Dnevnik 27.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 27. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23631 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BANKE DOBRO ZARA\UJU NA MNOGIM DODATNIM USLUGAMA

Na kamate povika, a provizije klijentima ko`u deru str. 4

NOVEMBAR U VOJVODINI Najvi{a temperatura 15 °S

BIV[E MINISTRE U SKUP[TINSKIM KLUPAMA NE DOTI^E PORUKA LIDERA DS-a

Da li je \ilas rekao „svi”?

Foto: Tanjug

str. 3

OTVORENO PISMO JAVNOSTI

VANU poziva u odbranu

str. 3

STIGLI AVIONI ZA VR[A^KU PILOTSKU AKADEMIJU

Toplo do kraja nedeqe 4 Oktobarske plate realno mawe nego lawske 5 Lo{a ra~unica dovodi buyet u pitawe?

Tre}e doba 6 Be~ejski gerontolo{ki centar: Ako treba, ru~ak sti`e saonicama

Novi Sad 7 [trajk radnika „^isto}e” ostavqa grad pun sme}a 8 Od sutra svim taksistima skupqi start

Vojvodina 10 Dani japanske kulture u Pe}incima otvori}e i privredne teme

Dru{tvo 11 Narkotici u regionu – Novosa|ani okru`eni drogom

Crna 12 Kod Siriga opqa~kan i pretu~en ^e{ki diplomata

Kultura 21 Ve~eras po~iwe sedmi festival o qudskim pravima

str. 14 – 19

SPORT

n RATKO BUTOROVI] O AKTUELNOM TRENUTKU SRPSKOG FUDBALA

str. 5

BA^KOPALAN^ANI SVE STARIJI, SIROMA[NIJI I BOLESNIJI

NASLOVI

Ekonomija

„Cesne” iz Kanzasa sletele u Banat

n IZVE[TAJI I TABELE S NI@ERAZREDNIH LIGA

Lekari dolaze na noge pacijentu str. 11 NAREDBA TU@ILA[TVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Sa{i Draginu i jo{ petorici pritvor do 30 dana Vu~i}: Sledi deo o malverzacijama sa `itom str. 13

POLiTikA

utorak27.novembar2012.

Stankovi} ne o~ekuje nemire na jugu Pred sed nik Ko or di na ci o nog te la za Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |u Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da se na ju gu Sr bi je ne o~e ku ju ne mi ri po vo dom pred sto je }e pro sla ve 100 go di na al ban ske dr `av no sti i pre su de Ra mu {u Ha ra di na ju pred Ha {kim tri bu na lom.

– Ne o~e ku je mo eks ce se i su ko be. In for ma ci je ko je ima mo go vo re da }e sve pro }i u naj bo qem re du – re kao je Stan ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Pa la ti „Sr bi ja„. Is ta kao je da dr à va mo ra da is tra ì sve o po sta vqa wu spo me ni ka biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e u cen tru Pre {e va i da po stu pi po za ko nu ako se utvr de ne pra vil no sti. – Ako se do ka è da je bi lo pro pu sta, od lu ku }e spro ve sti nad le `ni or ga ni. Dr à va ni je

ne mo} na, ne go ve li ke pro ble me pra ve oni ko ji ho }e da bu du ja ~i od za ko na ka da ka ù ‘iza |i te, sru {i te spo me nik’, a da pret hod no ni su spro ve de ni svi za kon ski po stup ci – re kao je Stan ko vi}. Na pi ta we da li su mo gu }i ne mi ri ako spo me nik u Pre {e vu bu de sru {en, Stan ko vi} je od go vo rio da mo ra da se spro ve de sve {to dr àv ni or ga ni od lu ~e i da se zna ka ko se po stu pa s oni ma ko ji ne po {tu ju za kon. Do dao je da nad le `ni po stu pa ju po kri vi~ nim i pre kr {aj nim pri ja va ma o po sta vqa wu spo me ni ka, za ko ji ni je do bi je na sa gla snost ni {kog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka, i na ja vio da od tog za vo da ni je tra è na sa gla snost ni za po di za we spo me ni ka srp skim po li caj ci ma. Stan ko vi} je na pi ta we da li je u SAD mo gu }e po sta vqa we spo me ni ka Al Ka i di uz vra tio pi ta wem da li su ne gde na sve tu, kao u Sr bi ji, te ro ri sti am ne sti ra ni, i pod se tio na to da su do ne ta dva za ko na o am ne sti ji, 2001. go di ne i 2002. go di ne. [ef Ko or di na ci o nog te la je re kao da na ju gu Sr bi je ima 15 spo me ni ka Oslo bo di la~ koj voj sci Pre {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e, a po me nuo je i „spo me ni ke u Voj vo di ni”.

Ivanovi}: Mogu}i protesti, barikade... Biv {i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi} iz ja vio je ju ~e da je mo gu }e da }e gra |a ni sa se ve ra Ko so va po ku {a ti da spre ~e im ple men ta ci ju do go vo ra o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma (IBM) na se ve ru Po kra ji ne. Iva no vi} je, go stu ju }i u pro gra mu mi tro vi~ kog Ra di ja „Kon takt plus”, na veo da }e zbog po ku {a ja im ple men ta ci je do go vo ra o IBM-u, Sr bi na se ve ru Ko so va ve ro vat no or ga ni zo va ti pro te ste, ba ri ka de i blo ka de pu te va. Po we go voj oce ni, re {e we je u do go vo ru pred stav ni ka Vla de Sr bi je s pred sed ni ci ma op {ti na sa se ve ra Ko so va. On je na gla sio da gra |a ni sa se ve ra Ko so va ne tre ba da po kva re od no se s Vla dom Sr bi je, pod se }a ju }i na to da je to go vo rio i dok je bio u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju, ali i sa da. – S na {om vla dom se mo ra ju usa gla {a va ti sta vo vi, na {a vla da mo ra da slu {a sta vo ve Sr ba s Ko so va, ne zna ~i da ih po -

slu {a i pri hva ti ap so lut no, ali mo ra da ih ~u je pre ne go {to do ne se od lu ku – re kao je Iva no vi}. On sma tra da ni je do bar put da se pr vo do ne se od lu ka a on da o to me oba ve ste Sr bi s Ko so va, za ko je je re kao da mo ra ju bi ti ukqu ~e ni u pro ces od tre nut ka stva ra wa ide je, kroz fa zu pre go va ra wa i na kra ju kroz im ple men ta ci ju do go vo re nog. On ipak ve ru je da }e do go vor o IBM-u po ~e ti da se pri me wu je pr vih da na de cem bra, {to je, po we go vom mi {qe wu, ve o ma br zo i bez pri pre me. Iva no vi} je po no vio ra ni je iz re ~en stav da na se ve ru Ko so va ne bi tre ba lo da se im ple men ti ra do go vor o IBM-u jer }e, ka ko tvr di, to pot pu no obe smi sli ti pre go vo re o se ve ru Po kra ji ne. Ra ni je je do go vo re no da IBM tre ba da po~ ne da se pri me wu je 10. de cem bra, za po ~e tak na dva od {est pre la za na ad mi ni stra tiv noj li ni ji ko ja raz dva ja Sr bi ju od Ko so va.

Ta~i: Uskoro i vojska Kosova U Pri {ti ni je obe le `en dan Bez bed no snih sna ga Ko so va, a tom pri li kom ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i je re kao da }e BSK „vr lo br zo po sta ti voj ska Ko so va”. – Na kon {to je us pe la da ostva ri za dat ke ko je su pred wu po sta vi li Kfor i NA TO, BSK }e vr lo br zo po sta ti voj ska Ko so va – tvr di Ta ~i. Ko sov ska pred sed ni ca Ati fe te Ja hja ga ta ko |e sma tra da je BSK po sti gao na pre dak, pod se }a ju }i i na to da je Kfor „oce nio da su te sna ge us pe le da ostva re pu nu ope ra ci o nal nu spo sob nost”. Pri pad ni ci BSK }e u~e stvo va ti u voj noj pa ra di ko ja }e se, po vo dom sto go di na od pro gla {e wa ne za vi sno sti Al ba ni je, 28. no vem bra odr `a ti u Ti ra ni.

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE OKON Â LA NA ÊL NU RAS PRA VU O BUYETU, O AMAND MA NI MA U Ê TVR TAK

Ni DS ni Dinki} ne priznaju „krivicu” Skup {ti na Sr bi je okon ~a la je ju ~e na ~el nu ras pra vu o pred lo gu bu xe ta za na red nu go di nu. Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta ras pra vqa li su o pred lo `e nom bu xe tu za 2013. go di nu, ko ji pred vi |a de fi cit od 121,9 mi li jar de di na ra. Par la ment na sta vqa rad u ~e tvr tak, ras -

xet je pri pre mqen na vre me jer se mi ni smo kon sul to va li ni sa kim van Vla de i gu bi li vre me„, tvr di Din ki}. Na te mi ni stro ve tvrd we re a go vao je po sla nik DSS-a Mi ro slav Pet ko vi}, ko ji sma tra da se Din ki }e ve `e qe o iz la sku iz re ce si je u na red noj go di ni ne }e

pra vom o amand ma ni ma na bu xet, do ka da bi tre ba lo pred po sla ni ci ma da se na |e i mi {qe we Vla de o pred lo zi ma za pro me nu bu xet skih stav ki. Od go va ra ju }i na pri med be opo zi ci je i za mer ku da je bio za du `en za fi nan si je u ne ko li ko vla da, mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} je oni ma ko ji go vo re o we go voj li~ noj od go vor no sti po ru ~io da pot pu no sto ji iza po li ti ke jav nih fi nan si ja ko ju je vo dio od 2004. do 2006. go di ne. – Od ta da ni sam ni jed nog da na od go va rao za jav ne fi nan si je, mo ja od go vor nost za sta we u jav nim fi nan si ja ma ista je kao mi ni stra pro sve te ili kul tu re – ka zao je Din ki}. – Od ka da je for mi ra na no va Vla da, imam pu nu od go vor nost i ne kri ti ku jem vi {e ra ni ji pe riod, ve} go vo rim sa mo o bu du} no sti. Sr bi -

ostva ri ti “za to {to DSS ni je u Vla di kao {to je to bio slu ~aj u pe ri o du na ko ji se li der URS-a po zi va„. – Na kon Vo ji sla va Ko {tu ni ce Vla da ni je ima la ja kog pre mi je ra. Od go vo ri te da li ste tr pe li pri ti ske ka da je Ko {tu ni ca bio pred sed nik Vla de? – za pi tao je Pet ko vi}. Din ki} je u ras pra vi od ba cio tvrd we po sla ni ka DS-a da se „Vla da to kom pret hod nih me se ci za du ì va la 145 evra u se kun di”, i po ru ~io da je to za slu ga wi ho vog mi ni stra iz pret hod ne vla de. – To za du ì va we u se kun di, mi nu tu i na sat, to je za slu ga va {eg mi ni stra, jer ste vi osta vi li ogrom no za du è we. Start ni tro {ko vi ko je ima mo – a to je kao ka da sed ne te u tak si – su tri mi li jar de evra za ot pla tu jav nog du ga ko ji je na pra vi la Vla da

Na \e li }e ve kri ti ke gde je di nu da na” jer sa da ne ma ju pra vo da nas sa rad wa Sr bi je s MMFna to po {to su „na pra vi li ha os om, Din ki} od go va ra kon tra pi i jo{ se pla }a ju ce ho vi wi ho ve ta wem: po li ti ke”. – Ako go vo ri te o MMF-u, gde [ef po sla ni ka de mo kra ta vam je tu obraz? Ni ka ko da se na Dra go qub Mi }u no vi} od pred ~u dim ka ko ima te sme lo sti da sed ni ka par la men ta za tra ìo po mi we te ~i we ni cu da Sr bi ja da „uqu di mi ni stra, ili da ras da nas ne ma sa rad wu s MMF-om. pra vu pre ki ne”. – I pro {li put sam opo me nuo Na ma su qu di iz MMF-a re kli mi ni stra da ne raz u me svoj po lo da je ovaj aran `man pro pao i da àj ov de u Skup {ti ni, da se ne ih je pret hod ni mi ni star fi mo è di rekt no nan si ja sla gao. obra }a ti qu di ma Na rav no da }e mo i tvr di ti da ne mi raz go va ra ti s Ne èlim da ga go vo re isti nu, da slu{am jer slu{am MMF-om o ob no tre ba da ih je sra vi aran `ma na – ga ve} 20 godina. mo ta. Ne è lim tvr di Din ki}. Uqudite ga da ga slu {am jer I iz PUPS-a (Dragoqub slu {am ga ve} 20 su po ru ~i li da su go di na. On ni je na za do voq ni pred Mi}unovi}) pi ja ci, ve} u lo è nim bu xe Skup {ti ni, ta tom. Funk ci o ner ba ha tost vre |a do sto jan stvo par - te stran ke Mo mo ô la ko vi} la men ta. Ni je mi ni star ov de oce wu je da je bu xet za 2013. “sa na{ go spo dar, mo je je pra vo da ga na ci o nog, raz voj nog i so ci jal slu {am ili ne slu {am, a we go va nog ka rak te ra”. oba ve za da se pri stoj no po na {a – Pred lo è ni Bu xet za 2013. go pro te sto vao je Mi }u no vi}, is ti di nu ne }e po dr à ti po sla ni ci ~u }i i da “mo è da raz u me ner vo De mo krat ske stran ke jer je, ka ko zu mi ni stra jer je o~e ki vao da u ka ù, „ne pri me ren si tu a ci ji, ne par la men tu ne ma opo zi ci je i da ma re form ski pri stup i te ret ne mo è ni ko da mu se su prot sta kri ze pre ba cu je na gra |a ne”. vi”. I De mo krat ska stran ka Sr bi S Din ki }em se ne sla è ni je na ja vi la je da ne }e po dr à ti po sla nik DS-a i biv {i mi ni taj pred log, ako ne bu du usvo je ni star fi nan si ja u vla di Zo ra na amand ma ni ko je je pod ne la.

Kri za i URS i \i las Pred sed nik po sla ni~ ke gru pe URS-a Vla di mir Ili} pod se tio je po sla ni ke DS-a na re ~i no vo i za bra nog pred sed ni ka te stran ke Dra ga na \i la sa, ko ji je ~la no vi ma na iz bor noj skup {ti ni po ru ~io da „DS tre ba da se iz vi ni za to {to ni je ura dio sve {to je mo gao i {to je mno gi ma od wih kri za bi la iz go vor za sve”. On je oce nio da je DS stran ka ko ja je u ru ka ma ima la sve in stru men te vla sti, a sa da „po ku {a va da se iz go vo ri na eko nom sku kri zu i URS”. ja od 2006. go di ne ni je ima la ja kog mi ni stra fi nan si ja jer se po li ti ka sve vre me me {a la u kre i ra we eko nom ske po li ti ke ze mqe, a lo kal ni di rek tor bi li ja ~i od sa mog mi ni stra. Me {a la se po li ti ka u rad mi ni sta ra fi nan si ja ta ko {to su zva li te le fo nom – iz u zmi ovo ga, ne moj da mu na pla ti{ po rez, a na pad ni ovo ga, po {to ni je po do ban u tom gra du... Po we go vim re ~i ma, mi ni star fi nan si ja je mo rao da se kon sul tu je van Vla de, „a ovaj bu -

u ko joj je pre mi jer bio i mi ni star fi nan si ja i ka ko vas ni je sra mo ta ka da o jav nom du gu go vo ri te na ta kav na ~in – re kao je Din ki} u skup {tin skoj ras pra vi. – Mo ra li smo da se za du `i mo jer ni ste hte li da pla ti te po qo pri vred ni ci ma, ni ste hte li da pla ti te za „Re sa vi cu„, za sve ono {to vi ni ste hte li da pla ti te sa da mo ra mo mi, a da li ste qu di ma ne {to da ra de. On je po sla ni ci ma DS-a pre po ru ~io da }e „mo ral no pra vo da ga kri ti ku ju ima ti tek za go -

\in |i }a Bo ì dar \e li}. On je po ru ~io Din ki }u da je upra vo on bio za du èn za eko no mi ju u pret hod ne dve vla de. \e li} je, iz me |u osta log, za me rio Din ki }u na to me {to u pred lo è nom bu xe tu ne ma ozbiq ni jeg pro gra ma za no va rad na me sta, kao i {to su sa da re gi o nal ne raz li ke mno go ve }e ne go pre usva ja wa Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, ko ju je ini ci rao URS, ko ji Din ki} vo di. – Si tu a ci ja je do voq no te {ka da ne uvo di mo u tu pri ~u dnev nu po li ti ku. Me |u tim, re sor ni mi ni star je u pe tak re kao da je sve {to je lo {e u ovoj ze mqi upra vo na sle |e DS-a, dok je ovaj bu xet ra di ka lan pre o kret, pre o bra àj, u ne ku ru ku me si jan sko {ti vo. Ka mo sre }e da je to isti na! – na veo je \e li} u par la men tu.

Pre ma Pred lo gu za ko na o bu xe tu za idu }u go di nu ko ji je Vla da do sta vi la Skup {ti ni Sr bi je, eko nom ska i fi skal na po li ti ka u 2013. go di ni bi }e usme re na na ma kro e ko nom sku sta bil nost, ubr za we pri vred nog ra sta i uspo ra va we pa da za po sle no sti, sma we we fi skal nog de fi ci ta i uspo ra va we ra sta jav nog du ga i struk tur ne re for me. Pro ce wu je se da }e sto pa re al nog ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da u Sr bi ji u 2013. iz no si ti dva od sto, a sto pa in fla ci je 5,5 od sto. Pla ni ra ni pri ho di bu xe ta iz no se 956,44 mi li jar de di na ra, a ras ho di 1.078,32 mi li jar de, na vo di se u Pred lo gu za ko na o bu xe tu. Pre ma Za ko nu o bu xet skom si ste mu, kraj wi rok za usva ja we Bu xe ta je 15. de cem bar. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Nije moja briga Ne nad Ste va no vi} pi tao je ne ka da {weg funk ci o ne ra DS-a Zo ra na @iv ko vi }a: “Ka ko vi di te bu du} nost DS-a po sle iz bo ra \i la sa na me sto pred sed ni ka stran ke?” @iv ko vi}, ko ji je kre nuo u for mi ra we no ve par ti je, od go va ra: „To vi {e ni je mo ja bri ga„.

Vidimo se dogodine Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} ogla sio se s laj ne na kon iz bo ra no vog ru ko vod stva stran ke. “^e sti tam no vo i za bra nom ru ko vod stvu DS-a. @e lim im sre }u u ra du, u na di da }e is pu ni ti na {a le gi tim na o~e ki va wa”.

Na po ru ku fa na: “Go spo di ne Je re mi }u, sa mo da vam po `e lim uspe {no pred se da va we i da se vra ti te u Sr bi ju po sle to ga. Tre ba ju nam ta kvi qu di”, Je re mi} ot po zdra vqa: “Hva la! Vi di mo se do go di ne...”

Uvek Mla|a, nikad Bane LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ka è: „Mo gu ve} sa da pret po sta vi ti. Kad ne ka bu du }a vla da na sle di ovu da nas, Mla |an Din ki} }e bi ti naj o {tri ji kri ti ~ar da na {we vla de :)„ No vi nar De jan Vu ke li} do da je: „Opet s po zi ci je mi ni stra, na rav no...„ Ko va ~e vi} po tvr |u je: „Pa, dru ga ~i je ne po sto ji :)„ O iz bo ri ma u DS-u Ko va ~e vi} ka è: „DS ima su per iz bo re. Svi pro dlo è ni bu du iza bra ni. Osim Ba ne ta :)„

[ta se (ne) zna F unkci on er DSS-a @ivo ta Star~evi } raz mi{ qa na laj ni : „Nekak o u sen ci i zbora u DS-u pro vu~ e se mno go v a`nija, po Sr biju ozbi qnija p olemika, iz me|u patrijar ha i p re mi jera. Z na s e ~ija ima v e} u te` in u„.

Vragolan(i) A Ivana Mom ~ilovi} raspituj e se za O livera Dul i}a: “ Pa gde s i ti nama? :) ]uti{ i ~ek a{, vrag olane jed an :)“ D uli } odmah odgovara: „Pra tim, i z prik rajka... pozdra v sv ima„.

Naravno, Mesi SPO-vac Mil an \uki} ja da se svojim fan ovima na “Tv ite ru”: „ Na -

ravno da sam ju~e igrao ma li fudb al, naravno da sam iskren uo koleno, naravno da mi je dokt orica rek la gde si, M esi :- )?, nar avn o da me blam.. .„

Ju bi lar ni broj do ne la je Ra den ko vi }u „tvi te ra {i ca„ Nemam Ime @pisemgluposti: „@Ra denkovicDejan Ja sam ta hiqadita. Nema na ~emu :D„

Samo {to nije

Promeweni, a isti

„Tvi te ra {i„ se in te re su ju na me ra va ju li na pred wa ci da sru {e be o grad sku vlast. Ma rio Ma le ti} iz SNS-a ka è: „[to pre, @ av uci c kaè da im amo ve}in u :) „ Maleti} najavquje: „êkam naslov u novinama #b usplus m afija„.

Tvitera{ima se na lajni pridru`io i predvodnik beogradskog DS-a, biv{i vaterpolista Aleksandar [api}. On zakqu~uje: „Jedino je DS kroz svoju istoriju imao snage da se dovoqno mewa da bi uvek ostao isti!„

Nema na ~emu Poslanik LDP- a Bojan \u ri } “pohvalio je“ na lajni kolegu poslanika iz SPS-a Dejana Radenkovi}a: „Od danas @RadenkovicDejan ima pra vo da no si zna~ ku ’1.000 fo lo ve ra’. ^e stit ke :)„

[qivu za ministra Novinar Rade Dragovi} citira evropskog zvani~nika: „File: ’Zemqe regiona mogu da u~e od Hrvatske’. A potom i zakqu~uje: Veselina [qivan~anina za ministra odbrane. Ili bar savetnika„. S. St.

politika

dnevnik

BIV[E MINISTRE U SKUP[TINSKIM KLUPAMA NE DOTI^E PORUKA LIDERA DS-a

Da li je \i las re kao „svi”? – Ras plet bi mo gao bi ti za dva-tri da na, ali `e stok – iz ja vio je je dan od po sla ni ka DS-a za „Dnev nik“; ko men ta ri {u }i po ru ku li de ra DS-a Dra ga na \i la sa, ko ji je na van red noj skup {ti ni ko ja ga je iza bra la u ne de qu, po ru ~io da „svi mi ni stri ko ji su se de li u Vla di ko ja ni je do bi la od gra |a na pre la znu oce nu tre ba da raz mi sle o to me da li i da qe tre ba da se de u par la men tu i pred sta vqa ju DS, i to bez ob zi ra na to {to su ne ki od

Svakako planira, ~ak i kwigu Ne ki iz vo ri ka ù da je biv {i pre mi jer i mi ni star fi nan si ja, po sla nik Cvet ko vi} re kao da sva ka ko pla ni ra „u ne kom tre nut ku da se po vu ~e“, ali ne zna ka da, a da mu je u pla nu i ob ja va kwi ge, bez pre ci zi ra wa o to me s ko jim sa dr à jem. wih do bro ra di li svoj po sao”. Uglav nom bez iz ja va, biv {i mi ni stri – po sla ni ci iz re do va de mo kra ta sma tra ju da se to „ni je od no si lo na me ne“. – Ne ose }am se pro zva nim – iz ja vio je krat ko Dra gan [u ta no vac u Skup {ti ni Sr bi je, a osta li su uglav nom bi li bez ko men ta ra jer, ka ko se mo glo ~u ti, „ta kav je in ter ni do go vor“. Po sla nik DS-a Bo ì dar \e li} po dr ào je pred log no vo i za -

bra nog pred sed ni ka stran ke \i la sa da biv {i mi ni stri iz te stran ke po ne su od go vor nost za svoj rad. – Ja sam to ve} ura dio 9. de cem bra 2011. go di ne i pod neo ostav ku na me sto pot pred sed ni -

re \i las i pred sed nik po li ti~ kog Sa ve ta i {ef de mo kra ta u re pu bli~ kom par la men tu Dra go qub Mi }u no vi}. On je, na stu pa ju }i u me di ji ma, bio ja san da je \i la so vu po ru ku ~uo u je di ni, a ne mno `i ni „svi“.

Ja sam to ve} uradio 9. decembra 2011. godine i podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije (Bo`idar \eli}) ka Vla de Sr bi je jer ta da ni smo do bi li sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU – bi lo je sve {to je \e li} hteo da ka `e za na{ list. Ne ki od funk ci o ne ra DS-a ko ji se na la ze u skup {tin skim klu pa ma su nam, pak, ob ja sni li da o toj stva ri is kqu ~i vo go vo -

Tri van: Am ne sti ja i za te {ka de la ^la ni ca me dij sko-prav nog ti ma De mo krat ske stran ke Je le na Tri van iz ja vi la je ju ~e da je po sle di ca pri me ne Za ko na o am ne sti ji oslo ba |a we qu di ko ji su po ~i ni li ne ka ozbiq na kri vi~ na de la, na {ta je ta stran ka upo zo ra va la i pre do no {e wa za ko na. „Opa sni efek ti Za ko na o am ne sti ji, na ko je je DS upo zo ra vao, da nas su o~i gled ni. Iako smo upo zo ra va li na to da }e am ne sti jom bi ti pu {te ni na slo bo du Mi la din Ko va ~e vi}, Uro{ Mi {i} i wi ma sli~ ni, Vla da je ube |i va la jav nost u to da }e ras te re }i va ti za tvo re pu {ta ju }i qu de ko ji su po ~i ni li lak {a kri vi~ na de la”, na ve la je Je le na Tri van u iz ja vi za jav nost. Po we nim re ~i ma, ta ko se na slo bo di na {ao Mi la din Ko va ~e vi}, zbog ~i jeg su po stup ka gra |a ni Sr bi je mo ra li da pla te go to vo mi lion do la ra od {te te, {to je mo glo bi ti da to si ro ma {ni ma, „a Vla da Sr bi je se na kra ju svi ma za jed no na ru ga la pu {ta ju }i ga na slo bo du”, na ve la je Je le na Tri van.

– Po ru ku biv {im mi ni stri ma o ostav ka ma raz u meo sam i kao po ru ku Vu ku Je re mi }u, ali pre sve ga kao na ~el nu po ru ku. Od la zak je li~ na stvar, stvar sa ve sti, jer je sva ko vla snik svog man da ta i za kon je tu ja san. Ne tre ba da se raz ba cu je mo qu di ma ve} da sa ~u va mo one ko ji se ni su

kom pro mi to va li. Ako ne ma afe ra, ne ma po seb nih raz lo ga da se to pi ta we raz ma tra u or ga ni ma stran ke – sma tra Mi }u no vi}. Ina ~e, Je re mi }ev od la zak s me sta po sla ni ka bio je ve} u vi {e na vra ta te ma u DS-u, pa i di rekt nog su ~e qa va wa sa \i la som na po sled woj sed ni ci GO DS-a ko ja je bi la uver ti ra u iz bor nu Skup {ti nu. Vuk Je re mi}, usko ro biv {i ~lan GO DS-a, po ru ~io je iz Wu jor ka da ne }e po slu {a ti sa vet no vog pred sed ni ka DS-a i vra ti ti po sla ni~ ki man dat. Na svom „Tvi ter„ pro fi lu, ~e sti ta ju }i \i la su, on je re kao: „Pa re kao sam to ve} to li ko pu ta, ne }u da se vi {e po na vqam...„ Kao i sve, i ovaj „mi ni star sko-po sla ni~ ki“ ra {o mon do neo je spe ku la ci je o to me da je no vi pred sed nik DS-a mi slio na ne ka da {weg pre mi je ra i mi ni stra eko no mi je Mir ka Cvet ko vi }a, kao i na mi ni star ku prav de i mi ni stre ì vot ne sre di ne i na u ke Sne à nu Ma lo vi}, Oli ve ra Du li }a i Bo ì da ra \e li }a, dok su „bez bed ni” Dra gan [u ta no vac, Du {an Pe tro vi}, Mi lan Mar ko vi} i Go ran Bog da no vi}. Uko li ko je ta~ na tvrd wa jed nog od ne ka da {wih ~el ni ka stran ke, za dva-tri da na ras plet }e po ka za ti ko pot pa da i {ta je \i las mi slio ka da je re kao „svi“. D. Milivojevi}

DSS: Ka ko su se obo ga ti li? Port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi} ju ~e je o{tro kri ti ko vao pred sed ni ka Po li ti~ kog od bo ra De mo krat ske stran ke Dra go qu ba Mi }u no vi }a i za tra ìo od we ga od go vo re o na ~i nu na ko ji su se obo ga ti li po je di ni funk ci o ne ri de mo kra ta. Mi }u no vi} je ne dav no iz ja vio da je ide ja DSS-a o po li ti~ koj ne u tral no sti, iz ne ta i u Pro gla su „Sr bi ja je ugro è na”, „neo d go vor na i pra zna”. Pet ko vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da ne o~e ku je da se svi slo è s ide ja ma we go ve stran ke, ali da „ni je u re du da se oma lo va à va Pro glas za ko ji po sto ji ve }in sko ras po lo è we u na ro du i da se oma lo va à va ide ja po li ti~ ke ne u tral no sti”. Po we go vim re ~i ma, Mi }u no vi} mo è od go vo ri ti i na pi ta we da li su za hva qu ju }i pa ro li da EU ne ma al ter na ti vu, \i las i po je di ni iz DS-a ostva ri li pro met ve }i od 1,2 mi li jar de evra na po slo vi ma mar ke tin ga. – Ako je ide ja o po li ti~ koj ne u tral no sti neo d go vor na i pra zna, da li je pri mer

pra ve od go vor no sti i evrop ske po sve }e no sti to {to je \i las bio pri kri ve ni vla snik „Pre sa”? Da li Mi }u no vi} mo è da upo tre bi auto ri tet {e fa po sla ni~ ke gru pe DS-a i da za tra ì od Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da utvr di ka ko je mo gu }e da je \i las bio pri kri ve ni vla snik „Pre sa„ i ti me pre kr {io za kon? – na veo je Pet ko vi}. – Ume sto {to se Sr bi ja, ko ja je iona ko pre za du è na, i da qe za du ù je s vi so kim ka ma ta ma kod me |u na rod nih or ga ni za ci ja, mo è li nam Mi }u no vi} obez be di ti da ze mqa do bi je kre dit uz po voq ni je ka ma te od Dra ga na \i la sa, i da na taj na ~in po ka è da to ni je ni pra zno ni neo d go vor no ve} pri mer pra ve od go vor no sti, pre sve ga pre ma dr à vi Sr bi ji? Pet ko vi} je ka zao da je DSS za do vo qan zbog na ~i na na ko ji je Pro glas do ~e kan u jav no sti, i na veo da ga je ve} pot pi sa lo ne ko li ko hi qa da Be o gra |a na. Pot pi si va we Pro gla sa }e bi ti na sta vqe no u sre du u â~ ku, u ~e tvr tak u Ni {u, u su bo tu u Ja go di ni, a u sle de }i po ne de qak u Ko sov skoj Mi tro vi ci.

REKLI SU

Ra ki}: Spre ~i li smo [a ri }a da po sta ne bi zni smen – Sr bi ja je ima la tu ne sre }u da su ne ki od na {ih su gra |a na po sta li ozbiq ni tr gov ci dro gom u evrop skim i svet skim raz me ra ma – re kao je no vi pot pred sed nik DS-a Mi o drag Ra ki} za „Blic”. – No vac od pro da je dro ge, ko ji se me ri sto ti na ma mi li o na evra, po ~e li da ula `u u Sr bi ju. Ku po va li su po qo pri vred na do bra, ho te le, ugo sti teq ske objek te, ne bi li taj no vac le ga li zo va li. Svr ha tog ula ga wa bi la je da se be pred sta ve kao le gal ne i mo} ne bi zni sme ne, i to u vre me ka da je svet ska eko nom ska kri za po go di la Sr bi ju i ka da je no vac u go to vi ni po stao ja ko, ja ko skup. To ni smo sme li da do zvo li mo i za to smo u{li u `e sto ku bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, bez ob zi ra na ri zi ke s ko ji ma smo se su o ~a va li. Da je smo, da nas bi Dar ko [a ri}, bio le gi tim ni bi zni smen i mo `da ~ak uti cao na sa sta vqa we Vla de Sr bi je, a na {a ze mqa bi po sta la bal kan ska Ko lum bi ja.

Ni ko li}: Ko so vo no vi uslov

Ti ja ni}: Ne }u da se po vu ~em

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sma tra da je to {to Sr bi ja jo{ ni je ot po ~e la pre go vo re o pri stu pa wu Evrop skoj uni ji znak da je ~e ka ne ki no vi uslov, za wu ne pri hva tqiv, a to je Ko so vo. – Sr bi ja je ure |e na dr à va, ba rem kao po lo vi na no vih ~la ni ca EU, i sprem na je da bu de u EU – na gla sio je Ni ko li} u in ter vjuu za „Ku rir„. To {to ni smo ot po ~e li pre go vo re je znak da nas ~e ka ne ki no vi uslov, pro tu ma ~io je Ni ko li}, ko ji mi sli da je bio „red da po~ ne mo pre go vo re ili da nam ma kar ka ù za ko li ko go di na to mo è mo o~e ki va ti„. Na pi ta we ko ji uslov o~e ku je i da li je on za Sr bi ju ne pri hva tqiv, Ni ko li} je od go vo rio po tvrd no, dok je na do dat no pi ta we da li se ra di o Ko so vu, re kao: „Na rav no”. – A da smo mi pro sla vqa li ova ko ne {to kao {to je Hr vat ska pro sla vi la oslo ba |a we ge ne ra la u Ha {kom tri bu na lu, ne bi smo ni kad u isto ri ji za slu ì li da bu de mo ~la ni ca EU – kon sta to vao je Ni ko li}.

„Ne }u da se po vu ~em s me sta di rek to ra jav nog ser vi sa do kra ja man da ta, dok me {ti ti za kon i re zul ta ti naj gle da ni je srp ske te le vi zi je”, sa op {tio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor RTS-a Alek san dar Ti ja ni} u otvo re nom pi smu „Ku ri ru”, „Sa mnom ima te ozbi qan pro blem, lak {e me je ubi ti ne go za stra {i ti”, na gla {a va Ti ja ni} u pi smu ko je pot pi su je u svoj stvu no vi na ra, i po ru ~u je: „Pred i gru ste, ve ru je te, oba vi li. Sve {to se me ni, da le ko bi lo, de si, jav no mwe we Sr bi je tre ba da pri mi kao sre} nu vest, za slu è nu ka znu, kon zu mi ra nu prav du, te da se na mi ru po sve ti tur skim sul ta ni ma, pre qub ni ci ma i tre nu ci ma isti ne. Sve sam ovo ve} jed nom pro {ao. Pre ì veo. ]u ru vi ja ni je”, pod se }a Ti ja ni} u otvo re nom pi smu „Ku ri ru”, i na po mi we: „[ta da ka èm ]u ru vi ji? Da je uza lud umro? Iza be ri te. Po {ta ra zna te. Ja znam kro ja ~a.

utorak27.novembar2012.

OTVORENO PISMO JAVNOSTI

VA NU po zi va u od bra nu Pred s ed n i { tvo Voj v o | an ske aka de mi je na u ka i umet no sti oce ni lo je u otvo re nom pi smu jav no sti da su „na sto ja wa da se uki ne VA NU„ „ne sa mo po li t i~ k o na s i q e ve} i an ti ci vi li za cij ski ~in”, i po zva lo u od bra nu te in sti tu ci je ~i ji je osni va~ Skup { ti n a Voj vo di ne. „Ele m en t ar n o je qud sko pra vo na udru `i va we u pod ru~ ji ma obra zo v a w a, na u k e, kul tu re i umet no sti, te otud na sto j a w a da se uki n e VA N U pred s ta v qa j u ne sa m o po l i ti~ ko na si qe ve} i an ti ci vi -

su da, ko jom je ospo re no fi nan si ra we ak tiv no sti VA NU, ni su jo{ po nu |e ni do voq no ja sni i ar ti ku li sa ni pro gra mi

una pre |e wa voj vo |an skih kul tu ra i na u ke u ko ji ma bi, po de f i n i c i j i, VA N U tre b a l o

Kad kaèmo „vojvo|anska”... U otvo re nom pi smu jav no sti VA NU na vo di da se u na u~ nom i umet ni~ kom smi slu ba vi „spe ci fi~ nim pro ble mi ma ko ji su na kre a tiv noj ma pi Sr bi je za ne ma re ni”, a re le vant ni su za Po kra ji nu. „Kad ka è mo da je Aka de mi ja voj vo |an ska, zna mo da nas pod u pi re tra di ci ja u we nom naj bo qem, ci vi li zo va nom i naj hu ma ni jem iz da wu, s bo gat stvom iden ti te ta ko ji se me |u sob no pri zna ju, tak mi ~e i pro ì ma ju, bez eks tre mi sti~ kih is kqu ~i vo sti i na si qa”. li za cij ski ~in„, na vo di se u otvo re nom pi smu za ko je VA NU na vo di da je upu }e no voj vo |an skoj, srp skoj i me |u na rod noj jav no sti ko ju ti me oba ve {ta va o „kon tro ver za ma i ne pri h va t qi v im tren d o v i m a„ na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o ne sa gla sno sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti APV s Usta vom. ^la no vi VA NU, ka ko se na vo di, upo zo ra va ju na „de struk tiv ne po sle di ce ko je se ve} na zi ru kao re zul tat po li ti~ kih pri ti sa ka s ci qem re cen tra li za ci je dr à ve„. „Na dru g oj stra n i, na ` a lost, kad je re~ o po kra jin skoj po li ti~ koj sce ni, pri me }u je mo da na kon od lu ke Ustav nog

da par ti ci pi ra„, do da je se u otvo re nom pi smu. „Na ro ~i tu opa snost VA NU vi di u po li ti~ kim in ter pre ta ci ja ma od lu ke Ustav nog su da ko je ospo ra va ju ustav no ga ran to va no pra vo gra |a na na ogra ni ~a va we dr `av ne vla sti po sred stvom auto nom nih po kra ji na i lo kal nih sa mo u pra va, kao i u sled stve noj eska la ci ji kraj we kon zer va tiv nih, et no cen t ri s ti~ k ih po l i t i~ k ih kam pa wa za uki da we APV”. U otvo re nom pi smu VA NU po z i v a „po l i t i~ k u, na u ~ n u, kul tur nu i umet ni~ ku jav nost Voj v o d i n e, Sr b i j e i {i r eg okru `e wa da sta nu u od bra nu smi sla i po tre be po sto ja wa VA NU „.

U SEKRETARIJATU VLADE APV

For mi ran Bi ro za od no se s jav no {}u Se k re ta r i j at Vla d e AP Voj vo di ne for mi rao je Bi ro za od no se s jav no {}u ko ji oba vqa po slo ve ko ji se od no se na obez be |i va we jav no sti ra d a Skup {ti n e, pred s ed ni k a, pot p red sed ni ka i ~la no va Po k ra j in s ke vla de, na vo di se u ju ~ e r a { wem oba v e { te w u se kre t ar k e Vla d e Ro ma ne Ru di}. To je u~i we no, ka ko se na vo di, sa g la s no ~la n u 13 „Po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o iz me na ma i do pu na ma skup {tin s ke od l u k e o po k ra j in s koj upra vi”, ko ja je ob j a v qe n a u „Slu `be nom li stu APV” 20/12. Do da je se da je Bi ro za od no se s jav n o { }u za d u `en za odr `a va we zva ni~ ne in ter net-pre zen ta ci je Vla de AP Voj vo di ne www.voj vo di na.gov.rs i mul ti me di jal nog por ta la www.me di a por tal.voj vo di na.gov.rs. U po me nu toj od lu ci iz ju la ove go di ne, u we nom ~la nu 13, iz me |u osta log se na vo d i da }e Se k re t a r i j at

Vla de APV pre u ze ti po slo ve iz de lo kru ga Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa we ko ji se od no se na obez be |i va -

we jav no sti ra da Skup {ti ne, Po kra jin ske vla de, or ga na i or ga ni za ci ja po kra jin ske upra ve, kao i na za po sle ne i po sta vqe na li ca, pra va, oba ve ze, pred me te, sred stva za rad i ar hi vu ko ji su po treb ni za te po slo ve. S. K.

ekonomija

utorak27.novembar2012.

dnevnik

PRO SE^ NA ZA RA DA U SR BI JI U OK TO BRU PO RA SLA NA 41.158 DI NA RA

Plate realno mawe nego lawske Pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji u ok to bru iz no si la je 41.558 di na ra, {to je no mi nal no 3,2 po sto vi {e ne go u pret hod nom me se cu, a re al no 0,4. Pro se~ na ne to za ra da u ok to bru u po re |e wu sa za ra dom u

u istom pe ri o du 2011, a re al no 2,5 od sto. Pro se~ na bru to za ra da u ok to bru iz no si la je 57.733 di na ra i no mi nal no je ve }a 3,3 po sto u po re |e wu s pret hod nim me se com, a re al no 0,5. Pro se~ na bru to za ra -

Prose~na neto zarada u oktobru u pore|ewu sa zaradom u istom mesecu lane nominalno ve}a 8,9 posto, a realno mawa 3,5 odsto istom me se cu la ne no mi nal no je ve }a 8,9 po sto, a re al no je ma wa 3,5 od sto, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro se~ na ne to za ra da u pe ri o du ja nu ar–ok to bar no mi nal no je ve }a de vet po sto ne go

da u ok to bru no mi nal no je ve }a de vet od sto, a re al no je ma wa 3,5 od sto ne go u istom me se cu la ne. Pro se~ na bru to za ra da u pe ri o du ja nu ar–ok to bar no mi nal no je ve }a 8,9 po sto u od no su na isti pe riod 2011, a re al no 2,4 po sto.

BAN KE DO BRO ZA RA \U JU NA MNO GIM DO DAT NIM USLU GA MA

Na kamate povika, a provizije klijentima koù deru Gra |a ni i pri vre da se sve te è od lu ~u ju na to da po dig nu kre dit, ban ke sve te è na la ze kli jen te ko ji ma se po zaj mi ca mo è da ti bez ve }eg ri zi ka. Ko ot pla ti sta ri za jam, na no vi se te {ko od lu ~u je. Je dan od ka na la ko ji ban ka ma omo gu }a va da na do me ste ono {to ne do bi ja ju na kre di ti ma i ka ma ta ma su raz ne vr ste pro vi zi ja. Pro ce ne go vo re da }e od to ga ban ka ri sa mo ove go di ne in ka si ra ti 35 mi li jar di di na ra. Le pa su ma. To li ko }e se sli ti od odr à va wa ra ~u na, wi ho vog za tva ra wa, pro vi zi ja i sli~ nih tro {ko va ko je sno se kli jen ti. Ban ka ri su se po ka za li pri li~ no do vi tqi vim kod osmi {qa va wa tih tro {ko va. Sto ga bi sva ki kli jent, bez ob zi ra na to da li je pred u zet nik, prav no li ce ili obi ~an gra |a nin, tre ba lo da vi di ko li ko se tu mo è u{te de ti. U Sr bi ji ima go to vo 6,5 mi li o na te ku }ih ra ~u na, a ko ri sti ih 4,32 mi li o na gra |a na. Oni odr à va we pla }a ju iz me |u sto i pet sto ti na di na ra me se~ no, si tu a ci ja je raz li ~i ta od ban ke do ban ke. Pa ket-ra ~u ni kre }u se od 250 di na ra me se~ no na vi {e. Oni po red osnov ne ulo ge upla te i is pla te nu de kli jen ti ma raz ne kar ti ce, e-ban king, elek tron sko pra }e we sta wa. Sve to mo è bi ti ko ri sno, ali, pi ta we je ko li ko je po treb no. Za to bi sva ki kli jent tre ba lo da po gle da ko je uslu ge ko ri sti, ko je ne te da do ne se naj ce lis hod ni ju od lu ku. Ta ko se mo è me se~ no u{te de ti od sto do 300 di na ra. Na go di {wem ni vou to ni je za ne mar qi va su ma, po seb no u ova kri zna vre me na.

Po seb na pri ~a su kar ti ce: kli jen ti pri otva ra wu ra ~u na mo gu do bi ti da u pr voj go di ni bes plat no ko ri ste ne ko li ko kar ti ca. Ve} na red ne pla ti }e go di {we odr `a va we, a ta da tre ba pre ra ~u na ti ko ja kar ti ca se ko ri sti, a ko ja je tek sta ti ra la u nov ~a ni ku. Na rav no, naj ce lis hod ni je je pla ti ti ~la na ri nu sa mo za onu ko ja se naj vi {e ko ri sti. Osta le je naj bo qe za bo ra vi ti. Ve o ma je bit no da se sva ka pro me na na ra ~u nu pro ve ri pa ma kar bi la i naj sit ni ja, do sto ti nak di na ra. Sa mo ta ko mo gu se iz be }i, ili bar sma wi ti, ne po treb ni tro {ko vi. Kli jent ko ji o to me vo di ra ~u na uvek }e zna ti da pro ce ni ko ja mu uslu ga od go va ra, a ko ja je ne po tre ban tro {ak. Po je di ne ban ke ima ju ra ~u ne gde kli jen ti pla }a ju odr `a va we sa mo ako su to kom me se ca ima li plat ni pro met. Za one ko ji ne ma ju ~e ste is pla te i upla te to je pra va {an sa da pla te sa mo ono {to su ko ri sti li a ne na kna du sva kog me se ca.

Ko ri {}e we ban ko ma ta je ve} vi {e go di na deo na {e sva ko dne vi ce. Do nov ca se sti `e u pro la zu ume sto da se ~e ka u re du. Me |u tim, tre ba vo di ti ra ~u na o to me ko li ko sta ju do dat ni tro {ko vi. Po je di ne ku }e iz da va we pa pi ri }a o to me da je tran sak -

Evrop ska in ve sti ci o na ban ka (EIB) je za in te re so va na za pro jek te u obla sti in fra struk tu re, po qo pri vre de i ener ge ti ke u Sr bi ji, ka ù ~la no vi de le ga ci je te ban ke. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} raz go va rao je s pot pred sed ni kom EIB-a Da ri om Ska na pi je kom o an ga ò va wu te ban ke u Sr bi ji, pri ~e mu je na gla {e no da tre ba ubr za ti re a li za ci ju pro je ka ta da bi no vac br è sti zao do re al nog eko nom skog sek to ra. Da ~i} je upo znao pot pred sed ni ka EIB-a s ak tiv no sti ma Vla de Sr bi je na fi nan sij skoj kon so li da ci ji i oì vqa va wu pri vre de, sa op {ti la je Vla di na Kan ce la ri ja za sa rad wu s me di ji ma.

PAD VRED NO STI TE LE KO MU NI KA CI O NIH USLU GA

ci ja ura |e na na pla }u ju od 30 do 50 di na ra. Ako je ve} ta ko, on da je ce lis hod ni je od jed nom po di }i ve }u su mu. Pre la zak i se lid ba pla te i ra ~u na iz ban ke u ban ku su kod nas jed no stav ni. Ako je kli jent za tvo rio sta re oba ve ze, ti pa du go vi po kar ti ca ma i „mi nus”, od mah mo è da se po zdra vi sa sta rom ban kom i pre |e u no vu ko ja mu vi {e od go va ra. Te se lid be su po sta le po pu lar ne, po seb no ka da kli jent na |e ban ku ko ja mu omo gu }a va da sve du go ve po mi nu si ma, kar ti ca ma i kre di ti ma ob je di ni u re fi nan si ra ju }i za jam s ni òm ka ma tom. Ali, za tva ra we ra ~u na ban ke na pla }u ju od sto do 150 di na ra. Tu je i pro vi zi ja ko ja se da je za pre vre me nu ot pla tu kre di ta. Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga je pred vi deo da ona ne sme bi ti ve} od je dan od sto pre o sta log du ga. Kli jent tu ne }e pla ti ti vi {e, ali ni ma we. Za zaj mo ve ko ji su sko ro pa vra }e ni tre ba vi de ti da li se is pla ti pla ti ti tu je di ni cu ili sa ~e ka ti jo{ ne ko li ko ra ta do kra ja ot pla te. Kli jen ti ko ji ne ko ri ste pa ket ko ji ukqu ~u je e-ban king ~e sto è le da srav ne sta we na ra ~u nu, pre i spi ta ju tro {ko ve. Za to na {al te ru ban ke ~e sto tra è da im slu `be nik od {tam pa sta we u pret hod nih ne ko li ko me se ci. Taj klik na prin ter plus pa pir pla }a se iz me |u 30 i 50 di na ra. Za to ni je lo {e tra ì ti ovu uslu gu sa mo ne ko li ko pu ta go di {we ili ka da kli jent sum wa da je bi lo gre {a ka u vo |e wu sta wa. D. Vu jo {e vi}

Kar ti ce po seb na pri ~a

EIB ima para za Srbiju

Mawe pla}amo telefonirawe, a vi{e internet – Vred nost osnov ne i pro {i re ne kor pe te le ko mu ni ka ci o nih uslu ga se sma wu je dve go di ne za re dom, {to im pli ci ra ni `i ra ~un za fik sni i mo bil ni te le fon, ali isto vre me no ra ste ra ~un za in ter net – ka zao je Ta nju gu ICT-ana li ti ~ar Mi lo van Ma ti je vi}. On je, ko men ta ri {u }i am bi jent u ko jem ra di te le ko m u n i k a c i o n i sek tor, ka zao da se na osno vu ana li ze pro duk tiv no sti, pla ta i do -

pro se ku, u mi nu su od pet od sto ka pi ta la. Ma ti je vi} je do dao da je uti caj eko nom ske kri ze na te le ko -

Bez „Telekoma Srbija” i „Telenora”, koji je imao 18,5 odsto profita, ostatak sektora je godinu zavr{io, u proseku, u minusu od pet odsto kapitala bi ti vi di da su oni znat no ve }i u od no su na pro sek pri vre de Sr bi je. – Ne to do bit po za po sle nom u te le ko mu ni ka ci o noj in du stri ji ima in deks 1,608 od sto u od no su na pro sek pri vre de – na veo je Ma ti je vi}. – Ru `i ~a stu sli ku kva ri po da tak da je „Te le kom Sr bi ja” ostva rio oko 85 od sto od ukup nog pro fi ta, s oko po lo vi nom po slov nog pri ho da i bro ja za po sle nih. Bez „Te le ko ma Sr bi ja” i „Te le no ra„, ko ji je imao 18,5 od sto pro fi ta, osta tak sek to ra je go di nu za vr {io, u

mu ni ka ci o ni sek tor vi {e ne go o~i gle dan. Ma ti je vi} je ka zao da su 2011. u Sr bi ji bi la ak tiv ne 224 te le ko mu ni ka ci o ne fir me, s ostva re nim go di {wim pri ho dom ve }im od de set mi li o na di na ra. – Po sma tra no po de lat no sti, naj vi {e je te le ko mu ni ka ci o nih ope ra te ra – 115 pred u ze }a, ili 53,7 od sto ukup nog bro ja, dok po ve li ~i ni sa mo ~e ti ri za po {qa va ju vi {e od 250 rad ni ka, od ko jih su dva s vi {e od 1.000 za po sle nih – na veo je ana li ti ~ar ICT-a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska

Valuta

evro dolar dolar kruna

Auto ku}a 21. maj, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1 1 1

110,2636 88,8864 85,7083 14,7810

112,5139 90,7004 87,4574 15,0827

115,1017 92,7865 89,4689 15,4296

109,9261 88,6143 85,4459 14,7358

Norve{ka

kruna

15,0047

15,3109

15,6631

14,9587

[vedska

kruna

12,8291

13,0909

13,3920

12,7898

[vajcarska

franak

91,5431

93,4113

95,5598

91,2628

V. Britanija

funta

136,2794

139,0606

142,2590

135,8622

SAD

dolar

85,0997

86,8364

88,8336

84,8392

Cena

BELEX 15 (467,93 0,41)

Promet

250,00

350

18.025.000

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

20,00

9.504

95.036

AIK banka, Ni{

2,53

1.539

1.455.840

Go{a FOM, Smederevska Palanka

19,44

430

875.480

NIS, Novi Sad

0,00

690

4.445.742

4,71

2.199

22.279.405

Imlek, Beograd

0,00

3.100

139.500

3,13 Promena

3.300 Cena

99.000 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-1,67

1.000

70.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,92

550

8.387.221

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,93

425

140.250

Soja protein, Be~ej

-2,12

509

638.541

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.602

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,71

2.199

22.279.405

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.395

158.220

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.303

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom Marfin bank, Beograd

-35,00

130

2.600

Zvezda - Helios, G. Milanovac

-23,08

3.000

399.000

Politika, Beograd

-12,50

1.400

Privredna banka, Beograd Mlekara, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 11. 2012. godine

Promena %

-10,81

109.098

-9,30 Promena

1.356 Cena

80.004 Promet

0,00

690

4.445.742

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

9.000

1.062.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

783.780

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

783.780

Tigar, Pirot

0,00

186

0,00

Soja protein, Be~ej

-2,12

509

638.541

Sunce, Sombor

0,00

3.200

531.200

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak27.novembar2012.

DA LI DR @A VA ZA I STA NA ME RA VA OZBIQ NO DA U[TE DI SLE DE ]E GO DI NE

Lo {a ra ~u ni ca do vo di buyet u pi ta we? STI GLI AVI O NI ZA VR [A^ KU PI LOT SKU AKA DE MI JU

„Ce sne” iz Kan za sa sle te le u Ba nat Na po ri vr {a~ ke lo kal ne smo do bru po slov nu ide ju i sa mo u pra ve da oì vi rad ne us pe li da je re a li zu je mo iz ka da i u biv {oj SFRJ pre sti re al nih pri ho da ostva re nih `ne Va zdu ho plov ne aka de mi - od {ko lo va wa pi lo ta – re je za po nov no {ko lo va we pi kao je di rek tor ove or ga ni lo ta, uro di li su plo dom. Pr za ci je Ni ko la Stan kov. ve ~e ti ri „ce sne 172 S„ ko je Ina ~e, wi hov pre let od je SMAT SA ku pi la u Kan za Kan za sa do Sr bi je bio je su, mi nu le se mi ce sle te le su uspo ren zbog olu ja ko je su u Vr {ac. To su po go di le Se pr vi od osam ver nu Ame ri ku avi o na ko je je i ostr va u Pr ve ~e ti ri Kon tro la le te A t l a n t s k o m „ce sne 172 S”, wa Sr bi je i Cr oke a nu na ko ja ko j e je SMAT S A ne Go re na ba vi su avi o ni mo ku pi la u Kan za su, la u Ame ri ci za ra li da sle te mi nu le se mi ce {ko lo va we pi zbog go ri va. U lo ta u Va zdu ho - sle te le su u Vr {ac Vr {ac su ve} plov noj aka de pri sti gli po mi ji u Vr {cu. la zni ci Aka de Jed no mo tor ni avi o ni su pre mi je iz ze ma qa se ver ne va li li put od 9.500 ki lo me - Afri ke i sa da su stvo re ni ta ra iz ame ri~ ke fa bri ke do uslo vi za wi ho vo {ko lo va Ba na ta, a u de cem bru sti ù we i sti ca we di plo me pi lo jo{ ~e ti ri le te li ce tog ti - ta. Na rav no, Aka de mi ja ve} pa. od ra ni je ras po la è is ku – Us pe li smo da na ba vi mo snim pro fe sor skim i stru~ naj sa vre me ni je avi o ne za nim ka dro vi ma, od go va ra ju obu ku pi lo ta i na {u Va zdu }im avi on skim pi sta ma, han ho plov nu aka de mi ju uvr sti - ga ri ma i dru gom opre mom mo u li stu naj bo qe opre mqe neo p hod nom za taj po sao. nih u ovom de lu sve ta. Ima li R. Jo va no vi}

Vla da Sr bi je je pri li kom usva ja wa pred lo ga bu xe ta za na red nu go di nu na pra vi la naj ma we dva is ko ra ka: upu ti la ga je Skup {ti ni na raz ma tra we u ro ku, za raz li ku od pret hod nih go di na, te je re {i la da dra sti~ no sma wi mi nus u jav noj ka si, go to vo du plo u od no su na pro {lu go di nu. Iako su aùr nost u do sta vqa wu pred lo ga bu xe ta par la men tar ci ma i re {e nost da se sma wi pre ko mer no tro {e we nov ca po re skih ob ve zni ka u na ~e lu na i {li na odo bra va we eko no mi sta, ipak je pred log dr àv nog pro ra ~u na za 2013. go di nu na i {ao na kri ti ke: Fi skal ni sa vet sma tra da je on ne re a lan i da }e mi nus u jav noj ka si idu }e go di ne bi ti ve }i ne go {to Vla da tvr di. Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} ka è da ne ma osno va za ta kve oce ne, ali je kre di bi li tet sta vu Fi skal nog sa ve ta dao i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond, ~i ja je {e fi ca mi si je za Sr bi ju Zu za na Mur ga so va iz ja vi la da je pla ni ra ni de fi cit u 2013. „pre te ra no am bi ci o zan„ i da bi fi skal na kon so li da ci ja tre ba lo da bu de „po u zda no do sti `na”. Te oce ne Fi skal nog sa ve ta i MMF-a za pra vo zna ~e da me re pred lo è ne u bu xe tu u stva ri ne da ju do voq ne ga ran ci je da }e dr à va Sr bi ja i za i sta po tro {i ti ma we pa ra ne go u ovoj go di ni, od no sno ba rem ne ono li ko ko li ko tvr di. Dr à va je u ovoj go di ni po tro {i la oset no vi {e ne go {to je pri ku pi la od po re za, ca ri na, ak ci za i dru gih po re skih pri ho da, i to ~ak pre ko dve mi li jar de evra vi {e, {to ~i ni go to vo se dam od sto vred no sti ko ju }e sva srp ska pri vre da us pe ti da stvo ri u 2012. go di ni. Taj ma wak u dr àv noj ka si je na do me {ten za du ì va wem, a jav ni dug nam je ve} dra sti~ no pre ma {io za cr ta nu gra ni cu.

PRI KRA JU PRO JE KAT O PRE KO GRA NI^ NOJ SA RAD WI U OBLA STI IS TRA @I VA WA I RAZ VO JA

Ka ma te naj go ri ras hod Mi ni star je re kao i da je pred lo gom bu xe ta pro me we na struk tu ra sub ven ci ja, da su one za po qo pri vre du po ve }a ne 8,5 mi li jar di di na ra, i da je bu xet za tu oblast po dig nut na 4,5 od sto ukup nog. Po we go vim re ~i ma, i sub ven ci je u pri vre di bi }e sma we ne 4,8 mi li jar di di na ra, ka ko zbog „Fi ja ta„, ta ko i zbog ma weg iz dva ja wa za pred u ze }a u re struk tu ri ra wu. On je re kao da ne ma bo ja zni i da tu do |e do ne pla ni ra no ve }ih tro {ko va jer su sub ven ci je re al ne, dok }e ka pi tal ne in ve sti ci je bi ti oko ~e ti ri mi li jar de ve }e. Ras ho di na ka ma te ko ji, ka ko je na veo, pred sta vqa ju naj ne ra ci o nal ni ji tro {ak, bi }e oko 90 mi li jar di di na ra u sle de }oj go di ni, dok bi od 2014. go di ne tre ba lo da pre sta nu da ra stu. U pred lo gu bu xe ta za na red nu go di nu Vla da se oba ve za la na to da }e tro {i ti znat no ma we: ume sto de fi ci ta od bli zu se dam od sto, sa da bi mi nus tre ba lo da bu de 3,6 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. To, na rav no, ni je ide al no re {e we jer i da qe pod ra zu me va rast jav nog du ga, ali je sva ka ko ko rak na pred. Ipak, u Fi skal nom sa ve tu ka `u da me re Vla de ne ga ran tu ju to li ko sma we we jav ne po tro {we i da }e de fi cit za pra vo bi ti 0,7 po sto BDP-a ve }i. Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} sma tra da

}e de fi cit bu xe ta za na red nu go di nu ume sto pla ni ra nih 3,6 od sto do sti }i 4,3 od sto BDP-a jer }e ras ho di bi ti 25 mi li jar di di na ra ve }i od pla na. On je re kao da je do bro {to je de fi cit pro jek to van na 3,6 od sto BDP-a, na vo de }i da se to te me qi na po ve }a wu po re za i ogra ni ~a va wu pla ta, ali da sma tra da to ni je do voq no da bi de fi cit i bio sma wen na 3,6 od sto u sle de }oj go di ni. Pe tro vi} je iz ra zio bo ja zan da }e za ka ma te, za {ta je pla ni ra no 90 mi li jar di di na ra, mo -

`da bi ti po treb no do dat nih pet mi li jar di, i na veo da sub ven ci je ni su zna ~aj no sma we we, osim za „Fi jat„. On sma tra da }e po re zi na do bit bi ti oko pet mi li jar di di na ra ma wi ne go {to je pla ni ra no, i da }e ukup no po sto ja ti jaz u bu xe tu od oko 25 mi li jar di di na ra. Da se to ne bi de si lo i da bi se ras ho di do d at n o sma w i l i, Pe t ro v i} pred la è da se sma we tran sfe ri lo kal nim sa mo u pra va ma, pre sve ga do dat ne ~e ti ri mi li jar de di na ra na me we ne za odr à va we ne ka da {wih re gi o nal nih, a sa da lo kal nih pu te va. Dru ga me ra, ka ko je ob ja snio, je ste ~vr sta kon tro la bu xe ta i da Vla da de fi ni {e kvar tal ne ci qe ve i pre sve ga pra ti iz vr {e wa bu xe ta kod naj ve }ih mi ni star sta va, od n o s no da se na k on sva k og kvar ta la utvr di da li se bu xet spro vo di. Din ki} ka è da se ne sla è sa svim kon s ta t a c i j a m a Fi skal nog sa ve ta i da sma tra da ne ma opa sno sti da ras ho di o ko j i m a je Pe t ro v i} go v o r io bu du ve }i od pla ni ra nih. Go vo re }i o tran sfe ri ma lo kal nim sa mo u pra va ma, Din ki} je re kao da Fi skal ni sa vet ne ma do bar uvid u fi nan si je lo kal nih sa mo u pra va, ko je, ka ko je re kao, ima ju du go ve za ka pi tal ne in ve sti ci je zbog aku mu li ra nih du go va iz ra ni jeg pe ri o da ka da su im tran sfe ri bi li znat no ma wi. On je re kao da }e ta ko lo kal ne sa mo u pra ve do bi ti 2,3 mi li jar de vi {e ne go la ne i jo{ ~e ti ri mi li jar de za odr à va we pu te va. Din ki} je na veo da je ~i we ni ca da je u po je di nim lo kal nim sa mo u pra va ma po ve }a na ad mi ni stra ci ja, ali da ne tre ba ka zni ti li ne ar no sve ve} utvr di ti ta~ no gde se to de {a va lo. V. ^vor kov

FA BRI KA PRE GR ME LA LO [U PRI VA TI ZA CI JU I RA DI U STE ^A JU

Po vra tak u `i vot Nova c EU za oya~ kog „Po qo stro ja” voj vo |an ske i ma |ar ske ma le fir me Ka ko od mi ~e 2012, ta ko se pri vo di kra ju pro je kat „Pre nos re gi o nal nog stra te {kog pla ni ra wa i me |u re gi o nal ne stra te gi je raz vo ja ino va ci ja re gi ja Ju `na ve li ka rav ni ca u Ma |ar skoj i Voj vo di na u Sr bi ji”, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re u no vo sad skom In for ma tiv nom cen tru za po slov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju. Pro je kat se fi nan si ra iz IPA-fon da – Fon da za pret pri stup nu po mo} Evrop ske uni je za pre ko gra ni~ nu sa rad wu Ma |ar ske i Sr bi je, po ~eo je po ~et kom ove go di ne, a tra je do we nog kra ja. Ukup na vred nost je go to vo 110.000 evra, srp ska stra na do bi ja oko 40.500 evra, a oko 7.000 evra da je Po kra ji na.

men ta za Voj vo di nu, uz iz ra `e ni obo stra ni in te res o za jed ni~ kim ula ga wi ma u is tra `i va wa i raz voj. Na i me, ju `na Ma |ar ska je ura di la svo ju stra te gi ju raz vo ja ino va tiv no sti, ne do sta jao joj je deo ko ji se od no si na pre ko gra -

Po tra ga za me ta lo stru ga ri ma

[i ro ka le pe za ko ri sni ka Ba zom po da ta ka ob u hva }e ni su ko ri sni ci ino va ci o nih uslu ga – pred u zet ni ci, ve li ke kom pa ni je, lo kal ne sa mo u pra ve i dru gi, te da va o ci uslu ga – fa kul te ti, in sti tu ti, is tra ì va~ ki cen tri i la bo ra to ri je. Pod ino va tiv no {}u se pod ra zu me va sva ka i naj ma wa pro me na u na ~i nu pro iz vod we, mar ke tin {kom na stu pu, od no su pre ma za po sle ni ma, po boq {a wu pro iz vo da, a ko ja se mo è ko mer ci ja li zo va ti, od no sno iz ra zi ti vred no {}u na tr ì {tu. Ka ko je za na{ list iz ja vi la me na xer ka pro jek ta Ma ri ja Vu ja ko vi}, ina ~e di rek tor ka In for ma tiv nog cen tra za po slov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju u No vom Sa du (BSC), okon ~a no je on lajn an ke ti ra we pu tem upit ni ka u po 100 or ga ni za ci ja u sva koj re gi ji, ura |e na je ba za po da ta ka, ko ja pred sta vqa osnov za iz ra du re gi o nal nog ino va tiv nog plan skog do ku -

Ma |ar ske i po mog ne rad pre sve ga ma lih i sred wih pred u ze }a, „Del-al ful di„ re gi o nal na ino va ci o na agen ci ja iz Se ge di na i BSC iz No vog Sa da, ~i ji je osni va~ Vla da Voj vo di ne, u{li su u za jed ni~ ki pro je kat IN TER RIS. On ob u hva ta iz ra du

Ne ka da ve o ma uspe {na fa bri ka po qo pri vred nih ma {i na, po zna ta {i rom ne ka da {we Ju go sla vi je „Po qo stroj” u Oxa ci ma, na kon ras ki da ne u spe {ne pri va ti za ci je od fir me ~i ji je vla snik Mi le Jer ko vi}, la ga no sta je na no ge. Po zna ti pro iz vo |a~ kru wa ~a i kru pa ra, pre sa za ba li ra we i mno gih dru gih po qo pri vred nih ma {i na, u pe ri o du pri va ti za ci je je do ta kao dno i do {ao u si tu a ci ju da pro iz vod ne ha le utih nu, da po~ ne ras pro da ja go di na ma sti ca ne imo vi ne i da za po sle ni odu na uli cu. In ter ven ci ja Vla de Voj vo di ne i re -

ni~ ne, od no sno za jed ni~ ke mo gu} nost, pa su po nu di li tran sfer svog zna wa iz re gi o nal nog stra te {kog pla ni ra wa i da se spro ve de an ke ta or ga ni za ci ja iz obe re gi je, {to je za vr {e no, ka ko bi oni do pu ni li svo ju stra te gi ju, a Sr bi ja na pra vi la svo ju pr vu stra te gi ju raz vo ja ino va tiv no sti. Iz po tre be da se po dig ne kon ku rent nost Voj vo di ne i ju `ne

za jed ni~ ke stra te gi je raz vo ja ino va tiv no sti za re gi je Ju `na ve li ka rav ni ca (ju `na Ma |ar ska) i Voj vo di na. S ob zi rom na to da ino va tiv ne ak tiv no sti ne po zna ju gra ni ce, ta kva stra te gi ja je do bro do {la, ima ju }i u vi du ve li ke sli~ no sti iz me |u re gi ja u po gle du obi ~a ja, kul tu re, go to vo istih ge o graf skih uslo va, ali i raz li ke, pre sve ga {to je Ma |ar ska ~la ni ca Evrop ske uni je, a Sr bi ja to jo{ ni je. Go to vo sve ze mqe ~la ni ce EU ima ju ta kve re gi o nal ne ino va tiv ne stra te gi je. Sa go vor ni ca za de cem bar na ja vqu je za vr {nu fa zu pro jek ta – ra di o ni cu o zna ~a ju ino va ci ja za po kre ta we pri vred nog raz vo ja i pre ko gra ni~ ne sa rad we, ob ja {wa va ju }i da se ino va tiv nost mo `e u~i ti, a wen ni vo sve sno po di za ti. R. Da u to vi}

U „Po qo stro ju” je tre nut no za po sle no 55 rad ni ka, a po sto ji po tre ba za me ta lo stru ga ri ma i me ta lo glo da ~i ma za rad na spe ci ja li zo va nim ma {i na ma. Na otvo re ni po ziv rad ni ci ma tog pro fi la ni je se ja vio ni ko, ta ko da je po ziv jo{ uvek otvo ren. Na sto ja wa po slo vod stva „Po qo stro ja“ u ste ~a ju da se una pre di ni vo pro iz vod we, za sa da da ju do bre re zul ta te, ve ru je mo da }e i ubu du }e bi ti ta ko. sor nog se kre ta ra Mi ro sla va Va si na, ko ji je ulo ìo na por da se fa bri ka sa ~u va, ras ki nu ta je lo {a pri va ti za ci ja „Po qo stro ja“, otvo ren ste ~aj i ova ne ka da uzor na fa bri ka je na sta vi la ì vot. Naj ve }i po ve ri lac, Raz voj na ban ka Voj vo di ne, svo ja po tra ì va wa ustu pi la je Agen ci ji za osi gu ra we de po zi ta, ko ja ih je u ime Vla de Voj vo di ne prak ti~ no ot ku pi la. Du go vi „Po qo stro ja“ iz no se oko de set mi li o na evra s ka ma ta ma, po re ~i ma teh ni~ kog di rek to ra Slav ka Drop ca. – Ta ~i we ni ca zna ~i da smo pre ì ve li i ne }e mo oti }i u ban krot ko ji je bio ve o ma iz ve stan na kon re zul ta ta lo {e pro -

va ti za ci je – re kao nam je Slav ko Dro bac. – Do bi li smo {an su da ra di mo, da pro iz vo di mo, a do bro se zna kva li tet na {ih pro iz vo da. Vla da Voj vo di ne }e si gur no tra `i ti za nas stra te {kog part ne ra, a ka da }e se to do go di ti, tre nut no ne mo gu re }i. Mo gu da ka `em da sa da ne ma mo ap so lut no ni ka kav pro blem u pro iz vod wi, re pro ma te ri jal za pro iz vod wu re dov no na ba vqa mo, pla }a mo ga avan sno, re dov no u ro ku is po ru ~u je mo go to ve pro iz vo de, jed no stav no – pro iz vod wa i pro da ja te ku nor mal no. U ovom pe ri o du i re dov no is pla }u je mo pla te s po re zi ma i do pri no si ma, isti na, ra di se o mi ni mal nim li~ -

nim do ho ci ma, ali ipak je re dov no me sec za me sec. Do sa da je bi lo ne ko li ko na go ve {ta ja za in te re so va nih za ku po vi nu „Po qo stro ja“, me |u tim, ipak se ni je ra di lo o ozbiq nim kup ci ma. Ve ru jem da }e za even tu al nu no vu pri va ti za ci ju svi otvo ri ti ~e tvo re o~i i do bro vo di ti ra ~u na o to me ko }e bi ti ku pac. Sve pro iz ve de ne ma {i ne ima ju po zna tom kup ce, za li ha ne ma. Naj ve }i kup ci su iz ze ma qa ne ka da {weg So vjet skog Sa ve za, kao i ne ka da {wih ju go slo ven skih re pu bli ka. U to ku ove go di ne je pro iz ve de no i pro da to oko 90 pre sa na tr `i {tu Ka zah sta na, Ukra ji ne, Jer me ni je i Ma ke do ni je, a se ja li ce u Hr vat skoj i Bo sni. Uku pan pro met u iz vo zu je oko 600.000 evra. Do kra ja go di ne je ve} ugo vo re no i spre ma se is po ru ka oko 30 pre sa, kao i oko 100 ra si pa ~a mi ne ral nog |u bri va, oko 50 kru wa ~a, a vo de se pre go vo ri o is po ru ci {est pre sa za Ka zah stan i 12 za jed nu fir mu iz Ir kut ska, kao i 100 ra si pa ~a mi ne ral nog |u bri va za Ukra ji nu. S. Mi ler

TRe]e dOBA

utorak27.novembar2012.

SVAKE GODINE KU]E SVE pOGUbNIjE pO ZDRAVQE I @IVOT SVOjIh STANARA

Ku pa we u ka di opa sni je ne go skok s li ti ce Kada je pre dve godine terapeutkiwa u{la u dom ìteqke Baltimora Ke rol Glo ver (70), primetila je opasnosti koje vrebaju tu stariju ènu s problemima u kretawu. Krpare i tepisi u svim delovima ku}e predstavqali su pravu zamku za Kerol koja se kre}e uz pomo} metalne hodalice, zbog velike {anse da se oklizne na wih, izgubi ravnoteù i polomi kuk, {to bi zna~ilo odlazak u dom. Ni u kupatilu situacija nije bila ni{ta boqa: Kerol se jednom rukom naslawala na zid dok je drugom prala noge u kadi, polo-

I na te pi hu je la ko slo mi ti no gu

centrima prili~no visoki. Osim besplatnih prepravki u ku}i, koje su u Kerolinom slu~aju ukqu ~ivale postavqawe rampe na ulaz, uklawawe tepiha i kade i postavqawe tu{-kabine i dr`a~a u kupatilu, spu{tawe mikrotalasne pe}nice na radnu plo~u i podizawe rerne na visinu torza, taj program starijim qudima nudi i posete terapeuta i medicinske sestre koje ih obu~avaju kako da spre~e padove i uzimaju lekove pravilno i na vreme. Organizatori programa isti~u da takav na~in organizacije ima vi{estruke koristi. Amerikanci, poznati po insistirawu na samostalnosti, ne vole previ{e boravak u domovima, a 24-satna medicinska nega ve}ini nije potrebna. Ostajawem u sopstvenoj ku}i dobijaju mnogo – nezavisnost i samostalnost, ose}aj ispuwenosti i mawu {ansu za razvijawe depresije, a obu~avawem u samopomo}i i prilago|avawem ku}e wihovim potrebama smawuje se {ansa da zbog nepa`we zavr{e u bolnici na preskupom le~ewu ili u domu. Kerol Glover u~estvovala je u pilot-programu, zajedno s jo{ 40 starijih osoba koje su pro{le kroz medicinsku i terapeutsku

Sit ne pre prav ke i pri la go |a va we ku }a sve sta ri jim do ma }i ni ma pro se~ no ko {ta ju oko 3.000 do la ra, a bo ra vak u ge ron tolo{kom cen tru iz me |u 75.000 i 100.000 go di {we, s tim {to ve li ki pro ce nat te su me pla }a dr à va àj idealan za gubqewe ravnoteè i pad na klizavi pod. U strmom dvori{tu nije postojala ograda niti betonska rampa, pa je Kerol svoju hodalicu vukla preko trave, rizikuju}i da se prevrne i povu~e je niz stepenice. Ipak, zahvaquju}i naporima qudi koji sprovode Program nege {kole „Xons Hopkins“, Kerol je dobila ku}u prilago|enu svojim potrebama. Ciq tog programa je poboq{awe uslova ìvota starijih stanovnika da bi ostali u svojim ku}ama, {to je boqe za wih i jeftinije za dru{tvo, po{to su tro{kovi boravka u gerontolo{kim

obuku i postale deo zdravstvenog servisa, zadràvaju}i se u svojim domovima. Ministarstvo zdravqa SAD potpomoglo je ovaj program s vi{e od ~etiri miliona dolara, a u Program nege do kraja slede}e godine bi}e ukqu~eno 500 stanovnika Baltimora. O~ekuje se da }e program „u{tedeti“ dràvi gotovo sedam miliona dolara u naredne tri godine. Kako je istaknuto, prepravqawe ku}a i wihovo prilago|avawe starijima u proseku ko{ta 3.000 dolara, dok boravak u domu iznosi izme|u 75.000 i 100.000 godi{we, a veliki procenat te sume pla}a dràva. Ivana Vujanov

dnevnik

CENTRALNI REGISTAR ObAVEZNOG SOCIjALNOG OSIGURAWA SpASAVA pENZIONI SISTEM?

Ne mo è ga zda da bu de za bo ra van va zda Od naredne godine po~e}e da ra di Centralni registar obaveznog socijalnog osigurawa, koji }e objediwavati podatke Fonda PIO, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Poreske uprave. Direktorka registra Mi li ca Da ni lo vi} obja{wava da je nepla}awe doprinosa za obavezno socijalno osigurawe nere{eno godinama a nedovoqne uplate za doprinose uslovqavaju sve ve}e zahvatawe u bu xet za isplatu penzija. – Tako }e najzad mo}i da se kontroli{e da li poslodavac upla}uje doprinose za svakog osigurani ka. Zakonski okvir donet je maja 2010. da bi se stvorio boqi uvid u pla}awe doprinosa – istakla je Milica Danilovi}. Ina~e, bez reforme u naplati doprinosa dolazi u opasnost re dovna isplata penzija. Jer, trenutno se dugovi Fondu PIO na ime nepla}enih penzionih dopri nosa pribliàvaju cifri od 300 milijardi dinara i veliko su op tere}ewe za penzioni sistem. Ekonomista Zo ran Po pov isti~e da se problemi naplate penzionih doprinosa, koji su godinama gurani u stranu i poslodavcima dozvoqavano da ne izvr{avaju zakonsku obavezu i da zato ne odgovaraju, ne mogu re{iti ni brzo ni lako, dodaju}i da na probleme finansirawa penzionog sistema moramo ra ~unati na vrlo dug rok. – I laiku je jasno da zemqa s ovakvom privredom ne mo è imati bilo kakav odrìv penzioni sistem niti garantovati si gurnu isplatu penzija – objasnio je Popov. U Ministarstvu finansija i privrede ocewuju da nijedan penzijski sistem zasnovan na doprinosima ne moè biti odrìv bez uspe{ne ekonomije, ve}eg zapo{qavawa i efikasnog sistema na-

Lak {e se di {e bez za vi sno sti od bu ye ta

plate doprinosa. Dràvni sekre tar Qu bi {a Mi lo sa vqe vi} kaè da }e efikasnijoj naplati dopri nosa, a time i poboq{awu priho da sistemu PIO, doprineti i rad Centralnog registra. Dodaje da je te{ko re}i koliko bi dràva dotirala Fondu PIO ako bi svi poslodavci redovno izmirivali obaveze, ali dugovi prevazilaze iznos koji Fondu stiè iz buxeta da bi penzije bile redovne. I po oceni dràvnog sekretara Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike Dra gog Vi do je vi }a, dug od gotovo 300 mi-

Ime no va na ko mi si ja za na ci o nal ne pen zi je Ministarstvo kulture imenovalo je sedmo~lanu komisiju za dodelu nacionalnih penzija, u kojoj su za ovu godinu: Bo ja na Bo ri}Bre {ko vi}, Mi o drag Ra do va no vi}, Ti ho mir Sta ni}, Sve ti slav Bo `i}, @i vo rad Aj da ~i}, Vik tor [e }e rov ski i Zvon ko Pe tro vi}. Oni treba da narednih nedeqa od 396 kandidata izaberu najvi{e 58 koji }e dobiti prinadle`nost od 50.000 dinara mese~no i wihova imena obzanane u januaru naredne godine.

naciju zastoju u naplati doprinosa – nagla{ava Vidojevi}. U Poreskoj upravi prave analizu efekata posledweg propisa, ~ija je primena po~ela 1. jula, od kad nijedan poslodavac ne moè da isplati zaradu dok ne uplati doprinose za PIO. Tim propisom su banke zaduène da opomi wu gazde koji to “zaborave”. Da li je sad naplata boqa i koliko }e kasa Fonda PIO biti punija trenutno niko ne zna. Ali, svi znaju da nijedan penzijski sistem zasnovan samo na naplati teku}ih doprinosa nije odrìv ako se ne{to ne uradi na smawewu sto pe nezaposlenosti i „sive„ ekonomije. Naime, procewuje se da danas najmawe 700.000 radnika radi u neformalnoj ekonomiji, kod gazda koji ne pla}aju doprinose. Kad bi svi oni postali le galno zaposleni i imali uredno upla}ene doprinose, mese~no bi se prihodovalo 8,8 milijardi dinara a godi{we 105,8, {to je pribli`no tri mese~ne penzije za sve srpske penzionere. Upravo toliko mawe novca moralo bi da se izdvaja iz buxeta i moglo usmeriti na druge kategorije socijal no ugroènih gra|ana.

So ci jal ne po mo }i u jo{ dve ra te Pred Novu godinu oko pola miliona penzionera u Srbiji, ~iji je ~ek mawi od 15.000 dinara, dobi}e drugu ratu socijalne pomo}i od 4.000 dinara. U buxetu za 2013. planirano je 4,1 milijarde dinara, odnosno oko 40 miliona evra, za isplatu preostale dve rate specijalne socijalne pomo}i koja se kolokvijalno naziva i 13. penzija. Samo jo{ da republi~ki poslanici usvoje predlog buxeta, koji predvi|a isplatu ne samo dve preostale rate pomo}i za najugroènije ve} i dodatnu penziju i u drugoj polovini naredne godine. Da li }e zahtev PUPS-a da se i 2013. brine o najugroènijima penzionerima kroz isplatu 16.000 dinara socijalne pomo}i pro}i a nadle`ni za to prona}i novac, ostaje da se vidi. Sigurno je da }e dobiti dve preostale rate ovogodi{we socijale od 16.000 dinara. Q. M. lijardi dinara predstavqa veli ko optere}ewe za odrìvost sistema PIO. On isti~e da je pro stor za smawewe tro{kova doveden do krajwih granica, kao osnovni problem ozna~iv{i nedosled nu politiku pra}ewa naplate doprinosa iako postoje pozitivni pomaci u odnosu na prethodne godine. – Nastavak reforme sistema pre svega bi}e usmeren na elimi-

Sve u svemu, redovnost u naplati penzionih doprinosa ostaje veliki i hitan problem Srbije. Cen tralni registar je samo jedan od na~ina da se naplata poboq{, a da li }e on biti zadovoqavaju}a ipak zavisi od dr`avnih organa ~ija je obaveza da nesavesne poslodavce ka`wavaju ako kr{e zakon a ne da im gledaju kroz prste kao {to se to ~inilo u protekloj deceniji. Qubinka Male{evi}

bE^EjSKI GERONTOLO[KI CENTAR [TI]ENICIMA [AQE I bERbERE

KAKO LEKAR KA@E

Po ~i we se zo na sli na vih Ako tre ba, ru ~ak sti `e i sa o ni ca ma

Nekada je zaista te{ko razlikovati da li je za {mrcawe i oteàno disawe razlog prehlada, grip ili upala plu}a. Hla dan i suv vazduh, naro~ito zimi, moè uticati na disajne puteve i sluznicu pa sluz zbog nedostatka vlage postaje debqa i gu{}a. To na kraju onemogu}ava plu}ima da sluzavu masu pokrenu napoqe. Rezultat toga je da udahnuti organizmi ostaju „zarobqeni” u disajnim putevima i dobijaju {ansu da izazovu mnoge bolesti. Obi~na prehlada izazvana je virusima, a prenosi se dodirom sa zaraènim predmetom ili obolelom osobom koja je mo`da prethodno brisala nos ili kija la u ruke. Grip izaziva virus influence tipa A, B ili C i pr venstveno se prenosi udisawem virusnih ~estica iz vazduha, ka da inficirana osoba u blizini ka{qe. Upala plu}a, ili pneu monija, upala je razli~itih de lova disajnog sistema i obi~no se javqa kao posledica neke dru ge bolesti ili kod starijih ko jima je imunitet oslabqen. Prehladu karakteri{u pe~e we, svrab ili bol u grlu. Upala grla obi~no napreduje postepe no i nestaje nakon tri dana. Simptomi u nosu po~iwu nakon prestanka bola u grlu; u po~etku iz nosa izlazi samo voda, a po tom sluz postaje gu{}a. Ti simp tomi nestaju nakon ~etiri-pet dana. Posle po~iwe ka{aq, pra-

Kra tak put od pre hla de do upa le plu }a

}en temperaturom, suzama, kija wem, slabo{}u i glavoboqom. Grip obi~no po~iwe naglo, ja vqa se bol u grlu i sekrecija iz nosa, malaksalost i slabost, vi soka temperatura, glavoboqa, groznica, koà je vla`na, o~i suzne i crvene. Oboleli ima stalnu potrebu za odmorom i spavawem, javqaju se i bolovi u mi{i}ima, zglobovima i oko o~iju. Upala plu}a li~i na pre hladu i grip, ali je karakteri{e oteàno disawe, uz to bolno i ubrzano. Prati je i groznica, znojewe, bolovi u grudima i iz bacivawe {lajma, mada taj simp tom moè i izostati.

Seniori ne treba da rizikuju ve} da se obavezno vakcini{u protiv gripa. Naro~ito zato {to on kod wih moè lak{e izazvati upalu plu}a. Ruke tre ba prati {to ~e{}e, vazduh u prostorijama treba da je vla àn, pu{ewe i zadimqene prostorije treba izbegavati, oboleli treba da koriste maramice prilikom kijawa i ka{qawa, a ~ak je i rukovawe potencijalna opasnost. Bolesnici treba da budu izolovani, uzimaju dosta te~nosti i hranu sa {to vi{e vitamina, a bolest obavezno mora da se preleì. j. barbuzan

S mnogo razloga je be~ejski Gerontolo{ki centar, kao svoju dodatnu delatnost, marta 2007. uveo odeqewe otvorene za{tite, koje starim i te{ko obolelim gra|anima pomaè po ku}ama. – Stari qudi se, uglavnom, veoma te{ko odlu~uju za preseqewe u geronto-centre jer su vezani za svoj dom, ma kakav on bio, svoje stvari i kom{iluk i ne bi da ne{to drasti~no mewaju – obja{wava {efica Ku}ne nege i terenske slu`be Il di ko Be ret ka. – Otvorena za{tita im omogu}ava da, uz podr{ku porodice ili srodnika, zadrè dotada{wi na~in ìvota, {to duè ostanu u svojim ku}ama i izaberu onu vrstu pomo}i koja najvi{e odgovara wihovim potrebama. Uz to, takva pomo} je vrlo jeftina, za neke korisnike – naravno, zavisno od socijalnomaterijalnog statusa – zahvaquju}i participaciji lokalne samouprave, ~ak besplatna. Zato ju je minulih {est godina koristilo ravno 400 sugra|ana. Trenutno ih je stotinak, 60 je traìlo pomo} i ku}nu negu, a 40 da im se donosi ru~ak. Ako im se zdravstveno stawe pogor{a pa otvorena za{tita vi{e nije dovoqna, stare osobe lak{e odlu~uju da se „oku}e” u Geronto-centru jer su ve} upoznale deo osobqa koje tu radi i imaju poverewe u wih.

– êtiri stru~no osposobqene geronto-doma}ice spremaju stanove, peru i peglaju, pomaì pri odràvawu li~ne higijene, nabavqaju lekove i namirnica, pla}aju ra~une, prate na kra}e {etwe... Dve medicinske sestre brinu o leè}im i polupokretnim bolesnicima, vode ra~una o wihovoj

Uz ne go va te qi ce Iren Ve re be{ pro sla vi la 80. ro |en dan

higijeni, mewaju im rubqe i posteqinu, kontroli{u zdravstveno stawe i uzimawe propisanih lekova, prate bolesnika na lekarske preglede... Tu su i druge servisne usluge, poput berbera, frizera, radnika u ve{eraju, kuhiwi ili nekog koje potreban. Radno vreme im je od 7 do 20 sati,

jedan ~as usluga ko{ta 150 dinara a kompletan ru~ak 194 – dodaje Ildiko Beretka. Da bi neko postao korisnik otvorene za{tite, potrebno je da podnese zahtev, koji se prosle|uje mesnom Centru za socijalni rad, on donosi re{ewe o pravu kori{}ewa usluga i utvr|uje procenat u~e{}a lokalne samouprave u pla}awu. Posle toga se potpisuje ugovor i zaposleni iz Geronto-centra kolima, motorom, biciklom, zimi ~ak i sankama ili pe{ke, sti`u na ku}nu adresu i s osmehom na licu spremni su da pru`e i vi{e od onoga {to u ugovoru pi{e. – Da nije tako, ne bi, recimo, gospo|a Iren Ve re be{, koja je 21. oktobra proslavila jubi larni 80. ro|endan, od prvog dana bila na{ korisnik. Proslavili smo 2009. Ve lin ki Su ba kov i 100. ro|endana. Svi nas prihvataju kao ~lanove svoje porodice jer su negovateqice vi{e s wima od sopstvene im dece – zakqu~uje Ildiko Beretka. V. jankov

Hit noj pomo}i dva no va vo zi la, fa le le ka ri Za vod za hit nu me di cin sku po mo} do kra ja go di ne do pu ni }e svoj vo zni park sa dva no va ur gent na vo zi la i ta da }e Hit na ras po la ga ti sa ukup no 48 vo zi la za osam eki pa. Po re ~i ma di rek to ra Hit ne slu `be Bog da na @i va no vi }a vo zni park je u pri li~ no do brom sta wu, jer su sva vo zi la, osim dva re zer vna, mal te ne no va, na ba vqe na 2008. go -

di ne. [to se ti ~e opre me, a sa mim tim i vo zi la, u na bav ci im po ma `e Grad i Grad ska upra va za zdrav stvo, te u tom smi slu ne osku de va ju. S dru ge stra ne pro blem je ne do sta tak le ka ra, teh ni ~a ra i vo za ~a, o ~i jem bro ju od lu ~u je nad le `no re pu bli~ ko Mi ni star stvo. Pre de se tak da na pi sme no su se obra ti li Mi ni star stvu zdra vqa ka ko bi se

omo gu }i lo neo p hod no pro {i re we ka dra, a od go vo ru se na da ju tek u fe bru a ru na red ne go di ne. - Pre ma na {im po da ci ma, sva ke go di ne broj po zi va upu }e nih Hit noj se po ve }a va za 2.000, a mi ve} de set go di na, od 2002, ima mo isti broj eki pa. Da kle, ur get no je pro {i re we ka dra - re kao je @i va no vi}. I. D.

Novosadska utorak27.novembar2012.

to ne }e de si ti, a ta ~an da tum is pla te pa ra jo{ se ne zna. Te {i sa mo da }e {traj ka bi ti (po lu)mi mo i |e ne bol ni ce, vr ti }i i {ko le. Sli ke iz Na pu qa od pre dve go di ne, ka da je ta mo {we sta nov ni {tvo zbog neo d no {e wa sme }a za ne kih se dam da na za tr pa lo grad sa 10.000 to na ot pa da, va qa da ne }e bi ti re pri zi ra ne i ov de. Ako nas ot pad ipak za tr pa, grad ski oci mo gu da raz mi sle o jo{ jed nom gra du po bra ti mu, evo pred lo ga, Na puq. A. La tas

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti uli ce Ca ra Jo va na Ne na da i \er |a Sa boa Ka}: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma. Be o ~in: od 8 do 13 deo na se qa od am bu lan te pre ma Ra kov cu, Dum bo vo; od 8.30 do 13 uli ce Du nav ska, Pe tra Ko ~i }a i 29. no vem bra od 25 do 29. Ra ko vac: od 8 do 13 deo uli ce S. Pa u no vi }a Veq ka i Be o ~in ski put od 3 do 109.

hronika

[trajk kon tej ne re pre tva ra u de po ni je

î sta ~i da nas ne }e od no si ti sme }e; za po sle ni u “î sto }i” na ja vi li su ju ~e da da nas u {est ~a so va uju tru po ~i wu ge ne ral ni {trajk. Va ì mi ni mum ra da, ko ji pod ra zu me va od voz sme }a is pred usta no va od dru {tve nog zna ~a ja, bol ni ca, vr ti }a, {ko la ... ^lan [traj ka~ kog od bo ra oba sin di ka ta u pred u ze }u Bo ban Pet ko vi} ju ~e je ka zao da se kon tej ne ri kod tih usta no va ne }e pra zni ti sa svim, ve} }e ne {to od sme }a i da osta ne u kon tej ne ri ma, da bi ge ne ral ni {trajk za po sle nih u ”î sto }i” No vo sa |a ni {to bo qe pri me ti li. Po vod za ge ne ral ni {trajk je ka {we we dru gog de la za ra de za ok to bar

Iz lo `ba igra ~a ka u Mu ze ju gra da Iz lo `ba Ve sne Ne deq ko vi}-An ge lov ske “Zbir ka igra ~a ka @eq ka Kom ne ni }a” bi }e otvo re na u ~e tvr tak, 6. de cem bra u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da, Du nav ska 29. Na iz lo `bi }e bi ti pre zen to va no vi {e od 700 igra ~a ka ko je da ti ra ju od 1870. do osam de se tih go di na 20. ve ka. A. Va.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Na pri red bi pi o ni ra iz no vo sad skih {ko la 27. no vem bra 1947. u Do mu kul tu re, u okvi ru pro sla ve Da na Re pu bli ke, ogla {e no je osni va we Pi o nir skog po zo ri {ta u No vom Sa du. De~ ji hor od sto ~la no va pe vao je “Pi o nir sku him nu” i iz ve den je pri go dan pro gram. Ina ~e, de~ ja po zo ri {na de lat nost u gra du ima la je ve} iz ve snu tra di ci ju. Na pri mer, iz sek ci je lut ka ra pri So kol skom dru {tvu 1931. iz ra slo je Lut kar sko po zo ri {te i ra di lo od April skog ra ta 1941. Iz po sle rat nog pi o nir skog po zo ri {ta iz ra slo je ne ko li ko ugled nih ju go slo ven skih glu ma ca. Ali, i ono je, po put ne kih po zo ri {ta “za od ra sle” ima lo ve li ke uz le te i pa do ve, ~ak je zbog unu tra {wih tr za vi ca zva ni~ no uki da no i ob na vqa no. N. C.

RADNICI „^ISTO]E” ZBOG NEISPLA]ENIH PLATA DANAS NAJAVILI OBUSTAVU RADA

Na puq grad po bra tim?

Osno va no Pi o nir sko po zo ri {te

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a da {traj ku ju rad ni ci jav nih pred u ze }a to ne mo è osta ti ne pri me }e no. Ta ko po ~ev od da nas, ka da u bor bu za svo je ne is pla }e ne za ra de kre }u rad ni ci “î sto }e”, po sto ji ve li ka ve ro vat no }a da vi kend do ~e ka mo za tr pa ni u sop stve nim ot pat ci ma. Iako bi se ta ko mo gli bo qe upo zna ti, grad pret pan sme }em ni je zdra va oko li na za ì vot. No vo ru ko vod stvo pred u ze }a, sa no vim do ta ci ja ma iz buyeta Gra da, uz po mi wa we te {kih gu bi ta ka, za sa da iz ra à va sa mo na du da se

V remeploV

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ova kvu sli ku da nas ne }e mo gle da ti

i akon ta ci je za no vem bar. Pet ko vi} ka è da je deo pla te za ok to bar tre ba lo da bu de na rad ni~ kim ra ~u ni ma 10. no vem bra, a akon ta ci ja ju ~e. Di rek tor „î sto }e” Dra gan Bo ì} re kao je je da po sto ji mo gu} nost da ove sed mi ce bu du is pa la }e na du go va wa rad ni ci ma, ali da ne mo è po u zda no re }i dan is pla te. - Fi nan si je su lo {e, gu bi tak je oko mi li jar du di na ra. Za po sle ne ne mo gu da za u sta vim da ne {traj ku ju, ali }u se da nas obra ti ti rad ni ci ma, da bi uka zao na po sle di ce {traj ka po gra |a ne No vog Sa da - is ta kao je di rek tor Bo ì}. Z. Deli}

PRVO KOD KATOLI^KOG GROBQA, SUTRADAN KOD KEJA

Jo{ jed na mr tva li si ca usred gra da Pro {le ne de qe, dva da na za re dom, pro na |e ne su dve mr tve li si ce u {i rem cen tru gra da, {to je ne u o bi ~a je na po ja va. Jed na je pro na |e na u sre du uju tro kod Ka to li~ kog gro bqa, a dru ga kod Ke ja. Po re ~i ma di rek to ra „^i sto }e” Dra ga na Bo `i }a, za slu ~aj pr ve ugi nu le li si ce ni su oba ve {te ni, a dru gu su, po pri ja vi gra |a na, rad ni ci ovog pred u ze }a od ne li u Pa ste rov za vod na is pi ti va we, ka ko to i

na la `e pro ce du ra. Za pr vu pro na |e nu li si cu utvr |e no je da ni je za ra `e na be sni lom, ali ni je bi la za vr {e na ana li za na osta le opa sne bo le sti ko je se mo gu pre ne ti na qu de i pse. Te re zul ta te, kao i ka kav je na laz dru ge li si ce, ni smo mo gli da sa zna mo u Pa ste ro vom za vo du do za kqu ~e wa bro ja. Po ra ni joj iz ja vi di rek to ra Za vo da prof. dr Du {a na La lo {e vi }a, ve} dve go di ne tra je

pro gram vak ci na ci je li si ca pro tiv be sni la, ko ji spro vo di Evrop ska uni ja, a u na {oj ze mqi ko or di ni ra Mi ni star stvo po qo pri vre de. U ce loj Evro pi go to vo da vi {e ne ma be sni la kod li si ca. Zbog to ga je sve vi {e li si ca, bu du }i da su ra ni je epi de mi je be sni la de set ko va le wi hov broj ka da god se na mno `e. One su glad ne i zbog to ga se mo gu ~e {}e o~e ki va ti u na se qe nim me sti ma. I. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak27.novembar2012.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” DARUJU

„Ven ~a ni ca” Rej ~el Ho uk

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ ni¬kom” u na¬re d¬nom pe¬ri¬od¬ u da ¬ri¬ va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri ¬me¬r kom kwi ge “Ven ~a ni ca” Rej~el Houk u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. [ar lo ta je vla sni ca eks klu ziv nog bu ti ka ven ~a ni ca u Bir min ge mu, ali ka da se pri bli ì we no sop stve no ven ~a we, ne mo è da na |e sa vr {e nu ha qi nu...a ~ak ni je si gur na ni da li je pro -

na {la sa vr {e nog mu {kar ca. Na jed noj po drum skoj ras pro da ji ot kri va pre le pu sta rin sku ven ~a ni cu i upo zna je ta jan stve nog stran ca ko ji tvr di da je ha qi na „is ku pqe na”. [ar lo ti na op se si ja isto ri jom ha qi ne po ~i we da joj ome ta qu bav ni ì vot i ve zu sa ve re ni kom. Po la ko, pri ~a o uz bu dqi voj pro {lo sti ven ~a ni ce po ~i we da se ras pli }e i iz we is kr sa va ju sud bi ne è na ko je su je no si le: Emi li od 1912, Me ri Grejs pod 1939, Hi la ri od 1968. go di ne. Sva ka od wih ima ne {to je din stve no da ka è o obe }a wi ma, ra do sti ma, pat wi i sud bi ni. U ni ti ove sto go di na sta re ha qi ne utka na je pri ~a o [ar lo ti nom na sle |u, o sna zi ve re i le po ti pra ve qu ba vi. A. Va.

DNEVNIK

NEKI VE] VOZE PO VI[IM CENAMA

Od su tra svim tak si sti ma sku pqi start Po je di ni tak si sti po ~e li su da vo ze po no vim, vi {im ce na ma, a po re ~i ma pred sed ni ka Stru kov nog udru è wa tak si pre vo zni ka “Si tans” Milana Paunovi}a do su tra bi svi tak si sti tre ba lo da po~ nu da na pla }u ju po no vom ce nov ni ku. - U gra du ima oko 2.000 tak si me ta ra, a wi ho vo uskla |i va we sa no vim ce nov ni kom ra de sa mo tri ~o ve ka, {to zna ~i da bi do sre de uju tru svi tak si sti tre ba lo da vo ze po no vim ce na ma - ob ja {wa va Pa u no vi}. Pre ma re {e wu Grad skog ve }a ce na star ta po ve }a na je na 70 di na ra, a ce na ki lo me tra za vi si }e od ta ri fe. U pr voj ta ri fi, ko ja se ra ~u na od 6 do 22 sa ta, ki lo me tar }e ko {ta ti 52 di na ra, dok je za dru gu ta ri fu od 22 do 6 sa ti utvr |e na ce na od 66 di na ra, a ove ta ri fe va è za pre voz u gra du, Ve ter ni ku, Pe tro va ra di nu i Srem skoj Ka me ni ci. Tre }a ta ri fa od re |e na je za pri grad ska na se qa Fu tog, Be ge~, Ki sa~, Ru men ku, Ste pa no vi }e vo, Ka}, ê nej, Bu di sa -

Ce na star ta po ve }a na je na 70 di na ra. U pr voj ta ri fi, od 6 do 22 ~a sa, ki lo me tar }e ko {ta ti 52 di na ra, u dru goj, od 22 do 6 sa ti 66 di na ra. Tre }a ta ri fa od re |e na je za pri grad ska na se qa a ki lo me tar na ovim re la ci ja ma bi}e 98 di na ra vu, Ko viq, Bu ko vac, Le din ce i Sta re Le din ce, a ki lo me tar na ovim re la ci ja ma ko {ta }e 98 di na ra. ^e ka we po sa tu pla }a }e se 435 di na ra, a za pr tqag te `i od 30 ki lo gra ma tak si sti }e uzi ma ti 50 di na ra.

Pa u no vi} ka `e da su se od lu kom Gra da da se po ve }a ce na tak si pre vo za stvo ri li tr `i {ni uslo vi za ovu de lat nost. - Od re |i va wem mi ni mal ne eko nom ske ce ne tak si pre vo za stvo re -

ni su jed na ki uslo vi za sve ko ji se ba ve tak si ra wem. Gra |a ni su ra ni je bi ra li udru è we po vi si ni ce na, pa su naj vi {e po sla ima li jef ti ni ji tak si sti, bez ob zi ra na to u ka kvim vo zi li ma su pre vo zi li kli jen te. Sa da }e do iz ra à ja do }i kva li tet uslu ge, jer }e gra |a ni bi ra ti udru è wa ko ja ima ju kva li te tan vo zni park - is ti ~e Pa u no vi}. Ma da je “Si tans” od Gra da tra ìo da se ce na po ve }a na 100 di na ra po star tu i 52 po ki lo me tru, Pa u no vi} is ti ~e da su za do voq ni i ce na ma, ko je je Grad od re dio. - Ako se upo re de tra è ne ce ne i one ko je je Grad pro pi sao, mo è se vi de ti da je to pri bli `no. Start je jef ti ni ji, ali je za to ce na ki lo me tra osta la ista. Tra ì }e mo da se no ve ce ne uskla de sa na {im pr vo bit nim zah te vom, {to bi tre ba lo da se de si po ~et kom fe bru a ra sle de }e go di ne - is ti ~e Pa u no vi}. N. Radman

ZAPO^ET PROJEKAT „RADOSNOG DETIWSTVA” KRIZA STAVILA NA ISPIT

VESTI No vi ci klus pro gra ma na ba ze nu Spen sa

Upi su ju ve te ra ne zbog rat nih dnev ni ca

Upis u nov ci klus pro gra ma na ba ze nu Spen sa po ~eo je da nas. Osnov na obu ka ne pli va ~a ko {ta }e 2.300 di na ra, dok pro gram “Ta ta-ma ma pli vaj te sa na ma” iz no si 2.000 di na ra me se~ no. Akva ro bik se odr `a va sva kog rad nog da na od 20.30 do 21.15 i od 21.15 do 22 ~a sa, s tim {to tre nin zi po ne deq kom, sre dom i pet kom ko {ta ju 2.500 di na ra, dok oni utor kom i ~e tvrt kom sta ju 2.000 di na ra. Na sve pro gra me gra |a ni se mo gu upi sa ti na bla gaj ni Spen sa sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va. A. Va.

No vo sad ski od bor re pu bli~ kog udru `e wa rat nih ve te ra na “Pa tri ot ski front” upi su je ve te ra ne ko ji su u~e stvo va li u od bra ni od agre si je NA TO 1999. go di ne, ra di ostva ri va wa pra va na na kna du rat nih dnev ni ca. Upis u evi den ci ju ra di se sva kog da na od 9 do 15 ~a so va, osim ne de qom, u po li ti~ kom po kre tu “Tre }a Sr bi ja”, Je vrej ska 13. Po treb no je po ne ti fo to ko pi ju li~ ne kar te, fo to ko pi ju voj ne kwi `i ce (pr va stra na sa sli kom, stra na sa li~ nim po da ci ma i sa u~e {}em u ra tu) i po tvr du u~e {}a u ra tu 1999. go di ne. A. Va

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano - 11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „razbija~ ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, balet „[ampawac i jagode” (20.30), Kamerna scena, drama „Ve~e sa Tinijem” (21) Pozori{te mladih: velika sala „O`alo{}ena porodica” (20) novosadsko pozori{te „Majstor i Margarita” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka, 23. no vem bra u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Lidija Rac-Petin iz No vog Sa da (de voj ~i ca i de ~ak), DE VOJ Î CE: Marijana Debeqa~ki-Kova~evi}, Marijana Mrk{a, Dejana Obradovi}, Ivana Lazi}, Branka Preki}, Dragana Mili}, Marijana Maglovski, Jelena Marinkovi}, Tamara Todorovi}, Danica Kosti}, Ivana Radi}, Vojislava Savin i Danijela Marija{ iz No vog Sa da, Qiqana Luki} iz Ve ter ni ka, Slavica Stani} iz Fu to ga, Sla|ana Radulovi} iz Sr bo bra na, Aniko Si~ iz Mar to no {a i Aleksandra Maro{evi} iz Rav nog Se la, DE Â KE: Xenana Vuceqa, Marta Muci-Santo, Qiqana Budi {i}-Ranisavqevi}, Dragana @ivkovi}, Sawa Brki}, Elena Zarup ski, Tijana Kremenovi}-Palurovi} i Lela @ivkovi} iz No vog Sa da, Aleksandra Luka~ iz Srem ske Ka me ni ce, Olivera Raduqica iz In |i je, Ivana Milo{ iz Mo ro vi }a, Neli Hu`var iz Su bo ti ce, Ma rijana [alaji} iz Som bo ra, Daliborka Savi} iz Ti te la, Ivana Toli} iz Ma gli }a, Jovana \uki} iz ê re vi }a, Jelena Lon~ar, Kseni ja Poposki i Ivana Vi{wi~an iz Ba~ ke Pa lan ke, Spomenka Xam bas iz Mo {o ri na, Zorica Mati} iz @a bqa, Marija \uki} iz Te me ri na, Ines Genci iz Sa vi nog Se la, Radmila Bojani} iz Mla de no va i Milijana Ivani{evi} iz Gaj do bre.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Radovan Stojana Braji} (1944) u 10.30 ~asova -ispra}aj, Nada Maksima ]iti} (1936) u 11.15 - urna, Goran Milana ^alija (1961) u 12, Uro{ Stevana Budimirovi} (1935) u 12.45, Dragiwa Luke Luinovi} (1931) u 13.30, Dragan Milana [u}ak (1954) u 14.15 i Jovan Emanuela Stankovi} (1926) u 15 ~asova - ispra}aj.

Grad wa cen tral ne ku hi we pre ve lik za lo gaj? O~i to da je iz grad wa cen tral ne ku hi we ”Ra do snog de tiw stva” bio pre ve lik za lo gaj u ova kri zna vre me na, jer ni grad ski zva ni~ ni ci ne zna ju ka da }e se na sta vi ti iz grad wa. - Za i sta ne znam {ta pla ni ra Po kra ji na, ni ti mi je po zna to ko li ko jo{ tre ba da se ulo ì u za vr {e tak ra do va na cen tral noj ku hi wi. Ono {to je ve za no za Grad je na bav ka opre me za pro iz vod wu hra ne i pri ba vqa we ra znih do zvo la i sa gla sno sti (pro tiv po àr na za {ti ta, upo treb na do zvo la i dr.) - ka è za na{ list ~lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va we Radomir Dabeti}. Pre ma we go vim re ~i ma, no vac za ovu na me nu pla ni ran je pred lo gom bu xe ta za 2013. go di nu ko ji je, za svo ju oblast, pri pre mi la Grad ska

tral ne ku hi we snab de va ju i osnov ne i sred we {ko le. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we teh ni~ ke slu `be. Pred vi |e no je da ku hi wa bu de opre mqe na naj sa vre me ni jom opre mom za pri hvat, ob ra du i di stri bu ci ju na mir ni ca po HA SAP stan dar du kon tro le hra ne i pre ma mno {tvu ISO stan dar da. Vr ti }e „Ra do snog de tiw stva” trenutno hranom snabdevaju dve kuhiwe. Podsetimo, na sve~anom polagawu kamena temeqca re~eno je da je ova kuhiwa jedinstvena u Evropi, jer prema saznawima nigde ne postoji centralna kuhiwa koja snabdeva sve vrti}e i {kole. Tu bi trebalo da se priprema 100.000 obroka svakog dana, a kuhiwa bi radila u tri smene. Q. Nato{evi}

AKCIJA „SEMAFORIZACIJA 2” OKUPILA SREDWO[KOLCE

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

upra va za obra zo va we. Na i me, pre ta~ no go di nu da na (29.1. 2011.) po kra jin ski i grad ski ~el ni ci su sve ~a no udar li ka men te me qac za cen tral nu ku hi wu. Adre sa na ko joj }e se na la zi ti ku hi wa je Pri vred ni ko va uli ca u In du strij skoj zo ni „Se ver”. Pre iz grad we pet go di na se ra di lo na pri pre mi, pro jek to va wu i re {a va wu pro ble ma sa ze mqi {tem i fi nan si ja ma. Po kra jin ska vla da ulo `i la je u ovaj pro je kat 541 mi lion di na ra, a pla ni ra no je da se u woj sva ko dnev no pri pre ma 100.000 obro ka. Iz ove ku hi we bi tre ba lo da se snab de va svih 67 vr ti }a u No vom Sa du, a gra |e vi na ri ima ju rok od 140 rad nih da na da za vr {e obje kat; re ~e no je ta da na sve ~a nom otva ra wu. Grad je opre de lio lo ka ci ju i pla tio ko mu na li je, a pla ni ra no je da se iz cen -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Kviz kru na zna wa o sa obra }a ju

Pro je kat “Se ma fo ri za ci ja 2” u okvi ru ko ga su or ga ni zo va na pre da va wa i te sti ra we zna wa u~e ni ka za vr {nih raz re da sred wih {ko la o bez bed no sti sa o bra }a ja za vr {en je ju ~e odr `a va wem kvi za u teh ni~ koj {ko li “Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”. U pro jek tu jed u~e stvo va lo oko 350 u~e ni ka ~e ti ri raz re da iz ~e ti ri sred we {ko le u No vom Sa du - Eko nom ske {ko le “Sve to zar Mi le ti}”, gim na zi ja “La za Ko sti}” i “Sve to zar Mar ko vi}”, kao i Teh ni~ ke {ko le

“Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”. Odr `a na su pre da va wa o va `no sti po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa i naj ~e {}im gre {ka ma ko je mla di tog uz ra sta pra ve u sa o bra }a ju, a na kon to ga su po ~e ti ri pred stav ni ka sva kog ode qe wa u~e stvo va la u te sti ra wu. - Sta ti sti ke po ka zu ju da u ve li kom bro ju sa o bra }aj nih ne zgo da u~e stvu ju naj mla |i. Sred wo {kol ski uz rast je onaj u ko me se de ca pr vi put su sre }u sa sa o bra }a jem kao u~e sni ci i sma tra mo da je od ve li kog zna ~a ja da se

^ITAOCI PI[U SMS

upo zna ju sa sa o bra }aj nim pra vi li ma - re kao je ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svilar. “Se ma fo ri za ci ja 2” je na sta vak pro {lo go di {weg pro jek ta Cen tra za pro mo ci ju bez bed no sti sa o bra }a ja, a fi na sij sku po dr {ku je pru `i la Kan ce la ri ja za mla de Grad ske upra ve za sport i omla di nu. Pro je kat su po dr `a li i Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja Re pu bli ke Sr bi je i JKP “Par king ser vis”. A. Va.

065/47-66-452

Za {ti ta pra va tra je dva sa ta Ko mo è da ka è za {to za {tit nik pa ci jen to vih pra va ra di sa mo od 10 do 12 sa ti u Do mu zdra vqa? 064/2859... *** U mno gim fir ma ma u No vom Sa du ra di se ~ak 29 da na me se~ no! Gde su tu in spek ci je, po li ci je, mi ni stri? 062/2630... *** Pod sta klo bi gra |a ne da izo lu ju sta no ve i ta ko {te de ener gi ju ako bi oni do bi li po pust. Do }i }e nam mi ni star ka ener ge ti ke da po mog ne, pa i ne ka Grad ne {to u~i ni. 064/2859... *** Na {i pri ja te qi iz Uni je nam stal no po na vqa ju da je kri vac Sr bi ja i wen po li ti~ ki, voj ni i po li cij ski vrh. Na {i pri ja te qi su to i oni zna ju sve. Tre ba se ugle da ti na Ni ko li }a i Da ~i }a i slu ì ti pri ja te qi ma. Gra |a nin Ra {a. 065/5305...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak27.novembar2012.

V.D. DIREKTORA ALEKSANDAR PRIBI] O DUGOVIMA I PERSPEKTIVAMA JAVNOG PREDUZE]A

To pla na je u ve o ma ne za vid noj fi nan sij skoj si tu a ci ji i no vo ru ko vod stvo je du `nost pre u ze lo ka da je pred u ze }e bi lo na ivi ci ko lap sa, re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re v.d. di rek to ra „No vo sad ske to pla ne” Alek san dar Pri bi}. Ka ko se mo glo ~u ti po slo va we je ve o ma ote à no, du go va wa stam be nih i po slov nih ko ri sni ka tre nut no iz no se bli zu dve i po mi li jar de di na ra, a oba ve ze „To pla ne, pre ma ban ka ma su sko ro mi li jar du i osam sto mi li o na, za ener gen te bli zu mi li jar du i po, od no sno ukup no sko ro tri mi li jar de i se dam sto mi li o na di na ra. Kqu~ ni pro blem po slo va wa su vi so ka du go va wa ko ri sni ka zbog ~e ga je po ~e tak grej ne se zo ne bio ugro èn, ali i re dov no funk ci o ni sa we da qin skog si ste ma gre ja wa. Vi so ka po tra ì va wa su di rekt no po ve za na sa ne mo gu} no {}u re dov nog pla }a wa ener ge na ta i ot pla tu kre di ta ban ka ma sa iz u zet no vi so kom ka ma tom.

Di rek tor Pri bi} se osvr nuo i na za te ~e no sta we 30. ju na ove go di ne. Pre ma tim po da ci ma, oba ve ze To pla ne 31. de cem bra 2007. pre ma ban ka ma ni su po sto ja le, dug pre ma do ba vqa ~i ma za ener gen te bio je ne {to bli zu 511,5 mi li o na di na ra a ukup ne oba ve ze iz no si le su ne {to vi {e od 620 mi li o na di na ra. Na dan 31.12.2008. ban ka ma se du go va lo 90 mi li o na di na ra, do ba vqa ~i ma ener ge na ta 576 mi li o na, a ukup ne oba ve ze bi le su bli zu 900 mi li o na di na ra. Od 31.12.2009. ka da su du go va wa ban ka ma iz no si la sko ro 84 mi li o na, dug do ba vqa ~i ma je bio ne {to pre ko 477 mi li o na a ukup ne obe ve ze bi le su su pre ko mi li jar du i po di na ra.Do

„Severu” novi kotao U~e {}em u pro gra mu sa rad we Mi ni star stva ener ge ti ke i ru dar stva i ne me~ ke in ve sti ci o ne ben ke Kfw 4, „To pla ni” je omo gu }e na re a li za ci je ve li kog pro jek ta iz grad we no ve ko tlar ni ce, kao i no vog ko tla na Se ve ru, ja ~i ne 58 me ga va ta. No vi ko tao za me ni }e sta ri iz 1968. go di ne i obez be di ti znat no si gur ni je gre ja we u de lu gra da oivi ~e nog uli ca ma No vo sad skog saj ma, Bu le va ra Ja {e To mi }a, Bu le va ra oslo bo |e wa, Haj dug Veq ko ve i Ru me na~ ke uli ce, a zna ~i }e i znat nu u{te du.

uve }a ne su na iz nos od pre ko 4,1 mi li jar du di na ra. U pr voj po lo vi ni ove go di ne du go vi ban ka ma su 30.6.2012. iz no si li pre ko 2,1 mi li jar du, do ba vqa ~i ma sko ro 2 mi li jar de- ukup ne bli zu 4,5 mi li jar di. U skla du sa pla nom in ve sti ci ja za na red nu go di nu i fi nan sij skom si tu a ci jom To pla na bi tre ba lo da za me ni naj kri ti~ ni je de lo ve vre -

Stam be ni i po slov ni po tro {a ~i tre nut no du gu ju bli zu dve i po mi li jar de di na ra. Du go vi ban ka ma su 30. ju na iz no si li pre ko 2,1 mi li jar de, do ba vqa ~i ma sko ro 2 - ukup no bli zu 4,5 mi li jar di 31.12.2010. du go vi su ban ka ma na ra sli su na mi li jar du i 134 mi li o na, dug do ba vqa ~i ma je po ve }an na pre ko mi li jar du i 625 mi li o na, {to zna ~i da su ukup ne oba ve ze uve }a ne za pre ko mi li jar du i po na iz nos od ne {to vi {e od tri mi li jar de di na ra. Za go di nu da na, ka ko je re ~e no, od sa mog kra ja 2010. do 31. de cem bra 2011. du go vi ban ka ma po ve }a ni su za sko ro 950 mi li o na di na ra, te su 31.12.2011. iz no si li sko ro 2,1 mi li jar du. Dug pre ma do ba vqa ~i ma za ener gen te uve }an je na mi li jar du i 558 mi li o na, a ukup ne oba ve ze

lo vod ne mre `e gde je bio naj ve }i broj ha va ri ja. Pla ni ra se ob no va se dam ki lo me ta ra mre `e u Uli ci Va se Sta ji }a, od @e le zni~ ke do Mi le ta Jak {i }a i od Pa vla Si mi }a do Su da, u Pod go ri~ koj uli ci, u blo ku Pu {ki no ve i Bu le va ra ca ra La za ra, u Uli ci Alek se [an ti }a, de la vre lo vo da u Uli ci Jo va na \or |e vi }a, ogra nak za ban ski pro laz, deo u Uli ci Ste va na Bra no va~ kog, kao i Bu le var Ja {e To mi }a, od ras kr sni ce sa Bu le va rom Ja {e To mi }a do ogran ka za auto bu sku sta ni cu. B. Markovi}

KASNE RADOVI NA BULEVARU EVROPE

ZIG ras ki da ugo vor s „Bo ro vi ca tran spor tom” Ra do vi na Bu le va ru Evro pe ne idu pla ni ra nim to kom, {to je mo gao da vi di sva ko ko ga je put na neo kraj gra di li {ta kod Ve te ri nar skog za vo da. Ovo nam je po tvr dio i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} re ~i ma „da po sto je pro ble mi u ve zi s fir mom go spo di na Bo ro vi ce“, a iz Za vo da za iz grad wu gra da po tvr |u ju „Dnev ni ku“ da }e ugo vor sa jed nim od iz vo |a ~a - „Bo ro vi ca tran spor tom“, ~i ji je vla snik Du {an Bo ro vi ca u pri tvo ru, bi ti ras ki nut. Kao raz lo zi na vo de se od nos iz vo |a ~a ra do va pre ma ugo vo re nim oba ve za ma, kao i spo rost to kom iz grad we. - Ras kid ugo vo ra mo `e se usko ro o~e ki va ti, ali tek ka da se ura de svi ne po hod ni, za ko nom pred vi |e ni, prav ni po slo vi, pre sve ga ka da se pri pre mi i a`u ri ra do ku men ta -

ci ja ko ju smo na sle di li od pret hod nog ru ko vod stva – ka `e za „Dnev nik“ v. d. di rek to ra ZIG-a Go ran Vi {wi}. Vi {wi} na gla {a va da je in te res gra da da iz grad wa Bu le va ra Evro pe bu de za vr {e na {to pre i na naj bo qi na ~in, ali da je tre nut no ne mo gu }e pre ci zi ra ti ko li ko }e, zbog na ve de nih te {ko }a, ra do vi ka sni ti. „Bo ro vi ca tran sport“ do bio je po sao na dru goj i tre }oj de o ni ci ~e tvr te eta pe iz grad we Bu le va ra Evro pe, ko je po ~i wu od ka na la DTD, ob u hva ta ju iz grad wu mo sta, i sve do auto pu ta. Vred nost ra do va iz no si 1,47 mi li jar di di na ra. Iz grad wa pr ve de o ni ce, od Ru me na~ kog pu ta do ka na la DTD, ukqu ~u ju }i i nad vo `wak, po ve re na je „Pu tu“, a we na vred nost iz no si 995,2 mi li o na di na ra.

ê tvr ta fa za iz grad wa Bu le va ra Evro pe, ko ja pod ra zu me va iz grad wu mo sta na ka na lu DTD i iz la zak bu le va ra na auto put, po ~e la je 30. de cem bra 2011. go di ne. De o ni ca je du ga 3,1 ki lo me tar, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta, a most pre ko ka na la bi }e dug 176 me ta ra. Pred vi |e na je iz grad wa dve ko lo vo zne tra ke, sa po dve sa o bra }aj ne, pe {a~ kih i bi ci kli sti~ kih sta za, kao i jav no osve tqe we. Bi }e iz gra |e ne dve kru `ne ras kr sni ce – jed na pre ka na la DTD kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la kao ve za sa Pri mor skom uli com. Pla ni ra no je i da se iz gra di nad vo `wak pre ko è le zni~ kih po stro je wa i Pri vred ni ko ve uli ce, du ì ne oko 450 me ta ra. S. Krsti}

SUTRA PREDSTAVQAWE KWIGE „KU]A” MIODRAGA PETROVI]A U DVOJEZI^NOM IZDAWU

Poe zi ja pe va na srp skom i ma |ar skom No va kwi ga po e zi je Mi dra ga Pe tro vi }a „Ku }a”, pre ma re ~i ma re cen zen ta Pe re Zup ca, pred sta vqa „sve do ~asntvo o vre me nu ko je je za pam }e no i vre me nu ko je je na slu }e no”. Pr vo glu pac, pa za tim, pe snik, pi sac i re `i ser Pe tro vi} pe sma ma iz ove zbir ke vo di ~i ta o ce do dav nog de tiw stva i

ra ne mla do sti ko je su mu za po se le du {u - „se }a we mi du ga~ ko” pi {e on. Kwi ga je ob ja vqe na u dvo je zi~ nom iz da wu, srp skom i ma |ar skom je zi ku. Pe sme je na ma |ar ski pre veo ne dav no pre mi nu li i le gen dar ni kwi `ev nik, pi sac i pe snik voj vo |an skih Ma |a ra Fe renc De ak.

Dru gi re cen zent kwi ge pe snik Ma ti ja Be} ko vi} ka `e da je Pe tro vi} „ me |u oni ma ko ji tu |e sti ho ve go vo ri po naj bo qi, a me |u oni ma ko ji pi {u svo je - po naj re |i”. Svo ju no vu zbir ku po e zi je ovaj autor otva ra pe smom „Gur nu ti u vi si ne” ~i ji po sled wi stih „do voq no je da se pro go vo ri”otva -

NASTAVQENI RADOVI NA ZGRADI KOJA NEDOVR[ENA STOJI U CENTRU

Ra do vi na objek tu po pu lar no na zva nom Po {tan ska {te di o ni ca, na Po zo ri {nom tr gu na sta vqe ni su na kon du `e pa u ze, a maj sto ri su ju ~e po pra vqa li krov. Do kra ja go di ne pla ni ra na je i sa na ci ja su te re na, ko ji je go di na ma pod vo dom, kao i po sta vqa we pro zo ra i ob no va fa sa de. Zbog pa u ze ne iz ve sno je da li }e pr va fa za iz grad we bi ti za vr {e na u ro ku. Po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra “Ateks in ve sta” Mar ka ]u li br ka ra do vi su pre ki nu ti zbog iz bo ra, na kon ~e ga je usle di la pro me na ~el nog ~o ve ka Po {te Sr bi je, kao i do bi ja wa sa gla sno sti od nad le `nih mi ni star sta va i Di rek ci je za iz grad wu. Ko na~ na ce na ra do va jo{ uvek se ne zna, a ona }e za vi si ti od ce ne sa na ci je po sto je }eg objek ta, kao i

Foto: R. Hayi}

S kro va se na zi re kraj grad we

za vr {et ka iz grad we. Ta ko |e, od ulo `e nog nov ca za vi si }e i po de la pro sto ra u objek tu, u ko jem }e bi ti sme {te ne pro sto ri je Po {te, Po {tan ske {te di o ni ce i rob na ku }a ita li jan skog “Atek sa”. Iz grad wa objek ta po ~e la je de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a kao su in ve sti to ri u pro je kat su

u{li Po {ta Sr bi je, Po {tan ska {te di o ni ca i pred u ze }e “In vest dom”. Ra do vi su pre ki nu ti zbog ne do stat ka nov ca i ne re {e nih vla sni~ kih od no sa. Na kon ban kro ta “In vest do ma” u po sao ula zi ita li jan ska fir ma “Atek sin vest” i pre u zi ma oba ve zu da fi nan si ra za vr {e tak zgra de. N. R.

ra po ~e tak sva ke we go ve me ta fo ri ke. Kwi ga u iz da wu „Ti skog cve ta” bi }e pred sta vqe na su tra u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, a po red auto ra u~e stvo va }e i Ma ti ja Be} ko vi}, Pe ro Zu bac, \e ze Bor da{, Slav ko Ma ti}, Dra gan Ko ji} i Ka ta lin Fa ze ka{. A. L.

Foto: R. Hayi}

To pla na bi la na ivi ci ko lap sa

Stop na si qu nad è na ma Uli~ nom ak ci jom “Ne mo ra sva ka è na da bu de do ma }i ca, a sva ki mu` bi zni smen”, ko ju je or ga ni zo va lo Udru è we gra |a na “SOS @en ski cen tar”, obe le èn je ju ~e u cen tru gra da, 25. no vem bar Me |u na rod ni dan bor be pro tiv na si qa nad è na ma. Vo lon ter ke i u~e ni ci sred wih {ko la de li li su pro la zni ci ma obra zov ni ma te ri jal o bor bi pro tiv na si qa nad è na ma, kao i o jed na ko sti me |u po lo vi ma. Po re ~i ma pred sed ni ce Uprav nog od bo ra tog Udru è wa \ur |e ]a zi} svest o rav no prav no sti me |u po lo vi ma je jo{ uvek na ni skom ni vou.

- Sva ke go di ne kroz ove ak ci je za go li ca mo svest qu di i pod stak ne mo ih da raz mi {qa ju o rav no prav no sti. Po ka za lo se da su No vo sa |a ni za in te re so va ni za na {e ak ci je, jer pri la ze {tan du da raz go va ra ju sa na ma, a ne ret ko se de {a va da nam pri |e i è na, ko ja ima is ku stva sa na si qem u po ro di ci. Tru di mo se da po mog ne mo tim è na ma i da ra di mo sa wi ma ob ja {wa va ]a zi}. Ak ci ja je or ga ni zo va na u okvi ru pro jek ta “Jed na kost - to me te ìm”, ko ji je fi nan si rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. N. R.

KAKO STATI NA PUT DE^JEM BEZOBRAZLUKU

Ja ji ma na vla sni cu fri zer skog sa lo na Su gra |an ka Mir ja na Dri ni}, vla sni ca fri zer skog sa lo na u Uli ci 1300 ka pla ra, po à li la se na {oj re dak ci ji na bez ob zir no i ba ha to po na {a we de ce ko ja idu u Osnov nu {ko lu „@ar ko Zre wa nin”, ko ja se na la zi u ne po sred noj bli zi ni sa lo na. Gru pa |a ka, po re ~i ma sa go vor ni ce, osma ci, svo jim ne sta {lu ci ma re me ti rad we nog sa lo na, ugro à va ju }i wu i we ne mu {te ri je. Ka da je se zo na ke ste wa ga |a ju je ke ste wem, zi mi je ga |a ju gru dva ma, a po sled wi in ci dent de sio se pro {le ne de qe ka da su osnov ci otvo ri li vra ta fri zer skog sa lo na i po go di li vla sni cu u po ti qak ja je tom. Sa go vor ni ca ka è da je pri li~ no uz ne mi re na zbog ovih do ga |a ja i da od la zi na po sao u stra hu {ta }e sle de }e de ca smi sli ti i u~i ni ti. Obra }a la se i po li ci ji i upra vi {ko le, ali ka è da je neo p hod na i sa rad wa ro di te qa ka ko bi se ova kvo po na {a we za u sta vi lo. - Pr vi ova kav do ga |aj de sio se pre tri go di ne ka da je gru pa u~e ni ka gru dva ma ga |a la me ne i mo ju mu {te ri ju. Ta da sam ih, ne znam ni sa ma ka ko, sti gla i uz po mo} kom {i je za dr à la u ula zu zgra de, da ne bi po be gli pre ne go {to stig ne po li ci ja. Or ga ni re da su ih evi den ti ra -

li, re kav {i da mo gu sa mo da pod ne sem pri vat nu tu `bu pro tiv ro di te qa ma lo let ni ka. Sa mo ne ko li ko mi nu ta ka sni je, maj ka jed nog de ~a ka do {la je u moj sa lon i ver bal no me na pa la, ne pi ta ju }i {ta se za pra vo do go di lo - is pri ~a la nam je ova No vo sa |an ka, do da ju }i da joj je ne ja san stav ro di te qa ko ji bra ne ova kvo po na {a we de ce. Na kon pro {lo ne deq nog in ci den ta Mir ja na Dri ni} se obra ti la di rek to ru {ko le, ko ji joj je qu ba zno obe }ao svo ju po mo} ka ko se ta kve stva ri vi {e ne bi de {a va le i po nu dio {kol ski go di {wak ka ko bi mo gla da iden ti fi ku je u~e ni ke ko ji su iza zva li in ci dent. Di rek tor O[ „@ar ko Zre wa nin” @ar ko Mu {ic ki re kao je za na{ list da }e u~i ni ti sve {to je u we go voj mo }i da se ta kvi ne mi li do ga |a ji vi {e ne po na vqa ju, jer se to mo `e od ra zi ti i na `i vot {ko le. Po re ~i ma port pa rol ke Po li cij ske upra ve No vi Sad Mi le ve To mi}, de ca do 14. go di ne su kri vi~ no - prav no neo d go vor na, te ni su pod lo `na kri vi~ nom ni pre kr {aj nom ka `wa va wu. U ta kvim slu ~a je vi ma mo gu da re a gu ju je di no Cen tar za so ci jal ni rad, {ko la ili ro di te qi. I. Dragi}

Pre da va we na FTN-u „Ru si ni u ju `noj Ugar skoj” Pre da va we „Ru si ni u ju `noj Ugar skoj 1745-1918“ prof. dr Jan ka Ra ma ~a odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6. Isto i me nu dok tor sku di ser ta ci ju prof. dr Ra ma ~a ob ja vi la je VA NU u edi ci ji Fon da za pu bli ko va we dok tor skih di ser ta ci ja aka de mi ka Bo gu mi la Hra ba ka. S. Kr.

Ve ~e po e zi je i mu zi ke Ve ~e po e zi je i mu zi ke odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u Dru {tvu qu bi te qa cve }a, Zmaj Jo vi na 3/1. Uz kla vir sku prat wu Ev ge ni je Vla di mi rov ne Ko ji} po e zi ju }e go vo ri ti Pe tar Ko ji}. Ulaz je bes pla tan. M. Bg.

utorak27.novembar2012.

ОД ЛУ КОМ ВЕ ЋИ НЕ ОД БОР НИ КА СКУП ШТИ НЕ ГРА ДА

Сме ње ни чла но ви ан ти ко руп циј ског фо ру ма

ЗРЕ ЊА НИН: Што је на у ми -

ла, зре ња нин ска власт је ко нач но и спро ве ла у де ло, упр кос про ти вље њу де ла до ма ће јав но сти. Гла со ви ма ве ћи не од бор ни ка, на ма ра тон ској сед ни ци Скуп шти не гра да, одр жа ној у пе так, усво је но је ре ше ње о из бо ру но вих чла но ва Ло кал ног ан ти ко руп циј ског фо ру ма. За ме ње ни су и ко ор ди на то ри, па је уме сто Данета Машића на че ло ЛАФ-а по ста вљен Славиша Влачић, ина че члан Град ског од бо ра Срп ске на пред не стран ке. Пред сед ник зре ња нин ске скуп шти не Радован Булајић (СПС) под се тио је да је осни вач ЛАФ-а ло кал ни пар ла мент и да сто га он има пра во да раз ре ша ва и по ста вља чла но ве.

- Ни смо би ли за до вољ ни ра дом до са да шњег ЛАФ-а и за то смо иза бра ли но ве чла но ве, за ко је ми сли мо да ће убу ду ће ефи ка сни је ра ди ти – об ја снио је Бу ла јић од лу ку од бор ни ка вла да ју ће ко а ли ци је. Би ро за дру штве на ис тра жи ва ња, ор га ни за ци ја чи ји је ЛАФ за пра во и про је кат, прет ход но је по звао но ве чла но ве фо ру ма да не при ста ну на име но ва ње, јер је власт пре кр ши ла све про це ду ре око ка дров ских про ме на у овом те лу. Би ро је на вео да је од лу ка ло кал не вла сти да без ика квог обра зло же ња сме ни до са да шње чла но ве и име ну је но ве по ли тич ки мо ти ви са на и да ће по сле ње ЛАФ из гу би ти сва ки кре ди би ли тет. Али, Скуп шти на се очи глед но ни је оба зи ра ла на ове за мер ке. Ж. Б.

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У АДОР ЈА НУ, КОД КА ЊИ ЖЕ

Нај у ку сни је ко ба си це ва тро га са ца из Тор де

АДОР ЈАН: На 2.ме ђу на род ном фе сти ва лу хур ки и ко ба си ца при ре ђе ном у Адор ја ну код Ка њи же, уче ство ва ло је 68 еки па. У до бром рас по ло же њу и ве се љу, уз му зи ку ви ше свад бар ских ор ке ста ра, так ми чар ске еки пе из вој во ђан ских ме ста

Штанд Мар то но ша на

и три из су сед не Ма ђар ске на тра ди ци о нал ни на чин су спра вља ле ко ба си це и хур ке. У из вр сној по ну ди уку сних спе ци ја ли те та жи ри ју ку ли на ра ни је би ло ла ко да ода бе ре нај у ку сни је, а

оце њи ва ни су и нај бо ље уре ђе ни штан до ви. По бед нич ки пе хар за нај у ку сни је ко ба си це при пао је еки пи ва тро га са ца из Тор де, дру го ме сто при па ло је еки пи „Вот каш Пи ћу„ из Гор њег Бре га, а тре ће пла си ра на је дру жи на Горана Балога из Сен те, ко ја је про гла ше на и за нај ве се ли ју. У спра вља њу хур ке нај бо ља је би ла еки па „Те лек-Па при ка„ из Мар то но ша, дру го ме сто при па ло је еки пи Ба ло та са ла ша из Ма ђар ске, а тре ће „Душ хуш„ из Гор њег Бре га. Еки пи „Вот каш Пи ћу„ из Гор њег Бре га при па ло је при зна ње за нај у ре ђе ни ји штанд. Мно го број ним по с е ти о ци ма, ко јих је то ком да на и на ве чер њим кон цер ти ма умет ни ка из Ма ђар ске би ло око 10.000, до ма ћи ни и ор га ни за то ри из Адор ја на су за де гу ста ци ју бес плат но по де ли ли 9.000 ко ма да ко ба си ца и 1.000 пе че них хур ки. Текст и фото: М. Ми тро вић

Никољдански фестивал ракије

СЕНТА: Удружење пољоприврендика из Сенте приређује 12. међународни Никољдански фестивал ракије на коме се очекује учешће преко стотину произвођача природних домаћих воћних ракија. Узорци се примају до четвртка 29.новембра у канцеларији Удружења у Сенти, Улица Дожа Ђерђа 34 од 16 до 18 сати.

За регистроване дестилерије котизација по узорку је 1.000, а за индивидуалне произвођаче 500 динара. Жири ће оцењивати узорке ракије у суботу 1.децембра од 9 сати у Хотелу „Ројал„ и оно је отворено за јавност, а проглашење резултата и додела признања биће 8. децембра у 11 сати у изложбеној сали Дома културе у Сенти. М. Мр.

Да ни Сте ва на Срем ца у Сен ти

СЕН ТА: За ви чај на фон да ци ја „Сте ван Сре мац„ у Сен ти ор га ни зо ва ла је про те клог ви кен да тра ди ци о нал ну кул тур ну ма ни фе ста ци ју, у част ве ли ка на срп ске пи са не ре чи ака де ми ка Сте ва на Срем ца ро ђе ног у овом по ти ском гра ду. Ма ни фе ста ци ја „Да ни Сте ва на Срем ца„ по че ла „Срем че вим да ни ма за де цу„, у Срем че вој род ној ку ћи у окви ру ко је је ра ди о ни цу за ма ли ша не во дио де чи ји пи сац Роберт Такарич. У До му кул ту ре сен ћан ска пу бли ка ужи ва ла је у по зо ри шној пред ста ви „На рас кр шћу„ са глум ци ма Дејаном Цицмиловићем и Александром Михајловићем, ко ји су и ре жи ра ли овај ко мад. При ре ђе на је све ча на ака де ми ја у част по зна тог књи жев ни ка уз на ступ хо ра ЗФ „Сте ван Сре мац„ и

Ра ди о ни цу за де цу во дио пи сац Ро берт Та ка рич

фол клор ног ан сам бла, а све ча ну бе се де о Сте ва ну Срем цу ка зи ва ла је књи жев ни ца Стана Динић Скоча јић из Ни ша, а кон церт је из вео Цр кве но-играч ко пе вач ки ан самбл „Бран ко„ из Ни ша. Текст и фото: М. Ми тро вић

vOJvOdinA

dnevnik

ДА НИ ЈА ПАН СКЕ КУЛ ТУ РЕ У ПЕ ЋИН ЦИ МА

Отво ри ће и при вред не те ме

ПЕ ЋИН ЦИ: На ред не три сед ми це пе ћи нач ка оп шти на ће би ти у зна ку ја пан ске кул ту ре. Реч је о „Да ни ма ја пан ске кул ту ре у Пе ћин ци ма“, ко је ор га ни зу је пе ћи нач ки Кул тур ни цен тар, под по кро ви тељ ством оп шти не Пе ћин ци и ам ба са де Ја па на, а у окви ру ко јих ће би ти при ре ђе ни раз ли чи ти кул тур но-умет нич ки са др жа ји, као што су књи жев не ве че ри, про јек ци је фил мо ва Аки ра Ку ро са ве, али и ори га ми ра ди о ни це за уче ни ке основ них шко ла са те ри то ри је оп шти не. Тим по во дом је ову срем ску оп Гост из Јапана у друштву домаћина шти ну по се тио ам ба са дор Ја па на Тошио Цунозаки где је за јед но са не. Ве ру јем да ће ова ма ни фе ста ци ја да код нас по слу ју – ре као је Ра до са пр вим чо ве ком оп шти не Пе ћин ци при бли жи ти бо га ту кул тур ну тра ди - вље вић. Ја пан ски ам ба са дор и оп штин ска Савом Чојчићем и пред сед ни ком ци ју Ја па на, по ве зу ју ћи на ша два на Скуп шти не оп шти не Николом Ра - ро да и пру жа ју ћи мо гућ ност да се де ле га ци ја по се ти ли су је дин стве ни досављевићем, све ча но отво рио из - упо зна мо са оби ча ји ма Ја па на. На - пе ћи нач ки Му зеј хле ба, где је осни ло жбу ја пан ске гра фи ке 18. и 19. ве - род Ја па на је мно го пу та по ма гао Ср - вач му зе ја Слободан Јеремић - Јека - Сли ке ефе мер ног све та, из при - би ји и дра го ми је да нам се ба рем на ремија упо знао ви со ког го ста са ват не ко лек ци је Нинка Радосавље - је дан дан пру жа при ли ка да уго сти - раз во јем тех но ло ги је про из вод ње вића, чи ме је зва нич но обе ле жен мо де ле га ци ју ја пан ске ам ба са де и пше ни це и хле ба кроз ве ко ве на по че так ове ма ни фе ста ци је. још ви ше учвр сти мо и про ду би мо овим про сто ри ма, али и са ду хов ним аспек ти ма хле ба у срп ској тра - Ка ко се ове го ди не на вр ша ва 130 при ја тељ ство – ис та као је Чој чић. Пр ви чо век пе ћи нач ког пар ла - ди ци ји. У Основ ној шко ли „Сло бо го ди на од пр ве раз ме не зва нич них но та из ме ђу Ја па на и Ср би је, искре но се мен та Ни ко ла Ра до са вље вић на гла - дан Ба јић-Па ја“ уче ни ци су на кон на дам да ће ова про мо ци ја ја пан ске сио је да је ма ни фе ста ци ја „Да ни ја - при год ног про гра ма го спо ди ну Цу кул ту ре до при не ти, ка ко обо га ће њу панк се кул ту ре у Пећ нци ма“ оно но за ки ју уру чи ли Пи смо при ја тељ кул тур ног жи во та Пе ћин ча на, та ко и што је ово га пу та би ло у цен тру па - ства и Збор ник сво јих ра до ва по све ја ча њу при ја тељ ских од но са из ме ђу жње по се те ја пан ског ам ба са до ра ће них ја пан ској кул ту ри, док је ди Ја па на и Ср би је – ка зао је ја пан ски Пе ћин ци ма, али да су му украт ко рек тор ка Кул тур ног цен тра Пе ћин пред ста вље ни и при вред ни по тен - ци Дејана Стаменковић ам ба са до ам ба са дор То шио Цу но за ки. Пред сед ник Чој чић је ам ба са до ру ци ја ли оп шти не, те из ра зио ве ро ва - ру по кло ни ла ку пи но во ви но, као Цу но за ки ју на по клон уру чио сли ку ње да ће за раз го во ре о при вред ној при мер здра вог про из во да из Ср би је. Ни је из о ста ла ни чу ве на сре мач из ра ђе ну на тра ди ци о нал ној Ли ков - са рад њи би ти још при ли ке. - Ње го ву ек се лен ци ју оче ку је мо ка го сто љу би вост, па је та ко ја пан ној ко ло ни ји у Ку пи но ву, са мо ти ви ма пше ни це и Хра ма све тог Са ве. по но во у Пе ћин ци ма, ка да ће мо мо - ски ам ба са дор по слу жен тра ди ци о - Ве ру јем да је и го спо дин Цу но - ћи да отво ри мо и при вред не те ме, нал ним срем ским ђа ко ни ја ма, ко је за ки да нас имао при ли ку да се упо - по ку ша мо да ја пан ске при вред ни ке су при пре ми ла удру же ња же на зна са срп ским на род ним оби ча ји ма, упо зна мо са при вред ним мо гућ но - „Сре ми ца“ и „Ши ма нов чан ке“, у ко али и са по тен ци ја ли ма на ше оп шти - сти ма на ше оп шти не и по зо ве мо их ји ма је ужи вао. Ј. Ан тић

ЧЕ ШКА КОМ ПА НИ ЈА „МАГ НА СИ ТИНГ ХО МУ ТОВ“ ДО ЛА ЗИ У ОЏА КЕ

Се ди шта за ауто мо би ле из оџач ког по го на

OЏАЦИ: Од по чет ка пре го во ра са ком па ни јом “Маг на си тинг хо му тов“, чи је је се ди ште у Че шкој Ре пу бли ци, до за вр шет ка про из вод не ха ле, про те кло је тек не што ви ше од го ди ну да на.Чел ни ци ло кал не са мо у пра ве у Оџа ци ма су пре ко по сред ни ка сту пи ли у пре го во ре са пред став ни ци ма ове по зна те ком па ни је и на осно ву та да шњих до го во ра, ве о ма бр зо је за вр ше но уре ђе ње рад не зо не. На кон пре го во ра, по че ла је из град ња про звод не ха ле ком па ни је ко ја је је дан од во де ћих про из во ђа ча у све ту се ди шта за ауто мо би ле, као и пре свла ка и уну тра шњо сти во зи ла. Про из вод на ха ла је за вр ше на и са да се уре ђу ју при ступ ни пу те ви,

као и зе мљи ште око ха ле. По пр во бит ном пла ну тре ба ло је да про из вод ња поч не кра јем ок то бра ове го ди не, ме ђу тим због не ких тех нич ких про бле ма је од ло же на за 5. де цем бар, за ка да је пред ви ђе но и све ча но отва ра ње. При ступ ни пут до ха ле је пре сву чен но вим сло јем ас фал та, а оста ло ин фра струк тур но опре ма ње је за вр ше но. До отва ра ња ха ле би ће омо гу ће но и снаб де ва ње га сом. - Око 100 ми ли о на ди на ра је уло же но за ин фра струк тур но опре ма ње рад не зо не у че му су уче ство ва ли Фонд за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не и ло кал на са мо у пра ва. Ро ко ви су ис по што ва ни, а уско ро оче ку је мо и при кљу че ње га сне

мре же. Не са мо што смо до ве ли ве о ма успе шну ком па ни ју у на шу сре ди ну, већ је омо гу ће но да и мно ги дру ги за ин те ре со ва ни до ђу у на шу сре ди ну. Ве о ма че сто нам до ла зе по тен ци јал ни ин ве сти то ри ко ји су за ин те ре со ва ни за ин ве сти ци ју у рад ној зо ни и оче ку је мо да ће мо убр зо ус пе ти да се до го во ри мо са не ким од њих и омо гу ћи мо отва ра ње још не ко ли ко про из вод них по го на. Ина че ком па ни ја „Маг на“ ће по ред ове про из вод не ха ле из гра ди ти још јед ну, чи ме ће про ши ри ти сво ју про из вод њу, а ми ће мо до би ти мо гућ ност за за по шља ва ње ве ћег бро ја рад ни ка - ре кла нам је пред сед ни ца оп шти не Оџа ци Изабела Шерић. С. Ми лер

Дан при са је ди ње ња обе ле жен у Бе че ју

БЕ ЧЕЈ: Ин то ни ра њем хим не „Бо же прав де“, ју че је у ве ли кој са ли Град ске ку ће за по че ло обе ле жа ва ње Да на при са је ди ње ња Ба на та, Ба ра ње и Бач ке Кра ље ви ни Ср би ји. Иако су про шле 94 го ди не од ка ко је 25. но вем бра 1918. го ди не овај про стор по стао са став ни део Ср би је, Бе чеј ци су ју че пр ви пут у но ви је вре ме обе ле жи ли зна ча јан да тум из вој во ђан ске исто ри је. Све ча ном ску пу при су ство ва ли су од бор ни ци ло кал ног пар ла мен та, пред став ни ци јав них пред у зе ћа и уста но ва, као и за по сле ни у Оп штин ској упра ви Скуп шти не оп шти -

не Бе чеј. Про грам је отво рио пред сед ник Бе че ја мр Вук Радојевић ко ји је под се тио на де ша ва ња пре 94 го ди не у но во сад ској Ве ли кој на род ној Скуп шти ни, ис та као зна чај да ту ма ко ји се обе ле жа ва и су жи во та на про сто ру Вој во ди не и че сти тао су гра ђа ни ма Дан при са је ди ња ва ња. У кул тур но умет нич ком про гра му на сту пио је Град ски хор, а он да је гим на зи јал ка Гордана Адамов про чи та ла по е му Ми ро сла ва Ан ти ћа „Вој во ди на“, по сле че га је упри ли чен кок тел. В. Ј.

Одр жан „Ти ни фе сти вал”

ТЕ МЕ РИН: Ма ђар ско КУД „Сир маи Ка рољ“ ор га ни зо ва ло је, у спорт ској ха ли у Те ме ри ну, 21. „Ти ни фе сти вал“. Тра ди ци о нал но так ми че ње мла дих пе ва ча из Вој во ди не отво рио је пот пред сед ник Вла де Вој во ди не и по кра јин ски се кре тар за обра зо ва ње, упра ву и на ци о нал не за јед ни це Андор Дели. У кон ку рен ци ји ти неј џе ра, по бе ди ла је Тимеа Санта из Те ме ри на, ко ја је до би ла и на гра ду пу бли ке, дру га је Сабина Таши из Му жље, тре ћа Анабела Алекса из Аде. Струч ни жи ри, у ко јем су би ли Јован Адамов, Денеш Фиштеш, Ерне Веребеш и Изабела Гу жвањ, до де лио је по себ ну на гра ду Лилиен Крањец из Аде. sУ так ми -

Нај бо љи мла ди пе ва чи

че њу омла ди не, по бе дио је Илеш Бечеи из Но вог Бе че ја, дру га је Диана Перишић из Но вог Са да, тре ћа Агота Варга из Сен те. Пе ва -

че је пра тио ор ке стар Александра Дујина. Гост га ла ве че ри би ла је Кати Волф из Ма ђар ске. М. М.

Беочин добија нови бизнис парк БЕОЧИН: Општина Беочин, Лафарж Србија и Пројекат одрживог локалног развоја Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) потписаће данас споразум којим ће се успоставити јавно-приватно партнерство и омогућити развој новог бизнис парка у Беочину. Нова пословна зона, на земљишту које је у власништву општине, одговориће на захтеве заинтересованих инвеститора из Аустрије, Словачке, Новог Зеланда и Велике Британије за одговарајућим простором за отварање нових предузећа у Беочину. Капацитети постојећег бизнис парка, који је у власништву компаније „Лафарж“ су готово у потпуности искоришћени. УСАИД Пројекат одрживог локалног развоја финансираће израду Главног пројекта за нову индустријску зону, док ће Лафарж обезбедити техничку, административну и финансијску подршку општини Беочин за развој нове зоне. Ово партнерство има за циљ да се привуку нови инвеститори и отворе нова радна места за становнике Беочина и околних места. В. Х.

Измуљавање канала у Доњем парку БЕЧЕЈ: Друга месна заједница у Бечеју ових дана ради пуном паром, а ако епилог њихових активности буде вреднован уложеном труду, онда ће се квалитет живота суграђана знатно поправити. - Један посао је успешно окончан. Реч је о уређењу атарског пута од некадашње Фабрике намештаја „8. октобар“ до Србобранског пута. Овдашња фирма ДТД Средња Бачка је у предвиђеном року завршила уређење атарског пута у дужини 230 метара. До краја године би требало да буде окончан проблем водоснабдевања у насељу Ботра. Када смо код овог насеља, покушавамо да санирамо проблем који проузрокују подземне воде. Међу приоритетним пословима је и уређење коловоза у Каналској улици - рекао је секретар Друге месне заједнице у Бечеју Ервина Карољиа. Конкурисали смо на покрајинском нивоу заједно с локалном самоуправом, јер она треба трећину посла да финансира, а резултат очекујемо до краја овог месеца. Другу трећина средстава за реализацију овог акутног проблема издвојиће ДТД Средња Бачка, а трећа стиже из покрајинских фондова. Подсећања ради, канал у Доњем парку је годинама „еколошка бомба“ Бечеја. Налази се у непосредној близини центра, тик уз Градски фудбалски стадион и омеђава простор будуће Бечејске бање с југоисточне стране. Несавесни грађани су, чак, канализационе одводе спровели у канал, а многи с другог краја града бацају разноразни отпад у канал и тиме су створили дивљу депонију. В. Јанков

dru[tvo

dnevnik IS TRA @I VA WE U SR BI JI, BiH I CR NOJ GO RI: DO STUP NOST DRO GE U RE GI O NU

Cr no gor ci ma naj lak {e do nar ko ti ka Ve }i na mla dih u re gi o nu je u ri zi ku da pod uti ca jem svog ne po sred nog okru è wa pro ba dro gu. Pri to me ~ak 75,7 od sto mla dih u Cr noj Go ri, 59,9 od sto mla dih u Sr bi ji i wih 57,6 od sto u Bo sni i Her ce go vi ni po zna je ne ko ga u svom ne po sred nom okru è wu ko je kon zu mi ra, po ka zu ju re zul ta ti kom pa ra tiv nog is tra ì va wa „Do stup nost dro ge u re gi o nu i in for mi sa nost i sta vo -

iz lo `e ni nar ko ti ci ma jer je 69,6 od sto is pi ta nih po tvr di lo da je di rekt no po nu |e no ne kim od nar ko ti~ kih sup stan ci, {to je ~ak 14 po sto vi {e od pro se ka za Sr bi ju. Naj ve }i broj onih ko ji su ima li is ku stva s dro gom do la zi iz Kru {ev ca, ~ak 36 od sto, i ta ko |e Be o gra da, 32 od sto. Na tre }em me stu po bro ju is pi ta ni ka ko ji su pro ba li nar ko ti ke, od osam gra do va u Sr bi ji ob u hva }e -

No vo sa |a ni okru è ni drogom Mla di u No vom Sa du su okru è ni dro gom, {to po tvr |u je po da tak da go to vo 60 od sto su gra |a na uz ra sta od 15 do 30 go di na u svom ne po sred nom okru è wu ima ju po zna ni ka ko ji ko ri sti nar ko ti ke, a istom pro cen tu No vo sa |a na je bi lo po nu |e na ne ka dro ga, uka zu ju re zul ta ti naj no vi jeg is tra ì va wa Spe ci jal ne bol ni ce za bo le sti za vi sno sti „Vi ta”. Oko 45 od sto mla dih zna od ko ga i gde se mo è na ba vi ti dro ga, a 20 od sto wih ju je pro ba lo. Vi {e od 60 od sto ima pred ra su du da po sto je la ke i te {ke dro ge, a pre ko 40 od sto po gre {no mi sli da je za re {e we nar ko ma ni je do voq na ~vr sta vo qa bez stru~ ne po mo }i. vi mla dih o nar ko ma ni ji“, ko je je spro ve la Spe ci jal na bol ni ca za bo le sti za vi sno sti „Vi ta“ iz No vog Sa da. Is tra ì va we je spro ve de no to kom no vem bra 2012. go di ne na uzor ku od 1.893 mla dih od 15 do 30 go di na iz Sr bi je, BiH i Cr ne Go re. Do stup nost dro ge je je dan od vo de }ih fak to ra ri zi ka {i re wa nar ko ma ni je, {to po tvr |u ju i po da ci da je 61,9 od sto mla dih u Cr noj Go ri, 55,7 od sto wih u Sr bi ji i 46 od sto u BiH di rekt no po nu |e no ne kom od dro ga. Is ku stvo s dro gom je ima lo 23,5 od sto is pi ta nih mla dih u Sr bi ji, 21,3 od sto u BiH i 25,7 od sto u Cr noj Go ri. [to se ti ~e re zul ta ta u Sr bi ji, is tra ì va we je po ka za lo da su mla di u Be o gra du u naj ve }oj me ri

nih is tra ì va wem (Be o grad, No vi Sad, Ni{, Kru {e vac, Zre wa nin, Su bo ti ca, Som bor, Ru ma) je Su bo ti ca, 27 od sto. Is tra ì va we bol ni ce „Vi ta“ na da qe po ka zu je da me |u mla di ma i da qe do mi ni ra ju ti pi~ ne za blu de o po de li dro ga na „la ke i te {ke“, ko ju odo bra va 59,8 od sto mla dih u Sr bi ji, ~ak 77,6 od sto u BiH i 51 od sto u Cr noj Go ri, dok za blu du da se dro ga mo è uzi ma ti kon tro li sa no i u spe ci jal nim pri li ka ma ima 32,3 od sto is pi ta nih mla dih u Sr bi ji, 42,4 u BiH i ~ak 43,3 od sto u Cr noj Go ri. Ta kvi sta vo vi uka zu ju na ne do voq nu kri ti~ nost i dis tan cu pre ma tzv. la kim dro ga ma, {to po ve }a va ri zik od wi ho ve zlo u po tre be. I. D.

ME DI CI NA IZ ME \U ETI KE I KO RUP CI JE

Pro fe si ja ne sme da }u ti – U zdrav stvu po sto ji mno go bo le snih po ja va i ni je to sa mo ko rup ci ja, ali o woj se da nas go vo ri vi {e ne go ika da i ona pred sta vqa jed nu od cr nih ta ~a ka u obla sti ko ja ima ve li ko zna ~e we u so ci jal nom smi slu i za bo le sne i za zdra ve qu de – ka `e aka de mik Vla di mir Jo ka no vi}, pred sed nik or ga ni za ci o nog od bo ra sim po zi ju ma „Me di ci na iz me |u eti ke i ko rup ci je” ko ji se su tra odr `a va u Ma ti ci srp skoj u No vom Sa du. – Or ga ni za ci ja zdrav stva je kon fu zna, a ima i onih ko ji su se gre {kom na {li u me di ci ni. Ko rup ci je me |u le ka ri ma ima i ona se sva ko dnev no ot kri va. No, tre ba na gla si ti da se ra di o ma lom bro ju qu di u zdrav stvu, ali upr kos to me, ka da se go vo ri o zdrav stvu, wi ho va po ja va je do mi nant na u jav no sti. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ko rup ci ja i ma wi na le ka ra ko ji su joj pod lo `ni su cr na mr qa u pro fe si ji ko ja mo ra bi ti mo ral na ver ti ka la dru {tva. Le ka ri bi mo ra li bi ti uzor qud sko sti, po {te wa i zna wa, a ako im se do da atri but „lo po vi„, on da je to uvre dqi vo za ogro man broj le ka ra ko ji po `r tvo va no i ~e sti to, za ma le pa re, ra de od go vo ran po sao.

– Po lo àj le ka ra ne ka da je bio dru ga ~i ji. Pre pe de se tak go di na le ka ri ma je bi lo obez be |en po sao, stan i pri stoj na pla ta. U sta ro vre me, kod Ki ne za i In di ja ca, le ka ri ma je bi lo „za bra we no” da bu du si ro ma {ni jer se sma tra lo da si ro ma {an le kar ko ji mo ra da bri ne o svo joj eg zi sten ci ji ne mo è bi ti do voq no po sve }en bo le sni ku. Da nas je po lo àj le ka ra sa svim dru ga ~i ji. Za tim, or ga ni za ci ja zdrav stva je do pri ne la to me da se kon fu zi ja u zdrav stvu po ja ~a va. Eks ce snih si tu a ci ja u zdrav stvu je uvek bi lo, ra di lo se o po je di na~ nim slu ~a je vi ma, ali da nas one po pri ma ju epi de mij ske raz me re i ima ih u svim de lo vi ma na {e ze mqe. Mi slim da je pro blem u po li ti~ kom si ste mu ko ji ni je sha tio zna ~aj zdrav stva a, s dru ge stra ne, ne raz u me ni ono {to je u zdrav stvu bit no, a to je ru ko vo |e we ko je je u toj obla sti spe ci fi~ no. Ne do pu sti vo je da mo je ko le ge i ja, ko ji smo ì ve li od zdrav stva, gle da mo po sr ta we pro fe si je i da ne re a gu je mo. Ne sme mo da }u ti mo jer ta da na nas pa da op tu `ba da smo ge ne ra ci ja ma osta vi li ha os – ka è aka de mik Jo ka no vi}. J. Bar bu zan

utorak27.novembar2012.

BA^ KO PA LAN ^A NI SVE STA RI JI, SI RO MA [NI JI I BO LE SNI JI

Le ka ri do la ze na no ge pa ci jen tu Ot ka ko je v. d. di rek to ra Zdrav stve ne usta no ve „Dr Mla den Sto ja no vi}“ u Ba~ koj Pa lan ci dr Mo mir An to lo vi} me di ji ma sa op {tio svo je vr snu di jag no zu zdrav stve nog sta wa oko 57.000 sta nov ni ka (po ne zva ni~ nim po da ci ma po pi sa iz pro {le go di ne) te op {ti ne, svi su se za bri nu li, a lo kal na sa mo u pra va od pre ne ko li ko me se ci zna ~aj no je po ve }a la po mo} ov da {wem zdrav stvu. Na i me, pr vi ~o vek usta no ve ko ja za po {qa va oko 400 me di cin skih rad ni ka – a osim Do ma zdra vqa i Apo te ke, u Ba~ koj Pa lan ci ra di jo{ jed na grad ska am bu lan ta (za dva-tri me se ca na ja vqen je po ~e tak ra da i dru ge) i se o ske am bu lan te i apo te ke u tri na est se la – uka zao je na to da ova op {ti na za u zi ma ne slav no me sto u voj vo |an skom Lo kal na sa mo u pra va je ku pi la jo{ jed no vr hu po bro ju obo le lih od kar sa ni tet sko vo zi lo, a po sle tri me se ca ci no ma, di ja be te sa i kar di o va sku lar nih bo le sti. po no vo je pro ra di la Am bu lan ta sport ske me di ci ne, Ov da {wi zdrav stve ni rad ni u ko joj je za oko 100 da na pre gle dano vi {e od ci su kon sta to va li da je sta nov 1.000 de ce, omla di na ca i spor ti sta ni {tvo – a od po sled weg po pi sa iz 2002. go di ne sma wi lo se za 4.600 qu di – sve sta ri je, si ro ma Iako jed na od ve }ih op {ti na u pla }a Dom zdra vqa iz sop stve nih {ni je i bo le sni je. Kod mu {ka Voj vo di ni, Ba~ ka Pa lan ka se na pri ho da. Ba~ ka Pa lan ka je te ri ra ca naj ~e {}i je kar ci nom plu {la u pro ce pu nor ma ti va Mi ni to ri jal no raz u |e na pa su po je di na }a, a kod è na rak doj ke. Da zlo star stva, od no sno Fon da za zdrav se la uda qe na i po 40 ki lo me ta ra bu de ve }e, sve je vi {e obo le le stvo, i po tre be zdrav stve ne za od cen tra ko mu ne. Lo kal na sa mo de ce i mla dih qu di, i to od le u {ti te sta nov ni {ta. Ve} ne ko li u pra va je i ove go di ne ku pi la jo{ ke mi je i mul ti ple skle ro ze. ko go di na ov de je ve lik pro blem jed no sa ni tet sko vo zi lo, a po sle Zdrav stve ni rad ni ci uzro ke, ne do sta tak po je di nih le kar skih tri me se ca, po no vo je pro ra di la pre sve ga, vi de u za ga |e wu ì spe ci jal no sti ko je dr à va ne }e Am bu lan ta sport ske me di ci ne u vot ne sre di ne, gu bqe wu imu ni da fi nan si ra u sre di na ma is pod ko joj je za oko 100 da na pre gle te ta, lo {oj is hra ni, ne do voq noj 100.000 sta nov ni ka. Fond, na pri dano vi {e od 1.000 de ce, omla di fi zi~ koj ak tiv no sti, pu {e wu, mer, pla }a de vet eki pa Slu `be na ca i spor ti sta, a tro {ko ve sno al ko ho li zmu, nar ko ma ni ji... hit ne po mo }i, a pre o sta le tri si op {ti na.

Di rek tor An to lo vi} na ja vio je da }e od mar ta idu }e go di ne na spe ci ja li za ci ju kre nu ti ba rem pet ov da {wih le ka ra, a ne do sta ju in ter ni sti, fi zi ja tri, spe ci ja li sta me di ci ne ra da, pe di ja tar, pre ven tiv ni de~ ji sto ma to log... Me di ci na ri is ti ~u do bru sa rad wu s lo kal nom sa mo u pra vom u po sled we vre me pa je ta ko pro blem ne do stat ka fi zi ja tra re {en an ga ò va wem pen zi o ni sa nog vr hun skog stru~ wa ka. Uro log iz bol ni ce u Vr ba su ra di u Pa lan ci sre dom, or to ped i gip sar ski teh ni ~ar iz no vo sad skog Ur gent nog cen tra utor kom i pet kom, a po po tre bi i su bo tom, a hi rurg iz iste no vo sad ske zdrav ste ve ne usta no ve ra di sre dom i oba vqa ma we ope ra ci je. An ga ò van je jo{ je dan gi ne ko log pa }e ih usko ro, po vrat kom sa spe ci ja li za ci je jo{ jed nog le ka ra, na bli zu 30.000 è na bi ti an ga ò va no ~e ti ri. Oja ~a na je i ra di o lo {ka slu `ba pa su li ste ~e ka wa s tri me se ca sma we ne na dva de se tak da na. Lo kal na sa mo u pra va shva ti la je pro blem, ma da osta je pi ta we za {to se to li ko du go ~e ka lo, a po sled wih ne ko li ko me se ci sve iz gle da jed no stav no pa pa ci jen ti ne mo ra ju da pu tu ju u No vi Sad i Vr bas, sem u hit nim slu ~a je vi ma. Naj bit ni je je {to je le kar do {ao „na no ge“ pa ci jen tu, a pro ce wu je se da je sa mo za tri me se ca ostva re na u{te da od ne ko li ko mi li o na di na ra. M. Suyum

STRA DA WE PRI DO LA SKU NA RAD NO ME STO I OD LA SKU S WE GA JE STE PO VRE DA NA RA DU

Ustav ni sud usvo jio zah tev sin di ka li sta Ustav ni sud Sr bi je, na ini ci ja ti vu Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je, utvr dio je da ~lan 33, stav 5 Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu ni je u sa gla sno sti s Usta vom Sr bi je i po tvr |e nim me |u na rod nim ugo vo rom pa je ta ko za po sle ni ma po no vo vra }e no pra vo na na kna du za po vre du na ra du pri li kom do la ska na po sao i od la ska s rad nog me sta. Na i me, u la ne usvo je nim iz me na ma i do pu na ma Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu pra vo rad ni ka na na kna du za po vre du na ra du pri li kom do la ska na po sao i od la ska s we ga je uki -

nu to. I po red to ga, ono je kao pra vo rad ni ka na na dok na du osta lo u Za ko nu o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu, u ko jem se pod po vre da ma na ra du i da qe sma tra ju i po vre de na sta le na pu tu do po sla i na zad. Prav ni ci su upo zo ra va li nad le `ne upra vo na to da dva za ko na da ju raz li ~i ta pra va za istu vr stu po vre da i da se to mo ra uskla di ti. Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je pod neo je zah tev USS-u da oce ni da li su od red be pro {le go di ne usvo je nih iz me na Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu ustav ne i on je pre -

su dio da ni su. To, pak, zna ~i da }e svim za po sle ni ma ubu du }e po vre da pri li kom do la ska na po sao i od la ska s we ga bi ti sma tra na po vre dom na ra du i za to is pla }i va na po seb na na kna da. No, osta je ne ja sno ka ko }e se – i ko }e za to bi ti za du `en – na dok na di ti po vre da na ra du ko ju su ima li rad ni ci pri li kom do la ska na rad no me sto i od la ska s we ga u pro te klu go di nu da na, a ko ji za to ni su do bi li ni ka kvu na dok na du jer se ga zda po zi vao na (ta da) ospo re ni Za kon o zdrav stve nom osi gu ra wu. Q. Ma le {e vi}

VESTI Hit na jav na na bav ka za van te le snu oplod wu Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ras pi sao je ju ~e hit nu jav nu na bav ku za ukqu ~i va we pri vat nih kli ni ka u po stu pak van te le sne oplod we. Hit na na bav ka ras pi sa na je na kon {to je i dru gi ten der za van te le snu oplod wu u pri vat nim kli ni ka ma pro gla {en ne su pe {nim i po ni {ten jer po nu |a ~i ni su do sta vi li kom plet nu do ku men ta ci ju. Po stu pak jav ne na bav ke tra ja }e naj du `e dve ne de qe, a zbog tran spa rent no sti bi }e ob ja vqen i na por ta lu Upra ve za jav ne na bav ke. Za van te le snu oplod wu je iz dvo je no 111.600.000 di na ra, {to je do voq no da se fi nan si ra po stu pak za 460 pa ro va. U RF ZO-u na po mi wu da }e, uko li ko pro pad ne i jav na na bav ka, bi ti ras pi san me |u na rod ni ten der. Q. M.

Vi {e nov ca za na rod ne ku hi we Se kre tar ka Cr ve nog kr sta Sr bi je Ve sna Mi le no vi} iz ja vi la je da }e do go di ne bi ti obez be |e ni obro ci za 34.600 ko ri sni ka na rod nih ku hi wa, {to je 4.000 vi {e u od no su na ovu go di nu. No vac je obez be di lo Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, a Cr ve ni krst Sr bi je pred lo `io je otva ra we i tri no ve ku hi we – u Be ~e ju, Sr bo bra nu i Ni {u:

– Ko ri sni ci Na rod nih ku hi wa su sve vi {e qu di ko ji osta ju bez po sla i ima mo stal ne ka te go ri je sa mo hra nih sta ra~ kih do ma }in sta va ko ji su bez ika kvih pri ma wa – na ve la je Ve sna Mi le no vi}. Ona je is ta kla da me |u ko ri sni ci ma na rod ne ku hi we ima i oko 10.000 de ce, od no sno mla dih, mla |ih od 18 go di na, ko ji ma je to je di ni obrok u to ku da na. Na pi ta we da li dr `a va do voq no bri ne o naj si ro ma {ni ji ma, ona je od go vo ri la da bri ne i da je za sle de }u go di ni dr `a va iz dvo ji la oko 600 mi li o na di na ra za pa ke te u ko ji ma }e bi ti hra na i sred stva za hi gi je nu za naj si ro ma {ni je u 105 sre di na.

NUNS: Vlast da se iz vi ni no vi na ri ma Ne za vi sno udru è we no vi na ra Sr bi je zah te va od Skup {ti ne gra da Zre wa ni na da naj hit ni je utvr di i jav no sa op {ti ko je na lo ìo obez be |e wu da no vi na ri ma za bra ni ulaz u skup {tin sku sa lu i da im ogra ni ~a va slo bo du kre ta wa to kom sed ni ce lo kal nog par la men ta. „Za pre pa {}e ni ova kvim mal tre ti ra wem i po ni à va wem no vi na ra zah te va mo da se lo kal ne vla sti jav no iz vi ne no vi na ri ma i omo gu }e im da ne sme ta no ra de svoj po sao u jav nom in te re su„, na ve de no je u ju ~e ra {wem sa op {te wu NUNS-a. U pe tak, 23. no vem bra, obez be |e we Skup {ti ne gra da Zre wa ni -

na za bra ni lo je no vi na ri ma dnev nih li sto va “Blic”, “Po li ti ka”, “Ma |ar so”, “Dnev nik” i ne deq ni ka “Zre wa nin” da u|u u skup {tin sku sa lu i upu ti lo ih da sed ni cu lo kal nog par la men ta pra te s unu tra {weg bal ko na, na ko jem su ih, ume sto osnov nih uslo va za rad, do ~e ka le po lo mqe ne sto li ce, sme }e i pa u ~i na. Osim to ga, no vi na ri su na kon ula ska na bal kon bi li za kqu ~a ni i ni su mo gli iza }i dok im to ni je odo bri lo obez be |e we Skup {ti ne. @. B.

Do zvo qe no da „[tam pa” pre u zme „Fu tu ru” Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je do zvo li la je kom pa ni ji „[tam pa si stem” da pre u zme po slov ni si stem „Fu tu ra plus”, ko ji ta ko |e ima la nac ki o ska po Sr bi ji. „[tam pa si stem” ~la ni ca je po slov nog si ste ma „Cen tro pro i zvod” ko ji je u fe bru a ru 2011. go di ne od ne ma~ ke me dij ske gru pa ci je VAC ku pio la nac ki o ska u Sr bi ji “[tam pa si stem”, da bi po ~et kom 2012. go di ne ot ku pi la po tra `i va wa od po je di nih ste ~aj nih po ve ri la ca “Fu tu re plus”. [tampa se zatim obratila Komisiji za za{titu konkurencije koja je utvrdila da nema nedozvoqene koncentracije u lancu kioska u Srbiji i dozvolila preuzimawe poslova Future. „[tampa sistema” saop{tava da u }e u ovim te{kim i kriznim vremenima najve}i uspeh ove transak-

cije biti o~uvawe vi{e od 4.000 radnih mesta i navodi da su grupisawem „[tampa sistema” i „Future plus” stvoreni uslovi za stabilizaciju, restruktuirawe i razvoj ove kompanije.

Zdrav stvu neo p hod ne re for me Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da su u zdrav stve nom si ste mu neo p hod ne re for me i da je po li ti ka Vla de da zdrav stve ne po tre be mo ra ju bi ti uskla |e ne s eko nom skim po ten ci ja lom ze mqe. Ona sma tra da }e ti „no vi za ko ni ima ti smi sla sa mo ako zdrav s tve n i si s tem ure d i m o dru ga ~i je”. Ona je ka za la da je, po sle uvi da u pr vih 100 da na od ka da je mi ni star ka, bi la raz o ~a ra na ~i we ni com na ko jem je ni vou zdrav stve ni si stem u Sr bi ji. Po je di ne in sti tu ci je ko je su va `ne za zdrav stve ni si stem ni su ostva ri va le u pot pu no sti svo ju za kon sku funk ci ju jer su bi le pri nu |e ne na to da se bo re za op sta nak, po sto ji ne u sa gla {e nost o to me ko ja in sti tu ci ja {ta tre ba da ra di, kao i per cep ci ja gra |a na o naj ve }oj ko rup ci ji upra vo u zdrav stvu, na ve la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ona oce wu je da Mi ni star stvo zdra vqa ne tre ba da ju ri lo po ve, ali da tre ba da u~e stvu je u bor bi pro tiv ko rup ci je na si stem skom ni vou.

crna hronika

utorak27.novembar2012.

NA KON OB RA ^U NA NA TE LE PU I DE TE LI NA RI

NA OSNO VU ZA KO NA O AM NE STI JI

Mi la din Ko va ~e vi} na slo bo di Na osno vu ne dav no usvo je nog Za ko na o am ne sti ji, na slo bo di se ju ~e, pra vo sna `nom od lu kom za to nad le `nog be o grad skog Pr vog osnov nog su da, na {ao i Mi la din Ko va ~e vi}, mla di} ~i je je po ~i we no kri vi~ no de lo pre bi ja we Bra ja na [taj nha u e ra u Bo sto nu ma ja 2008. go di ne do ve lo do „usi ja wa na ve za ma“ iz me |u Sr bi je i SAD. Ko va ~e vi} ni je `e leo da da je ni ka kve iz ja ve na kon {to je u 14

Protiv Kova~e vi}a je ra ni je upor edo vo|en a istraga i u Ameri ci i u Srb iji, po{to je p os le pu{tawa iz pritvor a u Boston u, uz pomo} sr psk og konzulata u Wujorku, pobegao u Srbiju. Diplomate koje su mu to omogu}ile su osu|ene na zatvorske kazne, ali je nedavno Apelacioni sud nalo`io novo su|ewe zbog povrede postupka. Miladin Kova~evi} se tokom su|ewa 2010. nago di o s tu`i la -

dnevnik

Priveden osum wi ~e ni za ra wa va we no èm Po li ci ja je prek si no} u sta nu na De te li na ri uhap si la Vu ka {i na T. (1992) iz No vog Sa da, osum wi ~e nog za po ku {aj ubi stva, ko me se pri pi su je da je pre kju ~e po sle pod ne na no vo sad skom Te le pu, is pred ula za u Vr {a~ koj uli ci 6 c, no èm ubo A. A. (1979), ko ji je bio u dru {tvu s de voj kom G. J. za ko jom je bi la ras pi sa na cen tral na po ter ni ca ra di od slu è wa dvo go di {we za tvor ske ka zne.

Ni je is kqu ~e no da je do ob ra ~u na do {lo zbog ne ra {~i {}e nih od no sa u ve zi s dro gom. U pr vi mah se pret po sta vqa lo da se ra di o la kim te le snim po vre da ma, ali ka sni je je u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne utvr |e no da su one te {ke i opa sne po `i vot, sa zna je mo ne zva ni~ no. Ta ko |e na De te li na ri, u Uli ci bra }e Po po vi}, ju ~e oko ~e ti ri sa ta uju tro ne po -

zna ta oso ba ubo la je no èm u gru di {e sna e sto go di {wa ka i na ne la mu la ke te le sne po vre de. Nad le `no tu ì la {tvo kva li fi ko va lo je taj do ga |aj kao kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju, a slu ~aj se is tra ù je i tra ga se za po ~i ni o cem, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

OGOR ^E NI RO DI TE QI PI [U PRED LO GE NO VIH ZA KO NA

Pro pi si ma po mo }i da mla dost ne stra da Miladin Kova~evi} napu{ta somborski KPZ

~a so va na pu stio som bor ski za tvor, u ko jem je od kra ja 2010. go di ne bio na od slu `e wu dvo go di {we ka zne. Is pred ka pi je sa ~e ka li su ga pri ja te qi, ko ji u ga od ve zli, naj ve ro vat ni je, u we go vo rod no me sto, Ku lu. Pre upu }i va wa u som bor ski ka zne no-po prav ni za vod, Mi la din Ko va ~e vi} je bio dva me se ca u pri tvo ru u Be o gra du i me sec da na u Ame ri ci, {to mu je ura ~u na to u ka znu. Ko va ~evi} je po~etkom go dine ulo` io molbu za ubla` avawe kaz ne, koja je odbijen a.

Foto: M. Miqenovi}

{t vom i p rih v atio da bude osu|en na dve godine i tri meseca zatvora. Po~etkom aprila 2009. godine Vlada Srbije je porodici [tajnhauer uplatila 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina. Ameri~ki tu`ilac okruga Brum Xerald Molen, me|utim, jo{ nije povukao poternicu za Kova~evi}em i u prvoj polovini godine rekao da je nalog za hap{ewe Kova~evi}a i daqe na snazi i da se ni{ta nije promenilo. M. M}.

Spo re i mu ko trp ne pro ce du re do no {e wa no vih za ko na ili iz me na po sto je }ih, ne us kla |e nost pro pi sa s uslo vi ma ko je na me }e sva ko dne vi ca i po li ti~ ko za te za we kod usva ja wa no vih pro pi sa do pri ne li su da ini ci ja ti vu za ne ke va `ne iz me ne za ko ne pre u zmu qu di ko ji su na „svo joj ko `i” ose ti li sve maw ka vo sti po sto je }ih pro pi sa. Ka ko je pre me sec da na na ja vqe no u No vom Sa du, do kra ja go di ne bi tre ba lo da bu du usvo je ne iz me ne za ko na u obla sti pro tiv po `ar ne za {ti te u ugo sti teq skim objek ti ma, ne for mal no na zva ne „Ta ma rin za kon”. Ini ci ja ti vu za iz me ne tih pro pi sa po kre nuo je Bran ko Mi la di no vi}, otac Ta ma re Mi la di no vi}, jed ne

~i ji po sao i svi in spek to ri i dru gi slu `be ni ci or ga na upra ve mo ra ju bi ti sve sni svo jih oba ve za i svo je od go vor no sti da se vi {e ne bi do go di lo da se na pra vi pro pust a da ne mo è da se utvr di ko je za to od go vo ran – ka è Bran ko Mi la di no vi}, ko ji je isto vre me no po kre nuo ini ci ja ti vu da no vi na ri do bi ju be ne fi ci ra ni rad ni sta` kao i da dr à va osnu je pen zi o ni fond za mla de qu de bez po sla. Bor bu za iz me ne po sto je }ih za ko na vo di jo{ je dan ogor ~e ni otac ko ji je ostao bez svo je }er ke, Slo bo dan Jo va no vi}. U pi ta wu je „Ma ri jin za kon”, od no sno iz me ne Kri vi~ nog za ko na u obla sti sek su al nih de lik ta, ko je je po kre nuo na kon {to je we Ve~na opomena na tragediju u „Kontrastu”

NA PU TU ZRE WA NIN–MI HAJ LO VO

Po gi nuo pe {ak Jed na oso ba je po gi nu la u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u su bo tu, oko 20.30 ~a so va, do go di la na lo kal nom pu tu iz me |u Zre wa ni na i Mi haj lo va, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Pret po sta vqa se da je do sa o bra }aj ke do {lo ka da je vo za~ auto mo bi la mar ke “za sta va 101” J. T. (48) iz Zre wa ni na na le teo na pe {a ka J. S. iz Mi haj lo va. Pe {ak je pre mi nuo na li cu me sta. Uvi |aj su oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i po li cij ski slu `be ni ci. @. B.

U BE O GRA DU DVO JI CA LI [E NA SLO BO DE ZBOG ZLO U PO TRE BE U GRAD WI STA NO VA

Mi li sa vu ^u to vi }u pri tvor do 30 da na

Be o grad ska po li ci ja je u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je i zlo u po tre ba u po stup ci ma iz grad we i pro da je sta no va uhap si la vla sni ka fir me „MB-kon sal ting” Mi li sa va û to vi }a (60) iz Be o gra da. Ka ko se na vo di u sa op {te wu MUP-a, be o grad ska po li ci ja je li {i la slo bo de i di rek to ra tog pred u ze }a Uro {a N. (54) iz Be o gra da. Oni su, ka ko je sa op {te no, li {e ni slo bo de zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, a ak ci ja je spro ve de na u sa rad wi s Vi {im tu ì la {tvom u Be o gra du. Na kon sa slu {a wa osum wi ~e nih, de ùr ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Be o gra du do neo je re {e we o od re |i va wu pri tvo ra u tra ja wu do 30 da na. Osum wi ~e ni su, kao od go vor na li ca, pro da va li sta no ve u iz grad wi u Uli ci Voj vo de Ste pe 331 u Be o gra du ta ko {to su od

2004. do 2012. go di ne s 15 fi zi~ kih li ca – ku pa ca sta no va za kqu ~i li pred u go vo re o ku po pro da ji tih sta no va, i zah te va li od wih i pri mi li avans od 567.622 evra. Pri vred no dru {tvo „MB-kon sal ting” je u ste ~a ju, na ve de ne sta no ve do da nas ni je iz gra di lo, a no vac ko ji su pri mi li kao avans osum wi ~e ni ni su evi den ti ra li u po slov noj do ku men ta ci ji, ni ti su ga vra ti li o{te }e nim kup ci ma ve} su ga pro tiv prav no pri svo ji li i ti me o{te ti li kup ce na ve de nih sta no va za 567.622 evra. Po li cij ski slu `be ni ci za grad Be o grad, ka ko je sa op {te no, na sta vqa ju pro ve ru po slo va wa pri vred nog dru {tva „MB-kon sal ting”. ^u to vi }a sma tra ju tvor cem zla ti bor ske „^i go te”, a fir ma „MB-kon sal ting” je pre ne ko li ko go di na na pra vi la pri vat ni baw ski kom pleks „Pr va no va ba wa” u Vruj ci ma. (Ta njug)

U DOO „ZLAT NO ZVO NO” U KI KIN DI

Di rek tor se tereti za po re sku uta ju Ki kind ska po li ci ja, u sa rad wi s Po re skom po li ci jom u Ki kin di, pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra DOO „Zlat no zvo no” Iva na S. (1961) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo po re ske uta je. PU Ki kin da je sa op {ti la da je osum wi ~e ni iz be gao pla }a we po re za na do da tu vred nost od oko 9,5 mi li o na di na ra, ta ko {to ra ~u ne za pro da tu ro bu s ob ra ~u na tim PDV-om ni je evi den ti rao u po slov nu do ku men ta ci ju, ni ti je na osno vu wih pod neo Po re skoj upra vi pri ja vu ra di pla }a wa po re za. M. Mr.

Nasiqe u {kolama se mora spre~iti

od `r ta va stra vi~ nog po `a ra u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” u ko jem je `i vo te iz gu bi lo {e sto ro mla dih qu di. Po we go vim re ~i ma, strikt nom pri me nom no vih pro pi sa stvo ri }e se uslo vi da mla di bez bed no iz la ze u grad i da se vi {e ne de si ni jed na tra ge di ja po put „Kon tra sta” ili „La un xa”. – Taj za kon }e u~i ni ti da ne ke od red be bu du oba ve zne, {to do sa da ni je bio slu ~aj. Va `no je {to }e se is kri sta li sa ti la nac od go vor no sti u toj obla sti, jer to do sa da ta ko |e ni je bi lo ja sno od re |e no. Mo ra se zna ti {ta je

go va osmo go di {wa }er ka Ma ri ja bru tal no si lo va na i ubi je na u Sta rim Le din ci ma pre ne {to vi{e od dve go di ne. Iz m e n e ko j e se pred l a ` u „Ma ri ji nim za ko nom” pred vi |a ju da svi pe do fi li i si lo va te qi na kon od slu `e wa za tvor ske ka zne mo ra ju re dov no da se ja vqa ju su do vi ma, cen tri ma za so ci jal ni rad, po li cij skim sta ni ca ma kao i da ne mo gu da ra de na me sti ma gde se sku pqa ju de ca, ra ~u na ju }i tu i {ko le, vr ti }e, sport ske pri red be i sli~ no. Osim to ga, uko li ko se usvo je od red be „Ma ri ji nog za ko na„,

bi } e za b ra w e n o ubla ` a v a w e ka zne is pod mi ni mu ma za kri vi~ na de la si lo va wa i pe do fi li je, a osu |e ni ma ne }e bi ti do zvo qen uslov ni ot pust. Po sled wa u ni zu sli~ nih in ci ja ti va po kre nu ta je pre ne ko li ko da na, ta ko |e u No vom Sa du. Na i me, u okvi ru pro te sta odr à nog ne dav no pred no vo sad skim su dom zbog ma lo let nog K. V. iz Ka }a ko ji je u {kol skom dvo ri {tu no èm iz bo dvo j i c u sta r i j ih mla d i } a ko ji su ga du è mal te re ti ra li, pred lo è no je uvo |e we u {ko le „Alek si nog ~a sa”. Ta ini ci ja ti va je po kre nu ta kao po men na u~e ni ka iz Ni {a ko ji je pre go di nu i po iz vr {io sa mo u bi stvo pod pri ti skom sva ko dnev nog te ro ra ko ji je tr peo od vr {wa ka u {ko li. Ka ko su na ve li ini ci ja to ri, uvo | e w e „Alek s i n og ~a s a” u {ko le bi omo gu }i lo na stav ni ci ma i pe da go zi ma da ob ja sne de ci {ta se sma tra na si qem, ka kve vr ste na si qa po sto je i

ohra bri li ih da sva ki ta kav slu ~aj od mah pri ja ve da bi se iz be gle si tu a ci je ko je su se de si le Alek si i u~e ni ku K. V. iz Ka }a. Trend da ogor ~e ni ro di te qi na kon do `i vqe ne tra ge di je po ku {a va ju da uti ~u na za ko no dav stvo kod nas se po ja vio u pret hod nih ne ko li ko go di na, ali je ve} go di na ma pri su tan u sve tu. Ta ko su u SAD u po sled wih dva de se tak go di na usvo je ni „Me ga nin”, „Xe si kin” i „Sa rin” za kon. U jav no sti se naj vi {e go vo ri lo upra vo o „Me ga ni nom za ko nu”, od no sno gru pi za kon skih od red bi usvo je nih jo{ 1994. go di ne ko ji oba ve zu je sve bez bed no sne struk tu re u Ame ri ci na to da obe lo da ne i u~i ne do stup nim in for ma ci je o re gi stru sek su al nih pre stup ni ka. Taj za kon je usvo jen po sle si lo va wa i ubi stva sed mo go di {we Me gan Kan ka, ko je je po ~i nio ve} osu |i va ni pe do fil. N. P.

RAZ RE [E NO RAZ BOJ NI [TVO NA AUTOPU TU KOD SI RI GA

Uhap {en na pa da~ na ~e {kog di plo ma tu Ata {e fi nan sij sko-ra ~u no vod stve nog ode qe wa u am ba sa di Re pu bli ke ^e {ke u Be o gra du Ro nald F. (1956) u ne de qu uve ~e je pre tu ~en i opqa~ kan kod od mo ri {ta „Si rig” na auto pu tu Su bo ti ca – No vi Sad – Be o grad. Zbog sum we da je po ~i nio ovo raz boj ni {tvo, po li ci ja iz No vog Sa da i Vr ba sa uhap si la je si no}, sve ga pet na e stak sa ti na kon pqa~ ke, Mi lo {a S.(1992) iz Zma je va, dok se za we go vim vr {a wa kom iz istog me sta Pe trom P., in ten ziv no se tra ga, sa zna li smo si no} ne zva ni~ no u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi. ^e {kog di plo ma tu su, ka da je za stao da se od mo ri, na pa la dvo ji ca raz boj ni ka s fan tom ka ma na gla vi i iz u da ra li ga tvr dim pred me tom po gla vi. Ro land F. je us peo da po zo ve po li ci ju i pri ja vi na pad, a za tim je zbri nut u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Je le ne Ju ri -

{in, po vre |e ni di plo ma ta je pri mqen u Ur gent ni cen tar s te {kim te le snim po vre da ma, ali ni je ì vot no ugro èn. – On je pri mqen s po vre da ma gla ve i po lo mqe nim ko sti ma no sa – re kla je Je le na Ju ri {in. – Zbog te ì ne po vre da, za dr àn je to kom no }i na le ~e wu u Ur gent nom cen tru, ali na kon pre gle da je utvr |e no da ne ma po tre be za ope ra tiv nim za hva ti ma i on }e ve ro vat no to kom da na bi ti upu }en na ku} no le ~e we. Na pad se do go dio u ne de qu oko

20 sa ta na od mo ri {tu „Si rig“, gde se ata {e za u sta vio. On je do ga |aj od mah pri ja vio po li ci ji, ~i ja pa tro la je ubr zo sti gla na li ce me sta. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, raz boj ni ci su di plo ma ti ote li oko 10.000 di na ra i str gli su mu s ru ke ru~ ni sat. U po sled we vre me od mo ri {ta na auto pu tu Su bo ti ca–Be o grad po no vo su po sta la ri zi~ na, ali drum ski raz boj ni ci uglav nom na pa da ju ka mi on xi je, ko ji se na tim me sti ma za u sta vqa ju zbog oba ve -

zne pa u ze. Po je di na od mo ri {ta su ve o ma sla bo osve tqe na, {to pqa~ ka {i ma olak {a va po sao, a naj ~e {}i sce na rio ko ji ko ri ste je ste da pri |u vo za ~u ka mi o na tra è }i po mo} oko vo zi la ili s ne kim sli~ nim iz go vo rom. Za tim uz pret wu oru` jem pqa~ ka ju vo za ~a, a ~e sto oti ma ju i deo to va ra, uko li ko je u pi ta wu ro ba ko ja se mo è la ko pro da ti. To kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, de o ni ca auto pu ta od Su bo ti ce do Be o gra da va ì la je za je dan od naj ri zi~ ni jih pu te va u re gi o nu jer su tim pu tem ha ra le broj ne eki pe drum skih raz boj ni ka. Ne ki od wih ta da su ~ak ko ri sti li i po li cij ske uni for me da bi za u sta vqa li auto mo bi le stra nih ta bli ca, a za tim ih pqa~ ka li. U slu ~a ju ~e {kog di plo ma te, raz boj ni ke su ve ro vat no pri vu kle di plo mat ske ta bli ce na auto mo bi lu, zbog ~e ga su pret po sta vi li da vo za~ ima nov ca ili ne kih vred nih stva ri kod se be. N. P.

crna hronika

dnevnik

utorak27.novembar2012.

PO SLE PO KU [A JA UBI STVA NA NO VOM NA SE QU

Okrivqeni uhva}en u Ba~koj Palanci No vo sa |a nin Vo ji slav M. (1990), ko ji se te re ti za po ku {aj ubi stva po ~i wen po lo vi nom ovog me se ca na no vo sad skom No vom na se qu, uhap {en je ju ~e uju tro u Ba~ koj Pa lan ci, za hva qu ju }i gra |a ni ma ko ji su se oda zva li ape lu po li ci je uz ob ja vqe nu fo to gra fi ju i po mo gli joj da pro na |e osum wi ~e nog, na vo di se sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. On se sum wi ~i da je18. no vem bra, ne ko li ko mi nu ta pre po no }i, u Uli ci Mi le ve Ma ri} is pred bro ja 26, za dao vi {e ubo da no `em

jed nom su gra |a ni nu i tom pri li kom na neo mu te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot. Vo ji sla vu M. od re |e na je me ra za dr à va wa do 48 sa ti i bi }e pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. Na vod no, do su ko ba je do {lo na kon ras pra ve vi {e li ca u obli `woj ka fa ni. Po vre |e nom, ko ji je za do bio tri ubod ne ra ne u sto mak i gru di, po sle le kar ske in ter ven ci je sta we je sta bi li zo va no i ni je ì vot no ugro èn, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

DO LI JA LI OSUM WI ^E NI ZA PQA^ KE U NO VOM SA DU

Prepadi ~etvorke na gra|ane i radwu Kri m i na li sti~ ka po l i c i j a uhap si la je Vla di mi ra T. (1979) iz Ze mu na i Ru mqa ne Vla di mi ra @. (1993) i Da ni je l a J. (1987) pod sum wom da su s jed nim ma lo let ni kom iz No ve Pa zo ve po ~i ni li vi {e raz boj ni {ta va na pod ru~ ju No vog Sa da, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Wi m a se pri pi su je da su prek si no} fi zi~ ki na pa li i opqa~ ka li dvo ji cu No vo sa |a na, od ko jih je je dan ma lo le tan.

Ta ko |e, sta vqa im se na te ret da su 21. no vem bra iz vr {i li jo{ tri raz boj ni {tva, od ko jih dva nad gra |a ni ma i jed no u pro dav ni ci. Tro ji ci pu no let nih osum wi ~e nih od re |e no je za dr `a va we do sa slu {a wa kod is tra `nog su di ji, a pro tiv ma lo let nog osum wi ~e nog sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. Utvr |u je se da li su osim na ve de nih de la po ~i ni li jo{ ne ko, do da je se u sa op {te wu. M. V.

ZRE WA NI NAC OP TU @EN ZA NA PAD NA SLU @BE NO LI CE

[akom po glavi policajca Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv M. I. (30) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Po do zre va se da je okri vqe ni 8. ju na ove go di ne, oko 12 ~a so va, u Zre wa ni nu, na Bu le va ru Veq ka Vla ho vi }a, na pao po li caj ca R. L. Tri de se to go di {wak je, na i me, po zvan na raz go vor u pro sto ri je Po li cij skog ode qe wa u na se qu Ba gqa{, u okvi ru is tra ge kra |e. Pri li kom oba vqa wa raz go vo ra, M. I. je naj pre ustao sa sto li ce, po ~eo da vi ~e i od ma hu je pre ma po li caj cu R. L. ko ji je is pru `io ru ku pre ma osum wi ~e nom, ne do di ru ju }i ga, ali ga upo zo ra va ju }i da sed ne na sto li cu i da pre sta ne da vi ~e. Ali, M. I. se ni je oba zi rao na te na red be ve} je pri {ao po li caj cu, de snom {a kom ga uda rio u gla vu i ta ko mu na neo la ku te le snu povre du. @. B.

P^E LA RI IZ IN \I JE TU @I LI ZA DRU GU IZ NO VOG SLAN KA ME NA

Zapra{ivawe nanelo {tetu od 12 miliona dinara ^la no vi Udru `e wa p~e la ra “Roj” iz In |i je ju ~e su u Vi {em su du u No vom Sa du pod ne li tu `bu pro tiv za dru ge iz No vog Slan ka me na za to {to su im to kom apri la ove go di ne, ne se lek tiv nim pr ska wem her bi ci di ma i in sek ti ci di ma, bez od go va ra ju }eg stru~ nog nad zo ra, u ata ru No vog Slan ka me na to tal no uni {te ni p~e li wa ci. Advo kat @eq ko Ku vi zi} je ju ~e is pred no vo sad ske Pa la te prav de no vi na ri ma re kao da je ukup na {te ta na ne ta p~e la ri ma ve }a od 12 mi li o na di na ra. – Po lo vi na {te te se od no si na uni {te we p~e li wih dru {ta va, a dru ga po lo vi na na rod me da – ka zao je Ku vi zi}, do da ju }i da je tu `ba pod ne ta Vi {em su du jer se ra di o {te ti ko ja pre ma {u je 100.000 evra. Pred sed nik Udru `e wa p~e la ra “Roj” De jan ]u ka lo vi} je na gla sio da Za kon o za {ti ti i tre ti ra wu vo }a iz ri ~i to za bra wu je bi lo ka kvo za pra {i va we bi qa ka to kom pe ri o da cve ta wa. – Upra vo u pe ri o du cve ta wa, u tri na vra ta, ta~ ni je 4. i 5. apri la, za tim 16, te 25. i 26, spro ve de na su za pra {i va wa ko ja su iza zva la pra vi po mor p~e la – re kao je ]u ka lo vi}, na gla siv {i da se na uda ru her bi ci da i in sek ti ci da na pod -

ru~ ju No vog Slan ka me na na {lo oko hi qa du ko {ni ca. On je is ta kao da je fi to in spek tor ka, ko ja je oba vi la uvi |aj, na li cu me sta utvr di la da je to kom za pra {i va wa isto vre me no ko ri {}e no pet raz li ~i tih vr sta in sek ti ci da. Po ]u ka lo vi }e vim re ~i ma, in |ij ski p~e la ri su ove go di ne zbog po mo ra p~e la pro iz ve li oko 50 to na me da ma we, {to je, ka ko je ka zao, ogrom na {te ta, po go to vo {to bi ve li ki deo me da bio iz ve zen na tr `i {te Evrop ske uni je, od no sno Ne ma~ ke, gde je srp ski med iz u zet no ce wen. P~e lar @i vo jin Gu `vi} je is ta kao da je fi nan sij ski go to vo pot pu no uni {ten jer je pro iz vod wa me da je di ni iz vor za ra da za we go vu sed mo ~la nu po ro di cu. – Na pra vio sam de taq nu ra ~u ni cu ko ja je po ka za la da je {te ta ko ju sam pre tr peo oko 25.000 evra, to ne ko mo ra da mi na dok na di – re kao je Ta nju gu Gu `vi}, do da ju }i da mu tre ba naj ma we tri go di ne da bi svoj p~e li wak do veo na ni vo na ko jem je bio na po ~et ku ove go di ne. P~e la ri }e, u znak pro te sta, is pred no vo sad ske Pa la te prav de gra |a ni ma bes plat no de li ti osta tak me da od ovo go di {we pro pa le se zo ne.

PA LA TA PRAV DE U NO VOM SA DU

La`na dojava o bombi – Do ja va o bom bi po sta vqe noj u no vo sad skoj Pa la ti prav de bi la je la `na – iz ja vio je {ef obez be |e wa zgra de su da u No vom Sa du Slo bo dan Kne è vi}. On je ka zao da je do ja va o po sta vqe wu bom be sti gla u 10.21 sa ti, i da je zgra da od mah eva ku i sa na. – Pro tiv di ver zi o na eki pa Mi ni star stva unu tra {wih po slo va oba vi la je pre gled zgra de, ko ji je za vr {en u 11.25, i u zgra di ni je pri me }en ni ka kav sum wi vi sa dr àj – ka zao je Kne è vi} agen ci ji Ta njug, do da ju }i da je po za vr {et ku an ti di ver zi o nog pre gle da sud na sta vio nor mal no da ra di.

PO KRE NU TA IS TRA GA PRO TIV DE VE TO RO OSUM WI ^E NIH U AFE RI „AZO TA RA“

Sa{i Draginu i jo{ petorici pritvor do 30 dana Su di ja za pret hod ni po stu pak Spe ci jal nog su da u Be o gra du od re dio je ju ~e pri tvor do 30 da na biv {em mi ni stru po qo pri vre de Sa {i Dra gi nu, na kon {to je sa slu {an u Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal s jo{ osmo ro osum wi ~e nih za na vod ne ne pra vil no sti u ve zi s pro da jom re gre si ra nog |u bri va od ju la 2009. do mar ta 2010. go di ne, sa zna je „Dnev nik“ u Tu ì la {tvu. - Ta ko |e na pred log tu ì la {tva ko je je do ne lo na red bu o spro vo |e wu is tra ge, po re {e wu su di je za pret hod ni po stu pak me ra pri tvo ra je od re |e na za jo{ pe to ri cu okri vqe nih. To su: vla snik kon sal ting pred u ze }a „Ces Me kon“ Zvo ni mir Ni ke zi}, pri vre me ni za stup nik ka pi ta la pred u ze }a HIP Azo ta ra Pan ~e vo Ra do slav Vu ja ~i}, za me nik di rek to ra Azo tar Mi ha i lo Gru ji}, biv {i di rek tor In sti tu ta za krm no bi qe u Kru {ev cu Dra gi La za re vi}, te vla snik i di rek tor fir me „Te ra Bo“ u Vr ba su Bo ri slav Stoj ko vi}, iz ja vio je za na{ list spe ci jal ni tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. Sud je od lu ~io da se sa slo bo de bra ne osum wi ~e ni biv {i di rek tor pred u ze }a „Alek sa [an ti}“ Ar se ni je Ka ta ni}, te dvo je za ko je Tu ì la {tvo ni je ni pred lo ì lo pri tvor sku me ru - biv {i di rek tor PKB-a Mi qan Ve qo vi} i biv {a di rek tor ka fir me „In vej„ Ve ri ca Spa si}. Advo kat Fe |a Di mo vi}, bra ni lac Sa {e Dra gi na, u iz ja vi za „Dnev nik“ je is ta kao da we gov kli jent „ni je iz vr {io ono {to mu se sta vqa na te ret“, ali zbog to ga {to je po stu pak tek po ~eo, ne è li ni {ta vi {e da ka è. To iz raz lo ga {to od bra na ne è li na bi lo ko ji na ~in da re me ti tok po stup ka ko ji je tek na po ~et ku, a po sto ji i oba ve za da se ne iz no se

Sa {a Dra gin

po da ci pa, ka ko je is ta ko Di mo vi}, „upu }u ju apel da isto u~i ni i dru ga stra na“. - Od bra ni Sa {e Dra gi na je u in te re su da se po stu pak {to bo qe i {to pre spro ve de da bi se spra la qa ga s we go vog ime na - ka è Di mo vi}. Do dao je da od bra na ape lu je na me di je da iz ve {ta va ju pro fe si o nal no u smi slu da po {tu ju pret po stav ku ne vi no sti, ko ja po na {em Usta vu i za ko nu tra je sve dok se ne do ne se pra vo sna `na sud ska pre su da. - Ape lu je mo na me di je da svoj po sao oba vqa ju na osno vu ~i we ni ca, a ne vo |e ni sen za ci o na li zmom i po tre bom da se na rod na hra ni bom ba sti~ nim sa dr à ji ma re kao je Di mo vi} Bra ni lac je u iz ja vi pod se tio i na rad Dra gi na na svim dr àv nim funk ci ja ma ko je je oba vqao, oce wu ju }i da mu je „u pr vom pla nu uvek bi la bri ga o se qa ci ma kao ma lim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma“. - Dra gin je bio pr vi mi ni star eko lo gi je ko ji je pod no sio kri vi~ ne pri ja ve pro tiv ve li kih kor po ra ca i ja ko je su za ga |i va le ì vot nu sre did nu. Ka sni je, dok je oba qao funk ci ju mi ni stra po qo pri vre de, ~i nio je sve da na {i ma -

li ze mqo po sed ni ci - po qo pri vred ni pro iz i vo |a ~i - do bi ja ju sub ven ci je da iz dr è u tr ì {noj utak mi ci s ve li kim mo no po li ma i ve li kim kor po ra ci ja ma. To je ~o vek ko ji je spre ~io da ve li ke kor po ra ci je do bi ju sub ven ci je i uvek gle dao da se no vac na me wen za sub ven ci je pre li je u xe po ve se qa ka. Mi ni star Dra gin je uvek bio na stra ni se qa ka i oni ga i da nas po dr à va ju. To je ~o vek ko ji je za bra nio GMO u Sr bi ji - na gla sio je Di mo vi}. Advo kat ska kon ce la ri ja To ma no vi}, ko ja bra ni okri vqe nog Zvo ni mi ra Ni ke zi }a, ju ~e je sa op {ti la da on „ ni je iz vr {io ni jed no kri vi~ no de lo“. Advo kat Zden ko To ma no vi} je na veo da „kon sul tant ski po slo vi Zvon ka Ni ke zi }a ni su ni po slo vi vla sni ka, ni di rek to ra, ni po slo vi upra vqa wa fir ma ma ko je je kon sul to vao i on kao kon sul tant ne mo è od go va ra ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja“. - Pro gla si ti kon sul tan ta ve li ke kon sul tanstske fir me da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj jer je imao svo je stru~ no mi {qe we o eko nom skom i prav nom aspek tu po je di nih po slov nih po te za, dru ga ~i je od tu ì o ~e vog, da qe je obe smi {qa va we kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Udva ra we re for mi sa nog pra vo su |a no voj po li ti~ koj eli ti, ko ja to i ne tra ì, mo ra da ima gra ni cu u za ko nu, a ne da bu de u funk ci ji jav nog me dij skog hap {e wa i pre su |i va wa - kon sta tu je Zden ko To ma no vi}. Ka ko sa zna je „Dnev nik“ iz po u zda nih iz vo ra, u su bo tu, po sle pri vo |e wa osum wi ~e nih, pr va je sa slu {a na Spa si }e va, ko ja je u is ka zu u is tra zi ne gi ra la op tu `be i kri vi cu, a woj ni je bio od re |en ni dvo dnev ni po li cij ski pri tvor.

Tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je iz ja vio da se is tra ga vo di „zbog sum we da su u to ku 2009. i 2010. go di ne po ~i we ne ne pra vil no sti u ve zi s pro da jom re gre si ra nog mi ne ral nog |u bri va ko je je po ured ba ma Vla de Sr bi je bi lo na me we no po qo pri vred nim ga zdin stvi ma, za dru ga ma i pred u ze }i ma u de lat no sti po qo pri vred ne pro iz vod we, a u ko ji ma dr à va ima svoj ka pi tal“. – Po na vo di ma u kri vi~ nim pri ja va ma, Dra gin, Ni ke zi}, Vu ja ~i}, Gru ji}, Ve qo vi}, Ka ta ni} i La za re vi} sum wi ~e se u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je omo gu }e no da od Azo ta re Pan ~e vo ve {ta~ ko |u bri vo po po vla {}e noj ce ni do bi ju pri vat ne fir me ko je ni su na to ima le pra vo: „Sun ce“ u Som bo ru, no vo sad ski „Mli no step“, „Te ra Bo“ u Vr ba su i ze mun ski „In vej“. Po sto ji sum wa da je na taj na ~in tim pred u ze }i ma omo gu }e no da pri ba ve imo vin sku ko rist u iz no su od 470 mi li o na di na ra, na {te tu bu xe ta Sr bi je. U ovom slu ~a ju, Azo ta ra Pan ~e vo je pri ba vi la imo vin sku ko rist vred nu 470 mi li o na di na ra, jer je is ko ri sti la pra vo i iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je po vu kla iz nos ko ji je bio na me wen za re gre si ra we pro iz vod we mi ne ral nog |u bri va - re kao je tu ì lac Ra di sa vqe vi}. Po me ni mo da je Sa {a Dra gin funk ci ju mi ni stra po qo pri vre de oba vqao od ju la 2008. do mar ta 2011. go di ne, a pre to ga je od 2004. do 2007. go di ne oba vqao po slo ve za me ni ka se kre ta ra za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo AP Voj vo di ne, s ko je je u ma ju 2007. go di ne na pre do vao na funk ci ju mi ni stra za {ti te ì vot ne sre di ne u Vla di Re pu bli ke Sr bi je. J. J.

Vu~i}: Sledi deo o malverzacijama sa `itom Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da se pri vo |e wem funk ci o ne ra po je di nih stra na ka u do sa da {woj bor bi pro tiv ko rup ci je ne uda ra ni na jed nu stran ku ve} na kri mi nal ce, i da }e u „slu ~a ju Azo ta ra” na red do }i i deo ve zan za `i to. Go stu ju }i prek si no} u emi si ji „Uti sak ne de qe” na Te le vi zi ji B-92, Vu ~i} je na pi ta we „da li su sle de }i Pe co ni, Dra ku li}, Mi li ja Ba bo vi}„, od go vo rio da ne }e da od go va ra na ta kva pi ta wa, ali da je tek ot kri ven deo u ve zi s |u bri vom, a da }e na red

do }i i deo ve zan za `i to u „slu ~a ju Azo ta ra”. Go vo re }i o Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, Vu ~i} je ka zao da ni je na ja vqi vao we go vo hap {e we, i do dao da se is pi tu je ne ko li ko pred me ta u ko ji ma se spo mi we Mi {ko vi}, me |u ko ji ma i „Del Real”. – Ti pred me ti se ra de, kad bu du za tvo re ni, ba{ me bri ga da li se ne ko pre zi va Mi {ko vi}, Vu ~i}, Be} ko vi} ili bi lo ka ko – re kao je Vu ~i}, na vo de }i da mu Mi {ko vi} ni ka da ni je ni {ta na `ao ura dio i da ne ma ni ka kvih li~ nih raz lo ga u tom slu ~a ju.

U „In ve ju” tvr de: P{e ni com tr go va no po za ko nu Po slov ni si stem „In vej” sa op {tio je ju ~e da je p{e ni com tr go vao po za ko nu, ka da je od „Azo ta re” iz Pan ~e va ku pio 50.000 to na p{e ni ce po ce ni vi {oj od ber zan ske i po tom je pro dao u skla du s tr ì {nim kre ta wem ce na. „Po slov ni si stem ‘In vej’ je 16. mar ta 2010. go di ne u skla du sa prav no is prav nim ugo vo rom ku pio od ’Azo ta re’ iz Pan ~e va mer kan til nu p{e ni cu ro da 2009, u ukup noj do go vo re noj ko li ~i ni od 50.000 to na, a po ce ni sa za vi snim tro {ko vi ma od 11,60 (di na ra za ki lo gram)”, pre ci zi ra no je u sa op {te wu. Ka ko je na po me nu to, u tom tre nut ku je zva ni~ na ce na za po sled wu re a li za ci ju za ovaj pro iz vod na Gea ber zi bi la 11 di na ra po ki lo gra mu. „Na red nih me se ci, jer je p{e ni ce pri li~ no bi lo na tr ì {tu, pa pre ma si ste mu po nu de i po tra `we, ce na se dra sti~ no ni je me wa la, a ku pa ca du go ni je bi lo, pa je pro da ja p{e ni ce ko na~ no iz vr {e na ok to bra 2010, a ma wa ko li ~i na i u de cem bru na red ne 2011. go di ne”, is ti ~u u „In ve ju” i do da ju da je p{e ni ca pro da ta po pro se~ noj ce ni od 11,70 di na ra po ki lo gra mu, a „sve u skla du s tr ì {nim kre ta wem ce na na ber zi”. U toj kom pa ni ji tvr de i da u „ po je di nim skla di {ti ma gde je tre ba lo da bu de, ro da ni je ni bi lo, a i ne do sta ju }u ko li ~i nu od 2.054 to ne p{e ni ce ’In vej’ je u pot pu no sti i u ro ku pla tio”, na vo de }i i da je ~i tav iz nos, pre ma zva ni~ nom ugo vo ru, pla }en va lu ti ra nim me ni ca ma, ko je su pre da te u tre nut ku ugo va ra wa i mo gle bi ti ekon to va ne u sva kom tre nut ku. „Uko li ko se pa `qi vo pre gle da ju svi seg men ti ove tr go vi ne, ja sno je da je u pi ta wu ap so lut no i sa mo po slo va we i tr go vi na po za ko nu”, za kqu ~e no je u sa op {te wu.

On je ka zao da me |u pred me ti ma ko ji se is pi tu ju ima ~e ti ri ili pet ogrom nih „ko ji su po ~e li

Alek san dar Vu ~i}

da tre su Sr bi ju ili }e je tek pro tre sti”. – „Azo ta ra” i Agro ban ka su dva pri me ra pred me ta na ko ji ma ra de naj o zbiq ni ji stru~ wa ci i qu di, oni ra de da no no} no na 24 pred me ta, ko je ni smo iz mi sli li mi. Oni su od vi tal nog in te re sa za na {u ze mqu jer je tu 15 ve li kih pri va ti za ci ja spro ve de no na lo{ na ~in… Tu ima ~e ti ri ili pet stra {no va `nih pred me ta, ogrom nih, ko ji su ili po ~e li da tre su Sr bi ju ili }e je tek pro tre sti, ko ji ob u hva ta ju po li ti~ ki, eko nom ski, esta bli {ment pod ze mqa, ako mo gu ta ko da ka `em, i sve }e te da vi di te ka ko je uve za no – re kao je Vu ~i}. Pot pred sed nik Vla de je od ba cio kri ti ke o se lek tiv no sti u bor bi pro tiv ko rup ci je, na vo de }i da u toj bor bi ne }e bi ti ni ka kve se lek ci je. – Tu se ne uda ra na DS, tu se uda ra na kri mi nal ce, a sud }e re }i da li smo u pra vu ili ne – re kao je Vu ~i}. Na pi ta we da li se uda ra na SPS, bu du }i da je me |u pri ve de -

ni ma i Ra do slav Vu ja ~i}, za ko ga je na veo da mi sli da je u SPS-u i u „Sr bi ja ga su”, Vu ~i} je re kao da se ne uda ra ni u tu stran ku. – Tu su ume {a ne ve li ke fir me, kom pa ni je, ve li ka i mo} na ime na, kao {to je o~i gled no da su ume {a ne i po li ti~ ko-fi nan sij ske struk tu re ko je su uvek i u sve mu. Zvo ni mir Ni ke zi} je ve li ki stru ~a wak, ne po sto ji pri va ti za ci ja ko ja je spro ve de na bez we ga, kao ni ban ka ko ja je bez we go vog me {a wa spro ve la re struk tu ri ra we. Sve {to uz me te, tu je taj ~o vek – ka zao je on. Vu ~i} je na veo da da nas zbog bor be pro tiv ko rup ci je ima i u po li ti~ kom i u li~ nom smi slu vi {e ne pri ja te qa ne go ika da i da zna da }e wi hov od go vor bi ti jo{ è {}i i ja ~i, i po ru ~io: – Ga ran tu jem da }u sku pqe pro da ti ko ù ne go {to su mi sli li – na gla sio je Vu ~i}. Pr vi pot pred sed nik Vla de je re kao da se u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la su sre }e s mno gim pro ble mi ma i pri ti sci ma i u po li ci ji i u Tu ì la {tvu. On je po ka zao do ku ment – ban kar ski svift fir me „Be ne fi {al ka te mers”, iza ko je, ka ko je na veo, sto ji [a ri }ev klan i wi ho va fir ma „Faj nen {el en xels”. – Re~ je o 3,2 mi li o na evra i zna mo ko je i pre ba cio no vac, ali ne mo è mo da do ka è mo jer s Ki pra ne mo è mo da do bi je mo me |u na rod nu prav nu po mo} pa smo pri nu |e ni na to da ~e ka mo {ta }e nam do sta vi ti Ame ri kan ci ili ne ko dru gi da bi smo mo gli po kre ta ti po stup ke – ka zao je Vu ~i}. On je re kao da se tre nut no ra di na ve li kom slu ~a ju o naj te èm ob li ku kri mi na la – dro gi, da se to ra di u sa rad wi sa stra nim slu `ba ma i da za sa da o to me ne mo è ni {ta vi {e ka za ti. (Ta njug)

SPORT

utorak27.novembar2012.

dnevnik

MARINA DMITROVI], RUKOMETNA REPREZENTATIVKA

Nesta}e i pritisak i trema

De taq sa su sre ta u [pa ni ji

EHF KUP: VOJVODINA SE SPREMA ZA REVAN[ SA NATURHAUSOM

I nemogu}e je ponekad mogu}e Ru ko me ta {i Voj vo di n e pre t r p e l i su ube dqiv po raz u pr voj utak mi ci 3. ko la EHF ku pa pro tiv Na tur ha us La Ri o he u Lo gro wu - 28:19. Od go vor na pi ta we da li je pla sman u grup nu fa zu EHF ku pa (ne) mo gu }a mi si ja bi }e po znat na kon re van {a u No vom Sa du( 1. de cem bar). - Do ma }in je u pot pu no sti opra va dao ulo gu fa vo ri ta i za be le ìo ube dqi vu po be du. Na{ po raz od 28:19 po me ni je i pre vi sok, s ob zi rom da smo od i gra li so lid nu par ti ju i da smo do 50. mi nu ta bi li re zul tat ski u igri. Bo ja `qiv po ~e tak i lo {a za vr {ni ca su sre ta uzro c i su ova k voh is h o d a sma tra ka pi ten Vo {e Ste van Po pov. Voj vo di na je pro {le se zo ne na kon pr ve utak mi ce s bel gij skim Ton ge ren Ju naj te dom bi la na do mak pro va li je i eli mi na ci je po sle mi nu sa od se dam go lo va, ali su Po pov i dru go vi us pe li da eli mi ni {u Bel gi jan ce po be dom od de vet go lo va. - I pred go sto va we u [pa ni ji sam re kao da je je di na do bra stvar {to re van{ igra mo pred svo jim na vi ja ~i ma. Vi de li smo u Lo gro wu ko li ko po dr {ka s tri bi na mo è da zna ~i. No { e n i at m os f e r om sa tri bi na, a i su di je su se uklo pi le u ta kav am bi jent, do ma }i ru ko me ta {i su nam na pu ni li mre ù.Mi smo ta da sta li, ni -

smo se pri la go di li kri te ru ju mu su |e wa, sla bo smo od i gra li u na pa du, pa je sve to ku ma v a l o ube d qi v om po r a z u. [pan ci su za dve- tri kla se bo qi od Bel gi ja na ca, ali je ~i we ni ca da mi mno go bo qe par ti je pru à mo na do ma }em par ke tu i da zna mo ka ko se do bi ja ju ve} iz gu bqe ne utak mi ce. Bi }e te {ko, ali ne i ne mo gu }e da pro |e mo da qe - ne pre da je se Po pov. û var mre è Stan ko Ab xi} imao je sa mo re ~i hva le za go sto prim stvo, a osvr nuo se i na sjaj nu at mos fe ru pre i za vre me utak mi ce: - Go sto va we u [pa ni ji je ve li ko is ku stvo za sve nas u klu bu. Do ~e ka ni smo sr da~ no a at mos fe ra u dvo ra ni je bi la od li~ na. Ka da se zna da Na tur ha us ima 2000 go di {wih pre tlat nih ka ra ta on da mo è sa mo da se pret po sta vi u ka kvoj at m os f e r i na{ ri v al igra.Mi slim da je re a lan is hod utak mi ce, po ono me {to je pri k a z a n o, tre b a l o da bu d e po raz od tri - ~e ti ri go la. Na na ma je da u re van {u po ku {a mo da stig ne mo za o sta tak, ali u sva kom slu ~a ju mo ra mo da ide mo na po be du, ko ja bi nam i te ka ko zna ~i la na psi ho lo {kom pla nu u fi ni {u do ma }eg pr ven stva. O~e ku jem da se re v an { i r a m o [pan c i m a za lep do ~ek, a da na {i na vi ja ~i po ka ù da ume ju da na vi ja ju i da vo le svoj klub - is ta kao je Aba xi}. I. Grubor

Tri Evrop s ka pr v en stva su iza de snog be ka na {eg dr àv nog ti ma Ma ri n e Dmi t ro v i} (27). Ono naj va `ni je tek ~e ka le vo ru ku igra ~i cu skop skog Var da ra za 10 da na, ka da po ~i we EHF Euro 2012 u Sr bi ji. Po sle do bre po lu se zo ne u svom pr vom ino s tra n om klu b u, Ma r i n a je do ~ e k a l a sprem n a i pri p re m e za is pit ka ri je re. - Pr v i deo pri p re m a imao je ak ce nat na kon di ci ji. Sva sre }a pa u klu bu imam od li~ nog kon di ci o nog tre n e r a, Hr v a t a, sa ko jim ra dim po sli~ nom pro gram kao i u re pre zen ta ci ji. Ni je mi bi lo te {ko da se uklo pim u rad sa tre n e r om Wa r a d i j em. Sva k a de voj ka zna {ta joj je ~i ni ti i {ta nam je ciq, s ob zi rom da Evrop sko pr ven stvo sa mo {to ni je po ~e lo - ka è Ma ri na. l Osta lo je jo{ de se tak da na do po ~et ka. Da li ose }a{ pri ti sak? - Pri ti sak po sto ji, na rav no da je dru g i ose } aj ka d a igra{ u svo joj ze mqi. Le po se ose }am, ima i pri ti ska, i tre me, ali znam da }e sve to ne sta ti ka da bu de po ~e la pr va utak mi ca na pr ven stvu. l Ovo }e te bi bi ti ~e tvr to Evrop sko pr ven stvo. Do sa da ni si ima la za pa è ni ju ulo gu u re pre zen ta ci ji,

da li je ovo pra va pri li ka da se i to pro me ni? - To je stvar se lek to ra. Mo je je da se tru dim, da ra dim i da se do ka zu jem na sva kom tre nin gu i utak mi ci. Tu sam da pru ìm 100 po sto, {to }e bi ti do voq no da bu dem za do voq na. Se lek to ru osta je da sve to uklo pi u ce li nu. l Pro t iv n i c i ko j i nas ~e k a ju, Nor v e { ka, ê { ka i Ukra ji n a, ima ju raz l i ~ i t e rej t in g e? - Ne znam pu no o ê hi wa ma i Ukra jin ka ma. Pre ma sa sta vu ko ji sam ~i ta la, vi dim da ê hi we do la ze iz do ma }eg pr ven stva i da su mla de. No, me ni je sa da u gla vi sa mo Nor ve -

{ka. Ne ma po tre be ni wih pre ska ka ti. One je su fa vo ri ti, ima ju do bru kon tru i br ze igra ~i ce, ali ako ih uspo ri mo mo `e mo sa wi ma da se no si mo na po zi ci o ni na pad. Mi slim da ta ko tre ba da se igra. l Gde su li m i ti ove ge ne ra c i je? - Ne bih da pre ska ~em ne ke stva ri i da prog no zi ram, ne vo lim to. Ne ka sve ide svo jim to kom. Utak mi ca po utak mi ca, pa }e se sve vi de ti - is ta kla je Ma ri na Dmi tro vi}. Po sle Aran |e lov ca, naj bo qe srp ske ru ko me ta {i ce na sta v i l e su pri p re m e u Vr wa~ koj Ba wi, gde }e bi ti do pet ka.

DANAS I SUTRA OSMINA FINALA KUPA SRBIJE

Favoriti bez prava na kiks

Da nas i su tra od boj ka {i ce i od boj ka {i igra ju utak mi ce osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je. O~e ku je se da fa vo ri ti oprav da ju to zva we u ovoj run di tak mi ~e wa, ali qu bi te qe ove igre o~e ku je ne ko li ko ve o ma kva li tet nih i ine i zve snih du e la. Ak tu el ni osva ja~ Ku pa no vo sad ska Voj vo di na NS se me u od bra nu tro fe ja kre }e da nas iz Mla de nov ca (20 ~a so va), a u mu {koj kon ku ren ci ji da nas }e se jo{ sa sta ti: KLEK: Klek – Par ti zan (19), SU BO TI CA: Spar tak – @e le zni ~ar (19). Su tra }e se igra ti pre o sta lih pet me ~e va: PAN ^E VO: Bo rac (S) – Spar tak (Q) (17), KLA DO VO: \er dap – Rib ni ca (18), STA RA PA ZO VA: Je din stvo – Cr ve na zve zda (19), ja go di na: Ja go di na – Rad ni~ ki (K) (19.30), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or – Mla di rad nik (20). U kon ku ren ci ji da ma da nas }e se od i gra ti dva me ~a: KRA GU JE VAC: Sme~ 5 – Je din stvo (U) (19), STA RA PA ZO VA: Je din stvo – Ko lu ba ra (19). Su tra se sa sta ju: NO VI SAD: Voj vo di na – TENT (15), NI[: Stu dent – Vi zu ra (16), BE O GRAD: Rad ni~ ki – Va ra din (18), KO SJE RI]: Cr no ko sa – Cr ve na zve zda (19), SREM SKA MI TRO VI CA: Iton Srem-tem po – NIS Spar tak (20), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar – Di na mo (P) (20). M. R.

\OKOVI]EV PLAN ZA PRVA TRI MESECA

Kre}e iz Abu Dabija

Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} ob ja vio je ras po red za pr va tri me se ca 2013. go di ne, a pre od bra ne ti tu le na Austra li jan ope nu ne }e igra ti ATP tur ni re. Na eg zi bi ci ji u Abu Da bi ju, glav nom gra du UAE, uz No va ka }e bi ti En di Ma ri, Ra fael Na dal i jo{ dvo ji ca te ni se ra. Po sle to ga }e sa Anom Iva no vi} u~e stvo va ti na Hop man ku pu, a on da sle di pr vi Grend slem tur nir se zo ne u Mel bur nu, ko ji po ~i we 14. ja nu a ra. Po sle to ga \o ko vi} pla ni ra da igra za Sr bi ju u Dej vis ku pu pro tiv Bel gi je, a taj me~ po ~i we 1. fe bru a ra.

Za slu `ni za us pon da qin skog pli va wa u Sr bi ji

SRB-OPEN KUP U DAQINSKOM PLIVAWU

UZ KAZNU KK VOJVODINA SRBIJAGAS

Ko {titi klubove Od lu ka di rek to ra Agro ìv Ko {ar ka {ke li ge Sr bi je Pre drag Bo ji }a da ka zni sport skog di rek to ra Voj vo di ne Sr bi ja gas Go ra na Ele zo vi }a, zbog ko men ta ra utak mi ce Slo bo da - Voj vo di na Sr bi ja gas, sa 118.000 di na ra iza zva la je ~u |e we i u klu bu i u ko {ar ka {koj jav no sti. Po go to vo onaj deo od lu ka gde se sa te utak mi ce ka `wa va i su di ja Nin ko vi} sa dva tem pa ne de le gi ra wa, zbog do bi ja wa sla be oce ne, a glav ni vi nov nik svih de {a va wa, su di ja Jev to vi}, na gra |u je sa vr lo do brom oce nom. Go spo da iz su dij ske ko mi si je KSS, po go to vo wen pred sed nik Jo va no vi}, i di rek tor tak mi ~e wa Bo ji} za bo ra vqa ju da po sto ji sni mak te utak mi ce, da su ga od gle da li mno gi vr sni po zna va o ci i ko {ar ke i su |e wa i da su osta li za te ~e ni od lu ka ma i kon tro lo ra te utak mi ce i di rek to ra tak mi ~e wa. Ka `wa va ti su di ju ko ji ni je imao ni ka kav uti caj na wen tok,a na gra |i va ti Jo va no vi }a (kan di dat za FI BA ti tu lu) mo è bi ti sa mo li ce mer je. I do kle vi {e usme ra va we raz vo ja ko {ar ke u Sr bi ji kroz ru ke su dij skih ma go va, pa zar se ko {ar ka igra zbog wih? Ako se u ova kvoj si tu a ci ji na {ao naj bo qi klub Agro ìv li ge Sr bi je, ka ko li je tek klu bo vi ma ko ji se bo re za op sta nak i u li gi i u ko {ar ka {kom ì vo tu? M. Sa.

Het-trik Bojane Dedi} Sa vez za da qin sko – ma ra ton sko i ma sters pli va we Sr bi je sve ~a nim uru ~e wem na gra da naj u spe {ni jim tak mi ~a ri ma za vr {io je ovo go di {wi SRB – OPEN kup. Sve ~a ni ~in odr àn je u be ~ej skoj Gim na zi ji, a na oku pu je bio ve li ki broj ak te ra sa 13 ovo go di {wih tr ka. - Ovo je {e sta go di na ka ko se or ga ni zo va no odr à va kup tak mi ~e we u da qin sko – ma ra ton skom pli va wu po ime nu SRB – OPEN kup i na taj na ~in obe je di wu je mo sve ma ra ton ske tr ke u Sr bi ji. Iz u ze tak je [a ba~ ki ma ra ton, ko ji se or ga ni zu je u okvi ru FI NA i u ve li kom bro ju oku pqa stra ne pli va ~e ka è pred sed nik Sa ve za Mi haj lo Ko ji}. - Iz go di ne u go di nu ose }a se us pon u or ga ni za ci o nom i tak mi ~ar skom smi slu. To nas ohra bru je i do ka zu je da smo na do brom pu tu da da qin sko – ma ra ton sko pli va we u Sr bi ji do bi je svo je me sto u po ro di ci vo de nih spor to va. Uosta lom, sve vi {e pli va~ kih klu bo va se u~la wu ju u na{ Sa vez, ko ji je no si oc svih po slo va i pri re |i va~ tak mi ~e wa u Sr bi ji, a po ~i wu da se for mi ra ju i klu bo vi da qin sko – ma ra ton skog pli va wa. Po tvr da sve ga re ~e nog je u~e {}e 1.001 tak mi ~a ra u glav nim i pro prat nim tr ka ma to kom ove go di ne. Po tom je Li vi ja Var ga pro ~i ta la iz ve {ta ja o ra du glav ne ka rak te ri sti ke svih 13 odr à nih tr ka,

ko je su bi le na dis tan ca ma od 2 do 10 ki lo me ta ra. Naj ma we, sa mo 14, u~e sni ka bi lo je na Lo zni~ kom ma ra to nu, a naj vi {e, ukup no 171, na 31. ma ra to nu Ka wi è. Me |u tak mi ~e wi ma s tro ci fre nim bro jem u~e sni ka su jo{: Otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne na 5 i 10 ki lo me ta ra u Ba~ koj To po li (108), Pli va~ ki ma ra ton Ada – Mol (106), te Ilin den ski ma ra ton u Ov ~ar Ba wi i Srem sko mi tro va~ ki ma ra ton sa po 101 tak mi ~a rem. Uru ~e ne su po tri me da qe naj u spe {ni jim tak mi ~a ri ma u uz ra snim ka te go ri ja ma èn ske i mu {ke kon ku ren ci je, od no sno pe ha ri u ap so lut noj ka te go ri ji obe kon ku ren ci je.Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka u ap so lut noj ka te go ri ji je Som bor ka Bo ja na De di} (ukwi ì la 2.018,6 FI NA bo do va), we na su gra |an ka Jo va na Du du ko vi} je dru ga (1.287,5), a Sa ra Goj kov iz Ka wi è tre }a (1.270). Kod pli va ~a naj u spe {ni ji je Be ~e jac ôn gor Tot Ha sno {i (1.911), dru gi je Su bo ti ~a nin Va len tin Ber ke{ (1.798,1), a tre }i we gov su gra |a nin Gor dan Bil bi ja je tre }i (1.661,6). Bo ja na De di} se de vet go di na ba vi da qin skim pli va wem, a ak tu el nom po be dom u ap so lut noj ka te go ri ji za be le ì la je tro fej ni het – trik. - Vo lim iza zo ve i to me je pri vu klo da se opro bam i u da qin skom pli va wu. Ka da su sti gli i do bri

re zul ta ti, ni ko ni je mo gao da me za u sta vi. Ina ~e, pli vam i u ba ze nu na 400, 800 i 1500 me ta ra i u sve tri di sci pli ne sam me |u tri naj bo qe u Sr bi ji - po no sno na gla {a va Bo ja na De di}. ôn gor Tot Ha sno {i je pr vi put u~e stvo vao 2007. go di ne u da qin skom pli va wu na Pa li} kom ma ra to nu u sim bo li~ noj di sci pli ni na 400 me ta ra. Ubr zo se pre {al to vao na tri ki lo me tra, a od pro {le go di ne pli va ma ra to ne od pet i de set ki lo me ta ra. - U po ~et ku sam è leo da te sti ram se be, bi lo je te {ko, a on da mi se svi de lo. Upo znao sam mno go qu di, ste kao broj ne pri ja te qe i sa da mi vi {e ni {ta ni je te {ko. Ka ri je ra mi ide uz la znom li ni jom, jer sam pre dve go di ne bio dru gi u mo joj uz ra snoj ka te go ri ji i ~e tvr ti u ap so lut noj, la ne sam bio pr vi u uz ra snoj, a tre }i u ap so lut noj. Ova go di na je kru na mo je do sa da {we ka ri je re i na dam se da }e ta ko po tra ja ti - ukqu ~io se u raz go vor ôn gor Tot Ha sno {i. V. Jankov

SPORT

dnevnik ZVE ZDA SE PRO VU KLA U U@I CU

Jan ko vi} opet hva li ka rak ter

Jo{ jedno bledo izdawe Crvene zvezde, ali i vredna pobeda u U`icu (2:1) sa~uvala je minus od pet bodova za vode}im Partizanom. Otpor borbene Slobode slomqen je u samom fini{u susreta, {to automatski aktuelizuje, mo`da, ve} i stereotipnu pri~u trenera Aleksandra Jankovi}a: - Igra~i su pokazali da imaju karakter i du{u, da znaju kako se bori za Zvezdin dres. Lepo re~eno, ali ~iwenica je da crveno-beli igraju ispod nivo i renomea kluba, da odavno nisu glatko dobili me~ u prvenstvu, da ih obilato prati i sportska sre}a. Uostalom, ko mentar trofejnog trenera Qup-

Milan Jovanovi}

ka Petrovi}a, koji je pratio derbi u U`icu, bio je kratak i jasan: sramota. - Znali smo da nas ~eka ozbiqan, ~vrst i organizovan protivnik, koji je rano do{ao do vo| stva. Ni smo ener get ski spremni da sve vreme juri{amo ka golu, ali smo o~ekivali da }e doma}in pasti u fini{u susreta. To se dogodilo, a kada se preokrene utakmica na ovaj na~in logi~no da je neophodna i do za sre }e, ko ju smo stal no provocirali - objasnio je Jankovi}. Glorifikuje se i u~inak Dragan Xaji}a koji je u poluvremenu posetio svla~ionicu, podelio savete i ohrabrio ekipu koja je bila u rasulu. Junak pobede bio je Ogwen Mudrinski, koji se sa dva pogotka iskupio za ne koliko proma{enih {ansi. - Te{ko smo probijali defanzivni blok Slobode, koja je iz prvog {uta pogodila ciq. Verovali smo u pobedu, pokazali kako se treba boriti za dres kluba. Dogovor iz svla~ionice bio je da ne odustajemo do posledweg minuta, nagrada je stigla. Presre}an smo zbog golova koji su nam doneli bodove u me~u punom naboja i strasti - smatra Mudrinski. Na Marakani veruju da }e predstoje}ih nedequ dana iskoristiti na pravi na~in kako bi spremni do~ekali okr{aj sa Vojvodinom. Z. Ran ge lov

utorak27.novembar2012.

RAT KO BU TO RO VI], PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA

Be o grad ski ri va li tet je bo le stan - Taj va{ beogradski rivalitet, Zvezda i Partizan, je bolestan i svima u Srbiji donosi zlo. Navijamo protiv Srbije! Svi smo za psihijatriju, a ja prvi, da se neko ne bi uvredio - otvoreno o ovom i mnogim drugim problemima rekao je predsednik Upravnog odbora FK Vojvodina Ratko Butorovi} za Mondo. l Vojvodina je u krizi. - Ne vidim ja nigde krizu - nije se sloìo Butorovi}. l Smenili ste trenera i doveli drugog sa zadatkom da obezbedi efikasan stil igre, odigrali 11 utakmica, ni na jednoj niste dali vi{e od jednog gola, imate 25 od mogu}a 42 boda, a od toga je deset osvojio smeweni trener Zlatomir Zagor~i}. Nije li to kriza? - Kriza je kad imate probleme koje ne moète da re{ite. A, Vojvodina nikome ne duguje pare, mi smo jedini klub koji gradi, zida, radi na sve strane. Kriza nije kad neko ne}e da tr~i i zalaè se... l U Vojvodini ne kasne plate? - Zovite Radnu zajednicu, zovite igra~e, trenere, pa pitajte wih... Neka kaù iskreno. Ja mogu samo da vas pozovem da do|ete i budete moji dragi gosti. Samo recite kada èlite, posla}u auto po vas, da vam pokaèmo {ta i kako radi FK Vojvodina. Ima}emo najmoderniji centar u zemqi. I sada ga imamo, ali ho}emo jo{ boqi pa ru{imo, gradimo, {irimo se, ulaèmo ogroman novac u infrastrukturu. l [ta je onda problem kod igra~a? - Pusti}u ih da misle da ne znam ni{ta, ali verujte da sam im u{ao u mozak i „debelo” znam {ta svako od wih misli. Ne}e mo}i tako jo{ dugo... Tri posledwa kluba na tabeli uzela su nam {est bodova ove sezone. Gde je tu motivacija, molim vas? - s ozbiqnim tonom u glasu Butorovi} najavquje analizu tokom zimske pauze i nagla{ava: - Samo nemojte da mislite da iz mene govori ogor~enost. Ja sam izuzetno miran uvek i svako ko me poznaje zna da je tako. Nikad ne prelamam preko kolena, moj prag tolerancije je ogroman, pa sad zamislite kako se ose}am i dokle je do{lo kad je taj prag tolerancije probijen. Uvek sam bio iskren prema wima, naàlost oni nisu prema meni i tu ne mislim samo na igra~e. U svakom slu~aju rasplet je blizu. l Da li bi igra~i mogli da se izvuku pobedom nad Crvenom zvezdom u Beogradu? - Ne. Ta pobeda me oraspoloìti sigurno ne}e. Bi}u zadovoqan zbog rivalstva koje imamo sa Zvezdom, ali sigurno ne}e ni{ta promeniti u mom razmi{qawu kada je ova polusezona u pitawu. l U narednoj polusezoni Vojvodina ima veliku {ansu da prvi put u istoriji, posle pet poraza u finalima, kona~no osvoji Kup.

- Traìm istog momenta da se finale Kupa igra u Beogradu. Ukoliko Vojvodina ode u finale Kupa ne bi bilo korektno da se ono igra u Novom Sadu. Na neki na~in, Zvezda i Partizan su stalno bili povla{}eni i zato sada ne sme da bude slu~aj da nema wih, pa, kao, hajde da na|emo neki grad gde }e se igrati finale. Za{to? l To nije jedino pitawe koje imate za ~elnike FSS. - Kako se niste zapitali zbog ~ega niko iz Fudbalskog saveza Srbije sve ove godine nije pozvao predsednike klubova na radni sastanak, kojem biste i vi, novinari prisustvovali? Da se bar upoznamo, ako ni{ta drugo... Pet i po godina sam predsednik Vojvodine i za to vreme nikad me niko nije pozvao iz Saveza. Kako }e onda presednik Saveza da zna koji su moji problemi ili problemi mojih kolega u Subotici, Ni{u, Kragujevcu, bilo gde? Mo`da imamo neke primedbe, mo`da imamo ideje. Za{to i mediji da ne prisustvuju? [ta krijemo mi? Ako dràvnici kada dolaze na javne funkcije moraju da pokaù imovinsku kartu, za{to to ne vaì i za predsednike klubova? Ako stranke moraju da kaù odakle se finansiraju, za{to klubovi smeju da kriju?

mom tro{ku, {to Mondo ne bi bio organizator? Pomo}i }u da okupite ekipu objektivnih kolega iz drugih redakcija i da obi|ete sve predsednike klubova. Traìte da vam pokaù kancelarije, svla~ionice, stadione, pa i ku}e u kojima ìve. Stariji qudi su pametno govorili: „Povedi me tvojoj ku}i da vidim kakav si ~ovek”. Tu posle nema opravdawa za lo{e rezultate, kad ti neko do|e u goste i vidi da nema za {ta pas da te ujede. l Tvrdite da u srpskom fudbalu ima nesnosno mnogo prebacivawa odgovornosti i traèwa alibija za sopstvenu nesposobnost? - I ne prolazi tu pri~a „nama niko ne pomaè”, pa ti si predsednik kluba, ako ti ne moè{ da pomogne{ samom sebi, ko moè? Dràva trenutno ne moè da pomogne svima nama, a verovatno su prioritet Zvezda i Partizan. Zato, stvori igra~e, napravi rezultat, prodaj planski i ìvi od toga. Ali, prvo, pokaì da ume{ da stvori{ igra~a. l Vi ne traìte opravdawa? - Mnogo puta Vojvodina je nepravedno izgubila, jo{ od onog ~uvenog finala Kupa (Vojvodina se povukla, Partizan pobedio

l Smatrate da klubovi ne treba da }ute o tome koliko su zaradili od prodaje igra~a? - Gde je tu transparentnost i {to je tajna visina obe{te}ewa? Kada ih pitate, oni kaù da je to poslovna tajna, pa da li je to mogu}e? Meni tu ni{ta nije jasno. l Kaète da imate zanimqi vu ideju koju bi sami finansirali ako bude voqe s druge strane. O ~emu se radi? - Tri godine traìm da sednemo svi za jedan sto i da budete tu i vi, novinari, mladi qudi. Bistri ste, odmah }e vam biti jasno. Znam i va{u terminologiju, odmah bi ste napisali ko nije sposoban da vodi dve koko{ke na pijac, a ko zna svoj posao. Neka sve to bude o

slu`benim rezultatom 3:0, prim. aut), ali mi i daqe verujemo u to da, ako smo boqi, pobedi}emo i ako sudija napravi tu jednu gre{ku na na{u {tetu. Samo da nije namerna. Ako izgubim posle jedne gre{ke, onda nisam ni zaslu`io bodove. l Da li verujete srpskim sudijama? - Ja im verujem sto odsto! l Veruje im i Evropa, ali ne i Srbi. - Ne, to nije slu~ajno... Pogledajte Ma`i}a, sudio je Ligu {ampiona bez gre{ke. Apsurdno je da iz Evrope vide kvalitet kod nas, a mi osporavamo. Mada, nisu ni oni (Evropa, prim. aut) „operisani„ od mnogih stvari, mnoge evropske

IZ FK VOJ VO DI NA

Omla din ci je se wi {am pi o ni Pobedom nad OFK Beogradom na Karaburmi (2:1), omladinci Vojvodine, aktuelni prvaci Srbi je, stavili su pe~at na izuzetno uspe{nu jesewu polusezonu. Mla di}i crveno-belih (momci ro|eni 1994. godine i kasnije) prvi su na tabeli s 15 bodova vi{ka u odnosu na drugoplasirani Partizan.Od mogu}ih 45 bodova, u~enici trene ra Milana Kosanovi}a osvojili su ~ak 43, uz gol razliku 52:8. To kom protekle jeseni, jedino je ekipa Banata iz Zrewanina uspela da osvoji bod u duelu s Vo{om. Dres omladinskog tima Vojvodine nosili su: Marko Kordi}, Milo{ ^avi}, Stefan Ni koli}, Stefan Cviji}, Stefan

sudije su gre{ne vi{e nego {to moète da zamislite. A, mi se uvek hvatamo za tu|e. Ho}ete da mi kaète da su italijanske sudije boqe i po{tenije od na{ih - pita Butorovi} i odgovara: Nisu! Nego, na{i sude pod neverovatnim pritiskom. l Sloboda je dan pre utakmice objavila saop{tewe da }e iza}i s terena ako sudija pogre{i u korist Crvene zvezde. - Za neverovati. Kako }e taj ~ovek da sudi posle takvog saop{tewa? Logi~no je da }e razmi{qati samo o tome da ne pogre{i i ba{ tada }e pogre{iti. A, onda }e biti da je name{teno... l Sve vezano za sporno saop{tewe Slobode i potom epilog utakmice s Crvenom zvezdom, posle koje su Uì~ani napali Maja Vujovi}a, rekli ste dan uo~i me~a. - Mi smo svi kompletno za psihijatriju, a prvi ja. îsto da se neko ne bi uvredio. l Za{to? - Kada ~ovek ne veruje samom se bi, onda to nije normalno. Qudi pri~aju da je i derbi name{ten!? Gledao sam... I jedni i drugi su izginuli na terenu za pobedu i onda, kao, name{teno je zato {to su jedni vodili na poluvremenu, a drugi pobedili. Da li je to normalno? l Sloìli smo se da to nije normalno, ali da su op{tem nepoverewu u sport, vite{tvo i kult fudbalske igre najvi{e doprineli upravo ~elnici klubova, koji 24 ~asa sedam dana u nedeqi na sva zvona zvone da je sve neregularno i da su ba{ oni o{te}eni. To je i{lo dotle da je biv{i predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} potpisao saop{tewe u kojem je rekao: „Prvenstvo }e biti regularno ako Crvena zvezda bude {ampion”... - Kaèm da smo svi za psihija triju... l Vidite li bilo {ta spor no u tome {to dràva pomaè Crvenoj zvezdi i Partizanu? Mnogima to smeta. - To su dva giganta, alo! Dràva mora da ih izvu~e iz krize, tu nema pametovawa, mora se to podràti. Niko Vojvodini nije kriv {to nije uzela titulu. Dràva ne treba da zapostavi ni mawe klubove, pa tako ni Vojvodinu za koju smatram da je ~lan velike trojke srpskog fudbala. Ali, ovog trenutka Zvezda i Partizan jesu prioriteti - odgovarao je Butorovi} bez imalo ironije u glasu. l Ipak, jedna stvar vam, ~ini se, nije jasna.

- Ja sam prvi za to da se pomogne ve~itima, ali da li imam pravo da traìm od dràve da mi vrati dva miliona koliko sam platio za porez? Neshvatqivo mi je da je Crvena zvezda du`na za struju 50 miliona, Partizan vaqda 19 miliona, onda ja pitam za{to nas gra|ane iskqu~uju ka da ne platimo deset hiqada za struju? Koliko godina oni nisu pla}ali struju ako su toliki dugovi? Da li je to krivi~no delo? l Mnogi problemi u srpskom fudbalu ne mogu da budu re{eni iz prostog razloga {to ni po kojoj osnovi nije mogu}e jedinstvo Zvezde i Partizana. Bar je tako bilo u prethodnih nekoliko godina... - Hajde da se pogledamo u o~i i kaèmo sve {to mislimo, a ja mislim da je taj va{ beogradski rivalitet bolestan i da nam svima u Srbiji donosi zlo i probleme. To mora da se iskoreni, to se prenosi i na navija~e, na mlade qude, koje bismo morali druga~ije da usmeravamo. Kad pro~itaju takve poruke mr`we qudi iz klubova, kako oni da razmi{qaju? - pita Butorovi} i iznosi za nimqivu tezu: - I onda su navija~i huligani. Da li su? Ili smo mo`da to mi? l Taj „bolesni” rivalitet odraàva se i na atmosferu u i oko reprezentacije, {to je mo`da i najgori nusprodukt hladnih odnosa Crvene zvezde i Partizana. - Da me pozove gospodin Mi hajlovi} i pita me za neke igra ~e, ja bih mu rekao da niko iz Vojvodine nije zasluìo poziv. I da je suprotno, a Mihajlovi} ga ne pozove, je l’ onda treba da navijam protiv Srbije? Ovi zvi`de {to igra onaj mali iz Partizana, ovi drugi zvi`de {to igra onaj mali iz Zvezde, odjednom Srbi navijaju protiv Srbije... Pa, da li smo mi normalni? Nismo, za psihijatriju smo - ponovio je ranije re~eno predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} u intervjuu za Mondo.

Slo bod ni da ni Posle remija u duelu s Radni~ikim 1923 (0:0), trener Vojvodine Neboj{a Vigwevi} dao je svojim u~enicima dva slobodna dana, pa treninga nije bilo u nedequ i u ponedeqak. - Sedmica koja je ostala za nama bila je izuzetno naporna i igra~i su se dosta istro{ili u duelima s Radni~kim iz Ni{a, Spartakom i Radni~kim 1923 - objasnio je Vigwevi}. - Odmor im je bio potreban, a ve} od danas nastavqamo s treninzima i pripremama za duel posledweg jeseweg kola, koji igramo u subotu s Crvenom zvezdom, u Beogradu (od 19 ~asova). Dana{wi trening po~e}e u 13 ~asova. A. P.

Su tra ko me mo ra ci ja i sa hra na Ste va na Se ke re {a Omladinski tim Vojvodine

Jorgi}, Milovan Petri}, Aleksandar Glum~evi}, Mitar Kanostrevac, Sr|an Babi}, Radovan Pankov, Nemawa Sekuli}, Ser gej Milinkovi}-Savi}, Neboj -

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

{a Kosovi}, Milan Makari}, Slaven Ba{kalo, Edin Ferati, Strahiwa Markovi}, Mijat Ga}inovi}, Georgije Ili}, Aleksa Baji}, Elmir Asani, Milan

Spremo, Bo`idar Jawu{evi}, Bojan Nasti}, Ugqe{a Jankovi}, Bojan Kremenovi}, Nenad Ko~ovi} i Luka Grbi}. A. P.

Povodom smrti jedne od legendi FK Vojvodina Stevana Sekere{a, ~lana {ampionske generacije crveno-belih 1966. godine i reprezentativca Jugoslavije, sutra }e, od 9.30 ~asova, u Medija centru FC „Vujadin Bo{kov” biti odr`ana komemoracija. Sahrana Stevana Sekere{a bi}e obavqena tako|e sutra, u 11.15 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

SPORT

utorak27.novembar2012.

KO[ARKA ABA li ga Za dar - MZT Sko pqe Sol nok - Igo kea Par ti zan MTS - Ce de vi ta Kr ka - Olim pi ja Ci bo na - Cr ve na zve zda [i ro ki - Split Bu du} nost - Rad ni~ ki 1. Igo kea 10 8 2 2. Par ti zan 10 8 2 3. C. zve zda 10 6 4 4. Bu du} nost 10 6 4 5. Ce de vi ta 10 6 4 6. Rad ni~ ki 10 5 5 7. Kr ka 10 5 5 8. MZT 10 5 5 9. Olim pi ja 10 4 6 10. [i ro ki 10 4 6 11. Ci bo na 10 4 6 12. Split 10 4 6 13. Za dar 10 3 7 14. Sol nok 10 2 8

68:76 78:82 58:55 79:76 63:71 101:64 80:78 756:689 18 770:719 18 810:741 16 711:673 16 730:730 16 786:764 15 687:709 15 680:711 15 761:745 14 732:719 14 719:725 14 714:774 14 724:767 13 730:842 12

Pr va mu {ka li ga Sr bi je Ja go di na - Bo rac BKK Rad ni~ ki - Sme de re vo Slo ga - Kon stan tin Slo bo da - Vr {ac Me ta lac - Me ga Vi zu ra OKK Be o grad - Voj vo di na SG Rad ni~ ki FMP - Ta mi{ 1. Voj vo di na 9 8 1 2. Me ga Vi zu ra 9 8 1 3. Vr {ac 9 6 3 4. Slo bo da 9 6 3 5. Kon stan tin 9 5 4 6. Rad ni~ ki FMP 9 5 4 7. Ta mi{ 9 4 5 8. Bo rac 9 4 5 9. Me ta lac 9 4 5 10. OKK Be o grad 9 4 5 11. BKK Rad ni~ ki 9 3 6 12. Ja go di na 9 3 6 13. Sme de re vo 9 2 7 14. Slo ga 9 1 8

80:82 79:59 72:77 76:69 87:89 78:96 68:67 802:676 17 802:730 17 726:708 15 682:697 15 644:607 14 708:671 14 666:652 13 651:656 13 635:661 13 705:750 13 680:695 12 667:714 12 648:704 11 668:763 10

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je Pla na - Spar tak Be o vuk - Me ri di a na Mla dost (^) - Cr no ko sa Rad ni~ ki - Na pre dak (K) Mo ra va - Pro le ter NG Na pre dak (A) - Mla dost (Z) 1. Me ri di a na 9 9 0 2. Mo ra va 9 7 2 3. Na pre dak (K) 9 6 3 4. Na pre dak (A) 9 6 3 5. @e le zni ~ar 8 6 2 6. Cr no ko sa 9 5 4 7. Mla dost (Z) 9 4 5 8. Pro le ter 9 4 5 9. Be o vuk 9 3 6 10. Mla dost (^) 9 3 6 11. Rad ni~ ki 9 3 6 12. Spar tak 9 2 7 13. Pla na 9 2 7 14. Par ti zan 8 2 6

66:72 78:89 77:93 77:86 91:70 81:79 735:661 18 679:641 16 665:618 15 705:682 15 659:587 14 690:649 14 690:703 13 661:690 13 681:715 12 629:694 12 627:674 12 573:610 11 669:703 11 592:628 10

Pr va mu {ka li ga - se ver Voj vo di na - Mla dost Srem - Oxa ci Je din stvo - N. Pa zo va S. Pa zo va - Sve ti \or |e Ve ter nik - To po la Aka de mik - Voj vo di na SG Ve ter nik - To po la Du nav - Vr bas 1. Voj vo di na 8 7 1 2. Srem 8 7 1 3. Voj vo di na SG 8 6 2 4. Aka de mik 8 5 3 5. Je din stvo 8 5 3 6. To po la 8 5 3 7. Sve ti \or |e 8 4 4 8. Vr bas 8 4 4 9. S. Pa zo va 8 4 4 10. Du nav 8 3 5 11. Mla dost 8 3 5 12. N. Pa zo va 8 2 6 13. Oxa ci 8 1 7 14. Ve ter nik 8 0 8

76:49 88:68 105:100 86:93 92:95 83:93 92:95 103:80 711:496 15 684:579 15 658:629 14 652:604 13 624:642 13 618:573 13 632:635 12 644:655 12 668:673 12 611:626 11 571:610 11 591:697 10 539:711 9 635:708 8

Dru ga mu {ka li ga - se ver Ka det - V. Ki kin da Sport Ki plus - Haj duk Mla dost Ve ter nik - ^o ka Fu tog Teh no mer - SO ko{ Cr ven ka - Apa tin 1. Haj duk 8 8 0 2. V. Ki kin da 8 7 1 3. Cr ven ka 9 6 3 4. Sport Ki 8 6 2 5. Mla dost Vet. 8 6 2 6. Fu tog Teh. 9 5 4 7.SO ko{ 8 3 5 8. Ka det 8 3 5 9. Apa tin 8 2 6 10. ^o ka 18 0 18

69:102 53:93 20:0 80:62 85:77 602:358 16 541:427 15 609:621 15 560:521 14 569:474 14 553:507 14 492:504 11 502:557 11 467:566 10 0:360 0

ODBOJKA

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug Pe trov grad - Voj ka Omla di nac - BNS LSK - Di na mo 1. Di na mo 7 2. Omla di nac 6 3. Ru ma 6 4. Voj ka 6 5. Rad ni~ ki 6 6. LSK 6 7. BNS 6 8. Kris Kros 5 9. Pe trov grad 6

6 4 4 4 3 2 1 2 1

1 2 2 2 3 4 5 3 5

59:64 76:65 93:97 547:550 13 471:448 10 531:443 10 398:420 10 422:436 9 445:466 8 471:442 7 381:368 7 397:490 7

M@RK li ga ^e lik - Par ti zan Pe ~uj - Vr {ac Vo `do vac - Atle te 1. Par ti zan 9 2. Pe ~uj 10 3. R. Ko ra} 9 4. ^e lik 9 5. Vo `do vac 9 6. Voj vo di na 8 7. M. Kra ji {nik 8 8. Atle te 9 9. Vr {ac 9 10. Slo bo da 8 11. Su bri na 8

9 8 7 6 6 4 3 2 1 2 0

0 2 2 3 3 4 5 7 8 6 8

76:80 72:41 82:70 773:551 18 663:620 18 663:530 16 683:573 15 676:623 15 544:528 12 543:540 11 556:664 11 492:631 10 447:611 10 441:610 8

Pr va èn ska li ga Sr bi je [u ma di ja - Vr bas Ja go di na - C. zve zda Sr bo bran - Be o~ in S. Pa zo va - ê la re vo [a bac - Rad ni~ ki 1. Ja go di na 9 2. C. zve zda 9 3. [a bac 10 4. Rad ni~ ki 9 5. Sr bo bran 9 6. Vr bas 9 7. Stu dent 9 8. S. Pa zo va 9 9. [u ma di ja 9 10. Be o~ in 9 11. ê la re vo 9

8 8 6 6 5 4 4 3 3 3 0

1 1 4 3 4 5 5 6 6 6 9

0 0 3 2 4 4 2 6 4 7

84:78 79:74 63:44 78:63 45:52 690:615 17 737:570 17 645:629 16 529:510 15 617:598 14 630:654 13 566:605 13 603:628 12 646:674 12 583:633 12 595:725 9

50:72 52:66 79:68 54:89 581:313 12 448:295 12 448:471 11 387:376 10 524:470 10 448:495 10 358:377 8 362:562 8 371:422 8 434:580 7

He ba JLS C. zve zda - Bo rac Voj vo di na SG - Ni bak Me ga Vi zu ra - Rad ni~ ki 1. Cr ve na zve zda 7 6 2. Par ti zan 6 6 3. Voj vo di na SG 7 5 4. Me ga Vi zu ra 7 5 5. Bo rac 7 5 6. Slo bo da 6 4 7. Rad ni~ ki 7 2 8. @it ko 6 3 9. Ni bak 7 1 10. Vr {ac 6 1 11. Zdra vqe 6 1 12. Po let 6 0

1 0 2 2 2 2 5 3 6 5 5 6

93:55 93:66 88:71 591:493 13 497:416 12 637:560 12 675:583 12 469:445 12 449:454 10 520:550 9 518:519 9 471:563 8 475:510 7 473:546 7 403:539 6

ABS Elek tro li ga Ze mun - Slo ga [u ma di ja - Fle{ C. zve zda - Me ga V. Ak ta vis A. - Vr {ac Mla dost (Z) - Voj vo di na SG Mla dost (^) - Bo rac 1. C. zve zda 6 5 1 2. Mla dost (^) 6 5 1 3. Ze mun 6 5 1 4. Me ga V. 6 5 1 5. Voj vo di na SG 6 5 1 6. Bo rac 6 3 3 7. Vr {ac 6 3 3 8. Ak ta vis A. 6 2 4 9. Mla dost (Z) 6 1 5 10. [u ma di ja 6 1 5 11. Fle{ 6 1 5 12. Slo ga 6 0 6

Vi zu ra – Va ra din TENT – Je din stvo (SP) Ko lu ba ra – NIS Spar tak @e le zni ~ar (L) – C. zve zda Di na mo (P) – Je din stvo (U) 1. Vi zu ra 7 7 0 2. C. zve zda 7 6 1 3. NIS Spar tak 7 6 1 4. TENT 7 4 3 5. Je din st. (SP) 7 3 4 6. Je din st. (U) 7 3 4 7. Ko lu ba ra 7 2 5 8. Va ra din 7 2 5 9. @e le zni ~ar 7 1 6 10. Di na mo 7 1 6

21:5 20:7 19:5 12:13 14:15 13:15 9:16 9:18 10:20 7:20

3:2 3:2 2:3 1:3 1:3 19 18 17 10 10 10 7 6 5 3

SU PER LI GA (M) \er dap – C. zve zda Voj vo di na – Spar tak (S) @e le zni ~ar – Spar tak (Q) Rib ni ca – Par ti zan Rad ni~ ki (K) – M. rad nik 1. C. zve zda 7 7 0 2. \er dap 7 6 1 3. M. rad nik 7 5 2 4. Rad ni~ ki 7 4 3 5. Voj vo di na 7 2 5 6. Spar tak (Q) 7 3 4 7. Rib ni ca 7 3 4 8. Spar tak (S) 7 3 4 9. Par ti zan 7 2 5 10. @e le zni ~ar 7 0 7

21:6 19:7 16:10 17:13 16:15 10:13 13:15 11:17 8:16 2:21

1:3 2:3 0:3 1:3 2:3 20 18 13 13 11 9 8 7 6 0

PR VA LI GA (@)

Dru ga `en ska li ga - se ver Pro le ter - Si vac Gim na zi ja - Vr {ac To pol ~an ka - Ru ma Ba sket Star - Spar tak 1. Spar tak 6 6 2. Vr {ac 6 6 3. To pol ~an ka 7 4 4. Si vac 6 4 5. Ru ma 7 3 6. Ba sket S. 7 3 7. Ko vin 5 3 8. Pro le ter 7 1 9. Voj vo di na NG 6 2 10. Gim na zi ja 7 0

SU PER LI GA (@)

82:58 74:73 58:60 84:60 74:81 67:58 423:370 11 479:386 11 477:393 11 447:357 11 464:427 11 405:391 9 431:418 9 431:456 8 406:460 7 353:466 7 448:486 7 384:538 6

Fu tog – la za re vac MD Zre wa nin – Voj vo di na Cr no ko sa – Ta ko vo Rad ni~ ki (K) – Obi li} Rad ni~ ki (B) – Sme~ 5 Po {tar – Kra guj 1. Sme~ 5 7 7 2. Cr no ko sa 7 6 3. Kra guj 7 5 4. Rad ni~ ki (K) 7 5 5. Fu tog 7 4 6. Ta ko vo 7 4 7. Zre wa nin 7 3 8. Voj vo di na 7 2 9. Rad ni~ ki (B) 7 2 10. La za re vac 7 2 11. Po {tar 7 1 12. Obi li} 7 1

0 1 2 2 3 3 4 5 5 5 6 6

21:4 20:5 16:7 15:10 16:10 13:15 10:17 10:15 11:18 10:16 10:20 4:19

3:0 3:1 3:0 3:0 1:3 1:3 20 19 15 14 13 9 7 7 7 6 5 3

PR VA LI GA (M) Slo ven – No vi Pa zar Sme de re vo – To pli ~a nin Je din stvo (SP) – Mla de no vac Ja go di na – Du nav vo lej K. Mi tro vi ca – Bo rac Obi li} – Klek 1. N. Pa zar 7 7 0 2. Je din st. (SP) 7 6 1 3. Klek 7 6 1 4. Bo rac 7 5 2 5. Sme de re vo 7 5 2 6. Mla de no vac 7 4 3 7. Du nav vo lej 7 3 4 8. Slo ven 7 2 5 9. Obi li} 7 2 5 10. K. Mi tro vi ca 7 2 5 11. Ja go di na 7 0 7 12. To pli ~a nin 7 0 7

21:2 20:5 18:9 18:8 17:10 14:13 13:14 9:15 9:17 7:16 5:21 0:21

0:3 3:0 3:0 2:3 0:3 1:3 21 18 16 15 15 11 9 7 7 6 1 0

DRU GA LI GA – SE VER (@) Vr {ac – Srem-tem po Du nav – Klek Mla dost (I) – Vr bas Omla di nac – NS vo lej tim Ru ma – Ki 0230 1. Mla dost (I) 6 5 1 2. Klek 6 5 1 3. Srem-tem po 6 5 1 4. Ru ma 6 4 2 5. NS v. t. 6 4 2 6. Ki 0230 6 2 4 7. Du nav 6 2 4 8. Vr bas 6 2 4 9. Vr {ac 6 1 5 10. Omla di nac 6 0 6

17:4 16:4 16:7 13:8 13:9 11:12 7:14 6:13 4:15 1:18

0:3 0:3 3:0 0:3 3:2 16 15 14 11 11 8 6 6 3 0

DRU GA LI GA – SE VER (M) FOK – Voj vo di na 2 In |i ja – Srem Pro le ter – Vr bas Fu tog – Mla dost (NP) No vi Sad – Ba va ni {te 1. In |i ja 6 6 2. Voj vo di na 6 5 3. Pro le ter 6 4 4. No vi Sad 6 4 5. Fu tog 6 3 6. Srem 6 2 7. FOK 6 2 8. Mla dost 6 1 9. Vr bas 6 2 10. Ba va ni {te 6 1

0 1 2 2 3 4 4 5 4 5

18:1 16:6 13:6 13:10 10:13 10:15 8:15 10:15 8:16 6:15

0:3 3:1 3:0 3:2 3:1 18 14 12 12 7 6 6 6 5 4

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – CEN TAR (@) Gr bi} – Va ra din 2 FOK – Par ti zan

0:3 1:3

NS. v. t 2 – NS tim Fu tog vest – No vi Sad ^emp 07 – VST Voj vo di na 2 – @a baq 1. No vi Sad 6 6 2. VST 6 6 3. Gr bi} 6 4 4. Va ra din 6 3 5. Fu tog vest 6 3 6. Par ti zan 6 3 7. Voj vo di na 6 3 8. ^emp 07 6 2 9. FOK 6 2 10. NS tim 6 2 11. NS v. t. 6 1 12. @a baq 6 1

Mla dost (BP) – CVS Tu ri ja – Be ~ej Apa tin – Vo lej stars NIS Spar tak 2 – Haj duk Mer kur – Par ti zan 1. Spar tak 5 5 2. Mer kur 6 5 3. Vo lej stars 6 5 4. CVS 6 4 5. Haj duk 5 3 6. Mla dost 6 2 7. Apa tin 6 2 8. Be ~ej 6 1 9. Par ti zan 6 1 10. Tu ri ja 6 1

60:20 18 54:26 18 55:25 15 38,5:33,510 42,5:37,5 9 35,5:44,5 9 37:43 7 34,5:37,5 6 20:60 4 15:65 0

18:5 18:5 13:7 12:10 12:11 11:11 11:12 9:13 7:14 7:15 9:15 7:16

0:3 1:3 0:3 od go |e no 3:1 15:0 15 15:7 14 15:7 14 16:6 14 9:6 9 8:13 6 6:14 5 6:16 4 6:17 3 5:15 3

3:0 0:3 3:2 slo bo dan 15:3 14 12:3 12 12:3 12 11:8 10 8:12 6 1:15 0 0:15 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – BA NAT (@) Klek 2 – Ko ral Ki kin da – Kra ji {nik Ba nat – Rad ni~ ki @i ti {te – MD Zre wa nin 2 Her ce go vi na 1. Rad ni~ ki 6 5 1 2. Klek 6 4 2 3. Ki kin da 5 4 1 4. @i ti {te 5 3 2 5. Her ce go vi na 5 3 2 6. MD Zre wa nin 6 2 4 7. Ba nat 5 1 4 8. Kra ji {nik 5 1 4 9. Ko ral 5 1 4

3:1 3:1 2:3 2:3 slo bo dan 16:5 14 12:9 12 12:8 11 12:7 10 10:8 9 10:16 5 8:13 5 6:12 3 4:12 3

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – CEN TAR (M) Vo {a – Si rig Du nav vo lej 2 – Kul pin Stra `i lo vo – Vest [id – Bo ta fo go 1. Stra `i lo vo 6 6 2. Kul pin 6 5 3. [id 6 4 4. D. vo lej 6 3 5. Si rig 6 3 6. Vest 6 2 7. Bo ta fo go 6 1 8. Vo {a 6 0

0 1 2 3 3 4 5 6

18:3 15:6 15:9 11:11 9:11 12:14 6:16 2:18

0:3 0:3 3:1 1:3 17 14 12 9 9 8 3 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SE VER (M) Ki kin da – Mla dost (BP) Ma gli} 1953 – Mer kur Mla dost (T) – Be ~ej Spar tak 2 – Par ti zan 1. Ma gli} 6 5 2. Mer kur 6 5 3. Ki kin da 6 4 4. Par ti zan 6 3 5. Mla dost (T) 6 3 6. Spar tak 6 2 7. Mla dost (BP) 6 2 8. Be ~ej 6 0

1 1 2 3 3 4 4 6

17:7 15:9 14:9 11:10 12:13 11:13 8:16 7:18

3:0 2:3 3:1 3:0 16 13 13 9 8 7 5 1

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – JUG (M) Rad ni~ ki – Srem iton 2 Ba nat – Pr vi tem po Her ce go vi na – Gor wi grad Slo ven 2 1. Rad ni~ ki 5 4 1 2. Ba nat 5 4 1 3. Her ce go vi na 5 3 2 4. G. grad 5 3 2 5. P. tem po 5 2 3 6. Srem 6 2 4 7. Slo ven 5 0 5

Li der ne po pu {ta

0 1 0 1 1 2 2 3 1 5 1 5 1 5 0 6 0 8 0 10

0 1 1 2 2 4 4 5 5 5

Pr vi tem po – Ra din ci Mi tro vi ca – Mla dost (NP) Srem tem po 2 – Slo ga Maks 1. Srem-tem po 5 5 0 2. Mla dost 5 4 1 3. Maks 5 4 1 4. Slo ga 5 3 2 5. P. tem po 6 2 4 6. Ra din ci 5 0 5 7. Mi tro vi ca 5 0 5

Superliga

9 9 7 4 4 4 3 3 2 0

0 0 2 3 3 3 3 4 4 4 5 5

2:3 1:3 2:3 3:1 17 16 12 10 9 9 9 7 5 5 5 4

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SREM (@)

PR VA @EN SKA RUKOMETNA LI GA SE VER

1. Be o grad 10 2. Sen ta VP 10 3. Me ta lac 10 4. Par ti zan 9 5. Ni{ put 10 6. C. Z. BN Bos10 7. Car La zar 10 8. Ba nat 9 9. E| {eg 10 10. Petrovar. 10

RUKOMET

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SE VER (@)

KUGLAWE Re zul ta ti, 10. ko lo: Sen ta Vi s a prom – Ni{ put 3.595:3.484 (6:2), Me ta lac E| {eg 3.504:3.368 (6:2), Be o grad – Cr ve na zve zda BN Bos 3.875:3.648 (6:2). Car La zar – Pe t ro v a r a d in 3.285:3.231 (6:2).

dnevnik

3:0 3:0 3:1 slo bo dan 13:4 12 13:6 11 13:8 11 11:7 9 7:10 6 7:16 4 2:15 1

Voj vo di na - Mla dost 34:23 (22:11) NO VI SAD: Velika dvorana Spensa, gledalaca 250, sudije: Kneì} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Vojvodina 3 (2), Mladost 3 (1), iskqu~ewa: Vojvodina 2, Mladost 4 minuta. VOJ VO DI NA: Gute{a (22 odbrana, sedmerac), Pudar 3, Bojani} 4, Blaì} 2, Todorovi}, Ivanovi} 7, Paji}, Andrija{evi} 7, Berak 1, Ze~evi} 3, Beqi} 7 (2), Stupar, Tamburi}, Koji}, Dmitrovi}. MLA DOST: Ra{eta, Jo{anovi} 1, ôvi}, Pocik 1, Simi}, êti} 13 (1), Grmi}, Arsin, Krsti} (11 od brana), Jovica 3, Mesaro{ 1, ]osi}, Kneèvi} 4.

Novosa|anke su u~vrstile lidersku poziciju na prvoliga{koj tabeli. Znale su izabranice Mileta Ze~evi}a da su Crwanke nezgodan rival, pa u podstvesti im je bila i ~iwenica da su one jedine skinule skalp Kikin|ankama, od kojih je Vojvodina jedino izgubila bodove. Zato je i razumqiva ozbiqnost i opreznost s kojom su Novosa|anke u{le u me~. Hitronoga Lidija Ivanovi} „cepala” je mre`u go{}i, u stopu po efikasnosti pratila ju je sjajna Jelena Andrija{evi}, Marta Beqi} je odli~no povezivala sve konce u napadu, dok je na golu gospodarija Ja-

smina Gute{a. Kao plod skoncentrisane i kvalitetne igre do{la je i (ne)o~ekivana prednost doma}ih od 12 golova (22:10). Dijana êti} je kod Crwanki bila izuzetno ras poloèna, o ~emu svedo~e i wenih 13 golova. Po~etkom drugog poluvremena êti}ki su se pridruìle Kneèvi}eva i Jovica, dobro je u tim trenucima branila Krsti}eva, pa su serijom 5:0 Crwanke stigle na pet golova zaostatka. Me|utim, ubrzo su stvari do{le na svoje mesto i Novosa|anke su zableìle ubedqivu pobedu, {to im je zna~ajno pred dana{wu Kup utakmicu u Bajmoku(20). J. Ga li}

Su per li ga (M) Ko lu ba ra - Vr bas Kar neks 26:30 @e le zni ~ar - Ru dar 18:19 Na pre dak - Me ta lo pla sti ka 23:20 PKB - Ju go vi} 19:26 Par ti zan - Za je ~ar 28. no vem bar Cr ven ka J. - Voj vo di na 28. no vem bar Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda 5. de cem bar 1. Par ti zan 9 8 1 0 268:228 17 2. Voj vo di na 9 7 0 2 236:202 14 3. M-pla sti ka 10 6 0 4 264:244 12 4. Vr bas 10 6 0 4 261:268 12 5. C. zve zda 9 5 1 3 244:243 11 6. Na pre dak 10 5 1 4 255:262 11 7. Rad ni~ ki 9 5 0 4 231:236 10 8. Ko lu ba ra 10 4 1 5 302:291 9 9. Ju go vi} 10 3 2 5 260:259 8 10. Ru dar 10 4 0 6 259:260 8 11. Za je ~ar 9 4 0 5 254:261 8 12. PKB 10 3 2 5 265:274 8 13. Cr ven ka 9 2 2 5 232:251 6 14. @e le zni ~ar10 0 0 10 237:289 0

Pr va li ga (M) La vo vi - Di na mo Som bo re lek tro - Ti tel XD @e le zni ~ar (I) - @SK Me ta lac - N. Pa zo va C. zve zda - Pro le ter Mla dost TSK - Voj put 1. Voj put 10 10 0 0 2. Pro le ter 10 9 0 1 3. Mla dost 10 5 1 4 4. C. zve zda 10 5 0 5 5. Di na mo 10 5 0 5 6. Ti tel 10 5 0 5 7. La vo vi 10 5 0 5 8. @SK 10 4 0 6 9. N. Pa zo va 10 3 1 6 10. Som bo re. 10 4 0 6 11. @e le zni ~ar10 3 1 6 12. Me ta lac 10 0 1 9

33:28 30:29 29:22 23:23 24:25 20:23 299:217 20 280:217 18 245:250 11 263:255 10 270:266 10 281:282 10 270:271 10 267:280 8 260:289 7 247:276 8 252:277 7 223:271 1

Pr va li ga (@) Pro le ter - Ki kin da Ja bu ka 95 - H. Jo `ef Te me rin - Spar tak Voj vo di na - Mla dost Pan ~e vo - Rad ni~ ki Srem - Do lo vo 1. Voj vo di na 10 9 2. Ki kin da 10 9 3. Spar tak 10 7 4. Pan ~e vo 10 6

0 0 0 1

1 1 3 3

27:33 21:27 21:19 34:23 28:24 si no} 304:193 18 292:215 18 254:253 14 257:257 13

5. H. Jo `ef 6. Mla dost 7. Rad ni~ ki 8. Te me rin 9. Ja bu ka 95 10. Srem 11. Pro le ter 12. Do lo vo

9 10 10 10 10 9 9 9

5 4 4 4 3 2 1 0

0 2 1 1 2 1 0 0

4 4 5 5 5 6 8 9

229:217 271:270 245:245 237:247 258:268 209:242 204:253 202:303

10 10 9 9 8 5 2 0

Dru ga li ga (M) B. Kar lo vac - Na pre dak Haj duk - Rad ni~ ki (NS) Apa tin - Dal ma ti nac Po ti sje - Je din stvo (K) Her ce go vi na - Ja bu ka Rad ni~ ki ([) - Cr ven ka Je din stvo (NB) - Ru ma 1. Her ce go vi na10 7 2 2. Je din. (K) 10 7 1 3. Radn. (NS) 10 7 1 4. B. Kar lo vac 10 6 2 5. Apa tin 10 6 0 6. Na pre dak 10 6 0 7. Haj duk 10 5 1 8. Radn. ([) 9 4 1 9. Cr ven ka 2 9 3 1 10. Je din. (NB) 9 3 1 11. Ru ma 9 3 0 12. Dal ma ti nac10 2 1 13. Ja bu ka 10 2 1 14. Po ti sje 10 1 0

1 2 2 2 4 4 4 4 5 5 6 7 7 9

35:30 30:33 30:26 26:37 39:28 2 od go |e no ni je igra no 321:255 16 306:257 15 277:258 15 281:262 14 288:267 12 278:266 12 290:289 11 215:227 9 231:244 7 203:226 7 230:300 6 252:261 5 282:310 5 264:296 2

Dru ga li ga (@) Uni e ra - La ki Slo ven - Ja dran To po la - Ra van grad Mi le ti} - Spar tak Vr bas - @e qa Apa tin - Obi li} 1. Ja dran 10 9 2. Slo ven 10 7 3. Ra van grad 10 7 4. La ki 10 6 5. To po la 10 6 6. Mi le ti} 10 6 7. Obi li} 9 4 8. Apa tin 9 4 9. @e qa 10 4 10. Vr bas 10 2 11. Spar tak 10 1 12. Uni rea 10 1

1 0 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0

23:30 22:25 24:26 34:22 30:26 da nas u 19.30 0 295:208 19 3 274:229 14 3 234:201 14 3 264:228 13 4 268:223 12 4 238:241 12 5 170:169 8 5 200:217 8 6 195:250 8 7 256:305 3 8 188:242 3 8 177:248 0

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Fu to `a ni ma pr vi bod Me ta lac - No va Pa zo va 23:23 (11:10) FU T OG: Dom spor to va, gledalaca 200, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin). Sedmerci: Metalac 1 (0), Nova Pazova 6 (4), iskqu~ewa: Metalac 10, Nova Pazova 10 minuta. ME TA LAC: Koki} 1, Ili} 1, Radi} 1, Vojvodi} 6, Savi} 2, Tojagi} 1, \uki}, Devetak, Petrovi}, Eri}, Milo{evi} 5, Ani~i}, Om~ikus, Zori}, Ivanovi} 6. NO V A PA Z O V A: Ili}, Kuki}, Ivani}, Grubi}, @ivkovi}, Nedeqkovi}, Vok{i 6 (1), Gamber 4, Guduri} 1, Naran~i}, Vagi} 3, Oqa~a, Kova~evi} 5 (1), \ojba{i}, Marinkovi}, Mihajlovi} 4 (2). Rukometa{i Metalca tek u 10. kolu do{li su do prvog boda u remiju sa ekipom Nove Pa zo ve. Na kon re zul tat ski neizvesnog prvog poluvremena Futo`ani su u drugom krenuli silovito i ve} posle de-

setak minuta imali su prednost od ~etiri gola razlike (16:12). Uz nekoliko dobrih odbrana golmana Petrovi}a i Ani~i}a sve je i{lo na ruku doma}inu, pa su {est minuta pre kraja imali vo|stvo od ~etiri gola (23:19). Gosti se nisu predavali i uz podr{ku svog gol ma na zna la~ kom i hrabrom igrom utakmicu su uveli u rezultatski neizvesnu zavr{nicu. Prosto je neverovatno {ta su sve sebi dozvolili pojedini igra~i Metalca ne razmi{qaju}i o tome da vi{e nemaju vremena za popravni. ^ak i neki od onih koji su u~estvovali u pravqewu razlike su svojim nepromi{qenim potezima doveli do toga da se i bod prvenac morao braniti dvadesetak sekundi pre kraja susreta od probu|enih Pazov~ana. J. G.

Za sve uku se Mla dost TSK – Spar tak Voj put 20:23 (12:11) TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Milosavqevi} i Trivko vi} (Be {ka). Sed mer ci: Mladost TSK 3 (2), Spartak Vojput 5 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 4, Spartak Vojput 12 minuta. MLA DOST TSK: Ardali} (16 odbrana, sedmerac), Panteli}, Okuka 1, Lisica 7 (1), Kne`evi}, Vuja~i}, Gruji~i} 6, Jo va no vi}, \u ri} 3 (1), Starovlah 1, Pokrajac 2, Terzi}, Lau{ev, Kosanovi}, Marjanovi}, Plan~ak. SPAR T AK VOJ P UT: Vu koslavovi} (11 odbrana), Kosovi}, Jeli} 2, Pavlovi} 3, Jawi}, Kaltak, Kova~evi} 6 (2), Galfi, Todorovi}, Jovanovi} 4, Kuki} (6 odbrana, sedmerac), Pato~kai, Papi} 3 (1), Bo`ovi} 5, Petin, \ukanovi}. Li der pr vo li ga {ke ru ko metne tabele Spartak Vojput

provukao se kroz iglene u{i u Temerinu i osvojio bodove.U po sled wih pet mi nu ta Suboti~ani su na~inili rezultatski preokret i izbegli prvi poraz. Jara~ani su se predstavili u sjajnom izdawu, no{eni podr{kom navija~a, sve do sredine drugog poluvremena odràvali su vo|stvo od dva gola razlike. Mreù gostiju re{etali su bekovi Milan Lisica i Nenad Gruji~i}, dok je na golu bli stao Zo ran Ar da li}. Strelcima doma}ina je nestalo municije u fini{u, {to su gosti iskoristili i u 55. minutu izjedna~ili na 20:20. Jara~ani nisu uspeli da zadrè pobedni~ki kurs, a u tome ih je spre~io Mom~ilo Boò vi}, stre lac od lu ~u ju }ih golova u uzbudqivoj zavr{nici utakmice za sva~iji ukus. M. Me ni }a nin

SPORT

dnevnik

utorak27.novembar2012.

POD RU^ NA LI GA SU BO TI CE

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Ka wi à ni pre ki nu li post Po ti sje – Pa no ni ja 2:0 (0:0) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 100. Sudija: S. Jekni} (Pali}). Strelci: Bili} u 73. (iz jedanaestarca) i Vidovi} u 89. minutu. @uti kartoni: Barjaktarovi}, Segi, Apro, Buza (Potisje), Sekere{, êh i Na| (Panonija IMT). Crveni kartoni: Muhi (Potisje), Zeli} (Panonija IMT). PO TI SJE: Nedeqkovi} 8, Segi 7, Buza 7, Muhi 7, Barjaktarovi} 7, Papdan~o 7, Apro 7, Aroksala{i 7 (Vidovi} 7), Lon~ar 7 (Dobo –), Bili} 8, âwiga 7 (Husta –). PA NO NI JA IMT: Kalu|erovi} 6, Zeli} 6, êh 6, ]eran 6, Ru skovski 7, Sekere{ 6, Turi} 6 (Belada –), Na| 7, Serdar 6, Martin 6, Begovi} 6.

Damjanovi} 8, Medi} 7 (Vojkovi} 6), Grbi} 7, Laketa 7. Iako su gosti poveli u prvom poluvremenu golovima Damjanovi}a i M. Kova~a to nije bilo dovoqno. U drugom delu igre Baj{a je zaigrala boqe i uspela da preokrene rezultat. S. St.

Pro le ter – Ta van kut 2:0 (2:0) WE GO [E VO: Stadion Prole tera, gledalaca 100, sudija: Dobrijevi} (Bajmok). Strelci: Gu{i} u 31. i M. Matkovi} u 39. minutu. PRO LE TER: \or|evi} 7, ]ulibrk 7, Medakovi} 7, M. Stani} 8, Panovi} 7, Grbi} 7 (S. Matkovi}),

Kawiàni su najzad prekinuli jesewi post i drugom pobedom zavr{ili jesewi deo prvenstva. Vode}i pogodak postigao je u 73. minutu Igor Bili}, iz penala koji je skrivio Radovan Zeli}. U 89.minutu Zoran Vidovi} je akciju po desnoj strani zavr{io niskim precinim {utom u desni ugao, a golman gostiju Vladimir Kalu|erovi} bio je nemo}an. U drugom minutu nadoknade sudija Stefan Jekni} dosudio je najstroù kaznu i za goste, posle pre kr{aja âbe Muhija u kaznenom prostoru, ali je udarac Milana ]erana sa bele ta~ke uspeo da odbrani golman doma}ih Predrag Nedeqkovi}. M. Mi tro vi}

M. Matkovi} 7, Davidovi} 8, R. Stani} 7, Gu{i} 8 (Krvavac), Demowi} 7. TA VAN KUT: Vukovi} 8, Vujovi} 7, I. Skenderovi} 7, Tokodi 6, Mihaqevi} 7, Tanti} 7, Peri} 7, Tumbas 7, Jermazovi} 7, N. Skenderovi} 6, Ga{par 6. Bila je to dobra i kvalitetna utakmica sa dosta {ansi na obe strane iako su gosti do`iveli poraz, igrali su dobro naro~ito u drugom delu. Doma}in je stekao prednost golovima Gu{i}a u 31. i M. Matkovi}a u 39. minutu. Bilo je jo{ {ansi u samom fini{u. S. St.

Baj {a – Pre po rod 3:2 (0:2)

KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 200, sudija: Tanovi} (Subotica). Strelci: Plav{i} u 42. za Krivaju, a Be{ewi u 25. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Vujaklija, Pani} (Krivaja), Neme{, Jak{i}, Be{ewi (Ba~ka). Crveni kartoni: Vujaklija u 75. (Krivaja), a Tepi} i B. Matkovi} (Ba~ka). KRI VA JA: Kalu|erovi} 6, Boji} 6 (Vujaklija 6), Mihajlovi} 6 (A. Majki} 6), M. Majki} 6, Borenovi} 6, Jovanovi} 6, Plav{i} 7, Pani} 6, Perovi} 6, Sukajxija 6, Milo{evi} 6 (Cveti}anin 6). BA^ KA: S. Matkovi} 8, Alma{i 6 (Jovanov 6), Neme{ 6, Jak{i}

BAJ [A: Stadion Baj{e, gledalaca 250, sudija: Jai} (^oka). Strelci: Dra{kovi} u 52. Nerac u 54. i 86. za Baj{u, a Damjanovi} u 5. i M. Kova~ u 44. minutu za Preporod. BAJ [A: Lacko 7, Rahi} 7, Latak 7, R. Rekecki 7, Nerac 8, Duqahi 7, Dra{kovi} 8, Nestorovi} 7 (Tot 6), @emberi 7, Milutin 7, O~ena{ 7 (Z. Rekecki 6). PRE PO ROD: Joki} 7, M. Kova~ 7, @drwa 7 (Bili} 6), Terzija 7, Kopowa 7, O. Kova~ 7, Majkovi} 7,

Kri va ja – Ba~ ka (M) 1:1 (1:1)

OP [TIN SKA LI GA [ID

Ras po lo `e ni Re mi} Gra ni ~ar – Je din stvo (Q) 4:0 (3:0) JA ME NA: Igrali{te Grani~a ra, gledalaca 100, sudija Horvat (Morovi}). Strelci: S. Juro{evi} u 14. i 20. i Remi} u 37. i 55. minutu. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijano vi} 7, Kova~evi} 7, Vukovi} 7, Z. Jovi} 7, Star~evi} 6, D. Joro{evi} 8, Stanivukovi} 7 (Simi} 7), Re-

mi} 8, S. Juro{evi} 8 (Ili} 6), Boban Cvijanovi} 8, Maru{i} 7 (\u ki}). JE DIN STVO: Mrkowi} 7, Ru man 6, Pavlovi} 6, Puno{ 6, ^ali} 6, Cigankov 7, An|eli} 6 (\uri} 6), La}arac 6, Tadi} 6, Aleksi} 6, Ga ni} 7. I. Ma ru {i}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Go sti bo qi Je din stvo (SP) 2 – Po let 1:3 (1:1) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 50, sudija Vu~kovi} (Nova Pazova). Strelci: Mom~ilovi} u 42. za Jedinstvo, Popovi} u 28, Kukoq u 61. i Todorovi} u 90. minutu za Polet. @uti kartoni: Savi}, Kalik (Jedinstvo), D. Vuko vi}, Kukoq, Todorovi} (Polet). JE DIN STVO: Mudrini} 6, Avramovi} 6, Savi} 6 (Staj~i} 6),

Ne do sta ja li sa mo go lo vi

Pro le ter – Ta van kut 2:0, Po ti sje – Pa no ni ja 2:0, ô ka – Vi no gra dar 1:1, Ja dran – Ti sa 2:2, Obi li} – We go{ 0:4, Baj {a (P) – ân ta vir 3:2, Baj {a – Pre po rod 3:2, Kri va ja – Ba~ ka (M) 1:1. 1. Pro le ter 15 9 2 4 33:18 29 2. We go{ 15 9 2 4 29:17 29 3. Ba~ ka (P) 15 8 5 2 30:19 29 4. Ti sa 15 8 4 3 37:13 28 5. Baj {a 15 7 4 4 27:18 25 6. ô ka 15 7 2 6 25:24 23 7. Kri va ja 15 6 4 5 28:22 22 8. Ta van kut 15 6 3 6 24:20 21 9. Ba~ ka (M) 15 6 2 7 19:37 20 10. Vi no gra dar 15 5 4 6 33:26 19 11. Ja dran 15 5 4 6 26:25 19 12. Pre po rod 15 4 6 5 21:19 18 13. Pa no ni ja 15 4 4 7 32:25 16 14. Obi li} 15 5 1 9 14:42 16 15. ân ta vir 15 4 2 9 17:39 14 16. Po ti sje 15 2 1 12 15:46 7

6, Tepi} 6, Kriàn 6, B. Matkovi} 6, Be{ewi 8, Barta 7, Morovi} 7, Stupar 7. Zahvaquju}i raspoloènom golmanu Slobodanu Matkovi}u i bunker Ba~ke iz Mole izdràli su sve napade Krivaj~ana. Gosti su poveli ve} u 25. minutu gre{kom doma}e odbrane, a do izjedna~ewa je do{lo tri minuta pre kraja prvog poluvremena evro golom Sa{e Plav{i}a koji je sa 20 metara iz slobodnog udarca postigao pogodak.U drugom delu gosti su se povukli, igraju bunker i {anse propu{taju, najpre Perovi}, Borenovi}, Plav{i}. Gosti su se vi{e orijentisali za defanzivnu igru i pretili iz kontri. S. St.

Ka wi `a ni pred go lom go sti ju

Z. Popovi} 6 (Jovi~i} 6), Bosanac 6, Tutek 6, P. Popovi} 6 ([aranovi} 6), Mom~ilovi} 7, [panovi} 6, Kalik 6, \uri} 6. PO LET: Pa{i} 7, M. Vukovi} 7 (Devi} 7), Markovi} 7, \ali} 7, Kukoq 8, D. Vukovi} 7, Pej~i} 7 (Bozo qac 7), Popovi} 8, Sirixanski 7 (Studen 7), Todorovi} 8, Mari} 7. B. Ra |e no vi}

In deks – Slo ga (E) 0:0 NO VI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca: oko 400, sudija: Zeqkovi} (Crvenka), ùti kartoni: Zlatkovi}, Rodi}, Pervaz (Indeks), Rai~evi}, Milo{evi}, Jovanovi}, \or|evi} (Sloga). IN DEKS: Buzaxija 7, Bojovi} 7, Jovovi} 7, Rodi} 7, Topoli} 7, Pervaz 6 (\uki}), M. Powevi} 6, Nedi} 6, Goli} 6 (Beli} 6), Zlatkovi} 6 (Klai} 6), Vujanovi} 7. SLO GA: Tojagi} 8, Milo{evi} 7, Jovanovi} 6 (Simiki} 6), ôbanovi} 7, Miqkovi} 7, Rai~evi} 7, Kova~evi} 6 (Zec 6), \or|evi} 6, Simeunovi} 6, [ai} 6, Pendo 6 (Lasi}). U derbiju Vojvo|anske lige Zapad nije bilo pobednika. Igrale su dve najkvalitetnije ekipe takmi~ewa ali nisu vi|eni golovi. Indeks je imao inicijativu, vi{e loptu u posedu i nekoliko prilika za gol, ali mreà odli~nog golmana Tojagi}a nije pogo|ena. On je najzaslu`niji {to tri–~etiri od-

pogre{io. Vinkovi} obema rukama, u svom kaznenom prostoru, Mar~etu baca na zemqu, ali se sudijina pi{taqka nije ~ula. J. \or |e vi}

Omla di nac – Cr ve na zve zda 0:1 (0:0) NO VI BA NOV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 250, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelac: @igi} u 78. minutu. @uti kartoni: Ili}, Cvijanovi} (Omladinac), Stepanovi}, Baji}, Dujkovi}, Stoji~i}, Jakovqevi}, @igi}, Spasojevi} (Crvena zvezda). Crveni karton: Quboja (Omladinac). OMLA DI NAC: Jagodi} 7, Ili} 7, Radan 7, Quboja 7, Simi} 7, Stefanovi} 7, Haka~ 7 (Berakovi} 7), Xepina 7 (Mra~ajac), Cvijanovi} 7, Jeli} 7, Vesi} 7. CR VE NA ZVE ZDA: Nikitovi} 7, Baji} 7, Jakovqevi} 7, Tadi} 7, Stepanovi} 7 (Spasojevi} 7), Jova -

ô ka – Vi no gra dar 1:1 (0:0) Ô KA: Stadion u ôki, gleda laca 100. Sudija: Mili} (Ba~ka Topola). Strelci: Bauk u 88. za ôku, a Sarapa (autogol) u 89. minutu za Vinogradar. @uti kartoni: \eri, G. @ivkovi} i Bauk (ôka), Nagel, Pr~i} i Kmec (Vinogradar). Crveni kartoni: Bulaji} (ôka) u 85. minutu, Radi~ i Ha{ko u 70. i Stipan~evi} u 90. minutu (Vinogradar). Ô KA: Dragoqevi} 8, \eri 7 (Katona –), G. @ivkovi} 7, Sarapa 7, Rudi~ 7, Rafai 7, Nikolin 8, Bu laji} –, @oldo{ 7, Roganovi} 7, Bauk 8. VI NO GRA DAR: Pr~i} 7, Babi~kovi} 7 (Vukov 7), Nagel 7 (Antunovi} –), Ha{ko –, Peji} 7, Radi~ –, Tumbas 7(Engi 7), Nagel 7, Kmec 8, Stipan~evi} –, Guqa{ 8. U nadigravawu dve ujedna~ene ekipe, bilo je mnogo nepotrebne nervoze, posebno u fini{u utakmice. Broj~anu prednost zbog is kqu~enih igra~a Vinogradara Ra di~a i Ha{ka, ôkani su iskoristili u 88. minutu golom Bauka, me|utim, samo minut kasnije do{lo je do izjedna~ewa posle nesporazuma u odbrani doma}ina. Lopta koju je Sarapa vratio golmanu Dragoqevi}u zavr{ila je u mreì. M. Mr.

Dru ga fut sal li ga, gru pa Voj vo di na SAS – Ki kin da 4:1, Tvr |a va – De us fut sal 4:2, Haj duk – Le te }i Ho la |a nin 5:4, Kra qe vi }e vo – Fo rum 3:3. 1. L. Ho la nin 2. SAS 3.Haj duk 4. De us Fut sal 5. Tvr |a va 6. Fo rum 7. Ki kin da 8. Kra qev.

5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 2 1 1 0 0

0 0 0 1 3 2 2 2

1 1 2 2 1 2 3 3

26:16 12 26:15 12 15:17 9 17:16 7 18:20 6 20:22 5 8:15 2 16:25 2

Fut sal li ge Voj vo di ne Te lep – Ba~ ka 9:1, Som bor – No va Pa zo va 2:4, Are na – Kru na 1:5, Ke pa 9 – Vi king (26.11). 1. No va Pa zo va 2. Vi king 3. Te lep 4. Kru na 5. Som bor 6. Are na 7. [am pion 8. Ba~ ka 9. Ke pa 9 (–1)

5 3 5 5 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 2 1 1 1

0 0 0 0 0 0 0 0 0

1 0 2 3 2 2 3 3 3

35:12 12 27:12 9 22:14 9 21:18 6 20:23 6 14:17 6 15:27 3 7:29 3 15:24 2

STA NI [I]: Sta ni {i} – Po let 4:3, TU RI JA: Mla dost – Haj duk 0:2, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost – Cr ven ka 1:0, NO VI BA NOV CI: Omla di nac –Cr ve na zve zda 0:1, NO VI SAD: Bo rac – Ba~ ka 0:2, MLA DE NO VO: Bu du} nost – Ju go vi} 1:2, NO VI SAD: In deks – Slo ga 0:0, RU MA: Pr vi maj – Sr bo bran 1:1. 1. In deks 15 10 2 3 25:6 32 2. Slo ga 15 9 4 2 31:9 31 3. C. zve zda 15 10 1 4 20:15 31 4. Haj duk 15 10 0 5 33:12 30 5. Ba~ ka 15 8 5 2 22:8 29 6. Po let 15 8 2 5 26:26 26 7. Mla dost (T) 15 7 3 5 23:22 24 8. Sr bo bran 15 6 5 4 23:16 23 9. Ju go vi} 15 5 5 5 17:16 20 10. Sta ni {i} 15 4 5 6 19:24 17 11. Cr ven ka 15 4 4 7 16:20 16 12. Pr vi maj 15 4 4 7 17:23 16 13. Bo rac 15 5 1 9 17:32 16 14. Mla dost (BP)15 3 3 9 9:25 12 15. Omla di nac 15 1 4 10 9:31 7 16. Bu du} nost 15 1 2 12 8:32 5

rao u levi ugao golmana Lu~i}a koji je zaplivao kroz vazduh ali je lopta zavr{ila u mre`i. Gosti su poku{ali preko Raki}a u 57. minutu, ali je golman Lu~i} bio na visini zadatka. Pet minuta kasnije Mijajlovi} je {utirao sa preko 20 metara, a Lu~i} je krajwim napo rom uspeo da sa~uva svoj gol.U prilici je bio i \or|evi}, ali je lopta zavr{ila pored leve stative golmana Budu}nosti. Izjedna~io je Kajtes koji je iz slobodnog udarca sa oko 20 metara uspeo da pogodi levi ugao [ovqanskog. U jeku napada doma}ih gosti su u sudijskoj nadoknadi postigli gol za kona~nih 1:2. \uri} je u gu`vi iskosa sa leve strane pogodio dowi levi ugao Lu~i}evog gola. M. \. Kre me no vi}

Bo rac – Ba~ ka 0:2 (0:0)

novi} 7 (Okiqevi} 7), @igi} 7, \or|evi} 7, Stoji~i} 7, Gordani} 7. Odli~no su doma}ini igrali u poqu, a i stvorili su nekoliko veoma lepih {ansi. Golmana Nikitovi}a nisu savladali sa nekoliko metara Haka~, Mra~ajac i Cvijanovi}. I kada su svi na tribinama pomislili da }e me~ zavr{iti bez golova, gosti su izveli korner, najvi{i u buketu igra~a bio je @igi}, i sa pet metara glavom pogodio je mre`u iznena|enog Jagodi}a. Ustvari gosti su mudrom taktikom sa~uvali svoj gol u duelu sa doma}inima, koji ve}, dugo vremena neznaju kako izgleda pobeda. Zvezda{i su disciplinovanom i strpqivom igrom stigli do va`nih bodova, za sam vrh tabele, mo`da kasnije na prole}e za sam tron. G. Dra go qi}

NO VI SAD: Igrali{te Bor ca, gledalaca 200, sudija: Markovi} (Stara Pazova), Strelci: Mari} u 38. i Romi} u 60. minutu. @uti kartoni: Perinovi} (Borac), a Mari} i Terzi} (Ba~ka). BO RAC: Romi} 8, Krwaji} 7, Dubroja 7, Miri} 6 (Simi} 6), Papri} 6 (Radovi} 6), Gostoji} 7, Pe rinovi} 6, \akovi} (\or|evi}), Tomjanovi} 7, [uwka 6, Petrovi} 7. BA^ KA: Bogunovi} 7, Ja{ovi} 7, La}arak 7 (Stupar), Radovi} 7, Balinov} 7 (Jan~i}), Popovi} 7, Mari} 8, Terzi} 7 (Smiqani} 7), Romi} 8, Dobrinac 8, Ivkovi} 7. Pobeda Ba~ke na Klisi bila bi i ubedqivija da doma}i na golu nisuimali raspolo`enog Romi}a. U nekoliko navrata spre~io je sigurne pogotke. U 38. minutu posle centar{uta Ivkovi}a, Krwaji} je pogre{io, a Mari}u nije bilo te{ko da sa tri metra pogodi mre`u. Dva minuta kasnije posle brze kontre gostiju Romi} je bio spretniji od prezimewaka na golu doma}ina. D. Iva ni}

Bu du} nost – Ju go vi} 1:2 (0:1)

Sta ni {i} – Po let 4:3 (2:1)

MLA DE NO VO: Stadion Budu}nosti, gledalaca 150, sudija Radi} (Novi Sad), strelci Kajtes u 75. za Budu}nost, a \uki} u 41. i \uri} u 94. minutu za Jugovi}, `u ti kartoni, Hajti} (Budu}nost), Kizi}, \uki}, Laki}, \uri} (Jugovi}). BU DU] NOST: Lu~i} 6, Vejinovi} 6, Novak 6, Hajti} 6, Kajtes 7, [qivar 6 (Karanovi} 6), Vigwevi} 6, Baji} 6, Mari} 6 (Antoni} 6), Medenica 6, [e{um 6 (@arkovi} 6). JU GO VI]: [ovqanski 7, Ki zi} 6 Kqaji} 6, \uki} 7, Laki} 7, Miqani} 7, \uri} 7, Mijajlovi} 6, Savi} 6 (Vukeli} –), Raki} 7 (\or|evi} 7), Antoni} 7 (\eki} –). Doma}i fudbaleri su prvi bili u prilici da postignu gol. Mari} je dobro uba~enu loptu sa leve strane poku{ao da ubaci u mre`u ali nije bio dovoqno precizan, pa je ona zavr{ila pored leve stative golmana [ovqanskog. Hajti} je u 14. minutu izveo slobodan udarac, na odbijenu loptu natr~ao je [e{um i uputio je desni ugao golmana [ovqanskog koji je bio na mestu. Ka}ani su do{li u vo|stvo u 41. minutu. \uki} je precizno {uti-

STA NI [I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 100, Sudija: Marina Dragi~evi} ( Novi Sad ), strelci: Dra~a u 28, 62 , Vra~ari} u 35, Bobanac u 64. za Stani{i}, a Ili} u 30, Vukeli} u 75, Furtula u 85. minutu za Polet. STA NI [I]: Marti} 7 ( Batak 7), Terzija 7, Vrankovi} 7, Maqkovi} 7, Bobanac 7, Dra~a 7, Vra~ari} 7, A. Jagodi} Kurixa 7, Miji} 7, Bajai 7, (Vukadinovi} 7), Kurixa 7. PO LET: \uri{i} 6, Zejak 6, ( V. Dobrijevi} 6), Bjelac 6, [egan 7, Lon~ar 6, ( Pejanovi} 6),Rako~evi} 7, Ili} 7, Furtula 7, Vukeli} 6, Nen. Vuka{inovi} 6 ( Svrkota 6,5), Nik. Vukadinovi} 7. U 28. minutu Dra~a je naleteo na povratnu loptu na petercu Poleta i matirao golmana gostiju. Dva minuta kasnije Furtula , najboqi igra~ gostiju pro{ao je po desnoj strani, a Ili} je izjedna~io. Novo vo|stvo Stani{i}a preko Vra~ari}a , da bi Dra~a pogodio pre~ku, a odbijenu loptu poslao u mre`u. Bobanac je nekoliko minuta kasnije postigao pogodak i prakti~no re{io me~. M. Jo vi }e vi}

Gol man To ja gi} (Slo ga) in ter ve ni {e is pred igra ~a In dek sa Fo to: D. Iva ni}

li~ne prilike doma}ih igra~a nisu pretvorene u pogodak.. U prvom delu Indeks je prvo preko Nedi}a imao priliku, a ne{to kasnije Vujanovi} je pogodio pre~ku sa distance. Gosti su se uglavnom branili. Dve najboqe prilike Indeksa propustili su Goli}, ~iji volej iz blizine golman gostiju je odbranio, i u 69. minutu Bojovi} koji je sa svega nekoliko metara glavom slabo {utirao i dozvolio Tojagi}u da se istakne. Gosti su u 88. minutu imali {ansu kada je [ai} centrirao sa desne strane, a lopta ~udnom putawom za vr{ila na stativi gola Indeksa. M. Ko va ~e vi}

Pr vi maj – Sr bo bran 1:1 (1:1) RU MA: Stadion Prvog maja, gledalaca 100, sudija Danilovi} (Ba~). Strelci: Mar~eta u 21. za Prvi maj, Bjeki} u 43. za Srbobran. @uti kartoni: Marinkovi}, ûpeqi} (Prvi maj), Dragojlovi}, Hodonicki (Srbobran). PR VI MAJ: Rogi} 6, Putica 7, Srem~evi} 7, Marinkovi} 8, Jovanovi} 7, Radi} 6 (Kolarevi}), Mar~eta 7, Novakovi} 6, Lazarevi} 6 (ûpeqi}), Stupar 6 (Alempi}), Spasojevoi} 7. SR BO BRAN: Jovanovi} 6, Torbica 7, Kobilarov 7, Te{anovi} 7, Vinkovi} 7, Vilotijevi} 7, Dragojlovi} 7 (Marjanov), Hodonicki 6, Perovi} 7 (Te{ovi}), Vujanovi} 8, Bijeki} 7 (Brankov). Srbobranci su ostvarili ciq.Osvojili su planiran bod. Pored postignutog gola imali su samo jo{ jednu pravu {ansu. Na drugoj strani, doma}in, je imao i inicijativu, ali i {anse koje naàlost nije realizovao. Rumqani su poveli u 21. minutu Marinkovi} je uposlio Mar~etu, koji je loptu prihvatio na grudi, spustio je, potom pobegao svojim ~uvarima, a na kraju preciznim {utem prevario i golmana Jovanovi}a. U 43. minutu izjedna~ewe. Gosti su izveli korner, Stupar i golman Rogi}, nisu na vreme reagovali, a to je iskoristio Bijeki} i lako postigao gol. U 80. minutu sudija Danilovi} je

SPORT

utorak27.novembar2012.

dnevnik

VOJ VO \AN SKA LI GA – IS TOK

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Bi cok ove rio ti tu lu

Si gu ran ko rak li de ra

Je din stvo (NB) – Ki kin da 3:2 (1:0) NO VI BE ^EJ: Stadion kraj Tise, gledalaca 300, sudija: Biki} (Zrewanin), strelci: Stankovi} u 4. (iz jedanaesterca), Radi{i} u 67, Bicok u 77. za Jedinstvo, a \uki} u 53. i Popov u 75. minutu za Kikindu. @uti kartoni: ]ulibrk, Stepan~ev (Kikinda). JE DIN STVO (NB): Nem~ev 7, Ivan~ev 7, Bicok 8, Stankovi} 8, Milakovi} 7, Male{ 7 (Balaban ), [ijanovi} 8, B. Mati} 7, Radi {i} 8 ([tefki} -), \uri~in 7 (Lazi} -), Rigo 7. KI KIN DA: Atlagi} 8, Laki} 7, ]ulibrk 6, Kitanovi} 7, Crnomarkovi} 7, Bodra`i} 6, Babi} 6, \uki} 7 (Martinov -), Popov 7, Krspoga~in – (Milinkovi} 6), Petrov 6 (Stepan~ev -).

puta primorao Mladena Stani{i}a na kapitulaciju, a pomoglu su mu gre{ke doma}ina. Doma}i su krenuli na sve ili ni{ta da bi preko Popi}a, Furtule i Sladojevi}a doma}ini pretili golmanu Lebovi}u, ali nisu uspeli da pogode ciq. S. St.

Bo rac - Vr {ac 1:0 (1:0) STAR ^E VO: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija: Andreji} (Bela Crkva). Strelac: \akovi} u 37. minutu. @uti kartoni: Perovanovi}, Spasi} (Borac), Jovanov, Juga (Vr{ac). Crveni karton: Arsenijevi} u 60. minutu (Borac). BO RAC: Katani} 7, Krsti} 7, Miti} 7, Jovanovi} 7, Stanisavqevi} 6 (Babi} 6), Radulovi}, Arsenijevi} 6, \akovi} 7 (Dimi-

Fud ba le ri Je din stva iz No vog Be ~e ja

Novobe~ejci su uz truba~e proslavili titulu jeseweg prvaka, ali do pobede protiv Kikin|ana, u utakmici punoj obrta, nisu do{li ni malo lako. U prvih deset minuta dva jedanaesterca. U 4. minutu, uspe{ni realizator za doma}e bio je Stan kovi}, dok kapiten gostiju Crnomarkovi}, nekoliko minuta ka snije nije bio precizan, loptu je poslao visoko preko gola. U 53. minutu {ok za doma}e navija~e. \uki} je pro{ao po desnoj strani i silovitim udarcem izjedna~io. Usledila je prava opsada gola gostiju, da bi posle kornera Radi{i} glavom savladao odli~nog Atlagi}a. Gosti se nisu predavali, posle gre{ke kapitena Ivan~eva, Popov je u 75. minutu, po drugi put izjedna~io. Radost gostiju nije dugo trajala, samo dva minuta kasnije, u jednoj brzoj akciji Radi{i} je uposlio Aleksandra Bicoka, koji iz neposredne blizine postigao je pobedonosni gol, vredan titule jeseweg prvaka. St. Da vi do vi}

Za dru gar - Rad ni~ ki (B) 0:3 (0:1) LA ZA RE VO: Stadion SC „Citadela MM.”, gledalaca 100, sudija: Kru{i} (Kawi`a). Strelac: Bogunovi} u 16. 52. i 60. minutu. @uti kartoni: Vukovi}, T. Grubi{i}, V. Grubi{i} (Zadrugar), a Raji}, Bogunovi} (Radni~ki). ZA DRU GAR: M. Stani{i} 6, V. Grubi{i} 6 (Jeremi}), Guzina 6, Simani}{ 6, Jovanov 6, Vukovi} 6, Furtula 6, Sladojevi} 6, Tomi} 6, T. Grubi{i} 6 (V. Stani{i}), Po pi} 6. RAD NI^ KI: Lebovi} 8, Ba~i} 7, Bator 7 (Bereti}), \or|evi} 8, Crnomarkovi} 8, Bala`i} 7, Popovi} 7, Bogunovi} 9 (Marinkovi}), Babi} 8, Jawi} 7 ([koro), Raji} 7. Najboqi igra~ na utakmici je bio Damir Bogunovi} koji je tri

trijevi} -), Perovanovi} 6 (Paroj~i} 6), Spasi} 7, Makarun 7. VR [AC: Donovi} 7, Juga 6, Jovanov 6, [esti} 7, Rankov 6 (@ivkov 6), Ivanovi} 6, Stanojlovi} 7, Gavrilovi} 6, Kalin 6 (Vu~evski 6), Mihajlovi} 6 (Lazarevi} 6), Bobi} 6. U derbiju doma}i fudbaleri bili su boqi i zaslu`eno savladali goste iz Vr{ca. Gol odluke postigao je Zvonko \akovi}. B. Stoj kov ski

Ko lo ni ja – Ko za ra 1:0 (0:0) KO VIN: Stadion Radni~kog. Gledalaca: 300. Sudija: Miklo{ Gligor (Subotica). Strelac: Milo{evi} u 46 minutu. @uti kartoni: Radenkovi}, Ma|arov (OFK Kolonija), Reqi}, B.Buni}, M.Buni}, Krasin (Kozara). OFK KO LO NI JA: Kuqanin 7, Ma|arov 6 (Nikoli} 6), Bicuqevi} 6, Radenkovi} 7, Milo{evi} 7, @ivi} 7, Delibla~anin 7,Jovanovi} 6, Vel~anovi} 7, Tajdi} 7 (Bi`i} -), Vasiqevi} - ( Ki{ 7). KO ZA RA: Oqa~a 7, M.Buni} 6, Labus 7, D. Bjelanovi} 6 (Kne`evi} 6), Zeqkovi} 6 (\akovi} 6), Reqi} 7, Krasin 6, B.Buni} 6, Kresoja 6, Kuburovi} 7, T.Bjelanovi} 6. U prvom poluvremenu doma}i fudbaleri imali su vi{e od igre. Na po~etku drugog dela posle duplog pasa Milo{evi} – Tajdi}, Milo{evi} je rutinski savladao Oqa~u i svom timu doneo pobedu. B. Stoj kov ski

Je din stvo (BK) - Bu du} nost 4:1 (2:0) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Stadion Jedinstva, gledalaca 300, sudija: Milanovi} (Pan~evo). Strelci: Kova~evi} u 40. 42. i 62. (iz penala) i S. Martinovi} u 57. za Jedinstvo, a Rudni~ki u 80. minutu za Budu}nost.

Za dru gar - Rad ni~ ki (B) 0:3, Pro le ter - Bi le }a nin 4:3, Slo bo da - Rad ni~ ki (K) 1:0, Je din stvo (NB) - OFK Ki kin da 3:2, Je din stvo (BK) - Bu du} nost 4:1, Ba~ ka (S) - AFK 2:1, Ko lo ni ja Ko za ra 1:0, Bo rac - Vr {ac 1:0. 1. Jed. (NB) 2. Ba~ ka (S) 3. Bo rac 4. Vr {ac 5. Ko lo ni ja 6. Bu du}. 7. Rad. (K) 8. Ko za ra 9. Ki kin da 10. Bi le }a nin 11. Slo bo da 12. Pro le ter 13. Jed. (BK) 14. Rad. (B) 15. AFK (-1) 16. Za dru gar

15 12 15 11 15 10 15 10 15 9 15 8 15 6 15 6 15 5 15 5 15 6 15 4 15 4 15 4 15 2 15 0

2 1 2 2 4 1 3 2 1 5 1 6 3 6 2 7 5 5 4 6 0 9 3 8 2 9 0 11 2 11 2 13

35:17 28:14 31:11 32:8 30:17 22:23 21:17 17:16 15:15 18:21 12:29 19:25 21:27 23:29 10:38 8:35

38 35 34 33 28 25 21 20 20 19 18 15 14 12 7 2

JE DIN STVO: Medi}, Stana}ev 7 (Milo{evi} 7), Markov 7, Babi} 8, Dap~evi} 7, Zekanovi} 7, Ninkovi} 7, A. Martinovi} 8, S. Martinovi} 8, Mar~eti} 7 (Kiska 7), Kova~evi} 9 (Jeki}). BU DU] NOST: Magda 8, Vaseqi}evi} 6, Kova~evi} 6 (Ajdari} 6), Antin 7 (Mom~ilov 7), Tica 7, Samarxi} 6, Ili} 7, Rudni~ki 7, Popov 7, Radi{i} 6, Radin 6 (Perin). Junak me~a bio je mladi Kova~evi} sa tri postignuta pogotka. M. S.

Slo bo da - Rad ni~ ki (K) 1:0 (1:0)

Gra ni ~ar (G) - Kor dun 1:0 (0:0)

NO VI KO ZAR CI: Stadion „Ilija Panteli}”, gledalaca 250, sudija: Karaka{ (Ravni Topolovac). Strelac: Markovi} u 2. minutu. @uti kartoni: Jeki} i [aranovi} (Radni~ki). SLO BO DA: Mitrovi} 7, Malixa 7, Jankovi} 8, \ur|evi} 7, Stupar 7, Markovi} 8 (Grubor), Trifunac 8, Gavrilovi} 7, Kitanovi} 7, Fu~ak 7. RAD NI^ KI: Avramovi} 7, Je ki} 6, Petri} 7, Preli} 7, Novakovi} 6, Kova~evi} 7, Zdravkovi} 6, Jelisijevi} 6, Bosni} 6, [aranovi} 7, Milentijevi} 6 (Vuli}evi} 7). Minimalnom pobedom ekipa trenera Marinka Petrovi}a oprostila se od svojih vernih navija~a. M. S.

GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija: Be }a no vi} (Som bor). Stre lac: Stupar u 87. minutu. @uti karton: Timar (Grani~ar). GRA N I ^ AR: Mi lo vi}, [}eki}, Stoj~i}, Prekrajac, Dubaji}, Toma{ev, Primorac (Tomi}), Timar (\or|evi}), Stupar, ]upurdija, Xebi}. KOR DUN: Bubowa, @ivko vi}, Radovi}, Cime{a, Muti}, Kr{i}, Grujin, Martinovi}

Ka de ti

Omla din ci

Di na mo - ^SK Pi va ra (od lo `e no), Be ~ej - Ba~ ka To po la 1:0, Haj duk - Pro le ter(Z) 0:1, Spar tak ZV - Rad ni~ ki 6:3, Cr ven ka - Vr {ac 1:0, In deks - No vi Sad 0:3, Voj vo di na - Ba nat 5:0, Ba~ ka (S) - In |i ja 0:2.

Di na mo - ^SK Pi va ra (od lo `e no), Be ~ej 1918 - Ba~ ka 2:0, Haj duk - Pro le ter 2:0, Spar tak ZV - Rad ni~ ki 4:0, Cr ven ka - Vr {ac 3:2, In deks - No vi Sad 2:2, Voj vo di na - Ba nat 3:0, Ba~ ka (S) - In |i ja 1:2.

Vr bas - Je din stvo 4:0, TSK Su tje ska 5:0, Bo rac ([) - Ka bel 1:0, Sta ri grad - Omla di nac 1:1, Her ce go vac - Ve ter nik 1:2, Pe tro va ra din - Tvr |a va 0:0, Me ta lac-Fu tog - Obi li} 3:1, Ba~ ka 1923 - Voj vo di na 3:1.

1. Voj vo di na 14 13 2. Spar tak 15 12 3. In |i ja 15 12 4. Pro le ter 15 10 5. B. To po la 15 9 6. No vi Sad 15 8 7. Haj duk 15 8 8. Be ~ej (-1) 15 7 9. Ba nat 15 6 10. Rad. (S) 15 5 11. Vr {ac 15 3 12. Ba~ ka (S) 15 3 13. ^SK Pi va ra 14 2 14. In deks 14 2 15. Di na mo (-1) 14 1 16. Cr ven ka 15 1

1. Spar tak 15 13 2. Voj vo di na 14 9 3. Rad. (S) 15 9 4. In |i ja 15 9 5. Haj duk 15 8 6. Vr {ac 15 7 7. Pro le ter 15 9 8. ^SK Pi va ra14 6 9. Ba nat 15 6 10. B. To po la 15 5 11. No vi Sad 15 3 12. Be ~ej 15 4 13. Cr ven ka 15 3 14. Di na mo 14 2 15. Ba~ ka (S) 15 2 16. In deks 14 1

1. TSK 2. Me ta lac 3. Omla di nac 4. Bo rac ([) 5. Ba~ ka 6. Ve ter nik 7. Ka bel 8. Voj vo di na 9. Tvr |a va 10. Vr bas 11. Pe tro va ra . 12. Su tje ska 13. Je din stvo 14. Her ce go vac 15. Sta ri grad 16. Obi li}

40 39 37 31 28 28 25 22 22 16 12 10 9 8 5 4

0 2 4 1 4 2 1 5 3 4 6 2 0 6 4 4 1 8 3 7 5 7 1 10 3 9 4 8 2 11 3 10

53:6 27:8 31:14 34:25 22:14 23:17 29:26 28:22 23:16 22:27 22:27 17:23 20:51 16:23 11:25 16:49

39 31 31 28 27 27 27 22 19 18 18 14 12 10 8 6

Bo rac - BSK 1:4 (1:1)

SU BO TI CA: Stadion Ba~ke, gledalaca 150, sudija: Eror (Pan~evo). Strelci: Kozo{ u 50. i Puhalak u 64. za Ba~ku 1901, a Sazi u 89. minutu za AFK. @uti kartoni: Ta~i i Mihalec (AFK). BA^ KA 1901: Gorjanac, Luka~ 7 (Kolunxi}), Kowovi} 7, Lazinica 7, Kopunovi} 7, Kla~ar 7, Kozo{ 8, Petrovi} 7, Soviq 7 (Kuli}), Simovi} 7 (Luki} 7), Puhalek 8. AFK: Roha~ek 7 (Peko 6), Ki{ 6 (Na| 6), Kermeci 7, [etet 7, Bajus 6, \uki} 7, Sabo 6, Ta~i 6, Mihalec 7, Sazi 7. Suboti~ani su propustili mnogobrojne prilike u prvom i u drugom poluvremenu, ali Igor Kozo{ i Nenad Puhalak bili su precizni tek u nastavku, najpre jeb Kozo{ postigao pogodak, a zatim je Puhalak pove}ao vo|stvo. Gosti su smawili rezultat minut pre kraja susreta iz brze akcije preko Sazija. S. St.

Ba~ ka 1901 - AFK 2:1 (0:0)

Pi o ni ri

61:3 47:14 50:22 33:18 41:21 23:12 19:15 25:19 25:31 30:28 14:35 13:38 13:23 8:25 14:52 12:72

DE R O W E: Igra li {te Omladinca, gledalaca 200. Sudija Kekovi} (Crvenka), strelac Radoj~i} u 68. minutu (iz jedanaesterca). @uti kartoni: I. Ogwenovi}, Segedi (Omla dinac). OMLA D I N AC: Ni ki} 7, Tasi} 6 (@ivkov 6), Segedi 6, Lu ~ar 6, Sta ni sa vqe vi} 6, Ninkov 6, Ogwenovic 7, Savin 7, Medic 6, Bojanic 7, Seqakov 6 (Miqanovic). PIK PRI GRE VI CA: \uri} 7, Todorovi} 6, D. Raki} 6 (Gavrilovi} 6), ]u}a 6, Oè govi} 7, Jakovqevi} 7, J. Radoj~i} 7, Vladeti} 6, ôvi} 6 (Kqaji}), Ostoji} 7, N. Raki} (D. Radoj~i}). Lider na tabeli Podru~ne lige Sombor je opravdao ulogu favorita i savladao veoma so lid nu eki pu Omla din ca. Obe ekipe su igrale oprezno, uglavnom ~uvaju}i svoju mreù, a tek ponekad su kretali u ozbiqnije napade. Drugo poluvreme je prote klo u terenskoj incijativi gostuju}e ekipe, koja je iskoristila jedanaesterac. S. Mi ler BA^ KI GRA ÂC: Igrali {te Borca, gledalaca 150, sudija î~i} (Oxaci), strelci: Ili} u 41. za Borac, a Agbaba u 13. i 58. ûqak u 48. i 53. minutu za BSK. @uti kartoni: M. Radakovi}, Mitrovi}, Ve se li no vi} (Bo rac), Stan ko vi}, Pelengi}, Lazi}, Kora}, Petrli} (BSK). Crveni karton: Mitrovi} (Borac). BO RAC: Vajagi} 6, Mitrovi} 6, Z. Radakovi} 7, ânkovi} 6 (N. ]uk 7), Kova~evi} 7, @egarac 8, Joki} 7, Ili} 8, B. ]uk 6 (Krneta -), Veselinovi} 6 (Mrdaq 6), M. Radakovi} 8. BSK: Keki} 7, Bagi} 7, Boì} 8, Pelengi} 7, Milo{evi} 8, Stankovi} 7, Kora} 8, Lazi} 8, Agbaba 9, Stani} 7 (Petrli} 7), ]uqak 8. Kom{ije su odigrale veoma dobro. Gosti su bili boqi i snala`qiviji i zasluèno odneli bodove. Posebno se istakao dvostruki strelac sedamnaestogodi{wi Petar Agbaba. A. î ~i}

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GORI JA FSV

1 0 3 0 1 2 1 4 1 5 4 3 1 6 2 6 4 5 1 9 3 9 1 11 3 9 2 10 3 10 1 13

Omla di nac (D) - PIK Pri gre vi ca 0:1 (0:0)

15 13 15 11 15 10 15 10 15 10 15 9 15 9 15 7 15 6 15 6 15 5 15 3 15 2 15 2 15 2 15 2

2 0 1 3 3 2 2 3 1 4 2 4 0 6 1 7 2 7 1 8 3 7 3 9 2 11 1 12 1 12 1 12

55:6 39:16 42:15 51:12 40:27 38:21 25:18 35:28 18:29 39:43 30:25 32:52 19:40 12:44 12:44 16:85

41 34 33 32 31 29 27 22 20 19 18 12 8 7 7 7

(Karas), Tomi}, Zori}, Mini}. Gosti su dugo uspevali da odr`e rezultatsku ravnote`u, takvom razvoju doga|aja su doprineli i doma}i fudbaleri koji su vi{e dobrih prilika za gol nisu iskoristili. U samom fini{u utakmice najboqi pojedinac susreta Stupar je napravio pravi slalom u odbrani Korduna i re{io pita we pobednika. J. D.

Mla dost (A) - Slo ga 2:0 (1:0) APA TIN: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija: Mijatovi} (Sombor). Strelci: Stameni} u 17. i Rapaji} u 49. mi nu tu. @u ti kar to ni: Svilar i Vejin (Sloga). MLA DOST: Ra{eta, Radakovi}, ^oni}, Vujin, Stameni}, Jano, Medi}, Rapaji} (Ba sari}), Lemaji}, Bursa} (Lu ki}), Marin (Uzelac). SLO GA: Tepavac, Vejin, Lo vri}, Svilar (Batalo), Mra ~ina, Cveti}anin, Sadovski, Je zdi}, Pu sta ji} (Dra `i}), Ninkovi}, Ga}e{a (Kiti}). Apa tin ci su bi li do mi nantni u oba poluvremena i slavili sigurnu pobedu. J. D.

Omla di nac (B) - Rad ni~ ki 6:1 (3:1) BU K O V AC: Igra li {te Omladinca, gledalaca 50, sudija: [tuli} (Apatin). Strelci: Tubi} u 12. i 41. Dujmovi} u 38. Jovanovi} u 75. Delija u 80. i 90. za Omladinac, a Mu{iki} u 34. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Tripunovi} i Raco (Omladinac), a J. Alek si}, M. Alek si}, Pre li}, Mu {i ki} (Rad ni~ ki). Crveni kartoni: Jokanovi} i Radoj~i} (Radni~ki). OMLA D I N AC: We go mir, Mari~i} (Topalov), Drezgi}, \ur |ev, Ha las, Tri pu no vi} (Leri}), Jankovi}, Tubi}, Jova no vi}, Duj mo vi} (De li ja), Raco. RAD N I^ K I: Ko ci}, M. Alek si} (Fi li po vi}), [tu li}, Kesi}, Trifunovi}, Var ga, J. Aleksi}, Mu{iki}, Jo kanovi}, Preli}, Radoj~i}. Omladinac je slavio ve} visoku pobedu, me|utim takvom razvoju doga|aja doprinela je ~iwenica da su gosti pru`ili bledu igru, a pored toga su zaradili i dva iskqu~ewa. J. D.

Gra ni ~ar (R) - Za dru gar 0:2 (0:1) RI \I CA: Igrali{te Gra ni~ara, gledalaca 150, sudija: De sni ca (Apa tin). Strel ci: Peji} u 6. i Stankovi} u 88. minutu. @uti kartoni: \ur|evi}, Mom~ilovi} i Mi. Gwatovi} (Grani~ar), a Savi} i Brankovi} (Zadrugar).

GA KO VO: Gra ni ~ar - Kor dun (Kqa ji }e vo) 1:0, KU LA: Ku la Po let (Ka ra vu ko vo) 1:0, APA TIN: Mla dost - Slo ga (ô no pqa) 2:0, KRU [Î]: Mla dost Haj duk (Sta par) 2:4, BU KO VAC: Omla di nac - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 6:1, RI \I CA: Gra ni ~ar Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 0:2, BA^ KI GRA ÂC: Bo rac BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 1:4, DE RO WE: Omla di nac - Pri gre vi ca 0:1. 1. Pri gre vi ca 15 2. Za dru gar 15 3. Mla dost (A) 15 4. BSK 15 5. Omlad. (B) 15 6. Gra ni ~ar (G) 15 7. Haj duk 15 8. Bo rac 15 9. Slo ga 15 10. Kor dun 15 11. Omlad. (D) 15 12. Mla dost (K) 15 13. Gra ni ~ar (R) 15 14. Po let 15 15. Rad ni~ ki 15 16. Ku la 15

14 11 10 9 8 7 7 6 5 4 4 4 4 4 3 2

1 3 4 2 0 2 1 3 3 4 3 2 2 1 3 2

0 1 1 4 7 6 7 6 7 7 8 9 9 10 9 11

41:11 39:13 33:4 33:17 35:30 32:32 27:29 29:29 19:29 12:26 22:23 26:35 17:32 23:32 16:44 13:31

43 36 34 29 24 23 22 21 18 16 15 14 14 13 12 8

GRA NI ÂR: \ur|evi}, Tor bi ca, Mi {ko vi}, La li}, Oluji}, Ni. Koùl (Mom~ilovi}), @e èq (Pa va so vi}), Mi. Gwatovi} (Simi}), M. Torbica, Ma. Gwatovi}, Ne. Koùl. ZA D RU G AR: Ran |e lo vi}, M. Vukovi}, Savi} (Dondi}), Pa ji}, Sto ja no vi}, ]o si}, Stankovi}, D. Vukovi}, Stojiqkovi} (Ni{ovi}), Miki}, Brankovi}. Gosti su brzo stekli prednost, Paji} je {utirao sa 20 me ta ra, lop ta je pro me ni la pravac i odsela u mreì. Doma}i su igrali veoma angaòvano, ali kvalitet je bio na strani Zadrugara. U fini{u Grani~ar je àrko èleo izjedna~ewe, ali iz kontre Stojiqkovi} je pobegao od svog ~uvara i postavio kona~an rezultat. J. D.

Ku la - Po let 1:0 (1:0) KU LA: Stadion Kule, gle da la ca 150, su di ja: Vra ~ar (Sombor). Strelac: Bukejlovi} u 12. minutu. KU LA: Vuki}evi}, An|elkovi}, Radulovi}, Bodi{ (Jovanovi}), [arac, Na|, Vuja~i}, Bo `o vi}, Bu kej lo vi}, Kukoq (Dursum), Milo{evi}. PO LET: Jovanovi}, B. Bogda no vi} (Gal), Ta di jan, @. Stan ko vi}, Mi len ko vi}, M. Cvetkovi}, I. Stankovi} (Ma. Cvetkovi}), Popovi}, Niki}, D. Bogdanovi}, Stanojkovi}. U utakmici sa vrlo malo povoq nih pri li ka do ma }i su ipak uspeli da pobede golom \or|a Bukojlovi}a u 12. minutu. Gostuju}i fudbaleri su poku{avali da postignu pogodak, ali u tome nisu uspevali. S. Jo vin

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

Efi ka sni No vo sel ci Slo ga – Po let (Iz) 4:1 (1:0) BA NAT SKO NO VO SE LO: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: [uqagi} (Banatski Kar lovac). Strelci: Sl. Jovi} u 19, Jak{i} u 50, Obradovi} u 67, Milovac u 75. za Slogu, Stija~i} u 88. minutu za Polet. @uti kartoni: Jak{i}, Luki}, Obradovi} (Sloga), Dimitrijevi}, Milunov (Polet). SLO GA: Krivoku}a 8, Kalkan 7, Mar~eti} 7, St. Jovi} 7 (Lazarevi} 7), [arac 8, Perla{ – (Zec 7), Obradovi} 8 (Stegwaja ), Jak{i} 7, Sl. Jovi} 8, Luki} 7, Milovac 7. PO LET: Pavlov 6, Dimitrijevi} 6 ( Guja 6), A. Ranimirov 6 (Milunov -), Ili} 6, Jovanovi} 6, Benin 6, Josimovi} 6, Stija~i} 7, N. Ranimirov 6, @i`akovi} 7, Brankov 6 (Stojanovi} 6). Doma}i fudbaleri dobrom i efikasnom igrom savladali su jeseweg prvaka iz Izbi{ta. Najboqu igru ove jeseni Novoselci su pru`ili tokom svih 90 minu-

Do bri ca - Bo rac 1:2, Ju go sla vi ja - Mla dost 2:0, Bu du} nost (BB) - Vul tu rul 1:1, Tem po - Slo ga (P) 0:3, Vr pac ju naj ted Rad ni~ ki (B) 2:1, Voj vo di na BAK 4:1, Sla vi ja (J) - Par ti zan (G) 6:4, Slo ga (BNS) - Po let 4:1. 1. Po let 15 2. Vr {ac J. 15 3. Bo rac 15 4. Slo ga (P) 15 5. Rad. (B) 15 6. Slo ga (BNS) 15 7. Vul tu rul 15 8. BAK 15 9. Mla dost 15 10. Voj vo di na 15 11. Ju go sla vi ja 15 12. Par ti zan (G) 15 13. Sla vi ja (K) 15 14. Do bri ca 15 15. Bu du}. (BB) 15 16. Tem po 15

10 10 9 9 8 7 7 7 6 5 5 4 5 3 3 3

2 1 2 1 3 4 4 1 1 3 3 4 0 5 4 0

3 4 4 5 4 4 4 7 8 7 7 7 10 7 8 12

30:13 20:13 22:12 37:18 17:16 28:14 20:17 29:22 20:21 22:22 14:24 23:25 27:38 26:36 16:29 11:42

32 31 29 28 27 25 25 22 19 18 18 16 15 14 13 9

ta igre; a istakao se Jovi} koji je postigao vode}i pogodak i namestio jo{ dva pogotka za svoj tim. B. Stoj kov ski

DRU GA JU @NO BA NAT SKA – IS TOK Haj du ~i ca - Haj duk 3:0, Bo rac (VS) - Ka ra{ (K) 2:0, Vi no gra dar - Du nav 8:0, Par ti zan (U) Je din stvo 0:0, Pot po raw - Bu du} nost (A) 1:2, Ka ra{ (J) - Ra tar 3:1, Bo rac (VG) - [e vac 3:0, Vi to rul - Cr ve na zve zda 0:5. 1. Bu du}. (A) 15 12 2. C. zve zda 15 10 3. Bo rac (VS) 15 9 4. Vi no gra dar 15 9 5. Haj du ~i ca 15 8 6. Bo rac (VG) 15 7 7. Je din stvo 15 7 8. Ra tar 15 7 9. Ka ra{ (J) 15 6 10. Ka ra{ (K) 15 5 11. [e vac 15 4 12. Part. (U) (-1)15 4 13. Haj duk 15 4 14. Vi to rul 15 3 15. Du nav 15 3 16. Pot po raw 15 1

2 1 3 2 4 2 2 4 1 6 3 5 2 6 1 7 2 7 3 7 4 7 4 7 2 9 4 8 2 10 3 11

48:13 39:6 26:13 28:12 34:19 33:22 24:12 23:24 19:32 18:28 18:25 25:37 18:35 15:30 23:59 12:36

38 33 31 29 25 24 23 22 20 18 16 15 14 13 11 6

SPORT

dnevnik

utorak27.novembar2012.

NO VO SAD SKA FUD BAL SKA LI GA

POD RU^ NA FUD BAL SKA LI GA NO VI SAD

Su se ~a ni zi mu ju na vr hu

[aj ka {a ni pri ko ~i li No vo sa |a ne

Ba~ ka - Su sek 1:3 (1:1) BE GE^: Igrali{te Ba~ke , gledalca 200, sudija: Vukadinov (Novi Sad). Strelci: Le|anac u 26. za Ba~ku, a Milunovi} u 20. i 55. S. Qubenovi} u 85. minutu za Susek. @uti kartoni: Pavlov, Peri{i}, Radowi} (Ba~ka), a Mar kovi} (Susek). Crveni karton: Markovi} (Susek). BA^ KA: Todori} 7, Pavlov 7, Piva{ 6 (Miji} 7), Maksimovi} 7, Kravi} 7, Tancik 7, Pa{}an 7, Peri{i} 7, Le|anac 7, Radowi} 7, Rakita 6. SU SEK: Simi} 7, Api} 7, Andrin 7, Star~evi} 8, B. Qubanovi} 7, \uri{i} 7, Milunovi} 8

~u interesuje samo pobeda. Najave su preto~ili u delo, u 10. minutu nakon lepe akcije Kuburi}a i povratne lopte Jovanovi}a, Dragin je savladao Brki}a. Re|ale su se prilike pred golom doma}ih koje nisu bile iskori{tene, pa je stigla kazna. Miladinovi} je preciznim udarcem savldao Grubi}a. Ekipa sa ^eneja u posledwem minutu prvog dela ponovo je do{la do vo|stva, nakon centar{uta lopta je preletala kompletnu odbranu Rakov~ana, a na drugoj stativu usamqenom Maleti}u nije bilo te{ko da je po{aqe u mre`u. Gotovo na isti na~in doma}i su

BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Fu tog 3:1, NO VI SAD: Mla dost - Si rig 1:1, NO VI SAD: Sla vi ja - Pro le ter 3:1, BE GE^: Ba~ ka - Su sek 1:3, BU DI SA VA: Di na mo - Vi no gra dar 1:2, KI SA^: Ta tra @e le zni ~ar 3:0, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac Sre mac Be o mal 6:0, RA KO VAC: Bo rac - ^e nej 2:3.

1. Su sek 15 2. Fru {ko go. 15 3. Mla dost 15 4. Fr. par ti zan15 5. Sla vi ja 15 6. Ba~ ka 15 7. Fu tog 15 8. Vi no gra dar 15 9. Di na mo 15 10. Ta tra 15 11. Si rig 15 12. ^e nej 15 13. Pro le ter 15 14. Bo rac 15 15. Sre mac 15 16. @e le zni ~ar 15

12 11 10 10 10 9 9 7 7 7 5 4 3 2 1 1

1 1 2 1 0 1 1 2 2 1 1 2 4 1 2 2

2 3 3 4 5 5 5 6 6 7 9 9 8 12 12 12

42:15 50:15 38:12 38:21 38:19 38:23 32:23 33:24 22:21 21:19 20:34 21:41 26:40 14:53 10:46 4:51

37 34 32 31 30 28 28 23 23 22 16 14 13 7 5 5

Bo rac - Ka bel 1:1 (1:0) [AJ KA[: Stadion Borca, gledalaca oko 200, sudija: Fa|o{ (Novi Sad). Strelci: Stanojevi} u 20. (iz penala) za Borac, a Bubwevi} u 82. minutu za Kabel. @uti kartoni: D. Rogi}, Radi}, Ris, [vedi}, Stanojevi}, Filipovi} (Borac), a An|i}, Bubwevi} i Ha|inac (Kabel). BO RAC: Subi} 6, [vedi} 7, Radi} 7, Mihajlovi} 7 (Prugi} 6), Filipovi} 7, Ris 7, Stanojevi} 7, Radoji~i} 7 (N. Rogi}), Veselinovi} 7 (Milanovi} 6), Ze~evi} 7, D. Rogi} 7.

(Gruba~i} 7), M. Hrwez 8, Babi} 7, R. Trivunovi} 7, Pani} 8, Ra~i} 7, Nov~i} 7, Horvati} 7. VE TER NIK: Galovi} 6, Kari} 7, \uri} 6, Alavawa 7, Tomi} 7, ^alija 7, Kiti} 6, Da{i} 7, Staki} 6, Gaji} 6 (Om~ikus -), Bijeli} 7. Nakon prodora po desnoj star ni, u {esnaestercu gostiju sru{en je Smaji}, a sudija ]etkovi} opravdano je pokazao na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Mirko Hrwez koji je pogodio levi ugao golmana Galovi-

Di na mo – Vi no gra dar 1:2 (1:1)

Le |a nac (Ba~ ka) u pro do ru

(Mi}i} 8), Markovi} 7, S. Qubenovi} 8 (Akmaxi}), Lazovi} 7, [odi} 7. U derbiju Novosadske lige gosti iz Suseka bili su boqi za raspolo`enog Milunovi}a i zaslu `eno }e prezimeti na vrhu tabele. D. Iva ni}

Fru {ko gor ski par ti zan – Fu tog 3:1 (1:0) BU KO VAC: Igrali{te Fru{kogorskog partizana, gledalaca 200, sudija: Samardìja (Novi Sad). Strelci: Amixi} u 28, [imulija u 68. i V. Devi} u 90. za Fru{kogorski partizan, a Topo li} u 60. minutu za Futog. @uti kartoni: M. Vukovi}, [imulija, V. Vukovi} i Amidì} (Fru{ko gorski partizan). Buq, Rakita, Latinovi}, Milosavqevi} i Trojanovi} (Futog). FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: M. Vukovi}, D. Devi}, Boì}, @ivkovi}, [imulija, V. Vu kovi} (Babi}), Grubi{i}, Amidì}, V. Devi}, Kantar (Kaji{), Ili}. FU TOG: Ribi}, Qubi~i} – Miji}, Mijatovi}, Buq, Daki}, Liwaeki, Latinovi}, Rakita (Ble{i}), Milisavqevi}, Topoli} (Popovi}), Trojanovi}. Fudbaleri Fru{kogorskog partizana, u derbiju kola bili su boqi od Futoga. Prijateqski klub Bukov~ani su savladali 3:1, u utakmici koja je na momente bila prili~no zanimqiva. M. Pa vlo vi}

Bo rac - ê nej 2:3 (1:2) RA KO VAC: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Starovlah (Sremska Kamenica). Strelci: Miladinovi} u 25. Mari~i} u 74. za Borac, a Dragin u 10. Maleti} u 44. i Jovanovi} u 80. minutu za ênej. BO RAC: Brki} 7, Panteli} 7, Ga{parevi} 7, Mari~i} 7, Hamzi} 7, Miladinovi} 7, Ostoji} 6 (Vojnovi} 6), \uki} 7, Andri} 6, Ha ben{us 6 (Jovi} 6), Radmanovi} 7. Ê NEJ: Grubi} 7, ]ur~i} 7, Kuzmanovi} 6, Boì} 7, Krsti} 7, Milo{ev 8, Kuburi} 8, Vilotije vi} 7 (Ostoji} 7), Dragin 7, Jova novi} 8, Maleti} 7. Od samog po~etka me~a gosti su stavili do znawa da ih u ovom me-

Fo to: D. Iva ni}

preko Mari~i}a do{li do izjena~ewa. Nije to bio kraj uzbu|ewima, jer je najboqi akter Jovanovi} preciznim udarcem po tre}i put doveo ekipu sa ^eneja u vo|stvo. M. Po.

Sla vi ja - Pro le ter 3:1 (1:0) NO VI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 100, sudija: Sabo (Novi Sad). Strelci: J. Stani{i} u 15. Z. Stani{i} u 72. i Ivkovi} u 87. za Slaviju, a N. Draì} u 48. minutu za Proleter. @uti kartoni: Z. Stani{i} (Slavija), a Silba{ki (Proleter). SLA VI JA: Drobwak 7, Drekovi} 7, Jak{i} 7, Todorovi} 8, Boji} 7 (Ivkovi} 8), Draì} 8, Xogovi} 7, Rankov 7, Vola{ 7, Z. Stani{i} 8, J. Stani{i} 8 (Sulejmani). PRO LE TER: Kova~evi} 6, Silba{ki 6, Mati} 6, Krsti} 6, Vidovi} 6, Deli} 6, N. Draì} 7, An|i} 6, âvi} 6 (Radi{kovi}), Axi} 7, Deli} 6 (S. Draì} 6). Zahvaquju}i raspoloènoj bra}i Jovici i Zoranu Stani{i}u doma}i su se pobedom oprostili od uspe{ne polu sezone. U 15. minutu iskusni centarfor Jovica Stani{i} prihvatio je loptu i preciznim udarcem savladao Kova~evi}a. Do kraja poluvremena gol gostiju visio je u vazduhu, ali lopta nije htela u mreù. Na po~etku drugog dela Nikola Draì} je iz gu`ve savladao Drobwaka za rezultatsku neizvesnost. Me|utim, na pas brata Jovice, Zoran Stani{i} je ponovo doveo Salaj~ane u vo|stvo. Ta~ku na odli~nu igru tri minuta pre kraja stavio je nakon solo prodora i preciznog {uta Ivkovi}. M. Po.

Ta tra - @e le zni ~ar 3:0 (1:0) KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 100, sudija: Zori} (Novi Sad). Strelci: Vidovi} u 29. Srnka u 53. i Konstantinov u 90. minutu. @uti kartoni: Srnka (Tatra), a Nothof (@elezni~ar). TA TRA: Muha 7, Srnka 8, Pau ni} 7, \akovi} 8, Savi} 7, Cveti} 8 (Badwar 7), Konstantinov 7, Vi dovi} 8 (Kohut 8), Kavran 7, Vuko vi} 8, Fun}ik 7 (Keleman 8). @E LE ZNI ^AR: Raki} 8, Di mitri} 6, Binaj 7, Stoji~i} 6, Re kanovi} 6, Burai 6, Nothof 6, Stojanov 6, Bo{kovi} 7, Haxi 8, Gvozdenovi} 6. Peta pobeda za redom donela je radost doma}im navija~ima i miran zimski san igra~ima i upravi. ^eta trenera Rajka Sirara bila je tokom cele utakmi ce boqa, stvorila je bezbroj povoqnih prilika i samo zahvaqu ju}i fenomenalnim odbranama golmana gostiju Peki}a pobeda nije ubedqivija. P. Pa lik

BU DI SA VA: Stadion Mala grbavica, gledalaca: 100, sudija: Manigo|a (Novi Sad), strelci: Kondi} u 24. minutu za Dinamo, a êli} u 5. i Radi{i} u 53. minutu za Vinogradar, ùti kartoni: V. Mitri}, Joki} (Dinamo), Radi{i} (Vinogradar). DI NA MO: Kova~evi}, Joki}, Samarxi}, Piqak, Perduh, Subotin (od 70. Halavawa), V. Mitri} (od 46. Ne. Tepi}), M. Mitri}, Kondi}, Mi{ki} (od 46. Maquri}), Kotuqa~. VI NO GRA DAR: Stojanovi}, Jovanovi}, Gavari} (od 69. Popovi}), Radi{i}, Erbes, Gazivoda, êli}, Srdi}, Milenovi}, Bukvi}, Stijanovi} (od 64. Vojnov). U tvrdoj i nervoznoj utakmici, podmla|ena i oslabqena ekipa Dinama poraèna je od iskusnog sastava Vinogradara. Prema razvoju situacije na terenu, realan ishod ovog me~a bila bi podela bodova, ali su Ledin~ani do ~itavog plena stigli na iskustvo. M. Gr bi}

Fru {ko go rac - Sre mac 6:0 (2:0) SREM SKA KA ME NI CA: Stadion Fru{kogorca, gledalaca oko 150, sudija: Divjakovi} (Novi Sad). Strelci: Pavlica u 15. i 84. Stani} u 87. Joksimovi} u 45. Trivunxi} u 52. i 82. minutu. @uti karton: Jani}ijevi} (Sremac). FRU [KO GO RAC: Borojevi}, Joksimovi} 8, Popovi} 8, Kukuruzovi} 8, Male{evi} 8, Stani} 7, Cvetkovi} 7 (Tintor 7), Vojnovi} 7, Pavlica 9 (Ti{ma), Vukovi} 8, Perovi} 7 (Trivunxi} 8). SRE MAC: B. Jani}evi} 7, Jeremi} 6, Zari} 6, @i`a 6 (Vaji} 6), Pavlovi} 6 (Nikoli} 5), Gruji} 5, @. Jani}ijevi} 6 (Roguqi} 6), Krakanovi} 6, Miqkovi} 6, Gavrilovi} 6, Adamek 6. Fudbaleri Fru{kogorca na najlep{i na~in oprostili su se od svojih vernih navija~a.Seriju lepih golova otvorio je dvostruki strelac Stefan Pavlica ve} u 15. minutu, pa su se golovi re|ali kao na traci. Treba naglasiti da gosti nisu imali na golu iskusnoga Bojana Jani}ijevi}a rezultat bi bio jo{ ubedqiviji. B. Star ~e vi}

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA – ZA PAD Uni rea - Je din stvo Ste vi} 4:2, Po let - Pan ~e vo 7:2, Do lo vo - Spar tak 5:2, Po be da - Mla dost 1:0, Bo rac - @e le zni ~ar 0:5, Omla di nac (O) - Pla vi Du nav 4:1, Stre la - Omla di nac (D) 3:0, BSK Ba va ni {te - Pro le ter 6:3, Sta ri Ta mi{ - Glo gow 5:2. 1. @e le zni ~ar 17 2. Jed. Ste vi} 17 3. Do lo vo 17 4. Spar tak (-1) 17 5. Uni rea 17 6. Glo gow 17 7. Mla dost 17 8. Po let 17 9. Pro le ter 17 10. Po be da 17 11. Omla. (O) (-1) 17 12. St. Ta mi{ 17 13. BSK Ba va ni . 17 14. Bo rac 17 15. Omla . (D) (-1)17 16. Stre la (-1) 17 17. Pl. Du nav (-1) 17 18. Pan ~e vo (-1) 17

16 13 12 12 10 8 8 8 6 6 7 6 6 5 5 4 3 0

1 2 2 1 3 3 3 1 3 3 0 2 1 2 2 3 3 1

0 2 3 4 4 6 6 8 8 8 10 9 10 10 10 10 11 16

82:13 49 75:23 41 55:21 38 42:18 36 48:34 33 40:29 27 34:25 27 34:33 25 41:50 21 20:44 21 41:32 20 36:37 20 40:49 19 27:41 17 40:52 16 20:34 14 19:46 11 9:122 0

Sve to zar Mi jin (Ka bel)

KA BEL: \urikin 7, Bari} 7 (Bogdanov 7), Radoji~i} 7, Celin 7, Krsti} 6, An|i} 7, Uzelac 7, Bubwevi} 7, Ha|inac 7 (Klincov 7), Sekuli} 6 (Mijin 7), Stani} 6. Od po~etka ~eta mladog trenera Jovanova krenula je sa samo jednim ciqem, da pobedi. Re|ale su se {anse [vedi}a, Stanojevi}a i Veselinovi}a, ali raspolo`enog strelca nije bilo. U 20. minutu iskusni [vedi} je primorao igra~e Kabela da ga zaustave nedozvoqenim startom, a siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je najboqi strelac jeseweg dela prvenstva Nemawa Stanojevi}. Sve do 82. minuta bilo je sve za zaborav, da bi tada iz jedne naizgled bezopasne situacije Bubwevi} odlu~io sa {utem daqim od 25 metara iznenadiv{i golmana Supi}a. N. D. Tu raj li}

Sta ri grad Omla di nac 2:0 (1:0) BA^ KA PA LAN KA: Stadion Starog grada, gledalaca 150, sudija Jurkovi} (Novi Sad), strelci Radi} u 9. i Miladinovi} u 54. minutu. @uti kartoni Bjelo{ i Zelen (Stari grad). STA RI GRAD: \urkovi} 7, Bogunovi} 7, Trifunovi} 8, Mustafovi} 8, Famili} 7, Bjelo{ 7 (Bulatovi} 7), Markovi} 7, Miti} 7, Zelen 7, Miladinovi} 8, Radi} 7 (M. Trivunovi} 7). OMLA DI NAC: Zeqkovi} 6, Samarxi} 6, Tomi} 6 (Mare{~uk ), Peceq 6, Avdi} 6, Batar 6, Miji} 6 (]upina -), Tomi} 6, Pupovac 6, @ivkovi} 7, Ratkovi} 6 (]eli}-). Doma}i fudbaleri brzo su do{li u vo|stvo. Ve} u 9. minutu Radi} je uspeo da pogodio gol gostiju i dovede svoju ekipu u vo|stvo. Nakon vode}eg gola, re|ale su se {anse pred golom Zeqkovi}a ali gola nije bilo. Kona~an rezultat utakmica postavio je Miladinovi} u 54. minutu. Napada~ Starog grada je sa 20 metara preciznim udarcem po zemqi pogodio levi ugao gola golmana Zeqkovi}a. M. \. Kre me no vi}

Her ce go vac - Ve ter nik 1:0 GAJ DO BRA: Stadion Hercegovca, gledalaca 100, sudija ]etkovi} (Vrbas), strelac Mirko Hrwez u 32. minutu. @uti kartoni, Nov~i}, M. Hrwez, Ra~i}, S. Hrwez (Hercegovac), Alavawa, Da{i}, \uri} (Omladinac). Crveni karton: Staki} (Omladinac). HER CE GO VAC: Baq 7, Smaji} (Pudar -), S. Hrwez 6, Vukosav 6

}a, doveo svoju ekipu u vo|stvo, {to je bio i kona~an rezultat. M. \. Kre me no vi}

Me ta lac - Obi li} 1:0 (0:0) FU TOG: Igrali{te Metalca, gledalaca 100, sudija: Ili} (Beo-

VR BAS: Vr bas - Je din stvo 2:0, TE ME RIN: TSK - Su tje ska 2:0, [AJ KA[: Bo rac ([) - Ka bel 1:1, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Omla di nac 2:0, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ve ter nik 1:0, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Tvr |a va 0:0, FU TOG: Me ta lac-Fu tog - Obi li} 1:0, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Voj vo di na 2:1. 1. Ka bel 2. Vr bas 3. TSK 4. Je din stvo 5. Bo rac ([) 6. Tvr |a va 7. Su tje ska 8. Ve ter nik 9. Pe tro var. 10. Me ta lac 11. Ba~ ka 12. Omla di nac 13. Voj vo di na 14. Her ce go vac 15. Sta ri grad 16. Obi li}

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

9 9 9 8 8 6 6 5 4 5 5 5 4 4 3 2

5 1 3 3 2 4 3 4 2 5 6 3 6 3 5 5 6 5 3 7 3 7 2 8 3 8 3 8 1 11 3 10

29:9 25:16 21:11 26:21 24:20 25:20 15:12 11:13 18:14 16:18 22:25 20:20 16:23 11:20 11:33 22:37

32 30 29 27 26 24 24 20 18 18 18 17 15 15 10 9

vi}, D. Trivunovi}, Si. Trivunovi}, St. Trivunovi}, M. Trivunovi}, Mati} i Ruì} (Ba~ka 1923), a Lavrwa, Markov, Mom~ilovi}, Kova~evi}, Bubowa, Isak (Vojvodina). BA^ KA 1923: M. Kalajxi} 7, Markovi} 7, Mati} 6 (St. Trivunovi}), Si. Trivunovi} 6, Spasojevi} 6 (]irin), Radanovi} 6, Jankovi} 7, G. Kalajxi} 7, M. Trivunovi} 7, D. Trivunovi} 8, Ruì} 7. VOJ VO DI NA: Vla{kalin 6, Lovre 6, Biro 6, Makai 6, Isak 7, Markov 7 (Raki}), Jovi} 7, Kova~evi} 7, Lavrwa 6 (Bjelogrli}), Jak{i} 7, Bubowa 6. U veoma nervoznom me~u \ur|ev~ani su se propisno izproma{ivali pogotovo u prvom poluvremenu. Nakon odli~nog prodora Du{ko Trivunovi} je uspeo da savlada golmana Vla{kalina. Deset minuta pre kraja majstorski je slobodan udarac izveo Ruì}. Kada su doma}i po~eli da slave pobedu, rezervista Bjelo-

Kar to ni ja da u Te me ri nu TSK – Su tje ska 2:0 (0:0) TE ME RIN: Stadion TSK-a, gledalaca: 300, sudija: Krneta (Ba~ka Palanka), strelci: M. Rosi} (iz penala) u 55. i Rabqenovi} u 86. minutu, ùti kartoni: Daki}, Vi{ekruna, Kova~evi}, Gajica (TSK), Kraq, Rodi}, Jeli}, Tadi}, Obradovi}, Ga{ovi}, @ugi} (Sutjeska). TSK: Petkovi} 7, Stojanovi} 7, Mandi} 8, Daki} 7, Vi{ekruna 7, Gajica 7, Kova~evi} 7, M. Rosi} 8 (îpe - ), S. Rosi} 9, [ere{ 7 (Rabqenovi} 8), Mileti} 7 (Simeunovi} 7). SU TJE SKA: Ga{ovi} 6, Jeli} 7, @ugi} 6, Drin~i} 6, Tadi} 7, Rodi} 7, Obradovi} 6, Cicmil 6 (@iì} - ), Kraq 6, Tom~i} 6 (Koj~i} - ), Jaki} 6. Posle rovovske borbe, sa ~ak 11 ùtih kartona, Temerinci su u drugom poluvremenu prona{li kqu~ za bravu ~vrstih gostiju iz Ba~kog Dobrog Poqa i naneli im tre}i uzastopni poraz. Kreator trijumfa, bio je mladi Sr|an Rosi}, zadao je najvi{e glavoboqe odbrani Sutjeske i ostavio odli~an utisak. Najpre je iznudio najstroù kaznu, a siguran realizator bio wegov prezimewak Marko, a ~etiri minuta pre kraja odigrao je ulogu asistenta, dok je Vladimir Rabqenovi}, udarcem glavom, stavio pe~at na pobedu. M. Me ni }a nin ~in). Strelac: Stanojkovi} u 75. minutu. @uti kartoni: Lazendi}, Sapawo{, Karanovi} (Metalac), a Rodi}, Mar~eti}, Kobilarov, Kalajxija (Obili}). ME TA LAC: Milo{ Jeli~i}, Latinovi}, Bubuq, Karanovi}, Sapawo{, Jela~a, Stanojkovi}, Gli{i}-Mandi}, Ardali}, Lazendi}, Majki}. OBI LI]: \urovi}, An|i}, Kalajxija, Vu~ini}, Mar~eti}, Rodi}, Krsti}, Kobilarov, Stojanovi} (Bukvi}), @ivojinov, Ili}. Na opro{taju od vernih navija~a Futoàni su stigli do slatkog minimalca. Po {ansama rezultat je mogao biti mnogo ubediqiviji. Umalo da doma}ine u nadoknadi vremena stigne kazna za proma{aje, jer je u posledwem minutu mladi i talentovani golman Milo{ Jeli~i} smelom intervencijom spre~io da gosti odnesu bod. Pobednik je re{en u 75. minu tu, kada je Milo{ Stanojkovi} retko vi|enim golom savladao \urovi}a. M. Po.

Ba~ ka 1923 - Voj vo di na 2:1 (0:0) \UR \E VO: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 200, sudija: Nikoli~in (Novi Sad). Strelci: D. Trivunovi} u 66. i Ru`i} u 80. za Ba~ku 1923, a Bjelogrli} u 90. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Marko-

gli} je za goste postigao po~asni gol. Nakon posledweg zvi`duka sudije Nikoli~ina gosti su na pravili gu`vu, pa je interveni sala i policija kako bi smirila ekipu iz Ba~kog Gradi{ta, koja je bila nezadovoqna delewem pravde. M. Po.

Pe tro va ra din - Tvr |a va 0:0

PE TRO VA RA DIN: Igrali {te Petrovaradina, gledalaca 150, sudija: Boòki (Koviq). @uti karton: Zelin~evi} (Tvr|ava). PE TRO VA RA DIN: Rankov, Kneì}, S. Jankovi}, Tomi}, [arac, Mom~ilov, Spaji}, Jankovi} (Staj~i}), Dragin (Vasi}), Molnar, Cveti}anin (Vlaisavqevi}). TVR \A VA: Vu~kovi}, [omo{i, Vig (Devi}), Lazarevi}, Zelin~evi}, [e}erov, Kajganov (Rosi}), Doro{ki, Krsti}, Vlaji}, Je`. O~ekivali su fudbaleri Petrovaradina da }e se pobedom oprostiti od polusezone. Me|utim, nai{li su na tvrd orah, raspoloènu ekipu iz Ba~a, kojoj je ovo osma utakmica bez poraza. Igralo se tokom celog me~a ~vrsto uz nekoliko prilika na obe strane, ali su golmani Rankov i Vu~kovi} bili na visini zadatka za ipak realnu podelu bodova. M. Po.

svet

utorak27.novembar2012.

NE MI RI U EGIP TU ZBOG DE KRE TA PRED SED NI KA

UKRATKO Blo ka da trak to ri ma BRI SEL: Stotine proizvo|a~a mleka iz nekoliko zemaqa Evropske unije ju~e su traktorima blokirale [umanov trg u Briselu, kako bi protestovali protiv niske cene mle~nih proizvoda. Proizvo|a~i mleka iz Belgije, Holandije, Nema~ke i Francuske su u okviru akcije „1000 traktora” zatvorili prilaz evropskim institucijama, a za ju~e po podne su planirali vo`wu kroz centar grada. Briselske gradske vlasti su upozorili gra|ane da ne koriste automobile, jer je saobra}aj bio te{ko poreme}en zbog protesta.

Ze mqa vr to gla vo to ne u eko nom ski ko laps KA I RO: Odluka egipatskog predsednika Muhameda Mursija da se stavi iznad svih zakona zemqe nastavqa da potresa Egipat. Demonstranti su na trgovima, izvr-

[trajk no vi na ra MI LA NO: Udruèwe italijanskih novinara najavilo za ju~e {trajk zbog predloènog zakona u kome je zadràna odredba iz ere fa{izma, prema kojoj je novinarima za klevetu zapre}ena zatvorska kazna, a za urednike nov~ana globa. U saop{tewu nacionalnog Udruèwa italijanskih novinara se isti~e da predloèni zakon ograni~ava slobodu medija i da }e najavqeni {trajk obuhvatiti radio, televiziju, novine i agencije, preneo je AP. Senat se ju~e izja{wavao o meri kojom je predvi|ena kazna zatvora do godinu dana za novinare osu|ene za klevetu, dok odgovorni urednik moè da bude ka`wen sa 50.000 evra. Parlament je predloìo zakon po{to je jednom uredniku izre~ena kazna od 14 meseci zatvora za klevetu, {to je nai{lo na protest Reportera bez granica. Udruèwe novinara èli da odredba o zatvorskoj kazni bude u potpunosti ukinuta.

Po gi nu la 23 ru da ra PE KING: Broj poginulih rudara u eksploziji metana u rudniku ugqa u Kini koji se dogodio u subotu porastao je na 23, saop{tili su lokalni zvani~nici. Spasioci su prona{li tela petorice rudara koji su stradali pre dva dana u eksploziji u jami rudnika Siang{ui u provinciji Guixou, pernela je agencija Sinhua. Po prvim nalazima istrage, za nesre}u je kriva nedovoqna primena mera sigurnosti u rudniku, prenela je agencija. Posle eksplozije u rudniku ugqa, koji je vlasni{tvo kompanije Pan|ang, ukupno 28 rudara je ostalo zaro bqeno pod zemqom. Brzom intervencijom spasilaca pet rudara je spaseno i izvu~eno 18 tela nastradalih kopa~a. U kasnijm pretragama prona|ena su tela i preostalih rudara. Zbog velikog broja privatnih i divqih rudnika ugqa Kina je jedna od zemaqa sa najve}im brojem nesre}a u rudnicima, uglavnom zbog zaostale opreme i nepridr`avawa mera bezbednosti.

Muhamed Mursi

{na vlast najavquje {trajkove, a zemqa vrtoglavo tone u ekonomski kolaps. Iako je ovo 21. vek, mo`e se

re}i da je Egipat je dobio faraona. Ovako se najsaètije ocenuje dekret predsednika Mursija da bude izuzet od svih mogu}ih kritika dok se ne napravi novi ustav. Pri~u o faraonu su po~ele novine, prihvatili su je demonstranti, a najvi{e pravosudno telo Egipta poziva sve advokate na {trajk dok predsednik ne povu~e spornu odluku. „Ovako poku{avamo da odbranimo vladavinu zakona i suverenitet dràve. Ne moèmo nikuda da krenemo dok se vlast ovoliko udaqava od zakona”, navodi Sibi [abil iz advokatske komore Egipta. Egipatska ekonomija po~ela je da staje na noge posle arapskog prole}a, ali najnoviji nemiri mo-

gli bi da zadaju najte`i udarac budu}nosti ove zemqe. „Berzanski indeksi su za svega par dana pali ~itavih 10 odsto. Mi smo boqe poslovali ~ak i tokom ja nuarske revolucije, jer smo o~ekivali promene i dolazak novih investicija. A sad, zbog ovakvih poteza vlasti, gubimo vi{e nego tokom svrgavawa Mubaraka”, istakao je Ahmed Farsal, sa berze u Kairu. Vode}i sekularni politi~ar Mohamed el Baradej upozorava da dijalog s islamisti~kim predsednikom nije mogu} sve dok ne opozove uredbe o sudskoj nedodirqivosti. Ipak, ministar pravde Ahmed Meki po~eo je da posreduje u okon~awu krize izme|u izvr{ne i sudske vlasti. Ovo je prvi javni znak da vlada poku{ava da re{i najte`u krizu koja je pogodila Egipat posle revolucije. Na ulicama se najavquju jo{ brojniji protesti.

PO BE DA SE PA RA TI STA NA LO KAL NIM IZ BO RI MA U KA TA LO NI JI

Ma sov na ko a li ci ja bez ap so lut ne ve }i ne BAR SE LO NA: Separatisti~ke stranke u {panskoj Kataloniji pobedile su na lokalnim izborima u tom regionu, ali vladaju}a koalicija CIU nije osvojila apsolutnu ve}inu. CIU, tehni~ka federacija dve stranke - Demokratske konvergencije Katalonije i Demokratske unije Katalonije - dobila je 50 od 135 mesta u regionalnoj skup{tini, dok je, tako|e separatisti~koj, republikanskoj levi~arskoj stranci ERC, pripalo 21 mesto. CIU je pro{la lo{ije nego {to se nadao wen lider Artur Mas, s obzirom na to da je do sada u regionalnoj skup{tini imala 62 mesta. Na regionalnim izborima uo~i kojih je Mas poru~io da }e u slu~aju pobede raspisati referendum o nezavisnosti - zabeleèn je rekordni odziv bira~a, ~ak 68 odsto, za 10 odsto vi{e nego na prethodnom glasawu pre dve godine. Tokom dana izbora, s balkona i prozora u Kataloniji vile su se katalonske zastave sa crveno-ùtim prugama ili separatisti~ke zastave koje imaju plavi kvadrat s belom zvezdom. I CIU i ERC zalaù se za otcepqewe Katalonije od ostatka [panije, zbog ~ega bi mogle da se udruè i pokrenu referendum o nezavisnosti, iako Mas nije dobio apsolutnu ve}inu, na koju je ra~unao. Na Masovim predizbornim skupovima mogle su se videti zastave

Evropske unije, a on sam rekao je da bi nezavisna Katalonija brzo postala ~lanica EU, preneo je BBC. Kada su rezultati izbora po~eli da pristi`u, Mas je saop{tio da

stavili analiti~arka Blanka Kolewikova i ekonomista Rax Badijani, navodi se da je ~ak i Mas oprezan u pozivawu na potpunu autonomiju tog regiona.

dnevnik

SIRIJA

Ka set na bom ba po go di la igra li {te DA MASK: Sirijski vojni avion „mig” ispustio je kasetnu bombu na jedno igrali{te u selu Deir el Asafiru, isto~no od Damaska, pritom ubiv{i 10 dece, tvrde opozicioni aktivisti, a prenosi Bi-Bi-Si. Oni tvrde da su na selo ba~ene dve kasetne bombe, a jedan mu{karac je za Rojters rekao da je na zemqi prona|eno 70 bombica od kojih se sastoje kasetne bombe. „Niko od ubijenih nije stariji od 15 godina”, istakao je Abu Kasem, opozicioni aktivista iz Deir el Asafira. Kasem je dodao da je 15 qudi raweno u tom napadu i demantovao da su u selu bili pobuweni~ki borci. Oni izvode operacije u okolini sela, rekao je on.

Sirijski pobuwenici zauzeli su hidroelektri~nu branu na reci Eufrat, koja predstavqa strate{ku lokaciju, tvrde opozicioni aktivisti. Oni navode i da su kurdski pripadnici provladinih snaga i pobuwenici u severnom gradu Ras al-Ajn, blizu turske granice, skopili primirje. Sirijska opservatorija za qudska prava, grupa opozicionih aktivista sa sedi{tem u Londonu, izvestila je da su pobuwenici ju~e ujutro zauzeli branu Ti{rin, na severu, koja snabdeva strujom nekoliko oblasti. Pobuwenici su u izjavi za AP rekli da je re~ o strate{koj lokaciji ~ije zauzimawe predstavqa „veliki udarac za re`im”.

NORVE[KA

Po li ci ja se iz vi ni la Je vre ji ma OSLO: Norve{ka policija ju~e se izvinila jevrejskom narodu za ulogu koju je imala u hap{ewu i deportaciji na stotine Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Predstavnici jevrejske zajednice pozdravili su izviwewe, navode}i da, iako je „malo zakasnilo”, za iz viwewe nikada nije kasno, prenela je agencija AFP. Izviwewe se podudarilo sa 70. godi{wicom deportacije 532 norve{ka Jevreja, 1942. godine. „@elim da se izvinim u ime norve{ke policije i svih odgovornih za izvr{ewe deportacije norve-

{kih Jevreja u koncentracione logore”, rekao je novoimenovani direktor policije Od Rajdar Humlegard. Vlada Vidkuna Kvislinga, koji je pogubqen 1945. godine, naredila je deportaciju na stotine Jevreja iz Norve{ke 1942. godine. Izviwewe policije upu}eno je 10 meseci nakon izviwewa premijera Jensa Stoltenberga. Od 2.100 Jevreja koji su `iveli u Norve {koj na po~etku Drugog svetskog rata, 772 je deportovano, a samo 34 je pre`ivelo koncentracione logore.

POJAS GAZE

Ha mas po dr `a va Aba sov zah tev u UN

}e pokrenuti konsultacije, jer `eli da pitawe nezavisnosti stavi na pregovara~ki sto. Me|utim, nezavisna Katalonija je jo{ daleko. Desni~arska {panska vlada premijera Marijana Rahoja ka`e da bi referendum o nezavisnosti bio u suprotnosti sa Ustavom i zdravim razumom, i naneo bi {tetu svim [pancima. Prema rezultatima ispitivawa javnog mwewa koje je sproveo {panski list „Pais”, na referendumu o nezavisnosti 46 odsto Katalonaca bi glasalo za referendum, a 42 protiv. U izve{taju „Global insajta” sa sedi{tem u Londonu, koji su sa-

„To bi otvorilo Pandorinu kutiju i, izme|u ostalog, dovelo do ustavne krize u [paniji, a mo`da i do {irewa ‘zaraze’ na druge periferne regione sa separatisti~kim aspiracijama. To bi zadalo udarac dr`avnim finansijama, ali i pokrenulo pitawe da li bi katalonska dr`ava pored [panije i unutar EU bila funkcionalna”, zakqu~uje se u izve{taju. Po{to nije uspeo da dobije ve}a poreska ovla{}ewa od [panije, Mas je raspisao izbore i obe}ao referendum o samoopredeqewu za ~etiri godine, ako dobije mandat za to.

GA ZA: Lider Hamasa Kale{ Ma{al rekao je palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu da podràva wegova nastojawa za unapre|ewe statusa Palestine u UN. Podsetimo, Mahmud Abas je vo|a Hamasovog rivala, Fataha. Me|utim, saop{tewe o podr{ci izgleda da ne odraàva stavove rukovodstva Hamasa u pojasu Gaze. „Kaled Ma{al je u telefonskom razgovoru sa palestinskim pred sednikom Mahmudom Abasom potvrdio da Hamas pozdravqa korak u Ujediwenim nacijama za status dràve posmatra~a”, navodi se u saop{tewu izdatom tri dana pre nego {to }e Abas zatraìti od Generalne skup{tine UN da unapredi status Palestinaca od entiteta posmatra~a. ^lanovi Hamasa u Gazi su pro{le nedeqe porekli da podràvaju Abasa, podse}a Rojters.

Mahmud Abas

Abas }e tra`iti priznawe statusa dr`ave posmatra~a za Palestinu na Zapadnoj obali, pojasu Gaze i isto~nom Jerusalimu, terito rijama koje je Izrael osvojio u {e stodnevnom ratu 1967. godine. Tome se protive Izrael i SAD, ali se o~ekuje da }e za glasati ve}ina ~lanica Generalne skupstine UN.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EHUD BA RAK Izraelski ministar odbrane Ehud Barak, arhitekta izraelske politike prema iranskom nuklernom programu, najavio je da se povla~i iz politike. Na iznenadnoj konferenciji za novinare Barak je rekao da se ne}e kandidovati ni za slede}i Kneset. „@elim da posvetim vi{e vremena svojoj porodici. Ose}am kao da sam se istro{io bave}i se po litikom, koja nikad nije bila moja strast„.

SIL VIO BER LU SKO NI Biv{i premijer Italije Silvio Berluskoni izjavio je ju~e da razmi{qa o povratku u politiku za parlamentarne izbore u martu 2013.”Mislim da neko ko je imao ~ast da vodi italijansku vladu skoro 10 godina treba da raz mi{qa o toke kako da se postigne modernizacija Italije, ta liberalna revolucija”, rekao je Berluskoni u televizijskom intervjuu.

[TE FAN FI LE Evropski komesar za pro{irewe [tefan File rekao je u Zagrebu da zemqe regiona koje te`e ~lanstvu u EU, mogu da ostvare evropske ambicije koriste}i hrvatsko iskustvo i zamah koji }e nastati ulaskom Hrvatske u Uniju, 1. jula 2013. godine. „ Vrlo sam uveren u predanost Hrvatske tome da se posveti preostalim pitawima koja smo naglasili u posledwem izve{taju”.

PRA VI LO KO JE JE UVEO DI REK TOR [KO LE „PERS” U KEM BRIYU

Ima{ 10 se kun di da sla `e{ i iz beg ne{ ka znu KEM BRIY: Jedna privatna sredwa {kola u Kembrixu, u Engleskoj, „na gra |u je” |a ke ko ji uspeju da se pri~om izvu ku iz pro ble ma, pa ~ak iako uverqivo sla`u profesore, objavio je britanski sajt „Dixital spaj”. U~e ni ci {ko le „Pers” mogu da budu po{te|eni kazne za „mawe prekr{aje” ukoliko im po|e za rukom da u trenutku smisle dobar razlog i ako se uverqivo i elo kvent no od bra ne. Di rek tor {ko le Ed Eliot objasnio je {kolsku po li ti ku za list „Kembrix wuz”.

[kola „Pers” u Kembriyu

„Kao di rek tor, `e lim da dam svoj doprinos stvarawu generacije koja brzo misli i ve{to ko mu ni ci ra ta ko {to |acima koji naprave mawi prestup dajem 10 sekundi da se re~ima izvuku i izbegnu kaznu”. „Mnogi na taj izazov odgovaraju izvrsno, ~ime raz vi ja ju {arm i elo kven ci ju po treb nu budu}oj generaciji britanskih preduzetnika”, objasnio je direktor. Eliot je ocenio i da je u `ivotu va`no nau~i ti da se re ~i ma, u kratkom vremenu, re{i krizna situacija i izbegne nevoqa.

kultura

dnevnik

utorak27.novembar2012.

ПАСКАЉЕВИЋЕВ ФИЛМ НА ФЕСТИВАЛУ У ИТАЛИЈИ

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ“ У СУБОТИЦИ

„Кад сване дан” награђен Гран пријем

Глумци, невидљиви јунаци

Филм Горана Паскаљевића “Кад сване дан” освојио је “Гран при” за најбољи филм на Међународном филмском фестивалу у италијанском граду Терни. Фестивал је био одржан од 18. до 25. новембра, а програм су чинили филмови са заједничком тематиком -“Породица, народи и религије”, саопштено је из ‘’Интермедиа нетворкса‘’. Председник фестивала је пољски редитељ Кристоф Зануси, док су гости фестивала били - италијански филмски редитељи Нани Морети, Лилиана Кавани, као и позната француска глумица Катрин Спак и редитељ Лука Манфреди који је био председник овогодишњег жирија. У писму којим програмски директор фестивала Оресте Крисостоми честита Паскаљевићу наводи се: “Публика је овацијама поздравила Ваш филм, који је по мишљењу присутних филмских критичара

SUSRETI

Позориште „Костолањи Деже“ било је центар и трећег дана фестивала савременог театра „Дезире“ у Суботици, где је представљено Словенско младинско гледалишче (Љубљана), прво наступом управнице Уршуле Цетински на „Дезире Академији“, па представом „Проклет био издајица своје домовине“ Оливера Фрљића, чиме је и Суботица направила пун круг, што се тиче трилогије овог редитеља о бившој Југославији.

право ремек-дело”. У одсуству нашег аутора, који је на путу за Лос Анђелес, награду на завршној вечери фестивала преузео је Славољуб Матић, први секретар наше амбасаде у Риму. Београдска премијера

„Проклет био издајица своје домовине“ и суботички „Кукавичлук“ представе су које се баве распадом Југославије, провокацијом политичког става, али и уметничком репрезентацијом истине о крвавом убијању „браће и сестара“. Ван још увек живог контекста „бивше Југославије“, занимљиво је било чути да представа „Проклет био издајица...“ бележи успешна гостовања по земљама Европе, где се увек нађе понеки

љеа 212 (са представом „Зоран Ђинђић“), али и, пре свега, глумачком ансамблу позоришта жељног да докаже своју велику традицију. Представа „Зато сам срећан“ је итимистички експерименту коме Јуре Новак игра самог себе као човека осуђеног на несрећу, који стално прича о томе како је срећан. Кључна заврзлама је у томе да Јуре Новак представу организује као спонтану вечеру на којој се пије, једе, све са цигаром на

филма “Кад сване дан”, који је, иначе, српски овогодишњи представник за награду Америчке филмске академије, популарног Оскара, биће одржана 24. децембра у Центру ‘’Сава‘’ у Београду.

КЊИЖЕВНИК РАДИВОЈ ШАЈТИНАЦ

Фришке бескрајне банатске бајке брзо заспао, или због нечег другог, никада до краја нисам чуо ту бајку, нити сам упамтио којом се поуком завршава. Тако сам и написао бајке, које очекују од оних који их читају да сами наслуте крај, да их сам писац не исприча до краја, него да их они који знају банатски језик доврше на себи својствен начин - каже Шајтинац. Шајтинац подсећа да је књига настајала пре неколико година, из недеље у недељу на страницама недељног издања „Дневника„, уз подршку уредника Ђорђа Писарева, као колекција лирских репортажа и лирског дневника, бајки за недељно поподне. „Дилинкуца„ је писана руралним, паорским банатским језиком, у неку руку је наставак раније написане „Банатске читанке„, тако да представља део бајковите банатске књижевности. - Банат је изузетно духовит и бајковит предео. Ликови у овим бајкама су људи који су се носили са ветром, са млеком које се скупља из маслачка, као што се скупља и од стада која се чувају на банатским пашњацима. Ти људи су се Фото: М. Митровић носили идејом да је не- Наслов „Дилинкуца„ је везан могуће да је овде постојало било за сећање из детињства. Наше тет- какво море, јер да је море постојаке када су из села долазиле у град ло, нека би се сипа задржала у крои спавале код нас у Бечкереку, у со- шњама багрења. Та врста фантаби су увек започињале бајку у којој стика која је поживела у обичном је главни лик била дилинкуца. Да човеку је нешто са чиме се Банаћали због тога што сам био мали па ни носе, да не би неко помислио

Стари банатски израз дилинкуца ретко се још употребљава, a задржао се у сећању Радивоја Шајтинца, па и неким деловима нашег и румунског Баната: значи исто што и дилеја, луцкаста жена, или неко ко се смешно облачи. Отуда и наслов најновије Шајтинчеве књиге „Дилинкуца - Кратке и фришке банатске бајке„, коју потписује и његова ћерка етнолог-антрополог Људмила Шајтинац, обогативши је фотографијама патинастих банатских мотива.

како је овде све тако пусто да ти се чини да је небу доста земље, а да је земљи доста неба. У фришким банатским бајкама су занатлије, паори, ловци, удаваче које су сневале да побегну у велике градове, живописци, писци, сликари и сви они који су ткали судбину уживо, која се овде дешава. Он признаје да је књига била део породичног пројекта и сна, уз жељу да је изда као ауторско издање са својом ћерком, дипломирним етнологом, која се бави теренским радом, а уједно на завидном нивоу и фотографијом. Фотографије су према уверавању писца, врло битан део ове књиге, јер дају могућност да онај ко треба да досања те бајке још боље на њих ослони. - У овом случају слике не илуструје текст, нити текст објашњава слике, него је јединство заједничке идеје, да се заустави један моменат на основу којег ће они који су са стране ући у саму суштину живота и приче - појашњава Шајтинац. - Само смо Роки Балбоа, или Силвестер Сталоне, и ја, имали ту срећу, да он добије споменик у Житишту, а ја да објавим овако лепу књигу. А разлог што је прва промоција приређена у Народној библиотеци „Бранислав Нушић„ у Новом Кнежевцу је због тога што је књига ових бајки настајала и у Новом Кнежевцу. Пошто сам видео да прве бајке надмашују стилску раван лирске репортаже, осетио сам да сам читаоцима и овдашњим житељима, који ме увек радо примају у своје окриље, дужан да прва промоција буде управо тамо. М. Митровић

Из представе „Проклет био издајица своје домовине“

Паралелно са овим програмом, одвијала се „мала“, интимна представа „Зато сам срећан“ Јуре Новака, Катарине Стегнар и Уршке Бродар Гледалишта „Глеј“ и Завода „Поза“, такође из Љубљане (Словенија). Подсећања ради, ријечки „Турбофолк“ (био на другом „Дезире“ фестивалу), љубљански

разлог да представа о распаду „братства и јединства“, која се подудара са распадом држава социјалистичког уређења, пробуди велико интересовање. Део успеха може се захвалити котроверзном редитељу Оливеру Фрљићу, на фестивалу „Дезире“ представљеном и наступом Ате-

ВЕЧЕРАС СЕ У КЦНС ОТВАРА 7. ФЕСТИВАЛ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА „ВИВИСЕКТ”

У потрази за демократијом Седми Фестивал о људским правима “Вивисектфест”, под називом „У потрази за демократијом„, отвара се вечерас у 19 часова у Културном центру Новог Сада. Програм овог фестивала документарног филма и фотографије чине

рас у 19 часова. Фестивал траје до 30. новембра, а улаз на све програме је бесплатан. На овом фестивалу посвећеном теми „У потрази за демократијом„, биће приказано девет документарних филмова домаћих и иностра-

пројекције документарних филмова, представљање књиге проф. др Мијата Дамјановића „Демократија - Епизода мистерија„ (28. новембра у 18 часова), и изложба фотографија Јарослава Папа „Децембарска револуција у Румунији 1989” која ће бити отворена вече-

них аутора који, по речима организатора, указују на изазове пред којима се налазе не само друштва у транзицији већ и друштва са демократском традицијом. - Да ли постоји само један, универзални модел демократије примењив за сва друштва и која су

КОНЦЕРТ У ЛОНДОНУ ПОВОДОМ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА РАДА

Тријумфалан повратак „Ролингстонса” „Ролингстонси„ тријумфално су се вратили на лондонску позорницу прексиноћ првим од пет концерата планираних поводом 50 година рада. Како преносе светске агенције, чувени британски бенд није показао никакве знаке старења или умора - осим на избразданим лицима. Фронтмен Мик Џегер, који је био у савршеној вокалној форми, њихао се и плесао током двоипосатног концерта. Стонси су са стилом обележили пола века постојања емотивном свирком на којој су се бивши басиста Бил Вајнман и гитариста Мик Тејлор придружили старим пријатељима на сцени препуне лондонске О2 арене. Прексиноћњи концерт први је од пет ме-

гаконцерата заказаних поводом 50 година од када се бенд први пут појавио у једном малом лондонском клубу одлучан да ода пошту мајсторима америчког блуза. Џегер, који је наступио у уским црним панталонама, црној кошуљи и светлуцавој кравати, захвалио се публици на лојалности. „Невероватно је да и даље ово радимо а невероватно је и да ви и даље купујете наше плоче и долазите на наше концерте. Хвала вам, хвала, хвала„, рекао је он Гитариста Кит Ричардс, чији је опстанак изненадио многе који су мислили да ће подлећи дроги и алкохолу, био је још отворенији: „Успели смо. Срећан сам што вас видим. Срећан сам што видим било кога„.

Жестока свирка бенда, како преноси АП, није била шала а додатну драж дали су јој Тејлор који је свирао током „Mid night Ram bler„ и Мери Џеј Блајџ која је подигла публику на ноге извевши са Џегером „Gim me Shel ter”. Бенд ће пола века постојања прославити још једним концертом у Лондону и три у Њујорку. Минитурнеја Стонса кулминација је неколико врло запослених месеци, снимања и проба бенда који је први пут наступио у клубу Марки у лондонском Оксфорд стриту у јулу 1962. Осим концерата, поводом 50 година бенда, објављен је и фото албум, две нове песме, видео спот, документарац а фановима је приређено и неколико припремних свирки у Паризу. (Танјуг)

крају, ужива. А главни јунак има тумор на мозгу и читав низ футуристичких медицинских протетика. У паузама спремања оброка, дружења десетак гостију, прегледања бројне литеаратуре и преслушавања рок музике, Јуре ће се испоставити као невидљиви, један од нас. И. Бурић

ограничења и могуће алтернативе за даљи демократски развој. Како очувати темељне претпоставке демократије и освојити нове слободе и права, једно је од кључних питања савременог света. Која је улога грађана у демократској реконструкцији друштва? Који су изазови демократије у случају Србије? Нека су од питања која ће бити покренута у јавности кроз фестивал посвећен теми „У потрази за демократијом„ – указују организатори овог фестивала. - Основна намера овог програма је да подстиче људе да критички размишљају не само о основним претпоставкама демократије већ и о путевима даљег демократског развоја. На фестивалу ће бити приказани филмови “Нема ћутања” (Шведска), “Белоруски сан” (Русија), “Правда за Сергеја” (Холандија),“Наше новине” (Холандија), “Овде сам!”(Србија),”Картонера” (Немачка), “Еквадор”(Француска), “Југо, кратка аутобиографија”(Србија), и “Јесам ли сретна?”(Хрватска). По завршетку фестивала у Новом Саду, од јануара ће бити организовани и путујући фестивали у десет градова у Србији: Ниш, Зајечар, Врање, Пријепоље, Пожаревац, Београд, Суботица, Кикинда, Сомбор и Зрењанин. Н. П-ј.

ИЗ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Конкурс за годишње награде За стваралачке резултате у култури и уметности и за унапређивање културног живота у нашој покрајини, Завод за културу Војводине додељује четири годишње награде. Тим поводом ових дана је расписан конкурс на који се позивају аутори и други предлагачи, да конкуришу за угледна признања. То су Искре културе за савремено стваралаштво, а награда је намењена младом аутору до 35 година и Медаље културе које се додељују у три

категорије: за мултикултуралност и интеркултуралност, за очување културног наслеђа и за укупно стваралаштво/рад. Годишње награде ЗКВ се састоје из уметничког предмета и новчаног износа. Образложене и документоване предлоге треба послати у три примерка, до 31. децембра, на адресу Завода-Војводе Путника 2, Нови Сад. Признања ће бити уручена почетком следеће године, на свечаности у Влади АП Војводине. Р. Л.

utorak27.novembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/24055-49, 037/490-797. 64779

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64627 KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 64794

utorak27.novembar2012.

Sa tugom i bolom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog kuma

Posledwi pozdrav ~ika

S dubokim bolom u srcu opra{tamo se od dragog prijateqa i kolege

Dragana [u}aka ~oveka koji je zadu`io sve nas, a najvi{e wegov [trand.

Prodanu Dragana [u}aka

Porodice Tau{an i Olu{ki. 64986

od Uro{evih drugova: Jovane, Jelene, Damjana, Milivoja i Uro{a sa porodicama.

Posledwi opro{taj od na{eg dragog prijateqa

Koleginice iz @ivotne sredine: Jawa, Senka, Dragica i Mira.

64973

64988

Dragom kom{iji i prijatequ

in`. Jovana Stankovi}a Dragi na{ Ico, tvojim odlaskom prestalo je jedno divno zajedni~ko `ivotno razdobqe. Tvoji prijateqi: Beba i Igor Kaleni}. 64987

Stevan Sekere{ Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i Stevanu - Sekiju od porodica: [trbenk i Nikolin.

Stevanu Sekere{u posledwi pozdrav. Po~ivaj u miru.

Ivan Filipovi}. 64983

Du{ice Kuzmanovi}

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

laboratorijski tehni~ar u penziji

dragom

64975

Posledwi pozdrav dragom

Kolege i prijateqi iz laboratorije na Limanu. 64979

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti na{eg prijateqa i saborca iz sportskih dana

Stevanu Sekere{u

Goranu

Generacija VP[ 1958 - 1960.

Vesna i Pe|a Todorovi}.

64984

64985

Verovao si da te je sre}a dugo pratila tokom `ivota. U tvojoj posledwoj utakmici, sre}a te je napustila.

Dragana [u}aka Tvoji drugovi i sportski prijateqi: Branko, Desa, Micka, Jole, Ka{a, Sega, Ki}a, Evgenije, Dr. Mi{a, Kimi, Milanko, Rajko, Vrcan, To{i}, Igor, D. A}imovi}, Neboj{a S, Grba, Zuc, Epifani}, Api} P. 64981

PRODAJEM mewa~nicu u radu, na odli~noj lokaciji. Telefon: 061/68-55-333. 64715

Saose}am u bolu mojih najboqih drugova, Mirka i Milana, za prerano izgubqenim ocem.

Stevan Sekere{

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Tele fon 063/239-411. 63799

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu {ewa odmah, vr{imo emajlira we kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64893

Isprati}emo te u sredu, 28. novembra 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragan [u}ak Sin Igor sa porodicom i }erka Vera.

Porodici izra`avam iskreno sau~e{}e. PRODAJEM ku}u u Rivici ili mewam za odgovaraju}i stan u N. Sadu. Telefon: 061/68-55-533. 64716

Milo{ Radomirovi}. 64980

64972

^iTUQe l POMeni

utorak27.novembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Du{ici Kuzmanovi}

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi, vrsnom stru~waku, rukovodiocu Slu`be proizvodwe

Posledwi prijatequ

dnevnik

pozdrav

dragom

Tu`nim srcem se opra{tamo od na{eg dragog zeta

od porodica: Srdanovi}, Mara{ i Pavlovi}.

64971

Dragom na{em zetu

Draganu [u}aku

[ekiju posledwi se}awe.

pozdrav

Draganu [u}aku

dipl. in`. Jovana Stankovi}a 1926 - 2012.

dipl. in`. hortikulture i

ve~no Porodica Kokotovi}.

Geza i Mima sa porodicom.

Kolektiv JKP „Gradsko zelenilo” Novi Sad.

64978

447-P

64946

Porodica Luka~: Svetislav, Du{anka i Lazar. 64965

Dragom

Posledwi pozdrav na{em

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Vladimiru Ili}u

[ekiju

iz Zmajeva Kolege iz „Javnog vodoprivrednog preduze}a Vode Vojvodine”.

posledwi pozdrav od drugara: Pece, Nene, Mome, Stepija i Bosina.

448-P 64974

Na{em tati

S tugom u srcu smo se oprostili od na{eg dragog oca, dede i pradede

Posledwi pozdrav mom ocu

dipl. in`. Jovan Stankovi} preminuo u 87. godini. Ispra}aj }e se obaviti danas, 27. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prodanu [e}erovu Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Uro{u Budimirovi}u

Gojka Mihaq~i}a 1933 - 2012.

Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, }erka Olivera, sin Zoran, snaja Valerija, unuci Sandra, Nenad i Lana.

Tvoji Sta{a i Uro{.

64976

Mom najboqem drugu

koji je preminuo 24. 11. 2012. godine, i sahrawen 26. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Sahrana je danas, 27. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Gospava, sin Jovan, }erka Nada, unu~ad i praunu~ad.

]erka Jasna.

64927

64959

Sa neizmernom tugom u srcu javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi sin, otac i brat

[ekiju veliko hvala za sve.

64964

Na{ veliki brat

Na{ sin, tata i mu`

Prodan - Sa{a [e}erov

Prodan [e}erov 1962 - 2012.

1962 - 2012. oti{ao je na posledwe putovawe.

umro je 26. 11. 2012.

Ispra}aj je u sredu, 28. 11. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Isprati}emo ga na Gradskom grobqu, u Novom Sadu u sredu, 28. 11. 2012. godine, u 12 ~asova.

Du{an Skenxi}.

Tetka Zlata i sestra Milica.

64977

64968

POMEN

@ivana, Jovan, Ida i wegova deca Uro{ i Sta{a. 64967

Dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Goran ^alija 1961 - 2012. preminuo 25. 11. 2012. godine. Sahrana je danas, 27. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sau~e{}e primamo na grobqu od 11-12 ~asova.

Slavica Vasi} - Stojanovi} Sejo, tvoj brat Zoki ve~no o`alo{}en, nikada te ne}e zaboraviti. Tvoji: bratanci Goran i Boki sa porodicama, snaja Dragica i brat Zoki. 64966

O`alo{}eni: otac Milan, majka Dragica, brat Dejan i sinovi Igor, Boris i Marko.

Draganu [u}aku 1954 - 2012.

Draganu

Kad bi prijateqi imali etiketu, na tvojoj bi pisalo 100% posebna. Boja vesela, vrednost neprocewiva, ~uvati od svega i voleti do neba.

od wegovih GORANA.

Vesna sa porodicom. 64960

64951

64970

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Draganu [u}aku

Posledwi pozdrav

utorak27.novembar2012.

Posledwi pozdrav dragom

Staki}: Nada, Du{an, Dejan i Zoran sa porodicama.

Milanovi drugari: Boske, Ja{a, Pura i Dare.

64949

64954

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a supruga, majka i baka preminula u 79. godini.

Goranu ^aliji

Draganu [u}aku

Marica Mi{i}

od porodica Sredanovi} i ^anadanovi}.

Sahrana je danas, 27. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na Gorwekoviqskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Cveta i sinovi Mile i \or|e sa porodicama.

64919

Draga

Posledwi pozdrav

Draganu [u}aku

Posledwi pozdrav dragom

Maro

Goranu ^aliji

64936

Opra{tamo se zauvek od na{eg dragog

Posledwi pozdrav majci i babi

Gorana ^alije

Marici Mi{i}

hvala ti za sve. Milanove kolege sa posla.

Sa neizmernom tugom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena tetka i baba

Mari

Stric Jovan, tetke Sara i Marija sa porodicama.

od sina \or|a sa porodicom.

nikad pre`aqenoj supruzi posledwi pozdrav od supruga Cvete.

64922

64923

64939

64938

64950

Posledwi pozdrav prijatequ

POMEN

Dragoj

Sestre Maja i Nensi. Mica ^e~uk i Svetlana sa porodicom.

64955

Sa bolom i tugom opra{tamo se od

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragoj majci i babi

Vasa Tasovac 1985 - 2012.

Radovanu Braji}u

Gorana ^alije

Marici Mi{i}

Mari

Godine prolaze, tuga ostaje.

Dragiwa Luinovi} 1931 - 2012.

Sahrana je danas, 27. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Dobrila, k}eri Marija i Sla|ana sa porodicama.

od prije Bebe i prijateqa Branka.

Ujak ^ornenki Borislav sa porodicom.

od porodice Jovanov.

od: sina Mileta, snaje Vesne i unuka Cvete, Du{ke i Radoslave sa porodicom.

64952

64948

64928

64941

64940

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav zetu

dragom

POMEN

O`alo{}eni: sestri} Du{an, snaja Zagorka, unuci Slavko i Darko.

64920

9. 3. 1942 - 19. 10. 2012.

od: Sofije i Gavre sa porodicom.

Danas molim an|ele da ti osvetle put do raja i prona|u najlep{e mesto koje i zaslu`uje{. A ja... meni si ostavila uspomene, patwu i suze. Maj~ice mila, le`em i ustajem pevaju}i ti: Jedna }e suza sa moga lica kroz crnu zemqu sti}i do tebe, da ti donese posledwi pozdrav sad kada re~i ne vrede... Volim te majko, savest me mori, nebeska vrata {irom otvori i nek se to~ak vremena vrati tu gde su tvoji posledwi sati. Tvoja Jadranka. 64925

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi i voqeni suprug i otac

Draganu [u}aku

19. 6. 1928 - 27. 11. 2009.

od ujne Dragice Ivo{ev sa porodicom: Predragom, Gordanom, Helenom i Minom.

od Mije Male{eva sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

64935

64929

64907

64947

Nade`da Sekuli}

Jovan Stankovi}

Draganu

Radovanu Braji}u

Poranio si i ostavio nas u neverici.

Posledwi pozdrav

Posledwi kolegi

Radi Peri}u

pozdrav

dragom

Radu Peri}u

Dragan [u}ak

Radovan Braji} 1944 - 2012. preminuo u 69. godini. Ispra}aj milog nam i dragog pokojnika je danas, 27. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Tinka i }erke Zorica i Sofija sa porodicama. 64945

Ovo nije bio tvoj voz za odlazak, ~ekali smo revan{ u remiju...

S po{tovawem, Ivan Ferko.

S po{tovawem, kolektiv JKP â&#x20AC;&#x17E;Parking servisâ&#x20AC;? Novi Sad.

64921

446/P

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od: Goge, Vlaje, Dragana i Branke. 64934

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.50 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.25 02.30

tv program

utorak27.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Рвачева гробница С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Џонатан Крик: Рвачева гробница Радар Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски Докумнт Радар Музички програм Таблоид

08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

09.05 09.30 10.30 11.05 11.30

Ди ми три је Ба њац

Државни посао

12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке

Храна и вино Серијски програм Украдена срца Азбука родитељства Сремски Карловци од суботе до суботе Обалска стража Вести Опчињени Истрага Спринт Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а НС поподне Објектив Опчињени ИЦТ плус Сећања Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

Аутори: Димитрије Бањац, Никола Шкорић и Дејан Ћирјаковић (РТВ 1, 18.55)

06.40 06.55 08.35 09.35 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.00 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.15 00.05

Кухињица – мађ. Миљеница Гламур тоујоур Војвођански синфонијски оркестар у нов.синагоги Хроника Славоније, Барање и западног Срема Еко Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Добар посао Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Вајтчепел Грување Палета ТВ Продаја

07.15 Европски рели крос 09.30 Одбојка Серије А1: Модена – Цунео 11.15 Шпанска лига: Леванте – Барселона 13.20 НБА: Бруклyн – Портланд 15.30 НБА викли 16.00 Преглед Евролиге 17.00 Руска лига: Зенит – ЦСКА 19.00 Вести

Једрење 34 (Спорт клуб, 02.45) 19.15 19.45 20.40 21.15 23.15 00.15 02.00 02.15 02.45

Премијер лига, новости Преглед Премиер лига Евролиге Магазин Португалска лига: Мореиренсе – Спортинг Преглед шпанске лиге Шпанска лига: Сарагоса – Селта Вести Премијер лига новости Једрење 34, амерички куп

Ово је Србија Новинар ТВ центра у Краљеву Ратко Бечки истражује зашто Стара колонија у Краљеву, у којој има око 400 станова, ни после две године од земљотреса није добила планирани изглед. У Стрижи код Параћина започета је електрификација око 400 хектара најплодније земље. Струја ће покретати пумпе за наводњавање поља, што је, како кажу пољопривредници, десет пута јефтиније од тракторских пумпи које сада користе. Из буџета Панчева издвојено је пет милиона динара за самозапошљавање 18 особа и отварање нових двадесет радних места. Бележимо и почетак свињокоља у Банату. Новинар ТВ центра у Ваљеву Слађана Васиљевић истражује како се криза одражава на читалаштво и продају књига. Водитељка: Зорана Коршош-Николић. (РТС 1, 15.15)

14.06 14.36 14.58 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.00 22.05 23.00 23.03 23.50 00.05 00.13 00.58

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - комедије: Жеља звана трамвај, филм Задња кућа, Србија И ја имам таленат Гастрономад Ово је Србија Војна академија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Војна академија Песма без граница Вести Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Двострука истрага, филм

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.15 22.20 00.30 00.45 01.35 01.40 02.30 02.55

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: Језик снова Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 10.05 10.12 10.38 11.10 11.14 11.35 12.00 12.15 12.30 13.15 13.21

06.41 07.18 07.41 07.51 07.58 08.09 08.36 08.43 08.55 09.22 09.57 10.21 10.52 11.25 11.57 12.34 13.05 14.03 14.30 14.37 14.49 15.16 16.02 16.38 17.07 17.58 19.02 19.25 19.35 19.42 20.01 20.32 21.04 21.59 23.27 23.47 00.06 00.44 01.40

dnevnik

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Мера за музику Траг Грађанин СО РТС Савремено тумачење српске историје Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко глобал Елиза из Ривомброзе Ја имам таленат Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо ТВ мрежа Вавилон Елиза из Ривомброзе Крвопролиће, филм И ја имам таленат Београдска филхармонија Концерт Београдске филхармоније Трезор Ја имам таленат

Оливера Ђурђевић

Вавилон О три књиге изабраних есеја Данила Киша за чије дело још увек не посустаје интересовање говори Гојко Божовић, издавач, уредник и приређивач ових издања. У центру емисије је и разговор са Оливером Ђурђевић, новинарком којој је недавно изашла књига изабраних интервјуа с домаћим књижевницима и људима из српске културе и уметности. Велики део Вавилона посвећен је и млађој генерацији књижевника. Аутор и уредник емисије је Јасмина Врбавац, режију потписује Марко Шотра. (РТС 2, 20.32)

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 02.30

Добро јутро Звезде Гранда Први Национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Ђавоља вечера Српска посла Филм: Дечаков живот

Инсајдер: Правила пљачке Већ годину дана, новинари истражују спорне приватизације, али и пословање Србија гаса који је, после раскида приватизација, преузимао пропала државна предузећа. У склопу тог серијала, требало је да буде емитована емисија о пословању азотаре, односно о трговини пшеницом. Због актуелних дешавања, телевизија Б92 ванредно емитује епизоду о азотари. За инсајдер говоре Душан Бајатовић, директор Србија гаса, Никола Вујачић, тадашњи представник Викторија групе, Владисав Цветковић, директор Агенције за приватизацију и Горан Тасић, директор Дирекције за робне резерве. (Б92, 21.00) 07.35 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.50 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.05 00.25 01.00 01.20

Сити и витки У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Дневни магазин Цртани филмови Непобедиви банзуке Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести Непобедиви банзуке Никита Инсајдер: Правила пљачке Филм: Немогућа мисија 3 Вести Спортски преглед Мистериозни случајеви

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови Шопингхоличарке Филм: Зона пада Сити новости Филм: Сакупљач костију Породични обрачун Агенција за СИС Др. Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити новости Опасна игра Филм: Било једном у Мексику Филм: Човек у ватри Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Неколико дана у септембру

05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Граница Скандалозно Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм Убиство 101, филм

Милева Павловић

Граница: Заведи па владај У вечерашњој емисији ћемо са нашим гостима разговарати о томе да ли је изрека: „Заведи па владај” само шала или у њој има истине... Открићемо да ли су вештији заводници мушкарци или су то пак жене, колико смо склони да се препустимо чарима завођења ношени заносом иако смо негде, у подсвести свесни ризика... Гости су: др Милева Павловић, Драгослав Бокан, Жељка Здјелар и Данијела Карић. Водитељ је Јелена Весковић. (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран , 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak27.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Најбоље из породилишта Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени„ Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Најбоље из породилишта Моја лажна беба Ургентни центар Мајами инк: Време за Кат и Оливера Екстремни преображај

07.40 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима 4, док. серија 11.08 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.42 Пркосна љубав 13.32 Др Оз 2) 14.30 Културна баштина 14.45 Скица за портрет 14.55 Међу нама 15.35 Моја трапула, док. филм 16.03 Луда кућа 18.00 Контакт: Слова до крова 18.23 8. спрат 19.10 Тема дана 20.13 Параван 21.08 Циклус хрватског филма: Плави 23.30 Планина Брокбек, филм 01.43 Секс и град 6

07.35 08.30 08.45 09.00 11.10 11.35 12.50 14.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.05 22.30 00.15 01.55 02.55

08.00 Наполеон 09.00 Ћелија 10.00 Нефертити и изгубљена династија 11.00 Средњи век 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Излазак из сенке 15.00 Исток-Запад 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Мистерије олупина на дну океана 20.00 Тајне Партенона 21.00 Брдо храма 22.00 Наполеон 23.00 Царство мора 00.00 Тајм тим година

Вилењаци Срећни клинци Филм: Скерлетна улица Филм: Збогом 20. век Филм: Вуковар једна прича Филм: Бади, светски првак Филм: Shine a light Филм: Клан вампира Еротски филм Еротски филм

Клан вампира Пет пријатеља се бави чудним радњама. Неки пресецају вене док други пију истичућу крв. Род, вођа, веома психотични младић, убија Хедерине родитеље, краде им кола и креће на лудачки пут... Улоге: Дру Фу лер, Алекс Бре кен риџ, Ти мо ти Ли Де прејст, Ма ри на Блак Режија: Џон Веб (Си не ма ни ја, 22.00)

Јагањци и лавови Џаспер Ирвинг је амерички сенатор републиканац који претендује на место будућег председника. Управо даје велики интервју амбициозној телевизијској новинарки, у којој јој помно излаже своје виђење рата у Авганистану. Истовремено, двојица америчких студента, подстакнута идејама славнога професора политикологије, укључују се у рат желећи да допринесу победи... Улоге: Ро берт Ред форд, Ме рил Стрип, Том Круз, Ен дру Гар фи елд, Пи тер Берг Режија: Ро берт Ред форд (ХРТ 2, 20.00) 07.59 08.24 08.47 09.10 10.00 13.30 14.00 15.00 – – – – – – – 20.00 21.38 22.32 23.17 00.00 00.45 01.33

Дру Фу лер

06.00 07.35 09.05 10.55 12.20 12.50 15.15 16.45 18.35 20.05 21.45 22.45 00.10 01.40 03.20 04.55

Пингвини мога тате Последњи воз Чекајући Супермена Марс тражи маме Холивуд на снимању Почетак Викинг Вики Прави кантри 2: Поклон Завера ћутања Најбољи тата на свету Царство порока Последње истеривање ђавола Бунтовник Мамурлук у Бангкоку Експеримент Тата је снимао безобразне филмове

Галилео ТВ продаја Исплати се Флешпојнт Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпојнт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас РТЛ Времe Крв није вода РТЛ Времe Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Анђели и девице, филм Нинџа - ТВ премијера, филм Астро шоу РТЛ Данас

Анђели и девице

Ме рил Стрип 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Добра жена Браћа и сестре Филм: Ван контроле Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Монк Видовњак Премијера: Краљевски болесници 22.20 Премијера: Пандури новајлије 23.20 Хаваји 5-0 01.20 Вокер, тексашки ренџер

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 10.00 11.30 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Школски час Пренос седнице Хрватског сабора Обртник и партнер Школски час Пренос седнице Хрватског сабора Жупанијска панорама 100% предузетник У канцеларији Потрошачки код Из свих оружја, филм Телетабис Куварски дует, док. серија Јагањци и лавови, филм Др Хаус Заштитница сведока Звездана врата: Свемир ЦСИ Лас Вегас Којак Дарма и Грег

Нема издаја Љубавна песма Биографија - Мет Дејмон Прва забрањена љубав Дете беса Биографија - Колин Фарел Између љубави и игре Хепи Гилмор Биографија - Ема Томпсон Дете беса Момци с Мадисона Град без невиних душа Судњи дан: Прича Џона Листа

Наша кућа из снова Млади револвераши 2. Мапетовци освајају Менхетн Мапетовци у свемиру Септембар Браћа Блуз 2000 Запослени људи Алиса Мистерија Инвуд парка Гледај ме Секси слаткице Очарана

У Италији у 14. веку црна куга сече све пред собом. Како би избегли опаку болест и смрт, неколицина младих Фирентинца бежи из града и сакрива се на село. Желећи да скрате време и одагнају црне мисли, причају приче о авантурама и романсама... Улоге: Хај ден Кри стен сен, Ми ша Бар тон, Тим Рот, Ра јан Кар твајт, Крег Пар кин сон Режија: Деј вид Ли ленд (РТЛ, 22.30)

Ми ша Бар тон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Позадина авионских несрећа Пецање голим рукама

08.30 09.15 10.15 11.15 12.15 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 23.45 00.30

Фудбал Уметничко клизање Скијашки скокови Биатлон Фудбал Уметничко клизање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Пливање Бокс Бокс Мотоспортови Рели Скијашки скокови Биатлон

Мла дић сти же на са хра не и свад бе

пољни зид санкција поставиле су САД делом У међувремену, Караџић је покушавао да изврши и да умире албански лоби веома утицајан у државни удар. Рачунали смо на Милошевића да Њујорку. Зато је Милошевић гледао на Запад предузме акцију. Он је почео чудном дигресијом. као на непријатеља; нуди мало, не обећава ништа и Рекао је да сматра да треба да трошим 90 одсто свог поставља бројне захтева који, по њему, задиру у времена на комерцијална питања а не политичка. унутрашње ствари Србије и (што је за њега кључ- На то сам одговорио да морам трошити толико врено) ако се прихвате, доводе у питање његов останак мена на политичка питања, од којих већину само он на власти. Под штетним утицајем своје марксистичке супруге и других неокомунистичких саветника, почео је да окреће СРЈ према Истоку. Узори су му били Кина и Северна Кореја. Флертовао је с комунистичком опозицијом у Русији; базу власти је пренео на левичаре и појачао је контролу унутар своје партије, уклањајући оне чији би се ставови могли тумачити као превише независни. Уклонио је главни стуб економске стабилности – Драгослава Аврамовића, гувернера НБЈ-а бившег економисту Светске банке, само неку недеља после његове посете Лондону због разговора које сам ја уговорио с гувернером Банке Енглеске. Прогнозирао сам да ће, ако се не учини ништа да се Милошевић преусмери, бити две веома негативне последице. Прво, Србија ће наставити да се политички поларизује, с екстремном десницом, која је имала широку подршку. Друго, он неће бити спреман да озбиљно преговара о Косову. А и једно и друго погађа наше интересе. Позната сопсобност Србије за сплеткарење и дестабилизацију, која далеко превазилази њене границе, захтева да уложимо озбиљне напоре да Пред сед ни ка Зо ра на Ли ли ћа ни ко ни је схва тао озбиљ но усмеримо СРЈ према Западу. може решити. Милошевић је наставио једном од заМој телеграм је побудио извесно интересовање у кукуљених логичких вежби, којом је желео да докаЛондону, али око Косова Американци нису подно- же да је смена премијера босанских Срба „добра сили заједничке иницијативе с Европљанима. Били ствар“ јер показује суштинску слабост Караџићеве су очигледно осетљиви на оптужбе Албанаца да су позиције и његову параноју у односу на све људе за у Дејтону њихови интереси заборављени и ограни- које се сматра да добијају инструкције из Београда. чили су своју активност на настављање снажне криНа једном састанку у јуну 1996, три месеца пре тике српске репресије у Покрајини, отварање Ин- првих постдејтонских избора, поново сам разговаформативног центра САД у Приштини (косовски рао с Милошевићем о ситуацији у Босни јер је поАлбанци су га сматрали неком врстом амбасаде) и ново почело да се говорка о увођењу санкција прооштре приговоре европским партнерима због лудо- тив СРЈ ако Караџић и Младић не буду смењени. сти признавања СРЈ. Што се тиче већине Европља- Милошевић је обећао да ће присили вођство босанна, то није носило никакав печат одобравања већ са- ских Срба на то да именује Биљану Плавшић за в. д. мо признавање чињеница на терену. председника. То признање је условило У међувремену смо се промену мог звања – од отсвађали с Милошевићем Под штетним утицајем своје правника послова у амбазбог генерала Младића, косадора – иако сам водио марксистички оријентисане супруге ји је дошао у Београд на амбасаду већ две године. сахрану једног генерала и других неокомунистичких Одмах по сле церемоније војске бо санских Срба. саветника, Милошевић је почео предаје акредитива предМилошевић је рекао да нида све више окреће СРЈ према седнику државе Зорану је ни знао да Младић долаЛилићу, који је углавном зи. Али, и да је знао, сахраИстоку. Узори су му постали Кина омаловажаван као безначана је света ствар код Срба и и Северна Кореја јан, речено ми је да Милоне може се ометати. Рекао шевићу предам поруку мисам да се међународна занистра спољних послова о потеби уклањања Кара- једница осећа понижено због Младићеве слободе да џића и Младића с функција и што бржег напретка у дође у Београд. Милошевић је рекао да се то неће вези с Косовом. Милошевић је пажљиво прочитао поновити. Поновило се годину дана касније кад је поруку, али није одмах реаговао. Додао сам да од Младић тајно био на свадби свога сина. њега очекујемо да употреби сву своју моћ да натера У знак реакције на моје критике његове политиКараџића да се повуче. Милошевић се подсмехнуо ке, Милошевић је изразио презир према мом однона идеју да је Караџић осетљив на позиве на патри- су с Вуком Драшковћем. Описао га је као трећераотизам. Рекао је да не очекује да Младић буде про- зредног политичара који је у младости био велики блем јер ће се он повући или одступити брзо. Пово- националиста. Одговорио сам да он није био сам у дом Косова, Милошевић је рекао да се спрема да тим ставовима. (Примедбу је игнорисао). Ипак, покрене питање школства. После мог стандардног Драшковић је сад снажан заговорник мировног проприговора на жалостан недостатак људских права цеса и Дејтона. Нагласио сам Милошевићу да сам на Косову, замолио сам га да тамо врати неке еле- се те године више састајао с њим него с Драшковименте поверења одређеним мерама, као што је осло- ћем. На то је одговорио да је то одраз њиховог релабађање политичких затвореника. Могао би проме- тивног значаја. Рекао сам да из искуства на пређанити политичку климу најавом амнестије. Одгово- шњим функцијама знам да је увек лакше виђати се рио да ће добро размислити и то је било све што је с опозиционарима јер они имају више времена на учинио. располагању. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak27.novembar2012.

dnevnik

27. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да нас се све сво ди на ин тер пре та ци ју, а не на ана ли зу. Про ме не у ат мос фе ри ће вас на те ра ти на раз ми шља ње. Тре ба ло би да оче ку је те и од ре ђе не не до у ми це у кон так ту с осо ба ма ко је су вам нај бли же.

BIK 20.4-20.5.

Да ли има те та лен та за пи са ње? Чи ни се да има те пре ци зан и ја сан на чин из ра жа ва ња. Мо гу ће је да ће те ис ко ри сти ти тај свој дар у да љој ка ри је ри. Да нас то ис ко ри сти те да из ра зи те сво ја осе ћа ња пре ма не ко ме.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да нас вас оче ку је ве о ма при ја тан дан. Љу ди ће мо жда би ти ма ње раз и гра ни, али ће мно го ви ше бри ну ти о сво јим од но си ма. То је оно што вам се до па да. Та ат мос фе ра по тра ја ће са мо још не ко ли ко да на.

Мо же те да нас оче ки ва ти осе ћај то пли не при кон так ту с дру гим љу ди ма. Ва ши од но си по се до ва ће не што по себ но не жно и бри жно. Чи ни се као да су љу ди од јед ном ве о ма па жљи ви и осе тљи ви.

Не ће те да нас би ти раз о ча ра ни. То ком на ред них не ко ли ко да на оста ви ће те ана ли тич ки на чин раз ми шља ња по стра ни и до пу сти ти сво јим осе ћа њи ма да вас во де. Би ће те ве о ма па жљи ви пре ма во ље ним осо ба ма.

Да на шњи дан је од ли чан за кре а тив ност, на ро чи то за ону вр сту ко ја при ка зу је по се бан стил. Ви сте ве о ма про дук тив на осо ба, али оно што ства ра те би ће од раз по след ње мо де. По тру ди те се да бу де те сво ји.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Во ли те вр ло озбиљ не ди ску си је о ва жним пи та њи ма. По но во сте из гра ди ли свет на на чин ка кав же ли те да га ви ди те са сво јим при ја те љи ма. Ипак, чи ни се да вас је да нас умор су сти гао и да вам је по тре бан од мор.

Да ли се че сто по на ша те као да је свет ста ти чан и да се ни шта не ме ња? По не кад мо жда ми сли те да је чо ве чан ство кон стант но и да свет функ ци о ни ше на од ре ђен на чин. Да ли сте ика да чу ли за ево лу ци ју?

Да нас до зво ли те емо ци ја ма да се по ме ша ју с ва шим ми сли ма. Шта има до бро у то ме да го во ри те се би да не што мо ра те ако за и ста не мо же те да из др жи те? Шта је до бро у ве ли ким прин ци пи ма ако ва ше ср це ни је уз њих?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас ће вас мо жда не ко упи та ти за ми шље ње. Че сто раз ми шља те о ства ри ма ко је су не до ступ не дру гим љу ди ма. Да нас ће вам се учи ни ти као да сте за ви ри ли у се бе и кре ну ли у по тра гу за од го во ри ма.

Да нас ће те се осе ћа ти као да ко ра ча те уна зад у сво ју про шлост. Јед на ва ша по ло ви на осе ћа но стал ги ју за ста рим до брим вре ме ни ма, док дру га жи ви за бу дућ ност и не пла ши се упу шта ња у не по зна то.

Да нас сте ве о ма осе тљи ви на свет ко ји вас окру жу је. Чи ни се као да раз ми шља те ср цем. Мо гу ће је да ће те би ти ве о ма осе ћај ни и ма ње објек тив ни ка да емо ци је из ву ку оно нај бо ље из вас у од но си ма.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

СунЧано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Evropa

И тоПлИје

НОВИ САД: Топлије, уз сунчане периоде и умерену облачност. Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак око нормале с тенденцијом опадања. Минимална температура 4 степена, а максимална 15 степени. ВОЈВОДИНА: Релативно топло, уз сунчане периоде и умерену облачност. Ветар умерен, у Банату крајем дана појачана кошава. Притисак око нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура 3, а максимална 15 степени. СРБИЈА: Топло за ово доба године, уз дуже сунчане периоде. У Поморављу и Подунављу дуваће умерена кошава. Притисак око нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура 0, а максимална 17 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду и четвртак појачан југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, али уз пораст температуре, која ће бити изнад 15 степени. У четвртак пролазна киша. У другој половини седмице облачно, с кишом повремено, уз постепени пад температуре. Крајем седмице знатно хладније па су могући суснежица и снег и у нижим пределима 2. и 3. децембра. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивани повољни термички услови погодоваће већини хроничних болесника и осетљивих особа. Поспаност и променљиво расположење су могуће метеоропатске реакције.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ис пла ти се дру жи ти се с Чар ли јем Ши ном Чар ли Шин и Линд зи Ло хан зближили су се на снимању петог дела „Мрак филма”, а глумица се пожалила проблематичном колеги како једва излази на крај с пореским дуговањима. Лохановој је потом стигао чек на 100.000 долара, са Шиновим потписом и поруком да се нада да ће јој макар мало олакшати финансијску ситуацију. Линдзин дуг износи више од 230.000 долара, па јој је Шинов чек покрио скоро пола дуга, пише америчка штампа.

SUDOKU

VIC DANA Ка ква је раз ли к а из ме ђу женa од 7, 17, 27 и 37 го ди на? Она од 7 иде с бај ком у кре вет. Ону од 17 уву чеш с бај ком у кре вет. Она од 27 је бај к а у кре ве ту. Она од 37 ка же: ‘’Не при чај ми бај ке, хај де мо у кре вет!’’

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

88 (-8)

Slankamen

217 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

168 (-9)

Zemun

283 (-8)

Bogojevo

160 (-8)

Panчevo

296 (-4)

Smederevo

468 (-2)

Baч. Palanka 180 (-8) Novi Sad

173 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

158 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

208 (-8)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-60 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 185 (-17) Beograd

Kusiћ

228 (-8)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV