Dnevnik 27.oktobar 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 27. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23600 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I GRA \A NI I TO PLA NE PRI TI SNU TI EKO NOM SKIM I FI NAN SIJ SKIM PRO BLE MI MA

Umesto gasa, drva i ugqa, Srbija }e se grejati na EPS

str. 4

NASLOVI

INTERVJU

Ekonomija

BIV [I PRE MI JER SR BI JE ZO RAN @IV KO VI] O MO GU ]EM OD U STA JA WU OD PRED SED NI^ KE KAN DI DA TU RE U DS-u

DS postao privatna pr}ija, izborna skup{tina neizvesna

4 Bojan Pajti} otvorio pogon novih tehnologija u Rumi 4 Grad Suboti~anima pla}a rate za spasavawe stanova

str. 3

Novi Sad

Vojvodina 11 Je{i}: Nasip na Tisi najve}a investicija u vodoprivredi

Crna 13 Lekar @eqko K. osumwi~en za primawe mita

PO SLA NI CI RAZ MA TRA LI ZA KON O PRO BLE MA TI^ NIM BAN KA MA, A MI NI STAR DIN KI] KA@E:

Foto: B. Lu~i}

9 Svaki ujed pasa lutalica i tu`ba pred komisijom 9 Nova obuka voza~a samo teorija

PRE MI JE RA „GA LE BA” U SNP: Du go o ~e ki va na pred sta va „Ga leb” ^e ho va, u re `i ji Tomi ja Ja ne `i ~a, si no} je pre mi jer no iz ve de na u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Neo bi~na po to me {to u woj glu me pro fe so ri i stu den ti Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, {to je na sta ja la me se ci ma kroz svo je vr sne ra di o ni ce, iz dva ja se od osta lih i po svom tra jawu od pre ko {est sa ti. U pred sta vi igra ju: Bo ris Isa ko vi}, Ja sna \u ri ~i}, Du {an Jaki{i}, De ne{ De brei, Dra gi wa Vo ga wac, Bo ris Li je {e vi}, Mi li ca Ja nev ski, Fi lip \u ri}, Iva na Vu ko vi}, Di mi tri je Di ni}, Jo van @i va no vi}, Mi li ca Tri fu no vi}, Ti ja na Mar ko vi} i Du {an Ma mu la. Ko sti mo graf je Ma ri na Sre mac, kom po zi tor Isi do ra @ebeqan, a di zaj ner zvu ka To ma` Grom.

N. P-j.

Razvojnu banku Vojvodine ~eka sudbina Agrobanke?

str. 2

KO LI KA ]E STVAR NO BI TI PA OR SKA KA SA

U nedequ u tri sata po~iwe zimsko ra~unawe vremena. Kazaqke se pomeraju sa tri na dva sata.

Poqoprivrednici najve}i gubitnici agrarnog buyeta

str. 6

TO KOM JED NODNEVNOG IZ LE TA U^E NI KA O[ „SVE TO ZAR MAR KO VI] TO ZA” U BE O GRA D

Foto: „Ve~erwe novosti”

Lak{e povre|eno 12 novosadskih osnovaca

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

n DOWI SREM DOMA]IN ZVEZDI U NOVOM SADU

n VRBASKI RUKOMETA[I DO^EKUJU LIDERA

n KRAGUJEVA^KI DRIM TIM OPET NA SLANOJ BARI

Toplije i vetrovito

Najvi{a temperatura 20 °S

2

POLiTikA

subota27.oktobar2012.

SAOP[TEWE RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

Do ka pi ta li za ci ja }e se is pla ti ti U pro ce su do ka pi ta li za ci je Raz voj ne ban ke Voj vo di ne kqu~ na je bi la sa rad wa i po dr {ka ve }in skog ak ci o na ra i Na rod ne ban ke Sr bi je, sa op {te no ju ~e iz RBV-a. U toj ban ci ka `u da }e no vi me nax ment uz stru~ nu po dr {ku i po ve re we NBS-a ra di ti na pre va zi la `e wu na sle |e nih pro ble ma, od no sno na re {a va wu pro ble ma lo {e ak ti ve, kon tro le kre dit nog ri zi ka, mo ni to rin ga i iz ve {ta va -

ri zi ka, or ga ni za ci o ne i ka drov ske pro me ne, ak ti vi ra we svih sred sta va obez be |e wa u funk ci ji na pla te po tra `i va wa i dru ge me re no vog me nax men ta do ve {}e do to ga da ban ka usko ro po slu je po zi tiv no”, is ti ~e se u sa op {te wu, u ko jem se na gla {a va da je u krat kom pe ri o du vra }e no po ve re we kli je na ta, a da de po zi ti fi zi~ kih li ca ra stu pro se~ no 100.000 evra dnev no. Pro jek to va na na -

dnevnik

POSLANICI RAZMATRALI ZAKON O PROBLEMATI^NIM BANKAMA, A MINISTAR DINKI] KA@E:

Raz voj nu ban ku Voj vo di ne ~e ka sud bi na Agro ban ke?

Ras pra vu o pred lo `e nom za ko nu o pre u zi ma wu imo vi ne i oba ve za od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma obe le `i la je ju ~e de ba ta iz me |u po sla ni ka DS-a i mi ni stra Mla |a na Din ki }a o to me da li se no va

da je re sor ni od bor usvo jio amand man „da bi se iz be gla di le ma o to me na ko je se ban ke za kon od no si“, da re {e wa va `e za sve ban ke gde Re pu bli ka Sr bi ja od no sno AP Voj vo di na ima j u „kon t rol n o di r ekt n o ili in di rekt no u~e {}e“.

Raz voj na ban ka Voj vo di ne ima ogrom nu i vred nu imo vi nu i je di na je ban ka sa se di {tem u No vom Sa du i re gi o nal nom ori jen ta ci jom wa. „Ta vr sta sa rad we i po dr {ke bi }e kqu~ na i u da qem raz vo ju i na pre do va wu RBV-a„, ka `e se u sa op {te wu, i do da je da je do ka pi ta li za ci ja u naj bo qem in te re su ak ci o na ra, kli je na ta i svih gra |a na.

U sa op {te wu sto ji da je do ka pi ta li za ci ja, na {ta je, ka ko se ka `e, stru~ na jav nost i uka zi va la, pla ni ra ni na sta vak pro gra ma kon so li da ci je ban ke.

„Po {to je ban ka po ka za la zna ke opo rav ka, ve }in ski ak ci o- nar je od lu ~io da do dat no do ka pi ta li zu je ban ku i ti me obez be di ade kvat nost ka pi ta la, rav no prav no u~e {}e ban ke na tr `i {tu i po dr `i no vi me nax ment ban ke”, ka `e se u sa op {te wu, i is ti ~e da je to zna ~aj na in ve sti ci ja ko ja }e se du go ro~ no is pla ti ti. U RBV-u is ti ~u da bi dru ga pred lo `e na re {e wa zna ~i la vi {e stru ki gu bi tak za sve. „Pro me na na ~i na ra da, una pre |e we i no ve pro ce du re, ri go ro zna kon tro la kre dit nog

pla ta do kra ja go di ne je, ka ko se na vo di, tri mi li jar de di na ra. U RBV-u sma tra ju da }e no va ka pi tal na osno va ban ci omo gu }i ti i po ve }a we pri ho da kroz po ve }a we obi ma po slo va wa i kva li te ta uslu ga. „Ban ka }e mo }i ne sme ta no da pri ku pqa slo bod na ras po lo `i va sred stva ko ja }e bi ti usme re na u kva li tet ne pla sma ne”, sto ji u sa op {te wu, u ko jem se do da je da }e fo kus po slo va wa u na red nom pe ri o du bi ti usme ren re gi o nal no na te ri to ri ji AP Voj vo di ne ka ma lim i sred wim p r e d u z e } i m a , po q o p ri v red ni ci ma, pred u zet ni ci ma kao i pre ma sta nov ni {tvu. „ I s k a z a n o po ve re we gra |a na, de po ne na ta prav nih li ca, ak ci o na ra i Na rod ne ban ke Sr bi je kao re gu la to ra i su per vi zo ra, va `no je za o~u va we ukup ne fi nan sij ske sta bil no sti jer se na po ve re wu te me qi i sam ban kar ski si stem”, ka `e se na kra ju sa op {te wa RBV-a, i do da je da su po ve re we i po slov ni re zul tat osno va svih po slo va wa te ban ke.

U sa op {te wu se is ti ~e da Raz voj na ban ka Voj vo di ne ima ogrom nu i vred nu imo vi nu i da je je di na ban ka sa se di {tem u No vom Sa du i re gi o nal nom ori jen ta ci jom.

SPO: Pre i spi ta ti po slo va we Pot pred sed nik SPO-a i na rod ni po sla nik @i ka Goj ko vi} sma tra da tre ba hit no pre i spi ta ti po slo va we Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, kao i da za jed ni~ ki plan za wen opo ra vak tre ba da na pra ve Na rod na ban ka Sr bi je, Mi ni star stvo fi nan si ja i Po kra ji na.

U iz ja vi do sta vqe noj na {em li stu, Goj ko vi}, ko ji vo di Po kra jin ski od bor SPO-a, na vo di da se taj od bor pro ti vi od lu ci Skup {ti ne Voj vo di ne ko jom }e se RBV do ka pi ta li zo va ti s 15 mi li jar di di na ra. „SPO se za la `e za hit no pre i spi ti va we po slo va wa RBV-a, ko ji u ovom tre nut ku ima ogro man broj ne na pla ti vih kre di ta. Va `no je utvr di ti ko je i pod ka kvim uslo vi ma

do bi jao kre di te, ne sa mo ove ban ke, ve} i sred stva iz iz po kra jin skih fon do va„, na veo je Goj ko vi}, oce niv {i da za bri nu tost po kra jin ske vla sti za op sta nak RBV-a ne po ti ~e od bri ge o kli jen ti ma i ka pi ta lu, ve} da je po sle di ca stra ha {ta bi se even tu al no pro na {lo re vi zi jom po slo va wa i ka kva bi sud bi na za de si la po je di ne ka dro ve.

Po mi {qe wu PO SPO-a, NBS, Mi ni star stvo fi nan si ja i Po kra ji na, po sle de taq ne re vi zi je ne za vi snog re vi zo ra, tre ba lo bi da na pra ve za jed ni~ ki plan za opo ra vak RBV-a, da „ceh ne ~i je neo d go vor no sti i lo {eg po slo va wa ne bi pla ti li gra |a ni Po kra ji ne„.

S. K.

DSS: Neka vra}a Vojvodina Po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je zah te va li su od Din ki }a da se, uko li ko do |e do ko lap sa u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i dr `a va bu de mo ra la da in ter ve ni {e nov cem svih gra |a na, taj no vac pro sle di od bu xe ta ko ji je na me wen za Voj vo di nu.

– Gde ima da vas ne ko fi nan si ra, a vi da se koc ka te nov cem ko ji ni je va{? Ne ma te pra vo da sve nas za du `u je te za ne {to {to su po li ti~ ki pro jek ti Voj vo di ne – re kao je po sla nik DSS-a Mi lan Lap ~e vi}. re {e wa do no se da bi se isti ar {in kao za No vu Agro ban ku pri me nio i na Raz voj nu ban ku Voj vo di ne i da li je to ustav no odr `i vo. Za kon je si no} usvo jen sa 129 gla so va „za” i 19 „pro tiv”.

Ras pra vu je us ta la sa lo sa op {te we mi ni stra pri vre de i fi nan si ja Mla |a na Din ki }a

– Ne ma mno go ta kvih ba na ka, ali dve su ban ke s pro ble mi m a, s ne g a t iv n im ka p i t a lom, s ne g a t iv n om oce n om NBS-a, gde je po treb no ima ti mo gu} nost in ter ven ci je uko li ko je to po treb no – is ta kao je Din ki}, pre ci zi ra ju }i da je osim No ve Agro ban ke, kan di dat da se isti re cept pri me ni i RBV. – Za to u za ko nu eks pli cit no sto ji APV, ko ja je vla snik go to vo 80 od sto u RBV-u, dok je Re pu bli ka Sr bi ja vla snik oko 20 od sto. Ne ma ni ka kvih dru gih ba na ka, ne ma ni jed ne ban ke u Sr bi ji gde je vla snik AP Ko so vo i Me to hi ja – od go vo rio je Din ki} na pri med bu Sr |a na Mi ko vi }a (DS), ko ji je zah te vao da se u za kon ne upi su je ime sa mo jed ne AP. Mi ni star na vo di da su slu ~a j e v i po m e n u t e dve ban k e iden ti~ ni, a da se raz li ku je sa mo vi si na du go va wa.

– Pro blem u No voj Agro ban ci je 410 mi li o na evra. U RBV-u je ni vo pro ble ma ma wi: osi gu ra ni de po zi ti su 140 mi li o na evra, a neo si gu ra ni 100 mi li o na, s tim {to RBV-u ne -

do sta je 150 mi li o na evra do d at n og ka p i t a l a za li kvid n ost. Sa `e qom da po mog ne mo, da isti tret m an ima mo pre ma id ne ti~ no dve dr `av ne ban ke, pri ~e mu u jed n oj kon t rol n o vla sni {tvo ima Re pu bli ka Sr bi ja, a u dru goj AP Voj vo di na, pred lo `i li smo ovaj za kon `e le }i da sa ~u va mo ma ne var ski pro stor za Re p u b li k u da in ter v e n i { e da bi spa s la de p o z i t e gra |a na i pri vre de.

Da kle, 250.000 de po n e n a t a No v e Agro ban ke i ne kih 70.000 u RBV-u – ob ja {wa va Din ki}.

Na pri med be da tim za kon Re pu bli~ ka vla da `e li da re {i si tu a ci ju u ko joj ni je po stig nut do go vor s Po kra ji nom, Din ki} pod se }a: – Mi smo s wi ma raz go va ra li, oni su do ne li u Skup {ti ni

U ~emu je stvar Mi ni star Mla |an Din ki} na veo je ju ~e u par la men tu tri raz lo ga za {to APV ne mo `e pot pu no sa mo stal no od lu ~i va ti o RBV-u.

– Pr vi je za to {to je ve} sa da Re pu bli ka Sr bi ja, ~i ji sam mi ni star fi nan si ja, uba ci la 50 mi li o na evra u RBV – na veo je Din ki}. – Taj no vac }e mo da ti u bu xe ti ma za tri na red ne go di ne, a to je no vac ne sa mo gra |a na Voj vo di ne ve} ce le Sr bi je. Dru ga stvar je to {to 140 mi li o na evra osi gu ra nih de po zi ta ne ga ran tu je Voj vo di na. Tre }a stvar – da je ban ka u pret hod nom pe ri o du po ka za la da joj do ka pi ta li za ci ja po ma `e, sa da bih }u tao i pri hva tio bih mo `da ne ke ar gu men te Po kra jin ske vla de, ali, iako je 150 mi li o na evra ve} uba ~e no, ni je se po ka za lo da je ta ban ka spo sob na da sta ne na no ge.

– To vam je kao dro ga – ne ma kra ja do smr ti. U slu ~a ju ne u spe ha, ce nu ne }e pla ti ti Po kra ji na ve} Re pu bli ka, ~ak i ako ni je sa gla sa na. U to me je ce la stvar. U svim dru gim stva ri ma Po kra ji na ima pu nu auto no mi ju da od lu ~u je o stva ri ma ko je se od no se, u skla du sa za ko nom, na te ri to ri ji APV – ob ja snio je Din ki}.

Ujed no je na po me nuo: – Na{ pred log go spo di nu Pa ji }u ~ak je bio da od ovo ga {to osta ne na pra vi ja ~i fond i da uba cu je bu xet ske pa re u to. Ako ho }e 150 mi li o na evra, {to ih ne da u Fond za raz voj Voj vo di ne, ko ji ve} po sto ji? Ri zik je da va ti u in sti tu ci ju i igra ti se {ted wom gra |a na, sa mo je u to me stvar – tvr di Din ki}.

APV od lu ku o do ka pi ta li za ci j i RBV-a od 150 mi l i o n a EU, to je za kon ski do zvo qe no re {e we. Da li smo sa gla snost

Dinki}–^omi} Ju ~e po pod ne, kad je di sku si ja ve }od ma kla, u o{tru po le mi ku u{li su mi ni star Din ki} i po sla ni ca DS-a Gor da na ^o mi}. Mi ni stru Din ki }u je za sme ta lo to {to je Gor da na ^o mi} u vi {e na vra ta spo me nu la raz li ku iz me |u do brih na me ra i ono ga {to tre ba da pi {e u za ko nu.

Din ki} je op tu `io De mo krat sku stran ku i po kra jin sku vlast da su zna le u ko joj je du bi o zi RVB, ali da su pred iz bo re }u ta le.

– Ne mo je bra ni ti qu de iz va {e po li ti~ ke op ci je ko ji su ume {a ni u kri mi nal, bra ni te po {te ne, pra vi te se lek ci ju me |u wi ma, ume sto {to me ni tri da na pri ~a te o po li ti ci do brih na me ra. Vas su od re di li da da nas pri ~a te „le vo-de sno“, iako ni ste di rekt no od go vor ni za ovaj slu ~aj, ali va {a po li ti~ ka stran ka je ste.

Spo mi we te nam pra vo APV na ras po la ga we

u skla du sa Za ko nom o jav nom du gu da to mo gu u~i ni ti uko li ko sma tra ju da je to do bro, ali smo re kli i da je, po na ma, to ne ce lis hod no – do da je mi ni star Din ki}. – Sa da je na po te -

nov ci ma, da se do ka pi ta li za ci jom pri kri je kri mi nal ka ko su tro {e ne pa re u RBV-u, do kle vi {e? Zar je bi lo mo ral no i da li je to eti ka do brih na me ra da se pred iz bo re, ume sto da se re {i pro blem, o to me }u ti? – pi tao je Din ki}, po ru ~iv {i da je „to is kqu ~i vo po li ti~ ka gre {ka va {e stran ke“. – Pa met ni je bi vam bi lo da }u ti te, a ne da go vo ri te o eti ci do brih na me ra.

– Za hva qu jem se na ne tra `e nim sa ve ti ma {ta ne tre ba da ra dim. Le po je po ku {a ti ja kim re ~i ma, stra stve nim sta vom, pre ba ci ti te mu s jed no stav nog pi ta wa ko ji ~lan Za ko na o osi gu ra wu de po zi ta ne va `i u ovom slu ~a ju. Ne ma raz lo ga da se je di te, Skup {ti na po sto ji da se pre tre sa ju pred lo zi za ko na, ne ve ru jem da bi se iko slo `io s tim da u Skup {ti ni ni ko ne ma pra vo na re~ i ar gu ment – od go vo ri la je Gor da na ^o mi}.

zu NBS da do zvo li ili ne do zvo li ta kvu emi si ju. U od lu ku cen tral ne ban ke ne }e mo se ni ma lo me {a ti.

– Re p u b li k a Sr b i j a ne m a oba ve zu da po kri va neo si gu ra ne de po zi te, od no sno one iz nad 50.000 evra. U RBV-u su, iz m e | u osta l og, i de p o z i t i gra d a Be o g ra d a, Po k ra j i n e Voj v o d i n e, ne k ih ugled n ih pred u ze }a kao {to je „Nek tar“ – pod vla ~i Din ki}.

Po sla nik DS-a Jan ko Ve se li no vi} za pi tao je Mla |a na Din ki }a da li je svo jim iz ja va ma da je RBV „u ko lap su, pred ban kro tom, da su we go vi de po zi ti kr{ i da ne mo `e op sta ti na tr `i {tu“ – ugro zio po slo va we RBV-a.

– Ka `e te da je na po te zu NBS, ali vi ste ipak na ne ki na ~in pre ju di ci ra li tu od lu ku svo jim dis kva li fi ka ci ja ma – na veo je Ve se li no vi}.

S. Stankovi}

TVIT CRTICA Di va i su per star Po klo ni ci laj ne pra te de {a va wa u srp skom par la men tu. „Tvi te ra{„ Li ti jum Xon ka `e: „Ova se ri ja na RTS 2 ceo dan se vr ti. U glav nim ulo ga ma film ska diva@gordanacom i holivudski superstar @mladjad ... ’o}e te kafu da vam skuvam ?. .. „ Iako j e u t om trenut ku bio u sa li i polem is ao s posla nicima, Dinki} je br zo potezn o odgovorio: „Mo `e... :) )„

Ka bl ili t en der Kom entator Dr agan Jawi} poru~u je: „Oduzet a dozvola TV ’Avala’ . Eto, i

t o ~udo d a se dogodi… J a b ih, al i sa s vim ozbi qno, predlo`io da se n apravi p arlamenta rn i kan al i da se RT S oslo bo di ob aveze da pren osi zasedawa„.

Novin ar Ni kola Tr k qa se ne sla` e s tim: „N a wih potro{iti nacionaln u frekvenci ju ? Poslan ike u kabl, a ov o na t ender„ .

^an ak zase nio Vu~ i} a [ef P ok reta rad ni ka i s eqaka Zo ran Drag i{i} “prime}uje”: „Vu~i}u pr et e Mi {k ovi} i \ ila s!

Daj, b re, q udi da s e organ iz ujemo da za -

{t itimo ’n ajmo}nijeg ~oveka u dr` av i’ „. ..

Dragi{ i} d odaje: „Od b orbe pr otiv organi zovano g krim ina la i korupc ije ost ad e sam o borba proti v kor upcije, za sada stradali neki za k oje niko nije ~u o.„ A LDP -ovac Dra go Kov a~evi} “tvrdi”: „Inc id en t u kojem je Nenad ^ anak istu k’ o onog v ulkanizera po m ed ijsko j pa `wi i zna~a ju nadma{io je sve Vu~ i}eve a nti ko ruptivn e akci je :)„

Tvit uj u}a se kretarka Napredw ak Mario M al et i} koris ti pravo da petkom predla`e tvit-

era{ima koga da “zaprate“: „#FF za, ja mislim prvog ’tvituju}eg’ dr`avnog sekretara u @mpravdeiduprave @StamenicGordana„.

Gord ana St ame ni } uzvra }a : „U prijatnom sam dru{tvu s mladim saradnicima Kabinetu @selakovicnikola, @mariomaletic i @UgljesaMrdic.

Tr od elno odel o Naro dni pr ed st avnici na lajn i p rogovore i o nekim modnim detaqima.

Tako se poslanik SPS-a Zoran Radovanovi} gerzoki obratio poslaniku DSS-a Miroslavu Petkovi}u:

„@misko__p aaaaaaaaaaaaaaaaa, Mi{ko...

Trodelno odelo u Skup{tini... Ima se, mo`e se...”

FILharmonija Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, kao i obi~no, ima originalnu ideju: “Kao gest podr{ke ministru kulture Bratislavu Petkovi}u i wegovom timu, orkestar }e ubudu}e nastupati pod nazivom FIL harmonija IZ BEOGRADA”.

Umesto zakqu~ka: „Ministarstvo kulture i sitnih kola~i}a„.

S. St.

politika

dnevnik

3

VLADAJU]A KOALICIJA U ZREWANINU USKORO BOGATIJA ZA JO[ JEDNOG PARTNERA

INTERVJU BIV[I PREMIJER SRBIJE ZORAN @IVKOVI] O MOGU]EM ODUSTAJAWU OD PREDSEDNI^KE KANDIDATURE U DS-u

DS po stao pri vat na pr }i ja, iz bor na skup {ti na ne iz ve sna Ne ka da {wi vi so ki funk ci o ner De mo krat ske stran ke i biv {i pre mi jer Sr bi je Zo ran @iv ko vi} iz ja vio je da je od la ga wem iz bor ne skup {ti ne do ve de no u pi ta we odr `a va we unu tar stra na~ kih iz bo ra jer je, ka ko je oce nio, pre kr {e na de m o k rat s ka pro c e d u r a u funk ci o ni sa wu te or ga ni za ci je a sud bi na stran ke pre pu {te na do go vo ru Bo ri sa Ta di }a i Dra ga na \i la sa, „ko jeg }e mo `da bi ti, a mo `da i ne }e”.

U in t er v juu za „Dnev n ik”, @iv ko vi} je ka zao da zbog „ta kvog ga li ma ti ja sa” raz mi {qa i o od u sta ja wu od kan di da tu re za pred sed ni ka stran ke.

– Od la ga we iz bor ne skup {ti ne na sta vak je ne sta tu tar nog i ne ra zum nog po na {a wa vr ha De mo krat ske stran ke – ka zao je @iv ko vi}. – Ne po sto ji ni je dan raz log za to od la ga we. A po {to je tu skup {ti nu za ka zao Glav ni od bor stran ke 8. sep tem bra, on da sa mo on mo `e do ne ti i even tu al nu od lu ku o we nom od la ga wu ako po sto je ne ki krup ni po li ti~ ki raz lo zi. Ima li smo si tu a ci ju da je skup {ti na naj pre za ka za na za to {to Ta di} i \i las ni su mo gli da se do go vo re, pa je sad od lo `e na za to {to }e se oni mo `da do go vo ri ti. I jo{ sa mo fa li to, kad se oni mo `da do go vo re, da se od lu ~i da ne ma ni po tre be da se unu tar stra na~ ki iz bo ri odr `e.

On je upo zo rio na to da li~ ni su ko bi u vr hu stran ke ne sme ju ugro zi ti DS kao or ga ni za ci ju. Oce nio je i da „kr {e we stra na~ ke pro ce du re na ja vqe nu iz bor nu skup {ti nu ~i ni ap so lut no ne re gu la ra nom”.  A kako vidite Tadi}evu poruku da }e povu}i svoju kan di da tu ru za li de ra stranke ako se prihvate neki wegovi uslovi vezani za kadrovawe u stranci, strana~ki program i statut?

– To je sa mo jo{ je dan do kaz ba ha to sti ko ja je kra si la vo| -

subota27 . oktobar2012.

stvo De mo krat ske stran ke po sled w ih se d am-osam go d i n a.

Ta di} ~lan stvu stran ke i bi ra ~i ma DS-a ti me ka `e ’ba{

me bri ga za sve, va `no je da se ja do go vo rim’. A svi ti dru gi zah te vi, kao {to su na vod na de c en t ra l i z a c i j a stran k e, {i re we Pred sed ni {tva, de mo kra ti~ ni je od lu ~i va we... – de lu ju mi sme {no jer su upra vo Ta di} i \i las od DS-a na pra vi li ne de mo kra ti~ nu or ga ni za ci ju. Pa do 2003. go di ne DS je bio pri mer de mo kra ti~ no sti na po li ti~ koj sce ni! To je bi la stran ka u ko joj se ap so lut no po {to va lo pra vo ma wi ne, pra vo na li~ ni stav. Na stra na~ kim iz bo ri ma bi lo je vi {e pu ta dva kan di da ta za pred sed ni ka DS-a.

I na kon iz bo ra na ko ji ma je Zo ran \in |i} po be dio Slo bo da na Vuk sa no vi }a, na pri mer, ni ko ko je po dr `ao Vuk sa no vi }a ni je tr peo ni ka kve sank ci je. Na pro tiv, mno gi od wih su osta li u vr hu stran ke, kao re ci mo Bo ris Ta di}. A od 2004. go di ne sva ko ko je i po mi slio na to da gla sa pro tiv Ta di }a, bi vao je ili is kqu ~en iz stran ke, ili, pak, mar gi na li zo van. Da ne go vo rim o

to me da je pro ce du ra uvek bi la ap so lut no po {to va na. DS ni je od la gao sed ni ce svo jih or ga na i te la ni u vre me sank -

}u do ne ti na kon se ni ce Glav nog od bo ra 4. no vem bra.  Da li bi ta odluka mogla biti formirawe nove stranke?

– S ob zi rom na to da je za po sled wih osam go di na Sr bi ja vra }e na u de ve de se te go di ne pro {log ve ka, po no vo po sto je raz lo zi za moj po li ti~ ki an ga `man. Za raz li ku od tog vre me na, me |u tim, da nas ne po sto ji pra v a i nor m al n a De m o krat ska stran ka, ne go ovo {to se sa mo ta ko zo ve, a {to je o~i gled no po sta lo Ta di }e va i \i l a s o v a pri v at n a pr } i j a.

Svoj po li ti~ ki rad `e lim da na sta vim u or ga ni za ci ji ko ja je spo sob na da ostva ri ci vi li za c ij s ke po l i t i~ k e ci q e v e.

Ako to ni je DS, po tra `i }u ili stvo ri ti ne ku dru gu.  Vidite li na politi~koj sceni stranku koja vam je bliska? ci ja, ni u vre me kad je Mi lo – Ne vi dim, na `a lost. Ali, {e vi }ev re `im pu cao na nas, s dru ge stra ne, vi dim do sta ni u vre m e bom b ar d o v a w a... qu di ko ji su se po vu kli iz ne Ni kad do sad. A sad se od la `e kih po li ti~ kih stra na ka ili, za to {to }e dvo pak, ni s u bi l i ji ca qu di mo `da stra na~ ki an ga DS nije odlagao da se do g o v o r e. `o v a n i, a ko j i sednice svojih Pa to je tra gi da n as ja s no i ko mi~ no! jav n o po k a z u j u organa i tela ni  Zna ~i li u vreme sankcija, ni svo je ne za do to da }ete movoq stvo sta wem u vreme kad je `da od u sta ti u Sr bi ji i `e qu od kan di da tu - Milo{evi}ev re`im da to sta we pro pucao na nas, re za predsedme n e. I to je nika stranke? dru {tvo u ko jem ni u vreme – O to me da li bih mo gao na sta bombardovawa... }u osta ti pri od vi ti po li ti~ ko lu ci da se kan di de lo va we. du jem ili }u je pro me ni ti zbog  A kako vidite ulogu DS ovog ga li ma ti ja sa i sra mo te ko - u narednom periodu? ja se de {a va, od lu ~i }u na red nih – Ve ro vat no }e se i}i na ta da na. ko zva no {i re we ko a li ci o nih  Od ~ega zavisi ta va{a ka pa ci te ta, {to }e zna ~i ti da odluka? sva ko mo `e sa sva kim bi lo gde – Iskre no, na kon ovih de {a - i na bi lo ko ji na ~in. Mo gu} va wa, ne po sto ji ni je dan va - je, da kle, ne ki no vi pakt s vr qan raz log ne sa mo da se kan - hom SNS-a, SPS-a ili ne kih di du jem za bi lo ko ju funk ci ju tre }ih, ili, pak, svih za jed no. u DS-u ve} je i pi ta we tre ba A to ja zo v em po l i t i~ k om li uop {te da osta nem ~lan pro sti tu ci jom. stran ke. O sve mu to me od lu ku B. D. Savi}

Je {i}: Do kaz po li ti~ ke zre lo sti Vi s o k i funk c i o n er De m o k rat s ke stran ke i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} oce nio je ju ~e, pri li kom po se te Zre wa ni nu, da je od lu ka li de ra DS-a Bo ri sa Ta di }a da od lo `i iz bor nu skup {ti nu stran ke za 25. no vem bar, “do kaz po li ti~ ke zre lo sti unu tar DS-a, ko ja, na `a lost, ~e sto ne po sto ji u Sr bi ji”.

Po we g o v om mi { qe w u, ta od l u k a opo vr gla je pred vi |a wa me di ja i po li -

ti~ kih ana li ti ~a ra da }e do }i do ras ko la u DS-u.

– Za jed no smo se li i do go vo ri li se – ka zao je Je {i}. – Uosta lom, mi smo pri ja te qi me |u sob no i stra na~ ki iz bo ri ne pred sta vqa ju ne ku dra ma ti~ na stvar.

Vi de li ste da kam pa wa ni je bi la pr qa va, ni ti je bi lo ni skih uda ra ca. Bio je to de mo krat ski pro ces.

Ka ko je na veo, naj bo qa stvar bi bi la ka da bi ~el ni ci DS-a po sti gli kom ple -

tan do go vor o da qem funk ci o ni sa wu par ti je a, do dao je, bli zu su tog do go vo ra.

– O~e ku je mo da pro me ni mo Sta tut, da se pro g ram s ki ja ~ e de f i n i { e m o kao stran ka so ci jal de mo krat ske op ci je i da iza be re mo qu de za ko je ve ru je mo da, ko li ko ve} su tra, mo gu ade kvat ni je ra di ti va `ne dr `av ne po slo ve jer }e DS vr lo br zo po no vo bi ti na vla sti – na veo je Je {i}. @. B.

REKLI SU

Pe ro vi}: Tri jumf pa lan ke

Vu ~i}: Kre }u na me ne

\i las: Bez od go vo ra

Isto ri ~ar ka La tin ka Pe ro vi} je na tri bi ni u No vom Sa du po vo dom go di ne od smr ti fi lo zo fa i kwi `ev ni ka Ra do mi ra Kon sta ti no vi }a, za ko ga je re kla da je „`i veo kul tu ru pro tiv pa lan ke”, po ru ~i la da je se }a we na auto ra kwi ge „Fi lo so fi ja pa lan ke” za pra vo ne pri sta ja we na gu bi tak na de. „Za }u tao je, ali ni je pre stao da mi sli. Bio je je dan od naj na pa da ni jih srp skih in te lek tu a la ca na pre la zu iz 20. u 21. vek. Da nas, ka da pa lan ka tri jum fu je, se }a we na Ra do mi ra Kon stan ti no vi }a rav no je ne pri sta ja wu na gu bi tak na de”, ka za la je La tin ka Pe ro vi}.

– Vaq da po la ze od se be i zna ju {ta su ra di li pa mi sle da ta ko mo gu da se po na {a ju i dru gi na po li ti~ koj sce ni. Za me ne je kqu~ no pi ta we: za {to dvo ji ca naj bo ga ti jih qu di u Sr bi ji, Mi ro slav Mi {ko vi} i Dra gan \i las, kre }u na me ne?

– re kao je Vu ~i}. – Ni sam iz ne na |en na pa di ma. Ako je ovo bio po ku {aj da me upo zo re i da po ka `u ko li ko su mo} ni i ja ki, moj od go vor je da se ni sam upla {io, da }u na sta vi ti da ra dim svoj po sao i da me ne in te re su je {ta }e wi ho ve no vi ne da ob ja vqu ju.

– Kao {to zna te, ja ne od go va ram na pi ta wa ko ja ni su u ve zi s te ma ma o gra du Be o gra du – iz ja vio je ju ~e gra do na ~el nik Be o gra da i za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las, to kom po se te Sa ve to va li {tu za psi ho so ci jal nu po dr {ku u pro ce su van te le sne oplod we. \i las ni je `e leo da od go va ra na pi ta wa u ve zi s iz bo ri ma u De mo krat skoj stran ci, kao i s iz ja va ma pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a o to me da je me |u naj bo ga ti jim gra |a ni ma Sr bi je.

SVM pri la zi na pred wa ci ma i so ci ja li sti ma?

Vla da ju }oj ve }i ni u Zre wa ni nu, ko ju ~i ne SNS, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a, DSS, NS, SPO i Po kret “Na pred, Ba nat!”, usko ro bi se mo gao pri dru `i ti i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra.

SVM je u Skup {ti ni gra da za stu pqen s dva od bor ni ka, ko ji su na do sa da {wim sed ni ca ma lo kal nog par la men ta se de li u klu pa ma pred vi |e nim za opo zi ci ju, ali pi ta we je da li }e ta ko i osta ti.

Raz log za ta kav pre o kret i mo gu }e okre ta we le |a De mo krat skoj stran ci i Li gi so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, s ko ji ma je SVM

`i vi 12 od sto Ma |a ra i da }e se kao wi hov za stup nik za la ga ti za to da se to pi ta we raz ja sni. Ha lai je do dao da ma wi ne svo je in te re se mo gu spro ve sti u de lo sa mo ako bu du uz vlast i u we nim struk tu ra ma ko je od lu ~u ju.

S ob zi rom na to da je stav vr ha SVM-a bio da od bor ni ci te stran ke ne ula ze u ko a li ci ju s ak tu el nom vla {}u u Zre wa ni nu, o to me se, pri li kom ne dav ne po se te zre wa nin skom pri grad skom na se qu Mu `qa, iz ja snio i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor.

LSV se vra}a u skup{tinske klupe?

Po sle `al bi pod ne tih Uprav nom su du i od u ke tog su da, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne pod ne la je zah tev za for mi ra we od bor ni~ ke gru pe, {to na vo di na za kqu ~ak da ima na me ru da u~e stvu je u ra du na red ne sed ni ce, iz ja vio je Ta nju gu pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Ra do van Bu la ji} (SPS). Grad ski od bor LSV se `a lio Uprav nom su du u No vom Sa du na sve od lu ke do ne te na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne, odr `a noj 6. ju la.

Uz jav ne pro te ste zbog pre la ska Li vi je Ur su le sku sa li ste LSV u ne za vi sne od bor ni ke i we ne po dr {ke vla da ju }oj ko a li ci ji, LSV se Uprav nom su du `a li la na iz me ne de la skup {tin skog po slov ni ka i uvo |e we in sti tu ta za me ni ka pred sed ni ka Grad ske skup {ti ne, kao {to je to u~i ni la i De mo krat ska stran ka.”Od oko 100 tu `bi na le gi tim nost sed ni ce i za ko ni tost od lu ka, Uprav ni sud je do sa da od ba cio pe de se tak, me |u ko ji ma je i tu `ba na uvo |e ne in sti tu ta po mo} ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne, {to zna ~i da je po tvr |e na i za ko ni tost usvo je nih od lu ka”, ka zao je Bu la ji}. pre ne ko li ko me se ci pot pi sao ko a li ci o ni spo ra zum, je ste taj {to su u zre wa nin skoj lo kal noj sa mo u pra vi, na kon ras po de le funk ci ja u vr hu no ve vla sti, pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na osta li krat kih ru ka va, {to je mno gi ma za pa lo za o~i. Iz o sta li su me |u za me ni ci ma i po mo} ni ci ma gra do na ~el ni ka Iva na Bo {wa ka (SNS), a sem jed nog iz u zet ka, ne ma ih ni me |u na ~el ni ci ma Grad ske upra ve.

Pred sed nik Grad skog od bo ra SVM-a Ja no{ Pu {ka{, ko ji je pre ne ko li ko me se ci tvr dio da je stra te {ki part ner SVM-a is kqu ~i vo DS, a ne SNS, is ti ~e da na ci o nal ne ma wi ne ni su do voq no za stu pqe ne u lo kal noj sa mo u pra vi, dok od bor nik SVM-a Zol tan Ha lai ka `e da u toj sre di ni

– To je od lu ka od pre dva me se ca, ali sa da po sto ji mo gu} nost da se raz go va ra o to me ka ko iz ove si tu a ci je mo `e da se iza |e jer ona ni je do bra ni za ov da {we Ma |a re, a ni je do bra ni ti pri rod na ni ko me u Zre wa ni nu – ka zao je Pa stor no vi na ri ma.

Po ziv da se Ma |a ri pri kqu ~e grad skoj vla sti upu tio je i gra do na ~el nik Bo {wak, ko ji je po ru ~io da su vra ta we go vog ka bi ne ta za od bor ni ke SVM-a otvo re na i da je po ziv za raz go vo re uvek ak tu e lan.

– Od bor ni ci Pu {ka{ i Ha lai je su le gi tim ni na rod ni pred stav ni ci u Zre wa ni nu i tre ba lo bi da uzmu u~e {}e u vla sti. Sva ka ko da raz mi {qa mo o ozbiq noj sa rad wi – na gla sio je Bo {wak. @. Balaban

GRUPA GRA\ANA „BOQI SOMBOR”

Ni smo u vla sti Gru pa gra |a na „Bo qi Som bor“, ta~ ni je dva od tri od bor ni ka ko li ko ta GG ima u Skup {ti ni gra da, o{tro je de man to va la ne dav ne tvrd we iz som bor skog SPS-a da su se pri kqu ~i li vla da ju }oj ve }i ni, pred vo |e noj De mo krat skom stran kom (uz DSS, SPS, SVM, LSV i SRS), ~i me bi, prak ti~ no, bi la na du `e vre me one mo gu }e na bi lo ka kva pro me na vla sti u Som bo ru.

– Ni je ta~ no da je „Bo qi Som bor“ pri stu pio vla da ju }oj ve }i ni pred vo |e noj DS-om i ov da {wi SPS ne bi tre bao da ko ri sti nas kao ali bi pred vr hom stran ke za {to, i po red ja snog sta va wi ho vog ru ko vod stva i Ivi ce Da ~i }a, ne iz la zi iz ove vla sti i ne pri stu pi we noj pre kom po zi ci ji za jed no sa SNS-om i URS-om – upo zo rio je od bor nik BS-a u som bor skom par la men tu Bo ri slav Avra mo vi}.

– Ka ko su iz ov da {weg SPS-a sva de {a va wa oko pre kom po zi ci je na zva li stran ~a re wem i pi ja ~a re wem, to shva ta mo kao wi ho vu sa mo kri ti ku, a od wi ho vog pred sed ni ka grad skog od bo ra Bo ri sla va Sta ni~ ko va o~e ku je mo ili da po ka `e je dan je di ni pa pir ko jim se „Bo qi Som bor“ ko a li ci o no po ve zao s ak tu el nom par la men tar nom ve }i nom, ili da se iz vi ni jav no sti i „Bo qem Som bo ru“ zbog te gru be dez in for ma ci je – ka zao je Avra mo vi}, ne ne gi ra ju }i da je „Bo qi Som bor“ odr `ao sa sta nak s De mo krat skom stran kom u po ku {a ju da

se vla da ju }a ve }i na pri vo li na usva ja we pro gram skih ci qe va te GG, oli ~e nih, pre sve ga, u zah te vu za po ni {ta va wem naj no vi je od lu ke o vi si ni i na ~i nu ob ra ~u na ce na da qin skog gre ja wa, ce na uslu ga JKP „^i sto }a“ i „Vo do ka nal“, kao i usva ja wu od lu ka po treb nih za iz grad wu pu ta pr vog re da na prav cu Bez dan–Som bor–Vr bas i

osni va wu fa kul te ta li kov nih i pri me we nih umet no sti u Som bo ru.

U tom sve tlu, Avra mo vi} je na gla sio da „raz go va ra ti“ ne zna ~i isto {to i „po sti }i do go vor“, kao i da su isto vet ne zah te ve „is po sta vi li“ i SNS-u kao sto `er noj stran ci sa da opo zi ci o nog blo ka u som bor skom par la men tu, bez in si sti ra wa na bi lo ka kvim per so nal nim re {e wi ma, dok je we go va ko le gi ni ca iz od bor ni~ ke gru pe Na ta {a Pe to je vi} upo zo ri la i vlast i opo zi ci ju na to da se, ka ko je re kla, ne mo gu po i gra va ti „Bo qim Som bo rom“, ko ji je je di na sna ga ov da {weg par la men ta ko ji ne ma cen tra lu ili ru ko vod stvo van Som bo ra.

M. M}

4

ekonomija

subota27.oktobar2012.

PAJTI] OTVORIO POGON NOVIH TEHNOLOGIJA U RUMI

Kondenzatori za izvoz zaposli}e 50 Rumqana

U Rumi je sve~ano otvoren pogon za proizvodwu ispariva~a i kondenzatora DOO „Frigo @ika Soko„. To je 98. pogon koji je otvoren kroz Program pogona novih tehnologija od 2006. godine. Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} je istakao da je realizacijom tog programa Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj do sada zapo-

{wa praksa je pokazala da se na ovaj na~in obezbe|uje i tr`i{te i proizvodwa koja ima daqu perspektivu, negde oko 88 odsto otvorenih pogona se odr`alo u ovim te{kim ekonomskim vremenima, i to samo pokazuje da pravi izbor odgovaraju}ih projekata i zajedni~ki napor privatnog i dr`avnog kapitala daju odli~an rezultat.

dnevnik

U SUBOTICI IMAJU RE[EWE ZA PORODICE KOJE OTPLA]UJU STAMBENE KREDITE A OSTANU BEZ POSLA

Grad Suboti~anima pla}a rate i spasava stanove?

– Stambeno-kreditni pronatalitetni fond grada Subotice razmatra preuzimawe otplate kredita onih gra|ana koji su ostali bez posla, a novac bi bio vra}ena u Fond nakon {to korisnik kredita ponovo prona|e posao – rekao je ju~e gradona~elnik Subotice Mo dest Du li}.

Da bi se pomoglo korisnicima stambenih kredita ovog fonda koji su u me|uvremenu ostali bez posla, razmatra se, po wegovim re~ima, primena modela iz Hrvatske, odnosno wihovog Zakona o davawu jemstva za stambene kredite.

– Na modelu hrvatskog zakona predlo`eno je da Pronatalitetni fond preuzme otplatu kredita u slu~aju gubitka posla, a najdu`e na jednu ili dve godine, odnosno dok korisnik kredita ponovo ne na|e posao. Novac se ne daje na poklon, nego bi korisnik imao obavezu da

ga vrati gradu po otplati kredita banci – rekao je Duli}.

Kako je kazao, procenat problemati~nih kredita obuhva}enih tim fondom, to jest onih koji kasne u otplati 90 i vi{e dana, iznosi 3,17 odsto, odnosno s otplatom kasni 92 od ukupno 2.903 korisnika kredita tog fonda. Ina~e, prose~na mese~na rata ovog kredita iznosi 208,87 evra.

Duli} je precizirao da Fond trenutno raspola`e sa {est-sedam miliona dinara i da se stalno puni vra}awem rata kredita, a da bi za pomenutu meru bilo potrebno jo{ 15 do 20 miliona.

– Ako imamo godi{we oko 100 takvih slu~ajeva, ta mera bi zahtevala oko 26-27 miliona dinara. S obzirom na to da u Pronatalitetnom fondu ve} imamo novac i da on redovno sti`e od otplata rata, iz buxeta bi za 2013. bilo potrebno

dodatnih 15-20 miliona, {to su male pare u odnosu na efekat, s obzirom na to da je potra`wa za stanovima pala upravo zbog straha qudi da }e u krizi izgubiti posao i da }e biti izba~eni na ulicu – rekao je Duli}. Stambeno-kreditni pro-

natalitetni fond grada Subotice osnovan je u svrhu podsticawa nataliteta, da subvencioni{e bankarske stambene kredite i kroz podsticawe konkurencije me|u bankama zna~ajno smawuje kamatne stope za stambene kredite.

I GRA\ANI I TOPLANE PRITISNUTI EKONOMSKIM I FINANSIJSKIM PROBLEMIMA

sleno vi{e od 26.000 radnika, da je ukupna investiciona vrednost linije za proizvodwu ispariva~a i kondenzatora ve}a od 123 miliona dinara, a Vlada AP Vojvodine je izdvojila 43 miliona za realizaciju te linije i otvarawe pogona. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj je iz vi{e razloga podr`ao taj projekat: jer }e omogu}iti smawewe broja nezaposlenih i poboq{awe izvoza po{to je vi{e od 60 odsto proizvoda iz ovog pogona predvi|eno za izvozno tr`i{te.

– Odlukom Skup{tine Vojvodine i rebalansom buxeta obezbe|en je novac za projekte visoke tehnologije da bi se zajedno s privatnim kapitalom otvarala nova radna mesta, i ovim putem pozivam sve, ne samo iz Srbije nego i iz inostranstva, koji imaju odgovaraju}e projekte da se jave do kraja godine na ovaj na{ otvoren poziv da bismo mogli nastaviti tu pri~u koja je usmerena na tr`i{te regiona – naglasio je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dra go slav Pe tro vi}. – Dosada-

Otvarawu pogona prisustvovali su i funkcioneri lokalne samouprave, a prvi ~ovek rumske op{tine Go ran Vu ko vi} izrazio je veliko zadovoqstvo jer je ovaj pogon otvoren u rekordno kratkom roku, a op{tina Ruma dala svoj doprinos tako {to je investitora za ovu lokaciju oslobodila pla}awa komunalnog opremawa.

– U ovom pogonu novih tehnologija u proizvodnom procesu ne koriste se nikakve {tetne hemijske supstance, a ~ak 90 odsto sirovinskog materijala je prirodnog porekla, ~ime se ne uti~e na promenu stawa `ivotne sredine – istakao je direktor DOO „Frigo @ika Soko” @i van Pe ji}. – U ovom pogonu zaposleno je jo{ 50 radnika, preduze}e se izvozno orijentisalo, a distribucija proizvoda obavqa}e se putem veleprodaje i maloprodajne mre`e u vlastitim objektima.

Proizvodni program ovog preduze}a obuhvata proizvodwu rashladnih, termi~kih i neutralnih ure|aja za klani~nu industriju, ugostiteqske i trgova~ke objekte.

M. Maru{i}

Goran Mili} prvi sindikalac Za predsednika Ve}a Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na ju~era{woj sednici izabran je Go ran Mi li} koji }e tu funkciju obavqati do redovnih izbora 2015. godine. Do izbora novog predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, na polovini mandatnog perioda, do{lo je nakon pro{lomese~ne ostavke dr Mi lo ra da Mi ja to vi }a, koji je izabran za narodnog poslanika u Skup{tini Republike Srbije. Kandidati za predsednika

Ve}a SSSV bili su Goran Mili}, dosada{wi sekretar i v. d. predsednika, i Mi o drag Bra do wi}, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poqoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i {umarstvu Vojvodine. Oba kandidata su se zahvalila na ukazanom poverewu da budu predlo`eni na najvi{u funkciju u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine, isti~u}i da je to velika ~ast ali isto tako i odgovornost.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

111,8215

114,1036

116,7280

111,4792

Australija

dolar

1

89,1505

90,9699

93,0622

88,8776

Kanada

dolar

1

86,7573

88,5279

90,5640

86,4918

Danska

kruna

1

14,9855

15,2913

15,6430

14,9396

Norve{ka

kruna

1

14,9813

15,2870

15,6386

14,9354

[vedska

kruna

1

12,8672

13,1298

13,4318

12,8278

[vajcarska

franak

1

92,4221

94,3083

96,4774

92,1392

V. Britanija

funta

1

139,2201

142,0613

145,3287

138,7939

SAD

dolar

1

86,4421

88,2062

90,2349

86,1775

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 10. 2012. godine

Umesto gasa, drva i ugqa, Srbija }e se grejati na EPS Grejna sezona u toplanama je po~ela i radijatori su, dodu{e skromno i polako, po~eli da se greju. Ova slika se iz godine u godinu ponavqa, a ponavqa se i to da su toplane suo~ene s ozbiqnim ekonomskim i finansijskim problemima.

Uprkos tome, nabavi se dovoqno energenata i start grejne sezone bude uspe{an, a potom se sve zaboravi – da toplane duguju za energente, da veliki deo gra|ana ne pla}a ra~une, da su gubici na mre`i veliki i tako ukrug.

Izvesno je da se ne{to mora mewati, a to govore i nadle`ni, ukazuju}i na to da gra|ani ne treba da brinu da li }e stanovi biti topli, ali da se mora znati da se takva situacija ne mo`e odr`avati u nedogled, da je potrebno da se problemi re{e sistemski. Preduze}a koja se bave daqinskim grejawem, po pravilu, mu~e zastarela oprema, veliki gubici u distributivnom sistemu, kao i nenapla}ena potra`ivawa i dugovawa.

Po re~ima ministarka energetike Zo ra ne Mi haj lo vi}, u Srbiji ima 57 toplana, koje su zna~ajan deo energetskog bilansa na{e zemqe, a pro{le godine ~inile su 9,4 odsto ukupne finalne potro{we. Deo postoje}ih problema, ukazala je ministarka Mihajlovi}, mogu re{iti toplane same, a za neke im je potrebna pomo} dr`ave. Da bi toplane boqe poslovale, neophodna je

Popusti na struju do 20 odsto Od ovog meseca va`i popust za potro{wu elektiri~ne energije te se za mese~nu potro{wu do 500 kilovata odobrava popust od 15 odsto, a to }e biti iskazano na ra~unu koji }e na ku}ne adrese sti}i u novembru. Pravo na tu beneficiju imaju redovne plati{e, odnosno oni koji nemaju dugovawa za potro{enu struju, te }e, prakti~no, wihov ra~un biti 20 odsto mawi, jer treba ura~unati i pet odsto popusta koji se ostvaruje ukoliko se ra~uni pla}aju redovno. Jo{ mawe }e platiti oni koji mese~no tro{e do 350 kilovata jer }e im ra~un biti dodatno umawen 11,82 odsto, te }e biti potro{a~a koji }e dobiti ra~un tre}inu mawi.

Uz to, gra|anima }e ra~un biti umawen za iznos poreza na dodatu vrednost od dva odsto, koji je obra~unat za potro{wu u septembru, a to se odnosi na sve potro{a~e. modernizacija jer je wihova prose~na starost oko 25 godina, a vi{e od 60 odsto distributivne toplo-

vodne mre`e u Srbiji starije je od 20 godina. Zbog toga se stvaraju veliki gubici u distributivnom si-

stemu, koje, kako je naglasila ministarka Mihajlovi}, pla}aju i Vlada, kroz isporuke energenata iz Robnih rezervi, ali i gra|ani kroz ra~une za grejawe. Me|u najva`nije mere koje bi doprinele boqem radu toplana, ministarka Mihajlovi} je izdvojila uvo|ewe merewa toplotne energije po utro{ku, promenu energenta koji se koristi u toplanama, modernizaciju u kongenerativna postrojewa za prozivodwu i toplotne i elektri~ne energije, {to bi pove}alo efikasnost na 90 odsto.

I pored toga {to su toplane u Srbiji spremne za grejnu sezonu, „Elektroprivreda Srbije„, smatra generalni direktor EPS-a Alek san dar Ob ra do vi}, i ove godine }e biti najve}a toplana u Srbiji jer }e se mnoga doma}instva grejati na struju. On ka`e da je EPS spreman za grejnu sezonu i, uprkos lo{oj hidrologiji, odgovori}e svim izazovima, ali istovremeno apeluje da se struja ne koristi za grejawe jer se od otkopavawa ugqa, transporta, spaqivawa i potom konverzije elektri~ne energije u toplotnu izgubi ~ak 70 odsto energije. On je apelovao da se na dr`avnom nivou destimuli{e kori{}ewe elektri~ne energije za grejawe i omogu}i gra|anima da koriste druge na~ine grejawa koji bi bili cenovno konkurentni elektri~noj energiji.

D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (448,88 0,26)

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

20,11

424

47.428

Vodoprivr. preduze}e, ]uprija

19,98

6.000

18.000

AIK banka, Ni{

1,58

1.415

206.590

Po{tanska {tedionica PB, BG

15,94

19.200

2.265.600

NIS, Novi Sad

-0,63

634

1.311.812

Globos osigurawe, Beograd

10,59

94

940

Imlek, Beograd

0,00

3.000

1.730.940

5,71 Promena %

444 Cena

62.660 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.100

25.300

Energoprojekt holding, Beograd

Termomont, Novi Sad

-17,86

460

25.760

0,54

563

880.746

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Prvi partizan Emo, U`ice

-16,15

218

102.024

0,00

427

227.591

Pupin Telekom, Beograd

-14,29

60

80.580

Soja protein, Be~ej

0,00

450

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,55

1.630

163.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Tigar, Pirot NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,50

197

46.315

-0,63 Promena %

634 Cena

1.311.812 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-0,63

634

1.311.812

Zlatica, Lazarevo

0,00

3.450

69.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.302

0,00

62.660

Veterinarski zavod, Subotica

5,71

444

62.660

Tigar, Pirot

-1,50

197

46.315

Veterinarski zavod, Subotica Vojvodina{ped, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

5,71

444

0,00

310

58.900

20,11

424

47.428

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BOG DAN LI SO VO LIK

MMF sti `e u no vem bru Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bog dan Li so vo lik izjavio je da, na zahtev Vlade Srbije, o~ekuje dolazak misije MMF-a u Beograd sredinom novembra.

Li so vo lik je u ~e tvr tak uve ~e ka zao da de le ga ci ja MMF-a dolazi da bi razgovarala o najnovijim ekonomskim i fiskalnim kretawima u Srbiji, a posebno o nacrtu buxeta za 2013. „Ova misija }e verovatno po~eti, ali ne i zakqu~iti,

pre go vo re o mo gu }em aran `manu s Fondom. Ukoliko bude postignut dovoqan stepen saglasnosti, razgovori }e biti nastavqeni tokom misije koja }e uslediti posle ove„, naaveo je Lisovolik u pisanoj izjavi koju je dostavila Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.

Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} je najavio da }e misija MMF-a u Srbiju do}i najkasnije do 10. novembra, i preneo da je prekju~e telefonski razgovarao sa {efivom misije MMF-a Su za nom Bur ga so vom koja je izrazi la za do voq stvo do sa da {wim tehni~kima razgovorima s Vladom Srbije. Ministar Dinki} je naglasio da delegacija MMF „ne bi ni do{la da nismo imali dobar predlog buxeta za 2013”.

subota27.oktobar2012.

5

VLA DA PLA NI RA DA SRE @E MA WAK U KA SI ZA GO TO VO MI LI JAR DU EVRA

Bu yet bi bio od li ~an ka da bi bio mo gu}?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Qu bo drag Sa vi} smatra da sa smawewem deficita za 2013. treba smawiti i tro{kove dr`avne administracije jer su se za to sada{wi koalicioni partneri zalagali u predizbornoj kampawi.

– Mislim da jedno s drugim ne ide. Na primer, tamo je predvi|eno da se deficit dr`avne kase svede sa sedam na tri odsto BDP-a, {to bi bilo veoma lepo kad bi bilo mogu}e – rekao je Savi}.

On je podsetio na to da je u razgovorima s MMF-om iz decembra 2011. tako|e bilo dogovoreno da deficit javnih finansija bude 3,4 odsto BDPa, „a mi smo zavr{ili sa sedam odsto”.

– Tako|e, tada je bila postavqe na ciq na in fla ci ja za 2012. od 5,5 posto, a ona }e do kraja godine verovatno biti dvocifrena – ocenio je Savi} Kona~no, Savi} je podsetio na to da su krajem 2011. kreatori ekonomske politike najavqivali zaustavqawe rasta stope nezaposlenosti, „ali se od toga ni{ta nije desilo, ona je nastavila da raste”.

Kako je ocenio potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne `e vi}, buxet za 2013. godinu je optimisti~no politi~ka projekcija, a mawe ekonomska realnost. Kne`evi}, koji je vlasnik konfekcije „Modus„, rekao je da ni prihodi iz rebalansa buxeta za ovu godinu ne}e biti ostvareni i „da nema govora da se mo`e ostvariti privredni rast od dva posto u 2013. godini”.

I ra di ka l no i ne do voq no Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Mi la din Ko va ~e vi} rekao je da je predlo`eni buxet „dovoqno radikalan i dovoqno realan s aspekta makroekonomskih parametra”, ukqu~uju}i i rast privrede u narednoj godini od dva posto.

– Na strani rashoda, ta~no je da je najve}a u{teda na subvencijama, velika u{teda je, naravno, i na platama i penzijama – predo~io je Kova~evi}, ali i primetio da je novac predvi|en za kapitalna ulagawa u infrastrukturu nedovoqan.

– Procena da }e buxetski deficit biti prepolovqen je optimisti~na i nerealna po eko nom skim pa ra me tri ma – rekao je Kne`evi}. ^lan Po slov nog sa ve ta Privredne komore Srbije Ni ko l a Pa v i ~ i} sma tra da je predlo`eni buxet „veoma hrabar”, a Vlada Srbije je dala dobru projekciju, pod uslovom

da se sve to realizuje u narednoj godini.

– Privreda treba da odigra glavnu ulogu u realizaciji buxeta za 2013. jer ona treba da obez be di pri ho de. Sud bi na tog buxeta zavisi od toga {ta }e se desiti u privredi Srbje – rekao je Pavi~i}.

On je, me|utim, dodao da je ve o ma re zer vi san u po gle du

procene Vlade da }e prihodna strana buxeta biti ostvarena kako je projektovano jer smatra da su glavni problem doma}e privrede visoke kamate i kurs koji stimuli{e uvoz, a destimuli{e izvoz.

– Ukoliko se na tom delu ne uradi ni{ta, siguran sam da privreda ne}e mo}i da obezbedi prihode koji su u ovom buxetu planirani – smatra Pavi~i}.

On je, tako|e, mi{qewa da je „ne re a lan” pro jek to va ni rast privrede u 2013. od dva posto.

– S ovakvim kamatama ne mo`ete imati razvoj. Niko u svetu nije napravio rast s viso kim ka ma ta ma. S ova kvim kursom, s precewenim dinarom, ne mo`ete napraviti izvoz. I tu je glavni problem buxeta za idu}u godinu – predo~io je Pavi~i}. – Bez izvoza taj buxet ne}e se ostvariti i ne}emo imati rast. Zna~i, tu je glavni problem.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zo ran Gru bi {i} smatra da predlo`eni buxet za 2013. „deluje razumno” i odaje utisak da je napravqen kompromis potreba za novim investicijama i {tedwe. On je rekao da predlo`eni buxet predstavqa kompromis izme|u potreba da bude podr{ka razvoju, zna~i da bude investicionog karaktera, ali s dru ge stra ne, pred sta vqa {tedwu, preko smawewa teku}ih rashoda.

– To je i bila osnovna sugestija Me|unarodnog monetarnog fonda prilikom rebalansa buxeta za 2012. – primetio je Grubi{i}.

E. Dn.

AUSTRIJ SKO-SRP SKI PRI VRED NI FO RUM

Austri jan ci `e le u Sr bi ju – Austrijske kompanije su zainteresovane za ulagawe u poqoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku, automobilsku industriju, infrastrukturu i turizam Srbije, kao i za daqu realizaciju Dunavske strategije – saop{tio je ju~epredsednik Austrijskosrp skog pri vred nog fo ru ma Ra di vo je Pe tri ki}.

Napomiwu}i da je Srbija u~i ni la od re |e ne po ma ke u pravcu poboq{awa pravne regulative, on je istakao da je potrebno zavr{iti proces tako zva ne gi qo ti ne pro pi sa, zna~ajno unaprediti i pove}ati efikasnost sudskog sistema i po jed no sta vi ti bi ro kratske procedure. Posebno je zna~ajno utvrditi konkurentnu i odr`ivu strukturu naknada i da`bina, i neprestano raditi na ja~awu institucija. Petriki} nagla{ava da Sr bi ja tre ba da stvo ri predvidivo i stabilno okru`ewe, kao i konkurentne tr`i{ne uslove, koji }e investitorima omogu}iti da posluju u Srbiji u uslovima koji su sli~nim onim u zemqama iz kojih dolaze.

– Neophodno je da se otklone svi infrastrukturni nedostaci, re{e problemi vezani za vlasni~ke odnose, ubrzaju reforme i obezbedi wihovo kvalitetnije sprovo|ewe, ali i da se kreira jasna i konzistentna strategija za privla~ewe investicija na nacionalnom nivou – kazao je on.

6

POQOPRivRedA

subota27.oktobar2012.

dnevnik

KO LI KA ]E STVAR NO BI TI PA OR SKA KA SA

Poqoprivrednici najve}i gubitnici agrarnog buyeta Sil na obe }a wa da }e agra ni bu xet za idu }u go di nu iz no si ti ~e ti ri ili pet od sto ukup nog, po ka za lo se, iz go va ra na su sa mo u po li ti~ ke svr he. Re al no, on ne iz no si vi {e od tri od sto re pu bli~ ke ka se, i za pra vo ma wi je od law skog, ~u lo se na ju ~e r a { wem se m i n a r u „In f o dan” u Skup {ti ni Voj vo di ne, po s ve } e n og pret p ri s tup n im fon do vi ma EU. – Re al no, taj bu xet je tri od sto jer je mo ja pret po stav ka da }e de set mi li jar di bi ti pri ho di Mi ni star stva. Ako oni is tra ju na tvrd wa ma da je agrar ni bu xet ~e ti ri od sto, on da ih tre ba pod se ti ti na to da je pro {le go di ne po toj ra ~u ni ci bu xet bio pet od sto, pa bi tre ba lo na ve sti da je agrar ni bu xet za pra vo smwen je dan od sto – iz ja vi la je Iva na Du li}-Mar ko vi} iz or ga ni za ci je SE E DEV, ko ja je vo di la ju ~e ra {wi skup, a ko jem, ina ~e, ni je pri su sto vao ni ko iz Mi ni sta stva po qo pri vr de iako su im or ga ni za to ri, Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, Fond za pro mo ci ju iz vo za – APF i SE E DEV, po sla li po ziv.

– Naj ve }i gu bit ni ci agrar nog bu xe ta 2013. go di ne su ra ta ri, po vr ta ri i vo }a ri. Za te kul tu re je na me we no sa mo 11,5 mi li jar di {to, ka da se po de li

o pod s ti c a j i m a u po q o p ri vredi.

On je po zvao re sor no mi nistar stvo da „pri ~a ju na tu te mu”.

– Jav na ras pra va o na cr tu za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju tra je do 16. no vem bra i su {tin ski je va `no da svi pri ~a mo na tu te mu. To je va paj Go ra na Je {i }a. @e li mo da di sku tu je mo o bu xe tu ako uspe mo, ta ko |e i o i pod sti ca ji ma, i u toj di sku si ji mo ra mo da u~e stvu je mo svi – i Voj vo di na, i Re pu bli ka, i po qo p ri v red n i c i. Vre m en s ki ro k o v i su krat k i i mo r a m o {to pre se sti za sto – po ru ~io s 1,8 mi lion hek ta ra, ko li ko je re al no o~e ki va ti da se na |e u re gi stru za pla }a we, uka zu je na to da }e ni vo pla }a wa bi ti oko 6.000-7.000 di na ra po hek ta ru.

To je go to vo upo la ma we od ono ga {to su do bi ja li pret hod nih go di na – ka `e Go ran @iv kov, kon sul tatn SE E DEV-a.

Da agrar ni bu xet ne iz no si pet od sto ukup nog i sa da je pot pu no ja sno da su to bi la po li ti~ ka obe }a wa ko ja ne }e bi ti is pu we na, re kao je, otva ra ju }i pr vi „In fo dan” pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i}.

Agen ci ja za pla }a we, ru ral ni raz voj...

Ka ko je is ta kao Go ran @iv kov, sa da je naj va `ni je da re sor no mi ni star stvo od lu ~i da li Agen ci ja za pla }a wa, ko ja za pra vo ne funk ci o ni {e, tre ba da se se li iz [ap ca u Be o grad, pri ~e mu osnov ni kri te ri jum za od lu ku tre ba da bu de gde je mo gu }e pre do bi ti akre di ta ci ju za IPARD sred stva. Ta ko |e, neo p hod no je osno va ti sek tor za ru ral ni raz voj, ko ji je uki nut.

Din ki }e va ra ~u ni ca – Po qo pri vred ni bu xet za 2013. go di nu iz no si }e oko ~e ti ri od sto ukup nog dr `av nog bu xe ta, a pr vi put na kon {est go di na bi }e uve de na i bes po vrat na sred stva za in ve sti ci je u agrar – iz ja vio je mi ni star fi nan si ja i eko no mi je Mla |an Din ki}.

On je ka zao da bu xet Mi ni star stva po qo pri vre de ne }e bi ti sma wen i da }e nov ca bi ti na ni vou ove go di ne, ka da su iz dva ja wa bi la za 60 do 70 po sto ve }a ne go 2011.

Pred lo gom bu xe ta za 2013. go di nu pred vi |e no je po ve }a we sub ven ci ja u po qo pri vre di od oko {est mi li jar di di na ra. Mi ni star je pre ci zi rao da }e dr `a va na red ne go di ne re gi stro va nim po qo pri vred nim ga zdin stvi ma ko ja `e le da ku pe no ve hlad wa ~e i opre mu i iz gra de su {a re, u za vi sno sti od re gi o na da va ti od 30 do 40 od sto bes po vrat nih sred sta va za in ve sti ci je.

– Usvo jen je pred log re pu bli~ kog bu xe ta, me |u tim, uz ne do sta tak ko mu ni ka ci je AP Voj vo di ne i Re pu bli ke. Vla da Sr b i j e ni j e kon s ul t o v a l a Pokra ji nu pri li kom pro ce sa iz ra de pred lo ga bu xe ta – ka zao je Je {i}, uka zu ju }i na to da je di ja log na toj re la ci ji iz ostao i ka da je re~ o za ko nu

je Je {i}, iz ra ziv {i o~e ki va we da }e po kra jin ski bu xet za po qo pri vre du do sti }i se dam mi li jar di di na ra, ali je na gla sio da je taj no vac vi {e na men ski i okre nut jav nom pred u ze }u „Vo de Voj vo di ne”.

Osvr }u }i se na pret pri stup ne evrop ske fon do ve u obla sti po qo pri vre de i to {ta bi sve

tre ba lo ura di ti da bi smo bi li {to sprem ni ji za iza zo ve ko ji nas ~e ka ju, Je {i} je oce nio da do sad ni je ura |e no mno go.

– Go vo ri se o to me ko li ko }e mo pa ra od Evro pe do bi ti, a bo qe je re }i ko li ko je za nas pred vi |e no jer ni je si gur no ko li ko }e mo us pe ti da pri vu ~e mo. Ako uzme mo ska lu od nu la do sto po sto, mi smo u ovom tre nut ku tek na dva do pet od sto sprem no sti da bi lo {ta ura di mo. Onih ko ji raz u me ju ovu po li ti ku je ma lo, a po li ti~ ki se ta te ma ra do ko ri sti – po ru ~io je Je {i}, i do dao da ni smo tran sfor mi sa li si stem, da ne ko ri sti mo ra ci o nal no ni na {e pa re, da ni smo sma wi li ad mi ni stra ci ju, sa ve to dav ne stru~ ne slu `be nam ni su na za do vo qa va ju }em ni vou, re gi star je ka ta stro fa lan, broj po qo p ri v red n ih in s pek t o r a je dra ma ti~ no ma li... – Ni {ta ni smo ura di li, a oprav da wa ne ma jer tu nas ni je spre ~a va lo ni Ko so vo ni ti bi lo ko je po li ti~ ko pi ta we.

– EU nam je na me ni la pa re i `e li da Sr bi ja do kra ja fi nan sij skog ci klu sa 2007–2013. mo `e da ko ri sti no vac na me wen fi na si ra wu po qo pri vre de i ru r al n og raz v o j a, ta k o z va n a IPARD sred stva, {to omo gu }a va da se ona ko ri ste jo{ na red ne tri go di ne. Po treb no je, me |u tim, za vr {i ti do ma }i za da tak do kra ja 2013. go di ne – po ru ~io je Go ran @iv kov na gla siv {i da, ako ne ura di mo sve {to se od nas o~e ku je i ako ne „za ka ~i mo” taj fi nan sij ski evrop ski ci klus ve} u|e mo u sle de }i, bi }e nam mno go te `e.

S. Glu {~e vi}

Na berzi padaju `itarice Naj ve }i ce nov ni pad za be le `en je na tr `i {tu ku ku ru za. Iz vo zni ci se ni su po ja vqi va li. Pre te `na ce na tr go va wa je iz no si la 24,50 din/kg, bez PDV-a, i sti ~e se uti sak da je to do wa gra ni ca is pod ko je ce na ove ro be ne }e vi {e pa da ti, na vo di se u iz ve {ta ju o tr go va wu na Pro dukt noj ber zi ove ne de qe. Rast kur sa evra, uz po nov ni rast ce na na evrop skim tr `i {ti ma, pru `a mo gu} nost da se u sko ri jem pe ri o du kao kup ci po ja ve i iz vo zni ci, {to otva ra sa svim dru ge per spek ti ve na tom tr `i {tu.

Pro se~ na ne deq na ce na ku ku ru za je iz no si la 26,49 din/kg (24,53 bez PDV-a), i to je 4,43 od sto ni `e u od no su na pro se~ nu ce nu u pret hod noj ne de qi.

Kao {to su svi ku po pro daj ni ugo vo ri na tr `i {tu p{e ni ce pret hod ne ne de qe re a li zo va ni po je din stve n oj ce n i od 27,50 din/kg, bez PDV-a, ta ko su ove ne de qe svi ugo vo ri za kqu ~ e n i po ce n i od 27 din/kg, bez PDV-a. Pad ni je ve li ki, ali je vr lo kon se kven tan i ja san. Bi lan si ove ro b e, za raz l i k u od svih osta l ih po q o p ri vred nih kul tu ra, sta bil ni su i urav no te `e ni, pa se ta ko po na {a i tr `i {te.

So ja je po sle jed no ne deq ne tr `i {ne ap sti nen ci je po no vo na {la svo je me sto u ber zan skoj tr go vi ni. Na osno vu pet za kqu ~e nih ku po pro daj nih ugo vo ra po stig nu ta je pro se~ na ce na tr go va wa od 67,53 din/kg (62,53 bez PDV-a), {to je u od no su na tr go va we od pre dve ne de qe pad od 4,07 od sto.

Vlada odobrila reprogram zajmova Vla da Re pu bli ke Sr bi je je, na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de, usvo ji la Ured bu o re p ro g ra m i r a w u kre d i t a odo bre nih za pod sti ca we po qo pri vred ne pro iz vod we pu tem kre dit ne po dr {ke, kroz

pod ne se zah tev za re pro gram ban ci ko ja je kre dit odo bri - la, sa op {ti lo je Mi ni star stvo.

Re pro gram se ostva ru je odo bra va wem grejs-pe ri o da u tra ja wu do 12 me se ci za ot pla tu

pla t i i ka m a t u za pe r iod ka{we wa a ko ja se ob ra ~u na va u vi si ni re dov ne ugo vo re ne ka ma te.

Ban ka odo bra va pra vo na re pro gram u skla du sa svo jom po slov nom po li ti kom na na ~in

sub ven ci o ni sa we de la ka ma te u 2011. i 2012.

Na osno vu te ured be, pra vo na re pro gram ima po qo pri vred no ga zdin stvo u ak tiv nom sta tu su, od no sno u pa siv nom sta tu su zbog ne u red ne ot plate kre di ta ko ji se re pro gra mi ra, a ko je do 1. de cem bra

ce lo kup nog neo t pla }e nog iz no sa glav ni ce ili de la glav ni ce. Ta ko |e, pra vo na re pro gram ima ko r i s nik kre d i t a ko ji je do da na pot pi si va wa ugo vo ra o re pro gra mu is pla tio do spe lu re dov nu ka ma tu kao i ko ri snik ko ji ka sni s ot pla tom, pod uslo vom da is -

pro pi san re gu la ti vom Na rod ne ban ke Sr bi je, a na osno vu pro ce ne za sno va ne na ugro `e no s ti po s lo v a w a ko r i s ni k a kre di ta.

Ured ba stu pa na sna gu na red nog da na od da na ob ja vqi va wa u Slu `be nom gla sni ku Re pu bli ke Sr bi je.

„Svaki popis daje opis” u Futogu, Be{ki…

Po s le dve ru t e Ka r a v a n a «„Sva ki po pis da je opis„», ko ji u okvi ru Po pi sa po qo pri vre de 2012, od 1. ok to bra do 15. de cem bra spro vo di Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, Ka ra van da nas na sta vqa svoj put kroz Sr bi ju.

Ciq spro vo |e wa Ka ra va na je da se sta nov ni {tvu u Sr bi ji uka `e na zna ~aj Po pi sa po qo -

pri vre de, ko ji je u na {oj ze mqi po sled wi put re a li zo van 1960. go di ne. Tre }a ru ta Ka ra va na kroz Sr bi ju kre }e da nas, a za vr {a va se 31. ok to bra.

Pred vi |e na je sle de }a mar {ru ta: Be o grad – Fu tog – Be {ka – Omo qi ca – Glo gow – Uq ma – Ja se no vo – Me len ci – No vi Be ~ej – ^o ka – Ba~ ka To po la – Be o grad. U sva kom me stu

ka ra van }e se za dr `a ti dva sa ta, s ci qem da gra |a ni ma pru `i neo p hod ne in for ma ci je i uka `e na zna ~aj Po pi sa po qo pri vre de 2012. Ka ra van po vo dom Po p i s a po q o p ri v re d e 2012. re a li zu je se uz po dr {ku lo kal nih pred stav ni ka iz pod ru~ nih ode qe wa Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, op {ti na i Tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja.

OBUKA NA BAZENU SPENSA

Vre me da ne pli va ~i pro pli va ju Upis na novi ciklus programa na bazenu po~eo je u ~etvrtak 25. oktobra u SPC „Vojvodina”. Ponu|eno je dosta programa. Za “Tata - mama plivajte sa nama” mese~na ~lanarina iznosi 2 000 dinara a za svako naredno dete 1.500 dinara.

Tu je, naravno, i osnovni kurs obuke nepliva~a koji ko{ta 2 300

“Trka beba” odr`a}e se danas u 17 ~asova u prodavnici Idea Merkur. U prvoj trci }e se takmi~iti deca do dve godine, a druga trka je namewena mali{anima od 2 do 3 godine.

Roditeqi svoje bebe mogu prijaviti na kasi broj 1 u prodavnici Idea u Rumena~koj ulici do samog po~etka trke. Sve u~esnike o~ekuju nagrade.

B. D.

dinara. Mese~na ~lanarina za smenu akvarobika utortkom i ~ertvrtkom ko{ta 2 000 dinara, a za ponedeqak, sredu i petak 2 500 dinara.

Svi programi po~iwu 1. novembra, a upis je na blagajni Centra svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova.

B. D.

Novosadska subota27.oktobar2012.

@

Po padu Velike ma|arske bune avgusta 1849. u Novom Sadu je po~elo vra}awe pre`ivelog stanovni{tva, wih oko 5.000 od nekada{wih 23.000. Komandant vojne uprave austrijski major Petar Duka, ro|eni Novosa|anin, uspe{no je obavio zadatak.

Zato je car Frawa Josif, dekretom od 27. ok to bra 1849. ukinuo vojnu upravu, da bi

vrhovni `upan Ba~ke, Torontala (sredweg Banata) i Vr{a~kog podru~ja, Isidor Nikoli}, Xafer, plemi} iz Sentoma{a, potoweg Srbobrana za novosadskog gradona~elnika postavio Pavla Jovanovi}a, advokata, oca pesnika Zmaj Jove, koji je tada imao 16 godina.

N. C.

hronika

U FUTOGU PRAZNIK DOBROG ZALOGAJA I RASPOLO@EWA

Da nas svi pu te vi vo de na „Ku pu si ja du”

Sve tlo u gla vi No vo sad ske bi ci kli sti~ ke ini ci ja ti ve, ko ji po ka zu ju da vi {e od po lo vi ne bic ka la ni je pra vil no osve tqe no. Iz gle da da sa mo ka zne i ne sre }e mo gu da „ot ko ~e“ zdra vo ra zum ski pro ces u mo zgu i da do pri ne su bez bed noj vo `wi bi ci kla.

S. Krsti}

Zma jev otac gra do na ~el nik

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i vi mo u gra du ide al nom za kul tu ru vo `we bi ci kla, a opet, svoj stve no ovom pod ne bqu, tu kul tu ru me wa mo ka ko nam od go va ra, iz be ga va ju }i pro pi se i do vo de }i i se be i dru ge u opa snost. Ka ko dru ga ~i je pro tu ma ~i ti re zul ta te is tra `i va wa

V remeploV

Tr ka be ba, tr ka ~i ma na gra de

Nadaleko ~uvena futo{ka manifestacija „Kupusijada” po~iwe danas u 10 ~asova.Trinaesta po redu “Kupusijada” je, naravno, u centru Futoga, du` Ulice cara Lazara od broja 42-6 (trasa korzoa). Posetioce ~eka zabava na bini na platou KIC „Mladost” uz ansambl pomenutog kulturnog

dru{tva, nastupe dece iz futo{kih vrti}a i {kola, tambura{e ”Stare drugare” i Alek san dra Sa {u Pe tro vi }a, “Kraji{nike”, Bo ru Dr qa ~u, „Zvezde Granda”, kao i brojne druge izvo|a~e.

Pesma i igra privla~e posetioce, ali je poznati futo{ki kupus, razume se, zvezda dana. Na-

Deo pu ta za tvo ren Zbog dana{we manifestacije „Kupusijada 2012” privremeno }e biti zabrawen saobra}aj u delu Futoga, u Ulici cara Lazara od Pionirske do @elezni~ke ulice. Busevi na linijama za Futog 53 i 55 i}i }e redovnom trasom do Futoga i raskrsnice cara Lazara - Bra}e Bo{wak - Svetozara Markovi}a, potm Ulicom Svetozara Markovi}a, pa onda desno u Ulicu Branka Radi~evi}a, levo u Ulicu Rade Kondi}a i redovnom trasom Ulicom carice Milice. U povratku }e saobra}ati izmewenim delom puta. Na izmewenom delu trase danas }e biti otvorena stajali{ta u oba smera u smer Ulica Svetozara Markovi}a - Industrijska i Branka Radi~evi}a - Povrtarska, kao i stajali{ta iz pravca grada, neposredno posle raskrsnice ulica Svetozara Markovi}a - Bra}e Bo{wak - cara Lazara.

Z. D.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

futo{kog kupusa privla~i veliki broj takmi~ara. Ova godina je zna~ajna za proizvo|a~e i za opstanak brenda, nagla{avaju u Udru`ewu „Futo{ki kupus”, a ako je suditi po poseti i odjeku ranijih manifestacija i dana{wi festival prone}e slavu ovog futo{kog simbola.

I. D.

Ma ske se vo zi le gra dom na dva to~ ka

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Fo to: N. Sto ja no vi}

mernici }e mo}i da u`ivaju u specijalitetima od kupusa, obi|u {tandove izlaga~a i kupe futo{ki kupus po povonim cenama. ^uvena Ginisova sarma, jedan od simbola “Kupusjade” ko{ta}e 70 dinara.

Takmi~ewe u kuvawu slatkog kupusa i izbor najte`e glavice

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Sedma po redu vo`wa biciklima u organizaciji „Kriti~ne mase“ ponovo je uspela da animira Novosa|ane da na bicikl gledaju iz lep{eg, pozitvnijefg ugla. Krenuv{i pod maskama i u kostimima ju~e iz Limanskog parka, pra}eni muzikom KUD Idijota, u ~ast preminulog peva~a Tuste, skoro 300 qubiteqa bickla vo`wu je zavr{ilo u dvori{tu Sokolskog doma, gde su, uz ~aj koji im je pripremila ekipa iz „Kuhiwe na biciklu“, odigrali polo me~ na biciklima.

Ovom prilikom, onima koji nisu imali, uru~eno je oko 40 kompleta osvetqewa za bicikle, nabavqenih iz donacije „Parking servisa“. Uz, sad ve} tradicionalan, pozdrav sa uzdignutim bicklima s to~kovi-

Fo to: R. Ha yi}

ma uperenim ka nebu, sugra|ani iz „Kriti~ne mase“ najavili su nova dru`ewa uz dvoto~ka{e na qudski pogon.

S. K.

SUTRA U SINAGOGI

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Ope ra „Se stra An |e li ka”

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Operu „Sestra An|elika”, \akoma Pu~inija izve{}e Kamerno opersko dru{tvo „Ars opera” sutra u 20 ~asova u novosadskoj Sinagogi. „Sestra An|elika” je pro{le godine izvedena u Pozori{tu mladih, a ovog puta }e biti izvedena u koncertnoj formi.

B. D.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota27.oktobar2012.

DNEVNIK

ZBOG MAW KA PRO STO RA U NO VO SAD SKIM [KO LA MA

Jed na sme na na du gom {ta pu

De ca sve sna zna ~a ja zdra ve is hra ne Is ti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne i Upra va za zdrav stvo Gra da No vog Sa da pri re di li su ju ~e u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e pri red bu u okvi ru pro jek ta „Ok to bar, me sec pra vil ne is hra ne” - Ve o ma mi je dra go {to su na {i go sti da nas naj mla |i su gra |a ni, ko ji su po ka za li ko li ko su kre a tiv ni i sve sni zna ~a ja zdra ve is hra ne. Ovom kam pa wom uka zu je mo

da je sti ca we zdra vih na vi ka, od naj ra ni je `i vot ne do bi, naj bo qi vid pre ven ci je pro tiv bo le sti iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Pe tar No va ko vi}.

U okvi ru me se ca pra vil ne is hra ne u sve ~a noj sa li iz lo `e ni su i li kov ni ra do vi na {ih naj mla |ih su gra |a na sa kon kur sa „Pra vil na is hra na i zdra vqe”.

A. L.

SU TRA U CR KVI NA TE KI JA MA

Aka de mi ja Pre pre ku u spo men Sve ~a nom aka de mi jom i po la ga wem ven ca na grob kom po zi to ra i or gu qa {a Sta ni sla va Pre pre ka Upra va bi sku pij skog sve ti {ta Go spe Sne `ne na Te ki ja ma obe le `i }e u ne de qu 30 go di na od smr ti ovog pe tro va ra din skog mu zi ~a ra. Oku pqa we po {to va la ca Pre pre ko vog stva ra la {tva i li ka je su tra u 15.30 sa ti na No vo ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu, gde }e uz mo li tvu bi ti po lo `en ve nac na we gov grob. U 17 sa ti u cr kvi Ma -

ri je Sne `ne na Te ki ja ma bi }e slu `e na sve ta li tur gi ja, ko jom }e bi ti ozva ni ~en za vr {e tak ovo go di {weg bo go slu `e wa i ho do ~a {}a u tom sve ti li {tu.

Na kon li tur gi je bi }e odr `a na sve ~a na aka de mi ja po sve }e na Pre pre ku. Na stu pi }e or gu qa{ Ma ri ja Dru `i ja ni}, so li sta Zo ri ca Be li}, Me {o vi ti pe va~ ki hor HKPD „Je la ~i}” i vo kal no-in stru men tal ni sa stav „Te ki je”. O kom po zi to ru }e go vo ri ti Pe tar Pi fat.

Z. Ml.

Pro me na sme na na ba ze nu Ras po red gra |an skih sme na na ba ze nu na Spen su bi }e iz me wen u po ne de qak, 29. ok to bra. No vo sa |a ni }e mo }i da se na ba ze nu re kre i ra ju od 17 do 19 ~a so va.

A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (11.15, 12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13.50, 15.40), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.30), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Pri~a o delfinu sawaru” (11.40, 13.30), „Gumeni Tarzan” (11.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13, 14, 15.15, 16.10, 16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu, od ~e tvrt ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ ^I CE: Ka ro li na Ri |i~ ki, Alek san dra Ra ki} To do ro vi}, Ari fa Ru ste mi i Dra gi ca Pa vlo vi} Kne `e vi} iz No vog Sa da, Mir ja na Pu {ka re vi} iz Srem ske Ka me ni ce i Mi li ca Ra ji} iz No vog Slan ka me na, DE ^A KE: Da ni je la Ke ~a, Lo ri a na-Glo ria Ste fan Re qi} i Je le na Ive ti} iz No vog Sa da.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Filip [mit (1976) u 9.45 ~asova, Milanka Jovana \or|evi}-Gutman (1929) u 10.30, Veziqa Nikole Dragoslavi} (1933) u 11.15, Goran Lazara Zagor~i} (1956) u 12, Ida Josipa Erde{ (1936) u 12.45, Mara Du{ana Popovi} (1934) 13.30, Milorad Qubomira Trkuqa (1947) u 14.15 i Miroslav Jana Pavlov (1936) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Qubinka Radeta Samaryi} (1933) u 13 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dragan Mitra Ostoji} (1936) u 15 sati.

U no v o s ad s kim osnov n im {ko la ma na sta vu po ha |a iz me |u 1.000 i 1.400 de ca, znat no vi { e ne g o {to je za k o n om pred v i | e n o. Zbog to g a se u {ko la ma na sta va od vi ja u tri sme ne. Ju tar wa po ~i we u 7.30 ili u 8 sa ti, po po dnev na u 14 sa ti, a u me |u sme ni od 12 do 15 su |a ci ni `ih raz re da. Zbog sve ga ovo ga pred log za ko na o osnov n o { kol s kom obra z o v a wu, po kom {ko le tre ba da ima ju jed no smen ski rad od 8 do 17 ~a so va, ve }i na no vo sad skih {ko la do ~e ka }e ne sprem no.

S ovom kon sta ta ci jom sla `e se i ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ra do mir Da be ti}, ali i is ti ~e da Grad te `i to me da se {ko le pro {i ru ju u skla du s fi nan sij skim mo gu} no sti ma.

- Za sa da je ne mo gu }e da se na sta va u svim {ko la ma od vi ja sa mo u pre po dnev noj sme ni, jer ne ma pro sto ra za to. Te `i mo to me, ka ko zbog jed no dnev ne sme ne, ta ko i zbog pro du `e nog bo rav ka – ka `e Da be ti}.

Da Grad bri ne o to me, go vo re i ne dav ne na do grad we {ko -

la „Ko sta Trif ko vi}”, „Sve to zar Mar ko vi}-To za” i „Do si tej Ob ra do vi}”, kao i iz grad wa {ko le na Kli si. Iz grad wa no ve {ko le sva ka ko }e

|a u {ko la ma s dru ge stra ne ka na la.

U {ko li „Ivo Lo la Ri bar” pr va ci idu u pre po dnev nu i po po dnev nu sme nu, a ro di te qi

olak {a ti rad O[ „Du {an Ra do vi}” na Kli si, u ko joj |a ci ve} de se tak go di na po ha |a ju na sta vu u tri sme ne. ^a so ve sva kog da na od 11 do 14 ~a so va ima pet ode qe wa. Sto ti nak |a ka zbog gu `ve, na sta vu po ha -

s ko ji ma smo raz go va ra li ka `u da im po po dnev na sme na od 14 sa ti ne od go va ra, jer su de ca prak ti~ no od uju tru do ka snih po po dnev nih ~a so va u {ko li, po {to ve }i na wih ve} u 7 sa ti ide u pro du `e ni bo ra vak.

Iz raz go vo ra s ro di te qi ma za kqu ~u je se i da su de ca mno go umor ni ja ka da idu po sle pod ne u {ko lu.

Pro blem bi mo gao da se re {i uko li ko se uve de ka bi net ska na sta va. Me |u tim, ne ma ju sve {ko le pri prem ni ka bi net. We ga ima ju „To zi na” {ko la, „Jo `ef Ati la”, „@ar ko Zre wa nin”. U {ko li» «„@ar ko Zre wa nin”» u~e ni ci pr vog raz re da idu u me |u sme nu, ko ja po ~i we u 12.20 sa ti, a ka da ima ju ~e ti ri ~a sa na sta va se za vr {a va u 15.35 ~a so va. I u ovoj {ko li de ca ro di te qa ko ji ra de od 7 ili 8 sa ti, a pri to me ne ma ju ba ke i de ke, ta ko |e po ceo dan pro vo de u {ko li. Ro di te qi sma tra ju da bi pre po dnev na na sta va bi la ide al na, ali su sve sni da za to jo{ uvek ne po sto je uslo vi.

Iz u te zak je {ko la «„Ko sta Trif ko vi}»”, jer je di rek tor Mi lan Spa so je vi} u jed nu sme nu sta vio u~e ni ke od pr vog do ~e tvr tog raz re da upra vo za to da bi ro di te qi mo gli vi {e vre me na da pro vo de sa ma li {a ni ma.

Q. Na to {e vi}

„Li sje” pra vi pod zem ne kon tej ne re za „^i sto }u” - Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Li sje” ima du go ro~ ni kre dit od mi lion evra i krat ko ro~ ni od 45 mi li o na di na ra i ra te re dov no iz mi ru je - ka `e di r ek t or pred u z e } a Sto j an Iva n i { e v i}, na g la { a v a j u } i da no vo po slo vod stvo po sle pro me ne vla sti na lo kal nom ni vou, kre }e iz de be log mi nusa.

Upr kos to me di rek tor sma tra da se fi nan si je mo gu po pra vi ti uko li ko ne bu de bi lo

ne re za JKP „^i sto }u”. Ve} su po sta vi li 107 do ukup no 120 pod zem nih kon tej ne ra.

Pre ma we go vim re ~i ma u sto lar skoj i ka me no re za~ koj rad wi su obez be |e ne za li he re pro ma te ri ja la, ko jih ni je ih bi lo, ka da je stu pio na du `nost.

- U ra di o ni ca ma je rad no, ali obim pro iz vod we san du ka i kr sto va tre ba po ve }a ti, kao {to tre ba obez be di ti i ve }u upo sle nost gra |e vin ske opre ti ve, {to sa da zbog kra ja gra |e vin ske se zo -

ne ni je mo gu }e - na vo di di rek tor Iva ni {e vi}. - Gra |e vin ska de lat nost ni je pred u ze }u pri mar na de lat nost ve} sa mo ~i ni deo ukup nog po slo va wa. Za „Li sje” taj seg ment u na red nom pe ri o du pred sta va qa }e iza zov zbog ~i we ni ce da gra |e vin ska pred u ze }a u Sr bi ji go vo to ni ne ra de.

Na veo je da fir ma bro ji oko 400 za po sle nih i da je ne a de kvat na wi ho va obra zov na, sta ro sna i pol na struk tu ra.

Z. De li}

KAN DI DA TU RA ZA EVROP SKU PRE STO NI CU KUL TU RE

telefoni

Ma ri bor po dr `a va No vi Sad

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

da qih po tre sa na tr `i {tu i ne ga tiv nih ma kro e ko nom skih tren d o v a. Iva n i { e v i} ni j e `e leo da ka `e ko li ki je mi nus za te kao i to obra zla `e ti me da „po sto ji po slov na po zi tiv na eti ka i da za to ne tre ba go v o r i t i o te { ko } a m a zbog po slov nih part ne ra„.

- Do la zi kraj go di ne i za vr {ni ra ~un }e bi ti go tov i do stu pan jav no sti - na gla {a va Iva ni {e vi}.- Na {i gra |e vin ci sa da ra de pod zem ne kon tej -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ma ri bor pru `a pu nu po dr {ku kan di da tu ri No vog Sa da za evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne, {to zna ~i da bi se sle de }e go di ne pred evrop skim par la men tar ci ma na {la i od lu ka da se Sr bi ji i No vom Sa du omo gu }i u~e {}e u projek ti ma „Evrop ska pre sto ni ca kul tu re” vred nim i do 100 mi li o na evra, ja vi la je Ra dio te le vi zi ja Voj vo di ne.

^ITAOCI PI[U SMS

^el ni ci „Ma ri bo ra 2012”, ka ko se i zva ni~ no zo ve evrop ska pre sto ni ca kul tu re, sa da ve} ne za vi sna in sti tu ci ja, raz go va ra li su sa ~la no vi ma no vo sad skog or ga ni za ci o nog od bo ra @an kom To mi }em i An dre jom Bur sa }em i pre ne li im da je „Ma ri bor 2012” ve} po sti gao ve li ke re zul ta te, po ~ev od po ve }a wa tu ri sti~ ke po se te gra du za ne ve ro vat nih 92 od sto, a sa mim ti me i pri ho de gra da.

065/47-66-452

Pro vi zi ja ve }a od ra ~u na Za mi sli te! Iz gu bio sam pre ne k o l i k o da n a zdrav s tve n u kwi `i cu i oti {ao u So ci jal no po no vu. Tu su mi da li uput ni cu na 16 di na ra da upla tim u po {ti. I ja to ura dih, a oni mi za uslu gu na pla te 65 di na ra ! To ima sa mo kod nas.

064/4015... * * * U Za sta vi Kra gujevac ru ~ak za rad ni ke je 35 di na ra. U No vom Sa du se ne gra de ta kve fa bri ke, kon tej ne ri su kul !!?

060/6394... * * * Pod s ta k lo bi gra | a n e da izo lu ju sta no ve i ta ko {te de ener gi ju ako bi oni do bi li ko ji po pust. Do }i }e nam mi ni star k a ener g e t i k e da po mog ne, pa ne ka i grad ne {to u~i ni.

064/2859... * * * Pi {e 064/8249... da je grad ska bu xet ska in spek ci ja i kon tro la za ka za la {to ni je kon tro li sa la „Ra do sno de tiw stvo”. Glav no je da eks di rek tor pu to vao po re gi o nu hva li {i }i se o uspe {nom ra du usta no ve, o naj ve }em vr ti }u na Bal ka nu „Gu li ve ru”, o ra du bi lin gva la ca, vr ti }i ja di, o or de nu zbog za la ga wa u ra du sa de com... Sa da ka da se vi di ko li ko bu xet skih pa ra je oti {lo, vi se `a li te. Dav no je tre ba lo pred u ze ti ko ra ke, a ovoj vla sti pre o sta je da pe gla du go ve.

065/9137...

Po {to va ni 063/8657..., Aso ci j a c i j a in d i v i d u a l n ih po tro{a ~a pri rod nog ga sa je ve} re a go va la i za tra `i la sa sta nak kod Ba ja to vi }a. Na vod no, po tro {a ~i ga sa du gu ju ve li ke pa re „Sr bi ja gas“-u. Zbog to ga je uki nu to.

060/3000... * * * Pen zi je uce lo - gas uce lo!

063/8776... * * * Svi ko ji `i ve u Voj vo di ni, a po seb no u No vom Sa du, zna ju da po sto ji ve li ki broj la `no pri ja vqe nih pre bi va li {ta na ovoj te ri to ri ji, od stra ne gra |a na ne kih su sed nih dr `a va. Ciq la `ne pri ja ve pre bi va li {ta je uglav nom pro tiv prav no ko ri {}e we be ne fi ci ja na te ri to ri ji na {e ze mqe. Zbog to ga za ~u |u je iz o sta nak pro ve re sta wa na te renu.

064/3713...

* * * Od pa sa na Sa te li tu se ne mo `e `i ve ti! Nad le `ni, pre du zmi te ne {to. Vi dim sa mo ku ka te zbog uje da - is pla ta. Sra mo ta!

Ume sto da ih po ku pi te... Iz vi ni te, ovo je ve} Evro pa, o~i to!

064/5747...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota27.oktobar2012.

9

^LAN GRAD SKOG VE ]A NI KO LA ]I RO VI] O GU BI CI MA GRA DA ZBOG PA SA LU TA LI CA

Sva ki ujed i tu `ba pred ko mi si jom

- Gra du je po treb no vi {e ze le nih po vr {i na pa su ve} po ~e li pro jek ti za oze le wa va we dva de se tak uli ca u No vom Sa du i ure |e we Pe tro va ra din ske tvr |a ve ra di po di za wa mla dih za sa da - iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve dr Ni ko la ]i ro vi}. Go vo re }i o to me {ta tra ba ura di ti da bi na{ grad iz gle dao ur ba ni je, ]i ro vi} ka `e da je u to ku iz ra da pra vil ni ka o za u ze }u jav ne po vr {i ne, jer je do sa da, sma tra ]i ro vi} bi lo ne lo gi~ no sti. Kao pri mer na veo je to da su zim ske ba {te bi le po sta vqa we na gra |e vin skom ze mqi {tu.

- U na red nom pe ri o du pla ni ra mo da iz gra di mo re gi o nal nu de po ni ju za od la ga we i kla si fi ka ci ju ot pa da - ka `e ]i ro vi}.

Na vo di da }e Grad for mi ra ti ko mi si ju ko ja }e raz ma tra ti sva -

ki na laz ve {ta ka i tu `bu pod ne tu pro tiv “^i sto }e” zbog uje da pa sa lu ta li ca.

- “^i sto }a” me se~ no gu bi 12 mi li o na di na ra zbog ne shva tqi vo vi so kih od {tet nih zah te va po tu `ba ma gra |a na. Za tu su mu se mo `e ku pi ti vo zi lo ko je pe -

- Pr va fa za je za vr {e na, iz gra |e no je 170 bo sko va, a dru ga pod r a z u m e v a iz g rad w u slu `be nih pro sto ri je, pa bi do go di ne kra jem ja nu a ra, pri hva til {te tre ba lo da bu de go to vo - ka `e ]i ro vi} i na gla {a va da pri hva tli {te ne }e bi ti

„^i sto }a” me se~ no gu bi 12 mi li o na di na ra zbog ne shva tqi vo vi so kih od {tet nih zah te va po tu `ba ma gra |a na re, ~i sti i sku pqa ot pad, a pred u ze }e u pro te klih 17 go di na ni je ob na vqa lo vo zni park - na gla {a va ]i ro vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma Grad }e re ba lan som bu xe ta obez be di ti no vac za dru gu fa zu iz grad we pri hva ti li {ta za na pu {te ne `i vo ti we, ko ji se gra di u [an ga ju.

po seb na slu `ba, ve} }e bi ti pri po je no Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve. Istvre me no }e bi ti for mi ra na i Zo o hi gi je na i to u sklo pu Ve te ri nar ske sta ni ce No vi Sad, jer, ka ` e ]i r o v i}, po s le po n i {te ne pri va ti za ci je Ve te ri nar ske sta ni ce, Grad i re pu -

bli~ ke vla sti raz go va ra ju da Grad is k o r i s i t i po t en c i j al Ve te ri nr ske sta ni ce za po ~e tak ra da Zo o hi gi je ne. ]i ro vi} ka `e da Grad ne pla ni ra da osnu je no ve grad ske fir me ni ti da pri pa ja vi {e ko mu nal nih pred u ze }a u jed no.

-P osve ti }e mo se fi nan sij ski opo rav ku, jer su sve grad ske ko mu nal ne fir me u gu bi ci ma. Po ~e li smo sa me se~ nim sa stan ci ma na ko ji ma di rek to ri ko mu nal nih pred u ze }a do bi ja ju me se~ na za du `e wa. Ta kav na ~in ra da, ali i kon tro le, dao je ve} re zul tat, na pri mer Spens je za me sec da na u{e deo 36 mi li o na di na ra u jav nim na bav ka ma, a u tom pred u ze }u gu bi tak je 450 mi li o na di na ra - iz no si ]i ro vi}.

Z. De li}

PRO PIS NA PA PI RU, ZA BU NA U @I VO TU

No va obu ka vo za ~a sa mo te o ri ja Svi za in te re so va ni bu du }i vo za ~i ko ji su od ~e tvrt ka, ka da je na sna gu stu pio nov si stem obu ke, `e le li da se upi {u u auto-{ko lu, ni su mo gli. Ni jed na auto-{ko la ni je do bi la mi ni mal nu ce nu ko ju je tre ba lo da pro pi {e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Ta ko |e, MUP jo{ uvek ni je ob ja vio is pit na pi ta wa ko ja }e kan di da ti ima ti pri li kom po la ga wa za vr {nog is pi ta, a Vla da Sr bi je jo{ ni je od re di la mi ni mal nu ce nu obu ke vo za~ kog is pi ta, ko ja }e, pre ma sa da {wim pro ra ~u ni ma, ko {ta ti iz me |u 600 i 1.000 evra. Mi ni star stvo zdra vqa ni je li -

Ni jed na auto-{ko la ni je do bi la mi ni mal nu ce nu ko ju je tre ba lo da pro pi {e MUP cen ci ra lo in struk to re iz Cr ve nog kr sta ko ji }e pre da va we iz pr ve po mo }i dr `a ti no vim po la zni ci ma i oni ma ko ji su se ob u ~a va li po sta rom si ste mu a ni su po lo `i li za vr {ni is pit vo `we.

- Bi la je ve li ka na va la onih ko ji su `e le li da po la `u po sta rom si ste mu, ta ko da i ne bi mo gli da pri mi mo no ve po la zni ke, ne sa mo mi, ve} sve {ko le. Ni je iza {ao plan ra da i ne mo `e mo da upi {e mo no ve po la zni ke, a tre nut no ni ne ma in te re so va wa. ^e ka mo da iza |e od lu ka u Slu `be nom gla sni ku ka ko bi zna li {ta da qe - ka `e su vla snik auto{ko le “For mu la B” Vla di mir Ga ji nov.

Auto-mo to sa vez Sr bi je od ma ja ni je us peo da od {tam pa sve re gi stre, kwi ge za in struk -

Deo Pe tro va ra di na bez vo de Bez vo de }e da nas od 8 do 14 sa ti u Pe tro va ra di nu bi ti Bu ko va~ ki do, uli ce Mir k a Ma t a k a, Iva n a [an te ka, La za ra Sa va ti }a, Ve re Mi {}e vi} i Kar lo va~ ki drum od bro ja 164 do 180. Mo gu }e je da }e se u to ku ra do va ne sta {i ca vo de ose t i t i i u okol n im uli ca ma.

S. K.

DA NAS NA SPEN SU

„No vo sad ska

je sen” za tva ra vra ta Ra di o ni ca „Cvet za kom {i ju i lep {i No vi Sad” u ko joj }e svi po se ti o ci do bi ti pri li ku da na u ~e da za sa de ra sad se zon skog cve }a u od go va ra ju }e sak si je i do bi ju ih na po klon, bi }e odr `a na da nas u 10 ~a so va na Spen su, po sled weg da na ma ni fe sta ci je „No vo sad ska je sen”. U 11 ~a so va }e se u okvi ru ma ni fe sta ci je re a li zo va ti de~ ji pro gram u or ga ni za ci ji “Ra di ja 021” ka da }e bi ti iz ve de na po zo ri {na pred sta va „Ku va se, ku va“ Kre a tiv nog stu di ja „^a ro li ja“.

“No vo sad ska je sen” se za tva ra u 15 ~a so va.

A. Va.

to re, kar to ne kan di da ta, {to je pre ma za ko nu bi lo oba ve zno. No vi na je i 30 ~a so va pre da va wa i de set ~a so va ve `bi, uz naj ma we 40 ~a so va vo `we i de set ~a so va pr ve po mo }i.

Auto {ko le ima ju rok od go di nu da na da se pri la go de no vom pra vil ni ku: mo ra }e da

obez be de li cen ci ra ne in struk to re i pre da va ~e sa vi {om ili vi so kom stru~ nom spre mom sa o bra }aj ne stru ke i od go va ra ju }im is ku stvom. Ipak, ne ki vla sni ci tvr de da mo gu da kre nu da ra de po no vom si ste mu.

- Ima mo oba ve zu da do 24. ja nu a ra za vr {i mo obu ku svih po la zni ka po sta rom si ste mu, ta ko da je bi la ve li ka na va la. Me |u tim za in te re so va ni ko ji `e le da kre nu po novm si ste mu mo gu da se upi {u. Ne zna mo ko li ko }e ko {ta ti po la ga we is pi ta, ali po la zni ci mo gu od mah da kre nu sa obu kom ~i ja }e ce na bi ti si gur no ve }a od mi ni mal ne ko ju dr `a va pro pi {e, jer mo ja {ko la vre di vi {e - ka `e vla snik auto-{ko le “Vo lan” Mi lan Mu dri ni}.

Kan di da ti ko ji su obu ku za po ~e li po sta rom si ste mu a te o rij ski is pit po lo `i li pre ju ~e ra {weg da na, mo ra }e u ro ku od 12 me se ci od da na po la ga wa da oba ve do dat nu te o rij sku i prak ti~ nu obu ku u tra ja wu od po naj ma we tri ~a sa, ka ko bi ste kli pra vo da po la `u vo za~ ki is pit i bi }e oslo bo |e ni po la ga wa is pi ta iz pr ve po mo }i.

Oni ko ji su pre 25. ok to bra kre nu li na obu ku, ali je ni su za vr {i li, mo }i }e da po la `u vo `wu sa mo uko li ko za vr {e obu ku u ro ku od tri me se ca i oba ve do dat nu te o rij sku i prak ti~ nu obu ku od po tri ~a sa, kao i obu ku iz pr ve po mo }i. Na is pi tu za vo `wu bi }e dva is pi ti va ~a od ko jih je dan pred stav nik auto-{ko la, a dru gi iz MUP-a. Is pi ti va ~i }e ima ti svo ju bo dov nu li stu, a oni kan di da ti ko ji bu du ima li 20, ili vi {e ne ga tiv nih po e na, mo ra }e po no vo da po la `u.

A. Var ga

U TONS-u PRED STA VQE NE ^A RI RE KE

I Du nav svoj raf ting ima Dan Du na va se obe le `a va 25. ju na, ali va `no je zna ti da se po ten ci ja li i bla go de ti Du na va mo gu is ko ri sti ti to kom ~i ta ve go di ne, is ta kla je port pa rol ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Ti ha na Vi da ko vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pod na zi vom „Tu ri zam na Du na vu ipak po sto ji”. Od nos pre ma Du na vu, za {ti te ko ri {}e wa {to se ti ~e, na ni skom je ni vou, na po me nuo je po mo} nik di rek to ra za kul tur ni tu ri zam TONS- a Ra do van Jo ki} i do dao da je neo p hod na ve }a po dr {ka grad skih vla sti osni va ~i ma pro je ka ta na re ci, a to su Du nav ski raf ting i Du nav ska spa ja li ca, jer je pre ko wih naj lak {e pre zen tov ti du nav ski tu ri zam.

Or ga ni za ci ja Du nav ski raf ting po sto ji ve} ~e ti ri go di ne i je di na u ze mqi omo gu }a va avan tu ri sti~ ki tu ri zam, obi la zak ada, ri to va i du nav skih ru ka va ca.

Osni va~ Du nav skog raf tin ga Alek san dar ]i ri} pred sta vio je dnev ne i ce lo dnev ne tu re i iz le te na Du na vu.

- Po sto ji tu ra bro dom ka ta ma ran do „Qu bav nog ostr va„. Ka nu om se za po ~i we niz vod ni spust kroz Fu to {ki du na vac, pre la zak Du na va i obi la zak „Qu bav nog ostr va” i Be o ~in ske ade, gde se or ga ni zu je ru ~ak na „Pli va ju }em ostr vu”.

Po sle ru~ ka na sta vak ve sla wa pre ko Ra ko va~ kog du nav ca i „No vo sad ske ka pi je” do [tran da. Dru ga tu ra pod ra zu me va spust ka nu om ka Pe tro var din skoj tvr |a vi, obi la zi se [a {i }e va ada, Maj mu nac, Srem ski Kar lov ci i uve sla va se u Pti ~i ji du na vac. Na usi dre nom bro du „Pli va ju }e ostr vo” or ga ni zu je se ru ~ak uz la ga nu plo vid bu uz vod no ka [tran du - opi sao je dnev ne tu re ]i ri}.

Po red dnev nih tu ra, po sto je i ce lo dnev ne tu re od No vog Sa da do

Slan ka me na i od Ba~ ke Pa lan ke do No vog Sa da.

Me |u iz le ti ma je naj po pu la rni ji do No vo sad ske ka pi je gde se po sma tra za la zak sun ca, u ko jem je do sa da u`i va lo pre ko 2.000 su gra |a na.

Me na xer Du nav skog raf tin ga Slo bo dan Trif ko vi} re kao je da tra ju pre go vo ri o na bav vci tu ri sti~ kog bro da za pa no ram sko raz gle da we gra da. [to se ti ~e Du nav ske spa ja li ce, na sta la je kao ide ja da usa mqe ne qu de spo ji na Du na vu i pri rod nom okru `e wu, ka za la je autor ka Sa wa Ni ko li}. Na saj tu ove or ga ni za ci je po sto ji upit nik ko ji po ma `e da se na pra ve gru pe ko je }e plo vi ti za jed no. Gra |a ni ko ji `e le da is ku se plo vid bu Du na vom, ve sla we, spust u ka nu i ma i osta le bla go de ti re~ nog tu ri zma mo gu da se ja ve na broj te le fo na 062/961 0339.

I. D.

NA TVR \A VI POT PI SI I PO E ZI JA PO KRE ]U INI CI JA TI VU

Za po vra tak spo men-plo ~e Mi ki An ti }u U okvi ru ak ci je „Vra ti mo spo men-plo ~u Mi ki An ti }u na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi“, da nas u pod ne na me stu gde je ona ne ka da sta ja la na Tvr |a vi ~i ta }e se po e zi ja ovog pe sni ka i sa ku pqa }e se pot pi si po dr {ke za we no vra }a we. U pro gra mu }e u~e stvo va ti Klub umet ni ka „Bi -

na“, a glu mac i pe snik Mi o drag Pe tro vi} ~i ta }e pe smu ko ju je ~i tao i na sa hra ni Mi ke An ti }a. Svi ko ji `e le mo gu da do |u i is ka `u po dr {ku. Plo ~a se na la zi la na gor wem pla tou Tvr |a ve na be de mu is pred ga le ri ja ko je gle da ju ka Du na vu i No vom Sa du.

S. K.

Fo to: F. Ba ki}

VLADA VOJVODINE PO SLA LA HRANU JU @NO OD IBRA

Po mo} ko smet skim Sr bi ma [le per pun hra ne, ko ji je obez be di la Vla da Voj vo di ne, po slat je ju ~e na rod nim ku hi wa ma u ko sov skim en kla va ma ju `no od Ibra gde }e bi ti is po ru ~e na Epar hi ji Ra {ko-pri zren skoj i Ko sov sko-me to hij skoj.

Hu ma ni tar na po mo} uto va ra na je u Cr ve nom Kr stu na Pe tro va ra di nu u Uli ce Ra de Kon ~a ra 1, a pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} tom pri li kom je iz ja vio ka ko su Voj vo |a ni uvek po ka zi va li so li dar nost sa oni ma ko ji ma je naj te `e.

- U po sled wim go di na ma vr lo in ten ziv no sa ra |u je mo sa Epar hi jom Ra {ko-pri zren skom i ubu du }e }e mo im pru `a ti po mo} - re kao je Paj ti}.

Po re ~i ma ko or di na to ra ove dve Epar hi je \or |a Jo va no vi }a {est na rod nih ku hi wa ~i ji su

osni va ~i i tri {ko le u ko ji ma obez be |u ju u`i nu od ju la su u vr lo te {koj si tu a ci ji, jer im je po ne sta lo hra ne i sred sta va.

- Ovom do na ci jom iz gu ra }e mo ovu go di nu do kra ja - ka `e Jo va no vi}. - Pro blem na rod nih ku hi wa je {to ne ma mo stal nog do na to ra i lo kal nu sa mo u pra vu ko ja bi nam po mo gla. Dr `a va po ma `e jed no krat no i po sto ji mo za hva qu ju }i qu di ma do bra vo qe. Bo jim se da ako na rod osta ne bez i ovog jed nog to plog obro ka, mo gli bi na `a lost da na pu ste Ko so vo i Me to hi ju.

Iz Rob nih re zer vi Voj vo di ne obez be |e no je 10 to na bra {na, ~e ti ri to ne gra {ka i ku ku ru za {e }er ca, jed na to na pi rin ~a, 10 hi qa da pa {te ta, aj va ra i ra znih za ~i na, a vred nost ro be je 1,8 mi li o na di na ra.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

^e ka o ni ca na re ci Pe ca ro {i su ve ro vat no ret ki me |u na ma ko ji bi `e le li da je ok to bar „kao ne kad“, od no sno da su tem pe ra tu re ni `e. Jer, on da se sti ~u uslo vi za pra vi je se wi lov {tu ke i smu |a. Ova ko, osta je sa mo ono {to ri bo lov ca dr `i u `i vo tu: na da da }e se ba{ tog

da na i na tom me stu na }i „ona pra va“. Na rav no, ri be ti na iz sno va sva kog od wih/nas. Ju na ci ma s fo to gra fi je upor no sti o~i gled no ne maw ka. [ta pe ca ju i ko ga ~e ka ju pod Mo stom slo bo de zna ju sa mo oni.

S. K.

10

subota27.oktobar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ ГОРАН ЈЕШИЋ ОБИШАО ОДБРАМБЕНИ НАСИП НА ТИСИ

Највећа инвестиција у водопривреди

Директор и јубиларци Гимназије Бечеј

БЕЧЕЈСКА ГИМНАЗИЈА ОБЕЛЕЖИЛА 87. РОЂЕНДАН

Пет јубиларних награда

БЕЧЕЈ: Ученичком химном „Гаудеамус игитур“ у извођењу школског хора под вођством професорке музике Весне Смајловић, бечејска Гимназија обележила је 87. рођендан. На прослави су присуствовали директори преостале две средње школе, неких основних, просветни инспектор, чланови Савета родитеља, те слављеници професори и ученици.

- Без обзира на бројна тешка времена, недаће и друштвена превирања која су нас кроз историју пратила, наша школа се, као Феникс из пепела, издизала и бивала све снажнија. Од 2006. године у нашој школи се изводи кабинетска настава, која је пропраћена најсавременијим наставним средствима, рачунарима, пројек-

торима, интерактивним таблама и другим мултимедијалним садржајима. Захваљујући образовном наставном кадру и вредном раду ученика, већ неколико година спадамо у групу најбољих образовних школа свог профила у Војводини -рекао је директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. Свечани програм оплемењен је рецитовањем гимназијалаца Лее Петер и Филипа Саџакова, те уручењем јубиларних награда и то Атили Галфиу за десет година рада, Дубравки Милинков и Жељкици Чешљаров за две деценије верности и Биљани Бошковић и Илдики Милановић за тридесет година рада. В. Јанков

СОМБОРСКА ЈКП „ЧИСТОЋА” СПРЕМА РАСАДНИК АЦЕЛ

На пролеће јечам и хлебно зрно СОМБОР: Радници ЈКП „Чистоћа“ Сомбор почели су крчење прераслих садница и подраста на целокупном простору расадника Ацел, смештеном на Безданском

путу, површине од 24 хектара, како би се на време почело са орањем и сетвом озимих и јарих ратарских култура попут пшенице и јечма. Како каже шеф расадника Миодраг Пуповац, план ЈКП „Чистоћа“ је да се Ацел искрчи у три етапе. Прва фаза предвиђа крчење седам хектара док ће

остатак бити приведен намени на пролеће следеће године.

- Овде је 20 хектара покривено системом за наводњавање, бунарима и тифоном, а све ово радимо да бисмо на најбољи начин искористили земљиште које до сада није било коришћено у пуној мери. Сетва ће уследити ове јесени, а прва жетва на лето наредне године каже Пуповац, додајући и да се томе послу приступа и због плодореда и обнове земљишта. Тренутно је шесторо радника „Чистоће“ ангажовано на крчењу Ацела, али највећи и физички најтежи посао обавља универзално возило „бобкет„, које врло брзо чупа стабла из земље. М. Мћ

МУЖЉА: Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Горан Јешић и директор Јавног предузећа “Воде Војводине” Атила Салваи обишли су јуче радове на стабилизацији насипа на левој, банатској страни Тисе, код зрењанинског приградског насеља Мужља. Реконструкција 19 километара овог одбрамбеног насипа, узводно од ушћа канала Бегеј, кошта преко 670 милиона динара, а радови који су почели у новембру 2011. требало би да буду финализовани до марта идуће године. До сада је завршено око 8,5 километара

Атила Салваи је оценио да давно није било оволико значајних инвестиција у области водопривреде, док је помоћник

директора “Вода Војводине” Александар Николић напоменуо да се ради о реконструкцији одбрамбеног насипа који

Насип није био сигуран Поплавни талас из 2006. године, када је Тиса код Титела достигла рекордних 818 сантиметара, показао је да насип чија је реконструкција у току, нема довољну висину и да није сигуран. Стога су, оцењују у “Водама Војводине”, радови на стабилизацији ове деонице насипа врло значајни и дуго се чекало на реализацију пројекта. предвиђене деонице, док ће по окончању свих послова насип у просеку бити надвишен за приближно 1,5 метара. Радове изводи конзорцијум “Енергопројект – Дунав група агрегати” и “Хидрограђевинар” из Сремске Митровице.

штити цео централни Банат.

- Ово је деоница која је 2006. године могла да доведе до катастрофе, када су водостаји на реци били веома велики и када је вода допрла скоро до круне бившег насипа који је сада надвишен – казао је Николић.

По речима Горана Јешића, две највеће дужности секретаријата на чијем је челу јесу спољна одбрана од поплава и борба са унутрашњим водама.

- Имали смо две критичне године, 2006. и 2010. када су се показали сви недостаци одбрамбеног система на подручју Војводине. Зато смо почели да санирамо најкритичније тачке, а ове радове финансирамо средствима Светске банке – рекао је Јешић. Он је додао да је секретаријат, заједно са свих 45 локалних самоуправа у Војводини, почео да решава и питање унутрашњих вода.

- Наш секретаријат је одобрио 364 пројекта у вези са тим, што значи да ће током ове и следеће године 1,6 милијарди динара, после дужег времена, бити уложено у санацију каналске мреже – нагласио је Јешић. Иначе, деоница одбрамбеног насипа код Мужље има у залеђу целу територију града Зрењанина, више од 20 насељених места и око 190.000 становника. Површина приобалног подручја око Тисе заузима близу 260.000 хектара и највећим делом се ради о квалитетном пољопривредном земљишту. Ж. Балабан

НЕКАДАШЊА КАСАРНА У КИКИНДИ НУДИ СЕ ИНВЕСТИТОРИМА

Уместо војске трговински ланац „Лидл”?

КИКИНДА: Локална самоуправа недавно је купила некадашњу касарну “Серво Михаљ”. На тај начин општина Кикинда дошла је у посед 48 хектара земљишта на којем има изграђених објеката са инфраструктуром. Ових дана члланица Општинског већа Едита Дивковић задужена за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине заједно са стручњацима -урбанистима утврђује какво је стање на терену с обзиром на то да у касарни већ годинама нико не борави.

- Објекти нису у лошем стању колико сам очекивала, али су парк и слободне површине које постоје у кругу некадашње касарне у веома лошем стању. Зеленило је толико овладало да се парк, који је постојао, не назире. Стога ће у наредном периоду бити организована акција чишћења и крчења простора у касарни. До неколицине објеката

било је немогуће прићи управо због растиња - рекла је Едита Дивковић. У касарни се налазе и три спаваонице, амбуланта, менза, кухиња, магацин и друге зграде. Општинско веће је оформило и радну групу чији ће задатак бити прегладање доку-

ментације везане за некадашњу касарну. Између осталог, њихов задатак биће да утврде шта може да се ради на овом простору.

- Објекти касарне су у досадашњим плановима били невидљиви. У свим урбанистичким плановима општине Кикинда вишег реда пред-

стављени су као флека, те их сада морамо легализовати. Војска ништа није градила без дозволе, али је поштовала свој закон градње. Стога је неопходно објекте најпре увести у катастарски операт, а потом израдити план након чега ће простор бити на располагању потенцијалним инвеститорима. Простор некадашње касарне биће понуђен трговинском ланцу “Лидл” који је најавио долазак у Кикинду истакао је председник општине Кикинда Саво Добранић.

- Представницима “Лидла” понудићемо овај простор. Локација је погодна за њихову делатност с обзиром на то што траже простор од пет до осам хиљада квадратних метара, који ће имати паркинг, добар приступ, као и да у околини има одређен број становника . Касарна је полуопремљена индустријска зона коју ћемо понудити свим потенцијалним инвеститорима који долазе у Кикинду. А. Ђуран

Уговор гарантује одношење отпада БЕЧЕЈ: Режим одношења комуналног отпада у бечејској општини мења се од 5. новембра, наводи се у обавештењу бечејске фирме за комуналне услуге „Потисје“. Као прво, убудуће ће се односити комунални отпад искључиво од оних домаћинстава која су склопила уговор с „Потисјем“. Затим, комунални отпад мора бити у канти или џаковима са ознаком „Потисје“. Домаћинствима која не склопе уговор с „Потисјем“, комуналци ове фирме неће одности отпад, него ће морати у сопственој режији и уз одређену надокнаду да га односе на градску депонију „Ботра“.

- Сваком домаћинству које склопи уговор са нашом фирмом обезбеђујемо бесплатно канту за смеће запремине 120

литара и полугодишње три џака са ознаком „Потисја“ за одлагање додатног отпада. Што се тиче оношења баштенског отпада, грање и шибље мора да се веже у снопове, а трава и лишће да се лагерују у провидне пластичне џакове. Управо због ових промена, молимо грађане који до сада нису склопили уговор о одношењу и депоновању смећа да то ураде у што краћем року, пише у обавештењу Друштва за комуналне услуге Потисје. Бечејци уговоре могу да потпишу радним даном од 7 до14,30 сати у седишту „Потисја“, Зелена улица 55, Бачкоградиштанци средом у Месној заједници од 7 до 12, а у Бачком Петровом Селу сваке среде и петка од 8 до 11 сати на пијачном тргу. В. Ј.

Гради се трафо-станица

СУБОТИЦА: Почела је изградња трафо-станице у Кестеновој улици у Месној заједници Радановац код Суботице. Становници Кестенове улице годинама имају проблема са напоном струје. Сијалице трепере. Надају се да ће изградњом трафо-станице ситуација бити боља и да им више неће сваки час искакати осигурачи.

- Изградњом трафо-станице биће решен проблем житеља улица Кестенова, Ливадска и Полска. На тај начин ће се растеретити и трафостаница у Пешчариној улици и тим становницима ће се поправити струја. У плану је изградња три трафо-станице, од којих су две на територији Палића, а једна у Радановцу. Радови трафо станице у Кестеновој улици требало би да буду завршени до средине наредне недеље. Захваљујемо се Електровојводини што је финансирала целокупну инвестицију - рекао је предсдник СМЗ „Радановац„ Милутин Ђурашковић. С. И.

Показна вежба „Спасавање 2012.”

БЕЧЕЈ: Општински штаб за ванредне ситуације у Бечеју, реализујући годишњи програм рада, одржаће сутра показну вежбу „Спасавање 2012“ на објекту и паркингу Робне куће у Улици Главна 2.

- Тематика извођења вежбе односи се на спашавање угрожених лица са вишеспратнице која је захваћена пожаром. Циљ је да се провери спремност неколико специјализованих јединица, попут ватрогасаца, медицинара, полицајаца, ронилаца, Општинске организације Црвеног крста, али и медија који су активни пратећи ешалон у оваквим и сличним случајевима - рекао је начелник Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју Чедомир Алексић. Почетак вежбе планиран је за данас у 10 сати и обавештавају се суграђани да у то време паркинг иза Робне куће неће бити у у функцији.

Песнички конкурс

В. Ј.

БЕЧЕЈ: Књижевни клуб „Петар Стокић“ из Бечеја расписао је конкурс за Међународну песничку манифестацију „Трагови на песку“. У питању је четврта манифестација у континуитету, а право учешћа имају песници, без обзира да ли су из Србије или иностранства, који пишу на српском језику.

- Песници треба да пошаљу три песме до 24 стиха у три примерка, под шифром, с тачном адресом и бројем телефона. Трочлани жири ће одабрати песме које ће бити заступљене у четвртом зборнику „Трагови на песку“, као и лауреате, тачније добитнике прве награде „Петар Стокић“, друге и треће „Трагови на песку“, као и посебне награде „Речи на песку“- рекла је председница Књижевног клуба „Петар Стокић“ и идејни творац манифестације Милица Мирић. Вредност штампаних зборника песама „Трагови на песку“ су и илустрације, које ради реномирани бечејски ликовни стваралац Миливој Мирић. На насловној страни илуструје се у боји песма која је добила награду „Речи на песку“, а поред три награђене песме, илустроваће се још 18 песама. Заинтересовани за конкурс треба да доставе песме на адресу: Књижевни клуб „Петар Стокић“, улица Севера Ђуркића 19, 21220 Бечеј, уз напомену да је конкурс отворен до краја ове године. Више информација може се добити и на мејлу ateljemiric@stcable.net или позивом на бројеве телефона 021/6915282 или 063/1230815. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik

Malo je i 900 psihijatara

Baza znawa rad ni ka, te na ja ve se mi na ra i ak tu el nih de {a va wa u re gi o nal nim cen tri ma za na red nih me sec da na.

Na nov i pre gled ni ji na ~in na saj tu su pred sta vqe ni i na grad ni kon kur si “Kre a tiv na {ko la” i “Sa zna li smo na se mi na ru i pri me ni li u prak si”, a br zo i jed no stav no mo `e se sti }i i do ba ze zna wa u ko joj je vi {e od 1.000 ~a so va ko je na stav ni ci bes plat no mo gu pre u ze ti i ko ri sti ti.

Deo saj ta po sve }en iz da wi ma Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa sa dr `i krat ke pri ka ze svih pu bli ka ci ja iz te obla sti, od vo di ~a za uvo |e we u po sao na stav ni ka, vas pi ta ~a i stru~ nih sa rad ni ka, pre ko ka ta lo ga stru~ nog usa vr {a va wa do adre sa ra obra zov nih in sti tu ci ja u na {oj ze mqi.

Na saj tu su i lin ko vi ka re le vant nim usta no va ma i in sti tu ci ja ma iz obla sti ve za nih za obra zo va we i vas pi ta we, a po seb na vred nost mu je u in ter ak tiv no sti, ta ko da se la ko i jed no stav no mo gu pre ne ti is ku stva i su ge sti je za in te re so va nih po se ti la ca.

D. D.

Naj ma we 300.000 qu di u Sr bi ji tre nut no se su o ~a va s ne kim men tal nim po re me }a jem.

Stru~ wa ci prog no zi ra ju da }e ih iz go di ne u go di nu bi ti sve vi {e i da je sa da po sled wi tre nu tak da se na pra vi dr `av ni pro gram ra da na pre ven ci ji.

Sva ka ~e tvr ta oso ba u Evro pi to kom `i vo ta su o ~i se s ne kim psi hi ja trij skim po re me }a jem.

Naj ~e {}e je to sta we stra ha i strep we, od no sno ank si o znost, a za tim ne sa ni ca i de pre si ja. Ve li ki pro blem kod ank si o znih po re me }a ja je {to li ~e na pot pu no uobi ~a je no sta we stra ha i bri ge, zbog ~e ga qu di ~e sto okle va ju da tra `e po mo}. Za bri wa va ju }e je i to {to, osim {to je ak si o znost sve u~e sta li ja, wu pra te jo{ ne ke bo le sti i sva ko od la ga we od la ska kod stru~ wa ka vo di u jo{ te `e sta we. Dru gim re ~i ma, naj va `ni je je po tra `i ti stru~ nu po mo} na vre me.

Stru~ na po mo} ne pod ra zu me va sa mo le ko ve ve} i od la zak pa ci je na ta na psi ho te ra pi ju.

PER FOR MANS ZRE WA NIN SKE UMET NI CE IVA NE ME NEN ]A NIN

Kip u ga}ama {etao sokakom Ma li ate qe “Ali sin ku tak” na do mak cen tra Zre wa ni na, u ko jem ra di i stva ra Iva na Me nen }a nin, jed na od ret kih u Voj vo di ni, a je di na u naj ve }em ba nat skom gra du ko ja se ba vi “bo di ar tom”, bio je ove ne de qe po pri {te no vog stva ra la~ kog za no sa zre wa nin ske sli -

Slo bo dan Pe ja~ ki od lu ~i li da po pra ve skor u ko rist mu {kih mo de la.

– ^i ni mi se da su se mu {kar ci u me |u vre me nu oslo bo di li. Mo de le, ina ~e, na la zim svu da oko se be. Evo, Mi la na, kog sam ofar ba la u be lo i pre tvo ri la u kip, bu -

bo dan Pe ja~ ki, pak, bio je tran sfor mi san u ve {ti cu. Li ce mu je bi lo pre kri ve no ma skom spra vqe nom od bra {na i vo de.

– Ni je mi `e qa bi la sa mo da pri ka `em jo{ jed no umet ni~ ko de lo ve} i da `e na ma i do ma }i ca ma skre nem pa `wu na to da od te -

Ve li ki je pro blem kod ank si o znih po re me }a ja {to li ~e na uobi ~a je no sta we stra ha i bri ge, zbog ~e ga qu di ~e sto okle va ju da tra `e po mo} Po ob ja {we wu psi hi ja tra dr Mi la na La ta sa, sta we stra ha ili an ski o zno sti ne spa da u te -

{ku psi hi ja trij sku pa to lo gi ju kao {i zo fre ni ja ili ne ke dru ge te {ke bo le sti, ali u zna ~aj -

kval no sam ski nu la sa ske le. Ure |i vao je fa sa du na objek tu u ko jem je sme {ten “Ali sin ku tak”. Za to smo se za fr ka va li da, ume sto da on far ba fa sa du, sad far ba ju we ga – pri ~a za “Dnev nik” zre wa nin ska umet ni ca ko ja ne ski da osmeh s li ca.

Dok ga je Iva na is pred “Ali si nog kut ka”, na uglu uli ca Gun du li }e ve i Ste vi ce Jo va no vi }a, far ba la po te lu, Mi lan je se deo u ga }a ma, a ka sni je se, ona ko is cr tan, osme lio i da pro {e ta, na odu {e vqe we pro la zni ka i vo za ~a ko ji su za u sta vqa li auto mo bi le da bi pri su stvo va li per for man su. Slo -

sta mo `e sva {ta da se na pra vi, a ne sa mo ki fle i pe re ce – na {a li la se na {a sa go vor ni ca, i is ta kla da uglav nom ne raz mi {qa una pred o to me ka kav }e rad bi ti.

Naj pre mo ra da vi di mo del s ko jim }e ra di ti, za tim u gla vi stvo ri sli ku ko ju on da pre ne se na qud sko te lo.

Su {ti na je da se po sle is cr ta va wa po te lu mo de li fo to gra fi {u. Na taj na ~in na sta ju ne ke od naj lep {ih, naj du ho vi ti jih i naj pro vo ka tiv ni jih fot ki, sa ~o ve kom u pr vom pla nu. Ta ko je bi lo i ovog pu ta. @. Ba la ban

NA JE ZDA KR PE QA U BA^ KOJ PA LAN CI

Opasniji od komaraca Za dve go di ne broj obo le lih od {e nov ca za su zbi ja we ko ma ra kr pe qe i pa co ve, sa da im ne sme Lajm ske bo le sti u ba~ ko pa la na~ - ca, kr pe qa, pa co va i aler ge nih ta. Za {ti tar ske fir me ka `u da koj op {ti ni se udvo stru ~io, upo - bi qa ka kao {to je am bro zi ja. je do bro {to su op {ti ne Ba~ ka zo ra va ju le ka ri. Za be le `e no je da Do da ju i da se pro me nom kli me i Pa lan ka, Ba~ i Oxa ci re {i le je to kom go di ne bi lo da ko or di ni ra no u~e 200 va |e wa kr pe qa is stvu ju u za {ti ti, i to Stru~ wa ci ka `u da }e bi ti po treb no pod ko `e, a kao naj te `i sva ke go di ne. obez be di ti znat no vi {e nov ca za slu ~a je vi na vo de se tri Kr pe qi su o~i to u de se tak no vo o bo le lih eks pan zi ji i opa sni ji su zbi ja we ko ma ra ca, kr pe qa, pa co va i od Lajm ske bo le sti. aler ge nih bi qa ka, kao {to je am bro zi ja su od ko ma ra ca. U Dok to ri upo zo ra va ju na ovom de lu pri o ba qa to da se bo lest ja vi la u Du na va ba re i na sip slu ~a je vi ma za ka sne log od la ska vo do sta ja re ka ko je pla ve i po po red oba le ko ja je od gra da uda kod le ka ra, od no sno u po ku {a ji ma vla ~e se u ko ri to, stva ra ju do qen je dva ki lo me tar, ide al na su pa ci je na ta da la kom za nok te ili bri uslo vi za raz voj ko ma ra ca, sta ni {ta za te na pa sni ke, ali ben zi nom is te ra ju kr pe qa. ali da su kr pe qi jo{ opa sni ji. oni na pa da ju i u par ko vi ma, a Stru~ wa ci ka `u da }e bi ti Ono {to jer, na pri mer, pre pet `r tve su naj ~e {}e de ca. po treb no obez be di ti znat no vi go di na bio otrov za ko mar ce, M. Suyum

noj me ri re me ti kva li tet `i vo ta, na ~in na ko ji ~o vek `i vi, ra di i funk ci o ni {e u po ro di ci.

– Je dan od ve li kih pro ble ma ank si o znih po re me }a ja je to {to qu di ~e sto okle va ju da se ja ve te ra pe u ti ma, psi ho lo zi ma i psi hi ja tri ma i za tra `e po mo} – is ta kao je dr La tas.

Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} is ti ~e da do ma }a psi hi ja trij ska stru ka ne za o sta je za prak som u ino stran stvu, ali do da je: – Psi hi ja trij ske bo le sti su kod nas jo{ uvek stig ma ti zo va ne. I po red to ga {to ima 900 psi hi ja tra, mlad ka dar je neo p ho dan i mo ra ga bi ti jo{ vi {e. De pre si ja }e tek bi ti fre kvent na bo lest i 2020. }e po u~e sta lo sti bo le sti bi ti dru ga po one spo so bqe no sti za rad i u Sr bi ji i u sve tu. Ko li ko god le ka ra da ima, ni kad ih ni j e do v oq n o – ka ` e mi n i star ka.

Q. Ma le {e vi}

VESTI Nedeqna isporuka materijala za ku}nu dijalizu Dok Uprav ni od bor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ne usvo ji iz me ne i do pu ne Pra vil ni ka o stan dard nim ma te ri ja li ma za di ja li zu i Pra vil ni ka o ce na ma ma te ri ja la za di ja li zu, da bu bre `ni bo le sni ci na ku} noj di ja li zi ne bi bi li `i vot no ugro `e ni, DOO “ Me di kon” }e im is po ru ~i ti sed mi~ nu ko li ~i nu ma te ri ja la.

Ka ko je sa op {te no iz “Me di ko na”, pro pu sti ko ji su na ~i we ni ovim pra vil ni ci ma od mah su uo~e ni i na wih je na vre me skre nu ta pa `wa, ali se ipak do ~e ka lo da do |e do di rekt nog ugro `a va wa `i vo ta bu bre `nih bo le sni ka na ku} nom le ~e wu.

Iz te fir me su, kao i pred stav ni ci bu bre `nih bo le sni ka, u vi {e na vra ta uka zi va li na uo~e ne pro pu ste, a iz nad le `ne slu `be zdrav stve nog fon da do sta vqe na im je in for ma ci ja da su wi ho ve pri med be de li mi~ no usvo je ne, ali da mo ra ju ~e ka ti Uprav ni od bor. „Po {to ni je iz ve sno ko je }e pri med be ko na~ no bi ti usvo je ne, a do sa da usvo je ne ne idu u prav cu re {a va wa pro ble ma, “Me di kon” }e oba vi ti de li mi~ nu is po ru ku – sed mi~ nu ko li ~i nu tra `e nog ma te ri ja la svim pa ci jen ti ma. Da qa is po ru ka za vi si }e od ko na~ no usvo je nih, ka ko na {ih pri med bi, ta ko i pri med bi re fe rent nih udru `e wa pa ci je na ta„, na vo di se u sa op {te wu te fir me. Q. M.

TV „Avala” ostala bez dozvole

kar ke. Pod bud nim okom fo to gra fa Ti bo ra Ar ve, ali i ka me re Te le vi zi je „Pr va„, ~i ja eki pa je do {la da sni mi re por ta `u o cr ta wu po qud skom te lu, ili “bo di pejn tin gu”, ka ko ga dru ga ~i je na zi va ju, Iva na Me nen }a nin je tran sfor mi sa la tro ji cu mu {kih mo de la u ve {ti cu, kip i mla di }a s de vo ja~ kim li cem na gru di ma i sto ma ku.

Za raz li ku od ra ni jih slu ~a je va, ka da su pri pad ni ce lep {eg po la bi le od va `ni je u na me ri da se svu ku i pre pu ste svo je te lo Iva ni nim umet ni~ kim ru ka ma, ovog pu ta ni je bi lo `en skih mo de la. Ali su za to Go ran Ka por, Mi lan Bu li} i

11

NAJ MA WE 300.000 GRA \A NA S MEN TAL NIM PO RE ME ]A JEM

SAJT ZA PO MO] NA STAV NI CI MA

S ob zi rom na ~i we ni cu da je raz voj in for ma ci o nih teh no lo gi ja po pri mio ta kvu br zi nu da se sva ko ko `e li da ga pra ti mo ra sva ko dnev no usa vr {a va ti, te da na stav ni ci u {ko la ma sva ka ko mo ra ju i}i u ko rak s tim teh no lo {kim na pret kom, Za vod za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa, idu }i u su sret po tre ba ma na stav ni ka, na pra vio je no vi veb-sajt. Ta ko sa da na stav ni ci, ali i svi osta li za in te re so va ni za ak tu el no sti u pro sve ti, na adre si www.zu ov.gov.rs mo gu pro na }i sve na stav ne pla no ve i pro gra me, od ogled nih, po pod ru~ ji ma ra da, do onih za obra zo va we od ra slih, pla no ve ux be ni ka, pri ru~ ni ke za po la ga we ma tur skih is pi ta.

Po se ban deo saj ta po sve }en je pro pi si ma i do ku men ti ma u pro svet no-pe da go {koj obla sti i s we ga se mo gu pre u ze ti svi va `e }i za ko ni i pod za kon ska ak ta iz obla sti obra zo va wa, a pred sta vqe na je i li sta odo bre nih ux be ni ka i na stav nih sred sta va za osnov nu {ko lu, te dat kom ple tan ka ta log pro gra ma stal nog stru~ nog usa vr {a va wa na stav ni ka, vas pi ta ~a i stru~ nih sa -

subota27.oktobar2012.

Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je okon ~ao je ju ~e po stu pak za od u zi ma we do zvo le Te le vi zi ji „Ava la„ pre ro ka na ko ji je iz da ta, a ko ji je po kre nut zbog ne pla }a wa na kna de za emi to va we pro gra ma. U sa op {te wu je na ve de no da je Sa vet do neo od lu ku da TV „Ava la„ do zvo lu odu zme.

Sa vet je u ras pra vi kon sta to vao da je for mal ni raz log za od u zi ma we do zvo le u ovom tre nut ku ne pla }a we na kna de, ali da sta ti sti ka pro gra ma za pr vih de set me se ci ove go di ne go vo ri da je Te le vi zi ja „Ava la„ bit no od stu pi la od pro gram ske kon cep ci je na osno vu ko je joj je iz da ta do zvo la i da ni je is pu ni la za kon ske oba ve ze pro iz vod we sop stve ne pro duk ci je i pro duk ci je in for ma tiv nog pro gra ma.

Sa vet }e re {e we o od u zi ma wu do zvo le pre ro ka na ko ji je iz da ta upu ti ti emi te ru, na kon ~e ga on ima rok od osam da na da ulo `i pri go vor, do da je se u sa op {te wu.

Posledwe razgledawe Belog dvora ove godine Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Be o gra da(TOB) su tra i u ne de qu, 27. i 28. ok to bra, or ga ni zo va }e po sled we raz gle da we Dvor skog kom plek sa na De di wu u ovoj tu ri sti~ koj se zo ni. Ka ko je sa op {tio TOB, po la sci }e bi ti odr `a ni u dva ter mi na, 10.30 i 13.30 ~a so va.

Za hva qu ju }i du go go di {woj sa rad wi sa po ro di com Ka ra |or |e vi}, TOB je sva kog vi ken da, od ma ja do ok to bra, or ga ni zo vao tu re raz gle da wa Dvor skog kom plek sa, ko ja je ove go di ne bi la jed na od naj ak tu el ni jih i naj po se }e ni jih tu ra raz gle da wa gra da. To kom po se te Dvor skom kom plek su, po se ti o ci su bi li u pri li ci da obi |u zna me ni to sti srp ske isto ri je ve za ne za `i vot i na sle |e kra qev ske po ro di ce.

Obi la sci Kra qev skog i Be log Dvo ra or ga ni zo va ni su ta ko da se po se ti o ci uz prat wu pro fe si o nal nih tu ri sti~ kih vo di ~a upo zna ju sa isto ri jom, umet no {}u i kul tu rom u pri jat noj dvo ~a sov noj {et wi Dvor skim kom plek som.U tu ri se obi la ze ve le lep na zda wa Kra qev skog i Be log Dvo ra, kao i Dvor ska ka pe la po sve }e na Sve tom An dre ju Pr vo zva nom, Kr snoj sla vi Kra qev ske Po ro di ce, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

12

kultura

subota27.oktobar2012.

dnevnik

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ ЈУЧЕ ПРОСЛАВИО 165 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

Виталност и континуитет и у будућности Му зеј Вој во ди не ју че је про сла вио 165 го ди на по сто ја ња све ча ним про гра мом, у окви ру ко јег је пот пи сан Про то кол о са рад њи са Му зе јом Сла во ни је у Оси је ку, пред ста вље на пе да го шка ак тив ност про гра мом „И ми зна мо шта је му зеј“ у ко јем су на мла ђи во ди ли по се ти о це кроз стал ну по став ку, и отво ре не из ло жбе „Из ло жбе ни пла ка ти Му зе ја Вој во ди не“ ауто ра ку сто са исто ри ча ра Ду ша на Миљ ко ви ћа и Во ји сла ва Мар ти но ва, и „Сто го ди на вој ног ва зду хо плов ства Ср би је 1912-2012“ Му зе ја ју го сло вен ског рат ног ва зду хо плов ства. По здрав не ре чи на по чет ку све ча но сти, упу ти ли су ди рек тор ка Му зе ја Вој во ди не др Аг неш Озер, пред сед ник Скуп шти не Вој во ди не Иштван Па стор и по кра јин ски се кре тар за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње и пот пред сед ник Вла де Вој во ди не Сла ви ша Гру јић. Ис ти чу ћи да је у Вој во ди ни ма ло оних ко ји има ју иза се бе ду гу исто ри ју и

кон ти ну и ра ну де лат ност ко ја се ме ри сто ле ћи ма, као Му зеј Вој во ди не, Аг неш Озер је украт ко под се ти ла на исто ри јат ове ин сти ту ци је, од 1825. и иде је о по тре би осни ва ња му зеј ске збир ке, ко ја је по том на ста ла из за о став шти не Са ве Те ке ли је, пре ко 1947. ка да је осно ван Вој во ђан ски му зеј, до 1992. ка да се сје ди нио са Исто риј ским му зе јом Вој во ди не и по стао Му зеј Вој во ди не ко ји да нас има око 400 хи ља да пред ме та и пре ко 50 хи ља да пу бли ка ци ја. Ку сто си, ка ко је на по ме ну ла Аг неш Озер, и да нас на сто је да не из не ве ре сан и на ме ру осни ва ча, и они са ми ука зу ју да ће Му зеј Вој во ди не и у бу дућ но сти има ти две глав не од ли ке: ви тал ност и кон ти ну и тет. Ам би ци ја за уни вер зал но шћу, по бе ђи ва ње се бе, и при хва та ње оп штих ци ви ли за циј ских вред но сти ни су мо гу ћи ако у све то не уне се мо и оно на ше, спе ци фич но, о че му ина че бри ну му зеј ске уста -

но ве, ука зао је Иштван Па стор, до да ју ћи да уни вер зал ност и чу ва ње соп стве них вред но сти ни су су прот но сти ко је га се јед на дру гу, већ их ја ча ју. Он је под се тио да је да нас осни вач ове ин сти ту ци је АП Вој во ди не, ко ја тре ба да омо гу ћи њен да љи раз вој.

Пре 165 го ди на су па мет ни љу ди овог гра да, по кра ји не, ре ши ли да ство ре му зеј ко ји ће има ти за да так да чу ва све зна ме ни то сти, и он то и да нас ра ди, као је дан од сту бо ва кул ту ре у Вој во ди ни, ре као је Сла ви ша Гру јић, и из ра зио уве ре ње да је Му зеј Вој во ди не у

до брим ру ка ма и да иде у до бром прав цу. Чи ње ни ца је да се овој ин сти ту ци ји мо ра по мо ћи да се ши ри, да до би је но ве де пое, ка ко сма тра Гру јић, и у то ме ће јој би ти пру же на по моћ ка ко би и да ље тра ја ла и оба вља ла сво ју де лат ност као и до сад. Про то кол о са рад њи две ин сти ту ци је су пот пи са ли ди рек тор ка Му зе ја Вој во ди не Аг неш Озер и ди рек тор Му зе ја Сла во ни је у Оси је ку Гр гур Мар ко Иван ко вић, ко ји је украт ко пред ста вио овај му зеј, осно ван 1877. На све ча но сти су уру че не за хвал ни це са рад ни ци ма Му зе ја Вој во ди не, а за тим је отво ре на ре тро спек тив на из ло жба „Из ло жбе ни пла ка ти Му зе ја Вој во ди не“. Ова из ло жба ука зу је да је, по ре чи ма јед ног од ње них ауто ра Во ји сла ва Мар ти но ва, „као део му зеј ске про дук ци је, пла кат пр вен стве но ве зан за про па ган ду и ин фор ма ци ју, од но сно ко -

му ни ка ци ју са јав но шћу. Ко му ни ка тив на де лат ност му зеј ских ин сти ту ци ја ни је од у век има ла исти ин тен зи тет“, те су из ло жбе ни пла ка ти из ра ни јих го ди на „из у зет но рет ки и че сто ви зу ел но шту ри“. На из ло жби је при ка за но око осам де сет пла ка та ко ји су на ја вљи ва ли из ло жбе и слич не ма ни фе ста ци је одр жа ва не у ор га ни за ци ји Вој во ђан ског му зе ја, Му зе ја со ци ја ли стич ке ре во лу ци је Вој во ди не и Му зе ја Вој во ди не. Си ноћ је отво ре на и из ло жба „Сто го ди на вој ног ва зду хо плов ства Ср би је 1912-2012“ је из ло жба Му зе ја ју го сло вен ског рат ног ва зду хо плов ства, на ко јој се мо гу ви де ти пред ме ти ка рак те ри стич ни за од ре ђе не пе ри о де у ње го вом раз во ју. Сви екс по на ти део су збир ке Му зе ја ју го сло вен ског рат ног ва зду хо плов ства. Н. Пејчић Фото: Р Хаџић

У СОМБОРУ ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „SALOMA_RELOADED”

СРПСКИ ИЗДАВАЧИ ИЗМЕЂУ САЈАМСКОГ ОБИЉА И РЕЦЕСИЈЕ

Страшне ствари

Књиге не треба да буду део забављачке индустрије

Народно позориште Сомбор и Српско народно позориште припремили су копродукцију која ће вечерас бити премијерно изведена у Сомбору, а 3. новембра и у Новом Саду. Реч је о представи „Sa lo ma_Re lo a ded“, коју је по

која описује смрт Јована Крститеља. У средиште драме поставља Салому, чији је очаравајући плес Јована стајао главе. Наиме, по најпознатијој варијанти, Крститељ се противио браку римског владара Галилеје Ирода и

тексту Оскара Вајлда адаптирао и режирао Предраг Штрбац. Пишући драму „Салома“, објављену у Паризу 1893. године, Оскар Вајлд се послужио у историји уметности и мишљења различито интерпретираном библијском легендом из Новог завета

Иродијаде, жене његовог убијеног брата, чија је кћерка на наговор мајке пристала да заводљиво плеше пред Иродом, под условом да јој овај испоручи Јованову главу на сребрној тацни. Предраг Штрбац, који помало апокрифно наводи да је предста-

ву режирао „за истину коју носи у свом срцу“, о „Sa lo ma_Re lo a ded“ говори у стиховима: „Салома“ је страшна прича./ Страшна прича о страшној ствари./ Страшни људи у њој раде страшне ствари./ Страшне им се ствари догађају./ Страшне их мисли опседају./ Страшне слике виде./ И страшне речи чују./ Страшну судбину себи кроје./ Страшни су самима себи./ Само зато што никако да науче, да тајна љубави већа је од тајне смрти. У представи играју: Соња Дамјановић (Салома), Милан Ковачевић (Ирод), Душан Јовић (Јован), Татјана Шанта Торлаковић (Иродијада), Небојша Савић (Иродијадин паж), Бранислав Јерковић (Шеф обезбеђења, Сиријац), Сања Микитишин (Нааман, хитмен), Срђан Алексић (Први Иродов телохранитељ), Немања Бакић (Други Иродов телохранитељ), Марко Савић (Ј), Лућија Травичић (Робиња). Предраг Штрбац је урадио и сценографију, костиме је креирала Драгица Лаушевић, композитор је био Марко Грубић, кореограф Иста Степанов Павловић, дизајнер видеа Миле Кескеновић, лектор Дејан Средојевић, преводилац Јасна Митић. И. Бурић

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШНЕ КЛАСИКЕ „ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“

Стерија некад и сад Међународни фестивал позоришне класике „Вршачка позоришна јесен“ одржаће се по двадесети пут на сцени Народног позоришта „Стерија“ од 27. октобра до 3. новембра.

-Под слоганом „Стерија некад и сад“ у такмичарском програму биће пет представа, а фестивал је задржао међународни карактер –истиче директор фестивала и Народног позоришта „Стерија“ Момир Цветковић.- Тако ће публика бити у прилици да ужива у најбољим домаћим комедијама свог некадашњег суграђанина Јована Стерије Поповића. После свечаног отварања вечерас је на програму домаћа представа Стеријина „Лажа и паралажа“ у режији Јована Грујића. Недељно вече резервисано је за представу Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина „Зла жена“ у режиији Егона Савина, а у понедељак је „Зла жена“ Народног позоришта из Пирота. У уторак је „Покондирена тиква“ Аматерског позоришта из Сенте, а у среду „Женидба и удадба“ Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке у режији Ђурђе Тешић. Ансамбл Народног позоришта из Београда наступа у четвртак са „Кир Јањом“ у режији Егона Савина.

Селектор фестивалског програма је редитељ Тибор Вајда који истиче да још увек није у довољној мери афирмисано стваралаштво највећег класика српске комедије Јована Стерије Поповића и да га нове генерације могу ишчитавати и сада, његове теме су актуелне и уз садашње друштвене прилике. Вршачко позориште је тим више обавезно да се бави својим великаном и његовим стваралаштвом. Неки би то издигли на светски ниво. У жирију су директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић, директор Позоришног музеја Војводине Зоран Максимовић и редитељ из Београда Стефан Саблић. У пратећем програму су округли сто о стваралаштву Стерије, изложбе фотографија и други садржаји. Најмлађи ће моћи да уживају у представи „Дворска луда“, у програму је и представа „Љубави Џорџа Вашингтона“ домаћина која је већ ушла у 15. сезону.У постфестивалском

програму је више представа као што су „Индиго“ Душка Премовића у режији Бранислава Лечића, али и ренесансна комедија

У Београду се сутра завршава 57. међународни сајам књига, који је ове године окупио око 800 излагача из двадесетак земаља. Мада ће се утисци тек резимирати, јасно је да је криза ставила бројне трагове на највећој културној манифестацији у земљи и региону. То се пре свега огледа у чињеници да је у међусајамској години и производња и продаја књига опала за готово трећину. Зато смо неколико угледних домаћих издавача питали шта се налази између (релативног) сајамског обиља и свеопште рецесије, односно каква је права слика српског издаваштва?

- Сајам књига је боља слика српског издаваштва - каже Гојко Божовић из „Архипелага“.- Сви се ми спремамо да ових дана оставимо бољу слику него што је реалност нашег посла. Чињеница је да је број нових издања смањен, али још увек овде имамо превише књига које нису морале да буду објављене. То је мој утисак о Сајму годинама уназад. Као да су нестали јасни критеријуми шта јесте литература, а шта је забављачка индустрија. Многи наслови овде, напросто нису чињенице нашег културног жвота, већ таблоиди у корицама. Ово сасвим сигурно јесте најтежа година за српско издаваштво у протеклој деценији. Економска криза наноси ударе читаоцима, који се одмах преносе на издаваштво. Култура је овде увек опстајала на минималним буџетима и на великом ентузијазму. Буџети се и даље смањују, и са становишта државе, али и грађана, који морају да преживљавају, па штеде на култури. И ентузијазам је потрошна вредност; он је диван и важан, без њега не би постојале многе велике културне творевине, закључо је Божовић. И на многим сајамским форумима расправљало се о животу књиге у условима кризе. И тамо се моглу чути да ентузијазам не може да замени читав систем државних институција које књигу треба да третирају као културно добро. Да је култура зависила само од институција, од не/расположења државе, добре или лоше воље људи који одлучују о вођењу културне полити-

ке, била би много сиромашнија него данас. Препознатљива је виталност нашег издавачког сектора, али није добро да ту снагу стално црпемо, морају да постоје институције и културни модели подршке-поручују издавачи.

- Колеге су у праву када говоре да је у међусајамској години криза нарочито узела маха - каже главна уредница „Самиздата Б92“ Лидија Кусовац. -На Сајму књига нису само новитети, већ комплетна продукција, а често и књиге од пре пет и

десет година, које нису нашле купце, па отуда лажни утисак обиља. Сајам и јесте прилика да се лагери распродају по сниженим ценама. Издаваштво је несумњиво у великој кризи. Ових дана се види да је мање посетилаца, да они мање купују, а више се прерачунавају. А овде у Арени, где су највећи српски издавачи, има их неколико који између два сајма нису издали ни једну књигу. Неки се нису ни појавили, а међу њима су и „Стубови културе“. Циљна група издавача који објављују наслове високе вредности, било да су белетристички, публицистички или научни, јесте такозвани средњи, грађански слој, а та социјална групација скоро је нестала. Такви људи имају навику да читају и купују књиге. Пошто су осиромашили, учлањују се у библиотеке и

читају и, даље, јер им је то духовна храна, ал не могу да купују књиге. Са друге стране, неколико великих издавача обављују стотине наслова годишње: али уз квалитетне едиције, они штампају трећеразредне књиге неких естрадних ликова, које су роба за једнократну употребу и које се рекламирају и купују као у супермаркету. Пратим ситуацију у региону, а знам да је и код њих рецесија, све мање се издаје добрих књига и све их је теже продати. Лидија Кусовац сматра ће ова година бити пресудна за мале издаваче, кји немају своје продајне објекте. Њима је Сајам књига у Београду прилика да се део уложених средстава врати, како би наставили да живе и раде. Њих ће пад куповне моћи потпуно уништити, а и немогућност да конкуришу фабрикама књига.

- Сајам књига на први поглед увек изгледа лепо, али то није слика стања у српском издаваштву каже директор „Чаробне књиге“ Борислав Пантић.- Бојим се да криза неће брзо проћи, јер је то глобални феномен. Наши људи јесу спремни да купују својој деци књиге које нису уџбеници, али за то могу да издвоје све мање новца. У тинејџерском узрасту, за који највише наслова и објављујемо, млади сами бирају шта ће читати, али и та потреба се све мање односи на књиге међу корицама. Једино су у „Геопоетици“ директора и главног уредника Владислава Бајца оптимистички коментарисали тешку ситуацију у издаваштву.

- Криза је завладала свим сферама живота, па и издавачким сектором, али наша кућа се припремила за те дане - каже извршна уредница „Геопоетике“ Јасна Новаков- Сибиновић. У претходним годинама, када смо издавали високо тиражне наслове нобеловаца на пример, нисмо ишли на превелик број нових књига. Одржали смо годишњу продукцију, а увек нам је био најважнији квалитет наших књига. Нисмо пристали на уступке свеопштој комерцијализацији и захтевима тржишта. верујемо да ће ускоро доћи боља времена. Радмила Лотина

ЈУБИЛЕЈ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА „МАДАЧ”

За шест деценија 3.800 представа

„Мирандолоина“ у режији Фуада Табуџића. Љубитељи позоришног стваралаштва биће у прилици да виде елиту српских позоришних глумаца и редитеља у тумачењу комедија вршачког и српског великана Јована Стерије Поповића. Р. Јовановић

Аматерско позориште “Мадач” из Зрењанина прославља шездесетогодишњицу постојања а тим поводом ће у Малом салону Народног музеја Зрењанин данас у 17 часова, бити отворена изложба плаката и фотографија. Изложбу, која ће трајати до средине новембра, отвориће др Жужана Фрањо. “Мадач” је основан 1952. а током наредне две године радио је као професионални театар на мађарском језику при Народном позоришту “Тоша Јовановић”. Због недостатка финансијских средстава укинута је професионална драма, али је и поред тога с радом настављено све до данашњих дана. У просеку “Мадач” годишње припреми три позоришне премијере, а до сада је изведено преко 3.800 представа које је видело близу 400.000 гледалаца.

Данашњи “Мадач” има четири сцене: Драмску, Оперетску, Омладинску и Књижевну. Оперетска сцена постоји десет година, а представе се изводе пред великим бројем гледалаца. Рад на Омладинској сцени у “Мадачу” су започели јер се, како кажу, друштво мало бави младима. Међутим, због финансијских средстава, нова представа на овој сцени ради се тек сваке друге године. Књижевна сцена постоји од 2000. године и бави се приказима књига на мађарском језику. Говорећи о раду “Мадача” требало би поменути и многобројне награде и признања, од којих се издвајају награда на савезној смотри 1963, “Искра културе”, Награда града Зрењанина, а 1983. године уручен им је и Орден заслуга за народ са сребрном звездом. Ж. Б.

crna hronika

dnevnik

NO VO SAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA @EQ KA K.

Le kar osum wi ~en za pri ma we mi ta

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de @eq ka K. (45) zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, @eq ko K., ko ji je ra dio kao ne u ro hi rurg u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, te re ti se da je zah te vao i pri mio 320 evra od pa ci jen ta za me di cin sko sred stvo ko -

je ni je ni ko ri stio to kom ope ra ci je, ni ti je bi lo neo p hod no za tu vr stu me di cin skog za hva ta. „In spek to ri Od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na li te ta od re di li su osum wi ~e nom me ru za dr `a va wa do 48 sa ti”, ka `e se u sa op {te wu PU No vi Sad, i do da je da }e osum wi ~e ni u za kon skom ro ku bi ti do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

M. V.

PRO CES U SLU ^A JU „STE ^AJ NA AFE RA”

Za sta re lo go we we za tro je okri vqe nih Kri vi~ no van pre tre sno ve }e Spe ci jal nog su da u Be o gra du do ne lo je re {e we ko jim je u slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“ zbog za sta re kri vi~ nog de la „pri pad nost kri mi nal noj gru pi“, za tu op tu `bu ob u sta vqen po stu pak u od no su na tro je okri vqe nih, ko ji ma je bi la sta vqe na na te ret, sa zna je „Dnev nik“.

Na i me, pro ces u slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“ po kre nut je u apri lu 2006, pa je, u me |u vre me nu, do {lo do za sta re go we wa za ovo kri vi~ no de lo za ko je je Kri vi~ nim za ko ni kom pred vi |e na ka zna za tvo ra do jed ne go di ne.

Za pri pad nost na vod noj gru pi op tu `ni com su sum wi ~e ni okri vqe ni: biv {a su di ja be o grad skog Tr go vin skog su da De lin ka \ur |e vi}, di rek tor pred u ze }a „Eko pro dukt” Mi lin ko Bra {wo vi} i ne ka da {wa di rek tor ka Po {tan ske {te di o ni ce Je li ca @iv ko vi}.

Op tu `ni com se okri vqe ni ma: biv {em pred sed ni ku Tr go vin skog su da Go ra nu Kqa je vi }u, advo ka tu Ne ma wi Jo lo vi }u, biv {em di rek to ru Kre dit no-eks port ne ban ke Se ku li Pjev ~e vi }u i ne ka da {wem di rek go ru „Ce-mar ke ta„ Slo bo da nu Ra du lo vi }u, pri pi su je na vod no or ga ni zo va we gru pe, a to kri vi~ no de lo ni je za sta re lo.

Me |u tim, glav na op tu `ba za ko ju se su di u ovom po stup ku ko jim je ob u hva }e no ukup no 34 okriv qnih je kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, a u ve zi s po stup ci ma ste ~a ja i pri va ti za ci je po je di nih pred u ze }a od sep tem bra 2004. do apri la 2006. go di ne. Naj -

ve }i broj op tu `bi se od no si na de {a va wa u ve zi s pred u ze }i ma „Rad”, „Ce-mar ket”, „Ko mel” i „In vest za vod”.

Na pro ce su za „ste ~aj nu afe ru“ okri vqe ni su se iz ja sni li o pre ci zi ra noj op tu `ni ci ko ju je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal ne dav no pod ne lo Spe ci jal nom su du. Svi okriv qni su, kao i ra ni je, u pot pu no sti ne gi ra li sve op tu `be, tvr de }i da ni su kri vi.

Su |e we u slu ~a ju „ste ~aj na fe ra“ po ~e lo je u ja nu a ru 2007. go di ne, a od ta da je dva pu ta re star to va no - u ja nu a ru 2010. zbog to ga {to je po sle op {teg iz bo ra su di ja do {lo do pro me ne u sa sta vu su de }eg ve }a, a dru gi put u ja nu a ru ove go di ne kad je u po stup ci ma pred Spe ci jal nim su dom po ~e la pri me na no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku.

Po stup kom je ob u hva }e no 34 okri vqe nih po slov nih qu di.

Osnov na op tu `ni ca po dig nu ta u ok to bru 2006, na pi sa na je na ukup no 180 stra na i ozna ~e na je kao jed na od naj o bim ni jih u isto ri ji, ne ra ~u na ju }i jo{ {est op tu `ni ca ko je su usle di le ka sni je. Op tu `ba ob u hva ta de sti ne ta ~a ka s ukup no oko sto ti nu kri vi~ nih de la. Ina ~e, no va, „kon so li do va na op tu `ni ca“, ka ko je na zi va ju advo ka ti od bra ne, na pi sa na je na 79 stra na.

Su du su ne do stup ni je di no op tu `e ni Slo bo dan Ra du lo vi}, Miq ko @i vo ji no vi} i Alek san dar Ku zma nov ski, ko ji ma se su di u od su stvu.

J. J.

PRI TVO RE NA ^E TVOR KA IZ SRP SKOG KR STU RA, OSUM WI ^E NA ZA KRA \U

Zbog ba kra de mon ti ra li 14 tra foa Pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Sen ti od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti ocu i si nu Mi lo va nu (1964) i Mla de nu M. (1982) i bra }i Zo ra nu (1991) i Go ra nu P. (1979), svi iz Srp skog Kr stu ra, op {ti na No vi Kne `e vac, zbog osno va sum we da su od apri la do ok to bra ove go di ne po ~i ni li 14 te {kih kra |a na {te tu EPS-a, na pod ru~ ju „Elek tro di stri bu ci je Su bo ti ca”, na te ri to ri ji op {ti na Sen ta, Ka wi `a, ^o ka, Ada i Su bo ti ca.

Po li cij ska upra va u Ki kin di sa op {ti la je ju ~e da je {te ta pri -

~i we na EPS-u pro ce we na na vi {e od 5,2 mi li o na di na ra.

U sa op {te wu PU Ki kin da na vo di se da su osum wi ~e ni s elek tri~ nih stu bo va de mon ti ra li i ski da li tra fo-sta ni ce, ko je su bi le u funk ci ji, ba ca li ih na ze mqu i iz wih va di li ba kar ne na mo ta je, ko je su pro da va li kao se kun dar ne si ro vi ne.

Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci je, po sle sa slu {a wa, osum wi ~e ni ma od re dio pri tvor do 30 da na.

M. Mr.

NA GRA NI^ NIM PRE LA ZI MA PRE [E VO I [ID

Ot kri ve na 24 ile gal ca Na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo, za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ni ka i pri pad ni ka Gra ni~ ne po li ci je, ju ~e je spre ~e no da 22 ile gal na imi gra na ta vo zom ko ji iz Gr~ ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evro pe, pre |u gra ni cu Sr bi je.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Upra ve ca ri na, {e sto ri ca dr `a vqa na su iz Ban gla de {a, dvo ji ca iz Ma li ja, a po je dan iz Ne pa la, Si ri je, Ru an de, Gvi ne je i Pa ki sta na. Oni su ot kri ve ni u va go nu na ko jem je bi la ka mi on ska pri ko li ca ko jom su pre vo `e ni alu mi ni jum ski pro fi li, dok su jo{ osmo ri ca dr `a vqa na Al `i ra pro na |e na u ka mi on skoj pri ko li ci ko jom je pre vo `e no gvo `|e.

„U oba slu ~a ja je pri me }e no da je krov na ce ra da ka mi o na bi la ra se ~e na, pa se pret po sta vqa da su i ovog pu ta ile gal ni mi gran ti us pe li da u|u na ne koj od sta ni ca u dr `a va ma kroz ko je je voz pro {ao pre ne go {to je sti gao u Sr bi ju i ta ko se do mog nu Austri je”, na ve de no je u sa op {te wu.

Isto vre me no, na gra ni~ nom pre la zu [id, u za jed ni~ koj ak ci ji ca ri ni ka i pri pad ni ka Gra ni~ ne po li ci je, spre ~en je po ku {aj jed nog Si rij ca i jed nog Ma ro kan ca da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu Re pu bli ke Sr bi je.

De ta qan pre gled ka mi o na ma ke don skih re gi star skih ozna ka oba vqen je jer su na to uka zi va li in di ka to ri ana li ze ri zi ka.

M. B.

subota27.oktobar2012.

13

TO KOM JED NODNEVNOG IZ LE TA U^E NI KA O[ „SVE TOZ AR MAR KO VI] TO ZA” U BE O GRA D

Lak {e po vre |e no 12 no vo sad skih osno va ca

Svih oko 150 u~e ni ka ~e tvr tog raz re da Osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za“ iz No vog Sa da ko ji su ju ~e oko pod ne do`iveli su da r dva auto bu sa na No vom Be o gra du, si no} su se vra ti li ku }i s jed no dnev nog iz le ta u Be o grad.

- Po sle ude sa, 12 de ce je bi lo na pre ven tiv nom pre gle du u Ur gent nom cen tru u Be o gra du, gde je usta no vqe no da ni ko ne ma ozbiq ni je po vre de, te su pu {te ni da se, za jed no s osta li ma, vra te ku }i, uz na po me nu da u na red na 24 sa ta tre ba da bu du pod po ja ~a nim nad zo rom ro di te qa - re kao nam je si no} di rek tor {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za“ Pe tar Na ran ~i}.- Na svu sre }u, ne ma ozbiq ni je po vre |e nih, ali su se de ca upla {i la.

Port pa rol Kli ni~ kog cen tra Sr bi je Dra go Jo va no vi} iz ja vio

je da je dva na e sto ro ma li {a na, po sle ude sa, pre ve ze no u Ur gent ni cen tar, uglav nom s lak {im po vre da ma i iz pre ven tiv nih raz lo ga.

- Oni su svi do {li na no ga ma, bi li su sve sni i ori jen ti sa ni i ni je bi lo `i vot no ugro `e nih.

Oni su pro {li pre gle de ne u ro hi rur ga, hi rur ga i or to pe da re kao je Jo va no vi}.

I port pa rol ka be o grad skog Do ma zdra vqa Na da Ma cu ra iz ja vi la je da no vo sad ski osnov ci ni su u ude su za do bi li te `e po vre de.

- De ca su za do bi la lak {e te le sne po vre de, uglav nom is te za wa vra ta, po ne ku na pr sli nu na usna ma, ali su oni sva ka ko mo ra li bi ti upu }e ni na Ur gent ni cen tar jer je udes u pi ta wu . ka za la je Ma cu ra.

U sa o bra }aj nom ude su, ko ji se do go dio u 12.45 ~a so va na uglu

O{te }e n vetrobran auto bu sa po sle ude sa

uli ca Mi lu ti na Mi lan ko vi }a i [pan skih bo ra ca u No vom Be o gra du, u~e stvo va la su dva

Foto: „Ve~erwe novosti”

auto bu sa ko ja su pre vo zi la |a ke iz No vog Sa da.

E. D.

U AFE RI AGRO BAN KA I TRO JI CA PRE KJU ^E UHAP [E NIH POD IS TRA GOM

Kre di ti na pre i spi ti va wu Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal do ne lo je ju ~e na red bu da se is tra ga u „slu ~a ju Agro ban ka“, ko jom je od po kre ta wa pre tri me se ca, uz biv {eg pred sed ni ka UO te ban ke Du {a na An to ni }a, bi lo ob u hva }e no 20 oso ba, pro {i ri i na pre kju ~e uhap {e ne: vla sni ka pred u ze }a „Asprom„ „Agrar trejd“ i „Po re~ je-Vu~ je“ Ste va na A., di rek to ra pred u ze }a „Agrar trejd„ Pre dra ga V. i biv {eg ~la na Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Bo ja na S. Tu `i la {tvo je ju ~e obe lo da ni lo da su pro {i re wem is tra ge, uz wih tro ji cu, ob u hva }e ni i ra ni je osum wi ~e ni – od go vor na li ca u Agro ban ci: Du {an An to ni}, Sla vo qub K., Bo jan Z., Bo jan L., Vah bo P. a, ka ko je na ve de no, „svi se sum wi ~e za pro du `e no kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja“. Tu `i la {tvo is ti ~e sum we da su oni kao od go vor na li ca Agro ban ke, „na ne pro pi san na ~in odo bri li ve li ki broj kre di ta po ve za nim prav nim li ci ma Asprom DOO

Vr ~in, Agrar trejd Be o grad i Po re~ je-Vu~ je, od ko jih ta prav na li ca ni su vra ti la ban ci iz no se od 2,3 mi li jar de di na ra i 2.352.000 evra od 24. ju na 2008. do 29. de cem bra 2011. go di ne“. „Ste van A. i Pre drag V. se sum wi ~e da su kao od go vor na li ca u po me nu tim pri vred nim dru {tvi ma, iako su zna li da su pre za du `e na, od te ban ke uzi ma li

Vu ~i}: Nul ta to le ran ci ja Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} na ja vio je u Be o gra du da }e „slu ~aj Agro ban ka„ do kra ja bi ti re {en, i is ta kao da }e po li ti ka Vla de Sr bi je bi ti nul ta to le ran ci ja pre ma kri mi na lu i ko rup ci ji.

– Da li }e mo to mo }i da iz dr `i mo, vi de }e mo, a pri ti sa ka }e si gur no bi ti – re kao je pot pred sed nik Vla de Vu ~i} u ~e tvr tak, od go va ra ju }i na pi ta wa po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je.

On je ka zao da „slu ~aj Agro ban ka„ ni je za vr {en, a ne ke ope ra tiv ne ak ci je ni su ni po ~e te, te po sto ji do vo qan broj in for ma ci ja neo p hod nih za spro vo |e we pred is tra `nih rad wi ko je se ti ~u i ne kih dru gih ba na ka. On je oce nio da }e re {e we „slu ~a ja Agro ban ka„ po ka za ti gra |a ni ma da Sr bi ja ima bu du} nost i da se u ze mqi ni ko me i ni ka da ne }e ne }e is pla ti ti da kra de i da pri ma mi to.

– Agro ban ka je ve li ki pro blem i ne ma mo pro ble ma s ko a li ci o nim part ne ri ma po tom pi ta wu – re kao je Vu ~i}, i do dao da, ka da je re~ o kri mi na lu i ko rup ci ji, ni ko ne }e bi ti za {ti }en, ni iz Srp ske na pred ne stran ke, ni iz bi lo ko je dru ge po li ti~ ke par ti je. – Ka da bih vam re kao ne ke pri me re ka ko su „i{li„ od re |e ni pla sma ni kroz tu i kroz ne ke dru ge ban ke, ne ki bi se sme ja li, ali bi to vi {e bi lo za pla ka we.

Pot pred sed nik Vu ~i} je oce nio da Sr bi ji ne do sta ju si stem i me ha ni zmi za spre ~a va we zlo u po tre ba i ko rup ci je, i do dao da to u na red nom pe ri o du tre ba da bu de iz gra |e no.

(Ta njug)

kre di te bez da va wa ade kvat nih sred sta va obez be |e wa. Osim to ga, po osno vu kre dit nih pla sma na tvim prav nim li ci ma, okri vqe nom Du {a nu An to ni }u od re |e ni su po seb ni bo nu si zbog na vod nih po seb no uspe {nih po slov nih po du hva ta„, na ve lo je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Iz iz vo ra bli skih is tra zi u me |u vre me nu su u jav nost pro cu ri li po da ci o sum wa ma da je vla snik „Aspro ma“ Ste van A. nov cem od kre di ta ku pio po qo pri vred no pred u ze }e „Po re~ jeVu~ je“, far mu „Ram ski rit“ u Ve li kom Gra di {tu, kao i vla sni~ ki udeo u pred u ze }u „Agrar trejd„.

Na pred log Tu `i la {tva, su di ja za pret hod ni po stu pak Spe ci jal nog su da u Be o gra du osum wi ~e ni ma Ste va nu A., Bo ja nu S. i Pre dra gu V. je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na.

Po li ci ja i Tu `i la {tvo na sta vqa ju da pro ve ra va ju osta le spor ne kre di te ko ji su odo bre ni od 2006. do 2011. go di ne i ban kar ske ga ran ci je Agro ban ke da te dru gim prav nim li ci ma ko ja ni su ob u hva }e na is tra gom po kre nu tom 8. av gu sta 2012. go di ne.

Po po da ci ma ko je je u po sled wa tri me se ca zva ni~ no jav no sti sa op {ti lo Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, is tra gom je do sad ob u hva }e no ukup no 24 osum wi ~e nih. Od tog bro ja iz

Agro ban ke su: Du {an An to ni}, we gov za me nik Sla vo qub K., di rek tor sek to ra ri zi ka Veh bo P., di rek tor prav nih po slo va Bo ban L., te ~la no vi Iz vr {nog od bo ra ban ke Bo jan Z. i Bo jan S. Jo{ je ve }i broj ob u hva }e nih od go vor nih li ca u pred u ze }i ma ko ja su do bi ja la, po sum wi Tu `i la {tva, „spor ne“ kre di te: vla snik „Aspro ma„ Ste van A., di rek tor pred u ze }a „Agrar trejd„ Pre drag V., di rek tor „Hed ko mer ca“ iz Be o gra da Bra ni mir U., di rek tor „Dri na tim be ra“ iz Qu bo vi je Saud H., biv {i ru ko vo di lac u „Dri na tim be ru“ Mi lo{ U., vla snik pred u ze }a „Ha bit farm“ Ra do slav Se ku li} i we gov sin Du {ko S., biv {i di rek to ri u Se ku li }e voj fir mi Dra go mir J. i Dra go van M., te od go vor na li ca u pred u ze }i ma ko ja su po slo va la u si ste mu „Ha bit farm“ Bra ti slav M., Ne nad M., Du {ko [., Mi lan S., Bor ka F. i Sne `a na P. Pod sum wom za spor no pro ce wi va we imo vi ne „Ha bit far ma“ da te kao hi po te kar ne ga ran ci je za do bi ja we kre di ta, po stup kom su ob u hva }e ni i ve {ta ci Sto jan S. i Zve zdan D. Pod se ti mo, u ma ju ove go di ne u Agro ban ci je otvo ren ste ~aj, a pret hod no je u wu bi la uve de na pri nud na upra va, ka ko je zva ni~ no ob ja vqe no – „zbog gu bi ta ka u po slo va wu od oko 300 mi li o na evra“.

J. J.

USTAV NI SUD VRA ]A NE I ZA BRA NE SU DI JE

Usvo je no jo{ 55 `al bi Ustav ni sud je usvo jio jo{ 55 `al bi ne iz bra nih su di ja pa je do sa da ukup no usvo je no vi {e od 560 `al bi su di ja ko ji ni su iza bra ni to kom op {teg iz bo ra 2009. go di ne.

Naj no vi jom od lu kom Ustav nog su da od 24. ok to bra, ko ja je ob ja vqe na na saj tu, Ustav ni sud je usvo jio jo{ 55 `al bi ne iz bra nih su di ja, a dve sed mi ce ra ni je ta ko je u~i we no i u slu ~a ju 203 `al be. Istim od lu ka ma na lo `io je Vi so kom sa ve tu sud stva da u ro ku od 60 da na od da na pri je ma te od lu ke oba vi wi hov iz bor na su dij ske funk ci je, od no sno da ih vra ti na po sao.

Pr ve od lu ke o usva ja wu ustav nih `al bi Ustav ni sud je do neo sre di nom ju la, po sle ~e ga je u sep tem bru VSS po no vo spro veo iz bor 303 su di je.

Uz sve od lu ke Ustav ni sud je ma hom dao isto obra zlo `e we – da je, po {to je utvr dio da u po stup ku od lu ~i va wa o pri go vo ri ma pod no si la ca `al bi ni je obo re na pret po stav ka da is pu wa va ju uslo ve za iz bor na stal nu su dij sku funk ci ju, po ni {tio od lu ke VSS-a ko ji ma su od bi je ni pri go vo ri pod no si la ca `al bi iz ja vqe ni pro tiv od lu ka ko ji ma im je pre sta la su dij ska funk ci ja.

Vi so kom sa ve tu sud stva je na lo `io da u ro ku od 60 da na iz vr {i iz bor pod no si la ca `al bi u skla du s Od lu kom o utvr |i va wu kri te ri ju ma i me ri la za oce nu stru~ no sti, ospo so bqe no sti i do stoj no sti.

Ustav ni sud tre ba da od lu ~i o jo{ oko 50 ustav nih `al bi ne i za bra nih su di ja.

Sre di nom ju la taj sud je usvo jio sve `al be ko je su pod ne li ne i za bra ni za me ni ci jav nih tu `i la ca, wih 122, i ta ko |e na lo `io wi ho vo vra }a we na funk ci je, {to je Dr `av no ve }e tu `i la ca u~i ni lo sre di nom sep tem bra.

(Ta njug)

14

subota27.oktobar2012.

SENZACIJA

Vejn Runi u An`iju?

Sport ski di rek tor ru skog pr vo li ga {a An `i ja iz Ma ha~ ka le Bra zi lac Ro ber to Kar los na ja vio je ku po vi nu pr ve zve zde Man ~e ster ju naj te da Vej na Ru ni ja.

Ru sko fud bal sko tr `i {te odav no je u eks pan zi ji. Po je di ni ru ski klu bo vi ne {te de no vac da do ve du ve li ke aso ve. Pred wa ~i An `i iz Ma ha~ ka le.Bo ga ti vla snik klu ba Su lej man Ke ri -

Na me ti An `i ja: Vejn Ru ni

mov do veo je pro te klih go di na Sa mju e la Etoa iz In ter a, Ju ri ja @ir ko va iz ^el si ja, La sa nu Di ja ru iz Real Ma dri da, @u si le i- ja iz Ko rin ti jan sa, Kri sto fe ra Sam bu iz Blek bur na, Mu ba ka ra Bu su fu iz An der leh ta...Za sve wih i jo {e ne ke fud ba le re po tro {io je 110 mi li o na evra!

Ali, to ni je ko na ~an spi sak Su lej ma na Ke ri mo va. Odav no se pri ~a da je An `i za in te re so van za Ne ma wu Vi di }a, a naj no vi ja vest, go to vo sen za ci o nal na, je ste da je na me ran da ku pi pr vu zve zdu Man ~e ster ju naj te da Vej na Ru ni ja!

- Kad vla snik klu ba Su lej man Ke ri mov ne ko ga `e li, on da taj i do |e u An `i. Ru ni je je dan od naj bo qih fud ba le ra na sve tu i sva ki klub bi `e leo da vi di u svo jim re do vi ma - iz ja vio je sport ski di rek tor An `i ja i do sko ra {wi fud ba ler Ro ber to Kar los.

Sa mjuel Eto ne deq no za ra |u je oko 300.000 evra u klu bu iz Da ge sta na, ko ji je tre nut no li der ru skog pr ven stva. Pro ce wu je se da bi, ako An `i za i sta da po nu du za Ru ni ja i uspe da ga do ve de, we go va pla ta bi la ista.Fud ba le ri An `i ja, od no sno zve zde ti ma `i ve i tre ni ra ju u Mo skvi, a sa eki pom pu tu ju i igra ju utak mi ce. To bi mo gao da bu de do dat ni adut u na pa du na Ru ni ja, ma da je pi ta we da li je we go va su pru ga Ko lin sprem na da na pu sti En gle sku sa dvo je de ce.Na rav no, pi ta ju se i 27-go di {wi Ru ni i Man ~e ster ju naj ted, ta ko da ovu vest tre ba tu ma ~i ti kao prob ni ba lon iz Ru si je.

To ka `e i Ro ber to Kar los, do du {e uvi je no u oblan de: - Ne mo gu da ka `em da li }e mo i ka da }e mo po sla ti po nu du za Ru ni ja, ne bih da ot kri vam pla no ve klu ba. Mno gi klu bo vi su za in te re so va ni za we ga� - ka `e Kar los.

Tre ner An `i ja Gus Hi dink re al no gle da na ce lu tu pri ~u.

- Po ne kad se pri ~a o ne ~e mu bez re al nog upo ri {ta - re kao je Hi dink no vi na ri ma po sle po ra za An `i ja od Li ver pu la (0:1) u Li gi Evro pe.

SPORT

dnevnik VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE JAVOR

Rad bez lopte od kqu~ne va`nosti Po sle po be de nad ^u ka ri~ kim u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je (1:0), fud ba le ri Voj vo di ne ma kar ma lo lak {e di {u. Za be le ` i li su tri jumf, u{li me |u osam naj bo qih eki pa u Ku pu i sa da mo gu da se po sve te ni {ta ma w e va ` noj utak m i c i u pr ven stvu. U woj su tra do ~e ku ju ne u god nu eki pu Ja vo ra, tim s ko jim su u pro {loj se zo ni dva pu ta re mi zi ra li. Iva wi ~a ni su po zna ti kao sa stav ko ji igra ve o ma ~vr s to u od b ra n i i ko j i svo ju pri li ku, ba rem ka da je o go sto va wi ma re~, tra `i kroz or ga ni zo va ne i do bro uve `ba ne kon tra na pa de. To }e, bez sum we, stvo ri ti do sta pro ble ma cr ve no-be li ma, ko ji se u ovoj se zo ni iona ko mu ~e ka da je re a li za ci ja u pi ta wu.

- Do la zi nam u go ste ve o ma ne pri jat na eki pa, u ko joj od bra na, na ~e lu s is ku snim Mi lo vi }em, ne osta vqa pu no pro s to r a na p a d a ~ i m a ri va la da ura de ne {to vi {e - re kao je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru ke Voj vo di ne. - Iva wi ~a ni se osla wa ju na kon tre i u wi ma ume ju da bu du ve o ma opa sni.

U su tra {wem su sre tu bi }e nam po treb no pu no kre ta wa i jo{ vi {e ra da bez lop te.

Plan nam je da Ja vor na pad ne mo na we go voj po lo vi ni i bu de mo agre siv ni, jer sa mo ta ko mo `e mo da do |e mo do ci qa, osva ja wa sva tri bo da. Uz is pu wa va we tak ti~ kih za da ta ka, bi }e nam po treb no str pqe we sva kog od igra ~a, kao i na {ih na vi ja -

Ne ma wa Ra do ja ve ru je u po be du pro tiv Ja vo ra

Fo to: F. Ba ki}

~a. Zna mo da nas o~e ku je te `ak za da tak, ali ~vr sto ve ru jem u to da smo sprem ni i spo sob ni da se ra du je mo po be di.

Vig we vi }u }e ova utak mi ca bi ti {e sta od ka da je tre ner Voj vo di ne, a u pret hod nih pet ostva rio je skor od ~e ti ri re mi ja i jed nog po ra za. Za to i ne ~u di we go va `e qa i uve re we da }e tim ko ji pred vo di, pr vi put po sle 1. sep tem bra i tri jum fa nad Do wim Sre mom, us pe ti da tri jum fu je.

- Ima mo ma wih pro ble ma s po je di nim igra ~i ma i jo{ uvek ne znam da li }e Mi ro slav Ste va no vi} mo }i da igra - ob ja snio je Vig we vi}. - Uz to, Mar ko Po le ta n o v i} jo{ uvek ose } a strah u du e li ma zbog po vre de od ko je se tek opo ra vio. Svi osta li pr vo tim ci su sprem ni i `eq ni da na po kon za be le `i mo po be du i op ti mi sta sam, iako smo, po na vqam, svi sve sni te `i ne za dat ka ko ji je pred na ma.

Mla d i Ne m a w a Ra d o j a, mo mak ko ji se sve vi {e na me }e i sve ~e {}e do bi ja pri l i k u da igra, ta k o | e sma tra da Voj vo di nu ~e ka te {ka utak mi ca, a za tim je do dao: - Ja vor igra ve o ma di sci pli no va no i zbog to ga nam ne }e bi ti ni ma lo la ko.

Ipak, ve ru jem u to da je do {lo vre me da uhva ti mo po bed ni~ ki ri tam i mi slim da smo sprem ni i spo sob ni da sa vla da mo Iva wi ~a ne.

A. Predojevi}

SPORT

dnevnik

HAJDUK SPREMNO ^EKA SPARTAK ZLATIBOR VODU

Tri jumf i u ma lom der bi ju Fud ba le ri Haj du ka, na kon voj vo |an skog der bi ja od i gra nog sa Voj vo di nom u No vom Sa du i osvo je nog bo da, u no vom voj vo |an skom der bi ju ugo sti }e Spar tak Zla ti bor vo du, eki pu ko ja u po sled wih ne ko li ko su sre ta be le `i od li~ ne re zul ta te.

- Ako smo u uslov no re ~e no ve li kom voj vo |an skom der bi ju mo gli da uzme mo bod na dam se da }e mo, opet uslov no re ~e no, i u ma lom voj vo |an skom der bi ju mo }i da uzme mo sva tri.

To je ono {to o~e ku je mo, jer igra mo kod ku }e i mi slim da smo spo sob ni da po be di mo Spar tak i po beg ne mo ma lo da qe od opa sne zo ne - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}.

Ka ko o~e ki va wa pre to ~i ti u re al nost?

- Ta ko {to se do bro tre ni ra i do bro igra. Ja mi slim da za do vo qa va mo te kri te ri ju me, tru di mo se da bu de ta ko i mi slim da }e mo bi ti na gra |e ni za taj trud.

Igra Spar ta ka je do bro sni mqe na..

- Na rav no da smo sni mi li igru go sti ju, ali stal no po na vqam da je naj bit ni je da mi igra mo na {u igru, ona ko ka ko smo igra li u po sled we vre me.

Ko li ki pro blem va {im igra ~i ma pred sta vqa ~i we ni ca da Su bo -

subota27.oktobar2012.

15

JELEN SUPERLIGA – 10. KOLO KU LA: Haj duk - Spar tak ZV BOR ^A: BSK - Sme de re vo BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki Ni{ U@I CE: Slo bo da Po int - Rad NO VI SAD: Do wi Srem - Cr ve na zve zda

(13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (19)

Sutra JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki 1923 NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor BE O GRAD: Par ti zan - No vi Pa zar

(13.30) (15) (17)

1. Par ti zan 9 8 0 1 28:6 24 2. Cr ve na zve zda 9 7 1 1 23:12 22 3. Rad 9 5 2 2 13:7 17 4. Ja go di na 9 5 2 2 8:4 17 5. Voj vo di na 9 3 5 1 6:6 14 6. No vi Pa zar 9 3 4 2 12:8 13 7. Rad ni~ ki (N) 9 3 3 3 12:14 12 8. Slo bo da Po int 9 3 3 3 12:16 12 9. Spar tak ZV 9 3 2 4 13:11 11 10. Do wi Srem 9 3 2 4 8:10 11 11. Ja vor 9 3 1 5 13:9 10 12. BSK 9 3 0 6 9:25 9 13. Rad ni~ ki (K) 9 1 5 3 7:12 8 14. Haj duk 9 1 3 5 7:13 6 15. OFK Be o grad 9 1 3 5 6:12 6 16. Sme de re vo 9 0 4 5 4:15 4 U sle de }em ko lu (3. no vem bar) sa sta ju se: Rad - Voj vo di na, Ja vor - Haj duk, Sme de re vo - Do wi Srem, Spar tak Zla ti bor vo da BSK, No vi Pa zar - Slo bo da Po int, Rad ni~ ki Ni{ - Par ti zan, Rad ni~ ki 1923 - OFK Be o grad, Cr ve na zve zda - Ja go di na.

Mi lo{ Cvet ko vi} (19) iz utak mi ce u utak mi cu igra sve bo qe

ti ~a ne pred vo di Pe tar Kur }u bi}, ko ji je bio i wi ho tre ner?

- Pe ca je, kao pr vo, do bar tre ner i to je u star tu pro blem, a bo ra vak u Ku li je bi la jed na epi zo da u we go -

voj ka ri je ri. Da kle, pred sta vqa nam pro blem to {to je on do bar tre ner i {to je do bro pri pre mio eki pu, ali ja mi slim da smo spo sob ni da nad vla da mo i to.

Su bo ti ~a ni ma ne ma w ka ju am bi ci je Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de `e le da na sta ve uspe {nu se ri ju, a go sto va we u Ku li vi de kao pri li ku da za be le `e jo{ je dan do bar re zul tat.

Tre ner Pe tar Kur }u bi} ra dio je u ra ni jem pe ri o du i u Ku li, ali is ti ~e da to ne }e igra ti ni ka kvu ulo gu.

– Ra dio sam u Ku li, po zna jem do sta qu di iz Haj du ka, ne ko li ko igra ~a, a tre ner Mi la no vi} mi je du go go di {wi pri ja teq i ne ka da {wi sa i gra~. Sve je to za i sta le po s tim {to ne ma ni ka ve ve ze sa onim {to

}e se do ga |a ti na te re nu. Svi smo mi pro fe si o nal ci, svi ra di mo naj bo qe za svoj klub, a ~i ni mi se da ime pra tiv po be de sto ji pred obe eki pe. Ovo je ve o ma va `an me~ i za Spar tak i za Haj duk, jer po be da vo di u sre di nu ta be le, a po raz po no vo gu ra u bor bu za op sta nak – re kao je Kur }u bi} i do dao: – Mi si gur no ne }e mo me wa ti na{ si stem igre, igra }e mo na pa da~ ki, sa am bi ci jom da za be le `i mo po be du. Gle dao sam Haj duk, eki pa je do bro na me {te na, a mi slim da nam pre va gu mo `e do ne ti kva li tet ni ji ve zni red.

N. S.

Da li je eki pa umor na na kon kup me ~a sa Zve zdom?

- Ras po lo `e we u eki pi je od li~ no, jer ~im igra ~e vi dim da `e le da tre ni ra ju zna ~i da je sve u re du i na fi zi~ kom pla nu - is ta kao je Mi la no vi}.

Ku qa ni }e na stu pi ti bez ka pi te na La za ra Ve se li no vi }a, dok su svi osta li kan di da ti za naj bo qi sa stav zdra vi i or ni za su sret sa su bo ti~ kim go lu bo vi ma. Mo gu }e je da }e Haj duk po ~e ti su sret u sa sta vu: Bra}, Cvet ko vi}, Bu la to vi}, La li}, Ko va ~e vi}, ]u lum, Ob ro vac, Ada mo vi}, Se ku li}, ]o vin i Zo ri ca.

Ulaz na sta dion je bes pla tan. \. Bojani}

DOWI SREM SPREMAN ZA NADMETAWE SA ZVEZDOM

Po be da, za {to da ne U isto ri ju FK Do wi Srem da na {wi dan bi }e upi san krup nim slo vi ma iz raz lo ga {to }e igra ti sa Cr ve nom zve zdom za bo do ve. Pe }in ~a ni su ra ni je mo gli da od me re sna ge sa na {im ve li ka ni ma, Zve zdom, Par ti za nom,

pa i vi {e od to ga. Cr ve na zve zda je eki pa pro tiv ko je se ne mo gu una pred upi sa ti bo do vi, ali se ne }e mo ni una pred pre da ti.

Ste fan Bu ko rac je, po obi ~a ju, ne po pra vqi vi op ti mi sta.

ZVEZDA GOST DOWEG SREMA U NOVOM SADU

Baj ko vi} opet na go lu Fud ba le ri Cr ve ne zve zde do bro su oba vi li po sao u Ku pu u du e lu sa Haj du kom. Da nas ih o~e ku je no vi meg dan u pr ven stvu, su sret s Do wim Sre mom u No vom Sa du.

- Jo{ jed no go sto va we u ni zu, ali ula zi mo mir ni ji u ka len dar ski za vr {e tak se zo ne.

Ovo je bit na utak mi ca za nas, na la zi mo se u uz la znoj pu ta wi. Imao sam pri li ku da Do wi Srem vi dim pro tiv Par ti za na. Do bro su vo |e ni, de lu ju kom pakt no na te re nu, ras te re }e ni su i pu ni sa mo po u zda wa. O~e ku jem do bru pred sta vu, na sta vak uspe {nog ni za ko ji je opet kre nuo od me ~a sa BSK-om - is ta kao je tre ner Alek san dar Jan ko vi}.

Zdrav stve ni bil ten je po vo qan.

- I da qe je van stro ja La zo vi}, svi osta li su u po go nu, ~ak je i Ka du po ~eo da tre ni ra sa lop tom.

Ki rov ski zbog su spen zi je, na kon cr ve nog ka ra to na u Ku li, ne ma pra vo na stu pa, Ve si} je is ko ri stio {an su, ali…

- Ne sla `em se sa kon sta ta ci ja ma da je Baj ko vi} van for me, do bro je ra dio, raz go va ra li smo, spre man je i vra }a se na gol. ^i we ni ca da je Srem na neo je di ni po raz Par ti za nu u do sa da {wem to ku pr ven stva te ra na oprez.

- Ima li smo i mi u pro {lo sti epi zo da ka da smo se neo ~e ki va no okli znu li. Sve eki pe ima ju do dat ni mo tiv pro itv fa vo ri ta, na ro ~i to no vaj li je iz ni `eg ran ga ko je su `eq ne do ka zi va wa. Re spekt po sto ji. Hra bri me uz la zna li ni ja for me, po ku {a }e mo da jo{ vi {e po pra vi mo igru i da dr `i mo pod kon tro lom me~ i re zul tat - re kao je Jan ko vi}.

Z. Rangelov

Ve~iti optimista Ste fan Bu ko rac

Voj vo di nom, uglav nom za se o sku sla vu ili u pri prem nim pe ri o di ma, eto, do {lo je vre me da se sa wi ma, ve li ka ni ma, nad me }u i za bo do ve. Po sle Par ti za na i Voj vo di ne, na red je do {ao i pr ven stve ni duel sa Zve zdom.

- Ni sam imao do sa da pri li ke da igram pro tiv Cr ve ne zve zde - ka `e Og wan Dam wa no vi}, ko ji je zbog po vre de bio na du `em od mo ru. - Do la zi nam raz i gra na Zve zda u za i sta ne zgod nom tre nut ku po {to se na la zi mo u svo je vr snoj kri zi re zul ta ta. Ne uspe va mo u po sled we vre me da broj ne {an se pre tvo ri mo u go lo ve, dok ih u isto vre me ve o ma la ko pri ma ma mo. O mo ti vi sa no sti igra ~a za utak mi cu pro tiv jed ne od na {ih naj bo qih eki p a su vi {no je go vo r i ti.

Ube |en sam da }e svi fud ba le ri ko ji ma stru~ ni {tab uka `e po ve re we pru `i ti mak si mum,

- Bez ob zi ra na kri zu re zul ta ta u ko joj se tre nut no na la zi mo, at mos fe ra u klu bu je vr lo do bra i s ve li kim ne str pqe wem o~e ku je mo utak mi cu sa Zve zdom.

Iako ni smo igra li pro tiv ove ge ne ra ci je cr ve no – be lih, do bro ih po zna je mo. Ne ma po tre be da pri ~am o kva li te ti ma Mu drin skog, Ka sa li ce, La zo vi }a i osta lih Zve zdi nih igra ~a i na pa pi ru oni su fa vo ri ti.Me |u tim, mi }e mo u utak mi cu u}i bez kom plek sa i sa `e qom da se po ka `e mo u naj lep {em sve tlu. Ne ma bo qih pri li ka za do ka zi va we ne go u nad me ta wu sa na {im naj bo qim eki pa ma, po go to vo to va `i za mla |e igra ~e. Mi ri va la za i sta po {tu je mo, s tim {to nam ne pa da na pa met da na te ren iza |e mo sa po dig nu tim ru ka ma.

Ide mo na po be du, u to ni ko ne tre ba da sum wa - is ta kao je Bu ko rac. @. Radivojevi}

16

subota27.oktobar2012.

UZ PO RAZ PAR TI ZA NA OD IN TER A

Pohvale Lazaru Markovi}u Fud ba le ri Par ti za na u Li gi Evro pe iz gu bi li su od In ter a 1:0 (0:0) i na kon tre }eg ko la ima ju sa mo bod, uz gol raz li ku 0:3.No, i po red po ra za Par ti zan je osta vio sja jan uti sak u Mi la nu. Mo ti vi sa ni ime nom pro tiv ni ka i od li~ nom po dr {kom od oko 2.000 na vi ja ~a, iza bra ni ci Vla di mi ra Ver me zo vi }a pri ka za li su kva li te tan fud bal, a ne do sta tak sre }e i sla ba kon cen tra ci ja u kqu~ nim mo men ti ma u~i ni li su da cr no – be li tri jum fu ju.Op {ti je uti sak da je eki pa od i gra la naj bo qu par ti ju od po ~et ka se zo ne, a pro ma {aj La za ra Mar ko vi }a u 88. mi nu tu ka `wen je ve} u sle de }em na pa du In ter a ta ko da je Par ti zan na pu stio sta dion bez ijed nog bo da.

su Osto j i } u i Alek s an dru Miq ko vi }u.

Ver me zo vi} je bo drio igra ~e po za vr {et ku me ~a u Mi la nu.

- Ni je im bi lo la ko, ose }a li su se ne mo} no, ali ja sam im na gla sio da ne ma raz lo ga za tu gu.

Is ko men ta ri sa li smo me~, a po sle ga za bo ra vi li. ^e ka ju nas no va is ku {e wa, a dra go mi je da su mom ci po ka za li da mo gu pro tiv ve li kih ti mo va.

Po hva le na ra ~un cr no–be lih sti gle su i od {e fa stru ke Mi la ne za An dree Stra ma }o ni ja.

- Po be di li smo uz po mo} sre }e i gol ma n a Han da n o vi } a.

Par ti zan je bio opa san, po seb no u pr vom po lu vre me nu ka da su ve {to kom bi no va li Ili} i To mi}. Dra go mi je da smo po sti -

Po tvr dio van se rij ski ta le nat: La zar Mar ko vi} u du e lu s igra ~i ma In ter a

- [te ta, ni smo za slu `i li da iz gu bi mo. Odu gra li smo do bar me~ i `a li mo za bar jed nim bo dom ko ji nam je bio u xe pu. Bi li smo egal sa In ter om ko ji je umeo da ka zni na {e pro ma {a je i po be di. Po ka za li su da su ve li ka eki pa, ko ja zna {ta ho }e i ka ko do to ga da do |e. Bi li su str pqi vi,po sti gli su gol u fi ni {u me ~a i po be di li – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}.

La zar Mar ko vi} od i grao je sja jan me~. Bi lo ga je na sva kom de lu te re na, mu ~io je fud ba le re In ter a sve vre me i pra va je {te ta {to sve to ni je za ~i nio go lom.

- Pre za do vo qan sam we go vim u~in kom. Imao je sta ti vu i sto po stot nu {an su, ali je gol man Han da no vi} do ka zao kla su od bra niv {i we gov uda rac. La zar se po la ko vra }a u pra vu for mu i sli~ ne par ti je tre ba o~e ki va ti i ubu du }e.

Ver me z o vi} je po hva l io i igru od bra ne.

- Bi li su svi od li~ ni sve do pri mqe nog go la i ~e sti tam im na do broj par ti ji. Po ka zu je se da ni smo bez raz lo ga da li {an -

gli gol iz kon tra na pa da ka da to, mal te ne, mno gi ni su ni o~e ki va li – re kao je Stra ma }o ni.

Ita li jan se po seb no osvr nuo na par ti ju La za ra Mar ko vi }a.

- Bio je sja jan do ka zav {i da je je dan od naj ve }ih evrop skih ta len ta ta. @o na tan je te {ko iz la zio na kraj sa wim, ~e sto pri mo ran da to u~i ni fa u lom. Na dam se da ga pro ma {e na {an sa i po raz ne }e po me sti, ve} da }e na sta vi ti da igra sli~ no i u bu du} no sti – re kao je {ef stru ke In ter a. ,,Ga ze ta de lo sport“ pri dru `i la se po hva la ma za igru Par ti za na. „ Be o gra |a ni su igra li sjaj no i bi li bli zu ~ak i po be de na ,,\u ze pe Me a ci“. Sjaj ni Han da no vi} ih je spre ~io u to me. Na kra ju, pre su di lo je ne is ku stvo mla dog Pe tro vi }a, ko ji ni je za u sta vio lop tu Pa la si ja po sle kon tra na pa da”, na pi sao je iz me |u osta log no vi nar „Ga ze te de lo spor ta”, a po seb no apo stro fi rao La za ra Mar ko vi }a: „Vr lo ta len to van i brz fud ba ler. Pro to tip mo der nog na pa da ~a. Ako ova ko na sta vi si gur no mu sle du je sjaj na ka ri je ra“. I. La za re vi}

TRADICIONALNO DRU@EWE SUBOTI^KIH I NOVOSADSKIH FUDBALSKIH SUDIJA: U Krivaji su se tradicionalno dru`li, a pre toga na terenu odmerili snage stari prijateqi,fudbalske sudije Subotice i Novog Sada (na slici). Bez ob-

SPORT

dnevnik

OFK JU GO VI] SVE ^A NOM AKA DE MI JOM PRO SLA VIO STO TI RO \EN DAN

Se ni or ska eki pa Ju go vi }a s tre ne ri ma i ~la no vi ma upra ve

Klub bogate istorije i svetle budu}nosti Sve ~a nom aka de mi jom u sa li O[ „\u ra Jak {i}“ u Ka }u, uz ve li ki broj pri ja te qa i zva ni ca i uz pri go dan kul tur no-umet ni~ ki pro gram, OFK Ju go vi} je pro sla vio sto ti ro |en dan. Sve ~a nost je po ~e la him nom Ju go vi }a ko ji je iz veo hor O[ „\u ra Jak {i}“, a po tom je go ste po zdra vio pred sed nik klu ba Alek sa Ba ji lo.

- Iza nas je de set po no snih de ce ni ja i na {a `e qa je da u bu du} no sti bu de mo jo{ bo qi i traj ni ji, da se i da qe bo ri mo za pro gres fud ba la u na {em me stu. @e qa svih u klu bu je da se u sko roj bu du} no sti pre se li mo u vi {i rang Srp sku li gu – Voj vo di na, gde je ovoj eki pi po kva li te tu i uslo vi ma ve} odav no me sto. Tru di }e mo se da sa da {wim ge ne ra ci ja ma obez be di mo {to bo -

qe uslo ve za rad i tak mi ~e we, da im stvo ri mo jo{ bo qi kom for i iz gra di mo jo{ je dan po mo} ni te ren. O~e ku jem ve }u po dr {ku pa i fi nan sij sku od po ma `u }ih ~la no va, spon zo ra, do na to ra, Me sne za jed ni ce, ver nih na vi ja ~a, ali i Grad ske za jed ni ce No vog Sa da. Ve li ki ju bi lej se pro sla vqa na do sto jan na ~in. Vre me od 100 go di na ni je ta ko krart ko, iako je mo `da br zo pro {lo. U Ju go vi }u je po sle sva ke sme ne ge ne ra ci ja osta ja la mla dost, a ona je bi la za hval na oni ma {to su od la zi li-re kao je Ba ji lo Po tom je za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Bor ko Ili} po zdra vio sla vqe ni ke: - ^e sti tam ju bi lej OFK Ju go vi}, svim fud ba le ri ma i sim pa ti -

ze ri ma klu ba, vi ste po nos va {eg me sta, ali i Grad ske za jed ni ce No vog Sa da. @e lim da u sko roj bu du} no sti bu de te uz Voj vo di nu naj sta ri ji su per li ga{ u No vom Sa duis ta kao je Ili}.

Ne ka da {wi igra~ i du go go di {wi se kre tar klu ba Mar ko Ma ri} upo znao je ukrat ko o is to ra i ja tu naj sta ri jeg sport skog ko lek ti va u Ka }u.

- Ne ma mno go klu bo va u na {oj ze mqi ko ji se mo gu po hva li ti ova kvom tra di ci jom sa bo ga tom i sve tlom pro {lo {}u. U mi nu lom ve ku klub je od i grao vi {e od dve hi qa de utak mi ca, a kroz we ga je pro {lo pre ko hi qa du fud ba le ra. OFK Ju go vi} pu nih 26 go di na se tak mi ~i u Voj vo |an skoj li gi i `e qa nam je bi la da se u go di ni ju bi le ja pre se -

li mo u vi {i rang. Na `a lost, ni smo us pe li. Na{ ciq po ku {a }e mo da ostva ri mo sle de }e go di ne -is ta kao je Ma ri}.

Do ma }i ni su uru ~i li zlat ne, sre bre ne i bron za ne pla ke te naj za slu `ni jim ~la no vi ma i igra ~i ma broj nih ge ne ra ci ja ko ji su no si li dres ovog klu ba. Fud bal ski sa vez Sr bi je i Voj vo di ne ~e sti ta li su Ka }a ni ma ve li ki ju bi lej, a Zlat nu pla ke tu FSS sla vqe ni ku je uru ~io Ma ri jan Rni}, pot pred sed nik FSV, uz `e qu da jo{ du go tra ju i po stig nu jo{ bo qe re zul ta te.Uru ~e ne su za hval ni ce i spon zo ri ma, do na to ri ma i me dij skim ku }a ma na sve ~a noj ve ~e ri u Mo te lu „Omo ri ka“, gde je sla vqe po tra ja lo do du bo ko u no}.

M. Gr bi}

AND REA AWE LI, PRED SED NIK JU VEN TU SA

Reforma fudbala, odmah Pred sed nik Ju ven tu sa An drea Awe li zah te vao je dra sti~ ne re for me u ita li jan skom fud ba lu na svim ni vo i ma, od sa ve za do lo kal nih klu bo va. Iako je Ita li ja ovo go di {wi evrop ski {am pi i o nat za vr {i la na dru gom me stu, klu bo vi u po sled we dve se zo ne ne ma ju uspe ha u evrop skih tak mi ~e wi ma.

Ka ko se na vo di, uzrok ovom de ba lan su le `i u od li vu ta len to va nih igra ~a iz Se ri je A, ko ja tr pi pri ti sak skan da la i zna ~aj nog maw ka fi nan si ja.

- Mo ra mo da se za pi ta mo ka kav }e mo fud bal ima ti u na red nih ne ko li ko go di na - re kao je Awe li klup skim ak ci o na ri ma na sa stan ku u To ri nu.

On je na gla sio da su mno ge na ci je ta ko |e is ku si le ne u speh, ali ni jed na ta kav iz ne nad ni ko laps.

- Su o ~a va mo se sa kom plet nim ko lap som i ne mo `e se to sa mo ob ja sni ti fi nan sij skom kri zom.

Fud bal u Evro pi se raz vi ja i ne }e

Tra `i re for me: An drea Awe li

~e ka ti na Ita li ju - re kao je Awe li, ko ji je oce nio sta we ita li jan skog fud ba la po sle iz uz et no ne u spe {ne ne de qe u evrop skim tak mi ~e wi ma za {est ita li jan skih klu bo va.

Od {est ita li jan skih eki pa je di nu po be du ostva rio je In ter pro tiv Par ti za na. U Li gi {am pi o na Mi lan je iz gu bio u Ma la gi 1:0, a Ju ven tus je i{ ~u pao bod u Dan -

zira na to {to rezultat nije bio u prvom planu, ostalo je zabele`eno da su pobedili gosti golom Dragojlovi}a.

Boje Subotice branili su: Harmat, Ilki}, Pa{tar, Kitanovi}, N. Simovi}, Kaurin, Vasi}, M. Simovi}, Lazi}, Mili}, Stanti},

skoj pro tiv Nor {e lan da. U Li gi Evro pe Udi ne ze je u Ber nu po ra `en 3:1, Na po li istim re zul ta tom u Dwe pro pe trov sku, a La cio je igrao sa Pa na ti na i ko som 1:1.

- Neo p hod na nam je pot pu na re for ma ce log si ste ma, od prav nog do li ga {kog. Tre ba pro me ni ti iz gled i funk ci o nal nost sta di o na, or ga ni za ci ju li ga, sma wi ti broj pro fe si o nal nih ti mo va i dru ga ~i je po sta vi ti omla din ski sek tor.

U sfe ri prav nog sport skog si ste ma bit no je da se po sta ve ja sna pra vi la, a ne da se mul ti mi li on ski ugo vo ri tre ti ra ju na isti na ~in kao po slo vi u lo kal noj li gi.

Awe li je po dr `ao fi nan sij ski fer plej ko ji uvo di UEFA, da bi spre ~i la pot pu ni fi nan sij ski ko laps evrop skog fud ba la. Ju ve je u spe ci fi~ noj si tu a ci ji, zbog po sle di ca Kal ~o po li ja, ali je stra te {ki po tez pre se qe wa na no vi sta dion bio pun po go dak, jer su pri ho di sa da sta bi li zo va ni.

- Pr vi ciq bio nam je da re for mi {e mo klub i tim. Na pra vi li smo ve li ki na pre dak za dve go di ne, ali osva ja we ti tu le ne sme da nas do ve de do tle da za bo ra vi mo {ta nam je ciq – da osva ja mo tro fe je i isto vre me no vo di mo do bro fi nan si je, ~i me se bi stva ra mo iz gle de da bu de mo uspe {ni i u bu du} no sti - re kao je Awe li.

Upra vo to je bi lo naj ve }i pro blem ita li jan skim klu bo vi ma u po sled wih de set go di na – po sle do mi na ci je de ve de se tih niz klu bo va je do `i veo fi nan sij ski ko laps (Fi o ren ti na, Na po li, Par ma, La cio), jer su tro {i li mno go vi {e nov ca ne go {to su mo gli da za ra de, pa su u pot pu no sti za vi si li od nov ca ko ji vla snik za ra di u ne koj dru goj ak tiv no sti. Sli~ na si tu a ci ja op se da la je do ne dav no Ro mu, a sa da mu ~i In ter i Mi lan, ko ji ne uspe va ju da se sna |u sa bu xe ti ma ogra ni ~e nim na ono {to sa mi za ra de.

Mom~ilovi}, ]iri}, V. Nikoli}, D. Nikoli}, Jekwi}, Baweglav i Suxukovi}. Za Novi Sad nastupli su: Bosin, Jurkovi}, Malixan, Dragojlovi}, Kalat, Vali}, Brdar, Erbez, Pili}, Lazarov, Radoja, Gruji}, [utulovi}, Gajdobranski, Spasi} i Labus.

S. St.

SPORT

dnevnik

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras do ~e ku ju Ja go di nu.

Go sti su no vaj li ja u Pr voj li gi Sr bi je i u pr va tri ko la za be le `i li su jed nu po be du i dva po ra za. S dru ge stra ne, cr ve no - be li ima ju mak si ma lan skor. Da kle, do ma }i ni su, bar pre ma pla sma nu, fa vo ri ti

- re kao je pr vo ti mac Ste fan Sto ja ~i}.

I tre ner Si ni {a Ma ti} sma tra da ne }e bi ti ni ma lo la ko sti }i do bo do va.

- U~i nak na {eg ri va la mo gao je da bu de mak si ma lan. Ima ju ne ko li ko ja kih in di vi du a la ca, po put Se fe ro vi }a, Ga jo vi }am Ga go vi }a i Kqa je vi }a. Mi }e mo igra ti bez ^o ma gi }a i Osmo kro vi }a, jer je FI BA po vu kla wi ho ve li cen ce. Klu pa }e bi ti pri li~ no okr we na, a osla bqe ni smo na ro ~i to na spoq nim po zi ci ja ma, gde smo bi li ja ki.

Ni smo mi Lej ker si, pa da na sva koj po zi ci ji ima mo ve li ki iz bor ko {ar ka {a.

Ja go di na igra ko lek tiv no, a in di vi du al ci ko je sam na veo {u ti ra ju iz svih po zi ci ja. Ne ka da mo `da i bez po tre be, ali ima ju do bar skor. Ni na{ ka pi ten Ra do van Mar ko vi} ni je pot pu no fit po sle po Ste fan Sto ja ~i} ve ru je u uspeh Vo {e vre de na pret hod noj u ovom du e lu. Oni od to ga ne utak mi ci. On je u ~e tvr tak tre be `e, ali su ve o ma opre zni u ni rao sma we nim in ten zi te tom, iz ja va ma, jer igra }e bez ^o ma - ali mi slim da }e bi ti spre man za utak mi cu, u ko joj }e na stu pi gi }a i Osmo kro vi }a.

Stop za Osmokrovi}a i ^omagi}a Osmo kro vi} i ^o ma gi} su ovog le ta do {li iz ino stra nih klu bo va u Voj vo di nu Sr bi ja gas i do utak mi ce sa Ja go di nom bra ni li bo je no vo sad skog klu ba.Me |u tim, ve ~e ras ne }e na stu pi ti po {to je FI BA po vu kla wi ho ve li cen ce zbog ne iz mi re nih oba ve za pre ma igra ~i ma ko ji su ra ni je no si li dres klu ba istog ime na.

Di rek tor cr ve no - be lih Alek san dar Gr mu {a re kao je da ovi klu bo vi, iako ima ju isto ime, ne ma ju ni ka kve ve ze.

- Ovo sta we se ve} du go pro te `e. Pred u ze }e Sr bi ja gas je osno va lo fond za is pu wa va we oba ve za pre ma tim ko {ar ka {i ma i pr vu tran {u je is pla ti lo jo{ u ju nu. Re ci mo, [a ron Fi {er ni ka da ni je igrao u na {em klu bu, kao ni osta li. Ni sam pot pi si vao ni ka kve ugo vo re s tim igra ~i ma. Taj klub vi {e i ne po sto ji, a KK No vi Sad je sa da KK Neo plan ta. U kon tak tu smo s Fi bom i ve ru je mo da }e oni shva ti ti da smo u pra vu. Ako se to ne de si to kom sle de }e sed mi ce, mo ra }e mo da ih tu `i mo do ma }em i stra nom su du i ne }e mo igra ti. KS Sr bi je mo ra da po {tu je pra vil nik FI BE, ali je shva tio da smo u pra vu. Uosta lom, u li cen ca ma se vi di ko je igrao za ko ji klub. O{te }e ni ko {ar ka {i ne ka se ja ve advo kat skom ti mu Sr bi ja ga sa. Ve ru jem da }e sve bi ti u re du - is ta kao je Gr mu {a.

- O~e ku je mo ~e tvr tu po be du.

Ja go din ci je su no vaj li je u li gi, ali ima ju ve o ma is ku sne igra ~e.

Si gru no }e do }i mak si mal no mo ti vi sa ni i mi mo ra mo da bu de mo i mo ti vi sa ni bor be ni i plus da na met ne mo na {u igru.

Bi }e te {ko, ali ve ru jem u uspeh

ti i ne ko li ko igra ~a iz omla din skog po go na. Mo ra }e svi mak si mal no da se po tru de ako `e li mo po be du, a `e li mo je na gla sio je Ma ti}.

Utak mi ca se igra u ma loj sa li Spen sa od 20 ~a so va.

M. Pavlovi}

17

VRBAS KARNEKS I VOJVODINA DELE MEGDAN

VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE JAGODINU

No vaj li ja ni je za pot ce wi va we

subota27.oktobar2012.

Li der na is pi tu Voj vo |an ski ru ko met nio der bi, ko ji }e se ve ~e ras odr `a ti u vr ba skom Sport skom cen tru „Dra go Jo vo vi}„ iz me |u po vrat ni ka u eli tu Vr ba sa Kar nek sa i li de ra na ta be li no vo sad ske Voj vo di ne, pri vla ~i ve li ku pa `wu. Na kon pet go di na pro ve de nih u pr vo li ga {kom dru {tvu, Vr ba {a ni su u de bi tant sku se zo nu u{li sa mla dim sna ga ma i ja snom am bi ci jom da sa ~u va ju sta tus su per li ga {a. U do sa da {wih {est ko la upi sa li su dve po be de na svom te re nu (Ju go vi} i Ru dar), a dva po ra za od Cr ve ne zve zde i Par ti za na ni su osta vi li tra ga na eki pu i sa da sa ve li kim mo ti vom do ~e ku je utak mi cu s li de rom Su per li ge. [ef stru~ nog {ta ba Vla di mir Voj vo di}, ohra bren iz da wem u du e lu sa Cr ve nom zve zdom, o~e ku je da we go va eki pa ta kvu par ti ju po no vi i u ovom su sre tu.

- Utak mi ca s Voj vo di nom je jo{ jed na u ni zu te {kih me ~e va.

Na kon Cr ve ne zve zde i Par ti za na, u go ste nam do la zi li der na ta be li, ap so lut ni fa vo rit.

S ob zi rom da ne ma mo {ta da iz gu bi mo,u me~ }e mo u}i pot pu no ras te re }e no, `eq ni da se do ka -

`e mo pro tiv ri va la ko jeg mak si mal no re spek tu je mo, ali se ne pla {i mo. No vo sa |a ni su fi zi~ ki ja ~a eki pa i te {ko }e joj mo ji go lo bra di mom ci mo }i da joj pa ri ra ju. Ju ~e je sti gao ser ti fi kat za is ku snog sred weg-le vog be ka Uro {a Ele zo vi }a, ko ji }e za nas pred sta vqa ti ve li ko po ja ~a we. Ne }e mo od stu pi ti od na {e igre, sa pu no tr ~a wa i la kih go lo va iz po lu ko tr ni i ko tri, jo{ ako uspe mo da teh ni~ ke gre {ke sve de mo na mi ni mum, mi slim da }e mo us pe ti u na me ri da {to du `e pa ri ra mo go sti ma re kao je Voj vo di}.

U re do vi ma No vo sa |a na vla da op ti mi zam za is hod su sre ta u Vr ba su. Iza bra ni ci \or |a ]ir ko vi }a na mer ni su da dvo ne deq nu pa u zu zbog EHF sed mi ce do ~e ka ju na pr voj po zi ci ji na ta be li. Je dan od ju na ka der bi ja s Cr ve nom zve zdom Stra hi wa Stan ko vi} o~e ku je `e stok ot por Vr ba {a na.

- U sva ki su sret ula zi mo sa istim ci qem, bez obi ra ko nam je ri val i u ~i joj dvo ra ni na stu pa mo - da po be di mo. Do bro po zna jem eki pu Vr ba sa i znam da nam ne }e bi ti la ko. Do ma }in ima mla du eki pu, ko ju kra si bor be nost i `e qa za do ka zi va wem. Do sta tr ~e i for si ra ju

Ko }e se ra do va ti: Uro{ Ele zo vi} (Vr bas) ili Stra hi wa Stan ko vi} Fo to: F. Ba ki} (Voj vo di na)

igru sa ve li kim bro jem kon tri i po lu kon tri. Ta ko |e, wi ho ve me ~e ve pra ti ve li ki broj na vi ja ~a i si gur no da }e i sa da at mos fe ra u Vr ba su bi ti pra va.

Osim Mi qa na Pu {i ce, ko ji se uspe {no opo ra vqa, svi smo sprem ni da da mo mak si mum, is po {tu je mo sa ve te tre ne ra ]ir ko vi }a i na par ke tu po tvr di mo kva li tet. Pri li~ no smo se is -

tro {i li pro tiv Ba la ton fi re da i Zve zde, umor je pri su tan, ali svi `e li mo da osvo ji mo dva bo da i sa mak si mal nim u~in kom do ~e ka mo pr ven stve nu pa u zu ka ko bi se {to bo qe spre mi li za der bi s Par ti za nom, ko ji je za dva ko la - ka zao je Stan ko vi}.

Utak mi ca Vr bas Kar neks Voj vo di na igra se ve ~e ras u 19 ~a so va.

I. Grubor

JUGOVI] UNIMET NA TE[KOM ISPITU U ME^U S KRAGUJEV^ANIMA

Na vi ja ~i, sad po mo zi te

De sno kri lo Ju go vi }a Mar ko Va si}

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta su u {est od i gra nih pr ven stve nih utak mi ca za be le `i li pet po ra za i je dan re mi, pa sa zeb wom o~e ku ju ve ~e ra {wi su sret s Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca. Pred Ka }a ne, ko je sa da s klu pe pred vo di Bran ko Maq ko vi}, se po sta vqa im pe ra tiv po be de.

Bo do vi iz du e la s Rad ni~ kim bi do ne kle ba ci li u sen ku do sa da {we ble de igre i ka} ke ru ko me ta {e usme ri li ka be `a wu sa dna ta be le.

Teh ni~ ke gre {ke, sla bo iz da we u od bra ni, kon fu zi ja u igri ce le eki pe mo ra }e da bu de pro {lost u re do vi ma Ka }a na. Ne be sko pla ve ve ~e ras o~e ku je te `ak duel sa Kra gu jev ~a ni ma gde }e po ku {a ti da iz ne na de do ma }i na i ostva re pr vu ovo se zon sku po be du.

- O~e ku jem da }e pro me na tre ne ra de lo va ti kao {ok te ra pi ja na sve nas, da }e mo se mak si mal no mo bi li sa ti i da }e mo do }i i do bo qe igre i `e qe nog re zul ta ta. Tre ner Maq ko vi vi} je uveo ne ke no vi ne ko ji }e, na dam se, da ti re zul tat ve} u ovom me ~u. Na la zi mo se u te {koj si tu a ci ji, {to nas ne spu ta va da ko na~ no za i gra mo ka ko se od nas o~e ku je i da kre ne mo ka sre di ni ta be le. Ve ru jem da }e po sle utak mi ce s do brim Kra gu jev ~a ni -

ma stva ri do }i na svo je me sto - sma tra de sno kri lo Ka }a na Mar ko Va si}, ko ji ove se zo ne pru `a za pa `e ne par ti je.

Utak mi ca s Rad ni~ kim }e po sve mu su de }i bi ti te {ka za do ma }i tim.

- Uve ren sam da bi even tu al na po be da psi ho lo {ki mno go uti ca la na sve nas, po {to smo, ipak, ma lo psi hi~ ki po su sta li. O~e ku jem da s no vim tre ne rom do |e i do bo qih iz da wa eki pe. Kra gu jev ~a ni su na ma tra di ci o nal no ne u go dan ri val, pod jed na ko do bro igra ju i na svom te re nu i u go sti ma, ta ko da u Ka} ne }e do }i na iz let, ve} po bo do ve. Sma tram da ih mo `e mo po be di ti ako od i gra mo ~vr sto u od bra ni, sa {to ma we pri mqe nih i la ko po stig nu tih go lo va. Ana li zi ra li smo ih, uo~i li smo wi ho ve vr li ne i ma ne, ta ko da na osno vu vi |e nog mo `e mo da se na da mo na da mo po be di - na gla sio je Va si} i do dao: - Na rav no, po treb na nam je bez re zer vna po dr {ka na vi ja ~a, uz ~i ju po mo} mo `e mo do `e qe nog ci qa. Za to ih po zi vam da do |u i da nas po dr `e u ovoj za nas te {koj si tu a ci ji.

Utak mi ca Ju go vi} Uni met - Rad ni~ ki igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Hra mu.

J. Gali}

SREMSKOKARLOVA^KI STRELCI OBELE@AVAJU VELIKI JUBILEJ

Srem ski Kar lov ci kao cen tar srp ske du hov no sti i kul tu re mo gu da se di ~e i da u spor tu ima ju sto go di {wa ka, Stre qa ka dru `i na Stra `i lo vo da nas obe le `ab va ve li ki ju bi lej - vek po sto ja wa.

Vr hun ski stre lac i ne ka da {wi dr `av ni pr vak a sa da u ulo zi pred sed ni ka klu ba Slav ko Ba bi}, se kre tar Ni ko la Mi lo {e vi} i po ~a sni pred se nik i en tu zi ja sta ka kav se ret ko sre }e Ka men ko No -

vi}, sa sa rad ni ci ma, u~i ni li su ve li ki na por da pro sla va pro tek ne na ni vou zna ~a ja ju bi le ja.U go ste kar lo va~ kim strel ci ma do }i }e im dra gi pri ja te qi iz pet na stak klu bo va i nad me ta }e se na tur ni ru iz se rij ske va zdu {ne pu {ke, za tim }e do ma }i ni i go sti obi }i kul tur no isto ri je ske zna me ni to sti ove pre div ne va ro {i, a na kon to ga }e se odr `a ti sve ~a na sed ni ca, na ko joj }e naj za slu `nij ma bi ti uru ~e ne di plo me i za hval ni ce.

Iza ju bi le ja stre la ca sta la je lo kal na sa mo pu pra va, na ~e lu or ga ni za ci o nog od bo ra je po kra jin sjki po sla nik iz srem sko kar lo va~ ke va ro {i Bra ni slav Fi li po vi}, a pom gli su broj ni do na to ri i pri ja te qi klu ba.Pro gram pro sla ve po ~e }e da nas u 9 sa ti i za vr {i }e se za jed ni~ kim ru~ kom i dru `e wem.

B. P.

Fo to: F. Ba ki}

Sto go di na Stra `i lo va

NE SVA KI DA [WA PRO MO CI JA MI NI-RU KO ME TA: Ru ko met ni Kamp Ra sti mo pro mo vi sa wem mi ni-ru ko me ta u no vo sad skoj O[ „Jo `ef Ati la„ ukqu ~io se u ak ci ju Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je, Mi ni star stva obra zo va wa i Mi ni star stva za sport i omla di nu da se {to ve }i broj de ce ba vi spor tom. Za ni mqi vo je to da je RK Ra sti mo, u sa rad wi sa glum ci ma iz Po zo ri {ta mla dih, na pra vio no vi mo del pre zen ta ci je spor ta ko ji do sa da ni je vi |en na na {im pro sto ri ma. Ne sva ki da {wi sport ski igro kaz, po sce na ri ju i re `i ji Dra go qu ba

Se la ko vi }a, a ani ma tor i vo di teq je bio glu mac Emil Kur ci nak, ot krio je naj mla |im u~e ni ci ma O[ „Jo `ef Ati la„ ~a ri i taj ne ru ko met ne igre na je dan nov i neo bi ~an na ~in.

Klin ci i klin ce ze, osim in te re sant ne ani ma ci je i pri ~e o ru ko me tu, bi li su u pri li ci i da igra ju mi ni-ru ko met ta ko {to su bi li po de qe ni u eki pe or lo va, or li }a i sun co kre ta. Da za ba va bu de jo{ upe ~a tqi vi ja de ca su ima la od go va ra ju }e ma ske za pr vi, a ve ru je mo i ne za bo ra van na stup na mi ni te re nu. Pro gram pro jek ta tra ja }e to -

kom {kol ske go di ne, kao i za vre me ras pu sta, a rad }e se spro vo di ti u sa la ma i na otvo re nim te re ni ma tri do ~e ti ri pu ta sed mi~ no.

To kom pro mo ci je mi ni-ru ko me ta, ko ja je bi la i od li~ na na ja va Evrop skog pr ven stva za `e ne, u~e sni ci ma, ma li {a ni ma i go sti ma obra ti la se biv {a re pre zen ta tiv ka Ta tja na Me dved (na sli ci), is ta kav {i da je ve o ma va `no da se de ca ba ve spor tom , a da je woj po seb no dra go {to su iza ba ra la ru ko met.

J. G.

18

sport

subota27.oktobar2012.

UZ PR VU PO BE DU VOJ VO DI NE NS SE ME

Ko na~ no ceo plen

Odbojka{i Vojvodine NS seme zabele`ili su prvu pobedu ove sezone, u tre}em kolu maksimalnim rezultatom savladali su Partizan i posle dva tesna poraza (oba 3:2) kona~no ugrabili ceo plen. Oba tima bi-

Radili smo na tom elementu i rezultat je stigao. Bili smo koncentrisani, nismo padali, diktirali smo tempo i kona~no stigli do bitne pobede koja nam je dobra smernica za nastavak lige – istakao je trener Vojvodine NS seme Nikola Salati}.

dnevnik

PR VA A LI GA: DU NAV DO ^E KU JE RAD NI^ KI

Drim tim kao iza zov U petom kolu Prve A lige za vaterpoliste ekipa Dunava }e do~ekati favorizovani Radni~ki iz Kragujevca. Na bazen Slana bara sti`e drim tim predvo|en Vawom Udovi~i}em, Filipom Filipovi}em, Damirom Buri}em Zdarvkom Radi}em, Borisom Zlokovi}em... Kragujev~ani su u pro{lom kolu na svom bazenu, posle neizvesne borbe, savladali Partizan, dok je Dunav bio slobodan. Mladi sastav trenera Marka Orlovi}a nema imperativ pobede, ali }e se kao i u prethodna tri kola potruditi da poka`e {to boqu igru.

- Ovo nam je druga utakmica u prvenstvu sa ekipama iz gorweg dela tabele. Kragujev~ani su favoriti, ali mi se ne}emo predati unapred, ve} }emo se potruditi da odigramo {to je mogu}e boqe i da rezultatska razlika bude {to mawa. @eqa nam je da kao mlada ekipa poka`emo karakter, respektujemo rivala, ali se ne pla{imo - ka`e trener Dunava Marko Orlovi}.

On je istakao da je duel sa Kragujev~anima dobra prilika da {ansu uka`e onim igra~ima koji u prethodna tri kola nisu igrali.

- Prethodna tri kola igrali smo s jednim sastavom i videli da on mo`e da igra, sada }e {ansu dobiti jo{ neki momci - saop{tio je Orlovi}.

Utakmica izme|u Dunava i Radni~kog igra se ve~eras od 19 ~asova.

G. Ma le no vi}

Va wa Udo vi ~i} opet na no vo sad skoj Sla noj ba ri

Fo to: F. Ba ki}

VA TER POL I STA VOJ VO DI NE NE MA WA UBO VI] O RE PRE ZEN TA CI JI I KLU BU

Opo me na u pra vi ~as Centar Vojvodine Nemawa Ubovi} igra}e za Srbiju u prve dve utakmice Svetske lige, 31. oktobra u Hamburgu protiv Nema~ke i 3. novembra u Beogradu protiv [panije. Naime, zbog povrede ramena koja ga mu~i ve}

`i Ubovi}u. Igra~ Vojvodine bio je na {irem spisku reprezentacije i za Olimpijske igre u Londonu, a pro{le sezone je bio najboqi strelac doma}eg prvenstva sa 30 golova. Pored Ubovi}a, na spisku selektora

Mandi}, Filip Filipovi} i Stefan Mitrovi}.

- Drago mi je {to sam dobio poziv selektora. U~estvovao sam na reprezentativnim pripremam tokom leta. Nastavio sam i daqe da radim punom pa-

du`e vreme i zbog koje nije nastpuao ni u duelu Lige {ampiona sa Monpeqeom, Du{ko Pijetlovi} ne}e mo}i da nastupi u ovim me~evima, pa je selektor Dejan Udovi~i} odlu~io da {ansu pru-

Udovi~i}a su i Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, @ivko Goci}, Vawa Udovi~i}, Milo{ ]uk, Milan Aleksi}, Slobodan Niki}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Du{an

rom i nadam se da }e mi se to isplatiti. Imao sam priliku ve} da igram protiv vaterploista koji nastupaju za reprezentacije Nema~ke i [panije i nadam se da }u se i u ove dve utakmice po-

Ne ma wa ^u bri lo (1) imao sjaj nu ro lu u me ~u s Par ti za nom

la su u istoj situaciji, s dva poraza u uvodna dva kola, pa je imperativ pobede bio vidqiv od starta me~a. Novosa|ani su bili re{eni da prekinu lo{ niz i krenuli su silovito. Dobri servisi, organizovana i koncentrisana igra odmah su dali rezultat. Diktirala je Vo{a tempo tokom ~itavog susreta i, za razliku od pretodnih me~eva, nije bilo padova u igri tokom tri seta.Iako je Partizan korektna ekipa, sa solidnim pojedincima, nije mogao da parira razigranoj Vojvodini, mada je imao par dobrih trenutaka. Novosa|ani su kona~no bili raspolo`eni na servisu, poremetili su pijem crno-belih pa im nije bilo spasa od poraza.

- Nije lako vratiti se mentalno posle prethodnih poraza, ali uspeli smo. Igra~i su ispo{tovali dogovore, posebno one vezane za servis. Napravili smo malo gre{aka na servisu, a poentirali smo dovoqno dobro.

Crveno-beli su u te{kom rasporedu, me~ s Partizanom je bio tre}i derbi u tri kola. Nisu imali puno vremena za odmor jer su pre tri dana igrali me~ {esnaestine finala CEV Kupa, a sada ih o~ekuje put u Ukrajinu i revan{, a zatim i gostovawe Mladom radniku, pa im je ova maksimalna pobeda izuzetno bitna.

- Tek u ovom me~u pokazali smo pravo lice. Od starta smo krenuli jako i sigurno, malo smo popustili u jednom delu prvog seta, ali smo kasnije dr`ali nivo. Zadovoqni smo, ovo je va`na pobeda za nas, posebno {to je izvojevana u derbiju i to treba da nam bude ubudu}e putokaz.

Imamo jo{ te{kih utakmica, mada je najgori deo iza nas, a nadamo se da }emo zadr`ati nivo igre koji smo prikazali u me~u s Partizanom i da nam sledi boqi period – rekao je sve boqi Milorad Kapur.

M. Ri sti}

Fo to: F. Ba ki}

kazati u najboqem svetlu i da }u opravdati poverewe selekora, kao i saigra~a - rekao je Nemawa Ubovi}.

Vaterpolisti Vojvodine su u proteklih sedam dana napravili dva iznena|ewa, prvo su neo~ekivano u Kazawu savladali Sintez i tako zabele`ili prvu ovogodi{wu pobedu u Ligi {ampiona, a onda su, isto tako neo~ekivano, izgubili u dr`avnom prvenstvu od @AK-a u Kikindi.

- Posle duela u Kazawu stigao nas je umor, s tim {to smatram da nismo imali svoj dan u Kikindi. Nismo protiv @AK-a poga|ali ono {to smo trebali, a oni su odigrali solidnu partiju i na kraju zaslu`eno pobedili. Moram da ka`em da je ovaj poraz mo`da i do{ao u pravom trenutku. Posle dobrih igara po~etkom sezone i pobede u Kazawu malo smo digli glavu, a onda nas je poraz od @AK-a malo otreznio i pokazao nam gde smo.

Pokazao nam je da je pred nama jo{ dosta rada, a naredni susreti treba da poka`u da je utakmica sa Kikin|anima bila samo lo{a epizoda - istakao je Ubovi}.

Vaterpolisti Vojvodine su u 5. kolu Prve A lige slobodni.

Zbog utakmica reprezentacije slede}e kolo na programu je 10. novembra, a Vojvodina tada do~ekuje ekipu Singidunuma.

G. Ma le no vi}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Proleter - Jedinstvo Putevi, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Napredak, ZREWANIN: Banat - Timok, IN\IJA: In|ija - Mladost (L), ^A^AK: Borac - Be`anija, BEOGRAD: Vo`dovac - Mladenovac, BEOGRAD: Teleoptik - Metalac, LAZAREVAC: Kolubara - Novi Sad. Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok - KOVIN: Radni~ki - Radni~ki (B), SE^AW: Bile}anin - Kikinda, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - AFK, NOVI KOZARCI: Sloboda - Kozara, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vr{ac, BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Borac (S), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Kolonija.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - CRVENKA: Crvenka - Polet (S), STANI[I]: Stani{i} - Ba~ka (BP), NOVI SAD: Borac - Prvi maj.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - VRBAS: Vrbas - Veternik.

Utakmica po~iwe u 14 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Proleter, NOVI SAD: Mladost - ^enej.

Utakmice po~iwu u 14.00 sati.

Ko {ar ka ABA li ga - SKOPQE: Skopqe Crvena zvezda (17), ZAGREB: Cibona [iroki (17), SOLNOK: Solnok -

Split (19), NOVO MESTO: Krka - Budu}nost (19).

Pr va mu {ka li ga Sr bi je - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Jagodina (20), ^A^AK: Borac - Metalac (19), BEOGRAD: OKK Beograd - Sloboda (20.30), PAN^EVO: Tami{ - BKK Radni~ki (18.30), VR[AC: Vr{ac - Konstantin (18).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je - FUTOG: Meridiana - Spartak (18), IN\IJA: @elezni~ar - Crnokosa (17), VELIKA PLANA: Plana - Napredak (K) (17), ZEMUN: Beovuk - Mladost (Z) (17).

Pr va mu {ka li ga - se ver - SRBOBRAN: Akademik - Vojvodina (19), BELEGI[: Dunav - Jedinstvo (19), KRAJI[NIK: Sveti \or|e - Nova Pazova (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - KULA: Hajduk - SO Ko{ (19), FUTOG: Kadet Apatin (12.30).

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug - PAN^EVO: Dinamo - Vojka (16.30).

Pr va `en ska li ga Sr bi je - STARA PAZOVA: Stara Pazova - [umadija (18.30), NI[: Student - Srbobran (16.30), ^ELAREVO: ^elarevo - Beo~in (19).

Dru ga `en ska li ga - se ver - VR[AC: Vr{ac - Sivac (13), KOVIN: Kovin Ruma (19.30), NOVI SAD: Proleter Spartak (17.30), KIKINDA: Gimnazija - Topol~anka (16).

Heba JLS - LESKOVAC: Borac Crvena zvezda (17).

ABC Elek tro KLS - ZEMUN: Zemun - Mega Vizura (17), BEOGRAD: Fla{ - Vr{ac (14.15), Crvena zvezda Diva - Mladost (^ ) (14), LESKOVAC: Aktavis akademi - Mladost (Z) (15).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga LAZAREVAC: Kolubara - Dinamo (P), OBRENOVAC: TENT - Jedinstvo (U) (20), LAJKOVAC: @elezni~ar - Vizura (19).

Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga QIG: Spartak - Spartak (S) (19), KLADOVO: \erdap - Ribnica (18).

Pr va `en ska li ga - BEOGRAD: Obili} - Sme~ 5 (19), Radni~ki - Po{tar (20), KOSJERI]: Crnokosa - Kraguj (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Lazarevac (19).

Pr va mu {ka li ga - RUMA: Sloven - Borac (20), STARA PAZOVA: Jedinstvo Obili} (19), SMEDEREVO: Smederevo Klek (19), JAGODINA: Jagodina - Kosovska Mitrovica (17).

Dru ga `en ska li ga - se ver - VR[AC: Vr{ac - Vrbas (17.15), KLEK: Klek - NS volej tim (19), SREMSKA MITORVICA: Srem-tempo - Ki 0230 (18).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - FUTOG: FOK - VRbas (20), S. MITROVICA: Srem - Mladost (NP) (17.30), NOVI SAD: Vojvodina NS seme 2 - Bavani{te (13), ZREWANIN: Proleter - Futog (16).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - SREMSKI KARLOVCI: Partizan Novi Sad (18), FUTOG: Futog vest - ^emp 07 (15.45).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - BA^KI PETROVAC: Mladost Volejstars (16.30), SOMBOR: CVS Partizan (19), APATIN: Apatin NIS Spartak 2 (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga Srem - SREMSKA MITROVICA: Radinci - Maks (15), Mitrovica - Sremtempo 2 (11).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NOVI SAD: Vo{a - Vest (15.30), KULPIN: Kulpin - Botafogo (17), SIRIG: Sirig - [id (16).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - KIKINDA: Kikinda - Be~ej (16), BA^KA PALANKA: Merkur Partizan (15.30), BA^KI PETROVAC: Mladost - Spartak 2 (19), MAGLI]: Magli} 1953 - Mladost (T) (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug KOVIN: Radni~ki - Prvi tempo (18).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - KRU[EVAC: Napredak - Partizan (19), BEOGRAD: PKB - @elezni~ar 1949 (18.30), KA]: Jugovi} Unimet - Radni~ki (19), [ABAC: Metaloplastika - Kolubara (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Zaje~ar (18, RTS 2), VRBAS: Vrbas Karneks - Vojvodina (19).

Su per li ga za da me - BEOGRAD: Radni~ki 1949 - Naisa (17), BA^KA PALANKA: Nopal - Crvena zvezda (18), ZEMUN: BMS Milenium - Maks sport (19).

Pr va mu {ka li ga, se ver - TEMERIN: Mladost TSK - Crvena zvezda (18), SOMBOR: Somborelektro - @elezni~ar (19), PAN^EVO: Dinamo Titel XD (20.30).

Pr va `en ska li ga, se ver - JABUKA: Jabuka 95 - Srem (20), TEMERIN: Temerin - Dolovo (20), KIKINDA: Kikinda - Radni~ki (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Apatin (19), BANATSKI KARLOVAC: Banatski Karlovac - Hajduk (18), ADA: Potisje Pleteks Radni~ki (NS) (18), JABUKA: Jabuka Napredak (17.30), KA^AREVO: Jedinstvo - Ruma (19), JA[A TOMI]: Hercegovina - Crvenka 2 (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver - DEBEQA^A: Unirea - Mileti} (16), APATIN: Apatin - Spartak (17.30), RUMA: Sloven - Topola (17.30).

Va ter po lo Pr va A li ga - NOVI SAD: Dunav Radni~ki (19), BEOGRAD: Singidunum - @AK (17.15), Partizan - Bawica (19.45), Beograd - Crvena zvezda (20).

Sto ni te nis Su per li ga (M) - VR[AC: Vr{ac - Po`arevac (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Bus Kompjuters Kikinda (17), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Spartak (18).

Su per li ga (@) - VR[AC: Vr{ac - Novi Sad (15), KIKINDA: Flip - Panonija (11), N. KNE@EVAC: Obili} - Beo~in (15.30), N. SAD: Vojvodina - Senta (17).

SveT

dnevnik

subota27.oktobar2012.

19

OSU \EN BIV [I ITA LI JAN SKI PRE MI JER

Za tvo r za Ber lu sko ni ja

KR VA V PO ^E TAK MU SLI MAN SKOG PRA ZNI KA

Pre ko 40 mr tvih u na pa du sa mo ub i ce KA BUL: U na pa du bom ba {a sa mo u bi ce ko ji se do go dio na pr vi dan Kur ban-baj ra ma, u xa mi ji na se ve ru Av ga ni sta na, pre ma po sled wim in for ma ci ja ma ubi je na je 41 oso ba, ukqu ~u ju }i pe to ro de ce i 17 ci vi la, a vi {e de se ti na qu di je po vre |e no.

U na pa du na pr vi dan ~e tvo ro dnev nog mu sli man skog pra zni ka, ko ji je iz ve la oso ba ob u ~e na u po li cij sku uni for mu, ko ja se raz ne la na ula zu u xa mi ju, ubi je no je i 19 pri pad ni ka sna ga bez bed no sti, ukqu ~u ju }i po li caj ce, voj ni ke i oba ve {taj ne agen te, sa op {ti le su lo kal ne vla sti.

Za sad se o na pa da ~u zna sa mo to da je, pre ma re ~i ma jed nog sve do ka, to bi la ve o ma mla da oso ba, sta ra sve ga 14 ili 15 go di na.

Na p ad je iz v e d en u gra d u Maj ma na, pre sto ni ci pro vin ci je Far jab, na kra ju mo li tve na ko joj su se u glav noj grad skoj xa mi ji oku pi li broj ni ver ni ci, pa se stra hu je da bi broj `r ta va mo gao da se po ve }a.

Av g a n i s tan s ki pred s ed n ik Ha mid Kar zai naj o {ti je je osu dio ovaj na pad, na zvav {i po ~i ni te qe „ne pri ja te qi ma isla ma i qud skog ro da”. „Upra vo smo bi li za vr {i li mo li tvu i ~e sti ta li smo jed ni dru gi ma i gr li li se ka da se iz ne na da pro lo mi la sna `na eks plo zi ja, a pro stor se is pu nio pra {i nom i di mom, dok su de lo vi qud skih te la bi li svu da oko nas”, re kao je za agen ci ju Frans pres za me nik pro vin cij skog gu ver ne ra Ab dul Sa tar Ba rez, ko ji je u tre nut ku eks plo zi je bio u xa mi ji.

Za sad ni jed na gru pa ni je pre u ze la od go vor nost, ali ta li ban ski eks tre mi sti, ko ji po ku{a va ju da svrg nu Kar za i je vu vla d u, ko j a u`i v a po d r { ku Zapa da, ~e sto iz vo de ova kve na pa de.

Se ver ni Av ga ni stan je re la tiv no mi ran, bu du }i da ta li ba ni, ko ji su svrg nu ti sa vla sti u in va zi ji na ~e lu sa SAD 2001. go di ne, na pa de iz vo de uglav nom na ju gu i is to ku ze mqe.

(Ta njug)

URA GAN OPU STO [IO KA RI BE I KRE NUO KA SAD

Su per o lu ja pre ti is to~ noj oba li NA SAU: Ura gan Sen di pro tut w ao je Ba h a m i m a na k on {to je {i rom Ka ri ba usmr tio 21 oso b u, a me t e o r o l o z i upozo r a v a j u da ve l i k a opa snost sa da pre ti ve }em de lu is to~ ne oba le SAD, do ko je }e su perolu ja sti }i sle de }e sed mi ce.

Sen di je si no} osla bio u ura gan pr ve ka te go ri je, po {to je pret hod nog ju tra po go dio Ku bu, gde je u is to~ nim pro vin ci ja ma San tja go i Gvan ta na mo po gi nu lo 11 qu di.

Ovo je naj smr to no sni ja olu ja na Ku bi od ju la 2005. go di ne, ka da je ura gan De nis usmr tio 16 qu di i na neo ve li ku ma te ri jal nu {te tu.

Od po sle di ca ne vre me na u sre du je stra da la i jed na oso ba na Ja maj ci, a jo{ 10 na Ha i ti ju, gde su obil ne ki {e iza zva le po pla ve, i gde je zbog ka ta stro f al n og ze m qo t re s a od pre dve go di ne i da qe ra se qeno vi {e od 370.000 qu di, ja vio je AP. Me te o ro lo zi sa da upo zo ra va ju da }e se Sen di ve ro vat no spo ji ti sa zim skom olu jom i kao sna `na olu ja po go di ti is to~ nu oba lu SAD sle de }e sed mi ce.

Prog no ze uka zu ju da bi po sle di ce ovog ne vre me na mo gle da se ose t e du` ~i t a v e atlantske oba le SAD, od Flo ri de do Mej na, a unu tar kon ti nen ta do Oha ja.

MI LA NO: Sud u Mi la nu osu dio je ju ~e biv {eg ita li jan skog pre mi je ra Sil vi ja Ber lu sko ni ja na ~e ti ri go di ne za tvo ra zbog uta je po re za u ve zi sa ot ku pom di stri bu ci o nih pra va u we go voj me dij skoj kom pa ni ji „Me di ja set” i za bra nio mu da oba vqa bi lo ka kvu jav nu funk ci ju to kom tri go di ne.

Ber lu sko ni (76), za ko ga je tu `i la {tvo tra `i lo ro bi ju u tra ja wu od tri go di ne i osam me se ci, pre ma ita li jan skom za ko nu, ima pra vo da se `a li na sud sku od lu ku dva pu ta pre ne go {to pre su da po sta ne ko na~ na, pre neo je Roj ters.

Biv {i pre mi jer je osu |en na osno vu op tu `bi da je ve {ta~ ki „na du va vao” ce nu di stri bu ci o nih pra va ko ja su ot ku pqi va le fik tiv ne of {or kom pa ni je, ko je su ih po tom po no vo pro da va le im pe ri ji „Me di ja set”, dok je on otva rao taj ne ra ~u ne u pre ko mor skim ze mqa ma i uma wi vao pro fit ka ko bi pla }ao ma wi po rez u Ita li ji.

Sud je osu dio Ber lu sko ni ja i jo{ 10 op tu `e nih u istom slu ~a ju i na nov ~a nu ka znu od 10 mi li o na evra ko ju tre ba da pla te ita li jan skim po re skim vla sti ma, pre neo je AFP. Su |e we je po ~e lo u ju lu 2006. go di ne, ali je od lo `e no zbog ta da {weg za ko na o imu ni te tu ko ji je {ti tio Ber lu sko ni ja od kri vi~ nog go we wa dok je bio na funk ci ji pre mi je ra, na vo di AP. Tu `i lac Fa bio de Pa ska le re kao je u ju nu ove go di ne da su tro {ko vi Ber lu sko ni je ve te le vi zij ske kom pa ni je „Me di ja set” za ot kup pra va na emi to va we fil mo va

Am ne sti ja bri{e tri godine?

Sa mo ne ko li ko sa ti na kon {to je ob ja vqe na pre su da Ber lu sko ni ju, po stu pa ju }i su di ja je sa op {tio da se ka zna sma wu je na go di nu da na, na osno vu za ko na o am ne sti ji ko ji je usvo jen 2006. go di ne. Kako je preneo Fonet, isto vre me no sa sma we wem ka zne, Ber lu sko ni ju je za bra na oba vqa wa jav nih funk ci ja po ve }a na sa tri na pet go di na, a tri go di ne ne }e mo }i da upra vqa ni jed nom ko map ni jom. Ka ko pi {u ita li jan ski me di ji, mo gu }e je da do okon ~a wa tog po stup ka slu ~aj za sta ri, {to bi zna ~i lo da Ber lu sko ni ne }e ni i}i u za tvor.

JO[ JED NA DR @A VA ZA BRA NI LA SPOR NE IN JEK CI JE

Fran cu ska blo ki ra la vak ci ne „No var ti sa” PA RIZ: Fran cu ska je od ju ~e blo ki ra la upo tre bu vak ci na pro tiv gri pa {vaj car ske far ma ce ut ske kom pa ni je „No var tis”, na kon {to su to pre we u~i ni le [vaj car ska, Ita li ja, Austri ja i Ne ma~ ka. Vak ci ne su sta vqe ne van upo tre be iz pre do stro `no sti, dok ne bu de ob ja vqe no mi {qe we Evrop ske agen ci je za kon tro lu le ko va - EMA, ali do sad u Fran cu skoj ni je pri me }e na ni ka kva ne ~i sto }a u wi ma, ob ja vio je pa ri ski dnev nik „Mond”.

Ra di se o blo ka di par ti ja „No var ti so ve” vak ci ne „agri pal”, {to je je di na „No var ti so va” vak ci na pro tiv gri pa u Fran cu skoj i pred sta vqa ma we od dva od sto tog tr `i {ta.

Fran cu sko mi ni star stvo zdra vqa je sa op {ti lo da je mo gu }e na sta vi ti za {ti tu pro tiv gri pa vak ci na ma dru gih pro iz vo |a ~a.

Pret hod no je kom pa ni ja „No var tis” sa op {ti la da ga ran tu je za bez bed nost i de lo tvor nost svo jih vak ci na pro tiv gri pa ~i ja je di stri bu ci ja ob u sta vqe na u Ita li -

ji, [vaj car skoj, Austri ji i Ne ma~ koj, na kon ot kri }a od re |e nih be lih ~e sti ca u {pri ce vi ma za ne ko li ko vak ci na pro tiv gri pa te kom pa ni je. [vaj car ska agen ci ja za kon tro lu le ko va - „Svi sme dik” je pre ci zi ra la da je ob u sta vom ob u hva }e no oko 160.000 do za „No var ti so vih” vak ci na „agri pal” i „fluad”.

Iz „No var ti sa” je sa op {te no da je par ti ja vak ci na gde je po sto jao pro blem iden ti fi ko va na i sto pi ra na i da ni je di stri bu ira na. „No var tis” je, ta ko |e, na veo da se ~e sti ce mo gu for mi ra ti to kom pro ce sa iz ra de vak ci na, kao i da bi mo glo da se ra di o spa ja wu uobi ~a je nih sa sto ja ka vak ci ne i da ra di s ita li jan skim mi ni star stvom zdra vqa na na sta lom pro ble mu. „No var tis” je sa mo u tre }em tro me se~ ju ove go di ne za be le `io ne to pro fit od 2,48 mi li jar di do la ra i pro met od 13,81 mi li jar du do la ra i na la zi me |u naj pro fi ta bil ni jim kom pa ni ja ma na sve tu.

ve {ta~ ki po ra sli za 368 mi li o na do la ra od 1994. do 1998. go di ne i za 40 mi li o na evra iz me |u 2001. i 2003. Ka ko na vo di AP, da na {wa pre su da je pr va ko ja je iz re ~e na pro tiv Ber lu sko ni ja (76), po {to su dru ge kri vi~ ne is tra ge i pro ce si pro tiv we ga za vr {e ni oslo ba |a ju }im od lu ka ma ili su od ba ~e ni zbog ogra ni ~a va ju }eg sta tu sa. Me dij ski mag nat, ko ji je ~e ti ri pu ta bio pre mi jer, ni je da nas bio pri su tan u sud ni ci pri li kom iz ri ca wa pre su de, ko ja je do ne ta sa mo dva da na po {to je on po tvr dio da se ne }e kan di do va ti na iz bo ri ma idu }e go di ne kao li der svo je Par ti je za slo bo du (PDL) de snog cen tra.

Pro tiv Ber lu sko ni ja se u Mi la nu sa da vo di jo{ je dan sud ski spor, ovo ga pu ta zbog op tu `bi da je pla tio sek su al ne uslu ge ma lo let noj pro sti tut ki, dok on sve op tu `be od ba cu je.

Ber lu sko ni ni je pr vi biv {i ita li jan ski pre mi jer ko ji je osu |en na osno vu op tu `bi za kri vi~ no de lo, na vo di AP, pod se tiv {i da je i biv {i so ci ja li sti~ ki pre mi jer Be ti no Krak si osu |en u Ita li ji na osam i po go di na za tvo ra zbog ko rup ci je, ali on ni ka da ni je iz dr `ao ka znu jer je oti {ao u eg zil u Tu nis, gde je i umro.

Pred su dom se na {ao jo{ je dan biv {i ita li jan ski pre mi jer, \u lio An dre o ti, ko ji je osu |en zbog ume {a no sti u ma fi ja {ko ubi stvo, ali je on pred @al be nim su dom oslo bo |en op tu `bi i ni ka da se ni je na {ao iza re {e ta ka.

@R TVA TA LI BAN SKIH EKS TRE MI STA NE ]E OD U STA TI OD BOR BE

Hra bra Pa ki stan ka usko ro na no ga ma LON DON: Otac Ma la le Ju suf zai, de voj ~i ce ko ju su pa ki stan ski ta li ba ni ra ni li u gla vu, jer se bo ri la za pra va na obra zo va we `e na u Pa ki sta nu, sa op {tio je da je we go va }er ka do bro i da }e „po no vo usta ti” ka ko bi se bo ri la za svo je sno ve.

Ju suf zai (15), pre me {te na je iz Pa ki sta na u bol ni cu u Bir min ge mu, gde se opo ra vqa, a wen otac, Zi ja u din Ju suf zai i dru gi ~la no vi we ne po ro di ce do pu to va li su u Bir min gem da bi joj po mo gli to kom opo rav ka, pre neo je Roj ters. „Hte li su da je ubi ju. Ali, ona je sa mo na tre nu tak pa la. Po no vo }e usta ti”, re kao je wen otac no vi na ri ma, do da ju }i da je ona, ipak, u ve o ma lo {em fi zi~ kom sta wu, ali se br zo opo ra vqa.

Ju suf zai se su prot sta vi la pa ki stan skim ta li ba ni ma ka da je ima la sa mo 11 go di na, a po sta la je po zna ta za hva qu ju }i svom

blo gu na Bi-Bi-Si ju , u ko me je go vo ri la o zlo ~i ni ma ko je su po ~i ni li ta li ba ni u do li ni Svat iz me |u 2007. i 2009. go di ne.

Port pa rol eks tre mi sti~ ke gru pe ta li ba na re kao je da su oni iz ve li na pad na ti nej xer ku, jer je ona pro tiv ta li ba na i za se ku lar nu dr `a vu i da ne }e bi ti po {te |e na ako pre `i vi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma is ko ri stio je pra vo da ra ni je iza |e na iz bo re i gla sao je u svom rod nom ^i ka gu, pre ne li su ame ri~ ki me di ji. Oba ma je sam do {ao na bi ra~ ko me sto i na kon {to ga je iz bor na ko mi si ja indentifikovala da li su mu gla sa~ ki ma te ri jal. „Ne mo gu da vam ka `em za ko ga sam gla sao”, re kao je Oba ma no vi na ri ma kroz smeh.

ALE SAN DRA MU SO LI NI Unu ka fa {i sti~ kog dik ta to ra Be ni ta Mu so li ni ja, biv {a ma ne ken ka Ale san dra Mu so li ni (50), sa op {ti la je da }e biti kandidat za premijera u okvi ru stran ke Na rod slo bo de, ~i ji je li der Sil vio Ber lu sko ni od u stao od iz bor ne tr ke. Bori}u se za po boq {a we uslo va za de cu i maj ke ko ji „`i ve pa kle ni `i vot, dok par la ment uglav nom ne da je ni pet pa ra za wih, re kla je Mu so li ni

VEN \I A BAO Ki ne ski pre mi jer Ven \i a bao na {ao se na me ti kri ti ke ame ri~ kog „Wu jork-taj msa” ko ji je iz neo po da tak da iako u jav no sti va `i za skrom nog ~o ve ka, po ro di ca pred sed ni ka ki ne ske Vla de di rekt no ili in di rekt no kon tro li {e ka pi tal od 2,7 mi li jar di do la ra. Ki ne ska Vla da je pro te stvo va la zbog teksta, a u Ki ni su ju~e blo ki ra ne sve in ter net pre tra ge ve za ne za po ro di cu i imo vi nu pre mi je ra.

INI CI JA TI VA KA NAD SKIH LE KA RA

Br zu hra nu tre ti ra ti kao ci ga re te TO RON TO: U na sto ja wu da re {e pro blem go ja zno sti, ka nad ski le ka ri pred lo `i li su kam pa wu in spi ri sa nu na lep ni ca ma upo zo re wa po put onih ko ji se na la ze na ku ti ja ma za ci ga re te.

Na i me, Udru `e we le ka ra iz On ta ri ja (OMA) je pred s ta v i l o ne k o l i k o pro b nih uzo ra ka am ba la `e sa na lep ni ca ma zastra{u j u } eg sa d r ` a j a, ukqu ~ u j u } i i ku tiju za pi cu sa fo to gra fi jom po cr nele ma sne je tre i li men ke za sok na kojoj je fo to gra fi ja de ~i jeg sto pa la sa ~i rom.

- Mo `da ne ki sma tra ju da su ova kve na lep ni ce su vi {e ra di kal na me ra, ali je si tu a ci ja ta kva da zah te va hit no re a go va we - sa op {ti lo je OMA. Le ka ri su pred lo `i li jo{ ne ko li ko me ra za bor bu pro tiv go ja zno sti, kao {to su uvo |e we ve }ih po re za na ne zdra vu hra nu i sma we we po re za na zdra ve pro iz vo de, sta vqa we zdrav stve nih upo zo re wa na iz lo g e pro d av n i c a pre h ram b e n e ro b e i sli~ no.

Po red to ga oni pred la `u i ogra ni ~a va we mar ke tin ga i pro da je u pro dav ni ca ma ko je po se }u ju de ca. Pred sed nik OMA Dag Vir ka `e da bo le sti ko je se ja vqa ju kao po sle di ca go ja zno sti ko {ta ju On ta rio 2,2 do 2,5 mi li jar di do la ra godi{we jer oko tre }i na de ce i ti nej xe ra u Ka na di ima vi {ak ki lo gra ma ili je goja zno.

Vla da On ta ri ja sa op {ti la je da }e raz mo tri ti pred lo ge OMA, ali ih ni je ko men ta ri sa la.

Po vo dom pred lo ga OMA ogla si lo se i in du strij sko udru `e we „Pre hram be ni i po tro {a~ ki pro iz vo di Ka na de”.

- Mi slim da je {o kant no {to le ka ri po i sto ve }u ju hra nu s du va nom. Oni de moni zu ju po je di ne pro iz vo de i od re |e ne ka te go ri je, ume sto da po {a qu po ru ku o zna ~ a j u urav n o t e ` e n e is h ra n e, {to je veo ma neo d go vor no. Mi slim da je pro movi sa we urav no te `e ne is hra ne i zdra vog na ~i na `i vo ta de lo tvor ni ja me ra od na lep ni ca - re kla je pot pred sed ni ca te or ga ni za ci je Fi lis Ta na ka.

20

LekAR

subota27.oktobar2012.

OPRE ZNO S DO DA VA WEM SO LI JE LI MA

Pre so qe na hra na {te ti zdra vqu U ovim to plim let wim da ni ma or ga ni zam ~o ve ka se od to plo te bra ni i po ja ~a nim zno je wem s ko jim se gu bi i do sta so li. U jav no sti vla da mi {qe we da je za to po treb no uno si ti ne sa mo vi {e te~ no sti, ve} i ku hiw ske so li. Nu tri ci o ni sti se s ovim ne sla `u. Po re ~i ma dr Ne ve ne Jo ji} na {e sta nov ni {tvo ina ~e upo tre bqa va dva do tri pu ta vi {e so li ne go {to je pre po ru ~e no, a go to vo po lo vi na sta nov ni {tva Po kra ji ne ima po vi {en krv ni pri ti sak, ta ko da ne ma po tre be da se zbog po ja ~a nog zno je wa uno si vi {e ku hiw ske so li. Po we nim re ~i ma so li ima pri rod no do voq no u po vr }u, sve `im sa la ta ma, mi ne ral noj vo di i dru gim na mir ni ca ma, pa hra nu ni je po treb no do so qa va ti. So je ne za o bi la zan do da tak u is hra ni qu di, ali osim po boq {a wa uku sa hra ne zna ~aj na je i zbog obez be |i va wa jo da. Ali, oprez u ko li ~i na ma ni je na od met.

Uz dr `a va we od pre vi {e sla nih na mir ni ca sma wu je ri zik od ra ka `e lu ca, sa op {tio je Svet ski fond za is tra `i va we ra ka.Fond ape lu je na qu de da je du ma we so li ali i na pro iz vo |a ~e hra ne da ja sni je obe le `a va ju ste pen sla no }e sva kog pro iz vo da.

Pro ce wu je se da bi sva ki sed mi slu ~aj ra ka `e lu ca mo gao bi ti spre ~en da su se qu di pri dr `a va li pra vil ni je is hra ne. Pre vi {e so li ne sa mo da je lo {e po krv ni pri ti sak i mo `e da iza zo ve in farkt i

mo `da ni udar, ve} i rak. Pre po ru ~e na dnev na do za je 6 gra ma - oko jed ne rav ne ka {i ~i ce. Pre ma pro ce na ma qu di dnev no tro {e oko 8,6 gra ma.

Oko 14 od sto slu ~a je va ra ka `e lu ca mo glo bi da se iz beg ne ako bi se svi pri dr `a va li do ze od 6 gra ma dnev no. Ak ce nat u pra vil noj is hra ni tre ba da bu de na iz be ga va wu so li i ve }em kon zu mi ra wu vo }a i po vr }a. Po znao je da pre vi {e so li u is hra ni uti ~e na po vi {e we krv nog pri ti ska. Hi per te zni ja je kom plek sna bo lest ko ja, uko li ko se ne le ~i, do vo di do o{te }e wa sr ca, mo zga, bu bre ga i oka.

Ka da se go vo ri o ko li ~i na ma dnev nog uno sa so li mi sli se na ukup no une tu so, a ne sa mo onu ko ju do da je mo je li ma. Va qa zna ti da ve li ke ko li ~i ne so li ima ju raz ne sla ne gric ka li ce, a po seb no ~ips i sla ni {ta pi }i, za tim kon zer vi sa na je la, me sni na ma zi, sva br za hra na kao na pri mer ham bur ge ri, me sne pre ra |e vi ne... To zna ~i da pri li kom do da va wa so li u hra nu dnev ne ko li ~i ne tre ba da bu du i znat no ma we od jed ne rav ne ka {i ~i ce.

J. Barbuzan

Vi ta min E ~u va je tru Na u~ ni ci su utvr di li da se kon zu mi ra wem do da ta ka hra ni ko ji sa dr `e vi ta min E ili kon zu mi -

ra wem na mir ni ca po put ba de ma, ki ki ri ki ja, ora ha, su vog gro `|a i sli~ no, sma wu je ri zik od na sta ja wa ra ka kod qu di u sred wim ili po znim go di na ma. Po zna to je i to da vi ta min E {ti ti od sr ~a nih bo le sti, ali i to da {ti ti i po boq {a va vid sta ri -

jih oso ba. Re zul ta te is tra `i va wa ob ja vio je dok tor Vej @ang iz [an ga ja. On i we gov tim su is tra `i va we oba vi li na 132.837 oso ba, ukqu ~u ju }i i 267 obo le lih od ra ka je tre. Is tra `i va we je ra |e no u Ki ni, gde `i vi 54 po sto svet ske po pu la ci je ko ja obo le va od ove bo le sti. Po sle pri ku pqa wa po da ta ka o pre h r a m b e n i m na vi ka ma svih u~e sni ka u is tra `i va wu, po ka za lo se da su oni ko ji su uno si li ve }e ko li ~i ne vi ta mi na E u or ga ni zam bi li zdra vi ji, od no sno ima li su ma we {an se da do bi ju rak je tre.

Rak je tre je tre }i naj ~e {}i uzrok smr ti od ra ka u sve tu i pe ti naj ~e {}i rak od ko jeg obo le va ju mu {kar ci, a kod `e na je sed ma naj ~e {}a bo lest. Oko 85 po sto obo le lih od ra ka je tre `i ve u ze mqa ma u raz vo ju.

Ugra dwa kuka, {te ti sr cu Sta ri ji qu di ko ji su pro {li in ter ven ci ju za me ne ku ka ili ko le na su pod ve }im ri zi kom od in fark ta to kom pr ve dve ne de qe po sle ope ra ci je, uka zu je jed na me |u na rod na stu di ja. Taj ri zik je po sle ope ra ci je ku ka po ve }an 25 pu ta, a po sle ope ra ci je ko le na 31 put, is ti ~e Ari ef Lal mo ha med, sa Utrehtskog uni ver zi te ta, ko ji je ru ko vo dio po me nu tim is tra `i va wem. Po me nu ti za kqu~ ci ba zi ra ju na ana li u zi 95.000 slu ~a je va za me ne ku ku ili ko le na u Dan skoj iz me |u 1998. i 2007. go di ne. Ri zik od in fark ta se na ro ~i to po ve }a va kod ope ri sa nih sta ri jih od 80 go di na, dok kod onih mla |ih od 60 go di na uop {te ni je po ve }an.

Po ve }an ri zik od in fark ta se pri pi su je ~i we ni ci da sa ma ope ra ci ja i ane ste zi ja pred sta vqa ju stres za or ga ni zam. Osim to ga ope ra ci ja mo `e da iza zo ve krv ni ugru {ak, a pri li kom we mo `e do }i i do ve }eg gu bit ka kr vi i maw ka ki se o ni ka, {to su ta ko |e fak to ri ko ji po ve }a va ju ri zik od in fark ta.

dnevnik

Te sti ran lek za Al chaj me ra Eks pe ri men tal ni lek pro tiv Al chaj me ro ve bo le sti, ko ji ak ti vi ra spe ci fi~ ni re cep tor ni ko ti na u mo zgu, una pre dio je to kom {est me se ci kog ni tiv ne (mi sa o ne) funk ci je i pam }e we pa ci je na ta sa bla gim ili sred we te {kim ob li kom re ~e nog obo qe wa, po ru ~u je tim ame ri~ kih stru~ wa ka. Ve }i na le ko va za Al chaj mer, ko ji se za sad ko ri ste, usme re ni su na za u sta vqa we na pre do va wa bo le sti, me |u tim, po me nu ti eks pe ri men tal ni lek na me wen je po pra vqa wu simp to ma obo qe wa. Po me nu ti lek je u dru goj fa zi te sti ra wa is pro ban na 409 pa ci je na ta.

Na kon 23 ne de qe pri me ne, do za od 2 mg po me nu tog eks pe ri men tal nog le ka dnev no je u sta ti sti~ ki zna ~aj noj me ri una pre di la kog ni tiv ne funk ci je pa ci je na ta. Lek de lu je na ni ko tin ski re cep tor u mo zgu, pod na zi vom al fa 7, ko ji je u ve zi s kog ni tiv nim funk ci ja ma i pam }e wem.

Pri tom se ne raz vi ja za vi snost.

Od idu }e go di ne tre ba lo bi da po~ ne tre }a fa za kli ni~ kog is pi ti va wa na znat no ve }em uzor ku pa ci je na ta.

(Tanjug)

{nim ze mqa ma. Sve je vi {e obo le lih ko ji su raz vi li ot por nost na le ko ve. Le ~e we ne kad tra je i dve go di ne, a po sto je }i me di ka men ti ~e sto ni su kom pa ti bil ni sa an ti re tro vi ral nim le ko vi ma ko ji se ko ri ste pro tiv si de.Eks pe ri men tal na kom bi na ci ja tri le ka, za sad pod ime nom PaMZ, je u pr vom te sti ra wu na 85 pa ci je na ta po ka za la da mo `e da le ~i obi~ nu tu ber ku lo zu, ali i ne ke vr ste tu ber ku lo ze ot por ne na vi {e le ko va.Kod pa ci je na ta se do sad ni je raz vi la ot por nost ni na je dan od ovih sa sto ja ka, a pr vi re zul ta ti te sti ra wa na qu -

Po {to `e na pro |e me no pu zu, mo `e bi ti su o ~e na sa opa da wem spo sob no sti da oba vqa ru tin ske

za dat ke, kao {to je pe wa we ste pe ni ca ma ili no {e we te re ta, uka za la je ame ri~ ka stu di ja oba vqe na na Pit sbur {kom uni ver -

di ma uka zu ju da je ova kom bi na ci ja iz gle da bez bed na i da se do bro pod no si. U sa da {woj, dru goj fa zi is pi ti va wa, ko ja bi tre ba lo da tra je dva me se ca, PaMZ se te sti ra na 230 pa ci je na ta u Ju `noj Afri ci, Tan za ni ji i Bra zi lu. Sle di tre }a fa za na jo{ ve }em bro ju pa ci je na ta, pla ni ra na za na red nu go di nu, ali je ma wak sred sta va mo `e do ve sti u pi ta we. Pro ce wu ju se da bi, uko li ko sve ipak bu de te klo po pla nu, no va kom bi na ci ja le ko va pro tiv tu ber ku lo ze mo gla da se po ja vi na tr `i {tu za ~e ti ri do pet go di na.

(Tanjug)

TRO VA WE SAL MO NE LOM

Za bo ra vi ti na si ro va ja ja U let we vre me tro va wa hra nom su vr lo u~e sta la, a unet tok sin u or ga ni zam iza zi va po vra }a we, pro liv i mu~ ni nu. Od uzi ma wa hra ne do po ja ve simp to ma pro |e od dva do {est sa ti.

U naj ve }em bro ju slu ~a je va ni su po treb ni le ko vi i bo lest pro |e sa ma.

Ali, ako su po go |e ni sta ri ji qu di po tre ban je ve }i oprez, po ne kad je po treb no pri kqu ~i ti ih na in fu zi ju zbog opa sno sti od de hi dra ta ci je.

Mno go ozbiq ni je sta we je sa in fek ci jom sal mo ne lom. Ona naj ~e {}e pro ti ~e sa ne {to du `im pe ro dom in ku ba ci je ko je iz no si i 48 sa ti. Pa ci jen ti ima ju po vi {e nu tem pe ra tu ru i do 40 ste pe ni, po vra }a ju i ima ju pro liv.

-To je ozbiq na bo lest ko ja tra je od ne ko li ko da na do de set na da - ka `e dr Jo van Po pa di}. - Kod oso ba s osla bqe nim imu ni te tom mo `e do }i i do kom pli ka ci ja kao {to je sep sa. Sa mo ne la se naj ~e {}e na la zi u ja ji ma i me su pe ra di ko ji ni su do voq no ter mi~ ki ob ra |e ni. Du bo kim za mr za va wem bak te ri ja se ne uni {ta va. Me so va qa do bro ku va ti, a po seb nu pa `wu po klo ni ti za mr znu tom me su ko je se ku va po lu o dle |e no, pa ~e sto tem pe ra tu ra uz kost ne do stig ne `e qe ni ni vo. Ja ja ta ko |e tre ba do bro ter ni~ ki ob ra di ti i iz be ga va ti pra vqe we ko la ~a i dru gih po sla sti ca od si ro vih ja ja.

Kod le ~e wa sal mo ne lo ze naj va `ni je je obez be di ti do vo qan unos te~ no sti ko ju tre ba uzi ma ti ~e {}e u ma wim ko li ~i na ma, u par gu tqa ja. Sa ve tu je se uzi ma we bla go za sla |e nog cr nog ~a ja, su pe iz ke si ce, pre pe ~en hleb, pe ~e ne ja bu ke, ba re ni krom pir i {ar ga re pa, a iz be ga va ti ga zi ra nu vo du i dru ge na pit ke. J. B.

Oso be ko je upra `wa va ju kvar co va we su pod 20 od sto ve }im ri zi kom da obo le od naj te `eg ob li ka ra ka ko `e, ne go one ko je to ne ~i ne, upo zo ra va Me |u na rod ni in sti tut za is tra `i va we pre ven ci je, ko ji ve {ta~ kom cr we wu pri pi su je oko 800 slu ~a je va me la no ma u EU go di {we. Vi {e od pet od sto od 64.000 no vih slu ~a je va me la no ma, ko ji se sva ke go di ne di jag no zi ra ju u EU,

pri pi su je se kvar co va wu, a ri zik je dvo stru ko ve }i kod oso ba ko je su sa tim za po ~e le pre na vr {e ne 35. go di ne. Sva ka do dat na se an sa kvar co va wa go di {we, po ve }a va ri zik od me la no ma za 1,8 od sto. Stru~ wa ci po me nu tog in sti tu ta se za la `u za stro `e re gu li sa we ove obla sti i ogra ni ~e we pri stu pa de ci u sa lo ne za kvar co va we.

Po sle me no pau ze sla bi ja fi zi~ ka kon di ci ja

Te sti ran kok te l le ko va pro tiv tu ber ku lo ze Is tra `i va ~i Glo bal ne ali jan se za raz voj le ko va pro tiv tu ber ku lo ze pri ja vqu ju na pre dak u raz vo ju eks pe ri men tal nog kok te la me di ka me na ta ko jim se za dve ne de qe uni {ta va re kord nih 95 od sto TB bak te ri je u or ga ni zmu obo le log, uz sa mo de li} tro {ko va stan dard nog le ~e wa.Od kqu~ nog zna ~a ja je da ovaj tret man mo `e da bu de kom pa ti bi lan sa te ra pi jom si de jer je po zna to da je tu ber ku lo za glav ni uzrok smr ti me |u obo le li ma od si de. Da nas se na sva kih 20 se kun di u sve tu be le `i po je dan smrt ni slu ~aj od tu ber ku lo ze, ugla vom u si ro ma -

Kvar co va we po ve }a va ri zik od me la no ma

zi te tu. Ni je sa svim ja sno za {to je to ta ko, ma da iz ve stan uti caj sva ka ko ima ju go je we i simp to mi de pre si je, na po me nu la je Laj za Ceng, ru ko vo di lac ovog is tra `i va wa. Stu di ja je oba vqe na na vi {e od 2.200 Ame ri kan ki u 40im i 50-im go di na ma.Utvr |e no je da je naj ma we dve tre }i ne is pi ta ni ca ko je su pro {le me no pa u zu, ume re no ogra ni ~e nih spo sob no sti za oba vqa we od re |e nih ve `bi ili za sva ko dnev ne po slo ve, dok je me |u `e na ma pre me no pa u ze ta kvih sa mo 10 od sto. Po zna to je da se sa stav `en skog te la po sle me no pa u ze me wa - po ve }a va se sa dr `aj ma snog tki va, a sma wu je mi {i} -

na ma sa. Osim to ga, sa sma wi va wem sa dr `a ja estro ge na, opa da i ko {ta na ma sa. Pre ma Ti mo ti ju ^er ~u, stru~ wa ku Bi o me di cin skog is tra `i va~ kog cen tra u Ba ton Ru `u, u ame ri~ koj sa ve znoj dr `a vi Luj zi ja na, i kod mu {ka ra ca i kod `e na po sle 50. go di ne do la zi do opa da wa mi {i} ne ma se za 1 do 2 od sto go di {we, a obi~ no u to vre me qu di po sta ju i ne ak tiv ni ji. Jo{ se ne zna {ta je uzrok, a {ta po sle di ca tih pro me na. Po ka za lo se, me |u tim, da kad `e ne po sle me no pa u ze po~ nu re dov no da ve `ba ju, do la zi do po pra vqa wa wi ho vog i fi zi~ kog i men tal nog zdra vqa. ^ak i one `e ne sa vi {kom ki lo gra ma i ko je do bar deo da na pro vo de u se de wu, ka da po~ nu da ra de ve `be do la ze u bo qu kon di ci ju, po pra vqa se sta we wi ho vih krv nih su do va i kva li tet sna.^er~ pre po ru ~u je aerob ne ve `be (pri ~e mu je do voq no i sa mo 30 mi nu ta ho da ve }i nu da na u ne de qi), kao i lak {e ve `be sna ge.

Kur ku ma {ti ti od di ja be te sa Kur ku ma (in dij ski {a fran), sa sto jak za ~i na ka ri, mo `e da spre ~i di ja be tes kod oso ba pod po ve }a nim ri zi kom od te bo le sti, po ru ~u ju na u~ ni ci s taj land skog Uni ver zi te ta Sri nak ha rin vi rot. Oni su utvr di li da sva ko dnev no kon zu mi ra we kur ku me to kom de vet me se ci pot pu no spre ~a va pun raz voj di ja be te sa 2 kod tzv. „pre di ja be ti ~a ra” oso ba sa ab nor mal no vi so kim sa dr `a jem {e }e ra u kr vi, ko ji jo{ ne pred sta vqa {e }er nu bo lest, ali mo `e la ko da pre |e u wu. Ra ni ja is tra `i va wa su po ka za la da kur ku ma de lu je pro tiv za pa qen skih pro ce sa u or ga ni zmu i tzv. „ok si da ci o nih o{te }e wa” }e li ja. Ve ru je se da ta dva pro ce sa pred sta vqa ju pod sti caj za niz obo qe wa, ukqu ~u ju }i i di ja be tes 2.

- Zbog ko ri sti ko ju do no si i bez bed no sti kon zu mi ra wa, pre po ru ~u je mo da se eks trakt kur ku me ko ri sti kod pre di ja be ti ~a ra - is ti ~e vo |a taj land skog is tra `i va wa So mlak ^u eng sa marn.

U ovo is tra `i va we je bi lo ukqu ~e no 240 od ra slih Taj lan |a na sa pre di a be te som, od ko jih

je po lo vi na do bi ja la kap su le kur ku me, a osta li pla ce bo.

Is pi ta ni ci na kur ku mi su kon zu mi ra li {est kap su la sa po 250 mg do ti~ nog za ~i na dnev no. Po sle de vet me se ci, me |u oni ma ko ji su kon zu mi ra li kur ku mu ni je za be le `en ni je dan slu ~aj di ja be te sa, dok je me |u is pi ta ni ci ma na pla ce bu za be le `e no 19 slu ~a je va.Utvr |e no je da je kur ku ma una pre di la funk ci o ni sa we tzv. „be ta }e li ja” u pan kre a su, ko je su za du `e ne za lu ~e we hor mo na in su li na - re gu la to ra ni voa {e }e ra u kr vi.

odmor

dnevnik

subota27.oktobar2012.

УПОЗНАЈТЕ ВОЈВОДИНУ С „ДНЕВНИКОМ” И „КОМПАСОМ”

Прича о источном Срему

У

оквиру акције „Упознајте Војводину” листа „Дневник” и туристичке агнеције „Kompas to u rism & tra vel” из Новог Сада, за суботу 10. новембра планирано је упознавање са знаменитостима источног Срема. Пут отвара посета Крчедину, живописном сремском селу, смештеном на обронцима Фрушке горе, у близини десне обале Дунава. Обилази се црква светог Николе, а он-

После добре шетње ваља нешто и презалогајити, а право место за то је Бешка, где путнике после обиласка цркве Ваведење пресвете Богородице и капеле свете Петке чека богат ручак на Салашу Стојшић. Кад се путници угреју јунећом супом са резанцима, окрепе ринфлајшом и осладе штрудлама, време је за обилазак манастира Фенек, који се налази на крајњем истоку Срема и који, иако географски не припада Фрушкој го-

ри, духовно је везан са фрушкогорским манастирима. Ту вас чека прича о Бранковићима, Карађорђу, Матији Ненадовићу и бурним временима. Пријаве за путовање по источном Срему примају се до 8. новембра а додатне инфорамције о програму можете добити у туристичкој агенцији „Компас”, на Булевару Михајла Пупина 15, или телефоном: 021/52-25-28 и 021/66-22-221.

УПУТСТВА ЗА ПУТНИКЕ ПОЧЕТНИКЕ

Шокирање новим искуствима Д

ок неки страствени путници само прецртавају земље на својој листи пошто су их по-

сетили, увек ће бити и оних који ван своје земље крећу први пут. Захваљујући бројним путницима који су своја искуства одлучили да поделе с другима, како би им бар мало олакшали прво велико путо-

вање, са стране lo nelypla net.com, доносимо неколико корисних савјета.

Направите домаћи задатак Без обзира да ли желите да посетите Јапан, Кубу или Скандинавију, пре него што кренете на пут истра-

НАЈМАЊЕ ХОТЕЛСКЕ СОБЕ

Клаустрофобично и економично

А

ко су клишеи истинити - веће је боље - онда би и најмање хотелске собе на свету биле мање привлачне. Али то није тачно. Барем не увек. У временима када градови постају све већи, простор је постао веома цењен. Зато и није чудо што су неки путници одбили да плаћају екстра новац за волк ин ормаре које би могли користити само за једну ноћ. Без сумње, најпознатије сићушне собе у свету су оне у јапанским капсула хотелима. Па иако су и неке од њих укључене у ову галерију, интересантне су и собе које су њима инспирисане, а које настоје да комбинују економичност с декором који мање подсећа на унутрашњост рерне.

Божићни вашар у Бечу

Ч

да следи сремачки фруштук на Зекином салашу. Како стара песма каже: прво фруштук, ондак на пут. Следеће одредиште је Земун, који свој зазив дугује Старим Словенима, који су баш на том месту градили земунице. Током шетње кроз стари део града путници ће слушати причу о овом занимљивом граду препуном историје, легеди и тајни, о његовим оснивачима, становницима, освајачима...

жујте путем интернета колико год је то могуће. Након што на форумима пронађете неке добре савета, набавите и одговарајући водич од којег се на путовању нећете одвајати. На Thorn Tree форуму можете питати све што вас занима, ако неко пре вас није питао то исто. Ако домаћи задатак одрадите како треба, олакшаћете себи путовање. Направићете план обилазака и оставити за то предвиђено време те тако смањити ризик да сами себе пожурујете како би све стигли. Осим тога, после се нећете кајати да сте нешто пропустили јер ћете планирањем и истраживањем знати шта се нуди и шта заиста желите.

вите план... Опција има и превише. Дајте себи времена да се упознате за време путовања. Једном када схватите какав сте тип путника, лакше ћете се снаћи на већем путовању.

Откријте какав сте тип путника

Изазовите сами себе

Ако се ваша жеља за путовањима тек пробудила, а немате никаква искуства, пре него се одлучите на велики залогај, покушајте с мањим путовањем у неку вама ближу дестинацију. Испробајте вожњу аутобусом, рентајте бицикл, потражите помоћ и савете од мештана, напра-

Залутајте Потрудите се да у свом свакодневном истраживању оставите довољно времена за лутање. Ако сами себи дате време и допуштење за скретање с пута, а при том се држите основних правила, уживаћете још више. Неки путници који су на свом првом путовању мало залутали, изјавили су да су открили нека места сасвим случајно и одушевили се. У пријатној и познатој зони лако се опустити и препустити. Можда сте прави авантуриста, а можда први пут путујете сами и од саме помисли на то није вам свеједно. Изазовите сами себе, у оквирима ваших могућности, наравно. Усудите се да испробате нове укусе, приуштите себи нежно шокирање новим искуствима.

21

етири недеље пред Божић главни град Аустрије, Беч представља се са своје романтичне стране. Тако ће од 17. новембра па до 24. децембра трг исперд Градске куће бити празнично осветљен, а и у шопинг-центрима одзвањаће божићна музика, у ва-

чу скоро свака општина има свој божићни вашар. Највећи и најпосећенији је вашар на тргу испред градске куће. Такође међу омиљеним вашарима су и вашар у насељу Шпителберг у 7. општини (15. новембра – 23. децембра), испред дворца Шенбрун (од 24. новембра

здуху се осећати мирис медењака, куваног вина и божићних колачића. Улице и продавнице су свечано окићене а божићни вашари очаравају велике и мале посетиоце, сваке године. Као и сваке године у Бе-

– 26. децембра), дворца Белведере (23. новембра – 23. децембра), на тргу Марије Терезије између Музеја историје уметности и Природњачког музеја (од 21. новембра – 26. децембра) и још многи други.

Испод Ламанша прошло 300 милиона путника

Г

рупација „Евротунел„, која управља тунелом испод Ламанша између Француске и Британије, саопштила је данас да је тунелом прошао 300-милионити путник и указала да је пуштање железничке линије великих брзина између Париза, Брисела и Лондона у јуну 1994. променило навике путовања и подстакло економију. Промет путника је почетком августа захваљујући Олимпијским играма у Лондону достигао највише нивое од 1999, указао је „Евротунел„. Укупан број превезених путника од 1994. готово пет пута је већи од броја становника Француске, навела је та компанија. Компанија

Изградња тог тунела представља реализацију старе идеје која је постала могућа захваљујући новим технологијама и споразуму између бившег француског председника Франсоа Митерана и бивше премијерке Британије Маргарет Тачер. Компанија „Евротунел„ је у почетку имала финансијске тешкоће, али се у 2011. вратила профитабилном пословању и у првој половини ове године остварила нето зараду од пет милиона евра (6,55 милиона долара). „Евротунел„ је указао да је од 1994. кроз тунел путовало просечно 50.000 људи дневно. „Евростар„ је, међутим, саопштио да је продаја путничких карата за време Олимпијских игара по-

„Евростар„, која управља железничким путничким превозом кроз тај тунел, известила је, међутим, да је њена продаја у трећем кварталу опала пет одсто, указавши да Олимпијада није имала већи утицај на њено пословање. Тунел, који спаја север Француске с југом Британије и којим се обавља путнички и теретни железнички саобраћај, велики је конкурент бродском превозу преко Ламанша који мора да буде реструктурисан, да би постао конкурентан, пренела је француска агенција АФП.

већала њен приход током тог спортског догађаја за четири одсто, али је пад уобичајеног туристичког промета у преосталом делу трећег квартала био још већи. Продаја је у том тромесечју износила 188 милиона фунти (231,5 милиона евра), према 197 милиона фунти у истом периоду прошле године. Број превезених путника је остао на стабилном нивоу од 2,6 милиона. „Није било повећања путничког саобраћаја током Олимпијских игара„, изјавио је директор „Евростара„ Николас Петровић.

22

subota27.oktobar2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota27.oktobar2012.

zora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824398.

63138

IZDAJEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period.

Telefon: 064/155-75-10.

62738 IZDAJEM garsoweru za 80E, Ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 6360993.

62773 IZDAJE se name{tena garsowera od 33m2, na Novoj Detelinari, Kornelija Stankovi}a.

Telefoni: 064/153-82-89, 064/24473-65.

62906 IZDAJEM od 1. novembra, name{ten jednosoban stan 66.30m2, sa terasom, nova zgrada, Ul. Veselina Masle{e br. 72.

Telefoni: 069/1553-421, 021/445654.

63075 IZDAJEM jednosoban prazan stan poseban ulaz, fiksno 100E. Otokara Ker{ovanija 23/A. Telefon 063/755-8280.

63089 STUDENTKIWA tra`i jednu studentkiwu u trosoban komforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E. Telefoni: 021/522-139, 065/6379-679.

63097

Posledwi pozdrav na{oj sestri i tetki

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

58595

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8485-495.

62483

Mariji Popovi} od: wene Nade, Du{ka i Nata{e.

63189

POMEN Danas, 27. oktobra navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a draga mama

Posledwi pozdrav na{oj sestri i tetki

Mariji Popovi}

Du{ica Te{i} - ]ovin 2002 - 2012.

BEZ POSREDNIKA, Liman, zgrada rafinerije 58m2, 5. sprat, lift, ukwi`en, 52.000E, iskqu~ivo gotovinom. Molim agencije da ne zovu. Telefon 061/601-9393.

62957 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan bez posrednika, Kej `rtava racije 4, Novi Sad. Telefon 064/244-6258.

63093

23

Sa qubavqu, sin Aleksandar i }erka Tatjana sa svojim porodicama.

od: wene Nere, Dragana, Vesne, Nikole, Samante Mihajlovi} i prije Gospove.

63188

63190

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

PRODAJEM stan trosoban od 78m2. kod Limanske pijace, ukwi`en, CG. Lift, nije ispod plo~e, dvostrano orjentisan.

Cena dogovor. Telefon 063/5422-65.

63108

Posledwi pozdrav

Goranu Zagor~i}u Nani

KU]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliku familiju, zemqi{te oko 900m2, dowe Sajlovo.

Telefon 0631258455.

62459 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

62945 SOMBOR. Na prodaju trosobna ku}a na sprat, dve terase, gara`a, dve ostave, malo dvori{te.

Useqivo, Jug Bogdanova 27a.

Cena 50.000 evra. Telefon 021/518-292.

63086 PRODAJEM plac na Bege~koj jami, 20 ari brawen od vode, dozvoqena gradwa, struja. Povoqno.

Telefon 898-307.

62471 PRODAJEM tri ba{te u Futogu potez Rumena~ki drum 12, 10, 6 kvadrata. Telefoni: 6213-189 i 064/443-7898.

62867 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada.

Telefon 064/288-61-71.

62436 PRODAJEM plac na Bege~koj jami, 20 ari brawen od vode, dozvoqena gradwa, struja. Povoqno.

Telefon 898-307.

62770 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2 / 30E. Telefon 063/86-26-504.

63103

Osta}e velika tuga i bol za tobom. od: Milijane, Nikole i @eqka.

Tvoj Cicika sa porodicom: Gordana, Igor i Tamara Stan~i}, ta{ta Er`ika.

63192

63183

Mila na{a sestro, Hvala Ti za svu qubav koju si nam pru`ala.

Obave{tavamo prijateqe da je 25. 10. 2012. godine prestalo da kuca srce na{eg dragog tate.

Jadranka Bjelica

Dragan Ostoji}

ro|. Samarxi} iz Gajdobre

1936 - 2012.

Porodice: Drvenxija, Pamu~ina i Komar.

Sahrana je 27. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tata, uvek }e te voleti tvoja Nada i Qiqa.

63193

63179

Sa velikom tugom i neizmernim bolom u srcu opra{tamo se od na{e drage

IZDAJEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon 065/55-106-55.

62868

Jadranke Bjelica VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

63132 KU]NI MAJSTOR - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {arke, sanitarije, popravke vrata, pro-

ro|. Samarxi} Sahrana je 27. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Gajdobri.

Tvoji: ujna Jovanka Komar i sestra Svetlana Male{evi} sa porodicom.

63187

24

^iTUQe l POMeni

subota27.oktobar2012.

POMEN

TU@NO SE]AWE Dana, 28. oktobra navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

dnevnik

POMEN 44. RO\ENDAN, 4. GODI[WICA

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragoj

Qubinki Samarxi} od: sestre Slavinke - Se{e i sestri~ina Jelkice i Goge.

63177

Vidosava Gruji} 12. 7. 1933 - 29. 10. 2011.

Jasmin Feti} Xale

Dana, 27. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj majci. Se}awa ne blede, tuga ostaje.

Uvek }e{ nam ostati u lepom se}awu i nikada te ne}emo prepustiti zaboravu.

Tvoje }erke.

Tvoji drugovi: Cimi, Pera, Mila i Bjedov.

27102012-P

63155

Srbijanka - Srpka Slobodan Cvijovi} Dani i no}i prolaze, podjednako bole. Nastavqam i daqe tu`an, a ponosan {to sam vas imao. Neka vas Bog i an|eli ~uvaju.

O`alo{}en otac i suprug Milenko Cvijovi} - Cvijo.

od: Svetozara sa sinovima Radoslavom i Zlatomirom i wihovim porodicama.

63145

63146

POMEN

[est meseci od smrti na{eg

Goranu

SE]AWE

POMEN

Dragiwa Medan

27. oktobar 2000 - 27. oktobar 2012.

16. 11. 2011 - 16. 11. 2012.

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Steve Mili}evi}a S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Po dobru }emo te pamtiti, sa tugom te se se}ati.

63175

Ranko Potkowak

POMEN

1953 - 2011.

Nikola Stankovi}

Mira Gligi} korepetitor opere

Tvoji: supruga Miqa, }erke Dragica i Marija, zet Radivoj i unu~i}i Lazar i Ranko.

Voqeni na{ Nixo, dugi i bolno prazni su nam svi ovi dani bez tebe.

Mnogo, mnogo nam nedostaje{.

Godi{wi pomen dajemo 27. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, u Gorwoj crkvi, u Sremskim Karlovcima.

Tvoje Jelena i Vesna.

63153

63144

Vreme nije izle~ilo tugu, ali me nau~ilo da `ivim sa bolom i se}awem na tebe.

Tvoji najmiliji.

63176

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav dragoj tetka Dragiwi od porodice [efer.

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

dragom

Tu`ni: Ivana i Stevan Mu{icki.

63147

Posledwi pozdrav strini i babi

POMEN

dragoj

Viktoriji Horgo{i ro|. Ki{ 30. 10. 2007 - 30. 10. 2012.

16. 11. 2011 - 16. 11. 2012.

Prolazi i prva godina od kako nas je prerano napustio na{ dragi

Uvek si tu, u na{im mislima i srcu.

Sin i }erka sa porodicom.

63141

POMEN

tetka Dragiwi

Goranu Zagor~i}u

Mariji - Mari Popovi}

Nikola Stankovi}

Dana, 27. 10. 2012. navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a voqena majka, baka i svekrva

iz Sremskih Karlovaca od porodica Panin i Bun~i}.

od porodica: Krajnov i [anovi}.

Nismo ga zaboravili. Ostaje zauvek u na{em srcu i na{im se}awima.

Tuguje za wim i ~uva drage uspomene tetka Nada sa porodicom.

63181

63156

63143

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

od porodice Popovi} iz ^onopqe.

63157

Posledwi pozdrav mojoj miloj sestri

Marija Savi}

Pomen }e se obaviti u 10.30 ~asova, u Kolumbarijumu.

Dragiwa Medan

Lazar Ve~i}

1919 - 2012.

1936 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Vladislav, snaja Jelena, unuk Danimir, unuk Branimir sa suprugom Bojanom i praunukom Aleksandrom.

O`alo{}eni: supruga Katica, }erke Vesna i Mirjana, unuka Ivana, unuci Stefan, Velibor i Vawa i zetovi Nikola i Josip.

63173

63150

Mari Popovi} od: wene sestre Milke, zeta \uke i wihove dece Nade, Nikole i Du{ana Mandi}a iz Kanade.

Za wom zauvek tuguje wen sin Jovan, snaja An|elka, unuci Nenad, Jovana, Jasmina, praunuka Tara.

63126

63158

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Na{im dragim roditeqima

Radmili

Vukosavi Vlalukin

28. 10. 1988 - 28. 10. 2012.

i

Qubinka Samarxi} Buba

Lazaru

U na{em se}awu `ivi{ ve~no i zato te ~uvamo u na{im srcima gde nikad niko ne}e mo}i da nam te uzme.

Tvoji najmiliji.

Na{a qubav prema Vama je ve~na, a zahvalnost za Va{u dobrotu, brigu i pomo} u svemu neizmerna.

Sa ponosom Vas ~uvaju od zaborava Va{e }erke Svetlana i Zorica sa porodicama.

Ispustila je svoju plemenitu i napa}enu du{u moja najdra`a tetka Buba.

Wena dobrota i plemenitost osta}e u se}awu svih nas koji smo je voleli. Ostajem da tugujem za wom. Neka joj je ve~na slava i hvala.

Wena Mima.

63152

63151

63148

obele`avamo 27. 10. 2012. godine na pravoslavnom grobqu u \ur|evu.

2009 - 2012.

1991 - 2012.

@ivanovi}

Vida Moldovanov ro|. Jojki} Dobra moja majko, uvek }u te voleti i ve~no `aliti.

63129

Tvoja }erka Nada i zet Milan.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

P E T O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

Sve tla na De li ba {i} Se ka

Do si tej Mi len ko vi} 1997 - 2012.

Sa mo na {a sr ca zna ju ko li ko nam ne do sta je{.

Vo li mo te i ~u va mo od za bo ra va.

Su pru ga Ga na, }er ke Bi qa na i Mi ra sa po ro dicom.

63095

Da na, 27. 10. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od smr ti na {e

subota27.oktobar2012.

Vo qe na na {a, ne ma su za ko je te mo gu opla ka ti, ne ma re ~i ko je te mo gu o`a li ti, ne ma vre me na ko je te mo `e za bo ra vi ti, jer bes kraj no nam ne do sta je{, tu go i `e qo na {a.

Sve tla na De li ba {i} 31. 10. 2007 - 31. 10. 2012.

Ovo je bol bez re ~i, ni jed na re~ ute hu ne ma. Ova ko si na {la svoj mir, a na ma je sva kog da na na sr cu i u du {i ve }a ra na ko ja ni kad za ce li ti ne }e.

Uvek tvo ji: de da Sa vo i ba ba Ma ri ja De li ba {i}.

63030

25

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Da na, 30. 10. 2012. go di ne na vr {a va se tu `nih devet na est go di na bez na {eg si na, bra ta i uj ki ce

Sve tla na De li ba {i} Se ka

Ni ko le Ra da ko vi }a Ba} ka

Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji za ono ga ko te ne iz mer no vo li.

Tu `ni smo bez te be si ne.

Mno go nam ne do sta je{ bra te.

Pu no te vo li mo uj ki ce.

Tvo ji: ma ma Mil ka, ta ta Jo van, se stra Mi le na, zet Mi lan i se stri ~i na San dra.

pro fe so ra ge o gra fi je

Tvo ji: }i }a Mi lo rad, stri na Rad mi la, se stra Je le na, zet Igor i se stri ~i na Awa. 63032

62780

P O M E N

29. 10. 1999 - 29. 10. 2012.

Naj dra `i Pe tre,

Rad mi la - Se ka Ter zin

Pe ro Lon ~ar

Tu gu ju za to bom: ma ma, ta ta i brat.

63023

Frajs Ka ta lin Ka ti ce

P O M E N

T R O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ta ti i de di

ro|. Vi {wi}

Tvo ja }er ka Ja smi na, zet Pa ja, unu ci Pe tar, Je le na i Na ta {a.

Go di ne pro la ze, ali bol i tu ga ni ka da.

Za to bom tu gu ju: tvo ja ma ma Mi ra do kra ja `i vo ta, tvo ji si no vi Vla da i Sa {a, sna ha Mi le na i se stra Ci ca sa po ro di com.

63001

63026

Pu no je le pih uspo me na da te ve~ no pam ti mo, se }a mo se i sa po no som pri ~a mo o te bi, i ni kad te ne za bo ra vqa mo.

Oti {la si u ne za bo rav na {a dra ga.

Ne ma wa

po la go di ne je pro {lo, od ka ko smo te is pra ti li na ve~ ni po ~i nak. Po la go di ne sa wa mo isti san, da }e nas tvo ja ne is crp na ener gi ja vo di ti da qe kroz `i vot jer je di no ona nam da je sna gu da na sta vi mo da qe bez te be.

Vo le te tvo ji naj mi li ji.

62820

P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Mir ku Ko va ~e vi }u iz ^u ru ga 1940 - 2012. obe le `i }e mo da nas, 27. 10. 2012. go di ne, na ^u ru {kom gro bqu.

Dra gi {a La za re vi}

Ve ri ca Gru ji} Dve go di ne su pro {le, a tvoj od la zak bo li kao pr vog da na.

Je da na est go di na tu ge i se te.

Po men je da nas u Ka }u, u 12.30 ~a so va.

Vre me pro la zi, pra zni na i bol osta ju. @i ve }e{ u na {im sr ci ma ve~ no vo qen i ni ka da za bo ra vqen.

Tvo ja se stra Qi qa sa po ro di com.

Po ro di ca.

Ve~ no o`a lo {}e na su pru ga Ja wa sa }er ka ma, ze to vi ma i unu ci ma.

62981

62998

63051

T U @ N O S E ] A W E na na {u dra gu

PE T N A E S TO G O D I [ WI PO M E N Da na, 31. 10. 2012. go di ne na vr {a va se pet na est go di na od smr ti na {e dra ge }er ke.

T R O G O D I [ W I P O M E N

Tol ma~ Zo ran Da nas, 27. ok to bra, u 11.30 ~a so va, u Ta ra {u obe le `i }e mo dvo go di {wi po men.

S po no som ga spo mi we mo, s qu ba vqu u sr ci ma no si mo, sa tu gom `i vi mo bez we ga.

Jo sip Ma }e {i} Jed na go di na tu ge i bo la is pu we na se }a wi ma.

Bo ri }e mo se sa sa mo }om i ~u va ti uspo me nu na te be.

Tvo je po sto ja we je bi la na {a sna ga, a tvo je ime na{ po nos i se }a we na sre} ne da ne.

We go vi: Mi ra, Je le na, Dra gan, Dra ga na, Vo ji slav i @e qa na.

Tvo je vo qe ne: su pru ga So fi ja i }er ka Na da.

63065

62890

3

U subotu, 27. 10. 2012. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{a voljena majka i baka

P O M E N

26. 10. 2010 - 26. 10. 2012.

Mi lo mi ru - Mi le tu Bog da no vi }u Ve ri cu Gru ji} Tu ga i bol za to bom ne pre sta ju.

Tvo ja tet ka Da da i te ~a @iv ko.

Mi le na Sto ji}

2009 - 2012.

1980 - 1997. iz Ko vi qa

Ka ja Ge ri}

Da na, 29. 10. 2012. go di ne na vr {a va ju se tri tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi su prug, ta ta i de da.

Ra do te se se }a ju i ~u va ju od za bo ra va o`a lo {}e ni: su pru ga Ve ma, }er ke Sve tla na i Bra ni sla va sa po ro di ca ma.

iz @a bqa

Mi le na, ti si deo nas, `i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma, an |e le na{.

Tvo je do bro te i osme ha vi {e ne ma, sa mo ve~ ni bol i tu ga.

Tvo ji: ta ta Mi le, ma ma Evi ca i se stra So fi ja.

62980

24. 10. 1992 - 24. 10. 2012.

62949

62922

P O M E N

P O M E N

Bi ser ka [pa nja

Ot ka da te ne ma, ni {ta ni je kao pre.

Uvek vo qe na, ni kad za bo ra vqe na. ]er ka Ko vi ca i unu ka Slo bo dan ka sa po ro di com.

Pomen }e se odr`ati istog dana, u 11 sati.

Se}anje na tebe nas nikada ne}e napustiti. Sa nama si.

Hvala ti.

Tvoji naj mi li ji.

62955

63056

G O D I [ W I P O M E N

T U @ N A G O D I N A

Jelica Sabado{

Va si li je Ra ki} Te ~a

ro|. Jano{evi} ^e tr na est go di na ni si sa na ma dra gi na{ te ~o, vre me ne mo `e iz bri sa ti qu bav i se }a we na te be.

Voqeni nikad ne umiru.

Porodica.

63119

Tvo ji Be li }i.

63083

Va si li je - Du {ko Ra ki}

Si ni {a Hr wez Si le

iz Tu ri je 1998 - 2012.

Ne }e mo te pre pu sti ti za bo ra vu.

S qu ba vqu, po {to va wem i tu gom ~u vam uspo me ne na te be.

Ne u te {na tet ka De san ka sa po ro di com.

Su pru ga Ve ri ca - Na ta Ra ki}.

63058

63033

Si ni {a Hr wez 1972 - 2011.

Ako u ti {i ni ve~ nog mi ra ose ti{ da ne ko ga sr ce i du {a bo li ~u je{ tu `ne je ca je, znaj da su to oni ko ji te vo le.

Tvo ji: Vu ka {in, Va siq ka, Ve se lin i Je le na.

62978

26

Џад Лоу

Њушкало Ендру Вик је успешан писац детективских романа. Мајло Тиндл је млад и амбициозан глумац „у покушају”, који има аферу с Виковом супругом. Тиндл ненајављено упада на раскошно пишчево имање, захтевајући од њега да потпише папире за развод. Али, богати и лукави Вик не жели да се одрекне своје неверне жене без борбе... Улоге: Мајкл Кејн, Џад Лоу Режија: Кенет Брана (РТВ 1, 22.35) 07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Зелено, волим те зелено 09.05 Програм за децу и младе 09.50 Лулу 10.00 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се,питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.30 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Улични свирачи 2012 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Повратак на село 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Двоугао 17.30 Политбиро 18.00 Поаро: Тужни чемпрес 1. део 18.45 Прсте да полижеш 19.10 Лулу 19.30 ТВ Дневник 20.10 Узвратити ударац 21.40 Државни посао 21.50 Двоугао 22.00 Војвођански дневник 22.35 Филмска премијера: Њушкало, филм 00.00 Поаро: Тужни чемпрес 1. део 00.45 Узвратити ударац 02.15 Политбиро

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.05 14.15 15.00 15.55 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.10

tv program

subota27.oktobar2012.

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађар..са титл.на српском Концерт Великог тамбурашког оркестра РТВ-а Биографије Зелено, волим те, зелено Цртани филм Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Свет тишине ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 125. год. Војвођанског музеја (мађ) Ева магазин (мађ) Концерт Марка Јосифовског и Рите Кинке Концерт у Синагоги Гудачи Св.Ђорђа

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Документарни програм Е-ТВ Меридијанима Перископ/Осаа Без цензуре Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Документарни програм Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

08.00 09.06 10.56 12.34 13.00 13.15 13.30 13.55 14.14 14.50 14.55 15.55 16.56 18.33 19.02 19.30 20.05 21.00 23.24 01.30 02.12 02.03 02.34

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Гастрономад Ексклузивно Вести ТВ лица...као сав нормалан свет Непобедиво срце Библиотекар Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Пола века Бонда: Октопуси, филм Редов Џејн, филм Ексклузивно ТВ лица...као сав нормалан свет Моја лепа Србија Квадратура круга

Ексклузивно Шта се догодило са Тамаром и Алесандром, који су се упознали и заволели преко интернета. Упознавали су се преко мејлова? Савладавали су све административне препреке како би били заједно у време када су нам биле потребне визе. Сви се сећају Алесандра који је оставио сломљену црвену ружу испред италијанске 06.30 07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Документарни програм Цртани филм Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Филм Вести Серијски програм Вести Витраж Бели мантил Конак Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Филм

09.30 Евролига: Фенербахе – Реал Мадрид 11.15 Мото ГП Аустралија – Квалификације 14.30 АТП Базел 1/2 финала 18.30 Премијер лига: Манчестер Сити – Свансеа 20.00 АТП Валенсија 1/2 финала 23.30 Преглед Евролигае 00.30 АТП Базел и Валенсија 1/2 финала 01.40 Мото ГП Аустралија –Загревање

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Лајв шот, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

амбасаде у Београду како би показао свој бунт јер његова вереница није добила визу да му се придружи. Од тада је прошло доста времена. Шта се догађало са Тамаром и Алесандром, где сада живе, како Тамара гледа на све што се догађало. Водитељ и уредник је Мира Адања-Полак. (РТС 1, 14.14)

08.15 09.45 10.15 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.15 22.15 00.15

Домаћин Евро пулс Филм: Оправдан злочин Сулејман Величанствени Радна акција Домаћине,ожени се Жене Филм: Лепи Џо Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Дивљи, дивљи запад Филм: Из Париза с љубављу

Зр но по зр но Сва ке су бо те на КТВ Те ле ви зи ји, по љо при вред ни ци али и сви они ко је ин те ре су ју те ме ве за не за по љо при вре ду, мо гу пра ти ти еми си ју „Зр но по зр но“. У нај но ви јем из да њу еми си је са зна ће те не што ви ше о се ми на ру ко ји је одр жан за фар ме ре, а ви де ће те и де ша ва ња са фе сти ва ла „Жи то млин“. (КТВ, 12.00)

Потрошачки саветник Емисија помаже гледаоцима да сазнају који су производи и услуге на тржишту неквалитетни, као и да добију одговоре на питања које компаније треба да избегавају. Видећете и како тајни купци проверавају истинитост тврдњи из рекламних порука многих продаваца користећи њихове услуге и производе. Видећете и које скривене трошкове крију уговори о лизингу и закупу возила? Да ли компаније и банке у Србији користе слање опомена и обавештења о дугу као извор зараде? За које веома популарне производе на нашем тржишту у Покрету потрошача Београда тврде да уопште нису здрави? Како решити ситуацију кад Електродистрибуција установи да је струјомер у стану који сте управо купили подешен да краде струју? Аутор емисије је Ненад Бумбић. (РТС 2, 21.01) 06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.04 Велики је свет 08.32 Бернард 08.36 Вејбалу 08.55 Руске бајке 09.09 Зујалица 09.44 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 12.40 Моја лепа Србија 13.11 Грађанин 13.40 Лети, лети песмо моја мила 14.12 Као мехур од сапунице 14.56 Београд-вечити град 15.40 Голгота и васкрс Србије 16.56 Вреле гуме 17.29 Медаље заувек 17.55 Рукомет: Меркур осигурање Супер лига Србије: Црвена звезда - Зајечар, пренос 19.30 Рукометна фантазија 19.44 Кругови поезије 20.09 Кумановска битка 21.01 Потрошачки саветник 21.25 Свет спорта 21.52 На прву лопту 22.20 Балкански ратови 23.12 Хроника 57. Међународног београдског сајма књига 23.40 Вреле гуме 00.10 Београдски синдикат-снимак Концерта 01.11 Рукомет: Меркур осигурање Супер лига Србије: Црвена звезда - Зајечар (р) 02.14 Београд вечити град 02.26 Кумановска битка 02.53 Голгота и васкрс Србије

08.00 08.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00

Здравље и Ви Филм: Свет који нестаје Филм: Пази шта радиш Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мирослав Лазански Еурека Филм: Председникова ћерка Филм: 200 цигарета Еротска серија Филм: Свет који нестаје

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

07.45 Цртани филм 08.10 Добра земља 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 16.00 Вести 16.45 Филм: Џони Инглиш 19.15 Филм: Пети елемент 21.35 Филм: Али Џи 23.20 Вести Б92 00.00 Спортски преглед 00.20 Филм: Врелина града 02.00 Људи с Менхетна

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.00 03.30 05.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Дебели и мршави Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Потрага Филм: Спавач Филм: Преступници Филм: Потрага

Сребрна крила 3: Освета Погледајте трећи део митске приче. Нови јунак Грифин, син Шејда и Марине, и његова пријатељица Луна су једне ноћи у шуми угледали људе око ватре. Грифин одлучује да се упусти у наизглед безазлену авантуру и украде ватру. Међутим, он случајно испушта запаљени штап и он пада на Луну. Знајући да се Луна опекла његовом кривицом и да је тешко повређена, Грифин одлучује да побегне од куће... (Хепи, 10.00) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Магазин ин Ове суботе ауторка и водитељка Сања Маринковић, припремила је занимљиву тему о односима између мушкараца и жена. Са којим поклонима се мушкарци искупљују, а жене поткупљују? Када треба гледати поклону „у зубе”? Да ли је Луј Витон торба компензација за превару и ноћи без секса? О свему овоме причаће гошће у студију, даме различитих доба и занимања, политичарка Маја Гојковић, певачица Есма Реџепова и популарна глумица Даница Максимовић. Гости са поводом ће бити млада Звезда Гранда Милица Павловић и њен искуснији колега Стеван Анђелковић. (Пинк, 18.00)

13.40 14.00 15.30 15.45 15.55 17.55 18.55 19.30 21.05 22.30 23.30 00.00 01.30 02.50 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 3: Освета Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Долина вукова Љубавни сигнали Телемастер Филм Голи живот Позајми ми ауто Гламур Луда кућа Голи живот Позајми ми ауто Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota27.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Велике ромске свадбе 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Дечији рођендани за памћење 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Стручњак за торте 20.55 Зависници 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Мушкарци са дојкама 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Повратак коренима Мистериозни Мачу Пичу Тајне Партенона Побуна на броду робова Историја америчких индијанаца Животиње које су ушле у историју Туберкулоза Заборављени начини исхране У телу Хенрија осмог Гладијатори Џингис Кан Суђење нацистима у Нирнбергу Изгубљен у Амазону Тајм тим година Суђење нацистима у Нирнбергу

Вилењаци Срећни клинци Пинокио Филм: Млади учитељ Филм: Правило службе Филм: Боље од бекства Филм: Нестала Колонија Филм: Мис Потер Филм: Мост судбине Еротски филм Еротски филм

Мис Потер Једна од најлепших љубавних прича. Беатрикс Потер је одушевљавала генерације деце својим књигама, али је њен приватни живот остао обавијен велом тајне... Улога: Ре не Зел ве гер, Еми ли Ват сон, Ју ан Мек гре гор Режија: Крис Ну нан (Си не ма ни ја, 20.00)

06.00 08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.00

Иза бе ла Ро се ли ни

Плави сомот

Млади Џефри Бамонт одраста у типичном америчком градићу у којем се ретко догађа ишта занимљиво. Његова рутина мења се кад у трави поред пута пронађе људско уво. Односи га у полицијску станицу где се утврђује да је уво одсечено маказама... Улоге: Иза бе ла Ро се ли ни, Кајл Ме кла хлан, Де нис Хо пер, Ло ра Дерн, Де ан Сто квел Режија: Деј вид Линч (ХРТ 1, 00.16) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек у седлу, филм 09.33 Фотографија у Хрватској 10.15 Кућни љубимци 10.48 Мртва ноћ 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.40 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.56 Призма 14.45 Меркатска династија 1, док. серија 15.17 Репортери 16.15 Еко зона 16.40 ТВ календар 17.10 ХАК - Промет инфо 17.21 Одмори се, заслужио си 18.06 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.18 Само преко ње мртве, филм 21.55 Дневник 3 22.37 Виши инспектор Бенкс 00.16 Филмски маратон: Плави сомот, филм 02.12 Филмски маратон: Хладни, филм

07.13 07.37 07.48 08.01 08.26 09.10 09.40 10.07 11.09 11.42 12.15 12.40 13.45 13.55 16.25 17.55 19.37 20.05 21.27 22.59 23.58 00.26 01.08 01.49

Ре не Зел ве гер

06.00 Грегов дневник 07.35 Легија изузетних плесача 09.15 Дебела мама: Какав отац, такав син 11.00 Трансформерс 3: Тама Месеца 13.30 Редакција 14.25 Уједињене животиње 16.00 Туриста 17.45 Робин Худ 20.05 Хана 21.55 Љубав на даљину 23.35 Погрешно скретање 3 01.10 Посредници 03.00 Љубав Џесике Штајн 04.40 Холивуд на снимању 05.10 Ноћ страве

Пипи Дуга Чарапа Мала принцеза Ружица Шаренић Гладијаторска академија Мерлин Мала ТВ Телетабис Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Солден: Светски скијашки куп (Ж) - велеслалом, снимак 1. вожње Солден: Светски скијашки куп (Ж) - велеслалом, пренос 2. вожње Спортски програм Макарска: Рагби квалификације за СП 2015: Хрватска - Малта, пренос Рукомет, ЛП (Ж): Цлуј Подравка, пренос Рукомет, Сеха лига: Нексе Вардар, пренос Кришке сира 2, док. серија Облак, филм Јагоде у грлу, филм Репортери Гаража 24 Злочинци у оделима Дарма и Грег

07.30 Трамвај звани жеља 09.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 10.30 Нешто позајмљено нешто плаво 12.00 На златном језеру 14.00 Срце пуно кише 15.30 Песма из срца 17.00 Смртоносна раздаљина 19.00 Биографија - Џенифер Анистон 20.00 На самом дну океана 22.00 Госпођица Лети и ја 00.00 Срце пуно кише

08.00 Месечина и Валентино 10.00 Стела 12.00 Осуђеници 14.00 Дани славе 16.00 Лажов 18.00 Мужеви и жене 20.00 Дневник Бриџет Џонс 22.00 Пун месец 00.00 Дубоке емоције 00.05 Затворене куће 01.45 Бекство од свега 02.35 Запослени људи

08.35 09.00 09.55 11.05 12.25 14.25 16.10 17.10 18.30 19.10 20.00 22.15 23.50 01.35

Филм: Метеорска олуја Филм: Титаник 2 Све по закону: Схаттеред Монк Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: премијера: Ти си ми све Плаве крви Филм: 2010: Моби Дик Филм: Каразуб Чињенице и лажи Ерика

Бен 10: Ултимејт ејлијен Училица Галилео Будва на пјену од мора Богови су пали на теме 2, филм Др Дулитл, филм Језикова јуха Смртоносних 60, док. серија РТЛ Данас Галилео Чак, сада можете пољубити Лерија, филм Филм катастрофе, филм Поверљиво, филм Астро шоу

Филм катастрофе Земља је под ударом метеорита и… бесних веверица. Чини се да је судњи дан стигао, али становници овога града ће учинити све да нас спасе од катастрофе... Улоге: Ким Кар да ши јан, Кар мен Елек тра, Мет Лан терн, Ва не с а Ла чи, Ге ри Џон сон Режија: Џеј сон Фрајд берг (РТЛ, 22.15)

Кар мен Елек тра

09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Преживљавање у аутомобилу Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трговци Краљеви аукција Област 51 Најбољи остају Сам у дивљини Краљеви аукција

08.30 09.45 10.30 12.00 12.45 14.00 18.00 19.00 20.30 22.00 22.45 00.00 01.00

Аутомобилизам Алпско скијање Аутомобилизам Алпско скијање Алпско скијање Тенис Уметничко клизање Уметничко клизање Уметничко клизање Уметничко клизање Уметничко клизање Борилачки спорт Тенис

На ци сти се угле да ли на „де мо кра ти ју” САД

П

о чет ком 20. ве ка у мно гим зе мља ма За па да Да кле, мо рал но а не е тич ко по на ша ња пси хи ја та (САД, Фин ској, Швед ској, Швај цар ској) до - ра по ка зу је да зло у по тре ба пси хи ја три је ни је огра не ти су за ко ни о при сил ној сте ри ли за ци ји ни че на на дик та тор ске ре жи ме. У де мо крат ским му шка ра ца и же на, ка ко ду шев но по ре ме ће них, та ко дру штви ма, ве ли ке кор по ра ци је се по на ша ју као и мен тал но не до вољ но раз ви је них осо ба. У јед ном др жа ве у др жа ви: во де се ис кљу чи во соп стве ним пе ри о ду, тај за кон је био на сна зи у 35 др жа ва у ин те ре сом, а за не ма ру ју оно што је ин те рес це лог САД. Циљ за ко на је био да се ство ри дру штво без дру штва. За то се де ша ва да моћ ни ци у од ре ђе ној зло чи на ца, ду шев них бо ле сни ка и бес кућ ни ка. (И ов де се по ка зу је ве ко ви ма ста ро по ве зи ва ње ду шев но по ре ме ће них и сла бо ум них осо ба са зло чи ном и бес кућ ни штвом). „На уч но“ пак за сно ва но уве ре ње да су ду шев не бо ле сти и сла бо ум ност, али и скло ност зло чи ну и бес кућ ни штву на след ни, иде о ло шка је осно ва та квог за ко на, на осно ву ко јег су сте ри ли зо ва не де се ти не хи ља да ду шев но по ре ме ће них и мен тал но не до вољ но раз ви је них осо ба. Тек осам де се тих го ди на 20. ве ка по че ло је пре и спи ти ва ње оправ да но сти те при сил не сте ри ли за ци је. У од ре ђе ном бро ју др жа ва у САД Еуге не тич ки од бор је био над ле жан да спро во ди од ред бе тог за ко на, тј. да оба вља се лек ци ју осо ба ко је ће би ти сте ри ли зо ва не. Та ко, у Се вер ној Ка ро ли ни, Еуге не тич ки од бор је се лек ци ју осо ба ко је ће би ти сте - Бра ни те ље из бал кан ских ра то ва са да пси хи ја три бра не ри ли зо ва не спро во дио на осно ву че ти ри кри те ри ју - ве ли кој ком па ни ји про гла се лу дим по је дин ца за по ма: сте ри ли за ци ја је у мен тал ном, мо рал ном и фи - сле ног у тој ком па ни ји ко ји се усу ди да ука же на зич ком по гле ду у нај бо љем ин те ре су кон крет не осо - при кри ве не не за ко ни те ра бо те љу ди с вр ха. То ком ра то ва на За пад ном Бал ка ну, де ве де се бе; сте ри ли за ци ја је за оп ште до бро; опе ра ци ју зах те ва ста ра тељ; по том ство па ци јен та ће ве ро ват но тих го ди на, по је ди ни рат ни ци свих за ра ће них има ти не ку фи зич ку, ду шев ну или нер вну бо лест стра на по чи ни ли су де ла због ко јих мо гу би ти или оште ће ње. Ако се по гле да ју кри те ри ју ми, ла ко суд ски го ње ни. Про тив не ких је по диг ну та оп ту се уоча ва да је дру ги нај ва жни ји. Он је у осно ви жни ца. Би ло пре не го што је по диг ну та, да кле, оста ла три. Што се ти че пр вог, ва ља се упи та ти ко пре вен тив но, или на кон ње ног по ди за ња, не ки ко ји су учи ни ли де ла због зна шта је у нај бо љем ин те ко јих мо гу би ти суд ски ре су па ци јен та. Не ве ру јем Да се створи „друштво без го ње ни при ма ни су у пси да је па ци јент нај ком пе злочинаца, душевних болесника и хи ја триј ске уста но ве дра тент ни ји да из рек не та кав го вољ но или на зах тев су суд јер је ду шев но по ре ме бескућника”, почетком 20. века у ће на и сла бо ум ним осо ба - чак 35 држава САД усвојен је закон да. У од р е ђ е н ом бро ј у слу ча је ва пси хи ја три су у ма. Ако, пак, та кав суд до о присилној стерилизацији и из ве шта ји ма о пси хич ком но си пси хи ја тар, он то мо мен тал но не до вољ но раз ви је них ста њу по ме ну тих осо ба же учи ни ти са мо на осно ву мушкараца и жена кри во т во р и л и њи хо во чвр стог убе ђе ња да су ду ста њ е, при ка зу ј у ћ и га шев на по ре ме ће ност и сла бо ум ност пот пу но на след ни те ни је до бро за дру - знат но озбиљ ни јим, те жим не го што је сте, по себ штво да се број бо ле сни ка те вр сте умно жа ва. Дво - но у вре ме из вр ше ња де ла, или су, пак, твр ди ли стру ко гре ши пси хи ја тар ко ји ре зо ну је та ко. Пр во, да су осо бе ко је су пре гле да ли ду шев но по ре ме ће ни је дан ду шев ни по ре ме ћај се не на сле ђу је у сто од - не ма да су би ле здра ве. Да ли су пси хи ја три по сто слу ча је ва, и дру го, пси хи ја тар не ма пра во да у сту па ли мо рал но? Је су у ме ри у ко јој су сво јом име ин те ре са дру штва за бра њу је брач ном па ру да про фе си о нал ном ак тив но шћу шти ти ли оне ко ји има де те за то што по сто ји ри зик да ће би ти ду шев но су бра ни ли њи хо ву до мо ви ну. Рет ко је по на ша ње ме ди цин ских струч ња ка ко ји по ре ме ће но. Ста ра тељ сте ри ли за ци ју зах те ва пр вен стве но јер је та кав ин те рес дру штва. Он нај че шће ни су пси хи ја три кад је исто вре ме но мо рал но и не не ма зна ња ни ин те ре са да из рек не та кав суд. Јед но е тич но. Код не же ље не труд но ће, не до у ми ца ги не је из ве сно: ин те рес да па ци јент не ма бо ле сно по том - ко ло га обич но је иза зва на су ко бом из ме ђу прак ство. Но, ни је ни шта ма њи ин те рес дру штва да из - тич ких раз ло га (нпр. те шка ма те ри јал на оску ди ца бег не тро шко ве бри ге за ту вр сту па ци је на та, тим и не сло га парт не ра; ван брач на труд но ћа; ве ли ки пре што је ра ши ре но ми шље ње да они, без об зи ра на број већ ро ђе не де це у кон крет ној брач ној за јед ни вр сту трет ма на ко ја се при ме ни, рет ко (опет) по ста - ци) и ре ли гиј ског по гле да на свет, ко ји за го ва ра све тост људ ског жи во та и та ко оба ве зу је же ну на ју, ка ко се то ка же, про дук тив ни чла но ви за јед ни це. Од 1933. до 1939. је у Не мач кој сте ри ли зо ва но то да, ако је труд на, ро ди де те без об зи ра на то ко око 300.000 пси хи ја триј ских па ци је на та. Хи тлер је ли ко га же ли или не же ли. По сто ји је дан – исти на, иза бран за кан це ла ра Тре ћег рај ха 30. ја ну а ра 1933. ре дак – слу чај кад се ги не ко ло зи по ја вљу ју као мо а већ 14. ју ла из гла сан је За кон о пре вен ци ји ге нет - рал ни, али не и етич ни. Ки на је зва нич но про кла ски де фект ног по том ства, ко ји на ла же при сил ну мо ва ла по ли ти ку по ро ди це са (са мо) јед ним де те сте ри ли за ци ју сла бо ум них, ши зо фре них и дру гих том као је дан од усло ва еко ном ско-со ци јал ног на пси хи ја триј ских па ци је на та, ал ко хо ли ча ра и фи зич - прет ка. Ги не ко ло зи ко ји пре ки да ју же ље не труд но ки де фор ми са них љу ди. Нем ци су има ли бо га то ис - ће же на ако већ има ју јед но де те по на ша ју се мо ку ство Аме ри ка на ца у та квој сте ри ли за ци ји, и њи - рал но у ме ри у ко јој сле де дик тат на ци о нал ног ин те ре са, пре то че ног у за кон. Али не и етич но. ме су се оби ла то ко ри сти ли. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota27.oktobar2012.

dnevnik

27. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Ако сте раз ми шља ли да пре да је те или пи ше те, да нас је од ли чан дан да то за поч не те. Ва ша ма шта је ве о ма ин тен зив на, из у зет но сте ин спи ри са ни, а ре чи су оштри је не го обич но. У мо гућ но сти сте да про да те го то во би ло шта.

BIK 20.4-20.5.

Мо гу ће је да ће те да нас има ти кон такт с мно го при ја те ља. По зи ви на дру штве на де ша ва ња сти за ће са свих стра на. Од нос с при ја те љи ма би ће по себ но уго дан. Мо жда ће те упо зна ти и не ке но ве при ја те ље.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да на шња ин тен зив на не бе ска енер ги ја по мо ћи ће вам да на пра ви те ко рак на пред ка сво јим ци ље ви ма. Ваш ум би ће оштар, при јем чив, а спо соб но сти за ко му ни ка ци ју би ће по себ но на гла ше не. Ваш кре а ти ван им пулс тре ба ло би да бу де по себ но из ра жен да нас. Мо жда се од лу чи те да пи ше те не што о че му сте ра ни је раз ми шља ли. Не би би ло ло ше да се упи ше те на до дат не ча со ве у од ре ђе ној обла сти ин те ре со ва ња или да ис тра жу је те ма ло са ми. Ин тен зив ни и жи ви сно ви оба сја ва ју ваш ум. Мо жда ће те се про бу ди ти с пи та њем због че га сте не што са ња ли, шта сте ра ди ли и ка кве то има ве зе с де ша ва њи ма у ва шем жи во ту. Са нов ник би вам мо гао би ти од по мо ћи. Те ле фон ски по зив парт не ра мо гао би вас из не на да по ста ви ти у уло гу про дав ца. Мо жда же ли те да пред ста ви те не ки про је кат, да ука же те на свој на чин раз ми шља ња и де ло ва ња или има те да про да те не ки про из вод.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас ће те ве ро ват но би ти по себ но оштро ум ни. Ва ше ин те лек ту ал не мо ћи ра де на ве о ма ви со ком ни воу. Бо гат ство но вих иде ја на ла зи се сву да око вас. Прич љи ви ји сте не го обич но и же ли те да по де ли те сво је иде је с дру ги ма. Мо жда осе ћа те ин спи ра ци ју да на пра ви те не ке про ме не у свом до му. Ва ша ма шта је по себ но из ра же на, та ко да ла ко мо же те ство ри ти сли ку ка ко ће про сто ри ја из гле да ти по сле. Мо жда же ли те ра зум ни је да при сту пи те ра до сти ма ку по ви не. По ку шај те да про ве де те вре ме у гле да њу и ис про ба ва њу, али не и у са мој ку по ви ни. На тај на чин има ће те ви ше вре ме на да раз ми сли те о то ме да ли су вам од ре ђе не ства ри за и ста по треб не.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Но вац и кре а тив ност су успе шно по ве за ни да нас. Мо гу ће је да ће те за ра ди ти но вац од за вр ше ног про јек та или ће те до би ти не ке па ре за фи нан си ра ње бу ду ћег про јек та.

Да нас ће вас кра си ти оштро ум ност и ве ли ка спо соб ност за убе ђи ва ње. Акут не мен тал не си ле су се при дру жи ле лич ним мо ћи ма да би Вам уна пре ди ле ка ри је ру и фи нан сиј ску си ту а ци ју.

Ин те лект и на чин на ко ји раз го ва ра те ве о ма су вас до бро слу жи ли у про шло сти. Са да сви зна ци ука зу ју на то да ће те бр же на пре до ва ти ка сво јим ци ље ви ма. На пре дак је де фи ни тив но на хо ри зон ту.

TRI^-TRA^

По ли ци ја опет код Линд зи Ло хан V REMENSKA

ТоПЛије

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zreњanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

20

Panчevo

19

Vrшac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 20 Niш

20

Линд зи Ло хан (26) пре неколико дана се потукла с мајком због новца, а у новом скандалу главни актер био је њен отац Мајкл. Глумичини родитељи су разведени, а отац је својевремено робијао због преваре, проневере и насиља у породици. Мајкл Лохан, који воли да се појављује у таблоидима и говори о својој познатој ћерки, повео је неколико пријатеља и покушао на силу да уђе у Линдзину кућу како би направио ‘интервенцију‘, поступак при којем породица или пријатељи ненајављени дођу зависнику у кућу и натерају га да оде на лечење. Лоханова, која тврди да је већ дуже време трезна, позвала је полицију и позорници су одмах дошли и избацили њеног оца и његове пријатеље. Против њих ће бити поднете пријаве због упада на посед.

PROGNOZA

Evropa

и веТровиТо

НО ВИ САД: Ма ло то пли је и ве тро ви то, уз на о бла че ње с про ла зном ки шом. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10 сте пе ни, а мак си мал на 18. ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је, али ве тро ви то, уз на о бла че ње с про ла зном ки шом. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар, с нај ја чим уда ри ма у ју жном Ба на ту. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8 сте пе ни, а мак си мал на 20. СР БИ ЈА: Ма ло то пли је, али ве тро ви то и облач но с ки шом. Ки шна зо на ће се пре ме шта ти с ју го за па да, а на ју гу Ср би је су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 22. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ки ша и за хла ђе ње на се ве ру, док ће на ју гу би ти вр ло то пло. У по не де љак сву где хлад ни је с ки шом, а у пла ни на ма и ни жим пре де ли ма за пад не Ср би је су сне жи ца и снег. У уто рак пре ста нак па да ви на. У сре ду ују тру слаб мраз, а то ком да на ма ло то пли је. Кра јем да на и у но ћи ка че тврт ку ки ша. У пе так и за на ред ни ви кенд су во и то пли је вре ме.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Појачање тегоба код већине хроничних болесника. Посебан опрез се саветује особама с лабилним нервним системом. Могући су главобоља, поспаност и болови у зглобовима и мишићима. Препоручује се редовно узимање прописане терапије, као и слојевито одевање.

Madrid

18

Rim

20

London

11

Cirih

6

Berlin

8

Beч

7

Varшava

2

Kijev

8

Moskva

3

Oslo

5

St. Peterburg 3 Atina

25

Pariz

10

Minhen

3

Budimpeшta

14

Stokholm

5

VIC DANA Ви че мај ка на Пе ри цу: - Не смеш да ка жеш се стри да је глу па! Иди јој се из ви ни и ре ци да ти је жао. До ђе Пе ри ца код се стре и ка же јој: - Се ко, жао ми је што си глу па.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

87 (-16)

Slankamen

206 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

166 (-15)

Zemun

272 (-7)

Bogojevo

159 (-13)

Panчevo

290 (-2)

Smederevo

464 (-4)

Baч. Palanka 179 (-13) Novi Sad

164 (-14)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

149 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

197 (-12)

NERA

Hetin

60 (0)

TISA

-53 (5)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 141 (-16) Beograd

Kusiћ

217 (-7)

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV