lica, mogu}e je da su po isplati otkupa planirali da ga ubiju. Sumwa se da su wegovu otmicu namestila dvojica wegovih prijateqa iz detiwstva putem „Fejsbuka“. Ovaj mladi} se sam oslobodio 15. maja, a policija je ve} bila na tragu otmi~arima, tako da su dvojica osumwi~enih uhap{ena nekoliko minuta nakon izlaska mladi}a iz podruma. Zanimqivo je da su se u ovoj, kao i u nekim drugim otmicama, me|u okrivqenima na{li i pripadnici policije, ili su prestupnici bili obu~eni u uniforme.

– Naj~e{}e su na meti poslovni qudi koji imaju ve}a primawa.

Neretko se ucewiva~i i `rtve poznaju, a ima slu~ajeva u kojima tiperi daju sve detaqe o porodi~nom imovnom stawu, kao i o `eni i deci. Tako|e, de{ava se da zelena{i anga`uju qude da vr{e pritisak na du`nike, a ovi, kad ne}e da plate velike kamate, obra}aju se policiji – ka`e za „Dnevnik“ {ef nadle`ne grupe za suzbijawe ovih

Hap{ewe osumwi~enog za otmicu

dela u kriminalsti~koj policiji novosadske Policijske uprave Ranko Markovi}.

Po re~ima na{eg sagovornika, ne postoji klasi~an profil li~nosti koji bi va`io za osobe koji se bave iznudom. Takva dela ~ine i po~etnici i vi{estruki povratnici, nasilni i brutalni profesionalci koji rade i druga dela. Na na{u opasku da me|u izvr{iocima ovih dela u Srbiji ima aktivnih i biv{ih policajaca, on ka`e da takvih slu~ajeva u novosadskoj Policijskoj upravi nema, a da }e svako ko se bavi krimanalom biti uhap{en, bez obzira na zanimawe.

- U Novom Sadu gotovo da i nema otmica - isti~e Markovi}. - To se naro~ito odnosi na period posle 2005. godine, otkako su poo{trene krivi~ne sankcije – u 2001. godini registrovano je ~ak 36 otmica u Srbiji. Desi se poneko protivpravno li{ewe slobode, ali to je sasvim drugo krivi~no delo. Tu izvr{ioci nekog odvedu i zadr`e, ali ne s motivom da se iznudi novac za otkup.

Poznatije otmice, s ozbiqnim kriminalcima, na podru~ju novo-

Istraga zbog kokaina podno Alpa Kako saznajemo, uhap{eni se sumwi~e za pripadnost “organizovanoj zlo~ina~koj organizaciji” koja je, kako se sumwa, od

Saslu{ana trojica Ju~e popodne pred istra`nog sudiju izvedene su tri uhap{ene osobe, me|u kojima je i Dragan To{i}, vlasnik dva lokala u Qubqani, koji se smatra [ari}evim glavnim saradnikom u glavnom gradu Slovenije.

Po~etak ispitivawa To{i}a potvrdio je i wegov advokat Janez Ko{~ak, prenela je agencija STA.

Pretres lokala u centru Qubqane

ski, nekoliko meseci, pri ~emu je odr`avana dobra saradwa s bezbednosnim organima susednih i drugih dr`ava, ukqu~uju}i i Srbiju. Po podacima iz pouzdanih izvora, policija je tokom istrage, u prisustvu drugih

nadle`nih istra`nih organa, obavila pretres u vi{e od 30 ku}a i drugih objekata u kojima su stanovale ili su ih koristile osumwi~ene osobe, u kojima su, izme|u ostalog, prona|eni oru`je i droga.

kriminalnih aktivnosti ostvarivala zna~ajnu finansijsku korist, deluju}i pri tom u me|unarodnim razmerama i izvan teritorije Slovenije.

E. D.

DIREKTOR SRPSKE POLICIJE MILORAD VEQOVI]

Beskompromisno protiv bandi Direktor srpske policije Milorad Veqovi} izjavio je ju~e da i hap{ewe ~lanova kriminalne grupe Darka [ari}a u Sloveniji, u nastavku akcije „Balkanski ratnik“, pokazuje da je Srbija odlu~na da se do kraja, bez kompromisa, obra~una s organizovanim kriminalom.

Veqovi} je rekao Tanjugu da je ta akcija pokazala, jo{ jednom, „odlu~nost Srbije, svih srpskih slu`bi bezbednosti i policije da }e borba protiv organizovanog kriminala biti nastavqena do kraja“.

Srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal saop{tilo je prekju~e da je u nastavku akcije „Balkanski ratnik“, u Sloveniji uhap{eno 15 osoba osumwi~enih

da su deo organizovane kriminalne grupe Darka [ari}a.

Veqovi} je naveo da je interes Srbije, bezbednosnih slu`bi, MUP-a i policije da se razbiju sve organizovane kriminalne grupe na ovim prostorima, dodaju}i da u toj borbi ne}e biti kompromisa. Po wegovim re~ima, akcija „Balkanski ratnik“ je na osnovu obave{tajnih podatataka BIA-e, policije, ameri~ke Agencije za suzbijawe narkotika (DEA) i partnerskih slu`bi pokazala da u borbi protiv organizovnog kriminala ne postoje granice.

Veqovi} je dodao i da hap{ewe u Sloveniji dokazuje da je saradwa srpskih bezbednosnih slu`bi i policije s partnerskim

Milorad Veqovi}

slu`bama i uz koordinaciju Saveza za nacionalnu bezbednost u borbi protiv organizovanog kriminala podignuta na vi{i nivo.

Akcija u Sloveniji rezultat je saradwe i me|usobnog dosta-

sadske Policijske uprave bile su po~etkom decenije. Veterni~anina Dragoslava V. 2001. godine oteo je „zemunski klan“, a pla}en

raka, ali ga je policija otela od kidnapera.

Za posledwih deset godina na ovom podru~ju bilo je dvadesetak otmica, sva ova monstruozna dela su re{ena.

Treba napomenuti da su ove godine bile dve otmice i da se one odnose na o{te}ene iz Vrbasa, koji su iz socijalane grupe u kojoj nije retkost da se ven~avaju deca i maloletne osobe uz gotovo ritualne otmice s poznatim u~iniocima, pa se one obi~no ba{ i ne mogu smatrati te{kim kriminalom koji podrazumeva organizovanu kriminalnu grupu.

Jedina otmica pro{le godine bila je 12. februara u Novom Sadu kad su dvojica mladi}a otela „stru~waka za kla|ewe“ Novosa|anina Mladena G. (1954). Obojica

Policijska statistika Od januara do aprila ove godine na podru~ju novosadske Policijske uprave registrovane su dve otmice. Lane je evidentirano jedno ovakvo krivi~no delo, a godinu ranije nijedno. ^etiri otmice su zabele`ene 2007. godine, dok se godinu pre dogodila jedna. Sva ova dela su rasvetqena.

Tako|e, za prva ~etiri meseca na podru~ju novosadske Policijske uprave regisistrovano je 11 iznuda, `argonski nazvanih reket, od kojih su za sada ostale nerasvetqene dve.

Tokom pro{le godine registrovano je 26 (godinu pre – 36) krivi~nih dela iznude. Od pro{logodi{wih 26, osam je prijavqeno po N. N. izvr{iocu, i svih osam su pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uspe{no re{ili. je otkup od dva miliona maraka.

Iste 2001. 19. januara za otkup Bogdana R. i wegove supruga Jelene tra`eno je 200.000 maraka, 19. aprila 2001. godine za slobodu mladog Novosa|anina Bojana M. otkup je bio 980.000 maraka a za Podgori~anina Du{ana K., otetog 18. marta iste godine u Novom Sadu tra`eno je 3,4 miliona ma-

osumwi~enih, Stevan S. (1984) iz Iriga i Goran Z. (1978) iz Pe}inaca, uhap{eni su do 22. aprila.

– Ina~e, policija se ne dr`i po strani kad porodica ne prijavi otmicu, ve} radi i postupa kao i kod svakog dela koje se goni po slu`benoj du`nosti ili privatnoj tu`bi, ali veoma obazrivo – obja{wava Markovi}.

M. Vuja~i}

PRESUDOM VI[EG SUDA U BEOGRADU

NAKON RAZBIJAWA KLANA DARKA [ARI]A U SLOVENIJI

Kako saznaje “Dnevnik”, u Sloveniji je pokrenuta krivi~na istraga protiv grupe prekju~e uhap{enih koji se sumwi~e za ume{anost u nezakonit promet opojnim drogama, te s tim u vezi povezanost s odbeglim Pqevqakom Darkom [ari}em koga Tu`ila{tvo u Srbiji tereti kao jednog od oranizatora me|unarodne kriminalne organizacije za krijum~arewa kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu.

Po informacijama na{eg lista, prekju~era{wu akciju u Sloveniji u oblasti suzbijawa ilegalnog prometa narkotika izveli su sinhronizovno policajci Qubqane, Kopra i Krawa i tom prilikom je uhap{eno 14 osumwi~enih, starosti izme|u 25 i 40 godina, a svi su gra|ani Republike Slovenije.

“Dnevnika” iz pouzdanih izvora saznaje da je pretkrivi~na istraga slovena~ke policije, koja je uspe{no realizovana prekju~e, pripremana sistemat-

13

OTMICE I IZNUDE U NOVOM SADU SVE RE\E

^enejac osumwi~en za lopovluk Policija je zadr`ala do saslu{awa kod istra`nog sudije Vladimira B. (1972) sa ^eneja pod sumwom da je u no}i izme|u utorka i srede po~inio tri kra|e u Petrovaradinu. Vladimir se tereti da je tom prilikom prisvojio oko 12.000 dinara, nakit i mobilni telefon, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

~etvrtak27.maj2010.

vqawa dokaza Tu`ila{tva za organizovani kriminal Srbije i slovena~kog Vrhovnog dr`avnog tu`ila{tva – Odeqewa za borbu protiv organizovanog kriminala, navodi se u prekju~era{wem saop{tewu srpskog resornog tu`ila{tva. Dokazi su pribavqeni od ameri~ke DEA-e, Bezbednosno-informativne agencije Srbije i slovena~kih bezbednosnih slu`bi, a pretresawem stanova osumwi~enih prona|eni su novac, opojna droga i vatreno oru`je.

U akciji „Balkanski ratnik“ u oktobru pro{le godine zapleweno je vi{e od 2,5 tone kokaina u Ju`noj Americi, navedeno je u saop{tewu Tu`ila{tva.

Zbog de~je pornografije 32 meseca zatvora Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e Nikolu Mili}a na dve godine i osam meseci zatvora zbog distribucije de~je pornografije putem Interneta i iskori{}avawa maloletnika za pornografiju.

Mili}u, koji je ina~e apsolvent kwi`evnosti na Filolo{kom fakultetu, produ`en je pritvor do upu}ivawa u ustanovu za izdr`avawe kazne. Presudom, koju je izrekao sudija Aleksandar Tre{ewev, utvr|eno je da je Mili} izme|u 14. decembra pro{le godine i 24. marta ove posedovao pornografski materijal – osam DVD-a – sa snimcima de~aka i devoj~ica i da je deo tog materijala putem Interneta („eDonky2000“) u~inio dostupnim drugim korisnicima mre`e.

Sud je Mili}u oduzeo dva hard-diska, osam DVD-a i ve}i broj fotografija.

(Tanjug)

JO[ JEDAN PRIPADNIK [ARI]EVE GRUPE BEZ IMOVINE

Joksovi}u oduzeto zemqi{te na Zlatiboru i u Mionici Specijalni sud u Beogradu doneo je odluku kojom je prihvatio zahtev Tu`ila{tva za organizovani kriminal da se privremeno oduzme imovina okrivqenom Neboj{i Joksovi}u, jednom od osumwi~enih za pripadnost grupi Darka [ari}a, i to plac na Zlatiboru pov{ine oko pet hektara, te ve}i broj parcela, ukupne povr{ine oko 38 hektara, na teritoriji op{tine Mionica.

Kako saznajemo, sudskim re{ewem Joksovi}u je privremeno oduzet plac na Zlatiboru preko puta hotela „Olimp“, na samom ulazu u Turisti~ki centar, ukupne povr{ine pet hektara, 47 ari i 95 kvadratnih metara. Plac se nije vodio li~no na Joksovi}a ve} na ime firme ~iji je osniva~ i direktor, „Dont plus“ iz Beograda, registovanu kao Dru{tvo za gra|evinarstvo, turizam i ugostiteqstvo. Po podacima iz postupka, za plac je s ra~una firme „Dont plus“ pla}eno 8.126.037 dinara.

Po pouzdanim informacijama, svojevremeno je „Dont plus“ planirao izgradwu apartmana na toj atraktivnoj turisti~koj lokaci-

ji, ali je to postalo deplasirano posle Joksovi}evog hap{ewa.

Istim re{ewem Specijalnog suda, Joksovi}u je na teritoriji op{tine Mionica oduzeto 30 parcela, ~ija je ukupna povr{ina 38 hektara, 38 ari i 81 kvadratni metar. Posle dokaza koje su na ro~i{tu pred Specijalnim sudom prezentovali okrivqeni Joksovi} i Tu`ila{atvo za organizovani kriminal, sud je odlu~io da prihvati zahtev Tu`ila{tva za privremeno oduzimawe zemqi{nih parcela, uz ocenu da su Joksovi}evi zakoniti prihodi u nesrazmeri s wegovom imovinom.

Kako saznajemo, Direkcija za oduzetu imovinu }e i ove privremeno oduzete parcele dati u zakup, kao i ve}inu ostalih brojnih nepokretnosti dosad oduzetih od Darka [ari}a i ostalih okrivqenih u istom predmetu. Okrivqeni Joksovi} je tako|e na spisku lica protiv kojih je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sredinom aprila podiglo optu`nicu u predmetu „[ari}“, a u pritvoru je od 27. januara ove godine, kada je uhap{en u Beogradu.

J. J.

KULTURA

~etvrtak27.maj2010.

c m y

14

DNEVNIK

„DERVI[ I SMRT” IZ TURSKE U PROLOGU STERIJINOG POZORJA

Iz autenti~nog ugla Smr}u Ahmeda Nurudina, Selimovi}evog ~uvenog dervi{a, zatvoren je krug kwige, wenog

dena turska verzija kod nas dobro poznate pri~e. Utoliko zanimqivija, zato {to se sam Se-

limovi} bavio vremenom u kojem je Bosna bila pod turskom vla{}u, te je i samim tim celi

Foto: B. Lu~i}

naslova i smisla u kojem jedan sveti, pa time i vi{i tip ~oveka, tra`i istinu, ~vrsto tlo u svetu u kojem samo privid, ~ini se da postoji. Gotovo da nema filozofi~nije, a literarno lep{e kwige od Selimovi}evog proslavqenog ostvarewa.

Nakon pro{logodi{we predstave "Dervi{ i smrt" Narodnog pozori{ta, u re`iji Egona Savina, preksino} je na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, ovaj put u prologu, a ne u takmi~arskom programu, izve-

Danas na Pozorju - 10 ~asova - Otvarawe izlo`be "Scena, maska, kostim, lutka" Centra za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine i Sterijinog pozorja, gorwi foaje scene "Jovan \or|evi}" SNP -a - 12 ~asova - Okrugli sto kritike: Predstava "Kosa", gorwi foaje scene "Jovan \or|evi}" SNP-a - 11 do 14 sati i od 16 do 19 - Radionica dramskog teksta / "Sre}ni krajevi", Art klinika u Gr~ko{kolskoj - 19 ~asova - Me|unarodna selekcija: predstava "Fedra fitnes"(Ma|arska), Fitnes centar "Ister", Filipa Vi{wi}a 5 - 21.30 ~asova - Me|unarodna selekcija: "20/20" (Rumunija), Kamerna scena SNP-a

DANAS U SOMBORU POVODOM JUBILEJA

Simpozijum o Lazi Kosti}u Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine u saradwi sa Zajednicom pisaca Sombora, Srpskom ~itaonicom „Laza Kosti}“ i ZUS Korijeni organizuje simpozijum posve}en kwi`evnom delu Laze Kosti}a: Simpozijum o Lazi Kosti}u (1841–1910), povodom stogodi{wice smrti.Simpozijum }e se odr`ati danas u Somboru, u prostorijama Srpske ~itaonice „Laza Kosti}“, ^itaoni~ka 2 (od 10.30 do 13 i od 15 do 18 sati) Laza Kosti} je jedan od najistaknutijih romanti~ara u na{oj kwi`evnosti, prevashodno pesnik, pozori{ni pisac, esteti~ar, kriti~ar, novinar, prevodilac, kao i istaknuta li~nost u poqu nacionalnog rada i afirmacije politi~kih i kulturnih interesa prekodunavskih Srba.Iako je Kosti}ev rad osvetqavan iz razli~itih uglova i u velikoj meri afirmisan i istra`en, postoji jo{ veliki broj tema i pitawa zna~ajnih za na{u kwi`evnu nauku i istoriju kulture.

Najavqeno je da }e u radu simpozijuma u~estvovati:prof. dr Milo{ Kova~evi}, prof. dr Nikola Strajni}, prof. dr Gojko Te{i}, prof. dr Nikola Grdini}, prof. dr Ivan Negri{orac, dr Jelena Kosanovi}, prof. dr Tihomir Petrovi}, prof. dr Zoran \eri}, prof. dr Alpar Lo{onc, prof. dr Damir Smiqani}, prof. dr Sne`ana [aran~i}-^utura, dr Stojan Berber, Jovan Zivlak, Frawa Petrinovi}, David Kecman Dako i Milenko Popi}.

Na simpozijumu }e se raspravqati o pesni~kom delu Laze Kosti}a, wegovom pripoveda{tvu, odnosu prema jeziku, esteti~kim i filozofskim radovima, kao i o pojedinim aspektima Kosti}evog rada u poqu kulturne i politi~ke borbe za prava prekodunavskih Srba.

Prilozi sa simpozijuma bi}e objavqni u ~asopisu "Zlatna greda" kao i u posebnom zborniku.

IN MEMORIAM

Preminula Dobrila [okica Dobrila [okica, prvakiwa Drame Srpskog narodnog pozori{ta u penziji, preminula je 25. maja u Novom Sadu. Ro|ena je 1934. u Kragujevcu, a nakon osnovnog {kolovawa u Beogradu, Dr`avnu pozori{nu {kolu zavr{ila je u Novom Sadu (1950 – 1954), u klasi profesora Slavka Simi}a i Qubice Ravasi.Prvi anga`man dobija u somborskom Narodnom pozori{tu (1954), i ve} godinu dana kasnije postala stalni ~lan Drame SNP -a, na ~ijoj sceni ostvaruje vrlo zapa`ene i zna~ajne uloge, “{iroke izra`ajne amplitude”.

Po re~ima dr Petra Marjanovi}a, Dobrila [okica je “glumica sna`nog temperamenta, visokog stepena koncentracije, prirodno dobro postavqenog glasa i sposobna za uverqivu gluma~ku transformaciju". Dobrila [okica osta}e upam}ena po mnogim ulogama koje su joj donele epitet jedne od najboqih glumica na srpskom pozori{nom prostoru, ali me|u najzapa`enijima su svakako weno tuma~ewe Feme u predstavi “Pokondirena tikva” i Gazdarice u “Velikom Maku”, u antologijskim re`ijama Dejana Mija~a.

Pozori{na publika i stru~na pozori{na javnost pamti}e

je i po ulogama: Praqe (“Pesma”), Mil~ike (“Rodoqupci”), Lize Kari (“^arobwak koji donosi ki{u”), Agafje Tihonovne (@enidba), Vere (“Intimne pri~e”), Perse (“Pop ]ira i pop Spira”), Natalije (“Tri

sestre”, Pele (“Zla `ena”), Kva{we (“Na dnu”), Simke (“O`alo{}ena porodica”)...

Vi{estruka dobitnica nagrade Udru`ewa dramskih umetnika Vojvodine, Dobrila [okica je dva puta dobila i Zlatnog }urana na Danima komedije u Jagodini (Fema, Spasi}ka u “Uje`u”), kao i Okto-

barsku nagradu grada Novog Sada (1969), Zlatnu medaqu “Jovan \or|evi}” (SNP) za celokupan umetni~ki rad (1987), i nagradu “Branislav Nu{i}” za `ivotno delo (1998) i za celokupan umetni~ki rad (1987).

"Glumac stvara `ivot iz ne~ega {to tu postoji, od realnog pravi irealno. To je kod Dobrile [okice uvek bilo prisutno, jer je imala veliku veru u ono {to radi, imala je imaginaciju da o`ivi te ~iwenice i, {to je naro~ito va`no, umela je odli~no da mewa, ’{alta’ te odnose u igri, rekao je za ovu veliku glumicu rediteq Dejan Mija~.

Egon Savin je govorio o woj da je "mnogo vi{e od dobre glumice. Delova}e neumereno i preterano, ali (ona) gotovo genijalno ose}a pozori{nu scenu. Ta mera intuicije, energije, scenske pameti, koja ne samo da odigra i tuma~i lik, nego istovremeno svojom igrom protuma~i predstavu, sve slojeve komada i sve ono {to jedan rediteq o jednom pozori{nom komadu mo`e misliti i ose}ati..."

Komemoracija povodom smrti Dobrile [okice je danas u 11 sati u Srpskom narodnom pozori{tu, a sahrana u 13.15 na Novom grobqu u Novom Sadu.

ugo|aj - od religije do dru{tvenih okolnosti, ure|en po isto~wa~kim principima, koji su na Pozorje do{li, {to bi se reklo, iz prve ruke.

Ako za trenutak Selimovi}eva ontolo{ka i eti~ka pitawa preselimo u poqe estetike, domen teatra, pozori{nog jezika, iznenadili bi se koliko turski kontekst, poetika rediteqa Nurulaha Tunxera, deluje druga~ije u odnosu na lokalni, pa ~ak i {iri regionalnoevropski kontekst. Na stranu to {to je Tunxer po osnovnoj vokaciji scenograf i kostimograf, pa je "Dervi{ i smrt" Gradskog pozori{ta "Koxaeli" iz Izmita izme|u scenske tmine i svetla iznedrila mno{tvo slikovitih, vizuelno uzbudqivih re{ewa, od onih koji na planu garderoba i kapa autenti~no predstavqaju svet epohe, do onih koji putem savremenih medija (projekcije, zvu~ni i svetlosni efekti) oboga}uju postavku mizanscena.

Specifi~nost svo|ewa govorne radwe, gesta u niskomimetski odnos prema glumi, osnovne su karakteristike izraza koji vi{e nego o~igledno pripada razli~itom kulturnom kodu. Mnogo vi{e anti~kog pripoveda~kog i postamentnog/ u-stavu, ima u turskoj igri, mnogo vi{e muzike, dok se dramski momenat, upitanost ~oveka pred vlastitom sudbinom, vremenom i svetom, scenski nudi u brzom ritmu, sa jednom nepateti~nom distancom.

I. Buri}

Izlo`be Sterijinog pozorja Stogodi{wicu od ro|ewa na{eg poznatog pisca Me{e Selimovi}a Sterijino pozorje je obele`ilo u danu pre zvani~nog po~etka festivala. U svojevrsnom prologu Pozorja, posve}enom Me{i Selimovi}u, najpre je otvorena izlo`ba Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije "Me{a Selimovi} u pozori{tu" autorke Olge Markovi}, posve}ena ovom cewenom piscu, na kojoj su, izme|u ostalog, izlo`ene fotografije iz predstava ra|enih po wegovim poznatim romanima "Dervi{ i smrt" i "Tvr|ava". Izlo`bu je otvorila Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}.

Nakon toga, Gradsko pozori{te "Koxaeli" iz Izmita u Turskoj izvelo je na sceni "Pera Dobrinovi}" SNP predstavu "Dervi{ i smrt" po ~uvenom romanu Me{e Selimovi}a, u adaptaciji na{eg ministra kulture Neboj{e Bradi}a, koji je i prisustvovao predstavi, kao i di-

plomate Ambasade Turske u Beogradu.

Trijenalna izlo`ba pozori{nog plakata i grafi~kog oblikovawa, trinaesta po redu, otvorena je sino} u dowem foajeu scene "Jovan \or|evi}" SNP -a neposredno pre sve~anog otvarawa 55. Sterijinog pozorja na kojoj su uru~ene i nagrade.

Plakati su grupisani u tri kategorije: "[tampani pozori{ni plakat", "Celovita grafi~ka slika pozori{ta ili pozori{ne predstave, odnosno sistematsko negovawe vizuelnog identiteta", i "Idejni projekat plakata". @iri ove izlo`be je od pregledana 223 rada 86 autora izabrao najboqe u pomenutim kategorijama i nagradio ih. U `iriju su bili docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Darko Vukovi}, predsednik, rediteq Filip Markovinovi} i docent na AUNS Ivica Stevanovi}.

N. P-j.

NA FESTIVALU „SINEMA SITI”

„Srpski film” u pet do dvanaest Horor-drama "Srpski film" sa Sr|anom Todorovi}em u glavnoj ulozi, koja nema doma}eg distributera, ima}e 11. juna "specijalnu projekciju" na filmskom festivalu "Sinema siti" u Novom Sadu, i to }e joj biti prvo prikazivawe u zemqi. Re`iser filma Sr|an Spasojevi} rekao je agenciji Beta da }e projekcija u SNP biti uprili~ena u 23.55 i da }e u katalogu i na svim plakatima vrlo jasno biti nazna~eno da film zbog ekstremnih i {okantnih scena nije za mla|e od 18 godina. "Srpski film", u kojem igraju i Sergej Trifunovi}, Jelena Gavrilovi} i Katarina @uti}, premijeru je imao krajem marta u SAD, gde je zbog prikazanih brutalnosti privukao veliku pa`wu. Kako stoji ne festivalskom sajtu, "Srpski film" }e biti prika-

vawa na festivalu u Briselu i, pro{le sedmice, na marketu Kanskog festivala, kao i pozivi na dvadesetak festivala u svetu, me|u kojima Stokholm i Toronto u`ivaju status prvog ranga.

Sr|an Todorovi} u „Srpskom filmu”

Spasojevi}em debijem su se, pored ostalih, bavili "Vol strit xornal" i nedavno "Vara-

Porno-glumac u nevoqi Spasojevi}evo ostvarewe govori o Milo{u, biv{oj porno -zvezdi svetskog ranga, koji `ivi sa porodicom u Beogradu, jedva sastavqaju}i kraj sa krajem, a onda dobija ponudu izuzetno mo}nog producenta Vukmira (Sergej Trifunovi}) da snimi za wega porno-film, uz honorar kojim }e obezbediti `enu, dete i sebe ali bez prava da pro~ita scenario po kojem se snima. Milo{ potom otkriva da film u kojem igra povratni~ku ulogu ukqu~uje u~e{}e u stravi~nom nasiqu - koje se snima u`ivo.

Naziv "Srpski film" se u doma}oj javnosti, pre svega u komentarima na internetu, na{ao pod udarom `estokih kritika, nakon {to se pro{le godine pojavio trejler za ovo ostvarewe. zan van konkurencije za nagrade.

Kritike su bile brojne i opre~ne, a usledila su prikazi-

kriminalnog, film nije tako odbojan kao {to zvu~i, i wegov faktor gadosti je destilovan kroz pametnu konstrukciju, dobru glumu i doteran izgled".

Na marketu u Kanu su bile dve projekcije, rekao je Spasojevi}.

jeti", a potowi je zakqu~io da "uprkos tako {okantnom sadr`aju, koji gotovo dosti`e prag

"To je organizovao na{ agent za svetsku prodaju, firma "Xinga films' iz Londona, samo za distributere i kupce. Obe projekcije bile su prepune, i o filmu se mnogo pri~alo, i u pozitivnom i u negativnom kontekstu".

Prema Spasojevi}evim re~ima, prikazivawe na "Sinema sitiju" }e uslediti kao posledica poziva tog festivala, a {to se ti~e redovne distribucije u srpskim bioskopima, "tu specijalnih vesti nema". "Vide}emo {ta }e se de{avati, ali kako stvari stoje, distribucije filma }e pre biti u Engleskoj, Americi, Australiji, Kanadi, Turskoj, Italiji i Nema~koj", ~iji su distributeri u Kanu pokazali interesovawe da otkupe film za bioskope, rekao je Spasojevi}.

„Kao rani mraz” van konkurencije Posetioci festivala "Sinema siti" bi}e u prilici da u selekciji "Nacionalna klasa", van takmi~arskog programa, pogledaju melodramu „Kao rani mraz“ \or|a Bala{evi}a, objavqeno je na sajtu festivala.

Film „Kao rani mraz„ snimqen je po kwiziscenariju pod nazivom „Kao rani mraz (Nikolina pri~a o Vasi Lada~kom)“ ~uvenog doma}eg kantautora. Bala{evi} se sa ovim filmskim ostvarewem prvi puta na{ao u ulozi rediteqa. Film prikazuje poznatu pri~u o

qubavi, oslowenu na autorovu „Pri~u o Vasi Lada~kom“, ali ovaj puta vi|enu o~ima wegovog sestri}a Nikole, svedoka svega {to se desilo nakon radwe opisane u pesmi. Pored re`ije i scenarija, Bala{evi} je radio i muziku za film.

U filmu igraju: Rade [erbexija, Nikola \uri~ko, Mustafa Nadarevi}, Marko Makivi}, Mira Bawac, Zijah Sokolovi}, Jovana Bala{evi}, Pe|a Bjelac, Danijel Kova~evi}, Ivan \uri}, Danica Jur~ova, Radoje ^upi} i Aleksa Bala{evi}.

15

DRU[TVO

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

MINISTARSTVO ZDRAVQA PREPORUKAMA POKU[AVA DA CENZURI[E MEDIJE?

Ime lekara koji zabrqa nije po`eqno objaviti „Zlatno pero” DNV-a bardovima novinarstva Nagrade “Zlatno pero”, koje je Dru{tvo novinara Vojvodine ustanovilo povodom 65 godina od nastanka, dodeqene su sedmorici `urnalista ~iji rad je proteklih decenija obele`io ovda{we medije. Pripale su doajenima “Dnevnika” Dimitriju ^i~ova~kom i Nikoli Cvetkovi}u (i danas je saradnik “Novosadske hronike”), osniva~ima TV NS dr Du{anu Popovu i Slobodanu Budakovu, I{tvanu Nemetu, koji je karijeru izgradio u “Ma|ar sou”, Florin Ursulesku bio je novinar “Libertatee” i Rumunske redakcije TV NS, a Vitomir Sudarski u dva mandata direktor “Dnevnika”.

Dugogodi{wi ~elnik DNV-a Slobodan Jakovqevi} je nagla-

sio da je “Zlatno pero” poku{aj da se oda priznawe kolegama od kojih su u~ile generacije vojvo|anskih novinara, i najavio da }e ono postati tradicinalno.

Godi{wa nagrada DNV-a za izve{tavawe iz oblasti agrara “Dr Petar Drezgi}” pripala je Petru Ko~i}u, dopisniku Radio Beograda, za TV reporta`u “Dimitrije Fru{i}” novinaru TV BAP iz Ba~ke Palanke\or|u Jar~evi}u, “Ja{a Tomi}” za uredni~ki posao Branislavu San~aninu iz “Karlova~kog lista”, dok je laureat priznawa za `ivotno delo “Svetozar Mileti}” dugogodi{wi fotoreporter “Ma|ar soa” Gabor Ifju.

Komisija za `albe Saveta za {tampu Upravni odbor Saveta za {tampu jednoglasno je imenovao ~lanove Komisije za `albe. Odlukom UO, na predlog NVO-a, predstavnici javnosti bi}e Miqenko Dereta, Zoran Ivo{evi} i Bo`o Prelevi}.

U ime osniva~a Saveta to su: Tamara Skroza i Slavi{a Leki} (NUNS), Qiqana Smajlovi} i Petar Jeremi} (UNS), Aleksandar Ä\ivuqskij, Filip [varm i Milorad Ivanovi} (Asocijacija medija) i Stojan Markovi} (Lokal pres).

Kao samoregulatorno telo, Savet je nadle`an za pra}ewe po{tovawa Kodeksa novinara Srbije u {tampanim medijima i re{avawe predstavki pojedinaca i institucija povodom konkretnih sadr`aja. Savet je nadle`an za medijaciju izme|u o{te}enih pojedinaca, institucija i redakcija, te izricawa javnih opomena kad se konstatuje kr{ewe eti~kih standarda utvr|enih Kodeksom.

Izbeglicama paketi, ku}e i oku}nice – Pokrajinski fond za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima lane je kupio seoske domove s oku}nicom za 29 porodica – istakao je direktor Fonda Radomir Kukobat.

Uz to je isporu~io 35 paketa s gra|evinskim materijalom vrednim 5.000 evra i jo{ 65 s materijalom za adaptaciju i poboq{awe uslova stanovawa vrednim 1.500 evra, isplatio jednokratnu nov-

~anu pomo}i za 117 sredwo{kolaca i dostavio 20 paketa s ku}nim aparatima, ru~nim alatom i agromehanizacijom za povratnike u Hrvatsku, BiH i na Kosmet.

Od po~etka ove godine, gra|evinski materijal dobilo je 19 korisnika, pomo} jo{ 20 povratni~kih porodica, a ponovo je pokrenut program besplatnog autobuskog prevoza za Hrvatsku.

V. ^v.

Kako ukrotiti neposlu{ne novinare? Osim mnogih politi~kih i ekonomskih mo}nika, izgleda da je to pitawe po~elo mu~iti i Ministarstvo zdravqa pa je sa~inilo nacrt preporuka za izve{tavawe medija o medicini, neku vrstu kodeksa pisawa o zdravstvu.

Bio je to povod da se u beogradskom "Medija centru" uprili~i javna rasprava na kojoj bi se `urnalisti oglasili, ali je umesto toga odre|eni broj wih demonstrativno napustio sesiju.

U bilo kojoj zemqi bez medija nema uspe{no sprovedene masovne zdravstvene akcije.

Posebno su zna~ajni za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti, vakcinaciju stanovni{tva ili upozoravawa na {tetnost pojedinih preparata. Tekstovi kao {to su "Le~io {e}era{a kiselom vodom", "Vitaminima izle~io rak" ili "Plava koverta preska~e listu ~ekawa" skrenula su pa`wu javnosti na kriminalne radwe u zdravstvu i od wih su gra|ani i struka imali daleko vi{e koristi nego {tete.

Na "miniranoj" raspravi trebalo je da se govori o tome kako stanovni{tvo {to potpunije informisati o zdravstvu i verovatno bi sve i{lo glatko da nisu pomenuti "standardi i uputstva u Kodeksu koji poma`u novinarima da se ne ogre{e ni moralno, a i izbegnu mogu}e tu`be".

Reagovawe novinara bilo je burno jer je ograni~avawe sve vi{e: ne sme se pomiwati imena nekog leka, pisati o rezultatima le~ewa, mada se u praksi to ne odnosi na dr`avne zdravstvene ustanove... Osim

Postupak le~ewa tajna stro`e ~uvana i od vojne

Kolegama htela da pomogne Tamara Skroza, novinarka "Vremena" koja je u~estvovala u izradi radne verzije preporuka, obja{wava da one nisu kodeks ni zakon, ve} priru~nik koji bi "pomogao novinarima tog sektora da lak{e rade svoj posao". Ka`e da se na tu ideju do{lo tokom seminara "Podr{ka za borbu protiv HIV-a", koji se odr`avaju ve} nekoliko godina. Jo{ tvrdi i da je resor dr Tomice Milosavqevi}a pru`ao logisti~ku podr{ku, ali nije sugerisao {ta sve treba da pi{e u nacrtu.

Ministarstva zdravqa, pak, saop{tava kako nisu imali nameru da vr{e pritisak na novinare, ve} }e nastaviti konsultacije s UNS-om, NUNS-om, zdravstvenim institucijama, ali i novinarima.

Ina~e, ovaj "dokument" su, sem Skroze, koncipirali novinari "Politike" Olivera Popovi} i RTS-a Ana Stamenkovi}, te lekari Doma zdravqa Vo`dovac dr Dragana Nali} i Univerzitetske de~je klinike dr Zoran Krsti}. "ne sme se" ima i "nije po`eqno", kao {to je objavqivawe gre{aka u le~ewu, `albe pa-

Dijaliza o tro{ku dr`ave i u inostranstvu Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe snosi}e tro{kove dijalize bolesnicima kojima su bubrezi otkazali rad tokom privremenog boravka u inostranstvu. To pravo va`i za najvi{e 30 dana svake godine, u kontinuitetu ili s prekidima.

Onima koji su u Srbiji na hemodijalizi u nekoj zdravstvenoj ustanovi RZZO }e pla}ati naknadu u visini cene koju bi isplatio da je tretman obavqen u zemqi, a najvi{e za broj dijaliza na mese~nom ni-

vou koji je propisan Pravilnikom o utvr|ivawu cena materijala za dijalize koje se obezbe|uje iz zdravstvenog osigurawa. Obolelima koji su na hemodijalizi kod ku}e, Zavod }e obezbediti za hemodijalizu u inostranstvu naknadu za propisan broj hemodijaliza na mese~nom nivou.

RZZO pokriva tro{kove potro{nog materijala, struje i vode, a koji bi pla}ao osiguraniku da hemodijalizu obavqa u zemqi. Osiguranik koji je radi

UNIVERZITET „EDUKONS” SVE^ANO OBELE@IO SVOJ DAN

Pro{ao i mikroskopsku kontrolu Dan Univerziteta "Edukons" u Sremskoj Kamenici ju~e je obele`en sve~anom akademijom, kojoj su, pored brojnih predstavnika privatnih i dr`avnih univerziteta iz zemqe i inostranstva, prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{, predsednici Ogranka SANU u Novom Sadu Zoran Kova~evi} i VANU Endre Pap. Naglasiv{i da je "Edukons" prvi akreditovani privatni integrisani univerzitet u Vojvodini s 12 programa na sva tri nivoa studija, rektor Ogwen Baki} je rekao da su ovda{wa ~etiri fakulteta "sinonim kvalitetnog obrazovawa".

– Posledwu godinu i po – dve uspeli smo da utemeqimo sve delove Univerziteta, objavimo tridesetak uxbenika, osnujemo nau~noistra`iva~ki centar i radimo na {est-sedam projekata, koje uglavnom finansiraju dr`avna ministarstva i pokrajinski sekretarijati – kazao je Baki}.

Zoltan Jege{ je podsetio na to da visoko obrazovawe prolazi kroz tranziciju, te }e akreditacija institucija i studijskih pro-

grama, koja je pri kraju, pokazati kako je ko ispunio standarde. U narednom periodu, naglasio je on, sledi "borba za kvalitet na svim univerzitetima i poku{aj da u|u u elitu svetskog akademskog prostora". Prorektor Univerziteta u Novom Sadu Radovan Pejanovi} preneo je poruku "Edukonsu", kao

cijenata na nekog doktora, ustanovu ili lo{u organizaciju zdravstvene slu`be.

Direktorku Lekarske komore Srbije dr Tatjanu Radosavqevi} iznena|uje {to se izradom kodeksa bavi Ministarstvo zdravqa, umesto novinarskih udru`ewa.

– Ima novinara i novinara, ali lekara i lekara. Neki mediji iska~u kad pi{u o zdravstvu, pa tako, recimo, i pre presude osude lekara za navodnu gre{ku, objavquju zdravstveni karton neke osobe ili reklamiraju nadrilekare, ali se isticawe sve ve}eg broja zabrana, lako mo`e pretvoriti u cenzuru – smatra stru~wak za medicinsko pravo Nikola Po{ti}.

Sve novinarske asocije su osudile preporuke, a poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} smatra da su ~ak i same "formulacije tipa 'novinar je du`an', 'mora' ili 'obavezan', a i wihova naredbodavna dikcija neprimereni". Ocewuje i da nije sporna obaveza novinara da informi{u objektivno, ali odgovornost za kr{ewe tih obaveza treba da je profesionalna i eventualno sudska, a ne predmet izvr{ne vlasti.

Dodaje da su "neke od preporuka te{ko prihvatqive ili neprihvatqive", a "drasti~an primer" je obaveza novinara da nazna~i svoje izvore, {to je suprotno s odredbama na{eg Zakona o javnom informisawu, a i standardima o slobodi medija, utvr|enim me|unarodnim dokumentima koje je Srbija potpisala.

"Uz to, nije dobro {to se tekst preporuka bavi samo odgovorno{}u novinara, a nimalo i nadle`nih organa za isto".

J. Barbuzan

"malom univerzitetu u usponu" da bude istrajan i maksimalno ula`e u obrazovawe svojih studenata i nau~noistra`iva~ki rad jer nije lako uspeti i opstati u sve o{trijoj konkurenciji tr`i{ta obrazovawa i nauke koje je vrhovni arbitar. Predsednik Saveta "Edukonsa" Aleksandar Andreje-

vi} naglasio je zna~ajnu podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, UNS-a, Ogranka SANU, VANU...

– Ugleda}emo se na UNS i `elimo da formalizujemo saradwu s wim – rekao je Andrejevi}, i dodao da je "Edukons" pro{ao trnovit put akreditacije i "mikroskopsku kontrolu", te }e uskoro biti zavr{ena i akreditacija same institucije. – Pro{li smo standarde akreditacije i nema vi{e potrebe za podelom na privatne i dr`avne univerzitete. U narednom periodu neophodna je specijalizacija visokoobrazovnih i nau~nih ustanova, ni{e na tr`i{tu postoje i "Edukons" }e potra`iti svoju.

Na sve~anosti su priznawa dobili i najboqi studenti "Edukonsa".

V. ^eki}

u ku}nim uslovima, 30 dana pre odlaska preko granice treba pismeno da obavesti mati~nu filijalu o terminu i du`ini boravka u inostranstvu. Onaj ko je ima u zdravstvenoj ustanovi, treba da obavesti wu kao i mati~nu filijalu Zavoda.

Naknade se ispla}uje na osnovu pisanog zahteva i prevedene medicinske dokumentacije koju je overio sudski tuma~, i ra~una napravqenog za dijalize u inostranstvu.

J. B.

MAWAK PRVAKA PRETI DA UGASI NEKE [KOLE U SOMBORU

Babice uglavnom sede besposlene Mada }e statisti~ki podaci verovatno tek 2011, prilikom redovnog desetogodi{weg popisa `ivqa, opet dokazati razmere "bele kuge" u Vojvodini, koliko je ona dramati~na svedo~i sve mawi broj prvaka osnovaca.

U Somboru, tridesetih godina 19. veka varo{i koja je brojem me{tana prevazilazila danas stoni Beograd, ali i Novi Sad i Suboticu, na jesen }e u klupe sesti 749 prvaka, {to je, samo u odnosu lane, gotovo ~etiri odsto mawe. Naime, u {kolskoj 2009/10. na podru~ju Sombora i wemu gravitiraju}ih sela bilo je 30 prva~i}a vi{e nego ove godine. Belodano je da ovih dana na naplatu sti`u i ra~uni ispostavqeni jo{ u vreme spla{wavawa optimizma probu|enog demokratskim promenama 2000.

Statistika podjednako za mawak dece prispele za u~ewe prvih slova optu`uje i sela i gradsku sredinu. Na ove sumorne podatke ne mogu se "uka~iti" ni teoreti~ari skloni "nacionalnim kqu~evima" jer u istom procentu opada broj dece

~iji se roditeqi izja{wavaju kao pripadnici ve}inskog, srpskog, naroda, kao i najmnogoqudnije nacionalne mawine u somborskom ataru, ma|arske.

Naravno, postoje}i ekonomski momenat nije jedini ~inilac ove nevesele jedna~ine jer na wu uti~u i mejnstrim vladavina konzumetske kulture i mnogi drugi faktori, ali kreatori privredne i politi~ke stvarnosti Srbije imaju dovoqno razloga za "dizawe uzbune".

Zbog nedostatka |aka u Somboru sve te`e funkcioni{u osnovne, pa i neke sredwe {kole. Naj~e{}e je na tapetu O[ "21. oktobar", koja ove godine treba da primi samo 16 novih u~enika. Kako Republi~ko ministarstvo prosvete u sklopu reformi obrazovawa kani da uskoro pre|e na finansirawe per kapita – po |aku, a ne po broju odeqewa – samo je pitawe vremena kad }e ova {kola biti uga{ena. Zato }e dr`ava opet da zarati sa sindikatima, kojima je ciq da za{tite svoje ~lanstvo bez obzira na neumoqivu ekonomsku logiku.

M. Miqenovi}

SPORT

~etvrtak27.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

Bezbolan posao za Troickog Viktor Troicki je opravdao ulogu favorita u drugom kolu Rolan Garosa. Drugi reket Srbije savladao je Australijanca Karstena Bola (6:4, 6:3, 6:3) i u tre}em kolu sasta}e se sa 11. nosiocem, Rusom Mikaelom Ju`wim.

Prethodno, na startu takmi~ewa Troicki je eliminisao 21. nosioca, [panca Tomija Robreda. Viktor je protiv 22-

Epilog drugog seta Troicki je nagovestio u petom gemu kada je opet oduzeo servis Australijancu (3:2). Odmah zatim Bol je imao tri „vezane“ prilike da uzvrati, ali se Viktor izvukao iz neprijatne situacije i ve} tada je bilo jasno da }e 41. teniser sveta dobiti i drugi set, koji je trajao 33 minuta.

U tre}em setu Troicki je imao za nijansu vi{e problema iako na po~etku nije delovalo

Srpski teniser se prvi put u karijeri na{ao u tre}em kolu pariskog gren slema. Pro{le godine ga je u drugom kolu savladao Huan Martin Del Potro.

Naredni rival bi}e mu Mikael Ju`wi. Troicki i Ju`wi sastajali su se dva puta i rezultat je 1:1. Oba me~a odigrali su 2009, Rus je bio uspe{niji u Barseloni, a u Indijan Velsu je predao me~ pri vo|stvu Srbina.

Na{i reprezentativci u Rumuniji

USPEH NA[E REPREZENTACIJE NA SVETSKOM KUPU U KLU@U

Ku}i s pet medaqa Na svetskom kupu u Klu`u (Rumunija) u konkurenciji 170 igra~a iz 22 zemqe Srbija je proteklog vikenda osvojila pet medaqa: tri u pojedina~noj konkurenciji i dve u ekipnom delu takmi~ewa. Na{a reprezentacija igrala je u sastavu: Sawa Mitrovi}, Zorica Popadi}, Goran Perli}, Aleksandar Radi{i}, Nenad Mitrovi}, Zlatko Kesler i Ilija \ura{inovi}, a trener je bio Frawo Kesler. Pored pet medaqa osvojeni su i dodatni bodovi za plasman na Svetskoj rang listi.

Najboqi rezultat na Svetskom kupu u Klu`u za stonotenisere invalide ostvario je Zlatko Kesler koji je osvojio

zlatnu medaqu. U grupi je bio boqi od Ma|ara Baraba{a i Austrijanca Erlingera, da bi zatim u ~etvrtfinalu pobedio Izraelca Ben A{ura 3:0, u polufinalu je bio boqi od [panca Rodrigeza - 3:2, dok je u finalu nadma{io [panca Tomasa Pinasa 3:0.

Zori}a Popadi} i Sawa Mitrovi} u konkurenciji klase t 45, osvojile su ~etvrto mesto ekipno, a Popadi}eva je stigla do prve srebrne medaqe u pojedina~noj konkurenciji (u finalu pora`ena od [ve|anke Ingele Lundbak), dok je Mitrovi}eva bila ~evrta.

Prve medaqe u konkurenciji kvadriplegi~ara klase t 1-2 osvojili su Aleksandar Radi{i} i Goran Perli} u klasi t 1-

2, koji su zauzeli tre}e mesto, pobedom nad Poqacima - 3:0. Zatim su u polufinali poklekli pred Italijanima - 1:3, a u borbi za bronzu bili su boqi od [panaca - 3:0.

Ilija \ura{inovi} i Zlatko Kesler su u ekipnom delu zauzeli drugo mesto. Pobedom nad Rusima od 3:0 i Italijanima - 3:0 na{li su se u polufinalu gde su pobedili [pance 3:0, ali su u finalu pora`eni tesnim rezultatom 2:3 od Nema~ke.

U narednom periodu na{e stonotenisere o~ekuju dva doma}a turnira, sutra u beogradu na Bawici (turniri u okviru Republi~ke lige stonotenisera sa invaliditetom ) a zatim 5. juna u Smederevu.

S. S.

PRED SPEKTAKL U GELZENKIRHENU

Vitalij Kli~ko samouveren Viktor Troicki

godi{weg Australijanca, 132. na ATP listi, dokazao veliku razliku u kvalitetu za samo 105 minuta.

Troickom je bio dovoqan jedan brejk da dobije prvi set posle 38 minuta. Odli~no je servirao i protivniku nije dozvolio da osvoji nijedan poen kada ima po~etni udarac... Tako je bilo sve do posledweg gema kada je Bol imao dve brejk lopte, ali je Srbin iskoristio petu set loptu - 6:4.

da }e biti tako. Naime, na startu je na~inio brejk, ali je Bol uzvratio i smawio na 2:3. Tada je jedini put oduzeo Viktoru servis.

Ipak, Srbin je vrzo vratio prednost (4:2) i kasnije rutinski priveo me~ kraju posle 34 minuta u tre}em setu.

To je bio drugi duel Troickog i Bola, i drugi put su igrali na gren slemu. Srbin je bio ubedqiv i prvi put, 2008. na US openu kada je tako|e pobedio u tri seta.

Ju`wi je u prvom kolu Rolan Garosa lako pobedio Poqaka Mihala Pr`i{e`nija (6:1, 6:0, 6:4), a u drugom je, po ustaqenom scenariju savladao Luka{a Lacka - 6:7, 6:3, 6:3, 6:2.

Zanimqivo je su se Rus i Slovak sreli ve} tre}i put ove godine i opet je boqe rangirani teniser pobedio, ali je ponovo imao iste muke. I u Dubaiju i Madridu, kao i sada na Rolan Garosu, Lacko je dobio prvi set, a Ju`wi je sva tri puta stizao do pobede.

OGLASILO SE RUKOVODSTVO KK HEMOFARM [TADA

Vr{~ani tra`e mir Povodom niza tekstova u kojima se spomiwu odlasci i dolasci igra~a u KK Hemofarm [tada, uprava Vr{~ana apeluje na medije da ne iznose takve informacije u javnost tokom trajawa sezone: - @elimo da sa~uvamo potreban mir u ekipi pred nastupaju}e va`ne utakmice u borbi za titulu prvaka Srbije.

KK Hemofarm [tada smatra da su informacije da je Nemawa Proti} (igra~ FMP – a) potpisao ugovor sa klubom i da }e u narednoj sezoni zameniti aktuelnog kapitena Stefana Markovi}a, kao i to da je Milan Ma~van blizu potpisivawa ugovora s izraelskim Makabijem (iako ima

va`e}i ugovor do kraja sezone 2011/2012), namerno plasirane posle odre|enih utakmica, kako bi se neke stvari zata{kale i zanemarile. Pre svega mislimo na sporne detaqe, koji su se desili na utakmici Partizan – Hemofarm [tada, koja je direktno odlu~ivala o prvom mestu na tabeli pred plej-of. Od direktora takmi~ewa i sportske javnosti o~ekujemo da se oglase tim povodom.

Beogradski mediji pi{u o fenomenalnom {utu za tri poena Aleksandra Mari}a, koji je kako i sami igra~i Partizana priznaju, preokrenuo tok utakmice! [ut je zaista bio fenomenalan, ali kako su nam i delegat i sudije

utakmice priznali, naravno po zavr{etku utakmice (?!), bio je potpuno neregularan.

Postignut je, u {ta je mogao da se uveri i brojni TV auditorijum, posle o~igledne gre{ke u koracima. S obzirom na to da se direktor takmi~ewa i mediji ne bave stvarima koje su mnogo va`nije, Uprava Hemofarma [tada smatra i nagla{ava da je u ovom trenutku igra~ima potreban mir i stabilnost, bez svakodnevnog bombardovawa svakojakim informacijama, a o kadrovskim pitawima za slede}u sezonu razgovara}emo kada se zavr{i Superliga u kojoj imamo najvi{e ambicije – ka`e se u saop{tewu KK Hemofarm [tada.

Mundijal u @abqu Na igrali{tu FK @SK u @abqu odigrana je fudbalska utakmica u~enika reprezentacija osnovnih {kola op{tina Ba~ki Petrovac i @abaq. Utakmica je odigrana pod imenom „Put oko sveta“ kao me~ izme|u op{tine Ba~ki Petrovac kao reprezentacija Brazila i op{tine @abaq koja je predstavqala Ju`nu Koreju. Pobedio je Brazil boqim izvo|ewem jedanaesteraca 7:5 (2:2). Sve je podse}alo na me~ pravih reprezentacija od izlaska na teren do izvanrednog navijawa.

L. K.

Ukrajinski bokser i svetski {ampion u superte{koj kategoriji Vitalij Kli~ko tvrdi da }e posle susreta s izaziva~em, Poqakom Albertom So`novskim, {ampionski pojas ostati u wegovom vlasni{tvu.

- Pripreme su zavr{ene i sada sam maksimalno skoncentrisan na borbu sa So`novskim.

Po{tujem ga, ali istovremeno i poru~ujem da {ampionski pojas ostaje moj. U ovom trenutku ne postoji nijedan bokser na svetu koji mo`e da me pobedi. Na meni je da to doka`em u subotu rekao je Kli~ko pred duel s Poqakom.

Vitalij Kli~ko

Borba za titulu {ampiona sveta na programu je u subotu 29. maja, na stadionu [alkea u Gelzenkirhenu, a kao uvertira za taj me~ bi}e borba izme|u srpskog boksera Nenada Borov~anina i Kenijca Rejmonda O~inga.

- Maksimalno sam spreman jer sam proveo ~etiri paklene nedeqe na pripremama na Tirolu. Boksovati u programu kada se bore bra}a Kli~ko, predstavqa veliku ~ast jer su to doga|aji koji spadaju u najve}a sportska de{avawa u svetu. Da}u sve od sebe da pobedim rekao je Borov~anin pred duel s Kenijcem.

ROMAN LISAC, GENERALNI MENAYER NLB LIGE

Ekipama iz Srbije ~etiri mesta Generalni menaxer regionalne NLB ko{arka{ke lige Roman Lisac potvrdio je da }e Srbija u tom takmi~ewu naredne sezone imati ~etiri predstavnika. Broj u~esnika je kona~an, ali jo{ traju pregovori u vezi s terminom zavr{nice NLB lige slede}e sezone.

- Poku{ali smo da na|emo kompromis, igra}e se vi{e vanrednih kola, kad god se uka`e prilika, planiramo da ligu zavr{imo izme|u 10. i 12. marta rekao je Lisac.

Kada je u pitawu broj u~esnika lige, vi{e se ne pri~a o tome koliko }e predstavnika imati Srbija.

- Ne o~ekujte nikakve senzacionalne vesti, 14 u~esnika lige i ~etiri kluba iz Srbije su „zakucane“ odluke“ - dodao je Lisac.

U NLB Ligi }e igrati ~etiri ekipe iz Srbije, ~etiri iz Hrvatske (Cibona, Cedevita, Zadar i jo{ jedan klub po pozivu), po dva iz Roman Lisac Slovenije (Olimpija, Krka) i du}nost i ~e{ki Nimburk koji Bosne i Hercegovine ([iroki i je u~e{}e platio 500.000 evra. klub po pozivu), podgori~ka Bu-

Partizanovim pionirima pehar u Sarajevu Mla|i pioniri Fudbalskog kluba Partizan (1996. godi{te) osvojili su me|unarodni turnir u Sarajevu pobedom nad splitskim Hajdukom od 2:1. Pobedni~ki pehar crno-belima predao je napada~ Volfsburga i jedan od najtra`enijih

evropskih igra~a Edin Xeko. Prethodno, Partizan je u grupi savladao rumunsku Politehniku 5:0, dok je remizirao s ma|arskim Va{a{om 0:0.

U drugoj grupi igrali su Hajduk, selekcija grada Sarajeva i Milan.

Reprezentacija Srbije napredovala je za jednu poziciju na najnovijoj rang-listi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) i sada zauzima 15. mesto na svetu.

Prvo mesto zadr`ao je Brazil, dok je u Top 10 bila samo jedna korekcija - Francuska je pretekla Hrvatsku na devetom mestu.

Crna Gora je ponovo popravila najboqi plasman i sada je 65. sa 500 bodova.

Rang lista FIFA: 1. (2) Brazil 1611 poena, 2. (2) [panija 1565, 3. (3) Portugal 1249, 4. (4) Holandija 1221, 5. (5) Italija 1184, 6. (6) Nema~ka 1107, 7. (7) Argentina 1084, 8. (8) Engleska 1068, 9. (10) Francuska 1044, 10.

(9) Hrvatska 1041...15. (16) Srbija 947... 51. (51) BiH 604... 64. (65) Crna Gora 500 itd.

Krasi} kao Savi}evi} Najboqi fudbaleri Srbije polako zahuktavaju ritam na pripremama u Austriji, a selektor Radomir Anti} trenutno ima samo dve brige. Jedna je meteorolo{ka, po{to se najavquju padavine u Leogangu, a niko ba{ ne voli da trenira po ki{i, a druga je povreda Milo{a Krasi}a.

Ako zavr{i transfer u Birmingem, Nikola @igi} }e od Pitera Krau~a preuzeti titulu najvi{eg igra~a Premijer lige. Za jedan centimetar.

Nikola @igi} }e karijeru nastaviti na britanskom Ostrvu, po mnogima je to idealno mesto za wega, a engleski mediji bave se profilom napada~a srpske reprezentacije.

Ono {to medije na Ostrvu posebno intrigira je @igi}eva visina - 202 centimetara i potenciraju to da }e biti najvi{i igra~ na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. „Dejli mejl“ isti~e da }e dolaskom @igi}a u Birmingem, Piter Krau~ morati da se zadovoqi drugim mestom po visini u Premijer ligi. Mogu}e je ~ak da }e se wih dvojica „izmeriti“ na terenu ve} u Ju`noj Africi, s obzirom na to da bi moglo da se desi da Srbija i Engleska igraju u drugoj fazi takmi~ewa.

- Krau~, za razliku od mnogih drugih fudbalera, ipak ne}e morati da „lomi vrat“ kada bude bio o~i u o~i sa @igi}em, jer je samo jedan centimetar ni`i od Srbina - duhovito prime}uje list.

Visoki napada~, procewuju britanski mediji, svakako }e dobro do}i Birmingemu, koji je

Nikola @igi}

proteklu sezonu zavr{io na devetom mestu. Postigao je ukupno 38 golova a primio 47 (dakle gol razlika je -9), a zanimqivo je da

Vaqak na jesen na ,,Bomboweri’’ Fudbaler moskovskog CSKA trenira odvojeno od ekipe, zbog problema sa primica~em, istim onim koji je svojevremeno „proslavio“ Dejan Savi}evi}. Ipak, prema tvrdwi lekara Miodraga Mladenovi}a povreda nije ozbiqnija i o~ekuje se Krasi}ev skori povratak u rad sa ekipom.

Prioritet Partizana u letwem prelaznom roku bi}e dovo|ewe {pica i zadweg veznog – rekao je trener Aleksandar Stanojevi}.

Trener vaqka isti~e kao ,goru}i problem upravo ove dve pozicije iako je izvesno da }e klub napustiti i Marko Lomi} i Sr|a Kne`evi}.

- U mojoj koncepciji igre zadwi vezni i napada~ su jako bitni. Odlazak Dijare je siguran, a kako su Fejsa i Petrovi} povre|eni ima-

SINI[A MIHAJLOVI] PRELOMIO

Fiorentina pre Intera Srpski trener Sini{a Mihajlovi} preuze}e ekipu Fiorentine, koja ostaje bez ]ezarea Prandelija, gotovo vi|enog naslednika Mar~ela Lipija na klupi fudbalske selekcije Italije. Mihajlovi} se, kako prenosi „Korijere delo Sport“, ve} dogovorio s upravom „qubi~astih“, koji su mu ponudili dva miliona evra

Sini{a Mihajlovi}

za dvogodi{wi ugovor. Mihajlovi} }e biti predstavqen javnosti u ponedeqak.

Ovo zna~i da Sini{a ne}e sesti na klupu Intera, ~iji je predsednik Masimo Morati izjavio da za to postoji velika mogu}nost. Pored Intera, za Mihajlovi}a se interesovala i Sampdorija, koja je tako|e ostala bez trenera, jer je Lui|i del Neri pre{ao u Juventus.

Mihajlovi} je u karijeri vodio Bolowu, a u drugom delu pro{le sezone Kataniju, s kojom je ostvario solidne rezultate.

17

Dolazi nam yin

IZ PARTIZANA

Milo{ Krasi}

~etvrtak27.maj2010.

ENGLEZI O NIKOLI @IGI]U

RANG-LISTA FIFA

Srbija na 15. mestu

c m y

SPORT

DNEVNIK

Aleksandar Stanojevi}

mo }emo dosta problema da se tu pokrijemo, jer je tr`i{te siroma{no. Markovi} (OFK Beograd) i Igwovski (Minhen 1860) su jako skupi i od wih smo odustali. Fale nam i levi i desni bek, ali re{ewe za te pozicije }emo na}i – rekao je Stanojevi}.

Kamberovi} se, dakle, nije nametnuo ?

- Bio je dobar protiv Smedereva i Mladog radnika, ali s obzirom na godine (27) malo je pokazao.

Trener vaqka na Upravnom odboru, u petak, predlo`i}e strategiju funkcionisawa struke u klubu.

- Treneri u mla|im kategorijama i ja napravi}emo plan po kome }e se raditi. Dakle, odlu~i}emo kakvi nam bekovi trebaju, kakvi

{toperi, vezisti i napada~i. Potom i sve uraditi da ih i napravimo.

Stanojevi} sumwa u povratak Vuki}a i Duqaja u Humsku.

- O Zvonku ne treba tro{iti re~i, ali na toj poziciji ve} imamo Ili}a i Moreiru. Sa trojicom ofanzivnih veznih te{ko bismo opstali u Evropi. Igor je opet dosta iskusan , a nama trebaju igra~i od kojih bismo `iveli.

Trener hvali uslove u Garmi{u, mestu u kome }e se spremati crno – beli.

- Kako se radi o spa centru zahvalan je pre svega za oporavak igra~a. Tereni su, tako|e, odli~ni.

Poznati su i termini odigravawa pripremnih utakmica.

- Startujemo u Beogradu 20. juna, a nastavqamo u Austriji 26. i 28. juna i 1, 5. i 9. jula. Protivnike ne znamo, a porptarolu Vjetrovi}u sam rekao da svi budu iz razli~itih zemaqa i po mogu}stvu {to ja~i.

Partizan i Boka juniors uspostavili su poslovnu saradwu. Kako Stanojevi} pri`eqkuje jaku ,,generalku’’ pitali smo ho}e li to biti upravo Argentinci ?

- Ne. Sa wima }emo igrati na jesen, na ,,Bomboweri’’ – otkrio je Stanojevi}.

Partizanu }e se iz Teleoptika prikqu~iti Matija Nastasi} ({toper, 17) i Marko [}epovi} ({pic, 19). O wima trener opti~ara Zvonko Varga, ka`e: - Radi se o velikim talentima.

Prvi je potencijal jednog Nemawe Vidi}a. Na~in na koji je pro{ao put od kadeta do prvog tima je impresivan. Fudbalska inteligencija omogu}ava mu da i najte`e situacije re{ava sa lako}om. Drugi je opet sjajan individualac, sposoban da na petoparcu izigra dvojicu ~uvara i postigne gol – rekao je Varga.

I. Lazarevi}

Verder `eli Arnautovi}a Fudbaler milanskog Intera Marko Arnautovi} (21) mogao bi u letwem prelaznom roku da poja~a Verder iz Bremena. Austrijanac srpskog porekla nije imao preveliku minuta`u kod @ozea Muriwa pro{le sezone i ~elnici Verdera spremni su da otkupe wegov ugovor. Trener kluba iz Bremena Tomas [af i sportski direktor Klaus Alofs smatraju da bi Arnautovi} bio idealan profil napada~a za ekipu.

- Posmatrali smo ga u nekoliko utakmica. Radi se o kvalitetnom i veoma nadarenom napada~u - objasnio je Alofs.

Ukoliko Inter ne bude pristao da proda Arnautovi}a, ~elnici Verdera }e poku{ati da ga uzmu bar na jednogodi{wu pozajmicu. Ukoliko Inter odbije i takvu mogu}nost, kao nova opcija u napadu spomiwe se Kolumbijac iz Palmeirasa Pablo Armero (23).

je Birmingem dao po 19 golova na svom i gostuju}im terenima.

Kameron Xerom je sa 10 golova (igrao je na 32 utakmice) bio

ubedqivo najboqi strelac tima, a u strelce se upisivalo jo{ samo osam igra~a! Xerom se ne pla{i dolaska @igi}a, ta~nije ne pla{i se konkurencije.

- Ako klub `eli da osna`i tim, mora da ima kvalitetnu konkurenciju - dodao je.

Ekvadorac Kristijan Benitez, od koga se mnogo o~ekivalo u protekloj sezoni, na 30 utakmica, postigao je samo tri gola. U me|uvremenu, uprava Birmingema je odlu~ila da otkupi Benitezov ugovor od meksi~kog kluba Santos Laguna.

Trener Birmingema Alan Mekli{ izjavio je da je Benitezova cena bila visoka.

- Moj zadatak je sada da na|em nekog ko }e boqe uraditi posao, odnosno da na|em fudbalera koji }e nadma{iti ]u}a (Benitezov nadimak) - dodao je Mekli{.

Prema izvorima britanske {tampe, transfer @igi}a u Birmingem iz Valensije ko{ta}e {est miliona funti (sedam osam miliona evra), a {panski klub bi}e na gubitku jer ga je pre tri godine platio oko 14 miliona funti. Valensija je, i pored prodaje glavne zvezde Davida Viqe u Barselonu, prinu|ena da i daqe nudi igra~e, jer je u finansijskom {kripcu.

NA MARAKANI RE[ILI DILEMU OKO STATUSA TRENERA

Dostani} i daqe na klupi Turneja po Americi i trijumf na me|unarodnom turniru u ^ikagu (pobe|ena Legija i PS@) bila je pun pogodak.

Ostvaren je lep rezultat, videlo se koliki ugled crveno-beli u`ivaju u dijaspori. Profesionalni pogon je na odmoru, ali administracija radi punom parom.

Otklowena je velika dilema, iskazano poverewe i podr{ka treneru Ratku Dostani}u koji }e predvoditi ekipu i u slede}oj sezoni. Program rada po kojem bi Zvezda trebala da na~i-

metnuli se kao re{ewa za narednu sezonu.

Kapitenu Nikoli Lazeti}u je ugovor istekao, obostrana je `eqa da se saradwa nastavi, ali problem }e verovatno predstavqati novac. Jo{ uvek nije definisan buxet kojim }e klub raspolagati, uz to Lazeti} posle veoma zapa`enih partija na stolu ima veoma primamqive ponude iz inostranstva. Razgovori tek slede, a nije iskqu~ena ni opcija povratka iz Koreje iskusnog Ogwena Koromana.

Vladan Bini} na listi `eqa

ni korak napred u kvalitetu igre je usvojen, sledi realizacija.

Za kadrovsku reviziju bi}e zadu`en sportski direktor Ivan Axi} koji je konstatovao da su svi igra~i koji su bili u drugom planu dokazali kvalitet, videlo se to u ^ikagu i na-

[esta zvezda tim iz Barija Zvezda }e u subotu, prigodnom manifestacijom u beogradskom Ekspocentru, obele`iti godi{wicu (devetnaestu) najve}eg uspeha u istoriji kluba, osvajawe Kupa {ampiona. Tada }e biti promovisana i {esta Zvezdina zvezda, {to je ideja aktuelnog rukovodstva koja je nedavno promovisana.

Prema svemu sude}i, nakon Miti}a, [ekularca, Xaji}a, Petrovi}a i Stojkovi}a ovo laskavo priznawe pripa{}e kompeltnoj generacija iz Barija koje je donela u Beograd srebrnu amforu nakon trijumfa nad Marsejom.

Bi}e i novih akvizicija, a crveno-beli su zainteresovani za vezistu romanti~ara Sa{u Markovi}a, potom napada~a Napretka Vladana Bini}a, odnosno jo{ jednog veznog fudbalera Marka Ve{ovi}a (19) iz podgori~ke Budu}nosti...

Konkretni potezi rukovodstva Zvezde u prelaznom roku zavisi}e i od ~iwenice ko }e napustiti Marakanu. Prodaje }e biti, ali ne po svaku cenu.

Kofere je ve} spakovao Pavle Ninkov za ~ije usluge je zainteresovano nekoliko evropskih ekipa. Zeleno svetlo za odlazak imaju Leki}, Bogdanovi}, Perovi} i Isah, ali da li }e biti i adekvatnih finansijskih ponuda koje bi zadovoqile klub i igra~e, ostaje da se vidi.

Na kraju i vest koja je obradovala sve pristalice crveno-belih, a to je pozitivna odluka Komisije za `albe F[ koja je kaznu od pet me~eva igrawa bez publike smawila na tri, pa }e na startu novog prvenstva tribine na{eg najve}eg stadiona opet biti dekorisane gledaocima.

Z. Rangelov

Vojo Ubiparip

U TURN SEVERINU

Poraz Orli}a Mlada fudbalska reprezentacija Srbije (igra~i do 21 godine) izgubila je u prijateqskom me~u od Rumunije u Turn Severinu 1:3 (1:0). Izabranici Ratomira Dujkovi}a poveli su golom napada~a suboti~kog Spartaka Zlatibor vode Voje Ubiparipa u 17. minutu, ali je u nastavku me~a usledio preokret.

Doma}in je prvo izjedna~io preko Gan|oveanua u 47. minutu, na 2:1 povisio je Ganea u 68, a kona~an rezultat postavio je Hora u 77. minutu.

Me~ je igran povodom otvarawa novog stadiona u ovom rumunskom gradi}u.

S. S.

FS GRADA NOVOG SADA

Podr{ka Ajaksu U na{u redakciju stigao je dopis FS grada Novog Sada a u vezi sa sporom koji JP SPC “Vojvodina” vodi s FK Ajaks s novosadskog SC “Sajmi{te”. Tim povodom se ka`e: - Fudbalski savez grada Novog Sada ose}a moralnu obavezu da se obrati Vama i javnosti, u ciqu podr{ke ostanka Fudbalskog kluba Ajaks na Sportskom centru „Sajmi{te“ i wegovom daqem razvoju. Na taj na~in se pridru`ujemo podr{ci koju su ovom klubu ve} dali poznati sportisti grada i brojni gra|ani.

Na{ savez broji 53 fudbalska kluba i FK Ajaks je jedan od najuspe{nijih na{ih ~lanova kada je u pitawu rad sa mladima. Prema zvani~nim podacima, iz aprila 2009. godine, FK Ajaks je imao ~ak 120 registrovanih igra~a, {to ga je dovelo na visoko 5. mesto po broju registrovanih igra~a me|u 53 kluba.

U proteklih deset godina svog postojawa Fudbalski klub Ajaks je postao originalni vrednosni obrazac za vaspitawe mladih, a posebno za socijalno ugro`enu i siroma{nu decu.

Prema na{im informacijama, ni jedan klub, sem Ajaksa, ne pla}a kori{}ewe igrali{ta, jer ih sami odr`avaju, a mnogi nemaju dovoqno materijalnih sredstava za to.

Ovom podr{kom, Fudbalski savez Grada apeluje da se obustavi izvr{ewe iseqewa Fudbalskog kluba Ajaks sa SC „Sajmi{te“, jer bi u protivnom to, na odre|en na~in, bio presedan da se, ne svojom voqom, ugasi jedan uzoran sportski kolektiv, ~lan na{e fudbalske porodice.

Ovo pismo upu}eno je i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, wegovom zameniku Sa{i Igi}u, ~lanu gradskog ve}a za sport Aleksandru Kravi}u, i direktoru JP SPC “Vojvodina” Zvonimiru Kaprockom.

18

SPORT

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Prvak spreman za bara` Zeka Buquba{a – Budu}nost 3:0 (2:0) RAVWE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 300, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci:Trivkov i} u 35, Vasiqevi} u 40. i D.Belovukovi} u 65.minutu.

ZEKA BUQUBA[A: M.Belovukovi} 8, M.Romandi} 8, Vasiqevi} 8, Mijailovi} 8, (Ban~evi} 7), N.Stankovi} 7, I.Ivi} 8, Todorovi} 8, @ivko vi} 7, Trivkovi} 9 (Simi} 7) , A.Ivi} 9, D.Belovumkovi} 9.

BUDU]NOST: ^upi} 5, Jesreti} 6, V.Petrovi} 6, V.Simeunovi} 5, Dobo 8, Karakli} 6, M.\uki} 6, G.Simeunovi} 5 (Pani} 7), Rogo 7 (Luki} 6), Bugarski 5 (Markovi} 5), Tufegxi} 6.

Prvak je pokazao da je u odli~noj formi pred „bara`“ za ulazak u Sremsku ligu. Gosti nikad slabiji.D.Belovukovi} u 89. minutu nije iskoristio penal. [utirao je preko pre~ke.

S. Ban~evi} – M. Simi}

Mitros – Sloga (^) 2:2 (1:1) SREMSKA MITROVICA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija ]irilovi} (Divo{).Strelci:Kowevi} u 45. i 59. za Mitros, a Juri{i} u 38. i Sekuli} u 52. minutu za Slogu.@uti kartoni: Pani} (Mitros), Filipovi}, Juri{i}, Sekuli} (Sloga).Crveni karton:Ra|evi} (Sloga).

MITROS: I.Mr{i} 7, M.Luki} 6 (G.Luki} ), Tintor 6, Alimanovi} 5, Matkovi} 5, Mitrovi} 6 (D.Mr{i} 5), S.Babi} 7, Kowevi} 7, Tubi} 6, Lazi} 5.

SLOGA: Zeqkovi} 7, Zec 7, Ra|evi} 6, Filipovi} 7, Sekuli} 8, Draganovi} 7, Bojani} 7 (Petkovi} 7), Vetmi} 7, (Cvjeti} 6), Majstorovi} 7 (Tot 6), Juri{i} 8, A}imovi} 7. ^almanci dva puta vodili i bili blizu pobede, ali doma}ine spasao Kowevi}, koji je oba puta izjedna~io rezultat.

N. T.

Srem – Hajduk 2:0 (1:0) SREMSKA RA^A: Igrali{te Srema, gledalaca 80, sudija Karastankovi} (Kuzmin).Strelci:\akovi} u 36. i Trivuni} u 76. minutu (iz penala).

SREM: N.Vasiqevi} -, J.Cvetanovi} 7, (Trivuni} 7), B.Milovanovi} 8, I.Cvetanovi} 7, Le{i} 8, \akovi} 8 (Inosavqevi} 8), Jovi} 6, [aganovi} 8, N.Vi}enti} 8, Raji} 8, Stefanovi} 8 (Gvero).

HAJDUK: Vukoli} 7, Male{evi} 6, [u}ak 6, Vidovi} 6, Vidakovi} 6, Roqi} 6, [e vi} 6, Mari~i} 6, Zeqkovi} 6 (Sqep~evi} 6), Paji} 6, Bogi} 6.

Fru{kogorac – Zmaj 1:0 (1:0) MAN\ELOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 20, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelac: Krmbaqevi} u 42.minutu.

FRU[KOGORAC: Kovanxi} 6, Mitrovi} 6 , Vojislav Trni} 5, M.Trni} 5, Ko~i} 6, \ori} 6, Momir Maslari} 6, D.Grabi} 6 (Vukosavqevi} 6), Malba{i} 7, Milan Maslari} 6, Krmbaqevi} 6.

ZMAJ: Miqevi} 6, Bo`jakovi} 6, Toji} 7, M.@ivkovi} 6, (Kuzmi} 6), R.Sretenovi} 7 (A.

OFL STARA PAZOVA – IN\IJA

^SK – Dunav 0:1 (0:0) ^ORTANOVCI: Igrali{te ^SK-a, gledalaca 50, sudija Bermonac (In|ija). Strelac: Tomi} u 69.@uti kartoni: Mitrovi} (^SK), [kori} (Dunav). ^SK: Boroja, Jakovqevi}, J. Subotin, Bonxi}, Bakvi}. M ilankovi}, Mitrovi}, \oki}, Za}iri, P. Subotin, @ivi} (A. Jawin, I. Jawin).

DUNAV: Jelovac, Vojvodi}, Kalezi}, Badovinac, Davidovi}, Joksimovi}, [kori}, Najdanovi}, Radulovi}, Kiti}, Cvi{i} (Tomi}, Stevanovi}, Rukavina).

U ravnopravnoj igri, gre{ka golmana doma}ih, kada je ispustio loptu, u 69. Bilo je do voqno da gosti odnesu sva tri boda. @. Jawin

Polet – Podunavac 2:2 (1:0) NOVI KARLOVCI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Ili} (Nova Pazova). Strelci: Sirixanski u 17. I 47. Za Polet, Gradi} u 50. I Ra{i} u 64. Za Podunavac.@uti kartoni:Kukoq, Sirixanski, ]ali}, Popovi} (Polet), Jankovi}, \ukovi} (Podunavac).

POLET: Pa{i} 7, Ba{i} 6, Kalovqevi} 7, ]ali} 7, Kukoq 6, Si-

[UQAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 20, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: B.Ili}, D.Plemi} i Malenti} za BSK, M.Simovqevi} i Cuki} za Sremac.@uti kartoni: P.Kovanxi}, Pu{karevi} (BSK), Boro|i (Sremac).

BSK: Dragojevi} 7, T.Plemi} 7, (S.Kovanxi} 6), Kresojevi} 6, M.Ili} 5, Malenti} 6, D.Laketi} 6, Pu{karevi} 7, B.Ili} 8, D.Plemi} 7 (A.Plemi} ), Todi} 7, P.Kovanxi} 7.

SREMAC: Godi} 5, Miroslav Gvoka 6, Milenko Gvoka 6, Plav{i} 7, Boro|i 6, @ivanovi} 6, Stanki} 5 (Boji} 6), M.Simovqevi} 6, Raki} 6, Mari~i} 7, Cuki} 7.

M. Ili} – N. Topi}

Dowi Srem Mladost (K) 2:0 (1:0)

JARKOVCI:Borac – @elezni~ar 1:1, MARADIK:Sloga – Sremac(V) 1:7, ^ORTANOVCI:^SK – Dunav 0:1, NOVI KARLOVCI:Polet – Podunavac2:2.Fru{kogorac iz Kr~edina je bio slobodan.

5 1 4 5 4 6 5 6 1 13 4 12 2 15 4 15 2 19

BSK – Sremac (J) 3:2 (2:0)

Pehar u rukama Pe}in~ana

Borac (J) – @elezni~ar 1:1 (1:1)

1. @elezni~ar 24 18 2. Podunavac 24 15 3. Dunav 24 14 4. Sremac(-4) 24 13 5. Fru{kogorac24 10 6. Sloga(M) 24 8 7. ^SK 24 7 8. Polet 24 5 9. Borac(-1) 24 3

Sretenovi} 6), Mihajlo Vu~enovi} 7, Ogwenovi} 7, Jovanovi} 7, Stani} 6, Gospovi} 7, \uri} 6.

Gosti iz No}aja propisno su se isproma{ivali i zato su bili ka`weni u 42. minutu.

N. Ogwenovi}

FINALE KUPA OFS PE]INCI ZA KADETE

Boqi i s desetoricom JARKOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija ]iri} (In|ija).Strelci:D.Novkovi} u 19. Za Borac, Rado{evi} u 14. Za @elezni~ar.

BORAC: Milinovi} 9, Vukmirovi} 8, Narand`i} 7, Kqaji} 9, D.Novkovi} 9, Veqovi} 7, Jovanovi} 7, Savi} 7, Drqa~a 7, Sqep~evi} 9. @ELEZNI^AR: Strajni} 7, M.Golubovi} 6, Stojakovi} 7, Mihajlovi} 7, Brki} 6, Blanu{a 6, Bjeqac 6, Mi{~evi} 6, Markovi} 8, Rado{evi} 7.

Rezultat nije nikakvo iznena|ewe.[ampion lige je bio nadigran od doma}ina, koji je nastupio sa samo deset igra~a.

P. Stepanov

SREMSKA RA^A:Srem – Hajduk 2:0, MAN\ELOS:Fru{kogorac – Zmaj 1:0, BE[ENOVO:BSK – Sremac(J) 3:2, SREMSKA MITROVICA:Mitros – Sloga(^) 2:2, RAVWE:Zeka Buquba{a – Budu}nost 3:0.Sloboda iz [a{inaca je bila slobodna.

1. Zeka Buqub.20 16 2 2 64:23 50 2. Budu}nost 19 10 6 3 43:17 36 3. Mitros 19 10 6 3 47:23 36 4. Sloga(^) 19 10 5 4 36:15 35 5. Fru{kog. 19 9 2 8 37:22 29 6. Zmaj 19 8 4 7 31:27 28 7. Sremac(J) 19 7 1 11 38:47 22 8. Sloboda 19 5 5 9 26:37 20 9. Srem 19 4 5 10 28:43 17 10. BSK(-1) 19 3 4 12 24:52 12 11. Hajduk 19 2 2 15 20:76 8

80:30 65:28 59:29 53:35 50:45 37:54 28:80 38:50 30:89

59 49 46 40 31 28 23 19 10

rixanski 7, Pej~i} 6, Popovi} 7, @ivkovi} 7, Baji} 6 (Radakovi} ), \. Jovi} 6.

PODUNAVAC: Stankovi} 6, Jovanovi} 7, \ukovi} 6, Ra{i} 8, Miji} 7, Vukadinovi} 7, Gradi} 7, (Miqu{ 7), Piperski 6, Krivo{ija 6, Milo{evi} 6 (Pejinovi} 7), To{kovi} 6 (Jankovi} 6).

Tek kada je gostuju}i trener Jazi} uveo u igru iskusne Miqu{a i Jankovi}a Podunavac je po~eo da igra svoju igru i do{ao do samo 2:2.Iako je Polet poveo sa 2:0.

M. Radakovi}

Sloga (M) – Sremac (V) 1:7 (0:3) MARADIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Bogovac (In|ija).Strelci:Petri~evi} u 60. Za Slogu, Gruji} u 29, 39. I 47, Dobrota u 43, 85. I 87. I Pavkovi} u 70. Za Sremac.@uti kartoni:Milakovi}, Kusi} (Sloga), Radosavqevi} (Sremac).

SLOGA: Jovanovi}, Milakovi}, Petkov, Trbojevi}, Belanovi}, (Bau{ka), Milin, [kori}, Kusi}, (Ipa~), Kukoq, Petri~evi}, Hajnal.

SREMAC: \ermanovi} , Radivojevi}, Radosavqevi}, Bogunovi}, Vra~ev, ^ortano va~ki, Milan Rosi}, (Skopqak), Pavkov i}, Gruji}, Grujin, Dobrota.

P. Kukoq

PE]INCI: Igrali{te Doweg Srema, gledalaca vi{e od 100, sudija Vojnovi} (Dowi Tovarnik).Strelci:Kokinovi} u 17. i Ili} u 78.minutu.

DOWI SREM: Joki} 7, Petkovi} 7, Krwaji} 7, Dragojevi} 7, Ninkovi} 7, Kokinovi} 8, Gmizi} 7, N.Nikoli} 7, F.Mati} 7 (Ili} 7), S.Mati} 7, Miloi~evi} 7, (Plav{i} 7, D.Nikoli} 7).

MLADOST: Bu}an 7, N.Vuki} 7, Odoba{i} 6, N.Ili} 7, Sever 7, ^ortan 7, D.Ili} 7, M.Vuki} 7, Stanojevi} 6, Lazi} 7, Majstorovi} 7 (Saxak, Zuji}, Luka~, Mad}arevi}).

U finalu Kupa OFS Pe}inci za kadete, pobedio je boqi tim Doweg Srema pod vo|stvom trenera Sini{e Sari}a. Za najboqeg igra~a finala progla{en je Neboj{a Kokinovi} (Dowi Srem) i trener Sini{a Sari}.

B. Rokni}

PRVA @ENSKA LIGA

Kiks Suboti~anki Spartak - Napredak 0:2 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Nevena Veselinovi} (Beograd), strelci: Baweglav u 75. (autogol), Milojevi} u 81. minutu.

SPARTAK: Ivanov 7, Tumbas-Loketi} 7, \ilas 6, Radanovi} 7, Ili} 7, Adamov 6, Zindovi} 7, Tenkov 7, Ledenski 6, Baweglav 6, [i{kovi} 7.

NAPREDAK: Drezga 8, Novakovi} 7, [}epovi} 7, Jovi} 8, [i{kovi} 7, Karaxi} 7, Veli~kovi} 7, Prodanovi} 7, Rosi} 7

(Petrovi} -), Mili~evi} 7 (Lisinac -), Milojevi} 8.

Inicijativa Suboti~anki protiv iskusnih Kru{evqanki nije dao rezultata. U 75. minutu Jelena Baweglav je `elela da vrati loptu svom golmanu ali toliko nspretno da je ona zavr{ila u mre`i. Suboti~anke su krenule na sve ili ni{ta, ali nisu uspele posle kornera lopta se odbila do Kristine Milojevi} koja overava trijumf "~arapanki".

SUBOTICA: Spartak - Napredak (Kru{evac) 0:2, SMEDEREVO: Jerina - Kolibri (Kur{umlija) 3:2, LESKOVAC: Lemind lavice - Po`arevac 0:4, KRAGUJEVAC: Su{ica - [abac 0:2, NI[: Ma{inac PZP - LASK (Lazarevac) 3:3, KRAGUJEVAC: Una fortuna - Vandini (Zemun) 0:2.

1. Ma{inac 20 18 2 0 69:12 56 2. Spartak 20 15 2 3 43:20 47 3. Napredak 20 14 3 3 45:17 45 4. LASK 20 11 1 8 39:24 34 5. Po`arevac 20 10 4 6 34:33 34 6. Vandini(-1) 20 8 4 8 31:34 27 7. [abac 20 7 2 11 38:35 23 8. Una f.

20 6 2 12 20:42 20 9. Lemind 20 5 2 13 23:45 17 10. Su{ica 20 3 7 10 18:34 16 11. Kolibri(-3) 20 5 1 14 19:47 13 12. Jerina(-2) 20 3 0 17 27:63 7

DRUGA @ENSKA LIGA – GRUPA SEVER

Slavqe Novosa|anki Fru{kogorac - Novi Be~ej 2:1 (1:1) NOVI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija: Spasi} (Novi Sad). Strelci: Draganovi} u 30. Radosavqev u 58. za Fru{kogorac, a Totajev u 6. minutu za Novi Be~ej. @uti kartoni: Radosavqev i Raki} (Novi Be~ej). @FK FRU[KOGORAC: Sekuli} 7, A. \uri} 8, Miladinov 7, Tomi} 7, Zveki} 7, Gvozdenac

vi} 7, Totajev 7, Milanovi} 8, Radi{i} 6.

Ve} u 6. minutu go{}e su do{le u vo|stvo, golman doma}ih nespretno je intervenisla, Totajeva je poklon loptu gurnula u mre`u. Posle kornera \uri}eve u 30. minutu Draganovi}eva smestila loptu u mre`u.

U 53. minutu Sekuli}eva se iskupila za kiks, {ut Milano-

ALEKSANDROVO: Kikinda Sloga (Zemun) 0:4, PAN^EVO: Pan~evo - Ravangrad (Sombor) 2:3, ZREWANIN: Radni~ki 1919. - Kalemegdan (Beograd) 6:0, NOVI SAD: Fru{kogorac - Novi Be~ej 2:1, slobodna je bila ekipa Rubin iz Mola.

1. Sloga 13 10 2 1 43:12 32 2. N. Be~ej 13 9 0 4 55:15 27 3. Fru{kogorac13 8 2 3 36:16 26 4. Ravangrad 13 6 3 4 30:17 21 5. Radni~ki 14 6 1 7 38:31 19 6. Kalemegdan 13 6 1 6 30:26 19 7. Pan~evo 13 6 1 6 29:28 19 8. Rubin 14 3 0 11 13:63 9 9. Kikinda 14 0 0 14 7:71 0

Radni~ki 1919 Kalemegdan 6:0 (4:0)

Golman Novobe~ejki interveni{e ispred napada~a Fru{kogorca Foto: D. Ivani}

7, Draganovi} 7, Marinkovi} 7, D. \uri} 7, Radosavqev 8, Tati} 8. @FK NOVI BE^EJ: He|e{i 7, Proti} 6, Radosavqev 6, Pani} 6 (Raki} 6), Jankovi} 7, Srdi} 7, Male{evi} 6, Rako~e-

vi}eve u levi gorwi ugao vrhom prstiju skrenula je u korner.

Pet minuta kasnije opet posle kornera \uri}eve, Radosavqeva je kod druge stative glavom loptu poslala u mre`u.

D. Ivani}

ZREWANIN: Igrali{te kraj Skrobare, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Jolovi} u 13. 42.

44. 78. Bajalica u 31. 60. minutu.

RADNI^KI 1919: Manojlovi} -, Bajalica 8, Kozlova~ki 7, Nikoli} 7, Jela~a 7, Gavrilovi} 8, Ubovi} 8, Gari} 7, Labus 7, Peji} 7, Jolovi} 9.

KALEMEGDAN: @ivanov 6, Smiqani} 7, Poli} 6, Mi}i} 7, Kosti} 6, Spasi} 6, Milo{evi} 6, Ili} 6, Tanovi} 7.

Boqa igra Zrewaninki rezultirala je uverqivim trijumfom protiv nekompletnih Beogra|anki.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Lekcija prvaku lige [umar – Srem 1:3 (0:2)

OL RUMA–IRIG (II) RAZRED

OGAR: Igrali{te [umara , gledalaca 100, sudija Miti} (Stara Pazova).Strelci: N.Mitrovi} za [umar, Turudi} dva i Gaji} za Srem.@uti karton:V.Mili~evi} ([umar).

[UMAR: Raki} 6, Mijajlovi} 5, M.Raki} 5, Sretenovi} 6, Dragosavac 6, Vra~evi} 6, Blanu{a 5, Ivani{ 6, N.Mitrovi} 6, G.Mili~evi} 6, V.Mili~evi} 6.

SREM: Ko{uti} 7, Bo{kovi} 7, Babi} 7, Ranisavqev i} 7, Gruji~i} 7, Gaji} 7, V.Gaji} 7, N.Vesi} 7, Turudi} 8, Bajlovi} 7, Jovanovi} 7.

Gosti o~itali lekciju prvaku lige, a malo se ko tome nadao.

S. [teti}

Borac (K) – Mladost (P) 8:2 (4:0)

Napredak – Mladost (P) 4:3 (2:1)

KLENAK: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija [akoti} (Ruma).Strelci: Stojkovi} u 4, Ili} u 10, M. Mati} u 32. i 72, Jovi} u 33. i 65. i Samarxi} u 87. za Borac, a Todori} u 50. i N. Panteli} u 80. minutu za Mladost.

BORAC: R. Mati} 6, Borojevi} 7 (Damjanovi} 6), Panti} 7, @ivkovi} 7 (Ranki} 7), Ili} 8, Golubovi} 7, Jo vi} 8 (Sto{evski 7), M.Mati} 8, Milenkovi} 6, Samard`i} 7, Stojkovi} 8.

MLADOST: Nedakovi} 7, Vasi} 6, M.Bognar 6, Suboti} 6, Milin 6, N.Panteli} 7, Todori} 6, D.Panteli} 6, Orlov i} 7, Mar~eti} 6, \eki} 6.

Z. Tomi}

POPINCI: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija Grozdani} (Ogar).Strelci:Tica u 12. i 20, Erceg u 66.i Stoj~evi} u 70. za Napredak,a Bosan~i} u 35. i Savi} u 70. i 85. minutu za Mladost.@uti kartoni: B.Jovanovi}, Mu{kiwa(Napredak), Nenadov, Babi} (Mladost).

NAPREDAK: Rogi} 7, Miji} 7, B.Gojkov i} 8, B.Jovano vi} 8, Ninkovi} 8, Mu{kiwa 7, [arec 7, I.Gojkovi} 7, Erceg 7, (Pilka ), Stoj~evi} 7, Tica 8.

MLADOST: Nenadov 6, Babi} 6, Vesi} 6, Kne`evi} 7, Bosan~i} 7, Poznanovi} 7, Pe{terac 6, Mitrovi} 6, Savi} 7, @.Tanackovi} 7, Stoilkovi} 7.

Pobeda Popin~ana je mogla biti i ve}a, da su doma}i strel-

ci bili malo prisebniji pred vgolom Nenadova. Q. Opa~i}

Sremac (D) – Sloboda 5:3 (2:3) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 50, sudija Horvat (Ruma).Strelc i: Mijatovi}, Pe{i}, Bursi}, Vuleti} i @ivanovi} za Sremac,a Te{i}, Novi} i Xakula za Slobodu.

SREMAC: Stanojevi} 6, Macavara 6, Sekuli} 5, Bursi} 7, Vuleti} 7, Ba~evac 7, Mijatovi} 7, @ivanovi} 6, Boji} 7, Jovanovi} 5, Pe{i} 6.

SLOBODA: Mati} 6, @ivanovi} 6, Simi} 6, Novi} 7, Xakula 7, Kosti} 6, Stepanovi} 6, Mirilov 6, Gruji} 6, Te{i} 7, Brankovi} 6.

Doma}in je vi{e `eleo pobedu i u nastavku je to i ostvario.

Igrao je borbenije za dve klase od rivala.

S. Savi}

Vitez – Lovac 5:1 (2:1) SUBOTI[TE: Igrali{te Viteza, gledalaca 100, sudija Panti} (Dowji Tovarnik).Strelci: Popovi} u 9, V.Ne{kovi} u 22, 75. i 85. i Babi} u 70.za Vitez, \ali} u 45. minutu za Lovac.

VITEZ: Damjanovi}, P.Ne{kovi}, Ristivojevi} , Mudrini}, Vra~evi}, Blagojevi} , Obradovi}, Babi}, V.Ne{kovi}, Vukin, Popovi}.

LOVAC: Arsi}, \or|evi}, Milosavqevi}, Radovanovi}, Z.Devrwa, Bovan, Radosavqevi}, Kova~evi}, \ali}, \.Devrwa, Milinkovi}.

Bila je to igra ma~ke i mi{a.A, doma}ini su pokazali u

SIBA^: Sloven – Grani~ar 0:3 (doma}ini se nisu pojavili),, SUBOTI[TE: Vitez – Lovac 5:1, POPINCI: Napredak – Mladost(P) 4:3, BRESTA^: OFK Bresta~ - Kameni 5:0, OGAR: [umar – Srem 1:3,DE^: Sremac – Sloboda 5:3.

1. [umar 22 18 2. Napredak 22 16 3. Mladost (P)22 13 4. Srem 22 11 5. Sloboda 22 11 6. OFK Bres. 22 10 7. Vitez 22 10 8. Grani~ar 21 10 9. Sremac (D) 22 9 10. Lovac 21 4 11. Kameni 22 2 12. Sloven 22 1

2 2 3 3 2 7 5 6 4 7 6 6 3 9 2 9 1 12 2 15 1 19 1 20

66:16 77:17 58:31 46:30 50:30 49:34 49:51 35:28 45:53 31:86 28:93 27:94

56 51 41 38 37 36 33 32 28 14 7 4

ovom prvenstvu da su vrlo jak tim i da ovoj ekipi tek dolazi vreme za jo{ ve}e uspehe.

G. Drqi}

OFK Bresta~ – Kameni 5:0 (3:0) BRESTA^: Igrali{te OFK Bresta~a, gledalaca 50, sudija Berber (Pe}inci).Strelci:Savi} dva, Beli}, Sretkovi} i M.Kova~evi}.

OFK BRESTA^: Paliku}a 7, (Jovi~i}), Beli} 7 (D.Kova~e vi}), Maksimovi} 7, Lazi} 8, Ili} 7, V.Glu{ac 7, M.Kova~evi} 8, D.Glu{ac 7, Petkovi} 6 (Radivojevi}), Sretko vi} 8, Savi} 9.

KAMENI: Tri{i} 6, Ili} 5, Nani} 5, Vu~elac 6, Miqu{ 5, Jovanovi} 6, Balaban 5, Popovi} 6, Filipovi} 6, Bo{wak 5, Dra`i} 5.

Skromni gosti iz A{awe primili su petardu, ali se wihova mre`a mogla zatresti jo{ nekoliko puta da su doma}i napada~i pogodili i kada su ve} svi gledaoci videli loptu u mre`i Arsi}a. @. Krwulac

SVETSKO EKIPNO PRVENSTVO

Obe ekipe u ~etvrtfinalu I mu{ka i `enska stonoteniska reprezentacija Srbije igra}e u ~etvtrfinalu Druge divizije u okviru Ekipnog SP koje se odr`ava u Moskvi.

Mu{karci su u posledwem kolu F grupe pobedili [kotsku 3:0 i sa svih pet pobeda zavr{ili na prvom mestu s maksiamlnih 10 bodova. U preostala dva me~a Nigerija je dobila SAD 3:0, a Turska Holandiju 3:0. Slede: 2. Nigerija 9, 3. Turska 8, 4. [kotska 7, 5 . Holandija 6 i 6. SAD 5 bodova. @enska ekipa Srbije je i pre sino}nog me~a 5. kola s Indonezi-

Srbija–[kotska 3:0 Rezultati: Jevtovi} – Havieson 3:1, Suboti} – Ramgaj 3:2, Pete – Kameron 3:0.

Marko Jevtovi}

jom, a posle pobede nad Litvanijom, obezbedila prvo mesto u F grupi, ispred Litvanije 7, Luksemburga 6 i Egipta, Venecuele i Indonezije sa po 5 bodova. ^etvrtfinalni me~evi na programu su 28. maja.

S. S.

DAMIR MIKEC BLISTAO NA SVETSKOM KUPU U FORT BENINGU

Po zlato iz svog yepa Srpski olimpijac, reprezentativac beogradskog Policajca Damir Mikec pobedio je u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na tre}em Svetskom kupu ove sezone u ameri~koj vojnoj bazi Fort Bening u Xorxiji sa 687,1 (586) krugova.

Imao je drugo najboqe finale (101,1 krug), boqi je bio Kinez Pang koji je imao 101,8 i zahvaquju}i tome se okitio bronzom, i ubedqivo trijumfovao sa skoro dva kruga boqim rezultatom od drugoplasiranog Kazahstanca Ra{ifda Junuzmetova.

- Presre}an sam, posle dva srebra sa svetskih kupova, ove godine u Pekingu i lane u Minhenu, do{lo je kona~no i zalto – rekao je Damir Mikec, koji je prvi srpski strelac u istoriji osvaja~ medaqe pi{toqem na nekom svetskom kupu. – Dobro sam ga|ao i osnovni deo, ali i finale i pretekao Junuzmetova,

Damir Mikec

koji je imao isti rezultat pre plej-ofa kao ja.

Mikecov rezultat od 586 krugova u osnovnom delu je krug slabiji od dr`avnog rekorda (587) koji dr`e Damir

VOJVODINA @ELEZNI^AR GOSTUJE U PRIBOJU

Novosa|ani spremaju poklon

„^IGO KONTRAKT” UZ IVANU [PANOVI]: Jedna od najboqih srpskih atleti~arki, skaka~ica udaq Ivana [panovi}, ovih dana potpisala je sponzorski ugovor s novosadskom kompanijom „^igo kontrakt“. U ime sponzora, direktor Branko \onovi} je obrazlo`io potez kompanije: - @elimo da doju~era{woj najboqoj svetskoj juniorki pomognemo u ostvarivawu vrhunskih rezultata i u seniorskoj konkurenciji u kojoj nastupa od ove sezone.

Ugovor je potpisan na period od tri godine, a Ivana [panovi}, vidno zadovoqna, nije propustila priliku da istakne: - Potpisivawe ugovora s jednom ovakvom kompanijom je dokaz da stvarno vredim i podr{ka „^igo kontrakta“ }e mi jako dobro do}i pred obaveze koje mi slede. To su miting Dijamantske lige u Oslu i seniorsko Evropsko prvenstvo u Barseloni, na kojima o~ekujem da ostvarim vrhunske rezultate.

A. P.

Mun}anova u Wujorku Pored Ivane [panovi}, koja }e nas predstavqati 4. juna u Oslu, na mitingu Dijamantske lige, jo{ jedna srpska atleti~arka u~estvova}e u okviru ovog takmi~ewa, i to 10. juna u Wujorku. Marina Mun}an pobednica Univerzijade na 1500 m, trkom na 1500 m na mitingu “Hajgh performans” na Osidental kolexu u Los An|elesu, pokazala je odli~an nivo forme

ve} na samom startu sezone. Mun}anova je u Los An|elesu istra~ala 1500 m u vremenu od 4:11,60 {to je bilo dovoqno za {esto mesto.

- Zadovoqna sam trkom u Los An|elesu i ve} sam po~ela da se spremam za miting Dijamantske lige u Wujorku. Osta}u u Americi kako bih se {to boqe spremila za 19. i 20. jun za Drugu ligu ekipnog prvenstva Evrope u Beogradu - istakla je Marina Mun}an.

~etvrtak27.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar i Priboja, uz saglasnost obe ekipe, odigra}e ve~eras (19 ~asova), dva dana ranije, utakmicu 29. kola Superlige. Povod je nadasve lep - kapiten Novosa|ana Steva Popov u subotu staje na ludi kamen.

- S obzirom na razvoj situacije u posledwa dva-tri kola {anse za izlazak na evropsku scenu su svedene u Milo{ Bari{i} domen teorije, uz to i na{ kapiten znamo i wihove mogu}nosti, tako i moj kum Steva Popov odlu~io je da se nadam dobrom rezultatu. I da se o`eni, tako da smo se odlu~imi i oni ove sezone smo imali li na ovakav potez, kako bi u subomnogo problema s povredama, {to tu mogli da se opustimo na svadbese i odra`ilo na na{, naravno i nom vesequ - ka`e Milo{ Bariwihov, krajwi plasman. Imaju}i u {i}. - Kao {to smo to i do sada ~ividu da se obe ekipe nalaze u srenili, u Priboj idemo da odigramo dini tabele i da nemamo nekih popunom snagom i pobedimo. To bi sebnih ciqeva, ne o~ekujem da }e bio i lep poklon na{em saigra~u. da bude nekog preteranog naboja.

Svesni su u Vojvodini da igrawe Presudnu ulogu mogli bi da odiu Priboju zahteva dodatno anga`ograju golmani i ~ija ekipa bude puvawe i pun respekt prema rivalu. ca~ki raspolo`enija - uveren je - Ove sedmice smo uve`bavali Bari{i}. taktiku, odli~no ih poznajemo, J. Gali}

Mla|i juniori u Istanbulu Grupa najboqih mla|ih uniora Srbije nastupi}e u subotu 29. maja na tradicionlanom atletskom Memorijalnom mitingu “Jilmaz Sazak”. Posledwih deset godina na{i takmi~ari uspe{no se nadme}u na ovom presti`nom me|unarodnom takmi~ewu za mla|e kategorije, te se i od grupe koja }e se ovog vikenda takmi~iti u Istanbulu, predvo|ena Amelom Terzi}, Marijom Vu~enovi} i Sandrom Rai~kovi}, o~ekuju novi dobri rezultati i plasmani. U Istanbul putuju jo{: Nenad Jovanovi}, Filip Mari~i}, Milan Vojinovi} (~lanovi Crvene Zvezde) i Nenad Radanovi} iz AK Novi Pazar.

Mikec i Dimitrije Grgi}. Rezultat sa finalom je samo 0,8 krugova slabiji od dr`avnog rekorda koji dr`i Dimitrije Grgi}.

Interesantno je to da je Mikec odlazak na prva dva Svetska kupa sam platio. Streqa~ki savez Srbije suo~en sa besparicom, morao je da zamoli strelce da plate tro{kove, a da im se kasnije nadoknadi novac, ali samo za Peking. Sidnej je i daqe tro{ak od nekoliko hiqada evra!

Rezultati, vazdu{ni pi{toq, mu{karci: 1. Damir Mikec (Srbija) 687,1 (586), 2. Ra{id Junuzmetov (Kazahstan) 685,3 (586), 3. Vei Pang (Kina) 683,2 (582)...17. Dimitrije Grgi} 576 itd. Ukupno 55 strelaca, finale vredelo 581 krug, petorica raspucavala za ~etiri mesta..

Vazdu{ni pi{toiq `ene: 1.

Baibu{anova (Kazahstan) 488,1 (387), 2. Klimova (Rusija) 487,4 (386), 3. Vewun (Kina) 486 (387), 11. Bobana Veli~kovi} 383...

19

[AMPIONAT SVETA

Omladinke pete @enska omladinska reprezentacija Srbije osvojila je peto mesto u konkurenciji 14 reprezentacija na 15. {ampionatu sveta u Rijeci sa 3.238 ~uweva. Titula je pripala Nema~koj sa 3.355, srebro Sloveniji sa 3.299 a bronza doma}inima Hrvatskoj sa 3.282 ~uwa.

Srpkiwe nisu ponovile uspeh iz Zadra 2008. kada su bile tre}e.

U pojedina~no finale, koje }e se odigrati u subotu 29. maja, plasirale su se tri srpske kugla{ice Livia Santo sa 567 ~uweva i trenuto je 11, Marija Gajin sa 544 ~uwa je 21. i Jelena Petrovi} koja je sa 541 ~uwem 23. Ulazak u finale vredeo je 540 ~uweva, Isidora [ibul je 26. sa 539 „drva“. Vode Bese (Nema~ka) 559, Doliba{i} (Hrvatska) 599 i Vegerbauer (Austrija ) 587 ~uweva.

Prve dve srpske juniorke odigrale su slabije nego {to su svi pri`eqkivali, u ekipnom delu [ampionata sveta u Rijeci. Daliborka Nenadov je sru{ila 529, dok je Marijana ]isara oborila 518 ~uweva.

KVALIFIKACIJE ZA EP U DANSKOJ I NORVE[KOJ

Gr~ka pala, Turska na redu Gr~ka - Srbija 17:29 (8:14)

PATRA: Dvorana u Patri. Gledalaca: 300.

Sudije: Riga i Tomasen (Belgija). Sedmerci: Gr~ka 5 (4), Srbija 5 (3). Iskqu~ewa: Gr~ka 8, Srbija 10 minuta.

GR^KA: Kora, Balase 1, Shrondopulo, Vasileadu 1, Logdanidu 4 (2), Kosa, Zakira, Mitailidov, Paratelaidov, Trataki 3, Dmitrov 3, Sahalov 2, Papanikolau 2 (2), Satparadisou, Mastaka 1.

SRBIJA: Tatalovi}, ]ubela, Krpe` 1, Koperec 2, Leki} 6 (2), [tevin 3, Dmitrovi} 3, Damwanovi} 2 (1), Pop-Lazi} 3, Cviji} 5, \or|evi} 1, Barto{i} 3, Toma{evi}, \eri}. @enska rukometna reprezentacija Srbije savladala je u Patri doma}u selekciju Gr~ke 29:17 (14:8) u pretposledwem me~u pete grupe kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje }e se krajem godine odr`ati u Norve{koj i Danskoj.

Izabranice Du{ka Mili}a, kao {to se i o~ekivalo, tokom cele utakmice bile su dominantne i rezultat ni jednog trenutka nije dolazio u pitawe. Tako }e Srpkiwe u posledwem me~u, 30. maja u Smederevu, u direktnom duelu sa Turkiwama odlu~iti o drugom putniku za Skandinaviju po{to su [pankiwe od ranije obezbedile plasman na zavr{ni turnir. Samo pobeda na{e devojke vodi na zavr-

{nu smotru najboqih evropskih reprezentacija.

- Pru`io sam {ansu svim igra~icama koje su dosta dobro odigrale utakmicu. U igru nije ulazila samo Katarina Toma{evi}. Najva`nije je to da smo dobili ovaj me~

Dragana Cviji}

i da se niko nije povredio. Zadovoqan sam ovom partijom i sada se okre}emo presudnoj utakmici sa Turkiwama protiv kojih moramo da pru`imo kvalitetnu partiju i izborimo plasman na Evropsko prvenstvo u Norve{koj i Danskoj - rekao je selektor Du{ko Mili}.

TABELA: 1. [panija (4 me~a) 8 bodova, 2. Srbija (5) 6, 3. Turska (4) 4, 4. Gr~ka (5) 0 bodova.

J. G.

SE]AWE NA POTAPAWE STAROG KONTINENTA PRE JEDNE DECENIJE

Dan kad su Be~ejci postali besmrtni „Be~ej slavi! S razlogom. Vaterpolisti iz grada kraj Tise osvojili su evropsku titulu i tako, u godini kojom se zavr{ava drugi milenijum, stigli do najve}eg uspeha u klupskoj istoriji i istoriji be~ejskog sporta uop{te.“ Ovo je po~etak napisa od pre ta~no deset godina u na{em listu s naslovom – Be~ej na mapi evropskih velikana. Te no}i, 27. maja 2000. godine, vaterpolisti Be~ej NIS Naftagasa postali su, sportskim `argonom re~eno, besmrtni i to je bio vaqan razlog {to je bila privilegija iste no}i biti u najve}em gradu kraj na{eg dela Tise, jer se na svakom koraku slavio najve}i sportski uspeh u to vreme - Savezne Republike Jugoslavije.

A kako je danas, ta~no deceniju posle veli~anstvenog uspeha drim-tima s Tise, koji je, uzgred re~eno, iste sezone ukwi`io zaredom petu duplu krunu u doma}em vaterpolu? Sumorno, da sumornije i ne mo`e biti. Samo dve godine kasnije ne samo da je {ampionski ples, poput autohtonog insekta tiskog cveta nestao, ve} je klub dotakao tiski muq i nestao u wemu. Ostale su

Aleksandar ]iri} u polufinalnom me~u sa Splitskom bankom

uspomene i trofejna sala prepuna pehara me|u kojima dominira onaj koji je tada{wi kapiten Aleksandar [o{tar u prelepoj majskoj no}i prvi podigao i san svih ranijih generacija preto~io u javu. Be~ej je, zaista, postao {ampion Evrope!

Pored toga {to su ostvarili rezultatski ciq, Be~ejci su tada u bazenu kraj svoje Tise zacelili i neke `ive rane iz ranijeg evropskog pute{estvija. Prvo, savladali su u polufinalu Splitsku banku rezultatom 6:4 (1:1,2:1,1:1,2:1) i tako se revan{i-

Foto: J. Pap

rali istom rivalu za poraz (7:8) u finalu istog takmi~ewa na fajnal foru u Napuqu godinu dana ranije. Drugo, u finalu su pobedili jo{ uvek najtrofejniji, sa sedam osvojenih titula, evropski klub Mladost iz Zagreba rezultatom 11:8 (4:2,2:1,4:2,1:3), koja ih

je pre toga dva puta zaustavqala na putu ka evropskom tronu. Prvi put na debiju kada je u~e{}e na fajnal foru u pitawu 1997. godine u Napuqu, gde su u polufinalu mladosta{i bili uspe{niji rezultatom 6:5, a drugi put godinu dana kasnije u zatvorenom bazenu kraj Tise u posledwoj utakmici takmi~ewa po grupama Lige {ampiona s 9:6. Upravo ta pobeda je omogu}ila `apcima sa Save da oni budu u~esnici fajnal fora u svom gradu, a Be~ejci jedini put u {estogodi{wem periodu dominacije jugo vaterpolom nisu uspeli da se domognu same zavr{nice.

Kada smo ve} u evropskoj vodi, onda s ove vremenske distance moramo da primetimo da su samo jedna titula evropskog prvaka, jedan epitet vice{ampiona Starog kontinenta i dva ~etvrta mesta, premalo u odnosu na ulo`ena sredstva i kvalitet tada{weg tima. Samo je drim-tim u sastavu: Aleksandar [o{tar, Predrag Zimowi}, Nedeqko Rodi}, Goran Krstono{i}, Nenad Vukani}, I{tvan Mesaro{, Aleksandar ]iri}, Veqko Uskokovi}, Laslo Tot, Aleksandar [api}, Jugoslav Vasovi}, Bala` Vince, Neboj{a Mili}, Slobodan Soro i

Branko Pekovi} predvo|en s klupe ma|arskim stru~wakom Zoltanom Ka{a{om i wegovim prvim saradnikom Mirkom Bla`evi}em ispunio o~ekivawa. U ~ast wihovog evropskog plesa, kada su u 11 utakmica zabele`ili 10 pobeda, samo jedanput igrali nere{eno i uz gol razliku 115:61 ispeli se na evropski tron su i ovi redovi podse}awa.

To {to se niko u Be~eju nije setio momaka koji su za imix grada u~inili vi{e nego plejada politi~ara, privrednika, dru{tvenih i drugih radnika zajedno, govori o onima koji sada vode brigu, pre svega, o sportu. Ro|endan se slavi na dan ro|ewa, ni pre ni kasnije.

A evropska titula u vaterpolu, osta}e zauvek zapisano, ro|ena je 27. maja 2000. godine u olimpijskom bazenu OSC „Mladost“. Vremenski period od deset godina nije toliko dug da bi neke stvari izbledele. Pogotovo ne trenutak kada se osvoji jedina titula evropskog prvaka. Kako dela najboqe govore o nama, to ~iwenica da nisu pozvani zlatni momci be~ejskog sporta na prigodno obele`avawe ovda{weg sportskog rariteta najboqe kazuje koliko se danas ceni uspeh. Vlastimir Jankov

20

SVET

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

SUKOB POLICIJE I PRISTALICA NARKOBOSA U GLAVNOM GRADU JAMAJKE

ZAO[TRAVAWE ODNOSA DVEJU ZEMAQA

Poginule najmawe 44 osobe Severna Koreja izbacuje KINGSTON: U sukobima policije i pristalica osumwi~enog za trgovinu drogom Kristofera Kouka, koji u glavnom gradu Jamajke, Kingstonu, traju od pro{le sedmice, poginule su najmawe 44 osobe, saop{tile su ju~e tamo{we vlasti.

Kako je saop{tio jamaj~anski ombudsman, biskup Hero Bler, prema nezavisnim procenama u sukobima u siroma{nim delovima Kingstona poginule su 44 osobe. Sukobi su izbili u nede-

qu, posle odluke premijera Brusa Goldinga da Kouka, koga SAD tra`e zbog trgovine drogom, izru~i toj zemqi. Kouk se i daqe nalazi u bekstvu. Siroma{ni gra|ani Kingstona, me|utim, Kouka, poznatog pod nadimkom Dudus, smatraju svojim dobro~initeqem i spremni su da ga odbrane po svaku cenu, javio je Bi-Bi-Si. Policija je ju~e saop{tila da je u zapadnom Kingstonu poginulo je 26 civila i jedan policajac. Ranije je saop-

{teno da su poginuli dva policajca i jedan vojnik. Na ulicama zapadnog Kingstona ju~e su podignute barikade od bodqikave `ice i starih automobila, ~uli su se pucwi, a raspore|eno je nekoliko hiqada naoru`anih policajaca i vojnika. Ulice van zone sukoba uglavnom su prazne, {kole i prodavnice su zatvorene, a bolnice primaju samo hitne slu~ajeve. Vlada je u nedequ uvela vanredno stawe koje }e trajati mesec dana.

U VOJNU BAZU MORONG, NA SEVERU POQSKE

Stigao „Patriot� s ameri~kim vojnicima VAR[AVA: Poqski ministar odbrane Bogdan Klih ju~e je u vojnoj bazi Morong, na severu Poqske, nedaleko od granice sa Rusijom, sve~ano do~ekao oko 100 ameri~kih vojnika sa prvom, za sada, povremenom baterijom protivraketnog mobilnog sistema "Patriot".

Klih je, parafraziraju}i narodnu poslovicu, rekao da jedna baterija ne ~ini prole}e, ali da je ovo istorijski trenutak, po{to ameri~ki vojnici u Poqsku prvi put dolaze na du`e.

"Prisustvo ameri~kih vojnika pove}a}e bezbednost na{e zemqe. [to vi{e ima Amerike i Evrope u Poqskoj, to }e vi{e Poqska biti prisutna u ameri~koj i evropskoj politici", rekao je Klih pred sve~anu demonstraciju mogu}nosti tog sistema protiv raketa kratkog i sredweg dometa. Var{ava je razme{tawe tog sistema svojevremeno postavila Va{ingtonu kao uslov da Poqska prihvati ameri~ki antiraketni {tit, a kada je plan biv{eg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a propao, sistem "Patriot" je ostao kao obaveza novog predsednika Baraka Obame. Ameri~ki vojnici su u 37 vagona u subotu prevezli jednu bateriju iz Nema~ke u poqsku vojnu bazu na Mazurskim jezerima, svega 60 kilometara od ruskih granica. Oni }e obu~avati 30 poqskih vojnika da opslu`uju sistem Patriot, za sada bez boje-

vih glava. Ameri~ki vojnici boravi}e u Poqskoj po mesec dana tokom svakog tromese~ja, a od 2012. godine sistem "Patriot" bi trebalo da bude razme{ten za stalno u Morongu, u punoj borbenoj pripravnosti. Postavqawe ameri~kog mobilnog protivra-

nu", kazali su za rusku agenciju Itar-Tas izvori u ruskom ministarstvu spoqnih poslova, prenose ju~e poqski mediji. Izvor ruske agencije upozorio je da su pitawa Moskve povodom te baterije u Poqskoj ostale bez odgovora i Va{ingtona i Var{ave,

ju`nokorejsko osobqe

SEUL: Severna Koreja nalo`ila je ju~e u ju`nokorejskom osobqu da do ju~e podne napusti zajedni~ki fabri~ki kompleks u gradu Kajsong, koji se nalazi na granici izme|u dve Koreje. Osmoro ju`nokorejskih dr`avqana, me|utim, poru~ilo je vlastima Severne Koreje da ne mogu ispo{tovati rok do podneva, zato {to im je potrebno vi{e vremena da se spakuju, izjavio je ju`nokorejski ministar za ujediwewe ^un Haj-sung, prenela je agencija Jonhap.

Severna Koreja je prekju~e najavila da }e proterati ju`nokorejsko osobqe iz fabrike u Kajsongu, gde je oko 110 firmi iz Ju`ne Koreje unajmilo 42.000 severnokorejskih radnika za proizvodwu robe.

Odnosi izme|u dve zemqe naglo su se pogor{ali pro{le nedeqe kada je vlada Ju`ne Koreje objavila rezultate istrage koji su pokazali da je severnokorejska podmornica torpedovala brod ju`nokorejske mornarice u @utom moru, {to je izazvalo eksploziju zbog koje se brod raspao na dva dela i potonuo. U ovom incidentu, koji se dogodio 26. marta, poginulo je 46 mornara.

Severna Koreja, me|utim, tvrdi da nije odgovorna za potapawe broda "^eonan". Ju`na Koreja je u ponedeqak najavila uvo|ewe trgovinskih sankcija severnom susedu i izno{ewe slu~aja broda "^eonan" pred Savet bezbednosti Ujediwe-

Ju`nokorejski vojnik na granici

Klinton: Svet mora da reaguje na provokaciju SEUL: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton rekla je ju~e da me|unarodna zajednica mora da reaguje posle nalaza me|unarodnih istra`iteqa da je severnokorejska podmornica 26. marta potopila ju`nokorejski vojni brod ^eonan. "To je bila neprihvatqiva provokacija Severne Koreje i me|unarodna zajednica ima obavezu i du`nost da reaguje", rekla je Klintonova novinarima posle razgovora sa liderima Ju`ne Koreje. Ameri~ka dr`avna sekretarka je dodala da }e se SAD posavetovati sa Ju`nom Korejom i ~lanicama Saveta bezbednosti UN koje mere bi bile prikladne, ali nije `elela da iznese rok za to. nih nacija, a Severna Koreja je ju~e odgovorila da }e preduzeti kontra-

TURSKA

TAJLAND

Sukob vojnika i Kurda Bogdan Klih

ketnog sistema ponovo je ju~e kritikovala Rusija, a tako|e i ~iwenicu da je demonstrativno postavqena svega 60 kilometara od ruskih granica i Kaliwingradske oblasti.

"Takve vojne aktivnosti ne doprinose zajedni~koj bezbednosti i razvoju odnosa poverewa i predvidivih partnera u regio-

kao i predlog Moskve da se ta baterija premesti daqe od ruskih granica. Poqski politi~ari i iz redova vlade i opozicije ponovili su ju~e da sistem "Patriot" ne mo`e da predstavqa nikakvu pretwu za Rusiju, niti Moskva ima razloga za zabrinutost, budu}i da se radi o odbrambenom, a ne ofanzivnom oru`ju.

Novi pad na svetskim berzama LONDON: Vrednost deonica na svetskim berzama zabele`ila je ozbiqan pad, zbog zabrinutosti investitora u pogledu du`ni~ke krize u evrozoni. Na najve}im evropskim berzama, u Londonu, Parizu i Frankfurtu, vrednost deonica pala ja za 2,5 do 4 odsto vrednosti. U Wujorku je berzanski indeks Dau xons pao za preko 2 odsto. Vrednost deonica pala je i na dalekoisto~nim berzama, od Japana do Australije, zbog

nestabilnosti na korejskom poluostrvu. Ekonomski analiti~ar Bi-Bi-Sija Endru Voker ka`e da su na udaru naro~ito banke. "Pad vrednosti deonica izazvala je pre svega zabrinutost zbog dr`avnih dugova, slabog ekonomskog rasta i krhkosti pojedinih banaka u evrozoni. Tu je i rastu}a zabrinutost da bi evropski problemi mogli da potkopaju {iri globalni oporavak od pro{logodi{we recesije", ka`e Voker.

TUNCELI: Najmawe ~etiri ~lana separatisti~ke Kurdistanske radni~ke partije (PKK) ubijena su ju~e u sukobu sa pripadnicima vojske Turske u planinskoj provinciji Tunceli, na istoku zemqe, saop{tile su turske snage bezbednosti. Do sukoba je do{lo u toku jedne od najopse`nijih vojnih operacija u isto~noj Turskoj, pokrenutoj protiv PKK tokom posledwih nekoliko meseci. U operaciji u~estvuje nekoliko stotina turskih vojnika, javila je agencija Rojters.

Ova vojna operacija je pokrenuta posle mawe od nedequ dana po{to je turska vojska bombardovala, kako je bilo saop{teno,

mere, ukqu~uju}i prekidawe svih veza sa Ju`nom Korejom. (Tanjug)

oko 50 ciqeva PKK u severnom Iraku, odakle su Kurdi izvodili napade na vojne ciqeve u Turskoj.Po~etkom ovog meseca je ubijeno pet kurdskih pobuwnika i dva turska vojnka u kurdskom napadu na pripadnike turske vojske u blizini granice sa Irakom i Iranom, podsetila je agencija.

Sukobi izme|u kurdskih pobuwenika i turske vojske su se poja~ali ovog prol}a, posebno u planinskim delovima na jugoistoku Turske.PKK od 1984. vodi oru`anu borbu za nezavisnu kurdsku dr`avu na jugoistoku Turske, a u sukobima je od tada do danas poginulo vi{e od 40.000 qudi.

Troje mrtvo, 51 rawen BANGKOK: Eksplozije dva minirana motocikla ju~e su u jednoj muslimanskoj oblasti na jugu Tajlanda usmrtile dve, a ranile 51 osobu, navela je policija. Motocikli su bili parkirani ispred salona automobila japanskog proizvo|a~a "Mazda" u provinciji Jala, a bombe su eksplodirale u razmaku od 10 minuta.

Me|u rawenima su pripadnici vojske i policije, naveli su zvani~nici. Uz to, u okr{aju u obli`woj provinciji Patani ubijen je jedan seqak. Na meti muslimanskih pobuwenika koji se bore za otcepqewe juga Tajlanda, ranije su bili vladini radnici. Od kada su borbe eskalirale 2004. poginulo je vi{e od 4.000 qudi.

Izlivawe nafte na Aqasci ENKORI: Hiqade tona sirove nafte izlile su se iz glavnog naftovoda na Aqasci, koji je zbog toga pro{le no}i zatvoren. Radnici su u utorak evakuisani zbog

izlivawa nafte na jednoj pumpnoj stanici cevovoda duga~kog 1.300 kilometara. Ekolo{ka slu`ba Aqaske je saop{tila da se nafta izlila u prostor predvi|en za

slu~aj havarije i da ve}eg zaga|ewa nema. Kompanijama koje koriste nafotvod je nare|eno da skoro sasvim zaustave proizvodwu dok se kvar ne otkloni.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HOSE LUIS RODRIGES SAPATERO [panski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero izjavio je da }e uvesti novi porez za [pance koji najvi{e zara|uju kako bi se smawio buxetski deficit zemqe.Sapatero je u {panskom parlamentu rekao da porez, koji }e biti uveden slede}e nedeqe, "ne}e uticati na 99,9 odsto [panca".

MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad kritikovao je Rusiju zbog toga {to podr`ava uvo|ewe novih sankcija Iranu. "Na{ sused Rusija ne bi trebalo da u ovim osetqivim vremenima podr`ava one koji su protiv nas i pokazuju neprijateqstvo prema nama ve} 30 godina. To je za Irance neprihvatqivo i nadam se da }e ona to ispraviti", poru~io je Ahmadinexad u govoru na iranskoj televiziji.

YOZEF BAJDEN Potpredsednik SAD Xozef Bajden pohvalio je napore Hrvatske da razvije bliskije odnose sa Srbijom, da podr`i Republiku Kosovo i da pomogne me|unarodnoj zajednici da podsti~e reforme i poboq{a fukcionisawe BiH. To je saop{teno iz Bajdenovog kabineta kasno preksino}, posle wegovog susreta sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor.

CIA htela da Sadama Huseina predstavi kao homoseksualca VA[INGTON: Ameri~ka centralna obave{tajna agencija (CIA) je, nastoje}i da {to vi{e "ocrni" biv{eg ira~kog lidera Sadama Huseina pred napad na Irak 2003, imala ideju da ga prika`e kao homoseksualca, preneo je "Va{ington post". U ~lanku se navodi da je to bio jedan o predloga Ira~ke operativne grupe, specijalne }elije CIA i da je obave{tajna slu`ba nameravala da napravi la`ni snimak u kome ira~ki diktator ima seksualni odnos sa mladi}em i da ga zatim pusti ira~kom narodu. Jedan biv{i radnik CIA, koji je tra`io da ostane anoniman, izjavio je da je "film trebalo da izgleda kao da je snimqen skrivenom kamerom, kao da se radi o tajnom snimku seksualnog odnosa". Me|u ostalim predlozima CIA, spomenuta je i ideja da se izvr{i upad u ira~ki TV program sa la`nim informativnim emisijama tokom kojih bi Sadam obavestio Ira~ane da `eli da se po-

vu~e sa vlasti u korist svog sina Udaja.

Ameri~ka agencija je, tako|e, imala "gej planove" i za vo|u teroristi~ke mre`e Al Kaide Osamu bin Ladena. Navodno je napra-

vila snimak u kome se Bin Laden, u vidu wegovog dvojnika, hvali brojem qubavnika, ispijaju}i alkohol.

Do realizacije ovih projekata nije do{lo, tvrdi jedan penzioner agencije, zato {to se nisu dopali Xejmsu Pavitu, direktoru operacija CIA. "Te ideje su dolazile od qudi koji su svoju karijeru izgradili u Latinskoj Americi ili na krajwem Istoku i koji nisu shvatali kulturne nijanse tog regiona", objasnio je jedan biv{i agent CIA koji je tako|e tra`io da ostane anoniman.

"Prikazivawe Sadama kako se zabavqa sa de~acima ne bi izazvalo nikakve potrese na Bliskom istoku.

Nikog za to ne bi bilo briga", dodao je on. CIA zasad nije ni potvrdila ni demantovala ove tvrdwe. Prema mi{qewu ve}ine biv{ih pripadnika CIA, agencija je odustala od ovih projekata zbog nedostatka novca i ekspertize.

RIJE^KI „NOVI LIST” PRENOSI ZAHTEV AMERIKE I VELIKE BRITANIJE

Tadi} posrednik izme|u Zagreba i Qubqane RIJEKA: Diplomate Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Velike Britanije smatraju da bi predsednik Srbije Boris Tadi} svojim autoritetom mogao pozitivno uticati na slovena~ki referendum o arbitra`i, zakazan za 6. jun, ali i na hrvatski ulazak u EU, navodi rije~ki "Novi list".

SAD i Velika Britanija zato tra`e da se srpski predsednik, kao najuticajnija osoba regiona, anga`uje oko promovisawa Arbitra`nog sporazuma izme|u Hrvatske i Slovenije, pi{e "Novi list".

Po pisawu rije~kog li- Boris Tadi} sta, britanski ambasadori Dejmsom Folijem koji je podr`ao tu vid Blant u Hrvatskoj, Endrju ideju. List prenosi i odgovor na Pejx u Sloveniji i Stiven VorBo`inovi}evo pitawe za{to bi dsvort u Srbiji, o toj su inicijaba{ Tadi} trebalo da ima uticaj tivi pre pet dana na radnom ru~na Slovence, s obzirom da je piku informisali hrvatskog drtawe arbitra`e re{eno s hrvat`avnog sekretara Davora Bo`iske strane. novi}a.

"Ambasador Pejx odgovorio je Bo`inovi} je, navodi list, da je Tadi} najuticajniji glas u bio skepti~an prema toj ideregionu i da bi ba{ takav potez ji.Rije~ki dnevnik navodi i da je mogao biti korak u popravqawu Blant razgovarao sa ameri~kim odnosa Hrvatske i Slovenije. ambasadorom u Hrvatskoj XejPahor bi to mogao iskoristiti

kao deo {ire strategije svoje politike. Ambasador Blant dodao je da bi bilo dobro kad reakcija Hrvatske ne bi bila sna`no negativna", isti~e se u slu`benoj bele{ci hrvatskog ministarstva, koju prenosi "Novi list".

Blant je podsetio da je pre prihvatawa Sporazuma o arbitra`i na Sloveniju izvr{en sna`an politi~ki pritisak, a trojica ambadadora razradila su i komunikacionu strategiju koja

bi pomogla uspehu referenduma. Predlo`ili su da hrvatski i slovena~ki {efovi diplomatija, Gordan Jandrokovi} i Samuel @bogar, objave zajedni~ki tekst u jednom hrvatskom i jednom slovena~kom dnevnom listu, a nakon toga bi svake sedmice tekstove imali i ministri kulture, obrazovawa, dva premijera i kona~no i dva predsednika.

Tako|e su ukazali na nu`nost razmene pozitivnih iskustava u obe zemqe, ukqu~uju}i i internetsko promovisawe pozitivnog ishoda referenduma. Me|u na~inima za poboq{awe odnosa, Britanci su savetovali da se pi{e kako Slovenci vole da dolaze na Jadran, a Hrvati u Sloveniju na skijawe i isti~u izjave mladih qudi o sopstvenim pozitivnim iskustvima u susednim zemqama. Predla`e se i kori{}ewe Interneta za promovisawe pozitivnog ishoda referenduma, kao i dru{tvenih mre`a - Jutjuba, Fejsbuka i Tvitera.

HRVATSKA

Bramerc se sastao s Josipovi}em ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} razgovarao je u Zagrebu s glavnim tu-

kom saop{tewu iz kabineta predsednika dr`ave navodi se da su Josipovi} i Bramerc raz-

Ivo Josipovi} i Ser` Bramerc

`iocem Ha{kog tribunala Ser`om Bramercom o saradwi Hrvatske s tim sudom. U krat-

govarali i o tzv. artiqerskim dnevnicima iz akcije "Oluja" 1995.

Josipovi} i Bramerc razgovarali su o aktivnostima koje sprovode hrvatske vlasti na pronala`ewu tih dokumenata, navodi se u saop{tewu. Tako|e se razgovaralo o me|unarodnom pravosu|u i wegovoj ulozi u savremenom svetu, pi{e u saop{tewu. Bramerc od ju~e boravi u vi{ednevnoj radnoj poseti Hrvatskoj tokom koje }e razgovarati i s drugim visokim dr`avnim funkcionerima.

Najavqeno je da }e u danas i sutra u~estvovati na regionalnoj konferenciji tu`ilaca iz zemaqa biv{e Jugoslavije na Brionima, a da }e zatim u petak u Zagrebu nastaviti razgovore s hrvatskim zvani~nicima. Poseta Hrvatskoj deo je Bramercovih priprema za podno{ewe redovnog polugodi-

{weg izve{taja o radu tu`ilastva Savetu bezbednosti UN. Pisani izve{taj tu`ilac }e uputiti Savetu bezbednosti krajem ovog meseca, a usmeno }e ga obrazlo`iti u Wujorku 18. juna.

Glavni problem u saradwi Hrvatske s Ha{kim sudom je Bramercov zahtev da mu hrvatske vlasti dostave artiqerijske dnevnike iz operacije "Oluja" u avgustu 1995, koji su, kako je tu`ilac ocenio, kqu~ni za proces protiv tada{wih generala Hrvatske vojske Anta Gotovine, Ivana ^ermaka i Mladena Marka~a. Wegova ocena hrvatske saradwe sa sudom u Hagu va`na je u hrvatskim pristupnim pregovorima s Evropskom unijom budu}i da od toga zavisi otvarawe poglavqa 23 (Pravosu|e i temeqi prava).

Hrvatska do sada ha{kom tu`ila{tvu nije dostavila sve tra`ene artiqerijske dnevnike, uz obrazlo`ewe da ne postoje ili da ih ne mo`e prona}i.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

Ministri EU dolaze u Sarajevo SARAJEVO: Na sastanku EU - zapadni Balkan 2. juna u Sarajevu u~estvova}e {efovi diplomatija zemaqa EU i visoki zvani~nici EU, SAD, Rusije i Turske. Informaciju o u~esnicima sastanka saop{tilo je danas Ministarstvo spoqnih poslova BiH. Sastanak EU-zapadni Balkan bi}e prilika da se razgovara o napretku koji je svaka od zemaqa regiona ostvarila u procesu pribli`avawa EU, kao i o strukturalnim, politi~kim i ekonomskim reformama na tom putum, navodi se u saop{tewu. Na kraju skupa koji se odr`ava na inicijativu [panije, predsedavaju}e EU, predvi|eno je usvajawe Deklaracije. U saop{tewu se ne navodi ko su u~esnici iz zemaqa zapadnog Balkana. Prema naja-

WUJORK: Zbog etni~kog sukoba, Bosna i Hercegovina nema nikakav plan za budu}nost, obavestio je visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko Savet bezbednosti Ujediwenih nacija u redovnom {estomese~nom izve{taju. Incko je ocenio da je BiH i daqe "pogo|ena nedostatkom konsenzusa o tome kakva dr`ava `eli da bude - vi{e centralizovana ili decentralizovana federacija" i konstantovao da lideri u BiH ne mogu da se slo`e ~ak ni o mehanizmu dono{ewa odluka o budu}nosti zemqe.

U izve{taju se navodi da lideri u Republici Srpskoj povla~e poteze ~iji je ciq potkopavawe ovla{}ewa centralnih dr`avnih

napretku u 2011. ili 2012. godini – dodao je na{ sagovornik.

Pozitivan momenat za Crnu Goru je {to }e u prvoj polovini 2011. godine Unijom predsedavati Ma|arska. Budimpe{ta ima veoma dobre odnose s Podgori-

Imaju}i u vidu da Crna Gora ima ozbiqne probleme s korupcijom, organizovanim kriminalom, vladavinom prava, - izgledno je da }e za po~etak pregovora Podgorica morati da sa~eka barem jo{ jedan pozitivan izve{taj o napretku rupcijom, organizovanim kriminalom, vladavinom prava i administrativnim kapacitetima i da je EU jasno stavila do znawa da se ta pitawa moraju re{iti u ranoj fazi procesa pridru`ivawa, vrlo je izgledno da }e za po~etak pregovora Podgorica morati da sa~eka barem jo{ jedan pozitivan izve{taj o

com, koji su se jo{ vi{e u~vrstili tokom saradwe u okviru NATO-a, kada je Ma|arska bila zemqa za vezu Crnoj Gori u Severnoatlantskom savezu. Ma|ari su odigrali vrlo zna~ajnu ulogu u tome da Crnogorci dobiju Akcioni plan za ~lanstvo u NATO-u, a istovremeno na{e severne kom{ije imaju i zna~aj-

institucija i visokog predstavnika me|unarodne zajednice.

Navode}i da su lideri u BiH zao{trili retoriku zbog izbora zakazanih za oktobar, Incko je ocenio da bi to "moglo dovesti do provokativnih akcija koje ugro`avaju napredak u savladavawu nasle|a ozbiqnih ratnih zlo~ina"."Hroni~no politi~ko neslagawe se doga|a dok nezaposlenost nastavqa da raste, `ivotni standard pada, a kapacitet vlasti da ispuni osnovne potrebe gra|ana sistematski slabi zbog smawewa prihoda", naveo je Incko.

Predsedni{tvo BiH nije uspelo da se slo`i o zajedni~kom stavu kojim bi se obratilo Savetu bezbednosti UN.

Tihi}: Poziv svima koji `ele dijalog SARAJEVO: Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} ocenio je ju~e da je aktuelna politi~ka situacija u Bosni i Hercegovini sve slo`enija i da se razjediwuju snage integracije i ja~awa dr`ave. "Sve koji `ele BiH, pozivamo na dijalog i dogovor za ure|ewe BiH kao dr`ave ravnopravnih naroda i gra|ana u kojoj }emo se svi - Bo{waci, Srbi i Hrvati i svi drugi ose}ati slobodno i gde }e

(Od na{eg dopisnika iz Brisela) nu Goru. Me|utim, vrlo je verovatno da, poput Makedonije, ni Crna Gora ne}e dobiti datum po~etka pregovora zajedno sa statusom kandidata.

– Imaju}i u vidu da Crna Gora ima ozbiqne probleme s ko-

vama “Dnevnog avaza“ na sastanku se o~ekuju svi {efovi diplomatija iz regiona - iz Hrvatske, Srbije, Makedonije, Albanije, Crne Gore i s Kosova. List pi{e da }e u Sarajevo do}i ministar spoqnih poslova [panije Migel Anhel Moratinos, {ef francuske diplomatije Bernar Ku{ner, te italijanski ministar Franko Fratini.

O~ekuje se i dolazak biv{ih visokih predstavnika Karla Bilta i Miroslava Laj~aka, koji su sada ministri spoqnih poslova [vedske i Slova~ke, kao i zamenika dr`avnog sekretara Xejmsa Stajnberga.

Tursku }e, navodi “Dnevni avaz“, predstavqati ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu, a Rusiju zamenik {efa diplomatije Vladimir Titov.

Incko: BiH bez plana za budu}nost

Crna Gora ne `uri, ali i ne kasni Gora dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU u prvoj polovini 2011. godine.

– Potpuno je iskqu~eno da Crna Gora mo`e sti}i do statusa kandidata u ovoj godini. Ne samo zato {to }e u drugoj polovini teku}e godine predsedni{tvo EU biti u rukama Belgije, jedne od dr`ava vrlo skepti~nih prema brzom pro{irewu EU, ve} i zbog toga {to od stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma svako pitawe vezano za pro{irewe mora da dobije zeleno svetlo nema~kog Bundestaga.

S obzirom na to da dosada{we iskustvo ka`e da procedura u nema~kom parlamentu traje barem {est nedeqa, jasno je da tehni~ki nije izvodqivo davawe statusa kandidata u ovoj godini – objasnio je za „Dnevnik“ izvor iz jedne dr`ave ~lanice EU. Ina~e, nema nikakve sumwe o tome da }e mi{qewe Evropske komisije biti pozitivno za Cr-

21

PRIPREME ZA SKUP O BALKANU

NAJMAWA REPUBLIKA BIV[E JUGOSLAVIJE NAJUSPE[NIJA U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA U POSLEDWE TRI GODINE

Slede}i krilaticu ministra spoqnih poslova Milana Ro}ena „ne}emo da `urimo, ali ni da kasnimo“, Crna Gora se u posledwe tri godine pokazala kao najvirtuoznija i najuspe{nija dr`ava Zapadnog Balkana u procesu evroatlantskih integracija. Krajem pro{le godine su dobili Akcioni plan za ~lanstvo u NATO-u, a po~etkom slede}e nedeqe Evropska komisija }e dati zavr{ne komentare na dodatne odgovore Podgorice iz Upitnika EK-a za davawe mi{qewa o spremnosti za status kandidata. Prvi draft mi{qewa EK-a o spremnosti Crne Gore za kandidaturu o~ekuje se u julu, dok }e kona~nu re~ Komisija dati 10. novembra, kada bude predstavila i izve{taje o napretku dr`ava Zapadnog Balkan i Turske.

Izvori „Dnevnika“ u evropskim institucijama i dr`avama ~lanicama EU ka`u da }e Crna

~etvrtak27.maj2010.

ne ekonomske interese kod na{ih ju`nih kom{ija.

Kako god bilo, Crna Gora se pokazala kao jedina zemqa u regionu koja napreduje ka Evropskoj uniji onako kako se to od we o~ekuje. Sve druge dr`ave regiona kasne, ukqu~uju}i i Hrvatsku. Slede}a posebnost Crne Gore u odnosu na wene kom{ije se ogleda u tome {to samo kod wih EU nije svakodnevna politi~ka tema, niti izborni adut koji garantuje osvajawe vlasti. Istina je da na sredwi rok crnogorski premijer Milo \ukanovi} mo`e biti ko~nica u evropskim integracijama zbog optu`bi za u~estvovawe u nezakonitim poslovima, ali u Briselu veruju da }e taj problem re{iti sam \ukanovi} svojim povla~ewem iz politike i otvarawem prostora za novi politi~ki nara{taj u Podgorici. @eqko Panteli}

na{e razlike biti na{a prednost, a ne razlog za sukobqavawe", rekao je Tihi} u Sarajevu, u govoru na sve~anoj konvenciji povodom dvadesetogodi{wice osnivawa SDA. Tihi} je rekao da je slo`enost politi~ke situacije posledica s jedne strane maksimalisti~kih i nerealnih zahteva, a sa druge politike zadr`avawa lo{ih dejtonskih re{ewa, uz nastojawe da se dovede u pitawe postignuti napedak.

Interpol u Budvi BUDVA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} izjavio je ju~e u Budvi da je izbor te dr`ave za doma}ina 39.

Evropske regionalne konferencije Interpola velika ~ast za wene gra|ane, ba{ kao {to je bio i prijem Crne Gore u punopravno ~lanstvo Me|unarodne organizacije kriminalisti~kih policija Interpola, 2006. godine. \ukanovi} je, na otvarawu konferencije Interpola, u hotelu "Splendid" u Be~i}ima zahvalio na iskazanoj podr{ci koja je, kako je rekao, prepoznata kao va`no pitawe za dosada{we napore saradwe i doprinos Crne Gore u borbi protiv raznih vidova transnacionalnog kriminala i ja~awu globalne sigurnost.

Predsednik Interpora Kho Bon Hui je saop{tio da ciq ove konferencije razgovor o strate{kim prioritetima i ciqevima koje `elimo da ostvari Evropa.

22

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

Afrikanci gledaju Mondijal preko mobilnih telefona Si-En-En frikanci koji ne `ive u Ju`noafri~koj Republici kupili su mawe od 40 hiqada karata za predstoje}e Svetsko fudbalsko prvenstvo, i te{ko da }e mo}i da gledaju svoje fudbalske qubimce u`ivo. Mnogi ne mogu da izdvoje 80 dolara koliko ko{ta najjeftinija karta, da ne spomiwemo tro{kove letewa i sme{taja. FIFA se zato nada da }e Afrikanci fudbalske utakmice gledati zahvaquju}i mobilnoj telefoniji, jer je ovaj kontinent do`iveo pravi bum u rastu mobilne pretplate u posledwih nekoliko godina.

Ministar turizma JR Martinus van [alkvik rekao je da se iz drugih delova Afrike o~ekuje tek ne{to vi{e od 11 hiqada posetilaca, za razliku od drugih krajeva sveta, iz kojih pristi`e oko 230 hiqada sportskih turista. Za Afrikance, problem je i prevoz.

Avion je za ve}inu misaona ime-

A

nica, naravno, zbog cene, a putovawe kolima, vozovima i autobusima je naporno zbog velikih razdaqina, i veoma opasno.Ako tome dodate veoma visoke cene sme{taja u Ju`noafri~koj Republici, jasno je da }e predstoje}e

Svetko prvenstvo biti sve samo ne “Afri~ki svetski kup”, kako se nadala FIFA. FIFA je ulo`ila 3,2 milijarde dolara u medijsko pokri-

vawe Svetskog kup, od ~ega najvi{e od televizijskih prava prenosa, i nada se da }e Afrikanci pokazati rastu}u qubav prema mobilnoj tehnologiji gledaju}i Mondijal na toj platformi. Za razliku od Interne-

ta, kojeg u Africi ima na ka{i~icu, broj mobilnih pretplatnika od 2003. do 2008. porastao je sa 54 na 350 miliona.

Sve velike medijske kompanije

koje imaju prava prenosa u Africi emitova}e signal pode{en za mobilne telefone.

Tako je afri~ki medijski gigant MultiChoice pokrenuo mobilni servis u Keniji, Nigeriji, Gani i Namibiji, preko }erke-kompanije DSTV Mobile. Planove za lansirawe mobilnog TV servisa u Ju`noafrikoj Republici pokvarilo je ka{wewe za prijavqivawe za dozvolu, te }e qubiteqi fudbala u JR ostati uskra}eni za prenose preko mobilnih telefona.

Mislim da mobilna televizija ima ve}e {anse za uspeh u Africi nego u vode}im svetskim zemqama – ka`e izvr{ni predsednik DSTV Mobile Fransoa Teron. – Mnogi me~evi bi}e preno{eni dok qudi putuju do posla ili do ku}e, a to u zemqama kao {to je Lagos ili Kenija zna da potraje i tri-~etiri sata, pa je za wih mobilni s TV-om idealna sprava koju treba imati dok ~ekate prevoz.

Nkepil Mabus / Geri Morli

Amerikanci tragaju za precima Glas Amerike meri~ka administracija ove godine popisuje stanovni{tvo. To se obavqa svakih deset godina da bi se utvrdilo koliko }e mesta svaka dr`ava imati u Predstavni~kom domu. Me|utim, za 72 godine, kada podaci iz popisa postanu javni, prose~ni Amerikanci }e ih verovatno koristiti da potra`e podatke o svojim precima. Rodoslovqe je u Sjediwenim Dr`avama veoma popularan hobi.

Tokom dva dana u aprilu, vi{e od 2200 qudi je do{lo u Nacionalnu arhivu na [esti godi{wi sajam rodoslovqa, besplatnu manifestaciju na kojoj stru~waci nude savete svima koji tragaju za istorijom svoje porodice. To je vi{e od 1500 koliko je do{lo pro{le godine, odnosno 500 prve godine. "@elite da saznate odakle ste, odakle su vam roditeqi, ko su va{i preci. @elela sam da znam odakle sam potekla", pri~a [irli Xons za koju je ovo ve} peti sajam rodoslovqa koji pose}uje. Posle prikazivawa TV serijala "Koreni“ 1977. godine, dramatizacije porodi~ne istorije pisca Aleksa Hejlija, mnogi Amerikanci su po-

A

~eli da tragaju za svojim precima.

"Bio je to po~etak manije tragawa za’korenima’ u Americi, a sada do`ivqavamo potpuno novi, sve`i talas istog trenda“, ka`e Megan Smolewak. Profesionalni stru~wak za rodoslovqe Megan Smolewak je savetnica u novom TV programu koji odra`ava to interesovawe. Ove sezone u serijalu "Ko mislite da ste?“, sedam svetski slavnih li~nosti }e po}i na kqu~no putovawe kroz porodi~nu istoriju.“ U programu u~estvuju i slavne Amerikanke poput Sare Xesike Parker i Suzan Sarandon. "Volela bih da saznam kakvog sam porekla i {ta prenosim svojoj deci", ka`e glumica Suzan Sarandon u seriji. ^ak i ako ovaj program pove}a interesovawe za poreklo, Megan Smolewak ka`e da je sada{woj plimi mnogo doprineo internet. "Mo`ete da po~nete tragawe na internetu. Vebsajt Ancestry.com ima 4 milijarde ulaza. Qudi na tom sajtu provode milione sati mese~no", obja{wava Smolewak.

Ancestry.com i drugi sli~ni vebsajtovi tra`e da platite ~lanarinu. Nacionalna arhiva je digitalizovala vi{e od stotinu hiqada podataka i oni su na wenom sajtu besplatni. A to je samo deli}

od 10 milijardi podataka kojima arhiva raspola`e. Kada oni koji tragaju za podacima ne na|u ono {to tra`e na internetu, ~esto zavr{avaju ovde. "Tu su podaci o dolasku putnika, jer je to bila jedna

"Htela sam da prona|em tog najstarijeg ro|aka, posledwu nit i to je ovaj ~ovek iz ere Revolucije. Ne verujem da mogu da idem daqe u o~evoj porodi~noj lozi, ali proba}u", ka`e Samer.

od funkcija federalne vlade u eri imigracije i naturalizacije. Vojni podaci, podaci o federalnim penzijama“, pokazuje Konstans Poter, arhivistkiwa specijalizovana za rodoslovne dokumente. Kerol En Samer je povela prijateqa Bobija Bolda da tragaju za vojnim podacima iz 18. veka, kada su Sjediwene Dr`ave postajale dr`ava.

Rodoslovqe mo`e da bude zarazno, ka`e arhivistkiwa Konstans Poter - "Na|ete jednu stvar i to vas vodi drugoj. To je kao detektivska pri~a. Zaista jeste. Samo produ`ujete nit.“ Svi ti podaci poma`u qudima da shvate ne samo odakle su, nego i ko su.

Suzan Log

Nemci biraju {kole bez stranaca Doj~e vele ntegracija stanaca u nema~ko dru{tvo je, kako navodi Savet stru~waka za integraciju i migraciju, boqa nego {to se to na prvi pogled ~ini. Me|utim, odre|eni problemi ostaju.

Predsednik Saveta stru~waka za pitawa migracije i integracije Klaus Bade ka`e da se ne mo`e govoriti o „neuspe{noj integraciji“. Savet je sproveo anketu sa 5.600 osoba, me|u kojima je bilo i stranaca i Nemaca.

Obe grupe su pitane kako me|usobno do`ivqavaju drugu stranu. Rezultati su bili iznena|uju}i: ^ak dve tre}ine useqenika ima „potpuno“ poverewe u Nemce, dok bi samo 54 odsto Nemaca ukazalo poverewe drugim Nemcima.

Tako|e, dve tre}ine migranata veruje da su Nemci zainteresovani za socijalnu integraciju stranaca.

Na pitawe koliko su obe strane zadovoqne integracionom politikom Savezne vlade, odgovoreno je ve}inom potvrdno. Savet je na osnovu toga zakqu~io da po pitawu in-

I

tegracije, obe strane zauzimaju pragmati~an stav.

Tako|e, useqenici i Nemci se sla`u gde su trenutni problemi integracije. ^etiri petine i useqenika i Nemaca smatra da je va`no sniziti stopu kriminaliteta. Klaus Bade ka`e: „^ak 95 odsto ispitanika iz obe grupe ka`e da je va`no smawiti diskriminaciju i nezaposlenost, a pove}ati {anse za obrazovawe i zapo{qavawe, kao i ponudu kurseva jezika.“ [to se ti~e {kolskog obrazovawa, situacija je paradoksalna, ka`e Bade. I Nemci i useqenici tra`e jednake obrazovne {anse za sve, ali kada je re~ o tome u koju {kolu }e da upi{u svoju decu, ve}ina svih ispitanika radije se opredequje za {kolu sa mawim brojem dece useqenika.

Statistika pokazuje da na tome treba jo{ mnogo raditi.

Maturu polo`i 30 odsto dece Nemaca i samo 10 odsto dece stranaca. Ipak u odnosu na 1992. godinu, napretka ima.

Broj useqeni~ke dece sa maturom raste, a opada broj dece koja napu{taju {kolu.

K. Daman / I. Ivanovi}

Kana|ani ponovo kupuju automobile u SAD Toronto star edavni skok kanadske valute u odnosu na ameri~ku ponovo je zainteresovao Kana|ane za kupovinu automobila u susednom SAD-u. Kada se zna da kupcima pojedinih modela to mo`e da donese u{tedu i do 30 hiqada dolara, onda ni malo ne ~udi da se mnogi odlu~uju da novi automobil kupe u inostranstvu.

Cene tri najprodavanija modela automobila, honde sivik, tojote korola i mazde 3, razlikuju se minimalno, ali se razlike uve}avaju kod ostalih, luksuznijih modela i onih sa dodatnom opremom.

Kana|ani pla}aju u proseku pet hiqada dolara vi{e po vozilu, tvrdi Robert Lemb, penzionisani radnik Nortela, sada vlasnik vebsajta www.carswithoutborders.com.

Obja{wavaju}i da je marketin{ki potez o~uvawe istih cena osnovnih modela, on ra~una da se na godi{wem nivou napravi razlika od oko sedam milijardi dolara.

Lemb je, ina~e, jedan od 1.400 Kana|ana kojima su pre tri godine na granici zadr`ali automobil zbog tada{we razlike u standardima za regu-

N

Iranske fudbalerke i marama Bi-Bi-Si rganizatori Omladinskih olimpijskih igara, koje se odr`avaju u Singapuru, vratile su status u~esnika `enskoj fudbalskoj reprezentaciji Irana, po{to je re{en spor oko no{ewa tradicionalne islamske marame, hid`aba, na glavi. Iranski tim je bio iskqu~en odlukom FIFA, koja zabrawu-

O

je no{ewe hixaba zbog bezbednosti igra~ica i da bi spre~ila kori{}ewe politi~kih i verskih simbola na terenu.

Iranski sportski zvani~nici su sad pristali da igra~ice nose kape koje pokrivaju kosu, ali ne i vrat. Potpredsednik iranske fudbalske federacije je izrazio zadovoqstvo ovakvim ishodom, oceniv{i da }e ova odluka poja~ati motivaciju `enskog tima do 15 godina starosti.

lisawe bezbednosti. U me|uvremenu je, zbog protesta javnosti, do{lo do usagla{avawa propisa.

Upu}eni nagla{avaju da je, ipak, potreban i poseban oprez pri kupovini u SAD-u.

Zna se da mnogim ameri~kim kompanijama nije dozvoqeno da prodaju kola Kana|anima, {to zainteresovane upu}uje na dilere i agente za prodaju, ili pak da se sami snalaze, {to podrazumeva i odre|eno zaobila`ewe propisa.

Svesni ovog svojevrsnog pomerawa tr`i{ta, ali i pou~eni prethodnim iskustvima,

proizvo|a~i isti~u da ~ine sve kako bi zadr`ali konkurentnost cena i uveli posebne pogodnosti pri kupovini na kanadskom tr`i{tu.

Lemb nagla{ava da je potrebno izuzetno pa`qivo razmotriti sve aspekte i uporediti sve mogu}e razlike, jer se mo`e dogoditi da kupac mora da ulo`i jo{ da bi vozilo prilagodio kanadskim propisima. Tako|e, isti~e se da zbog raznih za~koqica, vlasnik automobila dobije mawe kada preprodaje takvo, ameri~ko vozilo, tako da se na kraju sve svede na isto.

c m y

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak27.maj2010.

23

DODEQENE TRADICIONALNE EKOLO[KE NAGRADE

Crni list za RTB „Bor” Ekolo{ki magazin "^ekaju}i vetar" Radio Beograda 2, Dru{tvo za ~isto}u vazduha Srbije i Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine dodelili su tradicionalne ekolo{ke nagrade – “crni” i “zeleni list”. Zavr{na manifestacija u kampawi „Tra`imo zaga|iva~a godine i za{titnike `ivotne sredine za 2009 godinu”, odr`ana je 21. maja u Sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. „Crni list“ je dobio Rudarsko-topioni~arski basen „Bor“, zbog sveukupnog zaga|ewa `ivotne sredine. Ova kombinat je ~etvrti put dobio priznawe „Crni list“ za zaga|iva~a godine.

Priznawe "Zeleni list" za 2009. godinu su dobili: Veqko Milkovi} iz Novog Sada za izum "Samogrejna ekolo{ka ku}a", „Vode Vojvodine“ za PP "Jegri~ka", „Zvezda-Helios“ iz Gorweg Milanovca za zbriwavawe i izvoz opasnog otpada, Klini~ki centar Srbije iz Beograda za najzeleniji projekat u Srbiji, @arko

@ivanovi} iz Sremskih Karlovaca za jedinstveni Muzej p~elarstva, O[ "Vladislav Savi} Jan“ iz Perunovaca kod Kru{evca za ura|en katastar divqih deponija, „Peti park“- grupa gra|ana iz naseqa Lipov lad (Beograd) za upornu borbu za o~uvawe Petog parka, Pripremna grupa pred{kolske ustanove "P~elica" iz [etowa za vaspitno ekolo{ki rad sa najmla|ima, Specijalni rezervat prirode „Uvac“ za za{titu beloglavog supa.

Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine se ove godine pridru`io organizovawu akciji "Tra`imo zaga|iva~a godine i za{titnike `ivotne sredine", koju ve} 27 godina organizuje ekolo{ki magazin "^ekaju}i vetar" Radio Beograda 2, a ve} dugi niz godina u tome u~estvuje i Dru{tvo za ~isto}u vazduha Srbije.

A. B.

Dobitnici priznawa u Sremskim Karlovcima

U SUSRET SVETSKOM DANU ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Veliko spremawe Srbije U okviru velike kampawe "O~istimo Srbiju" Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa povodom Dana za{tite `ivotne sredine, u subotu 5. juna, organizuje akciju ~i{}ewa otpada pod nazivom "Veliko spremawe Srbije". Tim povodom ministar Oliver Duli} je pozvao sve zaposlene u dr`avnoj upravi, javna preduze}a, privredna dru{tva, medije, {kole, udru`ewa, organizacije i gra|ane da se prikqu~e akciji i pomognu da se `ivotna sredina o~isti od raznog otpada.

- Kada bi svaki par ruku, a ima osam miliona pari ruku u Srbiji, podigao samo po jednu fla{u ili kesu - Srbija bi bila

mnogo ~istija i zdravija - istakao je Duli} na promociji akcije „Veliko spremawe Srbije“. -

pona{awe, kako bi se taj problem re{io. Mislim da je sazrelo vreme da krilatica koja ka-

Skoro svaki kvadrat Srbije prekriven je sme}em, stoga je neophodno da gra|ani promene

`e „planetu nismo nasledili, ve} smo je pozajmili od predaka” za`ivi u Srbiji i da postane

Be~ejske „Kosmopolite” u akciji U saradwi s Dru{tvom prijateqa dece op{tine Be~ej, grupa u~enika be~ejske Gimnazije „Kosmopolite“ priprema veliku akciju i brojne aktivnosti povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine.

Pored toga {to nisu, ba{, uvek uredno poko{eni, be~ejski parkovi nisu osvetqeni, a pod okriqem mraka, tu se sva{ta de{ava. Epilog se vidi u jutarwim satima, a posledice su poru{ene klupe, gde ih ima, uni-

Pred veliku akciju „Kosmopolite“ i wihovi pedagozi

- Kako bi centralna akcija bila svrsishodnija, odr`a}emo je dan ranije. Zna~i, umesto subote 5. juna, radi}emo dan ranije, u parku kod De~ijeg dispanzera. „Kosmopolite“ su poznate po tome da prepoznaju aktuelnu problematiku, ali je uspe{no re{avaju - istakla je na konferenciji za novinare povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine pedagog Marica Kresoje.

Ovoga puta je, s razlogom, goru}e pitawe parkova u gradu.

{tene sprave u de~ijom igrali{tima, razbijene staklene fla{e i rabacane one s pet ambala`om, {pricevi na sve strane...

- Sigurni smo da velika ve}ina sugra|ana, bez obzira na godine, `eli promenu takvog stawa, a sve u ciqu da parkovi postanu bezbedna mesta za odrastawe, dru`ewe i odmor, ne samo za decu, ve} i svih gra|ana, stoga smo odlu~ili da pokrenemo akciju. Sakupqa}emo potpise sugra|ana, kako bi se poja~ala op{ta bezbednost i spre~io

vandalizam, uvo|ewem osvetqewa u be~ejske parkove - rekle su be~ejske „kosmopolite“ Kristina Marjanac na srpskom i Eme{e Erdeg na ma|arskom jeziku.

Prikupqawe potpisa je ve} po~elo, a „kosmopolite“ }e obi}i naseqe preko puta parka, kod De~ijeg dispanzera na kraju Glavne ulice, kod gradske pijace, u nedequ od 15 do 19 sati na bi}e na Zelenom korzou, a posledweg majskog dana u be~ejskim {kolama. Svi koji `ele da se potpi{u na peticiji nazvanu „Svaki potpis vi{e, mrak u gradu bri{e“ treba da sa sobom imaju neki od va`e}ih dokumenata, kako bi aktivnisti mogli da upi{u JMBG i tako omogu}ili da peticija bude punova`na.

Centralna sve~anost obele`avawa Svetskog dana za{tite `ivotne sredine predvi|ena je za sutra, u parku kod De~ijeg dispanzera i po~iwe u 9 sati dolaskom u~esnika i postavqawem {tandova.

Od 10 do 12 sati traja}e radna akcija ure|ivawa parka, obilazak {tandova i rad edukativnih i kreativnih radionica, a po zavr{etku ovih aktivnosti usledi}e predaja peticije s prikupqenim potpisima prvom ~oveku be~ejske op{tine Peteru Kneziju.

V. Jankov

model razmi{qawa i pona{awa. Stoga u subotu, 5. juna, ~istimo Srbiju, koja je na{a zajedni~ka ku}a.

Iz Ministarstva pozivaju sve zainteresovane da se prikqu~e akciji i prijave putem sajta http://www.ocistimosrbiju.rs/src/volonter.php ili na telefon 011/ 36 222 36. Svaka op{tina formira lokalni {tab koji utvr|uje lokacije i sprovodi akciju na svojoj teritoriji u saradwi sa partnerima, a imenuje i koordinatora ~ija imejl adresa po~iwe nazivom op{tine (nazivopstine@ocistimosrbiju.rs). Sve informacije mo`ete dobiti u kancelariji akcije O~istimo Srbiju na telefon 011/ 36 2222 0 A. B.

Zablista}e Subotica Subotica }e se prekqu~iti akciji “Veliko spremawe Srbije”, u planu je prikupqawe otpada i spremawe grada, a o~ekuje se da }e „metlu u ruke“ uzeti gra|ani, {kolarci, op{tinari, komunalci...

- Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa je za akciju “O~istimo Suboticu” obezbedilo 2.000 pari rukavica i 10.000 vre}a

Otpad mo`e da se donese na gradsku deponiju za sakupqawe i selekciju otpada - rekla je ~anica Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}. - Akcija }e se realizovati u svim mesnim zajednicama, a predvi|eno je i ~i{}ewe okoline Pali}kog jezera, Velikog parka i naseqa Pali}.

U subotu 5. juna sakupqeni otpad mo`e da se donese na gradsku deponiju i to besplatno. Izno{ewe sme}a za fizi~ka lica je, ina~e, besplatno, dok pravna lica treba da plate oko 600 dinara po kubnom metru. U akciju spremawa grada ukqu~i}e se i sve obrazovne ustanove. Sakupqa}e pet ambala`u i papir, a {kola koja najvi{e otpada sakupi dobi}e na poklon sportsku opremu, dok }e vrti}i dobiti igra~ke od Pokrajinskog sekreterijata za omladinu i sport. A. A.

PRIZNAWE „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]” PRIPALO KOMPANIJI „KARNEKS”

Posve}enost re{avawu ekolo{kih problema

Tradicionalno priznawe “Kapetan Mi{a Anastasijevi}” ove godine dobila je i kompanija “Karneks” za va`an projekat re{avawa ekolo{kih problema. Osnovni motiv nagrade jeste {irewe kulture dobre prakse, vrednog rada i optimizma. Konkretno, ova nagrada je “Karneksu” dodeqena zbog izrade projekta za izgradwu postrojewa za tretman otpadnih voda, kojim }e se doprineti o~uvawe jednog od va`nijih vodotoka u Vojvodini – Velikog ba~kog

kanala. U ime “Karneksa” nagradu je primio generalni direktor Hju Mekrejnolds, koji je istakao da je kompanija na ~ijem je ~elu preduzela niz aktivnosti kako bi unapredila svoje poslovawe, a u ciqu za{tite `ivotne sredine, koja je posledwih 20 godina donekle bila zapostavqana.

Prema wegovim re~ima, u kompaniju su svesni zna~aja ulagawa u aktivnosti vezane za ekologiju, izdvojena je odre|ena svota novca za ekolo{ke projekte, dok je vi{e od

milion i po evra nameweno za nabavku opreme postrojewa za tretman otpadnih voda.

- Na{a kompanije ostaje posve}ena re{avawu ovih istorijskih ekolo{kih pitawa. Nastavi}emo da investiramo kako bi se poboq{alo stawe Velikog ba~kog kanala, kao odgovoran dru{tveni partner u Vrbasu - izjavio je generalni direktor “Karneksa” Mekrejnolds.

A. B.

TRODNEVNA EKO-KAMPAWA U VRBASU

Biodiverzitetu u ~ast Trodnevnom mini kampawom Ekolo{ki pokret Vrbasa je, uz podr{ku lokalne samouprave, obele`io 22. maj - Svetski dan biodiverziteta. U ovoj kampawi su, tako|e, u~estvovali |aci i nastavnici Sredwe stru~ne {kole „4. juli“ iz Vrbasa, O[ „Branko Radi~evi}“ iz Savinog Selakai ~lanovi Udru`ewa odgajiva~a ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa.

Obele`avawem ovog datuma, Vrbas se prikqu~io globalnim naporima civilizovanog sveta za o~uvawem biolo{ke raznovrsnosti, uz {irewe svesti o neraskidivoj povezanosti svih `ivotnih oblika na planeti. Na{a planeta je jedinstveni `ivotni organizam, koji masovnim gubitkom svojih vrsta, gubi otpornost i sposobnost regeneracije, te oboqeva od hroni~nih bolesti koje se sve vi{e {ire wenim meridijanima, stoji u saop{tewu vrbaskih ekologa, koji isti~u da dominantna vrsta na ovoj planeti – qudi, za sada ne pokazuje dovoqno odgovornosti za stawe i o~uvawe svoga jedinog stani{ta.

Kampawa je po~ela radionicom na krovu op{tine sa maturantima Sredwe stru~ne {kole „4. juli“ na temu monitoringa alergo-polena i invazivnih korovskih vrsta. Nakon toga za u~enike O[ „Branko Radi~evi}“ iz Savinog Sela organizovana je projekcija dokumentarnog filma „Jegri~ka – tanka linija na dlanu Ba~ke“ u produkciji Radio televizije Vojvodina.

- Ova dva doga|aja bili su uvod za petak – 21. maj, kada smo uradili prili~no ozbiqan posao. Dan smo po~eli ko{ewem 1,5 hektara krajwe zakorovqenih pomo}nih terena stadiona na [lajzu, uz tehni~ku podr{ku udru`ewa „Bikara“. Zatim smo pro{etali sa maturantima kraj industrijskih zaga|iva~a vazduha gde smo ih upoznali sa specifi~nostima problema i {teti koju izazivaju - rekao je predsednik EPV Ratko \ur|evac. - Kampawa je zavr{ena gostovawem na{ih na lokalnoj televiziji, uz apele na sve gra|ane da se ukqu~e u ekolo{ke akcije i doprinesu o~uvawu `ivotne sredine.

N. Perkovi}

UDRU@EWE EKOLOGA FRU[KE GORE – SRBIJA

Planinska lepotica ~eka ure|ewe Udru`ewe ekologa Fru{ke gore - Srbija predstavilo se nedavno posetiocima Me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Novom Sadu. Na {tandu udru`ewa bila je izlo`ena zanimqiva klub-garnitura izra|ena od hrastovine stare preko 1.000 godia, koja je izvu~ena iz muqa i dubina Save. Svi zainteresovani su mogli da dobiju informativni materijal o velikom broju realizovanih aktivnosti i projektima koji se planiraju za naredni period.

- Sajam je idealno mesto za predstavqawe na{eg udru`wea - ka`e predsednik Udru`ewa ekologa Fru{ke gore - Srbije prof. Bo`idar Bati}. – Ciq nam je da pokrenemo stanovni{tvo Fru{ke gore, kao i posetioce ove planine, da je odr`e ~istom i u tom ciqu sprovodimo do sada najve}u akciju ure|e-

wa i ~i{}ewa Fru{ke gore. Planiramo da obi|emo izvore na toj planini kako bismo ih u~inili dostupnim posetiocima, da obele`imo putne pravce, napravimo klupe i korpe za otpatke. Planiramo da obi|emo obalu i sve desne pritoke Dunava, od Iloka do Slankamena, i da obele`imo wihove nazive. Radi}e se i hemijsko-biolo{ka analiza vode, prou~ava}e se flora ifauna, a sagleda}e se i mogu}nost podizawa ribwaka ili malih hidrocentrala.

Po re~ima prof. Bati}a, u Sremskim Karlovcima, na potesu prema Stra`ilovu, bi}e podignut zoo-vrt sa autohtonim primercima `ivotiwa koje `ive na Fru{koj gori, a Udru`ewe u~estvuje i u osnivawu Raudarskog muzeja etnoku}a Fru{ke gore.

J. B.

24

MRE@A

~etvrtak27.maj2010.

Spamovi ~ine vi{e od 97 odsto mejlova i{e od 97 odsto ukupnog i-mejl saobra}aja u svetu predstavqaju spamovi (ne`eqena elektronska po{ta) i to naj~e{}e u vidu zara`enog priloga, objavio je SofosLabs, laboratorija za istra`ivawe zlonamernog koda britanske kompanije Sofos.

Statistika pokazuje da se najve}i broj spamova {aqe iz SAD,

V

za kojima slede Brazil, Indija i Kina.

Prema "Sofosovoj" statistici, zabriwavaju}a je ~iwenica da 99 odsto napada dolazi sa le-

gitimnih veb sajtova koji su zara`eni. Tokom samo posledwa tri dana aprila, u "SofosLabsu" je otkriveno vi{e od 57.000

novozara`enih veb stranica.

Pored zara`enih veb stranica postoji, me|utim, i problem zloupotrebe dru{tvenih mre`a poput Fejsbuka i Tvitera.

WINDOWS PHONE 7

Pogled iza zavese Mobilni svet nestrpqivo o~ekuje informacije o dolaze}em Windows Phone 7 operativnom sistemu, koji bi mogao preokrenuti trendove na tr`i{tu, u “Majkrosoftovu” korist, ili na drugu stranu.

“Microsoft” je te{ko ste~enu lidersku poziciju na poqu operativnih sistema za pametne telefone prepustio drugima: {to zbog ~uvawa kompatibilnosti sa starim aplikacijama, {to zbog inertnosti proizvo|a~a, platforma koja je najvi{e obe}avala na{la se na stranputici.

Se}amo se da su ure|aji zasnovani na Windows Mobile-u prvi dobili kolor ekrane visoke rezolucije osetqive na dodir, mo}ne procesore i grafi~ke podsisteme, ali i podr{ku za Bluetooth, WiFi i sinhronizaciju sa e-mail serverom. “Majkrosoft” je onda stao i dozvolio konkurentima da otrgnu va`an deo kola~a.

Najvi{e je profitirao BlackBerry, koji je ve} bio veoma popularan me|u poslovnim korisnicima, kao i iPhone u modnom svetu, zahvaquju}i dizajnu, ali i

ovaj korak unazad bio neophodan, dok nas “Majkrosoft” te{i da }e odre|ene sistemske aplikacije mo}i da rade u isto vreme.

I pored prili~no neo~ekivanog smera razvoja, sa nestrpqewem o~ekujemo ovu platformu, prvenstveno zbog na~ina prikaza i organizovawa sadr`aja.

Kombinuju se 2D i 3D grafika, a na osnovnom ekranu je mogu}e raspore|ivati pre~ice ka aplikacijama i sistemskim pode{avawima, te pomerawem gore/dole i levo/desno kretati se po xepnom desktopu.

Osnovni ekran osim ka pre~icama, vodi i ka novim organizacionim celinama, habovima koji su organizovani po vrsti informacija. Najzanimqiviji je Office deo koji je za sada pod velom tajne. Tesna integracija sa OneNote i SharePoint sadr`ajima, kao i sinhronizacija sa Exchange serverom, kqu~ne su prednosti haba namewenog poslovnim korisnicima.

Stvari su jasne kada je u pitawu People Hub, set ekrana koji horizontalno skroluju i prikazuju kontakte sa razli~itih iz-

DNEVNIK

Hard disk od tri terabajta Kompanija “Sigejt” saop{tila je po~etkom ove nedeqe da }e do kraja godine proizvesti 3,5in~ni hard disk iz serije Constellation ES kapaciteta 3TB. U saop{tewu se navodi da }e disk mo}i da se koristi samo u ra~unarima i serverima proizvo|a~a koji su nadogradili svoje sisteme kako bi podr`ali diskove kapaciteta ve}eg od 2,1TB. Novi disk od 3TB predstavqa slede}u generaciju “Sigejt”ovih modela Barracuda XT, koji se isporu~uju u kapacitetima do 2TB. Diskovi imaju serijski SCSI interfejs, a propusni opseg im je 6 Gb/s.

Limit od 2,1TB je postavqen pre tridesetak godina, kada je odre|eno da adrese logi~kih blokova (logical block address, LBA) kod hard diskova budu ograni~ene. LBA parametri odre|uju gde }e na disku biti sa~uvani blokovi podataka.

Barbara Krejg, jedan od rukovodilaca proizvodwe u “Sigejtu”, izjavila je da }e novi disk

od 3TB biti namewen iskqu~ivo kompanijama „zato {to je wima uvek potrebno jo{ prostora za ~uvawe podataka“.

Krejgova je dodala da je u planu

i izrada 2,5-in~ne verzije, ali nije `elela da obelodani kada }e taj model, pogodan za ugradwu u prenosive ra~unare, postati dostupan.

Dvoipoin~na verzija bi mogla da se koristi i u centrima

za obradu podataka kako bi se smawile potrebe za fizi~kim prostorom. Pre nego {to se to desi, proizvo|a~i opreme }e morati da uvedu podr{ku za nove 32-bajtne adrese za logi~ke blokove, izjavila je Krejgova.

Glasine o tome da “Sigejt” razvija novi disk kapaciteta 3TB pojavile su se pre nekoliko nedeqa u jednom online dnevniku na veb lokaciji The Register. Nakon toga Krejgova je u razgovoru s predstavnicima lokacije Thinq.com potvrdila da je taj disk u fazi razvoja.

Odluka da se LBA ograni~i na 16 bajtova po sektoru donesena je po~etkom osamdesetih godina pro{loga veka, jer su proizvo|a~i smatrali „da nikada ne}e postojati potreba za diskovima kapaciteta ve}eg od 2,1TB“, ka`e Krejgova. „Proizvo|a~i softvera i hardvera sada moraju ponovo da prilagode sve, od operativnog sistema do

„Gugl” najavio pregr{t noviteta a konferenciji I/O koja se ovih dana odr`ava u San Francisku “Gugl” je predstavio nekoliko zanimqivih noviteta i inicijativa, me|u kojima se isti~u

N

novi veb videoformat otvorenog koda WebM, kao i otvarawe Gugl vejva za sve korisnike.

Ve} na izrazito dugom otvarawu konferencije “guglovci” su nabrojali gomilu novo-

sti o kojima su se posledwih dana {irile glasine. Kao prvo, “Gugl” je jo{ jednom izrazio svoju podr{ku standardu HTML5, ali je predstavio i jedan vrlo zanimqiv novitet:

novi videoformat pod nazivom WebM. WebM je zasnovan na kontejneru Matroska, videokodeku VP8 i audiokodeku Ogg Vorbis, a obe}ava kvalitetan

prikaz videosadr`aja kako na ra~unarima, tako i na tabletima i mobilnim telefonima. Novi format ve} je podr`an u tzv. nightly beta verzijama Fajerfoksa i Kroma, a radi}e i u “Majkrosoftovom” Internet Eksploreru 9, pod uslovom da korisnik posebno instalira kodek VP8.

Zatim je tu Gugl vejv, koji je gotovo godinu dana bio u fazi poluzatvorene bete, a sada }e napokon biti dostupan svim korisnicima. Ovaj simpati~an alat podigao je veliku pra{inu kada je prvi put predstavqen, no interes je znatno pao u posledwe vreme, tako da sumwamo da }e izazvati revoluciju koja se u po~etku predvi|ala. Gugl vejv mo`ete isprobati na ovoj adresi: wave.google.com.

Na kraju, “Gugl” je predstavio i online prodavnicu za aplikacije Krom koji }e biti dostupan na adresi chrome.google.com/webstore, na kojoj }e korisnici mo}i da prona|u aplikacije za taj pretra`iva~ na jednom mestu, sli~no Ajfonovom ili Androidovom app storu.

BIOS-a kako bi 32-bajtni LBA bio upotrebqiv.“ Bez ve}ih adresa logi~kih blokova, postoje}i operativni sistemi, kao {to je Windows XP mogli bi da o~itavaju samo tre}inu novog diska od 3 TB. I do sada se dosta radilo po pitawu LBA ograni~ewa, ukqu~uju}i i stvarawe Univerzalnog pro{irivog lokalnog interfejsa (Universal Extensible Firmware Interface, UEFI), koji defini{e na~in na koji je softver povezan s operativnim sistemom i hardverom na kome se nalazi. Nadogradwu standardnih upravqa~kih programa trenutno testiraju “Sigejt” i Intel, tvrdi kompanija “Sigejt”.

Pro{irene adrese logi~kih blokova ne predstavqaju problem 64-bitnim operativnim sistemima, kao {to su odgovaraju}e verzije Windows 7 i Viste, koji ve} imaju podr{ku za ~itawe du`ih adresa.

Mikro

Stari eksplorer kao staro mleko „Majkrosoft” je u Australiji pokrenuo marketin{ku kampawu kojom poziva korisnike na nadogradwu s Internet eksplorera 6 na trenutno aktuelni Internet eksplorer 8. Na slici koja se poja-

vquje prilikom poseta stranicama koje pozivaju na nadogradwu na Internet eksplorer 8, uspore|uje se IE6 s devet godina starim mlekom. Tako|e se u tekstu sa strane navodi kako je IE6 izdat 2001, kada je za svoje vreme nudio vrhunsku sigurnosnu za{titu, ali od tada je Internet evoluirao i ta za{tita je postala zastarela.

Prema podacima firme “Net Aplikej{ns”, IE6 jo{ uvek zauzima 17,6% celokupnog svetskog tr`i{ta pretra`iva~a, i nalazi se na drugom mestu, odmah iza IE8.

Seksi napad na Fejsbuku

odli~nom korisni~kom interfejsu. Ta~ku na “i” stavio je Android, koji privla~i obe kategorije korisnika.

Na nedavno odr`anom Mobile World kongresu najavqen je novi Windows Phone 7 koji bi trebalo da odgovori konkurenciji. Na adresi developer.windowsphone.com nalazi se potpuno funkcionalni kit za sve koji su zainteresovani da razvijaju aplikacije za ovu platformu. U paketu su Visual Studeo 2010 Express for Windows Phone, Windows Phone Emulator, Silverlight for Windows Phone kao i XNA 4.0 Game Studio. Emulator podr`ava i ekrane osetqive na dodir, kao i multita~.

Razlike u verzijama 6,5.x i 7 su do te mere zna~ajne da sa novom verzijom xepnog Windowsa prestaje kompatibilnost sa starim aplikacijama – “Majkrosoft” se odva`io da prekine jednu od kqu~nih prednosti ove platforme i krene od nule. Dodatno, WP7 ne}e imati multitasking, jednu od va`nih karakteristika “Majkrosoft” xepnih operativnih sistema. Pitamo se da li je

vora, bez obzira na to da li se radilo u Exchangeu ili Gmailu, ili dru{tvenoj mre`i, a mogu}e ih je automatski sortirati po intervalu interakce. Kapacitivni ekrani koji se planiraju za WP7 ure|aje podrazumevaju multitouch podr{ku.

Telefon koji }e koristiti Windows Phone 7 mora da ima barem tri komandna tastera: Start, Back, Search, kao i dodatne tastere za ukqu~ivawe telefona i pokretawe kamere. Ne planirana mogu}nost wihovog remapirawa, kao ni izmena korisni~kog interfejsa. Od proizvo|a~a }e se o~ekivati mo}ni procesor i jak grafi~ki podsistem sa minimalnih 256 MB RAM-a. U startu }e biti podr`ana WVGA rezolucija (480×800) a kasne dodata i HVGA (320×480). Pretpostavqa se da }e svi ve}i proizvo|a~i koji trenutno sara|uju sa Microsoftom praviti ure|aje za ovu platformu. Najpre o~ekujemo HTC, LG i Samsung modele.

Novi xepni Windows trebalo bi da se pojavi krajem godine. Nestrpqivi smo da ga vidimo.

Marko Savkovi}, PC Pres

U velikom napadu zlonamernom Fejsbuk aplikacijom, pro{log vikenda, ra~unari korisnika te dru{tvene mre`e bili su zara`eni softverom za prikazivawe reklama, saop{tili su predstavnici kompanije “AVG Tehnoloxis”.

Ta kompanija je u subotu primila vi{e od 300.000 izve{taja o pomenutoj Fejsbuk aplikaciji. U kompaniji su do ovog broja do{li prebrojavaju}i izve{taje koje je poslao “Link skener”, besplatni dodatak za pretra`iva~e koji otkriva potencionalno zara`ene veb stranice. „Broj je stvarno bio neverovatan“, rekao je Roxer Tomson, glavni rukovodilac istra`ivawa u AVG-u. „Neverovatan zbog toga {to to nije bio virus ili crv, ve} je Fejsbuk sve to sam odradio“.

Broj izve{taja o zlonamernoj Fejsbuk aplikaciji je dostigao vrhunac u subotu, u periodu od pono}i do devet sati ujutru po isto~noameri~kom vremenu, sa prose~no 40.000 zara`enih ra~unara na sat, koliko je bilo izmereno u 7 ujutru i u podne. Za ceo dan, AVG je primio vi{e od 300.000 izve{taja, {to je tri puta vi{e od broja izve{taja o zarazi zlonamernim programom koji se do tada nalazio na drugom mestu liste.

Fejsbuk je, tvrdi Tomson, uklonio zlonamernu aplikaciju 15 ~asova nakon po~etka napada. Jedino priznawe o postojawu napada pojavilo se na stranici o bezbednosti, gde je u „Savetu nedeqe“ pisalo: „Nemojte otvarati sumwive linko-

osnovu poruke koja se pojavqivala na "Zidu" profila korisnika Fejsbuka, a delovala kao da je poslao neki od wihovih prijateqa.

Klik na link je neoprezne korisnike vodilo na stranicu za instalirawe aplikacije, gde

ve, ~ak i ako su predloge poslali va{i prijateqi.“ Napad su registrovale i druge kompanije specijalizovane za bezbednost ra~unara. Britanske kompanije “Sofos” i “Vebsens” su napad nazvale „Najseksi video do sada“, na

se tra`ila dozvola da aplikacija pristupi wihovom profilu na Fejsbuku i "Zidu". Po dobijawu dozvole aplikacija bi korisnicima predlo`ila da preuzmu osve`enu verziju “FLV plejera”, popularne besplatne aplikacije za reproduk-

ciju multimedijalnog sadr`aja u Vindouz okru`ewu.

Umesto preuzimawa u Internet Eksploreru bi se pojavio zlonamerni reklamni program “Hotbar”, u vidu palete sa alatkama i po~eo da prikazuje pop-ap reklame i linkove.

Tomson smatra da ovaj obimni napad prikazuje snagu velike dru{tvene mre`e. „U Fejsbuku veoma brzo reaguju na pretwe koje otkrivamo i uklawaju ih ~im ih prona|u, ali pretwe i daqe uspevaju da generi{u veliki saobra}aj, zbog same prirode dru{tvenih mre`a. Zapawuju}e je koliko je pretwi bilo ra{ireno pre nego {to su bile zaustavqene“, ka`e Tomson.

Autori zlonamernog softvera su veoma brzo uvideli mogu}nost upotrebe Fejsbuka za preno{ewe reklamnih programa, kra|u identiteta i slawe zlonamernog softvera. Primera radi, kompanija “Kasperska lab” je nedavno procenila da u prvih tri meseca ove godine skoro {est posto svih kra|a identiteta poti~e sa Fejsbuka, {to ovu dru{tvenu mre`u stavqa na ~etvrto mesto, iza Pej pala, Ibeja i londonske banke HSBC. (Mikro)

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

Male grudi Kako biste vizuelno pove}ali mawe grudi, probajte da nosite bikini top koji se ve`e oko vrata, i koji ima sastav odmah ispod linije grudi ili je lagano postavqen.

Kupa}i kostimi s teksturom mogu pomo}i da se pa`wa odvu~e s va{ih grudi ako imate dovoqno samopouzdawa.

Izbegavajte: gorwi deo kupa}eg kostima sa previ{e materijala ili koji vam je prevelik.

Jabuka Telesnu gra|u jabuke obele`avaju {ira ramena i u`i kukovi.

Uz pomo} dvodelnog bikinija ili tankinija sa jednobojnim gorwim delom kostima i uzorcima na ga}icama va{a linija izgleda}e uravnote`eno.

Izbegavajte: kupa}e kostime sa V izrezom i male bikini ga}ice.

Kru{ka

Ve}a stra`wica

Za telesnu gra|u kru{ke su karakteristi~ni {iri kukovi i u`a ramena. Jednodelni kupa}i kostim koji na delu oko stomaka ima dizajniran uzorak koji stvara iluziju linije struka mo`e vam puno pomo}i. Kod dvodelnih kostima neka vam dowi deo bude tamnije boje, a pa`wu privucite na gorwi deo tela, razigranim uzorkom ili bojom.

Izbegavajte: bokserice.

Kupa}i kostimi sa sukwicama su ponovno u modi, a mo`ete na}i razne vrste. Sukwica izvrsno stoji `enama sa ja~om stra`wicom i daje im uravnote`eniji izgled.

Stra`wicu mo`ete prikriti i boksericama.

Izbegavajte: mnogo nabora i detaqa na kukovima, i kupa}e kostime sa visokim strukom jer }e vam stra`wica izgledati jo{ ve}a.

Kupa}i kostim za svaku liniju

Krupnija gra|a Dobar izrez na kupa}em kostimu ili duboki V izrez mo`e vam promeniti izgled. Tamne i hladne boje i V izrez laska}e va{oj figuri.

Izbegavajte: kod izbora kupa}eg kostima izbegavajte previ{e tkanine.

Budite umereni, ali nemojte se previ{e prekrivati. Izbegavajte belo, vri{te}e boje i naborane tkanine.

Kona~no je stigla sezona kupa}ih kostima. Uz veliki izbor kostima te{ko se odlu~iti za pravi, a evo kakvi kupa}i kostimi najboqe odgovaraju razli~itim oblicima tela.

~etvrtak27.maj2010.

Kako se nositi s gubitkom posla B

ez obzira na to da li je otkaz do{ao iznenada ili ste ga mo`da ~ak i o~ekivali, nikad nije prijatan. U Srbiji danas ima ima oko 750.000 nezaposlenih, {to zna~i da se na Birou za zapo{qavawe nalazi veoma mnogo talentovanih qudi koji vam ~ine konkurenciju.

Sama ta pomisao mo`e delovati grozno, a ~iwenica da morate u lov na posao, deluje deprimiraju}e. [ta i kako daqe, ~ak i pre nego {to potra`ite novo zaposlewe? Kako se nositi s gubitkom posla?

Atletska gra|a

Kratke noge ili trup

Dobar izbor za vas su bikiniji koji se ve`u oko vrata jer podupiru va{e grudi. Isto tako su dobri jednodelni kupa}i kostimi s ja~om potporom za grudi ili sportski modeli.

Izbegavajte: gorwi deo kupa}eg kostima bez naramenica ili male bikinije u obliku trugla koji minimalno pokrivaju va{e grudi.

Vitko atletsko telo ima ramena, struk i kukove iste {irine. Jednodelni ili dvodelni kostimi sa detaqima oko struka pomo}i }e da ostavite utisak zaobqeneg tela. Nosite kupa}i kostim sa gorwim delom koji se ve`e ili dowi deo sa pojasom.

Izbegavajte: jednobojne kupa}e kostime bez uzoraka i detaqa, i jednodelne kostime sa horizontalnim linijama.

Vizuelno izdu`ite figuru kupa}im kostimom koji ima visok izrez na kukovima.

Od toga }e vam noge izgledati znatno du`e. Uz to, dobro }e vam pristajati jednodelni kostim sa dubokim izrezom.

Izbegavajte: kupa}e kostime u obliku bokserica ili bikini sa sukwicom, koji privla~e pa`wu na dowi deo tela, a osim toga, u wima izgledate ni`e.

Nemojte kriti da se lo{e ose}ate i dr`ati to u sebi.

Ako je potrebno ispla~ite seidite negde gde vas niko ne ~uje i izvi~ite se. Izjadajte se dragim prijateqima. Ako se boqe izra`avate na papiru, napi{ite sve {to vas mu~i.

skladite frizuru, haqinu i {minku i izgledajte savr{eno u no}i za pam}ewe.

Ovogodi{wi maturski mejkap trendovi stavqaju naglasak na prirodnu lepotu uz malo dramatike. Da biste izgledali fenomenalno za to ve~e, najboqe je da budete svoji, naravno, uz dodatak glamura.

Pre nego {to po~nete da razmi{qate o {minki, trebalo bi da znate kakvu }ete frizuru i haqinu imati za matursko ve~e.

Vrlo je bitno da uskladite haqinu, {minku i frizuru, za potpuni efekat. Tako|e, obavezno odlu~ite `elite li da naglasite o~i ili usta. Nikako nemojte nagla{avati oboje jer

U

U ovo vreme ekonomske krize, propadawa mnogih biznisa, brojne firme smawuju broj zaposlenih. A vi ste, na`alost, me|u wima.

Zapamtite, nemojte na sebe preuzimati krivicu i ose}ati se krivim za ono za {ta objektivno niste odgovorni.

Ali, nau~ite ne{to iz ove situacije, razmislite o tome kako se na drugom poslu mo`ete boqe ista}i i kako mo`ete unaprediti svoj odnos prema poslu.

Pe{~ani sat @ene sa telom oblika pe{~anog sata imaju ramena i kukove iste veli~ine, kao i u`i struk.

Ako ste vi tako gra|eni, imate sre}u jer vam dobro stoje svi kupa}i kostimi klasi~nog stila.

[minka za matursko ve~e }ete napraviti jednu od najve}ih gre{aka kod {minkawa.

Istaknute o~i O~i }e izgledati jo{ boqe ako dodate malo metalik saja.

Prema boji o~iju odredite koje vam metalik nijanse senki dobro stoje. Sme|e o~i i o~i boje le{nika dobro }e izgledati uz metalik zlatnu boju. Plavim

o~ima pristaju roza nijanse sa zlatnim svetlucavim sjajem, a zelene o~i lepo }e ista}i metalik nijanse qubi~aste ili boje {qive.

Zapo~nite s obi~nom senkom.

Na kapak nanesite tamniju nijansu seke i to od unutra{we ivice kapka prema napoqe i na gore. Nakon toga nanesite metalik senku na ~itav kapak ili samo na unutra{wu ivicu oka.

Ako ste dovoqno odva`ne, za matursko ve~e probajte da na{minkate o~i kao Kleopatra.

Ovaj mejkap najboqe se sla`e sa kratkom maturskom haqinom, tako da naglasite „ma~kasti“ izgled. Koristite senke `ute, bronzane i boje limete.

Na gorwe i dowe ivice kapaka nanesite crni tu{ za o~i, i zadebqajte prema spoqnim uglovima oka kako bi izgledalo iz-

koraci. Ali, odaberite zaista najbli`e prijateqe koji }e biti iskreni prema vama i re}i vam {ta misle, o tome gde ste pogre{ili na pro{lom poslu, {to vam preporu~uju da uradite daqe, ~ime biste mogli da se bavite...

Iska`ite ose}awa

Nemojte otkaz shvatati li~no

Velike grudi

25

Pregrupi{ite se i napravite strategiju Ispucali ste se, isplakali, poverili najboqoj prijateqici, sad je vreme da krenete daqe. @elite li da ostanete u istoj vrsti posla ili da ga promenite?

Organizujte ve~eru s najbli`im prijateqima i recite im da }ete tema razgovora biti vi, odnosno va{im idu}i du`eno. Nanesite na trepavice nekoliko slojeva maskare.

Ravnote`a nijansi Odli~na kombinacija za maturski mejkap su dve ili tri nijanse sive senke i ru` boje {qive. Senku nanesite na o~i tako da je svetlija nijansa s unutra{we strane oka, a a tamnija prema spoqwoj ivici oka.

Nanesite maskaru, a za kraj stavite ru`.

Nagla{ene usne Gorwi kapak oivi~ite crnim tu{em. Na kapak stavite svetlucavu be` senku, a na pregibu svetlosme|u. Ipak, o~i ne

Glumite da ste samopouzdani ^ak i ako to ne ose}ate, glumite da ste samopouzdani i jaki. Niko ne `eli da zaposli osobu koja ne deluje sigurna u samu sebe (ako vi niste, za{to bi neko drugi bio?).

Naravno, ne preterujte, da ispadnete arogantni.

Iza|ite Idite na dru{tvena doga|awa. Kad vas neko nekuda pozove pristanite ~ak i kad vam se ne ide.

Kru`ite me|u qudima, dru`ite se i razgovarajte s wima. Nikad ne znate koga biste mogli upoznati, da li bi vas ta osoba mogla upoznati s osobom koju `elite da upoznate i kada }e vam neko pru`iti priliku za posao...

Radite Uzmite u obzir i kratkotrajna zaposlewa dok tra`ite ne{to trajnije. Nikad ne znate, mo`da se upravo iz ovog privremenog zaposlewa izrodi ne{to stalno. bi smele da izgledaju jako na{minkane jer ono {to treba da istaknete jesu izrazito crvene usne.

26

~etvrtak27.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

637 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 638 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

332

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

639

IZDAJEM novu praznu garsoweru od 1. juna 30m2 sa terasom, liftom i kablovskom na Novoj Detelinari, 120E. Telefon 064/001-60-30.

107874 IZDAJEM 2 soban stan. Sve {to treba gra|anima ima u tom delu grada, gazda je u Nema~koj.

Telefon 6412-644.

693 IZDAJE SE stan na Novom nasequ, Mom~ila Tapavice, poluname{ten, 40m2, pogodan za bra~ni par. Cena po dogovoru.

Telefoni: 064/12-42-368, 063/89-25-799.

212 IZDAJEM garsoweru sa dva le`aja, potpuno opremqena, klimatizovana, od 1. juna, Ulica Haxi Ruvimova. Telefoni: 021/6398-950, 064/157-12-13. 567 IZDAJEM prazan stan, 33m2, na prvom spratu, preko puta Supa, Ulica Kraqevi}a Marka 33. Telefoni: 021/6621-554, 063/80-96-043.

574 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 641 IZDAJEM novu garsoweru u Bem Lilike, super name{teno, od 1. juna, odmah useqiva. Telefoni: 667 064/27-55-731, 6369-560.

LIMAN 4, 42m2, drugi sprat, izdajem jednoiposoban delimi~no name{ten stan, CG, telefon, interfon, lift. Telefoni: 021/661-88-61, 063/10-31810.

677

IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ. Mom~ila Tepavice, prvi sprat. Telefon 063/89-44-168.

683 25E dnevno izdajem luks opremqen apartman za dvoje u centru. Minimum 5 dana - ostalo dogovor. Telefon 063/783-1807.

789 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 25m2 u Bra}e Ribnikara, dva le`aja, odmah useqiva, 160E. Telefon: 064/09-07889 i 021/547-920.

794 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan 40m2 u ]irpanovoj ulici, prvi sprat, cena 180E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920.

795 IZDAJEM u Novom Sadu kod Futo{ke pijace, garsoweru, tre}i sprat, centralno grejawe, odvojena kuhiwa, klima.

Telefoni: 064/493-2938, 0230 27 153.

797

GOTOVINOM kupujemo garsoweru 22.000E, dvosoban stan na Grbavici, vikendicu na Popovici, prizemni stan sa terasa ba{ticom. Telefon: 6618184, 064/502-5379, 063/598-463.

389 KUPUJEM bez agencije jednosoban stan. Telefon 063/519500.

778 HITNO! Kupujem trosoban stan ni`e spratnosti u okolini "Dnevnika" - bez agencije.

Telefon 063/519-500.

779

STROGI CENTAR, @elezni~ka ulica, odli~ni ukwi`eni salonski stanovi od 120m2 i 60m2 (ceo sprat), cena povoqna. Telefon 063/82-88377.

50010

PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421437 ili 063/534-505.

30001 Koning agencija 4 objave za ~etvrtak i 4 za nedequ.

656

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, 2.0 stan na II spratu, dvori{no orijentisan. Telefon 6368429.

50001 NOVO NASEQE, odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 60m2 po ceni od 56.500.

Telefon 636-6952.

50002 N. SAJMA, nov 2.0 stan, odli~nog rasporeda, odmah useqiv po ceni od 54.000. Telefon 636-8429.

50003 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, ukwi`eno.

Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

30002

~etvrtak27.maj2010.

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

30003 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente /V, grejawe na gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. Telefon: 6618-184, 063/598-463.

393 BUL. KRAQA PETRA, povoqno, renoviran stan 58m2, odmah useqiv, ukwi`en po ceni 1000E/m2.

Telefoni: 064/1506814, 064/266-4107.

207 DVOSOBAN stan kod Futo{ke pijace 62m2, tre}i sprat, bez lifta, adaptiran, ukwi`en, useqiv, klasi~an, odli~an 1000E/m2, nije agencija. Telefon:063/429-112.

579 PRODAJEM nov stan u Veterniku, 40m2. Telefon 063/536154.

649 SAJAM, lep jednoiposoban noviji, {esti sprat, lift, 35m2, nema terasu, dvostrano orjentisan 36.000E gotovinom, kredit ne! Telefon: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

391

NOVA DETELINARA, nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500. Telefon 636-6952.

50004 @. STANICA, povoqno odli~an 2.5 stan od 73m2, odmah useqiv, ukwi`en po ceni od 930E/m2. Telefon 064/220-9565.

50005 BETANIJA, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2 po ceni od 83.400.

Telefon 636-8429.

50006 GRBAVICA, Tolstojeva, nov, odli~an raspored, odmah useqiv 3.0 stan za 80.000. Telefon 636-6952.

50007 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505.

30004 TROSOBAN stan, 92m2, 4. sprat, Bulevar Mihajla Pupina, kompletno renoviran, mogu} i poslovni prostor. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/517-220.

105962

LIMAN, kod "Merkatora" odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan od 87m2, po ceni od 83.000. Telefon 063/82-88-377.

50008 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 636-8429.

50009 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

643 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

103717

IZDAJEM samostalnu ku}u 70m2 (dvosobna) na Salajci, kolski ulaz, useqiva 1. 6. 2010.

Telefoni 064/09-07-889 i 021/547-920.

792 KLISA, nova okretnica, dva placa mo`e pojedina~no, Rumenka, ku}a sa lokalom, dva stana, gara`a, ^enej nova ku}a.

Telefon: 6621-797, 064/5025379.

394 PRODAJEM gra|evinski plac 1000m2, Popovica, glavni Fru{kogorski put, plin, voda na placu. Telefon: 064/09-07-889.

793

27

PRODAJEM gra|evinski plac u petrovaradinu 2000m2 u petrovaradinu Bukova~ki put br.

3. Pogodan za izgradwu skladi{tnog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547782, 021/63-92-384 posle 15 ~asova.

733 BOCKE: ku}a na spratu 170m2, ukwi`ena, plac 1600m2, centralno grejawe, cena 90.000E. Mo`e zamena za stan + novac.

Telefon 063/7721-692.

615

IZDAJEM poslovni prostor od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Telefon 062/8014-945.

161 IZDAJEM jednosoban stan za kancelarijski prostor ili za stanovawe, Ul. Laze Kosti}a br. 15 - zgrada "Dalton" i gara`u. Telefon: 060-46-13512. 433 IZDAJEM diskoteku - lokal kod Sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija obratite se na telefon: 065/623-4014.

569 IZDAJEM u centru restoran, 220m2, u radu. Telefon 062/424022.

581 IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul. Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

642 IZDAJEM lepo ure|en lokal u tri nivoa, 42m2+12m2, magacin za razne namene, B. ]osi}a 10.

Telefoni: 060/6350-088, 021/6350-088.

679 IZDAJEM uli~ni lokal prizemqe 25m2 + magacin, Novi Sad, Ul. Jevrejska br. 19. Telefon: 063/518-362.

732 ZLATARA u radu, 70m2, centar - pe{a~ka zona, dva uli~na izloga, mo`e podela u dva lokala + stan. Telefon: 064/5025379, 063/598-463.

395 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana "Konak".

Telefon 064/1922-001.

767

PRODAJEM garsoweru 26m2 u izgradwi, Novo naseqe. Telefon 060/6684891.

228 PRODAJEM gara`u 18m2 @itni trg 11. Telefon 060/ 6684891.

229

VANBRODSKI elektro motor "Torkedo" travel 800L, 29.6volti sa 2 Aku puwa~em, Yamaha 4 ks, Honda 5ks. Prodajem. Telefon 063/1502832. 590

DVA nova neugra|ivana drvena prozora 100 X 140 + 30 rolov na prelamawe, krilo na krilo, na kipu. Telefon: 064/312-6226, 062/462-838.

730

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 105754 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

580 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove.

Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br.

23.

Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

647 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 021/6393-737, 064/160-47-25.

799

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak27.maj2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

508 VODOINSTALATER seviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330.

509

POTREBNA ozbiqna `ena sredwih godina za vo|ewe doma}instva, pomo} oko nege nepokretne devojke, sme{taj, hrana, plata po dogovoru. Telefon 063/85-91-076.

71 POTREBAN konobar - ica za rad u restoranu. Telefon 062/424-022.

582 POTREBAN iskusan voza~ "E" kategorije. Telefon 063/510-224.

658

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 25. 5. 2010. godine preminula na{a draga mama i baka

Sa bolom se opra{tamo od dramske umetnice, jedne od najve}ih glumica srpskog glumi{ta i dugogodi{we prvakiwe na{e Drame

Darinki O`egovi} od porodice Mamutovi} sa decom.

855

Posledwi pozdrav dragoj

Dobrile [okice Maestralno odigranim ulogama, ogromnim talentom i nesvakida{wom harizmom [okica je ostavila duboke tragove u repertoaru na{eg teatra na koje smo ponosni i zbog kojih }emo je ve~no pamtiti.

Sa zahvalno{}u, weno Srpsko narodno pozori{te.

Darinki O`egovi}

Dobrila [okica

od kom{ija sa Gorwih Provalija: Mamutovi}, Dejanovi}, Kucurski, Kojdi}, Hajdi, Ninkovi} i Jeli~i}.

glumica ro|. Loci} 1934 - 2010.

321/P

854

Posledwi pozdrav i ispra}aj je danas, 27. 5. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragoj

Posle duge i te{ke bolesti umro je na{ voqeni: suprug, otac, tast, deda i pradeda

O`alo{}eni: sin Kosta i }erka Zorica, unuci Du{an, Igor i Andrej, zet Endre i porodice [okica, Si~ i Radosavqevi}.

831

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

455

[anta Stjepan

Na{im dragim roditeqima

Ka}i Padi - Bosiqki}

26. 5. 2010.

Posledwi pozdrav: od supruge Estike, }erke Katice, zeta Slavka, unuka, Gorana i Zorana, snajke Biqane, praunuka Nikole i An|ele.

Sahrana je 27. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Sremskim Karlovcima, iz Kapele na Grobqu.

Kom{ije iz Ul. Save Kova~evi}a 20.

845

860

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tata

na na{eg dragog

Petra Keravicu 27. 5. 2006. - 27. 5. 2010.

Uvek je bio i osta}e u na{im mislima i srcima.

Porodica Smiqke i @arka Matkovi}a.

Slavku Stoji~i}u

Milanu @igi}u

Danas, za tvoj ro|endan, done}u cve}e, umesto poklona.

Na ve~noj ku}i zapaliti sve}e, da plamen gori, da nije tama.

Svetlost da daje ~istim du{ama.

Ne mogu srce i{~upati moje.

Ja~a je qubav topline du{e, {to sija.

Tata, iz du{e tvoje.

od: sestara Mileve, Mare i Jovanke.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti, u 75. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Tijana.

1934 - 2010.

Milki @igi} ro|. Grbi} 1937 - 2004. dava}emo pomen u petak, 28. 5. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Milo{ Papuli} ]erke: Sa{ka i Zorana sa porodicama.

Sahrana je danas, 27. 5. 2010. godine, u Bukovcu. Polazak od ku}e `alosti, Ul. 22. avgusta br. 68, u 16 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

853

Umrla je na{a sestra i tetka

Na{em

3

843

814

646

858

„Trend band� se s tugom opra{ta od dragog prijateqa i qubiteqa dobre muzike

Posledwi pozdrav dragom zetu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac

Branku

Jelica Velicki

27. 5. 1954 - 27. 5. 2010.

ro|. 1921.

Slavko Stoji~i} preminuo u 85. godini.

Sahrana je danas, 27. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, u Zmajevu.

O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Ranka, k}erke Zora, Jela, Stana i Mara sa porodicama.

Ko te ima, taj te nema, ko te nema, taj te sawa, ko te sawa, taj te qubi a ti o tom pojma nema{...

Sahrana je danas, 27. 5. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja porodica.

Olga, Ksenija i Mi{a.

798

859

857

Restoran "Romanov" izgubio je svog velikog majstora kuvarstva

Posledwi pozdrav

Tu`ni i ponosni na zajedni~ke godine sa snajom i ujnom

Dobrilom [okicom

Milo{u Papuli}u

Deo kolosalne vrednosti na sceni mogli su videti svi, ali ono iza we, bila je i ostala samo na{a privilegija. od porodice Cvetkovi}.

Ru`ica i \or|e Radosavqevi} sa decom.

852

856

Marka Stankovi}a S po{tovawem }e ga se se}ati kolege: ^ava, Ivica, Mladenka, Marina, Sne`a i Rosa.

849

Marka Stankovi}a

Milo{u Papuli

U ve~nom se}awu: Ace, Baneta, Slavka, Milana i Mine.

od: Marka Lazi}a i wegove dece sa porodicama.

848

844

Velikom ~oveku i vrednom radniku

Marku Stankovi}u 1959 - 2010. posledwi pozdrav i ve~no hvala. ^ast je bila poznavati Te. Porodica Soviq.

847

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanom

~etvrtak27.maj2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 26. 5. 2010. godine preminula na{a draga tetka

29

Posledwi pozdrav

Jelena Eglenxija Bogdanu Mihajlovi}u

Mejasi ^ogi}

ro|. Be~eli}

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Mihajlovi}.

Deca i radnici SOS De~ijeg sela.

Sahrana je danas, 27. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u ^eneju.

Porodica Krcunovi}.

O`alo{}ena porodica Leti}.

838

5870-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 5. 2010. godine preminula na{a draga baka i mama

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Darinka O`egovi} Zoja

Posledwi pozdrav

Seji

1932 - 2010.

Sahrana je danas, 27. 5. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mejasi ^ogi}

Neka te an|eli ~uvaju.

Kolektiv AGROS KB. Tvoja sestra Seka.

Weni: Selena, Verica i Dragan.

839

824

U subotu, 29. maja 2010. godine navr{ava se godina dana od smrti na{e drage

320-P1

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

320-P2

Preselila se u ve~nost moja draga kuma

Milena Keleman

Dragice Stani}

Seji

dipl. in`. gra|evinarstva Toga dana, u 11.30 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Suprug Jovan, k}erka Ana, unuci Igor i Marko i zet Zoran.

27. 5. 2002 - 27. 5. 2010.

Katica - Ka}a Bosiqki}

Vreme ni{ta ne mewa, uvek }emo te voleti, nikad te ne}emo zaboraviti.

Pamti}u wenu vedrinu, posve}enost, po`rtvovanost i veliku hrabrost i biti podr{ka }erkama Sowi i Mileni.

S qubavqu i tugom kuma Vesna.

od unuka Milana.

Tvoji najmiliji.

802

840

Posledwi pozdrav

787

811

Draga na{a

Na dana{wi dan, pre devet godina, 27. maja, posle duge i te{ke bolesti nas je napustio moj dragi i nikada pre`aqeni brat

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage

Miroslavu Marjanovi}u

Mejase ^ogi}

Ka}a Iskreno `alimo {to si nas prerano napustila.

Suprug Vladimir, sinovi Branislav i Goran.

Sahrana je u ~etvrtak, 27. maja, u 14.55 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Bo{wak.

Porodica Klasi}.

Milan Pawkovi} prosvetni radnik a dana, 26. 6. 1984. godine, ta~no pre 26 godina iznenada je oti{ao na ve~ni po~inak moj voqeni i nikada pre`aqeni mla|i brat

1041-P 835

828

Posledwi pozdrav dragoj

TU@NO SE]AWE

POMEN

Posledwi pozdrav

27. 11. 2009 - 27. 5. 2010

27. 5. 2008 - 27. 5. 2010.

Dragan Pawkovi} penzioner

Mejasi

Jovan Stankovi}

Mejasi ^ogi}

ro|. 1928. godine od: bake Nate, Maje, Ogwena i Viktora.

O`alo{}ena porodica.

Stevan N. Vigwevi}

Ostavili su nam ogromnu prazninu, qubav i draga se}awa koja nikada ne}e oti}i u zaborav.

Velikim srcem i plemenitom du{om zaslu`io si ve~no po{tovawe.

S qubavqu i ponosom ih nosimo u na{im srcima i mislima.

Porodica Koreni}.

Tvoji najmiliji.

801

654

1042-P

823

Wihova sestra Perka Babi} sa porodicom.

763

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 00.35

TV PROGRAM

~etvrtak27.maj2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Fok - Pahuqica, crtani Bajko kviz Vesti ^emu Plavi krug Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Tu sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Trag tigrice, film TV Dnevnik Tajna hrane: Ribizla Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Hronika Sterijinog pozorja Trag tigrice, film

Hronika Sterijinog pozorja (Panonija, 21.30) 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 11.45 12.30 13.50 14.40 15.30 05.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.30 21.30 22.00 22.30 22.40

Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Reporta`a Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Hronika Sterijinog pozorja Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice

06.00 06.05 08.00 08.15 09.03 09.55 10.00 10.31 10.54 12.00 12.15 12.28 12.42 13.27 15.00 15.09 16.10 16.13 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Jesen sti`e duwo moja Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vi{e od igre Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Mar{al, film Vesti Drugarica Jovanka Vesti Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin

Feminem

Pesma Evrovizije 2010.

Na 2. polufinalnoj ve~eri 55. takmi~ewa „Pesma Evrovizije”, u Oslu, u Norve{koj, u~estvova}e preostalih 17 predstavnika evropskih zemaqa.

Bi}e izabrano deset finalista, koji }e nastupiti 29. maja, uz zemqe koje su se direktno plasirale u finale.

(RTS 1, 21.00)

Aleksandar Filipovi}

Tabloid Tema emisije je vojvo|anski hedonizam. Koja je najekskluzivnija turisti~ka ponuda u „Panonskom moru“ i {ta je najboqe jesti: perkelt, gula{ ili ov~iji paprika{. Gosti: Miroslav Bo`in, autor „Gastronomskog vodi~a Subotice“, dr Slobodan Jovi}, enolog i Ivan Krivec, novinar.

Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.40 Kuhiwica (ma|) 07.00 Porodica Serano 08.15 ^udesni svet: Lekcije iz geografije 08.30 Cvrletova ma{taonica 08.55 Paideja 09.20 Nikad dosta 09.35 Predstavqawe lista na ma|arski Nacionalni savet (ma|) 10.20 Crtani film (ma|) 10.30 Porodica Serano 12.00 Ukrajinska panorama 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Hronika Sterijinog pozorja 13.05 Tajna hrane: Kupina 13.15 Sumwa 14.10 Klik i Kat, crtani 14.15 Slon Benyamin 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rum) 16.45 TV Magazin (rus) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV dnevnik (slov) 18.15 TV dnevnik (rus) 18.30 TV dnevnik (rum) 18.45 TV dnevnik (rom) 19.00 TV dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Tarzan 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (rus) 21.30 Porodica Serano 22.45 Sumwa 23.40 Tarzan

19.00 19.30 20.09 21.00 09.00 Hrana i vino 09.30 NS klinci 10.00 Direktan prenos 26. sednice Skup{tine grada 14.05 Buntovnici 14.45 Neon siti 15.10 NS puls 16.10 Radionica 16.35 Neon siti 16.45 Objektiv (slov) 17.10 Tajanstvene pri~e 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 19.25 Profesor Baltazar 19.45 Neon siti 20.00 Crta 21.00 Velika ruska kolekcija 21.45 Neon siti 22.00 Objektiv 22.30 Buntovnici 23.15 Tajanstvene pri~e

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Klupske TV 12.45 Kopa Del Rej, finale: Atletiko Madrid – Seviqa 15.30 NBA Conference Finals Game 4: Feniks - LA Lejkers 17.30 Evroliga, Fajnal for, bronza: Partizan – CSKA 19.30 Svetski Sport magazin 20.00 Atletika 20.30 ACB liga polufinale: Barselona - Unikaja 22.15 NBA akcija 22.45 NBA u`ivo 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga, Fajnal for, finale: Barselona – Olimpijakos

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sremske pri~e, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

23.00 23.04 00.00 00.15 00.25 01.12 02.46 03.00 03.12 03.37 04.05 04.34 05.11 05.47

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.00 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.00 01.00 03.15 04.00

Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Pesma Evrovizije 2010, polufinale 2, prenos Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet [erif No}ni bioskop: Uzdr`ani qudi, film Svet ribolova Vesti @ivot i standardi UNHCR-povratak Oko magazin Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

Teka{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Banzuke Film: Dodir Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Teka{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Film: Neron Foks vesti ^ari Film: Razoreni snovi Ukradena sre}a Srce na dlanu

07.23 Kuvati srcem: Branka Veselinovi} 07.57 Misterije Rima 08.26 Zverilija 08.50 Pepa prase 09.02 Umetnost u Nacionalnoj galeriji 09.22 Ho}u da znam 09.48 Povratak dabra 10.14 Enciklopedija 10.21 Igraj fudbal, budi sre}an 10.51 U svetu 11.16 Vode Srbije: Kanali Srbije 11.46 Trag u prostoru 12.19 [open: Koncert za klavir i orkestar 13.00 Trezor 14.00 Umetnost u Nacionalnoj galeriji 14.19 Ho}u da znam 14.43 Povratak dabra 15.09 Mala {kola velikog srca 15.31 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.53 Bardovi teatra: Nikola Simi} 17.46 Yoint program 17.52 Enciklopedija 18.00 Rade [erbeyija i prijateqi 18.30 Misterije Rima 18.58 Zverilija 19.24 Pepa prase 20.00 @ivot i standardi 20.29 Mikser festival, hronika 21.00 Tabloid 21.46 Metropolis 22.14 Kontekst 22.45 Mera za muziku 23.15 Yoint pgoram 23.31 Tehnologija danas 00.00 Sterijino Pozorje 00.30 Trezor 01.28 [open: Koncert za klavir i orkestar

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program: Medved i losos 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Prestrojavawe 23.45 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Ve} vi|eno

Ben Aflek

Prestrojavawe Saobra}ajni {pic u jednoj od najprometnijih wujor{kih ulica ne bi pokrenuo niz doga|aja koji bi mogli ugroziti `ivote dva ~oveka. Ali, kobnog dana, jedan mawi sudar }e dva potpuna stranca pretvoriti u nemilosrdne suparnike...

Uloge: Ben Aflek, Semjuel L. Yekson, Vilijem Hart, Sidni Polak, Toni Kolet Re`ija: Royer Majkl (Avala, 21.30)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank.

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

@ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Doma}i film

18.00 18.55 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 01.40 02.40 03.40

Zakleti na }utawe Telemaster Rebelde Tagart Arena Luda ku}a Film Telemaster Zakleti na }utawe Arena Dok. program

Sofi Okonedo

Hotel Ruanda Pri~a o jedom od najstra{nijih genocida u istoriji ~ove~anstva. Pol Rusesagina, poreklom Hutu, vlasnik je hotela u elitnom delu grada Kigali, ali je wegova `ena Tatiana - Tutsi. Pred samo izbijawe sukoba, ona tra`i od Pola da pomogne wenoj porodici i ostalim Tutsijima...

Uloge: Don ^edl, Sofi Okonedo, Hoakin Finiks, Nik Nolti (B92, 21.45) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

18.30 19.15 20.00 21.00 21.45 00.00 00.35 02.20 03.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Nebeski borci Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Hotel Ruanda Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 02.00 03.45 03.55 04.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo U tu|oj ko`i Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Farma - u`ivo Film: No}ni lovac Siti Ekran Film: Pasija po Yo{ui

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

Alfonso Herera

SERIJA

Rebelde (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak27.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

4

Pi{e: Aleksandar Damjanovi} 07.00 09.15 10.20 11.15 12.00 12.16 12.33 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.38 18.20 18.35 19.30

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca [arena planeta, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Trenutak spoznaje Izme|u neba i vatre, dok. film Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Sudija Ejmi ordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briis Ubistva u Midsameru Vratila nam se ordan Ne{ Briis Gardijan Nemirne du{e Klasa 76-E Zakon i red Snaga i lepota Dodir an|ela

08.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.55 00.50 01.20 02.05 02.50

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork ^venk {ou Mentalist Put osvete Zaboravqeni slu~aj

Silvija Navaro

SERIJA

Odavde do ve~nosti Aurora ka`e sestri Fideliji da }e ih Demijan osloboditi ako otkrije za{to Barbara pokazuje toliki interes za wu. Ona pristaje jer je iznena|ena Barbarinom iznenadnom promenom. Barbara poludi kada dozna da Demijan nije uspeo da odvede Auroru.

Uloge: Fernando Kolunga, Silvija Navaro, Lucero, Ser|o Sendel Re`ija: Salvador Garsini, Rikardo de la Para (Nova TV, 14.00) 08.00 Bumba, crtani 08.10 Odavde do ve~nosti 10.10 Magi~na privla~nost 11.10 IN 12.00 Farma 13.010 Najboqe godine 14.00 Odavde do ve~nosti 16.00 Magi~na privla~nost 17.00 Vesti 17.25 Na{a mala klinika 18.15 IN 18.50 Upitnik, kviz 19.15 Dnevnik 20.05 Najboqe godine 21.05 Farma 22.05 Provereno 23.25 Nestali 00.25 Sajnfild 00.55 Bra~ne vode 01.25 Medij

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Viktorijanska farma Rimsko carstvo Velike britanske vojskovo|e Potraga za Severozapadnim prolazom Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari Kraqevski dnevnici Izgubqena krsta{ka tvr|ava NLO i Hladni rat Tajm tim godina 10.

Raj na zemqi Lete}i nosa~ aviona Dikensova tajna qubavnica Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a Praistorijski astronomi Hitlerov rat protiv Amerike Normani Tajm tim godina 10.

Raj na zemqi Lete}i nosa~ aviona

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Operacija Ticijan Rad na odre|eno vreme Auto-stoper ^ovek iz grada Ponuda Bo`i}na pri~a Qubav prema velikom crnom M.I.L.T.F. 32

07.30 Istina o ma~kama i psima 09.05 Najboqi dani na{ih `ivota 10.55 Paklene ulice 3: Trka kroz Tokio 12.40 Projekt Al}ajmer 3: Napredak nauke (1 deo) 13.35 Vegas za dvoje 15.15 Bratz, film 16.55 Sawar 18.25 Tr~i, debeqko, tr~i 20.05 Luda bra}a 21.40 Projekt Al}ajmer 04: Napredak nauke (2 deo) 22.50 Jato 00.35 Egzistencija 02.10 Zabava 03.35 Elegija

Rita Vilson

Opra {ou

Ako hodate unaokolo u trenerkama, neuredne kose podignute u rep i ose}ate se starije, ima jo{ nade za vas!

Glumica, producentkiwa i holivudska sledbenica mode Rita Vilson, supruga glumca Toma Henksa, pomo}i }e gledateqkama svih doba da prona|u svoj stil...

(HRT 1, 11.15) 20.10 Sve~ana sednica Hrvatskog sabora, prenos 21.15 Dome, slatki dome 21.55 Pola sata kulture 22.25 Otvoreno 23.45 Vreme za kwigu 00.25 Zvezdane staze 01.05 Pet zvezdica 01.50 Zakon i red 02.35 Opra {ou 03.15 [arena planeta, dok. serija 04.05 Izme|u neba i vatre, dok. film

08.23 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.45 Dvorac igra~aka 09.05 Daleko od doma 09.30 Alpe Dunav Jadran 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.55 Povratak na novo 14.15 Moja `ena i deca 14.40 Pet zvezdica 15.25 Kod Ane 15.40 Kokice 16.10 TV vrti} 16.50 Put do Ju`ne Afrike: Argentina, sportsko-dok. serija 17.15 Zvezdane staze 18.20 @upanijska panorama 18.50 Sre}ni sat 19.15 Hrvatski pleter, prenos festivala 21.00 Oslo: Evrosong 2. poluzavr{nica, prenos 23.10 Zakon i red 23.55 Sedam razdobqa roka, dok. serija

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Posledwa {ansa S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Prinudno sletawe Prerijski ku}ni kompawon Saut Park Lanac komande @ene fudbalera Izvr{na meta

06.00 08.50 10.40 12.30 14.30 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Voqena Kazanova Igra sudbine [arlota Grej Pobuna u sredwoj {koli Pla~qivko Evelin Izme|u `ivota i smrti Mr`wa Slu~ajna kurva @udwa

SERIJA

CSI: Majami Na zabavi svojih roditeqa petogodi{wa Megan Lamber vidi svoju dadiqu kako le`i nepomi~na i oblivena krvqu.

Me|u gostima nastane panika i kre}e me|usobno optu`ivawe. Rajan pronalazi dokaz u ku}i koji upu}uje na Rona Kosvela, vlasnika agencije za anga`ovawe dadiqa.

Uloge: Dejvid Karuzo, Emili Prokter, Kandi Aleksander, Rori Kokrejn, Adam Rodriguz (RTL, 20.00)

Emili Prokter

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako se pravi?

Iks-ma{ine Auta po meri – Berlin Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Stvarno velike stvari Auta po meri – Berlin Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Srce ma{ine Na tajnom zadatku Smrtonosne `ene Uni{tavawe!

Auta po meri – Berlin Prqavi poslovi Srce ma{ine

08.30 09.30 10.30 11.00 15.30 17.30 17.40 20.30 21.00 22.45 00.15 01.00

Biciklizam Tenis Tenis Tenis Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Fudbal Atletika Tenis Tenis

Pesak na slikama P

revoz robova jedrewacima trajao je i jansiranih blagih tonova. Ali, nigde ni traga vi{e meseci. Masovno se umiralo. Mrni od slikarske boje, ni od slikarske ki~ice, a tvace je gutala beskrajna pu~ina vidi se da je kori{}en {iroki spektar najraAtlantskog okeana. Procewuje se da je na tom zli~itijih boja i tonova. Izbliza gledano, sliputu smrti umrla usled nequdskih uslova bar ke su hrapave. Sve imaju neku puno}u, ~ak su potre}ina utovarenih robova! To je cifra koja i malo i trodimenzionalne. danas u`asava – oko {est miliona qudi! PretNe umemo sebi da objasnimo tehniku kojom su hodni katoli~ki papa Vojtila bio je pre dvadeoslikane. Na{u nedoumicu prekide doma}in setak godina na ovom ostrvu robova. Pomolio pozivom da sednemo na stepeni{te, kao u amfise za spas wihovih nedu`nih du{a i zatra`io teatar. Tek sada, na podu, kod wegovih nogu oprost za sve {to se tada dogodilo. Da li je to dovoqno? Iza{li smo iz ku}e robova tu`ni i o{amu}eni. Ostrvo danas deluje lepo i idili~no. Domoroci `eqno o~ekuju turiste. Deca se bezbri`no igraju. Iako nema mnogo ravnog prostora, imaju sportska igrali{ta. Na jednom smo videli da su, u `eqi da udovoqe svojoj deci koja mnogo vole fudbal, gradski trg pretvorili u igrali{te, ali nisu posekli drve}e, pa gorostasno drve}e u igrali{tu izigrava odbrambeni, bekovski, bedem!

Na drugom mestu je betonirano ko{arka{ko igrali{te. Posmatrali smo kako bosi mali{ani i tu igraju fudbal. Na pakao i u`ase koji su traja- Dobro do{li, Srbi! li vi{e od tri veka podse}aju jo{ samo ku}a robova i spomenik. Ima prime}ujemo mno{tvo mawih posuda – ~an~i}a ne{to materijala i u lokalnom muzeju, i to je punih nekog praha i saznajemo da je to pesak sve. Vra}amo se belim brodom u Dakar. Brod je najrazli~itijih boja. Uz pomo} prevodioca (a pun i belih i crnih putnika. Skoro svi su neovde je francuski zvani~an slu`beni jezik), kako nasmejani, veseli. Samo na ponekom licu saznajemo da su sve slike nastale samo od peska, prime}uje se seta i tuga. Davno, pre gotovo dva bez upotrebe boja i ~etkica. Doma}in-slikar veka ropstvo je ukinuto. Mnogo {to{ta je zapri~a da od pre nekoliko godina na Slikarskoj boravqeno. To se vidi i na ulicama ovog malog, akademiji u Dakaru postoji poseban odsek za neobi~nog ostrvskog naseqa. Brod na liniji ovu vrstu slikarstva. Zatim nam pokazuje posuDakar–Gore i obratno saobra}a svakog sata. de s peskom i govori odakle je koja boja. SaznaPun je. Sede jednih do drugih, osmehuju se, razjemo da se na obali mora, u zavisnosti od sastagovaraju. Senegalci ispoqavaju svoju dobronava stena, mo`e na}i beli, zelenkasti i plavimernost pa posetilac ~asti pesak. Iz Sahare ne mo`e a da ne po`eli su `uti i crvenkasti.

Ispred slikara je omawi sto na da se ne{to sli~no viNajinteresantniji je kojem je jedna daska – {perplo~a, {e nikada nikome ne crni pesak, koji se dodogodi. nosi iz okoline vulkai – ni{ta vi{e. Zbuweni smo.

Posle razgledawa na, kojih u Africi ima Da nismo pri ulasku pogre{no ostrva robova, pewemo podosta. To zna~i da peodabrali bunker-ateqe se do uzvisine na kojoj sak mnogih boja uvoze. u koji }emo u}i? je nekad bila tvr|ava s Dodao je jo{ i to da se mnogobrojnim bunkerisamo pesak crveno-quma. Oko nas su danas zar|ale cevi duga~kih dabi~astih nijansi ne nalazi u prirodi. Kad god lekometnih topova, koji su nekada ulivali sije pomenuo pesak neke boje, od wega je napravio gurnost i spokoj i trgovcima robovima i kolokrug na stolu i tako, na kraju, dobio koncennizatorima. Ovde je sada {etali{te s bezbroj tri~ne krugove ~ije su se boje prelivale prouli~nih prodavnica suvenira, kao i ateqei sto se stapaju}i jedna u drugu. slikara. Sti`emo na vrh, na vidikovac, odakle Posle ovoga uvoda, slikar je uzeo da{~icu sa se na jednoj strani vidi Dakar sa svojim pristastola ispred sebe i po~eo da je premazuje belini{tem i mnogobrojnim oblakoderima, a na ~astom te~no{}u, lepkom. Tada je dodao da je drugoj beskrajna pu~ina Atlantskog okeana. taj lepak me{avina gumarabike i soka od drveUlazimo betonskim stepenicama u jedan nekata baobab, koje je, ina~e, simbol cele Afrike. da{wi bunker i tek naknadno shvatamo da je to Lepkom je na dasci grubo nacrtao jednu kolibu slikarski ateqe. Na dnu stepenica sedi na stoi ispisao neka slova. Tada je uzeo u ruke pesak lici jedan mla|i crni ~ovek, obu~en u {arenu iz posudica i po~eo da posipa po plo~i. Jedino tradicionalnu plemensku no{wu. Ispred wega smo uo~ili da je najpre stavqao tamnije boje je omawi sto na kojem je jedna daska – {perplopeska, da bi na kraju radio sa svetlim, belim i ~a, i – ni{ta vi{e. Zbuweni smo. Da nismo pri bledo`utim. Nismo o~ekivali ni{ta naro~iulasku pogre{no odabrali bunker-ateqe u koji to. Ubrzo, kada je zavr{io ovo neobi~no slika}emo u}i? Ipak, oko nas na zidu vise mnogowe, sa plo~e je istresao vi{ak – nezalepqen brojne slike sa za nas neobi~nim, ali tipi~pesak – i pred sobom smo imali lepo nijansiranim afri~kim motivima: okrugle kolibe nu sliku uro|eni~ke kolibe, a pored toga je na afri~kih crnaca, `ene s detetom na le|ima francuskom bila napisana i dobrodo{lica ili teretom na glavi, plesa~i i plesa~ice, „Dobro do{li, Srbi!“ Stvarno smo bili iznebubwari... Sve je nekako nadrealisti~ki oslina|eni i brzinom izrade i kvalitetom slike, a kano. Slike su pune preliva i znala~ki izniposebno ispisanom dobrodo{licom.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6888), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak27.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas imate otvorene mogu}nosti u karijeri i prema inostranstvu. Mo`ete plasirati i ostvariti svoje ciqeve, kako poslovne, tako i privatne. Planirajte putovawe i odmor, edukaciju i avanzovawe.

BIK 20.4-20.5.

Sti~e se utisak da su vas malo zapostavili, svi znani i neznani, pa se sami trudite da ugodite ~lanovima porodice jer ste u svojoj doma}oj, porodi~noj fazi. Deca se mogu osloniti na va{u podr{ku.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

27. maj 2010.

Va{ Merkur u znaku hedonisti~kog Bika, jo{ uvek ne dolazi do punog izra`aja. Imate lepe kontakte i komunikaciju, kako u qubavi, tako i {ire. Mo`ete stremiti umetnosti, estetici, etici.

Pun Mesec, koji se danas gleda i odmerava sa Suncem, i to u znaku Strelca, znaku dalekih ciqeva i putovawa, otvara vam nove mogu}nosti. Pro{irujete vidike u svakom pogledu. Qubavni susret.

Potrebni ste partneru, da svojom toplotom i optimizmom unesete spokoj i u`ivawe u me|usobni odnos. Draga osoba }e upijati va{u energiju i qubav. Izlazak udvoje donosi lep i glamurozan provod.

Osetqivi ste na pitawa doma i porodice pa }ete podmetnuti le|a za uku}ane i postaviti se za{titni~ki. Imate strpqewa za partnerove mane i uspehe, promene raspolo`ewa i velike `eqe.

VAGA 23.9- 23.10.

U karijeri ostvarujete dobru saradwu s mla|im kolegama te u~ite jedni od drugih. Bri`no se odnosite prema porodici, a posebno za{titni~ki prema deci. Uvodite nekog u posao.

[KORPION 24.10- 23.11.

Na radnom mestu danas imate mogu}nosti da poravnate odnose i re{ite aktuelne nesuglasice. Mo`ete porazgovarati s pretpostavqenima ili nekim mu{kim autoritetom u pogledu napretka.

STRELAC 24.11- 21.12.

Suo~avate se s partnerom, koji vam svojim zanimqivim predlozima i poznanstvima mo`e mnogo toga pomo}i i ostvariti. Imate mogu}nosti da prezentujete svoje te`we na pravom mestu.

JARAC 22.12-20.1.

Sve {to se de{ava u tajnosti, iza zatvorenih vrata, ili negde daleko, u inostranstvu, vam pogoduje. Budite ukqu~eni u tajna poslovawa i de{avawa, a ne iskqu~eni iz svega.

Dominantni ste.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Haoti~ne prilike i neprilike ne bi trebalo da uti~u na vas jer se odli~no snalazite kada vetrovi duvaju u raznim pravcima. Naprosto oslu{nite poruke iz kosmosa i ~inite kako vam pa{e. Prihodi.

RIBE 20.2-20.3.

Preotere}eni ste poslom i obavezama, {to fakti~ki, {to emotivno. U karijeri ste svedok nekih de{avawa koja vas dodatno iritiraju pa nije lako pre`iveti dan. Naoru`ajte se distancom i strpqewem.

TRI^-TRA^

Cica od 54 leta V REMENSKA

Na gala otvarawu nove radwe Luisa Vitona u Londonu pojavila se i Xeri Hol, biv{a supruga Mika Xegera, koja je pokazala kako `ena u godinama mo`e da izgleda sjajno.

Biv{a manekenka, koja je peva~u „Roling stonsa� rodila ~etvoro dece, u 54. godini jo{ uvek je vitka kao devojka. Ali, za razliku od brojnih poznatih vr{wakiwa, Xeri ne neguje po svaku cenu mladala~ki stil, nego se odeva u skladu sa svojim godinama, `enstveno i profiweno. Crnom uskom haqinom istakla je sjajnu liniju i bujnu plavu kosu, a otka~enim nao~arima za~inila celokupan utisak.

Xeri Hol je nedavno izjavila da }e radije izgledati kao Indijanac, osun~ana i s borama, nego {to }e biti utegnuta plasti~nim operacijama.

PROGNOZA

VIC DANA

SUNCE,

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

28

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

32

Prodaje Lala ku}u Kinezima: - Ovo ovde je moje dvori{te, ovo ovde je moja kujna, ovo je moja soba.

A u sobi Sosa i kom{ija vode qubav.

- A ono tamo sam ja - ka`e Lala i poka`e na kom{iju.

- Pobogu, kom{o, kako ti, pa vaqda sam to ja?

- Samo ti u`ivaj ,kom{o, k’o da oni pa znaju na{ki - odgovori Lala.

Evropa

PA PQUSAK

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Po podne i uve~e lokalni razvoj oblaka uz malu {ansu za pojavu pquskova. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 14 do 29 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Po podne i uve~e lokalni razvoj oblaka uz re|u pojavu pquskova na severu i istoku. Vetar na jugu slab, na severu do umeren jugozapadni. Pritisak malo ispod normale.

Jutarwa temperatura od 13 do 16, a maksimalna od 28 do 30 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i veoma toplo. Kasnije po podne i uve~e lokalni razvoj oblaka uz re|u pojavu pquskova uglavnom na severu i istoku zemqe. Vetar slab, na severu umeren, jugozapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 32 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak nestabilno uz malo ni`e temperature sa povremenom ki{om i pquskovima. U subotu i nedequ du`i sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i mogu}i pqusaka po podne. U ponedeqak obla~no sa ki{om, pquskovima i zahla|ewem koje zahvata severne delove zemqe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici i meteoropate mogu ose}ati tegobe usled uticaja vremena. Termi~ki uslovi su u domenu veoma toplo. Mogu}i su zamarawe, bolovi u kostima i vrtoglavica. U saobra}aju se preporu~uje opreznost.

Madrid

24

Rim

24

London

15

Cirih

19

Berlin

17

Be~

23

Var{ava

19

Kijev

21

Moskva

13

Oslo

13

SUDOKU

St. Peterburg 13 Atina

28

Pariz

18

Minhen

18

Budimpe{ta

26

Stokholm

15

8 2 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Slankamen

534 (6)

Apatin

537 (11)

Zemun

545 (1)

Tendencija opadawa

Senta

580 (12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

538 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

480 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ba~. Palanka

441 (8)

Smederevo

624 (0)

Titel

550 (6)

NERA

Novi Sad

463 (7)

184 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

483 (14)

Hetin

476 (0)

2

Tendencija porasta

Kusi}

4

496 (0)

8

3 4

166 (-16)

9

6

9

9

579 (11) S. Mitrovica 495 (-18) Beograd

6

1

Bezdan

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

1

6

2

5

1

1 5

9

8

9 7

6

4 5

3

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9

6

3

5

7

1

8

2

4

5

2

8

3

4

9

1

6

7

1

7

4

8

2

6

5

9

3

8

5

2

9

3

7

6

4

1

4

1

7

6

8

2

9

3

5

3

9

6

1

5

4

2

7

8

7

4

1

2

6

8

3

5

9

2

8

5

4

9

3

7

1

6

6

3

9

7

1

5

4

8

2

Re{ewe iz pro{log broja