Dnevnik 27.septembar 2010.

c m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 27. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22852 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ D N E V N I K A ” : VRA]AWE IMOVINE OP[TINAMA JO[ NA DUGA^KOM [TAPU

Za{to se Beograd boji lokalne matematike?

str. 2

NASLOVI

Politika

JORGOVANKA TABAKOVI]

„DNEVNIK” ISTRA@UJE ZA[TO JE OD 700.000 ZAHTEVA BESPRAVNIH GRADITEQA RE[ENO TEK DESETAK ODSTO?

2 Bati} tra`i anketni odbor o ubistvu \in|i}a 3 Trivan: Tadi} i u slede}em mandatu na ~elu DS-a

SNS }e i}i sam na izbore

str. 3

Ekonomija 4 Struja jo{ ne poskupquje 5 Vra}aju kola uzeta na lizing

Novi Sad 7 Festivali kao na pokretnoj traci 9 Kako protiv nasiqa u {kolama 9 Ove zime mawe cvokotawa

Crna

MILORAD MIJATOVI]

Jesen }e biti vru}a zbog penzija

12 Danas o nagodbi Kova~evi}a i Tu`ila{tva

str. 4

13 Maturanti stigli bezbedno novim autobusom

Popodne ki{a

Najvi{a temperatura 22 S

Legalizaciju spoti~u visoke cene

GORAN ILI]

str. 5

Svedoku -saradniku novo ime

str. 12

NESVAKIDA[WI SLU^AJ U A\ANSKOJ OP[TINI

ISTRAGA ZLO^INA NA NOVOM NASEQU

Troje dece u istom Mladi} ubijen iz paru cipela osvete za batine? str. 15

SPORT

ODBOJKA[I IZGUBILI OD KANADE

str. 13

str. 16 – 20

VO[A REMIZIRALA, ZVEZDA POBEDILA

ALONSO NAJBR@I U SINGAPURU

KA]KI RUKOMETA[I SILNI U PO@AREVCU

2

ponedeqak27.septembar2010.

TEMA „DNEVNIKA”

POLITIKA

DNEVNIK

VRA]AWE IMOVINE OP[TINAMA JO[ NA DUGA^KOM [TAPU

Za{to se Beograd boji lokalne matematike?

Nema tog gradona~elnika ili predsednika op{tine u Srbiji koji ne sawa ve}i buxet, {ira ovla{e}ewa i imovinu kojom mo`e da raspola`e. Sporadi~no, od nevoqe do nevoqe, poneko od wih se i oglasi, zatra`i zakon o vra}awu imovine, spomene probleme koji ga mu~e, ali na tome sve i ostane. Srbija je, naime, jedna od najcentralizovanijih dr`ava u Evropi (i {ire) i politi~ari koji je reprezentuju izbegavaju temu vra}awa

voqno je poni{titi zakon iz 1995. godine, kojim je Republika oduzela svu imovinu pokrajinama i op{tinama, ~ime je centralizacija dr`ave dovedena do usijawa.

– Ovo postoje}e stawe je recidiv Milo{evi}evog sistema, a ukidawem wegovog zakona op{tinama bi se automatski vratila imovina. To bi bio prvi ozbiqan korak u decentralizaciji jer sve ostalo predstavqa demagogiju i prodaju magle – ka`e za „Dnev-

jace u Apatinu. Predsednik te op{tine @ivorad Smiqani} ka`e da je dve i po godine ~ekao da dobije saglasnost pet republi~kih institucija, {to je nazvao idiotskim. Za sve to vreme privatni partner i investitor bio je prinu|en da ~eka ili da odustane. Sre}om, sa~ekao je.

– Trebala nam je saglasnost Direkcije za izgradwu Srbije.

A oni su morali da dobiju saglasnost od Ministarstva finansija, Ministarstva za lokalnu samoupravu, Ministarstva pravde, Sekretarijata za zakonodavstvo i od pravobranioca – ka`e Smiqani}. – To

Srobransko-crnogorski primer Srbobran ima imovinu u Crnoj Gori, na samoj obali mora, za koju su Rusi svojevremeno davali {est miliona evra. Predsednik op{tine Branko Gajin ka`e da je nisu prodali jer bi sav novac oti{ao u republi~ku centralnu kasu.

– Nama bi to bio samoubila~ki potez. Naravno da nismo prodali iz tih razloga i jedva ~ekamo da se zakon donese – obja{wava Gajin. – Zamislite samo koliko bi op{tini maloj poput srbobranske zna~ila jedna finansijska injekcija od {est miliona evra!

Gajin ka`e da bi imovinom mogli privu}i vi{e ve}ih investitora, a mogla bi da poslu`i i kao garancija za kredite. imovine vi{e nego pri~u o decentralizaciji koja se, potpuno pogre{no, poistove}uje sa separatizmom. ^iwenica je da nema tog republi~kog javnog aparata koji bi hteo, umeo i mogao da u svako doba zna {ta je najboqe za svaki grad ili op{tinu. S druge strane, gradovi i op{tine to znaju, ali gotovo ni o ~emu nemaju pravo da odlu~uju.

Da bi se takvo stawe razbilo, dovoqna je jedna stvar. Po re~ima prvog ~oveka op{tine Srbobran Branka Gajina, do-

nik“ Gajin. – Na nivou op{tina ne sede debili i nestru~ni qudi koji ne znaju {ta bi s imovinom. To su nebulozni izgovori protivnika decentralizacije. To obi~no zamagquju nekim navodnim vi{im dr`avnim interesima, a radi se o tome da `ele da gospodare tu|om imovinom.

Pri~u o povratu imovine op{tinama ve} godinama „gura“ Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO), a nedavno se time po~eo baviti i lider G17 plus Mla|an Din-

ki}, u okviru kampawe kojom poku{ava da privu~e glasa~e da podr`e wegovu Uniju regiona Srbije. On je nedavno izjavio da je vreme da se op{tinama vrate transferna sredstva na stari nivo i da se usvoji zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama.

– Krajwe je vreme i da na prvoj sednici redovnog jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije usvojimo zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama – rekao je Dinki}. – Vi{e nemamo vremena za ~ekawe jer }e lokalne samouprave s ve}im transfernim sredstvima i ve}om imovinom mnogo boqe gazdovati nego da za svaku saglasnost odlaze u Republi~ku direkciju za imovinu.

Dinki}evi partneri u vlasti, pre svega DS i SPS, nisu se ogla{avali o ovom pitawu.

^iwenica je da po pitawu denacionalizacije nema jedinstvenog stava, {to se mo`e videti i po tome {to pojedini predsednici op{tina iz vladaju}ih stranaka javno promovi{u vra}awe imovine, dok wihove kolege iz republi~ke vlasti tu problematiku i ne pomiwu.

SKGO ve} dugo stoji na stanovi{tu da se na decentralizaciji ne insistira zbog forme ili ispuwewa evropskih standarda, ve} zato {to se imovinom mnogo boqe raspola`e na mestu na kojem se i sti~e. Uz to, vra}awem imovine skra}uju se beskona~no dugi rokovi u kojima su op{tine molile republi~ke organe da im daju razli~ite saglasnosti.

Koliko to mo`e potrajati pokazuje primer javno-privatnog partnerstva u izgradwi pi-

`avi. Tamo{wi pobornici regionalizma i decentralizacije ve} du`e pomiwu slu~aj Emira Kusturice koji je hteo od grada da kupi Kne`ev arsenal, prethodno otkupqen od „Zastave”. Grad je tada morao da zaustavi taj posao jer je „Zastavi” objekat platio iz gradskog buxeta. Da su ga prodali Kusturici, sve bi pare oti{le u republi~ki buxet.

Potpredsednik SKGO-a i gradona~elnik Para}ina Sa{a Paunovi} tako|e je upozorio na apsurd u kojem su op{tine u Srbiji. On ka`e da je nedavno pregovarao s turskim investitorima, voqnim da u Para}inu

Centralizacija je danas jednako jaka kao i pre 20 godina. Ni{ta se nije promenilo (@ivorad Smiqani}) je bila trka bez kraja i jedva smo uspeli da dobijemo sve potrebne papire.

Smiqani} ka`e da je Zakon o vra}awu imovine gradovima i op{tinama imperativ na{eg vremena.

– Centralizacija je danas jednako jaka kao i pre 20 godina. Ni{ta se nije promenilo – ka`e prvi ~ovek Apatina.

Pomenutom zakonu jo{ nema traga, ali Republika i daqe gomila dobra stvorena u op{tinama. ^uvena je pri~a da je Kragujevac svoju imovinu u posledwih {est godina, kupovinom i izgradwom nekretnina, uve}ao za oko 50 miliona evra.

Me|utim, sva ta imovina, iako stvorena parama iz gradskog buxeta, po zakonu pripada dr-

otvore fabriku, ali po modelu zajedni~kog ulagawa, tako da grad ulo`i objekte.

– Mi nemamo op{tinsku imovinu i taj model ulagawa za nas je nemogu}. Tako samo teramo investitore – ka`e Paunovi}.

Po wegovim re~ima, za vra}awe imovine formalno se zala`u sve stranke, ali, ipak, u Beogradu postoji strah da bi lokalne samouprave neodgovorno postupale s tom imovinom.

– To nije razlog da se ka`wavaju sve lokalne samouprave.

Kako bi bilo kada bi svima bile ukinute voza~ke dozvole jer ima neodgovornih voza~a? – pita se Sa{a Paunovi}.

P. Klai}

SVA\A I OSTAVKE KOD KARI]EVIH

Ko se to potresao?

Deo rukovodstva Pokreta “Snaga Srbije – Bogoqub Kari}” saop{tio je pro{le nedeqe da napu{ta tu stranku zbog neslagawa sa saradwom sa Srpskom naprednom strankom, odnosno, kako su objasnili, s promenom kursa politike tog pokreta ^lanica Izvr{nog odbora Pokreta “Snaga Srbije” i predsednica resornog odbora za pravosu|e ove stranke Zlata Lon~ar-]etkovi} izjavila je da se unutar PSS-a “veoma mali broj qudi” protivi saradwi sa Srpskom naprednom strankom, s kojom }e, kako je najavila, uskoro biti potpisan sporazum. Po wenim re~ima, druga~ije misli “veoma mali broj qudi, koji su mo`da smatrali da je na{ jedini put da pratimo Demokratsku stranku, pa zato i

ne mogu da promene politiku, ili su stekli neke pozicije u drugim strankama”. Kako je kazala, lider PSS-a Bogoqub Kari} “politi~ki je proteran iz zemqe”. Ona smatra da “pravna dr`ava ne sme sebi da dozvoli da, mimo procedure, dostavi samo medijima optu`nicu koja je napisana, a nije ni podneta nadle`nom sudu, niti optu`enom”. Re~ je “o nepotrebnom manevru vlasti, koja uop{te nije ugro`ena budu}om saradwom PSS-a i SNS-a, niti mo`e da ih potrese. Ili, pak, mo`e da ih potrese?”, upitala je.

Kako je podsetila Zlata Lon~ar-]etkovi}, PSS je ranije, u razgovorima s DS-om, procenio da bi bilo dobro da toj stranci da podr{ku, o~ekuju}i da }e to rezultirati i druga~ijim odno-

som prema wegovom lideru. Ona je objasnila da je PSS na lokalnom nivou u najve}em broju slu~ajeva u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom Srbije, s kojom “ima veoma korektan tretman”. Po wenim re~ima, te koalicije, posle pribli`avawa PSS-a i SNS-a, ne}e biti raskinute. Jedini slu~aj saradwe s DS-om je u Zemunu, gde je odbornik PSS-a bio na listi DS-a, napomenula }e Zlata Lon~ar-]etkovi}. “Po tuma~ewu Ustavnog suda, taj mandat je sada wegov”, rekla je ona, i najavila da se budu}i sporazum sa SNS-om, “koji }e uskoro biti potpisan”, odnosi na naredne izbore.

U Leskovcu je PSS, kao koalicioni partner SPS-a, u vlasti zajedno s DS-om, G17 plus i NS-om.

REKLI SU Bati}: Anketni odbor o ubistvu \in|i}a

Palma: Ugasi}u televizor

Lider DHSS-a Vladan Bati} podne}e danas Skup{tini Srbije predlog za formirawe anketnog odbora radi utvr|ivawa ~iwenica o politi~koj pozadini ubistva Zorana \in|i}a. DHSS tra`i formirawe odbora koji bi trebalo da odgovori na pitawa ko stoji iza politi~ke pozadine ubistva premijera, pobune “Crvenih beretki”, ubistva Momira Gavrilovi}a. U zahtevu se tra`e i odgovori na pitawa ko je odgovoran za zloupotrebe oko predaje Milorada Ulemeka Legije, za medijski lin~ \in|i}a pred ubistvo kao i za zloupotrebu transkripata Dejana Milenkovi}a Bagzija. ^lan predsedni{tva Demohri{}anske stranke Srbije Branislav Le~i} podsetio je na to da su sli~na pitawa postavqena i biv{em predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Ko{tunici, i istakao da ta stranka ne}e odustati sve dok ne dobije odgovore na wih.

Gostuju}i u emisiji “Izme|u redova” Jugoslava ]osi}a, Dragan Markovi} Palma je rekao da }e on 10. oktobra iskqu~iti struju i televizor da do wegovih uku}ana ne sti`u vesti s Parade ponosa. Gra|anska prava homoseksualaca nisu ugro`ena ako Parada ponosa u Beogradu ne bude odr`ana, tvrdi Markovi}, dodaju}i da ne poziva na nasiqe i najavquje kako }e izgledati wegov 10. oktobar. “Toga dana }u sedeti u svom rodnom selu koje se zove Kon~arevo, iskqu~i}u i televizor i struju, po{to imam dve unuke i dva unuka i dve snaje. Ako to bude ranije prikazivano, iskqu~i}u struju, a ako to bude prikazivano uve~e, ugasi}u televizor”, poru~uje on. “Pre neki dan su me pitali novinari – da li biste mogli da sedite pored nekoga ko je homosksualac, a do{ao je slu`beno u Srbiju. Mogao bih, samo da me ne pipa”, obja{wava Markovi}.

Trivan: Tadi} i u slede}em mandatu na ~elu DS-a Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da je legitimno, ali da nije realno o~ekivati da Boris Tadi}, kao predsednik te partije, ima protivkandidata na slede}im izborima u toj stranci.

– Ukoliko znamo da Srbija nema boqeg predsednika, ukoliko znamo da je Boris Tadi} formalno i neformalno lider u regionu, nerealno je o~ekivati da unutar samog DS-a postoji neko ko ne deli to mi{qewe i ko bi mislio da je boqi od wega – rekla je Jelena Trivan u intervjuu Tanjugu. –

INTERVJU

To je legitimno, ali nije realno i mislim da }e DS u i ovom i slede}em mandatu imati Borisa Tadi}a za predsednika.

Kada je re~ o broju potpredsednika stranke, ona je istakla da je logi~no da postoji toliko interesovawe za izbore u DS-u, ve}e nego za bilo koju drugu stranku, jer su, kako je rekla, rukovodstvo DS-a i wegova politika trasirali politiku Srbije. Ona je rekla da unutar stranke jo{ nisu razgovarali o kandidatima za potpredsednike, ali da ih izbori po Statutu ~ekaju do kraja godine i da }e biti i odr`ani, te da je “legitimno i otvoreno da se za potpredsednike kandiduje ko god to `eli, ali i da mnogo toga {to se govorilo ovih dana o izborima u DS-u nije ta~no”.

– Nemamo unutarstana~ki problem, nemamo rascep ni frakcije, nemamo problem s unutra{wom borbom oko funkcionerskih mesta – ukazala je ona, i naglasila da }e oni koji su do sada

vodili DS vrlo verovatno dobiti mandat da stranku i daqe vode jer su to radili dobro i jer je DS udvostru~avao svoje bira~ko te-

qudi, oni }e se pojaviti s razlogom, ne da bi se neke strana~ke ambicije i problemi zadovoqavali ili amortizovali, nego zato

Opasna avantura Govore}i o pribli`avawu stavova Srpske napredne stranke stavovima DS-a, Jelena Trivan je rekla da se ne sla`e s izjedna~avawem te dve stranke u medijima, naro~ito vidqivom posledwih dana u vezi sa spekulacijama o mogu}oj koaliciji demokrata i napredwaka.

– Te dve stranke nemaju ni{ta zajedni~ko. DS ima temeqno opredeqewe za demokratsko dru{tvo i evropske intergracije, dok SNS ima kvazievropsku orijentaciju, koju ne mo`e ni tri dana da odr`i, zavisno od toga ko }e mu biti sagovornik – rekla je ona.

Po wenim re~ima, koalicija na vlasti sastavqena od SNS-a, DSS-a i Pokreta “Snaga Srbije” bila bi opasna avantura za Srbiju jer to zna~i da su u zajedni~kom ko{u najrazli~itije opcije, najrazli~itije ideologije, koje okupqa jedino `eqa za vla{}u i opasna potreba da se od svega {to je dobro za Srbiju odustane kada to bude profitabilno. lo iz izbora u izbore. – Mislim da nekih velikih iznena|ewa ne}e biti – rekla je Jelena Trivan.

– Ukoliko se pojave neki novi

{to `elimo da s novim qudima pokrijemo neke nove delove politike i re{avamo neke nove probleme.

JORGOVANKA TABAKOVI], POTPREDSEDNICA SNS-a

Sami }emo na izbore – Vrata za daqu saradwu s DSS-om, sigurna sam, nisu zatvorena. Razgovori koje smo nedavno vodili s delegacijom te stranke bili su s na{e strane krajwe iskreni. To mogu tvrditi sa sigurno{}u, ne samo zato {to sam prisustvovala tim razgovorima nego {to sam, na neki na~in, najdirektniji u~esnik i svedok svih izjava koje je naj~e{}e Tomislav Nikoli} kao predsednik stranke davao u vezi s tim. Razgovori jesu bili iskreni, ali je potpuno pogre{no interpretirano o~ekivawe od tih razgovora i ciqevi koje treba posti}i – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednica Srpske napredne stranke i narodna poslanica Jorgovanka Tabakovi}, odgovaraju}i na pitawe da li su napredwaci iskreno krenuli u dogovore o zajedni~kom delovawu sa strankom Vojislava Ko{tunice.

– Mi smo hteli da se najpre dogovorimo o tome da medijski rat, koji je svesno podstican u nekim medijima, ali i u nekim strankama, ne}u re}i svim, nije ciq, ni-

tog puta. Zna~i, razgovori su bili iskreni, a wihova tema nije bila ni udru`ivawe opozicije, ni predizborna zajedni~ka lista, ni dogovor o vlasti posle izbora, ve} upravo preduslovi da se vlast koja nije iskrena u opredeqewu i putu ka EU zameni na izborima, a na na~in koji nije nelegitiman, koji ne zna~i protest, koji nije srozavawe ugleda opozicije u medijima. z Sve ovo {to ste rekli zna~i da ste do{li do nekog zajedni~kog imeniteqa s Ko{tuni~inom strankom?

– Zajedni~ki imeniteq je slede}i: vlast ne radi dobro po pitawu evropskih integracija, prekida razgovora s EU ne mo`e biti jer nijedan ozbiqan ~ovek koji nasledi vlast ne mo`e da ka`e; mene se ne ti~u ve} preuzete obaveze. Taj

Buyetskom rupom do tre}eg mesta z Kakav razvoj situacije bi, po va{oj proceni, mogao „naterati“ vlast da raspi{e izbore pre kraja mandata?

– Vlast je toliko samozaqubqena u svoje nepostoje}e uspehe, toliko samozadovoqna onim {to je na vestima predstavqeno, da zaista ne vidim da postoji ne{to {to bi wih moglo navesti na to da raspi{u izbore. Ne mislim da im je i{ta sveto i da im je i{ta toliko va`no da bi mogli zbog toga u~initi tako ne{to.

Jer da nije tako, ne bi se uporno bavili podr`avqewem dok pri~aju o tr`i{noj privredi i uspesima u privatizaciji, ne bi se tako besomu~no i daqe zadu`ivali, stvaraju}i nam vrlo rastresito tle gde }emo godinama morati da vra}amo kredite za buxetske deficite. Imate od{tampan ogroman iznos, ~ak 50 milijardi dinara obveznica za buxetsku rupu, za ono {to se zove stvarawe ujediwenih regiona, za politi~ku promociju neuspele varijante G17, u poku{aju da sutra postane tre}a u nadmetawu ko }e biti u vlasti. Na to se tro{i buxet. Kada vi imate qude kojima stomak jo{ ne kr~i dovoqno glasno, ili se vlast o to kr~awe jo{ uvek oglu{uje, pa {ta bi onda mogao biti razlog? [ta ih mo`e navesti da raspi{u izbore? Oni su uvereni i samozaqubqeni u svoju iskrivqenu sliku u ogledalu o svojoj uspe{nosti, jer predugo su u vozilima sa zatamwenim staklima, predugo nemaju `ivotne probleme i sigurna sam u to da ne}e `uriti da te izbore raspi{u, sem ako ih neko ne prinudi. Mi nismo ti koji }e tra`iti izbore na ulici. Skupili smo milion potpisa da poka`emo kakvo je raspolo`ewe, to za wih nije bilo dovoqno.

Iako to nije bila procedura koja po zakonu zahteva raspisivawe izbora, pitam se {ta wih vi{e mo`e probuditi. ti mo`e doneti boqitak svima nama. Ciq postojawa i borbe opozicije u stvari je promena vlasti i taj razgovor je i imao tu svrhu – da se opozicija unutar sebe ne iscrpquje u me|usobnom nadmetawu o na~inu ulaska u Evropu. Tu govorim o dostizawu kandidature za ~lanstvo, {to za nas jeste potpuno nesporno, za DSS je ne{to spornije, ali ni oni nisu tvrdili da odustaju od

zajedni~ki imeniteq koji je s DSS-om postignut jeste da se razlikujemo po tom odnosu s EU, ~ak se razlikujemo i u toj crvenoj liniji odstupawa kada je u pitawu integritet, ali u tom smislu da nismo nesvesni situacije u kojoj smo, nismo nesvesni ni onog {to se mo`e postaviti kao uslov, ali da ne mo`emo da se pona{amo kao neko ko ne vidi {ta se de{ava. Ova vlast ne mo-

`e nam samo predstavqati kao slavodobitne uspeshe rezolucije pisane u naju`im krugovima, od kojih se kasnije odustaje, dokazuju}i da nema politku, ne sa-

nosti nego i po te`ini posledica ko }e i s kim }e neko pre izbora i ko }e s kim posle wih. Za nas kao qude koji se u politici bore da dobiju mogu}nost za obavqawe vlasti nije nebitno kako se `ivi danas i {ta }emo zate}i posle izbora. Nama je najva`nije da do izbora, do odmeravawa snaga i ocene koju }e gra|ani na wima dati o aktuelnoj vlasti – do|e. Ali mi smo spremni da na te izbore iza|emo sami jer `elimo ~iste odnose, ne samo u ekonomiji, u buxetu ve} i u politi~kim snagama, i zaista nam nije ni prvi problem ni prva misao to s kime }emo sutra obavqati vlast. Ali `elimo da uva`imo svakog gra|anina, svakog u~esnika na politi~koj sceni Srbije, ukoliko je zna~ajan faktor. Kad to govorim, mislim na DSS, NS, na SPS, govorim i o DS-u, jer SNS u politici nemo konzistentnu unutar wih nema ni ostra{}enosti, ni mrgo da nema ni politiku za koju `we. Imamo jedan jedini ciq: ima podr{ku. Jer tako krupno boqu, naprednu i pristojnu Srpitawe kao {to je Kosovo i EU biju. To zna~i da }emo o svim teili, ne daj bo`e, EU bez Kosova, mama govoriti blagovremeno, nije pitawe ni za jednog dr`avali danas goru}a tema nije s kim nika, ni za jednu vlast, taman po}emo u preizbornu koaliciju, a sla za jednu paro tome s kime }e tiju, to je pitawe se vr{iti vlast i U politici sam za ~itav narod i nametawe te teme suvi{e dugo da bih sadr`ano je u stana dan na{ih razvu Tomislava Nigovora s DSS-om rekla „nikada koli}a da, ako bi s DS-om”, me|utim... govori upravo o se takav uslov, tome ko je ~ime koji se jo{ ne pooptere}en. z Kako gra|ani onda da stavqa ekspilicitno, nekada i postavio, to mora da zna~i izjaznaju za koga }e da glasaju ka{wavawe svih gra|ana. Te{ko je da ni novi izbori ne moraju o~ekivati da }e aktuelna vlast da zna~e odlazak jakih stramo}i da podigne svoj nivo pregonaka iz sada{we vlasti, ve} vara~kih kapaciteta, ako od sanaprotiv, neku novu, sada nemog po~etka pristaje na sve mozamislivu koaliciju? gu}e i nemogu}e ucene – i kad ka– Gra|ani su se, na`alost, na`em ucene, vi{e zameram samoj vikli na mnoge nemogu}e situavlasti nego onome ko primewuje cije i mnoga neispuwena obe}ataktiku koja mu uspeva. Uverena wa. Ve} deset godina imamo jedsam u to da postoje pregovara~i nu te istu vlast u razli~itim koji bi se u ime ove dr`ave mnooblicima, s onima koji su bili go odgovornije poneli prema inamalgam izme|u neki krajwih i teresu svog naroda. [to se SNSnespojivih politi~kih opcija. a ti~e, stvar je potpuno jasna: mi Tako ne{to de{ava se i dan-dase ne borimo protiv ulaska u EU nas. I mislim da je za gra|ane nego protiv vlasti koja nas na najva`nije kako }e sutra `iveputu za EU poni`ava radom pod ti, a da li }e biti promena... Bipritiscima, gde se ve} i otvore}e ih ako SNS bude stranka koja no ka`e da ova vlast najboqe re}e odlu~ivati. U politici sam aguje kada je pritiskaju. Mi se suvi{e dugo da bih rekla „nikaborimo protiv vlasti koja je, da s DS-om“. Me|utim, u ovakvim uslovno }u re}i, ucewena od dooklonostima, s ovakvim na~inom laska na vlast do pomagawa da se bu{ewa broda kojim treba ploodr`i na vlasti. viti ka EU – {to radi aktuelna z Dan posle pregovora s vlast, koja gra|anima prava narodwacima, pojavile su se obezbe|uje samo na re~ima, kao spekulacije o tome da bi {to je slu~aj s restitucijom, SNS nakon narednih izbora pravom na besplatne akcije, vramogao sklopiti koaliciju s }awem imovine, pravom na spreDemokratskom strankom. Ko~avawe prawa novca, otkrivaliko je ta pri~a realna? wem i zatvarawe, afera u medi– Kao prvo, ~ak ni o koalicijima... – s takvom Demokratskom ji s DSS-om nije bilo ni govora. strankom SNS ne mo`e vr{iti Za SNS nekakva koalicija nije vlast, ja sam u to uverena. goru}a tema, ne samo po aktuelSvetlana Stankovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

3

LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI]

Mi smo druga~iji Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je na sednici Glavnog odbora stranke da Srbiji nisu potrebni “reciklirani kadrovi i politike”, koji }e “izigravati” dijalog s Kosovom i Evropom. Jovanovi} je rekao da se politika LDP-a prema Kosovu nije promenila i da se i sada zasniva na istim stavovima kao i pre pet godina – “{titimo qude na Kosovu i tako branimo Kosovo”.

Jovanovi} je naglasio i spremnost LDP-a da u vremenu pred nama osigura onu politiku koja }e obezbediti unutra{wu modernizaciju i promenu sistema vrednosti. Po wegovim re~ima, tu spada i uspostavqawe novih kulturnih, socijalnih i ekonomskih odnosa u Srbiji, kao i {to br`e ~lanstvo Srbije u NATO-u i Evropskoj uniji.

– Kao {to je Socijalisti~ka partija Srbije uticala na orijentaciju zemqe 2008. godine tako {to je stvorila {ansu drugi-

– Mi, LDP, smo druga~iji jer }emo uraditi ono {to danas socijalisti o~ekuju od demokrata da urade – rekao je on, dodaju}i da je pitawe za{to to DS nije uradio pitawe za tu politi~ku partiju.

Jovanovi} je poru~io DS-u da je svaki ustupak i podr{ka koja prati odnos LDP-a prema toj stranici “izraz na{e iskrene brige za ovo dru{tvo i dokaz na{e spremnosti da platimo cenu koju niko u Srbiji nije platio”.

– Ni u jednom trenutnu nismo ucewivali DS... kada govorimo

Krivi Qaji} i Ugqanin Jovanovi} ka`e da }e ta stranka podr`ati Vladu Srbije ukoliko bude ucewena zbog na~ina re{avawa problema u Sanxaku, i ponudio pomo} predsedniku Republike Borisu Tadi}u u re{avawu tih problema. On smatra da su ministri Rasim Qaji} i Sulejman Ugqanin najodgovorniji za situaciju u Sanxaku, istakav{i da }e LDP podr`ati opstanak Vlade Srbije ukoliko neka od stranaka vladaju}e koalicije `eli da je obori zbog Sanxaka. Lider LDP-a je zatra`io i sastanak s Tadi}em, posve}en re{avawu svih problema u Sanxaku, odmah po povratku predsednika iz SAD. Jovanovi} je naveo i spremnost LDP-a da se suprotstavi svima koji misle da mogu “kosovski poraz kompenzovati pobedom u Sanxaku protiv nepostoje}eg neprijateqa”. ma na vlasti da zemqu mewaju, i LDP u vremenu koje je pred nama mora omogu}iti daqu transformaciju zemqe – rekao je on.

Jovanovi} je istovremeno naglasio da }e LDP to uraditi, “ali ne tako {to }e stvoriti {ansu Demokratskoj stranci da uradi ono {to nije `elela da uradi u prethodne dve godine jer bi se pojavili kao replika socijalista”.

o DS-u, govorimo o vlasti koju prati odgovornost, a za stawe u zemqi odgovorne su demokrate a ne “na{minkani radikali” ili Ko{tunica, koji je postao istorijska li~nost – rekao je on.

Jovanovi} je naveo i da je za stawe u zemqi odgovoran DS “koji bi pomalo da bude Ko{tunica, Nikoli} i LDP – i Rusija, i Kina, i Indija, i Evropa, i SAD”.

UJEDIWENI REGIONI SRBIJE U NOVOSADSKOM PARLAMENTU NA SLEDE]OJ SEDINICI?

Maja Gojkovi}: Ne `urimo Iako je prethodnih dana bilo spekulacija u novosadskim medijima, na 29. sednici Skup{tine grada Novog Sada, koja je odr`ana u ~etvrtak, nije promovisano formirawe odborni~kog kluba Ujediwenih regiona koji

bi ~inili odbornici G17 plus i Narodne partije Maje Gojkovi}.

Lider NP-a Maja Gojkovi} rekla je novinarima da nikad nije zvani~no stavqen datum kada }e se to dogoditi ve} je formirawe i stvar tehni~ke prirode.

– Prvi put se de{ava da se spajaju jedna odborni~ka grupa koja participira u vlasti i druga, ve}a, koja je deo opozicije u gradskom parlamentu – rekla je Maj Gojkovi}. – Tu jo{ ima mnogo otvorenih politi~kih pitawa, na koja smo spremni da odgovorimo, a ostalo je stvar vladaju}e ve}ine i wihovih koalicionih odnosa. Na potezu su druge

politi~ke stranke, koje su deo vlasti, koje na pro{irewe koalicije ne gledaju kao na ne{to znatno boqe, nego se boje da }e wihova politi~ka vrednost biti znatno mawa.

Ona je jo{ napomenula da }e odborni~ka grupa verovatno biti formirana ve} na slede}oj sednici Skup{tine grada, u oktobru.

– Proceduralno je samo potrebno obavestiti parlament da je formiran odborni~ki klub, koji }e brojati 12 ~lanova – dodala je ona.

Odborni~ka grupa Grupa gra|ana “Maja Gojkovi}” u novosadskom parlamentu ima sedam odbornika, a stranka G17 plus ima pet predstavnika.

Ujediweni regioni Srbije formirani su 17. maja ove godine, a ~ine ih G17 plus, Narodna partija, “Zajedno za [umadiju”, “Zajedno za Krajinu” i Vojvo|anska partija, uz podr{ku grupa gra|ana i pojedinaca kao {to su Mirko Todorovi}, Goran Paskaqevi}, Predrag Markovi}, Vladan Vasi} i Dragana @ivanovi}. Ciqevi URS-a su celovita modernizacija dru{tva i ja~awe ekonomije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, decentralizacija i ravnomerniji regionalni razvoj radi unapre|ewa kvaliteta `ivota u svim krajevima Srbije i ubrzano dostizawe evropskih standarda i sticawe punopravnog ~lanstva Srbije u EU. N. V.

4

EKONOMIJA

ponedeqak27.septembar2010.

NA PODRU^JU KIKINDE

Izvoz tri puta ve}i od uvoza Privrednici s podru~ja Regionalne privredne komore Kikinda iz kikindske, ~okanske i novokne`eva~ke op{tine ostvarili su za prvih sedam meseci ove godine izvoz vredan 94,6 miliona evra, za vi{e od 60 posto ve}i nego u isto vreme lane, a uvoz je bio ne{to vi{e od 29 miliona evra. Izvoz je vi{e od tri puta ve}i od uvoza, tako da su privrednici tri severno-

najve}ih izvoznika slede "Toza Markovi}" i EMMEPI iz Kikinde, AD "Aleva" iz Novog Kne`evca, kikindski "Banini", "Kikindski mlin" i Duvanska industrija "^oka".

Izvoz iz severnog Banata realizovan je u 33 dr`ave, najvi{e u Sloveniju, Nema~ku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu i Ma|arsku. Na drugoj strani, severnobanatski privrednici

Najvi{e je izvezao MSK Kikinda

banatske op{tine ostvarili suficit od preko 65,5 miliona evra.

Iz RPK-a Kikinda je saop{teno da su na listi 49 izvoznika najve}i devizni pazar ostvarili MSK Kikinda – preko 31 milion evra, Livnica "Kikinda" – 28,7, "Le belije Kikinda" – 15,4 miliona evra, a na listi

uvoze iz 74 dr`ave, najvi{e iz zemaqa EU: Rumunije, Slovenije, Ma|arske, Italije, Nema~ke, Velike Britanije, a najvi{e deviza potro{eno je za sirovine, poluproizvode i opremu. Na listi uvoznika predwa~e Livnica "Kikinda" i "Le belije Kikinda".

M. Mitrovi}

mentacija "Beka" nije potpuna.

Prvobitna odluka o dodeli pokrajinske subvencije doneta je u Novom Sadu 21. jula, a dokument o obustavi stigao je u Zrewanin na adresu "Beka" 14. septembra.

"U obrazlo`ewu odluke o ukidawu subvencije, Vasin navodi da "Bek" nije dostavio Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe dopunsku dokumentaciju, {to od nas do 14. septembra niko nije tra`io", izjavio je Milidragovi}. Posle vi{emese~nih najava i odlagawa, "Bek", koji je u ste~aju i sprovodi izmeweni Plan reorganizacije, zaposlio je 120 radnika pre mesec dana, ra~unaju}i i na bespovratnih 15,5 miliona dinara.

Kredit za nabavku sirovina zapo~ne akcionu prodaju 1,5 milion litara jestivog rafinisanog suncokretovog uqa, a cena ne bi trebalo da bude vi{a od 119 dinara litar. Takve cene omogu}ene su, kako je saop{teno iz zrewaninske kompanije, zahvaquju}i ovoj akcionoj prodaji i na osnovu odluke prodavaca. Iako pomenuta cena nije dovoqna da pokrije tro{kove proizvodwe, generalni direktor “Dijamanta” @eqko Brozovi} ukazao je na to da se najve}a doma}a uqara na ovaj potez odlu~ila u `eqi da iza|e u susret potro{a~ima koji su suo~eni s rastom cena ve}ine `ivotnih namirnica.

Brozovi} je istakao da je “Dijamant” u posledwih nekoliko nedeqa, otkako traje nesta{ica uqa na doma}em tr`i{tu, trgovinama isporu~ivao ~ak i do tri puta ve}e koli~ine od uobi~ajenih. @. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Struja jo{ ne poskupquje Bar po pitawu elektri~ne energije potro{a~i u Srbiji mogu biti mirni jer, kako je najavio premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, Vlada ne}e dozvoliti poskupqewe struje do kraja ove kalendarske godine, a kako smo nezvani~no ~uli, i primena tarifnog sistema s novom obra~unskom snagom bi}e odlo`ena, najverovatnije tek za 2012. godinu. Svaka najava poskupqewa i bilo kakvih korekcija u cenovnicima energenata pred grejnu sezonu svakako uz sveop{tu skupo}u izaziva negodovawe. Me|utim, za razliku od prirodnog gasa, koji je uvozni, cene kilovata, bar do Nove godine, osta}e iste.

Podse}amo na to da je od 1. januara 2011. godine ra~uni za elektri~nu energiju trebalo da budu ve}i zbog primene tarifnog sistema, odnosno novog tarifirawa obra~unske snage, a procene su bile da bi ih ova stavka uve}ala i do 300 dinara.

Naime, jo{ od marta 2008. godine, kada je po~ela primena novog tarifnog sistema za prodaju elektri~ne energije, svim kupcima s trofaznim prikqu~kom ~ija je odobrena snaga izme|u 11,04 i 17,25 kilovata a koji mese~no tro{e do 350 kilovat-sati, obra~unska snaga je bila 6,9 kilovata. Ovaj na~in obra~una trebalo je da va`i do 31. decembra 2009. godine, me|utim, izme-

nom tarifnog sistema, objavqenom u „Slu`benom glasniku” 20. novembra pro{le godine, odlu~eno je da se ovaj rok produ`i do 31. decembra 2010. godine. Tako bi od Nove godine potro{a~i,

ra~unom ve}e obra~unske snage mo`e biti odlo`ena, ali o tome kona~nu odluku treba da donese Vlada Srbije. On nam je objasnio da obra~unsku snagu na ra~unima pla}aju gotovo sve ze-

Primena tarifnog sistema s novom obra~unskom snagom bi}e odlo`ena najverovatnije tek za 2012. godinu umesto 6,9 kilovata, koliko trenutno pla}a prose~no doma}instvo, morali da pla}aju snagu i do 17,25 kilovata, a to zna~i i ve}e ra~une.

Kako saznajemo od Qube Ma}i}a iz Agencije za energetiku, primena tarifnog sistema s ob-

mqe u regionu, odnosno tamo gde su cene struje regulisane i gde ne postoji tr`i{te. Ma}i} dodaje da su ovu stavku pla}ale i mnoge zemqe u EU, sve dok to nije promeweno usled liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije.

Obra~unska snaga iskazana je na ra~unima za elektri~nu energiju, i to je snaga koju je kupac tra`io, odnosno ugovorio, a elektrodistribucija odobrila kao najve}u jednovremenu snagu ukqu~enih ure|aja u stanu ili ku}i, a odre|ena je osigura~ima u doma}instvu.

Ova snaga je u svakom trenutku raspolo`iva kupcu, pa se tako u istom iznosu pla}a svakog meseca, bez obzira na potro{wu, odnosno ova stavka na ra~unu pla}a se i kada se ne potro{i ni jedan jedini kilovat-sat. Po va`e}em cenovniku, obra~unska snaga se pla}a 27,81 dinara po kilovatu.

U Agenciji za energetiku ka`u da su potro{a~i od po~etka primene novog tarifnog sistema mogli sagledati koliko aparata koriste u doma}instvima i u dogovoru s lokalnom distribucijom napraviti optimalan izbor i izabrati minimalnu snagu koja }e zadovoqiti potrebe wihovog doma}instva, odnosno koliko }e istovremeno elektri~nih aparata mo}i da ukqu~e. Tako je, recimo, 17,25 kilovata snage dovoqno da se istovremeno ukqu~e brojni aparati – radio, televizor, bojler, fri`ider, zamrziva~, nekoliko ringli, osvetqewe, pa i TA pe} mawe snage.

A. Brzak

MILORAD MIJATOVI], PREDSEDNIK SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE

VANREDNA SKUP[TINA AKCIONARA „DIJAMANTA”

Akcionari zrewaninske Industrije uqa “Dijamant” aminovali su predlog Upravnog odbora da se ova fabrika kreditno zadu`i kod AIK banke do deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Kako je obrazlo`eno, kredit, koji “Dijamant” mora da vrati za mawe od 90 dana, preduze}e ~iji je ve}inski vlasnik hrvatski koncern “Agrokor” iskoristi}e za finansirawe obrtnog kapitala, odnosno pla}awe uqarica i `itarica otkupqenih za potrebe prerade.

Odluka je doneta na nedavnoj vanrednoj Skup{tini akcionara, kojoj je, po na{im saznawima, prisustvovalo svega nekoliko qudi. To zna~i da je ovaj doga|aj bio samo puka formalnost, s obzirom na odnos snaga u vlasni~koj strukturi kapitala, naravno, u korist hrvatske kompanije. Ina~e, “Dijamant” je pre nekoliko dana odlu~io da

ZA SADA NE]E BITI PROMENE CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE I OBRA^UNSKE SNAGE

INTERVJU

„Bek” tra`i subvencije Direktor zrewaninske Industrije mesa "Bek" u ste~aju @arko Milidragovi} izjavio je da je iznena|en odlukom pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravopravnost polova Miroslava Vasina o stavqawu van snage ranije donete odluke o dodeli pokrajinske subvencije od 15,6 miliona dinara za zapo{qavawe 120 mesara u zrewaninskoj fabrici. On je rekao novinarima da je "Bek" prilo`io Pokrajinskom sekretarijatu svu tra`enu dokumentaciju o namenskom kori{}ewu sredstva za zapo{qavawe 120 radnika i da mu nije jasno za{to je Vasin potpisao obustavu isplate subvencije, sa obrazlo`ewem da doku-

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,451

105,563

107,991

103,135

Australija

dolar

1

73,6466

75,1496

76,878

73,4212

Kanada

dolar

1

75,079

76,6112

78,3733

74,8491

Danska

kruna

1

13,8801

14,1634

14,4892

13,8376

Norve{ka

kruna

1

13,0456

13,3118

13,618

13,0056

[vedska

kruna

1

11,1949

11,4234

11,6861

11,1607

[vajcarska

franak

1

78,7481

80,3552

82,2034

78,507

V. Britanija

funta

1

121,55

124,031

126,884

121,178

SAD

dolar

1

77,5846

79,168

80,9889

77,3471

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 9. 2010. godine

Jesen }e biti vru}a zbog penzija Radni~ki protesti se nastaPIO o kojima sindikati nisu pivqaju. Nakon Kru{evca, za dva datani. Mnogo bi bilo boqe i opona novo okupqawe zaposlenih bimena ja~a da su qudi masovnije po}e u Boru, a nakon toga i u Novom tr`ali taj prvi protest, ali mi Sadu, da bi se zavr{ni miniting tu ni{ta ne mo`emo. Jednostavno, odr`ao u Beogradu, u trenutku kate{ko je objasniti svim gra|anida poslanici Skup{tine Srbije budu odlu~ivali o izmenama Zakona o PIO, protiv kojih su sindikati, i to prvi put ujediweni.

Oni su spremni da spre~e usvajawe novih pravila penzionisawa, za koja tvrde da ni{ta dobro ne donose ni sada{wim ni budu}im penzionerima. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi} u razgovoru za na{ list obja{wava da se vlast u Srbiji mora podsetiti na to da je obe}ala da }e biti socijalno odgovora, a ne da }e, kao {to je to slu~aj danas, radnici imati najmawu platu u regionu, pove}ati se kolona nezaposlenih i smawivati ionako male penzije.

– Pre dve godine su mnogo toga obe}ali, a danas je vi{e nego jasno da ni{ta nisu ostvarili.

Umesto lidera u regionu, na{i ma da treba zajedno da se izbore za radnici su do{li dotle da imaju problem koji danas ima deo drunajmawe plate, umesto bezbri`ne {tva jer je to ne{to {to }e wih starosti, na{i penzioneri ne mosti}i sutra. Na{e je da organizugu da pre`ive ceo mesec od penzijemo proteste i da se borimo za je za koju su decenijama izdvajali. boqatak svih, a oni koji ne do|u Sada se pripremaju reforme koje da nas podr`e, sutra nemaju pravo }e im smawiti i da nas krive za to malo {to dobi- Podseti}emo vlast da lo{ `ivotni jaju. Sindikati su standard i o{tre je obe}ala da }e biti uslove penzioniovog puta ~vrsto socijalno odgovorna re{eni da istraju sawa. Ne mislim i da protestima da }e se sindikaovu jesen u~ine “vrelom”, sve da ti “istro{iti” zbog dugog protebi vlast po~ela da radi ono na sta. Naprotiv, o~ekujem da onaj {ta se dobijawem izbora obavezakrajem narednog meseca u Beograla – ka`e Mijatovi}. du bude “zavr{ni” udarac vlasti i z Ne}e li se snaga sindikaopomena zbog koje }e morati da ta za dva meseca, koliko se budu zabrinuti i ne{to urade da planiraju protesti, istro{i- bi bili socijalno odgovorni. z Prvi put vi{e sindikalti? Odnosno, ve} na prvom okupqawu, u Kru{evcu, bilo je manih centrala zajedni~ki orgawe radnika od broja onih koji nizuje proteste. Koliko je to su zbog ekonomske krize ostava`no i mo`e li taj signal li bez posla jer samo da su oni okupqawa, koji se iz sindikata do{li, to bi ve} bio skup zbog {aqe, motivisati radnike, nekojeg bi Vlada morala da se zazaposlene i penzionere da se brine. i oni okupe i podr`e zahteve o – Ta~no je da je odziv bio mawi boqem `ivotu? nego {to smo o~ekivali, ali ipak – Veoma je bitno upravo to je i iz Kru{evca poslata poruka {to su se sindikati ujedinili i vlasti o tome za {ta se sindikati okupili oko zajedni~kog stava da zala`u i protiv ~ega di`u glas. se sada mora reagovati i na~iniPokrenuli smo pri~u o te{kom ti posledwi poku{aj da se spase `ivotu u Srbiji, poskupqewima {to se spasti mo`e. To je istoiz dana u dan, o izmenama Zakona o rijski trenutak za sve nas i gle-

da}emo da ga iskoristimo za dobrobit radnika i penzionera.

Sada – a to nije mala stvar – zajedno {aqemo signale Vladi Srbije da se vrati onome ~ime je dobila izbore: evropskim integracijama i socijalnoj odgovornosti. Sada nema ni jednog ni drugog i na{e strpqewe je pri kraju. Pitamo gde je 200.000 obe}anih radnih mesta, za{to je pove}an broj nezaposlenih, za{to su plate ne samo zamrznute ve} realno smawene, za{to su penzije iste vi{e od dve godine…? Sve su to pitawa na koje ovoga puta zajedni~ki tra`imo odgovore.

Ako je ta~no da smo zajedno ja~i, onda bi ovo istorijsko ujediwewe sindikata ovoga puta moralo doneti rezultate. Jer na{e prognoze govore da nam ni dogodine ne}e biti boqe. Naprotiv, o~ekuju se daqa otpu{tawa, ako se usvoji ovaj zakon – i pad penzija, malo je nade da poslodavci prihvate ve}u cenu rada… Dakle, niti nam je dobro sada niti nam se dobro najavquje, a kada je tako, sindikati moraju pozvati na javne proteste. z Sindikati su protiv predloga izmena i dopuna Zakona o PIO koji je usvojila Vlada Srbije i koji je u skup{tinskoj proceduri. Da li, s druge strane, sindikati mogu garantovati da }e penzija biti ako se reforme ne sprovedu, odnosno da one ne}e biti mawe nego {to predvi|a novi zakonski akt?

– Penzije u Srbiji su male, i to niko ne mo`e osporiti. U ovoj dr`avi 1,4 milion od 1,6 miliona penzionera `ivi s penzijom mawom od 30.000 dinara mese~no i niko se ne pita kako sastavqaju kraj s krajem. Wima gore ne sme biti jer im ve} sada nije dobro.

Deo penzionera, koji je decenijama upla}ivao za bezbri`nu starost, danas `ivi od jednog jedinog obroka dnevno, i to onog koji dobija u narodnoj kujni. Sindikati nisu protiv penzionih reformi jer su svesni toga da ima prostora da se ono {to nije dobro izmeni i popravi, ali jesmo protiv toga da se sada{wi i budu}i penzioneri na|u u situaciji jo{ te`oj od ove u kojoj su danas. Na{a ra~unica pokazuje da su najavqena uskla|ivawa penzija pogubna, ali i da postoji mogu}nost

da ne budu takva ako se usvoji ono {to mi predla`emo kao za{titu penzionera koja mora biti uneta u zakon. Ne mo`e se sve pravdati time da se mora smawiti u~e{}e penzija u buxetu jer MMF to zapravo od nas ne tra`i. Oni tra`e da se smawe javni rashodi, a to nisu samo penzije, i to ova vlast dobro zna i zato ne mo`e da “udara” samo na najslabije, ~iji protest ne bi ometao ovu dr`avu, ve} teret tro{ewa vi{e nego {to imamo mora prebaciti i na one ja~e pa i na samu sebe. z Verujete li da }ete stalnim protestima ipak ubediti gra|ane Srbije u to da vam se pridru`e i da }e, po ugledu na neke druge dr`ave, ovo zaista biti onaj “okida~” koji sve nevoqnike svrstava u istu kolonu?

– Ma {ta mislili o sebi, ipak nemamo snagu da na ulicu izvedemo milion qudi, kao {to se to de{ava u Francuskoj zbog izmene zakona o PIO koje su, ina~e, bla`e od ovoga {to se sprema za na{e penzionere. Jednostavno, mi to ne mo`emo jer na{i qudi koji danas imaju posao i primaju kakvu-takvu platu strahuju da }e ostati i bez toga i }ute i trpe.

To koriste u ovoj dr`avi i vlast i tajkuni, koji ne po{tuju osnovno radno zakonodavstvo jer znaju da im radnici ne mogu ni{ta.

Zna i vlast da su radnici nemo}ni i sve se vrti ukrug. S druge strane, u ovoj dr`avi su tolike privatizacije propale i niko nije odgovarao. Vojvodina je platila najve}i ceh zbog propalih privatizacija, izgubila najvi{e radnih mesta i nikom ni{ta. Sve to je uticalo na to da qudi vi{e nikom ne veruju i da postanu sumwi~avi da iza svega stoji politika i politikanstvo. Vezivawe bilo kakvih promena za politi~ke partije – a tome je ova vlast sklona – zna~i da se ono {to politi~ari zamisle ostvaruje bez obzira na to koga sve poga|a, i tu se na socijalno odgovornu dr`avu zaboravqa. ^ak i kada bismo uspeli da izvedemo na ulicu 100.000 qudi, Srbija bi se tresla i Vlada bi dobro znala da ovako daqe ne mo`e jer ne pokazuje dovoqno snage i znawa da nas izvede iz ove krize.

Qubinka Male{evi}

EKONOMIJA

DNEVNIK

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

ponedeqak27.septembar2010.

5

ZA[TO JE OD 700.000 ZAHTEVA BESPRAVNIH GRADITEQA RE[ENO TEK DESETAK ODSTO?

Legalizaciju spoti~u visoke cene U tre}em poku{aju da se u Srbiji legalizuju svi bespravno izgra|eni objekti, predato je vi{e od 700.000 zahteva. Iako nadle`ni pozivaju gra|ane da dopune dokumentaciju – gra|ani u blizu 90 odsto slu~ajeva nisu kompletirali zahtev – odziv je relativno slab, {to zna~i da bi i ovaj poku{aj mogao do`iveti krah. S obzirom na to da je glavni razlog slabe saradwe bespravnih graditeqa visoka cena, ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} poziva op{tine da smawe cenu legalizacije.

Kada je novim Zakonom o planirawu i izgradwi omogu}eno da se legalizuju svi objekti izgra|eni do stupawa propisa na snagu, namera je bila da se za dve godine legalizuje sve {to je do tada izgra|eno bez gra|evinske dozvole, a {to nije na javnim povr{inama i prostorima predvi|enim za neke druge namene, poput infrastrukturnih koridora, {kola i sli~no. Me|utim, po{to je do sada re{eno tek nekoliko hiqada zahteva, obe}ani rok od dve godine pove}an je na tri, a {to je jo{ gore, postoji opasnost da propadne i ovaj poku{aj dr`ave da stavi ta~ku na nezakonito zidawe zbog pona-

Punite buyete druga~ije!

Predsednik In`ewerske komore Srbije Dragoslav [umarac ka`e da op{tine moraju da vode ra~una o socijalnom statusu gra|ana, da mora da postoji politi~ka voqa da se objekti legalizuju i ne sme da se desi da pobedi ne~ija politi~ka taktika da legalizacija u nekoj op{tini propadne – ma kojoj stranci pripadao. Cena legalizacije mora biti formirana tako da je mogu platiti i najugro`enije kategorije stanovni{tva s minimalnim primawima, jer se ne mo`e dozvoliti da ostanu bez re{enog stambenog pitawa.

- Gradovi i op{tine moraju da donesu primerene cenovnike i uzmu u obzir socijalni polo`aj qudi, koji su podneli oko 700.000 zahteva za legalizaciju", kazao je [umarac, biv{i ministar gra|evine i prvi Srbin koji je nedavno izabran za ~lana Evropske akademije nauka sa sedi{tem u Lije`u. Isti~u}i da proces legalizacije treba shvatiti "kao sanirawe neke elementarne nepogode", on je dodao da se mora voditi ra~una i o tome da li je neka porodica gradila objekat za svoje potrebe ili za prodaju i izdavawe.

Legalizacija kvadrata ko{ta i do 14.000 dinara

Vra}aju kola uzeta na lizing Broj vra}enih automobila uzetih na lizing pove}ao se od po~etka 2010. godine, preneo je B92. U lizing ku}ama, me|utim, ka`u da je taj procenat i daqe mali, ako se uporedi sa brojem sklopqenih ugovora. Naj~e{}e se vra}aju automobili uzeti u periodu od 2005. do 2008. godine. Neko vra}a, a neko kupuje. Automobili parki-

rani na auto-placu “Rajfajzen lizinga” vra}eni su ili su oduzeti vlasnicima koji vi{e nisu mogli da pla}aju rate.

“Rajfajzen lizing” ponudio je 10 posto popusta za kupovinu automobila. Gotovo na svaki tre}i automobil na ovom placu, stavqena je oznaka prodato. Iskustva lizing ku}a gotovo da su ista. Svi tvrde

da broj vra}enih automobila nije zabriwavaju}i. Zvani~nih podataka o ukupnom broju vra}enih automobila nema. Te podatke lizing ku}e ne saop{tavaju, ali priznaju da klijenti vra}aju vozila pre svega pritisnuti skokom evra i op{tom krizom. Naj~e{}e se to, kako ka`u, de{ava posle godinu ili dve od preuzimawa automobila.

ze}em ’Kargo 10’. Nadam se da }e uspe{no poslovati. Ono {to nas povezuje su interesi ekonomskog karaktera”, objasnio je.

korisnicima }e biti preusmereno {est milijardi dinara, podsetio je Ili} i dodao da }e, zbog rashoda ni`ih od planiranih, Vlada Srbije ta sredstva mo}i da preraspodeli do kraja godine za najva`nije ciqeve. Ili} je objasnio da Ministarstvo finansija vodi razgovore s drugim ministarstvima o smawewu pojedinih buxetskih stavki da bi se ostvarila predvi|ena davawa penzionerima, transferi op{tinama i gradovima, subvencije za mleko i pove}awe socijalne pomo}i.

Predlog izmena i dopuna Zakona o buxetskom sistemu, kojim }e biti izmewene odredbe u oblasti fiskalne odgovornosti, na}i }e se pred poslanicima na prvoj narednoj sednici parlamenta, a ubrzo potom bi trebalo da se raspravqa i o Zakonu o rebalansu buxeta za 2010. godinu, kazao je Ili}.

VESTI „Kargo 10” vozi od oktobra Osnivawe zajedni~kog preduze}a "Kargo 10" Srbije, Hrvatske i Slovenije, privodi se kraju, izjavio je generalni direktor "@eleznica Srbije" Milovan Markovi}. Osnivawem zajedni~kog `elezni~kog preduze}a, vreme transporta na Koridoru 10 bi}e znatno kra}e. Markovi} je najavio da }e prvi voz krenuti po~etkom oktobra.

Predlog osniva~kog akta, koji su uslaglasili 9. septembra, sad prolazi procedure u vladama dr`ava koje su zainteresovane za osnivawe preduze}a, rekao je Markovi}. “Rok koji smo najavili je po~etak oktobra i to }e biti ispo{tovno i ve} u oktobru krenu}e prvi prevozi, prvi vozovi koji }e prevoz robe ugovorati sa novosonovanim predu-

Rebalans uskoro pred poslanicima Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} izjavio je da }e se tokom oktobra u Skup{tini Srbije na}i Predlog rebalansa buxeta za 2010. godinu, ubrzo posle usvajawa Predloga zakona o buxetskom sistemu. Vlada }e se u pripremi rebalansa buxeta kretati u okvirima koji su dogovoreni s MMFom, prilikom pete revizije stend-baj aran`mana, naglasio je Ili}. S MMF-om je dogovoreno da se rebalansom buxeta za 2010. godinu utvrdi kojim buxetskim

{awa ve}ine op{tina, {to je istakao i sam ministar Duli}.

Zakonom o lokalnoj samoupravi predvi|eno je da op{tine same odre|uju cene za naknadu gra|evinskog zemqi{ta, a one kao da se utrkuju u tome koja }e biti skupqa. Zbog toga ima mi{qewa da je Republika trebalo da odredi maksimalnu cenu da se cene u gradovima sa sli~nom strukturom i brojem stanovnika i polo`ajem ne bi toliko drasti~no se razlikovale. Ministar Duli} poru~uje op{tinama da }e direktno biti odgovorne ukoliko legalizacija ne uspe zbog previsokih cena koje nisu prilago|ene realnim uslovima u kojima `ivi prose~na srpska porodica.

Iako je velik broj op{tina dozvolio pla}awe u ratama, negde ~ak i kroz pet godina, uz to, i Zakonom je predvi|en popust od 60 odsto na objekte do 100 kvadrata – u nekim sredinama i za ve}e ku}e – ~iwenica je da }e mnogi legalizaciju ku}e platiti papreno.

U Beogradu se za prvu gradsku zonu kvadrat pla}a 11.434 dinara, a u Novom Sadu – oko 14.000.

Za legalizaciju ku}e u ekstrazoni i centru Novog Sada ili na Bulevaru cara Lazara pla}a se oko 6.000 dinara za prvih 50 kvadrata, a za ostatak oko 14.000 di-

^itava naseqa i daqe nelegalizovana

nara po kvadratnom metru. To zna~i da za ku}u od 100 kvadrata za prvih 50 kvadratnih metara treba uplatiti 300.000 dinara, a za drugih 700.000 – ukupno milion – i sve umawiti za 60 odsto, zna~i milion minus 600.000 dinara je 400.000 dinara, pa ukoliko se pla}a u celosti umawiti za jo{ 30 procenata, {to iznosi 280.000 dinara.

Za ku}u do 50 kvadrata u Podbari, na primer, treba platiti oko 1.500 dinara za kvadrat, a za ve}u gotovo 5.000 po kvadratnom

metru, a na Telepu i Klisi oko 1.000, odnosno 3.000 dinara. Kod posledweg primera zbir iznosi 50.000 dinara plus 150.000, ukupno 200.000. Kada tu brojku umawimo za 60 odsto, preostaje 80.000 dinara. Ukoliko se plati odmah, umawuje se za dodatnih 30 procenata, pa ostaje da se plati 56.000 dinara.

Cena za prvu zonu u Zrewaninu iznosi 4.039 dinara, Subotici 2.490, Kragujevcu 1.040, a Ni{u 600 dinara.

R. Dautovi}

NAKON IZBACIVAWA KREDITA IZ ZAKONA O POTRO[A^IMA

Evropska direktiva bi re{ila sve Koliko }e gra|ani koji se odlu~e za potro{a~ki kredit ubudu}e biti obespravqeni zbog toga {to su iz budu}eg srpskog zakona izba~ene odredbe o wemu? Po buri koja se ovih dana digla zbog toga – mnogo. U praksi mawe jer podaci Udru`ewa banaka i Kreditnog biroa Srbije govore da ove pozajmice spadaju me|u mawe popularne na na{em finansijskom tr`i{tu. Ukupna suma ovih zajmova kod nas iznosila je 31. avgusta 36,1 milijardi dinara. Za prvih osam meseci suma gotovinskih kredita zaustavila se na 112 milijardi. Suma potro{a~kih kredita bila bi jo{ mawa da proletos dr`ava nije subvencionisala zajmove za ovu namenu. U skromnom udelu ovih kredita oni su bili 6,8 milijardi dinara.

Zato se opravdano postavqa pitawe nije li potrebno da se cela materija reguli{e sveobuhvatno te da svi korisnici finansijskih usluga dobiju evropsku za{titu?

– Svakako da je neophodno da direktive EU koje se odnose na za{titu potro{a~a postanu deo na{eg zakonodavstva – ka`e dr Mali{a \uki} s Beogradske bankarske akademije. – Me|utim, potro{a~ki krediti su prili~no specifi~ni jer se daju na kratak rok a i kamate za wih su prili~no visoke. Mislim na one komercijalne, ne subvencionisane. Osim toga, dosta onih koji }e ih uzeti nije dovoqno finansijski obrazovano da razume kakve obaveze i rizike na sebe preuzma. Zato je, po meni, ideja da se oni ugrade u na{ nacrt zakona o za{titi potro{a~a veoma dobra. [to se ti~e wihove popularnosti, ne o~ekujem da bi uskro mogli do-

`iveti bum na na{em tr`i{tu.

Wihova popularnost zavisi}e od subvencija dr`ave. Ukoliko se programi tog tipa nastave, i interesovawa i uzimawa potro{a~kih kredita bi}e jo{.

Da li }e bura oko izbacivawa odredaba o potro{a~kim kreditima iz nacrta zakona imati pozitivne odjeke? Odgovor je svakako potvrdan. Tema o za{titi potro{a~a i finansijskim

Kod nas je stav dr`ave kod subvencionisanih kredita bio da se odobravaju za robu doma}e proizvodwe. Najvi{e interesovawa bilo je za kupovinu "fijata punto". Ostalo je ima-

uslugama dospela je u `i`u interesovwa. Zato bi bilo najboqe kada bi Narodna banka Srbije, Udru`ewe banaka i Ministarstvo trgovine Srbije seli za sto i na{li re{ewe. Uzor

Najvi{e potro{a~kih kredita na{i gra|ani su uzeli za kupovinu kragujeva~kog „punta”, dok ostale namene imaju tek simbili~an udeo lo tek simobili~an udeo. O~igledno, bez dr`avne pomo}i te{ko da }e udeo ovih zajmova rasti. Samo ako bi kamate bile ni`e i ako bi se preko wih mogla kupiti i uvozna roba, moglo bi biti vi{e interesovawa. Ukoliko sve ostane po starom, gotovinski zajmovi }e i daqe biti popularniji jer se mogu koristiti racionalnije – od kupovine robe do pla}awa ra~una i usluga.

ve} imaju: direktive EU na ovu temu. Novi zakon o za{titi potro{a~a smo ~ekali dugo, on je na{a obaveza i po Ustavu i po Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu. Uskla|ivawe doma}eg prava s evropskim potro{a~kim pravima predstavqa jedan od nezaobilaznih uslova ka ~lanstvu u Uniji. Bila bi velika {teta da opet dobijemo mawkav propis.

D. Vujo{evi}

Dinki} u Ju`noj Koreji Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki} boravi}e ove sedmice u radnoj poseti Ju`noj Koreji, gde }e se sastati sa predstavnicima ju`nokorejskih kompanija i vi{e korejskih zvani~nika, saop{teno je iz tog ministarstva. S obzirom na to da je dolazak "Jure", prve ju`no-korejske kompanije u Srbiji, za samo {est meseci na{oj zemqi doneo 1.200 novih radnih mesta, namera je ministra Dinki}a da u Srbiju dovede jo{ takvih investicija.

Tokom radne posete, Dinki} }e posetiti "Samsung", koji je globalni lider u oblasti telekomunikacija i digitalnih medija, gde je predvi|en obilazak korporacije i razgovor sa rukovodstvom. U Seulu }e

biti otvoren i Poslovni seminar pod nazivom "Srbija kao proizvodna i investiciona destinacija - mogu}nosti za korejske kompanije", gde }e Dinki} za potencijalne korejske investitore odr`ati prezentaciju o povoqnostima ulagawa u Srbiju. On }e se sastati i sa ju`no-korejskim ministrom ekonomije Parko Junom, sa kojim }e razgovarati o daqem razvoju bilateralne ekonomske saradwe dve zemqe.

Dinki} }e imati susrete i sa funkcionerima Privredne komore EU u Seulu, predsednikom Korejske agencije za promociju trgovine i investicija (KOTRA) i predstavnicima Korejskog udru`ewa uvoznika (KOIMA), navedeno je u saop{tewu.

BERZA

ponedeqak27.septembar2010.

c m y

6

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Jo{ ni{ta ne pokre}e berzu Na Beogradskoj berzi i daqe nema impulsa koji u~esnici na finasijskom tr`i{tu pri`eqkuju, me|utim, neki umereni optimizam ipak se probija, ka`e broker KBC Sekjuritisa (Securities) Du{an Markovi}. U protekloj sedmici na Berzi Markovi} je kao "relativno zanimqivu" izdvojio trgovinu akcijama Naftne industrije Srbije koje, ~ini se, kako je rekao, na ovim nivoima cene po~iwu da privla~e i institucionalne investiture.

I pored jako velike ponude, cena NIS-a je ove nedeqe zabele`ila konsolidaciju a zatim rast od 2,2 odsto. Ipak, {ampion po rastu cene na kontinuiranom tr-

`i{tu su akcije "Imleka" ~ija je vrednost na nedeqnom nivou pove}ana 12,52 odsto. Sli~no je bilo i sa "Mlekarom Subotica", koja je u sastavu "Imlekovog" vlasnika, "Dunav hrana grupe".

Ina~e, "Imlek" i "Mlekara Subotica" su tokom nedeqe objavili javnu ponudu za preuzimawe akcija "Mqekare Bawaluka", ~iji su ve}inski vlasnici sa udelom od 63,5 odsto.

"O~ekivawa su da }e se i u narednom periodu nastaviti fokus investitora na tim kompanijama", rekao je Markovi}. Broker KBC Sekjuritisa osvrnuo se i na neke pozitivne vesti sa bankarskog sektora, gde je ^a~anska ban-

ka objavila da je za osam meseci imala dobit od 47,9 miliona dinara, dok je wena aktiva ve}a za

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

465

89.675.296

AIK banka, Ni{

2.751

41.694.067

Takovo osigurawe, Kragujevac

5.350

25.145.000

Soja protein, Be~ej

690

15.587.250

Energoprojekt holding, Beograd

980

11.622.869

Akcija

„Luda~ka ko{uqa�

Predsednik ^e{ke Vaclav Klaus je izjavio da bi evro mogao da funkcioni{e kao zajedni~ka valuta {est do sedam zemaqa. On, ipak, dodaje da je ta valuta sada, za tako razli~ite zemqe kakve su u evrozoni, samo "luda~ka ko{uqa".

"Ne verujem da je razuman na~in kako da se upravqa privredom to da 16 zemaqa u Evropi ima jednu valutu. Za potpuno razli~ite zemqe evro je luda~ka ko-

{uqa", kazao je Klaus. Klaus je ponovio svoju stalnu kritiku Evropske unije i, kako ocewuje, suvi{ne centralizacije i preno{ewe nadle`nosti sa nacionalnog nivoa na Brisel. "Poku{aji da se upravqa celom zemqom i celom privredom odozgo, to je do`ivelo krah {to svako zna", rekao je Klaus podsetiv{i na komunisti~ki model centralizovane planske privrede.

24,9 odsto nego u istom periodu 2009.

"Ohrabruje tako|e {to su depoziti u banci uve}ani za 9,1 odsto, dok su plasmani privredi i stanovni{tvu ve}i za 27,8 odsto", istakao je Markovi}, dodaju}i da tokom nedeqe nije zabele`ena ozbiqnija trgovina tim hartijama. Kao zanimqive vesti iz finansijskog sektora Markovi} je izdvojio i to da su AIK banka i Agrobanka najavile odr`avawe vanrednih skup{tina akcionara u prvoj nedeqi oktobra pa broker KBC Sekjuritisa o~ekuje da i te dve hartije u narednom periodu budu u fokusu investitora.

Recesija traje Ameri~ka ekonomija se, "kao i ranije nalazi u recesiji", izjavio je ameri~ki milijarder i investitor Voren Bafet. On se time suprotstavio oceni Nacionalnog biroa za ekonomska istra`ivawa (NBER) da je slabqewe privrede okon~ano pre vi{e od godinu dana.

Bafet je objasnio da on defini{e recesiju druga~ije

nego NBER, koji je nevladina organizacija, ali wegove ocene prihvata i vlada SAD. Prema Bafetu, recesija se okon~ava kada se realni bruto doma}i proizvod po stanovniku vrati na pretkrizni nivo.

"Jo{ uvek smo u recesiji.

Bi}emo u woj jo{ neko vreme, ali }emo iza}i", izjavio je on.

DNEVNIK

Evro oja~ao, akcije u minusu Tr`i{ne pozicije jena su delimi~no poboq{ane prema dolaru nakon glasina da bi Tokio opet mogao da se odlu~i na tr`i{nu intervenciju, u ciqu spre~avawa daqeg rasta svoje valute, dok je evro oja~ao u odnosu na ameri~kog takmaca posle neo~kivanog rasta indeksa poslovne klime u Nema~koj.

Glasine da bi Tokio mogao da obavi drugu tr`i{nu intervenciju u toku ovog meseca direktno su podstakle neveliki pad jena, a tr`i{ni krugovi na koje se poziva agencija Rojters isti~u da jo{ "ne mogu biti sigurni", da }e japanske monetarne vlasti zaista i preduzeti konkretnu akciju da bi spre~ile uspon svoje valute. Japan je 15. septembra intervenisao

na deviznom tr`i{tu, prvi put u proteklih {est godina, sa sumom od pribli`no 23,7 milijardi dolara, da bi spre~io daqe ja~awe jena koji je tada vredeo najvi{e prema dolaru u proteklih 15 godina. Na evropskom deviznom tr`i{tu evro se ponovo pribli`io granici od 1,34 dolara, dok je ameri~ka valuta vredela 1,5688 za funtu sterlinga, a razmewivala se i po kursu od 0,9822 {vajcarska franka.

Evropske akcije su u petak na kontinentalnim berzama pojeftinile ~etvrti put uzastopno, nakon {to su nepovoqni podaci sa ameri~kog tr`i{ta rada pove}ali neizvesnost oko daqeg oporavka ameri~ke i globalne ekonomije.

Cena nafte stagnira Sirovom naftom se na berzi u Wujorku trguje po ceni iznad 75 dolara za barel, nakon {to je neo~ekivani rast poslovnog poverewa u Nema~koj uspeo donekle da neutrali{e upornu zabrinutost oko brzine oporavka ameri~ke privrede. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u novembru je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 12 centi, na 75,30 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska "brent" nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu neznatno poskupela na 78,20

dolara za barel, prenela je agencija AP. Indeks poslovnog poverewa u Nema~koj je u septembru neo~ekivano porastao na najvi{i nivo od juna 2007, saop{tio je institut IFO, uz obja{wewe da je rast posledica impresivnog privrednog rasta te zemqe u drugom tromese~ju od 2,2 odsto. Istra`ivawe instituta Ifo je, me|utim, ukazalo da }e rast nema~ke privrede u bli`oj budu}nosti posustati, delimi~no zbog usporavawa oporavka ameri~ke privrede.

Nova gasna kriza Londonski "Fajnen{l tajms" pi{e da ne treba iskqu~iti novu gasnu krizu tokom ove zime jer mnogi problemi izme|ju Rusije i Ukrajine jo{ uvek nisu re{eni. Pre samo nekoliko meseci ~inilo se da je izme|u Rusije i Ukrajine zavladao mir posle vi{egodi{weg sporewa oko gasa, pi{e taj list, uz opasku da kako se primi~u jesen i hladna zima ponovo na videlo

izbijaju uzroci koji su od 2006 godine dva puta doveli do prekida isporuka ruskog gasa Ukrajini. Kao bitan razlog mogu}eg izbijawa nove krize u snabdevawu gasom FT navodi nove ukrajinske zahteve da Rusija ponovo smawi cenu tog energenta, `equ Moskve da preuzme kontrolu nad ukrajinskim gasovodom kojim se gas izvozi na Zapad.

LISTA NAJBOGATIJIH AMERIKANACA OSTALA NEPROMEWENA

Gejts je i daqe najimu}niji Bil Gejts, osniva~ "Majkrosofta", najbogatiji je ~ovek u SAD , 17. godinu uzastopce, a vrednost wegovog imetka se procewuje na 54 milijarde dolara. Gejts ima ~etiri milijarde dolara vi{e nego lane, a na drugom mestu liste je investitor Voren Bafet, s bogatstvom od 45 milijardi dolara, koje je pet milijardi dolara ve}e nego pro{le godine.

Neto bogatstvo osniva~a "Orakla" Larija Elisona, koji je na tre}em mestu, ostalo je na nepromewenih 27 milijardi dolara, dok je Kristi Volton, naslednica bogatstva osniva~a "Volmarta" Sema Voltona, koja je sa 24 milijarde dolara ~etvrta po imovini u SAD, ove godine bogatija za 2,5 milijardi dolara. Ameri~ki milijarderi sve boqe stoje, budu}i da je vi{e od polovine od wih 400 na listi ~asopisa "Forbs" za 2010, za godinu dana pove}alo svoje bogatstvo, dok je samo 84 milijardera zabele`ilo smawewe vrednosti svog imetka.

To je veliki zaokret u odnosu na pro{logodi{wu Forbsovu listu 400 najbogatijih Amerikanaca, kada je ~ak 314 ~lanova tog ekskluzivnog kluba pretrpelo smawewe bogatstva. Prvih 10 na listi su ove godine pove}ali bogatstvo za ukupno 24,9 milijardi dolara, dok su u 2009. izgubili gotovo 40 milijardi dolara, preneo je Rojters.

Ukupno bogatstvo prve desetorke je uve}ano osam odsto, {to je boqi pokazateq od indeksa Standard&Purs 500 koji je merilo tr`i{ta akcija, a koji je, istovremeno, oja~ao svega jedan odsto, ukazao je "Forbs". Kombinovano bogat-

Bil Gejts

stvo svih 400 na Forbsovoj listi dosti`e 1,37 biliona (hiqada milijardi) dolara, u po-

Vole i da daju Bil Gejts je do danas je u humanitarne svrhe izdvojio ~ak 28 milijardi dolara, uglavnom kroz fondaciju Bila i Melinde Gejts. Gejtsov partner u brixu i verovatno najve}i investicioni mag svih vremena, Voren Bafet, namerava da posle svoje smrti Gejtsovoj fondaciji ostavi 99 odsto svog bogatstva. Softverski tajkun Leri Elison namerava da u dobrotvorne svrhe da 95 odsto svog bogatstva. re|ewu sa 1,27 biliona dolara u 2009.

Sastav vode}ih 10 na listi ostao je isti, ali je wihov redosled izmewen. Bra}a Koh, koji su na ~elu energetskog i

industrijskog xina "Koh indastriz", sada su ispred ostala tri ~lana porodice Volton i gradona~elnika Wujorka Majkla Blumberga koji zatvara vode}u desetorku na listi.

Najve}e pove}awe bogatstva u odnosu na pro{lu godinu ostvario je osniva~ mre`e "Fejsbuk" Mark Cukerberg, 35. na listi, ~iji je imetak vi{e nego utrostru~en - na 6,9 milijardi dolara, sa dve milijarde dolara lane. Koosniva~i Fejsbuka Dastin Moskovic i Eduardo Saverin u{li su ove godine na listu s bogatstvom od 1,4, odnosno 1,15 milijardi dolara. Moskovic, koji je samo osam dana mla|i od Cukerberga, je sa svojih 26 godina najmla|i milijarder na svetu. Najstariji tajkun na listi je Dejvid Rokfeler (95), ~ije je bogatstvo proceweno na 2,4 milijarde dolara. Medijski magnat Opra Vinfri je na 130. mestu i jedna je od 42 `ene na listi.

„Dodir za miran san” U sredu 29. septembra predavawe na temu „Dodir za miran san“ i „Karcinom grli}a materice“ bi}e odr`ano u MZ u Futogu. Predavawa o raznim bolestima, u okviru projekta „Boqe spre~iti, nego le~iti“, bi}e prire|ivana svake srede u drugim Mesnim zajednicama, kako bi se me{tani edukovali o zdravom na~inu `ivota i kako bi se stavio na-

glasak na preventivne i redovne preglede.

Projekat „Boqe spre~iti, nego le~iti“, koji je pokrenuo Dom zdravqa, ima za ciq da podigne nivo svesti o zna~aju prevencije. Ne upozorava se bezralo`no da treba voditi ra~una o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti, prestanku pu{ewa, kao i o upravqawu stresnim situacijama.

I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama na nasequ Telep, od 8.30 do 9.30 Ulica Jovana Du~i}a 39 – 47. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Kara{ i deo naseqa Kraqev Breg. Bano{tor: od 8 do 13 ~asova vikend naseqe Kru{evqe, od 8.30 do 13 vikend naseqa Svilo{, Grabovo, Lug i Koru{ka. Veternik: od 9 do 10 ~asova Ulica Nikole Mihajlovi}a,

Novosadska ponedeqak27.septembar2010.

tobra, Balkanska, Ive Andri}a, jovana Grosa 11 – 63 i 14 – 54, Vase Pelagi}a, Vase Staji}a, Bra}e An|eli} 11 – 13A i 6 – 14, Sarajevska, @arka Zrewanina, Karlova~kih |aka 11 – 29A i 22 – 42A, CS Doka i CS ^eratska, deo Doke, Doka, Jovana Popovi}a, Petrovaradinska od Lova~kog doma do ku}nog broja 29 i 16, deo Ulice Sarajlije i Nikole Tesle.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

„Robokap 2” otvorio telepski bioskop “Nosila, dajte nosila”, vikao je radnik novosadske po{te Dragan S. unose}i povre|enu sugra|anku u podrum starog Urgentnog centra. Tog septembarskog dana 1990. godine, ki{a je lila kao malo kad ranije, dok su Dragan i wegov kolega Sava A. zavr{avali svoju smenu i vra}ali se kamionetom s Klise. Kod “Norka” su skretali desno i tamo videli povre|enu `enu koja je, po svoj toj provali oblaka, sedala na kolovozu i jo{ jednu koja je poku{avala da zaustavi vozila.

Niko sem savesnih po{tara nije stao i pomogao! Odmah nakon toga “Novosadska hronika” ispisala je “pohvalu savesti” retkom gestu plemenitosti u raspadaju}em dru{tvu.

Tih dana Yory Bu{ Senior primao je “zvezdu u usponu” Frawu Tu|mana, a u svetu je nafta dostigla tada rekordnu cenu od 41,2 dolara za barel. U zemqi je su{a poqoprivrednim proizvo|a~ima odnela 21 milijardu dinara, policija je maltretirala ~lanove Srpskog pokreta obnove (SPO), a u Ve}u republika i pokrajina SFRJ ponovo je pokrenuto pitawe “{ta se zbilo u Jasenovcu”. Na predstavqawu “nove” stranke u Mesnoj zajednici “Bo{ko Buha”, ~lan Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Radovan Pankov rekao da }e “nova partija biti partija sna`ne levice, spremna da do kraja godine, u trci s drugim strankama, osvoji vlast”.

od 9 do 13 Ulica [kolska 21 – 91, 32 – 72 i Ulica Nikole Tesle 15 – 29 i 14 – 28. Rakovac: od 8.30 do 12.30 ~asova naseqe Rakovac. Petrovaradin: od 8 do 12 ~asova Gradsko zelenilo na Tvr|avi. Ledinci: od 8.30 do 12 ~asova deo vikend naseqa Brestovi, od 8.30 do 11.30 povremeno u pojedinim ulicama u Novim Ledincima. Sremski Karlovci: od 8.30 do 12.30 ~asova Ulica ^eratska, 23 Ok-

Krajem septembra 1990. godine, u prodavnici “Jagoda” na Bulevaru AVNOJ-a inspekcija je prona{la mi{eve, u Fru{kogorskoj ulici pose~ene su stogodi{we topole, na Keju Mo{e Pijade odr`avao se prakti~ni deo ve`bi spasavawa od vode, a u “Studiju M” gostovao je hor iz Osla.

Ponovo je otvoren i biv{i bioskop “Ba~ka” na Telepu!

Ovoga puta sa novim kinematografom i novim menaxmentom - KUD “Petefi [andor”.

Osmi{qen je i novi enterijer, pa tako “Ba~ka” nije li~ila na standardne bioskope ve} na klub i posetioci su filmove gledali sede}i za stolovima. Ulaznica je ko{tala deset dinara, a obnovqenu salu otvorio je film “Robokap 2”.

S druge strane, neke stvari se nisu mewale tako lako: “Stara dama” doma}eg fudbala F. K. “Vojvodina” grcala je u dugovima. Direktor Cvetko Ri|o{i} kazao je kako je jedini pravi transfer bila prodaja Slavi{e Jokanovi}a koji je za 600.000 maraka pre{ao u “Partizan” (i od tada nije imao ni{ta lepo da ka`e o biv{em klubu). Reflektori su ve} postajali staro gvo`}e (postavqeni 1967. za utakmicu protiv “Seltika”) i klub je odli~io da se protiv zagreba~kog “Dinama” igra dnevna utamica. Sada takva dilema uop{te ne postoji!

D. Apro

V REMEPLOV

NOVI SAD GRAD SVETKOVAWA

Festivali kao na pokretnoj traci Gledaju}i kalendar doga|awa i manifestacija, bilo da su kulturnog ili privrednog karaktera, uz Novi Sad opravdano ide neformalana krilatica - grad festivala. Prethodnih nekoliko dana iza nas, obele`ili su festivali meda i hleba, a pred nama su i berba gro`|a u Sremskim Karlovcima. Da, tu su i „Dunavske no}i Adica“ na kojima se predstavqa vanredno zanimqiva zemqa, Indija. Zatim grad krase Egzit festival, pa Filmski festival Sinema siti, Novosadski xez festival, NOMUS, Sterijino pozorje, Zmajeve de~je igre, Festival uli~nih svira~a, Dan Evrope, “To be punk” festival, Dani Brazila,

li~ite „ijade“ koje i oko Novog Sada posledwih deset godina dominiraju kao zabavno-kulturni program, a wihova opravdanost mo`e se videti u ~uvawu tradicije razli~itih gastronomskih kulutura. Neke od wih upravo dok nastaju redovi stvaraju tradiciju, jer imaju podr{ku Republike, Pokrajine ali ipak najvi{e lokalne samouprave, kroz ~ije fondove tra`e svoje stalno mesto na kalendaru kulturnih de{avawa.

Koliko je doma}i Zakon o kulturi doneo pozitivnih i negativnih aspekata u finansirawu? Sigurne finansije imaju institucije kulture kojima je grad osniva~, a ostali koji `ele

gramskog prostora. Takav je slu~aj s koncertnim prostorom u Srpskoj Atini, koji nedostaje i afirmisanim i neafirmisanim umetnicima, te se zbog toga stalno koristi Sinagoga limi-

Kad je re~ o filmskoj umetnosti, postoji festival “Sinemasiti” koji se odvija u gradu koji `ivi bez savremenog i adekvatnog bioskopa te je i ova manifestacija delimi~no pod otvore-

Kad je re~ o filmskoj umetnosti, postoji festival „Sinemasiti” koji se odvija u gradu koji `ivi bez savremenog i odgovaraju}eg bioskopa te je i ova manifestacija delimi~no pod otvorenim nebom

Foto-maraton....Ove manifestacije imaju svoju opravdanost u smislu kulturolo{kog, edukativnog i tradicionalnog.

Mogu}e je da ima i manifestacija koje levitiraju na tankoj granici odr`ivosti. Tu su i raz-

da se ukqu~e u trku za pomo} u parama treba da pi{u projekte.

Mo`e se i polemisati koliko festivala ima prostor za odr`avawe, ali... To je ve} paradoks Novog Sada, koji godinama pati od hroni~nog nedostatka pro-

tirana kapacitetom sede}ih mesta, a ako vremenske prilike poslu`e koriste se trgovi i razni platoi. Novi Sad je doma}in festivalu Egzit koji koristi Petrovaradinsku tvr|avu, ali postoje i Novosadske muzi~ke sve~anosti i wima bi svakako dobro poslu`ila adekvatna akusti~na sala u kojoj bi bile ugo{}eni svetski izvo|a~i.

nim nebom. Nedostatak pravog bioskopa, ogleda se i u ~iwenici da sve vi{e Novosa|ana „`edno“ srebrnog plata odlazi u beogradske multipleks bioskopske sale. Ne smemo odustati ni od lokalnih sala, kao {to su Jadran i Art bioskop na Spensu, koji se trude da odr`e bioskopski `ivot izjeden piratskim filmovima.

N. V.

Osnovan OMPOK Student kwi`evnosti @ivan Milisavac, potowi kwi`evnik, akademik i predsednik Matice srpske, otvorio je 27. septembra 1936. osniva~ku skup{tinu Omladinkog kultuno privrednog pokreta, poznatog kao OMPOK. Skup je odr`an u kafani “Lipa” nekoliko dana posle poslave 70 godina Ujediwene omladine srpske. Vo|eni

primerom ove organizacije srpske omladine iz 19. veka, ~lanovi OMPOK su odlu~ili da odmah po~nu rad, zala`u}i se pre svega za demokratizaciju dru{tva, {to je ve} po prirodi stvari predstavqalo antifa{isti~ko opredeqewe.

Vlasti su u ovoj organizaciji videli opasnost za re`im i ubrzo zabranile weno delovawe.

N. C.

Svako na svom zadatku Radnici „Puta“, malo - malo pa moraju da zakrpe rupu na putu, jer sve ima rok trajawa. A da bi |aci bili {to bezbedniji na putu do {kole, moraju se u`urbani

voza~i malko usporiti, a tome najboqe doprinoce „le`e}i policajci“, jer, izme|u ostalog, ne `ele da o{tete to~kove na svojim automobilima. No, s druge

strane usporavaju ih policajci, koji iza svakog „}o{ka“ motre da li po{tuju propise. Da li su upaqena svetla, da li `migavcem upozore kolegu na putu da }e

promeniti pravac kretawa, da li prekora~uju brzinu...i ostale obavezne radwe koje treba da zna svaki odgovoran voza~.

I. D.

Romanijska danas bez vode Zbog planiranih radova na vodovodu danas vode ne}e biti u Romanijskoj ulici.

Slavine }e biti suve od 9 do 12 ~asova.

B. M.

ponedeqak27.septembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ven~ana ~etrdeset ~etiri para Blizanci: Nina i Lana - Svetlane i Zlatka Zobenice, Tamara i Hana - Monike Farka{ i Atile Bala`a.

Devoj~ice Sloboda - Qiqane i Miqana ]ukovi}a, Nastasija - Jovane i Milana Kwegiwi}a, Jasna - Jasne i Petra Zaborskog, Jana - Marine i Zorana Peji}a, Lea - Ane i Branislava Abrahama, Sara - Nata{e i Du{ka [kori}a, Todora - Sa{e Karanovi} i Ilije Karanovi}a, Tatjana - Gorane i Novice Pavlovi}a, Irina - Olge Marjanovi} i Ivana Stojiqkovi}a, Duwa - Marice i Zorana Ubovi}a, Mia - Gorice i Radoslava Rakovi}a, An|ela - Tatjane i Bojana Darmanovi}a, Elena Milijane Vukosav i Mirka ^anka, Lara - AnaMarie i Dragana Nikola{a, Awa - Sne`ane ^ukvas i Slavka Rata, Una - Zorice Joli} i @eqka Bogunovi}a, Ana - Branke i Dragana Jovan~evi}a, Ivana - Biqane i Zorana Maksimovi}a, Melania - Helene i Mihala Kolara, Nikolina - Jelene i Zlatka ^vorkova, Ivana - Ru`ice Petrovi} i Nenada Savi}a, Neda - Mirjane i Milana Luki}a, Jovana - Jasmine i Save Subotina, Anastasija - Danijele i Rastislava ^orbe, Na|a Radmile Popovi}-Mikuli} i Branka Mikuli}a, Zoe - Tatjane Vu~evi} i Antonia Vi~evi}a, Ana - Jovanke i Dra{ka Vasiqevi}a, Lidija - Sawe i Sini{e Bogunovi}a, Mia - Sla|ane ^obanski i Dalibora Kova~evi}a, An|ela - Bose i Milana Vorkape, An|elija - Miqane i Vladimira Popa-

di}a, Milica - Danke Grandi} i Hamdi-Damira Rajnovi}a, Nina - Marine i Nikole Veselinovi}a, Katarina - Miroslave i Radoslava ^upi}a, Iris - Zorane i Zorana Pqevaq~i}a, Hana - Nata{e Dr~e i Hasana Sajeda, Miwa - Vesne i Radomira Pejina, Miroslava - Vlasti~ke Bocke i Slavka [trbca, Elena - Marije i Nedeqka [ipke, Lena - Tawe i Milana Bla`evi}a, Du{ica Jelene i Miroslava [tajfera, Adrijana - Sandre i Martina Zarlia, Mawa - Milice i Miqana Mara{a, Barbara - Marie i \or|a Tara, Damjana - Gordane i Vladimira Bjelice, Tajana Isidore Igwatovi} i Gorana \akovi}a, An|ela - Tatjane i \or|a Mi{i}a, Teodora - Danke i Zorana Travice, Sa{a - Biqane i Bojana Maleti}a, Hana - Nine i Bo`idara Melkusa, Nastasija - Vesne Tegeltije-Dujakovi} i Milorada Dujakovi}a, Laura - Andrijane i Aleksandra Tereka, Sla|ana - Jelene Nebi i Jovana Blagojevi}a, Duwa - Tawe ]ulibrk i Dalibora Nikoli}a, Duwa - Mirjane i Sini{e Mirkovi}a, Mia - Du{ice i Gorana Macanovi}a, Teodora - Sowe i Du{ana ^ankovi}a, Milica - Anice i Ranka Novkovi}a, An|ela - Dragane @eqka Jockovi}a, Sofija Jelene i Du{ana Star~evi}a, Marija - Marijane i Miodraga ]ur~i}a.

Ven~ani Aleksandra Lojpur i Branislav Lon~arevi}, Qeposava Gruji~i} i Darko Radakovi}, Jelena Mari} i Jovan Samaryija, Nela Savi} i Milovan Marinkovi}, Sne`ana Bojovi} i Zvezdan Radoji~i}, Vesna [o{i} i Kristijan Stanar, Gordana Bawac i Dejan Nikoli}, Sawa Slep~ev i Dalibor Selir, Marija Stojadinovi} i Borko Srbinovski, Branislava Grbi} i Sini{a Kanazir, Jelena \ukanov i Milan Krajinovi}, Danijela Stani} i Batri} Kova~evi}, Beata Brki} i Sini{a Petrovi}, Nata{a Gombo{ i Zoran Tatomirov, Marina Vasiqevi} i Dejan Bardek, Maja Klinko i Goran Zubi}, Biqana ]osi} i Sava Keri}, Sawa Miqkovi} i Jovan Markovi}, Marijana Bobar i Darko @eraji}, Mirjana Palibrk i Nenad Nikoli}, Gordana Maleti} i Miroslav Stojanovi}, Senka Nikoli} i Borislav Bo`i}, Danijela Stupar i Bojan Bo{kovi}, Svetlana Vasi} i Aleksan-

dar Koji}, Svetlana Mihajalovi} i Milenko Vasi}, Jelena [kundri} i Ivan Babi}, Irena Kqaji} i Dragan Ludo{ki, Sofija Kora} i Davor Kova~evi}, Slavica Kotarac i Vladimir Ercegovac, Jelena Novitovi} i Dejan Zekovski, Marina Glamo~anin i Goran Stojakovi}, Kristina Bogdanovi} i Aleksandar Novakovi}, Ivana Filipovi} i Nikola Filbar, Ivana Gruji~i} i Dejan Vasi}, Maja [kori} i Jovica Milin, Verica Vagner i Zoran Mla|enovi}, An|elka Masnikosa i Ivan Mijailovi}, Jovana Perovi} i Silvester David, Jelena Milovi} i Marko ]ulibrk, Jelena Gostoji} i Nenad Pajovi}, Vawa Srbin i Uro{ Nedeqkovi}, Brankica Jeki} i Vladimir Varga, Radmila Vemenac i @eqko Stojakovi}, Sne`ana ]eli} i Sa{a Veseli}, Tawa Male{evi} i Vladimir Filipovi}, Vesna Papi} i Bojan Zelenovi}, Qubica Dra~a i Sr|an Amiyi}.

Milan Vukovqak i Tamara Kolar

De~aci Aleksa - Sawe i Milana Zeca, Damjan - Danijele i Danila Medi}a, Denis - Sanele i Jaroslava Kreka, Slavko - Marine i Zdravka Kne`evi}a, Lazar - Ilone i Aleksandra Tepavca, Filip - Milice i Dragoslava Peri{i}a, Sava - Tawe i Nikole Vuleti}a, Andrej - Jelene i Aleksandra Pili}a, Nikola - Andree i Zorana Buraja, Aleksandar - Katarine i Dragana Amixi}a, Andrej Vasilije - Milene Mirkovi}-Pokrajac i Aleksandra Pokrajca, Marko - Vesne Veselinovi}-Zari} i Miroslava Zari}a, Aleksandar Ane i Dragana Vukova, Stefan - Nade i Dejana ^avi}a, Nikola - Gordane i Slobodana Klisari}a, Stefan - Savke i Miodraga Bokana, \or|e - Sawe i Igora Jurce, Kristijan - Suzane Petrovi} i Miodraga Jovanovi}a, Lazar - \ur|ine i Slobodana Bajina, Marko - Tamare Zori~i}Deuri} i Aleksandra Deuri}a, Aleksej - Jelene i Branislava Kova~evi}a, Nikola - Maje i Branislava Rado{a, Fjodor Simeon - Tijane i Dragana Marinkovi}a, Du{an - Tatjane i Milenka Popovi}a, Lazar - Sofije i Dejana Komara, Luka - Dragane i Branislava Luci}a, Nemawa Svetlane Ili} i Sa{e Praski}a, Bajram - Ganimete i Ersana [urle, Marko - Novke i Miodraga Ubiparipa, Dalibor - Jasmine i Maria Benedekovi}a, Bendeguz - Melinde [ipo{ i Sa-

bol~a Barata, Petar - Nata{e i Sini{e Francuzevi}a, Lav Aleksa - Biqane i Milo{a Barzuta, Petar - Tonke i \or|a Gavrilovi}a, Bal{a - Jasmine i Igora Nik~evi}a, Marian - Lidie i Jana Mu~ajia, Dragutin - Tatjane Sanader i Predraga Mari}a, Vasilije - Aleksandre i Milovana Nenadovi}a, Aleksandar - Biqane i Milo{a Pantelinca, Tadija - \ur|ije Raki} i Srete Milo{evi}a, Aleksandar - Ane Babiakove i Jano{a Geme{a, Filip - Mariane i Slobodana Samarxi}a, Milan - Vedrane i Du{ana Jela~e, Nemawa - Violete i Zorana Maglova, Andrej - Danijele i Du{ka ^oli}a, Milan - Nata{e i Marka Aleksi}a, Marko - Qubice i Slavoquba Babi}a, Andrija - Dragane i Marka Radosavqevi}a, Du{an - Radmile i Dragana Fe|vera, Ivan - Josipe i Zvonimira Saboa, Jovan - Dragane i Vladimira Dubroje, Uro{ - Dine i Sr|ana \ilasa, Petar - Qiqe i Milutina Markovi}a, Nikola - Radmile i Aleksandra Krsmanovi}a, Du{an - Ru`ice Kosti} i Petra Jovanovi}a, Teodor - Nata{e i Bo`e Po~u~e, Sr|an - Daliborke \ur|evi} i @eqka Salme, Aleksa - Biqane i Neboj{e Novakovi}a, Vuk - Katarine Latinovi} i Zorana Ukropine, Vuka{in - Dragane Petkovi}-Tesla i Vladimira Petkovi}a, Marko - Milane i Nenada Sekuli}a.

Umrli Melanija Petrovi} ro|. Mirkov (1927), Milo{ Simi} (1925), Vlada Ogwanov (1969), Sini{a @ivkovi} (1934), Kovinka Popov ro|.

Nedi} (1933), Marija Radeka (1937), Zorica ^ubrilo ro|. Kopicl (1948), Qubinka Barbari} ro|. Vulevi} (1942), Terezija Ko{icki ro|.

Ere{ (1932), Olga Radovanov ro|. Ivanov (1931), Georgije Kla{wa (1932), \or|e ^alovi} (1949), Pejo Jozi} (1939), Jovan Su~evi} (1932), Du{an Maletin (1937), Qubica Radosavqevi} ro|. Danikov (1923), Ana Vukovi} ro|.

Vuji} (1949), Qubinko Tankosi} (1933), Marica Bo{kovi} ro|. Mitri} (1936), Mile Ostoji} (1938), Bosiqka Vuka{inovi} ro|. \uki} (1932), Milan Mijatov (1950), \or|e Bradi} (1943), Jano{ Taka~ (1932), Zvezdana Milo{evi} ro|. Stojanovi} (1920), Milenka Jevti} ro|. Melentijevi} (1938), Danica Ne{kovi} ro|. Maleti} (1956), Mladen Korbi} (1936), Gospava Prpa ro|. Petrovi} (1932), Zorka Vurunu} (1939), [piro Rodi} (1923), Mileva ]ur~i} ro|. Rajak (1946), Ru`ica An|eli} ro|.

Stefanovi} (1933), Borbala Zavarko (1937), Dragan Do~ev (1957), Dragomir Tepi} (1938), Duwa Atanackovi} i Janakis Papadopulos

Milutin Barjaktarevi} (1947), Bela Frindik (1930), Imre Taka~ (1919), Vera @aki} ro|. Baji} (1926), Mirko Kosovac (1936), Milovina Atanackovi} ro|. Gruji} (1921), Radomir Radowi} (1938), Ru`a Beqin ro|. Dejanovi} (1920), Gligo Bera (1927), @ivko Boji~i} (1947), Mirko [e{um (1941), Jelena Jerkovi} ro|. Radulovi} (1921), Gradimir Ristovi} (1942), Du{an Bogunovi} (1928), Slobodanka Grgur ro|. Vasi} (1932), Begija Spre~ak ro|. Veizovi} (1935), Marko Dimitrijevi} (1938), Radojko Filipovi} (1939), Smiqa Miroslavqev ro|. Smiqani} (1947), Stevan Milovanov (1940), Jela Kitanovi} ro|. Vidak (1936), Gorica Radosavqevi} ro|. Arizanovi} (1964), Branko Latinovi} (1940), Dragana Ko{pi} ro|. Vukovi} (1965), Jan Makan (1930), Dragica Crnojevi} ro|. Neri} (1927), Slobodan Latas (1945), Nikola Crni} (1932), Miladinka Bukinac ro|. Ristivojevi} (1926), Vera Peji} ro|. Krsti} (1925), Milomir Stojiqkovi} (1953), Milan Tintor (1927), \oko Zekanovi} (1929), Drena Srem~evi} ro|. Srem~evi} (1956), Jovanka Duki} ro|.

Duki} (1939), Quban Vujasinovi} (1952).

Kamere i policajci nedovoqna za{tita

obele`ja {kole za vreme nastave bilo bi veoma korisno, mi{qewe je predsednika Aktiva direktora osnovnih {kola Svetozara Kozarova. On smatra da su ugro`enije one {kole koje se nalaze u samom jezgru grada i ~iji je dvori{te na meti mnogih huligana, jer je pristupa~niji ulazak s ulice.

- Zato je neophodno privatno obezbe|ewe, koje za razliku od {kolskih policajaca koji su tu

samo u kriti~nijim terminima i po pozivu, permanentno prisutno za vreme nastave i {kolskih odmora – objasnio je Kozarov.

Svake {kolske godine Savet roditeqa izabere Agenciju koja

ponedeqak27.septembar2010.

9

BUJICA UGRO@AVA VIKENDICE NA GRIGOVCU

NASIQE U [KOLAMA TE[KO SE SUZBIJA

Sve u~estalije vr{wa~ko nasiqe u {kolama, okupqawe sumwivih lica po {kolskim dvori{tima, incidenti i razne druge stvari kojima svakako nije mesto u obrazovnim ustanovama, dovelo je do toga da bezbednost |aka bude prioritetna tema u Upravi za obrazovawe. Pored unutra{wih kamera koje {kole poseduju, nemili doga|aji i vr{wa~ke razmirice bile su neizbe`ne, pa su na inicijativu gradske uprave sprovedene i druge bezbednosne mere. Uveden je spoqa{ni video nadzor, anga`ovani su {kolski policajci koji pokrivaju 25 osnovnih i sredwih {kola od ukupno 54, a tu su i vojnici na civilnom odslu`ewu vojnog roka i dodatno privatno obezbe|ewe koje vodi ra~una o sigurnosti |aka u 20 {kola.

- Kamere koje su umre`ene s policijskom bazom podataka imaju pre svega preventivnu funkciju, jer nepo`eqne osobe znaju da }e biti registrovane i otkrivene – rekao je ~lan gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} i dodao da je veoma bitna uloga i de`urnih nastavnika, kao i kodeks pona{awa koji treba da primewuju i profesori i u~enici.

Predlog o no{ewu uniformi u {kolama o~igledno nije nai{ao na odobravawe, ali no{ewe

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

a osobe koje rade u obezbe|ewu lak{e re{avaju incidentne sitaucije od de`urnih nastavnika, koji su i sami ~esto ugro`eni od nepo`eqnih posetilaca - ka`e Mati}.

Kriterijumi

Voda spira i zemqu i cenu

Situacija na Grigovcu gde se atmosferska voda koja se niz Fru{kogorski put sa cele Popovice ve} sedam godina sliva na pet parcela s vikendicama, sada je primetno gora nego pre mesec dana kada smo pisali o ovom problemu.

Nedavni pquskovi za ~itav metar su produbili jarugu koju je voda izdubila na padini iznad pet vikendica, a bujica je na~ela i nedavno ure|en Grigova~ki put iznad Malokameni~kog potoka.

Pomenuti potok “prirodno” je odredi{te vode s Popovice, jer se u wega uliva putni kanal napravqen za odlivawe vode s Fru{kogorskog puta. Me|utim, taj kanal, ina~e jedini kojim se slivala popovi~ka ki{a, neko je jo{ 2003. godine zatrpao stotinak metara niz put. Kako bi voda i daqe oticala, preduzimqivac je kao “alternativu” od kanala prema padini ugradio betonsku cev. Ali graditeq nije ra~unao, ili nije mario, {to tok vode nakon stotinak metara nizbrdice prerasta u bujicu koja dubi jaruge, spira zemqu, razvaquje ograde i pomera drve}e.

Vlasnik jedne od vikendica Danko Manger sada se boji da }e vi{egodi{we ne~iwewe nadle`nih, sem {to zagor~ava `ivot vikenda{ima, uskoro osetiti i vi{e od pet hiqada qudi koji `ive uzbrdo na Popovici

- Inspekcija je prvi put u oktobru 2003. godine nalo`ila Zavodu za izgradwu grada da u roku od sedam dana otkloni problem - obja{wava Manger. – U opticaju su bile dve mogu}nosti; da se ponovo otvori kanal, ili da se iskopa novi, preko na{ih parcela na {ta su pristali svi vlasnici vikendica.

Me|utim, do danas ni{ta nije ura|eno. U me|uvremenu, voda je izdubila jarugu duboku petnaestak metara, a na{i placevi stalno gube vrednost jer ih bujice uni{tavaju.

U ime kom{ija s vikendica obra}ao se inspekcijama, ZIG-u, Vodoprivrednom preduze}u “[ajka{ka”... Poku{ao je da do|e i do gradona~elnika Igora Pavli~i}a, kako bi ga pozvao da svojim autoritetom pokrene nadle`ne slu`be, ali nije dobio odgovor.

- Sve vreme poku{avamo da re{imo problem na zakonit na~in.

Razumemo da nekoliko vikendica nisu prioritet za grad, ali nije normalno da na{a situacija sedam godina ne mo`e da do|e na red – pri~a Manger i dodaje da je od kompetentnih osoba iz nadle`nih gradskih slu`bi nezvani~no ~uo kako je situacija na putu za Popovicu najkriti~nija od svih lokacija s potencijalnim klizi{tima, kojih ina~e na naseqenim padinama Fru{ke gore ima podosta. Pre-

- Radnik obezbe|ewa mora prethodno da se proveri, da nije krivi~no gowen, a idealne godine za bavqewe ovim poslom su sredwe – rekao je predsednik Aktiva direktora sredwih {kola Stanko Mati} i dodao da je najve}a potreba za obezbe|ewem prilikom fizi~kog ulaska u~enika u {kolu -Ali, tu su i svakodnevne razmirice u~enika, interne sva|e i spre~avawa dilera da u|u u {kolsko dvori{te – istakao je Mati}. }e obezbe|ivati {kolu, a na mese~nom nivou to se pla}a do 100 dinara {to nije puno s obzirom na prethodna iskustva koja su pokazala da je ono zaista korisno – saznajemo od predsednika Aktiva direktora sredwih {kola Stanka Mati}a.

- [kolskih policajaca nema dovoqno da budu stalno u {koli,

Unapre|ivawe i pove}avawe mera opreza nije nikada dovoqno kako bi se roditeqi ose}ali spokojno dok im je dete u {koli, a nadaju se i da }e tro{kovi dodatnog obezbe|ewa biti u okviru osnovne za{tite i samim tim olak{ati wihov buxet za jednu stavku.

I. Dragi}

NOVOSADSKA TOPLANA PRIPREMA SE ZA PUN GAS

Ove zime mawe cvokotawa Novosadska toplana je zbog u~estalih havarija na vrelovodnoj mre`i na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a, u remontnom periodu rekonstruisala 930 metara trase dotrajalog vrelovoda. Tako|e na ovom bulevaru su rekonstruisani i ku}ni prikqu~ci za brojeve 50, 44, 26. Izvr{eno je i sekcionisawe vrelovodne mre`e, te ubudu}e u slu~aju izvo|ewa radova na vrelovodu (havarije, investicioni radovi) mo}i }e se iskqu~ivati samo deo vrelovodne mre`e. Rekonstrukcijom ovog dela vrelovo-

Mawe havarija Rekonstrukcijom svih delova dotrajale vrelovodne mre`e, koja je obavqena u remontnom periodu izme|u dve grejne sezone, smawi}e se broj havarija u tim delovima grada i znatno poboq{ati kvalitet grejawa, {to je obostrani interes gra|ana i Novosadske toplane – isti~u u ovom preduze}u.

da, u narednim grejnim sezonama, broj havarija }e biti sveden na minimum, a vreme za otklawawe havarija zna~ajno skra}eno. Na taj na~in se skra}uje i period u kom potro{a~i s ovog podru~ja grada ostaju bez isporuke toplotne energije.

- Rekonstrukcija vrelovodne mre`e u du`ini oko 770 metara u Ulici Vladike ]iri}a u zavr{noj je fazi, a radovi su u potpunosti zavr{eni na magistralnom ogranku du` Ulice vladike ]iri}a, po~ev od Bulevara Slobodana Jovanovi}a, u bloku zgrada V. ]iri}a 5-25 i Ra{e Radujkova 2-10 i

blok V. ]iri}a 27-35. U toku su radovi za blok V. ]iri}a 37-39 i Simeona Pi{~evi}a 11-23 – obja{wava za na{ list portparol u “Toplani” Jelena Vujin.

Kako ka`e, dovo|ewe povr{ine u tehni~ki ispravno stawe se o~ekuje u narednih nekoliko dana, a radove na povr{inama u dvori{tima, pe{a~kim stazama i delovima parkinga }e izvoditi podizvo|a~i Novosadske toplane.

Rezultat ovog projekta }e biti uo~qiv ve} ove grejne sezone, jer }e biti poboq{an kvalitet isporuke toplotne energije. Polaga-

wem predizolovanih cevi nove tehnologije, osigura}e se kontinuirana isporuku toplotne energije bez havarija na ovom delu mre`e za najmawe dvadeset godina, {to je i najva`nije za potro{a~e iz ovog dela grada.

- U toku je rekonstrukcija vrelovoda u Ulici Ilije Bir~anina, a radovi koji su u nadle`nosti na{eg preduze}a bi}e gotovi do kraja meseca. Rekonstrui{e se 400 metara trase, a i rekonstrukcija dela vrelovoda u Sremskim Karlovcima je u zavr{noj fazi. Tu se rekonstrui{e trasa od 200 metara.

Zameweni su razvod i kompletni prikqu~ci – isti~e Vujin.

Tako|e, u sklopu revitalizacije tehni~kog sistema Novosadske toplane, spada i rekonstrukcija {ahtova (zamena zatvara~a na {ahtovima), projektovawe i zamena zagreja~a vode - ekopaketa i dogradwa utilizatora, zatim zamena predweg ekrana na kotlu „Istok, izvo|ewe ma{insko-izolaterskih i gra|evinskih radova na demonta`i starih cilindri~nih slavina i ugradwa novih leptirastih zatvara~a „Adams“.

Slede ma{insko-izolaterski radovi na zameni desnog ekrana na kotlu K2 TO „Istok“, kao i demonta`a, projektovawe, izrada i monta`a novog utilizatora na kotlu „Zapad“, sanacija rezervoara napojne vode na TO „Petrovaradin“, sanacija kotla 1 TE 22 na TO „Sever“. Tako|e tu spada i sanacija kotla tri na TO „Jug“, izvo|ewe ma{insko-izolaterskih radova na sanaciji kotlovskih postrojewa, pregled i ispitivawe gasnih rampi koju radi akreditovana laboratorija.

U toku je i izrada glavnog projekta i izvo|ewe radova (prva faza) na rekonstrukciji sistema za{tite i sistema nadzora i upravqawa u vrelovodnom sistemu Novog Sada, zatim izvo|ewe opti~ke-kablovske infrastrukture za povezivawe TO „Istok“ sa GRS. - Radimo i isporuku, ugradwu i pu{tawe u rad sistema za kontinualni monitoring emisije produkta sagorevawa na emiterima K5 TO „Jug“, K4, K5 i K6 na TO „Zapad“ i K3 na TO „Istok“ i ugradwu materijala na izradi elektroenergetskih instalacija protiv pani~nog osvetqewa na toplanama „Istok“ i „Jug“ i GRS – zakqu~ila je Vujin.

Q. Nato{evi}

Prioriteti Kako smo tako|e ve} pisali, Zavod za izgradwu sli~ne slu~ajeve na sremskoj strani tretira prema ozbiqnosti problema jer nema novca za re{avawe svih. Ako su urgentni, sanacija se mo`e finansirati iz buxeta za teku}e odr`avawe. Me|utim, ako se proceni da intervencija nije hitna, finansirawe projekta bi}e uvr{}eno u program rada za naredne godine.

- [ta ako na prole}e bujice od topqewa snega koje se slivaju niz Fru{kogorski put na Grigovac pro{ire jarugu i pokrenu klizi{te? Ovde je tlo nestabilno, puno peska i kre~waka. Ne}e stradati samo na{e vikendice, ve} klizi{te mo`e da povu~e i sam put i da odse~e Popovicu – razmatra na{ sagovornik najdrasti~niji scenario, koji je prema wegovim re~ima mogao odavno da bude izbegnut

ma saznawima na{eg sagovornika, u VP “[ajka{ka” koje po nalogu ZIG-a izvodi projekte ovog tipa ura|en je predlog sanacije a predstavnici ovog preduze}a u ponedeqak bi trebalo da ga predstave zainteresovanima . Me|utim, nismo uspeli da potvrdimo informaciju i saznamo vi{e detaqa jer su nadle`ni iz “[ajka{ke” bili na terenu.

I. Sabado{

10

ponedeqak27.septembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

ZA TRE]U FAZU ADAPTACIJE SLOVA^KOG DOMA U STAROJ PAZOVI

Od Vlade Vojvodine 2,5 miliona dinara Znatno interesovawe Be~ejaca za proveru zdravqa

U ORGANIZACIJI DRU[TVA DIJABETI^ARA „BE^EJ”

Be~ejska staza zdravqa BE^EJ: Dru{tvo dijabeti~ara „Be~ej” odr`alo je sada ve} tradicionalnu, tre}u po redu, septembarsku akciju „Be~ejska staza zdravqa – BEST 2010.” i na taj na~in promovisalo fizi~ku aktivnost kao preduslov za stabilno zdravqe. Brojne u~esnike akcije na trgu ispred Gradske ku}e pozdravili su i govorili o zna~aju ovakvih aktivnosti predsednik dru{tva organizatora Radoslav Ivanovi} i predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, koji je, ujedno, potpredsednik Dru{tva dijabeti~ara „Be~ej”.

U~enici drugog, tre}eg i ~etvrtog razreda su u~estvuju}i u trkama na centralnom gradskom trgu najavili potrebu bavqewa fizi~kom aktivno{}u od najra-

nijeg detiwstva. Za odrasle je organizovana {etwa do Tiskog keja i daqe do u{}a Velikog ba~kog kanala u Tisu, posle ~ega je svako mogao da prekontroli{e nivo {e}era u krvi, visinu krvnog pritiska, sazna indeks telesne te`ine i dobije savet lekara.

- Vi{e od ~etiri stotine sugra|ana u~estvovalo je na{oj tradicionalnoj akciji. S aspekta delatnosti na{eg Dru{tva, vaqa naglasiti da je kod 32 sugra|ana izmeren znatno povi{en nivo {e}era u krvi, a wih 16 je prvi put saznalo da imaju problema s dijabetesom i sugerisano im je da se jave svom lekaru kako bi nastavili proveru i zapo~eli le~ewe - rekao je Radoslav Ivanovi}.

V. Jankov

„Karamele” snimile spot BE^EJ: Poznata be~ejska pop-punk grupa „Super s karamelom” snimila je ovih dana, u saradwi s produkcijom „Filadendron”, na nekoliko lokacija u gradu, spot za pesmu „Matori”. To je, posle skoro godinu dana, drugi spot s wihovog drugog albuma „Prazne pri~e”, jer je za pesmu „Nervozna”, po `eqi fanova, snimqen prvi spot.

Prema re~ima frontmena be~ejskih „karamela” Vladimira Baki}a, sada slede promocije po medijskim ku}ama, a ve} se spremaju za svirke {irom regiona.

V. J.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Grozan ja” (17.30), „Strava u Ulici brestova“ (19.45), “Matorani” (21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Dani novog indijskog filma „Kao zvezde na zemqi“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a “^etiri muzejska predmeta” (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; izlo`ba slika i crte`a Milo{a Baji}a (do 28. septembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

„Antologija Jung” u Galeriji „Prometej” Promocija kwige “Antologija Jung” autorke Jolande Jakobi bi}e odr`ana u 19 ~asova u utorak 28. septembra, u Galeriji “Prometej”, Trg Marije Trandafil 11. U~estvova}e dr @arko Trebje{anin, dr Bojan Jovanovi}, Ana Milakara i Nedeqko Mamula.

I. D.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Otilija Stjepana Kati} (1937) u 12.30 ~asova, \or|o Andrije Berat (1927) u 13.15, Luka Nikole Surla (1938) u 14, Jawa Milana Bodnar (1941) u 14.45, Jozefina Marka Bilinovi} (1933) u15.30 i Milo{ Rada [urlan (1929) u 16.15.

STARA PAZOVA: U okviru trodnevnog velikog slavqa u Staroj Pazovi, obele`avawa 240 godina doseqavawa Slovaka u ovaj deo Srema pod sloganom „Ju`na granica Slova~ke kulture” u subotu je potpisana izjava o namerama za ulagawe 2,5 miliona dinara u tre}u fazu adaptacije Slova~kog narodnog doma u Staroj Pazovi. Izjavu su potpisali pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} i predsednik Saveta MZ Stara Pazova dr Mi{a Filip, a pokrajinski sekretar za kulturu je tom priliko istakao da Vlada APV obezbe|uje novih 2,5 miliona dinara za adaptaciju Slova~kog narodnog doma u Staroj Pazovi.

-U Vladi Vojvodine smo potpuno posve}eni o~uvawu tog dru{tvenog kapitala, a pored obrazovawa i informisawa, u ostvarivawu prava nacionalnih mawina, tu je i kultura gde smo, mislim oti{li daleko osnivawem zavoda za o~uvawe kultura nacionalnih zajednica, odr`avamo i nacionalna pozori{ta, a vrlo zna~ajna za o~uvawe kulturne raznovrsnosti u Vojvodini je i podr{ka o~uvawu, obnovi i izgradwi objekata kulture. Te projekte realizujemo u kontinuitetu - naglasio je Milorad \uri}.

Prilikom potpisivawa izjave o namerama za nova ulagawa

u o~uvawe zdawa koje je izgra|eno u prvoj polovini 20. veka i slu`i za rad i okupqawe KUD „Janko ~melik” i svih sekcija, organizacija i oblika organizovawa Slovaka u Sta-

Staroj Pazovi, naglasila da je Pazova izvanredan primer zajedni~kog `ivota vi{e nacija u Vojvodini. Slovaci tu `ive 240 godina, neguju svoju tradiciju i kulturu, u~e materwi je-

Potpisivawe izjave o namerama

roj pazovi, ~ulo se da je u prethodne dve faze Izvr{no ve}e obezbedilo pet miliona dinara, kao i da bi svi radovi trebalo da budu zavr{eni do kraja ove godine. Potpredsednica Vlade i predsednica Nacionalnog ve}a Slovaka Ana Tomanova Makanova je, zahvaliv{i se na podr{ci Slovacima u

zik, osnivaju kulturno-umetni~ka dru{tva i druge institucije, medije, pa i Radio televizija Stara Pazova emituje program i na slova~kom jeziku. Na podr{ci Vladi Vojvodine, u ime Staropazov~ana, zahvalio je i predsednik Saveta MZ Stara Pazova dr Mi{a Filip.

A. N.

Mihajlov~ani proslavili Dan sela MIHAJLOVO: Sve~arski je bilo pro{log vikenda u Mihajlovu, selu na teritoriji grada Zrewanina. Me{tani su proslavili Dan sela – Bu~, koji se tradicionalno obele`ava, a za tu svetkovinu stanovni{tvo se posebno priprema. Predsednik Saveta Mesne zajednice Mihajlovo Ervin Pavlovi} veli da su stariji do~ekali brojne goste, a omladinci su spremali program u diskoteci.

- Organizovana su takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbe i fudbalu, a u nedequ je u Rimokatoli~koj crkvi odr`ana sve~ana misa. Program je bio bogat, iako smo bili ograni~eni finansijama. Istekao nam je samodoprinos, ali zahvaquju}i tome {to imamo dobru saradwu sa mnogim udru`ewima iz sela uspeli smo da uprili~imo Dan sela – napomenuo je Pavlovi}. @. B.

Tegla meda gradona~elniku SUBOTICA: Tokom vikenda u Subotici su odr`ani dani meda. Tradicionalnu p~elarsku izlo`bu je po 14. put organizovalo p~elarsko udru`ewe „P~ela” iz Subotice, pod generalnim pokroviteqstvom grada.

Sve~anom otvarawu izlo`be, prethodila je povorka, predvo|ena zvani~nom „kraqicom meda”, kao i vitezovima meda. Na {tandovima je bilo 30 izlaga~a, a u~esnici p~elarske izlo`be su bili p~elari Subotice, Zrewanina, Mu`qe, Ba~ke Topole, Ba~kog Petrovog Sela, Ba~kog Mono{tora, Petrovaradina, Novog Sada, Beograda, Jagodine, Kru{evca i Vaqeva. Tako|e je bio i znatan broj gostiju iz Baje u Ma|arskoj.

- Ciq je da se Suboti~ani upoznaju sa svim proizvodima od meda koji se proizvode u na{oj zemqi. Na {tandovima je izlo`en lipov med, suncokretov, bagremov, kao i p~eliwi proizvodi od propolisa ili proizvodi u kombinaciji sa medom kao {to su orasi i med, ili bademi i med - isti~e predsednik Udru~ewa „P~ela” Ante Holo.

Kao i ranijih godina, bio je postavqen poseban info-punkt, za kojim su nutricionisti govorili o vrednostima meda, p~eliwih proizvoda i koliko su va`ni za zdravqe. Na sve~anom otvarawu uru~ena je tegla meda gradona~elniku Subotice Sa{i Vu~ini}u.

- I u narednom periodu ova manifestacija }e imati podr{ku grada - ka`e Vu~ini} i dodaje da }e se truduti da p~elarstvo dobije status u Ministarstvu poqoprivrede.

U Srbiji je registrovano oko 12.000 p~elara, koji poseduju oko 350.000 ko{nica, a godi{we se proizvede oko 6.000 tona meda i to najvi{e bagremovog.

A. A

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

MEDENI VIKEND U SUBOTICI

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

c m y

DNEVNIK

VOJVODINA

ponedeqak27.septembar2010.

11

EFENDIJA ELVIR SKENDERI O NOVOM GROBQU

Po{tuju se prava islamskih vernika

Indone`ani u Belom Blatu

„DANI INDONEZIJE” U ZREWANINU

Ra`wi}i od kikirikija za Bana}ane ZREWANIN: Manifestacija „Dani Indonezije” odr`ana je u subotu u zrewaninskom Kulturnom centru, u saradwi sa indone`anskom ambasadom u Beogradu.

Otvaraju}i manifestaciju, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je poru~io da jeovaj susret samo nastavak vi{egodi{we plodonosne saradwe izme|u Indonezije i Zrewanina, {to je potvrdio i otpravnik poslova Ambasade Indonezije u Beogradu Eko Himavan.

Na „Danima Indonezije” predstavqeni su kulturni, turisti~ki i kulinarski potencijali te zemqe, kao i sajam „Trejd ekspo Indonezija” koji }e biti odr`an od 13. do 17. oktobra u Beogradu. Posetiocima je najinteresantniji

deo programa bilo predstavqawe tradicionalne kuhiwe, kada su u holu Kulturnog centra pripremana neka od indone`anskih jela pirina~, ra`wi}i u sosu od kikirikija i rolovane pala~inke u testu od pirin~a.

Nakon programa u Kulturnom centru, a na poziv gradona~elnika Mihajlova, gosti iz Indonezije posetili su Belo Blato. Indone`anima su tamo predstavqeni Me|unarodni istra`iva~ki centar i Etno ku}a, a gosti su imali priliku da posete i takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, organizovano povodom slave sela. Indone`ane je odu{evilo i {to se u beloblatskoj osnovnoj {koli nastava odvija na ~ak ~etiri jezika. @. B.

POKRAJINSKI SEKRETAR MIROSLAV VASIN OTVORIO SAJAM STARIH ZANATA U BE^EJU

Nude pomo} zanatlijama BE^EJ: Pomogli smo onima koji se bave starim zanatima da otvore svoja preduze}a, svoje zanatlijske radwe, a sada im treba pomo}i da opstanu na tr`i{tu.

To }emo mo}i jedino ako utvrdimo koliko je Vojvodini potrebno qudi da se bavi starim zanatima, a onda da im pomognemo poreskim olak{icama, raznim subvencijama, kreditima i drugim sadr`ajima koje nude republi~ka i pokrajinska Vlada. Imaju}i u vidu da se u posledwe vreme {irom Vojvodine iz vikenda u vikend organizuju manifestacije sli~nog profila, mogu da zakqu~im da se Vojvodina, posle niza godina depresije, probudila i pokazuje svoje tradicionalne vrednosti.

To je dobro i Vlada AP Vojvodine podr`ava takve aktivnosti rekao je, prilikom otvarawa Sajma starih zanata u Be~eju, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

U ime lokalne samouprave prisutne je pozdravio zamenik predsednika op{tine Be~ej Budislav Meduri} naglasiv{i da organizatori sajma, Odeqewe za privredu i razvoj, Turisti~ka organizacija i Op{te udru`ewe preduzetnika Be~ej, `ele da ova manifestacija preraste u tradicionalnu i da se vremenom pro{iri izlaga~ima iz okoline, pa i inostranstva.

Subotwi Sajam starih zanata bio je lociran na trgu ispred Gradske ku}e, gde su se na 24 {tanda mogle videti rukotvorine ba~vara, vunovla~ara, grn~ara, jorganxija, korpara, metlara, ribara, sajxija, sve}ara, u`ara...

Pored prezentacije gotovih proizvoda, kroz rad kreativnih radionica prikazano je kako su na{e bake pustovale vunu, radile beli vez, pravile metle ili na koji na~in su se izra|ivali proizvodi od pru}a.

V. Jankov

Otaybini dali zakletvu SOMBOR: Najmladja generacija vojnika, koji vojni rok slu`e u Prvom centru za obuku u kasarni „Aerodrom” u Somboru, polo`ila je sve~anu zakletvu u prisustvu rodbine, prijateqa, gostiju i predstavnika lokalne samouprave iz

Sombora i Apatina. Mladim vojnicima ~estitku je uputio komandant potpukovnik Lazar Ostoji} i na~elnik Uprave za operativne poslove General{taba Vojske Srbije general major Dragan Kolunxija.

J. P.

ZREWANIN: Izgleda da su zamenik za{titnika gra|ana Trajan Pankari}an i Zrewaninac Nurija Aziri jedini koji misle da zrewaninsko JKP „^isto}a i zelenilo” diskrimini{e gra|ane islamske veroispovesti. Posle Pankari}anovog zakqu~ka da je ovo preduze}e povredilo pravo islamskih vernika time {to je propustilo da na delu Novog grobqa u Zrewaninu, gde se oni sahrawuju, u potpunosti uredi i odr`ava puteve i staze, kao i prostore izme|u grobnih mesta, oglasio se i efendija Elvir Skenderi. Zamenik za{titnika gra|ana, ina~e, o ovom slu~aju se izjasnio posle pritu`be koju mu je uputio Zrewaninac Nurija Aziri.

Me|utim, Skenderi je poru~io da Islamska verska zajednica u gradu ima dobru saradwu sa „^isto}om i zelenilom” i da je Pankari}an reagovao na pojedina~nu i li~nu predstavku Azirija.

- Aziri, svakako, ima pravo da se `ali, ali on nije istupio u ime islamske zajednice, a za to nije

imao ni ovla{}ewa, niti legitimitet. Mi smo zadovoqni {to smo lako, jednim razgovorom sa direktorkom JKP „^isto}a i zelenilo” Biqanom Gligi} re{ili na{u potrebu za prostorom na Novom grobqu koji }e odgovarati islamskim obredima prilikom sahrawivawa – izjavio je Skenderi, ina~e hoxa u zrewaninskoj xamiji, potvr|uju}i da prilazna staza do dela grobqa gde se ukopavaju islamski vernici

odista nije izgra|ena, ali da }e to biti u~iweno.

Po re~ima Skenderija, Zrewanin dobro funkcioni{e kao multietni~ka i multikulturalna sredina. Ovda{wa islamska zajednica broji 500 porodica, odnosno oko 2.500 gra|ana. Lokalna samouprava je lane, iz gradskog buxeta, dodelila pola miliona dinara za sanaciju zgrade koja slu`i kao xamija .

BOGATA TRPEZA NA 21. „BERBANSKIM DANIMA” U HORGO[U

Srne}i paprika{ i pe~ene prepelice zalivani vinom HORGO[: Manifestacija „Berbanski dani”, koja je proteklog vikenda u Horgo{u prire|ena 21. put, obilovala je bogatim sadr`ajima. U zadru`nom domu uprili~ena je izlo`ba vo}a, gro`|a i povr}a uz blagoslov plodova, degustirali su se {ira i vino, a izlo`ba „Deluj, stvaraj, umno`avaj” prire|ena je u spomen Piro{ki Geleta Zabo{, na kojoj su prikazane rukotvorine i tradicija mesta.

Predsednik MZ Horgo{ Jo`ef Taka~ isti~e da su „Berbanski dani” prilika da se prika`e bogatsvo kulturnog stvarala{tva i sretne sa gostima iz bratskih naseqa iz

- Od toga, do sada nam je upla}eno 350.000 dinara. Prostorije su bile u vrlo lo{em stawu, i to je prvi put da koristimo novac iz buxeta, mada ne znam koliko je ranije i bilo zahteva sa na{e strane – kazao je Skenderi. „Dnevnik” nezvani~no saznaje da je javni istup efendije razqutio Azirija koji je po`eleo da, posredstvom medija, nastavi javnu polemiku sa wim. Nije ni ~udo da je Aziri ovako reagovao, jer je ispalo da se zaleteo i jedini uputio o{tre kritike na ra~un lokalne samouprave i JKP „^isto}a i zelenilo” zbog navodne diskriminacije, a da se sa wegovim mi{qewem ne sla`e ni predstavnik islamskih vernika. Tako|e, i komunalno preduze}e, u ~ijoj je nadle`nosti odr`avawe gradskih grobaqa, odbacilo je optu`be i poru~ilo da ono ima dobru saradwu sa Islamskom zajednicom i da od we do sada nije imala nikakve primedbe. @. Balaban

Mladun~e `irafe dobilo ime PALI]: Mladun~e `irafe u Zolo{kom vrtu na Pali}u dobilo je ime Emili. Kuma dvomese~ne `enkice je Catharina Olbrich, k}erka direktora „Tondach” kompanije Martina Olbricha Anna.

- Razvoj ZOO vrta ne bi bio mogu} bez na{ih saradnika, poslovnih partnera i prijateqa. Kompanija „Tondach”, ~iji crepovi krase krovove upravne zgrade i zgrade za `irafe, }e nesebi~nom pomo}i u~estvovati i u pokrivawu budu}e {tale za kowe - ka`e piar Zolo{kog vrta na Pali}u Mirjana Alapovi}.

Ugledne zvanice, poslovne partnere i prijateqe vrta pozdravio je i generalni direktor kompa-

Pobednici za najboqu „lova~ku rakiju”: Jo`ef Heredi, Jo`ef Feje{ i bra}a Milo{ i Danilo Kravi}

Od pe~enih prepelica prste da oli`e{: Laslo Biro i Goran Dimitrov

na{e zemqe i susedne Ma|arske. Nandor Biro, I{tvan Balint, Jene [erfeze, Ferenc [inka i drugi vinogradari sa podru~ja Suboti~ko-horgo{ke pe{~are ka`u da im ova sezona nije ba{ naklowena, jer uprkos pove}anim ulagawima u za{titu, zbog obilnih ki{a i malo sunca gro`|e nema dovoqno slasti, po~elo je da se kvari.

Odr`ana su savetovawa o slu`bi seoskog povereni{tva, projektu koji se realizuje u okviru evropskog IPA programa, dok je Horgo{ki klub proizvo|a~a bio doma}in savetovawa o tome {ta oda{we proizvo|a~e o~ekuje na putu u Evropsku uniju.

- Takmi~ewa kulinara u kuvawu srne}eg paprika{a i izboru najboqe „lova~ke rakije”, koje organizuje horgo{ko Lova~ko dru{tvo „Grani~ar”, bila su najmasovnija do sada.

Predsednik „Grani~ara” Stevan Marjanov i wegovi najbli`i saradnici \urica Adamov, Luka~ [arkaw, Goran Dimi-

trov i drugi zadovoqni su velikim odzivom, jer se vi{e od pola tone srnetine kr~kalo u preko 90 kotli}a. Specijalitete u kotli}ima pripremali su kulinari iz lova~kih dru{tava, ali i drugi u~esnici iz Nove Crwe, Kawi`e, Novog Kne`evca, Subotice, Vrwa~ke Bawe i drugih mesta iz Srbije, Republike Srpske i Ma|arske.

Doma}ini iz Horgo{a su se svojski potrudili da ih ugoste, pa dok se po raznim receptima lagano kr~kala srnetina, zahvaquju}i podr{ci Hladwa~e

paprika{a, jedna je od mogu}nosti da se bar deo truda unov~i, po{to su za ~etiri kilograma srnetine u~esnici pla}ali kotizaciju od 1.500 dinara Prema oceni `irija najukusniji srne}i paprika{ skuvao je Nenad Rankovi} iz Lozovika, kome je pripao pobedni~ki pehar, dok je pehar za drugo mesto osvojio Tibor Barna iz ^antavira i tre}e mesto Tibor Mihaqi iz Oroma. U konkurenciji proizvo|a~a rakije pobedni~ki pehar za ku{kova~u osvojio je Jo`ef Heredi iz

Takmi~ewe kulinara u kuvawu srne}eg paprika{a

„Higlo” za predjelo je slu`eno preko 200 pe~enih prepelica.

Josip i Barbara Biro vele da prepelice jesu sitne, ali da su prava poslastica, da se zamasti{, ali i prste da oli`e{.

Po{to nema mogu}nosti za izvoz mesa divqa~i, takmi~ewe kulinara u kuvawu srne}eg

Ba~kih Vinograda, drugo mesto za kajsijeva~u pripao je Jo`efu Feje{u iz Kawi`e, a pehar za tre}e mesto za duweva~u poneli su Milo{ i Danilo Kravi} iz Pecare „Bra}a Kravi}” iz Velebita.

M. Mitrovi} Foto: M. Mitrovi}

Emili sa mamom i tatom

nije „Tondach” I{tvan Jenei. A da sve~anost bude lep{a, doprineli su „Garden kvartet” i u~enici O[ „Miroslav Anti}”, koji su recitovali pesme na temu `irafe.

Mala `irafa je sve~anost propratila sa ne preteranim zanimawem i odahnula je kada se razi{la gu`va od znati`eqnih posetilaca, dok su ponosni roditeqi Nik i @ofi, svoju pa`wu poklonili ukusnoj travi i sa novog sprata vidikovca nisu izgledali kao kolosi od ~etiri metra.

A. A.

12

ponedeqak27.septembar2010.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Danas o nagodbi Kova~evi}a i Tu`ila{tva Prvi osnovni sud u Beogradu razmatra}e danas sporazum koji je Miladin Kova~evi} zakqu~io s Tu`ila{tvom uz nagodbu da prizna kako je Amerikancu Brajanu [tajnhaueru prilikom tu~e u studenstkom klubu u Bostonu 2008. godine naneo te{ke telesne povrede opasne po `ivot u zamenu za kaznu od dve godine i tri meseca zatvora.

Po{to na ro~i{tu saslu{a obrazlo`ewe Tu`ila{tva i odbrane za zakqu~ewe sporazuma o krivici i utvrdi ~iweni~no stawe na osnovu dokaza, sudsko ve}e sudije Ivane Rami} odlu~i}e o sporazumu i Kova~evi}u izre}i presudu.

Kova~evi} i wegov branilac Borivoje Borovi} potpisali su 14. septembra, posle pregovora, sporazum s Prvim

tvora u Bostonu, uz pomo} srpskog konzulata u Wujorku, pobegao u Srbiju. Nakon vi{emese~nih pregovora s predstavnicima SAD, srpska vlada je dogovorila pla}awe od{tete i preuzimawe krivi~nog gowewa Kova~evi}a od ameri~kih pravosudnih organa, koji su, po zamolnici suda, dostavili dokumetaciju u slu~aju "Kova~evi}" biv{em Drugom op{tinskom sudu u Beogradu (sada Prvom osnovnom sudu). Ameri~ki dr`avni tu`ilac formalno je ustupio "predmet Kova~evi}" srpskom pravosu|u po~etkom aprila pro{le godine, posle dogovora s Vladom Srbije, koja je porodici [tajnhauer uplatila 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

„DNEVNIK” OTKRIVA: [TA DONOSI NACRT NOVOG ZAKONIKA O KRIVI^NOM POSTUPKU

Svedok-saradnik dobija novo ime Uskoro }e uslediti nove promene u srpskom krivi~nom zakonodavstvu po kojima }e institut svedoka-saradnika biti izbrisan, a umesto wega bi}e uveden institut okrivqeni i osu|eni saradnik. Naime, da bi ubudu}e neko dobio status okrivqenog saradnika, prethodno }e morati da prizna krivi~no delo za koje je optu`en, ali ga to ne}e osloboditi krivice jer ona ostaje na optu`nici sve do kraja postupka.

Uvo|ewe instituta okrivqeni i osu|eni saradnik, po zamisli zakonodavca, treba da omogu}i efikasnije vo|ewe Goran Ili} krivi~nih postupaka za dela iz organizovanog kriminakona~nu odluku donositi sud. la i ratnih zlo~ina, ali i da Profesor Pravnog fakulteta u olak{a wegovo dokazivawe.

Beogradu i ~lan radne grupe za Novina je i to da okrivqeni izradu zakonika o krivi~nom saradnik mora da govori istinu postupku profesor Goran Ili} na sudu, ali i da }e na svako piobja{wava da }e u sporazumu tawe koje mu se postavi morati okrivqenog svedoka i tu`ioca da odgovori konkretnim odgovomorati jasno i precizno biti rom a ne da }uti ili tvrdi da ne navedene obaveze javnog tu`iozna. Za razliku od svedoka-saca i okrivqenog. radnika, ubudu}e }e okrivqeni – Ako ispuni svoje du`nosti i saradnik s tu`iocem sklapati izgovori pred sudom sve ono sporazum o svedo~ewu, o ~emu }e {to je izneo pred tu`iocem,

okrivqenom se garantuje ishod koji ve} zna od trenutka kada je stavio potpis na sporazum, odnosno, vrstu i visinu sankcije, a mogu}e je i osloba|awe od kazne. U slu~ajevima kada se prvostepeni postupak zavr{i osu|uju}om presudom i u skladu sa sporazumom, vi{a sudska instanca, Apelacioni sud, ne mo`e okrivqenom saradniku ukinuti, odnosno izre}i kaznu stro`u od one koju mu je izrekao prvostepeni sud – rekao je profesor Ili}.

Uvodi se i novina da sporazum s tu`iocem mo`e zakqu~iti i lice koje je ve} na izdr`avawu kazne. Profesor Ili} nagla{ava da ta mogu}nost postoji i u va`e}em Zakoniku, ali da se ona do sada nije koristila. Sporazum s

zahtev da se osu|enom ubla`i kazna kako je to sporazumom predvi|eno. U Zakoniku nema ograni~ewa koliko se kazna mo`e umawiti, a nove odredbe ostavqaju mogu}nost i potpunog osloba|awa od kazne. Ovaj sporazum mora da potvrdi sud – istakao je profesor Ili}.

Zakonik na druga~iji na~in odre|uje i status saradnika osu|enih za klasi~ni kriminal.

Naime, kada se usvoji ovaj novi propis, anga`ovawe saradnika iz redova osu|enih bi}e izmeweno tako da }e na ovaj status mo}i ra~unati ne samo osu|eni za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnog zlo~ina ve} i za ona dela koja spadaju u klasi~an zlo~in. Dakako, osu|eni saradnici ne mogu biti organizatori kriminalnih grupa, kao ni osu|eni na maksimalne kazne od 40 godina zatvora.

Krivi~ni postupak uskoro u rukama tu`ioca

Miladin Kova~evi} s advokatom Birovojem Borovi}em

osnovnim tu`ila{tvom u Beogradu o priznavawu krivice, tako da se Kova~evi}u ne}e suditi zbog povreda nanetih [tajnhaueru. Posle potpisivawa sporazuma, sud je odlu~io da postupak protiv Kova~evi}a razdvoji od procesa protiv smewenih srpskih dipomata u Wujorku – generalnog konzula i vicekonzula Slobodana Nenadovi}a i Igora Milo{evi}a, koji se terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja. Wima su|ewe treba da po~ne 18. oktobra. Nagodba Kova~evi}a i Tu`ila{tva obuhvatila je krivi~na dela falsifikovawa isprave i podstrekavawa na zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koja je tako|e optu`en.

Posle tu~e u studentskom klubu 4. maja 2008. u Bostonu, u kojoj je [tajnhauer nastradao, Kova~evi} je uhap{en u SAD, a posle mesec dana pu{ten na slobodu uz kauciju od 100.000 dolara, koju je za wega polo`ilo Ministarstvo inostranih poslova Srbije preko konzulata u Wujorku.

Protiv Kova~evi}a je ranije paralelno vo|ena istraga i u Americi i u Srbiji, po{to je posle pu{tawa iz pri-

Zbog u~e{}a u tu~i 4. maja 2008. u Bostonu (na Kova~evi}evoj strani) Sanel Softi} (22), ameri~ki dr`avqanin poreklom iz BiH, i Edin Xubara (25), dr`avqanin BiH, osu|eni su 13. januara ove godine u sudu wujor{kog okruga Brum na po dve godine zatvora, tako|e posle priznavawa krivice. Oni su priznali da su, zajedno s Kova~evi}em, tukli alkoholisanog [tajnhauera, koji je prethodno, kako su naveli, uhvatio za zadwicu Softi}evu devojku. Softi} je svedo~io u srpskoj istrazi, a Xubar je odbio da to u~ini.

Nenadovi} i Milo{evi} su optu`eni da su iskori{}avawem svog slu`benog polo`aja na taj na~in pomogli Kova~evi}u da izbegne vo|ewe krivi~nog postupka pred pravosudnim ogranima SAD, po optu`nici koja ga je teretila za nano{ewe te{kih telesnih povreda ameri~kom dr`avqaninu. Kova~evi} ih je, po optu`nici, nagovorio da mu, nakon {to je pu{ten iz ameri~kog pritvora, izdaju privremenu putnu ispravu s kojom je napustio teritoriju SAD i pobegao u Srbiju.

(Tanjug)

U SELU MALA VRAWSKA KOD [APCA

Poginuo u tu~i na svadbi U selu Mala Vrawska kod [apca, na svadbenom vesequ u sva|i i tu~i u kojoj je u~estvovalo vi{e osoba, na licu mesta preminuo je Dragan Novakovi} (54) iz Majura kod [apca, saop{tila je {aba~ka policija. [aba~ka kriminalisti~ka policija radi na rasvetqavawu svih okolnosti ovog krivi~nog

dela koje se dogodilo preksino} oko 22 sata.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u [apcu nalo`io je da se obavi obdukcija tela. U toku je potraga za svim u~esnicima za koje postoje osnovi sumwe da su u~estvovali u ovom doga|aju, navedeno je u saop{tewu Policijske uprave u [apcu.

(Tanjug)

Nacrt novog zakonika o krivi~nom postupku, koji je na raspravi u stru~noj javnosti, predvi|a tu`ila~ku istragu, umesto dosada{we sudske istrage, i uvodi zna~ajne novine i izmene u krivi~noprocesno pravo Srbije, koje }e ga u~itini br`im i efikasnijim.

– Novine u zakoniku daju u ruke javnom tu`iocu ono {to je sada u rukama istra`nog sudije, da bi se krivi~ni postupak u~inio {to efikasnijim – izjavio je Tanjugu ~lan radne grupe za izradu nacrta novog ZKP-a Goran Ili}. – Javni tu`ilac }e rukovoditi krivi~nim postupkom, ali }e za odre|ene mere i radwe, kao {to su odre|ivawe i produ`ewe pritvora, zatim pretres stana, morati da dobije odobrewe sudije za prethodni postupak, koji }e, umesto sada{weg istra`nog sudije, preuzeti ulogu kontrolora po{tovawa prava i sloboda.

Po wegovim re~ima, dominacija javnog tu`ioca ogleda}e se i u tome {to }e policija tokom postupawa biti neposredno pod wegovim nadzorom kada je u pitawu pretkrivi~ni postupak, prikupqawe dokaza, a naro~ito "policijsko zadr`avawe".

Policijsko zadr`avawe Po nacrtu novog ZKP-a, policijski pritvor, odnosno zadr`avawe u policiji do 48 sati, osumwi~enom }e mo}i biti odre|eno samo uz odluku, odnosno odobrewe javnog tu`ioca. Na re{ewe o zadr`avawu odbrana, odnosno osumwi~eni, mogu ulo`iti `albu sudiji za prethodni postupak koji }e umesto sada{weg istra`nog sudije preuzeti ulogu kontrolora po{tovawa prava i sloboda.

Qubi{a Buha ^ume ima status svedoka saradnika

osu|enim saradnikom tu`ilac mo`e, poja{wava profesor Ili}, sklopiti kada proceni da ovaj ima saznawa o krivi~nom delu iz oblasti organizovanog kriminala ili ratnih zlo~ina koje nije rasvetqeno, i ~iji iskaz je kqu~an za dokazivawe.

– Naravno, re~ je o krivi~nom delu za koje taj saradnik nije optu`en, odnosno osu|en. Ukoliko u tom postupku tu`ilac izdejstvuje osloba|aju}u pravosna`nu presudu, on ima obavezu da u roku od mesec dana podnese sudu

Kako je re~ tek o nacrtu novog zakonika o krivi~nom postupku, o tome kada }e on biti usvojen jo{ nema ta~nih informacija. Naime, kada se nacrt “dotera”, upu}uje se Vladi Srbije, a ona ga, ako smatra da je sve dobro, usvaja i kao kona~an predlog {aqe u Skup{tinu Srbije na usvajawe. Upravo od toga kada }e poslanici Skup{tine Srbije dati posledwu re~ zavisi i ho}e li predlo`eni akt pro}i ovako kako se najavquje.

Q. Male{evi}

PRAVNI SAVETNIK LIDERA RADIKALA UPOZORAVA

[e{eqevo zdravqe ozbiqno ugro`eno Pravni savetnik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava [e{eqa, Boris Aleksi}, izjavio je ju~e da je ozbiqno ugro`eno [e{eqevo zdravqe, kao i da wegov zdravstveni tretman u Ha{kom tribunalu ne zadovoqava osnovna medicinska na~ela.

Aleksi} je na konferenciji SRS za novinare rekao da [e{eq ima probleme sa "aritmijama, tahikardijama, povi{enim krvnim pritiskom, ali i tretmanom zatvorskih lekara, koji ne zadovoqava osnovna na~ela medicinske etike i prakse".

Komitet za odbranu [e{eqa dobio je analizu uglednih stru~waka Ruske akademije nauke pod nazivom "Zaustaviti ubijawe Vojislava [e{eqa - specijalna operacija Ha{kog tribunala za ubistvo [e{eqa ulazi u zavr{nu fazu", rekao je Aleksi}.

Lekar u pritvorskoj jedinici Tribunala i daqe je dr Paulus Falke, koji je imao ulogu u ubistvu Slobodana Milo{evi}a, navedeno je u analizi, ~iji je potpisnik prof. dr Aleksandar Mezjajev, istakao je Aleksi}.

Ambulanta u pritvorskoj jedinici Tribunala

Falke je, kako je navedeno, s na~elnikom zatvora Mak Fadenom manipulisao s analizama krvi Milo{evi}a i nekoliko meseci krio informacije o rezultatima i odgovoran je za falsfikovawe drugih informacija, ukqu~uju}i i vo|ewe dva kartona o izdavawu lekova.

Nezavisna medicinska ekspertiza mo`e pokazati da su problemi sa srcem izazvani ve{ta~ki, a svako nametawe re-

zultata treba tretirati kao poku{aj skrivawa ve{ta~kih uzroka pogor{awa sr~ane funkcije, naveo je Mezjajev i dodao da je neophodno mobilisati sve resurse da bi se spre~ilo ubistvo, koje se sprema.

Neverovatno je da Tribunal, odnosno sekretarijat tog suda odbija da izvr{i medicinsku ekspertizu, koju je je Pretresno ve}e, kojim predsedava sudija @an Klod Antoneti, nalo`ilo

jo{ jo{ u julu, rekao je Aleksi}.

Komitet za odbranu [e{eqa podneo je zahtev nadle`nim organima zahtev za smenu na~elnika VMA general-majora Miodraga Jevti}a jer je odbio da odobri kardiologu dr Zdravku M. Mijailovi}u da pru`i pomo} [e{equ, rekao je Aleksi}.

Puls [e{eqa u mirovawu je izme|u 140 i 150 otkucaja u minutu {to je faktor rizika za tromboembolijskie komplikacije, naprasne sr~ane smrti i daqe pogor{awe funkcionalnog stawa srca, navedeno je u analizi Specijalne bolnice za srce i krvne sudove "Ostrog". U toj analizi zatra`eno je anga`ovawe nezavisnog tima stru~waka radi radikalnog le~awa i spre~avawa komplikacija sa potencijalno fatalnim ishodom.

Iz SRS su najavili da }e dokumenta o zdravstvenom stawu predati ambasadoru Rusije u Beogradu Aleksandru Konuzinu 28. septembra, radi zahteva u Savetu bezbednosti UN da se pokrenu pitawa zdravqa [e{eqa, ali i ga{ewa Tribunala.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

13

OKON^ANA DRAMA \AKA SUBOTI^KE SREDWE EKONOMSKE [KOLE U ITALIJI

Maturanti stigli bezbedno novim autobusom Maturanti Sredwe ekonomske {kole “Bosa Mili}evi}” iz Subotice, ^iji je autobus s paso{ima i li~nim prtqagom ukraden u Rimu, ju~e pre podne stigli su bezbedno ku}i. U incidentu koji se dogodio u Italiji na putovawu niko nije povre|en. Roditeqi su ogor~eni {to im se niko iz {kole nije obratio kada se dogodio incident jer ve}ini dece su bili ukradeni i mobilni telefoni tako da nisu znali {ta se de{ava.

Ka`u da su iz medija saznali kako te~e daqe putovawe i da su se deca me|usobno pomagala, po{to je 43 |aka ostalo bez ijednog dela garderobe, osim onog {to su imali na sebi. Me|u ukradenim paso{ima jedan je bio hrvatski, a jedan ma|arski.

– Ne znam da opi{em kako sam se ose}ao. Ne mogu da verujem!

Drug mi je pozajmio trenerku i vratio sam se s jednom kesom. Katastrofa! Posle smo se smejali.

Najbitnije je bilo da smo svi bili kao jedan i pomagali se – ka`e maturant Sredwe ekonomske {kole koji je na putovawu, koje je trebalo da mu bude najlep{e, ostao bez svih materijalnih stvari.

Kod ku}e, u zagrqaju svojih najmilijih

Roditeqi su i daqe u {oku i ogor~eni: – [ta da ka`em. Ne mogu da verujem da je ukraden autobus. Ni{ta nismo znali dok deca nisu stigla. Hladno im je bilo, bili su bez i~ega. Kasno u no} su stigli u hotel gde je trebalo da budu sme{teni, skoro i da nisu spavali.

Neko za ovo mora da odgovara – pri~a majka deteta koje je ostalo bez svih stvari Vesna Rudi}.

Sli~no se ose}aju i drugi roditeqi, koji su najvi{e ogor~eni na

Suboti~ka Sredwa ekonomska {kola

direktora {kole i agenciju koja je organizovala putovawe.

– Mi }emo tra`iti smenu direktora. Moje dete nije moglo da mi se javi. Dobijala sam poruke s brojeva telefona wenih drugarica da bi znala da je dobro. Niko u {koli nije bio u subotu da nam da neku informaciju. Sve smo saznavali iz medija. Ne mogu ni re}i kako se ose}amo. @elela sam da mi dete ima nezaboravnu eskurziju, a jo{ su uslovi pla}awa bili povoqni. Sada ne znam {ta da ka-

`em, ne}e ostati na ovome – ka`e Vukosava Miajlovi}.

Direktor Sredwe ekonomske {kole “Bosa Mili}evi}” Igor Bem ka`e da je najbitnije da su deca sigurna i bezbedna i da su tako stigla.

– Organizova}emo sastanak sa svim roditeqima, predstavnicima agencije i JP “Suboticatrans”.

Stvari su osigurane, tako da }e materijalna {teta u~enicima biti nadokna|ena. Vide}emo kako }e se stvari daqe odvijati, mi smo

uradili sve da bi deca bila bezbedna. Odmah im je poslat drugi autobus i trudili smo se da re{imo situaciju najbr`e {to se mo`e. Mo`da je bilo i na{ih propusta, vide}emo – isti~e Igor Bem. Da podsetimo, u popodnevnim ~asovima u petak prijavqena je kra|a autobusa sa svim paso{ima i stvarima u wemu, kao i da je drugi autobus obijen. Prijava je podneta lokalnoj policiji i ambasadi Srbije u Italiji, kada je konzulat izdao i privremene putne

isprave. Vlasnik turisti~ke agencije „Profis“ Nikola Kora} obja{wava da je autobus ukraden kada su |aci s vodi~ima i voza~ima stali da predahnu i osve`e se u blizini velikog {oping mola. Nalazili su se na putu izme|u Rima i Firence.

– Sva {teta }e deci biti nadokna|ena – rekao nam je direktor JKP “Suboticatrans”. – Kada sam pitao ~uvara odmori{ta gde smo stali {ta se desilo, on je rekao da je video da je jedan beli autobus oti{ao, ali i da tuda pro|e 100 takvih autobusa.

U~enicima suboti~ke Gimnazije, koji su tako|e u aran`manu agencije „Profis“ bili na maturskoj ekskurziji u Italiji u aprilu ove godine, nestali su paso{i u hotelu u mestu Montekatini kod Firence. Kasnije su na|eni i vra}eni vlasnicima. Kako saznajemo u konzulatu Srbije u Italiji, do sada su u blizini Rima ukradena tri autobusa i u pitawu su uobi~ajene pqa~ke. Postavqa se pitawe da li }e iko odgovarati za {ok, strah i pretpqenu {tetu dece i roditeqa. Do~eku maturanata nije prisustvovao niko iz lokalne samouprave.

A. A.

MALOLETNI^KA DELINKVENCIJA U SREMU

Golobradih razbojnika vi{e, krivi~nih dela mawe Dok se broj krivi~nih dela koja su po~inila maloletna lica na podru~ju Policijske uprave Sremska Mitrovica smawuje, na drugoj strani raste broj krivi~nih dela po~iwenih nad maloletnicima. Tako je za prvih osam meseci ove godine registrovano 113 krivi~nih dela koja su po~inili maloletnici, dok ih je lane bilo 167. Me|utim, pro{le godine izvr{ena su 62 krivi~na dela nad maloletnicima, a ove godine ta brojka je stigla do 90, {to je zabriwavaju}e.

Istina, broj maloletnika – izvr{ilaca krivi~nih dela raste pa ih je tokom ove godine 146 u~estvovalo u tome, dok ih je pro{le godine registrovano 129 maloletnika. Ove godine registrovana su dva poku{aja ubistva od strane maloletnih lica, u Irigu i Staroj Pazovi, jedno krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda, osam dela lakih povreda, jedno silovawe, 29 krivi~nih dela te{ke kra|e,16 kra|a, pet razbojni{tava, jedna iznuda, sedam dela nasilni~kog pona{awa maloletnika i jedno krivi~no delo u vezi s neovla{}enom proizvodwom i stavqawem u promet opojnih droga.

Za isti period pro{le godine maloletnici su po~inili {est krivi~nih dela nano{ewa te{kih telesnih povreda, sedam lak{ih povreda, 55 te{kih kra|a

Draga Nedimovi}

i 12 kra|a, 17 razbojni{tava, osam krivi~nih dela iznude, pet krivi~nih dela u vezi s proizvodwom i stavqawem u promet opojnih droga, te 30 krivi~nih dela razbojni~kog pona{awa.

– Situacija nije kakvu bismo `eleli, ali se stawe ipak popravqa. Osim mera represije, stalno se bavimo i preventivnim radom s maloletnicima. Najvi{e krivi~nih dela izvr{avaju maloletnici stariji od 16 godina. Ohrabruje ~iwenica da je u prvih osam meseci ove godine broj te{kih kra|a prepolovqen u odnosu na lane, a i broj krivi~nih dela u vezi s opojnim drogama je s lawskih pet sve-

den na jedno delo ove godine, a sli~no je i s nasilni~kim pona{awem maloletnih lica – ka`e inspektor za maloletni~ku delikvenciju Draga Nedimovi}. – U posledwe dve godine intenzivno se sprovodi projekat „Policija u lokalnoj zajednici“, gde smo odr`ali niz predavawa i razgovora s decom i roditeqima u osnovnim {kolama – ciqna grupa su nam u~enici osmih razreda. Te tribine su se odnosile na suzbijawe maloletni~ke delinkvencije, o maloletni~kom nasiqu i narkomaniji. Upravo po~iwemo da realizujemo i projekt „Bezbedno detiwstvo – razvoj bezbednosne kulture mladih“. To }e biti serija razgovora i predavawa za u~enike petih razreda osnovnih {kola u Sremu.

A teme su vr{wa~ko nasiqe, nasiqe u porodici, droga, alkohol, za{tita od kra|a i pona{awe u saobra}aju.

Me|utim, ozbiqno zabriwava pove}awe krivi~nih dela izvr{enih nad maloletnim licima na podru~ju Srema. Re~ je o veoma te{kim krivi~nim delima, me|u kojima je i jedno ubistvo, ubistvo u poku{aju, ~etiri silovawa, ~etiri krivi~na dela obqube nad detetom, tri krivi~na dela nedozvoqenih polnih radwi nad maloletnicima, pet dela nasiqa u porodici, jedno delo prikazivawa pornografskog materijala, a pro{le godine bilo je sedam krivi~nih dela

nano{ewa te{kih telesnih povreda maloletnicima, dva silovawa, {est krivi~nih dela obqube nad detetom, pet razbojni{tava.

– Policija kod istrage ovih krivi~nih dela nad maloletnicima tesno sara|uje s centrima za socijalni rad u sremskim op{tinama. Imamo i pojavu trgovine qudima, odnosno seksualno iskori{}avawe maloletnika, te obqubu nad decom. Brzo i uspe{no se reaguje, decu eksploatisanu po bilo kojem osnovu centri sme{taju u hraniteqske porodice, a prema po~iniocima dela preduzimaju se zakonske mere, i tu postoji veoma dobra saradwa policije, Tu`ila{tva i centara za socijalni rad – ka`e inspektor policije Slavko @iv~i}.

Op{ta ocena je da su rezultati rada policije u oblasti maloletni~ke delinkvencije dobri zahvaquju}i i stalnoj saradwi sa {kolama, roditeqima i centrima za socijalni rad, {to }e i ubudu}e, kako ka`e Draga Nedimovi}, biti stalna praksa jer daje dosta dobre rezultate, a interes policije nije samo represivno delovawe ve} prvenstveno preventiva da bi se smawio broj krivi~nih dela koja ~ine maloletnici. Statistika pokazuje da tu ima i rezultata jer je broj krivi~nih dela koja su po~inila deca do ~etranest godina u padu.

S. Bojevi}

UPRKOS POKRETAWU STE^AJA U „PATRIJI”, „PREZIDENTU” I „BA^KOM RESTORANU”

Oduzeti [ari}evi hoteli rade normalno – Hoteli „Patrija“ u Subotici, „Prezident“ na Pali}u i „Be~ki restoran“ u ^antaviru, koji su bili vlasni{tvo optu`enog narkobosa Darka [ari}a i wegove grupe, nastavi}e da rade normalno iako je Privredni sud u Subotici 9. septembra pokrenuo ste~aj zbog blokade wihovih ra~una – izjavio je ste~ajni upravnik Vladimir @i`i}.

Raspava o ste~aju ovih preduze}a bi}e nastavqena 5. oktobra u Privrednom sudu u Subotici, kada }e ste~ajni upravnik podneti izve{taj o ekonomskom stawu u tri objekta. Mediji su ranije preneli da je o{te}ena strana podnela `albu na odluku suda o pokretawu ste~aja.

Radi se o ugostiteqskim preduze}ima koja zapo{qavaju vi{e od 80 radnika, i ~iji su ra~uni blokirani zbog duga vi{e od 120 dana.

Po podacima Agencije za privredne registre, zvani~na vrednost kapitala je oko 6,1 miliona evra, ali se procewuje da je realna tr`i{na vrednost znantno ve}a od deset miliona evra.

Svim oduzetim hotelima i restoranima raspola`e Direkcija Ministarstva pravde za upravqawe oduzetom imovinom. Prvobitni plan bio je da upravqawe hotelima preuzme preduze}e „Park Pali}“, ali se od toga odustalo zbog duga i hipoteke nad objektima, pa je pokrenut ste~ajni postupak.

(Tanjug)

ISTRAGA ZLO^INA NA NOVOM NASEQU

Mladi} ubijen iz osvete za batine?

Novosa|ani Goran M., zvani Gogi (1984) i Marko P., zvani Amer (1983), bi}e danas privedeni na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda pod sumwom da su u~estvovali u ubistvu sugra|anina Grujice Mitrovi}a (1988) na novosadskom Novom nasequ u petak posle podne. Prvom osumwi~enom se stavqa na teret krivi~no delo te{kog ubistva, a drugom pomagawe u tom delu. Kako je „Dnevnik“ pisao, nije iskqu~eno da je uzrok zlo~ina to {to je Grujica svojevremno istukao Marka Amera. Ina~e, Marko je odranije poznat policiji po krivi~nim delima u vezi s narkoticima i s imovinskim deliktima, a Goran tako|e po delima u vezi s opijatima, te{kim kra|ama i razboj-

ni{tvima, saznajemo nezvani~no u izvorima bliskim istrazi.

Podsetimo, u petak oko 14.30 sati, nakon {to je Grujica iza{ao iz radwe u Ulici Todora – Toze Jovanovi}a i sedao na svoj skuter, pritra~ala su mu dvojica mladi}a. Grujica je tom prilikom odbacio motor i po~eo da be`i, ali su ga napada~i sustigli desetak metara daqe i ispalili ka wemu oko pet metaka.

Dan kasnije raweni mladi} je umro, a dvojica osumwi~enih su uhap{eni na Bulevaru kraqa Petra, jedan u stanu, a drugi nadomak te lokacije.

Grujica je, navodno, redovno trenirao u teretani i pare za `ivot zara|ivao kao ~uvar reda u lokalima.

M. V.

PONOVNO SU\EWE NOVOSA\ANINU MARKU MARKU[U

Preispituje se {est godina robije za smrt konobara

Nakon ukidawa pro{logodi{we presude Novosa|aninu Marku Marku{u (22), optu`enom za nano{ewe te{kih telesnih povreda Aleksandru Dragojlovi}u (37) iz Vaqeva, koji je dva dana dana kasnije preminuo u bolnici, novo su|ewe po~e}e danas u novosadskom Vi{em sudu. Marku{ je prvobitno bio osu|en na {est godina.

Osim wega, na glavnom pretresu bi ponovo trebalo da se pojave optu`eni Gojko Mileti} (48) i Marijana Sabo (23) iz Vrbasa kao i Vladimir Zuki} (29) iz Novog Sada, kojima se stavqa na teret da su pru`ili pomo} izgredniku nakon po~iwenog krivi~nog dela.

Po navodima optu`nice, u restoranu „Osam tambura{a“ na

Petrovaradinskoj tvr|avi u oktobru pretpro{le godine Marko Marku{ se posva|ao s Dragojlovi}em, koji je bio zaposlen u restoranu kao konobar, ali u kobnom trenutku nije radio.

Dok su stajali jedan naspram drugoga, Marku{ je udario u lice Dragojlovi}a, koji je bio vidno pijan i nestabilan na nogama.

Usled udraca, Dragojlovi} je pao na pod restorana i glavom udario o plo~ice.

Vlasniku restorana Mileti}u i konobarici Sabo pripisuje se da su kazali ekipi Hitne pomo}i da je Dragojlovi} sam pao na pod i pre}utali {ta se zaista dogodilo. Osim toga, Mileti} se tereti da nije obavestio policiju o ovom doga|aju.

M. V.

REPORTA@E

ponedeqak27.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

14

NAJPOZNATIJI VOJVO\ANSKI BIBLIOTEKAR RADOVAN MI]I] SAMO FORMALNO OTI[AO U PENZIJU

Dobri duh iz Matice dr`i milion kwiga u glavi ila bi to kwiga podebela kao Vujaklijin ili Klajnov re~nik da su napismeno ostavili svoju zahvalnost svi kojima je u `ivotu vaqao Radovan Ra{a Mi}i} (65), jedan od najuglednijih bibliotekara koje Srbija ima.

Svako ko je i samo dva-tri puta zbog svog posla sara|ivao s wim u Matici srpskoj, dugo }e ga pamtiti. ^esto se prvi susret pretvarao u trajnu saradwu. Podjednako predusretqivo je do~ekivao sredwo{kolce dok su se trudili da urade {to boqi maturski temat i studente koji su kretali u potragu za literaturom o „svojoj temi“. Od wega su tra`ili i, naravno dobijali, pomo} doktoranti i glasoviti nau~nici, ali i novinari koji nisu smatrali da je sva pamet ovog sveta na internetu. Wegove upute su bile delotvorne i obi~nim znati`eqnicima, voqnim da do-

B

bilo je tek nekoliko desetina kwiga, a danas je oko milion naslova, od beletristike i bukvara do savremenih uxbenika mnogih nauka. Kako jedan ~ovek mo`e da dr`i u glavi to nepregledno bogatstvo? Mi}i} obja{wava da ako su bibliotekari ispravno, po zakonu i pravilima, uneli u spisak svaku publikaciju koja je na bilo koji na~in postala vlasni{tvo biblioteke, mo`e se uz pomo} kompjutera, koji su objedinili sve dosada{we kataloge, brzo prona}i svaka kwiga na po stotinu metara dugim policama. A me|ubibliote~kom saradwom koju su godinama razvijale doma}e nacionalne ustanove, Mati~ina i Narodna bi-

Razvojni put derana iz paorskog kvarta

Bila bi kwiga debela kao Vujaklijin ili Klajnov re~nik da su napismeno ostavili svoju zahvalnost svi kojima je u `ivotu vaqao Ra{a Mi}i}. Od |aka, studenata, doktoranata i glasovitih nau~nika do novinara koji ne misle da se sva pamet ovog sveta mo`e na}i na internetu |u do kwige za koju su ~uli „da je dobra“, a nisu upamtili ni naslov ni ime pisca.

U Mati~inoj Biblioteci, dok je jo{ stolovala u Pe{ti 1826,

blioteka Srbije, obuhva}ene su i velike inostrane biblioteke.

Tako je znatno pove}an fond koji je na raspolagawu korisnicima svake biblioteke. Do pre ne-

ku godinu Ni{lije, Beogra|ani i Novosa|ani dobijali su godi{we na kori{}ewe jedni od drugih najvi{e po stotinak kwiga, a sad vi{e od 2.000. Time je, bar tehni~ki, znatno ubrzan nau~ni rad.

Mi}i} je nedavno oti{ao u penziju, onu zvani~nu, nastavqaju}i da radi posao koji mu je doneo dobro ime u kulturnoj javnosti ne samo Novog Sada, iako u delatnosti koja je na prvi pogled u velikoj meri tehni~ke prirode. Tajne nema. Svaki posao, kad

PRE^ANSKA LEKSIKA

[arage

M

ili (za{to ponekad treba poslu{ati `enu)

oda obi~no ne donosi ni{ta dobro, ali ona da se po vojvo|anskim {orovima izlo`e stara zapre`na kola ba{ je dobrodo{la. Vi{e je sad na ulicama sela, pa i mnogih gradova, dobro o~uvanih, o~i{}enih, ~ak i lakiranih lakih kola s drvenim to~kovima no {to ih je bilo napoqu dok su {partala panonskom pra{inom. Dobra prilika da se deca nau~e od kojih su sve delova vredni kolari ne tako davno, samo pre stotinak godina, sklapali tad osnovno transportno sredstvo. Ako i sami izlaga~i nisu zaboravili {ta su `drep~anik, lev~a, sr~anica, ruda, rakunice, ~ivija…

Ili {arage. Zvu~na, gotovo zve~e}a re~, kao {to su zve~ale i same {arage dok su name{tane na samom po~etku i kraju kola. Predwe su mawe od zadwih. Zatvaraju sanduk kola, koji se sastoji od patosa i stranica, lotri. [arage su neka vr-

sta vrata, koja se skidaju kad iz kola treba ne{to brzo izgurati ili o~istiti ih. Naj~e{}e stajsko |ubre ili zelenu detelinu, ne{to kabasto i te{ko. Kad kola nose obi~an teret ili qude, {arage se ne skidaju. Na predwim ko~ija{ obi~no dr`i noge. Naro~ito kad nema ugra|eno sedi{te (~uveni feder-sic) ve} sedi na samom tovaru ili dasci na lotrama, da ne sklizne pod predwe to~kove. Kad se radi “u lokalu”, ko~ija{i se bez velikog obra}awa pa`we na udobnost.

Najlak{i na~in je da se zamisli kako su prvi ko~ija{i terali one kvadrige i ostale dvokolice: stoje}ki, dr`e}i se samo za uzde, maltene repove kowa. [arage su re{etke, napravqene kombinacijom drveta i gvo`|a. Postavqaju se uspravno ili ukoso, zatezawem tankih lanaca, a ako je teret

sitan, mogu se zastrti xakom ili pokrovcem, da se slama, pleva, suncukretove glave ili repini rezanci ne prospu. Sa~uvale su one svoje mesto i u savremenom re~niku mladih. Ba{ oni vole da u autobusima ili {inobusima sede po zadwim sedi{tima. Ka`u: „Idemo u {arage“. Ina~e, ta pozicija je smatrana najgorom u klasi~nim zapre`nim kolima, mada nijedna tamo nije ba{ bila za u`ivawe. Osim ako nisi le`ao na vrhu voza slame, jo{ boqe – suvog a miri{qavog sena. Tamo se moglo i zadremati. Samo na ravnoj leniji, jer je na {truckavom putu i to je opasno, lako se moglo pasti kad se kola nagnu.

Pri~a se da je jedna Sosa molila svog Lalu da i wu povede na va{ar u varo{. Da vidi {ta `ene nose, kupi dve ranfle vune (treba da potkrpi ~arape), za`elila se kreto{a, nestalo joj je i ibri{ima, ne mo`e da na|e onu duga~ku heklicu… I sve tako, zdravo va`no i beskajno. On, opet, ni da ~uje.

Mora neko da ostane kod ku}e, mogu sviwi da obiju vrata na oboru, treba paziti na `ivinu, a mo`e i neko, ne daj bo`e, da ih po’ara.

– Povedi me, makar sedila u {aragama! – kona~no zavapi Sosa.

– A, jok! – bio je odlu~an Lala.

Samo {to je iza{ao iz sela, odjedared se naobla~ilo, naleteo neki beli oblak iz “Babinog buxaka”, po~elo da seva, krupne kapi da dobuju, odjedared grom udari ba{ u zadwe {arage.

– A tako me lepo molila! – zakuka Lala i potera kowe br`e.

Kad su u drugoj polovini 20. veka drvene kolske to~kove, okovane ~eli~nom {inom, zamenili gumewaci, obi~no od rashodovanih automobila, kola su postala znatno udobnija. I lak{a za vu~u jer se kuglageri mnogo lak{e okre}u od glav~ina na osovinama, bez obzira na koli~inu kolomasti. Tad su iz upotrebe ispali mnogi delovi to~ka, od `bica, naplatka, same {ine pa i ~ivija. Ali, ta posledwa, zvana i ciganka, ostala je u poslovicama, u~estvuje ~ak i u festivalima {ale jer je kao najmawa a jako va`na, i sama pravila kalambure kad su je obesni “duhoviti” mangupi skidali i sakrivali da bi nekom pao to~ak kad krene s va{ara.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima“, u izdawu „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod novosadske Ribqe pijace).

se radi ~istim srcem i razumom, mo`e prerasti u svojevrsnu umetnost. U to je Ra{a pretvorio bibliotekarstvo. Dok je kao deran jurio loptu po {orovima paorskog kvarta Be~eja i pregledao pti~ja gnezda po strehama {tala, nije mario za kwigu. Ali, imao je dedu, koji je unuku prepri~avao narodne juna~ke pesme, a one lirske i pevao, jer je bio muzikalan i imao lep glas. Zato nije ~udo {to je prva kwiga koju pro~itao, a da to nije naredila u~iteqica, bila zbirka pesama Branka Radi~evi}a. Priznaje da je na oblikovawe wegovih eti~kih stavova sna`no uticao roman „Do{qaci“ Milutina Uskokovi}a, koji nije bio obuhva}en {kolskom lektirom.

Jo{ kao student kwi`evnosti – grupe za bibliotekarstvo na beogradskom Filolo{kom fakultetu, od 1963. nekako mu je najbli`a bila narodna kwi`evnost. Po~eo je da pi{e o woj, i istovremeno stvara li~nu biblioteku ove literature. Ona danas zauzima glavno mesto u wegovoj ku}i, ali posledwih godina se ne pove}ava – narodnom kwi`evno{}u se malo ko bavi, jo{ mawe se objavquju radovi o woj, {to sve i nije neobi~no za na{e vreme. Mnogo toga {to je srpsko postaje neva`no i zastarelo, a mnogima i smeta.

Odmah posle studija, Mi}i} je do{ao u Novi Sad, zasnovao porodicu, zaposlio u Matici 1971. i u woj do~ekao penziju. Radio je

u svakom odeqewu po vi{e godina, a posledwih petnaestak rukovodio Odeqewem za ~uvawe bibliote~kog materijala, najva`nijem beo~ugu u lancu. Za to vreme napisao je mno{tvo nau~nih radova o bibliotekarstvu i istoriji srpske kulture. Najvi{e pa`we posvetio je delatnicima 19. veka, Savi Tekeliji i Vuku Karaxi}u, smatraju}i da je srpski romantizam tog doba bio osoben i razli~it od onog koji se razvijao u drugim narodima pa to treba i rasvetliti. Me|u korice je smestio monografiju “Srpska ~itaonica u Irigu Ra{a u Gutenbergovoj galaksiji 1842–1992” i biografiju zaboravqenog Vukovovog ostale sabirali{ta tog znawa, saradnika Luke Milovanova Gebez obzira na to da li u klasi~orgijevi}a. nom obliku tzv. sredwovekovnog Ina~e, ne brine Ra{a da }e sakodeksa ili novom, elektronvremene tehnologije u~initi skom obliku”. kwigu nikom potrebnom: “Neki Opra{taju}i se zvani~no od teoreti~ari predvi|aju da }e kolega, „Dobri ~ovek iz Mationa u dana{wem obliku nestati ce“, kako su ga svojevremeno naiz na{e svakodnevice. Te{ko! zvali studenti, nije govorio da Da bi svet `iveo, mora sticati namerava da `ivi „u mirovini“. nova znawa, ~iji su nosioci kwiZna se: radi}e i pisati kao i do ge. Uvek su biblioteke bile i sad!

Nikola Cvetkovi}

BA^VANIN MAKSIM CRNOJA^KI PRE POLA VEKA ZAVEO FRANCUSKIWU MARIZU KOJA MU JE OBRA^UNAVALA PLATU

Jugoslavija na brdu iznad mondenog Kana

M

aksim Crnoja~ki se pre 76 godina rodio u Ba~kom Gradi{tu, gde je proveo detiwstvo, ali ga je rat odveo u Beograd. Godinu dana po{to je skinuo vojni~ku uniformu, 1956. napustio je prestonicu, svoj Du{anovac, i krenuo u svet. Prvih 18 meseci bio je u Napuqu, a onda oti{ao u Francusku. Prvo u Nicu, ali se brzo obreo u obli`wem Kanu, gde je, evo, vi{e od pola veka.

gradu – ali su uvek tu ba{ „fatalnog“ 24. septembra.

– Nikako nisam mogla da pro~itam prezime Crnoja~ki, pa sam tra`ila da mi dovedu tog ~oveka.

Ne{to kasnije, na kraju radnog vremena jednog ki{nog dana, kolega mi re~e kako je boqe da me onaj Crnoja~ki odveze ku}i, a ja odgovorila da bih pre pokisla nego da s wim sednem u automobil. Kasnije ne samo da sam sela u kola...

Zbli`ili smo se pre ta~no pola

Madam jo{ uvek u~i }irilicu

– U kompaniji „Kalfer“, koja pravi gra|evinski materijal, proveo sam radni vek na raznim poslovima. Kako sam imao polo`ene ispite za sva vozila – najvi{e za volanom, a posledwih godina bio sam i {ef voznog parka. Firma za mene ba{ tali~na, jer sam u woj upoznao i suprugu Marizu. Bila je gazdina sekretarica i obra~unavala je radne sate, i te kako va`an faktor svima nama zaposlenima, a meni, pokazalo je vreme – najva`niji. Jer, 24. septembra 1962. ven~ali smo se i, evo, u Be~eju smo u restoranu „Mali lovac“ obele`ili jubilej – zapo~iwe svoju `ivotnu pri~u msje Maksim.

Mada je ve} narednog septembra doveo mladu i atraktivnu Francuskiwu u Jugoslaviju – uvek po nedequ dana provedu u Be~eju i u Beo-

veka, dve godine kasnije se ven~ali, devoja~ko prezime Kerleto promenila sam u Crnoja~ki, pa ga sad besprekorno izgovaram. Jedinica Lorans se rodila ve} 1963.

Samo tada nije i{la s nama u Jugoslaviju, ali je od tada stalno – prise}a se osam godina mla|a gospo|a Crnoja~ki.

Oboje su se smejali prise}aju}i se kako su prvi put truckali od granice s Italijom pa sve do Zagreba po kamenu tucaniku.

– Ipak sam 1.450 kilometara od Kana prelazio u cugu. Krenemo u pet ujutru, a ve} u {est popodne smo u Be~eju, gde nas ~ekaju tambura{i. Mojoj sre}i nije bilo kraja, a i Marizi se svidelo da nas Cigani do~ekuju i potom ku}i prate uz muziku. Ne samo ja, koji sam profesionalni voza~, ve} i Mariza,

pamtimo sva kola kojima smo dolazili. Prvo iz {tale „Reno“, bile su to marke „fregata“, „dufino“, „ondino“, a kad smo 1965. prvi put kupili nova kola nismo se dr`ali te tradicije. Sledio je „opel“ trula vi{wa boje, pa „sitroen“ iste boje, „Be-Em-Ve 525“ i turbo-dizel, onda „fijat 124“, „pe`o 406“ kupe i, evo, ve} nekoliko godina vozim „pe`o 407“ kupe sport – ponosan je Maksim.

Malo-pomalo, skupili su Crnoja~ki i pare za zidawe ku}e. Odlu~ili su se za plac u Mandequ, pet kilometra od centra Kana, koji je na blagom uzvi{ewu, pa se iz wihovog doma vidi ceo ovaj mondeni grad.

– Vilu smo nazvali „Jugoslavija“, i to ime, bez obzira na sve {ta se de{avalo u dr`avi, zadr`ali do danas. Uostalom, Srpska ulica ve} postoji u Kanu pa da sam dao ime „Srbija“ ne bih bio ba{ previ{e originalan. Za mene je Jugoslavija zemqa u kojoj sam se rodio, odrastao i uvek joj se rado vra}am.

I na ulaznim drvenim vratima ponosno pi{e „Jugoslavija“, nisu retki dani kad se na velikoj terasi, uz srpsku rakiju i ro{tiq, okupe prijateqi iz Bosne i Hrvatske, pa smo ba{ Jugoslavija u malom – nastavqa Crnoja~ki. ]erka Lorans im je podarila unuka Vladimira, pa su ve} ~etvrt veka ponosni deka i baka, a ~ekaju i praunu~e.

– Iako sam pre vi{e od {est decenija oti{ao iz Gradi{ta, u kolima uvek nosim sliku iz osnovne {kole. Svaki put kad do|em u Be~ej, skoknem do zavi~aja i zakqu~im da nas je, na`alost, mawe nego lane. Sli~no je i u Beogradu. Se}am se ve}ine pesama, i pevu{im ih, kao kad su na Du{anovcu sve kafane bile pune. I Mariza ih je nau~ila. Dosta razume srpski i ne bih mogao `ednu da je prevedem preko vode, ali ga ne govori. ]irilicu nikako da nau~i. Mlada je, ima vremena, nau~i}e – {eret je Maksim.

Vlastimir Jankov

DRU[TVO

DNEVNIK

U jednoj osnovnoj {koli u a|anskoj op{tini bilo je ~udno {to svako od troje izuzento talentovane dece iz iste porodice tek svaki tre}i dan dolazi na nastavu. Kada su se izostanci namno`ili, podneta je prijava protiv roditeqa, a kada su se iz {kole uputili da ih obi|u, ustanovili su pravi razlog za{to deca izostaju iz {kole.

– Ispostavilo se da troje dece koriste isti par cipela i da zbog toga tek svaki tre}i dan mogu da do|u na nastavu – ispri~ala je nesvakida{wi slu~aj rukovodilac kancelarije Odbora za smawewe siroma{tva u op{tini Ada Vesna Civri}.

Odbor za smawewe siroma{tva u Adi jedini je koji u Vojvodini funkcioni{e, od pre ~etiri godine, a po re~ima Vesne Civri}, pomogao je tokom pro{le godine da 920 osoba lo{eg socijalnog stawa do|e do neophodnih dokumenata da bi mogli upisati decu u vrti}e i {kole, nabaviti im uxbenike, obezbediti novac za lekarske intervencije i lekove ili ostvarivawe prava koja su im omogu}ena.

– U Srbiji svaki ~ovek ima pravo na socijalno osigurawe, ali ako nemate zdravstvenu kwi`icu, u domu zdravqa ne}e vas primiti na pregled i le~iti. Bolesnim osobama koje nisu osigurane poma`emo da prikupe dokumentaciju i do|u do lekara, a nastojimo da pred nadle`nim organima ostvare i druga svoja prava – ka`e Vesna Civri}.

Zahvaquju}i anga`ovawu Odbora za smawewe siroma{tva, i pomenuto troje osnovaca, kada je razotkriven razlog izostanka iz {kole, dobilo je svako svoj par cipela, pa su nastavili redovno da poha|aju nastavu.

– Jednake {anse moramo pru`iti svakom detetu, bez obzira na socijalni status – kategori~na je Vesna Civri}. – U tome nam podr{ku i pomo} pru`aju humani stanovnici a|anske op{tine i lo-

Ada: Pune ruke posla za Odbor za smawewe siroma{tva

kalna samouprava. Oko 200 osnovaca i sredwo{kolaca na po~etku ove {kolske godine opremili smo {kolskim priborom, 80 wih opremamo obu}om, ode}om, hranom i drugim potrep{tinama, a za decu iz romskih i drugih siroma{nih porodica u Osnovnoj {koli „No-

onog koji dobiju u {koli – ukazuje na{a sagovornica.

Ona isti~e da u a|anskoj op{tini integri{u decu na tri jezika: srpskom, ma|arskom i romskom.

– Trudimo se da i deca iz socijalno ugro`enih porodica {to

Hitna pomo} za siroma{ne U a|anskoj op{tini, koja je nekada bila me|u najrazvijenijim u Vojvodini i {ire, u periodu tranzicije odjednom se pojavio veliki broj qudi koji su ostali bez posla, a nisu imali gde da rade, pa ni osnovne uslove za `ivot. Zbog toga je i prepoznata potreba da se najsiroma{nijim `iteqima pomogne pa je uz postoje}e institucije Skup{tina op{tine Ada osnovala Odbor za smawewe siroma{tva, ~iji ~lanovi i kancelarija imaju pune ruke posla.

– Znamo da je o`ivqavawe ekonomije najboqi i najbr`i put za izlazak iz siroma{tva, ali do tada je potrebno pomo}i najugro`enijima – nagla{ava Vesna Civri}. vak Radoni}“ u Molu organizuje se produ`eni boravak, u kojem dobijaju topli obrok i imaju uslova da u~e.

Od 40 dece iz siroma{nih porodica o kojima Odbor za smawewe siroma{tva vodi brigu, pro{le {kolske godine samo je jedno ponavqalo razred.

– To je izvanredan uspeh ako se zna da mnoga siroma{na deca nemaju nijedan drugi obrok osim

boqe budu ukqu~ena u obrazovawe, pri ~emu je najvi{e mali{ana iz romskih porodica, ali iz porodica koja su osiroma{ile, posebno u posledwe dve decenije kao rezultat lo{ih privatizacija i pogor{ane ekonomske situacije. Za decu iz socijalno najugro`enijih porodica jedan od najva`nijih segmenata u borbi protiv siroma{tva je upravo obrazovawe – ka`e Vesna Civri}.

M. Mitrovi}

U ^OKI ]E SE OTVORITI CENTAR ZA DNEVNI BORAVAK

Delimo osmehe!

Projekat ~okanske op{tine za formirawe centra za dnevni boravak rawivih kategorija dece „Delimo osmehe“ dobio je podr{ku u konkurenciji 93 prijavqena projekta u okviru programa „Eks~ejnx 3“ delegacije EU u Srbiji i Stalne konferencije gradova i op{tina Srbije. Sve~ana promocija ugovora za projekte koji su dobili podr{ku prire|ena je u petak u Beogradu, uz u~e{}e potpredsednika Vlade Srbije Bo`idara \eli}a, {efa Delegacije EU u Srbiji Vinsenta De`era, generalnog sekretara

Stalne konferencije gradova i op{tina \or|a Stani~i}a, menaxerke programa „Eks~ejnx 3“ Irine Slavkovi} i predsednika op{tina koje su dobile projekte.

Centar za dnevni boravak „Delimo osmehe“ u ^oki bi}e realizovan u narednih 15 meseci, a wegovim formirawem op{tina ^oka }e omogu}iti kvalitetnije uslove `ivota i integraciju dece sa smetwama u razvoju, s invaliditetom i s poreme}ajima u pona{awu. Partneri op{tine ^oka na ovom projektu bi}e op{tine Kikinda,

Novi Kne`evac i Kawi`a, a deo projektnih aktivnosti realizova}e se u naseqima ~okanske op{tine Sanad, Crna Bara, Vrbica, Padej i Jazovo.

Projekat „Delimo osmehe“ osmi{qen je tako da poboq{a uslove `ivota rawivih kategorija dece kroz zajedni~ku negu i brigu wihovih porodica, profesionalaca, ustanova za socijalni rad i lokalne zajednice u kojoj `ive, te bi trebalo da zna~ajno doprinese wihovom ukqu~ivawu u zajednicu u op{tinama severnog Banata.

M. Mr.

DR@AVA NEMA NOVCA ZA SVE [TO DUGUJE FAKULTETIMA

Hroni~na besparica vu~e korene iz 2002...

Ministarstvo prosvete bi}e u prilici da, nakon predstoje}eg rebalansa buxeta, fakultetima, odnosno univerzitetima, uplati bar deo novca koji im duguje uglavnom za materijalne tro{kove, ali i za {kolarine kvalitetnih studenata koji su lane oslobo|eni pla}awa {kolarine na osnovu dogovora Ministarstva i univerziteta. Kolika su ukupna dugovawa Ministarstva fakultetima niko ne govari, ali na to da su pozama{na ukazuje podatak da samo Ekonomskom fakultetu u Subotici, kako ka`e dekan prof. dr Bo`idar Lekovi}, Ministarstvo duguje 56 miliona dinara.

– Da budem iskren, mi nemamo novca za sve one obaveze koje dr`ava duguje fakultetima, ali smo obe}ali rektorima da }emo, u odnosu na ono {to je planirano, pove}ati deo para da bismo im

pomogli da prebrode probleme u kojima su zbog nedostatka novca.

Taj problem je, na`alost, hroni~an, i on, verovali ili ne, vu~e korene ~ak negde iz 2002/03/04. godine. To se godinama pove}ava-

lo i sada smo dovedeni u ~udnu situaciju – rekao je za „Dnevnik“ ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi}.

On je potvrdio da je u nedavnom razgovoru s rektorima dogovoreno da }e deo novca od tih „pove}anih sredstava“ biti namewen za materijalne tro{kove fakulteta (grejawe, struju...), a deo }e i}i za namirewe dugovawa Ministarstva fakultetima koji su lane (preko odre|ene buxetske kvote) upisali studente s velikim brojem bodova o zajedni~kom tro{ku dr`ave i fakulteta. Iako se u startu nije znalo koliko }e ko u~estvovati u tim tro{kovima, naknadno je dogovoreno da {kolarinu za ove kvalitetne akademce Ministarstvo prosvete i fakulteti „plate“ pola-pola, a, eto, ova „polutka“ iz dr`ave kase kasni bezmalo godinu dana.

V. ^eki}

15

DEKAN TEHNI^KOG FAKULTETA „MIHAJLO PUPIN“ OTPUSTIO SEKRETARA STANISLAVA PANI]A

NESVAKIDA[WI SLU^AJ U A\ANSKOJ OP[TINI

Troje dece u istom paru cipela

ponedeqak27.septembar2010.

Ukazao na sukob interesa – dobio otkaz Sekretar Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrewaninu Stanislav Pani} izvukao je „debqi kraj“ u sporu s dekanom ove ustanove Milanom Pavlovi}em. Umesto da odgovori na Pani}eve optu`be da se na{ao u sukobu interesa i da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, Pavlovi} je odlu~io da svom saradniku uru~i otkaz ugovora o radu – pod obrazlo`ewem da je neovla{}eno, zloupotrebom memoranduma fakulteta, protiv wega podneo krivi~nu prijavu zrewaninskom Vi{em javnom tu`ila{tvu. Sukob izme|u wih dvojice, o kojem je „Dnevnik“ ve} pisao, nastao je onog trenutka kada je Pani} obelodanio da je Pavlovi} tu`io Tehni~ki fakultet jer mu do sada nije ispla}ivao putne tro{kove od Beograda, gde `ivi s porodicom, do grada u kojem radi. Pani} je, tako|e, otkrio da je dekan od ustanove na ~ijem je ~elu pre tri decenije dobio stan u Zrewaninu koji i daqe koristi.

Povrh svega, on je tu`bu podneo 23. aprila ove godine, na dan kada je odlukom Saveta fakulteta izabran za dekana! [to zna~i da bi kao prvi ~ovek ove ustanove sam odlu~ivao o svom slu~aju.

Smatraju}i da je Pavlovi} u sukobu interesa, sekretar Pani}, ina~e diplomirani pravnik, obratio se Agenciji za borbu protiv korupcije i Univerzitetu u Novom Sadu, da bi kasnije podneo i tu`bu protiv wega.

– Re{ewe otkaza ugovora o radu Milan Pavlovi} mi je uru~io pre nekoliko dana, a nakon posete ministra za nauku Bo`idara \eli}a ovoj nau~noj ustanovi. Mada sam ukazao na to da sam roditeq dvoipogodi{weg deteta, ~ije izdr`avawe se ovim dovodi u pitawe, voqa dekana bila je iznad svih zakona – komentari{e za “Dnevnik” otpu{teni

Pani} i pita se da li ovako prolaze oni koji u dobroj veri prijave korupciju na fakultetima u Srbiji.

Na{ sagovornik je zabrinut {to policija i Tu`ila{tvo ne reaguju na, kako ka`e, ogoqene dokaze koji potvr|uju da je Pa-

fakulteta uva`io okolnosti neurednog zastupawa tu`ene ustanove, odnosno “sukob interesa”. Jer, Pavlovi} je predstavnik fakulteta koji je tu`io, pa je problem okvalifikovan kao “suprotnost interesa tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika” – obja{wava Pani}, i dodaje da je ro~i{te po Pavlovi}evoj tu`bi zakazano za 2. novembar.

Reaguju}i na optu`be upu}ene na wegov ra~un, dekan zrewaninskog fakulteta je kazao da je advokatu predlo`io da tu`e ustanovu pre nego {to bude izabran za dekana. Dodu{e, jednostavnim uvidom u dokumentaciju mo`e se zakqu~iti da je tu`ba podneta istog dana kada je Pavlovi} imenovan za ~elnika fakulteta.

– Izgleda da sam ja jedini u Srbiji koji `ivi na fakultetu. Jer, do sada nisam dobijao nikakve putne tro{kove, bilo za Beograd, bilo za Zrewanin.

Mo`da je i moja gre{ka {to to

Nedopustivo pona{awe Pani} je 6. jula upozoren na to da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu, a tada ga je dekan Pavlovi} optu`io da je “neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvr{avao svoje radne du`nosti”, da nije po{tovao radnu disciplinu, kao i da je zloupotrebio slu`beni i-mejl i memorandum fakulteta. U obrazlo`ewu re{ewa o otkazu ugovora o radu, koji mu je uru~en 14. septembra, a koji redakcija “Dnevnika” poseduje, navedeno je da je “pona{awe imenovanog takvo da ne mo`e da ostane na radu kod poslodavca”. vlovi} zloupotrebio slu`beni polo`aj.

– Jo{ vi{e zabriwava {to Univerzitet u Novom Sadu nije preduzeo ni{ta radi utvr|ivawa Pavlovi}eve povrede Kodeksa profesionalne etike.

Ono {to, ipak, uliva nadu jeste ~iwenica da je sudija koji postupa u predmetu po tu`bi profesora dr Pavlovi}a protiv

pitawe do sada nisam potencirao – rekao je Pavlovi}, i potvrdio da je svojevremeno dobio stan od fakulteta, ali da, uprkos tome, `ivi u srpskoj prestonici!

On je dodao da ne `eli da vodi spor protiv fakulteta na kojem je zaposlen 35 godina i zato je predlo`io vansudsko poravnawe. @. Balaban

U Republici Makedoniji, po posledwem popisu stanovni{tva iz 2002. godine, `ivi 35.939 Srba, a u samom Skopqu ih je 17.516, me|utim srpska udru`ewa i asocijacije u Makedoniji tvrde da je taj broj mnogo ve}i. Od mnogih osnovnih {kola s nastavom na srpskom jeziku, koje su u drugoj polovini 20. veka imale na stotine u~enika, danas su ostale samo srpske {kole u Tabanovcu, u op{tini Kumanovo, sa 70 u~enika, u Starom Nagori~anu sa 72 i u Ku}evi{tu (Skopska Crna Gora) s oko 100 |aka.

Srbija u misijama UN

VESTI Uskoro operacije srca i u @enevi – Liste ~ekawa za operacije srca smawene su u posledwe vreme, a u planu je potpisivawe memoranduma o saradwi s Univerzitetskom klinikom u @enevi da bi se 50 najte`ih pacijenata iz Srbije operisalo u tom gradu. Poznati kardiolog iz Univerzitetske bolnice u @enevi dr Afkesendios Kalangos izrazio je spremnost da klinika u kojoj radi primi 50 najte`ih kardiovaskularnih bolesnika – rekla je doskora{wa direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi}.

Potpisivawe memoranduma o saradwi o~ekuje se tokom slede}e nedeqe, a uslovi su sli~ni kao na klinici u Turskoj, gde su pacijenti iz Srbije ve} operisani. Operacija, put i sme{taj u klinici ko{ta}e izme|u pet i sedam hiqada {vajcarskih franaka, navela je ona, i dodala da }e memorandum podrazumevati i obuku na{ih stru~waka u Srbiji, ali i u [vajcarskoj.

Srpski jezik u Makedoniji Ministarstvo za dijasporu podr`alo je po~etak organizovanog fakultativnog u~ewa srpskog jezika u prostorijama Kulturno-informativnog centra Srba u Makedoniji „Spona“ u Skopqu. Ova fakultativna besplatna nastava na srpskom jeziku namewena je deci i mladima, a Ministarstvo za dijasporu obezbedi}e uxbenike i nastavna sredstva.

Gu`ve u narodnim kuhiwama – Broj gra|ana koji `ivi ispod linije siroma{tva se pove}ao, {to predstavqa dodatni pritisak na narodne kuhiwe, pa su liste ~ekawa za kori{}ewe tih usluga sve du`e – izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. – Procenat siroma{nih je tri odsto ve}i na selu nego u gradovima, oko deset odsto kod starog seoskog stanovni{tva i iznad devet odsto kod dece do 14 godina starosti. Po preliminarnim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, broj onih koji `ive ispod linije siroma{tva je 560.000 i kre}e se do gotovo 700.000 gra|ana, {to automatski zna~i i pove}an pritisak na narodne kuhiwe.

U Srbiji trenutno rade 63 narodne kuhiwe u kojima se hrani oko 40.000 qudi, kazao je Qaji}, navode}i da se taj broj ~esto mewa u zavisnosti od toga da li ima namirnica, pre svega bra{na, ali i tehni~kih sredstava.

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je da je Srbija zainteresovana za u~e{}e u misijama Evropske unije, a da osim toga planira pove}ano anga`ovawe i u misijama Ujediwenih nacija, {to govori o spremnosti Srbije za aktivan doprinos izgradwi globalne bezbednosti. [utanovac je u Polikastru kod Soluna prisustvovao sve~anosti povodom obele`avawa godi{wice proboja Solunskog fronta, koja je odr`ana kod monumentalnog spomenika podignutog 1968. godine u ~ast velike savezni~ke pobede na tom mestu u Prvom svetskom ratu.

Citostatici sti`u po~etkom oktobra Problem nesta{ice citostatika u Srbiji bi}e re{en po~etkom oktobra kada se o~ekuje preraspodela zaliha i nabavka novih koli~ina, izjavila je dr`avna sekretarka u Ministarstvu zdravqa Nevena Karanovi}.

Ona je rekla da je uobi~ajeno da se krajem godine preispituje koliko su ustanove potro{ile citostatika s takozvane liste C koji se nabavqaju preko Republi~kog zavoda za zdravstveno sigurawe da bi se obavila wihova preraspodela.

Ona je navela da je na sastanku u Ministarstvu zdravqa dogovoreno da zdravstvene ustanove preraspodele zalihe, kao i da se naru~e dodatne koli~ine.

SPORT

ponedeqak27.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

17. SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI

[ok na kanadski na~in Srbija – Kanada 1:3 (20:25, 22:25, 25:17, 23:25) TRST: Hala Palatrieste, gledalaca 5.500.

SRBIJA: Kova~evi} 17, Jani}, Petkovi} 1, Terzi}, Stankovi} 7, Grbi} 4, Niki} 16, Miqkovi} 16, Starovi} 8, Ra{i}, Podra{~anin 8, Samarxi} (l).

KANADA: Mainvile 9, Kandi, Luis (l), Hauatson, Daf 7, Sunias 6, Simak 3, [najder 1, Van Lankvelt 11, [mit 10, Vinters 14, Perin 1.

Odbojka{i Srbije pora`eni su u drugom kolu F grupe na Svetskom prvenstvu od reprezentacije Kanade i zakomplikovali situaciju na tabeli. Mawe gre{aka, neverovatno dobra igra u odbrani i sigurnost u napadu Kana|ana doneli su do sada najve}e iznena|ewe najkvalitetnije svetske smotre.

Za razliku od prvog susreta, Igor Kolakovi} utakmicu je zapo~eo s dijagonalom tehni~ar Petkovi} - korektor Starovi}, a Niki} je zamenio Jani}a na mestu prvog prima~a i to od starta nije dalo o~ekivani rezultat. Mali problemi s prijemom ko{tali su nas slabije organizacije napada i Kanada se ve} u ranoj fazi seta odlepila na dva poena vi{ka. Sigurnom igrom, na{i protivnici su odr`avali tu prednost tokom seta, ne pru`aju}i priliku Srbima da se vrate u igru. Kod 21:17 za Kana|ane, uspeli smo preko Starovi}a da napravimo mini seriju, ali je korektor na{ih protivnika [mit zavr{io posao za 25:20.

Nije sjajno krenulo ni u drugom setu, pa je na{ selektor bio primoran da u igru ubaci provereni tandem Grbi} - Miqkovi}.

Rezultati A grupa Iran - Japan 3:1 (15:25, 25:17, 26:24, 25:23) Egipat - Italija (sino}) 1. Iran 2 1 1 3:4 3 2. Italija 1 1 0 3:0 2 3. Egipat 1 1 0 3:0 2 4. Japan 2 0 2 1:6 2

S nekoliko vrhunskih poteza Grbi} je odmah pokazao za{to je me|u najboqim tehni~arima planete u posledwoj deceniji i Srbija je stigla do svoje prepoznatqive igre. Iako je Kova~evi} imao problema s prijemom, uspevali smo da na drugi obavezni odmor odemo s predno{}u od dva poena. Ipak, nije se Kanada predavala i posle dobrih servisa kod 15:17 napravili su seriju 4:0 i vratili prednost, koju su zadr`ali do kraja seta za neo~ekivanu prednost od 2:0.

Tek u tre}em setu, kada je |avo odneo {alu, po~eli su na{i igra~i da demonstriraju silu.

Jaki servisi pomerili su prijem Kanade, ukqu~io se kona~no i blok, igra u poqu donela nam je izobiqe kontri koje smo realizovali. Za tren oka stigli smo do prednosti od {est poena, Miqkovi} i Kova~evi} bili su veoma uspe{ni, a sredwaci Podra{~anin i Stankovi} bili su tu da pomognu da se digne nepremostivi zid preko mre`e. Ipak, Kana|ani se nisu predavali i `eleli su da {to skupqe prodaju ko`u u tre}em periodu me~a, pa su nastavili s jakom odbranom. Miqkovi}, Grbi} i dru{tvo uspeli su da veliku prednost zadr`e i da smawe na 1:2 u setovima.

Igra poen za poen u ~etvrtom setu nije prijala na{im reprezentativcima, a op{te nezadovoqstvo {irio je glavni sudija spornim odlukama. Kako je uneo nervozu u na{ tabor, krenuli smo s gre{kama. Grbi} je popustio, Kova~evi} je pogre{io i oti{li su Kana|ani na odstojawe od tri poena 12:15. Vratili smo se posle dobrih servisa na

B grupa Tunis - Kuba (18:25, 15:25, 15:25) Brazil - [panija 1. Kuba 2 2 0 2. Brazil 1 1 0 3. Tunis 2 0 2 4. [panija 1 0 1 C grupa Kamerun - Portotiko (22:25, 23:25, 19:25) Rusija - Australija 1. Portor. 2 2 0 2. Rusija 1 1 0 3. Kamerun 2 0 2 4. Austral. 1 0 1

(sino}) 6:1 4 3:0 2 0:6 2 1:3 1

F grupa Srbija - Kanada 1:3 (20:25, 22:25, 25:17, 23:25) Poqska - Nema~ka (sino}) 1. Srbija 2 1 1 4:3 3 2. Kanada 2 1 1 3:4 3 3. Poqska 1 1 0 3:0 2 4. Nema~ka 1 0 1 0:3 1 Milo{ Niki} napada dvojni blok Kana|ana

egal 16:16, ali smo opet do{li u situaciju da jurimo zaostatak.

Kod 19:20 imali smo tri kontre,

ali Miqkovi}a su hvatali u poqu, na kraju ga izblokirali za 19:21 i sve je mirisalo na prvi

poraz na{ih odbojka{a. Pogre{ili su Kana|ani i stigli smo do 22:22, ali je bila za zadivqu-

ju}a igra u odbrani na{ih protivnika. Gre{ka Kova~evi}a u napadu donela je me~ loptu Kana|anima koju su realizovali napadom kroz serdinu.

M. R.

KROACIJA KUP U OSIJEKU ZA DAME

Neozbiqnost nije dozvoqena Dana{wi program A grupa (Milano) Japan - Egipat Italija - Iran

(17) (21)

B grupa (Verona) [panija - Tunis Kuba - Brazil

(17) (21)

C grupa (Modena) Australija - Kamerun Portoriko - Rusija

Meksiko - Venecuela SAD - Argentina

(17) (21)

(17) (21)

E grupa (Torino) Bugarska - ^e{ka Kina - Francuska

(17) (21)

F grupa (Trst) Nema~ka - Kanada Srbija - Poqska

Srbija druga

Rukometa{ice Srbije osvojile su drugo mesto na „Kroacija kupu“ u Osijeku. U odlu~uju}em me~u sa selekcijom doma}ina, A timom Hrvatske, izabranice selektora Du{ka Mili}a su pora`ene 34:37 (18:18).

Posle odli~nog prvog poluvremena, u kome je na{a selekcija imala prednost i od ~etiri gola razlike, Hrvatice su uspele da preokrenu rezultat u svoju korist. Ipak, u osije~koj dvorani

Vrt, vi|ena je neizvesna zavr{nica u kojoj su Hrvatice slavile zahvaquju}i mawem broju tehni~kih gre{aka. Kod na{e selekcije, najefikasnija je bila Andrea Leki} (9 - izabrana je za najboqu igra~icu turnira), pratile su je Damwanovi} i Barto{i} sa po 8 golova.

Kod pobednica, Frani} i Milanovi} Litre su predwa~ile sa osam pogodaka.

Tabela: 1. Hrvatska „A“ 6, 2. Srbija 4, 3. Hrvatska „B“ 2, 4. Slovenija 0 bodova.

J. G.

LIGA SRBIJE U PLANINSKOM BICIKLIZMU

D grupa (Re|o Kalabrija)

Nikola Kova~evi}

0:3

E grupa ^e{ka - Kina 3:1 (25:21, 19:25, 25:18, 25:22) Francuska - Bugarska (sino}) 1. ^e{ka 2 1 1 5:4 3 2. Bugarska 1 1 0 3:0 2 3. Francuska1 1 0 3:2 2 4. Kina 2 0 2 1:6 2

DANAS ORLOVI IGRAJU S POQSKOM

Odbojka{i Srbije danas igraju tre}i me~ u F grupi na Svetskom prvenstvu u Italiji, a protivnik je aktuelni prvak Evrope i druga reprezentacija na pro{loj svetskoj smotri reprezentacija Poqske. Iako su izabranici na{eg selektora Igora Kolakovi}a pri{li prvenstvu s rezervom, ne razmi{qaju}i o krajwim dometima, sigurna igra protiv Nemaca i poraz od Kanade doveli su nas do zanimqive situacije u grupi. Sada je mogu}e da tri reprezentacije imaju isti u~inak i da }e o plasmanu u osnovnoj grupi odlu~ivati set razlika.

- Kada su bili poznati sastavi grupa, znalo se da }e prvi i tre}i iz F grupe imati „najlak{i“ posao u drugoj fazi, a da drugoplasiranom najverovatnije sleduje Brazil. Bez obzira na to {to smo u kombinaciji za sva tri mesta i prolaz u drugu fazu, ne}emo kalkulisati, i me~u s Poqacima pristupi}emo maksimalno ozbiqno jer `elimo prvo mesto u grupi. Kana|ani su nai{li kao pravo otre`wewe, u pravom trenutku, jer smo sada ispucali pravo na gre{ku i vi{e nema prostora za opu{tawe rekao je prima~ servisa Nikola Kova~evi}.

Libero Nikola Rosi} pohvalio je Kana|ane i istakao da na{u reprezentaciju u me~u s Poqacima zanima samo pobeda.

- Bez obzira na to {to su Poqaci prvaci Evrope i vice{ampioni sveta, moramo da budemo na najvi{em nivou igre. Na{ pro-

(sino}) 6:2 4 3:0 2 0:6 2 2:3 1

D grupa Argentina - Meksiko 3:1 (25:12, 25:19, 17:25, 25:15) Venecuela - SAD (sino}) 1. Argentina2 2 0 6:1 4 2. SAD 1 1 0 3:2 2 3. Meksiko 2 0 2 3:6 2 4. Venecuela1 0 1 0:3 1

Srbija – Nema~ka 3:0 (25:21, 25:21, 25:13) TRST: Hala Palatrieste, gledalaca 4.750, sudije: Paskvali (Italija), Salvatore (SAD).

SRBIJA: Kova~evi} 9, Jani} 16, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 7, Grbi} 2, Niki}, Miqkovi} 13, Starovi}, Petrovi}, Podra{~anin 9, Rosi} (l).

NEMA^KA: [varc 5, Ti{er 1, Andrae 4, Kaliberda, Bauer, Bome 4, [ops, Tile (l), Krom 11, Guntor 2, [tojervald, Grocer 12.

0:3

(17) (21)

laz u drugu rundu nije doveden u pitawe, ali moramo da se borimo za {to boqe mesto u grupi. Pokazalo se jo{ jednom da na Svetskom prvenstvu nema lakih protivnika i po{to `elimo dobar plasman, nema mesta neozbiqnosti - kratko je prokomentarisao Rosi}.

M. R.

Sjajni Bojan \ur|i} Reprezentativac kragujeva~kog Radni~kog Bojan \ur|i} pobedio je u kategoriji elita u trci Lige Srbije u planinskom biciklizmu odr`anom u Vr{cu u izvanrednoj organizacij Kluba ekstremih sportova Izazov.

Mladi as Crvene zvezde Aleksa Mari} bio je najboqi u kategoriji do 23 godine i ujedno drugi u konkurenciji elita.

Plasmani trka Lige Srbije u planinskom biciklizmu u Vr{cu – elita: 1. Bojan \ur|i} (Radni~ki, Kragujevac), 2. Aleksa Mari} (Crvena zvezda), 3. Marko ]ur~i} (Progresiv, Beograd). Do 23 godine: 1. Aleksa Mari} (C. zvezda), 2.

Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad), 3. Ako{ Brindza (Kapriolo, Ba~ka Topola). Dame. 1. Nikoleta Mirovi}, 2. Ivana Kosti} (obe Orlovac Sistem FTO), 3. Milica Raki} (BK Novi Sad).

Juniorke: 1. Ivana Kosti} (Orlovac Sistem FTO), 2. Milica Raki} (BK Novi Sad), 3. Julija Risti} (Orlovac Sistem FTO, Crna Trava).

Juniori: 1. Nemawa Gli{i} (BK Novi Sad), 2. Luka Nikoli} (Radni~ki, Kragujevac), 3. Negovan Stana~kov (Orlovac Sistem FTO).

Mastersi: 1. Bojan Vasovi} (Borac, ^a~ak), 2. Aleksandar Mari} (Radni~ki, Kragujevac), 3. Nenad Beri} (BK Novi Sad).

Kadeti: 1. Ogwen Stankovi}, 2.

Marko Simijonovi} (obojica Orlovac Sistem FTO), 3. Vladan Travi~i} (BK Novi Sad).

Mla|i kadeti: 1.Danijel Wiradi (Kapriolo), 2. Kristijan Hipik (BK Novi Sad).

U hobi sport klasi pobedio je Endre Kalmar (Kapriolo) a u hobi fan klasi Branimir \or|evi} (individualac, Vr{ac).

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

SUPERLIGA SRBIJE

Bez golova u Lu~anima Sloboda Point Sevojno – Vojvodina 0:0 LU^ANI: Stadion Mladosti, gledalaca 1500, sudija: Mihajlovi} (Vrawe). @uti kartoni: Jovanovi}, Stanisavqevi}, Vujovi} (Sloboda Point Sevojno), Vuli}evi}, Pa-

Pavi}evi} 7 (Ademovi}), Stanisavqevi} 6, Lazi} 7, Jovanovi} 6, Arsenijevi} 7 (Stevan~evi}), Vujovi} 6 (Golo~evac), Maksimovi} 6.

VOJVODINA: Brki} 7, Vuli}evi} 7, Trajkovi} 7, Mojsov

javali su se gostovawa u Lu~anima, ali i najavqivali da }e poku{ati da osvoje ceo plen u me~u s vrlodobrom ekipom Sloboda Point Sevojno. Posle 90 minuta oba tima zadovoqna su nere{enim ishodom bez golova,

od prvog minuta pru`io Nikoli Lazeti}u koji je na terenu proveo nepun sat i videlo se da nema sve`ine. Odse~eni su bili najistureniji igra~i gostiju, Jao i Abubakar, bez upotrebqivih lopti, a nije se mnogo toga

17

6. KOLO KULA: Hajduk - Borac BEOGRAD: ^ukari~ki - Crvena zvezda U@ICE: Sloboda Point Sevojno - Vojvodina BEOGRAD: OFK Beograd - Rad IN\IJA: In|ija – BSK IVAWICA: Habitfarm Javor – Jagodina KRAGUJEVAC: Metalac – Smederevo BEOGRAD: Partizan - Spartak Zlatibor voda 1. Partizan 6 5 1 0 2. Crvena zvezda 6 5 1 0 3. Vojvodina 6 3 3 0 4. Rad 6 3 2 1 5. Spartak ZV 6 2 4 0 6. Sloboda PS 6 2 4 0 7. Smederevo 6 2 3 1 8. Borac 6 2 3 1 9. OFK Beograd 6 3 0 3 10. Jagodina 6 2 2 2 11. In|ija 6 2 1 3 12. Javor 6 0 4 2 13. BSK Bor~a 6 0 3 3 14. Metalac 6 0 2 4 15. Hajduk 6 0 1 5 16. ^ukari~ki 6 0 0 6

1:1 (0:1) 0:1 (0:1) 0:0 (0:1) 0:1 (0:0) 0:0 (0:1) 0:0 (0:0) 0:3 (0:1) 0:0 (0:0) 11:1 16 8:2 16 7:1 12 6:3 11 6:3 10 5:3 10 6:2 9 4:4 9 5:6 9 4:5 8 7:6 7 1:4 4 3:9 3 1:7 2 4:11 1 0:12 0

U slede}em kolu (2/3. oktobra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Partizan, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Hajduk, BEOGRAD: Rad - In|ija, ^A^AK: Borac - OFK Beograd, SMEDEREVO: Smederevo - Sloboda Point Sevojno, BEOGRAD: Crvena zvezda - Metalac, JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom, BEOGRAD: BSK Bor~a - Habitfarm Javor.

@eqko Brki} sa~uvao mre`u

vlovi}, Mojsov, Tumbasevi} i A|uru (Vojvodina).

SLOBODA POINT SEVOJNO: Nikoli} 7, Bulatovi} 7, Radosavqevi} 7, [uwevari} 6,

7, Pavlovi} 6, A|uru 6, Tumbasevi} 6, Medojevi} 6 (Stevanovi}), Lazeti} 6 (Mereba{vili 6), Jao 6 (Bilbija), Abubakar 6.

Fudbaleri Vojvodine pribo-

mada su prema stvorenim prilikama pobedi bili bli`i doma}i.

Trener gostiju Zoran Milinkovi} je shodno najavama {ansu

Prvi bod Kuqana Hajduk – Borac 1:1 (0:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 300. Sudija: Dragan Krsti} (Beograd). Strelci: Radanovi} u 60. za Hajduk, a Dmitrovi} u 28. (iz penala) za Borac. @uti kartoni: Radanovi}, Maksimovi} i Mr|anin (Hajduk), a Va{ington i Jeremi} (Borac) HAJDUK: Manolov 7, Petrovi} 7, Fejsa 6, Radanovi} 8 Mr|anin 7, Novakovi} 6 ( Komazec 7), Jovanovi} 7 (@ivanovi} -), Maksimovi} 7, Marjanovi} 7, Pauqevi} 7 i Pawkovi} 6, (Kozo{ 7).

BORAC: Milojevi} 8 Anti} 6, Mari} 7, Masla} 6, Dmitrovi} 7, Igwatovi} 6, Kosti} 7, Kamberovi} 7 (Spirovski -), Jeremi} 6, (Kne`evi} 6) Prtewak 6, (Stojanovi} 7) i Va{ington 6.

Fudbaleri Hajduka su upisali prvi prvenstveni bod, a kako su igrali svedo~i podatak da su, uprkos tome {to nisu pobedili, ispra}eni aplauzom.

Igrali su dobro, po`rtvovano i samo sportska (ne)sre}a ih je omela u nastojawima da se domognu prve pobede.

Iskusna ekipa Borca je u prvom poluvremenu uspela da umiri doma}e igra~e, pa se uglavnom igralo izme|u dva {esnaesterca. Izdvajamo 17. i 24. minut kada je doma}i tim mogao da do|e u vo|stvo, ali se istako golman ^a~anaMilojevi}. U 28. minutu Kosti} je iskosa u{ao u {esnaesterac Hajduka u duelu sa Fejsom pada i sudija Krsti} pokazuje na penal. Kazneni udarac je izveo kapiten Boban Dmitrovi} i pogodio gol, ali je Krsti} tra`io da se udarac ponovi, jer je Va{ington ranije u{ao u kazneni prostor zbog ~ega je dobio i `uti karton. I iz drugog poku{aja Dmitrovi} je bio siguran i doveo Borac u vo|stvo, a tim rezultatom su ekipe oti{le na odmor.

U drugom poluvremenu strateg Hajduka Dragoqub Bekvalac je poja~ao napad uvo|ewem Komazeca i Hajduk je u tom delu igre bio apsolutno dominantnija ekipa. Dominacija je krunisana u 60. minutu kada je Marjanovi} lepo centrirao, a kapiten Hajduka Radanovi}

glavom okrznuo loptu toliko da je po{aqe tamo gde je Milojevi} nije mogao sti}i 1:1.

Imali su Kuqani i prilika da pobede. U 78. minutu Pauqevi} je probio po boku, odigrao povratnu u srce {esnaesterca, Kozo{ u padu zahvata glavom loptu koja za koji santimetar zavr{ava kraj stative. U 88. minutu slobodan udarac za Hajduk sa oko 22 metara sjajno je izveo Komazec, silovito je {utirao preko zida, ali je iskusni Milojevi} odli~nom intervencijom sa~uvao svoju mre`u i jedan bod.

Sudija Dragan Krsti} je ~esto bio izlo`en zvi`ducima sa tribina, jer se stekao utisak da je bio nakloweniji gostima.

Dosu|eni penal, jo{ nekoliko slobodnih udaraca u po gol opasnoj zoni za goste, dok na drugoj strani nije bilo toga, a bilo je prilika, i povla~ewa u {esnaestercu prilikom prekida i sli~nih stvari.

No, protiv toga se u na{em fudbalu ne mo`e. \. Bojani}

promenilo ni kada je na teren u{ao Mereba{vili.

Dva puta je u prvih 45 minuta u prilici za gol bio Antvi Jao, po{to se u oba navrata sam iz-

borio za loptu . U 8. minutu, umesto da {utira, odlu~io se da uposli Tumbasevi}a i pogre{io, a u 32. minutu napada~ iz Gane je oklevao, spetqao se i {ansa je oti{la u nepovrat. U prvom poluvremenu i doma}in je dva puta ozbiqno pripretio.

Prvo je [uwevari} u 16. minutu ne{to slabije primio loptu upu}enu od Lazi}a, pa je Brki} pravovremenom i hrabrom intervencijom spre~io najgore.

Deset minuta kasnije Pavi}e-

vi} je glavom opasno {utirao, no lopta je prohujala pored gola.

U drugom delu Sloboda je tako|e dva puta zapretila. U 69. minutu Arsenijevi} je {utirao posle naba~ene lopte, a desetak minuta docnije, nakon 4. kornera, Bulatovi} je neometano tukao glavom, no lopta je oti{la pored gola.

Sve u svemu, vi{e se o~ekivalo od oba rivala, naro~ito od Novosa|ana.

S. S.

Dejan Milovanovi} za minimalac ^ukari~ki – Crvena zvezda 0:1 (0:1) BEOGRAD: Stadion ^ukari~kog, gledalaca 3.000, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelac Milovanovi} u 32. minutu. @uti kartoni: Radivojevi}, Kr~marevi} i

~ila i u igri bez igre stigla do o~ekivana tri boda.

U prvom delu me~a prava uspavanka na terenu. Imali su gosti terensku inicijativu, do-

postavilo se da je to bio i trenutak odluke.

Istina, mo`da je koncept igre crveno-belih promewen ve} nakon 15 minuta, kada je zbog povre-

ma}in se branio svim raspolo`ivim snagama. Nekih ve}ih uzbu|ewa gotovo da i nije bilo u zaista lepom ambijentu, pred oko 3000 gledalaca na Banovom brdu. Ponovo je izostala krea-

de igru napustio {toper Mihajlovi}, pa je u vatru uba~en Igwatijevi}, a Zoran To{i} preuzeo je {topersku poziciju.

I u nastavku utakmice se ni{ta nije promenilo na terenu,

Dejan Milovanovi}

DEJAN STANKOVI] O PORAZU INTERA

Nije za brigu Fudbaler milanskog Intera i srpski kapiten Dejan Stankovi} izjavio je posle poraza od Rome (1:0) u derbiju 5. kola Serije A da nije zabrinut zbog takvog ishoda. Stankovi} ka`e da je Inter bio boqi tokom susreta i da je stvorio vi{e prilika za gol, me|utim Roma je bila sre}nija.

- Za Romu je ovo bila posledwa {ansa da se ukqu~i u borbu za vrh i ova pobeda im je bila preko potrebna. Nije trebalo ovako da se zavr{i jer smo bili boqi. [ta da radimo osim da nastavimo daqe. Iz poraza se najboqe u~i - poru~io je kapiten Srbije posle utakmice.

On nije `eleo da komentari{e konflikt izme|u trenera Rafaela Beniteza i Kristijana Kivua u drugom poluvremenu.

- Benitez je trener i wegova je posledwa. Ne bih da se me{am, jer mi je Kivu kao ro|eni brat - rekao je Stankovi}.

Dejan Stankovi}

Rni} (^ukari~ki), a Ne{ovi} i Milovanovi} (Crvena zvezda). ^UKARI^KI: Radivojevi} 6, Trnini} 5, Popovi} 6, Vi{wi} 6, @ivanovi} 6, Kiso 6, Kr~marevi} 6 (Nedeqkovi}), Caki} 5 (Milovanovi}), Rni} 5, Stojmirovi} 6 (Morariju), Ra{kovi} 5.

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, To{i} 7, Trifunovi} 6 (Perovi}), Li Adi 7, Kadu 6, Ninkov 6, Mihajlovi} (Igwatijevi} 6), Isah 6, Ve{ovi} 7 (Jevti}), Milovanovi} 7, Kalu|erovi} 6.

Crveno - beli su nastavili uspe{an rezultatski niz i na Banovom brdu. Ostvarili su i peti prvenstveni trijumf i tako se po broju osvojenih bodova izjedna~ili s liderom Partizanom. ^ukari~ki i nakon 6. kola na kontu nema ni jedan poen, a u dosada{wem toku {ampionata nisu uspeli da postignu ni jedan gol.

Zvezda je opravdala ulogu favorita, ali se opet propisno namu-

Podr{ka Viloti}u Divan gest fudbalera oba tima pred po~etak me~a: razvili su veliki transparent na kojem je pisalo „Vilota, hrabro i napred“. Na taj na~in pru`ili su podr{ku mladom igra~u crvenobelih, a nekada i ^ukari~kog, ~iji oporavak ide u dobrom smeru nakon obavqene delikatne hirur{ke intervencije. cija, zavr{ni pas pa je silan ulo`eni trud Zvezda{a ostajao bez efekta.

Mu~ewe je prekinuto u 32. minutu. Dejan Milovanovi} je u svom stilu, majstorski sa oko 18 metara udaqenosti izveo slobodan udarac i pogodio pravo mesto. Veoma sigurni golman Radivojevi} nije uspeo da odreaguje i lopta je zavr{ila u mre`i. Is-

napadala je Zvezda jalovo i nije uspevala ozbiqnije da pripreti doma}inu. ^ukari~ki se `estoko borio, ali snage a ~ini se i znawa ovaj mladi tim nije imao da bi u napadu mo`da napravio ne{to vi{e.

Kada se crta podvu~e, Zvezdin minimalac je zaslu`en ali svakako da brige zbog slabe igre ostaju.

Z. Rangelov

18

ponedeqak27.septembar2010.

SPORT

DNEVNIK

PRED DUEL PARTIZANA I ARSENALA

Tobyije nisu vanzemaqci!

Partizan i Arsenal u sutra{wi me~ Lige {ampiona ulaze u lo{em raspolo`ewu. Ni jedni ni drugi nisu pobedili u doma}im {ampionatima, a Beogra|ani su, ipak, ne{to zadovoqniji jer su protiv Spartaka uzeli bod.

Arsenal je u subotu razo~arao svoje navija~e, izgubiv{i na svom stadionu od Vest Bromvi~ Albiona 2:3 (0:0).

Topxije su me~ odigrale bez najboqih igra~a Seska Fabregasa, Tea Volkota i Niklasa Bendtnera, a na terenu je oko pola sata proveo roviti Toma{ Rosicki. To je ostavilo traga i Arsenal je pora`en, a gosti su ~ak vodili sa 3:0 i proma{ili jedanaesterac.

Pokazalo se da igra~i Arsenala nisu vanzemaqci, pogotovo u oslabqenom sastavu. Dominik di Mateo, nekada{wi igra~ ^elzija i sada{awi trener VBA to je znao i umeo da iskoristi. Spre~io je igru kratkih pasova doma}ina i zabele`io istorijsku pobedu za svoj tim. Arsenal je, tako, na svom terenu pora`en prvi put posle januara ove godine i duela sa Man~ester junajtedom (1:3).

Partizanov sutra{wi protivnik nastupio je u standardnoj formaciji 4-5-1, dok je Albion odgovorio sa 5-4-1. Namera Dominika di Matea bila je da onemogu}i lak prijem lopte veznog reda doma}ina i u tome je uspeo. Kruna su bile

opasne kontre, koje je uglavnom zavr{avao desni spoqni Odemvingi, koji je imao najpre sjajnu {ansu u prvom poluvremenu, a potom je iznudio i jedanaesterac. U nastavku je postigao i gol.

Arsenal je poku{ao igrom na prvu da ugrozi protivnika, ali u odsustvu Fabregasa nije bilo puno upotrebqivih lopti. One su uglavnom i{le na Sawu, koji ih je potom slao u kazneni prostor. Jedini, koji je to znao da isprati bio je Samir Nasri, strelac oba gola.

Arsenal je i u ovom me~u pokazao slabosti iz minulih sezona, a koje su vezane za mladost ekipe.

Ako se razigraju, crno se rivalu pi{e, ali ako ih pritisnete i poka`ete im zube velike su {anse da se protivnik raduje makar remiju.

Ovo, naravno, nije pritisak na igra~e Partizana. Velika je razlika izme|u Jelen superlige i engleske Premijere, ali kao motiv mo`e da pro|e.

Tako razmi{qa i trener Aleksandar Stanojevi}.

- Molim navija~e da se ne qute ~ak iako ne bude i{lo kako smo zamislili. Gostuje nam velika ekipa, jedna od najve}ih i u skladu s tim treba biti objektivan.

Bodrite nas, tra`ite i gol, ali kad se sve zavr{i nagradite onog ko iz ovog duela iza|e kao pobednik – apelovao je {ef struke Partizana.

I. Lazarevi}

PRVA LIGA SRBIJE

Derbi oprvdao o~ekivawa Proleter – Radni~ki (K) 2:2 (1:2) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija: Stevanovi} (Beograd). Strelci: Damjanovi} u 10. i Paripovi} u 57. za Proleter, a Kosti} u 22. i Spalevi} u 32. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Kova~evi}, Ra{iovan, Glogovac (Proleter), a Risti}, Lepovi} (Radni~ki).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 7, \or|evi} 6 (Jablan 7), Paripovi} 7, @igi} 7, Glogovac 6, Ra{iovan 7, Vislavski 7, Damwanovi} 7, Sekuli} 6 (^i~ak), Kova~evi} 6 (Zuki} 6).

RADNI^KI 1923: \ogatovi} 7, Risti} 6, Tintor 7, Milo{evi} 7, Nedovi} 7, Zaji} 6, @ivanovi} 6 (Karamati}), Spalevi} 7 (Vidi} 6), Lepovi} 6, Kosti} 7 (Varja~i}), Krmar 6.

Derbi je opravdao o~ekivawa, a podela bodova je najrealiniji ishod. Doma}in je pripretio ve} u 3. minutu kada je Rodi} posle kornera glavom {utirao za-

malo pored desne stative. Novosa|ani su imali inicijativu na po~etku i krunisali je pogotkom u 10. minutu. Sekula Ra{iovan sa desnog boka ubacio je idealno loptu za Damwanovi}a koji je glavom prosledio pored bli`e stative golmana \ogatovi}a. ^uvar mre`e gostiju ~etiri minuta kasnije nespretno je uhvatio loptu izvan svog {enaesterca, pa je sudija Stevanovi} dosudio indirektan udarac za Prolter. Ra{iovan je lukvao {utirao u dowi desni ugao, ali se \ogatovi} iskupio za prethodnu gre{ku. Kragujev~ani su izjedna~ili u 22. minutu preko Filipa Kosti}a, koji je majstorski izveo slobodan udarac, prebaciv{i i `ivi zid i sve igra~e ispred gola Jeli}a, a lopta je zavr{ila u desnom gorwem uglu. To je malo poremetilo igru doma}ih {to je Radni~ki deset minuta docnije iskoristio. Nedovi} je umakao \or|e-

8. KOLO Proleter - Radni~ki (K) Kolubara - Srem Dinamo - BASK Banat - Zemun Napredak - Novi Sad Sin|eli} - Be`anija Teleoptik - Radni~ki (S) Big bul Rad. - Novi Pazar Mladi radnik - Mladost (L) 1. BASK 2. Banat 3. Proleter (NS) 4. Radni~ki 1923 5. Novi Sad 6. Sin|eli} 7. Mladi radnik 8. Novi Pazar 9. Radni~ki (S) 10. Mladost (L) 11. Big bul Radni~ki 12. Be`anija 13. Teleoptik 14. Zemun 15. Srem 16. Dinamo 17. Napredak 18. Kolubara

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

2:2 1:1 0:1 1:0 1:2 2:0 0:1 0:2 3:1 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1 0 1 1 0

2 2 3 3 2 1 1 3 3 2 1 1 3 4 6 2 1 4

Paso{ na inicijativu FSS-a Fudbaler Partizana Brazilac Kleo, koji je od pre nekoliko dana i zvani~no novi dr`avqanin Srbije, priznao je da je ideja o podno{ewu zahteva za dobijawe paso{a potekla od jednog ~elnika Fudbalskog saveza Srbije.

- Na wegovu inicijativu, odnosno predlog Partizanu, klub je pokrenuo celu stvar u vezi dodeqivawa paso{a. Konsultovao sam se da porodicom i ambasadom Brazila i sve je proteklo u najboqem redu.

Ponavqam, veoma sam sre}an {to sam dobio dr`avqanstvo Srbije rekao je Kleo.

Najboqi strelac Partizana u uvodnom delu sezone istakao je da ima `equ da nastupa za Srbiju na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine.

- To bi bilo ispuwewe svih mojih snova. Da kao reprezentativac Srbije igram na Mundijalu u zemqi u kojoj sam ro|en - istakao je Kleo, koji je ove sezone postigao 11 golova na 13 utakmica. „Indipendent“ dodaje da ga navija~i Partizana nisu voleli dok je igrao za Zvezdu, ali da je polako zadobijao wihovo poverewe. Kqu~ni trenutak za qubav navija~a Partizana i Klea dogodio se kada je Crvenoj zvezdi dao gol u ve~itom derbiju.

-U po~etku je stvarno bilo te{ko, atmosfera nije bila ba{ najpovoqnija. Ali, taj gol mi je pomogao da osvojim srca navija~a Partizana- rekao je Kleo.

Nova sezona za Klea je po~ela onako kako je samo mogao da se

Venger daje priliku mladim igra~ima. Izuzetno cenim Seska Fabregasa, Andreja Ar{avina i [amaka. Bi}e nam ~ast da igramo protiv tih momka. Kada smo ~uli kako su razvalili Bragu, bili smo pomalo zabrinuti, ali verujem da }e navija~i Partizana ote`ati posao Arsenalu - nada se Kleo.

Ali, dodaje naturalizovani Srbin, i Arsenal ima koga da se pribojava, navode}i Sa{u Ili}a, Radosava Petrovi}a i Nemawu Tomi}a, kao neke od glavnih aduta crno-belih.

17 17 15 15 14 13 13 12 12 11 10 10 9 7 6 5 4 1

vi}u, majstorski uposlio Spalevi}a, a ovaj je lako pogodio metu.

Proleter je krenuo na sve ili ni{ta u drugom poluvremenu, posle neuspelih poku{aja Paripovi}a i @igi}a u 57. minutu Jablan je izveo korner, loptu ubacio pred prvu stativu, tu se u skoku najboqe sna{ao Paripovi} i ve{to matirao \ogatovi}a. Do kraja utakmice povoqne prilike za promenu rezultata imali su najpre Vidi} iz Radni~kog, a potom Vislavski i Zuki} u ekipi Proletera, ali se rezultat nije promenio.

M. Popovi}

Arsenal igra brazilski nada. Zahvaquju}i wegovim golovima, konstatuje list, Partizan je u{ao u Ligu {ampiona, prvi put posle 2003. godine.

Kleo je postigao gol u svih {est kvalifikacionih me~eva.

Po~etne skromne ambicije beogradskog kluba naglo su porasle. Samopouzdawe tima i celog kluba zna~ajno su porasli.

- Na{ prvobitni ciq je bio da se plasiramo u Ligu {ampiona i eventualno budemo tre}i u grupi.

Ali, na~in na koji smo u{li u Ligu {ampiona dalo nam je za pravo da na{i snovi postanu ve}i. I mi smo sami iznena|eni {to smo izgubili samo jednu utakmicu do sada, ali smo kao grupa veoma jaki, ujediweni - ka`e Kleo.

O narednom protivniku u Ligi {ampiona, Arsenalu, Kleo ima samo re~i hvale.

- U Srbiji se sa velikom pa`wom gleda Liga {ampiona.

Arsenal gaji gotovo brazilski stil igre. Dopada mi se i {to

11:4 9:5 13:6 13:9 10:9 8:5 10:10 10:9 7:6 10:8 9:9 6:6 10:12 6:8 6:8 3:13 8:16 5:11

U slede}em kolu (2/3. oktobra) sastaju se: Novi Sad - Dinamo, Srem - Banat, Zemun - Napredak, BASK - Sin|eli}, Be`anija Proleter, Radni~ki 1923 - Teleoptik, Radni~ki (S) - Big bul Radni~ki, Novi Pazar - Mladi radnik, Mladost (L) - Kolubara.

KLEO ZA „INDIPENDENT“

Londonski „Indipendent“ objavio je ~lanak o me~u Lige {ampiona izme|u Partizana i Arsenala, sa posebnim osvrtom na Brazilca Klea i wegov uticaj na igru crno-belih, kao i na wegovu sve ve}u popularnost u Srbiji.

Upoznaju}i ~itaoce sa predstoje}im protivnikom Arsenala, londonski list u ~lanku „Pretwe smr}u nisu upla{ile lava Klea“, apostrofira prelazak Klea iz Crvene zvezde u Partizan, {to je bilo prvi put posle 20 godina u istoriji najve}ih srpskih fudbalskih rivala da se tako ne{to dogodi.

Kleo je bio na pozajmici u Crvenoj zvezdi iz jednog brazilskog kluba, ali je brzo stekao popularnost u Srbiji. Prelazak iz Zvezde u Partizan, a potom i gol koji je dao svom biv{em klubu i tako pomogao novom da do|e do nove titule samo su poja~ale tenzije me|u navija~ima i ~ak prouzrokovale pretwe smr}u koje je dobijao, pi{e list.

1 1 1 1 2 3 3 2 2 3 4 4 3 3 2 5 6 4

Trenutak sa derbija na novosadskoj Slanoj bari

Foto: R. Hayi}

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Na vrh preko fewera{a Senta – Mladost (A) 3:0 (1:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 250.

Sudija: B. Mijailovi} (Vr{ac).

Strelci: Popov u 14, Kaka{ u 81. i Jovi} u 83.minutu. @uti kartoni: Cvetkovi}, gruji} (Senta), Peruni~i}, Gad`i}, Bjedov, Dokni} i Ili} (Mladost). Crveni karton: Jovanovi} u 63.minutu.

SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 7, Kaka{ 7, Radin 7, Cvetkovi} 7, Gruji} 8, Vasin 7 (Jovi} 8), Popvo 9, Stojanov 8, Nikolin 8 (Maravi} -), Milivojev 7 (Po~ -).

MLADOST: Grbi} 6, Gad`i} 5 (Petrovi} 5), Baqak 5, Ili} 6, Jovanovi} 6, Major 6, Vesleinovi} 5, Bjedov 6, Peruni~i} 5, Dokni} 6 (]opi} -), Rapaji} 6 (Bursa} -).

Sen}ani su se pobedom protiv fewera{a iz Apatina drugi put u ovoj sezoni dokopali ~elne pozicije na tabeli. Ekipa koju predvodi trener Branislav Bu-

latovi} dominirala je u prvom delu, ali je samo Popov u 14.minutu uspeo da zatrese protivni~ku mre`u. U 14.minutu iz slobodnog udarca sa 18 metara izvanrednim lob udarcem prebacuje `ivi zid Apatinaca i loptu sme{ta u gorwi desni ugao. Izgledne prilike za doma}u ekipu nisu realizovali Milivojev, Nikolin i Stojanov. Gosti su igrali prili~no grubo, pa im je za kratko vreme sudija Mijailovi} pokazao ~ak pet opomena.

U drugom poluvremenu u izjedna~enoj igri, od 63.minuta gosti zbog druge opomene Jovanovi}a ostaju sa igra~em mawe, ali broj~anu prednost Sen}ani umesto da iskoriste, malo su se opustili.

Tek u fini{u utakmice u 81.minutu iz gu`ve Kaka{ pove}ava prednost, a iz sli~ne situacije dva minuta kasnije kona~an rezultat postavqa Jovi}.

M. Mitrovi}

\akovi} odlu~io Dolina – Vr{ac 1:0 (0:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 350, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelac: \akovi} u 50. minutu. @uti kartoni: Klabec, Milivojev (Vr{ac). Cr-

veni karton: Rajd u 73. minutu (Dolina).

DOLINA: Trbojevi} 7, Staji} 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 6 (To{kov 6), [alipurovi} 7, Raji} 6,

8. KOLO Dolina - Vr{ac Senta - Mladost (A) Radni~ki (NP) - Sloboda Veternik Viskol - ^SK Pivara Solunac - Dowi Srem Mladost (BJ) - Pali} Kikind - Sloga (T) Cement - Tekstilac Ites 1. Senta 2. Veternik 3. Dolina 4. Radni~ki (NP) 5. ^SK Pivara 6. Solunac 7. Dowi Srem 8. Vr{ac 9. Mladost (BJ) 10. Cement 11. Tekstilac 12. Sloga (T) 13. Kikinda 14. Sloboda 15. Pali} 16. Mladost (A)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

1:0 3:0 5:0 2:0 1:1 2:1 0:0 0:0 5 4 5 4 4 3 3 2 3 2 2 1 1 1 0 0

1 3 0 2 2 3 3 3 0 2 2 3 3 1 3 1

1 0 2 1 1 1 1 2 4 3 3 3 3 5 4 6

19:5 12:6 11:11 13:2 19:9 14:8 11:7 8:9 7:14 9:8 5:7 7:7 4:11 11:18 7:16 7:26

16 15 15 14 14 12 12 9 9 8 8 6 6 4 3 0

U slede}em kolu (2/3. oktobar) sastaju se: Sloboda (NK) - Tekstilac Ites, Vr{ac - Cement, Mladost (A) - Dolina, Sloga (T) Senta, Pali} - Kikinda, Dowi Srem - Mladost (BJ), ^SK Pivara - Solunac, Radni~ki (NP) - Veternik Viskol. \akovi} 8 (O`egovi} 7), \okovi} 7, Tripkovi} 7, Arbutina 6 (Staj~i} 7), Kra~unov 7.

VR[AC: Donovi} 7, Kowovi} 6, Rajda 7, Babi} 6, Belin 6, Stija~i} 7, Klabec 6 (Jovanovi} 6), Popov 7, Aleksi} 6, Du{anov 6 (Milivojev 6), Ranimirov 7.

Gol odluke postigao je kapiten \akovi}, kada je na centar{uta Staj~i}a glavom savladao nemo}nog Donovi}a.

Doma}i fudbaleri mogli su i ubedqivije da slave da su prilike iskoristili To{kov i \akovi}.

B. Stojkovski

SPORT

c m y

DNEVNIK

FRANCUZ @O VILFRED CONGA UO^I BEOGRADSKOG FINALA

Ne pla{imo se Srbije Najboqi francuski teniser @o Vilfred Conga izjavio je da se on i wegovi saigra~ ne boje gostovawa Srbiji u Beogradu u decembarskom finalu Dejvis kupa. Conga je propustio polufinalne duele sa Argentinom, ali }e sigurno biti spreman za finale.

- Bi}u sigurno spreman za finale u decembru. Ho}u da budem deo reprezentacije koja }e igrati u Beogradu. Naravno, uvek postoji pritisak i rizik od povrede, ali kako sada stvari stoje, mo}i }u da igram pod punim optere}ewem. Ne pla{imo se Srbije, iako znamo da za wih igraju veliki teniseri.

Finale Dejvis kupa u Beogradu bi}e za sve nas veli@o Vilfred Conga ki izazov. Proba}emo da odigramo najboqe {to mo`emo i igra~em Novakom \okovi}em vide}emo za koliko }e to biti do(5:2). voqno - rekao je Conga, jedini Finalni me~evi Dejvis kupa u francuski teniser koji ima poziBeogradskoj areni odr`a}e se od tivan skor sa najboqim srpskim 3. do 5. decembra.

UO^I TURNIRA U BANGKOKU

Troicki protiv Kjudinelija Srpski teniser naredne nedeqe u~estvova}e na turniru Bangkoku, gde je pro{le sezone igrao u finalu. Protivnik Troickom u prvoj rundi takmi~ewa bi}e [vajcarac Marko Kjudineli, trenutno 70. igra~ planete.

U slu~aju pobede nad Kjudinelijem, Viktor Troicki, sedmi nosilac na turniru, u drugoj rundi takmi~ewa igra}e protiv boqeg iz me~a izme|u Finca Jaka Nieminena i doma}eg igra~a Udom~oka. Kasnije, u ~etvrtfinalu eventualni rival mogao bi da mu bude Austrijanac Jirgen Melcer. Na turniru u Bangkoku igra}e najboqi teniser sveta Rafael Nadal, kao i wegov zemqak Fernando Verdasko, a po prvi put od Australijan opena na terenu }e biti i Argentinac Huan Martin del Potro.

Sampras tipuje na Nadala Roxer Federer je pro{le godine osvajawem Rolan Garosa i Vimbldona sru{io rekord od 14 grend slem titula, koliko ih je u svojoj uspe{noj karijeri osvojio Pit Sampras do 2002. godine. [vajcarac je po~etkom 2010. trijumfovao na Australijan openu i time do{ao do 16. pobede na grend slem turnirima. Nakon toga, tri naredna turnira iz velike ~etvorke pripala su Rafaelu Nadalu.Osvajawem ovogodi{weg Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena [panac je u 24. godini stigao do devet titula.

ri~ki teniser i dodao: - Ve} ima sve ~etiri grend slem titule i zlatnu olimpijsku medaqu. Me|utim, mislim da wegov ciq nije da osvoji 16, 17 ili 18 grend slem turnira. On samo `eli da se dokazuje kao teniser, a ako se to desi sjajno.

Iako je istakao da je Rafael Nadal iz 21 susreta sa Roxerom Federerom iza{ao kao pobednik iz 14, to ne zna~i da Sampras smatra da je 29-godi{wi {vajcarski teniser bez {ansi.

- Federer je izraziti favorit na svakom velikom turniru gde

Me|utim, sada ve} biv{i rekorder po broju titula Pit Sampras veruje da trenutno prvi teniser sveta mo`e da sru{i Federerov rekord, ~ak iako ga [vajcarac bude popravqao.

- Nadal definitivno mo`e da sru{i Federerov rekord, ~ak ako ga Roxer bude i popravqao. Nadal je tek na polovini svoje karijere.

Ako bude pa`qivo pravio raspored i ako ostane zdrav tipujem na wega - rekao je legendarni ame-

u~estvuje. Ne zaboravite i da je na US Openu imao dve me~ lopte protiv Novaka \okovi}a. Lako je mogao da igra u finalu. Naredne dve, tri godine su veliki izazov za wega, ali on mo`e da osvoji jo{ grend slemova.

Kada je u pitawu najboqi igra~ svih vremena, Pit Sampras nije `eleo da se izjasni, ali je istakao da je to 60-tih bio Rod Lejver, 80tih Ivan Lendl i Xon Mekinro, a 90-tih Andre Agasi i on.

19

VELIKA NAGRADA SINGAPURA

Slavqe Fernanda Alonsa lu~ili da Australijanac treba da pro|e bez kazne.

U me|uvremenu, do{lo je do kontakta izme|u [umahera i Hajdfelda, povratnika u {ampionat, posle kojeg je on odustao, dok je sedmostruki svetski {ampion pro{ao sa o{te}enim predwim krilom pa je morao ponovo u boks.

U tom incidentu, koji se, tako|e, na{ao pod istragom, ali bez kazni, [umaher je udario u sunarodnika, koji potom nije mogao da nastavi daqe.

Alonso i Fetel su tada naizmeni~no krenuli da ni`u najbr`e krugove na trci, u posledwih sedet krugova [panac je u{ao sa predno{}u mawom od jedne sekunde. Devet krugova pre kraja trka je bila gotova i za Gloka, koji se dobro dr`ao tokom ve}eg dela trke, ali je tada moro da se parkira u gara`u.

Iako je uspevao u nekoliko navrata da se skroz pribli`i Alonsu Fetel nije uspeo da se na|e ispred wega, a najboqu priliku

Voza~ Ferarija Fernando Alonso pobednik je Velike nagrade Singapura, 15. trke ovogodi{weg {ampionata Formule 1. [panac je do tre}eg trijumfa ove sezone, a 25. u karijeri, do{ao u vremenu od 1:57:53.579 sata na stazi Marina bej, ispred voza~a Red Bula Sebastijana Fetela. Na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo se drugi voza~ austrijske ekipe Mark Veber, koji je zadr`ao vo|stvo u generalnom plasmanu, dok je, do trke u Singapuru, wegov najbli`i konkurent Luis Hamilton odustao posle kontakta sa Australijancem.

Petnaestu rundu {ampionata obele`ilo je vo|stvo Alonsa od prvog do posledweg trenutka trke, kao i wegovi dueli sa Fetelom.

Tokom 61 kruga trke i skoro dva sata dva puta je na stazu izlazio „sejfti kar“, vi|en je veliki broj

Rezultati VN Singapura 1.

Fernando Alonso (ESP/Ferari) 1:57:53.579 sati, 2. Sebastijan Fetel (GER/Red Bul) +0.293, 3. Mark Veber (AUS/Red Bul) +29.141, 4. Xenson Baton (GBR/Meklaren) +30.384, 5. Niko Rozberg (GER/Mercedes GP) +4.394, 6.

Rubens Barikelo (BRA/Vilijams) +56.101, 7. Robert Kubica (POL/Reno) +1:26.559, 8.

Adrijan Zutil (GER/Fors Indija) +1:52.416, 9. Niko Hilkenberg (GER/Vilijams) +1:52.791, 10. Felipe Masa (BRA/Ferari) +1:53.297...

Generalni plasman voza~a Mark Veber (AUS/Red Bul) 202 boda, Fernando Alonso (ESP/Ferari) 191, Luis Hamilton (GBR/Meklaren) 182, Sebastijan Fetel (GER/Red Bul) 181, Xenson Baton (GBR/Meklaren) 177, Felipe Masa (BRA/Ferari) 125, Niko Rozberg (GER/Mercedes GP) 122, Robert Kubica (POL/Reno) 114, Adrijan Zutil (GER/Fors Indija) 49, Mihael [umaher (GER/Mercedes GP) 46, Rubens Barikelo (BRA/Vilijams) 39, Kamui Kobaja{i (JPN/Zauber) 21, Vitalij Petrov (RUS/Reno) 19, Niko Hilkenberg (GER/Vilijams) 18, Vitantonio Liuci (ITA/Fors Indija) 13, Sebastijan Buemi (SUI/Toro Roso) 7, Pedro de la Rosa (ESP/Zauber) 6, Haime Algersuari (ESP/Toro Roso) 3.

Generalni plasman konstruktora Red Bul 383 boda, Meklaren 359, Ferari 316, Mercedes GP 156, Reno 133, Fors Indija 61, Vilijams 57, Zauber 27, Toro Roso 10.

Rafael Nadal i Royer Federer

ponedeqak27.septembar2010.

incidenata i odustajawa, a kao i pre dve nedeqe najve}i gubitnik bio je {ampion iz 2008. godine, ali je, ipak, i daqe jedan od ozbiqnih kandidata za titulu.

Od starta je poveo Alonso, ispred Fetela, Hamiltona, Batona, Vebera, Nika Rozberga u Mercedesu, Roberta Kubice u Renou i veterana Rubensa Barikela. Voza~ Ferarija Felipe Masa, koji je startovao kao posledwi, do kraja prvog kruga uspeo je da se probije na 20. mesto, ali je ve} u drugom krugu oti{ao u boks na zamenu pneumatika. Brazilac, ipak, nije bio posledwi po povratku na stazu jer je Nik Hajdfeld u Zauberu imao problema sa predwim krilom, zbog ~ega je morao u boks.

Ve} u drugom krugu vi|eno je prvo odustajawe, po{to je tada trka bila gotova za voza~a Fors Indije Vitantonija Liucija, koji je o{tetio bolid posle kontakta sa za{titnom ogradom. Po{to se Italijan zaustavio na preopasnom mestu za ostale voza~e, na

Nedoumica

Najbr`i u Singapuru:Fernando Alonso

stazu je iza{ao „sejfti kar“. To je odmah iskoristila ve}ina voza~a, koje je predvodio Veber, za odlazak u boks, dok su Alonso, Fetel, Hamilton i Baton ostali na stazi. „Sejfti kar“ se na stazi zadr`ao do {estog kruga, i tada je Alonso vodio ispred Fetela, Hamiltona, Batona, Rozberga, Kubice, Barikela i Mihaela [umahera u Mercedesu, a nijedan od wih u tom trenutku jo{ uvek nije bio u boksu. Posle restarta Veber je bio na 11. poziciji, dok se Masa nalazio ~etiri mesta iza Australijanca, koji je vrlo brzo uspeo da se probije pored Tima Gloka u Vird`inu i voza~a Zaubera Kamuija Kobaja{ija.

U 11. krugu voza~ Red Bula je pretekao i [umahera i do{ao do osme pozicije, sa zaostatkom od 16 sekundi u odnosu na vode}eg Alonsa, koji nije i{ao jo{ uvek na promenu pneumatika. U me|uvremenu, Glok je zadr`avao vozi} voza~a iza sebe, ali je u 16. krugu Zutil ’poveo’, a ostali su ga pratili pa je voza~ Vird`ina ubrzo pao na 17. poziciju. Do 20. kruga Alonsova prednost u odnosu na Vebera, najboqe plasiranog voza~a koji je do tada bio u boksu, iznosila je preko 30 sekundi, dok je Fetel imao zaostatak od tri sekunde u odnosu na [panca.

Fetel je od 25. kruga zna~ajno br`im vremenima uspeo da smawi svoj zaostatak iza Alonsa na ne{to vi{e od jedne i po sekunde. Do

U 30. krugu i Alonso i Fetel su oti{li na zamenu pneumatika i vratili su se u istom poretku na stazu. Samo nekoliko trenutaka kasnije u boks je oti{ao u i Baton, koji se na stazu vratio iza Vebera i Hamiltona, a ispred [umahera.

Posle odra|enog posla u boksu Alonsova prednost u odnosu na Fetel smawila se na samo sekundu. U 31. krugu je do{lo do kontakta izme|u Kobaja{ija i [umahera, posle kojeg se Nemac okrenuo na stazi, ali je uspeo da nastavi i ode u boks, dok je voza~ Zaubera samo nekoliko krugova kasnije udario u zid. Po{to je u pitawu bio incident posle ’slepe’ krivine u Kobaja{ija je udario i Bruno Sena, dok su ostali voza~i uspeli da ga izbegnu, ali je na stazu tada po drugi put iza{ao „sejfti kar“.

Voza~i koji do tada nisu jo{ uvek bili u boksu izlazak „sejfti kara“ na stazu iskoristili su da odu na zamenu pneumatika i poredak je tada bio: Alonso, Fetel, Veber, Hamilton, Baton, Rozberg, Kubia, Barikelo, Zutil i Hamilton. U 33. krugu vi|eno je jo{ jedno odustajawe, po{to se u gara`u parkirao voza~ Ispawa rejsinga Kristijan Klien, koji je u Singapuru mewao bolesnog Sakona Jamamotoa, dok je pre incidenta trka bila gotova i za Jarna Trulija u Lotusu.

U 39. krugu „sejfti kar“ je iza{ao sa staze, a dok je izostala borba izme|u Alonsa i Fetela, usledila je bitka izme|u Vebera i Ha-

Prvi ~ovek Formule jedan Berni Eklston rekao je da postoje sumwe da li }e se odr`ati trka za Veliku nagradu Koreje slede}eg meseca. Eklston je na trci u Singapuru rekao da misli da }e se trka odr`ati, ali da se zaista ne zna da li }e staza u Jeongamu pro}i inspekciju FIA. - Dok se to ne desi, osta}e takva briga. Mora da nam se posre}i, a nadamo se da }e tako biti - rekao je Eklston.

Staza u Jeongamu nije dovr{ena, a inspekcija je trebalo da se obavi 21. septembra, ali je to dr`avni praznik u Ju`noj Koreji. Organizatori trke doputovali su u Singapur i treba da se dogovore kada }e se inspekcija odr`ati. Trka je zakazana za 24. oktobar. imao je u posledwem krugu, ali je [panac, ipak, na kraju slavilo.

Dok su wih dvojica vodili veliku borbu na stazi je vi|en jo{ jedan incident kada se dva kruga pre kraja voza~u Lotusa Heikiju Kovalainenu zapalio motor, ali se Finac nije parkirao ve} je nastavio daqe, sve do startno-ciqnog pravca, kada se plamen pro{irio pa je i on sam morao da izigrava vatrogasca.

Skoro 30 sekundi posle Alonsa i Fetela, kroz ciq je pro{ao Veber, a iza wega su sledili Baton, Roberg, Barikelo, Kubica i Zutil, dok su osvaja~e bodova kompletirali Hilkenberg i Masa.

Trku za Veliku nagradu Singapura jo{ su zavr{ili i Vitalij Petrov u Renou, najmla|i voza~ u {ampionatu Haime Algersuari,

Bilo je mnogo uzbu|ewa na stazi Marina Bej

tada je vode}i dvojac ve} napravio prednost od vi{e od 30 sekundi u odnosu na tre}eplasiranog Hamiltona, koji je u 29. krugu oti{ao u boks. Britanac se na stazu vratio kao deveti, odmah iza Vebera.

miltona za tre}u poziciju u kojoj je do{lo do kontakta posle kojeg je voza~ Meklarena morao da odustane. Veber je bez o{te}ewa nastavio daqe, a taj se potez na{ao pod istragom stjuarta, koji su od-

[umaher, voza~ ekipe Toro Roso Sebastijan Buemi i Lukas di Grasi u bolidu Vird`ina.

Ovogodi{wi {ampionat Formule 1 nastavqa se trkom za Veliku nagradu Japana10. oktobra.

20

SPORT

ponedeqak27.septembar2010.

UZ TRIJUMF KA]ANA U PO@AREVCU

Va`na pobeda Kada im je bilo najte`e, rukometa{i Jugovi} Unimeta su stisli petqu i ostvarili pobedu u gostima, protiv novajlije u ligi Po`arevca (25:21).

Veliki doprinos ovom uspehu dao je kreator Igre Nikola Vugdragovi}, pa smo ga pitali kako su se ose}ali on i saigra~i kada je definitivno otpala mogu}nosti da Qubomir Jo{i} zaigra u ovom me~u?

- U odnosu na utakmicu sa Partizanom, sada smo osetili mnogo ve}u homogenost u ekipi.

Zbili smo redove, svesni da samo borbom do posledweg atoma snage mo`emo da ostvarimo pobedu. ^iwenica da }e Qube sedeti na tribinama dodala je jo{ ve}u dozu mobilnosti u ekipu.

Tako|e, bili smo svesni imperativa osvajawa bodova u ovom me~u, s obzirom na vrlo te`ak raspored u prvoj polovini jeseweg dela prvenstva - rekao je Vukdragovi}.

Odoleli ste prvom udaru protivnika.

- Doma}in je bio silno motivisan da nas pobedi. Do 20. minuta Po`arevac je imao terensku nadmo} i minimalnu rezultatsku prednost, ali mi nismo posustajali. Imali smo na golu sjajnog Bojana Perovi}a, koji je neutralisao periode na{e slabije realizacije u napadu. Poku{ali su Po`arevqani, po~etkom drugog poluvremena, da slome na{ otpor, ali smo ispoqili izuzetnu ~vrstinu u odbrani, u kojoj je Miqan Vukovqak odigrao jednu od bitnih uloga.

Nikola Vugdragovi}

Doma}in je bio pravi doma}in.

- Izuzetno prijatni qudi, sportski su podneli poraz. Nadam se da smo se publici u Po`arevcu prikazali u lepom svetlu, iako znatno oslabqeni.

Ova pobeda nam mnogo zna~i.

Vratili smo samopouzdawe i sa nestrpqewem ~ekamo slede}eg

gosta, ekipu PKB-a. Mleko je na na{em tr`i{tu deficitaran artikal, a ekipa iz Padinske Skele veoma kvalitetna. Bodovi su nam neophodni, uveren sam da }emo ih skupiti u svoju vedricu - malo u {ali malo u zbiqi ka`e Nikola Vugdargovi} jedan od junakka pobede.

J. G.

PRVA LIGA ZA DAME

Zrewaninke sru{ile favorita Proleter Superprotein – Radni~ki Resavac 29:23 (15:9) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca: 200. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Proleter Superprotein 5(4), Radni~ki Resavac 4(3), iskqu~ewa: Proleter Su-

Momenat iz duela Proleter - Radni~ki

perprotein 2, Radni~ki Resavac 6 minuta.

PROLETER SUPERPROTEIN: Lazi} (1 odbrana sedmerac), Stankovi} 3, Gagi} 3, Vlau~in, Solomun 1, ^eti} 9, Latkovi} 5, Mitrovi} 3, Gruji} 4(4), Petrovi} 1, Misailovi} (20 odbrana), Radovanovi}, Kuli}, Lakatu{.

RADNI^KI RESAVAC: Miladinovi} (8 odbrana), Ivanovi} 1, Popovi} 3, Milosavqevi}, Stanojevi} 2, Pajki}, Cvetkovi} 2, \or|evi} 7(1), Paqo{ 1, Simi} 1, Radojevi} 4, Petri~evi} 2, Trajkovi}, Aleksi} 1.

Favorit je zaustavqen u Medisonu. Rukometa{ice iz grada na Begeju u fantasti~noj rukometnoj predstavi pred svojim navija~ima napravile su veliko iznena|ewe i favorita na papiru i pretendenta na titulu Radni~ki iz Svilajnca savladale rezultatom - 29:23. Najboqe u redovima doma}ina bile su maestralna na golu Jovana Misailovi} i ekstra puca~ki raspoo`ena Dijana ^eti} koja je postigla 9 golova. Standardno dobre partije u timu trenera ^au{evi}a, koji je mudro vodio ekipu, pru`ile su Latkovi} sa 5 i Gruji} sa 4 gola. Radni~ki je razo~arao, najavqivao je dobru igru i pobedu u gradu na Begeju, a do`iveo je poraz. Najboqa kod go{}i bila je \or|evi} sa 8 golova i solidna na golu Miladinovi}, koja je imala 8 uspe{nih intervencija.

N. Jowev

DNEVNIK ZAVR[ENA 28. VOJVO\ANSKA ZLATNA RUKAVICA

Priznawe Denisu Memetovi}u Progla{ewem Denisa Memetovi}a (Spartak, Subotrica) za najboqeg boksera zavr{eno je 28. izdawe Vojvo|anske zlatne rukavice.

Turnir je {po~eo u petak , a ju~e pred vi{e od 1000 1ubiteqa plemenite ve|{tine odr`ane su finalne borbe u deset kategorija. Kako je takmi~ewe odmicalo publika je mogla da u`iva u sve boqim borbama, a najvi{e pa`we je privukao me~ doma}eg takmi~ara Denisa Memetovi}a i Stivena Brodhursta iz Irske.

Iako je Memetovi} sa petnaest godina bio daleko najmla|i takmi~ar, zavr{io je me~ nere{eno, 1:1, a posle dodatnog preglasavawa sudija zabele`io je veliku pobedu.

Stru~ni `iri je proglasio najboqe. Najpresti`nije priznawe, Vojvo|ansku zlatnu rukavicu dobio je Denis Memetovi}, najboqi tehni~ar je Gergo Bene iz Ma|arske, najboqi strani u~esnik Kristofer Pelan iz Irske, najborbeniji par ~inili su Ivan Veriasov iz Rusije i Josip Bepo Filipi iz Hrvatske, dok je najboqi sudija Rus Denis Popov.

Rezultati - 49 kg: Kristori (FRA) – Fedor~enko (RUS) 7:4, 52 kg: Pelan (IRL) – Misei (HUN) 4:0 (prekid u 2. rundi), 56 kg: Friha (FRA) – Butev (RUS) 1:0, 60 kg: [miglev (RUS) – Mek Donah (IRL) 1:0, 64 kg: Manakujan (RUS) – Bene (HUN) 1:2, Memetovi} (SRB) – Brodhurst (IRL) 3:2 (1:1), 75 kg: F. Orban (HUN) – Bleini (IRL) predaja Orbana posle prve runde, 81 kg: ^uev (RUS) – G. Orban (HUN) 2:0, prekid u drugoj rungi, 91 kg:

Denis Memetovi} (desno) s trenerom Tomislavom Anteqom

Veriasov (RUS) – Filipi (CRO) 0:6, +91 kg: Kalman

(HUN) – Gimbatov (RUS) 2:9, prekid u tre}oj rundi.

N. S.

NA[I USPE[NI NA EVROPSKOM PRVENSTVU U STONOM FUDBALU

Odbranili srebro

Reprezentacija Srbije osvojila je drugo mesto u ekipnoj konkurenciji na 5. Evropskom prvenstvu u stonom fudbalu u Pe~uju i tako odbranila srebrnu medaqu s minulog takmi~ewa pre ~etiri godine u Budimpe{ti. Ma|ari su i daqe neprikosnoveni, a bronzani su ovoga puta bili Rumuni.

- Imaju}i u vidu da su neki igra~i otkazali u~e{}e, da ni mi koji smo doputovali nismo

jica Be~ejaca: Laslo Ber~ek, Stevan Plemi} i Zoltan Najror koji `ivi i radi u Segedinu.

Posle igrawa po evropskim pravilima, koja su osmislili Ma|ari, odr`an je i ciklus takmi~ewa po brazilskim pravilima, koja se ne{to razlikuju. To je privikavawe na ono {to predstoji naredne godine na Svetskom prvenstvu u Brazilu, gde je stoni fudbal izuzetno popularan i egzistira kao sekcija pri

lika i kakva je razlika. No, uspeli su na{i i u ovoj konkurenciji da se ispnu na pobedni~ko postoqe, jer su u utakmici za tre}e mesto pobedili Austriju s 8:4 i osvojili bronzane medaqe.

Posle ekipne konkurencije, predstoji i takmi~ewe u pojedina~noj konkurenciji, odvojeno po evropskim i brazilskim pravilima. Na{i ne o~ekuju tu boqi plasman, ali zato u igri pa-

ME\UNARODNA UTAKMICA

Doma}in profesorski Proleter – Marso Vagep 101:52 (27:11, 26:15, 23:14, 25:12) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 300. Sudije: Li~ina i Golu{in (Zrewanin).

PROLETER: Nikoli} 6, Bordo{ 11, Vulin 4, ^u~, Trajkovi} 10, Atanackovi} 7, Gagovi} 9, Popovi} 17, Majki} 7, Lambi} 12, @arkovi} 9, Obrenovi} 9,.

MARSO VAGEP: Pavlovi} 11, [i{ka, Na| 2, Stojkovi} 7, Sarva{, Mati} 14, Leksli, Sitku 8, Mar{al 10, Monzinge 4, Cigler 3.

Ko{arka{i iz grada na Begeju visoko su porazili renomiranog protivnika iz Ma|arske. Ovo je bila odli~na provera za izabranike trenera Bajina koji je priliku pru`io svim igra~aima, a ovi mu to vratili na pravi na~in. Pobeda od 49 poena razlike u korist srpskog kluba odli~an je pokazateq ko je tog dana u gradu na Begeju delio lekcije.

N. J.

Srebrni momci: Zoltan Najror, Milo{ Krsti}, Stevan Plemi} i Laslo Ber~ek

Vid @arkovi}, kapiten Zrewaninca

imali adekvatne pripreme, ovo je izuzetan uspeh - nije krio zadovoqstvo kapiten na{e reprezentacije Be~ejac Laslo Ber~ek. ^etvoro~lanu ekipu ~ine Beogra|anin Milo{ Krsti} i tro-

fudbalskim klubovima. Dovoqno je re}i da u Brazilu ima oko dva miliona registrovanih stonofudbalera, a u Srbiji samo tri kluba, Be~ej, Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta i Singidunum iz Beograda, pa da se shvati ko-

rova Laslo Ber~ek i Zoltan Najror mogu da iznenade.

S obzirom da se u Brazilu ne igra u parovima, tu }e se primeniti samo evropska. Drugi na{ par ~ine Milo{ Krsti} i Stevan Plemi}.

V. Jankov

LEKAR

DNEVNIK

prkos tome {to ja~aju kosti, pa su dobra preventiva protiv osteoporoze i podsti~u metabolizam, odnosno ~ine da telo sagoreva vi{e kalorija satima posle treninga, ve`be snage nisu preterano popularne me|u Amerikankama, jer se pla{e

Dijagnoza raka iz daha edna vrsta "elektronskog nosa", odnosno specijalnog senzora, bi mogla da se koristi kao sredstvo za otkrivawe raka plu}a, dojke, creva i prostate, poru~ili su danas stru~waci Izraelskog instituta za tehnologiju. Koriste}i senzor za utvr|ivawe varijacija izdahnutih hemijskih jediwewa, izraelski tim je utvrdio da, ne samo da mo`e da razlu~i dah zdravog ~oveka od "malignog daha", ve} da

J

na osnovu ovog testa mogu precizno da se dijagnoziraju ~etiri navedene vrste kancera. Ova tehnologija, na ~ijem razvoju je potrebno jo{ raditi, mo`e da rezultira jevtinim, lakim za rukovawe i prenosnim ure|ajem,koji bi omogu}io ranije utvr|ivawe raka, isti~e izraelski tim. Vo|a istra`ivawa Abraham Kuten i wegove kolege,su testirali 177 qudi, od kojih su neki bili zdravi,dok su drugi bolovali od raznih vrsta raka. Pro{le godine je tim s istog instituta objavio da, uz pomo} senzora na bazi nano~estica zlata, mo`e na osnovu daha pacijenta da dijagnozira rak plu}a.

(Tanjug)

da bi mogle da izgledaju kao bodibilderke. Stru~wak za fitnes i pisac kwige "Nova pravila dizawa tereta za `ene" Lu [uler tvrdi da to ube|ewe nije ta~no i da su `ene koje di`u tegove u principu vitkije od ostalih. Po [ule-

ru, kod ve}ine `ena mogu}nost da postanu preterano mi{i}ave jednostavno nije upisana u genetski kod. S druge strane, izvesna definisanost mi{i}a je, po wemu, potrebna i `enama, kao i mu{karcima. Ipak, samo 21 odsto Amerikanki radi vezbe snage, uprkos preporukama vlade SAD da se ovakve vezbe rade dva ili vi{e puta nedeqno. Xesika Metjuz iz Ameri~kog saveta za fizi~ku aktivnost, tvrdi da je za ve}inu `ena dovoqno da osam do deset ili dvanaest do petnaest puta ponavqaju ve`be dizawa umerenog tereta da bi ostvarile `eqenu mi{i}nu snagu. S druge strane, za pove}awe veli~ine mi{i}a, nu`no bi bilo raditi s te`im teretom uz mawi broj ponavqawa, napomiwe Metjuzova.

(Tanjug)

rupa nau~nika iz francuskog Instituta za zdravqe i medicinska istra`ivawa otkrila je novu terapijsku "metu" u le~ewu digestivnih problema kod prevremeno ro|enih beba - kolinergijske neurone. Rezultati francuskog istra`ivawa objavqeni u "Ameri~kom ~asopisu o fiziologiji" mogli bi da omogu}e poboq{awe le~ewa poreme}aja motorike creva kod prevremeno ro|enih beba, kod kojih obi~no dolazi do ote`anog varewa i nadimawa u stomaku.

G

Istra`iva~i su, tokom ispitivawa obavqenog na prevremeno ro|enim pacovima, primetili ne samo promene u morfologiji neurona mienteri~nog leksusa

(Auerbahov nervni splet), ve} i kolinergijskih neurona. Kolinergijski neuroni obezbe|uju lu~ewe "acetilholina", hemijske supstance koja podsti~e aktivnost crevnog mi{i}a. Rezultati francuskih nau~nika bi mogli da rezultiraju razvojem novih terapija protiv digestivnih problema kod prevremeno ro|ene dece, {to bi dovelo do smawewa opasnosti od razvoja te`ih oboqewa.

(Tanjug)

DA LI SU NERVOZNE OSOBE POD VE]IM RIZIKOM ZA KANCER?

Tip li~nosti ne uti~e na obolevawe Nervozne, ~esto neraspolo`ene ili zatvorene osobe, nisu pod ni{ta ve}im rizikom da obole od raka od prijateqski nastrojenih i otvorenih qudi, utvr|eno je na osnovu rezultata dugogodi{weg pra}ewa gotovo 60.000 odraslih parova finskih i {vedskih blizanaca. Tako|e je ustanovqeno da izme|u jednog i drugog tipa li~nosti nema razlike u pogledu prognoze ishoda kancera, kad do wega ve} do|e. Dakle, oboleli od kancera ne bi bar vi{e trebalo da se zamaraju razmi{qawima kako su sami krivi za svoju bolest, niti time kako bi morali da mewaju li~nost i budu optimisti~ki nastrojeni borci da bi se izborili s rakom, isti~e tim stru~waka, koje je predvodio dr Naoki Nakaja iz Danskog udru`ewa za rak.Oduvek prisutnu teoriju da tip li~nosti, naro~ito potiskivawe emocija, igra neku ulogu u oboqevawu od raka i prognozi ishoda bolesti, naro~ito je popularisalo jedno evropsko istra`i-

vawe iz osamdesetih godina pro{log veka. U me|uvremenu je bilo vi{e malih studija koje su se bavile tom problematikom i koje su imale konfliktne rezultate. Istra`ivawe tima dr Nakaje preporu~uje to {to je obavqeno na velikom uzorku i {to je trajalo tri decenije.

U~esnici u ovoj studiji bili su

mladi ili sredove~ni qudi, ~iji je nivo ekstrovertnosti ili introvertnosti, kao i neuroti~nosti, procewen sredinom sedamdesetih godina.Tokom naredne tri decenije od ukupno 59.548 ispitanika, 4.631 je oboleo od raka, a 1.548 ih je umrlo od te bolesti. Kada su u obzir uzeti faktori kao {to su pu{e-

^etiri lo{e navike skra}uju `ivot stovremena sklonost ka ~etiri ~este lo{e navike - pu{ewu, uzimawu previ{e alkohola, nedostatku fizi~ke aktivnosti i lo{oj ishrani- ~oveka mo`e da u~ini 12 godina starijim, pokazuju rezultati istra`ivawa.

Ovi podaci dobijeni su posle 20 godina pra}ewa skoro 5.000 odraslih Britanaca. Lo{e navike podrazumevaju pu{ewe, vi{e od tri alkoholna pi}a dnevno za mu{karce, odnosno dva za `ene, mawe od dva sata ve`bawa nedeqno i uzimawe vo}a i povr}a mawe od tri puta dnevno. Sve ~etiri zna~ajno pove}avaju `ivotni rizik, a one koji su im skloni ~ine 12 godina starijim u odnosu na one koji nisu imali nijednu od tih navika, rekla je glavni istra~iva~ Elizabet Kvavik sa Univerziteta u Oslu. Sve lo{e navike imalo je 314 osoba, a tokom trajawa studije umrlo je wih 91, odnosno 29 odsto. Me|u 387 najzdravijih qudi, onih koji ni-

21

Stoma~ni problemi kod beba

Amerikanke nepoverqive prema ve`bama snage U

ponedeqak27.septembar2010.

I

su imali nijednu od ovih navika umrlo je wih 32, odnosno osam odsto.U istra`ivawu je u~estvovalo 4.886 slu~ajno izabranih osobastarijih od 18 godina, a pita-

wa o razli~itim `ivotnim navikamaupu}ena su im jednom, {to bi po oceni APa moglo da predstavqa ograni~ewe. Te navike, me|utim uglavnom ostaju nepromewene u odraslom dobu, rekla je Elizabet Kvavik.

Slede}ih 20 godina proveravane su smrtovnice, a naj~e{}i uzroci smrti bile su bolesti srca i rak, oboqewa koja se vezuju za nezdrav na~in `ivota.Elizabet Kvavik ocenila je da se ovi rezultati mogu primeniti i na druge razvijene zemqe. Ovi nalazi su u skladu sa ranijim istra`ivawima koja su pratila uticaj vi{e navika na zdravqe i du`inu `ivota, ocenila je Xun Stivens sa Univerziteta Severna Karolina. Ona je ipak napomenula da to ne zna~i da }e svako ko se pridr`ava zdravih `iveti du`e od onih koji to ne ~ine, ali da pove}ava izglede.

(Beta)

we, konzumirawe alkohola, telesna te`ina i nivo obrazovawa, ispostavilo se da osobine li~nosti nisu od uticaja na obolevawe ili umirawe od raka, osim u toliko {to je na primer jedan tip li~nosti mo`da skloniji pu{ewu ili alkoholu od drugog. Komentari{u}i ove zakqu~ke, rukovodilac bihevioralnog onkolo{kog programa na Medicinskom fakultetu Univerziteta Pensilvanije,dr Xems Kojn napomiwe da bi tip li~nosti mogao da bude od ve}eg zna~aja kod sr~anih bolesnika nego kod obolelih od kancera. Naime, sr~ana bolest name}e godine pa i decenije na odre|enom re`imu lekova, specijalnoj ishrani i fizi~koj aktivnosti, pa neke osobine li~nosti, na primer savesnost, mogu da budu od znatnog uticaja na tok i ishod bolesti.

(Tanjug)

Depresija i dijabetes povezani s Alchajmerom uzbijawem depresije i dijabetesa i intelektualnom aktivno{}u mo`e se spre~iti pojava Alchajmerove bolesti, naj~e{}eg oblika demencije, posle 65. godine `ivota. Grupa francuskih nau~nika iz Instituta za zdravqe i medicinska istra`ivawa Inserm do{la je do tih rezultata sprovode}i istra`ivawe 10 godina, na grupi od 1.433 zdrave osobe starosti od 65 godina navi{e. Nau~nici su do{li do zakqu~ka da suzbijawe depresije smawuje broj novih slu~ajeva Alchajmera za 10 odsto, dijabetesa - {to podrazumeva pravilniju ishranu i vi{e kretawa - za 11 odsto, a stimulisawe intelektualnih kapaciteta kojim su, izme|u ostalog, obuhva}eni ~itawe, igrawe dru{tvenih igara, ali ili ba{tovanstvo za 18 odsto.

(Tanjug)

S

Vitamini ne {tite od novog {loga itamini "B"kao dodatak ishrani su bezbedni za upotrebu, ali izgleda ne {tite osobe koje su pre`ivele {log od sr~anog ili novog mo`danog udara, rezultat je jedne obimne studije, obavqene na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu. Naime, rizik da se dogodi infarkt ili novi {log kod osoba koje su ranije imale mo`dani udar iznosi 15 do 17 odsto i kod onih koji su uzimali "B" vitamine i kod onih koji su dobijali placebo, utvrdili su australijski stru~waci. Oni preporu~uju qudima koji su pre`iveli {log, da rizik od navedenih stawa, umesto vitaminima, poku{aju da smawe vode}i zdraviji `ivot, a ukoliko je to potrebno mogu da pribegnu i uzimawu aspirina ili lekova za sni`avawe holesterola. U junu je jedno istra`ivawe ukazalo da "B" vitamini ne {tite ni osobe koje su prethodno do`ivele infarkt. Od devedesetih godina pojavila se nada da bi vitamini - naro~ito "B" 6 i "B"12 kao i folna kiselina - mogli da budu jevtin i bezbedan na~in za{tite srca. Do toga je do{lo jer su neke studije pokazale da kod sr~anih bole-

V

snika postoji visok nivo amino kiseline homocistein u krvi. Odatle se javila ideja da bi sni`avawem nivoa homocisteina uz pomo} "B" vitamina, moglo da se za{titi srce i smawi rizik od {loga. Tim iz Perta je preko 8.000 osoba koje su pre`ivele {log pratio tokom otprilike tri i po godine. One su metodom slu~ajnog uzorka izabrane da ili uzimaju "B" vitamine ili placebo. U re~enom periodu u

grupi koja je dobijala "B" vitamine 118 u~esnika (tri odsto) je umrlo od infarkta, a u grupi na placebu 114 u~esnika (tako|e tri odsto).Od {loga je u grupi na vitaminima umrlo 360 osoba (9 odsto), a u grupi na placebu 388 osoba (10 odsto).^ak i uo~ena mala razlika izme|u dve grupe, mogla bi da predstavqa obi~nu slu~ajnost, napomiwe australijski tim.

(Tanjug)

SVET

ponedeqak27.septembar2010.

TRODNEVNA POSETA MEDVEDEVA KINI

Sve~ano otvarawe zajedni~kog naftovoda PEKING: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev doputovao je ju~e u trodnevnu postu Kini, tokom koje }e razgovarati sa kineskim predsednikom Hu \intaom i drugim visokim kineskim zvani~nicima o bilateralnim odnosima, a prisustvova}e i ovogodi{wem Ekspo sajmu u [angaju.

Kina i Rusija }e tokom ove posete potpisati obiman paket sporazuma o pro{irewu saradwe u petrohemijskom sektoru, ugovor o tehni~kom projektu druge linije atomske centrale Tjanvan i jo{ desetak dokumenata, najavio je pomo}nik ruskog predsednika Sergej Prihodko. On je rekao da se o~ekuje i potpisivawe vi{e korporativnih sporazuma velikih kompanija, ~iji su rukovodioci u sastavu brojne delegacije koja prati Medvedeva.

U vreme posete Pekingu, Medvedev i \intao }e u~estvovati u sve~anom pu{tawu u rad nedavno zavrsenog najve}eg zajedni~kog projekta, naftovoda "Skovorodino-Dacin", ogranka magistralne rute Isto~ni SibirTihi okean, najavio je Prihod-

Hu \intao i Dmitrij Medvedev

ko. Medvedev je posetu po~eo obilaskom ruskog vojnog grobqa u gradu Dalijan, gde je polo`io cve}e na spomenik ruskim vojnicima, posle ~ega je posetio i privremenu izlo`bu u memorijalnom centru posve}enom ruskim vojnicima i razgovarao sa ruskim i kineskim veteranima iz Drugog svetskog rata.

Rusija i Kina jo{ nisu uspele da u robnoj razmeni dostignu pretkrizni nivo iz 2008. godine, iako su od januara do avgusta pove}ale bilans me|usobne trgovine za 47,6 odsto u pore|ewu sa istim periodom lane, na 35,34 milijarde dolara.

"Zapa`a se solidna dinamika rasta robne razmene u odnosu na pro{lu godinu, ali ako se rezultati uporede sa pretkriznom 2008. trgovinski nivo je ni`i za 5,8 procenata", izjavio je za agenciju Interfaks trgovinski predstavnik Rusije u Kini Sergej Ciplakov. Ruski izvoz u Kinu je za osam ovogodi{wih meseci, prema kineskoj statistici, porastao za 27,7 odsto, na 17,45 milijardi dolara, dok je uvoz kineske robe u Rusiju u istom periodu pove}an za 76,6 procenata na 17,89 milijardi. U optimalnoj varijanti, obim ovogodi{we robne razmene dve zemqe se procewuje na 54 do 56 milijardi dolara, koliko je ostvareno i 2008. godine.

(Tanjug)

Ma|arska: Integracija Roma evropski problem BUDIMPE[TA: Ma|arska }e se usredsrediti na ekonomski oporavak i na integraciju Roma, kada 1. januara slede}e godine preuzme rotiraju}e predsedavawe EU, izjavila je ju~e ma|arska dr`avna sekretarka za evropska pitawa Enike \eri. Neki od ciqeva ma|arske vlade, kao {to je otvarawe novih radnih mesta, podudaraju se sa prioritetima EU, rekla je ona.

"U EU je do{lo do izvesnog oporavka, ali sve dok se to ne bude odrazilo na otvarawe novih radnih mesta qudi ne}e verovati da to ima bilo kakvog smisla", kazala je \erijeva. Socijalna integracija s ciqem pronala`ewa re{ewa za probleme Roma tako|e }e biti jedan od prioriteta ma|arske vlade tokom predsedavawa EU, poru~ila je ona.

ZAGREB: Spasila~ke ekipe prona{le su dva tela i ostake poqskog sportskog aviona koji je leteo iz Ma|arske za Ankonu, u Italiji, a koji je u subotu nestao iznad Hrvatske, saop{tila je Dr`avna uprava za za{titu i spasavawe (DUZS). Avion je prona|en u subotu uve~e u 22.50 ~asova, u bli-

Krilo sru{enog aviona

zini sela Buda~ka Rijeka na podru~ju op{tine Krwak, u blizini Karlovca. U avionu su poginuli Andr`ej Domanski i Andr`ej Krakovjak, stari 44 i 42 godine, prenela je Hina.

Sportski avion je poleteo s aerodroma Zalaegerseg u Ma|arskoj i preko Hrvatske je leteo prema Ankoni, u paru s drugim avionom koji je sre}no stigao na odredi{te. Informacija o nestanku aviona primqena je u 15.37 sati, kad je avion nestao s radara.

Lokalni Radio "Mre`nica" je izvestio da se radi o avionu "cesna" i da je repetitor kod mesta Vojni} "ulovio" posledwi signal aviona.

Za nestalim avionom u

ULI^NE MANIFESTACIJE NEZADOVOQNE EVROPE

Sindikati spremaju panevropski {trajk Sindikati iz zemaqa Evropske unije, koji su tokom minulih devet meseci pojedina~no organizovali proteste zbog politi~kih i privrednih mera u evropskim i nacionalnim okvirima, za 29. septembar pripremaju panevropski {trajk.Evropa poku{ava da se udru`i i protivmerama zajedni~ke politike koje ne daju o~ekivane rezultate.

Sumiraju}i nedavno rezultate antikriznih mera, predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo je priznao da se evropska privreda te{ko oporavqa i da su institucije u Briselu svesne da taj oporavak ne mo`e da ide na teret radnika. Zbog toga je apelovao na uzajamno poverewe, jer je, kako je rekao, jedino na taj na~in mogu}e odr`ati postoje}i evropski dru{tveni model. Me|utim, Barozovo insistirawe na „pametnom i odr`ivom“ privrednom razvoju je neprihvatqivo za sindikate, ali i za poslodavce, u delu koji predvi|a pove}awe raznih taksi i poreza.. Evropska unija je prvenstveno ekonomska asocijacija i pona{a se poput multi level sistema dotle dok privreda daje rezultate i tr`i{te se {iri, socijalni i drugi problemi su mawe vidqivi.

reforme, ali ~ini se da francuska vlada i predsednik Nikola Sarkozi nemaju alternativu. Neprihvatawe ponu|enih reformi zna~ilo bi da }e 2020. godine penzioni fondovi iskazati gubitak od 35 milijardi evra.

U Velikoj Britaniji akcija smawewa bud`etskih tro{kova dovode u pitawe radna mesta 46.000 policajaca i drugog osobqa u policiji ~iji se bud`et mora

Najnovija svetska finansijska kriza se ve} nekoliko godina pona{a kao trn u tabanu Unije i ozbiqno ote`ava weno napredovawe. U takvim okolnostima naro~ito dolaze do izra`aja problemi starewa evropskog stanovni{tva i s tim u vezi i mnoga nere{ena socijalna pitawa.

Pod teretom krize Evropa mora da suzi socijalna davawa i to u trenutku kada se stalno pove}ava broj onih kojima je ta pomo} potrebna. Na udaru se na{ao i penzioni sistem koji, od zemqe do zemqe, krije i nepravilnosti i nedoslednosti. Jedna od ideja je da se poo{tre uslovi penzionisawa i povise granice starosne penzije.

To se smatra mawe bolnom merom od otpu{tawe radnika.

Najo{trija reakcija na reformu penzijskog sistema je u Francuskoj, gde je vlada ponudila da do 2018. godine povisi starosnu granicu penzionisawa sa 60 na 62 godine `ivota. Prema pisawu francuske {tampe, ra~una se da je 70 odsto stanovni{tva protiv takve

do sada. Vlada Angele Merkel je najavila smawewe bud`eta za 80 milijardi u naredne ~etiri godine. Prvi koji su se pobunili zbog takvih mera su metalci, koji od 20. septembra primewuju ograni~ene mere obustave rada.

Gr~ka i [panija su dve ~lanice EU koje su celog leta bile pod optere}ewem {trajkova, a sindika-

@oze Manuel Barozo

smawiti za ~etvrtinu. Ozbiqnih finansijskih problema ima i britansko sudstvo. Ra~una se da je neophodno ukinuti oko 40 odsto sudova. I Nema~ka je zavela najve}u {tedwu od drugog svetskog rata

"Smatramo da je to evropsko pitawe, ali da do sada nije ura|eno ni{ta bitno na wegovom re{avawu", rekla je \erijeva.Ona je navela da Ma|arska, koja poku{ava da integri{e 700.000 Roma koji `ive na wenoj teritoriji, ima konkretne predloge za re{avawe ovog problema i nada se postizawu kompromisa u Evropi.

(Tanjug)

Prona|ena dva tela i ostaci poqskog sportskog aviona subotu kasno popodne je po~ela potraga u koju se, pored karlova~ke policije i DUZS, ukqu~ila i Hrvatska gorska slu`ba spa{avawa (HGS S) sa oko 50 aktivista.

U op{tini Krwak ju~e je po~ela istraga pada aviona.Glavni koordinator potrage, na~elnik HG[ Vinko Prizmi}, izjavio je za Hinu da su oba tela prona|ena u samom avionu, i da nije do{lo ni do eksplozije niti se letilica zapalila. Glavni istra`iteq Dinko Vodanovi} i sudski istra`iteq Mladen Kosijer su izjavili da su dogovorene mere radi {to delotvornije istrage kako bi se utvrdio uzrok pada poqskog aviona.

Lokalni Radio "Mre`nica" je izvestio da se radi o avionu "cesna" i da je repetitor kod mesta Vojni} "ulovio" posledwi signal aviona.

(Tanjug )

DNEVNIK

c m y

22

klih dana organizovala {trajk i u Bukure{tu. Rumunska vlada je, zbog uslova neophodnog kredita MMF, tako|e prinu|ena da smawi broj zaposlenih za najmawe 60.000 u kolektivima koji primaju plate iz bud`eta. Rumunija tako|e predvi|a da }e se, po~ev od 2030. godine, i `ene i mu{karci penzionisati sa 65 godina `ivota.

Sporadi~ni {trajkovi tokom cele ove godine bili su dosta ma-

Yon Monks

sovni, ali nisu uspeli da spre~e vlade da ne izglasaju svoje mere {tedwe. Ponegde, kao recimo u Gr~koj, vlasti nisu imale alternativu: ili maksimalno stezawe kai{a ili bankrot cele dr`ave.Generalni sekretar Evropskog udru`ewa sindikata Xon Monks je otvoreno postavio pitawe Briselu: Da li je Evropa, kao celina sposobna da organizuje i pomogne privredni rast u situaciji kada veliki broj ~lanica EU smawuje bud`etsku i javnu potro{wu? ,,Mi u sindikatima smo veoma zabrinuti i mi `elimo da vidimo da je privredni rast na putu“. Monks poru~uje da sindikati ne}e ~ekati, kako se izrazio, neizvesnu zimu, za nezaposlene {irom Evrope. „Koristi}emo sve metode sindikalne borbe, ukqu~uju}i tu i demonstracije. Zakazali smo za 29. septembar Evropski dan akcije – demonstracije sa mogu}om obustavom rada {irom Evrope. Mi znamo da je situacija te{ka, da je mnogo ura|eno, ali znamo i da jo{ mnogo toga mo`e da se uradi“. Takva izjava generalnog sekretara evropskih sindikata

Najavqeni protesti Sreda 29. septemabar protesti {irom Evrope Nedeqa 3. oktobra {trajk u Velikoj Britaniji protiv otpu{tawa radnika. Sli~ne uli~ne manifestacije najavqene su i za 2. i 28. novembar.

Petak 15. oktobra najavqeni su protesti ~e{kih lekara i drugih zdravstvenih radnika ti Italije su polovinom godine izveli na ulice {est miliona qudi zbog zamrzavawe plata u javnom sektoru i smawewa bud`eta lokalnih administracija. U ^e{koj je 21. septembra demonstriralo oko 40.000 medicinskih radnika, slu`benika, a wima se pridru`ila i policija. Policija je prote-

D`ona Monksa je , najbla`e re~eno, tek upozorewe da oporavak privrede ide presporo i da za sada teret reformi najve}im delom snose ni`i slojevi nacionalnih zajednica. Sindikat tra`i ve}e partnerstvo u re{avawu socijalnih problema.

Petar Tomi}

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FIDEL KASTRO Izraelski lideri pohvalili su biv{eg kubanskog predsednika Fidela Kastra za podr{ku Izraelu u nizu intervjuua tokom protekle nedeqe.Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izrazio je po{tovawe zbog izjave da Izrael ima pravo na postojaawe."Izjave Kastra demostriraju duboko razumevawe istorije jevrejskog naroda i dr`ave Izrael", kazao je Netanijahu.

ED MILIBEND Za novog lidera britanske opozicione Laburisti~ke partije izabran je neo~ekivano Ed Milibend, mla|i brat mnogo poznatijeg biv{eg ministra spoqnih poslova Dejvida Milibenda.

Milibend je obe}ao da }e ponovo ujediniti i povratiti snagu oslabqenoj partiji, koju je u maju, posle 13-godi{we vlasti, svrgnula koalicija predvo|ena Konzervativnom partijom.

UGO ^AVES U Venecueli su ju~e odr`ani parlamentarni izbori na kojima je u~estvovala i opozicija koja je bojkotovala glasawe odr`ano 2005. godine, ukazuju}i na neregularnosti u re`iji lidera Uga ^avesa. Desetak opozicionih stranaka, izlazilo je na megdan ^avesu s uverewem da je narodu dosta komunizma po ugledu na Kubu."Oni su predstavnici imperije Jenkija", rekao je ^aves za svoje rivale.

Amerikanci se latili motike VA[INGTON: Nikad ne reci nikad - naslov ~uvenog ameri~kog filma - postaje `ivotni moto mnogih Amerikanaca suo~enih s krizom koja je brojne porodice dovela do ruba egzistenije pa su se "latili motike" i po~eli da pretvaraju u ba{te svako za to pogodno zemqi{te.

Popularno nazvane "ba{te za pre`ivqavawe" postale su izvor hrane za velik broj Amerikanaca, retkima i izvor dodatne zarade ukoliko im i{ta pretekne od povr}a i drugih zasada koje neguju. Re~ je o malim obradivim povr{inama, dovqnim za par leja luka i zeleni, ku}ica krompira, strukova paradajza...

"U vreme svetskih ratova to su bile pobedni~ke ba{te jer su pomagale da se premoste nesta{ice u ratnim danima, a sada ih zovemo ba{te za pre`ivqavawe, jer mnogim porodicama omogu}avaju znatno smawewe tro{ko-

va", izjavio je za AP Kris Beker, regionalni agent u Alabami koji se bavi kooperacijom sa ba{tovanima, plasirawem potrebne semenske robe i drugih ba{tenskih potreb{tina i or-

ne zdravom i ekolo{ki ~istom hranom. Uz to mnogi gaje za~insko biqe kojim oplemewuju obroke. "^esto se doga|a da do|u qudi koji se nikada nisu latili neke

Popularno nazvane ba{te za pre`ivqavawe postale su izvor hrane za velik broj Amerikanaca.

Re~ je o malim obradivim povr{inama, dovqnim za nekoliko leja luka i zeleni, ku}ica krompira, strukova paradajza... ganizovawem obuke, seminara i savetovawa za ba{tovane-amatere.

Ba{tovanstvo je, ina~e, {irom SAD postalo kqu~ni segment op{teg trenda pod sloganom "uradi sam" koji su Amerikanci zdu{no prihvatili. Za one koji gaje povr}e i vo}e u vlastitoj re`iji ta delatnost je dodatno pozitivna jer se hra-

alatke, a kamoli bavili ba{tovanstvom, ali ima i onih koji su voqni da svoje iskustvo podele sa drugima", izjavila je Tami Mekdanijel, izvr{ni direktor Agencije za akciju u severozapadnoj Alabami. U toj ageniji ima vi{e od 200 volontera koji su ove godine pomogli vi{e od 900 porodica, po~etnika u ba{tovanstvu.

Mekdanijel tvrdi da svaka amaterska ba{tovanska porodica mo`e da ubere rod u vrednosti u proseku od oko 400 dolara, najvi{e za svakodnevnu upotrebu, ali i za zimnicu ili zamrzava~. Sve ve}i broj americkcih porodica koje se bave ba{tovanstvom razvio je i novu granu biznisa kakvim se bavi Skot Peterson iz Jute, vlasnik male firme "Seme i sadnice za oku}nicu".

On nudi paket sa 16 vrsta semewa koje lako i brzo raste, a ~iji su plodovi naj~e{}e na jelovniku u ameri~kim porodicama - od raznog povr}a do slatkog kukuruza i vi{e vrsta pasuqa.

Paket je nazvao "semenke za pre`ivqavawe". Tako|e je razvio i poseban na~in pakovawa semena, tako da mo`e da bude zasa|eno u roku od pet, pa ~ak i do 10 godina i da rod.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Ni Vujanovi} ne}e biti na ustoli~ewu srpskog patrijarha PODGORICA: Sve~anom ustoli~ewu wegove svetosti patrijarha srpskog Irineja u Pe}koj patrijar{iji, 3. oktobra, ne}e prisustvovati ni crnogorski predsednik Filip

Filip Vujanovi}

Vujanovi}, pi{u ju~e podgori~ke "Vijesti".

Iz predsednikovog kabineta saop{teno je "Vijestima" da Vujanovi} 2. oktobra putuje

u Barselonu, gde se od 3. do 5. oktobra odr`ava me|unarodna konferencija. Savetnica za medije Andrijana Vukoti} crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a izjavila je ranije Tanjug u da se premijer zahvalio na pozivu da prisustvuje sve~anom ustoli~ewu patrijarha, uz izviwewe {to ne}e mo}i da prisustvuje ceremoniji zbog ranije preuzetih dr`avni~kih obaveza.

Administrator Eparhije ra{ko-prizrenske, mitropolit crnogorsko primorski Amiflohije, koji je i predsednik Organizacionog odbora zadu`enog za pripremu sve~anog ustoli~ewa u Pe}koj patrijar{iji rekao je ranije Tanjugu da su pozvani predstavnici dr`ava i vlada okolnih zemaqa u kojima postoji pravoslavna crkva, kao i svetovna lica pravoslavnih crkava Rusije, Gr~ke, Bugarske…

(Tanjug)

ponedeqak27.septembar2010.

SASTANAK SRPSKOG KULTURNOG DRU[TVA „PROSVJETA“

Srpski dogovor pred popis stanovni{tva u Hrvatskoj ZAGREB: Srpsko kulturno dru{tvo "Prosvjeta" mora se dogovoriti sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Srpskim narodnim ve}em i ostalim srpskim institucijama u Hrvatskoj o zajedni~koj platformi uo~i predstoje}eg popisa stanovni{tva, slo`ili su se delegati "Prosvjete" na ju~era{woj sednici u Zagrebu. Srpske organizacije pre popisa stanovni{tva, koji }e se odr`ati krajem marta 2011. godine, moraju animirati srpske gra|ane da se izjasne kao Srbi, jer od broja tako upisanih zavise prava po postoje}im ustavnim i zakonskim propisima, ali i polo`aj Srba nakon {to Hrvatska u|e u Evropu, rekao je predsednik "Prosvjete" ^edomir Vi{wi}. On je podsetio da je broj Srba na popisu 2001. smawen na tre}inu (4,54 odsto) u osnosu na popis iz 1991. godine.

Delegati su prihvatili predlog uvinerzitetskog profesora

Drage Roksandi}a o inicijativi kojom bi se zatra`ilo da se na Trgovskoj gori na Baniji ne gradi deponija za nuklearni otpad koja je predvi|ena u prostornim planovima.On je kazao da se Trgovska gora nalazi u op{tini Dvor u kojoj je koliko-toliko ostvaren povratak Srba, kao i

no-istorijskog parka, zbog brojnih arheolo{kih nalazi{ta.U obli`wem selu Glavi~anima, kako je rekao, trebalo bi da se organizuje memorijal kao pomen na najzna~ajnijeg srpskog politi~ara prve polovine 20. veka Svetozara Pribi}evi}a i wegove trojice bra}e koji su, tako|e,

Profesor Drago Roksandi}a protivio se inicijativi da se na Trgovskoj gori u op{tini Dvor, u kojoj je koliko-toliko ostvaren povratak Srba, gradi deponija za nuklearni otpad. da je re~ o trusnom podru~ju koje se nalazi blizu granice s BiH, blizu reke Une i blizu Zrinske gore, odnosno [amarice koja je bogata vodom i {umama i kao takva predlo`ena za park prirode.

Roksandi} je podsetio da su na Trgovskoj gori od starog veka postojali rudnici i predlo`io da se to mesto predlo`i za status parka prirode, ali i kultur-

imali va`nu ulogu u srpskoj zajednici u to vreme.

Delegati su usvojili i predlog da se "Prosvjeta" o ovim inicijativama oglasi saop{tewem za javnost, kao i da organi Dru{tva nastava rad na operacionalizaciji tih predloga.

Glavna tema sednice bio je polo`aj i aktivnost pedesetak pododbora koliko ih "Prosvjeta" ima {irom zemqe, a koji

HRVATSKA imali su isti trend porasta kao i vodostaji Save od Jesenice do Zagreba, pa su progla{ene samo mere pripremnog stawa obrane od poplava.

Dr`avni hidrometeorolo{ki zavod (DHMZ) je u nedequ ujutru objavio da je u proteklih 24 sata najvi{e ki{e palo u Vrgorcu. Obilne ki{e pale su i na Pagu, u Dubrovniku, Metkovi}u, Karlobagu, Labinu, zatim u Zagrebu. DHMZ je saop{tio da }e narednih dana biti prete`no obla~no, povremeno s ki{om, a na Jadranu ponegde s pquskovima i grmqavinom.Danas }e biti promenqivo obla~no, ponegde i daqe s ki{om i to najvi{e na severnom Jadranu i u Gorskom kotaru i Lici.

Istraga o udesu migova – radnica rawena {rapnelima ZAGREB: Istraga jo{ nije okon~ana i ~udan udes migova u Hrvatskoj jo{ prate misterije. [tampa pita da li je uzrok mawak para za servisirawe i ~ime je, na zemqi u poqu, te{ko ozle|ena Marija Klipa?

Iznad Pla{kog su pro{log ~etvrtka na ve`bi ga|awa letela ~etiri borbena aviona MIG 21, snabdevena raketama za navo|ewe kalibra 57 mm i topovima kalibra 23 mm, kad je pilot tre}ega pilotima u prva dva nekih 300 metara ispred sebe u 12:45 viknuo: "Iska~i, Iska~i"!

"Piloti su ga poslu{ali i katapultirali se", ispri~ao je u petak komandant Hrvatskog ratnog zrakoplovstva general Vlado Bagari} na konferenciji za novinare. Piloti Igor Tro{eq i Marijan Kudlik uspe{no su prizemili, zadobiv{i tek ogrebotine. Bagari} je tako|e rekao da komunikacije izme|u pilota palih aviona nije bilo. Iz tih re~i treba da je jasno da je pilot tre}eg miga vi-

deo ne{to {to dvojica wegovih kolega nisu, a zbog ~ega im je sugerisao radikalan potez. „Jutarwi list“ nezvani~no saznaje da je tre}i pilot video da kupola odlomqena od jednog aviona udara u drugi. Istraga je sada usredsre|ena na pitawe - za{to je otpala kupola? Istragu vodi glavni vazduhoplovni vojni istra`iteq Goran Strme~ki.

Jedna od misterija ove nesre}e je i to ~ime je onako te{ko ozle|ena Marija Klipa (68), koja je u trenutku pada aviona radila u poqu. Ona tvrdi da se svega se}a i da je "~ula bombe kako padaju". Prema tvrdwama wenih suseda, me|u kojima je i wena majka Milka [upica, prvo se ~ula "eksplozija ne~ega" i gust crni dim se "razvio iz poqa", gde je bila nesre}na `ena, a tek "nekoliko sekundi poslije" ~uli su zvuk i potom udar aviona.

"Mara je kopala kromipir, a mi malo daqe kupili {qive. Kad je odjednom zagrmilo, rekla sam susjedi: joj, poginusmo! Okrenem se,

vidim da je dim kod Mare i pomislim da je ona poginula", kazuje Dragica [upica koja je, od straha i stresa, no} nakon nesre}e probdela. Prema svedo~ewima o~evidaca, eksplozivno sredstvo, najverovatnije raketa, palo je oko tri kilometra od mesta na koje su pali avioni aviona, ocewuje „Jutarwi list“, dodaju}i da je "stoga te{ko vjerovati da je rije~ o raketi koja je doletjela s mjesta pada aviona i o~ito je ona pala prije samih aviona".

U tom slu~aju "nesretna raketa ispaqena je iz jednog aviona prije negoli je pao"! A i sam general Bagari} ne iskqu~uje mogu}nost da su staricu ozlijedili {rapneli raketa koje su bile zaka~ene za avione. Prema neslu`benim informacijama, starica je izrawavana velikom koli~inom raznih metalnih komada, a lekari su joj iz trbuha izvadili tri {rapnela za koja su uvereni da nisu otpaci od aviona, ve} da je re~ o komadi}ima naoru`awa.

(FoNet)

Cazinska krajina ~estitala ro|endan Abdi}u PULA: Oko 3.000 qudi u konvoju od 40 autobusa, vi{e kombija i automobila iz svih krajeva Cazinske krajine i Slovenije do{lo je ju~e poslepodne pred zatvor u Puli u Hrvatskoj, da bi ~estitali 71. ro|endan Fikretu Abdi}a, koji tu slu`i zatvorsku kaznu. Kako je javila Hina, oni su do{li da bi pokazali solidarsnost svom "velikom vo|i".

U zatvoru u Puli Abdi} slu`i 15-godi{wu kaznu zatvora zbog ratnog zlo~ina po~iwenog u Cazinskoj krajini od 1993. d0 1995. godine, prenela je Hina.

Abdi}a su ju~e posetile wegove dve k}erke, sin, unuci, zetovi i snahe.

"Babo se dobro ose}a, sretan je da smo se i ove godine okupili jer je ovo deseta godina kako je u zatvoru", rekla je novinarima k}erka Elvira Abdi} Jelenovi}. Prema wenim re~ima, on nema nikakvih primedbi na tretman u pulskom zatvoru, ali i ne koristi bilo kakve pogodnosti.

"Babo ne priznaje presudu, ne ose}a se zatvorenikom, pa tako ne `eli koristiti niti pogod-

nosti koje mo`e, poput slobodnih vikenda", rekla je ona.

Abdi}a je posetilo jo{ oko 20 Kladu{ana, ~lanova nevladinih organizacija i wegove stranke Demokratske narodne zajednice.

Svi oni su ponovili kako ga je hrvatsko pravosu|e nevinog osudilo.Abdi} je 2002. na @upanijskom sudu u Karlovcu osu|en na 20 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina u Cazinskoj krajini.

Tri godine kasnije, 2005. Vrhovni sud mu je smawio kaznu zatvora na 15 godina, a u pulskom zatvoru je od 2007.

(Tanjug)

broje nekoliko hiqada ~lanova.

Pododbori se po iskazima predsednika, ali i wihovih delegata, suo~avaju s razli~itim problemima, ali i bave raznovrsnim aktivnostima, nastavqaju}i tako tradiciju "Prosvjete", koja je osnovana 1944. godine, ukinuta 1981. godine i, nakon neuspelog poku{aja 1990, ponovo osnovana 1993. godine.

Delegati su usvojili izve{taje za 2009. godinu i upoznali se sa situacijom oko povra}aja nekretnina u Zagrebu. Sednici su prisustvovali i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki}evi} i izaslanik mitropolita zagreba~ko-qubqanskog i cele Italije Jovana protojerej-stavrofor Du{ko Spasojevi}. "Prosvjeta" ima va`nu ulogu u o~uvawu identiteta Srba u Hrvatskoj, rekao je ambasador i naglasio da }e ambasada i ustanove Srbije pomagati u projektima dru{tva.

(Tanjug)

BUGARSKA

Poplavqeni Dubrovnik i Trogir ZAGREB: Vodostaj Save od Jesenica do Zagreba je u subotu naglo porastao za oko dva metra. On, me|utim, nije dostigao nivo za progla{ewe redovnih mera obrane od poplava, {to zna~i da se situacija normalizuje.

Vodostaj Save u Jesenicama dostigao je maksimum od 329 centimetra u nedequ u pet sati ujutro i od tada je u padu, pa je u osam sati iznosio 221 centimetar, izjavio je zamenik rukovodioca obrane od poplava za vodno podru~Dubrovnik je sliva reke Save Zoran ^avlovi}. ma, navela je agencija HINA. Vodostaj Save u Zagrebu treVodostaji nizvodno od Zagreba nutno iznosi 226 centimetar, a do Siska imali su bla`i trend maksimum, koji ne bi trebalo porasta, dok su vodostaji nizda bude ve}i od 240 centimetavodno od Siska bili u blagom ra, dosti}i }e u narednim satiporastu. Vodostaji reke Krapine

23

Jezik bogatiji za 1.500 re~i

Basesku otkazao policijsku za{titu BUKURE[T: Rumunski premijer Emil Bok ju~e je po povratku iz Wujorka na aerodromu otkazao policijsku za{titu.Isto je u petak u~inio i predsednik Trajan Basesku, dok policija i opozicija taj postupak zvani~nika ocewuju kao nezakonit.

Vest o odluci Baseskua da, zbog protesta 6.000 policajaca ispred sedi{ta predsedni{tva, otka`e policijsku za{titu prvo je objavila {tampa, a u nedequ je potvrdio portparol predsednika Valeriju Curkan.

Predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka (BNS) Dumitru Kostin rekao je da }e se protesti nastaviti i najavio za 28. novembar demonstracije u Bukure{tu na kojima bi treba-

lo da u~estvuje oko 10.000 osoba.

Predsednik opozicione Nacionalne liberalne partije Krin Antonesku je izjavio izjavio da je odluka predsednika i premijera "neodgovorna, opasna i nezakonita". Antonesku je rekao da }e se obratiti parlamentarnoj komisiji za odbranu i javni red kako bi se razmotrila legalnost Baseskuove i Bokove odluke.

Prema rezultatima istra`ivawa, ukoliko bi sada bili odr`ani predsedni~ki izbori, za Antoneskua bi glasalo 31,4 odsto Rumuna, za predsednika opozicione Socijaldemokratske partije Viktora Pontu 27,5 odsto, dok bi Basesku dobio 11 odsto glasova.

(Tanjug)

SOFIJA: Bugarski re~nik u posledwih devet godina bogatiji je za jo{ 1.500 novih re~i, a u novom re~niku Instituta za bugarski jezik pri Bugarskoj akademiji nauka uvr{}eno 5.000 re~i, kovanica i zna~ewa. Lingvista Sija Kolkovska, jedan od autora re~nika, izjavila je medijima da je za usvajawe jedne re~i bilo neophodno da ona bude prihva}ena, odnosno da je upotrebqena u najamwe tri {tampana izdawa u periodu od 1990. godine do sada.

"Neke od inostranih re~i u re~niku ozna~ene su sa zvezdicom i upozorewem "nepo`eqno", {to zna~i da wihova upotreba nije preporu~qiva, jer postoje bugarski sinonimi", objasnila je Kolkovska.Ve}i deo novih izraza povezan je sa kompjuterskim tehnologijama - akaunt, imejl, ~et, brauzer, ata~ment.U re~niku ima i poznatih re~i sa novim zna~ewima kao na primer "`uti" (mo`e se imati u vidu i ~lan ili simpatizer `ute stranke - partije biv{eg bugarskog cara Simeona Sakskoburgostskog).

"Sli~no je i sa mi{em, koji nije samo obi~an glodar, ve} i va`na alatka za rad sa ra~unarom", naglasila je Kolkovska. Prema wenim re~ima danas re|e zamrzavamo vo}e i povr}e, ali se ~esto zamrzavaju fondovi, penzije i plate.

(Tanjug)

PREDSEDNIK AUSTRIJSKE KOMISIJE O AFERI HIPO BANKE

I u BiH ima veliki broj rizi~nih kredita BAWA LUKA: Predsednik Specijalne istra`ne komisije koru{kog parlamenta Rolf Holub ka`e da imaju indicije da je Hypo banka, prilikom dolaska u BiH, kada su preuzete dve lokalne banke, dobila odre|enu politi~ku pomo}, a tada su mo`da preuzeti i tereti tih preuzetih banaka, {to se mora ra{~istiti.

"Sve {to u sebi ima elemente kriminala prosledi}emo nadle`nim tu`ila{tvima u Austriji, BiH i Hrvatskoj. Sve {to ima veze s politi~kom pozadinom, mi }emo ra{~istiti u na{oj istra`noj komisiji", rekao je Holub u intervju "Nezavisnim novinama".

Holub, koji je boravio u dvodnevnoj poseti BiH, ka`e da u Hrvatskoj ve} imaju neka konkretna saznawa i imena ume{anih u aferu Hipo, a u BiH jo{ ne, jer su tek na po~etku tog dela istrage.

"U Hrvatskoj je ve} jasno da je postojala odre|ena veza izme|u Iva Sanadera, Edmonda [tojbera i Volfganga [isela",rekao je Holub. U BiH, ka`e Holub, `eli razgovarati s onima koji su radili u Hipo banci, ali o imenima trenutno ne mo`e govoriti.

"Novi {ef banke Gotvald Kranebiter mi je obe}ao otvorena

vrata. Razgovara}u i s nekim ni`erangiranim politi~arima, koji bi mogli znati ne{to o tome {ta su "veliki" politi~ari radili. Za dve-tri sedmice dolazim ponovo; tada }u razgovarati s Valentinom Inckom, Tu`ila{tvom i drugim institucijama, da vidim znaju li oni i{ta {to bi moglo da nam pomogne u istrazi",rekao je Holub.

Govore}i o zadatku komisije, na ~ijem je ~elu, u slu~aju Hipo banka, on ka`e da je wegov zadatak da odvoji pozitivno od onoga {to ima elemenata kriminala.

"Ne smemo da zaboravimo da se tu radi o rizi~nim kreditima "te{kim" osam milijardi evra. Deo tog novca je novac qudi iz Hrvatske, Austrije, Nema~ke, a koji je

izgubqen. Ja nisam od onih koji veruju da novac mo`e da nestane.

Pre mislim da je novac promenio vlasnika. Verujem da je uloga Hipa bila da mnogo qudi u~ini bogatim, da se ovde radi o mre`i politi~ara, privrednika i bankara, izme|u kojih je novac podeqen na ra~un malih qudi",rekao je Holub.

On je istakao da ne istra`uju samo u Koru{koj i Austriji, jer je ve}ina poslova obavqana u prostoru jugoisto~ne Evrope.

"Zbog toga sam do{ao u BiH da dobijem sliku o velikim kreditima, ali i o Hipo banci u BiH, da vidim kako je do{lo do toga da ovde imamo stotinu, dve stotine miliona evra rizi~nih kredita", rekao je Holub.

(Tanjug)

FILMSKA PLANETA

ponedeqak27.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

24

NA FILMSKOM FETIVALU U SAN SEBASTIJANU

Najboqi Mulanovi „Delinkventi”

Glumci Iva Krajnc i Miki Manojlovi} sa rediteqem Karanovi}em na snimawu filma

SR\AN KARANOVI] REDITEQ FILMA „BESA” NA[EG KANDIDATA ZA OSKARA:

Velika ~ast, ali {anse su male

Rediteq Sr|an Karanovi}, ~iji je film "Besa" odabran da predstavqa srpsku kinematografiju u nadmetawu za ameri~ku nagradu Oskar za najboqi film sa neengleskog govornog podru~ja izjavio je da ga je ta vest veoma obradovala, ali i ocenio da wegov film nema {ansi da se upusti u stvarnu trku za tu presti`nu nagradu.

"Vest me je naravno, vrlo obradovala, to je za mene velika ~ast.

Mislim da }e to u velikoj meri doprineti da se ovde kod nas film

jo{ boqe zapamti, ili mo`da jo{ boqe gleda kada se pojavi na televiziji ili na DVD-u, po{tio je ve} bio u bioskopskoj distribuciji", rekao je Karanovi} Tanjug- u.

On je, me|utim, ocenio da su kada je u pitawu stvarna trka za Oskara {anse vrlo male. "Nisu mo`da ni teoretske", dodao je na{ poznati rediteq, napomiwu}i da }e u toj trci u~estvovati bar 150 filmova iz celog sveta koji }e u ve}ini slu~ajeva "predstavqati mnogo egzoti~nije, za-

nimqivije i kulturnije zemqe, nego {to je na{a. Veliko je pitawe, naravno, da li }e ~lanovi filmske akademije u Americi, uop{te i odgledati na{ film, jer oni biraju {ta }e da gledaju.

A skretawe pa`we na filmove iz malih zemaqa se, naravno, posti`e zna~ajnim planiranim lobirawem i ulagawem prili~nih sredstava. Pla{im se da na{a dr`ava i na{a kultura, za to nisu zainteresovani u pravoj meri", rekao je Karanovi}.

FILM DANILA [ERBEYIJE U OKTOBRU U CENTRU „SAVA”

Komedija „Sedamdeset i dva dana” Debitantski film "SedamdeRe~ je o komedija koja je imala set i dva dana" re`isera i scepretpremijeru u maju na marketu nariste Danila [erbexije u koKanskog festivala, a potom je jem glavnu ulogu igra wegov prikazana u Hrvatskoj na festiotac Rade, ima}e bioskopsku premijeru 18. oktobra u beogradskom Centru "Sava".

"Ameri~ka penzija dede \ura|a, koju prima wegova udovica Ne|a glavni je izvor prihoda li~ke porodice Paripovi}.

Po{to Ne|a umre i wihova egzistencija biva ozbiqno ugro`ena, glava porodice Mane sa sinom Iz filma „Sedamdest i dva dana” Teodorom i bratom Jojom smivalu u Puli, gde je dobila nagra{qa plan: zameniti babu", du publike, "Zlatna arena" za ukratko glasi sadr`aj ove glavnu mu{ku ulogu pripala je filmske pri~e. [erbexiji za lika Maneta Pa-

ripovi}a, a za lik Joje nagra|en je Bogdan Dikli}.

Na festivalu gluma~kih ostvarewa "Filmski susreti" u Ni{u u avgustu [erbexija je dobio povequ za izuzetno ostvarewe stranog glumca u doma}em filmu, povequ za izuzetnu mu{ku ulogu pripala je Dikli}u, a nagradu za najboqu `ensku epizodnu ulogu dobila je Mira Bawac za lik baba Ne|e.

U ostalim ulogama su Kre{imir Miki}, @ivko Ano~i}, Dejan A}imovi}, Neboj{a Glogovac, Lucija [erbexija, Predrag Vu{ovi}, Dragan Nikoli} i drugi.

„Neke druge pri~e” na osam festivala Omnibus film mladih re`iserki iz dr`ava biv{e Jugoslavije "Neke druge pri~e" ima}e beogradsku premijeru u oktobru, a u naredna tri meseca u~estvova}e na osam me|unarodnih festivala, saop{tila je producentska ku}a "SEE film". Kako je najavqeno, pored festivala u Manhajmu, koji se odr`ava od 11. do 21. novembra, "Neke druge pri~e" idu na festivale u Vaqadolidu, Geteborgu, Var{avi, Atini, Sidneju, Portoro`u i Bitoli.

"Neke druge pri~e" re`irale su mlade rediteqke, iz Hrvatske Ivona Juka, Srbije Ana Marija Rosi, Bosne i Hercegovine Ines Tanovi}, Makedonije Marija Xixeva i Slovenije Hana Slak.

Omnibus je premijerno prikazan u junu na "Sinema sitiju" u Novom Sadu, a potom je i{ao na festivale u Taormini, Montrealu, Sarajevu, Puli, Motovunu, Pali}u, Herceg Novom i drugde.

TEKU PRIPREME ZA REDITEQSKI DEBI POZNATE GLUMICE

Zana Marjanovi} u filmu An|eline Yoli

Holivudska zvezda An|elina Xoli odabrala je mladu bosansku glumicu Zanu Marjanovi} za junakiwu svog rediteqskog debija - ratne qubavne pri~e sa radwom u Bosni i Hercegovini. Zana Marjanovi} rekla je Aso{ijeted presu da je scenario za film "predivan" i da jedva ~eka po~etak snimawa sa An|elinom Xoli, koju je nazvala "velikom glumicom i hu- Zana Marjanovi} u filmu „Snijeg” manistkiwom". koje }e po~eti kasnije ove godine i Glumica stara 27 godina kazala odvija}e se u Ma|arskoj i Bosni. je da je na putu za Ma|arsku kako bi An|elina Xoli posetila je ove se pripremila za snimawe filma godine dva puta Bosnu - kao ambasa-

dorka dobre voqe komesarijata Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR) i radi istra`ivawa za svoj film - i obe}ala je da }e u wemu glumiti samo glumci iz regiona.

Zana Marjanovi} proslavila se ulogom u filmu "Snijeg" bosanske rediteqke Aide Begi}.

Na filmskom sajtu imdb.com pi{e da je glavna mu{ka uloga u filmu An|eline Xoli pripala srpskom glumcu Nikoli \uri~ku, ali to nije zvani~no potvr|eno.

@iri 58. filmskog festivala u San Sebastijanu, kojim je predsedavao srpski rediteq Goran Paskaqevi}, dodelio je “Zlatnu {koqku” za najboqi film britanskom reditequ i poznatom glumcu Piteru Mulanu za film “Neds” (Delinkventi). Nagra|enom filmu pripala je i nagrada za najboqeg glumca, koju je osvojio Konor Mekaron za debitansku ulogu. Mulan trenutno snima novi film u Londonu sa rediteqom Stivenom Spilbergom.

Za najboqu glumicu `iri je proglasio [pawolku Noru Navas u filmu “Crni hleb”, dok je nagrada za najboqu re`iju - Glumac Konor Mekaron u filmu „Delinkventi” “Srebrna skoqka” pripala ~uvenom ~ileanskom reditequ Raulu Ruizu za peto~asovni film nera iz filma “Moli, jedi, voli”, ~uvenog {panskog “Misterije Lisabona”. glumca Havijera Bardema.

Specijalnu nagradu `irija osvojio je {panski Paskaqevi}, koji je dva puta nagra|ivan na ovom film “Eliza K”, dok je nagrada za scenario pripala festivalu izjavio je Tanjugu da je ovogodi{wa ponuNorve`aninu Bent Hameru za film “Kod ku}e za Boda filmova u konkurenciji bila na visokom i ujedna`i}”. ~enom nivou i pored toga {to su filmovi bili pro@iri kritike “Fipresci” za najboqi film fedukciono razli~iti, od sasvim malih produkcija do stivala proglasio je japanski film “Genpi”, redirasko{nih, skupih filmova. Paskaqevi} je rekao da teqke Naomi Kavaze. su sve odluke `irija donete ve}inom glasova, a da Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti ove godili~no `ali {to nagrada za najboqu mu{ku ulogu, ne pripala je holivudskoj mega zvezdi Xuliji Roberts ipak, nije pripala [vajcarcu Brunu Ganzu za ulogu u koja je u San Sebastijan doputovala u dru{tvu partfilmu “Boje u mraku”.

FRANCUSKA, BRAZIL I MAKEDONIJA ODABRALI SVOJE KANDIDATE ZA OSKARA

„Majke” Man~evskog u konkurenciji Film "Les hommes et les dieux" da Silve izabran je za brazilSavijea Bovoaa francuski je skog kandidata u trci za nominakandidat za Oskara za strani cije za Oskara, u kategoriji najfilm, saop{tio je francuski boqi strani film.

Nacionalni filmski centar. Film "Les hommes et les dieux", nagra|en gran prijem na ovogodi{wem festivalu u Kanu, pri~a je o otmici i ubistvu francuskih monaha u Al`iru.

Monasi su oteti u no}i izme|u 26. i 27. marta 1996. iz izolovanog manastira na jugu Al`ira ~iju su okolinu kontrolisale naoru@ane islamisti~ke grupe.

Odgovornost za otmicu monaha preuzela je Scena iz filma „Majke” Mil~a Man~evskog Naoru`ana islamisti~ka grupa (GIA). Glave sed"Lula, sin Brazila" prikazuje morice monaha prona|ene su 30. uspon tog politi~ara koji potimaja 1996. pored jednog planin~e iz radni~ke klase, od wegovog skog puta. Wihova tela nikada siroma{nog detiwstva do izbora nisu prona|ena. na mesto predsednika.

Film o `ivotu brazilskog Re`iser filma je Fabio Barepredsednika Luisa Inasija Lule to. Film “Majke” (u originalu

Majki) re`isera Mil~a Man~evskog bi}e makedonski kandidat za presti`nu nagradu Ameri~ke filmske akademije Oskar za filmove iz neengleskog jezi~nog podru~ja.

Ovo je najnoviji film poznatog makedonskog re`isera koji radi u SAD. On je bio jedini makedonski predstavnik dosad koji je uspeo da u|e u nominacije u istoj kategoriji, pre 15 godina, sa filmom "Pre ki{e" (Pred do`dot). Pre tri godine sa filmom "Sene" (Senki) Mil~evski nije uspeo da u|e ume|u nominovane.

Ameri~ka akademija za film svake godine bira pet ostvarewa koja se nadme}u za Oskara za najboqi film snimqen van engleskog govornog podru~ja. Nominacije }e biti saop{tene 25. januara, a dodela Oskara zakazana je za 27. februar 2011.

„Po~etak” kao video-igra Rediteq Kristofer Nolan izjavio je da planira da svoj film "Po~etak" preto~i u video-igru, objavio je sajt Dixital spaj. Na konferenciji za novinare u Rimu posve}enoj promociji tog filma

u Italiji, Nolan je govorio o wegovim eventualnim nastavcima: "Jedna od stvari koje `elimo da razvijemo jeste video-igra zasnovana na filmu koja bi sadr`ala sve one ideje koje ne mo`ete da

smestite u dugometra`ni film", rekao je rediteq. Akcioni film "Po~etak" u kojem igra Leonardo Dikaprio zaradio je ove godine 753 miliona dolara od prikazivawa u svetu.

Novi film Lorensa Kazdana Glumci Dajana Kiton i Kevin Klajn igra}e u filmu "Darling Companion", me{avini komedije i drame koja }e biti snimqena u nezavisnoj produkciji, preneo je "Varajeti". Re`iser filma bi}e Lorens Kazdan koji je i koautor scenarija. Pri~a filma "Darling Companion" prati `enu (Dajana

Kiton) koja voli svog psa vi{e nego supruga (Kevin Klajn). Snimawe }e po~eti do kraja meseca.

Bioskopska publika gleda}e Klajna od marta 2011. u filmu "The Conspirator" a Dajanu Kiton u ostvarewu "Morning Glory" koje u novembru sti`e u severnoameri~ke bioskope.

Nagrada Udru`ewa producenata Rediteq filma "Avatar", oskarovac Xejms Kameron, dobitnik je nagrade Prekretnica - najzna~ajnijeg priznawa koje dodequje ameri~ko Udru`ewe producenata. Nagrada }e mu biti uru~ena 22. januara 2011, na sve~anosti u Los An|elesu, objavio je list "Holi-

vud riporter". "Xejms Kameron je izuzetno talentovan producent i inovator sa retkom me{avinom tehni~ke genijalnosti i kreativne vizije", navela je u saop{tewu zvani~nica udru`ewa Pola Vagner. Prema wenoj oceni, Kameronovi filmovi su remek-

dela jedinstvene lepote i originalnosti. Udru`ewe producenata svake godine nagra|uje osobu ili ekipu koja je dala istorijski doprinos industriji zabave. Me|u prethodnim dobitnicima su Alfred Hi~kok, Ron Hauard i Volt Dizni.

Ejdrijan Brodi jeo bube Glumac Ejdrijan Brodi ispri~ao je da se namu~io spremaju}i ulogu za triler "Wrecked" koji }e idu}e godine sti}i u severnoameri~ke bioskope. Brodi je naveo da se hranio insektima i bobicama kada je proveo ceo dan u

{umama Kanade, u `eqi da se u`ivi u ulogu ~oveka koji je pre`iveo saobra}ajni udes.

"Mu~nina me je savladala i oslabila, ali sam ipak bio odlu~an da preno}im u {umi i hranim se insektima, februara

u Kanadi", rekao je on dodaju}i da je to iskustvo bilo neprijatno.

Ejdrijan Brodi dobio je Oskara 2003. godine za glavnu ulogu u filmu "Pijanista" Romana Polanskog.

U BEOGRADU OD 8. OKTOBRA DO 21. NOVEMBRA

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

25

OBELE@ENO 100 GODINA OD RO\EWA SLIKARA MILANA KE^I]A

Majstor boje, Oktobarski salon u duhu video-radova svetlosti i materije Centralna izlo`ba 51. oktobarskog salona sa nazivom „No} nam prija“, sve~ano }e biti otvorena 8. oktobra u zgradi biv{e Vojne Akademije, odnosno u budu}em zdawu Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Na izlo`bi }e biti predstavqeni video-radovi koje je odabrao gost iz [vedske Juan Puset koji je najavquju}i Oktobraski salon, kazao da je koncept manifestacije da prika`u me|uqudske odnose, se}awe i kako autori predstavqaju ono {to do`ive. On je dodao da su izabrali video-radove, zato {to je medijum filma pristupa~an i blizak i stru~wacima i {irokoj publici i da im je ciq da predstave kvalitet, a ne kvantitet.

Puset je najavio da }e se predstaviti 18 umetnika iz Hrvatske, [vedske, Nema~ke, Engleske, Amerike, Izraela, Srbije... me|u kojima su Stiv Mekvin (Engleska), zatim Amar Kanvar iz Indije, Arnut Mik iz Holandije, Ana Adamovi} iz Srbije,

Harun Farocki iz Nema~ke, Vilijam Kentrix iz Ju`noafri~ke Republike, Erik Krikorc ([vedska) David Maqkovi} (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija) i drugi.

Direktorka Kulturnog centra Beograda (KCB) Mia David najavila je program manifestacije koji ~ine, pored glavne izlo`be, brojni prate}i programi, kao {to su radionice, predavawa, vo|ewa kroz izlo`bu, konferencije, okrugli sto. Ona je kazala da pretprogram Salona po~iwe 5. oktobra, kada }e na Palati Albanija biti predstavqena svetlosna instalacija „Emotivni gradovi“ Erika Krikorca ([vedska) u kojoj }e u~estvovati gra|ani koji }e putem sajta www.emotionalcities.com odgovarati na pitawe „Kako se ose}ate danas“ i u odnosu na odgovore boje na zgradi }e se mewati.

Od ~etvrtka, 7. oktobra, u Likovnoj galeriji }e biti izlo`eni radovi prvonagra|enog na

49. oktobarskom salonu Sigalita Landaua (Izrael), a nakon toga, istog dana, u Galeriji „Artget“ predstavi}e se nema~ki umetnik Rene Blok (Nema~ka), kazala je Mia David.

Predsednik Odbora Oktobarskog salona i zamenik gradskog sekretara za kulturu Aleksandar Pekovi} rekao je da je za ovogodi{wu manifestaciju izdvojeno ukupno 30 miliona dinara, od kojih je ~etiri miliona izdvojilo Ministarstvo kulture. Pekovi} je ukazao da su se fokusirali na tri stvari u okviru Salona, a to je da ova manifestacija bude u svetskim standardima, zatim na razvijawe partnerstva sa [vedskom i na otkrivawe novog prostora u Resavskoj, koji je dugo bio zatvoren i devastiran.

Osniva~ i pokroviteq 51. oktobarskog salona, koji }e trajati do 21. novembra, je Grad Beograd, organizator je KCB, a realizovan je uz podr{ku Ministarstva kulture.

(Tanjug)

KATALOG IZLO@BE O IVANU RADOVI]U ZNA^AJAN DOPRINOS ISTORIJI UMETNOSTI

Od apstrakcije do predela ~ulnosti Prethodnih mesec dana novosadska publika je bila u prilici da se boqe upozna sa delima Ivana Radovi}a i Petra Lubarde, koja se nalaze u kolekciji Muzeja savremwnw umetnosti u Beogradu.

Iako se smatra da nije bilo relevantnog kriti~arskog pera i qubiteqa umetnosti me|u kwi`evnicima a da nisu zabele`ili tekst o delu Ivana Radovi}a, o slikaru do sada nija objavqena nijedna opse`nija studija. Radovi}eva razmi{qawa o umetnosti najboqe dokumentuje kwiga Vjekoslava ]etkovi}a, u~e{}e u grupi “Oblik” obrazlo`eno je u studiji Vladimira Rozi}a, dok o umetnikovim mestu u okvirima stvarala{tva ~etvrte decenije 20. veka, saznajemo iz tekstova Miodraga B. Proti}a i Gordane Jan~i}.

Katalog izlo`be “Ivan Radovi} - od apstrakcije do predela ~ulnosti”, autorke @ane Gvozdenovi}, pru`a prvo ozbiqnije razmatrawe slikarevog opusa, posle dve decenije od kako je objavqen posledwi ve}i pregled wegovog `ivota i dela. Sama autorka u

2”, Radovi} se najvi{e pribli`io klasi~noj koncepciji kubizma, te uz [umanovi}eve radove, ono predstavqa sam vrh ovog pravca u srpskoj umetnosti.

Gvozdenovi}eva napomiwe da je samo delimi~no smelost re{ewa sa crte`a i kola`a Radovi} preneo na uqa na platnu, kojima je pridavao ve}u odgovornost reprezentativnog, zavr{enog dela.

Prizori na platnima su sazdani od kubisti~kih formi, zaobqenih

Dr`avni reprezentativac u tenisu Mawe se zna da je me|u stvaraocima i istra`iva~ima umetnosti bilo onih koji su postigli zapa`ene sportske rezultate i branili boje dr`avnih selekcija. Pored zna~ajnih objekata koje je projektovao (zgrada Matice srpske), arhitekta Mom~ilo Tapavica je bio takmi~ar na Olimpijskim igrama u Atini, 1896. Istori~ar umetnosti i autor mnogih studija o na{im slikarima, Stanislav @ivkovi}, bio je prvak Jugoslavije u ma~evawu i dr`avni reprezentativac. Poznato je da je uporedo sa slikarstvom, Ivan Radovi} imao jo{ jednu veliku strast - tenis. Zbog tenisa se preselio u Beograd 1927, a tri godine kasnije je uz Frawu [efera, Kre{imira Fridriha i Frawu Kukuqevi}a, igrao u dr`avnoj Dejvis kup selekciji. Na terenima Teniskog kluba Beograd, od 2. do 4. maja 1930. odr`ano je prvo kolo ovog takmi~ewa u evro-azijskoj zoni. Jugoslovenski Dejvis kup tim je pobedio [vedsku, a dubl Radovi}-[efer je savladao par RambergSoderstrom. U drugom kolu (Zagreb, 17-20. maja) na{a selekcija je izgubila od reprezentacije [panije, maksimalnim rezultatom 5:0. uvodu napomiwe da je na primeru radova koji se ~uvaju u MSUB, Radovi}ev opus posmatrala sa ta~ke gledi{ta koja je bli`a samom delu, kao i konkretnim pitawima umetnosti koja su ga duboko zaokupqala. Slikarevi crte`i i kola`i na po~etku 20-tih godina, pokazuju jasnu ideju isticawa unutra{weg reda i konstrukcije. Svojim delom “Apstraktna kompozicija

linija, grafi~ki osen~enih, sa prigu{enim koloritom, dok na ostalim slikama nema radikalnih re{ewa, iz ~ega se vidi Radovi}ev paralelizam likovnog mi{qewa (ekspresionizam se pretvara u klasi~ni realizam). Slikar se tematski okrenuo seoskom `ivotu, idealizovanoj romantici vojvo|anske ravnice, dok se u likovnom smislu opredelio za upotrebu ~i-

ste boje, oslobodiv{i se tonskog slikawa i muzejske atmosfere monumentalnih stremqewa klasicizma. Dela iz ovog perioda na najlep{i na~in podvla~e Radovi}evu blagu nostalgiju, a iznad svega “zavi~ajnu komponentu” wegovog slikarstva.

Tokom ~etvrte decenije, Radovi} fenomen intimnog posmatra iz pozicije wegove unutra{wosti, a ne sa udaqene pozicije erudite, sa uzvi{enim i hladnim rafinmanom. U svojoj tre}oj fazi, on odbacuje deformacije u crte`u i poetiku seoskog humora, okre}e se finijem kolorizmu i atmosferi vedrine i lako}e lirskog postupka. Ku}a kao mikrokosmos i jedino pribe`i{te, materijalizovana u enterijerima i eksterijerima, predstavqa Radovi}ev omiqeni motiv. U wegovim delima, prepoznavao se ambijent pariske {kole isto kao i autenti~na atmosfera ba~kog sela. Gvozdenovi}eva isti~e da Radovi} nije bio borac revolucije u umetnosti, ve} tih i nenametqiv istra`iva~ likovnih vrednosti. Odsustvo svake arogancije ili provokacije u stavu prema umetnosti i odnosu prema dru{tvu, u~inio ga je ne samo poznatim ve} i prihva}enim i omiqenim umetnikom.

Radovi}evo bavqewe tenisom vi{e spada u zanimqivost slikareve biografije, tako da ono nije ozbiqnije razmatrano u istori~arsko-umetni~kim pregledima wegovog dela. Autori uglavnom prenose {ta su o slikarevim sportskim uspesima pisali wihovi prethodnici, ne proveravaju}i podatke iz {tampe, kwigama o istoriji tenisa ili dokumentima velikih takmi~ewa. Istra`iva~e dela Ivana Radovi}a ne moraju da zanimaju podaci o wegovom u~e{}u u timu dr`avne reprezentacije, ali je po`eqno da ih, iako irelevantne za wegov stvarala~ki rad, prenose ta~no. Ukoliko je tenis bio va`an deo Radovi}evog `ivota, ne{to ~emu je bio pasionirano posve}en, onda on mora biti tretiran sa ozbiqno{}u koju podrazumeva svaki zna~ajniji deo umetnikove biografije.

Katalog autorke @ane Gvozdenovi} predstavqa zna~ajan doprinos novijim prou~avawima Radovi}evog opusa, a u svim op{irnijim tuma~ewima umetnikovog dela on }e predstavqati dobro istra`iva~ko polazi{te i nezaobilaznu bibliografsku referencu.

Sini{a Kova~evi}

“Milan Ke~i} je ~ovek neobi~ne vedrine, blage naravi i krajwe posve}enosti poslu. Uvek }e re}i ono {to misli, ne kalkuli{e, ne okoli{i , ne prera~unava. I u najte`im vremenima nije bio plehani petao koji se vrti kako tu|e }u-

leta” u Sremskim Karlovcima u prisustvu wegove porodice i mnogobrojnih po{tovalaca.

Na Milana Ke~i}a, wegovo stvarala{tvo i `ivotni put u porodi~noj galeriji, koju je sam projektovao i gde su izlo`ena wegova

je, svetlosti i materije. U wegovom slikarskom razvoju mogu se pratiti tokovi u zaviosnosti od toga koliko je nagla{ena meterija. Postoje razlozi za{to wegove slike nisu nastawene qudskim predstavama, ali je duh ~oveka

di duvaju . Nikad se nije hvalio tu|im, imao je dovoqno svog perija.

Celog `ivota obra|ivao je svoj put. Iskrenost, ~estitost i po{tewe, to su vrline koje Milana Ke~i}a ~ine dragocenim za sve one kojima je pru`ena prilika da ga upoznaju.”

To je zabele`io o ovom istaknutom slikaru druge polovine 20. veka Qubisav Andri} u kwizi “333 Pitawa Milanu Ke~i}u” , iz koje su povodom stogodi{wice Ke~i}evog ro|ewa pro~itani odlomci preksino} u Galeriji “Pa-

platna, podsetila je istori~arka umetnosti Grozdana [ar~evi}, rekav{i da je bio esteta u svakom pogledu, veliki qubiteq svih grana umenosti.

- Isprobao se i dokazao i na filmskom poqu, i kao pisac scenarija i rediteq nekoliko filmova - rekla je Grozdana [ar~evi}. - Imao je smisla ne samo u slikarstvu gde se najvi{e iskazao, ve} je bio uspe{an dizajner ugra|uju}i neka od tih iskustava u svoje slikarstvo. Wegovo slikarsko delo je izuzetno. On je majstor bo-

kroz nostalgiju, neku dozu tuge uvek prisutan. Izuzetan po svemu, moram naglasiti da je nastojao da na|e ravnote`u izme}u onoga {to se od wega o~ekivalo, ali nikad po cenu onoga {to je on sam od sebe o~ekivao.

U okviru obele`avawa 100 godina od umetnikovog ro|ewa, na maloj sceni u podrumu ku}e beogradski glumac i pozori{ni rediteq Radoslav Milenkovi} odigrao je monodramu “Na{i dani” po tekstu Radoja Domanovi}a.

Z. Milosavqevi}

Foto: B. Lu~i}

KWI@EVNA PERIODIKA: „DOMETI”

Nepoznati Laza Kosti} ^asopis za kulturu “Dometi”, koji izdaje Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki”iz Sombora, izlazi u dvobroju ~etiri puta godi{we. Pred ~itaocima je od skora prole}no/letwa sveska. U bogatom sadr`aju izdvaja se prilog “Laze Kosti}a pabirci i jedno pismo” iz pera glavnog i odgovornog urednika Radivoja Stokanova.

Stokanov se bavi jednim, do sada javnosti nepoznatim pismom Laze Kosti}a, koje je 1904. upu}eno Ilarionu Ruvarcu (original je u Arhivu SANU). I kako sam navodi, kada je o duhovnim velikanima re~, nijedna sitnica nije suvi{na. Ispod gorko-humornog stila ovog pisma prijatequ, “skriva se bolestan ~ovek, nesre}nik, i pred tom ~iwenicom sva anegdotska kalamburomanija o “neobi~nosti” Laze Kosti}a izgleda jadno”, zakqu~uje Stokanov. Tekst je opremqen i fotografijama porodi~ne grobnice Palana~kih na Svetouspenskom pravoslavnom grobqu u Somboru, gde po~iva i Laza Kosti} (1841-1910).

U “Dometima” najnoviju prozu objavquju Danilo Nikoli}, Laza Lazi}, Mahmud Tejmur( u prevodu Miroslava B. Mitrovi}a sa arapskog), Du{ica Milanovi}-Marika, Bo{ko Toma{evi}, Miroslav Kovar`, a poeziju- Ra{a Peri} i Tawa Milutinovi}. U raspravi “Kwi`evni Tezaurus” Nikola Grdini} se bavi enciklopedijskim obradama srpskih pisaca iz pera Veqka Petrovi}a. A Du{an Ivani} odjecima jedne poznate bajke na ovim prostorima- “Qepotica i zvijer na Balkanu/me|u Srbima”.

Rubrika Povod u celosti je posve}ena Miroslavu Josi}u Vi{wi}u i wegovoj kwizi “Ratna po{ta i komentari” (“Slu`beni glasnik”, Beograd, 2009.). O tome su na beogradskoj promociji govorili Mihajlo Panti}, Milorad Roganovi} i Ilija Vuja~i}, a “Dometi”prenose u najnovijem dvobroju. “Dometi” se zavr{avaju rubrikom “Vrednovawa”, odnosno prikazima nekoliko novih kwi`evnih naslova.

R. Lotina

IZME\U DVA SAJMA IZ „ALNARIJA“ VI[E OD 100 NASLOVA

Brojni `anrovski romani U periodu izme|u dva sajma kwiga u Beogradu izdava~ke ku}a „Alnari“ objavila je preko 80 naslova, a do ovogodi{weg sajma o~ekuje se jo{ 40. novih kao i dolazak gostiju iz inostranstva.

Veran svom izdava~kom konceptu da objavquje svetske bestselere za sve generacije, „Alnari“ je za Sajam kwiga pripremio brojne svetske hitove. Najve}i broj objavqenih kwiga, po{to to tra`e ~itaoci, su `anrovski romani, pre svega qubavni, istrorijski i trileri, a ne zaostaju ni tinejxerski.

Jedan od naslova, od kojih se o~ekuje da postanu prvorazredni hit, je nastavak svetskog bestselera, ispovedne proze „Jedi, moli, voli“ Elizabet Gilbert - „Zauvek tvoja“. Prema prvoj kwizi je snimqen filmski hit sa Xulijom Roberts u glavnoj ulozi, a u novom delu autorka opisuje kako se suo~ila sa brakom i porodicom. Gilbertova ovoga puta na inteligentan, emotivan, duhovit na~in, poku{ava da iznese svoje vi|ewe mnogih tabua kada je re~ o braku, iskreno ispituju}i pitawa saglasnosti, zaqubqenosti i vernosti, imaju}i u vidu sva dru{tvena o~ekivawa i preostale rizike koji prate zajedni~ki `ivot dve osobe.

Temom zabrawene, neostvarive, qubavi bavi se roman „Boje qubavi“ Xejmija Forda, koji sti`e za sajam. To je kinesko-japanska verzija „Romea i Julije“ u doba Drugog svetskog rata.

Aleksandra Poter je poznata poklonicama „~ik literature“, nakon kwige „Pazi {ta `eli{ mo`da ti se i ostvari“, po duhovitom stilu pisawa. Ona }e biti „Alnarijeva“ specijalna go{}a na Sajmu na kome }e promovisati najnovije delo „Nisi onaj koga `elim“ o mladala~koj qubavi koja se obnavqa nakon deset godina.

U kwizi „Volim Holivud“ Lindzi Kelk opisuje avanture atraktivne novinarke An|ele

Klark koja `ivi u Wujorku, ima posao iz snova, de~ka koji je obo`ava, a novi zadatak je vodi u Holivud gde postaje „`rtva“ paparaca i glavna tema holivudskih tra~eva...prava kwiga za ki{no popodne.

Lista istorijskih romana je poduga~ka, ali vredi izdvojiti „Zlatni pergament“ Vilijama Ditriha, dobitnika Pulicerove nagrade. To su nove avanture Itana Gejxa, junaka „Kqu~a iz Rozete“ i „Napoleonovih piramida“ dobro poznatih doma}oj publici.

Stiv Beri je jo{ jedan autor koga je „Alnari“ predstavio srpskom ~itaocima preko nekoliko avanturisti~kih romana u kojima se kre}e u potragu za istorijskim artefaktima neporcewive vrednosti, ili od izuzetnog zna~aja. Wegov najnoviji naslov je „Carska potera“ u kome Berijev omiqeni junak Koton Malone (iskusni obave{tajac, ali i antikvar) traga za tajnom podmornice kojom je plovio wegov otac, a nestala je ispod leda na Antarktiku.

Luk Deveni{ je veoma uverqivo do~arao vreme carskog Rima sagledano kroz sudbine wegovih vladarki i nakon velikog uspeha „Gospodarice Rima“ dolazi nastavak „Zmijsko gnezdo“. Obo`avaoci veterana romana o mra~noj strani savremenog ameri~kog dru{tva Harolda Robinsa mo}i }a na Sajmu da na|u wegovu novu kwigu „Park avenija 79“ o svetu wujor{kog podzemqa, u kome se sve okre}e oko novca, vlasti i seksa. Robins je obajvio do sada 20 romana koji su prevedeni na 30 jezika.

Posle uspeha kwige „Najlep{a qubavna pisma velikana“ Ursule Dojl sada sti`e wena zbirka „Najlep{ih qubavnih pisama izuzetnih `ena“ koja donosi privatnu prepisku Ane Bolen, Emili Dikenson, carice @ozefine i kraqice Viktorije.

(Tanjug)

26

GLOBUS

ponedeqak27.septembar2010.

Snimqena riba koja izgleda kao [rek onioci su uz japansku obalu snimili neobi~nu ribu koja izgledom podse}a na diva iz animiranog filma „[rek”.

Ru`na riba zapravo je vrsta ribe Semicossyphus reticulatus koja je poznata po ~udnim izbo~inama na glavi i nije retka u japanskim vodama.

Me|utim, ovaj primerak se toliko svideo roniocima da su ga snimili i odmah mu dali nadimak po poznatom animiranom ogru.

Smatra se da je star tridesetak godina i da se hrani {koqkama i rakovima s dna okeana.

R

Kad Klingonci pevaju operu ozori{te u Holandiji ugostilo je svetsku premijeru prve klingonske opere, u celosti izvedene na fiktivnom jeziku junaka nau~nofantasti~ne fran{ize „Zvezdane staze”.

Operu „U”, posve}enu prvom klingonskom vladaru, postavio je Ansambl za klingonska zemaqska istra`ivawa. Muzi~ki komad izveden je pro{le nedeqe u teatru Zebelt u Hagu.

Ratni~ku rasu Klingonaca „stvorio” je ameri~ki scenarista i televizijski producent Xin L. Kun. Klingonci su se prvi put pojavili 1967. godine u 26. epizodi serije „Zvezdane staze”.

P

Stvarno „lude” igra~ke

Ko ti dade dozvolu... za kra|u L opov morao da ostavi ukradeni „Audi” na putu jer ga je napunio pogre{nim gorivom.

Danijel Boksal (27) ukrao je automobil u Remsdejlu u Kentu, tako {to je u jednom odmarali-

{tu oxepario Kerolin Lajons i izvukao joj kqu~eve.

Prona{ao je auto na parkingu, u{ao i odvezao se velikom brzinom, ali je primetio da ima jo{ malo goriva u rezervoaru.

Stao je na lokalnoj pumpi, i napunio rezervoar do vrha bezolovnim benzinom. Me|utim, nije primetio da ukradeni „A4” ide na dizel, iako je to pisalo na zatvara~u rezervoara.

Automobil je stao posle nekoliko stotina metara, a Boksal je isko~io i zaustavio voza~a koji je prolazio. „Ponudio mi je da mi proda ‘Audi’ za sto funti, ali je zatim pobegao vi~u}i da }e sutradan nabaviti ’Por{e’“, rekao je zapaweni voza~, ~ije ime nije saop{teno.

On je pozvao policiju, a Boksal je uhap{en dok je pe{ke tumarao putem, i osu|en na godinu dana uslovne kazne.

DNEVNIK

N

ema~ki proizvo|a~ lutaka lansirao je liniju pli{anih `ivotiwa sa psihi~kim poreme}ajima.

Kolekcija „Pacijenti” kompanije „Paraplas“ obuhvata

„Moja devojka ima gomilu pli{anih igra~aka, i stalno smo se {alili da neke od wih izgledaju kao da su malo ’odlepile’. Pomislio sam da bi to bila dobra ideja za novu kolek-

pli{awe `ivotiwe od kojih svaka boluje od nekog psihijatrijskog problema.

Ovca ima poreme}aj vi{estruke li~nosti, korwa~a te{ku depresiju, zmija halucinira a krokodil ima fobiju od vode.

Igra~ke je osmislio Martin Kitstajner, koji je objasnio da je sve po~elo kao {ala.

ciju”, rekao je on nema~koj {tampi.

Uz kupqenu igra~ku dobija se i potvrda o wenoj dijagnozi, kao i plan le~ewa i pomo}i. „Hteo sam da prika`em rawivost du{e, a odrasli i deca podjednako }e u`ivati u ulozi onoga ko poma`e igra~ki da se oporavi”, rekao je Kitstajner.

Kraq buritosa oi ^estnat uspeo je da pojede ~ak 47 buritosa za samo deset minuta. Na takmi~ewu gladnica u Albukerkiju, ^estnat, poznat i kao “^equst”, u sebe je strpao neverovatan broj ovih specijaliteta.

Buritosi su bili puweni govedinom, paradajzom i zelenim ~ili sosom. ^estnat (26) je ina~e {ampion u pro`dirawu hot dogova ve} ~etiri godine za redom. Prethodni rekord u jedewu buritosa iznosio je „samo” 33 i po komada.

X

Brza hrana – 180 na sat! ritanski pronalaza~ konstruisao je name{taj koji se kre}e brzinom trka~kog automobila.

Peri Votkins iz Bakingem{ira napravio je kuhiwski sto koji

B

pokretu razvio brzinu od 148 km/h.

Votkins se nada da }e sa svojom „Brzom hranom” u}i u Ginisovu kwigu rekorda, {to bi zvani~no tek trebalo da bude potvr|eno.

[erife, prodaj mi „travu”!

Uhap{eni glupan i tupan mu{karaca uhap{ena su zbog rvawa sa metar i po duga~D vojica kim pitonom Borisom na parkingu Mekdonalds restorana u Melburnu, saop{tila je australijska policija.

Mladi}i stari 22 i 24 godine su iz jedne prodavnice ku}nih qubimaca ukrali osmogodi{weg pitona Borisa i jednog gu{tera, a onda su zmiju odneli na parking MekDonalds restorana i pred zapawenim posetiocima po~eli da se „obra~unavaju sa wim”. „Iskreno, ovo je pravi ‘tupan i glupan’ slu~aj”, rekao je detektiv Endru Bims australijskoj dr`avnoj televiziji. „Svako ko ode na parking restorana sa metar i po duga~kim pitonom mora da je prili~no glup”. „Borci” su optu`eni za provalu i kra|u.

se kre}e brzinom od 181 kilometar na ~as.

Wegov sto, adekvatno nazvan „Brza hrana”, stu{tio se ulicama Sent Poda i oborio rekord iz 2007. godine, kada je name{taj u

On je ina~e i ponosni vlasnik najsporijeg, kao i najmaweg automobila na svetu. Wegov mali automobil bio je adaptirana de~ja igra~ka, dimenzija 129h99h66 centimetara.

Kada ka`em Argentina, mislim gole `ene ta dobijete kada u Gugl pretra`iva~ ukucate „qubav” ili „Argentina”?

Oglas za seks, odnosno slike golih `enskih zadwica. Ako koristite Gugl pretra`iva~ u Britaniji, mo`da }e vas iznenaditi neki od pomo}nih predloga za pretragu, a ako pretragu pro{irite „na ceo svet” sazna}ete sve o lezbejkama prosto ukucav{i „serbian fiction”.

Internet sajt Odee.com, sastavio je listu najbesmislenijih „odgovora” Gugl pretra`iva~a na sasvim jednostavna „pitawa”.

Ukoliko ukucate „serbian fiction”, sazna}ete sve o svom nau~nofantasti~nim romanima u kojima su glavne junakiwe lezbej-

[

inejxer iz Montane gre{kom poslao lokalnom {erifu SMS poruku.

Neimenovani de~ak star 15 godina, iz Helene u Montani, hteo je da po{aqe poruku lokalnom dileru marihuane. Me|utim, pobrkao je cifre u telefonskom broju i poslao SMS {erifu okruga Luis i Klark Leu Datonu. „Brate, ima{ ne{to za 20 dolara, odmah se nalazimo”, pisalo je u poruci.

Zapaweni {erif odmah je telefon prosledio jednom od svojih detektiva, koji je odgovorio de~aku predstavqaju}i se kao diler. On se dogovorio sa tinejxerom da se na|u u jednoj prodavnici.

Kada je stigao u radwu, pozvao je de~aka koji se tu „slu~ajno”

T

ke, ukoliko poku{ate da saznate definiciju „proma{aja” kao odgovor }e vam se pojaviti Xorx Bu{, a ako `elite da saznate ne{to vi{e o Argentini, mo`ete kliknuti na Google images i otkri}ete sve wene lepote...gole `enske zadwice na fudbalskom terenu.

Isti problem se javqa i kada se ose}ate romanti~no i ukucate „qubav”...a sa strane vam se pojave oglasi svih onih koji je „prodaju” ili „kupuju”...uz posrednika koji garantuje diskreciju naravno.

Najglupqe gre{ke se ipak javqaju kada u Gugl translate ukucate Lejdi Gaga. Prevod na francuski glasi Britni Spirs.

nalazio sa ocem i jo{ jednim prijateqem. „Kada sam im pri{ao i pokazao zna~ku, jedan od de~aka se

onesvestio od {oka”, rekao je detektiv.

Po{to nije do{lo do razmene novca i droge, de~aci nisu uhap{eni ve} su pu{teni uz upozorewe.

Aman, pu{taj taj film! edna Kineskiwa tu`ila je bioskop u gradu Sijanu i distributere filma „Naknadni udar” zbog prikazivawa 20 minuta reklama pre po~etka filma.

Lokalni mediji pi{u da je ^en Sijaomei, po zanimawu advokat, optu`ila odgovorne, bioskop i distributere, da nisu obavestili publiku koliko dugo }e trajati reklame, da su joj

J

„protra}ili vreme” i prekr{ili wena prava.

Slu~aj je pokrenut pred narodnim sudom u Sijanu, glavnom gradu provincije [anxi. ^en tra`i da joj odgovorni nadoknade tro{kove kupovine bioskopske karte (pet dolara), i istu sumu uplate na ime nadoknade za pretrpqene emotivne {tete, kao i da joj se izvine pismenim putem.

U

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

27

Rado bih mewala u svom `ivotu

mom `ivotu dogodile su se mnoge stvari. Bilo je i ru`nih i lepih.

Od prve godine sam `ivela u Nema~koj, u gradu Balingenu. Nakon {to sam zavr{ila tre}i razred, preselila sam se u Srbiju, u [abac, a posle toga u Novi Sad. Upoznala sam mnogo qudi, od kojih je ve}ina bila uvek dobra prema meni. Taman kada je bilo najlep{e ili

kada bih se uklopila u sredinu, ja sam se selila. Najvi{e me rastu`i kada se se}am svoje pro{losti, koja je za mene iseckana. Ponekad se zapitam {ta se de{ava u mom rodnom gradu. ^esto po`elim da se vratim tamo, da ostanem ili budem samo na kratko sa svojim prijateqima.

Ba{ to stalno mewawe grada, {kole, sredine uop{te, mewala

Na{ sveti Sava Kroz tamu, tugu i jad pro|e ~ovek mlad, svom narodu osvetla put, pokaza znawe, svoju svetu }ud!

Tatjana Milo{evi}, VIII-g O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Prole}nica

Zimska pesma Na jedna vrata zlatna jesen odlazi, a na druga u na{ grad bela zima dolazi.

Hladna, bela zima tiho u na{ grad dolazi: sne`ni oblaci prekrivaju nebo, iz wih pada ne{to belo!

Pahuqe male kao zvezdice sa neba su pale.

Po beloj stazi Deda Mraz gazi, poklone nosi, deci radost donosi.

Katarina Koji}, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

bih u svom `ivotu. Mewala bih `ivot sa nekom drugom osobom koja je ro|ena u jednom mestu i tu i daqe `ivi, koja svoj grad zna napamet, zna kako se neki deo zove i gde se nalazi. @elela bih da sam ostala u Balingenu sa svojim dru{tvom.

Sunce sija, a oblak se quti.

I priroda po~iwe, sada da se budi.

Cveti}i se roze, travica zeleni.

I poneki quti} s wima se veseli!

Jelena ]ur~i}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Bojan Gagi}, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Li~nost koju posebno volim i po{tujem

L

i~nost koju sam izabrala je moja nekada{wa vaspita~ica Brankica Savi}.

Ona ima kratku crno-crvenu kosu. Dobra je, jer nam je, dok smo i{li u vrti},uvek pomagala.

Iskrena je, jer nam je uvek sve

iskreno govorila. Pametna je, jer nas je dosta toga nau~ila i zato sam joj ja jako zahvalna.

Ona je plemenita zbog svih tih osobina koje poseduje. Dobra je, uvek mi je pomagala i davala korisne savete.

Ja wu volim i po{tujem i zato sam izabrala da ba{ o woj pi{em.

Milica Ber, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Ime wegovo zna dete svako i pamti se lako najmla|i Stefanov sin, Nemawi} Rastko. @ivot i trnovit put ga vode u Goru svetu do duhovne slobode, nesebi~no je svom narodu daje za lagodan `ivot i krunu ne haje.

Povez neznawa skinuo je sa o~iju naroda svog o`iveo duh, utemeqio put, put kojim vodi ga Bog oven~an imenom Sveti Sava postade svojoj deci {kolska slava.

Elena Arsin, VIII-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Kamenica

Blagoja Mileki}, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Pesma o Vuku Svi znaju Vuka.

Azbuka nije muka.

Svi smo ti zahvalni, moram da te pohvalim.

Da tebe nije, azbuka se krije.

Pokre}e nas azbuka, ti si na{a nauka!

Maja Kri~kovi}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Angelina [quka, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Srbobran

Tata tata se zove Dragan. On serM ojvisira ra~unare. Ima crnu ko-

su, sedi i radi na ra~unaru. Ponekad sa mnom radi srpski i matematiku. Idemo kao porodica u {etwu.

Tata ~esto ide da popravqa ra~unare, ali voli i da bude u ku}i s porodicom. On voli i da igra igrice na ra~unaru i da vozi bicikl. Meni je obe}ao da }e me nau~iti da vozim bicikl ovo leto. On je najboqi tata na svetu.

Ana Gaji}, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Prole}e Kada prva roda sle}e, prole}e nam dole}e.

Cvrku}u nam pti~ice, raduju se deca, ulice su pune de~ijeg osmeha.

Zumbul, narcis, visibaba svud’ je oko nas, pohitajte deco, pohitajte deco, prole}e je znaj!

Milica Mihaq~i}, III-7 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

28

ponedeqak27.septembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo 26. 9. 2010. godine na{ dragi i voqeni

Opra{tamo se od na{eg dobrog druga, prijateqa i direktora

29

TU@NO SE]AWE Danas je tvoj 18-ti ro|endan.

Vladan Samarxi}

Davor [kori}

Luke Surle

iz Veternika Datum i vreme sahrane bi}e naknadno objavqen.

Porodica [kori}.

Zagorka [erbi}, Nada [u{war, Gorica Trbojevi}, Mirjana Haxi} i \or|e Nikoli}.

11166

Tvoji: tata, mama, sestra, brat, baka i dele.

11165

3

Posledwi pozdrav

Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za tobom. Na{a se}awa su tu`na, na{a tuga je stvarnost, a na{a qubav prema tebi je do`ivotna.

11111

3

Dragi moj deda

Nedostaja}e{ mi svakog jutra kad se budim

Posledwi pozdrav bratancu i bratu

dragom

Luki Surli Luka

Grujici Mitrovi}u VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

10746

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

10515

POTREBNI bravari za rad u bravarskoj radionici i na monta`i. Prednost Kisa~ i okolina Kisa~a. Telefon 069/394-75-29 \or|e.

11033 POTREBAN KV - VKV kuvar-ica sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 459-689, radnim danom 12-18 ~asova ili li~no Strumi~ka 16.

11080

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16 8847 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

10960 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

10961 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85-495.

11143

od: Danke, Borisa i Sa{e.

od prijateqa Stojana i Stojanke Kne`evi}.

Luka

Osta}e{ mi uvek u lepom se}awu.

Mia. 11157

Posledwi pozdrav

11158

11159

11160

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i deveru

Posledwi pozdrav drugu

Na{a je qubav bila velika, samo nas je smrt mogla rastaviti.

Tvoja najve}a qubav Maca.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ otac, suprug, svekar i deda

Srbinko Zeremski Luki Surli

Paji

1933 - 2010. iz Vrbasa

Srbinku Zeremskom

od nekada{wih kolega iz „Coneta�.

od porodice Ibri{evi}.

O`alo{}eni: brat Du{ko, snaja Desa, Rade i Radmila.

11156

11155

11164

Sahrana je danas, 27. 9. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Vrbasu.

O`alo{}eni: sin Milenko, supruga Julkica, snaja Olgica i unuke Dejana, Sandra i Nevena.

11163

Dana, 28. 9. 2010. godine, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada me je napustio moj voqeni i jedini sin

POMEN

2003 - 2010.

\ura Nedeqov Dan za danom prolazi, ni jedan bez bola u du{i, bez se}awa na tebe.

Josip Barbari} Sa{a 21. 12. 1962 - 20. 8. 2010.

Supruga Zora, }erke Vera i Ana sa porodicama.

Sa tugom u srcu ~uva}e te od zaborava neute{na majka @elmira.

11110

10837

^ETVOROGODI[WI POMEN

DESETOGODI[WI POMEN najdra`oj drugarici

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milo{u

Zorici Anti} Ponosni smo {to smo te imali.

Tugujemo {to smo te rano izgubili.

Tvoji Mandi}i.

Srbinku Zeremskom

od: brata Uro{a, sestre Jagode, snaje Vuke, sinovaca Zorana i Gorana sa porodicama.

11041

11161

DESETOGODI[WI POMEN

Godinu dana od kada nije sa nama na{ voqeni

O`alo{}ena sestra Sofija Beli}.

11162

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom dragom suprugu obele`i}u u utorak, 28. 9. 2010. godine, u 9.30 ~asova, u Crkvi ]irila i Metodija na Telepu.

Milovan Maravi} 27. 9. 2006 - 27. 9. 2010.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

Uvek }e te voleti tvoji: }erka Vesna, zet Izet, unuci Hakija i Nermin.

10910

Zorka Anti}

Milenko \urkin Wegovu dobrotu i plemenitost ~uvaju od zaborava wegovi najmiliji.

11092

ro|. Avramovi}

Jovan Petrova~ki

Te{ko nam je bez tebe, sa tobom smo u mislima.

Nakon parastosa u crkvi odr`a}emo i pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoja porodica.

O`alo{}ena supruga Qubica.

10683

11154

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 02.00

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Ja i mama, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Gro`|e Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Centar sveta Duel struna Vojvo|anski dnevnik Kosmos Aj’ zapevaj Li~anine Premijerova siro~ad, film Svetkovine

Pjer-Luk Brilan

Premijerova siro~ad Od 1940. godine do 1960. godine, premijer Kanade Moris Diplesije u saradwi sa rimokatoli~kom crkvom otvarao je domove za nezbrinutu decu. Ove institucije postaju steci{te zlostavqane dece pod izgovorom za{tite hri{}anske religije i op{teg interesa...

Uloge: Lorens Arket, Pjer-Luk Brilan, Luj-Filip De`ardan Re`ija: Johan Pre`on (RTV 1, 00.30)

06.35 07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.10 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 23.45 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak27.septembar2010.

Kuhiwica (ma|) Regina, film Brazda (ma|) Festival narodne ma|arske muzike Takmi~ewe dramskih pisaca (ma|) Kulturni magazin (ma|) Ja i mama, film ^udesni svet Vesti (ma|) Zajedno Tajna hrane: Krompir ^ari ribolova Halo TV (ma|) Vive 2010, snimak festivala ma|arske narodne muzike TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Tek ro|eni Revolucija, dok. film Felini, dok. film TV Prodaja

07.25 08.00 08.35 09.00 10.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.35 22.00 22.40 23.05

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.15 17.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Glas Amerike Prepodnevni program Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Obrazovni program Razgoli}eni

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Fan Ingli{ Put u Evonli Lenija Ubistva u Midsameru Dok. program Vitra` Fan Ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru Neon siti

Lora Hauard

SERIJA

Ubistva u Midsameru (Novosadska TV, 22.30)

09.00 Red Bul Iks borci – Meksiko 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Portugalska liga: Sporting–Nacional 13.00 Ragbi Super liga plej of 15.00 Premijer liga: Bolton – Man~ester junajted 17.00 Ruska liga 17.30 Berlinski maraton 19.30 Belgijska liga 20.00 Premijer liga 21.00 Holandska liga 22.00 Argentinska liga 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta. 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70, 00.30 Slavni parovi

Lov i ribolov Razvoj ribolovnog turizma u [paniji na reci Ebru, po~eo je pre tridesetak godina, nakon {to su Nemci ubacili soma i smu|a, kojih u toj reci do tada nije bilo.

Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot Blaf (RTS 1, 10.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.55 10.00 10.32 11.00 12.00 12.15 12.30 12.37 12.52 13.39 15.10 15.20 16.06 16.10 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.06 20.55 22.00 22.05 23.00 23.05 00.10 00.26 00.35 00.57 02.21 02.27 03.30 04.03 04.32 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Brod plovi za [angaj, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Vesti Upitnik Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti Gwavator, film Vesti Upitnik Eko karavan Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

07.00 Kuvati srcem: Dr Dragana Bogati} 07.31 [umska {kola 07.36 Zverilija 08.00 \ole iz yungle 08.24 Ka`i mi ka`i 08.33 Tuma~ewe kwi`evnog dela 08.54 Neobi~no o biqkama 09.10 Mansarda 09.33 Stvarawe istorije 09.57 Enciklopedija 10.05 Vrele gume 10.35 Total tenis 10.50 Magazin Lige {ampiona 11.15 Laboratorija slavnih 11.45 Porodi~ni krugovi 12.13 Volite li Betovena: Koncert J. Kolunyije 12.35 Iza naslova 12.53 Trezor 13.52 Tuma~ewe kwi`evnog dela 14.13 Neobi~no o biqkama 14.28 Mansarda 14.50 Stvarawe istorije 15.14 @ena u senci: Mileva Mari} Ajn{tajn 15.33 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.52 Mladi talenti Srbije 17.20 Eko recept 17.47 Enciklopedija 18.00 Vokstok, muz. program 18.28 Razglednica 18.59 [umska {kola 19.04 \ole iz yungle 19.28 Ka`i mi ka`i 19.37 Datum 19.42 Verski kalendar 19.56 Planeta drve}a, obraz. program 20.50 Odbojka - SP: Srbija-Poqska, prenos 22.30 Kapri 23.30 Film: Tunel slobode 01.11 Poligon 01.45 Tehnologija danas 02.09 Trezor 03.07 Odbojka - SP: Srbija-Poqska

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Mobilni ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Potraga za Trojom Sve za qubav Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad Largo ^ari Opasne igre

[arliz Teron

Igra jelena Tokom slu`ewa zatvorske kazne zbog kra|e automobila, sitni kriminalac Rudi sprijatequje se s Nikom, koji se sve vreme dopisuje sa prelepom devojkom po imenu E{li.

Kada svega nekoliko dana pre pu{tawa na slobodu Nik bude ubijen u zatvorskoj tu~i, Rudi odlu~uje da prona|e E{li i predstavi se kao Nik. Uloge: Ben Aflek, Geri Sinis, [arliz Teron Re`ija: Yon Frankenhajmer (B92, 21.05) 07.00 10.00 10.35 12.00 14.00 15.00

18.30 19.15 20.00 21.05 23.10 23.45 01.35

TV dizawe, jutarwi program Vesti za osobe o{te}enog sluha Indija Na{a mala klinika Najja~i ostaju Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Okeani - Sredozemno more Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Okeani - Arkti~ki okean Me|unarodni terorizam, dok. program Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Najja~i ostaju Film: Igra jelena Vesti B92 Film: Otmica Dr Hu

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma 5. oktobar, deset godina posle Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Film - izbor gazde Grand narod pita Farma Film: 50 poqubaca za pam}ewe

16.00 16.35 17.30

ODBOJKA – SP

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 13.10 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 00.00 00.30 01.30 02.30 03.30 04.30 05.30

DNEVNIK

c m y

30

Srbija–Poqska, prenos

08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.55 14.00 15.00 16.00 17.55 18.20 18.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00

Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Fantomacan ^eli~ni alhemi~ar [edou rajder Kalamiti Yejn Kilari Z-Odred Yem Presovawe Vesti Raven Jelena Film Telemaster Ne mo`e da {kodi Ukratko Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti ]irilica Je l istina Raven Riko{et ]irilica Je l istina...

Bojana Ordina~ev

SERIJA

Jelena Uloge: Aqo{a Vu~kovi}, Danica Maksimovi}, Irfan Mensur, Srna Lango, Bojana Ordina~ev Re`ija: Andrej A}in i Milo{ Petri~i} (Hepi, 15.00 i 20.00)

(RTS 2, 20.50)

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Krajwa sila Dok. serija: Ekstremni kontakt Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti u 14 Milica na kvadrat Dok. serija: Borba polova u `ivotiwskom svetu Dok. serija: @ivot u zamrziva~u Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: [aft Krajwa sila Milica na kvadrat Film: Koen i Tejt

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak27.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

REVOLUCIJA KOJA 5. OKTOBRA (NI)JE PROMENILA SRBIJU

31 12

Pi{e: Branka Dragovi}-Savi}

Sandra Bulok

28 dana Po{to pijana izazove saobra}ajku na dan sestrinog ven~awa, uspe{na kwi`evnica i devojka za `urke Gven mo`e da bira izme|u zatvora i centra za rehabilitaciju. Iako je izabrala centar, Gven ne `eli da sara|uje...

Uloge: Sandra Bulok, Vigo Mortensen, Dominik Vest, Elizabet Perkins, Azura Skaj Re`ija: Beti Tomas (Nova TV, 22.00) 07.50 08.00 08.25 09.40 11.30 12.30 13.15 14.15 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.20 23.30 23.45 00.40 02.35 03.05 04.05 04.30

Fifi Rori Dona Barbara U ime qubavi Na{a mala klinika IN magazin Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan 28 dana, film Ve~erwe vesti 28 dana, film - nastavak Sanset, film Seks i grad Ezo TV, tarot {ou Bra~ne vode Seks i grad

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00

Bizeovim stopama Vazdu{ni dueli Hladnog rata Pet ameri~kih giganata Abrahomova deca Doma}ica broj 49.

U potrazi za Trifoom Snimawe rata Pri~a o krompiru K.S. Luis Izgubqeni topovi kraqice Elizabete [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu Ohbergovi siro~i}i Hitlerov rat protiv Amerike Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a Kwiga koja je {okirala svet K.S. Luis Izgubqeni topovi kraqice Elizabete

18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.35 09.15 10.45 12.35 14.15 15.00 16.45 18.10 20.05 21.50 22.25

Leonardo 7.

Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Sudija Prist @ikina `enidba Neplanirano ven~awe Moja omiqena crnka Ulica Red Road Obra~un u kazino kabareu Planeta Iks Zver u nama Puerto Vaqarta Skviz

Pri~e za laku no} Lova Nova pri~a o Pepequgi Zlatni kompas Ponovo 17 Betonski faraoni Iks Men po~eci: Volverin Surogati Za{to sam u braku?

Zrno utehe Obdaren - Pevaj opet Reje Spartak: Krv i pesak Usluge 23.20 Pogre{no skretawe 2: Kraj puta 00.55 Sinegdoha, Wujork 02.55 Nezvani gosti

07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.33 13.17 14.20 15.00 15.40 16.25 17.50 18.30 18.45 19.30 20.15 21.55 22.30 23.10 00.00 01.15 02.00 02.45

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 3, dok. serija Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Latinica Poslovni klub Dnevnik 3 U potrazi za svetim, dok. serija Rigoleto iz Mantove, 2. i 3. ~in Galaktika Sutra je novi dan 24

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 02.00 03.00

Misteriozni putevi Tele-{oping Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Bez traga Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Ku}a Monk Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Zakon i red Misteriozni putevi Dijagnoza ubistvo

07.10 09.10 10.15 11.15 12.05 13.00 13.50 15.30 16.55 17.55 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 23.05 01.00 01.15 01.45 02.45 03.30

RTL ritam zona Zabrawena qubav Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Los Viktorinos An|eo i vrag 1001 no} Zabrawena qubav Bibin svet Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 1001 no} DOA: Mrtav ili `iv, film Mladi u~iteq, film Vesti Instruktor Astro {ou Dobrotvor Zatamwewe, film

@iv ili mrtav Elen Pejy

Yuno [esnaestogodi{wa Yuno je po svemu je tipi~na ameri~ka sredwo{kolka: ima najboqu drugaricu, voli pank i rok, sva|a se sa roditeqima oko sitnica. Jednoga dana ona ustanovi da je zatrudnela s de~kom iz razreda...

Uloge: Elen Pejy, Majkl Cera, Yenifer Garner, Yejson Beteman, Alison Yejni, Re`ija: Yejson Rajtman (HRT 2, 20.45)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.10 13.35 14.15 15.00 16.45 17.30 17.50 18.30 19.00 19.45 20.45 22.20 23.10 23.40 00.00 00.45

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Na prvi pogled Beverli Hils Split: More Lepom na{om Reporteri Galaktika [kolski program ^uvari brata svoga, film Veronika Mars Moja `ena i deca Ritam nedeqe @upanijska panorama Overlend 3, dok. serija Hit dana Yuno, film 24 Kalifornikacija Dva i po mu{karca Dr Haus Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.20 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.20

06.00 08.00 10.10 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

DOA je turnir u borila~kim ve{tinama u kom u~estvuju samo najboqi borci i koji se odvija na misterioznom ostrvu. Kisti, seksi pqa~ka{ica draguqa, Tina, profesionalna rva~ica i Kasumi, ninya princeza, izabrane su za da u~estvuju na ovom turniru...

Uloge: Yejmi Presli, Devon Aoki, Holi Valas, Sara Karter, Nata{a Malt, Kejn Kosugi, Metju Mardsen, Erik Roberts Re`ija: Kori Juen (RTL, 21.30)

Holi Valas

Crni zmajevi Intermeco 1 Tanderbolt S vetrom u le|a Intermeco 2 Pri~a iz rodnog grada Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 ^ast Silnika Dosije Drezden Pre mnogo godina Izvan kapije Smrtonosni ~as

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako se to pravi Kako to radi Lov na sabqarke Auta po meri Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Istrebqiva~i {teto~ina Ekstremne eksplozije Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to ide Pre`ivqavawe Opasan lov Ameri~ke drvose~e Uni{tavawe!

Auta po meri Prqavi poslovi

Pobuna u koko{iwcu Qudi od ~asti Blizanci Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi [oping Mo}ne patke 3 Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine Qubav u Houp Springsu Zlodela Topqeni u`itak Prinuda

08.30 10.00 13.45 14.45 15.45 17.00 20.15 20.45 21.00 22.25 22.30 00.00 00.45

Tenis Tenis Superbajk Dizawe tegova Bilijar Fudbal Dizawe tegova Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Dizawe tegova Fudbal

Odlazak i povratak Ko{tunice ako je jednopartijski sistem u Srbiji formalno okon~an po~etkom devedesetih godina pro{log veka, kad i u ostalim republikama biv{e jugoslovenske dr`ave, ovde su prvi demokratski izbori odr`ani tek deset godina kasnije. Regularni izborni uslovi prvi put su obezbe|eni tek posle petooktobarske revolucije, 23. decembra 2000. godine, kad su gra|ani birali poslanike republi~kog parlamenta i novu Vladu Srbije.

Ve} u izbornoj trci znalo se i ime kandidata za novog premijera. Bio je to lider DS-a Zoran \in|i}.

On Zoran \in|i}je 25. januara 2001.2001. godine izabran za predsednika nove dosovske Vlade Srbije i bio je prvi demokratski premijer Srbije nakon uvo|ewa vi{estrana~ja.

DOS je tako vlast u Srbiji preuzeo tri meseca nakon prevrata, do kad je zemqom formalno upravqala “prelazna vlada”, koju su ~inili predstavnici DOS-q, Srpskog pokreta obnove i Socijalisti~ke partije Srbije.

Ova tri meseca obele`ilai su ne samo “potera” kriznih {tabova za socijalistima i julovcima na polo`ajima nego i preleta~i.

Kolone su ~ekale ~lansku kartu stranaka DOS-a. Najve}i red bio je za onu iz DSS-a. I dok su neki tek prosto sledili potrebu da uvek budu u taboru pobednika, drugi su se vodili ra~unicom da }e tako o~uvati kakve-takve sinekure. Svi su napu{tali brod koji tone. SPS se cepa na tri stranke. JUL je prakPrvi demokratski premijer – likvidiran ti~no nestao.

Ko{tunica je ostao savezni predsednik, ali je U takvoj atmosferi socijalisti su iza{li na izdo{lo do raskola u DOS-u. Naime, raskol se desio bore, prvi put bez upori{ta u dr`avnim medijima. i pre prve izborne kampawe.

U zimu se ulazilo bez dovoqno gasa i struje, ali Koliko su zapravo odnosi unutra DOS-a bili temperature su i{le naruku novoj vlasti. DOS je komplikovani pokazalo se vrlo brzo nakon dolaosvojio dvotre}insku ve}inu. ska na vlast. Odmah nakon 5. oktobra tenzije izme^lanovi \in|i}evog kabineta bili su pred|u Ko{tunice i ostatka DOS-a bivale su sve vistavnici svih {esnaest partija koje su ~inile dqivije. A do raskola je do{lo 1. aprila 2001. goDOS, a wihovim liderima su poverena potpreddine, kada se Slobodan Milo{evi}, posle pregosedni~ka mesta. Ta Vlada zapo~ela je niz radivora sa ^edomirom Jovanovi}em, predao istrakalnih ekonomskih i unutra{wih reformi. Po`nim organima i kad je sproveden u beogradski krenuta je op{ta privatizacija, {to je izazvalo Centralni zatvor. Odnosi izme|u DSS-a i DS-a nezaposlenost i proteste radnika. Me|utim, poprerasli su u otvoreni rat kad je na Vidovdan iste ~etak 2001. godine zatekao ih je i u zategnutosti godine \in|i}eva vlada donela uredbu na osnovu na relaciji Srbija – Crna Gora. U toj Republici koje je Slobodan Milo{evi} izru~en Ha{kom odr`avali su se vanredni parlamentarni izbori tribunalu. na kojima je ponovo potvr|ena polarizovana sliNakon redovnog isteka mandata Milana Milutika javnosti – izme|u unitarista i separatista. novi}a, Srbija je dobila v. d. predsednika – {to je DOS su sa~ekali nemiri na jugu Srbije, problemi po funkciji pripalo predsednici parlamenta Nasa snabdevawem energentima... Ali, i otvorena ta{i Mi}i} iz Gra|anvrata prema svetu. skog saveza Srbije.

Otvorena su i pitawa S obzirom na to da niOdnosi izme|u DSS-a i DS-a koja tra`e politi~ki je uspeo da se domogne konsenzus – od u~lawewa prerasli su u otvoreni rat kad je pozicije predsednika u UN, sukcesije i ekonom\in|i}eva vlada donela uredbu na Srbije, posle raspada skih reformi, do zauzdaosnovu koje je Slobodan Milo{evi} SRJ u februaru 2003. govawa inflacije i nabavke izru~en Ha{kom tribunalu dine i formirawa drgasa i struje. Na ~elu sa`avne zajednice Srbije vezne vlade je Zoran @ii Crne Gore, Ko{tunica `i}, potpredsednik crnoje izgubio dr`avnu funkciju, a wegova partija je gorske Socijalisti~ke narodne partije, ali ta pre{la u opoziciju. Na vlast se vratio 3. marta vlada fakti~ki ima uticaj samo na prostoru Sr2004. godine, kad je formirao mawinsku vladu uz bije, bez Kosova. Nestabilnost vlasti u Srbiji i pomo} socijalista, predvo|enih Ivicom Da~i}em. na saveznom nivou traja}e sve dok se ne razjasne U toj vladi nije bilo mesta za Demokratsku odnosi izme|u Srbije i Crne Gore. Naime, i pre stranku, s kojom je neprijateqstvo dostiglo vrhuizbora vlade Zorana \in|i}a politi~ki akteri u nac u periodu nakon ubistva premijera \in|i}a.

Crnoj Gori najavquju referendum o statusu. MeDSS je, naime, bio `estoki kriti~ar uvo|ewa van|utim, i me|unarodna zajednica od Crne Gore trarednog stawa i policijske akcije “Sabqa”. Ta vla`i strpqewe. da pala je nakon {to je zemqi podarila Ustav sa~iNaredne godine u zemqi se bezuspe{no odr`avawen preko no}i, kada su 2006. godine ministri iz ju dva izborna ciklusa za predsednika Srbije.

G17 plus podneli ostavke “zbog toga {to nisu naPredsednik nije izabran jer na te izbore nije izastavqeni pregovori s Evropskom unijom”. A nisu {la ve}ina bira~a. DOS je imao svog kandidata nastavqeni zbog nedovoqne saradwe s Ha{kim Miroquba Labusa i bojkotovao je Ko{tunicu kao tribunalom. predsedni~kog kandidata, a i Ko{tunica je u jedNakon narednih izbora, 2007. godine, nastupa penom krugu bojkotovao kandidata DOS-a Dragoquba riod kohabitacije izme|u premijera Vojislava KoMi}unovi}a. Od predsedni~ke kampawe DSS-a {tunice, koji je dobio jo{ jedan mandat u Nemawi\in|i}evu vladu optu`uju da je povezana s organinoj 11, i i predsednika Srbije Borisa Tadi}a. zovanim kriminalom.

I

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak27.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Skloni ste tome da ulep{avate sebi situaciju pa je preporu~qivo da iza|ete u neki restoran ili u {oping. Dobar posao donosi i stabilnu zaradu. Prihodi i rashodi.

BIK 20.4-20.5.

Mesec plovi kroz va{ znak i potpuno ste prijem~ivi za qubavni odnos i partnerov uticaj. Romantika dolazi do izra`aja. Danas niste raspolo`eni za posao.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. septembar 2010.

Ukoliko se povu~ete, boqe }e vam biti. Ukoliko mawe govorite, vi{e }ete ~uti. Dakle, uspokojite se danas koliko god mo`ete. [tedite energiju za sutra.

Potpuno ste opu{teni i pomalo flegmati~ni. I to je sasvim OK. Ne mogu svi dani biti isti! Sutra{wi }e biti dinami~an, pa se danas okrenite qubavi.

U karijeri mo`ete ra~unati na jednu pouzdanu `ensku osobu, iako vam mo`da danas tako ne deluje. Okolnosti vam ulivaju vetar u jedra, da radite i zaradite.

Nalazite se na sigurnom pravolinijskom putu uspeha u poslu. Uz opravdanu dozu strpqewa i samopouzdawa, kora~ate pistom ka dobroj budu}nosti.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Samostalnost vam ide u prilog.

Iako po svojoj prirodi nagiwete partnerskim vezama u svim domenima, poslovno i privatno, ipak prihvatite ovu fazu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

^inite po svom ose}aju za meru, etiku i estetiku. Mnogo kra}ih i u~estalih putovawa vam ide u prilog pa se nemojte {tedeti u bilo ~emu. Sloboda!

Finansijski tro{kovi mogu biti pod znakom pitawa jer se s ove ta~ke gledi{ta ne vidi onaj kona~ni ishod. Ali, svaki posao nosi i svoje rizike. Oprez!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste i vi{e no {to treba pa je drugima, a pogotovo partneru, te{ko da vas prate.

Iskoristite to da budete {to produktivniji u poslu. Ispuwewe `eqa.

Idealista ste u svakom atomu svog bi}a. I to vas odr`ava, to je vazduh koji di{ete. Di{ite punim plu}ima {etaju}i se pored reke i rade}i ono {to volite.

Mo`e se desiti da se preopteretite poslom i obavezama jer vam je te{ko da odbijete druge.

Ali, ipak, ne morate prihvatati ono {to ne}ete lako uraditi.

TRI^-TRA^

Podsmeh zbog golotiwe V REMENSKA

PROGNOZA

POPODNE

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

20

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zrewanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 25 Ni{

Razuzdana pro{lost po~ela je da susti`e nekada{wu seks-bombu Pamelu Anderson, i to, na`alost, preko sinova Brandona (14) i Dilana (12), koji je ismejavaju zbog toga {to je radila.

- Moji sinovi me ismejavaju zbog toga {to sam pozirala gola - priznala je biv{a Plejbojeva ze~ica u jednom nedavnom intervjuu.

- U trenutku kada neko pozira go ne razmi{qa o tome da bi jednog dana mogao imati decu koja }e te fotografije gledati - dodala je Pamela. @alila za pro{lo{}u ili ne, nekada{wa zvezda serije Bejvo~ svoj je seksepil iskoristila kako bi postala poznata. I uspelo joj je. Za nekada{wom seks-bombom mnogi mu{karci uzdi{u i dan-danas i sa zanosom gledaju wene goli{ave fotografije.

Bujna plavu{a je i s biv{im suprugom Tomijem Lijem snimila ku}ni porno i jednom prilikom je izjavila kako je svojim sinovima ve} rekla za porni}. Bri`na majka verovatno nije htela da to saznaju od nekog drugog.

25

KI { A

Evropa

NOVI SAD: Sun~ani periodi pre podne, a popodne promenqivo obla~no sa pojavom ki{e. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak ispod normale.

Temperatura od 11 do 20 stepeni.

VOJVODINA: Malo sve`ije, posebno na severu Vojvodine. Pre podne du`i sun~ani periodi, a popodne promenqivo obla~no sa pojavom kratkotrajne ki{e. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 9 do 12, a maksimalna od 18 u Subotici do 22 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Pre podne sun~ani periodi, a popodne promenqivo obla~no sa pojavom kratkotrajne ki{e, najpre u zapadnim predelima, a zatim i u severnim i centralnim. Na jugu Srbije ve}i deo dana suvo i toplo, a na severu Vojvodine hladnije za 5 do 8 stepeni nego na jugu Srbije. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 8 do 12, a maksimalna od 18 u Subotici do 26 stepeni u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i re|om pojevom kratkotrajne ki{e. U sredu i ~etvrtak hladnije uz prolaznu ki{u u sredu, a u ~etvrtak suvo sa sun~anim periodima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Postepeno poboq{awe biometeorolo{kih prilika utica}e na smawewe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Oprez se i daqe savetuje osobama sa sr~anim i disajnim problemima. Kod osetqivih osoba su mogu}i glavoboqa, zamor i nervoza. Savetuje se adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama.

Madrid

24

Rim

22

London

17

Cirih

12

Berlin

14

Be~

16

Var{ava

16

Kijev

23

Moskva

19

Oslo

10

VIC DANA Razgovaraju dve plavu{e: - Kako si se ju~e zabavqala sa svojim de~kom?

- Stra{no sam se dosa|ivala.

Neprestano mi je govorio o Periklu, Sofoklu i Aristotelu iako sam mu jo{ ranije rekla da me fudbal ne zanima.

SUDOKU

St. Peterburg 10 Atina

29

Pariz

15

Minhen

14

Budimpe{ta

16

Stokholm

12

7

1

1

2 9

8

7

2

9 1

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

247 (-11)

Slankamen

386 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

352 (-15)

Zemun

404 (8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

404 (10)

Smederevo

526 (10)

Ba~. Palanka 339 (-7) Novi Sad

345 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

7 6 1 2 5 9 4 3 8 TISA

7

SAVA

N. Kne`evac

278 (-3)

S. Mitrovica

348 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

306 (-4)

Beograd

357 (10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

388 (8)

NERA

Hetin

70 (-2)

-32 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9

4

6

3 9 5 4 8 1 7 6 2

5

4

6 8 3 5 1 7 9 2 4

7

Tendencija stagnacije

Kusi}

4 2 8 7 3 6 1 9 5

6

1

5 2

3

2 5 7 3 9 4 6 8 1 9 1 4 8 6 2 3 5 7 1 7 6 9 2 5 8 4 3

34 (0)

1 2

2 3

8

3

8

5 3 9 1 4 8 2 7 6 8 4 2 6 7 3 5 1 9 Re{ewe iz pro{log broja