Dnevnik 27.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 27. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22913 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OGROMAN MINUS NAFTNE KOMPANIJE VE] DVE GODINE NIKO NE ISPITUJE

Sistematsko zata{kavawe mu}ki u NIS-u? str. 5

NASLOVI

NA RASKRSNICI FUTO[KE ULICE I BULEVARA EVROPE U NOVOM SADU

Politika 2 Vojvodina ne `eli dodatne namete 3 Vojvo|anske demokrate za Pajti}a, [utanovca, \ilasa i Petrovi}a

Ekonomija 4 Godina predizbornog pove}awa plata 5 Trange-frange i ekonomija i biznismeni

Milimetar falio do tragedije

Poqoprivreda

str. 12

6 Traktore na drum vratili i paori

Novi Sad 7 Grad ostaje na jednom klizali{tu?

9 Usvojen akcioni plan za mlade

I semafor u~esnik karambola

Vojvodina 11 Seqacima vra}aju ~istu zemqu

Crna 12 Darku Elezu devet godina 13 Tri godine robije za gu{awe uz bricu

Dru{tvo 15 Migrena ne zaobilazi ni decu

str. 12

Raj za lovce i nova radna mesta

str. 11

CRNA BERZA PROTIV DOMA]EG STO^ARSTVA

Brazil bli`i od na{ih sela str. 6

Garantovana samo najni`a penzija

str. 4

str. 16 – 20

SPORT

@AK ROG POHVALIO SRBIJU

FUDBALERI VO[E POLA@U TE@AK ISPIT

VATERPOLISTI DELE MEGDAN U KUPU

Prohladno

Najvi{a temperatura 9 °S

2

POLITIKA

subota27.novembar2010.

DNEVNIK

NOVI POREZI I ZADU@IVAWE MOGU FINANSIRATI NADLE@NOSTI POKRAJINE

Vojvodina ne `eli dodatne namete

PREMIJER MA\ARSKE VIKTOR ORBAN RAZGOVARAO U BEOGRADU S DR@AVNIM VRHOM SRBIJE

Puna podr{ka Srbiji na putu ka EU Dobra bilateralna saradwa Beograda i Budimpe{te bi}e nastavqena, a Ma|arska }e pomo}i Srbiji na putu ka Uniji, poruka je sastanka premijera Srbije i Ma|arske Mirka Cvetkovi}a i Viktora Orbana kojim je ju~e zapo~eta zvani~na poseta premijera Orbana Beogradu, tokom koje je razgovarao i s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em.

Predsednik Srbije je rekao da se nada da }e Srbija u 2011. godini dobiti status kandidata za

mirovnoj misiji na Kipru. Predsednik je ukazao na to da, i pored krize koja poga|a ceo svet, postoji prostor za unapre|ewe ekonomske saradwe.

– Moramo da se borimo za otvarawe novih radnih mesta i podizawe `ivotnog standarda gra|ana – naglasio je Tadi}.

Po wegovim re~ima, Srbija i Ma|arska su u istoriji imale i uspona i padova, ali su danas, kao susedne zemqe, oslowene jedna na drugu.

Mawine kao kulturna spona Postojawe srpske mawine u Ma|arskoj i ma|arske u Srbiji dobra je osnova za unapre|ewe saradwe, naro~ito na kulturnom planu, zakqu~ili su premijeri.

Orban je ocenio da Srbiji predstoji period velikog razvoja i da su privredna saradwa i pitawe mawina me|u najperspektivinijim oblastima u vezama dveju zemaqa. ~lanstvo u Evropskoj uniji. Tadi} je, nakon razgovora s Orbanom, dodao da Ma|arska daje punu podr{ku Srbiji u procesu evropskih intergracija, oceniv{i da su odnosi dve zemqe dobri, ali da postoji prostor za napredak u privrednoj saradwi.

– Mnogo smo postigli u prethodnih nekoliko godina, status etni~kih zajednica u Srbiji je poboq{an, donet je Zakon o nacionalnim savetima i Statut Vojvodine, i ukupna bilateralna saradwa dve zemqe je dobra – ocenio je predsednik Srbije.

Tadi} je rekao i da Srbija i Ma|arska imaju dobru saradwu i u sferi odbrane, posebno istakav{i zajedni~ko anga`ovawe pripadnika vojske dveju zemaqa u

– Viktor Orban je stari prijateq Srbije i moj li~ni prijateq i podr`ava na{e evropske integracije – zakqu~io je Tadi}.

Ma|arski premijer Orban je na zajedni~koj konferenciji za novinare rekao da Srbija i Ma|arska imaju zajedni~ku budu}nost u EU, i ~estitao Srbiji na osnivawu Saveta nacionalnih mawina, naglasiv{i da Srbi u Ma|arskoj u`ivaju veliki ugled.

– Na{a budu}nost je zajedni~ka i dve zemqe ne stoje iza razli~itih perspektiva. Pred Srbijom je fantasti~nih deset godina budu}nosti i EU je na{a zajedni~ka budu}nost – naglasio je Orban.

Iz susreta Orbana sa wegovim doma}inom Cvetkovi}em izdvaja

se i poruka da }e Ma|arska, kao predsedavaju}a Evropskoj uniji u prvoj polovini slede}e godine, pomo}i Srbiji na putu ka Uniji.

– Razgovori o unapre|ewu odnosa dveju zemaqa obuhvatili su nekoliko tema, me|u kojima evropske integracije Srbije, saradwu Srbije i Ma|arske na regionalnom nivou, na poqu ekonomije i po pitawima mawina – rekao je premijer Cvetkovi}.

Po wegovim re~ima, Ma|arska je ponudila Srbiji pomo} na putu ka EU, a dvojica premijera su razmotrila mogu}nost za stvarawe „direktne linije“ izme|u dve vlade da bi na odre|ena pitawa bilo odgovoreno u najkra}em roku. Cvetkovi} je rekao da se ekonomska razmena dve zemqe u posledwih godinu dana pove}ala 30 posto, ali da je ukupni obim razmene veoma nizak i da ga treba pove}ati.

Ma|arski premijer je istakao da je ~lanovima obeju vlada nalo`eno da otklone prepreke na putu daqeg razvoja ekonomske saradwe.

– Ma|arska na Srbiju gleda kao na zemqu koja }e uskoro postati uspe{na i koja raspola`e svim uslovima neophodnim za ekonomski razvoj – rekao je premijer Orban, ukazuju}i pri tom na to da je razmatrano za{to su ma|arske investicije u Srbiju male.

Ma|arska, ina~e, preuzima predsedavawe EU od Belgije 1. januara 2011. godine. Jedan od prioriteta ma|arskog predsedavawa bi}e integracija zemaqa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

D. Milivojevi}

VESTI Skup{tina u utorak o ukidawu vojne obaveze Skup{tina Srbije razmatra}e u utorak, 30. novembra, izmene Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i predlog o obustavi obaveze slu`ewa vojnog roka, saop{teno je sino} iz Skup{tine.

Od 1. januara 2011. vojsku }e slu`iti samo oni koji to `ele, a u toku je profesionalizacija Vojske Srbije. Na dnevnom redu te sednice Skup{tine Srbije su 33 zakonska predloga. Poslanici }e razmatrati i izmene zakona o duvanu io igrama na sre}u, kao i vi{e me|unarodnih protokola, sporazuma, memoranduma i konvencija.

Goranci `ele u tim Gra|anska inicijativa Goranaca zatra`ila je od Vlade Srbije, kao i od predsednika Srbije Borisa Tadi}a, da ukqu~e predstavnike Goranaca u tehni~ke pregovore s Kosovom. Goranci veoma dobro razumeju svakodnevne probleme s kojima se susre}u gra|ani Kosova, kao {to veoma

dobro razumeju {ta za Srbiju i srpski narod zna~i Kosovo, pa bi wihov doprinos bio od velikog zna~aja za uspeh pregovora, navodi se u saop{tewu. Gra|anska inicijativa Goranaca je, na ju~era{woj sednici Predsedni{tva, za ~lana pregovara~kog tima predlo`ila predsednika Orhana Draga{a.

Zanijer: Bitna evropska perspektiva Srbije [ef Unmika Lamberto Zanijer izjavio je da evropska perspektiva Srbije i ~itavog regiona Balkana predstavqa izuzetno zna~ajan element za re{avawe problema koji su i daqe otvoreni na Kosovu, posebno na severu, prenela je italijanska agencija ANSA. Proces ka ostvarewu dijaloga Beograda i Pri{tine olak{ale su svojom podr{kom Evropska unija i Ujediwene nacije, ali „taj napor moraju na~initi i obe strane“, dodao je Zanijer, koji se ju~e obratio Odboru za spoqne poslove italijanskog Senata. „Italija, koja je veoma prisutna na Kosovu kroz misiju Un-

mik i Kfor, vrlo je zainteresovana za politi~ki razvoj u regionu i istovremeno ohrabruje pribli`ivawe dijaloga sa Srbijom, kao i ja~awe institucija u Pri{tini“, izjavio je predsednik Odbora za spoqne poslove Lamberto Dini. On je dodao da Italija posebno ceni ulogu koju u tom smislu ima {ef Unmika Zanijer, prenosi Ansa.

SRS: [tetna poseta Srpska radikalna stranka ocenila je ju~e da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a Hrvatskoj {tetna po nacionalne interese srpskog naroda. SRS je protiv dogovora Beograda i Zagreba o tu`bama, jer „hrvatska tu`ba nema nikakvog osnova, dok je srpska vi{e nego osnovana u pravnom i svakom drugom smislu“, rekao je funkcioner SRS-a Dejan Mirovi} na konferenciji za novinare. On je tako|e izjavio da je glavni uslov EU u~vr{}ivawe odnosa izme|u Srbije i Kosova i da je „skandalozno {to Srbija pla}a penziju Stjepanu Mesi}u, koji je ratni hu{ka~, koji je razbio biv{u Jugoslaviju“.

Predlog rebalansa republi~kog buxeta neustavan je – po tvrdwama koje je u Skup{tini Srbije izneo {ef poslani~kog kluba SVM-a Balint Pastor.

Vojvodina ne dobija novac za kapitalne investicije, onako kako je to propisao najvi{i pravni akt, odnosno, Ustavom propisanih sedam odsto republi~kog buxeta do we ni ovim rebalansom ne}e sti}i.

Pastor je u Skup{tini izjavio da Pokrajina ne bi bila potpuno upu}ena na republi~ki buxet kada bi Srbija imala zakone o javnoj svojini i o finansirawu APV. Uz to, rekao je on, ukoliko bi se Zakon o buxetskom sistemu izmenio tako da, osim poreza na dohodak gra|ana i poreza na dobit preduze}a, bude naveden jo{ neki vid poreza koji ~ini prihode APV, Vojvodina bi bila u mogu}nosti da slobodnije planira svoje izdatke.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da se Pokrajina mo`e zadu`ivati, ali je dala i novi predlog koji bi, kako tvrdi, mogao bar delimi~no re{iti vojvo|anske muke s finansirawem nadle`nosti.

– Zakon o buxetskom sistemu daje osnov Vojvodini da predlo`i zakon kojim }e uvesti neki porez kojim }e se finansirati nadle`nosti Pokrajine. Uvek imate mogu}nost da uvedete neki fiskalitet, ili da se zadu`ite pa da se na taj na~in pobrinete za to da zaista tri sedmine buxeta budu kapitalni izdaci – rekla je ona.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a, predsednik Vlade Voj-

biti jo{ sastanaka po tom pitawu i da }emo na}i pravo re{ewe u skladu s aktuelnom ekonomskom situacijom u zemqi – ka`e \uki}, koji nije mogao da nam ka`e kada }e ovaj dogovor biti nastavqen.

I da mo`emo, ne bismo gra|anima Vojvodine uvodili bilo kakve dodatne namete (Jovica \uki}) \uki} ka`e da je tra`ewe re{ewa za buxet za 2011. godinu trenutni prioritet.

Komentari{u}i predlog ministarke Diane Dragutinovi} da Pokrajina predlo`i uvo|ewe nekog novog poreza ili da zadu`ivawem re{i finansirawe nadle`nosti, \uki} je istakao da Pokrajina nema zakonodavnu vlast, pa sve i da ho}e, ne mo`e uvoditi nove poreze.

– Zakon o porezima mo`e mewati samo Skup{tina Srbije. I da mo`emo, ne bismo gra|anima

Zakon o javnoj svojini?

Dodatno oporezivawe gra|ana ne prihvata ni Savez vojvo|anskih Ma|ara. Balint Pastor je naglasio da tako ne{to ne bi bilo dobro.

– Po{to smo se usaglasili u tome da nije pravi na~in da uvodimo nove da`bine, predla`em da donesemo zakon o javnoj svojini. Bi}e na dobitku ne samo APV ve} sve lokalne samopurave – rekao je Pastor. vodine i on bili su na sastanku s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em i premijerom Mirkom Cvetkovi}em radi dogovora o buxetu za 2011. godinu.

– Na tom sastanku smo insistirali na uve}awu dela koji se ti~e kapitalnih investicija za 2011. godinu. O~ekujemo da }e

|u republi~kog i pokrajinskog buxeta: – Republika mora obezbediti mogu}nost da se taj paritet ostvari. Bilo bi prirodno da se Pokrajina zadu`i kao i Republika, ali u analognom procen-

Vojvodine uvodili bilo kakve dodatne namete, imaju}i u vidu da ionako jedva izmiruju postoje}e obaveze. Predlog ministarke Dragutinovi} nije ostvariv ni formalno, a ni su{tinski – ka`e \uki}.

Po wegovim re~ima, Ustav je jasan i propisuje paritet izme-

tu. Sve izvan toga bilo bi nemogu}e jer se trajni izvori finansirawa nijednog nivoa vlasti, ni u jednoj dr`avi, ne mogu preneti na zadu`ivawe – obja{wava \uki}.

On ka`e da se zadu`ivawe mo`e prihvatiti samo povremeno, za sve nivoe vlasti, kada je to neophodno, ili za kapitalne investicije, ali nikako kao trajni izvor finansirawa: – Zadu`ivawe nigde ne mo`e biti izvor finansirawa. Kada se defini{e zakon o finansirawu, moramo imati definisane prihode, ustupqene ili izvorne, ali dovoqno izda{ne da ostvare ustavnu normu, a Skup{tina Srbije je jedina merodavna da utvrdi zakonske osnove za tako ne{to – ka`e \uki}.

Ministarka Dragutinovi}, s druge strane, ka`e da u Ustavu ne pi{e da je za transfer Vojvodini u iznosu od sedam odsto odgovoran buxet Srbije, ve} daje samo odnos veli~ina i ni{ta vi{e od toga.

– Da pi{e taj mali detaq da je buxet Srbije obavezan da se brine o obimu i strukturi buxeta APV, ja bih zaista smatrala da je taj predlog prihvaqiv, ali to prosto ne pi{e – smatra ministarka finansija.

P. Klai}

ZORANA MARKOVI]

Zakon o finansirawu u decembru Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izrazila je ju~e o~ekivawe da }e novi Zakon o finansirawu politi~kih aktivnosti biti usvojen u decembru, i ocenila da ne}e biti protivqewa dono{ewu tog dokumenta jer su u wegovoj izradi u~estvovali predstavnici svih partija. Na konferenciji za novinare, Zorana Markovi} je podsetila na to da je sredinom novembra radna grupa prosledila radni nacrt tog zakona u Ministarstvo pravde, i rekla da, po planu, taj zakon treba da bude usvojen u decembru.

Ona je kazala da postoje}i zakon koji reguli{e tu materiju ima mnogo nedostataka ali da je, i pored toga, Agencija u prvoj godini rada podnela osam prekr{ajnih prijava protiv politi~kih partija koje nisu podnele izve{taj o parama utro{enim na lokalnim izborima u Oxacima, @abqu, Boru, Negotinu i Aran|elovcu. Govore}i o saradwi s dr`avnim organima u toj, kako se izrazila, „nultoj godini“ rada Agencije, Zorana Markovi} je rekla da u vlasti postoji dovoqno spremnosti da se podr`i rad tog regulatornog tela, iako nekada dr`avni organi nisu dovoqno a`urni u odgovorima na zahteve Agencije. Ona je rekla da postoje „suprotstavqeni interesi“ i kao primer navela obra}awe Ustavnom sudu politi~a-

ra koji su obavqali vi{e funkcija, ali je dodala da se radi o zakonskom na~inu za{tite interesa i da je to sve dozvoqeno sve dok nema ometawa rada Agencije.

Markovi} je rekla i da su dobili oko 300 predstavki gra|ana tokom ove godine, oko 30 odsto se nisu odnosile na nadle`nost Agencije, a ostatak se odnosi na probleme proistekle uglavnom iz postupka privatizacije, ali i na zdravstvo, urbanizam, prosvetu.

Podneto je pet prijava za neprijavqivawe imovine dr`avnih funkcionera. „Postupke provere imovine vodimo do ta~ke kada smatramo da daqa provera podrazumeva istragu. U tim slu~ajevima predmet prosle|ujemo Tu`ila{tvu i policiji na daqi postupak.Za sada nemamo ni jedan predmet prosle|en policiji i Tu`ila{tvu, ali mislim da }emo ih imati“, rekla je ona. Na pitawe novinara kakva je spremnost dr`avnih organa da podr`e rad Agencije, Markovi} je odgovorila da „su bili usporeni u vo|ewu postupaka po pitawu sukoba interesa zate~enih funkcionera, ali nisu potpuno onemogu}eni“. Ona je istakla da imaju zadovoqavaju}u saradwu sa dr`avnim institucijama i da ih niko ne ometa u radu. Markovi} je podsetila i da su objavqeni registri imovine funkcionera i registar funkcionera na sajtu ove Agencije.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

3

POKRAJINSKI ODBOR DS-a ODABRAO SVOJE FAVORITE ZA MESTO POTPREDSEDNIKA STRANKE

Vojvo|anske demokrate podr`ale Pajti}a, [utanovca, \ilasa i Petrovi}a Pokrajinski odbor Demokratske stranke odlu~io je sino} da u predstoje}oj trci za potpredsednike DS-a podr`i Bojana Pajti}a, predsednika Vlade Vojvodine, zatim Dragana \ilasa, gradona~elnika Beograda, Dragana [utanovca, ministra odbrane, kao i Du{ana Petrovi}a, aktuelnog zamenika predsednika stranke. Po saznawima na{eg li-

sta, vojvo|anske demokrate preporu~i}e svojim op{tinskim odborima da na Izbornoj skupp{tini 18. decembra za ~lanove Predsedni{tva DS-a izaberu Olivera Duli}a, ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe, kao i Milorada \uri}a, pokrajinskog sekretara za kulturu.

Kako saznajemo u vrhu Pokrajinskog odbora DS-a, voj-

REKLI SU

Mrkowi}: Jo{ dva mandata Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izrazio je o~ekivawe da }e biti ministar "jo{ dva mandata" kako bi u~estvovao u zavr{etku izgradwe ne samo Koridora 10 ve} i Koridora 11. U odgovoru na poslani~ko pitawe o izgradwi infrastrukture u Banatu, Mrkowi} je rekao da taj deo Vojvodine ne}e biti "na repu doga|aja", i dodao da }e izgradwa infrastrukture od Beograda preko Vr{ca do Temi{vara, u Rumuniji, biti gotova u "narednih godinu i po". "Pretpostavqam da }e i predsednik Vlade imati razumevawa za moju `equ da budem ministar jo{ dva mandata da bismo zavr{ili ove planove", rekao je Mrkowi}.

^olakovi}: ^itamo novine Predlogom buxeta Skup{tine Srbije za slede}u godinu predvi|eno je 7,3 miliona dinara samo za dnevne novine i stru~ne publikacije. Poslanici tvrde da ne znaju kakvu to literaturu dobijaju, niti za{to su tro{kovi za {tampu enormno visoki, budu}i da dnevno dobijaju jedan, a najvi{e dva kompleta novina po poslani~koj grupi.

Poslanik PUPS-a Moma ^olakovi} naveo je da wegova poslani~ka grupa, uz komplet novina, dobija i „neke stru~ne ~asopise“, ali nije znao da ka`e koje. Jeste skupo, ali moramo da se informi{emo, smatra ^olakovi}.

vo|anske demokrate se jo{ se nisu opredelile izme|u potencijalnih kandidatkiwa za potpredsednicu stranke. Podsetimo, u javnosti se do sada spekulisalo o tome da na tu poziciju ra~unaju Gordana ^omi}, potpredsednica Skup{tine Srbije, Nada Kolunxija, {efica poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju", i Jelena Trivan, portparolka Demo-

kratske stranke. Tu bi odluku PO DS-a trebalo da donese u narednim danima.

Ina~e, nije zgoreg napomenuti da su se stavovi vojvo|anske i beogradske organizacije Demokratske stranke, kao dve najja~e unutar DS-a, do sada uvek pokazali presudnim u unutarstrana~kim utakmicama.

B. D. S.

JELENA TRIVAN O ZAHTEVIMA NAPREDWAKA

Neukusno je upu}ivati ultimatume

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da su zahtevi napredwaka, koje je izneo lider SNS-a Tomislav Nikoli}, neracionalni i da je neukusno s takvim zahtevima izlaziti pred gra|ane, kao i upu}ivati ultimatume i pretwe.

– ^ini mi se da su svi zahtevi koji se nalaze na spisku Srpske napredne stranke pokrivawe za onaj osnovni, koji slu{amo odavno, a to je raspisivawe izbora i wihova puka `eqa da do|u na vlast. To je legitimno, ali iza toga mora da stoji jasna platforma i ideja {ta je to {to nude gra|anima i zbog ~ega bi bili boqi od aktuelne vlasti – kazala je Jelena Trivan Tanjugu.

Jelena Trivan je, komentari{u}i te zahteve, rekla da su oni neracionalni, neki u

obrazlo`ewu i neta~ni, i podsetila na to da se vlast mewa kada izgubi poverewe gra|ana i parlamenta, a da aktuelna Vlada to poverewe ima. Po wenim re~ima, SNS je u elektronskim medijima dva puta vi{e zastupqen u udarnim informativnim emisijama u protekloj godini od Demokratske stranke, koja je na vlasti.

– @ao mi je {to Tomislav Nikoli} ne mo`e da izle~i svoju frustraciju {to nije predsednik Srbije i {to je Boris Tadi} prisutniji, ali to prisustvo proizlazi iz wegove funkcije, a ne iz ~iwenice da mediji nisu dovoqno demokrati~ni – rekla je Jelena Trivan, i dodala da ni vlast ni mediji nisu krivi za to {to napredwaci nemaju nikakvu strategiju, niti politiku.

PRIJEM ZA RASTANAK: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} priredio je u ~etvrtak uve~e u Zagrebu, na kraju dvodnevne zvani~ne posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a, sve~ani prijem za uglednike iz javnog `ivota dve zemqe. Na prijemu u Muzeju za umetnost i obrt okupili su se, izme|u ostalih, predstavnici politi~kog, privrednog, kulturnog i estradnog `ivota dve zemqe. Me|u mnogim poznatim licima na sve~anosti su bile i peva~ice Severina i Nina Badri}, peva~i Damir Urban, Davor Gobac, Kemal Monteno, operske peva~ice Sandra Bagari} i Martina Tom~i}, a iz Beograda su do{li i Lepa Brena i Slobodan @ivojinovi}. Prisustvovali su i srpski glumci Sergej Trifunovi} i Miki Manojlovi}, pisac Predrag Matvejevi}, direktor RTS-a Aleksandar Tijani}, kao i najboqa hrvatska i svetska atleti~arka u ovoj godini Blanka Vla{i}.

Tadi} se susreo i s Titovom unukom Sa{om Broz (na fotografiji).

Dejanovi}: Bi}e ukinute blanko ostavke Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da o~ekuje da }e novim zakonom o izboru narodnih poslanika biti ukinute blanko ostavke i poslanici postati nosioci svojih mandata.

Prisustvuju}i sednici Studentskog parlamenta Fakulteta politi~kih nauka, ona je, u odgovoru na pitawe studenata, kazala da se o~ekuje dono{ewe novog zakona o izboru narodnih poslanika, kojim }e i izborni sistem biti promewen, verovatno u me{oviti, te da to otvara mogu}nost da vlasnik

svakog mandata bude poslanik.

Ona je podsetila i da je Evropska komisija u svom izve{taju zamerila Srbiji {to jo{ uvek nije ukinula institut blanko ostavki, i dodala da ona podr`ava ideju da poslanik bude i vlasnik svog mandata. "Uvek sam bila za to da poslanik bude nosilac, vlasnik mandata. U parlament treba da u|e neko ko je dovoqno odgovoran za odre|enu politiku, a da ne treba blanko ostavka da ga vezuje za to", rekla je predsednica parlamenta studentima, budu}im politikolozima.

4

EKONOMIJA

subota27.novembar2010.

PREMIJER I SINDIKATI POSTIGLI DOGOVOR

Garantovana samo najni`a penzija Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} informisao je ju~e ujediwene sindikate o rezultatima razgovora s MMF-om o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, po kojima se one vra}aju u skup{tinsku proceduru uz nekoliko izmena.

U izmenama Zakona definisano je da granica minimalne penzije bude 27 odsto prose~ne

u skup{tinsku proceduru u postoje}oj formi, dodaju}i da }e sindikati nadzirati re{avawe nekih spornih pitawa. Po wegovoj oceni, najva`niji zadatak sindikata je da se utvrde mehanizmi kontrole koji }e obezbediti da prose~na penzija ne bude mawa od 60 odsto prose~ne plate.

Vaqa podsetiti na to da je upravo zahtev ujediwenih sin-

DNEVNIK

ZA[TO JE PRODU@EN ROK ZA PRODAJU MTS-a

Kupci (ni)su navalili na „Telekom” Dok u Vladi tvrde da je rok za prodaju Telekoma produ`en zbog velikog interesovawa kupaca, pojedini ekonomisti, pak, tvrde da je situacija u su{tini sasvim suprotna. To {to su tendersku dokumentaciju preuzele tri kompanije ne zna~i da }e se sve tri i takmi~iti za doma}eg operatera fiksne i mobilne telefonije.

Ministarstvo finansija pomerawe roka, koji je prvobitno isticao danas, obrazlo`ilo je velikim interesovawem telekomunikacionih kompanija za kupovinu tog preduze}a.

Naime, Telekom je u pro{loj godini zabele`io najve}i profit s obzirom na to da kao monopolista ima 3,2 miliona korisnika fiksne telefonije i dr`i 60 od-

sto tr`i{ta mobilne telefonije.

Po re~ima premijera Mirka Cvetkovi}a, treba ga prodati iz politi~kih i ekonomskih razloga.

On je rekao da }e privatizacija javnih preduze}a pomo}i da ona vi{e ne budu plen politi~kih stranaka.

taj stav podr`ava ve}ina vas koja ovde sedi, nezavisno od toga kojoj stranci pripadaju – kazao je predsednik Vlade Srbije.

Obrazlo`ewe za produ`ewe roka za otkup tenderske dokumentacije, kod stru~waka za strana ulagawa Milana Kova-

Tri kandidata Dokumentaciju za u~e{}e na tenderu su do sada otkupili „Telekom Austrije“, „Doj~e telekom“ i „Frans telekom“. Krajem oktobra objavqen je tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma, ~ija je ukupna vrednost procewena na 2,43 milijarde evra. Jo{ nije jasno ni {ta }e biti s paketom od 20 odsto koji ima gr~ki OTE. – Jedini na~in da ona to prestanu da budu jeste da dr`ava iza|e iz wihovog vlasni{tva. Ja verujem da

~evi}a ostavqa, me|utim, sasvim druga~iji utisak. On je uveren u to da je uzrok premali

broj zainteresovanih kompanija: – Od tog koraka do stvarnog nu|ewa da se kupi kapital obi~no se u velikoj meri smawi broj onih koji su zapo~eli i koji se stvarno pojavquju kao kandidati da kupe kapital. Ovo, ina~e, nije najboqe vreme za prodavawe Telekoma, zato {to jo{ na tr`i{tu kapitala berze nisu proradile – smatra on. – S druge strane, neophodno je zaista pospe{iti privatizaciju javnih preduze}a. Prvi i osnovni razlog za wihovu privatizaciju je da se otkloni problem sukoba izme|u uloge dr`ave kao regulatora kako treba raditi u toj oblasti.

E. D.

PARA NE]E BITI NI DOGODINE, ALI ]E ZARADE I PENZIJE RASTI

zarade, kao i da se za dve godine, s 2011. na 2013, odlo`i primena postepenog pove}awa broja godina sta`a za odlazak u penziju za `ene. Dogovoreno je i da se naredne nedeqe formiraju dve radne grupe Vlade i sindikata, s tim {to }e jedna razmatrati nala`ewe pravednog i efikasnog re{ewa za prava rudara i drugih lica kojima se ra~una beneficiran radni sta`, a druga }e imati zadatak da usaglasi stavove o utvr|ivawu za{titne klauzule odnosa plata i penzija, odnosno minimuma ispod kojeg prose~na penzija ne sme pasti u odnosu na prose~nu platu. [ef pregovara~kot tima pet sindikalnih organizacija s premijerom Milorad Mijatovi} potvrdio je da je dogovoreno da se izmene zakona vrate

dikata, ali i penzionerskih organizacija, da se u izmene Zakona o PIO unese klauzula da prose~na penzija ne mo`e biti mawa od 60 odsto prose~ne plate, kao {to pi{e u jo{ uvek va`e}em zakonu, odbijen jer su u Vladi Srbije objasili da MMF na to ne pristaje, ali i da je Zakonom o fiskalnoj odgovornosti utvr|eno da se do 2015. godine u~e{}e penzija u BDP-u mora smawiti na deset odsto, a to se mo`e posti}i jedino ako penzije budu znatno mawe od prose~nih plata.

Mijatovi} je izjavio da }e pitawe tehnolo{kih vi{kova kojima je ostalo jo{ dve godine do penzije, a trenutno su na Birou rada, biti regulisano posebnom uredbom Vlade.

Q. M.

ELEKTRI^NA ENERGIJA ZA TRI GODINE MORA BITI SKUPQA 60 POSTO

Struju }emo uvoziti ako ne poskupi Ako do 2013. godine elektri~na energija ne poskupi 60 posto, Elektroprivreda Srbije ne}e mo}i da realizuje predvi|ena ulagawa, {to }e dovesti do smawewa pouzdanosti elektroenergetskog sistema.

Ukoliko ne bude korekcije cene, ve} 2014. godine u Srbiji }e biti smawena proizvodwa struje a pove}an uvoz, koji

bi mogao iznositi ~etiri milijarde kilovat ~asova godi{we, istakli su ju~e rukovodioci EPS-a na okruglom stolu o planiranim investicijama te kompanije.

– Investicije su mogu}e samo uz planiranu dinamiku pove}awa cena struje, a ukoliko do poskupqewa ne do|e, to }e dovesti do odlagawa, ili ~ak i potpunog nesprovo|ewa planiranih investicija EPS-a, koje bi do 2015. godine trebalo da iznose devet milijardi evra – rekao je pomo}nik direktora EPS-a za strategiju i investicije Slobodan Mitrovi}.

On je ukazao na to da EPS ima plan kako da sprovede te investicije, ali da mu je za to potrebna podr{ka nadle`nih institucija i Vlade Srbije.

– Investicije su potrebne jer se do 2025. godine o~ekuje porast potro{we elektri~ne energije ve}i od 20 posto, a ukoliko ih ne bude, Srbija }e ubrzo postati veliki uvoznik struje po visokim cenama, s tim {to bi EPS mogao izgubiti deo doma}eg tr`i{ta – rekao je direktor sektora EPS-a za strategiju i investicije Aleksandar Jakovqevi}, i dodao da bi zato razvoj EPS-a trebalo da bude prioritet dr`ave.

On je podsetio na to da je cena struje u Srbiji 4,5 evrocenta po kilovat-~asu i da je 60 odsto ni`a od proseka u regionu.

– Elektroprivreda stalno tra`i pove}awe cena elektri~ne energije, a kada }e se, i da li }e se to desiti, ne zavisi od EPS-a, ve} od wegovog vlasnika, odnosno dr`ave – rekao je direktor za odnose s javno{}u Mom~ilo Cebalovi}.

Po wegovim re~ima, do 2013. godine, kada je predvi|eno otvarawe tr`i{ta elektri~ne energije, potrebno je da cena struje bude 60 posto vi{a (plus stopa inflacija i kurs dinara). Da li }e struja do 2013. poskupeti tri puta po 20 posto ili odjednom 60, o tome treba da odlu~e nadle`ni, kazao je Cebalovi}.

A. B.

25. 11. 2010.

1.277,85742

Godina predizbornog pove}awa plata Mada }emo, ve} sada je to sasvim jasno, i dogodine tro{iti vi{e nego {to zara|ujemo i {to realno mo`emo proizvesti i izvesti, plate u javnom sektoru i penzija }e rasti. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavila je da }e penzioneri i zaposleni u javnom sektoru tokom 2011. dobiti tri povi{ice: u januaru vanrednu, i to u iznosu {estomese~ne inflacije, ili oko 2,5 posto, u aprilu za tromese~nu inflaciju plus polovinu rasta BDP-a, {to bi moglo biti oko tri posto, i u oktobru opet za iznos {estomese~ne inflacije, {to se pronewuje na oko dva posto. Ako se sva najavqena pove}awa, koja }e biti ugra|ena u buxet za 2011. godinu, saberu, to zna~i da }e se plate u javnom sektoru i penzije pove}ati 7,5 do osam posto.

Kada se tako jednostavno saberu "~ak" tri najavqene povi{ice koje o~ekuju zaposlene u javnom sektoru i penzionere, dakle one koji svoje prinadle`nosti dobijaju iz buxeta odnosno para svih gra|ana Srbije, onda se ba{ i ne mo`e previ{e "galamiti" da je dr`ava nekima majka a nekima ma}eha. Mada o platama zaposlenih u privatnom sektoru – i to onom koji najve}im delom puni buxet Srbije iz kojeg se ispla}uju prinadle`nosti onima kojima je dr`ava poslodavac – niko ni re~i ne zbori, i kada se zna da ve} unapred ra~unamo s ogromnim deficitom u narednoj godini, ~ak i naizgled malo pove}awe podeqeno u tri puta je zapravo ukupno ogromno i natera}e na novo zadu`ivawe i upadawe u jo{ ve}u rupu. Da zlo bude ve}e, upo-

Deficit od ~etiri odsto?

Buxet za narednu godinu bi}e usvojen najkasnije do 15. decembra i ono {to se zna – jer je jo{ uvek mnogo nepoznanica – jeste da }e deficit u buxetskoj kasi biti ~etiri odsto bruto dru{tvenog proizvoda, ili u novcu maksimalno 140 milijardi dinara. Tvrdi se da }e biti po{tovana pravila o fiskalnoj odgovornosti koja propisuju da deficit buxeta svake naredne godine bude 0,75 odsto mawi da bi se sveo na nulu 2015, odnosno za pet godina. Ako se izuzmu davawa za penzioni fond i socijalni deo buxeta, najve}e u{tede su mogu}e kod onoga {to bi se najop{tije moglo odrediti kao javni izdaci pa se mo`e o~ekivati da tu i do|e do kresawa tro{kova. Me|utim, upravo taj deo je do sada odnosio veliki novac i doprinosio tome da se svake godine ide na rebalans jer su partije na vlasti "rado" dre{ile dr`avnu kesu da bi podmirile one za koje smatraju da im mogu trebati u slu~aju izbora. zorava ekonomista Miodrag Zec, dok te simboli~ne povi{ice stignu do zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, inflacija }e ih ve} pojesti i tu zapravo nikakvog realnog pove}awa standarda ne}e ni biti.

– Jo{ neizvesnija godina ~eka zaposlene u privatnom sektoru jer

ne mogu ra~unati zasigurno ni na ova minimalna pove}awa zarada koja o~ekuju penzionere, prosvetare i ostale koji zavise od buxeta – ukazuje profesor Zec. Koliko, zapravo, zaposleni u Srbiji vape za ve}om platom, bez obzira na to da li rade u javnom ili privatnom sektoru, svakako

svedo~i i ~iwenica da su s prose~nom platom od oko 320 evra trenutno najsiroma{niji u regionu, ali i da ve} sada svaki zaposleni duguje oko 2.200 evra. S povi{icom koja se najavquje javnom sektoru ne}e se stvoriti mogu}nosti da ve}e zadu`ivawe zaposlenih jer im to, jednostavno, ne dozvoqavaju mala primawa i propisi koji ograni~avaju zadu`ewe do 50 odsto zarade.

Ekonomisti su slo`ni u oceni da }e i dogodine buxet biti potro{ni a ne razvojni, i to najve}im delom pripisuju mogu}nostima vanrednih izbora naredne godine, ili, pak, pripremama za redovne 2012. Kako ka`u, vlast se, ~ak i prilikom krojewa ovog buxeta za 2011. godinu, najvi{e rukovodila ~iwenicom da }e imati "pokri}e" za sve ono {to obe}ava, dakle ve}e plate i penzije, jer }e Telekom svakako dogodine biti prodat. Sada{wa zakliwawa u to da }e novac od wegove prodaje oti}i u investicije nikako nisu garancija da }e – ako se pribli`e izbori – tako i biti jer osim tog novca, na drugi ova dr`ava ne mo`e ra~unati. Naime, ekonomisti tvrde da Srbija vi{e nema od koga da uzima zajam, ali i podse}aju na to da je veliko pitawe da li }e dogodine biti nastavqen aran`man s MMF-om, i to ne samo zato {to se mo`e dogoditi da Srbija, kao {to su to ve} u~inile neke dr`ave u tranziciji, to odbije ve} i zbog toga {to bi MMF mogao odlu~iti da kona~no digne ruke od nas po{to se ve} toliko naslu{ao obe}awa i nagledao kr{ewa ve} dogovorenog i potpisanog.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soko Nada [tark, Beograd

20,00

1.788

35.760

AIK banka, Ni{

-0,86

3.223

9.940.735

@GP GP Beograd, Beograd

20,00

540

54.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.500

612.000

Sanxaktrans, Novi Pazar

20,00

600

120.000

Energoprojekt holding, Beograd

Staro sajmi{te, Beograd

19,96

1.178

117.800

KTK promet, Zaje~ar Pet akcija s najve}im padom

19,89 Promena %

422 Cena

3.376 Promet

Go{a monta`a, Velika Plana

-12,01

3.025

411.400

Kooperativa, Beograd

-11,76

120

Tekstil, Sremska Mitrovica

-11,76

Ratko Mitrovi}, Beograd

-0,32

937

1.297.224

Agrobanka, Beograd

0,41

7.296

138.622

Imlek, Beograd

-1,26

1.652

181.700

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.350

0,00

142.800

Soja protein, Be~ej

0,61

825

831.489

750

138.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,05

1.950

271.050

-11,11

800

880.000

Privredna banka, Beograd

0,00

670

312.243

-10,74 Promena %

740 Cena

7.400 Promet

Tigar, Pirot

-2,23

700

519.451

Meser Tehnogas, Beograd NIS, Novi Sad

0,00

482

19.980.232

-3,77

5.100

102.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Veterinarski zavod, Subotica

2,86

611

1.426.151

1,19

3.219

402.014

Soja protein, Be~ej

0,61

825

831.489

Alfa plam, Vrawe

0,03

8.002

424.053

Karneks, Vrbas

3,93

1.350

638.550

Veterinarski zavod, Subotica

2,86

611

1.426.151

Vojvodina reklam, Novi Sad

-6,05

357

519.078

Vital, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

MIODRAG KOSTI]

Bogate oporezovati Vlasnik „MK-grupacije“ Miodrag Kosti} pozdravio je ju~e inicijativu ministarke Diane Dragutinovi} da se izmene poreski zakoni, navode}i da je to shvatio kao oporezivawe imu}nijih gra|ana, a ne of-{or kompanija. On je novinarima u Centru „Sava“ rekao da u Srbiji ima mnogo bogatih qudi, a da to nisu svi oni koji u vlasni{tvu imaju velike kompanije.

Dodao je da su of-{or kompanije legalan vid poslovawa u Evropi i svetu i predlo`io da „Srbija razmisli o tome da po ugledu i principima Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) omogu}i of-{or po-

slovawe u Srbiji“. On je kazao da je u tim zemqama problem poslovawa of-{or kompanija re{en tako {to se oporezuje sistem transfera novca putem of{or kompanija.

Kosti} je ocenio da treba da se ispita ne samo koliko je novca oti{lo iz zemqe putem tih kompanija ve} i koliko je novca do{lo iz of-{or destinacija.

– Mo`da tu postoji pozitivna razlika – rekao je on, i podsetio na to da su sve velike industrije u Srbiji multinacionalne kompanije, koje su do{le iz of-{or zona, jer su „`elele da u{tede na pla}awu poreza“.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

5

OGROMAN MINUS NAFTNE KOMPANIJE VE] DVE GODINE NIKO NE ISPITUJE

Sistematsko zata{kavawe mu}ki u NIS-u?

Gubitak Naftne industrije Srbije iz 2008. godine, koji je dostigao cifru od osam milijardi dinara, {to je tada bilo oko 100 miliona evra, kao da nikog ne zabriwava. Jer, kako druga~ije tuma~iti to {to ve} dve godine niko ni prstom nije mrdnuo da eventualno zagrebe i poku{a da rasvetli taj ogromni gubitak koji je NIS, tada u celosti dr`avno preduze}e, imao pre dve godine.

Treba re}i i da su se oko zavr{nog ra~una NIS-a za 2008. godinu, posledwu godinu dr`avnog vlasni{tva nad wim pre no {to je 51 odsto kapitala nacionalne naftne kompanije prodato ruskom „Gaspromweftu“, lomila kopqa cele te godine, pa je ura|ena dodatna revizija poslovawa za tu godinu. Rezultat te dodatne revizije samo je potvrdio gubitak od osam milijardi dinara. Uz glavni razlog gubitaka – promene cena naftnih derivata i devalvaciju dinara u ~etvrtom kvartalu – u NIS-u ukazuju na to da su na rezultat poslovawa uticale i specifi~ne osobine upravqawa kompanijom, me|u kojima su gre{ke u popisu i kr{ewe me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda.

Uprkos tome {to je bilo vi{e revizija, a i {to su navedeni razlozi vi{e nego dobar povod da se preispita poslovawe dr`avne kompanije i na~in upravqawe wome da bi se utvrdila eventualna odgovornost, ni{ta nije preduzeto. Izgleda da se dugogodi{wi na~in rada – da niko ne odgovara kada ne{to nije ura|eno vaqano, ali su zato svi

Ima posla i za republi~kog tu`ioca Da bi o poslovawu i gubitku NIS-a mi{qewe trebalo da iznese dr`avni revizor, jer je to u wegovoj nadle`nosti, nedavno je rekao i konsultant u privatizaciji Branko Pavlovi}, ali je dodao da to nije u~iweno jer mu nedostaje logisti~ka podr{ka.

On je ukazao i na to da bi svoj deo posla trebalo da uradi i republi~ki tu`ilac jer je, prakti~no, NIS uvek bio zanimqiv za wegov delokrug rada, posebno posledwih osam godina, te je ~udno za{to ni{ta nije ra|eno na tom planu. spremni da „teret“ uspe{nog poslovawa ponesu u daqu karijeru – nastavqa. Jer, malo je u Srbiji onih koji su po opisu radnog mesta imali obavezu i odgovornost da upravqaju firmom (dr`avnom ili dru{tvenom) a da su, zbog lo{e obavqenog posla, odgvornost i snosili.

Zna~ajan razlog {to poslovawe NIS-a nije ispitano, ukazuje

VASILIS MONASTIRIOTIS S LONDONSKE [KOLE ZA EKONOMIJU

ekonomista Danilo [ukovi}, le`i u tome {to Srbija nije na vreme osnovala vrhovnu revizorsku instituciju, a {to dr`avni revizor za obavqawe svog posla nema dovoqno qudi, ali ni logisti~ku podr{ku, te se radi s veoma malo kapaciteta.

– Demokratske promene u Srbiji nisu bile pra}ene odgovaraju}im instrumentima jer se

oklevalo s osnivawem revizorske institucije na dr`avnom nivou iako su mnogi i u zemqi, ali i Evropi, ukazivali na neophodnost toga, kao i osnivawa Saveta za borbu protiv korupcije – ka`e [ukovi}. – Da je revizorska institucija na dr`avnom nivou postojala na vreme, ona bi funkcionisala kao {to je to slu~aj u ure|enim dru{tvima, potrebna dokumentacija bila bi pregledana, poslovawe preduze}a bilo bi analizirano i na osnovu dobijenih podataka bi se radilo daqe, odnosno, ako bi se utvrdilo da je bilo gre{aka koje su izazvale {tetu, bilo bi i odgovornih za to. [ukovi} napomiwe da je pro{le godine podnet tek prvi izve{taj dr`avnog revozora, te da je obim poslova za koji je on nadle`an ogroman jer bi trebalo da se kontroli{e tro{ewe para iz buxeta, poslovawe preduze}a...

Ipak, on isti~e da je poslovawe preduze}a, pa i NIS-a iz 2008. godine, i daqe podlo`no reviziji i da taj predmet ne zastareva.

Ve} dugo taj predmet niko ne doti~e, a malo je verovatno da }e ga se neko i uhvatiti. Tako }e, po svemu sude}i, pitawa i daqe ostati bez odgovora, a kao i mnogo puta do sada, kao gumicom, gubici }e biti obrisani, kao da ih nije bilo. Naravno, posebno kad su dr`avni ili dru{tveni, pa bili i 100 miliona evra, jer, zaboga, ve} sad je ta cifra ~ak 20 miliona evra mawa.

D. Mla|enovi}

DIANA DRAGUTINOVI]

Imovina puni buyet Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je ju~e izjavila da }e za pove}awe prihoda buxeta lokalnih samouprava u narednoj godini biti pripremqene izmene Zakona o porezu na imovinu i promene u akciznoj politici.

Ona je nagovestila da }e poreska administracija, uvo|ewem kratkoro~nih i dugoro~nih mera, pove}ati naplatu poreskih prihoda u republi~kom buxetu. Diana Dragutinovi} je, u izjavi novinarima u Skup{tini Srbije, rekla da }e izmene Zakona o porezu na imovinu biti u skup{tinskoj proceduri zajedno s predlogom zakona o buxetu za 2011. godinu.

Ministarka finansija je nagovestila da }e u tom buxetu biti planiran novac za daqe fiskalne stimulacije doma}e privrede, i ocenila da slede}e godine rast bruto doma}eg proizvoda mo`e biti i ve}i od tri posto.

Podsetiv{i na to da }e plate u dr`avnoj administraciji i javnim slu`bama biti odmrznute od januara 2011. godine, ministarka Dragutinovi} je nazna~ila da pove}awe ne}e biti veliko, ve} onoliko koliko dozvoqava buxetski prostor.

KAKO JE SRBIJA PROMA[ILA TRANZICIJU

Vojvodina tehnolo{ki Trange-frange i zaostaje za Beogradom ekonomija i biznismeni – Glavne ekonomske prednosti Vojvodine na putu integracije u Evropsku uniju jesu izvozno orijentisana i otvorena privreda, kao i dobra geografska pozicioniranost. Vojvodina, kao jedan od vode}ih regiona u Srbiji, mo`e zbog toga imati velike koristi od procesa evrointegracija – izjavio je ju~e u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu ekonomista dr Vasilis Monastiriotis s presti`ne Londonske {kole za ekonomiju. – Najve}e mane privrede u Vojvodini su, pak, slaba zaposlenost i velika neaktivnost radno sposobnog stanovni{tva, ali i tehnolo{ko zaostajawe za Beogradom i drugim regionima u Srbiji.

On je, predstavqaju}i studiju „Integracija Srbije u EU – analiza uticaja na Vojvodinu“, koju je uradio zajedno sa saradnicima s Novosadskog univerziteta, naveo da da je Vojvodina u dobroj situaciji jer ima konkurentnu privredu, bele`i smawewe spoqnotrgovinskog deficita, a pove}an je i broj direktnih stranih investicija.

– Poqoprivreda je posebno va`an sektor za Vojvodinu, s visokim potencijalima, i bele`i veoma dobre rezultate.

Kqu~na stvar prilikom evro-

integracija, kada je re~ o poqoprivredi, moraju da budu modernizacija i investicije, da bi ona bila konkurentna na evropskom tr`i{tu – naveo je gr~ki ekonomista.

integracija, ali joj se mo`e destiti da zbog smawewa carinskih stopa i otvorenog tr`i{ta ekonomski rezultati postanu slabiji. Zbog toga bi Vojvodina trebalo da se {to

Narika~e Dodao je da bi Vojvodina u procesu integracija trebalo da iskoristi svoj institucionalni polo`aj koji joj daje wena autonomija i da stalno te`i da bude boqa u odnosu na druge regione u Srbiji, pa i sam Beograd.

– Vojvodina ima potencijal da ostvari velike koristi od

vi{e okrene i tr`i{tima van EU – kazao je on.

Monastiriotis je kao slabosti Vojvodine naveo i slabu povezanost Novog Sada s drugim delovima Pokrajine i Beogradom, opadawe nivoa obrazovawa i porast sive ekonomije.

V. ^v.

Krenulo osigurawu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Jedan od kqu~nih ekonomskih problema Srbije je u tome {to za posledwih deset godine tranzicije nijedno malo doma}e preduze}e nije postalo sredwe, a nijedno sredwe veliko. Samo su, za srpske prilike, velika tajkunska preduze}a postajala jo{ ve}a, koja su privredom vedrila i obla~ila zajedno s velikim dr`avnim javnim monopolistima.

Razvoja u su{tini nije bilo i zato imamo mawe zaposlenih sada nego pre deset godina. Dolazak velikih stranih firme je bio zanemarqivo mali za zemqu gde je 20 odsto radno aktivnog stanovni{tva bez posla.

Kako je Srbija proma{ila tranziciju vidi se i po slu~aju „slu`benika“ Miroslava Mi{kovi}a. Uop{te ne ulaze}i u to kako se obogatio, prepakiva-

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,924

107,066

109,528

104,603

Australija

dolar

1

76,4476

78,0078

79,8020

76,2136

Kanada

dolar

1

77,8140

79,4020

81,2282

77,5758

Danska

kruna

1

14,0674

14,3545

14,6847

14,0243

Norve{ka

kruna

1

12,9044

13,1678

13,4707

12,8649

[vedska

kruna

1

11,3038

11,5345

11,7998

11,2692

[vajcarska

franak

1

78,8728

80,4824

82,3335

78,6313

V. Britanija

funta

1

123,995

126,525

129,4350

123,615

SAD

dolar

1

78,8549

80,4642

82,3149

78,6135

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 11. 2010. godine

Premija sektora osigurawa u Srbiji u tre}em tromese~ju 2010. bila je 43,2 milijarde dinara, nominalno 5,6 posto vi{e nego u istom periodu prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije.

Nastavqa se pozitivan trend stawa i razvoja na tr`i{tu osigurawa, navodi NBS. Bilansna suma dru{tava za osigurawe na dan 30. septembar 2010. bila je 117,4 milijardi dinara, {to je, u pore|ewu s tre}im tromese~jem 2009, pove}awe od 19,1 posto. Od 26 dru{tva za osigurawe, 19 ih je u ve}inskom stranom vlasni{tvu, a sedam u doma}em.

Zajedni~ka crta svih na{ih biznismena je op{ta kukwava. @ale se na dr`avu, na radnike, na zakone.. Naricawe nad svojim sudbinom i tra`ewe pomo}i slu{amo svakodnevno, samo nikako da ~ujemo kako to da nisu kukali dok su se bogatili i {ta da rade wihovi radnici s platama od nekoliko stotina evra. Koja su to wihova stara dobra vremena? we i seqewe negovog kapitala pokazuje kako je sve i{lo dobro za wega a naopako za srpsku ekonomiju. Mi{kovi} godinama veliki kapital svoje kompanije seli u sve sigurnije vode, ali s mawim obrtom, mawom akumulaciojom i mawom zaradom i mawom dodatom vredno{}u, a one unosnije poslove prepu{ta stranim kompanijama.

Klasi~na penzionerska strategija najbogatijeg srpskog biznismena! Od banke }e sti}i do wivice, farmice i kravice, a wegove kompanije, koje su stvorene u Srbiji, od kamata i mar`i napla}enih srpskim gra|anima, oti}i

}e u ruke stranih kompanija. A {to bi stranci razvijali Srbiju.

Elem, Mi{kovi}eva „Delta“ je stvorila po~etkom ove decenije ozbiqnu banku – Delta banku – i usmesto da je razvija i daje kredite za razvoj i drugih srpskih kompanija, pa i nekom doma}em trgovinskom lancu pa da imamo i doma}e banke i doma}e hipertrgovine – de{ava se sasvim suprotno.

Mi{kovi} je prodao banku Italijanima i napravio „Delta–Maksi“, kupio „Ce-market i „Pekabetu“. Kada je wih razvio, prodao je trgovine Belgijancima, a on oti{ao u poqoprivredu jer je ona, kako i sam re~e, budu}nost Srbije. Kad najve}a privatna firma od bankarstva spadne na krave muzare jasno je ko je muzen deset godina. Nije se [vajacarska obogatila na siru ve} na bankama i nije zemqoradwa ta koja pokre}e ekonomiju bilo koje zemqe na svetu ve} trgovina. „Delta“ se bavi svim i sva~im, od uvoza patika do vakcina, i na taj na~in u su{tini gu{i svaki razvoj nekog maweg preduze}a.

Nije on jedini. Isti je slu~aj i s Miodragom Kosti}em, Toplicom Spasojevi}em, ekipom „Viktorije grupa“, Predragom Rankovi}em Peconijem, \or|ijem Nicovi}em, Milanom Bekom...

Beko je, tako, ukqu~en u sve i sve sva{ta i vlasnik je svega i sva~ega, a koliko je qudi zaposlio – niko `iv ne zna. Mo`da je lak{e izra~unati koliko je radnika zbog wega ostalo bez posla...

Toplica Spasojevi} je predsed-

nik kompanije ITM, a 2005. godine je postao ~lan Radnog tima za izradu nacionalne strategije za privredni razvoj Srbije do 2012. godine. Osnovna delatnosti ITM-a su distribucija i logistika, a bavi se i brokerskim poslovima, konsaltingom, direktno ili posredno bio je ukqu~en i u pripajawa ili prodaje „Kwaza Milo{a“, „Ce-marketa“, Luke „Beograd“, pivara u Pan~evu i Zaje~aru, „Soko–[tarka“... U oblasti poqoprivrede, u vlasni{tvu ITM-a je Hladwa~a u Apatinu. ITM trguje i ugqem... Kada se sve sabere, i Toplica Spasojevi} ima sve pa kako da se pored wega razvije neka druga mawa kompanija.

Kada je postao vlasnik {e}erana, Miodrag Kosti} je krenuo da kupuje wive i da trguje `itom, umesto da krene u konditorsku industriju pa da u Evropskoj uniji, uz {e}er, prodaje i proizvode s jo{ ve}om dodatom vredno{}u.

Ali na{i biznismeni vrednost obi~no dadaju samo sebi.

Nicovi} se bavi i tekstilom i suboti~kim „Pionirom“ i PIKom „Be~ej“...

Na kraju krajeva, bez obzira na to kome }e pla}ati poreze, da li ovde ili u of-{or raju, i Mi{kovi} i ogromna ve}ina na{ih tajkuna u stvari i nemaju preduze}a u Srbiji. Kada se stvari razgrnu, svi oni zapravo imaju prave investicione fondove koji kupuju jeftino da bi prodali skupqe, i to nije wihov problem ve} muka na{e ekonomije. D. Uro{evi}

6

POQOPRIVREDA

subota27.novembar2010.

DNEVNIK

CRNA BERZA PROTIV DOMA]EG STO^ARSTVA

[vercerima Brazil bli`i od na{ih sela FARMERIMA IPAK VE]E SUBVENCIJE

Premija za mleko ~etiri dinara Iako je rebalansom buxeta poqoprivreda zakinuta, farmeri }e, sude}i po najnovijim informacijama iz Ministarstva poqoprivrede, ipak za mleko dobiti ve}e premije nego {to je re~eno neposredno nakon preraspodele kola~a. Naima, kako tvrdi ministar Sa{a Dragin, rebalansom buxeta dr`ava }e tri puta pove}ati subvenciju za premiju za mlako i ona }e biti ~etiri dinara.

karskoj industriji, stabilizacija na ovom tr`i{tu o~ekuje se tek na prole}e.

Generalni direktor „Imleka” Slobodan Petrovi} izjavio je da }e do toga do}i tek krajem marta. On je na konferenciji za novinare kazao da je razlog za to ka{wewe usvajawa rebalansa buxeta Srbije, a time i najavqenog pove}awa subvencija za mleko.

I daqe malo Slobodan Petrovi} je ocenio da bi dr`ava trebalo da proizvo|a~ima da 5,5 dinara subvencije po litru mleka, koliko su zahtevali, jer im sve ispod tog iznosa ne}e biti dovoqno za proizvodwu. On je istakao da }e posle 2011. te subencije morati da budu i ve}e.

– Buxet Ministarstva poqoprivrede je prepolovqen u odnosu na 2008. godinu. Ipak, uspeli smo da ispo{tujemo sve {to smo obe}ali poqoprivrednim proizvo|a~ima. Dr`ava subvencioni{e i proizvo|a~e mleka, a kad bude usvojen rebalans buxeta, podi}i }emo premiju na ~etiri dinara – rekao je on.

S druge strane, sude}i po onome {to se ju~e ~ulo u mle-

– Kad farmeri budu sigurni u to da }e dobiti neki novac, po~e}e da ula`u u proizvodwu – kazao je Petrovi}, i dodao da je, bez obzira na to {to je „Imlek” pove}ao otkupne cene mleka za svoje kooperante, otkup i daqe 20 odsto mawi nego pro{le godine u isto vreme. – Proizvodwa se ne mo`e pove}ati samo pove}awem otkupne cene mleka, bez podsticaja dr`ave.

S. G.

Pedeset tona “ulovqenog” {vercovanog gove|eg i sviwskog mesa ponovo je podiglo pra{inu i unelo nam strah i sumwu da ni ono {to kupujemo u marketima i na pijacama nije ispravno. Ako je verovati nadle`nima, nemamo razloga za brigu, ali to se ne mo`e re}i za sto~are i `ivinare jer su i najmawe koli~ine mesa uba~ene nelegalnim kanalima dovoqne da poremete i ugroze ionako klimavo tr`i{te i doma}u proizvodwu.

– Te{ko je re}i koliko sumwivog pile}eg mesa ilegalno pre|e granicu jer se, naprosto, radi o crnim kanalima i ne postoji evidencija, ali koje god da su te koli~ine – za nas su enormno velike.

Naravno, problem je u tome {to takvo meso dospeva na na{e trpeze, ali s druge strane je to {to je {verc dodatna pretwa da `ivinarstvo u Srbiji do`ivi potpuni krah – ka`e za „Dnevnik” predsednik Udru`ewa `ivinara Srbije Rade [kori}. – I bez toga ova je grana u dubiozi jer je tr`i{te prezasi}eno, imamo vi{kove i niske cene, tako da i najmawe koli~ine `ivinskog mesa „sa strane” remete ionako nestabilno tr`i{te. Na wemu se oseti i najmawa promena.

Ilustruju}i „nepodno{qivo stawe” u srpskom `ivinarstvu [kori} navodi podatak da su mati~na jata masovno unapred klana i da je „ugu{eno jednodevnih pili}a u milionskom tira`u”.

– Farmeri u ovoj godini prave ~ist gubitak po piletu od 40 do 50 dinara. Otkupqiva~i im pla}aju 80 dinara kilogram, a uz ovako enorman skok cena hrane – kukuruza, suncokreta i drugih „stavki” – tov ko{ta 125 dinara po kilogramu. U takvoj situaciji {verc pile}eg mesa samo doliva uqe na vatru – ka`e [kori}, koji ina~e sumwa

NASTAVQENA BLOKADA OKO SOMBORA

Traktore na drum vratili i paori Kada je sve zali~ilo na smirivawe situacije, sporost reakcije dr`avnih organa je ponovo u potpunosti dovela do paorske blokade gotovo svih magistralnih puteva na gradskom podru~ju Sombora. Naime, po{to se s blokade magistralnog puta Sombor – dr`avna granica i Sombor–Subotica nisu ukonili zaposleni u poqopreduze}ima „Grani~ar“ iz Gakova i „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela, blokadu raskrsnice su, nakon jednodnevnog prekida, nastavili i „inokosni“ paori koji zahtevaju licitaciju dr`avnih oranica koje su do sada koristili ova dva preduze}a. Po re~ima jednog od lidera nezadovoqnik somborskih seqaka Vladimira Bo{kovi}a, neizvesno je kada }e blokade biti uklowene.

– Nakon sastanka s nadle`nima iz Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu i resornog republi~kog ministarstva, i wihovog obe}awa da }e se zakon u potpunosti po{tovati,

mi smo uklonili mehanizaciju s puta – ka`e Bo{kovi} za „Dnevnik“. – Ali, po{to „druga strana“, odnosno zaposleni u preduze}ima „Grani~ar“ i „Aleksa [anti}“, evidentno nema nameru da sa~eka oglas za licitaciju za zakup dr`avne zemqe u somborskom ataru koji bi trebao da objavi Pokrajinski sekretarijat, nije nam preostalo ni{ta drugo do da vratimo na{u blokadu.

U situaciji kada su ponovo sve saobra}ajnice ka severu gradskog podru~ja blokirane, somborska policija preusmerava saobra}aj ka Subotici trasom Sombor–Kqaji}evo–Tele~ka–Bajmok–Subotica, dok se na grani~ne prelaze s Ma|arskom i Hrvatskom mo`e do}i obilaznicom Sombor – Ba~ki Mono{tor – Bezdan – Ba~ki Breg.

M. Miqenovi}

P{enica 24 dinara

U ribwake 128 miliona

Cena p{enice je i daqe u `i`i interesovawa, saop{tila je Produktna berza. Nastavqen je, naime, rast wene cene, o ~emu govori podatak da je ovonedeqni raspon zakqu~enih cena iznosio ~ak 6,67 odsto. Po~etkom nedeqe cena je bila 22,50 din/kg, a na kraju – 24 din/kg. Ovonedeqna ponderisana cena je 23,13 din/kg, {to je rast od 3,17 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Koliko je p{enica postala interesantna kao roba govori i podatak da je posle vi{e od dva meseca predmet trgovawa bila i „stara“ p{enica, u koli~ini od 425 tona i po jedinstvenoj ceni od 23 din/kg.

Za ovonedeqnu cenu kukuruza se mo`e re}i da je bila vrlo stabilna, s obzirom na to da su svi ugovori zakqu~eni po 16,30 do 16,50 din/kg uz promet od 1.725 tona za promptno pla}awe, kao i jedan ugovor, ujedno i najve}i, za 1.630 tona, po 16,50 din/kg uz odlo`eno pla}awe.

Pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi} potpisao je 25 ugovora s korisnicima bespovratnih sredstava za rekonstrukciju i izgradwu ribwaka u Vojvodini, vrednih 128 miliona dinara.

- Ribarstvo u Srbiji je nedovoqno razvijena i do sada u velikoj meri zapostavqena poqoprivredna delatnost, uprkos ~iwenici da se radi o veoma profitabilnoj proizvodwi, za koju u Vojvodini postoje izuzetni prirodni uslovi – izjavio je Petrovi}.

– Posle drasti~nog smawewa tokom dugog niza godina, proizvodwa u ribarskoj delatnosti bele`i blagi porast, koji jo{ uvek nije na nivou od pre vi{e od jedne decenije.

Na teritoriji AP Vojvodine ima oko 13.500 hektara ribwaka, od ~ega je oko 12.500 u eksploataciji. Ukupna proizvodwa ribe iznosi oko 11.000 tona.

Sve se uni{tava – [verc se obi~no de{ava no}u, uglavnom na podru~ju prema administrativnoj granici s Kosovom, na podru~ju Ra{ke i Novog Pazara, i delom u oblasti Bujanovca. Ali, to su po{iqke koje ne idu preko registrovanih grani~nih prelaza niti podle`u redovnoj veterinarsko-sanitarnoj kontroli – napomiwe Sawa ^elebi}anin, dodaju}i da je u nadle`nosti Uprave za vetrinu da proceni higijensku ispravnost. – Za nas je sve {to je neobele`eno i nema dokumentaciju o poreklu, ne poseduje vetereinarski sertifikat, i nije obele`eno i deklarisano onako kako ka`e na{ pravilnik – odmah higijenski neispravna po{iqka i kao takva se upu}uje u kafileriju, spaquje i na ne{kodqiv na~in uni{tava. da {vercovano meso sumwivog kvaliteta, za koje se ne zna ni kada je utovareno ni koliko je staro i koliko dugo je bilo zamrznuto, dospeva u markete i „ozbiqne” mesare.

Kako ka`e, ono se uglavnom prodaje u malim kasapnicama ili u prodavnicama brze hrane, prera|eno.

Elem, nije u ovoj „crnoj” pri~i samo piletina, ali sve ide istim

kanalima. Upu}eni u prilike oko {verca i prerade sumwivog mesa vele da se tovari govedine i sviwetine brodovima iz Brazila i Argentine dopremaju do albanskih luka, odakle preko Kosova sti`u u Srbiju. U Ju`noj Americi, naime, stoka je jeftina, a izazovu da tamo potra`e sirovinu nisu odoleli ni neki proizvo|a~i

iz ovog kraja. Odavno nije tajna da govedina i prasetina (bez koske) sti`u u albanske luke, odakle se krijum~arskim kanalima prebacuju na Kosovo, a zatim preko Sanxaka distribuiraju po Srbiji. Takvo meso se doprema prera|eno u vakuumiranim pakovawima, pa je dovoqno samo ga usoliti i ostaviti na su{ewe – i eto „doma}eg pr{uta”, koji se po ceni ne{to ni`oj od tr`i{ne, pravi i pakuje u sivoj ku}noj radinosti.

– Sumwivo meso dolazi i s Kosova, i iz BiH i Makedonije. Svedoci smo toga da su na{i sanitarni i veterinarski inspektori imali posledwih godina dosta posla i da su dosta tog mesa prona{li. A to je naj~e{}e meso koje je hraweno genetski modifikovanom sto~nom hranom i ~iji je rok trajawa sumwiv – upozoravali su i ranije iz Privredne komore Srbije.

Na~elnica Veterinarske inspekcije u Upravi Ministarstva poqoprivrede za veterinu Sawa ^elebi}anin za „Dnevnik” ka`e da je u ovoj godini u kafileriji ne{kodqivo uni{teno 55 tona mesa i proizvoda od mesa.

– Imali smo ove godine intezivan rad i saradwu s MUP-om, da bi se otkrili putevi ilegalnog ulaska mesa i spre~ila isporuka do potro{a~a. S odgovorno{}u mogu da tvrdim da smo ilegalni promet sveli na minimimum. Naravno, nigde na svetu ne mo`e se sa stopostotnom sigurno{}u re}i da se ne{to ne}e ilegalno na}i u prometu, ali kod nas je za to sigurno mala {ansa – nagla{ava na{a sagovornica, dodaju}i da {verca mesa ima mawe nego lane, kada je Veterinarska inspekcija ~e{}e izlazila na teren na poziv MUP-a.

S. Glu{~evi}

VETERINARI PONOVO U VELIKIM RADINCIMA

Policija razbila blokadu Posle jutarwe blokade ulaza u selo Veliki Radinici, koju je organizovala grupa me{tana i `iteqa Be{enova, dva sela u kojima je progla{ena zaraza sviwskom kugom, ju~e su tu stigla dva autobusa policajaca koji su bez intervencije uklonili barikade. Ekipe veterinara, koje treba da obave eutanaziju sviwa u 15 doma}instava u Velikim Radincima i pet u Be{enovu, kod ku}a radnika sviwogojske farme „Mitrosrema“ iz Velikih Radinaca, krenule su na posao.

Poqoprivrednicima je definitivno i zvani~no re~eno da }e dr`ava platiti {tetu nastalu u ovoj preventivnoj akciji protiv {irewa kuge u ostala sela jer bi tada na podru~ju Srema nastala ogromna {teta, po{to u ovom trenutku u oborima ima vi{e od 300.000 grla, koja bi morala, da se virus kuge slu~ajno „otme kontroli“, biti uni{tena.

– Nismo mi protiv toga da se sviwe pobiju, ali tra`imo garanciju da }e nam {teta biti brzo nadokna|ena. Mi smo siroma{ni qudi, ako ne dobijemo brzo

Ina~e, ve}ina me{tana Velikih Radinaca za sve nesporazume krivi Ministarstvo poqoprivrede i {umarstva Srbije, koje im nije na vreme objasnilo kako i kada }e im {teta biti namirena.

– Znam ja {ta je sviwska kuga, ali, zar ministar poqoprivrede nije mogao prvog dana do}i u Velike Radince i objasniti nam ka-

U Srbiji posle tri godine – Slu~aj Veliki Radinci zabele`en je u Srbiji nakon tri godine i dva meseca – kazao je predstavnik Uprave Ministarstva poqoprivrede za veterinu Goran Milo{ev, predstavqaju}i, na godi{woj konferenciji Dru{tva agarnih novinara (DAN), zbornik radova “Iskorewivawe klasi~ne kuge sviwa”.

On je naveo da se takvi slu~ajevi de{avaju u svim evropskim dr`avama, pa ~ak i u onima koje su prestale vakcinaciju. Jer, dok god negde u svetu postoji virus, postoji i {ansa da do|e do zaraze.

Ina~e, zbornik DAN-a o iskorewivawu sviwske kuge, u kojem su radovi doma}ih nau~nika i stru~waka, namewen je svima koji su neposredno ili posredno u vezi sa sviwarstvom, i besplatan je. novac za uni{tene sviwe, osta}emo bez zimnice – obja{wava nam Aleksandar Tomi}, sin Nikole Tomi}a kome su prvog dana veterinari uni{tili oko 60 grla sviwa, vrednih oko 560.000 dinara.

ko }e se namirivati {teta za pobijene sviwe? Veterinari se pona{aju vrlo korektno i oni su ovih dana `rtvovani: mi se sukobqavamo s wima, a za to nema potrebe. Gre{ku mora ispraviti Ministarstvo poqoprivrede –

ka`e Rade Kova~evi} iz Velikih Radinaca.

Predsednik Asocijacije poqoprivrednika Srbije Bogdan [uqmanac tako|e ka`e da je krivica za nesporazume i blokade Velikih Radinaca do Ministarstva poqoprivrede jer veterinari i veterinaraski inspektori ne raspola`u novcem, pa nisu smeli ni obe}avati naknadu {tete, niti govoriti o rokovima kada }e qudima biti ispla}ene sviwe koje su eutanazirane.

Dolaskom stotinak policajaca u Velike Radince, ju~e oko 13.30 ~asova, organizatori blokade su se povukli s 20 traktora kojima su zatvorili ulazak u mesto i oti{li ku}ama, a odmah posle toga stigle su ekipe veterinara da zavr{e zapo~eti posao eutanazije sviwa.

Na sviwskoj farmi „Mitrosrema“, po nezvani~nim informacijama iz ovog preduze}a, sviwska kuga je, posle eutanazije oko 2.000 prasi}a od 50 do 70 dana starosti, zaustavqena, farma je u potpunom karantinu, a veterinari je staln kontroli{u. „Mitrosrem“ }e svoja potra`ivawa uputiti osiguravaju}em dru{tvu, koje je osiguralo farmu i stoku na woj.

S. Bojevi}

DANAS U LEDINCIMA

U OMLADINSKOM CENTRU CK13

@ongleri i indijski ples Muzi~ki program zajedno sa ve~erom u Otvorenoj kuhiwi odr`a}e se ve~eras u 22 sata u Omladinskom centru CK13, Ulice vojvode Bojovi}a 13. Na koncetru nastupaju bendovi Anal Radio, Fri Jut i Gansejl.

Ulaznice se mogu kupiti na

ulazu CK13, a ko{taju 200 dinara.

Zanimqiv program bi}e organizovan i sutra. U KC13 od 14 do 17 sati odr`a}e se radionica `onglirawa a od 17 do 18 sati je ~as indijskog plesa Kathak.

M. M.

Besplatna provera zdravqa Akcija “Otvorena vrata Doma zdravqa” bi}e odr`ana danas od 9 do 13 ~asova u Mesnoj zajednici Ledinci. Me{tani }e mo}i besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se sa lekarskim timom. Do sada je u ovoj akciji svoje zdravstveno stawe proverilo 14.689 gra|ana, a odr`ana je 46. puta u raznim mesnim zajednicama.

I. D.

Novosadska subota27.novembar2010.

Zlatna koka nad Dunavom

Z

stanica... Ozbiqno se razmi{qa i o rekonstrukciji ratnog bunara, koji bi kada se sredi, mogao da napravi bum u na{em turizmu. Nekako uporedno s tim, stigle su i kopije skica i mapa Gibraltara na Dunavu koje se nalaze u be~kim arhivima. Zahvaquju}i ovom, Novi Sad i Novosa|ani imaju priliku da u|u u dubinu istorije grada. Tv|ava bi mogla da dobije status spomenika od izuzetnog zna~aja, a kad za to jednom do|we vreme bude i pod za{titom Uneskoa. Zdawe na steni, tako va`no u istoriji grada, time bi kona~no bilo oven~ano zaslu`enim oreolom.

Q. Nato{evi}

„Dr Stida” u pozori{tu „Vesela korwa~a” Predsatva za decu “Dr Stida” odr`a}e se danas u 17 sati u pozori{tu “Vesela korwa~a”, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Na uzbudqiv i duhovit na~in predstava prikazuje lekarsku ambulantu i uobi~ajene de~je pro-

Sajam zapo{qavawa po~iwe u ~etvrtak 9. decembra. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala Novi Sad, poziva tog datuma sve poslodavce i nezaposlene u zapadni hol Spensa od 10 do 16 ~asova.

Poslodavci kojima su potrebni radnici kadrovske potrebe mogu

prijaviti do 3. decembra u prostorijama Filijale, ili mejlom na adrese dmarjanovic@nsz.gov.rc i mdrazic@nsz.gov.rs . Nacionalna slu`ba savetuje sve nezaposlene da pre dolaska na sajam pro|u obuku za aktivno tra`ewe posla u organizaciji Filijale.

A. L.

bleme prilikom susreta s lekarom. U re`iji Nevene Vidakovi} igraju Vi{wa Obradovi} i Ervin Haximurtezi}. Predstava je namewena deci uzrasta od tri do sedam godina, a cena ulaznice je 200 dinara.

N. R.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 13.30 do 15.30 Bulevar Oslobo|ewa od 96 do 100, Vladimira Nikoli}a i Vojvo|anska 2 i od 2a do 20.

V REMEPLOV

hronika

LO[A VEST ZA QUBITEQE ZIMSKIH ^AROLIJA

Grad ostaje na jednom klizali{tu?

Qubiteqi zimskih ~arolija i zimskog sporta ove godine ima}e mr{avu ponudu kada su u pitawu klizali{ta na otvorenom, a ni{ta boqa situacija ne}e biti ni po pitawu zatvorenog. Za sada je jedino izvesno da }e raditi klizali{te na Spensu, dok je rad ostalih doveden u pitawe.

Naime, sugra|ani }e ove zime ostati uskra}eni za u`ivanciju na ledu u dvori{tu Sokolskog doma. Od juna, Sokolskim domom upravqa Poslovni prostor, a rukovodstvo je odlu~ilo da se dvori{te ne izdaje nikome bar kada je u pitawu postavqawe klizali{ta. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan ka`e za “Dnevnik” da klizali{ta sigurno ne}e biti.

- Po{to smo mi na upravqawe dobili Sokolski dom, Sokolsko dru{tvo nema pravo da izdaje bilo {ta u zakup. To zna~i da mi odlu~ujemo {ta }e se ovde postavqati– isti~e Cvijan.

Ina~e, klizali{te su ranijih godina pose}ivali uglavnom roditeqi s malom decom koja su na [trandu u~ila prve korake na

U Ledenu dvoranu svaki dan

Klizawe na [trandu bilo najlep{e

Ove godine najverovatnije klizawa ne}e biti ni u Master centru Novosadskog sajma, a pod velikim znakom pitawa je i otvarawe otvorenog klizali{ta na [trandu.

- Klizali{te nam predstavqa veliki tro{ak, a najvi{e novaca

odlazi na struju. Trenutno smo u potrazi za sponzorima koji bi eventualno pokrili tro{kove klizali{ta, a ukoliko ih ne na|emo ponudi}emo ga u zakup – ka`e portparol u Gradskom zelenilu Ivan No`ini}.

U Ledenoj dvorani Spensa sezona ve} uveliko traje. Smene su radnim danima od 10.30 i 12. 30 sati, ulaznica je 160 dinara, 130 za decu do 12 godina i 110 dinara za studente uz indeks. Za smene radnim danima od 17.15 i vikendom, klizawe je 210 dinara, odnosno 160 za decu. Mese~ni set karata za decu ko{ta 2.500, a za odrasle 3.600 dinara. klizaqkama. Klizali{te se prostiralo na 600 kvardata i radilo je svaki dan od 10 do 22 sata.

Q. Nato{evi}

DANAS PRAVI DAN ZA GURMANE

„^varak fest” na ka}koj pijaci Manifestacija organizovana u ~ast autenti~nog vojvo|anskog zimskog proizvoda “^varak fest” po~ela je sino} koncertom grupe “Ribqa ~orba” ali glavni deo programa zakazan je za danas i po~iwe sve~anim otvarawem festivala u 11 ~asova. Petnaest minuta kasnije po~iwe takmi~ewe u topqewu doma}ih

~varaka koje }e se odvijati na ka}koj pijaci a za 14.15 ~asova zakazana je degustacija napravqenih ~varaka i ocewivawe `irija.

Uporedo s ovim aktivnostima traja}e izlaga~ko - prodajna izlo`ba suhomesnatih proizvoda, vina i meda, od 11 do 19 ~asova. Kulturno-umetni~ka dru{tva

“Stevan Mokrawac”, “Sveti Sava” i “Petefi [andor” nastupi}e u 19.30 ~asova nakon ~ega }e uslediti progla{ewe pobednika. Vrhunac ve~eri predstavqa nastup poznatog narodnog peva~a Miroslava Ili}a u Svetosavskom domu u 20 ~asova. a ulaznice }e mo}i da se kupe za 400 dinara.

J. Z.

Foto: S. [u{wevi}

U ZAPADNOM HOLU SPENSA

Koncert za pomo} deci s ulice

Zbog antifriza zapaqive re~i Predve~e 27. novembra 1975. je naglo zahladnelo, a pred pono} po~eo je da veje i sneg. Hiqade vlasnika automobila je moralo da u hladwake vozila odmah sipa antifriz. Ali, naveliko reklamiranog “glisantina” nije bilo ni za lek. Samo te no}i rasprodato je oko deset tona drugih vrsta antifriza. Automobilisti su grdili trgovce

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a Novosa|ane simbol grada predstavqa Petrovaradinska tvr|ava, jer svakog gosta najradije odvedu na bedeme da u`ivaju u najlep{em pogledu na grad. Ipak, \ava je godinama bila nepravedno zanemarivana, iako ima izuzetan razvojni potencijal, a jednoga dana mogla bi postati turisti~ka zlatna koka Novog Sada.

Gradska vlast napokon je shvatila da bi, sem za vreme trajawa Egzita, berba para na \avi mogla trajati tokom cele godine.

Doteruju se fasade, postavqene su video kamere, sre|eni su toaleti, ure|uje se put i parking, postavqena je nova trafo -

Sti`e sajam zapo{qavawa

{to ih je “pred zimu iznenadio sneg”. Trgovci su, opet, zamerali prodajnoj slu`bi novosadskog “Idola” proizvo|a~a “glisantina” {to ih nije na vreme snabdela robom, a ovi su opet grdili gra|ane {to su ~ekali posledwi trenutak...Sve u svemu, na sve strane su padale te{ke re~i.

N. C.

Humanitarni koncert za pomo} deci s ulice odr`a}e se ve~eras u 21 sat u Zapadnom holu Spensa. U~estvuju mladi i neafirmisani bendovi Mamurluk, Josip a Lisac, Vri{ti pijaca, Tetra Pank, Praj, Dredup i Azil 5.

Koncert je namewen deci s ulice bez porodi~ne za{tite i mladima koji nemaju {ansu

da se bave muzikom. Kupovinom odre|enog broja karata po ceni od 200 dinara organizatori pozivaju sugra|ane da se pridru`e u prikupqawu novca za rad Svrati{ta.

Nastup bendova }e ocewivati `iri, a najboqi }e dobiti priliku da otvore ovogodi{wi “Koncert godine”, 11. decembra na Spensu.

M. M.

Brodovi iz ma{te Igraonica na temu kako su nastali brodovi odr`a}e se sutra u 11 sati u Muzeju Vojvodine, Ulica Dunavska 35. Najstariji i najpoznatiji svetski brodovi bi}e predstavqeni video prezentacijom, a deca }e mo}i da crtaju brodove iz svo-

je ma{te. Igraonicu vodi vi{i kustos pedagog Vladimira Stanisavqevi}, a kao gost pojavi}e se istori~ar Sr|an Bo{kovi}.

Program je namewen deci od {est do deset godina.

N. R.

TRADICIJA KOJA @IVI U NA[EM GRADU

Krv na dar normalna stvar

U Mesnoj zajednici “Omladinski pokret” ju~e je organizovano dobrovoqno davawe krvi. Na poziv Saveta MZ `iteqi su se , naravno, odazvali i tako i ovaj put pokazali da Novosa|ani rado i ~esto dobrovoqno daju krv u tolikoj meri da je Novi Sad po tome poznat u celoj Srbiji. Ina~e, u Zavodu za transfuziju krvi, Hajduk Veqkova ulica 9a, krv se mo`e dati svakog radnog dana od 7 do 14 ~asova, osim sredom od 7 do 18.30 i subotom od 8 do 12 ~asova.

I. D.

Pe{a~ewe do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Novog Sada preko Kameni~kog parka i Popovice do Paragova. Polazak je u 9.30 sati ispred planinarskih prostorija na Trgu galerija 4.

Ovim pe{a~ewem obele`ava se 28 godina neprekidnog trajawa ove planinarsko-rekreativne akcije ~iji su organizatori PSD “@elezni~ar” i list “Dnevnik”.

A. L.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota27.novembar2010.

DNEVNIK

HUMANITARNI KONCERT U „TREMI”

Svirka za Darju Kosti} Humanitarni koncert u okviru "Nedeqe u Tremi za devojku koja voli `ivot", namewen prikupqawu novca za transplantaciju bubrega Darje Kosti}, novosa|anke koja boluje od te{kog bubre`nog oboqewa, odr`a}e se sutra u 21 ~as a na koncertu }e nastupiti bendovi "Eleven", "Voda nad vodama" i "Ctrl-alt-del".

Darji je pre ~etiri godine dijagnostifikovana hroni~na bubre`na bolest. Iako su lekari poku{ali lekovima da zaustave pogor{awe, terapija nije dala `eqene rezul-

tate tako da ona ve} dve godine ide na dijalizu ~etiri puta na dan. Kako niko iz porodice ne mo`e da bude donor a u Srbiji se na ovakve transplantacije zbog velikog broja bolesnika suvi{e dugo ~eka, jedina nada je odlazak u Rusiju gde bi bilo mogu}e izvesti operaciju koja bi ovoj dvadesetosmogodi{wakiwi spasila `ivot. Tro{kovi puta u Rusiju i tro{kovi operacije iznose 70.000 evra, koje ona nema, tako da je u martu ove godine pokrenuta akcija "Devojka koja voli `ivot" u ciqu prikupqawa novca.

Oni koji `ele da pomognu, mogu to u~initi uplatama na ra~un "Inteza banke"55102100024164 ali i u bilo kojoj banci preko uplatnica na ra~un 160-5510200024164-40.

Primalac je Darja Kosti}, Futo{ki put 38, Novi Sad. Pored ovoga, u narednom izdawu "Telefonoteke" na}i }e se i kratka pri~a o akciji "Devojka koja voli `ivot", a kao poseban listi} me}u stranice }e biti uba~ena i popuwena uplatnica uz koju }ete mo}i da pomognete ovu akciju.

J. Z.

UPRKOS HLADNO]I, BI]E NA PLA@I STARO I MLADO

Zimski va{ar sti`e na [trand OBNOVA TORWA KATOLI^KE CRKVE U KARLOVCIMA

Majstori kre}u slede}e sedmice

Ukoliko vremenske prilike dozvole, slede}e sedmice }e po~eti sanacija krova na torwu rimokatoli~ke crkve Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima. Iako je ~itava crkva, kao i `upni ured u veoma lo{em stawu, uprava `upe odlu~ila je da s popravkom krene od torwa, mada on ne proki{wava. Kako nam je re~eno u `upnom uredu, tako nala`u pravila prilikom rekonstrukcije objekata, a s druge strane i dobijena suma taman }e pokriti tro{kove tog zahvata.

Kako saznajemo od tehni~kog direktora "Ing BSD gradwe" Borisa Stupara, novosadskog preduze}a koje je na tenderu odabrano za izvo|a~a, s torwa }e biti skinut farbani lim i umesto wega stavqen bakarni, a istovremeno }e biti popravqena sva o{te}ewa na koja radnici budu nai{li. Novac za to, 3,4

miliona dinara obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu. Prema re~ima `upnika Ivana Rajkovi}a, procedura izbora izvo|a~a trajala je du`e nego {to je planirano, pa je i po~etak radova prolongiran.

- Vrlo je va`no da barem zapo~nemo sanaciju u toku ove godine, jer se u protivnom mo`e desiti da ostanemo bez para – ka`e `upnik Rajkovi}. - Na{a obaveza je da ih utro{imo do kraja godine. Da je bilo kako je planirano, sada bi bili pri kraju, ako ne i gotovi, a ne na po~etku.

Radovi se obavqaju po projektu i pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, a trebalo bi da budu zavr{eni, kako stoji u ugovoru, za 65 dana. Bogoslu`ewa }e se za to vreme redovno odvijati.

Z. Ml.

"Zelenilo" }e od druge polovine decembra na centralnom platou [tranda organizovati "[trandarije va{arije", saznaje "Dnevnik". Potrparol u tom preduze}u Ivan No`ini} ka`e da }e ovaj mini va{ar sa zbivawima za decu trajati oko mesec dana.

- Na centralnom platou }e biti postavqene tezge, na kojima }e se prodavati novogodi{we ~estitke, pokloni i osta-

le stvar~ice za Bo`i} i Novu godinu. Tako|e bi}e postavqeni i prodajni {tandovi s hranom i pi}em, a za decu }e biti postavqene i tromoline - obja{wava No`ini}.

Sem prodajnog dela, "[trandarije va{arije" }e imati i zabavni karakter, te }e se za mali{ane organizovati maskenbal i novogodi{we pozori{ne predstave, a ukoliko bude snega, deca }e imati

Potpisima prizivali platane na kej Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine odr`ala je ju~e zavr{nu akciju prikupqawa potpisa za sa|ewe platana na Keju pod nazivom "Vratimo platane na Kej". Uprili~ena je i ma-

la izlo`ba sa dosada{wih akcija, a kako stoji na deqenom flajeru se~om platana na keju ugro`ena je `ivotna sredina zbog intenzivnog saobra}aja u ovom delu Novog Sada.

B. M.

Foto: N. Stojanovi}

@ute kugle ~ekaju sneg Spremi{ta za so, kod Novosa|ana popularne `ute kugle postavqene su na 30 lokacija u gradu. Do vrha su napuwene so-

qu i spremno ~ekaju da padne prvi sneg. One }e na ulicama grada biti dok ne pro|e zimska sezona.

Q. Na.

tum otvarawa ove manifestacije, a da svi oni koji budu `eleli da zakupe tezgu mogu to ~initi na telefon 4881-633.

Tako|e ove godine, sem u rasadniku "Zelenila", na [trandu }e se prodavati i jelke, a svi koji ih kupe na poklon }e dobiti saksiju cve}a.

Uslov za dobijawe cve}a je da jelke posle praznika vrate ovom preduze}u, koje }e ih ponovo zasaditi.

Q. Na.

POMODARSTVO ILI POTREBA

Privatni ~asovi istresaju nov~anike Bilo da su rezultat pomodarstva ili potrebe, privatni ~asovi postaju neodvojivi deo obrazovawa. Podaci ankete koju je sproveo Zavod za statistiku govori da svakom ~etvrtom |aku u Srbiji roditeqi dodatno pla}aju sticawe znawa. Roditeqi ka`u da privatne ~asove deci pla}aju zato {to ne nau~e dovoqno u {koli, dok se profesori i direktori {kola u velikom broju slu~ajeva u svemu ovome vide pomodarstvo.

U Novom Sadu cene privatnih ~asova kre}u se od 400 do 600 dinara, dok za dvo~as treba izdvojiti od 800 do 1.200. S ovakvim cenama, privatni ~asovi roditeqima mogu da osiroma{e buxet za oko stotinu evra mese~no po detetu.

- Imam dvojicu de~aka u osnovnoj {koli i obojica idu na privatne ~asove kao {to su nema~ki, engleski, dodatno pla}amo jo{ i sport, crtawe i

glumu, jer su tome skloni, a i `elimo da ih na taj na~in odvo-

uvek nemamo problema sa {kolskim predmetima, jer im je do-

Cene privatnih ~asova od 400 do 600 dinara, dok za dvo~as treba izdvojiti od 800 do 1.200 jimo od kompjutera. To nas mese~no ko{ta oko 18.000 dinara za obojicu. Na svu sre}u, jo{

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: N. Stojanovi}

priliku da se takmi~e u pravqewu najboqeg zimskog drugara Sne{ka Beli}a. Tako|e organizova}e se i razmena zimske opreme.

U "Zelenilu" nisu zaboravili ni na starije sugra|ane, koji }e osim dece, mo}i da u`ivaju u zimskoj idili pored Dunava uz vru}u rakiju, kuvano vino, ~aj i druge bezalkoholne napitke. No`ini} ka`e da }e se u ponedeqak znati ta~an da-

voqno ono {to u {koli nau~e, a ako ne{to za{kripi mi im pomognemo - ka`e za "Dnevnik"

majka dvojice osnovaca Sla|ana Vi{wi}.

Razlog sve u~estalijem pribegavawu dodatnom obrazovawu dece, profesorka srpskog jezika, koja daje privatne ~asove, Violeta Markovi} vidi u nesigurnosti dece, ali i roditeqa.

- Uglavnom mi dolaze deca koja ne usvoje dovoqno znawa na ~asovima, jer profesori i nastavnici imaju velike razrede i ne mogu sa svakim detetom da rade onoliko koliko mu je potrebno. Me|utim, sla`em se da je kod nekih roditeqa pomodarstvo razlog {to deci pla}aju privatne ~asove, ali to nije tako u~estalo – mi{qewa je profesorka Markovi}.

Najtra`eniji su ~asovi matematike, fizike, hemije i stranih jezika, a ~asovi srpskog jezika se uglavnom uzimaju pred prijemne ispite.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

Pu{ewe po starom zakonu Da se pozovemo na klasi~an stav. Kada Sud donosi odluku u nekom starijem postupku, koji su kod nas uobi~ajena stvar, isti se poziva na Zakon "koji je va`io u to vreme": ja sam po~eo da pu{im 1973 g. ? . - Moli}u lepo.

064/3078... *** “Bahatim to~kovima po trudu" to samo kod nas ima. Za{to se ne ka`wavaju takvi qudi? Za{to se ne prona|u kabadahije sa keja? Za{to pla}amo kamere po gradu? Da li neko ima odgovor na sve to? Novosa|anka 063/7606... *** Znate onu ~uvenu utakmicu C. Zvezda-Real, preko 100.000 na Marakani. Pro|e Nep stadion u Pe{ti i do|e {ansa kod nas, ponovo na Marakanu, ponovo preko sto hiqada. Pevali smo da li znade{ Jano{ gde je Ferenc varo{ itd. Lepota kulture, tuga, neverica, dostojanstvo, pa i pla~ u onoj Jugi, pa i na severu Marakane. Danas oni koji `ele da budu navija~i i vlasnici kluba su ustvari nedorasli situaciji i nisu sposobni da nastave zapo~eto jer ne ~uvaju ni istoriju. Pravi navija~i su oterani sa Marakane i iz `ivota C. Zvezde. AALOO je l’ to na~in da se od ne~ega napravi ni{ta i izgubi i ono malo qudskosti na ovaj na~in, da ka`em primenom balkanskog primitivizma? STOP

huliganima i dajte ako treba jedan Leks specialis i basta. Gde bi mi bio kraj. MA[ALA! 064/2491... *** Hvala na ~lanku o keru{i Mili sa rakova~kog raskr{}a.

Posle svih lo{ih SMS komen-

kratske stranke. Pa qudi moji, wima su stranke `ivot. Oni bi bez stranaka bili niko i ni{ta.

Wima stranke omogu}avaju da slu`e na{im dragim NATO prijateqima i otvarawe narodnih kuhiwa u svim URS (Ujediwenim regionima Srbije). U

tara o pravim qubiteqima pasa, ovo nam je satisfakcija i pokazuje koliku du{u imaju te `ivotiwe. A osobu koja je kucu ostavila na putu ne vredi komentarisati. Hvala jo{ jednom Vama i svima koji vode ra~una o Mili i sli~nim kucama.

064/4129... *** Neke gra|anke, gra|ani i transvestiti, tj. gra|anin i gra|anka u jednoj osobi, misle da Predsednik Srbije ne mo`e da bude i predsednik tzv. Demo-

Evropi su regije i pokrajine veli~ine Srbije, a mi od male pravimo skup regija. Pa Bavarska, pokrajina u Nema~koj ima 12 miliona stanovnika. Dakle, pokrajina kao dve Srbije. Ra{o gra|anin, a ne gra|anka, niti transvestit.

065/5305... *** "Ulica je ja~a od propisa"...

Uli~ni prodavci i daqe rade ono {to su i radili, jer nemaju kud!

Sve je isto, sa jednom malom razlikom: Ranije, dok su inspektori

bili u civilu, da{ mu najlon kesu sa "zeleni{em" u ruke i ka`e{ zbogom, a on tebi – dovi|ewa! E, a sada, po{to nema smisla da u uniformi nosi kesu – mora{ mu je odneti do kola u prikrajku... Bome, sve je te`e i te`e biti prodavac!

S po{tovawem.

063/523... *** Divno je biti mlad i lep i sve tako sa pridevi u jedninu. Ja be{e mlad ali nikad Mla|an tol’ko ovaj Mladen wemu sve nekako na ruku i podruku i ovako i onako, a mene jok i~ bre mori.

Jo{ ako me omane ova regionilizacija kao onomade sa akcijama na onaj NIS. Bre }u da umrem od tugu i jad i }u da odem u inat u Tursku mo`da }u bre sos wih pre u Eu nego sos winu Maju i ostali regioni na Dinki}. Joj bre Milo{e Obili}u {to ubi Murata da osta bre mamuran ki ~ovek u ~adoru da se trezni{ posle terevenke kod Cara Lazara danas bi dr`ali Be~ i u koaliciju sa Turci mo`da primali drugi narodi u Balkansku Uniju, a vako }e da me deru kojekude i bilo ko i ostali iz koaliciju na regioniolizaciju.... [ojke ..Joj. 064/2491...

Zahtev o ukidawu Zakona o javnom okupqawu nije mogu} od pojedinaca. Samo podno{ewe zahteva je besmislica. Jedna lasta ne ~ini prole}e, sindikalci!

064/0863...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

9

JU^E ZASEDALA SKUP[TINA GRADA

Usvojen akcioni plan za mlade Sku{tina grada ju~e je usvojila akcioni plan politike za mlade do 2014. godine, kao i lokalni plan upravqawa gradskim otpadom. Nova odbornica iz redova G17 plus je Nevenka \akonov, koja je zamenila strana~kog kolegu Zorana Mandi}a, nakon {to je na pro{loj sednici izabran za zamenika gradona~elnika.

Odbornici su oformili i Komisiju za odnose s verskim zajednicama na ~ijem je ~elu pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl, osnovani su odbori za podizawe spomenika Lavu Tolstoju i za postavqawe spomen-plo~e povodom uvo|ewa struje u Novi Sad. Tako|e, Skup{tina je usvojila planove detaqne regulacije univerzitetskog kompleksa, dela Alma{kog kraja, dela Petrovaradina kod Sadova, dela Sremske Kamenice - Vojinovo 2 i centra u Futogu. Konverzijom dugova “Neobusa” prema gradu, Novi Sad je dobio dva autobusa od 40 i 30 sedi{ta.

Usvojena je i odluka o izmenama

Foto: R. Hayi}

programa "Toplane", kojima je ovo preduze}e uvrstilo pove}ani gubitak u poslovawu od skoro 84 miliona dinara i koji sada iznosi oko 923 miliona.

Plan za mlade, po re~ima ~lana Gradskog ve}a Aleksandra Kravi}a, done}e Novom Sadu osnivawe informacionog, volonterskog i

na kraju i omladinskog centra, {to su i glavni ciqevi ove politike. Slede}e godine }e biti ra|eni projekti, a novac za manifestacije i aktivizam mladih bi}e, po wegovim re~ima, obezbe|en iz gradskog buxeta. Opozicija, odnosno odbornici iz redova SRS-a, izneli su kritiku da je plan teoretisawe o informisawu i savetovawu mladih, dok je pozicija isti branila time da je on dobra osnova za brigu o mladima, kojima

[ef odborni~ke grupe radikala \ura| Jak{i}, govore}i o "Toplani", izrazio je zabrinutost za stawe u preduze}u, koje je nazavao alarmantnim jer, bez obzira na pove}awe cena usluga, dugovi preduze}a rastu iz dana u dan. Me|utim, kako navode u "Toplani", ovaj dug je nastao po{to je prethodno projektovano da u julu usluge poskupe za 15 procenata, ali se poskupqewe dogodilo tek u novembru i to za 30 procenata, te je projekcija morala da bude izmewena. [to se ti~e formirawa Komisije za odnose sa verskim zajednicama, radikali su bili uzdr`ani, po{to u wu jo{ nije delegiran predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Predstavnici vlasti na to su odgovorili da je tri puta slata molba SPC da odredi svog predstavnika, ali to se nije dogodilo, te, po{to se dve i po godine kasni sa formirawem ove komisije, odlu~eno je da ona bude osnovana a da se naknadno uvrsti i predstavnik SPC. Prili~no monoton tok sednice jedino je na trenutak prekinula rasprava o upotrebi rodno ose-

S dve i po godine zaka{wewa, formirana Komisija za odnose sa verskim zajednicama, ali bez predstavnika SPC, odakle jo{ nisu odredili ko }e ih zastupati je potreban savet i usmerewe; te da plan detektuje probleme koji se daqe moraju re{avati u insititucijama sistema. [to se ti~e plana upravqawa otpadom, direktor "^isto}e" Dalibor Novakovi} kazao je da je preduze}e spremno da pro{iri postoje}u deopniju kako bi prihvatila otpad iz osam op{tina ju`noba~kog okruga, te da }e ona, u prvo vreme, biti samo sanitarna deponija. Kasnije bi se uveli druga~iji vidovi prerade otpada, kao {to su recikla`a i kori{}ewe otpada kao energenta.

Pu{ pauza: odbornici ispo{tovali zakon

tqivog jezika u skup{tinskom materijalu. Naime, odbornica SRSa Sne`ana Mu{icki za govornicom je izjavila da je ona protiv upotrebe `enskog roda za gradske funkcije (predsednica, ~lanica, zamenica), dok to ne postane standard srpskog jezika. Na to je predsednica Komisije za ostvarivawe ravnopravnosti polova i unapre|ewe polo`aja `ena Vesna Miqu{ (DS) odgovorila da je rodno osetqiv jezik ustanovqen odlukom Grada i da se wime daje ravnopravnost polovima.

S. K.

OD PONEDEQKA [TRAJK U JKP „STAN”

Protestom do ugovorenih plata Zaposleni u JKP "Stan" od ponedeqka po~iwu {trajk, po{to u protekle dve sedmice otkako je {trajk zakazan nisu postigli dogovor s poslovodstvom o poboq{awu materijalnog polo`aja. Sindikat u preduze}u tra`i isplatu zarada po kolektivnom ugovoru, odgovornost za velike dugove preduze}a i potpisivawe kolektivnog ugovora. [trajk po~iwe od sedam sati ujutro. Tokom {trajka odre|en je minimum procesa rada, {to podrazumeva da }e 160 radnika "Stana"

raditi samo neophodne poslove i intervencije. Ina~e, radnici "Stana" odr`avaju preko 90 odsto stambenog fonda Novog Sada.

Dugovi preduze}a iznose oko pola milijarde dinara, ali u zadu`ivawu firme nije u~estvovao sada{wi direktor Milenko Peri~in, koji "Stanom" upravqa tek ne{to vi{e od pola godine. Grad kao osniva~ preduze}a spreman je da finansira otpremnine za 120 radnika koji se smatraju tehnolo{kim vi{kom, pri ~emu gradski oci uzrok proble-

ma preduze}a vide samo u prevelikom broju zaposlenih. Me|utim, odlaskom prekobrojnih radnika, firma }e u{tedeti svega {est miliona dinara mese~no. Re{avawe ostalih problema, pre svega dugova, Grad prepu{ta sada{wem poslovodstvu. Pritom prose~na zarada u "Stanu" ve} vi{e od pola godine iznosi oko 22.000 dinara s toplim obrokom i regresom, {to je svega oko 65 odsto od utvr|ene cene rada.

Z. Deli}

VESTI Mirzojanovi crte`i i pasteli Izlo`ba crte`a i pastela jermenskog slikara Faraona Mirzojana bi}e otvorena danas u 19 sati u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzi}a, Ulica Vase Staji}a1. Govori}e likovni kriti~ar Sava Stepanov, a o izlaga~u po~asni konzul Republike Srbije u Jermeniji Babken Simowan. Mirzojan pored toga {to je jedan od najboqih jermenskih slikara i dobitnik vi{e nagrada, profesor je slikarstva i kompozicije Ruske federacije, ~lan Akademije nauka i umetnosti Sankt-Petersburga i direktor Nacionalne galerije Jermenije.

A. L.

Ve~e Babkena Simowana Kwi`evno ve~e posve}eno jermenskom pesniku i prevodiocu Babkenu Simowanu odr`a}e se u ponedeqak u 19 ~asova u Gradskoj biblioteci. U okviru kwi`evne ve~eri odr`a}e se i promocija wegove kwige pesama "Artamet" a na promociji }e, pored autora, govo-

riti i Nenad Gruji~i}, Vera Kova~ Vitkai, Agota Ku~era Vitkai, Mi{a Blizanac i Bo{ko Petrov.

Gradska biblioteka nalazi se u Dunavskoj ulici 1.

J. Z.

„Istorija Roma u Beogradu” Promocija kwige "Istorija Roma u Beogradu" autora mr Dragoquba Ackovi}a odr`a}e se danas na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta u 14 ~asova. Filozofski fakultet nalazi se u Ulici Zorana \in|i}a 5, a predavawe }e biti na drugom spratu, u sali 89.

J. Z.

U „Rutu 66” svira GBB Koncert grupe Generacija bez budu}nosti odr`a}e se danas u u 22 sata u klubu “Rut 66”. Autenti~ni old skul pank+ wu vejv bi}e predstavqen kroz nove i stare pesme s albuma “Vol.1” i “Splin”. Gosti }e biti lokalni bendovi, a cena ulaznice je 300 dinara.

N. R.

„Lala” doneo pet medaqa Plesni klub “Lala” je osvojio pet medaqa na me|unarodnom takmi~ewu “Prag Dens Open”, koje se odr`alo u Pragu od 18. do 21. novembra. Okitili su se s dve zlatne nagrade, jednom srebrnom i dve bronzane. Za ovaj veliki uspeh plesnog kluba “Lala” , pored vrednih plesa~a zaslu`na je i koreografkiwa Vawa To{i}, koja je osmi{qavala koreografije kroz koje su mali{ani mogli da poka`u svoj talenat.

I. D.

HUMANITARNA AKCIJA „LEO KLUBA NEOPLANTA”

Veterni~kom domu pun kombi garderobe ^lanovi "Leo kluba Neoplanta" odneli su ju~e u Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku pun kombi garderobe i obu}e, a kako ka`e predsednik Kluba Strahiwa Selakovi} radi se o novoj i polovnoj ode}i i obu}i. Po wegovim re~ima odziv je na ovoj humanitarnoj akcij bio odli~an,

u woj su u~estvovali, pre svega, ~lanovi Kluba i prijateqi, ali i sugra|ani. Slawem garderobe u Vaternik zavr{ena je akcija "Obuci me" koja je trajala tri nedeqe, a sve {to je sakupqeno odlazi u dom koji zbriwava 600 dece od tri do 25 godina.

B. M.

GRADWA U ZA^ARANOM KRUGU

Kriza placevima ne obara cenu Cene placeva za izgradwu stambeno - poslovnih zgrada ostale su iste, kre}u se od 20 do 30 odsto od vrednosti izgra|enih kvadrata, uprkos tome {to je cena stanova pala, ka`u investitori, koji grade ovakve objekte.

Prema re~ima Cvija Kr~mara iz "Modena gradwe" koji gradi iskqu~ivo u {irem centru, vlasnici placeva tra`e od 25 do 30 odsto od neto izgra|enih kvadrata vi{espratnice.

- Sa takvom ra~unicom se te{ko mo`e zaraditi - ka`e Kr~mar pogotovo {to u ku}ama u {irem centru grada, koje su za ru{ewe, ima vi{e stanara, a svaki od wih ima svoju ra~unicu. U takvim situacijama, kada se sve sabere invesitora plac mo`e da ko{ta i do 37 odsto od izgra|enih kvadrata.

Kr~mar ka`e da je realna cena placa od 20 do 22 odsto od vrednosti izgra|enih kvadrata.

Kako ka`e poslovni prostor vi{e ne zida, jer je potra`wa stala.

- Imam dva lokala u ]irpanovoj ulici i niko me nije ni zvao da se raspita za cenu - navodi na{ sagovornik.

Cena lokala na bulevarima kre}e se od 3.000 do 4.000 evra za kvadrat, a sve {to je van wih te{ko se mo`e prodati i izdati.

Iz "Radip izgradwe" Miodrag Lazarevi} ka`e da se poslovni prostor mo`e na}i po

ceni od 800 pa do 10.000 evra , a na cenu uti~e lokacija. "Radip" gradi na Somborskom bulevaru i za kvadrat poslovnog prostora na toj lokaciji tra`i 1.500 evra po kvadratu. Realna cena placa je od 20 do 25 odsto od izgra|enih kvadrata, a vlasnici placeva naj~e{}e tra`e izgra|ene stanove umesto ke{a.

- U odnosu pre desetak godina kada je gradwa bila u punom zamahu vlasnici ku}a tra`ili su od pet do deset odsto od izgra|enih kvadrata -isti~e Lazarevi}.

U "Prezidentu" ka`u da u zavisnosti od lokacije placevi se mogu kupiti od 15 do 30 odsto od izgra|enih kvadrata vi{espratnice. Sve zavisi od lokacije.

- Podbara }e sada biti aktuelna jer je usvojen detaqni regulacioni plan, a na Telepu i Adicama ima jo{ dosta placeva za gradwu i tu vlasnici tra`e od 20 do 22 odsto od vrednosti izgra|enih kvadrata. Trenutno gradimo u Ulici Vuka Karaxi}a i plac smo platili 25 odsto od cene izgra|enog prostora - ka`e Radoslav Roganovi}.

Kako isti~e, poslovni prostor je sada rizi~no graditi, jer ima dosta neizdatog i neprodatog. Prema saznawima Roganovi}a kvadrat se kre}e od 1.000 do 4.000 evra, a nekada se kvadrat poslovnog prostora nije mogao na}i ispod 1.300 evra.

Z. Deli}

subota27.novembar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Sani i slon" (11 i 18), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Dru{tvena mre`a" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Festival italijanskog filma

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}": "Je li bilo kne`eve ve~ere" (19.30), Kamerna scena: "Posetilac" (20.30) Pozori{te mladih, mala sala "Baba Jaga" (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ines Urbanek, Sowa Gvozdenac, \emiqe Cizmoli, Miroslava Vulin, Ksenija Bjelo{evi} i Biqana Jandri} iz Novog Sada, Vierka Smi{ekova iz Kulpina, Sawa Murtin iz Bege~a, Ivana Baj{anski iz Petrovaradina, Svetlana Markovi} iz Futoga, Mirela Vare{i} iz Beo~ina i Ivana Ru`i~i} iz Kr~edina, DE^AKE: Sandra Ra~ari}, Milena Beli}, Lidija Dragi~evi}, Danijela Popovi}, i Ksenija Ga}e{a Kvrgi} iz Novog Sada, Manuela Mladenov iz Sonte, Nata{a Jovanovi} iz Be~eja, Bojana Gali} iz Futoga, Branka Javor iz Ba~kog Jarka i Sawa Japunxi} iz Radi~evi}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vladan Slavka Bra~evi} (1984) u 9 ~asova (urna), Ozren Svetozara Jankovi} (1937) u 9.45 (ispra}aj), Kornelije Petra Na| (1947) u 10.30 (urna), Nikola Ilije Tankosi} (1927) u 11.15 (urna), Mara Pavla Trivanovi} (1928) u 12, \ur|ina Jo`efa Dejanovi} (1920) u 12.45, Jasminko Bogdana Zari} (1960) u 13.30, Ilona \er|a Taka~ (1919) u 14.15 i Marija Milana Andri} (1921) u 15 sati (ispra}aj). Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Mihajlo Vladimira Delaki (1950) u 12 ~asova (urna).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

11

ZAVR[ENA STRU^NA OBUKA SEN]ANSKIH PREDUZETNIKA

Bezbednost hrane po evropskim standardima Foto: N. Stojanovi}

PAJTI] U TURIJI OTVORIO TURISTI^KI OBJEKAT

Raj za lovce i nova radna mesta Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti} otvorio je sino} u Turiji sjajan turisti~ki objekat za lovni turizam “Hunting Lodge Turija”. Ovo moderno zdawe spada u najboqe ove vrste ne samo u srbobranskoj op{tini, ve} u celoj Vojvodini.

- Ovo vrhunsko zdawe je sjajan primer saradwe investitora sa javnim sektorom, u ovom slu~aju sa JP „Vojvodina{ume“ - rekao je Bojan Pajti} na sino}nom otvarawu kluba. - Vojvo|anski turizam je od danas bogatiji za kvalitetan objekat koji }e privu}i doma}e i stra-

ne lovce, ujedno otvoriti nova radna mesta i privu}i nove investitore. Verujem da je ovo samo po~etak razvoja lovnog turizma u Vojvodini, koji ima sjajnu perspektivu.

Turijski kraj je bogat divqa~i i dobrim lovi{tima, a novootvoreni prostor doprine}e bogatoj turisti~koj ponudi pokrajine.

Objekat sadr`i 14 luksuzno opremqenih soba i jedan veliki apartman, a postoje i dve sobe za pse, za lovce koji `ele da budu uz svoje qubimce i tokom boravka u “Hunting Lodge Turija”.

D. Kn.

Vidikovac za ptice nadvisio obalu Stare Tise

PARK PRIRODE „STARA TISA” DOBIO VIDIKOVAC

SENTA: Savez udru`ewa poqoprivrednika Vojvodine iz Sente, Udru`ewe preduzetnika iz Sente i firma „ConsAct” iz Kawi`e obu~ili su 37 polaznika iz sen}anske op{tine za rukovodioca HACCP tima, u okviru projekta podr{ke udru`ewima preduzetnika Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Ciqevi programa Agencije koja je obezbedila bespovratna sredstva za sprovo|ewe ovog programa su ja~awe kapaciteta udru`ewa preduzetnika, afirmacija udru`ewa i povezivawe preduzetnika, podizawe nivoa preduzetni~ke kulture, ravnomerniji regionalni razvoj i uspostavqawe partnerskih odnosa.

Prema zakonskim propisima, preduzetnici koji se u poslovawu bave hranom du`ni su da za sprovo|ewe HACCP programa imaju odgovorno lice u stalnom radnom odnosu, a sekretar Udru`ewa preduzetnika Sente Robert Rac Sa-

Seqacima vra}aju ~istu zemqu

MELENCI: Naftna industrija Srbije nastavqa sanaciju zaga|enog zemqi{ta, odnosno primarnih ispla~nih jama, nastalih u minulom periodu, prilikom izrade bu{otina.

Kako izgleda jedna jama, ili druga~ije graba, pre i posle sanacije, ju~e su imali priliku da se uvere i novinari koji su, sa predstavnicima NIS-a, obi{li lokaciju u okolini Melenaca. Ovo je, ina~e, jedan od najva`nijih ekolo{kih projekata kompanije koja posluje u sastavu ruskog „Gasprom wefta” i on }e znatno doprineti za{titi `ivotne sredine, posebno zemqi{ta, dok }e posredno uticati i na o~uvawe podzemnih voda. Projekat, za ~iju rea-

kilometara. Upravo je to posao koji po~iwemo za koji dan i na taj na~in ta~no ozna~imo prostor u kom je prisutan re`im za{tite drugog stepena - rekla je, prilikom sve~anog otvarawa vidikovca, direktorka JP „Komunalac” Er`ebet Feher.

Vidikovac je postavqen tik uz obalu Stare Tise i s wega se, pogotovo savremenom opti~kom opremom, vide ptice uz ovaj najdu`i meandar Tise u na{oj zemqi, zatim na prostoru obli`weg be~ejskog Ribwaka, prostoru Bisernog ostrva, priobaqu dela Tise i u preletu ka rezervatu prirode Slano kopovo uz Novi Be~ej.

V. Jankov Svetlana Stani}

FE[TA U GORWEM BREGU, KOD SENTE

Uz berbu kukuruza i disnotor GORWI BREG: Manifestacija „Moba kukuruza” posve}ena negovawu tradicionalne berbe kukuruza prire|uje se danas i sutra u Gorwem Bregu kod Sente. Danas se od devet sati odr`avaju razna sportska takmi~ewa, a u nedequ od osam sati doma}ini iz Gorweg Brega do~eka}e ekipe iz vojvo|anskih mesta i susedne Ma|arske.

Organizator manifestacije je KUD „Petefi [andor”, a doma}ini Imre i Ferenc Es Sabo o~ekuju da }e odziv u~esnika i {timung biti kao i prilikom odr`avawa susreta ov~ara i `etela~kih sve~anosti.

- Sutra ujutru ekipe koje }e se takmi~iti u ru~nom brawu kukuruza i goste do~eka}emo kuvanim vinom i disnotorom, ili sviwokoqom, na starinski na~in. Za disnotor o~ekujemo tri mesarske ekipe iz Ma|arske, kao i na{e mesare iz ^oke, ^antavira i Ade. Sti`u nam i kulinari koji }e spremati specija-

litete vojvo|anske, srpske i ma|arske kuhiwe, a u brawu kukuruza takmi~i}e se dvadesetak ekipa - ka`e organizator Imre Es Sabo.

U ru~nom brawu kukuruza nadmeta}e se peto~lane ekipe, dolazak su najavili bera~i iz Subotice, Ba~ke Topole, Kawi`e, Srbobrana, Mu`qe, Sajana, Zrewanina i jo{ nekih vojvo|anskih mesta, a u konkurenciji }e biti i nekoliko ekipa iz Ma|arske.

Posetiocima }e se pored kuvanog vina besplatno slu`iti ribqa ~orba, bi}e i degustacije kola~a od kukuruznog bra{na i ludaje. Posle zajedni~kog ru~ka i progla{ewa rezultata od 16 ~asova priredi}e se prikazivawe ru~nog brawa kukuruza i pravqewe stra{ila od ludaje, takmi~ewe u qu{tewu semenki bundeve i pojedina~no takmi~ewe u brzom brawu kukuruza, a moba se zatvr{ava balom u Domu kulture.

M. Mr.

Uru~ewe sertifikata

NIS SANIRA OTPADNE JAME PO VOJVODINI

Posmatrawe ptica u prirodi BA^KO GRADI[TE: Ubudu}e }e posetioci za{ti}enog prirodnog dobra Park prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva” imati optimalne uslove za osmatrawe dela prema Be~eju i Bisernog ostrva. Jer, be~ejsko JP „Komunalac”, kojem je Park prirode poveren na upravqewe, izgradio je i sve~ano otvorio vidikovac za posmatrawe ptica.

- Imamo vrlo dobru saradwu s Pokrajinskim sekretarijatom za `ivotnu sredinu i odr`ivi razvoj, koji je obezbedio sredstva za izgradwu vidikovca za ptice, ali i za ome|avawe Parka prirode u du`ini od oko 50

bo napomiwe da je i to bio razlog {to su se zainteresovali za stru~no osposobqavawa na planu sistema za osigurawe bezbednosti hrane prema na{im i evropskim standardima.

Pored onih koji ve} rade na ovim poslovima ukqu~eni su i potencijalni rukovodioci stru~nih timova. Prema re~ima direktora kawi{ke firme „ConsAct” Zdravka Kne`evi}a, koji je po zavr{etku obuke polaznicima uru~io sertifikate, program osposobqavawa sproveden u Senti jedan je od 68 registrovanih u okviru internacionalne konsalting grupe „ConsAct” iz Budimpe{te, akreditovane za obrazovawe odraslih u Republici Ma|arskoj.

Polaznici su posle osposobqavawa pro{li pismenu proveru znawa, a diplome koje su stekli imaju karakter javne isprave u Ma|arskoj, a samim tim i u Evropskoj uniji.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

lizaciju je NIS izdvojio ukupno 323 miliona dinara, trebalo bi da bude zavr{en polovinom 2014. godine, do kada }e biti sanirane sve 142 ispla~ne jame, uglavnom u Vojvodini i jedan mali deo ju`no od Save i Dunava.

Nesanirana jama

- To su radne deponije za isplaku, odnosno te~ni, viskozni fluid kojim se ispira nabu{eni materijal tokom izrade naftnih bu{otina i savla|ivawa pritisaka probu{enih slojeva zemqe. One su dubine izme|u 1,5 i 1,75 metara, u zavisnosti od nivoa podzemnih voda. Ciq je da saniramo primarne jame kako bismo zemqi{te na kome se nalaze priveli prvobitnoj nameni i predali ga vlasnicima, u slu~aju gde smo zakupci. Dok se vlasnik zemqi{ta ne saglasi da je sve u redu, mi smo u obavezi da mu pla}amo zakup – kazala je ju~e direktorka Direkcije za za{titu u NIS „Naftagas” Svetlana Stani}.

Ona je precizirala da su grabe podeqene na „zauqene” i „~iste”. Prve sadr`e ve}u koli~inu ugqovodonika od dozvoqene, {to zna~i da materija iz wih ne mo`e da se odvozi na deponiju

otpadne isplake u Novom Milo{evu, gde je sada, ina~e, centralno mesto za deponovawe.

- Projektom je predvi|eno da prve dve godine saniramo samo one jame koje su ~iste, a ima ih oko 60. Naredne godine }emo odabrati na~in na koji }emo sanirati zauqene, da li }emo uklawati ugqovodonike iz wih, pa ih sanirati kao i ~iste, ili }e biti obavqena neka vrsta remedijacije – naglasila je Stani}eva.

Novomilo{eva~ka deponija nalazi se na povr{ini od blizu 22 hektara i u wenu izgradwu do sada je ulo`eno oko 3,5 miliona evra. Na woj se nalazi pet bazena u koje se odla`e isplaka iz ranije nesaniranih jama. Nakon eksploatacije deponije u planu je promena namene prostora.

Predvi|eno je da se teren po{umi, a postoje}a infrastruktura poslu`i budu}em lova~kom domu. Jer, prostor koji je slu`io za deponovawe isplake hermeti~ki se zatvara folijom, prekriva slojem humusa i potom popuwava kombinacijom biqnih vrsta u kojima dominiraju dud, zlatna ribizla, divqa kru{ka i divqa jabuka. @. Balaban

Uklawaju se divqe gara`e KIKINDA: Na osnovu peticije stanovnika kikindskog Mikronaseqa, ~lanovi Op{tinskog ve}a u Kikindi doneli su re{ewe o ru{ewu ili uklawawu osam gara`a koje onemogu}avaju prolaz oko zgrada u ovom nasequ. Za wihovo izme{tawe zadu`eno je Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu grada” koje }e morati da ih ukloni u roku od tri meseca.

-Problem divqih gara`a nije nov u Kikindi, ali ga je decenijama unazad svaka vlast ostavqala naslednicima. U gradu je registrovana 171 takva gara`a, a najvi{e ih je u Mikronasequ, ali i u dvori{tima zgrada u Nemawinoj, ulici Bra}e Tati}, Svetosavskoji i Hajduk Veqkovoj – isti~e {ef op{tinskih inspekcijskih slu`bi Jelena Aleksi}.

A. \.

Divqe gara`e u Mikronasequ

Biznis park na 90 hektara STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova otvori}e jo{ jednu industrijsku zonu. Formira}e biznis-park na povr{ini od 90.000 kvadratnih metara pored autoputa Beograd – Stara Pazova. Op{tina Stara Pazova }e u najkra}em roku ovo zemqi{te opremiti potrebnom infrastrukturom – strujom, gasom, vodom, telefonskim linijama i odmah po opremawu, ponuditi ga budu}im investitorima.

Republi~ka direkcija za imovinu, na zahtev op{tine Stara Pazova odlu~ila je da 90.000 kvadratnih metara dr`avnog zemqi{ta ustupi op{tini za novu industrijsku zonu. Ugovor o prenosu ovog zemqi{ta na op{tinu Stara Pazova potpisali su direktor Republi~ke direkcije za imovinu Bratislav Pejakovi}, a u ime op{tine Stara Pazova predsednik Goran Jovi}.

S. B.

Referendum uspeo u Qubi QUBA: Ve}ina stanovnika sela Qube u op{tini [id koji imaju pravo glasa, izglasali su uvo|ewe novog mesnog petogodi{weg samodopirnosa. Od ukupno upisanog broja glasa~a, za novi mesni petogodi{wi samodoprinos glasalo je 54 posto.

Me|utim, referendum u Jameni nije uspeo. Za novi petogodi{wi samodoprinos, od 920 glasa~a, iza{lo je samo 98. Referendum }e se ponoviti za {est meseci.

D. S.

^varcima zavr{avaju sezonu BE^EJ: PIK „Be~ej” i wihov restoran „Ribwak” danas zavr{avaju zapa`enu kulinarsku takmi~arsku sezonu. Sve je po~elo aprilskim takmi~ewem u kuvawu paprika{a od divqe patke, nastavilo se junskim nadmetawem kulinara u pripremawu ribqe ~orbe, pa oktobarskim kupom u zgotovqavawu ov~etine s kupusom, a zavr{ava se dana{wim premijernim Kupom u topqewu doma}ih ~varaka.

- Do sada se prijavilo 10 dvo~lanih takmi~arskih ekipa iz Be~eja i jedna iz @abqa za koje smo obezbedili po pet kilograma slanine za topqewe. To ne zna~i da ne}emo primiti i one koji se pojave danas do 10 sati, kada }e takmi~ewe po~eti. Kako je dosta sugra|ana zainteresovano da kupi sve`e doma}e ~varke, odlu~ili smo da na posebnom punktu topimo ~varke za prodaju i to po popularnoj ceni od 150 dinara za kilogram. Dodao bih da }e danas, povodom zavr{etka takmi~arske kulinarske sezone, biti besplatan ulaz na sportsko ribolovno jezero, {to zna~i da upu}ujemo poziv i sportskim ribolovcima da nam se pridru`e, rekao je u ime organizatora dana{we kulinarske manifestacije Stevo Adamovi}.

V. J.

CRNA HRONIKA

subota27.novembar2010.

c m y

12

DNEVNIK

KARAMBOL NA RASKRSNICI FUTO[KE ULICE I BULEVARA EVROPE U NOVOM SADU

„Pasat” se popeo na semafor Na uglu Futo{ke ulice i Bulevara Evrope u Novom Sadu ju~e oko 15 ~asova dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj su u~estvovala ~etiri vozila, ali sre}om niko nije povre|en. O{te}ena su tri automobila – „pasat“, „sitroen“ i „{koda“, dok ~etvti u~esnik, kombi, nije o{te}en.

Najve}a o{te}ewa pretrpeo je „pasat“, koji izgleda kao da se popeo na semafor na raskrsnici koja od Futo{ke ulice vodi ka Limanu 4, a voza~ tog automobila Ivana Tomi} pro{la je bez ogrebotine.

– Bulevarom Evrope sam kolima i{la u pravcu Limana, kada me je u zadwi levi deo vozila uda-

SARAJLIJA U BEOGRADU OSU\EN ZBOG TRGOVINE DROGOM

Darku Elezu devet godina Specijalni sud u Beogradu osudio je ju~e Darka Eleza iz Sarajeva na devet godina zatvora, kao organizatora kriminalne grupe koja je 2009. godine na teritoriji Srbije i Bosne i

Darko Elez

Hercegovine trgovala drogom, vr{ila iznude i ~inila druga krivi~na dela.

Istom presudom sudskog ve}a Du{ana Vojinovi}a, kao pripadnici Elezove grupe osu|eni

su Vladimir Pandurevi} – na {est godina zatvora, Vasa Qubibrati} – na pet godina i jedan mesec, Aleksandar Lu~i} – na ~etiri godine, Branko \uri} – na godinu i po, a Slobodan Pjevac na godinu dana zatvora. Oni imaju pravo `albe Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od prijema presude.

Elez i ~lanovi wegove grupe uhap{eni su po~etkom septembra pro{le godine na teritoriji Srbije. Elez je optu`en da je u toku 2009. godine, na teritoriji Srbije, odnosno Beograda, i na teritoriji BiH, organizovao kriminalnu grupu ~iji su pripadnici nabavqali opojne droge, prevozili ih do BiH, a zatim ih tamo prodavali. On je osumwi~en i da je stvorio plan za iznudu 600.000 evra, a ostali ~lanovi kriminalne grupe to su prihvatili i, uz nov~anu naknadu i pod wegovom kontrolom, preduzimali konkretne radwe u realizaciji plana.

Elezu se na teret stavqa i podstrekavawe na ubistvo.

(Tanjug)

BIV[I KOMANDANT OVK OBRATIO SE HA[KOM TRIBUNALU

Haradinaj ho}e privremenu slobodu Biv{i zapovednik OVK Ramu{ Haradinaj zatra`io je od Ha{kog tribunala da ga tokom predstoje}e prazni~ne pauze privremeno pusti iz pritvora.

Kao razlog za privremeno osloba|awe, Haradinaj navodi da mu je supruga trudna i da bi trebalo da se porodi sredinom januara.

Odbrana u zahtevu tvrdi i da ne postoji opasnost da bi Haradinaj mogao pobe}i ili uticati na svedoke ukoliko bude pu{ten na Kosovo od 17. decembra do 14. januara. Haradinaj, koji je lider Alijanse za budu}nost Kosova, nije zatra`io dozvolu sudija da se javno bavi politikom ako bude privremeno oslobo|en. U pritvoru u Sheveningenu, Haradinaj je od 20. jula kada ga je u Pri{tini uhapsio Euleks.

Tribunal je u septembru odbio da Haradinaja pusti na slobodu do po~etka novog su|ewa, ocewuju}i da bi imalo lo{ uticaj na spremnost svedoka da se pojave pred Tribunalom, s obzirom na to da na Kosovu „preovla|uje atmosfera zastra{ivawa svedoka“.

Usvajaju}i `albu Tu`ila{tva na prvostepenu presudu,

izre~enu u aprilu 2008, apelaciono ve}e Tribunala nalo`ilo je 21. jula da su|ewe Haradinaju i saoptu`enima Idrizu Baqaju i Qahu Brahimaju bude ponovqeno po {est od 37 ta~aka prvobitne optu`nice koje se odnose na zlo~ine nad pritvorenicima u zarobqeni~kom logoru OVK u selu Jablanica kod De~ana od marta do septembra 1998.

Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptu`eni Baqaj bili su oslobo|eni krivice, a tre}eoptu`eni Brahimaj osu|en je na {est godina zatvora zbog okrutnog postupawa prema zarobqenicima u jablani~kom logoru. Ponavqawe su|ewa nalo`eno je zbog toga {to na prvom procesu nisu bila saslu{ana dva kqu~na svedoka protiv optu`enih, koji su odbili da svedo~e zato {to su bili „uznemiravani“ i „zastra{eni“.

Haradinaj je, po optu`nici, 1998–99. bio vo|a OVK u okolini De~ana, Baqaj je komandovao specijalnom jedinicom „Crni orlovi“, a Brahimaj je ~lan glavnog {taba OVK i zapovednik pritvora za zarobqenike OVK.

rio „sitroen“ koji je iz Futo{ke ulice skretao na Bulevar Evrope. Posle udarca, izgubila sam kontrolu nad vozilom i udarila sam u „{kodu“, koja me je od udarca odbacila pa sam naletela na razdelno ostrvo izme|u kolovoznih traka, a moj „pasat“ je zavr{io na boku. Kroz {ofer{ajbnu su

me izvukla petorica mu{karaca. Kako su uspeli – nije mi jasno. Jo{ nemogu da do|em sebi {ta mi se desilo. Vra}ala sam se s posla i krenula po decu i mu`a. Sva je sre}a da deca nisu bila u kolima! Veoma sam potresena, u {oku sam... – ispri~ala je Ivana Tomi}.

M. B.

EKSKLUZIVNO [EF ODSEKA ZA PROTIVDIVERZIONU ZA[TITU TOMISLAV MATOVI], KOJI JE PREKJU^E DEMONTIRAO BOMBU U BLIZINI DOMA ZDRAVQA

Falio je milimetar da grune na Podbari

Tomislav Matovi} s „ka{ikarom” u ruci

Novosadska policijska uprava intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku osobe koja je ostavila ru~nu bombu, prona|enu prekju~e oko 15 sati na prozoru ku}e u Ulici Bele wive na Podbari u Novom Sadu.

Kako je „Dnevnik“ pisao, eksplozivna naprava je bila za{ti}ena sa spoqne starne sun|erom i velikim kamenom nepravilnog oblika, tako da je bila izme|u kamena i rama prozor~eta. Osigura~ na „ka{ikari“ je bio izvu~en, a ru~ica je bila podignuta, odnosno odvojena. Bomba je bila ostavqena u pa`qivo oblikovanom sun|eru, koji je podse}ao na minijaturnu kacigu, i o~igledno je poslu`io da se ona ne otkotrqa i digne u vazduh onoga ko je postavqa. „Ka{ikaru“ je deaktivirao za oko pola sata {ef Odseka za novosadske Policijske uprave operativnu krim-tehniku i protivdiverzionu za{titu Tomislav Matovi}.

– Dobili smo poziv od de`urne slu`be oko 15 sati i ~uli da su vlasnici ku}e ugledali bombu na prozoru i odmah oti{li na lice mesta. ^im sam je ugledao, bio sam svestan da se radi o pravoj bombi M-75 kojoj je izva|en osigura~. Prvo smo morali da obezbedimo okoli{ i evakuisali smo dve najbli`e ku}e i dispanzer, ~iji je dvori{ni deo udaqen oko {est metara od pomenutog prozora – pri~a za na{ list Matovi}. – Re~ je o sistemu aktivirawa rastere}ewem usled pomerawa. Ako se pomeri jedan deo tog sklopa, dolazi do ekplozije. Obukao sam specijalno odelo, koje se testira i na tri kile ~istog eksploziva. Detonacije su i ~etiri puta ja~e od koli~ine postavqenog eksploziva ako postoji pregrada, prepreka kod bombe. Ova ka{ikara ubija u pre~niku od 12 metara, a rawava na 30 metara i ima 3.000 ~eli~nih kuglica. Bio sam veoma blizu we pa ba{ i ne znam kakve bi bile povrede da je eksplodirala. Moram re}i, falio je milimetar da se to desi. Odelo je dobro, ali za za{titu {aka nema re{ewa jer mora{ da radi{ taj pipav posao s ose}ajem.

Moja obaveza je da obezbedim tragove, a na potrazi rade kolege iz dugih ekipa. Znao sam da nije u pitawu {kolska bomba jer one

imaju druga~ije oznake i boje u istom obliku i veoma se razlikuju od pravih.

Nametnulo se i pitawe da li se ruke tresu kad se radi ovako opasan posao.

– Ne, nikad! – odgovara uz osmeh Matovi}.

– Postoji iskustvo, a i svestan sam {ta radim. Uvek se pona{am kao da to radim prvi put, bez `urbe – {kolski. Znam da kontroli{em taj strah. Rekao sam svojevremeno da }u raditi ovaj posao dok ne osetim strah jer tad

Specijalno odelo za deminera

ne bih bio za ovo. Na lice mesta pri{ao sam sam, kao i uvek. To je pravilo. Iskqu~ivo sam. Taj ko je postavio bombu – nije je prvi put video, znao je {ta radi.

Matovi} nam ka`e da ovako ne{to ponekad radi gotovo svaki dan, ali nai|u i pauze. Ina~e, ovaj ~ovek, koji uz na{e obrazovawe ima i me|unarodnu akademiju i 30 kurseva u vezi s eksplozivima, od kojih je jedan i bio i u organizaciji Ef-Bi-Aja, jedini u Vojvodini radi demontirawe bombi. U Srbiji ima mawe od pet qudi koji se bave ovakvim poslom, tako da on odlazi radi deaktivirawa po celoj dr`a-

vi. On je ju~e, pri ulasku u kancelariju, ostavio dve ru~ne bombe s ekplozivnim puwewem na svoj sto kao paklu cigareta s upaqa~em.

– Ne brinite, demontirane su tamo gde smo ih prona{li. Proizvedene su 1938. godine a prona|ene pre desetak dana. Ove su na ve{ta~ewu, posebno pakujemo detonatore od ekploziva. Nikad se ne skladi{te zajedno. Bio sam nedavno u Rumi, pa sam i{ao u Bujanovac. Tako|e, nedavno je ba~ena bomba u dvori{te u Futogu pa nije ekplodirala. U takvim slu~ajevima se pre svega utvr|uje za{to nije pukla. U ovom slu~aju detonator je bio stavqen naopa~ke. Pre oko mesec dana demontirao sam ru~nu bombu M-52, ostavqenu u privatnoj firmi u Novom Slankamenu u plasti~noj kantici s kanapom za izvla~ewe osigura~a.

Kad se kantica prevrne, bomba ispadne i eksplodira. To su vojno-formacijska sredstva upotrebqna kao improvizovane naprave.

Na na{e pitawe {ta je s robotom koji je za ove namene imala Policijska uprava u Novom Sadu, saznajemo da je on pretpro{le godine ustupqen beogradskoj policiji.

– Oko 25.000 evra ko{ta samo mali rendgen koji se stavqa na takvu napravu i slu`i da se vidi {ta je u ostavqenoj sumwivoj kutiji ili koferu. Nikad ne zna{ {ta demontira{ dok ne otvori{. Jednom sam se u banci u Staroj Pazovi namu~io oko otvarawa, a ispostavilo se da je re~ o veoma kvaliletno ura|enom la`waku – prise}a se Matovi}. – Prekju~e na Podbari, da sam hteo da uni{tim bombu, za to bi najboqe bilo anga`ovawe robota. Nisam se odlu~io za aktivirawe, moram paziti da ne bude povre|enih i velika {teta, ali tako|e veoma mi je va`no da sa~uvam tragove. Uvek me veoma interesuje ko je izvr{ilac.

– Na kraju, apelujem na gra|ane da kad god prona|u ne{to sumwivo {to ih podse}a na eksplozivnu napravu, pozovu nas i nikako to ne diraju. De{ava se, ~ak, da qudi bace eksplozivnu napravu u kontejner, a na taj na~in mogu veoma ozbiqno povrediti prolaznike.

Nema potrebe da se pla{e da }e biti optu`eni tim povodom – dodaje na{ sagovornik.

M. Vuja~i}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

13

ZBOG ZLO^INA ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA U BEOGRADU

Srbija od Amerike tra`i izru~ewe Egnera Srbija je od SAD zatra`ila izru~ewe Petera Egnera, osumwi~enog da je kao pripadnik nacisti~kih okupatorskih snaga za vreme Drugog svetskog rata, u Srbiji, u~estvovao u ubistvu oko 17.000 Jevreja, Srba i Roma, izjavila je ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi}.

"Ministarstvo pravde Srbije poslalo je nadle`nim organima u SAD zahtev za izru~ewe Egnera", rekla je Malovi}eva.

Egner je u Srbiji okrivqen da je krajem 1941. godine, kao pripadnik Gestapoa, u Beogradu, u~estvovao u odvo|ewu qudi u koncentracione logore, s namerom da se uni{ti nacionalna grupa Jevreja. To je za rezultat imalo smrt 150.000 qudi.

Nacisti~ki stra`ar okrivqen je da je od kraja 1941. godine do sredine 1942. godine obezbe|ivao odvo|ewe vi{e grupa Jevreja u logor Staro sajmi{te, u Beogradu. Ameri~-

DVOJICA UHAP[ENA U NOVOM SADU

Osumwi~eni za trgovinu narkoticima Kriminalisti~ka policija li{ila je slobode Zorana P. (1982) iz Novog Sada i Petra J. (1979) iz Maradika, zbog postojawa osnova sumwe da su neovla{}eno trgovali narkoticima.

U ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave navodi se da su oni uhap{eni prekju~e u Novom Sadu, prilikom

primopredaje 162 grama supstance, za koju se pretpostavqa da je heroin. Poku{ali su da pobegnu, ali ih je policija sustigla i odredila im zadr`avawe.

Uz krivi~nu prijavu, koja ih tereti za neovla{}eno stavqawe u promet opojnih droga, bi}e privedeni na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji.

M. V.

BIV[I GRADONA^ELNIK ZREWANINA PONOVO U SUDNICI

U ponedeqak nastavak su|ewa Kne`evi}evoj grupi Su|ewe grupi optu`enih za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu, s biv{im predsednikom te op{tine Goranom Kne`evi}em na ~elu, bi}e nastavqeno u ponedeqak, 29. novembra, u Specijalnom sudu u Beogradu.

Goran Kne`evi}

Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva tereti Kne`evi}a i jo{ 22 okrivqenih za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem od 2006. do 2008. godine jer su zloupotrebom svog slu`benog polo`aja pri~inili {tetu op{tini Zrewanin od najmawe 150 miliona dinara. Na teret im se

stavqaju krivi~na dela zlo~ina~kog udru`ivawa, zloupotrebe slu`benog polo`aja, primawa i davawa mita.

Kne`evi} je izjavqivao da je optu`en samo zato {to je bio "ispred svog vremena" i da je proces protiv wega politi~ki i montiran. Biv{i prvi ~ovek zrewaninske op{tine proveo je 13 meseci u pritvoru, a 4. novembra pro{le godine pu{ten je da se brani sa slobode.

Pripadnici grupe su krivi~na dela izvr{ili na polo`ajima gradona~elnika, na~elnika odeqewa, direktora javnih preduze}a, tako {to su na nezakonit na~in davali u zakup neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u Zrewaninu ~iji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik op{tina Zrewanin, navedeno je u optu`nici. Zemqi{te je davano u zakup suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, bez raspisivawa javnih tendera, neposrednom pogodbom sa zainteresovanim za zakup.

Istovremeno, visina ugovorene zakupnine i tro{kova na ime ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta utvr|ivane su suprotno odlukama Skup{tine op{tine i grada Zrewanina, u iznosima znatno ni`im od propisanih, navodi se u optu`nici.

(Tanjug)

Kamion iz Srbije ukraden u Bugarskoj Kamion s robom jednog srpskog dr`avqanina ukraden je izme|u Slivnice i Dragomana, u blizini granice Srbije i Bugarske, saop{tio je ministar unutra{wih poslova Bugarske, Cvetan Cvetanov.

On je naveo da policija trenutno radi na slu~aju, odbiv{i da komentari{e {ta se ta~no desilo, zbog toga {to su, kako je rekao, pro{le godine bila dva sli~na slu~aja, za koje se ispostavilo da su la`irani.

Prema izve{tajima bugarskih medija, srpski dr`avqanin izvu~en je iz kamiona koji je prevozio bakarne `ice, a zatim je ostavqen u okolini Dimitrovgrada, a kamion i roba, koju je prevozio, su ukradeni.

ko ministarstvo pravde je, pozivaju}i se na nacisti~ke dokumente, saop{tilo da je 1941.

Egnerova jedinica ubila 11.164 osobe, ve}inom jevrejskih mu{karaca iz Srbije, qudi osumwi~enih da su komunisti i Romi. Ta jedinica je, prema saznawima ameri~kog Ministarstva pravde, 1942. godine ubila 6.280 jevrejskih `ena i dece iz Srbije. Oni su ugu{eni ugqen-monoksidom za vreme prevo`ewa, u kamionu napravqenom za te svrhe.

Centar "Simon Vizental", koji tra`i nacisti~ke ratne zlo~ince, podr`ao je nameru Srbije da sudi Egneru i jo{ dvojici qudi osumwi~enih da su za vreme Drugog svetskog rata u~estvovali u ratnim zlo~inima nacista. Zbog zlo~ina u Drugom Svetskom ratu srpsko pravosu|e otvorilo je istrage protiv [andora Kepiroa, koji `ivi u Ma|arskoj, i Milivoja A{nera iz Hrvatske, sad dr`avqanina Austrije.

Bawi~ki logor

PRESUDA ZA POKU[AJ UBISTVA SUPRUGE U RADI^EVI]U, KOD BE^EJA

Tri godine robije za gu{awe uz bricu Karoq Balzam (1979) iz Be~eja, optu`en za poku{aj ubistva svoje neven~ane supruge, osu|en je ju~e u novosadskom Vi{em sudu na tri godine zatvora. Optu`eni se tereti da je 29. jula ove godine oko 17 sati svoju `enu Nata{u I. (1984) u wenoj ku}i u Radi~evi}u posekao bricom, udario joj {amar, povredio joj usnu, dr`ao je pri tom za vrat i tako joj naneo lake telesne povrede.

U postupku pred peto~lanim ve}em kojim je predsedavala sudija Svetlana Tomi}-Joki}, koji je, neuobi~ajeno, trajao svega jedan dan, okrivqeni je osporavao navode optu`nice. On je tvrdio da je pomenute povrede nanao no`em kojim je sekao hleb za ve~eru, a tek nakon {to mu je supruga u sva|i udarila {amar, posle ~ega je, navodno, on wu posekao ni sam ne znaju}i kako.

Me|utim, sud je ipak poverovao navodima o{te}ene i svedocima, ali i nalazima ve{taka, ko-

ji je tvrdio da se takve dve posekotine ne mogu naneti jednim zamahom no`a. Ve}e je zauzelo stav da je okrivqeni imao nameru da Nata{u li{i `ivota.

U obrazlagawu presude, sudija Tomi}-Joki} je napomenula da je propisana kazna za ovo delo od pet do 15 godina zatvora, ali da je uzet u obzir niz olak{avaju}ih okolnosti, kao {to su da optu`eni nije osu|ivan, da je izrazio kajawe i `aqewe, wegova smawena ura~unqivost zbog alkoholisanosti u vreme izvr{ewa dela kao i da su tom prilikom o{te}enoj nanete lake telesne povrde.

Pritvor okrivqenom je produ`en zbog bojazni da bi boravkom na slobodi, pogotovo u malom mestu kakvo je Radi~evi}, a pri naru{enim odnosima, mogao izvr{iti krivi~no delo nad Nata{om.

Tro{kovi postupka pali su na teret buxeta ovog suda.

M. V.

JO[ NEJASNO ZBOG ^EGA SE URO[ MI[I] NIJE PREKJU^E POJAVIO U APELACIONOM SUDU

Zalutala naredba za privo|ewe Apelacioni sud u Beogradu saop{tio je ju~e da u spisima predmeta postoji dokaz da je 15. oktobra 2010. godine Okru`ni zatvor u Beogradu uredno primio naredbu za privo|ewe u sud Uro{a Mi{i}a koji je prvostepeno osu|en na deset godina zatvora zbog poku{aja ubistva `andarma na stadionu.

Apelacioni sud odlo`io je prekju~e pretres po `albama na presudu, uz obrazlo`ewe da Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Vaqevu, u koji je Mi{i} u me|uvremenu preba~en, nije dobio naredbu suda da Mi{i}a prebaci u Beograd.

Kako se navodi u ju~era{wem saop{tewu Apelacionog suda, Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija prekju~e je obavestila sudiju izvestioca da je Mi{i} preba~en iz Okru`nog zatvora u Beogradu u KPZ "Vaqevo" na li~ni zahtev i da je naredba za wegovo privo|ewe 5. novembra prosle|ena u KPZ "Vaqevo" s wegovim dosijeom. KPZ "Vaqevo" je nakon prebacivawa okrivqenog obavestio sudiju izvestioca da tom zavodu nije prosle|ena naredba Uprave Okru`nog zatvora u Beogradu, kao i da im je Mi{i} prethodni dan napomenuo da ima zakazano su|ewe u Apelacionom sudu, navodi se u saop{tewu.

"Apelacionom sudu do 25. novembra nije dostavqeno re{ewe Vi{eg suda u Beogradu

KPZ Vaqevo, u kome se odnedavno nalazi Uro{ Mi{i}

kojim se okrivqeni Mi{i} pre pravosna`nosti presude upu}uje na izdr`avawe kazne u KPZ u Vaqevu", navodi se u saop{tewu.

Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija saop{tila je prekju~e da Mi{i} nije sproveden na su|ewe u Apelacioni

sud u Beogradu jer nije bilo naloga za wegovo dovo|ewe iz zatvora. Mi{i} je, kako je saop{teno iz Uprave, u KPZ u Vaqevu, gde je upu}en na li~ni zahtev, pre pravosna`nosti presude, a nalog iz Apelacionog suda za wegovo dovo|ewe na su|ewe nije stigao ni u

Okru`ni zatvor u Beogradu ni u KPZ u Vaqevu.

Mi{i} je osu|en na deset godina zatvora zbog poku{aja ubistva `andarma Neboj{e Trajkovi}a na utakmici "Crvena zvezda"–"Hajduk", decembra 2007. godine.

E. D.

subota27.novembar2010.

KULTURA

c m y

14

FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION” U SUBOTICI

Bez re~i, ali puno „Ni u {ta nismo sigurni, ali nas ne{to primorava da `ivot provodimo zajedno. Verujemo da su stare kwige i prijateqstvo sa `ivotiwama bitni, da nam je horizont uvek pod nogama i da nebo izrawa iz zemqe.“ Ovaj citat deo je `ivotne, pa i profesionalne, po mnogo ~emu asketske filozofije grupe „Derevo“

be, Gavranove senke i Rujnog zraka. Po ovim likovima (i karakteristikama) „Arlekin“ u maniru neverbalnog (fizi~kog i nemog) teatra pri~a pri~u o umetnicima teatra maski, sredwovekovne pantomime, lutaju}im muzi~arima i klovnovima.

Na izrazito topao, estetski (pozori{no) veoma lep, prefi-

Iz predstave „Arlekin”

(Sankt Petersburg / Drezden), u kojoj se na scenski rad gleda kao na svest o individualnom postojawu, a ne kao na glumu, pozori{te... Verovatno ba{ zato wihova predstava „Arlekin“, izvedena u ~etvrtak i petak na festivalu savremenog pozori{ta i plesa „Desire Central Station“ u Subotici, po~iwe krajem, spu{tawem zavese i bu|ewem „lutaka“ u stvarnom `ivotu.

Anton Adasinski, koji je centralna figura grupe „Derevo“, igra Arlekina, Vergla{a i Oprugu ~asovnika; Jelena Jarovaja tuma~i Gladnu Ojeretu, Odano majmun~e, Holandsku dadiqu i Arlekinovo srce; Ana Budanova je u ulogama Luj-Bara-

i mime, zahvaquju}i kojoj, uz svega nekoliko podjednako kreativno upotrebqenih pomo}nih sredstava (muzike, svetla, ne{to rekvizita i dekora), ~ovek scenski o`ivqava poput lutke („derevo“ i zna~i drvo). Do perfekcije dovedena tehnika igre, naravno, nije sama sebi svrha, jer i tako transparentno svedenim sredstvima, „Arlekin“ od scene do scene uspeva da prika`e, animira, karikira, ilustruje, svu dubinu qudske prirode i emocija koje je krase. „Akademija Dezire“ predstavila je ~uvenog ma|arskog rediteqa Tama{a A{era, koji je internacionalnu slavu sticao svojim re`ijama ^ehovqevih dela, od kojih su mu omiqena „Ivanov“ i „Ujka Vawa“. A{er je govorio o saradwi s glumcima, o razli~itim pristupima i na~inima rada, kako u pozori{tima, tako i na akademijama, a izneo je i mi{qewe da savremenom teatru odgovara Lemanova kovanica postdramskog, iako je po wemu sukob osnova

Danas i sutra na festivalu Zagreba~ko kazali{te mladih ve~eras (ZKM) }e izvesti predstavu „Generacija 91-95“ („Jadran“, 19 ~asova), nakon ~ega }e nastupiti Ansambl Kristijana Ger|e iz Budimpe{te s „koincidentom za ~etiri plesa~a“ nazvanim „Kvartet“ („Kostolawi De`e“, 21 ~as). Koprodukcija Monta`stroja i ZKM „Vatrotehna 2.0“ na programu je sutra („Jadran“, 19 ~asova), kad je i predstava „Ju-Hu rep“ pozori{ta PontM iz Budimpe{te („Kostolawi De`e“, 21 ~as). „Akademija Dezire“ u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“, u terminima od 11 i 16 ~asova, danas i sutra }e ugostiti Antona Adasinskog, Arpada [ilinga, Boruta [eparovi}a, Jo`efa Na|a. wen na~in, Adasinski i Jarovaja, uglavnom kao Arlekin i Pjereta, iznose glavnicu scenskog spektakla posve}enog (ne)prevazi|enoj tehnici tela, pokreta

zanimqivosti i uzbudqivosti svake zanimqive i uzbudqive predstave u kojem god vremenu i maniru da je ra|ena.

Igor Buri}

U PONEDEQAK NA SCENI SNP

„Kate Kapuralica” somborskog pozori{ta Najpoznatija, najizvo|enija i najnagra|ivanija predstava u istoriji somborskog Narodnog pozori{ta „Kate Kapuralica“ Vlaha Stulija, u re`iji Jago{a Markovi}a, gostova}e u ponedeqak 29. novembra na sceni „Jovan \or|evi}“ Srpskog narodnog pozori{ta. Ova ~uvena predstava premijerno je izvedena 12. maja 1995. u Somboru i za samo dve godine igrawa do`ivela je 100. izvo|ewe.

Predstava je najavqena kao „me{avina tragedije i komedije, mediteranskog mentaliteta, sirovosti i italijanske profiwenosti, grubosti i onoga {to se jo{ uvek zove qubav – pri~a o `eni koja, pristisnuta `ivotnim (ne)prilikama, poku{ava da dobro uda svoju }erku“. Za mawe od tri godine igrawa, „Kate Kapuralica“ je osvojila ~ak 33 nagrade. Predstavu je videlo 34000 gledalaca na 117 izvo|ewa, a onda je skinuta sa repertoara, da bi u maju ove godine bila obnovqena i vra}ena na repertoar. Tako je, uz nagrade na svim festivalima na kojima je igrana, me|u kojima su one iz Budve, Vr{ca, Mladenovca, Zaje~ara, [apca, Para}ina, Jagodine, Zrewanina, Zemuna i U`ica, ove godine „Kate Kapuralica“ nagra|ena u Tivtu, a na festivalu „Tvr|ava teatar“

DNEVNIK NA KONKURSU ZA OTKUP KWIGA ZA BIBLIOTEKE

Najtra`enija literatura za decu Javne biblioteke u Srbiji (178) dobi}e uskoro 56.167 novih kwiga koje su odabrale 639 naslova sa liste koju im je dostavila Komisija za otkup kwiga Ministarstva kulture, a 127 izdava~a ~ije su kwige otkupqene dobi}e do kraja ove godine 34.737.472 dinara, saop{teno je ju~e na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture. Sekretar ministarstva Predrag Blagojevi} je podsetio da je otkup kwiga objavqenih 2009. pro{ao predvi|enu proceduru o dvostepenoj selekciji koju je u prvom delu obavila komisija kojom je predsedavao Du{an Ivani} a ~lanovi su bili Jovan Popov, Veqko Brbori}, Aleksandra Vrane{ i Ildiko Erden.

Narodna biblioteka Srbije je distribuirala liste sa 2.869 naslova od 194 izdava~a svim bibliotekama koje su vr{ile izbor prema svojim potrebama.Komisija je, kao {to je rekao Blagojevi}, vr{ila odabir u pet kategorija: doma}a kwi`evnost, prevodna

kwi`evnost, umetnost, humanisti~ke i dru{tvene nauke u oblasti kulture i de~ija kwi`evnost.Ministarstvo je ove godine imalo u buxetu izdvojeno u ove svrhe 34.822.260 i ta suma je spremna da bude preneta na ra~une izdava~a nakon {to se potpi{u ugovori, biblioteke potvrde da su primile po{iqke kwiga i dostave spiskove Narodnoj biblioteci, objasnio je daqu proceduru upravnik biblioteka Sreten Ugri~i}.On je naglasio da Narodna biblioteka pru`a za oktup samo logosti~ku bazu, da ne bira ~lanove Komisije niti ispla}uje dugovawa prema izdava~ima.

Ugri~i} je naveo da su svi statisti~ki podaci o otkupu na sajtu Ministarstva kulture i Narodne biblioteka i podaci o broju naslova i primeraka koji su dodeqeni pojedinim bibliotekama.Na osnovu tih specijalnih lista jasna je orijentacija biblioteka u Srbiji da ih najvi{e interesuje da nabave kwige za decu i

zato je najtra`enija kwiga „Princeza Mrvica“ Mari-Luiz Ge (Kreativni centar), a slede „Qupke pri~e Sare Kej“ (Evro\unti) i svi ostali naslovi do 30. su nameweni deci.Me|u naslovima koji nisu nameweni deci na prvom mestu je roman Dejana Stojiqkovi}a „Konstantinovo raskr{}e“ (Laguna) a sledi prevedeno delo Tonija Parsonsa „Novi po~etak“ (Laguna). „Laguna“ je izdava~ kome je otkupqeno najvi{e kwiga (11.402) i zato }e joj biti ispla}eno 5.636,257 dinara. Po broju otkupqenih kwiga slede „Kreativni centar“ (5.135) i „Slu`beni glasnik“ (4.257).Kada je u pitawu suma koju }e dobiti, na drugom mestu je „Glasnik (2.615.520) a zatim „Kreativni centar“ (1.816.828) {to je posledica cene pojedeinih naslova).

Konkurs za otkup kwiga objavqenih u 2010. bi}e raspisan, verovatno, po~etkom 2011. godine, re~eno je u Ministarstvu kulture.

(Tanjug)

SULUV DO KRAJA GODINE PRIPREMA TRI IZLO@BE

Vizuelizovani podaci i gradski registar Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine najavio je tri izlo`be do kraja ove godine, dve gostuju}e, kao i redovnu bijenalnu na kojoj }e predstaviti aktuelnu produkciju svojih ~lanova. Dve gostuju}e izlo`be nisu uobi~ajene autorske izlo`be, kako je napomenuo ~lan predsedni{tva SULUV-a Zoran Panteli} na ju~era{woj konferenciji za novinare, ve} se radi o dva istra`iva~ka projekta koja }e biti predstavqena na izlo`bama. Jedan je projekat „Visible Data - financing culture“ (Vidqivi podaci finansirawe kulture), kako i glasi naziv izlo`be koja }e biti otvorena 29. novembra u 20 ~asova u Galeriji SULUV-a, a organizovali su je „Open dizajn studio“ iz Bratislave i Institut za fleksibilne kulture i tehnologije NAPON iz Novog Sada. Oslowena na iskustva u Slova~koj, ideja ove izlo`ba bila je, po re~ima Krstiana Luki}a da uka`e i pojasni modele finansirawa kulture u Vojvodini.

Podaci o tome ko, koliko i za {ta dobija novca za kulturu bi}e vizuelizovani i postavqeni na ovoj izlo`bi. Ovaj projekat se ostvaruje u saradwi sa grafi~kim i veb - dizajnerima, programerima, sociolozima, umetnicima i teoreti~arima iz Srbije, Slova~ke i Holandije koji imaju iskustva u vizualizaciji informacija. Pomenuti projekat pri-

kazuje, odnosno istra`uje dva primera finansirawa kulture - u Srbiji i Slova~koj, kroz razne vizualizacije informacija razli~itih buxetskih stavki, {to pru`a boqi uvid u na~ine funkcionisawa kulturno - finansijskih politika.

Kako je napomenula Marina Lau{, na izlo`bi }e biti zastupqeno osam dizajnera, to jest osam dizajn re{ewa vizualizacije podataka vezanih za finan-

„Gradski registar“, koja }e biti otvorena 13. decembra u galeriji SULUV-a, kroz vizuelizaciju najizra`enijih gradskih problema nastalih kroz ubrzani razvoj, privatizaciju i izgradwu posledwih decenija, poku{ava da skrene pa`wu na wih, odnosno na to {ta je sve ura|eno u Novom Sadu. Kako je napomenula Branka ]ur~i}, koja je ukqu~ena u ovaj projekat, bi}e prikazano dvanaest situacija - najupe~a-

Godi{wa izlo`ba SULUV-a Godi{wa izlo`ba ~lanova SULUV-a, 59. po redu, bi}e otvorena 10. decembra u Galeriji spomen zbirke Rajka Mamuzi}a, najavio je sekretar SULUV-a \ula [anta, dodaju}i da }e na woj biti zastupqeno 34 umetnika. Postavka je koncipirana tako da se uvidom u stvarala{tvo umetnika raznih profila napravi dvogodi{wi presek i pregled savremenog umetni~kog stvarala{tva u Vojvodini. Izlo`ba }e trajati do 30. decembra. sirawe kulture na gradskom, pokrajinskom i republi~kom nivou. Ona je tako|e najavila i da }e 30. novembra biti organizovana radionica u kojoj }e biti govora o ovom projektu, a u~estvova}e grafi~ki dizajneri, medijski umetnici i studenti s akademija u Bratislavi i Novom Sadu.

Prezentacija ove radionice, kao i holandske asocijacije „Last“ koja u~estvuje u pomenutom projektu, bi}e prire|ena 3. decembra u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu. Druga izlo`ba

tqivijih slu~ajeva u Novom Sadu, me|u kojima su privatizacija „Zvezda filma“ i problem bioskopa, stawe u podgra|u u Petrovaradinu, kao i takozvanoj Kineskoj ~etvrti, i drugih.

Vezano za ovu izlo`bu, i wenu temu, Ana Xoki} je najavila za 22. decembar u Omladinskom centru CK 13 susret arhitekata, urbanista, umetnika i javnih li~nosti, koji }e imati zadatak da defini{u i izdvoje jedan pojam koji smatraju krucijalnim za de{avawa u Novom Sadu.

N. Pej~i}

U PONEDEQAK 29. NOVEMBRA U SINAGOGI

Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara

Branka [eli} u predstavi „Kate Kapuralica”

u Smederevu progla{ena je za najboqu predstavu.

U ulogama su: Sa{a Torlakovi}, Branka [eli}, Biqana Ke-

skenovi}, Tatjana [anta - Torlakovi}, Slobodan Te{i}, Radoje ^upi}, Tatjana Bermel i Vlastimir Velisavqevi}.

N. P-j.

GOSTOVAWE PREDSTAVE SNP

„Pejnkilers” na festivalu u Tuzli Dramska predstava Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) u Novom Sadu „Pejnkilers“, autorke Nede Radulovi}, u re`iji Ive Milo{evi}a, bi}e izvedena 29. novembra na festivalu Tuzlanski pozori{ni dani, saop{tio je na{ najstariji teatar. U tom komadu, premijerno izvedenom u SNP-u pre dve godine, igraju Jovana Stipi}, Ivana V. Jovanovi}, Dragiwa Vogawac i Nenad Pe}inar.

Na tradicionalnoj manifestaciji, koja se u Narodnom pozori{tu u Tuzli odr`ava od 20. do 30. novembra, u~estvuju mnogobrojni teatri iz regiona me|u kojima pored doma}ina nastupaju i Narodno pozori{te u Beogradu, Hrvatsko kazali{te iz Pe~uja, sarajevsko Narodno pozori{te, Mostarski teatar mladih, Narodno pozori{te Republike Srpske, Kamerni teatar 55 iz Sarajeva.

imenovan je za direktora, diriVojvo|anski simfoni~ari nagenta i osniva~a Dr`avnog simjavquju drugi koncert u ovoj sezofonijskog orkestra Meksika. ni, koji }e biti odr`an u ponedePosle dvanaest godina Batiz poqak 29. novembra u 20 ~asova u staje direktor Filharmonijskog Sinagogi. Dirigent }e ovog puta orkestra Meksiko Sitija, na ~ibiti Enrike Batiz Kempbel iz Meksika, a solista na flauti Kristijan Koev iz Bugarske. Bi}e izvedena uvertira za Mocartovu operu „Titovo milosr|e“, Reinekeov Koncert za flautu i orkestar u De- duru i Betovenova Peta simfonija u ce- molu. Ulaz je slobodan.

Meksi~ki dirigent Enrike Batiz Kempbel jedan je od najzna~ajnijih aktuelnih umetnika Ju`ne Amerike. Svoje vanredne muzi~ke sposobnosti pokazuje ve} u osmoj godini kada ozbiqni- Kristijan Koev, bugarski flautista je po~iwe da u~i klavir. Pohajem je ~elu i danas. Istovremeno |ao je poznatu Xulijard {kolu u je kao gost-dirigent vodio preko Wujorku, istovremeno i nastavu 500 simfonijskih orkestara {idirigovawa, a studije nastavqa rom sveta, me|u kojima je i enkasnije u Poqskoj. Karijeru virgleski Kraqevski filharmonijtuoznog instrumentaliste i ski orkestar. Batizova ogromna uspe{nog, temperamentnog diridiskografska kolekcija broji genta zapo~iwe u Evropi, nasta145 izdawa. Veliki broj visokih vqa je u domovini, a ve} 1971. nagrada za interpretaciju dobio

je u Italiji, Velikoj Britaniji i Meksiku.

Poznati bugarski flautista Kristijan Koev izaziva ovacije publike {irom sveta, gde nastupa jo{ od rane mladosti. Ro|en u Sofiji 1970, u porodici izvanrednih flautista, poznatih poklonicima klasi~ne muzike i izvan Bugarske, Koev i sam po~iwe da svira flautu i vrlo brzo osvaja nagrade na brojnim konkursima od kojih se izdvajaju prve nagrade na Nacionalnom takmi~ewu mladih instrumentalista u Trgovi{tu i Prva nagrada na Nacionalnom nadmetawu u Provadiji. [kolovao se Francuskoj i Bugarskoj, a aktivnost na koncertnoj sceni i me|unarodnim festivalima omogu}ava mu usavr{avawe na muzi~koj akademiji „Santa Cecilia“ u Rimu..

Koev je svoje uspehe dopunio i prvim nagradama na konkursu u Milanu i na me|unarodnom takmi~ewu konzervatorista u okviru ~uvenog ~e{kog festivala „Pra{ko prole}e“.

N. P-j.

DRU[TVO

DNEVNIK

EVROPSKI FORUM O OBEZBE\IVAWU KVALITETA NA UNIVERZITETIMA

Bolowska zemqa Peti evropski forum o obezbe|ivawu kvaliteta na univerzitetima, odr`an pro{le nedeqe u Lionu, okupio je vi{e od 450 u~esnika. Ovaj „poligon“ za razmenu iskustava i ideja o tome kako da akademske institucije i visoko obrazovawe u Evropi budu {to boqi, po oceni prof. dr Zorane Lu`anin, predsednice Odbora za obezbe|ivawe kvaliteta i internu evaluaciju Univerziteta u Novom Sadu, bio je vrlo uspe{an i „prijatan“. Forum je radio u zajedni~kim, ali i paralelnim sesijama, a osnovna ideja ovog skupa najboqe se da prepoznati u naslovu jednog od uvodnih izlagawa „Jedna flota, mnogo brodova, ista destinacija“...

– I zaista je tako: svi smo zapravo jedno u evropskom prostoru visokog obrazovawa, mnogo je zemaqa u wemu, a te`imo istim ciqevima, vrednostima,

kvalitetu – obja{wava profesorka Lu`anin, i isti~e da je dragoceno bilo ~uti dosada{wa iskustva razli~itih zemaqa i koliko je ko uspeo u obezbe|ivawu kvaliteta na univerzitetima, a naro~ito predloge

teta na univerzitet, iz zemqe u zemqu.

– Trenutno u Evropi ima oko 19 miliona studenata, a ideja je da u narednom periodu, do 2020. godine, wih 20 odsto po jedan semestar u toku studija provede na

Forum je radio u zajedni~kim, ali i paralelnim sesijama, a osnovna ideja ovog skupa najboqe se da prepoznati u naslovu jednog od uvodnih izlagawa „Jedna flota, mnogo brodova, ista destinacija” o tome kako daqe graditi i negovati kvalitet institucija, studijskih programa.

Lionski forum poseban akcenat je dao ishodima u~ewa u „bolowskom“ sistemu visokog obrazovawa, {to je i razumqivo jer se planira da veliki broj studenata narednih godina cirkuli{e u evropskom prostoru visokog obrazovawa s univerzi-

univerzitetu u nekoj drugoj zemqi, a za ovakav poduhvat „bolowske zemqe“, zapravo wihove visokoobrazovne institucije, moraju se dobro pripremiti i obezbediti odgovaraju}i kvalitet studijskih programa, nastave, ocewivawa... – obja{wava na{a sagovornica.

Na pitawe da li i u razvijenim evropskim zemqama, tamo

gde je bolowski sistem ranije uveden, postoje isti problemi, dileme poput ovih na{ih, ona obja{wava da i tamo ima svih tih de~jih bolesti ovog sistema: – Ali, te razvijene zemqe su malo u prednosti jer su one odlu~ile da prave ovaj novi sistem visokog obrazovawa, one su ga razvijale, de fakto spram svojeg starog sistema visokog obrazovawa, svojih iskustava, mogu}nosti. I, naravno, ne mo`e se iskqu~iti finansijski momenat jer su to mnogo, mnogo bogatije zemqe, koje ula`u u visoko obrazovawe, posebno u razvoj odre|enih oblasti, postoje strate{ki ciqevi ka kojima se ide, kao {to je, recimo, onaj koji je EU svojevremeno utvrdila – da se znatnije pove}a broj studenata matematike i tehnike jer je prime}eno da wih fali na tr`i{tu.

V. ^eki}

subota27.novembar2010.

15

EKSKURZIJE

Iz u~ionice na predah u Evropu Sude}i po oglasima sredwih {kola za prikupqawe ponuda za izvo|ewe ekskurzija, sredwo{kolci ovih dana, osim o gradivu, uveliko razmi{qaju i o provodu koji ih ~eka na ovim |a~kim putovawima, a wihovi roditeqi, taman iza{li iz minusa za

skih usluga – uz pet no}ewa, i polupansion.

Ove godine, za dogodine, matursku ekskurziju ugovara i Ekonomsko-trgovinska {kola „Dositej Obradovi}“ iz Alibunara.

Ova {kola agencije poziva da im osmisle i organizuju obila-

NAJ^E[]I NEUROLO[KI POREME]AJ

Migrena ne zaobilazi ni decu Gotovo da nema ~oveka koji, re|e ili ~e{}e, nema glavoboqe. Za neke su one samo prolazni simptom vezan za prehlade ili umor, a za druge predstavqaju ozbiqan problem jer im ~est i jak bol ometa svakodnevni `ivot i onemogu}ava obavqawe posla. Statistika govori da se glavoboqa javqa kod pribli`no deset odsto qudi u populaciji zapadne hemisfere i zbog ovog simptoma oko 30 odsto bolesnika se javqa svom lekaru.

U Kongresnom centru „Master“ na Novosadskom sajmu ju~e je po~eo dvodnevni simpozijum o glavoboqama i bolnim stawima u neurologiji s me|unarodnim u~e{}em. Organizuju ga Udru`ewe neurologa Srbije, Medicinski fakultet u Novom Sadu i Klinika za neurologiju Klini~kog centra Vojvodine.

– Glavoboqe su univerzalno iskustvo, izaziva ih vi{e od 300 uzroka tako da naizgled iste glavoboqe mogu biti izazvane razli~itim uzro~inicima – ka`e upravnica Klinike za neurologiju Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Marija @arkov. –

Sedamdesetih godina pro{log veka napravqen je veliki preokret kada je priznato da i deca imaju migrenu, a ne samo odrasli Naj~e{}e se radi o banalnim uzrocima glavoboqe, ali pojedini mogu biti i `ivotno ugro`avaju}i. Novi lekovi koje primewujemo znatno su doprineli uspe{nom le~ewu glavoboqe, kao i drugih bolnih stawa u neurologiji, a ~esto se, osim lekova, primewuje i akupunktura,

koja tako|e u odre|enim slu~ajevima mo`e pomo}i.

Simpozijum je okupio stru~wake iz Rusije, Hrvatske, Ma|arske kao i iz cele na{e zemqe. Rad se odvija kroz predavawa, radionice i poster-prezentacije, a kako ka`u u organizacionom odboru, poku{a}e da

dinog sektora, udru`ewa `ena sa sela i omladinskih organizacija u Vojvodini, namewenih unapre|ivawu wihovog rada i polo`aja.

Vasin je istakao da je namera bila da se pomogne realizacija projekta koji afirmi{u stvarala{tvo `ena na selu i mladih u Pokrajini.

– Za ove konkurse namenili smo 12.670.000 dinara. Potpisivawem ugovora zaokru`ujemo ciklus u okviru ovih aktivnosti za 2010. godinu. Broj pristiglih projekata – 400 – ohrabruje i upu}uje na to da i u narednoj godini moramo da se trudimo da ove aktivnosti nastavimo i za wih obezbedimo vi{e novca. Smatramo da je re~ o projektima koji pokazuju izuzetnu kreativnost i da je lako praviti velika dela s velikim novcem, ali je te{ko to ~initi kada je re~ o skromnim sredstvima u situaciji u kojoj smo objektivno – istakao je pokrajinski sekretar.

a od ovog meseca pravo na ovu vrstu bawskog le~ewa imaju i oni osiguranici oboleli od dijabetesa koji su na terapiji tabletama. Pravo na stacionarnu rehabilitaciju osiguranici koji su oboleli od dijabetesa i daqe }e ostvarivati u Specijalnoj bolnici za le~ewe i rehabilitaciju „Merkur“ u Vrwa~koj Bawi, jednom u ~etiri godine u trajawu od deset dana. Predlog za upu}ivawe na rehabilitaciju daje izabrani lekar, a uput overava nadle`na lekarska komisija filijale Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe.

J. B.

predstave najnovija saznawa iz ovih oblasti u neurologiji. Izme|u ostalih tema, na skupu }e se govoriti i o glavoboqama kod dece, koje tako|e nisu retke.

- Sedamdesetih godina pro{log veka napravqen je veliki preokret kada je priznato da i deca imaju migrenu, a ne samo odrasli – ka`e prof. emerita dr Jelena Mihaqev-Martinov. – ^esto se misli da se dete `ali na glavoboqu kad ne}e u {kolu ili nije uradilo doma}i zadatak – ima i toga, ali nije uvek tako.

Roditeqi treba da veruju svom detetu i ako se glavoboqa ponavqa, obavezno treba konsultovati de~je neurologe. Novi Sad ima vrsne de~je neurologe i verujem da }emo vrlo brzo postati centar za de~ju glavoboqu. Ono na {ta danas svakako treba ukazati je sve ve}a izlo`enost elektromagnetnim talasima. Dete treba u~iti da bude na propisanoj udaqenosti od TV ekrana i kompjutera, kao i da mobilni telefon dr`i nekoliko centimetara od uha jer elektromagnetna zra~ewa pove}avaju napade glavoboqe.

J. Barbuzan

VESTI Obele`en 35. ro|endan TV Vojvodina Prigodnom sve~ano{}u u Studiju M ju~e je obele`en 35. ro|endan Televizije Vojvodina, uz prisustvo zaposlenih, penzionera i gostiju, me|u kojima je bila i potpredsednica Vlade Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova.

O pre|enom putu tada{we Televizije Novi Sad, koja je prvu emisiju emitovala 26. novembra 1975. godine iz zdawa u Ulici Igwata Palvasa, do sada{wih svakodnevnih obaveza i planova za naredni period, govorili su zamenik generalnog direktora RTV-a Miodrag Koprivica i direktor TV Vojvodina Aleksandar Dotli}.

Ovogodi{we nagrade, koje se sastoje od plakete i jedne prose~ne plate u bruto iznosu, dobili su Du{an [evarli}, Miroslav Tubi}, Mihajlo Bindas, Zlatoje ^olovi}, Andreja Milinovi}, Kamenko Milenkovi} i Trifu Doru. Laureat nagrade za ukupno stvarala{tvo u oblasti televizije „Slavuj Haxi}“ postao je snimateq Qubomir Glu{ica.

Novac za udru`ewa `ena sa sela Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin potpisao je dvadeset ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za projekte predstavnika nevla-

Rehabilitacija dijabeti~ara u Vrwa~koj Bawi Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe omogu}io je svim osiguranicima starijim od 18 godina koji su oboleli od dijabetesa da kao prevenciju komplikacija, a o tro{ku obaveznog zdravstvenog osigurawa, ostvare pravo na produ`enu rehabilitaciju. Do sada su ovo pravo o tro{ku zdravstvenog osigurawa mogli ostvariti samo osiguranici koji u terapiji koriste insulin,

Predrasude zbog razli~itosti Oko 65 odsto mladih svakodnevno trpi neki oblik nasiqa i diskriminacije, ili se suo~ava s predrasudama zbog razli~itosti, re~eno je ju~e u razgovoru u~enika sredwih {kola s predstavnicima ministarstava i nezavisnih institucija.

– Naj~e{}e `rtve ovih pojava su Romi, gej i lezbijska populacija, kao i pripadnici mawinskih i verskih zajednica, a 80 odsto slu~ajeva diskriminacije nikad se ne prijavi – kazala je predstavnica Ministarstva omladine i sporta Mirjana Jakovqevi} na skupu koji je u Skup{tini Srbije organizovao Helsin{ki odbor za qudska prava.

Ovim susretom i panel-diskusijom u~enika osam sredwih {kola iz Srbije s predstavnicima ministarstava o problemima

diskriminacije, projekat Promocija antidiskriminatornog pona{awa i prakse ulazi u zavr{nu fazu. U diskusiji su u~estvovali u~enici sredwih {kola iz Bujanovca, Pre{eva, Vrawa, Subotice, Novog Pazara, Pan~eva, Novog Sada i Alibunara.

Nepoznat broj obolelih od retkih bolesti Predstavnici nedavno osnovane Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije ukazali su na to da su nedostatak registra obolelih, kao i naj~e{}e skupa terapija, me|u osnovnim nedostacima u olak{avawu `ivota obolelih od tih bolesti.

Predsednica organizacije Jelena Milo{evi} rekla je da retke bolesti u Srbiji nisu prepoznate u zdravstvenom sistemu i da se ~esto doga|a da se obolelima ne postavi prava dijagnoza, a samim tim ni terapija. Ona je navela da je ciq te organizacije da se obezbedi buxetsko finansirawe postavqawa dijagnoze za retke bolesti u prenatalnom i postnatalnom periodu, ali i zalagawe za socijalni dijalog i ravnopravan polo`aj obolelih u dru{tvu.

Po podacima Evropskog komiteta, retka bolest je ona koja se javqa kod jednog me|u 2.000 qudi i re|e, a obolelo je oko sedam odsto stanovni{tva na globalnom nivou. U svetu je registrovano vi{e od 10.000 retkih oboqewa i ta lista se svakog dana uve}ava.

Suboti~ani krajem aprila putuju u Veneciju

opremawe |aka za novu {kolsku zak Azurne obale, i to od 16. do godinu, o novom zadu`ivawu. Ve24. septembra 2011. \aci tre}eg i ~etvrtog razrovatno da bi ba{ roditeqima reda Tehni~ke {kole „Ivan Saolak{ale finansirawe, to jest ri}“ u Subotici krajem aprila omogu}ile pla}awe na {to vi{e i}i }e u severnu Italiju i za rata, mnoge {kole ve} priku~etiri dana, uz tri polupansiopqaju ponude za ekskurzije u nana, obi}i Veneciju, Veronu i rednoj {kolskoj godini.

Kao i obi~no, du`ina i dePadovu. stinacija ekskurzija zavise od Gimnazija „Stevan Puzi}“ iz razreda. Oni iz ni`ih razreda Rume ekskurzije planira za maj, na |a~kim putovawima dru`i}e i to za prvake trodnevnu preko se kra}e, i to Brankovine, gde uglavnom u ze}e obi}i grob i mqi, a oni iz vispomen-{kolu \aci tre}eg i {ih }e na ekskurDesanke Maksi~etvrtog razreda zije krenuti s pamovi}, do Tare, Tehni~ke {kole so{ima i vratiKalu|erskih ba„Ivan Sari}“ u ti se i posle nera i Mokre gore, dequ dana. U zahs vo`wom „{arSubotici krajem tevima koje {koaprila i}i }e u se- ganskom osmile pred agencije com“, posetom vernu Italiju i za postavqaju je Drvengradu i ~etiri dana, uz tri obilaskom manaobi~no obilazak kulturnih i polupansiona, obi}i stira Ra~a. U ceistorijskih znanu ove ekskurzije Veneciju, Veronu i menitosti, tako trebalo bi da buPadovu da bi vaqalo o~edu ura~unata i kivati da, osim dva puna pansiodru`ewa, ova putovawa |ake na u hotelu u Bajinoj Ba{ti. obogate i novim znawima.

U~enici drugog razreda ove {kole na trodnevnu ekskurziju Tako }e, na primer, sada{wi i}i }e u Budimpe{tu, gde }e uz u~enici tre}eg razreda slede}e panoramsko razgledawe grada jeseni, kada budu maturanti imati obezbe|ena i dva poluSredwe medicinske {kole „Dr pansiona, dok {estodnevna eksRu`ica Rip“ iz Sombora, {est kurzija u Italiju ~eka one u dana obilaziti Prag, Drezden i tre}em razredu. Uz pet polupanBe~. U bogatom programu obilasiona, planiran je obilazak Veska znamenitosti u ovim gradorone, Riminija, San Marina, vima planirano je i ne{to sloFirence, Venecije i Trsta. bodnog vremena, uve~e obavezno odlazak u diskoteke, a od hotelD. Deve~erski

MEDIJI

Nema istra`iva~kog novinarstva Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} ocenila je da je stawe u medijima mnogo kontrolisanije u posledwe dve do tri godine nego pre. Po wenim re~ima, pi{e se uglavnom „{ta je neko rekao, izjavio“, a izostaje pravo istra`iva~ko novinarstvo, koje

se tu i tamo pojavi kroz neku pri~u, ali ga nema u dovoqnoj meri, rekla je ona govore}i o va`nosti medija u borbi protiv korupcije.

Verica Bara} je na seminaru o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u zemqama Zapadnog Balkana i ulozi istra`iva~kog novinarstva u tome kritikovala i netransparentnost prodaje Telekoma, ukazaju}i na to da Vlada mesecima nije objavila odluku o tome. Govore}i o privatizaciji Luke „Beograd“, protiv ~ijih je u~esnika Savet podneo krivi~ne prijave Tu`ila{tvu, ona je izrazila bojazan da u tom slu~aju ne}e ni do}i do krivi~nog gowewa odgovornih za nezakonito preuzimawe akcija Luke „Beograd“.

SPORT

subota27.novembar2010.

ANREA LEKI], KAPITEN REPREZENTACIJE SRBIJE

^uda se doga|aju, zar ne?

Mnogi selektori bi po`eleli da je imaju u sastavu Andreu Leki} , ali tu privilegiju ima selektor rukometa{ica Srbije Du{ko Mili}. Pa ko ne bi po`eleo takvog sredweg beka za ~ijim uslugama vape i utrkuju se svi bogati klubovi Evrope. Skr-

o~ekujem da u Norve{koj na Moberling kupu poka`emo da posedujemo kvalitet i da }emo ravnopravno da se nosimo sa svim rivalima. Ovo }e biti odli~na provera za ove malo mla|e igra~ice u nacionalnom timu. Ube|ena sam da kao i ja sve jedva ~ekaju da iza|u na parket i poka`u

[iri optimizam: Andrea Leki}

omna, ali uvek nasmejana i pozitivna Andrea Leki} je veliki adut na{e reprezentacije na predstoje}em prvenstvu Evrope, koje }e se odr`ati od 7.do 19. decembra u Danskoj i Norve{koj.

Uvek raspolo`ena za pri~u, uz neizbe`an osmeh, prave lepotice jednostavno pleni gde god da se pojavi.

- Dobro smo odradile ovaj prvi deo priprema u Zrewaninu,

koliko vredimo. Dakle, samo maksimalnim pristupom i pravim odnosom prema dresu sa nacinalnim grbom mo`emo ne{to da uradimo na prvenstvu Evrope - smatra Andrea Leki}, najboqi igra~ na{eg dr`avnog tima.

Za odli~nu atmosferu u reprezentaciji upravo ste vas nekoliko starijih zadu`ene?

- Bez ikakvog preuveli~avawe, atmosfera je odli~na, nikad

boqa. Za dobre rezultate upravo nam to i treba, sloga, drugarsto i na parketu i van wega. Kada god smo imale dobru hemiju u svla~ionici znali smo da iznenadimo, da igramo najboqe kad je najte`e, tako da se iskreno nadam da je ovo samo po~etak jedne sjajne generacije u nacinalnom timu. Nemamo optere}ewe rezultatom i niko nas ne svrstava u krug favorita, {to je super, tada smo najja~e.

Srbija je u te{koj grupi, kako se plasirati u drugi krug takmi~ewa na EP pored Rumunije, Danske i [panije?

- Bi}e izuzetno te{ko, ali ako ne budemo verovale u sebe za{to onda uop{te i da idemo na takmi~ewe. Selektor Mili} je okupio sve najboqe {to `enski rukomet u Srbiji ima, nedostaja}e nam Cviji}eva, ali i bez we tim smo za respekt. Iskreno, ja nikom ne priznajem da je boqi od nas, ako jeste neka to poka`e na parketu, a tamo se nekad doga|aju i ~uda, zar ne? [ta vas o~ekuje na klupskom planu do kraje godine, Krim dobro gura u Ligi {ampiona?

- Dobro igramo u Ligi {ampiona, u Krimu su svi prezadovqni. Naravno da uvek mo`e i boqe, ali o~ekivawa su da se na|emo me|u ~etiri najboqe ekipe na Starom kontinentu. Ne}e biti lako, ali {ta je u `ivotu a pogotovo u sportu lako? Imamo odli~an, sastav, o~ekujemo da se sve povre|ene igra~ice oporave do prve naredne utakmice. Ukoliko se to dogodi, onda ni pehar namewen osvaja~u Lige {ampiona nije nemogu}a misija - nada se Andrea Leki}.

N. Jowev

VO[A U PRIBOJU

Re{eni da slave kraj Lima Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar, nakon poro|ajnih muka, uspeli su da se vrate na pobedni~ki kolosek. Dolaskom Nemawe Suxuma, Milutina Lu~i}a i povratkom Steve Popova crveno -beli su ~ini se prona{li dobitnu kombinaciju i povratili poquqano samopouzdawe.

U posledwa dva kola Novosa|ani su osvojili tri boda, a ve~eras u Priboju na vru}em terenu gradske hale kraj Lima imaju priliku da zabele`e prvu pobedu na gostovawima. Taj posao ne}e biti ni malo lak kada se zna da su rukometa{i Priboja sve tri pobede ostvarili kao doma}ini, a redom su padali Naisa, Dinamo i Crvenka.

Pro{le sezone oba duela pripala su izabranicima trenera Darka Jevti}a, a pogotov je bio uzbudqiv me~ u Priboju, koji je posle neizvesne

zavr{nice pripao ekipi iz Srpske Atine. U kakvom raspolo`ewu Novosa|ani putuju u grad na Limu saop{tava trener Jevti}: - O~ekuje nas duel sa ekipom koja je do skora bila u sli~nim problemima kao i mi.Poznato je da su rukometa{i Priboja sve bodove osvojili na svom buwi{tu, tradicionalno u kvalitetnoj atmosferi. [to se ti~e nas, mi smo uspeli da konsolidujemo redove, osvajili smo tri boda na prethodne dve utakmice i u tom ritmu `elimo i da nastavimo. Ako izdr`imo wihove nalete u prvih 15 - 20 minuta, mislim da mo`emo u eventualno neizvesnoj zavr{nici da osvojimo bodove.

Utakmica u Priboju po~iwe u 18 ~asova.

I. Grubor

DANUBIJUS 1885 PROSLAVIO - 125. RO\ENDAN: Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u Srbiji, Vesla~ki klub Danubijus 1885, proslavio je vredan jubilej, 125 godina postojawa.

Amfiteatar Sportskog i poslovnog centra Vojvodina bio je premali da primi sve po{tovaoce Danubijusa 1885 i veslawa uop{te, a me|u zvanicama na{li su se brojni nosioci medaqa sa olimpijskih igara, evropskih i svetskih prvenstava, istaknuti sportski radnici, predstavnici pokrajinskih i saveznih struktura, istaknute li~nosti iz javnog `ivota grada i dr`ave...

c m y

16

DNEVNIK

GENERALNA SKUP[TINA EVROPSKIH OLIMPIJSKIH KOMITETA

Rog pohvalio Srbiju

Predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) @ak Rog izjavio je na otvarawu 39. generalne skup{tine Evropskih olimpijskih komiteta (EOK) u Beogradu da je Srbija primer politi~kog i sportskog jedinstva.

- Topla dobrodo{lica na{ih srpskih doma}ina i sjajna organizacija ovog zna~ajnog doga|aja pokazuju da su sport i politika ujediweni u Srbiji - rekao je predsednik MOK. Rog je pohvalio i dobar rad Olimpijskog komiteta Srbije Mirko Cvetkovi}, @ak Rog, Vlade Divac i Sne`ana Samaryi}-Markovi} (OKS), a posebno predsednika Vlade Divca.

- Olimpijski komitet Srbije odli~no radi zahvaquju}i jePriznawe dinstvu wegovog vo|stva i ceDivacu @ivite lepo log olimpijskog pokreta. Di@ak Rog i Vlade Divac Predsednik Olimpijskog vac nije samo sportska veli~iobi{li su u~esnike Eko komiteta Srbije Vlade Dina, ve} je i sjajan lider - istaolimpijade, koja se odr`ava vac izabran je za ~lana Izkao je Rog. na terenima Gemaksa u Beovr{nog saveta Asocijacije Divac je zahvalio delegatima gradu, poru~iv{i u~esnicinacionalnih olimpijskih EOK i predstavnicima MOK ma da poku{aju zajedno da komiteta (ANOK). {to je Beogradu i Srbiji prunaprave lep{u budu}nost.

- Da}u sve od sebe da vas `ena prilika da organizuje do- Na{a generacija je mnopredstavqam na najboqi moga|aj takvog zna~aja kakav je Gego uprqala ovu zemqu, a na gu}i na~in, kao {to to ~ineralna skup{tina EOK. vama je da nas nau~ite kako nim i za svoju zemqu - izja- Odgovornost nacionalnih mo`e lep{e da se `ivi - revio je Divac. olimpijskih komiteta je u stvakao je Divac, burno pozdrarawu sportskih uzora omladini. vqen od zadivqenih maliOlimpijski pokret je uvek proEOK odr`ava u Beogradu. - Ve{ana. nalazio snagu da ujedini qude i oma mi je prijatno u Beogradu On je pozvao najmla|e u najte`im, kriznim trenucima i drago {to se Generalna skupsportiste u Srbiji da bri- rekao je Divac. {tina EOK odr`ava ovde. Sa`no ~uvaju `ivotnu srediPredsednik Olimpijskog kostanak je zna~ajan jer je na okunu, da po{tuju pravila fermiteta Ukrajine i ~lan MOK pu skoro cela olimpijska popleja i da ne podlegnu iskuSergej Bubka izjavio je da smarodica {to je svakako va`no i {ewu kori{}ewa dopinga. tra da je za Srbiju veoma va`no za va{u zemqu - naglasio je - Lepo bi bilo da po{tu{to se Generalna skup{tina Bubka. jete roditeqe i kom{ije i da uvek budete primer dobrog pona{awa - istakao je prvi ~ovek OKS koji ove godine proslavqa vredan jubilej - vek postojawa.

Generalna skup{tina Evropskog olimpijskog komiteta Predsednik MOK-a po(EOK) razmotri}e i ideju o kontinentalnim olimpijskim igrazdravio je mlade takmi~ama. To je rekao predsednik Me|unarodne komisije Vaterpolo sare, u~esnike zavr{nice veza Srbije \or|e Peri{i}, ujedno biv{i generalni sekretar Eko olimpijade, i naglasio Olimpijskog komiteta Jugoslavije. da ukoliko `ele da budu - Govori}e se o projektu kontinentalnih igara u Evropi, {to sportske veli~ine kao Dije sasvim novo. Evropa je jedini kontinent koji nema svoje igre, vac moraju da ispune ~etiali postoje evropski {ampionati. Za uspeh takve ideje o svemu ri uslova:- Najpre morate se treba dogovoriti i uskladiti sa me|unarodnim sportskim fenaporno da trenirate. Zaderacijama - rekao je Peri{i}. tim sledi po{tovawe praPeri{i} je istakao da je odr`avawe Generalne skup{tine vila igre. Veoma bitan EOK va`no za Olimpijski komitet i sport u Srbiji. uslov je negovawe zdrave - Mislim da je sport potvrdio kakve su wegove vrednosti u `ivotne sredine, a na kraju afirmaciji. U Beogradu imamo super biv{e sportiste, aktueldolazi dobra zabava - istane sportiste, kao i talentovane mlade ~ije vreme tek dolazi kao je Rog. rekao je Peri{i}.

Na sve~anoj akademiji prisutni su imali priliku da vide film u koji je stala istorija kluba duga 125 godina, sa podse}awima na najve}e klupske uspehe i legende koji su pronosili slavu u plavo`utim dresovima. Prisutnima su se obratili Zoran Pan~i}, osvaja~ dve olimpijske medaqe, @eqko Pantovi}, predsednik kluba i Sowa Kon~ar Ni~i}, na~elnica Uprave za sport i omladinu grada.

Ovo je bila prilika da se rukovodstvo kluba zahvalila najzaslu`nijim ~lanovima. Jubilarne nagrade za izuzetne sportske rezultate dobili su Bojan Mandari}, ^edomir Nikitovi}, Iva Obrado-

Evropa dobija kontinentalne igre?

vi} i Petar Ibro~i}. Nagrade za doprinos razvoju veslawa dobili su: Srbijagas, NIS, DDOR, Re~na flotila Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Manfred Braun, Maksima graf Petrovaradin, SZR Gra-mur, VSS i VSV (na fotografiji Nikole Stojanovi}a).

Posthumno nagra|eni su: Nikola Stefanovi}, Aleksandar Slankamenac, Svetozar ]elap i jedini po~asni predsednik u istoriji kluba Milenko \urkin.

J. G.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

VOJVODINA DANAS IGRA SA SMEDEREVOM

Najte`i jesewi ispit Za {efa stru~nog {taba fudbalera Vojvodine Zorana Milinkovi}a, utisak je, ne postoji dilema s kojim snagama }e danas poku{ati da ostvari petu pobedu u nizu.

Opredelio se za iskustvo, za profesionalce-legionare, koji u naoko ne tako te{kom, ali u su{tini veoma neugodnom i bitnom me~u, moraju da potvrde zbog ~ega su dovedeni u Novi Sad. Dakle, na Lazeti}u, Ili}u, Mereba{viliju, Abubakaru...je da poka`u zrelost i kvalitet i nadmudre majstore za nere{eno – ekipu Smedereva, koja je u proteklih 13 kola nanizala ~ak osam remija.

- Name}u se iz dana u dan Miroslav Stevanovi} i Aleksandar Katai – ka`e Milinkovi}. – Oni su, bez sumwe, budu}nost Vojvodine i zaslu`uju sve ve}u minuta`u. Mo`da se to ne}e desiti u me~u sa Smederevom, ali u bliksoj budu}nosti svakako ho}e. U strate{kom planu povratka Vojvodine na evropsku scenu i formirawa tima koji }e bar dve godine da igra zajedno, wima je namewena bitna uloga.

Iako bi ve}ina navija~a Vojvodine volela da od prvog minuta u timu vidi, pre ostalih, pomenuti tandem, Milinkovi}evoj proceni, ukoliko se ispotavi kao ta~na, ne mo`e se ni re~ prigovoriti. Ne treba na ple}a neiskusnih Stevanovi}a, Kataija, Bilbije... svaliti imperativ pobede (u postavi se, ionako, o~ekuju Medojevi}, Mito{evi}, Smiqani}), koji, zbog ~ega to kriti, postoji. S dana{wa tri boda Vojvodina bi zaokru`ila kavlitetno jesewe izdawe i onda potpuno rastere}ena krenula

Danijel Mojsov (plavi dres)

Bodovi za rastanak - U goste nam dolazi kvalitetan i disciplinovan rival, koji igra veoma ~vrsto u fazi odbrane, dok ga u napadu krasi strpqiva igra. Radni~ki je sa~uvao kostur tima iz pro{le sezone i uz tri kvalitetna poja~awa pokazao da niko ne sme da ga potceni.

Imaju iskusnog @akulu na golu, a posebnu pa`wu }emo obratiti na Tomanovi}a i Rikanovi}a - rekao je Govedarica i dodao:- Nadam se da }emo uprkos povredama i pehovima uspeti da uspe{no zaokru`imo polusezonu, koja je dosta dobra s obzirom na neda}e koje nas prate od starta takmi~ewa.

Bilo bi lepo da ponovima izdawe sa utakmice protiv lu~anske Mladosti i pobedom se oprostimo od vernih navija~a.

Utakmica Novi Sad - Radni~ki (S) na stadionu Detelinara po~iwe u 13 ~asova.

I. Grubor

ZANIMQIVOST

Primili 55 golova U engleskoj 13. ligi Madron je iza{ao na megdan Rezervnom Loganu sa sedmoricom igra~a i izgubio 0:55. Engleska je kolevka fudbala i tamo najva`nija sporedna stvar ima drugu dimenziju u odnosu na druge delove sveta. Tamo je svaka utakmica va`na, svejedno da li igra reprezentacija, Man~ester i ^elsi ili amaterske ekipe. Predaje nikada nema.

Tako je i u 13. rangu takmi~ewa. Madron iz Kornvola suprotstavio se lideru Rezervnom Loganu sa sedmoricom,

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO Subota NOVI SAD: Vojvodina – Smederevo 13 IN\IJA: In|ija – Sloboda Point Sevojno 13 KULA: Hajduk - ^ukari~ki Stankom 13 ^A^AK: Borac – Jagodina 13 Nedeqa BEOGRAD: OFK Beograd – Javor 13, RTS2 BEOGRAD: Rad – BSK 13 SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Crvena zvezda 13, Arena BEOGRAD: Partizan – Metalac 17 1. Partizan 13 11 1 1 31:9 34 2. Crvena zvezda 13 10 1 2 17:5 31 3. Vojvodina 13 8 4 1 17:2 28 4. Rad 13 7 4 2 16:6 25 5. Sloboda 13 5 5 3 14:11 20 6. Jagodina 13 5 4 4 12:11 19 7. Spartak 13 4 6 3 13:10 18 8. Smederevo 13 3 8 2 13:10 17 9. OFK Beograd 13 4 4 5 11:12 16 10. Javor 13 3 6 4 9:11 15 11. BSK Bor~a 13 3 5 5 8:15 14 12. In|ija 13 3 4 6 11:16 13 13. Borac 12 2 6 4 6:13 12 14. Metalac 13 2 2 9 8:19 8 15. Hajduk 13 1 3 9 7:18 6 16. ^ukari~ki 13 0 3 10 4:25 3 U slede}em kolu (4 i 5. decembra) sastaju se – SMEDEREVO: Smederevo- In|ija, BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina, JAGODINA: Jagodina – Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: BSK – Borac, ^ukari~ki Stankom - OFK Beograd IVAWICA: Javor – Rad, , KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - Hajduk, LU^ANI: Sloboda Point Sevojno – Partizan.

VOJVO\ANSKI DERBI NA DETELINARI: NOVI SAD – RADNI^KI (S)

Fudbaleri Novog Sada u posledwem kolu jeseweg dela Prve lige do~ekuju u vojvo|anskom derbiju odli~nu ekipu Radni~kog iz Sombora. Oba rivala su u pro{lom kolu pora`eni, kanarinci u Novom Pazaru (0:2), a Somborci u Beogradu BASK -a (o:1), pa }e i jedni i drugi `eleti jesen da zavr{e uspe{hom.

Kao po nepisanom pravilu, ponovo su povrede i izostanci igra~a poremetili planove trenera Govedarice.

Za razliku od prethodne utakmice u Novom Pazaru, kada su nastupili bez deset fudbalera, dana{wi susret propusti}e wih petorica, golmana Vesi}a, dugo odstutnog ^ekovi}a, Ze~evi}, Raki} i Jovanovi}. No, to ne zna~i da }e Bogunovi} i drugovi na megdan Somborcima iza}i spus{tenog garda, naprotiv.

17

jer se trojica igra~a i golman nisu pojavila.

- Nismo u`ivali u ovome, ali nismo mogli da stojimo na terenu. Igrali smo punom snagom i zavr{ilo se tako kako se zavr{ilo - izjavio je trener pobedni~ke ekipe.

Madron sada ima gol-razliku minus 203! Me|utim, nije posledwi iako nije osvojio ni bod. Fewer pripada Stormu, kome su oduzeti bodovi. Ina~e, posle 55 primqenih golova gosti su odveli doma}ine na pivo.

Foto: F. Baki}

Danas Srem - Mladost (L) Dinamo - Teleoptik 1. BASK 16 11 3 2 2. Radn. (K) 16 9 4 3 3. Proleter 16 8 5 3 4. Banat 16 7 8 1 5. Sin|eli} 16 8 4 4 6. Novi Pazar 16 8 4 4 7. M. radnik 16 7 4 5 8. Mladost (L)16 6 6 4 9. Rad. (S) 16 6 6 4 10. Napredak 16 6 4 6 11. Novi Sad 16 6 3 7 12. Big bul 16 5 3 8 13. Srem 16 3 8 5 14. Teleoptik 16 4 5 7 15. Zemun 16 3 5 8 16. Be`anija 16 3 5 8 17. Kolubara 16 1 5 10 18. Dinamo 16 1 2 13

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) 23:7 36 27:16 31 27:14 29 16:9 29 19:12 28 17:12 28 19:16 25 14:11 24 13:11 24 18:19 22 22:24 21 18:17 18 14:17 17 18:26 17 12:18 14 9:15 14 9:24 5 5:32 5

Prvenstvo se nastavqa 12. februara utakmica 18.kola, a sastaju se: Novi Sad - Radni~ki 1923, BASK - Be`anija, Zemun - Radni~kim(S), Srem Novi Pazar, Banat - Mladost (L), Napredak - Mladi radnik, Dinamo - Big bul Radni~ki, Sin|eli} - Teleoptik, Kolubara - Proleter.

Saradwa Partizana i Tiverije Fudbalski klub Partizan potpisao je protokol o saradwi omladinskih {kola sa makedonskim klubom Tiverija iz Strumice. Za to je zaslu`an Blagoje Istatov, nekada{wi golman crno – belih, a odnedavno i wihov skaut u Makedoniji. Budu}e nade Partizana i Strumice, pored zajedni~kih treninga, nastupa}e u doma}im i inostranim takmi~ewima pod imenom FK Strumica Partizan, a dogovor podrazumeva i priliv najtalentovanije dece iz regiona Strumica u Partizanov trening centar Teleoptik.

I. L.

Umesto nedovoqno zale~enog Trajkovi}a (stoma~ni virus) i povre|enog Milovi}a, {toperski tandem ~ini}e Danijel Mojsov i Dejan Karan.

- Moramo dati i vi{e od maksimuma ako `elimo da pobedimo iskusni tim Smedereva. Ovaj me~ smatram najte`im ispitom jeseni i pozivam navija~e da nam pomognu u osvajawu tri boda – rekao je Danijel Mojsov, koji je potvrdio da je dobio poziv iz Kine, ali da o wemu za sada ne razmi{qa.

Verovatni sastav Vojvodine: Brki}, Vuli}evi}, Karan, Mojsov, Smiqani}, Mito{evi}, Medojevi}, Lazeti}, Mereba{vili, Ili}, Abubakar.

Ulaz na dana{wu utakmicu u Novom Sadu je slobodan, a po~etak je u 13 sati.

S. Savi}

DERBI ZA^EQA U KULI

PRVA LIGA SRBIJE Novi Sad - Radni~ki (S) Banat - Mladi radnik Be`anija - Kolubara BASK - Radni~ki 1923 Zemun - Novi Pazar Napredak - Big bul Sin|eli} - Proleter

u posledwi okr{aj prvog dela prvenstva na Marakanu. Tada bi de~aci, u koje se pola`u velike nade, mogli da dobiju i ve}u minuta`u i maksimalnu slobodu da na na{em najve}em stadionu potvrde rasko{ni talenat.

Dana{wi me~, pak, najmawe }e biti vrednovan po lepoti, a najvi{e po bodovnom u~inku.

- Dolazi nam neprijatan tim, u kom predwa~e dvojica Rankovi}a, golman i napada~ ka`e Milinkovi}. – Verujem da smo dobro pripremili me~ i da }emo ostvariti petu pobedu kao sjajnu uvertiru za Marakanu. Postoji psiholo{ki pritisak zbog ~iwenice da smo opet doma}ini, ali se nadam da }emo ga uspe{no prevazi}i.

Hajduku pobeda imperativ Na opro{taju od svojih pristalica do prole}nog dela prvenstva fudbaleri Hajduka }e ugostiti ekipu ^ukari~ki Stankom. Ovaj susret usret je derbi za~eqa, jer }e snage odmeriti posledweplasirani ^ukari~ki i samo stepenik boqe plasirani Hajduk.

- Na `alost, jeste derbi za~eqa i nije prijatno {to je tako, ali {ta je tu je. Mi izbora nemamo, pobeda je imperativ i sve }emo u~initi da je ostvarimo rekao je Sa{a Milanovi}, prvi saradnik {efa stru~nog {taba Hajduka Dragoquba Bekvalca.

Naravno, znaju Kuqani da nema unapred upisanih bodova.

- Znamo da }e ^ukari~ki do}i sa ambicijom da u Kuli uzme bar bod, dakle suprotstavi}e nam se maksimalno, te zato moramo da prona|emo na~ina da ni za jedan posto ne dovedemo u pitawe na{u pobedu. Do tri boda moramo do}i kako znamo i umemo, ove nedeqe smo se pripremali za to i mislim da su i igra~i raspolo`eni, shvatili su situaciju u kojoj smo i uveren sam da }e dati svoj maksimum, {to bi trebalo da bude vrednovano sa tri boda - smatra Milanovi}.

Kuqani o~ekuju da }e na opro{taju imati i podr{ku sa tribina, koja }e im biti dodatni vetar u le|a, a razlog vi{e {to veruju u pobedu le`i u ~iwenici da je situacija u igra~kom kadru povoqna. Osim mladog Ki{a, koji je i{~a{io rame, ostali igra~i su na raspolagawu, pa }e susret protiv ^ukari~kog najverovatnije po~eti slede}i sastav: Bra}, Pauqevi}, Fejsa (M. Kova~evi}), Radanovi}, Mr|anin ( V. Kova~evi}), Maksimovi}, Jovanovi}, Bogi}, @ivanovi}, Kasalica i Komazec. \. Bojani}

Darko Fejsa, uzdanica Kuqana

18

subota27.novembar2010.

SPORT

KARLOS TEVEZ, KAPITEN MAN^ESTER SITIJA

Smu~io mu se fudbal Karlosu Tevezu je svega preko glave. I fudbala i novca koji za sobom vu~e i novih klinaca, koji ne po{tuju nikoga... Ali, karijeru namerava da prekine tek za tri ili ~etiri godine. U pomalo kontradiktornom intervjuu, kapiten Man~ester sitija i jedan od najboqih napada~a sveta tvrdi da mu je muka od fudbala, ali da namerava da igra jo{ tri ili ~etiri sezone, pre nego se povu~e. Za ~etiri godine Tevez }e imati 30 godina i to }e zaista biti rano povla~ewe, kakvih je uostalom i bilo. Dovoqno je setiti se Erika Kantone, koji se povukao na vrhuncu karijere. Ali,

prema mla|im fudbalerima, koji ne pokazuju trunku po{tovawa prema starijima.

- Dana{wi mladi igra~i nemaju ni trunke obrazovawa i ne `elim uo{te da ih slu{am.

Dok sam igrao za Boku Juniors, kada bi Martin Palermo ili Huan Roman Rikelme dr`ali govor, svi mi mla|i smo }utali i slu{ali. I upijali...

Jednostavno ne `elim da trpim da mi pri|e klinac u svla~ionici i ka`e: „Za{to si to uradio?“ Jednostavno }u ga udariti, jer sam osvojio 13 titula u karijeri.

Potom, Tevez je podvukao da uprkos tome {to mu je muka svega, ima nameru da igra jo{ neko vreme.

DNEVNIK

FINALE MASTERSA U LONDONU

Zimowi} i Nestor i pored poraza u polufinalu Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor pora`eni su u posledwem me~u grupe B zavr{nog turnira sezone Masters kupa u Londonu u konkurenciji dublova, ali im to nije ugrozilo odlazak u polufinale sa prve pozicije na tabeli. Srpsko-kanadski par je u tre}em kolu izgubio od Poqaka Lubo{a Kubota i Austrijanca Olivera Maraha rezultatom 2:1, po setovima 6:0, 0:6, 10:6. Zimowi} i Nestor }e u polufinalu igrati protiv aktuelnih {ampiona, ve~itih rivala, ameri~kih blizanaca Boba i Majka Brajana, drugoplasiranih iz grupe A. Bez obzira na poraz, Zimowi} i Nestor su osigurali prvo mesto na tabeli sa dve pobede i porazom, dok su Kubot i Mara{ zabele`ili prvi trijumf.

Turnir u Londonu igra se za nagradni fond od 5.070.000 miliona dolara.

Nestora i Zimowi}a u polufinalu ~ekaju bra}a Brajan

SELEKTOR SRBIJE OBRADOVI] UO^I FINALA S FRANCUZIMA

Talenat na{e najve}e bogatstvo Selektor mu{ke teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} izjavio je da je talenat na{e najve}e bogatstvo kojim }emo se suprotstaviti Fracnuzima u finalu Dejvis kupa u Beogradu od 3. do 5. decembra. te{ko je setiti se da je neki veliki igra~ na ovaj na~in oro~io svoju karijeru sa 26 godina. Jer, ~itaju}i {ta je Tevezu na du{i, ~ovek bi pomislio da }e prekinuti karijeru jo{ ovog popodneva. Ipak, svestan te`ine svog ugovora, Argentinac ka`e da }e ga odraditi do kraja, jer mu je to posao.

- Ne `elim vi{e da igram fudbal...Umoran sam od svega, a najvi{e sam umoran od toga {to moram da radim sa qudima koji se bave fudbalom danas. Ne `elim vi{e da igram, ka`em vam to ozbiqno - podvukao je Tevez, koji je imao jako te{ko detiwstvo.

- Fudbal je samo novac! I zato mi se vi{e ne svi|a...

Ima toliko mnogo menaxera

koji dr`e zaista mlade igra~e, de~ake. To je odvratno, jer im od malih nogu usa|uju da nije bitno da osvajaju titule, ve} da zarade novac. Mladi igra~i misle da su postigli ne{to u fudbalu samo zato {to imaju dva mobilna telefona i ku}u. Danas je mnogo lo{ih qudi u fudbalskom biznisu i morate konstatno da se borite sa wima. I od toga mi je muka - nadovezao se Tevez, koji je potom nastavio tiradu

- Igra}u fudbal jo{ tri ili ~etiri godine u Evropi i onda zavr{iti karijeru. Za Boku bih igrao opet samo ako bi me moj otac zamolio da to uradim, jer ne `elim da igram u Argentini ponovo. Ako bi on od mene to tra`io, bilo bi mi drago da se vratim u svoj kraj, jer mi se ne dopada moj trenutni stil `ivota.

- Ne `elim vi{e da patim, `elim da budem stalo`en, da `ivim u miru. Ali, u ovom trenutku fudbal do`ivqavam kao svoj posao - naglasio je Argentinac.

Karlos Tevez ro|en je pod imenom Karlos Alberto Martinez u jednom od najopasnijih kvartova u Ju`noj Americi, delu Buenos Airesa pod nazivom Fuerte Apa}e.

Taj kraj poznat je po visokoj stopi kriminala i dok nije ozbiqno zaigrao za Boku Juniors, za koju je debitovao sa 16 godina, Karlos je bio deo tog opasnog miqea.

Zato je i dobio nadimak -El Apa}e.

Kao de~ak do`iveo je nesre}u da mu je kqu~ala voda pala na vrat, zbog ~ega je zadobio opekotine tre}eg stepena i na intenzivnoj nezi proveo dva meseca. Kada je pre{ao iz Ol Bojsa u Boku Juniors, roditeqi su se slo`ili da je za wegovu karijeru boqe da uzme maj~ino prezime i tako je postao Tevez. Glatko je odbio ponudu ~elnika Boke da mu klub plati estetsku operaciju kako bi mu se uklonio veliki o`iqak, tvrde}i da je to deo wega. Tevez je posle Boke igrao za Korintijans, Vest Hem, Man~ester junajted i sada Man~ester siti. U braku je sa suprugom Vanesom, sa kojom ima dve k}erke Florensijom i Katjom, koja je ro|ena pre vremena, pa su se lekari borili za wen `ivot. Ove sezone Tevez je postigao devet golova na 11 utakmica za Siti.

- Razlika u teniskoj infrastrukturi Srbije i Francuske je ogromna. Ipak, ulazimo u finale kao favoriti zbog ve}eg individualnog kvaliteta na{ih igra~a - rekao je Obradovi}.

Obradovi} je naglasio da devetopstruki osvaja~i salatare

imaju najboqe mogu}e uslove, kao i ogroman buxet kojim mogu da organizuju doga|aje kakav je Rolan Garos.

- Za razliku od Francuza, mi imamo svega desetak dvorana u kojima mo`e da se trenira - istakao je Obradovi}.

Bogdan Obradovi}, selektor Srbije

Eklston opqa~kan Vlasnik Formule 1 no}i. Strani mediji prenose Berni Eklston je nada je 80-godi{wi Britanac na padnut i opqa~kan od sebi imao skupoceni sat, prstrane nekoliko nestewe i drugi nakit vredan poznatih osoba ispred svoje preko 200.000 evra. kancelarije u centru Londona.

Eklstona je ispred wegove kancelarije u mraku ~ekalo nekoliko osoba. U trenutku kada se pribli`avao ulazu u zgradu sa devojkom, Brazilkom Fabijanom Flosi, pqa~ak{i su zasko~ili nemo}nog Eklstona, oborili ga Berni Eklston (levo) na zemqu, {utirali i oteli sve skupocenosti „Policija traga za po~ikoje je imao kod sebe. niocima, ali za sada ne moNapada~i nisu dirali Bra`emo da dajemo detaqe sluzilku, koja je uzaludno doziva~aja. Radi se o te{koj kra|i, a la u pomo}, po{to su pqa~katokom pqa~ke je otet vredan {i akciju izveli muwevitom nakit“, saop{tila je londonbrzinom i izgubili se u tami ska policija.

On je dodao da bi dr`ava trebalo vi{e da ula`e u tenis, kako bi se nastavilo putem koji su zacrtali Novak \okovi}, Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}.

- Neophodna nam je sistematska podr{ka, kako bismo dugoro~no odr`ali i pove}avali kvalitet na{eg tenisa - izjavio je Obradovi}.

On je napomenuo da je Srbija bogata talentovanom decom i da zbog toga treba jo{ vi{e ulagati u tenis.

- Mislim da smo zaslu`ili pravo da tra`imo boqe uslove za budu}e generacije.

Selektor na{eg Dejvis kup tima napomenuo je da jo{ nije odlu~io ko }e, pored Novaka \okovi}a, igrati u singlu.

- Troicki je imao sjajnu seriju krunisanu pobedom na Kupu Kremqa, dok Tipsarevi} nije bio tako ujedna~en na ATP turnirima, ali je zato u polufinalu Dejvis kupa protiv ^e{ke prikazao vrhunsku igru i bio junak me~a - rekao je Obradovi} i dodao da u na{oj reprezentaciji vlada izuzetan timski duh.

- Upravo zbog ~iwenice da u ekipi imamo timski duh, me|u igra~ima nema sujete - rekao je Obradovi}.

On je jo{ istakao da je prvo u~e{}e Srbije u finalu Dejvis kupa najve}i teniski uspeh na{e zemqe.

@ENSKA SUPERLIGA

Bodovi go{}ama Vojvodina – Smederevo 2:3 NOVI SAD: Stonoteniska sala “Spensa”, gledalaca 30. Sudija: Mitri} (Novi Sad).

Rezultati: Krsmanovi} – Josimov 3:1 (-11, 3, 8, 9), Ili} – kokai 1:3 (8, -9, -4, -10), Be~ejac – Trajkovi} 0:3 (-4, -2, -7), Krsmanovi} – Kokai 3:2 (-9, 2, -4, 4, 6), Ili}, Be~ejac – Josimov, Trajkovi} 0:3 (-3, -4, -4).

Da je stonoteniserka Vojvodine Marina Ili} protiv Monike Kokai iskoruistila pri vo|stvu od 1:0 prednost od 5:1 u drugom setu, mo`da bi se na kraju radovale doma}e. Na kraju je odlu~io je dubl, gde doma}in nije imao {ansi, pa su dva boda zaslu`eno pripala Smederevkama.

S. S.

Drama u „Spensu” Novi Sad – Smederevo 3:2 NOVI SAD: Stonoteniska sala “Spensa”. Sudija: Mi{~evi} (Novi Sad).

Rezultati: Teke – Trajkovi} 3:0 (1, 7, 5), Srem~ev – Kokai 1:3 (-4, 8, -6, -7), Cicmil – Josimov 2:3 (-8, 6, 2, -8, -6), Teke – Kokai 3:0 (4, 10, 10), Cicmil, Srem~ev – Josimov, Trajkovi} 3:1 (8, 5, -5, 9).

Drama u drugom me~u duplog programa u “Spensu”!

Malo je nedostajalo da se Smederevke ponovo raduju. [ansa se go{}ama ukazala u partiji Teke – Kokai. Monika Kokai prokockala je vo|stvo od 10:8 u drugom i 8:6 u tre}em setu. Dubl Cicmil, Srem~ev imao je debqe `ivce, pa je tako i wihov kvalitet, kada je bilo najva`nije, do{ao do izra`aja.

S. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

KUP SRBIJE: VOJVODINA DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

U NOVOM SADU VOJVO\ANSKI SUPERLIGA[KI DERBI

Jaka odbrana kqu~ uspeha

Vo{a doma}in Pazov~anima

Vaterpolisti Vojvodine ve~eras u petom kolu B grupe Kupa Srbije do~ekuju ekipu Crvene zvezde.

U prvom me~u u Beogradu Novosa|ani su pobedili 5:3 i ve~era{wa utakmica im je veoma va`na, jer im pobeda donosi lak{eg rivala u polufinalu. [ef stru~nog {taba Dejan Stanojevi} je ponovo apostrofirao da najvi{e razmi{qa o tome kako da podigne formu svojih igra~a, jer samo tako tim mo`e da napreduje.

- Nama polovinu tima ~ine sredwo{kolci, pa zato ne mogu da ispune potpuno sistem treninga, a kada se tome dodaju i bolesti i povrede dolazimo do velikog problema, koji nekako moramo da re{imo. Trenutno se nalazimo u padu forme, {to je i normalno za mladu ekipu, koja je ve} tri meseca u trena`nom procesu. Mi i kompletni te{ko da mo`emo da pretimo Zvezdi, za koju znamo ko sve igra i koji su wihovi imperativi. Nalazimo se u specifi~noj situaciji i nadam se da }emo se ubrzo vratiti u ritam. Moramo da budemo agresivni i motivisani i samo tako mo`emo do pobede. Odbrana je kqu~ i kod

mawka motiva, nego da nam nedostaje vi{e koncentracije, jer ako nekome pariramo tri ~etvrtine, a onda padnemo u ~etvrtoj to je pitawe koncentracije. Pobedili smo Crvenu zvezdu i u prvoj utakmici, tako da se na-

Sve~ana akademija u sredu Sve~ana akademija povodom 75 godina postojawa VK Vojvodina odr`a}e se u sredu u 17 ~asova u amfitetaru Spensa, a me|u mnogobrojnim gostima bi}e i predstavnik LEN Marko Biri. Dva sata kasnije u bazenu Spensa odigra}e se utakmica drugog kola Evrolige izme|u Vojvodine i aktuelnog evropskog prvaka Pro Reka iz Italije.

Tog dana od 11 ~asova odigra}e se i turnir veterana ekipa koje su u~estvovale na prvom turniru pre 75 godina, a to su Proleter (Zrewanin), Sombor, Crvena zvezda Vet (naslednik Severa) i Vojvodina.

Kapiten NIS Vojvodine Nenad Simeunovi} (levo) u napadu

Posle tri godine pauze igra}e se danas u Novom Sadu superliga{ki vojvo|anski derbi, odbojka{i NIS Vojvodine do~ekuju Jedinstvo iz Stare Pazove, novajliju u ligi i za sada najprijatnije iznena|ewe elitnog odbojka{kog takmi~ewa. Novosa|anima je jo{ u mislima ispadawe iz CEV kupa od francuskog Poatijea, ali }e nastaviti takmi~ewe u Evropi u ^elenx Kupu.

Pre priprema za me~eva doma}eg Kupa i evropskog takmi~ewa, Jedinstvo iz Stare Pazove je najva`nija prepreka, a Novosa|ani su i na ovom me~u izraziti favoriti.

- Mnogo smo o~ekivali od drugog me~a s Poatijeom, ali nismo ispo{tovali dogovor, ispali smo, i treneri imaju mnogo {ta da nam zamere. Imali smo {ansu, posebno posle trijumfa u prvom me~u, javnost je o~ekivala puno, kao i mi. No, povoqnost je {to nastavqamo Ivan Basara, prvotimac Vojvodine

jedne i druge ekipe i ko bude pravi mawe gre{aka taj }e i pobediti. O~ekujem lepu vaterpolo predstavu i nadam se da }e publika do}i u velikom broju da nas podr`i, kao {to je to bilo u Beogradu - rekao je Stanojevi}.

Ivan Basara je rekao da je Vojvodina u blagoj prednosti, jer igra vi{e utakmica od Crvene zvezde.

- Ako se i desi lo{ nastup kao protiv Ni{a, imamo ve} u slede}em duelu {ansu za popravni, koju smo mi iskoristili u duelu sa Solnokom u Evrointer ligi. Mi smo mladi i mislim da nam u nekim utakmicama ne

19

Foto: F. Baki}

dam da }emo uspeti i sada, samo treba da budemo maksimalno koncentrisani - rekao je Basara.

Nemawa Ubovi} se nadovezao da je ovo za Novosa|ene jo{ jedan me~ u nizu u zgusnutom kalendaru utakmica, ali da je va`an jer odlu~uje daqu sudbinu u Kupu.

- Znamo u kakvom sastavu nastupa Zvezda i kako se odvijala prva utakmica, koja je zavr{ena sa malim brojem golova. Trudi}emo se da iskoristimo ono {to smo radili na treninzima i poku{a}emo da pobedimo.Pozivam navija~e da nam u tome pomognu - rekao je Ubovi}.

G. Malenovi}

Foto: N. Stojanovi}

takmi~ewe u Evropi. Svaki me~ s tako jakim i iskusnim ekipama kao {to je Poatije nama puno zna~i i sada treba {to pre da se psih~iki opravimo, pa tek onda da razmi{qamo o budu}im evropskim isku{ewima - rekao je mladi tehni~ar Nikola Jovovi}.

bi sve osim na{e lagane pobede bilo veliko iznena|ewe. Najva`nije je da me~u pristupimo ozbiqno od starta i da na{om prepoznatqivom igrom opravdamo zvawe favorita. Mo`da je ovo i prilika da se neki igra~i malo odmore, jer imamo i veoma kvalitetnu

Vratio se Jovanovi} Biv{i prvotimac Vojvodine Zoran Jovanovi}, popularni Zema, ve} neko vreme trenira sa ekipom,postignut je dogovor pa }e u nastavku sezone Novosa|ani biti ja~i za ovog iskusnog igra~a. Jovanovi} }e igrati na mestu korektora, mada ukoliko zatreba mo`e da zaigra i na mestu blokera.

Wegova licenca ne}e biti spremna do sutra, ali }e ekipi biti na raspolagawu od narednog vikenda na sva tri fronta.

Okrenuo se zatim jedan od najboqih mladih tehni~ara na Starom kontinentu dana{wem susretu s Jedinstvom iz Stare Pazove.

- Utakmica s Jedinstvom je jo{ jedna u nizu gde smo izraziti favoriti i gde

klupu, pa trener mo`e da kombinuje.No, otome on odlu~uje - napomenuo je Jovovi}.

Utakmica se igra u maloj sali Spensda od 17.30 ~asova.

M. Risti}

U ^ELENY KUPU S DUKLOM

Mari}: Dobar `reb NIS Vojvodina }e u {esnaestini finala ^elenx kupa igrati protiv Dukle Liberec iz ^e{ke, odlu~eno je `rebom. Prva utakmica je na programu 7. ili 9. decembra u Novom Sadu, a revan{ je sedam dana kasnije u Liberecu.

Ukoliko elimini{u ^ehe, Novosa|ani }e u osmini finala igrati protiv pobednika dvome~a Kakaw (Bosna i Hercegovina) – Posojilnica (Austrija).

- @reb nam je bio naklowen i mislim da mo`emo da ra~unamo na prolaz u polufinale. Ne znamo mnogo o Dukli, izuzev da su ekipe iz ~e{ke tradicionalno dobre, ali

STOLI]EVA SE NE VRA]A U ZVEZDU: Srpska reprezentativka u atletici Sowa Stoli} ne}e pre}i u Crvenu zvezdu po{to joj je sada{wi klub Proleter iz Zrewanina obe}ao isplatu duga od pola miliona dinara i jo{ novca za pripreme za predstoje}u sezonu.

Stoli}eva, osmostruka prvakiwa Balkana u krosu, upravo je zbog problema sa novcem pro{le godine napustila Zvezdu i pre{la u Proleter. Tada nije imala prave uslove da trenira po{to joj je i deo novca koji joj sleduje od dr`ave kasnio. Proleter joj je posledweg dana prvog dela prelaznog roka za atleti~are u Srbiji obe}ao novac i Stoli}eva, koja se takmi~i na 3.000 i 5.000 metara, odlu~ila je da ostane u Zrewaninu.

wihovi najboqi igra~i igraju preko, kao i na{i. I{li bi u slu~aju eliminacije ^eha na par Kakaw - Posojilnica i zato ka`em da imamo {anse za prolaz me|u ~etiri.

Mislim da mo`emo da napravimo dobar rezultat i da na{oj odbojci donesemo prekopotrebnih evro bodova - rekao je sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}.

Propozicijama takmi~ewa u ^elenx Kupu predvi|eno je da, ukoliko obe ekipe ostvare po jednu pobedu, bez obzira na rezultat, o plasmanu u naredni krug odlu~uje zlatni set.

20

SPORT

subota27.novembar2010.

USPEH NOVOSA\ANA NA TURNIRU U PETRIWI

OVOG VIKENDA KUP SRBIJE

U Beogradu i Novom Sadu

Ovog vikenda na programu je drugo kolo Kupa Srbije u aposlutnoj kategorji u mu{koj i `enskoj sportskoj gimnastici.

Istovremeno }e se odr`ati i finale Pionirske lige Srbije.

Nastupi}e svi na{i najboqi gimnasti~ari i gimnasti~arke u dr`avi.

Prve }e danas na sprave devojke, a takmi~ewe }e se odr`ati u beogradskom Nacionalnom centru u Ko{utwaku. Takmi~ewe za momke je na programu sutra u Novom Sadu u sali Sokolskog dru{tva Vojvodine sa po~etkom u 12 ~asova.

G. M.

Novosa|ani u @enevi Takmi~ari Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 Nemawa Mirosavqev, Dragan Markovi}, @arko Trifuwagi}, Ksenija Jovan~evi}, Teodora Violeta Trifunov i Duwa Ivezi} otputovali su u {vajcarski grad @enevu, gde }e za vikend nastupiti

Rva~i Novog Sada imali su zapa`en uspeh na me|unarodnom memorijalnom juniorskom turniru "Mirko Kosmat" u Petriwi. Izabranici Aleksandra Jovan~evi}a i Slobodana Preradovi}a u konkurenciji 20 klubova iz Ma|arske, Slovenije, BiH, Austrije, Srbije i Hrvatske zauzeli su tre}e mesto( uspe{niji su bili borci petriwskog Gavrilovi}a i Sqemena iz Sesveta).

Najboqi pojedinac novosadskog kolektiva bio je Nemawa Pavlovi}, koji je u kategoriji do 120 kilograma zauzeo prvo mesto. Milo{ Amixi} osvojio je bronzanu medaqu, Slavko Vukovi} bio je peti, Dragan Grubor sedmi, dok su Milo{ Franciski i Marko Popadi} zauzeli osmo mesto.

- Najpre bih pohvalio doma}ina na sjajnoj organizaciji, prijemu i gostoqubivosti, a sad je ve} izvesno da }emo i u narednom periodu rado odlaziti na ovaj memorijal. Ina~e, turnir je bio zadovoqavaju}eg kvaliteta i izvrsna provera za na{u ekipu - ocenio je trener Novosa|ana Aleksandar Jovan~evi}. - Ujedno ovaj memorijal ozna~io je po~etak priprema za juniorsko Prvenstvo Evrope, koje }e se odr`ati 21. juna 2011. godine u Zrewaninu. Dvojac od koga se

Kona~no kompletni

Ko{arka{e Novog Sada danas o~ekuje te`ak ispit, ugo{}uju ekipu Napretka, jednu od najkvalitetnijih u ligi i pretendenta na superligu. Ono {to raduje doma}ina su oporavak igra~a i sada mla|i liga{ iz Srpske Atine mawe podse}a na bolni~ko odeqewe. Ne}e biti u sastavu du`e povre|enih bra}e Petkovi} i Stupara, ali su svi ostali spremni da zaigraju, {to je veoma bitno u rotaciji.

Trener Sini{a Mati} ima veliki respekt prema Kru{evqanima.

- U goste nam dolazi jedna od najkvalitetnijih ekipa u ligi.

Imaju solidan u~inak, ali su tim za superligu. Popuweni su na svim pozicijama, iskusni igra~i imaju sjajnu pratwu u dobro selektovanim mladim momcima - rekao je Mati}, a zatim se okrenuo svojoj ekipi.- Sada imamo samo tri povre|ena ko{arka{a, {to je za na{e uslove izvanredno i prvi put Nemawa Pavlovi} (gore)

najvi{e o~ekuje (Pavlovi} i Amixi}) pokazao je i najvi{e.

Ovog vikenda putujete u Italiju, gde }ete imati novu proveru?

- Italijani, koji su se uverili u na{ kvalitet, pozvali su nas da budemo u~esnici wihovog turnira. Radi se o trome~u seniorskih ekipa, doma}eg Treviza,

Sve~ana akademija

Dragan Markovi}

NOVOSA\ANI UGO[]UJU KRU[EVQANE

Sjajni Pavlovi}

POVODOM 40 GODINA KARATEA U ZREWANINU

na me|unarodnom turniru. Takmi~ewe se odr`ava vazdu{nom pu{kom.

- U @enevu idemo na poziv sportskih prijateqa sa kojima imamo dugogodi{wu saradwu.

Prvog dana (subota) puca}e se naizmeni~no tri me~a, a ekipe ~ine po jedan mu{karac i jedna `ena, tako da }e takmi~ewe trajati 10 sati. Drugog dana (nedeqa) ga|a se standardno jedan me~ i svako puca u svojoj kategoriji - rekao je Dragan Markovi}, reprezentativac Srbije, takmi~ar i trener u Streqa~koj dru`ini Novi Sad 1790.

G. M.

DNEVNIK

Karate klubovi u Zrewaninu danas }e obele`iti zna~ajan jubilej – ~etiri decenije ovog sporta u gradu na Begeju. Tim povodom u Skup{tini grada ve~eras }e, u 19 sati, biti odr`ana sve~ana akademija, na kojoj }e organizacijama i pojedincima biti dodeqena priznawa za doprinos razvoju karatea.

Za ovih ~etrdeset godina kroz karate {kole zrewaninskih klubova pro{lo je vi{e hiqada mladih. Osvojeno je na hiqade medaqa, od toga na stotine nacionalnih i na desetine me|unarodnih. Takmi~ari iz Zrewanina nastupali su na brojnim nadmetawima, od regionalnog nivoa, pa sve do svetskog, gde su bili vi{estruki osvaja~i najsjajnijih planetarnih odli~ja.

Ovde je poniklo preko 50 dr`avnih reprezentativaca koji su branili boje grada i

dr`ave u preko 40 zemaqa i vi{e od 60 gradova {irom sveta. Ovako vrhunski rezultati postignuti su, pre svega, zahvaquju}i trenerima Bogdanu Kesi}u, Zoranu Jerkovi}u, Du{anu Berberskom, Milanu Obradovi}u, Veselinu Gruba~kom, Milo{u Eri}u, Ivanu Luki}u, Simi Salapuri, kao i ostalima koji su dugi niz godina bili nosioci stru~nog rada u gradu.

Treneri iz Zrewanina bili su osniva~i karate sekcija skoro u svakom mestu u Op{tini. Posebno treba ista}i da je Karate klub Zrewanin bio osniva~ prvog i najstarijeg klupskog takmi~ewa u Jugoslaviji. U po~etku je to bio Prole}ni kup, zatim Kup oslobo|ewa i na kraju Kup Zrewanina, na kome su nastupale najboqe evropske reprezentacije, kao i najuspe{niji jugoslovenski klubovi. @. B.

smo ove nedeqe trenirali s 13 igra~a. ^eka nas serija od tri me~a kod ku}e i treba da iz toga izvu~emo najvi{e {to mo`emo. Malo je falilo pa da na{ bilans pobeda bude mnogo ve}i, ali liga je veoma izjedna~ena i sve je mogu}e.

Mogu da obe}am veliku borbenost, nije fraza, jer samo na taj na~in mo`emo da pobe|ujemoj - istakao je Mati}.

Jedan od najiskusnijih u timu Novog Sada je \or|e \ogo i on predvi|a neizvestan duel.

- Dolazi nam ekipa iz gorweg dela tabele, {to nas ne pla{i.

Verovatno }e opu{tenije do}i na ovo gostovawe i to mo`e da bude na{a {ansa. Kona~no smo u koliko-toliko kompletnom sastavu, ali dobro smo trenirali i mislim da }e biti neizvesna utakmica i da imamo razloga za optimizam - rekao je \ogo.

Utakmica Novi Sad - Napredak igra se u maloj sali Spensa u 20 ~asova.

M. Risti}

VOJVODINA SRBIJAGAS U KOSJERI]U hrvatskog Pore~a i Novog Sada.

Na{u ekipu predstavqa}e Lackovi}, Bo{kov, [tajer, Mio~inovi}, Bojani}, Rkman, Topi}, Amixi}, Solar i Pavlovi}.

O~ekujemo dobre me~eve i idemo da napadnemo prvo mesto - istakao je Jovan~evi}.

J. Gali}

NBA LIGA

Klipersi vi{e nisu najgori U no}i izme|u ~etvrtka i petka odigrane su samo dve utakmice u NBA ligi. Atalanta je kod ku}e dobila Va{ington sa 116:96, dok su LA Klipersi bili boqi od Sakramenta - 100:88. Houksi su do devete pobede u sezoni do{li zahvaquju}i raspolo`enom Xo Xonsonu, koji je ubacio 21 poen. Odli~nu podr{ku imao je u Smitu, koji je zabele`io dabl-dabl u~inak (20p,14sk), kao i Horfordu (15p,13sk). Na drugoj strani Gilbert Arenas je ubacio 21 poen, Jakg je dodao 20, a Bla~ 12 ko{eva.

Klipersi vi{e nisu najgora ekipa u ligi po{to su se izjedna~ili po broju pobeda sa Filadelfijom (po tri). U duelu sa Sakramentom dominirali su Gordon sa 28 poena i sjajni Grifin, koji je pored 25 ko{eva imao i 15 skokova. Za Sakramento Lendri je ubacio 18, a Hed 15 poena.

Disciplinom do bodova

Odigrali su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas tri vezane prvenstvene utakmice u Prvoj A ligi Srbije na svom terenu. Posle uvodnog poraza od Borca, pobedili su Slogu i Mega Vizuru i sada, posle osam kola, imaju polovi~an u~inak - po ~etiri pobede i poraza.

Nakon solidne igre i sigurne pobede nad favorizovanom Mega Vizurom, normalno je {to je crveno-belima apetit porastao, pa pred ve~era{wi susret s Crnokosom u Kosjeri}u razmi{qaju o prvoj pobedi na strani. To priznaje i trener Radenko Varagi}: - Iako smo svesni da je pred nama jo{ jedno te{ko gostovawe, ~ini mi se da je red do{ao i na to da po-

bedimo na strani. Crnokosa je za mesec i po dana promenila tri trenera i sada je s klupe vodi Ici}.

Ipak, mislim da smo kvalitetniji tim i nadam se da }emo to i pokazati u Kosjeri}u. Iz ekipe }e izostati Kne`evi}, Bubowa i du`e vreme povre|eni kapiten Ivan Bo{wak, a svi ostali igra~i su spremni za ovaj susret. Recept kojim planiramo da ostvarimo uspeh je poznat: svaki pojedinac maksimalno ozbiqno, borbeno i motivisano mora da u|e i utakmicu i, uz to, disciplina u igri, posebno u odbrani, mora}e da nam bude na visokom nivou. Uspemo li sve da realizujemo, sasvim smo blizu osvajawu ~itavog plena.

A. P.

JADRANSKA LIGA: NOVOSA\ANKE U MARIBORU

Spremne za pobedu

Ko{arka{ice Vojvodine NIS pregrmele su seriju te{kih utakmica u Jadranskoj ligi. Nakon tri vezana poraza, izabranice trenera Mirkovi}a ve~eras gostuju Mariboru, ekipi koja ima pobedu vi{e od crveno -belih.

Novosa|anke su put Slovenije krenule u najja~em sastavu, re{ene da pru`e maksimum i osvoje bodove. Zanimqivo je da su ko{arka{ice Maribora dobile posledwa dva duela na doma}em parketu, dok su Novosa|anke na tri gostovawa slavile protiv Vo`dovca u Beogradu.

Utakmica u dvorani Tabor po~iwe u 17 ~asova.

I. G.

Milana @ivadinovi} (Vojvodina NIS)

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Partizan MTS (17, TV Arena sport), QUBQANA: Olimpija - Budu}nost, ZAGREB: Zagreb - Cedevita (17), [IROKI BRIJEG: [iroki - Nimburk (20.15).

Prva A mu{ka liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Napredak Rubin (20), KOSIJERI]: Crnokosa - Vojvodina Srbijagas (19.30), BEOGRAD: Mega Vizura - Proleter Naftagas (19.30), ^A^AK: Borac - OKK Beograd (19), KRAQEVO: Sloga - FMP (19.30), U@ICE: Sloboda - Metalac (19).

Prva A `enska liga - ^ELAREVO: ^elarevo - Kovin (19), VR[AC: Hemofarm [tada - Student (17), LOZNICA: Loznica - Radni~ki (18).

Prva B mu{ka liga - JAGODINA: Jagodina - Sin|eli} (19), NI[: Ni{ Radni~ki (O) (19), IN\IJA: @elezni~ar - Viva Basket (19); BEOGRAD: BKK Radni~ki - KG Student UK (13).

Me~ Vojvodina Mladost igra se u ponedeqak, od 14.30 ~asova u maloj sali Spensa u Novom Sadu.

Prva B `enska liga - BEO^IN: Beo~in - Trep~a (18.30), U@ICE: Plej of - Jagodina 2001 (16), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Vrbas Medela (18), KULA: Sivac - Kolubara Mladost (13.15), BOR: Bor - Moravac (14.30).

Prva srpska mu{ka liga - sever OXACI:Oxaci - Radni~ki (19), VETERNIK: Veternik - Jedinstvo (17), TEMERIN: Mladost Teletehnika Vrbas (16.30). Me~ u Novom Sadu Meridijana - Novi Sad MT igra se u ponedeqak u 21 ~as.

Zajedni~ka `enska KSV liga - ^ELAREVO: ^elarevo - Gimnazija (15), NOVI SAD: Proleter - Topol~anka (12.30).

Druga srpska mu{ka liga - sever BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka Apatin (18), CRVENKA: Crvenka Top (20.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Partizan (20), TURIJA: Akademik Kikinda (17).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga NOVI SAD: NIS Vojvodina - Jedinstvo (SP) (17.30), BEOGRAD: @elezni~ar - Mladi radnik (19).

Viner {tedi{e `enska superliga PAN^EVO: Dinamo azotara - NIS Spartak (18), OBRENOVAC: TENT Crvena zvezda (19), LAZAREVAC: Kolubara - Radni~ki (B) (20), ZREWANIN: Klek - Vizura (19).

Prva mu{ka liga - BEOGRAD: Obili} - Klek Srbija{ume (19), JAGODINA: Jagodina - Ni{ (16), NOVI SAD: Novi Sad DDOR - Mladost (15).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Vojvodina

(17), KRAQEVO: Gimnazijalac - Varadin BMG gradwa (13), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Sme~ 5 (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Vizura Super nova (19).

Druga mu{ka liga - sever - FUTOG: RFU - Mladost Ekspans (14), Petrovaradin - Dunav volej (17), FOK - NIS Vojvodina 2 (20).

Druga `enska liga - sever - SREMSKA MITROVICA: Srem - MD Zrewanin (18), Prvi tempo - Futog (20), IN\IJA: Mladost - Novi Sad 2 (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: NS tim - Futogvest (12), NS volej tim - Sloga (13.15), SREMSKI KARLOVCI: Partizan Vojvodina 2 (18), [ID: Maks - Varadin BMG gradwa 2 (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - VRBAS: Ba~ki zmaj - Apatin (17), Vrbas - Merkur (19), BA^KA PALANKA: Blok aut - Volejstars (15).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug VR[AC: Vr{ac - Omladinac (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - FUTOG: Petrovaradin 2 - Dubl (11), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans 2 - Stra`ilovo (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - VRBAS: Vrbas - Kikinda (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug ZREWANIN: Proleter - Prvi tempo (19.30), PAN^EVO: Borac 2 - radni~-

ki (14), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina - banat (18).

Rukomet Superliga za mu{karce - VRAWE: Vrawe - Smederevo DU Integral (19), PRIBOJ: Priboj - Vojvodina @elezni~ar (18), PAN^EVO: Dinamo Planinka Prolom voda (20.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Po`arevac (20.30).

Prva mu{ka liga - KOSTOLAC: Rudar - Vrbas Karneks (18), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Vojput (18), KRU[EVAC: Napredak - Bask Soko (19) ZAJE^AR: Zaje~ar - Obili} (18), TEMERIN: Mladost TSK - Jagodina (19).

Prva `enska liga - NI[: Naisa 2 Kikinda (17.30), KRU[EVAC: Napredak - @elezni~ar Metal Cinkara (17), ADA: Halas Jo`ef - Pirot (19), VAQEVO: Metalac A.D. - Proleter Superprotein (18), KU^EVO: Ku~evo ORK Beograd (18).

Druga mu{ka liga, sever - [ID: Radni~ki - @SK (19), APATIN: Apatin - Jedinstvo (18), @ABAQ: Hajduk Hercegovina (19), ADA: Potisje Pleteks - Metalac AV (17), JABUKA: Jabuka - @elezni~ar (19).

Druga `enska liga, sever - NOVI SAD: Vojvodina - Ravangrad (14.30, Slana bara), KA^AREVO: Jedinstvo Spartak (17).

Vaterpolo Kup Srbije, A grupa - KIKINDA: @AK - Partizan (19), OBRENOVAC: TENT - Beograd (21). B grupa - NI[: Ni{ - Singidunum (20), NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda Vet (19).

Stoni tenis Mu{ka superliga – ZREWANIN: Stenes – Banat (18), KIKINDA: Kikinda – Vojvodina (18), SUBOTICA: Spartak – Vr{ac (17), BEOGRAD: Partizan – Faks (18), Crvena zvezda – IMt (17).

Kuglawe Superliga (m) - SENTA: Senta Visa prom - E|{eg (14), GORWI MILANOVAC: Metalac - Apatin (12).

Superliga (`) - BAWA JUNAKOVI]: Apatin - SPC Vojvodina (16), SUBOTICA: Pionir - Jedinstvo (16).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - VRBAS: Vrbas Dana - Spartak (14).

Prva vojvo|anska liga (m)- SREMSKA MITROVICA: Srem - Rotografika (16), NOVI SAD: 13. maj - Be~ej (16).

Druga vojvo|anska liga (`) - VRBAS: Vrbas Dana - SLoboda (17), KIKINDA: Radni~ki LK - Junakovi} Prigrevica (11).

LEKAR

c m y

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

21

ULOGA RODITEQA U BORBI PROTIV DROGE

Ukqu~ite se u `ivot dece acionalne kampawe protiv zloupotreba droga pod nazivom "Ujediweni protiv droga" koju su pokrenuli Ministarstvo zdravqa i delegacija Evropske unije putem projekta INSADA (Implementacija nacionalne strategije protiv zloupotreba droga) po~ela je da se realizuje.

Apeluje se na sve slojeve dru{tva da rade zajedno kako bi stvorili kriti~nu masu koja mo`e da dovede do promena stavova o psihoaktivnim supstancama.

Prevenciji se daje posebna zna~aj, a posebno se isti~e zna~aj roditeqa koji imaju kqu~nu odgovornost u oblikovawu shvatawa, stavova i sistema vrednosto wihove dece. Podr{ka roditeqa od kqu~nog je zna~aja u borbi protiv upotrebe droga

N

Duvanski dim opasan po DNK dece zlagawe "kotininu", derivatu nikotina i "nitrosaminu", hemijskoj supstanci prisutnoj u dimu cigarete, mo`e da izazove kod dece o{te}ewa na nivou DNK i respiratornog sistema, pokazali su rezultati novog ameri~kog istra`ivawa.

Tim istra`ivawem je wegov autor, nau~nik Xent Tomas , ponovo pokazao negativne posledice pasivnog pu{ewa po zdravqe dece. On je do{ao do tih rezultata obaviv{i ispitivawe na grupi

I

veoma male dece ~iji su roditeqi pu{a~i. Tokom istra`ivawa su kod vi{e od 95 odsto te dece u urinu prona|eni tragovi "kotinina" i "nitrosamina". Radi se, kako je istakao Tomas, o toksi~nim supstancama koje mogu da imaju kancerogeno dejstvo. On je naveo i da je registrovana direktna povezanost izme|u broja cigareta koje popu{e roditeqi i nivoa tih toksi~nih supstanci u urinu wihove dece.

(Tanjug)

Bezbednije bebi fla{ice vropska komisija }e po~etkom 2011. godine predlo`iti zabranu bebi fla{ica sa "bisfenolom A", spornim hemijskim sastojkom koji se koristi u proizvodwi plasti~ne ambala`e za prehrambene proizvode. "Bisfenol A" je ve} zabrawen u Danskoj i Francuskoj, kao i Kanadi, Australiji i vi{e ameri~kih dr`ava. Stru~waci sumwaju da ta supstanca negativno uti~e na razvoj i imunolo{ki sistem dece, i da ~ak mo`e da izazove pojavu tumora.

(Tanjug)

E

Naranyasto povr}e ~uva zdravqe edewem ve}ih koli~ina naranxastog i tamno zelenog povr}a, kao {to su {argarepa, slatki krompir i boranija, ~ovek se mo`da {titi od bolesti i produ`ava sebi `ivot, unose}i blagotvorni alfa-karoten, poru~uju stru~waci ameri~kih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Ovog puta nije re~ o povoqnom uticaju beta-karotena na zdravqe, ve} wegovog bliskog ro|aka alfa-karotena - antioksidanta koji neutrali{e o{te}ewa DNK izazvana oksidacijom Tim dr ^aojeng Lija iz Atlante, je analizirao slu~ajeve vi{e od 15.000 u~esnika ameri~ke Tre}e nacionalne studije zdravstva i hrane, koji su na po~etku istra`ivawa dali krv, kao i zdravstvene informacije o sebi i svom na~inu `ivota. Posle ~etrnaest godina je umrlo gotovo 4.000

J

u~esnika te studije. Stru~waci su utvrdili da {to je bio ve}i sadr`aj alfa-karotena u krvi ispitanika na po~etku studije, to je mawi bio wihov rizik od obolevawa i smrti.

U odnosu na ispitanike s najmawim sadr`ajem alfa-karotena u krvi, oni s najve}im sadr`ajem ovog antioksidanta su bili izlo`eni do 39 odsto mawem smrtnom riziku i po{to su uzeti u obzir rizi~ni faktori, kao {to su godine i pu{ewe.

Doktor Li isti~e da sve to mo`da nije zasluga samo alfa-karotena, ve} i nekih drugih elemenata u vo}u i povr}u. On, ipak, napomiwe da je nekim ranijim istra`ivawima utvr|eno kako je alfa-karoten desetak puta efikasniji od beta-karotena u suzbijawu nekih vrsta raka mozga, jetre i ko`e.

(Tanjug)

Roditeqi se mo`da ne}ete slo`iti sa wima, ali to {to znaju deca znaju wihove stavove mo`e da im pomogne u dono{ewu sopstvenih odluka. Va`no je i da ih roditeqi saslu{aju i da budu otvoreni za wihove ideje. Razgovor ne bi trebalo zapo~iwati na silu, jer }e se neki razgovori povesti sami od sebe, kao rezul-

voqni da slu{ate va{u decu, wima }e biti tako|e lak{e da saslu{aju vas. U toku razgovora, nemojte da ih prekidate ili da reagujete tako da prekinete razgovor koji je u toku. Ohrabrite ih, kako bi im bilo {to lak{e da vam iznesu svoje probleme, a pitajte ih i {ta oni misle kada donosite odluke kao porodica,

tat ne~ega {to ste videli ili ~uli. Kada do|e pravi trenutak - ne treba dr`ati predavawe, ve} re}i u {ta roditeq veruje.

Ne savetuje se pla{ewe dece, ali im vaqa poka`ite da je porodici stalo do wih.

kako biste im pokazali da cenite wihovo mi{qewe.

3. Budite uzor - Kada je re~ o drogama, ne mo`ete da se pona{ate po principu "radi kako ti ka`em, a ne kako ja radim". Ukoliko i sami uzimate droge, ne mo`ete da o~ekujete da }e va{a deca prihvatiti va{e savete. Dakle, va`no je da razgovarate sa wima i o izazovima sa kojima ste se suo~ili kada ste, na primer, hteli da prestanete sa pu{ewem, o problemima koje je imao neki ~lan porodice, ili prijateq koji je bio zavisan od alkohola ili droge.

4. Budite iskreni - Prirodno je da ne}ete znati ba{ sve o drogama. Dakle, iako je va`no da budete informisani, ne treba da se pretvarate da znate odgovor na svako pitawe. Budite spremni da

[ta porodice mogu da urade Svi roditeqi brinu za svoju decu i `ele da ih sa~uvaju od opasnosti. Me|utim, roditeqi nekada nemaju dovoqno samopouzdawa za razgovor na ovu temu.

Treba imati na umu da je ve}ini mladih qudi stalo do toga {ta wihovi roditeqi misle, ~ak iako to ne pokazuju. Oni }e ceniti savete roditeqa, ali }e tako|e o~ekivati od wih da budete informisani, otvoreni i iskreni. Ukoliko roditeqi poka`u da slu{aju svoju decu, ve}a je verovatno}a da }e i oni poslu{ati roditeqe. U razgovoru o drogama sa decom roditeqi imaju veoma va`nu ulogu u formirawu wihovih stavova. [to su vi{e ukqu~eni u `ivot dece i zainteresovaniji za wihova prijateqstva, {kolske, sportske i druge aktivnosti, to }e im se oni radije obra}ati za savet.

Na taj na~in }e wihovo samopouzdawe porasti, lak{e }e mo}i da se odupru bilo kakvim pritiscima, pa i kada je droga u pitawu.

Deca verovatno ve} znaju {ta roditeqi mislite o drogama, ukqu~uju}i alkohol i duvan, pa ~ak i ako retko razgovarate o tome. Poruke i stavovi se prenose kroz ono {to roditeqi govore i rade u ku}i, u slobodno vreme i kako se pona{aju porodicom i prijateqima.

Ipak, adolescenti ne znaju onoliko koliko roditeqi misle da znaju i ~esto `ele da ~uju mi{qewe majke i oca drogama.

Kako ohrabriti decu za razgovor o drogama

1. Budite prisutni u wihovim `ivotima - Odvojite vreme za Va{u decu. Zainteresujte se za wihove navike i trudite se da radite ne{to zajedno sa wima svaki dan. Va`no je da porodica provodi vreme zajedno. Kada izlaze, ne ustru~avajte se da pitate gde idu ili sa kim }e biti.

2. Slu{ajte svog adolescenta - Ako poka`ete da ste spremni i

ka`ete "ne znam, ali raspita}u se". Ako ste iskreni, va{im adolescentima }e biti lak{e da i oni budu iskreni sa vama.

5. Izaberite pravo vreme Izaberite pogodan trenutak za razgovor sa va{im adolescentom, tako {to }ete iskoristiti priliku koja vam se uka`e. Prilika se mo`e ukazati dok gledate TV zajedno, ili dok pri~ate o nekome iz wegovog dru{tva iz {kole ili o wegovim prijateqima.

6. Budite smireni - Kada je re~ o razgovoru o drogama, va`no je da budete smireni i racionalni i da ne preterujete u svojim reakcijama. Nemojte da ih ismevate ili da im dr`ite predavawa, jer }e vam to ote`ati razgovor ubudu}e, a mo`da va{ adolescent vi{e uop{te ne}e `eleti da sam vam pri~a o tome.

7. Izbegavajte konflikt - Te{ko je re{iti problem kada postoji konflikt. Poku{ajte da razumete wihov stav, ada ih istovremeno ohrabrite da razumeju va{. Ukoliko se razvije sukob, prekinite razgovor i vratite mu se kada se oboje smirite.

8. Stalno razgovarajte - Kada obavite jedan razgovor o drogama, va`no je da o tome ponovo razgovarate.

9. Postavite jasne granice Uop{teno posmatrano, mladi o~ekuju od vas informacije i cene ih, a tako|e cene i pravila koja upravo vi mo`ete postaviti. Ukoliko ih aktivno ukqu~ite u uspostavqawe takvih pravila, ohrabri}ete ih da preuzmu vi{e odgovornosti u po{tovawu istih. Kada ste doneli pravila, sprovodite ih i obavestite decu kakve }e biti posledice ukolio prekr{e pravila. Razgovarajte i dogovorite se kako }e va{a deca reagovati ako se na|u u situacijama u kojima je prisutna i droga.

Na primer, recite im da }ete uvek do}i po wih ako je to potrebno, bez obzira na to koliko je sati. Ipak, jasno im saop{tite da bi vam bilo dra`e da uop{te ne dolaze u situacije u kojima }e biti izlo`eni drogama.

10. Usmerite pa`wu na pozitivne stvari - Obavezno nagradite decu za dobro pona{awe i naglasite stvari u kojima su dobri.

Ohrabrite ih da se ose}aju dobro i stavite im do znawa da ih po{tujete i da bi trebalo da i sami sebe po{tuju.

J. Barbuzan

Antibiotici iz biqaka ladni jesewi dani kod mnogih qudi dove{}e do nazeba i bakterijskih infekcija.

Lo{a je navika da se na najmawu prehladu reaguje lekovima. Posebno vaqa obratiti pa`wu na antibiotike, koje bi trebalo piti samo kada ih propi{e lekar.

Ukoliko se radi o bla`im oblicima nazeba, najboqe je koristiti lekove iz prirode. Mnoge lekovite biqke su nam na dohvat ruke, neke od wih ~esto koristimo i kao za~ine i u pripremi jela, a retko kad nam padne na pamet da wima mo`emo da se le~imo.Prirodne supstance iz lekovitih biqaka podsti~u odbrambeni mehanizam tela, neutrali{u bakterije i viruse. Na primer, beli luk i wegov ekstrakt neumoqivo ubijaju bakterije izaziva~e prehlade,

H

kao i helikobakter pilori, koji mo`e uzrokovati ~ir na `elucu.

Ova biqka je efikasna i u prevenciji i u le~ewu. Naravno, ukoliko se radi o te`im oblicima bakterijske infekcije lek je nezamewiv, ali vaqa znati da, ako se prirodni lekovi koriste po preporuci farmaceuta, nemaju {tetnih efekata i interakcija.

Eteri~na uqa, smole, tanini, invertni {e}eri, vosak, jabukova kiselina, soli organskih kiselina, kalcijum, kalijum... sve su to sastojci koji se nalaze u borovnici, pa nije ~udo {to je nazivaju ~arobna biqka. Ona deluje antibarkterijsko, antisepti~no, a wene supstance deluju i na one delove na{eg organizma do kojih se antibiotici ne mogu probiti, a radi se o neprokrvqenim mestima. Povoqno uti~e na izlu~ivawe sekreta iz tela. Cimet je dobar lek protiv bolova i upala, a dobar je i za borbu protiv virusa. Preporu~uje se za le~ewe oboqewa grla, bronhitisa i upale uha. – Virusne respiratorne infekcije mogu biti veoma te{ka oboqewa, posebno kada se radi o gripu – ka`e farmaceutkiwa Sla|ana Milinovi}. – Zato savetujem da se kao prevencija uzimaju napici i smese od lekovitog biqa koji efikasno zaustavqaju prehladu i grip. Evo jendog od takvih recepata: napravite smesu od jednakih koli~ina bokvice, `alfije i kamilice.

Dobro ih usitnite i pome{ajte.

Ka{iku ove me{avine prelijte s pola litra vrele vode. Ostavite poklopqeno dva sata, a zatim procedite. Treba piti dve do tri {oqice ovog ~aja dnevno, toplog, s medom. Ako uz prehladu imate i glavoboqu, dodajte u me{avinu i metvicu.

J. B.

Masno tkivo rezervoar mati~nih }elija asno tkivo nije samo rezervoar masno}a, ve} se u wemu nalaze i hematopoetske mati~ne }elije, i to u ve}oj koli~ini, pokazali su rezultati istra`ivawa obavqenog na mi{evima u francuskom Nacionalnom centru za nau~na istra`ivawa. Hematopoetske mati~ne }elije su sli~ne }elijama ko{tane sr`i i mogu se modifikovati u imunolo{ke ili neke druge }elije.

Sledi istra`ivawe na qudima, a ukoliko se doka`e da i qudsko masno tkivo sadr`i hematopoetske mati~ne }elije koje se mogu modifikovati u druge }elije, to bi moglo predstavqati novinu u "proizvodwi" krvi. Trenutno se }elije krvi proizvode samo od mati~nih }elija ko{tane sr`i, ~ije je uzimawe komplikovano i invazivno, dok masnog tkiva ima dosta i lako je za uzimawe.

(Tanjug)

M

22

SVET

subota27.novembar2010.

DNEVNIK

Usvojen novi nacrt buyeta Evropske unije za 2011.

BRISEL: Evropska komisija usvojila je ju~e novi nacrt evropskog buxeta za 2011. po{to Evropski parlament i Savet Evropske unije nisu 15. novembra uspeli da postignu dogovor o buxetu za narednu godinu. Novi nacrt buxeta predvi|a sredstva od 126,5 milijardi evra, {to je za 2,9 odsto vi{e od ovogodi{weg, saop{tila je EU. „Radili smo punom brzinom kako bismo predstavili solidnu osnovu za obnovu pregovora izme|u Evropskog parlamenta i Saveta EU“, izjavio je evropski komesar za buxet i finansijsko planirawe Janu{ Levandovski. „Na{ ciq je bio da ovaj novi nacrt buxeta predstavimo do 1. decembra, ali uspeli smo da zavr{imo i pre ovog roka kako bismo i Parlamentu i Savetu dali vi{e

vremena da postignu sporazum o buxetu za narednu godinu pre kraja ove“, dodao je on. Savet EU i Parlament nisu uspeli da do 15. novembra, kada je isticao rok, postignu sporazum o politi~kim pitawima vezanim za buxet, {to je dovelo do kolapsa procedure.

Sporna pitawa odnosila su se na definisawe modaliteta za inter-institucionalni dijalog u ciqu usvajawa idu}eg finansijskog okvira, budu}ih izvora finansirawa za evropski buxet kao i nivoa fleksibilnosti u okviru sada{weg vi{egodi{weg finansijskog okvira. Parlament je potvrdio svoj stav po ovim pitawima u ju~era{woj rezoluciji.

Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo uputio je, povodom zavr{etka rada na nacr-

Janu{ Levandovski

tu buxeta, pisma predsedniku Parlamenta Jir`iju Buzeku i premijeru Belgije, koja trenutno predsedava EU, Ivu Letermu, pismo u kojem poziva Parlament i Savet da sara|uju na budu}im buxetskim

pitawima koje predvi|a Lisabonski sporazum. „Od kqu~nog je zna~aja da sporazum o buxetu za narednu godinu postignemo do 31. decembra“, rekao je Levandovski. Ovo je prvi evropski buxet koji se usvaja u skladu sa Lisabonskim sporazumom, koji je uneo mnoge promene u proceduru, ukqu~uju}i i to da sada Savet i Parlament ravnopravno u~estvuju u proceduri usvajawa.Ukoliko sporazum ne bude postignut do 31. decembra, od 1. januara 2011. EU }e se finansirati u skladu sa pro{logodi{wim buxetom na mese~noj osnovi. To bi ugrozilo funkcionisawe Unije, pre svega zbog pote{ko}a koje }e ovo stvoriti u formirawu jedinstvene evropske diplomatske slu`be.

(Tanjug)

POSETA RUSKOG PREMIJERA NEMA^KOJ

U Berlinu podeqeni stavovi o Putinovom predlogu BERLIN: U vladi u Berlinu su razli~ito reagovali na predlog ruskog premijera Vladimira Putina o slobodnoj trgovinskoj zoni, navode nema~ki mediji, ukazuju}i da se kancelar Angela Merkel o tome uzdr`ano izjasnila, dok je vicekancelar Gvido Vestervele pozdravio ideju.

Predsednik ruske vlade Vladimir Putin je doputovao u Berlin u ~etvrtak uve~e, a ju~e se sastao sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel i govorio je na Odboru za Istok nema~ke privrede.Putin se zalo`io za stvarawe slobodne trgovinske zone i zajedni~ke industrijske politike svoje zemqe sa Evropskom unijom.

Merkelova izjavila je da, pod odre|enim uslovima, podr`ava wegov predlog o stvarawu slobodne trgovinske zone izme|u Ru-

Putin i [reder u berlinskom retoranu

sije i EU i da bi takva zona bila u interesu Evropske unije. Ona je, me|utim, rekla da bi Rusija prvo trebalo da kompletira svoj pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji i istakla i da neki najnoviji ruski koraci ne pogoduju stvarawu zone slobodne trgovine sa EU, ukazuju}i na nedav-

KRIZA

Portugalija donela mere za smawewe deficita LISABON: Portugalski parlament je ju~e odobrio plan za pove}awe poreza i smawewe plata i socijalnih davawa slede}e godine, u poku{aju da smawi buxetski deficit i popravi sve slabije poverewe na tr`i{tu u javne finansije te zemqe. Veliki dugovi i nizak privredni rast Portugalije su zabrinuli investitore i podstakli spekulacije da bi to mogla da bude slede}a evropska zemqa, nakon Gr~ke i Irske, kojoj }e biti potrebna finansijska

pomo}, prenela je agencija AP. Vlada u Lisabonu insistira da joj ne}e biti potrebna finansijska pomo} i da }e mere {tedwe omogu}iti povratak u dobro fiskalno stawe. Mnogi analiti~ari smatraju da }e Portugalija biti slede}a dr`ava koja }e zatra`iti pomo} iz 750 milijardi dolara vrednog fonda EU za finansijsku pomo} ~lanicama, a tako|e su prisutna strahovawa da }e istim putem morati da krene i [panija.

(Tanjug)

ne trgovinske sporazume Rusije s Belorusijom i Kazahstanom.

Putin se zalo`io za stvarawe slobodne trgovinske zone i zajedni~ke industrijske politike svoje zemqe sa EU. On je u autorskom prilogu za „Zidoj~e cajtung” pledirao za harmoni~no privredno dru{tvo „od Lisabo-

na do Vladivostoka” i naveo da bi u budu}e mogla da do|e u pitawe i eventualno zona slobodne trgovine.

Ruski premijer Vladimir Putin i biv{i ruski kancelar Gerhard [reder sastali su se u ~etvrtak uve~e u otmenom berlinskom restoranu, {to je nai{lo na komentar medija da se visoka svetska politika ne vodi samo u parlamentima, ve} ponekad i za kafanskim stolom. Uz gu{~iju pa{tetu i vino i pod budnim okom obezbe|ewa, [reder koji je Putina prema preciznim novinarskim podacima ~ekao 65 minuta i „najmo}niji ~ovek Rusije” su razgovarali, a {tampa navodi da je re~ o prijateqima, koji su na „ti”. [reder je podr`ao predlog o slobodnoj trgovinskoj zoni premijera Putina.

(Tanjug)

BLISKI ISTOK

Arapi tra`e mirovni diktat SAD BE^: Generalni sekretar Arapake lige Amr Musa zatra`io je alternativu sada{wem obliku pregovarawa izme|u Izraela i Palestinaca, jednu vrstu mirovnog diktata SAD. „Sude}i po politici Izraela rekao bih da nema {anse da }e do}i do obnove i napretka u mirovnim pregovorima. Na osnovu napora SAD rekao bih da sa~ekamo jo{ jednu ili dve nedeqa, a na osnovu mog iskustva kazao bih da, kako je sada postavqen mirovni proces, on ne vodi nikuda“, rekao je Musa u intervjuu be~kom dnevniku „Prese“.

On smatra da je do{lo vreme da se razmi{qa o alternativama.

Nalazimo se u 20 godini mirovnog procesa koji ne donosi ni{ta. Ne bi trebalo taj put nastaviti daqe dve decenije, istakao je Musa.

SAD bi trebalo da iznesu sveobuhvatni mirovni plan u kojem bi jasno stavili do znawa koja prava imaju Izraelci i Palestinci.

Amerikanci bi trebalo da utvrde sve va`ne ta~ke kao {to su grani-

Amr Musa

ce, podela Jerusalima, pitawe izbeglica, Golanska visoravna, Liban i strane u konfliktu pozvati da u okviru utvr|enog okvira pregovaraju, naveo je on.

Druga alternativa, prema wegovom mi{qewu, bila bi vratiti dosije u Savet bezbednosti UN, iz ~ijih ruku je 1991. predata SAD. Tre}i predlog je da UN proglase palestinsku dr`avu.

(Tanjug)

Sirija upozorila Izrael na opasnost od rata TEL AVIV: Sirijski ministar spoqnih poslova Valid Moalem upozorio je ju~e da bi zastoj u mirovnim pregovorima izme|u Izraela i Palestinaca i zatvarawe horizonta za mir moglo dovesti do rata na Bliskom istoku.

U intervjuu za ruski list „ Moskovske vesti“ Molaem je optu`io Izrael da izbegava mir i da se polako zatvaraju vrata {ansama za mirovni sporazum, navode}i da opasnost od rata „uvek postoji u regionu jer Izrael obi~no sramno izbegava obaveze prema miru“.

On je upozorio i na posledice mogu}eg novog bliskoisto~nog rata, naglasiv{i da takav sukob „ne}e doneti pobednika i gubitnika“. „Svi }e izgubiti jer postoje}a unapre|ena vojna tehnologija mo`e da izazove veliku {tetu, ~ak i na strani ogromne vojne sile“, rekao je Moalem.

[ef diplomatije Sirije je kazao da su mirovni pregovori Sirije i Izraela mogu}i, {to se ti~e sirijske strane ako postoji partner za mir, ali je dodao da u ovom trenutku takav partner ne postoji. „Pregovori moraju uzeti u obzir potpuno vra}awe Golana na granice od 4. juna 1967. godine. To nije stvar za pregovore, ve} je osnova za dijalog o drugim pitawima koja iz toga proisti~u“, istakao je Moalem.

Sirija je u utorak osudila novi izraelski zakon koji postavqa stroge zahteve za svako povla~ewe sa anektirane Golanske visije i isto~nog Jerusalima, ozna~iv{i ga daqim dokazom da izraelska vlada nije zainteresovana za mir.

Sirija je izgubila Golan u {estodnevnom ratu 1967. godine i `eli ga nazad kao cenu mira. (Tanjug)

Ju`na Koreja dobila novog ministra odbrane SEUL: Predsednik Ju`ne Koreje Li Mjung-bak imenovao je ju~e za ministra odbrane Kima Kvan-jina, biv{eg na~elnika Zdru`enog general{taba, saop{tio je danas kabinet {efa dr`ave.

Napetost izme|u dve Koreje i daqe je vrlo velika, a poja~ava je ju~era{wa upozorewe Pjongjanga da }e planirani vojni manevri SAD i Ju`ne Koreje dovesti poluostrvo „na ivicu rata“, javqaju zapadne novinske agencije.

Ministarstvo spoqnih poslova u Seulu je ranije saop{tilo da }e zajedni~ke vojne ve`be sa Amerikancima, predvi|ena za kraj novembra, uputiti „jasnu poruku Severu u sada{woj situaciji“. U Pjongjangu tu ve`bu smatraju otvorenom provokacijom i prete novim adekvatnim odgovorom.

Mediji u Seulu od ju~e javqaju da je ju`nokorejska vojska saop{tila da je ~ula artiqerijsku paqbu na teritoriji Severne Koreje, u grani~nom pojasu, ali da

meta nije bila teritorija Ju`ne Koreje. Prema izve{taju agencije Jonap, re~ je o ve`bi severnokorejskih snaga.

Kina je ju~e upozorila na opasnost po region koju donosi predvi|eno odr`avawe ameri~ko-ju`nokorejske pomorske ve`be blizu wene obale, samo nekoliko dana po{to je Severna Koreja ga|ala ju`nokorejsko ostrvo, na kojem je bilo i `rtava. ^etvorodnevna vojna ve`ba snaga SAD i Ju`ne Koreje treba da po~ne u ne-

Kim Kvan-jin

dequ, a planiran je i anga`man ameri~kog nosa~a aviona na nuklearni pogon „Xorx Va{ington“.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EVO MORALES Za razliku od mnogih dr`ava u svetu koje podi`u granicu za odlazak u penziju, Bolivija socijaliste Eva Moralesa sprema se da snizi tu granicu na 58 godina.“Nadamo se da }e to biti poklon za Bo`i}“, izjavio je Morales.Novi zakon predvi|a nacionalizaciju penzija, zatvarawe privatnih penzionih fondova i spu{tawe granice za odlazak u penziju sa sada{wih 65 na 58 godina.

TEODOR BAKONSKI Nacionalni savet za borbu protiv diskriminacije kaznio je opomenom rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog zbog diskriminacije Roma, prenosi {tampa. Bakonski je u februaru izjavio da „postoje fiziolo{ki, prirodni problemi prestupni{tva me|u mawinskim rumunskim zajednicama, posebno u redovima zajednice rumunskih dr`avqana romskog porekla“.

BULENT ARIN^ Potpredsednik turske vlade Bulent Arin~ izjavio je ju~e da u zemqi koja ima nezavisne i slobodne medije ne mogu da postoje nere{ena ubistva, torture i vojni pu~evi.“U zemqama gde novinari rade nezavisno i slobodno, ne mogu da postoje podmi}ivawe, korupcija i kra|a“. Nezavisni mediji su, ka`e on, jedan od najva`nijih pokazateqa dobrog funkcionisawa demokratije.

HOLANDIJA ZEMQA BICIKLISTA

Turiste opasnost vreba na trotoaru HAG: Hag je miran i ure|en grad na obali Severnog mora, sedi{te holandskih institucija, stranih ambasada i me|unarodnih sudova, grad qubaznih i predusretqivih stanovnika spremnih da sa osmehom pomognu ili pru`e obave{tewe, ali neupu}ene strance na ulicama vreba neo~ekivana opasnost - brzi, ne~ujni i osioni biciklisti.

Ako kro~ite na kolovoz u ovom holandskom gradu, budite sigurni da }e se svaki automobil zaustaviti i propustiti vas, ali ako se drznete da zakora~ite na biciklisti~ku stazu, verovatno }ete se suo~iti s gnevnim povicima i qutitim mahawem pesnicom bicikliste koji vas je za dlaku zaobi{ao.

Uprkos vla`nom, vetrovitom i prili~no hladnom vremenu, bicikli su u Hagu naj~e{}e prevozno sredstvo, sledi pe{a~ewe, a potom automobili i vozila javnog

prevoza. U Holandiji se skoro tre}ina svih putawa prelazi biciklom, a u pojedinim gradovima ta brojka dosti`e ~ak 50 odsto.

Ovo jeftino, zabavno i prakti~no prevozno sredstvo koriste

skoro svi: deca, trudnice, roditeqi s bebama, stariji qudi, devojke i mladi}i. U Hagu, mre`a biciklisti~kih staza pokriva ~itav grad i {iri se daqe, po celoj zemqi. Staze su ~esto postavqene

na trotoarima i u mnogim slu~ajevima mnogo su {ire od traka za pe{ake, {to doprinosi utisku da su pe{aci diskriminisana mawina.

Biciklisti su, istovremeno, u saobra}aju maksimalno za{ti}eni: ne samo zakonom, ve} i, za na{e pojmove, nezamislivom obzirno{}u voza~a, koji uglavnom i sami koriste dvoto~ka{e i svesni su opasnosti koje vrebaju bicikliste. Predstavnik gradskih vlasti Ralf van der Zijden objasnio je da, u slu~aju sudara bicikla i motornog vozila, bez obzira na to ko je izazvao udes, skoro uvek voza~ biva progla{en krivim.

Na pitawe {ta se de{ava kada biciklista udari pe{aka, Zijden je odgovorio da se incident re{ava na licu mesta, naj~e{}e obi~nim izviwewem, i da on nikad nije ~uo da je neki takav slu~aj dospeo pred sud.

Aleksandra Dobrosavqevi}

BALKAN

c m y

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

23

Prvi sneg na Jadranu, u Istri i na @abqaku ZAGREB, PODGORICA: U unutra{wosti Istre, Gorskog Kotara i Like od ju~e mestimi~no pada sneg, a stvara se i sne`ni pokriva~. Hidrometeorolo{ki zavod Hrvatske je saop{tio da je ju~e, na podru~ju Pore~a, na zapadnoj obali Istre, izme|u 11,30 sati i 12 sati kratkotrajno padala ledena ki{a. Na grani~nom prelazu prema Sloveniji - Rupa i Pasjak pada sneg i stvara se sne`ni pokriva~. O~ekuje se preme{tawe ciklona s hladnim frontom preko severnog Jadrana i unutra{wosti Hrvatske na istok kontinenta. Zbog toga }e na Jadranu i daqe biti povremene ki{e, uz mestimi~nu grmqavinu, a u Gorskom Kotoru, Lici i unutra{wosti Istre sneg, pri ~emu

bi novi sne`ni pokriva~ mogao bi biti i vi{i od 10 centimetara. U centralnoj Hrvatskoj u po~etku }e biti ki{a i susne`ica,

koji }e pre}i u sneg. Ju~e posle podne pod snegom se na{la i Zagreba~kagora a mestimi~no je bilo padavina i u ni`im podru~-

jima Zagreba. Hrvatski autoklub je saop{tio da je zbog snega obavezna zimska oprema u okolini Rijeke - u zale|u Opatije i Matu-

MAKEDONIJA POJA^AVA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Finansijska policija upada u sumwive firme SKOPQE: Direktor makedonske Uprave javnih prihoda Goran Trajkovski izjavio je da skopska privatna televizija A1, u koju su u ~etvrtak uve~e u{li poreski inspektori, nije meta finansijske policije ve} firme koje se nalaze na istoj adresi, a koje su povezane sa vlasnikom televizije, biznismenom Velijom Ramkovskim.Trajkovski je kazao da Uprava sumwa da je preko nekoliko firmi Ramkovskog u inostranstvo nezakonito izneto oko sedm miliona evra, ~ime je o{te}ena dr`ava.U interesu istrage on nije hteo da iznosi detaqe o kakvim se poslovima radi, ali je optu`io Ramkovskog da koristi

ski centar televizije. Televizija je na svom internet sajtu objavila da su nakon odlaska policije zatekli razbijena vrata na kancelarijama u zgradi. Uredni{tvo tvrdi da je zbog zatvorenih prostorija sa serverom i kompjuterima, u {lu~aju pada sistema, ugro`eno funkcionisawe i emitovawe programa.Dnevni listovi "Vreme" i "[pic" sa svoje strane poru~uju da ne postoje uslovi da u slede}ih nekoliko dana iza|u wihova izdawa.

Makedonska finansijska kontrola sprovedena ju~e na adresi na kojoj se nalazi privatna nacionalna televizija A1 utvrdila je da je tu registrovano 26 pravnih subje-

je on vlasnik. Ramkovski pored televizije A1 ima i dnevne listove "Vreme" i "[pic" koji se nalaze u istoj zgradi gde i televizija.

Makedonska finansijska policija je upala u zgradu televizije A1 i pregledala, kako su saop{tili, dokumentaciju nekoliko firmi na toj adresi, a ispred zgrade se okupilo nekoliko hiqada qudi ko-

rekla, "upada policiji u nezavisni medij”.

Pavle Trajanov iz Demokratskog saveza, koji je deo vladaju}e koalicije, smatra da je opozicija ju~e iskoristila de{avawa ispred televizije A1 za "svojevidni dr`avni udar", za suspendovawe prava i pravne dr`ave i za “ru{ewe legitimno izabrane vlasti”.

Policija je u stanu jednog od vlasnika firmi koje se nalaze na adresi privatne televizije A1 prona{la ve}u koli~inu novca i sumwa da je u pitawu finansijski kriminal. Radi se o sto hiqada evra u raznim valutama medije i novinare da bi za{titio sebe.Trajkovski je slu~aj Ramkovskog uporedio sa slu~ajem Kari} u Srbiji. Ure|iva~ki tim tvrdi da se radi o upadu vlasti u ovaj nezavisni medij, zbog toga {to je televizija ima kriti~ki stav prema aktuelnoj vlasti. Predstavnici pojedinih opozicionih stranaka do{li su u A1 televiziju i u javnim nastupima optu`ili vlast da je "uvodi totalitarni re`im" i da se radi o "suspenziji demokratije“.

Privatna televizija A1 je ju~e normalno emitovala program, iako uredni{tvo tvrdi da su zatekli plombirana vrata prostorija gde se nalazi server i kompjuter-

kata sa indicijom da su me|usobno povezani. Goran Trajkovski izjavio je ju~e na konferenciji za novinare da je predmet kontrole bilo {est kompanija, i da je utvr|eno da su od dve od wih prebacile oko sedam miliona evra u strane banke i nanele {tetu dr`avi od oko milion evra, nepla}aju}i takse dr`avi. On je dodao da su zapleweni kompjuteri i dokumentacija tih firmi. Iz Uprave isti}u da zasad nije utvr|ena direktna povezanost izme|u tih firmi i vlasnika A1 televizije Velija Ramkovskog, ~ime su demantovane inforamcije da su kontrola i prisustvo policije bile usmerene prema medijima ~iji

ji su protestvoovali zbog akcije policije optu`uju}i vlasti da time ugro`avaju slobodu medija.

O de{avawima u zgradi A1 televizije, ju~e je raspravqao i nacionalni savet za evrointegracije u Makedonskom parlamentu. Pretsednica Saveta Radmila [ekerinska iz opozicijskog SDSM smatra da je prekju~era{wim potezom vlast ugu{ila slobodu medija i time zapo~ela svoj kraj. Wena stranka tra`i da skup{tina formira anketnu komisiju koja }e ispitati sve detaqe oko ju~era{weg, kako je

Brodogradili{ta teret u pregovorima s EU wu odr`ivog povratka izbeglica, pune saradwe s Hagom.

On smatra da je neophodan i nastavaka procesa privatizacije i prihvatawa planova za restrukturisawe za brodogradili{ta u te-

Hanes Svoboda

izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda.

On je u nacrtu izve{taja o napretku, kojeg }e 30. novembra predstaviti Spoqnopoliti~kom odboru EP, naveo da Hrvatska treba da nastaviti s reformama, pre svega u ja~awu javne uprave i pravosu|a, borbi protiv korupcije, obezbe|e-

{ko}ama.Kako je prenela Hrvatska televizija, Svoboda u izve{taju isti~e da brzo pristupawe Hrvatske ima i evropsku i regionalnu dimenziju i da }e ono podsta}i ostale dr`ave zapadnog Balkana da pokrenu i sprovedu reforme povezane s pristupawem EU. On je izrazio zabrinutost zbog istra`ivawa

Slovenija i Hrvatska pred arbitra`nim sudom zbog granica QUBQANA: Slovenija i Hrvatska su razmenile diplomatske note kojima potvr|uju okon~awe postupaka neophodnih za stupawe na snagu Sporazuma o arbitra`i, potpisanog 4. novembra 2009. godine u Stokholmu, objavilo je ju~e Ministarstvo spoqnih poslova u Qubqani.

Navedeno je, tako|e, da }e Sporazum, kojim se predvi|a postupak re{avawa grani~nih problema izme|u dve zemqe, stupiti na snagu 29. novembra. Slovenija i Hrvatska su, ovim aktom, dale saglasnost za obrazovawe me|unarodnog arbitra`nog suda koji treba da utvrdi wihove me|usobne granice na kopnu i moru, kao i pitawe pristupa Slovenije otvorenom moru. Arbitra`ni sud }e imati

pet ~lanova, Hrvatska i Slovenija }e dati po jednog, dok }e predsednika i preostala dva ~lana izabrati sa liste stru~waka za me|unarodno pravo, koje im ponude iz Evropske unije.

U slu~aju da dve zemqe ne postignu dogovor oko ponu|ene "trojke", predsednika i dva ~lana arbitra`nog suda, imenova}e ih predsednik Me|unarodnog suda pravde. U Sloveniji je Sporazum o arbitra`i bio i predmet referenduma, gde je dobio podr{ku ve}ine bira~a.

Procedura re{avawa spora oko granice po~e}e kad Hrvatska potpi{e ugovor o pristupawu EU, {to zna~i da }e odluka suda biti poznata kad Hrvatska ve} bude u Uniji, kao punopravna ~lanica, {to je Slovenija jo{ od 2004.

(Tanjug)

U javnom sektoru Rumunije vi{ak 1.500 radnika

IZVESTILAC EP ZA HRVATSKU HANES SVOBODA

ZAGREB: Hrvatska pristupne pregovore s Evropskom unijom mo`e zakqu~iti u prvoj polovini 2011. pod uslovom da se nastavi s odlu~nim provo|ewem reformi u najte`im poglavqima, naglasio je

qa, kao i na putevima kroz Kastav i Klanu. Opreznije treba voziti zbog snega u Gorskom Kotaru, pre svega autoputem Rijeka-

Zagreb, izme|u ~vorova Vrbovsko i Kikovica. Magla smawuje vidqivost i usporava vo`wu u Slavoniji i severozapadnoj Hrvatskoj i na deonicama autoputeva Zagreb - Split od Zagreba do tunela Sveti Rok, ali i pravcima Zagreb - Beograd, Zagreb - Gori~an prema Ma|arskoj i RijekaZagreb, na vijaduktu Severinske Drage.

Visina sne`nog pokriva~a na @abqaku ju~e je dostigla 33 santimetra, u Kola{inu devet, a sne`nih padavina je bilo i u Pqevqima i Plu`inama. Meteorolozi najavquju nove sne`ne padavine. Auto-moto savez upozorava voza~e da je zimska oprema obavezna na svim putevima na severu Crne Gore.

(Tanjug)

Evrobarometra koje pokazuje da ve}ina gra|ana Hrvatske misli da ~lanstvo u EU ne}e biti od koristi za dr`avu.

Svoboda poziva Hrvatsku da se usredsredi na ona podru~ja u kojima je to tra`ila i Evropska komisija u svom izve{taju o napretku, objavqenom po~etkom novembra.

On je ponovio ocenu EK da korupcija ostaje ra{irena u Hrvatskoj i ukqu~uje skoro sve segmente dru{tva, ekonomije i vlade i pozdravio napore hrvatske vlade u zauzimawu ~vrstog stava prema svim oblicima korupcije.

Vlada treba da posveti posebnu pa`wu pravnom i institucionalnom okviru borbe protiv korupcije, ukqu~uju}i istrage, gowewe, me|uagencijsku i me|unarodnu saradwu, isti~e u izve{taju.

O Svobodinom izve{taju najpre }e raspravqati Spoqnopoliti~ki odbor Evropskog parlamenta.

Na osnovu nacrta izve{taja i amandmana koje }e predlo`iti ~lanovi Odbora, bi}e izglasan predlog rezolucije, koji }e onda biti upu}en na raspravu i glasawe na plenarnom zasedawu Evropskog parlamenta.

(Tanjug)

Ju~era{wim reagovawima prikqu~ilo se i Udru`ewe novinara Makedonije, koje tra`i da MUP hitno sporovede istragu o intervenciji policije ispred zgrade A1 televizije i da se utvrdi da li su pripadnici policije napali novinare, kao {to je to deo wih tvrdio.

Ujedno se tra`i od institucije za kontrolu i regulaciju medija da okon~a haos koji vlada u medijima, a koji {teti profesiji i ru{i moralni i profesionalni integritet novinara u Makedoniji.

(Tanjug)

BUKURE[T: Vlada Rumnije }e otpustiti jo{ 1.500 zaposlenih u dr`avnoj slu`bi do kraja ove godine, izjavio je danas premijer Emil Bok. "Na dan 31. oktobra, u Ruminiji je bilo 1.291.527 dr`avnih slu`benika", precizirao je on u izjavi radiju „Romanija aktualitaci“ (Rumunija aktuelnosti), dodaju}i da u naredna dva meseca, odnosno do kraja godine, mora biti otpu{teno jo{ 1.527 wih, kako bi u javnom sektoru na po~etku 2011. osta-

lo planiranih 1,29 milliona zaposlenih. Premijer je naglasio da, kada se ovo ostvari, ne}e biti dodatnih otpu{tawa u 2011. godini, prenela je agencija „A|erpres“.

"Ne}e biti potrebe za dodatnim otpu{tawima, treba samo zavr{iti planirana", rekao je on.

Bok je precizirao da }e u 2011. vlada nastaviti politiku zapo{qavawa u javnom sektoru, prema kojoj je mogu}e zaposliti novog radnika tek na svakih sedam otpu{tenih.

(Tanjug)

Podr{ka re{avawu pitawa nestalih u ratu ZAGREB: U nevladinoj orgagrobnica, kao i ubrzawe identinizaciji Dokumenta - centar za fikacija koje idu sporo", rekla je suo~avawe s pro{lo{}u, pozdraTer{eli~eva. Ona je pozdravila i vili su to {to je prilikom posenedavno osnivawe udru`ewa pote srpskog predsednika Borisa rodica ubijenih, poginulih, neTadi}a i wegovim kontaktima s stalih i nasilno odvedenih Srba, hrvatskim dr`avnim vrhom i kome je slu`beni naziv Udru`ewe predstavnicima Srba pitawe nestalih ozna~eno kao prioritetno.

"Pitawe sudbine nestalih je iznimno va`no pitawe i smatram da bi ono trebalo biti prioritet", izjavila je voditeqka Dokumente Vesna Ter{eli~.

"Moj utisak je da se, a to se videlo i u Vukovaru, Tadi} i Josipovi} sla`u da je to najva`nije Paulin Dvor: polagawe venaca pitawe".

Ter{eli~eva je rekla i da ima porodica protiv zaborava, a {to veliko razumevawe za stav udruje iniciralo Srpsko narodno vi`ewa koja tvrde da bi re{avawe je}e. sudbine nestalih trebao biti "Najzna~ajniji podsticaj za preduslov za procese evropske inutvr|ivawe ~iwenica o zlo~initegracije. ma i zahteva za pravdom sve vreme "Ovo su kriti~ni meseci i godolazi od samih porodica stradadine, pa ovo mo`e biti podstrek i lih. Novo udru`ewe je dobrodovetar u le|a u pogledu ustanovqa{lo jer vidimo kakvi su problemi vawa lokacija jo{ nekih masovnih i koliko je neistra`enih zlo~i-

na, a pravosu|e je procesuiralo mawe od pola od oko 700 prijavqenih zlo~ina, a sigurno ih ima vi{e nego {to je prijavqeno", rekla je Ter{eli~eva.

Uvr{tavawe nestalih kao jednog od prioritetnih pitawa pozdravio je i Igor Roginek, voditeq projekta "Qudski gubici u Hrvatskoj 19911995" u okviru koga se provode dodatna terenska istra`ivawa kako bi se dopunili ve} prikupqeni i dostupni podaci o `rtvama rata u Hrvatskoj.

"Ovo je va`no pitawe i s wim se moramo suo~iti pre svega zbog skoro dve hiqade poginulih i nestalih gra|ana. Mislim da je to problem koji usporava i ote`ava odnose izme|u na{ih dr`ava", rekao je Roginek i dodao da se pitawe nestalih, od ekshumirawa grobnica do identifikacije, treba {to pre re{iti, pohvaliv{i pri tome rad komisija za nestale Srbije i Hrvatske.

(Tanjug)

24

subota27.novembar2010.

ODMOR

DNEVNIK

Brze}e ~eka goste G

osti koji planiraju da zimski odmor provedu na Kopaoniku, mogu da ra~unaju na izuzetno povoqne cene u sme{tajnim objektima Breze}a. Tako sedam pansiona u vili „Radigost“ ko{ta samo 99 evra, a vlasnik vile Ilija Kasalovi} rekao je Tanjugu da taj objekat koji ima 30 le`ajava i posluje pet godina, naj-

vi{e pose}uju turisti iz Nema~ke. Za wima su po brojnosti Rusi, Hrvati i ^esi, a gosti iz Srbije su tek na sedmom mestu. Kada su u pitawu gosti iz Srbije, najvi{e ima zdravstvenih radnika.

Ono po ~emu se ta vila razlikuje od ostalih jeste ponuda hrane, koja se sastoji iskqu~ivo od starinskih specijaliteta sa teritorije ~itave biv{e Jugoslavije, kao {to su cicvara, ka~amak,

proja, doma}a poga~a ispod sa~a, li~ki i bosanski kupus. Vila sa nalazi na samoj ski stazi, neposredno uz po~etni stanicu `i~are Bela reka jedan. Odmor mo`e da se plati i na kredit kod banke „Inteza“ u {est mese~nih rata.

Hotel „Zvezda“ u Brusu, koji je udaqen 25 minuta prevozom od `icare, nudi no}ewe sa doru~kom

za tri evra dnevno, kao i hotel „Bela reka“ u Brze}u, koji je devet metara od `i~are, a u wima mo`e da se dobije i ru~ak, ili ve~era za tri evra, uz neograni~enu konzumaciju pi}a, {to ukupno iznosi devet evra po danu.

Sedmodnevni aran`man u vili „Dobrodolac“ na bazi polupansiona staje 99 evra, a pla}a se u dinarskoj protivvrednosti. U hotelu „Ozon“ u Brze}u, do 20 decem-

bra polupansion u dvokrevetnoj sobi ko{ta 3.000 dinara, a od 20 do 27. decembra 3.200, dok je najskupqe u vreme Novogodi{wih parznika do 3. januara, kada cena iznosi 4.400 dinara. Od 3. do 17. januara cena je 3.600. a zatim pada na 3.200 dinara. Vlasnik „Ozona“ Qubomir Cvetkovi} ka`e da je hotel prilago|en potrebama sportista, koji su i sada naj~e{}i gosti, tako da je du`ina kreveta 2,10 metara. Hotel, ina~e, ima 20 soba sa 54 le`aja, xakuzi bazen, saunu, teretanu i sportsku dvoranu za odbojku, ko{arku i rukomet. Hotel je za osam godina, koliko posluje, ugostio odbojka{ke reprezentacije Brazila, Nema~ke, Rumunije, ali i na{e sportiste. U apartmanima „Kopaonik“ u periodu od 28. decembra do 25. januara, polupansion ko{ta 1.980 dinara, a do~ek Nove godine ko{ta 4.900, dok je repriza 3.400 dinara. U hotelu „Junior“ u Brze}u, polupansion u periodu do 23. decembra ko{ta 2.800 dinara, a od 24. decembra do 17. januara 3.300, da bi cene od 18. januara pale na 2.900 dinara.

Za organizovane grupe cene su povoqnije, polupansion po osobi do 23. decembra staje 2.200 dinara, od 24. decembra do 17. januara 2.450 dinara i od 18. januara 2.200 dinara. Vila „Ivanovi}“ u Brze}u nudi sedmodnevne aran`mane, uz dnevni polupansion od 1.980 dinara od 24. decembra do 23. januara, a zatim do 31. marta po ceni od 1.720 dinara. Sve~ana Novogodi{wa ve~era ko{ta 3.850 dinara, a sme{taj u dvokrevenoj sobi 2.750 dinara.

„Babina reka” zove turiste ada se krene od Lazarevca prema Aran|elovcu, na 20. kilometru putnike }e jedna velika tabla sa desne strane obavestiti da }e, ako skrenu desno na seoski drum, do}i do etnosela „Babina reka“ i ko se na to odlu~i bi}e prijatno iznena|en. U Srbiji se sve vi{e grade etnosela kao deo savremene turisti~ke ponude, ali ovo u selu Trbu{nica, koje je dobilo ime po zaseoku Babina Reka, razlikuje se po ma{tovitom izgledu u odnosu na druga, {to ne treba da ~udi ako se zna da je u pitawu delo umetnika - slikara i skulptora Slavi{e @ivkovi}a. @ivkovi} je tu ro|en, ali `iveo je u Aran|elovcu, a onda se pre devet godina slu~ajno vratio i po~eo izgradwu etnosela, koje je gradio polako kamen po kamen. „Etnonaseqe jo{ nije zavr{eno kompletno, od juna ove godine po~eo je da radi restoran, ima jo{ mnogo stvari da se zavr{i, ali ja to ne mogu brzo da uradim iz finansijskih razloga“ , ka`e on.

“Za sada imamo restoran, spotski teren, prostor za stoni tenis i ko{arku, jezero gde se mo`e pecati i staze za {etwu. U pripremi je muzej, ~iju sam izgradwu po~eo. Ideja je da to bude zavi~ajni muzej, gde }u prikupiti upotrebne predmete sa ovih prostora. Jedan deo }e biti prirodwa~ki, ve} imam zbirku buba i lepti-

K

rova sa ovih prostora, koje smo sakupili ja i moja porodica``, ka`e @ivkovi}.

On je dodao da je jedan deo planirao za geolo{ki muzej gde }e biti sakupqeno kamewe i stene tog kraja. Deo muzeja }e biti posve}en galerijskom prostoru, po{to se vlasnik bavi slikarstvom i skulpturom i umetni~kom fotografijom, a {to posetioci ve}

mogu da vide, uz neke etnoeksponate - }ilime, staro posu|e i predmete koji su se nekada koristili u srpskim selima. @ivkovi} je priredio izlo`bu fotografija starih srpskih ku}a, koje je godinama radio da bi ih sa~uvao od zaborava i trudio se da objekte u etno selu napravi upravo u tom stilu. Posetioci se ~im do|u sustretnu sa tim slikama, a doma}in ka`e da sa starim srpskim ku}ama, ne nestaju samo zgrade, nego nestaje i deo istorije ove zemqe. Dvori{te je vrlo atraktivno, napravqeno od krupnog ka-

Nastavak |erdapske saradwe elegacija, koju su ~inili D predstavnici Zavoda za za{titu prirode Srbije, Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa i JP „Nacionalni park \erdap“, bo-

ravila je tri dana u Rumuniji i sa ~elnim qudima Parka prirode „Portile de fier“, nacionalnih parkova „Retezat“ i „Domogled“ i odeqewa za{tite Uprave za {ume (Romsilva) raz-

govarala o me|unarodnoj saradwi upravqa~a za{ti}enih podru~ja. Posebna tema razgovora odr`anih u Or{avi, osim saradwe, bila je progla{ewe transgrani~nog rezervata biosfere. Tom prilikom konstatovano je da i na srpskoj i na rumunskoj strani Dunava postoje brojne prirodne i kulturne vrednosti zbog kojih ova jedinstvena geografska celina treba da postane transgrani~ni rezervat biosfere. Po re~ima Sr|ana Stefanovi}a, direktora JP „Nacionalni park \erdap“ “Nakon potpisivawa sporazuma o saradwi pristupi}e se realizaciji projekata reintrodukcije beloglavog supa i |erdapske lale 2011.godine, ~ime }e dogovorene aktivnosti biti i konkretizovane.”

mena sa ve{ta~kim vodopadom, poto~i}em sa mosti}ima i jezercem, a tu je i bazen. Pored klupica i sto~i}a koji su u restoranskoj funkciji, na terasama se nalazi i nekoliko buradi, u funkciji stolova i stolica. „Za sada imamo dva bungalova za no}ewe, a u izgradwi su jo{ dva, tako da do Nove godine o~ekujemo ~etiri apartmana, a slede}i zadatak nam je da napravimo jo{ sme{tajnih jedinica“, ka`e @ivkovi}.

On je dodao da gosti pored {etwi i spotrskih aktivnosti, mogu da beru pe~urke, idu u lov, da posete obli`wi Aran|elovac i Oplenac, Risova~ku pe}inu, povr{inki kop ugqa Kolubara, koji izgleda veoma interesantno, sa ma{inama na ogromnom prostoru. „Gosti u restoranu mogu da dobiju tradicionalnu srpsku hranu sir, kajmak, pr{utu, ajvar, kupus, dimqene ve{alice i sli~ne specijalitete, a vlasnik predo~ava da je bio iznenena|en velikom posetom gostiju od samog po~etka rada, jer nije bilo ni zvani~nog otvarawa.

“Hteo sam da krenem polako po{to nisam iz ugosteqske delatnosti, ja sam umetnik, `eleo sam da se polako uhodavamo, ali qudi su o|ednom po~eli da dolaze i mi smo morali da se prilagodajvamo“, ukazao je @ivkovi}.

Bo`i} u Vrwa~koj Bawi od naslovom „Do~ek za du{u i telo, za prepri~avawe!“, hotel “Merkur” u Vrwa~koj Bawi osmislio je velnes aran`mane za Novu godinu i Bo`i}. Od srede 29. decembra 2010. do nedeqe 8. januara 2011. godine, predvi|eni su boravak po izboru od 3, 4, 5, 7 ili 10 dana (polupansion), sve~ana ve~era 31.12. i 01.01. ({vedski sto), pi}e all inclusive, svakodnevni ulaz u Akva, fitnes i velnes centar (uz kori{}ewe sauna parka, turskog parnog kupatila, bazena sa podvodnim masa`ama).

Aran`man podrazumeva boravak u sobama objekta „Merkur“ novi, kategorije Milenijum, bogatu kulinarsku ponudu tradicionalne hrane i muziku orkestra „Stari grad“. U aran`mane du`e od tri dana ukqu~ena je medicinska usluga. U zavisno-

P

sti od vrste usluge i broja provedenih dana, cene wellness aran`mana za Novu godinu i Bo`i} kre}u se od 4.200 (sve~ana

ve~era – repriza) do 40.110 dinara (do~ek, repriza, 10 polupansiona, medicinske usluge i 10 ulaza u velnes centar).

Sve vi{e turista u [paniji roj turisti~kih dolazaka u [paniji porastao je u oktobru za 4,2 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine, i ozna~ava {esti uzastopni mesec rasta, navodi se u podacima koje je danas objavilo ministarstvo turizma.

Ovo je dobra vest za turisti~ki sektor [panije koji predstavqa 10 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) zemqe. U oktobru je, prema zvani~nim podacima, {paniju posetilo 4,8 miliona turista. U prvih deset meseci ove godime bilo je 47 miliona turista, {to je 1,2 odsto vi{e nego u istom periodu 2009. godine.

U prole}e je turizam u [paniji bio

B

pogo|en zbog zatvarawa vazdu{nih puteva zbog islandskog vulkana, pa je u aprilu ove godine zabele`en pad dolazaka turista od 13,3 odsto.

Sektor turizma se od tada oporavio, pokazuju ovi podaci.

Najvi{e turista dolazi iz Britanije, bilo ih je 1,16 miliona u oktobru, zatim Nemci i Francuzi.

Broj turista iz Britanije, Nema~ke i Francuske je, me|utim, neznatno pao u oktobru u odnosu na isti mesec 2009. ali je to nadokna|eno turistima iz nordijskih zemaqa.

Prema Svetskoj organizaciji za turizam, [panija je tre}a turisti~ka destiancija u svetu posle Francuske i SAD, ali bi ove godine mogla da je pretekne Kina.

Srbi vole Budvansku rivijeru ude}i prema interesovawu za propagandni materijal sa podacima o hotelskom i privatnom sme{taju na Budvanskoj rivijeri, {tand Turisti~ke organizacije Budve jedan je od pose}enijih na 2.

Me|unarodnom sajmu turizma i seoskog turizma, koji se do 20. novembra odr`avao u Kragujevcu.

Menaxer budvanske turisti~ke organizacije Maja Ra{kovi} izjavila je Tanjugu da je prakti~no razgrabqeno vi{e od hiqadu flajera i bro{ura sa wihovog {tanda. „Na sajmu posetiocima nudimo nov promotivni materijal, odnosno bro{ure hotelskih i katalog privatnog sme{taja za narednu sezonu, koji su a`urirani i sa validnim informacijama“, rekla je Ra{kovi}eva.

Ona je dodala da ta turisti~ka organizacija u Kragujevcu promovi{e i predstoje}i novogodi{wi program, ko-

S

ji }e biti organizovan 31. decembra i 1. januara na trgu ispred Starog grada u Budvi. „Program }e biti izuzetno atraktivan i sadr`ajan sa vi{e od deset poznatih imena doma}e i muzi~ke scena iz okru`ewa, pa }e tako 31. decembra, pored Bojana Marovi}a, nastupiti i hrvatska muzi~ka zvezda Xiboni“, rekla je Ra{kovi}.

Prema wenim re~ima, 1. januara bi}e organizovan popodnevni koncert ozbiqne muzike, a u ve~erwim satima bi}e muzi~ki koncert Milene Vu~i}, Jovane Nikoli} i Aleksandre Radovi}. „Tako|e, smatramo da }e ovaj program privu}i ogroman broj qudi iz Srbije, jer i po zvani~nim statistikama, oni su nam najbrojniji gosti iz zemaqa u okru`ewu, {to pokazuje i porast od sedam odsto na devetomese~nom niovu ove godine, u odnosu na pro{lu“, naglasila je Ra{kovi}.

MRE@A

DNEVNIK

Na „Aj tjunsu” prodato dva miliona pesama „Bitlsa” a nedequ dana, od kada su pesme "Bitlsa" ponu|ene u digitalnom obliku na "Eplovom" veb sajtu za razmenu muzi~kih sadr`aja "Aj tjuns", prodato je vi{e od 450.000 albuma i dva miliona pojedina~nih pesama legendarnog britanskog sastava.

Kao omiqeni album "Bitlsa" kod ameri~kih veb korisnika pokazao se "Abbey Road" iz 1969. godine, koji je postao 17. najprodavaniji album na "Aj tjunsu".

Sledi "White Album" na 25. mestu, dok se dva mesta ni`e nalazi album "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band".

Najprodavanija muzi~ka numera "Bitlsa" na "Aj tjunsu" je "Here Comes the Sun" koja je zauzela 54. mesto, dok se pesma "Let It Be" nalazi na 60. poziciji.

Z

subota27.novembar2010.

25

]irili~ni domen polovinom slede}e godine K rajem prve polovine slede}e godine po~e}e registracija Internet domena na }irilici, pod oznakom .srb, rekao je danas direktor Registra nacionalnog internet domena (Rnids) Nenad Marinkovi}. On je na okruglom stolu ''.srb - }irili~ni internet domen Srbije, u okviru 18. ''Telfora 2010'', podsetio da su pre godinu dana stvoreni uslovi da se internet domen registruje i na pismima koja nisu engleski alfabet. ^lan radne grupe RNIDs-a za iz-

bor domena Milensko Vasi} je naveo da je 8. novembra Internet korporacija za dodeqena imena i brojeve (ICANN), odobrila zahtev da srpski }irili~ni domen glasi .srb. “Odobravawe zahteva zna~i da RNIDS ima podr{ku vlade i lokalne Internet zajednice, da raspola`e tehni~kim i operativnim

ve{tinama, kao i da omogu}ava pravedno upravqawe domenom'', rekao je Vasi} i dodao da sada predstoji faza javne rasprave o pravilniku za registraciju.

Tokom prvih faza izbora }irili~nog domena, RNIDS je dobio 92 predloga, od ~ega su samo ~etiri zadovoqavala osnovne kriterijume - .srb, .srbija, .sb i . rsb, kazao je Vasi}. Prema wegovim re~ima, tokom faze glasawa stiglo 10.500 glaso-

va, od ~ega je 8.336 ili 79 odsto bilo za predlog .srb.

Vasi} je ukazao da su ICANN-u trenutno podneta 33 zahteva za registraciju domena na jeziku koji nije latini~ni, 22 su ocewena, a 12 je delegirano {to zna~i da je dato pravo zemqama da krenu sa registracijom domena na svom jeziku.

On je dodao da su prvi nelatini~ni domeni odobreni jo{ po~etkom maja za Egipat, Ujediwene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, a potom i Ruskoj Federaciji.

Pamet caruje mobilnim svetom o predvi|awima stru~waka, pristup internetu preko mobilnog telefona posta}e najpopularniji i naj~e{}i na~in surfovawa sredinom naredne decenije.

Ako imamo u vidu da u svetu trenutno postoji oko pet milijardi korisnika mobilnih telefona, {to je znatno vi{e od broja vlasnika personalnih ra~unara, ova prognoza ne iznena|uje. A, s obzirom na ~iwenicu da se u mnogim granama industrije vremenska predvi|awa skra}uju, dok su u industriji gexeta i ku}ne elektronike takva pomerawa pravilo, ko zna {ta }e se desiti ve} slede}e godine.

Velika prednost mobilnog telefona je da ga uvek imate uz sebe, bez obzirav na to da li ste u gradskom prevozu, kod ku}e, na poslu. Ova fleksibilnost omogu}ava da svakog ~asa mo`ete da pristupite internetu, a da pre toga ne morate da ~ekate da se podigne sistem na va{em ra~unaru ili da `urite na posao da biste proverili po{tu. Upravo je pojava smartfona, vi{e od bilo kog drugog ure|aja u prethodnoj deceniji, doprinela trendu pristupa internetu na ovaj na~in.

U tom istom periodu pojavile su se i socijalne mre`e, digitalni fotoaparati, ure|aji za preslu{avawe muzi~kih fajlova, ekrani osetqivi na dodir, onlajn prodaja. Upravo smart telefoni sadr`e sve nabrojane funkcionalnosti digitalnog aparata, muzi~kog i video plejera, mini ra~unara koji omogu}ava brzo i jednostavno povezivawe sa li~nim nalozima na socijalnim mre`ama, mejl nalozima, Internetom.

Pametni telefoni sadr`e i druge veoma korisne opcije bez kojih danas ne mo`emo, kao na primer GPS navigaciju. Tako|e, wihova pojava je nadahnula i zajednicu

P

programera, pa ~ak i mawe stru~nih entuzijasta, da razvijaju raznovrsne aplikacije koje nude sasvim novo iskustvo kori{}ewa telefona. Neke od tih aplikacija sasvim su beskorisne, kao na primer prikaz piva koje se nagiwe uporedo sa telefonom. Ali, postoje i aplikacije koje, na primer, precizno pokazuju vremensku prognozu u vi{e gradova, u realnom vremenu prate izve{taje sa berze ili omogu}avaju rezervaciju avio-karata.

Tako|e, u zavisnosti od modela, odnosno proizvo|a~a, sve ve}u va`nost dobijaju operativni sistemi koji pokre}u ove "pametwakovi}e", tako da sve ve}i tr`i{ni udeo zauzimaju oni operativni sistemi koji su okrenuti unapre|ewu korisni~kog iskustva, {to podrazumeva dodatnu

fleksibilnost, kao i lako}u rukovawa i pristupa svim funkcionalnostima telefona. Tako je najmla|i me|u wima, operativni sistem Android kompanije “Gugl”, za samo godinu i po dana uspeo da osvoji 16,3% udela na svetskom tr`i{tu smart telefona i da ponudi preko 60.000 aplikacija za gotovo svaku namenu.

Mada se ve}ina ovih telefona uglavnom mo`e svrstati u jednu od tri kategorije, s obzirom na vrstu ekrana, na~in kretawa kroz meni i druge hardverske karakteristike, izbor korisnika }e u svakom slu~aju najvi{e zavisiti od toga {ta on ustvari o~ekuje od telefona i zbog ~ega mu je potreban. Pojedini }e vi{e nagiwati modelima svedenog dizajna, koji su sami po sebi modni detaq, dru-

gima }e vi{e odgovarati oni koji nude brz i pregledan pristup velikoj muzi~koj bazi i video klipovima na ekranu vrhunskih karakteristika, dok }e neki i daqe davati prednost fizi~koj QWERTY tastaturi u odnosu na ekrane na dodir, jer }e pouzdan i bezbedan pristup e-mail nalozima biti ono {to najvi{e o~ekuju od ovih ure|aja.

Ako je ne{to ve}a cena bila prepreka da prodaja „pametnih” telefona ve} sada nadma{i prodaju obi~nih telefona, sasvim je izvesno da }e u ne tako dalekoj budu}nosti svaki telefon biti zapravo smart telefon.

Ovaj trend toliko dominira industrijom da je pitawe trenutka kada }e neki proizvo|a~ ponuditi model koji }e bez ve}ih ograni~ewa u funkcionalnostima biti dostupan i u ni`em cenovnom segmentu.

I mobilni operatori }e nastojati da iskoriste takva kretawa, pri ~emu je ponuda tarifnih paketa koji su posebno kreirani za korisnike koji razgovore i pisawe poruka sve vi{e zamewuju surfovawem Internetom i prisustvom na socijalnim mre`ama, samo prvi korak u tom nepovratnom procesu. Sve ve}i i precizniji zahtevi i `eqe korisnika ne uti~u dakle samo na proizvo|a~e telefona, ve} podsti~u i mobilne operatore na dodatnu inovativnost kako bi uskladili potrebe korisnika s jedne, i kreativnost mobilne industrije s druge strane.

Na ovaj na~in priprema se teren na kojem aplikacije nisu jedini sadr`aj koji }e se nuditi na ovim ure|ajima koji zaista nude obiqe mogu}nosti. A internet revoluciju u najve}oj meri i jeste pokrenuo kvalitetan sadr`aj.

Mobilni magazin

„Stuksnet” svetska opasnost po~etku je izgledalo kao da se na meti tajanstvenog kompjuterskog virusa “Stuxnet” nalazi samo iranska nukelarna industrija.

Stru~waci, me|utim, ponovo di`u uzbunu: “Re~ je o virusu koji predstavqa do sada najve}u pretwu za industrijska postrojewa {irom sveta!”

Izuzetno slo`en programski kôd crva omogu}ava mu ne samo da prodre u sisteme za kontrolu industrijskih postrojewa, da ugrozi proizvodwu i druge segmente, ve} i da neprimetno ukrade va`ne podatke.

Kako funkcioni{e “Stuksnet”? Kompjuterski crv uglavnom napada sisteme za upravqawe industrijskim postrojewima koji koriste operativni sistem “Windows” i kontrolni sistem “Simens”. Ova kombinacija se koristi u mnogim oblastima, po~ev od proizvodwe automobila do proizvodwe hemikalija.

Uticaj kompjuterskog virusa na realni svet prevazilazi sve “{to smo u pro{losti videli”, rekao je Din Tarner iz kompanije za IT-bezbednost “Simantek”. U okviru saslu{awa pred Senatom, kompjuterski stru~waci i predstavnici Ameri~ke vlade izjavili su da nije jasno ko stoji iza virusa “Stuksnet”,

U

ali da za sada mnogo toga navodi na zakqu~ak da se na meti ovog virusa nalaze pre svega iranska nuklearna postrojewa. Tarner je izjavio da je do po~etka novembra {irom sveta zabele`eno 44.000 slu~ajeva infekcije ovim virusom, od kojih 1.600 u SAD. [ezdeset odsto napada dogodio se u Iranu, pri ~emu su, izme|u ostalog, napadnuti i ra~unari nekih osoba zaposlenih u nuklearnoj elektrani u Bu{eru.

Hakeri mogu da iskoriste informacije koje su sada objavqene o virusu “Stuksnet” kako bi razvili wegove modifikovane oblike i iskoristili ih za napad na druge industrijske sektore, upozorava [on Mekgerk, direktor Centra za bezbednost interneta ameri~kog ministarstva unutra{wih poslova. Sve mo`e da bude napadnuto, ukqu~uju}i i proizvodwu hemikalija za de~iju hranu. “Ovaj programski kod mo`e automatski da prodre u sistem, da ukrade formulu za odre|eni proizvod, da u softveru za proizvodwu mewa sastojke za wegovo dobijawe, kao i da prika`e antivirus-program koji }e pokazati da navodno sve normalno funkcioni{e”, ka`e ovaj stru~wak.

Prvi „Epl” prodat za 210.000 dolara pl jedan, prvi kompjuter koji je svetski lider na poqu novih tehnologija proizveo daleke 1976. godine, prodat je na aukciji u Londonu za 210.000 dolara.

Kompjuter, prete~a “meka”, “ajpoda”, “ajfona” i “ajpeda”, prodat je u svojoj originalnoj ambala`i i s propratnim reklamnim pismom sa potpisom suosniva~a i aktuelnog direktora kompanije “Epl”, Stiva Xobsa.

Re~ je o jednom od samo 200 primeraka ovog modela koji su izra|eni u gara`i Xobsovih roditeqa pre vi{e od tri de-

E

Raste tr`i{te aplikacija „klaud” rednost tr`i{te aplikacija "klaud", koje se skladi{te na udaqenim serverima, dostupnim preko interneta, bi 2014. godine trebalo da dostigne 55 milijardi dolara, objavio je istra`iva~ki kabinet IDC (Internet Data Corporation). To tr`i{te je lane vredelo 16,5 milijardi dolara, preneli su francuski elektronski mediji.

V

Virtuelizaciona tehnologija "klaud kompjuting" (cloud computing) sastoji se u eksternizovawu informati~kih aplikacija, koje se skladi{te na udaqenim serverima dostupnim preko interneta. "Klaud kompjuting" sve vi{e osvaja tr`i{te, tako da je prvi put 2009. godine registrovan ve}i broj aplikacija zasnovanih na tom modelu virtuelizacije, nego u klasi~nom okru`ewu klijent-server.

cenije. Kupac ove kompjuterske “starine” je italijanski

biznismen i kolekcionar Marko Boqone koji va`i za

velikog qubiteqa ra~unara.

Na aukciji odr`anoj ju~e u Kristiju, bio je prisutan i Stiv Voznijak, drugi suosniva~ kompanije “Epl” koja je u me|uvremenu prerasla u pravu imperiju.

“Epl jedan” se 1976. godine prodavao bez tastature i monitora, po ceni od 666,66 dolara, a kupcima je dostavqan u najjednostavnijoj kartonskoj kutiji.

Primerak koji je prodat na aukciji dolazi s originalnom ambala`om, a na kutiji se jo{ nalazi i povratna adresa - adresa gara`e Xobsovih roditeqa.

Uprkos svojoj astronomskoj ceni, procesor “Epl jedan” je 1.000 puta sporiji od dana{weg “ajpeda”.

26

subota27.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

HITNO prodajem dvosoban stan na Limanu ul. Narodnog fronta 69. Telefon 6338155.

15917

HITNO prodajem u Ba~kom Jarku plac. Temeq, projekat, dozvola, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 021/63-63-723, 062/8170-802.

15321 PRODAJEM dva jutra zemqe na putu Novi Sad - Rumenka. Industrijska zona. Mo`e i zamena za stanove ili poslovni prostor.

Telefon 062/962-0-349.

15741 PRODAJEM plac od 1200m2 na periferiji Rumenke prema Novom Sadu. Telefon: 064/2447252.

15801

HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, tri odvojene celine, izlog do ulice, cena 41.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

16139

VODOINSTALATER sve vrste popravki, monta`a sanitarije, odgu{ivawe i izrada komplet kupatila sa postavqawem plo~ica ekstra povoqno. Telefon 6318-066, 064/231-1-431, 062/10-777-27.

15814 IZVODIM molerske radove kre~ewe, gletovawe i farbawe stolarije, gipsarski radovi pregradni zidovi i spu{teni plafoni. Telefoni 064/231-1431, 6318-066, 062/10-777-27.

15815 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15887 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

16131

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana, deda Rado{.

Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49.

15978

NOVO NASEQE jednosoban, prazan, okre~en stan, 40m2 + terasa 6m2, CG, ul. Partizanskih baza, izdajem. Telefon 6360-644 od 16 ~asova.

15888 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Novogradwa, telefon, kablovska, interfon. Blizu Pokrajinske bolnice. Telefon 021/371-346.

15971

MAWI name{ten trosoban stan na prvom spratu, sa CG, telefonom, kablovskom, za ozbiqnu porodicu. Cena predlo`eni dogovor. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793.

15988 IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovsa, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27684.

15999 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 064/1690-948.

16086

IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Rumena~ka 51, I sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

16140 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com.

16142

KUPUJEM trosoban ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2, Radni~koj ili keju, bez posrednika. Telefon 066/93-11-845.

15742 KUPUJEM stan u Novom Sadu, 1.5 - novija gradwa, da je ukwi`en, bez posrednika. Telefon 066/950-21-73.

15975

UMETNI^KA RADIONICA tra`i stolara za rad u masivu (proizvodwa name{taja). Po`eqno mla|i.

Telefon 064/2825888.

15898

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15877 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-5246, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

16092 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

16093

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

subota27.novembar2010.

28. 11. 2007 - 28. 11. 2010.

Tu`nim srcem javqamo da je dana 26. 11. 2010. godine preminula na{a draga mama i baka

Dr Vasilije Markovi}

dr Jovanka Ninkov - Le|enac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Taka~ Ilona 1919 - 2010.

Oti{ao je na neko boqe mesto na{ prijateq

Jacko Zari}

1925 - 2010.

Sahrana }e se obaviti dana 27. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

16205

16182

Tvoji: Bubica, Pera, Vuk, Maja, Vesna i Vasa.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo moj jedini voqeni brat

Sava Kosti} Batana

Weni najmiliji: Cicka sa Milicom i Ivanom i Bata sa Draganom i Anom.

Ispra}aj je na Gradskom grobqu u Novom Sadu u ponedeqak, 29. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova.

Mariji Grmu{a

Sahrana je 27. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena sestra Zora.

obele`i}emo u nedequ, 28. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Kosti} Sava - Batan

Jovan Aleksijevi} - Kamber sa porodicom.

POMEN

Zauvek tvoji prijateqi: Vesa, B. Veqko, Nikola, Veqko i Bora.

@arko [kori}

Danijele ~uvamo uspomenu na tebe.

Porodica Pe{i}.

16210

16185

Navr{ava se tu`na godina od smrti dragog supruga, oca, svekra i dede

Prvog decembra navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

Jove Tubina

Jove Tubina

Jo{ nismo shvatili da te vi{e nema me|u nama i da si oti{ao zauvek. Ka`u da vreme le~i bol i tugu, ali bol i tuga za najdra`im nikada ne prolazi.

16187

POMEN Danas je ~etrdeset dana od kad nas je prerano i iznenada napustio na{ voqeni suprug, tata i tast

Dragi

Weni najmiliji.

16221

Posledwi pozdrav ~ika Batani.

Hvala ti za dane, no}i i godine koje si proveo sa nama.

16223

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, baki i prabaki

Tvoje postojawe bilo je na{ ponos.

Tuga za tobom osta}e ve~na, a praznina nenadoknadiva. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Zvezdo na{a vodiqo, osvetli nam put kojim }emo i}i bez tebe kroz `ivot.

Ve~no }e te nositi u srcu i ~uvati od zaborava Tvoja supruga Nada, k}eri Marijana i Jelena i zet Nemawa.

16180

POMEN Pro{le su tu`ne ~etiri godine od smrti

Nemawe Kiselice 30. 11. 2006 - 30. 11. 2010.

O`alo{}ena supruga Nada sa decom.

O`alo{}ena porodica Tubin.

Tvoja }erka Milica Kne`evi} sa porodicom.

16170

16168

16176

16222

Posledwi pozdrav kom{iji i dobrom drugu

Ve~na slava i hvala na{em prijatequ i kumu.

27

GODI[WI POMEN ocu i dedi

Posledwi pozdrav na{oj mami i baki

Dragi deda

Posledwi pozdrav mami i babi

Jovo Tubin Jovo Tubin

Simi

1929 - 2009.

Jacko Zari}

od porodica: Kele~a, Qupke i \oke Crwanski, Milana i Mire Zec i porodice Sto{i}.

Kumovi Radoni}i.

16218

16219

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Simi Predojevi}u

od porodice Pan~i}.

16206

Radoslavka, Svetlana, Sne`a, Zoran i Stefan.

Kako da ka`emo du{i da ne boli, srcu da ne tuguje, pogledu da ne tra`i, suzama da ne naviru.

Volimo te onom istom qubavqu, jer vreme nam nikada ne}e doneti zaborav.

Nedostaje{ nam mnogo. Uskra}eni smo za tvoju qubav, podr{ku i za{titu. Za voqene zaborav ne postoji.

Ve~nu uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Jawa, }erka Nevenka, }erka Slobodanka sa porodicom i sin @eqko sa porodicom.

16207

Persidi

od: sina Ilije, snahe Nele i unu~adi Nata{e i Luke.

Tvoji: unuka Miroslavka, zet Zoran i praunuci Jovana i Miroslav.

Sahrana je u Ledincima, danas, 27. 11. 2010. godine, u 13 ~asova.

16173

16172

16169

Dana 24. 11. 2010. godine preminuo je na{ brat

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo na{ dragi

Milorad \uri}

Du{an Kara}

Persidi

Lazar Rusov Sahrana je obavqena 25. 11. 2010. u Jermenovcima.

Sahrana je danas, 27. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Budisavi.

SE]AWE

od: }erke Milice, zeta i unuka iz Mo{orina.

16171

^ETIRI GODINE su pro{le od kako nema na{eg dragog brata i strica

Vasa Tasovac 1985 - 2010.

Godine nisu ubla`ile na{u tugu, nedostaje{ nam puno.

Nemawe Kiselice

O`alo{}eni: brat Vladimir i sestra Sofija sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Duja, sin Stanislav, }erke Milovanka i Jovanka, bra}a i sestre sa porodicama.

Supruga Dobrila i k}eri Marija i Sla|ana sa porodicama.

Brat Pera, snaha Marija, sinovac Zoran, snaha Tamara i unuci @arko i Marko.

16196

16197

16179

16166

28

^ITUQE z POMENI

subota27.novembar2010.

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ i poslovnom partneru

Sr|a Macak Taka~ Ilonki

Gojku Kunovcu

Gojku Kunovcu

Posledwi bratancu

od Kornelije sa porodicom.

od porodica: Kova~evi}, Dra{kovi}, Stoj{in i Vojnovi}.

16149

16116

pozdrav

dragom

Posledwi bratancu

pozdrav

Rade Paunovi} i kolektiv Davax, Ka}.

1. 1. 1982 - 1. 12. 2006.

Prolaze godine, `ivot i daqe tera po svom. Donosi brige, bolesti, ~ak i sitne radosti. Borimo se, radimo, pri~amo, nasmejemo se ponekad, ali besmisao nastao tvojim odlaskom zapravo ~ini na{ `ivot posle tebe.

Pomen je u nedequ, 28. novembra, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

Zauvek tu`ni: Natalija, Vladimir, Zorka i Ivan sa porodicom.

16163

773/P

voqenom

Posledwi pozdrav dragom tati

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Kunovac.

GODI[WI POMEN

Dana 29. 11. 2010. godine navr{ava se godina od kada je preminuo

Jasminku Zari}u

Jasminku Zari}u

1960 - 2010.

1960 - 2010.

Pamti}emo te zauvek.

Gojko Kunovac

Jasminku Zari}u

Kolektiv „KLM� DOO Novi Sad.

Stric Bo{ko sa porodicom.

Tetka Ru`a i te~a Bata.

16184

16186

od: k}erke Tamare, supruge Dragane, tasta i ta{te.

Mustafa Busulaxi}

59186/P

16158

POMEN

Preminuo je na{ dragi i voqeni sin, brat i ujak

Navr{ila se najtu`nija godina u na{em `ivotu.

Danas, 27. 11. 2010. godine navr{ava se pet godina od kako nema na{eg voqenog

^uva}emo uspomenu na tebe.

Wegovi najmiliji.

15958

GODI[WI POMEN

Danijel Mi{kovi} Jasminko Zari} 1960 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{eg voqenog obaviti danas, 27. 11. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dana, 27. novembra, u 10 sati, dava}emo godi{wi pomen.

An|elu na{, `ive}e{ ve~no u na{em srcu. Uvek }emo te voleti i misliti na tebe. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: tata Sava, mama Spomenka i brat Mario.

Milana Isakova diplomiranog veterinara

16151

Tvoj dragi lik, qubav i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Osta}e zauvek u na{im srcima.

Soldo Stanka

JEDNOGODI[WI POMEN

29. 11. 2009 - 29. 11. 2010.

O`alo{}eni: mama Mara, sestra Jasminka, sestri}i Vesna i Aleksandar.

Tvoji najmiliji: unuka Milica, supruga An|elka, sin Mi{a i k}erka Milada.

16183 16143

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Posledwi pozdrav radniku u penziji

na{em

Franc - Bata Pozderec ^edo moje, jo{ uvek ~ujem tvoj glas i tvoj osmeh. Srce mi se kida od tuge. Spavaj mirno, an|eli ti ~uvali snove.

Ne postoje re~i da iska`u tvoju dobrotu, toplinu i ne`nost.

Zauvek si oti{la, a mi ostadosmo da za tobom ve~no tugujemo.

Kroz tugu i bol, godine prolaze, ali se}awa na tvoju qubav i pa`wu zauvek ostaju u na{im srcima.

[ESTOMESE^NI POMEN S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoja tu`na majka Katica, sestra Ka}a i zet Mi}a.

Tvoji najmiliji.

16154

15798

Posledwi pozdrav dragom

Opra{tamo se od na{e drage

Vojo Boroja Svetislavu Ivkovu

1941 - 2010.

Svetislavu Ivkovu

Kolege - majstori sa Instituta.

Ustanova zajedni~kih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 27. 11. 2010. godine, u 10 sati, na grobqu u @abqu obaviti {estomese~ni pomen i parastos na{em dragom ocu i suprugu.

Marije Andri} Mice

Kornelu

ro|ene Mirosavqevi} 1921 - 2010.

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Ispra}aj je danas, 27. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga i deca.

od porodica: Paroci i Bender.

16148

16130

O`alo{}ene porodice: \oki} i Andri}.

16190

59189/P

16160

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE na ro|endan

Vera Xombi}

Verice Xombi}

Sestrine suze neka ti bude vodeni krevet, tuga mekani jastuk, a bol topli pokriva~ kao sestrin zagrqaj.

Danas, 27. novembra sre}o moja, tvoj je ro|endan. Ne}e te majka grliti, samo tvoju hladnu ku}u i sliku suzama zalivati. Lepoto moja, za{to me ostavi? Dolazim ti rano ali ti mi ni re~i ne ka`e{ raweno srce da ubla`i{.

ro|ena Vuliki}

Dragica

Nikola

2000 - 2010

1987 - 2010.

Prodanovi}

29. 11. 2000 - 29. 11. 2010.

Tvoja unuka Svetlana i porodice Vojnovi} i Mili}.

Vreme je samo svedok tuge. Hvala za qubav i dobrotu kojom ste me nesebi~no obasipali.

U subotu, 27. novembra u 10.30 sati, na ^enejskom grobqu odr`a}e se parastos i posetiti wihovve~ni dom. ]erka Vida sa porodicom.

16056

16007

Dragi moj deda, posebno mesto u mom srcu i daqeje tvoje.

15979

Dana, 3. 12. 2010. navr{ava se godinu dana od kako nas je napustila na{a draga

POMEN

Sima Karanovi} Te~a

Mama.

16004

29

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

ro|. Vuliki} 27. 11. 1957 - 6. 5. 2009.

Do|i u san tugo ve~ita, da te sestra zagrli i poqubi za ro|endan.

Tvoja Mika.

subota27.novembar2010.

TROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom

GODI[WI POMEN Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a

Pavle Mihajlovi}

\oka Vasi} pekar 26. 11. 1999 - 26. 11. 2010.

Pro{lo je 11 godina od kako nisi sa nama ali si u na{im srcima stalno prisutan, voqen i nezaboravqen.

Supruga Dragica i }erka Mira sa porodicom.

Desanka Ogrizovi} - ^akmak

Velikom dobro~initequ od zeta Du{ka Leti}a.

Tvoji: Dragan, Nata{a i unuk Reqa.

16014

15972

SE]AWE

dipl. in`. agronomije

Gojku Kunovcu

Okupimo se 30. 11. 2010. godine u 11 ~asova.

Ponosna sam i zahvalna {to je bio moj sin. To mi daje snagu da obilazim ve~ne ku}e svoje dece.

Po~ivaj u miru pored oca Ratka i brata \or|a. An|eli neka vas ~uvaju.

Pavlova mama.

iz Gardinovaca Prerano si oti{la u ve~nost.

Drage uspomene i se}awe na tebe ~uvaju: ujak Steva, ujna \ur|a i bra}a Mi}a i Vlada sa porodicama.

16041

15977

TU@NO SE]AWE

Qubica Stojkov

Posledwi pozdrav na{em prijatequ

16026

POMEN

POMEN

Petar [}opulovi}

Milan [ovqanski Bata

27. 11. 2009 - 27. 11. 2010.

Milan Skelexi}

Gojku Kunovcu

30. 11. 2000 - 30. 11. 2010.

Navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog supruga i oca.

Jovan Stankovi} Supruga Vidosava i sin ^edomir sa porodicom.

19. 6. 1928.

od: Sr|ana, Branislava i Mileta Juri{i}a sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

15804

15909

TU@NO SE]AWE na moju dragu i voqenu ujnu

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na wega.

Neute{na supruga Jozica, }erka Vera, zet Du{an i unuci Milica i Vuka{in.

2006 - 2010.

Znamo da sad putuje{ i obilazi{ mesta koja nisi stigao, ali i da si uvek tu oko nas.

Tvoja porodica iz \ur|eva.

16083

15759

POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN

16058

SE]AWE

Na{a voqena mama i ta{ta

Mirjana Drqa~a

Stanku Soldo 2009 - 2010.

Suza u oku, bol u srcu i praznina u du{i je velika.

Po~ivaj u miru.

@ive}e{ ve~no u mom srcu.

Tvoja Vera.

Tvoji: }erka Nada i zet Dragan.

15881

15864

Eugen Plan~ak

Ivan Krstin 2004 - 2010.

Pro{lo je {est godina od kako nisi sa nama, ali si u na{im mislima i se}awima.

Sinovi Andrej i Aqo{a.

Supruga Smiqana, sestra Slavna i sinovi Marko i Vladan sa porodicama.

15942

TU@NO SE]AWE

PETNAEST GODINA

POMEN

SE]AWE

punih bola nije sa nama na{ dragi

Mirjana Drqa~a Bora Dejanovi} Bol nije u re~ima, suzama, ve} u srcu onom koje te najvi{e voli.

Tvoja Dragana.

15805

Pro{la je tu`na godina od kako nisi vi{e sa nama. Tvoj plemeniti i bogati `ivot zavr{io se prerano, a mi smo ostali da te se uvek sa qubavqu se}amo.

Neizmerno nam nedostaje{ i zauvek sija{ za nas poput zvezde.

Tvoj suprug Du{an sa decom.

15862

Godinu dana je pro{lo, a ~ini se da su odmakli samo sati. Sve se uzalud nadamo da }emo ~uti tvoj glas, videti poznato lice.

U subotu, 27. 11. 2010. u 10 ~asova, na Gradskom grobqu,u Novom Sadu

Milivoj Meduri} Mika 28. 11. 2003 - 28. 11. 2010.

Godine koje su pro{le nisu izbrisale se}awe i tugu za tobom.

Tvoja porodica.

16061

16046

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 27. 11. 2010. godine, u 11 sati davati godi{wi pomen na{em dragom

SE]AWE Dana, 1. 12. 2010. godine, navr{ava se dvadeset godina kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

\oki Kika{u

Dragan Xodan

Marija Podmanicki ro|. Minih 30. 11. 1995 - 30. 11. 2010.

Josip Tomi} Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Supruga sa decom.

15794

Nikada te ne}emo zaboraviti. ]erka Zlata, unuka Marina, praunuk Qubomir i zet Krstan.

15991

1928 - 2009. iz Koviqa O`alo{}ena porodica.

15990

Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu u srcima ~uvamo, se}awe na tebe je ve~no.

Tvoji najmiliji.

15913

06.30 07.20 07.35 07.45 08.00 08.05 08.45 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 01.10

TV PROGRAM

subota27.novembar2010.

Kuhiwica Skela, dok. film Sibirske razglednice Jutarwa gimnastika Vesti De~ji program Hajde sa mnom u obdani{te Ta divna stvorewa Trolovi Pitam se, pitam Zvrk Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Eko Gruvawe Vesti Petkazawe Ples no stres TV Dnevnik Tajna hrane: Sku{a Palata u Marake{u, film ^emu gitara TV Dnevnik Ra~unica Koncert godine, 3. emisija Godina Laze Kosti}a Vojvo|anski dnevnik Muzi~ki program Preokret Razo~arana, film Uvoz - Izvoz, film

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.50 09.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 23.00

Glas Amerike Beli luk i papri~ica O~istimo Srbijo-info Moje dete Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Ku}a u 5 poteza Hedonist Bila jednom jedna nedeqa Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti An|eo i an|ela Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Filmski program: Na dva koraka do neba 00.10 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 11.11 11.58 13.00 13.15 13.28 14.00 14.16

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo, Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Zelena travar Gastronomad Eskluzivno

ako Novak igra u polufinalu 1 15.00 Tenis: ATP Masters (London), polufinale 1, prenos program zavisi od prenosa tenisa 15.00 TV lica: Sergej ]etkovi}... kao sav normalan svet 15.50 Selo gori a baba se ~e{qa 16.50 Tri mu{karca i beba, film 18.30 Kvadratura kruga 19.00 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.05 Selo gori a baba se ~e{qa ako Novak igra u polufinalu 2 21.05 Tenis: ATP Masters (London), polufinale 2, prenos program zavisi od prenosa tenisa 21.01 Policajac sa Beverli Hilsa, film 22.58 [esto ~ulo, film 00.52 Selo gori a baba se ~e{qa 01.45 Zelena trava 02.17 Ekskluzivno 02.50 TV lica... Sergej ]etkovi}... kao sav normalan svet

08.01 08.25 08.49 09.11 09.40 10.27 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.30 13.59 14.30 15.01

Delta stejst Mobil fest Ben ten Iznena|ewe, EBU drama Verski mozaik Srbije Klinika Vet Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Gra|anin Leti, leti pesmo moja mila TV Feqton: Zagreb korak bli`e Tenis: ATP Masters (London), polufinale 1. prenos

ako tenis: polufinale 1. ide na 1. programu 15.01 16.10 16.33 17.04 17.35 17.55 20.10 21.10 22.45 23.10 23.36 01.22 03.00

Koncert filmske muzike Samo u... Gr~koj Samo u... Belgija Vrele gume Total tenis Hokej: Slo liga, HK Partizan HK Slavija, prenos Direktno u fudbal: FK Crvena zvezda - Beograd Tenis: ATP Masters (London), polufinale 2. prenos Jelen super liga Svet ribolova Metropolis u Po`egi Tenis: ATP Masters (London), polufinale 1 (r) Tenis: ATP Masters (London), polufinale 2 (r)

^emu gitara Emisija „^emu gitara“ predstavi}e gledaocima graditeqa gitara Miroslava Hrkalovi}a, koji je posle mornarskog `ivota i godina provedenih na dunavskim la|ama, postao majstor izrade koncertnih instrumenata.

Urednik: Slobodan Nenin (RTV 1, 19.00)

06.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Lekar umiru}eg vremena 2. deo, film (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Koncert Marte [ebe{}en (ma|) Palata u Marake{u, film TV Prodaja

11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.30 15.00 16.45 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Kursna lista Vitra` Serija Neon siti Objektiv Sedam NS dana ICT megabit Neon siti Dani srpske kulture u Temi{varu Objektiv Kvadrat varo{i Serija Neon siti Objektiv Serija

06.00 Liga {ampiona: ^elzi i @ilina 08.45 Najava Premijer lige 09.15 Pregled Evrolige 10.00 ATP Masters Finale London 12.45 Real NBA 13.15 ATP Masters Finale London dubl 15.00 ATP MAsters Finale London 1/2 finale 17.00 Premijer liga: Fulam – Birmingem 18.00 NBA: Juta – LA Lejkers 20.00 NBA akcija 20.20 Pregled Evrolige 21.00 ATP Masters Finale London 1/2 finale 23.00 Premijer liga: Man~ester junajted – Blekburn 01.00 Portugalska liga: Sporting – Porto

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

Sergej ]etkovi}

TV lica: Sergej ]etkovi} Za{to ne misli da je zvezda i kako je reagovao kada je upoznao Branka Kockicu?

Kako ga otac savetuje da je va`no da stvari idu samo polako? Na ova pitawa odgovara Sergej ]etkovi}.

Autor i voditeq: Tatjana Peternek-Aleksi} (RTS 1, 15.00)

05.25 06.00 08.00 09.00 09.45 10.45 13.00 14.00 15.00 18.00 18.15 19.25 21.15 23.00 01.10

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner ?

Survajver-povratak u civilizaciju Survajver Paklena kuhiwa Dosije Hiqadu i jedna no}-Omnibus Vesti Hiqadu i jedna no} Film: Sveti ratnik 2 Ja volim Srbiju Film: Veli~anstveni ratnici Top spid

07.00 08.20 09.50 10.15 10.25 12.15 14.10 15.30 16.00 16.35 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 01.25

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Dru`ina sa slatkog potoka - Nevoqe sa nastavnikom Indija, 2 epizode Film: Artisti i modeli POPodne Bu|elar Vesti B92 Film: 13: Zavera, 2.deo Dvougao Vesti B92 Na{a mala klinika Top gir Film: Ka`i za{to me ostavi Vesti B92 Film: Trauma Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 07.05 07.30 08.05 09.00 09.02 10.00 10.10 10.25 11.00 12.00 12.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 20.00 20.50 21.00

Info Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica ² Info Vesti Otvoreni studio Simpsonovi Vesti Zdravqe i Vi Dok. serija: Univerzum Agatin dvojnik Vesti Serija: Terminator Milica: Specijal ^ak Otvoreni studio Film: Liga izuzetnih yentlmena 23.00 Serija: Kalifornikacija 00.00 Vesti 00.30 Ve~e sa Yulsom Holandom

Liga izuzetnih yentlmena Ovaj film zasnovan na stripu Alana Mura sme{ten je u paralelni univerzum u kojem `ive likovi iz nekoliko kwi`evnih klasika. Wih 1900. godine, na zahtev kraqice Viktorije, okupqa Alan Kvotermejn, najve}i svetski avanturista, da bi se suprotstavili negativcima.

Uloge: [on Koneri, Peta Vilson, [ejn Vest, Sjuart Taunsend, Neserudin [ah, Toni Kuran Re`ija: Stiven Norington (Avala, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Irena [u}ur

Iznajmi zvezdu Irena [u}ur, manekenka i biv{a u~esnica farme, zvezda je koja je iznajmqena ve~eras. Spontani voditeq Milo{ Ristanovi}, Riki, potrudio se i da ve~era{wa emisija bude vi{e nego interesantna.

(Hepi, 22.00) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55

ako tenis: polufinale 2. ide na 1. programu 20.10 Narodi sunca 21.00 Svet sporta 21.50 Direktno u fudbal: FK Crvena Zvezda - Beograd 22.25 Svet ribolova 22.51 Metropolis u Po`egi 23.22 Balet @eneve - Daleko 00.09 Vrele gume 00.37 Tenis: ATP Masters (London), polufinale 1. (r)

Miroslav Hrkalovi}

DNEVNIK

c m y

30

@arko Lau{evi}

Ka`i za{to me ostavi Pe|a, mladi} koji `ivi u Beogradu, dobija poziv za vojnu ve`bu, ali ga preko no}i {aqu na rati{te kod Vukovara. Nakon potresnih iskustava, vra}a se u Beograd, ali kao sasvim drugi ~ovek.

Uloge: @arko Lau{evi}, Milica Mihailovi}, Qubi{a Samaryi}, Dragan Jovanovi} Re`ija: Oleg Novkovi} (B92, 21.00)

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.15 23.15 01.00 02.45 03.00

14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Barbi tambulina Vinks Kilari Bakugan Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Beverli Hils, 90210 Tele{op ]irilica Telemaster VIP taksi Beverli Hils, 90210 Film: Otmica 1. deo Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Crni Gruja Film

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana i izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Yesi Stoun: Hladan kao kamen Siti Film: Tajni prolaz

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota27.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Jasinda Beret

Posejdon Do~ek Nove godine na luksuznom brodu u severnom Atlantiku je u punom jeku. Odjednom veliki talas udara u brod, baca ga ustranu, a zatim ga prevrne. Po~iwe o~ajni~ka borba qudi da pre`ive i pobegnu s Posejdona...

Uloge: Yo{ Lukas, Kurt Rasel, Jasinda Beret, Ri~ard Drajfus, Emi Rosum Re`ija: Volfgang Petersen (Nova TV, 20.05) 08.00 08.30 08.45 08.55 09.20 09.35 10.05 10.20 10.50 11.50 12.50 13.50 15.30 17.00 17.10 17.40 19.15 20.05 22.00 23.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.40 08.05 09.55 11.30 13.00 14.35 16.25 18.20 20.05 21.40 23.45 01.35

Bra~ne vode Pepa Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Dog storis memori kviz Televizijska posla Frikovi Smolvil Zbogom, biv{i Bo`i}no darivawe, film 50 prvih poqubaca, film Vesti Nove TV 50 prvih poqubaca, film nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Posejdon, film Crna mo~vara, film Zora o~ajnika, film

Sikert protiv Saryenta Najgori poslovi u istoriji Telo…

Krakatau – posledwi dani Tajm tim godina Kolonija Azijski mu{karci na platnu i ekranu Nebeski put ~aja Raj na zemqi Velike britanske vojskovo|e [ta je donela industrijska revolucija Misterije mumija Putovawa i otkri}a Su|ewe nacistima u Nirnbergu Ostvo minotaura Kolonija Genije fotografije Nebeski put ~aja Raj na zemqi Velike britanske vojskovo|e [ta je donela industrijska revolucija

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 1 Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 2 Tajna porodi~nog blaga Posledwi dah Beograd 011 Za{titnik Gra|anska presuda Opusto{ena zemqa Lateks dive Nole {ou Grad nasiqa

Uvek reci da Filmovi i zvezde Nevi|eni Ze~ica na koleyu Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra Ona prava Elizabeta: Zlatno doba Za{to sam u braku?

Uvek reci da Naju`i krug Tri igle Spartak: Krv i pesak G.I. Joe: Uspon kobre

08.05 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Bitka u Apa~kom klancu, film 09.30 Jelovnici izgubqenog vremena.

10.12 Ku}ni qubimci 10.43 Normalan `ivot 11.23 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.18 TV kalendar 12.32 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Fotografija u Hrvatskoj 14.55 Eko zona 15.25 @ivot, dok. serija 16.15 Evromagazin 17.00 Reporteri 18.07 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.15 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.35 Ples sa zvezdama, 2. deo 21.55 Momci s Medisona 23.15 Povratak, film 00.45 Filmski maraton: Klijent, film 02.40 Filmski maraton: Bibliotekar: Potraga za blagom kraqa Solomona, film

00.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 01.00 Dijagnoza: Ubistvo 02.00 Bra}a i sestre 04.00 Ubistva u Midsameru: Napisano krvqu 06.00 Dijagnoza: Ubistvo 08.00 Ne{ Briyis 11.00 Doma}ice iz okruga Orany 13.00 Sestra me izlu|uje 15.00 Dah `ivota 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Misterija Hejvena 21.00 Danteov vrh 23.10 Opijena qubqvqu

07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.45 11.50 13.35 15.50 17.50 18.30 19.10 19.50 20.00 22.10 23.40 01.05 02.05

Crvene kapice U~ilica Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Slu~ajni turista Za qubav ili lovu, film Bra}a Bluz 2000, film Lepotica i zver, film Zvezde ekstra: Deca slavnih RTL Danas Bibin svet @uta minuta, zabavni {ou Gospodin i gospo|a Smit, film Jedan jedini, film Muqatori, film Astro {ou Besana no}, film

Gospodin i gospo|a Smit

Sara Mi~el Gelar

Povratak

Yoana je uspe{na. mlada poslovna `ena. Iako je na radnom mestu besprekorna, stalno je mu~e no}ne more kojih ne mo`e da se re{i. U snovima stalno vidi sliku ubistva nepoznate devojke...

Uloge: Sara Mi~el Gelar, Piter O’ Brajen, Adam Skot, Kejt Bihan, Sem [epard, Frank Ertl (HRT 1, 23.15)

08.05 Plesne note 08.35 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 09.25 Pustolovine Sare Yejn 09.55 Ni da ni ne 10.50 Tjorven i Skralan, film 12.20 Hrvatski de~ji festival 2010.

13.50 Paulina tajna, film 15.25 Dokumentarni film 15.55 Ajndhoven: EP u plivawu (25m), prenos 17.25 Vaterpolo, Jadranska liga: Mladost - Jug, prenos 18.40 Ajndhoven: EP u plivawu (25m), prenos 19.20 Lejk Luis: Svetski skija{ki kup (M) - spust, prenos 20.10 HNL: Rijeka - Dinamo, prenos 22.05 HNL - emisija 22.55 Nebo - japanska ratnica 00.25 Vreme je za yez

07.00 10.40 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00

39 stepenika An|eo i bitanga Razbija~ Voqena Moli Razdvojeni `ivoti Unutra{wa vatra @iveti kao sav normalan svet 23.00 Kako napraviti ameri~ki prekriva~ 01.10 Arkti~ko ludilo 03.00 Baron Minhauzen

06.20 08.40 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.20

Vojni~ina Nikson Svi pravi potezi Pe~ Adams Kviz Hamlet Kockari Hofa Devojke iz katoli~ke {kole 3.

02.00 @udwa

Yon i Yejn Smii izgledaju kao obi~an bra~ni par. @ive neuzbudqiv `ivot i ne razlikuju se od ve}ine parova u predgra|u. Ali sve je to samo maska. Yon i Yejn su profesionalne ubice koji rade za dve agencije...

Uloge: Bred Pit, An|elina Yoli, Vins Von, Adam Brodi, Keri Va{ington Re`ija: Dag Liman (RTL, 20.00)

An|elina Yoli

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

01.40

Qudskih ruku delo Na temequ iskustva Ekstremne eksplozije Grad motora Limarska radionica Peta brzina Trgovci automobilima Kako se to pravi Kako to rade?

U srcu ma{ine Qudskih ruku delo Ekstremne eksplozije Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Grad motora Pre`ivqavawe udvoje Opasan lov Kako pre`iveti katastrofu Borba sa silama prirode

08.35 08.45 09.30 10.15 11.30 12.30 13.30 14.45 15.00 16.45 18.00 19.00 19.30 22.00 00.30

Svi sportovi Skija{ki skokovi Nordijsko skijawe Kros-kantri skijawe Sankawe Kros-kantri skijawe Nordijsko skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Plivawe Alpsko skijawe Plivawe Alpsko skijawe Borila~ki sport Skija{ki skokovi

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Lepe i po Nemce fatalne Belgijanke [

ta god da je proizvelo ratne legende, u tacija, nego je ~ak podsti~e, stalno nastaju nove Kelnu je osnovana organizacija sa samo verzije. jednim ciqem – da ih neutrali{e. Jer, ni^ak i kad bi mogle u ratu reagovati na nedostatak je se u Nema~koj pri~alo samo o lepim, ali fatalinformacija, glasine ipak nisu sredstva informinim Belgijankama koje su svoje slobodno vreme prosawa. One upravo ne postavqaju zahtev za „brzom movodile tako {to su tran`irale udove bespomo}nim gu}no{}u provere“ ve} otvaraju prostor svakodnevnema~kim rawenicima ili im vadile o~i i ~uvale nih pri~a, ~iji se motivi u velikoj meri daju sabraih u staklenkama. Neki su, navodno, saznali da belti u nekoliko si`ea. I ba{ bi ono anegdotsko, pogijski katoli~ki sve{tenici podsti~u civile na entirano i grubo u ratnim glasinama moglo kompenstrahote, dok su drugi ~ak videli papinske mantijazovati zanemelost pred neobja{wivom stvarno{}u {e s no`evima kako su se sami latili posla. Neovog rata, koju je Valter Bewamin opa`ao kod poma~ko katoli~ko sve{tenstvo bilo je zabrinuto da vratnika s rati{ta. Ratne glasine ne samo da uvek bi se neraspolo`ewe prema belgijskim kolegama govore o pri~ama koje su se desile drugima nego, kao moglo preneti i na carski Vermaht i tako doma}e svaka dobra pri~a, ne daju ni obja{wewa – one same sve{tenike dovesti u opasnost. Zato je nema~ka katoli~ka novinska agencija po~ela borbu protiv glasina i svojim ~lancima kritikovala, po svoj prilici antikatoli~ke pobude za {irewe ovakvih legendi, ali i poku{avala da plasira informacije koje su pobijale pri~e o strahotama – druga~ije naredbe vrhovne vojne komande i izjave politi~ara.

Upe~atqiva fama o Rusima koji putuju kroz Englesku ima veoma realno jezgro, koje weni izvestioci u svom odu{evqewu neobi~nom glasinom uglavnom previ|aju. Umesto 100.000 ili ~ak 250.000 bilo je, u stvari, svega 6.000-7.000 Rusa koji su, dolaze}i iz SAD i Kanade, bili stacionirani u Edinburgu pre nego {to su iz ju`ne Engleske bili prevezeni Mitovi spremqeni u vojni~kim kuhiwama brodovima na kontinentalna boji{ta. Engleske nopredstavqaju obja{wewe. U prole}e 1915. se po ~ivine koje su pretpostavile da „bi bilo gotovo jo{ tavoj Engleskoj pri~alo o ~udesnom spasavawu jedne ~udnije“ kad bi se ove glasine ispostavile kao nebritanske jedinice u blizini belgijskog grada Monta~ne „nego kao ta~ne“, boqe su razumele maglu resa. Nema~ka kowica samo {to je pritisla oslabqekla-kazala nego {to su i same mogle naslutiti. Pod ne Engleze i po~ela napad, „kad izme|u kowice i ispritiskom vojne cenzure i sna`ne propagande izgucrpqenih pe{adinaca odjednom isko~i niz belih bili su se, pre svega, kriterijumi koji neku vest ~ipojava. Zadr`avali su potpuno zbuwene Nemce sve ne proverqivom. Gotovo niko vi{e nije mogao razdok Britanci nisu pobegli“. Neki su, navodno, ~ak likovati glasine i vesti; to je, izme|u ostalog, dovideli kako su nema~ki kowi pred an|elima nemirprinelo tome da vojnici koji se vra}aju ku}i s ratino udarali kopitima po zemqi. {ta za}ute. Ko bi im verovao?

Neke glasine, smatra Mark Bloh, ne po~ivaju na U~iweni su poku{aji da se ratni mitovi tuma~e nekom pojedina~nom nesporazumu ili gre{ci nekog psihoanaliti~ki. Po wima, odre|eni motivi ovih vojnika s fronta kome je u granatnoj paqbi o{tepri~a skrivaju – u skladu }en sluh. One su pre pros Frojdovim manifestizvod „kolektivnih prednim sadr`ajem snova – buPri~alo se u Rusiji nakon stava“, kojima je kao po|ewe temeqnih poriva: Oktobarske revolucije da su Englezi vod da bi se formulisale latentne `eqe dru{tva. u Bakuu iskrcali ~opor majmuna, potreban samo jedan, moTo omogu}ava da se izraze `da slu~ajan doga|aj. Za vojno obu~enih po svim pravilima. i „zabraweni“ strahovi, a da se pri tom odmah ne ^ak su imuni na propagandu, napadaju Bloha je i glasina „ogledalo u kojem ’kolektivna „ugrozi odbrambena snabez straha pobedi}e boq{evike svest’ posmatra svoje sopga“. Viktor [klovski se}a se glasine koja se prestveno lice“. Ovo ogledanosila me|u ruskim vojnicima i bila u izvesnom lo, me|utim, ne nastaje na prvim linijama fronta smislu odgovor na englesku glasinu o ruskom krstave} iza wih, u redovima poqskih kuhiwa i kola s rewu Ujediwenim Kraqevstvom. Englezi su, navodhranom i opremom. no, u Bakuu iskrcali ~opor majmuna, vojno obu~en Legende nastaju pre i posle okr{aja, u dosadi ~epo svim pravilima. Pri~alo se da su ovi majmuni kawa, tamo gde vojnici prekidaju izolaciju fronta imuni na propagandu, napadaju bez straha i da }e poi sre}u se s drugima, gde civili razgovaraju s vojnibediti boq{evike. Samo su, dakle, majmuni imuni cima. U trenucima relativne dokolice de{ava se i na infiltraciju kroz govorkawe i glasine. u ratu ono {to je Gotfrid Keler posmatrao u mnoU ratu glasine kru`e i odra`avaju dvostruku go miroqubivijem svetu – „mu{karci se neprestano cenzuru: zvani~nu kontrolu informacija i tabuii po vi{e puta dnevno vi|aju i jedni drugima govozirawe odre|enih ose}awa. Taj pritisak cenzure re gluposti“. Tipi~ne ratne pri~e dolaze iz vojpokre}e i tipi~ne motive strahota i `rtvovawa, ni~kih sme{taja i poqske kuhiwe, u kojoj Mark koje je Mari Bonaparte opisala u svojoj psihoanaBloh prepoznaje „agoru“ rovova. Pisma, vojnici na liti~koj studiji o „ratnim mitovima“. Kao interodsustvu, ali i rawenici koji se vra}aju ku}i, {ire pretacija difuzne stvarnosti, ove glasine i pri~e po zemqi ono {to kuhiwa glasina spremi, a {tamsa svoje strane provociraju tuma~ewa. I po{to nipa ~ini svoje da zemqu snabde vestima sa slavnog jedno od ovih tuma~ewa ne zaustavqa igru interprefronta.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota27.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Prvi dan vikenda }ete provesti negde u prijatnom dru{tvu, u javnosti, u kafi}u ili restoranu, i bi}ete prime}eni. S dragom osobom }ete u}i u strasnu fazu, tako da se mentalno podmla|ujete.

BIK 20.4-20.5.

U`ivate i u`ivate. Kako i za{to biste druga~ije? Usporeni ste tokom prepodneva, dok se ne razbudite, a onda ve} sasvim dobro funkcioni{ete. Birate sebi dru{tvo po svom estetskom kriterijumu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. novembar 2010.

Doga|aji i susreti se de{avaju takvom brzinom da vam ne}e biti svejedno ko, gde i {ta. I dok ste koncentrisani u odre|enom pravcu, mogli biste ne{to drugo i propustiti. Usporite.

Porodica je uvek na prvom mestu za vas pa tokom vikenda imate vremena i mogu}nosti da u`ivate u porodi~nom gnezdu i da se posvetite uku}anima, a pogotovo deci. Kuvajte ru~ak.

Uznemireni i opu{teni ste u isto vreme. Obratite pa`wu na decu ili dragu osobu jer niste potpuni kada ste sami. Neko mo`e uticati na va{e stavove i rasopo`ewe i vi{e no {to ste svesni.

Vreme je za odmor i povla~ewe.

Zlatni dani su oni koje mo`ete posvetiti sebi i zaboraviti na posao. Povedite vi{e ra~una o svom zdravqu, urednije i raznovrsnije se hranite.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Neko iz dru{tva bi da provede vreme s vama, a vi ste optere}eni obavezama na li~nom planu. Na|ite vremena i za prijateqe jer vam je potreban predah od obaveza i rutine, od navika.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Veoma dinami~an i buran dan za vas. Potrudite se da ne izgubite osnovni smer i orijentaciju. Putovawe je pravo re{ewe i izbor za predstoje}e dane, pa spakujte kofere, {to pre.

Ustati ili odustati? Mo`da odustati danas, za promenu. Sakupite energiju koja vam nedostaje, odmarajte se. Sami sebi ste najboqe dru{tvo. Kroz ku}u vam prolaze, dolaze, gosti i uku}ani.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mnogo radite, da zaradite, ali i mnogo tro{ite. Ostra{}eni ste danas i ne mo`ete da mirujete. Pazite da ne preterate u dramaturgiji ili {opingu jer biste se kasnije mogli lo{e ose}ati.

Prijateqski ste raspolo`eni i dru{tveni, ali bi to neko mogao i iskoristiti. Dajete i pru`ate mnogo vi{e nego {to je potrebno, ni ne prime}uju}i kada preterujete. [etwa?

Danas se bavite sportom i odmorom uz filmove i muziku. Oslu{nite svoj organizam i po{tujte poruke koje primete. Jedite ono {to vam se jede, ~inite kako vam pa{e.

Uostalom, vikend je!

TRI^-TRA^

Tri puta misli, jednom se tetoviraj V REMENSKA

PROGNOZA

DELIMI^NO

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

6

Sombor

6

Kikinda

7

Vrbas

6

B. Palanka

8

Zrewanin

8

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Pan~evo

9

Vr{ac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

12

K. Mitrovica 14 Ni{

Po{to se prijateqima poverila da sada `ali {to nije verovala da je Toni Parker vara i {to se nije pre rastala, Eva Longorija odlu~ila je da izbri{e ba{ sve {to je podse}a na, uskoro, biv{eg supruga. Kako je do{ao kraj wenoj qubavi s Tonijem Parkerom, za koju je mislila da }e trajati ve~no, Eva je odlu~ila da {to pre izbri{e tetova`e sa svog tela koje imaju veze s wenim brakom.

Tako }e seksi “doma}ica” morati da ukloniti dve tetova`e. Na vratu Eva ima istetovirano “Najn”, broj koji Toni nosi na dresu San Antonio Spursa, a na ru~nom zglobu ima rimskim brojevima ispisan datum wihovog ven~awa 7. 7. 2007. za koji su verovali da }e im doneti sre}u. Kako tvrdi izvor blizak glumici, Eva je jako tu`na zbog propalog braka i smatra da }e je tetova`e samo jo{ vi{e podse}ati na taj tu`ni doga|aj.

13

Evropa

OBLA^NO

NOVI SAD: Prohladno i delimi~no obla~no vreme. Vetar umeren zapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do 8 stepeni.

VOJVODINA: U no}i izme|u petka i subote ponegde }e na severu i istoku padati slaba ki{a, tokom dana svugde suvo uz sun~ane periode. Vetar umeren zapadnih pravaca. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 9 stepeni.

SRBIJA: U no}i izme|u petka i subote ponegde }e na severu padati slaba ki{a, tokom dana svugde suvo uz sun~ane periode. U centralnim i ju`nim predelima toplije vreme. Vetar umeren zapadnih pravaca. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 14 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ naobla~ewe sa ki{om, na jugu Srbije toplije. Prva tri dana slede}e sedmice sledi porast temperature, pa }e u sredu biti i preko 15 stepeni. Bi}e uglavnom suvo, samo }e u ponedeqak ujutru ponegde padati slaba ki{a.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Posle jutarwih i prepodnevnih sati kada se savetuje oprez kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima kao i astmati~arima, ve}ina hroni~nih bolesnika }e se ose}ati boqe. Mogu}i su glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i bolovi u kostima i zglobovima. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

Madrid

10

Rim

14

London

4

Cirih

-1

Berlin

0

Be~

4

Var{ava

2

Kijev

3

Moskva

1

Oslo

-9

VIC DANA Ka`e Mujo Hasi: - Moj stariji sin potpuno li~i na mene.

- To je zbog uticaja genetskog faktora.

- A, za{to onda mla|i li~i na kom{iju?

- E, to ti je zbog uticaja sredine.

SUDOKU

St. Peterburg -5 Atina

22

Pariz

3

Minhen

-1

Budimpe{ta

3

Stokholm

-5

9

4 7

5 9

2 3

4 1

6

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

200 (19)

Slankamen

346 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

282 (22)

Zemun

410 (26)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

406 (20)

Smederevo

534 (20)

Ba~. Palanka 255 (21) Novi Sad

282 (20)

Tendencija porasta

7 6 2 5 8 1 9 3 4 TISA

8

SAVA

N. Kne`evac

256 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

285 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

285 (0)

Tendencija porasta

Titel

350 (20)

NERA

Hetin

66 (0)

0 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije i porasta

1

S. Mitrovica 522 (41) Beograd

Kusi}

6 7

5 3 9 2 7 4 6 8 1 1 8 4 9 3 6 2 5 7

2

9 7 1 8 4 2 3 6 5

364 (26)

2

2

1

9

3

3

2 4 8 3 6 5 1 7 9 3 5 6 7 1 9 8 4 2 4 1 7 6 2 8 5 9 3

40 (2)

4 6

6

5 5

4

9

6 9 3 1 5 7 4 2 8

3

8 2 5 4 9 3 7 1 6 Re{ewe iz pro{log broja