Dnevnik 27.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 27. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23118 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[O KANT NO MAL TRE TI RA WE MLA DI ]A ROM SKE NA CI O NAL NO STI U PO LI CIJ SKOJ STA NI CI OSVA NU LO NA JU TJU BU

Snimak torture star ~etiri godine nastao u Vr{cu str. 12

NASLOVI

Politika 2 Postoje pritisci, ali nismo nervozni 3 Drakuli}: Imamo re{ewe za ovu zemqu

Ekonomija 4 Telekom: Vi{e cene, vi{e impulsa

Novi Sad

JA DOV NO – SE DAM DE SET GO DI NA PO SLE

Tadi}: Se}amo se da se ne bi ponovilo

str. 2

TEN DER ZA IZ ME [TA WE DA LE KO VO DA NA OBI LA ZNI CI OKO SU BO TI CE 30. JU NA 7 Budi ~ist pred sobom

Vojvodina 11 „Kraq pala~inki” Ivan Ki{

Crna 12 Uhap{en kamionyija osumwi~en za otmicu devojke 13 Provalnici u stanove upadaju naj~e{}e pre podne

I bandere ko~e Koridor 10

Dru{tvo 14 Rezultati zavr{nog ispita i `albe

Reporta`e

15 Trava ne raste posle ^olinog zemqotresa

str. 4

SAMIT UMETNIKA U KR^EDINU: Ze kin sa la{ se u{u wao go to vo u sam cen tar srem skog se la Kr ~e din. Mi nu log vi ken da, okru `e ni sli ka ma slav nih na i va ca iz Ko va ~i ce, tu ri sti~ ki po sle ni ci mo zga li su ka ko

pro mo vi sa ti kul tur no bla go Srbi je. A bi lo je iz lo `e no sve ga le pog na Et no fe sti va lu „Bo gat stvo raz li ~i to sti”, na kon „La za ri ca”, ko je su iz ve le de voj ke pe va~ ke gru pe me snog KUD „Ivo Lo la Ri bar”. str. 15

TRA GI ^AN UDES PRO [LE NO ]I U FU TO GU

„Ford” usmrtio dvojicu mladi}a Dvo ji ca mla di }a su po gi nu la na li cu me sta, a je dan je za do bio lak {e te le sne po vre de ka da je na wih na le teo „ford mon deo„ no -

vo sad skih re gi star skih ozna ka, ju ~e po la sa ta po sle po no }i, u Futo gu u Uli ci ca ri ce Mi li ce kod bro ja 179.

str. 16 – 19

SPORT

Po gi nu li su Du {an Cum bo (1986) i Du {ko Vig we vi} (1990), a lak {e je po vre |en Ve se lin T. (1989). Svi su iz Fu to ga.

str. 13

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 25 ° S

n FETEL NAJBR@I I U VALENSIJI

n MIKEC POPRAVIO DR@AVNI REKORD

n VIMBLDON: TROJE SRBA NA TERENU

POLiTikA

ponedeqak27.jun2011.

c m y

2

JA DOV NO - SE DAM DE SET GO DI NA PO SLE

Ta di}: Se }a mo se da se ne bi po no vi lo

U pod ve le bit skom se lu Ja dov no, u Hr vat skoj, ju ~e je odr `a na ko me mo ra ci ja po vo dom 70 go di na od stra da wa Sr ba, Je ve re ja i Ro ma u Dru gom svet skom ra tu, ko joj je pri su stvo vao i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}.

Ta di} je re kao da je po ~a stvo van {to ima pri li ku da pr vi put kao pred sed nik Sr bi je oda po ~ast `r -

tva ma zlo ~i na, ko ji, ka ko je re kao, ni ka da ni ko ne sme da za bo ra vi. „Na de se ti ne hi qa da qu di ubi je no je ov de sa mo za to {to su ima li svoj iden ti tet, ime, uve re wu, ve ru. To ni ka da ni ko ne sme da za bo ra vi.

Ne du `ne `r tve za slu `u ju na {e se }a we, ka ko da nas ta ko i sva ke sle de }e go di ne, ka ko ov de ta ko i

na Pa gu i u Ja se nov cu”, re kao je Ta di}.On je pod se tio da su po li ti~ ke ide je ko je vo de stra da wi ma o`i vqe ne i u no vi joj isto ri ji. „Sve stan sam tih stra da wa, ali ne sa mo srp skog na ro da, ve} i hr vat skog i osta lih na ro da”, na gla sio je Ta di} i do dao da je va `no da se do pri ne se da se jed nom za svag da to me sta ne na put. On je re kao da

za stu pa po li ti ku se }a wa ko ja Sr bi ju i i Hr vat sku ne }e su ko bqa va ti i de li ti, ve} }e omo gu }i ti da `i vi mo u mi ru, to le ran ci ji i osu di zlo ~i na, kao qu di, jed ni po red dru gih. „Da bi smo ta ko `i ve li, kao Fran cu zi i Nem ci da nas, po tre ban je tra jan mir i raz u me va we za -

jed ni~ ke isto ri je. Sr bi ja i Hr vat ska ima ju po seb nu od go vor nost pre ma `r tva ma i po seb nu ulo gu na evrop skom pro sto ru. Ima ju mi si ju da svi ma upu te istu po ru ku”, re kao je Ta di}. „Sa mo ta ko se od pro sto ra Ju go i sto~ ne Evro pe mo `e stvo ri ti me sto za sve iden ti te te, ra se, ve re i uve re wa u go di na ma ko je su is pred nas”, za kqu ~io je Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je je po do la sku u Ja dov no pri su stvo vao pa ra sto su po red [a ra no ve ja me, jed ne od 33 ja me u okvi ru ovog lo go ra, u ko ji ma su ubi ja ne ne vi ne `r tve.On je ta ko |e po lo `io ve nac na spo me nik stra da li ma, ko ji je ob no vqen po {to je pre dva de set go di na bio de va sti ran.

Ko me mo ra ci ji su pri su stvo va li Ve sna Pu si}, pred sed ni ca Na ci o nal nog od bo ra Sa bo ra za du `e na za evro in te gra ci je i pred sed ni ca Hr vat ske na rod ne stran ke, hr vat ski mi ni star kul tu re Ja sen Me si}, pred sed nik SNV Mi lo rad Pu po vac, Slo bo dan Uze lac pot pred sed nik Vla de Hr vat ske.

Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} ni je se oda zvao po zi vu SNV kao or ga ni za to ra da pri su stvu je ko me mo ra ci ji.

Za jed no sa pred sed ni kom Sr bi je u Ja dov nu je po {tu stra da li ma oda la i we go va maj ka, Ne ven ka Ta di}, ~i ji otac Stra hi wa Ki }a no vi} je jed na od `r ta va lo go ra smr ti Ja dov no. U Ja dov nu je od ma ja do av gu sta 1941. go di ne, za 132 da na po sto ja wa lo go ra, ubi je no vi {e od 40.000 qu di, od ko jih su 38.000 Sr bi. [a ra no va ja ma je sa mo jed na od 32 ja me na Ve le bi tu u ko je su ba ca ne `r tve lo go ra ko ji je imao svo je is po sta ve i u za li vi ma Me taj na i Sla na na ostr vu Pa gu, gde su le {e vi `e na i de ce ba ca ni u mo re.

Lo gor Ja dov no osno va le su vla sti na ci sti~ ke tvo re vi ne Ne za vi sne dr `a ve Hr vat ske (NDH), na pla ni ni Ve le bit, u Li ci, ubr -

Do bri od no si s Jo si po vi }em Pred sed nik Sr bi je de man to vao je da su we go vi od no si sa hr vat skim pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em po gor {a ni.Ta di} je, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra u Ja dov nom, re kao da su we go vi od no si sa Jo si po vi }em iz van red ni na te me qu ~i we ni ce da de le isti si stem vred no sti, te da we go vo od su stvo na pro sla vi Da na dr `av no sti Hr vat ske ni na ko ji na ~in ne re me ti te od no se. „Ja sam ~e sti tao Ivi Jo si po vi }u Dan dr `av no sti i to {to je Hr vat ska prak ti~ no za vr {i la pre go vo re, a on me ni na ono me {to smo mi u~i ni li u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i sa rad we sa Tri bu na lom i iz ra zio o~e ki va wa da

}e mo i mi usko ro po ~e ti pre go vo re sa Evrop skom uni jom”, re kao je Ta di}.

Na in si sti ra we hr vat skih no vi na ra da ob ja sni za {to ipak ni je bio na pro sla vi da na dr `av no sti, Ta di} je re kao: „Ne pri da jem zna ~aj to me {to ju ~e ni sam bio u Hr vat skoj. To su stva ri ko je pot pa da ju pod pro to kol Hr vat ske i ako ni sam bio ta mo to ne re me ti na {e od no se”. Ta di} je is ta kao da po {tu je dr `av nost i su ve re ni tet Hr vat ske i da }e u~i ni ti sve da od no si iz me |u dve dr `a ve bu du naj bo qi mo gu }i.Pre ma we go vom mi {qe wu, mno go vi {e ima to ga {to dve dr `a ve i dva na ro da spa ja, ne go ono ga {to nas raz dva ja.

Pu si}: To su na {i ko re ni Iza s la n i c a pred s ed n i k a Hr vat ske na ko me mo ra ci ji u Ja dov nom, Ve sna Pu si}, iz ja vi la je ju ~e da sa vre me na Hr vat ska ni je na sled ni ca re `i ma ko ji je po ~i nio zlo ~in u Ja d ov n om i da pri s u s tvo pred sed ni ka Sr bi je pred sta vqa znak vo qe da se gra di ci vi li zo va na ~o ve ko qu bi va bu du} nost. „Pred sed ni ~e Ta di }u, ce ni mo Va {e pri su stvio u Ja dov nom i sma tra mo ga zna kom vo qe da se gra di ci vi li zo va na i ~o v e k o q u b i v a bu d u} nost”, po ru ~i la je Ve sna Pu si}. Is ti ~u }i da Ja dov no ni je bio lo gor, ne go stra ti {te sa ko jeg se ni ko ni je vra tio, ona je na ve la da se da na {wa

Hr vat ska te me qi na an ti fa {i zmu i ot po ru usta {lu ku kva zi fa {i zmu i kva zi na ci zmu. „Ona se te me qi na bor bi bo ra ca, ko ji su ov de. To su na {i ko re ni”, is ta kla je Pu si}. „Ka da bi da nas mo gle da nas vi d e `r t ve u Ja d ov n u, pre po zna li bi da smo kre nu li no vim pu tem traj nog mi ra.

Na {a Evro pa ute me qe na je na po {to va wu va {e `r tve”, re kla je ona do da ju }i da je Hr vat ska da nas u sta wu da `i vi u mi ru i pri ja teq skim od no si ma sa su se di ma. „Evro pa ko ja do la zi u Hr vat sku, a do }i }e i u Sr bi ju, je spo m en va m a, za k qu ~ i l a je Pu si }e va.

Te {ko je ov de do }i

BO RI SLAV STE FA NO VI] O DI JA LO GU BE O GRA DA I PRI [TI NE

Po sto je pri ti sci, ali ni smo ner vo zni Sr bi ja je sprem na da bra ni svo je in te re se i bez ner vo ze gle da na pri ti ske od re |e nih kru go va, ko ji {a qu po ru ke da se mo ra pri zna ti jed no stra no pro gla {e na ne za vi snost Ko so va kao uslov za ~lan stvo u EU, iz ja vio je {ef dr `av nog ti ma za di ja log sa Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi}. „Po sto je pri ti sci iz od re |e nih kru go va, {a qu nam po ru ke da }e mo mo ra ti pri zna ti Ko so vo ako `e li mo ~lan stvo u EU, ali to je ja dan deo pro ce sa na ko ji mi ne gle da mo sa ner vo zom, ve} sa pu nom sprem no {}u da bra ni mo na {e in te re s e”, re k ao je Ste f a n o v i} Te le vi zi ji „Pal ma plus”.

ko mi si ja da ti po zi ti van iz ve {taj ko ji }e Sr bi ji omo gu }i ti sta tus kan di da ta i da tum pre go vo ra za ~alnstvo u EU. „Na rav no da se od di ja lo ga sa Pri {ti nom o~e ku je pu no.

Oni `e le da vi de da mi ima mo ka p a c i t et da re { i m o po l i ti~ ke pro ble me, ali ni ko od nas ne tra `i da pri zna mo Ko so vo”, re kao je Ste fa no vi}.

Ka da bi ne ko us peo i da for mi li {e ta kav uslov, bi lo bi ne mo gu }e jer pet ze ma qa EU ni je pri zna lo Ko so vo”, pre ci zi rao je Ste fa no vi}. „Ne tre ba ner vo zno re a go va ti na ova kve stva ri, ova kvih stva ri }e bi ti pu no, za to {to po sto je ne ke vla de u EU ko je bi

Upi tan ka ko je li~ no do `i veo do la zak u Ja dov no, pred sed nik Sr bi je je re kao da mu je ve o ma te {ko da bu de ov de na ovom me stu.”Ov de su mi ubi je ni, de da i we gov ro |e ni brat. Tu sam sa maj kom, a we na se stra ni je ima la sna ge da do |e i to vam do voq no go vo ri ko li ko je te {ko do }i ov de”, re kao je Ta di}.

Olu ja Na pi ta we jed nog od hr vat skih no vi na ra da pro ko me ta ri se to {to je re kao da je to kom ak ci je hr vat skih sna ga Olu ja po ~i wen ge no cid, Ta di} je re kao„Ni ka da ni sam re kao da se to kom Olu je do go dio ge no cid. Sa tom re~ ju se ne igra. Ta re~, ge no cid, pod ra zu me va po seb nu od go vo ro nost i pi ta we da li se ne gde do go dio ge no cid ili ne je ste pi ta we za su di je i isto ri ~a re, a pred sed ni ci tre ba da se klo ne ta kvih kva li fi ka ci ja”.On je re kao da dan ka da se do go di la Olu ja je ste dan ka da Hr vat ska sla vi, a Sr bi ja tu gu je. „Sr bi su ta da pro te ra ni i po ~i we ni su zlo ~i ni, a ti zlo ~i ni tre ba oba ve zno da bu du tre ti ra ni od stra ne Hr vat ske”. Ta di} je re kao da mo `e da raz u me ose }a wa hr vat skog na ro da, ali da je on tu da raz u me i ose }a wa svog na ro da. zo po osni va wu NDH 1941. go di ne. Ja dov no je, uz Ja se no vac, bi lo naj ve }e usta {ko gu bi li {te u Dru gom svet skom ra tu. Isto ri ~ar dr \u ro Za te za lo iz Kar lov ca pre ci zno je evi den ti rao, po ime nu i pre zi me nu, vi {e od 10.000 ubi je nih. Lo gor je, kra jem av gu sta 1941. za tvo ri la ita li jan ska voj ska.

Me mo ri jal ni cen tar, po dig nut de se tak go di na po sle Dru gog svet skog ra ta na me stu lo go ra Ja dov no, de va sti ran je po ~et kom de ve de se tih.

MI LO RAD PU PO VAC

Ma ti ca zla Pred sed nik SNV Mi lo rad Pu po vac je re kao da je Ja dov no me sto-ma ti ca zla ko je je u biv {oj Ju go sla vi ji tra ja lo do dva de se tog ve ka i ko je se ba zi ra lo na to me da raz li ~i ti na ro di ne mo gu `i ve ti za jed no.

Pu po vac je po ru ~io da Ja dov no pred sta vqa pr vi i naj stra {ni ji lo gor smr ti u NDH. On je re kao da je ne pri hva tqi vo da

dnevnik

se oni ma ko ji se ni su bo ri li i pro ti vi li re `i mu NDH pri pi su je da su po ma ga li i spa {a va li qu de.”Spa {i va li su hr vat ski an ti fa {i sti i par ti za ni”, na gla sio je on.

Pu po vac je re kao da je pre dva de set go di na sru {en spo me nik, ko ji je da nas ot kri ven, jer se mi sli lo da se mo `e za tr ti se }a we i od go vor nost.

JA SEN ME SI]

Po ~ast `r tva ma Iza sla nik pre mi je ra Hr vat ske, mi ni star kul tu re Ja sen Me si} re kao je da je zlo ~in po ~i we u Ja dov nu su pro tan svim de mo krat skim, hris }an skim i qud skim vred no sti ma.”Ov de smo da oda mo po ~ast `r tva ma, a opre de qe nost Vla de Hr vat ske je da se bo ri mo pro tiv svih to ta li tar nih si ste ma”, re kao je on. Me si} je pod se tio da se mo der na Hr vat ska dr `a va za sni va na vred no sti ma an ti fa {i zma i da se qud ska pra va i ma wi ne mo ra ju po {to va ti.

On je pre ci zi rao da su pri - ja ko vo le le da mi pri zna mo zna va we jed no stra no pro gla - Ko so vo, ali u ve }i ni su vla de {e ne ne za vi sno sti Ko so va i ko je mi sle da ne tre ba da pri kan di da tu ra i do bi ja we da tu - zna mo ve} da re gu li {e mo na {e ma po ~et ka pre go vo ra u ~lan - od no se i da stvo ri mo jed nu odr stvo Sr bi je u EU, dva odvo je na `i vu si tu a ci ju ko ja ne zna ~i pro c e s a.„Mi ni k a d a ne } e m o pri zna va we Ko so va, ali je ste pri zna ti jed no stra no pro gla - re {a va we ko sov skog pro ble {e nu ne za vi snost Ko so va, di - ma”, re kao je on. ja log sa Pri {ti nom ni je pro Ste fa no vi} je na po me nuo da ces po tvr |i va wa ne za vi sno sti u di ja lo gu sa Pri {ti nom „ne Ko so a va, ni ti ima bi lo ka kve ma fa vo ri zo va ne stra ne, ni ko ve ze sa do bro su sed skom sa rad - nam ne za vr }e ru ku, ni ko nas wom”, is t a k ao ne uce w u j e, je Ste fa no vi}. ali, na r av n o, Po sto je ne ke vla de u EU ja ko se me ri Pre m a we g o ko je bi ja ko vo le le da ko li ko smo vim re ~i ma, di mi pri zna mo Ko so vo, ja l og sa Pri kon s truk t iv {ti n om se ne ali u ve }i ni su vla de ni, a mi smo vo di zbog to ga ko je mi sle da ne tre ba po ka za li da je {to nas je ne ko smo”. da pri zna mo na te rao, ve} je Pi t a w e ka Sr bi ja to sa ma ta stra na Ko oda bra la za to {to sma tra da so vu tre ba lo bi usko ro da bu je „sta tus kvo” neo dr `i va si - de re {e no, kao i pi ta we ma ti u a ci ja. ti~ nih kwi ga, slo bo de kre ta Ste fa no vi} je po no vio da wa, te l e k o m a i elek t ri~ n e Ko so vo za Sr bi ju ni je su sed i ener gi je, do dao je Ste fa no da }e to kom di ja lo ga, ka ko je vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, re kao, „vr lo mu dro, po ste pe - po ~et kom ju la o~e ku je se me no, dr `e }i se dnev nog re da, dij sko tu ma ~e we do go vo re nog re {a va ti kon kret ne te me i da sa de le ga ci jom Pri {ti ne. }e na taj na ~in bi ti obez be |en „U Be o gra du }e ono bi ti mir i sta bil nost”.On je re kao jed no a u Pri {ti ni dru go”, za da je si gu ran da }e Evrop ska kqu ~io je Ste fa no vi}.

AME RI^ KI PR O FE SOR DE ZMOND DI NAN

Pri zna we ne }e bi ti uslov Evrop ska uni ja ne }e mo }i da Sr bi ji kao uslov za ~lan stvo po sta vi pri zna we ne za vi sno sti Ko so va - po {to ni pet ~la ni ca Uni je ni je pri zna lo tu ne za vi snost, sma tra {ef ka te dre za evrop sku jav nu po li ti ku na Uni ver zi te tu „Xorx Mej son” iz SAD De zmond Di nan.

- Od Sr bi je }e se tra `i ti „do b ro d u s ed s ki od n o s i”, {to bi mo glo da bu de re {e we, ali ne o~e ku jem da uslov for mal nog pri zna wa bu de po sta vqen pred vla du u Be o gra du- re kao je Di nan na pre da va wu na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Be o gra du.Jed no stra no pr o gla {e nu ne za vi snost Ko so va od 27 ~la ni ca Uni je ni je pri zna lo pet [pa ni ja, Gr~ ka, Slo va~ ka, Ru mu ni ja i Ki par. Di nan, ko ji je je dan od te o re ti ~a ra EU, a ra ni j e je bio i sa v et n ik pri Evrop skoj ko mi si ji u Bri se lu, upo re dio je slu ~a je ve Ki pra i Ko so va, na vo de }i kao osnov nu

raz li ku to {to je Ko so vo pri zna lo vi {e dr `a va.”U oba je do pr o gla {e wa ne za vi sno sti jed ne te ri to ri je do {lo spoq nom voj nom in ter ven ci jom, s tim {to je se ver ni deo Ki pra pri zna la sa mo Tur ska, a Ko so vo vi {e od 70 dr `av”, na veo je pr o fe sor. Go vo re }i o pri me ri ma se ce si je u sve tu, ko je ma ti~ na dr `a va ni je pri zna la, Di nan se osvr nuo na slu ~aj Ki ne i Taj va na, pri me }u ju }i da je to pri mer “ka ko mo} na ze mqa mo `e da spre ~i pri zna wa”.

“Ki na je re kla da }e pre ki nu t i di p lo m at s ke od n o s e sa svi m a ko j i pri z na j u ne z a v i snost Taj va na i - on da smo vi de li ka ko ne ke ze mqe po vla ~e pri zna wa. Ki na je mo} na, ali Sr bi ja to ne mo `e da ura di”, oce nio je Di nan. Biv {i sa vet nik Evrop ske ko mi si je je za kqu ~io da je ula zak Sr bi je u EU ne iz be `an, ali je “pi ta we ka da }e se to do go di ti”.

politika

dnevnik

Da ~i}: Ne be ska, ze maq ska i re al na Sr bi ja Za me nik pre mi je ra Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e da Sr bi ja tre ba da na sta vi put ka Evrop skoj uni ji sve sna to ga da }e Ha {ki tri bu nal „kao ali bi” za do sa da {we pri ti ske na Sr bi ju bi ti za me wen ne kim dru gim te ma ma. „Te sle de }e te me su, ve ro vat no Ko so vo, Re pu bli ka Srp ska ili pi ta we ne kih auto no mi ja ili se pa ra ti za ma u okvi ru Sr bi je”, re kao je Da ~i} u Kru {ev cu, upi tan o na vo di ma da bi pri zna va we Ko so va mo glo bi ti uslov za ula zak u EU. Da ~i} je re kao da Sr bi ja mo ra da vo di spoq nu po li ti ku ko ja }e omo gu }i ti isto vre me no evrop ske in te gra ci je i za {ti tu na ci o- nal nih in te re sa. On je do dao da pi ta we Ko so va i Me to hi je Sr bi ja ne tre ba da re {a va zbog EU, jer ako to ne bu de br zo u~i we no, me |u na rod na za jed ni ca jed no stav no mo `e da ka `e da je ta te ma ve} re {e na. „[to vi {e mi ~e ka mo, za to vre me dru gi sve vi {e gra de dr -

INTERVJU

`av nost Ko so va i na me |u na rod nom i na unu tra {wem pla nu.

Ako to pi ta we mi ne re {i mo br zo, ne }e mo ima ti {ta vi {e da re {a va mo”, re kao je Da ~i}.

Da ~i} je na gla sio da „Sr bi ja vi {e ni ka da ne sme da do |e u si tu a ci ju da se opre de qu je iz me |u ne be ske i ze maq ske Sr bi je, ve} tre ba da

Sle de }e te me „Sr bi ja tre ba da na sta vi put pre ma EU, sve sna da }e Ha {ki tri bu nal po la ko bi ti za me wen kao ali bi za do sa da {we pri ti ske za Sr bi ju ne kim dru gim te ma ma. Sle de }a te ma je, ve ro vat no, Ko so vo ili Re pu bli ka Srp ska ili pi ta we ne kih auto no mi ja ili se pa ra ti za ma u okvi ru Sr bi je”, re kao je Da ~i}. vo di jed nu re al nu po li ti ku ko ja }e bi ti u in te re su na ro da”. O re ak ci ja ma ko je je we -

go va ide ja o po de li Ko so va iza zva la u do ma }oj i me |u na rod noj jav no sti, Da ~i} je re kao da ve }i na iz me |u na rod ne za jed ni ce u stva ri po le mi {e sa wim, jer ni ko dru gi ni je ni iz no sio te ide je. „Po le mi {e, i ka `e da je ide ja o po de li Ko so va, ma da

to ni kad ni sam ta k o spo m e n uo, lo {a jer de sta bi li zu je re gion.

Sa kog aspek ta oni to go vo re?

Oni ustva ri ka `u da je to ve} re {e no i da mi ne tre ba uop {te da po kre }e mo to pi t a w e”, re k ao je Da ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma we gov pred log u Sr b i j i se oce wu je kao nov i r e v o l u c i o n a - ran, ali tre b a ima ti u vi du da je po zi va we na ustav ne ka te go ri je pot pu no dru ga ~i je od re al no sti. „Re al nost je ne {to {to po {tu je me |u na rod na za jed ni ca. I ba{ za to, ako je po {to va la re al nost na Ko so vu, mo ra da po {tu je re al nost i u srp skom de lu Ko so va”, re kao je Da ~i}.

ZO RAN DR AKU LI], VLA SNIK „IST PO IN TA” O SVOM PO LI TI^ KOM AN GA @MA NU

Ima mo re {e we za ovu ze mqu Pred stav ni ci po kre ta „Bo ga ta Sr bi ja” Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a, Sr bi ja 21 Dra go qu ba Koj ~i }a, So ci jal de mo krat ski sa vez Ne boj {e Le ko vi }a i Puls Sr bi je Qu bi {e Jo va {e vi }a pot pi sa li su pred no vi na ri ma pro {le ne de qe Po ve qu „No vi do go vor za Sr bi ju”, ka ko su is ta kli, bo ga tu ze mqu bo qeg `i vo ta. Cen tral na li~ nost za me di je bio je vla snik Ist Po in ta, ne ka da {wi funk ci o ner i kan di dat DSS za gra do na ~el ni ka Be o gra da Zo ran Dra ku li} jer se vra tio na po li ti~ ku sce nu iza brav {i „Sr bi ju 21” i ovu gru pa ci ju ~e ti ri stran ke ko ja se opre de li la za za jed ni~ ki na stup.

Mo ra mo bi ti objek tiv ni, br zog re {e wa za Sr bi ju ne ma Za mno ge je ovaj Dra ku li }ev iz bor bio iz ne na |e we, a on za „Dnev nik“ na ja vqu je da je pred iz bor na kam pa wa ove gru pa ci je star to va la i da Sr bi ja „ima per spek ti vu“. l [ta vas je opredelilo nakon mnogobrojnih poziva, a mnogi su hteli da vas vide u svojim partijskim redovi-

ma, za ovu garnituru u politi~kom povratku?

- Ipak ni sam imao ba{ to li ko po zi va i ni sam se na taj na ~in opre de qi vao. Jed no stav no u iz bo ru su me opre de li li qu di sa ko ji ma sam go di na ma ra dio, ko je du go po zna jem i sma tram da mo `e mo da iz ne se mo pro gram iza ko ga smo sta li. l Kada o~ekujete izbore i kakvu kampawu }ete voditi?

- U}i }e mo u kam pa wu sa svo jim eko nom skim pro gra mom ko ji smo pred sta vi li de li mi~ no na pro {lo ne deq noj kon fe ren ci ji za no vi na re sa dru gim pro gra mi ma i to je bio fak ti~ ki po ~e tak na {e kam pa we za iz bo re. Sr bi ja ima per spek ti vu, uko li ko se okre ne sa ma se bi i svo jim po ten ci ja li ma, ali da je bo qi tak mo gu} kroz dve do tri go di ne. Mo ra mo bi ti objek tiv ni, br zog re {e wa za Sr bi ju ne ma. Ali me re ko je se pre du zmu do ne }e po rast

BDP i bo qi stan dard gra |a na.

Po treb no nam je ogrom no ula ga we u po qo pri vre du. Sr bi ji je neo p hod no mi li jar du evra kre di ta za po qo pri vre du, a {an sa ove ze mqe je i u re in du stri ja li za ci ji, dok je dru gi stra te {ki pra vac, no vi iz vo ri ener gi je u ko ji ma je sna `an po ten ci jal Sr bi je. No ve par la men tar ne iz bo re o~e ku je mo ne gde kra jem apri la, u ma ju 2012. go di ne. l Koga vidite kao partnera na politi~koj sceni?

- Ne bih uop {te u ovom tre nut ku o part ne ri ma go vo rio. Pr vo da vi di mo da se k v a l i f i k u j e m o da ih ima mo, pa on d a mo ` e m o da pri ~a mo s kim }e mo. l Da li }ete vi biti lider?

- O to me }e mo se do g o v o r i t i.

To uop { te tre nut no ni je bit no, ve} da Sr b i j a iza |e iz kri ze i da mi sa svo jim pro g ra m om pri vu ~ e m o do v o q an broj qu d i ko j i ve ru ju u ovo za {ta mi mi sli mo da je iz u zet no do bar pro gram i fak ti~ ki je di no re {e we u ovom tre nut ku za Sr bi ju. l Imate li i politi~ki program i koje su mu strate{ke ta~ke?

- Ja sam za du `en u ovom tre nut ku za eko nom ski deo. Na rav no da po sto ji i po li ti~ ki pro gram iza ko ga sto je qu di ko ji se wi me da le ko vi {e ba ve po put go spo di na Koj ~i }a.

D. Mi li vo je vi}

REklI sU \u ri}: Neo p hod na pro me na vla sti

Gru ji}: U Sr bi ji ne ma taj ku na

Vla ho vi}: Ni je kri va pri va ti za ci ja

SNS sma tra da je naj va `ni ji dr `av ni in te res Sr bi je u ovom tre nut ku pro me na vla sti, a ta stran ka je sprem na je da iza |e na iz bo re i su pro sta vi se stra na ka ma vla da ju }e ko a li ci je, bez ob zi ra da li }e one na stu pi ti za jed no ili odvo je no, iz ja vio je ju ~e ~lan Glav nog od bo ra SNS Mar ko \u ri}. On je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, na veo da je nu `no da vla da ju }a ko a li ci ja po~ ne da pre u zi ma od go vor nost za sve ono {to se u Sr bji de {a va lo u pret hod nom pe ri o du. „SNS sma tra da je naj va `ni ji dr `av ni in te res u ovom tre nut ku pro me na vla sti, jer ne po sto ji na ~in da oni ko ji su naj od go vor ni ji za ra za ra we eko nom ske, spoq no- po li ti~ ke i sva ke dru ge osno ve na seg dru {tva mo gu da do ne su po li ti~ ki i eko nom ski pre o kret”, re kao je \u ri}.

SNS sma tra, ka zao je on, da naj od go vor ni ji za zlo u po tre be u pri va ti za ci ji od 2000. go di ne se de u vla di i da ne ma na ~i na da oni ko ji su naj o do vor ni ji za sve pro pa le pri va ti za ci je bu du i oni ko ji }e is pi ti va ti od go vor nost za sve {to se de {a va lo.

Bra ni slav Gru ji}, su vla snik PSP Far ma na i pred sed nik Klu ba Pri vred nik ka `e da u Sr bi ji ne ma taj ku na i da je bez o- bra zno iz jed na ~a va we sa tom „eti ke tom”.Mi slim da u kla si~ nom smi slu te re ~i taj ku na ne ma u Sr bi ji, jer je to jed na vr lo spe ci fi~ na vr sta bi zni sa. Da po sto je taj ku ni, oni bi ku pi li ne {to 2002. i pro da li ve} 2004. i sa tim pa ra ma oti {li da po no vo ne {to ku pe 2005. ka ko bi ga pro da li ve} 2007., re kao je Gru ji} u in ter vjuu Pre su.

On ka `e i da „bi u naj ma wu ru ku bi lo bez ob zir no we ga iz jed na ~a va ti sa taj ku nom jer ~ak i ono {to je ku pio u Sr bi ji, ni ka da ni sam pro dao. „Pri tom se tru dim da odr `im i raz vi jem po slo ve, a da mi ni ka da u pr vom pla nu ni je bio pro fit. Za me ne i qu de ko ji po slu ju u ino stran stvu za do voq stvo je {to mo `e mo i kod ku }e, u Sr bi ji, da ra di mo. Ja bih naj vi {e vo leo da mo gu da ka `em da sam za ra dio ogrom ne iz no se pa ra u Sr bi ji. Ali, ni sam”, ob ja {wa va Gru ji}.

Biv {i mi ni star za pri vre du i pri va ti za ci ju Alek san dar Vla ho vi} ka `e da se ne ose }a ne la god no zbog ne u- spe le ih pri va ti za ci je iz vre me na ka da je on bio mi ni star. Vla ho vi} ko ji je bio mi ni star za pri vre du i pri va ti za ci ju od 2001. do 2004., sa da ak tu el ni funk ci o ner De mo krat ske stran ke tvr di i da je za blu da da je pri va ti za ci ja upro pa sti la pred u ze }a. On je na veo da je za lo {e pri va ti za ci je sa mo de li mi ~an raz log to {to su se po ja vi li ne so lid ni kup ci ko ji su hte li da se obo ga te pro da jom imo vi ne ku pqe nih pred u ze }a, ali je pi ta we ko li ko je ta kvih pri me ra za i sta bi lo.

Vla ho vi} je na Eko nom skom fo ru mu na Mo kroj Go ri re kao da je nor mal no da su rad ni ci u pri vat nom sek to ru ne za do voq ni jer je sav te ret kri ze pao na taj sek tor. Ka ko je na veo od 2008. je 200.000 rad ni ka ot pu {te no u pri vat nom sek to ru, dok je se broj za po sle nih u dr `av nom sek to ru po ve }ao za 6.000. „Na kra tak rok pri va ti za ci ja uti ~e na sma we wa bro ja za po sle nih jer sva dru {tve na pred u ze }a ima ju vi {ak za po sle nih”, oce nio je on.

ponedeqak27.jun2011.

3

LI DER DSS VO JI SLAV KO [TU NI CA

Po gre {na i ne re al na po li ti ka Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca kri ti ko vao je ju ~e ak tu el nu vlast da je za u sta vi la raz voj ze mqe i oce nio da je po seb no po gre {na i ne re al na we na po li ti ka pre ma Evrop skoj uni ji. „Tre ba is pu ni ti {est ci qe va ko ji bi omo gu }i li raz voj Sr bi je, a pr vi i naj pre ~i je raz voj ze mqe i po di za we pri vre de, {to je pred u slov vo |e wa dr `a vo tvor ne po li ti ke za {ti te na ci o nal nih ine te re sa”, re kao je Ko {tu ni ca na sed ni ci Glav nog od bo ra DSS-a. Dru gi ciq je po nov no us po sta vqa we na ci o nal nog je din stva da se mo ra do sled no po {to va ti Ustav, re kao je Ko {tu ni ca i do dao da to zna ~i i „ja san dru {tve ni kon sen zus da su Ko so vo i Me to hi ja, Voj vo di na i Ra {ka sa stav ni i neo tu |i vi deo Sr bi je”.

Tre }i je us po sta vqa we na ci o nal nog je din stva da Sr bi ja u sa rad wi sa Ru si jom, EU, SAD, Ki nom i dru gim va `nim dr `a va ma tre ba da sa ra |u je na rav no prav nim osno va ma, obo stra nom in te re su i prin ci pu ~i stog ra ~u na, re kao je Ko {tu ni ca. ^e tvr ti ciq je da ze mqa osta ne voj no ne u tral na, pe ti jo{ ja ~e po ve zi va we Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske sa gals no Dej ton skom spo ra zmu i {e sti op {ti ciq je da se za u sta vi iz u mi ra we Sr bi je, po ru ~io je Ko {tu ni ca.

Li der DSS-a je is ta kao da na iz bo ri ma ko ji se pri bli `a va ju pra va te ma ni je i ne tre ba da bu de EU, „jer se do kra ja ove de ce ni je ne }e ni po sta vqa ti pi ta we stvar nog ula ska Sr bi je u Uni ju”.Pre ma we go vim re ~i ma, „obo stra ni in te res i ~ist ra -

~un” je je di na is prav na for mu la za od no se Sr bi je sa EU. „Ko so vo pri pa da na ma, jer je na {e, EU pri pa da ono {to je we no.

Is pa da da je Ko so vo va `ni je EU

ne go sa da {woj vla sti u Sr bi ji.

Vi {e je sta lo Bri se lu da nam uzme Ko so vo ne go sa da {woj vla sti da ga bra ni”, ka zao je Ko {tu ni ca.

Ko {tu ni ca je is ta kao da Sr bi ja tre ba da se po na {a kao sva ka evrop ska dr `a va i ja sno sa op {ti Bri se lu da do sa da ni ka da ni jed na ze mqa u Evro pi ni je tr go va la svo jom te ri to ri jom, i da ta ko to ne mo `e da ra di ni Sr bi ja.

Pre ma we go vim re ~i ma, sle de }i iz bo ri bi }e va `ni za bu du} nost ze mqe i na wi ma }e se bi ra ti put ko jim Sr bi ja tre ba da ide”. On je oce nio da „ido lo po klo ni~ ki od nos pre ma EU” tre ba za me ni ti ume re nom, tre zve nom i re al nom po li ti kom vo |e wa ra ~u na o srp skim eko nom skim, dr `av nim i na ci o nal nim in te re si ma.„Da nas je Re pu bli ka Srp ska u mno go ~e mu pri mer ma ti ci Sr bi ji ka ko tre ba sva ki ide o lo {ki i in fe ri o ran od nos pre ma ve li kim za pad nim cen tri ma mo }i za me ni ti po li ti kom od bra ne srp skih na ci o- nal nih in te re sa”, ka zao je Ko {tu ni ca.„Ono {to da nas ne ume i ne mo `e Sr bi ja, po ka zu je se da mo `e i ume Re pu bli ka Srp ska”, na veo je Ko {tu ni ca.

Skup{tina Srbije

Da nas gla sa we o pred lo gu URS U Skup {ti ni Sr bi je za da nas je za ka za no gla sa we o pred lo gu Uje di we nih re gi o na Sr bi je za iz me nu Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ali i no ve dve van red ne sed ni ce. O~e ku je se da pred lo `e na re {e wa o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u- pra va do bi ju po dr {ku ve }i ne, bu du }i da je pred la ga~ pri hva tio de vet amand ma na De mo krat ske stran ke, dok su pro tiv wi ho vog usva ja wa sve opo zi ci o ne stran ke. Naj va `ni ja iz me na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va od no si se na pro cen tu al no iz dva ja we za op {ti ne od po re za na pri ho de, pa }e ta ko op {ti na ma ume sto do sa da {wih 40 od sto i}i 80 od sto, dok }e si ro ma {ne lo kal ne sa mo u- pra ve do bi ja ti ne iz me wen iz nos tran sfe ra iz re pu bli~ kog bu xe ta.

Pre ma tom za kon skom pred lo gu, Be o grad bi bio je di na je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji ko ja vi {e ne bi do bi ja la tran sfe re iz re pu bli~ kog bu xe ta, a ume sto we mu taj no vac bi se u vi du tran sfe ra so li dar no sti ras po de lio svim dru gim

gra do vi ma i op {ti na ma, pri ~e mu bi naj vi {e do bi li naj si ro ma {ni ji. Mla |an Din ki} je pri hva tio amand man DS ko jim je pred vi |e no da se pro jek ti od lo kal nog zna ~a ja fi nan si ra ju iz sred sta va lo kal ne sa mo u pra ve, a ne iz re pu bli~ kog bu xe ta.

Me |u tim, lo kal ne sa mo u pra ve ko je se na la ze u po sled woj, ~e tvr toj gru pi raz vi je no sti, mo }i }e za te pro jek te da kon ku ri {u i kod re pu bli~ kog or ga na, jav nih pred u ze }a, agen ci ja i dru gih ob li ka or ga ni zo va wa ~i ji je osni va~ re pu bli ka, kao i kod me |u na rod nih fon do va.

Pri hva }en je i pred log DS da Be o gra du, kao naj ra zvi je ni joj je di ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, pri pa da 70 od sto od po re za na za ra de, ume sto 80 od sto ko li ko je za ko nom pred vi |e no za sve lo kal ne sa mo u pra ve.Ta ko |e, Din ki} je pri hva tio i pred log da se za kon pri me wu je od 1. ok to bra ove go di ne, a ne 1. sep tem bra ka ko je pr vo bit no bi lo pred lo `e no, ka ko bi lo kal ne sa mo u pra ve i sve in sti tu ci je ima le vi {e vre me na da se pri pre me za we go vu pri me nu.

No ve sed ni ce Par la men tar ci }e na kon gla sa wa o Din ki }e vom za ko nu za po ~e ti i no ve dve sed ni ce, a na ko ji ma }e de ba to va ti o ukup no 16 za kon skih i dru gih pred lo ga.Na pr voj sed ni ci, ~i ji je po ~e tak za ka zan za 11 sa ti, raz ma tra }e po tvr |i va we pet me |u na rod nih ugo vo ra i spo ra zu ma u obla sti fi nan si ja, me |u ko ji ma su dva iz me |u Sr bi je i Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke o ga ran ci ji Fi at kom pakt auto mo bi li Sr bi ja.

Na dnev nom re du dru ge sed ni ce su, po red osta lih, za kon ski pred log o mla di ma, da va we ga ran ci ja za za du `e we pred u ze }a „Sr bi ja gas”, spo ra zum Vla de Sr bi je i Sa ve ta mi ni sta ra Al ba ni je o re gu li sa wu du ga te ze mqe pre ma Sr bi ji i dru gi.

4

ekonomija

ponedeqak27.jun2011.

Sku pqi „Imle ko vi” pro iz vo di Naj ve }a mle ka ra u Sr bi ji, kom pa ni ja „Imlek” na ja vi la je da }e od su tra po ve }a ti ce ne mle ka i mle~ nih pro iz vo da od je dan do tri od sto. Me na xer ka za od no se sa jav no {}u „Imle ka” Ne ve na Ve se li no vi} re kla je da }e pro iz vo di te mle ka re po sku pe ti zbog po ve }a wa ce ne si ro vi na i ener ge na ta.

Ona je is ta kla da }e ce na „Imle ko vog” pa ste ri zo va nog mle ka, ko ji tro {i naj ve }i broj po tro {a ~a i na kon po sku pqe -

wa, bi ti jef ti ni ji od kon ku ren ci je. Ve se li no vi }e va ni je mo gla da pre ci zi ra ko li ke }e bi ti ma lo pro daj ne ce ne mle ka i mle~ nih pro iz vo da naj ve }e mle ka re u Sr bi ji, jer to, ka ko je re kla, za vi si od re ak ci je tr go va ca i ko li ko }e bi ti mar `e. U Mle ka ri „Su bo ti ca„, ko ja je kao i „Imlek” deo „De njub fud gru pe”, re kli su da }e po ve }a ti ce ne, ali da }e o po sku pqe wu pro iz vo da od lu ~i va ti kra jem idu }e se di mi ce.

u pr vom kvar ta lu ove go di ne.

Ras tu }e ce ne hra ne pro por ci o nal no naj vi {e po ga |a ju naj si ro ma {ni je ze mqe jer wi ho vi sta nov ni ci iz dva ja ju naj vi {e na hra nu, pre no si B92.

Sr bi ja se i po red to ga {to je po qo pri vred na ze mqa na la zi na vr hu le stvi ce po pro cen tu pri ho da ko ji gra |a ni iz dva ja ju za hra nu. Mi lan Pro stran iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je na vo di da u Sr bi ji pro se~ na po ro di ca iz -

dva ja 42 od sto za hra nu dok su ta iz dva ja wa u Ne ma~ koj oko 12 pro ce na ta a u Bu gar skoj 38 od sto.

Ce ne hra ne du go ro~ no ne }e pa sti, tvr de stru~ wa ci. Ras tu }i

ape ti ti sta nov ni ka is to~ ne Azi je ko ji je du sve vi {e me sa: pro se~ ni Ki nez da nas je de 50 ki lo gra ma go di {we a osam de se tih je jeo 20. Tu je i pro iz vod wa bi o di ze la, ko ja je zna ~aj no do pri ne la sku poj hra ni.

Ha rald Ku be, pred sed nik Sa ve ta Stra nih in ve sti to ra za agrar oce wu je da se svet sko sta nov ni {tvo du go ro~ no mo ra „po mi ri ti sa ~i we ni com da }e ce ne hra ne osta ti za u vek vi so ke”.

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

P{e ni ce }e bi ti i za iz voz O~e ku je se da }e ovo go di {wi rod p{e ni ce u Sr bi ji bi ti ve }i od 1,8 mi li o na to na {to }e bi ti do voq no za do ma }e po tre be, a pre o sta }e i oko 300.000 to na za iz voz, iz ja vio je da nas pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin. „Ima }e mo do bru i kva li tet nu `e tvu, a u ne kim de lo vi ma na {e ze mqe gde su pri me we ne sve po treb ne agro teh ni~ ke me re mo gu se o~e ki va ti i re kord ni pri no si hleb nog `i ta”, ka zao je Bu ga rin za Ta njug .

Po we go vom mi {qe wu, Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne }e „od re a go va ti ade kvat no i kad je u pi ta wu i ot kup tih tr `i snih vi {ko va”, {to bi ujed no omo gu }i lo stva ra we do voq nih re zer vi p{e ni ce u Rob nim re zer va ma i iz be ga va we {pe ku la tiv nih po sred ni ka u ku po vi ni hleb nog `i ta.

Na taj na ~in bi ta ko |e bi le spre ~e ne i bi lo ka kve tur bu len -

Vi {e ce ne, vi {e im pul sa Te le kom „Sr bi ja” }e od 1. av gu sta pri me ni ti vi {u ce nu pret pla te za fik sni te le fon ski pri kqu ~ak od 430 di na ra bez PDV-a. U okvi ru pret pla te ko ri sni ci ma }e bi ti po ve }an broj bes plat nih im pul sa sa 150 na 300, na vo di se u sa op {te wu sek to ra za od no se sa jav no {}u Te le ko ma Sr bi je.

Te le kom ta ko |e uvo di i no ve ce ne tel fo ni ra wa u lo kal nom i me |u grad skom sa o bra }a ju. Ce na

im pul sa u mre `i osta }e 0,40 di na ra (bez PDV-a), dok }e zbog skra }e wa we go ve du `i ne, ce na mi nu ta u lo kal nom sa o bra }a ju bi ti 0,92 di na ra. Ta ce na se od no si na raz go vo re u „ja kom sa o bra }a ju” - rad nim da nom i su bo tom od 07.00 do 21.00. U vre me sla bog sa o bra }a ja rad nim da ni ma i su bo tom od 21.00 do 07.00 kao i u vre me pra zni ka ce na im pul sa }e bi ti 0,46 di na ra. Do pro me ne ce ne mi nu ta u lo kal -

nom sa o bra }a ju do }i ce zbog skra }e wa im pul sa sa 60 na 26 se kun di u „ja kom sa o bra ca ju”, dok }e u „sla bom sa o bra }a ju” im puls tra ja ti 52 se kun de ume sto 120.

Te le fo ni ra we u me |u grad skom sa o bra }a ju }e po jef ti ni ti pa }e ce na mi nu ta iz no si ti 1,41 di na ra u „ja kom”, od no sno 0,70 di na ra u „sla bom sa o bra }a ju”.

Sma we we ce ne mi nu ta u me |u grad skom sa o bra }a ju re zul tat je pro du `e wa tra ja wa im -

pul sa u vre me „ja kog sa o bra }a ja” sa 12 na 17 se kun di, od no sno sa 24 na 34 se kun de u vre me „sla bog sa o bra }a ja”. Od 1. av gu sta Te le kom }e iz jed na ~i ti ce ne te le fon skih raz go vo ra za bi znis pret plat ni ke sa ce na ma za sta nov ni {tvo. Te le kom }e ko ri go va ti ce ne, ka ko se na vo di u sa op {te wu, na osno vu od lu ke Re pu bli~ ke agen ci je za elek tron ske ko mu ni ka ci je (RA TEL).

TENDER ZA IZME[TAWE DALEKOVODA NA OBILAZNICI OKO SUBOTICE 30. JUNA

Hra na ne }e bi ti jef ti na Pro ce ne stru~ wa ka i ana li ti ~a ra ka `u da }e ce ne hra ne na du `i rok na sta vi ti da ra stu u ce lom sve tu, pa i u Sr bi ji. Ce na `i ta ri ca je, po in dek si ma UN do sti gla naj ve }u ce nu u isto ri ji

dnevnik

ci je na tr `i {tu p{e ni ce u to ku na red ne go di ne, do dao je pred sed nik PKS. Bu ga rin je uka zao i na va `nost po voq nih vre men skih uslo va u vre me `e tve, kao i pra vo vre me nog de lo va wa pro tiv grad ne za {ti te ka ko bi bio spre ~en gu bi tak de la ro da usled even tu al nih ele men tar nih ne po go da.

On je ka zao i da je si gu ran da su ri zi ci bi lo ka kve vr ste u ovom mo men tu is kqu ~e ni i da „}e mo ima ti jed nu sta bil nu pri ~u kad je u pi ta wu pri mar na po qo pri vred na pro iz vod wa i pre sve ga `e tva „.

Bu ga rin je uka zao da }e, osim kod p{e ni ce, pri no si svih str nih `i ta u Sr bi ji ove go di ne bi ti ja ko do bri i na gla sio da je 2011. bi la ja ko uspe {na u po gle du op {te pri mar ne po qo pri vred ne pro iz vod we. „Ono {to ni je do bro, je ste da je str nim use vi ma za se ja no oko 3,5 od sto ma we po vr {i na ne go pro {le go di ne, a p{e ni com oko 0,5 od sto”, re kao je pred sed nik PKS.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,2910

100,7440

101,7520

99,7369

Australija

dolar

1

74,0756

74,4104

75,1545

73,6663

Kanada

dolar

1

71,8210

72,1457

72,8672

71,4242

Danska

kruna

1

13,4400

13,5008

13,6358

13,3658

Norve{ka

kruna

1

12,8853

12,9435

13,0729

12,8141

[vedska

kruna

1

10,9131

10,9624

11,0720

10,8528

[vajcarska

franak

1

83,8413

84,2203

85,0625

83,3781

V. Britanija

funta

1

112,5850

113,0940

114,2250

111,9630

SAD

dolar

1

70,3770

70,5888

71,5770

69,8829

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 6. 2611. godine

I ban de re ko ~e Ko ri dor 10 Iako je anek som ugo vo ra iz fe bru a ra ove go di ne pro du `en rok za za vr {e tak 11,2 ki lo me tra auto pu ta na ta ko zva nom ip si lon kra ku od Su bo ti ce do Ke le bi je - ko ji je sa stav ni deo se ver nog kra ka Ko ri do ra 10, do ok to bra, jer se pred gra di te qe is pre ~io da le ko vod, ten der za we go vo iz me {ta we jo{ uvek ni je ras pi san. Ka ko je po tvr |e no na {em li stu u Pred u ze }u „Ko ri do ri Sr bi je”, ten der za iz me {ta we da le ko vo da ras pi sa }e se 30. ju na.

Na osno vu iz ve {ta ja stru~ nog nad zo ra, ko ji je po ve ren In sti tu tu za pu te ve Be o grad, jo{ po ~et kom go di ne je utvr |e no da su uspo ra va wu ra do va na iz grad wi auto pu ta Hor go{ - No vi Sad, kao i obi la zni ce oko Su bo ti ce do pri ne li teh ni~ ki raz lo zi, kao {to je jed no me se~ no ka {we we po ~et ka iz grad we u od no su na dan pot pi si va wa ugo vo ra, iz me {ta we vi so ko na pon skog da le ko vo da, pri la go |a va we glav -

nog pro ek ta fa znoj iz grad wi i usa gla {a va we gla nog pro jek ta mo sto va s idejnm pro jek tom. Za to je i po sta vqen no vi rok shod no iz ve de nom sta wu na te re nu do

Autoput dobija obrise Pre ma naj no vi jim in for ma ci ja ma iz Pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi je”, Gra |e vin sko pred u ze }e „Pla num” na 47. ki lo me tru od se ve ra pre ma No vom Sa du po sta vqa dru gi sloj as fal ta, od 13. ki lo me tra ju `no na sta vqa se iz grad wa za vr {nog tre }eg slo ja as fal ta. U to ku su i be ton ski ra do vi na na plat noj ram pi ko ja se na la zi na sed mom ki lo me tru ju `no od Su bo ti ce i pri pre ma se po sta vqa we ra sve te. Gde god je za vr {e no as fal ti ra we, pri pre ma se po sta vqa we ho ri zon tal ne i ver ti kal ne sig na li za ci je, ure |u je se put ni po jas i po sta vqa za {tit na ogra da.

Pra vo vre me na is po ru ka bi tu me na omo gu }a va da se dnev no as fal ti ra dva ki lo me tra auto pu ta pu ne {i ri ne, a u za vr {ni sloj se ugra |u je dnev no vi {e od 2.000 to na as fal ta. U „Ko ri do ri ma” na gla {a va ju da su tri slo ja as fal ta po sta vqe na na oko 15 ki lo me ta ra auto pu ta, a dva slo ja na oko 60 ki lo me ta ra. Iz grad wa nad vo `wa ka i mo sto va je u za vr {noj fa zi.

ta da - 20. ju li za auto put Hor go{ - No vi Sad i 10. ok to bar za obi la zni cu oko Su bo ti ce.

Me |u tim, ako je tre ba lo ~e ti ri me se ca da se pri pre mi ten der za iz me {ta we da le ko vo da sa tra se, ko li ko }e tek tre ba ti da se iza be re naj bo qa po nu da, iz me sti da le ko vod, oslo bo di tra sa i tek on da iz gra di auto put.

Iz ve sno je da }e osim pro bi ja wa ro ka kod gal vne tra se u du `i ni od 87 ki lo me ta ra bi ti pro bi jen i rok za vr {et ka ip si lon kra ka, ko ji Su bo ti ~a ni ~e ka ju ve} 20 go di na.

Ra do vi na iz grad wi ove obi la zni ce do sa da su otva ra ni naj ma we pet pu ta, po sled wi put 27. apri la, a od ukup ne du `i ne od 23 ki lo me tra ni je iz gra |e na ni po lo vi na. ^i ta ve dve de ce ni je gra |a ni su ube |i va ni ka ko je sve sprem no, sa mo tre ba od lu ka o in ve sti ra wu, a ka da je do ne ta,

is po sta vi lo se da ne do sta je do ku men ta ci ja: ni ti je oslo bo |e na tra sa, ni ti re {e ni imo vin skoprav ni od no si, a sve vre me vi so ko na pon ski da le ko vod od 400 ki lo vol ti svi ma bo de o~i.

Vla da Sr bi je je zbog pre va zi la `e wa uo~e nih spo ro sti od lu ~i la da Pred ze }e „Ko ri dor 10” bu de iz dvo je no iz JP „Pu te vi Sr bi je”, osni va~ ka pra va su pre ne ta na Rep bli ku i iz me nom osni va~ kog ak ta dr `a va je osno va la no vo Pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi je”- ko je osim oba vqa wa stru~ nih po slo va sa da ukqu ~u je i po slo ve eks pro pri ja ci je i iz ra de plan ske do ku men ta ci je, {to je do sa da bi lo u nad le `no sti „Pu te va Sr bi je”, a {to se po ka za lo kao pro blem na iz grad wi se ver ne de o ni ce auto pu ta, ko ju je ka sni je za pa pri la i NI BENS gru pa.

R. Dautovi}

ZA[TO DOMA]E SOFTVERSKE KOMPANIJE PRIBEGAVAJU NELEGALNOM POSLOVAWU S INOSTRANSTVOM

Za ko ni gu {e iz voz pa me ti

Vred nost iz vo za soft ve ra iz Sr bi je u 2010. do sti gla je 70 mi li o na evra, ali soft ver ske kom pa ni je ostva re vi {e stru ke de vi zne pri li ve po osno vu iz vo za soft ve ra ne le gal nim pu tem i to je je dan od ve }ih pro ble ma ko ji tre ba da se re {i u na red nom pe ri o du.

Po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve (PU) De jan Vi do je vi} je na kon fe ren ci ji o elek tron skim vi do vi ma po slo va wa pro te kle sed mi ce u PKS uka zao da je PU zna ~aj no po ve }a la kon tro lu ra da soft ver skih kom pa ni ja i da do dat no ra di na pro mo ci ji le gal nog po slo va wa, ali je i za kqu ~io da do ma }e soft ver ske kom pa ni je ni su do voq no ukqu ~e ne u tu ak ci ju. „Ima mo mno go do ma }ih pro iz vo |a ~a soft ve ra ko ji ne ka kav soft ver pro iz vo de i pro da ju, ali plat for me na ko ji ma se na la ze ti soft ve ri ni su le gal ne i to je je dan od mo `da naj ve }ih pro ble ma u ovom tre nut ku”, ka zao je Vi do je vi}.

Vi do je vi} je oce nio da soft ver, ka da se upo re di sa dru gim in du strij skim gra na ma, „mo `e da bu de naj bo qi iz vo zni pro iz vod Sr bi je”. Po mo} nik dir ke to ra PU je na veo da je zna ~aj no

apri lu ove go di ne u od no su na april 2010 pri hod po ve }an za oko 30 pro ce na ta.

Di rek tor Cen tra za in for ma ti ku i elek tron sko po slo va we PKS \u ro Voj no vi} je uka zao da se ne le ga lan iz voz soft ve ra de {a va zbog za kon ske re gu la ti ve ko ja de sti mu la tiv no de lu je na soft ver sku pro iz vod wu.

Voj no vi} tvr di da je po me nu tih 70 mi li o na evra ostva re nih od iz vo za soft ve ra u pro -

Vred nost iz vo za soft ve ra iz Sr bi je u 2010. do sti gla je 70 mi li o na evra, ali je to sa mo 40 od sto stvar nog pla sma na pre go gra ni ce bo qa si tu a ci ja ka da je re~ o po ve }a wu na pla te po re za na do da tu vred nost (PDV) od pro da je kom pju te ra i soft ve ra u Sr bi ji, o ~e mu go vo ri i po da tak da je u

{loj go di ni, sve ga 40 od sto od ono ga {to je stvar no iz ve ze no. „Na `a lost, kom pa ni je su pri nu |e ne da se sna la ze na raz li ~i te na ~i ne”, ka zao je Voj no vi} i na -

gla sio da part ne ri iz ino stran stva ~e sto ne `e le da da soft ver do bi ju pu tem uve `e nog CD sa na re za nim soft ve rom, sa svom pra te }om ca rin skom do ku men ta ci jom.

Zbog to ga do ma }e kom pa ni je ~e sto osni va ju kom pa ni je u ino stran stvu, sklo pe ugo vor sa part ne rom, no vac osta ne ta mo i to je po znat pro blem sa ko jim se soft ver ska in du stri ja u Sr bi ji su sre }e, na gla sio je on. Voj no vi} je na veo pri mer kom pa ni je ko ja je iz ve zla soft ver, ni je ima la ca rin ske do ku men te kao do kaz da je iz voz oba vqen i na kon to ga je bi la za tvo re na.

U pi ta wu je kom pa ni ja ko ja je re gu lar no re gi stro va na u Sr bi ji, po sao je do bi la pre ko in ter ne ta, od ra di la ga, pot pi sa la ugo vor i do bi la de vi zni pri liv na osno vu tog ugo vo ra.

Ta kom pa ni ja je ~ak re gu lar no pri ja vi la taj pri liv Na rod noj ban ci Sr bi je, ali su ve} sle de }eg da na „na vra ti ma” ima li fi nan sij sku po li ci ju u kon tro li. Fi nan sij ska po li ci ja je tra `i la do kaz da je soft ver iz ve zen, ali u kom pa ni ji ni su ima li do ka ze i fir ma je za tvo re na, za kqu ~io je Voj no vi}.

E. D.

ekOnOMiJA

dnevnik

Op {ti ne na pre du ju Jo{ osam op {ti na u Sr bi ji do bi }e da nas ser ti fi kat „Op {ti na sa po voq nim po slov nim okru `e wem”, ko ji do de qu je Na ci o nal na ali jan sa za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED). Ser ti fi kat se do de qu je u skla du sa stan dar di ma lo kal nih sa mo u pra va u raz vi je nim ze mqa ma a po sle ozbiq nih pri pre ma i re or ga ni za ci ja op {tin ske ad mi ni stra ci je, sa op {te no je iz NA LED-a.

Taj ser ti fi kat do de qu je se op {ti na ma u ko ji ma po sto je krat ki ro ko vi za ve }i nu zah te va pri vre de i gra |a na, ja sno de fi ni sa na po re ska po li ti ka, raz vi je no part ner stvo jav nog i pri vat nog sek to ra kao i mo gu} nost za vr {a va wa ve li kog bro ja po slo va u okvi ru „jed no {al ter skog si ste ma”.

Be o grad uzi ma sa jam Pre go vo ri Pri vred ne ko mo re Sr bi je i Gra da Be o gra da o stra te {kom part ner stvu u Be o grad skom saj mu pri vo de se kra ju i re al no je da taj po sao bu de za vr {en kra jem go di ne, iz ja vio je pred sed nik PKS Mi lo{ Bu ga rin. „Mi slim da je lo gi~ no part ner stvo gra da Be o gra da i PKS kao na ci o nal ne po slov ne aso ci ja ci je, da se ko mo ra po ja vi kao ti tu lar nad in sti tu ci jom kao {to je Be o grad ski sa jam. Srp ska pri vre da to za slu `u je i to ni je ne {to {to ni je vi |e no u sve tu”, ka zao je Bu ga rin. On ni je mo gao da pre ci zi ra ko li ki bi pro ce nat vla sni {tva Be o grad skog saj ma ima la ko mo ra, a ko li ko grad na gla siv {i da je naj bit ni je da }e od to ga ve li ku ko rist ima ti i Be o grad i srp ska pri vre da i Sa jam.

Ban ke sa me od lu ~u ju Ban ke od 1. ju la ne }e mo ra ti da se pri dr `a va ju ogra ni ~e wa pri za du `i va wu gra |a na, ve} }e sa me pro ce wi va ti ko li ki }e iz nos kre di ta ne ko me odo bri ti. Od 1. ju la, po slov ne ban ke ne }e bi ti u oba ve zi da se pri dr `a va ju ogra ni ~e wa pri za du `i va wu gra |a na. Do sa da, me se~ na ra ta kre di ta ni je sme la da pre la zi tre }i nu za ra de, od no sno 40 od sto ka da je re~ o du go ro~ nim stam be nim po zaj mi ca ma.

Sa da }e bi ti do voq no da pr vi ~lan do ma }in stva obez be di mi ni mal ni iz nos po tro {a~ ke kor pe od 12,5 hi qa da di na ra, a pre o sta li deo za ra de bi }e slo bo dan za ot pla tu zaj ma.

ponedeqak27.jun2011.

DA LI JE SR BI JA NA PU TU DA PO STA NE VE NE CU E LA

San o pri stoj noj pla ti po sta je no} na mo ra San sva kog rad ni ka u Sr bi ji da nas je da ima ga zdu kao {to je Dra gan \i las, gra do na ~el nik Be o gra da, ali i us pe {an bi zni smen i za me nik pred sed ni ka DSa. Na i me, on ovih da na po ru ~u je da je pro se~ na pla ta u we go voj fir mi ve }a od 1.000 evra. Ako su na {i sta ti sti ~a ri iz ra ~u na li da je pro se~ na pro{lme se~ na pla ta u Sr bi ji bi la je dva 350 evra on da je vi {e ne go ja sno da \i la so vi za po sle ni do bi ja ju sko ro tri pu ta vi {e od osta lih rad ni ka.

Ako bi se pak odvo jio jav ni od re al nog sek to ra on da bi po da ci o pro se~ noj pla ti rad ni ka u Sr bi ji bi li jo{ bed ni ji jer bi se vi de lo da oni {to pro iz vo de i prak ti~ no iz dr `a va ju sve osta le, do bi ja ju da le ko ma we od tih 350 evra i da su oni za pra vo ve }i nom na ni vou pri ma wa od 150 do 200 evra me se~ no a sa mo po ne gde im se “za ki ne” ne {to vi {e. \i las, pak,

di re {e we ka ko bi Sr bi ja iz be gla da po sta ne Ve ne cu la. Na pro tiv prak sa i pla no vi eko nom skih vla sti i po slo da va ca u Sr bi ji upra vo idu u prav cu to ga da

svim je dru ga pri ~a to {to se ne zna {ta se pod ra zu me va pod tim jef ti na rad na sna ga jer ona je ista ta kva i u osta lim dr `a va ma re gi o na ali ne zna ~i mi ni mal nu

se ni ske pla te rad ni ka za dr `e a sve osta lo po ra ste.

Na i me, pri li kom po zi va wa stra nih in ve sti to ra da ula `u u Sr bi ju kao naj ve }i na{ adut nu -

za ra du od 150 evra ve} je ta mo taj naj ni `i prag na mno go vi {em ni vou od na {eg pa ka da ula ga ~i do |u oni za tek nu si tu a ci ju u ko joj naj ma wa ce na ra da iz no si ne ko li ko pu ta vi {e od na {ih 150 evra.

S dru ge stra ne srp skim po slo dav ci ma je i ova naj ni `a ce na ra da, ko ja tek od ovog me se ca tre ba da bu de po ve }a na za pet di na ra po rad nom sa tu i da iz no si 180 evra me se~ no, ve li ka i tra `e da ona za re al ni sek tor bu de ma wa od one u jav nom iako do bro zna ju da i sa da is pla }u ju da le ko ma we pla te od jav nog sek to ra i da bi pro se~ na pla ta u Sr bi ji bi la jo{ mi zer ni ja da ni je vi so kih i ne re al nih pla ta u jav nim slu `ba ma i jav nim pred u ze }i ma. Po red to ga isti ti po slo dav ci ko ji su ne dav no jav no za tra `i li da mi ni mal na ce na ra da bu de za seb no utvr |e na za pri vat ni a za seb no za jav ni sek tor u za vi sno sti od kon kret nih eko nom skih po ka za te qa li kvid no sti i ra sta sva kog od ovih sek to ra, ustvri li su da je mi ni mal na za ra da bi la za 2,2 pu ta vi {e uve }a na od ukujp nog ra sta in fla ci je u pe ri o du od 2005 do 2010. go di ne od no sno da je, ka ko tvr de, po di za we mi ni mal ne za ra de u Sr bi ji u pro te klih pet

Jef ti na rad na sna ga Pri me ra ra di, pro se~ na pla ta u Sr bi ji iz pro {log me se ca ma wa je od mi ni mal ne za ra de u Hr vat skoj u ko joj je ta ko |e jed na od pred no sti jef ti na rad na sna ga. Ta mo sva ki ula ga~ u star tu mo ra da ra ~u na da ma we od mi ni mal ne za ra de ne mo `e da ti rad ni ku a da li }e da ti vi {e to za vi si od we go ve pro ce ne i sprem no sti da odre {i ke su. Po red to ga na {e eko nom ski vla sti da ju sub ven ci je svim stra nim in ve sti to ri ma za otva ra we rad nih me sta ali iz no si ko ji se iz dva ja ju iz bu xe ta, da kle pa ra svih gra |a na Sr bi je, za sva kog no vo za po sle nog ne pod ra zu me va ju pla tu o ko joj pri ~a \i las ve} onu naj ni `u. Ka da je ve} ta ko on da se kao sa svim lo gi~ no na me }e pi ta we za {to bi stra ni ula ga ~i, pa i do ma }i, da li vi {e od onog sa ~im je dr `a va za do voq na jer re {a va pi ta we za po {qa va wa a ne pi ta we za ra de. tvr di da ako i u na red nom pe ri o du ba rem po lo vi na od 1,8 mi li o na za po sle nih bu de pri ma la 150 evra me se~ no Sr bi ja }e za vr {i ti kao Ve ne cu e la. Me |u tim, on osim “be sa” pre ma bi zni sme ni ma ko ji na sva kom ko ra ku po ka zu ju da ima ju ku }e od 10 mi li o na ili jah te od ne ko li ko mi li o na evra a svo je rad ni ke pla }a ju iz me |u 150 i 200 evra i is ti ca wem da je on {i ro ke ru ke ne nu -

di se upra vo jef ti na rad na sna ga {to sa mo po se bi zna ~i da }e srp ski rad nik zbog ve li ke sto pe ne za po sle no sti pri sta ti da ra di za ma le pa re jer dru gog iz bo ra jed no stav no ne ma. Za mno ge in ve sto to re to je ste je dan od glav nih raz lo ga za {to ula `e u Sr bi ju jer sa po nu dom jef ti ne rad ne sna ge iz la ze i dru ge evrop ske dr `a ve ko je ima ju pro blem za ne za po sle no {}u. Sa -

PRED STAV NIK MMF-a BOG DAN LI SO VO LIK

Ne e fi ka sna Vla da hra ni de fi cit Stal ni pred stav nik MMF-a u Sr b i j i Bog dan Li s o vo l ik ka `e da }e za Sr bi ju glav ni iza zov bi ti pri dr `a vawe pra vi la o fi skal noj od go vor no sti i efi ka sni ja Vla da.

Sa ne e fi ka snom Vla dom, de fi cit iz mi ~e kon tro li i obr nu to, uko li ko se de fi cit pre ma {i, to je kqu~ ni sig nal da Vla da ni je efi ka sna, pri me tio je Li so vo lik.

Li so vo lik je, kao pri me re re for mi ko je srp ska vla da ni je spro ve la, na veo ra ci o na li -

In fla ci ja uspo ra va Bog dan Li so vo lik ka `e da je po treb no iz vr {i ti pri va ti za ci ju jav nih pred u ze }a, ubr za ti uki da we ne po treb nih pro pi sa, re for mi sa ti tr `i {te ra da i uklo ni ti pre pre ke za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta, ~i me bi se una pre di la po slov na kli ma u Sr bi ji. On sma tra da su naj ve }i pro ble mi Sr bi je vi so ka ne za po sle nost i in fla ci ja, dok je re {e we iz vo zno ori jen ti san rast.

Po sle re kord ne in fla ci je, na red nih me se ci bi }e ma we po sku pqe wa, oce nio je Li so vo lik. „Ve} mo `e mo vi de ti na zna ke - na me |u na rod nom tr `i {tu hra na po jef ti wu je i ta ko }e bi ti i u na red nom pe ri o du, a i ce ne ener ge na ta su pa le pro te klih ne ko li ko me se ci. Uz re la tiv no sta bi lan kurs i me re Na rod ne ban ke, ve ru jem da }e in fla ci ja pa da ti”, re kao je Li so vo lik. Ka da su u pi ta wu ve li ke osci la ci je kur sa di na ra, pre ma mi {qe wu Li so vo li ka, to je nor mal no, s ob zi rom na to da u Sr bi ji po sto ji flek si bi lan re `im kur sa i re `im ci qa ne in fla ci je. „Po na {em is ku stvu, ka da je ci qa na in fla ci ja ure |e na na efi ka san na ~in, {to NBS po ku {a va da ura di, kurs }e u ve li koj me ri bi ti sta bi lan, {to od go va ra pri vre di”, is ta kao je Li sko vo lik.

za ci ju u sek to ri ma zdrav stva i obra zo va wa, ko je jo{ ni je po ~e la, do mi na ci ju jav nih pred u ze }a i sla bu kon ku rent nost na tr `i {tu Sr bi je.

Stal ni pred stav nik MMF-a u Be o gra du je na let wem „Vi val di for mu mu” uka zao da }e Sr bi ja u ovoj i u na red noj go di ni mo ra ti da se pri dr `a va pra vi la o ogra ni ~e wu bu xet skog de fi ci ta, kao i da vo di ra ~u na o ni vou jav nog du ga, po seb no ako se ima u vi du da pred sto ji pro ces re sti tu ci je.

Pro c es re s ti t u c i j e ne bi smeo, po Li so vo li ku da ugro zi fi skal nu po zi ci ju Sr bi je, od no sno „tre ba lo bi ga spro ve sti na fi skal no od go vo ran na ~in.” Li so vo lik je pod se tio da je jav ni dug Sr bi je ogra ni ~en na 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, is kqu ~u ju }i re sti tu ci ju.

Li so vo lik je pod se tio da je dvo g o d i { wi stend-baj aran `man Sr bi je sa MMF, ko ji je is te kao u apri lu ove go di ne, po mo gao u spre ~a va wu fi nan sij ske kri ze i o~u va wu sta bil no sti ban kar skog sek to ra, kao i za dr `a va wu po tro {we na odr `i vom ni vou, za mr za va wem za ra da i pen zi ja. No, tek pred sto je struk tur ne re for me u pri vre di, pri me tio je pred stav nik MMF.

go di na bi lo is kqu ~i vo po pu li sti~ ki po tez ko ji ni je imao upo ri {te u raz vo ju i ra stu re al ne eko no mi je. Dru gim re ~i ma, pro iz i la zi iz wi ho ve ra ~u ni ce, sa po sled wim po ve }a wem mi ni mal ne ce ne ra da od ovog me se ca ukup ni re al ni iz nos po ve }a wa mi ni mal ne za ra de bi }e 123,12 od sto dok je re al ni rast pri vre de sve ga 23,9 od sto od no sno pet i vi {e pu ta ma wi. Dru gim re ~i ma da je mi ni mal na za ra da pra ti la pri vred ni rast ona bi da nas bi la pet pu ta ma wa od 180 evra ko li ko }e tek iz no si ti. [ta bi tek na to re kao \i las i da li bi i Ve ne cu e la bi la do bra bu du} nost za Sr bi ju?

Svi ma je odav no ja sno da se od pro se~ ne pla te ne mo `e sa sta vi ti po ~e tak i kraj me se ca i da je we no po ve }a we bi lo i osta je im pe ra tiv a ne le pa `e qa i po pu li zam ko ji uvek ima do bru pro |u kod rad ni ka. Po zi va ti po slo dav ce, bez ob zi ra da li se oni ba ve ve li kim ili ma lim bi zni som, da bu du mo ral ni i da ne ko ri ste si ro ma {tvo ka ko bi ta ko bed no pla ti li one ko ji im stva ra ju pro fit de lu je kao otr ca na de ma go gi ja od ko je se bo qe ne `i vi i za ra |u je. Jer sva ko ko se ba vi bi zni som ima za ciq da bu de bo gat a to mo `e bi ti sa mo ako na sve mu pa i rad ni ci ma za ki da i do bro za ra |u je. S dru ge stra ne sva ko ko ra di ima za ciq da od to ga {to do bi je na kra ju me se ca `i vi pri stoj no.

Sa svim je dru ga stvar {to se kod nas sa mo jed ni ma pla no vi ostva r u j u dok dru g i osta j u krat kih ru ka va. O to me dr `a va, a do brim de lom mo `e joj po mo }i i sam \i las, mo ra da vo di ra ~u na i da pro na |e na ~in da po mi ri pla no ve i po tre be i jed nih i dru gih. Dok to ona ko ja kre i ra i vo di eko no mi ju ove dr `a ve ne us po sta vi po vre me ni bes i upo zo re we bi zni sme ni ma i po zi va we na ne mo ral ne }e pro m e n i t i su r o v u stvar n ost ni ti }e za u sta vi ti srp ski put ka Ve ne cu e li.

Q. Ma le {e vi}

5

Nem ci na ja vqu ju ula ga wa Ne ma~ ka pred u ze }a ima ju ve li ke pla no ve ula ga wa u ino stran stvu, ko ja bi u Sr bi ji mo gla da do stig nu vi {e sto ti na mi li o na evra. To na ja vqu je za me nik ge ne ral nog di rek to ra Ne ma~ ke in du strij ske i tr go vin ske ko mo re (DIHK) Fol ker Tra jer.

Ogro man broj ne ma~ kih pred u ze }a te `i da se pro {i ri na tr `i {ta van Ne ma~ ke, zbog ~e ga su im po treb ni part ne ri za sa rad wu, re kao je on i pre po ru ~io pred u ze }i ma iz Sr bi je i re gi o na da bu du sprem na za mo gu }u sa rad wu i da se pri la go de ta kvim ini ci ja ti va ma ne ma~ kih pri vred ni ka.

Sr bi ja ima po seb no po voq nu ge o graf sku po zi ci ju ko ju tre ba da is ko ri sti ka da je re~ o tim in ve sti ci ja ma, na gla sio je Tra jer i na ja vio da se o~e ku je da ove go di ne bu de do stig nut re kord u ula ga wu ne ma~ kih sred wih pred u ze }a u Sr bi ji, ali }e to za vi si ti od vi {e eko nom skih fak to ra.

Po seb no bi, ka ko je is ta kao, bi la zna ~aj na pri pre ma pred u ze }a iz Sr bi je i re gi o na za mo gu }u sa rad wu sa ne ma~ kim pred u zet ni ci ma u obla sti in fra struk tu re, elek tro teh ni ke, eko lo gi je i „ze le nih teh no lo gi ja”.

S dru ge stra ne, i u Ne ma~ koj su po ra sle in ve sti ci je i po tro {wa i za to ne ma~ ko tr `i {te mo `e da bu de in te re sant no za pla sman ro be iz Sr bi je i dru gih ze ma qa, na po me nuo je Tra jer, ko ji je i ru ko vo di lac Ne ma~ ke spoq no tr go vin ske in du strij ske ko mo re.

On je srp skim kom pa ni ja ma ko je `e le da na stu pe na kon ku rent nom ne ma~ kom tr `i {tu po seb no pre po ru ~io u~e {}e na saj mo vi ma u toj ze mqi i ko ri {}e we po mo }i ne ma~ kih pri vred nih in sti tu ci ja ko je su za stu pqe ne u Sr bi ji i u sve tu, kao {to je De le ga ci ja ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji, ka ko bi pro na {le pra vog part ne ra.

Ka da je re~ o De le ga ci ji ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji, ko ja obe le `a va 10 go di na ra da u Sr bi ji, Tra jer je re kao da je ta in sti tu ci ja u{la u ve o ma do bru raz voj nu fa zu i na ja vio mo gu} nost osni va wa ne ma~ ko-srp ske pri vred ne ko mo re u na {oj ze mqi. Osni va we te ko mo re je sred wo ro ~an plan, ~i ja re a li za ci ja }e za vi si ti od raz vo ja sa rad we pri vred ni ka dva ju ze ma qa, re kao je on.

SU KOB VLA DE I NA ROD NE BAN KE OKO STAM BE NIH KRE DI TA

Gu ver ner se bu di

Ta~ no go di nu da na na kon {to je po sta vqen na me sto gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je, De jan [o {ki} je u{ao u svoj pr vi su kob sa Vla dom. Do spo ra je do {lo zbog od lu ke NBS da po ve }a u~e {}e za stam be ne kre di te sa de vi znom kla u zu lom na 20 pro ce na ta {to je od lu ka zbog ko je }e se, ta ko ba rem tvr de u Vla di, „uru {i ti gra |e vi nar stvo u Sr bi ji”. [o {ki }ev pret hod nik na funk ci ji gu ver ne ra cen tral ne ban ke Ra do van Je la {i} ~e sto je, to kom {est go di na bo rav ka na tom me stu, ula zio u su ko be sa Vla dom, a po ne kad ~ak i de lio lek ci je mi ni stri ma o to me ka ko bi tre ba lo da vo de fi skal nu po li ti ku. Za [o {ki }a se, pak, u jav no sti ste kao uti sak da je u mno go bo qim od no si ma sa Vla dom, ali je iz gle da iz u zet no vi so ka sto pa in fla ci je ko ja je u pro te klom pe ri o du do sti gla ~ak 15 pro ce na ta na go di {wem ni vou - a osnov na ulo ga NBS je da spre ~i op {ti rast ce na - u~i ni la svo je i gu ver ner je mo rao da za u zme tvr |i stav.

Ured ba o u~e {}u za stam be ne kre di te se ne raz ma tra, ni ti se o woj pre go va ra sa Vla dom, od lu ~an je [o {ki} ko ji do da je da je spre man da sa slu {a ar gu men te sva ke za in te re so va ne stra ne, ali da do sa da, osim „o~i gled nog ne ra zu me va wa i za me ne te za i sta vo va ko ji zvu ~e kao de ma go gi ja“, ni je ~uo ni je dan do voq no ozbi qan ar gu ment.

Na rav no da se mo `e di sku to va ti da li je gu ver ner ne kim dru gim

Gu ver ner De jan [o {ki}

in stru men ti ma mo gao da uti ~e na - Jed na od naj va `ni jih me ra bi spre ~a va we ra sta ce na, ali je ~i - la je pod sti ca we sta no grad we. we ni ca da je od lu ka ko ju je do neo Me rom NBS taj pro je kat bi bio iz do me na NBS, a eko no mi sti ve - ugro `en - ka `e Du li}. ru ju da }e ona da ti efek ta i uspo Upr kos ogrom nim iz dva ja wi ma ri ti in fla ci ju. S dru ge stra ne, u iz bu xe ta, u Sr bi ji se sta no vi vi Vla di su qu ti {e ne gra de: u pe jer im se pred iz ri o du od 2006. do [o {ki} je u svoj pr vi bo re iz ru ku iz 2008. go di ne u ze ba cu je adut ve li mqi se gra di lo spor sa Vla dom u{ao kog za ma ha u sta oko 18.000 sta no ta~ no go di nu da na no grad wi. Mi ni va go di {we, a sa star za za {ti tu otka ko je po stao gu ver ner da de se tak pu ta `i vot ne sre di ne ma we. Eko nom i pro stor no pla ni ra we Oli ver ski ana li ti ~ar Mi lan ]u li brk Du li}, pod ka pom ~i jeg mi ni star - ka `e da od lu ka NBS za to ni ne stva bi tre ba lo da se vo di pro je - mo `e da ima ne ga ti van uti caj na kat dr `av nog o`i vqa va wa sta no - gra |e vin ski sek tor. grad we, ka `e da je dr `a va pro {le - Sta no grad wa u Sr bi ji je pot go di ne in ve sti ra la ogro man no - pu no za mr la jo{ ra ni je, pa ova me vac i ener gi ju da bi po mo gla gra - ra NBS tu ne }e ni {ta pro me ni ti |e vin skom sek to ru da iza |e iz ni na go re, ni na bo qe - ka `e ]u kri ze. li brk.

V. ^v.

6

berza

ponedeqak27.jun2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

„Koka-Kolom” se trgovalo za milijardu dinara Na Be o grad skoj ber zi je na sta vqen vi {e ne deq ni trend ma le tr go vi ne i pa da vred no sti in dek sa. Let wu u~ma lost na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu raz bi la je je di no „Ko ka-ko la” ko ja je ot ku pi la ne ko li ko pro ce na ta vla sni {tva u svo joj srp skoj is po sta vi od ma win skih ak ci o na ra i to za sko ro mi li jar du di na ra.

Ana l i t i ~ a r i be o g rad s ke bro ker ske ku }e Sin te za in vest pri me }u ju da je i pro te kle sed mi ce tr `i {tem je do mi ni ra la iz u zet na opre znost ula ga ~a pod uti ca jem gr~ ke du `ni~ ke kri ze, te su pro me ti uobi ~ a j e n o naj l i k vid n i j ih har ti ja pa li na naj ni `e ni voe u te ku }oj go di ni. „Uku pan pro met u tr go va wu ak ci ja ma ipak je iz no sio ~ak 13,8 mi li o na evra, ali u ve li koj me ri za hva qu ju }i na stav ku kon so li da ci je vla sni {tva u

ze m un s koj ’Ko k aKo li’ ko ja je za be le ` i l a re a l i z a ci ju od 987,9 mi li o na di na ra”, na vo de u Sin te zi.

In d eks naj l i kvid n i j ih ak c i j a Be leks 15 ~e tvr tu sed m i c u za r e d om be l e ` i si l a z ni trend, osla biv {i u pro te kloj ne de qi do d at n ih 1,8 od sto. Od uobi ~a je no naj li kvid ni jih ak ci ja, naj ve }u re a li za ci ju je za be le `io be ~ej ski „ S o j a p r o t e i n ” .

Ova har ti ja je ostva ri la pro met od sko ro 44 mi li o na di na ra, dok je ne de qu okon ~a la na ni vou od 1.261 di n ar. Uobi ~ a j e n o naj pro met ni ji, NIS je u pro -

te kloj ne de qi ostva rio pro met od skrom nih 29,4 mi li o na di na ra uz pad ce ne od 2,8 pro ce na ta.

Vrednost prometa (din)

Koka-Kola HBC - Srbija, Beograd

5.462

987.944.712

Sojaprotein, Be~ej

1.261

43.966.280

HUTP Balkan, Beograd

8.000

40.960.000

725

29.399.679

10.000

17.195.000

NIS, Novi Sad Fabrika biskvita „Jafa”, Crvenka

Ban kar ske ak ci je se po no vo ni su is ta kle s pro me ti ma. Sa mi zer nom re a li za ci jom be o grad ska Ko mer ci jal na ban ka se spu sti la 3,2 od sto, AIK je pao 2,8 od sto dok je Agro ban ka osla bi la 5,5 pro ce na ta.

U cen tru pa `we ula ga ~a bi la je Uni ver zal ban ka usled me dij skih nat pi sa da bi ova ban kar ska usta no va mo gla bi ti pred m et pre u z i m a w a od stra n e ne i m e n o v a n og ru s kog part ne ra.

Uku pan pro met je iz no sio 3,4 mi l i o n a di n a r a uz rast vred no sti od 9,5 od sto, ob ja {wa va ju ana li ti ~a ri Sin te za in ve sta.

E. D.

Do go vor ko ji je na sa mi tu Evrop ske uni je (EU) po stig nut oko da qe re a li za ci je me |u na rod ne fi nan sij ske po mo }i Ati ni je na kra ju sed mi ce za na ma po voq no de lo vao na glo bal no tr `i {te ak ci ja, a evro je bla go oja ~ao po sle iz ve {ta ja o ra stu in dek sa po slov ne kli me u Ne ma~ koj.

Pa ne vrop ski in deks ak ci ja FTSE u ro first 300 - ko jim se is ka zu je pro se ~an ni vo ce na de o ni ca naj bo qih kom pa ni ja na Kon ti ne tu, oja ~ao je 0,9 od sto, po sle pa da u ~e tvr tak za vi {e od je dan pro ce nat. Ne ma~ ki in deks DAKS, fran cu ski CAC 40 i bri tan ski FTSE 100 oja ~a li su iz me |u je dan do 1,3 od sto, iz ve sti la je

no vin ska agen ci ja Roj ters. Na pre do vao je i glo bal ni in deks ak ci ja - MSCI - za 0,6 od sto,dok je naj zna ~aj ni ji azij ski in di ka tor ja pan ski po ka za teq Ni kei - bio u plu su za 0,9 pro ce na ta.

Kurs evra je oja ~ao pre ma do la ru, na kon iz ve {ta ja o ra stu jun skog in dek sa po slov ne kli me u Ne ma~ koj. In deks po slov ne kli me u vo de }oj evrop skoj eko no mi ji je ovog me se ca uve }an na 114,5 po e na, je dan iz nad ra ni jih o~e ki va wa eko no mi sta, iz ve stio je Roj ters. Evro je na naj ve }oj evrop skoj de vi znoj ber zi u Lon do nu „pre sko ~io” ni vo od 1,43 do la ra, {to zna ~i da je bla go na pre do vao u od no su na pret hod ni dan.

Ame ri ka je od lu ~i la da u pro met pu sti 30 mi li o na ba re la naf te iz svo jih re zer vi, ka ko bi se sni zi le ce ne ovog ener gen ta, a ko je su sko ~i le usled kri ze u Li bi ji. To je po lo vi na od 60 mi li o na ba re la, ko li ko je Me |u na rod na agen ci ja za ener gi ju (IAE) od lu ~i la da pu sti na tr `i {te to kom na red nog me se ca, sa istim ci qem.

Iako ta ko li ~i na pred sta vqa sa mo dvo dnev nu svet sku po tro {wu, to bi bi lo do voq no da ce ne kre nu na ni `e, ba rem tre nut no. Naf ta je do sti gla ce nu od go to vo 114 do la ra za ba rel kra jem apri la, naj vi {u od le ta 2008, da bi po ~et kom ove sed mi ce pa la za 20 od sto, na oko 91 do lar. IEA i Be la ku }a ka `u da

im je ciq da po ve }a ju snab de va we naf te to kom let we se zo ne vo `we. Ame ri~ ke re zer ve sa da sa dr `e 727 mi li o na ba re la naf te i ni kad ni su bi le ve }e.

Ana li ti ~a ri sma tra ju da taj po tez pred sta vqa od go vor na ne sprem nost ze ma qa pro iz vo |a ~a naf te, oku pqe nih u OPEK-u, da po ve }a ju pro iz vod wu. Ina ~e, to }e bi ti naj ve }a za be le `e na pro da ja si ro ve naf te iz stra te {kih re zer vi. Ina ~e, re~ je o naj ve }oj pro da ji naf te iz svet skih stra te {kih re zer vi i tek tre }oj od ka ko je IEA osno va na po sle em bar ga arap skih ze ma qa 1974. go di ne. IEA je pro da va la naf tu 2005. go di ne po sle ura ga na Ka tri na i 1990-1991. go di ne po sle ira~ ke in va zi je na Ku vajt.

VESTI

Dug preti Americi Br zo ra stu }i ame ri~ ki fe de ral ni dug bi usko ro mo gao da pro u zro ku je kri zu po put one u Evro pi ako Kon gres ne pre du zme od lu~ ne ko ra ke. Re pu bli kan ci su is ko ri sti li ove re zu la ta te Kon gre snog bi roa za bu xet (CBO) ka ko bi po no vo za tra `i li sma we we tro {ko va so ci jal nih pro gra ma kao {to je Me di ker, dr `av ni zdrav stve ni pro gram na me wen gra |a ni ma sta ri je `i vot ne do bi.

U iz ve {ta ju Bi roa se na vo di da je fe de ral ni dug, ko ji tre nut no iz no si 14,3 bi li o na (hi qa da mi li jar di) do la ra, na pu tu da u na red nih de set go di na do stig ne vred nost go di {weg bru to do ma }eg pro iz vo da. On ta ko |e sa dr `i upo zo re we da bi, u slu ~a ju da ne bu du pred u- ze te po treb ne me re, mo glo da do |e do „iz ne nad ne fi skal ne kri ze”, pri ~e mu bi ula ga ~i iz g u b i l i ve r u u spo s ob n ost ame ri~ ke vla de da vo di svo je fi skal ne po slo ve.

CBO, ne stra na~ ka agen ci ja ko ja iz ra ~u na va tro {ko ve i eko nom ski uti caj za ko na i me ra vla de, sa op {ti la je da br zo ra stu }i fe de ral ni dug po ve }a va mo gu} nost fi skal ne kri ze u ko joj bi in ve sti to ri iz gu bi li ve ru u ame ri~ ke ob ve zni ce i pri mo ra li vla sti da uve du o{tre me re {ted we ili po ve }a ju po re ze.

Na vo di CBO ni su pot pu no no vo ot kri }e, ali uka zu ju na obim fi skal nih pro ble ma SAD u vre me kad pre go va ra ~i De mo krat ske i Re pu bli kan ske stran ke ra de na po di za wu va `e }e gor we gra ni ce fe de ral nog du ga od 14,3 bi li o na do la ra, ka ko bi iz be gli pr vi ban krot fe de ral ne vla de.

Berze ohrabrene dogovorom Atine, EU i MMF

SAD ru{e cenu nafte

Posledwa cena

Akcija

dnevnik

„Saab” nema ni za plate

ME WA SE SVET SKA MA PA BO GAT STVA

U Aziji vi{e milionera nego u Evropi Azi ja je u 2010. pr vi put ima la ve }i broj mi li o ne ra ne go Evro pa i br zo se pri bli `a va pr vo pla si ra noj Se ver noj Ame ri c i, po k a z u j e naj n o v i j i „Vorld velt ri port”.

U go di {wem iz ve {ta ju ko jeg su ob ja vi li ode qe we ame ri~ ke ban ke „Me ril Lin~” za upra vqa w e imo v i n om i kon s ul tant ska fir ma Kep xe mi naj na vo di da je u azij sko-pa ci fi~ kom re gi o nu 2010. `i ve lo 3,3 mi li o na qu di sa bo gat stvom ve }im od jed nog mi li o na do la ra, ne ra ~u na ju }i vred nost wi ho vih do mo va.

To je oko de set od sto vi {e ne go pret hod ne go di ne. Azi ja je ta ko za hva qu ju }i br zom pri vred nom ra stu u ze mqa ma na

naj m no g o q u d i j em kon t i n en t u pre ma {i la Evro pu, u ko joj je broj mi li o ne ra la ni po ras tao za {est od sto na 3,1 mi lion, dok je na pr vom me stu i da qe Se ver na Ame ri ka sa 3,4 mi li o- na bo ga ta {a ili 8,6 od sto vi {e ne go 2009.

Od 11 miliona bogata{a u svetu, vi{e od polovine `ivi u SAD, Japanu i Nema~koj „Pot pu no je za mi sli vo da }e Azi j a u bli s koj bu d u} n o s ti pre ma {i ti Se ver nu Ame ri ku po bro ju mi li o ne ra. Bi }u iz ne na |en ako do to ga ne do |e ve o-

ma sko ro”, iz ja vio je di rek tor ode qe wa „Me ril Lin ~a” Vil son Sou. Od ukup no 10,9 mi li o na bo ga ta {a u sve tu, vi {e od po lo vi ne wih `i vi u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, Ja pa nu i Ne ma~ koj za jed no, a na ~e tvr tom me stu je Ki na sa 535.000 mi li o ne ra ili 58.000 vi {e ne go 2009. Austra li ja se po me ri la jed no me sto na vi {e i do {la na de ve tu po zi ci ju, iz gu rav {i sa te po zi ci je Ita li ju.

Dok je Azi ja 2010. pr vi put pre ma {i la Evro pu po bro ju mi li o ne ra, to je ve} dru ga go di n a za r e d om da je wi h o v o ukup no bo gat stvo ve }e od obi ma bo gat stva evrop ske eli te, po ka zao je iz ve {taj.

I Evropa mora da {tedi Evrop ska ko mi si ja }e u skla du sa me ra ma {ted we pred u ze tim u dr `a va ma ~la ni ca ma Evrop ske uni je, pred lo `i ti sma we we bro ja za po sle nih u evrop skim in sti tu ci ja ma. Pred lo `e no je sma we we za pet od sto, ali to, mo `da, na ci o nal nim vla da ma ne }e bi ti do voq no. Je dan vi so ki evrop ski zva ni~ nik re kao je da }e Ko mi si ja pred lo `i ti sma we we 29. ili 30. ju na u okvi ru svog pla na za idu }i sed mo go di {wi bu xet za pe riod od 2014. do 2020. „Ko mi si ja ima za ciq da ad mi ni stra tiv ni bu xet uop {te ne po ve }a va. Sa sa da {wim ra stom pla ta ve za nim za na pre do va we u slu `bi, to zna ~i sma we we bro ja qu di. Uko li ko

bi Ko mi si ja pred lo `i la sma we we pla ta, su o ~i li bi se sa {traj kom sin di ka ta”, ka `e je dan zva ni~ nik EU. On do da je da se „go vo ri o sma we wu od pet od sto. Ali, mo `e te da pret po sta vi te da }e dr `a ve ~la ni ce tra `i ti 10 od sto ili vi {e.

Uko li ko bi i{li na 10 od sto, to bi na ne lo {te tu funk ci o ni sa wu osnov nih in sti tu ci ja i pre bi kre nu li ka ga {e wu pe ri fer nih in sti tu ci ja”. Li be ral na po sla ni~ ka gru pa u evrop skom par la men tu u ja nu a ru je Ko mi tet re gi o na i Evrop ski eko nom ski i so ci jal ni ko mi tet na zva la „vi {kom”. Port pa rol Ko mi si je za ad mi ni stra tiv na pi ta wa An to nio Gra -

vi li od bio je da ko men ta ri {e ove na vo de, re kav {i da }e „sve {to se ti ~e vi {e go di {weg fi nan sij skog okvi ra bi ti raz ma tra no na sa stan ku Ko mi si je idu }e ne de qe” i do dao da do ta da „sve pred sta vqa ~i ste {pe ku la ci je”.

Je dan iz vor iz Evrop skog par la men ta re kao je da su od re |e na ode qe wa ve} oba ve {te na o pred sto je }im me ra ma. „Uko li ko su mu dri, gu bi tak po sla po go di }e one ko ji su ve} bli zu pen zi je ili na du gom bo lo va wu i mo gli bi bi ti bez bol no pen zi o ni sa ni”, na veo je on i do dao da je „ta ko ne {to ve} ura |e no pred pro {i re we iz 2004. ka ko bi se iz be gla eks plo zi ja u bro ju za po sle nih”.

Pred u ze }e „Sve di{ Auto mo bil“, vla snik po sr nu log pro zvo |a ~a auto mo bi la „Sa ab”, ob ja vi lo je da ni je u sta wu pla }a za ra de za po sle ni ma. Kom pa ni ja, ko ja je ne dav no pro me ni la ime u „Spaj ker”, ka `e da je u pre go vo ri ma „sa ra znim stra na ma” o re {e wu fi an sij skih te {ko }a ali da „ne }e bi ti obe }a wa da }e pre go vo ri bi ti uspe {ni”. „Sa ab” po ku {a va da do bi je no vac da bi na sta vio da do ba vqa re zev ne de lo ve i kom po nen te ka ko bi po kre nuo u pro iz vod wu ko ji je za u sta vio jer ni je mo gao da pla }a do ba vqa ~i ma. Ame ri~ ki „Xe ne ral mo tors“ (GM) je pro {le go di ne pro dao „Sa ab Spaj ke ru” za 74 mi li o na do la ra u go to vom i 326 mi li o na do a ra u ak ci ja ma.

To kom 10 go di na sa GM, „Sa ab” je uglav nom lo {e po slo vao.

Otvorena vrata stru~wacima Ne ma~ ka vla da je pri hva ti la iz me ne imi gra ci o nih za ko na da bi pred u ze }a lak {e mo gla da za po {qa va ju stra ne in `e we re i le ka re. Stran ci mo gu da do bi ju po sao u Ne ma~ koj sa mo ako bi za we ga bi li pla }e ni vi {e od 66.000 evra go di {we, ili ako pred u ze }e do ka `e da ne ma kva li fi ko va nih Ne ma ca ili dr `a vqa na ~la ni ca EU. Stru~ wa ci sma tra ju da u Ne ma~ koj ne ma do voq no di plo mi ra nih le ka ra i in `e we ra i da bi do 2025. go di ne ma wak mo gao do si }i 6,5 mi li o na kva li fi ko va nih tih stru~ wa ka. Pred lo `e ne iz me ne za ko na deo su me ra za ja ~a we rad ne sna ge u Ne ma~ koj. Da bi stu pi le na sna gu te me re tre ba da odo bri i Skup {ti na.

Ruski turisti nose milijarde Iz Ru si je je u ino stran stvo la ne pu to va lo 12 mi li o na Ru sa, ko ji su iz ze mqe iz ne li 26,5 mi li jar di do la ra. Zna ~i da je sva ki od wih u pro se ku po tro {io vi {e od 2.200 do la ra. S dru ge stra ne, Ru si ju je pro {le go di ne po se ti lo dva mi li o na stra nih tu ri sta, ko ji su po tro {i li 8,9 mi li jar di do la ra (4.400 do la ra u pro se ku). Po da ci o ino stra nom tu ri zmu za 2011. go di nu mo gli bi zna ~aj no da se raz li ku ju

od pro {lo go di {wih, na {ta }e pr ven stve no uti ca ti ne sta bil nost u ze mqa ma Bli skog is to ka i Se ver ne Afri ke, ko je tra di ci o nal no pri vla ~e ru ske tu ri ste, na pri mer Egi pat i Tu nis.

Dru ge po pu lar ne de sti na ci je me |u Ru si ma su Tur ska, Gr~ ka, [pa ni ja i Ita li ja. Ve }i na Ru sa, me |u tim, i da qe pred nost da je od mo ru u svo joj ze mqi.

Kriza preti Italiji Pred sed nik Evro gru pe @anKlod Jun ker upo zo rio je da bi gr~ ka du `ni~ ka kri za mo gla da pre |e i na Ita li ju, ko ja po sle Gr~ ke ima naj ve }i dug u evro zo ni. Dug Ita li je iz no si 120 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da.

Pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni sma tra, me |u tim, da je we go va ze mqa da le ko od gr~ ke kri ze. „Ube |e ni smo da ne mo `e bi ti no vih za du `i va wa. Vla da ne }e pre ba ci ti tro {ko ve me |u na rod ne kri ze na idu }e ge ne ra ci je, na {a de ca ne }e pla }a ti za da na {we pro ble me”, re kao je Ber lu sko ni. Ame ri~ ka agen ci ja za kre dit no vred no va we Mu dis je sta vi la pod lu pu ita li jan ska pred u ze }a nad ko ji ma dr `a va ima udeo u vla sni {tvu, ba{ kao i pro vin ci je, op {ti ne i re gi o ne. Pro {log pet ka ve} je pri pre ti la Ita li ji da }e sni zi ti we nu kre dit nu spo sob nost, na vo de }i kao raz log vi so ke du go ve i sla be {an se za pri vred ni rast.

Jaz se {iri Jaz iz me |u naj bo qe pla }e nih Ame ri ka na ca i 90 od sto wi ho vih ze mqa ka ve o ma je uve }an po sled wih 30 go di na i naj ve }i je jo{ od vre me na Ve li ke de pre si je. Pri ma wa naj bo ga ti jih 0,1 od sto Ame ri ka na ca su od 1970. sko ro u~e tvo ro stru ~e na, dok su me |u 90 od sto si ro ma {ni jih osta la ista, a pre ma ne kim ta be la ma ~ak i uma we na za je dan od sto. U SAD je 1975.go di ne 0,1 od sto naj bo ga ti jih po se do vao 2,5 od sto ukup nog na ci o nal nog do hot ka, a 2008. je isti taj deo dru {tva “od neo ku }i” 10,4 od sto na ci o nal nog do hot ka. Pre ma pi sa wu Va {ing ton po sta a na osno vu stu di ja sa vi {e uni ver zi te ta, 15.000 qu di, naj bo ga ti ji me |u bo ga ti ma, ima ju pri ma wa kao 27 mi li o na osta lih Ame ri ka na ca.

„Voj ni ot pad” u KCNS

Bes plat ne pro pu sni ce za otvo re ne ba ze ne Prihvataju}i preporuku gradona~elnika, upravni odbor Spensa odobrio je izdavawe propusnica za otvorene bazene, za decu iz porodica sa troje i vi{e dece. Pravo na propusnicu ima tre}e, ~etvrto i svako naredno dete do 12 godina sa prebivali{tem u Novom Sadu. Propusnica }e

va`iti za ovu letwu sezonu na otvorenim bazenima SC „Sajmi{te”. Za izradu propusnice treba dostaviti kopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, za svako dete, i po jednu fotografiju za svako dete. Propusnice }e se izdavati od danas do 1. jula u Amfiteatru Spensa od 10 do 13 sati. B. M.

Otva ra we iz lo `be di gi tal nih printova, objekta i video radova „Militari tre{„, Vlada Ran~i}a, Nenada Igwatova i Remusa Daeskua, odr`a}e se ve~eras od 20 sati u likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. U okvi ru iz lo `be bi }e pre zen to va ni muzi~ki i video zapisi performansa, fotodokumentacija i objeti nastali za vreme projekta.

B. M.

Novosadska ponedeqak27.jun2011.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Gimnazija „Isidora Sekuli} i fiskulturna sala, Ulica Maksima Gorkog od 21 do 29 i od 16 do 36, Miroslava Anti}a od 16 do 20, Polita Desan~i}a, Stevana Musi}a 2, Trg Feher Ferenca, Ulica vladike Platona; od 8 do 12 sati Podgori~ka 4 i 6, [ekspirova 7, 9 i 11; od 8.30 do 10 sati Ulica kapetana Beri}a od 1 do 19, Petefi [andora 133, 133A, 133B i 150A; od 9 do 12 sati parna strana Romanijske i Suboti~ka od 47 do 55;

od 10 do 11.30 sati Maksima Gorkog od 9 do 19 i od 4 do 18 i Stra`ilovska od 21 do 25.

Petrovaradin: od 8 do12 sati Ka~i}eva od 54A do 70 i od 47 do 63. Ledinci: od 8 do 13 sati deo naseqa od Ulice devet Jugovi}a prema Lipariji i vikend naseqa Liparija i Torine. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa Kara{, od nekada{weg hotela prema Sremskim Karlovcima i deo Kara{a oko vile Stankovi} i vikend naseqe Tadija.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to B. Lu ~i}

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Re medy for lo ve” Va we ^o ba no va

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana “Re medy for lo ve “ Vawe ^obanova.

Svako vreme ima svoje velikane, svoje boeme, svoje qubavi.

Devetnaesti vek je imao Bogdana Dun|erskog, dobrotvora i gazdu, boema i sawara koji je imao tri velike qubavi: `ene, kowe

i vino. Bogdan je voleo tu|u `enu, kowa Inkvizitora i dru{tvo umetnika. Ovo je pri~a o wemu i vremenu u kojem su rasni kowi tr~ali gazdinstvima ~ije su se livade i wive prostirale unedogled, o politi~kim previrawima s po~etka pro{log veka i odnosom Dun|erskih prema crkvi. Vi{e od svega, ovo je pri~a o neobi~noj qubavi i Bogdanovoj velikoj strasti prema svojoj neven~anoj, preotetoj `eni Mari.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Ju bi lej ih spo jio na kon 55 go di na

OD MLA DI NA JA ZAS -A PO ^E LA AK CI JU „BU DI ^IST PRED SO BOM”

Na star tu kam pa we od boj ka {ki me~ Povodom Me|unarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijum~arewa droga, Omladina Jazasa je ju~e na [trandu organizovala revijalnu utakmicu u odbojci na pesku, na kojoj su pored volontera u~estvovale i li~nosti iz

javnog `ivota Novog Sada. Na pe{~anim terenima bio je i na{ proslavqeni odbojka{ki reprezentativac Vasa Miji}, koji je podr`ao pomenutu akciju, a utakmicom je data simboli~na podr{ka borbi protiv narkomanije i otpo-

~ela letwa kampawa Omladine Jazasa pod nazivom “Budi ~ist pred sobom”.

- Na Svetski dan borbe protiv narkomanije odlu~ili smo da odr`imo revijalnu odbojka{ku utakmicu i ovo je po~etak kampawe ko-

GRAD SKOM OM BUD SMA NU STI GLO 250 PRI JA VA

Gra |a ni qu ti na in spek ci je, ZIG, Dom zdra vqa...

Maturanti Prve vi{e me{ovite gimnazije „Svetozar Markovi}”(odeqewa a, d i e), uz profesore Srbinku Ninkov \uki} i profesora dr Slobodana Cari}a, proslavili su ovih dana 55 godina od „ispita zrelosti”. Se}awa su navirala, pre-

birale su se uspomene, a nadahnuti govor profesora Cari}a probudio je u wima posebne emocije i vratio ih u doba mladosti. Iako ih je `ivot odveo na razli~ite strane, dru`ili su se kao da se nikada nisu ni rastajali.

I. D.

V remeploV

„So ko la ri” u No vom Sa du Vidovdanski sokolski sabor Kraqevine SHS po~eo je 27. juna 1919. tako {to je na pristani{te i `elezni~ku stanicu u

Novom Sadu stiglo vi{e od hiqadu predstavnika sokolskih organizacija iz cele zemqe. Tri

c m y

dana su trajala razna sportska takmi~ewa, i{lo na izlete u Petrovaradin i Suboticu, a na novosadskom glavnom trgu prire|eno je ve~e narodne muzike pod nazivom „Hej truba~u” pod dirigentskom palicom Stanislava Bini~kog.

U Srpskom narodnom pozori{tu igrana je popularne jedno~inka „Hej Sloveni”.

Posledweg dana zbora delegati svih do tada posebnih sokolskih organizacija odr`ali su „Sokolsku konstituantu”, osnovav{i jedinstvenu organizaciju za celu dr`avu.

N. C.

Od po~etka godine gradskom ombudsmanu Aleksandru Gruji}u stiglo je 250 pismenih i usmenih pritu`bi gra|ana, koji su se kancelariji za{titnika gra|ana Novog Sada najvi{e `alili na komunalne probleme i rad gradske uprave i javnih preduze}a. Prema wegovim re~ima, najvi{e pritu`bi je na inspekcijske organe koji i jesu najvi{e u kontaktu s gra|anima.

- Mnogo pritu`bi ima na Zavod za izgradwu grada, koji sklapa neposredne ugovore o otkupu, legalizaciji i sli~no, a velik broj `albi se odnosi i na Dom zdravqa, konkretno na nemogu}nost zakazivawa pregleda. Pored toga, prijave se odnose na Republi~ki geodetski zavod, Zavod za urbanizam, PIO fond i mawe-vi{e na sve institucije koje su u neposrednom kontaktu sa gra|anima - ka`e Gruji}.

Prema wegovim re~ima, problemi koje prijavquju gra|ani okolnih mesta ne razlikuju se mnogo od gradskih prijava.

- U aprilu smo zapo~eli obilazak mesnih zajednica van grada, gde se su se gra|ani najvi{e `alili na nedostatak kanalizacije u mestima gde je jo{ uvek nema i nere{en problem podzemnih voda, a mawe na neuslovnost septi~kih jama i kr{e-

Sna ga u auto ri te tu Kancelarija gradskog za{titnika gra|ana nema izvr{nu mo}, ve} svoje delovawe sprovodi putem neformalnog autoriteta i javnosti. Kada stigne prijava, u kancelariji za{titnika se najpre utvrdi nazna~ena nezakonitost i upu}uje organu na koji se odnosi. Toj instituciji {aqe se preporuka kako da postupi, a u slu~aju da se oglu{i na preporuke za{titnika gra|ana, ombudsman mo`e da pokrene disciplinski postupak protiv odgovornog lica kao i da od Gradskog ve}a tra`i wegovo razre{ewe.

we odluka o dr`awu doma}ih `ivotiwa. Imali smo i `albu na to da se u okolnim naseqima napla}uje video nadzor kojeg u tim mestima nema - rekao je Gruji}.

Broj pritu`bi gradskom ombudsmanu je na istom nivou kao pro{le godine, a pro{la godina se ponovila i kada su u pitawu prijave za mobing koje su i ove godine stigle.

- I ove godine prijavqeno je nekoliko slu~ajeva mobinga u gradskoj upravi i javnim preduze}ima, pa poku{avamo posredovawem da re{imo takve probleme. Pro{le godine su se neke stranke nagodile, a ove poslodavci uglavnom odbijaju da u~estvuju u mirnom re{avawu spora. U takvim slu~ajevima, onog ko je prijavio upu}ejemo na republi~ku Agenciju za re{avawe sporova mirnim putem, a ako ni to ne uspe potencijalni o{te}eni se mora obratiti sudu- obja{wava proceduru Gruji}.

Od skora za{titniku gra|ana Novog Sada gra|ani se mogu obratiti i preko interneta, na stranici www.zаstitnikgradjana.no vi sad.rs, gde postoji mogu}nost onlajn podno{ewa prijave ili preuzimawem obrazaca {to }e sigurno doprineti pove}awu broja podnetih prijava. Obilazak naseqenih mesta u okolini grada, za{titnik gra|ana }e nastaviti u septembru N. Per ko vi}

ja }e se na [trandu organizovati u naredna tri meseca, kada }e biti odr`ane razne tribine i radionice - istakao je potpredsednik Omladine Jazasa Novog Sada Darko Lazarevi}.

B. M.

„DNEV NIK” I „STI LOS” DA RU JU KWI GE

„Po sle di ce qu ba vi” Izdava~ka ku}a „Stilos” u saradwi sa „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e svakog radnog dana na{im ~itaocima po dve kwige. Danas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Posledice qubavi” autora Sulejmana Adonija. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Stilos” u Jevrejskoj ulici 28, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Usamqeni imigrant Naser na ulicama saudijskog grada Xede primoran je da obavqa poni`avaju}i posao i odbija udvarawa bogatih nasrtqivaca. Oko wega se odigrava crno-beli film - `ene prekrivene crnim abajama i mu{karci u belim tunikama mimoilaze se ne~ujno i bez suvi{nih pokreta.

Javna smaknu}a, homoseksualne sklonosti i `ivot u neprestanom strahu od verske policije ~ine atmosferu jo{ napetijom. Ali, jedna neo~ekivana poruka i par ru`i~astih cipelica ispod crne abaje une}e u Naserov svet mno{tvo boja. Mo`e li prona}i put u svetu gde su emocije dopu{tene samo malobrojnima, i koja je cena za to?

A. L.

Upis u {ko le pli va wa Upis u sportsko-rekreativne {kole, osnovni i napredni kurs, na zatvorenom bazenu na Spensu po~iwe danas, a prijave su na blagajnama klizali{ta svakim radnim danom od 15 do 20 sati. Program traje od 1. do 15 jula svaki dan, a cena

iznosi 2.000 dinara. Termini su, za pred{kolski uzrast, od 18.30 do 19.15, dok za {kolarce treninzi po~iwu u 19.30, a zavr{avaju se u 20.15. Ostale informacije mogu se dobiti na blagajni.

D. B.

ponedeqak27.jun2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ni ko li na i Jo van hit ime na Blizanci Bo ris i Ma rio - Danijele i \ure Demerca, Mia i Alek sa - Dragane i Pavla Kova~i}a, Ma ri ja i Da ni lo - Ane i Milana Kne`evi}a.

Devoj~ice Du wa - Danijele Jan~i}- Jagodi} i Bo{ka Golubovi}a, An drea - Dragane Jari} i Sa{e Mi}kovi}a, Fi kret - Ner|ivane Limonaj i Sadria Poqacaja, Smi qa - Milijane Badwarevi} i Darka Kuri{e, Do ro te ja - Sandre i Bojana Axaga, Du wa - Jovane i Nemawe Drobca, Mi la na Aleksandre i Milana Todorovi}a, Tea - Deane i Aleksandra \ur|evi}a, Mi la na - Ivane i Milana @ivkovi}a, Len ka - Jelene i Dejana Novkova, Te o do ra - Danijele i Nikole Haxi}a, Dra gi ca - An|elke i @eqka Nikoli}a, Mi li ca - Ivane i Aleksandra Dotli}a, Da ni je la - Helene i Du{ka Jovani}a, Mi la - Valentine i Nikole Bjelajca, Sa {a - Sawe Stankovi} i Marka Ilina, Ha na - Kristine Pakar i Darka Pekara, Jo va na Ana - Svetlane i Zorana Maleti}a, Ele na - Jovane i Edona Karahoda, Ana - Tatjane i Save Vu~eti}a, Ha na - Ivane i Darka [imunovi}a, Isi do ra - Vesne i Milana Srdi}a, Ma ri ja - Jadranke i Gorana Ivankovi}a, Ni ko li na Daliborke i Mihaela Jerosimi}a, Le on ti na

Ma ri ja - Sla|ane i Sa{e Stana}eva, Du wa - Nata{e i Stojana Male{a, Sel ma - Mirsade Beri{a i Kemaqa [a}iria, Mi le na Ja na - Jelene Gr~i} i Branimira Boni}a, Ka ta ri na - Sla|ane i Dejana Na|a, Ma ri ja - Kristine i Milana Nedeqkova, So fi ja - Biqane i Mom~ila Trajkovi}a, Sa {a - Sawe i \ure Karanovi}a, Iva na - Tatjane Popovi} i Nenada Mi{~evi}a, Du wa Borislavke i Bobana Milo{evi}a, Mi na - Ivane i Branislava Andri}a, He le na - Tamare Mihaqice i Dejana Krsteskog, Lu na - Aleksandre i Vladimira Panto{a, Ni ko li na - Jelene i Branislava Zukovi}a, Te o do ra - Aleksandre i Igora Karaka{evi}a, Ta {a - Milene i Roberta Miqanovi}a, Jo va na - Katarine i Nemawe Gvozdenovi}a, Ha na - Sla|ane Srdi} i Gorana Peri}a, Ma {a - Jasmine iGorana Kana~kog, Sa ra Jelene i Ivana Sekeqa, Ni ko li na - Ane Stankovi} i Dejana Andrejina, Do ro tea - Ivane i \or|a Dodi}a, Te o do ra - Aleksandre i Vojkana Stojadinovi}a.

Ven~ani Ma nu e la Pa ka {ki i An drej Ka mi kov ski, Sve tla na Mr daq i Ne nad Me dan, Sa wa Ba ji} i Zlat ko Re pa no vi}, So wa Vu ko brat i \or |e Iv ko vi}, Da ja na Ka za fe ro vi} i Amir Tri vu no vi}, Adri ja na Mo kan i To mi slav Do zet, Du {an ka Bla go je vi} i Si ni {a Pe tro vi}, Du {ka Ga jin i Da vor Krm pot, Mi li ca Vu ko vi} i Bo ris Ada mo vi}, Isi do ra Mi tro vi} i Mir ko Vu kaj lo vi}, Je le na Vu ko vi} i Ne nad Mar ja no vi}, Rad mi la Ko pli} i Go ran Bi ~an, Iva na Sla do je vi} i Ra do slav Mi ja tov, Mir ja na Ku la ~a nin i Go ran An ge le ski, Mi re la Obren ~e vi} i Mi lan Zeq ko vi}, Je le na Do bro vi} i Go ran Bo ja no vi},

Na ta {a Vu ji} i Ne ma wa Yo gaz, De ja na Va si} i Go ran Va sin, Ma ri na \or |e vi} i Bo ban Pa vlo vi}, Ta wa Ga rov ni kov i Ni ko la Mar kov, Na ta {a ^i zmar i Sta ni slav [i mu nec, Ma ri na Vla i sa vqe vi} i Pe tar Ca re vi}, Sla |a na Pa vi} i Vla di mir Oku li}, Je le na Ra ko ~e vi} i Va sa Pi li po vi}, Ta tja na ^a ki} i \or |e Lo ja ni ca, Na ta lia Mu ra vle va i Di mi tri je Sa vi}, Kri sti na Nin kov i Ma noj lo Je la ~i}, Ana Veq kov} i Mi lo rad Ra di}, Ni na Mer ker i Mi o qub Ba bi}, Ma ja An dri} i Bra ni mir Bo bi}, Je le na [tr bac i Vla di mir Ka ~a ven da, Je le na Cve jin i Bra ni slav Po zni}, Na da Ra di {i} i Mi }o Te gel ti ja.

Vo ji sla va i Vla di mir Sa vin sa si nom Stra hi wom

De~aci Te o dor - Ivane i Slavka Jankova, Ma te ja Sla|ane Radovanovi} i Igora @ivkovi}a, Pa vle - Brankice Vlaovi} i Jovana Suboti~kog, Jo van - Ivane i Sr|ana Radi}a, Jo van - Jelene i Radoslava Sigeti, Jo van - Jasmine i Sa{e Kova~evi}a, Dra gan - Kristine i Sr|ana Markovi}a, Alek sa - Bojane i Predraga Bajagi}a, Mar ko - Bo`ane i Svetislava Verki}a, Ni ko la - Biqane i Milana [eva, Du {an - Marije i Vladimira Bursa}a, Jo van - Savke i Stevana Nedimovi}a, Stra hi wa - Tawe i @eqka Pavlovi}a, Da ni lo - Vesne i Sr|ana Drobwaka, Lu ka - Dragane i Roberta Na|a, Mi tar - Jovane i Slobodana Kokota, Vi dak - Vesne i Dragana Guranovi}a, Stra hi wa - Ma{e i Bojana [krbi}a, Mar ko - Andreje i Danka Le~i}a, Jo van Milane Stamenkovi} i Ilije Stojanova, Alek sa - Qubice i Borislava Antoni}a, Mar tin - Tatjane i Tihomira Vinkova, Aqo {a - Kristine i Aleksandra Haxi}a, Alek san dar - Jelene Bo`jakovi} i Vladimira \uri}a, Mi hal - Jarmile i Mihajla Imreka, Ab dul Aziz - Sehabe i Muhamerma Miniria, Mi haj lo - Qiqane i Vladimra Ne{kovi}a, Sto jan - Joke Jankovi} i Mi{e Milovanovi-

}a, Slo bo dan - Zorice Markovi} - Negovanovi} i Milenka Negovanovi}a, Lu ki jan Ivane Urban i Jove Vasili}a, An drej - Svetlane Kova~evi} i Jano{a ^oka{a, Lav Aleksandre Siv~ i Zorana Stepanova, Veq ko - Maje i Jovice Iki}a, Du {an - Milane i Veselina Boti}a, Da vid - Desanke i Aleksandra Karanovi}a, Mi haj lo - Smiqane i Lasla Flegera, Alek sa - @eqke i Gorana Dimi}a, Ke vin - Ane i Kristiana Provodovskog, Du {an - Biqane i Miroslava Risti}a, Zo ran - Sawe i Slobodana Jovanova, Da ni lo - Marijane i Sr|ana Burazera, An drej - Nikoline Lacmanovi} i Branislava Zeca, Te o dor - Milke i Slavi{e Labusa, Lu ka - Mirjane i Krste Po`areva, Ni ko la - Gordane i Miroslava ^onki}a, Pa vle - Sla|ane i Zorana Nikoli}a, Pa vle - Sa{ke i Dejana Vidosavqevi}a, Va wa - Jelene i Zorana Kvrgi}a, Mi haj lo - Stojanke Vladi}- Igwatovi} i Zorana Igwatovi}a, Fi lip - Ivane i Gorana [vrake, Mar ko - Ane i @eqka ^erniveca, Zo ran - Magdalene Tot i Marinka Dvizca, Re qa - Tatjane i Nenada Vojnovi}a, Da vid - Ane Lakato{ i Nemawe @dera, Jan ko Tatjane i Bojana Jeli}a.

Umrli Evi ca [o vqan ski ro|. Tu to rov (1924), Zdravko Vrane{evi} (1930), Zorica Ka}anski ro|. Rankovi} (1928), Milka Kquti} ro|. \uki} (1937), Bo{ko Gvozdenovi} (1952), Qubi{a ]ur~i} (1950), Rade Xakula (1953), Du{an Vasin (1939), Cvetanka Petrovska ro|. [obevska (1939), Miladin Tepavac (1931), Quba Berowa ro|. Dra{kovi} (1935), Milica Bala} ro|. Ble{i} (1916), Vanda Vera Radovi} ro|.Ostoji} (1933), Antonija Ko~i{ ro|. Sa vi} (1930), Alek san dar Dra `i} (1952), Gradimir Vujovi} (1940), Milo{ Ladar (1948), Savo ^olakovi} (1939), Rada Subotin (1934), Stojan Maksimovi} (1991), Du{an Vojnovi} (1953), Milica Ne{i} (1929), Marija Milo{ev ro|. [oki~i} (1925), Linka Mi {i} ro|. Pu ja (1942), Ni ko la Ra ki} (1942), [tefanija Ilijevi} ro|. Doboqi (1927), Jovan Kne`evi} (1952), Frawo Nikoli} (1937), Ru`a Bobak ro|. [imati} (1949), Soka Pincoli} ro|. Baji} (1941), Stana Medan ro|. ^o li} (1936), Vla da Ka }an ski (1936), Milan Tomi} (1959), Dragan Popovi} (1954), Do brin ka Jo vi ~i} ro|. Ma cu ri} (1931), Mi lan Vra ne {e vi} (1932), Mi lan \onli} (1979), Qubomir Simi} (1945), ]ira Igi} (1922), Milo{ Novi~i} (1928), Uro{ Ra{i} (1954), Petar \uranovi} (1927), SveJe le na i Da ne Cvje ti }a nin

to zar Ra do sa vqe vi} (1930), Goj ko Ili} (1936), Mitar Kova~evi} (1941), Mladen Popovi} (1931), Jovan Pu{ka{ (1951), Milivoje Savi} (1930), Dragutin Marinkovi} (1935), Du{an Leti} (1955), \or|e Rali} (1935), Qubica Mijailovi} ro|. Jovanov (1946), Nevenka Milanko ro|. Do{enovi} (1937), Jadranka Mi{an ro|. Miqe{i} (1962), Marija Drini} ro|. Ivani} (1932), Mara Besla} (1939), Mio drag Mi ha i lo vi} (1932), [an dor Si lak (1944), Milan Kova~evi} (1939). Jasna [ovaw (1966), De san ka Pa |en ro|. Vu ji} (1925), Oqa~a Milovan (1945), Milka Kosijer ro|.

Kara{ (1947), Jelica Somborac ro|. Berowa (1926), Qubinka ^edi} ro|. Bor|in (1926), Milan Stankovi} (1948), Marija Radosavqev ro|. Pe}kovski (1954), Dragica Sekuli} Radeti} ro|. Sekuli} (1959), Dragiwa Ninkovi} ro|. Kondi} (1941), Agneza Polzovi} ro|. Antel (1943), Mihajlo Tot (1948), Iren Ivan ro|. Drapo{ (1955), Marija Kova~ ro|.

Tot (1930), Dragan Bajovi} (1952), Valijana Ivanov ro|. Krxalin (1965), Nenad Jovanovi} (1955), Radoslav Velemir (1949), Bo`ena Idrizovi} ro|. ^awi (1939), Radovan Rakin (1944), Vera Rajkovi} ro|. Sto{i} (1932), Tibor Salma (1930), Vukosava Uzelac ro|. Skakavac (1936).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

9

RA DI O NI CE „NO VO SAD SKOG DE^ JEG LE TA”

NA JU BI LAR NOM DE SE TOM FE STI VA LU U KAR LOV CI MA

Po be dio ku glof Ta tja ne [nur Ju bi lar ni de se ti Fe sti val ku glo fa, ko ji je otr gao od za bo ra va taj tra di ci o nal ni ne ma~ ki ko la~ i vra tio ga na voj vo |an ske tr pe ze, za vr {en je ju ~e u Srem skim Kar lov ci ma, a la ska vom ti tu lom naj bo qeg oki }en je onaj ko ji je na pra vi la Kar lov ~an ka Ta tja na [nur.

Dru go me sto pri pa lo je Bran ki Bom ble iz Zre wa ni na, a tre }e Ma ri ji Ba log iz \ur |e va. [tand “Lin cer” pro gla {en je za naj lep {i. U no voj tak mi ~ar skoj di sci pli ni fe sti va la,

nad me ta wu ple snih pa ro va u be~ kom val ce ru, po be di li su Ta ma ra Ba bi} i Mar ko Jo va no vi} iz No vog Sa da.

Po be du na ovo go di {wem fe sti va lu Ta tja na [nur do `i ve la je kao li~ nu sa tis fak ci ju i po tvr du kva li te ta, jer joj je pro {le go di ne iz pro ce du ral nih raz lo ga “od u ze to” pr vo me sto i mo ra la je da se za do vo qi dru gim. Po seb no is ti ~e da ku glof, ko ji je `i ri oce nio kao naj bo qi na ovom tak mi ~e wu, spa da u red tra di ci o nal nih, i po uku su i po iz gle du. Na pra vqen je od stan dard nih sa sto ja ka sa do dat kom va ni le i po sta roj re cep tu ri, za raz li ku od “no vo kom po no va nih” u ko ji ma do ma }i ce eks pe ri men ti {u s uku si ma do da ju }i mno {tvo {pe ci ja, po put smo ka va, bru sni ca, ba de ma, kan di ra nog vo }a, be le ~o ko la de, ber me ta…

Do sa mo pre de set go di na bez ma lo pot pu no za bo ra vqe ni ko la~ na na {im tr pe za ma, za hva qu ju }i Kul tur nom cen tru po du nav skih [va ba “Kar lo vic”, ku glof se pre tvo rio u

jed nu od naj tra `e ni jih po sla sti ca i ne {to po ~e mu se u no vi je vre me Srem ski Kar lov ci pre po zna ju. I ne sa mo to. Ne ki ma je pro iz vod wa ku glo fa po sa ta la iz vor pri ho da. Ne ko li ko kar lo va~ kih `e na po sve ti lo se tom po slu i kroz na stu pe na mno go broj nim ma ni fe sta ci ja ma osim, {to za ra |u ju za `i vot , pro mo vi {u Kar lov ce.

Jed na od wih je i Mir ja na Ko va ~e vi} ko ja je ostav {i bez po sla pre pet go di na po ~e la da

se ba vi ti me i re do van je iz la ga~ “kar lo va~ kog ku glo fa” na Eg zi tu, In ter fe stu, Ze le noj mre `i Voj vo di ne i dru gim ma ni fe sta ci ja ma u po kra ji ni.

Ona i osta li pro iz vo |a ~i ku glo fa su to kom pro te klog vi ken da po se ti o ci ma fe sti va la u Kar lov ci ma po nu di li pra vu pa le tu ovog ko la ~a naj ra zli ~i ti jih uku sa, me |u ko ji ma je sva ko mo gao na }i onaj ko ji mu od go va ra.

Z. Mi lo sa vqe vi}

NO VO SAD SKE „VOJ VOT KI WE” - PR VI TIM @EN SKOG AME RI^ KOG FUD BA LA U SR BI JI

De voj ke ko je se ne bo je iza zo va @en ski klub ame ri~ kog fud ba la, pr vi u is to~ noj Evro pi, oform qen je u No vom Sa du pod na zi vom „Voj vot ki we”. Do ta da ni je po sto jao ni je dan klub na Bal ka nu za de voj ke, dok je u osta lim de lo vi ma Evro pe nor mal na stvar da uz mu {ki klub ame ri~ kog fud ba la ide i `en ski. Pre ma re ~i ma pred sed ni ce ovog klu ba Mi je Ba jin, po sto je mno ge za blu de o ~la ni ca ma, jer

nu po {to va wa kao i mu {ki klu bo vi ame ri~ kog fud ba la.

Jed na od ~la ni ca, ko ja se du go ba vi la od boj kom, Gor da na No va ko vi}, ka za la je da je, kao qu bi teq ka iza zo va, bez ika kvog dvo u mqe wa, pri hva ti la po nu du da tre ni ra.

Ipak, re ak ci je qu di iz we ne oko li ne su raz li ~i te.

- Ne ki ka `u da to li ~i na me ne, u smi slu da is pro ba vam no ve stva ri, a dru gi po~ nu da se sme ju.

tom ve o ma ni zak, te da se ovim pro mo vi {e zdrav `i vot i mo ti vi {u de voj ke.

We na sa i gra ~i ca Kri sti na Fur `a sma tra da }e pred ra su da o ide ji `e na u ame ri~ kom fud ba lu bi ti sve dok ih qu di ne vi de na te re nu.

-[to se ti ~e mo je bli `e oko li ne, pr va re ak ci ja bi la je ~u |e we, bla ga dis kri mi na ci ja, ali sve se to „uti {a lo” na kon de taq nog ob ja {we wa da mi ne }e mo bi ti, la i~ ki re ce no „na bil do va ne raz bi ja ~i ce”, ve} da je to sport kroz ko ji

ko ji ma je ovo pr vi sport ko ji tre ni ra ju.

Ka ko je ob ja sni la pred sed ni ca „Voj vot ki wa”, tre nut no se ve `ba bes kon takt na ver zi ja ame ri~ kog fud ba la i to je, za pra vo, upo zna va we de vo ja ka s osno va ma ovog spor ta, u~e we ak ci ja, kao i rad sa lop tom, ka ko bi ka sni je mo gle da se od re de po zi ci je.

- Dok de voj ke tre ni ra ju, ra di mo i na po pu la ri za ci ji spor ta, a pr ve utak mi ce }e bi ti od i gra ne na je sen. Za to vre me, or ga ni zo va }e mo

Mu zi ka i eko lo gi ja za naj mla |e Ra di o ni ca „Mu zi ka i eko lo de cu od pet do 11 go di na. Pro gi ja”, ko ja se or ga ni zu je u okvi gram se sa sto ji od iz ra de re ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”, kvi zi ta za ma {to vi te po li go odr `a }e se da nas od 10 do 13 sa ne, na kon ~e ga sle de tak mi ti u Edu ca tion As so ci a tion, Bu le ~ar ske igre. Obe ra di o ni ce var ca ra La za ra 44. U spo ju mu odr `a }e se od 10 do 13 sa ti, zi ke i eko lo gi je de ca od osam do pri ja ve su oba ve zne na na ve de 12 go di na sa zna }e ka ko na ko ri ne te le fo ne, a ce ne ra di o ni ca stan na ~in da upo tre be sred stva su 150 di na ra. ko ja se na la ze u na {oj oko li ni.

Za u~e stvo va we u ra di o ni ci de ca se mo ra ju pri ja vi ti na broj te le fo na 063/ 8309 115, a dnev na par ti ci pa ci ja je 150 di na ra. Jo{ jed na od ra di o- ni ca ko ja }e se odr `a ti da nas od 10 do 13 sa ti je i „Dr ma me glu ma” u De~ joj fan ta zi ji, Uli ca ca ra Du {a na 18. Na me we na je de ci uz ra sta od pet do 11 go di na, ko ja }e pra vi ti raz li ~i te pred me te od kar to na i kre i ra ti baj ku ko ju }e od glu mi - Deci nikad dosta igre ti na kra ju ra di o ni ce. I za ovu ra di o ni cu pri Za sre du su or ga ni zo va ne dve ja ve su oba ve zne na te le fon 065/ ra di o ni ce od 10 do 13 sa ti. U 58 84 888, a ce na je 150 di na ra.

Edu ca tion As so ci a tion odr `a }e se „[ta ra ste u mo joj ba {ti” je „Re ci kli ram kod ku }e”, a u~e de~ ja ra di o ni ca ko ja }e se odr - stvo va }e de ca od osam do 12 go `a ti su tra u Edu ca tion As so ci a - di na. Go vo ri }e se o re ci kla `i tion, a na me we na je de ci uz ra - kod ku }e, ve li kom spre ma wu na sta od osam do 12 go di na. [ko - eko lo {ki na ~in, a pra vi }e se i lar ci }e ov de na u ~i ti po ne - pred me ti od pla sti ke. Ra di o ni {to o `i vo tiw skom i biq nom ca „Fan ta sti~ ne igre bez gra ni sve tu sa sta no vi {ta eko lo gi je ca” or ga ni zo va na je u De~ joj i za {ti te `i vot ne sre di ne. U fan ta zi ji za de cu od pet do 11 De~ joj fan ta zi ji odr `a }e se go di na. Pri ja ve za ra di o ni ce su su tra „Fan ta sti~ ne igre bez oba ve zne, a ce na je 150 di na ra. gra ni ca”, a or ga ni zo va ne su za N. R.

JU ^E U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Na sta vqe na dru ga eta pa ma ra to na

Upis tra je ce le go di ne Upis je otvo ren to kom ce le go di ne, i bez ob zi ra da li se de voj ka pri kqu ~i ka sni je, tu su dva tre ne ra ko ja ra de s wi ma, Si ni {a Bi li} i \or |e Ra do va no vi}. Klub se sta ra da i tre na `ni pro ces no vo pri do {lih de vo ja ka do stig ne ni vo onih ko je su u klu bu od po ~et ka. De voj ke se mo gu pri kqu ~i ti po zi vom na broj 062 411 107 ili pre ko saj ta www.angel-duchesses.com.

se sma tra da ovaj sport i de voj ke ne idu jed no uz dru go. Ba jin do da je da de voj ke ra de na to me da po ka `u da tre ni ra ju isto ko li ko i mu {ki tim, ako ne i na por ni je, i da za slu `u ju istu ko li ~i -

Ta kve re ak ci je ig no ri {em. Ne `e lim da raz bi jam ta kve pred ra su de, jer ve ru jem da }e mo se na utak mi ca ma po ka za ti- na vo di No va ko vi }e va do da ju }i da je pro ce nat de vo ja ka ko je se ba ve spor -

}e mo raz vi ti, po red fi zi~ ke i psi hi~ ku sprem nost- ob ja {wa va ova spor tist ki wa.

De voj ke ko je tre ni ra ju raz li ~i tih su sta ro snih i so ci jal nih ka te go ri ja, od 15 go di na pa pre ko 30, du go go di {we spor tist ki we, po put re pre zen ta tiv ke u ma ~e va wu Ro ma ne Ca ran i te ni ser ke Ta ma re Si mi}, a ima i de vo ja ka

BO [KO GA RA ^A NI KA KO DA SE SPO RA ZU ME S „IN FOR MA TI KOM”

Ne pro pi sna pa pi ro lo gi ja do ve la do du ga Su gra |a nin Bo {ko Ga ra ~a, ko ji `i vi na Bu le va ru ca ra La za ra 108, u ju nu 2010. go di ne zbog vi {e me se~ nog od la ska u ino stran stvo od ja vio se kod „In for ma ti ke„, ali su mu ra ~u ni i da qe sti za li.

Ista si tu a ci ja de si la se i 2006. ka da su Ga ra ~u tu `i li zbog du ga, a sud je pre su dio u we go vu ko rist.

Da bi spre ~io po nov nu tu `bu, u ju nu 2010. go di ne, pre od la ska, upla tio avans od 9.800 di na ra na ra ~un na ve de nog pred u ze }a u slu ~a ju da oni i da qe na sta ve da mu {a qu ra ~u ne. Iako se od ja vio i upla tio ovu ci fru, za ko ju je do bio i pri zna ni cu, na sva kom ra ~u nu ovu istu ci fru stal no mu po tra `u ju kao dug. Ga ra ~a je od wih po ku {ao da do bi je od go vor o ~e mu se za pra vo ra di, a u kwi go vod stvu

su mu re kli da je to dug i da mo ra da pla ti. U prav noj slu `bi ovog pred u ze }a ni su ima li ni ka kvo ob ja {we we.

-Ovo je do kaz ne stru~ no sti rad ni ka u „In for ma ti ci„. Ni ko ne zna da mi ka `e za {to je moj avans sa da od jed nom po stao dug. Sra mo ta me je od kom {i ja ko ji sva ki dan u zgra di gle da ju mo je ime na spi sku du `ni ka, a ja sve ured no pla }amre kao je Ga ra ~a.

Iz „In for ma ti ke” ka `u da je ovaj su gra |a nin pro {le go di ne za i sta po slao do pis u ko jem od ja vqu je ~la no ve do ma }in stva, ali da je to ura dio sam, bez skup {ti ne sta na ra.

-Po sto ji ta~ na pro ce du ra ka ko se od ja vqu ju ~la no vi do ma }in stva. Mo ra ju se is po {to va ti do -

ku men ta i obra zac za pro me nu bro ja ~la no va, {to je prin cip ra da za sve ser vi se na ra ~u nu ob je di we ne na pla te, jer ra di mo is kqu ~i vo po do ku men ta ci ji. Go spo din Ga ra ~a je na avan snoj upla ti na gla sio da mu se po kri ju sve stav ke sem one ko je se ob ra ~u na va ju po ~la nu. Po {to ko rek ci ja ~la no va ni je ura |e na po pro pi si ma, du `an je da pla ti za pe riod od {est me se ci- re kla je port pa rol ka ovog pred u ze }a Gor da na Ga le {ev.

Ta ko |e sa zna je mo da je ru ko vo di lac slu `be za ob ra du po da ta ka oba ve sti la Ga ra ~u {ta je sve po do ku men tu si ste ma kva li te ta po treb no za pro me nu bro ja ~la no va i da u kom pe ten ci ju te oso be ne tre ba sum wa ti.

N. Rad man

pri ja teq ske utak mi ce pro tiv mu {kog klu ba „Djuks”- na ja vi la je na {a sa go vor ni ca.

U me |u vre me nu, ovih tri de se tak de vo ja ka, ima ju i hu ma ni ta re ak tiv no sti,od no sno ra di o ni ce s naj mla |i ma, sa ko ji ma ra de na bes kon takt noj va ri jan ti ovog spor ta.

A. Je ri ni} Fo to: S la de no vi}

OD DANAS NA KI O SCI MA GSP-a

Pro da ja me se~ nih mar ki ca za jul Me se~ ne mar ki ce za jul mo gu se ku pi ti od danas na re dov nim ki o sci ma, kao i ras po red let weg re da vo `we, ko ji ko {ta 30 di na ra.

Ki o sci u [a fa ri ko voj uli ci, kod @e le zni~ ke sta ni ce i Fu to {ke pi ja ce ra de od 5.30 do 20.30 ~a so va, ki osk u Te me ri nu od 8 do 15, a u Be o ~i nu od 8 d 20 ~a so va Od 1. ju la, sa op {ta va ju iz JGSP, bi }e an ga `o va ni i do dat ni ki o sci, po je dan kod Fu to {ke pi ja ce, is pred Al fa ban ke, kod fa kul te ta i na No vom na se qu, ko ji }e ra di ti od 5.30 do 20.30 ~a so va i je dan kod Li man ske pi ja ce s rad nim vre me nom od 10 do 17 ~a so va.

A. V.

Ma ra ton ci iz Re pu bli ke Srp ske, Ma ke do ni je i Sr bi je, wih 13 na sta vi lo je ju ~e iz Srem skih Kar lo va ca, gde su pre no }i li, 580 ki lo me ta ra dug ma ra ton “Ko ri dor 7. Du nav – re ka sa rad we: Bez dan – Ne go tin” .

Oni su u su bo tu kre nu li iz Bez da na, a u sre du 29. ju na na Dan Du na va pla ni ra ju da stig nu na ciq, u Ne go tin. Tr ka je po sve }e na na ro du Ja pa na u znak za hval no sti za sve {to su u~i ni li za Sr bi ju, ali i re ci Du nav.

Po re ~i ma pred sed ni ka Atlet skog klu ba “Ple me ni to

sr ce” iz Be o gra da Mi li sa va Jan ko vi }a, “Ko ri dor 7. Du nav – re ka sa rad we: Bez dan – Ne go tin” pred sta vqa pri pre mu za ve li ki ma ra ton [var cvald – Cr no mo re, dug 2.880 ki lo me ta ra, ko ji }e bi ti odr `an 2013. go di ne i ko ji }e po ve za ti 10 ze ma qa kroz ko je pro ti ~e Du nav, ali i jo{ de vet dr `a va du nav skog sli va. Ma ra ton ce je ju ~e u ime kar lo va~ ke op {ti ne ko ja je po kro vi teq ma ra to na, po zdra vio i is pra tio ~lan Op {tin skog ve }a Sve ti slav Ne na do vi}.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak27.jun2011.

DNEVNIK

c m y

10

ТРАДИЦИОНАЛНA „ВИТАМИН АЛАСИЈАДA” У ХОРГОШУ

Уз тиски рецепт дружење дуже траје

У сваком котлићу и мала тајна

Ковач, Жељко Балабан, Тибор Фаркаш и њихови сарадници задовољни су што их је време послужило, јер је киша заобишла атар Хоргоша.

- До сада само на свих 13 окупљања имали среће, јер никада није падала киша. Вероватно због тога нису задовољни наши пољопри-

Фото: М. Митровић

ХОРГОШ: Ентузијасти Клуба спортских риболоваца „Пролетер”, уз свесрдну подршку Прехрамбене индустрије АД „Витамин” у Хоргошу, приредили су у суботу 13. „Витамин аласијаду” која је окупила 36 кулинара, такмичара у кувању рибље чорбе у котлићима. Поред овдашњих кулинара ватру испод котлића у престоници зачина потпалили су кулинари из Апатина, Палића, Суботице, Кањиже, Србобрана и других места, такође и више екипа из суседне Мађарске. Према оцени жирија којим је руководио Ђерђ Халас најукуснију рибљу чорбу скувао је Иштван Балинт из Хоргоша, коме је припао златни котлић. Друго место и сребрни котлић поделили су Слободан Ивошевић из Бајмока и Ержебет Косо из Хоргоша, а бронзани је освојио Милојко Здарвески из Хоргоша. Посебно признање за најбољег иностраног мајстора у справљању рибље чорбе припало је Михаљу Ђапјашу из Чонграда (Мађарска). Признања им је уручила комерцијални директор „Витамина” Оливера Ковач. Челници КСР „Пролетер” и организатори манифестације Ђерђ

Најбољи кулинари на такмичењу у Хоргошу

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Sa la 1 „Super 8” (13.40, 15.50, 18.0, 20.15, 22.25). Sa la 2 „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (15.15), „Deveru{e” (17.50, 20.20, 22.45). Sa la 3 „Rio”, 3D, sinhronizovan (12), „Kung fu panda 2”, 3D, sinhronizovan (14, 16, 18), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama”,3D ( 20, 22.40). Sa la 4 „Hop” (13.15), „H Men: prva klasa” (15.30, 17.50, 20.10, 22.35). Sala 5 „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30). Sa la 5 „Kung fu panda 2”, sinhronizovan (13.30, 15.30, 19.30), „Hana” (17.30, 21.30) Ja dran: „O, Gringo”„ (19), „Crvenkapa” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom groqu danas }e biti sahraweni Stanka Ilije Cvetkovi} (1931) u 11.15 sati, Mirjana Krsta Radulovi} Ne}ak (1932) u 12, Smiqa Du{ana Mirkovi} (1929) u 12.45, Dragiwa Ilije Poqak (1932) u 13.30, Gertruda Frawa Kosti} (1934) u 14.15, Du{anka Du{ana Miri} (1922) u 15 i Bosiqka Riste Milojevi} 81922) u 15.45 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Du{an Cumba (1987) i Zoran Vasilija Miqanovi} (1970) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Du{ko Gorana Vigwevi} (1990) u 15 ~asova. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu bi}e sahrawen Slobodan Dragomira Slobodan (1961) u 13 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milan Janka Damjani} (1927) u 15 ~asova.

вредници, јер је киша преко потребна усевима, али имали смо сасвим пријатно време за дружење са нашим пријатељима кулинарима и риболовцима. Драго нам је што је одзив био добар, масовнији него лане. Волимо да кувамо у котлићима и да се дружимо и желимо да нас на наредним манифестацијама буде све више - каже Жељко Балабан. Хоргошанин Андраш Чечеи са својом екипом је рибљу чорбу кувао за госте и мештане, а мада су на први поглед садржаји котлића слични сваки од кулинара у рецепту има своју малу тајну коју љубоморно чува за себе. Мада већина каже да ту нема посебних тајни, него да је најважнија квалитетна риба, коју су кулинари на хоргошком такмичењу добили живу па је чистили на лицу места, а захваљујући „Витамину” било је довољно слатке и љуте зачинске паприке и других зачина, па и познатог додатка за кување рибље чорбе „Алас”. Ипак, поред квалитетне рибе по свима рецептима за добру рибљу чорбу су црни лук, вода, ва-

тра, со и зачинска паприка и још по нека ситница која се другима не говори.

- Да се скува добра чорба потребно је до сат и по, све зависи да ли кувам у бограчу за веће друштво или код куће само за нас. Свако има свој рецепт, сви мисле да најбоље кувају, само укус на крају ипак није исти - вели Јене Фаркаш из Хоргоша. Ђорђе Курјачки из УСР „Шаран” из Србобрана, са помоћником Лазаром Дорословачким, напомињу да нема специјалну тајну, те да им је потребно око два сата да све буде потаман.

- Рецепт сам крао од разних кулинара, док нисам дошао до свог. Различити су рецепти у местима крај Тисе и Дунава. У Србобрану се рибља чорба више кува на тиски начин, дунавски нам некако не лежи, можда због тога што се брже смућка и за час посла је готово. Уз тиски рецепт дружење дуже траје уверава Курјачки. На досадашњим аласијадама у Хоргошу још се није десило да исти кувар понови успех и победи два пута. Мирко Цифра из Палића, лањски победник, напомиње да је осим рибе најбитнија зачинска паприка, која даје тон чорби.

- Рецепт се не може тек тако испричати, у томе се може само уживати, то све дође као музика. Рецепт сам научио од супруге, а изгледа да сам је надмашио - вели Цифра. Спортски роболовци су се у пецању рибе на пловак такмичили на каналу Тиса-Палић код Велебита. Од 21 екипе из Србије, Мађарске и Босне и Херцеговине најбољи улов имала је екипа УСР „Меџик фиш” из Сомбора, којој је припао победнички поехар. Другопласирана је екипа „Марлин” из Палића, а трећи Зрењанин. Појединачно најбољи улов имао је Звонко Звекић из Зрењанина. М. Митровић

tELEfOnI

Беочинци на систематском прегледу

БЕОЧИН: На манафистацији ‘’Базар здравља’’ коју је на платоу испред дома културе у Беочину, јуче у девет часова организовао Дома здравља ‘’Душан Савић Дода’’ из Беочина и општински одбор Демократске странке, грађани су могли да провере своје здравствено стање мерећи шећер у крви, холестерол, крвни притисак и ЕКГ као и да добију савете лекара.

- Идеја је једноставна и већ много пута се показала као изузетно

да измери вредност нивоа шећера у крви, ниво холестерола, крвног пристиска и један озбиљан преглед ЕКГ. До сада је пракса показла да у Војводини велики број људи пати од виског нивоа масти у организму, што је донекле и разумљиво ако се узме у обзир наш начин живота и храна која се једе код нас. Преко 250 хиљада људи до сада је посетило ову манифестацију и то је добро јер сарађујемо са Ин-

У реду за контролу позлило човеку Док је чекао да измери ниво шећера у крви и холестерол, старијем становнику Беочина, је позлило, јер како смо сазнали већ је имао здравствених проблема, а пре неколико месеци је доживео и мождани удар. На срећу, лекари хитне помоћи и сам покрајински секретар нашли су се на лицу места и несрећном човеку пружили помоћ, а санитет га је одвезао у дом здравља где је и збринут. добра, а састоји се у томе да се грађанима приближе бели мантили, односно да се без упута, без здравствене књижице оствари контакт са медицинским особљем – рекао је покрајински секретар за здравство др Атила Ченгери. Видели сте да је за само пола сата педест људи дошло да провери своје здравствено стање, односно

ститутом за јавно здравље Војводине који ће ове податке искористити за формирање базе података о стању грађана и послужиће за креирање политике секретаријата. У суботњој акцији учествовало је десет медицинских сестара и три лекара, а око 250 грађана проверило је своје здравствено стање. В. Недић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ОДРЖАН БАЗАР ЗДРАВЉА

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Изабран нови директор ЈКП „Стандард“ ВРБАС: Након месец дана од када је Драган Томашевић поднео оставку на место директора ЈКП „Стандард“, на седници Скупштине општине Врбас за вршиоца дужности ове функције изабрана је Драгиња Татић. Наиме, Томашевић који је ову функцију обављао као кадар СПС –а је ноћ уочи вандредне седнице СО Врбас која је сазвана на иницијативу одборника Демократске странке за његовом сменом, поднео оставку. Месец дана се држало у тајности решење о томе ко ће бити нови директор овог комуналног предузећа, па је одлука о постављању дугогодишњег правника врбаског комуналца Драгиње Татића за вршиоца дужности директора саопштена на самом крају седнице Скупштине општине која је одржана у петак и трајала је пуних 13 сати.

На дневном реду СО Врбас нашао се и извештај о раду ЈКП „Стандард“ за претходну годину који су одборници владајуће коалиције „За европски Врбас – СПСПУПС – ЛДП-ЛСВ усвојили, али се сада већ бивши директор Драган Томашевић није појавио на седници како би одговорио на питања одборника локалног парламента, као што су то урадили остали директори јавних предузећа у Врбасу чији су извештаји о раду, такође, били на дневном реду. Владајућом већином усвојене су, између осталог, и одлуке о завршном рачуну буџета општине Врбас за 2010. годину, изгласан је Просторни план општине Врбас, као и Локални план управљања отпадом. Такође, одборничком већином усвојени су и програми комасације за катастарске општине Куцура, Савино Село и Косанчић. М. Кк.

Поскупљује градски превоз у Суботици

СУБОТИЦА: Од првог јула поскупљује градски превоз у Суботици и аутобуска карта ће коштати 60 динара. Поред тога, ЈП “Суботица транс” је увео и нови тарифни систем који има за циљ да популаризује куповину месечних карата. Цена месечне карте стаје 2.089,46 динара што је у односу на стари тарифни систем упола јефтиније.

- Верујем да ће увођењем новог тарифног система да се повећа број продатих месечних карата, што значи да ће што више грађана да буде обухваћено појефтињењем. Поред тога, нови тарифни систем омогућио је путницима из приградских насеља преседање без куповине појединачне карте у аутобусу или месечне карте за путовање на једној линији у градском превозу - рекао је директор ЈП “Суботица транс “, Тибор Фазекаш. А. А.

Појефтинили пословни простори на Палићу

ПАЛИЋ: Цена пословног простора у граду и на Палићу биће нижа у односу на досадашњу. Одборници локалног пларламента у Суботици су пре десетак дана на скупштини усвојили одлуку по којој сви пословни простори на Палићу су проглашени за пету зону. То значи да ће закупци по квадратном метру плаћати 262 динара, а до сада су издвајали чак 908 динара. са ПДВом.

- Иницирали смо одлуку о смањењу закупа и драго ми је да је град имао слуха. Палић је туристичко место и због тога специфично, јер

VESTI Чулина освојио „Златни глас“ АПАТИН: На такмичењу „Златни глас“ које је по четврти пут организовало Удружење за целебралну и дечију парализу у Апатину, под покровитељством Покрајинског савета и уз помоћ бројних донатора прво место, по оцени стручног жирија прво место освојио је Динко Чулина из Апатина, друго Снежана Ковач из Сонте а треће Новосађанка Јелена Панић. Као најмлађи учесник ресторан „Шаран“ где се одвијала манифестација наградила је Михајла Радовановића. На овом такмичењу је учествовало десет чланова Удружења за целебралну и дечију парализу, а манифестацији је присуствовало више од стотину чланова удружења из Новог Сада, Сремске Митровице, Суботице, Вршца, Зрењанина, Ковина, Сомбора и Апатина. Након уручења признања дружење је настављено уз заједнички ручак, песму и музику. Ј. П.

Двожак поново председник

КУЛА: Кула је била домаћин четврте Изборне скупштине Окружне организације Демократске странке за Западно – бачки округ. За председника поново је изабран покрајински посланик Жељко Двожак који је уједно био и једини кандидат за ову функцију. Од укупно 93 делегата који су гласали, Двожаку

угоститељи имају посла углавном лети. Са друге стране, отворено је пет градилишта што отежава рад угоститељима. Међутим, закупци имају обавезу да поштују кућни ред и улажу у објекте, које су узели у закуп – објашњава директор д.о.о. “Парк Палић”, Горан Габрић. Ускоро се очекује прва лицитација за нове пословне просторе, а друга ће да буде на јесен. Реч је о објектима: Еко центар, вила „Богојвар“, вила „Лујза“, Велика тераса, Женски штранд, ресторан Фонтана, хотел Спорт и трамвајска станица. А. А.

је поверење указао 91 делегат из Куле, Сомбора, Апатина и Оџака. Осим председника, изабрани су и чланови Окружног одбора Демократске странке, а то су: Верољуб Марковић, Андрија Пензеш, Габријела Сајанковић, Драган Хрњак и Драгослава Чубрило. М. Кк.

СОС телефони на језицима народности НОВИ БЕЧЕЈ: Удружење Ромкиња „Освит“ и Центар за сицијални рад „Свети Сава“ из Ниша били су организатори семинара за унапређање и развој услуга за жртве сексуалног и родно заснованог насиља, кроз јачање услуга цивилног друштва у изградњи система за заштиту и спречавање насиља над Ромкињема у Србији, који је јуче, завршен у Хотелу „Тиски цвет“ у Новом Бечеју. Семинару је присуствовало двадесетак волонтера Центра за социјални рад из Новог Бечеја, волонтера из Панчева, Ечке, Зрењанина и Новог Бечеја, који су информисани о програму увођењу СОС телефона на језицима националних мањина, што би требало да појача капацитете у раду на СОС телефонима, побољша и поспеши заједничку комукацију мреже СОС телефона и Центара за социјални рад, упочетку у општинама Ниш, Нови Бечеј, Куршумлија, Лесковац и Београд, рекла је координатор Ана Саћировић. М. К

ponedeqak27.jun2011.

11

Општина плаћа туђе дугове

ВРБАС: Општина Врбас мораће да издвоји из свог буџета око 28 милиона динара као накнаду за судски спор из деведесетих година у којем није ни учествовала. Наиме, 1994. године друштвено предузеће „Металоградња“ је од породице Бандобрански узела парче земљишта које тада није платила нити новцем нити је дала друго земљиште у замену. Оштећена породица је тужила „Металоградњу“, али је у међувремену ово предузеће ушло у стечај, да би у процесу ликвидације прво били подмирени „пречи“ повериоци као што су банке и Пореска управа, па је овај дуг према Закону пао на терет општине Врбас. Када је покренут судски спор, тај дуг је износио четири милиона динара, да би данас уз вишегодишњу камату достигао 28 милиона динара. Пресуда датира

још из 2000. године, а тренутно је у току извршни поступак. Према речима председника општине Врбас др Жељка Видовића, пресуда је коначна и не постуји могућност жалбе, као ни одлагања извршења тако да ће из општинског буџета бити издвојен новац за ову намену уз, додаје Видовић, договор са адвокатом људи власника земљишта да се целокупни износ исплати до краја године у ратама.

-Претходни председници Општине, у два наврата 2002. године и 2005. године нису прихватили могућност натуралне размене која је тада могла да се изврши у договору са Министарством

финансија, Министарством пољопривреде и Дирекцијом за имовину. Сада натурална размена не постоји као могућност, тако да ће општина Врбас морати да плати 28 милиона динара што свакако представља удар на буџет – рекао је Видовић. М. Кк.

БАЧКОГРАДИШТАНЦИ ОДРЖАЛИ ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ПАЛАЧИНКА ФЕСТИВАЛ

Краљ палачинки Иван Киш

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Епитет краља палачинки на Другом међународном палачинка фестивалу у Бачком Градишту припао је мештанину Ивану Кишу. То је одлука стручног жирија, који је за најлепшу посластицу прогласио специјалитет који је он припремио.

- Пријавиле су се 32 екипе из Бачког Петровог Села, Бечеја, Темерина, Чуруга и, наравно, Бачког Градишта, али и из два мађарска места, нашег побратима Тисафелдвара и Дерекеђхаза, започео је „рапорт“ у име организатора Удружења грађана „Мост“ Агоштон Легвари. Били смо спремни за још масовнији одзив, али не можемо да се пожалимо бројем учесника, квалитетом производа, посетом и атмосфером која је створена у центру села. Као и током лањског премијерног фестивала, концепт целодневног програма није мењан, јер је пружао лепу разоноду и за учеснике и за посетиоце. Највећу пажњу привукле су такмичарске дисциплине. У брзом роловању десет палачинки надметало се 12 учесника, а лањска вицешампионка Изабела Чех овога пута испела се на највишу степеницу победничког постоља.

- Прошле године сам у три дисциплине била друга, а како сам недавно матурирала у бечејској Економскотрговинској школи за профил посластичара, ово прво место ми је, услов-

ћепласиран. Октет у брзом једењу десет палачинки побрао је симпатије свих који су пратили ову атрактивну такмичарску дисциплину. Одмах се видело да ће борбу за победничку ти-

Кристиан убедљиво победио у брзом једењу палачинки

но речено, био дипломски рад - шеретски је прокоментарисала Изабела Чех. Друго и треће место освојили су Чуружани, Лазар и Немања Тапавица, уз подсећање да је лансјки победник Немања овога пута био тре-

тулу водити млади мештани, информатичар Кристиан Сабо и тек свршени матурант новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ Радивој Вукадинов. На половини надметања Радивој је имао благу предност, а онда је Кристиан додао гас и...

- Ево појешћу и једанаесту палачинку, да неко не помисли да ће ми бити лоше од такмичарске „порције“, а по подне ћу смазати још коју. Иначе, палачинке су ми омиљена посластица. Мало је недостајало да изостанем с такмичења, пошто не радим у струци, већ свакодневно надничарим на њиви. Како је претходне ноћи пала киша, одлучио сам да уместо на њиву дођем на фешту у центру села и исплатило се, рекао нам је победник у брзом једењу палачинки 21-годишњи Кристиан Сабо. Радивој Вукадинов био је други, а познати бачкоградиштански молер Жолт Петер трећи. Остала петорица су далеко теже гутала палачинке нешто пре тога нафиловане пекмезом, па нису били озбиљни кандидати за пласман који је доносио награде. А оне су биле у виду пакета прехрамбене робе. Победници у свакој такмичарској дисциплини су награђени и од стране реномираног ресторана „Панорама“ у бечејској Робној кући ручком за две особе. То се односи и на победника у конкуренцији најсмешније фотографије фестивала Дориана Бату. В. Јанков

УДРУЖИЛИ СЕ ЗАПОСЛЕНИ И УПРАВНИ ОДБОР ЈП „КОМУНАЛАЦ“

Збор радника одржан без директорке

БЕЧЕЈ: Захтев за покретање поступка за разрешење директорке бечејског ЈП „Комуналац“ Ержебет Фехер толико је „спојио“ запослене и Управни одбор да су у петак по подне под ведрим небом у дворишту фирме одржали заједнички састанак. Када су радници у питању, од шездесетак било их је 43, а од седморо чланова Управног одбора скупу је присуствовало четворо.

- Повод за збор радних људи на који смо позвали и чланове Управног одбора је реаговање директорке, која је рекла да смо искористили потписе радника за неку другу иницијативу и све преименовали за њено разрешење. Злоупотребе потписа није било, јер смо захтев за покретање поступка за разрешење директорке поднели Золтан Фејеш и

ја као чланови Управног одбора из редова запослених -рекао је у уводном излагању Нандор Кохајда. Сада, како незванично чујемо, она ради на томе да радници пониште своју одлуку да нас двојица будемо чланови Управног одбора из редова запослених, затим да се Золтан Фејеш смени с функције председника синдикалне организације у предузећу, а онда би почела са давањем отказа нама двојици – довршио је Кохајда. Потом је још увек председник Управног одбора Драган Митић нагласио да ово није прва иницијатива за разрешење директорке ЈП „Комуналац“. Кажемо још увек, јер, такође незванично, сазнајемо да ће ДС, из које долазе чланови Управног одбора Драган Митић и

Магдолна Шлајф, бити опозвани зато што нису спровели страначки став и били против Захтева за разрешење директорке, већ су гласали по сопственој савести у интересу запослених у ЈП „Комуналац“.

- Евидентно је да постоје одређене политичке игре у свему овоме, да постоје виши страначки интереси, а ја не желим да играм како други свирају. За смену директорке гласао сам по савести, јер сам добро упознат са ситуацијом у предузећу и одговорно тврдим да не постоји добра воља директорке да се у финансијским извештајима прикаже право стање ствари. Никада у било ком извештају Управног одбора нисам написао да је неко нешто украо, али одређене неправилности су више него евидентне и апостро-

фирао сам их, али се увек преко њих олако прелазило. Зашто? Одговор на то никада нисам добио. Верујем да нећу ни сада. Лакше ће ме разрешити чланства у Управном одбору, него што ће у интересу радника покушати да дођу до праве истине - рекао је, сада је већ евидентно, експредседник Управног одбора ЈП „Комуналац“ Драган Митић. Од Нандора Кохајде смо сазнали да је он лично позвао директорку Ержебет Фехер на збор радних људи, али је она рекла да у исто време неизоставно мора да присуствује једном састанку у општини!? Тиме су представници медија били ускраћени за њену изјаву о новонасталом стању у предузећу на чијем је она челу. В. Јанков

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ФОЛКЛОРНИ ФЕСТИВАЛ

Девети Видовдански сусрети СТАРА ПАЗОВА: Последњи јунски викенд у Старој Пазови је био у знаку 9. Међународног дечјег фолклорног фестивала „Видовдански сусрети“ који је у овај део Срема довео ансамбле из Републике Српске, Хрватске али и целе Србије, безмало пет стотина „чувара традиције предака“. Отварајући 9. фолклорни фестивал деце у Старој Пазови, председник општине Стара Пазова Горан Јовић, који је у суботу приредио и пријем за учеснике, пожелео им је добродошлицу истакавши да су град и КУД „Бранко Радичевић“ по девети пут отворили широм срце пријатељима на манифестацији која је постала бренд Старе Пазове, и најавио да ће идуће године посебно бити обележено 40. година рада КУД „Бранко Радичевић“

и 10. Фестивал „Видовдански сусрети“ .

- Овај фестивал иде сваке године корак по корак, од скромног почетка до данас, и сваке године постаје све масовнији и организованији -рекао је Јовић, иначе и председник Организационог одбора дечјег фолклорног фестивала. Програм фестивала ове године „Видовданско прело“, у петак посвећено изворној народној песми и концерт свих учесника у суботу, показали су лепоту и богатство наше културне баштине, али и рада на њеном очувању са најмлађима. На прелу су учествовале певачке групе ОКУД „Инђија“, Удружења грађана „Сана“ и КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове и народни певач Савета Ђорђевић, а на концерту своје

умеће показали дечји ансмабли ФА“Дукат“ из Бјељине, КУД „Ђоко Патковић“ из Боботе,КУД „Златибор“ Чајетина, ансамбл „Девет Југовића“ СОС дечје село Краљево, КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, СКЦ “Вук Ст.Караџић“ из Бачке Тополе , АНИП „Бранко Радичћевић“ из Руме, СКУД „Херој Јанко Чмелик“ из Старе Пазове и две дечје групе домаћина, КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове. За учеснике фестивала домаћини су организовали занимлива дружења, а свима је свакако најинтересантнија била посета српској Кући фудбала. Генерални покровитељ фестивала је била Општине Стара Пазова, а финансијски су манифестацију помогли и Покрајински секретаријат за културу и информисање, МЗ Стара

Пазова и бројни спонзори. Аматери су из Старе Пазове понели лепе утиске и планове о даљој сарадњи и размени програма. А. Мали

12

CRnA HROnikA

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

[O KANT NO MAL TRE TI RA WE MLA DI ]A ROM SKE NA CI O NAL NO STI U PO LI CIJ SKOJ STA NI CI OSVA NU LO NA JU TJU BU

Sni mak tor tu re star ~e ti ri go di ne na stao u Vr {cu Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je Di rek ci ji po li ci je na lo `io da su spen du j e dvo j i c u po l i c a j a c a sa snim ka ob ja vqe nog na saj tu Ju tjub, ko ji tu ku mla di }a Ro ma.

Da ~i} je no vi na ri ma u Kru {ev cu re kao da je sni mak na stao pre ~e ti ri go di ne i da je taj do ga |aj ve} bio pred met in ter ne is tra ge u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Sr bi je, a da je iz ve {taj tu `i la {tvu pod net u ok to bru 2008. go di ne. „To se zbi lo 30. ju na 2007. go di ne, pre ne go {to sam po stao mi n i s tar unu t ra { wih po slo va. Re~ je o po li caj ci ma Alek san dru A. i Bo ja nu B., kao i Da ni je lu S. osum wi ~e nom za kra |u, pro tiv ko ga je pod n e t a kri v i~ n a pri j a v a”, na veo je Da ~i}. On je re kao da mu ni je ja sno za {to je to li ko vre me na bi lo po treb no da se sni mak po ja vi u jav no sti i da je na lo `io su spen zi ju po li ca ja ca bez ob zi ra na to da li je tu `i la {tvo re a go va lo. „Iako je po li cij ski po sao ve o ma te `ak, po li ci ja ne ma pra vo na pre ko ra ~e we ovla {}e wa”, ob ja snio je Da ~i}.

Na In ter net saj tu Ju tjub 24. ju na pod na slo vom „Srp ska po li ci ja? I`i vqa va we nad rom skim mla di }em” po sta vqen je sni mak mu {kar ca u po li cij -

skoj uni for mi ko ji u pro sto ri ji ko ja li ~i na po li cij sku sta ni cu no ga ma i gla vom uda ra jed nog mla di }a.

U MUP- u na vo de da su svi ak te ri do ga |a ja u is tra `nom po stup ku ne gi ra li da je bi lo bi lo ka kvog fi zi~ kog mal tre ti ra wa, pa i sam Da ni jel S, ko ji je ta da iz ja vio da je po li ci ja pre ma we mu po stu pa la ko rekt no.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je Di rek ci ji po li ci je na lo `io da su spen du je dvo ji cu po li ca ja ca sa snim ka ob ja vqe nog na saj tu Ju tjub, ko ji tu ku mla di }a Ro ma Po l i c i j a tre n ut n o vr { i re vi zi ju ovog do ga |a ja i o~e ku je se da }e isti na ovog pu ta iza }i na vi de lo.

Na ~el nik Upra ve po li ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je ge ne ral Mla den Ku ri bak po tvr dio je ju ~e Fo Ne tu da se sni mak, na ko me se vi di ka ko po li ca jac tu ~e mla di }a rom ske na ci o nal no sti, do go dio 30. ju na 2007. go di ne u Po li cij skoj sta ni ci Vr {ac. „Po li cij ski ak te ri su A. A. i B. B., a mla di} rom ske na ci o nal no sti je D. S.”, re kao je Ku ri bak. Pre ma we go vim re ~i ma, na sli ~an na ~in do ovog

PRAV NI SA VET NIK LI DE RA RA DI KA LA BO RIS ALEK SI] NA JA VQU JE:

[e {eq u Sr bi ji sle de }e go di ne Prav ni sa vet nik li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa, Bo ris Alek si} iz ra zio je ju ~e o~e ki va we da }e se li der ra di ka la 2012. go di ne vra ti ti u Sr bi ju, zbog to ga {to, ka ko je oce nio, Ha {ki tri bu nal vi {e ne }e mo }i da pro lon gi ra iz ri ca we we go ve pre su de. [e {eq se u ha {kom pri tvo ru na la zi vi {e od de vet go di na.

On je na veo da je za vr {e na tek po lo vi na pr vo ste pe nog po stup ka pro tiv [e {e qa i is ta kao da je su |e we li de ru ra di ka la naj du `e u isto ri ji pra vo su |a.

Alek si} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da se 2012. go di ne o~e ku ju iz bo ri u Ru si ji i po be da Vla di mi ra Pu ti na, {to bi, pre ma we go voj oce ni, pred sta vqa lo ve li ku {an su za Sr bi ju „da po vra ti iz gu bqe ne po zi ci je”.

Po vo dom pred sto je }eg iz ja {wa va wa [e {e qa o kri vi ci za

snim ka se do {lo po ~et kom ok to bra 2008. go di ne. „Op {tin skom jav nom tu `i la {tvu u ve zi s ovim do ga |a jem do sta vqen je iz ve {taj 27. ok to bra iste go di ne. Po li caj ci i da qe ra de, jer su u iz ja va ma ko je su sva tro ji ca da li, po li c aj c i i mla d i}, ne g i r a l i po sto ja we sve ga {to se mo `e vi de ti na snim ku”, ob ja snio je Ku ri bak. On je re kao da je dao

ne p o {to va w e su da 6. ju l a, Alek si} je re kao da su ta kvi po stup ci pro tiv [e {e qa be smi sle ni i da je wi hov ciq da se [e {eq {to du `e za dr `i u pri tvo ru. [e {eq je 24. ma ja po tre }i put op tu `en za ne po {to va we su da, zbog od bi ja wa da sa svo je in ter net stra ni ce uklo ni in for ma ci je o iden ti te tu za {ti }e nih sve do ka. Alek si} je pod se tio da je u dru gom po stup ku za ne p o {to va w e su da, tu ` i l a {tvo za tra `i lo iz ri ca we ka zne od tri go di ne za tvo ra [e {e qu, {to go vo ri o ne jed na kim kri te ri ju ma Ha {kog tr bu na la jer je hr vat ski no vi nar Do ma goj Mar ge ti}, ko ji je ob ja vio ime na 102 za {ti }e na sve do ka osu |en na sa mo tri me se ca za tvo ra i 7.000 evra nov ~a ne ka zne. [e {eq je 4. fe bru a ra 2010. go di ne op tu `en zbog to ga {to je u kwi zi ob ja vio po dat ke o 11 za {ti }e nih sve do ka.

Li der ra di ka la je pr vi put 21. ja nu ra 2009. op tu `en za ob ja vqi va we po da ta ka o za {ti }e nim sve do ci ma, za {ta je pra vo sna `no osu |en na 15 me se ci za tvo ra. [e {e qu se su di za zlo ~i ne pro t iv ~o v e~ n o s ti, po v re d e rat nog pra va i obi ~a ja u Voj vo di ni, Hr vat skoj i BiH od 1991. do 1993. go di ne. [e {eq se do bro voq no pre dao Ha gu fe bru a- ra 2003. go di ne, a su |e we mu je po ~e lo no vem bra 2007. go di ne.

(Ta njug)

na log da se iz vr {i pro ve ra po svim tim na vo di ma, da se usta no vi {ta je tog tre nut ka tu `i lac do bio i u ko joj me ri, i da li se zna lo za ovaj sni mak. „Pro tu ra se vest da je taj sni mak ve} bio na dru {tve noj mre `i Fej sbuk 2008. go di ne, pa je to bio i raz log po stu pa wa slu `bi”, za kqu ~io je Ku ri bak.

Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} na gla sio je tek ka da se utvr de svo je po je di no sti bi }e pred u ze te od go va ra ju }e me re. On je is ta kao da }e me re bi ti pred u ze te i u slu ~a ju da sni mak ni je auten ti ~an, jer je to u ci qu za {ti te pri pad ni ka po -

li ci je. Ve qo vi} je uka zao i da po je di nac ni je me ri lo po na {a wa svih pri pad ni ka po li ci je.

Hel sin {ki od bor za qud ska pra va za tra `io je da nas od MUP-a da utvr di ~i we ni~ no sta we ve za no za sni mak ko ji je osva nuo na Ju tju bu, na ko me se vi di da po li ca jac mla |eg Ro ma pr vo uda ra u gla vu, a po sle ga {u ti ra. „Uko li ko je sni mak auten ti ~an, re~ je o kla si~ nom pri me ru tor tu re ko ja je ka `wi va po do ma }em za ko no dav stvu, pa shod no to me, Hel sin {ki odo bor po zi va MUP da se u ovom slu ~a ju pre du zmu sve za ko nom pred vi |e ne me re”, is ti ~e se u sa op {te wu.

Hel sin {ki od bor za qud ska pra va u Sr bi ji na ja vqu je da }e u na red nim da ni ma sa pa `wom pra ti ti da qi raz voj do ga |a ja ve za nih za ovaj slu ~aj, s ob zi rom da je pi ta we po li cij skog po stu pa wa to kom pri tvo ra u po li cij skim sta ni ca ma u Sr bi ji i da qe „jed no od naj spor ni jih ta ~a ka u pro ce su su zbi ja wa tor tu re”.

Ogla sio se i Sin di kat srp ske po li ci je, oce niv {i da se nad le `ne slu `be MUP-a mo ra ju ozbiq no po za ba vi ti vi deo snim k om zlo s ta v qa w a rom skog mla di }a u po li cij skoj sta ni ci i is pi ta ti ga do kra j a, a uko l i k o se do k a ` e kri vi ca, od go vor ni mo ra ju bi ti pro pi sno ka `we ni.

„Ova kve i sli~ ne sce ne na si qa ko je se po vre me no mo gu vi de ti na dru {tve nim mre `a ma i me di ji ma, mo gu do ne ti ve li ku {te tu ugle du Mi ni star stva, po li ci je i po je di na ca”, na v o d i se u sa o p { te w u tog Sin di ka ta.

oprav da we za ta kvo po stu pa we”, na vo di se u sa op {te wu.

Zah tev za is pi ti va wem ve ro do stoj no sti snim ka zlo sta vqa wa rom skog mla di }a upu tio je i Ko me sa ri jat za qud ska pra va Li be ral no de mo krat ske par ti je.

Pe tru {i}: Ra si zam ni je is ko re wen Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} osu di la je ju ~e bru tal no na si qe nad rom skim mla di }em ko je je, pre ma ob ja vqe nom snim ku, iz vr {io mu {ka rac u po li cij skoj uni for mi i za tra `i la od Mi ni star stva unu tra {wih po slo va da hit no utvr di ko su iz vr {i o ci na si qa i pre du zme sve po treb ne me re ka ko bi oni bi li ka `we ni.

Pe tru {i }e va je upo zo ri la da ra si zam u Sr bi ji jo{ ni je is ko re wen i da su u po sled we vre me u~e sta li ra si sti sti~ ki na pa di na Ro me i zbog to ga je neo p hod na od lu~ na re ak ci ja dr `av nih or ga na i efi ka sno ka `wa va we iz vr {i la ca, na vo di se u sa op {te wu iz we ne kan ce la ri je.

Sin di kat je pod se tio da je upo tre ba fi zi~ ke sli ke do zvo qe na sa mo on da ka da po li ca jac mo ra da od bi je na pad ili sa vla da ot por ne ke oso be, i ta d a uz na n o { e w e naj m a w e {tet nih po sle di ca. „Sin di kat srp ske po li ci je osu |u je sva ki vid ne pro fe si o na li zma, ne po {to va wa za ko na, na si qa i na sil ni~ kog po na {a wa. Ali po red osu de, sve sni smo pro ble ma u ko ji ma se na la ze po li caj ci, kao i da to ni je iz go vor, ni ti sme bi ti

„Uko li ko je sni mak ve ro do sto jan, on pred sta vqa kla si ~an pri mer tor tu re li ca li {e nih slo bo de, u tom slu ~a ju, po treb no je utvr di ti me sto, vre me i po ~i ni o ce ovog kri vi~ nog de la i spro ve sti po stu pak u skla du sa za ko nom, a osim ne p o s red n o od g o vor n ih po treb no je sank ci o ni sa ti i na ~el ni ka po li cij ske upra ve ko ji je mo rao da zna za ova kav vid po na {a wa za po sle nih u po li ci skoj upra vi”, na ve de no je u sa op {te wu Ko me sa ri ja ta.

PO LI CI JA RE PU BLI KE SRP SKE NA [LA DRA GA NA PA RA VI WU

Uhap {en ka mionyija osum wi ~e n za ot mi cu de voj ke Mi ni star unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Srp ske Sta ni slav ^a |o iz ja vio je ju ~e da je po li ci ja RS uhap si la ju ~e Dra ga na Pa ra vi wu, osum wi ~e nog za ne sta nak ma lo let ne An to ni je Bi li}, u mo men tu ka da je po ku {ao da po beg ne s me sta na ko jem se skri vao i da mu je od re |en pri tvor od 24 sa ta. „Pa ra vi wa je spro ve den u pro sto ri je Cen tra jav ne bez bed no sti Ba wa lu ka, gde je u to ku kri mi na li sti~ ka ob ra da”, re kao je ^a |o, do da ju }i da je Pa ra vi wa uhap {en na ob ron ci ma pla ni ne Mo ta ji ca, u Do wim Sr |e vi }i ma, kod Srp ca, u jed n om na p u { te n om objek tu. ^a |o je re kao da je Pa ra vi wa uhap {en oko 2,5 ki lo me tra, od me sta gde su ga po sled wi put vi de li me {ta ni. „Pri li kom hap {e wa Pa ra vi wa je po ku {ao da po beg ne, u ~e mu ga je spre ~i la po li ci ja.

Pri li kom hap {e wa ni je pru `ao ot por”, re kao je ^a |o, na vo de }i da je po li ci ja ima la sa zna wa da ni je bio na o ru `an.

Mi ni star po li ci je RS je re kao da je Pa ra vi wi od re |en pri tvor u tra ja wu od 24 sa ta, na vo de }i da on mo `e bi ti pro du `en. On je ka zao da je u vi {e dnev noj po tra zi za Pa ra vi wom u~e sto va la po li ci ja RS, a glav ni no si lac po sla bi la je Po li cij ska sta ni ca u Srb cu. „Od re |e ni vid po dr {ke da la je i Gran ~ i n a po l i c i j a

BiH, kao i po li ci je Hr vat ske i Sr bi je”, re kao je ^a |o, do da ju }i da su sa wi ma ima li dnev ne kon tak te, {to je, pre ma we go vim re ~i ma, je dan od naj bo -

ske, ko ji spro vo de is tra gu u ovom slu ~a ju. On je pod se tio da za Pa ra vi wom po sto je po ter ni ce iz RS, kao i Sr bi je zbog ra ni jih kri vi~ nih de la, a

Hap {e we Dra ga na Pa ra vi we

qih po ka za te qa ka ko po li ci je tre ba da sa ra |u ju. „To je je dan od ele me na ta da se ova ak ci ja za vr {i u ma we od 71 sat od pre u zi ma wa pr vih ope ra tiv nih rad wi”, re kao je ^a |o. Mi ni star po li ci je RS je re kao da o~e ku je da u Ba wa lu ku stig nu ko le ge iz Hr vat -

od pre kju ~e i hr vat ska me |u na rod na po ter ni ca zbog sum wi da je ume {an u ne sta nak de voj ke An to ni je Bi li} (17).

Pri pad ni ci MUP-a RS su od 23. ju na tra ga li za Pa ra vi wom na {i rem pod ru~ ju se la Sr | e v i } i, kod Srp c a. Osim qud stva, u po tra zi su bi li an -

ga `o va ni i psi tra ga ~i i he li k op t e r i. MUP Hr v at s ke ras pi sao je pre kju ~e me |u na rod nu po ter ni cu za Pa ra vi wom, na kon {to je ana li zom vla si ko se iz u ze te iz ka bi ne ka m i o n a, ko j im je upra v qao osum w i ~ e n i, utvr | en „de l i mi~ ni DNK pro fil” `en ske oso be ko ji se po du da ra sa DNK pro fi lom do bi je nim iz kr vi maj ke An to ni je Bi li} iz Dr ni {a, de voj ke ko ja je ne sta la 7. ju na.

Isto vre me no, po li ci ja na sta vqa da tra ga za ne sta lom de voj kom. Hr vat ski me di ji ja vqa ju da se pre tra `u je aku mu la ci o no je ze ro Zr ma wa kod Bi li {a na i pod ru~ je oko je ze ra.

Pa ra vi wa je ina ~e ra dio u jed noj hr vat skoj gra |e vin skoj fir mi kao vo za~, a na dan ka da je ne sta la An to ni ja Bi li}, od {e fa je tra `io slo bo dan dan ka ko bi, ka ko je re kao, oti {ao u Sr bi ju na sa hra nu.

Pa r a v i w a je u Re p u b li c i Srp skoj osum wi ~en za si lo va we de voj ke u Is to~ nom Sa ra je vu 2005. go di ne i za wim je sud na So ko cu ras pi sao po ter ni cu.

I u Sr bi ji je za wim ras pi sa na po ter ni ca zbog si lo va wa i po ku {a ja si lo va wa. U Sr bi ju, me |u tim, ni je do la zio od 2004. go di ne, ka da je za wim ras pi sa na po ter ni ca zbog iz be ga va wa za tvor ske ka zne zbog dva si lo va wa pre 15 go di na.

crna hronika

dnevnik U NO VOM SA DU PRI TVO REN PRI PAD NIK MUP-a

Po li ca jac okri vqen za pri ma we mi ta De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda An ki ca Kur ja~ ki odredila je ju~e, nakon saslu{awa, pritvor policijskom slu`beniku Alek san dru S. (1975) iz Novog Sada, koji je okrivqen za primawe mita.

Prema nezvani~nim saznawima, osumwi~eni s tereti da je ovog meseca primio 100 evra.

Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave.

M. V.

ponedeqak27.jun2011.

TRA GI ^AN UDES PRO [LE NO ]I U FU TO GU

„Ford” usmr tio dvo ji cu mla di }a Dvojica mladi}a su poginula na licu mesta, a jedan je zadobio lak{e telesne povrede kada je na wih naleteo „ford mondeo„ novosadskih registarskih oznaka, ju~e pola sata posle pono}i, u Futogu u Ulici carice Milice kod broja 179.

Prema zvani~no nepotvr|enim podacima, poginuli su Du{an Cumbo (1986) i Du{ko Vigwevi} (1990), a lak{e je povre|en Ve se lin T. (1989).

Svi su iz Futoga.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, automobilom je ka Kozara~koj ulici iz pravca Bege~a upravqao Mir ko G. (1985) iz tog mesta. Wemu se, navodno, pripisuje da je vozio neprilago|enom brzinom i pri tom zahvatio bankinu, a potom i pokosio trojicu mladi}a. Istraga }e utvrditi nakon salu{awa svedoka i ve{ta~ewa da li su se ovi mladi}i kretali u momentu kobnog udara i kako, odnosno ko je od wih i kako koristio dva bicikla

Du {an Cum bo

Li dija Oco ko qi} i Sve tla na Ra `na to vi}

KO JE SVE U SR BI JI U KU] NOM PRI TVO RU I ZA TVO RU

Sed mo ro pod elek tron skim nad zo rom

Biv{i direktor Instituta za onkologiju i radiologu Ne nad Bo ro je vi}, prva je osoba u Srbiji kome je odre|en elektronski nadzor, dok je jo{ u toku krivi~ni postupak u kome se on tereti za primawe mita.

Borojevi} je uhap{en 30. juna 2010. godine okviru policijske akcije „kraba”, a odlukom Specijalnog suda krajem maja je posle 11 meseci pu{ten iz zatvora, uz obavezu da u daqem toku postupka bude u ku}nom pritvoru, ali }e mo}i da radi.

Ne nad Bo ro je vi}

Koliko je u javnosti poznato pod elektronskim nadzorom u Srbiji se trenutno nalazi sedam osoba. Me|u wima su od nedavno folk peva~ica Sve tla na Ra `na to vi} i wena sestra Li di ja Oco ko qi}, koja su osu|ene na ku}ni zatvor. Za razliku od Borojevi}a, sestre Ceca i Lidija, }e za svaki eventualni izlazak morati da dobijaju dozvolu suda.

Poznata peva~ica i wena sestra Lidija Ocokoqi} su narukvice za elektronski nadzor dobile 22. juna, po{to je sud potvrdio wihovu nagodbu s tu`i la {tvom. Ra `na to vi} je priznala da je protivpravno prisvajala novac od transfera

10 fudbalera FK “Obili}“ u inostrane klubove i bez dozvole dr`ala 11 pi{toqa, a Ocokoqi} da je pomagla sestri u malverzacijama. U skladu sa sporazumom o priznawu krivice one }e u ku}nom zatrvoru provesti osam, odnosno {est meseci i plati}e nov~anu kaznu od milion i po evra.

I vlasnik firme „DTM Rela ti ons” Ni k o l a Di m i t ri j e vi} se nagodio. On je u zamenu za godinu dana ku}nog zatvora priznao da je odbeglom narkobosu Dar ku [a ri }u omogu}io ku po vi nu fir me „Mitrosrem”.

Ka zna ku} nog za tvora u Srbiji je prvi put izre~ena Z. J. iz Kraqeva, koji je pravosna`no osu|en na pet meseci zbog te{kog dela protiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Oda {i qa~ za elektronski nadzor na nogu mu je postavqen 5. januara, a we go va ka zna istekla je po~etkom juna.

Mo gu} nost iz ri cawa mere elektronskog nadzora uvedena je ok to bra pro {le godine i ona mo`e biti odre|ena samo za kazne zatvora do godinu dana. Osu |e ni ci ma ko ji ka znu slu`e u ku}nom zatvoru zabraweno je da napu{taju ku}u bez posebne dozvole suda, ali ukoliko su stalno zaposleni imaju pravo da idu na posao. Wihovo kretawe se 24 sata dnevno nadzire se iz Centra za monitoring Uprave za izvr{ewe krivi~ nih sank ci ja, ko ja je „u startu“ nabavila 200 narukvica za elek tron ski nad zor.

Uko li ko pre kr {e od re |e ne mere, Uprava o tome obavestava sud koji u tom trenutku meru ku}nog zatvora mo`e da zameni i osu|enika uputi na daqe izdr`avawe kazne u zatvor.

(Ta njug)

TRA GE DI JA U NO VOM PA ZA RU

Ubi jen na kon sva |e u re sto ra nu Xevad G. (25) iz Novog Pazara ubijen je ju~e, ~etiri sata posle pono}i, u restoranu „Bolowa” u tom gradu, ubodom no`a u vrat. Ubica je u bekstvu i za wim se intenzivno traga.

Prema nezvani~nim podacima, ubijeni Xevad G. i ubica se nisu poznavali, a do sva|e i tu~e je do{lo zbog konobarice koja je radila u restoranu „Bolowa”. Novopazarska policija se jo{ nije zvani~no oglasila o tom slu~aju.

13

Me sto na ko me se do go di la ne sre }a

zate~ena na licu mesta i da li su oni tada bili van kolovoza.

Prvim testirawem kod voza~a je je utvr|ena nedozvoqena koli~ina alkohola u organizmu, odnosno prema nezvani~nim saznawima preko 0,9 promila. U automobilu je bio i saputnik kome }e se tako|e utvrditi prisutvo alkohola i uzeti izjava o nesre}i.

Du {ko Vi gwe vi}

Mirko G. je zadr`an u slu`benim prostorijama policije do saslu{awa kod istra`nog sudije. Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda An ki ca Kur ja~ ki, koja je naredila da se vozilo uputi na vanredni tehni~ki pregled i bicikli ve{ta~e.

Danas o~ekujemo zvani~no saop{tewe o doga|aju iz policije.

M. V.

SE ZO NA PQA^ KA WA PO ^I WE S PR VIM LEP [IM DA NI MA

Pro val ni ci u sta no ve upa da ju naj ~e {}e pre pod ne Sezona provala stanova po~iwe s prvim lep{im danima, a ne kako se to ~esto misli s po~etkom kori{}ewa letwih godi{wih odmora, jer lopovi procewuju da s prvim suncem ostaje najmawe qudi u zgradama. Zaposleni rade, deca su u {kolama, a stariji su po radwama ili sede na klupama.

Ulazna vrata se napadaju mahom pre podne. U vreme letwih odmora provale ipak u~estaju, ali ne zna~ano. Stanove obijaju qudi kojima je to zanat i `ivotno opredeqewe za zaradu i poneki narkoman u zgodnoj prilici.

- Posledwe ~etiri godine prose~no se de{ava jedno do dva obijawa nedeqno. Savetujemo gra|anima da nikako ne dr`e ve}u koli~inu novca u ku}i i preporu~ujemo da se vrednosti dr`e u bankama u sefu ili novac na ra~unu. To nije veliki tro{ak, a veoma je korisno tako postupiti ponaro~ito kod ve}eg priliva novca na primer od kuporodaje pokretne i neopokretne imovine - ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za rasvetqavawe te{kih kra|a u novosadskoj Policijskoj upravi Go ran Mi qa no vi} . -Vrata tako|e treba makar minimalno dodatno osigu-

rati, bar s dodatnom bravom i tako zakomplikovati kradqivcu posao, za toliko da pre|e na slede}u jednostavniju poziciju. Dobro je kupiti i malo {iru rozetnu toliko da se ne mo`e polomiti ulo`ak. Ovde se tro{ak od dvade-

kom da nadgleda i obilazi stan.

Tako se ne}e desiti da provala bude otkrivena tek posle nekoliko dana. Puno poma`e i video nadzor. On je koristan preventivno i u rasvetqavawu kra|a. Tako|e, bilo bi dobro da gra|ani ~im

setak evra mo`e veoma isplatiti.

Savetujemo da prilikom odlaska na godi{we odmore, kako to obi~no na{i gra|ani i rade, ostave ne-

primete ne{to neobi~no, kao {to je situacija da neko ~a~ka oko kom{ijine brave, pozovu 92, a patrola }e uvek iza}i.

Miqanovi} ka`e da provalnici imaju izme|u 20 i 50 godina, a najvi{e ih dolazi iz pravca Beograda, ali ima ih iz Rume, Sremske Mitrovice, Subotice... Do|u, odrade i vrate se. Svi su vi{estruki povratnici. Rade samostalno, uz pomo} jednog ili ponekad dvojice saradnika. Novac tro{e uglavnom na sladak `ivot.

- Naj~e{}e meta i lokacije koje se napadaju ne postoje, ali izgrednici koji do|u samo zbog lopovluka malo ~e{}e kre}u u kra|e u okolini bulevara. Dosta provala u Novom Sadu ~ine me{tani, ali i oni isto ~esto odlaze na druga podru~ja. Svi ovi kradqivci uglavnom nemaju stalno prebivali{te i mahom su prijavqeni fiktivno. Kad iza|u s robije, naj~e{}e ne razmi{qju da na|u posao ve} gde }e da provale. Na slobodi obi~no budu mirni mesec do tri.

Provale narkomana su prepoznatqive, oni neretko uzimaju teh-

Spa va }a so ba pro va qe na - Obi~no je na udaru sredwi sloj. Smatraju, bogata{i dobro ~uvaju imovinu, a od siroma{nih nema vajde. Privuku ih vrata koja brzo mogu provaliti. U stanu se zadr`avaju makimalno minut i po do dva. Za savla|ivawe brave im treba do 30 sekundi ka`e Goran Miqanovi}. - Neko od wih ima taktiku da u|e u zgradu pa osmotri vrata, vidi ime na plo~ici, si|e dole i „legne” na interfon i ako se niko ne javi posle du`eg zvowewa, stan je izabran. Potom lomi bravu. Tako da mu vi{e treba vremena za „proverku” kako oni zovu izvi|awe terena nego za samu kra|u.

Drugi na~in je da oslu{kuju vrata pa kad nema buke, zvone, provere radi. Po mogu}stvu biraju stanove kod stepeni{ta jer ne vole da se zavla~e daleko, a treba im zgodno mesto za be`awe. Nekad zaglave lift na vi{im spratovima dok ne urade posao ili osmatraju ni`e spratove dok neko ne zakqu~a stan i ode. Kad u|e, lopovu treba malo vremena, ba{ kao da zna gde neko dr`i pare. Me|utim, 90 odsto na{ih gra|ana krije novac u spava}oj sobi, i to naj~e{}e pod tepihom i izme|u ve{a i garderobe. Zato, bilo bi dobro da qudi, ako ve} ho}e da dr`e novac u stanu, da upotrebe malo ma{te za odabir nekog mesta koje ne}e brzo pasti na pamet profesionalcu. Oni `ure, nemaju vremena da tra`e skrovi{ta - isti~ Miqanovi}.

ni~ke stvari i sve {to stignu, dok profesionalci kradu u ve}ini slu~ajeva samo novac i zlato odnosno vrednosti koje stanu u xep i eventaualno oru`je - obja{wava na{ sagovornik.

- Rasvetqenost ovih dela varira od 40 do 60 odsto. Kad ih uhapsimo jako dobro znaju svoja prava.

Obi~no se obu~e u zatvoru a i stalno imaju dodira s organima gowewa, a upoznati su i s izmenama zakona, imaju kontakte s advokatima i konsultuju se s wima pri~a Miqanovi}, dodaje: - Wima je najva`nije da ih u stanu vlasnik ne uhvati. Kad u premeta~ini ugledaju civila u stanu, odahnu kad se potvrdi da je re~ o neuformisanom policajcu jer znaju da im on „ne}e ni{ta„ kao i da imaju pravo na advokata, a svesni su da su od momenta li{ewa slobode policija odgovara za wegovu bezbednost.

Miqanovi} ka`e da provalnicima ~esto „preleti novac„, ne primete ga ispod ruke u brzini dok tra`e plen.

- Desilo se i to da provalnik na Novoj Detelinari sko~io s terase kad je ~uo vlasnicu na vratima.

Upla{io se i zaboravio da je na drugom spratu pa je isko~io kroz prozor i pri tome zadobio dva otvorena preloma nogu. ^ak je kasnije tu`io i hitnu pomo} jer se `alio da ga nisu pa`qivije prevozili do bolnice. On je posle godinu i po je ponovo obijao, kasnije je ipak oti{ao u zatvor zbog nekih drugih dela - ka`e Miqanovi}.

- Gra|ani treba sami sebe da sa~uvaju i tako {to ne}e govoriti svima da odlaze na du`e vreme iz stana. Ipak, profesionalcima ne zna~i puno ako su stanari na putu zbog godi{weg odmora - nagla{ava na{ sagovornik. - Oni razli~ito pristupaju u odabiru stana. Nekog od wih privla~i stara zgrada, gde obi~no `ive stariji qudi koji, po wima, verovatno imaju para u {teku, dok se drugi odlu~uju za nove vi{espratnice, jer po wihovom shvatawu tu su tek kupili nekretninu, pa imaju novac - obja{wava Goran Miqanovi}.

M. Vu ja ~i}

14

dRU[TvO

ponedeqak27.jun2011.

OVE NE DE QE U OSNOV NIM [KO LA MA

PRO FE SI O NAL NA VOJ SKA BO QE OB U ^E NA

@i vot no opre de qe we da je mo ti va ci ju Od 1. januara i zvani~no profesionalna, Vojska Srbije je efikasnija, a weni pripadnici boqe obu~eni i motivisaniji za izvr{avawe zadataka nego {to je to bilo pri redovnom slu`ewu vojnog roka, ocewuju u Komandi ministarstva odbrane za obuku. Mada ka`u da je „rano govoriti” o preciznim pokazateqima pove}awa efikasnosti vojske od Odluke o obustavi slu`ewa vojnog roka, u Komandi isti~u da „postoje pozitivni pokazateqi”.

- Vojska Srbije danas je profesionalna i bez sumwe efikasnija profesionalni vojnici su boqe obu~eni, spremniji i izuzetno mo-

po{to obu~e uniformu na jutarwim ve`bama provede 20 minuta.

Posle deset minuta za li~nu higijenu, izlazi na jutarwu smotru, gde komandir jedinice kontroli{e li~ni izgled, ispravnost i pode{enost opreme i upoznaje profesionalne vojnike sa obavezama tog dana.

Posle smotre sledi obuka i osposobqavawe za du`nost koju vojnik obavqa i obuka jedinice za wenu misiju. Pri kraju radnog dana - koji traje osam ~asova uz odmor od 30 minuta - vojnici ure|uju prostorije koje su koristili u toku dana, presvla~e se i odlaze s posla.

dnevnik

Re zul ta ti za vr {nog is pi ta i `al be Pro{le nedeqe osmaci su prvi put polagali zavr{ni ispit na kraju osnovnog {kolovawa.

Wih skoro 75.000 re{avalo je testove iz materweg jezika i matematike, kao i wihovi prethodnici na kvalifikacionom ispitu, a osnovna novina je to {to su na kvalifikacioni i{li samo kandidati za ~etvorogodi{we smerove, dok su na zavr{ni ispit morali svi koji `ele da nastave {kolovawe. Od kvalifkacionog se zavr{ni ispit razlikovao jo{ i po tome {to je na wemu jedna ~etvrtina pitawa bila |acima potuno nepoznata, dok su ranijih godina na testovima bili samo zadaci iz zbirki za pripremu ili pot-

puno isti ili izmeweni tek malo.

Ove nedeqe }e,na oglasnim tablama osnovnih {kola, najkasnije do srede, biti objavqeni preliminarni razultati zavr{nog ispita. Osmaci nezadovoqni bodovawem mo}i }e u sredu da tra`e svoje testove na uvid i ako smatraju da imaju osnova, istog dana mogu se `aliti {kolskoj upisnoj komisiji, koja je du`na da `albu re{i odmah. Ako ovim re{ewem ne budu zadovoqni, sutradan, u ~etvrtak, mogu se `aliti okru`noj upisnoj komisiji, ~iji je odgovor kona~an, tako da }e kona~ni rezultati zavr{nog ispita biti objavqeni 3. jula.

D. D.

DNK ANA LI ZA KO STI JU NA \E NIH NA ADI CI GAN LI JI

tivisani za izvr{avawe zadataka, jer je to wihovo `ivotno opredeqewe - navode u Komandi.

Redovno slu`ewe vojnog roka imalo je samo jednu prednost - masovnost, a veliko interesovawe za poziv profesionalnog vojnika omogu}iva izbor najkvalitetnijeg kadra. Tro{kovi obuke su smaweni, poboq{ano je rukovawe naoru`awem i vojnom opremom, a zahvaquju}i tome smawen je broj kvarova na sredstvima ratne tehnike, a unapre|ena organizacija unutra{we slu`be.

Profesionalni vojnici imaju i kvalitetno druga~iji radni dan nego {to je bilo kada se vojska popuwavala iz regrutnih kontigenenata. Profesionalni vojnik dolazi na radno mesto u „civilki”, a

Vojnici se upu}uju i na izvr{avawe zadataka u Kopnenu zonu bezbednosti, u~estvuju u proslavama dr`avnih, vojnih i drugih praznika, a najuspe{nijima se pru`a mogu}nost da se usavr{avaju i postanu podoficiri.

- U ovom trenutku profesionalni vojnici opremqeni su istom opremom kao i prethodni sastav vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka, a postoji tendencija poboq{awa opreme - obja{wavaju u Komandi za obuku.

Usvojen je novi model vojni~ke maskirne uniforme M-10, ~iju su digitalnu {aru izradili stru~waci Vojnotehni~kog instituta na osnovu foto snimaka Srbije u sva ~etiri godi{wa doba.

(Ta njug)

SU TRA ME \U NA ROD NI SA JAM VOJ NE OPRE ME

Bes pi lot ne le te li ce hit iz lo `be Na me|unarodnom sajmu naoru`awa i vojne opreme „Partner 2011”, koji po~iwe u utorak 28. juna srpska odbrambena industrija predstavi}e niz novih proizvoda me|u kojima i bespilotnu letilicu „Pegaz” i pu{komitraqez sa NATO kalibrom 5,56 milimetara. Na sajmu, koji }e otvoriti ministar odbrane Dra gan [u ta no vac }e u~estvovati 90 izlaga~a iz zemqe i inostranstva i nekoliko desetina predstavnika raznih firmi iz te oblasti.

- O~ekujemo da }e najve}u pa`wu privu}i bespilotne letilice „Pegaz 011” doleta do 100 km, kao i mawa letilica „Vrabac”, a atraktivan }e biti i potpunio digitilazivani avion „Lasta”, izjavio je Tanjugu pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse Ili ja Pi li po vi}.

On je naveo i da }e iz domena raketnog naoru`awa biti predstavqen modularni raketni lansirni sistem „MRLS” koji izmenom modula mo`e da primi rakete 107 milimetara i 122 milimetara „Grad” ali i na{e rakete kalibra 128 milimetara „Plamen” i „Ogaw”.

- Bi}e prikazana i usavr{avawa ra|ena na haubicama „Sora”, „Soko” i „Nora” a novitet su i multisenzorske inteligentne platforme koje optoelktronikom vr{e opservaciju terena - rekao je Pilipovi}.

Prema wegovim re~ima, stru~noj javnosti bi}e interesantan fiber opti~ki `iroskopi kao i nova serija elektronskih upaqa~a za artiqeriju.

Kragujeva~ka fabrika „Zastava kamioni” predstavi}e novo terensko vozilo, a „Zastava oru`je” novi pu{komitraqez sa NATO kalibrom 5.56 milimetara, dodao je on.

U odnosu na pethodne maniofestacije na „Partneru 2011” pove}ano je interesovawe inostranih u~esnika iz Nema~ke, Austrije, ^e{ke, Poqske, Bugraske, Slovenije, BiH, Hrvatske, Gr~ke, Albanije, Francuske, SAD...

- Sajam „Partner 2011” bi}e odr`an do 1. jula na Beogradskom sajmu, pod pokroviteqstvom Ministarstva odbrane i u suorganizaciji integratora srpske odbrambene industrije Jugoimport SDPR-a i Beogradskog sajma.

VR WA^ KA BA WA PO PRI [TE NO VE OMLA DIN SKE RAD NE AK CI JE

Udar ni~ ki na ~i {}e we re ke

Posle skoro tri decenije pauze, u Vrwa~koj Bawi }e sutra po~eti tronedeqna Omladinska radna akcija „Vrwa~ka Bawa 2011”, u kojoj }e u~estvovati oko 100 omladinaca iz gotovo svih biv{ih jugoslovenskih republika.

Dve brigade omladinaca dolaze iz Vojvodine, a tre}u ~ine mladi qudi iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Radna akcija }e trajati tri nedeqe i brigadiri }e raditi na ure|ewu korita Lipova~ke reke.

Iz Ministarstva za rad i socijalna pitawa najavqeno je da }e radnu akciju otvoriti ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji}.

Posledwa radna akcija u Vrwa~koj Bawi je odr`ana 1980. godine. Omladinske radne akcije posebno su bile popularne u godinama posle Drugog svetskog rata, kada su hiqade qudi radile na obnovi ratom poru{ene zemqe.

(Ta njug)

Na ko rak do Dra `e Mi ha i lo vi }a?

Posmrtni ostaci prona|eni na Adi Ciganliji, za koje se veruje da pripadaju ~etni~kom vo|i Dra`i Mihailovi}u, uskoro }e biti predati na DNK analizu, a ukoliko se ispostavi da ti posmrtni ostaci pripadaju wemu, o grobnom mestu bi trebalo da odlu~i porodica, smatraju stru~waci. Oni smatraju da bi Dra`a trebalo da ima dostojanstveno obele`eno grob, kao i da bi porodici trebalo omogu}iti da odlu~uje o tome gde }e on biti sahrawen. ^lan komisije za otkrivawe tajnih grobnica ubijenih posle 1944. godine Slo bo dan Ho men je rekao da o~ekuje da }e narednih dana Ministarstvo unutra{wih poslova po~neti sa iskopavawem celog terena na Adi Ciganliji nakon ~ega }e svi ostaci koji budu prona|eni biti odneti na Institut za sudsku medicinu. Tu }e, kazao je on, biti obavqeni analiza kako bi se utvrdila starost posmrtnih ostataka.

- U ovom trenutku to je klasi~an sudski postupak, kao da radite ekshumaciju bilo kod tela koje na|ete na terenu, a po zahtevu komisije je Republi~ko tu`ila{tvo podnelo takav zahtev istra`nom sudiji - kazao je Homen dodaju}i da je to proces koji }e trajati narednih nekoliko meseci.

On je kazao da sledi analiza DNK koja podrazumeva pore|ewe

Po li ti~ ki do go vor I direktor Instituta za savremenu istoriju Mom~ilo Pavlovi} smatra da Mihajlovi} ima pravo na grobno mesto i da bi to mesto trebalo obele`iti na skroma, ali dostojan na~in.

On je dodao da je to kako }e on biti sahrawen, ukoliko se ispostavi da su zemni ostaci wegovi, „stvar politi~kog dogovora“ u Srbiji. sa DNK ~lanova porodice za koje se pretpostavqa da su streqani na tom mestu. Prema izjavama svedoka na tom mestu je streqano izme|u sedam do devet qudi, ~ija imena su poznata Komisiji, kazao je Homen.

Homen smatra da bi Dra`ina porodica trebalo da ima „kqu~nu re~„ kada je u pitawu mesto na kome }e on biti sahrawen, ukoliko se ispostavi da prona|eni ostaci zaista pripadaju wemu.

On smatra da bi u Beogradu trebalo da postoji jedan spomenik koji se ne bi vezivao niti za jedan pokret posebno, niti doga|aj iz Drugog svetskog rata, ve} koji bi bio posve}en svim nevinim `rtvama rata. To bi, smatra Homen, bilo najboqe re{ewe jer bi moglo kona~no da dovede do pomirewa partizana i ~etnika.

Sekretar Dr`avne komisije za otkrivawe tajnih grobnica onih koji su ubijeni posle 1944. godine, Sr |an Cvet ko vi} je ranije Tanjug u izjavio da }e posmrtni ostaci koji su prona|eni na Adi najverovatnije biti predati na DNK analizu tek kada se formira tim forenzi~ara koji }e obaviti detaqno otkopavawe terena.

Cvetkovi} je kazao da je sada ostatak posla na Tu`ila{tvu koje bi trebalo da odredi qude iz Instituta za forenzi~ku medicinu, koji bi nastavili taj postupak i dodao da su predstavnici komisije tu`ila{tvu dali sve materijale do kojih su do{li-mape, karte i sli~no. Cvetkovi} je rekao i da je otkopan samo jedan rov na lokaciji gde je, prema svedo~ewima, streqan Dra`a Mihailovi}.

On, me|utim, nije `eleo da komentari{e na koji na~in bi i gde Mihajlovi} bio sahrawen ukoliko se ispostavi da su na|eni ostaci wegovi.

(Ta njug)

NE VE SE LA SVA KO DNE VI CA

Pen zi ja – ne mo gu }a mi si ja Subotwe prepodne u {altersali po{te. Red se otegao do {irom otvorenih vrata na koja ulazi prosedi gospodin u najboqim godinama, sa hrpom ra~una u {aci. Videv{i gu`vu pred sobom, zastane, pokoleba se i, za tren, premi{qa da odustane sa poluizgovorenom psovkom koja se cedi izme|u zuba. Osvrne se na okupqene i tik pred sobom ugleda starog poznanika. „Zdravo dru`e“, oslovi ga.

Ovaj se okrene i klimne mu: „Ra~uni, a?“ „[ta }u. Preko nedeqe nemam vremena pa ko velim, danas }u, dok je `ena na pijaci... Otkud ovoliki red?“ „Stigao je de~iji dodatak pa svi navalili da ga podignu, pokupuju malo mesa i po{teno se najedu.“ „Kako si ti? Radi{?“ „Eh, kako? Da se `alim ne vredi - a nemam ni kome. Radi se. Samo plata slabo sti`e. A kod tebe?“ „Isto. Malo-malo pa plata kasni, jo{ je ispla}uju u delovima, a ne{to im pamtimo...

Mr{avo. Sre}om da su sklopili sa dr`avom onaj ugovor o povezivawu sta`a pa }e nam makar sve godine biti upla}ene. Ina-

~e smo bili ko {vajcarski sir par meseci upla}eno, par ’visi’. Mada, kako stvari stoje, te{ko }emo mi sti}i do penzije.“ „Za{to? Nema{ ti ni mawe sta`a ni godina `ivota od mene. Koliko se se}am, ti si se zaposlio u jesen, a ja ranije, u prole}e. Ja ra~unam da radim jo{ 78 godina i pravac penzija.“ „Odmah zaboravi tu ra~unicu. Vi{e ne va`i.“ „Kako ne va`i?“ „Ti slabo prati{ novine i televiziju?“ „I da o}u ne mogu. ^im vidim {ta se radi - odmah mi sko~i pritisak.“ „E, ali zato ne zna{ da je MMF zatra`io da se u penziju ide sa 67 godina. I na{i su, naravno, odmah potpisali. Samo, nisu udarili na sva zvona da su pristali. To su ostavili za posle izbora, da im se sad ne pokvari imix. Ali su novinari to ipak i{~eprkali i pustili u javnost.“ Sagovornik doda svoj komentar u vidu masne psovke. „Da, da. I `ene i mu{karci }e da se vuku na poslu sa 67 godina.“ „Ako do`ivimo toliko. Posle svih ratova i kriza i sank-

cija i bombardovawa i privatizacije, sa svim bolestima i nikakvim le~ewem... pa mi smo ve} sad stari preko 100 godina. Do`iveli smo {to ta gospoda iz Evrope ne bi do`ivela za tri `ivota. Svi smo izra|eni i psihi~ki istro{eni.“ „Ma, koga to briga? MMF tera svoje, a na{a vlast samo klima. Mora da se radi ina~e ko }e da vra}a sve one dugove kojima su nas zadu`ili.“ „A kad }e na{a deca da po~nu da rade ako }emo mi da rintamo dok ne odrtavimo, ogluvimo i oslepimo? Onaj moj }e 30 godina da napuni a jedva da ima godinu dana sta`a, sve je ne{to radio na odre|eno, pola neprijavqen, pola mu nisu uplatili...“ „Ni moji nisu boqi. Sin ne}e da se `eni jer nema stalan posao. ]erka se udala, ali zetova firma jedva radi... Da `ena i ja ne radimo i poma`emo ne znam kako bi opstali?“ „Mladi nema gde da rade, sve je propalo, rasprodano i zatvoreno. Ovo malo novih firmi {to se otvara vi{e je za ukras nego {to smawuje nezaposlenost. Jo{ 20 puta, ma kakvih 20 puta, jo{ 50 puta toliko da otvore pa }e jedva da se oseti

poboq{awe. Ali, ko da ~eka dotle? Ode deci `ivot u ~ekawu na birou. Kao i nama u bedi i nesta{icama... Stra{no. Sve ove godine ni{ta nisam stekao, samo sam radio da jedva opstanem i ishranim se. Decu sam podigao ali nemam ni{ta da im ostavim. I sad jo{ moram da radim dok se ne izvrnem. Na kraju }u da odradim smenu i - pravac na grobqe, s nogama napred. Niko od nas penziju ne}e da do~eka.“ „Ako neko i stigne do we ko zna da li }e penzije uop{te biti. Ili }e se ispostaviti da nema para u fondu i - nikom ni{ta. Ma, najboqe bi bilo, kad bi moglo, da ni ne upla}ujem zdravstveno i penzijsko. Ako sam bolestan sve moram da platim, a penziju i onako ne}u do~ekati. Boqe da mese~no dobijam koji dinar vi{e i da mi bude malo lep{e sad. A posle - ko zna {ta }e biti.“ „De, de, nemoj da si na kraj srca. Bi}e nama jo{ gore, ne brini, ve} }e to dr`ava da uredi.

Ajde sad, stigli smo na red - vadi pare, i pla}aj bato, nego {ta.

Nema ovde ni{ta za xabe - osim na{ih `ivota.“ Ili ja Ba ki}

c m y

dnevnik

reporta@e

ponedeqak27.jun2011.

15

^O LI ]EV KON CERT NA U[]U UJE DI NIO BA KE I UNU KE, ALI I QU TE PO LI TI^ KE PRO TIV NI KE

Trava ne raste posle Zdravkovog zemqotresa par te ru: „@i vi{ u obla ci ma, ma la”, „^i ja je ono zvi je zda”, „Zbog te be”, Ej, dra ga, dra ga”, „Osta ni”, “Ma lo po ja ~aj ra dio”, „Sta ni ca Pod lu go vi”, a iz me |u po sled wih tak to va jed ne i po ~et ka dru ge pe sme obra }ao se ma si re ~i ma “mno go vam hva la”.

Od po ~et ka do kra ja kon cer ta ^o li} ni je ski dao osmeh s li ca, {e tao se s jed nog na dru gi kraj

do dao gas omi qe nim pe sma ma tinejџera – „Me rak”, „Kra si va”, „Oka no”, „Haj de, haj de, Ja smi na”, „Svad bar skim so ka kom”...

Po seb nu za hval nost Zdrav ko je upu tio auto ru mno gih svo jih pe sa ma, ko je su ga pro sla vi le, kom po zi to ru Kor ne li ju – Ba ti Ko va ~u, ko ji je za kraj pra tio pe va ~a na kla vi ru.

Pu bli ka je hor ski pe va la jed nu od naj kult ni jih ba la da svih vre me na – “Ti si mi u kr vi”.

– Zdrav ko je ne po no vqiv, kao i we go va Po sled wi Go spo din pje va~ ve~ na ener gi ja. Kad ~o vek po mi sli na umet ni ka ko ji Na pi ta we da li je o~e ki vao tra je du gi niz go di na, mi sli da }e da }e ^o li} po sle du go go di bi ti lo {i ji jer je to li ko pri su - {we pa u ze i ras pa da SFRJ bi tan u jav no sti. Me |u tim, to ne va - ti po pu la ran istiм in ten zi te `i za ^o li }a, jer se o~i to ce log tom, od go va ra da je Zdrav ko pe `i vo ta dr `i na vr hu – re kao je za va~ ko ji oku pqa sve ge ne ra ci je, na ro de i na rod no sti, i da ne po sto ji ni {ta {to ne ga tiv no mo `e uti ca ti na we go vo tra ja we.

– ^o li }a su vo le li i pre ras pa da Ju go sla vi je, a vo le ga i sa da.

Ve li ki do bri ca se mo ra Na kon c er t e do l a z e obo `a va ti oni ko ji su ga vo le li Bi lo je mno go ^o li nih obo `a va la ca ko ji do la ze na sve i ra ni je, a i wi ho va we go ve na stu pe. Ne ki su se upu ti li ka bi ni ~im su ka pi de c a. Kad je po ~ e l a je otvo re ne, dok je na sto ti nu `e na ve} sred we ge ne ra ci pe sma “@i vi{ u obla je dva-tri sa ta po obli `wim ka fi }i ma ne str pqi vo ~e ka ci m a ma l a”, ko j u je lo po ~e tak kon cer ta. Jed na od wih bi la je Ma ri ja \el ura dio Aca Ko ra}, a ma{, pre sre} na {to je us pe la da se iz bo re za VIP kar tu. ja sam je aran `i rao, – Ja sam si gur no naj ve }i Zdrav kov fan, a na u ~i la sam i ni sam je od mah pres a l a i tre } a ge n e r a c i j a fa n o v a Sta de cu da ga vo le, jer je le gen da i ve li ka do bri ca. Je ste da poznaо. Sad je i ^o „Dnev nik” kom po zi tor Kor ne li mno go vi {e vo lim we go ve sta re pe sme, no vi je mi se ba{ ne svi li} na u ~io da kom po nu je. Od je Ko va~, ko ji je ^o li }u kom po no |a ju mno go, ali on sad mo `e da pe va bi lo {ta, a ja, kao i hi qa de mno gi Zdrav ko vih kon ce ra ta, vao tri de se tak hi to va i isto to qu di, vo le }e ga do kra ja `i vo ta – za ne se no pri ~a Ma ri ja. naj dra `i mi je onaj iz 1978. na li ko ura dio aran `ma na.

Ma ra ka ni, u okvi ru tu re ne je

ta za i sta mo `e da u ko a li ci ju bez kal ku la ci ja i pi li }a re wa oku pi Ivi cu Da ~i }a, Bo ri sa Ta di }a, ^e do mi ra Jo va no vi }a, Mla |a na Din ki }a, Draganа [utanovcа?

Osim ve }ih i ma wih ko ma da vla sti, je di no kon cert Zdrav ka ^oli}а, ka kav je odr `ao na U{}у u Be o gra du. I ovaj spek takl de se ti na ma hi qa da po se ti -

[

Od „Lo ki ca” na u ~io i da igra

la ca, ali i we mu, za u vek }e osta ti u se }a wu, kao i oni na Ma ra ka ni 1978, 2001. i 2007. Po pu lar ni ^o li} za po ~eo je kon cert krat kim obra }a wem pu bli ci: „Ve li ka `e qa mi je bi la da pe vam na U{}u. U od no su na pret hod ne kon cer te u Be o gra du, ovaj ne ka bu de fe {ta, la ga na i opu {te na. Hva la {to ste do {li”, i ot pe vao je dan od pr vih hi to va u ka ri je ri „Si no} ni si bi la tu“.

Za tim je usle di la pe sma „Pro du `i da qe”, a po tom su se ni za li hi to vi s po ~e ta ka 40 go di na du ge karijerе, ko je su iz pet nih `i la pe va li naj va tre ni ji fa no vi na

bi ne, po ma lo, kao iz na vi ke, igrao od “Lo ki ca” dav no na u ~e ne po kre te. Prek si no} su ^o li }e vu raz i gra nost upot pu ni li ple sna gru pa de vo ja ka i po zna ti ba le tan Mi lan Gro mi li}.

Trav wak U{}a se naj vi {e uta bao ka da je ^o li} ot pe vao “Gla vo lu da”, “Pje vam da wu, pje vam no }u”, “Ma |a ri ca”, “Pu sti, pu sti mo du”, “Ma sli na sto ze le na”.

Na op {te odu {e vqe we pri sut nih, dra ga sti ^o li} najvatrеnije obo `a va teq ke iz pr vih re do va, ko je su mu po kla wa le cve }e i me dve di }e, ni je osta vqao bez po qup ca i po zdra va. I na parтeрu i na tribиna ma bi li su fa no vi raz li ~i tih ge ne ra ci ja, ali mla dih je bi lo naj vi {e, ko ji su emo tiv no re a go va li na po ~et ne tak to ve mno gih pe sa ma, a grom ki apla uz i skan di ra we na sta lo je ka da je Zdrav ko uzeo gi ta ru i ot pe vao pe smu “An ge li na” s no vog al bu ma. U pa u zi iz me |u pr vog i dru gog de la kon cer ta na stu pio je po pu lar ni bub waр Dra go qub \u ri ~i}, a on da se po ja vio ^o li} s blo kom ba la da “No} mi te du gu je”, “Kao mo ja ma ti”, “Tvo je o~i”, da bi pred kraj kon cer ta

“Pu tu ju }i ze mqo tres”. Uvek su mi naj sla |i i naj in te re sant ni ji us pe si s po ~et ka karijeре. To je kao kad ste bi li ma li i ni ste mo gli da ima te sku pe i do bre stva ri kao Ame ri kan ci, a on da do bi je te ne {to ta ko. Ve ~e ras, na ovom sjaj nom kon cer tu, naj vi {e emo ci ja iz ma mi lo mi je Bre g o v i } e v o “Lo { e vi n o” i mo ja “Jed na zi ma s Kri sti nom”.

Ve li ku pri ~u o na stan ku te pe sme na pi sao sam u kwi zi “Fu sno ta” – pri ~a Kor ne li je, ko ji je Zdrav ka upo znao u Sa ra je vu, a ne {to ka sni je ga us peo vr bo va ti i za “Kor ni gru pu”.

Na pret hod nom ^o li }e vom kon cer tu na Ma ra ka ni bi lo je iz me |u se dam de set i osаmdeset hi qa da qu di, a za ovaj me nax ment po pu lar nog pe va ~a tvr di da je od 100.000 ka ra ta 85.000 pro d a t o, a 15.000 po d e q e n o, dok je kon cert iz obli `wih uli ca pra ti lo jo{ dva de se tak hi qa da qu di.

Vla di mir \u ri ~i}

SA MIT UMET NI KA I MAJ STO RA SE O SKE KU] NE RA DI NO STI NA KR ^E DIN SKOM ZE KI NOM SA LA [U

Gde ima vina tu mi je i ku}a e kin sa la{ se u{u wao go to vo u sam cen tar srem skog se la Kr ~e din.

Na do ma }in skoj ku }i, ko ja se pro sti re od glav nog so ka ka, kroz du go dvo ri {te ka Du na vu, ze ~e vi se {e pu re na mo le ra ju i sa mo {to ne utr ~e i u Ga le ri ju „Guv no”, gde su mi nu log vi ken da, okru `e ni sli ka ma slav nih na i va ca iz Ko va ~i ce, tu ri sti~ ki po sle ni ci mo zga li ka ko pro mo vi sa ti kul tur no bla go Sr bi je. A bi lo je iz lo `e no sve ga le pog na Et no fe sti va lu „Bo gat stvo raz li ~i to sti”, na kon „La za ri ca”, ko je su iz ve le de voj ke pe va~ ke gru pe me snog KUD „Ivo Lo la Ri bar”. Sr bi ja je ste na jed nom od 29 svet skih pu te va kul tu re, ali ka ko je za okru glim sto lom u ime do ma }i na, Cen tra za to le ran ci ju i odr `i vi raz voj Kr ~e di na, pre do ~i la Ra di ca Gli go ri}, bo ga to et no na sle |e ma lo po zna ju ne sa mo stran ci, ve} i do ma }i go sti.

Svo je vr stan in ven tar tu ri sti~ kih adu ta Voj vo di ne i Sr bi je sa sta vqen je na Ze ki nom sa la {u. U hla du ora ha i ~e ti na ra do ma }in ski su se is ka za li `e sti nom svo je pe ca re bra }a

Z

Sa la{ usred se la

Da ni lo i Mi lo{ Kra vi} iz Ve le bi ta kod Ka wi `e. Ste kli su pri zna wa na fe sti va li ma pa lin ke od ma |ar ske baw ske va ro {i ce \u le do Pa li }a, Te me ri na i {i re, a sad ure |u ju i Li~ ku ku }u, da upot pu ne po nu du se ve re Ba~ ke.

- Pro iz vo di mo kva li tet ne vo} ne ra ki je, po seb no kaj si je va ~u, du we va ~u, vi qa mov ku, lo zu, {qi vo vi cu i ja bu ko va ~u, ali ka ko smo ko re nom iz Li ke,

jer su na {i pre ci so lun ski do bro voq ci u Pr vom svet skom ra tu, jed no stav no smo se mo ra li odu `i ti sta rom kra ju. Tu ri sti ma sem do bre ka pqi ce nu di mo i

Pla nin ska da ska ume da svi ra Ko va ~i~ ki Sta di va ri, gra di teq vi o li na Jan Nem ~ek, deo ra di o- ni ce je in sta li rao u dvo ri {tu sa la {a, pa i prak ti~ no po ka zao ka ko da ske ume ju da pro iz vo de ta na ni zvuk.

- Ne gu bim ov de vre me, ne go us put ra dim dle tom, pa to ne }u mo ra ti kod ku }e. Do neo sam i jed nu vi o li nu ma nu fak tur no iz ra |e nu 1850. u jed nom ~e {kom gra di }a, a ukra si la ju je mo ja su pru ga Eva, ko ja pra vi i raz ne su ve ni re. Mo `e se na woj svi ra ti, ali vi {e je le pa za oko.

Gu sle i vi o li ne naj ~u ve ni je su od kva li tet nog ja vo ra, ali i gor wa ta bla od smr ~e mo ra bi ti pa `qi vo bi ra na, iz pla nin skih pre de la iz nad hi qa du me ta ra. Ve {te ru ke se pod ra zu me va ju – ob ja {wa va Jan.

Grn ~ar Dra gan Te {i} iz Zla ku se

spe ci ja li te te pod ne bqa s ko jeg pa tra `e pro iz vo de od man gu li Ure |e we et no sa la {a na an su na {i pre ci do {li u Voj vo - ce, a oni ko ji ne ma ju do voq no, gro nu di Udru `e we sta rih za di nu pre de vet de ce ni ja - pri ~a uzi ma ju ma lo, tek da pro ba ju i na ta „Za ri} art” sa ra znim ru Mi lo{, sta ri ji od slo `ne bra - `e qa ih mi ne. ko tvo ri na ma od dr ve ta, a grn }e Kra vi}.

Tek smo se oma sti li ku le nom ~a re iz Zla ku se kraj U`i ca Kad bog ho }e, i me tla pu ca, od man gu li ce, kad sti `e \or |e pred sta vqa li su Dra gan [u ka `e na rod na po slo vi ca, pa je Kr stov iz Ba nat skog vi te {kog we va ri} i Dra gan Te {i}.

- Sta ri su nam osta vi li u na li va di Ze ki nog sa la {a uz vin skog re da „Sve ti Te o dor”, na sle |e za nat da za ra di mo ne do bru `e sti nu „ve le bit ske su - sa se di {tem u Vr {cu. ze” sjaj no le gao me ze tluk od sre ma~ kih man gu li ca, po ko ji ma se pro ~uo re zer vat pri ro de Za sa vi ca.

Dra gan Slav ki} Lo |a iz Mar ti na ca je za di mqe ne {un ke, ko ba si ce, ku le ne i dru ge {pe ci je do bi jao pri zna wa No vo sad skog saj ma i er de vi~ ke Ku le ni ja de, do ne dav nog „[un ka fe sta„ na obli `wem Stoj {i }e vom sa la {u.

- Gde god se po ja vi mo, od mah se po zla ti mo - po no san je Lo |a. - Ra dim pod eti ke tom “Za sa vi ce”, ko jom sjaj no ru ko vo di Ba }a Si mi}, ali ka ko sam po stru ci me sar, sve ra dim ru~ no, na sta rin ski na Pa lin ka li~ ko-ba~ ka, a me ze tluk sre ma~ ki ~in, ali po svo joj re cep tu ri. Po {to je man gu li ca na {a - Ja imam hek tar vi no gra da, ki di nar za `i vot. Grn ~a ri ja autoh to na sor ta, pro iz vod wa se sve pre to ~im u vi no, a ono se iz Zla ku se po zna ta je i u ino jo{ ni je pro {i ri la ko li ko mo - po pi je u mom po dru mu, kroz ko - stran stvu. U 18 do ma }in sta va `e i tre ba. Je di ni sam u Sr bi ji ji pro |e sva ke se zo ne tri-~e ti - na {eg se la to su po ro di~ ne vla snik tri sa la {a, na ko ji ma ri hi qa de qu di. Vi no grad mi je ma ni fak tu re, svi se ti me ba uz ga jam 600 man gu li ca, od kr ma - u Gu du ri ci, po drum je u Ve li - ve, iz la zi mo na sa bo re, raz ne ~e i pra sa di, pa do to va i pre - kom Sre di {tu, fa mi li ja je u ma n i f e s ta c i j e, da bi s mo ra de. Man gu li ca se is kqu ~i vo Vr {cu, ali gde god me no} za - unov ~i li trud. Ce na grn ~ar hra ni ku ku ru zom, ba ja tim hle - tek ne ima vi na i ta mo mi je ku - skog po su |a ko je je od pri rod nog ma te ri ja la, gli ne i ka me bom, tra vom i de te li nom, do bar }a. U Kr ~e din sam do neo ~e ti ri deo kr da je na is pu stu u {u mi. vr ste vi na: jed no za do bro ras - na, ista je kao pre pet na estak One ni su zah tev ne, ali ce na im po lo `e we, dru go je la ga no za go di na, ni su sku pqi od me tal nih tep si ja, {er pi i lo na ca, a je znat na, jer da bi do sti gle 120 im pre si je, tu su i ona za lek i ka da se je lo u wi ma kr~ ka na ki la po treb ne su dve go di ne, greh. Za lek je bo ga to cr ve no, a ti hoj va tri, mno go je uku sni je dok hi brid ne svi we mo gu u kla - za greh je sla du wa vo, sa mo se ne - uve ra va Te {i}. ni cu za {est me se ci. Oni ko ji sme pre te ra ti, ko zna {ta mo `e ima ju nov ca zna ju {ta je do bro, da se de si – stru~ no }e Kr stov.

Mi lo rad Mi tro vi}

ponedeqak27.jun2011.

SPORT

dnevnik

c m y

16

OTVO RE NO PR VEN STVO ENGLESKE (VIMBLDON)

Tro je Sr ba na te re nu Da nas }e na te re ne Vimbldona iza}i troje srpskih tenisera, ali }e sve o~i biti uprte u Novaka \okovi}a. \okovi} igra pro tiv Fran cu za Mi ka e la Qo dre duel osmine finala i taj me~ je drugi na programu na Terenu 1, posle susreta aktuelne {ampionke Serene Vilijams i Marion Bartoli iz Francuske.

Me~ \okovi}a i Qodre trebalo bi da po~ne oko 16 ~asova. Pored duela \okovi}a i Qodre, na programu je i ve}i deo me~eva osmine finala u obe konkurencije, a najzanimqiviji dueli stavqeni su na Centralni te ren i Te ren 1. Na istom terenu kao \okovi} igra}e jo{ Rus Mihail Ju `wi i {e sto struki osvaja~ VimbldoU cen tru pa `we: No vak \o ko vi} na Roxer Federer.

Program na glavnom terenu srpskih tenisera igraju i Neotvaraju od 14 ~asova doma}i nad Zimowi} i Ana Ivanovi} teniser Endi Mari i Francuz u du blu. Zi mo wi} i Qo dra Ri{ar Gaske, a posle wih je igraju tre}i me~ na Terenu 16 duel Amerikanke Venus Viliprotiv Indijca Somdeva Dejams i Cve ta ne Pi ron ko ve. vermana i Keija Ni{ikorija Posledwi me~ na tom terenu iz Japana u drugom kolu. U isigraju prvi reket sveta Ratoj rundi kod teniserki, Ivafael Na dal i Ar gen ti nac novi}eva i nema~ka teniserka Huan Martin del Potro. Od Andrea Petkovi} se sastaju sa

Da na {wi pro gram Cen tral ni te ren (od 14 ~asova) Endi Mari – Ri{ar Gaske Venus Vilijams – Cvetana Pironkova Rafael Nadal – Huan Martin Del Potro Te ren 1 (od 14 ~asova) Marion Bartoli – Serena Vilijams Mikael Qodra – Novak \okovi} Mihail Ju`wi – Roxer Federer Te ren 2 (od 13 ~asova) [uai Peng – Marija [arapova Karolina Voznijacki – Dominika Cibulkova Mardi Fi{ – Toma{ Berdih Te ren 3 (od 13 ~asova) Na|a Petrova – Viktorija Azarenka Luka{ Kubot – Felisijano Lopes David Ferer – @o-Vilfred Conga Ruskiwom Na|om Petrovom i Ana sta si jom Ro di o no vom iz Australije i taj me~ je tre}i na Terenu 15.

NA DAL NI BI U FI NA LU \O KO VI ]A

Ra di je s Fe de re rom Prvi reket sveta Rafael Nadal izjavio je da mu je najve}i rival [vajcarac Roxer Federer i da voli me~eve protiv wega.

- Kada igram finale protiv Federera uvek imam poseban ose}aj, a verujem i da je i sa qubiteqima tenisa isto. Uvek sam voleo Federera. Mislim da je dobra stvar kod obojice {to znamo kako da gubimo, ali i da pobe|ujemo. On je pravi xentlmen - rekao je [panac.

Od 2. februara 2004. godine ili Nadal ili Federer su se nalazili na prvom mestu ATP liste, a priliku da wihov niz prekine ima Novak \okovi}, ukoliko se plasira u finale Vimbldo na. Po sled wi me |u sobni duel Nadal i Federer su odigrali u finalu Rolan Garosa, kada je [panac do{ao do {este titule u Parizu i doveo svoj skor trijumfa nad [vajcarcem do 17-8. I Federer i Nadal su bez problema do{li do plasmana u osminu finala tre}eg Gren slema sezone, a upitan da li bi radije igrao protiv [vajcarca ili \okovi-

Ra fael Na dal

}a u finalu, prvi teniser sveta je rekao: - Nema dileme, radije bih igrao protiv Federera. Imam dobar skor sa wim ove sezone, tri pobede i jedan poraz, dok me je \okovi} ~etiri puta pobedio. Ali vide}emo - istakao je Nadal. - Verujem da ne}u izgubi-

ti svaki put kada budem igrao protiv Novaka do kraja karijere, ali isto tako ne}u svaki put pobediti Federera. Sve zavisi od moje forme, ali i wihove.

Posledwi put Federer je u finalu nekog Gren slema pobedio Nadala 2007. godine na Vimbldonu.

Pjer ne mo `e na Vimbldon No vak \o ko vi} je te{ko do`iveo odbijawe britanskih vlasti da mu dozvole da we gov vo qe ni pas Pjer u|e u zemqu. Kako pi {e lon don ski „Telegraf”, drugi teniser sveta obratio se najvi{im instancama kako bi Pjer mogao da, barem tokom druge nede qe, po sma tra igru svog vlasnika na najsta ri jem tur ni ru na svetu.

Pas, koji je \okovi} pre tri godine kupio svojoj devojci Jeleni, a o kojem se zapravo on brine, bio je prisutan tokom cele evropske sezone na {qaci kojom je Nole nadmo}no dominirao sve do po-

raza od Federera u polufinalu Rolan Garosa. Pjer je vi|en ~ak i u jednom pariskom kafi}u gde je sedeo na jastuku dok ga je srp-

ski teniser hranio rezancima.

- @ao mu je {to ne mo`e da dovede Pjera na Vimbldon i poku{ava da od vlasti dobije potrebnu dozvolu - kazao je izvor iz \okovi}evog tima.- Kad god mo`e on ga vodi sa sobom. Zaista je ozloje|en. Za wega je ovo ozbiqna stvar.

Sne`no bela pudla, s kojom se \okovi} nedavno slikao i za naslovnu stranu italijanskog Voga, ima i svoj nalog na Tviteru. Dosad je „tvitovao” 19 puta, ukqu~uju}i nekoliko poruka koje je poslao terijeru Megi Mej Endija Mareja s kojim je \okovi} dobar prijateq.

SPORT

dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

17

INTERNET PORTAL KO SAR KA.RS O PRELAZNOM ROKU U NAJJA^IM EVROPSKIM KLUBOVIMA

Ve li~ ko vi} naj tra `e ni ji In ter net por tal ko sar ka.rs ba vio se pre la znim ro kom u naj bo qim evrop skim klu vo vi ma. U fo ku su in te re so va wa saj ta na {li su se gr~ ke eki pe Pa n a t i n a i k os i Olim p i j a kos, {pan ski ti mo vi Bar se lo n a, Real, Ka h a La b o r al, Uni k a h a i Bil b ao, tur s ki Ana do lu Efes i Fe ner bah ~e, ru ski CSKA i Uniks, izra el ski Ma ka bi, li tvan ski @al gi ris i ita li jan ski Mon te pa ski.

Pre ma in for ma ci ja ma ko je su ob ja vqe ne, ak tu el ni pr vak Evro pe, eki pa Pa na ti na i ko sa i u na red noj se zo ni ra ~u na }e uglav nom na pro ve re ne sna ge.

Ugo vo ri oba ve zu ju i da qe Di ja man ti di sa, Ka la te sa, Te pi }a, Ni ko la sa, Sa toa, Kaj ma ko glua, Ba ti sta, Ma ri }a, Vu ju ka sa i [er man di ni ja (ko ji je bio na po zaj mi ci u qu bqan skoj Olim p i j i), a slo b od n i agen ti su Fo cis, Car ca ris i Per pe ro glu. Sajt se ba vi i gla si na ma ko je kru `e u ko {ar ka {kim ku lo a ri ma, pa se na slu }u je da bi Nik Ka la tes mo gao da se vra ti u SAD i za i gra u NBA li gi, Ge or gi [er man di ni „vi |en” je u Ma ka bi ju, a An to nis Fo cis u Bar se lo ni. Ka da su do la sci u pi ta -

wu, za sa da je je di no i da qe ak tu el na pri ~a ka ko }e ze le ni dres obu }i na{ No vi ca Ve li~ ko vi}.

Teodosi} - odlazi ili ostaje Na dru gom kra ju Ati ne, da kle u Pi re ju, pod ugo vo rom s Olim pi ja ko som su i da qe Te o- do s i}, Spa n u l is, Pa p a n i k o lau, Va s i l o p u l os, Ke { eq, Nil sen, Er ceg, Prin te zis, Ne ste ro vi} i Gli ni ja da kis. Slo bod n i agen t i su Pa p a l u k as, Bu ru sis, Ma vro ke fa li dis, Lu kas i Pe le ka nos, a iz klu ba si gur no od la zi Jo tam Hal pe rin, ko ji se vra }a u Ma ka bi. Za sa da ni ko ni je do {ao, a po sto je gla si ne da bi cr ve no-be li dres mo gli da obu ku Kur tis Xe rels (Par t i z an), Ni k os Zi z is (Mon te pa ski), No vi ca Ve li~ ko vi} (Real), Dej vid An der sen (Wu Or le ans) i Mi kael @e la bal (Asvel). Ku lo ar ske pri ~e ve za ne za od la ske iz Olim pi ja ko sa se le Mi lo {a Te o do si }a u Bar se lo nu ili CSKA, Me ta Nil se na u Va len si ju, Er ce ga u Bil bao i Bu ru si sa u Fe ne bah ~e Ul ker.

Real iz Ma dri da `e li da ne ka ko po no vo osvo ji {am pi on -

No vi ca Ve li~ ko vi}

sku ti tu lu u [pa ni ji, ali i u Evro li g i, pa we g o v i {e fo vi i da qe ra ~u n a j u na Ser | a Ro d ri g e z a, Qu q a, Ta k e r a, Su a r e z a, Re je sa, Mi ro ti }a, To mi }a, Be gi }a i Fi {e ra, dok klub si g ur n o na p u { ta Pa b lo Pri | o n i.

Slo b od n i agen t i su i Ser hi Vi dal, od n o s no No v i c a Ve li~ ko vi}, dok je je di no re a li zo van do la zak no vog tre ne ra Pa bla La sa.

Gla s i n e ka ` u da }e klub na pu sti ti i Klej Ta ker, Ser hi Vi dal, Ve li~ ko v i}, D’Or Fi {er i Mir za Be gi}, a me |u po ten ci jal nim no vaj li ja m a po m i w e se Xej si Ke rol, do sa da {wi igra~ Gran Ka na ri je.

Eki pa Bar se lo ne mo `e da ra ~u na i da qe na igra ~e ko ji su pod ugo vo rom, a to su Sa da, Na va ro, Mi kel, In gles, E. Lor bek, Pe ro vi} i Vas kez. Slo bod ni u iz bo ru no vog klu ba su Gri mau, La ko vi~ i N’Dong, dok si -

Mi lo{ Te o do si}

EVROPSKA LIGA ZA DAME

Po no vo ru tin ski Srbija – [panija 3:1 (24:14, 21:25, 25:9, 25:10) BE O GRAD: Ha la „Pi o nir“, gle da la ca 500, su di je: So kol (Poq ska), Vi te (Ne ma~ ka).

SR BI JA: La za re vi} 1, Bra ko ~e vi} 28, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 9, Ma le {e vi} 11, Mol nar 11, An to ni je vi}, Og we no vi} 5, Nin ko vi}, Ra {i} 8, Po po vi} (l), Ro si}.

[PA NI JA: Fer nan dez 2, Gar si ja, Ko lar10, Ko rea 5, San ~ez 7, Mu woz 1, Sa ri as, Pa di qa, Ri ve ro 7, Del ga do, Ra mos 1, Por te ro.

Od boj ka {i ce Sr bi je na sta vi le su po bed ni~ ku ni sku u Evrop skoj

A grupa

Srbija – [panija Gr~ka – Francuska

1. Srbija 2. Francuska 3. [panija 4. Gr~ka

9 9 9 9

9 4 4 1

3:1 1:3

0 27:4 26 5 16:16 13 5 15:17 13 8 5:26 2

li gi i po sle me ~a sa [pan ki wa ma. Sa mo je neo zbiq nost na {ih de vo ja ka, u bit nim tre nu ci ma dru gog se ta, kri va je {to je me~ tra jao du `e od o~e ki va nog. S no va tri bo da Srp ki we su osta le naj ja ~i kan di dat da osta nu je di ni osva ja ~i Evrosp ke li ge u tre }em iz da wu ovog tak mi ~e wa.

M. R.

vi igra ju se za vi kend 13. - 15, de cem bra, a re van {i se dam da na ka sni je.

- Mi slim da je za nas `reb bio po vo qan i da na{ klub ima ve li ku pri li ku da pro |e u tre }e ko lo. O Am {te te nu je ra no bi lo {ta pri -

Savanovi} u Istanbulu [to se tur skih eki pa ti ~e, ne ka da {wi Efes Pil sen, a u no voj se zo ni Ana do lu Efes ima

pod ugo vo rom Tun ~e ri ja, Ra ko ~e vi }a, Gu le ra, Aki o la i Ra du qi cu (pro {lu po lu se zo nu pro veo u ne ma~ koj Al bi). Slo bod ni agen ti po sta li su Da dli, Gon l um, Ma r ej, Nah b ar, Ro berts, Tor nton i Vuj ~i}, dok je En der Ar slan ve} pre {ao u re do ve Ga la ta sa ra ja. Ugo vo re s ti mom iz Is tan bu la pot pi sa li su na{ Du {ko Sa va no vi} (Va len si ja) i po vrat nik, Al ba nac Er mal Ku ~ o (Ga l a ta s a r aj).

Pri ~a se da bi Efes mo gli da na pu ste Da dli (Turk te le kom), Ra ko ~e vi} (Ka ha La bo ral) i Nah b ar (Ma k a b i), dok se N’Dong (Bar se lo na), Kuk (Va le s i j a), Ge c e vi ~ i j us (Li j e tu vos) i Mil ko Bje li ca (Li je tu vos) spo mi wu kao po ten ci jal na po ja ~a wa.

Mo skov ski gi gant CSKA ima do sta ko {ar ka {a ko ji su pod ugo vo rom i to su: Bi kov, [vbed, Gor don, Kur b a n ov, [i {ka u skas, Hr ja pa, Vo ron ce vi~, So ko o lov, Bo ban Mar ja no vi} i Za be lin. Oba ve ze su is te kle Sa n i j u Be } i r o vi } u, Ma tja ` u Smo di {u i Sa {i Ka u nu. Xej Ar Hol den i Tra jan Leng don za vr {i li su ka ri je re, a do sa da su za „ar mej ce” pot pi sa li Ne nad Kr sti} (Bo ston) i Sa mi Me hi ja ([o le). Pri ~a se da bi Ru si ju mo gli da na pu ste Xa mont Gor don (Uni ka ha) i Bo ban Mar ja no vi} (Par ti zan, Li je tu vos), a me |u po ja ~a wi ma na vi ja ~i bi naj vi {e `e le li da vi de na {eg Mi lo {a Te o do si }a.

Za ni mqi vo je, na rav no, {ta se de {a va u Ma ka bi ju. „Po nos Izra e la” ima na oku pu Par ga, ve ~ i t og [ar p a, Bur { taj n a, Blua, Pni n i j a, Hen d rik s a, Eli ja hua, Ma ~va na i Skor ca ni di sa, dok su slo bod ni Grin i Per kins. Klub je na pu stio ^ak Ej dson (Bar se lo na), a sti gli su Jo tam Hal pe rin (Olim pi ja kos), [e jer (iz NBDL li ge) i Xejms (Ha {a ron). Ne ma ~ar {ij skih pri ~a o ne kim no vim ola sci ma iz Ma ka bi ja, ali za to po sto je one o do la sci ma, pa se u tom kon tek stu spo mi wu [er man di ni (Pa na ti na i kos), Nah bar (Efes), Vi li jams (Je ni sej) i Smit (Be ne ton).

Pre gled }e mo za vr {i ti s eki pom Mon te pa ski ja. Klub iz ita li jan ske Si je ne ra ~u na na Me kej le ba, Ka u ke na sa, Ara do ri ja, Her sto na, Ka ra re ta, Mo sa, Mi~ ke lo ri ja i Ra ko vi }a, dok oba ve zu pre ma we mu vi {e ne m a j u Ja r i}, Zi z is, K{i {tof La vri no vi~ i Stu on ruk.

Iz Si je ne je oti {ao Akin de le, a jo{ uvek ni ko ni je sti gao. Do bro oba ve {te ni iz vo ri tvr de da bi mo gli da odu Mi lo van Ra ko vi} (ne na vo di se ime no v og klu b a), Zi z is (Olim p i j a k os) i Res. Me | u even tu al nim po ja ~a wi ma po mi wu se ime na Kan gu ra (Va re ze), Dej vi da An der so na (Wu Ore le ans), Ka su na (Zga reb), Ren zi ja (Ve ro na) i Ko po ne na (Vir tus).

Pripremio: A. P.

EP ZA KO[ARKA[ICE Grupa E (Bidgo{}e)

V. Britanija - Turska Rusija - ^e{ka Litvanija - Belorusija 1. Litvanija 2. ^e{ka 3. Rusija 4. Belorusija 5. Turska 6. V. Britanija

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

57:64 69:55 68:50

272:235 238:227 264:258 229:226 238:257 205:243

8 7 6 6 5 4

Grupa F (Katovice)

[panija - Letonija Hrvatska - Poqska Crna Gora - Francuska 1. Crna Gora 2. Letonija 3. Francuska 4. [panija 5. Hrvatska 6. Poqska

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

290:238 245:236 289:237 256:265 225:290 225:274

66:57 64:56 73:68 8 7 6 6 5 4

Danas: Francuska - Poqska (15.30), [panija - Hrvatska (18), Letonija

Vo {a na Am {te ten u ^eleny kupu Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me u dru gom ko lu Ku pa iza zi va ~a igra }e sa austrij skim Am {te te nom, a na{ dru gi pred stav nik u ovom tak mi ~e wu Rad ni~ ki Kre di ban ka iz Kra gu jev ca igra }e sa Me ne nom iz Bel gi je. Pr vi me ~e -

gur no od la ze Ru bio (Mi ne o ta), Ba zi le, Mo ris i An der son.

Klub iz Ka ta lo ni je ve} je an ga `o vao sjaj nog Ame ri kan ca ^a ka Ej dso na iz Ma ka bi ja, a me |u `e qa ma su Mi lo{ Te o do si}, Uro{ Trip ko vi} (Uni ka ha), Omar Kuk (va len si ja), An to nis Fo cis (PAO), Xo el Fri lend (Uni ka ha) i No vi ca Ve li~ ko vi} (Real). S dru ge stra ne, iz ve sno je da }e klub na pu sti ti Alan An der son (Aram ni xins) i Bo ni fejs N’Dong (Ana do lu Efes).

Su de }i po po da ci ma sa saj ta ko sr ka.rs, ve o ma bur no le to bi }e u Ma la gi, jer je do sta ko {ar ka {a ko ji bi i da do |u i da odu iz Uni ka he. Pod ugo vo rom su i da qe Ro dri gez, Trip ko vi}, Blan ko, Fri lend i Si na no vi}, dok su slo bod mni Ar ~i bald, Blek n i i Gar b a h o s a.

Klub su ve} na pu sti li Kar los Hi me nez i Te rel Me kin ta jer (Vir tus), dok bi to mo gli da u~i ne i Trip ko vi} (Bar se lo na) i Fri lend (Bar se lo na). U Ma la gu su ve} sti gli Lu ka @o ri} (Za greb) i Kri staps Val ters (Fu en la bra da), a po ja ~a wa bi mo gli da po sta nu i Gor don (CSKA), Ro u lend (Kre mo na), Dar ko Pla ni ni} ([i ro ki) i Mi ~el (Ma ka bi Ri {on).

~a ti, jer ne zna mo u ka kvom }e sa sta vu na stu pa ti, a pro {le se zo ne su ta mo bi li Og wen Du duj i @eq ko ^o ri} ko je od li~ no po zna je mo re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

M. R.

PAN ^E VA^ KI RU KO ME TA [I KA DE TI NAJ U SPE [NI JI U B. KAR LOV CU: Rukometni klub Banatski Karlovac dugi niz godina, u okviru manifestacije „Karlova~ki dani“ i slave mesta Petrovdana, organizuje turnir. Ovoga puta nadmetali su se kadeti Jabuke, pan~eva~kog Dinama, vr{a~ke Mladosti i Banatskog Karlov-

ca. U me~u za tre}e mesto Jabuka je pobedila Karlovac 21 :20, a u finalu Dinamo (na slici) je savladao Mladost rezultatom 22 :17. Za najboqeg igra~a progla{en je M. Jovanovski iz Jabuke, najboq strelac je bio Miqan Buwev~evi} iz Pan~eva, a naboqi golman Nikola Petrovi} iz Vr{ca.

R. J.

18

sport

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

MLA DEN KR STA JI], SPORT SKI DI REK TOR PAR TI ZA NA

STRA N CI U FK VOJ VO DI NA

Ni je va `na br zi na ne go gla va No vi sport ski di rek tor Par ti za na Mla den Kr sta ji} pri kqu ~io se eki pi na Po -

Cr no go rac je na do mak Man ~e ster si ti ja. Pred sed nik Dra gan \u ri} je pri znao da je u pre go vo ri ma sa ovim klu bom.

Mla den Kr sta ji}

hor ju sa ~e ti ri da na za ka {we wa zbog ve li kog bro ja oba ve za ve za nih za pre la zni rok, ko je je mo rao da za vr {i u Be o gra du.

- Do sta smo ura di li za 20 da na. Pre o sta lo je da oba vi mo jo{ ne ko li ko tran sfe ra - po ru ~io je do sko ra {wi ka pi ten cr no-be lih.- Tre ba da po ja ~a mo od bra nu bar jo{ jed nim igra ~em. Ali, vi de }e mo, ako jo{ ne ko ode.

Kar los La brin je bio go to vo iz ve sno po ja ~a we.

- Sko ro sve je bi lo go to vo, a on da se ume {ao tre }i ~o vek. I da qe smo u kon tak tu i na dam se da }e se sve re {i ti.

Kr sta ji} ne di `e ru ke od ^i le an ca iz Pa ler ma. Me |u tim, uko li ko ode Ste fan Sa vi}, a iz ve sno je da ho }e, cr no-be li ma }e bi ti po tre ban jo{ je dan {to per.

Kr ki} jo{ ni je Ro min Fud ba ler Bar se lo ne i po vre me ni {pan ski re pre zen ta ti vac Bo jan Kr ki} iz ja vio je da jo{ uvek ni je do go vo rio sve u ve zi pre la ska u Ro mu. Kr ki}, ko ji je osvo jio ti tu lu evrop skog pr va ka sa mla dom {pan skom se lek ci jom (U21) na tak mi ~e wu u Dan skoj, pr va je `e qa no vog tre ne ra Ro me Lu i sa En ri kea.

Bo jan Kr ki}

- Jo{ uvek ni sam ~lan Ro me, ali mi slim da }e sve bi ti do go vo re no u na red nih ne ko li ko da na - re kao je Kr ki}.

Pre ma na vo di ma {pan ske {tam pe, Kr ki} }e na red nih da na od le te ti za glav ni grad Ita li je ka ko bi sa svo jim me na xe rom i sport skim di rek to rom Ro me uta na ~io sve de ta qe ugo vo ra. [pa nac srp skog po re kla po ni kao je u ~u ve noj La Ma si ji, {ko li fud ba la Bar se lo ne, ali u ve o ma ja koj kon ku ren ci ji u na pa du ni je us peo da se iz bo ri za sta tus pr vo tim ca.

Za Sa vi }a ima in te re so va wa, ali jo{ ne ma mo kon kret nu po nu du.

Kr sta ji} tvr di da }e u dvo me ~u sa [ken di jom igra ti eki pa ko jom tre nut no ras po la `e tre ner Alek san dar Sta no je vi}. Da kle, ni Sa vi} ne }e oti }i pre kra ja bor bi u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na.

- Va `no nam je bi lo da do sa da na pra vi mo eki pu sa ko jom Sta no je vi} mo `e da ra di i spre ma je za start tak mi ~e wa.

Kao naj ve }i uspeh ot ka ko se pre se lio u klup sku ope ra ti vu sma tra do vo |e we Edu ar da. Me |u tim, ne `e li da ula zi u to da li je Bra zil ca pret hod no hte la Cr ve na zve zda.

- Ta kav sam, gle dam sa mo svo je dvo ri {te i svoj po sao.

Za ve li ki broj od la za ka ka `e da je za slu `na si tu a ci ja u

dru {tvu i pri vre di i da je pro da ja ne mi nov nost zbog pre `i vqa va wa.Par ti zan je na tran sfe ru Qu bo mi ra Fej se u Olim pi j a k os za r a d io du plo ma we ne go {to je mo gao pre go di nu i po da na ka d a ga je hteo La cio.

- Na `a l ost, ta ko sto je stva ri u spor t u. Ta d a smo `e le li da ga za dr `i mo, da jo{ na p re d u j e kod nas, a on da se po vre d io. Ka d a je do {ao sa mol bom da ga pu sti mo u O l i m p i j a k o s , iza {li smo mu u su s ret. Ni s mo vi { e hte l i da ri z i k u j e m o ni zbog we g a ni zbog klu ba.

U pr vom ti mu Par t i z a n a ima do sta igra ~a ko ji se ne is ti ~u br zi nom. To ipak ne bri ne Kr sta ji }a.

- Ni je va `na br zi na ve} gla va. Ni je bit no ko li ko je igra~ brz, ve} ko li ko br zo re a gu je i od i gra va i ko li ko igra za eki pu.

Di rekt no iz ko pa~ ki seo je u fo te qu i pri zna je da se jo{ ni je na vi kao na no vu funk ci ju.

- Dok gle dam tre ning ose }am se kao da sam po vre |en i da }u usko ro i ja na te ren. Po ku {a vam da shva tim da je kraj i da van te re na ra dim za eki pu.

Ne ma uzo ra na no vom rad nom me stu.

- Tru dim se da spro ve dem ne ma~ ki si stem, da do bro or ga ni zu jem stva ri i re {a vam ih {to pre - is ta kao je Mla den Kr sta ji}.

Abu ba kar Ouma ru (14) i An tvi Jao u cr ve no-be lom dre su i od je se ni

Od vi {ka gla va (ne) bo li U sle de }oj se zo ni }e, za raz li ku od pret hod ne, na te re nu u Je len su per li gi u jed nom ti mu bi ti ~e ti ri ume sto pet stra na ca ko li ko je sva ki srp ski su per li ga{ imao pra vo. Ve} od tak mi ~ar ske se zo ne 2012/2013. broj }e bi ti sma wen za jo{ jed nog igra ~a iz ino stran stva, ~i me `e li da se za u sta vi pri liv igra ~a sum wi vog kva li te ta od ko jih do ma }i ta len ti ne ma ju pro stor za na pre dak.

Ka kva je si tu a ci ja po tom pi ta wu u FK Voj vo di na?

Uko li ko ne ra ~u na mo igra ~e iz Re pu bli ke Srp ske, ko ja je je dan od dva en ti te ta Bo sne i He r ce go vi ne, Ne ma wu Bil bi ju i Mi ro sla va Ste va no vi }a (ne ra ~u na -

PRI PRE ME CRVENE ZVE ZDE NA ZLA TI BO RU

Go to vo sa do la sci ma Fud ba le ri Cr ve ne zve zde vred no se spre ma ju na Zla ti bo ru za no vu se zo nu. Sport ski di rek tor Ivan Axi} na gla {a va da je, za sa da, za vr {en do la zak po ja ~a wa u klub, ali da u slu ~a ju od la ska ne kog fud ba le ra po sto ji mo gu} nost do vo |e wa ne kog no vog igra ~a.

- Do la skom Bru na Me zen ge za vr {en je do la zak u Zve zdu, ali }e ko na~ na sli ka za vi si ti od pro da je igra ~a. Uko li ko ne ko od sa da {wih fud ba le ra na pu sti eki pu, jer ima ne kih po nu da, do ve {}e mo jo{ ne kog, u su prot nom ne }e bi ti do la za ka - po ru ~io je Axi}.

On je po no vio da je An dri ja Ka lu |e ro vi} do bio do zvo lu da ode iz klu ba uz od go va ra ju }e obe {te }e we, kao i Mo ha med Aval Isah. Axi} je oce nio da je Zve zda u Bru nu Me zen gi do bi la od li~ nog igra ~a.

- U pi ta wu je {pic igra~ ko ji ima do bru teh ni ku, do bar {ut i ne pri ko sno ven je u sko ku. On je kao mlad u dru goj li gi Tur ske na 27 me ~e va za be le `io 23 go la, vra tio se za tim u Fla men go, gde je od i grao fe no me nal no, a u Poq skoj je pr vi deo se zo ne od i grao stan dard no, a dru gi deo po vre me no. Mi slim da }e on bi ti ve li ko po ja ~a we Zve zde - ob ja snio je Axi}.

EP ZA IGRA ^E DO 21 GO DI NE

[pa ni ja {am pion Mla da re pre zen ta ci ja [pa ni je po tre }i put je po sta la pr vak Evro pe po be div {i u fi na lu [vaj car sku - 2:0 (1:0).[pa ni ja je pr va fud bal ska na ci ja u isto ri ji ko ja isto vre me no ima ti tu le svet skog i evrop skog pr va ka u se ni or skoj kon ku ren ci ji, a uz to i {am pi o na Evro pe do 21 go di ne sta ro sti.

Fi nal na utak mi ca od i gra na je u Ar hu su, a cr ve na fu ri ja je sla vi la po go ci ma An de ra He re re u 41. mi nu tu i Ti ja ga Al kan ta re u 81.

Mla di [vaj car ci su do fi na la do bi li sve ~e ti ri utak mi ce bez pri mqe nog go la, dok je [pa ni ja naj ve }i test po lo `i la u po lu fi na lu pro tiv Be lo ru si je, ka da je do 89. mi nu ta gu bi la sa 0:1, a on da u pro du `e ci ma sti gla do po be de - 3:1.

On je is ta kao da je Zve zda do sa da oba vi la od li ~an po sao - do ve la Di mi tri je vi }a, Pa {e ka i Me zen gu, ko ji }e pred sta vqa ti pra va po ja ~a wa.

Tre n in z i i rad za no vu se zo nu na sta vqa ju se po pla nu, a bez ob zi ra na even tu al ne od la ske i mo gu }a no va li ca ko ja bi mo `da mo gla da do | u, Ro b ert Pro s i ne~ ki ima }e u dru gom de l u pri p re m a naj sprem ni jih 22 igra ~a, uz tri gol ma na.Gol ge - Va ga po nu de:An dri ja Ka lu |e ro vi} ter An dri ja Ka lu |e On je is ta kao da `e li da igra ro vi} sa op {tio je da po sto ji in ter o va we za we go ve uslu ge, do bro i na red ne se zo ne, od no sno ali da bez ob zi ra na to on ra di da sva ke go di ne ima `e qu da se i pri pre ma se kao da }e i na - po pra vi u od no su na pret hod nu.

- Ciq mi je da u no voj se zo ni red nu se zo nu pro ve sti u cr ve po stig nem vi {e go lo va ne go u no-be lom dre su. pret hod noj, a naj va `ni ji mi je - Otvo re no je sve, moj me na xer da Zve zda osva ja tro fe je. Pro pre go va ra sa ne ko li ko klu bo va. {lu se zo nu mi ni {ta ni je zna Ja sam igra~ Zve zde, ta ko se i ~i lo to {to sam bio pr vi stre ose }am i tre ni ram i spre mam se lac li ge ka da ni sam osvo jio ni kao da }u osta ti ov de i sle de }e je dan tro fej - ja san je Ka lu |e ro se zo ne. Pri ~e o od la sku me ne vi}. re me te, skon ce tri san sam na Cr ve no-be li se u Be o grad pri pre me, a uko li ko se po ja vi vra }a ju 28. ju na, a dva da na ka ne ka do bra po nu da raz mo tri }u sni je kre nu }e na dru gi deo pri do bro {ta mi je ~i ni ti - re kao pre ma u Austri ju. je Ka lu |e ro vi}.

ZA VR [EN GOLD KUP

Mek si ko od bra nio ti tu lu Fud bal ska re pre zen ta ci ja Mek si ka od bra ni la je ti tu lu pr va ka KON KA KAF-a, Gold kup, po be dom u fi nal nom me ~u nad se lek ci jom Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va re zul ta tom 4:2.

Som bre ro si su do tri jum fa do {li na kon ve li kog pre o kre ta. Ve} po sle 23 mi nu ta igre Ame ri kan ci su ima li pred nost od 2:0, go lo vi ma Bre dli ja i ka pi te na Len do na Do no va na. Me |u tim, ve} do po lu vre me na Mek si ko je us peo da iz jed na ~i, strel ci su bi li

Fo to: F. Ba ki}

Pa blo Ba re ra i \o va ni dos San tos.

U na stav ku su sre ta Mek si ko go lo vi ma Gvar da da i jo{ jed nom dos San to sa sti `e do ube dqi vih 4:2 i no ve ti tu le na ovom tak mi ~e wu.

Mek si ko je osvo jio {e stu ti tu lu {am pi o na Se ver ne i Sred we Ame ri ke od ka da to tak mi ~e we no si na ziv Gold kup, dok su Ame ri kan ci osta li na ~e ti ri tro fe ja. In te re sant no, sa mo je Ka na da u po sled wih 11 tur ni ra us pe la da pre ki ne do mi na ci ju ove dve se lek ci je.

ju se kao stran ci), na spi sku se na la ze pe to ri ca: Ka me ru nac Abu ba kar Ouma ru, Gru zi jac Gi or gi Me re ba {vi li, An tvi Jao iz Ga ne, Na e me ka A|u ru iz Ni ge ri je i Ma ke do nac Da niel Moj sov.

Ra ~u na ju }i si tu a ci ju iz pro {le se zo ne, je di no je A|u ru bio u dru gom pla nu i uko li ko se ni {ta po tom pi ta wu ne pro me ni, a Voj vo di na ne an ga `u je no vog stran ca, Voj vo di na ne }e ima ti ve li kih pro ble ma. Ipak, ja sno je da su kva li tet ni igra ~i, ma oda kle oni do la zi li, uvek po `eq ni, pa u tom po gle du od even tu al nog vi {ka ta kvog ti pa gla va u Voj vo di ni ni ko ga ne bi bo le la.

S. S.

Pr vi pot pi si O~e ku je se da po ~et kom ove sed mi ce no vo sa |a ni pred sta ve pr va po ja ~a wa. Naj bli `i pot pi su za Voj vo di nu su igra~ mla dog ti ma Pa r me Ne ma wa ^o vi} i do sko ra {wi gol man Ja vo ra Ne ma wa Su pi}. [to se od la za ka ti ~e, sve je iz ve sni je da }e ko fe re spa ko va ti Alek san dar Ka tai (Olim pi ja kos), Bra na Ili} (Le gi ja, Ba zel ili Majnc) i Gi or gi Me re ba {vi li (Azer bej xan). Jan ko Tum ba se vi} ove ne de qe bi tre ba lo da po sta ne ~lan Da ~i je(Mol da vi ja).

Me me do vi} tre ner Ve ter ni ka Pr vu pro ziv ku za na red nu se zo nu fud ba le ra Ve ter ni ka Vi sko la (9. ju la) oba vi }e no vi tre ner Pu ni {a Me me do vi} (52). Iza is kusng stra te ga su uspe {ne go di ne u mno gim voj vo |an skim klu bo vi ma, me |u ko ji ma su So lu nac, Pa no ni ja, Cr ven ka, Vr bas, Tek sti lac Ites, Spar tak, su per li ga{ Haj duk i po sled wi u Slo bo di iz No vih Ko za ra ca.

- Dra go mi je {to sam do {ao u pra vu fud bal sku sre di nu `eq nu do ka zi va wa. O~e ku je me, za jed no sa pred sed ni kom Dra go sla vom Vu ko vi }em i pot pred sed ni kom Si ni {om [o bo tom, ozbi qan rad - pla sman u Pr vu li gu. Pr ve im pre si je za i sta su le pe, jer se vi di da je Ve ter nik or ga ni zo van klub u svim seg men ti ma. Po zna ti su mi kva li te ti igra~ kog ka dra, u stal nom sam kon tak tu sa pot pre desd ni kom i pre pr ve pro ziv ke sa ~i ni }e mo li stu po ja ~a wa - re kao je Me me do vi}.

Si ni {a [o bot je za do vo qan br zim do go vo rom sa is ku snim tre ne rom.

- Ima }e Me me do vi} pot pu nu sa mo stal nost u ra du, a po ma ga }e mu Bo ro Za go rac ko ji je u po sled wih pet-{est ko la sa mo stal no vo dio eki pu. Pred na ma je ve li ka oba ve za da na kon dva ne u spe la po ku {a ja u na red noj se zo ni iz bo ri mo vi {i rang. [to se igra~ kog ka dra ti ~e, po ja ~a }e mo se sa pet-{est is ku snih pr vo li ga {kih igra ~a, a kao i do sa da do ve {}e mo ne ko li ci nu mla dih igra ~a iz Voj vo di ne. Za sa da jo{ ni ko ni je oti {ao, sem naj ta len to va ni jeg Sr |a na Be ~e li }a ko ji je po ~eo pri pre me sa Voj vo di nom, a u klub se vra tio iz Big bi la We go{ No `i ni} - sa op {tio je [o bot.

M. Po po vi}

PRO ME NE NA KLU PI KA BE LA

Cvi ji} ume sto Pe jo vi }a Fud ba le ri Ka be la iza se be ima ju uspe {nu se zo nu u Pod ru~ noj li gi No vog Sa da. Tak mi ~e we su za vr {i li na dru gom me stu iza Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca i za ma lo pro ma {i li vi {i rang.

Po okon ~a wu pr ven stva, klup ska upra va se za hva li la na sa rad wi do sa da {wem tre ne ru La bu du Pe jo vi }u i po ve re we uka za la biv {em tre ne ru te me rin ske Slo ge Mi o dra gu Cvi ji }u.

- Na red ne go di ne klub sla vi ju bi lej 80 - go di na po sto ja wa i `e qa nam je da sa Mi o dra gom Cvi ji }em na pad ne mo vi {i rang.

Bio bi to za i sta lep re zul tat u go di ni ju bi le ja, a uver ni smo da je Ka be lu me sto u dru {tvu

vojvo |an skih li ga {a. Sa no vim tre ne rom ostva ri }e mo ciq ka zao je sport ski di rek tor Mi lan @iv ko vi}.

Mi o drag Cvi ji}, ko ji je pret hod ne tri go di ne sa uspe hom pred vo dio Slo gu iz Te me ri na, ni je krio za do vo stvo do la skom u re do ve No vo sa |a na.

- Am bi ci je klu ba i mo je li~ ne su se po klo pi le i vr lo br zo smo po sti gli do go vor da pre u zmem eki pu. O~e ku je nas ve li ki po sao to kom le ta. Naj pre tre ba da na pra vi mo do bru se lek ci ju igra ~a i od ra di mo pri pre me {to kva li tet ni je ka ko bi sti gli do Voj vo |an ske li ge - re kao je Cvi ji}.

I. Gru bor

SPORT

dnevnik

Ne u ni {ti va ba ka Legenda svetske atletike Merilin Oti (51) ne namerava da prestane da tr~i. Jamaj~anka, koja se takmi~i pod zastavom Slovenije, planira da se pojavi na Olimpijskim igrama slede}e godine. Ona je saop{tila da uprkos godinama posti`e odli~ne rezultate i da ne}e propustiti veliko takmi~ewe u Londonu, jer u Sloveniji nema br`e atleti~arke od we koja bi konkurisala za {tafetu 4h100 metara.

- Volela bih da budem u slovena~koj {tafeti na Svetskom prvenstvu ove godine i na Olimpijadi 2012. Jo{ uvek bele`im dobre rezultate i mislim da }u narednih meseci biti jo{ br`a - rekla je Oti, koja je nedavno bila ~lanica {tafete Slove-

nije na Evropskom ekipnom {ampionatu.

Merilin Oti, koja je nastupala na svim Olimpijadama od 1980. do 2004, pro{le sezone tr~ala je 100 metara za 11.67 sekundi, dok je ove godine zabele`ila najboqi rezultat 12.07 sekundi. Nastupom na pro{logodi{wem Evropskom prvenstvu u Barseloni postala je najstarija u~esnica u istoriji atletike.

Ona od 1998. `ivi u Qubqani i Sloveniju je predstavqala na Olimpijadi u Atini 2004. Jedino je do sada propustila Olimpijske igre u Pekingu, pre tri godine. Oti je jedna od omiqenih sportiskiwa u Sloveniji, budu}i da se posvetila radu sa mladim talentima i najzaslu`nija je za proboj atletike posledwih godina.

Fe tel naj br `i i u Va len si ji Aktuelni svetski prvak u Formuli jedan Sebastijan Fetel za volanom Red Bula zabele`io je novu pobedu na Velikoj nagradi Evrope, vo`enoj na stazi u {panskoj Valensiji.

U osmoj ovogodi{woj trci {ampionata Nemac je ostvario {estu pobedu i tako dodatno uve}ao prednost u generalnom plasmanu. Sada Fetel ima 186 bodova, {to je 77 vi{e od Britanca Xensona Batona iz Meklarena i klupskog kolege Australijanca Marka Vebera, koji su do sada sakupili po 109 poena. I u konkurenciji konstruktora Red

Re zul ta ti 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:39:36.169, 2. Alonso ([panija, Ferari) + 10.891, 3. Veber (Australija, Red Bul) + 27.255, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) + 46.190, 5. Masa (Brazil, Ferari) + 51.705, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) + 1:00.065, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) + 1:38.090, 8.

Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 9. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +1 krug, 10. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) +1 krug, 11. Peres (Meksiko, Zauber) +1 krug, 12. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +1 krug, 14.

Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1 krug, 15. Petrov (Rusija, Reno) +1 krug, 16. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1 krug, 17. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +1 krug, 18.

Maldonado (Venecuela, Vilijams) +2 kruga, 19. Kovalainen (Finska, Lotus) +2 kruga, 20. Truli (Italija, Lotus) +2 kruga, 21. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 22. D’Ambrozio (Belgija, Virxin) +2 kruga, 23. Liuci (Italija, Hispanija) +3 kruga, 24. Kartikejan (Indija, Hispanija) +3 kruga.

[est po be da na osam tr ka: Seb asti jan Fe tel

Bul ubedqivo vodi u odnosu na Meklaren. Drugo mesto u Valsniji osvojio je doma}i voza~ Fernando Alonso za volanom Ferarija, dok je tre}i bio Mark Veber. Bodove na Velikoj nagradi Evrope osvojili su jo{ Luis Hamilton (Meklaren), Felipe Masa (Ferari), Xenson Baton (Mercedes), Niko Rozberg (Mercedes), Haime Algersuari (Toro Roso), Adrijan

Sutil (Fors Indija) i Nik Hajdfeld (Reno).

Fetel, koji je imao pol poziciju, nametnuo je ritam od samog starta i do kraja trke niko nije mogao da ga prati. U prvih nekoliko krugova najve}a borba se vodila izme|u Batona i Rozberga za {esto mesto, ali Britanac nije uspevao da ga obi|e. Jedini koji je u jednom trenutku mogao da ugrozi Fetelovo vo|stvo bio

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 186, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 109, 3. Veber (Australija, Red Bul) 109, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 97, 5. Alonso ([panija, Feriri) 87, 6. Masa (Brazil, Ferari) 42, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 32, 8.

Petrov (Rusija, Reno) 31, 9. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) 30, 10. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 26, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 25, 12. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 10, 13. Algersuari ([panija, Toro Roso) 8, 14. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 15. Barikelo (Brazil, Vilijams) 4, 16. Perez (Meksiko, Zauber) 2, 17.

Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 2.

GRAN PRI NOVOG SADA

NgoMbo „pReVaRaNt�: Ovogodi{wi NBA draft obele`io je svojevrstan skandal. Naime, dva dana nakon izbora igra~a otkriveno je da je katarski reprezentativac la`irao godine, ali i ime. Reprezentativac Katara, koji je ro|en u Kongu, Targaj Ngombo prijavio se za draft kao 21-godi{wak, a Minesota ga je izabrala kao 57. pika. Timbervulvsi, ali i ostali koji su radili u organizaciji NBA lutrije, bili su {okirani kada je poznati novinar Yonatan Givoni otkrio da je u pitawu prevara. On je, pozivaju}i se na zvani~ne podatke iz FIBA, otkrio da je re~ o Tangaju Albanu Herisu Ngombou, koji }e 18. jula napuniti 27 godina. Ukoliko se otkrije da je Ngombo zaista ro|en 1984. godine, wegov izbor na draftu }e biti poni{ten.

Mi kec po pra vio dr `av ni re kord Damir Mikec, ~lan beogradskog Policajca, popravio je dr`avni rekord MK pi{toqem na 672,5 krugova na Gran priju Novog Sada. Stari rekord, koji je tako|e dr`ao Mikec, je iznosio 666,1 krug i postavqen je na Svetskom kupu u Minhenu

TURNIR U RUSIJI

Ve li~ ko vi} sed mi Na Otvo re nom ju ni or skom tur ni ru u sport skoj gim na sti ci, u ru skom me stu Penza, na{ reprezentativac Petar Veli~kovi} zauzeo je sedmo mesto u finalu na parteru sa 13,100, dok je Tamara Mr-

Pe tar Ve li~ ko vi}

|enovi} bila osma u finalu na preskoku sa 12,713. Kod mu{karaca najuspe{niji su bili Rus Andrej Lagutov (pobednik na parteru i vratilu) i Belorus Vasilij Mihalicin (pobednik na kowu i razboju). Kod devojaka najboqa je bila Ruskiwa Evgenija [elgunova (prva na preskoku i gredi).

U finalu vi{eboja Petar Veli~kovi} je bio 18. sa 71,400, a Stefan Ili} 19. sa 69,600 od 22 gimnasti~ara. Pobedio je Jermenac Vardan Vagan sa 81,400.

Kod devojaka je Tamara Mr|enovi} bila 12. sa 47,100 od 19 gimnasti~arki. Pobedila je Evgenija [elgunova sa 56,100.

Pored na{ih gimnasti~ara na turniru su bili i treneri Jakob Mati} i Aleksandar Pandurov, sudija Dejan Dejanovi}, a {ef delegacije bio je Dejan Madi}. Nastupalo je preko 70 gimnasti~ara iz Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Letonije, Litvanije, Moldavije, Turske, Ukrajine, Uzbekistana, Rumunije i Srbije.

G. M.

19

VELIKA NAGRADA EVROPE

MERLIN OTI @ELI NA OLIMPIJADU

Ne pri zna je go di ne: Mer lin Oti

ponedeqak27.jun2011.

Da mir Mi kec

pre dve godine. Mikec je u osnovnom delu imao 573 kruga, {to je samo krug mawe od wegovog dr`avnog rekorda. On je imao ~ak 11 krugova prednosti pre finala u odnosu na U`i~anina Andriju Zlati}a

(Aleksa Dejovi}), koji je zauzeo drugo mesto sa 658,6 (562), dok je tre}i bio Du{ko Petrov (Policajac) sa 641,9 (544).

Kod juniora je najboqi bio Hrvat Ante Kri{to sa 528 krugova ispred Nikole Kosti}a (Zvezdara) sa 504 kruga.

- Zadovoqan sam nastupom u Novom Sadu. Pre desetak dana na Svetskom kupu u Minhenu imao sam tako|e odli~an rezultat od 570 krugova u eliminacijama. Polako tempiram formu za dr`avno prvenstvo, koje }e se 9. i 10. jula odr`ati u Novom Sadu i za Evropsko prvenstvo u Beogradu od 31. jula do 14. avgusta - rekao je Mikec.

Prvo mesto u disciplini MK pu{ka 60 le`i}i kod seniora osvojio je Nikola Paunovi} iz Policajca sa 699 (594) krugova, drugo mesto pripalo je Stevanu Pletikosi}u iz kragujeva~kog ^ika Mate sa 697,2 (594) kruga, a tre}e Hrvatu Josipu Kuni sa 695,7 (595) krugova. Kod juniora pobedio je doma}i takmi~ar @arko Triguwagi} (Streqa~ka dru`ina Novi sad 1790) sa 590 krugova ispred Stefana Aleksandrovskog (Jedinstvo, Stara Pazova) sa 580 i Morina ^erine iz Hrvatske sa 569 krugova.

Kod seniorki ovim oru`jem slavila je Esmari Van Rinen iz Ju`noafri~ke republike sa 593 kruga, druga je bila Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e) sa 590, a tre}a Jelena Banovi} (Partizan) sa 587 krugova. Kod juniorki pobedila je Hrvatica Marta Zeqkovi} sa 582 kruga ispred Dragane Todorovi} (Novi Beograd U{}e) sa 577, koliko je imala i tre}eplasirana Hrvatica Sawa ^usto. Ina~e, obe su imale i isti broj unutra{wih centara - 24, pa je odlu~ila posledwa serija, Dragana je imala 97, a Sawa 95.

G. Malenovi}

Kon struk to ri 1. Red Bul 295, 2. Meklaren 206, 3. Ferari 129, 4.

Reno 61, 5. Mercedes GP 58, 6. Zauber 27, 7. Toro Roso 16, 8. Fors Indija 12, 9. Vilijams 4. je Alonso, ali to se na kraju nije dogodilo, jer je bolid Red Bula, kojim je upravqao mladi Nemac, bio fantasti~no pripremqen.

Zato je Alonso, miqenik doma}e publike, bio jedini zadu`en za dinamiku na ina~e dosadnoj trci u Valensiji. [panac je vodio borbu sa Markom Veberom i sredinom trke je uspeo da obi|e Australijanca. Trka u Valensiji bila je prva u ovoj godini koju su uspeli da zavr{e svi voza~i.

Slede}a trka vozi se za Veliku nagradu Britanije na stazi Silverston 10. jula.

G. M.

TURNIR U PLZENU

Je le na Ze qa ji} 11.

Jelena Zeqaji} osvojila je 11. mesto MK pu{kom trostav 3 puta 20 metaka na presti`nom turniru (Streqa~ke nade) u Plzenu u ^e{koj sa 576 krugova (po stavovima 199, 188, 189). Sa istim rezultatom 576 krugova (195, 190, 191) na 17. mesto plasirala se Ta{ana Bogatinovski. Pobedila je Nikola Mazurova (^e{ka) sa 685,8 (585) krugova.

Plasman ostalih srpskih takmi~arki: 39.

Tijana Kolarik 566, 52. Marina Simi} 562, 61. Duwa Dragin 557, 65. Du{ica Antonijevi} 555 krugova itd. U ekipnoj konkurenciji B selekcija Srbije je osma sa 1.688 krugova (Zeqaji} 576, Kolarik 566, Dragin 557).

Pobedila je [vajcarska sa 1.735 krugova. U ga|awu MK pu{kom, 60 metaka le`e}i, slavila je ^ahiwa Martina Francova sa odli~nih 597 krugova. Plasmani srpskih takmi~akri: 27. Ta{ana Bogatinovski 586, 63.

Du{ica Antonijevi} 577, 68. Marina Simi} 575, 71. Duwa Dragin 573, 77. Tijana Kolarik 568 krugova itd. MK pi{toqem na 50 metara junior Srbije Sini{a Kojovi} je 43. sa 504 kruga. Pobedio je Mihael Heise (Nema~ka) sa 648,9 (554) kruga.

MK pi{toqem 30 plus 30 metaka u finalu je ga|ala Danica Ra{eta i osvojila odli~no sedmo mesto sa 760,5 (567) krugova.

Na 29. poziciji takmi~ewe je zavr{ila Aleksandra Matija{evi} sa 548 krugova, dok je 48. bila Nikolina Zagorac sa 524 kruga. Za medaqu se borio u finalu i Igor ^otra MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka i zavr{io na visokom {estom mestu sa 1.256,8 (1.155) krugova.

Plasman ostalih srpskih takmri~ara: 30.

Borislav Maziwanin 1.139, 33. Milo{ Tasi} 1.137, 39. Nikola Markoski 1.133, 45.

Goran Vlajkovi} 1.129, 75. Pavle Milutinovi} 1.108, 82. Marko Maksimovi} 1.099 itd. Ekipno A selekcija Srbije je ~etvrta sa 3.431 krug (^o tra 1.155, Ma zi wa nin 1.139, Tasi} 1.137). Pobedila je [vajcarska sa 3.454 kruga.

MOJA kU]A

ponedeqak27.jun2011.

c m y

20

dnevnik

Спаваћа соба по мери С Очистите климе

С

ваки произвођач саветује што чешће чишћење клима уређаја, чак се и гаранција на уређај условљава годишњим сервисом или продужава приликом годишњег сервиса. Чишћење климе је важно из два разлога: први је чистоћа ваздуха у просторији, а други чистоћа уређаја која омогућује несметани проток ваздуха и рад уређаја. Квалитет ваздуха као најбитнији фактор кориснику који борави у просторији зависи од квалитета и чистоће филтера у унутрашњој јединици клима уређаја. Када се говори о сплит системима, нема размене ваздуха са спољашњом јединицом, па и спољни ваздух не утиче на унутрашњи.

Следи да је узрок лошијем квалитету ваздуха у просторији лоше, понекад и никакво, чишћење филтера у унутрашњој јединици. На прљавим филтерима се у том случају нагомилавају и микроорганизми (бактерије). У зависности од филтера, намене просторије и броја пушача у њој неке филтере је потребно чистити недељно, месечно, годишње. Још више треба водити рачуна, ако корисник има алергије (на прашину, кућне бактерије), осетљиве синусе… Влажна, прљава и тамна места унутар клима уређаја погодују размножавању бактерија, плесни и гљивица. Сваке године је, поред редовног прања филтера потребно урадити и годишњи сервис када се комплетно очисти и дезинфикује спољашња и унутрашња јединица. Тако се унутрашња јединица дезинфикује (чисти) од прљавштине, бактерија микроорганизама који су прошли филтере унутрашње јединице и задржали на измењивачу. За сервисе не треба, као што се то обично ради, чекати неугодан мирис или лошије хлађење или грејање. Сервис, углавном, уради мали број корисника на време, најчешће

због незнања каква је сврха и опасносност.

Редовно прање филтера Филтере је неопходно чистити – прати у интервалима до месец дана у зависности од задимљености просторије, времена када уређај ради. Тако се скидају сва прљавштина, бактерије... Редовним чишћењем филтера се продужује век трајања уређаја. Како бисте дошли до филтера који је неопходно очистити, неопходно је скинути поклопац унутрашње јединице. Поклопац се лако скида, најчешће има “браву” при дну која се једноставним покретом ка унутрашњости просторије отвара. На поклопцу се налазе отвори за пролаз ваздуха које такође треба опрати. Филтери се потопе у млаку воду (до 30ºЦ) у коју може да се дода неко средство за чишћење. Тако потопљени се оставе до 30минута, исперу млазом воде, просуше и врате на унутрашњу јединицу. Уколико клима уређај користи неки специјални филтер , треба потражити упутство за његово чишћење. Поклопац унутрашње јединице се једноставно враћа обрнутим поступком од скидања. Ако се приликом чишћења унутрашње јединице примети да је саће на спољашњој јединици запрљано, неопходно је чишћење и дезинфекција комплетног уређаја.

Средства за чишћење Постоје разна средства која мање или више помажу приликом одржавања – прања и дезинфиковања клима уређаја. Средства која се користе су, углавном, намењена само клима уређајима.

Сервис једном годишње Како се клима уређаји највише користе за хлађење у току летњег периода, сервис се ради углавном ради једном годишње, пред почетак летње сезоне. Тада се продужава и гаранција на уређај (или компресор. Климу треба чистити обавезно ако се у просторији пуши. Ако се уређај користи у пословним просторијама, продавницама, задимљеним просторијама, сервис треба урадити више пута годишње.

паваћа соба је просторија у којој је постизање равнотеже, симетрије и хармоније далеко важније него што је то случај с осталим собама. Када желимо да уредимо спаваћу собу, важно је да створимо просторију која омогућава уживање у сваком тренутку проведеном у њој. Из спаваће собе уклоните све што би у вас могло унети немир или несклад између вас и вашег партнера. У спаваћој соби треба да влада симетрија. Предмети у пару симболизују складан однос међу партнерима. Ево неколико идеја за опремање спаваће собе као правог места за одмор и опуштање.

Кревет је далеко најважнији елемент у соби. Квалитет кревета ће утицати на ваш сан и зато првенство дајте баш избору кревета и изаберите најбољи који можете да приуштите. При куповини кревета пожељно би било да одаберете онај који има узглавље којим је наслоњен уза зид. Након што се определите за одговарајућу висину, облик и материјал од којег је израђен кревет, пажњу посветите избору душека. Ви морате бити задовољни удобношћу мадраца, без обзира на етикету произвођача која се на њему налази, а да бисте знали који вам мадрац најбоље одговара, кључно решење је - проба. Спаваћа соба требало би да је намештена са што мање ствари. Пошто већина просечних станова не предвиђа посебно место за гардеробу, онда сте вероватно у вашу

не би требало да се налазе предмети за забаву и стимулацију, као што су телевизор, компјутер или справа за вежбање. Уколико у соби имате радни сто, одвојите га параваном од кревета. Многи људи, присиљени да живе у премалим становима, често спаваћу собу користе као место у које одлажу даску за пеглање (и сав неопеглан веш), усисивач, кофере препуне сезонске одеће... Зато је избор простора за смештање ствари веома важан. Јер, ако нема довољно места за смештање или ако је тај простор лоше искоришћен, ствари - одећа, козметика, књиге и постељина, брзо ће направити неред у

спаваћу собу сместили ормане о којима треба да водите рачуна да су у тону с креветом и ноћним ормарићима, који су неизоставан део сваке добро уређене спаваће собе. С обе стране кревета поста-

вите ноћне ормариће с лампицом како бисте могли на њих ставите књиге, будилник и остале ситнице. И то би било сасвим довољно! Водите рачуна да ваша спаваћа соба не буде претрпана и да у њој

спаваћој соби. Обратите пажњу на подручје испод кревета, будући да је тај простор прави магнет за прашину и неред, нарочито у случајевима када је испуњен склоњеним, тренутно непотребним стварима. Добро спремање ствари значи да ствари можете лако пронаћи и кад сте у великој журби и значи да ћете имати довољно простора да кревету можете прићи с обе стране. Улога грејања и расвете од велике је важности за доживљај собе. Расвета која ће створити опуштену атмосферу или наменски расветлити собу за повремени рад у различито доба дана, изазваће различите ефекте. Осмислите расвету како бисте атмосферу у соби могли да мењате у складу с потребом. Добро грејање од највеће је важности за удобност кад спавате, облачите се или ходате босоноги.

Заштитите дом од радознале мачке М

ачка може да буде предиван кућни љубимац, али пре него што дође најновији члан ваше породице, важно је припремити дом. Мачке су радознала бића и због тога се понекад могу наћи у невољи, угрозити околину и узнемирити вас штетом коју могу да направе. Пре него што донесете мачку, проверите кућу како би околина била сигурнија за вашег новог љубимца. Ево неколико ствари које би требало да узмете у обзир: Жице: Понекад мачке замене жице за играчке. Могу да их гребу, жваћу, а све то представља озбиљну опасност за вашу мачку, нарочито ако су жице оштећене. Ако не користите неке апарате, искључите их из струје и склоните на место које мачка не може да дохвати. Гајтане од апарата које користите сместите тако да мачка не може доћи до њих (у пластичне каналиће) или их ставите на места где их неће приметити. Свакако замените оштећене жице. Вредни предмети: Немојте вредну вазу оставити на сточићу за кафу. Већ бисте у првој рунди

обиласка куће могли да останете без ње. Ломљиве ствари: Склоните све што је ломљиво на сигурно (нпр. у ормарић). Немојте рачунати на то да ако нешто ставите високо, мачка неће моћи да дохвати. Мачкама је скакање на висока места

(као што су полице, столови и слично) урођено, а ако покушате да је зауставите, то ће бити стресно и за вас и за њу. Намештај и тканине: Мачићи ће се пењати по вашем намештају и завесама. Размислите о томе да прекријете намештај заштитном тканином, пластиком или барем ћебетом или чаршавом, како не бисте били изненађени кад видите изгребану кожну гарнитуру. Завесе оставите само у просторијама које су ван мачјег домета. Гребање је природно понашање за мачке и не постоји начин да их зауставите. Ипак, можете их спречити да изгребу и оштете намештај. За почетак јој набавите или направите гребалицу. Још један од начина да спречите мачке при гребању јесте мирис цитруса. Купите освеживач ваздуха с мирисом лимуна, мандарине или поморанџе и укључите га у дневној соби, у близини намештаја који ваша мачка гребе. То би могло да натера мачку да заобилази тај крај. Трик који такође може да упали јесте засљућена вода. У посуду за распрши-

вање воде налијте воду коју сте добро забиберили. Њоме попрскајте намештај који не желите да мачка гребе. Кад приђе намештају, одби ће је мирис бибера. Храна: С мачком у кући, тешко је оставити било какву храну на отвореном. Већина мачака без проблема може да се попне на кухињски пулт. То углавном раде кад ви не гледате (кад је тишина у кући, знате да нешто спрема). Зачудили бисте се шта су све у стању да поједу (ако им се не свиђа садржај кутије, могу сажвакати и кутију). Побрините се да намирнице склањате у ормариће или херметички затворене стаклене или пластичне посуде које ваша мачка не може да отвори. Отровне биљке: Неке биљке су отровне за мачке и могу изазвати симптоме од повраћања и пролива, чак до коме или смрти. Зато је врло важно знати које биљке не смете држати у кући или у близини своје мачке. За мачку су отровни: већина филадендрона, бршљан, божићна звезда, већина драцена, ирис, љиљан, азалеја, гладиола, хибискус, хортензија,

олеандар, лимун, мандрагора, алое вера, јука, фикус бењамин... Хемикалије: Склоните све хемикалије ван мачијег домета. Ако мачка има приступ гаражи, припазите на антифриз - он је врло опасан јер кућне љубимце привлачи његов укус. Одмах очистите сва места на која сте просули

неку хемикалију. Увек имајте на уму да мачке не чине ове ствари како би вас наљутиле. Оне не разумеју опасности које вребају у вашој кући, а ви би требало да их заштитите. Ако се потрудите да обезбедите кућу пре него нова мачка дође, и ви и она ћете бити срећнији.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

21

LET WI RE @IM U NO VO SAD SKIM STU DENT SKIM DO MO VI MA I MEN ZA MA

U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE ZA VR [NA IZ LO @BA STU DE NA TA ^E TVR TE GO DI NE AKA DE MI JE UMET NO STI

Od polovine jula malo stalnih stanara

Nagra|eni najuspe{niji akademci

Studenti koji `ive u novosadskim studentskim domovima, kao i svake godine, mogu ostati u wima i preko leta, ali po posebnim cenama. Izme|u 5. jula i 21. avgusta pla}aju takozvanu „recepcijsku” cenu koja iznosi 7.956 dinara od 6. do 31. jula, i 6.120 od 1. do 20. avgusta u domovima prve kategorije, kojoj pripada ve}ina novosadskih „studewaka”. U domovima druge kategorije od 6. do 31. jula cena je 7.410 dinara, a od 1. do 20 avgusta 5.700.

neophodno, po nalogu upravnika doma biti raspore|eni u drugu sobu, a u ciqu wihovog ekonomi~nog popuwavawa.

Pravo na ishranu u studentskim restoranima koristi se do 5. jula, a ukoliko studenti imaju obaveze na fakultetu i to doka`u odgovaraju}im uverewem, do 15. jula. Studentski restoran br. 1 na Bulevaru Mihajla Pupina 18 radi}e do 1. jula, restoran br. 3 u Ulici Vladimira Peri}a Valtera 5 ve} ne radi, a menza br. 4 u Dr

„Ba ji}” do bi ja ra ~u nar sku mre `u Ovog leta SC „Novi Sad” planirao je farbawe ograda na terasama u studentskim domovima „@ivojin ]ulum” i „Novi B” kao i instalirawe ra~unarske mre`e u domu „Slobodan Baji}”.

Bi}e zamewene podne plo~ice, uz prate}e instalaterske radove, u restoranu 4, popularnoj „Velikoj menzi”. Planirana je i nabavka nove posteqine za studentske domove.

Ukoliko ne `ele da koriste „recepciju„, stanari domova imaju pravo da ostanu u wima do 5. jula, odnosno do 15. jula ukoliko imaju potvrdu ustanove na kojoj studiraju da do tog datuma imaju obaveze kao {to su ispiti ili praksa. Posle letweg raspusta, a taman za septembarski ispitni rok, u domove se mogu vratiti od 21. avgusta. Za „recepciju„, kao i za ostajawe u domu do 15.j ula, prijavilo se 945, od kojih 802 ostaju samo do 15. jula, a 143 se odlu~ilo za „recepciju„ i osta}e u domu ~itavog leta. Svi oni su unapred upoznati s tim da }e, ukoliko bude

Sime Milo{evi}a 4, bi}e otvorena do 15. jula.

Slu`ba sme{taja Studentskog centra „Novi Sad” ima ugovore s „Egzitom„, Savezom studenata i Studentskom asocijacijom Univerziteta u Novom Sadu, Nacionalnom asocijacijom za razmenu studenata. Ove organizacije pla}aju po le`aju deset evra u dinarskoj protivvrednosti plus PDV za domove prve kategorije i sedam evra plus PDV za domove druge kategorije. Gosti ovih ogranizacija bi}e sme{teni u svim studentskim domovima u Novom Sadu, osim u domu „23. oktobar”.

A. Var ga

Zavr{na izlo`ba studenata ~e tvr te go di ne Aka de mi je umetnosti Univerziteta u Novom Sadu otvorena je minule srede u Galeriji Matice srpske. Na otva ra wu su naj u spe{ni jim stu den ti ma De partmana likovnih umetnosti u {kolskoj 2010/2011. godini dodeqene nagrade u nekoliko kategorija.

Za naj bo qe po stignute rezultate u vajawu akta prirodne veli~ine nagradu „Veliki akt”, koju dodequje Katedra za vajarstvo, dobio je Fi lip Ba ra li}. Nagrada „Bo{ko Petrovi}” za najuspe{niji umetni~ki rad iz stru~noumetni~ke discipline slikawe oti{la je Ta ri Ro di}, a nagrada Umetni~ke livnice „Stani{i}” za naj u spe {ni ji umet ni~ ki rad iz stru~noumetni~ ke di sci pli ne vajawe Alek san dri Ko sti}.

Umetni~ka livnica „Stani{i}”, kroz poseban vid saradwe s Akademijom umetnosti, ve} {esti put nagra|uje najboqeg studenta vajarstva – odlivawem u trajnom materijalu

skulp tu re ma log for ma ta.

Skulpturu biraju profesori Katedre za vajarstvo me|u radovima studenata ~etvrte godine osnovnih studija studijskog programa Vajawe u teku}oj {kolskoj godini. Odabranu

Nagradu za najboqi crte` osvojila je Ana Vr ta~ nik s prve godine osnovnih studija.

De jan Jan kov dobitnik je nagrade za crte` malog formata.

Uru~ene su i godi{we nagrade Departmana likovnih umetnosti

skulp tu ru liv ni ca od li va u tri primerka, od kojih jedan ostaje u wenom trajnom vlasni{tvu, jedan se dodequje nagra|enom studentu, a jedan pripada Akademiji umetnosti.

za najuspe{niji umetni~ki rad.

U oblasti crtawa dobitnik je \or |e Ili}, u slikawu Sla |a na \u ka no vi}, u vajawu Alek san dra Ko sti}, u grafici Ani ko Do dow, u umetni~koj disciplini

DAR KO MAR KO VI], AP SOL VENT VT[-a, NA [AO VA RI JAN TU KA KO DA ZA RA DI A DA MU PO SAO NE OME TA U^E WE

Predstavqawe programa EM2-STEM

Uz rad na pijaci sprema ispite Stu di ra we je ne kad bi lo druga~ije pa je prose~an student mogao, pored fakulteta, imati i redovan posao. Od kad je uve den Bo low ski si stem, prisustvo predavawima je postalo obavezno, a tra`ewe du`eg zaposlewa gotovo nemogu}e. Danas studenti uglavnom tra `e jed no dnev ne po slo ve, ili one koje mogu uklopiti s rasporedom predavawa.

Apsolvent Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija Dar ko Mar ko vi} na{ao je varijantu kako da zaradi novac a da mu posao ne ometa vreme za u~ewe.

– Imam tezgu na pijaci ve} neko vreme – ka`e Darko. – Tamo radim sam za sebe, s novcem u ruci, i kad zavr{im posao, jednostavno ga stavim sebi u xep. U me|uvremenu ponesem skripta pa mogu i da u~im.

Ne moram da se pravdam gazdi, uvek imam izvor brze zarade, i za vikend mogu da zaradim i do 50 evra. Konkurencija jeste velika, ali imam stalne mu{terije tako da nije problem.

Nemam `ivaca ni energije da tro{im na no{ewe, kopawe i ostale fizi~ki zahtevne poslove. Na primer, imam dru{tvo koje nosi xakove. Po to-

su prinu|eni na to da rade poslove za koje uop{te nisu kvalifikovani, koji se pla}aju na crno, a osigurawa uop{te nema. Studenti naj~e{}e prihvataju one poslove za koje im plate istog dana. ^ak i da ima neki lak{i posao u ponudi, ali da pare sti`u kroz nekoliko dana, retko ko ga prihvati jer vi{e niko nikom ne veruje.

Poslova ima raznih, ali najvi{e te{kih fizi~kih, pa na primer in`eweri ili pravni-

– Trenutno imamo vi{e od 90 ~lanova pa se de{ava da nas druge zadruge zovu da im ih „pozajmimo”. Imamo trenutno vi{e poslova za momke nego za devojke. Naj~e{}i poslovi su obezbe|ewe, gra|evina, bravarija, limarija. Imamo ugovor s NORK-om za no}ne ~uvare, a ~esto se tra`e i redari za stadion „Vojvodine„. Konobarisawe se najvi{e nudi devojkama, ali tu je dnevnica veoma mala.

Najboqi poslovi za studente

Predstavnici Kancelarije za me|unarodnu saradwu Univerziteta u Novom Sadu }e u sredu, 29. juna, u 12 ~asova, u Sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka odr`ati prezentaciju programa razmene studenata Erazmus mundus 2-STEM. Specifi~nost mre`e EM2-STEM je u tome {to nije otvorena za sve oblasti studirawa, ve} za discipline koje pripadaju in`ewerskim, prirodnim i tehnolo{kim naukama i preduzetni{tvu u nauci. Konkurs je otvoren do 13. jula. Osnovne informacije o EM2-STEM stipendijama mogu se na}i na sajtu Univerziteta u Novom Sadu ww w .uns.a c. rs, a svi detaqi i aplikaciona prijava nalaze se na sajtu samog programa www.em2stem.eu.

A. Va.

Glasawe za najboqi projekat „Ima gi ne Cu pa”

Sa wa po sao u stru ci, a u No vom Sa du

ni se pla}a 200 dinara, a obi~no im do|e i 50 tona robe.

Posao traje ~etiri-pet sati, ali posle toga si potpuno iscrpqen.

Danas je preko studentskih za dru ga ve o ma te {ko na }i posao.

– Retko ko pozove slu`bu jer ne `eli da plati porez. Studentima su tu dosta vezane ruke, naro~ito onima koji su do{li iz unutra{wosti, jer treba da pla}aju i stan i hranu pa

Iako je trenutno anga`ovan u omladinskoj zadruzi gde se trudi da drugima na|e posao, Darko se nada da }e uskoro i sam da na|e „pravo” zaposlewe.

– Ostalo mi je pet ispita do kraja. @elim da zavr{im studije, da se zaposlim u struci i ostanem da `ivim u Novom Sadu. Jedini razlog zbog kojeg bih ga napustio je da mi ponude posao u struci u inostranstvu – ka`e Darko. ci s limarima postavqaju krovove za 150 dinara na sat na crno, jer retko ko prijavi radnike – pri~a Darko.

Iz re vol ta pre ma dru gim omladinskim zadrugama, Darko je 2009. godine s dva druga otvorio omladinsku zadrugu „Patrons021”.

su selidbe, mada i tu postoje cake. Organizuje se selidba na prizemqe, ali ne prijave da je visoko prizemqe, ve}ina glomaznih stvari ne mo`e da stane u lift, ne prijave da je stan dupleks i sli~no – prepri~ava pred u zi mqi vi stu dent svo ja iskustva.

A. Var ga

grafi~ke komunikacije nagradu je dobila Iva Dun |e ro vi}, u disciplini fotografije Mia ]uk, a u novim likovnim medijima Alek san dra Ob ra do vi}.

Stu den ti na gra |e ni Go di {wom na gra dom De part ma na likovnih umetnosti konkuri{u za nagradu Fon da „Ma li princ“, ko ja se za vrhun ske re zul ta te iz oblasti umetnosti dodequje svake {kolske godine po jednom studentu Depart ma na li kov nih umet no sti, De part mana dramskih umetnosti i Departmana muzi~ke umetnosti, na Dan Aka de mi je, 22. aprila.

No vo u sta no vqe nu nagradu „Dragan Raki}„ u znak se}awa na preminulog profesora Akademije umetnosti Dragana Raki}a, koji je vodio predmet Digitalna slika i kroz rad sa studentima inovirao nastavni proces i ostavio dubok trag u ukupnoj nastavi na Departmanu likovnih umetnosti, dobila je Aleksandra Obradovi}.

Zavr{na izlo`ba studenata AU mo`e se pogledati do 4. jula u Galeriji Matice srpske.

A. Va.

Tim studenata s novosadskog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka nacionalni je pobednik na studentskom takmi~ewu „Ima gi ne Cup” i u julu }e predstavqati Sr bi ju na isto i me nom svet skom tak mi ~e wu u Wu jor ku.

Po~elo je glasawe publike za najboqi projekat ovog takmi~e wa i svi za in te re so va ni mogu za pred stav ni ke s no vosadskog fakulteta glasati na lin ku http://www.ima g i n e cup.com/wor ldwi de-fi nals/pe o plesc h o i c e - a w a r d / v i e w - a n d - v o - te.aspx?r=6495. Mogu}e je glasati s vi{e razli~itih naloga

(Fa c e b o o k, gmail, yahoo mail, MSN, twit ter), te jedna osoba mo`e to u~initi vi{e puta, samo je potrebno da nakon svakog glasa zatvoriti veb-pretra`iva~ i ponovo ga otvori.

Podsetimo, novosadski tim „4k-Join”, koji ~ine Mi haq [a gi, De jan Mi ji}, Bo jan Bo go vac i De jan Mi lin kov s mentorom Sr |a nom Vuk mi ro vi }em, imao je najboqe re{ewe na temu „Zamislite svet u kojem tehnologija poma`e u re{avawu najte`ih problema dana{wice” i time obezbedio put do svetskog finala.

A. J.

VA@NI TELEfONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

ЈУБИЛАРНИ 40. СОФЕСТ ОД 1. ДО 5. ЈУЛА У СОПОТУ

ПОВОДОМ УЛОГЕ У ФИЛМУ „МЕЛАНХОЛИЈА“ ЛАРСА ВОН ТРИРА

На програму 13 домаћих филмова

Шарлота Ремплинг долази у Сарајево

Јубиларни, 40. Филмски фестивал у Сопоту (Софест), у чијем ће такмичарском програму ове године бити приказано 13 домаћих филмова, биће одржан од 1. до 5. јула у сопотском Центру за културу, најавили су организатори. Фестивал ће 1. јула отворити глумица Милена Дравић, а свечаност ћебити употпуњена традиционалним дефилеом филмских уметника који ће предводити Репрезентативни оркестар Гарде Војске Србије, као и ватромет, рекла је на конференцији за новинаре председница Одбора Софеста Горица Мојовић. За фестивалске награде, које ће ове године бити додељене у 11, уместо у досадашњих пет категорија, такмичиће се филмови „Како су ме украли Немци„ Милоша Радивојевића, „Тилва Рош„ Николе Лежаића, „Ма није он такав„ Мирослава Петковића, „Монтевидео Бог те видео„ Драгана Бјелогрлића, „Шишање„ Стевана Филиповића.Такмичарски програм 40. Софеста обухвата и филмове

„Заједно„ Младена Матичевића, „Непријатељ„ Дејана Зечевића, „The Box” Андријане Стојковић, „Мирис кише на Балкану„ у три дела, у режији Љубише Самарџића, „Здухач значи авантура„ Милорада Милинковића и „Бели, бели свет„ Олега Новковића. Продуцентима најбољег филма биће додељена Велика статуета Софеста и 800.000 динара, а статуете Софеста биће додељене за најбољу режију (400.000 динара), сценарио, мушку и женску улогу (по 200.000 динара). Аутору најбољег филма по одлуци публике биће додељена Статуета „Слобода„ и 200.000 динара, док ће по 100.000 динара и статуете Софеста бити додељени и за најбољу сценографију, сниматељски рад, костимографију, оригиналну музику и монтажу. Жири за доделу награда ове године ће заседати у саставу: глумица Светлана Бојковић, директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, филмски

НА ФЕСТИВАЛУ СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА У РУСИЈИ

критичар из Загреба Ненад Полимац, сценограф Александар Денић и прошлогодишњи победник фестивала, редитељ Предраг Велиновић. У пратећем програму биће приказани филмови за децу „Рио„, „Медвед Јоги„ и „Вини Пу„, а најављени су и округли сто на тему „Четири године сопотског фестивала„ и изложба плаката из филмова који су награђени на тој манифестацији.У делу галерије Центра за културу Сопот биће постављена и изложба цртежа Миленка Михајловића „Портрети глумаца„, којима је илустрована књига Милана Д. Шпичека „Кува(р)ни глумци„. Скупштина Београда ове године је за подршку Софесту издвојила девет милиона динара, а манифестацију је, после паузе од две године, подржало и Министарство културе Србије.Јубиларни 40. Софест одвија се под покровитељством председника Србије Бориса Тадића. (Танјуг)

Глумица Шарлота Ремплинг боравиће у Сарајеву на филмском фестивалу у јулу ове године. Она ће публици представити и филм „Меланхолија„ Ларса вон Трира у којем је остварила улогу Габи, чији је лик заснован на причи о мајци редитеља. Шарлота Ремплинг почела је филмску каријеру 1964. године с Ричардом Лестером у његовом филму „The Knack„. Добила је бројна признања за рад на филму међу којима и признање америчке публике у римејку детективске приче Рејмонда Ченделера „Збогом, лепојко„ (1975), а потом с Вудијем Аленом за „Star d ust Me m o r i e s” (1980). Награђена је другим признањима међу којима су и почасни Цезар, награда Европске филмске академије за најбољу женску улогу („Swim ming Pool„), те награда за животно дело на Стокхолмском филмском фестивалу. Организатори Сарајево Филм Фестивала саопштили су и да

ће овогодишњи фестивал посетити немачки и редитељ Вим Вендерс који ће сарајевској публици представити свој последњи филм „Пина„, дугометражни документарни филм о легендарној кореографкињи Пини Баусћ која је преминула у лето 2009. године.Реч је о револуционарном 3Д остварењу које је светску премијеру имало на 61.

НА ВЕНЕЦИЈАНСКОМ ФЕСТИВАЛУ КРАЈЕМ АВГУСТА

Паскаљевићу награда Клунијев филм отвара Мостру „Златни витез” за „Медени месец” Филм „Медени месец„ Горана Паскаљевића добио је Гран при „Златни витез„ за најбољи филм на двадесетом Међународном фестивалу словенских земаља „Златни витез„ одржаном у Русији, саопштили су организатори.Фестивал, који се сваке године одржава у другом граду у Русији, ове године одржан је у Курску, а у конкуренцији су били филмови из више од 30 земаља. Председавајући фестивала био је руски редитељ Никита Михалков. Пре непуних месец дана Паскаљевић је „за допринос филмској уметности у свету„ добио престижну награду „Сергеј Бандарчук„, највише руско признање за стваралаштво у култури и уметности под покровитељством председника Димитрија Медведева. Паскаљевић је Гран при „Златни витез„ до сада добио за филмове „Танго аргентино„ и „Сан зимске ноћи„ а истоимена награда за режију додељена му је за „Буре Барута”. Паскаљевићев трећи Гран при представља својеврстни рекорд у двадесет година дугој историји овог фестивала, на-

Нове улоге Џенифер Лопез Америчка глумица и певачица Џенифер Лопез преговара о улогама у два филма, објављено је на филмском сајту Дедлајн. Глумица жели улогу у акционом филму „Паркер„, о лопову који се заљубљује у жену Лесли док се припрема за пљачку. Лопова ће играти Џејсон Стејтам. Филм ће режирати Тејлор Хакфорд, по серији романа Доналда Вестлејка. Паркера су у ранијим адаптацијама Вестлејкових роман, „Наплата дуга„ и „Брисани простор„, играли Мел Гибсон и Ли Марвин. Џенифер Лопез преговара и о епизодној улози у филму „Шта да очекујете док чекате бебу„, у којем ће играти Камерон Дијаз и Метју Морисон. Филм, који ће снимири Керк Џонс, заснован је на бестселер водичу за будуће родитеље. Последња улога Џенифер Лопез била је у романтичној комедији „План Б„. Позната је из филмова „Ћелија„, „Очи анђела„, „Непланирано венчање„, „Гигли„, „Собарица и сенатор„ и „Девојка из Џерсија”.

води се у саопштењу. „Поносан сам што трећи пут освајам Гран при “Златни витез‘ између осталог и због тога што је то сликовита потврда наклоности коју руска публика и филмска јавност имају према мојим филмовима„, рекао је Паскаљевић Танјугу. Паскаљевић је додао да “награде увек годе јер значи да је неко запазио, вредновао оно што радим. Али никада нисам био склон животу на ловорикама”. “Уз сво узбуђење због признања, потпуно сам окренут новом пројекту који сам почео да припремам, филму „Кад сване дан„ за који сам сценарио радио са Филипом Давидом, а који ће се бавити и логором на Старом сајмишту, где су у Другом светском рату страдали толики Јевреји, углавном жене, деца и старци, као и неколико стотина Рома”, рекао је он. “То место, на жалост, ни до данас није достојно обележено, а следеће године се у свету обележава 70 година од Холокауста. Надам се да ћу мојим филмом ту неправду донекле отклонити,” навео је Паскаљевић.

Политичка драма „The Ides of March„ (Мартовске иде) у режији Џорџа Клунија отвориће овогодишњи, 68. међународни филмски фестивал у Венецији који почиње 31. августа, преноси Холивуд рипортер, позивајући се на добро обавештене изворе. Наиме, фестивал још није саопштио своју селекцију, али извори блиски организаторима наводе да ће Клуни приказати свој филм на Мостри где је увек радо виђен гост. Пре две године, Клуни је у Венецију дошао са антиратном сатиром „Људи који буље у козе„, а 2005. покупио је неколико награда са политичким трилером „Лаку ноћ и срећно”. Осим што га је режирао и у њему глуми гувернера са председничким амбицијама, Клуни је и један од продуцената и сценариста филма, заснованог на позоришном комаду „Far ra gut North„ Боа Вилимона. Филм говори о гувернеру (Клуни) који жели у Белу кућу и његовом представнику за штампу (Рајан Гозлинг) који бива увучен у политичку корупци-

ју.Клунијеви партнери у овом остварењу су и Пол Ђамати. Мариса Томеј и Филип Симор

ораганизатори фестивала описују Аронофског као „кључну фигуру савремене кинемато-

Хофман. „Мартовске иде„ стићи ће у светске биоскопе у октобру. Венецијанска Мостра трајаће од 31. августа до 10. септембра. Председник жирија биће редитељ Дарон Аронофски. У званичном саопштењу

графије”. Овај редитељ је освојио Златног лава на фестивалу за филм „Рвач” са Микијем Рурком, док је његов „Црни лабуд” отворио прошлогодишњи венецијански фестивал.

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ПРИЗНАЊЕ БРИТАНСКОГ ФИЛМСКОГ ИНСТИТУТА

Џуди Денч почасна награда Британска глумица и оскаровка Џуди Денч добитник је почасне награде Британског филмског института (БФИ) која се додељује за изузетан допринос филму и телевизији, преноси БиБи-Си. „Као неко коме је 1959. године речено да неће никада успети у филмској индустрији веома сам изненађена и почаствована овим признањем„, рекла је 76-годишња глумица. Награда, најзначајније признање престижне британске филмске организације, биће јој уручена на гала вечери 29. јуна у Лондону. Председник БФИ Грег Дајк изјавио је тим поводом да је Џу-

ди Денч једна од најбољих и најцењенијих глумица у свету, која већ педесет година даје неизмеран допринос британском филму и телевизији. „Она је национално благо с међународном репутацијом„, истакао је Дајк Међу претходним добитницима награде, која се додељује од 1983. године, су Ридли Скот, Дирк Богарт, Ричард Атенборо, Алек Гинис, Меги Смит и Мајк Ли. У својој богатој каријери, Џуди Денч је освојила Оскара за епизодну улогу у филму „Заљубљени Шекспир„, 11 награда Бафта, три награде Лоренс Оливије и један Златни Глобус.

интернационалном филмском фестивалу у Берлину. СФФ, ће бити одржан од 22. до 30. јула 2011. године и ово је 17. издање сарајевског филмског фестивала. Овогодишњи председник жирија за Такмичарски програм играни филм бити израелски редитељ Ари Фолман. СФФ је покренут 1995. године. ПОСЛЕ ДУЖЕ ПАУЗЕ ПОНОВО НА ФИЛМУ

Ворен Бити као Хауард Хјуз Након дуге паузе, холивудски ветеран Ворен Бити враћа се филму, у двострукој улози глумца и режисера, јавља холивудска штампа. Реч је о комедији, засад још увек без наслова, у којој ће познати глумац играти екцентричног милијардера и авијатичара Хауарда Хјуза. Иако се детаљи о пројекту држе у тајности, зна се да то неће бити класичан биографски филм и да се део заплета односи на Хјузову љубавну везу у позним годинама с знатно млађом женом. Бити није режирао од филма „Булворт„ 1998, а последњи пут се на великом платну појавио 2001. у романтичној комедији „Град и село”. Филм је пројекат студија Парамаунт пикчерс, а уз Ворена Битија у улози знатно млађе жене могле да буду Руни Мара (Девојка са тетоважом змаја) или Еван Рејчел Вуд (Рвач).Глумачкој екипи би могла да се придружи и Битијева супруга, Анет Бенинг, као и Ендру Гарфилд, Алек Болдвин, Шиа Лебеф и Џек Николсон. Најпознатији филмови Ворена Битија су „Небо може да чека„ (1978), „Црвени„ (1981) и „Дик Трејси„ (1990). Животом Хауарда Хјуза бавио се и филм „Авијатичар” Мартина Скорсезеа, а за епизодну улогу у том остварењу Кејт Бланчет је награђена Оскаром.

У ФИЛМУ РЕДИТЕЉА ДЕНА ОЛГРАНТА

Пен Беџли глуми Џефа Баклија Зве зда ти н еј џ ер с ке се р и ј е ‘’Gossip Girl“ Пен Беџ ли глу ми ће Џе фа Ба кли ја у фил му ко ји ће се ба ви ти од но сом овог му з и ч а р а са сво ј им, та ко ђ е, по зна тим оцем, фолк му зи ча ром Ти м ом Ба к ли ј ем, са о п шти ли су про ду цен ти. Из бо ром Беџ ли ја за глав ну уло гу у фил му ‘’По здра ви од Ти ма Ба кли ја“ за вр ше на је по тра га за глум цем ко ји би са вр ше но од го ва рао уло зи по кој ног пе ва ча и тек сто пи сца. За уло гу Џе фа Ба кли ја би ли су за ин те ре со ва ни Ро берт Па тин сон, Џејмс Фран ко и Џа ред Ле то. Рад њ а фил м а де ш а ва се уочи про бо ја мла ђег Ба кли ја 1991. го ди не на кон цер ту по све ће ном ње го вом оцу ко ји га је на пу стио док је био бе ба и ко ји се пре до зи рао 1975. го ди не ка да је имао 28 го ди на. Џеф Ба кли се за љу бљу је у мла ду же ну ко ја ра ди на кон -

цер ту и по чи ње да раз у ме оца. Кон церт 1991. го ди не био је од скоч на да ска за Џе фа Ба кли ја ко ји се уда вио 1997. го ди не ка да је имао 30 го ди на. Џеф Ба кли је за жи во т а об ја вио је дан ал бум ‘’Grace“ на ко ме се на шла и об ра да пе сме ‘’Hallelujah“ Ле о нар да Ко е на. ‘’Глу ми ти чо ве ка ко ји је био на да ре ни умет ник, не схва ћен и ми то ло ги зи ран, то је ве о ма по с еб но и за стра шу ју ће. Уло жи ћу це лог се бе у овај про је кат“, на в ео је 24-го д и ш њи Беџ ли у са оп ште њу. Сни ма ње фил ма по чи ње у ав гу сту у Њу јор ку, а ре жи ја је по ве ре на Де ну Ол гран ту. Још увек ни су иза бра ни глум ци ко ји ће глу ми ти Ти ма Ба кли ја и Џе фо ву де вој ку. Филм је одо брио Фонд Ти ма Ба кли ја, а ра ди се и на дру гом про јек ту о жи во ту Џа фа Ба кли ја, ко ји се ре а ли зу је уз по моћ ње го ве мај ке Ме ри Гил берт.

kULTURA

dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

23

НА ИНТEРНАЦИОНАЛНОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ „СНЕМА СИТИ“

Најбољи „Тилва Рош” и „Кавасакијева ружа” Гран при, прексиноћ у Новом Саду завршеног Интернационалног филмског фестивала „Синема сити“ - Ибис статуета и новчани износ од 4.000 долара за најбољи филм у такмичарској селекцији домаћег филма „Национална класа“ припали су остварењу „Тилва Рош” редитеља и сценаристе Николе Лежаића. То је одлучио међународни жири којим је председавао литвански редитљ Шарунас Бартас. Жири ове селекције је Ибис статуету и награду од 1.000 до-

класи“ припала је студентском дипломском омнибусу „Октобар”. Такође међународни. жири такмичарске селекције иностраних филмова „Егзит поинт“, којим је председавала пољска редитељка Дорота Кеђежавска нагрду Ибис за набољи филм доделио је чешком филму „Кавасакијева ружа” редитеља Јана Хребејка, док је за режију филма „Обилазница“ награђен румнски редитељ Богдан Георг Апетри. Најбољу мушку улогу остварио је Бра-

ри ФИПРЕСЦИ је за најбољи филм у оквиру „Егзит поинт“ селекције прогласио остварење „Тамара Дру” Стивена Фрирса, док је у Селекцији „Национална класа” одабрао остварење Милоша Мише Радивојевића „Како су ме украли Немци”. Жири ФЕДЕОРА, у саставу:Благоја Куновски, Алисон Франк и Тончи Валентић је у селекцији „Национална класа“ доделио награду Дејану Зечевићу за филм „Непријатељ”, док је у селекцији „Балкан бокс“ наИз представе „Алфа бојс“ Битеф театра

Фото: Б. Лучић

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА – ИНФАНТ

Енергични и причљиви алфа момци

Из филма „Тилва Рош“, овенчaног фестивалским Гран пријем

лара за најбољу режију доделио Олегу Новковићу, за филм „Бели, бели свет”, док је Ибис за најбољи сценарио отишао у руке Николе Лежаића за филм „Тилва Рош”. У селекцији „Националне класе“ награда за најбољу мушку улогу до-

јан Браун у норвешком филму „Лимбо” Марије Седал , награду за најбољу глумицу добила је Ана Улару за улогу у „Обилазници” а Специјална награда те селекције припала је филму „Планина Бајо” Викторије Галарди.

грађен филм „Мајке“ Милча Манчевског. Жири српског огранка ФИПРЕСЦИ наградио је хрватско остварење „The Sho w Must Go On ” дебитанта Невија Марасовића. док је „Спешл меншн“ овог

Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) отворен је прексиноћ у Културном центру Новог Сада првом од двадесет представа које ћемо видети наредних дана до 3. јула, у селекцији нашег кореографа, глумца и редитеља Денеша Дебреија. Фестивал је, уз поздравне речи члана Градске управе задуженог за културу Андреја Бурсаћа, отворио оснивач београдског „Плавог позоришта“ Ненад Чолић, подсећајући на вредност својеврсне мисије коју Инфант има, јер скреће пажњу на оно што је ново у позоришту, као и на оне који тиме баве и у нашој средини и тако их на свој начин негује и подржава.

бро одиграју представе и квалитетно представе свој рад. Фестивал је, у складу са својим именом, настојао да одржи свој интернационални концепт, те ове године позоришне трупе долазе из дванаест земаља. Поред тога, ово 38. фестивалско издање предвиђа врло богат програм у којем има чак двадесет представа, и уз њих, као и досад, неколико радионица. Прве вечери изведене су две представе. Прва је „Алфа бојс“ Битеф театра, чији су аутори Гај Вајцман и Рони Хавер познати овдашњој публици. Овај кореографски пар из Холандије радио је пре неколико година у Форуму за нови плес Српског народног позоришта врло успешну представу „Језик

Данас на Инфанту 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 11.00 Округли сто о представама Турбо парадизо и In som nia – КЦНС 12.30 Промоција часописа ТФТ. Театар, филм, телевизија – КЦНС 17.00 „Интервју с уметником“, Виа негатива, Словенија/Србија – Позориште младих 18.00 Отварање изложбе “Mi li tary trash”, Владо Ранчић, Ненад Игњатов, Ремус Даеску, Србија/Румунија – КЦНС Ликовни салон 18.30 Мушки/женски – Женске/мушке: Мушко/Мушка, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште, Велика сала 21.00 I-ON, Иво Димчев, Белгија/Бугарска – КЦНС, Велика сала 22.30 Мушки/женски – Женске/мушке: Мушко/Женска, Бацачи сенки – Tеатар & ТД, Хрватска/MESS, Бoснa и Хeрцeгoвина – Новосадско позориште, Велика сала.

„Кавасакијева ружа“, набоље остварења селекције „Егзит поинт“

дељена је Николи Ракочевићу, глумцу у филму „Шишање”, док је Јасна Ђуричић проглашена најбољом глумицом, за улугу у остварењу „Бели, бели свет”. За најбољу фотографију награда Ибис припала је Душану Јоксимовићу за филм „Непријатељ”, а награду за најбољу монтажу добила је Александра Миловановић у филму „Синема комунисто“. Композитор и музичар Борис Ковач је награђен за најбољу оригиналну музику у филму „Бели, бели свет”, а награде за најбољу сценографију и костим додељене су филму „Непријатељ”. Специјална награда у „Националној

Најбољи у селекцији „Ап ту тен таузенд бакс“ је кратки играни филм „9. ожујак” хрватске редитељке Ирене Шкорић , док је глумица Вишња Обрадовић награђена за улогу у кратком играном филму „Златна лига” Огњена Исаиловића. У истој селекцији специјално признање добили су документрани филмов: „Живот, прикљученија и одрживи развој једног кокота” у режији Владимира Перовића и „Реалности, одјеби” у режији Немање Војиновића Награду публике 4. фестивала „Синема сити“добио је филм „Синема комунисто” Миле Турајлић, а жи-

критичарског огранка припао босанскохерцеговачком остварењеу „Остављени“ Адиса Бакрача Награде су добитницима уручене прексиноћ у великој сали биоскопа „Арена синеплекс“, на свечаном затварању када је у част награђних приказан филм „Још једна годна“ Мајка Лија. На „Синема ситију“, је од 18. до 25. јуна приказано око 150 филмова у оквиру 14 селекција. У свим салама биоскопа „Арена синеплекс“, сали Културног центра Новог Сада и на неколико отворених простора, Фестивал је, према наводима организатора, пратило више од 80.000 посетилаца. В. Ц.

НА ТУРНЕЈИ У ЧЕШКОЈ, ПОСЛЕ СУКОБА С ГЛУМЦИМА

Љубимов напустио театар Тагањка Руска позоришна легенда, режисер Јуриј Љубимов напустио је након пола века рада чувени московски „Театар на Тагањки”, после жестоког сукоба са глумцима током турнеје у Чешкој. Како преноси АФП, 93-годишњи редитељ, који је чувено позориште Тагањка основао 1964, оптужио је глумце да је новац једина ствар која их интересује и да више нема намеру да ради с њима. ”Донео сам коначну одлуку да напустим позориште”, казао је Љубимов у изјави за РИА Новости. ”Немам намеру да радим са овом трупом. Нека их води њихов синдикат. Доста ми је те сра-

моте, тог понижења, тог недостатка жеље за радом, те искључиве жеље за новцем”, изјавио је славни редитељ.

Иронијом судбине, скандал је избио пре извођења „Доброг човека из Сечуана”, позоришног комада Бертолда Брехта о моралу. Глумци су одбили да раде пробу, захтевајући да претходно буду плаћени. Љубимова супруга Каталин изјавила је да је њен супруг платио глумце из свог џепа како би се представа ипак одржала, али да се потом зарекао да са њима више никада неће радити. ”Ово је свакако удар на углед земље и руско позориште, али изгледа да глумцима то није нимало важно”, коментарисао је Љубимов који важи за једну од најутицајнијих личности у руском посоришту. (Танјуг)

Управо је пример за то „Плаво позориште“, које је по Чолићевим речима, учествујући на Инфанту, расло заједно са њим и развијало се. Код нас у Србији нема баш оваквих фестивала, подсетио је Чолић, и баш зато се треба борити и трудити да се Инфант одржи и очува његова дуговечност. Учесницима је Чолић пожелео да до-

зидова“, а потом и „Мириси цимета“ у Битеф театру, и „Поетични порази“ у Београдском драмском позоришту. Управо је „Језик зидова“, које су изводиле плесачице и који се заснивао на женском принципу, инспирисао ауторе, чак се циритају и сцене из ње, да представу „Алфа бојс“ посвете ономе што представља мушки свет и што

се за њега везује и доживљава кроз стереотипе. Мачизам, алокохол, алфа доминација, али и испитивање сопствене сексуалности, део су свега што прати ову причу о момцима, али и енергија која избија као саставни и пропратни део свега тога кроз игру и музику у овој представи, у којој има и доста текста, а који истиче оно о чему говори ова представа: о односима међу мушкарцима, према другом полу, или према метросексуалцима. Алфа момци у овој представи били су Никола Томашевић, Страхиња Лацковић, Лука Лукић, Урош Петронијевић и Ђорђе Макаревић, а уз њих је играла и Милица Писић, док су за музику су били задужени Бојана Рачић и Жарко Андрејић. Другу представу извела је на сцени Позоришта младих плесна трупа „Зита“ из Грчке. Назив ове плесне представе коју изводе две плесачице Кара Коцали и Марилена Петриду је „Време ридању“, и то указује на намеру аутора да кроз покрет изразе оно до чега су дошли бавећи се насиљем и тиме шта га изазива и како настаје. Дует као дуел оног што је људско и анимално, који се стално преплићу и покушавају да превладају једно над другим, док се уједно преиспитује и граница односа између жртве и оног ко изазива насиље. На Инфанту се представе у званичној селекцији такмиче за једну од три награде. О њима ће одлучивати жири у којем су драмски писац Андраш Вишки из Румуније, глумица Каролина Печењи из Француске и наш сценограф и кореограф Борис Чакширан. Они ће доделити главну награду за представу у целини, као и за један од сегмената позоришног језика, такође и за преиспитивање форми које су у граничном пољу између докумената живота и уметничког артефакта. Н. Пејчић

КОНЦЕРТ БРИТАНСКИХ ХАРД РОК И ХЕВИ МЕТАЛ ВЕТЕРАНА

„Вајтснејк“ и „Џудас прист“ у Београду Британски хард рок и хеви метал ветерани „Вајтснејк” (Whi te sna ke) и „Џудас прист” (Ju das Pri est), свираће 1. јула у Београдској арени у склопу заједничке турнеје на којој изводе своје највеће хитове. Како је саопштила Београдска арена, група „Вајтснејк” на овој турнеји промовише нови албум „Fo re ver mo re”, објављен у марту, док се група „Џудас прист” опрашта од публике након више од 35 година на сцени, при чему су оба бенда најавила „пуне целовечерње наступе”.Арена је такође саопштила да је распродато три од пет категорија улазница, то јест да се могу наћи само оне за партер и ВИП ложе. ”Вајтснејк” је 1977. године основао певач Дејвид Ковердејл након што је отишао из групе „Дип парпл”, и овај бенд је до 1983. године свирао мешавину блуза и хард рока, био упоређиван са „Дип парплом” и „Лед цепелином”, и имао пар солидних хитова укључујући класик „Fool For Your Lo vin” (1980).Са албумом „Sli de It In” (1984) Ковердејл се окренуо комерцијалнијем хард и хеви метал звуку, као и америчком тржишту, а ова фаза је кулминирала

Група „Вајтснејк“ Фото: Н. Милијашевић

огромним комерцијалним успехом албума „Whi te sna ke 1987” на којем су се нашли светски хитови „He re I Go Again”, „Is This Lo ve” и „Still Of The Night”.После албума „Slip Of The Ton gue” (1989), група је склизнула у период неизвесности; више пута је мењала поставу, гасила се и обнављала са великим паузама између, а за последњих 20 година снимила је само три студијска албума, укључујући последњи „Fo re ver mo re” (2011). ”Вајтснејк” су претходни концерт у Београду имали 2006. године на Ташмајдану. Група „Џудас прист”, једна од најутицајнијих у историји хеви

метал жанра, основана је 1969. године, али је први албум „Roc ka Rol la” снимила тек 1974. године, након што су у бенд ушли певач Роб Халфорд и гитариста Глен Типтон. Током седамдесетих, група је све више привлачила пажњу на себе, да би са албумом „Bri tish Steel” (1980) - који се појавио у време тзв. Новог таласа британског хеви метала - дошла до мејнстрим успеха, на крилима великих хитова „Bre a king The Law” и „Li ving Af ter Mid night”.Са албумом „Scre a ming For Ven ge an ce” (1982), на којем се налази хит „You‘ve Got Anot her Thing Co min”, група „Џудас прист” је досегла врхунац популарности, и прилично редовно је наставила да објављује албуме, међу којима је још један бестселер, „Pa in kil ler” (1990). Овај бенд - због којег су љубитељи хеви метала масовно почели да носе „бајкер” јакне - требало је да пре три године наступи у Београду, на стадиону Ташмајдан, али је концерт у последњи час отказан због здравствених проблема оригиналног гитаристе К.К. Даунинга, који од 2011. године више не свира у групи.

24

svet

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

RAT U LI BI JI IZ ME \U PRET WI I PRE GO VO RA

UKRATKO

Gadafi meta avijacije NATO

Oluja u Vijetnamu HANOJ: Najmawe 16 qudi je poginulo, a 63 je povre|eno u olujnom nevremenu pra}enom obilnim ki{ama koje je posledwih nekoliko dana zahvatilo sever Vijetnama, saop{tile su ju~e vlasti. Me|u `rtvama je 12 qudi koji su stradali od udara groma dok su radili na pirin~anim poqima, javio je AFP. Vi{e stotina ku}a je o{te}eno, a jo{ ~etvoro qudi se vode kao nestali u nevremenu koje traje od srede.Ki{a sada slabije pada, a nivo vode je po~eo da se smawuje.

(Ta njug)

U Ju`noj Koreji poplave SEUL: Dve osobe izgubile su `ivot, a ~etiri nestale, dok je na desetine letova otkazano u Ju`noj Koreji nakon olujnih ki{a i poplava, saop{tili su ju~ zvani~nici. Meteorolozi upozoravaju da se o~ekuje da }e se ki{e nastaviti zbog tropske oluje Meari, prenosi AFP. Vi{e od 50 letova je otkazano, a u prekidu je i saobra}aj trajekta u ju`nim priobalnim oblastima zbog poplava i olujnog vetra.

O~ekuje se da }e nevreme potrajati sve do utorka u ve}em delu Ju`ne Koreje.

(Ta njug)

Vulkan na Kam~atki VLADIVOSTOK: Vulkan [ivelu~ na Kam~atki nastavio je ju~e da izbacuje pepeo u visinu od 7,5 kilometara, a oblak vulkanskog pepela kre}e se ka severozapadu, saop{tio je ogranak Ruske akademije nauka na ovom poluostrvu. [ivelu~ izbacuje pepeo u atmosferu cele protekle nedeqe, a vulkanolozi smatraju da bi u svakom trenutku slede}e nedeqe oblak pepela mogao da dostigne visinu od 10 kilometara iznad povr{ine mora i ugrozi vazdu{ni saobra}aj.

Na poluostrvu Kam~atka postoji preko 300 vulkana od kojih je 29 aktivno.

(Ta njug)

I pored svih demant Moamer Gadafi je ipak postao meta NATO avijacije. Ako je verovati tonskom snimku poruke koju je Brisel uputio libijskom lideru, Gadafi je legitimna meta bombardera. „Znamo gde si i nastavi}emo da posmatramo... NATO ne `eli da te ubije, ali ako nastavi{ da deluje{ ili se na|e{ bilo kakve vojne opreme, bi}e{ meta za uni{tewe”, ka`e se u poruci.

Ovim tonskim snimkom, NATO je tokom prethodnih nekoliko ~asova „zasuo” redio talase stanica koje emituju program u Libiji, {to vojni analiti~ari tuma~e kao `equ Zapada da libijsku vojnu avanturu, koja traje punih 100 dana,

opremu odmah,.. Ukoliko otvori{ vatru na NATO bi}e{ uni{ten”, navodi se u poruci Gadafiju, ali i wegovim vojnicima.

Isto vremeno sa psi ho lo {kim ratom protiv Gadafija, pobuwenici su priznali da se pregovori dve strane vode ve} du`e vreme, uz pomo} posrednika, kao i da bi libijski lider uskoro mogao pristati na re{ewe koje bi tu zemqu izmaklo sa ponora gra|anskog rata.

Abdul Hafiz Goga, visoki zvani~nik pobuwenika, rekao je da se Gadafijeva ponuda za mir o~ekuje u bliskoj budu}nosti, obzirom na to da su vladine snage „na izmaku”. „O~ekujemo ponudu uskoro... On vi{e ne mo`e da di{e”.

Kqu~nu ulogu u pregovorima, kako navode diplomatski izvori, igraju posrednici iz Ju`ne Afrike i Nema~ke, koji su u posledwa 24 ~asa nagovestili ozbiqan napredak u nastojawima da se rat prekine.

(RTS)

Posredni~ka misija Afri~ke unije PRETORIJA: Posredni~ka misija Afri~ke unije za Libiju, sastavqena od pet {efova dr`ava, po~ela je ju~e razgovore u Pretoriji sa ciqem da se prona|e re{ewe za okon~awe ratnih sukoba u toj zemqi. Predsednik Mauritanije Mohamed Uld Abdel Aziz predsedava grupom {efova dr`ava koju jo{ ~ine ju`noafri~ki predsednik Xejkob Zuma, predsednik Kongoa Denis Sasu Ngueso, predsednika Malija Amadu Tuma-

ni Ture i Ugande Joveri Museveni.

Nijedan od wih nije `eleo da se obrati novinarima pre po~etka sastanka koji se odr`ava iza zatvorenih vrata. Ju`noafri~ko ministarstvo inostranih poslova ranije je saop{tilo da }e {efovi dr`ava pored ostalog razmatrati mogu}nosti sprovo|ewa primirja, kao i obezbe|ivawa humanitarne pomo}i. Dana{wi sastanak se odr`ava uo~i 17. samita Afri~ke

KAIRO: Igra~i i treneri libijske fudbalske reprezentacije podr`ali su borbu protiv lidera te zemqe Moamera Gadafija, saop{tila je opozicija re`imu u Bengaziju.

Ab del Ha fid Gho ga

Sedamnaest igra~a reprezentacije pobegli su u Tunis posle me~a igranog u Maliju, precizirao je portparol pobuwenika Abdel Hafid Ghoga. „Pozdravqamo

unije koji }e odr`ati u Malabou, u Ekvatorijalnoj Gvineji od 30. juna do 1. jula.

Afri~ka unija je iznela predlog o okon~awu neprijateqstava, koji je prihvatio libijski vo|a Moamer Gadafi, ali ga je libijska opozicija odbila. Tim predlogom se pored ostalog, predvi|a uspostavqawe prekida vatre i period tranzicije vlasti koji bi doveo do odr`avawa demokratskih izbora.

Kina oslobodila disidenta Hu \ija PEKING: Istaknuti kineski disident Hu \ija (37), nekada{wi kandidat za Nobelovu nagradu za mir, oslobo|en je ju~e nakon {to je u zatvoru proveo tri i po godine zbog „subverzivnih aktivnosti”. „Do bro smo i sre} ni smo.

Wemu je potreban odmor na neko vreme. Hvala svima”, navela je Huova supruga Zeng Jingjan u kratkoj poruci na dru{tvenoj mre`i „Tviter”. Ispred ku}e u kojoj Hu `ivi nalazi se veliki broj policajaca, a novinarima nije dozvoqen pristup.

Aktivisti za qudska prava vi{e puta su ukazivali na to da bi vlasti mogle da uvedu stroge mere za Hua nakon osloba|awa, a {ef odseka humanitarne organizacije „Hjuman rajts vo~” za Aziju Sofi Ri~ardson apelovala je na Peking da Hua ne

stavqa u ku}ni pritvor, javio je Bi-bi-si. Hu je osu|en 2008. godine, a optu`be protiv wega odnosile su se na pet ~lanaka koje je napisao i na intervjue sa stranim novinarima u kojima je kritikovao kineske vlasti. On je naro~ito kritikovao zvani~ni Peking uo~i Olimpij skih iga ra u ovom gra du 2008. godine, kada je objavio otvoreno pismo vladi pod naslovom „Crvena kina i Olimpijada”, u kojem je pozvao da se okon~a kr{ewe qudskih prava u zemqi.

Hu je dobio Saharovqevu nagradu za slobodu misli, najvi{e odlikovawe za qudska prava u Evropskoj uniji, a organiza ci ja „Am ne sti in ter ne {e nel” proglasila ga je zatvorenikom savesti.

(Ta njug)

U Avganistanu bomba{ki napad na bolnicu

I fudbaleri protiv re`ima

Otkazani letovi MONTEVIDEO: Najmawe 20 letova otkazano je ju~e u Urugvaju, a turisti su produ`ili hotelske aran`mane u toj zemqi, zbog oblaka pepela iz ~ileanskog vulkana Pujehue. Urugvajska Nacionalna meteorolo{ka slu`ba izdala je „`uto” upozorewe zbog prisustva vulkanskog pepela.

Oblak pepela nalazi se nad prestonicom Argentine, ali wegov veliki deo po~eo je da ulazi u Urugvaj ju~e tokom popodneva.

(Ta njug)

okon~a u najkra}em mogu}em roku. „NATO ne}e tolerisati neprijateqske poteze koje namerava{ da povu~e{ protiv civila...

Pogledaj pred sebe: Napusti svu

ovaj potez reprezentacije i na{e omladine. Ovaj slu~aj pokazuje da mladi `ele slobodu i da svako ko ima mogu}nost da objavi da je pobegao i da podr`ava pobuwenike, bi to i uradio”, kazao je Ghoga. ^etvorica igra~a su ~lanovi najpopularnijeg fudbalskog tima iz Tripolija al Ahlija, u kojem je nekada igrao i jedan od Gadafijevih sinova al Saadi, koji je sada predsednik Fudbalskog saveza te zemqe.

Igra~i su pre{li na libijsku teritoriju koju kontroli{u protivnici re`ima, na zapadnom planinskom delu zemqe, „kako bi posetili pobuwenike i pokazali svoju podr{ku wihovoj borbi”.

Portparol opozicije u Bengaziju ipak nije `eleo da imenuje igra~e koji su prebegli.

KABUL: U napadu bomba{a samoubice u blizini bolnice u avganistanskoj oblasti Logar ju~e je poginulo 35 osoba, dok je vi{e od 20 raweno, saop{tile su lokalne vlasti. Bolnica je uni{tena. Mnoge `rtve su zatrpane pod ru{evinama, saop{tila je lokalna vlada. Ministarstvo unutra{wih poslova u Kabulu je iznelo podatak

da je poginulo 20 osoba, javqa DPA. Predsednik Avganistana Hamid Karzaji je izjavio da ve}inu poginulih ~ine deca i `ene, po{to je eksploziv u automobilu aktiviran ispred de~ijeg odeqewa bolnice.

Talibanski pobuwenici su saop{tili da ne stoje iza napada, navode}i da su eksploziju mo`da organizovale strane {pijunske slu`be, kako bi ih oklevetale.

(Fo Net)

@ena samoubica pobila 10 policajaca ISLAMABAD: U bomba{kom napadu na jednu policijsku stanicu na severozapadu Pakistana ubijeno je 10 policajaca, a pakistanski talibani su prvi put potvrdili da su za ovaj napad, koji su izvele dve osobe, anga`ovali i `enu samoubicu. @ena je u subotu zajedno sa jo{ jednim napada~em bacila bombe i otvorila vatru iz automatskog oru`ja na policijsku stanicu u gradu Dera Ismail Kan, a napada~i su se zatim digli u vazduh, javio je AP.

Portparol pakistanskih talibana Ahsanula Ahsan izjavio je da su napad izveli jedna `ena i wen suprug, a da to {to je anga`ovana `enska osoba pokazuje kolika je wihova mr`wa prema pakistanskim snagama bezbednosti. @ene samoubice i ranije su izvodile napade u Pakistanu, ali je ovo prvi put da su talibani u ovoj zemqi potvrdili da su za napad anga`ovali `ensku osobu.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves nalazi se u kriti~nom ali stabilnom stawu, nakon hitne operacije, javio je ju~e ameri~ki list iz Majamija „El Nuevo Herald”, pozivaju}i se na ameri~ke obave{tajne izvore. ^avesova vlada saop{tila je da je on operisan 10. juna i da se dobro oporavlja.^aves, koji je trenutno na Kubi, mogao bi vratiti u Karakas za oko dve sedmice.

SA LIL [E TI Egipat mora da se re{i najspornijih zakona iz ere biv{eg predsednika Hosnija Mubaraka, ukoliko `eli da osigura slobodne i fer parlamentarne izbore u septembru, samtra {ef Amnesti interne{enel Salil [eti. On je preksino} u obra}awu novinarima u Kairu, pozvao arapske zemqe da se vi{e anga`uju u spre~avawu nasiqa u Siriji.

NIL PA TRIK HA RIS Ameri~ki glumac Nil Patrik Haris, poznat iz serije „Kako sam upoznao va{u mamu”, saop{tio je da }e stupiti u brak sa Dejvidom Bertkom sa kojim je u vezi godinama. Poruku je glumac postavio na dru{tveni sjat Tviter, odmah po{to je u petak u ameri~koj saveznoj dr`avi Wujork odobreno sklapawe brakova osobama istog pola.

Dr `a va Wu jork oza ko ni la gej bra ko ve WU JORK: Kad je moglo ovde, mo}i }e svuda, sla`u se pozvaoci ameri~kih prilika posle odluke senata dr`ave Wujork da ozakoni brakove osoba istog pola. Wujork je tako postao {esta ameri~ka dr`ava gde homoseksualci mogu da se ven~avaju. Prethodno je dowi dom dr`avnog kongresa, u kome demokrate imaju ve}inu, glasao za takav zakon, pa je guverneru Endrjuu Kuomu preostalo samo da ga potpi{e.

Dosad su gej brakovi bili mogu}i u Masa~usetsu, Konektikatu, Vermontu, Wu Hemp{iru i Ajovi, kao i u federalnom Distriktu Kolumbija, gde je sme{tena prestonica Va{ington. U dr`avi Wujork `ivi 19 miliona qudi, vi{e nego u tih pet dr`ava i Distriktu. Odluka se poklopila sa zavr{nicom tradicionalnih junskih manifestacija za prava homoseksualaca, koje kulminiraju paradama ponosa, u znak se}awa na prvi revolt protiv nasiqa prema pripadnicima

gej zajednice, iz 1969, u wujor{kom Grini~ Vilixu.

Ishod glasawa, kako se smatra, ima}e daleko {iri uticaj ne samo zbog zna~aja dr`ave Wujork, ve} i samog grada Wujorka za Ameriku,

pa mo`da i ~itav svet. Gej aktivisti o~ekuju da }e se posle te odluke politi~ari {irom zemqe uveriti da podr{ka brakovima osoba istog pola danas predstavqa deo glavne struje dru{tvenih kretawa. Taj ciq na nacionalnom planu

o~ekuju da postignu do 2020. godine.

Ishod glasawa u Olbaniju, glavnom gradu dr`ave Wujork, ima zna~aj za SAD i kao prvi slu~aj da neka zakonodavna vlast koju kontroli{u republikanci podr`i istopolne brakove. Zasad, u jo{ osam ameri~kih dr`ava ozakowene su gra|anske zajednice, koje osobama istog pola pru`aju prava sli~na onim koja imaju bra~ni partneri. To su Kalifornija, Delaver, Ilinois, Havaji, Nevada, Wu Xerzi, Oregon i Va{ington.

U dr`avama sa {iroko priznatim pravima gej parova sada `ivi oko 35 odsto stanovni{tva SAD. U oko 30 dr`ava, me|utim, postoji

izri~ita zabrana gej brakova. Pitawe braka u SAD regulisano je na nivou dr`ava, ali postoji i savezni zakon iz 1996. koji zabrawuje priznawe gej brakova na federalnom nivou.

Ustavnost tog zakona se osporava, a administracija predsednika Baraka Obame je u februaru odlu~ila da ga vi{e ne brani pred sudovima, drugim re~ima da dopusti wegovo ru{ewe. Obama je dosledno podr`avao prava parova istog pola, iako nije otvoreno za gej brakove. Kako su formulisali wegovi saradnici, Obamin stav po tom pitawu se i daqe razvija. „Verujem da gej parovi treba da u`ivaju ista zakonska prava kao i svaki drugi par u ovoj zemqi’’ , izjavio je predsednik SAD, svega nekoliko sati pre nego {to je wujor{ki senat doneo istorijsku odluku, mada nije nijednom pomenuo re~ brak .

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

SKO PQE: ^lanovi makedonskog parlamenta okupili su se u subotu na konstitutivnoj sednici, po{to je 5. juna na izborima partija VMRO premijera Nikole Gruevskog ponovo

osvojila najvi{e poslani~kih mesta.

Od 123 poslani~ka mesta, VMRO ima 56 i verovatno }e opet formirati vladu sa albanskom Demokratskom unijom za

integraciju, koja je osvojila 15 manadata. [ef dr`ave \or|e Ivanov du`an je da u roku od 10 dana odredi mandatara za formirawe vlade, koji sastav svog kabineta mora da objavi u slede}ih 20 dana i dobije za taj predlog ve}inu u parlamentu.

Najja~a opoziciona stranka Socijaldemokratska unija je osvojila 42 mandata, Demokratska partija Albanaca osam, a druga albanska stranka NDP ima dva poslanika. ^etrdesetjednogodi{wi Gruevski je premijer od 2006. godine, ali je VMRO osvojio osam poslani~kih mandata mawe u odnosu na izbore iz 2008. Makedonija je od 2005. kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ali pregovori o prikqu~ewu jo{ nisu po~eli.

Trajko Veqanoski iz VMRO je ponovo izabran za predsednika makedonskog parlamenta, na konstituvnoj sednici, Od 117 glasova, Veqanoski je dobio 70, javqa AP. (Fo Net)

DVE DE CE NI JE SA MO STAL NO STI HR VAT SKE

Jo{ ni je u ce lo sti ostva ren san o slo bo di ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je izjavio je u subotu uve~e da Hrvatska jo{ nije postigla sve ono o ~emu je sawala kada se odlu~ila za slobodu, ali da je potpuno integrisana u asocijacije slobodnog sveta liberalne demokratije.

Povodom Dana dr`avnosti i 20. godi{wice samostalnosti, predsednik Hrvatske je u svom kabinetu na Pantov~aku priredio sve~anu ve~eru za predsednike Slovenije Danila Tuerka i Ma|arske Pala [mita.

“I makar za ovim stolom ve~eras nisu svi hrvatski susedi tu su evropski susedi Slovenija i Ma|arska s kojima }e Hrvatska uskoro deliti slobodan su`ivot u EU. I kao {to ste vi bili podr{ka na{em pristupawu u slo-

bodu, tako }e i Hrvatska, zajedno s vama, biti podr{ka onim susedima koji ve~eras nisu zastupqeni za na{im stolom”, istakao je Josipovi}.

On je dodao da se raduje pro{irewu slobode i prosperiteta i na zemqe zapadnog Balkana koje tek treba da pre|u put koji je pro{la i Hrvatska.

Josipovi} je naveo da s ponosom mo`e re}i da je dve decenije od progla{ewa samostalnosti i 15 godina oporavka od nametnutog rata Hrvatska zemqa u kojoj gra|ani `ive u punoj slobodi politi~kih, verskih i etni~kih opredeqewa.

Sredi{wa proslava Dana dr`avnosti odr`ana je poslepodne u Vukovaru gde su predsednik Ivo Josipovi} i premijerka Ja-

dranka Kosor polo`ili vence kod Spomen obele`ja na mestu masovne grobnice na Ov~ari i kod Spomen obele`ja na Memorijalnom grobqu `rtvama posledweg rata u Hrvatskoj. Zatim su u vukovarskoj kasarni prisustvovali sve~anoj promociji zavr{enih polaznika hrvatskih vojnih {kola.

Iako je predsednik Josipovi} predlagao da na sve~anu ve~eru i koncert u Zagreb budu pozvani predsednici svih susedih dr`ava od toga se na kraju odustalo, jer nije postignut dogovor sa vladom. Predsednik Srbije Boris Tadi} boravio je ju~e u Hrvatskoj povodom 70-godi{wice od stradawa Srba, Jevreja i Roma u Jadovno, u Drugom svetskom ratu.

25

VREME PO@ARA

KON STI TU I SAN PAR LA MENT MA KE DO NI JE

Ve qa nov ski po no vo pred sed nik So bra wa

ponedeqak27 . jun2011.

Ma sli ne u pla me nu ZA GREB: Jedan od ve}ih po`ara u posledwih deset godina na {ibenskom podru~ju jo{ nije uga{en, iako nadle`na Dr`avna uprava isti~e da je pod kontrolim, javili su hrvatski mediji, navode}i da su ju~e u ga{ewe ukqu~ena i tri aviona „kanadera”.

Policija navodi da je vatrom zahva}eno oko 750 hektara, a izgorelo je vi{e stabala maslina, vinove loze i borove {ume. Utvr|eno je da je po`ar izazvao pedeset{estogodi{wi mu{karac iz Zagreba, koji je ispred svoje vikendice u Greba{tici izvodio bravarske radove.

Protiv wega }e, kako je saop{teno biti podnesena kaznena prijava zbog dovo|ewa u opasnost `ivota i imovine.

(Fo Net)

Pod go ri ca opa sa na va trom POD GO RI CA: Na {irem podru~ju glavnog grada Crne Gore, u subotu su na skoro 30 lokacija izbili po`ari, a zahvaquju}i intervencijama vatrogasaca i gra|ana koji su u~estvovali u ga{ewu spre~eno je ugro`avawe qudskih `ivota i izazivawe materijalne {tete. Vi{e po`ara je skoro istovremeno, izbilo na mnogim lokacijama, pi{e list “Pobjeda” i konstatuje da je najgore je pro{la imovina \oka Ujki}a iz sela Kula Raki}a, kojem je tom prilikom sagorela {tala i ve}i dio vinograda, a sam vlasnik je usqed gu{ewa di-

mom zavr{io u Hitnoj pomo}i.

U mjestu Malo brdo vatrogasci su iza{li na teren oko deset ~asova, a zbog jake vatre bili su prinu|eni da zatra`e pomo} kolega iz Cetiwa, Danilovgrada i Nik{i}a. Vatrogasne slu`be su na teren su iza{le sa petnaestak qudi i ~etiri vozila. Tom pilikom i jedan od vatrogasaca usled gu{ewa dimom zavr{io je u Hitnoj pomo}i.

Gust dim sa Malog brda pro{irio se i na gra|ane iz Bloka pet.

Pripadnici Vojske Crne Gore bili su u subotu anga`ovani

u ga{ewu po`ara u rejonu Rogama i Pri~eqa, gde je vatra bila najizra`enija, saop{teno je iz Ministarstva odbrane. Uz anga`ovawe desetak specijalnih vozila, vi{e od stotinu pripadnika Vojske uspostavili su kontrolu nad po`arom u ranim popodnevnim ~asovima, navodi se u saop{tewu.

Svi po`ari u okolini Podgorice jo{ nisu sasvim uga{eni, jer vatrogasce u tome spre~ava jak severni vjetar koji }e, prema prognozama, duvati jo{ dan ili dva. Vatra jo{ tiwa na Malom brdu, i to u blizini ku}a.

Gori brdo iz nad Mo sta ra MO STAR: Na brdu Hum iznad Mostara ju~e oko 11.15 sati izbio je po`ar koji je zahvatio zapadnu i is to~ nu stranu tog brda, potvrdio je Feni de`urni dispe~er Profesionalne vatrogasne jedinice Mostar.

Po`ar je jo{ uvek aktivan, a u wegovom ga{ewu anga`ovani su vatrogasci grada Mostara. Iz Profesionalne vatrogasne jedinice Mostar je potvr|eno kako je po`ar namerno izazvan.

(24. sa ta)

CRNA GORA

GO DI [WI CA PRO BO JA KROZ PO SA VI NU

Gri zu nov: Pu tin je spa sao pe ti ok to bar POD G O R I C A: Ruski univerzitetski profesor i stru~wak za Balkan Sergej Grizunov ocenio je danas da je biv{i predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} bio spreman da 5. oktobra 2000. godine puca na demon stran te is pred ta da {we Savezne skup{tine. „Milo{evi} je bio spreman da otvori vatru na demonstrante”, rekao je Grizunov u razgovoru za ju~era{wi broj podgori~kog lista “Vijesti”. Me|utim, to je, po

wegovom obja{wewu, spre~io Vladimir Putin, predsednik Rusije. Putin je u Beograd uputio {efa diplomatije Igora Ivanova, koji je „ispunio misiju i nagovorio Milo{evi}a da prizna poraz i pobedu (Vojislava) Ko{tunice i podnese ostavku”.

Ruski stru~wak za Balkan tvdi da Crna Gora nije strate{ki interes Rusije, iako Crnogorce i Ruse, kako je objasnio, ve`e vi{e okolnosti. On

je naveo da su Rusi kupili „ve}i deo” jadranske obale u Crnoj Gori, ali da me|u wima „po sto ji od re |e ni broj onih koji su povezani s ruskim kriminalnim miqeom”. „To je ozbiqan problem i nadam se da }e rukovodstva Crne Gore i Rusije uspostaviti kanale saradwe kako bi napravili barijeru za sli~ne osobe i onemogu}ili im da se ugwezde u Crnoj Gori, u|u u wenu bit i biznis”, rekao je Grizunov.

HRVATSKA

Tri de ce ni je ho do ~a{ }a u Me |u go rj u ME \ U G OR J E: Vi{e od 100.000 hodo~asnika iz celog sveta okupilo se u Me|ugorju na jugu Bosne i Hercegovine gde je ju~e obele`ena 30-godi{njica otkako se, navodno, Devica Marija ukazala grupi od {estoro dece. Molitve i mise slu`ile se na dvadesetak svetskih jezika.

Ve}e organizovane grupe hodo~asnika stigle su iz brojnih zemaqa - Austrije, Nema~ke, SAD, Kanade, Irske, Velike Britanije, Brazila, Kolumbije, Meksika, Kine, Australije, Novog Zelanda, Slovenije, Letonije, Italije, Ma|arske, Slova~ke, Francuske, Rumunije, Poqske, ^e{ke, Belgije, [panije, Portugala, Ju`ne Koreje i

Ukrajine, a iz susednih op{tina u BiH i Hrvatskoj, brojni vernici su do{li pe{ke. Rano jutros su se hodo~asnici popeli na brdo na kojem je {estoro dece 1981. godine tvrdilo da im se ukazala Devica Marija. Za razliku od Fatime u Portugaliji i Lurda u Francuskoj, Vatikan ne smatra da su prikazawa u Me|ugorju autenti~na. Rimokatoli~ka crkva je pro{le godine po~ela zvani~nu istragu o prikazawima, za koja {est, sada odraslih, osoba tvrde da se i daqe ponavqaju. Uprkos odsustvu zvani~nog priznawaiz Vatikana, javqa AP, Me|ugorje je za protekle tri decenije posetilo oko 40 miliona vernika.

(Ta njug-Fo Net)

Bit ka za ko ri dor `i vo ta BA WA LU KA: Polagawem venaca i liturgijom u Dugoj Wi vi kod Mo dri ~e ju ~e je obele`eno 19 godina od proboja koridora kroz Posavinu, a ceremoniji su prisustvovali visoki funkcioneri Republike Srpske i sve{tenstvo SPC. Cve}e za poginulih vi{e od 300 vojnika na spomenik u porti manastira Svetog ca ra La za ra po lo `i li su pred sed nik i pre mi jer RS, Milorad Dodik i Aleksandar Xombi}, kao i ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Petar \oki}. Dodik je rekao da proboj koridora kroz Posavinu 1992. godine jedna od najuspe{nijih bitaka srpske vojske, koja je udarila temeqe Republike Srpske. „Ona je ovekove~ila na{u te`wu da u BiH imamo svoju republiku, svoju dr`avu koja mo`e da izdr`i probu vremena istorije. Mi upravo danas pokazujemo da `rtve koje su tada date nisu bile uzaludne i beskorisne”, kazao je Dodik novinarima. On je naglasio da je probojem koridora definitivno trasirana RS, i dodao da je sve ostalo nakon toga bilo popravqawe granica. „Da nas je RS po li ti~ ki, ekonomski, socijalno stabilna i pored toga {to je pred izazovima. Naravno, izazovi nisu samo odraz na{ih prili-

ka nego i globalne ekonomske krize, koja hara celim svetom”, kazao je Dodik. Prema wegovim re~ima, Srpska pokazuje spremnost da se odupre i odoli tim izazovima i jo{ jednom poka`e svoju veliku od lu~ nost da osta ne je din stvena, kako bi na kraju bilo jasno da `rtve koje su pale za wu nisu bile uzaludne.

Vladika SPC zvorni~kotuzlanski Vasilije prethodno je slu`io parastos za poginule borce u akciji „Koridor 92”, nazvan „Koridor `ivota”. Akciju su na Vidovdan, 28. juna, 1992. zajedni~ki izveli pripadnici jedinica Vojske RS i Srpske vojske Republike Srpske Krajine, ~ime je okon~ana 42 dana duga kop ne no-va zdu {na blo ka da zapadnih delova Srpske. Opera ci ja „Ko ri dor”, ko jom je oslobo|en put kroz Posavinu i spojena bawalu~ka regija sa Semberijom i Srbijom, prema oceni mnogih vojnih analiti~ara, je najbriqantnija vojna i humanitarna akcija izvedena u proteklom ratu. U operaciji „Koridor”, poginulo je vi{e od 300 srpskih vojnika, a raweno 1.100. Zbog nedostatka kiseonika u porodili{tu u Bawaluci je umrlo 12 beba, {to je bio i povod da se krene u proboj koridora prema Srbiji.

(Ta njug)

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

Sa la{ Ka tai

o ji dru ga ri i ja smo bi li na sa la {u Ka tai. Na sa la {u Ka tai M ima igra li {te, ko wa, pa ta ka, pa sa, }u ra ka, gu sa ka i ko ko {a ka.

Mo ji dru ga ri i ja smo ja ha li ko we, ma gar ca i vo zi li smo se u ko ~i -

ji. Na sa la {u Ka tai smo vi de li ze mu ni cu i po ka za li su nam ka ko su se ne ka da pra vi le lut ke.I{li smo u mu zej hle ba i na je ze ro.

Bi lo mi je ja ko le po i vo le la bih da opet idem ta mo.

Ni na Bo tlik, I-2 O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Srem ska Ka me ni ca

Dejan Martinov, I-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Moja u~iteqica Moja u~iteqica nije stroga, moja u~iteqica nije babaroga.

Mnogo je volim i stalno se molim da nas u~i jo{ dugo i da bude s nama jer je ona prava dama.

Ona mene u~i i nikad me ne mu~i.

Volim da u~im kod we kod najboqe u~iteqice.

Milena Petrovi}, IV-2 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

D

Dra ga li~ nost mog de tiw stva

ra ga li~ nost je ne {to ve li ko, ne {to {to se ce ni i po {tu je, a po ne kad i bes kraj no vo li.

Dra ga li~ nost ko ju naj vi {e vo lim, ko ja je uvek tu ka da mi ne {to tre ba, ne ka po mo} ili le pa re~, je mo ja maj ka. Ta pre div na oso ba, mo ja maj ka, se zo ve Hel ga Vu ki ~e vi}. Ima tri de set dve go di ne, `i vi u [aj ka {u i do ma }i ca je. Ma ma ima cr nu ko su i obo `a vam we ne lok ni ce. O~i su joj sme |e i si ja ju kao dva dra gu qa. Ma mi no li ce je ru me no i ne `no, kao dve cr ve ne ja bu ke. Ka da me po mi lu je ose tim ne `nost i to plo tu we nih ru ku. Maj ka

me uvek sa ve tu je ka ko da se po na {am u {ko li i kod ku }e, ka ko da pri ~am sa sta ri jim qu di ma i sa de com. Mo ja ma ma mi pru `a pu no pa `we i qu ba vi. ^e sto de li mo isto mi {qe we i pu n o vre m e n a pro v o d i m o za jed n o, dru `e }i se i slu {a ju }i la ga nu mu zi ku i ~i ta ju }i za ni mqi ve kwi ge.

Ta pre div na dra ga li~ nost je mo ja maj ka, uvek }u je ce ni ti, po {to va ti i vo le ti do kra ja `i vo ta.

Iva na Vu ki ~e vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Lena Moji}evi}, I-1, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Eks kur zi ja

u ~e sam i{ao na eks kur zi ju. Ob i {li smo Ka tai sa la{. Od svih Jwa. Bi de {a va wa na sa la {u, naj vi {e mi se do pa lo ja ha we ma gar ca i ko lo je uz bu dqi vo i ne za bo rav no. Na po ~et ku sam imao strah,

ko ji je ka sni je ne stao. ^i ka nam je re kao da je ma ga rac ma za i da vo li de cu. Dok smo ga ma zi li, pri me tio sam da se pra vi va `an Mno go mi je bi lo le po i vo leo bih da se eks kur zi ja po no vi.

Uro{ Cvi ji}, I-2 O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Srem ska Ka me ni ca

Avan tu re jed ne se men ke

Prole}ne ~arolije

e tar je po neo se men ku sa wi ve. Se men ka se ob ra do va la. Le te la je V iz nad {u ma se la i gra do va. Vi de la je na se qa, li va de i {u me. Ve tar je spu stio se men ku na dru gu wi vu. Do pao joj se no vi kraj jer je oko

Zimski dani pro{li su, a prole}e nam otkriva prirodnu lepotu svu.

se be ima la no ve pri ja te qe. Se men ka se pre tvo ri la u p{e ni cu. @i van Ra ki}, I-3 O[ „Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

G

Stigli su topli, sun~ani dani, kao zimi mrazevi rani.

Bio sam u ze mqi ~u da

le dao sam ne ki film, gde je sve bi lo ~ud no. On da sam oti {ao na spa va we. Sa wao sam taj film. Sa dru ga ri ma sam bio u ne koj mra~ noj ku }i.Vi de li smo kroz pro zor ka ko qu di le te, a ja sam se pi tao ka ko qu di mo gu da le te. On da sam otr ~ao na po qe i bi lo je sve ka ko tre ba.

Le po vre me, sun ce si ja. Od jed nom je pao mrak i do {li su van ze maq ci. Ja sam po be gao u zgra du, a ta mo su sta ja li isti mo ji dru ga ri ko ji su bi li sa mnom u ku }i. Ma lo ka sni je, wi ho va li ca su se pro me ni la. O~i su im bi le ve li ke i sve tle }e. Gle da li su me ne pri ja teq ski, ali ovoj put ni sam be `ao.Znao sam da su to mo ji dru ga ri i `e leo sam da im po ka `em da sam pri ja teq. Wi ho ve o~i su ja ~e za sve tle le a iz da qi ne se ~u la ne ka le pa mu zi ka. Mu zi ka mi ni je sme ta la, ali

sve tlo iz wi ho vih o~i ju me je te ra lo da se sve vi {e po kri vam. Po ku {a vao sam da na vu ~em jak nu pre ko gla ve. Ta da sam za ~uo po znat glas. Moj brat Pe tar je do zi vao mo je ime. Ne ko me je po ~eo dr ma ti. Po ku {a vao sam da vri snem. Ka da sam otvo rio o~i, ugle dao sam bra ta is pred mo je gla ve, upa qe na sve tla u so bi, a ona ista mu zi ka iz sna upor no se po na vqa la s mog te le fo na. Jed no vre me sam mi slio da jo{ uvek sa wam, ali mi je brat re kao da }e mo za ka sni ti u {ko lu i da pre sta nem da na vla ~im jor gan pre ko gla ve. Pr vi put mi je bi lo dra go {to me brat bu di. Ni je mi se ba{ do pao san. Bio je pre vi {e ~u dan.

Sa va Alak sej Siv ~ev, III-3 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Livada se budi, ptice pevaju, dok poto~i} u gori glasno `ubori, deca se prole}u raduju.

Ivana Fodor, II-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Prole}e je tu i u svim srcima probudilo je sre}u svu.

Marija Raki}, VI O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Do `i vqaj s ras pu sta

a vre me zim skog ras pu sta Z sam bio u Be o gra du kod ba ke, de ke, tet ke i te ~e.

Mo je sme {no pra we ru ku

o je bi lo ka da sam ima la dve go di ne. Ta ta i ja smo pra li ru ke u T ku pa ti lu. Ru ke su mi bi le ja ko pr qa ve jer sam se igra la u pe sku.

Ta ta mi je re kao: „Do bro tr qaj ru ke da iz ba ci{ pr qa vo }u iz me |u

pr sti ju”. Ja sam ga za ~u |e no po gle da la i pi ta la: „A gde ti je to pr qa vo vo }e?„ Ta da mi ni {a ni je bi lo sme {no jer sam bi la zbu we na, ali da nas ka da mi ma ma i ta ta to pri ~a ju sme jem se na sav glas.

Na |a Ste fa no vi}, II-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Na cvetovima se vide crveno-crne {are, a to su lepe bubamare.

Ana \urka, VIII-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Naj lep {e mi je bi lo ka da smo i{li na do ~ek No ve go di ne. Ta mo su nam ro |a ci da li pa ke ti }e, a po sle smo svi i{li na po qe da se gru dva mo i gle da mo le pe va tro me te.

Vo leo bih da je ras put du `e tra jao, ali ipak sam se po `e leo mo jih dru ga ra iz {ko le i u~i te qi ca.

Sr |a Cim ba we vi}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak27.jun2011.

27

Posledwi pozdrav kumu PRODAJEM Stara~ki dom, u izgradwi, u Sopotu, povr{ine 4150m2. Telefon 063/224-213.

31754

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31499

Du{anu Cumbi od kuma \ure sa porodicom.

OPTI^ARI povoqno prodajem auto-refraktometer marke shinnippon-japan, model E2 REF 8000. Telefon: 063/570-600.

31802 UGAQ Kostolac 5100, Dunavac za cg i kalori~nije pe}i 5900 sa prevozom i sve vrste drveta.

Telefon: 064/13877-58 i 062/8516695.

31443 BUKVA sa prevozom metrice 3400, izrezano i iscepano 3500, prevoz, rezawe, cepawe, penzionerima gratis. Telefoni: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600.

31447 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

31580

OG-21

Posledwi pozdrav

Du{anu Cumbi

od porodice Kova~i}.

OG-20

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Slavko Lazi} LETUJTE jeftinije od boravka kod ku}e. Vazdu{na bawa Brze}e - Kopaonik. Sedam dana samo 79 eura, udoban sme{taj.

Telefon 064/287-6224. Nenad.

31806

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine u 12 ~asova, na ^uru{kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Natalija, }erke Olgica i Qiqana sa porodicama.

Du{anu Cumbi Du}i

OG-24

Posledwi pozdrav kom{iji od wegovih kom{ija: Milovac Bo{ka „Todi{e�, Micke i Zo}e.

PENZIONERI, nezbrinuti: pobo`na pravoslavna porodica brinula bi o starijoj osobi: ~isto}i, zdravqu, hrani kao o svojim roditeqima, za nasle|e nekretnine.

Telefon 021/827-991.

31791

OG-18

Posledwi pozdrav mom kom{iji

Duletu

od porodice Obradovi}.

OG-17

DVOSOBAN komforan stan, Zemun Poqe, 49m2, 65.000e i stan dupleks 102m2 za 110.000e.

Telefon 063/224-213.

31753

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put, posle broja 3, pogodnu za sve gra|evinske i poslovne objekte. Telefon 063/547-782.

31782 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 8.564m2, plac idealan za sve.

Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

31470

Posledwi pozdrav dragom

Du{anu Cumbi Du}i

od wegovog kom{ije Milovac Pere i Mire.

Du{anu Cumbi

od ujaka Jove.

OG-22

OG-19

28

^iTUQe l POMeni

ponedeqak27.jun2011.

Posledwi pozdrav dobrom drugu

Posledwi pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav na{em unuku

Du}i

Vole te tvoji drugari: Vuki, Baja, [ime, Pi{ta, [tuka, Zo}a, \uka, Malina, Deja, Jandra, Stani} i Dragan.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Posledwi pozdrav dragom

Du{ku

Duletu Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

dnevnik

Slobodanu Milo{evi}u

Boji Kruni}

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Ne}emo te nikad zaboraviti.

Tvoji: Voja, Mica, Bleki, Pevac, \ura, Sekula, Jovan, Sawa, [tuka i Malini}.

od babe Vide i dede Luke.

od brata Laze sa porodicom.

od porodice Markovi}.

OG-8

31861

31848

Sa dubokim bolom opra{tamo se od tebe draga na{a prijo

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a draga baka

OG-15 OG-10

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em drugaru

Duletu

Posledwi pozdrav

Du{ku

Du{ku Gertruda Kosti}

Gertruda Kosti}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji drugari iz ulice: Milo{, Marko D., Marko M., Nikola, Rajko, Boris i Nemawa.

od porodice Stamboli} i porodice Va{ali}.

od ~i~e Zorana sa porodicom.

OG-9

OG-7

ro|. Cizel

Tvoji prijateqi Jovan i Qubica Milivojevi}.

OG-23

Posledwi pozdrav

31836

31842

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Du{ku Cumbi

Du{ku Cumbi

od tetke Milke i porodice Aleksi} iz Rakovca.

od tetke Mare Ili} iz Futoga.

Boji Kruni}

Boji Kruni}

Duletu Tvog lika }u se uvek se}ati i nikad ga ne}u zaboraviti. Kume, neka te an|eli ~uvaju.

Goran [ebez sa porodicom.

od sinovca Du{ana [ebeza sa porodicom.

31847

31846

Kum Karan sa porodicom.

OG-6

OG-13

OG-11

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo u 21. godini, na{ dragi sin i brat

3 Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminula na{a voqena

Du{ko Vigwevi}

Du{ku Cumbi

Du{ku Cumbi

1990 - 2011. od ujaka Laze i ujne Rose Majstorovi} iz Futoga.

od prijateqa Te{i}a iz Rakovca.

OG-12

OG-14

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg zeta i te~e

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, na Centralnom novom grobqu u Futogu. Povorka kre}e ispred ku}e `alosti, u Ulici Milana Vidaka, u 15 ~asova.

O`alo{}ena porodica: otac Goran, majka Milka i brat Vladimir.

Boja Kruni} Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, u 12 sati, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena porodica [ebez.

31845

OG-5

Posledwi pozdrav drugu

3

Posledwi pozdrav dragom

Dana 26. juna, u 90. godini preminula je na{a mama, ta{ta, baka i prabaka

Duletu

Zorana Ostaje{ u na{im srcima i mislima.

Po~ivaj u miru.

Steva, Sne`a i Ema. 31856

Du{ku

Osta}e{ nam zauvek u srcima i mislima.

Drugovi i drugarice iz Osnovne {kole.

OG-16

Bosiqka Milojevi}

1990 - 2011. od: brata Marka, sestre Milane, ujne Nade i ujaka Paje Lisice.

OG-4

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Danica, zet Ilija, unuci Dejan i Vladan, praunuci Ivana i Betani, praunuci Maksim i Aleksa.

31858

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 25. juna, posle kratke bolesti, u 79. godini napustila nas je na{a majka i baka

ponedeqak27.jun2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 25-oj godini na{ dragi sin, unuk, brat, sestri} i stric.

Danas, 27. 6. 2011. godine navr{ava se {est meseci od rastanka sa na{om voqenom i nikad zaboravqenom

1986 - 2011.

Ispra}aj mile pokojnice je danas, 27. 6. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni sin Sr|an sa porodicom.

Slobodanu Milo{evi}u

Jelenom Jovanovi}

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. na Starom gorwem grobqu, u Futogu. Povorka polazi od porodi~ne ku}e u Futogu, Sime [olaje 92, u 16 ~asova.

O`alo{}eni: majka Desa, otac Sreto i sestra Dragana.

31837

3

ro|. Mijatovi}

Osta}e{ zauvek me|u nama.

S qubavqu i po{tovawem, weni: sinovi Milan i Jovan sa porodicama.

Porodica Ru`i~in.

31821

31844

OG-1

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav dragom unuku, sestri}u, bratu i stricu.

Kume na{ dobri, voleli bismo da do|e{ pa da razbacimo po jednu...

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo na{ dragi

Boja Kruni}

Veselin Lazarov Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, na grobqu, u Ba~incima.

Polazak od ku}e `alosti, @elezni~ka 63, u 15 sati.

O`alo{}eni: supruga An|elka }erka Branislava, sin \or|e, snaja Tamara, unuci Dimitrije i Vasilije i ta{ta Olga.

Opra{tamo se od na{e drage

Veselin Lazarov

Du{an Cumbo

Dragiwi Poqak

Neka te ~uvaju an|eli. Neka ti je laka srema~ka zemqa.

1986 - 2011.

Posledwi pozdrav tetka Boji od Baje i Kove.

Tvoj nasmejani lik osta}e nam u ve~nom se}awu.

31840

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragom

Du{an Cumbo

Mirjana Radulovi} - Ne}ak

29

S po{tovawem, tvoji: kumovi @ika, Jovanka, Dejan, Marinko, Nata{a, Jelena, Jovana i Nikola.

31859

31860

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

od kom{ija iz Narodnog Fronta br. 66 - 68.

dragom

Porodica Vrani}: deda Sreto, ujak Mirko i ujna Dobrina, bra}a Sreten i Milan, snaja Ilijana i brati}i Stefan i Aleksandar.

31850

Dragiwa

Dragiwe Poqak

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

OG-2

Posledwi pozdrav zetu

Dragiwa Poqak

ro|. [pika Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Veselinu Lazarovu

Zet Jovan, sestri~ine Danijela i Milica sa porodicama.

Natalija [pika sa }erkama Senkom, Marijanom i Elvirom.

Posledwi pozdrav na{oj Dragiwici od: Ane, Danila, Sa{e, Ankice, Aqo{e i Une [pika.

od porodica: Brki}, Perkovski i Dragosavac.

31841

31838

31857

31853

Zoranu posledwi pozdrav od: }erke Nine i sina Igora sa mamom Sla|om.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav sestri

Zoranu

Du{ku

Dragom tati

od ujaka Petra sa porodicom.

od ta{te Lucije i tasta Ivice.

OG-3

31855

Mirjani Radulovi} - Ne}ak

Miri

3

od brata Branka Radulovi}a sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

31854

S tugom i qubavqu: Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

31849

31843

Dragom bratu

Nakon duge i te{ke bolesti, u 85. godini preminuo je

Zoran Miqanovi} Sahrana je danas, 27. juna 2011. godine u 15 sati, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

Zoranu Miqanovi}u posledwi pozdrav od: sestre Zorice, zeta Darka, Vlade i Jovane.

O`alo{}eni otac Vlajko sa porodicom.

Milan Damjani} profesor 1927 - 2011.

Sahrana je danas, 27. 6. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena bra}a: Bogdan, Ilija, \uro i Vuka{in sa porodicama i ostala rodbina.

31852

31851

31839

30

Плаже шездесетих: Капри Удаљен пет километара од Напуља, Капри је већ две хиљаде година луксузна енклава. Првих дванаест вила на њему је изградио римски цар Тиберије и окренувши леђа Риму настанио се на Каприју, који постаје сцена легендарних баханалија. (РТВ 1, 16.05) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.08 10.35 11.25 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 00.50 00.55 02.05

06.45 07.15 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 23.50 00.00

tv program

ponedeqak27.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Мозаик Варијете Хроника Инфанта Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Хроника Славоније, Барањеи западног Срема На трагу природе Вести Бразде Плаже шездесетих: Капри Десило се ТВ Дневник Хроника Инфанта Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Дероње до Холивуда Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос У туђим ципелама, филм Хроника Инфанта Српске музичке рече Имам једну жељу

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика Сучељавање (мађ) Емисија на мађарском Вести (мађ) Заједно Десило се Лилихип Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Наши дани на мађ. Ева магазин (мађ) Вирџинија и гром, филм Циганско срце Десило се ТВ Продаја

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.30 13.00 13.45 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вју Информативни преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.05 09.55 10.27 11.00 12.00 12.15 12.28 13.24 15.15 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 00.05 00.20 01.35 01.46 02.08 03.50 04.20 04.53

Јутарњи програм Јутарњи дневник Улица липа Лов и риболов Еко караван Ружна Бети Дневник Спорт плус Тихи сведок Кад порастем бићу кенгур, филм Високи напон, квиз Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око, инфо Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Песма плус бинго Живот је леп, филм Дневник Тихи сведок Музички програм Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Поглед са Ајфеловог торња, филм Око, инфо Лов и риболов: Панчевачки мост, репортажа Горки плодови

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.00 07.38 07.43 07.48 08.02 08.25 09.19 09.56 10.15 10.45 11.15 11.46 12.18 13.05

Слагалица, квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Косовски бој: Најезда Музички спотови Вреле гуме Европа и Срби Клиника Вет Еко рецепт за здрав живот Музички програм Трезор

Живот је леп Година је 1939. и Гвидо, Јеврејин из Италије, заљубљује се у учитељицу Дору. Он својим шармом и довитљивошћу покушава да је освоји. После много труда, Гвидо добија наклоност учитељице Доре и њих двоје се венчавају. Улоге: Роберто Бенињи, Николета Браши, Ђорђо Кантарини Режија: Роберто Бенињи (РТС 1, 22.09) 09.05 09.30 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00

Храна и вино Дунавска салетла Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агродан Свет дивљине Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Ленија Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов)

Авантуре Шерлока Холмса Улоге: Џереми Брет, Дејвид Бурк, Розали Вилијамс (Новосадска ТВ, 22.30) Објектив (мађ) Витраж Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

07.00 08.00 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Покер Прави НБА Историја Вимблдона Вимблдон, студио Вимблдон Преглед недеље Вимблдон, студио Грен Слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Фул Тилт Покер Грен Слем Вимблдон

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

Косовски бој: Најезда Ове године, 28. јуна навршава се 622. година од Косовске битке. Тим поводом репризира се серија из 1989. године, емитована на дан прославе 600 година од Косовске битке, 28.јуна. Улоге: Гојко Балетић, Марко Бабић, Мирко Шаталић, Лајош Балог Режија: Никола Лоренцин (РТС 2, 09.19) 14.00 15.19 15.51 16.00 16.35 17.06 17.54 18.22

СЕРИЈА

16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Мирко Шаталић

Николета Браши

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 23.10 00.15 01.15 01.30 02.00

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Бекство Аурора Када лишће пада Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм: Екстремне мере Кобра Жене Ексклузив Експлозив Филм: Лоша срећа

20.03 20.28 21.00 21.48 23.33 00.29 01.21 03.18

Школски програм Разгледница: Сирија Музички програм Ово је Србија Све боје живота Верски мозаик Србије Играле се делије Ја имам таленат (полуфинале 5) Приче за западне стране Ад либитум Ружна Бети Дон Жуан, филм Улица Балкана Трезор Музички програм Приче за западне стране

06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00

Иза вести Маратон А шта да радим Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Фицкаралдо Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Шарено Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Ја, робот Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Менсонова породица Друга страна Србије Улови трофеј Милица²

dnevnik

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 11.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Филм: Још овај пут Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Б92 дебата Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Коцка је бачена

Здраво, Кити 06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.30 04.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи Национални дневник Мењам жену Гранд - народ пита Наслеђе једне даме Филм: Лас Вегас Чудотворац Филм: Буги бој Филм: Два јахача

Клер Дејнс

Чудотворац Млади правник Руди Бејлор управо је дипломирао на државном универзитету у Мемфису, и с обзиром на своју материјалну ситуацију, тражи било какав посао како би стао на ноге. Због тога прихвати понуду Брисера Стоуна, адвоката сумњивих послова, да почне радити као помоћник у његовој канцеларији... Улоге: Мет Дејмон, Дени де Вито, Клер Дејнс, Вирџинија Медсен, Мики Рурк Режија: Френсис Форд Копола (Пинк, 00.30)

Безбрижна и разиграна Кити вас позива у свој чудесни и раздрагани свет у коме ћете моћи да се играте и да певате са њом и њеним многобројним другарима. Позвани су сви који уживају у игри, песми, дружењу, припремању бајних посластица, али и учењу и музицирању. (Хепи, 10.00) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Срећна звезда – најбоље Вести Ћирилица Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин Ћирилица Је л истина

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak27.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

ЕКО НОМ СКИ УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА

Пи ше: Ман сур Ол сон 07.00 09.08 10.10 11.01 11.15 12.00 12.33 13.19 14.21 14.51 15.40 16.01 17.00 17.35 18.22 18.38 19.30 20.33 21.25 22.45 23.17 23.25 00.29 02.09

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Живот: Птице, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Берлинска сага Пустоловина у Хрватској Хрватско пролеће Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Код Ане 8. спрат, ток шоу Дневник Од Ларк Риса до Кендлфорда У крупном плану Дневник 3 Вести из културе Глазбени салон Гвозденовић Неми сведок Бостонско право

Ха ле Бе ри

Са вр ше ни стра нац По сле уби ства сво је при ја те љи це ис тра жи вач ка но ви нар ка Ро ве на Прајс од лу чи да са зна исти ну. Сви тра го ви во де до моћ ног Ха ри со на Хи ла. Она од лу чи да се пре ру ши и уз по моћ свог са рад ни ка Мај лса до ћи бли же Хи лу... Уло ге: Ха ле Бе ри, Брус Ви лис, Ђо ва ни Ри би си, Ри чард Порт ноу , Ге ри Дур дан Ре жи ја: Џејмс Фо ли (Но ва ТВ, 21.45) 08.40 09.30 11.30 12.30 13.20 15.20 16.20 17.00 17.25 17.45 18.25 19.15 20.00 20.55 21.45 23.50 00.05 01.05 01.55 02.45 04.50

Бумба Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Кад лишће пада Бег Вести Бег - наставак ИН Заувек суседи Дневник Кад лишће пада Бег Савршени странац, филм, Вечерње вести Тјудорови Опасна игра Медијум Задњи велики ратник, филм Езо ТВ, тарот шоу

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00

Геније дизајна Човекова историја Стопама Чајковског 1066. Жута кућа Велике брит. војсковође Ко си заправо ти?

2. св. рат у боји Велики научници Како је размишљао средњ. интелектуалац Ван Гог – комплетна прича Царство мора Рим није изграђен за један дан Мач Ко си заправо ти?

2. св. рат у боји Велики научници Како је размишљао средњ. интелектуалац

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 08.40 10.10 11.45 12.15 13.30 15.20 17.05 18.40 20.05 21.05 21.35 22.25 00.35 02.10 04.00

Снежана и седам патуљака Дигсвил Ози Бу Снежана и седам патуљака Дигсвил Деснт на Дрвар Боље је умети Медитеранео Пасија по Џошуи Секретарица Лилика М.И.Л.Т.Ф. Матрикс XXX Пасија по Џошуи

Аватар Са дипломом у џепу Принцеза и жабац Холивуд на снимању Лорина звезда и тајанствени Змај Ниан Лига изузетних џентлмена План Б Само Пек Џеси Стоун: Танак лед Велика љубав В - Зима Сједињене Тарине Државе Пацифик Завера на двору Путовање на колеџу 2 Прелазак преко Принц Пенсилваније

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Савршен план Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Добра жена Ерика Медијум

07.20 08.10 08.40 09.50 10.50 11.45 12.40 13.35 14.35 15.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50 00.35 00.50 01.40 02.40

Врата раја Драгон бол З Кобра 11 Ексклузив с Татјаном Јурић Вечера за 5 Аурора Наследници Кобра 11 Врата раја 1001 ноћ Не дај се, Нина! Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел На лицу места Л.А. Драгнет РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Астро шоу, емисија уживо ЦСИ: Мајами

СЕ РИ ЈА Али сон Лох ман

Ши би ца ри Сре до веч ни Рој је ис ку сни ва ра ли ца, из у зет но спре тан и слат ко ре чив, ко ји на ив не жр тве об ра ђу је уз по моћ свог мла дог и под јед на ко ве штог парт не ра Френ ка. Рој па ти од оп се сив ноком пул сив ног по ре ме ћа ја, па вра та свог ста на увек за тва ра три пу та, а све го сте при си ља ва на изу ва ње ци пе ла... Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Сем Ро квел, Али сон Лох ман, Брус Мек гил, Брус Алт ман, Сти ве Еастин, Бет Грант, Ши ла Ке леј, Џе ни О Ха ра Ре жи ја: Ри дли Скот (ХРТ 2, 20.50) 08.15 08.43 09.08 09.22 09.31 10.00 10.44 11.30 12.12 12.37 13.05 13.28 13.54 15.30 16.12 16.45 17.10 18.00 18.50 19.20 19.51 20.00 20.50 22.55 23.43 23.55 00.19 01.05

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Жутокљунац Конор Андерковер Брлог Шпортрет Плесне ноте Алиса, слушај своје срце Твоја сам судбина Вероника Марс Шаолин Вузанг Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Равнатељица Ружна Бети КС аутомагазин Мењам свет Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући ЗГ Блуз Фест Хит дана Гле Шибицари, филм Др Хаус Дневник плавуше Холивудска шквадра Шаптачица духовима Два и по мушкарца

Последња жена на земљи Повратак у будућност Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Шпијуни на небу Интермецо 2 Невероватне приче Битка за Русију Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Породица Кременко 2 Пустоловина у Рок Вегасу Трава Бојева глава Син Монте Криста Жив закопан

04.00 Вилард 06.00 Боб Робертс 08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 К-9 12.00 Утакмица 14.00 И то је рокенрол 16.00 Трчи, Рони, трчи 18.00 Фриџек 20.00 Дијаболик 22.00 Вилард 00.00 Без промашаја 02.00 Били Медисон

ЦСИ: Ма ја ми Хо ра тио сту па на сце ну по сле пљач ке блин ди ра ног ка ми о на ко ји је пре во зио ве ли ку сво ту нов ца из бан ке. Во зач је то ком пљач ке уби јен, а Хо ра тио пу ца у јед ног од ло по ва. Оста ли по бјег ну с пле ном, али ис пад не да је но вац фал си фи ко ван... Уло ге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Ро ри Ко крејн, Адам Ро дри гез (РТЛ, 00.50)

Еми ли Прок тер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови са Питером Шмајхелом Америчке дрвосече Амерички чопери Генералка

08.30 08.45 10.00 10.15 20.15 20.45 20.55 21.00 21.30 21.35 22.30 00.30

Мотоспортови Фудбал Фудбал Фудбал Најјачи човек Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Фудбал

21.55

Razvojni put jednog magacionera U

obi~ajeno je da se pri formirawu bilo javu organizacija farmera trebalo je i du`e ~ekakoje organizacije ili zapo~iwawu kakvog ti. U SAD postojalo je nekoliko organizacija novog oblika saradwe jave po~etni trofarmera u drugoj polovini 19. veka, ali wihove pr{kovi i prepreke, ukqu~uju}i strah i otpor preve zaista velike ili trajne organizacije pojavile ma nepoznatom; kao {to je Makijaveli u nekom su se tek posle Prvog svetskog rata, kad je Slu`ba drugom kontekstu pomenuo: „Nema poduhvata koji za dodatne usluge u poqoprivredi (finansirala ju je te`e preduzeti, ni u ~iji sre}ni ishod treba vije dr`ava) osnovala Upravu za poqoprivredu. {e sumwati, ni koji je opasnije izvesti, od uvo|eOsnivawe dr`ave je uveliko odgovaralo op{tem wa novih zakona. Qudi su uglavnom nepoverqivi interesu ameri~kih farmera. prema novinama ako ih nisu proverili iskuKao {to je davno istakao sociolog Maks Veber, stvom.“ ^ak i u malim grupama ~esto se te{ko po~elnik neke organizacije koji od we `ivi mo`e sti`e dogovor o preduzimawu kolektivne akcije; da je odr`ava u `ivotu ~ak i kad ciq zbog kojeg je svaka strana `eli da snosi {to mawi deo tro{koosnovana vi{e ne postoji; organizacija koja je va, a u pregovorima postoje motivi da se odugovlaosnovana da bi predstavqala interese ko~ija{a, ~i, ponekad u nedogled. npr, preuze}e zadatak da predstavqa voza~e kamiVelikim grupama je neophodno da prevazi|u ~ak i ona, a organizacija osnovana da pomogne veteranive}e pote{ko}e. Obi~no je potrebno imati jako ruma jednog rata nad`ive}e te veterane zastupaju}i kovodstvo i ~ekati povoqne okolnosti. Po~etak kaveterane kasnijih ratova. rijere legendarnog sindikaliste Ximija Hofe pravi je primer. Mladi Hofa je bio radnik u jednom sindikalno neorganizovanom skladi{tu u Detroitu.

Jednog toplog letweg dana stigla je velika po{iqka lako kvarqivih jagoda, pa je Hofa ubedio kolege da zapo~nu {trajk. Poslodavac je shvatio da mu se vi{e isplati da prihvati Hofine zahteve nego izgubi tovar kvarqive robe. Okolnosti obi~no nisu tako povoqne, a lukave i hrabre vo|e, poput Hofe, koje ni{ta ne mo`e da zaustavi, ne nalaze se ~esto.

Uspostavqawe novih oblika dru{tvene povezanosti mnogo je te`e, i svakako zahteva da se ulo`i dosta vremena.

Sindikalni guru Hofa karijeru po~eo ucenama Neke ameri~ke farmerske organizacije, kao {to je „Grejnx„, krajem 19. veka, Razlika izme|u uskih i obuhvatnih interesa ne ipak su to postigle s relativno ra{trkanim farpostoji samo kod grupama sa posebnim interesima. merskim porodicama u skoro naseqenim podru~jiMnogi politikolozi su zakqu~ili da bi SAD moma, ali privu}i ~lanove koji pripadaju ve} uspogle da imaju koristi od ja~ih i odgovornijih polistavqenim dru{tvenim mre`ama, ako je uop{te i ti~kih partija. Jer, na ~lanove Kongresa prevelimogu}e, zahteva izuzetno sposobno rukovodstvo, a ki uticaj imaju lokalni interesi wihovih okruga ~ak i tad je ostvarqivo tek nai lobiji sa posebnim interekon du`eg perioda. Stvoriti sima, {to ~esto dovodi do neYimi Hofa, mladi radnik vi{ak kojim bi se finansirakoherentne nacionalne polila nabavka kolektivnog dobra detroitskog skladi{ta, kad tike. Partijska disciplina je ili nagovorili drugi qudi da ipak toliko slaba da uticaj je usred leta stigao lako ga obezbede, po prirodi je kvarqiv kontingent jagoda, partijskog vo|stva i briga stvar slu~aja – oni koji nastooko sudbine partije na sledeubedio je kolege da zapo~nu }im izborima, imaju samo neje da pokrenu neki posao, u tome i uspevaju i ne uspevaju. {trajk. Znao je kako se gazdi znatan uticaj. Uz to se u SAD Preduzetnici koji zara|uju ne koristi proporcionalni vi{e isplati da prihvati novac ~esto ga, {to je prirodwihove zahteve nego izgubi predstavni~ki, niti neki druno, zadr`avaju za sebe. gi izborni sistem koji kandivredan tovar Iako su radnici i ranije datima ili partijama, koji na preduzimali neke kolektivne op{tim izborima osvoje druakcije, tek 1851. ili skoro vek nakon po~etka indugo, tre}e ili jo{ lo{ije mesto, obezbe|uje neki strijske revolucije, u Velikoj Britaniji se pojadeo vlasti; ve} pobednik na izborima sti~e celovio prvi stalni savremeni sindikat - Ujediweno kupnu vlast. dru{tvo in`ewera. Iako je udru`ivawe radnika U nekim zemqama, pak, sa velikim brojem malih povremeno bilo na udaru zakonske represije, time politi~kih partija one zanemaruju krupne naciose ne mo`e objasniti za{to je osnivawe sindikata nalne interese i neusagla{ena je politika koaliu Britaniji postalo pravilo tek nekoliko decenicionih partija koje ~ine vladu. U drugim zemqama ja uo~i Prvog svetskog rata. Sindikalni pokret je su ponekad laburisti~ke ili socijalisti~ke paru nekim zemqama ~ak i kasnije zapo~et. U SAD po- tije iznikle iz sindikata, ali wihove vo|e katkad javilo se nekoliko sindikata u drugoj polovini 19. prevazilaze lokalni pristup mati~nih sindikaveka, ali broj ~lanova najbr`e je porastao od 1937. ta, mo`da i jer partijski vo|a ima {ire bira~ko do 1945, mnogo kasnije nego {to su se u privredi ze- telo. Nekad konzervativne partija dobijaju kqu~mqe stekli najpogodniji uslovi za osnivawe sindi- nu podr{ku od poslovnih i strukovnih udru`ewa, kata. U Francuskoj radnici tek posle izvesnog ali i pored toga ponekada uskra}uju povlastice vremena od pojave neke privredne grane postaju or- tim lobijima u interesu sve ja~eg nacionalnog biganizaciono spremni za kolektivnu akciju. Na po- ra~kog tela. Књи гу Ман су ра Ол со на „УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто, за 870 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak27.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Леп дан за вас, у хе до ни стич ком, ма те ри јал ном или вред но сном сми слу. Тро ши те но вац на лич но за до вољ ство и про вод, ку пу је те фи не ства ри, да ру је те дра гу осо бу. Осло бо ђе ни сте и лу до се про во ди те.

BIK 20.4-20.5.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, та ко да сте про ме њи вог рас по ло же ња и жељ ни љу ба ви, па жње и во ље не осо бе. С об зи ром на то да има те ви со ке естет ске кри те ри ју ме, ни је вам ла ко удо во љи ти. Парт нер је нео зби љан.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. jun 2011.

По слов на си ту а ци ја је зах тев на, по го то во прет по ста вље ни. А ва ма ни је до ра да. Мо же те ужи ва ти с дра гом осо бом, пу то ва ти на крат ко или се са мо по ву ћи у свој свет ин тим но сти и из о би ља.

Да нас сте опу ште нији не го ина че. Ди ван дан за вас, без об зи ра на вре мен ске при ли ке или не при ли ке. На по слу ни шта но во, али је дру штве ни жи вот на гла шен и при ја тан. Љу бав ни од нос је са свим ро ман ти чан. По сто ји осо ба ко ја вас ра ду је и ко ја се тру ди уз вас. Да кле, по де ли те за ду же ња сво јим из вр ши о ци ма на по слу и по ву ци те се у хла до ви ну, у та јан стве ну сфе ру свог све та, у ко јем су са мо ода бра ни.

По не де љак је Ме се чев дан, ко ји до но си про мен љи ве окол но сти па се не мо же те опу сти ти ни тре нут ка. По ка жи те сву сво ју сна ла жљи вост. Исти на по не кад ни је то ли ко ва жна ко ли ко са ма ко му ни ка ци ја.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ва ша Ве не ра у ва зду шном зна ку Бли за на ца на гла ша ва мен тал ну стра ну у љу ба ви па и у свим од но си ма и кон так ти ма. Емо тив но сте хлад ни и ра ци о нал ни, али дру же љу би ви, од го вор ни и по ма ло дис тан ци ра ни.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

С вре ме на на вре ме се одва ја те од по зна ни ка и ко ле га и окре ће те оним од но си ма у ко ји ма до ми ни ра те, и на ко је се мо же те осло ни ти. Са мо стал ност у све му да је вам још ви ше са мо по у зда ња.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја се по пра вља, али на кам пањ ски екс пан зи ван на чин. Има те мно го са ста на ка, пре го во ра, до го во ра и ко му ни ка ци је, од ко јих је го то во по ло ви на без ре зул та та.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сва ки труд се ис пла ти, са мо тре ба зна ти на ко ји на чин. Ин ту и тив но ре а гу је те и за во ди те, ма да је пи та ње да ли је оно што же ли те ствар но и оно што тре ба те. Љу бав ни од нос је ак ти ван, и на да ље.

По треб но вам је пу то ва ње и не ко но во дру штво, крај ње ег зо тич но. По слов на си ту а ци ја је под ве лом тај ни и не из ве сно сти јер ни кад не зна те на че му сте. Ипак, и та ко функ ци о ни ше те са вр ше но. Уко ли ко сте на од мо ру или пу то ва њу, то је то, бра во! Уко ли ко не, мо же те ула га ти у свој жи вот ни про стор, уре ђи ва ти га и сре ђи ва ти. До ла зи вам дру штво, пе ри о дич но. Не мој те им се по ви но ва ти.

TRI^-TRA^

Жи вот је за њу за ба ва V REMENSKA

ПретеЖно

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

24

Pan~evo

25

Vr{ac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

Од званица на свом венчању манекенка Кејт Мос тражила је да јој као поклоне доне су алкохол и пепељаре, две ствари без којих је лепој Кејт живот незамислив. На поклон листи коју су она и њен вереник Џејми Хинс до ставили својим го стима је 14 порцуланских пепељара, а свака кошта око 270 евра, те шампањац Луис Родерер чија је цена нешто више од 2 хиљаде евра.

- Судећи по овом попису ни у браку неће одустати од тулума коментарисао је један од званица за британски „ Сан”. Од јефтинијих поклона које им го сти могу купити су калупи за пудинг у облику зеца.

PROGNOZA

24

Evropa

сунчано

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak prete`no sun~ano sa malo oblaka uz prijatne dnevne temperature. Vetar umeren severozapadni. Pritisak izRim nad normale. Jutarwa temperatura 12, maksimalna do 25 stepena.

London VOJVODINA: U ponedeqak prete`no sun~ano uz prijatne dnevne temperature. Tokom dana }e biti lokalnog razvoja oblaka. Vetar umeCirih ren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature Berlin od 8 do 12 stepeni, a maksimalne od 23 do 25 stepena.

SRBIJA: U ponedeqak sun~ani periodi uz malu do merenu obla~Be~ nost i prijatne dnevne temperature, ali i daqe }e biti sve`e za ovo Var{ava doba godine. Kratkotrajna ki{a je mogu}a samo ponegde na jugozapadu i jugoistoku Srbije. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak izKijev nad normale. Minimalne temperature od 8 do 14 stepeni, a maksimalne od 22 do 26 stepena.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana postepeni Oslo porast temperatura uz sun~ane periode i dnevni razvoj oblaka koji mo`e uzrokovati pojavu kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova sredinom St. Peterburg sedmice.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`ava se relativno Pariz povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika na ve}inu hroni~nih boMinhen lesnika, kojima se preporu~uje da redovno uzimaju terapiju. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze mogu}e su kod oseBudimpe{ta tqivih osoba, uglavnom u zapadnim i jugozapadnim krajevima. Savetuje se adekvatno odevawe.

Stokholm

37 30 30 31 27 25 22

VIC DANA Ка ко Цр но го рац си ла зи с др ве та? Сед не на лист и че ка је сен.

19 28 19 23 28 34 29 25 25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190 (-15)

Slankamen

262 (10)

Ja{a Tomi}

Apatin

272 (-16)

Zemun

282 (12)

Bogojevo

264 (-12)

Pan~evo

298 (12)

Ba~. Palanka

265 (0)

Smederevo

466 (6)

Novi Sad

239 (5)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

196 (1)

S. Mitrovica

124 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

261 (-1)

Beograd

234 (14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

248 (12)

NERA

Hetin

80 (-2)

SAVA

2 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

44 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja