Dnevnik 27.maj 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 27. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23447 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEV N I K OV” DO S I J E: SR BI JA I EVRO PA, PRE KOM PO NO VA WE PO LI TI^ KE MA PE

Ne za do voq stvo, pro me ne i no vi po pu li zam Pro {lo ne deq ni po raz Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ni je do neo ni {ta no vo na isto r ij s kom ho r i z on t u u evrop skim raz me ra ma: na iz bo ri ma u 11 evrop skih ze ma qa od po ~et ka du `ni~ ke kri ze gra |a ni su po pra vi lu od ba ci li po li ti ku do ta da {wih vo |a i inih im par ti ja. U pre kom po no va wu po li ti~ ke ma pe Sta rog kon ti nen ta upa dqi va je ra stu }a po pu lar nost eks trem no de snih i na ci o na li sti~ kih par ti ja, a mno ge par ti je cen tra u na me ri da pri do bi ju bi ra ~e, pre u zi ma ju i pro gra me eks trem ne le vi ce. Na po li ti~ koj sce ni sve je po pu lar ni ja jef ti na re to ri ka: de sni, ali

NASLOVI

i le vi po pu li sti ra stu od Fin ske do Ita li je. Ova mo da, na iz gled, jo{ uvek spa da u kor pus ne pri ko sno ve nih de mo krat skih pra va, ali - du ma ju ko men ta to ri - {ta ako se kri za pro du bi i une do gled na sta vi? An ti po li ti~ ko po na {a we ob ja {wa va se gre {ka ma uspa va ne eli te, otu |e ne od do wih slo je va. Gra |a ni ko ji ne ma ju od go va ra ju }u po nu du ne ve ru ju da }e im “si dra {i” po mo }i i gla sa ju ili ne – iz pro te sta. Mno gi mi sle da je i u Sr b i ji u tom pre i s pi t i v a w u svo je me sto na An dri }e vom ven cu pre iz gu bio Bo ris Ta di}, ne go {to je po be dio To mi slav Ni ko li}. str. 2

Irska, februar Ireland, Feb 2011 2011. OutBrajan Brian KovenCowen InEnda Keni Enda Kenny

France, Francuska, Maymaj 2012 2012. Nicolas Nikola Sarkozi Sarkozy François Fransoa Oland Hollande

Holandija, april Netherlands, Apr 2012. 2012 Apr 2011 2011. Finska, april Finland, Mark Rut Rutte Mari Kiviniemi Kivinemi Early elections izbori u septembru due Jyrki Jirki Katainen E UROZONE C OUNTRIES Netherlands Right / Centre-right Left / Centre-left Finland Caretaker / to be decided Ireland Portugal

Portugal, Jun jun 2011. 2011 José @ozeSócrates Sokrate{ Pasos Koeqo Coelho Pedro Passos

[PANIJA Spain

Srbija, maj 2012. Slovakia France Boris Tadi} Tomislav Nikoli} Slovenia Italy

Italija, Nov novembar 2011 2011. Hrvatska, decembar 2011. Spain, [panija, Nov novembar 2011 2011. Italy, Greece José Luis R. Hoze Zapatero Zapatero Jadranka Kosor Silvio Berlusconi Berluskoni Mariano Rajoy Marijano Rahoj Zoran Milanovi} Mario Monti

Slovenija,Sep Slovenia, sept. 2011 2011. Borut Pahor Janez Jan{a Janša

Slova~ka, april Slovakia, Apr 2012 2012. Iveta Radi~ova Radi ová Robert Fico

Nov 20112011. Gr~ka, Greece,novembar Jorgos George Papandreu Papandreou novi New PM izbori due 17. juna

PRI VRED NI CI ZA „DNEV NIK” GO VO RE O TO ME [TA O^E KU JU OD NO VE VLA DE SR BI JE

Ka bi net na usi ja nom li me nom kro vu INTERVJU NEDEQE

PO^IWE ROLAN GAROS

Ksenija Radulovi}

str. 5

Mawe ki{e, vi{e sunca

str. 10

Teofil Pan~i}

Dvotomni Toma i druge bajke

Davor \enero

Najvi{a temperatura 23°S

Montgomeri ~ovek za vezu

Ilir Deda

Nema nam ovde mira bez EU

PRVENSTVO EVROPE U PLIVAWU

^avi}u zlato na 100 delfin str. 16 \or|e Randeq

Moskva suzama ne veruje

@ivica Tuci}

Ziloti doneli nestabilnost

Bora Oti} Slavaro{i

str. 16

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

CITATI

„

Srp ski ban kar ski si stem je je dan od sta bil ni jih u re gi o nu, do ma }e ban ke vi so ko ka pi ta li zo va ne i li kvid ne i ne ma ni ka kvih raz lo ga za bi lo ka kvu vr stu ner vo ze .

”

Dejan [o{ki}, gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je

FAC: Postoji sni mak

Da ~i}: SPS ne uce wu je

No vi nar ne ma~ kog li sta Frank fur ter al ge maj ne caj tung (FAC) Mi hael Mar tens, autor raz go vo ra sa no vo i za bra nim pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, pre neo je hr vat skim me di ji ma {ta mu je Ni ko li} re kao u de lu in ter vjua ko ji se od no si na Vu ko var. „Pi tao sam Ni ko li }a zna li da da nas u Vu ko va ru ima vi {e Sr ba ne go pre 10 ili 15 go di na i da se ta mo Hr va ti ne }e vra ti ti, a Sr bi ho }e. Ni ko li} mi je od go vo rio, ci ti ram: ‘To je za to {to je Vu ko var bio srp ski grad, ne ma ju se {ta ta mo Hr va ti vra ti ti’ „, re kao je Mar tens Hr vat skoj te le vi zi ji (HTV). Ne ma~ ki no vi nar je re kao i da po sto ji audi o za pis tog in ter vjua, ko ji je ob ja vqen sre di nom ma ja i da mu je Ni ko li} od go vo rio da mu za ob ja vqi va we ne tre ba auto ri za ci ja. Kan ce la ri ja no vo i za bra nog pred sed ni ka Sr bi je i vr {i lac du `no sti pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} de man to va li su te navode FAC-a.

Pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je da }e se on i li de ri stra na ka oku pqe nih oko SPS, sa sta ti sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em u po ne de qak i raz go va ra ti o pro gra mu i po li ti ci no ve vla de, i na gla sio da ta ko a li ci ja ni je uce wi va la me sti ma u vla di. Iz me |u nas ne ma spor nih pi ta wa ta ko da uop {te ne o~e ku jem ne ke te {ke raz go vo re na tu te mu, re kao je Da ~i} no vi na ri ma, i do dao da ne zna da li je Ta di} „pre lo mio” i da li }e bi ti kan di dat za pre mi je ra. Da ~i} je re kao da je po treb no raz go vo ra ti o ori jen ta ci ji bu du }e vla de i pod se tio da u de kla ra ci ji o po li ti~ kom po mi re wu dve stran ke po sto je i prin ci pi ko ji su i da qe te meq wi ho ve sa rad we. “Ko god pi {e u me di ji ma da SPS, PUPS i JS uce wu ju, za te `u i tra `e ne ka mi ni star stva ili di rek tor ska me sta, to pred sta vqa “la` i pod me ta we onih ko ji ne }e da se Vla da for mi ra br zo”, re kao je Da ~i}.

SRS: Sme ne na pred log [e {e qa

Ni ko li} raz go va rao s Pu ti nom Iza bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va rao je ju ~e u Mo skvi sa ru skim pred sed ni kom Vla di mi rom Pu ti nom i za hva lio na po dr {ci ko ju je Ru si ja da va la Sr bi ji, dok je we gov do ma }in na ja vio da je ru ska stra na sprem na Sr bi ji da odo bri kre dit od 800 mi li o na do la ra. Pu tin i Ni ko li} raz go va ra li su o bi la te ral nim od no si ma, po seb no o eko nom skoj sa rad wi, pre no si te le vi zi ja Ru si ja da nas. Pu tin je u raz go vo ru re kao

Ni ko li }u da je Ru si ja sprem na da Sr bi ji odo bri kre dit u vred no sti od 800 mi li o na do la ra. „Pre go di nu da na Sr bi ji smo da li kre dit u vred no sti od 200 mi li o na do la ra. Sa da smo sprem ni da pru `i mo dru gu tran {u u iz no su od 800 mi li o na do la ra. Kre dit je na me wen za raz voj in fra struk tur nih pro je ka ta”, re kao je Pu tin. Pu tin je is ta kao da se od srp ske stra ne o~e ku ju kon kret ni pred lo zi ka ko bi se kre nu lo sa re a li za ci jom.

Ja ta ci ni su u nad le `no sti Ha ga [ef Kan ce la ri je za sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom Du {an Ig wa to vi} re kao je ju ~e da pi ta we ot kri va wa ja ta ka ha {kog op tu è ni ka Rat ka Mla di }a ni je u pri mar noj nad le `no sti tu ì la {tva tri bu na la ve} or ga na Sr bi je. In te re so va we Tu ì la {ta u Ha gu za Mla di }e ve ja ta ke je le gi tim no, ali tu ì la {tvo ne in si sti ra mno go, re kao je Ig wa to vi} za B92 po vo dom go di {wi ce od hap {e wa Mla di }a u se lu La za re vo, kod Zre wa ni na i is ta kao da „sve tre ba da in te re su je ka ko je mo gu }e da se Mla di} krio to li ko du go”. „To pi ta we je u nad le `no sti or ga na Re pu bli ke Sr bi je”, re kao je Ig wa to vi} i na veo da je va `no, zbog svih nas, da se vi di ko je po ma gao Mla di }u, a po go to vu da li je ne ko iz dr àv nih struk tu ra to ~i nio. Glav ni ha {ki tu ì lac Ser` Bra merc je pri li kom ne dav ne po se te Be o gra du oce nio da sa rad wa sa srp skim vla sti ma i da qe u pot pu no sti is pu wa va o~e ki va wa ka da je re~ o pri stu pu sve do ci ma i do ku men ti ma, ali da o~e ku je ja ~a we na po ra na is tra zi mre è po ma ga ~a Mla di }a i Go ra na Ha xi }a. Sr bi ja }e, ka ko ka è Ig wa to vi}, na sta vi ti sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom.

Cen tral na otax bin ska upra va Srp ske ra di kal ne stran ke je pro me ni la sa stav u`eg ru ko vod stva stran ke, na pred log pred sed ni ka SRS Vo ji sla va [e {e qa a uz sa gla snost Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma, sa op {ti la je stran ka. Na funk ci je pot pred sed ni ka stran ke iza bra ni su Zo ran Kra si}, Vje ri ca Ra de ta, De jan Mi ro vi} i Ne ma wa [a ro vi}. Na funk ci ju ge ne ral nog se kre ta ra iza bra na je Ana Si mo no vi}, a za za me ni ke ge ne ral nog se kre ta ra iza bra ni su Ne nad Vu ki }e vi} i Ivan Ni ni}. Na funk ci ju pred sed ni ka Grad skog od bo ra Be o gra da iza bran je Alek san dar Dra `i}, na vo di Srpska radikalna stranka u sa op {te wu.

crna hronika

Po gi nuo no vo sad ski pa do bra nac Pa do bra nac Go ran R. iz No vog Sa da po gi nuo je ju ~e u ra nim po sle po dnev nim sa ti ma u Ma |ar skoj, sa zna je „Dnevm nik” ne zva ni~ no. Ne sre }a se do go di la u me stu Si o fok na Ba la to nu, gde je Go ran R. sa jo{ jed nim ko le gom iz vo dio tan dem skok. Ka da su se odvo ji li, Go ran R. je po ku {ao da iz ve de jo{ je dan za o kret, ali, kao smo ne zva ni~ no sa zna li, u to me ga je omeo ve o ma sna `an ve tar i on je, iako mu se otvo rio pa do bran, pri do le tu ve li kom si li nom uda rio u tlo. Hit na po mo} je do {la vr lo br zo, ali re a ni ma ci ja no vo sad skog pa do bran ca, na `a lost, ni je us pe la. Vi {e de ta qa o~e ku je mo da nas. M. Bozokin

SU SRE TI NA TRO ME \I U OKVI RU EVRO RE GI JE DKMT

S kom {i ja ma u raz voj ot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu dr To mi slav Stan ti} iz ja vio je ju ~e na tro me |i Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni je kod me sta Ra be, da pro jek ti pre ko gra ni~ ne sa rad we omo gu }u ju rav no me ran eko nom ski raz voj, sma wi va we raz li ke u kva li te tu `i vo ta qu di sa sva ke stra ne gra ni ce i za {ti tu kul tur nih spe ci fi~ no sti ove vi {e na ci o nal ne re gi je. Stan ti} je iz ra zio uve re we da }e u pre go va ra wu za ~lan stvo u EU Sr bi ja i Voj vo di na ima ti in sti tu ci o nal ne i prav ne ka pa ci te te za pri vla ~e we sred sta va evrop skih fon do va i da }e u tom po slu naj dra go ce ni ja bi ti po mo} kom {i ja. Stan ti} je za jed no sa po kra jin skim se kre ta rom za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla vom Va si nom u~e stvo vao na otva ra wu tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je „Su sre ti na tro me |i”, po gra ni~ nih me sta Sr bi je, Ru mu ni je i Ma |ar ske, gde je u okvi ru evro re gi o nal ne sa rad we Du nav-Kri{-Mo ri{-Ti sa (DKMT) ovog vi -

ken da za ì te qe tri dr à ve otvo ren pri vre me ni gra ni~ ni pre laz Ra be (Sr bi ja) - Ki bek ha za (Ma |ar ska) - Be be ve ke (Ru mu ni ja). O zna ~a ju sa rad we u okvi ru evro re gi je DKMT go vo ri li su jo{ pred sed ni ca Ge ne ral ne skup {ti ne @u pa ni je ôn grad Ana Ma |ar i pred sed nik @u pa nij skog ve }a Ti mi{ Kon stan tin Osta fi }uk. - Ova evro re gi ja ima ozbiq nu bu du} nost. O to me go vo re re zul ta ti ko je smo po sti gli u pret hod nom pe ri o du, re a go va wu na kri zne si tu a ci je u slu ~a ju po pla va, a do bar znak pred sta vqa ju i in ten ziv ne pro jekt ne ak tiv no sti pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ma |ar ske na kon kur su ko ji je u to ku, gde smo upra vo kan di do va li pro jek te u oba sti è le zni~ ke in fra struk tu re, za {ti te ì vo ti wa i za jed ni~ kog gra ni~ nog pre la za na Ti si - re kao je Stan ti}. U No vom Kne èv cu za se da la je i Skup {ti na re gi o nal ne sa rad we DKMT, a na we nom za vr {et ku Voj vo di na je ulo gu pred se da va ju }eg po sle go di nu da na pre da la @u pa ni ji Ti mi{ (Ru mu ni ja). n Miroqub Mitrovi}

DO S I J E: SR BI JA I EVRO PA, PRE KOM PO NO VA WE PO LI TI^ KE MA PE

Ne za do voq stvo, promene i novi populizam ta Ve li ka Bri ta ni ja do bi la ko a li ci o nu vla du Kon ro {lo ne deq ni po raz Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ni je do neo ni {ta no vo na zer va tiv ne i Li be ral no-de mo krat ske stran ke s pre mi je rom Dej vi dom Ka me ro nom na ~e lu. To je bio naj isto rij skom ho ri zon tu u evrop skim raz me ra mla |i bri tan ski pred sed nik vla de u po sled wa dva ve ma: na iz bo ri ma u 11 evrop skih ze ma qa od po ~et ka du ka, a sme nio je la bu ri ste po sle wi ho ve 13-go di {we `ni~ ke kri ze gra |a ni su po pra vi lu od ba ci li po li ti vla da vi ne, zbog po sle di ca te {ke eko nom ske si tu a ci je, ku do ta da {wih vo |a i inih im par ti ja, da ju }i {an su bu xet skog de fi ci ta od 235 mi li jar di ame ri~ kih do la oni ma ko ji su is ka za li ve }u bri gu za „ma log ~o ve ka“, ra, ba la sta ra ta u Av ga ni sta nu... Me |u tim, i za Ka me ma {ta to zna ~i lo. Bi ra ~i su ta ko upr li prst u vla da ro na je, po ka za lo se sa da, to bio pre ve lik za lo gaj. ju }e eli te op tu ù ju }i ih da ne raz mi {qa ju do voq no o I ne ma~ ka sa ve zna kan ce lar ka An ge la Mer kel, ~i wi ma i da pre vi {e bri nu o svom in te re su. ja se po zi ci ja do pre ne ki dan sma tra la si gur nom, pro U Fran cu skoj je, re ci mo, po be dio so ci ja li sta {log je vi ken da u [le zvig Hol {taj nu pri mi la jak Fran soa Oland, s pro gra mom ras te re }e wa naj {i rih uda rac bi ra ~a – za be le ì la je naj go ri re zul tat u isto slo je va iz lo è nih o{trim me ra ma {ted we, ka kve je ri ji hri {}an skih de mo kra ta u toj po kra ji ni. To na ja spro vo dio do ne dav no Ni ko la Sar ko zi, pri ja teq krup vqu je krup ne pro me ne na na ci o nal nim iz bo ri ma za go nog ka pi ta la. „@e li mo da po beg ne mo od te {ke {ted di nu da na. we ko ju je uveo par ’Mer ko zi’. Ta ra di kal na po li ti ka Ta las ne za do voq stva od o zdo, na gnao je da pred sed je gur nu la Evro pu u re ce si ju i do ne la eks plo zi ju ne za nik Evrop ske ko mi si je Ba ro zo i po ve re nik za eko no po sle no sti“, ob ja snio je Olan do vu po be du li der blo ka mi ju Oli Ren sa da tra è za o kret u po li ti ci EU: u so ci jal de mo kra ta u Evrop skom par la men tu Ha nes isti mah i {ted wu i rast. „«Vre me je da pre sta ne mo da Svo bo da. Pod se ti mo, u ze mqa ma Evrop ske uni je tre slu {a mo ban ka re i ve li ke pred u zet ni ke. Ni ske pla te nut no 22 mi li o na qu di tra ì po sao, a go to vo 100 mi i kre sa we so ci ja le ne }e po nov no iz gra di ti Evro pu. li o na ne ak tiv nih bi ra di lo ako bi do bi lo {an su. A To je put na dno i ka uni {te wu svih na {ih vred no sti»“, po sla ne ma pa ne ma... ka ù bor ci pro tiv me ra {ted we u ze mqa ma EU. U Gr~ koj su na iz bo ri ma 6. ma ja lo {e re zul ta te za U pre kom po no va wu po li ti~ ke ma pe Sta rog kon ti be le ì le dve do pre ko ju ne de qu naj ja ~e stran ke u ze nen ta upa dqi va je ra stu }a po pu lar nost eks trem no de mqi - No va de mo kra ti ja i Pa sok, ko je su osvo ji le za snih i na ci o na li sti~ kih par ti ja, a mno ge par ti je cen jed no sa mo 30 po sto gla so va (taj pro ce nat je 2009. bio tra u na me ri da pri do ~ak 80 po sto). No vo gla bi ju bi ra ~e, pre u zi ma sa we za ka za no je za 17. Za razliku od kriznih podru~ja EU, ju i pro gra me eks trem jun jer ni jed na stran ka gde je standard mnogo vi{i i gde ne le vi ce. Na po li ti~ ni je us pe la da for mi ra koj sce ni sve je po pu vla du. Par ti je su po de kapitalizam ima socijalne amortizere lar ni ja jef ti na re to qe ne „za” i „pro tiv” i razvijene demokratske institucije, ri ka: de sni, ali i le vi pla na {ted we, vred nog kod nas pozama{na koli~ina frustracije po pu li sti ra stu od 130 mi li jar di evra, ko jo{ uvek nema pravi ventil Fin ske do Ita li je. jim se zah te va sma we we Do vo de u pi ta we EU, pla ta, pen zi ja i jav nih fi nan sij ske in sti tu tro {ko va. Naj no vi je an ci je, pri su stvo stra na ca: do sa da {wi dru {tve ni ugo ke te po ka zu ju da bi eks trem no le vi ~ar ska Si ri za, ko vor ne va ì, ~u je se sve ~e {}e, po tre ban je po vra tak na ja se pro ti vi ste za wu ka i {a, mo gla da po be di. Li der et ni~ ku na ci o nal nu dr à vu, ume sto po li ti~ ke i prav Si ri ze Alek sis Ci pras nu di ciq za ko ji evrop ski li ne, ka ù. Ta po pu li sti~ ka ten den ci ja je, pak, u pot pu de ri tvr de da je ne iz vo dqiv: da za dr ì Gr~ ku u evro zo noj su prot no sti s mo der nim ure |e wem u Evro pi. ni uz ru {e we pla na {ted we. Ina ~e, oko 60 po sto Gr ka U Ho lan di ji je isla mo fo bi~ na Par ti ja slo bo de se pro ti vi po li ti ci {ted we, ali ih je za to 90 od sto za Ger ta Vil der sa iza zva la van red ne iz bo re (odr à }e se osta na u evro zo ni. za ~e ti ri me se ca), us kra tiv {i po dr {ku ma win skoj Vo de }e bri tan ske stran ke na lo kal nim iz bo ri ma vla di, uz po ru ku da “ne }e da `r tvu je pen zi je gra |a na su, ta ko |e, ne dav no „pu kle“. Po me ra we po li ti~ kog zbog di ka tu re iz Bri se la”. Ma |ar ski pre mi jer Vik tla, ko je ih je iz ba ci lo u or bi tu, zbi lo se u ma ju pre tor Or ban je u kam pa wi ko ja je pret ho di la ube dqi voj dve go di ne, ka da je pr vi put na kon Dru gog svet skog ra -

PO G LED IZ ZA G RE B A: ANA LI TI ^AR DA VOR \E NE RO I TO MI SLA VA KA RA MAR KA NA

Mont go me ri }e biti B

ez ob zi ra na pro me nu sta na ra na An dri }e vom ven cu, ne ma raz lo ga da do |e do bi lo ka kvog za o {tra va wa od no sa Be o gra da i Za gre ba, oce na je ugled nog hr vat skog po li ti ko lo ga Da vo ra \e ne ra. Isti na, ka è sa go vor nik „Dnev ni ka”, ja sno je da sa To mi sla vom Ni ko li }em na ~e lu srp ske dr à ve ipak mno go to ga ne }e bi ti kao {to je bi lo. – Ta ko }e se, re ci mo, hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} na }i u ne {to ne po voq ni joj po zi ci ji, s ob zi rom na to da je svo ju re gi o nal nu po li ti ku gra dio na sr da~ nim od no si ma s Bo ri som Ta di }em, a to me su se on da pri la go |a va li i dru gi kqu~ ni po li ti~ ki li de ri na ovom pro sto ru. S dru ge stra ne, Vla di Hr vat ske }e upra vo no vo na sta la si tu a ci ja omo gu }i ti da pa ra lel no sa za vr {et kom pro ce sa pri stu pa wa EU, po ku {a da se po li ti~ ki uda qi od Bal ka na i vi {e pri bli ì sred woj Evro pi. Jer, Ni ko li }u }e bi ti mno go te è da o~u va oso vi nu Be o- grad-Za greb. Je dan od raz lo ga za to je, ka ko ob ja {wa va \e ne ro, ~i we ni ca da su na ovim pro sto ri ma in te lek tu al ne eli te do mi nant no le ve. Iz me |u osta log i za to je Ta di} imao iz ra zi to do bre od no se sa Jo si po vi }em - ali ne sa mo s wim - dok, s dru ge stra ne, no vi pred sed nik Sr bi je iz istih raz lo ga prak ti~ no ni ne ma re le vant nih po znan sta va u Za gre bu. Isto vre me no, Ni ko li} ni je u mo gu} no sti ni da za otva ra we li ni ja po ja ~a ne ko mu ni ka ci je sa Za gre bom is ko ri sti ti po sto je }e evrop ske mre è, jer we go va SNS jo{ ni je us pe la da u|e u po ro di cu Evrop ske na rod ne par -

Sve dru ga ~i je s Ta di }em kao pre mi je rom Mno go }e to ga u srp sko-hr vat skim od no si ma, sa gla san je Da vor \e ne ro, po pri mi ti dru ga ~i ju no tu u slu ~a ju da no vi pre mi jer Sr bi je bu de - Bo ris Ta di}. No, na{ sa go vor nik ni je i ba{ u pot pu no sti ube |en u tu mo gu} nost. – ^i we ni ca je ste da je u pro te kle ~e ti ri go di ne upra vo Ta di} bio taj ko ji je, ka da je re~ o Vla di Sr bi je, de fak to do no sio po li ti~ ke od lu ke, dok je pre mi jer bio sa mo ’{ef ku hiw skog ka bi ne ta’ ko ji se tu i ta mo ba vio eko no mi jom. Ipak, pri zna jem da mi i po red to ga, ova ko sa stra ne gle da no, ta va ri jan ta sa Ta di }em kao pre mi je rom de lu je do sta na teg nu to, jer bi joj se uvek mo glo spo ~i ta ti po maw ka we le gi ti mi te ta. Ali za od no se Sr bi je i Hr vat ske to sva ka ko ne bi bi lo lo {e, na pro tiv. ti je, a i da je ste - part ne ri iz Hr vat ske bi li bi im da nas opo zi ci o ni HDZ i HSS. Uz sve to, Ni ko li} ne mo `e na ro ~i to ra -

~u na ti ni na Mi lo ra da Pu pov ca, s ob zi rom na to da je li de ru Sr ba u Hr vat skoj ne u po re di vo bli `i Ta di}.

nedeqa27.maj2012.

c m y

dnevnik

Promena stanara na Andri}evom vencu

pobedi wegovog Fidesa, igrao na kartu nerealnih o~ekivawa bira~a: obe}ao je izlazak zemqe iz recesije, otvarawe milion novih radnih mesta, smawewe poreza... ali i ja~ao nacionalisti~ka ose}awa. Na lokalnim izborima po~etkom meseca u Italiji, “iznenada” su se u prvom planu na{li kandidati koji se protive vladi. Bio je to prvi test za Marija Montija od wegovog postavqewa na vlast krajem pro{le godine kada je s premijerskog mesta oti{ao Silvio Berluskoni. Monti ga nije poloìo, kao ni najve}e stranke, a Italijani ne bi bili Italijani da nisu glasali i za pokret popularnog stend-ap komi~ara Bepa Griqa koji bi da odbaci evro. Ovaj talas, ukratko, bri{e sve mamutske stranke {irom Evrope, a dovodi u pitawe i ustaqena pravila igre. êsto se ~uje re~ “antipolitika”. Ekstremni, ~udni i ekscentri~ni politi~ki pokreti ni~u preko no}i, neretko se izbori bojkotuju i demonstriraju razni vidovi gra|anskog nezadovoqstva, iskaquje se bes na glasa~kom listi}u ili ubacuju beli listi}i... Ova moda, naizgled, jo{ uvek spada u korpus neprikosnovenih demokratskih prava, ali - dumaju komentatori {ta ako se kriza produbi i unedogled nastavi? Antipoliti~ko pona{awe obja{wava se gre{kama uspavane elite, otu|ene od dowih slojeva. Gra|ani koji nemaju odgovaraju}u ponudu ne veruju da }e im “sidra{i” pomo}i i glasaju ili ne – iz protesta. Mnogi misle da je i u Srbiji u tom preispitivawu svoje mesto na Andri}evom vencu pre izgubio Boris Tadi}, nego {to je pobedio Tomislav Nikoli}. Odlu~ili su tzv. gubitnici u tranziciji koji traè za{titu od privatizacije, korupcije, koji ose}aju nedostatak perspektive i pretwu da }e ostati bez posla. [irom su otvorena vrata socijalnoj demagogiji: svojevremeno je i Nikoli} obe}avao “hleb za tri dinara”, a ne-

{to od takvih nebuloza ostalo je i u onim re~ima Veqe Ili}a u no}i izborne pobede “da }e Nikoli} za mesec dana preporoditi Srbiju poput Putina u Rusiji”. Ali na vaskoliko bajkolikom predizbornom meniju ionako je bilo svega: i pove}awa plata, i prekida saradwe s MMF-om, i gradwe kanala do Vardara... Mo`da je bira~ napredwaka lakoveran, ali sigurno nije blesav: godinama je gledao umesto reformi wihovo ometawe, pratio ko skida kajmak, ko “tuneluje” resurse iz preduze}a, prebacuje aktivu iz dru{tvenih u sopstvene privatne firme, kupuje i prodaje fabrike i ostavqa qude bez posla – bez ikakve ili veoma slabe reakcije vlasti. Otkud tajkuni i kako to da nikom u vrhu nisu smetali od demokratskih promena naovamo? Nisu li bliske veze tih qudi s vladama od 5. oktobra omogu}ile monopole? Tako se, eto, osveìla nikad prekinuta „populisti~ka nit” u na{oj demokratiji, kako navodi jedan od boqih poznavalaca ove teme, politikolog Vladimir Goati: „Negativne ocene partija imaju sna`ne korene i u dubqim slojevima tradicionalne politi~ke kulture, koja visoko vrednuje jedinstvo i slogu i koja vi{epartizam smatra jednim od glavnih uzroka podela i sukoba”. Stoga je “predsednik svih gra|ana” podsticao upravo to ose}awe koje je ponovo oìvelo u Srbiji – i dobio izbore. Ali, za razliku od kriznih podru~ja EU gde je standard mnogo vi{i i gde kapitalizam ima socijalne amortizere i razvijene demokratske institucije, kod nas pozama{na koli~ina frustracije jo{ uvek nema pravi ventil. Bez konsenzusa i u uslovima nerazvijenih demokratskih institucija, na{ “kapitalizam” je po svojim pregnu}ima i dostignu}ima istorijski nièrazredan, surov i bez razvojne snage, i stlno klizi ka pretpoliti~kom stawu, gde qude umesto prave solidarnosti “~uva” ose}awe da smo u istoj kaci. U Srbiji su danas, pokazuju mnogobrojna sociolo{ka istraìvawa, unapred odre|ene ìvotne {anse zavisno od pripadnosti eliti ili neeliti. Zdravo malo i sredwe preduzetni{tvo, koje je donosilo da{ak novoga, jo{ od sredine pro{le dekade nije moglo da se razvija i iz sebe iznedri modernu sredwu klasu, nego je gu{eno u ambijentu „divqeg” trì{ta, proizvodnih, finansijskih i trgovinskih monopola i obnovqenog etatizma. Pristupawe Uniji je ostalo sada Srbiji poput nekakve tranzicije u tranziciji, tester da{ka promena koji prevazilazi okvire sada{we dràve. Jer ona bez pomo}i sa strane o~ito nije u stawu da iznedri potrebne promene, izgradi institucije i poboq{a ekonomske performanse. îwenice govore da je Srbija postala zemqa velike socijalne nejednakosti, masovne nezaposlenosti, siroma{tva i bede. Preostaje mu~no kretawe ka relativno podno{qivom, mek{em kapitalizmu u wegovoj balkanskoj varijanti, ipak mawe surovom i donekle razvojno sposobnijem od ovog sada{weg. Ali ne{to bitno druga~ije a boqe ne nazire se u ovom trenutku. Zato politi~ari boqe da prestanu da pri~aju bajke i drè se fakata, realnih i prihvatqivih ciqeva za svog mandata. n Reqa Kneèvi}

O UTICAJU POBEDA TOMISLAVA NIKOLI]A ODNOSE SRBIJE I HRVATSKE

àvnih i me|unacionalnih sukoba koji nas je devedesetih okupao u krvi. Ina~e, istog dana kada je Srbija izabrala novog {efa dràve, u Zagrebu je doskoro vladaju}i HDZ dobio novog predsednika - biv{eg {efa policije Tomislava Karamarka. I mada se na prvi pogled ~ini da ta dva doga|aja nikako nisu u istoj politi~koj ravni, ipak treba imati u vidu da HDZ kao najja~a opoziciona stranka u Hrvatskoj, itekako moè uticati na odnose dveju dràva. Tim pre {to je Karamarko otvoreno najavio da ima nameru da HDZ vrati „Tu|manovim korenima”. – Ma kako se predstavqao u predizbornoj unutarstrana~koj kampawi, Karamarko nije nacionalisti~ki politi~ki akter – kategori~an je \enero. – Jeste da on zastupa za evropske prilike relativno tvrde, desne stavove, ali biti desni~ar ne mora automatski zna~iti i biti nacionalista. Uostalom, Karamarko u svom bekgraundu ima dugogodi{wu saradwu sa Stjepanom Mesi}em, s kojim jo{ uvek deli znatan deo politi~kih stavova. Tako|e, ne treba zaboraviti ni to da je Karamarko korektno sara|ivao sa Ivicom Da~i}em, ~ak veoma profesionalno. Dakle, od Karamarka ne treba o~ekivati neke dodatne probleme u odnosima Zagreba i Beograda, ali treba biti svestan da ukoliko on bude u prilici da formuli{e hrvatsko-srpsku politiku, tu ne}e biti nikakve srda~nosti. Zna~i, ima}emo ne{to sli~no onome {to sada moèmo o~ekivati od Tomislava Nikoli}a. n Miroslav Staji}

KARMA KOMA

Dvotomni Toma i druge bajke

mawinama“, {to je vaqda imaedan ~ovek, a dve se li~nolo biti unekoliko degradirasti bore i ~epe u wemu, ju}e, mawe vredno, kao da je sti{}u se u tom telu i duglas mawinca ne{to {to bi {i, sve im tesno, pa ne zna{ trebalo vredeti kao pola glakoja }e pretegnuti, a borba je sa ~estitoga Srp~eta, onako neprestana. Jedna se li~nost kako u Iranu pod vla{}u mula zove Zli Toma, i svi je znaju, celo svedo~ewe ène vredi mnogo su je puta videli na delu, koliko i pola svedo~ewa pariski slojevi 1940. po ivido~im se druga zove Dobri To~o’eka? I kao da su izbori rascama rascvetalih bulevara ma, i navodno postoji, mada ju pisani za predsednika vaskodo~ekali mrgodnog tevtonskog je malo ko video. Osim wegovih likog srpstva, a ne Republike osvaja~a, a o ~emu je neki Sarhroni~nih oboàvalaca – koji Srbije, u kojoj jednakopravno tr, i @an i Pol istovremeno, nekako ni{ta nisu ni krivi, glasa svako punoletno lice? napisao izvesne nezaboravne ako me razumete – tu su drugu, Ali bio je to, ~ujemo ovih dastranice. a navodno ja~u li~nost videli na od na{ih drugosrbijanskih Dobro, ali kakve sve to vetek jo{ poneki intelektualci, vedeta, neki drugi Toma, neki ze ima sa mawinama i wihovim mahom beogradski, pa nam javifuj i kakani Toma koji sa ovim glasawem? Ba{ svake veze, li da postoji, a na nama je da dobrim i draèsnim ~i~a Todragi moji, ba{ svake. Mawinim verujemo na re~. A ako im mom (koji da je „za razliku od ski ~ovek ima razvijenije ~ulo na re~ ne verujemo qute se Tadi}a pre{ao impresivan za Zlo, ne za{to {to je on sam silno, ~ini im se da mi to neput“, kako mudrova{e jedan piboqi od nekoga drugog, nego za{to imamo protiv Tome, a sato {to je u rawimim tim, je li, i vijem poloàju, i protiv wih. MoOsim wegovih hroni~nih oboàvalaca tu su zato {to svako `da su i u pravu, kad boqe razmi- drugu, a navodno ja~u li~nost videli tek jo{ Zlo u dru{tvu prvo navali na weslim: svako dobija poneki intelektualci, mahom beogradski, ga, a za druge {ta po zasluzi. pa nam javili da postoji, preostane. Zato A ja sve ne{to a na nama je da im verujemo na re~ gledaj za koga od razmi{qam (izvive}inaca glasa wavam se, ostanusac ovih dana, tako da Tadi}u mawinac, bilo gde, ja li je Srla mi navika iz predtominispade hendikep u o~ima na{e bija, Hrvatska, Slovenija, Boskih vremena) dok tabirim po Progresivne Inteligencije sna, ili mo`da Amerika, Rusirezultatima Onoga u nedequ. {to nije ra{ta imao „prelazija ili Francuska, a gledaj bogVojvodina je, kontam, glasala ti impresivan put“ jer nikada me i za koga mawinac nikada druga~ije od ostatka Srbije – nije ni bio tamo gde je bio Toglasao ne bi ni da mu se tri ne prvi put, dodu{e, ali ja~e ma!) nema nikakve veze osim ruke osu{e, pa }e ti se samo nego ikada. A unutar te druga{to se isto zovu, isto izglekazati ko je ko i ko je {ta. A ~ije Vojvodine najdruga~ije su daju, oèweni su istom ènom mawine na{e izgleda nisu ~uglasale mawine, to jest, tamo s kojom imaju istu decu i istog le za bajku (ili basnu, {ta li gde pripadnika mawina ima Vu~i}a, a bogme i istih par je?) o Dvotomnom Tomi, nego najvi{e, tamo je nekako Tome stotina stambenih kvadrata, ga i daqe sasvim jednotomno na izborima bilo najmawe. Ovkojima su za vremena ~a{}eni doìvqavaju. [ta }e{, zaode govorim o nacionalnim i od majke Srbije. Onaj fuj i kastali qudi, provincijalci, ne verskim mawinama, ali sve mi kani Toma u me|uvremenu je prate Progresivne Sajtove! govori da ni sa drugim mawinestao ko zna gde – podozreNego glasaju onako, po razumu, nama stvari ne stoje druk~ije. vam da se krije u Hagu, u telu savesti i instinktu samoodr[ta je tu novo? – zapita}e izvesnog doktora op{tenaàwa, sve samim zastarelim se neko, naivan poput frankorodne odbrane – a pojavio se kategorijama iz prohujalih fone {vajcarske sobarice. ovaj {armantni i neodoqivi, analognih vremena. I tako se, Nisu li i ranije mawine izbenad kojim sada obilno vlaì i eto, svrsta{e u Nazadne Snage gavale u {irokom luku onog firnajz pi{ki prestoni~ka i koje ubacuju klipove u to~kove Zlog Tomu, radikalskog Tomu, okolna Progresivna Intelina{eg progresa, na{eg „imprea ovaj posle {krgutao zubima gencija, a sve to s onom vesesivnog puta“ iz Niotkuda u Nii vajkao se kako ga je konkurent lom predwom i stra`wom pokuda. pobedio nekako takore}i ne~adatno{}u s kojom su izvesni sno i na mufte, „zahvaquju}i n Teofil Pan~i}

INTERVJU

ILIR DEDA, DIREKTOR KIPRED-a

Ne ma na ma ov de mi ra bez EU

~o vek za ve zu! – Zbog svega toga mi se kao najizglednija solucija za uspostavqawe prvih Nikoli}evih kontakata sa administracijom u Zagrebu ~ini Vilijem Montgomeri. Naime, biv{i ameri~ki ambasador u Zagrebu i Beogradu ima itekako dobrih veza unutar hrvatske politi~ke elite, a, s druge strane, poznato je da je upravo on u dobroj meri oblikovao Nikoli}evu ne samo izbornu kampawu, nego i wegovu politi~ku transformaciju. \enero dodaje i da }e, dakako, dosta zavisiti od toga ko }e u budu}nosti voditi srpsku diplomatiju, te da li }e iskoristiti to {to Srbiju u Zagrebu trenutno predstavqa ambasador koji ima izrazito dobru komunikaciju s aktuelnom hrvatskom administracijom i uìva izuzetan ugled u diplomatskoj zajednici - Stanimir Vuki}evi} bez obzira {to je u pitawu ~ovek relativno blizak Tadi}u. – U svakom slu~aju, moj je utisak da }e u narednom periodu dosada{we privatne simpatije zameniti odnosi bazirani na ~istim interesima. Ali to je mo`da ne{to {to je i primereno pristupawu Evropskoj uniji. Jer, EU je pragmati~na integracija zasnovana pre svega na ekonomskim i politi~kim interesima. Me|utim, upravo taj pragmatizam istovremeno osigurava i da se nikada vi{e ne ponove one stra{ne epizode koje su obeleìle prvu polovinu XX veka. Po istom principu takav pragmatizam moè da se preslika i na regionalnu saradwu, pri ~emu }e ona u nekim periodima biti obeleèna i srda~no{}u, a u nekim samo hladnom prora~unato{}u. Ali je najva`nije da se vi{e nikada ne ponovi onaj tip me|udr-

akon izbora Tomislava Nikoli}a za novog predsednika Srbije, sa Kosova su ovih dana dolazili opre~ni komentari. Dok su u reagovawima zvani~ne Pri{tine dominirali neutralni tonovi, pojedini tamo{wi analiti~ari su otvoreno izraàvali sumwu, drugi ~ak strah, a tre}i su, opet, tvrdili da je Kosovo sada u jo{ boqoj situaciji „jer }e sa nacionalistom Nikoli}em bar jasno znati na ~emu je”. – U osnovi se, zapravo, ni{ta dramati~no nije desilo izborom novog {efa srpske dràve – ocewuje za „Dnevnik” Ilir Deda, doskora{wi savetnik predsednice Kosova Atifete Jahjage a sada direktor Kosovskog instituta za istraìvawe i razvoj politike (KIPRED). – Predsedni~ki izbori u Srbiji nisu bili o Kosovu ili Evropi, ve} pre svega o te{koj ekonomskoj situaciji i ozbiqnijem obra~unu s korupcijom, tako da ne vidim da }e izbor Tomislava Nikoli}a imati bilo kakav uticaj na poziciju Kosova. Tim pre {to se Nikoli}evi stavovi ne razlikuju mnogo od onih koje je imao biv{i predsednik Boris Tadi}. Uostalom, politika Srbije prema Kosovu zavisi iskqu~ivo od Vlade i premijera. l U nekim komentarima pravila se paralela sa svojevremenim dolaskom Sanadera na vlast, kada je on zapo~eo fazu relaksacije odnosa sa Srbima, koriste}i ~iwenicu da kao predsednik izrazito nacionalno obojenog HDZ-a ne mora da dokazuje “patriotizam”. Imaju li ta pore|ewa, po Vama,

osnova kada je u pitawu Kosovo? Da li, recimo, o~ekujete da bi sada moglo da do|e do susreta Tomislava Nikoli}a i Atifete Jahjage? – Gospodin Nikoli} je javno rekao da bi se sreo sa predsednicom Kosova. Naravno, ne bih mogao da spekuli{em i da li }e to tog susreta zaista do}i. A da li }emo imati relaksaciju odnosa izme|u Srbije i Kosova, koja nam je zaista potrebna, to }e, ponavqam, najvi{e zavisiti od nove srpske Vlade. l Deo srpske javnosti otvoreno se, s druge strane, nada da }e sa Nikoli}em biti zauzet mnogo tvr|i stav prema Pri{tini? – Ne vidim da }e gospodin Nikoli} imati tvr|i stav prema Ko-

sovu i ne verujem u to. Dakako, politi~ka pro{lost gospodina Nikoli}a jeste veliki hendikep, ali, po meni, politike DS-a i SNS-a oko Kosova se zapravo razlikuju tek u nijansama. U svakom slu~aju, poziciju Beograda prema Kosovu }emo videti u slede}ih 12 meseci: ako u tom periodu u|emo u proces potpune normalizacije, onda }e to biti okvir unutar kojeg }e se u budu}nosti kretati odnosi na{e dve zemqe. l U Pri{tini se i ranije ocewivalo da je Beograd u{ao u dijalog samo zbog pritiska iz Brisela, a da bi sada, pogotovo ako se vi{e okrene Rusiji, mogao da taj proces maksimalno uspori, pa ~ak i zaustavi? – Da budemo realni, obe strane su u{le u dijalog samo zbog pritiska iz Brisela. S druge strane, uveren sam da bez obzira i na eventualne èqe gospodina Nikoli}a, zaokret zvani~nog Beograda prema Rusiji predstavqa nerealne spekulacije, jer mo} predsednika Srbije u osnovi ipak nije jaka. Najve}a politi~ka mo} je zapravo u rukama Vlade, od koje }e zavisiti i da li }e biti tog zaokreta ili, pak, ja~awa evropskih procesa, {to mi deluje izglednije. A {to se dijaloga ti~e, proces koji je vodio Robert Kuper je doìveo limit, da ne kaèm fijasko, te }emo od jeseni imati novu evropsku li~nost i druga~iji format dijaloga izme|u Kosova i Srbije. Pri tome se nadam da }e taj format biti mnogo i ozbiqniji i transparentniji. l Kqu~ni akter za formirawe nove srpske vlade, Ivica

Da~i}, odavno govori o tome da je “razgrani~ewe Kosova na srpski i albanski deo jedino re{ewe”. Ako se ima u vidu wegov aktuelni zna~aj, mislite li da bi politika zvani~nog Beograda mogla sada biti usmerena u tom pravcu? – Ako razgrani~ewe, a to zna~i podela Kosova, bude zvani~an stav nove srpske Vlade, onda }e ceo region u}i u jednu fazu nestabilnosti s mogu}no{}u novih sukoba. Takav eventualni stav }e najvi{e {tetiti samoj Srbiji i celom srpskom narodu na Balkanu. Srbija se mora okrenuti sebi i preuzeti odgovornost za svoju ulogu u regionu. l Uo~i srpskih izbora, ali i u vremenu izme|u dva kruga, bilo je incidenata u Pre{evskoj dolini, pre toga je vrilo u Makedoniji. Da li su to naznake novih, potencijalno {irih nevoqa u regionu? – Region je u{ao u najnestabilniji period od kraja ratova u biv{oj Jugoslaviji, i to zbog nedostatka prave evropske budu}nosti, nedostatka istinske demokratizacije na{ih zemaqa i zbog postoje}e ekonomske bede. Stoga Evropska unija, bez obzira na svoje unutra{we probleme, mora preuzeti odgovornost za prilike u na{em regionu i posvetiti se potpunoj stabilizaciji, demokratizaciji i razvoju ovog prostora. A to se mo`e posti}i jedino opipqivim procesom evropskih integracija. Zbog toga Evropa nema alternativu - na{a dru{tva naprosto nisu sposobna da se razvijaju u miru bez EU. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

a da bu de kon sti tu i san no vi, sed mi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne, u we mu, po dru gi put u 20-go di {woj vi {e stra na~ koj isto ri ji voj vo |an ske skup {ti ne, ne }e se de ti ni je dan pred stav nik gru pe gra |a na. Na iz bo ri ma po pro por ci o nal nom si ste mu man da ti ma je bi la naj bli à – ta ko ba rem gla si zva ni~ na for mu la ci ja – GG „Dve ri srp ska Voj vo di na“ (ne do sta ja lo im je ma we od 0,5 od sto gla so va), dok na iz bo ri ma po ve }in skom si ste mu ni je dan kan di dat gru pe gra |a na ~ak ni je u{ao ni u dru gi krug. Ako se od su stvo gru pa gra |a na u sa zi vu od 2000. go di ne mo è ko mot no tu ma ~i ti kom bi na ci jom iz bor nog si ste ma (tri kan di da ta u dru gom kru gu) i svo je vr snog re fe ren dum skog im pe ra ti va na iz bo ri ma te go di ne, re zul ta ti ne dav nih po kra jin skih iz bo ra na pr vu lop tu – zbu wu ju. Tim pre jer je du go uo~i maj skih iz bo ra u jav no sti pre o vla da va lo uve re we o ne za do voq stvu gra |a na po li ti~ kim stran ka ma, po naj vi {e onim ko ji su u pro te klom pe ri o du pro ve li na vla sti. Me |u tim, ka da se iz a na li zi ra ju re zul ta ti, is pa da da ta kvo uve re we ipak ni je do kra ja ube di lo gra |a ne sklo ne pre i zbor nom sa mo or ga ni zo va wu, u to da po sto ji ve }a {an sa za do brim iz bor nim re zul ta ti ma: ove go di ne bi lo je ~ak ma we gru pa gra |a na ko je su tr ~a le ne go na iz bo ri ma 2004. i 2008. go di ne. Kao i u tim iz bor nim ci klu si ma i ove go di ne za u~e {}e na iz bo ri ma po ve }in skim si ste mu gru pa ma gra |a na, kao uosta lom i osta lim ak te ri ma, bi lo je po treb no da pri ku pe pot pi se naj ma we 200 bi ra ~a u iz bor noj je di ni ci. „Gru pu gra |a na u smi slu ove od lu ke osni va pi sa nim spo ra zu mom naj ma we de set bi ra ~a ~i ji pot pi si mo ra ju bi ti ove re ni kod su da i ona mo è da ima na ziv“, na vo di se u ~la nu 28. Po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o iz bo ru po sla ni ka u Skup {ti nu AP Voj vo di ne. Za u~e {}e, pak, na iz bo ri ma po pro por ci o nal nom si ste mu, pi {e u ~la nu 54. iste od lu ke, gru pe gra |a na su uz svo je iz bor ne li ste du `ne da do sta ve pot pi se naj ma we 6.000 bi ra ~a. Ta ko

NOVI SAZIV SKUP[TINE VOJVODINE BEZ PREDSTAVNIKA GRUPA GRA\ANA

Te{ko protiv strana~kih ma{ina {ta su u sta wu sa mo one GG ko je na iz bo re iz la ze pod tim na zi vom, ali ima ju iz gra |e nu ka kvu-ta kvu po lu stra na~ ku in fra struk tu ru na {i roj te ri to ri ji od jed ne op {ti ne. Upo ri {ta gru pa gra |a na ko je su u do sa da {wem pe ri o du ima le svo je pred stav ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne, bi la su na te ri to ri ji jed ne op {ti ne. Ka da je re~ o kan di do va wu, za ma wi broj u~e sni ka na ovo go di {wim iz bo ri ma raz log bi mo gao da se tra `i i u no vim pra vi li ma o fi nan si ra wu pred iz bor nih kam pa wa. Na i me, po Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti od ovih iz bo ra i gru pe gra |a na su bi le du `ne da Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta ve svo je te ku }e ra ~u ne ka ko bi mo gle da bu du kon tro li sa ne sve upla te. Jon Paul ne ma ob ja {we we za u~e {}e ma weg bro ja gru pa gra |a na na ovo go di {wim iz bo ri ma, ali za to ima te zu o to me za {to su pro {le ka ko su pro {le. Paul je u op {ti ni Ko va ~i ca, i na lo kal nim i na ve }in skim iz bo ri ma, u iz bor noj je di ni ci broj 23 pred vo dio GG „Svi za jed no pro tiv iz grad we fa bri ke za pre ra du azbe sta – Slo va~ ka stran ka“. Pred sed nik je, ina ~e, Slo va~ ke stran ke ko ja je na po kra jin skim iz bo ri ma po pro por ci o nal nom si ste mu kao i na re pu bli~ kim na stu pi la u ko a- li ci ji „Svi za jed no – BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slo va~ ka stran ka“, a na po to wim je osvo ji la je dan man dat.

- Ni je pro blem u ra ~u ni ma i no vim pra vi li ma, mi eto sko ro da ni {ta ni smo ni po tro {i li u kam pa wi, ka è Paul za „Dnev nik“. - Za pra vo, te {ko nam je i bi lo da vo di mo kam pa wu ko jom bi po ko zna ko ji put uka za li na opa snost od iz grad we fa bri ke azbe sta, jer smo bi li iz lo è ni ne vi |e noj pro pa gan doj ma {i ne ri ji i la ì ma. Glav na te ma kam pa we u Ko va ~i ci bio je, ve ro va li ili ne, muf ti ja Zu kor li}, {i ri le su se pri ~e o to me ka ko je na {a na me ra da iz gra di mo xa mi ju u Ko va ~i ci i jo{ mno go to ga - na vo di na{ sa go vor nik i do da je. - U Ko va ~i ci je ve }i na qu di pro tiv iz grad we te fa bri ke, i to su po ka za li re zul ta ti pro -

{lo go di {weg ne u spe log re fe ren du ma, ali sa da iz stra ha od mo gu }ih po sle di ca ni su sme li da gla sa ju za nas. S jo{ jed nom gru pom gra |a na, GG „Ze le na ja bu ka“, ko ja je ta ko |e iz ra sla iz pro te sta pro tiv iz grad we fa bri ke, ove dve gru pe gra |a na osvo ji le su na po kra jin skim iz bo ri ma 22 od sto gla so va, dok su na lo kal nim osvo ji le po tri od bor ni~ ka man da ta. Tre }oj gru pi gra |a na, ta ko |e an ti a zbest no opre deq noj GG „Obi ~an ~o vek“, na lo ka lu je ne do sta ja lo vr lo ma lo da pre |e iz bor ni prag. - Ti me {to smo na ve }in ske iz bo re i na lo kal ne iza {li kao gru pa gra |a na, `e le li smo da ani mi ra mo i gra |a ne ko ji su ta -

ko |e za bri nu ti za bu du} nost ì vot ne sre di ne u na {oj op {ti ni, a pri tom ni su sim pa ti ze ri Slo va~ ke stran ke - na gla {a va Paul. - I po red sve ga, gru pa gra |a na }e na sta vi ti da funk ci o ni {e i da se bo ri pro tiv iz grad we fa bri ke, ali i da se bo ri za pra vo na dru ga ~i je mi {qe we. Mi lo rad Sol da to vi} osvo jio je po sla ni~ ki man dat 2008. is pred isto i me ne gru pe gra |a na i bio je me |u onom ~e tvo ri com po sla ni ka bez stra na~ kog bek gra un da u ska mi ja ma Skup {ti ne Voj vo di ne. Sa ko le ga ma iz Se~ wa i Sr bo bra na, Pre dra gom Mi lo {e vi }em i Bran kom Ga ji nom, u Skup {ti ni je de lo vao u okvi ru po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Voj vo di nu“. I dok su Mi lo {e vi} i Ga jin u me |u vre me nu pri stu pi li De mo krat skoj stran ci i bi li no si o ci li sta te stran ke na lo kal nim iz bo ri ma (Dra gan Do nev ski iz GG „Mi ho }e mo, mi mo è mo Zo ran Vor ka pi}“ ove go di ne bio je kan di dat SPS na ve }in skim iz bo ri ma u op {ti ni Plan di {te), Sol da to vi} za „Dnev nik“ na vo di da je i da qe bli zak ide o lo gi ji i sta vo vi ma te stran ke, ali da je ostao pri vr èn svo joj gru pi gra |a na. – Je sam bio ~lan po sla ni~ ke gru pe ZEV i to sma tram do brim po te zom za op {ti nu ko ju sam pred sta vqao. Po sla nik ko ji pred sta vqa GG u skup {ti ni je di no kroz sa rad wu s ve li kom stran kom, po mo gu} no sti ako je na vla sti, mo è ne {to da ura di

[TA AKO EVROPA

SVETLA PRO[LOST I BELA BUDU]NOST

O principijelnosti principijelnih Pi{e: Aleksandar Milosavqevi} ma li sa da uop {te smi sla kon sta to va ti da je no vo i za bra ni pred sed nik Re pu bli ke do sko ra s po no som i (ka ko je ba rem ta da iz gle da lo) s pu nim uve re wem za stu pao sta no vi {te da }e Sr bi ja bi ti ru pa na ma pi Evrop ske uni je? Ili da je svoj ne dav ni stav, iz re ~en po vo dom pi sma ko je mu je upu tio Vo ji slav Ko {tu ni ca, uslo vqa va ju }i po dr {ku zah te vom da bu du }i {ef srp ske dr à ve za stu pa stav po li ti~ ke ne u tral no sti, {to pod ra zu me va i od u sta ja we od pri kqu ~e wa EU, otvo re no re la ti vi zo vao ve} to kom iz bor ne no }i, na gla siv {i da je bu du} nost Sr bi je u Evro pi? Jer ov de ni je re~ o To mi sla vu Ni ko li }u, ni ti o we go voj po li ti~(ars)koj prin ci pi jel no sti, ve} o kraj woj kon se kven ci dru gog prin ci pi jel nog sta va, onog ko ji je gor qi vo za stu pao deo ov da {we in te lek tu al ne eli te gla sno i ja sno pro kla mu ju }i ide ju „be lih“ gla sa~ kih li sti }a, kao na ~i nu da se do ju ~e ra {wem pred sed ni ku su ge ri {e da r|a vo oba vqa svoj po sao. Eto, ka zni smo ga! Uka za smo mu na sve gre {ke ko je je po ~i nio i po {te no ga ka {ti go va smo! Pro blem je, me |u tim, u to me ko ga je kon kret no re a li za ci ja ide je o ka `wa va wu Ta di }a na gra di la, te da li su za stup ni ci po me nu tog prin ci pa ima li u vi du mo gu }e po sle di ce do sled nog in si sti ra wa na vla sti toj prin ci pi jel no sti? Ov de se, da kle, po no vo po sta vqa pi ta we od go vor no sti ov da {we in te lek tu al ne eli te u od no su na ne sta bil nu stvar nost ko ju mo ra mo da ì vi mo. Mo ra mo? Po ka za lo se da to ne ni je na {a oba ve za, jer je ve} na sto ti ne hi qa da, uglav nom mla dih qu di, na pu sti lo Sr bi ju jo{ za Mi lo {e vi }e vog vak ta, a wi ma se pri dru ìo im po zan tan broj onih ko ji su u me |u vre me nu, na ro ~i to u do ba Ko {tu ni ~i nog ~i no dej stvo va wa, po sum wa li (po ka za }e

se oprav da no) u br zi nu i efi ka snost tran zi ci je, a sa mim tim i pro la ska Sr bi je kroz evrop ske dve ri. Sa da smo tu gde smo, i ima nas ko li ko nas ima, ali ko je ~i tao dra mu Du {a na Ko va ~e vi }a Sve ti Ger gi je ubi va a`da hu (ili je ma kar gle dao isto i me nu pred sta vu ili vi deo isto i me ni film), ne }e mo }i da se ne za pi ta: ko }e su tra od lu ~i va ti o sud bi ni Sr bi je po {to je na pu ste svi, ili sko ro svi, oni ko ji je di ni ima ju pra vo da o toj sud bi ni od lu ~u ju. Bo jim se da su, po red osta log, upra vo „be li“ li sti }i, fa sci nant na in do len ci ja i ne shva tqi va le `er nost, vi zi ra li pa so {e no voj gru pi ko ja ne }e ni sti }i se bi da po sta vi pi ta we: da li je mo gu }e do mo vi nu po ne ti na |o no vi ma svo jih ci pe la. Do pre dve de ce ni je re pre zen tan ti ono vre me ne in te lek tu al ne eli te pi sa li su Me mo ran du me, agi to va li za ustav ne pro me ne, bar ja ci ma ma ha li na Ga zi me sta nu, obo `a va li Vo |u, prin ci pi jel no na bra ja li sve aspek te ne prav di ko je su nam po ~i we ne, a sve po zi va ju }i se na he roj stvo pre da ka ko ji su do bi ja li ra to ve po sle ko jih smo po sta ja li gu bit ni ci u mi ru. Doc ni je, po {to smo na svim pla no vi ma i po qi ma pro koc ka li ap so lut no sve {to nam je osta vqe no u ba {ti nu, ne ka dru ga eli ta, iste pro ve ni jen ci je, pr ko sno je cr ta la tar ge te po }o {ko vi ma, tro to a ri ma i kro vo vi ma an ti ci pi ra ju }i na {u br zu po be du ko jom je Mi lo {e vi} uisti nu i zva ni~ no ogla sio po raz NA TO-a Po jam Dru ge Sr bi je je tre ba lo da ozna ~i iz la zak na sce nu no ve, sve sne i od go vor ne in te lek tu al ne eli te ko ja je, me |u tim, ili sa ma se be, na ne sre }u, sme sti la na dru {tve nu mar gi nu, pre tva ra ju }i se u de bat ni klub ma lo -

broj nih isto mi {qe ni ka, ili je na se be odi sta sme lo pre u ze la za da tak da nas su o ~i s po tre bom ka tar zi~ nog sa mo pre i spi ti va wa vla sti te pro {lo sti i pod se ti nas da bez bol nog pro ce sa, na lik onom s ko jim su Nem ci bi li svo je vre me no su o ~e ni de na ci fi ka ci jom, ne }e mo mo }i da se po gle da mo u ogle da lo. Pred stav ni ke i jed nih i dru gih smo, me |u tim, ne dav no mo gli da pre po zna mo me |u za go vor ni ci ma „be log“ gla sa wa, ko je za do vo qa va de mo krat sku for mu, s jed ne, ali isto vre me no u se bi sa dr `i i prin cip iz ri ca wa ka zne, s dru ge stra ne. Gle li ce mer ja! Ka zna je iz re ~e na, ali je ka tar za, ba rem s wi ho ve ta~ ke gle di {ta, iz o sta la. Osim ako ne pri hva ti mo te zu da i ovo tre ba pro ba ti da bi smo se osve sti li. Prin cip ute me qen na uve re wu da }e mo jed nog da na, bez ob zi ra na to ko nas u sve tu re pre zen tu je, sva ka ko i for mal no po tvr di ti svo je pri pad ni {tvo Evro pi (jer se ov de u Du {a no vo do ba je lo escaj gom, dok su Hen ri ji, Ri ~ar di i Ba ra ba ro se pe ~e we ki da li ru ka ma), be smi sle na je ko li ko i tvrd wa da nas Evrop ska uni ja o~e ku je ra {i re nih ru ku ba{ ova kve ka kvi smo da nas. A jo{ uvek, ako }e mo po {te no, na li ku je mo Di vqem Za pa du pre no {to je na ta mo {wu isto rij sku sce nu stu pio Va jat Erp. Di na mi ka na {eg raz vo ja, pa i ona ko ja se ti ~e ula ska Sr bi je u EU, za vi si od nas. Ceo svet se ubi i odra je zik da nas u to ube di. A mi se, opet, ubi smo ob ja {wa va ju }i tom sve tu da ne pri sta je mo na sta tus ma wi ili be zna ~aj ni ji od pup ka Va si o ne. Zar „be li“ li sti }i ni su upra vo na toj cr ti? I sa da smo, evo, re kli svo je. Ta~ ni je, od lu ku je do ne lo ma we od 50 od sto sta nov ni {tva ko je se mo `e po hva li ti bi ra~ kim pra vom, sve ukqu ~u ju }i i one prin ci pi jel ne ko ji su svoj pre kor ni stav ma ni fe sto va li „be lim“ li sti }i ma. Taj prin cip su prin ci pi jel no po {to va li i od re di li se – pre ma (tu |oj) bu du} no sti. (autor je upravnik Srpskog narodnog pozori{ta)

za svo ju sre di nu. Kroz tu sa rad wu us peo sam da skre nem pa `wu na mo ju op {ti nu i na sve ono {to je u woj po treb no iz gra di ti, a re zul ta ti se i te ka ko vi de – do da je Sol da to vi}. Upra vo ti re zul ta ti bi li su te meq we go ve kam pa we na lo kal nim iz bo ri ma, na ko joj je po no vio od li ~an re zul tat od pre 4 go di ne, na gla {a va na{ sa go vor nik ko ji je na lo kal nim iz bo ri ma na stu pio s DS-om i Qa ji }e vim SDPS-om. Isto vre me no, u op {ti ni Opo vo To mi slav Ni ko li} je u oba kru ga osvo jio vi {e gla so va od Bo ri sa Ta di }a. Uspeh po je din ca ko ji pred vo di gru pu gra |a na le ì u we go voj pre po zna tqi vo sti i ~e sti to sti qu di ko je pred vo di, ka è Sol da to vi}, i pod se }a na to da je na iz bo ri ma 2004. i 2008. „bio ja ~i od stra na~ kih ma {i ne ri ja ko je su po dr à va le we go ve pro tiv kan di da te“. Da li na iz bo ri ma ni je bi lo ka ni da ta s ka rak te ri sti ka ma o ko ji ma Sol da to vi} go vo ri ili je ne {to dru go po sre di, tek ~i we ni ca je da stra na~ ke ma {i ne ri je ovaj put ni su do zvo li le iz ne na |e wa: ne stra na~ ke li ste im ni su ~ak ni pa ri ra le. Po to me bi se da lo za kqu ~i ti da su o~e ki va wa gra |a na da u ovom tre nut ku i ova kve stran ke ka kve su, pre mo gu da im re {e na go mi la ne pro ble me. Ali, ako su do sa da pred stav ni ci gru pa gra |a na u No vi Sad do la zi li s im pe ra tiv nim man da tom da ba rem po ku {a ju da po mog nu svo jim sre di na ma, od onih ko ji su do bi li naj vi {e gla so va gra |a ni ne o~e ku je sa mo da po ku {a ju, ve} i da u to me us pe ju. Gru pe gra |a na }e mo ra ti da sa ~e ka ju bo qa vre me na. n Denis Kolunyija

I Srbiju bankrot efo vi dr `a va i vla da EU du bo ko su u no} na ne dav nom sa mi tu u Bri se lu ras pra vqa li o ra znim ide ja ma ka ko da re {e kri zu u evro zo ni i spre ~e raz laz Gr~ ke i za jed ni~ ke evrop ske va lu te, isto vre me no po ku {a va ju }i da pro na |u put za osi gu ra we pri vred nog ra sta i sma we we ne za po sle no sti. I dok se za ostva re we po to wa dva ci qa mo `da i na zi re stra te gi ja, i to kroz iz da va we evro ob ve zni ca – ~ak se, uz od re |e ne ogra de, s tim mo de lom na ~el no sa gla si la i ~e li~ na ne -

[

ma~ ka le di An ge la Mer kel – do tle od si tu a ci je na ju gu EU sve i da qe bo li gla va. Na i me, na kon sa mi ta je bi lo vi dqi va iskre na è qa da Gr~ ka osta ne ~la ni ca evro zo ne, ali vi {e ne po sva ku ce nu. Na pro sto, u Gr~ ku je od 2010. go di ne upum pa no ~ak 150 mi li jar di evra i zva ni~ na Ati na mo è da o~e ku je da qu po dr {ku, pa i po mo}, sa mo pod uslo vom da po {tu je oba ve ze ko je je pre u ze la. U su prot nom, bi }e pu {te na niz vo du, ma kar to zna ~i lo ne sa mo we no na pu {ta we evro zo ne, ne go i – ban krot dr à ve.

Dug od 390 milijardi Iz raz „du àn kao Gr~ ka” na stao je u 19. ve ku, kao po sle di ca za du ì va wa Gr~ ke pre ma evrop skim ze mqa ma u vre me ustan ka 1821. go di ne. Da nas je, na à lost, ite ka ko ak tu e lan. Jer, u ovom je tre nut ku Gr~ ka, pre ma po da ci ma Bri se la, du `na ostat ku Evro pe vi {e od 390 mi li jar di evra!!!

Tri scenarija raspleta Pre ma pro ce na ma ana li ti ~a ra, u osno vi po sto je tri sce na ri ja ras ple ta gr~ ke kri ze. Pr vi je po sti za we kom pro mi sa, ko ji bi zna ~io da EU po nu di Gr~ koj na sta vak po mo }i uz ne {to sla bi je za vr ta we ru ke, ali sa mo pod uslo vom da na kon 17. ju na bu de for mi ra na vla da ko ja ne }e okre nu ti le |a pre u ze tim oba ve za ma. No, ka da se ima u vi du ~i we ni ca da par ti ja Si ri za, ko ja se pro ti vi re for ma ma obe }a nim Bri se lu, na sta vqa da ra ste i da ~ak mo `e bi ti po bed nik pred sto je }ih iz bo ra, sve su ma we {an se za tu op ci ju. Dru ga je, pak, da se po slu {a sa vet ne ma~ kih ban ka ra i Gr~ koj po nu di uvo |e we pa ra lel ne va lu te, „ge u ra”, ili ka ko li ga ve} na zva li, a za pra vo svo je vr snog kli rin ga ko ji bi omo gu }io Ati ni da kroz de pre si ja ci ju re {i pro blem unu tra {weg pla }a wa pro iz vo da i uslu ga, dok bi se za iz vo zne po slo ve i da qe ko ri sti la evrop ska va lu ta. Tre }a va ri jan ta je da no va gr~ ka vla da ili ne bu de for mi ra na ili ne pri hva ti ni jed no od re {e wa ko je bi po nu di la EU. To bi prak ti~ no do ve lo do za vr ta wa svih evrop skih sla vi na i „pu {ta we Gr~ ke niz vo du”. Re zul tat bi bio we no na pu {ta we evro zo ne, po vra tak na drah mu i – pot pu ni fi nan sij ski i eko nom ski ko laps ove sta re evrop ske dr `a ve.

c m y

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

PRI VRED NI CI ZA „DNEV NIK” GO VO RE O TO ME [TA O^E KU JU OD NO VE VLA DE SR BI JE

Ka bi net na usi ja nom li me nom kro vu d po ~et ka ove go di ne de vi zne re zer ve Sr bi je ta we su za 1,8 mi li jar du evra, a za po sled wih 13 me se ci mi nus u dr àv noj ka si, iz ra ~u nao je eko no mi sta Mi lan ]u li brk, do sti gao je ~ak 163 mi li jar de di na ra – sa mo pro {log me se ca sva kog da na ra stao je za po la mi li jar de. Da qe sla bqe we di na ra i no vi gu bi ti ci u pri vre di sa mo su ne ke od po sle di ca ko je bi ima lo odu go vla ~e we s for mi ra wem no ve srp ske vla de. No, ne bi lo ka kve. Jer, ka ko oce wu je ]u li brk, bez do brog i od lu~ nog ka pe ta na i uigra ne po sa de, srp ski Ti ta nik bi mo gao da po to ne, a ako se to de si ni ko se ne }e se }a ti ko ju je pe smu or ke star na pa lu bi svi rao dok je brod to nuo... A da se hit no mo ra for mi ra ti Vla da Sr bi je, kao i da ona mo ra od mah po ~e ti s re zo vi ma u jav noj po tro {wi po vla ~e wem kraj we ne po pu lar nih me ra i po vrat kom aran `ma nu s MMF-om, bez ko jeg se kraj go di ne ne mo è eko nom ski ni za mi sli ti, sla ù se i vo de }i srp ski pri vred ni ci. Sa gla sni su oni i u oce ni da je srp ska eko no mi ja ve} uda ri la u san tu le da i da po sto ji ve li ka opa snost da po to ne, a na kon to ga iz vla ~e we }e bi ti mno go te è. Pred sed nik IMT-a To pli ca Spa so je vi} ob ja {wa va za na{ list da se Vla da pod hit no mo ra for mi ra ti da bi se na pra vio pri vred ni am bi jent ko ji je ak ti van za po slo va we, i to ta ko da mo è mo sa mi da ga odr à va mo. Jer, ob ja {wa va, re al no smo pre pu {te ni sa mi se bi. – Hit no nam tre ba pri vred ni am bi jent za po slo va we, da sre di mo jav nu po tro {wu ta ko da u we nom okvi ru mo è da iz dr ì pri vre da i da po kre ne mo no vi in ve sti co ni ci klus. U do go vo ru s me |u na rod nim in sti tu ci ja ma mo ra mo da po ve }a mo za du è wa sa 45 na 60 od sto po Ma strihtskom do go vo ru. Na rod na skup {ti na bi isto vre me no

tre ba lo da do ne se od lu ku o za bra ni ne pri vred nih in ve sti ci ja. Mo ra mo da se okre ne mo i kre di ti ma do ma }ih ba na ka, jer ima ju }i u vi du si tu a ci ju u Evro pi, pre pu {te ni smo sa mi se bi – ka è Spa so je vi}. On pod se }a da je Sr bi ja ~e ti ri go di ne u eko nom skoj de pre si ji, te da se eko nom ska kri za s du plim dnom po no vo po ja vi la, iako ni onu pret hod nu ni smo us pe li da na ade kva tan na ~in re {i mo. Ta ko smo do {li u si tu a ci ju da ni ti ima mo re zer ve, ni ti mo gu} no sti da bra ni mo srp sku eko no mi ju. – Ovo su po sled wi mo men ti ka da se mo ra mo or ga ni zo va ti i po kre nu ti za po sta vqe ne pri vred ne ak tiv no sti. No va vla da za to mo ra ima ti ha ri zmu, sna gu, li der stvo i mo ra pre lo mi ti i od mah kre nu ti u kqu~ ne re for me – upo zo ra va Spa so je vi}. – Mi bez no vog nov ca ne mo è mo i za to pod hit no mo ra mo raz go va ra ti sa MMF-om da nam do zvo li ve }e za du ì va we. No, za to ve }e za du ì va we tre ba po sta vi ti po se ban sa vet, mo `da i me |u na rod ni, ko ji bi ovo ga pu ta kon tro li sao da se no vac opet ne pre li je u pla te i pen zi je, ve} da bu de is kqu ~i vo na me wen pri vre di. Bi }e po gub no ako i ovog pu ta po li ti~ ka eli ta bu de od lu ~i va la o

eko no mi ji i no vac tro {i la za rad svo jih po li ti~ kih ci qe va, a ne za rad opo rav ka Sr bi je. Pri vred ni ci su po ku {a va li i ra ni je da im uka ù ku da ide srp ska eko no mi ja, ali se oni na to ni su mno go oba zi ra li. Za to i je smo tu gde smo. Ovo ga pu ta no va vla da ima }e go di nudve da sve po pra vi, a ako u tom pe ri o du to ne u~i ni – Sr bi ja }e oti }i u }or so kak. Prvi ~ovek „Me tal ca” Dra go qub Vu ka di no vi} po tre bu za br zim for mi ra wem srp ske vla de vi di i u ~i we ni ci da se sa da ve} me se ci ma u Sr bi jisve sto ji. – No va vla da, ko ja mo ra bi ti hit no for mi ra na, tre ba lo bi da br zo na pra vi ope ra tiv ni plan iz ko jeg }e se vi de ti ko ji su pri o ri tet ni po slo vi ko ji se mo ra ju ura di ti br zo, {ta je ono {to tre ba ura di ti ka sni je, a {ta se mo è od lo ì ti... – ob ja {wa va za na{ list Vu ka di no vi}. – Da kle, mo ra se br zo kre nu ti, jer nas sva ki dan odu go vla ~e wa gu ra niz br do. âk }e mo i ovu go di nu ima ti re ce si ju, iako smo skrom no pla ni ra li rast od 0,5 od sto BDP-a. To je svi ma ja sno i za i sta ne ma raz lo ga da po li ti ~a ri ras te ù i ti me lo {u eko nom sku si tu a ci ju, u ko joj smo da nas, u~i ne jo{ go rom.

Na{ sa go vor nik o~e ku je da no va vlast br zo re {i i pro blem ne li kvid no sti, ko ji je pri su tan na sve stra ne, te da na pra vi red u jav nom sek to ru. On do da je da ne o~e ku je da nam od mah bu de bo qe ~im se for mi ra no va vla da, ali is ti ~e da je bit no da ona po~ ne s ra dom, jer }e to i psi ho lo {ki smi ri ti uza vre le stra sti i strah ko ji je ite ka ko pri su tan. – Ozbi qan rad Vla de, bez ob zi ra {to ona ne }e ima ti ~a rob ni {ta pi} i od mah sve po pra vi ti, za pra vo pred sta vqa po zi ti van sig nal za sve, ko ji }e pru ì ti na du da }e nam za go di nu-dve bi ti bo qe – uka zu je Vu ka di no vi}. – Da ka ko, tre ba od mah vra ti ti MMF i na sta vi ti raz go vor sa ovom fi nan sij skom in sti tu ci jom, jer bez to ga ne ma ma kro e ko nom skog po ma ka, ali ni do bre po ru ke in ve sti to ri ma. Na ma tre ba tu tor ko ji }e nas kon tro li sa ti, jer smo po ka za li da sa mi ne mo è mo eko nom ski opo ra vi ti ovu dr à vu. No vac tro {i mo na ono na {ta ne bi tre ba lo, a ne ono {to je nu `no da bi nam bi lo bo qe. Pri vred ni ci su po li ti ~a ri ma go vo ri li {ta se mo ra ura di ti, ali od to ga ni je bi lo ni {ta, ali ho }u da ve ru jem da }e no va vla da ovog pu ta

Nema reformi bez socijalnog sporazuma Na {i sa go vor ni ci sa gla sni su i u oce ni da bez ob zi ra ko bu de for mi rao no vu Vla du Sr bi je, gra |a ni ma ne }e od mah bi ti bo qe. I da sve bu de ide al no, opipqiviji bo qi tak je mo gu }e o~e ki va ti tek za ne ko li ko go di na. Ina~e, Nikola Pa vi ~i} upo zo ra va i da ne ma bit nih re for mi bez so ci jal nog spo ra zu ma u Sr bi ji. – Ne ke ka te go ri je sta nov ni {tva se mo ra ju za {ti ti ti. Pre sve ga pen zi o ne ri, ali ne ne re al nim obe }a wi ma o po ve }a wu pen zi ja. Pen zi je mo ra ju osta ti na sa dra {wem ni vou i mo gu se uskla |i va ti sa mo na ni vou ra sta pla ta u in du strij skom sek to ru. Tre ba za {ti ti i 700.000 qu di ko ji pri ma ju so ci jal nu po mo}, dok svi za po sle ni u jav nom sek to ru i jav -

nim pred u ze }i ma mo ra ju de li ti sud bi nu ono ga {to stvo re. Sa mo onaj ko stva ra mo è od re |i va ti pla te, a onaj ko tro {i mo ra da se po mi ri s tim da do bi je sa mo mi ni mal no. Za du ì va we mo ra sta ti ti. Ako bu de mo i da qe ima li po li ti~ ku vla du, eko nom ski slom }e bi ti br ì. Ako, pak, do bi je mo kom pe tent nu vla du, slom mo è mo iz be }i. Da kle, sve je u na {im ru ka ma – ka è Pa vi ~i}.

No va vla da mo ra ima ti ha ri zmu, sna gu, li der stvo i mo ra od mah kre nu ti u kqu~ ne re for me (To pli ca Spa so je vi})

Tre ba od mah vra ti ti MMF, jer smo po ka za li da se sa mi ne mo `e mo eko nom ski opo ra vi ti (Dragoqub Vukadinovi})

vi {e vo di ti eko no mi ju a ma we po li ti ku. Od do brog stru~ wa ka se mo è la ko na pra vi ti po li ti ~ar, ali od po li ti ~a ra se ne mo è na pra vi ti do bar stru~ wak i vaq da je do {lo vre me da oni ko ji se ne raz u me ju bar slu {a ju one ko ji zna ju i ume ju. Na à lost, po oce ni ugled nog pri vred ni ka Ni ko le Pa vi ~i }a, ~ak ni br zo for mi ra we vla de ne mo è za u sta vi ti su no vrat srp ske eko no mi je ni ti obez be di ti da gra |a ni ma bu de bo qe. Ka ko is ti ~e, ni je glav no pi ta we u br zi ni ve} u to me ka kva }e vla da bi ti i {ta }e re al no mo }i da u~i ni: – Bit no je for mi ra we do bre i kom pe tent ne vla de ko ja mo è da pred lo ì pro gram re for mi u Sr bi ji, a to zna ~i one ko ja }e zna ti na ko ji na ~in da skre {e pre te ra nu jav nu po tro {wu i do ve de je u sklad s ostva re nim BDP-om. Vla de ko ja }e re }i na ko ji na ~in }e po ve }a ti iz voz i sta bi li zo va ti di nar. Ne mo è se di nar sta bi li zo va ti pri li vom iz kre di ta ve} sa mo pri li vom iz iz vo za. Onog mo men ta kad ne bu de mo ima li spoq no tr go vin ski de fi cit, di nar }e bi ti sta bil na na ci o nal na va lu ta. To {to o~e ku je mo da }e mo pu kim kre di tom MMF-a sta bi li zo va ti di nar za pra vo je te {ka za blu da, jer on }e bi ti sta bi li zo van sa mo ne ko li ko me se ci dok ne po tro {i mo te de vi ze, a po sle }e mo jo{ str mo gla vi je da kre ne mo s di na rom do le.

Pa vi ~i} do da je da }e no va vla da mo ra ti da po vu ~e ve o ma ne po pu lar ne me re, a ako od wih od u sta ne, kli zi }e mo dok ne bu de mo pri mo ra ni da kre ne mo od nu le, {to }e bi ti mno go te è i bol ni je za gra |a ne Sr bi je: – Ako vla da ne pre du zme od go va ra ju }e me re, iz gu bi }e mo vre me, mno gi qu di }e iz gu bi ti imo vi nu, mno ga pred u ze }a }e pro pa sti, mno gi }e osta ti bez rad nog me sta... Me |u tim, jo{ uvek po sto ji mo gu} nost da va qa nim pro gra mom re for mi okre ne mo stva ri na do bru stra nu. Ali re for me u Sr bi ji ne mo è ni ko spro ve sti bez fi nan sij ske po dr {ke spo qa, a wu ne }e do bi ti vla da u ko ju oni spo qa ne ma ju po ve re wa. I to svi ma mo ra bi ti ja sno. No, ta po dr {ka bi }e uslo vqe na kon kret nim re for ma ma za ko je }e se tra ì ti {i ro ka po dr {ka u sa moj Sr bi ji. Za to vla da ne mo ra da se for mi ra na br zi nu i re da ra di, ve} se mo ra sa sta vi ti ka bi net ko ji }e do bi ti {i ro ku po dr {ku po li ti~ ke eli te - pa i one ko ja ne }e bi ti deo vla sti za spro vo |e we bol nih i ne po pu lar nih, ali neo p hod nih re for mi, ko je ne }e do ne ti bo qa su tra, ali ho }e za go di nu-dve. Br za i ku sa vla da ne }e do ne ti do bro ako ne bu de spo sob na da spro ve de re for me bez ko jih mi da qe jed no stav no ne mo è mo. n Qubinka Male{evi}

DIG NE RU KE OD KR PQE WA RU PE BEZ DNA

bi ite ka ko stre fio pri ja teq ske Gr~ ke Ka ko je „Dnev ni ku” po ja {we no u do bro oba ve {te nim ban kar skim kru go vi ma, ban krot Gr~ ke, na rav no, ne bi zna ~io ne sta nak dr `a ve, ali bi po sle di ce bi le dra ma ti~ ne. Pre ma eko nom skoj te o ri ji, ban krot stvo je po sled wa fa za pri vred ne kri ze, ka da ugro `e na ze mqa – bi lo zbog po sle di ca ra ta (slu ~aj Ne ma~ ke dva de se tih), ili po gre {ne eko nom ske po li ti ke (pri mer Ar gen ti ne kra jem de ve de se tih go di na 20. ve ka) – ni je u sta wu da vra }a zaj mo ve, ni ti da pro na |e, na me |u na rod -

Uko li ko bi kraj wi is hod kri ze u Gr~ koj bio ban krot i iz la zak te ze mqe iz evro zo ne, to bi sva ka ko ima lo uti ca ja i na Sr bi ju. Pre ma iz vo ri ma “Dnev ni ka”, po sle di ce bi bi le sma we ni pri liv in ve sti ci ja u ceo re gion, ma we pri su stvo gr~ kog ka pi ta la u ban ka ma i kom pa ni ja ma i su `e ni obim tr go vin ske raz me ne. Gr~ ka je, ina ~e, je dan od naj ve }ih in ve sti to ra u na {oj ze mqi, s ob zi rom da ov de po slu je vi {e od 200 gr~ kih fir mi. S ukup nim in ve sti ci ja ma od oko 2,2 mi li jar de evra na -

nom ni vou, no ve iz vo re kre di ta, iako je sprem na da pla ti i eks tra ka ma te. Kao re zul tat ban kro ta, ja vqa se ogro man rast ne za po sle no sti i ra di kal no sma we we ku pov ne mo }i. Po naj cr wem sce na ri ju, dr à va mo è da ob ja vi ~ak i ne mo gu} nost da is pla }u je pen zi je i pla te jav nom i dr àv nom sek to ru. Dru gim re ~i ma, u tom slu ~a ju sav du go ro~ ni te ret kri ze bio bi pre ba ~en na gra |a ne.

la zi se na dru gom me stu, od mah iza Austri je. No, u slu ~a ju ban kro ta si gur no je da bi pri liv in ve sti ci ja bio sma wen, ako ne i ob u sta vqen, uz sma wi va we obi ma tr go vin ske raz me ne. Ru ku na sr ce, Gr ci i ni su me |u ve }im spoq no tr go vin skim part ne ri ma na {e ze mqe, ali pri mer iz la ska OTE-a iz Te le ko ma mo gao bi po sta ti pra vi lo. Jed na od po sle di ca bi mo gla da bu de

i po sku pqe we naf te. Na i me, ima ju }i u vi du da je na ma re zer vna va lu ta evro, a on zbog po sle di ca gr~ ke kri ze gu bi vred nost u od no su na ame ri~ ki do lar, sa svim je re a lan da qi rast ce na naf te – jer je mi pla }a mo do la ri ma. Ka da je re~ o uti ca ju na ban kar ski sek tor, u Sr bi ji, pod se ti mo, tre nut no po slu ju ~e ti ri gr~ ke ban ke: Voj vo |an ska ban ka kao deo Na ci o nal ne ban ke Gr~ ke, Pi re us ban ka, Euro EFG ban ka i Al fa ban ka, u ko ji ma je oko 20 pro ce na ta ukup ne {ted we ban kar skog sek to ra u Sr bi ji i ko je ima ju oko 16 pro ce na ta tr ì {nog u~e {}a. Ipak, ono {to je naj va `ni je: po slu ju kao sa mo stal na prav na li ca, s li cen com Na rod ne ban ke Sr bi je i sop stve nim ka pi ta lom, ko ji im omo gu }u je da ured no i ne sme ta no iz vr {a va ju sve svo je oba ve ze pre ma po ve ri o ci ma, ukqu ~u ju }i i gra |a ne. Da kle, pot pu no su po u zda ne i li kvid ne, a {ted ni ulo zi su pot pu no si gur ni i ne ma ap so lut no ni ka kvog raz lo ga da ih gra |a ni po vla ~e. S dru ge stra ne, si gur no je da wi ho ve ma ti~ ne ku }e u Gr~ koj ose }a ju pro ble me ko je ima dr à va, te sto ga po me nu te ban ke u na {oj ze mqi ne mo gu da o~e ku ju s te stra ne pri liv ka pi ta la, od no sno po dr {ku ma ti ce. Za o~e ki va ti je za to, kao po sle di cu, wi ho vu sma we nu kre dit nu ak tiv nost na na {em tr ì {tu. Kqu~ ni ri zik bi, me |u tim, mo gla da bu de op ci ja da Gr~ ka pro gla si mo ra to ri jum na ser vi si ra we jav nih i du go va pre ma ino stran stvu. Ka da bi Ati na pre sta la da vra }a du go ve, do {lo bi do ma sov nog po vla ~e wa nov ca iz ba na ka u Gr~ koj, ali i ne kim dru gim ~la ni ca ma evro zo ne, i do ban kar ske kri ze. Ona bi ne mi nov no “za ra zi la” evrop ski ban kar ski si stem, a ne po sred no i fi nan sij ske ku }e u vla sni {tvu gr~ kih ba na ka, pre sve ga u bal kan skim ze mqa ma, a to zna ~i i u Sr bi ji. A po sle di ce bi bi le ite ka ko ne ga tiv ne – na ro ~i to ka da se uzme u ob zir akut na ne sta bil nost srp ske pri vre de. n Miroslav Staji}

IZ RA DA PLA NA EKO NOM SKOG RAZ VO JA BA^ KE I ^ON GRA DA

„Fo kus” ne ~e ka dr `av ni be fel

– Na ma u Ba~ koj su pri o ri te ti put ni vrop ska uni ja }e, ove go di ne, ko ri dor, pri sta ni {ta na Du na vu, lo fi nan si ra ti za jed ni~ ki pro je gi sti~ ki cen tri... [to se ti ~e raz vo kat Re gi o nal ne raz voj ne agen ja pred u zet ni {tva, pr vo mo ra mo da ci je “Ba~ ka” i Raz voj ne agen ci je iz utvr di mo ko ja su sve ak tiv na pred u ze Ma |ar ske DAR FU, u okvi ru ko jeg }e }a ko ja mo gu da se po sle ukqu ~e u pro bi ti na pra vqen ope ra tiv ni plan za so gra me za kon ku rent nost i ino va tiv cio-eko nom ski raz voj dve re gi je. nost na evrop skom ni vou. Sve to }e se Osnov ni ciq pro jek ta na zva nog “Fo na }i u ovom do ku men tu, a naj va `ni je kus” je da se oja ~a i us po sta vi sa rad wa je da }e on bi ti sin hro ni zo van iz me |u pre ko gra ni~ nih re gi ja Ba~ ke i ôn ôn gra da i Ba~ ke. To je va `no zbog gra da, u na me ri da se obez be di odr ì vi u~e {}a u pre ko gra ni~ nim pro jek ti re gi o nal ni raz voj i uma wi mar gi na li ma. Mno go je ve }i efe kat ako re gi je za ci ja gra ni~ nih re gi ja. za jed ni~ ki raz vi ja ju od re |e ne obla Po re ~i ma di rek to ra RRA “Ba~ ka” sti, pri me ra ra di: iz grad wu bi ci kli Sr |a na Ve zma ra, plan }e bi ti uskla sti~ k ih ru t a, raz v oj è l e z ni c e i |en sa stra te gi jom re gi o nal nog raz vo sli~ no – ka è Ve ja Voj vo di ne, kao i zmar. sli~ nim do ku men U Ba~koj su prioriteti ti ma sa re pu bli~ Pro je kat se za vr {a kog ni voa. putni koridor, pristani{ta va u de ce bru, a do ku – Va `no nam je da ment }e do ta da bi ti na Dunavu, logisti~ki na pra vi mo ope ra pri pre mqen. Ve zmar centri... tiv ni plan raz vo ka è da }e pri me na ja Ba~ ke. Po sto ji kre nu ti od ja nu a ra. – Sve na {e op {ti ne }e bi ti upo zna te Za kon o re gi o nal nom raz vo ju, a Na ci o s tom stra te gi jom pa }e i wi ho ve lo nal ni plan re gi o nal nog raz vo ja i kal ne stra te gi je mo }i da bu du uskla Stra te gi ja na ni vou Re pu bli ke Sr bi je |e ne s wom. Ve }i na stra te gi ja raz vo ja se jo{ ra de, na kon ~e ga }e bi ti ura |e lo kal nih sa mo u pra va sa da is ti ~e. na i voj vo |an ska stra te gi ja re gi o nal One, ta ko |e, mo ra ju da se sin hro ni zu nog raz vo ja. Mi to ne mo è mo da ~e ka ju s vi {im ak ti ma, pa je i u tom smi slu mo jer smo u oba ve zi zbog ugo vo ra sa sa da pra vi tre nu tak da se uve de red, EU, da ve} sa da ima mo ne ku vr stu ope pre sve ga zbog IPA 3 pro gra ma, ko ji ra tiv nog pla na u ko jem bi ta~ no bi le je na ma ja ko va àn – ob ja {wa va Ve de fi ni sa ne ak tiv no sti za lo kal ne sa zmar i na po mi we da bi sin hro ni za ci mo u pra ve u obla sti ma in fra struk tu ja stra te gi ja raz vo ja na svim ni vo i ma re, raz vo ja ma lih i sred wih pred u ze }a, tre ba lo da bu de za vr {e na do kra ja po dr {ke po qo pri vre di i po dr {ke 2013. go di ne, te da je Evrop ska uni ja za raz vo ju tu ri zma – ob ja {wa va Ve zmar. iz ra du ove stra te gi je iz dvo ji la pre ko On ka è da sva ka op {ti na ima svoj 93.000 evra. plan raz vo ja, a va `no je da svi wi ho vi pri o ri te ti bu du sin hro ni zo va ni. n Petar Klai}

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

SKUPOVI BRATSTVA SLOBODNIH ZIDARA, A U BEOGRADU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Sta za ma ma so na po ze mqi Sr bi ji

Mo skva su za ma ne ve ru je

, to se u mom prokletom zanatu novinarskom zove – lete}a mutacija. Kad spremi{ prigodan tekst o Sterijinom pozorju, a onda ti, ba{ uo~i pu{tawa lista u {tampu, zapla~e novi predsednik dràve i wegove suze pravo na sve~arsku kolumnu padnu. I ti hteone-hteo, jednostavno mora{ da je premunduri{, ili „aktuelizuje{“, kako se sad recimo ta dodatna radwa u tom mom gorespomenutom zanatu zove. A ve} sam se spremio da vam pripovedam kako je na{ Novi Sad i sino} bio sav u duga~koj, sve~anoj, damskoj haqini i tamnim ve~erwim odelima i sav umotan u svilenu e{arpu il’ beli svileni {al, da je opet taj na{ gospodski Novi Sad bio, kao i sav wegov pa`qivo negovan pa umnogome i privilegovan pozori{ni publikum, da je sino} sav bio sjajan, blistav, lakovan i u kravate spakovan. I da sam unapred znao da }e to ba{ tako biti, jer tako jednostavno biva ve} vi{e od pola veka, otkako su jo{ one davne 1956. godine, na sudaru dva zna~ajna jubileja: 150-godi{wice Sterijinog ro|ewa i stogodi{wice od smrti wegove, ba{ u na{em gradu po~ele prve Jugoslovenske pozori{ne igre, a onda je i sa najvi{eg dràvnog mesta odlu~eno da one prerastu u stalnu i redovnu smotru, a kasnije i takmi~arski festival, za vrednovawe ideja, novih poku{aja i dostignu}a svih na{ih teatara. Pa sam se spremio da pevam da je Pozorje bilo pravo ogledalo pa i posve}ena, sveta scena na kojoj su qudi sli~nih ili razli~itih jezika i mentaliteta predstavqali svoja dostignu}a – „od Vardara pa do Triglava“, kako bi nam to saèli Lepa Brena, Zdravko ôli} i svi na{i radni qudi i gra|ani (i po{tena inteligencija) na sindikalnim zabavama sa spojednim stolovima i uz „stono belo“. I stigao bih zacelo, kakav sam ve} cmizdrav i na sve spreman, i do one [ekspirove misli, a mo`da i ideje vodiqe da „ceo svet je pozornica“. I da mi na tim smotrama lepote, pameti i ume}a i nebo nad Novim Sadom bude paperjastije i plavqe nego u onoj svakodnevnoj napetoj i sve ~e{}e besmislenoj svakodnevici ovoj na{oj, a ve~eri nad gradom i pozori{nom zgradom mek{e i ti{e... i da mi u takvim pretprazni~nim ve~erima sine, ili makar samo bqesne pomisao, a mo`da i jedna velika ideja, ili tek nagove{taj we: da zaista sve ima smisla i da vredi ìveti na Zemqi, pa tek i pogotovo ìveti i trajati u Novom Sadu, pod na{im nebom, pod na{im suncem i u ovom na{em doma}inskom sazve`|u. E, al nije kome je re~eno, nego kome je su|eno. Mi kupili karte za sve~ano otvarawe, ondulirali se, nafrizirali i a|ustirali, kad {ta }e da bude? Pozorje je po~elo dva dana ranije i to mimo plana selektore Ksenije Radulovi}. A kako je ona sirota i mogla znati, kako uop{te predvideti, onaj nezaboravni histrionski „nastup“ novog predsednika Srbije Tome Nikoli}a, u narodu odnedavno, a ko }e ga znati za{to, prozvanog Toma Diploma, nastup na jednoj (a dakako istorijskoj) sednici Srpske napredne stranke. Drug predsednik podneo je ostavku na mesto predsednika stranke i stao gorko plakati, kao ona Mara na kamenstudencu, kad je svoju tajnu poverila zdencu. I mora se priznati - sve nas je iznenadio, mada smo o wegovoj doslednosti ve} pone{to znali i od ranije, ali da zapla~e sad, a nije plakao ni kad je davao ostavku na mesto potpredsednika radikala, ni kad je vra}ao mandat potpredsednika Milo{evi}eve vlade one ratne

udi u odelima poslovnog izgleda tajnih organizacija po svetu. Naravno, ako bratstvo me|u qudima po{tuju}i humaniraznih nacija i vere, rekao bi ~ose marketing dobro odradi, kao {to to Ru- sti~ke principe“. vek okupili se zbog biznisa pod muni napravi{e od dvorca grofa Drakule u – Prva Velika loà Srbije osnovana je 10. svodom hotela „Astorija“ u Beogradu, a iza Karpatima. Da ni masonerija nije isto {to maja 1912. godine i te godine je Vrhovnom satog spoqnog utiska – masonerija. Do skora je bila, govori i to, ne znaju}i da }e masoni vetu Srbije priznata masonska jurisdikcija fama za obi~ne smrtnike, ko su, {ta rade, skoro sve u~initi javnosti dostupno, {to je u ovoj zemqi – podsetio je na konferenciji kakvim se okulisti~kim ritualima sluè, a jedan od najboqih stru~waka za tajne orgaza novinare Veliki masonski majstor Patvrdi se u teorijama zavere da vlovi}, koji je najavio novo veliupravqaju ovom na{om planetom ko okupqawe bra}e po ritualu i i sudbinama. vrednostima koje dele krajem go– Masonerija nije tajna organidine. Tada on ne}e biti s keceqom zacija i masoni nisu zaverenici i oznakama „poglavara“ svoje loè ili tajni vladari sveta, kako nas – umesto Pavlovi}a }e 16. juna ma~esto u Srbiji predstavqaju. Mi sonsko liderstvo nosioca tre}eg smo humanitarna organizacija, stepena, preuzeti Branko Medojekoja funkcioni{e na diskretan vi}, profesor Ekonomskog fakulna~in. @elimo da javnosti predteta. Wegovo ustoli~ewe }e biti stavimo na{e aktivnosti i da pou prostorijama „Posejdona“, koja kaèmo da “bratstvo slobodnih sluì kao hram ove obedijencije. zidara“ radi na dobrobit svog naNarednog meseca svoje maniferoda i svoje dràve – konstatuje stacije ima}e i Ujediwene velike za na{ list veliki majstor Veliloè Srbije, ~iji je stare{ina ke nacionalne loè Srbije Draveliki majstor Vladimir Markogoslav Pavlovi}, poslovni ~ovek vi}, biznismen. Kako se najavquje iz grada na Ni{avi, nakon ju~eraiz druge Velike regularne loè {weg okupqawa koje je privuklo Srbije i tamo }e biti ustoli~ewa oko 250 masona iz 20 dràva Stanovog velikog majstora Rajka Vurog kontinenta. ja~i}a, koji u biografiji beleì [togod da su – „vladari iz sen{kolovawe na Malti, u Engleke“, „humanitaristi“ ili savremeskoj, na tehni~kim fakultetima u ni „pozeri“ – obzirom na imena Gracu i Berlinu, zavr{etak dimajstor Dragoslav Pavlovi}: Masoni nisu zaverenici Veliki kojima se krste, pa se sve ~e{}e piplomatije i nacionalne adminitamo „ko sve danas nije mason“, bratstvo slo- nizacije kod nas rekao da }e skup biti „sistracije u Be~u i Parizu, te mesto visokog bodnih zidara izgleda da postaje i devizni gurno u najeltinijem hotelu“. Ali, to se ni~inovnika UN administracije u glavnom brend Srbije. Nakon buma s plasti~nom hi- je odigralo, pa }e i teoreti~ari morati da gradu Austrije. On je na izborima pobedio rurgijom, kojom je Srbija postala turisti~- se pozabave ovom novom stranom „slobodnih biznismena Tahira Hasanovi}a, srpskoj javka meta svih koji èle druga~ije da izgleda- zidara“ – skromnost i rad „na izvolte“. nosti nekada dobro poznatog iz brojnih po[ta se to de{avalo u ovoj godini proju, qudi u majstorskim keceqama i masonskoj liti~kih pri~a. Ovaj ritual }e se odigrati odori postaju izvor deviznih prihoda. Pro- slave veka postojawa masonske Velike lou masonskom hramu u Kursulinoj ulici. {le godine je tako|e odràn veliki mason- è u Srbije? Bilo je tu bratimqewa s maDa su pametni oni iz turizma, pored puteski skup, i svi se verovatno se}aju onog taj- sonima iz Bugarske, Rumunije i [panije. va vra~ara i nekada{wih ha{kih begunaca, nog rituala me| drevnim kamewem „Vimina- Ovi {to kod nas pristigo{e mo`da nisu eto im mo`da i najve}e atrakcije – „stazama cijuma“. Ove godine veliki ritual odigrao pravi mo}nici koji lewirom i {estarom masona po Srbiji“. Kod nas u zemqi, ina~e, se u prostorijama kluba „Posejdon“ na Sta- crtaju svetske karte, tako se pri~a, jer zaima 2.500 „slobodnih zidara“, ~etiri velike rom sajmi{tu. Preostale devize od wihovog vise kao i svaki obi~an putnik, od vize i loè i desetak „divqih“, a jedna od medijboravka, ovog puta u hotelima „Astorija“ raspoloèwa administracije doma}ina. skih poslastica bila je vest da je Velika re,„Prezidijum“ i „Mladost“, pristigle su i Veliki majstor Pavlovi} je, stoga, morao gularna loà Srbije iskqu~ila glumca Mitokom skupa koji je prethodio ovom, a eto da izrazi àqewe zbog nedolaska delegakija Manojlovi}a i jo{ 150 ~lanova. Sve su cija iz Moldavije i Paragvaja u „Astorinam u junu jo{ dve masonske manifestacije. to masonska posla i mo`da jo{ debele ~laBratstvo se otkrilo za srpsku javnost, a ju“. Nisu uspele da obezbede vize i zajedno narine, jer boè moj, takav presti` s „tajmesta wihovih rituala po na{oj zemqi mo- s predstavnicima drugih loà prionu ononim oznakama“ prepoznavawa – nije za xabe. gu biti super ponuda za sve one zalu|enike me „zbog ~ega su osnovane, kako bi {irile n Vladimir \uri~i}

1999. godine, pa ~ak ni kad mu je 13. maja 1993. na Romaniji zvawe ~etni~kog vojvode dodelio li~no vojvoda Vojislav [e{eq, wegov idejni vo|a, duhovni otac, inspirator i pokreta~, „najpametniji ~ovek kojeg je u ìvotu sreo“, kako se u vi{e navrata izvoleo izraziti. Ne znam, ja eto ba{ nikad (dosad) nisam bio ~etni~ki vojvoda, a pogotovo predsednik ikakve, pa ~ak ni takve, stranke, ali mi se ~ini da bih pre zaplakao da mi neko ne{to dodequje ili me ne~im odlikuje, nego posle ostavke o kojoj sam ja sam odlu~io. Dakle, mogu}e je da izme|u wega i mene ipak ima neke razlike. Ne samo zbog toga {to ja uop{te nisam predsednik dràve. (A to je ina~e i velika {teta, bar za mene li~no. Jer „da me metne ko za kraqa, ja bih znao kako vaqa, oraja bih uvek im’o, drugi porez ne bih prim’o.“ I sad sam vam i nehotice odao moto moje budu}e kampawe. Kako je po~elo, mo`da ne bi bilo ba{ najglupqe da i mene negde „metnu“. Ja bar ne pla~em, ~ak ni kad lukac se~em. Ne, bogumi, nego – pla~e luk.) A onomad je, eto, i Toma zaplakao, pa i za pojas zadenuo, a u me|uvremenu je radila i maramica, i jecaji, i ridawe, i potoci suza... a onda je odleteo u Moskvu da ostavi utisak na partijskom kongresu Putinove Jedinstvene Rusije i ne znam kako mi tim povodom ba{ pade na pamet onaj ne`ni, ali i zaista izvanredni i Oskarom nagra|eni film Vladimira Mew{ova po istoimenom, a isto tako ne`nom romanu Valentina êrniha „Moskva suzama ne veruje“. Pa tako vaqda ni Volo|a Putin ne}e biti impresioniran dolaskom jednog, kako to kod nas kaù, „raspekmeènog“ ~etni~kog vojvode. I kod Mew{ova i kod êrniha, dakako, po sredi je jedna ne`na, lepa, topla i uzbudqiva pri~a o borbi za budu}nost, ali i za opstanak, tri mlade devojke koje dolaze iz duboke ruske provincije u Moskvu, ciqno mesto svih ambicioznih, i èqnih boqeg i sadràjnijeg ìvota. Kao {to su svega toga bile èqne i êhovqeve „Tri sestre“, a samo na{em Tomi je uspelo. Nije to mogla znati, a ni predvideti, ni selektorka Pozorja bez obzira {to mu je i sugra|anka, ba{ kao {to takvo dràwe („pred klasnim prijateqem“) od wega nismo o~ekivali ni mi, Novosa|ani, kojima je taj gospodin – bio kolega sa studija. I jako me ~udi da se toga sad o|ednom niko ne se}a. Pa gde je ta armija wegovih vr{waka sa fakulteta, gde su im fotografije sa apsolventskih ve~eri, balova i ekskurzija, sa kojekakvih „bruco{ijada“ i studentskih olimpijada. Pojela maca? Ma stvarno me ~udi kako ti nekada{wi novosadski studenti i diplomci ne ~uvaju uspomene na te dane, pa vaqda su im jo{ i oni legendarni karlova~ki |aci-|avoli (s)pevali da „od kolevke pa do groba najlep{e je |a~ko doba“. E, naivni Karlov~ani, sa sve onim svojim nesre}nim Brankom, ipak nisu znali, nisu mogli znati, a kako bi iko me|u wima i mogao predvideti, da }e wihovi potomci imati dràvu, jedinu vaqda na svetu celom, u kojoj kad nekog pita{ gde je studirao, dobije{ odgovor „Tuì}u te!“ Ne, tako {togod se nije moglo ni sawati u vremenima u kojima se znalo i za obraz, i za red. n \or|e Randeq

SU S RE T I: GUSTAV BLUMI], SUBOTI^ANIN KOJI POTRA@UJE IMOVINU SVOJIH PREDAKA

Ga zdi ve {er ni ca, „go sti ma” osta lo mnogo pre usvajawa Zakona o restituciji, Gustav Blumi} je bio suboti~koj javnosti poznat kao osoba koja je gde god da se pojavi, pojam privatne svojine izjedna~avala sa svetiwom. Iz toga se, naravno, podrazumevao i wegov odnos prema dràvnom ili tzv. dru{tvenom vlasni{tvu, koje je neretko – pod op{teprihva}enom po{tapalicom „sva~ije, a ni~ije“ – sluìlo zarad (zlou)potreba u li~ne svrhe, e da bi svoju kona~nu formu dobilo u vidu brojnih ogoqenih pqa~ki pod nazivom „privatizacija“ u vreme kada je ova zemqa raskrstila sa socijalizmom, pretvoriv{i se u dru{tvo kojem bi najboqe odgovarao opis iz lekcije pod nazivom „prvobitna akumulacija kapitala“. A Gustav Blumi} za takav svoj stav odavno, zapravo od ro|ewa, ima debelih razloga. Jo{ kao dete odrastao je u ve{ernici ku}e koju su tada{we vlasti oduzele wegovom ocu. Re~ je o zdawu od hiqadu kvadratnih metara preko puta suboti~ke sinagoge, na Trgu Komora i Jakaba 3, dakle u samom centru grada. Ta ku}a, kaè Blumi}, temeqe vu~e jo{ od wegovog ~ukundede, a svaki naredni potomak do oca ju je odràvao, dogra|ivao i ~uvao. Blumi} kaè da su mu dede bili doktori i pravnici, dok je otac bio zubni lekar koji je specijalizovao radiologiju i nekada{we „moderne bolesti usta, nosa i grla“, kao i obuku za medicinskog pravnog ve{taka u Cirihu. Bez imovine otac je ostao 1958, a iza tada uobi~ajenog obrazloèwa krila se ko zna ~ija pakost ili pohlepa. – Obrazloèwe se pozivalo za Zakon o nacionalizaciji, {to, kada se prevede na srpski, zna~i oti-

mawe imovine koja se daje u zakup. To se u na{em slu~aju odnosilo na zgradu koja je izgra|ena za izdavawe poslovnih ili stambenih prostora. Da li je to neki zlo~in? Pa, posle oduzimawa to isto je radila op{tina! Jedina razlika bila je u tome {to je ona samo ubirala prihode, a nije se brinula za imovinu – tuma~i Blumi}. Ispo~etka verovatno ne shvataju}i sve, ali kasnije sigurno s ose}ajem velike gor~ine i nepravde, Gustav Blumi} je svakodnevno gle-

i daqe koriste stranci, a ne wihovi prav(n)i naslednici. – I daqe tamo `ivim, ali sam jedini koji ne mogu da imam svoj poslovni prostor i zbog toga se ose}am k’o ker. Dugi niz godina, kad god sam ulazio u svoju zgradu, imao sam ose}aj da se uvla~im k’o pacov, dok drugi mirno i bez gri`e savesti mogu da zara|uju na imovini koja mi pripada. S obzirom na poreklo, nikome od Blumi}evih od Drugog svetskog rata do dana{wih dana sre}a nije

Bilo je i ~asnih qudi „Iako se pqa~ka gra|ana ove zemqe odvija u kontinuitetu, uvek je bilo ~asnih izuzetaka. I u vreme kada je mom ocu oduzimana imovina, bilo je ~asnih qudi koji nisu hteli tu|e. Ali, bilo je, na àlost, i onih kojima to nije smetalo i koji su smatrali da polaù prava na tu|u imovinu. @ao mi je tih qudi, jer su i oni imali svoju imovinu sa koje su morali da odu, ali jo{ mi ih je vi{e ào jer su bili izmanipulisani“, kaè Blumi}.

„@ao mi je {to nisam Blum” Gustav Blumi} kaè da je ro|en na Su{aku, u Hrvatskoj, gde je wegov otac radio u sanatorijumu, a posle rata i kao medicinski ve{tak u onda{woj „AB“ zoni: „Predose}aju}i opasnost od fa{izma, moj otac je prezime Blum pro{irio za sufiks ‘i}‘. Isto je to uradio i nakon rata, kada sam ja ro|en, kako bi me na taj na~in za{titio i ‘sakrio’ moje jevrejsko poreklo. Ne krivim ga zbog toga, iako mi je ipak pomalo ào {to nisam Blum...“ dao kako stranci koriste imovinu wegovih predaka. Kaè da su kao porodica za stanovawe dobili biv{u ve{ernicu, koju su zvali „prva soba“, i ostavu koja je dobila ime „druga soba“. Problem je, me|utim, {to je te dve prostorije razdvajalo dvori{te, pa se iz „prve“ u drugu „sobu“ prelazilo preko otvorenog prostora. Od detiwstva pa do danas, kaè Blumi}, ni{ta se nije promenilo: 11 poslovnih prostora

~esto kucala na vrata. Tako Gustav prepri~ava re~i svog oca da ih, kao Jevreje, zlo nije mimoi{lo ni u vreme fa{izma ni u komunizmu. Ipak, neke „nijanse“ je zapamtio. Naravno, preko svog oca. – Oduzimawe imovine je zlo~in u svim sistemima, ali razlika je u tome {to su fa{isti pqa~kali ~etiri godine, a ovi i dan-danas. Iz tih razloga, ka`e na{ sagovornik, wegov otac se sudio sa dr-

àvom do 1965, a wegov naslednik istu pravnu borbu vodi jo{ od 1974. Jasno, rezultat te borbe nije te{ko pogoditi. – Do sada sam 32 puta izgubio sud zato {to sam „pokvaren i bezobrazan”, jer traìm svoje. Jer, najodvratnije u ovoj dràvi je kada neko traì svoje! Nakon ovoga, naravno, ne treba sumwati u Blumi}eve re~i da je prikupio svu potrebnu dokumentaciju i spremno do~ekao usvajawe Zakona o obe{te}ewu i povra}aju imovine. Druga je, me|utim, stvar kada je re~ o tome {ta on o~ekuje u praksi, odnosno primeni jednog od najva`nijih zakona za sve zemqe koje se èle u~laniti u porodicu ure|enih dru{tava. – Kao prvo, Srbiju bi trebalo uporediti sa Slovenijom, po{to je Slovenija iza{la iz istog dru{tvenog ure|ewa. To zna~i da se oduzimawe imovine i tu i tamo odvijalo na isti na~in. Ali, kada je stekla nezavisnost, prvi zakon koji je u Sloveniji donesen bio je upravo o restituciji. Na taj na~in Slovenija je na najbrì na~in uradila pravu privatizaciju, bez aukcija, tendera i sli~nih prevara. Naravno, pravi~na restitucija je najpo{tenija privatizacija, jer nijedan vlasnik nije retardiran da podmi}uje politi~are da dobije nazad svoju imovinu kada je 60 godina bio na gubitku. Restitucija, uostalom, spre~ava i tajkunizaciju i pqa~ku dràvnog buxeta. Uostalom, uporedite koliko je dràva ubrala poreza na promet nekretninama koje su kupovane po jednu i tri marke marke, a koliko bi od stvarne cene? Nastavqaju}i, za nas i daqe hipoteti~ku pri~u, Blumi} kaè da se restitucijom stvara sredwi

nedeqa27.maj2012.

c m y

dnevnik a mo u bi ce, bra to u bi ce, oce u bi ce, de co u bi ce... Sr bi ja ih je pu na. Ni ste zna li? Pa sa mo otvo ri te no vi ne i vi de }e te da smo zdra vo ja ko ner vno ra stro je ni. A po mo }i ni ot ku da. U stva ri, po mo} po pra vi lu stig ne ka sno. Ili ne stig ne uop {te, jer ni ko ne è li da se me {a, ni ti è li da upo zo ri na psi hi~ ki bo le snu oso bu iz svo je oko li ne. @ao mu je, ni je to we gov pro blem, tu je rod bi na, tu su pri ja te qi... [ta vam je ào, ko ga vam je ào, za {to à li te? Ne pri ja vi te, a po sle se hva ta te za gla ve, vi de li ste sve, zna li ste... A mo `da ste i u pra vu, mo `da oni i ni su bo le sni, sa mo im je tog da na bio lo{ ho ro skop, a `r tva ma zve zde o~i gled no ni su bi le na klo we ne. Zna te ono „po klo pio ti se re tro grad ni Uran sa Mer ku rom ili ~i me ve}, pa }e{ da nas bi ti lo {e vo qe“, a vi ve ru je te, pa zi ne te u astro lo ga: „Bo è, sve mi ~o vek po go dio, da nas sam stvar no ne {to mr zo vo qan“. Pa na uli cu, pa no` u {a ke ume sto kod psi hi ja tra na di van. Za {to? Za {to vi {e ve ru je te astro lo gu ne go psi ho lo gu? Do cent dr Mir ja na To mo vi}, ne u rop si hi ja tar, ka è da ne po ve re we Sr ba u psi ho lo ge i psi hi ja tre ni je uzro ko va no sum wom u stru~ nost, ve} je po ve za no s bo ja zni od eti ke ti ra wa obo le log i ar ha i~ nim shva ta wem da je psi ho lo {ki pro blem znak ne po vrat no iz gu bqe nog zdra vqa. Sto ga se bo le sni ci ja vqa ju sa mo u hit nim slu ~a je vi ma, ka da je pro blem odav no iz ma kao kon tro li. – Ra di je od la ze u po se tu tu ma ~u sud bi ne, gde se do bi ja ju o~e ki va ni, ~e sto la `no po zi tiv ni od go vo ri, i gde se na vo de na po gre {ni put re {a va wa te go ba – na vo di dr To mo vi}. – Po se te psi hi ja tru ili psi ho lo gu se naj ~e {}e de se tek na na go vor ~la na po ro di ce ili bli skih pri ja te qa, ali je pre to ga vi {e od po la pa ci je na ta bi lo u kon tak tu s ne kim vi dom vi dov wa {tva, na dri le kar stva i ’ma gi je’. Ko ji, na rav no, ni su us pe li da po mog nu. Ta ko se u tzv. pra znom ho du bez stru~ ne po mo }i gu bi dra go ce no vre me od po ja ve pro ble ma. Sa mi {qe wem ko le gi ni ce ne u rop si hi ja tra sla è se i psi ho log Sne à na To vi lo vi} sa Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du, jer, do da je, u na {oj sre di ni ne po sto ji raz vi je na kul tu ra ne go va wa men tal nog zdra vqa. Ne zna we, ne in for mi sa nost i po tre ba za „in stant“ re {e wi ma pred sta vqa ju do dat ne ba ri je re za ne tra è we ili od bi ja we psi ho lo {ke po mo }i. Qu di su ne po ver qi vi pre ma pro ce du ra ma ko je ne po zna ju, a sva ko ne po zna va we mo è bi ti oki da~ za raz vi ja we pred ra su da o ne koj stru ci. – Ni je te {ko ob ja sni ti za {to je ne kim qu di ma lak {e da se obra te astro lo gu ne go psi ho lo gu. To uop -

IS T RA @ U J E M O: ZA[TO SRBI IZBEGAVAJU PSIHOLOGE A POSE]UJU ASTROLOGE

Zve zde lak {e da ju la `nu ute hu i na du {te ne mo ra bi ti pi ta we po ve re wa. Me |u tim, od la zak kod astro lo ga ne mo ra nu `no pod ra zu me va ti „pri zna we“ da nam je po treb na po mo}. Pra ve raz lo ge svog od la ska mo è mo pri kri ti qu bo pi tqi vo {}u, è qom da za vi ri mo u bu du} nost. Dru go, od nas se ne o~e ku je ni {ta dru go do da ka è mo ta ~an da tum i sat ro |e wa. Na kra ju, sa zna je mo ne {to o se bi na {ta ne ma mo uti ca ja; na pro sto – ta kva nam je sud bi na. Ni je do nas. Pri to me, za i sta mo è ute {no de lo va ti ob ja {we we da su za lo {e pe ri o de u na {em ì vo tu od go vor ni pla ne tar ni uti ca ji, ali i da u per spek ti vi pred sto je bo qi da ni. I ta ko oso ba do bi je dve stva ri zbog ko jih se naj ~e {}e i obra }a za po mo}: ute hu i na du. Uz mi ni ma lan an ga `man, oso ba bi va ohra bre na da pod no si svo ju si tu a ci ju i ~e ka spo qa {wa re {e wa. Pri li~ no bez bol no. No, ne vo qa je u to me {to je re~ o „re {e wi ma“ ko ja su krat kog da ha i ko ja osta vqa ju glav ne ge ne ra to re pro me ne po stra ni. A to smo mi sa mi – ob ja {wa va Sne à na To vi lo vi}. A {ta ka ù astro lo zi, osim da je Ve ne ra u sed moj ku }i, a Plu ton u osmoj ili obr nu to, ne raz u mem se mno go. Zlat ko J, je dan od vo de }ih „estrad nih“ astro lo ga, ka ko sam za se be ka è, sma tra da su astro lo zi do brim de lom i psi ho lo zi. Kod wih, tvr di, do la ze i psi hi ja trij ski slu ~a je vi, ali i oni ko ji se tim i ta kvim slu ~a je vi ma ba ve. [to zna ~i – svi na go mi li. – Mno gi qu di ne ma ju po ve re wa da odu kod psi ho lo ga, a sa mnom su ostva ri li tu pri snost. Kod me ne do la zi oko 70 pro ce na ta in te lek tu a la ca, osta lo je sred wi sloj i se qa ci. Ka da je re~ o in te lek tu al ci ma, uglav nom su to zdrav stve ni rad ni ci, i to ra znih fe la, od psi hi ja ta ra, ne u rops hi ja ta ra, psi ho lo ga i le ka ra in ter ne me di ci ne pa do me di cin skih se sta ra. Ba{ ti zdrav stve ni rad ni ci ima ju re al ne psi hi~ ke pro ble me, jer se sva ko dnev no su sre }u s ra znim bo le sti ma i qud skim tra ge di ja ma ko je i na wi ma osta vqa ju tra ga – ka -

U Novom Sadu i liste ~ekawa No vi Sad je ve }a grad ska sre di na s re la tiv no raz vi je nom mre òm psi ho lo {kih i psi hi ja trij skih slu `bi i or di na ci ja. Broj qu di ko ji se obra }a za po mo} obi~ no pre va zi la zi ka pa ci te te za psi ho te ra pij ski tret man u okvi ri ma dr àv nih in sti tu ci ja. Vo lon ter ski cen tri za pru à we psi ho lo {ke po mo }i, sa ve to va we i psi ho te ra pi ju ima ju ve li ki broj ko ri sni ka i us po sta vqe ne li ste ~e ka wa. Za hva qu ju }i wi ma ubla à va se pro blem ne do stup no sti pri vat ne psi ho te ra pij ske prak se {i rem kru gu ko ri sni ka. Iako je pro se~ na ce na psi ho te ra pij skog sa ta kod nas ne ko li ko pu ta ni à u od no su na evrop ske stan dar de, ni zak ì vot ni stan dard na vo di qu de da se li {a va ju le ~e wa sve dok zdrav stve ni ili psi ho lo {ki pro blem ne po sta ne alar man tan, go ru }i. „Naj jed no stav ni je re ~e no: ne mo è te po ra ni ti, ali mo è te za ka sni ti da se bla go vre me no obra ti te za po mo}, pre ne go {to pro blem kul mi ni ra”, upo zo ra va psi ho log Sne à na To vi lo vi}.

è mi po zna ti astro log. Ma lo se {trec nuh. ê kaj... ako mi ide mo kod psi ho lo ga, a psi ho log kod astro lo ga, gde je tu po en ta? Ko tu ko ga le ~i? Od go vor da je dr Mir ja na To mo vi}. – Na rav no da i le ka ri, pa i psi hi ja tri upa da ju u sli~ ne zam ke, jer se u pro ble mu i bo le sti ne ra do obra }a ju ko le ga ma i mi sle da mo gu sa mi da re {a va ju svo je psi hi~ ke pro ble me, sa ve tu ju }i se s ne stru~ nim li ci ma ko ja im pru à ju na du u bo qe su tra. Ta ko upa da ju u istu zam ku. E sad, ko je to psi hi~ ke pro ble me ima ju psi hi ja tri pa da ne mo gu da se obra te ko le ga ma? – Kao i svi dru gi, i psi hi ja tri po se }u ju astro lo ga zbog li~ nih pro ble ma, qu ba vi, de ce, na rav no i zbog po slov nih ne do u mi ca – upu tio me je Zlat ko. – Me |u tim le ka ri ma ko ji mi do la ze su ~ak i di rek to ri kli ni ka. Na pro sto stra hu ju od to ga da se po ve re ko le ga ma, jer se tu ra di i o su je ti i o stra hu da }e se pro ~u ti o wi ho vim pro ble mi ma. Ute {i lo me je kad sam sa zna la da ne idu sa mo vi so ko o bra zo va ni kod astro lo ga, je ste da ih je 70 po sto, ali onih pre o sta lih 30 pro ce na ta va di pro sek. To su “obi~ ni” qu di, tr gov ci, po li caj ci ko ji se ba ve ma lo let ni~ kom de li kven ci jom, se qa ci sa ja snom vi zi jom ono ga {to è le da zna ju. – Se qa ci su qu di naj ~i sti jeg men tal nog sklo pa, oni do la ze s ja snom vi zi jom ono ga {to ih mu ~i: ka da }e da se oè ni sin, ka da }e da se uda }er ka, za {to sto ka cr ka va. Taj srp ski se qak do la zi po re a lan sa vet, tra ì re al nu po mo} – ob ja snio mi je Zlat ko J. S dru ge stra ne, psi ho log ni je vi dov wak i ne mo è pru ì ti è nid be no-udad be ne od go vo re, ali ipak mo è sa gle da ti pro ble me i uka za ti na put wi ho vog re {e wa, ka è Sne à na To vi lo vi}. – Psi ho log mo è bi ti u po zi ci ji da bo qe vi di raz me re pro ble ma i na ~i ne we go vog re {e wa. On je, gru bo re ~e no, po mo} nik u re {a va wu pro ble ma. Pri to me su od nos po ve re wa i otvo re nost pre mi se uspe {ne psi ho -

te ra pi je. Po sao psi ho lo ga ni je da nu di go to va re {e wa i do no si od lu ke ume sto kli jen ta, ve} da pre i spi ta ka pa ci te te oso be i osna ì je za sa mo po mo}, pru ì po dr {ku, edu ku je, po zo ve na ak ti van pri stup pre vla da va wa pro ble ma. On po ma è oso bi da se su o ~i sa stra hom, pri hva ti gu bi tak, raz re {i kon flik te, de fi ni {e ci qe ve, stek ne ne do sta ju }e ve {ti ne, pri hva ti od go vor nost za svoj ì vot... A od go vor nost za svoj ì vot pre u zi ma mo uglav nom u kri znim si tu a ci ja ma, ta da su u igri i jed ni i dru gi, sva ko na svoj na ~in sa mo da se po mog ne. – Imao sam slu ~aj de~ ka ko ga je si lo vao otac i de voj ~i ce ko ju je si lo vao o~uh. Ti slu ~a je vi su ka sni je za vr {i li na su du, a si lo va te qi su kri vi~ no go we ni – na vo di Zlat ko. – Ali po treb no je da astro log bu de ja ko oba zriv. Za 25 go di na, ko li ko se ovim ba vim, na i la zio sam na qu de ko ji tra è da im ka èm sa mo le pe stva ri, ma da po sto je i oni ko ji in si sti ra ju na to me da im se predo~i sve bez ika kvog uvi ja wa. Ali za {to bi od la zak kod astro lo ga bio bez bol ni ji ne go od la zak kod psi ho lo ga i ~e ga se ko ima sti de ti, za pi ta la sam Sne à nu To vi lo vi}: – Ni ko me od nas ni je pri jat no da ide mo kod zu ba ra, ali mi sle }i na svo je zdra vqe ipak to ~i ni mo. Jed na ko mo è mo gle da ti i na od la zak kod psi ho lo ga. Za {to bi to bi lo dru ga ~i je? Qu di ko ji pri zna ju da ima ju pro blem i tra è re {e we upra vo se po na {a ju zdra vo i nor mal no! ê ga bi se ima li sti de ti ka da ra de is prav nu stvar? n Zo ri ca Dra go je vi}

SLOVO POSLE ARHIJEREJSKOG SABORA SPC

Zi lo ti do ne li ne sta bil nost n Pi{e: @i vi ca Tu ci} isto vre me ka da je Sa bor SPC za vr {en i u svo me sa op {te wu po zvao biv {eg epi sko pa Ar te mi ja Ra do sa vqe vi }a da se „vra ti Cr kvi pu tem po ka ja wa”, ina ~e }e se pred u ze ti „do dat ne me re”, se strin stvo ov ~ar-ka blar skog ma na sti ra Vaz ne se we pri {lo je zi lot skom po kre tu. Ka ko su mo na hi we se be is kqu ~i le iz @i~ ke epar hi je, one u ma na sti ru ne bi mo gle da osta nu. Ne è le, obja{wavaju, da odu, a po dr à va ju ih i ver ni ci ko ji su se oko wih oku pi li. Iz ja vqu ju pri tome da „bra ne pra vo sla vqe” od pa pi sta, re for mi sta... Pro blem sa zi lo ti ma mo è i na dru gim me sti ma da eska li ra, pre te }i da une se do dat nu ne sta bil nost u cr kve ne re do ve. Ne ki bi re kli da se sve mo glo do brim de lom iz be }i „da su re tro grad ne ten den ci je na vre me iden ti fi ko va ne”, dok je bi lo pri li ke da se po mog ne oni ma ko ji ih sle de, da uvi de da su neo ba ve {te ni i da su im sum we da je Cr kva na kri vom pu tu – ne u te me qe ne. Ipak, zi lot ske ten den ci je po sta ju sve ve }i pro blem ce lo kup nog pra vo sla vqa. Di ja log s wi ho vim vo |a ma i va tre nim za stup ni ci ma ni ka da ni je bio plo do tvo ran: oni ni su za raz go vor, ve} za in kvi zi ci ju. Iz laz je da oni ima ju svo je struk tu re i ì ve po svo jim ube |e wi ma, a da „zva ni~ na” cr kva ide svo jim pu tem otvo re no sti i sa rad we sa svi ma. O te ma ma ko je su na ja vqi va ne u me di ji ma da }e bi ti me |u va `ni ji ma, na Saboru nije bilo re~i – osta vqe ne su za ne ko dru go vre me. Ra di se o po vla ~e wu ne ko li ko epi sko pa, ~i me bi se po di gao ugled Cr kve. Ta ko |e, sa po de lom ne kih di je ce za, pr ven stve no Be o -

Gustav Blumi}

sloj, te meq sva kog raz vi je nog dru {tva, ko ji ak ti vi ra eko nom ski pro met u ze mqi. Pri tome pod se }a na to da su mno ge fa bri ke, zgra de ili wi ve upro pa {}e ne, de va sti ra ne ili neo dr à va ne, ali i da bi se wi ho vim vra }a wem vla sni ci po tru di li da to po pra ve. [to na pu {ta wem po sla i „po vrat kom na sta ri“, {to an ga ò va wem rad ne sna ge za do vo |e we u red de va sti ra ne imo vi ne. Blu mi} tvr di i da bi po sao, na osno vu oko 150.000 pod ne se nih zah te va za po vra }aj imo vi ne, sta lan ili pri vre men, do bio bar jo{ to li ki broj qu di. – Mo è li ije dan ~o vek kod nas da nas da otvo ri 300.000 rad nih me sta? Na rav no da ne mo è. Ne ka sa mo 30 po sto od ovo ga {to tvr dim bu de ta~ no, to je opet 90.000 rad nih me sta. A to se mo è po sti }i pri me nom za ko na o re sti tu ci ji... n Zlat ko Ro mi}

gra da, i da qe se ~e ka. Ni {ta ni je re ~e no no o jed nom od va `ni jih pi ta wa ze mqe – we noj kan di da tu ri za ~lan stvo u EU. Od no ve vla de se o~e ku je pr ven stve no re sti tu ci ja cr kve ne imo vi ne, ali ne i su zbi ja we si ro ma {tva, ne za po sle no sti, ko rup ci je, ne prav de. A sve to je ujed no ge ne ra tor de mo graf skog pro ble ma, ko ji Sa bor s pra vom pri me }u je. Po jed no sta vqe we je uzrok vi de ti samo u „kul tu smr ti ko ji je uzeo ma ha u sa vre me noj za pad noj ci vi li za ci ji” i re {e we tra `i ti u epar hij skim „fon do vi ma za po dr {ku po ro di ca ma sa vi {e de ce”. Oko obe le `a va wa ju bi le ja Mi lan skog edik ta 2013. u Ni {u re ~e no je da }e bi ti po zva ni „svi pra vo slav ni pa tri jar si”, ali ne i po gla va ri dru gih hri {}an skih cr ka va, ve} wi ho ve „vi so ke de le ga ci je”. Pr vo bit na za mi sao u okvi ru SPC, po seb no ni {kog epi sko pa a sa da {weg pa tri jar ha,

bi la je dru ga ~i ja – s wom su ra ~u na le dru ge cr kve. Sa da se ce loj pro sla vi da je ni ì ni vo i zna ~aj. [ta se ovim pro pu {ta, re ~e no je to li ko pu ta. Iz gle da da je pre o vla dao od bo jan stav de la epi sko pa ta i ver ni ka pre ma ve li kom ko ra ku ko ji bi go vo rio o otvo re no sti ne sa mo SPC, ve} i Sr bi je. Ve li ke isto rij ske pri li ke se jed noj ma loj ze mqi ne pru à ju ~esto. Iz gle da da je kod nas jo{ uvek ne mo gu }e is ka za ti go sto pri mqe oni ma ko ji na svoj na ~in sla ve istog Bo ga. Po no vo se obra zla è cr kve ni pro blem s Bu ku re {tom, ko me se na go ve {ta va i ras kid od no sa, uz „du bo ko à qe we”. Pre ba cu je mu se „agre siv ni et no fi le ti sti~ ki kurs”, ko ji je, me |u tim, ve o ma pri su tan i dru gde u pra vo sla vqu. Ne ma po nu de di ja lo ga, ko ga je sva ka ko bi lo, ali uvek ga tre ba iz no va vo di ti. Jav nost ne ma in for ma ci je da li je po sled wih go di na {ta pred u ze to u ti mo~ koj epar hi ji da se na ka non ski na ~in udo vo qi po tre ba ma ver ni ka ko ji ma go vor ni je zik ni je srp ski. Pre kid od no sa je po raz cr kve ne di -

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve

plo ma ti je na obe ma stra na ma i on po sva ku ce nu mo ra iz be }i. I pro blem sa Bu ku re {tom uka zu je na hit nost sve pra vo slav nog sa bo ra, ko ji se de ce ni ja ma pri pre ma. SPC i ovaj put tra `i da se on sa zo ve, jer to je me sto za re {a va we sve broj ni jih me |u pra vo slav nih su ko ba, ali i su zbi ja we am bi ci ja ne kih cr ka va da me wa ju usta qe ni po re dak. Sa bor pa `wu po sve }u je sta wu u „Biv {oj Ju go slo ven skoj Re pu bli ci Ma ke do ni ji”, i po red to ga {to tu ze mqu Sr bi ja, kao i naj ve }i deo sve ta, pri zna je kao „Re pu bli ku Ma ke do ni ju”. Iako to cr kvu ne oba ve zu je, ni je mo gu }e da ne zna da i taj stav iza zi va od re |e nu re ak ci ju. Mo gu }e je da „ma ke don sko pi ta we” tre ba da se vra ti na ne ku ra ni ju ta~ ku ka da ni je bi lo to li ko na pe to sti i emo ci ja. Ujed no, da se s obe stra ne is pra ve ne ki po stup ci i po ka `e vi {e qu ba vi o ko joj se u cr kvi ta ko ra do go vo ri. Blo ka da, tvr do }a sta vo va, pro ga wa we ve li ko do stoj ni ka ko ji je po stu pio po svo joj sa ve sti, {tet na je za sli ku ce lo kup nog pra vo sla vqa.

Sli~ no je i s Cr nom Go rom ko joj Sa bor po sve }u je do sta pro sto ra i osu |u je po na {a we dr à ve pre ma cr kvi. Da bi se, ma gde, iz be gla kon fron ta ci ja ne ke cr kve i dr à ve, po treb no je po do sta ume }a i do brih vo |a s obe ju stra na, iz be ga va we po stu pa ka, re ~i i kle tvi, ko ji uda qa va ju od re {e wa. Ka da se pre |e od re |e na gra ni ca kao {to je sa da slu ~aj, iz laz iz gle da te {ko do sti àn, jer se o~e ku je da jed na stra na „ka pi tu li ra”. To, ta ko |e, ni je re {e we. Dr à ve su, po ka zu je isto ri ja, uvek bi le sil ni je. Sa bor, da kle, po mi we pro ble me ko ji ni su no vi, a ni re {e ni. Ne ki }e, iz gle da, i eska li ra ti. Za to je osta lo ma lo vre me na i pro sto ra za ono {to je iz u zet no va `no: ak tu el na pi ta wa ì vo ta i mi si ju Cr kve. To se od no si na sta we ve re, ver ske pro sve }e no sti, ospo so bqe no sti svih ~la no va epi sko pa ta i sve {ten stva za sve o bu hvat ni pa stir ski rad, za ana li zu po zi ci je ver ni ka i we go vu mo gu} nost da se ukqu ~i u rad cr kve kao mi sle }i i sa mo sve sni ~lan. Ni je on, ver nik, sa mo `r tva „se ku la ri zma, po tro {a~ kog men ta li te ta, he do ni zma, in di vi du a li zma, pse u do re li gi o zno sti i la `nog hri {}an stva”. Ako je ta ko, a de lom je ste, ka ko je do {ao u to sta we, ko sve ima „za slu ge” za to? Op tu ì va ti „za pad nu ci vi li za ci ju” ko ja je ov de i ta ko ma lo pri sut na, ve li ko je po jed no sta vqe we. Svi ma, ta ko |e i cr kvi i we nim naj vi {im te li ma, po treb na je do za sa mo pre i spi ti va wa, ne ra di op tu ì va wa i sa mo op tu ì va wa, ve} ra di sa bi ra wa sna ga za bu du} nost i vi zi o nar sko po stu pa we. Otpo~eo je XXI vek jo{ pre vi {e od de set go di na. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

[ O R O M

B O R O M

Sla va ro {i

Na slavaro{kim tezgama nije bilo pi{toqa, pu{aka, uniformi, majica s likovima jednih il drugih, pobednika il poraènih, kapa sa slovima i znakovima, noèkawa od plastike da deca ve`baju o je kad god bi la po seb na sor ta qu di ko ji su ima li sve {to su è le le glad ne de ~i je o~i. U ta dav na, skrom na, {te d qi v a, si r o t iw s ka vre m e n a kad su ù qe vi na ru ka ma bi li po nos i di ka a ne sta tu sni sim bol, po sto ja lo je jed no ose }a we ko je su nam il ukra li il su ga ki {e opra le. Zva lo se è qa, al ne ma kar ka kva, ko ove da na {we {to su ih iz le gle ve {ti ~a re iz ko zna ~i jih ja ja. One è qe, od kad god, su bi le ~e sti te, po {te ne i skrom ne. Di va ni li su nam na {i sta ri, kad su im ve} br ko vi bi li de be lo dvo ci fre ni u go di na ma, da su ~u li da ima ta mo ne gdi i jed na je di na lo {a è qa. û li su je kad su ske la ma i{li pre ko ve li kih re ka. Ka ù – al se pr vo osvr nu oko lo, da vi de idel ko god i on dak kuc nu u klu pu tri red, da ne ~u je zlo – da je ta è qa bi la na o pa ka: da kom {i ji crk ne kr va. I pquc ka li su oko lo, kuc ka li u dr vo, kr sti li, {e {ir ski da li i ima li ka ja we u o~i ma. Kud su nam to i go vo ri li, bo qe da su }u ta li, da ni ne zna mo da ima ta ko ne {to. E, a {ta ako ne ko ne utu vi da tre ba kuc nu ti u dr vo, za pqu nu ti da ne ~u je zlo i ako stvar no bu de ta ko? Ko bi on dak kom {i iza {o na o ~i? Man te se de co ta ke si gra~ ke, od si gra~ ke bi }e pla~ ke. Zna lo se kad god {ta je za si gru i s ~im se si gra. Jo{ dok ni smo ni mo gli da do ma {i mo {to god s asta la pe vu {i li su nam pra vi lo, zvu ~a lo je on dak ko pe smi ca: no`, vi qu {ka i ma ka ze, ma lu de cu una ka ze. Nit je ko je de te zna lo {ta je to {to se ta ko le po ri mu je, al su utvi li {ta se ne sme i {ta ni od è qe ne tre ba di ra ti. Bi lo je to vre me kad je i bla to bi lo igra~ ka, kad je lop ta bi la sa -

mo u ne koj da le koj va ro {i, zdra vo da le ko di ni pe {ke ne mo{ i}i, pre ko ve li ke vo du ri ne di ni ko ne raz u me {ta mi di va ni mo. I u to do ba su bi le sla ve, sla vi lo se, ve se li lo, {e ta lo i gle da lo {ta sla va ro {i ima du na te zga ma. Zna lo se i kad je ko ja sla va, on dak se jo{ me sec da na pre sla ve do pi si va lo, {i qa le se do pi sni ce i zva lo u go ste, da svi do |u i da ne ù re ku }i, da ih vo lu i da su ih se za è li li. Ni su se vi dli jo{ od na {e sla ve, kad su oni kod nas bi li. Opra ve de cu u mor nar ska ode la, da bu du do te ra ni ko za pa ra du, de voj ~i ca ma is ple tu kur ju ke i ve è du svi le ne ma {ne, la ko va ne ci pe le sa mo ba ca du var ni ce ka ko se si ja du na sun cu a u{tir ka ne suk we i ko {u qe sa mo {u {ka du, ko kad ve tar pi ru} ka kroz mla do li {}e. Bi lo je sla va ko je na vek po ki snu i na vek su se na da li da mo `da ba{ ove go di ne ne }e bi ti ki {e. Ni je se ni ko

da po ne su po zdrav oni ma {to ove go di ne ni su mo gli zbog po sla il zdra vqa da do |u u go ste na sla vu. De ~ur li ja je gle da la ono {to ni su ume l i da na p ra v e sa m i. Dr v e n e igra~ k e s to~ k i } i m a, pti c e na to~ ko vi ma {to ma {e du kri li ma kad se to~ ko vi okre }u, ma le tra ga ~e – iste ko ve li ka ko li ca al zgod ne i la ke za de ~i je go di ne – dr ve ne ko wi }e ko ji se ni kad ne vu ra ju i ni su opa sni i ko ji slu {a ju {ta im ko man du ju i pi ska vi gla so vi, ve tre wa ~e ko je se okre }u i kad ne ma ve tra, ka da de ca s wi ma tr ~e i ra du ju se. Bi lo je sve ga, na {i maj sto ri su kad god sva {ta pra vi li i sva {ta nu di li. Tu |e nam on dak ni je ni tre ba lo. „Tu |e ne }e mo - svo je ne da mo“ pi sa lo je na zi do vi ma za dru `nih do mo va. Na sla va ro {kim te zga ma ni je bi lo pi {to qa, pu {a ka, uni for mi, ma ji ca s li ko vi ma jed nih il dru gih, po bed ni ka il po ra `e nih,

Ni je kad god bi lo slat ko ni u `i vo tu ni u rad wi

sr dio kad ih uva ti pqu sak, on dak su ki {e bi le zlat ne, ako bu de ki {e bi }e i ro da a u{tir ka }e ma te re opet sve ~a na ode la, tek za to ne ma je da. Kad sva ne sve tac, kad se pro bu de u go sti ma, ajd svi pod ru ku pa u cr kvu i po sle oko cr kve, me |u sla va ro {e, da se de ci ku pi {to god sa sla ve. Pa za ri lo se kol ko je ko mo go i smeo, da se ne ra si pa ju nov ci a da ra dost bu de ve }e od tro {ka. Kre to{, krom pir {e }er, gu me ne, svi le ne i pa pre ne bom bo ne su bi le u sva ~i joj ru ki, tog je bi lo i da se po ne se, kad kre nu go sti ku }i pa

ka pa sa slo vi ma i zna ko vi ma, no `e ka wa od pla sti ke da de ca ve `ba ju, bom bi, dvo gle da i sve ga {to ni obi ~an voj nik imo ni je, {to su no si li sa mo ko man dan ti. U to do ba zna lo se {ta je za igru a {ta za voj sku i da voj ska ne tre ba da ra tu je neg da ~u va mir. Na sla ve se i{lo zbog ve se qa, ra do sti, ke si ce bom bo na i da se mal ko do te ra ju i po ka `u, oni sta ri ji da ba ce oko na uda va ~e i uda va ~e na wih, da se qu di iz di va ne i vi de, da ~u ju {ta ima no vog, da od ne su i do ne su po zdrav i da bu du rod ro |e ni, ko {to je i red.

Sla va ro {i su tr go va li, do go va ra li ako {to god ve }e tre ba ko me da se na pra vi i opra vi, ume li su ti maj s to r i sva { ta. Bom b on x i j e i sla do le xi je su naj bo qe pro la zi li, sla va im je bi la naj bo qi dan za pa zar. Za to su i i{li od se la do se la, od sla ve do sla ve. Ni je kad god bi lo slat ko ni u ì vo tu ni u rad wi. [e }er je u to do ba bio ko lek, em ga bi lo ni je em je bio zdra vo skup. Ni da na ske jef tin ni je, al se za bo ra vi lo ka ko je bi lo kad god. U du }a nu je, mlo go go di na po sle, bi lo tri- ~e tir sta kle ne fla {e s ve li kim ple ka nim po klop ci ma {to su po kla pa li onu ve li ku ru pu kroz ko ju je mo gla da pro |e i ru ka, kad bi ra ko ju }e bom bo nu da me te u {ta nic lu. Sla di li se qu di sa mo kad su ve li ki sve ci i kad do |u ve li ki go sti. Da nas ima mo {e }e ra i po pa to su po du }a ni ma, po de re se ke sa pa ni ko ni ne ma ri {to je pro sut. Al kan da da nam vi {e slat ko ni je. Sla va ro {ke te zge po sta le go re od va {ar skih, sa mo nek se tr gu je, ne ma ve ze {ta se nu di. Pla sti~ ni pi { to q i se ma w e tra è od pra vih, no è ka we isto, pla sti ka kan d a iz l a z i iz mo d e, ode kod nas. Iza {la su iz mo de i mor nar ska ode la, kur ju ci i svi le ne ma {ne, {u { ka na r od a ne u{tir ka ne suk we, al kan da da od tog {u {ka w a ni { ta bi t i ne }e. De ~i je o~i vi {e ne ma ju è qu, ne ra du ju nam se de ca ko kad god. I kad se ob ra du ju to tra je pet mi nu ta. De ca da nas sa mo vo lu no vo i br è, no vi mo del i no vi pro iz vod, da {to krup ni je pi {e ka ko se zo ve, da svi vi d e. Sta r i maj sto ri se ni pot pi si va li ni su, zna lo se po kro ju, ma te ri ja lu i {te p u ko je {ta {io i ko je ~i ja mu {te ri ja. Na sla ve se da nas ide ~a skom, da {kri pe gu me i tre {ti mu zi ka, de se ode u ka fa nu i da je tak mi ~e ko }e vi {e, sla va je. Eto po vo da za no vi ma mur luk. Na sla vi se ne ku pu ju igra~ ke, igra~ ke se ku pu ju na cr no, bez do zvo le. Oni dru gi, {to se si gra ju s mo bil nim te le fo ni ma, pod ru kom ne bi ume li da po zna ju dr vo. [to je kad god slat ko bi lo, da nas ne ma ni ukus ni mi ris, mi ri {i nam he mi ja, dro ga, ba rut, is po li van al ko hol i spa qe ne gu me na as fal tu. Ne ko nam je kan da u{tir ko mo zak ume sto suk we, blu ze il ko {u qa {to su se kop ~a le od na pred. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Re da mo ra bi ti

o {to va no ured ni {tvo! Mada dugotrajni vremenski pe riod, ~i ni mi se preko godinu dana, ali svakako ne mawe od 12,5 meseci, ostvarujemo odli~nu saradwu sa va{om medijskom i informativnom ku}om u smislu objavqivawa mojih memoarskih dnevni~kih se}awa na aktuelne i trenutne doga|aje, bojim se da moramo prekinuti na{u saradwu. Za ovu moju odluku, koja mi je te{ko pala, ima nekoliko razloga i, da re~em, kauzalija, od kojih }u taksativno i konkretno pobrojati samo one najzna~ajnije. Kao prvo, nakon blistave pobede koju sam ostvario i na ovogodi{wim izborima u lokalnoj sredini, moja kapacitetnost je pre po zna ta u naj vi {em vr hu Stranke, te sam predlo`en za jednu od najodgovornijih du`nosti u istoj. To jest Stranci. Kako }e mi novi anga`man zahtevati i novu energiju, bojim se da bi moje vreme postalo suvi{e skupoceno i dragoceno, a to je ono su~im se mi ~lanovi Stranke ne igramo, jer nemamo vremena za dangubu. Kao drugo, sad kada se uveliko spremam za te nove i visokoodgovorne du`nosti, ne pristoji mi da se ogla{avam u {tampa-

nim izdawima na{ih i va{ih novina i time navedem na osnovanu sumwu da sam insajderski igra~ u vlastitoj Stranci. Nakon kolegijalnog razgovora sa [efom li~no, do{ao sam do mi{qewa da bi se moje daqe ogla{avawe u ovakvom formatu moglo shvatiti kao `eqa za samopromocijom, kojoj ina~e po prirodi nisam sklon. Tre}e. Po dubinskoj analizi risr~ agencije „Mekiken i Yo-

„Survajver od poslani~ke plate“, „Skup{tinska {atra“, „Koalicioni parovi“, „Stra na~ ka pi ra mi da“, „[efov dvor“... itd itd. U ovom segmentu, dodu{e, postoji blaga mogu}nost odre|enog nastavka na{e saradwe, ali iskqu~ivo ukoliko se radi o televizijskom dodatku va{e cewene ku}e. ^etvrti razlog mog odustajawa od zajedni~ke saradwe je de-

Po dubinskoj analizi risr~ agencije „Mekiken i Yogurt“, ura|enoj na reprezentativnom uzorku i za potrebe Stranke, do{lo se do zakqu~ka da na{oj javnosti nedostaju nova lica na televizijskim medijima gurt“, ura|enoj na reprezentativ nom uzor ku i za po tre be Stranke, do{lo se do zakqu~ka da na{oj javnosti nedostaju nova lica na elektronskim televizijskim medijima, tako da sam nakon skidawa kamenca i parcijalne zubne protetike, potpuno spreman da preuzmem na svoja stamena ple}a zahtevne zadatke pro mo ci je ci qe va Stran ke i premudrog vo|stva na{eg [efa kroz od re |e ne te le vi zij ske formate bliske konceptu ve} po sto je }ih ri ja li ti {o u vo va

limi~no privatne prirode, po{to mi je ve} nekoliko najbli`ih saradnika, prepoznaju}i se u mo jim dnev ni~ ko-ana li znim notiranim zabele{kama, uskratilo bezuslovnu odanost i vernost bez koje, pove}anim obimom poslova u prestonici, fizi~ki i radno udaqen od vlastite varo{i, neminovno dolazim u opasnost slabqewa pozicija u strana~koj i bira~koj bazi. Ja, ina~e poznat kao lokalpatrijota, ne mogu dozvoliti sebi ovaj luksuz, jer je na{a stvarnost

krajwe bremenita problemima pa je nakon moje blistave pobede mogu}nost izbijawa novih i bo`e sakloni vanrednih izbora – sasvim mogu}a. Peti razlog prekida mog, da re~em, daqeg ogla{avawa u va{im novinama je u vezi nekorekt no sti va {eg lek to ra (su mqam pot pu no na mer ne) ko ji uporno objavquje tekstove nako kako ih napi{em, pa u situaciji kad se nalazim pod poja~anim reflektorima javnosti lokalni i nacionalni medijski novinari, kao i moji du{mani iz politi~ke opozi ci je, tvr de da kori stim svoje, kao zemqa jake pozicije u Stranki, ne bi li se li~no i perso nal no sa mo pro mo vi sao, a brez pravog pokri}a oli~enog u svim visokim {kolama koje sam zavr{io u prethodnom mandatu. Toliko od mene, a ostajem vam dobar ukoliko zatrebam za bilo koju kombinaciju u smislu istinitog i pravovremenog informisawa na{e javnosti. Alek sa pl. Ade to vi}

Sa bor na pra vo slav na cr kva u Te mi {va ru

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : PRO LE ]

Le pa Bre na pre sto ni aj ve }i grad u Ba na tu, Te mi {var, naj zna ~aj ni ji je kul tur no-isto rij ski cen tar Sr ba u Ru mu ni ji i pri vred no-tr go va~ ki cen tar tog de la na {ih su se da. Ne gda {we se di {te Srp ske Voj vo di ne bi lo je zna no i kao „Ma li Be~„ s ob zi rom da je ve o ma du go bi lo pod Hab zburg {kom mo nar hi jom pa sta ri deo va ro {i svo jom ar hi tek tu rom i am bi jen tom pod se }a na car stvu ju {}u Vi je nu. Ovog pro le }a je u i{ ~e ki va wu – Le pe Bre ne! Jer, le gen dar na Fa hre ta je ov de bi la i osta la me ga zve zda. To se po ka za lo i pri li kom we nog ne dav nog bo rav ka, ka da je kon fe ren ci ju za {tam pu na ko joj je za 15. jun na ja vi la kon cert na ov da {wem grad skom sta di o nu, pre no si la dr àv na te le vi zi ja. I ne sa mo to, to kom bo rav ka je do bi la i tret man ko ji ima ju sa mo stra ni dr àv ni ci i svet ski se li bri ti ji ti pa An |e li ne @o li. Blin di ra ni auto mo bi li i po li cij ska prat wa do ~e ka li su Bre nu na gra ni ci, in te re so va we me di ja iz ce le Ru mu ni je bi lo je iz u zet no, a is pred Ho te la „Ti mi so a ra” skan di ra wem ju je do ~e ka lo ne ko li ko sto ti na fa no va. Spek ta ku lar ni kon cert na pre pu nom sta di o nu ko ji je pri re di la sa da ve} dav ne 1984. pred oko 60.000 po se ti la ca, upam }en je za sva vre me na. Srp ska di ja spo ra, wi ho ve kom {i je Ru mu ni i pri pad ni ci dru gih na ci o nal no sti Bre nu sma tra ju ve li kom zve zdom, ~i ji sjaj u Te mi {va ru ni je utih nuo ni po sle 28 go di na. Uosta lom, to po tvr |u je i ~i we ni ca da je in te re so va we za wen na stup mno go ve }e ne go za ~u ve ne svet ske iz vo |a ~e. Jo{ uvek se Bre na ov de do ì vqa va kao istin ski am ba sa dor pe sme, za ba ve i do brog ras po lo è wa, ~i je se pe sme jo{ pe vu {e. – Svi iz mo je ge ne ra ci je pam te taj kon cert, ka da je sta dion u Te mi {va ru bio kr cat – pri se }a se Ar ka di je Or do di iz @om bo qa. – Ne ve ro vat no smo do ì vqa va li we ne pe sme. U vre me re vo lu ci je 1989. ka da je svrg nut ko mu ni sti~ ki dik ta tor â u {e sku, ta mu zi ka i Bre ni ne pe sme bi le su re vo lu ci o nar ne. Bre na je bi la le pa i mla da, svi smo je obo à va li. I sa da je vo le qu di iz te mo je ge ne ra ci je od

Le pa Bre na {e

go di na dr `e M {ao iz Be o gra d ov da {wa Ru mun – Oba ve zno i onaj od pre 28 van. Ve ru jem da Od mah po sle B Ukra den – odu { ra |or |a”, ko ja me tom jer po red la ca iz Sr bi je n iz Ita li je, Aus evrop skih ze ma q Zna no je da je zna me ni tih Sr b ~aj no do bio vo Pr vog srp skog u Te mi {va ra i E oti {ao za Ru si j Alek san dar Ka r si la sku sa kne ima we u bli zi umro 1885. go di

Me |u va `nim de sti na ci ja ma je i – „Ka ra |or |e”

pre tri de se tak go di na, ali mla |i ipak to li ko ne zna ju za Le pu Bre nu, slu {a ju dru gu mu zi ku. Za to po ma lo i sum wam da se mo `e po no vi ti spek takl iz 1984. go di ne. Ali, vi de }e mo... Re sto ran „Ka ra |or |e” u Uli ci Ge or ge La za ra, ko ji se na la zi u bli zi ni Vla di ~an skog dvo ra Te mi {var ske epar hi je i Sa bor ne pra vo slav ne cr kve, od pre {est

bra }e Ja ni} iz ni la, ko ji je u t pqih sli ka ra. – Sta ra cr kva gra |e na no va bi ova je po dig nu ta Te mi {va ru bi l gra di li ta ko da du – pri ~a mi

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

U In|iji povodom majske ki{e

Dr vo red u in |ij skoj pe {a~ koj zo ni

Fo to: S. [u {we vi}

jum to tal nog po zo ri {ta, lo kal na sce na ko ja se – hte li to ili ne hte li – ne mo è iz be }i ka da ~o vek po |e “u grad”. Oko mi za pi we za ne ke sli ke. Pred smi raj da na i pred po vra tak za No vi Sad: sun ce. Eks plo zi ja sve tlo sti i ki se o ni ka! Pe {a~ ka zo na oì vqa va i hva ta uobi ~a je ni ri tam. Ber be rin Ste van Po spi {il iz la zi na uli cu i pot pa qu je ci ga re tu. Ko tr qa ju se bi ci kli sti be ha ton skom pi stom. Do vi ku ju se tr gov ci. Jed no èn sko ot pri li ke dva de se to go di {we de te u be loj jak ni, pan ta lo na ma i pa ti ka ma, se di pre kr {te ne no ge na klu pi pod li po vom kro {wom i gle da u ot {kri nu tu tvr do i sta rin ski skoc ka nu “Po li ti ki nu” kwi gu ze le nih ko ri ca s }e la vom sta ra~ kom gla vom u ja ja sta om kru gu s li cem ura slim u la vqu tol sto jev sku bra du (~i ta Tol sto ja?), da bih tek sa da, ak ti vi ra ju }i op ci ju uve }a wa na svom per so nal nom kom pi ju te ru, pro ~i tao na ko ri ca ma i ime pi sca: Mi lo van Gli {i}. Dva de ~a ka u do ko li ci vr te se oko stu ba kan de la bra s tri sak si je s cr ve nim mu {ka tla ma.... Si ja sun ce, {qa {ti sve tlost. Cvr ku }u pti ce. Mo kro i ka pqa vo, sve tlo i mi ri {qa vo li sto pad no ze le ni lo ge o me trij skog “sak sij skog” dr vo re da opra nog i oì vqe nog {e ta li {ta na po te su od “Gran da” do sta kle ne fa sa de Kul tur nog cen tra na }o {ku – dr ve ni stroj ko jeg sam, na dam se, pro sla vio u svom pro {lo ne deq nom pri lo gu spe ci jal no iz ma log mo zga – ovo, da kle, mla do i, ako sam do bro za pa zio, pre te `no li po vo li {}e s ote à lim gro zda stim be lim cva sti ma pred ve li ko p~e li we cve ta we, o{i nu to di ja mant skim sun cem, eks plo zi jom hran qi ve sve tlo sti pred smi raj, za pah nu to hi per ba ri~ nom sve ì nom kao de zo do ran som, sa da je ot pu sti lo mi ri {qa ve hlo ro fil ne so ko ve, ta ko da je osun ~a na i za ca kqe na pe {a~ ka zo na, sni mqe na iz me |u dve ze le ne ki {e, sva pu na se be u ne koj sve ~a noj sce no gra fi ji i at mos fe ri... Pi ta me re dak cij ski ko le ga ko jim po vo dom sam opet bio u In |i ji? Od go vo rih: po vo dom maj ske ki {e. n @eq ko Mar ko vi}

l Бик Који Не Седи у Аугијевој штали обилази стоку. l Кад сви говоре једно те исто, свако мисли друкчије.

l Први међу једнакима је други. Други – први.

NAOPA^KE

Dra gan No vi ~i}. – U Te mi {va ru po sto je jo{ dve srp ske cr kve - u Ru mu ni ji ih je ukup no 54, uz pet ma na sti ra. Po pre da wu, ma na sti re Baj za{ i Zla ti ca osno vao je Sve ti Sa va, dok su sred we ve kov ni ma na sti ri Sve ti \u ra| i Bez din zna ~aj ni po to me {to su iz re do va wi ho vog mo na {tva bi ra ni mno gi epi sko pi i pa tri jar si. Svi na {i hra mo vi su ì vi, ~ak i oni ko ji ne ma ju sve {te ni ke, jer slu `bu dr è sve {te ni ci iz naj bli ìh me sta. Ov de, ina ~e, ne ma ne kr {te nih Sr ba i svi se ven ~a va ju u cr kvi. U Te mi {va ru ì vi oko osam hi qa da Sr ba, u Ru mu ni ji oko 22 hi qa de, ve ro vat no i ne {to vi {e, jer se mno gi u me {o vi tim bra ko vi ma ne iz j a {wa va j u kao Sr bi, pa asi mi la ci ja ~i ni svo je. Uz to, ve} du go trag osta vqa mi gra ci ja mla dih. Na ~e lu Te mi {var ske epar hi je SPC u svoj stvu ad mi ni stra to ra je epi skop bu dim ski Lu ki jan. U Te mi {va ru je se di {te Sa ve za Sr ba u Ru mu ni ji, sr ce obra zov nog, kwi èv nog i kul tur nog ì vo ta srp ske di ja spo re, gde se iz da je i ne deq nik na srp skom „Na {a re~„, ko ji je na sta vqa~ dva ve ka bo ga te tra di ci je srp ske {tam pe na pro sto ru da na {we Ru mu ni je. Na Uni ver zi te ti ma u Te mi {va ru i Bu ku re {tu po sto je dve ka te dre za srp ski je zik i kwi èv nost, u Te mi {va ru ra di Srp ska gim na zi ja „Do si tej Ob ra do vi}„, a u osta lim me sti ma je 11 ~e tvo ro go di {wih osnov nih {ko la i dve osmo go di {we. Pro le }e ~i ni svo je pa je Te mi {var pun ze le ni la, tr go vi i bal ko ni oki }e ni su cve }em, a gde god da se kre ne, uo~ qi vo je pre pli ta we gra |e vi na ra znih ar hi tek ton skih sti lo va: se ce si je, ba ro ka, re ne san se, eklek ti ke, ostva re wa no vi jeg do ba. Sa Tr ga uje di we wa br zo se sti è pre ko Tr ga slo bo de do Tr ga po be de, ko ji se pro te è od zda wa Ope re i na ci o nal nog te a tra sve do Ba nat ske mi tro po li je ru mun ske pra vo slav ne cr kve sa gra |e ne 1946. Sa bal ko na te mi {var ske ope re go vo ri li su re v o l u c i o n a r i pro t iv ko m u n i s ti~ k og re ì ma 1989. go di ne, a na tr gu se {e pu re ja ta go lu bo va i - Le pa Bre na s ve li kog pa noa. Kip vu ~i ce ko ja do ji Ro mu la i Re ma po klon je gra da Ri ma iz 1926. go di ne, a po pa kle noj vru }i ni pre osam da na pra vo osve ` e w e bio je pre d ah kraj pre l e p e fon ta ne. n Mi lo rad Mi tro vi}

l Да су избори лутрија, извукли бисмо се.

Fo to: M. Mi tro vi}

IlijaMarkovi}

e pu ri se na te mi {var skom Tr gu po be de

stra ni ce, s vre me na na vre me, okre }e tre }i ~o vek u ni {ta ma we ele gant nim bor do ma ji ci i far mer ka ma, re kao bih do ma }in, In |i jac, “me di ja tor” ovog ka fan skog (po lov nog) sa stan ka uz ka fu i mi ne ral nu vo du. Du bo ko u }o {ku: qup ka, buc ma sta cu ra, pre div nih tre pa vi ca, s e{ar pom oko vra ta, kuc ka po ru ku na xep nom te le fo nu. I kon zu mi ra `va ka }u gu mu. Si pi ki {a. Ka fe ni {e mo s mut nim po gle dom na pra zne let we ba {te, sto li ce na slo ni ma nag nu te na sto lo ve (s pe pe qa ra ma pu nim vo de), sku pqe ne ili obo re ne sun co bra ne. Fli su je maj sko ne bo. Drh tu re po ki sle pe to ni je u àr di we ra ma kao qu bi ~a sti lep ti ri. Pro mi ~u cr ve ni, pla vi, ù ti ki ne ski ki {o bra ni. Pred wi, uli~ ni front i glav ni ulaz sa step ni {tem grad ske ka fa ne, dva isto vet na kri la po sta vqe na na dva ni voa (vi {i i ni ì) s ke ra mi~ kim po dom u te ra ko ta i sve tlo si voj kom bi na ci ji koc ka stih plo ~a i sa sve tlo ze le nim unu tra {wim stu bo vi ma no sa ~i ma, opre mqen okru glim dr ve nim bra on skim sto lo vi ma s dr ve nim sto li ca ma ta pa ci ra nim bra on skim ja stu ~i }i ma i s du bo kim cr nim fo te qa ma: sa vr {e no me sto za po sma tra we ki {e. In |ij ski “kor zo” je, u stva ri, su vo i ad mi ni stra tiv no sro ~e no, po slov no-tr go va~ ko-ugo sti teq ski po gon ugled ne i am bi ci o zne srem ske va ro {i, we go va glav na ì la, ili je bar ta ko za mi {qe na ova u sva kom po gle du di na mi~ na pro me na da s (po ten ci jal no) vi so kim estet skim i inim ka pa ci te ti ma. Pa ra lel ni, pre ci zni stro je vi sta rih pri zem nih gra |an skih ku }a s aj nfor ti ma i ki bic fen ste ri ma u kro {wa ma dr vo re da, ku }e s isto ri jom sa zi da ne po te re zi jan skom {a blo nu i u ne ma~ kom ru ko pi su kla si~ ne pa non ske ar hi tek tu re s kra ja XIX i po ~et kom XX ve ka, iz raz su ne ka da {we eko nom ske i kul tu ro lo {ke su per i or no sti sta rog (ki }e nog, ve se log) Sre ma. Me |u tim, ka ko bi va u tim ma lim unu tra {wim gra do vi ma kon ti ne ta Sre ma (po put [i da i Ru me), in |ij sko fa mo zno {e ta li {te u Voj vo de Ste pe je i spe ci fi~ ni po di -

l Ту је ружу драги калемио на шљиву и добио шипак.

a (opet) osvaja icu Banata

a na ~i jim te me qi ma je sa i la je s jed nim tor wem, a a sa dva, jer su Sr bi ta da u li ve o ma bo ga ti, pa su je sa a bu de naj vi {e zda we u gra po jac u Sa bor noj cr kvi

n |i ja, glav no ras kr {}e. Ka pqe za mu }e no, ni sko i te {ko vi me obla ka pu nih vo de. Plo~ nik tr ga i pe {a~ ke zo ne slu zi i pre si ja va se is pod ki ne skih ki {o bra na. Od o zgo s Pla ni ne po ja ~a va se hlad ni je va zdu {no stru ja we kao na gla pro ma ja. Bi }e pqu ska. Cen tral no in |ij sko ras kr {}e s cr nim bron za nim ~o ve kom isto ri je u run de la ma sit nog cve }a; trg s uvek hi pe rak tiv nim sa o bra }a jem na sta rom i, sve do sko ro, raz va qe nom be ton skom pu tu No vi Sad–Be o grad; ob no vqe na kr sto li ka pe tqa – uosta lom kao i ceo taj re kon stru i sa ni tran zit ni bu le var – na bu xe na svom mo gu }om i ne mo gu }om sa o bra }aj nom sig na li za ci jom, s jed nim “od se ~e nim” kra kom kr sta, uli com Voj vo de Ste pe (in |ij ska ver zi ja uli ce Kne za Mi haj la), pe {a~ kom uli com ko ja na tom sa o bra }aj nom à ri {tu za po ~i we s ho te lom “Grand”, odvo je na od ras kr sni ce i li me nih ì vo ti wa {pa li rom be ton skih ù tih àr di we ra na lik na krof ne. Zvr qi te le fon iz ku ti je oka ~e ne na zi du! Pri la zi tak si sta ko ji je na re du. Po slov na zgra da s lo ka li ma i ka fa nom ~e lo ras kr {}a raz ba ca na na dve uli ce (sli~ na zgra di Tr `nog cen tra u Sur ~i nu), po re klom iz de ve de se tih, ako me stil ne va ra, kom pli ko va na i svim i sva ~im – na ro ~i to pred iz bor nom i re klam nom pro pa gan dom – oki }e na i oma lo va è na gra |e vi na na }o {ku, na su prot “Gran da”, s ver ti kal nim fron tom za tam we nih sta kle nih plo ~a i tro u gla stim iz ra sli na ma kao ski ci ra nim man sar da ma na kro vu i na fa sa da ma. Cr ni, ele gant ni obe lisk u sre di {tu “ka pi je” na sa mom po ~et ku pe {a~ ke zo ne u uli ci Voj vo de Ste pe, mo der no di zaj ni ra na ku ti ja jav nog di gi tal nog ~a sov ni ka i ter mo me tar s koc ka stom gla vom na naj vi {oj plat for mi stu ba – vre me 12.55 ~a so va, 13 Cel zi ju so vih ste pe ni – po sled we je ~e ga se se }am pre ne go {to smo se niz bre ù qak spu sti li s ras kr {}a i po li ve ni ve trom i iz re {e ta ni vo de nim zr ni ma ba nu li pod trem Ku }e Voj no vi }a, gde smo se ina ~e i za pu ti li, s ki {om ili bez ki {e, ko li ko da se ja vi mo da ma ma ku sto su Sa wi Saj fert, isto ri ~ar ki umet no sti, i pri prav ni ci Je le ni Ven, isto ri ~ar ki, u~e sni ca ma jed ne od mo jih re por ta à iz te ku }e in |ij ske se ri je. Pro va la obla ka, sna àn maj ski pqu sak, od je da red za vi tlan kao bi~ i, sve u sve mu, dra ma ti zo van va zdu {nim uda rom ko ji je gru nuo u in |ij sko dvo ri {te od o zgo sa fru {ko gor skih okra ja ka {i ro kim za o bqe nim pro fi lom po to ka (re kli su mi lo kal ni me te o ro lo zi), usled ~e ga su da {~a ne {a lu ka tre zvu~ no ne ko li ko pu ta tre snu le o ko stur pro zo ra, za te kao me je u spo men-so bi Ku }e Voj no vi }a za ma siv nim sto lom eks po na tom iz kor pu sa po ro di~ ne za o stav {ti ne za du `bi na ra \or |a Voj no vi }a, kao da sam znao – ali za to se vaq da ve} po bri nuo An |eo re por ta è – da }e se pod pla fon Voj no vi }e ve za du `bi ne sklo ni ti sa uli ce od da `da go spo din Ni ko la Ko {e vi}, pen zi o ni sa ni pro fe sor li kov nog u ov da {woj gim na zi ji, va jar i bri li jant ni cr ta~, sin dal ma tin ske Bu ko vi ce, pro fe sor Sa win i Je le nin, ~i ju pri ~u, za po ~e tu ov de i na sta vqe nu pred ve ~e u we go vom ate qeu u Ste va na Sin |e li }a, na ja vqu jem ko li ko ve} za na stu pa ju }u ne de qu. Ku }a Voj no vi }a, neo kla si ci sti~ ka austro u gar ska go spo |a s kra ja XIX ve ka – mu zej ska ku }a o ko joj sam ve} pri ~ao, za to da se po na vqam – iz mak nu ta je ne ko li ko de se ti na me ta ra ni è od sr ca ras kr {}a i po ~et ka {e ta li {ta u Voj vo de Ste pe, za se ~e na u bre gu pod sta rim kro {wa ma po red kra ka pu ta za Qu ko vo i Ru mu. Pro fe sor me hva ta pod ru ku i pri la zi mo pro zo ru u ko jeg kao lu da uda ra gu sta ve tro vi ta ki {a. Tan dr ~u {a lu ka tre. “Je ste li ~i ta li Uspo me ne \or |a Voj no vi }a?” pi ta me pro fe sor Ko {e vi} i na sta vqa: “Od li~ na kwi ga! \or |e opi su je ka ko je gle dao, evo, mo `da ba{ kroz ovaj pro zor, ko lo nu ma |ar ske voj ske...” Ka fa na ho te la “Grand”. Si no} na ja vqe no za hla |e we i ki {a, te~ nost mla kog sa dr à ja ko ja da nas (uto rak), po sle opi sa ne pro va le obla ka, si pi, tan dr ~e i pre si ja va se na plo~ ni ku in |ij skog {e ta li {ta – be ha ton ski te pih ~ist i beo kao da ga hi gi je ni ~a ri tre ti ra ju usi si va ~em, de ter xen tom i pin ce ta ma! – ki {a, pre ma to me, po sma tra na iz udob nog i pre gled nog ugla pre ko pe nu {a vog eks tra ta ka fe kroz sta kle ni zid pu {a~ ke zo ne ka fa ne u pri ze mqu ho te la “Grand” na }o {ku ras kr {}a (ti pi~ na grad ska ka fa na osmi {qe na u mo der nom aran `ma nu i sve tlom pro fi lu za tzv. ozbiq nu kli jan te lu, po slov ne, pri stoj ne qu de), i sko ro ceo taj ki {no-si vi uto rak (a kao da je po ne de qak!) po tro {en u za mu }e noj op ti ci “lo {e” me te o ro lo gi je – dan ko jeg }e u ve ~er wim mo men ti ma raz bi stri ti na glo i krat ko traj no sun ce – omo gu }i li su mi da In |i ju pre po znam i na ova kav mu tan na ~in, pod ova kvim mo krim okol no sti ma, ka da se ubr za no sr ce ma log gra da pri mi ri i za vu ~e pod na stre {ni ce, ka da ~u ve no {e ta li {te sko ro osta ne bez {e ta ~a, i ka da ka fa ne (ka fei, bi fei) do bi ju ne ku na ro ~i tu go to vo fa mi li jar nu pri snost i ì vost, ili, pak, za pad nu u ne ko (me |u)sta we apa ti~ no-de pre siv ne umrt vqe no sti i mr zo vo qe. Po sma tram kom {i luk za sto lo vi ma. Dve le pe fi ne da me u naj bo qim go di na ma }a ska ju po red unu tru {wih vra ta za okru glim sto lom pre ko pu ta na {eg sto la (po red po sto qa sa {tam pom, a me |u pri sut nim no vi na ma je i “Dnev nik”), krup na iz ra zi ta crn ka s ka pu }i nom me |u {a ka ma, po vre me no gric ka cev ~i cu, dru ga ri |o ko sa znat no sit ni ja go {}a s let wim na o ~a ri ma za bo de nim u ku {tra vu ko su, pak, sko ro sve vre me nag nu ta i is kri vqe na iz nad {o qi ce s tan kom èn skom ci ga re tom ko ju pu} ka kao de te ka da du va wem pro iz vo di me hu re sa pu ni ce. U po lu tam noj du bi ni ka fa ne, sto bli zu {an ka, sim pa ti~ ni de beq ko cr ve nog li ca – o~i gled no je dan od onih te meq nih ka fan skih ~i ta ~a no vi na! – du bo ko spu {te ne gla ve, uvu ~e ne u br do vi ta ra me na, i s obe po dlak ti ce po lo è ne na plo ~i sto la, sko ro ne tre mi ce i bez vi dqi vi jih po kre ta, ~i ta vu ka fan sku ve~ nost sri ~e sa dr àj jed ne stra ne, za gle dan u pa pir na tu stvar nost ra {i re nu pred so bom. [ta ~i ta? Sport ski „@ur nal”. Gost s bra dom u dru {tvu dve da me, re kao bih svo tro je lo kal ni umet ni ci, pri ~a ju uz ka fu u }o {ku po red pro zo ra. Tri mla |a po slov na ~o ve ka, od ko jih dva ele gant no uni for mi sa na u ode li ma, re kao bih go sti ho te la i, su de }i po ak cen tu i ne kim zna ci ma, re kao bih Ni {li je, nag nu ti su iz nad fa sci kle ~i je

]E U TE MI [VA RU, ZNA NOM I KAO „MA LI BE^”

Mi lan Ga lo vi} ko ji je do da i su pru ga mu Kor ne li ja, n ka. idem na Bre nin kon cert, a go di na ostao je ne za bo ra a }e i sa da bi ti iz u zet no. Bre ne sti è nam i Ne da {e vqe na je ga zda ri ca „Ka je, ina ~e, za do voq na pro d ov da {wih qu di i po se ti na vra }a ju, ka è, i gur ma ni stri je, Ma |ar ske i dru gih qa. e Te mi {var bio ste ci {te ba, pa re sto ran ni je slu o `do vo ime. Po sle slo ma ustan ka 1814. go di ne pre ko Er de qa vo`d Ka ra |or |e je ju. A Ka ra |or |ev sin, knez ra |or |e vi}, po vu kao se po e èv skog tro na na svo je i ni Te mi {va ra, gde je i i ne, da bi ga sa hra ni li u Be ~u. Zda we Vla di ~an skog dvo r a Te m i {var s ke epar h i j e SPC ob n a v qa se na Tr gu uje di we wa po p lo ~ a n og ma k a da mom. Tu su i zda wa Ri mo ka to li~ ke cr kve i Bi sku pi je, gra | e n a iz m e | u 1736. i 1774. go di ne, pa ba rok na pa la ta ne gda {weg se di {ta Srp ske Voj vo di ne, a u Sa bor noj srp skoj pra vo slav noj cr kvi, sa gra |e noj 1748. go di ne na te me qi ma pret hod nog hra ma, na l a z e se vred n i iko n o s tas, de l o Ara da i Kon stan ti na Da o do ba bio je dan od naj sku -

nedeqa27.maj2012.

c m y

a è da je jed na od oso be no sti ovo go di {weg Ste ri ji nog po zor ja iz o sta nak ni za emi nent nih auto ra pre te `no sta ri je ge ne ra ci je. Na dru goj stra ni, auto ri mla |e ili sred we mla de ge ne ra ci je ura di li su pred sta ve u du hu no vih este ti ka, umet ni~ ki za i mqi vih i sa do brim re zul ta ti ma. “Okva li fi ko va ti ovu se lek ci ju kao ne u o bi ~a je nu i neo ~e ki va nu i je ste i ni je ta~ no. Ta~ no je da ne ma ne kih pre sti `nih ime na, ali ako vr hun ska ime na to kom se zo ne ne na pra ve pred sta ve vi so kih estet skih do me ta, za {to bi nu `no mo ra la da bu du se lek ci ji? Za se lek to ra je vi {e ne go pri rod no da po seg ne za onim {to je ima lo do bar umet ni~ ki re zul tat”, go vo ri Kse ni ja Ra du lo vi}, se lek tor ka Ste ri ji nog po zor ja i na sta vqa: “Ni jed nog tre nut ka ni sam tvr di la da su one sa vr {e ne, ali je su na sta vqa we ve} za po ~e tih po e ti ka, scen skih ru ko pi sa i za pa è nih do me ta, uosta lom, ve} po tvr |e nih auto ra. Ne ta~ no je da sam da la pred nost mla |i ma, pro sek go di na re di te qa je 40. Dru go je {to na {a sre di na na je dan ras te gqiv, re la ti vi zu ju }i na ~in do ì vqa va po jam mla do sti i sta ro sti. Du bo ko se pro ti vim bi nar nim po de la ma, a ce lo srp sko dru {tvo je ta ko po de qe no. Pro ti vim se i kul tu ri la po ta, da ne ko tre ba da se sklo ni da bi ti do {ao na we go vo me sto, to ni je u du hu ci vi li zo va nih dru {tva”, ka zu je nam sa go vor ni ca ko joj je sva ki mlad ~o vek ko ji stu di ra, ili ra di – vr sta he ro ja. – Na sce ni ima mo ta ko zva ne mla de ak ti vi ste i par tij ske pod mlat ke, ko ji su ~e sto klo ni ra ne ver zi je par tij skih eli ta. U Sr bi ji ne ma po kre tqi vo sti i di na mi~ kog od no sa iz me |u ge ne ra ci ja, i ~e sto pri pad ni ci jed ne ge ne ra ci je u svo je re do ve pri hva ta ju mla |e ako su do voq no lo jal ni. Ali, u na ~e lu, pri pad nost jed noj ge ne ra ci ji sa mo je ~i we ni ca li {e na bi lo ka kve vred no sne od red be. Pri stoj no dru {tvo je ono u ko jem ima me sta za sva kog ko vre di, bez ob zi ra ko li ko go di na ima. l Dru {tvom vla da ne ga tiv na se lek ci ja?

INTERVJU NEDEQE

dnevnik

KSE NI JA RA DU LO VI], SE LEK TOR KA STE RI JI NOG PO ZOR JA

Strah parali{e i iskrivquje svest – U ve li kom de lu. O to me sve do ~i i to da kad ne ko ne {to po stig ne na pri sto jan, ~e stit na ~in, a ne me ri fe tlu ci ma i par tij skim ve za ma, qu di su sklo ni da se pre ma to me od no se skep ti~ no i po do zri vo. U ne ve ri ci. lKa ko se bo ri ti pro tiv par to kra ti je? – Ve o ma te {ko pi ta we. Ta bor ba mo ra bi ti kon ti nu i ra na i ni je ni ma lo la ka. Du go ro~ no se for mi ra kli ma u ko joj po sto ji gra |an ska kul tu ra i slo bo dan gra |a nin. Ne po kor ni, ne go onaj ko ji ima pra vo na agru men to van stav. De {a va se da is pli va ju ne za vi sni pro fe si o- nal ci i da do bi ju mo gu} not da vo de pro jek te i usta no ve, ali bo jim se da su to pre iz u ze ci ne go pra vi la. lSlu ~aj Ugri ~i}? – U vre me pr ve post pe to ok to bar ske Vla de ime no va ni smo Sre ten Ugri ~i}, Ivan Ta so vac , Bra ni sla va An |el ko vi} Di mi tri je vi} i ja, sa da ve} mo è da se ka è - jed na uspe {na ge ne ra ci ja me na xe ra u kul tu ri. Bi lo je 18 stra na ka DOS-a, i ni jed na od wih ni je me pi ta la da li sam u ne koj par ti ji, a ni sam. Ta da je bi la ta kva kli ma u dru {tvu, u po je di nim obla sti ma ne {to se mo glo ura di ti mi mo par tij ske pri pad no sti. Slu ~aj Ugri ~i} je iz u zet no slo èn, bo jim se da je go to vo sva ka ka ri ka u tom lan cu bi la gre {ka. î tav niz po gre {nih ko ra ka ko ji je, naj zad, re zul ti rao sme nom. Od to ga ni ko me ne }e bi ti bo qe.

lDa li taj do ga |aj po tvr dio sum wu u po vra tak u de ve de se te? – Skep ti ci ma mo è da de lu je ta ko, a me ne ne {to dru go vi {e bri ne: re ak ci je qu di iz kul tu re u od no su na pro ble me u stvar no sti. Ve }i na je apa ti~ na, be ne vo lent no pre la zi pre ko sve ga. Ne znam {ta tre ba da se de si da se iz ne na di mo? Da ~u je te da je ne ko pot pu no ne ve ro va tan ime no van za bu du }eg mi ni stra kul tu re, dva-tri da na bi qu di gun |a li, a ~e tvr tog bi se stvo rio red is pred we go vog ka bi ne ta. Qu di bi se ras pi ti va li ko mu je bli zak, da bi se umu va li u ne ke pa re ili pro je kat, da bi se pre po ru ~i li. îst Nu {i}, po me ren ka àn ru tra gi ko me di je. lZa {to }u ti mo? – Iz vi {e raz lo ga. Apa ti ja do mi ni ra iz stra ha za eg zi sten -

ci ju, po lo àj, ka ri je ru. Kad qu de tre ti ra te kao gra |a ne upla {e ne za eg zi sten ci ju, to du go ro~ no ni je do bro po dru {tvo, ali ni po po li ti~ ku eli tu. @e lim da ve ru jem da me |u ima wih ko ji to zna ju. lA mla di, i oni }ut ke tr pe? – Za ni mqi vo je da se stu den ti bu ne uglav nom zbog {ko la ri na i bo do va. Ne umem ta~ no da ob ja snim za {to je ta ko. Mo ja ge ne ra ci ja je ima la ja san ciq i ne pri ja te qa: mi smo mla dost pro ve li na uli ca ma, a ni su nam stra ni ni su zav ci ni vo de ni to po vi jer smo se bo ri li za pra vo na nor ma lan ì vot. I ne mi slim da nam iko zbog to ga i{ta du gu je, to je bio gra |an ski gest. lKa ko se te a tar sna la zi u kul tu ri za bo ra va? – Po sto je raz li ~i te vr ste te a tra. Onaj ko ji se bo ri pro tiv kul tu re za bo ra va i onaj za ba vqa~ ki, bez dru gih am bi ci ja, {to je isto le gi tim no. Te a tar je dru {tve ni fo rum, uz ap so lut nu svest qu di ko ji se ti me ba ve da je ciq na gru pa ko joj se obra }a ju sko ro na ni vou sta ti sti~ ke gre {ke u od no su na ukup no bi ra~ ko te lo. Mo der na teh no lo gi ja je do dat no pro me ni la po lo àj te a tra na dru {tve noj sce ni. Da nas je Xu li jan Asan` ve ro vat no “bez bed no sno” in te re sant ni ji od bi lo kog umet ni ka ko ji se obra }a ma loj gru pi qu di. lPo li ti~ ki an ga ò va no po zo ri {te da nas? – Vi {e ne go vo ri mo o po li ti~ kom po zo ri {tu u kla si~ nom zna ~e wu te sin tag me, ne go o {i rem, sve o bu hvat ni jem poj mu po li ti~ no sti u te a tru. Po sto je broj ni na ~i ni po mo }u ko jih se na sce ni mo è pro mi {qa ti stvar nost. Ta ko je u Evro pi, i Sr bi ja je uglav nom u to ku. Re gi o nal ne pred sta ve in ten ziv no pu tu ju iz

jed ne ma le ne dr `a vi ce u dru gu jer su te me i pro ble mi vr lo sli~ ni. lIvan La li} sma tra da Po zor je gu bi kon takt sa {i rom pu bli kom? – Naj ra di je od go va ram ma te ri jal nim ~i we ni ca ma: ka ra ta odav no ne ma, a Po zor je je vi {e ne go pri sut no u me di ji ma, pa ~ak ove go di ne i u onim po pu lar nim, ko ji ne ma ju kla si~ ne ru bri ke ku lu re. Op tu `be da je fe sti val eli ti sti~ ki su pot nuo neo sno va ne. To je umet ni~ ki fe sti val, a eli tan je sa mo u onoj me ri u ko joj se za sni va na po {to va wu vi so kih estet skih kri te ri ju ma.. Po zor je je na ma pi evrop skih fe sti va la za sno va nih upra vo na to me. Ono ni je smo tra, to su raz li ~i ti `an ro vi. l Re kli ste da je na{ pro blem “pod ra zu me va we, a ne pre i spi ti va we”? – Ne vi dim za {to bi se pod ra zu me va lo da od re |e no ime nu `no mo ra da bu de u se lek ci ji. To vaq da tre ba da za vi si od sa me pred sta ve, tu se ni {ta ne pod ra zu me va. Ne vi dim zbog ~e ga bi po seb -

stvar – pro me na kul tur nog obra sca u naj {i rem smi slu. Pro me na gra |an ske sve sti, men tal ne i men ta li tet ske ma tri ce. To je du go ro ~an pro ces u ko ji tre ba ula ga ti. Dok ne po~ ne pro me na kul tur nog obra sca - {to je pi ta we svih pi ta wa, ne mo è nam bi ti bit no bo qe. l Ima ju li ti qu di uop {te sen zi bi li tet da pre po zna ju mo ral nu pac ku? – Te {ko mi je o to me da go vo rim, jer ja taj svet ne po zna jem i mo gu sa mo da na ga |am da li je vlast ne ka vr sta nar ko ti ka ko ja pod ra zu me va otu |e we od re al no sti. To je pi ta we za wih: da li im du go ro~ no od go va ra da ì ve otu |e ni od ma log ~o ve ka... l Po zi ci ja stra ha u Sr bi ji da nas? – Strah za eg zi sten ci ju je du bo ko pri su tan i on ~e sto is kri vqu je svest, a mo è i da pa ra li {e. Tom vr stom stra ha ve li ki deo qu di se dr ì u per ma nent nom sta wu uce we no sti i to je ve o ma opa sno. Ve ru jem u po je din ca ko ji mo è ura di ti ne {to {to }e pre po zna ti dru gi, a to }e osme li ti tre }eg i ta ko }e se krug {i ri ti. Ka da je po sle 5. ok to bra Sr bi jan ka Tu raj li} vra }e na na fa kul tet, oda kle je ot pu {te na iz po li ti~ kih raz lo ga, pi ta li su je ka ko se ose }a me |u ko le ga ma ko ji su }u ta li dok je pro ga wa na. A pre ci zna Sr bi jan ka je re kla: “Nig de ne pi {e da svi qu di mo ra ju da bu du hra bri”. Da, i to je ta~ no. l Sti ~e{ li uti sak da je strah naj bo qe na pre do vao u tran zi ci ji? – Je ste. Mi bi smo u Evro pu, ali pod na {im uslo vi ma. Da ima mo pla te kao oni, a da ra di mo kao ra ni je. Ni ko ni je gra |a ni ma do voq no ja sno re kao da to ni je iz vo dqi vo.

Kse ni ja ~e ka po ziv Pret hod na go {}a “In ter vjua ne de qe”, ar he o lo {ki wa Du {an ka Ve se li nov, pi ta la je “na ne vi |e no” Kse ni ju Ra du lo vi} da li je ika da bi la u Be ge ~u i na Be ge~ koj ja mi? – Ni sam, ali bih ra do do {la ako me ne ko po zo ve. na hra brost bi la da se lek tor ka è “ne kad se de si da ve li ko ime ne re a li zu je od li~ nu pred sta vu”. To ni je ni {ta stra {no, i tom smi slu su me ~ak i one spo ko ji le po ru ke da je se lek ci ja hra bra. Kul tu ra je stal no pre i spi ti va we, ona ne po ~i va na du hu auto ri tar no sti, {to ni je isto {to i po {to va we auto ri te ta. l Mi smo auto ri tar no dru {tvo, mo è li te tar mi mo to ga? Mi slim da je to po ve za no, sve je od nos uza jam no sti. Sr bi ja iz gle da kao ma te ma ti~ ki ide a lan jed na ko kra ki tro u gao, kom bi na ci ja tri har mo ni~ ne po lu ge, jed na dru gu pro iz vo de i po dr à va ju: po li ti~ ka vlast, sve eli te i na rod. l Za to smo i za slu ì li ova kve po li ti ~a re? – Ta~ no. Ta ko je u sva koj dr à vi sve ta, bi lo, i bi }e. l Op {ti uti sak na kon iz bo ra? – Da mi je ne ko re kao pre 12 go di na da }e iden ti~ ne te me bi ti na dnev nom re du, re kla bih mu da ni je nor ma lan. Pro pu {te na je pri li ka da se ura di su {tin ska

l Ka ko raz bi ti tu ma tri cu? – To je pro ces uza jam no sti. Po je di nac bez si ste ma ne mo è sam, a si stem po ~i va na ni zu po je di na ca i mo ra ra ~u na ti na we go vu po dr {ku. l Da li je uop {te ume sno pri ~a ti o Bi qa ni Sr bqa no vi} i ko ka i nu? – [to se me ne ti ~e, ni je. I ne za vi sno od to ga, pi ta we do brog uku sa u Sr bi ji vi {e ni je na dnev nom re du. Ka da u prin ci pi jal nim ras pra va ma po~ ne te da se po zi va te na pi ta wa ele men tar nog uku sa i sti la, gle da ju vas kao pre va zi |e nu po ja vu iz 19. ve ka. Ka da u kul tu ri go vo ri te ka ko ne ki seg men ti funk ci o ni {u po prin ci pu uza jam ne mre è in te re sa, qu di vas po sma tra ju kao de pla si ra no i de mo di ra no bi }e. l Ta ko se ubi ja em pa ti ja, da li te to bo li? – Da, ve o ma. Sva ki dan sam u pre vi ra wu sa ma sa so bom – i pre ma se bi, i u od no su na okru è we u kom ì vim. Ogro man broj qu di je di no ho }e da ode. Ne ka da od ra ta, sa da zbog apa ti je i ne mo gu} no sti da se za po sle, osnu ju po ro di cu, ku pe stan... n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

O T V O R E N O 5 7 . s T E R i j i N O P O z O R j E : „O^EVI I OCI“ NA SLU@BENOM PUTU

Bo qe da no sim krat ku ko su red sta vom „Otac na slu `be nom pu tu“ Ab du la ha Si dra na, u re ì ji Oli ve ra Fr qi }a, prek si no} je otvo re no 57. Ste ri ji no po zor je, ko je ove go di ne no si slo gan „Na {i o~e vi“. Gde su oni i wi ho va pa tri jar hal na od go vor nost, tu su i wi hov usud, è ne, maj ke. Kao i „ve li ki brat“ – dr à va, dru {tvo, si stem vred no sti. A gde su u sve mu to me de ca? Re ì ra ju }i ret ko ko ri {}en, a do bro po znat dram ski tekst (ne film ski sce na rio Ab du la ha

Si dra na), uz po ko ju, sa vim do voq nu re mi ne scen ci ju na kult ni film – Ne Sta qi nu i Da po li ti~ koj mo }i kao zver skom me stu u ko jem ne ma i ne sme se re }i da ne ma me sta qu ba vi – Oli ver Fr qi} je de fi ni tiv no us peo, na iz gled ni ~im iza zva no, da ob no vi in te re so va we za de cu re vo lu ci je, maj ki ili ma }e ha, ka ko ko me i po ~e mu bu de su |e no. Fr qi} pri to me do vi tqi vo, sli~ no Si dra nu, od lu ~u je da su di na osno vu se }a wa, ne po la `u }i pra vo na ar gu men te, po go to vo ne

DANAs NA sTERijiNOm POzORju l 9.30 – 14. me|unarodni simpozijum pozori{nih kriti~ara i teatrologa, Kulturni centar Novog Sada l 11.00 – Okrugli sto o predstavi „Moj sin samo malo sporije hoda“, gorwi foaje scene „Pera Dobrinovi}“, Srpsko narodno pozori{te l 19.00 – predstava selekcije „Krugovi“: „Mrzim istinu!“, Teatar &TD Zagreb, Srpsko narodno pozori{te l 20.00 – predstava selekcije nacionalne drame i pozori{ta: „Radnici umiru pevaju}i“, Hartefakt fond i Bitef teatar Beograd, Srpsko narodno pozori{te l 22.00 – repriza predstave „Mrzim istinu!“

pr kos sve mu {to je pret ho di lo - pr qa va pred iz bor na kam pa wa, mu~ ni ka ko pr vi, ta ko i dru gi krug iz bo ra, dvo stru ko vi {e pa da vi na od maj skog pro se ka, kri za, re ce si ja, da qi pad di na ra, mo ra la i do brog uku sa- u pe tak je u Srp skom na rod nom po zo ri {tu sve ~a no otvo re no 57. Ste ri ji no po zor je. Iako sve vr lo skrom no i, vaq da, u skla du sa vre me nom u ko jem ì vi mo, fe sti val ske at mos fe re (i to one »no vo sad ske«, ko ja, iz me |u osta log, pod ra zu me va i do la zak u po sled wem tre nut ku) ni je maw ka lo. I ove je go di ne ta ko za me ne bi la po seb na vr sta uz bu |e wa po la ko se pri bli à va ti zgra di Srp skog na rod nog po zo ri {ta, a po tom se po zdra vqa ti i osme hi va ti dra gim »ste ri jan ci ma«, me |u ko ji ma su ma hom bi la do bro po zna ta li ca, ko ja go di na ma una zad na ovom svo je vr snom po zo ri {nom ma ra to nu ni su za be le ì la ni je dan neo prav da ni iz o sta nak. Iako, {to se me ne ti ~e, ne {to vi {e gla mu ra u sla vu te a- tra ne bi {ko di lo, ra du je ~i we ni ca da je, upr kos ne do stat ku cr ve nog te pi ha, mod nog {a re ni la – od vr tlo gla vih pot pe ti ca i ele gant nih tor bi ca, pre ko sve ~a nih to a le ta i fi nih ma te ri ja la, pa do spe ci jal no do te ra nih fri zu ra – bi lo vi {e ne go do voq no. Za to su u pr vom re du i ka ko se mo glo o~e ki va ti bi le za du è ne glu mi ce, no za ni mqi ve su kre a ci je pro {e ta le i go spo |e su pru ge po li ti ~a ra. One su se, za raz li ku od svo jih mu è va ko ji su i ovog pu ta pro {e -

isto rij ske. On in ter ve ni {e, skra }u je, do da je... Naj va `ni je, za ulo gu de ~a ka Sa ba hu di na (Di no), bi ra Vla sti mi ra \u zu Sto jiq ko vi }a. Zna ~ew ski ma we va `ni, i da qe iz vo |a~ ki su per i or ni su, uz re di teq ski ti pi zi ra ne bra vu re ostat ka broj nog an sam bla pred sta ve (plus or kestar u`i vo!), Otac Mah mut Bra ni sla va Tri fu no vi }a, „na slu `be nom pu tu“, u ho tel skim so ba ma i ke li ja ma IB, i ras tr za na maj ka Se na Ha ne Se li mo vi}. Ne mo gu }e je na bro ja ti ko li ko sve slo je va i odo sa ova dra ma gra di i nad gra |u je, opi sa ti spe ci fi~ ni je zik anar hi zma ko ji ni je ru {e we po sto je }eg, ne go vra }a we na iz vor no sta we qu di, za gle da nih u svoj po nor, svo ju sud bi nu. Od 1948. do da nas, Di no je sve dok vre me na u kom ni ko ni kog ni je vo leo, ni ko se ni ko me ni je ra do vao, sve i je dan gov na jeo i na gov no li ~io. Vre me na u koj mi ma se ve se lo `i ve lo, ro bo va lo, ali i umi ra lo, ipak, sa mo u nu `di. Po sled wa sce na ven ~a wa, sce na u ko joj ume sto u Se ni nim, pi {toq

opa li u Di ni nim ru ka ma, sim bo li~ na je kao i sve o ~e mu se pri ~a. Dr à va, to je zlo. Vlast, to je mo}. Mu`, to je vlast. Mo}, to je zlo. Za to Di no ne zna gde da se na |e sa Ma {ew kom. Za to mi ne zna mo gde }e se sa wi ma na }i na {a/tu |a de ca, da li }e po no vi ti za ve te ro di te qa. „Dnev nik“ je ve} pi sao o Fr qi }e voj „sta roj“ pred sta vi u Ate qeu 212. U woj se re di teq is pr va od re kao dram ske po tent no sti {ti va, da ju }i mu di na mi ku mu zi~ koscen skog zbi va wa. Mu zi ka je uvek naj pre ~i put do ne ~i jeg sr ca, du {e, ako se iz ra zi mo tra di ci o nal nim àr go nom. Ni je iz li {no ni pod se }a we na sko ri je me to de ra da u po zo ri {tu (Be la Pin ter, Jan La u ers, An dra{ Ur ban, Ni ko la Za vi {i}, To mi Ja ne ì~, An |el ka Ni ko li}, Bo ris Li je {e vi}), u ko jem son go vi go to vo isto vre me no, „em-ti-vi jev ski“, slu è kon tek stu a li za ci ji raz va li na dru {tve no-po li ti~ kog uzor ka ne zgod nog sve ta (na Bal ka nu uvek jed nog te istog), dis tan ci ra wu od tog „za kqu~ ka“ – oda va wa Ero su, ili ~ak

Scena iz predstave „Otac na slu`benom putu”

pro du bqi va wu me lo dram skog pa to sa, ose }a wa bo la. „Ni ka kav po re dak ni je ja ~i od po ret ka vla sti tih ose }a wa. Ne kad su ona spram se be, a ne kad spram sve ta. U toj uz bu dqi voj raz me ri, ba{ kao i u po zo ri {tu, ako

se stvar ude si do bro, sud bi na qu di-ju na ka bi va podjed na ko ve li ka, ko li ko i ni {tav na.“ U no voj pred sta vi Ate qea 212, „Zo ran \in |i}“, Fr qi} je po no vo na svom te re nu. n Igor Buri}

T R E N D R A P O R T : POZORIJANSKA ATMOSFERA, 57. PUT

Ma la cr na ha qi na, ro man ti ka i voj vo |an sko go sto prim stvo

Na terasi Treme ipak je falilo malo vi{e svetla

ta li do sad ne »uni for me«, za ko je, vaq da, ve ru ju da su pra vi iz bor za sva ku pri li ku, bo ga mi po tru di le.

Pa da, ka ko je to i red, vi di mo ko je sve bio. Za po ~e tak, se lek tor ka Kse ni ja Ra du lo vi}, ko ja je iz gle da la bo `an stve no u ma loj

cr noj ha qi ni. Tu je za tim i fri {ki ta ta, ovog pu ta pred sed nik `i ri ja, glu mac Bra ni slav Le ~i}, kao i uvek sjaj no ras po lo -

Foto: B. Lu~i}

`e ni po zo ri {ni kri ti ~ar Ivan Me de ni ca. Bi lo je le po vi de ti i eki pu iz Ate qea 212, pred vo |e nu uprav ni kom Ko ka nom Mla de no vi }em, ba{ kao i glum ca/ eks pr vog ~o ve ka Ju go sla ven skog dram skog Bran ka Cve ji }a. U kul tur ni krem vi |en te ve ~e ri na Po zor ju bez sva ke sum we spa da ju i kwi `ev nik La slo Ve gel, kao i ovo go di {wi la u re -

at Ni no ve na gra de Slobodan Ti {ma, a s ob zi rom da je u pi ta wu ve li ki po zo ri {ni fe sti val, po seb no ra du je ~i we ni ca da su glum ci iz Uj vi de ki Sin ha za i Po zo ri {ta mla dih i ovom pri li kom u ve li kom bro ju po dr `a li svo je ko le ge iz SNP-a. Le pa vest sva ka ko je i ve li ki broj akre di to va nih (ne gde oko 150) ka ko do ma }ih, ta ko i stra nih no vi na ra. Bo je po li ti ~a ra bra ni li su po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i in for mi sa we Mi lo rad \u ri}, za tim we gov ko le ga za du `en za na u ku i obra zo va we Dra go slav Pe tro vi} u prat wi su pru ge Sve tla ne Lu ki} Pe tro vi}, vi |en je i bra~ ni par Ko lar, Alek san dra i Ro bert, a pred sta vu Oli ve ra Fr qi }a „»Otac na slu `be nom pu tu”«, igra nu pr ve ve ~e ri i na kon po zdrav nih re ~i dram skog pi sca Ne boj {e Rom ~e vi }a, po gle da li su i Bo ris La bu do vi} i Go ran Mi haj lo vi} sa svo jim lep {im po lo vi na ma.

uvek za no snu Jo va nu Sti pi}, ovog pu ta u iza zov nom cvet nom mi ni }u, i we nu ko le gi ni cu So wu Da mja no vi}, ko ja je u ele gant noj ve ~er woj ha qi ni ima la za da tak da vo di sve ~a ni pro gram otva ra wa. Pri jat no iz ne na |e we bio je i biv {i od boj ka{ An dri ja Ge ri}, ko ji je na Po zor je do {ao u za ni mqi vim `u tim pan ta lo na ma i u prat wi su pru ge, »pre svu ~e ne« u vi zan tij sko pla vo. E, sad da vi di mo KO je fa lio? Oprav da no hr vat ski re di teq Oli ver Fr qi}, ko ji je zbog bo le sti bio spre ~en da nam se u pe tak pri dru `i u No vom Sa du, a neo prav da no ne ko od be o grad skog po li ti~ kog esta bli {men ta iz re so ra kul tu re, po put mi ni stra Pre dra ga Mar ko vi }a ili, re ci mo, Ne boj {e Bra di }a, ko jeg smo pret hod nih go di na ~e sto ima li pri li ke da vi di mo na Po zor ju. A [TA je, osim ne {to vi {e gla mu ra, ne do sta ja lo? Pre sve ga ne ka kvo (bi lo ka kvo) sve tlo na te ra si Tre me, a za tim i ma lo vi {e ~u ve nog voj vo |an skog go sto prim stva. Na i me, te {ko da vam mo gu opi sa ti ka ko sam se ose }a la ka da sam od glu ma ca iz Ate qea (te ve ~e ri su igra li pred sta vu) ~u la da ni su ni ru ~a li, a ka mo li ve ~e ra li,

Raduje ~iwenica da je modnog {arenila bilo u pristojnim koli~inama

I ove je godine bilo zanimqivo polako se pribli`avati zgradu SNP-a

Ni su osta li ne za pa `e ni ni do sa da {wa pot pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Gor da na ^o mi}, va zda po PS-u skoc ka ni LDP-ov ci Ne nad Pro ki} i Du {an Mi ji}, a po seb no atrak ti van bio je ta ze spoj po li ti ke i glu me, to jest, za qu bqe ni go lup ~i }i Jo va na Ba la {e vi} i Alek san dar Jo va no vi}. Kad smo kod atrak tiv no sti, ne mo gu a da ne po me nem

kao i da su im ko no ba ri na pla }i va li pi }e. Da ne gre {im du {u, u ne ko do ba no }i su se na »ro man ti kom« pre svu ~e noj Tre mi po ja vi li ova li sa po slu `e wem kao za de ~i ji ro |en dan (sen dvi ~i i ki fli ce), ali ja ne ka ko du bo ko ve ru jem da ovaj grad (u kom se bar ne kad do bro je lo) to mo `e i pu no bo qe... n Jasna Budimirovi}

nedeqa27.maj2012.

a da se dva de se tak voj vo |an skih pa o ra vra ti lo ne dav no sa stru~ nog pu te {e stvi ja po Evro pi, go to vo uglas, ne po gre {i vo uve re ni u ono {to su vi de li, po no vqa li su istu re ~e ni cu. Re ~i slo ve na~ kog ko le ge o~i to su im se ure za le du bo ko: “Imam 500 ju na di i od wih, ako go vo rim o sto ~ar stvu, ne mam go to vo ni ka kve vaj de, ali sam za to od pro da je bi o ga sa s far me za ra dio 500.000 evra.” Re ko {e ov da {wi pa o ri i da su im se, tek po sle po se te Ita li ji, da qi ne iz me |u na {ih i wi ho vih sta ja i wi va u~i ni le ne pre mo sti vim. Ne zbog to ga {to ne ume ju da na po qi ma pro iz ve du {to i Ita li ja ni. Na pro tiv, u to me su do bra no ja ~i od ita li jan skih se qa ka, ali su, raz o ~a ra no pri zna {e, ne ka ko tan ki ka da do |e do to ga da svoj pro iz vod pa met ni je is ko ri ste i na we mu do bro za ra de. Ita li ja ni su u tim ra bo ta ma vi spre ni ji: pro iz vo de }i hra nu pra ve i ener gi ju ko ja im pod gre va nov ~a ni ke. In ten ziv no, na pri mer, uz ga ja ju ku ku ruz ka ko bi na pu ni li po stro je wa u ko ji ma se pro iz vo di bi o gas, a “ze le nu ener gi ju” vu ku i iz staj wa ka, pa ra daj za... A sve uz zdu {nu po mo} dr à ve ko ja im da je sub ven ci je, ali i iz da {ne pod sti ca je EU. Me |u tim, dru ga stra na me da qe je da po qo pri vre da mo ra da osta ne zdra va i da slu ì pro iz vod wi hra ne – ba{ u Ita li ji ima si ja set pri me ra in du stri ja li za ci je agra ra, gde far me ri i ra ta ri po sta ju pu ki in du strij ski rad ni ci, a ze mqa sve ma we zdra va. Iz te per spek ti ve, mo `da je i do bro {to ka ska mo za evrop skim far me ri ma i {to, ne po na vqa ju }i wi ho ve gre {ke, mo è mo sa da usko ~i ti u naj no vi je tren do ve i zah te ve hu ma ne po qo pri vre de. A ovih da na ba{ na na {im wi va ma mo }i }e mo da vi di mo naj no vi je svet ske tren do ve u pra vqe wu i ko ri {}e wu ener gi je s wi va. Na i me, u Sr bo bra nu }e od 31. ma ja pa do 2. ju na bi ti iz lo è na opre ma i ma {i ne ko je su u ovoj bran {i ap so lut ni hit u sve tu. Pr vi put u Sr bi ji mo }i }e mo da vi di mo i mo bil nu ma {i nu za pe le ti ra we se na i sla me, ko ja }e ubu du }e bi ti na

c m y

dnevnik

S R B I J A I E V R O P S K A I S K U S T V A : SIL NA ENER GI JA PRO PA DA NA NA [IM WI VA MA

Sa mo „ze le na ra ~u ni ca” se qa ka spa sa va uslu zi na {oj po qo pri vre di, za tim ko tlo ve za sa go re va we pe le ta, to plot ne pum pe, so lar ne pa ne le ko ji ma mo `e da se pro iz vo di to plo ta ali i elek tri~ na ener gi ja... – Pre zen ta ci ja i de mon stra tiv na iz lo `ba u Sr bo bra nu je po -

ku {aj da ko mer ca li zu je mo po ten ci jal po qo pri vre de s dru gom ge ne ra ci jom pro iz vo da ko ji se mo gu ko ri sti ti u pro iz vod wi ener gi je, a da se znat no sma wi po ~et na in ve sti ci ja u pro iz vod no po stro je we. Po re gu la ti vi Evrop -

ni la na po qo pri vre du i pro ce - po li ti ke dr à ve. Ima mo za kon ske uni je od 2015. go di ne ne }e se, snu in du stri ju ko ja na sta je kao ko ji ni je sja jan, no ni je ni ne a- ili }e to znat no ma we, sub ven ci re zul tat po qo pri vred ne pro iz - trak ti van, ali zbog ne za in te re o ni sa ti pro iz vod wa bi o e ner gi je vod we. iz iz vo ra ko ji mo gu bi ti upo tre so va no sti u~e sni ka u ce lom lan bqe ni za hra nu. Znat no ja ~e }e se Ako “ze le nu ra ~u ni cu” u pot - cu no vo stvo re ne vred no sti ili, po ma ga ti pro iz vo di ko ji su na pu no sti po jed no sta vi mo i sve de - pro sto re ~e no, mo no po la elek sta li iz pro iz vo da ko ji se ne mo mo do “obi~ nih” pa o ra, onih s po - tro e ner get skog kom plek sa - ni su gu upo tre bi ti kao hra na – uka zu je ~et ka na {e pri ~e, mo gla bi iz - se ste kli uslo vi za in ve sti ra we u raz go vo ru za “Dnev nik” Go ran gle da ti, na pri mer, ova ko: s hek - u ob no vqi ve ener gi je, po seb no ne Bla go je vi} iz kom pa ni je “Pe di - ta ra na{ pa or do bi je tri to ne u sfe ri po qo pri vre de. I mo gu} ment”, ko ja za jed no sa part ne ri ma sla me, re ci mo so je ili p{e ni ce. nost ko ri {}e wa fon do va me |u iz Ne ma~ ke (Pe ter Tems) i Sr bi - Ako je pro da za dva di na ra po ki - na rod nih fi na na sij skih in sti tu je (Tr go a u to i Se ~om) or ga ni zu je lo gra mu za ra di }e 6.000 di na ra, a ci ja da le ko je is pod re al nog po iz lo `bu. to li ko ko {ta 45 li ta ra ne re gre - ten ci ja la. U ovom seg men tu se su Na de mon stra ci ju u Sr bo bra nu si ra ne ili 100 li ta ra re gre si ra - o ~a va mo s bi zar nom ~i we ni com po zva ne su fir me ko je pro iz vo de ne naf te, ko li ko mu tre ba da ob - da kod nas za ove svr he ima vi {e opre mu po sled we ge ne ra ci je. Re - ra di taj hek tar ora ni ce. nov ca ne go odr ì vih pro je ka ta – ci mo, mo bil na pe le ti zer ka za Me |u tim, ka da se ova pri ~a sa - na gla {a va Bla go je vi}. sla mu i se no, ka pa ci te ta to nu na gle da iz ugla ozbiq ni jeg bi zni sa, U Sr bi ji su, na à lost, sve tli sat, jo{ uvek je re vo lu ci o nar ni od ko jeg bi }a ra ima la kom pa ni ja pri me ri iz u ze ci, ali po ka zu ju is pro jekt. Na we mu su ra di pla ti vost i odr ì vost le ne ma~ ke fir me e da bi pro iz vod we ra znih ob li ka U Ne ma~ koj ra di 7.700 po stro je wa op ti mi zo va le ce lu eko no ener gi je od bi o lo {kih go za biogas. U Srbiji u su{tini mi ju lan ca snab de va wa fi ri va. Re ci mo, ta kvi su “So nal nim pro iz vo di ma, a to ja pro tein” ili “Vik to ri ja nemamo nijedno ozbiqno su ili pe le te od sla me i ojl” s ko tlo vi ma na sla mu i takvo postrojewe se na ko ji mo gu da slu è qu sku od po 10MW, ko ji su kao go ri vo ili sto~ na hra se, po go to vo za vre me kri ze na, ili ener gi ja ko ja se od wih mo - ko ja se wi me ba vi, pa i dr à va i u snab de va wu pri rod nim ga som, è pro iz ve sti. Mo gu} no sti su, u ce lo kup na na {a pri vre da, ~i we - po ka za li kao ite ka ko is pla ti va sva kom slu ~a ju, ogrom ne. ni ca je da su in ve sti ci je u ova kve i odr ì va re {e wa. – Na ovaj na ~in po qo pri vred - ener get ski is pla ti ve i odr ì ve Po me ni mo i da }e se „Pe di ment„ nik ima op ci je pa ne }e vi {e sa - pro jek te iz u zet no ve li ke. Neo p- po tru di ti da kroz do stup ne iz vo re mo da iz ba li ra sla mu i ~e ka ne - hod no je, sto ga, us po sta vi ti eko - ka pi ta la omo gu }i ku po vi nu ove ku do bru ce nu za wu. Mo è, na i - nom ske od no se iz me |u pri mar nih opre me na kre dit ili li zing, te da me, da iza be re da li }e pro da ti pro iz vo |a ~a, lo gi sti~ kog lan ca pro iz vo |a ~i ma po nu di i mo gu} sla mu, pro da ti pe let ili ga upo - snab de va wa i ko ri sni ka ener gi je. nost sop stve ne upo tre be za gre ja we tre bi ti za pro iz vod wu ener gi je, – U Ne ma~ koj, re ci mo, ra di i hla |e we ili pro da je pe le ta. to plot ne ili elek tri~ ne. U sva - 7.700 po stro je wa za bi o gas. U Sr – Upo tre ba pe le ta za gre ja we je kom slu ~a ju, mo gu} no sti ko je su bi ji u su {ti ni ne ma mo ni jed no efi ka san na ~in za o kru ì va wa ra ni je ima li sa mo ve li ki in ve - ozbiq no ta kvo po stro je we - sem pri mar ne po qo pri vred ne pro iz sti to ri sa da do la ze na vra ta re - mar gi nal nih po ku {a ja ino va tiv vod we – uka zu je Bla go je vi}. – Ne al nih pri mar nih po qo pri vred - nih pred u zet ni ka, ko ji su sko ro pa qe wem po wi va ma, a on da pla nih pro iz vo |a ~a – uka zu je na{ uvek za ko ~e ni, {to zbog re al nih }a wem ga sa i stru je, ve} pa `qi sa go vor nik, vla snik mo `da i je - pro ble ma in fra struk tu re, ne za vim ru ko va wem sva kim de lom di ne kon sul tant ske ku }e u re gi - in te re so va no sti qu di iz si ste pro iz vo da ko ji pri ro da da je po o nu ko ja je svoj osnov ni bi zins ma, pro stog ne zna wa, ali pre sve qo pri vred ni ku. (fi nan sij ski kon sal ting) oslo - ga zbog su {tin ski ne pro ak tiv ne n Sla |a na Glu {~e vi}

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

P R I ^ E I Z U D A Q E N O G K O M [ I L U K A : KAKO JE Yi-Pi MORGAN NAPRAVIO GUBITAK TE@AK DVE MILIJARDE DOLARA

„Pre do bro smo ì ve li i tro {i li na glu po sti” e si li pri me ti la da je u po sled wih ne ko li - brim po te zi ma ko me se ci u Si ti ju vr lo, vr lo ti ho? – pi ta svog za po sle nog me Dej vid, ugled ni lon don ski hex fond me - u Lon do nu, Dej na xer. Gle dam oko se be, ti {i na ni je ne {to {to mon je we go ve mo gu ve za ti uz fi nan sij sko sre di {te Lon do na, po te ze sta vio na dnev ni red sle de }eg sa stan ka. ko je je ì la ku ca vi ca ka pi ta la i ri zi ka, ve~ ne In saj de ri tvr de da je Dej mon znao za ve li ke iz no vre ve i ne mir ne at mos fe re i{ ~e ki va wa. Na la zi - se s ko ji ma je ban ka spe ku li sa la na tr ì {tu, ali mo se na te ra si re sto ra na br ze hra ne Pret-a-man - ne i za slo è ne ma ti ce ko je su, u slu ~a ju po gre è. Vre me ru~ ka je i gru pa tu ri sta i ban ka ra je du {ne pro ce ne, upu }i va le na ka ta stro fu. sen dvi ~e i sa la te s po gle dom na ka te dra lu sve tog „@e lim da vi dim po zi ci je. Sa da! @e lim sve da Pa vla, jed nu od naj ve }ih sa kral nih gra |e vi na u vi dim!”, vi kao je Dej mon. Ka da je „sve vi deo” go vo Evro pi, iro ni~ no sme {te nu usred dru ga ~i je vr - re o~e vi ci, iz gu bio je dah. Gu bi ci su usko ro po ste hra mo va, s ~i jih rav nih kro vo va sve tlu ca ju sta li vi dqi vi i u ra ~u no vod stve nim kwi ga ma na zi vi Ne ma~ ka ban ka, HS-BC, Xi-Pi Mor gan, sred we in ve sti ci o ne kan ce la ri je. Ra di lo se o gu Gold man Saks. „Ti ho je za to {to je po hle pa ve }a bi ci ma u iz no su od vi {e od sto mi li o na do la ra ne go ikad. Za ti{ je pred olu ju. Ni {ta se ni je pro - dnev no. Ka da je Dej mon shva tio {ta se do ga |a, me ni lo. Isti fra je ri ko ji su do ne li do slo ma fi - usle di le su mno ge be sa ne no }i. Usko ro se po ka za nan sij ske kon struk ci je sve ta i da qe upra vqa ju. lo da ni je bi lo iz bo ra. Ban ka je mo ra la da pri zna Pra vi la su ista - ili wi hov iz o sta nak„, go vo ri. po raz. Dej vi do ve re ~i po ka za }e se pro ro ~an skim. Sa Za 56-go di {weg Dej mo na se, bez sum we, ra di lo o mo dan ka sni je na slov ne stra ne sve ta uda ri }e vest naj {o kant ni jem tre nut ku u we go voj 30-go di {woj o neo ~e ki va nom gu bit ku ame ri~ kog in ve sti ci o- ka ri je ri. Sa mo go di nu da na ra ni je za uspe {nu fi nog di va Xi-Pi Mor gan u iz no su od dve mi li jar de skal nu go di nu Dej mon je pri mio 23 mi li o na do la do la ra s ten den ci jom zna tog po ra sta. Vest o pro - ra, naj vi {e od svih {e fo va ba na ka u SAD. Na ne ble mi ma naj ve }e ame ri~ ke ban ke uz bu kra la je fi - ki na ~in, bio je mi qe nik Va {ing to na zbog opre za nan sij ska à ri {ta s obe stra ne Atlan ti ka. Po ko jim je pri stu pao ri zi~ nim in ve sti ci ja ma i bud we nom ob ja vqi va wu vred no sti de o ni ca Xi-Pi ne kon tro le svo jih kqu~ nih bro ke ra, zbog ~e ga je Mor ga na pa le su za 9,3%, a iako u ma woj me ri, ban ka, pod we go vim vo| stvom, re la tiv no glat ko usle dio je pad osta lih, kao {to su Gold man Saks, pre bro di la glo bal ni fi nan sij ski slom. Si ti grup, Ame ri~ ka ban ka, Bar kli i Ne ma~ ka Ne ko li ko go di na uza stop no na li sti naj u gled ban ka. ni jih qu di sve ta ma ga zi na Tajm je Dej mon imao si „Ra di se o {o kant nim gre {ka ma. One su sa mo i- gur no me sto. Zva li su ga po sled wom ze zdom Vol ni ci ja tiv ne i to ni je na ~in na ko ji è li mo da vo - stri ta. Sa da je sta jao pred sve tom pri zna ju }i gre di mo bi znis”, re kao je {ku ko ja je ban ku do sa da pred sed nik upra ve ban ke ko {ta la dve mi li jar de Xej mi Dej mon ko ji je kao do la ra. O~e ku je se da }e ko {ta ti jo{ ba rem mi uzrok ka ta stro fal nih li jar du, mo `da i dve, gu bi ta ka na veo „gre {ke, tri. „Ve li ka lek ci ja ko tra qa vost i lo {u pro ce ju sam na u ~io - ni ka da ne nu”. Br zi nom zvu ka lon bu di sa mo za do vo qan, don skim Si ti jem i wu upr kos uspe {nim re zul jor {kim Vol stri tom ta ti ma”, ka sni je }e re }i pro {i ri la se vest o mo Dej mon. gu }em uzro ku fi nan sij skog de ba kla. We go vo Ve li ke ka ta stro fe ni ime je Bru no Majkl Ik ka da ne do la ze od jed nom, skil, u fi nan sij skim pa ta ko ni ova. No, Dej kru go vi ma po zna ti ji kao mon je ni je pred vi deo, „lon don ski kit” zbog ve {to je uzro ko va lo bu ji cu li ~i ne ri zi ka ko je je pi ta wa – mo è li jed na pre u zi mao, ili Vol de oso ba da vo di i nad gle da mor, na di mak ko ji je do ri zi~ ne po slo ve glo bal bio po li ku iz Ha ri ja ne ban ke? Fi nan sij ska Po te ra, to li ko opa snom dra ma do la zi u ne zgod no da se ni ko u ro ma nu ne vre me. Pri ti sak na re gu la ci usu |u je da iz go vo ri we ju fi nan sij skih in sti tu go vo ime. ci ja ve }i je ne go ika da. Ipak, Ik ski lo vo ime Pred Oba mu se po sta vqa po ~et kom me se ca iz go vo pri ti sak uvo |e wa ta ko rio je no vi nar Vol strit zva nog Volcker pra vi la ùr na la, uz ko men tar: ko jim bi se kon tro li sa le „U pro {lih ne ko li ko ak tiv no sti ba na ka, od no ne de qa hex fon do vi i sno po slo va we ode qe wa osta li in ve sti to ri ri skant nih in ve sti ci ja, osta ju zbu we ni zbog neo ka ko bi se za {ti ti li bi~ nih kre ta wa u ne kim kli jen ti ban ke. Sli~ no kre dit nim tr ì {ti ma i bru je o iden ti te tu ras tro - Yejms Dajmon: [ta zna dete {ta je dve milijarde se raz mi {qa i u Evrop skoj uni ji, uz uvo |e we no vog po re za na fi nan sij ske {nog bro ke ra pro zva nog lon don skim ki tom”. Ik tran sak ci je i stro è kon tro le fi nan sij skih in skil, „ne pri met ni Fran cuz” ko ji ret ko no si kra sti tu ci ja, zbog ko jih je, u na sto ja wu da za dr ì va tu, iz Pa ri za u svo ju lon don sku kan ce la ri ju pu atrak tiv nost Si ti ja, bri tan ski pre mi jer Dej vid tu je sva ki rad ni dan, osim pet ka ka da ra di od ku Ka me ron za hla dio od no se s Evrop skom uni jom. Po }e. Ik skil je do ne dav no bio zve zda sred we in ve no vo je pro bu |en ne mir me |u gra |a ni ma i de o ni ~a sti ci o ne kan ce la ri je Xi-Pi Mor ga na, ta ko zva ri ma ko ji ma je ovih da na vr lo pla sti~ no pri ka za nog CIO (Chief Investment Ofice) ko me je, pro ce wu je no da u ban kar ske ak tiv no sti vi {e-ma we osta le se, do no sio po sto mi li o na do la ra go di {we. za bri wa va ju }i sli~ ne onim ko je su do ne le do jed ne We go ve ak tiv no sti na tr ì {tu bi le su svoj od naj ve }ih fi nan sij skih ka ta kli zmi sto le }a. stve ni je hex fon du ne go ban ci, s iz ra zi to ri „Uko li ko je jed na bro ker ska stra te gi ja us pe la da skant nim ula ga wi ma. Go vo ri se da je we go va pri iz gu bi dve mi li jar de do la ra, ko li ko mo è mo da sut nost bi la vi dqi va svu gde, pri ~e mu je do no sio bu de mo si gur ni da ne bi mo gla da iz gu bi 20 ili 200 pro me ne u tr ì{t nim kre ta wi ma. mi li jar di do la ra, bi lo We gov po sao je bio da do la zi kao po sle di ca da za ra |u je na ri zi ci Za po sle ni od go vor ni za fi ja sko, od lu ke ban ke ili po gre ma u ko je je ban ka ula po put lon don skog ki ta Maj kla Ik ski la {ne pro ce ne ne kog po zi la. Pro {log le ta i we go ve {e fi ce Ej ni Dro, osta li su hlep nog po je din ca?!„, upra vqao je du go va wi pi ta se Taj msov ko lum ma ame ri~ kih kom pa ni bez po sla. Dro je u pro {loj go di ni ni sta Pa trik Ho sking. ja, pred vi |a ju }i wi ho za ra di la 15,5 mi li o na do la ra, vu sol vent nost kroz Fi ja sko Xi-Pi Mor Ik s kil vi { e od pet. Ma l o je ve r o v at n o osi gu ra wa, ta ko zva na ga na ima vi {e stru ko da }e za vr {i ti na uli ci credit default swaps. Uko zna ~e we; dok je za na li ko bi fir me pro pa sled ni ka Oku pi raj Vol da le, Xi-Pi Mor gan mo rao bi da ih is pla ti. No, strit i sli~ nih po kre ta raz log gne va, a za ne ke do god su se odr à va le na tr ì {tu, ban ka je do bi - pod sti caj za zlu ra di ko men tar „i bo ga ti pla ~u”, ja la pre mi je na osi gu ra we. vi {e od i~e ga je isti na o Si ti ju i Vol stri tu. Na Stra te gi ja je bi la po voq na dok su ve sti o ame - gu bit ku osta ju sa mo de o ni ~a ri. Xi-Pi Mor gan na ri~ koj eko no mi ji bi le po voq ne, to kom pro {le i sta vqa s pro fi ta bil nim po slo va wem. Za po sle ni po ~et kom ove go di ne. Lon don ski kit se ohra brio od go vor ni za fi ja sko, po put lon don skog ki ta Ik i ugo va rao sve vi {e i vi {e po slo va. Su {ti na tih ski la i we go ve {e fi ce Ej ni Dro, osta li su bez po zi ci ja usko ro je po ~e la da stva ra pro ble me, po sla. Dro je u pro {loj go di ni za ra di la 15,5 mi {to su usko ro pre po zna li hex fon do vi i is ko ri - li o na do la ra, Ik skil vi {e od pet. Ma lo je ve ro sti li u svo ju ko rist. Ka ko je kri za evro zo ne ra - vat no da }e za vr {i ti na uli ci. sla, ra slo je i ne po ve re we u glo bal nu eko no mi ju. „Si ti je sva ki dan u zna ku op kla da. Dok su na Ik ski lov ri zi~ ni in deks in ve sti ci ja okre nuo se stra ni ba na ka, sve je do bro. Ka da ne ko sve sta vi pro tiv Xi-Pi Mor ga na. Ni je ra dio ile gal no, ali na po gre {nu bo ju, do }i }e do pra vog elek tri~ nog je igrao po o{tri ci, {to je bi lo pri hva tqi vo do {o ka. Ne bi bi lo ni pr vi ni po sled wi put”, go tre nut ka ka da je kra jem pro {log me se ca pred sed vo ri moj sa go vor nik s po ~et ka pri ~e. I dok me ni ku upra ve Xi-Pi Mor ga na Xej msu Daj mo nu pre po zdra vqa iz svog no vog „fe ra ri ja„ bez kro va, dat sa dr àj iz ve {ta ja ak tiv no sti i ana li za gu bi za kqu ~u je: „S dru ge stra ne, zbog ta kvog si ste ma ta ka. Daj mon je re dov ne sa stan ke sa svo jim ~el nim mo gu se bi sve ovo da pri u {tim. Za to ne moj da mi qu di ma za kqu ~i vao u po zi tiv nom to nu, na kon sli{ da imam ne {to pro tiv.” Od la zi uz bu ~an {to bi re zul ta ti po slo va wa in ve sti ci o nog ode zvuk mo to ra, a ja jo{ jed nom po mi {qam da muk u qe wa ban ke CIO re dov no po ka zi va li po zi tiv ne Si ti ju ni je du gog ve ka. re zul ta te. Ipak, po {to je pro ~i tao ~la nak o hra n Ana Muhar

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

[e he re za de u li ban skom za tvo ru Pi{e: Du{an Simin a vi kli smo u no vin skim re dak ci ja ma da do bi ja mo po {tu raz li ~i te va `no sti, ali po ne ko pi smo, iako bi smo mo gli da ga za ne ma ri mo, ipak pri vu ~e na {u pa `wu po svo joj do broj na me ri, po ne ~em vred nom qud ske pa `we, ma kar to i ne bi la vest u stro gom zna ~e wu te re ~i. Ta ko nam se i ovaj po ziv u~i nio za ni mqi vim. On jed no stav no gla si:

[eherezada u Badi Po zo ri {na iz ved ba za tvo re ni ca bad skog za tvo ra Re ì ja: Ze i na Da ka{ Me sto: Ba a da za tvor Da tum: apri la 18. 19. 20. 21. 26 i 28. i ma ja 3. 4. 5. 10. i 11. u 15 ~a so va. Zbog spe ci fi~ nih okol no sti i ogra ni ~e nog bro ja me sta pri stup je ogra ni ~en i po treb no je po tvr di ti re zer va ci ju. Ze i na Da ka{ je ve} po sta la po zna ta po svo joj « te ra pij skoj dra mi u za tvo ru u Ra mi je hu, pod na slo vom Dva na est raz qu }e nih Li ban ki. U no voj pred sta vi opet su za tvo re ni ce te ko je igra ju svo je sud bi ne, a li ko vi su kro je ni iz wi ho vih is ku sta va i raz mi {qa wa. Iz in se ra ta ko ji su nam do stup ni sa zna je mo da je u za tvo ru ini ci jal no pred vi |e no sa mo 30 do 40 me sta za ka `we ni ce, a wih je iz me |u 60 i 70. Ta ko i raz u me mo jed nu od wih ko ja, kroz re {et ke pre ma uli ci, slu {a i po sma tra ka ko vr vi sa o bra }aj. Is po vest po ~i we re ~i ma: „Od u vek sam è le la da na u ~im da vo zim auto mo bil. Ali, ov de sam do pa la ka da sam ima la 18 go di na i od ta da, mo ja naj du à sta za je od kre ve ta }e li je do to a le ta. A to a let je u }e li ji.„ » Sa mo le ti mi ~an po gled na sta ti sti ku o li ban skim za tvo re ni ca ma do vo qan je da shva ti mo du bi nu dra me. Tre }i na wih su pot pu no ne pi sme ne, dru ga tre }i na je dva da na tu ca slo va. Uglav nom su ra di le naj te è po slo ve i bi va le iz la ga ne

svim vr sta ma na si qa. Ve} to po ka du è tak ide je zna me ni tog poq skog zu je ka ko je put do za tvo ra mno gi ma re di te qa Gro tov skog o glu mi « ogo me |u wi ma po plo ~an u jed nom sme qa va wa, gde naj du bqe ose }a we ru. Isti na, 5 po sto za tvo re ni ca je glum ca pre ra sta u auten ti ~an su uni ver zi tet ski obra zo va ne. Wi estet ski akt. ho ve su sud bi ne ne {to slo è ni je i uka zu ju na du bo ku uko re we nost ne prav de u pa tri jar hal nom dru {tvu. Dve tre }i ne su mu sli man skog, pre o sta la tre }i na hri {}an skog po re kla, ali ni su oba ve zno i ver ni ce. Re di teq ka Ze i na Da ka{ ka è da u po ~et ku ni je bi lo la ko ra di ti sa wi ma. Bi le su za tvo re ne i ne po ver qi ve, u stra hu da se wi ho va sli ka isti ne ne shva ti kao jed no stav no oprav da we za ono {to su u~i ni le. Ali ka da pri ~e po~ nu da se is pre pli }u, one o na sil nim mu è vi ma, ugo vo re nim bra ko vi ma jo{ dok su bi le ma lo let ni ce, gnu snim i za to tra gi~ nim qu ba vi ma… za tvo re ni ca ma se je zik oslo ba |a. Oda ju se pot pu no Zeina Daka{ ulo zi. Shva ta ju }i da su kao le gen « [e he re za de z» a vr {a va ju pred dar na [e he re za da u – za tvo ru. sta vu na glom ti {i nom u ko joj po Me |u tim, iako iz pred sta ve ku ~i wu da trup ka ju pot pe ti ca ma, sve qa ~e me ran ukus to li ke iskre no sna `ni je i sna `ni je, dok im dis sti –» ka ko sve do ~i jed na od ko le gi kret no sve tlo ne ot kri je li ca na ni ca no vi nar ki – ne tre ba za ne ma bi je na emo ci ja ma, na ivi ci ne mog ri ti da « te ra pij ska dra ma ni je sa mo kri ka. zbir sud bi na re |a nih kao go le is Zna ju }i da za ovu vr stu ak tiv no po ve sti. Tu je pra va re ì ja na de lu. sti ni je la ko pro na }i sred stva u Gle da o ci ula ze u za tvor kroz luk ra to vi ma iz mu ~e nom Li ba nu, va su zno pre dvor je, za tim se pe wu u `no je na do da ti da iza sve ga sto ji pro sto ri ju ko ja ih {o ki ra svo jom gru pa Ka tar zis, li ban ski cen tar za tvor skom or ga ni za ci jom. Za tvo za te ra pij sku dra mu, fi nan si ran re ni ce su iz me {a ne s gle da o ci ma i od {vaj car ske fon da ci je Dro sos. dra ma tur gi ja im osta vqa stvar ni Ve ru je mo da je ~i ta o cu sa da do pro stor za iz ra à va we stvar nih voq no ja sno za {to ne ka da mo ra da li ko va. se pi {e i o pred sta va ma ko ji ma ni « „[ta je ~e sti ta de voj ka?„ pi ta smo pri su stvo va li. Mi si ja je no vi je dan lik. Dru gi od go va ra: „Ona ko na ra da skre ne pa `wu na po ne ke, ja ni kad ne raz go va ra sa stran ci kao {to je [e he re za de u za tvo ru ma„. Tre }i pi ta, ta ko |e, re to ri~ Ba da, ko ja svo je raz lo ge na stan ka ki: „Ali ka da se uda za ~o ve ka ko jeg na la ze u su sre tu istin skih tra gi~ ni ka da pre to ga ni je vi de la?„ » nih sud bi na i umet ni~ kih sred sta Iako su sud bi ne cr pqe ne iz va da se ne sno {qi va bol pre va zi |e. stvar no sti, ce li na osta vqa uti sak (autor je {ef deska na sna `ne pred sta ve. Ne {to kao pro francuskom Kanalu 5)

c m y

nedeqa27.maj2012.

dnevnik

KRAQICA ELIZABETA II, ìvot i prikqu~enija Poglavarka Velike Britanije i 15 ~lanica Komonvelta je za 60 godina vladavine sve~ano dodelila vi{e od 400.000 po~asti i nagrada, pokroviteq je preko 600 dobrotvornih ustanova, putovala je u vi{e od 120 dràvni~kih poseta, primila je preko 100 dràvnika, a jednom nedeqno sastajala se s 12 britanskih premijera, od Vinstona êr~ila do Dejvida Kamerona

1982: Margaret Ta~er objavquje rat Argentini zbog Folklandskih ostrva. Princeza od Velsa rodila princa Vilijama 1985: Mihael Gorba~ov postaje vo|a SSSR-a 1986: Tragedija u nuklearnoj elektrani u ^ernobilu 1988: Bomba raznela avion Pan Ama iznad Lokerbija, poginulo 270 qudi

1926, 21. aprila: Princeza Elizabeta Aleksandra Meri ro|ena je u Londonu, i bila je prvo dete vojvode i vojvotkiwe od Jorka. Mla|a sestra, princeza Margareta, ro|ena je ~etiri godine kasnije

1989: Pad Berlinskog zida 1990: Nelson Mandela pu{ten na slobodu posle 27 godina robije

Generalni {trajk paralisao Britaniju. Yon Loy Bird prona{ao televiziju. Ro|en britanski Komonvelt 1929: Vol strit izazvao Veliku depresiju 1933: Dolazak na vlast nacisti~kog lidera Adolfa Hitlera. Po~iwe pogrom Jevreja u nema~kom Tre}em rajhu

1991: Zalivski rat – saveznici izbacuju Irak iz Kuvajta. Slom SSSR-a 1992: Raspad brakova troje kraqi~ine dece i po`ar u palati Vindzdor

1934: Mao Cetung predvodi hiqade Kineza u dugom mar{u, posle kojeg postaje neprikosnoveni vo|a Komunisti~ke partije Kine

1994: Otvoren tunel ispod Kanala 1996: Razvod ^arlsa i Dajane

1997: Ovca Doli postaje prva klonirana `ivotiwa na svetu. 31. avgusta: Princeza Dajana stradala u automobilskoj nesre}i u Parizu 1998: Dogovor o miru u Severnoj Irskoj

1936: Abdikaciona kriza u Britaniji. Elizabetin otac postaje kraq Yory VI 1939: Po~iwe Drugi svetski rat Hitlerovom invazijom na Poqsku; Britanija i Francuska objavquju rat Nema~koj

1999: Kraqica otvara novu Vel{ku skup{tinu u Kardifu i [kotski parlament u Edinburgu 2000, 4. avgusta: Kraqica majka Elizabeta napunila 100. godina 2001, 11. septembra: Teroristi~ki napadi na SAD; 7. oktobra: Britanci i Amerikanci po~iwu rat u Avganistanu

1940: Vinston ^er~il postaje britanski premijer. Zemqa zavijena u crno – borba za Britaniju i napadi na najve}e gradove

2002: Kraqi~in dvostruki gubitak zbog smrti princeze Margarete i Kraqice majke po~etkom godine u kojoj je slavila zlatni jubilej; Evro postaje valuta u 12 zemaqa EU

1945, 8. maja: Nema~ka kapitulacija ozna~ila kraj rata u Evropi 14. avgusta: Drugi svetski rat se zavr{io japanskom predajom posle bacawa A-bombi na Hiro{imu i Nagasaki

1963: Atentat na Kenedija u Dalasu

1946: ^er~ilov govor o Gvozdenoj zavesi ozna~ava po~etak Hladnog rata

1964: Ro|en princ Edvard. Crna~ki aktivista Nelson Mandela zato~en u J.Africi

1947: Kraj britanske vlasti u Indiji; 20. novembra: Princeza Elizabeta se udaje za poru~nika Filipa Mauntbatena u Vestminsterskoj opatiji 1953: Hilari i Tenzing osvajaju Mont Everest. Vest sti`e u Britaniju 2. juna, dan uo~i krunisawa kraqice Elizabete II

1948: Progla{ena nova dr`ava Izrael u Palestini. London doma}in olimpijskih igara po drugi put. Ro|en princ ^arls 1950: Ro|ewe princeze Ane 1952, 6. februara: Umire Yory VI. Princeza Elizabeta tako postaje kraqica dok je bila na safariju u Keniji Uvedena prva komercijalna linija od Londona do Johanesburga

1954: Elvis Prisli objavquje svoju prvu plo~u, ro|en je rokenrol. Royer Banister postaje prvi ~ovek koji je pretr~ao miqu za mawe od ~etiri minuta

1972: Britanija se pridru`uje Evropskoj ekonomskoj zajednici. Jedanaest Izraelaca ubili arapski teroristi na OI u Minhenu

2003: SAD predvodi napad na Irak 1973: Kraj rata u Vijetnamu 2005: U samoubila~kim napadima u 1977: Proslavom srebrnog jubileja Londonu poginulo 56 qudi; obeleèno 25 godina kraqice na tronu Princ ârls èni Kamilu Parker 1979: Margaret Ta~er postaje prva 2007: Kraqica i princ Filip slave 1965: Ameri~ke trupe ulaze u rat britanska premijerka. 60 godina braka u Vijetnamu Kraqi~in ro|ak, lord Mauntbaten, 2008: Barak Obama izabran za 1966: Engleski fudbaleri pobedili ubijen u bomba{kom napadu IRA-e predsednika SAD Zapadnu Nema~ku i osvojili 1980: Ubijen Yon Lenon ispred Svetsko prvenstvo 2011, 29. aprila: Princ Vilijam svog stana u Wujorku . oènio Ketrin Midlton. 1969: Britanska armija u Severnoj maj: Kraqica u prvoj poseti nekog Irskoj angaòvana na odràvawu mira. britanskog monarha Irskoj 1981: Prvi let „konkorda”. od wene nezavisnosti Prvi slu~ajevi Nil Armstrong u {etwi po Mesecu; side u ameri~koj kraqi~ina ~estitka Apolu 11 na gej zajednici mikrofilmu pohrawena u metalni kontejner i ostavqena na Mesecu

1956: Kriza u Suecu: Ujediwene nacije tra`e od Britanije i Francuske da povuku trupe iz Egipta 1957: Francuska, Zapadna Nema~ka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisuju Rimski sporazum i stvaraju Evropsko zajedni~ko tr`i{te 1960: Ro|en princ Endrju 1962: Kubanska kriza. Ameri~ki predsednik Kenedi uvodi blokadu Kube sve do sovjetskog uklawawa nuklearnog oru`ja s ostrva

29. jula: Ven~awe princa ^arlsa i ledi Dajane Spenser pratilo preko TV-a 700 miliona gledalaca {irom sveta

2012: Kraqica Elizabeta II slavi svoj dijamantski jubilej. London doma}in Olimpijskim igrama po tre}i put

Nakon pro{logodi{weg „ven~awa veka” princa Vilijama i Kejt Midlton, pred nama je novo slavqe u britanskoj monarhiji – {est decenija vladavine kraqice Elizabete II. Dijamantski jubilej obeleì}e ~etvorodnevno slavqe, od 2. do 5. juna, koje }e biti pra}eno brojnim kulturnim zbitijima, ali i sve~anom kraqevskom procesijom. Istovremeno, to }e biti prilika i za demonstraciju mo}i britanske industrije i dizajna, uz u~e{}e najpoznatijih ostrvskih brendova. Tako }e, recimo, ~uvena robna ku}a „Herods”, u saradwi sa kozmeti~kim brendom Bond No. 9, lansirati prigodni parfem, dok su {efovi luksuznog hotela „Berkli” osmislili specijalan meni za tradicionalan „~aj u pet”, ~iji su vrhunac praline od marcipana u obliku kraqevske krune. Dijamantski jubilej je bio prilika da se istakne i poslasti~ar Endrju Yons, koji je za kraqicu pripremio ogromnu trospratnu tortu s krunom na vrhu. Dowi sprat ovog rasko{nog, metar visokog kola~a u koji je, izme|u ostalog, ulupano 165 jaja, 30 kilograma {e}era i boca {erija, do~arava mesta u kojima je ìvela kraqica, ukqu~uju}i i Bakingemsku palatu. Sredi{wi deo torte je u obliku dijamanta, dok je vrh posve}en sinonimima Imperije, poput RAF-a i Kraqevske mornarice. U Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu izloèno je 60 formalnih i neformalnih fotografija i portreta Elizabete II, nastalih tokom proteklih {est decenija wene vladavine. Vernisa` „Kraqica: Umetnost i slika” obuhvata radove renomiranih, svetskih umetnika, od Gilberta i Yorya, preko Endija Vorhola i Yerarda Rihtera, do Lusijana Frojda... „Kraqica je i daqe fascinantan lik, enigma”, izjavio je britanskim medijima Pol Murhaus, kustos izlo`be koja je prethodno imala svoju turneju po Velikoj Britaniji. „Ovo su slike ispitivawa. Jer neke od wih zaista pitaju: Da li nam treba kraqica..?” n E. N. L.

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

UZ ODLAZAK ROBINA GIBA, LEGENDARNOG VIBRATA GRUPE „BI-YIZ”

Ope lo za dis ko o li ti ka, no vac i he roin ni su oba ve zno usa mqe ni ja ha ~i apo ka lip se u sve tu mu zi ke. Kar ci nom, kao ke ca-pik {ej tan sve ~e {}e po te è iz ru ka va, a taj adut smr ti pre se kao je i slav nog Ro bi na Gi ba, iz bri tan ske gru pe Bi-Xiz. Od tri bra ta, pla ne tom sa da ho di sa mo naj sta ri ji Be ri, bu du }i da je Ro bi nov po la sa ta sta ri ji bli za nac Mo ris iz ne na da pre mi nuo ja nu a ra 2003. Pla ni ra ni po vra tak BiXi za na sce nu, na à lost fa no va, po me ren je za ne ki dru gi svet i vre me. Ro |en 1949. na Ajl of Men, ostr vu u Ir skom mo ru, Ro bin je s bra }om. se strom i ro di te qi ma ì veo u Man ~e ste ru, da bi se ka snih pe de se tih svi pre se li li u Austra li ju. Pret po sta vqa mo da je ro |e we pe tog de te ta u fa mi li ji Gib pre lo mi lo ra ~u ni cu ku} nog bi xe ta. Ta mo su i po ~e li da se ba ve mu zi kom i wi hov pr vi hit „Spicks and Specks” sle teo je na 12. po zi ci ju austra lij ske li ste, da ju }i im ta ko vi {e ne go do bar po vod da se vra te u ze mqu ro |e wa, ka ko wih, ta ko i po pu lar ne mu zi ke. Vo dio ih je pro du cent Ro bert Sti gvud, do ko ga su do {li ni ma we ni vi {e ne go pre ko Bra ja na Ep {taj na, me na xe ra „Bitlsa”. On je u ka se ti iz Ze mqe ken gu ra na mah pre po znao su vi kva li tet. I no vac ja ka ko.

Te 1967. de {a va ju im se krup ni po ma ci, ka ko li~ no ta ko i pro fe si o nal no. Ima ju pr vi ve li ki hit u Bri ta ni ji, pe smu „Ma sa ~u sec„, ko ja se pro da je u pre ko pet mi li o na pri me ra ka, da bi ma lo doc ni je Ro bin i we go va ve re ni ca Mo li Ha lis pre `i ve li udes vo za u ko me je po gi nu lo 49 put ni ka! Tek ta da su bra }a uisti nu shva ti la ko li ko je Ro bin ose tqi va du {a, go to vo

od kri sta la. Po sma tra we ago ni je ne du `nih qu di po ja ~a lo je we gov iona ko sna `an strah od smr ti, vaq da sto ga se pro tiv ra ka je tre i bo rio usa mqe no, sa kri ven od jav no sti. Ta len to va ni eks cen trik ni je pak ostao upam }en sa mo kao are na u ko me se mla ta ra ju Eros i Ta na tos, iako su me di ji upra vo to naj vi {e eks plo a ti sa li: po vu ~e ni, ti hi, lo mqi vi su per star.

I DANAS @IV PAR S JEDNE OD NAJ^UVENIJIH FOTOGRAFIJA SVIH VREMENA

An to lo gij ski po qu bac bez re ~i

Ro bin je oti {ao kao za kle ti vi gan (ve ge ta ri ja nac ko ji ne je de ni pro duk te `i vo ti wa, prim.aut), an ti al ko ho l i ~ ar, {to va l ac en g le s ke isto ri je, po seb no Vin s to n a ^er ~i la, te su prug bi sek su al ne dru id ske sve {te n i c e, ko j a }e mu par go di na pred smrt mir no opro sti ti van bra~ no de te. Za jed no su pro vo di li da ne u biv {em ma na sti ru iz 12. ve ka, gde su na mi ru pra ti li ne be ska te la, po seb no Me sec, za ko jeg je Ro bin ve ro vao da uti ~e na mno go {i re, qud ske sfe re, a ne sa mo na pli mu i ose ku. Na vod no bu le var ska pre kla pa wa u ze ni tu sla ve, po ko j i ma je eks p e r i men ti s ao s dro gom, na ve la su ga da osta vi zle je zi ke bez trun ke otrov nog ma te ri ja la. Ra ni je, dok se mu zi ka jo{ ko va la, ga jio je ve li ki, ali po zi tiv ni ri va li tet s bra tom Be ri jem. Obo ji ca su se na me ra ~i la da bu du vo de }i vo kal gru pe, ko joj je ina ~e ku mo vao austra lij ski disk-xo kej Bil Gejts (ve ro va li ili ne). Zbog to ga se uma lo ni su ras pa li 1969, ka da je Ro bin na krat ko za pli vao mu zi~ kim vo da ma sam, me |u tim to li ko je ce nio i vo leo bli skost bra }e, da je pre pu stio pr vi mi kro fon Be ri ju – sa mo da bi

osta li za jed no. Ras kid mu je pro sto bio emo tiv no ne za mi sliv! Uop {te ni je ne mo gu }e da je na tu od lu ku uti cao i ko mer ci jal ni fak tor, bu du }i da je mo der na era {ou bi zni sa we gov an |e o ski glas svo di la na lo {u ha ri zmu i da le ko ma wu fo to ge ni~ nost od one ko ju je imao sta ri ji brat. Bio je to duel Ro bi no vog di ja mant skog vi bra ta i Be ri je vog kult nog fal se ta, ko ji }e to kom sed mde se tih i osam de se tih po sta ti obe le` je jed ne epo he. Har mo n ij s ki sa b i j en tro glas bra }e Gib ne mo gu }e je ko pi ra ti ni da nas, uko li ko ne po teg ne mo za kom pju ter skom si mu la ci jom, na rav no. Iz ne k a d a { weg pre-po p a, „Bi-Xiz” su go to vo pre ko no }i po sta li si no nim za dis ko! Pre mor di jal ni hit „How Can You Mend a Broken Heart” pr vi je za seo na vrh ame ri~ ke top li ste (gde le `e ozbiq ne pa re), na kon ~e ga se ce la stvar go to vo po

PUT OKO SVETA

MILIONÊ ZA PARKING: U sedam metara dugoj, 3,6 metara {irokoj i 4,5 metara visokoj garaì, kupac ima mogu}nost da postavi lift kako bi mogao istovremeno da parkira dva automobila. Cena? Sitnica – milion dolara. Na Menhetnu, naravno. Kada se uzme u obzir da se parking te{ko nalazi a skup je, neko }e vam re}i da se ova investicija vrlo brzo moè isplatiti. A jo{ vam je i stan iznad, ih.

o je ve ro vat no jed na od naj ~u ve ni jih fo to - len du fo to gra fi ju po qup ca, a kraj we fo to gra fi gra fi ja svih vre me na: an to lo gij ski po qu bac ju Men do ze u mor nar skoj uni for mi, osta lo je sa mo mor na ra i me di cin ske se stre na wu jor {kom da Men do za u de ta qe opi {e ka ko je po qu bio Frid Tajms skve ru u da ni ma ka da je Ja pan pot pi sao ka pi - ma no vu. I po tra gu za me di cin skom se strom obe le tu la ci ju u Dru gom svet skom ra tu. Cr no be la fo to - ì li su „la `wa ci“: auto ri pri zna ju da je bi lo pet gra fi ja Al fre da Aj zen {ta da na sta la je 14. av gu sta to {est ozbiq nih kan di da ta za mor na ra i tri za me 1945. a ob ja vqe na je na na slov noj stra ni ma ti~ nog di cin sku se stru. No, ve }i na ni je pro {la ozbiq ni ju mu ma ga zi na „Lajf“ dve ne de qe ka sni je. Po sta la je pro ve ru. u po to wim de ce ni ja ma op {te me sto u ame ri~ koj vi û ve ni par se pre po qup ca ni je po zna vao, a è na zu el noj umet no sti – fo to gra fi ja re pro du kov na hi - ko ja se vi di u po za di ni je Men do zi na bu du }a su pru qa da ma pu ta, {tam pa na na po ste ri ma, sta vqa na na ga Ri ta Men do za. omo te no te sa, sve sa ka, fa sci ka la i ~e ga sve ne. Po iz vr {e noj re kon struk ci ji, ono {to je pret ho Tek ovih da na, 67 go di na na kon fa mo znog po qup - di lo fo to gra fi ji je sle de }e: mor nar Men do za je ca, ~i ta va pri ~a do bi la je svo je pre ci zne kon tu re. tog 14. av gu sta bio u dru {tvu svo je de voj ke Ri te Pe Xorx Gal do ri si i Lo rens Ve ri ja u svo joj kwi zi tri. Uì vao je u ras pu stu po sle bi ta ka na Pa ci fi „Po qu bac mor na ra“ go vo ku, gde je po red osta log gle re o po tra zi za to dvo je dao me di cin ske se stre ka ko qu di sa svim slu ~aj no sni - Na fotografiji su Yory Mendoza i ne gu ju ra we ni ke. „U jed nom mqe nih i wi ho vim sud bi - Greta Cimer Fridman, a poqubac iz tre nut ku, ne ko je vr lo egana ma. zlti ra no uz vik nuo „rat je pozadine gleda Yoryova budu}a I mor nar Xorx Men do go tov!“, i ja sam po mi slio supruga Rita Mendoza za i me di cin ska se stra da }u po qu bi ti pr vu me di Gre ta Ci mer Frid man da cin sku se stru ko ja bu de na nas ima ju po 89 go di na. Men do za ì vi na Rod Aj len - i {la“, pri se }ao se Men do za. Sle de }eg tre nut ka na du, a Gre ta ne da le ko – u dr à vi Me ri lend. Auto ri i {la je Frid ma no va, i na kon {to joj je Men do za na po mi wu da im ni je bi lo la ko da usta no ve da li su pri {ao iz ne na da je usle dio po qu bac. Ni su iz me ni ba{ oni par s fo to gra fi je, ali su uz po mo} fo ren li ni jed nu re~, sa mo su na kon po qup ca na sta vi li zi~ ne ana li ze ne dvo smi sle no do {li do za kqu~ ka – svo jim pu te vi ma. je su. Ni je po zna to {ta je u tom tre nut ku po mi sli la Ma ga zin „Lajf“ je jo{ 1980. po ku {ao da do |e do Men do zi na de voj ka, ali je o~i to da mu je opro sti la ak te ra s fo to gra fi je, ali se to za vr {i lo ta ko {to „avan tu ri cu“. Men do za i Frid ma no va su se ina ~e u se ja vio po ve }i broj qu di ko ji je tvr dio da se ba{ pro te klih 67 go di na ne ko li ko pu ta sre li, ali ni ka oni na la ze na ~u ve noj fo to gra fi ji. Pra vog mor na da ni su, ka ko obo je tvr de, po no vi li po qu bac s Tajms ra auto ri kwi ge ot kri li su na osno vu in for ma ci je skve ra. jed nog stu den ta. Vi dev {i u jed nom ba ru na Rod Aj n E. N. L.

auto ma ti zmu od vi ja la wi ma na ru ku. Br zi nom met ka pi {u ma te ri jal kog je pro sla vio Xon Tra vol ta: „How Deep is Your Love”, „Night Fever” i „Stayin’ Alive”, nu me re ko je su da nas vi {e stvar op {te kul tu re, a ne mu zi ke. Osam de se te i la ga no ga {e we dis ko re flek to ra gru pa je do ~e ka la re la tiv no ne sprem no. Eks pe ri men ti sa li su s psi ho de li jom, so u lom i ta da pro gre siv nim soft-rok zvu kom, ali sve je to bi la ble da sen ka vla da vi ne iz {qa {te }e epo he. Ta le nat su mu dro usme ri li van sce ne, ka da po ~i wu da pi {u hi to ve za ne bro je ne zve zde i zve zdi ce, me |u ko ji ma su sva ka ko naj zna ~aj ni je Da ja na Ros i Bar ba ra Strej send. Ako je ve ro va ti sta ti sti ci, sa mo su Pol Ma kart ni, El vis Pri sli, Bitlsi i Gart Bruks pro da li vi {e plo ~a Bi-Xi za, a to je “skrom nih” – 220 mi li o na! n Igor Mihaqevi}

POMERI, NE RU[I: Kada [vajcarcima smeta lokacija zgrade, a eto ne `ele da je sru{e, oni je lepo - pomere. Biv{a zgrada lokalne fabrike, stara 120 godina, pomerena je ~itavih 60 metara daqe. Uz pomo} pneumatskih ma{ina zgrada te{ka 6200 tona pomerana je na 500 vaqaka i pruzi i za to je bilo potrebno vi{e od 12 sati.

VELI^ANSTVO: Malo ko je znao wegovo ime, ali smo mu se svi odreda i tako neznanom divili na pronalasku, svaki put kad bismo hteli da prebacimo kanal na televizoru. Da se upamti: izumiteq be`i~nog daqinskog upravqa~a za televizore, davne 1955. zvao se Juxin Poli i nedavno je umro prirodnom smr}u u 96. godini. Juxine, hvala ti na svemu!

NAJBOGATIJA: @elite li da znate ko je najbogatija `ena na svetu? Zove se \ina Rajnhart, iz Australije je, i zvani~no je najbogatija `enu na svetu, po{to je wen imetak porastao sa oko 10 milijardi dolara na 29,17 milijardi u roku od godinu dana. \ina Rajnhart je od oca nasledila 25 odsto firme Henkok Prospekting, a procewena vrednost te ~etvrtine kompanije je oko sedam milijardi dolara.

SPORT

nedeqa27.maj2012.

dnevnik

c m y

DA NAS PO ^I WE OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE U RO LAN GA RO SU

No le `e li i ~e tvr ti grend slem Na po ~et ku se zo ne No vak \o ko vi} od re dio je pri o ri te te za 2012. go di nu – Ro lan Ga ros i Olim pij ske igre. Otvo re no pr ven stvo Fran cu ske pri li ka je za No va ka da kom ple ti ra No le Slem i de fi ni tiv no u|e u le gen du. Pro {le go di ne \o ko vi} je igrao ne -

stva ran te nis i jed no stav no je bi lo ne mo gu }e da se ta ko ne {to po no vi i ove se zo ne. Ta ko vi so ki stan dar di uti ca li su da se we go vi od li~ ni re zul ta ti ove se zo ne ni po da {ta va ju u jed nom de lu stra nih me di ja, a No vak je osvo jio Austra li jan open i Ma ja mi i igrao u fi na li ma Mon te Kar la i Ri ma. \o ko vi }a na Ro lan Ga ro su `reb po no vo ni je ma zio, opet mu je kao i pro {le go di ne za pa lo da se u po lu fi na lu su sret ne sa Ro xe rom Fe de re rom. Do tog okr {a ja No vak }e mo ra ti da pro |e pet pre pre ka i da bu de mak si mal no ozbi qan jer ga u tre }em ko lu naj ve ro vat ni je ~e ka le vo ru ki Mel cer, Austri ja nac ko ji ni je u bog zna ka kvoj for mi ali je iz ba cio \o ko vi }a ba{ na Ga ro su pre dve go di ne, kao i Fer nan do Ver da sko, te ni ser ko ji mo `e da bu de ve li ki pro blem ka da ima svoj dan. Za to }e u tom even tu al nom me ~u bi ti va `no da No vak od star ta kre ne fu ri o zno i ja sno Fer nan du sta vi do zna wa ko je fa vo rit. S ob zi rom da se igra na {qa ci, Con ga je mo `da i naj po voq ni ji ri val za ~e tvrt fi na le. U Ri mu je bi lo evi dent no da \o ko vi} po ste pe no di `e for mu i on je ve ro vat no tem pi rao sta we svog or ga ni zma, tre nin ge i pri pre mu ta ko da na Ro lan Ga ro su do stig ne vr hu nac. U fi na lu u Ri mu pro pu stio je mno go pri li ka u me ~u sa Na da lom, a to se No va ku ne de {a va ~e sto i

uve ren sam da se ne }e po no vi ti sret nu li se \o ko vi} i Na dal u Pa ri zu. Ra fael je sa da dva pu ta u ni zu do bio No va ka, ali se dam po ra za u ni zu ne za bo ra vqa se ta ko la ko i ne mo `e se sa si gur no {}u za kqu ~i ti je Na dal po vra tio sa mo po u i ma sa \o ko vi }em. zda we u du el

fa vo rit mo gla bi da po go du je \o ko vi }u jer je on u Pa riz pro {le go di ne do {ao pri ti snut ne ve ro u vat nom se ri jom po be da. Ra fa el Na da lu su po sled we dve po be de nad \o ko vi }em ne sum wi vo do ne le od re |e nu do zu sa mo po uz da wa, ali ~i ni mi se ne to li ku da u sle de }i me~ sa No va kom u|e ras te re }e no

La ko za Anu i Je le nu Srp ske te ni ser ke Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} tre ba lo bi da ima ju lak po sao na star tu Ro lan Ga ro sa, dok }e Bo ja ni Jo va nov ski bi ti ve o ma te {ko. Iva no vi }e va, tre nut no naj bo qa na {a te ni ser ka igra sa Aru ba re no Va ce nom, ko ja se kroz kva li fi ka ci je pro bi la do glav nog `re ba. Jan ko vi }e vu u pr voj run di o~e ku je duel sa Austri jan kom Pa tri si jom Ma jr-Ahlajt ner, dok naj te `i po sao o~e ku je Bo ja nu, ko joj je pro tiv ni ca tre }a te ni ser ka sve ta Ag we {ka Ra dvaw ska. Ana mo `da ima naj lak {i po sao na star tu dru gog Gren sle ma se zo ne, dok je u dru gom ko lu ~e ka su sret sa bo qom iz du e la do ma }e te ni ser ke Ste fa ni Du bua i [a har Per iz Izra e la. Po ten ci jal na pro tiv ni ca u tre }em ko lu mo gla bi da joj bu de Sa ra Era ni iz Ita li je, da bi po tom mo gao da je ~e ka duel sa Ra dvan skom ili Ame ri kan kom Ve nus Vi li jams, ko ja ~e ka Bo ja nu, u slu ~a ju da na pra vi ve li ko iz ne na |e we i eli mi ni {e Po qa ki wu. Jan ko vi }e va bi tre ba lo da ima lak po sao u pr vom ko lu, ali s ob zi rom na re zul ta te u po sled wih ne ko li ko ne de qa, to ni je to li ko si gur no. Ako po be di Austri jan kum, Je le na }e igra ti pro tiv po bed ni ce du e la iz me |u Kse ni je Per vak iz Ru si je i Ame ri kan ke Var va re Lep ~en ko. Jan ko vi }e va bi po tom mo gla da se su sret ne sa biv {om po bed ni com Ro lan Ga ro sa Fran ~e skom Skja vo ne, dok su joj po tom po ten ci jal ne pro tiv ni ce ^e hi wa Pe tra Kvi to va i Na Li iz Ki ne. Na Li od bra nu ti tu le po ~i we pro tiv Ru mun ke So ra ne Kir stee i na la zi se u su prot noj stra ni `re ba od naj bo qe te ni ser ke sve ta Vik to ri je Aza ren ke, ko ja u pr vom ko lu igra pro tiv Al ber te Bri jan ti iz Ita li je. Aza ren ka U is toj po lo vi ni kao Be lo ru ski wa na la zi se Ra dvan ska, pa sa mim tim i Ana i Bo ja na, dok je na dru goj Ma ri ja [a ra po va, ko ja na star tu igra pro tiv Alek san dre Ka dan tu iz Ru mu ni je. Tak mi ~e we na Ro lan Ga ro su po ~i we da nas i tra je do 10. ju na, a mo }i }e te da ga pra ti te di rekt no na te le vi zi ji B92.

Na da lu i da qe ni je ba{ ugod no ka da se na spram we ga na la zi \o ko vi}, a raz li ka u od no su na pro {lu go di nu je ste i u to me – sa da svi Ra fa e la vi de kao fa vo ri ta.Upra vo ~i we ni ca da je Na dal

kao {to je ne ka da ra dio. Na da lo va osnov na pred nost je ste {to se na Ro lan Ga ro su ose }a kao kod ku }e, a u Pa ri zu }e Ma qor ~a nin bi ti i do dat no mo ti vi san iz naj ma we dva raz lo ga – RG je po sled wi ba stion

we go ve vla da vi ne, mal te ne je di no vred no {to mu \o ko vi} ni je pre u zeo u po sled wih go di nu i po da na, a uz to bi even tu al nom sed mom ti tu lom pre sti gao Bjor na Bor ga po broj osvo je nih tro fe ja u Pa ri zu. Ra fael ne ma to li ko te àk `reb, ma da ga u ~e tvr tom ko lu naj ve ro vat ni je ~e ka ju Mo na ko ili Ra o ni. Po ten ci jal ni Na da lo vi ri va li u ~e tvrt fi na lu je su Ni ko las Al ma gro, ko ji ima men tal nu blo ka du ka da igra sa Ra fa e lom i ni je u sta wu da pro tiv we ga odr ì kon ti nu it et do bre igre, kao i na{ Jan ko Tip sa re vi}, ko ji }e po ku {a ti da oprav da sta tus osmog a i da dru gi put u ka ri je ri no si oc do |e do ~e tvrt fi na la ne kog od GS tur ni ra. Ro xer Fe de rer ta ko |e na Ro lan Ga ros do la zi sa ve li kim sa mo po u zda wem po sle iz vr snih iga ra u po sled wih ne ko li ko me se ci. Ono {to se ne do voq no is ti ~e u pr vi plan je ste Ro xe ro va kon stant nost u Pa ri zu – od 2005. go di ne pa na da qe osvo jio je jed nu ti tu lu (2009), tri pu ta je bio vi ce {am pion i po jed nom je is pa dao u po lu fi na lu i ~e tvrt fi na lu. Uko li ko è li do bar re zul tat, Ro xer ne sme se bi da do zvo li da ser vi ra kao u me ~u sa No va kom u Ri mu. Jed no stav no, Fe de rer ì vi od po ~et nih uda ra ca. Fe de rer do ~e tvrt fi na la ne bi tre ba lo da ima te àk po sao, ma da bi okr {a ji sa Nal ban di ja nom i even tu al ni sa Fe li si ja nom Lo pe som mo gli da bu du lep test za na sta vak tur ni ra. Der bi ~e tvrt fi na la gle da }e mo ba{ u Ro xe ro vom de lu `re ba, po {to bi do tle tre ba lo da stig nu ili Ber dih, ko ji u po sled we vre me igra na vi so kom ni vou, ili Del Po tro, ko ji ni ka ko da se vra ti u for mu u ko joj je bio pre po vre de i pi ta we je ka da }e mu to po }i za ru kom. I êh i Ar gen ti nac ve} su po be |i va li Fe de re ra na naj ve }im tur ni ri ma (US open 2009, Vimbldon 2010), pa sa si gur no {}u mo è mo re }i da }e to bi ti iz van re dan me~ ko god da bu de Ro xe rov pro tiv nik. [ta re }i o En di ju Ma ri ju? Se zo nu je po ~eo vr hun skom igrom na Austra li jan ope nu, glo ri fi ko va na je we go va sa rad wa sa Iva nom Len dlom, ali je ~i we ni ca da je [kot pro {le go di ne mno go bo qe igrao na {qa ci. Objek tiv no go vo re }i, od Ma ri ja ni ko ne o~e ku je mno go na ovom Ro lan Ga ro su, op {te je po zna to da mu ne go di ze mqa na pod lo ga, ali En di ima po tre ban kva li tet da se pro bi je do po lu fi na la pod uslo vom da re {i pro ble me u gla vi.

Sr bi ja osvo ji la Svet ski kup Te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je Svet ski kup u Di sel dor fu po {to je po be di la ^e {ku u fi na lu. Od lu ~u ju }i poen na {oj se lek ci ji, kao i u Dej vis ku pu pre dve go di ne, obez be dio je Vik tor Tro ic ki po be div {i Ra de ka [te pa ne ka sa 2:6, 6:4, 6:3. Pret hod no je vo| stvo Sr bi ji do neo Jan ko Tip sa re vi} ko ji je po sle od li~ nog iz da wa po be dio To ma {a Ber di ha sa 7:5, 7:6. U pr vom se tu du e la Tip sa re vi }a i Ber di ha vi |e na je ve li ka bor ba, igra lo se gem za gem, sve do 11. ge ma. Ta da je Jan ko sjaj nom igrom do {ao do brej ka i pri li ke da u na red nom ge mu ser vi ra za set, u ~e mu je us peo i do {ao do vo| stva od 1:0. Jan ko je ve} u tre }em ge mu dru gog se ta do {ao do brej ka, ali je ~e {ki te ni ser ubr zo uz vra tio. Po {to su obo ji ca u na red nim ge mo vi ma bi li si gur ni pri svo jim ser vi si ma, set je u{ao u taj-brejk, u ko jem je Tip sa re vi} bio bo qi i po veo sa 6:4, ali je Ber dih us peo da se od bra ni i ~ak do |e do set lop te, pre ne go {to je srp ski te ni ser re {io me~ u svo ju ko rist. Tro ic ki je u Di sel dor fu po ka zao da se po la ko vra }a u sta ru for mu po {to je ve zao ~e ti ri po be de u Viktor Troicki u Janko Tipsarevi}

sin glu. Jo{ bo qa iz da wa pri ka zao je Jan ko Tip sa re vi} ko ji je ta ko |e ostva rio sve tir jum fe. Vik tor je duel pro tiv [te pa ne ka po ~eo ve o ma lo {e. Iako je na pra vio je dan brejk u pr vom se tu, ~ak tri pu ta je iz gu bio svoj ser vis i ^eh je taj deo igre do bio sa ube dqi vih 6:2. Me |u tim, Tro ic ki je u na stav ku za i grao znat no bo qe. Ve li ku raz li ku na pra vio je pr vi ser vis, ko ji je srp ski te ni ser u pr vom se tu uba ci vao u sve ga 40 po sto.. Od lu ~u ju }i brejk u tom de lu vi |en je ve} na star tu, iako je u na stav ku se ta bi lo mno go pri li ka da se pro me ni re zul tat. U osmom ge mu Vik tor je spa sao tri ve za ne i jo{ jed nu brejk {an su, u de ve tom je srp ski te ni ser pro pu stio dve set lop te, a u na red nom je po no vo [te pa nek pro pu stio {an su za iz jed na ~e we. U tre }em se tu od lu ka je pa la u pe tom ge mu ka da je Tro ic ki od u zeo ser vis ri va lu, a dru gim brej kom u se tu je okon ~ao me~ i usle di lo je ve li ko sla vqe na te re nu uz pe smu „Mar{ na dri nu”. Po tom su Zi mo wi} i Tip sa re vi} u du blu is pra {i li Ber di ha i ^er ma ka s6:3, 6:1. Ovo je dru ga ti tu la Sr bi je na Svet skom ku pu, na kon tri jum fa 2009. go di ne.

Milorad ^avi}

EVROP SKO PR VEN STVO U DE BRE CI NU

Mi lo rad â vi} {am pion Naj bo qi srp ski pli va~ Mi lo rad â vi} osvo jio je zlat nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu na 100 me ta ra del fin i po sta vio re kord {am pi o na ta u Ma |ar skoj. Kao tor pe do je pli vao Mi lo rad â vi} u fi na lu i osvo jio je zlat nu me da qu u vre me nu 51,45 se kun di. Go to vo ce le se zo ne, â vi} je pli vao oko 52 se kun de. Bio je raz o ~a ran tr kom na 50 me ta ra del fin i obe }ao da }e se na 100 me ta ra del fin vra ti ti u ì vot i da ti sve od se be. â vi} je pli vao iz van red no. Od mah je na pra vio pred nost u od no su na ri va le, a na 50 me ta ra je Ma |a ra La sla ê ha osta vio go to vo za ce lu du ì nu te la. Na 50 me ta ra Len |er je dr ào tre }e me sto. Dok je â vi} ne za dr ì vo pli vao ka zla tu, Ma |ar La slo êh je us peo da na pra vi pred nost i osi gu ra dru gu po zi ci ju (bio je spo ri ji od â vi }a 32 sto tin ke!), a Ita li jan Ma te ao Ri vol ta je u po sled wim me tri ma us peo da stig ne do tre }e po zi ci je. Od li ~an je bio i Ivan Len |er, ali je re zul ta tom 52,54 se kun di bio sa mo 14 sto tin ki sla bi ji od tre }e pla si ra nog Ita li ja na Ma tea Ri vol te, naj mla |eg pli va ~a u fi na lu.

Sr bi ja je ta ko u{la me |u 15 ze ma qa osva ja ~a me da qe na ovom EP. On je ta ko ob je di nio ti tu le svet skog pr va ka iz Ri ma, ima olim pij sku me da qu iz Pe kin ga (se }a te se te an to l o g ij s ke tr k e sa Maj klom Felp som), a sa da ima i evrop sko zla to. Po sle 2010. go di ne ovo je pr va me da qa za Sr bi ju u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Srp ska {ta fe ta na 4h200 me ta ra slo bod no za u ze la je sed mo me sto u fi na lu Evrop skog {am pi o na ta u De bre ci nu. To zna ~i da na {a {ta fe ta ipak ni je us pe la da obez be di pla s man na Olim p ij s ke igre u Lon do nu. \or |e Mar ko vi}, Ste fan [o rak, Ve li mir Stje pa no vi} i Ra do van Si qev ski is pli va li su de o- ni cu od 800 me ta ra za 7:20.20. Zla to je ube dqov osvo j i l a {ta fe ta Ne ma~ ke sa re zul ta tom 7:09.17, sre bro je pri pa lo Ita li ja ni ma ko ji su ima li ~e ti ri se kun de za o stat ka za Nem ci ma, a bron za Ma |a ri ma ko ji su za po la se kun de bi li sla bi ji od Ita li ja na Bo ris Sto ja no vi} i Mi ro sla va Naj da nov ski ni su bi li uspe {ni. Sto ja no vi} je na 50 me ta ra slo bod no bio 28, dok je Naj da nov ski u is toj di sci pli ni ima la 27. vre me.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA MO NA KA

[u mi ju pol, Ve ber kre }e pr vi

Sed mo stru ki svet ski {am pion Mi hael [u ma her je osvo jio pol po zi ci ju pred Ve li ku na gra du Mo na ka, ali }e kao pr vi star to va ti vo za~ Red Bu la Mark Ve ber. [u ma her je do svo je 69. pol po zi ci je do {ao u vre me nu od 1:14.301 mi nu ta, a to mu je ujed no pr va po sle tr ke u Fran cu skoj 2006. go di ne. Le gen dar ni Ne mac, ipak, ne }e bi ti na pr voj po zi ci ji na star tu, zbog ka zne ko ju je do bio po sle tr ke u [pa ni ji, pa }e je na sle di ti Ve ber, ko jem }e se na star tu tr ke u pr vom re du pri dru ì ti dru gi vo za~ Mer ce de sa Ni ko Ro zberg. Tra di ci o nal no, kva li fi ka ci je na uli ca ma Mon te Kar la su bi le ve o ma za ni mqi ve, a kao i sva ke go di ne, ve li ki broj vo za ~a se sme wi vao u vo| stvu. Ta ko je na kra ju pr vog de la naj bo qi bio Ni ko Hil ken berg u bo li du Fors In di je, u dru gom vo za~ Fe ra ri ja Fe li pe Ma sa, a ka da je bi lo naj va `ni je, [u ma her. Ne mac se ni je vi deo to kom ce lih kva li fi ka ci ja, da bi na kra ju iz vu kao mo `da i svoj naj bo qi krug od po vrat ka u For mu lu 1 2009. go di ne. Naj bli ì da ga ugro zi bio je Ve ber, sa 80 hi qa di tin ki za o stat ka, ko ji jer ta ko |e bio sja jan u fi ni {u, ka da je pre te kao Ro zber ga, ko ji je do ta da du go dr ào pr vu po zi ci ju. Tre }e me sto na star tu za u ze }e vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil ton, is pred Ro ma na Gro à na u Lo tu su, vo za ~a Fe ra ri ja Fer nan da Alon sa i [u ma he ra. Pr vu de se to ri cu u kva li fi ka ci ja ma kom ple ti ra li su Fe li pe Ma sa u dru gom Fe ra ri ju, vo za~ Lo tu sa Ki mi Ra i ko -

Mihael [umaher

nen, Pa stor Mal do na do u Vi li jam su i ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel. Mal do na do, ipak, ne }e bi ti de ve ti na star tu, po {to je ka `wen zbog blo ki ra wa vo za ~a Za u be ra Ser hi ja Pe re sa to kom tre }eg tre nin ga, pa je po me ren za de set po zi ci ja. Pr vi deo kva li fi ka ci ja uma lo je do neo ve li ko iz ne na |e we, po {to je Ra i ko nen tek u po sled wim tre nu ci ma us peo da iz beg ne eli mi na ci ju. Ipak, ono {to je obe le `i lo taj deo je udes vo za ~a Za u be ra Ser hi ja Pe re sa, ko ji je uda rio pred wim le vim to~ kom u za {tit nu ogra du u sek to ru kod ba ze na i do sta o{te tio svoj bo lid. Mla di Mek si ka nac ta ko ni je us peo da ostva ri br zi krug, pa je eli mi ni san. Tr ka za Ve li ku na gra du Mo na ka uli ca ma mon den skog Mon te Kar la star tu je da nas u 14 ~a so va.

SPORT

c m y

dnevnik

Orli}i najavili visok let Pr vo ko lo

Sr bi ja - Ne ma~ ka Ru mu ni ja - Ma |ar ska

Da nas

2:2 4:0

Ne ma~ ka - Ru mu ni ja (16.30, Sla na ba ra) Sr bi ja - Ma |ar ska (19, Ka ra |or |e) budqiva. Mi smo nakon svega zadovoqni rezultatom 2:2, jer smo dva puta gubili i uspeli smo da ne izgubimo. Ekipa Srbije je bila jako dobra tokom cele utakmice, a o~ekuje nas do kraja vrlo neizvestan turnir - rekao je Hrube{. Selektor Srbije Zoran Mari} nije mogao da pre`ali {to smo umesto tri, na startu osvojili samo jedan bod. - @elim da ~estitam mojim

Utisak boqi od rezultata Sr bi ja - [pa ni ja 0:2 (0:0) SENT GALEN: Stadion: „AFG arena“, gledalaca: 15.625, sudija: Cimerman ([vajcarska), strelci:Adrijan u 64. Kazorla u 74. (iz jedanaesterca), ùti kartoni: Kolarov (Srbija) i Domingez ([panija) SRBIJA: Kahriman 6, Ivanovi} 6, D.To{i} 6, Suboti} 7, Kolarov 7, Basta 7, Igwovski 7 (Fejsa) , Radovanovi} 7 (Mati}), Qaji} 6 (Z.To{i}), \uri~i} 6 (Jankovi}), Leki} 6 ([}epovi}) [PANIJA: Kasiqas 6, Huanfran 6, Albiol 7, Ramos 6 (Domingez) Alba 7 (Monreal), Navas 8, Alonso 7 (Benat 6), Bruno 6 (Garsija), Kazorla 7, Negredo 7 (Adrijan 8), Soldado 7 (Silva 7). Reprezentacija Srbije, na novom po~etku, sa selektorom Mihajlovi}em doìvela je poraz u prijateqskom me~u od [panije (0:2). Ipak, bez obzira na negativan rezultat orlovi su ostavili solidan utisak na terenu u Sent Galenu. Hrabro su se suprotstavili aktuelnom svetskom i evropskom prvaku, pruìli koliko su mogli, ali presudio je kvalitet furije koji je do punog izraàja do{ao u drugom poluvremenu. Selektor Mihajlovi} se opredelio za promenu sistema igre, i formaciju „3-4-2-1“. Kapiten Iva-

novi} prekomandovan je na poziciju centralnog {topera, ofanzivnije uloge po bokovima bile su namewene Kolarovu i Basti, u manevru su defanzivni deo posla solidno obavqali Igwovski i Radovanovi}, ali nije bilo kreativnih re{ewa od strane Qaji}a i \uri~i}a, pa je najistureniji veoma borbeni Leki} ostao bez pravih lopti. Orlovi su delovali veoma disciplinovano, agresivno i motivisano da na pravi na~in odgovore sjajnim [pancima.Iako bez nekolicine najboqih igra~a, pre svega iz redova Barselone, Atletika i ^elsija, sna`no je delovao sastav Del Boskea. Wihova osnovna ideja bila je da ovaj sparing duel iskoriste na najboqi na~in kako bi {to spremniji do~ekali megdan na EP protiv Hrvata. Zanimqivo je bilo prvo poluvreme, u kojem su [panci dominirali, ali nisu ozbiqnije ugrozili Kahrimana. Sigurna je bila na{a odbrana, ali nije bilo brzog i preciznog pasa. Poku{aji Soldada i Negreda zavr{ili su kraj gola, a u 27. minutu ]avi Alonso `eleo je lob udarcem sa preko 60 metara da iznenadi istr~alog Kahrimana ali je bio neprecizan. Kolarov je idealno

KA RAYI] TVR DI:

Nema osnova za od{tetu

Ni ko la Nin ko vi} u pro do ru

utakmica od kako je ova generacija na okupu, a goste je sa~uvao odli~ni golman Rakovski koji je odbranio bar jo{ tri sigurna pogotka. Publika u Novom Sadu mogla je da u`iva u vrhunskoj i uzbudqivoj fudbalskoj predstavi, sa mnogo lepih akcija na obe strane i efektnim golovima. U samom fini{u gosti su poku{ali da stignu i do pobede, ali rezultat se vi{e nije mewao i svakome je pripao po bod, ~ime zadovoqniji mogu da budu „panceri”. To je kasnije na konferenciji za {tampu priznao i wihov selektor, proslavqeni nema~ki as Horst Hrube{: - Bila je ovo odli~na utakmica, lepa za publiku i veoma uz-

Fo to: F. Ba ki}

fudbalerima i da ka`em da su odigrali jednu sjajnu utakmicu, svi su dali maksimum i zaista je {teta {to to nije krunisano pobedom protiv velikog protivnika. Golove smo primali iz kikseva - na{ih gre{aka, a stvorili smo jako puno prilika, me|utim nismo imali sre}e da ovu utakmicu dobijemo. Bila je ovo, svakako, jedna od najboqih igara od kako smo na okupu i nadam se da }emo do kraja turnira nastaviti u istom ritmu - naglasio je Mari}. Zbog dva `uta kartona za na{u selekciju ne}e igrati Uro{ Spaji}, ali se u tim vra}a Filip Stojkovi} koji je odradio suspenziju iz prvog kruga kvalifikacija.

PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

Poraz Nemaca U prijateqskim fudbalskim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Kostarika - Gvatemala 3:2, Brazil - Danska 3:1, Republika Irska - BIH 1:0, Slova~ka - Poqska 1:0, [panija - Srbija 2:0, [vajcarska - Nema~ka 5:3, Portugal - Makedonija 1:0.

Prvi ~ovek Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi} rekao je za da nema osnova za realizaciju presude o od{teti biv{em selektoru Radomiru Anti}u. Vladaju}e telo srpskog fudbala }e Anti}u prema presudi morati da isplati vi{e od milion evra. - U svakom slu~aju, to je jedna o~ekivana odluka {vajcarskog pravosu|a. Mi smo bili u situaciji da moramo da ispo{tujemo tu proceduru, to je tek prvo poluvreme, drugo sledi. Realizacija te presude do}i }e na na{e pravosu|e i to }e dugo da traje. Mi mislimo da imamo argumente i da nema osnova za realizaciju te sudske presude rekao je Karaxi}. Anti} je pokrenuo spor pred Sudom za arbitra`u u sportu u Lozani zbog jednostranog raskida ugovora.

Gvardiola se oprostio trofejem Za ~etiri godine na klupi Katalonaca Josep Pepa Gvardiola 14 puta je otkqu~avao wene vitrine i sme{tao trofeje. „Dosta od mene”, rekao je nedavno i odlu~io da napusti Barselonu, a wegovi igra~i pripremili su mu opro{taj za pam}ewe. U finalu Kupa Kraqa lak{e nego o~ekivano savladali su Atletik Bilbao (3:0)i zavr{ili sezonu sa ~etiri osvojena pehara. Podsetimo da su pro{log leta osvojili i Superkup [panije i Evrope, a zimus titulu Interkontinentalnog {ampiona.

PO ^E LI IZ BO RI U CR VE NOJ ZVE ZDI

Luki} novi - stari predsednik Prvi put u istoriji na{eg fudbala jedan klub se opredelio da organizuje neposredne predsedni~ke i paralamentarne izbore. U~inila je to Crvena zvezda a ju~e je krenulo glasawa... - Otvorena su sva bira~ka mesta u 10 ~asova, i glasawe se uredno odvija. U klubu su zadovoqni izlazno{}u, a najve}a je u regionu Kosova i Methohije. Prema prvim izve{tajima odziv ~lanova je dobar, a na Kosovu i Metohiji je ve} glasalo vi{e od 70 odsto na{ih pristalica. Bira~ka mesta bi}e otvorena do 20.00, do ponedeqka- raportirao je portparol crvenobelih, Marko Nikolovski. Pravo glasa ima 10.081 ~lan kluba. Glasawe se odvija na 16 bira~kih mesta u Beogradu, Pan-

OR LO VI PO RA @E NI OD [PA NA CA U PRI JA TEQ SKOM DU E LU U [VAJ CAR SKOJ

KVA LI FI KA CI JE ZA OMLA DIN SKO PR VEN STVO EVRO PE

Omladinska reprezentacija Srbije prikazala je sjajnu igru u prvom kolu zavr{nog kvalifikacionog turnira za prvenstvo Evrope odigrav{i nere{eno sa favorizovanom Nema~kom u Novom Sadu - 2:2 (1:0) i ima lepe izglede da osvoji prvo mesto u grupi. Danas orli}i igraju s Ma|arskom koja je u prvom krugu izgubila od Rumunije (4:0). - Nadamo se pobedi - ka`e Zoran Mari}. - Verujemo da }emo ponoviti dobru igru iz me~a s Nema~kom. Izabranici selektora Zorana Mari}a nadvisili su Nema~ku u ve}em delu utakmice , bili na pragu velike pobede, ali su ipak dozvolili rivalu da teren stadiona „Kara|or|e” napusti nepora`en. „Orli}i” su, bez dileme, odigrali jednu od najboqih

nedeqa27.maj2012.

~evu, Novom Sadu, Rumi, â~ku, Uìcu, Kraqevu, Kru{evcu, Ni{u, [apcu, Poàrevcu, Kragujevcu, Bijeqini, Zve~anu, Sarajevu i Bawaluci. Aktuelni predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} glasao je ju~e oko podneva na „Marakani”. On je i jedini kandidata za mesto prvog ~oveka na{eg najtrofejnijeg kluba, a ovu funkciju obavqa od maja 2009. godine. - Ponosan sam i sre}an {to }emo u ova tri dana svi zajedno birati Skup{tinu i predsednika. Jo{ jednom moram da istaknem da mi je iskreno ào {to sam jedini kandidat za predsednika. @eleo sam vi{e zvezda{a, ali nisu se prijavili. U ova tri dana pokazujemo koliko smo veliki klub i porodica, najve}i u ovom delu Evrope. Zadovoqan sam jer su

nas glasa~i i pravi zvezda{i ozbiqno shvatili. Zvezda zna kojim putem treba da ide. Ponosan sam na sve prave zvezda{e, za wih vredi raditi i boriti se - istakao je Luki}, nakon obavqenog ~ina glasawa. Ponovio je Luki} prioritete rukovodstva u narednom periodu. - Vredno }emo raditi, nastavi}emo zapo~eti posao, a to je stabilizacija kluba i postavqawe Zvezde na zdrave noge podvukao je Luki}. Pored predsednika crvenobelih ju~e oko podneva su glasali i predsednik Sportskog dru {tva Pe tar [kun dri}, biv{i igra~i Stanislav Karasi, Milo{ [esti} i Goran Va si li je vi}, vo |a na vi ja ~a Vladimir [avija, peva~ Aca Lukas... Z. Ran ge lov

Mihajlovi}: Boqe nego sam se nadao Bio je selektor Mihajlovi} zadovoqan posle debija na klupi orlova, bez obzira na poraz od [panije. - Prvi duel protiv izuzetno kvalitetnog rivala nije bio jednostavan. Bilo je za mene puno nepoznanica. Normalno je bilo da [panci dominiraju, imaju posed lopte. Malo su promenili sistem igre, ali dok je bilo snage mogli smo da im parirarmo. Bilo je pozitivnih stvari ali i gre{aka, iz kojih smo glupo primili golove. Boqe da nam se takve stavri sada de{avaju, da ih na vreme ispravimo. U svakom slu~aju trebaju nam dueli sa sna`nim protivnicima, kako bi stekli potpuno jasnu sliku o snazi na{e ekipe, i onome {to moramo da popravimo. Za po~etak je bilo dobro, boqe nego sam se nadao- istakao je Mihajlovi} odmah po zavr{etku utakmice. centrirao, Leki} natr~ao na loptu i smestio je u mre`u u 37. minutu, ali gol je opravdano poni{ten zbog ofsajda. U nastavku je [panija pove}ala posed lopte (67: 33), izmene koje je Del Boske obavio ve} u poluvremenu dale su konkretan efekat. Ritam u redovima orlova je po~eo da pada. Sevnula je kontra iz uxbenika u 64. minutu Navas je sa leve strane poslao uotrebqiv centar{ut, a pred golom se rezervista Adrijan poklonio i glavom matirao Kahrimana. Samo desetak minuta kasnije, [panci su overili pobedu. Duel Ivanovi}a i Adrijana u kaznenom prostoru sudija Cimerman je, ~ini se, prestrogo oka-

rakterisao kao prekr{aj za penal. Iskusni Kazorla bio je precizan sa bele ta~ke- 0:2. Mihajlovi} je poku{ao izmenama da osveì vezni red, pa je u vatru poslao Mati}a, Fejsu i Jankovi}a. Srbija je organizovala nekoliko opasnih ataka, ali iz „prekida“ nismo bili uspe{ni. [panci su rutinski priveli susret kraju. Nema se {ta zameriti na{im reprezentativcima, koji su u ovakvom sastavu pod vo|stvom novog selektora Mihajlovi}a, pruìli snaàn otpor sjajnim vladirima fudbalske planete. Novi ispit Srbiju o~ekuje ve} u ~etvrtak u Remsu protiv Francuske. Z. Ran ge lov

sport

nedeqa27.maj2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA VOJVODINE

Sla no bar ci za so li li Zre wa nin ci ma Pro le ter - Ba nat 2:0 (2:0) NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 500, su di ja: Br dar (No vi Sad). Strel ci: S. Bo gu no vi} u 12. i Se ku li} u 26. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Mi lo je vi}, Sa mar xi}, Ki{ (Ba nat). Cr ve ni kar ton: Ki{ (Ba nat).

u 45. za In |i ju, a Ga vri} u 35. i Mi ro sa vqe vi} u 46. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar to ni: Ste van ~e vi} i Du ba ji} (In |i ja), a Pa u no vi}, Nu hi, Ko ko vi}, Ja ni ~i}, Ko sti} i Bo `o vi} (Na pre dak). Cr ve ni kar ton: Bo `o vi} (Na pre dak) u 86. mi nu tu. IN \I JA: Mi li no vi} 7, Ko -

Se ku li} po sti `e po go dak s be le ta~ ke

PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 7, Ta na sin 8 (Ra do vi}), \u li} 8, S. Bo gu no vi} 8, @i gi} 8, De sni ca 8, Vu ka so vi} 8, Ob ra do vi} 8 (Pe kez), O. Kra si} 7, Se ku li} 8, Zec 8. BA NAT: Mi len ti je vi} 7, Zo wi} 6, î go ja 5 (Stan ko vi} 6), Zo ri} 5, Mi lo je vi} 6, Sa mar xi} 6, Ri sto vi} 6 (Ra do sa vqe vi}), Ki{ 5, Mi lo va no vi} 6 (Mi le ti} 6), Vu ko vi} 5, An ta na si je vi} 6. Igra ~i Pro le te ra u svim ele men ti ma igre nad i gra li su eki pu Ba na ta. Od li~ ne ak ci je i ka no na du uda ra ca pre ma go lu Mi len ti je vi }a u gol je pre tvo rio naj bo qi ak ter me ~a Sa {a Bo gu no vi}. Kon tru je po veo \u ro Zec, pro na {ao je slo bod nog Kra si }a ko ji po vrat nom lop tom upo slio Se ku li }a. [ut na pa da ~a Pro le te ra krat ko je od bio Mi len ti je vi}, a Sa {a Bo gu no vi} po lu vo le jom za tre sao je mre ù. Ka da je u 26. mi nu tu Ro bert Ki{ stru {io Og we na Kra si }a u {e sna e ster cu, do bio dru gi ù ti kar ton, a od li~ ni su di ja Br dar po ka zao na be lu ta~ ku, put do ma }ih ka po be di bio je {i rom otvo ren. Si gu ran re a li za tor sa be le ta~ ke bio je Da ni lo Se ku li}. I u na stav ku Sla no bar ci u do mi ni ra li i pra va je {te ta {to fe no me nal nu igru ni su kru ni sa li ba rem jo{ jed nim go lom. M. Po po vi}

In |i ja - Na pre dak 2:2 (2:1) IN \I JA: Sta dion od `e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 800, su di ja: ]e ra mi lac (Be o grad). Strel ci: Kr sti} u 22. i Du ba ji}

Fo to: D. Iva ni}

la rov 8, Mi le ki} 8, Mi lu ti no vi} 6 (Pe tro vi} 6, Ja ga wac), Du ka nac 7, Kr sti} 8, Ko sti} 7, Ste van ~e vi} 8, Di mi trov 7, Du ba ji} 7, Le ma ji} 7. NA PRE DAK: Kr zna ri} 7, Pa u no vi} 7, Nu hi 6 (Ra ~i}), Ko ko vi} 7, Ja ni ~i} 8, Ko sti} 7, Mi lo {e vi} 7 (Frim pong), Ma ti} 8, Mi ro sa vqe vi} 7, Ga vri} 7, Udo vi ~i} 6 (Bo ò vi} 6). Od i gra li su fud ba le ri In |i je i Na pred ka za i sta kva li tet nu utak mi cu, za slu ì li ve li ku oce nu za za la ga we na te re nu, ali su i ze le no-be li i ~a ra pa ni osta li krat kih ru ka va. Pri èq ki va li su po be du, a sa mo su sti gli do po de le ple ne i prak ti~ no iz gu bi li sve {an se da se do mog nu dru gog me sta na ta be li. Na rav no, vi {e }e à li ti do ma }i igra ~i po {to su ima li dva pu ta pred nost, ali ka da se sve sa be re po {to su go sti bi li bo qi u fi ni {u su sre ta re zul tat je ipak re a lan. D. Vi }en ti}

Rad ni~ ki (S) - Slo ga 1:0 (0:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja: Ve se li no vi} (Va qe vo). Stre lac: To ma no vi} u 78. mi nu tu. RAD NI^ KI: @a ku la 7, Top ~a gi} 6, Me zei 6, U{u mo vi} 6, Ba ni} 8, ^o ba no vi} 8, Ze li} 7, Stan ~e ti} 6, Vu ji} 6 (Jo ci}), Pa u no vi} 6 (Ako), Avri} 6 (Mi ok 6). SLO GA: Na sti} 6, Mla de no vi} 6, Ba bi} 6 (Ma ru {i}), Mi le ti} 6, Ra do sa vqe vi} 6, Dmi tro vi} 7, Go be qi} 6, Rov ~a nin 6

(An |el ko vi}), Dri ni} 7, Ja ni }i je vi} 6, \or |e vi} 6 (Smi qa no vi}). Rad ni~ ki je iz vo je vao ve o ma va `nu po be du pro tiv so lid ne eki pe iz Kra qe va. Pr vo po lu vre me je pro te klo sa ini ci ja ti vom do ma }ih fud ba le ra, a go sti su igra li na kon tra ak ci je. Naj bo qu pri li ku u ra noj fa zi igre imao je Ba ni}, ko ji je iz ~i ste po zi ci je {u ti rao po red go la. Slo ga je ta ko |e stvo ri la iz gled nu {an su, ali gol ge ter Dri ni} je upu tio pre ko go la. U na stav ku ni {ta se ni je me wa lo, Som bor ci su i da qe vi {e ima li lop tu u no ga ma, a je di ni gol po sti gli su po sle ali ve o ma te {ko su stva ra li {an se. To su uspe va li sa mo iz pre ki da igre, ta ko je pao i je di ni po go dak na ovoj utak mi ci. Na kon kor ne ra lop ta je do {la do To ma no vi }a, ko ji je ve o ma spret no spre mio is pod pre~ ke i osi gu rao po be du svo joj eki pi. J. Du kat

Be à ni ja - No vi Sad 2:0 (1:0) NO VI BE O GRAD: Sta dion Be à ni je, gle da la ca 300, su di ja: Ma noj lo vi} (Kwa è vac), strel ci: Ne deq ko vi} u 37. (iz je da na e ster ca), Ra di no vi} u 68. mi nu tu, ù ti kar to ni: Sta {i} (Be à ni ja), Je li} (No vi Sad). Cr ve ni kar ton: Je li} u 37. mi nu tu (No vi Sad). BE @A NI JA: Pu le ti} 7, Ra du lo vi} 7, Bre àn ~i} 7, Ma to vi} 7 (od 80. \o ko vi} -), Jak {i} 7, Gru be li} 7, Ne deq ko vi} 7, Do bra {i no vi} 7, Sta {i} 6 (od 74. Ja ko vqe vi} -), Ni ko li} 6 (od 55. Ra di no vi} 7), An teq 7. NO VI SAD: Ri sti} 7, Kor dup 6, Vu~ ko vi} 6, Ava ku mo vi} 6, Je li} 5, Vr go vi} 6, Mi {an 7, Zo ri} 6 (od 74. Si mi} -), Rok sa 7, Ba ji} 6 (od 76. Re ni} -), Ze ~e vi} 6 (od 70. Di ki} -). Do ma }in je do mi ni rao to kom ce log su sre ta, a wi ho va su per i- or nost je bi la na ro ~i to iz ra è na od 37. mi nu ta ka da su go sti osta li sa de set igra ~a. Pr vo uz bu |e we je usle di lo u 22. mi nu tu, naj bo qi ak ter su sre ta Bre àn ~i} je od li~ no iz veo slo bod na uda rac sa 20 me ta ra a za pa è ni gol man go sti ju Ri sti} je pri tom le pom pa ra dom spre ~io po go dak. Te ren ska ini ci ja ti va do ma }i na je re zul ti ra la u 37. mi nu tu vo de }im po got kom. Do bra {i no vi} je mu we vi to u{ao u {e sna e ste rac go sti ju, Je li} ga ne pro pi snim star tom za u sta vio, za ra dio dru gi ù ti kar ton i put u svla ~i o ni cu. Ne deq ko vi} je bio si gu ran iz vo |a~ naj stro è ka zne.

Pro le ter - Ba nat Srem -Te le op tik In |i ja - Na pre dak Rad ni~ ki (S) - Slo ga (K) Be `a ni ja - No vi Sad Sin |e li} - Mla dost ^u ka ri~ ki - Mla de no vac Mla di rad . - Rad ni~ ki (N) Da nas Ko lu ba ra - Do wi Srem

Kom {ij ski der bi - ni ~i ji Slo ga - Mla dost (BJ) 1:1 (1:1) 2:0 0:5 2:2 1:0 2:0 0:3 2:0 0:2 (17)

1. Rad ni~ ki (N) 32 18 7 7 48:27 61 2. Do wi Srem 31 14 12 5 28:14 54 3. Slo ga 32 14 7 11 33:32 49 4. In |i ja 32 13 10 9 34:30 49 5. Pro le ter 32 14 7 11 31:27 49 6. Te le op tik 32 12 12 8 45:25 48 7. Na pre dak 32 12 12 8 34:27 48 8. Be à ni ja 32 10 18 4 28:14 48 9. Mla dost 32 11 14 7 39:26 47 10. No vi Sad 32 11 10 11 35:38 43 11. Mla de no vac 32 10 10 12 43:47 40 12. Ba nat 32 9 13 10 34:37 40 13. Rad ni~ ki (S) 32 10 8 14 21:31 38 14. Ko lu ba ra 31 10 7 14 33:42 37 15. û ka ri~ ki 32 9 10 13 30:39 37 16. Mla di rad nik 32 8 9 15 22:35 33 17. Sin |e li} 32 6 10 16 30:43 28 18. Srem 32 4 8 20 24:58 20 U sle de }em ko lu (2/3. ju na) sa sta ju se: No vi Sad - Ko lu ba ra, Ba nat - û ka ri~ ki, Do wi Srem - Sin |e li}, Mla di rad nik - Srem, Rad ni~ ki (N) - In |i ja, Mla de no vac - Rad ni~ ki (S), Slo ga (K) Be à ni ja, Mla dost (L) - Te le op tik.

U na stav ku me ~a broj ~a no sla bi ji ka na rin ci su bi li pri nu |e ni da se gr ~e vi to bra ne. u 68. mi nu tu Bre `an ~i} je sjaj no asi sti rao Ra di no vi }u ko ji je efekt no za tre sao mre `u. M. Mak si mo vi}

Srem - Te le op tik 0:5 (0:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 100, su di ja: Utje {a no vi} (No vi Sad). Strel ci: Qu ji} u 6. Xu gur di} u 50. Mar ko vi} u 55. Si mi} u 83. i Ar si} u 87. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sta ni} (Srem), a @iv ko vi} (Te le op tik). SREM: Di vac 5, [a rac 5 (Pu {ka{), Va si qe vi} 6, Jo ki} 5 (Ku zma no vi} 6), Mi li} 6, Mu {i} 6, Sta ni} 6, Vu~ ko vi} 6 (Lac ko vi} 7), Mi lo sa vqe vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Pe tro vi} 6. TE LE OP TIK: To mi} 7, @iv ko vi} 7, Po pa ra 7, Mar ko vi} 7 (Ar si}), Pe tro vi} 7, Jo ji} 7, Xu gur di} 7, Cr no gla vac 7, Ni ko li} 7 (Si mi}), [a ka 7 (\u ri} 7), Qu ji} 8. Osla bqe ni sa stav Sre ma, pre ma o~e ki va wu do `i veo je de bakl. Op ti ~a ri su ve} od star ta kre nu li agre siv no i naj bo qi igra~ utak mi ce Qu ji} je u 6. mi nu tu ka znio ne smo tre nost od bra ne do ma }ih i do neo pr vu ra dost go sti ma. U na stav ku, tre ner be lih sa Sa ve Ma xa re vi} po ku {ao je da sa re zer vi sti ma osve `i na pad. Me |u tim, to ni je uro di lo plo dom. R. Ar tu kov

IN MEMORIAM

Voj vo |an ska li ga Is tok

(1933-2012)

Je din stvo (BK) - Ba~ ka (P) 3:0, AFK - Rad ni~ ki (Z) 4:2, Obi li} - Bu du} nost 2:3, Ko za ra - Rad ni~ ki (B) 1:2, Di na mo - Pro le ter 2:1, Bo rac (S) - Je din stvo (NB) 3:0, Ba~ ka 1901 - Slo bo da 6:0, Voj vo di na (NM) - Ko lo ni ja 0:8.

An dri ja Ve re{ U No vom Sa du iz ne na da je umro du go go di {wi gol man Voj vo di ne An dri ja Ve re{. Jo{ pre de se tak da na u dru {tvu pri ja te qa pro sla vqao je 79. ro |en dan ne slu te }i da je kraj ta ko bli zu. An dri ja je ro |en u Su bo ti ci, ali pr ve fud bal ske ko ra ke na ~i nio je u Bez da nu, oda kle je pre {ao u Voj vo di nu. Cr ve no-be li dres No vo sa |a na no sio je pu nih 12 go di na (jed no vre me dok je bio u ar mi ji bio je na po zaj mi ci u Bu du} no sti iz Pod go ri ce), a s La za rom Va si }em po red sta vqao je sja jan gol man ski tan dem. Pri kra ju ka ri je re, ka da je dres s bro jem je dan pri gra bio Ili ja Pan te li}, Ve re{ je oti {ao u Austri ju i jo{ osam go di na ve o ma uspe {no bra nio je mre `e Ra pi da (se dam go di na) i Vi je ne.

Ve re{ je u dre su Vo jo di ne od i grao ~ak 341 me~, a me |u sta ti va ma je sta jao u vre me ka da su no vo sad ski cr ve no-be li dres no si li ta kvi aso vi kao {to su Bo {kov, Ve se li no vi}, Ivo{, Do bro slav i Ra do mir Kr sti}, Raj kov, Be na, Bla `i}, Ma l e { ev i dru gi. To kom bo da te i uspe {ne ka ri j e r e Ve r e{ je dva pu t a bra n io bo je â&#x20AC;&#x17E;Bâ&#x20AC;? re pre zen ta c i j e Ju g o s la v i je. Na kon za vr {et ka ak tiv nog igra wa fud ba la, do pen zi o ni sa wa, ra dio je na NAP-ovoj ben zin skoj pum pi na Fu to {kom pu tu u No vom Sa du i bio re do van po se ti lac svih me ~e va Voj vo di ne i wen ve li ki na vi ja~. Sa hra na An dri je Ve re {a je u po ne de qak u 15 sa ti na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Voj vo |an ska li ga Za pad Bu du} nost (M) - Sta ni {i} 2:3, Omla di nac (NB) - Po let (S) 1:0, Obi li} - In deks 1:2, Mla dost (T) - Je din stvo (SP) 1:5, Rad ni~ ki (SM) - Slo ga (E) 1:3, Pr vi maj - Mla dost (BP) 0:1, Ba~ ka (BP) - Ju go vi} 1:1, Bo rac - Cr ve na zve zda 2:3.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal

Ru ko met

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Ka bel - [aj ka{ (10 ~a so va), BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Omla di nac, [AJ KA[: Bo rac - Sr bo bran, PIV NI CE: Sla vi ja - Pe tro va ra din, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Her ce go vac. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da LE D IN C I: Vi n o g ra d ar TSK, FU TOG: Fu tog - Fru {ko g o r ac, SI R IG: Si r ig Pro le ter, NO VI SAD: @elz ni ~ar - Mla dost, ^E NEJ: ^e nej - Ba~ ka, BU DI SA VA: Di na mo - Sre mac Bo mal. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Pr va mu {ka li ga - NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - No vi Be o- grad (19), TE ME RIN: Mla dost TSK - Ba ne Ra {ka (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver - @A BAQ: Haj duk - Ja bu ka (20), [ID: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (NS) (17), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Som bo re lek tro (19), RU MA: Ru ma - @SK (19). Dru ga `en ska li ga, se ver - TE ME RIN: Te me rin - Mla dost (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga KI KIN DA: Ki kin da - Gra fi ~ar (17), PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Pu tin ci (19). Pr va voj vo |an ska `en ska li ga RU MA: Slo ven - Cre pa ja (17), MO [O RIN: Mi le ti} - @e qa (18).

TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 1.200, su di ja: Miq ko vi} (No vi Sad). Strel ci: Po pin u 23. (iz pe na la) za Slo gu, a Ra do ja u 35. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Si la |i, Si mo vi} (Slo ga), a Ra do ja, Kan tar, Rat ko vi} (Mla dost). SLO GA: \u ri kin 7, Su vaj xi} 7, Kra go vi} 7, Mi qa no vi} 8, Mr va qe vi} 7, San ko vi} 7, Si la |i 7 (Si mo vi} 7), Ze ~e vi} 7, Po pin 8 (M. To mi}), Zu ki} 8 (Ko bi la rov), Uze lac 7. MLA DOST: Ba ji} 8, Iva ni} 7, S. Ra ti} 7, Ko si} 7, Kan tar 7, Ra do ja 8, Ko zo mo ra 7, \u ki} 7 (Rat ko vi}), Vu ka nac 8 (Gra ho vac), Jo va no vi} 7, Mu dri ni} 7 (Vi {e kru na). Kom {ij ski der bi po ~eo je bez kal ku la ci ja, uz bu |e wa su se re |a la kao na tra ci, a strel ci su ~u va li mu ni ci ju do 23. mi nu ta. U ka zne nom pro sto ru go sti ju Ra do ja je ne pro pi sno za u sta vio ka pi te na do ma }ih Mi qa no vi }a, pa je su di ja Miq ko vi} oprav da no do su dio pe nal. Od go vor nost je pre u zeo naj bo qi stre lac cr ve no-be lih Ni ko la Po pin i po slao lop tu u do wi de sni ugao iako je mla di gol man Ne ma wa Ba ji} do bro pro ce nio stra nu. De vet mi nu ta ka sni je po sle slo bod nog udar ca Jo va no vi }a, pre~ ka je bi la sa ve znik Slo ge, i to se is po sta vi lo kao uver ti ra za iz jed na ~u ju }i po go dak. Po le voj stra ni pro {ao je br zo no gi Mar ko \u ki}, dok je Ste fan Ra do ja sjaj no re a go vao i na ci qao me tu. Na tri bi na ma je bi lo te sno kao u ku ti ji {i bi ca, a uz da si su se za ~u li u 67. mi nu tu, ka da je Kra go vi} po go dio sta ti vu. Do kra ja me ~a obe eki pe ima le su po dve do bre pri li ke, ali gol ma ni \u ri kin i Ba ji} bi li su na vi si ni za dat ka. M. Me ni }a nin

Rad ni~ ki (NP) - ^SK 4:1 (3:1) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 700, su di ja: Sto ja no vi} (Ki kin da). Strel ci: Pa vlo vi} u 13. 20. i 40. i Jef ti} u 50. za Rad ni~ ki (NP), a Ko va ~e vi} u 44. mi nu tu za ^SK. @u ti kar ton: Za go rac (Rad ni~ ki). RAD NI^ KI (NP): [ko ri} 7, Ivi} 7, Za go rac 7, Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 8 (ê ~a ri}), Isa i lo vi} 7 (Ba le {e vi} 6), Ba ji} 7, Rni} 7, Ga ji} 8, ê pr wa 8 (Ro mi} 7), Jo vi} 7. ^SK: Tan ko si} 7, Zqko vi} 6, Je vi} 6, Ili} 7, Vor gu ~i} 7, Ko va ~e vi} 7, Vu ka no vi} 7 (Ka stra to vi} 6), Stan ko vi} 8, Iv ko vi} 6, Jo va no vi} 6 (Bi }a nin 7), Ma ri} 7 (La }a rak 6). Ube dqi vom po be dom nad do sko ra {wim glav nim kon ku ret nom za pr vo me sto ^SK- om iz ê la re va Rad ni~ ki je ove rio pr vo me sto. Ve} po sle de se tak mi nu ta igre do ma }i su po ve li. Po seb no se na ovoj utak mi ci is ta kao Bor ko Pa vlo vi} ko ji je po sti gao tri go la za re dom. Naj lep {i je bio we gov tre }i po go dak, po sle ak ci je vi {e igra ~a Rad ni~ kog, on je po be gao svo jim ~u va ri ma i pla si rao lop tu u mre ù. U dru gom po lu vre me nu na sta vqe no je opu {te ni je ali se uglav nom igra lo na po lo vi ni ^SK-a. Ipak Rad ni~ ki je us peo da is ko ri sti jed nu gol {an su, jer je Jo vi} u 50. mi nu tu na pas Za gor ca pre tr ~ao svo je ~u va re i i po red Tan ko si }a po slao lop tu u mre ù. J. Vu ko vi}

Ce ment - Za dru gar 1:3 (0:2) BE O ÎN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 200, su di ja: Stan ti} (Su bo ti ca). Strel ci: Ka li nov u 72. za Ce ment, a Ni ni} u 19. \o ki} u 45. (iz pe na la) i Mi lo vac u 67. mi nu tu za Za dru gar. @u ti kar to ni: Ki{, ô vi}, Ga {pa re vi} (Ce ment), a Pe ji} (Za dru gar). CE MENT: Su ba {i} 6, Ga {pa re vi} 5, Ra din 5, Ki{ 6, Mi lo vi} 6, ô vi} 5, Ili} 5 (Xa ri} 6), Mi li }e vi} 5 (Lu ka ja 5), Ka li nov 6, Ra ki} 6, De sni ca 5 (Bur sa} 6). ZA DRU GAR: \u ri} 8, Kr sti ni} 8, Ja wa nin 7, \o ki} 8, Vi {ko vi} 8, Mi la no vi} 7, Pe ru ka 7 (Pe -

Rad ni~ ki (NP) - ^SK 4:1 Slo ga - Mla dost 1:1 Ce ment - Za dru gar 1:3 Tek sti lac - Ki kin da 6:0 Ba~ ka To po la - Sen ta 3:2 Pa li} - Vr {ac od go |e no Rad ni~ ki ([) slo bo dan Da nas Du nav - Do li na (17)

1. Rad n. (NP) 26 16 8 2 42:19 56 2. Rad n. ([) 26 11 9 6 35:24 42 3. ^SK 26 12 6 8 31:29 42 4. Slo ga 26 12 5 9 30:29 41 5. Sen ta 26 11 6 9 39:29 39 6. Tek sti lac 26 11 5 10 32:28 38 7. Du nav 25 11 4 10 29:27 37 8. Pa li} 25 9 9 7 30:26 36 9. B. To po la 27 10 6 11 23:26 36 10. Mla dost 26 9 8 9 30:23 35 11. Ce ment 26 9 5 12 33:31 32 12. Za dru gar 26 9 4 13 30:35 31 13. Do li na 23 7 6 12 22:34 27 14. Vr {ac 26 7 3 16 22:44 24 15. Ki kin da 26 6 4 16 23:47 22 U sle de }em ko lu (2/3.ju na) sa sta ju se: Sen ta - Tek sti lac, Ki kin da - Ce ment, Za dru gar - Slo ga (T), Mla dost (BJ) - Rad ni~ ki (NP), ^SK Pi va ra - Du nav, Do li na - Pa li}, Vr {ac - Rad ni~ ki ([). Ba~ ka To po la je slo bod na.

ji} 6), ]ir ko vi} 8, Ni ni} 8, Mi lo vac 9, Za rin 7 (Var ga 6). Za dru gar se pred sta vio be o ~in skoj pu bli ci u od li~ nom iz da wu. Mu drom tak ti kom go sti su iz kon tra na pa da ugro `a va li gol do ma }e eki pe i po sti gli tri go la. B. Star ~e vi}

Tek sti lac - Ki kin da 6:0 (3:0) OYACI: Igra li {te Tek stil ca, gle da la ca 200, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va). Strel ci: Triv ko vi} u 14. Vu ko vi} u 16. (iz pe na la) Da no je vi} u 26. Je` u 68. Ne deq ko vi} u 76. i Dok ni} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ste va no vi} (Tek sti lac), a Ku bu ro vi} (Ki kin da). TEK STI LAC: Pe {i}, Kr {i} 8 (Ste va no vi} 8), Ri sti} 7, Dok ni} 8, Kr znar 8, Ili} 7, Ka u rin 7, Vu ko vi} 8 (Je` 8), Pe ru ni ~i} 8 (Ne deq ko vi} 8), Triv ko vi} 8, Da no je vi} 7. KI KIN DA: Haj ro vi} 5 (Mi tro vi} 5), Sto ja ko vi} 5, Vla ji} 5 (Ba bi} 5), Ge ci} 5 (Vuk ma no vi} 5), Ku bu ro vi} 5, Plav {i} 5, Ste pan ~ev 5, Spa hi} 5, Cr no mar ko vi} 5, Kre so ja 5, Ma li no vi} 5. U od li~ noj igri do ma }i tim je do no gu po tu kao eki pu sa se ve ra Ba na ta. Ve} u 16. mi nu tu bi lo je ja sno da }e fud ba le ri Tek stil ca do }i do ube dqi ve po be de. Triv ko vi} je na ~eo mre `u Haj ro vi }a. Dva mi nu ta ka sni je vr lo do bri su di ja Pa pri ca iz No ve Pa zo ve do su dio je pe nal. Stre lac je bio ka pi ten Da mir Vu ko vi}. Do kra ja po lu vre me na do ma }i tim je po sti gao jo{ je dan po go dak. U dru gom de lu igre do ma }i tim je po sti gao jo{ tri go la S. Jo vin

Ba~ ka To po la - Sen ta 3:2 (0:1) BA^ KA TO PO LA: Sta dion grad ski, gle da la ca 200, su di ja: Pa {tar (Su bo ti ca). Strel ci: Mi lo va no vi} u 48. Kri vo ka pi} u 58. i \o ro vi} u 80. za Ba~ ku To po lu, a Ba nov u 10. i Ma ra{ u 87. mi nu tu za Sen tu. @u ti kar to ni: Ra din, Va sin (Sen ta). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 8, \u ka no vi} 7, Kri vo ka pi} 8, Mi lo va no vi} 7 (M. Stan ko vi} 7), Jo ve ti} 7, \o ro vi} 8 (@mu ki}), D. Stan ko vi} 7, Ve se li no vi} 8, Bo jo vi} 7 (Mar ti no vi}), Ke ke zo vi} 8. SEN TA: @iv kov 7, Ge ri 7, Ka ka{ 7, Ra din 7, Cvet ko vi} 8 (Ma ra{ 7), Bo ki} 8, Ba nov 8, Va sin 7 (Po pov), Jo va no vi} 7, Te {a no vi} 7, Be sla} 7 (Ra ji ~e vi} 7). Sen }a ni su po ve li pre ko Ba no va, to je iz gled tr glo do ma }e ko ji su u dru gom de lu uso pe li da pre o- kre nu re zul tat. U 48. mi nu tu \o ro vi} pro i grao Mi lo va no vi }a ko ji {pi com sa osam me ta ra po go dio mre ù. Po tom se Kri vo ka pi }a la ko oslo bo dio ne ko li ko igra ~a go stu ju }e od bra ne i pla si rao je lop tu u mre ù, da bi pro {ao Ve se li no vi} a jo{ lep {e cen tri rao do slo bod nog \o ro vi }a ko ji po sti è po go dak sa 12 me ta ra. Go sti su sma wi li re zul tat tri mi nu ta pred kraj utak mi ce pre ko Ma ra {a. S. Sto jiq ko vi}

SPORT

c m y

dnevnik

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Uvertira za me~ turnira Srbi ja – Pe ru 3:1 (25:16, 25:18, 22:25, 25:21) TOKIJO: Ha la „Me tro po li ten are na“, gle da la ca: 1.000, su di je: Ka cu ma ta (Ja pan), Gro ne ve gen (Ho lan di ja). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 9, Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 5, Me le {e vi} 12, Ve so vi} 17, Og we -

hva qu ju }i do brom blo ku i raz i gra noj Ste fa ni Veq ko vi}. Do bri ser vi si, so li dan pri jem i si gur nost u na pa du do ve li su nas br zo do si gur nih 16:10, a Bra ko ~e vi} i dru {tvo krup nim ko ra ci ma su ga zi le ka vo| stvu. Sli~ no je bi lo i u na stav ku. Na pr vom oba ve znom

Pe ru – Sr bi ja 1:3 Ki ne ski Taj peh – Ku ba 0:3 Taj land – Ko re ja 0:3 Ja pan – Ru si ja 0:3 1. Ru si ja 6 6 0 18:1 18 2. Ko re ja 6 4 2 13:7 12 3. Sr bi ja 6 4 2 13:8 12 4. Ja pan 6 4 2 13:8 11 5. Taj land 6 3 3 9:9 9 6. Ku ba 6 2 4 8:12 7 7. Pe ru 6 1 5 4:14 3 8. K. Taj peh 6 0 6 0:18 0

Dana{wi program Ku ba – Taj land (4) Ru si ja – Ki ne ski Taj peh (6.30) Ko re ja – Pe ru (9) Ja pan – Sr bi ja (12.05)

Ste fa na Veq ko vi} u na pa du

no vi} 3, Veq ko vi} 10, Ra {i} 12, ]e bi} (l), Sta ro vi} 8, Bla go je vi}. PE RU: Aki no, M. Uri be 1, D. Uri be 8, So to 5, Pa la si os (l), Mu woz, Ru iz, Ile skas 10, Ru e da 18, Lo pez 2, Kel di be ko va, Or tiz 20. Od boj ka {i ce Sr bi je za be le ì le su i ~e tvr tu po be du na In ter kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma u Ja pa nu za od la zak na Olim pij ske igre, a ulo gu fa vo ri ta oprav da le su pro tiv Pe rua. Ma lo ozbiq no sti i od lu~ no sti u bit nim tre nu ci ma me ~a ko {ta li su na {u se lek ci ju gu bit ka tre }eg se ta, pa su ne po treb no me~ pro du ì le za je dan pe riod igre, ali su ipak ube le ì le tri bo da. Na{ se lek tor Zo ran Ter zi} imao je pri li ku da raz i gra i od mo ri po je di ne igra ~i ce ko je }e na da na {wem me ~u s Ja pa nom iz ne ti naj ve }i te ret. Bez pro ble ma su na {e de voj ke po ve le u pr vom se tu pre sve ga za SVET SKI KUP U MIN HE NU

Andrea Arsovi} 17. Ni ko od srp skih stre la ca ~e tvr tog da na Svet skog ku pa, ko ji se odr `a va u ne ma~ kom gra du Min he nu ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Naj bli `a je bi la An drea Ar so vi}, ko ja je u ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h20 me ta ka) osvo ji la 17. me sto sa 580 kru go va. Od fi na la su je de li la ~e ti ri kru ga. Iva na Mak si mo vi} bi la je 31. sa 577, a Dra ga na To do ro vi} 55. sa 571 kru gom. Po be di la je ma |a ri ca Il di ko Kar ma ~i sa 690,3 (591) kru gom is pred Ki ne ski we Li Du sa 688,8 (588) i Ne mi ce Bar ba ra En gle der sa 687,7 (585). U ga |a wu va zdu {nim pi {to qem od na {ih stre la ca naj bo qe pla si ra ni je bio Da mir Mi kec na 33. me stu sa 577 kru go va. Di mi tri je Gr gi} je bio 45. sa 575, a An dri ja Zla ti} 57. sa 571 kru gom. Sla vio je Ko re jac Jin Jong Oh sa 691,1 (590) is pred Ki ne za Jon gli an ga Ta na sa 686,9 (589) i Tur ~i na Ju su fa Di ke ca sa 686,5 (586). Da n as, po s led w eg da n a na stu pi }e na {e da me u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem i mu { kar c i MK pu { kom tro stav. G. M.

od mo ru vo di la je Sr bi ja 8:4, i si gur nom igrom uve }a va la pred nost do 16:8. Na {i pri ma ~i Ve so vi} i

{te ni je u{la u taj pe riod me ~a pa ni je uspe va la da se od le pi u ra noj fa zi se ta. Oba ti ma sme wi va la su se u vo| stvu sa po e nom ili dva vi {ka. Pe ru se, po sle ega la, od le pio na 21:19 u za vr {ni ci se ta, ali je na {a se lek ci ja br zo iz jed na ~i la 22:22. Ipak, u bit nom tre nu ci ma za vr {ni ce, pe ru an ski blok je bio na vi si ni za dat ka i pre ko Or tiz i Lo pez je do {ao do sma we wa re zul ta ta. Ne iz ve snost je vi |e na i u ~e tvr tom se tu, jer je Pe ru za i grao, a Sr bi ja ni je mo gla da vra ti sa mo po u zda we iz pr va dva se ta. Gre {ke i opu {te nost na {ih de vo ja ka dr `a le su pro tiv ni ka u igri sve do za vr {ni ce. Ka da je bi lo naj po treb ni je, Sr bi ja je za i gra la ka ko se to o~e ku je do ak tu el nog pr va ka Evro pe i pre ko Ve so vi} i Ra {i}

Japanke su brze Tre ner Zo ran Ter zi} bio je ras po lo èn po sle me ~a s Pe ru om. - O~i gled no je da su nam od star ta utak mi ce mi sli bi le usme re ne ka du e lu pro tiv Ja pa na, za to ni smo od i gra li sjaj no. Po be da je va `na i na dam se da iz gu bqe ni set ne }e pred sta vqa ti pro blem - re kao je Zo ran Ter zi}. Srp ske od boj ka {i ce da nas igra ju duel sa do ma }i nom za pla sman na jed no od pr va tri me sta, ko ja vo de na Olim pij ske igre. - Ja pan ke su ve o ma po `r tvo va ne u od bra ni, mo ra }e mo da bu de mo str pqi vi i mak si mal no agre siv ni, po seb no u ser vi su i na pa du ako è li mo da im pa ri ra mo na è qe ni na ~in. Na dam se da }e mo se pla si ra ti na OI- do dao je Ter zi}. Ma le {e vi} bi le su si gur ne na pri je mu i u na pa du pa su la vi ce bez ve }ih pro be le ma do {le do vo| stva 2:0 u se to vi ma. U tre }em se tu pri li ku da za i gra ju do bi le su Ra {i} i Sta ro vi} (ume sto Ve qo vi} i Bra ko ~e vi}), ali je na {a se lek ci ja mno go opu -

na pra vi la se ri ju 4:0, do {la do 23:19, te me~ za kqu ~i la sa 25:21. Da nas na {e od boj ka {i ce igra ju s Ja pa nom i za pla sman na Olim pij ske igre u Lon don po treb na im je po be da, bi lo ko jim re zul ta tom. M. R.

TRE ]E KO LO KU PA SR BI JE

Ubedqivi Stefanovi} Tre }e ko lo Ku pa Stre qa {kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem odr à no je na stre li {tu kraj No vog Sa da u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790. Dru gu po be du u Ku pu za be le ìo je u ka te go ri ji se ni o ra Mi lu tin Ste fa no vi} iz kra gu je va~ kog „î ka Ma te” u di sci pli ni MK pu {ka 60 le è }i sa 590 kru go va. Dru gi je bio Ni ko la Pa u no vi} iz be o grad skog Po li caj ca sa 586, a tre }i Ste fan Aelk san drov ski, ina ~e ju ni or, iz sta ro pa zo va~ kog Je din stva sa 585 kru go va. Kod ju ni o ra naj bo qi je bio Alek san drov ski is pred Igo ra ô tre iz be o grad ske Zve zda re i Mi lo {a Ta si} iz Vra wa, ko ji su ima li po 583 kru ga. ô tra je za u zeo dru go me sto zbog vi {e unu tra {wih cen ta ra od 31, na spram 30 Ta si }a.

Kod da ma u ga |a wu MK pu {kom 60 le è }i sve tri pr vo pla si ra ne ju ni or ke su bi le na bo qe i u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Po be di la je Je le na Ze qa ji} iz be o grad skog Par ti za na sa 588 kru go va is pred Ti ja ne Ko la rik, ~la ni ce Pan ~e va 1813 sa 585 i Se le ne ô lo vi} iz „î ka Ma te” sa 584 kru ga. Pi {to qem slo bod nog iz bo ra kod se ni o ra je naj bo qi bio Sa {a Mu dri ni} iz be o grad skog Aka dem ca sa 537 kru go va is pred va si li ja Gro ze iz Po li caj ca sa 525 i Dra ga na Gra |i na iz Ki kin de sa 512. Kod ju ni o ra sla vio je Gra |in is pr de Mi lo {a La zi }a („Fi lip Kqa je vi}”) sa 502 i Du {a na La ti no vi }a iz Ki kin de sa 500 kru go va. Su tra su na pro gra mu se ni or ske i ju ni or ske ka te go ri je u ga |a wu MK pu {kom tro stav (10 ~a so va). Sle de }eg vi ken da }e se na istom stre li {tu odr à ti i fi na le Ku pa Sr bi je. G. M.

EVROP SKO PR VEN STVO U MON PE QEU

Ili} 20. u vi{eboju Srp ski gim na sti ~ar, {e sna e sto go di {wi, Ga vri lo Ili} ostva rio je isto rij ski uspeh na {e gim na sti ke. ^lan GK Ni{ po stao je pr vi ju ni or Sr bi je ko ji se pla si rao u fi na le vi {e bo ja na Evrop skom pr vennstvu u fran cu skom gra du Mon pe qeu i na kra ju se pla si rao na 20. me sto sa 78.657 u ve o -

ma ja koj kon ku ren ci ji. Ili} je naj pre bio pr va re zer va, ali po {to je je dan ma |ar ski tak mi ~ar od u stao od tak mi ~e wa zbog po vre de {an su u fi na lu vi {e bo ja do bio je na{ gim na sti ~ar. U ve `bi na par te ru do bio je 13.500, na ko wu s hva taq ka ma 11.875, ka ri ka ma 13.183, pre sko ku 14.433, raz bo ju 12.633 i vra ti lu 13.033. G. M.

nedeqa27.maj2012.

SPORT

nedeqa27.maj2012.

Srpski kugla{i osvojili su dve zlatne i srebrnu medaqu posledweg dana juniorskog [ampionata sveta u nema~kom Baucenu. Pojedina~ni {ampion sveta postao je Robert Erwe{i, dok se vice{ampionskom titulom okitio Milo{ Simijonovi}. Erwe{i je trijumfovao i u kombinaciji (ra~unali su se rezultati ekipnog dela i pojedna~nog). Pre toga {ampionskom titulom okitila se mu{ka seniorska reprezentacija Srbije. Erwe{i je pre {ampionata sveta za omladince osvojio titulu u kadetskom Svetskom kupu tako|e u Baucenu.

Vojvodini memorijalna {tafeta Me|unarodni pliva~ki miting „Zmaj 2012” za mla|e kategorije odràn je u zatvorenom bazenu Spensa u Novom Sadu. Organizator takmi~ewa bio je PK Novi Sad, a nastupilo je 480 de~aka i devoj~ica iz 24 kluba (dva iz BiH, tri iz Hrvatske i 19 iz Srbije). U memorijalnoj trci „Nenad \or|evi}” na 4h50 me{ovito u mu{koj konkurenciji pobedili su pliva~i novosadske Vojvodine sa 2:24,09 ispred takmi~ara Novog Sada sa 2:26,64 i suboti~kog Spartaka sa 2:31,34. Pored ove, centralne trke odràno je jo{ 14 disciplina u mu{koj i ènskoj konkurenciji. G. M. ME^ ZA TI TU LU SVET SKOG PR VA KA

Anand na potezu U me~u za svetskog {ampiona u {ahu koji se igra u Moskvi izme}u aktuelnog svetskog prvaka Ananda i izaziva~a Geqfanda ostala je da se odigra jo{ samo jedna predvi|ena partija u klasi~nom {ahu. Bele figure vodi}e Anand. Da li je to ta odlu~uju}a serva za dobitak me~a vide}emo u ponedeqak. Ina~e, komentatori ka`u da se u fini{u me~a vratila atmosfera iz prve polovine me~a, igra na vrhunskom nivou i mnogo opreza. Ako i u posledwoj partiji bude nere{eno igra}e se doigravawe u rapidu i eventualno u brzopoteznim partijama.

Geqfand – Anand Nimcovi}eva odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0–0 5.Ld3 d5 6.Sf3 c5 7.0–0 d:c4 8.L:c4 Ld7 9.a3 La5 10.De2 Lc6 11.Td1 L:c3 12.b:c3 Sbd7 13.Ld3 Da5 14.c4 c:d4 15.e:d4 Dh5 16.Lf4 Tac8 17.Se5 D:e2 18.L:e2 S:e5 19.L:e5 Tfd8 20.a4 Se4 21.Td3 f6 22.Lf4 Le8 23.Tb3 T:d4 24.Le3 Td7 Remi. B. Dan ko vi}

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS U PR VOM DU E LU PO LU FI NA LA PLEJ - OFA DA NAS GO STU JE PAR TI ZA NU

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

SP ZA JU NI O RE

Zlato Robertu Erwe{iju

dnevnik

[ampion poseban izazov

Slatki bodovi Crven~ana Cr ven ka - Di na mo 34:31 (17:13) CRVENKA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca oko 300, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad), sedmerci: Crvenka 5 (3), Dinamo 4 (1), iskqu~ewa: Crvenka 6, Dinamo 10 minuta. CR VEN KA: Ivi}, Perovi}, Radowi}, Jolovi} 3, Ra~i} 4, Gugleta, Nikoli}, Miri}, \urovi} 2, Manojlovi}, Prole 15, Gruji~i}, Vitas (9 odbrana, 1 sedmerac), Mili} 2, Holpert, Stankovi} 8. DI NA MO: Qubenovi} (9 odbrana i 1 sedmerac), Komlenov 3, D. Petrovi} 2, M. Petrovi}, Pej~inovi}, Radosavqevi} 3, Golubovi} 6, Milosavqevi} 5, Bo{kovi} 1, Vukovi} 8, Breti, Kali}, Erva}anin 3. Crven~ani su pobedom nad Dinamom zadràli realne {anse da u posledwem kolu prvenstva izbore opstanak u Superligi. Izvesne nedoumice i neverice bilo je do 17. minuta, jer su Pan~evci u tom periodu bili uspe{niji i nakon po~etnog vo|stva od dva gola, u 10. minutu su imali i osetqiviju prednost (3:6). Kako je vreme vi{e odmicalo tako je bivalo sve o~iglednije da doma}i rukometa{i ne}e dozvoliti bilo kakvo iznena|ewe. Nakon izjedna~ewa u 17. minutu (7:7) i prvog vo|stva (8:7) u daqem toku me~a nisu ispu{tali prednost. Samo u prvih desetak minuta nastavka susreta gosti su uspevali u dva-tri navrata da vo|stvo doma}ina zadràvaju na gol ili dva razlike. Nakon toga razigrani Crven~ani, u prvom redu Dejan Prole, nepogre{ivo su poga|ali mreù, ina~e, odli~nog Qubenovi}a, i stigli do skoro dvocifrene prednosti (33:24), ~ime je susret prakti~no bio re{en. Tada je do{lo do maweg opu{tawa, ali ne i do bilo kakve neizvesnosti, osim {to su igra~i Dinama ublaìli poraz. T. Jo vo vi}

Voj vo di na - Cr ve na zve zda 27:27 (13:13) NOVI SAD: Hala Slana bara, gledalaca 150, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka), sedmerci: Vojvodina 5 (3), Crvena zvezda 5 (2), iskqu~ewa: Vojvodina 14, Crvena zvezda 18 minuta. Crveni karton: Popov u 39. minutu (Vojvodina). VOJ VO DI NA: L. Arseni} (7 odbrana), Vukovi} 6 (1), Popov 4, Bari{i} 7 (2), Veselinov, Stjepanovi} 1, Abaxi} (1 odbrana, 1 sedmerac), Damjanovi} (1 odbrana, 2 sedmerca), B. Radi{i} 2, Arseni}, Marjanac 3, Milo{evi} 4. CR VE NA ZVE ZDA: Tomi} (17 odbrana, 1 sedmerac), @ivkovi} 8, Milo{evi}, [qivan~anin 1, Oqa~a 2, Davidovi}, Ivani{evi} (2 odbrane), Pu{ica 6, [oti}, Petrovi} 2, Doki} 4 (2), An|eli} 4, Brajevi}, Milutinovi}, Mitrovi}, Anteq.

URU Ê NE MAJ SKE NA GRA DE SPORT SKOG SA VE ZA SR BI JE: Majska nagrada Sportskog saveza Srbije, najve}e priznawe u srpskom sportu, uru~ena je na sve~anosti u Domu Narodne skup{tine Srbije. U kategoriji sportista iz olimpijskih sportova nagradu su dobili stonotenser Aleksandar Karaka{evi}, vaterpolo golman Slobodan Soro, odbojka{ Ivan Miqkovi}, rukometa{ Momir Ili} i odbojka{ica Jovana Brako~evi}, dok je u kategoriji neolimpijskih sportova nagradu dobio kik bokser Milo{ Ani}, a u kategoriji paraolimpijaca nagra|ena atleti~arka Tawa Dragi}. Nagradu za ìvotno delo dobili su atleti~ar Frawa Mihali}, ko{arka{ki trener, novinar i publicista Aleksandar Aca Stefanovi} iz â~ka, Du{an A}imovi} direktor SPENS 1981. u Novom Sadu, Petar \ur|evi} istaknuti sportski radnik iz Kladova i proslavqeni fudbalski golman Ilija Panteli}.

Beogra|ani su boqe po~eli me~ i imali konstatno vo|stvo koje je variralo od jednog do ~etiri gola, sve do 23. minuta. U me|uvremenu je trener doma}ih ]irkovi} umesto Abaxi}a {ansu ukazao mladom Luki Arseni}u. To je dalo rezultata, pa su Novosa|ani serijom 5:0 poveli (11:10). Do kraja prvog dela igre vi|eno je dosta gre{aka na obe strane, a u takvoj igri boqe su se sna{li gosti iz Beograda. U redovima Zvezde predwa~ili su kapiten @ivkovi}, Pu{ica i Oqa~a. Drugo poluvreme donelo je mnogo agresivniju i br`u igru. U 39. minutu Novosa|ani su ostali bez kapitena Stevana Popova, koji je zaradio crveni karton zbog udarawa Oqa~e koji je tako|e morao da napusti igru. Usledio je period boqe igre Zvezde. Tada je na scenu stupio Bari{i} koji je sa pet pogotka produ`io rezultatsku neizvesnost. U fini{u utakmice Vojvodina je propustila da osvoji ceo plen, 35 sekundi pre kraja Vukovi} i Marjanac se nisu dobro razumeli, lopta je pripala Beogra|anima koji su u posledwem napadu uz zvuk sirene preko An|eli}a izjedna~ili. I. Gru bor

@e le zni ~ar - Ju go vi} Uni met 27:27(11:14) NI[: Dvorana ^air, gledalaca: 750, sudije: Cvetkovi} i Nikoli} (Leskova), sedmerci: @elezni~ar 5 (3), Jugovi} 5 (4), iskqu~ewa: @elezni~ar 14, Jugovi} 18 minuta. @E LE ZNI ^AR 1949: ]u}uz (13 odbrana, sedmerac), Milosavqevi}, S. Jovanovi} 1, Vasiqevi} 1, Veqkovi} 5(2), Ma|ar, An|eli}, \uri} 7 (1), Brwas 5, \uki} 2, Stankovi} 4, Stani} 2, Doli}, Basari}. JU GO VI] UNI MET: Kukobat (15 odbran, sedmerac), Perovi}, Kankara{ 5, Radakovi} 3, Travar 2, Vukovqak 3, Krsman~i} 2, Jo{i} 2, Ili}, Stejin, Milosavqev, Vasi}, Vu~i}evi} 1, Vujadinovi} 9 (4). Oslabqeni neigrawem Vugdragovi}a, Suxuma i [ipke, rukome-

Vojvodina - Crvena zvezda @elezni~ar - Jugovi} Unimet Crvenka Jafa - Dinamo Po`arevac - Obili} Rudar - PKB Smederevo - Radni~ki Metaloplastika - Napredak Partizan - Kolubara

27:27 27:27 34:31 26:22 25:28 29:19 30:28 35:27

1. Partizan 29 25 3 1 886:741 53 2. Vojvodina 29 21 4 4 841:743 46 3. Radni~ki 29 16 5 7 805:752 38 4. Metalopl. 29 16 2 10 798:721 35 5. Jugovi} 29 12 6 11 739:735 30 6. Kolubara 29 12 5 12 820:835 29 7. Napredak 29 12 4 13 767:784 28 8. C. zvezda 29 14 5 10 779:736 27 9. Rudar 29 11 4 14 765:771 26 10. @elezn. 29 11 4 14 812:865 26 11. Po`arev. 29 11 2 16 737:762 24 12. Smeder. 29 11 2 16 665:714 24 13. PKB 29 10 3 16 732:756 23 14. Crvenka 29 11 1 17 771:803 23 15. Dinamo 29 6 2 21 784:870 14 16. Obili} 29 6 0 23 736:839 12 U posledwem - 30. kolu (2.juna) sasta}e se: Jugovi} Unimet - Vojvodina, Crvena zvezda - Partizan, Radni~ki Crvenka Jafa, Obili} - @elezni~ar 1949, Dinamo - Rudar, Napredak Smederevo, Kolubara - Metaloplastika, PKB - Po`arevac.

ta{i Jugovi}a su se hrabro upustili u `estoku bitku sa doma}inom. Zahvaquju}i agresivnoj dubokoj odbrani, Ka}ani su od sredine prvog poluvremena u potpunosti ovladili zbivawima na terenu. Preko izuzetno raspolo`enog organizatora igre Radakovi}a, gosti su diktirali tempo i u jednom trenutku sredinom drugog poluvremena, imali prednost od ~ak pet golova (18:13). U trenucima potpune nemo}i doma}ina, trener Cvetkovi} je sazvao tajmaut, Ni{lije su krenule u poteru za vo|stvom gostiju. Ka}ani su izvesno vreme statirali na terenu, {to su, prevashodno \uri}, Veqkovi} i Stankovi}, uspeli da iskoriste, pa je @elezni~ar u potpunosti preokrenuo rezultat (25:23). Zahvaquju}i prevashodno Radakovi}a i Krsman~i}u, Ka}ani su se podigli iz pepela, ponovo stigli do vo|stva (27:26), da bi Stankovi} sa wemu ne ba{ svojstvene pozicije pivota, uspeo da svojoj ekipi obezbedi jedan bod. J. Ga li}

LI GA [AM PI O NA

Kil i Atletiko za pehar U finalu zavr{nog turnira Lige {ampiona, koji se igra u Kelnu, danas (18 ~asova) }e snage odmeriti rukometa{i Kila i madridskog Atletika. Zanimqivo je da }e me~ za titulu evropskog prvaka suditi na{ sudijski par Nenad Nikoli} - Du{an Stojkovi}. U prvom polufinalu Kil je bio boqi od Berlina sa 25:24 (12:9), a pobedi zebri doprineo je i na{ reprezentativac Momir Ili} sa dva gola. Najboqi pojedinac svakako je bio ^eh Jiha sa 11 pogodaka. U drugom polufinalu BM Atletiko Madrid je priredio malo iznena|ewe pobediv{i AG Kopenhagen 25:23 (12:15) iako je danski tim na poluvremenu imao tri gola prednosti. Makedonac Lazarov je sa 11 golova bio najzaslu`niji za trijumf Atletika. Za zapisni~kim stolom ovog susreta je bio mladi sudijski par iz Beograda Zlatan Savi} i Nikola Radulovi}. J. G.

U konkurenciji stru~waka, „Majsku nagradu“ dobili su ko{arka{ki trener @eqko Obradovi}, rukometni selektor Veselin Vukovi}, selektor kugla{ke reprezentacije Srbije Milo{ Powavi}, odbojka{ki trener Zoran Terzi} i trener u bodi bildingu Zoran Stoji}. Nagra|eni su i sportski funkcioneri Dragan Atanasov zemenik ministara za omladinu i sport Srbije, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije Bo`idar \urkovi}, direktor Republi~kog zavoda za Sport Jasminko Pozderac, predsednik Paraolimpijskog komitet Srbije Zoran Mi}ovi}, generalni sekretar Vaterpolo saveza Srbije Marko Stefanovi} i Miroqub Damwanovi}, generalni sekretar SD Radni~ki. Dobitnici Majske nagrade u kategoriji sportskih novinara su Lazo Bakmaz (RT Vojvodine), Jovan Sekuli} (Ve~erwe novosti) i Dragi{a Kova~evi} (SOS kanal). U kategoriji pedagoga fizi~ke kulture, nagra|eni su Fahrudin Mavri}, Ana Pinterovi} i Zoran Kosti}.

Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa ostvarili su jo{ jedan ciq pla sma nom na ~etvrtu poziciju na tabeli, ~ime su obezbedili u~e{}e u plej - ofu i borbu za titulu. Oni ve~eras gostuju {ampionu Partizanu, koji ima kvalitetniji tim i kre}e u doigravawe s prvog mesta. Me|utim, to ne mora mnogo zna~i, jer Vo{a je slavila kod ku}e u liga{kom takmi~ewu, ali je pora`ena u gostima. Taj poraz boli, jer na kraju bilo je 37 ko{eva razlike za crno bele. Ipak, u duelu s Radni~kim FMP dokazali su Novosa|ani da mogu mnogo i da su se nekako vratili u formu. Igra~ crveno - belih Stefan Stoja~i} istakao je upravo da je ciq ispuwen. - Partizan je apsolutni favorit, ali u Beograd idemo totalno rastere}eni i sa `eqom da na ~i ni mo iz ne na |e we. Imamo i motiva i ambicija da probamo da zaustavimo rivala. Me|utim, jo{ vi{e o~ekujem od revan{a u utorak, koji }emo igrati na na{em terenu, jer o~ekujem i ogromnu podr{ku publike, koja se vra}a na tribine - dodao je Stoja~i}. [ef Vo{ine struke Sini{a Mati} naglasio je da je

DA NAS BE O GRAD: Partizan MTS Vojvodina Srbijagas (19), KRA GU JE VAC: Radni~ki - Crvena zvezda Diva (19, RTS). wegova ekipa ostvarila ogroman uspeh, odnosno, da su svi ciqevi ispuweni. - Sad do la zi mo do ne ~eg {to bi moglo da se podvede pod re~ ~udo. Imamo motiv do neba i èlimo da probamo da dokaèmo da nismo slu~ajno u Spensu savladali Partizana u superliga{kom takmi~ewu. Istina, crno - beli su digli for mu u po sled we vre me i imaju zaista sjajne ko{arka{e. Ali mi }emo igrati jo{ ja~e i boqe nego u duelu s Radni~kim FMP. U slu~aju da nas crno - beli i pobede, sigurno to ne}e uspeti kao u dru goj utak mi ci Su per li ge Srbije. Od momaka zahtevam da pruè maksimum, da ne u|u stisnuto u duel i da se ni malo ne pla{e imena i autoriteta rivala. Drago mi je {to se u tim vratio Boò \umi}, koji je dobro odradio svoj zadarak u su sre tu s Rad ni~ kim FMP. Dakle, ne predajemo se - zakqu~io je Sini{a Mati}. M. Pa vlo vi}

Nema iznena|ewa Crno-beli ve~eras (19 ~asova) po~iwu posledwu fazu operacije „osvajawe 11. uzastopne titule {ampiona Srbije”. Rival u polufinalu plej-ofa Superlige bi}e im ko{arka{i Vojvodine, sa kojima su se kroz istoriju sastajali 56 puta i izvojevali 47 pobeda. Trener {ampiona insistira na tome da ubedqiv trijumf u uzvratnoj utakmici nije pravo merilo razlike u kvalitetu. - U teku}oj sezoni igrali smo sa Vojvodinom dva puta. Savladali smo ih pre nekoliko dana ubedqivo u Pioniru, {to i nije pravi odraz snaga, ako uzmemo u obzir da smo od istog rivala izgubili u Novom Sadu. Oni ima ju kva li tetn sa stav, {to su pokazali prvo partijama u KLS, gde su kao lider izborili plasman u Superligu Srbije i sigurno je da su mnogo o~ekivali od zavr{nice nacionalnog prvenstva, ali slobod-

no moèmo i tu re}i da su prema{ili nadawa - rekao je Jovanovi}. Novosa|ani su posledwe obezbedile mesto u doigravawu za titulu. U posledwem me~u posledweg kola pobedili su na svom parketu Radni~ki FMP, u direktnom okr{aju za u~e{}e u plej ofu. Mladi stru~wak na klupi crno-belih svestan je da je naredni rival ispunio ciq zacrtan za ovu sezonu. - Obezbedili su to ~etvrto mesto, koje su potajno èleli i koje moè da im donese i izlaz na regionalno takmi~ewe, kao i plej of nacionalnog prvenstva. Sada su potpuno rastere}eni, pokriveni na svih pet pozicija i sigurno je da }e biti nezgodan rival, a na{ osnovni zadatak je da napravimo ravnoteù u na{em timu izme|u spoqnih i unutra{wih pozicija, kako bismo do{li do trijumfa - podvukao je Jovanovi}.

a li zbog bli zi ne, tra di ci o nal nog pri ja teq stva, ili pri stu pa~ nih ce na, tek Gr~ ka je i da qe me |u naj om i qe ni jim let wim de sti na ci ja ma srp skih tu ri sta. Sva ka ko da su ostr va tu ri sti~ ki bi ser ove me di te ran ske ze mqe, ali le po tom i po pu lar no {}u ne za o sta ju ni le to va li {ta na kop nu. Jed na od ta kvih je i po lu os tr vo Hal ki di ki, sme {te no sto t i n ak ki l o m e t a r a ju g o i sto~ no od dru gog po ve li ~i ni gr~ kog gra da So lu na. Hal ki di ki, ko ji svo jim ob li kom pod se }a na tro zu bac sta ro gr~ kog bo ga mo ra Po sej do na, tvo re tri pr sta ili tri no ge, ka ko ne ki vo le da ka ù, ko je ura wa ju u Egej sko mo re. Na {i tu ri sti naj ~e {}e po ho de pr vi prst Ka san dru, ko ja je tu ri sti~ ki i naj ra zvi je ni ja, od no sno me sta kao {to su Ka li tea, Po li hro no, Ha ni o ti i Pef ko ho ri. Od ne dav no, sve nas je vi {e i na dru gom pr stu, Si to ni ji, ko ju vi {e vo le qu bi te qi mir ni jeg od mo ra i gde su ve }a me sta Neo s Mar ma ras, Ni ki ti i Sar ti. Tre }i prst, Atos ili Sve tu Go ru, mo gu da po se te sa mo pri pad ni ci mu {kog ro da, dok da me mo gu da vi de pre le pe pra vo slav ne ma na sti re sa mo iz ~a ma ca ko ji kr sta re uz oba lu. Srp ski tu ri sti se na Hal ki di ki ju ve }i nom od lu ~u ju za na jam apart ma na, jer je to do stup no na {em xe pu. Me |u tim, na ovom po pu o str vu na la ze se i pre le pi ho te li i re sor ti, ko ji po sta ju sve po pu lar ni ji i med na {im sve tom. Qu ba zno {}u be o grad ske tu ri sti~ ke agen ci je „Big Blu” i we nog gr~ kog part ne ra „Bros tra ve la” gru pa srp skih no vi na ra ima la je pri li ku da upo zna i ovu luk su zni ju stra nu le to va wa na Hal ki di ki ju. Tu eko nom ska kri za jo{ uvek ni je osta vi la po sle di ce. Pr vo upo zna va we sa jed nim gr~ kim ho te lom od pet zve zdi ca bi la je Oke a ni ja klub kraj Nea Mu d a w e, ina ~ e naj v e } eg me sta ove re gi je u ko jem ì vi oko 10.000 sta nov ni ka. Ho tel se na la zi na uz vi {e wu pre ula ska na pr vi prst Hal ki di ki ja, Ka san dru, i iz gra |en je u ob li ku am fi te a tra sa po gle dom ko ji od uz i ma dah. Na sve ga ne ko li ko ki lo me ta ra od Nea Po ti dee, uz sa mu pe {~a nu pla ù, me |u ma sli na ma, u le pom me di te ran skom vr tu sme stio se ho tel Por tes bi~ (~e ti ri zve zdi ce). Ime ho te la u pre vo du zna ~i ka pi ja, jer je u bli zi ni ho te la za pra vo ulaz na Ka san dru. Vla snik Ge ra si mos Ba ko ja nis pod se tio je da Hal ki di ki ima 500 ki lo me ta ra pla à, od ko jih 50 ima ju pla vu za sta vu, si no nim za naj ~i sti je vo de. Od mah po red na la zi se pop tpu no nov Is tion klub (pet zve zdi ca). Svo jim go sti ma nu di sve uslo ve za luk suz i re lak sa ci ju, ka ko iz gle dom, ta ko i funk ci o nal no {}u. Qu ba zni me na xer Paul Vo si ni o tis po lu Ita li jan - po lu Grk, tvr di da je ovo jed no od naj lep {ih me sta gde mo è te da pro ve de te svoj od mor. Kraj me sta Ka li tea sme stio se ta ko zva ni kom pleks „G„ ho te l a u vla s in { tvu po r o d i c e Gre go ri ja des. Bi ser ovog kom plek s a sme { te n og u bo r o v oj {u mi je Te o fa no im pe ri jal pa -

nedeqa27.maj2012.

c m y

dnevnik

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : HALKIDIKI, JEDAN OD BISERA GR^KE

Po sej do nov tro zu bac iz no va o~a ra va tu ri ste las (pet zve zdi ca), a tu su i dva ho te la sa ~e ti ri zve zdi ce Atos pa las i Pa li ni bi~. Kom pleks kra se svi sa dr à ji ko je tu ri sti mo gu da za mi sle, kao i pret hod no po me nu te ho te le, a ono {to ga ople me wu je je i ma la cr kva, bo ga to osli ka na i s pre le pim iko no sta som, a iz gra di la ju je po r o d i c a Gre g ro i j a d es 1981. Pra vi ma li raj na la zi se kraj me sta Po si di, a zo ve se Po si di ho li dejs i ima pet zve zdi ca. Ho tel ski kom pleks na la zi se u pre pe lom me di te ran skom vr tu na tri ki lo me tra du goj pla ì. I dok je glav na zgra da na pla ì, iza we na uz vi {e wu na la zi se osam bun ga lo va, ko ji su sa glav nom zgra dom po ve za ni lif tom. Ovaj ho tel ide a lan je za one ko ji tra è od mor u le poj pri pro di i mir nu at mos fe ru, uz vi sok kva li tet uslu ge. Na dru gom pr s tu Si to ni ji na la zi se je dan od naj po zna ti jih ho tel skih kom plek sa u Gr~ koj, ~u ve ni Por to Ka ras kraj Neo s Mar ma ra sa. Ste ci {te do ma }eg i svet skog xet se ta sme {te no je na ~e ti ri ipo hi qa de hek ta ra i de set ki lo me ta ra uz mo r e, sa mno { tvom pla ` a i uva la. Sa sto ji se od ho te la Si -

Sani risort: jedinstven spoj prirode i luksuza na Kasandri

Ni Bregovi} nije odoleo Jed no od naj po zna ti jih od re di {ta na Ka san dri je sva ka ko Sa ni re sort kraj Nea Po ti dee. Je din stven kom pleks sme {ten je na pre ko hi qa du hek ta ra pro pla na ka, {u ma i pla `a u za li vu du gom se dam ki lo me ta ra. Spoj je pri ro de i luk su za i po se du je sve pred u slo ve za sa vr {en od mor. Sa sto ji se od ~e ti ri luk su zna ho te la: Sa ni bi~ klu ba, Sa ni bi~ ho te la, Por to Sa ni vi li xa i Sa ni Aste ri as bu tik ho te la. Pra vi je to ma li tu ri sti~ ki grad ima i sop stve nu ma ri nu za jah te, kao i cr kvu, a pre po ru ~u je se naj i zbir qi vi jim go sti ma. Sa ni re sort or ga ni zu je i raz ne fe sti va le, a naj po zna ti ji je mu zi~ ki na ko me je u~e stvo vao i Go ran Bre go vi}. Ku ri o zi tet ovog kom plek sa je da se me |u ~e ti ri spo me nu ta ho te la na la ze i pri vat ne vi le, a pre sti` me |u Gr ci ma je ima ti vi lu u okvi ru Sa ni re sor ta.

Okeanija klub pored Nea Mudawe

to ni je (~e ti ri zve zdi ce), Me li to na (pet zve zdi ca) i Vi lix ina, a pra vi bi ser ovog kom plek sa ~i ni vi la Ga li ni, bez prem ca po luk su zu, ko ja se na la zi na br du i do ko je se do la zi he li kop te rom. Na sta la je po uzo ru na sve to gor ske ma na sti re. Na rav no, tu od se da ju kru ni sa ne gla ve, naj bo ga ti ji i naj po pu l ar n i j i qu d i sve t a. Kom pleks ima i sop stve nu ma ri nu, naj ve }u u ju go i sto~ noj Evro pi ko ja mo `e da pri mi do 315 jah ti. Por to Ka ras ima sop stve ni vi no grad i vi na ri ju, jed nu od pet koc kar ni ca u Gr~ koj, naj ve }i te ren za golf na ko me se

odr à va ju i mno gi tur ni ri, te sta ze za ja ha we ko wa. Kom pleks je na stao kao san bo ga tog bro do vla sni ka Ja ni sa Ka ra sa. Ali, naj ve }i uti sak ostvqa ju dva ho te la An te mus si i Ati na pa l as vi l ix. An t e m us si je u{u {kan u ma lom za li vu na Elia pla ì de se tak ki lo me ta ra od Ni ki ti ja i {est od Neo s Mar ma ra sa. Pre le pi kom pleks nu di vr hun ski luk suz, a stal ne ino va ci je ga rant su za ne za bo ra van od mor. Po vra tak u Gr~ ku u do b a Alek s an d ra Ve l i k og, ili Vi zan ti je nu di Ati na pa las vi lix. Vla snik po za ni ma wu ar hi tek ta i gra |e vi nac è -

leo je da go sti ma po da ri po se ban i ne za bo ra van ku tak, gde }e uz od mor mo }i i da ma {ta ju o ne kim dru gim vre me ni ma. Go ste u po dru mu o~e ku je i mu zej gde mo gu da se upo zna ju sa na ~i nom ì vo ta qu di ovog de la Gr~ ke s po ~et ka pro {log ve ka. I na kra ju La go man dra bi~ (~e ti ri zve zde) je dan od omi qe nih ho te la me |u srp skim tu ri sti ma, ko ji ople me wu je i {ar mat ni me na xer Ma kis Blo u fas. Kom pleks na pla ì sa sto ji se od ne ko li ko za seb nih zgra da sme {ten na oko pet ki lo me ta ra od Neo s Mar ma ra sa. A ka da se za si te ku pa wa u kri stal no ~i stom mo ru i iz le à va wa na pre le pim pla à ma oni avan tu ri sti~ kog du ha mo gu i da is t ra ` u j u Hal k i d i k i. Osim spo me nu te Sve te Go re, gde è ne mo gu sa mo do sim pa ti~ nog gra di }a Ura no po li sa, na Hal ki di ku ju mo è te po se ti ti i ne ke isto rij ske i ar he o lo {ke zna me ni to sti. Pe }i na Pe tra lo na kraj Nea Mu da we, u ko joj se na la zi i mu zej ri bar stva, jed na je od naj lep {ih u Gr~ koj. Slu ~aj no ju je ot krio je dan ~o ba nin 1959, a u woj su pro na |e ni tra go vi ì vo ta jo{ iz sred weg ka me nog do ba. Tu su pro na |e ni i tra go vi pr vog ~o ve ka, a kraj pe }i ne na la zi se i mu zej. Na ro ~i to je za ni mqiv i ka nal Po ti dea ko ji Ka san dru odva ja od kop n a i ~i n i je za p ra v o ostr vom. Iz gra |en je naj ve ro vat ni je za vre me oku pa ci je Ri mqa na ka ko bi olak {ao plo vid b u. Ob n o v qen je po s le ustan ka po dig nu tog pro tiv Tu ra ka 1821, a i da nas je u upo tre bi. Zna ~aj no ar he o lo {ko na la zi {te pro na |e no je pri li kom grad we ho te la kraj Ka li tee,

Antemus si u{u{kan je u malom zalivu

Atina palas viliy na Sitoniji

ka da je ot kri ven hram bo ga egi pat skog po re kla Zev sa Amo na. Na Ka san dri tu ri sti mo gu da u`i va ju i u svo je vr snom sa fa ri j u u Ma v ro b a r u, re z er v at pri ro de, gde obi ta va ju dve en dem ske vr ste evrop ske slat ko vod ne kor wa ~e, ili da po ste pri rod ne to ple iz vo re u ba wi Lu tra na ju go za pad noj oba li u me stu Agi os Pa ra ske vi. Uko li ko ni ste za in te re so va ni za isto rij ske i ar he o lo {ke zna me ni to sti, a si ti ste i ra z nih kr s ta r e w a bro d o v i m a

po za li vu To ro ne os, te po se te ma na sti ri ma pre o sta je vam {o ping. U tom slu ~a ju So lun je pra va me ka za vas. Za raz li ku od Sr bi je ta mo su sni `e wa pra va, a ka da se umo ri te od {o pin ga o~e ku je vas bez broj ka fi }a s po gle dom na lu ku. Uko li ko ni ste me |u oni ma ko ji sva ke go di ne po ho de Hal ki di ki, on da je vre me da se pri dru `i te, a uko li ko vam je sve ovo po zna to on da zna te {ta ne sme te da pro pu sti te. n Gor da na Ma le no vi}

Novosadska nedeqa27.maj2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25).

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” Sterijino pozorje Hartefakt fond i Bitef teatar Beograd „Radnici umiru pevaju}i„ (19), Hinterbina SNP, Teatad i TD Zagreb „Mrzim istinu” (19, 22).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

„STILOS ART” I „DNEVNIK” POKLAWAJU

„Qu di del fi ni” Tor ste na Kro la

Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Qudi delfini” autora Tor ste na Kro la. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj 528-765. Torsten Krol je australijski pisac koji `ivi i radi u Kvinslendu. Pisac se ne pojavquje u javnosti, te mediji dosta spekuli{u o wegovom pravom identitetu. Wegova kwiga „Qudi delfini„ je mitski ep koji bi mogao biti Robinzon Kruso na{eg vremena. Par godina nakon Drugog svetskog rata, nema~ka udovica Helga, sa svoja dva sina, Erihom i Cepijem,

dolazi u Venecuelu gde }e se udati za svog devera Klausa, lekara po struci, koji je dobio posao na nalazi{tima nafte duboko u xungli. Avion, kojim }e svi zajedno poleteti, ule}e u stra{nu tropsku oluju i pada u reku u zaba~enom podru~ju Amazonije. Spasavaju ih Jajomiji, izolovano indijansko pleme, koje u wima vidi zemaqsku inkarnaciju ~arobnih delfina … Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici “Stilosa” u Jevrejskoj ulici broj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. A. L.

V remeploV

Mo li tva za zdra vqe „We nog ve li ~an stva” Austrijska carica i istovremeno ma|arska kraqica Marija Terezija bila je veliki reformator u duhu prosve}enog apsolutizma i istovremeno uporni nosilac germanizacije i pokatoli~ewa svih nenema~kih i nekatoli~kih naroda u dr`avi. Ali, i ona je morala da odboluje bolesti „obi~nog sveta”. Zato je Na-

mesni~ko ve}e za Ugarsku 27. ma ja 1767. naredilo svim lokalnim vlastima, naravno i Magistratu u Novom Sadu, da se u svim crkvama moli za zdravqe „Wenog carskog veli~anstva”. Ona je u svojoj 50 godini obolela od malih bogiwa, de~ije bolesti koja mo`e da bude ~ak i smrtonosna za sredove~ne i starije osobe. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no deùrstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

hronika PREDLOG POQOPRIVREDNOG FAKULTETA

Uli ci ime Slav ka Bo ro je vi }a Predlog Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu da se „jedna od adekvatnih ulica” u gradu nazove po velikom nau~niku u oblasti genetike i oplemewivawa biqa, univerzitetskom profesoru, akademiku Slavku Boroje-

vanom 1954). Stigao je ovamo „na golu ledinu”, a onako talentovan, izuzetno vredan, inovativan i u punoj stvarala~koj snazi „otvoren za modernu geneti~ku misao” bio je „idealan izbor za onda{wi univerzitet u embrionu”.

Borojevi} je bio pravi nau~ni i pedago{ki kolos, jedan od najpoznatijih svetskih selekcionera p{enice vi}u (1919-1999.), podr`ao je Rektorat, o ~emu je rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} informisao Senat UNS-a na pro{lonedeqnoj sednici. Slavko Borojevi} bio je pravi nau~ni i pedago{ki kolos, jedan od najpoznatijih svetskih selekcionera p{enice, koji je gotovo celu svoju briqantnu akademsku i nau~nu karijeru (od 1957. do penzionisawa 1988) proveo na novosadskom Poqoprivrednom fakultetu (osno-

Osnovao je na PF Katedru za genetiku i oplemewivawe biqaka, koja postala svetski slavna i ~iji je rukovodilac bio do odlaska u penziju, 1988, te jedan je od inicijatora otvarawa poslediplomskih studija na ovom fakultetu - specijalisti~kih i magistarskih. Bio je jedan od kreatora jugoslovenskog programa oplemewivawa p{enice koji je onda{wu dr`avu oslobodio uvoza p{enice, a Jugoslaviju uvrstio i svetske

oplemewiva~ke sile. Autor je i koautor na desetine sorti p{enice, me|u kojima je „Sava” mo`da najpopularnija. Bio je prodekan i dekan Poqoprivrednog fakulteta, rektor

UNS-a, akademik (prvobitne) Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti (od samog osnivawa 1979), pa wen predsednik, zatim ~lan SANU.., ali i kada su ga druge du`nosti odvodile na druge adrese wegova neverovatna `ivotna i stavarala~ka energija gotovo svakodnevno ga je, makar „na jedan pogled” vodila na ogledna poqa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim [an~evima, gde su u oglednim uslovima stasavale i wegove mnogobrojne sorte hlebnog zrna kojima je zadivio, ali i nahranio svet. Pr vo bo rac, u~e snik NOB-a od 1941. nosilac je mnogobrojnih najvi{ih jugoslovenskih ratnih i mirnodop skih od li ko va wa, te na {ih, inostranih i internacionalnih nau~nih priznawa i nagrada . V. ^eki}

„LEMIJEVA KWI@ARA” - JEDINA ANTIKVARNICA U GRADU

Ku tak za sla do ku sce na sla ga nih re ~i - An ti kvar ni ca je ta kva kwiàra da vi{e obra}a pa`wu na ~itaoce, nego na kupce - kaè vlasnik „Lemijeve kwiàre”, jedine takve u gradu Mi len ko Le mi Vla i sa vqe vi}. - Kada je zatvorena antkvarnica „Orfelin„ sve je preseqeno ovde i ~ini okosnicu ove kwiàre. Nadaleko najboqi kwiàr Va si li je Jo va no vi} oti{ao je tako u vi{e nego zasluènu penziju, a kroz ovu kwiàru i daqe nastavqa da bude prisutan. Pre par meseci, kada sam otvarao ant kvar ni cu do dao sam i ne{to novih izdawa, za koje smatram da su va`na. Preko puta Limanske pijace, u Pu{knovoj 40, sa prostranom te ra som i pa `qi vo ure |e nim unu tra {wim prostorom ova an ti kvar ni ca pre tenduje da bude ne{to vi{e od mesta gde se mogu pazariti raritetni naslovi. To je pravi kutak za sladokusce naslaganih re~i. Vla i sa vqe vi} is ti~e da bi po wegovoj è qi „Le mi je va kwi à ra” trebala da evoluira u mesto okupqawa qudi, u neku mudriju alternativu kafanama ili kladionicama. - U ovu nereklamiranu kwià ru naj ~e {}e do la ze de ca, oni su prvi shvatili kakvo je mesto u pitawu, te nam isti do la ze i po ne ko li ko pu ta dnevno. Qudi ovde treba da prona|u malo vremena za sebe,

mir i kwigu, a kupovina }e biti usput. Koliko god zvu~alo pretenciozno, bitno je da ~ovek misli svojom glavom, jer nekako ne pristajem da je svakodnevnica i stvarnost zaista takva kakvom nam se predstavqa, da postoji samo kriza i nezaposlenost - nastavqa na{ sagovornik.

Sa prostranom terasom i pa`qivo ure|enim unutra{wim prostorom ova antikvarnica pretenduje da bude ne{to vi{e od mesta gde se mogu pazariti raritetni naslovi

U ko lek ci ji an ti kvar ni ce zna ~aj ni je su za stu pqe ni umet nost, isto ri ja i be le tri sti ka. Po sto ji i za vi dan iz bor re~ ni ka, no opet, mo `e se na }i za sva kog po ne {to, po go to vo za qu de ko ji su sklo ni „cu wa wu”. Ono {to an ti kvar ne kwi ge iz dva ja i da je im ne {to svo je, upra vo su ti ma li zna ci na ko je ~o vek na i la zi i ko ji ga uve ra -

va ju da je ta kwi ga ne ka da ne gde ì ve la. - Neko ne{to je podvukao, ili na margini napisao, nekom posvetio, tu vidite ìvot, van same informacije i sadràja, a ono {to ru{i bilo kakvu pri~u o vrednostima je upra vo naj li~ ni ji do ì vqaj koji uz takvu kwigu moète osetiti. Prona{ao sam kwiìcu uz koju smo moja sestra i ja od ra sli, pot pu no za bo ra vqenu, mislio sam da to ne postoji i jedva ~ekam da joj pokaèm, to je za mene dragocenost za koju cena ne postoji - obja{wava Vlaisavqevi}. Milenko Lemi Vlaisavqevi} ba vi se kwi ga ma pre ko dvadeset godina, svoju strast i ìvotnu qubav pore|ao je sada je po policama svoje kwi-

àre. U tome mu pomaù supruga i sin, pa se moè re}i da je ovo jedna mala porodi~na „firma”. Danas kaè da se dosta ~ita, ali nije ba{ zadovoqan {ta se ~ita, jer qudi ne biraju sami {ta }e ~itati i vi{e se oslawaju na top liste i reklame. - êsto qudi umeju tokom godi{wih odmora da mi zatraè neku laganu kwigu jer kaù, ne}e da misle. A ja ih onda pitam, a za{to da ne misli{ ? Meni je najteè da ~itam takozvanu laganu kwigu, jer kao da je nisam pro~itao, ni{ta mi ne ostane od we, nemam nikakav doìvqaj. Ako je kwiga po sadràju dramati~na i tu`na to ne zna~i da je te{ka obja{wava Vlaisavqevi}. A. Latas

Ka u~ na Stra ì lo vu Ne zna se ko ni za{to ga je tu ostavio, ali ve} nekoliko nedeqa okruèn loì{tima i u dane vikenda parkiranim automobilima i autobusima, stoji kau~ na sred improvizovanog parkinga na Straìlovu. Mora se priznati, neuobi~ajena slika za Straìlovo. De{ava se povremeno da ima razbacanog ku}nog

sme}a, ali krupni otpad obi~no ne zavr{ava na ovom izleti{tu. Neobi~no je i to {to tako dugo stoji , a da nadle`ni nisu uklonili ovaj zalutali komad name{taja. Mo`da ~ekaju da ga neko kome treba iz bilo kojih razloga, odnese, kao {to je slu~aj sa dvema foteqama sa kojima je kau~ bio u kompletu. Z. Ml.

c m y

dnevnik

novosadska hronika

nedeqa27.maj2012.

HUMANITARCI, \ACI, RODITEQI…

u~e ni ka osnov nih {ko la sa svo jim di rek to ri ma, na stav ni ci ma i u~i te qi ma. Gra |a ni ma, po red ko jih je ko lo na pro la zi la, po de qe no je pre ko 1.600 pro mo tiv -

nih li sti }a na ko ji ma se na la ze osnov ne in for ma ci ja me o ak ci ji i or ga ni za to ri ma, a ne ki po sma tra ~i su se i sa mi pri kqu ~i li po vor ci.

U dvo r i { tu {ko l e « ” So w a Ma rin ko vi}”» u~e ni ci {ko la su iz ve li pri go dan kul tur noza b av n i pro g ram, igra n e su utak m i c e u ma l om fud b a l u, igra «iz me |u dve va tre,» a svi u~e sni ci ak ci je su »do bi li pro mo tiv ni le tak pod na slo vom «”@i vi mo i ra sti mo zdra vo”». Raz go vo ri o iz be ga va wu fak to ra ri z i k a, ko j i su ujed n o i kqu~ ni ele men ti zdra vog sti la `i vo ta, }e se u na red nom pe ri o d u na s ta v i t i u u~i o n i c a m a {ko la u~e sni ka. Ova je din stve na ma ni fe sta ci ja or ga ni zu je se {e sti put i ima za ciq da na {a ze mqa osta ne ak tiv ni u~e snik svet ske ak ci je za pre ven ci ju i ra no ot kri va we ra ka. Spon zor ak ci je je ame ri~ ka cr kve na or ga ni za ci ja „Sa ra”. A. Va.

TALENTOVANA U^ENICA M[ „ISIDOR BAJI]” PEVA, PLE[E I GLUMI

Ana Ba ji} „ko ~o per no” o~a ra la pu bli ku Iako je vr lo mla da za ko ra ~i la u svet glu me, u~e ni ca te o ret skog sme ra sred we Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” de vet na e sto go di {wa Ana Ba ji} osvo ji la je raz ne na gra de, ali i sr ca pu bli ke u mju zi klu „Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu”, ko ji je

pro du ci ra la ova {ko la. Ona glu mi Aidu, sred wo {kol ku ko ja je ve o ma bun tov na i mi sli da je ni ko ne raz u me, a pred sta va se upra vo ba vi sva ko dne vi com jed ne ti nej xer ke ko ja mi sli da su we ni pro ble mi naj ve }i na sve tu. Ka ko do sa da ni je ima la pri li ke da glu mi u mju zi klu, Ana Ba ji} ka `e da je ovo za wu bio pra vi iza zov. - Igra, pe va we, glu ma - sve na jed nom me stu. To je bio pun po go dak za me ne i ulo ga mi je u pot pu no sti „le gla” jer sam mo gla sav svoj glu ma~ ki po ten ci jal da iz ne sem – re kla nam je Ana. - U pri vat nom `i vo tu ni sam uop {te po put Aide, ta ko da sam mo gla da pu stim „ma {ti na vo qu” i is kre -

i ram wen po uzo ru na mla |u se stru, ko ja je sa da u toj pu ber tet skoj fa zi. Ka ko ob ja {wa va, Aida je „da ma u pu ber te tu”, a wen `i vot se me wa iz ko re na ka da do bi je mla |eg bra ta. Bi la je me zim ~e u po ro di ci, a sa da su svi za o ku pqe ni

U mju zi klu „Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu” Ana glu mi Aidu, sred wo {kol ku ko ja je ve o ma bun tov na i mi sli da je ni ko ne raz um e no vo ro |en ~e tom. Po pu {ta i u {ko li zbog svo jih „pro ble ma” i uda qa va se od dru go va i dru ga ri ca. Ovaj mju zi kla Ana na zi va „pred sta vom u pred sta vi”, jer Aida re `i ra sva ku si tu a ci ju. - Stvar se do dat no za kom pli ku je ka da se Aida pr vi put za qu bi u no vog u~e ni ka ko ji uop {te ne obra }a pa `wu na wu. Ili bar ona ta ko mi sli. Iz te svo je „ne sre} ne sud bi ne” po ku {a va da po -

beg ne ta ko {to ma {ta, a u ma {ta ri ja ma pe smom i igrom do ~a ra va svo je vi |e we od re |e nih ì vot nih si tu a ci ja. Po red we nog „re al nog” ì vo ta, po ja vqu ju se sce ne Aidi ne ma {ta ri je gde je ona glav na i obo à va na, a on da se vra }a u su ro vu stvar nost- na vo di sa go vor ni ca. Ana Ba ji} je na audi ci ju do {la sa svim su ~aj no, ka ko bi je sa mo gle da la, ali se na na go vor

POPUWAVAJU SE IZVO\A^I NA GLAVNOJ BINI EGZITA

Po ~e la pro da ja VIP gold ula zni ca

Na stu pi ma dap ste ra i di xe je va „Skre am & Sgt Po kes„, „Sub Fo cus DJ Set„ i „Mi sta Jam„ po zna ti „Af ter 2AM„ pro gram na glav noj bi ni Eg zit fe sti va la do dat no je po pu wen. Za sve ko ji ma je ko mo di tet is pred fe sti val ske gu `ve po ~e la je pro da ja VIP gold ula zni ca. Vla sni ci ovih ula zni ca u`i va }e po - Sub Focus god no sti po seb nog pul ta za za - dav ni ci „Gigs Tiks” u Pa ri me nu na ru kvi ca, pri stup VIP skom ma ga zi nu. Vi {e in for ma Te ra si, VIP odeq ku iz nad ci ja mo `e se do bi ti pu tem te Mejn stej xa i VIP odeq ku le fo na na broj 472-4816 i mej Dens are ne. Na za to pre vi |e - la tix @gig stix.com. nim me sti ma VIP go sti mo }i Ka ko na ja vqu ju dap ster mag }e da ku pe pi }e bez to ke na i ve - „Skre am„ na stu pi }e u ne de qeu ~e ra ju u re sto ra ni ma na VIP 15. ju la sa „Sgt Po kes„, a d’n’b te ra si. Ce na ~et vo ro dnev ne spek takl ote lo tvo ren u mu zi ula zni ce je 30.000 di na ra, a one ci „Sub Fo cu sa„ o~e ku je se pr mo gu da se ku pe on lajn re ko saj - vog da na fe sti va la u ~e tvr tak ta www.gig stix.com kao i u pro - 12. ju la. We mu }e se ka sni je

pri dru `i ti i di xej i ra dio vo di teq „Mi sta Jam„. Ve} ra ni je u ovom pro gra mu na ja vqe ni su na stu pi „Netsky&MC Dyna mi te„, „Drum so und & Bas sli ne Smit & MC Di na mi te„, „Bo go re i Gol die & SP:MC„ ko ji }e za ba vqa ti pu bli ku i po sle pr vih zra ka sun ca no vog da na. „Jimmy Ed gar„, „Ad di son Gro o o ve„, „Jon Con vex„, „Tre vi no„ i „Be wa min Do ma ge & Doc Da ne e ka„ no va su ime na na „He pi no vi sad” bi ni. Ta ko „Jimmy Ed gar” na stu pa u pe tak 13. ju la sa svo jim je din stve nim audi o vi z u e l n im se t om, dap s ter umet nik „Ad di son Gro o ve„ na stu pa pr vog da na fe ti va la12. ju la, a isti mu se dan na bi ni pri d ru ` u j u i „Jon Con c ex„, „Tre vi no„ i „Be wa min Do ma ge & Doc Da ne e ka”. A. L.

pro fe so ra Mar ka Su ha rev skog i dru ga ri ca ohra bri la da u~e stvu je. Me {a vi na za ~u |e no sti i odu {e vqe wa na stu pi la je kad su pro zva li we no ime, a ka da je do bi la sce na rio, pri ~a joj se od mah svi de la i shva ti la je da je bio pun po go dak to {to se na audi ci ju pri ja vi la u po sled wem tre nut ku. Usle dio je na po ran rad od po la go di ne, kon stant ne pro be, ali je ona to sve pri hva ti la kao ve li ko za do voq stvo zbog eki pe ko ja je ra di la na pro jek tu. Ipak, naj dra `i joj je deo du et ko ji pe va ju Aida i we na sim pa ti ja Vla di mir, ko ga glu mi Qu bo mir Mi la no vi}. - Pe smu sam ~u la jo{ na audi ci ji, i „za qu bi la” se u wu. Ona, za pra vo, pred sta vqa Aidi nu ma {ta ri ju u ko joj ona iz ja vqu je qu bav Vla di mi ru i on joj uz vra }a ka za la je ova mla da glu mi ca i za hva li la kom po zi to ru Ne ma wi Ne {i }u. Ova ta len to va na u~e ni ca bi vo le la da ovaj mju zikl za `i vi na {to vi {e bi na u bu du} no sti, a, ka ko na vo di, po ru ka pred sta ve je da “mla di u pu ber te tu tre ba ma lo da „spu ste” lop tu, ali i da ro di te qi tre ba da shva te da je to fa za ko ja }e pro }i”. Na kon sred we {ko le, Ana bi vo le la da upi {e glu mu na Aka de mi ji umet no sti, jer je taj po ziv iz u zet no za vo le la to kom pri pre me mju zi kla, iako je go di na ma una zad igra la u ra znim pred sta va ma i fo rum te a tri ma po put „Bu di sa mo to {to je si”, „Do sta” i „To ni je mo ja pri ~a” ko ju je ra di la u sa rad wi sa pro fe so ri com Jar mi lom @i la ji. A. Jerini}

Fo to: F. Ba ki}

^la no vi Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je i ~e ti ri osnov ne no vo sad ske {ko le su ju ~e u okvi ru ak ci je „Ho daj mo za `i vot” {e ta li od Osnov ne {ko le «”@ar ko Zre wa nin” do O[ „So wa Ma rin ko vi}”. [ko le «”Pe te fi [an dor”» i «”\or |e Na to {e vi}»” su u~e stvo va le sa ve li kim bro jem svo jih u~e ni ka i ro di te qa. Pri hod ak ci je na me wen je In for ma tiv nom cen tru „Rak In fo” - Slu `bi po dr {ke obo le li ma od ra ka u No vom Sa du. Iza ta ble sa na zi vom ak ci je je {e ta lo, u ma ji ca ma ra znih bo ja sa istim lo go ti pom, pre ko 500

Fo to: F. Ba ki}

[e ta li za zdra vqe i `i vot

JU^E U KWI@ARI „BULEVAR BUKS”

Pro mo ci ja stri pa „Kra qev stvo kr vi” Ber za stri po va, tre }a po re du, odr à na je ju ~e u kwi à ri „Bu le var buks”. - Pla ni ra mo da se ber za or ga ni zu je jed nom me se~ no. No vi Sad je strip grad, ko ji ima mno go qu bi te qa sti po va, ali i cr ta ~a, ta ko da je pri rod no da se ova kvi do ga |a ji ~e {}e odr à va ju ka è iz kwi à re Mi lan Trip ko vi}. U okvi ru ber ze odr à na je i pro m o c i j a stri p a “Kra q ev stvo kr vi” De ja na Sto jiq ko -

vi }a i Dra ga na Pa u no vi }a, ra |e nog po mo ti vi ma best se le ra De j a n a Sto j iq k o v i } a “Kon stan ti no vo ras kr {}e”. Ovo je pr vi od tri stri pa ra |en po toj kwi zi, a u sle de }a dva na stav k a strip }e ob u h va t i t i rad wu ro ma na, ali }e i bi ti do pu wen sa ve li kim bro jem no vih sce na i do dat nih ma te ri ja la. Sva ki deo ima }e pro log sa Kon s tan t i n om Ve l i k im, kao glav nim pro ta go ni stom. A. Va.

PREKOGRANI^NA SARADWA USTANOVA KULTURE

„Pa so {i” po ve zu ju mu ze je u re gi o nu

Mu zej gra da je di na je no vo sad ska usta no va kul tu re ko ja u~e stvu je u pro jek tu re gi o nal ne sa rad we „Mu zej ski pa so {i„, ~i ji no si lac je Agen ci ja za evro re gi o nal ni raz voj Du nav-Kri{-Mo ri{-Ti sa iz Ma |ar ske. Grad ski Mu zej je da nje od pet mu ze ja iz Voj vo di ne ko ji }e za jed no sa jo{ de set mu ze ja iz po gra ni~ nih obla sti u Ma |ar skoj, re a li zo va ti ovaj pro je kat, ko ji je zna ~a jan ka ko za po se ti o ce, ta ko i za ove usta no ve kul tu re. - Od pro le }a na red ne go di ne, tri de set hi qa da po se ti la ca do bi }e „pa so {e„ s ko ji ma }e, uz po pu ste, mo }i da obi |u, sa mo stal no ili u okvi ru tu ri sti~ kih tu ra, pet na est mu ze ja ko ji u~e stvu ju u pro jek tu. Uz pa so {e, po se ti o ci }e do bi ti i bro {u re ko je }e sa dr `a ti in for ma ci je o iz lo `ba ma i dru gim sa dr `a ji ma ko je mu ze ji nu de i to na pet je zi ka - srp skom, ma |ar skom, ru mun skom, en gle skom i ne ma~ kom. Sva ki od mu ze ja do bi }e na ko ri {}e we ta~ skrin ure |a je i

u Vr {cu, Ki kin di, Su bo ti ci i Srem skoj Mi tro vi ci. Ka ko ka è An ge lov ska, pre ko gra ni~ na sa rad wa do pri no si afir ma ci ji Mu ze ja gra da, kao i svih osta lih u~e sni ka, a ne mo è se za ne ma ri ti ni is ku stvo ko je se sti ~e u~e {}em u IPA pro jek ti ma. Pro jek ti po put ovog, u dru gim evrop skim dr à va ma re a li zu ju se go di na ma una zad, a is ku stvo je po -

ka za lo da su se vre me nom {i ri li i do pu wa va li. Po red in sti tu ci ja kul tu re, u pro jek te su se ukqu ~i va li i ugo sti teq ski objek ti, ho te li i ho ste li, su ve nir ni ce...

Mu zej gra da, mu ze je u Vr {cu, Ki kin di, Su bo ti ci i Srem skoj Mi tro vi ci, kao i de set mu ze ja iz po gra ni~ nih obla sti u Ma |ar skoj po se ti oc i sa „pa so {i ma” mo }i }e, uz po pu ste, da obi |u sa mo stal no ili u okvi ru tu ri sti~ kih tu ra soft ver ko ji }e omo gu }i ti re dov no a`u ri ra we in for ma ci ja, ta ko da }e sva ki po se ti lac oda bra ti {ta ga in te re su je i in for mi sa ti se o to me. Ovu mo gu} nost ko ri sti }e i osta li po se ti o ci, ne sa mo oni s pa so {em - ka `e di rek tor ka Mu ze ja gra da Ve sna Ne deq ko vi}An ge lov ska. Mu zej gra da, kao part ner u pro jek tu, imao je za da tak da oda be re jo{ ~e ti ri mu ze ja s te ri to ri je Voj vo di ne ko ja }e u~e stvo va ti, jer je bit no da po sto ji re gi o nal na po kri ve nost. Ta ko }e vla sni ci pa so {a mo }i da obi |u i grad ske mu ze je

- Na {e du go go di {we boq ke su lo {a in for mi sa nost jav no sti o mu ze ju, we go vim sa dr `a ji ma i ak tiv no sti ma, kao i lo {a po ve za nost sa tu ri sti~ kim or ga ni za ci ja ma. Jo{ uvek u po nu di ne ma mo tu re u ko ji ma bi po red ~i sto tu ri sti~ kog, na pra vi na ~in bio za stu pqen i kul tur ni seg ment. Ova kvim po ve zi va wem, po se ti o ci su za do voq ni, jer uz po pu ste mo gu da vi de vi {e raz li ~i tih sa dr `a ja. S dru ge stra ne, usta no ve kul tu re ima ju vi {e po se ta, ve }u di na mi ku ra da i vi dqi vi ji su u jav no sti - do da je An ge lov ska. J. Zdjelarevi}

nedeqa27.maj2012.

oglasi

dnevnik

RI SAN - BO KA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni 064/505-3707, 0038269-046-484. 53356 KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta â&#x20AC;&#x17E;Ma{incaâ&#x20AC;?. Telefon 063/301-975, 063/707-787. 53583 BA WA KA WI @A, soba sa kupatilom i kuhiwom, cena 4 evra. Telefon 024/877-016, 066/954-2-245. 53733 LE TO 2012!!! Gr~ka, Turska, Egipat, Tunis, Crnogorsko primorje, Ohrid, bawe Srbije, autobuski prevoz: Francuska, [vajcarska, Italija, Austija, Nema~ka. Tele53751 fon: 021/496-333.

Â SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53498 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 53499 Â SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 53529 Â SO VE bezbedne vo`we daje instruktor svih kategorija. Prvi ~as gratis ! Telefon 063/8072-928. 53618

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 53500

CEN TAR, izdajem name{ten stan, 30m2, novogradwa, kod Futo{ke pijace, 130E+dep. Telefon 063/780-99-09. 613535 IZ DA JE se jednoiposoban 41m2, Liman IV, Bul. cara Lazara, renoviran, kompletno name{ten, 120 evra. Tel. 063/517-846. 611898 IZ DA JEM dvosoban, name{ten, 51m2, u Pariske komune, 150E i ~etvorosoban, 94m2, Liman 4, od 15. maja za 300E. Telefoni: 064/12497-91, 021/63-34-104. 53029

IZ DA JEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18299. 53458 IZ DA JEM jednoiposoban stan, 56m2, kompletno name{ten, ekstra stawe, ugao Bulevara oslobo|ewa i Pap Pavla. Telefon 53463 064/11-47-741. IZ DA JEM: kompletno opremqenu garsoweru sa dva le`aja i terasom u Ulici Danila Ki{a br. 7. Telefon 6614-683, 064/472-0900. 53473 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod sajma. Tele53493 fon: 060/547-4478. IZ DA JEM dvoiposoban stan 68 m2, Beogradski kej, name{ten po dogovoru, blizina {kole i vrti}a. Telefoni: 064/134-00-48 i 063/1010-803. 53494 IZ DA JEM name{tene: dvosoban 50m2, visoki parter, Pariske komune i troiposoban Liman IV/II sprat. Telefoni: 063/58-98-11 i 021/6334-104. 53495 IZ DA JEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398-950, 064/157-12-13. 53497 IZ DA JE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126. 53517 IZ DA JEM name{ten dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56. 53531 IZ DA JEM lepo name{tenu farsoweru u Ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 060/0442-714. 53594 IZ DA JEM jednosoban stan na Grbavici, 28m2, 100E. Telefon 021/466-051. 53615 IZ DA JEM stan, drugi sprat, 42m2, okre~en, ofarban, Bulevar Jovana Du~i}a 24 Novo Naseqe. Telefon 6413-128. 53626 IZ DA JEM jednosoban stan, prazan, Bulevar kraqa Petra I 64, drugi sprat, stan 8. Novi Sad Telefon 6416785. 53635 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, izuzetno sre|en, Nova Detelinara, lift, terasa, klima, sigurnosna vrata, novogradwa, halogena rasveta, spu{teni plafoni, parking mesto u dvori{tu. Telefon 064/217-07-73. 53649 PO VOQ NO izdajem jednosoban name{ten stan. Telefon 6338-074. 53654 IZ DA JEM name{ten, nov, jednoiposoban stan, od 39m2, na 3. spratu u zgradi sa liftom, kod Socijalnog. Telefon 065/8333-963. 53667 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 28m2, na Grbavici, od 1. juna. Telefon 064/185-68-74. 53676 IZ DA JEM kompletno opremqenu garsoweru u Cara Du{ana, nov name{taj. Telefon 063/7762588. 53678

oglasi

dnevnik

IZ NAJM QU JEM lep, name{ten trosoban stan na Somborskom bulevaru, cena 155e. Telefon 064/1468122. 53697 JED NO SO BAN 34m2 name{ten stan na Futo{kom putu Satelit, centralno, parket, kablovska, prizemqe, 100E + tro{kovi. Telefoni: 021/6366882, 064/819-50-93. 53699 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace, ulica ]irpanova, cena 150E. Tele53704 fon 063/7716876. IZ DA JEM name{tenu garsoweru u centru od 1. 6. iza Glavne p{oTelefon 021/6619-538, {te. 53709 063/7282-334. IZ DA JEM stan 40m2 kuhiwa, dnevni boravak, soba i kupatilo, cena 90E. Aksentije Maksimovi}1. Telefon 6412644. 53731 PE TRO VA RA DIN - izdajem nov, prazan stan, 95m2, u ku}i bez gazde, sa dvori{tem. Telefon 063/15253744 052-1. IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522533, 021/523-380, 063/522-202. 53763 IZ DA JEM na Novoj Detelinari kod ABC - jednoiposoban, komforan, nename{ten stan. Telefon 063/8708-225. 53767 NO VI SAD, Novo naseqe kod GSP, izdajem jednoiposoban nename{ten stan, 43m2, I sprat, telefon, kablovska, terasa, tavan. Te53782 lefon 064/896-2732. IZ DA JEM nov stan u centru grada od 1. jula. Mo`e tri studenta. Telefon 063/863-62-39. 53802 IZ DA JEM prazan dvoiposoban stan 42m2 na Limanu I kod Merkatora, 110E. Telefon 069/183-0-193. 53807

PO TRE BAN name{ten ili prazan mawi stan na lokaciji izme|u Futo{ke pijace i Spens-a. Telefon 063/590-822. 53091 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs. 53764 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 53765 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533. 53766

U PO NU DI vi{e garsowera i jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu! Povoqno! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 613547 STE VA NA MI LO VA NO VA dvori{ni salon stan, 63m2, cena povoqna. Tel. 423-208, 063/111-8085. 611848 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwi`en. Cena 16.500E. Tel. 060/621-1685. 613514

U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613578 SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613579 BUL. EVRO PE, luks zgrada, nova, odmah useqiva garsowera na I spratu, cena 21.900. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 613580 SO CI JAL NO, odli~na zgrada, ukwièn stan od 29m2, cena 33.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613581 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 613582 HIT NA prodaja, odli~na, nova, ukwièna garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. Cena 28.500E! [ifra:22773. Telefoni: 021/427-277, 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 613550

HIT NA prodaja ukwiène nekretnine, stan u blizini Dunavskog parka, 20 m2 sa 10m2 pripadaju}e terase dvori{no okrenute, okruène zelenilom, cena samo 21.000 evra. [ifra:23117 Telefoni: 063/141-58-00; 021/427-277, 613551 www.solis-nekretnine.com. GAR SO WE RA u centru grada, kod Izvr{nog ve}a, ukwièna, u dvori{tu zgrade, 18m2, cena samo 16.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 064/449-12-70; 021/520-231, 613552 www.solis-nekretnine.com. VA LEN TI NA VOD NI KA, 28m2 - 26.000E. Ukwièn 1/1. Dvori{ni jednosoban stan, odvojena kuhiwa, soba, terasa. Telefoni: 062/8956705, 021/522-177. 613542 CEN TAR, odmah useqiva garsowera, novo, 26.000E. Telefoni: 064/188-74-91, 021/526-622. 613543 BRA NI MI RA ]O SI ]A odli~na garsowera 28m2, odmah slobodna, kompletno name{tena 130E. Telefon 063/811-7331. 611962 SO PO ]AN SKA ulica, nova, ukwièna, odmah useqiva garsowera od 24m2. Ima terasu. Povoqna cena, 19.000E. Tel. 063/692-917. 613515 LI MAN III, [ekspirova ulica, kod limanskog parka, 27m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Odmah useqiv, ukwièn. 26.000E. Tel. 063/777-6233. 613516 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-om: 27.700. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 611912 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 18m2, strogi centar, III sprat, nova, sa novim kompletnim name{tajem, cg, ukwièna, cena: 19.600. Tel. 021/523-700, 063/536212. 611913 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2 na visokom parteru, odmah useqiva, ukwièna. Telefoni: 611964 528-137, 063/811-7331. CEN TAR, Ulica Petra Drap{ina, ukwièna garsowera 30m2. Tel. 6615-117. 613507 HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2-Nova Detelinara-Cankareva

NO VA DE TE LI NA RA, Janka Veselinovi}a 24m2 ukwièna garsowera, drugi sprat 28.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853. 611892 IN VE STI TOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2 www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611931 JED NO SO BAN, Grbavica-Mi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno. cena: 44.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/18938-87. 611880 DAL TON KA!!! Jednosoban ukwièn useqiv stan!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 611953 SA TE LIT!!! Jednosoban stan u odli~nom stawu, kod {kole, ukwièn, useqiv. Povoqno, pozovite!!! Tel. 065/2500-213. 611954 KOM PLET NO RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwièn, Antona Urbana. Tel. 611965 062/528-137 HIT NO! Petrovaradin kod {kole JS 27m2, nov, odmah useqiv, odvojena kuhiwa, grejawe, pvc, sig. vrata, bambusov parket, ukwièn, cena: 18.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 611915 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000 evra. [ifra:22539. Telefoni: 021/520-

ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om - 24.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 611866 GAR SO WE RA 26m2-Haxi Ruvimova ul, 4. sprat, lift, terasa. CG, useqiva, cena-28.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 611872 GAR SO WE RA Ilije Bir~anina 26m2, IV sprat, u odli~nom stawu. Tel. 423-208, 063/111-8085. 611847 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/ 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 611927 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari Ulica Svete Kasapinovi}a drugi sprat 31m2 cena 32.000, ukwièno, moè na kredit. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 611928 NA BU LE VA RU EVRO PE investitor Moj Dom prodaje garsowere 25m2 i 27m2. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611929 OD LI^ NA garsowera 24m2, ukwièna, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26700, {ifra 1001677, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.611930 GAR SO WE RA, Liman, ukwièna, lift, 30m2, cena 31.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/18938-87. 611878 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, odli~na zgrada, ekstra lokacija, cena samo 29.900 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 611885

231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 613553 FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari, ukwièn. [ifra:23061. Telefoni: 063/77-26-845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 613554 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwièn, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra:23103. Telefoni: 064/112-62-39, 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 613555 LI MAN kod parka, ukwièn 1.0 stan od 28m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613585 PRO DA JEM garsoweru, ulica Danila Ki{a, 24m2, vlasnik, bez agencije, 33.000E. telefon 064/305-2950. 53665 KOM FOR NA garsowera 28m2 centar, ukwièna, kablovska, centralno grejawe, telefon u dvospratnoj novoj zgradi. Telefoni: 021/552270, 064/1136076. 53698 PRO DA JEM garsoweru kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu, 13.500E. Telefon 064/820-5816. 53729 PO VOQ NO prodajem odmah useqivu garsoweru na Novoj Detelinari od 26m2. Telefon 021/63-41521. 53746 PRO DA JE MO odmah useqivu, novu garsoweru, pod garancijom i sa povratnim PDV. Bra}e Drowak 5, tre}i sprat, Telefon 064/24-66206. 53762 PRO DA JE MO garsoweru kod Sajma na tre}em spratu sa liftom za 26.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 53775 GR BA VI CA - jednosoban 28m2 + tavan i jednosoban 23m2 - vlasnik, bez agencija. Telefon 062/510-601. 53607

PRO DA JEM jednosoban stan na Bulevaru Evrope 46m2, u Novom Sadu, 25.000E. Telefon 064/82053730 5826.

GO GO QE VA ULI CA na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwièn, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... Povoqno. [ifra:22509. Telefoni: 021/520-231, 060/018-94-22, 613556 www.solis-nekretnine.com. PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwièn, kod crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odràvan, bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 613557 EKSK LU ZIV NA prodaja, ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti[ifra:23053 Telefoni: }a. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 613558 KOD FU TO [KE PI JA CE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwièn 1.5 stan 42m2, prvi sprat, terasa, stan bez ulagawa, cena 42.800 evra i mogu}e je dogovarawe o kona~noj ceni. [ifra:21211. Telefoni: 063/18276-27; 021/520-231, www.solis-ne613559 kretnine.com. ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 613587 LI MAN 4, ukwièn 1.5 stan od 49m2, I sprat, cena 45.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 613588 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena (uz dogovor) sa PDVom, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 613589 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, dobar 1.5 stan ukwièn stan od 44m2, cena 40.200. Telefon 636-652, www.bomil.rs. 613590 IN VE STI TOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611941 HIT NA PRO DA JA! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa+ostava, pvc, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, cena samo: 33.900! Tel. 021/523-700, 063/536212. 611914 HIT NO!!! HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwièn, cena dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538137. 611966 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 065/2500-213. 611955 ZO NA BU LE VA RA, iza Lutrije, ukwièn stan 37m2, bez ulagawa, izuzetno sre|en, cena 36.000. Tel. 6615-117. 613508 BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwièn. Povoqno, 41.200E. Tel. 060/6211685. 613517 NA ROD NOG FRON TA, odli~an jednoiposoban stan od 52m2. IV sprat, lift, terasa. Ukwièn, bez ulagawa. Cena 47.500E. Tel. 063/777-6233. 613518 KOR NE LI JA STAN KO VI ]A, noviji, ukwièn, odmah useqiv stan od 33m2. IV sprat, lift, terasa. Odli~an! Tel. 063/777-6233. 613519 HIT NA prodaja jednoiposobnog stana od 40m2 u Ulici Save Kova~evi}a. Ukwièn, ima terasu. Cena 33.500E. Tel. 060/621-1685. 613520 CAN KA RE VA, odmah useqiv stan, 35m2 - 23.000E. Upotrebna dozvola. Novo. Telefoni: 062/8956705, 021/526-622. 613541

nedeqa27.maj2012.

M. DI MI TRI JE VI ]A 31m2-jednoiposoban, useqiv. Upotrebna dozvola, 1. sprat, lift, terasa, CG, cena-39.200 evra. Tel. 064/823611875 6610, 021/542-779. SOM BOR SKI BU LE VAR - 32m2mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi, 1. sprat, lift, terasa, CG, PTV, kuhiwa odvojena {ankom cena sa PDV-om 34.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604 (www.ave611868 nia-nekretnine.com). ]IR PA NO VA ul. 33m2 - jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-40.200 evra - nije fiksno Tel. 021/542-779, 064/8236618 (www.avenia-nekretnine.com). 11857 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2 - ju`na - dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica cena44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604 (www.avenia-nekretni611858 ne.com). BI STRI CA 43m2-useqiv-ukwièn, jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena-34.000 evra, nije fiksno. Tel. 064/823611860 6608, 021/542-779. KRAQ. MAR KA, jednoiposoban, III sprat, lift, terasa, nov, ukwièn 38.500. Tel. 444-107, 633-7853. 611893 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, ostaje kompletna kuhiwa i nov name{taj, 45.500. 611899 Tel. 063/517-846. USE QIV po isplati, ukwièn, jednoiposoban 43m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, I sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa sa ostavom, 38.000. Tel. 063/517-846. 611900 JED NO I PO SO BAN 42m2, Petrovaradin, Preradovi}eva I sprat, ukwièn, grejawe na struju, 25.000. Tel. 063/517-846. 611901 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spa-

va}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 38.000. Tel. 063/517-846. 611902 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv, hitno! 59.900. Tel. 063/517-846. 611903 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2, Novo naseqe - Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! 57.000. Tel. 063/517-846. 611904 NO VI JI dvosoban 55m2 u strogom centru, Ilije Vu~eti}a, kod Izvr{nog ve}a, drugi sprat, prvoklasna gradwa, luks oprema, |akuzi, pripadaju}a ostava, treba videti stan, 67.500. Tel. 063/517-846. 611905 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 45.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 611894 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Tel. 444107, 633-7853. 611895 SA TE LIT, dvosoban stan 48m2, drugi sprat, terasa 30.000. Tel. 444-107, 633-7853. 611896 NO VO NA SE QE odli~an ukwièn 43m2 Bate Brki}a, hitna prodaja, cena 37000, {ifra 1003349. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611932

NA BU LE VA RU EVRO PE 48m2 na prvom spratu investitor Moj Dom odli~an dvosoban stan od kooperanta hitno 44.850. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611933 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji hitno 46.000. Tel. 451318, 063/550-387, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1002728. 611937 KLA SI ÂN dvosoban stan 55m2 kod Stanice na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, hitno, 48.500. Tel. 523-193, 065/850-6616, {ifra www.nekretnine-moj1003053, dom.com. 611938 OD LI ÂN dvosoban stan u Ul. Veselina Masle{e 59m2, ukwièn, hitno, 43.000. Tel. 523-193, 065/850-6616, www.nekretine-mojdom.com, {ifra 1001395. 611939 NO VA DE TE LI NA RA 53m2 - odmah useqiv, dvosoban, ukwièn, odli~an raspored, cena-44.300 evra. Tel. 021/542-779, 064/823611865 6618. DVO SO BAN, Bul. Evrope, 47m2, cena 47. 000 evra, I sprat, odli~an izvo|a~, useqiv za 3 meseca. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189611887 38-87. HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv klasi~an DS 48m2, Satelit, M. îpli}a, II sprat, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwièn, cena samo: 30.500. Tel. 021/523-700, 065/55-36212. 611910 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 60 m2, Novi bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, odmah useqiv! Cena samo: 44.400. Tel. 021/523700, 063/536-212. 611911 SR. KAR LOV CI - Dudara komforan dvosoban, 60m2, II sprat, renovirano kupatilo. Cena 36.000. Tel. 423-208, 063/111-4142. 611854 TRG MLA DE NA CA, izuzetan stan opremqen samo kuhiwom, pogodan za poslovawe, dugoro~ni zakup. Tel. 063/111-8085. 611855 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dvosoban u izvornom stawu, cena povoqna. Tel. 423-208, 063/111-8085. 611849 VE SE LI NA MA SLE [E, dvosoban, 69m2, dvostrano orjentisan, cena 45.000. Tel. 522-484, 063/111611850 4142. MA SA RI KO VA, dvosoban, 46m2, salonski odli~an za tihu delatnost. Tel. 423-208, 063/111-4142. 611851 [ON SI, 57m2-perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena-53.000 evra (www.avenia-nekretnine.com) Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 611870 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, moè dvoiposoban, izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 611881 SA JAM. Odli~an ukwièn dvosoban stan, I sprat, velika terasa, 55m2 - 56.500E. Telefoni: 064/18874-91, 021/522-177. 613544 FU TO [KI PUT, II sprat, 48m2, kompletno renoviran - 39.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526622. 613545 PO VOQ NO! Nova Detelinara, dvosoban, 47m2, III sprat. Odmah useqiv, moè kredit, 42.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 613539 @EL. STA NI CA, 60m2, I sprat, ukwizeno, 46.000E, terasa. Odmah useqiv. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 613540 NO VO SAD SKOG SAJ MA, fasadna cigla, 53m2, lift, terasa, ukwièn. Cena 48.500E, mogu} dogovor. Tel. 063/108-8017. 613521 FU TO [KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwièn. Povoqno, 37.100E. Tel. 060/6211685. 613525 U BLI ZI NI SAJ MA, hitna prodaja ukwiènog dvosobnog stana od 53m2. Lift, terasa, povoqna cena 44.300E. Tel. 063/777-6233. 613526 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! Tel. 065/2500-213. 611956 SUD!!! U neposrednoj blizini ve}i dvosoban stan zgodan za vi{e namena, ukwièn, nià spratnost. Povoqno!!! Tel. 063/500-213. 611957 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 611967

oglasi

nedeqa27.maj2012.

LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwièn za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538611968 166. BU LE VAR OSLO BO \E WA dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 51.500. Telefoni: 528-137, 611969 063/538-166. STA NO VI u Park Siti kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 611952 451-318, 523-193. NO VO NA SE QE novija ukwièna zgrada 2004. godine, 57m2, na prvom i tre}em spratu, 55.500. [ifra 1003088. Tel. 065/850-6616, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318. 611942 DU [A NA VA SI QE VA prvi sprat ukwièn dvosoban stan 63m2 hitno 56500, {ifra 1003281, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611943 KOD TUR GE WE VE 53m2 odli~na ukwièna zgrada hitna prodaja, cena 49.000, {ifra 1003328, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611944 GR BA VI CA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Telefon 613591 636-6952, www.bomil.rs. DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 37.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 613592 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-99. 613593 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2.0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Telefon 613594 636-8429, www.bomil.rs.

CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/220-95-65, www.bomil.rs. 613597 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 613600 OD LI ÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra:12129. Telefoni: 063/433-738; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 613560 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 613561 NA BU LE VA RU, kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra:22890. Telefoni: 021/427-277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com. 613562 DO BAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena 40.200 evra. [ifra:20031. Telefoni: 021/451-570; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 613563 GR BA VI CA, dvosoban ukwièn stan 41m2, moè i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Moè i kredit... Pozvati. [ifra:22396. Telefoni: 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 613564 PA @WA, hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana za renovirawe 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena 44.000! Prodaja samo za gotovinu, ne moè kredit. Stan je ukwièn. [ifra:23072. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 613565 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio „Aleksandar”, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwièn, odli~an, cena 57.000 evra. [ifra:22515. Telefoni: 064/11262-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 613566

DO BAR, klasi~an dvosoban stan 59m2, na odli~noj lokaciji, u neposrednoj blizini {kole, Ribqe pijace, Dunava... Moè i zamena za mawi stan na Novom nasequ, cena 60.000 evra. [ifra:17188. Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, 613567 www.solis-nekretnine.com. GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 613586 LI MAN 3, dvosoban stan kod {kole „@arko Zrewanin”, na prvom spratu 52m2, prazan i odmah useqiv, mogu}e je uz adaptaciju dobiti dvoiposoban stan, cena 51.500 evra. [ifra:22856. Telefoni: 064/449-12-70; 021/520-231, 613569 www.solis-nekretnine.com. @. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwièn 53m2, potrebno renovirawe, cena 41.000. Telefon 636613583 8429, www.bomil.rs. TE LEP, odli~an 2.0 dvori{ni stan od 46m2+dvori{te, cena 25.000. Telefon 636-8429, www.bo613584 mil.rs. DVO SO BAN - 59m2 - funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn, odmah useqiv, fasadna cigla, cena44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604. 611859 PE TRA DRAP [I NA 49, 68m2, prvi sprat sa ulice, moderan sa |akuzi kadom i najskupqim parketom i plo~icama. Telefon 021/541-662. 53209 PRO DA JEM jednoiposoban stan novogradwa, Blok vila, Petrovaradin. Telefon: 069/21-64-762. 53574 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 28m2, Branimira ]osi}a, sa centralnim grejawem, vlasnik. Telefon 063/890-9953, 063/328-702. 53752 JED NO I PO SO BAN, 40m2, Telep, prvi sprat, ukwièn, 29.400. Telefon: 060/418-32-23. 53757 PO VOQ NO i hitno jednoiposoban stan, ~etvrti sprat, lift, useqiv, ukwièn, Bul. Oslobo|ewa. Telefon: 060/418-3223 i 064/1143730. 53758 PRO DA JE MO nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 37m2, drugi sprat, An|e Rankovi}, Novo naseqe. Telefon: 064/2466-206. 53761 PRO DA JE MO ukwièn jednoiposoban stan kod socijalnog za 40.000 sa name{tajem. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 53778 PRO DA JEM dvosoban stan 57m2, funkcionalan, hrastov parket, topla voda, lift, 3. sprat, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 065/56702-91. 53095 NO VO NA SE QE kod crkve, DS, 57M2, 3. sprat, lift, prvi vlasnik, odli~an. Telefon 063/8560605. 53299 U VE TER NI KU, dvosoban komforan stan, 59m2, 42.000E. Telefon 064/2928-142, radnim danom zvati od 10~ i posle 18 ~. 53645 DVO SO BAN stan 48m2, drugi sprat, Futo{ki put, lift, ukwièn, 39100. Telefon: 060/418-3223 i 064/1143-730. 53759 PRO DA JEM dvosoban stan na Novom nasequ za 38.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 53776 PRO DA JE MO dvosoban stan na Limanu, cena 900E/m2. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 53777 PRO DA JEM dvosoban stan sa podrumom, 50m2 bez ulagawa, III sprat bez lifta, @ivka Radovanovi}a 3. vlasnik. 42.000E. Telefon 064/28-53-919, 401-619 52971

LI MAN, zgradu gradila „Budu}nost”, 60m2, dvoiposoban, odli~no organizovan stan, dvostrano orjentisan. Pozvati da se dogovorimo. [ifra:23127. Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, www.solis613570 nekretnine.com. PRO DA JEM nov ukwièn dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa, 70m2, odmah useqiv. [ifra:23255. Telefoni: 065/2019011, 021/451-570, www.solis-nekret613574 nine.com. HIT NO, uz Limanski park, peti sprat, nije posledwi u zgradi sa liftom, blizina {kole, obdani{ta i fakulteta, ukwièn dvosoban stan 60m2, mogu}a adaptacija u 2.5, cena 54.600 evra i mogu} dogovor, a moè i na kredit. [ifra:23163. Telefoni: 063/141-5800; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 613568 GR BA VI CA, noviji ukwièn 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 613598 LI MAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2.5 stan od 76m2, cena 77.250. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613599 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613603 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613604 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 613595 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „ABC„-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwièn stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613596 DVO I PO SO BAN stan kod Stanice 68m2 hitna prodaja, lift, terasa, 59.800, {ifra 1002494, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611946 LI MAN III kod parka, sre|en, bez ulagawa dvoiposoban stan 73m2, niè spratnosti. Tel. 6615-117. 613509 MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwièn. Hitna prodaja! 50.000E. Tel. 063/101-0664. 613527 PO VOQ NA prodaja dvoiposobnog ukwiènog stana od 55m2 u Gogoqevoj ulici. Dva kupatila, lift, terasa, ukwièn. Tel. 063/108-8017. 613528 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Tel. 063/108-8017. 613529 IZ VAN RE DAN, ukwièn stan 71m2 u vili sa 6 stanova u Ulici Toplice Milana. II sprat. Ostaje kuhiwa, plakari, xakuzi. Tel. 063/777-6233. 613530 GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 35.000E. Tel. 060/6211685. 613523 BU LE VAR VOJ VO DE STE PE, hitna prodaja odmah useqivog stana od 60m2 + 10m2 terase. I sprat, ukwièn, odli~an. 51.500E. Tel. 063/108-8017. 613524 BUL. KRA QA PE TRA, 66m2, novo, luks, dvoiposoban, ukwièn, 70.0000 sa PDV. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177. 613546

dnevnik

UKWI @EN dvoiposoban stan, 39m2-gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena-36.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618. 611871 SOM BOR SKI BU LE VAR novuse qiv-49m2-dvo i po so ban-per fektan raspored, terasa, odli~na oprema-hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 45.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 611867 GA GA RI NO VA, dvoiposoban funkcionalan, 55m2, III sprat, cena povoqna. Tel. 063/111-8085, 611852 063/111-4142. GUN DU LI ]E VA dvoiposoban, 60m2, noviji, cena 44.000. Tel. 423611853 208, 063/111-8085. DVO I PO SO BAN - gradila Budu}nost 60m2 - ukwièn-useqiv, terasa, CG, odli~an raspored cena-65.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretni611861 ne.com). NO VA DE TE LI NA RA - 53m2dvoiposoban, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG, zgrada stara 2 god. Cena54.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretni611862 ne.com). NOV - useqiv 59m2-dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, moè na kredit, cena sa PDV-om 63.450 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 611863 LI MAN III 73m2, dvoiposoban, renoviran, dve terase, dva sanitarna ~vora, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 611897 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 83.000. Tel. 063/517-846. 611906 NOV prvoklasan trosoban 77m2, kod novog Hotela „Holidej in” Futo{ka, I sprat, useqiv po isplati, lep pogled, dve terase, 72.000. Tel. 063/517-846. 611907 TRO SO BAN salonski 96m2, centar kod izvr{nog ve}a, Straìlovska, III sprat, ukwièn moè zamena za mawi, Hitno! 79.900. 611908 Tel. 063/517-846.

CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 613605 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613601 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3.0 stan od 78m2, mogu} dogovor oko kupovine sa stvarima... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 613602 PRO DA JEM trosoban noviji ukwièn stan 88m2 na 2. spratu, iza doma zdravqa na Novom nasequ. Hitna prodaja!! [ifra 22892. Cena 82.400E. Pozovite na 064/1340459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 613573 LI MAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Telefon 613607 636-8429, www.bomil.rs. OD LI ÂN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena povoqna! [ifra:22774. Telefoni: 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 613571 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, ima malo ulagawa, cena: 15.900! Tel. 021/523-700, 063/536611916 212. SA JAM, dvoiposoban stan, lepog rasporeda, kvalitetna zgrada, prvi sprat, lift, terasa, parket, sun~an, perfektna lokacija, pogodan pristup invalidima. Telefon 53582 063/1217-460. LI MAN IV, Narodnog fronta, dvoiposoban stan, 80m2, dvostrano orjentisan, cena 74.000E. Telefon 53753 064/888-3428. CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 53257 OD LI ÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Tele53297 fon 063/524-133.

MAK SI MA GOR KOG 74m2 - 1. sprat, ukwièn trosoban stan, klasi~an raspored, renovirano kupatilo, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu cena-75.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 611864 KOM PLET NO RE NO VI RAN trosoban stan od 59m2 na Limanu III. Dvori{no orjentisan, kuhiwa sa prozorom, velike spava}e sobe. Cena 59.000E. Tel. 063/108-8017. 613531 LI MAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwièn, renoviran. Cena 70.000E. Tel. 063/7776233. 613532 GR BA VI CA odmah useqiv, odli~an stan 70m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528137, 063/538-166. 611970 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwièn, dobar raspored. Telefoni: 528137, 063/811-7331. 611971 TRO SO BAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat, useqiv, ukwièn. Povoqno 66.950, {ifra 1001249, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611947 LEP trosoban stan u Gunduli}evoj ulici, 77m2, ukwièn, 72.000, {ifra 1001089, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611949 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 611945

U SO WE MA RIN KO VI] trosoban salonski stan povr{ine 95m2 prvi sprat, potrebno renovirawe, cena 87.500. Tel. 523-193, 065/8506616, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002977. 611948

LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500 - moè dogovor. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 613609 NO VO NA SE QE B. J. Du~i}a 87m2 troiposoban stan, hitna prodaja, cena 65.000, nije fiksno, {ifra 1003266, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611950 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI keja, Ulica Koza~inskog, troiposoban stan od 100m2, I sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno. Tel. 063/777-6233. 613533 LI MAN!!! Troiposoban stan od 92m2 niè spratnosti u odli~nom stawu, ukwièn, useqiv po isplati!!! Tel. 065/2500-213. 611959 SOM BOR SKI BU LE VAR 82m2troiposoban, useqiv odmah, nov, 3. sprat, lift, odli~an raspored, terasa, CG, cena-67.600 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 611869 NO VI JI ~etvorosoban 82m2, plus 30m2 terase, Adice, Sime Milutinovi}a, prizemqe, funkcioni{e kao dva stana, dvoiposoban i jednoiposoban, eta`no grejawe na gas-radijatori, ukwièn 1/1, 63.000. Tel. 063/517-846. 611909

DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi, niè spratnosti!!! Tel. 063/500-213. 611960 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Tel. 611961 065/2500-213. LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 611972 STAN u centru, salonskog tipa 102m2, troiposoban. Tel. 6615-117. 613510 SA LO NAC!!! Renoviran, useqiv ukwièn stan od 92m2 za 75.000 evra, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Tel. 063/500611958 213. EKS TRA LO KA CI JA, u Radni~koj ulici, u novijoj ukwiènoj zgradi odli~an stan od 115m2, I sprat... Telefon 063/828-83-77. 613610 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bo613611 mil.rs. CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000. Telefon 636-6952, 613612 www.bomil.rs. KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 613613 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-8377, slike na www.bomil.rs. 613608 GR BA VI CA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Telefoni: 636-8429, 064/22095-65, www.bomil.rs. 613606 @E LE ZNI^ KA ULI CA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena 100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra:22831. Telefoni: 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 613572 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 105.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 613575 ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwièn nov dupleks od 109m2. [ifra:11200. Telefoni: 021/427277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 613576 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193. 611951 NA NO VOM NA SE QU u novijoj zgradi lep stan 65m2 dupleks hitno cena 49.800. Tel. 523-193, 061/273-6289, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002182. 611940 U BLI ZI NI FU TO [KE PI JA CE prodajem nov stan, 170m2, u zgradi sa tri stana. Mogu}a zamena za mawu nekretninu. Telefon 063/560-087. 53674 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat, u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569046. 53712 STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2, bez kosine, mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522730. 53724

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GA RA @A 13m2, Bulevar Ja{e Tomi}a, 13m2, ukwi`ena, u prizemqu zgrade 6.000. Tel. 444-107, 6337853. 611888 IZ DA JEM gara`u u centru Novog Sada. Telefon 063/885-2601. 53670

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 52906 DO BRA PRI LI KA, Wego{eva, pe{a~ka zona. 3, 5 stan, 80m2, drugi sprat, kvalitetan, funkcionalan, trostrano orijentisan, spu{tena cena. Telefon 066/8811-039. 53576

KOD MA TI JE VI ]A na Klisi, 160m2, pr. I sprat, parketirana, na placu od 400m2, cena 57.000. Tel. 611856 522-484, 063/111-4142. TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444611890 107. TE LEP, kod Minakve, starija ku}a na placu 460m2, front 14m, dozvoqeno PR+sp+pot 85.000. Tel. 611891 444-107, 633-7853. U ZO NI Cara Du{ana ku}a za ru{ewe 150m2 na placu 655m2, 40% izgra|enost parcele, P+S+PK. Telefon 063/538-166. 611963 TE LEP, useqiva trosobna ku}a, 130m2, plac 1600m2, ulica Bolmanska, cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 613536 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 613537 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwièno 236m2, cena 123.600 evra. Telefon 063/828-8377. 613614 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 611889 SR. KA ME NI CA centar 82m2 lepa ukwièna ku}a na placu 830m2 + 36m2 pomo}ne prostorije pogled na Dunav {ifra 3000214, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 060/0730577, 451-318. 611926 KU ]A sama na placu - Vidovdansko naseqe - iza âtalova 75m2uredna dokumentacija, plac 360m2 - front 18m2, cena-41.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 611874 KU ]A, [ajka{ka, 100m2/400m2, 20m front, ukwièna, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 611879 ÂR DAK, na najlep{em mestu sa pogledom na Novi Sad ku}a od 200m2 na placu od 1000m2. Ukwièna. Tel. 063/777-6233. 613513 ZE MQI [TE 7035m2 (28h250m) uz Novi bulevar preko kanala, dozvoqeno 50% izgra|enost P+2 poslovni objekti, K.O Novi Sad cena dogovor. Tel. 064/823-6601. 611873 GRA \E VIN SKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380-620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19-010. 613548 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta Pr+3+Pk... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 613549 HIT NO prodajem plac od 370m2 u Petrovaradinu do Reqkovi}eve, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ili 4 stana, ogra|en, front 21m, svi prikqu~ci na ulici, asfalt, cena samo: 29.900 za ke{-popust! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 611917

GRA \E VIN SKI PLAC, poslovna zona, izlaz iz Temerina, front uz me|unarodni put, 250m 16.700m2, mogu}a kupovina mawe parcele. „Kvart”. Tel. 021/450611886 417; 064/189-38-87. PLA CE VI, Bocke, gra|evinska zona, vi{e komada, jedan pored drugog, pogled, odli~an prilaz, ukwièni. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 611882 GRA \E VIN SKI PLAC, Popovica - Mo{ina vila, 1006 m2, ukwièn, dimenzije 40 h 25m, moè prodaja pola placa, odli~na cena - preporu~ujemo, samo 27.500 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 611883 PLAC za vikendicu, Ledinci-Liparije I, 2500m2, ukwièno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 611876 PRO DA JEM plac sa ku}om za adapataciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno, cena 28.000E! Tel. 060/621-1685. 613512 BE O^ IN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, garaà, pomo}ne prostorije, 40.000E. telefon 063/845-87-57. 53519 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 52740 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-996. 53683 PRO DA JA - zamena konforne ku}e sa pokrovqem 150m2, nuzprostorija 20m2, garaà 40m2 na 600m2 placa u Salajci. Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 53780 PRO DA JEM ku}u u Starim Ledincima, novija gradwa, spratna, u centru, Vuka Karaxi}a 80, od 180m2. Telefon 2986-729, 063/1661425. 53657 PRO DA JEM novu ku}u na êneju preko puta aerodroma, povr{ine placa 1500m2. Telefon 065/2233424. 53796 PE TRO VA RA DIN, ku}a ukwièna 200m2 na placu 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 58.000E. Telefon 063/585-076. 53742 PE TRO VA RA DIN - blok vila nova useqiva polovina dvojne ku}e P + 1 = 190m2 = 2 X 95m2. Telefon: 063/538-078. 53743 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 53680 TE LEP - prodajem novu petosobnu ku}u sa lokalom 200m2 + radionica, plac 7.5 ari, cena povoqna. Telefon 063/7815263. 53787 VE TER NIK, ku}a na prodaju sa 2 stana po 150m2 svaki sa potkrovqem koje nije zavr{eno i pomo}ni objekat 120m2 i verande 60m2 i plac veli~ine 789m2, cena 160.000E, ili blià ponuda. Telefon 064/93-66-858. 53705 HIT NO prodajem ku}u u Veterniku 240m2, plac 655m2, @elezni~ka 26. Telefon 021/823-907. 53706 PRO DA JEM ku}u - lokal u [ajka{u, glavni put, centar, hitno. Telefon 062/8570-701. 53824 U SREM SKIM KAR LOV CI MA prodajem super komfornu ku}u na sprat sa ure|enom ba{tom. Telefon 063582686. 53711 ME WAM dve ku}e useqive, dobra lokacija u istoj ulici, u lepom mestu, Kulpin, za stan u Novom Sadu. Telefoni: 021/22-888-10, 062/14-58-419. 53153 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856

PRO D A J EM mo to cikl „Ka w a sa k i„ GPX 600R/89 re gi stro van, ma lo vo `en. Te le fon 064/5248097. 53616

GAR DI NOV CI - prodajem 1 ~etvrt zemqe, ulazak u selo kod autobuske stanice. Telefon 641353627 128. PRO DA JEM plac u Sirigu 1200m2, struja, voda, telefon, temeq na placu. Telefon 064/17053748 4430. PLA CE VI, Rumenka, porodi~no stanovawe, 1/1, 6.500E, 9.000m2, autoput, 3e/m2. Telefoni: 621553771 584, 064/114-84-27. SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 53041 PRO DA JEM vikendicu iznad Sremskih Karlovaca sa placem 32 ara. Telefon: 063/702-1073. 53503 SREM SKI KAR LOV CI - vikend zona, 2 + 2, 5 jutra zemqe idealno za sve namene. Telefoni: 021/881402 i 064/244-1185. 53685 PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu - Puckaro{, asfalt, struja, voda, gas, 7.500E i na Popovici 15e/m2. Moè zamena za auto. Telefon 064/146-54-74. 53703 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507-097, 021/297753760 565. PE T RO V A R A D IN - pla ce vi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Do zvo qe na grad wa, le pa lo ka ci ja. Te le fon 063/585076. 53745 VI KEN DI CA u Bano{toru, ukwièno, 80m2, trofazna struja, telefon, vodovod, plac 850m2 kompletno sre|eno, 200m od Dunava, lep pogled. Telefon 063/503283. 53789 PLAC u Rumenki na putu za Novi Sad, 16000m2, sva infrastruktura, blizu glavnog puta. Telefon 064/259-5502. 53883

IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 611925 LI MAN, odmah useqiv lokal 38m2 - 35.000E. Mo`e zakup 180 evra. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 613538 IZ DA JEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 53505 IZ DA JEM poslovni prostor za tehni~ki pregled u Novom Sadu. Telefon 063/851-27-69. 53528 IZ DA JEM lokal od 14m2 kod Doma zdravqa na Bul. Slobodana Jovanovi}a 7A. Telefon 064/3487790 ili posle 19h na 021/891-754. 53754 PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 - 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Telefon 061/140-2000. 52399

PO SLOV NI PRO STOR, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo: 49.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 611877

GA RA @A, Grbavica - M. Dimitrijevi}a, 17,5m2, hitna prodaja, cena samo 4.500 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 611884

KU PU JEM sve vrste automobila, moè i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am Maksimal no. Te le fon: 064/337-7695, 824-611. 51638 AUDI A4 - TDI 2002 god. besprekorno o~uvan, metalik sive bo je, pre {ao 160.000km, ce na 8000E, moè dogovor. Telefon 063/7667350. 53394 HIT NO! povoqno jeftino prodajem {kodu 120 l. „oltajemer” ispravna - registrovana nove gume - moè i za reciklaù- delevo. Te le fon 021/6624-151, 529642. 53781

PRO D A J EM dvo stu ba~ nu di za li cu od 3t Ma x a, ma lo ko ri {}e na, kao no va, vi {e ko ma da. Ce na 1650E. Te le fon 060/6215477. 53879

nedeqa27.maj2012.

PE]KAR - zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i - moj ma te ri jal za iz ra du pe }i! Te le fo ni: 064/155-4029, 021/630-1524. 53793

Sa tugom i bolom opra{tamo se od voqenog oca

KU PU JEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/22-83-22. 52899

La za ra D. Dra `i }a ro|. 14. 3. 1927. go di ne PRO DA JEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511-932, 53515 021/848-188.

KU]NA NE GA gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 53749 HR V AT S KO, Cr no gor sko pri morje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobrice, kono ba ri, ge ron to ne go va te qi ce, medicinske sestre, bebisiterke, ku }e. Te le fon; do ma }i ce 021/400-148. 53750 TRA @IM doma}icu Ma|aricu izme|u 45 - 55 godina, i da ima voza~ku dozvolu i dobro da kuva. 021/541-662, Te le fo ni: 062/1903732. 53208 EKO TU RI ZMU potrebne dve sekretarice - saradnice. Razgovor 29. i 30. maja, od 10-13h i od 15-18h, u @elezni~koj 28/II-15. Telefon 021/6617-090. 53826

Sahrana je 27. 5. 2012. godine, u 16.30 ~asova, na ka}kom grobqu. S qubavqu i po{tovawem, wegova deca: sin Di mi tri je i }erka Jo van ka sa po ro di ca ma. OG/4

Posledwi pozdrav dragoj supruzi

Mi li ci [u ti ja Sahrana je u ponedeqak, 28. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. O`alo{}en suprug Pa ja. OG/1

VE[ MA [I NE od 15.000, TV od 3500. LCD 32. od 22.000. fri`ideri sa zamrziva~em od 22.500. mali ku}ni aparati, usisiva~i od 2995. DVD, mini linije, 5.1, i jo{ puno toga. Telefon 021/528822 52035

KU PU JEM sav polovni name{taj. Telefoni: 66-12-531, 063/78-52743, 063/78-52-728. 53681

SER VI SI RAM zamrziva~e, friìdere, ve{ ma{ine, sudo ma{ine, Novi Sad i okolina. Telefon 064/11-89-094 52036 HI D RO-IZO L A C I J A svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra à, ski da we vla ge sa zi do va. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895, 064/128-94-87 i 060/0731-895. 52154 BA GAT, druge {iva}e ma{ine po pravqam, br zo, kvali tetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{i na, in dustrij skih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/1312135. 52222 SA MO za penzionere i prosvetare povoqniji molersko farbarski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-68-98. 53261 MAJ S TOR za po prav ke kro va ako curi i vlaì, ~i{}ewe oluka, popravka dimwaka i krovnih pro zo ra, du go go di {we is ku stvo.Zva ti uve ~e 021/6434-313, 064/157-1404. 53406 SER VI SI RA MO ve{ ma{ine, friìdere, ma{ine za sudove i ostalo sa garancijom. Telefon 063/532-258. 53527 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/5816333, 6434199. 53624 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 53638 OTAC I SIN vr {e mo ler sko-far bar ske uslu ge kva li tet no i po voq no. Te le fo ni: 060/0765195, 064/0765-195, 021/791-615. 53646 GLE TU JEM, kre~im, radim fasade „hirofu”, bavalit, demit. Telefon 064/248-71-34. 53650

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 44677 021/451-409. BU RAD - hrastova polovna od 500, 400, 300 litara i ba~va od 700 litara za kominu. Povoqno. Telefon 064/288-61-71. 53040 HIT NO PRO DA JEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 53508 KU PU JE MO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podo la zi mo. Te le fon: dru me, 062/649-000. 53586 ^I STIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846. 53736 PO VOQ NO prodajem pe} na gas i polovne radijatore. Telefon 021/63-41-521. 53747

Posledwi pozdrav dragoj mami

Mi li ci [u ti ja

od: Na di ce, Mi haj la, Mie, Du we i Slo bo da na.

OG/2

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

USLU GE RASHLADNOG URE\AJA POGREBNO PREDUZE]E

„KONKORDIJA” NOVI SAD, KISA^KA 43. od 00 - 24 sata. Telefon 45-22-33. USLUGA BESPLATNA

Mi li ci [u ti ja

53728

od: Ne na da, An |e li ne, Ha ne i Bo ja ne. OG/3

Mi ro sla va Na |a lin ro|. Bo ja no vi} 2011 - 2012. Povodom godi{wice rastanka, sa qubavqu i tugom nosimo te u srcu. Tvoji: brat Ni ko la, sestre Ju li ja na i Zo ri ca sa svo jim po ro di ca ma. 53819

^iTUQe l POMeni

nedeqa27.maj2012.

Tu `nim sr cem i bo lom u du {i oba ve {ta va mo sve ro |a ke i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka i ba ki ca

Pro {lo je {est go di na otkad nas je na pu sti la

dnevnik

Vo qe nom ta ti i de ki

P O M E N 27. 5. 2002 - 27. 5. 2012. De set tu `nih go di na

Ve re{ An dri ji ro|. 1933. god.

De sa Ne di mo vi} pre mi nu la 26. 5. 2012. go di ne, u 81. go di ni. Sa hra na je u po ne de qak, 28. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu iz ka pe le u Srem skim Kar lov ci ma.

Mi li ca Pa vlo vi} Vo le je: Sve tla na, Ka ta i Mi {a.

Hva la ti na svim le pim da ni ma. Osta }e{ za u vek u na {im se }a wi ma. Sa hra na je u po ne de qak, 28. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. ]er ke Qup ~e i Sne `a na i unu ka Ivo na. 53877

53818

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N O`a lo {}e ni: }er ka Mi ra, zet Bra ca i unu ci Du {an i Du {i ca.

Ha ki ja Tur ko vi}

We gov dra gi lik }e ve~ no pam ti ti i u svo jim sr ci ma no si ti: sin Isa, su pru ga Kri sti na, unu ci An drea, Ste fan, sna ja Ol gi ca i pri ja Ka ja.

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

53814

53860

An dri ja Ve re{

Sa va Dra goj lov

Po sled wi po zdrav se stri

Mi le vi ]uk iz Ste pa no vi }e va Uvek }e{ bi ti u mom sr cu i ve~ no }u ~u va ti uspo me nu na te be.

De si Ne di mo vi}

Pro {lo je de set go di na od ka da si nas na pu stio, ali i da qe `i vi{ u na {im sr ci ma i mi sli ma. Tvo ji: su pru ga Ka ta, k}er ke Qup ka i Ve sna, ze to vi Gli {a i Mi len ko i unu ci Ili ja, Sawa i Vla di mir.

Oti {ao si iz ne na da, ali }e{ osta ti za u vek u na {im se }a wi ma.

Po sled wi po zdrav ku mi

Po ro di ce: [e }e rov i So ko lo vi}. 53874

53682

P O M E N

Po sled wi po zdrav maj ci na {eg ko le ge Ja smi na

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ba ki i pra ba ki

Tvoj Mi le.

Ze ki ji Ma ra vi}

53812

Da na, 27. 5. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma od bra ta Ne na da Po po vi }a sa fa mi li jom.

Mi le na Ke le man 27. 5. 2002 - 27. 5. 2012. De set go di na tu ge i bo la, uvek vo qe na ni kad za bo ra vqe na.

Sa hra na je 28. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na No vo ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

Tvo ji naj mi li ji.

O`a lo {}e na po ro di ca Mar ku {i}.

53671

53861

53881

Po sled wi po zdrav dra goj

Ana sta zi ji Mar ku {i}

Da na, 24. 5. 2012. go di ne, is pra ti li smo na {u dra gu

T R O G O D I [ W I P O M E N

Na da, Mi lo{, Mi }a, Bo ban, @eq ko, Ko lum bo i Zo ran.

Po ro di ca Lat ko vi}.

53843

53849

Da na, 30. ma ja 2012. go di ne na vr {a va ju se tu `ne dve go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Po sled wi po zdrav

Ile To mi} 1947 - 2011. S qu ba vqu, uvek te se se }a mo.

Pe tar Sen te

De si Ne di mo vi}

od: pri ja te qi ce Di ne, pri ja te qa Dra ga na, Sto je i Du {a na Mi ja to vi }a.

Ko vin ku De di} Tvo ji naj mi li ji: Jo ka, Du {ko, Ve sna, Dra gan, Mar ko i Ni ko la.

Vu ki ca i To za, Bo ba i Bra na sa po ro di ca ma.

53880

D V O G O D I [ W I P O M E N

Ve~ no }e mo ~u va ti se }a we na wen do bri i ple me ni ti lik.

53795

T U @ N O S E ] A W E

Ne mo gu go di ne da iz bri {u tvoj na sme ja ni lik. Ti zna{ da mi na te be mi sli mo i ~u va mo te od za bo ra va, a mi zna mo da nas tvo ja div na du {a i da qe ~u va i pa zi za u vek. Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ve ri ca sa de com.

53669

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ma mi i su pru zi

53614

Ili

Ono di I{tvan

^u va }e mo te uvek u na {em se }a wu.

1942 - 2010. Vre me pro la zi, ali uspo me ne, pra zni na i tu ga osta ju sa mnom do kra ja mog `i vo ta.

Po ro di ce: Jo va nov ski i Ni }i fo ro vi}.

Su pru ga sa de com. 53542

53846

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {em biv {em fud ba le ru

na na {eg dra gog.

Stan ku Ra ca Te {ko se mi ri mo da si za spao ve~ nim snom. Ne do sta je nam mno go tvoj mi li lik, tvo ja po dr {ka, tvo je re ~i ohra bre wa, tvo ja qu bav. Tvoj od la zak je ne na dok na div gu bi tak za nas.

Ste vo Og we no vi}

Bi qa ni Pa vlov

27. 5. 1997 - 27. 5. 2012. Je le na, Mar ko, Ivan, Mi li ca i Vla di slav.

od po ro di ce Alt korn.

Tvo ja su pru ga Sla vi ca i si no vi Sta ni {a i Si ni {a.

@i vi{ u naj lep {im uspo me na ma tvo je su pru ge Ka te i }er ki Dra ge i Du {e sa po ro di ca ma.

53825

53737

53862

53859

An dri ji Ve re {u FK â&#x20AC;&#x17E;Voj vo di naâ&#x20AC;?. 270512/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Po sled wi po zdrav

nedeqa27.maj2012.

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

3 ^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj maj ci, ba ki, sve kr vi, ta {ti i pra ba ki

Da mjan Nin ~i}

Smi qa ni - Mi ci He re ta

tet ka Mi ci

1937 - 2012. Sa hra na je u po ne de qak, 28. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

od Ma je i Je le ne sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su pru ga Jo ka, sin Vo ji slav, }er ka Ol gi ca, sna ja Da ni je la i unuk Fi lip.

Mi o drag Po po vi} Sa hra na je 27. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Oxa ci ma.

Do bro tom i ple me ni to {}u ve~ no }e{ `i ve ti u mo jim mi sli ma.

Gor da na sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: su pru ga Dra ga, si no vi Alek san dar i Bran ko sa po ro di ca ma.

53851 53850

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu i te ~i

Po sled wi po zdrav vo qe nom uja ku

Po sled wi po zdrav dra goj stri ni

53842

Po sled wi po zdrav na {oj

53885

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu i uja ku

Qu bi ci Mi la di nov obe le `i }e mo u po ne de qak, 28. 5. 2012. go di ne, u 8 sa ti, u Sa bor noj cr kvi. Ve~ nu tu gu i pra zni nu osta vi la si u sr ci ma tvo jih naj mi li jih.

Vo li mo te, tvo ja de ca: Ar sen, Zo ran i Gor da na sa po ro di ca ma.

53840

Da mja nu Nin ~i }u

Mi ci

Mi o dra gu Po po vi }u

od po ro di ca: Gve ro, [tet ner, Ko va ~e vi} i Ili}.

S qu ba vqu, se stri} Bu ca, sna ja Zo ri ca i unu ke Je le na i Alek san dra.

od: Mi }e i Zo ra na sa po ro di ca ma i je tr ve Mi le ne.

od Raj ka i An |e lke Sa mar xi}.

od se stre Mi re sa po ro di com.

53853

53852

53855

53863

53886

P O M E N Da nas, 27. 5. 2012. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne od smr ti na {e vo qe ne

Po sled wi kom {i ni ci

po zdrav

dra goj

Po sled wi po zdrav

S E ] A W E Da nas je de set go di na ka ko smo iz gu bi li dra gog su pru ga, ta tu i de de ku

Po sled wi po zdrav pri ji

Sto ja na Sto ki na

P O M E N Da nas, 27. 5. 2012. na vr {a va ju se dve go di ne tu ge i bo la od ka ko nas je za u vek na pu stio na{

dipl. in`. u pen zi ji 2002 - 2012. Uvek vo qen i ni kad za bo ra vqen. We go vi: Cve ta, Ka }a i Du {ko sa po ro di ca ma. 53844

Po sled wi po zdrav pri ji

Jo van Ve se li no vi}

ba ba Mi ci

Mi ci

1938 - 2010.

De san ke Mi tro vi} Tvo ji: su prug Bo {ko i si no vi Dra gan i Ra do. 53785

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Sa qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na te be. Su pru ga Ivan ka, sin Ili ja, }er ka Mi li ca, zet Ko sta, sna ja Sne `a na, unu ci Mi lo{, Ni ko la i Jo van.

od po ro di ce Da mja no vi}.

Da na, 26. ma ja 2012. go di ne pre mi nuo je na{

od: unu ka Je le ne i Mi li ce, ze ta Bra ni sla va i pra u nu ka Ka ta ri ne i Na ta li je.

od pri ja te qa Mir ka i Mil ke Pa {i}.

53865

53866

53864

53770

Po sled wi po zdrav

Mi ci

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Po sled wi po zdrav dra goj

Mi ci

od pri ja te qa [i qe go vi }a.

53870

Vla di mir Br kan li} Vla di

S tu gom i po {to va wem, Slo bo dan Po pov sa po ro di com.

53876

Sa hra na je da nas, 27. 5. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Grad skom gro bqu u Vr ba su. Dra gi Vla do, oti {ao si ti ho kao {to si `i veo, i osta vio nas da ve~ no tu gu je mo za to bom. Tvo ja Ana, se stre Ma ra i Bo siq ka i snaj ka Dra gi ca sa po ro di ca ma.

Mi ci

od Ma re Vu ko sav sa po ro di com.

53867

53875

27. 5. 1954 - 24. 12. 2009.

Po sled wi po zdrav

27. 5. 1954 - 24. 12. 2009.

Mi ci

Po sled wi po zdrav ku mi

Mi ci

od Ba }e i Zo re sa po ro di com.

od Ma re i \o ke ^an ko vi} sa po ro di com.

53868

53869

Is pu sti la je na pa }e nu du {u mo ja tet ka

Po sled wi po zdrav dra goj stri ni

Bran ko Glu {i ca Pra te me sli ke sret nog de tiw stva, ta mo su sa mo do bri qu di, ta mo ne ma pat we. Se }a wa su zlat ne bo je i za u vek }e osta ti tu. I gde nas to `i vot vo di, sa svim je sve jed no, kad te be, ta ta moj, ne ma da se vra ti{ kroz to plu ki {u, sa oba la gde ne ma tu ge, su za i bo la.

Bran ko Glu {i ca Vla di mi ru Pro di }u

od Dra ga na Zo ri }a sa po ro di com.

53878

Ne ka da je ovaj dan u na ma bu dio ose }aj sre }e i ra do sti. Da nas... Osta li su sa mo tu ga, su ze i bol!!! Tvo ji: Mi lan, Ko viq ka, Eva, Ti ja na, Je le na, Mar ko, Agron i Lu ka. 53839

Mi ci

Smi qa na He re ta Mi ca

Mi ci

od ku mo va Bu kvi }a.

Tu gu je za wom Ve so Kon ti} sa po ro di com.

Po ro di ca Ra di {i}.

53871

53872

53884

Ti ja na.

53808

Долорес Милошев

Кад зазвони Школска година је при крају, и време до коначне одлуке за ученике 8. разреда истиче. Коју средњу школу уписати? Посетили смо ОШ „Соња Маринковић“ у Новом Саду у којој су ђаци у оквиру радионица Програма „Професионална оријентација“ истраживали чиме би желели да се баве у будућности. Водитељка: Долорес Милошев (РТВ 1, 10.30) 07.00 08.00 08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.10 00.20 01.10

07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.05 10.15 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa27.maj2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Бразде Вести Еко-Лето на Фрушкој Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Биографије ТВ Дневник Откривање алтернатива Мидлмарч Војвођански дневник Спортска хроника Грување Хроника 57. Стеријиног позорја Хроника 19.Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Мидлмарч Биографије

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Историја француске обавештајне службе Нова занимања Како...?- Пекарски квасац Програм за децу Програм за децу (слов) Духовка-репортажа са ФФ Танцуј,танцуј-Гложан 2012. (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Гyонгyосбокрета 2009. 7. деомађарска народна музика Под истим кровом Док.филм на језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Певана поезија 2012. (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Историја француске обавештајне службе

07.30 08.00 09.00 11.00 13.45 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Последњи пут заувек Глас Америке

06.00 06.05 08.00 09.00 09.06 11.00 11.04 12.38 13.05 13.20 13.34 14.21 14.59 15.10 15.20 16.10 16.13 17.16 17.48 18.26 19.00 19.30 20.05 21.04

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Игор Маројевић и Дејан Стојиљковић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Рањени орао Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Рањени орао П.С. Волим те, филм

П.С. Волим те Била је то љубав на први поглед – у срцу Ирске догодио се сусрет изгубљене туристкиње Холи и шармантног мештанина Герија. Иако Холина мајка то није одобрила, њих двоје су се венчали и већ десет година живе у срећном браку. Тач06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.00 Објектив 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Објектив 14.05 Серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 Објектив 16.05 Личности и догадјаји 17.00 Објектив 17.30 Храна и вино 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

Седам НС дана (Новосадска ТВ, 22.30)

09.45 КХЛ церемонија затварања 11.00 Фудбал пријатељска: Русија – Уругвај 13.15 Фудбал пријатељска: Холандија – Бугарска 15.00 Премијер лига 16.00 Лига 2 плеј оф, финале 18.00 НБА плеј оф 1/2 Финале 20.00 Артентинска лига: Атлетик Рафаела -Тигре 22.00 Преглед сезоне Премијер лиге 00.15 Аргентинска лига: Бока Јуниорс-Годој Круз

ОДБОЈКА (Ж): КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Јапан - Србија (РТС 2, 12.00)

04.44 05.29

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Шумска школа Вита студентис Мој љубимац Бразде Одбојка(ж)-Квалификације за ЛОИ: Јапан-Србија, пренос Потрошачки саветник Е-ТВ Златна груда-земља коју волим Фудбал: Еуро магазин Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Пливање: ЕП, пренос Кошарка: Плеј оф: Раднички(КГ)-Црвена звезда, полуфинале, пренос Олимпијски ритам, Олимпијски кругови Јелен топ десет Вита студентис Викенд евронет Пливање: ЕП Кошарка: Плеј оф: Раднички (КГ)-Црвена звезда, полуфинале Одбојка(ж)-Квалификације за ЛОИ: Јапан-Србија Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 06.30 07.15 08.00 09.45 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 04.30

ВОА Маратон Универзум Филм: Мачак са шеширом Србија у ритму Европе Топ шоп Филм: Алфи Улови трофеј Здравље и ви Слике живота Обични људи Рабит Фол Мирослав Лазански Универзум Њушкала Филм: Американка у Токију Филм: Другачија верност Њушкала Слике живота Улови трофеј Мирослав Лазански Домаћа музика Филм: Другачија верност

06.02 07.00 07.30 07.36 07.45 08.00 09.00 09.27 09.31 09.46 10.00 10.29 11.00 12.00 13.45 14.12 14.42 15.35 16.01 16.33 17.00 18.55 20.51 21.55 22.30 23.21 23.46 00.21 02.10 03.30

Џерард Батлер

није, живели су срећно док се Гери није изненада разболео и немало затим умро, што је суштински потресло Холи. Улоге: Хилари Свонк, Џерард Батлер, Кети Бејтс Режија: Ричард ла Граванезе (РТС 1, 21.04) 23.30 23.23 00.25 00.44 02.09 02.45 03.00 03.29 04.03 04.53 05.48

Вести Достојевски Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Вести Сасвим природно Сат Рањени орао Верски календар

04.30 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 21.00 23.00 00.00

Домаћин Дођи на вечеру Жене Галилео Филм: Паклене улице Квиз: Савршен минут Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Филм: Кобра Вести Филм: Неправедно оптужен Филм: Балистик Повратак у цивилизацију Кобра

dnevnik

c m y

05.50 Заувјек сусједи 07.45 Добра земља 09.45 Топшоп 10.00 Пулс нације 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Свет на длану 17.05 Наша мала клиника 18.00 Џет-сет 18.30 Вести 19.05 Сунђер Боб 19.35 Штрумфови 20.00 Гладијатори 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Оркански висови 01.55 Филм: Џекил 03.40 Филм: Реквијем за један сан 05.30 кључење у Б92 Инфо

Гормити Прича о Гормитима почиње на удаљеном острву у далекој прошлости. Гормити су били мирољубив народ који је од давнине насељавао острво Горм. Под вођством Старог Мудраца, чувара тајни и магије, живели су складно у свом селу под Ватреном Планином... (Хепи, 12.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 14.00 14.05 15.30 15.35 15.50 17.20 17.55 18.35 19.05 20.45 22.30 01.00 01.35 03.20

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби - Феритопија, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Моја Србија Телемастер Дангубе Држава мртвих, филм Љубавни сигнали Спартак, филм Дангубе Филм Љубавни сигнали

Жилијет Бинош

Оркански висови Хитклиф је момак ког је усвојио богати земљопоседник Ерншоу. Кад мало стаса, Хитклиф се заљубљује у Ерншоуву ћерку Кети, али њен брат Хенри никако не жели да га прихвати као део породице. Након очеве смрти, Хенри проглашава Хитклифа за слугу и тако онемогућава Кети да се уда за њега Улоге: Рејф Фајнс, Жилијет Бинош Режија: Питер Козмински (Б92, 23.55)

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Релативни хаос 12.00 Шопингхоличарке 13.00 Топ спид 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.30 Први посластичар Србије 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу - нови реалитy 23.30 Филм: Градска правда 01.15 Филм: Дођи да умреш са мном 03.00 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa27.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Луди за кућом - Америка Грађевинске интервенције Луксузни дом Исповести сакупљача животиња Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Посластичарски ас Нисам знала да сам Нисам знала да сам трудна: Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Сам свој хирург Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Златна кинотека: Велико оружје, филм 09.10 Глобално село 10.09 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.10 Последња шанса, филм 16.40 ТВ календар 17.14 Мир и добро 17.49 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.02 Даунтаун Еби 22.00 Дневник 3 22.35 Поштено и према закону 23.15 Др Оз 1б 00.05 Недељом у два 01.05 Последња шанса, филм 02.35 Поаро 03.25 Скица за портрет

08.00 Импресионисти 09.00 Жута кућа 10.30 Животиње које су ушле у историју 11.00 Добродошли у осамдесете 14.00 Господари рата 15.00 Импресионисти 17.00 Мане: Човек који је измислио модерну уметност 18.30 Животиње које су ушле у историју 19.00 Дешифровање мајанског кода 20.00 Лежаки 1942. 21.30 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 Господари рата 23.00 Импресионисти 01.00 Мане: Човек који је измислио модерну уметност

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мачак у чизмама Лабудови Пепељуга Божићна песма Гости из галаксије Поп звезда Влаком према југу Свет духова Живот у ружичастом Америчка пита Еротски филм Еротски филм

Жи вот у ру жи ча стом Од па ри ске си ро ти ње до зве зде њу јор шке по зор ни це. Жи вот Едит Пјаф био је не пре ста на бор ба за пре жи вља ва ње и по тра га за љу ба вљу. Иако је од ра сла у си ро ма штву, глас Едит Пјаф био је ни шта ма ње не го ма ги чан... Уло ге: Ма ри он Ко ти љар, Сил ви Те студ, Па скал Гре го ри Ре жи ја: Оли ви јер Да хан (Си не ма ни ја, 20.00)

Ра јан Го слинг

07.35 Моји џепни љубимци 08.45 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.26 Кувар и пол 09.30 Колумбо 11.40 Пороци Мајамија 13.55 Артур и Малтазардова освета, филм 15.40 Будва на пени од мора 17.38 Кувар и пол 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 21.00 Потрага, филм 23.10 ЦСИ Мајами 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 Лутрија ми је променила живот, док. серија

Изра ел ска ар хе о л о ги ња, Ше рон Гол бан, от кри ла је гроб ни цу у Је ру са ли му. На кон де таљ но про ве де не ис тра ге, до не сен је за кљу чак да те ло при па да Ису су Кри сту. У све тлу сен за ци о нал ног от кри ћа, Ва ти кан ша ље мла дог све ште ни ка... Уло ге: Ан то нио Бан де рас, Оли ви ја Ви ли јамс, Џон Шрап нел, Де рек Ја ко би Ре жи ја: Џо нас Ме корд (РТЛ, 21.00)

Вер ник Де ни је убе ђе ни на ци ста и мр зи тељ Је вре ја ко ји од сво јих при ми тив них пај да ша чу ва тај ну свог је вреј ског по ре кла. Јед ном при ли ком упо зна Ли ну и Кур ти са, мон де не нео на ци сте но вог до ба ко ји одр жа ва ју ле жер не кру жо ке са сим па ти зе ри ма... Уло ге: Ра јан Го слинг, Са мер Фе никс, Те ре за Ра сел, Би ли Зејн, Ели за бет Реј зер Ре жи ја: Хен ри Бин (ХРТ 2, 21.55) 08.30 09.00 09.26 09.46 10.35 10.45 10.55 12.25

17.55 19.40 20.00 21.55 23.40 23.55 01.22 01.47

06.00 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 07.25 10 ствари које мрзим код тебе 09.00 Васпитање за почетнике 09.25 Необичне авантуре Аделе Бланк 11.10 Легија изузетних плесача: Тајне ра 12.50 Прљави Џо 14.20 Краљица на потезу 16.00 Последњи воз 17.30 Холивуд на снимању 18.00 Златокоса и разбојник 19.40 Васпитање за почетнике 20.05 Љубав и друге дроге 22.00 Страва у Улици брестова 23.35 Игра престола 00.35 Збогом, Гари 01.45 Љубав и друге дроге

16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: Убиство Мистерије Хејвена Добра жена Браће и сестре Филм: Мегаајкула против крокосауруса Филм: У ишчекивању чуда Све по закону Ерика Скандал Браће и сестре Добра жена Филм: Дантеов врх

По тра га

14.00 14.31 14.58 15.30 16.00 17.00

Ма ри он Ко ти љар

09.00 11.00 12.00 13.00 14.00

Мала ТВ Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Портрет Цркве и места Врбањ (Хвар): Миса, пренос Рукомет, квалификације за ОИ (Ж): Шпанија - Хрватска, пренос Магазин УЕФА ЕУРО 2012. Магазин Лиге првака Олимпијци, док. серија Олимп - спортска емисија Стони тенис - Кроација Опен Дебрецен: Пливање ЕП, пренос Рукомет, ЛП (М) - Фајнал Фор Стони тенис - Кроација Опен Два јахача, филм Филмски бутик: Верник, филм Посебни додаци Валцер с Баширом, филм Музички специјал Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

Банда на моторима Прича Вернона Џонса Кад прошлост сустигне Двестогодишњи човек Љубавна песма Утеха и радост Живот пијанице Биографија - Кристина Оназис 20.00 Пандури и Роберсонови 22.00 Кратак спој 2 00.00 Правила опсесије

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Секси звер Птичица Новине Дадли је закон Боб Робертс Опчињена месецом Чувај се лепих отмичарки Испод површине Школски дани Секси звер Еротски филм Еротски филм

Оли ви ја Ви ли јамс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Производни погон Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Опасан лов Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Полицајци на задатку Земља звечарки Интервентна јединица Мајамија 00.40 Погранична полиција 01.40 Човек, жена, дивљина

08.30 09.30 11.00 15.30 17.30 21.00 21.30 22.30 23.00 23.15 00.15 01.00

Пливање Пливање Тенис Бициклизам Тенис Тенис Пливање Аутомобилизам Мотоспортови Фудбал Тенис Тенис

Udava~e vole oficire

Stvarawe isprepletene mreè ro|a~kih i kuroj studenta pravnih i srodnih fakulteta u Kraqevini Jugoslaviji ali i u poslerat- movskih odnosa unutar svog profesionalnog i nom periodu, bio je u stalnom porastu, oda- dru{tvenog miqea ènidbama devojkama koje su kle je popuwavana sve brojnija ~inovni~ka armi- poticale iz oficirskih porodica, tokom nekolija. înovnici su posle 1945. preimenovani u slu- ko generacija, stvorilo je u me|uratnom periodu `benike, ali se odnos nije bitno promenio prema od generaliteta zatvorenu, izuzetno kompaktnu zanimawima koja su nudila „sigurnost kancelari- grupu, koja je svojim razgranatim uticajima „poje“ u dràvnoj ili partijskoj birokratiji i onih krivala“ dobar deo politi~ke scene. @enidbe srpskih i jugoslovenskih kraqevskih mnogo mawe poèqnih u fabrikama, makar to bioficira su bile deo „planskog stvarawa elite“. la i rukovode}a mesta. Sluèbenci su, ipak, ~inili najbrojniji deo Isticawe va`nosti da bra~ni partner poti~e iz „sredweg sloja“, kopiraju}u pre malogra|anski „odgovaraju}eg“ sloja i porodice bez „politi~kih mrqa“, uz materijalne prednego gra|anski model u kulnosti koje nosi takav brak turi stanovawa, odevawu i i wegovu prihvatqivost od zabavi. Lekari, profesori strane nadre|enih – zahtevasredwih {kola, zaposleni u lo je sloènu strategiju. ustanovama kulture i mediPotrebe slu`be diktirajima, pripadnici retkih le su , uz ~esta odsustvovawa slobodnih profesija (advosupruga i oca, seqewa s krakati) i umetnici u mawim ja na kraj dràve, ~este prosredinama bili su pripadmene {kola, mawa ili ve}a nici „lokalne elite“. izolovanost u odnosu na loSlawe na strane vojne kalno stanovni{tvo, „getoakademije najtalentovanijih izacija“ u velikim naseqimladih oficira bilo je deo ma sa brojnim porodicama prakse koji je doprineo pred vojnih lica, pratile su priBalkanske ratove da srpska vatni ìvot pripadnika armija bude sposobna da isovog sloja. Odlazak u penzipuni ambiciozne zadatke. ju u punoj fizi~koj snazi, neOd oficira u aktivnoj slusnalaèwe u „civilnom sve`bi 1912. wih 160 se {kolotu“ , ose}awe beskorisnosti valo van Srbije u 11 evropi posezawe za alkoholom se skih dràva, dok je 235 boramogu staviti na ovaj spisak. vilo na stru~nom usavr{aWegova mobilnost je, na vawu u stranim armijama drugoj strani, imala kao jeili u~ewu jezika. Kad nema boqe, dobra je dan od rezultata i ve}i proVojni~ki poziv, nasle|i- i àndarska uniforma cenat me{ovitih brakova, van u nekoliko generacija, u egalitarnom, prete`no seqa~kom dru{tvu Srbije koji su sklapani u JNA uz vi{e slobode i mawe, bio je neka vrsta zamene za nepostoje}e plemstvo, barem vidqivog uplitawa, osim za najvi{e vojne posebno visoki oficiri poreklom iz porodica komandante. Vojni vrh je smatrao da je vaàn deo dru{tveustani~kih vojvoda sa po~etka 19. veka (Cincarnog ugleda odgovaraju}e stanovawe. ReprezentaMarkovi}i, ôlak-Anti}i, Uzunmirkovi}i...) U oficirskom koru austrougarske vojske, po- tivne zgrade namewene generalskim porodicama (kao ona podignuta u blizini sebno nièm i sredwem, bilo je General{taba i Ministartradicionalno dosta oficira stva vojske u Beogradu), ili srpskog porekla, ve}inom sa U oficirski kor niòm kadetskim {kolama. Nasocijalisti~ke Jugoslavije, posebne komforne ku}e rezervisane za komandante predovawe ka vi{im ~inovima, pored ve}ine partizanskog armijskih i divizijskih bilo je uslovqeno mnogim prekomandnog ratnog kadra, oblasti, jasno su isticale prekama, pa i prelaskom iz pravoslavqa u katolicizam. primqeni su biv{i oficire status i va`nost wihovih U oficirski kor socijalidomobranstva NDH (1.963), stanara. Posle 1944/45. deo sti~ke Jugoslavije, sem ve}ine Vermahta (215), te bugarske porodi~nih ku}a i stanova u vlasni{tvu viskokih oficipartizanskog komandnog kadra, (322) i italijanske ra Vojske Jugoslavije je oduprimqeni su i biv{i oficire armije (124) zeto i dodeqeno oficirima. domobranstva NDH (1.963), Vermahta (215), bugarske armiOdràvawe narasle vojne je (322) i 124 oficira italijanske armije. Pred sile, sa brojnim stare{inskim kadrom je bilo vekraja rata iz redova JVO primqeno je 727 ofici- liko optere}ewe za buxet socijalisti~ke dràve. ra, a po povratku iz zarobqeni{tva 2.016 aktiv- U mestima sa velikim garnizonima nikla su cela nih jugoslovenskih oficira, pa i 12 generala. To naseqa za komandni kadar. JNA je 1985. posedovaje bio jedan od re|ih kontinuiteta (nepopularnih la 134.145 stanova. Pred po~etak raspada dràve i za javno podse}awe i isticawe), koji je povezivao wene armije, ubrzana je „privatizacija stambenog sve prethodne reìme sa komunisti~kim. prostora“ otkupom za simboli~ne sume i raznim Pogodnosti koje je pruàlo besplatno {kolova- malverzacije oko stanova za predstavnike generawe, uz privla~nost koju je vojni poziv tradicio- liteta. nalno zadrào u seoskim sredinama, kao i opadaKao vaàn deo dràvno-partijske nomenkaltuwe interesovawa za „epoletama“ me|u mladom re, visoki predstavnici vojske bili su pouzdani gradskom mu{kom populacijom, uticali su na pro- oslonac Titove li~ne vlasti. Vojna lica i wihomene porekla oficirskog kadra. I regionalne ve su porodica le~ene u posebno podizanim bolnirazlike uticale su na naravnomernu zastupqenost cama sa najboqim medicinskim kadrovima i opre– uprkos „nacionalnom kqu~u“ (Crnogorci, Srbi mom; imala su i pravnu „autonomiju“ izuze}em od iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, mawa zastu- nadle`nosti gra|anskih sudova, ukqu~uju}i i popqenost Srba iz Srbije, posebno Vojvo|ana). sebne li~ne karte.

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa27.maj2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је, али сте вред ни на свој на чин, и да ље. Сва ко днев ни кућ ни по сло ви и сит ни це ко је жи вот зна че, као да ни ка да не ће пре ста ти и не ста ти. Кон так ти у ве зи ино страснтва вам иду у при лог. Ис ко ри сти те их.

BIK 20.4-20.5.

Ју пи тер у ва шем зна ку вам по пут срећ не зве зде опре де љу је при о ри те те и пру жа кон крет не мо гућ но сти. Ис ко ри сти те их, док још мо же те. На ви ди ку су про ме не и по слов ни ан га жма ни. Ис пла ни рај те, па ра ди те.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

27. maj 2012.

Ра зно вр сни су сре ти и до га ђа ји, при че и при чи це, вас ан га жу ју на лич ном пла ну, и ви ше не го што је нео п ход но. Де лу је те по ма ло де ти ња сто, али спрет но и срет но. До пу сти те парт не ру да до ђе до из ра жа ја.

Ме сец је да нас у кра љев ском зна ку Ла ва, а не де ља је, па сте кра љев ски раз ба шка ре ни у свом цар ству. Не ма по тре бе да иде те би ло где из свог то плог до ма, већ ужи вај те с уку ћа ни ма и при ја те љи ма.

Опу сти те се то ком ви кен да, за бо ра ви те на по слов не оба ве зе ко је ће вас са че ка ти у по не де љак. Дру штво је увек до бро до шло, али би би ло до бро да зна те ко ји су чи ји. Пу но ола ких обе ћа ња, у из гле ду.

Из у зет но сте вред ни и рад ни, у ду го трај ном пе ри о ду. Раз лог ви ше да се не де љом од ма ра те, ка ко се то и оче ку је. На пу ни те ба те ри је, по бољ шај те иму ни тет и не ми сли те пре ви ше ни о че му. Во ли те парт не ра.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Не ком по ма же те да бу де у бо љој си ту а ци ји, и то је са свим ОК. Ипак, да нас ни сте са свим сво ји, па ни у нај и де ал ни јој фор ми. Парт нер зна шта и ка ко хо ће, мо же, по сти же, успе ва. По ле ми ка.

На ла зи те се у до број и ста бил ној по зи ци ји, па мо же те би ти опу ште ни и за до вољ ни. Глав на жур ка још увек ни је ни по че ла, та ко да тек пред сто је си ту а ци је за ко је се са да при пре ми те уна пред.

Уне си те свој ста би лан, сми рен и му дар став ме ђу уку ћа не. Већ је уоби чај но да се од вас оче ку је да бу де те стуб ку ће. Та ко је ди но и мо же и тре ба. Парт не ру пру жа те уто чи ште, али не да нас.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Не мој те се са мо кон цен три са ти на јед ну ствар или осо бу, већ про ши ри те ле пе зу ин те ре со ва ња и ак тив но сти, али без пре те ри ва ња. Ва ша Ве не ра је не ста шна у ва зду шном зна ку Бли за на ца, па се играј те.

Дру же љу би ви и да ре жљи ви сте. Има те без број пла но ва у ва зду ху и иде ја ко је мо гу, али и не мо ра ју да се ре а ли зу ју. Све де лу је не из ве сно. Та ко вам је то, па се сна ла зи те нај бо ље што уме те.

У свом до му ужи ва те, би ло да ра ди те или се за ба вља те не ким игра ма. У ин тен зив ним сте од но си ма с род би ном, са су се ди ма и при ја те љи ма. Пла во мо ре и пе шча на пла жа, бе ли бро дић, вас че ка ју!

TRI^-TRA^

Ким и пилуле за „лилуле”? V REMENSKA

PROGNOZA

Мање

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 18 Niш

Кише , више сунца

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i mogu}om kratkotrajnom ki{om ili lokalnim pquskovima popodne. Duva}e slab do umeren severozapadni vetar. Pritsak iznad normale. Minimalna temperatura 9, a maksimalna do 22 stepena. VOJVODINA: Na severu Vojvodine sun~ani intervali, a u ostalim predelima promenqivo obla~no sa povremenom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritsak oko normale. Minimalne temperature od 8 do 12, a maksimalne od 18 u Vr{cu do 23 stepena u Somboru. SRBIJA: Sveè i promenqivo sa ~estom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Samo }e na severu Vojvodine biti vi{e suvog i sun~anijeg vremena. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritsak oko normale. Minimalne temperature od 8 do 12, a maksimalne od 17 u Uìcu do 23 stepena u Somboru. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak promenqivo obla~no i nestabilno vreme uz povremene sun~ane periode i povremenu ki{u uz lokalne pquskove sa grmqavinom. Ne}e biti obilnijih padavina. Od srede vi{e sunca i toplije u ve}ini krajeva uz mawe izglede za pquskove. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU:Ve}ina hroni~nih bolesnika moè ose}ati uobi~ajene tegobe usled nepovoqne biometeorolo{ke situacije. Od meteoropatskih reakcija o~ekuju se reumatski bolovi i neraspoloèwe. Svim u~esnicima u saobra}aju savetuje se pove}an oprez.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Су де ћи пре ма нај но ви јим тек сто ви ма аме рич ких та бло и да, стар ле та Ким Кардашијан по ста ла је за ви сна од та бле та за сми ре ње. Из во ри бли ски по ро ди ци Кар да ши јан из ја ви ли су да је за ви сност стар ле те Ким от кри ла ње на се стра Клои, ко ја је про на шла та бле те у ње ној со би. - Узи ма ва ли јум и та бле те за спа ва ње. Про шли пут је ове та бле те пи ла по сле рас ки да с Реџијем Бушом пре две го ди не - ре ка со је из вор. Кад је у Ки ми ној со би про на шла та бле те, Клои је од мах зна ла о че му се ра ди, па је сво јој се стри на вод но по ста ви ла ул ти ма тум: или ће се Ким „очи сти ти” за три не де ље или ће Клои све ре ћи мај ци Крис и деч ку Кањеу. На и ме, сум ња се да је Ким под ле гла ауто де струк тив ном по на ша њу због при ти ска јав но сти по сле раз во да с бив шим су пру гом Кри сом, на шта се ка сни је на до ве за ло и пре гршт по слов них об ве за. - По че ло је с не ко ли ко та бле та за спа ва ње, а пре тво ри ло се у пра ву за ви сност. Ким је ве ро ват но срећ на што је Клои от кри ла ње ну тај ну јер же ли да се осло бо ди овог по ро ка - до дао је из вор бли зак стар ле ти. Ким се по овом пи та њу још ни је огла си ла.

VIC DANA За што је жи ра фа оми ље на жи во ти ња Пи ро ћан цу? - Мо же да па се код ком ши је.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

156 (31)

Slankamen

295 (1)

Apatin

222 (32)

Zemun

383 (5)

Bogojevo

199 (30)

Panчevo

392 (2)

Smederevo

542 (4)

Baч. Palanka 202 (11) Novi Sad

214 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

228 (-6)

Tendencija porasta

Senta

277 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

296 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

344 (20)

TISA

86 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 416 (54) Beograd

Kusiћ

335 (7)

228 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja