Dnevnik 27.jul 2012.

NOVI SAD *

PETAK 27. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23508 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MAN DA TAR IVI CA DA ^I] PRED PO SLA NI CI MA OBRA ZLO @IO PRO GRAM NO VE VLA DE

Oja ~a ti te me qe Sr bi je Man da tar Ivi ca Da ~i} po ru ~io je u eks po zeu da je pri o ri tet no ve vla de da se oja ~a ju te me qi Sr bi je, oku pe i uje di ne naj um ni ji qu di i ide je u in te re su Sr bi je, na ja vqu ju }i da }e Sr bi ja ubr za ti pro ces evrop skih in te gra ci ja, ali da, pri to me, ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va i Me to hi je. On je do dao da je ubr za we evrop skih in te gra ci ja uz mak si mal ne na po re za do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra s EU ciq no ve vla de Sr bi je.

Nova Vlada ima 17 resora i 19 ~lanova, a ~ine je koalicije okupqene oko Srpske napredne stranke, Socijalisti~ke partije Srbije, Uje diwenih regiona Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije i Stranka demokratske akcije.

Pre mi jer – Ivi ca Da ~i} i ministar unu tra{wih poslova, pot pred sed nik i ministar

odbrane – Alek san dar Vu ~i}, potpredsednik i ministar ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi}, potpredsednik i ministar za evropske integracije - Su za na Gru bje {i}, mi ni star fi nan si ja i pri vre de – Mla |an Din ki}, mi ni star stvo spoq nih po slo va – Ivan Mr ki}, mi ni star re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve – Ve ri ca Ka la no vi}, mi ni star sa o bra }a ja – Mi lu tin Mr ko wi}, mi ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma – Ve li mir Ili}, mi ni star prav de i dr `av ne upra ve – Ni ko la Se la ko vi}, mi ni star po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri -

KRI ZA SVE DU BQA, NE KRET NI NE ^E KA JU KUP CE, A CE NE PA DA JU?

vre de – Go ran Kne `e vi}, mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja – @ar ko Ob ra do vi}, mi ni star zdra vqa – Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, mi ni star ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne – Zo ra na Mi haj lo vi}, mi ni star kul tu re i in for mi sa wa – Bra ti slav Pet ko vi}, mi -

ni star pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stornog pla ni ra wa – Mi lan Ba ~e vi}, mi ni star omla di ne i spor ta – Ali sa Ma ri}, mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja- Ra sim Qa ji} i mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin.

str. 2

LO KAL NA VLAST U SLU @BI PO LI TI^ KOG POT KU SU RI VA WA

U celoj zemqi Ju ri {a we na mi lion sta no va voj vo |an ske pod hi po te kom gra do ve i op {ti ne str. 3

str. 5 NASLOVI

ZRE WA NIN SKI ASUR YI JA PA VLE NE ]A KOV NA DA SE PRO [I RE WU TR @I [TA

Ekonomija

Pa pu ~e od ro go za na lon don skim ya da ma

4 Doma}u valutu mogu spasti samo novi krediti – na`alost 5 Rast Srbije smawen na 0,1 posto

Dru{tvo 6 I odredbe novog zakona o restituciji pred Ustavnim sudom

str. 6

Novi Sad 9 Plate Novosa|ana di`e samo statistika

Vojvodina 10 U Novom Be~eju za slavu Lepa Brena i 180.000 {trudli 10 LSV u Zrewaninu tvrdi da je vlast zloupotrebila institucije

REPORTA@A SVA KI TRE ]I STA NOV NIK SR BI JE IMA ORU@ JE

Po ta va ni ma i po dru mi ma bli zu mi lion ile gal nih ce vi str. 13

SPORT

Promenqivo

SI N I [ A BUB W E V I] PRED S TA V QAO NE M A^ K I MO T O-KLUB NA RO \ EN D A N U ^U V E N IH RU S KIH „NO] N IH VU K O V A” U MO S KVI

Najvi{a temperatura 30 °S str. 14 – 18

Novosadski ministar s Putinovim bajkerima n NOVAK ZVEZDA IGARA U LONDONU n RAZIGRANA VO[A ODUVALA LITVANCE n NOVOSADSKI RUKOMETA[I SE POJA^ALI

str. 12

2

POLiTikA

petak27.jul2012.

dnevnik

MAN DA TAR IVI CA DA ^I] PRED PO SLA NI CI MA OBRA ZLO @IO PRO GRAM NO VE VLA DE

Oja ~a ti te me qe Sr bi je Mandatar Ivi ca Da ~i} po- kanu i da „pru`a ruku pomireru~io je u ekspozeu da je prio- wa”. On je kazao da Srbija `eritet nove vlade da se oja~aju li bude faktor mira i stabiltemeqi Srbije, okupe i ujedinosti u regionu, a da }e se svi ne najumniji qudi i ideje u innesporazumi re{avati na miteresu Srbije, najavquju}i da ran na~in i u duhu saradwe. }e Sr bi ja ubr za ti pro ces – Za ovu vladu ne}e biti vaevropskih integracija, ali da, `no {ta i kako }e da ka`e, nepri tome, ne}e priznati nezago {ta i kako }e da uradi. Mi visnost Kosova i Metohije. ho}emo da promovi{emo reOn je do dao da je ubr za we zultat i drugi Pi-Ar nama nievropskih integracija uz makje potreban. Mi ne}emo pri~asimalne napore za dobijawe ti o po`arima. Mi }emo ih gadatuma za po~etak pregovora s siti. I u~initi sve da do wih EU ciq nove vlade Srbije. ne dolazi – poru~io je Da~i}.

– Ova vlada }e sprovesti On je najavio da ne}e biti neophodne sistemske mere i zamrzavawa plata i penzija, da ispuniti kriterijume koje je }e Srbija nastaviti razgovore uspostavio Evropski savet u s MMF-om, i da }e kao premiKopenhagenu i proces stabijer formirati nacionalni salizacije i privet za ekonomski dru`ivawa – poopo ra vak, ko ji Ne } e bi t i ru~io je Da~i}, }e okupiti najza mr za va wa i dodao da ispuspo sob ni je, naj wa va we uslo va stru~nije i najupla ta i pen zi ja za prijem Srbije spe {ni je {to u EU treba smaSr bi ja ima u trati delawem za op{ti civioblasti privrede i finansija. lizacijski napredak na{e ze– U~ini}emo sve {to mo`emqe. mo da zaustavimo pad nacioPri tom je istakao da Srbinalne ekonomije, da obezbedija mora da vodi svoju spoqnu mo wen oporavak i ja~awe – politiku na realisti~kim i kazao je Da~i}, nagla{avaju}i prag ma ti~ nim pret po stav ka da je pri o ri tet no ve vla de

„Mi `elimo da Albancima ponudimo integraciju u politi~ki i socijalni sistem Srbije, a da se protiv kriminala, ekstremizma i terorizma za jed ni~ ki o{tro bo ri mo”, rekao je Da~i}.

Po {to va }e mo auto no mi ju Voj vo di ne

obezbedimo ekonomski opstanak na{e zemqe i zato i danas pozivam na zakqu~ivawe socijalnog dogovora vlade, poslo-

saka, ali i pritisaka urednika, vlasnika i drugih centara mo }i. U toj obla sti tre ba onemogu}iti svaki monopol i

Di le ma raz voj ili {ted wa je la `na – Dilema razvoj ili {tedwa je la`no pitawe. Srbiji je potrebno i jedno i drugo – rekao je Da~i}.

On je podsetio na to da je to je tema i formula koja se sada raspravqa i razra|uje u Evropskoj uniji.

– Pravo re{ewe je u smawivawu neracionalne potro{we i pove}avawu investicione potro{we da bi se podstakao rast i pove}alo zapo{qavawe. Mi moramo da {tedimo na birokratskim i nepotrebnim tro{kovima da bismo mogli vi{e da ula`emo u razvoj – naveo je Da~i}.

ma, i najavio saradwu sa svim zemqama sveta, od Amerike, preko Rusije do Kine, u interesu dr`ave i na temequ o~uvawa nacionalnog identiteta i dostojanstva. Da~i} je naveo

ekonomski oporavak zemqe. – Svi osta li kqu~ ni ci qe vi ove vlade, kao {to su evropska budu}nost Srbije, re{avawe pi ta wa Ko so va, re gi o nal na saradwa, borba protiv krimi-

Ne }e bi ti pri va ti za ci je jav nih pred u ze }a – Vlada Srbije ne}e privatizovati JP „Elektroprivreda Srbije”, a zadr`a}e ve}insko vlasni{tvo i u drugim strate{ki va`nim javnim preduze}ima koja imaju monopolsku poziciju na tr`i{tu, kao {to su „@eleznice Srbije”, PTT, Aerodrom – rekao je Da~i}.

On je tako|e najavio da }e biti sprovedena reforma javnih preduze}a u ciqu efikasnijeg poslovawa i unapre|ewa kvaliteta i konkurentnosti wihovih usluga.

– Upravqawe javnim preduze}ima bi}e profesionalizovano, a vlada }e preuzeti kontrolnu ulogu – poru~io je on. da }e se Srbija zalagati za bezbednost, stabilnost i dobre odnose na Zapadnom Bal-

nala i korupcije, {kolstvo, zdravstvo i drugi, zavisi}e od toga da li smo sposobni da

davaca i sindikata. On je istakao da je dilema “razvoj ili {tedwa” la`no pitawe i da je Srbiji potrebno i jedno i drugo. Podsetio je na to da je to je tema i formula koja se sada raspravqa i razra|uje u Evropskoj uniji. Da~i} je rekao da }e prioritet vlade biti da zaposli i pokrene Srbiju.

– Pravda, jednakost, za sve, pogotovo za one koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla i prihoda za `ivot, bi}e prioritet ove vlade. Zaposli ti i po kre nu ti Sr bi ju, otvoriti nova radna mesta, prona}i na~in da ponovo imamo svoju proizvodwu, svojih radnika, u svojim fabrikama – time }emo se svakako najvi{e baviti – poru~io je on, i dodao da nova vlada ne}e privatizovati javna preduze}a. – Ja ne krijem da sam premijer, i {ta radim, i o~ekujem da se i oni koji o tom mom radu, i radu ove vlade, budu pisali, tako|e ne kriju. U tom smislu }e se preispitati i posledwa promena vlasni{tva u „Politi ci„. Bo ri }e mo se pro tiv cenzure i za osloba|awe novinara od politi~kih priti-

politi~ku kontrolu nad medijima.

Da~i} je reako da ni on, ni vlada nemaju, niti }e imati ambiciju da rade tu|i posao.

mo iz vlasni~ke strukture – naveo je mandatar.

Ka ko se ~u lo u eks po zeu, sto`eri politike nove vlade bi}e i rodna, radna i nacionalna ravnopravnost. Da~i} je podsetio na to da u Srbiji `ene zara|uju mawe od mu{karaca, i rekao da je to najve}a diskriminacija koja postoji danas u Srbiji, ali i u drugim evropskim dr`avama.

– Sve ono {to je u Srbiji zapo sta vqe no, za bo ra vqe no, zloupotrebqeno, odba~eno, a vredno, mora da se vrati na svoje zaslu`eno mesto – istakao je Da~i}, koji je u startu svog obra }a wa Skup {ti ni ocenio da je najve}i i najte`i problem Srbije demografsko pitawe, zbog ~ega }e vlada Srbije hitno iza}i s konkretnim merama za zaustavqawe biolo-

– Nova vlada po{tova}e autonomiju Vojvodine i sara |i va ti s po kra jin skim vlastima. Vlada }e po{tova ti do stig nu ti ste pen autonomije AP Vojvodine, na na~in koji je definisan Ustavom Republike Srbije i Statutom AP Vojvodine – poru~io je Da~i}, i dodao da nema razloga za druga~iju politiku prema Vojvodini, zato {to je „to autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije”.

On je istako da }e vlada sara|ivati s pokrajinskim organima vlasti protive}i se svim ekstremnim stavovima, „bilo da je re~ o zahtevima za ukidawe autonomije, bilo da je re~ o pretwama internacionalizacijom pitawa autonomije Vojvodine”, i da ona od vlade ne}e biti ugro`ena.

Pre ma we go vim re ~i ma, „nijedan gra|anin Srbije ne sme da bu de dis kri mi ni san zbog toga {to nije Srbin, ali sa druge strane nijedan Srbin u Srbiji ne sme biti diskriminisan zbog toga {to jeste”.

– I da pomenem ne{to {to odavno nijedan mandatar nije spomenuo u svom ekspozeu – pa tri o ti zam i ro do qu bqe, ose}aj pripadnosti, qubavi i

Sr bi ja ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va Da~i} je poru~io da Srbija ne}e priznati nezavisnost Kosova, ali da je potrebno sprovesti sve {to je dogovoreno u dijalogu s Pri{tinom.

– Vlada Srbije `eli normalizaciju `ivota svih gra|ana na teritoriji Kosova i Metohije.

Potrebno je sprovesti sve ono {to je dogovoreno u tehni~kom dijalogu s Pri{tinom i nastaviti dijalog na politi~kom nivou, uz u~e{}e naj-

vi{ih dr`avnih funkcionera – rekao je Da~i}.

On je istakao da }e pitawe KiM biti re{avano mirnim sredstvima, unapre|ewem dijaloga, uz po{tovawe demokratskih re{ewa.

– U tom smislu prihvati}emo rezultate dijaloga Beograda i Pri{tine, koji je postigla prethodna Vlada Srbije u svim dosada{wim razgovorima – dodao je Da~i}.

Do sta je kr vi, vre me je za med Srbija `eli da bude faktor mira i stabilnosti u regionu, a svi nesporazumi re{ava}e na miran na~in i u duhu saradwe.

– Ako ka`u da re~ Balkan zna~i krv i med, dosta je bilo krvi, vreme je da osetimo i ukus meda.

– Da kle, ova vla da ne }e imati svoje spin-doktore koji }e se baviti ure|ivawem medija. I gde god to budemo mogli, a da ne ugrozimo egzistenciju qudi i opstanak tih medija, trudi}emo se da iza|e-

Srbija pru`a ruku pomirewa. Svima. Nemojmo vi{e da se bavimo pro{lo{}u, bavimo se budu}no{}u. @elimo dobre odnose, uz uzajamno po{tovawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake dr`ave – kazao je Da~i}.

{kog nestanka Srbije. On je poru~io i da }e nova vlada nastaviti da unapre|uje qudska i mawinska prava, a da }e Albancima na jugu Srbije ponuditi integraciju u politi~ki i socijalni sistem.

po{tovawa prema svojoj dr`avi Srbiji. Bez mr`we prema drugima. Da nam je Srbija na prvom mestu! – pou~io je Da~i}.

S. Stan ko vi} D. Mi li vo je vi}

RASPRAVA

Na rod na par ti ja uz vlast Vlada Srbije od sino} ima jo{ dva glasa, po{to }e za wu glasati i dve poslanice Narodne partije, saop{tila je ju~e {efica te sranke Ma ja Goj ko vi}. Ona je objasnila da je tu odluku prelomilo nekoliko stvari.

– Ekspoze prvi put nije samo spisak lepih `eqa, uneti su konkretni delovi programa kojima su stranke valadaju}e koalicije u~estvovale na izborima. Nas dve smo u~estvovale na izborima na listi URS-a i svi delovi tog programa su u obe}awima mandatara – obja{wava Maja Gojkovi}.

Ujedno tvrdi da NP ne}e u~estvovati u izvr{noj vlasti, „na{a podr{ka nije uslovqena time da budemo deo vladaju}e ve}ne na taj na~in {to }emo participirati u vladi“.

– Dajemo {ansu, dajemo sto dana ovoj vladi, nekim novim qudima,

pro gra mu ko ji smo ~u li. Ve li ka stvar je to {to je mandatar pozvao da sru{imo partijske zidove izme|u nas za dobrobit Srbije, i pretpostavqam da zato sledi ovako velika podr{ka Vladi, sada ve} 143 glasa „za„ – istakla je Maja Gojkovi}.

Mi }u no vi}: Spi sak le pih `e qa [ef poslani~kog kluba DS-a Dra go qub Mi }u no vi} ocenio je da je Da~i}ev ekspoze spisak lepih `eqa, rezultat mnogih kompromisa koji su me|usobno nespojivi, s jedne strane neoliberalnog koncepta, a s druge socijalisti~kog.

– Kako }e to funkcionisati? Vrlo sam skepti~an da }e biti mogu}e.

Nemamo nikakav konkretan plan koji bi nam vlada izlo`ila, kako i na koji na~in }e da se prona|u sredstva

da se te `eqe realizuju. Nema smisla varati narodna o~ekivawa ako nema realnih uslova da se to i uradi – naveo je Mi}unovi}.

Dodaju}i da je zamenik predsednika vlade i ministar vojni i koordinator svih slu`bi, Mi}unovi} je zapi tao ~e mu to li ka kon cen tra ci ja mo}i ako se `eli razvoj demokratije.

– Mo`emo o demokratiji govoriti slatkore~ivo, ali do}i }e problem kada }emo morati da re{avamo ta pitawa. Odnos izme|u izvr{ne vlasti i parlamenta je kqu~no pitawe demokratije, odnos opozicije i vlasti tako|e, kao i nezavisnost regulatornih tela – prime}uje Mi}unovi}.

On dodaje da je u ekspozeu „bilo izjava dokle su srpske granice, pretpostavqamo da se ne}e neke preuzete obaveze ukidati, ali ostaje da vidimo {ta }e od svega toga biti rezultat“.

– Ako se po jutru dan poznaje, po prvim zakonima koji su doneti, to je

ja ~a we iz vr {ne vla sti, su `a va we autoriteta parlamenta, {to je suprotno tendencijama demokratizacije dr`ave – poru~uje Mi}unovi}.

Jo va no vi}: Ne pro la zi test re al no sti Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} navodi da je nastup Ivi ce Da ~i }a tu stranku jo{ vi{e u~vrstio u stavu da je ova vlada sama sebi svrha i da su stranke koje ~ine vladaju}u koaliciju su svoju energiju prakti~no potro{ile na regulisawe me|usobnih odnosa.

– Ekspoze ne prolazi test realnosti, ovde se pre svega radi o kontinuitetu u odnosu prema dru{tvu, gra|anima i problemima koje Srbija ima, bez obzira na to da li dr`avom upravqa Ivica Da~i}, ili bilo ko drugi. Svojim nastupom Da~i} me

je uverio u to da je ova vlada gore re{ewe, kojeg sam se pribojavao kada smo mi bili u projektu neke palamentarne ve}ine. Nijedna re~ o kadrovima koja bi bila argumentacija za izbor qudi koji su bili vi{e nego neuspe{ni na pozicijama na kojima su bili – upozorio je Jovanovi}.

– Pola re~enice o Kosovu, pola re~enice o RS, nijedna re~enica o li~noj odgovornosti onih koji su bili na vlasti prethodne ~etiri godine i tra`e podr{ku za naredne ~etiri. Nije Da~i} bilo ko, on je bio zamenik premijera, nije Qaji} bilo ko, on je ~ovek koji je na vlasti 12 godina, nije ni Mla |an Din ki} bilo ko, bio je potpredsednik Vlade… – upozorio je Jovanovi}, isti~u}i da „nema podr{ke vladi Ivice Da~i}a“. – Nema ovakve vlade u Evropi, premijer – ministar policije, ministar odbrane – prvi {pijun zemqe, sve to nagove{tava politiku koju smo u pro{losti videli, istina u razli~itim verzijama“.

S. St.

politika

dnevnik

petak27.jul2012.

3

LOKALNA VLAST U SLU@BI POLITI^KOG POTKUSURIVAWA

poSlanI^ke teMe

Za ko ni za Vla du Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ju ~e iz me ne Za ko na o Vla di, Za kon o mi ni star stvi ma i iz me ne Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti, ~i je je do no {e we bi lo pret po stav ka za iz bor no ve vla de. Po {to je, ka ko se mo glo i o~e ki va ti, opo zi ci ja is ko ri sti la svo je vre me da bi bra ni la svo je amand ma ne, sed ni ca o vla di za po ~e la je u ve ~er wim, ume sto u po po dnev nim sa ti ma.

Raz log vi {e za od la ga we bi la je za kon ska pret po stav ka da sve pro pi se mo ra naj pre da pot pi {e pred sed -

nik Sr bi je, da bi po tom bi li ob ja vqe ni u „Slu `be nom gla sni ku„ i sa mim tim stu pi li na sna gu.

Za Za kon o mi ni star stvi ma, ko jim je utvr |e no da }e vla da ima ti 17 mi ni star sta va, gla sa lo je 137 po sla ni ka, a 69 je bi lo pro tiv. Iz me ne Za ko na o Vla di po dr `a lo je 139 po sla ni ka, a pro tiv je bi lo 56.

Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je iz me ne Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti, ko je je po dr `a lo 138 po slan ka, a pro tiv je bi lo 52.

(Van)par tij ski ka dro vi Opo zi ci o ne stran ke kri ti ko va le su ju ~e za kon sko re {e we po ko jem }e mi ni stri mo }i da pred lo `e raz re {e we dr `av nog slu `be ni ka uko li ko u ro ku od 45 da na ne ostva ri re zul ta te, na vo de }i,

iz me |u osta log, da to stva ra prav ni osnov za da qu par ti za ci ju dr `av nih or ga na, od no sno po li ti~ ka ot pu {ta wa i po sta vqa we no vih qu di. U ras pra vi o amand ma ni ma na pred lo `e ni za kon o mi ni star stvi ma, {ef po sla ni~ ke gru pe SNS-a Alek san dar Vu ~i} i po sla ni ci DS-a vo di li su o{tru po le mi ku o stra na~ kom za po {qa va wu i par tij skoj dr `a vi ko ju je, po Vu ~i }e vim re ~i ma, otvo rio DS.

– Slu {a mo lek ci je o to me ka ko }e mo da za po {qa va mo na {e ka dro ve. U ono zlo ~i na~ ko vre me, ka ko bi go vo ri li na {i po li ti~ ki pro tiv ni ci, u dr `av noj ad mi ni stra ci ji ra di lo je 10.000 qu di. On da su do {li oslo bo di o ci i ta ko le po oslo bo di li sve in sti tu ci je i sve dr `av ne or ga ne, pa ta mo da nas ra di 32.000 qu di, a svi su par tij ski ka dro vi DS-a i dru gih po li ti~ kih stra na ka ko je su s wim sa ra |i va le.

Vi na ma so li te pa met i dr `i te nam lek ci ju o to me ka ko bi tre ba lo da se po na {a mo u bu du} no sti. Pa sva kog tu `i o ca ste po sta vqa li iz svo je par ti je, od re pu bli~ kog jav nog tu `i o ca do spe ci jal nog ste ko ri sti li u kam pa wi pro tiv To mi sla va Ni ko li }a – po ru ~io je Vu ~i}, do da ju }i da je za SNS po li ti~ ki pro tiv nik sve ti wa, ali „ne }e mo do zvo li ti ni ko me, pa ni DSu, da nas ga zi sa mo za to {to ima par tij ske bil te ne, za to {to su mo} ni, bo ga ti, {to mi sle da im je sve do zvo qe no“.

Ko }e ko ga u}ut ka ti [ef po sla ni~ kog klu ba DS-a Dra go qub Mi }u no vi} sma tra da gra |a ni ko ji su {a ju Vu ~i }a mo gu za kqu ~i ti da je „ili u opo zi ci ji, ili da se spre ma ju no vi iz bo ri“.

– Po ovim go vo ri ma gde se obra }a mo gra |a ni ma, a ne ko le ga ma u par la men tu, iz gle da da su ne ki qu di po br ka li pro stor pa ve ru ju da je mi ting u pi ta wu. Za da tak opo zi ci je je da kri ti ku je vla du i ne }e te

nas u}ut ka ti. Ako ho }e te da go vo ri mo o pro {lo sti, go spo di ne Vu ~i }u, o va ma i va {oj pro {lo sti su na pi sa ne kwi ge. Mo gao bih ceo dan o to me da go vo rim. Ov de se ra di o jed noj stva ri i na wu re a gu je mo – upo zo rio bih vas da ni ko ne mi sli da }e me ov de, ili bi lo ko ga dru gog upla {i ti, uhap si ti, mo `e i ta re~, imam i ta is ku stva – na veo je Mi }u no vi}.

Na ma la vra ta U skup {tin skoj ras pra vi u po je di no sti ma o slu `ba ma bez bed no sti za vla da ju }u ve }i nu ni je bio pri hva tqiv ni je dan od {est amand ma na opo zi ci je. Po sla ni ci De mo krat ske stran ke sma tra ju da se Za kon o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti me wa sa mo da bi li der SNS-a Alek san dar Vu ~i} mo gao bi ti se kre tar Sa ve ta.

– Ni je vam bi lo do voq no da uvo di te go spo di na Vu ~i }a na ma la vra ta na sve va `ne funk ci je ko je se ba ve bez bed no {}u, ne go

ste svo je vr snim ak tom par la men tar nog na si qa opo zi ci ji pre o te li sve od bo re – upo zo rio je Kon stat nin Sa mo fa lov.

U LSV-u upo zo ra va ju na to da se za kon me wa sa mo da bi Vu ~i} mo gao bi ti se kre tar tog te la, na vo de }i da ta kva prak sa ni je do bra i da mo `e i}i sa mo na {te tu.

– Ovim se na sta vqa tra di ci ja Alek san dra Ran ko vi }a, ko ji je sma trao da je kon tro la nad po li ci jom, po go to vo taj nom, jed na od osnov nih po lu ga vla sti – re kla je Alek san dra Jer kov.

DS i DSS U ras pra vi o pred lo `e nom za ko nu o mi ni star stvi ma, DS i DSS su od vla da ju }e ve }i ne za tra `i li da, ume sto obra zo va wa kan ce la ri je, i u no voj vla di osta ne Mi ni star stvo za Ko so vo i Me to hi ju.

Po sla ni ci te dve stran ke Go ran Bog da no vi} i Slo bo dan Sa mar xi}, teh ni~ ki i ne ka da {wi mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju, sma tra ju da ga {e we tog mi ni star stva ne }e do ne ti ni {ta do bro, s ob zi rom na iza zo ve ko ji su pred Sr bi jom ka da je re~ o pro ble mu Ko so va i Me to hi je.

Po sla ni~ ke ostav ke Skup {ti na Sr bi je po tvr di la je man da te no vim po sla ni ci ma SNSa, DSS-a, li ste „Za bo qi `i vot” i SDA San xa ka.

No vi po sla ni ci SNS-a su Mi lan Ko va ~e vi}, Alek san dar Ra do je vi}, @eq ko Su {ec i Mi lan ka Jev to vi}-Vu koj ~i}, a li ste „Iz bor za bo qi `i vot” Ra do slav Mi lo va no vi}. No vi po sla ni ci D[-a su Alek san dar Pej ~i}, Go ri ca Ga ji} i De jan Mi haj lov, a SDA – Enis Ima mo vi}.

Oni su u po sla ni~ kim klu pa ma za me ni li Vo ji sla va Ko {tu ni cu, Alek san dra Po po vi }a, To mi sla va

Ni ko li }a, Mi la na Ba ~e vi }a, Ja nu Qu bi ~i} i Alek san dra Ni ko li }a, kao i Dra ga na \i la sa, Dra ga na Jo ~i }a i Ife tu Ra doj ~i}.

Ostav ke su ju ~e pod ne li i osla ni ci DS Bo jan Paj ti} i Ru `i ca Pa vlo vi}-\in |i}. U Od bo ru za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta wa sa op {ta va ju da je Paj ti} ostav ku pod neo, jer je iza bran za voj vo |an skog pre mi je ra, a \in |i }e va ostav ku ni je obra zlo `i la. Wih }e za me ni ti Bran ka Ka ra vi di} i Si ni {a Laz S. Stankovi}

Ju ri {a we na voj vo |an ske gra do ve i op {ti ne Na kon {to je li der URS-a Mla |an Din ki} u ulo zi Pi-Ara no ve ko a li ci je ob ja vio da }e se ru {i ti lo kal ne vla sti, pre sve ga u Voj vo di ni, a ko je ne od sli ka va ju po li ti~ ki ras po red usta no vqen na cen tral nom ni vou – iz u zev Be o gra da, gde je u vla sti omi qe ni de mo kra ta no vog re `i ma – ju ~e su se ogla si li i iz Srp ske na pred ne stran ke, sto `e ra vla da ju }e ko a li ci je, po tvr |u ju }i da se ta kav sce na rio spre ma.

Iz SNS-a, me |u tim, tvr de i da je ta ide ja za pra vo wi ho va, od no sno da su je jo{ de set da na pre ne go {to ju je Din ki} po de lio s jav no {}u, oni pre ne li ko a li ci o nim part ne ri ma, pre sve ga so ci ja li sti ma, ko ji su u mno gim voj vo |an skim op {ti na ma i gra do vi ma ve} for mi ra li lo kal nu vlast s de mo kra ta ma, a iz me |u osta lih i u No vom Sa du.

– Ini ci ja ti vu za pre kom po no va we vla sti u grad skim par la men ti ma ve }ih gra do va po kre nu la je pre de se tak da na Srp ska na pred na stran ka, a od pre dva da na pri hva ti la ju je So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, ko ja je sa da na po te zu – iz ja vio je funk ci o ner SNS-a Igor Mi ro vi}, do dav {i da se ona od no si na ve }e gra do ve Ki kin du, Som bor i No vi Sad, ali da je „pri o ri tet No vi Sad„.

– SPS tre nut no ~i ni grad sku ve }i nu u No vom Sa du i na so ci ja li sti ma je da po vu ku pr vi po tez – na veo je Mi ro vi}.

On o~e ku je da }e na pred wa ci za pro me nu vla sti u No vom Sa du do bi ti po dr {ku i DSS-a i „Dve ri„, ali do da je i da su „do bro do {li svi od bor ni ci ko ji ne po dr `a va ju po li ti ku De mo krat ske stran ke„, pa i od bor ni ci s li ste DS-a, ko je na to, ka ko je us tvr dio, SNS ne }e pod sti ca ti „pr qa vim sred stvi ma„.

No, osim No vog Sa da, na li stin gu `e qa no ve ko a li ci je su i dru gi voj vo |an ski gra do vi, me |u ko ji ma je i Som bor, gde su zbog ve li kog bro ja stra na ka u lo kal nom par la men tu mo gu }e raz li ~i te po -

sti zbor ne kom bi na to ri ke, bez ob zi ra na to ko li ko su, ka ko se to ve} po ka za lo u broj nim pri me ri ma, vi {e ili ma we pro tiv ne iz bor noj vo qi gra |a na.

Me |u tim, {ef Po kra jin skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve i pot pred sed nik te stran ke @i ka Goj ko vi} sma tra da je pre kom po no va we vla sti u Som bo ru mo gu }e.

U Som bo ru, na i me, ~ak 11 li sta de li ukup no 61 od bor ni~ ki man dat. Vla da ju }u ko a li ci ju ~i ne DS sa 16 man da ta, SPS i DSS s po pet, SVM i LSV s po tri i SRS sa ~e ti ri od bor ni ka. U opo zi ci ji su SNS s 11 man da ta, URS sa {est, SPO sa ~e ti ri, GG „Bo qi Som -

A ni je is kqu ~io ni mo gu} nost da se u tom slu ~a ju u no voj po sta vi s na pred wa ci ma i so ci ja li sti ma na |e i SPO, ko ji je tre nut no u opo zi ci ji u tom gra du. On je za „Dnev nik” iz ja vio i da je ve} bi lo ne kih kon ta ka ta u tom smi slu, ali ne i kon kret nih do go vo ra.

Ini ci ja ti vu za pre kom po no va we vla sti u grad skim par la men ti ma ve }ih gra do va po kre nu la je pre de se tak da na Srp ska na pred na stran ka, a od pre dva da na pri hva ti la ju je So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, ko ja je sa da na po te zu (Igor Mi ro vi}) bor„ s tri i DZVM s jed nim man da tom.

Pred sed nik Skup {ti ne gra da i {ef lo kal nog do bo ra DS-a Si ni {a La zi} oce nio je ju ~e da su na vo di o sme ni som bor ske vla sti ne i sti ni ti.

– Oni su sa mo deo `e qe Mla |a na Din ki }a da pro me ni iz bor nu vo qu gra |a na u Voj vo di ni – oce nio La zi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re.

– Ne sr qa mo u no vu ko a li ci ju, o sve mu }e mo ozbiq no raz mi sli ti – re kao je Goj ko vi}, do dav {i i da su de mo kra te pri li kom for mi ra wa ak tu el ne vla sti u Som bo ru po ka za le „da su ima va `ni ji part ne ri DSS i SRS ne go SPO i URS„.

I ~el nik op {ti ne Ki ki na da Sa vo Do bra ni} tvr di da je pre pa ki va we vla sti u toj op {ti ni „te {ko iz vo dqi vo”. On je za na{ list re kao da de mo kra te ima ju do -

Prekomponovawe u Sremu I u ne kim srem skim op {ti na ma ve} je po ~e lo pre kom po no va we vla sti – ta ko su de mo kra te u Pe }in ci ma na kon 12 go di na oti {le u opo zi ci ju, po {to je me sec da na od for mi ra wa vla da ju }a ko a li ci ja obo re na jer su se wi ho vi ko a li ci o ni part ne ri iz Gru pe gra |a na ‘’Lu ki’’ ({est man da ta) na knad no pri klo ni li na pred wa ci ma i URS-u ko ji ima ju po ~e ti ri od bor ni ka. A u no voj ko a li ci ji jo{ su i GG „Za na {e se lo” s tri od bor ni~ ka man da ta i SPS s dva. Od sko ra opo zi ci o ni DS ima 11 od bor ni ka, od ukup no 30.

De mo kra te su u ko a li ci ji sa so ci ja li sti ma i u Ru mi, gde od ukup no 43 od bor ni ka, vla da ju }u ko a li ci ju ~i ne DS sa 14 od bor ni~ kih me sta, SPS sa {est i DSS s pet. U opo zi ci ji su SNS, ko ji je osvo -

jio 11 man da ta, ali se spe ku li {e o to me da bi mo gao do bi ti jo{ tri od bor ni ka s li ste SRS-a. SRS je na iz bo ri ma osvo jio se dam man da ta, ali je u me |u vre me nu je dan wi hov od bor nik pri {ao de mo kra ta ma. Ipak, pred sed nik rum ske op {ti ne Go ran Vu ko vi} uve ren je u to da je lo kal na vlast „si gur na”.

– Vla da ju }a ko a li ci ja u Ru mi je si gur na i za sa da se ne raz mi {qa o ras ki du ko a li ci o nog do go vo ra – iz ja vio je on za na{ list.

U Srem skoj Mi tro vi ci De mo krat ska stran ka je ve} u opo zi ci ji. Na i me, iako su de mo kra te u tom gra du osvo ji le naj vi {e od bor ni~ kih man da ta – 18, vla da ju }u ko a li ci ju for mi ra li su SNS s 12 od bor ni ka, Gru pa gra |a na „Vred na Mi tro vi ca’’ s 15, DSS s de vet i SPS sa se dam.

J. A.

bru sa rad wu sa so ci ja li sti ma, te da se lo kal ni ka o li ci o ni spo ra zum po {tu je.

– Mi slim da pro me na vla sti u Ki kin di ni je mo gu }a, upr kos ne kim na me ra ma i in for ma ci ja ma ko je se lan si ra ju u jav no sti, a ko je do la ze iz ne kih stra na~ kih cen tra la. Mi sa so ci ja li sti ma na lo ka lu do bro sa ra |u je mo – tvr di Do bra ni}.

Do dao je da ni ma te ma ti ka ne ide na ru ku oni ma ko ji even tu al no na me ra va ju da ru {e ki kind sku valst jer, ka ko je na veo, SNS, SPS i DSS ne ma ju 20 od bor ni~ kih me sta, ko li ko je po treb no za for mi ra we ve }i ne. U Ki kin di, ka `e, na pred wa ci ima ju 12 man da ta, a ko a li ci ja oko SPS-a pet, po {to se jed na od bor ni ca s te li ste a iz stran ke Ra si ma Qa ji }a pret hod no pri klo ni la DS-u. SPS je tre nut no deo vla da ju }e ka o li ci je, u ko joj su jo{ DS s 11 man da ta plus od bor ni~ ki man dat SDPS-a, LSV sa {est i SVM s dva.

Upr kos na ja va ma stra na~ kih pr va ka da ko a li ci o ni spo ra zum s de mo kra ta ma vi {e ne va `i i da }e se to od ra zi ti i na lo kal ne ko a li ci je, so ci ja li sti u Su bo ti ci ne raz mi {qa ju o tme da shod no tom prin ci pu is tu pe iz grad ske vla sti, ko ju, pak, ne mo gu obo ri ti ne kim dru ga ~i jim po li ti~ kim aran `ma nom. [ef su bo ti~ kih so ci ja li sta Ro do qub \u ri} iz ja vio je ju ~e da „ni ka kve in struk ci je cen tra le stran ke„ po tom pi ta wu ni su do bi li.

– Mi se po na {a mo u skla du s po stig nu tim ko a li ci o nim spo ra zu mom ko ji je na sna zi. Ni smo do bi li ni ka kve zva ni~ ne ni su ge sti je, ni in struk ci je, ni ti iz Po kra ji ne ni ti iz Re pu bli ke – re kao je on.

Vlast u Su bo ti ci ~i ne ko a li ci je oko DS-a i SPS-a, SVM, LSV, LDP, SPO, DSS, Sa vez ba~ kih Bu we va ca i Bu we va~ ka stran ka. Li sta DS-a u grad skoj skup {ti ni ima 20 od bor ni ka, SVM-a 16, SNS-a osam, „Li sta za Sr bi ju„ (DSS, SRS i SDS) {est, a po ~e ti ri ima ju LDP, LSV i Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS. Sa vez ba~ kih Bu we va ca ima dva od bor ni ka, a Po kret ma |ar ske na de, Bu we va~ ka stran ka i De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra po jed nog.

Ne ki funk ci o ne ri SPS-a naj vi li su, pak, pro me nu vla sti u op {ti ni Ku la, gde ve }i nu od ukup no 37 man da ta tre nut no ima ju DS (de set), SPS–JS (se dam), „Pre o kret„ i SVM (po dva). U opo zi ci ji su SNS i DSS, ko ji ima ju po {est man da ta, te URS i SRS s po dva. U slu ~a ju da so ci ja li sti is tu pe iz te vla da ju }e ko a li ci je i pri kqu ~e se na pred wa ci ma i URS-u, za ve }i nu bi im tre ba li jo{ i od bor ni ci DSS-a.

B. D. S.

REKLI SU

Ko {tu ni ca: Na ~e la stran ke va `ni ja od vla sti

Mi }u no vi}: DS u {o ku, tra `e se kriv ci

De mo krat ska stran ka Sr bi je ni ka da ni je pri sta ja la da za rad u~e {}a u vla sti tr gu je i obez vre di na ~e la po li ti ke za ko ja se iskre no bo ri la, iz ja vio je da nas pred sed nik te par ti je Vo ji slav Ko {tu ni ca na sve ~a noj sed ni ci Glav nog od bo ra po vo dom obe le `a va wa 20 go di na od osni va wa stran ke .Ko {tu ni ca je obra }a ju }i se oku pqe ni ma u Cen tru „Sa va” re kao da se me |u tim na ~e li ma po seb no is ti ~e po li ti~ ka ne u tral nost i da je u Sr bi ji du bo ko „za se ja no se me po li ti~ ke ne u tral no sti i to }e se me, ka da u pra vo vre me sa zri, do ne ti do bar plod i istin sku do bro bit Sr bi ji”, re kao je Ko {tu ni ca.

On je re kao da se po red po li ti~ ke, ta stran ka za la `e i za voj nu i eko nom sku ne u tral nost Sr bi je i da ona ne tre ba da po sta ne ~la ni ca EU. Ko {tu ni ca je pod se tio da su, ka da je pre 20 go di na osno va na stran ka, do bro zna li da }e put par ti je bi ti te `ak i „pun is ku {e wa”, ali da su ta ko |e zna li da je wi ho va po li ti ka u naj bo qem in te re su Sr bi je.

[ef po sla ni~ kog klu ba de mo kra ta u Skup {ti ni Sr bi je Dra go qub Mi }u no vi} iz ja vio je da je pri hva tio tu funk ci ju ne iz am bi ci ja, ve} kao od raz na po ra unu tar DS-a da se stvo ri ko he zi ja. On de man tu je da u DS-u po sto ji ras kol, ali ka `e da je „broj ~a no mi ni ma lan po raz iza zvao {ok”.

– Sa da se tra `e kriv ci i od go vor nost, i to iza zi va ko me {a we – re kao je Mi }u no vi} za „No vi ma ga zin”.

Na pi ta we mo `e li DS iz ovog iz bor nog {o ka iza }i bez pro me na, Mi }u no vi} od go va ra da }e bi ti pro me na, ukqu ~u ju }i i ru ko vod stvo.

– Iako se sam Bo ris Ta di} po zi va na svo ju od go vor nost, pi ta we je da li je sa mo on od go vo ran ili od go vor nost de le mno gi ko ji su u~e stvo va li u po li ti ci i kre i ra wu stran ke – ka `e Mi }u no vi}.

Je re mi}: Da osve `i isto rij sko zna we – Sr bi ja i Ru si ja ima ju ve o ma bli ske po gle de po go to vo svim pi ta wi ma, ukqu ~u ju }i i pi ta we Ko so va – re kao Vuk Je re mi} u Mo skvi po sle raz go vo ra sa Ser ge jom La vro vom.

Je re mi} je na po me nuo da je ju ~e bio we gov po sled wi dan na funk ci ji {e fa di plo ma ti je i da se „ru ka sud bi ne ume {a la u to da ga pro ve de ba{ u Mo skvi”. Na po mi wu }i da se s La vro vom zva ni~ no su sreo 20 pu ta, Je re mi} je za hva lio na po dr {ci, i do dao da je u pro fe si o nal nom smi slu mno go na u ~io od ru skog mi ni stra.

Na pi ta we {ta bi po sa ve to vao svom na sled ni ku na me stu {e fa di plo ma ti je Sr bi je, Je re mi} je is ta kao da je no vi mi ni star pro fe si o na lac, u kog ima pu no po ve re we, i da we mu ne tre ba ju sa ve ti.

– Ka da je re~ o od no si ma Sr bi je i Ru si je je di no {to bih mu po sa ve to vao je da osve `i isto rij sko zna we – za kqu ~io je Je re mi}.

4

ekonomija

petak27.jul2012.

dnevnik

BOG DAN LI SO VO LIK

EKO NOM SKA SI TU A CI JA NEO DR @I VA

MMF sti`e kada ga vlada pozove

– Mi si ja MMF-a mo gla bi do }i u Be o grad po {to se for mi ra no va vla da Sr bi je i za tra `i do la zak mi si je – iz ja vio je ju ~e {ef Kan ce la ri je MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik, is ti ~u }i da jo{ ni je bi lo raz go vo ra o da tu mu do la ska.

Ka ko je na veo, te me tih raz go vo ra za vi si }e od to ga ka kav bu de zah tev srp skih vla sti. Li so vo lik je pod se tio na to da je {e fi ca mi si je MMF-a za Sr bi ju Zu za na Mur ga so va.

Bord iz vr {nih di rek to ra MMF-a odo brio je Sr bi ji, po ~et kom ok to bra 2011, stend-baj aran `man „iz pre do stro `no sti„ od 1,1 mi li jar du evra, na pe riod od 18 me se ci, ko ji je po sle dru ge re vi zi je aran `ma na od 2. do 9. fa bru a ra ove go di ne, za mr znut do for mi ra wa no ve vla de. Ka da

je to u~i we no, iz MMF-a je po ru ~e no da no va vla da mo ra da spro ve de „gi qo ti nu” pro pi sa, iz me ni Za kon o ra du i spro ve de

Nismo daleko od kolapsa

o ne ras ho de i da ne iz da je ga ran ci je jav nim pred u ze }i ma pre ko iz no sa de fi ni sa nog u pro gra mu Sr bi je s MMF-om.

Aran `man s MMF-om je za mr znut jer je vla da bu xe tom za 2012. pred vi de la fi skal ni de fi cit naj ma we za je dan po sto bru to do ma }eg pro iz vo da ve }i ne go {to je do go vo re no to kom re vi zi je aran `ma na kra jem 2011. Iz MMF su ta da po ru ~i li da o~e ku ju da }e fi skal ni de fi cit u 2012. do sti }i naj ma we 5,25 od sto BDP-a, ume sto 4,25, ko li ko je pred vi |e no fi skal nim pro gra mom iz no vem bra pro {le go di ne.

MMF sma tra da Sr bi ja od mah po sle iz bo ra vla de tre ba da do ne se plan sred wo ro~ nih re for mi da bi dug bio spu {ten na odr `iv ni vo is pod za ko nom pro pi sa ne gra ni ce od 45 od sto BDP-a.

re for mu pen zij skog si ste ma, kao i da sma wi broj za po sle nih u jav nom sek to ru. No va vla da tre ba da isto vre me no sma wi dis kre ci -

Pro ce ne da se srp ska eko no mi ja na la zi pred ko lap som ni su da le ko od re al no sti, ali da bi Sr bi ja iz be gla „gr~ ki sce na rio”, neo p hod ne su hit ne re for me i u{te de na ra znim ni vo i ma, sma tra ju ana li ti ~a ri.

– No va vla da Sr bi je od pret hod ne je na sle di la ta kve pro ble me i mo `e se re }i da smo, ne na dnu, ne go du bo ko pod ze mqom i tre ba }e od go di nu i po do dve sa mo da se vra ti mo na po vr {i nu, pa se tek on da mo `e kre nu ti u raz voj – iz ja vio je ju ~e eko no mi sta Sa {a \o go vi}.

Po we go vim re ~i ma, si tu a ci ja u Sr bi ji je neo dr `i va i na la zi -

pro iz vo da, a bu xet ski de fi cit {est od sto BDP-a.

Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar oce nio je da no va vlast ne }e mo }i da iz beg ne no vo za du `i va we i da }e „mo ra ti iz pet nih `i la da se po tru di da na |e ne ke kre di te”, ali je mi {qe wa da sta we jav nih fi nan si ja ni je to li ko lo {e da bi bi lo ugro `e no is pla }i va we pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru.

Ma xar, me |u tim, na po mi we da bi upra vo za to tre ba lo od mah pri stu pi ti ra di kal nim i ener gi~ nim me ra ma, kao {to je pred lo `io Fi skal ni sa vet. Te me re pod ra zu me va ju za mr za va we pen zi ja i pla ta, po re sku re for mu, ko ja

mo se u gr~ kom sce na ri ju ni `eg in ten zi te ta pa su hit no po treb ni re for ma, re struk tu ri ra we i sma we we za po sle nih u jav nom sek to ru, pro fe si o na li za ci ja me nax men ta, uki da we se lek tiv nih sub ven ci ja, „gi qo ti na„ pro pi sa, pro gre siv no opo re zi va we imo vi ne, efi ka sno za ko no dav stvo... \o go vi} je is ta kao da je po treb no da pred stav ni ci no ve vla de ka `u na ro du u ka kvoj je si tu a ci ji ze mqa i da }e mo ra ti da se

ukqu ~u je po ve }a we PDV-a na 22 po sto, do dat no re za we ras ho da, vra }a we mo de la fi skal ne de cen tra li za ci je na sta ro pre iz me na za ko na, uki da we ili spa ja we po je di nih agen ci ja i van bu xet skih fon do va...

Di rek tor Cen tra za eko nom ska is tra `i va wa u In sti tu tu dru {tve nih na u ka u Be o gra du Da ni lo [u ko vi} re kao je da je Sr bi ja, za raz li ku od dru gih ze mqa ko je su po go |e ne sa mo svet skom

DO MA ]U VA LU TU MO GU SPA STI SA MO NO VI KRE DI TI – NA @A LOST?

Dinar pada u bezdan a s wim i na{ standard Opet na isto rij skom mi ni mu mu – o di na ru je, na rav no, re~ – ko ji je na ivi ci pa da u bez dan a sa so bom vu ~e i na{ stan dard. Ju ~e je zva ni~ ni sred wi kurs Na rod ne ban ke Sr bi je bio 118,55. U tr go va wu na me |u ban kar skom tr `i {tu do ma }a va lu ta je ve} pre {la 119 di na ra. U od no su na kraj pro {le go di ne, di nar je iz gu bio na vred no sti 13,8 od sto. Ho }e li se ta ko na sta vi ti? Na kra tak rok do ma }u va lu ti u vr to gla vom pa du mo `e za u sta vi ti sa mo no vo za du `i va we – ~i taj: aran `man s MMF-om. Na du ge sta ze, to mo gu pri vred ni raz voj, iz voz.

Ve }i na gra |a na i pri vred ni ka mi sli od da nas do su tra. Po seb no su ugro `e ni svi oni ko ji vra }a ju in dek si ra ne kre di te. Od ukup nih zaj mo va ta kvih je kod nas 80 od sto.

Po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je ka `u da je to kom pr vog tro me se~ ja su ma pro ble ma ti~ nih kre di ta po ra sla 44,9 mi li jar de di na ra, ili 13,1 po sto. Sle de }eg tro me se~ ja, ko je je zvar {i lo u ju nu ka da je di nar ba{ be le `io enorm nu de pre ci ja ci ju, mo `e mo o~e ki va ti jo{ ve }i pad. Kli jen ti ma ko ji vra }a ju zaj mo ve ve za ne za evro sve se ~i ni da je ceo pro blem pao na wi ho va le |a i za o bi {ao ban ke. Ipak, i one su ovog pu ta ose ti le ne po voq na kre ta wa. Za pr va tri me se ca ove go di ne fi nan sij ske ku }e u Sr bi ji su za ra di le 9,4 mi li jar de di na ra, a to je 98,4 od sto ono ga {to su pri ho do va le u istom pe ri o du pro {le go di ne.

[ta mo `e za dr `a ti di na ra i obez be di ti svim du `ni ci ma ta ko po tre ban pre dah?

– Mno go je ne ga tiv nih ~i ni la ca ko ji su uti ca li na pad do ma }e va lu te od po ~et ka 2012. go di ne – ka `e stru~ wak iz Eko nom skog

ra wa no ve vla de i sme na na ~e lu Na rod ne ban ke ko ja se i{ ~e ku je.

O~e ku jem da }e se ovo po to we re {i ti u na red nih de se tak da na te da }e to do ne ti vi {e sta bil no sti di na ru. Na rod na ban ka je mo gla spre ~i ti ove osci la ci je

{e na 1,3 mi li jar da evra. Ova ko smo do {li u si tu a ci ju da je no mi nal na de pre ci ja ci ja di na ra ve o ma ve li ka.

Eko no mi sta Zo ran Po pov sma tra da su iz ja ve i sa zna wa o pra znom bu xe tu i pro me ni gu ver ne ra ima li i psi ho lo {ki lo{ uti caj i do pri ne li de pre ci ja ci ji do ma }e va lu te.

Ni ko li} sma tra da }e Sr bi ja, ako obez be di no vac za za tva ra we bu xet skog de fi ci ta i ser vi si ra we du go va, us pe ti da sta bi li zu je do ma }u va lu tu. No, ne ma {an se da taj nov ca obez be di mo na do ma }em tr `i {tu te osta je za du `i va we u ino stran stvu. Za to je na sta vak pre go vo ra s MMF-om naj ce lis hod ni je re {e we. Ka da se no vac obez be di, plus ka da se smi re ten zi je ve za ne za sme nu na ~e lu Na rod ne ban ke, i di nar }e uplo vi ti u mir ni je vo de. Si tu a ci ja }e ta da bi ti lak {a za sve, po seb no za du `ni ke. Ali kre ta wa sli~ na kao pret hod nih me se ci mo gu opet iz ba ci ti di nar iz se dla. Na du gi rok re {we je re vi ta li za ci ja pri vre de i po ve }a we kon ku rent no sti i iz vo za.

A {to se ti ~e fi nan sij skog sek to ra u Sr bi ji, on je pri li~ no sta bi lan. Po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je go vo re da su pro ble ma ti~ ni kre di ti kod po slov nih ba na ka u pot pu no sti po kri ve ni oba ve znim re zr va ma. Je dan pro blem ma we – ni je lo {e ka da ih ve} to li ko ima mo. D. Vu jo {e vi}

Po seb no su ugro `e ni svi oni ko ji vra }a ju in dek si ra ne kre di te, a ta kvih zaj mo va je kod nas 80 od sto in sti tu ta u Be o gra du Ivan Ni ko li}. – Pre sve ga, to je ni ska kon ku rent nost do ma }e pri vre de, za mr za va we aran `ma na s MMFom, od la zak Ame ri ka na ca iz sme de rev ske `e le za re, za tim pred iz bor ni am bi jent ko ji je obe le `io go to vo ce lu pr vu po lo vi nu go di ne. Tu su i tr za vi ce oko for mi -

pret hod nih da na da je in ter ve ni sa la s vi {e nov ca na me |u ban kar skom tr `i {tu. A pro da li su u sre du de set mi li o na evra, kao i u po ne de qak. Sma tram da bi ve }e su me sma wi le de pre ci ja ci ju di na ra, po seb no {to su pret hod nih me se ci in ter ven ci je bi le ve }e – od po ~et ka go di ne na to je utro -

Ne ki no vi za jam iz Ru si je Eko no mi sta Mla |an Ko va ~e vi} sma tra da je ma lo re al na mo gu} nost da se deo ru skog kre di ta na me we nog za re kon struk ci ju srp skih `e le zni ca pre u sme ri za po dr {ku bu xe tu Sr bi je. Me |u tim, mo gu }e je da Ru si ja odo bri ne ki dru gi za jam za tu na me nu, sma tra Ko va ~e vi}. spro ve du bol ni re zo vi, {to je tre ba lo ura di ti jo{ pre ~e ti ri go di ne, ka da je bi lo ma we ad mi ni stra ci je, a vi {e pa ra u bu xe tu.

Ge ne ral ni dr `av ni re vi zor Ra do slav Sre te no vi} re kao je da je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja za po ~e la 23. ju la re vi zi ju jav nog du ga Sr bi je i da se o~e ku je da }e do kra ja sep tem bra ima ti kon kret ne po dat ke i oba ve sti ti jav nost o ste pe nu za du `e no sti Sr bi je.

Fi skal ni sa vet je jo{ kra jem ma ja upo zo rio na to da bi Sr bi ja ve} u ovoj go di ni mo gla upad sti u kri zu jav nog du ga uko li ko ne bu du pred u ze te od go va ra ju }e me re jer bi rast du ga na kra ju go di ne mo gao pre }i 55 od sto bru to do ma }eg

eko nom skom kri zom, u po seb no te {kom po lo `a ju jer je za sta la s unu tra {wim re for ma ma.

– U po sled wih de set go di na neo p hod ne re for me su ili ka sni le, ili u ne kim obla sti ma, kao {to je jav ni sek tor, uop {te ni su spro ve de ne, ko rup ci ja je vi so ka, po sto je pro pu sti u pri va ti za ci ji, re al ni sek tor je u pot pu no sti upro pa {}en, a ne ma mo ni po treb nih ka dro va – sma tra [u ko vi}.

On je do dao da se sve mo glo ubla `i ti dok je po sto jao pri liv stra nog ka pi ta la, bi lo od pri va ti za ci je ili stra nih in ve sti to ra, ali po {to je kri za pre se kla te to ko ve, osta li smo na ~i sti ni, iz lo `e ni i unu tra {wim i spoq nim sla bo sti ma.

E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

116,1828

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,5539

121,2806

115,8272

Australija

dolar

1

98,8622

100,8798

103,2000

98,5596

Kanada

dolar

1

94,2201

96,1430

98,3543

93,9317

Danska

kruna

1

15,6114

15,9300

16,2964

15,5636

Norve{ka

kruna

1

15,7327

16,0538

16,4230

13,7028

13,9824

14,3040

13,6608

[vajcarska

franak

1

96,6821

98,6552

100,9243

96,3861

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

148,0791 95,6631

151,1011 97,6154

154,5764 99,8606

147,6258 95,3702

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 7. 2012. godine

BELEX 15 (432,47 1,33)

5,73

1.697

5.855.352

4,80

437

2.052.247

AIK banka, Ni{

2,34

1.401

1.611.050

AIK banka, Ni{

2,34

1.401

1.611.050

NIS, Novi Sad

0,83

610

5.399.625

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,91

427

649.947

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.145

3.613.620

0,83 Promena %

610 Cena

5.399.625 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Soja protein, Be~ej

-28,57

500

500

0,00

492

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Kelebija, Kelebija

-9,56

700

21.000

4,80

437

2.052.247

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-7,14

650

65.000

1,91

427

649.947

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.000

100.000

Metalac, Gorwi Milanovac

5,73

1.697

5.855.352

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.126

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

180.000

37.823

Tigar, Pirot

0,00

293

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Fabrika reznog alata, ^a~ak

Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

1

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

Go{a monta`a, Velika Plana

kruna

Cena

Metalac, Gorwi Milanovac

15,6846

[vedska

Promena %

-2,00

2.250

900.000

-1,35 Promena %

730 Cena

10.220 Promet

NIS, Novi Sad

0,83

610

5.399.625

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.100

657.800

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,07

4.203

Kelebija, Kelebija

-9,56

700

21.000

Trivit Pek, Vrbas

0,00

290

6.670

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak27.jul2012.

5

KRIZA SVE DUBQA, NEKRETNINE ^EKAJU KUPCE, A CENE PADAJU?

EBRD KORIGOVAO PROCENU NA[E PRIVREDE

Rast Srbije smawen na 0,1 posto

Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) pred vi |a da }e ove go di ne pri vre da Sr bi je ostva ri ti rast od 0,1 po sto, a da }e 2013. go di ne bi ti 1,7 po sto.

EBRD je oce nio da }e u 2012. rast ukup nog do ma }eg pro iz vo da u Sr bi ji bi ti znat no ni `i od pro {lo go di {wa oko dva po sto, s ob zi rom na to da je ve} u pr vom kvar ta lu pao 1,3 od sto na go di {wem ni vou.

U pret hod nom iz ve {ta ju iz ma ja se po mi wa la ista sto pa za ovu go di nu, dok je prog no za za 2013. sni `e na s ta da {wa 2,6 po sto. Po EBRD-u, pri vre da Sr bi je tre nut no po ka zu je sla bost na vi {e po qa, a naj ve }i ri zik pred sta vqa iz lo `e nost du `ni~ koj kri zi u evro zo ni, dok je sto pa in fla ci je, na kon {to je pa la na re kord no ni zak ni vo, po ~e la po no vo da ra ste.

Ban ka je do da la da je do ma }a po li ti ka u Sr bi ji po ve }a la ne si gur nost pre i po sle ne dav nih iz bo ra, kao i da je pred no vom vla dom ve li ki iza zov do vo |e wa u red fi skal nog sta wa i sma we wa jav nog du ga.

Me |u ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je, EBRD prog no zi ra da }e Hr vat ska ove go di ne za be le `i ti pad BDP-a od mi nus 1,2 od sto, a u 2013. od 1,5 od sto, u Slo ve ni ji mi nus dva i mi nus 1,4 od sto, u Bo sni i Her ce go vi ni

rast od 0,3, od no sno 0,6 po sto, u Ma ke do ni ji rast od 0,5 i dva po sto, te u Cr noj Go ri 0,4 i 0,8 po sto.

Za ~i tav re gion u tran zi ci ji, EBRD o~e ku je da }e eko nom ski rast uspo ri ti sa 4,6 po sto iz 2011. na 2,7 po sto ove go di ne, da bi 2013. bla go ubr zao na 3,2 po sto, ka ko se ne ga tiv ne po sle di ce kri ze u evro zo ni bu du {i ri le na is tok.

O~e ki va wa za ovu i sle de }u go di nu su ne {to sma we na u od no su na prog no zu ob ja vqe nu u ma ju, {to je pr ven stve no po sle di ca sma we nih o~e ki va wa pri vred nog ra sta Ru si je, ko ji }e s law ska ~e ti ri po sto ve ro vat no uspo ri ti na 3,1 po sto ove go di ne i 3,3 po sto 2013. go di ne, ob ja sni la je Ban ka.

Ve }i na ze ma qa Cen tral ne i Ju go i sto~ ne Evro pe ko je su iz lo `e ne du `ni~ koj kri zi zo ne evra ve} je po ~e la da be le `i uspo re we pri vred nog ra sta, ali pad ce na si ro vi na je sad po ~eo da po ga |a Ru si ju i dru ge dr `a ve iz vo zni ce si ro vi na.

Naj ve }u opa snost po re gion u tran zi ci ji pred sta vqa mo gu }e da qe po gor {a we kri ze u evro zo ni, ali bi pra vo vre me na pri me na od lu ka s po sled weg odr `a nog sa mi ta li de ra Evrop ske uni je od 29. ju na mo gla ubla `i ti tu opa snost, na veo je EBRD.

U celoj zemqi milion stanova pod hipotekom U jav no sti se po sled wih da na vo di {i ro ka ras pra va o to me da li }e ce ne ne kret ni na i da qe pa da ti, ili su do dir nu le do wu gra ni cu vred no sti i ni `e ne mo gu.

Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da }e mno gi in ve sti to ri mo ra ti da sni ze ce ne sta no va jer ne }e mo }i da ser vi si ra ju kre di te, a po ve }a va }e se i po nu da sta no va, uko li ko ban ke bu du pri nu |e ne na to da ak ti vi ra ju hi po te ke, pod ko ji ma je u Sr bi ji ~ak 934.000 sta no va! Ro di} je ob ja snio da su tu ubro ja ne i ga ran ci je za ku po vi nu auto mo bi la i sli~ no, me |u tim, uko li ko zbog kri ze za {kri pi pri li kom ot pla te ra te za ku pqe no, na ta pet do la zi stan.

Ro di} je mi {qe wa da je ne mi nov no da ce ne sta no va na sta ve pad, po seb no onih ve }e kva dra tu re.

Do bar po zna va lac pri li ka u toj obla sti Dra gan Ra ba ti}, ina ~e di rek tor pro da je u jed noj od naj sta ri jih no vo sad skih agen ci ja za pro met ne kret ni na „So lis”, iz ja vio je za na{ list da su sva na kla pa wa o to me {ta }e bi ti na je sen uza lud na jer, ako i{ta na sve tu funk ci o ni {e po prin ci pu po nu de i tra `we, on da je to tr `i {te ne kret ni na. Xa ba sve kal ku la ci je in ve sti to ra ko li ko su ulo `i li u iz grad wu ili opre ma we sta no va, xa ba ube |i va we vla sni ka ze mqi {ta da ima di van po gled na re ku ili park ako ne ma ku pa ca. Oni su ti ~i ja je zad wa.

Ya ba sve kal ku la ci je in ve sti to ra ko li ko su ulo `i li u iz grad wu ili opre ma we sta no va, ya ba ube |i va we vla sni ka ze mqi {ta da ima di van po gled na re ku ili park, ako ne ma ku pa ca – Ako pro da vac ozbiq no od lu ~i da stan pro da, on }e ga i pro da ti – ka `e Ra ba ti}. – A pro da }e ga za to {to je sve stan vre me na u ko jem `i vi mo, ko je ni je kao pre tri ili vi {e go di na ka da su sta no vi dr `a li vi so ku ce nu, ne go se svet ska kri za i pad ce na ne kret ni na od ra zio i na na {u ze mqu i ne mo gu }e je da se kva drat kod nas ce ni vi {e ne go u raz vi -

je ni jim dr `a va ma. Ra ba ti} ka `e da je sve pri met ni je ra slo ja va we dru {tva, ta ko da ima ku pa ca ko ji ne pi ta ju za ce nu ve} tra `e ta~ no ono {to su za mi sli li, ali oni ret ko ku pu ju ne kret ni nu pre ko agen ci je. Oni ko ji na vra }a ju u agen ci ju naj ~e {}e tra `e gar so we ru ili ma wi dvo so ban stan za oko 40.000 evra, ko ji pla }a ju uglav nom kre di tom. Gar so -

we re se pro da ju za oko 1.000 evra kva drat, a ima ma wih sta no va i za 700 evra kva drat. Onaj ko tra `i {to jef ti ni ji stan sa mo da re {i krov nad gla vom, uglav nom ne bi ra lo ka ci ju, vi {e `e li da do bi je kva drat vi {e na pe ri fe ri ji ne go sku ~en pro stor bli `e cen tru.

Sa go vor nik pri ~a da je do sa mo pre dve go di ne bi lo ne za mi sli vo da se dvo so ban stan na No vom na se qu pro da za ma we od 1.000 evra kva drat, a sa da se nu de po 800. Ne za to {to pro dav ci ma ne tre ba nov ca kao pre dve go di ne, ne go {to su sve sni da vi {e ne mo gu do bi ti. A uvek je re al no ono {to se i re a li zu je, a ne {to se ce ni. Ta ko je ne dav no no va ukwi `e na gar so we ra u {i rem cen tru od 25 kva dra ta pro da ta za 28.000 evra, ali s kom plet nim na me {ta jem. Stan od 54 kva dra ta na No vom na se qu po sti gao je ce nu od 48.000 evra, dok je dvo ri {nih 18 kva dra ta u cen tru pro da to za 13.000 evra.

Isti na je da je do {lo po voq no vre me za kup ce pa se oni ma ko ji su ~e ka li dve-tri go di ne to is pla ti lo. Ali su u pra vu i oni ko ji ka `u da u pro da ji ima mno go sta no va ko ji su de ve de se tih go di na pro {log ve ka jef ti no ot ku pqe ni pa, po {to god da ih da nas pro da ju, jo{ uvek }e do bro za ra di ti. Ra ba ti} ka `e da je uve ren u to da je u Sr bi ji pro {lo vre me ne re al no vi so kih ce na sta no va, i pro ce wu je da }e one i da qe po la ko kli zi ti na do le jer se po tra `wa iz broj nih raz lo ga sma wu je. R. Dautovi}

6

dRU[TvO

petak27.jul2012.

ZREWANINSKI ASURYIJA PAVLE NE]AKOV NADA SE PRO[IREWU TR@I[TA

Pa pu ~e od ro go za na lon don skim ya da ma Sto pu uz sto pu s “Pra di nim” ili “La bu ti no vim” ci pe la ma, uli ca ma Lon do na usko ro bi mo gle {e ta ti i voj vo |an ske pa pu ~e od ro go za. Mla di zre wa nin ski asur xi ja Pa vle Ne }a kov, tre }a ge ne ra ci ja u fa mi li ji ko ja na sta vqa tra di c i j u na s le | e n u od de d e i oca, uzor k e ovih pa p u ~ a od pri rod nog ma te ri ja la ve} je po slao u bri tan sku pre sto ni -

vi ma, i ni jed nim dru gim ma te ri ja lom. Oslu {ku ju }i tr `i {te, u kon tak tu s mu {te ri ja ma, otac i ja smo sa ~i ni li pa le tu pro iz vo da ko ju sa da ima mo u po nu di, a ko ja je mno go bli `a da na {wem kup cu – ve li Pa vle Ne }a kov, i do da je da, osim pa pu ~a, ko je ima na me ru da iz vo zi, iz ra |u je i pod me ta ~e, oti ra ~e, tor be, sto li ce i pre grad ne pa ra va ne.

dnevnik

PRIPREME ZA REGISTRACIJU KUBANSKE VAKCINE U NA[OJ ZEMQI

Spre ~a va me ta sta ze ra ka plu }a?

Po epi de mi o lo {kim po da ci ma, ma lig na obo le wa su na dru gom me stu me |u uzro ci ma smr ti na {ih sta nov ni ka. Naj ~e {}a lo ka ci ja kan ce ra kod `e na je rak doj ke, dok je kod mu {ka ra ca rak plu }a. Na `a lost, zbog sve ve }eg bro ja pu {a ~a me |u `e na ma, rak plu }a je po stao dru ga naj ~e {}a lo ka ci ja ra ka kod wih i po ka zu je trend po ra sta.

Ono {to obes hra bu je, ali i pod sti ~e na ve }u pa `wu i zna ~aj pre ven ci je, je po da tak da broj obo le lih od ma lig nih bo le sti stal no ra ste, po seb no kar ci no ma doj ke, de be log cre va i plu }a. Ka ko tvr de on ko lo zi, po rast bro ja obo le lih od kar ci no ma isti je kao i u dru gim ze mqa ma na {eg okru `e wa ko je ni su ima le sve to {to se na ma do ga |a lo. Ra di se, na `a lost, o stal nom, nor mal nom po ve }a wu bro ja obo le lih od ma lig ni te ta. Dru gi raz log za {to ima mo vi {e obo le lih od kar ci no ma je i taj {to je Voj vo di na po sled wih de se tak go di na zbog mi gra ci je qu di zna ~aj no po ve }a la broj sta nov ni ka. Zna ~a jan raz log po ve }a nog bro ja on ko lo {kih pa ci je na ta je i sta re we po pu la ci je jer, {to je sta nov ni {tvo sta ri je, vi {e je i ma lig nih tu mo ra.

men ta ci ju s ku ban skog In sti tu ta za mo le ku lar nu imu no lo gi ju s ko jim se za jed ni~ ki ra di na pri pre mi re gi stra ci o ne do ku men ta ci je za vak ci nu. Uko li ko vak ci na do bi je do zvo lu za re gi stra ci ju, pa ci jen ti ma bi mo gla bi ti do stup na sre di nom 2013. go di ne. Ka ko se ka `e u sa op {te wu In sti tu ta, pri pre ma do ku men ta ci je je ozbi qan i obi man po sao.

Stru~ wa ci oba in sti tu ta po tru di }e se da kom plet na do ku men ta ci ja bu de u ok to bru pre da ta Agen ci ji za le ko ve i me di cin ska sred stva

Uko li ko vak ci na do bi je do zvo lu za re gi stra ci ju, pa ci jen ti ma bi mo gla bi ti do stup na sre di nom 2013. go di ne Pa ci jen ti obo le li od ra ka plu }a ve li ku na du po la `u u ku ban sku vak ci nu pro tiv tog ra ka CI MA VAX-EGF, ~i ja pri pre ma za re gi stra ci ju i u na {oj ze mqi je u to ku.

Na i me, od 28. ju la do 13. av gu sta na In sti tu tu „Tor lak„ }e bo ra vi ti stru~ wak za re gi stra ci o nu do ku -

Sr bi je. Da bi vak ci na mo gla bi ti di stri bu i ra na u na {oj ze mqi, tre ba da bu de re gi stro va na u toj agen ci ji, a shod no za ko nu, od tre nut ka pre da je kom plet ne do ku men ta ci je do do bi ja wa re {e wa o re gi stra ci ji, po treb no je mak si mal no 210 da na. Uko li ko re gi stra ci o na

do ku men ta ci ja is pu wa va uslo ve ko je je pro pi sa la Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva i ta usta no va iz da po treb nu do zvo lu, vak ci na bi bi la do stup na pa ci jen ti ma sre di nom sle de }e go di ne, sa op {te no je iz In sti tu ta „Tor lak„. We nu ce nu for mi ra }e re le vant ne dr `av ne in sti tu ci je.

Me |u tim, le ka ri upo zo ra va ju na to da ta vak ci na jo{ ni je re gi stro va na ni u jed noj ze mqi Evro pe, kao i na to da od we ne tre ba o~e ki va ti su vi {e. Osnov ni uslov da bi pa ci jent bio po do ban da pri mi ku ban sku vak ci nu je da tip kar ci no ma plu }a ni je mi kro ce lu lar ni i da se ra di o tre }oj ili ~e tvr toj fa zi bo le sti. Oni ko ji is pu ne uslo ve, pro la ze kroz ri go ro znu se lek ci ju ku ban skih le ka ra ko ji ma }e se sla ti isto ri ja bo le sti pa ci jen ta ko ji }e vak ci nu pri mi ti u Sr bi ji. Za pri ma we vak ci ne neo p hod na je sa gla snost i na {ih i ku ban skih stru~ wa ka. Vak ci na se pri ma tek po sle za vr {e ta ku te ra pi je ci to sta ti ci ma i su {ti na we nog de lo va wa je da or ga ni zam imu no lo {ki od go vo ri ta ko da one mo gu }i da qe {i re we me ta sta za a i wi ho vo po ste pe no ne sta ja we. J. Barbuzan

I ODREDBE NOVOG ZAKONA O RESTITUCIJI PRED USTAVNIM SUDOM

cu i ka `e da ta mo po sto ji in te re so va we za wih. Ba{ u ino stran stvu Ne }a kov, ko ji je pre ne k o l i k o go d i n a, uz po m o} sub ven ci ja za sa mo za po {qa va we, otvo rio fir mu “Me ti ko”, vi di mo gu} nost za pro {i re we tr `i {ta.

Pro i z v od w a pred m e t a od ro go za tra di ci o nal ni je za nat. Iako su asu re – vr sta pro stir ki – naj po zna ti ji pro iz vod, po ~e mu je taj za nat i na zvan asur xij skim, od bar ske biq ke zva ne ro goz, ili {e var, ka ko je druk ~i je kr ste, pra ve se i pa p u ~ e, tor b e, ce g e r i, pod me ta ~i za ~a {e i {er pe, me tle, sto li ce… Ne }a ko vi su jed ni od ret kih u Voj vo di ni i Sr b i j i ko j i su pro { i r i l i asor ti man i pri la go di li ga po t re b a m a da n a { weg tr ` i {ta.

– To je ono {to je i moj de da ra dio, s tim {to je on pra vio kla si~ ne pa pu ~e od ro go za, s du plim |o nom, pe tom i ka i {e -

Pa pu ~e od ro go za ko je iz ra |u ju Pa vle i we gov otac in te re sant ne su kup ci ma, ali je ku pov na mo} ov da {wih `i te qa sve ma w a. Naj v e } i pro b lem zre w a n in s kim asur x i j a m a pred sta vqa pla sman. Ne po sto ji od go va ra ju }i pro stor za pro da ju tog ti pa pro iz vo da.

Iz la ga we na te zgi ili bu vqoj pi ja ci uma wu je im zna ~aj. Na ta kvim me sti ma, qu di o~e ku ju sred wi kva li tet i, shod no to me, ni ske ce ne. Po sto je i oni kup ci ko ji od mah uo~e vred nost, ali, na `a lost, ne mo gu da pri u {te da par pa pu ~a pla te ono li ko ko li ko vre de. S dru ge stra ne, Ne }a kov ce ne ne mo `e da sni zi jer ne bi imao ni ka kav pro fit. Po {to se ra di o pro iz vo di ma ru~ ne iz ra de, za dva pa ra pa pu ~a po tre ban mu je ceo dan. Na da se da }e lon don ski kup ci bi ti iz da {ni ji pri ku po vi ni pa pu ~a od {e va ra. @. Balaban

NOVA AKCIJA „ASTRE”

Stop rad noj eks plo a ta ci ji „Astra” je po kre nu la no vu an ti tra fi king kam pa wu o rad noj eks plo a ta ci ji pod slo ga nom „Rad na eks plo a ta ci ja. Tr go vi na qu di ma. Te `ak i or ga ni zo van kri mi nal”. Kam pa wa o rad noj eks plo a ta ci ji kao ob li ku tr go vi ne qu di ma, na sta la kao od go vor na po rast bro ja `r ta va tr go vi ne qu di ma ko je su rad no eks plo a ti sa ne, {to po ka zu ju po da ci Astrinog SOS-te le fo na, ali i re le vant nih dr `av nih or ga na. „Na `a lost, sve ve }i udeo rad no eks plo a ti sa nih `r ta va ni je pra }en od go va ra ju }om re ak ci jom dr `a ve pa, uz evi dent no ne ra zu me va we tog fe no me na, jo{ uvek ni je ja sno de fi ni sa no na ko ji na ~in slu ~a je ve rad ne eks plo a ta ci je tre ba tre ti ra ti i pro ce su i ra ti„, na vo de iz Astre.

Iako jav nost ni je do voq no upo zna ta s tim pro ble mom,

Astra se s pr vim slu ~a jem rad ne eks plo a ta ci je su sre la jo{ 2005. go di ne. „Od ta da je u pro se ku sva ka {e sta oso ba ko joj je po mo} pru `e na u okvi ru Astrinog pro gra ma di rekt ne po mo }i `r tva ma tr go vi ne qu di ma pre po zna ta kao `r tva rad ne eks plo a ta ci je, pa se ne mo gu} nost nad le `nih in sti tu ci ja da si stem ski pri |u re {a va wu tog pro ble ma ne mo `e prav da ti re la tiv no krat kom pri sut no {}u tog ob li ka tr go vi ne qu di ma u Sr bi ji”, is ti ~e se.

Obla s ti eks p lo a t a c i j e su raz li ~i te, ali se `r tve naj ~e {}e vr bu ju za rad u sek to ri ma ko ji su rad no in ten ziv ni, gde je ve li ko u~e {}e ne for mal nog ra da i gde po sto je du gi lan ci po du go va ra wa, {to je slu ~aj s gra |e vin skom in du stri jom.

Na sled ni ci ospo ra va ju iz u zet ke od na tu ral ne re sti tu ci je Ka ko sa zna je “Dnev nik”, Li ga za za {ti tu pri vat ne svo ji ne i qud skih pra va pod ne la je Ustav nom su du ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti ne ko li ko od re da ba Za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu, ko je de fi ni {u iz u zet ke od na tu ral ne re sti tu ci je imo vi ne na ci o na li zo va ne po sle Dru gog svet skog ra ta, a ko ju po tra `u ju sa da {wi na sled ni ci biv {ih vla sni ka.

Pred sed ni ca tog udru `e wa Dra ga na Mi lo va no vi} ka `e za „Dnev nik“ da, iako je za ko nom pro pi sa no pri mar no na tu ral no vra }a we, zbog ogra ni ~e wa ne }e bi ti vra }e no vi {e od 80 od sto imo vi ne ko ja se mo `e vra ti ti u na tu ral nom ob li ku. Na i me, na sled ni ci sma tra ju da se deo na ci o na li zo va nih ne po kret no sti ko je po sto je, neo prav da no na {ao u ka te go ri ji pred vi |e noj za vra }a we u dru gom ob li ku – obe {te }e we kroz dr `av ne ob ve zni ce.

Ta ko |e, pro blem je, oce wu je Dra ga na Mi lo va no vi}, {to se u vra }a we imo vi ne kre nu lo na kra ju 12 go di na du gog pro ce sa pri va ti za ci je dru {tve nog ka pi ta la, ko ji je 1945. go di ne u ta da {woj Ju go sla vi ji pod re `i mom Jo si pa Bro za Ti ta, ute me qen naj ve }im de lom na na ci o na li zo va noj imo vi ni.

Za ko nom o re sti tu ci ji, od vra }a wa u na tu ral nom ob li ku iz u ze te su ne po kret no sti ko je su po Usta vu i za ko nu is kqu ~i vo u jav noj svo ji ni, slu `be ne zgra de i pro sto ri ko ji slu `e za funk ci o ni sa we or ga na raz li ~i tih ni voa vla sti, nad le `no sti, upra va i jav nih slu `bi. Iz u ze te su od na tu ral nog vra }a wa i ne po kret no sti ko je su neo dvo ji vi deo pre te `ne de lat no sti jav nih pred u ze }a, objek ti na me we ni za re pre zen ta tiv ne po tre be Na rod ne skup {ti ne, pred sed ni ka dr `a ve i Vla de, za tim ne po kret no sti u vla sni {tvu dr `a ve na me we ne za sme {taj stra nih di plo mat sko-kon zu lar nih pred stav -

O om bud sma nu od ne de qe Pred s ed n ik Skup { ti n e Sr b i j e Ne b oj { a Ste f a n o v i} na j a v io je da }e iz b or no v og za { tit n i k a gra | a na na dnev n om re d u re p u b li~ k og par l a m en t a bi t i na r ed n e sed m i c e.

Po { to je LDP u de l u sed n i c e u ko j em po s la n i c i sva k og ~e t vrt k a tra ` e in f or m a c i j e od Vla d e Sr bi j e pod s e t io na to da je man d at do s a d a { wem za { tit n i k u gra | a n a Sa { i Jan k o v i } u is t e k ao pre tri da n a, Ste f a n o v i} je ka z ao da }e o toj te m i bi t i odr ` a n e kon s ul t a ci j e sa {e f o v i m a po s la n i~ k ih klu b o v a, ali da mo ` e da ka ` e da

}e ta te m a bi t i na dnev n om re d u sle d e } e sed m i c e.

Man d a t ar za sa s tav no v e vla d e Ivi c a Da ~ i} na j a v io je pre dva da n a da bi Sa { a Jan k o v i} mo g ao po n o v o bi t i kan d i d at za om b ud sma n a.

Po s la n ik LDP-a Bo j an \u ri} pod se tio je na to da je pred par la men tom jo{ od ra ni je po kre nu ta pro ce du ra iz bo ra no vog om bud sma na, od no sno re i zbo ra Jan ko vi }a, i da od no v og sa z i v a re p u b li~ k og par la men ta o~e ku je da se u naj sko ri je vre me iz ja sni o tom pred lo gu.

Iako je za ko nom pro pi sa no pri mar no na tu ral no vra }a we, zbog ogra ni ~e wa ne }e bi ti vra }e no vi {e od 80 od sto imo vi ne ko ja se mo `e vra ti ti u na tu ral nom ob li ku ni {ta va te wi ho vih pred stav ni ka, kao i voj nih i tr go vin skih pred stav ni {ta va. Iz u zet je i dvor ski kom pleks na De di wu, ~i ji se sta tus ure |u je po seb nim za ko nom, i dru ga ne po kret na kul tur na do bra od iz u zet nog zna ~a ja u dr `av noj svo ji ni.

U na tu ral nom ob li ku ne mo `e bi ti vra }e na ni ne po kret na imo vi na ko ja je pro da ta u po stup ku pri va ti za ci je u skla du sa Za ko nom o pri va ti za ci ji, ili u po stup ku ste ~a ja nad pred u ze }i ma u ve }in skoj dru {tve noj, od no sno dr `av noj svo ji ni, kao i ne po kret no -

sti ko je pred sta vqa ju imo vi nu ste ~aj nih du `ni ka istog svo jin skog sta tu sa ko ji su pro da ti kao prav na li ca u to ku ste ~a ja…

– Sma tra mo da su ta ogra ni ~e wa u 90 od sto slu ~a je va neo prav da na i pro tiv u stav na. Na pri mer, ne mo `e da se vra ti ku }a ko ju dr `a va iz da je ne koj am ba sa di ili stra nom tr go vin skom pred stav ni {tvu, a kao raz log tog iz u ze ta ka na vo de da ne mo gu da kva re me |u na rod ne ugo vo re. To je ap surd i ni je ta~ no jer stra ne am ba sa de, a po go to vo stra na tr go vin ska pred stav ni {tva i pred u ze }a, kao {to iz najm qu ju

„KRAGUJEVA^KA INICIJATIVA” ZAHTEVA

Me dij ska stra te gi ja pod hit no Po sled wi do ga |a ji u ve zi s pri va ti za ci jom li sta „Po li ti ka„, kao i {trajk za po sle nih i ste ~aj u Te le vi zi ji ^a ~ak, sa mo po ka zu ju ko li ko su po gub ne po sle di ce ne tran spa rent ne pri va ti za ci je me di ja ko ja je spro ve de na u Sr bi ji, na vo di se u sa op {te wu „Kra gu je va~ ke ini ci ja ti ve„. Gru pa elek tron skih me di ja oku pqe na u „Kra gu je va~ koj ini ci ja ti vi„ se za la `e za iz me nu za kon ske re gu la ti ve i for mi ra we re gi o nal nih jav nih ser vi sa da bi se spre ~i li lo {i re zul ta ti pri va ti za ci je lo kal nih i re gi o nal nih elek tron skih me di ja i omo gu }i lo gra |a ni ma na tim ni vo i ma da do bi -

ju bla g o v re m e n e i ta~ n e in f or m a c i j e, spe ci fi~ ne za to pod ru~ je. „Po s led w ih da n a po j e d i n e in t e r e s ne or ga ni za ci je za la `u se za iz me nu Me dij ske stra te gi je, na ro ~i to u de lu ko ji se od no si na tu oblast. Zbog to ga ’Kra gu je va~ ka ini ci ja ti va’ zah te va od vla de, mi ni stra kul tu re i dru gih nad le `nih or ga na we no {to hit ni je spro vo |e we. U su prot nom, Sr bi ji pre ti ga {e we lo kal nih i re gi o nal nih me di ja, kao i ko mer ci ja li za ci ja pre o sta log me dij skog pro sto ra„, za kqu ~u je se u sa op {te wu „Kra gu je va~ ke ini ci ja ti ve„.

pro stor od dr `a ve, iz najm qu ju i od fi zi~ kih li ca. Ta ko |e, pro blem je {to je to kom po stup ka pri va ti za ci je ve li ka ko li ~i na po slov nog pro sto ra ne za ko ni to pre ne ta na tre }a li ca i to mo ra da se ra{ ~i sti, da bi ta imo vi na bi la pred met vra }a wa – ka `e Dra ga na Mi lo va no vi}. – Pra vi lan put je da imo vi na ko ja je bi la od u ze ta pr vo bu de vra }e na biv {im vla sni ci ma, od no sno na sled ni ci ma. Bu du }i da vi {e od 70 od sto te imo vi ne, u stva ri, da nas vi {e ne ma na sled ni ka, ona mo `e osta ti lo kal noj upra vi, dr `a vi, ili, ako je re~ o ne po kret no sti ma ne kih fa bri ka, da se to na kra ju pre ba ci, re ci mo, fir mi, pa on da kad je dr `a va pro da je da do bi je pu nu tr `i {nu vred nost.

Pa `wu {i re jav no sti za o ku pqa ~i we ni ca da Za kon o re sti tu ci ji ob u hva ta imo vi nu od u ze tu po sle 1945. go di ne, po vi {e od 40 ta da {wih za ko na, pa i po za ko ni ma o od u zi ma wu rat ne do bi ti ste ~e ne za vre me ne pri ja teq ske oku pa ci je, o su zbi ja wu ne do pu {te ne tr go vi ne, {pe ku la ci je i pri vred ne sa bo ta `e…

Dra ga na Mi lo va no vi} na vo di da ti za ko ni ko ji su po sto ja li u po sle rat nom pe ri o du, „zvu ~e vr lo ja sno, ta ko da tre ba vi de ti sva ki po je di na~ ni slu ~aj i ako se do ka `e da je ne ko ne kim ste kao ne ku imo vi nu kri vi~ nim de lom pa je za to od u ze ta – tu ne ma {ta da se vra }a“.

– Mo ram da uka `em na to da su i qu di ko ji su imo vi nu sti ca li na za ko nit na ~in za vr {a va li u po stup ci ma po tim za ko ni ma, ali da bi im bi la od u ze ta, oni su eti ke ti ra ni. Po sto ja li su ~ak i slu ~a je vi gde ni su ni kri vi~ no go we ni, a imo vi na je od u ze ta na osno vu ne ke pro gla {e ne kri vi ce. Po {to je to bi lo te {ko na si qe, za i sta je po treb no za sva ki po je di na~ ni slu ~aj utvr di ti sve ~i we ni ce – ka `e Dra ga na Mi lo va no vi}.

J. Jakovqevi}

Di ko vi} i Ho ~e var o ver skoj slu `bi Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} raz go va rao je ju ~e s be o grad skim nad bi sku pom Sta ni sla vom Ho ~e va rom o im ple men ta ci ji ver ske slu `be, ob ja vqe no je na saj tu Voj ske Sr bi je. Sa stan ku u Ge ne ral {ta bu su, ka ko je na ve de no, pri su stvo va li i kan ce lar Be o grad ske nad bi sku pi je Mi lu tin No va ko vi} i na ~el nik Ode qe wa za qud ske re sur se Upra ve za qud ske re sur se Ge ne ral {ta ba pu kov nik Sa {a Boj ko vi}.

Svet ska re ga ta u No vom Sa du

„Sr ce” otvo ri lo fo to-kon kurs

Naj ve }a i naj du `a re~ na re ga ta na sve tu „TID Re ga ta”, ko ja tra je 73 da na, sti }i }e 29. i 30. ju la u No vi Sad. U~e sni ci re ga te iz ce log sve ta }e za dva da na po red gra da obi }i Pe tro va ra din sku tvr |a vu i Srem ske Kar lov ce. U~e sni ci ma su, po red No vog Sa da, u Sr bi ji etap na me sta i u Apa ti nu, Ba~ koj Pa lan ci, Sta rom Slan ka me nu, Be o gra du, Sme de re vu, Ve li kom Gra di {tu, Do broj, Do wem Mi la nov cu, Te ki ja ma, Kla do vu i Br zoj Pa lan ci.

Or ga ni za tor re ga te kroz na {u ze mqu je Od bor za tu ri zam Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je.

A. Va.

Kon kurs za naj bo qu fo to gra fi ju na te mu “Ko rak ka na pred, ko rak ka sre }i” je u to ku i tra ja }e do 25. av gu sta. Za in te re so va ni mo gu fo to gra fi je tre nu ta ka ko ji ih in spi ri {u, ili do ga |a ja ko ji ih ~i ne sre} nim da po {a qu na adre su office@centarsrce.org. Organizator konkursa je Centar za pru`awe emotivne podr{ke i prevenciju samoubistva “Srce” u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo. Centar “Srce” na ovaj na~in `eli da promovi{e zna~aj o~uvanog mentalnog zdravqa.

A. Va.

„SAM SUNG ELEK TRO NIKS” U DE^ JEM SE LU

Ma li {a ni ma mo bil ni na po klon Pred stav ni ci kom pa ni je „Sam sung elek tro niks“ za jed no sa naj ak tiv ni jim u~e sni ci ma ak ci je „Tr ka na de“ i lo kal nim he ro ji ma, no si o ci ma Olim pij skog pla me na, po se ti li su SOS De~ je se lo u Srem skoj Ka me ni ci. Tom pri li kom de ci u ovoj usta no vi po klo ni li su 25 mo bil nih te le fo na.

Naj ak tiv ni ji u~e sni ci ak ci je „Tr ka na de“, u ko joj je do sa da pri ku pqe no bli zu dva mi li o na di na ra nov ~a ne po mo }i SOS De~ jim se li ma, oda zva li su se po zi vu „Sam sun ga“ da po se te se lo u Srem skoj Ka me -

Novosadska petak27.jul2012.

ni ci, uru ~e vred ne po klo ne i pro ve du dan dru `e }i se sa de com. Me |u oni ma ko ji su uru ~i li po klo ne bi li su po kre ta ~i gru pa „Ma ra ton ci“ ko je su pri ku pi le naj vi {e nov ca u ak ci ji „Tr ka na de“ Aleksa Kolakovi} i Sla|an Jordakovi}, kao i biv {i sta nov nik SOS De~ jeg se la se la u Srem skoj Ka me ni ci Slobodan Mirovi}.Po za vr {et ku ak ci je „Tr ka na de“, pred stav ni ci kom pa ni je „Sam sung elek tro niks“ po no vo }e po se ti ti SOS De~ ja se la u Srem skoj Ka me ni ci i Kra qe vu ka da }e i zva ni~ no bi ti uru ~e na sred stva ko ja su pri ku pqe na u ak ci ji.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Obo le le zlat ne ko ke

U

vreme op{te nema{tine i borbe za goli `ivot vrlo je va`no imati posao, jer mnogi sawaju o wemu.

Do{lo je vreme da se o plati i ne pri~a jer, kao {to smo kazali, najva`nije je imati posao, a {ta je sa lovom? Pa, va`no je da je plata redovna, pa kakva god bila. Tu`no ali istinito. Ako ste ranije pitali prose~nog Novosa|anina gde bi `eleo da bude zaposlen, svaki drugi bi kao iz topa odvalio - u nekom od javnih preduze}a. Za{to?

Pa zato, jer je to nekada bila sigurna luka. Na takvim jaslama plata je redovna, vikendi su slobodni, spajaju se praznici i sve te~e kao podmazano. Me|utim , ~ini se da se situacija sada dobrano promenila, jer su sve ~e{}e informacije o tome da su

gradska preduze}a u dubiozama, da plate kasne, da se ne zna {ta je sa doprinosima...

Slu~aj koji ovo potvr|uje je i primer „Gradske ~isto}e” u kojoj je sindikat zakazao generalni {trajk za po~etak slede}eg meseca, ukoliko se do tada ne isplati junska i deo julska plate. Oni tra`e i uplatu penzijskih doprinosa za 17 meseci unazad, ukoliko se poka`e kao ta~no da oni nisu upla}ivani. Nimalo ru`i~asto. Sa druge strane pomenuta firma ima te{ko}a sa poslovawem jer, kako se mo`e ~uti, cene usluga su niske, dok tro{kovi stal~no rastu. [ta }e biti od svega toga ostaje da se vidi, ali ako do|e do generalnog {trajka “^isto}e” nadamo se samo da Novi Sad ne}e doboti nadimak “mali Napuq”.

B. Markovi}

U NE DE QU U OR GA NI ZA CI JI „@E LE ZNI ^A RA”

Pe {a ~e we od Bu kov ca Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” i Pla ni nar sko dru {tvo „Vi li na vo di ca” iz Bu kov ca or ga ni zu ju u ne de qu pe {a ~e we od Bu kov ca pre ko ^e ra ta, Ve li ke Re me te, Kru -

{e do la, Gr ge te ga, TV tor wa i na zad do Bu kov ca. Po la zak je u 8.30 sa ti auto bu som sa li ni je broj 64 za Bu ko vac sa @e le zni~ ke sta ni ce. Sta za je du `i ne oko 25 ki lo me ta ra.

A. L.

Fo to: S. [u {we vi}

KAMP NA BE GE^ KOJ JA MI

Mla dost na pu ni la „Ko {ni cu pri ja teq stva” Ovo go di {wi de~ ji sport sko-eko lo {ki kamp kamp „Ko {ni ca pri ja teq stva” na Be ge~ koj ja mi je naj broj ni ji do sa da i ugo stio je oko 60 ma li {a na iz Sa ra je va, Srem ske Ka me ni ce i sa Ko so va i Me to hi je. bez ro di te qa ili ade kvat nog ro di teq skog sta ra wa. Kamp je otvo ren 17. ju la, a za vr {a va se u ne de qu. O de ci bri ne i oko 40 vo lon te ra, od ko jih je 20 sti glo iz ino stran stva pre ko Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne.

Ovaj kamp, osmi po re du, ko ji or ga ni zu je Udru `e we gra |a na “Ko {ni ca”, pru `a mo gu} nost u~e sni ci ma da stek nu zna wa iz raz li ~i tih obla sti. Na ras po la ga wu su im kre a tiv ne ra di o ni ce ko je vo de pro fe si o nal ni ani ma to ri i pre da va ~i u okvi ru ko jih de ca cr ta ju, sli ka ju i va ja ju, a tu su i mu zi~ ke, ple sne, fo to i eko-ra di o ni ce.

- Ima mo sve {to nam tre ba. Sva ki dan nam je is pu wen raz li ~i tim akiv no sti ma.

Po sle ru~ ka de li mo se u raz li ~i te gru pe i

ide mo na sek ci je. Ja idem na glu mu ve} ~e tvr ti dan - re kao je M. V. iz Sa ra je va.

De~ ju sva ko dnev ni cu is pu wa va ju i broj ne sport ske ak tiv no sti ko je omo gu }a va ju in te ziv ni je dru `e we i upo zna va we kroz igru.

- De ca mo gu da idu na pli va we, ko {ar ku, od boj ku, fud bal i sve {to nam je ov de na ras po la ga wu - ka `e je dan od or ga ni za to ra.

Ma li {a ni ma je u okvi ru kam pa do stup na i {ko la pli va wa ko ja pred sta vqa je din stve nu pri li ku ne pli va ~i ma da sa vla da ju ovu ve {ti nu.

- Ov de mi je ba{ le po. U`i vam u pri ro di i sve `em va zdu hu. Na u ~io sam i da pli vam - ka `e D. R. sa Ko so va i Me to hi je.

Pre ma pro gra mu kam pa za da nas i su bo tu pred vi |e no je odr `a va we ~et vrog po re du Po zo ri {nog fe sti va la, a ve ~e -

ras }e ma li {a ne za ba vqa ti pro fe si o- nal ni iz vo |a ~i, dok }e u su bo tu ima ti pri li ku da i sa mi po ka `u ste ~e na zna wa to kom glu ma~ kih, mu zi~ kih i ple snih sek ci ja.

N. Bo ro je vi} R. Ob ra do vi}

USKO RO „DA NI BRA ZI LA”

Opet }e sam ba qu qa ti grad

Po ~e li, pa za bo ra vi li?

Upr kos ~i we ni ci da su tro to a ri u Je vrej skoj uli ci do bi li no vo li ce, ne ki de lo vi ove uli ce i da qe su osta li ne do vr {e ni.

Pro stor oko par kin ga i da nas je bez as fal ta. Da li je za bo ra vqen, ili se jed no stav no ~e ka ju “bo qi da ni”, to ne mo `e mo zna ti.

G. ^.

Fe sti val ko ji sla vi i pro mo vi {e bra zil sku kul tu ru ove go di ne odr `a }e se od 17. do 19. av g u s ta. Tre } u put po re d u „Dani Bra z i l a” no v o s ad s ki sam ba fe sti val, odr `a va }e se na vi {e me sta u gra du, sa pre ko 20 raz li ~i tih pro gra ma. Od ra di o ni ca sam ba uda raq ki i sam ba ple sa, pre ko akro bat skog spor ta ka pu e re, pa sve do za ni mqi vih fil mo va, iz lo `bi i mu zi~ kih do ga |a ja, a sve }e za vr {i ti me |u na rod nom kar ne val skom po vor kom.

Pr ve ve ~e ri fe sti va la 17. av g u s ta na s tu p a bra z il s ki bend „Na i a ra Li ra i klan„ u Kul t ur n om cen t ru. Pro g ram ben d a ukqu ~ u j e ra z no v r s ne sti lo ve bra zil ske mu zi ke od

sam be i {o ra do bo sa no ve i bra zil skog po pa. Pu bli ka }e u

okvi ru fe sti va la ima ti ima ti pri li ke da po gle da do ku men -

tar ni film „O Grin go”, ko ji u sim bo li~ nih 90 mi nu ta, ko li ko tra je i jed na utak mi ca, pri ka zu je raz voj ni fud bal ski put srp s kog fud b a l e r a De ja na Ram ba Pet ko vi }a, ko j i je u Bra zi lu po stao igra~ ka fud bal s ka iko n a. Or g a n i z a t o r i sa op {ta va ju i da }e vo di te qi ra di o ni ca sam ba uda raq ki ove go di ne bi ti Rikardo Pereira Kruz i Kris Kuade Kouto iz Kel na.

Svi pro gra mi su bes plat ni i otvo re ni za sve po se ti o ce, a or ga ni za to ri po zi va ju sve za in te re so va ne da se pri ja ve za u~e {}e u ra di o ni ca ma kao i zavr {noj kar ne val skoj po vor ci pu tem zva ni~ nog saj ta www.danibrazila.org.

A. L.

V remeploV

Hi qa de do ~e ka le olim pij sku ba kqu Na pu tu sa pla ni ne Olimp u Gr~ koj, pre ma Ber li nu, gde su odr `a va ne Olim pij ske igre, 27.jula 1936. pro ne ta je ba kqa sa olim pij skom va trom. No vo sad ski so ko li su je od svo jih srem sko kar lo va~ kih dru go va pri mi li ta~ no u 16 ~a so va i 41 mi nut, da bi {ta fet no pro tr ~a li sa wom kroz Pe tro va ra din i une li je u sta dion „Ka ra |or |e”. Bez ob zi ra na ve li ku vru }i nu ov de se oku pi lo oko ~e ti ri hi qa de qu di ko ji su sa slu {a li po zdrav ni go vor i po sma tra li pri go dan pro gram. U 17.42 sa ta olim pij ska ba kqa je po ne ta pre ma Su bo ti ci gde je sti gla, ka ko je bi lo pred vi |e no, su tra dan uju tro u dva sa ta.

N. C.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak27.jul2012.

Divqa deponija odvaja Liman od Telepa

U SREMSKOJ KAMENICI

Iz ~ije cevi {ikqa voda?

Stanovnik Sremske Kamenice M. M. obratio se redakciji „Novosadske hronike” jer je, kako ka`e, u svom kom{iluku uo~io nemarnost koje se, prema wegovim re~ima, nikoga ne ti~e. Kazao nam je da je {etaju}i u blizini Instituta u Kamenici primetio napuklu cev iz koje {ikqa voda, i to ve} dve sedmice, pa se pita o ~emu se tu radi jer, kako ka`e, voda je skupa i nema je za bacawe. Dodaje i da je slu~aj prijavio na portirnici Instituta gde su mu kazali da su oni o tome obavestili „Vodovod i kanalizaciju” ~iji su qudi i bili na terenu.

U pomenutom preduze}u su nam rekli da oni ne znaju o ~emu se radi i da je verovatno re~ o nekom problemu u okviru Instituta jer oni poseduju svoju internu vodovodnu mre`u. Sa druge strane, u In sti tu tu smo ne zva ni~ no saznali da je kod wih sa vodom sve u redu, da je pritisak stabilan i da nemaju nikakvih problema. Ostaje pitawe o ~emu se zapravo ovde radi, jer kako ka`e na{ sagovornik, velike koli~ine vode oti~u u nepovrat, ali nije jasno iz ~ije cevi.

B. M.

Ulica Sime Matavuqa, koja predstavqa granicu Limana i Telepa, izgleda kao da ne pripada jednom razvijenom gradu. Neasfaltiran put pored kojeg ni~e divqa deponija i smrad koji se {iri ulicom tokom toplih, ali i ki{ovitih dana nikako nisu oli~je savremenog urbanog naseqa.

Novosa|ani koji `ive u ovom delu grada, udaqenom samo dvadesetak metara od okretnice gradskih autobusa ~etvorke i sedmice, `ale se i na pacove i mi{eve koji su se zbog velike

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na{ ¬ eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~it¬ a¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Nebeska mehanika” To ma Bu lo ua. Dobitnici }e kwige preuzimati u

kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Ovaj bri qan tan ro man, ko ji nam svima daje nadahnu}e, pri po veda ne svakida{wu pri~u inspirisanu `ivotom Kon stan ti na Ciolkovskog - prvog ~oveka, koji je dao nau~ne pretpostavke za odlazak qudi u svemir.

N. R.

koli~ine sme}a namno`ili, pa ~ak ulaze u obli`we ku}e i zgrade. Iako su se gra|ani doselili u ovu ulicu zbog gustog zelenila, koje ~ini malu oazu u modernom gradu, danas ovde mogu samo da vide gomilu sme}a i eventualno uginule `ivotiwe koje dovuku psi lutalice.

Poku{ali smo da dobijemo odgovor od JKP “^isto}a” da li se ovaj deo grada nalazi uop{te u programu redovog ~i{}ewa i {ta }e biti preuzeto povodom nastanka divqe deponije, ali na `alost odgovor nismo dobili.

A. Va.

DOBRO POSLOVAWE VRATILO DUGOVE

Ode „Stan” u dimni~are

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Nebeska mehanika”

DNEVNIK

U proteklih godinu i po dana JKP „Stan”se oslobodio dobrog dela dugova. Osim {to je radnicima povezan radni sta` i upla}eni doprinosi za penzijsko osigurawe od oko 130 miliona dinara, {to nije regulisano od 2008. do 2010. godine, „Stan” je vratio i dug od oko 60 miliona dinara dobavqa~ima, koji je nastao u istom periodu.

Ovo preduze}e je vratilo i pozajmice dobijene od drugih komunalnih gradskih firmi u visini od oko 30 miliona dinara,

a otpla}en je i reprogram, kao deo kredita oko 47 miliona dinara, izjavio je direktor „Stana„ Raj ko Boj ~i}.

- Poslovni rezultati su posledica maksimalnog anga`ovawa zaposlenih koji su, svaki na svoj na~in, doprineli boqitku u poslovawu, ali i zato {to se plata nije mewala - navodi Boj~i}. - U planu nam je da po~nemo da radimo i van novosadske op{tine, recimo u op{tini Beo~in, ~iji `iteqi nemaju preduze}e koje bi odr-

„Vitalni 100+ godina” 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Vitalni 100+ godina„, autora Mi la na Jan ko vi }a Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova.

J. Z.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bo ja na Pro ki} iz Iriga (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Sa wa Pej ~i nov ski, Je le na Ini}, Na ta {a Pa ni}, El vi ra [mi gi}, Ma ri ja Sta ni sa vqe vi}, Kri sti na Ko ji}, Su za na Jo vi}, Mir sa de Emi ni i Ve sna Ga ji} iz Novog Sada, Bi qa na [tr bac iz Ba~ke Palanke, Su za na Dro bac iz Be{ke, Da ni e la Mi lo va no vi} iz Titela.

DE^AKE: Ma ri na Gu te {a, Sla |a na Sto ja no vi}, Zo ri ca Pet ko vi}, Mi li ca Ba bin i Ana Si mi} iz Novog Sada, Mi qa na Di vqak iz Futoga, Ana sta zia Bar log iz Sente, Ma ja Kr sti} iz Veternika, Ka ta ri na Tr bo je vi} iz Sremskih Karlovaca i Na ta {a Da bi} i Petrovaradina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Milka Marka Krivo{ija (1944) u 12 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Dagmar Adolfa Miri} (1913) u 11 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Biqana Janka Gre~ (1979) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Smiqana Stevana Gali} (1926) u 15 ~asova.

^inovnici postaju terenci

zgradama, zbog ravnih krvova, radi nadogradwa.

- Na taj na~in }emo motivisati investitore, a Novosa|ani }e imati trostruku korist: oslobodi}e se ravnih krovova, kvadrat stana }e biti jeftiniji i stanari u zgradama }e dobiti termo - energetsku izolaciju podvla~i Boj~i}.

Z. Deli}

AD „NOVITET” RE[AVA PROBLEM DOPRINOSA

telefoni

Po~elo pla}awe poreskog duga

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

snost da se „Stanu” pro{iri delatnost rada - ka`e Boj~i}.

Direktor dodaje da }e od osniva~a preduze}a, a to je Grad Novi Sad, tra`iti da umawi za 50 odsto naknadu za gradsko gra|evinsko zemqi{te u slu~ajevima kada se na

U narednom periodu „Stan” }e poku{ati u dogovoru s Gradom da se oslobodi izme|u 30 i 40 radnika u administraciji.

- Ako nam se poslovi pro{ire zadr`a}emo radnike koji budu `eleli da kancelariju zamene sa radom na terenu. Me|u administrativnim radnicima ima dosta onih koji nemaju odgovaraju}u {kolu i sada ne mogu da prate poslovawe preduze}a predo~ava Boj~i}. obzira na vlasni~ku strukturu, uvedu standardi u radu, po uzoru na zemqe Evropske unije.

- Sa nekim preduze}ima iz privatnog sektra uradili smo standarde i predlog smo poslali Skup{tini grada. O~ekujemo i da nam odobre cenu za obavqawe dimni~arskih poslova. Od Gradskog ve}a smo dobili sagla-

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana.

Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od

`avalo stambene i poslovne zgrade.

Prema wegovim re~ima u narednom periodu menaxment preduze}a }e nastojati da delatnost standardizuje, odnosno da se u firme koje se bave odr`avawem stambenih zgrada, bez

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Vi{e od polovine iznosa za prvu ratu duga za poreske doprinose upla}en je ju~e do 15 ~asova, a danas }e biti upla}ena i razlika do oko tri i po miliona dinara, koliko iznosi prva rata iz reprograma - izjavio je vlasnik „Noviteta” Dra gan \u ri} i dodao da }e naredne sedmice zaposleni u fabrici primiti i junsku platu.

Prema wegovim re~ima trude se da firma opstane, jer kriza je velika, a prisustvo kineske i turske konfekcije razjeda ovda{wu modFESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A

Izabrani doma}i izvo|a~i Sedam umetni~kih trupa iz raznih delova Srbije izabrani su nakon konkursa za nastup na Festivalu uli~nih svira~a, koji }e ove godine biti odr`an od 6. do 9. septembra. Umetnici razli~itih profila, uglavnom muzi~ari i plesa~i, pobedili su u konkurenciji 40 prijavqenih i na}i }e se u zvani~nom programu Festivala, zajedno sa vi{e od 100 izvo|a~a iz ~itave Evrope. U Novom Sadu }e tako nastupiti akusti~ni kvartet „Lost profesores” iz Sremske Mitrovice sa specijalnom go{}om, dvanaestogodi{wom Ka ta ri nom Du man ~i}, finalistkiwom TV programa „Ja imam talenat”, kao i sastav „Spiritus Movens” iz Beograda, koji neguje tradicionalnu francusku gradsku muziku.

Na nekom od deset punktova u starom jezgru grada na}i }e se i novosadski ska bend „Josip a lisac”, lokalni neofolk-bluz bend „Prkos drumski”, kao i ~lanovi Muzi~ko-edukativnog centra „Mjuzik harmoni” iz Novog Sada, koji kombinuje rok i klasi~nu muziku. Programe pune igra~kih atrakcija za Festival uli~nih svira~a priprema Plesno udru`ewe „Gruv” iz Novog Sada, a posebno mesto zauze}e i novosadski ogranak nevladine organizacije „Rpoint” iz Velike Britanije, sa svojim plesnim ta~kama.

B. M.

nu konfekciju, prvenstveno zbog niske cene stranih odevnih proizvoda.

Preduze}e je prvu ratu trebalo da izmiri u sredu 25. jula, pa radnice u {trajku nisu ju~e prekinule obustavu rada, dok se obaveza ne izmiri.

- Kada smo ju~e do{li na posao i ~ule da dug nije pla}en nismo htele da prekinemo {rajk. Ako danas budemo imale informacije da je rata upla}ena, odlu~i}emo da li po~iwemo da radimo - kazala je

potpredsednica sindikata Alek san dra Ig wa to vi}.

Dug za penzijski doprinos preduze}e nije pla}alo od 1. jula 2010. godine (osim novembra 2011.), pa je Ministarstvo finansija odobrilo da se dug od oko 43,8 miliona dinara plati u 12 rata.

Preduze}e je dalo ma{ine kao zalog. U slu~aju da se sporazum o odlagawu pla}awa poreskog duga ne po{tuje, Poreska uprava }e potra`ivawe naplatiti plenidbom ma{ina.

Z. Deli}

NOVA PARKIRALI[TA KOD ULAZA NA [TRAND I @ELEZNI^KE STANICE

Jo{ 170 mesta za bicikle, 70 za motore Radnici „Parking servisa” su opremili i pustilo u rad jo{ dva parkirali{ta za bicikle i motocikle. Kod @elezni~ke stanice kapaciteta 30 bicikala i kod ulaza na kupali{te „[trand” ispod Mosta slobode gde je, pored 140 mesta za bicikle, ure|eno i 70 parking mesta

No vi par king kod [tran da

za motocikle. Korisnicima dvoto~ka{a trenutno je u gradu na raspolagawu oko 350 mesta za parkirawe, na 21 lokaciji. „Parking servis” je do sada u gradu opremio parkirali{ta za bicikle na Trgu galerija, u gara`i kod Srpskog narodnog pozori{ta, u Fru{kogorskoj ulici (kod glavnog ulaza na kupali-

{te „[trand”), u Ulici Dr Laze Stanojevi}a (dvori{te Skup{tine grada), u Ulici \ure Jak{i}a (kod Akademije umetnosti), na Bulevar oslobo|ewa (Futo{ka pijaca), u Ulici Sutjeska (Spens). Zatim i na Bulevaru oslobo|ewa (policijska ispostava na Limanu), na Petrovaradinskoj tvr|avi, u Futo{koj ulici (Sredwa elektrotehni~ka {kola), u Ulici Modene (na ulazu u pe{a~ku zonu), na Bulevaru cara Lazara (Limanska pijaca), na Trgu republike (Ribqa pijaca), na Bulevaru kraqa Petra Prvog kod SUP-a, na Bulevaru oslobo|ewa (poslovna zgrada „Aleksandar”). Parkirali{te je i na Bulevaru kraqa Petra Prvog (Sredwa ma{inska {kola), u Ulici ]irila i Metodija (Gimnazija „Laza Kosti}”), u Ulici Hajduk Veqkovoj (Poliklinika) i u Pasterovoj ulici (Detelinarska pijaca).

S obzirom da je biciklisti~ki prevoz sve vi{e zastupqen u svakodnevnom saobra}aju „Parking servis” }e i ubudu}e, kako ka`u, nastaviti sa izgradwom i opremawem ovakvih parkirali{ta, kako bi se smawile saobra}ajne gu`ve i zaga|ewe `ivotne sredine.

B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NESTA[ICA MEDIKAMENATA PENZIONERIMA DONELA SPECIFI^NE PROBLEME

Zbog leka dva puta u red Lek madopar za obolele od Parkinsonove bolesti opet je deficitaran u apotekama, jer su potro{ene koli~ine pristigle iz interventnog uvoza. U apotekama se ne mo`e na}i ni rivotril od 2 mg, koji slu`i za ubla`avawe napetosti, nervoze i anksioznosti, sirup brufen, za sni`avawe temperature kod dece, kao i midol, gelusil, trental i loperamit. Lorazepam, koji se koristi za ubla`avawe lak{ih oblika neuroze, pristi`e i mese~nim koli~inama, a ima uvoznog lasiksa, leka koji pacijenti uzimaju za izbacivawe te~nosti iz organizma. Iz Apotekarske ustanove „Novi

Sad” ka`u da se za sve lekove, koji nedostaju mogu prona}i adekvatne zamene.

-Trenutno najve}i problem imamo sa lekom rivotril, kojeg nema, a pacijenti ga najvi{e tra`e. Ako nemamo lek, koji je doktor prepisao, obavezno pacijentima ponudimo zamenu iz iste farmakolo{ke grupe.- rekla je za „Dnevnik” predstavnica za odnose sa javno{}u Apotekarske ustanove „Novi Sad” Zla ta Na|.Ukoliko nema ni zamena za prepisani lek, onda pacijente uputimo kod lekara, da im prepi{e lek sa sli~nim dejstvom.

Po wenim re~ima za sirup brufen postoji adekvatna zame-

Promocija fanzina u CK13 Prvi broj fanzina „Roki 2”, koji je nastao u okviru projekta „Uradi sam-fanzin”, bi}e predstavqen sutra u 20 sati u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Na osmi{qavawu, pisawu i dizajnirawu novog novosadskog fanzina radilo je sedam u~esnika projekta, koji su se tokom radionica upoznali sa aktivisti~kom {tampom, strit artom i samizdat kulturom. Osim promocije fanzina, u Omladinskom centru istog dana u 21.30 sati bi}e odr`an i koncert beogradskog benda Vent, a ulaz je besplatan.

N. R.

pa obilaze ceo grad da bi prona{li lek, {to je za wih veoma naporno - ka`e na{a sagovornica.

– Nerazumqivo je to {to lekari nisu upu}eni u trenutnu situaciju sa lekovima, pa se ~esto de{ava da prepisuju lekove, kojih ve} du`e vreme nema. Onda su pacijenti primorani da se vra}aju u ambulante i ponovo ~ekaju red kako bi im lekar ispisao novi recept.

Iz Apotekarske ustanove „Novi Sad” ka`u da oni nisu obavezni da informi{u lekare o nesta{ici lekova i da su jedino zadu`eni da o nedostatku lekova obaveste Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe.

N. R.

JO[ IMA POSLA NA OBJEKTU U FUTOGU

Kasni otvarawe nove ambulante Mada je najavqeno da }e nova ambulanta u Futogu biti otvorena po~etkom avgusta, rok je pomeren jer radovi ni su go to vi. Iz Do ma zdravqa „Novi Sad” ka`u da ne bi bilo prikladno otvarati ambulantu dok kompletno ne bude zavr{ena, a novi rok za otvarawe nisu `eleli da preciziraju. Po re~ima glav ne me di cin ske se stre Ran ke Je {i} otvarawe ovog objekta zavisi}e od toga kada }e biti gotovi radovi.

SUTRA NA [TRANDU

Svirka u ~ast zelene planete Koncert novosadskih bendo va „Ri vajd”, „Nekst ko deks”, „Babrege” i „Harpun” bi}e odr`an sutra od 20 ~asova na centralnoj bini [tranda.

Ovaj koncert trebalo je da se odr`i u utorak 21. jula, ali je zbog lo{ih vremensih prilika odlo`en. Sem autorskih pesama i obrada poznatih izvo|a~a ovi bendovi }e izvesti i pesme na temu za{tite `ivotne sredine koje su izabrane na konkursu za „najzeleniju pesmu Novog Sada„.

Svirkom }e biti i sve~ano otvo re na Let wa ze le na bi blioteka, a prisutnima }e se obratiti ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Alek san dar Kra vi}, direktor Gradske biblioteke mr Mi lo{ Pan kov i predsednik Pokreta go-

na, kao i za midol i gelusil, pa pacijenti ne treba dabudu zabrinuti.

I privatne apoteke imaju problem sa nesta{icom istih lekova. U razgovoru sa apotekarima smo saznali da nekih lekova, kao {to je sirup brufen nema ve} du`e vreme, a ne zna se ni kada }e ga biti. Po re~ima na{e sagovornice, u najgoroj situaciji su stariji sugra|ani, koji se boje da uzmu zamenu za lek.

-Najte`e nam je da objasnimo starijim sugra|anima da za lek koji ne mogu da na|u, postoji adekvatna zamena, koja u potpunosti odgovara wihovoj terapiji. Oni veoma ~esto ne}e da uzmu zamenu,

rana Novog Sada Pe tar Vi |i kant.

Izme|u ostalog, na prostoru is pred bi bli o te ke na [trandu svakodnevno se odr`avaju besplatne radionice pod nazivom „Budi kreativan na recikla`ni na~in” i „Letwe taj ne uspe {nog u~e wa”.

Ako vre men ske pri li ke to dozvole, radionice }e po~iwati svakog dana od 19 ~asova.

Ulaznica za radionicu bi}e dve prazne limenke ili pola kilograma papira za recikla`u. Onaj ko donese u toku dana najvi{e otpada, dobi}e besplatnu ~lanarinu za Gradsku bi bli o te ku. Pri ja ve za ra di o ni ce tre ba sla ti na mejl Pokreta gorana of fi ce@ po kret go ra na.org.rs.

A. L.

- Obi{li smo radove na ambulanti u Futogu i konstatovali da ima jo{ posla.

Treba parterno da su uredi i da se zgrada privede nameni, jer bi bilo neprikladno da se otvara, pa onda da se na kon otva ra wa za vr {a va objekat - rekla je Je{i}.

Izgradwa ovog objekta po~ela je u decembru pro{le godine. Stari objekat je sru{en, jer nije imao dovoqno kapaciteta i uslova za le~ewe pacijenata, a na wegovom

mestu gradi se novi energetski efikasan objekat, koji }e biti 2,5 puta ve}i od starog.

U novoj ambulanti radi}e {est lekara op{te prakse, ~etiri pedijatra, tri stomatologa i ginekolog, a bi}e sme{tene i slu`be laboratorije, patrona`e i ku}nog le~ewa.

Iz grad wa no vog Do ma zdravqa u Futogu ko{ta 80 miliona dinara.

N. R.

9

ANKETA KOLIKO PENZIONERE KO[TAJU NEOPHODNI LEKOVI

Zdravqe otkida od usta

Jedno od pitawa koje sve ja~e mu~i penzionere je kako obezbediti potreban novac za neophodne lekove. Uz put cene svakodnevno rastu, a penzije ostaju iste. Pitali smo penzionere koliko novca im mese~no progutaju lekovi.

Te re za Mol dvaj: Mese~no dajem po dve crvene za lekove, jer smo i suprug i ja pod terapijama. Te{ka je siuacija. Da nam nema dece i wihove materijalne pomo}i morali bismo se ne~eg od re }i, ili le ko va, ili hrane.

Do bri vo je Gim bo{: Svakog meseca dajem oko 4.000 dinara na lekove. Previ{e je to para za moju malu penziju. Ako tome dodamo kupovinu hrane i ra~une, jedino {to mi ostane je minus.

Spa so je Me dan: Dajem 20 odsto od penzije svakog meseca, a nekad i vi{e. Zavisi kolika je cena.

Imam 77 godina i iz dana u dan moram da se snalazim za neophodna sredstva koja }e mi omogu}iti normalan `ivot. Jedino {to znam je da }e mi biti sve gore i gore, jer sam sve stariji i bolesniji.

Sta na La ti no vi}: Mese~no dajem od 600 do 1.000 dinara. Pored moje bedne penzije moram jo{ i da radim na pijaci kao bih mogla da sastavim kraj s krajem.

N. B. R. O.

JUNSKE ZARADE U GRADU PORASLE ^ETIRI POSTO

Plate di`e samo statistika Prose~na neto zarada (bez poreza i doprinosa) u na{em gradu u junu je iznosila 47.565 dinara, a bruto iznos bio je 66.029 dinara.U odnosu na maj plate u junu su nominalno pove}ane za ~etiri odsto, izra~unao je Zavod za statistiku Srbije.Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, vodoprivrede i {umarstva nije jo{ objavilo cenu potro{a~ke korpe za juni. U maju je korpa ko{tala 57.920 dinara.

Te{ko je poverovati da su u na{em gradu zaposleni primili debqi koverat u odnosu na maj, jer privreda Novog Sada slabo radi.

Ukoliko se to zaista i desilo, onda je to zbog zaostalih isplata namirenih sa junskim li~nim dohotkom. Naime Zavod za statistiku Srbije prilikom obra~una prose~ne plate ra~una sva ispla}ena primawa u {estom mesecu.

Statisti~ari navode podatak za prose~ne zarade u privredu i vanprivredi na podru~ju Srbije, a ne

ra~unaju proseke zarada po granama delatnosti u gradovima i op{tinama.

Ali bez obzira na to, u Novom Sadu se zna da zaposleni u tekstilnoj industriji ne zarade vi{e od

NAKON REKONSTRUKCIJE PETROVARADINSKE ULICE U KARLOVCIMA

Autobusi da, ali mini Sa zavr{etkom rekonstrukcije Petrovaradinske ulice u Sremskim Karlovicma i izgrad we pe {a~ ke sta ze, u~e stala su pitawa `iteqa iz tog dela mesta da li }e sada biti uspostavqena autobuska linija kroz obnovqenu ulicu, jer neki moraju poprili~nu deonicu da prepe{a~e kao bi stigli do prvih stajali{ta.

Uzan ko lo voz i ne do sta tak pe {a~ kih sta za uz ve li ku frekvenciju saobra}aja, ~inili su do sada ovu ulicu nebezbednom, a to je bio i razlog {to nije pokretana inicijativa za uvo|ewe autobuske linije.

U op{tini ka`u da o toj mogu}nosti razmi{qaju i da postoji ideja, o kojoj `ele da razgovaraju sa predstavnicima novosadskog gradskog prevoznika.

- Bez obzira na pro{irewe Petrovaradinske ulice, uvo|ewe standardnih autobusa bi i daqe predstavqalo ozbiqan problem po bezbednost pe{aka - isti~e predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi -

petak27.jul2012.

li po vi}. - Sada postoje mawi autobusi, koji bi mnogo bezbed ni je mo gli da pro la ze

u centar Karlovaca, gde je ambulanta. S druge strane, ima i onih koji nisu u prilici da

ovom ulicom. Tokom izbora, pa i ranije ~ulo se dosta primedbi zbog nemogu}nosti da qu di, po go to vo sta ri ji iz udaqenijih delova mesta do|u

pla te auto bu sku kar tu ili taksi. Zato `elimo da obavimo razgovor sa nadle`nima iz JGSP-a i vidimo da li mo`e i pod ko jim uslo vi ma da se

obezbede autobusi sa mawim brojem sedi{ta koji bi cirkulisali kroz Karlovce, izme |u osta log i Pe tro va ra dinskom ulicom, kupili Karlov~ane i dovozili do stanica sa kojih polaze standardni autobusi za Novi Sad. Du`ni smo da obezbedimo komunikaciju u okviru grada uz odgovrajau}u cenu, a kao lokalna samouprava gledali bismo da bar za od re |e nu ka te go ri ju sugra|ana, starijih qudi ili onih koji to sebi ne mogu da pri u {te, sub ven ci o ni {e mo ovaj prevoz.

Sre |i va we Pe tro va ra din ske ulice ko{talo je oko 40 miliona dinara, a jo{ 100.000 evra staja}e sanacija klizi{ta, koja je u toku. Bilo kakavu ini ci ja ti vu da lo kal na vlast uputi novosadskom prevo zni ku, `i te qi tog de la Kar lo va ca, sva je pri li ka, pre slede}e godine ne mogu o~ekivati uvo|ewe autobusa, jer je za to potrebno ispo{tovati odre|enu proceduru na dr`avnom nivou.

Z. Ml.

minimalca. U metalskom kompleksu situacija je slo`enija,jer su osim „Novkabela” ostale fabrike su zatvorene.

Plate u komunalnoj privredi grada stoje na istom jo{ od 2005.

ka`e Sindikat zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti grada. Oko 83 odsto zaposlenih u komunalnim preduze}ima, navodi sindikat, u proseku mese~no primi oko 25.000 dinara, bez toplog obroka i regresa.

Zaposleni sa sredwom {kolom u Gradskoj upravi Novog Sada prime u proseku oko 35.000 dinara sa toplim obrokom i regresom, bez minulog rada. Sindikat zaposlenih u poqoprivredi, vodoprivredi, {umarstvu i prehrambenoj industriji procewuje da je u dvadesetjednom preduze}u (~lanice sindikata) iz ove grane privrede na podru~ju grada plata u proseku oko 35.000 dinara.

Prosek zarada u zdravstvenoj i socijalnoj za{titi je 41.765 dinara, a u obrazovawu 40.486 dinara na podru~ju Srbije, i ti podaci se ne razlikuju po gradovima, jer su ove delatnosti buxetski korisnici.

Z. Deli}

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 10 ~asova studentski domovi u ulici Sime Milo{evi}a, Bulevar cara Lazara 3, Kadrovska {kola za fizi~ku kulturu, Hemijski fakultet, Institut za industrijske sisteme, kiosk u ulici Vladimira Peri}a, Fakultet tehni~kih nauka, Pravni fakultet, Zavod za fiziku i matematiku, Ma{inski fakultet; povremeno od 8 do 13 ~asova Do`a \er|a, individualna gradwa, Bo`e Kuzmanovi}. Fu tog: od 9 do 13.30 Vasilija Ga}e{e. Be ge~: od 9 do 12 ~asova cello naseqe, Bege~ka jama, Ribwak i ^arda u Futogu. Su sek: od 8 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka. ^e nej: povremeno od 8 do 13 ~asova deo naseqa oko crkve.

10

vOJvOdinA

petak27.jul2012.

НО ВО ГО СПО ЈИН СКИ ДА НИ У НО ВОМ БЕ ЧЕ ЈУ

Ле па Бре на и штру дла за 180.000 по се ти ла ца НОВИ БЕЧЕЈ: Новобечејски Великогоспоински дани биће фешта у којој ће посетиоци овог августа уживати много више но на ранијим, па што би се рекло „навалте народе“, јер ће вас и Бре на поздравити својом песмом „Уђи слободно“. Наравно, ако се по јутру дан познаје такве етно дане у Новом Бечеју од 23. до 27. августа најављује атмосфера која је јуче владала на конференције за новинаре одржаној у Туристичком савезу Србије (ТСС) у Београду. Велики број присутних био је одушевљен срдачношћу и излагањем Са ше Шу ћу ро ви ћа, председника општине ове војвођанске вароши, и Не ма њом Ва ско ви ћем, директором манифе стације Великогоспојински дани. Судећи по програму, и у складу са мотом ове манифе стације, који глас „За нека нова сећања“, сваки од 180.000 посетилаца колико се очекује, у изобиљу разноврсних понуда, пронаћиће разоноду за своју душу и темпарамент. Осим такмичења у кувању рибље чорбе са 150 котлића и прављењу штрудле, те аутентичне атмосфере Етно базара, Дечје и Винске улице, тениског турнира, долази шлаг на торту који покреће масе – музичка забава. По први пут на овој манифестацију долази велика звезда естраде Лепа Брена, те Је ле на Ро зга и То ни Це тин ски. Ове године пажњу су указали и љубите-

љима рок звука, па доводе и групу Ван Гог. У вештом споју модерног са традиционалним, који се провлачи током читаве феште, тако је и у музичкој пригодби, па ће традиционални звуци тамбурица, типични за бачко тло, и даље врлудати ваздухом овог града на Тиси. Такмичамичење тамбурашких оркестрара, али и звуци

инструмената које ће ткати „немирни“ војвођански музиканти окупиће посетилаце не само из земље, већ и из иностранства, односно Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине.

- Биће то прави етно туризам. Уз штрудлу и огромну количину лепе енергије коју носи сеоски туризам. Великогоспојински дани једна је од највећих манифестација- рекао је председник оп-

штине Нови Бечеј, који је до недавно био на позицији директора манифестације. Иако је веома заслужан за популарност и традицију ове феште, прихватио се нове позиције, јер су, како је казао, били такви стицаји околности у политици.

- Када смо правили целу ову причу, рекао сам да ме занима само туризам, али такве су биле околнисти да сам се латио обавезе председника општине Нови Бечеј. Сада ће Великого спојински дани бити на вишем нивоу, много тога другачијег, новог. Биће ту „Штрудла манифе стација“. Појавили су се ту и нови људи. Ова манифе стација направила је бренд, и нови имиџ Новог Бечеја, а то се одно си и на инве стиције у привреди. И директор Великого спојинских дана рекао је да мисли да ће ова фешта бити боља него раније.

- До сада није било ни једног инцидента, јер је било одлично организовано, а присуствовало је до 180.000 људи. Припремамо прегршт изненађења које за сада нећемо да откривамо - рекао је Васковић. За млађу генерацију ту је и међународни волонтерски камп у коме седамде сетак девојака и момака уз учешће креативних радионица на разне начине помажу у реализацији Великого спојинских дана. Ту су и идеални услови „За неку нову љубав“, други слоган ове феште, јер су на располагању уређене плаже, чарде и обале опеване Тисе, чије чари гости могу доживети пловећи чамцима, који ће им бити на располагању. В. Ђу ри чић

VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

dnevnik

ОБЕ ЛЕ ЖЕНИ СА БОР СВЕ ТОГ АР ХАН ГЕЛА ГА ВРИ ЛА И ДАН СВЕ ТЕ АНЕ

Пра зно ва ње у шест хра мо ва

У пет храмова Српске православне цркве, празничним литургијама и резањем славских колача на вечерњим службама у Банат ском Аранђелову, Ђали, Кањижи, Обилићеву (некада засебном насељу сада у саставу Новог Кнежевца) и Чоки прослављен је Сабор светог архангела Гаврила, а у римокатоличкој цркви у Чоки миса је одржана поводом дана свете Ане. У Банатском Аранђелову, где се уједно прославља и Дан месне заједнице, чланице Актива жена су приредиле традиционалну изложбу ручних ра- По мен жр тва ма ко ле ре у Чо ки дова, проглашени су резултати конкурса за најуређеније из Чоке, која је тада бројала око куће, а свечано је предат на упо- 2.500 становника. требу обновљени спортски терен Хроничари су забележили да је са трибинама у дворишту Основне међу умрлима било 92 Чокана школе „Јован Јовановић Змај„. римокатоличке вере и 43 правоУ Чоки се 26.јули уејдно обе- славне и да су сви сахрањени у лежава и као Дан општине. За оп- једну гробницу на католичком штински празник одабрани су гробљу. Тога дана, за који су преримокатолички празник свете ци данашњих Чокана сматрали Ане и православни Сабора светог да је Божанска посета и казна, коархенгела Гаврила, јер на тај дан ју су због својих греха и заслужи26. јула 1831. године, од колере ли, заветовали су се да ће га увек умрла је последња од 135 жртава обележавати.

- Почетком овог века, 2001. године одлучено је да се 26. јули прогласи за Дан општине, а заговорници идеје у образложењу су навели да је то дан страдања оба народа која заједно живе у слози и ми ру. Чокан ски право слав ни храм по свећен Сабору светог архангела Гаврила обележава тога дана своју славу, а римокатолички по свећен Светом тројству, Дан свете Ане - објашњава председница СО Чока, Мир ја на Мар ја нов. Тако је јуче на 181. годишњицу, полагањем венаца на спомен обележје заједничке гробнице право славаца и римокатолика, на католичком гробљу, обележена највећа трагедија која је у историји заде сила Чоку. Помен су служили римокатолички жупник Та маш Ма ша из Падеја и парох чоканског право славног храма Све то лик Са му лов. Венце на заједничко обележје су положили председници општине и СО Чока Фе ренц Ба лаж и Мирјана Марјанов. Текст и фото: М. Ми тро вић

Гра мо фон џи је на Пи вар цу БЕ ЧЕЈ: Млади Бечеја и околине имаће сутра увече на Пиварцу крај Тисе прилику да уживо прате наступ једног од најтраженијих светских диск џокеја Мар ка Ми ли ће ви ћа из Београда, који је у свету музике познатији као ДЈ Марко Холивуд или још познатији по имену ДЈ Грамофонџије. Довољно је рећи да је добитник МТВ награде Best Adria Act, те да је пре шест ме сеци потписао профе сионални уговор с реномираном кућом VIRGIN rekords. Од тада наступа без свог партнера Са ше Ра до са вље ви ћа из „Грамофонџија“, али је задржао име које га је, као аутора светског хита „Why dont you“, про славило. Марко Милићевић у последње време ретко наступа у Србији, па је ово лепа прилика за присталице електронске музике да се нађу у истој улози као млади бројних европских градова и уживају у диџеј сету праве денс музике. Цена улазнице је 300 динара, а програм почиње у 21 сат. ДЈ Грамофонџије наступа

од 23 сата, а пре тога ће наступити ДЈ Рескобар из Панчева и ДЈ Кид из Бечеја. Због великог интересовања гостију из читавог Потисја, ваља знати да би могао настати проблем с паркирањем, па би било пожељно да Бечејци паркирају своје аутомобиле на паркингу испред ОСЦ „Младост“ и пешице дођу до Пиварца или да користе такси превоз. В. Ј.

МЕ ЂУ НА РОД НА ВЕ СЛАЧ КА РЕ ГА ТА ТИД ПРЕДАХНУЛА У АПА ТИ НУ

Ду на вом од Ин гол штад та до Цр ног мо ра АПА ТИН: Највећа и најпо- ницима дочекао регаташе у апазнати ја међународна ве слачка тинској марини. регата ТИД стигла је среду у поКурт Стол те из околине Киела подневним часовима у међуна- у Немачкој каже да трећи пут родну марину у Апатину, где су учествује на ТИД регати и да је им домаћини припремили зајед- међу учесницима пронашао доничку вечеру и краћи културно бре пријатеље. Уче ствоваће и -уметнички програм. Након но- убудуће, јер на путу среће велики ћења у шаторима који су били број занимљивих и добрих људи подигнути на помоћним терени- других народа.Четврти пут учема фудбалског клуба „Младост“ сници регате ТИД је и барчни у непо средној близини марине, пар Шнај дер, Хел га и Рај нолд. чланови ТИД наставили су своје путовање ка Аљмашу у Хрватској.

- Сваке године, а ове је 57. пут, међународна регата креће по следњег викенда јуна из Инголштадта, а завршава се почет ком сеп тембра у луци Свети Ђорђе на оба ли Црног мо ра.У регати је тренутно 140 чланова, а придружиће се и ве слачи из Србије и први пут из Хрватске. Због уче сника Ре га та ши присти жу у апатинску ма ри ну из Хрватске ове године мења се маршута од Апати- До рушења Берлинског зида на па даље, одно сно уме сто у ишли смо кроз Румунију и БугарБогојеву сутра стаје у Аљмашу, а ску, а после тога од Инголштадта. потом у Вуковару. Осим Немаца Иначе, у младости смо веслали и Аустријанаца уче ствују и ве - на брзим водама на Високим Таслачи из Израела, Америке, Но- трама, а сада када смо старији одвог Зеленда, Кине- рекао је Пре - лучили смо се за ТИД. Радује нас драг Бог да но вић, секретар Ка- да су учесници из свих подујакашког савеза Србије, одбора насвских земаља осим из Украјиза туризам који организује рега- не, али верујем да ће се и они ту кроз Србију и који је са сарад- придружити. Пријатељства међу

народима, упознавање нових људи, крајева и обичаја људи је оно што нас мотивише од почеткаговори Хелга Шнајдер. Међу старијим регаташима је брачни пар Бри ги та и Вер нер Борн из Бремена којима је ово пети пут да веслају од Немачке до Црног мора. Ове године су се ипак одлучили да мало скрате пут па су се прикључили у Аустрији.

- Имам 76, а супруг 73 године и није нам тешко да весламо.Најтежи део је по сле Ђердапа због бр зине реке, али и јаких ветрова каже Бригита и додаје да ће на пут кренути и наредне године уколико не буду имали неких здравствених проблема. Ја нис Ка о дел ка је пола Грк, а пола Аустријанац и већ 22 године организује ТИД кроз Аустрију и исто тако често и сам буде учесник. У некадашњој Југославији и Србији, веслајући Дунавом био је више од 15 пута и тај део реке кроз Србију му је најлепши.

- Ове године сам посебно задовољан јер се окупила једна изузетно компактна група учесника ТИД-а и верујем да ће цело путовање остати у сећању - рекао је Јанис Каоделка. Ј. Прел чец

vOJvOdinA

dnevnik

ПРИМОПРЕДАЈА ВЛАСТИ У КИКИНДИ

Очекују тимски рад

КИКИНДА: У Скупштини општине Кикинда јуче је била примопредаја власти између досадашњег председника oпштине Илије Војиновића и новоизабраног Саве Добранића.

-Сигуран сам да ће Саво Добранић у наредне четири године радити слично како смо радили мој тим и ја у протекле четири године. У општини ће и у наредном периоду функционисати тимски рад - рекао је Војиновић. Добранић се захвалио досадашњем председнику општине на добрим жељама и додао да је конституисање извршне власти у Кикинди трајало дуже него што су сви очекивали: -Доста се тога променило на политичкој сцени у Србији и није све у локалу зависило од нас,

али смо оформили власт у законском року. Без обзира на градске приче које су кружиле од почетка смо имали стабилан договор са коалиционим партнерима. Очекујем да Илија Војиновић као покрајински посланик помогне кикиндској општини да нам фондови и секретаријати буду доступни. С обзиром на то да је део владајуће коалиције у Кикинди и Социјалистичка партија Србије надам се да ће и они помоћи развоју читаве општине. Добранић је напоменуо да кикиндска општина има посланике у покрајинском и републичком парламенту и из Српске напредне странке те да очекује да и они дају допринос бољем животу Кикинђана. А. Ђ.

petak27.jul2012.

ЛСВ О ПРЕКРШАЈНИМ ПРИЈАВАMA ПРОТИВ СВОЈИХ ФУНКЦИОНЕРА

Власт злоупотребљава институције ЗРЕЊАНИН: Члан Извршног одбора Градског одбора Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину Предраг Перкић оценио је да је нова локална власт злоупотребила институције грађана тиме што је Скупштина града, пре неколико дана, Полицијској управи поднела прекршајну пријаву против функционера ЛСВ. Локални парламент је пријаву поднео против Александра Мартона, Дејана Чапа, Драгана Недељкова и неидентификованих чланова Лиге због сумње да су починили прекршај из Закона о јавном реду и миру, тако што су од 6. јула, свакодневно, угрожавали безбедност одборнице Лукрецие Урсулеску из Ечке и њених укућана. Зрењанински лигаши су, наиме, протестовали испред породичне куће одборнице Урсулеску и то након што је она одлучила да напусти ЛСВ и свој мандат повери коалицији СНС – СПС, како би имала већину за формирање градске власти. ЛСВ тврди да је Урсулеску продала мандат за 15.000 евра, што је она демантовала.

- Подношење прекршајне пријаве је класичан пример манипула-

Протест ЛСВ у Ечки

ције и обмане јавног мњења. Чланови Лиге су имали право на окупљања у Ечки и то право им је гарантовано Уставом Републике Србије. Сваки протест је био уредно пријављен Полицијској управи у Зрењанину. И можда ће нас наши принципи, којих се доследно држимо већ више од две деценије, одвести у опозицију, али само тако ћемо показати да бирамо са ким ћемо у власт - истакао је Перкић, оцењујући да су прекршајне прија-

ве скретање пажње са чињенице да су СНС и СПС од политичке сцене Зрењанина направиле политичко позориште најгоре врсте. Перкић је поручио да председник Скупштине града Радован Булајић (СПС), уместо да решава проблеме банатских паора, изазване последицама велике суше и катастрофалним стањем мелиорационог система, пише прекршајне пријаве. Ж. Балабан

ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕНО НАТКРИВАЊЕ БАГЉАШКЕ ПИЈАЦЕ

Владика сремски Василије у саборној цркви

Манастирска слава у Привиној Глави ПРИВИНА ГЛАВА: Архијерејску литургију у манастиру светих архангела Михаила и Гаврила јуче је на дан храмовске славе служио владика сремски господин Василије уз саслужење проте ставрофора хаџи Ђорђа Воларевића и проте Лазара Шапоње са осталим свештенством и монаштвом. Саборна црква била је тесна да прими преко осам стотина верника, па је велики број њих слушао литургију преко разгласа. У јутарњим сатима домаћин архимандрит Гаврило у пратњи мнгобројних верника дочекао је господина Василија и уприличио му изузетну добродошлицу.

- Манастири су зборишта монаштва. Монаштво није занат.

Монаштво није професија. Монаштво је покајање. И сви смо ми призвани на такт покајања. Ево, ја призивам све моје Србе да поред оволико цркава и зидина овде напунимо ову светињу са Србима, са честитим људима, који ће се одважити у том светом послу служећи Богу и свом роду. Чувати ову светињу, примати народ овако, сабрати га и да тако помогнемо оцу Гаврилу да не буде сам, него да нас буде што више - поручио је владика сремски господин Василије. Отац Гаврило је рекао да му је велика жеља да у Привиној Глави поново установе монашки ред и да је то пренео и владики сремском. Д. С.

Продавци на рубу живаца

ЗРЕЊАНИН: Изградња надстрешнице на пијаци у најмногољуднијем зрењанинском насељу Багљаш ускоро би требало да буде завршена, најављују из Јавног комуналног предузећа “Пијаце и паркинзи”. Радови нису приведени крају ни месец и по дана од рока који је био зацртан, што је изазвало гнев закупаца тезги на пијачном простору и власника оближњих трговина у тржном центру. Пијачари и трговци тврде да им је, од почетка уређења багљашке пијаце, промет драстично опао. Јер, тезге су привремено измештене на паркинг иза пијаце, тако да грађани који су до сада долазили аутомобилима немају где да паркирају возила. Због тога, уместо на ову, они одлазе на главну пијацу.

В. д. директора ЈКП “Пијаце и паркинзи” Илија Мандић вели да би наткривање пијаце, по проценама извођача радова, требало да буде завршено за десетак дана.

- Кашњење није условио недостатак новца, него неодговарајуће техничко решење. Осим тога, старо руководство предузећа, заједно са бившим градоначелником, није нашло финансијско ре-

шење да се замени опрема пијаце. Тако ће старе тезге бити враћене у нови, савремен објекат. Надамо се да ћемо, у договору са новим руководством града, а у зависности од финансијских могућности, успети да завршимо посао до краја, како би и тезге биле примерене новом објекту – казао је Мандић. Изградња надстрешнице почела је у априлу и требало је да буде финализована почетком јуна. Посао је поверен новосадском Грађевинском предузећу “Омега”, чији износ понуде је био 20.786.769 динара, са ПДВ-ом. У овој фирми су раније истакли да имају искуства у изградњи пијаца, јер су били ангажовани на извођењу радова на Футошкој и Најлон пијаци у Новом Саду. Ж. Б.

ДНЕВНИ ЦЕНТАР У СУБОТИЦИ ОТВОРЕН ЗА ДЕЦУ

Развијају тимски дух и осећај припадности Фазонирање стабала у Бечеју

БЕЧЕЈ: Мобилна екипа бечејског ЈП „Комуналац“ у оквиру редовног месечног Плана одржавања јавних површина и орезивања дрвећа ових дана завршава јулско фазонирање стабала у бечејским улицама Главна, Зелена, Милоша Црњанског и Пеце Ференца.

- Општинском одлуком дужни смо да уклонимо гране стабала изнад пешачких стаза на висини од три метра и изнад коловоза четири и по метра. Користимо прилику да, када је већ механизација на терену, уклонимо и сува или болесна дрва - рекао је пословођа ЈП „Комуналац“ Золтан Фејеш. На наше питање да ли је у реду да се стабла орезују у пуној вегетацији, Фејеш каже да је општинском одлуком, орочено да орезују дрва, и секу сува стабала, искључиво од марта до новембра.

-То значи да суво дрвеће у парковима и на осталим јавним повр-

шинама не смемо да сечемо и износимо, примера ради, током новембра када је оптималан период за то. Додао бих да има дрва, попут платана или ораха, која се орезују и лече током вегетације. На градском тргу исекли смо крошње и врхове стабала седам сувих бреза. Остатак стабала ћемо током новембра, када нам је забрањена сеча, извадити из земље и засадити ново дрвеће. Сада нисмо вадили стабла, јер бисмо морали да затрпавамо рупе, а онда на јесен копали рупе на истим местима и садили нове саднице. Тада ћемо о истом трошку урадити оба посла појаснио је Золтан Фејеш. Бечејски „комуналци“ излазе на терен по позиву грађана и орезују крошње стабала која им сметају, али трошкови таквих радова падају на терет оних који су упутили позив. В. Ј.

СУБОТИЦА: Дневни центар у Суботици, при Центру за социјални рад, током лета реализује програм „Лето у Дневном центру“, чији је циљ развијање креативности и одговорног понашања деце и младих. Кроз овај програм, учесници ће се упознати с разним техникама креативног изражавања као што је прављење колажа, фигурица од гипса, накита и украса за стакло. Предвиђено је да током седам недеља, два пута недељно по три сата деца долазе у просторије Дневног центра где се одржавају радионице.

- Паралелно уз креативан рад са децом ће се радити на развоју тимског духа, сарадње, развоја самопуздања и осећања припадности. Циљна група су деца из породица која су сиромашнија, узраста од 10-16 година, оба пола. Избор је пао на ову циљну групу јер сматрамо да они имају најмање могућности да током распуста квалитетно проведу слободно време и испуне садржајима који су у складу са њиховим интересовањима. Желимо

Једна од радионица Дневног центра

да им омогућимо да се кроз креативне радионце забаве, али и створе нешто што други могу да вреднују, а они да се осете као активни учесници већег пројекта који ће се завршити изложбом радова – рекла је педагог из Дневног центра Марина Парежанин. Дневни центар је отворен у мају 2009. као део Центра за социјални рад, а финансиран је од стране града. Налази се на Сомборском путу 33 и намењен је деци и

Кроз игру и уче Мирсад и Дамир Хасани долазе у Дневни центар у Суботици. Кажу да им се допада дружење и што квалитетно проводе време.

- Допада ми се правимо фигурице од гипса и дружимо. Распуст проводимо тако што се дружимо кроз игру, а још имамо прилику и да научимо нешто – каже Мирсад Хасани. младима од 10 до 18 година. У центру су запослени педагог и психолог, а ради се на српском и мађарском језику. Реализује се низ програма, попут „Будимо одговорни у саобраћају и јавном животу“, чији је циљ развијање одговорног понашања у области безбедности саобраћаја и у области јавног реда и мира. У Дневном центру позивају све родитеље из Суботице који су заинтересовани за похађање неких од њихових програма да им се обрате. Дневни центар ради понедељком, средом и петком преподне од 8 до 15 часова, а уторком и четвртком поподне од 13 до 20 часова. Број телефона је 562-112. Иначе имају страницу на Facebook „дневни центар“, на којој могу наћи обавештења о тренутним активностима Центра. С. Иршевић

11

Легализација у Суботици СУБОТИЦА: У Суботици је легализовано око половине пријављених нелегалних објеката. Шеф службе за грађевинарство у локалној самоуправи Зоран Ћопић каже да, уколико је документација комплетирана, поступак се завршава брзо.

- У Суботици је пријављено 16.000 нелегалних објеката, од којих је 7.500 легализовано. То је много већи проценат, у односу на просек Србије, који се креће испод 10 одсто. Поред тога, у Суботици се легализују и мањи помоћни породични објекти. Легализација у Суботици је започета 2003. године и грађани су имали неколико рокова да пријаве и легализују објекте - рекао је Ћопић. С. И.

Лакше до посла ПАНЧЕВО: Десет полазника који су успешно завршили курс за геронто домаћице и узгој поврћа добило је сертификате од панчевачке филијале Националне службе за запошљавање. Полазници обука су имали и практичан рад у Геронтолошком центру, односно у пластенику у Банатском Новом Селу. На свакој обуци било је по пет полазника који су се преквалификовали не би ли лакше пронашли посао. директорка Отвореног универзитета Марко Кулић Анђелка Кнежевић истиче да је оваква врста спајања практичног и теоретског искуства потребна како би полазници курса лакше могли да се снађу.

- Током протеклих месец дана трајала је обука за геронто домаћице и узгајиваче поврћа. Успешност запошљавања за оне који прођу преквалификације сличних врста је око 30 одсто, а овог пута надамо се да ће проценат бити и виши - рекао је директор Филијале за запошљавање у Панчеву Александар Фаркаш. Током обука које је организовала Служба за запошљавање геронто домаћице примале су око 22 хиљаде, а узгајивачи поврћа добили су по 30 хиљада динара. З. Дг.

Ликовна колонија у Делиблату ДЕ ЛИ БЛА ТО: Де ли блато ће ове године, до 5. августа, бити домаћин 44. ликовне колоније Делиблат ски пе сак у којој ће уче ствовати 20 уметника, међу којима ће бити и го сти из Румуније, Бугарске и Македоније. Бојама домаћих представника сликаће и деветоро уметника из Панчева, као и уметници из Ни ша, За јеча ра, Но вог Сада и Београда. Пуно младих уметника афирмисано је путем ове колоније која за сада има преко 1100 радова, а по сле ове колоније биће богатија бар за још 20. Услови за рад су до сада били одлични као и сам амбијент Делиблат ске пешчаре. Новац за одржавање коло ни је издво ји ли су Град Панчево и Покрајински секретаријат за културу, као и НИС. З. Дг.

12

reporta@e

petak27.jul2012.

dnevnik

SI NI [A BUB WE VI] PRED STA VQAO NE MA^ KI MO TO-KLUB NA RO \EN DA NU ^U VE NIH RU SKIH „NO] NIH VU KO VA” U MO SKVI

No vo sad ski mi ni star me |u Pu ti no vim omi qe nim baj ke ri ma e lu je ne spo ji vo kad je dan baj ker ode u Mo skvu na mo to-skup i us put na pra vi iz lo `bu fo to gra fi ja s ba le ta. No, Si ni {i Bub we vi }u na tom pu tu tre ba do da ti i da je kao pred sed nik no vo sad skog ogran ka ne ma~ kog mo to-klu ba „Gre mi jum„ ostva rio isto rij ski kon takt i pr vi po se tio ru ske baj ke re. A tu se na do ve zu je i slu `be na po se ta Ni `wem Nov go ro du, gde je sti gao s funk ci jom no vo sad skog mi ni stra sa o bra }a ja, te su sret s Ukra jin cem ko ji je tek sti gao s „Pa su qi ja de” u Te me ri nu. Za sve to, tre ba lo je se sti na “ja ma hu ven tu ra 1300” i pre ko Ma |ar ske, Slo va~ ke, Poq ske, Be lo ru si je i Ru si je za tri da na sti }i do Mo skve, na 23. ro |en dan mo to-klu ba „No} ni vu ko vi„. Sa sa bra nom ki lo me tra `om po vrat ka ku }i, za ~i ta vu avan tu ru, ko ja je tra ja la 12 da na, tre ba lo je pre }i vi {e od 6.000 ki lo me ta ra.

– Eki pa je bi la {a re na: sem ~la na „No} nih vu ko va” iz Ni {a Si ni {e Be qi }a, s na ma je pu to vao i Ka roq Ko va~, ko ji je sni mao ~i ta vu put i na pra vi }e de se tak emi si ja o to me. Po sle tri da na u Mo skvi, zva ni~ no smo po se ti li i na{ grad po bra tim Ni `wi Nov go rod, da po sta vi mo iz lo `bu fo to gra fi ja po sve }e nih ba le tu – po ~i we pri ~u Bub we vi}.

Ro |en dan jed ne od naj ve }ih svet skih baj ker skih or ga ni za ci ja, ~i ji je po ~a sni ~lan i pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin, pun je spe ci fi ku ma. Pr vi ku ri o zi tet de sio se na sa mom otva ra wu, ka da je za pe vao hor Ru ske na rod ne ar mi je, a na{ sa go vor nik naj -

D

ve }e iz ne na |e we do `i veo je ka da se, po sle stan dard nog mo to ra {kog de fi lea po gra du, or ga ni zo va no oti {lo na po zo ri {nu pred sta vu. Na rav no, ne za o bi la zne su bi le rok svir ke i `ur ke. Cen tar de {a va wa za tu vr stu do ko li ce je wi hov klub „Sek ston„, ~i ji in ven tar pod se }a na sce ne iz fil mo va „Po be sne li Maks” – Bub we vi} to opi su je kao ka kav kon cept slo bo de i lu di la u „or ga ni zo va nom ha o su„.

– Pro {li smo do bro i lo {e vre me, do bre i lo {e pu te ve. Naj lep {e je pod Kar pa ti ma, ali po lo {im pu te vi ma te {ko je upra vqa ti kad is pod se be ima te mo tor od 400 ku bi ka. A do la skom u Ru si ju i we na pro stran stva – za bo ra vi te na po jam bli zi ne. Kad

Brat je mio, ma koje vere bio, samo da je pravoslavne

Mo} na ni {ka fi li ja la „No} ni vu ko vi” su po bro ju ~la no va, or ga ni za ci ji i fi nan sij skoj mo }i je dan od {est naj ve }ih mo to-klu bo va u sve tu. Iako je pr ven stve no bio mo skov ski, da nas ima oko 5.000 ~la no va, a pred stav ni {tva {i re od Ukra ji ne, Be lo ru si je, Sr bi je, Poq ske do Ma ke do ni je. U na {oj ze mqi naj vi {e je pri sta li ca iz Ni {a. „Gre mi jum” je, pak, osno van 1972. u Ne ma~ kom gra du Man haj mu. Da nas ima vi {e od sto pred stav ni {ta va i 5.000 ~la no va {i rom sve ta. Ra znih su na ci ja i re li gi ja, a na stao je kao od go vor na po ja vu „Hel si ja„ u Ne ma~ koj. ti Rus ka `e da je ne {to bli zu – ni je. Na ma je da le ko No vo na se qe, a wi ma 80 ki lo me ta ra ni je ni {ta – na sta vqa on.

Na kon „ha o sa” Mo skve, oda bra na baj ker ska eki pa upu ti la se kod po bra ti ma iz Ni `weg Nov go ro da. @i vot u tem pu la ga ni jem ne go {to je to u me tro po li, po ma lo pod se }a na ko re la ci ju No vi Sad – Be o grad. Me {a nu de le ga ci ju grad skih zva ni~ ni ka i baj ke ra pred vo dio je pred sed nik Skup {ti ne gra da, ko ji je i jed no i dru go. Obi la zak Ma ka ri je vog ma na -

Rusku crkvu dr`ava ne izdr`ava

sti ra sa we go vih se dam cr ka va je ne {to {to ovaj baj ker pre po ru ~u je svi ma ko ji pro la ze kroz ovaj kraj. Gra |a ni Ni `weg Nov go ro da kao naj ve }u di le mu ima ju da li se re ka Or ka uli va u Vol gu ili je slu ~aj obra tan. Ka ko je Vol ga mno go po zna ti ja i ima vi {e sled be ni ka, za sa da se wen tok ne za vr {a va u Nov go ro du. Kao ne ka da {wi glav ni sa o bra }a jac No vog Sa da, pri me tio je da Ru si mno go ula `u u iz grad wu pu te va, pa je ta ko na{ grad po bra tim, iako je „sa mo„ tri pu ta ve }i od nas, ove go di ne za po prav ku pu te va iz dvo jio 20 pu ta vi {e pa ra od nas.

Bub we vi} na po mi we i da Ru ska cr kva ne ma ni ka kav ob lik sub ven ci je od dr `a ve i `i vi od do bro voq nih do pri no sa ver ni ka. Ali to je ve} dru ga te ma.

Uticaj komunizma na to~ewe benzina

– Iako smo iz klu ba ko ji je po re klom iz Ne ma~ ke, do ~e ka ni smo s ne ve ro vat nim go sto prim stvom i po ~a sti ma. Wi ma je bi lo ve o ma bit no to {to do la zi mo iz Sr bi je. Mi mo sva kih zva ni ~i nih po li ti ka dr `a va, qu di nas ta mo do `i vqa va ju kao pra vo slav nu bra }u. Na kra ju kra je va, s tom re~ ju se baj ke ri i oslo vqa va ju – na sta vqa Bub we vi}.

Po vra tak ku }i i jo{ jed na tu ra od osam sa ti na mo to ru pod ra zu me va la je i po se tu ukra jin skom gra du U`go rod, a da je svet ma li, bio je do kaz i {to je no vo sad ske baj ke re do ~e kao na ~el nik za sport omla di nu i kul tu ru ovog gra da sa ma ji com te me rin ske „Pa su qi ja de„ s ko je se upra vo vra tio.

Raz go vor s ne gda {wim ~la nom Grad skog ve }a No vog Sa da za sa o bra }aj ne mo `e bez raz go va ra o pu te vi ma. Po we go vom stru~ nom mi {qe wu, Ma |a ri su na pr vom me stu, Po qa ci i Slo va ci {a re ni, ima ju i do brih i lo {ih de o ni ca, Ru si su u ve li kom za ma hu iz grad we pu te va, dok je Ukra ji na ube dqi vo naj go ra. Naj ve }e iz ne na |e we do `i veo u Be lo ru si ji, gde je, sem do brih pu te va, i ~i ta va ze mqa le po sre |e na i ~i sta.

– Ko mu ni zam je osta vio ad mi ni stra tiv nog tra ga pa je pre la zak gra ni ca kom pli ko va ni ji ne go kod nas, vi {e je punk to va i ram pi. Bez nin se, re ci mo, pla }a una pred, {to je lo {e re {e we jer mo ra te oce wi va ti ko li ko da na to ~i te. Ali dva pu ta je jef ti ni ji i kva li tet ni ji – za kqu ~u je Bub we vi}.

Alek san dar La tas

crna hronika

dnevnik

petak27.jul2012.

13

PLI VA ^I CA IZ KRU [EV CA TE [KO PO VRE \E NA U HO TE LU SPORT SKOG CEN TRA „^A IR” U NI [U

De voj ~i ca pa la s dru gog spra ta

U AK CI JI „MO RA VA” LI [EN SLO BO DE BRA^ NI PAR IZ SREM SKE MI TRO VI CE

Su pru `ni ci uhap {e ni zbog ma ri hu a ne U na stav ku ak ci je „Mo ra va” po li ci ja je li {i la slo bo de su pru `ni ke Zo ru K. (58) i we nog su pru ga Ge ri ta K. (72) iz Srem ske Mi tro vi ce, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je.

Su pru `ni ci su osum wi ~e ni za kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Pre tre som ku }e i dru gih pro sto ri ja pro na -

|e na je kom plet no opre mqe na la bo ra to ri ja u ko joj je ot kri ven za sad s 504 biq ke in dij ske ko no pqe i 2.907 gra ma ma ri hu a ne u su vom sta wu.

U ak ci ji, ko ju su iz ve li pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci u sa rad wi s Vi {im tu `i la {tvom, za ple we no je ukup no 18 ki lo gra ma ma ri hu a ne.

(Ta njug)

OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Za slu ~aj vak ci ne nad le `an Vi {i sud Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je od lu ku ko jom se Po seb no ode qe we Vi {eg su da u Be o gra du, po zna to u jav no sti kao Spe ci jal ni sud, ogla si lo stvar no ne na dle `nim za po stu pa we u pred me tu biv {e di rek tor ke Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we (RZ ZO) Sve tla ne Vu kaj lo vi}-Po pr `en i jo{ ~e tvo ro okri vqe nih za zlo up o tre bu slu `be nog po lo `a ja kra jem 2009. go di ne u ve zi s po stup kom jav ne na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa A-H1N1.

Op tu `ni com, po ko joj }e ubu du }e po stu pa ti re do van Vi {i sud u Be o gra du, osim Vu kaj lo vi }e ve, ob u hva }e ni su: di rek tor kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja„ Vla di mir Gra var, di rek tor „De ta pa„ Qu bo mir Pa vi }e vi} i biv {a di rek tor ka „Ju go he mi je„ Smiq ka Mi le u sni}-

me wu je ra di ot kri va wa, kri vi~ nog go we wa i su |e wa za kri vi~ na de la pro tiv slu `be ne du `no sti: ka da je okri vqe no, od no sno osum wi ~e no da mu se da je mi to, slu `be no ili od go vor no li ce ko je vr {i jav nu funk ci ju na osno vu iz bo ra, ime no va wa, po sta vqe wa od Na rod ne skup {ti ne, Vla de Sr bi je, Vi so kog sa ve ta sud stva ili Dr `av nog ve }a tu `i la ca, kao i da se pri me wu je za kri vi~ no de lo zlo u- po tre b e slu ` be n og po l o ` a j a ka da iz nos imo vin ske ko ri sti pre la zi su mu od 200 mi li o na di na ra, {to u kon kret nom pred me tu ni je slu ~aj. Okri vqe noj Sve tla ni Vu kaj lo vi}-Po pr `en je sta vqe no na te ret da je kri vi~ no prav ne rad we pred u ze la od sep tem bra 2009. do ja nu a ra 2010, kao slu `be no li ce u svoj stvu di rek to ra Re pu bli~ kog za -

Be o grad ski Vi {i sud

Axi}, ina ~e se stra biv {e pot pred sed ni ce kom pa ni je „Del ta„ Mil ke For can.

Ko or di na tor ka za me di je Ape la ci o nog su da Mir ja na Pi qi} po tvr di la ju ~e u iz ja vi za „Dnev nik“ da je od bi je na `al ba Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne ta pro tiv pr vo ste pe ne sud ske od lu ke.

Ka ko je „Dnev ni ku“ zva ni~ no re ~e no, Ape la ci o ni sud je po tvr dio da je Vi {i sud u Be o gra du stvar no i me sno ne na dle `an za po stu pa we u tom pred me tu u ko jem se op tu `ni com pe to ro okri vqe nih te re te za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, a svo ju od lu ku dru go ste pe ni sud je do neo ima ju }i u vi du Za kon o or ga ni za ci ji i nad le `no sti dr `av nih or ga na u su zbi ja wu or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i dru gih po seb no te {kih kri vi~ nih de la.

– Ape la ci o ni sud je imao u vi du da se po me nu ti za kon pri -

vo da za zdrav stve no osi gu ra we, gde ju je ime no vao UO RZ ZO-a, a ne Vla da Re pu bli ke Sr bi je – ci ti ra la nam je deo obra zlo `e wa od lu ke Ape la ci o nog su da Mir ja na Pi qi}.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je op tu `ni cu u pred me tu „vak ci ne“ po di glo u fe bru a ru ove go di ne. Op tu `ba okri vqe ne sum wi ~i da su u po stu pak na bav ke vak ci na ne po sred no uve de ni po sred ni ci – pred u ze }a „Ju go he mi ja far ma ci ja„ i „De tap„, ko ji su po osno vu uve ze nih 855.000 do za vak ci na, na vod no, ostva ri li uku pu nu imo vin sku ko rist od oko 132 mi li o na di na ra, za ko li ko je isto vre me no o{te }en i bu xet Re pu bli ke Sr bi je.

Kra jem ma ja, na kon {to su po lo `i li jem stvo za od bra nu sa slo bo de, uki nut je pri tvor Vu kaj lo vi }e voj, Axi }e voj i Pa vi }e vi }u, dok je Gra var iz pri tvo ra pu {ten ra ni je.

J. J.

Dva na esto go di {wa de voj ~i ca iz Kru {ev ca pa la je s dru gog spra ta zgra de u Ni {u i za do bi la po vre de opa sne po `i vot, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Ni {u.

De voj ~i ca N. O. je s te ra se pre no }i {ta „^a ir” pa la pret pro {le no }i oko je dan sat i pod nad zo rom je le ka ra u ni {kom Kli ni~ kom cen tru.

U sport skom cen tru, ko jem pre no }i {te pri pa da, ka `u da je de voj ~i ca bi la sme {te na u so bi s jo{ ~e ti ri pli va ~i ce. Ru ko vo di lac pli va~ kog kam pa ka `e da je kon tro lom oko 22.30 usta no vio da su svi u~e sni ci kam pa u so ba ma i da su sve tla po ga {e na.

Ni jed na od de voj ~i ca ko je su bi le u so bi ni je pri me ti la ka ko

je do {lo do ne sre }e 50 mi nu ta po sle po no }i.

De voj ~i ca je pa la s dru gog spra ta, s vi si ne od se dam me ta ra. Po li ci ja utvr |u je okol no sti ne sre }e.

Di rek tor Sport skog cen tra „^a ir” Bra ti slav Ig wa to vi} sa op {tio je ju ~e da mu ni su po zna te okol no sti pod ko ji ma je to kom no }i s dru gog spra ta te ra se ho te la „^a ir” pa la dva ne sto go di {wa N. O. iz Kru {ev ca.

U sa op {te wu se na vo di da je Pli va~ ki sa vez Sr bi je tre }i put za re dom or ga ni zo vao pli va~ ki kamp u Sport skom cen tru „^a ir„ u Ni {u, gde tre nut no bo ra vi oko 50 mla dih pli va ~a sta ro sti od 10 do 15 go di na iz vi {e gra do va Sr bi je.

(Ta njug)

Pre no }i {te u SC „^a ir”

SVA KI TRE ]I STA NOV NIK SR BI JE IMA ORU@ JE

Po ta va ni ma i po dru mi ma bli zu mi lion ile gal nih ce vi Po li ci ja je pre ne ko li ko da n a kod jed n og ~o v e k a u okoli ni Srem ske Mi tro vi ce, ka ko je sa op {te no, pro na {la i od u ze la dva pu {ko mi tra qe za, dve pu {ke, ru~ ni ba ca~, ru~ nu ofan ziv nu bom bu, de love za pu {ku i ve }u ko li ~i nu mu nici je.

Isto v re m e n o, jed n om Zre wa nin cu je od u zet auto mat.

To me tre ba do da ti i po da tak da je po lo vi nom me se ca uhap {en Mla |an Mi }i} Pa cov, osum wi ~en za ne do zvo qe no dr `a we i pro met oru` ja i eks plo ziv nih sred sta va. U ta da { wem sa o p { te w u MUP-a Sr bi je na ve de no je da su ope ra tiv ci ot kri li dve auto mat ske pu {ke, ~e ti ri pu {ke raz li ~i tih mar ki, isto to li ko re vol ve ra, ~e ti ri pi {to qa, auto mat, ma lo ka li bar ski pi {toq, dve pu {ke pum pa ri ce, pu {ku bo ke ri cu, pu {ku po lo `a r u, trom b lon s ku mi n u, trom blon sku ku mu la tiv nu mi nu, vi { e op t i~ k ih ni { a n a, eks plo ziv „pen trit”, 550 ko ma d a mu n i c i j e raz l i ~ i t og kali bra.

Pro na la zak ile gal nog oru ` ja po no vo je po kre nuo sta ru te mu o to me ko li ko na {i qu di kri ju oru` je u taj nim bun ke ri ma. Jer, sve su ~e {}i pri me ri da se ubi stva ~i ne auto mat skim pu {ka ma, ~ak i snaj per skim – stre qa~ kim oru` jem ko je ne bi sme lo da bu de kod obi~ nih qu di. Ima i slu ~a je va da se u ar se na lu kri mi nal nih ban di na |e ~ak i ru~ ni ra ket n i ba c a~ „zo q a”, ko j i u svom na o ru `a wu mo `e ima ti sa mo Voj ska Sr bi je.

Ka ko je sa op {tio in spek tor be o grad ske Po li cij ske upra ve Ivan Cvi jo vi}, u vla sni {tvu gra |a na Sr bi je je oko tri mi li o na ko ma da oru` ja, {to nas na svet skoj li sti na o ru `a nih na ci ja sta vqa na tre }e me sto, od mah iza Ame ri ka na ca i sta nov ni ka Je me na.

Po me |u na rod noj stu di ji iz @e ne ve, u Sr bi ji na sto sta nov ni ka ima 38 re gi stro va nih ce v i, ili sva k i tre } i sta novnik Sr b i j e u svom vla sni{tvu ima ne ki ko mad oru` ja, a po Cvi jo vi }e vim re ~i ma, ~est je slu ~aj da oso ba po se duje le g al n o je d an ko m ad oru` ja, dok dru ge ko ma de dr `i ne pri javqe no. Me |u tim, pra vu opa s nost u Sr b i j i pred -

stavqa oru` je ko je ni je re gi stro va no.

– U Sr bi ji na rod tra di ci o nal no vo li oru` je, a kao po sle di ca vi {e go di {wih su ko ba to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka u re gi o nu, da nas ima mo to li ko na o ru `a wa u ze mqi – ka `e Cvi jo vi}.

Upra vo zbog ve li ke ko li ~i ne i le g al n og i ile g al n og oru` ja, gru pe iz bal kan skih

kvom raz li kom u ce ni i oko mi lion ko ma da ile gal nog oru` ja u Sr bi ji, taj bi znis se do ma }im kri jum ~a ri ma sam po se bi na met nuo. Pret po sta vqa se da „iz voz” ile gal nog oru` ja s Bal ka na uglav nom na me wen ze mqa ci ma u di ja spo ri, po go to vo u Bel gi ji, Ho lan di ji, Dan skoj ili [ved skoj, ko je tra di ci o nal no va `e za naj ja ~e cen tre kri mi na la ca s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je.

„Ka la {wi kov” za 500 evra To kom ra to va de ve de se tih go di na, na ovom pod ru~ ju ci vi li su go mi la li oru` je ko je sa da zbog po o {tre nih za kon skih pro pi sa o dr `a wu oru` ja pred sta vqa ju ba last vla sni ci ma te ga se oslo ba |a ju pro da ju }i ga po vr lo ni skim ce na ma pre pro dav ci ma ili ko lek ci o na ri ma. To kom rat nih go di na mno gi su u Sr bi ji oru` je s ra ti {ta ku po va li i zbog vr lo ni ske ce ne jer se u pr voj po lo vi ni de ve de se tih ru~ na bom ba mo gla ku pi ti za pet ne ma~ kih ma ra ka, pi {toq za 50, a ka la {wi kov za 100.

U Sr bi ji, Re pu bli ci Srp skoj ili na Ko sme tu „ka la {wi kov” se na cr nom tr `i {tu da nas mo `e ku pi ti po 300 do 500 evra, a me ci za we ga i za ma we od evra po ko ma du, dok se u Evro pi pro da je po de set pu ta ve }oj ce ni jer ga prak ti~ no nemo gu }e na ba vi ti. ze ma qa se sma tra ju glav nim snab de va ~i ma cr nog tr `i {ta u ze mqa ma Za pad ne Evro pe.

Pre dva me se ca uhap {e no je {e sto ro srp skih dr `a vqa na zbog sum we da su {ver co va li oru` je u Bel gi ju, gde se oru` je na cr no pro da je po ce na ma de set pu ta vi {im ne go kod nas. S ta -

Na pi ta we ko je, osim voj ske i po li ci je, u Sr bi ji na o ru `an „du gim ce vi ma”, ko je su gra |a ni ma za bra we ne, te {ko je od go vo ri ti jer ni jed na in sti tu ci ja ne ma ta kve po dat ke. Ono {to je ne zva ni~ no, ali sa svim si gur no: ta kvo oru` je ima ju raz ne kri mi nal ne ban de i ma -

fi ja {ki kla no vi, ko ji jo{ ni su pot pu no raz bi je ni.

Cen tar za kon tro lu la kog i ma lo ka li bar skog oru` ja za Ju go i sto~ nu Evro pu ras po la `e po dat kom da u Sr bi ji po sto ji ve l i k a ko l i ~ i n a la k og (po voj no-po li cij skoj ter mi no lo gi ji – stre qa~ kog i pe {a dij skog) oru` ja. Uku pan broj pro ce wu je se na oko tri mi li o na ko ma da, od ~e ga u le gal nom po -

se du 1,1 mi lion, a u ile gal nom ne ve ro vat nih 900.000 ko ma da, dok je osta tak u vla sni {tvu Voj ske, po li ci je i pri vat nih agen ci ja za obez be |e we. U tom Cen tru na vo de da su wi ho vi is tra `i va ~i do {li iz „ano nim nih, ali po ver qi vih iz vo ra” i do po da tka da u Sr bi ji po s to j i 1,5 mi l ion ne r e g i stro v a n ih ce v i. No, po { to oni ko ri ste me to do lo gi ju ze ma qa Evrop ske uni je, po ko joj na uku pan broj le gal nih do la zi 20 od sto ile gal nih po sed ni ka oru` ja, on da Sr bi ja, u pro se ku, ima 900.000 ne re gi stro va nih ko ma da oru` ja.

Na pi ta we ka ko raz o ru `a ti Sr b e, od n o s no ka k o od wih odu ze ti ne le gal no oru` je, za sa da ni ko ne ma pre ci zan od govor. Dr ` a v a je spro v e l a nekoli ko ak ci ja le ga li za ci je oru` ja, ali bez ne kog ve }eg uspe ha.

M. Bo zo kin N. Per ko vi}

NA KON [TO JE 2. JU LA IZ GO RE LO PO ZO RI [TE U VRA WU

Dvo je sum wi vo za po `ar Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke upra ve u Vra wu ju~e su pri ve li dva li ca za ko ja se osno va no sum wa da su 2. ju la pod met nu la po `ar, u ko jem je iz go re la zgra d a po z o r i { ta „Bo r a Stan ko vi}„.

– Po sle obim nog ope ra tiv nog ra da, ju~e smo pri ve li dva li ca za ko ja se osnova no sum -

wa da su 2. ju la pod met nu la po `ar u ko me je iz go re la zgra da po zo ri{ta – re kao je no vi na ri m a na ~ el n ik Po l i c ij s ke upra ve u Vra wu Sla |an Ve li no vi}.

On je is ta kao da je po li ci ja sve ka pa ci tete usred sre di la na pro na la `e wu na la go dava ca tog ~i na.

Gra do na ~el nik Vra wa Zo ran An ti} re kao je no vi na ri ma da je po li ci ja pri ve la Ni ko lu T., zva nog ^u ta, iz Vra wa i Bo `i da ra S., zva nog Bo `a, iz Bu ja nov ca.

Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Vra wu Qi qa na Ni ko li} je po tvr di la da je ve} po ~e la da ra di na ra sve tqa va wu tog slu ~a ja.

Zgra da po zo ri {ta „Bo ra Stan ko vi}„ u Vra wu, sta ra 120 go di na, iz go re la je do te me qa u pod met nu tom po `a ru u zo ru 2. ju la. U Vra wu je for mi ran Od bor za izgrad wu no ve zgra de po zo ri {ta, ko ja }e, ka ko je sa op {te no, ko {ta ti oko 200 mi li o na di na ra, a bi }e za vr {e na 31. ja nu a ra na red ne go di ne, za Dan gra da Vra wa.

(Ta njug)

14

sport

petak27.jul2012.

dnevnik

30. LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) RUKOMETA[ RAJKO PRODANOVI]

Ni smo tu ri sti Mo mak od ko ga }e mno go za vi si ti u na pa du na {e ru ko met ne re pre zen ta ci je sa de sne stra ne i kon tri Raj ko Pro da no vi} ni je skri vao odu {e vqe we zbog olim pij skog is ku stva, ko je je na po mo lu.

- Na po lo vi ni olim pij skog ci klu sa ni ko se ni je na dao da }e mo se na }i u Lon do nu, ali, eto, to je ne ka ko do {lo svo jim to kom. Ima mo par da na da se na vik ne mo na uslo ve i ru te u olim pij skom se lu i dvo ra ni, da vi di mo ka ko sve iz gle da, a on da nam sle di kon cen tra ci ja na pr vu utak mi cu sa [pan ci ma. Mo -

sta, s kim da po pi je{ ka fu, a qu di ne shva ta ju da je za sva kog spor ti stu u Lon do nu naj bit ni ji re zul tat.

- Ovih pr vih par da na }e mo mo `da i ima ti pri li ku za to, a po sle }e sa mo ru ko met bi ti u gla vi. Ako bu de mo raz mi {qa li kao tu ri sti, ne }e mo pro }i ba{ naj bo qe. l Ve li ka su o~e ki va wa na kon sre bra u Sr bi ji.

- Nor mal no je da qu di o~e ku ju pu no na kon sre bra. No, vi de svi ka kva je gru pa, a u Lon do nu smo na ne u tral nom te re nu. Vi de }e mo ko ka kav dan ima. Ni jan se }e

RU KO ME TA [I ODU [E VQE NI \O KO VI ]EM: No si lac srp ske tro boj ke na otva ra wu Olim pij skih Iga ra u Lon do nu, je dan od naj bo qih spor ti sta na pla ne ti No vak \o ko vi} sti gao je u olim pij sko se lo, gde vre me pro vo di i sa na {im ru ko me ta {i ma, ko ji ima ju sa mo re ~i hva le za na {eg te ni se ra:

„ Za jed no smo ja ~i. Za Sr bi ju!” tvit je ko ji je osta vio Da li bor ^u tu ra uz sli ku sa po pu lar nim No le tom. „Ve li ka je ~ast upo zna ti se i po raz go va ra ti sa ovim ~o ve kom. Kao {to ka `e ^u tu ra, za jed no smo ja ~i!” na pi sao je @ar ko [e {um.

NOVAK \OKOVI], JEDNA OD NAJVE]IH ZVEZDA U LONDONU

Sve je pod re |e no me da qi ra }e mo da pru `i mo i vi {e od ono ga {to mo `e mo, ako `e li mo da na pra vi mo ne {to... l Ka ko se no si te sa eufo ri jom pri ja te qa, po ro di ce, ru ko met ne jav no sti...

- Svi su pre sre} ni, ka `u da je uspeh sa mo oti }i na OI, ali ja do da jem da je bit no ne {to i ura di ti ta mo. Tu smo, me |u 115 spor ti sta iz na {e dr `a ve, ali ho }e mo jo{ vi {e.... l ^e sta su pi ta wa, ko ga bi vo leo da upo zna{ od spor ti -

od lu ~i va ti, na dam se da }e pre vag nu ti na na {u stra nu. l Od pet ja kih evrop skih se lek ci ja, jed na mo ra da is pad ne.

- Na dam se da to ne }e mo bi ti mi, a ko }e, pra vo da vam ka `em, ne za ni ma me. l Ko je pr vi fa vo rit za osva ja we zla ta?

- Vo leo bih da smo to mi.

Fran cu zi }e po sle ne u spe ha u Sr bi ji po ka za ti ono sta ro li ce - is ta kao je Raj ko.

VA DA pri ve la Ma ju i Jo va nu Ma ja Og we no vi} i Jo va na Ve so vi} do `i ve le su ne pri jat nost uo~i tre nin ga u Lon do nu. Pred stav ni ci VA DA (Svet ska an ti do ping agen ci ja) iz dvo ji li su dve srp ske od boj ka {i ce iz ko lo ne i od ve li ih na te sti ra we. An ti do ping test je nor mal na po ja va na ve li kom tak mi ~e wu, ali svi su bi li {o ki ra ni na ~i nom na ko ji su Ma ja i Jo va na pri ve de ne. Iz gle da lo je kao da su ne {to zgre {i le.

- Bo qe da ne ko men ta ri {em. Ne znam da li sa svi ma ta ko po stu pa ju?! Kao da smo lo po vi - re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}.

Ma ja Og we no vi} i Jo va na Ve so vi} pro pu sti le su tre ning.

Na {a jav nost sma tra No va ka \o ko vi }a i va ter po li ste glav nim srp skim kan di da ti ma za osva ja we me da qe, dok je na tre }em me stu pli va~ Mi lo rad ^a vi}. To je od raz wi ho vog, neo spor no elit nog sta tu sa u svo jim spor to vi ma, ali i ~i we ni ce da qu di naj vi {e ve ru ju oni ma ko ji su ve} do ka za li da mo gu ne {to da ura de. Upra vo ^a vi} (sre bro), va ter po li sti (bron za) i \o ko vi} (bron za) na {li su se na po bed ni~ kom po sto qu pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu.

- Olim pij ske igre u Pe kin gu osta le su mi u pre div nom se }a wu.

To su do ga |a ji i me da qe ko je su za i sta po seb ne. Svi smo bi li za jed no, dru `i li se, bo dri li i na kra ju do ne li tri me da qe na {oj ze mqi. Pam tim sko ro sva ki de taq sa Olim pi ja de - iz ja vio je \o ko vi} za Mon do. l Ka kvo po na {a we pu bli ke o~e ku je{ na Vimbldo nu?

- Fe no me nal no, kao i uvek. Ni kad pu bli ci ni {ta ne za me ram, jer i wi ma se stra sti uz bur ka ju i ne kad je te {ko ob u zda ti se. O~e ku jem bo dre we i po dr {ku ko ja }e nam sva ka ko pu no zna ~i ti. l [ta o~e ku je{ ge ne ral no od srp skih te ni se ra i te ni ser ki?

- Vr lo sam op ti mi sti ~an. Svi smo u do broj for mi i o~e ku jem da se svi vra ti mo sa me da qa ma.

Sprem ni smo, igra mo i u sin glo vi ma i u du blo vi ma, da bi po ve }a li {an se za me da qe i za i sta mi slim da mo `e mo mno go. Znam ko li ko sva ko od nas `e li da do ne se me da qu Sr bi ji, pa za to i ve ru jem u mak si ma lan u~i nak. l Mo `e{ li da do ~a ra{ ose }a wa zbog to ga {to }e{ no si ti srp sku za sta vu?

- Uz bu |en sam i je dva ~e kam taj tre nu tak, a o to me ka ko sam se ose }ao mo `e mo da pri ~a mo po sle Iga ra. l Iako uvek pred sta vqa ju i svo ju ze mqu, te ni se ri su na vi kli da u pr vom re du igra ju za se be. Ka ko do `i vqa va{ to {to }e{ u Lon do nu igra ti za Sr bi ju na naj di rekt ni ji mo gu }i na ~in?

- Gde god da sam, na bi lo kom tur ni ru ili jav nom oku pqa wu ko je je pra }e no o~i ma jav no sti, uvek ve o ma vo dim ra ~u na, jer sam sve stan da po red to ga {to pred sta vqam se be, pred sta vqam i svo ju ze mqu. A ka da igra te pod za sta vom Sr bi je i ka da va {a me da qa zna ~i me da qu za ze mqu, on da se tru di te da da te svoj mak si mum i da od pri pre ma, tre nin ga, od mo ra, sve bu de pod re |e no tom ci qu. Ta ko smo se po na {a li i u Dej vis ku pu i za to smo bi li pr va ci sve ta. l ^i ja tak mi ~e wa u Lon do nu ne }e{ pro pu sti ti, na rav no ako ti do zvo li tvoj pro gram?

- Sva ko od nas da je mak si mum.

Ne ma spor ta ko ji ni je te `ak, ni ti spor ti ste ko ji se po {te no ni je na mu ~io i od re kao se mno go to ga da bi do {ao tu gde je sa da.

Jo{ ne znam {ta }u gle da ti, jer }e moj fo kus bi ti te nis i me ~e vi, ali na rav no, vo leo bih {to vi {e po dr {ke da dam sa tri bi na. l Ka ko sa ove dis tan ce ob ja {wa va{ svo ju eks plo zi ju u 2011. i da li si na bi lo ko ji na ~in raz o ~a ran u~in kom u ovoj se zo ni?

- Imao sam fan ta sti~ nu se zo nu u 2011, po mno gi ma ne po no vqi vu. Ceo `i vot sam se spre mao i ra dio da do stig nem taj vr -

hu nac. I da qe mi slim da mo gu bo qe i ni sam raz o ~a ran, ve} sa mo do dat no mo ti vi san da to svi ma i do ka `em. Mno ge sam pro {le go di ne iz ne na dio svo jim re zul ta ti ma i ne sum wam da }u vam pri re di ti jo{ iz ne na |e wa. Vo lim svoj po sao i cr pim ener gi ju iz te qu ba vi, kao i qu ba vi i po dr {ke mo jih naj bli `ih i na vi ja ~a. I idem da qe. Sva ki po raz i po be da su vred ne lek ci je i ne mam raz lo ga da bu dem bi lo ~i me raz o ~a ran. l Mo `e li ne ko da do stig ne Fe de re ro vih 17 tro fe ja?

- Fe de rer je is pi sao isto ri ju ovog spor ta i ja imam pu no po {to va wa pre ma we go vim re zul ta ti ma. Da li }e ne ko do sti }i we go ve uspe he ili ne, to je te {ko prog no zi ra ti. Mi svi igra mo ne op te re }u ju }i se sta ti sti kom. Igra{, da{ sve od se be i re zul ta ti do |u. l U ko joj ulo zi je pri jat ni je `i ve ti - kao zva ni~ no naj bo qi na sve tu, ili kao dru gi, tre }i, ~e tvr ti...

- Naj pri jat ni je je `i ve ti kao sre }an i spo ko jan ~o vek. Sve jed no na kom si me stu. Osta ti na ze mqi, skro man, ra do va ti se ma lim stva ri ma. I ko ri sti ti pri li ku da po mog ne{ dru gi ma, {to ja ra dim kroz mo ju fon da ci ju, kao i an ga `o va we kao Uni ce fov am ba sa dor. l Ka ko se no si{ sa pla ne tar nom po pu lar no {}u?

- Ja sam znao da }e mi ova pro fe si ja ne {to do ne ti, ne {to uze ti. Ta ko bi bi lo ~i me god da se ba vim. Jed na od stva ri ko ja mi je us kra }e na je pri vat nost, ali sam na to na ne ki na ~in na vi kao. Qu di po {tu ju ono {to ra dim i kad me sret nu uglav nom to ho }e i da

mi ka `u, da me ohra bre, da mi ka `u da ne spa va ju kad igram. Ja se tru dim sva kog da is po {tu jem i ne ma ba{ tih si tu a ci ja - da me ne ko vu ~e za ru kav. Oni mi da ju po dr {ku, uvek su tu, bo dre me i hva la im na to me. l Sa kim se pri vat no dru `i{?

- Mo j i pri j a t e q i su mo j i dru g o v i iz de t iw s tva, jo{ iz osnov n e {ko l e. Od spor t i s ta se naj v i { e dru ` im sa te n i s e ri m a iz Sr b i j e i mi smo za sve ove go d i n e iz g ra d i l i pra v o i iskre n o pri j a t eq s tvo. ^e s to sam u kon t ak t u i sa dru g im na {im spor t i s ti m a, fud b a l e r i ma i ko { ar k a { i m a, ali imam vr l o ma l o vre m e n a da se sa wi m a dru ` im i vi | am zbog na por n og tem p a i mog i wi h o vog. l Ko li ko jo{ mi sli{ da }e{ pro fe si o nal no igra ti te nis?

- Du go! Do kle god mi mo je te lo i zdra vqe bu du do zvo qa va li da se pro fe si o nal no ba vim te ni som. A pla ni ram da to po tra je! l ^i me bi vo leo da se ba vi{ po okon ~a wu ka ri je re?

- Ne, jo{ uvek o to me ne raz mi {qam. l Mno gi slav ni spor ti sti opro ba li su se ka sni je u ulo zi po li ti ~a ra, ima{ li ta kvih `e qa i am bi ci ja?

- Ne, ni kad se ne }u ba vi ti po li ti kom. l Ko ji je naj bo qi sa vet ko ji si do bio u `i vo tu i od ko ga?

- Od mo j e po r o di c e: uvek osta ni do sle dan se bi i svo jim ve ro va wi ma i ide a li ma. Kra }e re ~e no - bu di svoj - za vr {io je \o ko vi}.

@REB ZA TENISKI TURNIR

Je le na na Se re nu, Jan ko na Nal ban di ja na Je le na Jan ko vi} ni je ima la sre }e na `re bu za Olim pij ski tur nir po {to }e u pr vom ko lu igra ti pro tiv Se re ne Vi li jams. Ame ri kan ka je u pa ru sa se strom Ve nus bi la naj bo qa u Sid ne ju 2000. i Pe kin gu 2008. go di ne. Se re na je po sta vqe na za ~e tvr tog no si o ca, a u Lon don se vra }a tri ne de qe po sle osva ja wa ti tu le na Vimbldo nu. Do sa da {wi skor Jan ko vi }e ve i Se re ne je 4:4. Po sled wi put wih dve su igra le 2010. u Ri mu, a po be da je pri pa la Srp ki wi u po lu fi na lu. Ana Iva no vi}, 11. no si lac, na star tu }e se sa sta ti sa tak mi ~ar kom iz SAD Kri sti nom Mek hejl, 26. igra ~i ca na VTA li sti.

Wih dve ni ka da pre ni su od me ri le sna ge.

Dru gi no si lac u mu {kom de lu `re ba No vak \o ko vi} na star tu }e igra ti pro tiv Ita li ja na Fa bi ja Fo wi ni ja. U ka ri je ri se tri pu ta sa sta jao sa Ita li ja nom i do bio je sva tri du e- la. Te `ak `reb do bio je i Jan ko Tip sa re vi} ko ji }e u pr vom ko lu igra ti pro tiv Da vi da Nal ban di ja na. Sr bin i Ar gen ti nac su ove se zo ne ve} tri pu ta iz la zi li na meg dan, a po sled wa dva me ~a, na Vimbldo nu i u Ma ja mi ju, do bio je Tip sa re vi}. Ga u ~os je bio bo qi u In di jan Vel su.

Vik tor Tro ic ki pro laz u dru go ko lo tra `i }e pre ko 12. igra ~a na ATP li sti Ni ko la sa Al ma -

gra, s ko j im ne ma po z i ti van skor. [pa nac je do bio oba me ~a od i gra na do sa da.

Pr v i te n i s er sve t a Ro x er Fe de rer igra }e pro tiv Ale han dra Fa qe, ri val En di ju Ma ri j u je Sta n i s las Va v rin k a, dok }e ~e tvr ti no si lac Da vid Fe rer na star tu pro tiv Ka na |a ni na Po spi {i la. Kao {to smo svi i pret po sta vqa li, \o ko vi} se na la zi u is toj po lo vi ni `re ba kao i En di Ma ri. Naj bo qi srp ski te ni ser do bio je iz u zet no te `ak `reb, u dru gom ko lu bi mo gao da igra pro tiv En di ja Ro di ka, u tre }em pro tiv ^i li }a ili Hju i ta, a u ~e tvrt fi n a l u pro t iv Ra o n i } a ili Con ge.

SPORT

dnevnik

petak27.jul2012.

15

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) PLI VA^ MI LO RAD ^A VI]

U se lu kao na Ibi ci Srpski pliva~ Milorad ^avi} po`alio se na atmosferu i glasnu muziku u olimpijskom selu. „U selu pu{taju muziku do pono}i, kao da smo na Ibici, ponekad se zapitam za{to smo do{li...” napisao je ^avi} na svom profilu na Tviteru.

Srpski sportisti u sredu uve~e su u olimpijskom selu sve~ano podigli dr`avnu zastavu, uz intonirawe himne „Bo`e pravde”.

Zastavu je podigao teniser Novak \okovi}, a tradicionalnoj ceremoniji prisustvovali su predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac, generalni sekretar \or|e Vi{acki, ~lanovi misije i ve}i deo nacionalnog olimpijskog tima, kao i ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popovi}.

U Londonu se trenutno nalazi 85 srpskih sportista, a preostali olimpijci pridru`i}e im se narednih dana. Sve~ana ceremonija otvarawa Olimpijskih igara bi}e odr`ana ve~eras.

PRO GRAM Da nas Otva ra we 30. Let wih olim pij skih iga ra u Lon do nu (22)

Su tra 9:15 - Stre qa {tvo (`), va zdu {na pu {ka, kva li fi ka ci je A. Ar so vi}, I. Mak si mo vi} 10:00 - Sto ni te nis (m), pre li mi nar na run da, singl M. Jev to vi}, A. Ka ra ka {e vi} 11:00 - Bi ci kli zam (m), drum ska tr ka I. Ste vi}, G. Ka sa 11:58 - Pli va we (m), 400m slo bod no, kva li fi ka ci je \. Mar ko vi} 12:00 - Stre qa {tvo (`), va zdu {na pu {ka, fi na le A. Ar so vi}, I. Mak si mo vi} 12:30 - Od boj ka (`), 1. ko lo Sr bi ja - Ki na 12:30 - Te nis, 1. ko lo sin glo va i du blo va u obe kon ku ren ci je N. \o ko vi}, J. Tip sa re vi}, V. Tro ic ki, N. Zi mo wi}, J. Jan ko vi}, A. Iva no vi} 13:00 - Stre qa {tvo (m), va zdu {ni pi {toq, kva li fi ka ci je D. Mi kec, A. Zla ti} 13:00 - Ve sla we (m), M2- kva li fi ka ci je po gru pa ma N. Sto ji}, N. Be |ik 13:15 - Pli va we (m), 200 m pr sno, kva li fi ka ci je ^. Si la |i 14:30 - Boks (m), ka te go ri ja do 75 kg, 1. ko lo A. Dre no vak 16:30 - Stre qa {tvo (m), va zdu {ni pi {toq, fi na le D. Mi kec, A. Zla ti} 17:00 - Sto ni te nis (m), 1. ko lo, singl A. Ka ra ka {e vi}, M. Jev to vi} 20:51 - Pli va we (m), 400 m slo bod no, fi na le \. Mar ko vi} 21:28 - Pli va we (m), 100 m pr sno, po lu fi na le ^. Si la |i

PRED START VE SLA^ KOG TAK MI ^E WA

Mr qa zbog tran spor ta i hra ne Tre}i dan u Velikoj Britaniji za na{e vesla~e proti~e u planiranom ritmu. Obavqaju se posled-

we brzinske provere i doterivawe tehnike pred subotwi start vesla~ke regate. Te{ki ~etverac,

Milo{ Vasi}, Goran Jagar, Miqan Vukovi}, Radoje \eri} i rezerva Marko Marjanovi}, }e pri-

Dvo jac bez kor mi la ra na tre nin gu

„L’Ekip” ob ja vio naj ve }e iz da we na sve tu Po zna ti fran cu ski sport ski dnevnik „L’Ekip” objavio je specijalno izdawe posve}eno Olimpijskim igrama u Londonu, a dimenzije su 80 puta 56 centimetara i to je, kako se navodi, najve}a no vi na na sve tu. List navodi da }e ~itawe ovakvog izdawa, bez sum we, pred sta vqa ti ve li ki problem svim qu bi t e q i m a sporta pogotovo u autobusu ili metrou, ali da }e u budu}nosti biti va`an kolekcionarski primerak.

Na naslovnoj strani nalazi se

ogrom na sli ka ja maj ~an skog atleti~ara Juseina Bolta, pored sli ke lon don skog Ta u er brixa.

- Ovo je duplo ve}i format od uobi~ajenog L’Ekipa. Posta vi li smo novi svetski rekord u ~ast svim sport skim le gen da ma. Ju sein Bolt jedan je od velikana navodi list.

Tu nije bio kraj iznena|ewima, po{to je „L’Ekip” spremio i poster u prirodnoj veli~ini francuskog xudiste Tedija Rinera koji je visok 203 centimetra.

sustvovati sve~anom otvarawu, dok }e dvojac Nikola Stoji} i Nenad Be|ik ostati u vesla~ko-kajaka{kom centru u Itonu da bi se {to boqe pripremili za start, budu}i da na stazu izlaze ve} u subotu.

– Lep utisak kada je pitawu organizacija u vesla~kom-kajaka{kom centru u Itonu po~eo je da se kvari. Od dela gde smo sme{teni do same staze ima oko 12 kilometara, a ta deonica se prelazi za ne{to mawe od sat vremena. Te`ak izlazak iz samog sela, rigorozne kontrole du` celog puta, gu`va na putu, kao i lo{ prilaz stazi dovode do dugog putovawa od sela do staze i natrag i svakako bacaju mrqu na samu organizaciju. Tako|e, hrana u selu je neadekvatna tj. nema je dovoqno, {to je veliki propust koji }e, uz ve} pomenuti kada je transport u pitawu, nadam se, uskoro biti ispravqen, nakon primedbi koje }emo uputiti menaxeru vesla~kog takmi~ewa – kazao je generalni sekretar VSS Neboj{a Jevemovi}.

NI KI] I CON GA ZA USPO ME NU: U olim p ij s kom se l u uvek je `i vo, spor ti sti, po red oba ve za na tre nin zi ma i utak mi ca ma, slo bod no vre me ko ri ste za dru ` e w e. Vr h un s ki spor ti sti na oku pu su ve} ne ko li ko da na u Lon do nu, a po {to ih, za sa da, slu `i vre m e, {et w e do no se no va po znan stva.

Od boj ka {i Sr bi je tak mi ~e we }e po ~e ti u ne de qu pro tiv Ame ri ka na ca, a na{ r e p r e z e n t a t i v a c , uvek ras po lo `e ni i na s me ja n i Mi l o{ Ni ki} is ko ri stio je pri li ku da ove ko ve ~i su sret s jed nim od naj bo qih te ni se ra da n a { wi c e, Fran cu zom @o Vil fred Con gom. Od boj ka{ i te ni ser raz me ni li su ne ko li ko re ~i, a Ni ki} je po ra stan ku {a qi vo pro ko men ta ri sao: „Mi slio sam da je ve }a mom ~i na”.

Ste vi} po klo nio bi ci kli sti~ ku opre mu \o ko vi }u Biciklisti~ki tim Srbije udobno se smestio u olimpijskom selu i ve} je bio na dva treninga. Probleme zadaje jedino vo`wa automobila i bicikla u Velikoj Britaniji jer je sve - kontra.

- Ah, ta leva strana! Delimo vozilo sa bugarskim i turskim timom i morao sam da vozim na traninge i obavqam sve druge poslove jer moj bugarski kolega ne sme da vozi levom stranom – ka`e selekor Radi{a ^ubri}. - Velika je gu`ba u saobra}aju, nemaju „olimpijske trake“ kao u Pekingu i mi smo ubrzo izgubili bicikliste koji su na stazu stigli skoro dva sata pre nas. Nama je to veliki problem, start i ciq na{e trke je dva sata vo`we od olimpijNa {i bi ci kli sti u Lon do nu skog sela. Zavidimo ostalim olimpijcima, jer sem odbojka{a i odbojka{ica, koji svoja borili{ta i pe{ice. U olimpijskom tako|e moraju dosta da se voze do dvorane, timu su Ivan Stevi}, koji tre}i put u~estvuobjekti su relativno blizu i mnogi odlaze na je na OI, i debitant Gabor Kasa. U stru~nom

YUDO, PU TIN I KA ME RON: Li de ri Ve li ke Bri ta ni je i Ru si je }e o svet skim kri za ma raz go va ra ti to kom tak mi ~e wa u yudou. Pu tin(na sli ci) i Ka me ron ne }e se bo ri ti.

Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron na ja vio je su sret sa pred sed ni kom Ru si je Vla di mi rom Pu ti nom, to kom yudo me ~a sle de }e sed mi ce.

Pu tin je tre ni rao yudo, ali Ka me ron ne ma na me ru da se upu {ta u bi lo ka kvo nad me ta we, ve} bri tan ski me di ji na ja vqu ju da }e li de ri raz go va ra ti o pro ble mi ma ko ji op te re }u ju od no se dve dr `a ve, pre sve ga o si rij skoj kri zi.

{tabu je i sportski direktor Partizana Branko Banovi}.

- Atmosfera je odli~na, lepo se dru`imo u olimpijskom selu. Stevi} je, po{to je na nekim fotografijama video da \okovi} u Monte Karlu vozi bicikl u opremi Astane, poklonio na{em asu biciklisti~ke ga}e i dres Srbije. Veoma se obradovao. Po`alio se i da ima problem sa pozicijom - visinom sedi{ta i polo`ajem guvernala na biciklu pa smo se dogovorili da se Stevi} i on na|u kada do|e u Beograd i donese bicikl da ga dotera – dodao je ^ubri}.

Drumska trka je 28. jula tako da }e biciklisti najverovatnije presko~iti sve~ano otvarawe. Na stazi od 240 km u~estvova}e 145 biciklista iz 63 zemqe.

O~ekuje se rekorodan broj gledalaca, jer Britanci imaju zaista mo}an tim.

SE LEK TOR RU KO ME TA [A HR VAT SKE SLAV KO GO LU @A IZ NE NA DIO OR LO VE

Gde ste, bra }o

Izabranici Veselina Vukovi}a trenirali su od 12 do 14 ~asova, a na susednom terenu ve`bali su [panci, predvo|eni selektorom Valerom Riverom. [panski stru~wak srda~no se pozdravio sa na{im {efom stru~nog {taba.

Selektor orlova, wegov pomo}nik Vladan Jordovi} i tehni~ki direktor reprezentacije Vladica Spasojevi} naleteli su posle treninga na ~lanove hrvatske ekspedicije. Selektor kockastih Slavko Golu`a pozdravio ih je re~ima:

- Gde ste, bra}o?

Zanimqivo, s obzirom na to da je tokom minulog Evropskog prvenstva u Srbiji ~esto podizao tenziju me|u navija~ima nacionalisti~kim i nesportskim izjavama. Na{a ekspedicija kulturno ga je otpozdravila, korektno se pozdravila sa wim i nastavila obilazak velelepne dvorane.

- Izgleda da mu se vratio ose}aj bratstva i jedinstva. Naravno, nismo mu odgovorili: „Tu smo, brate„, jer ga tako i ne ose}amo - rekao je Spasojevi}.

Tehni~ki direktor otkrio je da igra~i jo{ imaju problem sa nestankom vode u sobama, a opisao je i kra}u neprijatnost na izlasku iz sale.

- Danas smo po prvi put osetili {ta zna~i paranoja bezbednosti koja vlada kod britanskih vojnika. Po povratku sa treninga i ulasku u selo nekome se u~inilo da je iz na{eg autobusa poja~ano zra~ewe i 20 minuta ~ekao se stru~wak sa Gajger - Milerovim broja~em, koji, naravno, ni{ta nije na{ao - rekao je Spasojevi}.

16

sport

petak27.jul2012.

dnevnik

TRE NER HAJ DU KA VE LI^ KO KA PLA NO VI] O PRI PRE MA MA NA TA RI

UZ BUR KA LE SE DO MA ]E VA TER PO LO VO DE

Ima me sta za do voq stvu

Zve zda spre ma sen za ci ju?

Fud ba le ri Haj du ka su se vra ti li sa Ta re, gde su bo ra vi li dve sed mi ce i re a li zo va li dru gu fa zu pri pre ma za na red nu su per li ga {ku se zo nu. Ak ce nat u ra du bio je na po boq {a wu fi zi~ ke pri pre me, po di za wu ni voa br zin ske iz dr `qi vo sti, ali i uigra va wu eki pe.

- Ura di li smo do sta, a ono {to je ve o ma bit no je ste ~i we ni ca da smo ima li go to vo sto po stot ni u~i nak svih igra ~a, ni ko ni je iza {ao iz tre na `nog pro ce sa, osim Ki {a ko ji je imao peh sa no sem. Svi igra ~i od ra di li su kom plet ne pri pre me i {to se to ga ti ~e za do vo qan sam - ja san je {ef stru ke Ve li~ ko Ka pla no vi}.

Haj du kje na Ta ri od i grao ~e ti ri kon trol na su sre ta. Od No vog Pa za ra i kru {e va~ kog Na pret ka je iz gu bio sa po 1:2, Bo rac iz ^a~ ka je po be |en 1:0, a u`i~ ko Je din stvo Pu te ve 3:1.

- Mo gu da bu dem za do vo qan i {to se od i gra nih utak mi ca ti ~e.

Sa gle da li smo ce lo kup nu si tu a ci ju i vi de li na ko ga mo `e mo ozbiq no da ra ~u na mo.Va `no je i to {to smo pru `i li pri li ku fud bal skoj bu du} no sti Haj du ka, te smo ste kli ja snu sli ku kva li te ta i mo gu} no sti de ~a ka, gde su u ovom mo men tu i {ta im pred sto ji.

De set je no vaj li ja, plus mla |a ri ja iz klup ske {ko le je no va sli ka Haj du ka. [ta ta sli ka ka `e?

Stra teg Ku qa na Ve li~ ko Ka pla no vi}

- Ono {to bih u ovom tre nut ku apo stro fi rao je vre me. Mi mo ra mo da bu de mo str pqi vi jer je ovoj eki pi po treb no vre me da sve ovo {to smo ra di li „leg ne� na pra vi na ~in. Ka da se pro me ne dva igra ~a u zad woj li ni ji u od no su na ce lu eki pu je mno go, a mi ima mo no vu kom plet nu zad wu li ni ju, kom plet no nov ve zni red, a i na pad je nov. S ob zi rom da smo de set no vih igra ~a do ve li, da su se ova de ca pr vi put ukqu ~i la u ozbi qan rad mi mo ra mo da bu de mo za do voq ni sa onim {to smo ura di li i {to smo vi de li na Ta ri. Na do brom smo pu tu. Zna mo da su re zul ta ti me ri lo sve ga u fud ba lu, ali po na vqam- tre ba da bu de mo str pqi vi, neo p hod no je

vre me da ovi mom ci po ka `u {ta zna ju, a mi slim da mo gu mno go [ta eki pi pred sto ji do po ~et ka nad me ta wa?

- Igra ~i su do bi li dva slo bod na da na da se od mo re od pu ta. Oku pqa mo se u su bo tu na tre nin gu, pa u ne de qu dva tre nin ga, u po ne de qak je dan, po tom u uto rak utak mi ca sa no vo sad skim Pro le te rom na Sla noj ba ri. Po sle, do su bo te, na sta vqa mo da ra di mo jed nom dnev no, a u su bo tu }e mo u Zre wa ni nu od i gra ti ge ne ral nu pro bu s Ba na tom, na kon ~e ga ula zi mo u pred tak mi ~ar sku ne de qu ,u ko joj }e mo se po sve ti ti pr vom ri va lu, eki pi Ja go di ne - re kao je Ve li~ ko Ka pla no vi}. \. Bo ja ni}

Tek sti lac star to vao sa za ka {we wem Na kon re zul tat skog uspe ha u pred hod nom pr ven stvu Srp ske li ge, fud ba le ri Tek stil ca iz Oxa ka zbog ne is pla }e nih pri na dle `no sti do pre ne ki dan ni su iz la -

zi li na te ren. Tre ner Zo ran ]i ri} je tek pre dva da na iz vr {io pro ziv ku, ko joj je pri su stvo va lo 14 pr vo ti ma ca. Odr `ao je pr vi tre ning na ko me mu je po ma gao po mo} nik Zvon ko ]i ri}.

Pr vo tim ci se ni su po ja vqi va li u klu bu sve dok im ni je is pla }e na za ra da iz p r e d h o d n o g pe ri o da, ta ko da je iz gu bqe no oko dve ne de qe ra da. Da li }e se to mo }i na dok na di ti po ka za }e vre me.

Fud ba le ri Tek stil ca po~e li tre nin ge IN \I JA ZA VR [I LA PRI PRE ME U SLO VE NI JI

Po be da za kraj

Fud ba le ri In |i je su po sled wu utak mi cu na pri pre ma ma u Slo ve ni ji re {i li u svo ju ko rist. Go lo vi ma Ke ki }a, Le ma ji }a i Kr sti }a sa vla da li su Dra vo grad sa 3:2. Me |u tim, vi ce {am pion slo ve na~ ke tre }e li ge je, neo ~e ki va no, pru `io `e stok ot por ze le no-be li ma, po sti gao dva go la, vi {e ne go osta li ri va li za jed no, ali se iza bra ni ci tre ne ra Zo ra na Go ve da ri ce ipak ni su da li iz ne na di ti.

Su sre tom u Slo ven gra de cu in |ij ski pr vo li ga{ je okon ~ao bo ra vak u ne ka da {woj ju go slo ven skoj re pu bli ci, ali }e da nas na po vrat ku za Sr bi ju odi ga ti pri ja teq ski me~ u Hr vat skoj. Ne de qa je re zer vi sa na za utak mi cu pro tiv ki par skog Et ni ko sa, od 17 ~a so va. D. V.

- Ka sni mo sa po ~et kom pri pre ma zbog raz lo ga o ko ji ma ne bih pri ~ao. Osta li klu bo vi u Srp skoj li gi ima ju ve} po dve, do tri ne de qe ra da. Ima mo tri ne de qe za pri pre me i ~e ti ri pro ver ne utak mi ce do star ta pr ven stva. Od ziv na pr voj pro ziv ci ni je bio za do vo qa va ju }i, ali u na red nih ne ko li ko da na o~e ku jem da }e mo se kom ple ti ra ti i tek }e mo ta da zna ti na ko je sna ge mo `e mo da ra ~u na mo - re kao je tre ner Zo ran ]i ri}.

Glav ni te ren je zbog su {e o{te }en, ne dav no je is ko pan no vi bu nar i ~i ne se na po ri da ne ka da {wi ze le ni te pih do bi je sta ri iz gled. Du go o~e ki va na fi nan sij ska po mo} iz op {tin skog bu xe ta je na po kon sti gla, ~i me su iz mi re ni du go vi pre ma pr vo tim ci ma.

S. Mi ler

ZBOG NA ME [TA WA UTAK MI CA

Bo nu }i i zva ni~ no op tu `en Fud b al s ki sa v ez Ita l i j e (FIGC) je zva ni~ no op tu `io re pre zen ta tiv ca i ~la na Ju ven tu sa Le o nar da Bo nu }i ja za na me {ta we utak mi ca. U op tu `ni ci, ko ju su sa sta vi li is -

Le o nar do Bo nu }i

tra `i te qi FIGC, na vo di se da je Bo n u } i u~e s tvo v ao u sum w i v im rad w a m a dok je igrao za Ba r i u se z o n i 2009/2010. Za na me {ta we me ~e va op tu `en je i An drea Ma si je lo, ko ji je sa da ~lan Ata lan te iz Ber ga ma.

Ma si je lo je pro {log me se ca pri z nao da je u se z o n i 2010/2011. na m er n o po s ti g ao auto-gol u utak mi ci Ba ri - Le }e (0:2). Sa i gra~ Bo nu }i ja iz Ju ven tu sa Si mo ne Pe pe od go vo ra }e za to {to je is tra `nim or ga ni ma od bio da do sta vi svo ja sa zna wa o na me {ta wu utak mi ca dok je igrao za Udi ne ze od 2007. do 2010. go di ne.

Za istu stvar FIGC op tu `io je ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca Ita li je Mar ka di Va ja ko ji tre nut no igra u ka nad skom Mon tre a lu.

Ka pe lo se lek tor Ru si je Tro fej ni ita li jan ski stru~ wak Fa bio Ka pe lo pot pi sao je u Mo skvi dvo go di {wi ugo vor sa Fud bal skim sa ve zom Ru si je. We gov glav ni ciq bi }e da od ve de Ru se na Svet sko pr ven stvo 2014. u Bra zi lu. Fi nan sij ski de ta qi Ka pe lo vog ugo vo ra ni su ob ja vqe ni.

Ka pe lo je na me stu se lek to ra Ru si je za me nio Ho lan |a ni na Di ka Advo ka ta ko ji je oti {ao u ju nu na kon ne u spe ha eki pe na Evrop skom pr ven stvu. Ka pe lo je bio bez an ga `ma na od fe bru a ra ka da je oti {ao sa

me sta se lek to ra En gle ske na kon ne sla ga wa sa od lu kom ~el ni ka sa ve za da odu zmu ka pi ten sku tra ku Xo nu Te ri ju. U do sa da {woj tro fej noj tre ner skoj ka ri je ri Ka pe lo je vo dio Mi lan, Ju ven tus, Ro mu i Real Ma drid. On je osvo jio ukup no 14 tro fe ja sa ovim eki pa ma.

Se lek ci ja Ru si je }e u kva li fi ka ci ja ma za SP igra ti u F gru pi sa Por tu ga li jom, Izra e lom, Se ver nom Ir skom, Azer bej xa nom i Luk sem bur gom.

Va t er p o l o klub fi ku, a da Fi lip Fi li po vi} i Cr v e n a zve z da VET An dri ja Pr la i no vi} jo{ va ga ju mo gao bi da pro fi ti zbog i{ ~e ki va wa kra ja kri ze u ra zbog lo {e si tu a ci Pro Re ku. je u ne ki ma od naj ja ~ih evrop Do la zak gol ma na Cr ne Go re skih klu bo va. An dri ja Pr la i - De ni sa [e fi ka do go vo ren je no vi}, Fi lip Fi li po vi}, Ni - jo{ na tur ni ru u Ko sen ci, ka da ko la Ra |en, De nis [e fik i Slo bo dan Ni ki} u Cr v e n oj zve z di VET. Iako zvu ~i ne ve ro vat no, pre ma tvrd wa ma po je di nih do ma }ih me di ja, ova kav va ter po lo sce na rio ni je i ne mo gu}. Sa wi ma Zve zda bi ima la ozbi qan tim za de bi u Li gi {am pi o na. Di rek tor cr ve no be lih Vik tor Je le ni} je po tvr dio da po sto ji ide ja da se ne ki od naj bo qih do m a } ih va t er p o l i s ta vra te u Sr bi ju, a on da se sa mo dan ka sni je po ja vi la in for ma ci ja da je Zve zda ve} do g o v o r i l a po - An dri ja Pr la i no vi} vra tak u Be o grad ne kih od naj - su po kre nu te pri ~e o do la sku bo qih srp skih va ter po li sta.

Pre dra ga Jo ki }a u Par ti zan, Re~ je o Ni ki }u, Ra |e nu i [e - ko je su se i ob i sti ni le. Ni ko la TUR NIR U BA KUU

Bo ja ni srp ski der bi Bo ja na Jo va nov ski po be di la je Alek san dru Kru ni} sa 5:7, 7:6 (7:3), 6:3 u srp skom te ni skom der bi ju u ~e tvrt fi na lu tur ni ra u Ba kuu. Me~ je tra jao ~ak tri sa ta i 16 mi nu ta, a Jo va nov ski je u za vr {ni ci ipak za slu `e no do {la do po be de i oprav da la ulo gu fa vo ri ta.

Jo va nov ski je po sta vqe na za pe tog no si o ca na tur ni ru, dok je Kru ni }e va do glav nog `re ba do {la kroz kva li fi ka ci je.

Ra |en je uo~i od la ska u Lon don kon sta to vao da ne ma po nu da, ~ak ni od ma ti~ nog Hi o sa, kao i da je Slo bo dan Ni ki} sve do 15. ju la i po to nu }a Pro Re ka ve ro vao da }e jo{ go di nu da na igra ti u Ka mo qi ju. Na kra ju se ~ak spo -

mi we i po vra tak Alek san dra ]i ri }a.

Tre ner De jan Sa vi} pri zna je da mu la ska ju pi ta wa o isti ni to sti ve sti o do la sku naj bo qih va ter po li sta Sr bi je i sve ta, ali i spu {ta lop tu.

- Pri ~e su jed no, re a li za ci ja ne {to sa svim dru go... Da li mo `e mo da pla ti mo naj bo qeg igra ~a sve ta (Fi li pa) Fi li po vi }a?

Tre ba bi ti re a lan. U sva kom slu ~a ju si tu a ci ja je bo qa ne go {to je bi la, a vi de }e mo do kle }e to da nas do ve de - iz ja vio je Zve zdin tre ner.

Te ni ski pod mla dak Mo la i Ade s pri zna wi ma

U MO LU ODR@AN LETWI TUR NIR U TENISU

A|an ski ve te ra ni pre sli {a li do ma }i ne U okvi ru ma ni fe sta ci je Da ni Mo la na Ti si odr `an je let wi tur nir u te ni su, ko ji je oku pio 33 u~e sni ka (18 de ~a ka i de voj ~i ca i 15 ve te ra na). U kon ku -

Mi ha lek i Sa {a La zi} iz Ade, na dru gom me stu su za vr {i li \u ra Ni {i} i Dra gan Jak {i} iz Mo la, a na tre }em Ti bor Ju has i Sil ve ster Va{ iz Ade.

Sa {a Lud man, dru gi Re qa [e vi} i tre }i Ni ko la Si men di}.

Kod ka de ta naj bo qi je bio Edr vard Se ke, dru gi Erik Bo ga ro mi i tre }i Ga bor Al ma {i.

Naj u spe {ni ji ve te ra ni mol skog tur ni ra oki}eni me da qa ma i pe ha ri ma

ren ci ji ve te ra na u po je di na~ noj kon ku ren ci ji po bed nik je Igor Cvit ko, dru gi je De jan Si men di}, obo ji ca su iz Mo la, a tre }e pla si ra ni je Sa {a La zi} iz Ade. U nad i gra va wu pa ro va go sti iz Ade nad i gra li su do ma }i ne.

Pr vo me sto osvo ji i li su En dre

Naj ve }e iz ne na |e we je da su tro stru ki po bed ni ci tun ri ra Ra do van Te {i} i \or |a Ma ti} ovog pu ta osta li bez pe ha ra.

U kon ku ren ci ji mla |ih pi o ni ra naj bo qi je bio Vu kan Za vi {in, dru gi je Vuk Mi {ko vi} i tre }ei Mar ko Po pe skov. Kod sta ri jih pi o ni ra po bed nik je

U pa ro vi ma kod de ~a ka po bed ni ci su Sa {a Lud man i Re qa [e vi}, dok su dru go me sto osvo ji li su Ni ko la Si men di} i Erik Bo ga ro mi. U kon ku ren ci ji de voj ~i ca u sin glu pr vo me sto osvo ji la je Ma ri ja na ^u vik, dru ga je Ti mea Va {tag i tre }a Da ni e la Se ni}.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

petak27.jul2012.

17

REVAN[ SUSRET 2. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Raz i gra na Vo {a odu va la Li tvan ce Suduva – Vojvodina 0:4 (0:3) (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a) MA R I J AM P OQ: Stadion „Arvi arena“, gledalaca: 3.500, sudija: Drahta (Austrija).

Strelci: Moreira 4, [kuleti} u 37., Stevanovi} u 39. i Abubakar u 48. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni Luk{is i ^vedukas (Suduva), a Trajkovi} (Vojvodina). Crveni karton: Trajkovi} (Vojvodina) u 90. minutu.

SU DU VA: Davidovs 5, Leimonas 5, Loginov 5, Luk{is 5, Slavickas 5, Raxius 5, Lede`ma 5, Urba 5 (Bdenu{ius), ^vedukas 5, Borovskij 5 (Breive), Elio{ius 5 ([ublinskas).

VOJ VO DI NA: Supi} -, Vuli}evi} 8, Pavlovi} 8, Trajkovi} 8, \uri} 8, Mito{evi} - (A|uru 8), Poletanovi} 8 (Bilbija), Moreira 9, Stevanovi} 8, [kuleti} 8, Abubakar 8 (Bojovi}).

Tvrdio je i pre polaska za Marijampoq, trener Vojvodine Zlatomir Zagor~i}, da je wegov tim puno kvalitetniji od litvanske Suduve, a wegovi u~enici su to ju~e na najboqi na~in potvrdili. Pregazili su doma}ina u revan{u i izborili pravo da 2. i 9. avgusta igraju me~eve 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojoj }e im rival biti Rapid iz Be~a.

Ton igri Vojvodine tokom svih 90 minuta utakmice davali su probu|eni i napokon pravi Moreira, Poletanovi}, Abubakar, Stevanovi} i [kuleti}, a doma}in, ekipa ipak skromne snage i kvaliteta, jednostavno nije imao ni snage, ni ume}a da im parira.

Ve} u 4. minutu Vojvodina je stigla do prednosti. Jednu akciju doma}ina odmah u za~etku je presekao Igor \uri} na sredini, terena, dodao do Stevanovi}a, koji je u {esnaestercu prona{ao Almamija Moreiru. Iskusni majstor lako se oslobodio

To je bio rezultat kojim se oti{lo na veliki odmor, a tek {to je po~eo nastavak, posle majstorije Abubakara Oumarua na levoj strani, igrao se 48. minut, Davidovs je i ~etvrti put vadio loptu iz mre`e. As iz Kameruna nanizao je nekoliko odbrambenih igra~a Suduve i onda, prakti~no iz mrtvog ugla, poslao loptu u mre`u.

Prvi {ut ka golu Novosa|ana zabele`ili smo u 69. minutu, kada je bucmasti Brazilac Ledezma opalio s nekih 20 metara, daleko, daleko od gola. Isti igra~ je u 89. minutu izveo slo-

Po zdrav na vi ja ~i ma Po zavr{etku me~a sa Suduvom, fudbaleri Vojvodine otr~ali su do grupe svojih navija~a koji su ih sjajno bodrili tokom ~itavog me~a.

Za podr{ku su Novosa|ani svojim simpatizerima darivali dresove u kojima su odigrali utakmicu i zakazali im novi susret u duelima s Rapidom koji su na programu 2. i 9.avgusta.

Al ma mi Mo re i ra po sti gao pr vi gol ju ~e u Ma ri jam po qu

~uvara i levom nogom pogodio daqi ugao gola Davidovsa. Bio je to signal za veliku radost oko 70 navija~a tima iz Novog Sada, ali je malu zebwu izazivala ~iwenica da se Portuglac, koji je postigao prvi gol u crveno-belom dresu, povredio prilikom postizawa gola. Ipak, nastavio je utakmicu i odigrao je na vrhunskom nivou, pa je u nekoliko navrata zaslu`io aplauze od oko 3.500 gledalaca.

U 14. minutu Moreira je lepo proigrao dubinskom loptom Poletanovi}a, ali mladi repre-

Fo to: Og wen Ade mov ski

zentativac na{e zemqe nije bio u najpovoqnijoj situaciji da ozbiqnije zapreti odbrani Suduve. U 29. minutu publika na stadionu tra`ila je penal za doma}ina, mada, iskreno, ne znamo u ~emu videli razlog za to. O~igledno, nije ga video ni sudija Oliver Drahta, pa je utakmica nastavqena. Nevoqa je gostuju}i tim zadesila u 31. minutu, kada je teren morao da napusti Vuk Mito{evi}, koji se i nekoliko minuta ranije `alio na povredu, a umesto wega na teren je u{ao Naemeka A|uru.

Poku{avali su igra~i Suduve da uspostave terensku inicijativu, ali nisu imali uspeha u tome. Odbrana Novosa|ana delovala je veoma sigurno, a sredwi red nije dopu{tao doma}inu da du`e zadr`i loptu u svom posedu. Iz jednog odli~no organizovanog napada, u 37. minutu, Pavlovi} je poslao dubinsku loptu ka Abubakaru koji se lako oslobodio Leimonasa i odigrao ka [kuleti}u. Visoki napada~ je na wu naleteo, topovski {utirao, ali je Davidovs taj {ut kratko odbio, po-

novo do Vo{inog napada~a, koji je ovog puta desnom nogom prona{ao put lopti ka mre`i.

Bilo je tada 2:0 za goste, ali oni tu nisu stali.

Ve} dva minuta kasnije, lep napad odigrao je navalni red crveno-belih, a lopta je od Abubakara stigla do Poletanovi}a na levoj strani {esnaesterca. Mogao je mladi reprezentativac Srbije i sam da zavr{i akciju, ali je odlu~io da uposli Stevanovi}a koji je lako postigao novi gol za velikih, zaista velikih 3:0.

bodan udarac s nekih 25 metara i lopta je pro{la pored svih igra~a, ali i pored desne stative Supi}evog gola.

Igrao se 90. minut kada je Trajkovi}, koji je ve} imao `uti karton, startovao na jednog igra~a doma}ina, a sudija Drahta mu je, po nama prestrogo, pokazao drugu javnu opomenu, samim tim i crveni karton, pa }e crveno-beli biti oslabqeni zbog neigrawa odli~nog {topera u prvoj utakmici 3. kola kvalifikacija protiv Rapida, 2. avgusta na Kara|or|u.

A. Predojevi}

VOJVO\ANSKI LIGA[ IZ SRPSKE CRWE NA DOBROM PUTU

Bu du} nost sprem na za bu du} nost Fudbalski klub iz varo{i \ure Jak{i}a za novu sezonu doveo pet poja~awa a u prvi tim prekomandovao isto toliko talentovanih omladinaca – pa se nadaju kvalitetnim igrama, dobrim rezultatima, visokom plasmanu i afirmaciji mladih talenata iz vlastitog pogona.

Iako je pro{lu sezonu zavr{ila u gorwem delu tabele Voj-

nikom MZ Srpska Crwa Miletom Raji}em) obezbedili smo potrebna sredstva za stabilno fi nan si ra we klu ba na du `i rok, kao i optimalne uslove za rad i razvij fudbalera i kvalitetne uslove za takmi~ewe.

Redovno ispuwavamo ugovorene obaveze, imamo odli~ne uslove za rad i takmi~ewe, a ponajvi{e se oslawamo na vlastite

mah mo gu da igra ju – ka `e predsednik kluba Vlada Lekin.

I ove godine, kao i pro{le, trener }e biti Crwanin Slobodan @ivkov koji je vi{e nego zadovoqan prelaznim rokom.

- U klub su se vratili na{i raniji igra~i, golman Martin Mag da (Za dru gar, La za re vo), Jovica Lukin (Crvena zvezda,

Slav kom Po po vim, Ra {om Ili}em i Goranom Radi{i}em biti nosioci igre, a u tim }emo planski ubacivati i nekog od na{ih {est talentovanih omla di na ca iz afir mi sa ne fudbalske {kole Milenka Ze~evi}a – Petra Ticu, Stefana Prpu, @arka Perina, Aleksandra Prokina, Marinka Ku{i}a i Nemawu Kova~evi}a.

ni u kojoj smo osvojili 7. mesto – ka`e trener @ivkov.

- Crwa }e, kao i do sada, i u ovoj sezoni svim gostuju}im ekipama pru`iti maksimalnu bezbednost, konfor i gostoprimstvo. Ovde nikada niko nije bio izlo`en bilo kakvim neprijatnostima, ni na tribinama ni na terenu. ^ak se ni sudije, koje su nas katkad znale o{te-

Koliko se ovde kvalitetno radi sa mla|im kategorijama potrvda je da je u Banat iz Banatskog Dvora pre{ao na{ pro{logodi{wi prvi golman, 17godi{wi Slavko ]irkovi}.

Iz kluba je oti{ao, u Vojvoda Stepu, \ukanovi}, ali odlazak te dvojice lani standardnih prvotimaca ne}emo osetiti jer smo na wihova mesta doveli adekvatna re{ewa. Pripreme smo po~eli na vreme sa tridesetak fudbalera i, sude}i po prvim kontrolnim utakmicama, bi}emo znatno ja~i i kvalitetniji no u minuloj sezo-

titi, nikada nikom nisu po`alile na prijem i tretman u Srpskoj Crwi. Mi u klubu smatramo da svako u sportu ima pravo na gre{ku, pogotovo ako nije tendenciozna, a polazimo od pretpostavke da su sve ekipe dobronamerne a fudbaleri i publika korektni, tako da u sezonu ulazimo bezbri`no i sa ambicijom da pro{irimo prijateqstva, nagledamo se lepog fudbala i da se Budu}nost {plasira me|u ~etiri- pet prvoplasiranih – ka`e potpresednik kluba Dejan Savin.

D. Peji}

Mi lan `e li Ka ku na po zaj mi cu Fudbalski klub Milan poku{a}e da dovede Brazilca Kaku na jednogodi{wu pozajmicu iz madridskog Reala, preneli su italijanski mediji. Rosoneri na taj na~in `ele da izbegnu pla}awe obe{te}ewa za Brazilca, uz opciju da u narednih godinu dana pla}aju samo polovinu godi{we plate fudbaleru. Ovaj fudbaler u madridskom klubu trenutno ima godi{wu platu od 10 miliona evra.

Real je prvobitno Kaku `eleo da proda za 25 miliona evra, ali to je novac vlasnik Milana Silvio Berluskoni ne `eli da izdvoji za transfer.

O~ekuje se da se narednih dana predsednik Reala Florentino Perez i potpredsednik Milana Adrijano Galijani sastanu u Madridu i dogovore sve detaqe ovog aran`mana. Kaka je u Real do{ao 2009. godine upravo iz Milana, sa kojim je osvojio titulu prvaka Evrope i Italije.

Eki pa Bu du} no sti iz Srp ske Cr we i ove se zo ne na mer na da igra lep fud bal

vo|anske lige istok, Budu}nost iz Srpske Crwe zadr`ala je sve prvotimce i dovela petoricu kvalitetnih novajlija.

- Na{a ambicija ni ove godine nije plasman u vi{i rang takmi~ewa, nama je ova liga potaman. @elimo kvalitetne igre, afirmaciju mladih igra~a poniklih u Crwi i plasman u gorwi deo tabele. Zahvaquju}i odli~noj saradwi sa mesnim i op{tinskim vlastima (naro~ito s predsednikom op{tine Perom Milankovim, op{tinskim funk ci o ne rom Bra ni slavom Damjanovim i predsed-

sna ge, na ro ~i to u po sled we vre me ka da kon ti nu i ra no i planski pru`amo {ansu i afiurmi{emo mlade igra~e ponikle u na{oj fudbalskoj {koli.Sa strane dovodimo samo iskusne i kvalitetne igra~e koje preporu~i trener i koji od-

Vojvoda Stepa) i Stanislav Todorov (Slova~ka), a doveli smo i Marka Samarxi}a (Zrewaninac, igrao za Dolinu iz Padeja)i Nikolu Ajdari}a (iz Hetina, igrao u Jedinstvu iz Banatskog Kara|or|eva). Oni }e sa Zlatkom Vasiqevi}em,

Na ga |a wa Dok trener @ivkov mudro }uti, dobri poznavaoci crwanskih fudbalskih prilika su ve} sastavili tim za predstoje}u sezonu koja po~iwe 18. avgusta: Magda, Grban, Tica, Vasiqevi}, Samarxi}, Todorov, Radi{i}, Lukin (Antin), Ili}, Ajdari} (Radin) i Popov (Prpa).

18

sPORT

petak27.jul2012.

dnevnik HE MO FARM OSLA BQEN

SE ]A WA: LA SLO [A RA, NE SU \E NI OLIM PI JAC U HEL SIN KI JU

Dan gu bi} i Kr sti} u Me ga Vi zu ri

[am pion i kao te {ki in va lid Di za~ te go va La slo [a ra bio je jed na od naj u spe {ni jih no vo sad skog spor ta po lo vi nom pro {lo ga ve ka. La ci ki na ku }a je bi la bli zu dol me kod [o dro {a, pa je kao de ~ak i mo mak tu pro vo dio mno go slo bod nog vre me na. U ku }i do we go ve `i veo je po zna ti no vo sad ski spor ti sta @i van Ma li, ko ji se se }a ka ko ga je La ci ka kao klin ca (mla |i od La ci ke osam go di na) vo dio u ri bo lov i da su po wi ho vom po vrat ku kom {i je spre ma le ti ga we.Ne kad is tak nu ti di za~ te go va, ne dav no pre mi nu li To ma [an dor (tre }i na pr ven stvu Ju go sla vi je 1948. go di ne, imao isti re zul tat kao dru go pla si ra ni), se }ao se La ci ki nog pr vog do la ska me |u di za ~e te go va. Bio je,ka `e, sna `an i le gen dar ni tre ner Elek Hu ber je od we ga br zo stvo rio {am pi o na.

Ve} na pr vom {am pi o na tu Ju go sla vi je 1949. go di ne po stao je pr vak dr `a ve.

La ci ka je iz u ~io me ta lo stru gar ski za nat i naj ve }i deo rad nog sta `a pro veo je u fa bri ci „Pe tar Drap {in“. Jed no vre me je bio i u po li cij skoj uni for mi kao ~lan no vo sad skog Klu ba di za ~a te go va Mi li ci o ner.

da bu de pr vi Ju go slo ven - di za~ te go va u~e snik Olim pi ja de.

Ovu ~ast je za slu `io pla sma nom na pr ven stvu Evro pe i sve ta 1951. go di ne u Mi la nu. On i Sa raj li ja An dri ja Ma le~ su bi li na {i pred stav ni ci. Ma le~ je osvo jio tre }e me sto u Evro pi i {e sto na sve tu u ban tam ka te go ri ji sa 245 kg u olim pij skom tri a tlo nu. La ci ka je bio pe ti u Evro pi, osmi na sve tu sa 287,5 kg (80, 90, 117,5). Ova kve pla sma ne ni je dan Ju go slo ven ni je nad ma {io u sle de }ih 25 go di na!

Me |u tim, 1952. go di ne La ci ka do `i vqa va tra ge di ju. Vra }a ju }i se ku }i bi ci klom pao je pod voz na Som bor skoj pru zi i voz mu je od se kao po lo vi nu le vog sto pa la. Hel sin ki je ostao sa mo san, a naj bo qi ju go slo ven ski di za~ te go va ta da si la zi sa po di ju ma u 22. go di ni. Me |u tim, dve go di ne ka sni je, 1954. po sta je sport ski he roj. Na op {te iz ne na |e we i ne ve ri cu on se hra ma ju }i, u spe ci jal nim ci pe la ma sa oslon cem sa mo na pe tu po vre |e ne no ge, po ja vio na pr ven stvu Ju go sla vi je u Be o gra du. Bio je te `ak in va lid, ali sa gvo zde nom vo qom, po di gao je 312,5 kg u la -

Do sa da {wi ko {ar ka {i He mo far ma Ne ma wa Dan gu bi} i Ne ma wa Kr sti} pot pi sa li su ugo vo re sa Me ga Vi zu rom.

Tu vest je po tvr dio wi hov me na xer Mi o drag Ran `a no vi}.

I Dan gu bi} i Kr sti} ro |e ni su 1993. go di ne, ra di se o ve o ma ta len to va nim igra ~i ma ko ji su pro {li sve re pre zen ta tiv ne se lek ci je.

MI LI VO JE LA ZI], NO VI ZVE ZDIN TRE NER

Sle de }e se zo ne ko rak da qe Stankovi}, Stojanovi}, Mitrovi} i Jo{i} s predsednikom kluba \uki}em

Fo to: F. Ba ki}

VOJ VO DI NA SA OP [TI LA CI QE VE I PRED STA VI LA PO JA ^A WA

Bo qe ne go u pret ho dnoj se zo ni Ru ko me ta {i no vo sad ske Voj vo di ne kre nu li su sa pri pre ma ma za na red nu su per li ga {ku se zo nu. I dok igra ~i tre ni ra ju upra va i stru~ ni {tab su kre nu li u po tra gu za po ja ~a wi ma i u svo je re do ve do ve li: Qu bo mi ra Jo {i }a (Ju go vi} Uni met), Stra hi wu Stan ko vi }a (Cr ven ka), Vu ka {i na Sto ja no vi }a (Bo rac Ba wa Lu ka) i Mi lo {a Mi tro vi }a (Ma ka bi, Iz rael). S eki pom tre ni ra Mi qan Pu {i ca (Cr ve na zve zda), a od po ne deq ka }e se pri kqu ~i ti biv {i ka pi ten i le gen da Voj vo di ne Vla di mir Man di}.

Na pred sta vqa wu ~e tvo ri ce no vaj li ja, pred sed nik klu ba Mi lan \u ki} je re kao: - U pret hod ne ~e ti ri go di ne us pe li smo da pre |e mo put od is pa da wa do pri li~ no or ga ni zo va nog i sta bil nog su per li ga {a, ka drog da se ume {a u osva ja we tro fe ja. Da va ti prog no ze za na red nu se zo nu ne za hval no je.Ja sno je da }e svi u klu bu stre me ti ka to me da da se zo na bu de bo qa od pret hod ne. U~i li smo na sop stve nim gre {ka ma i ne }e mo ih po no vi ti. [to se ti ~e pre la znog ro ka, mi slim da smo bli zu

re a li za ci je svih `e qa. Po red ove ~e tvo ri ce sjaj nih mo ma ka, sti gao je i Pu {i ca, a od po ne deq ka sa na ma }e bi ti i Man di}.

U na red nom pe ri o du o~e ku je mo da }e nam Ha la na Sla noj ba ri bi ti da ta na upra vqa we, u tom slu ~a ju bi smo uz se ni or sku eki pu pre se li li {ko lu ru ko me ta i mla |e se lek ci je, ko je se u po vo ju.

Di rek tor klu ba Dar ko Jev ti} osvr nuo se na plan i pro gram pri pre ma.

- Pro te klih go di na Voj vo di na je ima la do sta sta ri ju eki pu

No vi Sad sle di nam 5. me mo ri jal „Bog dan Ro di}”, na ko me }e u~e stvo va ti {am pion Sr bi je Par ti zan, vi ce {am pion Hr vat ske Nek se, Po li teh ni ka iz Te mi {va ra, Split, Ju go vi} Uni met i Voj vo di na.U sklo pu sa rad we iz me |u Spli ta i Voj vo di ne, na{ klub }e bi ti gost Spli }a na od 25.av gust do 3. sep tem bra, ka da }e se odr `a ti tur nir - sa op {tio je Jev ti}. [ef stru~ nog {ta ba mr \or |e ]ir ko vi} o~e ku je da pri pre me pro tek nu u naj bo qem re du.

RE^ IGRA ^A

Klup ska i in di vi du al na afir ma ci ja Cr ven ~a nin Stra hi wa Stan ko vi} za do vo qan je do ~e kom u No vom Sa du.

- Na i {ao sam na sja jan do ~ek. Uslo vi za rad su fe no me nal ni.

Do {ao sam u eki pu ko ja ima naj vi {e am bi ci je i s na me rom da na pre du jem. O~e ku jem da }e mo oprav da ti o~e ki va wa na vi ja ~a i upra ve klu ba - na da se Stan ko vi}.

Du go go di {wa `e qa No vo sa |a na bio je Vu ka {in Sto ja no vi}.

- Dra go je {to sam se po sle do sta vre me na vra tio ku }i.Ova sport ska pri ~a mi se ve o ma do pa la i sa odu {e qe wem sa pri hva tio po nu du Voj vo di ne.Uve ren sam da }e Voj vo di na igra ti ozbiq nu ulo gu u do ma }im okvi ri ma i {i re. Ta ko |e o~e ku je da }u li~ no us pe ti da una pre dim svo ju igru i da }u oprav da ti uka za no po ve re we - re kao je Sto ja no vi}.

EHF KUP

^e ka se ri val

Tri Novosa|anina, deset titula prvaka Jugoslavije: \or|e Nikoli}, Aca Rusi} i Laslo [ara (sleva)

Pri rod no sna `an, do bre na ra vi i ve drog du ha, po pu lar ni Bra le je bio omi qen me |u spor ti sti ma. Re klo bi se da je bio de ~a~ ki do bar i na i van. Me |u tim, znao je da bu de i opa san. Evo jed nog se }a wa: La ci ka je bio tre ner i do ma }in u do mu Par ti za na na Te le pu. Ne de qom po pod ne su se ta mo odr `a va le igran ke. Jed nom pri li kom su mla di voj ni ci iza zva li tu ~u. Ka da je La ci ka to vi deo za le teo se u gu `vu i u~e sni ke tu ~e po ~i stio za ~as. Na kon ovo ga se ret ko ko usu dio da iza zi va in ci den te.

U sport skoj ka ri je ri La ci ka je na stu pao za E| {eg, Mi li ci o ner, Par ti zan i NSK (biv {i E| {eg). Ka da su sre di nom pe de se tih Fra wa Kre mer i La zar No va ko vi} u Par ti za nu sa Te le pa osno va li di za~ ku sek ci ju, La ci ka je po stao tre ner. Od ga jio je vi {e sjaj nih mla dih di za ~a te go va (Ki{, Ma kra, Vi zi, Raj {li...).

Ve} smo re kli da je La ci ka po stao pr vak Ju go sla vi je u la koj ka te go ri ji 1949. go di ne sa 19 go di na. Pr vak je bio i 1950. i 1951. go di ne. Go di ne 1952. je bio dru gi na pr ven stvu Ju go sla vi je, ali ga je Sa vez za di za we te go va pri ja vio za Olim pij ske igre u Hel sin ki ju. Tre ba lo je

ko-te {koj ka te go ri ji i osvo jio dru go me sto! Ti tu la mu je iz ma kla za 2,5 kg (E. Ka ra li} 315 kg).

Ve} sle de }e go di ne La ci ka je opet {am pion! Isti uspeh ostva rio je i 1956. go di ne. [a ra je 1955. bio je na{ pred stav nik na pr ven stvu Evro pe i sve ta u Min he nu, gde je osvo jio 13. me sto u Evro pi, a u svet skoj kon ku ren ci ji 18. Po sle pe to go di {we pa u ze, ka da je ra dio kao tre ner, po tre }i put se ob reo na po di ju mu u 31. go di ni, a 1961. go di ne u Qu bqa ni na pr ven stvu dr `a ve osva ja dru go me sto. Opet je u ne ku ru ku tra gi ~ar, jer je sa istim re zul ta tom pr vak po stao Jo `e Co la ri~, po {to je na va gi bio lak {i.Po sled wi put ne u ni {ti vi [a ra tak mi ~io se 1963. go di ne u Srem skoj Mi tro vi ci i iz bo rio je tre }e me sto u 33. go di ni sa po dig nu tih 332,5 ki lo gra ma. Do dru gog me sta ne do sta ja lo mu je 2,5 kg (M. Ma rin ko vi} 335 kg).

Od de vet na stu pa na dr `av nim pr ven stvi ma [a ra je pet pu ta bio pr vak, tri pu ta dru gi i jed nom tre }i. [a ra i su pru ga Ju li {ka od la ze 1965. u SAD gde je na sle dio uja kov auto-ser vis u S. Nor wal ku, bli zi ni Wu jor ka, gde je i umro fe bru a ra 2002. go di ne.

Mi ro slav Tor bi ca

No vo sa |a ni su slo bod ni u pr vom ko lu EHF ku pa, u dru gom }e se sa sta ti sa bo qim iz dvo me ~a ma |ar skog Ba la ton fu re da i eston ske Ke hre.

Voj vo di na }e pr vu tak mi cu igra ti kao do ma }in 13. ili 14. ok to bra, a re van{ je na pro gra mu 20. ili 21. ok to bra.

za srp ske ru ko met ne pri li ke.

Sa da smo re {i li da je pod mla di mo. Do la skom Jo {i }a, Stan ko vi }a, Mi tro vi }a Sto ja no vi }a i Pu {i ce, uz is ku snog Man di }a i jed nog gol ma na mi slim da }e mo us pe ti usvo joj na me ri. Od 1. av gu sta se li mo se na Zla ta ru gde }e eki pa od ra di ti de se to dnev ne pri pre me, a od i gra }e i dve pro ver ne utak mi ce. Po po vrat ku u

- Po u ~e ni is ku stvom iz pro {le se zo ne, kre u li smo ra ni je sa pri pre ma ma ka ko bi igra ~i lak {e pod ne li na po re i iz be gli po vre de. O~e ku jem da bu de mo unu tar stan dar da od pret hod nih se zo na, da bu de mo u sa mom vr hu srp skog ru ko me ta i da na pra vi mo is ko rak vi {e u tom prav cu op ti mi sta je ]ir ko vi}.

I. Gru bor

ZO RAN JAK [I], PE TI JU NI OR EVRO PE U GA \A WU GLI NE NIH GO LU BO VA

Pr vi i me |u se ni o ri ma Re pre zen ta ti vac Zo ran Jak {i} je na mi nu lom ju ni or skom pr ven stvu Evro pe u ga |a wu gli ne nih go lu bo va, u di sci pli ni trap, osvo jio pe to me sto, ~i me je pre ma {io sva o~e ki va wa. U kon ku ren ci ji od pre ko 40 tak mi ~a ra, mla di} iz Pe }i na ca (20 go di na) je u Lar na ki bio ~e tvr ti u pla sma nu, ne {to sla bi je je od ra dio plej-of i za vr {io na pe tom me stu. Da je u for mi, po ka zao je i na Ku pu Evro pe gde je za vr {io kao {e sti u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, a ekip no sa Mak si mom Ege qom i Ne ma wom Smi qa ni }em sre bro.

- Pre ma {io sam sva o~e ki va wa, jer je pro jek to va no da u|em u pr vu tre }i nu na tak mi ~e wu, a za vr {io sam na pe tom me stu.

Mo gao sam i bo qe, pod ba cio sam ma lo u plej-ofu, ali sam za do vo qan u~i we nim. Ve li ko pri zna we za slu `u je se lek tor De jan Mi haj lo vi} za ne mer qi vu po mo} svim re pre zen ta tiv ci ma i na dam se da }e mo u bu du} no sti

No vi tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Mi li vo je La zi} re kao je da }e po ku {a ti sa eki pom da na pra vi ko rak vi {e u od no su na pro {lu se zo nu, ka da su cr ve no-be li po ra `e ni u fi na lu plej-ofa od Par ti za na.

- Moj glav ni pri o ri te ti bi }e na po ran rad i mak si mal na po sve }e nost. @e lim da svi igra ~i i ~la no vi stru~ nog {ta ba bu du pot pu no fo ku si ra ni na svoj po sao, a da nam Zve zda u sva kom

Zoran Jak{i}

jo{ na pre do va ti i bi ti kon ku ren ti ni ji na evrop skom ni vou re kao je Jak {i}.

Iako je ju ni or, u okvi ri ma na {e ze mqe Jak {i} se tak mi ~i u se ni or skoj kon ku ren ci ji i za sa da je ube dqi vo pr vi u ge ne ral nom pla sma nu, a pre ne ko li ko da na osvo jio je ti tu lu pr va ka Voj vo di ne na stre li {tu u Ko vi lo vu.

- U do broj sam for mi. Po sle pr ven stva Voj vo di ne i pr vog me sta, ne ma jo{ mno go tak mi ~e wa, a sa da se spre mam za pr ven stvo Sr bi je (1. i 2. sep tem bar). Kon ku ren ci ja je ja ka na na {im tak mi ~e wi ma, a jo{ nas o~e ku je i Gran pri Be o gra da. Bi lo je i pri ~a da }e mo u~e tvo va ti na In ter na ci o nal nom ku pu u Ne ma~ koj, no za sa da je to ne iz ve sno - is ti ~e Jak {i}.

Re al tiv no je Zo ran Jak {i} nov u ovom spor tu, ali za sve ga tri go di ne za be le `io je od li~ ne re zul ta te.

- Olim pik tra pom se ba vim tri go di ne, a slu ~aj no sam do {ao u kon takt sa ovim spor tom ka da sam sa ocem gle dao ne ko tak mi ~e we, pa sam po `e leo da se opro bam. Ina ~e, pu cam za Je din stvo iz Sta re Pa zo ve i je dan od sno va mi je da do stig nem ni vo ko ji je po tre ban za pla sman na Olim pij ske igre - re kao je mla di Jak {i}.

M. Ri sti}

Milivoje Lazi}

tre nut ku bu de na pr vom me stu.

Pri pad nost klu bu i oda nost ti mu je moj pri mar ni zah tev - re kao je La zi} za sajt klu ba.

On je na veo da je po no san {to je do bio pri li ku da sa mo stal no vo di eki pu, u ko joj je pro {le se zo ne bio po mo} nik Sve ti sla vu Pe {i }u. Zve zdu su u pret hod na dva da na po ja ~a li Bo ris Sa vo vi} i Mar ko Si mo no vi}, a klub je na ja vio do la zak jo{ no vaj li ja.

- Pra ti mo kom plet no tr `i {te i uz ozbiq nu ana li zu tru di mo se da na pra vi mo {to bo qi oda bir. Tru di mo se da u eki pu do ve de mo {to vi {e do ma }ih igra ~a. @e qa nam je da sle de }e go di ne, osim vr hun skih re zul ta ta, pro mo vi {e mo i na {e mla de igra ~e - is ta kao je La zi}.

La zi }ev po mo} nik u stru~ nom {ta bu Cr ve ne zve zde bi }e ne ka da {wi igra~ ovog klu ba Mi lan Gu ro vi}.

- Mno go mi je dra go {to sam tu i {to sam do bio pri li ku da ra dim kao tre ner. Mi slim da za i sta mo gu do bro da oba vqam taj po sao jer to je je di no {to znam da ra dim. Ceo `i vot sam u ko {ar ci i uvek sam bio mak si mal no po sve }en. Isti na je da sam no vaj li ja u tre ner skim vo da ma i dra go mi je da sam po mo} nik jer si gur no mo ram jo{ da u~im kon sta to vao je Gu ro vi}.

Ja si ke vi ~ij us u Bar se lo ni Le gen da li tvan ske ko {ar ke [a ru nas Ja si ke vi ~i jus igra }e na red ne se zo ne za Bar se lo nu.

Is ku sni 36-go di {wi plej mej ker se ta ko vra tio u klub u ko jem je sa ve li kim uspe hom igrao od 2000. do 2003. go di ne.

Ja si ke vi ~i jus je sa Bar se lo nom u tom pe ri o du osvo jio dve ti tu le i dva Ku pa u [pa ni ji i Evro li gu na ~e lu sa Sve ti sla vom Pe {i }em.

Bar se lo na se na la zi u gru pi D Evro li ge za jed no sa Par ti za nom, CSKA, Li je tu vo som, Bam ber gom i Be {ik ta {om.

SveT

dnevnik

NA KON UBI STVA 12 QU DI U BI O SKO PU U KO LO RA DU

UKRATKO

Oba ma za ra zum nu kon tro lu oru` ja

Spa se ni mi gran ti SU RA BA JA: Indone`anske vlasti spasle su 60 ira~kih i iranskih migranata koji su zbog kvara na brodu tri dana bili izgubqeni u nemirnom moru u blizini ostrva Jave. [ef spasila~ke slu`be na ostrvu Isto~na Java, Sutrisno, rekao je da su migranti prona|eni na drvenom brodu u blizini ostrva Madura. Oni su rekli spasiocima da su plovili put Australije, ali se motor broda pokvario zbog ~ega su tri dana bili prepu{teni nemirnom moru i morskim strujama u indone`anskim vodama. Za brodolom se saznalo po{to su neki od migranata sa broda pozvali telefonom svoje ro|ake u Australiji, koji su potom obavestili vlasti te zemqe.

Ukrao vi ja gru QU BQA NA: Mladi} iz Lendave na severoistoku Slovenije uhap{en je nakon {to je ukrao 240.000 tableta vijagre iz farmaceutske firme „Lek”, gde je ranije bio zaposlen.

Vrednost tableta iznosi 190.000 evra, a na ilegalnom tr`i{tu na wima se moglo zaraditi milion evra, navodi se u saop{tewu, prenosi Hina. Nakon provale i kra|e, koja je izvr{ena tokom vikenda, 25godi{wi mladi} se zajedno s ukradenom robom skrivao u obli`woj {umi, gde je uhap{en. Ukradene tablete su vra}ene „Leku”, a po zavr{etku postupka prikupqawa svih relevantnih informacija, predmet }e biti predat tu`ila{tvu.

Strah od Arap skog pro le }a na Ku bi HA VA NA: Kubanski predsednik Raul Kastro optu`io je ju~e prozapadnu opoziciju da `eli da svrgne vladu u Havani, po uzoru na doga|aje u zemqama Arapskog prole}a, isti~u}i, me|utim, da Havana `eli da razgovara s Va{ingtonom.

Kastro je na ceremoniji obele`avawa 59. godi{wice Dana revolucije optu`io protivnike kubanske vlade, koje podr`avaju SAD i druge zapadne zemqe, da „stvaraju uslove i te`e da se jednog dana na ostrvu dogodi isto {to i u Libiji ili ono {to `ele da se dogodi u Siriji”, javio je Rojters.

Predsednik Kube je, me|utim, istakao da wegova vlada `eli da popravi odnose i razgovara sa SAD, sve dok su to razgovori na ravnopravnoj osnovi.

WU OR LE ANS: Predsednik SAD Barak Obama pozvao je na “zdrav razum” u kontroli prodaje oru`ja, nakon ubistva 12 qudi u bioskopu u Koloradu. On je poru~io da demokrate i republikanci moraju posti}i konsenzus povodom ovog pitawa i zajedni~ki raditi u borbi protiv nasiqa u SAD. Obama je, u najdirektnijim komentarima o naoru`awu od dolaska na vlast, rekao da je “modernim pu{kama mesto u rukama vojnika, a ne u rukama kriminalaca” i da je nedopustivo da mentalno poreme}ene osobe imaju pristup vatrenom oru`ju.

“Kao i ve}ina Amerikanaca, verujem da Drugi amandman garantuje pojedincu pravo da pose-

duje oru`je. Svi prepoznajemo tradiciju posedovawa oru`ja koja se prenosi sa generacije na generaciju, lov i pucawe iz va-

trenog oru`ja su deo na{eg nacionalnog nasle|a”, rekao je Obama u Wu Orleansu, gde je stigao nakon posete gradi}u Aurori u Koloradu, u kom je Xejms Holms ubio 12 osoba.

Ameri~ki predsednik je istakao da se svakoga dana {irom SAD de{avaju tragedije nalik onoj na premijeri filma „Uspon mra~nog viteza”, samo sa mawe `rtava. „Verujem i da }e se svi slo`iti da moramo da uradimo sve {to je mogu}e kako bismo spre~ili kriminalce i begunce da kupuju oru`je, da bismo morali da proverimo ne~iji dosije pre nego {to im damo pristup prodavnici oru`ja”, rekao je Obama.

RAT NA DRA MA U SI RI JI SE NA STA VQA

Ru si ja {a qe po sma tra ~e, am ba sa do ri be `e od Asa da MO SKVA, VA [ING TON, DA MASK: Rusija je obavestila UN da je spremna da po{aqe 30 vojnih posmatra~a u Siriju i da bude doma}in razgovora izme|u sirijskih vlasti i opozicije, izjavio ^urkin. Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij ^urkin je, tako|e, podsetio da je stav Rusije o Siriji principijelan. „Apelujemo da sami Sirijci {to je pre mo gu }e po stig nu mirno re{ewe krize bez stranog me{awa i kroz nacionalni dijalog izme|u vlade i opozicije. Ovaj stav u potpunosti odgovara zavr{nom dokumentu sa konferencije u @enevi na kojoj su postavqeni temeqi za

rad akcione grupe koju je osnovao Kofi Anan”, rekao je ^urkin.

On se osvrnuo i na najavu Sirije da bi mogla upotrebiti hemijsko oru`je u slu~aju strane agresije, navodi Itar-Tass. „Mi verujemo da }e sirijske valsti po{tovati me|unarodne obaveze koje je preuzela 1968. godine kada se Sirija pridru`ila protokolu iz @eneve kojim se zabrawuje upotreba otrovnih gasova u ratu”, kazao je ^urkin.

SAD i Sirijski nacionalni savet potvrdili su informaciju o bekstvu sirijskih ambasadora iz Ujediwenih Arapskih Emirata i sa Kipra u Katar

„Ambasador u UAE Abdelatif al-Dabag se nalazi u Kataru”, izjavio je Rojtersu portparol Sirijskog nacionalnog saveta Muhamed Sarmini, dodaju}i da je s wim u Katar pobegla i wegova supruga Lamia alHariri, koja je ambasadorka na Kipru.

I SAD su potvrdile bekstvo dvoje sirijskih diplomata, navode}i da to predstavqa jo{ jedan dokaz da su sirijskom predsedniku Ba{aru Asadu dani odbrojani. „Potvr|ujemo informaciju o bekstvu sirijskih ambasadora u UAE i na Kipru”, kazao je novinarima portparol Bele ku}e Xej Kerni, a preneo AFP.

Fa bi jus: Ko na~ no ~u ti va pa je iz Si ri je PA RIZ: Francuska je apelovala na Rusiju i Kinu da podr`e mere u Savetu bezbednosti UN kako bi bilo zustavqeno mogu}e krvoproli}e u sirijskom gradu Alepu. Prema nekim izve{tajima, sirijske vladine snage pripremaju ofanzivu, dok je Moskva ponovo optu`ila Zapad da je odgovoran za {irewe nasiqa u Siriji.

Na pitawe novinara da li je zabrinut situacijom u Alepu,

Loren Fabijus

{ef fran cu ske di plo ma ti je Loren Fabijus je tokom posete Var{avi izjavio da „zemqe sveta, a pogotovo stalne ~lanice (Saveta bezbednosti) treba da se udru`e i preuzmu odgovornost”, javila je agencija Rojters.

On je izrazio nadu da }e Rusija i Kina „kona~no ~uti vapaje, ne samo qudi u Siriji, ve} i iz ostatka sveta i arapskih zemaqa, da se zaustavi krvoproli}e”.

Evro pa tro {i 356 ki lo gra ma ko ka i na dnev no ZA GREB: Univerziteti iz 11 zemaqa Evrope objavili su podatak da se {irom Evrope potro{i 356 kilograma kokaina dnevno. Prema proceni UNODK - ta cifra predstavqa 10 do 15 posto ukupne svetske potro{we.

Norve{ki institut za istra`ivawe voda iz Osla i Institut „Mario Negri” iz Milana bili su inicijatori ovog istra`ivawa, u kojem je uz Institut „Ru|er Bo{kovi}” u~estvovalo jo{ 13 nau~nih ustanova iz 11 evropskih zemaqa. Istra`ivawe je ukqu~ivalo analizu oda-

branih urinarnih biomarkera kokaina, amfetamina, ekstazija, metamfetamina i marihuane u neobra|enoj komunalnoj otpadnoj vodi.

Stopa potro{we kokaina znatno je vi{a u zapadnoj nego u severnoj i isto~noj Evropi. Potro{wa metamfetamina neravnomerno je raspore|ena, a predwa~e gradovi severne Evrope: Oslo, Helsinki i Turku.

Potro{wa metamfetamina u tim gradovima je tridesetak puta vi{a nego u ve}ini ostalih gradova. Najve}a potro{wa marihuane je u holandskim i {panskim gradovima.

petak27.jul2012.

19

IRAK

Ubi je no 12 voj ni ka BAG DAD: Dvanaest pripadnika ira~kih snaga bezbednosti je ubijeno, a oboren je jedan helikopter vojske za posledwih dva dana sukoba sa radikalnim islamistima.

Kako je prenela agencija Aso{ijejted pres, Salih Ebresim Kalil, portparol provincije Dijala, rekao je ju~e da je ubijen jedan i rawen jo{ jedan ira~ki vojnik kada su pripadnici Al Kaide pucali na vojni helikopter i naterali ga na prinudno sletawe.

Kalil je dodao da je 11 pripadnika federalnih policijskih snaga ubijeno kasno u sredu u borbama sa radikalnim militantima u gradu Hadid, koji se nalazi na oko 10 kilometara od Bakube, prestonice provincije Dijala. Kako podse}a

ameri~ka agencija, Dijala, u kojoj je ve}insko sunitsko stanovni{tvo, nalazi se izme|u Bagdada i granice sa Iranom. U provinciji `ivi i veliki broj {iita, kao i mawa popilacija etni~kih Kurda i dugo je bila bojno poqe na kojem su sunitski pobuwenici poku{avali da uspostave kontrolu. Wene zaba~ene ruralne oblasti, koje su dugo bile idealna skrovi{ta za pobuwenike, i daqe predstavqaju veliki izazov za ira~ke snage bezbednosti, navodi AP. Sukobi su se odigrali samo nekoliko dana nakon {to je Al Kaida u Iraku preuzela odgovornost za talas nasiqa u kojem je u jednom danu poginulo 115 qudi, {to je ujedno bio najkrvaviji dan u Iraku za posledwe dve godine.

TURSKA

Er do gan: Na pa {}e mo Kur de u Si ri ji AN KA RA: Turski premijer Rexep Tajip Erdogan optu`io je sirijski re`im da dopu{ta kurdskim pobuwenicima iz Turske da pripremaju operacije na severu Sirije. Erdogan je upozorio da Ankara ne}e oklevati da ih napadne. „Sirijski predsednik Ba{ar al Asad je na severu Sirije „dodelio pet provincija Kurdima, teroristi~koj organizaciji”, rekao je Erdogan turskoj televiziji Kanal 24, aludiraju}i na pripadnike Kurdi-

stanske radni~ke partije (PKK).

Agencija Frans pres je prenela da je Erdogan istakao da je potez sirijskih vlasti eksplicitno uperen protiv Turske. „Na takav stav }e, bez sumwe, uslediti odgovor sa na{e strane”, naglasio je turski premijer. Na pitawe da li }e Turska na svojoj teritoriji napasti kurdske pobuwenike u slu~aju da oni posle napada Ankare pobegnu sa severa Sirije, Erdogan je odgovorio potvrdno.

PAKISTAN

Eks plo zi ja na pi ja ci ISLA MA BAD: Najmawe devet osoba je poginulo, ukqu~uju}i dvoje dece, a 20 raweno kad je eksplodirala bomba na prepunoj pijaci u pakistanskoj plemenskoj oblasti „U bolnicu je dopremqeno devet tela, kao i 20 rawenih”, rekao je doktor Kalilur Rehman u izjavi Frans presu. Me|u `rtvama je i dvoje dece, uzrasta od osam i 13 go-

dina, dok je me|u rawenima ~etvoro dece, uzrasta od pet do 11 godina. Prema prvom saop{tewu regionalnih vlasti, u napadu je ubijeno najmawe pet osoba, a 11 je raweno. Bomba je bila postavqena u pik-apu na prometnoj pijaci u okrugu Baxaur, u kome pakistanske vlasti vode borbu protiv talibanskih pobuwenika.

KINA

Zva ni~ no 77 `r ta va po pla ve PE KING: Zbog burnih reakcija na }utawe vlasti o broju `rtava poplava u Pekingu, zvani~nici su objavili da je stradalo najmawe 77 qudi. Neki tvrde da ih ima ~ak 300. Zvani~nici su se posledwi put oglasili u nedequ, kada su saop{tili da je `ivot izgubilo 37 osoba, a javnost je sve do ju~e tra`ila nove odgovore.

Tako su mediji po~eli da navode svoje procene, neki su navodili da je poginuo 61 ~ovek, a u glasinama pokrenutim na internetu procewuje se da je stradalo vi{e od sto, pa ~ak i 300 qudi.

Iz kancelarija lokalnih, kao i dr`avnih vlasti dugo je nemogu}e

bilo dobiti kakvu informaciju, bez obzira na velike napore novinara da saznaju ne{to. Usred brojnih pitawa o reakciji vlasti na poplave, dodu{e u okviru rutinske rekonstrukcije vlasti, gradona~elnik Pekinga i wegov zamenik su podneli ostavke. Obilne ki{e su imale te{ke posledice i u drugim delovima zemqe. U provinciji Hebej, 15 qudi je poginulo, dok ih se 19 vodi kao nestalo. U Se~uanu je u odronima zemqi{ta `ivot izgubilo {est osoba, a u provinciji Junan bilans je {est mrtvih i dvoje nestalih. U provinciji [ansi najmawe osmoro qudi je poginulo, dok se 17 qudi vodi kao nestalo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI STAVROS LAMBRIDINIS [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton imenovala je ju~e biv{eg gr~kog ministra inostranih poslova Stavrosa Lambridinisa za prvog specijalnog predstavnika EU za qudska prava. Pedesetogodi{wi Lambrinidis }e ovu novoustanovqenu funkciju obavqati do juna 2014. kao „lutaju}i ambasador” i za to vreme }e usko sara|ivati sa Spoqnom slu`bom EU, na ~ijem ~elu je E{ton.

^ARLS TEJLOR Savet bezbednosti UN ukinuo je zabranu putovawa i odmrzao je imovinu 17 liberijskih funkcionera povezanih sa nekada{wim predsednikom ^arlsom Tejlorom. SB je samo saop{tio da je takva odluka doneta, bez daqeg obrazlo`ewa za{to se odlu~io za takvu akciju. Tejlor je u aprilu osu|en na 50 godina zatvora zbog pru`awa pomo}i pobuwenicima u Sijera Leone, koji su po~inili zlo~ine.

YEJMS HOLMS Xejms Holms, osumwi~en za ubistvo 12 qudi u bioskopu u Koloradu, poslao je pro{le nedeqe „nacrt masakra“ psihologu sa univerziteta koji je poha|ao.

U svesci su grubo skicirani qudi i opisi detaqa napada koji je „Xoker“ planirao i kasnije izveo na premijeri filma „Uspon mra~nog viteza“ u gradi}u Aurora. Iz Univerziteta su potvrdili da su dobili sumwiv paket, koji je predat policiji.

IRAN SKI AM BA SA DOR U UJEDIWENIM NACIJAMA

Iz rael sam na pao svo je gra |a ne u Bu gar skoj Vaksman je optu`io Iran i Hezbolah i za WU JORK: Iran je na sastanku Saveta bezbednosti UN optu`io Izrael da je sam na- napade posledwih meseci na Izraelce u Inpao sopstvene gra|ane u Bugarskoj. Iran je diji, Azerbejxanu, Tajlandu, Keniji, Turskoj odbacio kao „neosnovane” tvrdwe Tel Avi- i na Kipru. va da je bomba{ki napad na izraelske turiste u Burgasu podr`ao Teheran.

Zamenik ambasadora Izraela pri UN Haim Vaksman je za tvrdwu iranskog ambasadora Mohameda Kazaija rekao da je „zaprepa{}uju}a, ali ne ~udi” po{to dolazi od iste vlade koja teroristi~ke napade od 11. septembra 2001. povezuje s teorijom o doma}oj zaveri u SAD i koja negira Holokaust.

Izrael optu`uje Iran da razvija atomsko oru`je i vi{e puta je ukazao da je spreman da napadne tamo{wa nuklearna postrojewa. Iran tvrdi da postrojewa imaju ~isto mirnodopsku Sedi{te UN u Wujorku svrhu. Tokom rasprave u Savetu bezbednosti Uzvra}aju}i, ambasador Irana Kazai je reUN o Bliskom istoku, Vaksman je optu`io kao da se Teheran „nikada nije upu{tao, niti Iran i borbenu palestinsku organizaciju }e se ikada upu{tati u tako besprizorne vrHezbolah da su izveli samoubila~ki napad ste nasrtaja na `ivote nedu`nih qudi”. na autobus izraelskih turista u Burgasu u „Takav teroristi~ki akt (kao u Bugarkojem su poginuli petoro turista i voza~ Bu- skoj) mogao je isplanirati i izvr{iti samo garin. isti onaj re`im ~ija je kratka istorija puna

dr`avnih teroristi~kih akata i likvidacija s ciqem uplitawa drugih, a zarad sticawa politi~kih dobitaka”, rekao je Kazai, aludiraju}i na Izrael. Kazai je izjavio da bi mogao da iznese mnoge primere koju pokazuju da je Izrael „ubijao sopstvene gra|ane i nevine Jevreje tokom posledwih nekoliko decenija s ciqem da za to optu`i druge”. „Iran je `rtva takvih operacija i likvidacije iranskih nuklearnih nau~nika su sve` primer”, rekao je Kazai. Vaksman je u posle sastanka saospstio da se „iranski otisci mogu na}i svuda na u`asavaju}em napadu u Bugarskoj - i na desetinama drugih teroristi~kih zavera prethodnih meseci, razasutih po pet kontinenata i u najmawe 24 zemqe”. „Do{lo je vreme da svet stavi ta~ku na ovu kampawu terora - jednom za svagda”, rekao je Vaksman.

Teheran tvrdi da je izrealska tajna slu`ba Mosad likvidirala bar pet iranskih nuklearnih stru~waka od 2010. godine i ubacila mo}ne „viruse” u kompjuterske sisteme Irana.

20

kWiGA

petak27.jul2012.

dnevnik

„АГО РА” У ОКВИ РУ ОДА БРА НИХ ДЕ ЛА ЗО РА НА ЋИ РИ ЋА ОБ ЈА ВИ ЛА РО МАН „ХО БО”

Цр но ху мор на ви зи ја све та

У

из да њу „Аго ре„ ових да на у окви ру Ода бра них де ла Зо ра на Ћи ри ћа, као че твр та књи га, по ја вио ро ман „Хо бо“, за ко га је овај аутор 2001. го ди не до био Ни но ву на гра ду, на гра ду

„Бо ри слав Пе кић„ и 2002. го ди не на гра ду за нај чи та ни ју књи гу На род не би бли о те ке Ср би је. Ро ман „Хо бо“ се исто вре ме но по ја вио ових да на и у Ру си ји, у из да њу ку ће „Ле макс”, и у Че шкој, код иза да вач ке ку ће „Ру на” из Пра га. Ру ски из да вач ро м ан ре к ла м и р а као „ганг стер ску епо пе ју култ ног ауто ра са Бал кан ског по лу о стр ва”, а пре во д и л ац књи ге на ру с ки, сла вист ки ња Алек с ан дра Ла ри с а Са ве ље ва, ауто ра упо ре ђу је са већ по зна тим срп ским пи сци ма на ру ском тр жи шту књи га (Ми ло рад Па вић, Вла ди мир Пи шта ло, Го ран Пе т ро вић). Уред ник Мак сим Ни ко ла ев ис ти че да пред ру ске чи т а о- це из но си ре мек де ло „ал тер на тив не„ ли те ра ту ре и упо ре ђу је Ћи ри ћев ро ман са де ли ма Чар л са Бу ков с ког, Ви л и ј а м а Ба ро у за, Ча ка Па ла њи ка и Хан -

те р а Том с о н а, као и про зом Оле га Лу ко ши на, пра вог „ро кен рол ауто ра”. Ро ман „Хо бо„ је на че шки је зик пре во по зна ти Јан До ле жал. Че шки из да вач оче ку је да упра во овом књи гом пре ки не

дво де це ниј ску не за ин те ре со ва ност че шке пу бли ке за срп ску књи жев ност. Иде ја сва три из да ва ча је би ла да се овај култ ни ро ман но ви је срп ске књи жев но сти по ја ви исто вре ме но у то ку ју ла ове го ди не у све три зе мље, а тре нут но се пре го ва ра и о об ја вљи ва њу ове књи ге и са бу гар ским, ру мун ским и не мач ким из да ва чи ма. “У псе у до хо ли вуд ском ма ни ру са ге о ”твр дим” мом ци ма ни швил ског ”под зе мља”, а на на ч ин пет п а р ач к их при ч а, упра во струк ту ром исто и ме ног фил ма, Зо ран Ћи рић у ро ма ну „Хо бо“ при по ве да о пу то ва њу сво га ју на ка и на ра то ра, ни швил ског ди-џе ја Хо боа, кроз су ро ву сва ко дне ви цу ма фи ја шког све та уце на, под во ђе ња, ци клич них ме ђу соб них об ра чу на и уби ста ва.- пи ше о ро ма ну

„Хо бо“ уред ник „Аго ри ног” из да ња књи ге, Не над Ша по ња.Струк ту ри ран као из мак ну ти, ати пич ни, кри мић, чи ју рад њу по кре ће јед но уби ство, али ко ји се не за вр ша ва ње го вим раз ја шње њем, овај ро ман тра је у ни за њу епи зо да ганг стер ске опе ре те из при ча глав ног ју на ка од ди џе ји са ња по клу бо ви ма, ра да у про дав ни ци но са ча зву ка, пу то ва ња на кон церт у Бу дим пе шту и уте ри ва ња ду го ва, пре ко (са м о)уби ства бра т а, по ли циј ског уви ђа ја и са хра не, до про да је те л а ло кал н ом ма фи о зи Ба ро ну и ула с ка у ње го ву слу жбу, те ни з а след стве них ”под зем н их” ак т ив н о сти, ту ча под во ђе ња, уце на, ма фи ја шких ис тра га, пре у з и ма њ а ра д ио ста ни це, ре ке ти ра ња, нар ко ман ских се а н с и, ре д аљ к и, спа љи ва ња и уби ста ва. Ова спи ра ла де ша ва ња до во ди ју на ка и до су ко ба са Ба ро ном. Крај ро ма н а оста в ља отво ре ним пи та ње да ли га је Хо бо пре жи вео, као што оста је отво ре но и да ли је у пи та њу би ло уби ство или са мо у би ство бра та, и ако се ра ди о уби ству, да ли га је учи нио Хо бо, у ста њу не у ра чун љи во сти, или не ко дру ги. Да кле, уби ством бра та је ма ски р а н а по з а д и н а тек с та, а абор тив на кри ми струк ту ра ро ма на тек по вод за оп ште зе за ње у јед ној цр но ху мор ној ви зи ји све та ба зи ра ној на не ким од ка рак те ри стич них еле ме на та пор но гра фи је су ро во сти срп ског

Е

те на пи сао не ке од сво јих нај леп ших пе са ма. Он раз ма тра и од нос ве ли ког пе сни ка, у свој ству ми ни стра, пре ма си ли и на си љу, на во де ћи да је у слу ча ју јед не че до мор ке у Вај ма ру од био по ми ло ва ње, иако је о суд би ни че до мор ке Мар га ре те пре то га дир љи во пи сао у свом „Фа у сту”. Есе ји у овој књи зи об ра ђу ју те ме ге ни ја, на си ља, све та, љу ба ви, при ро де и се ћа ња, а Ге те ов му зеј је на овај на чин увр стио Ива њи ја ме ђу вр хун ске по зна ва о це Ге те о- вог жи во та и де ла, оце ни ли су у из да вач кој ку ћи „Сту бо ви кул ту ре”.

сеј „Ге те и на си ље„ Ива н а Ива њи ја об ја вљен је у књи зи ко ја из ла зи по во д ом отва р а њ а но в е стал не по став ке Ге те о вог му зе ја у Вај ма ру, са оп штио је срп ски из да вач „Сту бо ви кул ту ре”. Из ло жба ће све ча но би ти отво ре на 29. ав гу ста у ку ћи у ко јој је нај ве ћ и не мач к и пе с ник про в ео ве ћ и део свог жи во та и пе ми нуо. Ива њи у свом ра ду по себ но скре ће па жњу на бли зи ну кон цен тра ци о н ог ло го р а Бу хен валд, ко ји се на ла зи око шест ки ло ме та ра од му зе ја у шу ми у ко јој је Ге -

KWI@EVNA BA[TINA

Бу дил ник на род не про све те

П

ро свет но пе да го шки ча со пис „Бу дил ник на род не про све те“, са под на сло вом „за љу бав жи во пи сне срп ске по ве сни це“, из и шао је са мо у јед ном бро ју, 30. ју ла 1851. го ди не. Из дао га је и уре дио Сер ги је Ни ко лић, про фе сор ад ми ни стра тив ног и ме ђу на род ног пра ва у Ли це у му Кне же ви не Ср би је и ре дов ни члан Дру штва срп ске сло ве сно сти, а штам пан је у Кња же ско-срп ској књи го пе чат њи у Бе о гра ду. Ча со пис по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Мала велика књига”, Нови Сад

дру штва де ве де се тих. Она све до чи о не мо гућ но сти ис пи си ва ња до след ног жа нр ро ма на у ко ме се за го нет ка раз ре ша ва, а три јум фу је До бро. По ка зу је се да не ма рав но те же из ме ђу До бра и Зла, а при по вед ни мо дел све та ко ји ну ди Ћи рић је ско ро са свим обез бо жен. У кли ше при ча ма, под сме ху се из вр га ва сва ки сми сао, па и ло гич ка де дук ци ја као за штит ни знак кри ми жан ра.

1. Ко сту ри окру га Ме ди сон, Ве дра на Ру дан, ВБЗ 2. Сјај у оку зве зда, Љи ља на Ха бја но вић-Ђу ро вић, Гло бо си но 3. Бер нар ди је ва со ба, Сло бо дан Ти шма, Кул тур ни цен тар Но вог Са да 4. Не на дај те се да ће те се ре ши ти књи га, Ум бер то Еко и Жан-Клод Ка ри јер, Гра дац 5. Љу бав, ме ди ци на, чу да, Бер ни Зи гел, Пла ви ја хач 6. Пе де сет ни јан си - си ва, Е.Л. Џејмс, Ла гу на 7. Књи га веч них крат ких љу ба ви, Ан дреј Ма кин, Па и де иа 8. Смем ли да бро јим, Гин тер Ци глер, Цен тар за про мо ци ју на у ке 9. Срп ско ср це Јо ха но во, Ве се лин Џе ле то вић, По е та 10. До вољ но, Ви сла ва Шим бор ска, Књи жев на оп шти на Вр шац

АУТО БИ О ГРАФ СКИ РО МАН МА СИ МА ГРА МЕ ЛИ НИ ЈА У ИЗ ДА ЊУ „ЕВРО ЂУН ТИ ЈА“

Дир љи ва при ча о од ра ста њу без мај ке

И

Си стем ко ји функ ци о ни ше у ро ма ну, гра ђен по узо ру на дру штве ни ма кро си стем, је сте ин фан тил но про јек то ва ни по ре дак ко га са мо го ла си ла и ко руп ци ја одва ја од пот пу ног ха о са и бе сми сла. Чак и глав ни ју нак ро ма на, Хо бо, и по ред сво је лир ске и цр но ху мор не пер цеп ци је све та, свог ре флек сив ног ме ког ср ца у гру ди ма твр дог мом ка, не успе ва да се етич ки уз диг не“ ука зу је у ре цен зи ји Не над Ша по ња.

ОТВА РА ЊЕ НО ВЕ СТАЛ НЕ ПО СТАВ КЕ МУ ЗЕ ЈА У ВАЈ МА РУ

Ива њи ме ђу вр хун ским по зна ва о ци ма Ге теа

TOP-LISTA

П

Нови Коељов роман

рослављени бразилски писац Пауло Коељо објавио је свој најновији 22. роман „Ma nu script Fo und in Ac hra„ (Рукопис пронађен у Акри) у коме истражује „ванременске вредности”. Претходни романи попут „Алхемичара„ и „Захира„, продати су широм света у 140 милиона примерака и преведени на 73 језика. Коељов нови роман је прича о Грку који се појављује у рукопису који вековима касније открива један Енглез.

- Раздвајање фикције (од стварности) је тешко не само за писца већ за свакога. Живимо под таквим налетом информација за које верујемо да су истина, иако је очито да нису„, рекао је Коељо .-Нова прича „заснована је на вредностима, а вредности никада нису фикција. Оне преживљавају тест времена.

с ку сна уред ни ца и пре во ди лац Гор да на Су бо тић, не са мо да је ода бра ла из ово го ди шње ита ли јан ске из да вач ке про дук ци је ауто би о граф ски ро ман Ма си ма Гра ме ли ни ја „Ле по са њај„ већ се од лу чи ла да га лич но пре ве де. Ка ко је об ја си ла за Тан југ она је би ла искре но дир ну та при чом, ње ном то пли ном, ду би ном емо ци ја, оду ством сва ке па те ти ке, иако је те ма из у зет но де ли кат на јер гласвни ју нак је де чак ко ји је имао де вет го ди на ка да је остао без мај ке. Су бо ти ће ва је об ја сни ла да је аутор, ина че ис ку сни но ви нар то рин ског ли ста „Стам па„ , свој вре ме ни до пи сник из Са ра је ва а са да ко лум ни ста и за ме ник глав ног уред ни ка, већ об ја вио је дан ро ман и да је овај на пи сао на на го вор сво јих нај бли жих. Зву чи не ве ро ват нои, али књи га је у Ита ли ји про да та у по ла ми ли о- на при ме ра ка за са мо ме с ец да на што је био још је дан ва жан под сти цај да се Су бо ти ће ва од лу чи да пред ло жи из да вач кој ку ћи„ ЕвроЂун ти„ да от ку пи аутор ска пра ва и срп ски чи та о ци су ме ђу пр ви ма у све ту ко ји има ју при ли ку да је чи та ју. На пи та ње да ли је то књи га за мла де, она је од го во ри ла да мо гу да је чи та ју ти неј џе ри, али да ће мно го бо ље да пре по зна ју ње не пра ве вред но сти зре ли ји чи та о ци. Њу је по себ но ко сну ла јед на епи зо да у књи зи у ко јој аутор опи су је свој од ла зак у цен тар за де цу то ком оп са де Са ра је ва из ко га су ра ње ни ма ли ша ни и они ма ко ји ма је по треб на по себ на не га тран спор то ва ни у при хва ти ли шта у ино стран ству. Ње га је по себ но при ву као

ра ње ни де чак ко ји је остао без ро ди те ља и по што се иден ти фи ко вао са њи ме по ку шао је да пре ду зме шта мо же да бу де от пре мљен на си гур но. То си ро че ни је до жи ве ло тран спорт. Гра ме ли ни се ни је устру ча вао да ју нак но си ње го во име, јер је опи сао лич но ис ку ство, ка ко се но сио са „оду ством„ мај ке, ка ко му је отац ре као, да би са крио од де ча ка да му је мај ка умр ла, а по го то во да је из вр ши ла са мо у би ство. Чак и то ком од ра ста ња па и ка да је ње гов

осе ћај не си гур но сти, страх од на пу шта ња, страх да ни је во љен ути цао на од но се са же на ма Ма си мо ни је хтео да при хва ти шта се ствар но де си ло са мај ком. Тре ба ло је да про ђе 40 го ди на па да му ку ма от кри је да га је мај ка ушу шка ла у по сте љи и ба ци ла се кроз про зор, па да пре ста не да се за ва ра ва да мај ка ни је са њи ме, али да ни је ни мр тва. Пи сац, је ка ко је на ве ла Су бо ти ће ва по све тио књи гу сви ма ко ји су у жи во ту из гу би ли не ко га или не што што им је би ло ви тал но ва жно. (Танјуг)

Марш пи сме но сти у Хар ле му Д е се ти не љу ди Ис точ ног, Цен трал ног и За пад ног Хар ле ма др жа ли су књи ге у ру к а ма, у про тест ној шет њи ко ју је ини ци рао Са јам књи га у Хар ле му. Љу би те љи књи га ор га ни зо ва ли су Марш пи сме но сти, ка ко би скре ну ли па жњу јав но сти на по раст бро ја не пи сме них у со ци јал но мар ги на ли зо ва ним де ло ви ма гра да, ме ђу ко ји ма је афро а ме рич ко дру штво нај у гро же ни је. Сво је оми ље не књи ге по к ло ни ли су сво јим ком ши ја ма ко ји не ма ју до вољ но нов ца да их ку пе, а та квих је у озло гла ше ном њу јор шком де лу гра да , мно го. Иако је ово че тр на е сти Са јам књи га, марш је ор га ни зо ван пр ви пут, ка ко би се скре ну ла па жња на чи ње ни цу да је у

овом де лу гра да све ви ше не пи сме них - ре к ао је Џо Ро џерс Џу ни ор, осни вач и во ђа удру же ња „Пот пу на јед на кост са да”, ко је по ма же ор га ни зо ва њу Сај ма, у са рад њи са Шом бург цен тром за ис тра жи ва ње цр не кул ту ре. Ме ђу ор га ни за то ри ма Сај ма је и осам јав них би бли о те к а у Хар ле му, као и три ло к ал не књи жа ре. Ше та чи су хар лем ској де ци и од ра сли ма по кло ни ли ви ше од 250 књи га, а оче ку је се да ће се овај по крет на ста ви ти и по сле Сај ма, и пре ра сти у њу јор шку тра ди ци ју.

- Нај ва жни је је да љу ди схва те ко ли ко им пи сме ност по ма же у жи вот ном на пре до ва њу, као и да ни је ве за на за

[E O ] T го ди не, јер сва ко мо - N E же да на у чи да чи та ка же Ро џерс, на да ју ћи се да ће Марш пи сме но сти под ста ћи и дру ге за јед ни це у Њу јор ку да обра те па жњу на ра сту ћу гру пу не пи сме них у јед ном од нај на пред ни јих гра до ва на све ту. Са јам књи га у Хар ле му пр вен стве но је ори јен ти сан ка афро а ме рич кој ли те ра ту ри, а чи ње ни ца да се нај ви ше књи га ку пу је на Бу ле ва ру Мал кол ма Екс а, го во ри о то ме да се овај са јам ба ви „цр ном умет но шћу” уоп ште, про мо ви шу ћи, по ред књи жев ни к а, и дру ге умет ни ке, пре све га сли к а ре, ва ја ре и му зи ча ре. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak27.jul2012.

21

БРИОНСКИ „ОДИСЕЈ” У НОВЕМБРУ У СНП, А СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Острва, наши преци Иако је сад већ можда (не)попу- већ најављује извођење на фестиваларно говорити о бившој Југосла- лу следеће године. вији, ипак се може рећи да је пред- Сваки копродуцент има право става „Одисеј“, прикладно смеште- на три до пет извођења, а ми смо се на у Позориште „Улисeс“ на Брио- одлучили за три у новембру на сценима и премијерно изведена крајем ни „Пера Добриновић“ – изјавио је прошле недеље, прави „ол стар још раније за наш лист Александар меч“! Комад је, по мотивима Хоме- Милосављевић, управник Српског ровог епа над еповима, писао Го- народног позоришта. ран Стефановски, режирао га је Извршни директор Стеријиног поАлександар Аца Поповски, играју зорја Мирослав Мики Радоњић, који Озрен Габарић, Анита Манчић, је био на премијери представе, каже Бранко Јордан, Наташа Матјашец да је реч о вансеријском делу из најРошкер, Светозар Цветковић, Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Дијана Видушин, Фрањо Дијак, Никола Ристановски, сценографију је радио Нумен, музику компоновао Фолтин, а поред брионског, реализатори су још из Загреба (Гавела), Београда (Атеље 212), Скопља (Навигатор), Новог Сада (Стеријино позорје, Српско народно позориште). Што је још боље, представу ће, захваљујући бројним улагачима, врло брзо, видети и Мирослав - Мики Радоњић њихови интересенти с „друге“ стране Бриона. У октобру мање два велика разлога. Један је то загребачка, у Гавели где је и при- што је „Одисеј“ први копродукциони премана, а у новембру новосадска модел који ће „захваљујући“ кризи публика. Српско народно позори- морати да буде још живљи, а други је ште ће представу са Бриона угости- тај што је представа врхунска. ти чак два пута, јер Стеријино по- Стефановски је комад писао инзорје као један од копродуцената спирисан Хомером, са директном

алузијом на наше време, наше двадесетогодишње лутање након ратног искуства – преноси Радоњић, описујући како представа почиње тако што се глумци појављују из једне распаднуте скулптуре жене, њене главе, оличавајући избеглице, али и бродломнике, заточенике острва на које су стигли. – Директне алузије на наш свет, што за некога може бити мана, за мене су бриљантно стилизоване пародијски. У сцени кад Одисеј побије просце и каже да се почисти, метлама се маше по прашини. Као ванредно успешне, Радоњић је апострофирао „савршене глумачке креације“ и живу музичку изведбу Фолтина, за које мисли да ће бити више него уверљиве, чак и боље, и на затвореној сцени у Српском народном позоришту. Изневши куриозитет да ће на новосадској премијери коју организује СНП представа бити играна на „малој“ (сцени „Пера Добриновић“), а на Стеријином позорју на великој, сцени „Јован Ђорђевић“, извршни директор Стеријиног позорја се није ту зауставио: - У поседу екипе која је радила „Одисеја“ на Брионима израчунао сам да има двадесетак Стеријиних награда! За Џојсов најчувенији роман који је често називан „одисејом“, прикладнијег репертоарског наслова за позориште „Улисес“ са Бриона се и није могло наћи. Сигурно да се нешто од те античке, али и келтске безбитије крије и у јунацима с ових

БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ У ПАНЧЕВУ ОД 7. СЕПТЕМБРА ДО 7. ОКТОБРА

Простор, време, сећање У Панчеву ће се од 7. септембра до 7. октобра у организацији Културног центра Панчева по 15. пут одржати Бијенале уметности под називом ‘’Де/Ре/Конструкција: Простор, Време, Сећање”. Како је саопштено је из КЦ Панчева, овогодишње Бијенале се састоји из три програмска сегмента филмског програма, програма визуелних уметности и програма извођачких уметности. Поставка 15. Бијенала уметности биће реализована у изложбеним просторима КЦ Панчево - Галерији савемене уметности Панчева, Галерији ‘’Двориште‘’, Галерији ‘’Електрика‘’, Фоајеу Културног центра Панчева, у излагачком простору Народног музеја Панчева, јавном простору у граду, као и у другим излагачким просторима у сарадњи са Историјским архивом Панчева и Градском библиотеком Панчева. Представе ће се одиграти у Сали КЦ Панчева, у којој ће бити приказивани и филмови. Део филмова биће приказиван и у оквиру програма Арт клуба иза бинског простора. Бијенале уметности у Панчеву основано је 1981. године као изложба југословенске скулптуре да би временом прерастао у интернационалну манифестацију чији се програм реализује кроз три посебна сегмента – визуелни, позоришни и филмски. Филмски програм Бијенала уредили су Невена Даковић и Радиша Станишић, а изграђен је око концепта fic tion/fac tion форме у филму као привилегованом простору савремене реконструкције прошлости у филмским делима Влатка Гилића, Миле Турајлић, Желимира Жилника, Душана Макавејева, Карпа Године и других. Програм визуелних уметности су конципирали Никола Дедић и Ане-

Из представе „Одисеј” на Брионима

поднебља, боговима и људима, јер вероватно као и сви други, углавном мислимо да нам нема другде равних. Атеље 212 поводом премијере на Брионима преноси да је то седма премијера у сезони названој „Утопија“, у којој су „уметници својим промишљањем и личним приступом истражили и уметнички интерпретирали шта човеку значе дом, повратак породици, егзистенција...“ Свог Одисеја, аутори, македонски сународници, Горан Стефановски и Александар Поповски, поста-

вљају као оног о којем многи ништа не знају, али знају шта значи Одисеја – непредвидиво путовање које се завршава повратком кући. Али, свака прича се изнова проживљава, па је и за њих двојицу изазов Хомера (н)овог доба била превелика: „Историја је растурила старе светове и разбуцала старе идеологије. Срушили смо старе оквире света често са дионизијским заносом уништења. Сада нам ваља смишљати нови свет, нова правила игре, нови морални поредак и нове одговоре на прастара питања одакле долазимо и куда идемо... Враћајући се

кући, откривамо сами себе, оно што смо заборавили или сакрили док смо одлазили, растурали, рушили. Дом је тамо где имамо потребу рећи где смо били“. Алексанадар Поповски је захваљујући Стеријином позорју већ добро упознат у Новом Саду. „Барчица за пунчке“ (Словенско младинско гледалишче, Љубљана), „Кандид“, „Метаморфозе“ (Југословенско драмско позориште), довољна су препорука. Остаје да се види каква ће бити његова нова театарска одисеја. И. Бурић

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ПОРТУ

Радовановић и Владић у Португалији Српски филмски редитељ Горан Радовановић и директор фотографије Радослав Владић имају истакнуту улогу на 20. међународном фестивалу филма, телевизије и мултимедија Avanca 2012 у Португалији, објављено је на сајту Филмског центра Србије. Они си прошле године победили на том фестивалу са дугометражним играним филмом „Хитна помоћ„, освојивши награде за најбољи филм и најбољу фотографију. Радовановиће је и редитељ и аутор сценарија. Хитна помоћ” је савремени историјски филм који одражава драму дубоких социјалних про-

мена које је српско друштво претрпело на прелазу у 21. век. Прича која се протеже од времена пада последњег европског тоталитаризма 2000. године до тренутног чекања крхке балканске демократије пред вратима Европске уније, осам година касније, предочена је кроз преглед догађаја у локалној хитној помоћи. Ове године Горан Радовановић је председник жирија фестивала, а Владић држи мастерклас на тему „Светлост у ентеријеру„. Фестивал се одржава у граду Порту, почео је 25. и траје до 29. јула.

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЗРЕЊАНИНУ

Радови савремених руских сликара

та Стојнић. Они су простор Бијенала видели као критички јавни простор у коме ће се реконструисати јавне дебате о савременој друштвености. Њихов концепт је заснован на постављању флексибилне критичке и дијалошке платформе на којој ће се сусрести учесници који у савремености преиспитују југословенско наслеђе - на пример: група ‘’Омарска‘’, ‘’Учитељ незналица‘’, ‘’Прелом колектив‘’, ‘’Шабац - култура сећања’’. , Арс Аеви, Контекст Колектив, Индустријски туризам – Мајданпек, Центар за нове меди-

Активистички однос према стварности Последњих година Културни центар Панчева се кроз програм Бијенала уметности посебно ангажује на подизању еколошке свести кроз призму уметности. 15. Бијенале уметности, по речима организатора ушао је у сасвим другачије поље „друштвене екологије”, а то значи реконструисања и деконструисања друштвене климе/атмосфере екс-југословенских друштава и њихових процеса преображавања током последњих деценија. Назначеним индексима у наслову простор, време и сећање указано је на простор друге Југославије, на време после Другог светског рата, те на стратегије и тактике репрезентовања сећања као активног деконструктивног и реконструктивног односа према том простору и том времену у актуелности: ту и сада у Панчеву. Циљ овако сложене изложбене и манифестационе структуре није само играње на сигурну карту носталгије. Циљ је, пре свега, активистички однос према стварности коју треба еманциповати у времену продужених локалних криза и сустиглих нових глобалних криза.

је_куда.орг, Реартикуалција, Бацачи сјенки, ТкХ и др. Програм извођачких уметности поставила је Јасмина Вечански. Реч је о представљању документарног позоришта - позоришта које је последњих година успостављено као карактеристичан полигон истраживања друштвених идентитета, граница, фикција и начина на који се око чињеничког језгра граде фикционалне или идеолошке или фантазматске представе прошлости или савремености у односу на друштвене антагонизме и конфликте. Биће изведена представа Оливера Фрљића ‘’Кукавичлук‘’ Народног позоришта из Суботице.

15. Бијенале уметности назван Де/ре/конструкција: простор, време, сећање је у изузетно тешким економским и друштвеним условима „глокалне” кризе ушао у храбро и рискантно преиспитивање савремености између сећања и еманципације. Реч је о програмској манифестацији којом је на сложени начин истражена и презентована идеја о свету у коме живимо. Уметност ту више није само репрезент нашег света, већ партиципијент у друштвености као неизбежној људској неприродној природи, наведено је у најави мнифестације. К. Р.

У Салону Народног музеја Зрењанин, у петак, 3. августа, у 19 часова, биће отворена изложба „Савремени руски сликари из града Обњинска“. Изложба обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара који живе и раде у граду Обњинску, удаљеном 70 километара од Москве. Због обавеза уметника изложба ће трајати само до 13. августа. Зрењанинској публици представиће се Александар Павлович Шубин (1947), чија се дела налазе у збиркама 17 Александар Павлович Шубин: „Победа” музеја и галерија Москве, Туле, Липецка, Калињин- музеју, Музеју космонаутике, града и других градова Русије, Националној уметничкој галетакође и у приватним колекци- рији у Никозији, у приватним јама у иностранству, затим Та- збиркама у Русији, Немачкој, тјана Васиљевна Денисова Грчкој, Шпанији и Француској, (1948) која од 1979. године онда Анастасије Александровучествује на градским, обла- не Гаљицине (1971), учеснице сним и самосталним изложба- израде мурала у хотелу „Пема, као и Владимир Сергејевич тар“ у Карловим Варима, СерДенисов (1950), совјетски и геја Александровича Гаљицируски уметник, вајар и педагог, на (1973) који је завршио Сведиректор школе ликовних руску академију сликарства, уметности у Обњинску и аутор вајарства и архитектуре и који скулптуре Александра Пушки- од 1995. учествује у изради на у Националном парку у Бел- фресака на православним хракину. мовима у Москви, Мексику У зрењанинском музеју биће (Хилотепек), Обњинску. изложени и радови Николаја Најмлађи сликари чија ће Смољина (1957) чија се дела дела бити изложена у Народчувају у Обњинском градском ном музеју су Роман Владими-

рович Шахрај (1979) који је завршио Московски државни педагошки универзитет и који је од 2002. учествовао на градским, обласним и руским изложбама, и Јелена Владимировна Денисова (1982), члан Московског удружења уметника Секција монуменалног сликарства, која учествује у осликавању фресака у православним цркавама у Москви, Дмитрову, Серову, Короњевску, Уфи, Дивејеву, Флориши, УстЛабинску. За радове у тим храмовима награђена је повељом московског патријархата протојереја Владимира Соловјова и епископа њижњегородскога и арзамаскога. Ж. Балабан

22

LOv

petak27.jul2012.

dnevnik

LO VA^ KO UDRU @E WE „NO VI SAD”

@al be zbog lo vi {ta, za mr za va we ~lan stva u LSV U Lova~kom udru`ewu „Novi Sad” proteklih dana odr`ano je niz sastanaka na kojima je, izme|u ostalog, odlu~eno da se u najskorije vreme nadle`nim institucijama upute `albe zbog, kako je re~eno, povrede propisa prilikom dodele lovi{ta, pa je teritorija, kojom je doskora gazdovalo ovo Udru`ewe, smawena. Tako|e, posledwom odlukom LU „Novi Sad„ je do daqeg „zamrzlo” ~lanstvo u Lova~kom savezu Vojvodine potvrdio je predsednik Udru`ewa \or |e Hor vat.

- Smatramo da smo o{te}eni prilikom dodele lovi{ta, s obzirom da su Koviq, Ka}, ^enej i Rumenka ostali, uvereni smo, bez delova svojih terena koji su pripali drugom, novoformiranom udru`ewu, iako smo mi trebali da imamo prednost prilikom dodele - rekao je Horvat za „Dnevnik”. - Na{i raniji razgovori sa biv{im LD „Novi Sad” i predstavnicima Pokrajinskog sekreterijata za poqoprivredu nisu urodili plodom, a imamo utisak da su bili organizovani „pro for me”. Ni smo ni konsultovani ni pozivani ka-

da su lovi{ta ustanovqavana.

Zbog toga smo fomirali peto~lanu Radnu grupu koja ima zadatak da, u saradwi sa stru~-

Pred sed nik LU „No vi Sad” \or |e Hor vat

nim licima, prou~i sve pravne mo da li te te ko ji ma }e mo braniti interese LU „Novi Sad”.

Do sada, upu}en je prigovor Pokrajin skom sekreterijatu

za poqoprivredu, a zatra`en je pri jem kod po kra jin skog premijera, te novog pokrajinskog sekretara Go ra na Je {i }a. Kako je navedeno, na posledwem sastanku doneta je i odluka o „zamrzavawu” ~lanstva u Lova~kom savezu Vojvodine, jer po mi{qewu rukovodstva LU „Novi Sad”, LSV nije branio interese ove organizacije. Na pitawe da li smatra da je to delom posledica ~iwenice da „LU „Novi Sad” ve} drugu godinu zaredom nije platilo ~lanarinu LSV - u, Horvat je rekao: - Lane smo platili deo, ali smo imali velike tro{kove zbog pla}awa {teta od divqa~i, pa nismo imali odakle da izmirimo ostatak. Ove godine nismo platili zbog odnosa LSV prema LU „Novi Sad”, jer nam nisu dostavili dokumenta za Konkurs za dodelu lovi{ta. Ipak, smatram da je na{em Udru`ewu i geografski i prirodno mesto u Lova~kom savezu Vojvodine, te da }e mo usko ro pre va zi }i probleme - zavr{io je Horvat.

D. Kne `i}

Po {to va ni ~i ta o ci, Nakon dvonedeqne letwe pauze koja predsto ji, sle de }a lo va~ ka stra na u Va {em „Dnevniku” iza}i }e u petak, 17. avgusta. Tada o~ekujte nove informacije iz vojvo|an-

BE ^EJ SKI LOV CI NE GU BE VRE ME

Gra di se pe ta vo li je ra Prihvatili{te za fazansku nom od Pokrajinskog sekretaridivqa~ kraj Beli}evog sala{a u jata za poqoprivredu, vodopibe~ejskom ataru, koji se nalazi vredu i {umarstvo. Naravno, uz asfaltni I|o{ki put i u vrednost ~itave investicija je vlasni{tvu je Lova~kog udru`e- daleko ve}a, ali, po{to je zewa „Be~ej”, bi}e opremqenije za mqi{te na{e kompletne radojo{ jednu volijeru. Jer, u toku je izgradwa novog objekta dugog 56, {irokog 11,5 i visokog 4,5 metra. u kojem }e biti sme{teni odrasli fazani. Podse}awa radi, be~ejski lovci su pre nekoliko godina, po dobijawu pomenutog sala{a od lokalne samouprave, izgradili ~etiri volijere visoke dva i po metra, gde svake godine smeste po 3.500 fazan~i}a starosti sedam nedeqa.

– U `eqi da nam fazani kada odrastu u na{em prihvatili{tu {to spremnije do~ekaju pu{tawe u prirodno stani{te, odlu~ili smo da izgradimo jo{ jednu volijeru za odrasle fazane.

Ta~nije, fazan~i}e prihvatamo u stare volijere i kada odrastu, fazno ih pu{ta- Fa zan ski pi li }i ~e ka ju na use qe we mo u prirodno stani{te da bi- ve, od ure|ewa prostora, preko smo obogatili lovi{te tom vr- kopawa rupa za stubove, postastom pernate divqa~i. Sada }e- vqawe temeqa i kasnije `ice mo ih, kada do|e vreme, prebaci- radimo sami, onda je to dovoqno vati u novu, vi{u volijeru, gde para – rekao nam je predsednik }e imati mogu}nost da lete i LU „Be~ej” Ta ma{ La sto vi~. steknu potrebnu kondiciju radi Bila je to prilika da be~ejboqeg snala`ewa kada iza|u iz ski lovci akcija{kim radom zatvorenog prostora. Investi- urede i kompletnu okolinu priciju realizujemo zahvaquju}i hvatili{ta za fazansku dinovcu, 300.000 dinara, odobre- vqa~, pa okru`ewe Beli}evog

skih lovi{ta, pre svega iz letweg lova na prepelice koji startuje 1. avgusta, te nove vesti o aktuelnim doga|ajima u lovstvu Vojvodine i Srbije.

LU „KA PE TAN SKI RIT” IZ KA WI @E

Srn da }i za po nos, ~e ka ju se inotu ri sti u lo vu na pre pe li ce Po sle uspe {nog od stre la trofejnih srnda}a, u Lova~kom udru `e wu „Ka pe tan ski rit” iz Kawi`e s nestrpqewem i{~ekuju po~etak sezone odstrela prepelica, koja po kalendaru startuje 1. avgusta.

Predsednik „Kapetanskog rita” Ste van Mar ja nov iz Horgo{a najavquje srda~nu dobrodo{licu prijateqima i gostima, s obzirom na to da se o~ekuje ve}i broj turista iz Italije, Nemaca i najvi{e kom{ija iz susedne Ma|arske.

– Oni kod nas rado dolaze na prepelice jer je u Evropskoj uniji zabrawen wihov lov pa im je kod nas jedina {ansa da sebi priu{te to zadovoqstvo– ka`e Marjanov. – Kakva je situacija u lovnim revririma vide}e se kada krenemo na teren. Odre|eni broj populacije prepelica zadr`ava se na na{em podru~ju, ali su uglavnom u preletima.

On podse}a na to da je pro{la sezona bila izuzetna jer

dosada{wi odstrel trofejne srne}e divqa~i.

– Nije neskromno, moramo se malo pohvaliti da smo ove

je odstreqen veliki broj prepelica, pogotovo {to je bilo dosta pogodnih strwi{ta, pa

sezone najboqe lovi{te u Srbiji. Na na{em podru~ju na{eg revira Malih Pijaca od-

se od odstrela ovih ptica i zaradilo, tako da su svi bili zadovoqni. Marjanov sumira i

streqen je najvrendiji zlatni trofej, {to se ve} pro~ulo.

Veliki je to uspeh zahvaquju-

Foto: J. Pap

postavqeni stubovi i temeqi volijere, sti`e `ica koju }emo uskoro postavqati, ~ime }emo i zavr{iti petu volijeru. Uporedo brinemo o mladim fazanima, koje hranimo koncentratom, ali i p{eni~nim zrnom, da bismo ih pripremili za ono {to ih ~eka kada ih pustimo u lovi{te – rekao je na kraju Lastovi~.

V. Jan kov

LOV NO STRE QA [TVO LI GE LSV – TRAP

Go spo |in ~a ni ube dqi vi U Ju`noba~koj ligi 2 (grupa [ajka{ka), traje letwa pauza u nadmetawu strelaca, a prvenstvo }e se nastaviti 28. avgusta. Ostala su jo{ tri kola, a na letwi odmor najzadovoqniukup no ekip no

bodovi

1

Gospo|inci

54

2

\ur|evo

48

3

Ledinci

48

4

Ka}

46

5

Titel-[ajka{ka

39

6

Koviq

28

7

Titel

8 9

ji su oti{li strelci iz Gospo|inaca, po{to ~vrsto dr`e ~elnu poziciju, dok i u pojedina~noj konkurenciji wihov takmi~ar deli prvo mesto. ukup no po je di na~ no 1-2

Zvonko Dejanovi} Gospo|inci

30

1-2

Ilija Mitrovi}

Ka}

30

3-4

Dragan @ivkov

\ur|evo

28

3-4

\ura Vujkovi}

Ledinci

28

5

Rada Jovi}

Gospo|inci

25

26

6

Bogdan Panteli}

Ledinci

24

@abaq

18

7

Jovan Qubi~i}

Titel-[ajka{ka

22

^erevi}

15

8

Kamenko Oti}

\ur|evo

19

9

Du{ko Kova~evi}

Ledinci

14

10

Stevan Peji}

Gospo|inci

13

ukup no ve te ra ni

go lu bo vi

ukup no ju ni o ri

}i dobroj selekciji, pa se to odra`ava i na kvalitet trofeja, jer od ukupnog broja odstreqenih grla tre}ina je u medaqi – isti~e Marjanov.

U lo vi {te „Ka pe tan ski rit” osim doma}ih lovaca dolaze gosti iz [panije, Italije, Nema~ke, Slovenije, Turske i Hrvatske. Od planirana 92 grla do sada je odstreqeno 86, od kojih su dva zlatna, 13 srebrenih i deset bronzanih.

Naj vren di ji tro fej u ata ru Ma lih Pi ja ca od stre lio je gost iz Slovenije Sandi Tri{nar, ocewen sa 172,76 CICpoena. Drugo zlato u reviru Oroma odstrelio je dugogodi{wi gost Ma t es Ver n er iz Austri je, a oce we no je sa 131,03 CIC-poena. Kao {to smo ve} pisali, zlatni trofej iz Ma lih Pi ja ca vre dan je 5.320 evra!

M. Mi tro vi} Foto: J. Pap

sala{a, za koji jo{ uvek nisu na{li novac da ga preurede za svoje potrebe, sada izgleda sasvim pristojno.

– Organizovali smo akcije i, osim ure|ewa okru`ewa, ve} su

go lu bo vi

1

Pera Krkqu{

Titel-[ajka{ka 108

2

Dragan \uki}

Gospo|inci

107

3

Branislav Grozdi}

Ka}

93

4

Pavle Bori{ev

@abaq

54

\or|e Bori{ev

@abaq

102

SveT POZnATiH

dnevnik

petak27.jul2012.

23

С ким све није био Мик Џегер

У

књизи о животу фронтмена Ролингстонса откривено и да је био у страственим веза са Анђелином Џоли, Карлом Бруни, Умом Турман. Између осталих... Спавао је са многим женама, па и мушкарцима! Све то пише Кристофер Андерсен у књизи „Мик: Дивљи живот и луди геније Џегер” (Mick: The Wild Life and Mad Genius of Jagger), откривајући да је звезда групе The Rollings Stones била у страсној, двогодишњој вези са једном од најпожељнијих жена света, глумицом Анђелином Џоли. Медији у свету пре неколико дана су објавили делове те биографије у којој аутор, између осталог, тврди да је Џегер био у вези са више од 4.000 жена(!?), али да је био и мушкарцима, а наводно је један од њих био Дејвид Боуви.

М

Био је са многим манекенкама, глумицама, а посебна страст биле су му партнерке његових колега музичара. Међу женама са којима је био су и Карла Бруни, садашња супруга бившег председника Француске Николе Саркозија, коју је смувао док је била манекенка, али и Анђелина Џоли. „Нема ништа заводљивије од прелепе жене која припада другоме, бар ако питате Мика Џегера”, пише у књизи Кристофер Андерсен. Док је био у браку са Џери Хол, са којом има четверо деце, Џегер је често шврљао. Џери Хол му је неколико пута запретила разводом, али је увек остајала уз њега. Када би се бура стишала, он би наставио по старом. Тако се догодило снимање спота за хит „Anybody Seen My Baby”, када је упознао Анђелину Џоли, која је у споту глумила

стриптизету. Џегер је одлепио за њом. „Мало ме је уплашила на почетку. То волим!”, рекао је тада Џегер када је упознао. Анђелина се у то време удала за британског глумца Џонија Ли Милера, али је истовремено имала аферу са Тимотијем Хатоном. Све то није поколебало Џегера, који је почео да је опседа, оставља јој поруке на телефонској секретарици... Према тврдњама аутора биографије о Мику Џегеру, певач и глумица су почели да се виђају, а страсну везу су одржавали две године. И сазнање о вези Мика Џегера са тадашњом манекенком Карлом Бруни излуђивала је Џери Хол. Каркла Бруни, тада 23-годишња атрактивна манекенка, била је у вези са Џегеровим „братом по гитари” Ериком Клептоном. „Молим те, Мик, само не њу, мислим да сам се заљу-

био”, рекао је наводно Клептон Џегеру, који је већ бацио мамац. Клептонов вапај није дотакао Џегера. После неколико дана, он и Карла Бруни су почели аферу. Када је за то сазнао Клептон, био је девастиран. „Њихова веза, веза Мика и Карле, није ми излазила из главе до краја те године. Било

Мадона поново части

адона на концерту у Паризу још једном обрадовала публику. Након концерта у Риму, где је показала гузу, и Истамбула, где јој је „излетела„ једна, Мадона је на концерту у Паризу показа и другу брадавицу. Певачица (53) откопчала је грудњак на сцени и показала груди, тачније леву стрну, а на опште одушевљење хиљада фанова који су вриштали.

Тамара Еклстон без секса годину дана

С

амо неколико дана након што је шутнула дечка јер је снимио порнић, Тамара Еклстон је испричала да њих двоје нису имали секс равно годину дана. Ћерка власника Формуле 1 Бернија Еклстона, Тамара (28), каже да није она била та коју је болела глава, већ да је њен бивши драги, Омар Киами (38), био тај и да је разлог томе вероватно његово вишемесечно неверство.

Омар се, каже она, правдао превеликом количином стреса и умором, а онда се појавио његов кућни видео... „Све је било савршено, само нисмо имали секс. Ја сам будала која није хтела да види оно што јој се дешава пред очима. Правдао се како нешто и не воли секс, а видео говори тотално другачије. Нисам могла да верујем шта гледам. Хвала богу да са њим немам

„Као да је за мене изгубио интерес. Целу годину ме није ни дотакао. Ја сам, као и свака жена мислила да у нечему грешим, али ни дијете ни секси доње рубље нису помогли... То је био једини проблем у нашој вези, а ја сам се осећала да му нисам довољно добра и привлачна”, изјавила је Тамара за лист „The Sun”.

дете и не желим да овако повреди било кога. Мислим да правог Омара никад нисам ни упознала”, пожалила се Тамара. Богатство Тамариног оца је процењено на око 1,5 милијарди долара, а Омар пре везе са Бернијевом ћерком је био само један обични „момак из комшилука”...

роблематична глумица Линдзи Лохан П требало би да са Џени-

фер Лоренс игра у ултранасилном римејку једног од култних остварења са почетка деведесетих. Звезда филма „Игре глади” и проблематична глумица која тренутно снима филм о Елизабет Тејлор би већ на пролеће требало да почну са снимањем римејка који још увек нема ни редитеља а ни сценаристе. „Џенифер је генијална и желим да са њом радим на том филму”, написала је Линдзи на свом Твитеру. У филму снимљеном 1991. године, улоге пријатељица у бекству, играле су Сузан Сарандон и Ђина Дејвис. Званичних инфор ма ција о римејку још увек нема.

Филм о Супермену тек следеће године

П

Према тврдњама аутора биографије, Џегер је био и са глумицом Умом Турман. Када је њој бхило 26 година, дакле имала је 27 мање од фронтмена Стонса, успео је и њу да убаци у кревет. Има овога још... Ако је пола од овога тачно, онда се она ствар Стонса „I can’t get no satisfaction” свакако не односи на Мика Џегера!

Линдзи Лохан у римејку филма „Телма и Луиз”?

Где је нестала мајка Мајкла Џексона

ородица је прво полицији пријавила нестанак Кетрин Џексон (82), али је Џеремајн саопштио да су је „пронашли” у једном одмаралишту у Аризони. Кетрин су чланови породице последњи пут видели пре недељу дана и од тада се никоме из „клана” Џексонових није јавила. Забринута породица је на крају позвала полицију и пре него што је полиција успела нешто да нађе, Џеремајн је саопштио да је Кетрин лични лекар послао на одмор у Аризону. „Били смо веома забринути, али мама је добро и налази се у једном одмаралишту у које ју је послао лекар. Она, као и сви ми поштујемо одлуке лекара. Са њом је све у реду, али јој је потребан одмор”, рекао је он.

ми је непријатно када бих гостовао на концертима Стонса, знајући шта он ради ‘иза сцене’”, рекао је Клептон, пише аутор књиге. Џегер и Бруни су били у вези неколико година, а да све буде још луђе, Џегер је покушавао да смува и две претходне Клептонове партнерке.

Кетрин (82) има старатељство над децом покојног краља попа, а Мајклова ћерка Парис (14) на Тwиттеру је тражила помоћ у потрази за баком... „Да, моја бака је нестала, уколико је видите, позовите полицију. Само желимо да се врати кући”, написала је Парис. Међутим, америчка штампа пише да је цео случај необични трик породице Џексон. Кетрин је наводно отпутовала не слутећи ништа, а када се буде вратила, затећи ће извештаје о свом нестанку на основу којих ће бити проглашена сенилном и неспособном да се стара о себи, деци и самим тиме и новцу који је краљ попа оставио.

илм Зек Снајдера, „Man of Ф Steel” биће премијерно приказан 14.јуна следеће го-

дине. „Мен оф стил„ је филм о великом хероју Супермену, кога ће тумачити Хенри Кевил. Редитељ који је режирао филм „300”, тренутно снима “Мен оф стил”, које говори о животу Кларка Кента, који се овог пута не бави новинарством, већ ради у луци. Поред Хенрија Кевила, улоге у филму имају Кевин Костнер и Расел Кроу.

24

OGLASi l ^iTUQe

petak27.jul2012.

Posledwi pozdrav prijatequ BAWA KOVIQA^A, centar novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50m2. Telefon: 015/815-635.

57275

dnevnik

Tu`nim srcem i bolom javqamo da je 26. jula 2012. godine iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i brat

Kao da si se iskrao. Nije nam se dalo da slavimo 40 godina braka. Osta}e{ zauvek u mome srcu.

Vladimiru Homi IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Cena 200 evra. Telefon 064/3531-161, Smiqka.

56884

Zdravko Vuji} sa porodicom.

57496

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici tetka Rozi.

Vladimir Homa Vladimir Homa

Supruga Zora.

Sahrana }e se obaviti 28. jula 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

57479

Voqena na{a bako

Posledwi pozdrav voqenoj majci i baki

CENTAR, Augusta Cesarca 8, V sprat, dupleks, nov, 86m2, troiposoban, sa parkingom. 99.000E. Telefon 063/562-411.

57276

57478

Smiqana Gali} Tu`na srca javqamo da je 26. 7. 2012. godine, preminula na{a draga

Rozalija Laslo

te{ko nam je i da pomislimo da te vi{e nema. Bila si baka kakva se samo po`eleti mo`e.

Hvala ti na svemu {to si u~inila za nas i na svoj podr{ci koju si nam pru`ala.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoje unuke: Du{ka i Dragana Hajder.

Coka i Taja.

57489

PRIRODNI preparat protiv {uqeva - hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{.

Telefon: 064/240-55-49 i 037/490797.

57085

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

57282 KUPUJEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/9533-943, 063/84-85-495, 021/6618-846.

57283

svojoj

O`alo{}eni: supruga Zora, sin Aleksandar i sestre Leona i Vera sa porodicama.

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefoni: 011/3195-236 i 063/239-411. 57272

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57360

Najdra`i moj, po~ivaj u miru.

1949 - 2012.

Smiqani Gali} od: }erke Vinke, zeta Grujice, unuke Nade i unuka Vlade Davidovi}.

57472

57480

Draga na{a majko i bako

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav snaji

Smiqana Gali} Ranka Risti} 1935 - 2012.

Sahrana je danas, 27. 7. 2012. godine, u Zmajevu, u 17 ~asova.

Du{i Kula{inovi}

od porodica: Kula{inovi} i Milinkovi}.

57484

Jedina moja majko, sve si mi bila u `ivotu i ti si jedina koja se borila za mene i za sve {to jesam, a {to sam postigla dugujem tebi. Dan kada si oti{la je najte`i i najtu`niji u mom `ivotu, ali }u i}i daqe da bi bila ponosna na mene.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: brat Ivan, bratanac Goran, snaja Cecilija, unuka Kornelija, wena sestra Ceca i Angel.

Tvoja }erka Slobodanka, zet Drago, unuke Dragana i Du{ka Hajder.

57482

57481

Smiqana Gali}

Smiqani Gali}

neka ti je ve~na slava i po~ivaj u miru.

Tvoji: sin Vlado, snaja Slavka, unuke Marijana i Olivera i unuk Marko.

57470

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ i kolegi

Smiqani Gali}

Vladimir Homa

Kolektiv „[idprojekt” D.O. O.

Generalni direktor Zoran Drobwak i kolektiv JP „Putevi Srbije”.

57488

716/P

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

Vladimir Homa

716/P2

Smiqani Gali} Po~ivaj u miru.

od prijateqa: Mom~ila i Svetlane Simi}.

Tvoji: Maja, Goran, Jovana i Nikolina Simi}.

57469

57468

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a draga majka

Smiqana Gali}

Vladimir Homa

Upravni odbor JP „Putevi Srbije”.

57471

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

Vladimiru Homi

od Nade Ble{i} sa }erkama Marijom i Senkom i wihovim porodicama.

Branka Zec i kolege iz Sektora za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove JP „Putevi Srbije”.

716/P1

Isprati}emo je na ve~ni po~inak u petak, 27. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu.

Ve~no o`alo{}eni: sin Vlado, }erke Vinka, Slobodanka i Jagoda sa porodicama.

57467

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga sestra i tetka

POMEN

petak27.jul2012.

POMEN

25

SE]AWE

U subotu, 28. jula 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ka}u odr`a}emo godi{wi pomen na{oj dragoj mami

Biqana Be~eli} 2002 - 2012.

Du{ica Kula{inovi} preminula u sredu, 25. 7. 2012. godine.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 28. jula 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena rodbina.

57475

Mirjani Galiot ro|. Nikoli} 1965 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se danas, 27. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, odr`ati pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ni}ifor Todorovi} 2005 - 2012.

Uvek si sa nama u mislima, u re~ima, u srcu.

Supruga Mara sa decom.

O`alo{}eni: otac Dobrinko, mati Ivanka i brat Radivoj.

57423

57355

Posledwi pozdrav i dragoj sestri

voqenoj

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

[ESTOMESE^NI POMEN Neute{na wena deca Katarina, Janko i Milica, mama An|elija, brat Vladimir sa porodicom i rodbina.

57453

Smiqani Gali} od brata Slobodana Gali}a sa porodicom.

2 Du{ici Kula{inovi}

TU@NO SE]AWE

Neka ti je ve~na slava i za sve ti hvala.

od porodice Ko{uti}.

57473

57474

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 7. 2012. godine, u 33. godini preminula na{a draga supruga, majka, sestra i }erka

Biqana Gre~

Stanku Dimi}u profesoru istorije 1963 - 2012.

Sne`ana Prebira~evi} ro|ena Badwarevi} 1963 - 2012.

Ne}emo te nikad zaboraviti.

Tvoja porodica.

Posledwi kom{inici

pozdrav

Vladimir Sve}wak

PETOGODI[WI POMEN Na{em voqenom

Danas, 27. 7. 2012. godine navr{ava se deset godina od prerane smrti na{eg voqenog oca, sina, supruga, brata, svekra i dede. Vreme prolazi a tuga i praznina za tobom ostaju ve~no u na{im srcima.

Hvala svima koji ga se se}aju.

od stanara zgrade Bra}e Drowak br. 15.

57464

57440

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Stevanka Subi} Sahrana je danas, 27. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na Koviqskom grobqu.

O`alo{}eni sinovi: Lazar i Sini{a sa porodicama.

57451

Preminuo je na{ dragi suprug i brat

Tvoji najmiliji, porodica Sve}wak.

O`alo{}ena porodica: supruga Marija, sestre Stojanka, Stana, Bosiqka i Desanka, zetovi Nikola, Ratko i Du{an.

57446

Radetu Petrovi}u Ra{i obele`i}emo danas, 27. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vole te tvoji: brat Boris, majka Magdalena i o~uh Stevan.

57422

POMEN Danas se navr{ava tu`na godina od kako je iznenada i zauvek nestao zagonetni osmeh sa milog lica na{eg

3

Cveti Arsi} obele`i}emo u subotu, 28. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa qubavqu i velikom tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

57394

57261

Posledwi pozdrav

PETOGODI[WI POMEN Zauvek si u na{im mislima i srcima

Nenadu Okanovu

Vojislava Radosavqevi}a Voje

Mara Skenxi} Dana, 28. 7. u 11 sati poseti}emo tvoju ve~nu ku}u.

Ve~no }e `aliti za tobom tvoj Milenko i oni koji su te iskreno voleli.

od porodice [obi}.

57392

Navr{ava se pola godine od smrti

U subotu, 28. 7. 2012. godine je {est meseci otkako je iznenada preminuo na{ voqeni, brat, stric i ujak

Stevana ^obanova

Porodica.

57321

Suprug @arko, sin Milan sa porodicom i }erka Jelena sa porodicom.

57305

57328

Slobodan Bjeli} Sahrana je 27. jula 2012. godine, u 13 ~asova, u In|iji.

Autobus polazi u 10.30 ~asova, Ulica Kozara~ka 16B.

57420

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj supruzi, majci i baki

2002 - 2012.

Mariji Tra`i

odr`ati u subotu, 28. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Sa qubavqu i neskrivenim ponosom zanavek }emo te ~uvati u na{im du{ama i srcima.

Tvoji: supruga, deca, otac, majka, brat, snaha, stric i sinovci.

57278

dragoj

Sahrana je danas, 27. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Jano{, deca Mihaq i Jano{, sestra Jelena i mama Marija.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se {estomese~ni pomen dragom nam i nepre`aqenom

SE]AWE

28. 7. 2008 - 28. 7. 2012.

Veselin Bajkin

Ilija Te{i} 1934 - 2012.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}eni: bra}a Milo{ i Du{an, sestre Zlata i Danka sa porodicama.

57405

Navr{avaju se ~etiri duge i neute{ne godine.

Ostaje{ zauvek u na{im srcima i mislima.

S tugom i qubavqu tvoji: supruga Smiqa, }erka Zorica i sin Qubi{a sa porodicama.

57315

26

tv program

petak27.jul2012.

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Чарде на Дунаву 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Откривање алтернатива 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Жене на селу 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Портрет Гезе Пастора. емисија (мађ).са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Загревање, емисија посвећена Олимпијским играма у Лондону 14.40 Зраво живо 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 Откривање алтернатива 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Изгубљена соба 21.00 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Изгубљена соба 00.25 Концерт Тање Бањанин „Игра“

Ке ро лин Кац

СЕ РИ ЈА

Др Мар тин Уло ге: Мар тин Клунс, Ке ро лин Кац, Џо Аб со лом, Се ли на Ка дел (Па но ни ја, 13.00) 06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Љето са Шквера Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Фојлов рат Глас Америке

Петка за ње

06.30 06.55 07.45 08.40 09.45 10.10 12.15 12.30 12.40 13.10 13.50 14.40 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Горана Карана у Новом Саду Забавна мађарска музика Вести (мађ) Пасодобле, док.филм на румун.са титл.на српском Биографије Из нашег сокака ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Цртани филм Дечија емисија (слов) Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије ТВ баштие ТВ Продаја

15.25 16.06 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Варљиво лето Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Запамти ме Дневник Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Оливер Твист, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник

Јед на сли ка, јед на при ча

Лет ње олим пиј ске игре 2012, све ча но отва ра ње (РТС 1, 22.00)

Еми си ја „Петка за ње” до но си но ве ве ли ке при че ма лих љу ди. Аутор Бо ра Отић гле да о ци ма ће и овог пу та по ну ди ти на дах ну те ис по ве сти ствар ног чо ве ка ко ји је због свог хо би ја, аутен тич но сти и нео бич но сти лич ног жи во та за ни мљи ви ји од бла зи ра них при ча ко је та ко че сто пла си ра ју мејнстрим ме ди ји. (РТВ 1, 22.35)

Бо ра Отић

06.05 08.00 09.03 09.44 10.06 10.34 11.00 12.00 12.15 12.30 13.18

20.05 Срећни људи 21.00 Шести круг 22.00 Летње олимпијске игре 2012, свечано отварање, пренос 01.05 Касл 01.53 Варљиво лето 02.37 На скривено те водим место 03.29 Запамти ме 04.30 Разгледница 04.57 Срећни људи 05.48 Верски календар

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Вести Опчињени Витраж Дивља планета Вести Зове море Лична грешка Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Град на северу Бачке Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.10 20.20 21.30 23.20 00.10

Одбачена Филм: Алиби за једну ноћ Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив

Арман Асанте 06.30 09.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.30 18.45 19.10 20.45 22.45 23.00

Мото ГП Мугело ВТА Баку ½ Финала Премијер лига Магазин Фудбал: Манчестер Сити – Арсенал Свет фудбала Транс Ворлд Атлетика Најбољи голови сезоне 2003/’04. Мото ГП УС –Тренинг 1 Мото ГП Фудбал: Бенфика – Реал Мадрид Најбољи голови сезоне 2004/’05. АТП Лос Анђелес ¼ Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Хо ли вуд ски краљ мам ба Ар ман Асан те у го сти ма код Ива на Ива но ви ћа! Асан те, ко га су про сла ви ле уло ге Це за ра Ка сти ља и На по ле о на, још ви ше ће се при бли жи ти на шој пу бли ци на кон што се у би о ско пи ма по ја ви дру ги део фил ма „Мон те ви део, Бог те ви део“ у ко ме слав ни глу мац игра зна чај ну уло гу. (Пр ва, 21.30)

На сли ци „Уста нак Цр но го ра ца” Ђу ре Јак ши ћа, ин спи ри са ној цр но гор ско-тур ским ра том, при к а за на је гру па љу ди ком по но ва на у об ли ку пи ра ми де ка ко сто ји на сте ни у жа ру бор бе про тив Ту ра ка. Уред ни ца: Љи ља на Стра хи њић (РТС 2, 09.43) 07.05 07.42 07.48 08.09 08.21 08.26 08.32 09.13 09.28 09.43 10.01 10.27 10.57 11.23 11.53 12.34 13.03 14.00 14.40 14.55 15.10 15.23 16.00 16.30 17.00 18.00 18.24 18.56 19.02 19.23 19.35 19.40 19.58 20.29 21.00 22.51 23.30 00.24 01.19

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претеријте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика, једна прича Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда И солисти венети Метрополис у Србији: Апатин Трезор Верујте али не претеријте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика, једна прича Цркве брвнаре у Србији Еко глобал Прошлост на точковима Капри Николај Лугански Метрополис у Србији Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Породица човека Лов и риболов Капри Добро је, добро је знати Канда, Коџа и Небојша Трезор Летње олимпијске игре 2012, свечано отварање 04.36 Канда, Коџа и Небојша 05.29 Лов и риболов

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Срећна нова ‘49 Топ шоп Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Тераса на крову Мућке Ало, ало Филм: Трка са времено Удовице Мућке Ало, ало Филм: Тајна Домаћа музика Филм: Трка са временом

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.05 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.15 23.50 00.10 00.55 02.50 03.15 04.40

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Џони Мнемоник Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Америчка историја Икс Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Ема 3 & 4 Саут Парк Филм: Хак и краљ срце Увод у анатомију

Че ри Јинг

Де тек тив ски пар 4 СЕ РИ ЈА

Го спо ђи ца Не ри ман је мла да де вој ка ко ја жи ви са сво јом по лу се стром и ма ће хом. На кон оче ве смр ти, она не мо же да ус по ста ви нор ма лан жи вот. Због ин три га ма ће хе, она по ста је за ви сна од се да ти ва, те је би ло те шко за ми сли ти да ће Не ри ман опет би ти она ста ра де вој ка. Уло ге: Кан су То сун, Ба рис Баг ци, Дер ја Ала бо ра Ре жи ја: Сер пил Курт ца и Озер Ки зил тан (Пинк, 20.20)

Кан су То сун 07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.45 04.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Тренутак истине 48 сати свадба Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Наслеђе једне даме Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Гранд шоу Академија дебелих - преглед дана Шопингхоличарке Топ спид Филм: ЈФК Књига о Даниелу Тик

Филм ски се ри јал о де тек тив ском па ру ко ји по ку ша ва да ре ши про бле ме ство ре не од ко рум пи ра не вла де на кра ју Танг ди на сти је. Ка пе тан Ли је по сле 10-го ди шње по тра ге ухап сио око ре лог кри ми нал ца по име ну Злат ни деч ко... Уло ге: Гу Зик син, Че ри Јинг, Фу Хенг, Јинг Ка јер (Хе пи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.30 00.20 01.00 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Детективски пар 4, филм Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Док. програм Филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak27.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Суочавање Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Суочавање Супруге мафијаша

01.00

Ловци на нацисте Тајне Партенона Завера на острву Устика Теорије завере Најгори послови у историји Ко си заправо ти? Лујза од Пруске – краљица срца Тајм тим година X Прича о сателитима Путовања и открића Најгори послови у историји Мрачна страна Микеланђела Суђење Богу Прохоровка: Кроћење тигра Ловци на нацисте Путовања и открића Изгубљени гусарски брод Црнобрадог Прича о сателитима

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Паулинине вратоломије Лавиринт Доказ Моја година без секса Поноћна врелина Тајанствена сила Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

Та јан стве на си ла Овај ак ци о ни хо рор у ма ни ру „Ај ку ле” и „Осмог пут ни ка”, ба зи ран је на ју на ку из Мар ве ло вог стри па и исто и ме не књи ге. Сме штен у не по зна тој и за стра шу ју ћој око ли ни у ду би ни мо чва ре, Ман Тинг је син те за при ро де и нат при род ног те ро ра. Уло ге: Мет ле Не вез, Реј чел Теј лор, Џек Томп сон Ре жи ја: Брет Ле о нард (Си не ма ни ја, 22.00)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

На та ли ја Но гу лих

Оде ље ње за уби ства

По ли циј ски де тек тив Бо би Голд и ње гов парт нер Тим Са ли ван ис тра жу ју слу чај опа сног цр нач ког кри ми нал ца ком ни ФБИ не мо же да уђе у траг. Јед ног да на Бо би се за тек не у бли зи ни ме ста уби ства ста ре је вреј ске тр гов ки ње, а кад ње зи на по ро ди це схва ти да је и Бо би Је вреј, ин си сти ра ју да он во ди ис тра гу. Уло ге: Џо Мон те ња, Ви ли јам Х. Меј си, На та ли ја Но гу лих, Винг Рејмс Ре жи ја: Деј вид Ма мет (ХРТ 1, 00.35) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи Пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.01 Шетландски записи Сајмона Кинга, док. серија 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.14 Филдеров избор, филм 15.12 Понос Раткајевих 15.57 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.52 Са Салетом до Бескраја 18.25 Др Оз, ток шоу 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.09 Одабрао Ђело Х.

21.03 Циклус хрватског филма: Друга страна медаље 23.05 Дневник 3 23.45 Хроника фестивала играног филма у Пули 00.01 Секс и град 00.35 Филмски маратон: Одељење за убиства, филм

07.44 08.09 08.33 08.59 09.23 09.48 10.19 11.22 12.06 12.29 12.55 13.17 13.56 14.08 14.39 15.42 16.11 16.37 17.11 18.03 18.55 20.55 22.00 01.03 01.38

Реј чел Теј лор

06.00 Дадиља Мекфи и велики прасак 07.50 Холивуд на снимању 08.20 Гомила аматера 10.00 Свака друга недеља (и пола распуста) 11.40 Викторија: Живот младе краљице 13.25 Редакција 14.30 Рамона и Бизус 16.15 Боље сутра 17.55 Филмови и звезде 18.25 Превелики за пропаст 20.05 Чаробни град 21.00 Борџије 21.55 Редакција 22.55 Армија криминалаца 01.10 Изненадни ударац (Суцкер Пунцх) 03.00 Прави секс

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Закон и ред Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 01.20

Телетабис На крају улице Амика Х2О Уз мало воде! Псећа опходња Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Бриљантин Музика, музика... Са Салетом до Бескраја Евровизија младих музичара 2012. - завршница Документарни филм Кратки сусрети Жетва у Цркварима, док. филм Идемо на пут с Гораном Милићем Дражесни пупољци свибањски Астерикс наОлимпијским играма, филм Олимпијске игре Лондон 2012. - Олимпијски меридијан, уводна емисија Свечано отварање Олимпијских игара у Лондону 2012, пренос Битанге и принцезе Уби ме досада

Преговарач Биографија - Кристијан Кејл Боље мртав него жив Преговарач Биографија - Елизабет Харли На ивици За сва времена Биографија - Кристијан Бејл Преговарач Биографија - Елизабет Харли Окрутне намере 3 Принц плиме У име народа

Велика језа Последњи Мохиканац Дивља вожња Телма и Луиз Очајнички тражећи Сузан Кад будан сањаш Наша кућа из снова Снег пада на кедрове Осумњичени Еротски филм Еротски филм

08.55 Кисмет - окови судбине 10.00 Ватрено небо 12.00 Ексклузив таблоид 12.40 Вечера за 5 12.45 ТВ продаја 13.30 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Угледни господин, филм 22.05 Близанци, филм 00.00 Махнитост, филм 02.10 Астро шоу

Углед ни го спо дин То мас Џе фер сон Џон сон је пре ва рант ко ји од лу чи да ис ко ри сти при ли ку и за ра ди на по ли тич кој сце ни. На и ме, на кон што кон гре смен Џеф Џон с он умре, за хва љу ју ћи истом име ну и пре зи ме ну, То мас за ва ра гла са че и осво ји ме сто у Ва шинг то ну. Уло ге: Еди Мар фи, Лејн Смит, Вик то ри ја Ро вел, Грант Ша уд, Ше рил Ли Ралф Ре жи ја: Џо на тан Лин (РТЛ, 20.00)

Еди Мар фи

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Храброст или лудост Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.30 10.30 12.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.30 21.00 21.30 02.00

Фудбал Фудбал Олимпијске игре Сви спортови Олимпијске игре Фудбал Олимпијске игре Сви спортови Олимпијске игре Фудбал Фудбал Олимпијске игре Сви спортови Олимпијске игре Фудбал

П

Бар јак тар до шао са Чар но је ви ћем

о ро ди ца Ла ло ше вић је би ла углед на срп ска гра - ћим по ре ским об ве зни ци ма из Сом бо ра ин ди рект но са ђан ска по ро ди ца у Сом бо ру. Ње на про шлост би - зна је мо о Ла ло ше ви ће вом имо вин ском ста њу. „Пре ма ла је уско ве за на за зна чај на до га ђа ња у исто ри - са чи ње ном спи ску 1872. го ди не нај и мућ ни ји гра ђа ни ји срп ског на ро да у Хаб збур шкој мо нар хи ји. По ме ни по - би ли су: Ју стин Ко њо вић, мер ник, са го ди шњим по ре ро ди це по ти чу већ из вре ме на Ве ли ке се о бе Ср ба 1690. ским за ду же њем од 1.768 фо рин ти, Га шпар Ко рић, адво го ди не под па три јар хом Ар се ни јем Чар но је ви ћем. На - кат (1.718), Јо ван Ла ло ше вић, зе мљо по сед ник (1.373)...” вод но је па три ја хов бар јак тар и део лич не стра же ње го ве све то сти био Ста но је Ла ло ше вић. ”Ла ло ше ви ћи су се до се ли ли из Цр не Го ре у Ве ли кој се о би Ср ба, а тај пут је био од Пи ве и Гор њег Ора хов ца, пре ко Пе ћи, Ни ша и Бе о гра да до Сом бо ра, ка же Ђор ђе Ла ло ше вић, пен зи о нер, ко ји жи ви у Бе о гра ду”. И у на сту па ју ћим до га ђа ји ма и на ред ним вре ме ни ма ни је из о ста ја ла пи са на бе ле шка о по ро ди ци Ла ло ше вић. Аутор је раз го ва рао с по том ци ма по ро ди це Ла ло ше вић ко ји да нас жи ве у Бе о гра ду. Ђор ђе је унук Јо ва на – Јо це Ла ло ше ви ћа, син Ста но ја Ла ло ше ви ћа. Је дан од нај зна чај ни јих пре да ка Јо ва на – Јо це Ла ло ше ви ћа био је ње гов чу кун де да Ва си ли је Ла ло ше вић, бо га ти сточ ни тр го вац. Ка да је, кра јем 1745. го ди не, Сом бор из гу био ста тус вој нич ког шан ца, за по че ла је тро го ди шња бор ба Сом бо ра ца да њи хо во ме сто до би је ста тус сло бод ног и кра љев ског гра да. Ва си ли је Ла ло ше вић је та да при ло жио из нос од 1.100 фо рин ти за от куп тог ста ту са, за ко ји је тре ба ло са ку пи ти 150.000 сре бр них фо рин ти. На кон ели бер та ци је Сом бо ра 1749. го ди не, при ли ком пр вих из бо ра за нај ви ша управ на те ла сло бод ног и кра љев ског гра да Сом бо ра, Ва си ли је Ла ло ше вић је био иза бран за чла на Спо ља шњег се на та, а ујед но је име но ван и за град ског бла гај ни ка. Го ди не 1767. име но ван је за град ског ка пе та на, а у три на вра та био је би ран и на по ло жај пр вог су ди је или гра до на чел ни ка Сом бо ра (1773–1775, Ла ло ше вић очи ма Уро ша Пре ди ћа 1910.

1778–1780. и 1781–1782). По зе мљи шној књи зи из 1783. г. по се до вао је 461 ју тро зе мље, што је био Да је Сом бор то ком ше зде се тих го ди на спа дао у ред раз че твр ти по сед по ве ли чи ни у Сом бо ру. По том ци Ва си - ви је ни јих гра до ва Ју жне Угар ске све до чи и по да так да је ли ја Ла ло ше ви ћа има ли су и то ком на ред них де це ни ја у ње му жи ве ло и ра ди ло 740 за на тли ја и тр го ва ца. На кон зна чај ну уло гу у при вред ном, по ли тич ком и дру штве - Дру гог свет ског ра та има ње на след ни ка Јо ва на – Јо це ном жи во ту Сом бо ра. Ла ло ше ви ћа, су пру ге и де це, на осно ву ста ва но во фор Отац Јо ва на – Јо це Ла ло ше ви ћа, Ни ко ла – Ни ка Ла ло - ми ра них ор га на упра ве, тре ти ра но је као ве ле по сед нич ше вић био је угле дан прав ник. Сво ју ка ри је ру от по чео је ко и пот па ло је под кон фи ска ци о ну по ли ти ку. у др жав ној слу жби. Не ко вре ме био је и глав ни адво кат Јо ван – Јо ца Ла ло ше вић је ро ђен у Сом бо ру 28. мар та гра да, на кон гу ше ња ре во лу ци је 1849. ”Са мо дан по сле 1870. го ди не у већ углед ној и ма те ри јал но вр ло имућ ној сло ма Ма ђар ске ре во лу ци је по ро ди ци. Имао је ста ри јег код Ви ла го ша, Сом бор је на бра та Сте ва на, ко ји је умро у Ка да је 1745. Сом бор из гу био град ској скуп шти ни, др жа 28. го ди ни жи во та 1897. У ној 14. ав гу ста 1849, до био Сом бо ру, јед ном од нај ра ста тус вој нич ког шан ца, но ву град ску упра ву. Гра до зви је них град ских сре ди шта Ва си ли је Ла ло ше вић је при ло жио на чел ник је по стао Ни ко ла та да шње Ју жне Угар ске, Јо из н ос од 1.100 фо р ин т и за от к уп Ми ха и ло вић, а град ски ка пе ца је за вр шио и основ ну статусa сло бод ног и кра љев ског тан Ла зар До ић. Алек сан дар шко лу и гим на зи ју. Као гим гра да, за ко ји је тре ба ло са ку пи ти Пе тро вић, Ми лош Ко њо вић, на зи ја лац, био је члан Срп Љу бо мир Ма ши ре вић, Ђор ског цр кве ног пе вач ког дру 150.000 сре бр них фо рин ти ђе Бир вал ски, Фе ренц Вик штва и од та да не го ва ну тор, Јо ван Ла ло ше вић и Але скло ност пре ма соп стве ном кан дар Си мо но вић иза бра ни су за град ске се на то ре. Пе - кул тур ном уз ди за њу и сво јих су на род ни ка ни је на пу тар Ко њо вић је по стао глав ни бе ле жник, Урош Си мић штао. На кон за вр ше них сту ди ја пра ва у Бу дим пе шти, под бе ле жник, Ни ка Ла ло ше вић глав ни адво кат, а Ди ми - сте као је 1893. го ди не и док то рат прав них и по ли тич ких три је Па ла нач ки и Јо ван Бра ће вач ки по да дво ка ти. Ме ђу - на у ка. Од 1895. се по све тио адво кат ском по зи ву. Оже нио тим, због ис ти ца ња сво је на род но сти, убр зо је Ни ка Ла - се Ми ле ном Бу гар ски, се стром Ко сте и Не на да Бу гар ло ше вић укло њен из град ске упра ве. На кон то га се по - ског. Има ли су Ма ри ју, ро ђе ну 1899. го ди не, и Ста но ја, све тио адво ка ту ри и био је чу вен по по мо ћи си ро ма - ро ђе ног 1902. го ди не. шном ста нов ни штву. С бра ћом Сте ва ном и Јо цом, Ни ко Јо ца Ла ло ше вић се тих го ди на укљу чио у на ци о нал ла Ла ло ше вић је био осни вач Срп ске чи та о ни це у Сом - ни, кул тур ни, при вред ни и дру штве ни жи вот срп ског на бо ру 1845. го ди не. Зна чај отва ра ња чи та о ни це за по ја ву ро да у Аустроугар ској мо нар хи ји. На ро чи то се ан га жо и раз вој на ци о нал не иде је код Ср ба у овом гра ду био је вао на по ли тич ком и му зич ком по љу. ”Био је ве о ма му огро ман. Не ми ран дух, ли бе рал не иде је и на ци о нал ни зи ка лан... У срп ској пе сми он ви ди зна ме ње на шег на ро ман ти зам ко ји је га јио при бли жи ли су Ни ко лу Ла ло - род ног је дин ства. ‘Она тре ба да нас на у чи да смо сви ми, ше ви ћа ше зде се тих го ди на 19. ве ка Ује ди ње ној омла ди - од Со лу на до Бу ди ма, си но ви јед ног на ро да, да ме ђу на ни срп ској. Због то га је био под стал ним при смо тром ма по сто ји, и по ред свих вер ских раз ли ка и по ли тич ких угар ске вла сти. На осно ву спи ска Ма ги стра та о нај ве - по це па но сти, зби ља на род но је дин ство”.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи та та Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak27.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так и иде ја о про ду же ном ви кен ду и пу то ва њу је са свим при хва тљи ва. По се ти те ме ста где сте већ би ли и не ме њај те на чин и тим ко ји по бе ђу је. Ко му ни к а ци ја с де цом.

BIK 20.4-20.5.

Има те мно го ра зно ра зног по сла, не што ста ро, не што но во, па вам ни је ла ко да се ор га ни зје те. Пре пу сти те се сми ре но низ ток до га ђа ја, не што ће те и ура ди ти. Бар оно нај ва жни је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. jul 2012.

По ла ко али си гур но ула зи те у ми р ни ју и озбиљ ни ју при чу, ро ман у на став ци ма. Љу бав ни од нос по при ма ону до зу по ве ре ња и са рад ње ко ја је нео п ход на за та ко зва ну ква ли тет ну ве зу.

Иде те ди рект но и не у стра ши во у ис ку ство и ис ку ше ње, пот пу но си гур ни у оно што же ли те. Ослу шни те сво ју ин ту и ци ју, ко ја ће вас упу ти ти и са ве то ва ти. Љу бав ни стра сни су срет.

Оства ру је те до бру и по зи тив ну ко му ни ка ци ју и по слов ну са рад њу. Има те мо гућ но сти да пу ту је те не где на мо ре или пла ни ну, што да ље, то бо ље. Са мо да је ави о ном или ко ли ма.

За в р ш е так рад н е сед м и це ће вас ду же за др жа ти на рад ном ме сту, уко ли ко не по бег не те под не ким, би ло ка квим, из го во ром. По ве ћа ње при хо да и по тре ба за шо пин гом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Вре ме ле ти па га ис ко ри сти те што ефи ка сни је и по зи тив ни је. Љу бав ни од нос за сни ва се на ко му ни ка ци ји и раз у ме ва њу, са рад њи и дру же њу. Мо гли би сте за јед нич ки ра ди ти.

Упу ће ни сте на дру ге, на дру штво и дра ге осо бе, па рт не ре, у јед ни ни или мно жи ни. Пу т уј те за јед но, еду к уј те се на не ки на чин, раз м е њ уј т е иде је. До п у њ а в а т е се.

Дру штве ни сте ових да на, и оче куј те да ће вам још не ко до ћи, с но вим при ча ма или по слом. Не мој те са мо ви се де ти уко па ни у ме сту, док се сви дру ги кре ћу ту и та мо.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пра во је вре ме да се упу ти те у ино стран ство, би л о због по сла или за до вољ ства. За пра во, јед но дру го не ис к љу ч у је. Дра ге осо бе вас по др жа ва ју и сле де у све м у.

Пу то ва ње и но ви ви ди ци вас при зи ва ју из да ле к а па се хра бро упу сти те у аван ту ру. Све за ви си од ва ше спо с об но сти и сна ла жљи во сти, она ко у хо ду. Ком би на то ри к а.

Све што вам тре ба је опу ште на ро ма ти ка. С об зи ром на то да се по сло ви не од ви ја ју по пла ну већ ка сне, ни кад из пр ве, увек из дру ге, тре ће, при хва ти те то као са свим но р мал но.

TRI^-TRA^

Но ви деч ко V REMENSKA

Глу ми ца Де ми Mур, ко ја је до ју че би ла очај на због ве зе свог бив шег му жа Ешто на Ку че ра и глу ми це Ми ле Ку нис, ви ше не ту гу је. Уте ху је на шла у за гр ља ју мла дог астра лиј ског глум ца Мар ти на Хен дер со на (37), пи ше „Њу јорк деј ли њуз”. Ма га зин „Life & Style” усли као је глу ми цу про те клог ви кен да и Ко нек ти ка ту, у дру шву но вог деч ка. Пар је на пу то ва њу ужи вао у шет ња ма и ро ман тич ним ве че ра ма.

- Би ли су ве о ма при сни и ве о ма опу ште ни, уоп ште им ни је сме та ло то што их фо то гра фи шу - из ја вио је је дан од оче ви да ца за „Њу јорк деј ли њуз”. Де ми и Мар тин су по след ње ве че у Ко нек ти ка ту про ве ли у јед ном ло кал ном ре сто ра ну где су ужи ва ли уз ја сто га и ви но.

PROGNOZA

VIC DANA

ПромеНљиво

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Panчevo

29

Vrшac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 29 Niш

30

Evropa

време

НО ВИ САД: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца, али и по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва, углав ном то ком по по дне ва. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 20 до 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца. Пре под не ће ки ша па да ти са мо по не где, а по сле под не би ће не ста бил ни је вре ме уз по вре ме ну по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 18 до 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: На ста вља се при јат но то пло и про мен љи во вре ме. Пре под не ће би ти углав ном су во и де ли мич но облач но уз сун ча не пе ри о де, а са мо ће по не где па да ти сла ба ки ша. По сле под не не ста бил ни је уз че шћу ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд углав ном сун ча но и опет вру ће уз тем пе ра ту ре до 35 сте пе ни у су бо ту, а у не де љу по не где и до 40. У по не де љак то пло, али уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го у не де љу, уз пу но сун ца и по вре ме не пљу ско ве углав ном у цен трал ним и за пад ним кра је ви ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке и да ље мо гу има ти не по во љан ути цај на ср ча не бо ле сни ке, аст ма ти ча ре и ре у ма ти ча ре. Гла во бо ља, не са ни ца и не рас по ло же ње су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. У са о бра ћа ју се и да ље са ве ту је по себ на па жња.

Madrid

34

Rim

31

London

25

Cirih

31

Berlin

30

Beч

30

Varшava

30

Kijev

32

Moskva

28

Oslo

21

St. Peterburg 24 Atina

37

Pariz

30

Minhen

31

Budimpeшta

32

Stokholm

24

Му шка рац ула зи у бар и на ру чу је пи во.

- Из во ли те, го спо ди не, то ће би ти 20 па ра - љу ба зно ће бар мен.

- Два де сет па ра?! - из не на ђен је чо век. По гле да у је лов ник и пи та: - А ко ли ко би ко шта ла ка ра ђор ђе ва шниц ла?

- Ди нар и 10.

- Ди нар, и 10?! Па, то је не ве ро ват но јеф ти но! А где је вла сник ове ка фа не? Бар мен по гле да ка сте пе ни ца ма ко је во де на дру ги спрат.

- Го ре, са мо јом же ном.

- А шта ра ди го ре са вашом же ном?

- Исто што и ја ов де са ње го вом ка фа ном.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

269 (26)

Slankamen

256 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

352 (35)

Zemun

279 (-1)

Bogojevo

328 (33)

Panчevo

292 (2)

Smederevo

466 (-4)

Baч. Palanka 302 (27) Novi Sad

257 (21)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

192 (-3)

S. Mitrovica

29 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

265 (-1)

Beograd

222 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

234 (9)

NERA

Hetin

100 (4)

TISA

-48 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

46 (-34)

Reшeњe iz proшlog broja