Dnevnik27.decembar 2009. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

27. DECEMBAR 2009. GODINE Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

m y

GODINA LXVII BROJ 22585 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Zlatne godine...

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Lajko Feliks

str. 3

INTERVJU

Kosta Josifidis str. 6 str. 16

Foto: N. Stojanovi}

POSLE APLIKACIJE SRBIJE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

[OROM, S BOROM

[oka~ko prelo

Dugo putovawe u Evropu * * *

str. 10

Obla~no sa ki{om, popodne susne`ica

Najvi{a temperatura 6 °S

str. 3

VANREDNIH IZBORA NE]E BITI

Za{to bi ponavqali gre{ke Milo{evi}a i Ko{tunice?

str. 4

* * * APOKALIPSA SUTRA

Pr`eni ili udavqeni, ali - sami

str. 5

S P O R T

FAVORITI LAKO POBE\UJU

str. 12–15

FENERBAH^E ZAGRIZAO ZA LANETA

nedeqa27.decembar2009.

SEDNICA GLAVNOG ODBORA SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE

Da~i}: Godina uspona, pa reforma stranke Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i} ocenio je da je 2009. bila godina ponovnog velikog politi~kog uspona SPS i najavio daqu reformu stranke kao moderne partije levice koja po{tuje izvorne i nacionalne principe. Na sednici Glavnog odbora SPS u Sava centru Da~i} je rekao da Srbiju ~ekaju te{ke godine i da joj je neophodna politi~ka stabilnost, te da bi trebalo uvesti „pravilo da su vanredni izbori - izuzetak“. Da~i} je pozvao na „veliku reformu stranke kroz definisawe nove politike, novog programa, statuta i rukovodstva“ na kongresu koji }e biti odr`an idu}e godine kada }e SPS obele`iti 20 godina postojawa. On je poru~io ~lanovima Glavnog odbora da se ne boje promena u stranci i da SPS treba da forsira promene i otvori vrata za nove ideje i mlade. „Moramo da defini{emo novu politiku i nove principe na kojima }e Srbija da po~iva“, kazao je

Boris Tadi} na RTS-u odgovara}e na pitawa gra|ana Predsednik Boris Tadi} odgovara}e u utorak na pitawa gra|ana u emisiji „Srbija pita predsednika“, koja }e biti emitovana na prvom programu Radio-televizije Srbije, saop{teno je iz te medijske ku}e. Gra|ani mogu da postave pitawa na brojeve telefona 011/32-40015 i 011/32-41-060. Pitawa ne mogu biti du`a od 30 sekundi i snimaju se automatski. Telefonske linije su otvorene i bi}e u funkciji sve do kraja emisije. Pitawa se mogu postaviti i putem i-mejla srbijapita@rts.rs, a na istu adresu je prvi put mogu}e poslati i pitawa u video formatu, snimqena kamerom ili mobilnim telefonom. Emisija po~iwe u 21.15.

Qaji}: Dao sam re~ Koordinator Akcionog tima Srbije za hap{ewe ha{kih begunaca Rasim Qaji} izjavio je za Dnevni Avaz da je dao re~ i da ne namerava da odustane od ostavke na tu funkciju jer nema indicija da }e Mladi} do kraja godine biti uhap{en. „Dao sam re~ i od te odluke ne nameravanm odustati uprkos tome {to je ovo bila najuspe{nija godina u saradwi Srbije s Hagom. Nemamo nijedan nere{en zahtev za dokumentaciju, svedoke ili pristup arhivima, uspostavqeno je poverewe uzme|u Ha{kog tu`ila{tva i na{ih slu`bi bezbednosti“, rekao je Qaji}. Qaji} je rekao da je uverewe da }e Mladi} do kraja ove godine biti uhap{en, temeqio u promeni politi~ke klime, daleko ve}oj odlu~nosti s kojom se u{lo u potragu za beguncima, hap{ewu Radovana Karaxi}a.

Potrebne promene: Slavica \uki}-Dejanovi} i Ivica Da~i}

on i dodao da je ovo istorijsko vreme za SPS i za novi po~etak i da je SPS pokazao da se ne pla{i svojih strana~kih kongresa kada je re~ o kadrovskim re{ewima. Da~i} je poru~io da je zadovoqan radom predstavnika SPS u dr`vanim organima, ali i naglasio da nije zadovoqan time kako funkcioni{u unutarstrana~ki odnosi. „Zato su nam potrebne promene“, rekao je Da~i} i pozvao na veliku reformu SPS jer

je to, kako je naveo, stranka „za krupne korake“. Da~i} je kazao da je odluka da se u|e u Vladu sa Demokratskom strankom istorijska i da je uticala na oblikovawe budu}nosti Srbije i da se pokazalo da nije bila dnevno-politi~ka. Prema wegovim re~ima, bi}e neophodan te`ak rad na ispuwavawu standarda za prikqu~ewe EU, a pored nacionalnih, najve}i problemi su ekonomija i socijalna nepravda.

SPS pozvana na molitveni doru~ak Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i} izjavio je da je dobio poziv za molitveni doru~ak u SAD i da je to prvi put da je neko iz SPS-a pozvan na taj doga|aj, koji se tradicionalno odr`ava prvog ~etvrtka u februaru. „Dobio sam poziv da prisustvujem molitvenom doru~ku. Da li }u i}i, zavisi od toga kada }e biti moja poseta SAD koja }e otprilike biti u tome periodu. Ukoliko budem u to vreme u SAD bi}u prisutan“, rekao je Da~i} novinarima u Sava centru. On je rekao da je u planu wegova poseta SAD kao ministra policije. Ta poseta, kako je naveo Da~i}, bi}e posve}ena razvoju odnosa dve dr`ave u toj oblasti. „Ovo je prvi put da je neko iz SPS dobio poziv za taj doru~ak. To je korisno i pozitivno za razvoj na{ih politi~kih odnosa“, rekao je Da~i}.

O denacionalizaciji sa Savetom Evrope Vlada Srbije je na telefonskoj sednici nalo`ila Ministarstvu finansija da pripremi kona~nu verziju teksta Nacrta zakona o denacionalizaciji i da u pripremama teksta obavi zavr{ne konsultacije sa predstavnicima Saveta Evrope. Vlada je nalo`ila Ministarstvu finansija da, pre upu}ivawa

Nacrta zakona o denacionalizaciji na utvr|ivawe Vladi Srbije, a u postupku pripreme kona~ne verzije teksta Nacrta zakona, napravi zavr{ene konsultacije sa predstavnicima Saveta Evrope, kao i drugih relevantnih institucija Evropske unije, ka`e se u saop{tewu.

NARODWACI UKAZUJU NA PQA^KU U ENERGETSKOM SEKTORU

SNS }e objaviti imena ako to ne uradi vlast Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vu~i} zatraìo je od nadle`nih organa da do kraja godine saop{te imena odgovornih za vi{emilionsku pqa~ku u energetskom sektoru i najavio da }e, u suprotnom, to u~initi SNS. „Predstavnici reìma treba da kaù ko su ti koji opqa~ka{e (Srbijagas) desetine milona evra i ~iji su to ro|aci. Ako sa informacijama ne iza|u do Nove godine mi }emo vam pokazati koje sve tu od bliskih ro|aka i na{ih ministara... i koliko novca odnose iz Srbije“, kazao je Vu~i} na konferenciji za novinare. Prema wegovim re~ima, energetski sektor u Srbiji koji je trebalo da donese

izgubqen zbog vi{e odluka razli~itih vlada Srbije. „Sa vi{e odluka razli~itih vlada izgubili smo taj partnerski odnos (50:50) i do{lo se do odnosa koji je su{tinski 75:25. Vlasnici tih 25 odsto nisu Rusi ve} na{i kriminalci koji su uni{tili deo dràvne imovine za 4,8 miliona zbog ~ega smo izgubili stotine miliona evra“, kazao je zamenik predsednika SNS. Pozivaju}i vlast da kaè ko su predstavnici Srbije u Jugorosgasu zbog kojih je Srbijagas izgubio sve {to se moglo izgubiti, Vu~i} je izrazio àqewe {to niko u Srbiji ne}e da se bavi tom pqa~kom i {to se mnogi izgovaraju na Ruse kojih u tom delu firme nema.

Predat izve{taj o mar`i na gas

Motorizovani Deda Mrazovi Asocijacija motociklista Srbije organizovala je i ove godine novogodi{wu vo`wu ulicama Beograda u kostimima Deda Mraza. Oko 150 bajkera odnelo je tom prilikom poklone pacijentima De~je bolnice u Beogradu.

DNEVNIK

c m y

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je izve{taj povodom marì za uvoz gasa predat drugim nadle`nim organima radi utvr|ivawa da li tu postoji krivi~no delo. „Na{e slu`be su radile na tom slu~aju i izvestaj je predat drugim nadle`nim dràvnim organima tako da se tu utvr|uje da li ima krivi~nog dela ili nema“, rekao je Da~i} novinarima u Sava centru. Pitawe o izve{taju o utvr|ivawu ~iwenica o marì za uvoz gasa je na konferenciji za novinare pokrenuo zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} koji je naveo da su marè sa dva, podignute na pet odsto. najve}i profit zemqi, predstavqa sektor „koji je u rukama pqa~ka{a i qudi koji razaraju Srbiju, wenu budu}nost i budu}nost wenih gra|ana“. Vu~i} je podsetio da je partnerski odnos ruskog Gasproma i Srbijagasa u preduze}u Jugorosgas

Vu~i} je podsetio da rezultati istrage o mar`i za uvoz gasa koja je sa 0,2 odsto podignuta na pet odsto vrednosti ugovora, a trebalo je da se plati Jugorosgasu, nisu objavqeni ni danas iako ih je jo{ pre 13 meseci najavio ministar policije Ivica Da~i}.

VI[E OD 20 PRIJAVA PROTIV KORISNIKA BUYETA

Na tapetu ne samo ra~unovo|e nego i ministri Predsednik Dr`avne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenovi} izjavio je da }e biti podneto vi{e od 20 krivi~nih prijava protiv korisnika buxeta koji su u 2008. kr{ili zakone. Sretenovi} je za B92 rekao da }e se najve}i broj prijava odnositi na kr{ewe Zakona o buxetskom sistemu i javnim nabavkama i ukazao da ne postoji mogu}nost da,

„Ovo govorim zato {to je po Zakonu o buxetskom sistemu regulisano da zastarelost nastaje nakon tri godine i da je po Zakonu o javnim nabavkama, za koje smo utvrdili da nije po{tovan, predvi|eno da te prijave mogu da zastare u roku od godinu dana“, rekao je Sretenovi}, ukazuju}i da je nepo{tovawe tog zakona regulisa-

\uki} Dejanovi}: Istorijska uloga revizora Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} ocenila je za Tanjug da izve{taj Dr`avne revizorske institucije o reviziji buxeta za 2008. godinu ima izuzetnu, „gotovo istorijsku ulogu“, jer }e revizora obavezati da u slede}oj godini sa~ini potpuniji izve{taj. Ona je najavila da }e parlamentarci taj izve{taj, koji je pokazao brojne nepravilnosti u tro{ewu buxetskih sredstava, mo}i da razmatraju tek u periodu redovnog prole}nog zasedawa jer opozicija zahtev za wegovo stavqawe na dnevni red po hitnom postupku nije uputila pre rasprave o buxetu za 2010. godinu. Predsednica parlamenta je ukazala na izuzetan zna~aj rada nezavisnih tela, jer od wihove efikasnosti, kako je objasnila, zavisi da li }e nadzorna uloga parlamenta biti na najvi{em nivou. „Ta nezavisna tela treba da imaju dobre uslove za rad, jer ako ona budu korektno radila svoj posao onda }e nadzorna uloga biti na vi{em nivou. Za sada to nije dovoqno i dovoqno dobro, ali ne mo`e se sve odjednom“, ocenila je predsednica skup{tine. zbog zastarelosti predmeta, odgovorni za prekr{aje ne budu sudski goweni. Sretenovi} je objasnio da, kada je u pitawu izve{taj i nepravilnosti koje je DRI utvrdio tokom rada revizije, nema zastarelih prijava.

no je ~lanom 37 Zakona o buxetskom sistemu. Sretenovi} je rekao da }e u skladu sa tim zakonom i tim ~lanom podenti prijave iz Zakona o javnim nabavkama za koje se smatra da su zastarele. On je odbacio

Radoslav Sretenovi}

ranije navode premijera Mirka Cvetkovi}a da su za propuste koji su navedeni u revizorskom izve{taju o tro{ewu buxetskog novca u 2008. godini uglavnom odgovorne kwigovo|e. „Mogu da ka`em da su pored ra~unovo|a, kako ih nazivamo, odgovorne i stare{ine tih organa, ministri i na~elnici pojednih odeqewa“, rekao je Sretenovi}. Prema tome, kako je naveo direktor DRI, prijave se ne}e odnositi samo na ra~unovo|e, kako se to {pekuli{e u javnosti. Protiv svih odgovornih, za koje se utvrdi da postoji osnovana sumwa, bi}e podneta krivi~na prijava. Ina~e, od 18 institucija koje je kontrolisala Dr`avna revizorska institucija, samo protiv Uprave carina, Ministarstva infrastrukture i Poreske uprave ne}e biti podnete prekr{ajne prijave.

Nova Srbija zadovoqna izve{tajem Nova Srbija (NS) isti~e u saop{tewu da je sa zadovoqstvom primila informaciju Dr`avne revizorske institucije (DRI) da je jedino Ministarstvo za infrastrukturu, na ~ijem se ~elu do polovine 2008. godine nalazio predsednik NS Velimir Ili} poslovalo uz potpuno po{tovawe zakonskih propisa i procedura. „Ovaj izve{taj je dokaz da su kadrovi NS koji su tada participirali u vlasti, svoj posao obavqali kraj-

we po{teno, profesionalno i odgovorno, ~ime se ostali ministri ne mogu pohvaliti“, navodi se u saop{tewu NS. „Smatramo da je ovo jo{ jedan u nizu pokazateqa da su ministri koji ~ine dana{wu Vladu, a od kojih su mnogi bili deo i prethodne, prekr{ili Zakon i raznim zloupotrebama, izneverili poverewe gra|ana“, ukazuje NS u saop{tewu i poru~uje da su „vanredni parlamentarni izbori nu`ni i neophodni“.

VANREDNA SKUP[TINA DRU[TVA SUDIJA SRBIJE

Sudije }e traìti obja{wewe U~esnici vanredne Skup{tine Dru{tva sudija Srbije najavili su da }e traìti obrazloèwe zbog ~ega neke sudije nisu ponovo izabrane ali da }e o navodnim nepravilnostima u tom procesu obavestiti i me|unarodne organizacije.

Na sednici skup{tine na Pravnom fakultetu, predsednica Dru{tva Dragana Boqevi} najavila je da }e sve sudije koje nisu ponovo izabrane imati pravnu pomo} Dru{tva a da }e ta organizacija, kako je navela, o nepravilnostima u izboru obavestiti i me|unarodne institucije, Savet Evrope, Evropsku i Venecijansku komisiju i strana strukovna udru`ewa sudija. Boqevi} je ponovila da je ponovni izbor sudija obavqen tako

da je ugrozio reformu pravosu|a, bacio sumwu i na izabrane i na neizabrane sudije, kao i da nije bilo potrebne transparentnosti jer nema obrazloèwa zbog ~ega ih je Visoki savet pravosu|a izabrao, odnosno odbio da izabere. Biv{i sudija i predsednik Dru{tva Zoran Ivo{evi} je ocenio da ima sudija koji nisu izabrani a trebalo je ali i obrnuto, zbog ~ega se moè re}i da je cela procedura imala ozbiqnih nedostataka. On nije èleo da govori o imenima, ali je ukazao da na spisku izabranih sudija ima i qudi koji su u~estvovali u izbornoj kra|i 1996/97. godine, koji su bili u sukobu interesa u Republi~koj izbornoj komisiji, koji su imali mnogo nere{enih i zastarelih predmeta, pa ~ak i koji su mrtvi. Ivo{evi} je ukazao da ni procedura nije ispuwena jer Visoki savet sudstva nije radio u punom sastavu, odnosno zbog toga {to u wegovom radu nije u~estvovao pred-

stavnik pravnih fakulteta, kao ni advokata, jer nisu izabrani u parlamentu. Biv{i sudija a sada advokat Boò Prelevi} pruìo je podr{ku aktivnostima Dru{tva sudija jer, kako je rekao, „ne veruje u kastrirano pravosu|e“ i jer su, kako je ocenio, motivi za takav ponovni izbor sudija bili potpuno politi~ki. Univerzitetski profesor Vesna Raki}-Vodineli} je ocenila da je tako sprovedenim op{tim izborom vlast „na kockarski na~in“ propustila priliku da gra|anima obezbedi adekvatno pravosu|e i da krivicu za to snose i Visoki savet i Ministarstvo pravde, ali i Ustavni sud Srbije koji nije sa dovoqnom pa`wom ispratio taj proces. Ona je pozvala Dru{tvo sudija da javno kaè koje sudije su izabrane a to ne zasluùju, i zbog ~ega, i zapitala kako predsednik Srbije Boris Tadi} moè da zna da nije bilo politi~kog pritiska na proceduru ponovnog izbora sudija. Raki}-Vodineli} je pozvala sudije da se obrate doma}im ali i stranim institucijama, jer je Srbija sada predala kandidaturu za ~lanstvo u EU i ~lan je Saveta Evrope, zbog ~ega }e vlast morati da reaguje na pritiske iz Evrope.

â~ani od sutra bez prevoza Predsednik [trajka~kog odbora ~a~anskog privatnog saobra}ajnog preduze}a „Autoprevoz“ Radojica Todorovi} rekao je da sa rukovodstvom nije postignut dogovor i da }e zaposleni u ponedeqak stupiti u generalni {trajk. Na konferenciji za novinare on je kazao da }e u ponedeqka u 5.00 biti obustavqen saobra}aj na svim lokalnim, prigradskim i me|ugradskim linijama, a bi}e zatvorena i Autobuska stanica u â~ku. Prema Todorovi}evim re~ima, radnici traè da cena rada po satu bude najmawe 65 dinara, umesto dosada{wih 48,8 dinara. On je rekao da je odbijen peredlog rukovodstva preduze}a da pove-

}a cenu rada {est odsto i da ona iznosi 51 dinar. Radnici traè da se topli obrok, regres i minuli rad ispla}uje na osnovu primawa radnika, a ne po ceni obra~unatoj na minimalnoj zaradi od 15.000 dinara. Oni su odbili predlog vlasnika da umesto dosada{wa 84 dinara pove}a isplatu toplog obroka na 130 i traè da on iznosi 150 dinara. U „Autoprevozu“, jedinoj saobra}ajnoj firmi u â~ku za gradski i me|ugradski prevoz, zaposleno je ukupno 350 radnika, od kojih je 160 voza~a autobusa, ~ija je prose~na plata od 17.000 do 22.000 dinara, zavisno od godina radnog staà.

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

INTERVJU NEDEQE

LAJKO FELIKS, VIOLINISTA

Nisam sam, imam muziku u glavi egovi odgovori su netipi~ni, skoro kao i muzika kojom je pre neki dan odu{evio publiku u zrewaninskom Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}”, u pratwi violiste Antala Bra{wa. Virtuoz na violini Lajko Feliks pridruìo nam se nakon nastupa u pozori{nom klubu “Zeleno zvono”. „Postoji muzika za gluve qude, kao {to postoje emocije bez muzike. Betovena qudi nisu ~uli dok je svirao, u wegovoj glavi je i{la muzika. Nisu ga ~uli ali su mogli osetiti neke emocije”, kaè nam violinista kome smo izmamili reakciju tvrdwom da je najautenti~niji panonski muzi~ar danas. - Pa, voleo bih da ne budem samo panonski, ali jebiga, tako je ispalo. z Violina, u jednoj re~i? - Ne znam, ne mogu u jednoj re~i. To je ipak muzika, ne moè se iskazati re~ima. z Za{to te nema u medijima? - Ne interesuje me. z Violina je u niziji jako popularan instrument, ali se malo ko odvaìo da je istraì... - Ima ko jeste. U Americi ima puno eksperimenata ali nisu dobri. Ne zato {to sam ja odavde, nego zaista nisu. Sviraju samo ono {to su nau~ili. z Gde se ose}a{ kao kod ku}e? - Kod ku}e (smeh). z Izba~en si svojevremeno iz muzi~ke {kole? - Nisam i{ao na fizi~ku kulturu i ispalo je da imam 35 neopravdanih ~asova. z Da li ti je ào? - Nije. U stvari, ne da mi nije ào, nego sam uvek mislio da }u i}i u muzi~ku {kolu. Jako sam mrzeo da idem u osnovnu {kolu. Ali, kada ima{ neki posao i zna{ da to jo{ mora{ jako puno da radi{ da ne{to ispadne od toga, a oni ti ne

z Ne boji{ se da }e{ se kreativno rasplinuti? - Ja sam ve} fokusiran na jednu stvar. z Da li i kako sredina u kojoj `ivi{ uti~e na tvoju muziku? - Mislim da u posledwe vreme samo to uti~e na mene. z Ima{ li skrivenu poruku za publiku? - Nekada sam imao poruku, a sad vi{e nemam. Verovatno zvu~i kao da serem, ali sad mislim da sam ja poruka. z Deluje{ jako zahtevno na sceni? - Da. z Kako kolege muzi~ari s tobom izlaze na kraj? - Ni jedan nije ostao, samo ovaj (pokazuje na Bra{wa, smeh). Imao sam 13 qudi i trio i svako je ispao iz igre, ostao je samo on. z Da li te publika razume, pitam jer te slu{a dosta pomodara? - Zavisi gde kuca{. Kod pu-

bitan, imamo ba{ neki jebeni tempo... z Kad ti kritika ka`e da previ{e improvizuje{...? - (smeh)...Ne, pola - pola je uglavnom. Ako je muzika dobra, onda je svejedno. z Koliko improvizuje{ u svakodnevnom `ivotu? - Svako improvizuje. Qudi se pla{e improvizacije zato {to posle ne mogu da prona|u sebe. Gotovo! Pla{e se da idu na lo{u stranu i zato ima jako puno slu~ajeva da stvarno idu

centru” naslovio “Flertovawe s vampirom”? (smeh)...ne znam ko je bio vampir, on ili ja...?! z Niko, ose}awe sudara strasti i opasnosti? - Apsolutno, da... Jebiga, Balkan... Nije to ni ose}aj, ne znam kako da ti objasnim... z Relevantne glave te nazivaju “avangardom”? - Ako oni misle tako... z Ko je za tebe avangarda? - Mene interesuje dobra i lo{a muzika. Ko je kakav, to su izmi{qotine. z Kako virtuoz na violini podnosi katastrofalnu srpsku muzi~ku scenu? - Ne mislim da je katastrofalna. z Razuveri me? - U celom svetu je katastrofalna (smeh). z [ta tra`i{ od publike? - Apsolutno ni{ta. Ako sviram lo{e verovatno }e reagovati lo{e, ako sviram dobro nadam se da }e tako i reagovati. z Na koji na~in ova zemqa mo`e nadoknaditi odliv mozgova?

Ima li ìvota na Zemqi? Prethodni gost “intervjua nedeqe” strip autor Zoran Jawetov pitao je “na nevi|eno” Lajka Feliksa: voda na Marsu, senzacija ili glupost? - Informacija kao informacija ne moè biti glupost, niti ne{to dobro. Zemqi je svejedno ima li je ili ne. z Ima li ìvota na Marsu? - Ne znam, pitam se da li ìvota ima na Zemqi. daju ve} „u~i ovo, u~i ono“, nema{ vremena. Kad sam najzad zavr{io tu osnovnu {kolu i rekao “sada se svira”, ali k... se svira... z Ima{ pro|u od kafane do filharmonije, gde }e{ se ustaliti? - Nigde. Ne volim scenu. z Razlog? - Mislim da je to ne{to izme|u, bina, scena i sve {to se na wima radi.

blike, drugog ~oveka, kada svira{ uvek postoje neka vrata. Tripujem da je to neka mala zavesa od tila i to se...(rukom gestikulira odmicawe) z Deficitaran qudski kvalitet u Srbiji? - Ne znam, to ne zavisi od zemqe. z Na planeti? - Qudi su takvi kakvi su. Nikada ne}e da se mewaju. Tempo je

Foto: Aleksandar Bjelogrli}

na lo{u stranu, ne samo u muzici. z Misli{ li da je Srbija dobro mesto za `ivot? - Kako da ne, zato `ivim tu. z [ta te vra}a? - Verovatno porodica. Ali jednostavno, ja volim taj Banat, Gutu (Branislav Gruba~ki, prim. aut), sela, moje selo... z Koliko sam bio u pravu kada sam tvoj koncert s Bobanom Markovi}em u “Sava

- Mislim da vi{e problema imaju oni koji su oti{li. z Za{to? -Zato {to taj Zapad, to nije ba{ najboqe mesto, koliko ja vidim. z Da li si usamqen? - Uvek. Ali nikada nisam sam. Uvek imam muziku u glavi, ja sam nadaren na takav na~in da ne mogu nikada da budem sam. Zato volim da budem sam. Igor Mihaqevi}

POTPREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE @AK BARO

Po~iwe dobar period za Srbiju idu}oj godini po~iwe veoma dobar period za Srbiju, naglasio je u Parizu potpredsednik Evropske komisije @ak Baro i predvideo da je Srbiji potrebno da radi jo{ pet do sedam godina da bi se pridru`ila Evropskoj uniji (EU). Baro je, u prisustvu potpredsednika Vlade Srbije Bo`idara \eli}a, na prijemu u Srpskom kulturnom centru za 50 gra|ana Srbije, koji su prethodnih nedequ dana proputovali Evropu bez viza, ocenio da je 2009. bila „godina krize“, dok }e slede}a biti „godina obnove“. Baro je istakao da je Srbija veoma napredovala na evropskom putu i prognozirao da }e ona i daqe napredovati u ispuwavawu kriterijuma neophodnih za ulazak u EU. „Mislimo i na ~itav region Balkana, Albaniju i BiH“,

precizirao je Baro i naglasio da }e „Srbija nastaviti da doprinosi stabilnosti i demokratiji u regionu“. Istina, neophodno je ispuniti uslove,

dodao je Baro, ukazuju}i na ~iwenicu da Srbija mora jo{ mnogo da radi da bi ispunila te uslove. „Ukidawe viza je jedan deo sna koji se ostvaruje, a

drugi deo bi}e ukidawe granica“, poru~io je Baro. Isti~u}i da je Baro jedan od najzaslu`nijih evropskih zvani~nika za ukidawe viza Srbiji, \eli} je potpredsedniku Evropske komisije poklonio ikonu Svetog Nikole. Prema re~ima \eli}a, ukidawe viza doprinelo je da Evropa poprimi humaniji lik me|u gra|anima Srbije. „Mi }emo nastaviti reforme, Srbija }e procesuirati sve koji zloupotrebe novoosvojenu slobodu i u potpunosti }e opravdati poverewe“, rekao je \eli}. Posle belog [engena, primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i podno{ewa kanditadure za ~lanstvo, uveren sam da }emo idu}e godine u ovo vreme slaviti formalni status kandidata ili tome biti veoma blizu, naglasio je \eli}.

POSLE APLIKACIJE SRBIJE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Dugo putovawe u Evropu ko je suditi po osmesima predsednika Borisa Tadi}a, Srbiji je kona~no krenulo. „Niko danas ne moè imati dilemu kuda Srbija ide,“ rekao je predsedik po{to je prva grupa turista bez viza krenula preko granice. Srpski dràvni vrh je u vrlo kratkom roku, za neke neo~ekivano hitro, odlu~io da je za Srbiju ovo „pravi trenutak“ da podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU. Minulog utorka na{ predsednik je stigao u Stokholm i pre nego {to je administracija oti{la na uobi~ajeni boì}ni raspust i [vedska predala palicu predsedavaju}eg evropske dvadesetsedmorice, podneo kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU. Neko je taj formalni trenutak aplikacije za ~lanstvo nazvao i „prekretnicom u istoriji Srbije“, ali se obazriviji klone pompeznih izjava. Izvesno je da za Srbiju na putu evropskih integracija nije bilo pre~ica, a male su {anse da }e ih i biti. Dva velika kamena o vratu Srbije – Hag i Kosovo, ujedno su „kec u rukavu“ velikih dràva, o ~emu }e jo{ biti re~i. Da li je Srbija trebalo u ovom ~asu da podnese kandidaturu za ~lanstvo, ~ini se da je sada pri~a o ve} presu|enom. Ali, pomenu}emo izme|u ostalih sli~nih, stav britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta koji je upozorio da je „na{e mi{qewe da bi bilo najboqe da Srbija podnese kandidaturu nakon {to svih 27 dràva ~lanica budu spremne da je u tome podrè. To u ovom trenutku nije slu~aj i zbog toga savetujemo obazrivost i pristup korak po korak. U suprotnom, aplikacija Srbije zavr{i}e u nekoj fioci, i to moè da potraje mesecima“. Aplikacija Beograda je dobrodo{la u Stokholmu, ali se ne zna kako }e biti primqena u Briselu gde bi trebalo da se na|e pred Savetom mini-

koja je priznala Kosovo ratifikovati Sporazum? - ka`e za „Dnevnik“ direktor Centra za pravo Evropske unije i profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu dr Radovan D. Vukadinovi}. Vaqa podsetiti da su Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu i prate}i Prelazni trgovinski sporazum potpisani u Briselu 29. aprila 2008. godine, a da je Srbija samo prate}i, Prelazni trgovinski sporazum, jednostrano

primewivala od 1. februara 2009, dok je istovremeno EU blokirala wegovu primenu sve do 7. decembra kada je i neumoqiva Holandija kona~no digla rampu. Kao {to je poznato, primena je bila uslovqena punom saradwom s Ha{kim tribunalom, odnosno hap{ewem dvojice ha{kih optuènika. Jedan od mogu}ih scenarija postsrpske aplikacije za ~lanstvo u EU je da Savet ministara pozdravi kandidaturu i da ovlasti Komisiju da obavi stru~ni deo posla, pa da zatim prati sprovo|ewe sporazuma koji moraju da ratifikuju sve dràve ({to nije slu~aj s na{im sporazumom). Proces ratifikacije traje od tri do pet godina, ali je politi~ki va`no da je zapo~eo. Komisija potom procewuje i obave{tava Savet ministara o tome koji su uslovi ispuweni. Mora da se ispuni vi{e od polovine obaveza preuzetih Sporazumom. Tada otpo~iwu pregovori za ~lanstvo. Dobija se status kandidata {to zna~i da se moè koristiti i pet vrsta pretpristunih fondova.

Odve} optimisti Na pitawe da li je Srbija u ovom ~asu preveliki optimista, profesor Radovan Vukadinovi} odgovara da ni{ta nije nemogu}e, ali iskustvo opomiwe na rezervisanost, pa bi odgovor bio da – jeste. - Mo`da na{i imaju obe}awa koja obi~an svet ne zna, ali Evropa moè da uspori proces pozivija}i se na saradwu s Hagom. Dokle god dvojica ha{kih optuènika ne budu uhap{ena to moè da se upotrebqava. Kada bi tu fazu ispunili, bili bismo apsolutno spremni. Proces ispuwavawa uslova podrazumeva da razumemo pravo Unije, da donosimo zakone i da ih sprovodimo. Mi to imamo u ve}oj meri nego neke evropske zemqe koje su primqene. Imamo obu~ene kadrove da razumeju i primene pravo i to je velika stvar - kaè Vukadinovi}. stara, najverovatnije u februaru kada }e EU predsedavati [panija. - [panija nam je obe}ala podr{ku, ali oni zahtev Beograda treba da iznesu na sednicu Saveta kojoj prisustvuju svih 27 ministara. Pribojavam se da tri velike kqu~ne dràve, Francuska, Velika Britanija i Nema~ka nisu izri~ito prihvatile ovu kandidaturu, a do ju~e se i Holandija protivila. Oni uvek mogu da kaù ima jo{ vremena... To meni govori da neko ima rezervi, jer da nije tako ceo Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu bi i{ao u postupak ratifikacije, a za to treba posebna odluka ministara. Ako se sre}no prebrodi ta faza, pitawe je kako }e se i}i daqe dok Srbija jasno ne zauzme stav o Kosovu. Da li }e neka od dràva

Kad bi Komisija stru~waka sada stigla u Srbiju i po~ela da pro~e{qava stavku po stavku mogla bi da kaè: nemate konstituisan Ustavni sud (nema sve ~lanove) {to zna~i da pravna dràva ne funkcioni{e; drugo, izabrali ste sudije bez stava Venecijanske komisije, niste im dali pravo àlbe na odluku o reizboru... i tome sli~no. Dakle, dràva mora ozbiqnije da se pozabavi evropskim integracijama na doma}em terenu, pa tek onda da ide po „bod na stranu“. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je nedavno u Beogradu da pre „nego {to se zatr~ite, treba napraviti nekoliko koraka. Aplikacija ne sme biti korak koji zaustavqa, ve} korak koji ubrzava Srbiju“. Vesna Savi}

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

VANREDNIH IZBORA NE]E BITI

ZEMAQSKI DANI TEKU

Istorijske godine

dok nam polako kopni svetlucavo-beli seoski sneg sa ovih na{ih ba~kih streja i topi se ono ruglo od snega, sivo i garavo, sa prqavih novosadskih solitera i nekako se `urno i navrat-nanos povla~i s jugovinom i odbija da bude „lawski“, dakle demode i prevazi|en, sa svim prate}im posledicama onog „divnog, starog, op{teg mesta“ (Jovan Hristi}) da nam je ne{to (ne)va`no ba{ kao i lawski snegovi, kojih se niko vi{e i ne se}a – dotle nam polako curi pesak i kapqu posledwe kapi sa golih grana i devete godine tre}eg milenijuma posle Hrista, re}i }emo da je zavr{ena jo{ jedna zna~ajna i istorijska godina u smelom i ambicioznom hodu srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica i etni~kih grupa, u hodu ka svetloj budu}nosti koja je ve} uveliko i po~ela, recimo na{om kandidaturom za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Pokojni Borislav Peki}, najumniji Srbin i najve}i pisac na{ kojeg je dao pro{li vek (jer su i Crwanski i Andri}, kao i Tesla, Pupin i Milankovi}, ro|eni u 19. stole}u) pisao je nekad davno da drugi narodi godine dele na su{ne i rodne, a samo su kod nas one – sve istorijske. Bile i ostale. I ve} dve decenije znam da je to zapravo velika re~enica, s po~etka me je iznenadio i nasmejao wen britki verbalni obrt, sav od hladnog prezira pa i ga|ewa nad svakim farbawem crne sada{wosti, posle bih se uvek zacenio od smeha kad bih „u hodu“ prime}ivao na {ta se taj Peki}ev cinizam sve odnosio, ili je bar mogao da se odnosi. Naravno da se kre{~endo te Peki}eve dosetke pokazao tek kad su svi na{i uzroci kojima se on onako smejao – izazvali posledice. I to kakve! Pa sve dok razlozi na{e carske neodgovornosti, neozbiqnosti i bahatosti nisu izazvali ozbiqne i nepopravqive posledice, sve dok te posledice nisu „proradile“, ti na{i „burevesnici“ rasterivani su sa neba nad na{im avlijama, terani larmom, ~egrtaqkama, a isto tako i kamenicama, pra}kama, pa potom i pu{kama i topovima. Kod nas je uvek sve bilo u najboqem redu, samo su nam zavidqivci to osporavali, a wihova navodna opomiwawa – bila su samo zakerawa stranih agenata i pla}enika. A tako bi hteli da ono ru`no ne vidimo, a ono lepo, kojeg nema, izmislimo, a mi tako drski i nedokazni, i daqe vi{e verujemo svojim o~ima nego wihovim re~ima i talambasima. Eto, to im je hvala {to su se toliko `rtvovali za nas. Pa jo{ i danas, a pretpostavqam da u tome ni slu~ajno nisam jedini, ~esto se i sve ~e{}e i takore}i iz dana u dan pitam {ta bi na sve ovo rekao Mihiz, kako bi ovo samo progutao i gospodski pre}utao Danilo Ki{, a pogotovo tek – kako bi se podsmehnuo Peki}, koji je sve to i predvideo. I godinama najavqivao, predvi|ao i opomiwao. Ali, „lasno ti je sjetovati mudra“... A znam i da su mnogi, da su stotine i hiqade umnih glava i osetqivih du{a letos, o dvadesetogodi{wici Ki{ove smrti, rekli makar jednom i makar u po-

la glasa, eto, otelo im se, ne{to nehri{}ansko sasvim: da je dobro {to je Danilo umro ve} tad, mada je bio jo{ onako mlad kako mnogi me|u nama nisu bili ni kad su i{li u zabavi{te, pa {to da kona~no ne priznam i ono najstra{nije: slu{ao sam od nekolicine sasvim zdravih i stabilnih qudi da su mu na tom ranom, ali ipak pravovremenom, odlasku – i pozavideli. Da, da, blago Danilu, on se spas’o! A izem ti ìvot u dràvi i me| narodom gde je umirawe – spas. A na{ predsednik je oti{ao na katoli~ku boì}nu pono}ku u Bogojevo, na severu Ba~ke. To se moè razli~ito tuma~iti, jer je lepota uvek u oku posmatra~a, kao {to je i prezir, neodobravawe ili jednostavno neshvatawe. Ja sam u crkvi proveo vi{e od pedeset godina i bio tamo sve {to civil moè biti: od posluìteqa i ~teca do pojca i horiste, korepetitora u horu studenata Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, pa maltene do sasluìteqa na liturgijama. I mene je taj gospodski gest na{eg predsednika, koji je zakora~io daleko ispred i iznad protokola, ali u toplom, qudskom smislu, prosto razneìo i, da reknem i ja~u re~, ganuo. Oni {to za crkvu ne mare, nisu to ni primetili, a oni koji bi Ma|arima i Slovacima delili sendvi~e pred planirano im daleko putovawe, u jednom pravcu, a Hrvate isterali na{te srca, re}i }e da i to pokazuje da je Tadi} usta{a. Pa bi ova posledwa obeda na predsednika Tadi}a trebalo da zabrine i mene, ne zato {to }u biti slede}i predsednik Srbije, jer mo`da ~ak i ne}u, nego ba{ zato {to, dok ovo ~itate, upravo cupkam i cvoko}em na pustiwskom vetru ispred onih velikih piramida u Kairu, uz svestan rizik da me proglase za sledbenika egipatskog boga Sunca zvanog vaqda, koliko se iz ~itanki se}am, Amon Ra. Pa ako ba{ ho}e da me proglase za verskog fanatika, prizna}u da sam zadivqeno hodio pod mra~nim kolonadama pariskog Notr-Dama, a {ta }emo onda sa Vestminsterskom opatijom ili katedralom Sv. Pavla u Londonu, kad Englezi nisu katolici, nego anglikansko krilo protestanata. A da sam preleta~, pokazao sam i u Novodevi~jem manastiru Moskvi, gde je sahrawen Mihail Bulgakov, dok se istovremeno godinama vrtim oko Svete gore i Hilandara, a novce (kao turisti~ki vodi~) primam ispred paganskog hrama bogiwe Atine na Akropoqu. A da vam o Pekingu i tamo{wem Hramu nebeskog mira i ne govorim, kad me ve} niko i \or|e Randeq ne pita.

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi} Penzije }e biti odmrznute u aprilu 2011. Tada }e penzioneri podneti kandidaturu za ulazak u samoposlugu.

[ta vredi {to se mladima otvaraju vrata. Oni koji su ve} u{li toliko su se ugojili da ne mogu da iza|u.

Stru~waci ka`u da zbog opasnosti od novog gripa nije preporu~qivo qubiti se. Zato se i novogodi{wi poqubac Borisa Tadi}a i Tome Nikoli}a odla`e do daqeg.

Nema vi{e Deda Mraza u Srbiji. Zamenio ga je MMF.

Ministar Slobodan Milosavqevi} izjavio je da osim struje nijedna cena ne}e porasti. Ministar se malo zbunio, umesto prvog januara, verovatno je pomislio da nam dolazi 1. april.

PS Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} kategori~ki je protiv da se Parlament sa 250 smawi na 150 poslanika, {to bi donelo ogromne u{tede. @ena je o~igledno `estoki protivnik mini mode. PPS ^uvaj Beli [engen za crne dane!

Za{to bi ponavqali gre{ke Milo{evi}a i Ko{tunice? Ne ide se na izbore zbog sitnih razloga. Male stranke koriste glasawe za buyet da ucewuju, a Demokratska stranka ovom porukom èli da ih spusti na nivo na kojem i jesu. To su mali igra~i i ni{ta ozbiqno iz svega ne}e proiza}i, smatra Milan Nikoli} oliti~ki analiti~ari mahom ocewuju da „nizak udarac SVM ispod pojasa“, kako je „glasawe“ SVM-a za buxet nazvao Tadi}, ma koliko boleo, ne}e doneti vanredne parlamentarne izbore i smatraju da je vi{e re~ o upozorewu „malima“ da po{tuju pravila politi~kih koalicija nego o stvarnoj nameri da se u ovom trenutku ide na vanredne parlamentarne izbore. Analiti~ar CESID-a Zoran Lu~i} ~ak procewuje da izbora ne}e biti do kraja mandata ove vlade... - Za{to bi pravili istu gre{ku kao Slobodan Milo{evi} i Vojislav Ko{tunica i time rizikovali da izgube vlast? O~ekujem da }e, imaju}i u vidu wihovo iskustvo, terati do kraja mandata. Dokle god je koalicija stabilna iznutra vlast }e se ~uvati. Oni se sve vreme ne slaù u koaliciji, ali na vlasti su i nema razloga da se ulazi u neizvesnost izbora. Nema dramati~nih podela: oni su uspe{ni i dok se tako ose}aju nema razloga da raspisuju izbore – ocewuje je Lu~i}. Da izbora ne}e biti smatra i Milan Nikoli}: - Ne ide se na izbore zbog sitnih razloga. Male stranke koriste glasawe za buxet da ucewuju, a Demokratska stranka ovom porukom èli da ih spusti na nivo na kojem i jesu. To su mali igra~i i ni{ta ozbiqno iz svega ne}e proiza}i – isti~e Nikoli} dodaju}i da su izbori uvek posledwe re{ewe i da DS moè da ra~una da }e kad zatreba „usko~iti“ po-

slanici drugih mawih partija, kao {to se ve} de{avalo. Za politi~kog analiti~ara Miodraga Radojevi}a povi{eni tonovi iz DS prema SVM su vi{e incident nego prava kriza. - Mislim da bi stranka koja je uzrok ovog nesporazuma od raskida koalicije imala vi{e {tete nego koristi. Osim toga, Demokratskoj stranci ne odgovara da sada ide na izbore. Postoje kalkulacije da bi finansijska situacija u zemqi u narednoj godini bila boqa nego u ovoj i da }e slede}e godine realizovati neke infrastrukturne projekte, tako da

mnogo {to-{ta izgubiti. Jer, ni nakon izbora demokrate ne bi mogle da formiraju vladu bez ovih malih stranaka, pa bi opet bili na istim pozicijama. Zato }e sada poku{ati sve da „ispeglaju“. Srbija ne mo`e jo{ dugo do}i do stabilne politi~ke scene kako zbog apetita malih stranaka, tako i zbog socijalnih problema koji postoje i koji }e biti jo{ ve}i. Malo je izgleda da }e do}i do stabilizacije koja je preko potrebna – ka`e \uri}. Jedan od malobrojnih analiti~ara koji procewuje da bi vanrednih izbora ipak moglo biti Cvi-

im je u interesu da izbori budu kasnije - ocenio je Radojevi}. Da izbora ne}e biti i da }e sve pro}i samo na pretwama smatra i analiti~ar Vinko \uri} koji isti~e da bi na wima profitirali samo napredwaci. - Vladaju}a koalicija nije spremna za izbore jer je svesna ~iwenice da ne mogu ni{ta bitnije da promene u svoju korist s jedne, a s druge strane da mogu

jetin Milivojevi} isti~e da bi oni demokratama sada odgovarali jer imaju dovoqan kapital za wih: - Niko ne treba da potcewuje zna~aj ma|arskih poslanika. Jer, oni uvek, kako u ovom tako i u proteklim - ali i u budu}im skup{tinskim sazivima - imaju sigurne poslanike koji svima trebaju i ~esto upravo oni mogu ili jesu onaj odlu~uju}i tas na va-

gi. Udarac ispod pojasa koji je sada SVM zadao demokratama moè da boli jer je zaista re~ o neregularnom potezu i to sudija treba da kazni. Me|utim, kada je re~ o takvom igra~u kakav je SVM, onda se i takav udarac mora istrpeti jer oni nisu obi~ni mali partneri kakvih ina~e oko DS ima mnogo. On je najja~a stranka nacionalnih mawina na koju svi koji pretenduju da osvoje vlast ra~unaju. âk i ako ubudu}e to ne bude sama SVM, bi}e neka druga stranka ma|arske nacionalne mawine. I u vreme Milo{evi}a je postojao DZVM koji nikada nije bio u vlasti, ali je uvek bio konstruktivan i priskakao kada je to za dràvu bilo neophodno, ~ime su stekli status pouzdanog saradnika koji ne traì deo vlasti, ali ima neke svoje uslove. S druge strane, odluka SVM da ne glasa za buxet pokazuje i to da oni nisu patolo{ki vezani za demokrate i da sutra mogu biti konstruktivni partneri i nekim drugim strankama koje budu na vlasti. Na{ sagovornik upravo u izjavi Borisa Tadi}a da nema ni{ta protiv vanrednih izbora vidi mogu}nost da wih zaista moè i da bude... - Demokrate bi sada mogle da kapitalizuju ukidawe viza, odmrzavawe trgovinskog sporazuma, raspravu u Me|unarodnom sudu pravde, delimi~an posao sa „Fijatom“, besplatne akcije za gra|ane... Sve to jesu lepi uspesi. Dakle, ima u rukama mnogo aduta koji }e se ve} dogodine izgubiti jer toga ne}e biti. Dakle, iako se stalno isti~e da izbori odgovaraju samo napredwacima kojima rejting raste, a pokazali su to i izbori na Vo`dovcu, oni zbog niza povoqnih vesti i rezultata odgovaraju i demokratama i otuda i moja procena o mogu}im izboriama. Na kraju krajeva, nakon {to su demokrate „progutale àbu“ i u{le u koaliciju sa socijalistima, nema velikih prepreka da se ne razmi{qa sutra o tehni~koj koaliciji sa Tomislavom Nikoli}em - zakqu~uje Milivojevi}. Qubinka Male{evi}

U I[^EKIVAWU ODGOVORA NA „UDARAC ISPOD POJASA” SVM

Partneri odluku prepustili demokratama Poraslo je interesovawe za partnerstvom sa SVM-om na politi~kom tr`i{tu. U tom pogledu, vi{e je nego o~igledna ponuda Tomislava Nikoli}a, koji je ~ak spreman da u samo jednom danu proguta i vojvo|anski Statut, koji su demokrate `vakale 13 meseci ako je famozni amandman Saveza vojvo|anskih Ma|ara kojim se tra`ilo da se i buxetom za 2010. godinu odredi da }e Vojvodini biti preneto preostalih 40 procenata od privatizacije NIS-a po{to ova buxetska obaveza nije ispo{tovana u teku}oj godini, stajao na stolu desetak dana – ~ini se da su demokrate ipak bili zate~ene glasawem poslanika SVM-a protiv buxeta. Ni sam lider Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadi} nije birao re~i u reakciji na ovu odluku koalicionih partnera koju je nazvao „udarcem ispod pojasa“. Naime, uprkos upozorewima koja su iz najve}e stranke vlasti stizala i nekoliko ~asova pre glasawa da uskra}ivawe podr{ke buxetu neminovno vodi preispitivawu wihove uloga u vladaju}oj ve}ini, poslanici stranke I{tvana Pa-

stora ostali su pri prvobitnom stavu. Uostalom, samo nekoliko dana ranije, iz istih razloga uskratili su podr{ku i pokrajinskom buxetu. Iako je u prvi mah najavqivan raskid partnerstva sa SVM-om, ~ini se da su demokrate ipak re{ile da „ohlade glave“, {to je i sam Tadi} nagovestio, uprkos upozorewima da niko ne moè da ucewuje Vladu Srbije, niti wega li~no „nekim partikularnim interesima“. Predsednik Srbije podvukao je tim povodom i da su „od svake pokrajinske odluke i svakog pokrajinskog ili lokalnog interesa, mnogo va`niji ineteresi gra|ana i dràve Srbije“. Najavio je i da }e vladaju}a koalicija analizirati {ta je razlog „za takvu odluku jedne stranke koja je ~lanica vladaju}e kaolicije, a koja je smatrala da je i ovo bila prilika za dominaciju partikularnih interesa u odnosu na op{te“. O~igledno za wega nije prihvatqivo obja{wewe poslanika SVM-a Balinta Pastora da „svi znaju da smo mi jedna dosledna stranka koja zastupa interese Vojvo|ana i ni pod kojim slu~ajem nismo spremni da glasamo za protivustavan buxet“, te da SVM jeste partner „i DS-u i svim drugim u vladaju}oj koaliciji i na nas mogu ra~unati, ali niko ne moè ra~unati na nas da glasamo protiv interesa na{ih glasa~a“. Ipak, ostali partneri DS-a iz vladaju}e koalcije nisu ba{ istr~ali na ba~enu loptu. Naprotiv,

wihove reakcije na najavu mogu}eg iskqu~ivawa SVM-a iz vladaju}e koalcije bile su prili~no uzdràne. Lider socijalista Ivica Da~i} slaè se samo oko toga da „treba otvoreno razgovarati o uskra}ivawu podr{ke SVM-a predlogu buxeta u Skup{tini Srbije“, ali, uz ogradu da nije na wemu da o tome odlu~uje. „Sada je najva`nije mi{qewe Demokratske stranke, koja je najve}a u koaliciji. I nadam se da }emo narednih dana razgovarati i ra{~istiti sporna pitawa, kako nadaqe ne bismo imali sli~nih situacija“, kazao je tim povodom Da~i}. Jo{ umereniji bio je funkcioner G17 plus Vlajko Seni} koji smatra da „ovo nije su{tinski spor koji }e dovesti do toga da nemamo vi{e podr{ku SVM-a“, dodav{i da bi za wegovu stranku bilo veoma va`no da se taj problem re{i. Me|utim, prvi put u pogledu sporewa oko buxetskih sledovawa za Vojvodinu, koja se poslovi~no de{avaju od usvajawa novog Ustava kojim je zagarantovano minimalno sedam procenata za pokrajinsku kasu od ~ega tri sedmine mora biti umsereno u kapitalne investicije – nisu na istoj strani bili SVM i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Lider LSV-a Nenad ânak ~ak je bio i o{tirji od ostalih kaolicionih partnera u oceni stava stranke I{tvana Pastora. „Svugde u politi~koj teoriji i praksi se vidi da li neko podràva Vladu ili ne po tome da li glasa za buxet ili ne. SVM ne

podràva Vladu Mirka Cvetkovi}a“, ocenio je ânak, koji tako|e smatra da se „mnoge stvari sada moraju preispitati“. Me|utim, kako bi moglo izgledati preispitavawe odnosa SVMa i ostatka vladaju}e ve}ine za sada nije poznato. Naime, ta stranka jeste deo parlamentarne ve}ine u Skup{tini Srbije, ali nema funkcionere na dràvnom nivou. Prakti~no, demokrate bi takvu „kaznu“ mogli da primene jedino u Vojvodini, gde je SVM u koaliciji sa strankama koje ~ine pokrajinsku vladu, kao i u nekoliko vojvo|anskih op{tina. îni se, ipak, da pokrajinski funkcioneri nisu radi da se preko wih ve`ba unutarkoaliciona disciplina, sude}i barem po tome {to ovih dana nisu bili voqni da se izja{wavaju po ovom pitawu. Nesporno je da s matemati~ke ta~ke gledi{ta, za demokrate ne bi bio problem da o~uvaju vlast u Vojvodini i bez SVM-a u ovom mandatu. Neizvesno je, me|utim, da li bi raskid tog vi{egodi{weg partnerstva u pokrajini bio dobar zalog i za osvajawe narednog mandata, a posebno zbog toga {to je poraslo interesovawe za partnerstvom sa SVM-om na ovda{wem politi~kom trì{tu. U tom pogledu, vi{e je nego o~igledna ponuda Tomislava Nikoli}a, koji je ~ak spreman da u samo jednom danu proguta i vojvo|anski Statut, koji su demokrate `vakale 13 meseci. Branka Dragovi} Savi}

DNEVNIK

nedeqa27.novembar2009.

APOKALIPSA SUTRA

Pr`eni ili udavqeni, ali - sami

lu~aj komedijant uvek na|e na~in da se vragolasto nasmeje (iskezi) i malo nas “podbode” – naravno, samo one koji su sposobni da ga uo~e. Ostali, koje nazivaju “velika ve}ina”, ni{ta ne}e videti bilo zato {to su zagwureni u otimawe gole egzistencije ili jer se bore za obezbe|ewe debqeg luksuza (svog, naravno). Dakle, na horizontima i jedne i druge grupe nevoqnih statista gotovo paralelno odvijaju se dve bitke za opstanak qudske civilizacije. U Kopenhagenu, na 15. Svetskoj konferenciji UN posve}enoj borbi protiv klimatskog otopqavawa sakupila se bulumenta svetskih politi~ara i politikanata kako bi se (barem je tako reklamirano) dogovorili o konkretnim postupcima koji }e usporiti globalno zagrevawe. U belosvetskim bioskopima u “eksploataciji” je holivudski visokobuxetni hit „2012“ koji, ~udne li podudarnosti, pripoveda o globalnoj propasti qudske civilizacije. Pogledaju li se ova dva paralelna doga|aja, uz nu`na odstupawa (jer radi se o potpuno razli~itim novoima, zar ne?), ne mogu se prevideti sli~nosti – vrlo uznemiravaju}e za onu misle}u mawinu. Skeptici skloni teorijama zavera u svemu ovome mogli bi videti planove “vlada u senci” i ostalih tajnih, mawe vi{e neformalnih grupa bogata{a koji bi i opet da manipuli{u javno{}u, zamagquju joj vidike i teraju po svome. Jo{ ve}i skeptici i cinici upita}e ima li razlike izme|u konferencije i bioskopa – i na jednoj i na drugoj predstavi sakupqa se publika a glavni glumci izvode unapred smi{qenu predstavu (statisti mogu i da se “izle}u” ali to ne mewa osnovni plan). Na kraju programa po`eqno je da publikum aplaudira, bilo zato {to je odu{evqen ili (samo) lepo vaspitan. Elem, po{to Kjoto dogovor nije proizveo naro~ite rezultate a efekti “staklene ba{te” odnosno globalnog otopqavawa nisu prestali (niti }e prestati u narednih stotiwak godina, ko po`ivi osvedo~i}e se) a “stari” bogati i daqe punom parom ispu{taju {tetne gasove u atmos-

feru u ~emu im se pridru`uju i novostasali, ubrzano razvijaju}i divovi na ~elu sa Kinom, zakazana je nova sednica sa nadom da }e se usvojiti kakav-takav ali obavezuju}i akt o ograni~avawu {tetnih emisija. Sveukupno, namera je zvu~ala lepo i obe}avaju}e. Ali, nakon {to su procurele informacije da bogati me|u sobom {uruju i dele carstvo, rezultati konferencije ispali su vi{e sme{ni nego ozbiqni. Mo}ni na ~elu sa SAD ne `ele da smawuju svoje profite niti da uspore ar~ewe prirodnih bogatstava. Istima se ne dopada {to se i drugi, biv{i bednici, bogate i u tu svrhu di-

me i truju iz sve snage. I tu je pri~i kraj. Ni otvoreni cinizam ponekog govornika, na ~elu sa konstatacijom da }e se bogati preseliti na drugu planetu, nije naterao stid na lice prevejanih diplomata koji su branili prava bogatih da to zauvek ostanu. Zakqu~ak sveg pompeznog cirkusa je da dogovora nema i da “sit gladnom ne veruje”, pa makar to zna~ilo da }emo svi mi (odnosno na{a deca) izumreti kuvaju}i se u svom znoju i gu{e}i u svom smradu – bogati veruju da }e oni ve} nekako izmuvati da ostanu `ivi i da im bude le-

po (a {ta ko{ta neka plati neko drugi). Sedi{ta u savremenim arkama filma „2012“ stajale su milijardu evra pa ko je platio ostao je `iv ili je bar imao ve}e {anse da pregura novi potop. Pravo na novi po~etak dat je nau~nicima, politi~arima, vojnicima i bogata{ima, a tek naknadno (posle pla~nog govora) ostaloj raji (tj. neukrcanim lovanerima i prisutnim radnicima). Film, ina~e prepun {ablona i impozantnih efekata kataklizme, otkriva pod kojim uslovima su Amerikanci spremni da sara|uju sa ostatkom sveta u slu~aju da je Zemqa na putu bez po-

vratka. Dakle, samo ako propast nije izazvana akcijama SAD (u filmskom slu~aju krivo je previ{e goropadno Sunce) mogu}e je da ova sila/svetski pravednik i policajac ponudi ruku saradwe ostatku ~ove~anstva. Nikakve pri~e o “istorijskoj odgovornosti” (pomiwane na kongresu u Kopenhagenu) ili sada{wem brqawu ne smeju da kvare lik i delo ove svete kapitalisti~ke dr`ave. Kome se ovaj uslov ne svi|a – wegov problem. SAD ima svoj ponos i principe i sagiwati se ne}e pa makar propao i svet. Po{to globalno

zagrevawe nije spektakularno kao mega zemqotresi, erupcije super vulkana i xinovski cunamiji, prostora za “tvr|ewe pazara” ima na pretek; pro{lim administracijama SAD (i satrapa) trebalo je prili~no vremena da priznaju nau~ne podatke o globalnom zagrevawu a danas je to mawe-vi{e “prihvatqiva” ~iwenica ali i daqe se taktizira po pitawu postupaka (~itaj davawa sredstava) za re{avawe problema. Filmska je katastrofa, pak, ma{ina za iznu|ivawe reakcija; politika svr{enog ~ina uvek je najkomotnija jer osloba|a vlastodr{ce obaveze da misle na nevreme dok sunce sija. Pri~a o cvr~ku i mravu u politi~koj varijanti glasi “pretvaraj se da opasnosti nema a kad nema{ kud – radi {ta mora{“. Takvim pona{awem se, s druge strane, dozvoqava i velika ~istka u qudskom rodu; strada}e svi koji nisu me|u odabranima (a ovi ne{to korisno znaju ili imaju debele nov~anike) i tako osloboditi “ìvotni prostor” preìvelima. Tako katastrofa ba{ zgodno sprovodi u delo ideje s polovine pro{log veka o “zlatnoj milijardi” qudi koji mogu lepo da ìve na ovoj planeti (svi ostali su vi{ak). Kome se u~ini da je suvi{e naivno vezivati filmske sa tzv. realnim doga|ajima trebalo bi da se seti lekcija o agitprop umetnosti i teza o filmu kao umetnosti najprijem~qivijoj masama. Uostalom, film je samo jedno od lice velikog biznisa koji kroz wega {aqe poruke konzumentima. Mnoge ideje, od mogu}ih iskrcavawa vanzemaqaca do “forsirawa” xipova (svi pravi frajeri voze xipove), postale su uobi~ajene zahvaquju}i i filmskim pri~ama. Gledaoci su navikavani na ideje oìvqene na malom i velikom ekranu i ako/kad se iste dese “uìvo” ne}e biti previ{e zbuweni. Primera radi, ako neko ustvrdi da i danas tajne slu`be elimini{u nepoèqe i opasne – te{ko da }e to bilo koga da iznenadi jer sve je to ve} vi|eno na filmu (pro~itano u novinama, odgledano u specijalnim TV emisijama). Procesi “pripremawa” (ili dresirawa, uslovqavawa) masa dugotrajni su i tanani. U tu svrhu, izme|u ostalog, snimaju se filmovi ili donose neobavezuju}i akti na me|unarodnim konferencijama. A apokalipsu }e svako do~ekati sam i u skladu sa svojim finansijskim (ne)mogu}nostima, pa – kom opanci, kom obojci. Ilija Baki}

ZA PO KU]I

Put pod noge Paso{ je, istina, ponovo crven, ali su koverte i nov~anici tanki. Ohrabruje, ipak, saznawe da mogu da sednem u kola i odem u Pe{tu na sladoled. Nije mnogo daqe, a ni mnogo skupqa od Beograda

ekada, kada se putovalo sporo, retko i daleko, samo su odabrani imali mogu}nost da iskuse sve ~ari i brojne brige odlaska iz male varo{i u beli svet. U zajedni~kom dvori{tu, se}am se, samo je gospodin Nestor imao pristojne, vaqane kofere (kupqene, kako je sam kazivao, u Be~u 1921. godine), koje su povremeno pozajmqivali na{i ali i oni {to su ìveli u okolnim sokacima. Jednom je i baka Dragiwa uzela jedan fini ko`ni kofer kako bi u wega potrpala gomilu stvari pripremqenih za dvomese~ni boravak na ostrvu Lo{iw, gde je bila angaòvana kao glavna kuvarica u zakupqenom letovali{tu za kikindsku omladinu. Nije ga, me|utim, ponela jer je bio premali za toliko stvari i – znate gos’n Nestore – „nezgodan za no{ewe“, ali u stvari taj lepi ko`ni kofer odskako je od paketa i torbi tog vremena. I ro|aci, brat i sestra Kozlova~ki su jednom uzeli te kofere, jedne besne zime, obja{wavaju}i gospodinu Nestoru da su im potrebni kako bi u wih smestili stvari koje nose u Emonu i Abaciju, gde bi trebalo da provedu zimske ferije u tamo{wim hotelima i salonima za zabavu. Posle su neki pri~ali da oni tamo nikada nisu stigli (ni koferi, ni Kozlova~ki), jer tamo nisu ni po{li, nego su iz voza istr~ali u stanici Beodgrad, sa~ekali {inobus iz Be~kereka i oti{li za Ostoji}evo. Tamo su proveli zimske praznike, me|’ prijateqima i rodbinom kojima su se falili da je ìvot u prestonici fin i lagodan, i da su ba{ pre dan - dva iz Beograda stigli, o ~emu je trebala da posvedo~i elegantna garderoba i ti predratni be~ki koferi. Izme|u tog vremena i onog o kojem }u nekoliko redaka napi-

sati kasnije, postojao je jedan period kada se putovalo i putovalo. Novca je bilo dovoqno, lepih mesta u izobiqu. Bled, Bohiw, Plitvice, Crikvenica, Split, Dubrovnik, Mostar, Cetiwe, Herceg Novi, Zlatibor, Topola, Fru{ka Gora... I sve to za platu sredwe klase. O crvenom paso{u ispevane su pesme i ispri~ane bajke. Li~no sam im’o storiju u Venciji kada mi je neki al|irac bokser muva kategorije ponudio solidnu lovu u zamenu za crveni paso{. Nisam pristao. Nisam `eleo komplikacije i neplanirani ostanak u Italiji, ali sam i verovao tada da }e love proklete biti uvek, ali i i slobode kretawa ... Prevario sam se. Lova je isparila, puteve su zaorali. Do pre neki dan. Danas, a ne}e biti ni sutra, nije, ipak, mnogo druga~ije. Ili ne}e biti kao u onom zlat-

nom periodu, kada su putnici tokom dana sedeli na gorwoj palubi, posmatraju}i kako pored wih promi~e ìvot.. Paso{ je, istina, ponovo crven, ali su koverte i nov~anici tanki. Ohrabruje, ipak, saznawe da mogu - ako mi se }efne, ako takav ustanem, ho}e mi se - da sednem u kola i odem u Pe{tu na sladoled. Nije mnogo daqe, a ni mnogo skupqa od Beograda. Ne trebaju ni koferi, mada su oni lepi be~ki gospodina Nestora odavno nestali u pra{ini zaborava. Novi crveni paso{ i daqe drìm na polici iznad kompjutera i uredno sloènih mojih kwiga ~vrsto veruju}i da }u jednog dana ponovo krenuti na put rekom ìvota, gde bi brod ponekad stajao nasukan na pe{~ani sprud i po petnaest dana..Niko se zbog toga nije brinuo, jer se zabava nastavqala a pismo kapetana sa pe~atom wegovog prstena bilo je dovoqno da opravda zaka{wewe u {kolu... Milo{ Latinovi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Ma{i, ma{i ru~icama! inistar rada i socijalne politike Rasim Qaji} rekao je listu Pres da je realnost, a ne pesimizam ako kaè da }e naredna godina biti te{ka. Najopasnije je, po wemu, da qudima dajete la`nu nadu; kriza u Srbiji dotakla je dno, te{ko moè da bude gore, ali to ne zna~i da smo iza{li iz problema, ve} da }emo „izvesno vreme i}i po dnu“. Pa zato: „Ni pod opijatima ne bih mogao da izgovorim da }e slede}a godina biti bajna.“ *** Opozicioni poslanik radikala Dragan Todorovi} kaè da poslanici SRS nemaju dovoqno vremena da iznesu svoje stavove u Skup{tini Srbije. Politika prenosi wegove re~i da se parlament sveo na }utaonicu. On kaè da su preduzete sve mere da se poslanicima onemogu}i da govore, a naro~ito opozicionim. Ali: „Ni poslanici vladaju}e koalicije ne mogu da govore, ali wih obavezuje partijska disciplina i blanko ostavke.”

*** Poslanik Vladan Bati}, gost komentator Blica, pi{e o tome {ta zna~i mewati se i prihvatiti evropske standarde. Prvo, deo toga mora da uradi dr`ava – da afirmi{e pravnu dra`avu, oja~a institucije, da sudstvo... Me|utim, va`nija je promena

na{ih navika, ka`e. Pa stade da nabraja: „Ne pu{iti i ne ~a~kati zube tamo gde drugi jedu. Ne izlaziti prqav na ulicu, o~istiti svoj balkon da ne li~i na kontejner ili svoje dvori{te da ne podse}a na deponiju sme}a, posaditi neki cvet. Okre~iti fasadu makar obi~nom ~etkom i

kre~om... Ne bacati `vaka}e gume i opu{ke po trotoarima, a raznorazne otpatke pored puta…“ I dodaje, navode}i legendu o svecu koji spa{ava davqenika iz vode: „Tako sledite poruku Svetog Nikole – ’mahni i ti malo rukama’.” *** Vicepremijer Boìdar \eli} zahvalio je {efu italijanske diplomatije Franku Fratiniju na angaòvawu Italije da Srbija dobije beli {engen. Pres pi{e i o tome {ta mu je \eli} poklonio: „Hvala vam, prijateqi, na podr{ci, ali nismo zaboravili re~i premijera Silvija Berluskonija, kome ina~e èlimo dobro zdravqe i brz oporavak. Na wegovu àlost, Dejan Stankovi} je nastavio da daje golove, pa vam predlaèm da za crveno-crne dovedete bar jednog Milo{a Krasi}a. Tako|e, po{to nam je tada rekao da na{ jezik nije dovoqno muzikalan, poklawam vam kompilaciju ’Balkanski bazar’“.

*** Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} boravio je na Kopaoniku gde je medijima rekao kako Kopaonik sada ima veliku konkurenciju, prenosi Beta, imaju}i u vidu da su gra|anima Srbije ukinute vize za putovawe u Evropsku uniju: „Siguran sam da Kopaonik mo`e da ostane konkurentan uz dodatne investicije u odnosu na evropske zimske centre i nadam se da }e hotelijeri i ugostiteqi to shvatiti i da ne}e preterivati sa cenama...“.

*** Sve{tenik iz severnog Jork{ira Tim Xouns savetovao je svojoj pastvi da kradu iz prodavnica, ako su ba{ u te{koj situaciji, objavio je britanski BiBi-Si, a prenela Beta: „Ne savetujem to zato {to mislim da je kra|a dobra stvar ili ne{kodqiva, jer nije nijedno od ta dva. Zamolio bih samo da se ne krade iz malih, porodi~nih radwi, ve} od velikih dr`avnih lanaca po{to znamo da tro{kovi na kraju padaju na nas, kroz visoke cene.“ Sne`ana Nikoli}

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

INTERVJU

BERZA

Dr`ava je uvek i javna i tajna

Amnestija donela 80 milijardi Odluka italijanske vlade da gra|anima omogu}i da u zemqu unose prikrivene prihode uz uplatu {est odsto visine akti-

ve vratila je dràvi vi{e od 80 milijardi evra. Ocewuju}i poresku amnestiju kao izuzetno uspe{nu, vlada je odlu~ila da je produì do aprila 2010. godine. Poreska amnestija je italijanskom buxetu vratila oko ~etiri milijardi evra, a pozama{nu korist imale su i male banke. Uspeh teku}e amnestije se u velikoj meri moè objasniti promenom statusa najve}ih of{or zona, koje su se obavezale da otkrivaju informacije o mogu}oj utaji poreza. Italijanski bankari smatraju da za utajiva~e poreza vi{e jednostavno nema bezbednih zemaqa. Poresku amnestiju sprovode i Velika Britanija i SAD, ali se wihovi finansijski rezultati jo{ ne objavquju.

Rusija bez ve}ih gubitaka Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio da je ova godina za Rusiju bila veoma te{ka, ali da je zemqa pro{la bez ozbiqnih gubitaka. „Godina je bila veoma te{ka, donela je dovoqno dramati~nih doga|aja. Najva`niji rezultat je {to smo izdr`ali i nastavili razvoj i, ~ini mi se, platili relativno nisku cenu me|unarodne fiansijske krize“, kazao je Medvedev u intervjuu ruskim TV kanalima. On je kazao da je

rukovodstvo uspelo da o~uva socijalnu stabilnost, stabilnost finansijskog sistema i nacionalne valute i, zahvaquju}i dr`avnoj podr{ci, najve}a preduze}a su izbegla bankrotstvo. Kao neuspehe rukovodstva on je naveo da nije izmewen karakter privrede zasnovane na sirovinama, nisu sprovedene inovacije u privredi i time pove}ana konkurentnost preduze}a i nije savladana nezaposlenost.

Gejts dobio po u{ima

Apelacioni sud SAD potvrdio je presudu po kojoj }e Majkrosoft morati da plati od{tetu od 290 miliona dolara jednoj kanadskoj softverskoj firmi zbog zloupotrebe patenta. Majkrosoft je ka`wen zbog zloupotrebe paten-

ta kanadske kompanije koji se odnosi na jezik XML u verzijama softvera vord iz 2003. i 2007. Sud je tako potvrdio odluku suda u Teksasu iz avgusta, kojom je Majkrosoftu nare|eno da zaustavi prodaju spornih verzija vorda.

DR KOSTA JOSIFIDIS, PREDSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA VOJVODINE

odvla~e}i crtu pod ekonomski u~inak 2009. godine, predsednik Saveza ekonomista Vojvodine dr Kosta Josifidis ocewuje da je iza nas jedna te{ka, neizvesna i otre`wuju}a godina. Svi najva`niji ekonomski pokazateqi su u minusu, tako da bi promena tog trenda u narednoj godini, svakako, bila veoma zna~ajna. Po wegovim re~ima, u razvijenim ekonomijama takvi nagove{taji ve} su prisutni, i u tehni~kom smislu, u kontekstu pozitivnih stopa ekonomskog rasta (istina minornih) one su iza{le iz recesije. Me|utim, ovaj univerzitetski profesor prime}uje da i daqe nisu re{eni kqu~ni sistemsko-strukturalni uzroci svetske ekonomske krize, {to se najboqe o~ituje u visokim i perzistentnim stopama nezaposlenosti, koje }e potrajati. - Predvi|ena stopa rasta bruto doma}eg proizvoda (BDP) za narednu godinu od 1,5 posto, ne samo {to ne udovoqava potrebe srpske ekonomije (5 procenata i navi{e su poèqni), ve} ukazuje i na ~iwenicu da }e vra}awe na stope rasta iz pretkriznog perioda potrajati najmawe u sredwem roku - upozorava dr Josifidis. Enormna zavisnost ekonomije od globalne konjunkture, uz nere{ene strukturalne probleme, i nadaqe }e generisati neizvesnost obima i dinamike doma}e ekonomije, sledstveno i ìvotnog standarda.  Svojevremeno ste rekli da vlada, u ovakvim okolnostima, mora da igra aktivnu ulogu i da se razvojni novac mora traìti svuda gde ga ima. Izgleda da su Vas poslu{ali, jer se izvr{na vlast sve vi{e stavqa u ulogu preduzetnika. Me|utim, ve} su se javile bojazni da se prebrzo i nedovoqno osmi{qeno zaduùjemo? - U kriznim uslovima, sve su administracije, od razvijenih pa do neposrednog okruèwa, radile isto – upumpavale novac. Alternativa u datim uslovima ne postoji, po{to je privatni sektor u defanzivi, ostaje samo da dràva preuzme aktivnu ulogu, pa ~ak i ulogu preduzetnika. Mera i duìna trajawa preduzetni~ke funkcije dràve svodi se na „{to {to mawe i {to kra}e“, po{to trì{na ekonomija egzistira upravo na privatnoj inicijativi. Zaduìvawe usmereno na infrastrukturne projekte i te kako ima smisla, premda se tu dosta kasni. Zadu-

ìvawe za premo{}avawe buxetskih pote{ko}a ne sme biti praksa, ve} su neophodne zna~ajne strukturne i sistemske (penzije, javna potro{wa) promene, kako bi dràva funkcionisala saobrazno vlastitim mogu}nostima.  Mnogi dosada{wi pristup ekonomske politike doìvqavaju kao kozmetiku. Navodno se sve svodi na krpqewe buyetskih rupa, ne bi li se, kad kriza pro|e, nastavilo po starom. Oni smatraju da je potrebna potpuna promena ekonomskog modela i ubrzano gra|ewe izvozne privrede. Slaète li se s takvim razmi{qawima? - Nesporno je da postoje}i model, temeqen iskqu~ivo na stranim direktnim investicijama i privatizaciji (rasprodaji porodi~nog srebra), iscrpqen. Sledi faza u razvoju doma}e ekonomije u kojoj je prioritet izgradwa nove fizionomije u pravcu razmewivog sektora. I daqe se radi o prilivu inostrane {tedwe, ali usmerene ne na uslu`ni sektor, ve} na preko potrebnu rehabilitaciju

industrijske i drugih oblasti, sa osnovnom orijentacijom na eksterna trì{ta. Re~ je o dugom procesu, tako da se rezultati ne mogu o~ekivati preko no}i, po{to u ekonomiji nema ~arobnih {tapi}a. U protivnom, perspektiva }e biti veoma sumorna  Druga teza je ona da nema izvozne privrede bez politike aktivnog kursa. Istovremeno, vidimo da je i malo brè klizawe dinara izazvalo revolt me|u privrednicima i to ne onim iz tzv. uvozni~kog lobija. Pozicija guvernera o~igledno nije nimalo ugodna? - Postoje}i reìm monetarne politike je adekvatan uslovima u kojima se operacionalizuje nacionalna ekonomija. Uvek je pitawe, klackalica, kome vi{e pogoduje takva politika u datom vremenskom preseku. Ne moè se nikom ni{ta garantovati, kurs je prepu{ten ponudi i tra`wi, uz pravovremene mere monetarnih vlasti u slu~aju ekstremnijih promena. Sve ostalo je na biznisu, osobito velikom, da pa`qivo projektuje sopstve-

na zaduèwa, posebno prekograni~na. Dràva ide ka Evropskoj uniji, moraju se vremenom prihvatiti pravila koja tamo vaè, i mi smo na dobrom putu uve`bavawa prakse i na monetarnom podru~ju. Fiksni kurs nije alternativa postoje}em reìmu, s obzirom na to da bi za kratko vreme pokazao svoje nali~je.  Izve{taj Dràvne revizorske institucije (DRI) izazvao je zaprepa{}ewe u javnosti. Bez obzira {to je kasnije donekle ublaèn, gorak ukus ostao je u ustima. Da li se slaète s onima koji smatraju da su, u stvari, najve}e rezerve u samom buyetu? - Gorki ukus je ostao u ustima, to je ta~no, ali populacija je, saobrazno politi~kom poslovnom ciklusu, kratkog pam}ewa, brzo zaboravqa, i bavi se uvek novim senzacijama. Naravno da su rezerve u buxetu, pa zato i postoji diskreciona fiskalna politika (pa samo u SAD je preko 50 milijardi dolara nestalo, u smislu neznane upotrebe, tokom wihovih anticikli~nih fiskalnih zahvata). Otuda, i na ovom podru~ju slede korenite izmene u pravcu preglednijeg delovawa nomenklature, premda se ne bi trebalo zavaravati – dràva uvek ostaje ono {to jeste u svojoj biti – i javna i tajna.  Neposredno pred novogodi{we praznike 2008. godine gra|anima ste savetovali strpqewe i oprez. Da li se Va{a poruka za ovih godinu dana donekle promenila? - Ne, ne bi bilo ozbiqno da {irim neosnovani optimizam. Strpqewe i oprez, kako u potro{wi, tako i u ostalim aktivnostima, ostaju, uz poruku da }e biti mawe lo{e nego ove godine, ukoliko se ostvare projekcije rasta na svetskom i evropskom, time i doma}em nivou. Postoji bojazan da }e se efekti masivnih finansijskih injekcija uskoro iscrpeti, a da ni{ta ozbiqnije nije ponu|eno i promeweno, pa bi sledilo novo slabqewe ekonomskih aktivnosti, sa efektima prelivawa i na na{u ekonomiju. Voleo bih da budem u krivu. Li~no, i{~ekujem stope rasta BDP (i stope nezaposlenosti) u posledwem kvartalu ove godine, i prvom kvartalu naredne godine, pre svega, u ameri~koj ekonomiji, koja je jo{ uvek motor svetske ekonomije, kako bih se uverio da je recesija na globalnom planu pro{lost.  Vladimir Harak

Gr~ka smawuje yinovski deficit Gr~ka je objavila da u 2010. planira da smawi buxetski deficit na 9,1 odsto BDP-a, {to je prvi korak te zemqe u poku{aju da iza|e iz krize. Ova prezadu`ena zemqa, ~iji je dug ve} dostigao 300 milijardi evra, prognozira da }e ove godine wen buxetski deficit iznositi 12,7 odsto BDP-a, {to je mnogostruKURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

94,1551

96,0766

98,2864

93,8668

Australija

dolar

57,8988

59,0804

60,4392

57,7216

Kanada

dolar

62,3296

63,6016

65,0644

62,1388

Danska

kruna

12,6442

12,9022

13,1990

12,6054

Norve{ka

kruna

11,2593

11,4891

11,7533

11,2249

[vedska

kruna

8,9771

9,1603

9,3710

8,9496

[vajcarska

franak

63,1405

64,4291

66,9110

62,9472

V. Britanija

funta

104,6400

106,7750

109,2310

104,3200

SAD

dolar

65,4491

66,7848

68,3209

65,2487

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 12. 2009. godine

âvez preti auto industriji Predsednik Venecuele Ugo âvez naloìo je stranim proizvo|a~ima automobila u zemqi da svoju tehnologiju podele sa lokalnim preduze}ima ili da odu. âvez je ultimatum uputio Fordu, Xeneral Motorsu (GM), Tojoti i Fijatu na proslavi u glavnom gradu Karakasu. Za sad nema reagovawa kompanija koje sve imaju fabrike sa sklapawe vozila u Venecueli. Ako zahtev

ne bude prihva}en, rekao je âvez, „moète da pokupite stvari i odete. Dove{}u Ruse, Beloruse i Kineze“. âvezova vlada je nacionalizovala velike firme u sektorima metala, cementa, nafte, kafe i elektri~ne energije u ciqu stvarawa socijalisti~ke privrede. Pro{le godine iz pogona ovih fabrika u Venecueli je iza{lo 135.042 automobila i kamiona.

ko vi{e od dozvoqenog limita evrozone koji iznosi tri odsto. Gr~ki parlament treba da usvoji predlog buxeta za idu}u godinu u idu}u sredu, ~emu je ve} prethodila vi{ednevna diskusija. O~ekuje se da }e odluka biti glatko izglasna, jer vlada ima ve}inskih 160 od ukupno 300 poslanika u parlamentu.

c m y

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

FONDIJARIJA SAI JEDAN OD NAJVE]IH INVESTITORA U POKRAJINI

Godina krizna, a ipak dobra P

re dve godine italijanska osiguravaju}a ku}a Fondijarija SAI je postala vlasnik DDOR “Novi Sad“ i sumom od preko 200 miliona evra upisala se u najve}e strane investitore u Pokrajini. Poznato je da je prva godina nakon promene svojinske strukture nulta u poslovawu. Zato je za italijanskog osigurava~a ve} 2009. bila ona prva prava. O~ekuju mawe premije za 15 odsto ali i profit koji }e prema{iti 300 miliona dinara. O tome koliko su zadovoqni projektom DDOR {to je bio i wihov prvi investicioni izlet u jednu zemqu u tranziciji, direktor Kristijan Oto Noi kaè su znali smo da }e biti neophodno restruktuirawe i reprogramirawe kompanije. - Pre godinu dana je izbila globalna finansijska kriza, ona nam poslovawe nije olak{ala. Uprkos tome nastavili smo ulagawe, reogranizaciju i osavremewavawe radnog procesa. Kompanija je danas vi{e centralizovana, posluje uz veliku dozu transparentnosti i pove}ana je kontrola rada. Poslovawe je usmereno ka likvidnosti kompanije, orijentisano na kupca i usluge koje mu nudimo. Napravili smo veliku reorganizaciu kompanije i u velikoj meri promenili na~in mi{qewa qudi. Morali su da shvate da svaki pojedinac mora svakodnevno da zara|uje novac. Kompanija moè da preìvi samo ako je posve}ena potrebama klijenata. Niko vi{e ne moè da uzme zdravo za gotovo postojawe svog radnog mesta. Kontrole i provere bilansa su svakodnevne i ne moè se vi{e dogoditi da neko mesecima ne radi i ne doprinosi, a da mi to ne registrujemo - obja{wava Noi. Za to {to }e premija biti nià za 15 odsto Noi nudi vi{e razloga. Pojedini sredwi i veliki klijenti su smawili svoje osiguravaju}e pokri}e, veliki industrijski klijenti su mawe kupovali robu, pa se samim tim smawio i prihod od rizika transporta. U oblasti imovinskih osigurawa pojedine kompanije su odustale od osigurawa loma ma{ina. Bilo je i klijenata koji su zatvorili pogone, pa samim tim nije bilo potrebe da se proizvodwa osigurava. Nisu samo op{ti uslovi na trì{tu doprineli smawewu. Politika kompa-

moèmo da se uzdrìmo od prodaje polisa u poslu koji je deficitaran. Po~ela je primena novog Zakona o saobra}aju koji je znatnio stoìji od prethodnog, pa se postavqa pitawe ho}e li to smawiti rizik i premije u oblasti auto odgovornosti. U DDOR jo{ ne znaju {ta }e preduzeti a Noi nagla{ava da treba sa~ekati bar jo{ pola godine da se naprave analize i strekne jasniji utisak. DDOR i u 2010. ima ambiciozne planove u narednoj godini, a Noi nagla{ava da su osmislili strategiju. - To {to u oblasti osigurawa vozila vodimo restriktivniju politiku ne zna~i nismo zainteresovani da branimo poziciju na trì{tu i da se {irimo -kaè on. To dokazuje na{a saradwa sa Na-

Kristijan Oto Noi

nije bila je u odre|enim segmnetima restriktivna - Kada kaèm 15 odsto niè mislim na ugovorenu i obra~unatu premiju, ono {to se nama duguje i treba da bude napla}eno na osnovu ugovora. Me|utim, taj obra~un se ne poklapa uvek s onim {to uspevamo da naplatimo. Ima klijenata koji imaju negativne bilanse pla}awa i s takvima nismo vi{e obnavqali ugovore. Nije razborito potpisivati ne{to za {to unapred posotoji velika verovatno}a da ne}e biti napla}eno. To nam je pomoglo i da u{tedimo, jer kada zakqu~ite ugovor onda odmah pla}ate porez na premiju. Restriktivnu politiku vodili smo i u oblasti auto kasko osgurawa. Mi smo prva kompanija koja je prestala da osigurava auto kasko lizing osigurawe ispod cene ko{tawa. Po{tujemo ograni~ewa i stope koje je propisala Narodna banka Srbije s jedne strane, a s druge uvaàvamo ekonomska pravila pona{awa. Tarife za osigurawe od auto odgovornosti su ovde me|u najniìm u Evropi. A ako uz to pla}ate 35 odsto provizije, onda su veliki gubici neminovnost. Znam da pojedine kompanije na ovom trì{tu to ~ine, a to govori da im je o~ajni~ki potrebna gotovina. Znamo da je to jedina vrsta osigurawa gde se premija dobija unapred gotovinski. Mi nemamo problema s gotovinom ni potrebu da tako sti~emo likvidnost. Zato

jim poslom. Da bi im pomogli, pobrinuli smo se da svaki proizvod bude transparentan i lako razumqiv klijentima, kao i da se nudi po razumnoj ceni. Nove oblasti gde }e ubudu}e kompanija pove}ati aktivnost su ìvotna osigurawa i penzioni fondovi. - Qudi u ovoj zemqi znaju da treba da imaju neku vrstu {tedwe za stare dane. Na àlost, dosta wih raspolaè mese~no tek s toliko novca da moè da pokrije osnovne tro{kove. Mi }emo im ponuditi fer i transparentan proizvod sa jasnim tro{kovima tako da znaju da }e im se ulagawe isplatiti. Verujem da }e dugoro~no polise ìvotnog osigurawa imati uspeha na srpskom trì{tu, jer pruàju pogodnosti i kod

Pokrajina dobar partner Fondijarija SAI je preko DDOR-a postala i drugi akcionar Metals banke i uglavnom je zadovoqna partnerstvom s Pokrajinom koja je glavni akcionar. - Kada smo donosili odluku o privatizaciji, DDOR je imao plus i to {to u saradwi s Metals bankom nudi programe bankarskog osigurawa. To smo procenili kao zna~ajan kanal prodaje. Nadamo se da }e s tim nastaviti. To da vidimo perspektivu u sradwi sa bankom govori i podatak da u upravi banke ima i na{ih qudi. Pored mene, tu je jo{ poznati italijanski stru~wak za finansije \ulio Kaze|o - rekao je ~elnik Fondijarije. cionalnom voza~kom akademijom, potom proizvodi nameweni pomo}i na putu. Drugi zna~ajan segment su veliki privredni subjekti. DDOR je tu tradicionalno jedan od vode}ih osigurava~a na trì{tu i ima proverene programe. Otvaramo i jedno novo poqe – sve ve}i strate{ki zna~aj dava}amo malim i sredwim klijentima. Svako bi trebalo da osigura doma}instvo, tu su zatim osigurawa od profesionalne odgovornosti. Srpsko trì{te osigurawa je u tim segmentima nerazvijeno i tu postoji veliki potencijal. Da bismo se pro{irili na tom trì{tu uvodimo nove tehnike prodaje. Svaki na{ prodavac ima}e portfeq polisa. Dobi}e jasne zadatke o prodaji unakrsnih polisa za svakog klijenta iz svog portfeqa i precizne zadatke oko pridobijawa novih. Wihove zarade i nagrade zavisi}e od uspeha. Svi koji se uklope u novi koncept ima}e razlog da budu zadovoqni svo-

dobijawa kredita. Da bi ovaj program imao uspeha na trì{tu veliku pa`wu }emo pokloniti reìjskim tro{kovima koji }e proizvod u~initi atraktivnim na trì{tu. Jer ako toga nema, proizvod nema perspektivu - nagla{ava Noi. Da li su se u Fondijariji SAI zaàlili {to su kupili DDOR? Odgovor je izri~it – nisu. - Znali smo da ne}e biti lako ali smo zadovoqni na{im ulagawem. Ovih dana zavr{avamo socijalni program. Ponudu stimulativnih otpremnina prihvatilo je 158 qudi i tim brojem smo zadovoqni. Mislim da }e 2010. za nas biti prelomna i uspe{na, kada }e rezultat velikog poduhvata biti jo{ vodqiviji. To nije lako ni za menaxment, ni za upravu, ni za zaposlene. Ali danas sam jo{ vi{e ube|en da }emo uspeti nego kada sam do{ao u Novi Sad - kaè Kristijan Oto Noi.  Du{anka Vujo{evi}

INVESTITORI STI@U POLAKO I SIGURNO

zonama koji se prodaje po 1.300 evra, trebalo bi platiti ~ak 91.000 evra, {to je previ{e. Za stan od 55 kvadrata, koji te{ko mo`e da se na|e, potrebno je 71.500 evra, {to zna~i mese~nu ratu izme|u 300 i 400 evra – mnogo za prose~nu platu. Me|utim, kako dodaje Marko Reba, dr`ava je kroz odobravawe subvencionisanih stambenih kredita bar pokazala voqu da pomogne potencijalnim kupcima. Direktor „Ilirika nekretnina“ u Zagrebu @arko Kova~evi} isti~e da }e zbog pada u sta-

Kvadrat ve{ta~ki nazidan Kupce i investitore posebno interesuje {ta }e biti sa cenama stanova, s obzirom na to da se pribli`avamo Evropskoj uniji. Marko Reba ocewuje da cena kvadrata ne}e dosegnuti nivo od pre krize, kada i nije bila realna, nego ve{ta~ki izazvana. Iako su cene stanova koje su investitori prijavili u anketi Privredne komore Srbije relativno visoke, sagovornik ka`e da se ne treba previ{e osvrtati na to, jer su stvarne cene one po kojima se transakcije realizuju. nogradwi i prodaji stanova banke u ovogodi{wem obra~unu imati mawu dobit, pa }e se deo tog gubitka nadoknaditi ponovnim pove}awem kamata kod postoje}ih korisnika, {to su neke banke ve} uradile. A upravo zbog straha od prevelikih rata gra|ani i zaziru od dugoro~nih stambenih kredita. U Novom Sadu krizi prkose tri velika gradili{ta: Bulevar - Centar „Aleksandar gradwe“, Park siti „Vondel Kapitala“ i Horizonti „Zoned gra|evinara“ koja se uspe{no privode kraju. Nedavno je otvoren novi {oping centar u novosadskom Novom nasequ, koji je izgradila novosadska firma „Rotor“ s

„Mala“ plata od 21 milion dolara Ovogodi{wa plata direktora ameri~ke kompanije Volt Dizni Roberta Ajgera pala je za 58 procenata na 21,6 milion dolara. Ajger je za rad tokom 2008. godine dobio 51,1 milion dolara. Zarada Diznija trpi ove godine zbog ekonomske krize, saop{tio je upravni odbor kompanija koji je pohvalio Ajgera zbog wegovog „brzog reagovawa na izuzetno izazovne ekonomske uslove.“ Prihodi Diznija pali su za 4 procenta na 36,1 milijardi dolara, a, profit za 25 proceneta na 3,3 milijarde dolara u ovoj godini.

Amerikanci tro{e vi{e, ali ne na ku}e

Amerikanci su po~eli da tro{e ne{to vi{e novca, ali ne dovoqno za snaàn ekonomski oporavak. Potro{wa stanovni{tva beleì u novembru drugi uzastopni mese~ni rast, od 0,5 odsto, saop{tila je vlada u Va{ingtonu. Me|utim, nove ku}e i stanovi nisu na spisku za kupovine. Prodaja nekretina neo~ekivano je pro{log meseca pala na najniù

oko 5.000 kvadrata poslovnog prostora. Na spratu je doma}i proizvo|a~ name{taja „Forma ideale“, a u prizemqu francusko-bugarska kompanija „Mr Bricolage“ koji prodaju ku}nu galanteriju po sistemu uradi sam, a koji }e se otvoriti u martu ili aprilu. Marko Reba kaè da postoji nekoliko velikih projekata koji se planiraju za drugu polovinu 2010. i 2011. i ukazuje da je u Srbiji problem {to jo{ nije potpuno zaìvela usluga projektnog finansirawa, da banke stanu iza projekta i po relativno povoqnim uslovima finansiraju investitora i kupovinu stanova koje u saradwi s investitorom grade. Trenutno rade konsultantske usluge za holandskog investitora koji namerava da gradi vi{e stambeno-poslovnih objekata. Lokacija je u pripremi i re~ je o dugoro~noj investiciji na pet do sedam godina. Da bi se neko odlu~io da ulaè, obja{wava Reba, prvenstveno ga interesuje trì{te, transakcije, tra`wa, cene, kako bi mogao da razvije kalkulaciju i projekcije. Cene gra|evinskog materijala su mawe - vi{e poznate, ali investitora interesuju cene gotovog proizvoda, odnosno, projekcija vrednosti izgra|enog kavdratnog metra. Sagovornik kaè da je tro{ak gradwe poznat, kre}e se izme|u 400 i 600 evra po kvadratu, u zavisnosti od kvaliteta materijala i nivoa opremqenosti, na {ta treba dodati cenu lokacije i komunalnog opremawa. I, naravno – zaradu.  Ranka Dautovi}

granu od aprila. Izve{taji o potro{wi su dokaz da oporavak privrede iz duboke recije ide uz posrtawa. Istovremeno, ekonomisti ka`u da je privreda SAD danas znatno ja~a nego u isto vreme pro{le godine. Me|utim, potro{a~i i daqe strahuju za sigurnost radnih mesta, {to prete`e pri odlu~ivawu o velikim kupovinama, kao {to je nov dom.

Skandinavci spasili Island Island je od skandinavskih zemaqa dobio tran{u kredita u iznosu od 300 miliona evra, saop{tila je islandska centralna banka. U okviru kreditnog programa o kome se Rejkjavik dogovorio sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), Island ima pravo na kreditnu tran{u u iznosu od 444 miliona evra. Prema saop{tewu banke, Island }e 144 miliona evra preuzeti idu}e godine po{to

Pribliàvawe EU ne}e pove}ati cenu stanova Ekonomska kriza obeshrabrila je investitore da grade, ali, optimizam vra}aju najavqeni dugoro~ni projekti. Konsultant u vode}oj svetskoj kompaniji u oblasti nekretnina, ameri~kom „Colliers Internationalu“, Marko Reba potvr|uje da se smawio broj investitora. Nekoliko ve}ih projekata je odloèno, ali, neki bi mogli da se realizuju ve} 2010. i 2011. Re~ je o poslovnim i stambenim objektima, a cena kvadrata stana trebalo bi da ostane nepromewena. Smawena je i izgradwa stambenih objekata, {to je produbilo strah gra|ana bez re{enog stambenog pitawa kada }e i kako re{iti svoj problem. Marko Reba ocewuje da smawen obim izgradwe stanova u Srbiji ne}e ugroziti trì{te nekretnina, jer }e skromnija ponuda odgovarati skromnijoj potra`wi. Kako obja{wava, na ovu ~iwenicu dosta je uticalo to {to su gra|ani koji su do sada ulagali vi{ak kapitala u nekretnine svoj kapital preusmerili u druge tokove. On smatra da dok srpski gra|anin ne bude imao pristojnu zaradu u smislu kreditne sposobnosti, ne treba o~ekivati da }e bitnije rasti potra`wa za stanovima. Xabe dràva poku{ava da probudi trì{te nekretnina subvencionisanim stambenim kreditima, sve to je za prose~nog gra|anina skupo i dugoro~no neizvesno. Vlasnik IGM „Neimar“ u Zrewaninu Budimir Jovanovi} obja{wava da je dràva trebalo mnogo ranije da donese odluku o subvencionisanim stambenim kreditima. On tvrdi da bi izgradwa bila intenzivnija da su na vreme doneta podzakonska akta koja omogu}avaju sprovo|ewe Zakona o planirawu i izgradwi. Ovako, jo{ uvek se dugo ~eka na izdavawe gra|evinske dozvole, {to destimuli{e investitore da grade. Trenutno se na trì{tu nekretnina nude uglavnom ve}i stanovi, za koje je te{ko na}i kupca me|u podstanarima. Za stan od 70 kvadrata u novogradwi u centralnim gradskim

BERZA

mu trenutno nije potrebna cela ta suma. Taj novac }e centralna banka Islanda iskoristiti za pove}awe obima deviznih rezervi, ~ija vrednost dosti`e, kada se prera~una, 2,5 milijardi evra. Island je sa MMF-om, skandinavskim zemqama i Poqskom postigao dogovor o ukupnom kreditu u iznosu od deset milijardi evra, od kojih mu je preostalo da povu~e gotovo 2,3 milijarde evra.

„Volvo” u kineskim rukama

Ameri~ki Ford je saop{tio da }e prodati svoju gubita{ku filijalu Volvo kineskoj kompaniji Xili i dodao da zakqu~ewe posla o~ekuje u prvom kvartalu 2010. Ford u saop{tewu navodi da su „dogovoreni svi komercijalni uslovi za potencijalnu prodaju korporacije Volvo“. Ford se u oktobru odlu~io za kompaniju Xili kao

najpodesnijeg kupca za Volvo. Drugi po veli~ni ameri~ki proizvo|a~ motornih vozila je 1999. godine kupio {vedski Volvo za 6,45 milijardi dolara. Od pro{le godine trudi se da ga proda kako bi sakupio novac i usmerio se na tri osnovna modela: Ford, Linkoln i Merkjuri. Pripremio: V. ^vorkov

nedeqa27.decembar2009.

c m y

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

nedeqa27.decembar2009.

[ O R O M

B O R O M

[oka~ko prelo Sre}a pa nisu dobro procenili ovi {to su im sudbinu proricali, kod Peri{ki}a ima i unuka i prijateqa, sre}e i pesme, zdravqa i veseqa. Za svaki slu~aj, na zlatnoj svadbi su se opet ven~ali, duplo boqe drì, kaè deda Matija ad ~ovek do|e do brega onda nema kud, ili da stane ili da se pewe. Ako stane, ne}e u breg udariti, ako se popne vide}e vi{e nego onaj ispod brega. Od Bezdana kad krenete na sever i kad su vam Bajski kanal i Karapanxa s leve strane, ako je Kolut ispred vas i ako odmah na ulazu u selo, s leve strane vidite Mikijev zoo vrt, nastavite putem pravo pa }ete i vi sti}i u Breg. Ravno je i tamo ko tepsija, nema pentrawa ali nema vi{e ni kud biste, na trista metara je Ma|arska. U Ba~kom Bregu sam upoznao Mandu i Matiju Peri{ki}e, te godine kad sam im bio na prelu slavili su zlatnu svadbu. Lepih pedeset godina su bili ko jedno, nikad se posva|ali, nikad za}utali jedno na drugo i vazda sre}ni bili. [okci koji ìve u Ba~kom Bregu kaù da su iz Berega, to je svima dovoqno da u tom kraju znaju odakle ste, ~iji ste, kakvi ste i {ta volite. Po{ten, vredan i radan narod, vole da se u no{wu narodnu oprave i vole tamburu i pesmu vi{e nego leba da jedu! Znaju

U P O T R E B A

oni koji teraju kera s tamburama da se ~esto me|u svircima i u pesmi spomiwe i jedan Mika iz Berega, taj je zdravo dobro violinu sviro. Za sve [okci pesmu imaju, pa i za prelo, do~ekali su goste sa pesmom: “Dobro do{li na{i gosti mili, ovo prelo davno smo èlili”... Onda se gosti smesti{e da im bude dovoqno mesta za ono {to su naumili da na prelu rade. Neko korpe plete, neko prede, neko no{we ukra{ava, a doma}ini sluè pi}e i hranu i vatru loè, toplo da bude. Naspremale sna{e sva{ta, samo o~i mogu gladne da ostanu. Prela su se odràvala u zimsko doba, kad je bilo vi{e vremena za sedewe i divane. Divanilo se o svemu i sva~emu, {to kroz pesmu, {to kroz pri~u. Se}aju se Manda i wen Matija kako su tog davnog dvadesetdevetog aprila pedeset i neke po~eli da broje godine braka. U vreme kad su svadbu pravili ni{ta im nije {timalo. “[okci su svadbe dràli sridom i ponediqkem, a [vabi utorkem”, pri~a Manda, “to je bilo iza rata i onda je bilo da je bakqada i{la okolo sela, svirali tambura{i i na{ ~ika Mika. Onda su nam do{li iz mesne kancelarije kazat da nije slobodno svatove dràt jer }e se pokvarit povorka koja je i{la okolo sela. Momci i divojke su svi i{li i bakqe nosili oko sela. Onda se svekrovi dogovorili da drìmo svatove utorkem, a utorkem su samo [vabi pravili. Joj, kako }e biti, ~au{ treba da i|e u nediqu da svatove zove. Nama je petkem i{o zvat u svatove. Sve je i{lo kako ne triba i onda su rekli svi da to nije sri}an brak”. Sre}a pa nisu dobro procenili ovi {to su im sudbinu proricali, kod Peri{ki}a ima i unuka i prijateqa, sre}e i pesme, zdravqa i veseqa. Za svaki slu~aj, na zlatnoj svadbi su se opet ven~ali, duplo boqe drì, kaè deda

Matija. Brine ga ovo danas, te televizije, nema prela, slabo se qudi druè i malo divane, samo gledaju televiziju i svako za sebe ìvi. Kadgod je druga~ije bilo. Manda se za Matiju udala pre nego {to je u vojsku krenuo i ostala je da ìvi u sa svekrvom, svekrom i bakom u wihovoj ku}i i ~eka muà da se iz vojske vrati. Sluìlo se tada otaxbini pune tri godine. U Somboru na stanici su okupqali regrute i pratili ih na voz, kad su rukovali. Svi mladi, golobradi, èqni svega sem pu{ke i ratovawa, odo{e od zemqe, mladih èna, prela i tambura. Pri~a Matija: “Nas bilo puno oènitih iz te generacije, to je bilo na stadionu u Somboru, kod èlezni~ke stanice. Moj jedan prijateq i ja jednu dasku tamo oparali iz ograde, one

~eku u parku a mi se provla~imo tuda i opro{tajno pravimo. Mladi smo bili, tako je to”. Ima deda Matija u ovim zrelim godinama i novu teoriju o ènama: “Vidi{ ova ~etiri }o{ka”, pokazuje na temeqe ku}e, “tri su na èni a jedan na ~oviku”. Odmah i Manda dodaje: “ôvik kolko radi, èna moè sve to u jednu prega~u (kecequ) rasturit”! Dok gosti na prelu divane i uz divan rade ru~ne radove, ruke da im fraj ne stoje, Manda loì vatru i izmi~e i primi~e {erpe na {poretu. Kuva neka stara, sada ve} zaboravqena jela. Miri{e pro{lost na {poretu i mami uzdahe, verovatno tu jo{ ima nekih pri~a koje se ne pri~aju ali se pamte: “Nema to vi{e onake qubavi”, kaè Matija, “kad se do~eka-

mo malo ju zagrlim, poqubim, potap{am i to je to”. “Skuvala sam ovu kulu”, divani Manda, “to je na{e starinsko jilo. Kod nas je ru~ak ono ujutro, u podne zovemo uìna a ve~era bude uve~e. I{li smo u poqe radit, onda se za ru~ak ujutro pravila kula, masti se stavi, slanine nariè se, onda se to isprì, luk se dodade. Onda krompire narièmo na sitnije, sve zajedno prìmo, popaprimo, nalijemo vode i to da se kuva”. Kad bude skuvano, viqu{kom se krompiri izgwe~e, doda se bra{no da zgusne masu, uz “kulu” bude i ~varaka i slanine, da bude jaka hrana za teàk posao. Kad su im unuci bili mali i kad su ~e{}e dolazili, kad pita baba Manda {ta da im kuva a oni svi u glas: “Majko, kule”!

Kuvala se nekada i popara, jelo od starog hleba. Veliki je greh bio bacati hleb. Mi smo vaqda jedini narod na svetu koji ne planira koliko nam danas hleba treba nego ga kupujemo po navici, odre|enu koli~inu uvek a {to ostane baci}emo. Ba{ ko {to smo i puno tog tradicionalnog bacili u neki buxak i tamo zaboravili ko smo i odakle smo. Kad su [okci na prelu sedeli, uz divan se sluìo i kuvani kukuruz, onaj stodanac, krupno zrno {to ima, punu {aku napuni{ i onda lagano, zrno po zrno, pa kad se ruke odmore i jezik bude slobodan, onda opet u divan i alat u ruke, da se na prelu ne dangubi. Tu su i kokice, ize{ zimsko ve~e i sedeqku ako ne miri{u kokice i ako se ne dimi na {poretu neko nesta{no zrno koje je isko~ilo iz {erpe na plotnu i zaboravilo da treba kokica da postane. Prelo je bilo i mesto na kojem su se ra|ale qubavi, devojke su plele, {trikale a momci ih ispod oka gledali i birali sebi pravu. “Onda ti momak ukrade maramu, se}a se jedna sna{a s prela kod Peri{ki}a, di mi je sad marama da to moje {to radim umotam? Kad sam do{la do ku}e s drugaricom, kod moje kapije stoji momak i ma{e s mojom maramom. Pratio me je, ja do{la s jednom svojom drugom, ona oti{la, on mi izjavio qubav. To je stvarno bio moj pokojni ~ovik”. Qubavi sa prela traju za ceo ìvot, Bereàni prela i po wima pamte. Pevalo se, veselilo, vezlo, plelo i jelo kod Peri{ki}evih ba{ ko nekad, kad nije bilo televizije i kad nije svako za sebe ìveo, {to re~e doma}in Matija. Sre}a da niko nije spomenuo internet, ko zna kakvu bi teoriju imao o qubavima koje se tamo ra|aju i koje traju koliko u dva klika mi{em. Bora Oti}

@ I V O T A

Tajna Brdarevog brega itojevci, Dositejeva ulica. “Kada su moji pre{li Savu? Pitaj boga!...” otresa {akom Pavle Marinkovi}, ~ovek na startu osmog kruga svoje sremske starosedela~ke biografije, o{trih crta izdu`enog, zagasitog lica s ko{~atim nosom, kru`no zastakqenih o~iju, glave opto~ene bespigmentnom, ~vrstom kosom, nagnut za stolom u termalno tretiranoj kujnici, oslowen podlakticama na u{tirkanu heklanu {ustiklu,

Pavle Marinkovi} (Vitojevci): „Kad su moji pre{li Savu? Pitaj boga...” Foto: S. [u{wevi}

bqe{tavo belu kao mraz pecnut suncem na prozorskom staklu, bubrezima okrenut {poretu na kojem se kr~ka i pu{i ve{ u srebrnom loncu. “Jedni su do{li sa ^arnojevi}em, to je sigurno, drugi ubrzo posle wega.... Ili pre wega... Ja bi reko posle wega! Znate {ta, to se pouzdano ne mo`e utvrditi u Sremu...” “Ali, zbog ~ega?” zasko~ih penzionisanog ~inovnika vitojeva~ke Mesne kancelarije. “A turski i austrijski popisi stanovni{tva? Be~ka arhiva? Srpske crkvene kwige ro|enih i umrlih?” Sledi omiqena vojvo|anska dru{tvena igra na psihosomatsku temu ko je pre (i odakle) do{ao!

A usput }emo re{iti i trista godina staru tajnu Brdarevog brega u fru{kogorskom vodenom selu Jazak. A Marinkovi} (s kaìprstom u vertikali): “Vite ovako. Mati~ne kwige u Mesnoj kancelariji u Vitojevcima vode se od 1862! Ispod te crte sve je magla! Ni{ta ne vidimo!... I, sre}om, ba{ te godine ro|en je u starim Vitojevcima, bliè Savi, moj pradeda Radovan Marinkovi}. Kaù da je bilo wih tri brata, jedan se sku}i u Vogwu, drugi ode u Nove Karlovce kod In|ije – ~ujem da tamo ima desetak ku}a Marinkovi}a – a Radovan je osto da ìvi u starim Vitojevcima. Ima nas i u Rumi, dabome. Ovde u selu ima {est ku}a Marinkovi}a, svi smo u srodstvu. Krsna slava nam je \ur|ic!... Pradeda je imo {picnamet Laka. I, kaù, voleo je sviwe. Imo je mnogo sviwa u {umi na Savi i trgovo je sviwama sa kom{ijama Ma~vanima. Sin mu je Pavle, ro|en u starom Vitojevcima 1888. godine. I Pavle Marinkovi}, taj moj deda po ocu, drò je sviwe u {umi. Moj otac Radovan dobio je ime po svom dedi. Ja sam dobio ime Pavle po svom dedi. Moj sin Radovan dobio je ime po svom dedi. A sin moje }erke Zorice dobio je ime Pavle po meni, svom dedi... Mi u Sremu tako dajemo imena! Mater mi je od Dostani}a, jedna od najstarijih porodica u Vitojevcima, dalekim poreklom iz Ma~vanske Mitrovice...” Pavlova supruga varja~om muqa ve{ u srebrnom loncu na ringli. “A odakle ste vi gospo|o?” upitah Qiqanu Marinkovi}. “Ja sam iz Bogati}a... Ma~va!” Stejanovci, Brilova ulica. U avliji ispred duga~ke bele ku}e istori{em sa \or|em Popovi}em, kratko pot{i{anim, pro}elavim mladi}em u radnim pantalonama na tregere, jakih kostiju lica oprqenog nakostre{enom bradicom, tranzicionom `rtvom rumske gumare (“Napustio sam gumaru... Ne}u vi{e dam im radim xabe!”), koji sada kopa na svojoj wivi i hrani krma~e, dumaju}i kako da unov~i boìji dar: komponuje u glavi “muziku” neke pesme (“Kopam na wivi i komponujem... Sve sami hitovi!”), premda ne zna da svira ni na jednom instrumentu... “Moji su u Srem do{li iz Vaqevske Kamenice po~etkom osamnaestog veka!” cementira samouvereno Popovi}. A ja (cepidla~im): “A imate li neki papir kao Corpus Delicti? Crkvene kwige? Mati~ne kwige? Na osnovu ~ega znate?” A Popovi} (brz na jeziku): “Porodi~no preda-

we!... A imamo i kwigu o Stejanovcima, u woj pi{e crno na belo kada su i kako moji Popovi}i do{li u Srem, istori~ari su istra`ivali... Dostana, idi u ku}u i donesi novinaru onu kwigu o selu! Prekini prawe, posle }e{...” @ena {mrkom kupa auto na ulici pred otvorenom kapijom. A Dostana (ma{e): “Nemojte mene u novine! Nisam odavde...”

\or|e Popovi} (Stejanovci): „I tako moj predak u Jasku ubije Tur~ina i wegovo magare...” Foto: @. Markovi}

A Popovi} (mu{ki): “Ma, ne}e{ u novine, `enska glavo... Donesi kwigu ~oveku!... A, ne treba, Dostana, ne treba kwiga!...” “Supruga vam nije odavde?” Patuqasti, crni pas s loptom divqeg mesa me|u zadwim nogama gega se kroz avliju kao patka. “Ne, nije... Bosanka iz Velikih Radinaca... Ali, interesantno je zbog ~ega su moji do{li u Srem! To je interesantno!” “Zbog ~ega?” A Popovi} (veoma obave{teno): “Porodica je u Vaqevskoj Kamenici slavila Svetog Nikolu. I

banu im nepozvani Turci na slavu! Naprave xumbus. I ovi moji Popovi}i popizde, zgrabe kubure i hanxare, {ta se ve} kome na{lo pri ruci, pobiju Turke i zakopaju ih niè avlije u |ubre... U |ubre, da! I budu povatani. Turci ih zatvore u jednu ku}u, i da }e im suditi... A ovi moji no}u prokopaju zid od ~erpi}a, pobegnu u {umu, i cela porodica Popovi}a ~oporativno pobegne u Austriju, ovde u Stejanovce... Ne-ne! Gre{im! Prvo u Jazak su do{li... Jazak je bio ~isto srpsko selo, ko i Stejanovci u ono vreme! I nastane se u Jasku. Lepo su ìvili. I do|e jedan Tur~in sa magaretom, brdar po zanimawu, pravio tka~ka brda za razboje... I na ulici prepozna jednog od tih mojih predaka {to su dole u Vaqevskoj Kamenici na Svetog Nikolu poklali one Turke! I taj moj predak, za svaki slu~aj, zakoqe Tur~ina na licu mesta, ubije i magare...” “Ubio je ~oveka samo zato {to se na{ao na pogre{nom mestu!” zaprepastih se. – “I magare? [ta mu je magare bilo krivo?” “Jebem li ga... Ne znam! Fakat, ubio i magare! Pokupio ènu, decu, izqubio se sa ostatkom familije... I presele se ovde u Stejanovce! Od tog Popovi}a ja poti~em! Direktno!” odreza Popovi}. A ja (s profesionalnom skepsom): “Kako je mogu}e da sa takvom obave{teno{}u govorite o doga|ajima od pre tristo godina?” A Popovi} (o{tro, ne da se zbuniti): “Pri~o mi deda Zdravko! Babu Milicu, wegovu ènu, ne pamtim. A ko je, opet, dedi pri~o, to ne znam, verovatno wegov deda, mlad je izgubio oca... Deda Zdravko imo je jo{ tri brata, Mitu, Milana i Du{ana, svi su ro|eni u Stejanovcima u ovoj ulici, ali ne u ovoj ku}i. Ovu ku}u je moj otac Miodrag kupio {ezdeset tre}e, umro je pro{le zime. Majka mi je rodom iz Pe}inaca od Mihajlovi}a. Bra}a su ro|ena tu gore u ku}i broj osamdeset jedan. Du{an je posle rata oti{o u Beograd i tamo radio kao kroja~. A dedu Zdravka terali su u partiju, nije teo da se odrekne pravoslavne vere, pa ih zajebo, u{o u Crkveni odbor. Umro je osamdeset {este... Ovde su se naselili moji preci iz Vaqevske Kamenice, fakat, i tu smo i dan-danas! A u Jasku, ne znam koliko poznajete Jazak, onaj breg di je moj predak...” “Znate li ime pretka?” “...zakopo Tur~ina brdara i magare zove se Brdarev breg!... A pitate za ime tog mog pretka? Ne znam mu ime! Nije ni bitno...” Eto, tako je dobio ime Brdarev breg u Jasku! @eqko Markovi}

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

SVET UKRAJINSKA PREMIJERKA SMIRUJE DUHOVE KOD KORISNIKA RUSKOG GASA

Timo{enko: Imamo da platimo Ukrajinska premijerka Julija Timo{enko demantovala je ju~e da ta zemqa ima finansijske te{ko}e u pla}awu ruskog gasa potro{enog u decembru. „U Ukrajini mi tokom krize upravqamo na{im finansijama na jasan i siguran na~in“, rekla je Timo{enko, kako prenosi ruska novinska agencija Interfaks. Izvr{ni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler ju~e je rekao da je Ukrajina smawila nabavke ruskog gasa od sredine decembra zbog „ozbiqnih te-

{ko}a“ u pla}awu isporu~enih koli~ina ovog energenta. „Mi slu{amo ovakve izjave na kraju svakog meseca ve} vi{e od godinu dana“, rekla je Timo{enko. Prema Gaspromu, Ukrajina treba da do 11. januara da plati gas potro{en u decembru. Portparol Gasproma Sergej Kuprianov ju~e je rekao agenciji Frans pres da }e Ukrajina imati problema da podmiri ra~un za gas za decembar po{to joj Me|unarodni monetarni fond nije odobrio isplatu nove tran{e

NIGERIJA POKRE]E ISTRAGU O INCIDENTU U AVIONU ZA AMSTERDAM

Napada~ postupao po naredbi Al Kaide?

Nigerija je ju~e saop{tila da je pokrenula istragu u vezi informacija da je 23-godi{wi Nigerijac, koji tvrdi da ima veze sa Al Kaidom, odgovoran za poku{aj teroristi~kog napada na avionu na liniji Amsterdam-Detroit. Nigerijska ministarka za informisawe Dora Akuwili navela je u saop{tewu da je dat nalog nigerijskim slu`bama bezbednosti da sprovedu istragu o tom incidentu i da }e Nigerija sara|ivati sa SAD u tom slu~aju. ^ovek identifikovan kao Umar Faruk Abdula Mutalab iz Nigerije poku{ao je da aktivira eksploziv koji je mu je izgleda bio privezan za noge na letu 235 ameri~ke aviokompanije Nortvest erlajns iz Amsterdama za Detroit, sa 278 putnika i 11 ~lanova posade. Putnici su ga savladali i pri sletawu u Detroit predat je

policiji. On je u SAD putovao iz Lagosa u Nigeriji s presedawem u Amsterdamu gde se ukrcao na let kompanije Nortvest. Incident se dogodio na Bo`i}. Nigerijska ministarka je podvukla da }e sve {to se sazna biti preneto ameri~kim istra`nim organima i da Nigerija „prezire sve oblike terorizma“. Osumwi~eni je rekao ameri~kim vlastima da je mu je Al Kaida izdala naredbu da ovaj ~in sprovede, ali ameri~ki bezbednosni zvani~nici navode da wegove tvrdwe jo{ nisu proverene i da je verovatnije da je on delovao samostalno po ugledu na aktivnosti Al Kaide. Britanska policija ju~e je po~ela istragu u Londonu u vezi sa ovim slu~ajem posle izve{taja da mladi Nigerijac sada studira ili je doskora studirao ma{instvo na Juniversiti kolexu u Londonu.

kredita od 3,8 milijardi dolara. Ruski premijer Vladimir Putin je vi{e puta upozorio da }e Rusija prekinuti dotok gasa Ukrajini ako kasni sa pla}awem. Evropqani, koji dobijaju ~etvrtinu gasa is Rusije i to uglavnom preko ukrajinske teritorije, pa`qivo prate ruskoukrajinske probleme oko gas. U januaru 2009. godine zbog sukoba Kijeva i Moskve oko gasa bile su prekinute isporuke tog energenta dve nedeqe.

Premijerka Timo{enko

PROTESTI PROTIV IRANSKOG PREDSEDNIKA

Vikali su „smrt diktatoru”

U centru Teherana ju~e su izbistrantima. Taj vebsajt je naveo da li sukobi izme|u policije i desu protesti organizovani u najmamonstranata, protivnika iranwe tri dela grada. Okupqawa maskog predsednika Mahmuda Ahmawih grupa koji su uzvikivali slodinexada koji su iskoristili {igane protiv predsednika Ahmadiitski verski praznik da organizunexada organizovana su tako|e ju demonstracije. Policija je pablizu univerziteta u Teheranu, licama rasterala nekoliko stotinaveo je drugi izvor francuskoj na demonstranata koji su poku{aagenciji. Najmawe dva demonli da se okupe na trgu Enghelab, u stranta su uhap{ena. Do kraja precentru iranske prestonice, i podneva u ovom kvartu zaposednuuhapsila vi{e osoba, preneo je dotom velikim brojem snaga bezbedpisnik Frans presa. nosti zavladao je mir. Opozicija je pozvala svoje priProtivnici predsednika Ahmastalice da demonstriraju povodom dinexada od letos poku{avaju da {iitskih verskih dana `alosti, iskoriste svaku zvani~nu ceremoTasua i A{ura, koji se obele`avaniju ili dozvoqeno okupqawe da ju ovaj vikend. Obi~aj je da za ove praznike narod izlazi masovno na ulice i u~estvuje u raznim povorkama koje se tim povodom organizuju. Demonstranti su uzvikivali „smrt diktatoru“, kako zovu predsednika Mahmuda Ahmadinexada od wegovog spornog reizbora na drugi predsedni~ki mandat u junu i o{trog gu{ewa demonstracija koje su usledi- Iranska policija u akciji le. Prema opozicionom vebsajtu demonstriraju. [ef iranske poRahisabz, bezbednosne snage su licije general Ahmad Reza Radan upotrebile suzavac u poku{aju da upozorio je danas da }e snage bezrazbiju demonstrante i lomile bednosti delovati protiv svakog stakla na kolima ~iji su voza~i „nelegalnog okupqawa“ tokom trubili u znak podr{ke demonpraznika.

Zemqotres na godi{wicu cunamija Snaàn zemqotres ja~ine 6,7 stepeni pogodio je obalu indoneànskog ostrva Maluku na istoku zemqe, ali za sada nema podataka da li je bilo `rtava ili {tete. Zemqotres se dogodio na dan kada vi{e azijskih zemaqa obeleàva pet godina od najgore prirodne katastrofe posledwih decenija, zemqotresa i cunamija koji su 26. decembra 2004. odneli 220.000 ìvota i unesre}ili na milione stanovnika u zemqama Indijskog okeana. U indoneànskoj provinciji Aceh, koja je imala najteè posledice, ju~e je u svim xamijama u toj islamskoj provinciji odràna molitva u znak se}awa na 168.000 poginulih ili nestalih qudi u toj oblasti. „Nijedan ~lan moje porodice nije preìveo cunami. Moja de-

ca, unuci, bra}a, sestre, svi su poginuli, a mene ostavili ovde samu“, rekla je Frans presu 72 godi{wa Siti Amina. U [ri Lanki, gde je prema podacima humanitarnih organizacija poginula 31.000 qudi, godi{wica nesre}e je obeleèna minutom }utawa u ~itavoj zemqi. Sli~na obeleàvawa su najavqena i u Indiji, na Tajlandu, gde je poginulo oko 20.000 qudi kada je razorni zemqotres ja~ine 9,3 stepena izazvao ogromni talas, cunami. U me|uvremenu su u tim oblastima postavqeni sistemi upozorewa, kako bi se izbeglo ponavqawe sli~ne katastrofe, ali zamenica generalnog sekretara UN Noelin Hejzer kaè da i tu postoje „zna~ajni nedostaci“.

Poqski ombudsman odustaje od borbe za vakcinu Poqski ombudsman Janu{ Kohanovski, najè{}i borac da wegovi sugra|ani dobiju vakcinu protiv novog gripa, nema dokaza da je zaraèn virusom gripa A H1N1, kako je obavestio preko mreè Tviter, ali nastavi}e borbu za vakcine. Kohanovski, da bi se izborio za vakcine, jesenas podneo krivi~nu prijavu protiv ministarke zdravqa Eve Kopa~ zbog toga {to ih jo{ nije nabavila. Kohanovski je ju~e poqskoj agenciji PAP priznao da ne zna da li je zaraèn ba{ virusom A H1N1. „Nisam se testirao, ali od novog gripa boluje moja }erka i

verovatno je da sam zaraèn i ja“, priznao je Kohanovski i odmah najavio slede}u rundu borbe da Eva Kopa~ kupi ~etiri miliona vakcina za Poqake. Na po~etku epidemije Kohanovski je poveo kampawu da i Poqaci dobiju vakcine, ali su vlada i ministarka zdravqa ostali nepopustqivi u stavu da }e kupiti vakcine samo ukoliko neki od proizvo|a~a pristane da preuzme odgovornost za neèqene efekte svog proizvoda. On je zbog toga protiv Eve Kopa~ 1. decembra podneo krivi~nu prijavu da uzgroàva zdravqe Poqaka.

Fejsbukerima draga Suzan Majolo @ena koja je oborila papu Benedikta [esnaestog na po~etku boì}ne pono}ne mise, dobila je klub oboàvalaca na internet dru{tvenoj mreì Fejsbuku. Grupa oboàvalaca Suzane Majolo posve}ena je psihi~ki poreme}enoj 25-godi{wakiwi iz [vajcarske, koja je u ~etvrtak uve~e presko~ila ogradu u bazilici Svetog Petra i oborila papu koji nije povre|en. Do subote ujutro grupi se prikqu~ilo vi{e od 700 qudi. Wihovi komentari su u najve}oj meri ironi~ni, pa je tako jedan od ~lanova naveo je da bi Suzani Majolo trebalo dodeliti zlatnu medaqu na Olimpijadi u disciplini trka s preponama. Na Fejsbuku postoji i grupa oboàvalaca Masima Tartaqe koji je 13. decembra u lice udario itali-

Ona ima fan klub

janskog premijera Silvija Berluskonija posle predizbornog skupa u Milanu. Berluskoni je zadobio prelom nosa i izbijena su mu dva zuba.

Ubijen talibanski komandant Talibanski komandant, osumwi~en za vi{e teroristi~kih napada i trgovinu oru`jem, ubijen je u isto~nom Avganistanu, saop{tio je NATO. Avganistanske i me|unarodne snage su kod mesta Pirdad u oblasti Nirkh, u pokrajini Majdan Vardak ubile pobuwenika koji se sakrio u xamiji i otvorio vatru,

saop{tile su koalicione snage. Istovremeno je saop{teno da je u odvojenom napadu ubijen jedan ameri~ki vojnik, prenele su svetske novinske agencije.Ameri~ki vojnik je poginuo u petak posle eksplozije bombe podmetnute kraj puta u ju`nom Avganistanu. Nikakvi drugi detaqi nisu objavqeni.

Troje poginulo u Pakistanu Na severozapadu Pakistana poginule su tri, a rawene dve osobe, izjavila su ju~e dvojica zvani~nika tamo{we slu`be bezbednosti koji su `eleli da ostanu anonimni. Napad se dogodio u Severnom Vaziristanu, poluautonomnoj plemenskoj oblasti uz granicu s

Avganistanom, koji se smatra upori{tem islamskih pobuwenika. Ameri~ka vojska ispalila je veliki broj raketa na upori{ta pobuwenika u tom delu Pakistana. Vlasti te zemqe javno protestuju protiv ameri~kih napada, ali veruje se, prenosi AP, da ih Pakistan u tajnosti poma`e.

Umro posledwi ~lan posade Kon Tikija „Sistemi upozorewa mogu da spase `ivote samo ako dopru do osoba koje su u opasnosti“, rekla je ona dodaju}i da daqe aktivnosti moraju da se usredsre-

de na obave{tavawe lokalnog stanovni{tva o tome kako da se pona{aju u slu~aju opasnosti i {ta sve rizikuju“, ka`e ona.

Posledwi od {est ~lanova posade splava „Kon Tiki“ Knut Magne Heglan preminuo je u 93. godini, saop{tio je danas Muzej Kon Tiki u Oslu. On je umro u petak u jednoj bolnici u Oslu, rekla je direktorka muzeja Maja Bege. Heglan je u~estvovao kao radio operater u ekspediciji preko Tihog

okeana koju je 1947. godine vodio norve{ki antropolog Tor Hejerdal. Posada „Kon Tikija“ je na drvenom splavu i uz najosnovniju opremu za 101 dan preplovila oko 8.000 kilometara iz Perua do Polinezije kako bi dokazali Hejerdalovu teoriju da su drevni moreplovci mogli da prelaze okeane.

CRNA KOBNA SVA\A U ^URUGU

Noèm u grudni ko{ Deùrni istra`ni sudija novosadskog Okru`nog suda Miroslav Alimpi} sino} je nakon saslu{awa odredio pritvor do mesec dana okrivqenom za poku{aj ubistva Milanu T. (1989) iz ûruga. Osumwi~enom se krivi~nom prijavom stavqa na teret da je u svojoj ku}i ju~e, oko ~etiri sata ujutro, posle kra}e sva|e i ispijawa alkohola u dru{tvu jo{ jednog drugara, ubo noèm u grudni ko{ svog vr{awaka i su-

gra|anina Radoslava S. i na taj na~in mu naneo te{ke telesne povrede opasan po `ivot. Povre|eni je operisan u Klini~kom centru Vojvodine i u toku dana je preminuo, prema saznawima „Dnevnika“, tako da sledi prekvalifikacija krivi~nog dela. Zvani~no saop{tewe s vi{e podataka o doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M. V.

Dolijao silovateq? MUP Srbije potvrdio je ju~e da su pripadnici beogradske policije uhapsili i odredili zadr`avawe Sa{i M. (30) iz Beograda zbog vi{e silovawa. Wega policija sumwi~i da je silovawa vr{io tako {to je presretao devojke u slabo prometnim i osvetqenim delovima grada i prisiqavao ih na polni odnos, uz pretwu no`em. „Uhap{eni je vi{estruki povratnik u izvr{ewu krivi~nog dela silovawa. Prvo silovawe je izvr{io 1996. godine, kao malo-

letno lice sa 17 godina, da bi 1999. godine ponovio izvr{ewe istog krivi~nog dela“, navela je policija i dodala da je i 2004. godine po~inio silovawe „na izuzetno grub i poni`avaju}i na~in“, zbog ~ega je osu|en na ~etiri godine zatvora. Po~etkom septembra on je iza{ao iz zatvora i ubrzo potom po~eo da vr{i nova silovawa. Uhap{eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden nadle`nom istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu.

Kokain u `elucu Crnogorska policija uhapsila je P. S. za kojeg se sumwa da je, iz Buenos Airesa, u svom `elucu u progutanim kapsulama prokrijum~ario kilogram kokaina. U policijskom saop{tewu se navodi da su uhap{ene tri osobe, kod kojih je zaplewen kilogram ~istog kokaina i pola kilograma supstance za koju se tako|e sumwa da je kokain. Ovom akcijom je prese~en dobro organizovan i osmi{qen lanac krijum~arewa droge direktno iz Latinske Amerike prema Crnoj

Gori, navodi se u saop{tewu, na koje se poziva Radio Slobodna Evropa.

SPORT

nedeqa27.decembar2009.

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Favoriti lako pobe|uju Drugog dana 47. „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu koji se tradicionali igra u sportskoj hali na Sajmi{tu protekao je u znaku favorita, vi|en je dopadqiv fudbal, sa mnogo lepih i atraktivnih poteza, ali ne ba{ visokog kvaliteta. Seniori su i ovoga puta privukli vi{e pa`we qubiteqa fudbala, a na uvodnom

dinaca na terenu Sr|an Vujaklija koji je postigao dva gola, zatim Aleksa Tanasi} postavio kona~an rezultat. Kofi haus bez ve}ih pote{ko}a iza{ao je kao pobednik iz me~a sa Sportskim centrom Telep tri gola Marka Prentovi}a i po jedan Danira Zeqka, Milana Latinovi}a i Miroslava Grubi{i}a bila su dovoqna za ubedqivu pobedu ka-

mi{ta i pokazali da }e u narednim godinama biti ozbiqan takmac rivalima. U susretu izme|u SNG parketa i Autootpada @ike vi|ena je velika borba i rezultatska neizvesnot do posledweg minuta me~a, a pobeda je pripala Autootpadu @ika golom Marka Bandi}a, koji je preduhitrio zvuk sudijske pi{taqke. Na susretima Strit fud-

Momenat s utakmice Konoba Orhus - „19. decembar”

me~u ekipa DOO Vuves je bez po muke savladala Adeko 5:1. Golovo za Vuves postigli su Sretko Beli}, Dragan Ni{i}, Darko Srdi}, Sini{a Plav{i} i Nemawa Kajtez. Buvesovci su potpuno dominirali terenom,a Adeko je zapretio u drugom poluvremenu, ali sem gola iz penala koji je postigao Sa{a Male{evi} nisu ni{ta vi{e mogli od toga. Me~ Konoba Orhus i „19. decembar“ bio je mo`da najzanimqiviji i najdinami~niji susret u ju~era{wem popodnevnom programu. Konoba je strategiju gradila na ~vrstoj odbrani sa brzim polukontrama koje im je pomoglo da do|u do prvog vo|stva (Sr|an Pali}). Me|utim, „decembarci“ poput zoja napadali na wihov gol. Gol Orhusa na~eo je jedan od najboqih poje-

fexija. Sigurno gol Miroslava Grubi{i}a koji je postigao sa devet metara konkurisa}e za jedan od najlep{ih na „Dnevnikovom“ turniru ove godine. Prili~no neizvesno bilo je u susretu Mediteran auto - Hotel Arta, prvi gol su postigli hotelijeri iz penala preko Rade Vu~kovi}a ,ina~e virtouza malog fudbala, a sa bele ta~ke uzvratio mu je Nikola [arenac. Pobedonosni gol za Artu postigao je @eqko Ilovac. Pro{logodi{wi finalista \ardino savladao je Adrijanu i tvins s 2:1 (1:0) golovima Strahiwe Lu~i}a i Nikole Mitrovi}a, a jedini gol za temerince dao je Goran Popadi} iz penala. Prepodnevni deo programa protekao je u znaku kvalitetnih fudbalski predstava mla|ih pionira, pionira i ne{to iskusnijih kadeta. U kategoriji mla|ih pionir (de~aci ro|eni 1996 i mla|i) odigrane su ~etiri utakmice. Prvi su na teren istr~ali igra~i MZ Sava Kova~evi} i ekipe Vojvo|ani. Pobeda je sasvim zaslu`eno pripala ne{to starijim Vojvo|anima (8:0), a u pobedi svo tima istakli su se @arko Latinovi} sa tri i Nemawa Stankovi} i Marko \uri{i} sa po dva gola. Uprkos visokom porazu treba spomentui da su mali{ani MZ Sava Kova~evi} (ro|eni 1999 i 2000.) pobrali simpatije publike na tribinama Saj-

Foto: F. Baki}

bal - Mewa~nica Ris i Go Srbija kom - Homa nije bilo rezultatske neizvesnosti. U redovima Strit fudbala zavidno ume}e i golgetersku ve{tinu pokazali su Aleksandar Crnoja~ki sa tri i

nak susreta bio je dvostruki strelac Petar Tanasi}. Ni{ta mawe uzbu|ewa nije vi|eno na utakmici Mim [lep slu`ba AC \or|e Zli~i}, a slavili su momci iz Mim [lep slu`be tesno 2:1. U prepodnevnim satima, posle revije najmla|ih fudbalera, na red su do{li i stariji i iskusniji. U kadetskoj konkurenciji odigrana su tri susreta. Fudbaleri Poleta iz Karavukova, predvo|eni dvostrukim strelcem Stoiqkovi}em, prikazali su zavidno znawe i disciplinovanom igrom nadigrali vi{e nego borbenu ekipu Podbare 4:0. Posledwa dva duela subotweg prepodnevnog programa obele`ila su dva kvalitetna duela. Prvu pobedu zabele`ili su fudbaleri Indeksa savladav{i STR BN iz Stepanovi}eva 3:2, dok su kadeti Iris farma uspeli da anuliraju prednost Orlova 94 iz prvog poluvremena i sa dva gola u nastavku do|i do pobede.. Uprkos porazu Stepanov~ani su ostavili sjajan utisak , a golman Orlova 94, Nikola ]urko potsetio je na svog oca, Gorana ]urka i uspeo da odbrani penal ali to ipak nije bilo dovoqno da wegova ekipa do|e do trijumfa. Rezultati - mla|i pioniri: MZ Sava Kova~evi} - Vojvo|ani 0:8, SNG parket - Autootpad @ika 2:3, Strit fudbal - Mewa~nica Ris 5:0, Homa - Go Srbija kom 0:2, pioniri: Sunce - Lavovi 2:4, Mim [lep slu`ba - AC \or|e Zli~i} 2:1,kadeti: STR BN ( Stepanovi}evo) - Indeks 2:3, Podbara - Polet (Karavukovo) 0:4, Orlovi 94 - Iris farm 1:2, seniori: Adeko - DOO Vuves 1:5 (0:3), Ko-

Dana{wi program 9.00: Homa – IM Frizerski salon 9.35: Vitorog mla|i pioniri – Vojvo|ani ( mp) 10.10: E gimnazija – SMSN Enigma ( p) 10.45: Ajaks – AC Cune drajver ( k) 11.20: Go Serbia kom – Ekspres gas ( v) 11.55: Ofsetprint – STR BN (k) 12.30: Elko disk – Sportska kladionica Monako (p) 13.05: Gagaplast – Orlovi 94 ( k) 14.05: Apoteka viva – Vitorog seniori (s) 14.40: Demolej – Mewa~nica Ris (s) 15.15: Mladost – Kafe Morena (s) 15.50: KMF Bumerang – DO Vuves (s) 16.25: Metalopromet – Gumatik STR (s) 17.00: Carigrad - Agromarket eksport import (s) 17.35: Pu`evi ([id) – Tehnolo{ki fakultet ( s) 18.10: SK Meridijana – Konoba Orhus ( s) 18.45: Mediteran auto – Autogalant (s) 19.20: Kafe Apolon NB – Maks bet ( s) 19.55: Perkan – Fitnes klub Iks gim (s) 20.25: SC Telep – Rimski oil DOO (s) Sve utakmice se igraju u sportskoj hali na Sajmi{tu. Filip Maksi} sa dva postignuta pogotka. U kategoriji pionira odigrane su dve utakmice. Ekipa Lavova slavila je u duelu sa Suncem 4:2, posle velikog preokreta ( Rimqani su vodili s 2:0), a ju-

noba orkus - „19. decembar“ 1:3 (1:0), Kofi haus - SC Telep 6:0 (3:0), Mediteran auto - Hotel Arta 1:2 (0:1), Adrijana i princ \ardino 1:2 (0:1), DO Novi Sad gas - MFR Sa{a 9:2 (4:2). J. Gali} - I. Grubor

REVIJALNA UTAKMICA U ZREWANINU

Orlovi uveli~ali slavqe SAS - Reprezentacija Srbije 3:5 (0:0) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 1.600, sudije: @eqko Stanko i Nenad Ra{kov (Zrewanin), strelci: 0:1 Raj~evi} u 24. 1:1 Blaì} u 25. 2:1 Stankovi} u 26. 2:2 Raki} u 27. 2:3 Koci} u 28. 2:4 Raki} u 30. 3:4 Blaì} (10 m) u 34. i 3:5 Raj~evi} u 37. minutu. SAS: Husar, Stankovi}, Blanu{a, Margi}, Obradovi}, Radin, Blaì}, Vukoje, Velimirov, Vojnovi}, Ba{i}, Cveti}, Mandi}. REPREZENTACIJA SRBIJE: Stojanovi}, Ranisavqevi}, Peri}, Koci}, Jawi}, Pavi~evi}, Lazi}, Raki}, Milosavac, Tomin, \or|evi}, Raj~evi}. U fantasti~noj atmosferi u okviru proslave 15. godina postojawa kluba malog fudbala SAS iz Zrewanina reprezentacija Srbije odigrala je prijateqsku utakmicu sa doma}inom i ostvarila pobedu rezultatom 5:3. U me~u sa puno {ansi i prelepih golova jo{ jednom se pokazalo da na{a nacionalna selekcija poseduje kvalitetan sastav na koji selektor Kova~evi} moè da ra~una na prijateqskom turniru u Belgiji i prvenstvu Evrope koje se odràva slede}e godine u Ma|arskoj.

Velimirov i Stankovi} igra~i SAS -a

Pre samog po~etka ovog revionalnog susreta odràno je i uru~ivawe nagrada i zahvalnica op{tinskim ~elnicima grada Zrewanina, Sportskom savezu Zrewanina, Sekretarijatu za sport i omladinu Vojvodine, Ministarstvu sporta Srbije kao i predstavnicima Ruske ambasade, tojest ata{eu za kulturu gospodinu Aleksandru Konanihinu. Nagradu za ìvotno delo primio je i osniva~ i predsednik kluba iz grada na Begeju Milivoje Batinica. - Izuzetna nam je ~ast {to smo u jubileju koji proslavqa na{ klub 15. godina postojawa nije mala stvar, uspeli da dovedemo reprezentaciju Srbiju u fudsalu i obradujemo na{e verne navija~e koji su nas i ovoga puta ispratili onako kako im dolikuje. Drago mi je da je sve proteklo onako kako smo i zami{qali i {to su utisci svih aktera izuzetno pozitivni i stiù samo re~i pohvale - izjavio je Du{an [ijan predsednik Organizacionog odbora. - Na{oj reprezentaciji poèleo bih puno upseha na Evropskom prvenstvu a ekipi SAS-a da u prole}nom delu {ampionata igra jo{ boqe i do|e do plej-ofa Nacionalnog {ampionata. N. Jowev

DNEVNIK SPORTSKI SAVEZ IN\IJE IZABRAO NAJBOQE

Laureati Marina Rupi} i Milan Pu|a

Sportisti in|ijske op{tine, ekipno i pojedina~no, zavidnim rezultatima obele`ili su 2009. pa ~lanovima Upravnog odbora Saveza sportova nije bilo lako da odaberu i proglase najboqe. Fudbaleri In|ije su, naprimer, minulu sezone u

Marina Rupi}

Prvoj ligi Srbije zavr{ili na {estom mestu, ~ak su u posledwem kolu konkurisali za plasman u elitu a pauzu teku}eg prvenstva do~ekali su na tre}em mestu pa ponovo imaju realne {anse da stignu do èqenog ciqa. Rukometa{i @elezni~ara su minulo prvenstvo u Prvoj vojvo|anskoj ligi zavr{ili na prvom mestu i plasirali se u Drugu ligu – sever, a i trenutno su u vrhu tabele sa izglednim {ansama da opet pre|u u vi{i rang takmi~ewa. Rukometa{ice @elezni~ara su minulo prvenstvo zavr{ile na tre}em mestu, {to je najve}i uspeh u istoriji kluba, a nakon prve etape teku}eg prvenstva zavr{ile su pri vrhu tabele {to je, obzirom na brojne personalne promene u stru~nom i igra~kom kadru, tako|e solidan uspeh. Karatisti @elezni~ara i tekvondisti Elita su, tako|e, istina u pojedina~noj konurenciji, beleìli dobre rezultate na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu. Laureati su, ipak, ko{arka{i @elezni~ara i odbojka{ice Mladosti u ekipnoj, a atleti~ar Milan Pu|a i rukometa{ica Marina Rupi} u pojedina~noj konkurenciji. Ko{arka{i su najpre osvojili titulu prvaka u Prvoj srpskoj ligi – sever i plasirali se u Prvu „B“ ligu a trenutno su ponovo u vrhu tabele u gorwem domu, odbojka{ice su u~estvovale u kvalifikacijama za popunu Prve lige Srbije a sada su, nakraju jesewe sezone, tre}e na tabeli Druge lige – sever, Milan Pu|a je godinu na izmaku obeleìo titulama prvaka Srbije za mla|e juniore u krosu i na 800 metara, prvaka Srbije za starije juniore na 800 metara u istoj

disciplini i osvajawem srebrne medaqe na Balkanijadi u Ankari u trci mla|ih juniora na 800 metara. Uspe{an je tako|e bio na Svetskom prvenstvu za mla|e juniore u Italiji gde je u konkurenciji 63 atleti~ara zauzeo 26. mesto i Ejof-u u Tanpe-

Milan Pu|a

reu gde je izborio plasman u polufinale, a Marina Rupi} je najzaslu`nija za pomenute rezultate najkvalitetnije in|ijske `enske ekipe. Nagrada za promociju in|ijskog sporta dodeqena je ko{arka{kom reprezentativcu Miroslavu Raduqici, koji je karijeru zapo~eo sa vr{wacima u rodnom gradu, nagradu za izuzetne uspehe dobila je tekvondistkiwa Ana Baji}, a nagrade za ostvarene rezultate u godini na izmaku pripale su i perspektivnim sportistima Emiliji Mihajlovi}, Tamari Male{evi}, Uro{u Grkovi}u i Gordani Savi}. Priznawe za najuspe{nijeg trenera prigrabio je Goran Varni~i} koji je sa fudbalerima Hajduka osvojio titulu jeseweg prvaka Sremske lige a za najaktivnijeg sportskog radnika progla{en je @arko Jawin aktivista u fudbalskom taboru ^SK-a. ^lanovi Upravnog odbora Saveza Sportova su biraju}i laureate in|ijske op{tine najpre izabrali najboqe po sportskim granama, a priznawa su pripala fudbaleru Zoranu Jankovi}u, ko{arka{ima Sne`ani Oble`~uk i Slobodanu Vugleti, rukometa{ima Marini Rupi} i Darku Bali}u, odbojka{ima @eqki Obradovi} i Draganu Jovanovi}u, atleti~aru Milanu Pu|i, karatistima Oliveri Miqkovi} i Marku Mandi}u, planinaru Zoranu Batafu, strelcu Uro{u Mihajlovi}u, kugla{u Branislavu Mandi}u, diza~u tegova Bo{ku Miqu{u, tekvondisti Aleksandru [krbi}u, {ahistima Milica Gavrilovi} i Vjekoslavu Tomi}u i najboqem sportisti invalidu Mirku Mandi}u. Da. Vi}enti}

IZBOR POQSKE AGENCIJE PAP

Federer najboqi Poqska novinska agencija je 52. put izabrala najboqeg evropskog sportistu godine. Presti`no priznawe peti put pripalo je Roxeru Federeru. [vajcarski teniser je u periodu od 2004. do 2007. bio laureat, a posle godinu dana pauze, ponovo je najboqi. Dobio je 135 glasova i pobedio ubedqivo ispred Britanca Xensona Batona, {ampiona u Formuli 1 (81 glas), norve{kog biatlonca Olea Einara Bjerndalena (73)... Izbor PAP-a: 1. Roxer Federer ([vajcarska/tenis) 135 bodova, 2. Xenson Baton (Velika Britanija /Formula 1) 81, 3. Ole Einar Bjerndalen (Norve{ka /biatlon) 73, 4. Sebastijan Leb (Francuska/ reli) 56, 5. Blanka Vla{i} (Hrvatska/atletika) 51, 6. Alberto Kontador ([panija/ biciklizam) 50, 7. Kristijano Ronaldo (Portugal/fudbal) 42, 8. Pau Gasol

Royer Federer

([panija/ko{arka) 41, 9. Valentino Rosi (Italija/motociklizam) 40, 10. Andreas Torkildsen (Norve{ka/atletika) 36.

SPORT

DNEVNIK BANE IVANOVI] IPAK OSTAJE U LONDONU

Real je san svakog igra~a Bek engleskog êlsija i fudbalske reprezentacije Srbije Branislav Ivanovi} rekao je da je san svakog igra~a da jednom zaigra u Realu iz Madrida, ali i da trenutno ne razmi{qa o prelasku u „kraqevski“ klub. [panski mediji tokom cele sedmice pi{u o tome da }e Ivanovi} biti glavna zvezda prelaznog roka, bar kada su u pitawu èqe tima sa „Santjago Bernabea“. Uprava {panskog kluba nekoliko dana poku{ava da nagovori biv{eg ~lana OFK Beograda i Lokomotive iz Moskve da promeni sredinu. To je bio znak za upravu êlzija da saop{tio da }e odmah ponuditi novi, finansijski ja~i ugovor Ivanovi}u. - Sa Realom nisam imao kontakte, dok sa svojim menaxerom nisam pri~ao na tu Branislav Ivanovi} (levo) temu dva dana. Ako je istina ono mene, ja moram da kaèm da mi to {to se pi{e po {panskim mediprija. San svakog igra~a je da zajima, da je Real zainteresovan za igra za Real, ali nisam ni blizu

Pandev se seli u Inter Makedonac Goran Pandev, koji je nedavno na sudskim putem raskinuo ugovor sa rimskim Laciom, blizu je potpisivawa ugovora sa {ampionom Italije, Interom iz Milana. Italijanski mediji pi{u da }e transfer najverovatnije biti zavr{en po~etkom slede}e nedeqe. Pandev }e u ponedeqak obaviti lekarske preglede u trening centru Intera, nakon ~ega }e potpisati ~etvorogodi{wi ugovor vredan 12 miliona evra. Makedonac je kao 18-godi{wak do{ao u Inter 2001. godine, ali u naredne tri sezone nije odigrao nijednu utakmicu za milanski klub, ve} je na pozajmici nastupao za Speciju i Ankonu. U Lacio je stigao 2004. godine i do sada je za rimski klub odigrao 159 utakmica i postigao 48 golova. Dres nacionalne selekcije Makedonije obla~io je 47 puta i postigao 17 golova.

Stojkovi} u Viganu? Golman reprezentacije Srbije Vladimir Stojkovi} poja~a}e engleski Vigan u zimskom prelaznom roku. Dogovor izme|u premijerliga{a i Stojkovi}a postignut je pre nekoliko dana,

Manyuki} u Verderu Napada~ zagreba~kog Dinama Mario Manxuki} karijeru }e nastaviti u nema~kom Verderu iz Bremena. Verder odavno pregovara sa upravom kluba sa „Maksimira“, a kona~an dogovor je postignut tako da }e Manxuki} od januara pre}i na „Vezer“ stadion za sumu od sedam miliona evra. On }e, ~im po~ne prelazni rok, potpisati ugovor sa Nemcima na 4,5 godine. Iako je pre samo godinu dana predsednik Dinama Zdravko Mami} rekao da „Manxuki} ne ide nigde ispod 15 miliona evra, morao je da pristane da proda hrvatskog reprezentativca za duplo mawu cenu.

Su{i} preuzima selekciju BiH Poznati fudbalski stru~wak Safet Su{i} bi}e imenovan naredne nedeqe za novog selektora reprezentacije Bosne i Hercegovine. Su{i} je dobio podr{ku ~lanova Izvr{nog odbora FS BiH. On je igra~ku karijeru okon~ao 1992. godine, a za reprezentaciju biv{e Jugoslavije odigrao je 21 gol na 51 me~u. Su{i} je trenirao Kan, Istanbul, Kowu, Ankaragu~u, Rize, Ankaru i Al-Hilal. On je trenutno bez anga`mana.

toga da ka`em bilo {ta o eventualnom transferu. - izjavio je Ivanovi} za engleske medije.

Vladimir Stojkovi}

a prvog dana prelaznog roka, nekada{wi golman Crvene zvezde, Nanta i Sportinga potpisa}e trogodi{wi ugovor. Prvi kontakti Stojkovi}a i Vigana uspostavqeni su posle prijateqske utakmice Srbija - Ju`na Koreja u Londonu,a u celu akciju ukqu~en je i Sporting koji }e dobiti deo obe{te}ewa, ukoliko prvi golman Srbije bude kasnije prodat. Stojkovi} je pro{le godine bio na kratkoj probi u Evertonu, ali nije uspeo da na|e zajedni~ki jezik sa upravom liverpulskog kluba. Ovo su dobre vesti i za selektora Srbije Radomira Anti}a, koji }e sada mo}i da odahne saznawem da je wegov prvi golman kona~no na{ao sredinu u kojoj }e konstantno braniti, ste}i jo{ vi{e samopouzdawa i igra~ku formu pred Svetsko prvenstvo koje u junu naredne godine po~iwe u Ju`noj Africi.

Botafogo poslao ponudu za Ronaldiwa Brazilski fudbalski klub èli da angaùje biv{eg najboqeg igra~a sveta, Ronaldiwa, koji trenutno nastupa za italijanski Milan. Botafogo je zvani~nu ponudu za Ronaldiwa poslao bratu i menaxeru biv{eg igra~a Barselone, Robertu Asisu. Transfer konsultatnt iz Rio de @aneira, Mauro Azevedo, kaè da je jako dobro upoznat kada je u pitawu ova informacija. - Ta~no je, Botafogo ima ozbiqne namere da angaùje Ronaldiwa. Wihova ponuda je sme-

nedeqa27.decembar2009.

TURCI NUDE NAJBOQE USLOVE ZA JOVANOVI]A

Niko kao Fenerbah~e Napada~ Standarda iz Lije`a Milan Jovanovi} izjavio je da mu je najboqu finansijsku ponudu za nastavak karijere ponudio turski Fenerbah~e. Tako je posle Liverpula, Valensije, Milana, Hamburgera i [alkea, sa najboqom ponudom za srpskog reprezentativca odjednom iza{ao Fenerbah~e. Fenerbah~e mi nudi, ni mawe ni vi{e, nego 12,5 miliona evra za tri godine. U pitawu je neto iznos. Taj novac koji Turci nude, ne mogu nigde da dobijem. -izjavio je Jovanovi}. Iz Standarda su ju~e poru~il ida je Jovanovi} najbli`i Milanu, sa kojim pregovori i daqe traju. Me|utim, pitawe je {ta }e se dogoditi kada se razmotri ponuda Turaka. Sumwam da }e, uko- Milan Jovanovi} liko ja pristanem, gazda kluba bili u Belgiji, izneli ponudu mo}i da odbije Turke. I mene je koja je maksimalno poboq{ana pomalo sramota zbog odugovlasa wihove strane. Nikome se ni~ewa. Qudi iz Valensije su ve} sam obe}ao. - dodao je Jovanovi}.

Tuluz i daqe èli Ninkova Francuski fudbalski klub Tuluz obnovio je pregovore sa Crvenom zvezdom u vezi sa angaòvawem desnog beka Pavla Ninkova. Francuski klub je po~etkom decembra stupio u kontakt sa „crveno-belim“ i ponudio im milion i po evra za Ninkova. Tada se pojavila informacija da Zvezda ne èli da pusti svog prvotimca za sumu mawu od tri miliona evra. Posle toga je usledilo zati{je u pregovorima, da bi uprava Tuluza ponovo po~ela da se raspituje za Ninkova, koji je u me|uvremenu dobio jo{ nekoliko inostranih ponuda. Pregovori sa Tuluzom bi}e nastavqeni posle novogodi{wih praznika.

Iz Veternika u Bundesligu Najavqivali su Veterni~ani, jesewi lideri na tabeli severa Srpske fudbalske lige buran prelazni rok, jer za wihove igra~e vlada veliko interesovawe, kako klubova iz zemqe - tako i iz

la i ~ini mi se, vrlo povoqna. Sve je transparentno, tako da nije samo jedna od glasina u nizu. Znam da je Asis veoma zadovoqan i mislim da }e pregovori biti nastavqeni. - kazao je Azevedo. Botafogo je u proteklom periodu privokao mnogo jakih sponzora, koji su voqni da izdvoje finansijska sredstva i ponude Ronaldiwu „masnu“ platu. Uprava Botafoga je nedavno, tako|e uz pomo} sponzora, poku{ala da dovede i Italijana Kristijana Vijerija, ali su pregovori propali.

bi trebalo da bude zakqu~en. Gacijantep je 11. na tabeli na polovini turskog prvenstva. Posle 17 kola osvojio je 24 boda. Trener ekipe je Portugalac @oze Kuseiro. Dijara je igrao za Zriwski iz Mostara i Beiru Mar iz Portugala, a u Partizan je stigao na leto 2007. i na pre~ac osvojio srca navija~a. U crno-belom dresu odigrao je 136 utakmica, postigao 65 golova i osvojio dve duple krune.

Pavla Ninkov

MARKO VUKASOVI] NOVI ^LAN MINHENA 1860

Dijara ide u Tursku Predstavnici Gacijantepa sti`u u Beograd kako bi s ~elnicima Partizana zakqu~ili posao oko transfera Senegalca. Lamin Dijara je prvi igra~ koji }e napustiti Partizan ove zime. Do seobe Senegalca u Tursku preostalo je jo{ samo da se utana~e detaqi. U Beograd }e doputovati predstavnici Gacijantepa na zavr{ne pregovore sa ~elnicima crno-belih. Do kraja dana posao

Marko Vukasovi} u Minhenu

inostranstva. Prvi igra~ koji je na{ao inostrani anga`man je brzonogi vezista plavo belih iz novosadskog predgra|a Marko Vukasovi} koji je proveo deset dana na probi u Minhenu 1860. Zadovoqio je i 2. januara slede}e godine po~iwe pripreme s minhenskim „lavovima“ za nastavak sezone u „cvajteu“ Bundeslige.

Vukasovi} je ponikao u Orjenu iz Zelenike, dve godine je igrao za novosadsku Slaviju, a pre ne{to vi{e od godinu dana do{ao u Veternik u kojem se odli~nim igrama nametnuo fudbalskoj javnosti i zaradio poziv da brani boje jednog od klubova s najja~om reputacijom u Nema~koj. - Moji utisci sa desetodnevne probe su veoma dobri. Uslovi za rad tamo su mnogo boqi nego bilo gde u Srbiji i veoma mi je drago {to je trener Linen zadovoqan mojim predstavqawem. Za nekoliko dana putujem ponovo u Nema~ku i bi}u na nekoj vrsti pozajmice. Miroslav Miki Stevi}, nekada{wi fudbalski reprezentativac Jugoslavije, a sada fudbalski menaxer zasluàn je za anga`man mladog veziste. - Svi se nadaju, na osnovu vi|enih Markovih kvaliteta, da moè da eksplodira u Bundesligi. Siguran sam da je on igra~ zlata vredan, a sada od wega zavisi da li }e se izboriti za sastav ve} u drugom delu sezone, ali znam da su trenerove impresije pozitivne pa o~ekujem najboqe za Vukasovi}a - rekao je Stevi}. Predsednik FK Veternika Dragoslav Vukovi} otkrio je da je izme|u plavo-belih i minhenskih lavova ostvarena poslovno-tehni~ka saradwa i da se u perspketivi moè o~ekivati da jo{ nekoliko talentovanih igra~a ode put Nema~ke. M. Risti}

Srpski reprezentativac se oporavqa u Srbiji od lak{eg hiru{kog zahvata koji je obavio dr Popovi} u Kataru.

Leonardu novac problem za Yeka Trener fudbalera Milana Brazilac Leonardo ne odustaje od angaòvawa napada~a Volfsburga Edina Xeka, ali problem mu predstavqa ~iwenica da nije upoznat koliku }e mu sumu novca klub odobriti u januarskom prelaznom roku. Leonardo je svestan da mora da dovede nekoliko kvalitetnih igra~a ukoliko èli da se bori za titulu protiv Intera. Me|utim, finansije su veliki problem u klubu sa „San Sira“, i sada je pitawe samo koliko }e vlasnik Silvio Berluskoni biti „prazni~no raspoloèn“ prema Leonardu. On u januaru èli da dovede Xeka i vezwaka Udinezea Gokhana Inlera. Xekova po~etna cena iznosi 25 miliona evra, dok je Inler procewen na devet. Dolazak {vajcarskog reprezentativca ne izgleda veliki problem za Laonarda, ali }e transfer Xeka biti puno komplikovaniji, sa obzirom da je uprava Volfsburga svesna da je on trenutno jedan od najtraènijih napada~a u Evropi.

Ferguson prodaje To{i}a Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson odlu~io je da u zimskom prelaznom roku na transfer listu stavi fudbalskog reprezentativca Srbije Zorana To{i}a. To{i} je nedavno postao otac, a supruga Dijana rodila mu je }erku Inu. Popularni „Bambi“ bio je u Zrewaninu da vidi }erku i suprugu, u petak se vratio u Man~ester, gde ga je do~ekalo neprijatno iznena|ewe. Naime, britanski „Dejli Miror tvrdi da Ferguson ne ra~una To{i}a i da `eli da ga proda u januaru. To{i} je na „Old Traford“ stigao iz Partizana pre godinu dana za sedam miliona evra. Nije dobio priliku da se doka`e u dresu „crvenih |avola“, iako je prikazivao odli~ne partije u „B“ timu slavne ekipe.

Kantrida kao bazen Obilna ki{a koja je u petak u ogromnim koli~inama padala u Rijeci potpuno je potopila novu travnatu podlogu na Kantridi, stadionu istoimenog hrvatskog prvoliga{a. Prve procene su je trava, koja je, postavqena pre nekoliko meseci, sada verovatno uni{tena.

SPORT

nedeqa27.decembar2009.

DNEVNIK

Novak \okovi} Klivlend prizemqio osniva rok grupu Lejkerse NBA LIGA

Tenis igra savr{eno, ali voli i da se dobro zabavi. Novak \okovi}, tre}i teniser sveta, poznat je kao veliki {oumen, a da jo{ vi{e potvrdi tu svoju stranu najavio je osnivawe sopstvenog rok benda! U razgovoru sa urednicima pojedinih doma}ih medija, \okovi} je rekao da }e bend osnovati sa svojim bratom Markom i prijateqima. Novak }e svirati gitaru, Marko \okovi} bubaw. Bend, za sada, nema ime. - ^vrsto sam re{io da tokom 2010. godine osnujem bend i nadam se da }u u tome uspeti. Moji prijateqi i ja odavno imamo tu èqu i do{lo je vreme da je ostvarimo. Bubweve }e verovatno svirati moj mla|i brat Marko, a {to se mene ti~e, ja }u svirati bas gitaru. Spreman sam da deo svog slobodnog vremena posvetim tom instrumentu - rekao je Novak. Tokom druèwa sa urednicima pojedinih beogradskih medija \okovi} je otkrio i da svuda sa sobom nosi “Plazmu”, da je wegova èqa bila da bude skija{, da, naàlost, nikada nije video ni

upoznao Pita Samprasa koji mu je bio idol, da je sa svojim drugim idolom Albertom Tombom sada prijateq i rekao da planira da vi{e pa`we posveti i golfu, sportu koji mnogo voli. - Istina je da sve ~e{}e igram golf, ali ba{ mi i ne ide. Po~eo sam da gubim dosta novca zbog ~estih poraza. Mora}u da potra`im neki savet od Aninog de~ka Adama Skota, mada ne bi bilo lo{e ni da odigram neku partiju sa wim - rekao je \okovi}.

SVE^ANA SEDNICA STONOTENISKOG SAVEZA SRBIJE

Elita u Zrewaninu Ju~e je u zrewaninskom hotelu Vojvodina, po prvi put u istoriji stono tenisa u na{oj zemqi odr`ana sve~ana sednica Stonoteniskog saveza Srbije na kojom su dodeqene plakete, zahvalnice i nagrade svim reprezentativcima koji su osvajali medaqe na Balkanijadama, evropskim i svetskim prvenstvima, u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Organizator ovog skupa i tehni~ki doma}in bio je Stonoteniski klub Banat iz Zrewanina koji je ugostio preko 100 zvanica iz sveta sporta, privrede i kulture a poseban zna~aj ovoj manifestaciji dali i glavni akteri predsednik Stonoteniskog saveza Srbije Zoran Kalini}, pomo}nik

ministra za sport Vojislav Taba~ki, generalni sekretar Sportskog saveza op{tine Zrewanin Sini{a Marinac, predstavnici Upravnog odbora Sportskog saveza op{tine Zrewanin Vojislav Mati} i Momir Rni}. Pored toga ovom skupu prisustvovali su i sportski radnici op{tine @iti{te i Se~aw koji su svojim prisustvom uveli~ali ovo slavqe. - Mislimo da je organizacija ovakve manifestacije pun pogodak i drago nam je {to je Stonoteniski savez Srbije upravo grad u Zrewaninu i Stonoteniskom klubu Banat pokazao tu ~ast da ugostimo stonotenisku elitu na{e dr`ave - prepun emocija rekao je Dmitar Majstorovi} predsednik STK Banat. - Od prisutnih gosti-

ju dobili smo samo re~i pohvale kako za sme{taj reprezentativaca tako i za uslove u kojima }e se takmi~iti stonoteniseri i stonoteniserke u okviru takmi~ewa Top 12. Drago nam je {to prvi put, dakle ujedno i istorijski, ovakav skup na gradu na Begeju a dobili smo uveravawa od ~elnika Stonoteniskog saveza Srbije da }e ova manifestacija postati tradicija. Danas su zavr{ni me~evi u okviru takmi~ewa Top 12, koje je ujedno i posledwe u kalendaru Stonoteniskog saveza Srbije, a po{to su se pojavili najboqi iga~i i igra~ice u na{oj dr`avi u zrewaninskoj hali Medison od 10 ~asova pa do 13 ~asova o~ekuju se izuzetno zanimqivi i kvalitetni me~evi. N. Jowev

IZBOR SPORTISTE 2009. GODINE OP[TINE NOVI BE^EJ

Atila Sanislo bez premca

U organizaciji Sportskog saveza op{tine Novi Be~ej i SRC Jedinstvo, uz medijsku podr{ku Radija Novi Be~ej, progla{ene su najuspe{nije ekipe i sportisti

Priznawe Zlatoju Mari}u Specijalno priznawe za poseban doprinos afirmaciji sporta dodeqeno je dopisniku “Dnevnika” iz Novog Be~eja, advokatu Zlatoji Mari}u, koji je ve} punih 50 godina aktivan u sportskom novinarstvu. novobe~ejske op{tine u 2009. godini. Ovogodi{wa manifestacija, ~iji je pokroviteq Op{tina Novi Be~ej, odr`ana je pod sloganom „Veruj u sebe i pobedi“. Za najboqeg sportistu op{tine Novi Be~ej, progla{en je diza~ tegova Atila Sanislo, juniorski reprezentativac i seniorski prvak dr`ave, u kategoriji do 56 kilograma. Drugi je rukometa{ Jedinstva \or|e Vujackov, a tre}a Monika Ki{, kugla{ica Jedinstva drugoplasirane ekipe Super lige Srbije. Najboqi junior je Bojan Mati}, fudbaler i prvi strelac vojvo|anskog liga{a Jedinstva

Klivlend je rasturio Lejkerse u Stejpls centru - 102:87 (19:23, 23:28, 17:25, 28:26). Jo{ u prvom poluvremenu stekao je prednost od 20 poena razlike, pa iako je doma}in uspeo da smawi “minus” na devet na poluvremenu (42:51), Lebron Xejms i dru{tvo su u nastavku ponovo postavili stvari na svoje mesto. Gosti su u svim segmentima bili boqi rival, a kako se utakmica bliìla kraju, kada je ve} postalo jasno da nemo}ni doma}ini nemaju {anse da izbegnu peti poraz u sezoni, po~eli su da “rade ìvci”. Kobi Brajant je dobio tehni~ku gre{ku zbog burne reakcije na sudijsku odluku, gledaoci su bacali razli~ite predmete na parket... U duelu dvojice najboqih ko{arka{a dana{wice, Kobi Brajant je imao boqi u~inak, ali se Lebron Xejms sedmi put radovao posle me|usobnog okr{aja (pet puta gubio), od ~ega tre}i put u posledwa ~etiri gostovawa u Los An|elesu. Brajant je o~ajno po~eo me~, ali je, kako je vreme odmicao popravqao procenat {uta da bi na kraju stigao do “kote 35”. Me|utim, to nije bilo dovoqno da Lejkersi izbegnu ubedqiv poraz. Najefikasniji kod pobednika bio je Mo Vilijams, sa 28 poena, uz sedam asistencija i {est skokova. Xejms je ubacio 26, uz devet asistencija i ~etiri skoka. Gosti su imali znatno ve}u pomo} sa klupe, naro~ito u raspoloènom Xamariju Munu (13 poena).

Duel Kobija Brajanta i Lebrona Yejmsa

Lejkersi sada imaju skor 23-5, koliko i Boston, zahvaquj}i uspehu u Orlandu, koji je ~etvrti tim lige (22-8), odmah iza Klivlenda (23-8). Seltiksi su u Orlandu imali ~ak 20 izgubqenih lopti, najvi{e u sezoni, ali su uprkos tome su popravili u~inak na gostovawima na 13-1, ubedqivo najboqi u NBA ligi. Sve zahvaquju~i sna`noj odbrani. U prvoj ~etvrtini Vins Karter i Mikael Pjetrus dali su svih 19 poena za Orlando, koji je

u drugoj deonici dao samo osam poena! Karter je na kraju bio najefikasniji na parketu (27 poena), ali je u~inak Red`ona Ronda kod Bostona (17 poena, 13 skokova, 8 asistencija) imao mnogo ve}i zna~aj na ishod me~a - 77:86 (19:18, 8:20, 26:23, 24:25). Rezultati: Wujork - Majami 87:93, Boston - Orlando 77:86, LA Lejkers - Klivlend 87:102, Finiks - LA Klipers 124:93, Portland Denver 107:96.

MEGA VIZURA DANAS (12.30) UGO[]UJE VOJVODINU SRBIJAGAS

Novosa|ani u lovu na pobedu

Posle poraza u vojvo|anskom derbiju od Proleter Naftagasa, ko{arka{e Vojvodine Srbijagas danas u pravom matineu (12.30 ~asova) o~ekuje jo{ jedan veliki izazov. Novosa|ani, naime, odlaze u goste ekipi Mega Vizure, timu koji je jedan od najnegostoqubivijih doma}ina u doma}em prvenstvu. - Pred nama je veoma te{ka utakmica, jer Mega Vizura ima mlad, ali veoma kvalitetan tim - rekao je Goran Martini}, kapiten Vojvodine Srbijagas. - Beogra|ani su ve} puno puta pokazali da je pred wima lepa perspektiva, a jedno od najubojitijih oru`ja im je {ut za tri

Goran Martini}

poena. Na{ zadatak u odbrani bi}e da ih onemogu}imo u dalekometnim poenima i nadam se da }emo to i uspeti. U tom slu~aju otvaraju nam se vrata pobede i ube|en sam da }emo umeti da pro|emo kroz wih. U sli~nom pravcu i{la su i razmi{qawa trenera crveno-belih Radenka Varagi}a. - U posledwe vreme i sportska sre}a okrenula nam je le|a, pa smo pora`eni u derbi me~evima s OKK Beogradom i Proleter Naftagasom - istakao je Varagi}. - Nadam se da }e danas tome do}i kraj i da }emo, uz uva`avawe kvaliteta koji Mega Vizura ima posebno kada igra kod ku}e, izboriti veoma va`nu pobedu. A. P.

MIHAEL [UMAHER POSLAO JAVNO PISMO

Ferari zauvek u mom srcu Nagra|eni sportisti Novog Be~eja

iz Novog Be~eja, drugi je pionirski i kadetski prvak dr`ave u kik boksu Goran Ol}an, a tre}i ko{arka{ Jedinstva Luka Bawac. Najuspe{niji trener debitant je Zoran Petrovi}, pod ~ijim su nadzorom ko{arka{i „2. oktobar“ iz Kumana osvojili prvo mesto u Zrewaninskoj ligi i tako ostvarili najve}i uspeh od osnivawa. Za najuspe{nije sportske kolektive u 2009. godini progla-

{eni su @FK Novi Be~ej iz Novog Be~eja, ~lan Druge savezne lige Sever i vojvo|anski liga{ FK Vojvodina iz Novog Milo{eva. Najpopularniji sportista u op{tini je, prema broju glasova slu{alaca Radija Novi Be~ej, Denisu Bogu}aninu, karatisti Jedinstva iz Novog Be~eja, koji je ove godine osvojio 14 medaqa, 10 zlatnih i 4 bronzane. St. Davidovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Rukomet Prva mu{ka liga Srbije - BEOGRAD: Mega Vizura - Vojvodina Srbijagas (12). Prva B mu{ka liga - BEOGRAD: Beovuk 72 - FMP 2 (18), OBRENOVAC: Radni~ki - Jagodina (18).

Druga mu{ka liga, sever - BE^EJ: Jedinstvo – Radni~ki ([) (18), RUMA: Ruma – Hercegovina (19), IN\IJA: @elezni~ar – Milicionar (19).

Sedmostruki {ampion sveta u Formuli 1, Mihael [umaher, zahvalio je javnim pismom navija~ima Ferarija, ekipe u kojoj je bio angaòvan u posledwih 14 godina.[umaher je pre nekoliko dana potvrdio da se posle tri godine pauze vra}a na stazu, ali u bolidu ekipe Mercedes GP. Tokom ovih 14 godina bio sam deo Ferarija, kao {to je i on bio deo mene. Jedan deo mog srca zauvek }e biti rezervisan za Ferari. Uvek }u se se}ati topline i snage koju su navija~i pokazivali. Na svakoj trci sam davao maksimum i zajedno sa vama uìvao u pobedama. Stekao sam mnogo prijateqa i nau~io dosta toga. - naveo je [umaher u pismu. Nemac je istakao i da 1. januaMihael [umaher ra po~iwe “novo poglavqe” u wegovom ìvotu. la svima koji su me podràvali tokom svih ovih - Sada }u se na stazi trkati protiv Ferarija, godina. - zakqu~io je [umaher. Od sedam titula prvaka, [umaher je sa Ferariali }u uvek gajiti po{tovawe prema toj ekipi. jem osvojio pet, a do prve dve je do{ao u bolidu ReUbe|en sam da }e te borbe biti te{ke i znam da noa. }e Ferari dati sve od sebe da bude najboqi. Hva-

c m y

DNEVNIK

TRADICIONALNI MITING „DEDA MRAZ”: Tradicionalni 15. novogodi{wi pliva~ki miting “Deda Mraz 2009” odr`an je na bazenu SPC “Vojvodina” u Novom Sadu. Bazen je bio premali da primi veliki broj mali{ana, trenera i wihovih roditeqa. U~estvovalo je 32 kluba sa oko 500 pliva~a iz Srbije, BiH i Makedonije. Pre takmi~ewa odr`an je sve~ani defile u~esnika, a mali{ane je pozdravio

SPORT

i Deda Mraz i podelio im bombone. Nadmetawe je otvorila najmla|a u~esnica kluba doma}ina, novosadske Vojvodine, a onda su od 11 do 15 ~asova mali{ani drugarima, trenerima i roditeqima pokazali {ta su sve nau~ili u ovoj godini na izmaku. Me|u wima, nadamo se, bi}e jo{ puno Milorada, Na|a, Ivana i ^aba... G. M. Foto: F. Baki}

NOVOGODI[WI KOKTEL U FK VOJVODINA: Tradicionalni novogodi{wi koktel i ovoga puta prire|en je u Fudbalskom klubu Vojvodina. U prepunim prostorijama FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} pozdravio je brojne goste, nekada{we igra~e, ~lanove rukovdstva, trenere, menayere, navija~e, predstavnike medija i aktuelne predstavnike uprave, igra~kog kadra, radne zajednice, stru~nog {taba, zahvaliv{i se

nedeqa27.decembar2009.

svima na odzivu uz uverewe da svi zaista vole Vojvodinu i da se od svakog o~ekuje da pomogne klubu u skladu sa svojim mogu}nostima. Predsednik Butorovi} po`eleo je svima sre}ne praznike u nadi da }e 2010. godina za sve biti uspe{nija od prethodne. Na sve~anosti je promovisan i kalendar za 2010. godinu ~iju naslovnu stranu krasi tandem izdanaka Vo{ine {kole: Danijel Aleksi} – Slobodan Medojevi}. S. S. Foto: F. Baki}

Novosadska nedeqa27.decembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, „A kad brak nije lak“ (19), „Medeni mesec“ (21). Bioskop „Jadran“ „Prekinuti zagrqaj“ (19), „Yuli i Yulija“ (21.15).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“ Tradicionalni novogodi{wi koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, solista Stefan Milenkovi} (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE

PO^EO DVODNEVNI HUMANITARNI TURNIR U KO[ARCI

Igraju za drugare iz De~jeg sela Dvodnevni humanitarni ko{arka{ki turnir “Igram za drugara 03” po~eo je ju~e u sredwoj {koli policije u Sremskoj Kamenici i to utakmicom izme|u organizatora turnira KK “Selekta” iz Sremske Kamenice i KK “Superfund” iz Beograda. Gledaoci turnira umesto ulaznica donosili su poklone za {ti}enike De~jeg sela, a specijalni gosti su i u~esnici pro{logodi{eg “Survajvera” i ~lanovi “Beogradskog sindikata”. Ju~e je odigrana i utakmica izme|u “Crvene zvezde” iz Beograda i “Klise” iz Novog Sada, a danas se u 11 ~asova igra utakmica za tre}e mesto. Nakon we, u 13 sati organizovano je takmi-

Omladinci DS darovali porodicu Hatala Klub Demokratske omladine gradskog odbora DS-a ju~e je uru~io paket pomo}i porodici Hatala u Petrovaradinu. Omladinci DS-a organizovali su prikupqawe pomo}i `ivotno ugro`enim porodicama u Novom Sadu, a porodica iz Petrovaradina prva je od desetak koja je dobila namirnice i sredstva za higijenu. S. K.

Priredba za osobe s Daunovim sindromom Dru{tvo za pomo} osobama s Daunovim sindromom organizova}e za ~lanove priredbu uz dodelu paketi}a danas u 11 ~asova, u prostorijama Dru{tva, Ulica Bate Brki}a 12. Priredbu su donacijama pomogli „Elektrovojvodina“ i „Swisslion Takovo“ , dok su za umetni~ki deo zadu`eni Udru`ewe animatora „Anima“ i rokendrol animator Ne{a, kao i u~iteq gitare Predrag \uri} sa svojim u~enicima iz „Kreativnog M kutka“. A. V.

V REMEPLOV

Foto: N. Stojanovi}

~ewe u trojkama i slobodnim bacawima, da bi u 13.30 sati na te-

Tokom pro{le nedeqe, protiv gripa H1N1 vakcinisalo se u domovima zdravqa samo 3.300 Novosa|ana, {to zna~i da nije utro{en ni prvi kontigent vakcina od 4.400. Danas ili sutra sti`e nekoliko hiqada novih doza. Da li }e one biti potro{ene ili }e vakcine, koje ve}ina stanovni{tva ne `eli da primi, biti uzaludno ba~en zdravstevni dinar, pitawe je koje najvi{e mu~i nadle`no ministarstvo. No, Novosa|ani su, pokazalo se, prili~no nezainteresovani da se podvrgnu imunizaciji, o ~emu

ren iza{le ekipe koje }e se boriti za prvo mesto. S. K.

svedo~i i ~iwenica da su protekle nedeqe mogli svi gra|ani da prime vakcinu, a ne samo rizi~ne grupe stanovni{tva. Tako u Domu zdravqa ka`u da nisu vakcinisani samo hroni~ni bolesnici, trudnice i deca, ve} i svi ostali, te da }e tako biti i nadaqe. Zanimqiv je i podatak do kojeg je „Dnevnik“ nezvani~no do{ao, da se pelcovawu podrvglo svega nekoliko lekara iz novosadskog Doma zdravqa. I. B.

Zlatne nagrade vojvo|anskom folkloru su Majstorsko pismo za koreografe vojvo|anskog folklora dobili koregrafi Gordana Roganovi} i Goran Dumanovi}. Na sve~anosti “P~ese” promovisana je i kwiga “Plesni folklor u Vojvodini”, a u programu su u~estvovali i tambura{ki orkestar i ansambl “Vila” KUD-a “@elezni~ar” i izvorna grupa Ba~vani Doma kulutre iz Sivca. Foto: N. Stojanovi} S. K.

ASOCIJACIJA INDIVIDUALNIH POTRO[A^A GASA TVRDI

Za visoke ra~une odgovoran „Srbijagas”

Stigli du{ebri`nici Uprava fraweva~kog kalu|erskog reda Rimokatoli~ke crkve je 27. decembra 1941. uputila tri redovnika u Novi Sad da obavqaju du{ebri`ni~ku slu`bu. Godinu dana kasnije, Matija Leh, `upnik iz Gajdobre, poklonio je frawevcima ku}u Novom Sadu, na uglu Cara Du{ana i Futo{ke ulice, u kojoj je otvoren samostan, do danas vi{e puta pro{irivan. Redovni-

ci ovog samostana, izme|u ostalog, prire|uju „pu~ke misije“ po Ba~koj i Banatu, organizuju hodo~a{}a i vode izdava~ku ku}u „Agapa“. Ina~e, u Novom Sadu postoji i grkokatoli~ki `enski samostan. Redovnice u wemu staraju se o religioznom vaspitawu dece i omladine i bave se socijalnim radom, zbriwavawem starih, nemo}nih... N. C.

Reaguju}i na tekst “Prinudnu upravu u DP “Novi Sad – Gas”, objavqen u ~etvrtak u Novosadskoj hronici, predsednik Asocijacije individualnih potro{a~a prirodnog gasa Aleksandar Pavkov tvrdi da predsednici druga dva udruèwa gra|ana (“Prosperitet” i Udruèwe za za{titu potro{a~a Vojvodine) nisu u pravu kad za iznos korekcionog faktora optuùju DP “Novi Sad – Gas”, ve} je, kako kaè, za to odgovorno preduze}e “Srbijagas”. - Bi}u jo{ jedan od onih potro{a~a koji reklamiraju ra~une zbog visokog korekcionog faktora tokom grejne sezone, ali za to

De`urna apoteka danas }e biti apoteka „Sanitas“, koja se nalazi u Futo{koj ulici 52. Apoteke rade sa pacijentima od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom po podne posle 14 sati. B. M.

Pravoslavne crkve

Vakcinu primilo 3.300 Novosa|ana

Nagrade Zlatno gu{~ije pero, Zlatni slavuj i Majstorsko pismo uru~ene su ju~e dobitnicima na godi{woj sve~anosti “P~ese” u zgradi pokrajinske Vlade. Zlatno gu{~ije pero pripalo je prof. Jovici Jerkovu, prof. Javorki Markov Jorgovan i politikologu Du{anu Dejancu, Zlatnog slavuja za gajda{e dobio je gajda{ prof. dr Zoran Bogdanovi}, dok

Danas de`ura apoteka „Sanitas”

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

TOKOM PRO[LE NEDEQE

Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1, izlo`ba @ana Kloda Delalanda „@ivot u fotografiji“ (od 15. 12 do 15.1), „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (pd 17.12. do 17.1).

ZA NEDEQU

krivim “Srbijagas” – rekao je Pavkov. On navodi da nije istina ni da je Zavod za izgradwu rada dobio spor protiv DP “Novi Sad – Gas” u postupku gde je traèn povra}aj vlasni{tva nad mreòm sredweg pritiska i ostalom infrastrukturom, koje se ZIG odrekao 2000. godine. - Nije ta~no da ku}ni mera~i protoka gasa nisu mewani i po 15 godina, jer je od 2005. godine zameweno preko 20.000 ure|aja – izjavio je Pavkov. On kaè i da potro{a~i ne}e biti o{te}eni ako preduze}e bude prodato tenderom ili na aukciji, ve} da DP “Novi Sad – Gas” pose-

duje podatke o uloènom novcu gra|ana, te je tako izneo podatak da su gra|ani u 17 novosadskih mesnih zajednica stoprocentni vlasnici sekundarne gasne mreè. Tako|e, izjavio je i da je ministar energetike Petar [kundri} potro{a~ima ostavio da utvrde da li èle isplatu u akcijama, gasu ili novcu. - Tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi} i Asocijacija su 2005. godine zauzeli stav da se zaustavi privatizacija DP “Novi Sad – Gas” dok se ne utvrdi vlasni~ka struktura preduze}a, te da se ono potom proda, a vlasnici dobiju svoj deo – objasnio je Pavkov. S. K.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Humanitarna ùrka Novogodi{wa humanitarna ùrka pod nazivom „Crno-beli svet“ bi}e odràna ve~eras u 21. 30 ~asova, u gradskom odboru Srpskog pokreta obnove, Ulica Radni~ka 20. U~esnica programa je portparol SPO-a Ivana Stanimirovi}, a ulaznica za ùrku su slatki{i nameweni deci iz Doma u Veterniku. B. P. P.

c m y

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

FILM O LEGENDARNOJ OLGI JAN^EVECKOJ ZA NOVOGODI[WU NO]

SUSRET SA MILETOM MAJKI]EM, GLAVNIM TITOVIM KONOBAREM

Kraqica romanse zbog koje je beào Tito ivot joj je bio holivudska pri~a, a ona je postala legendarna kraqica ruskih romansi i boemskog ìvota nekada{weg Beograda. Olga Jan~evecka, lepotica zbog koje su mnogi izvr{ili samoubistvo, patili, razbijali restorane kada bi zapevala svojim ~arobnim glasom, a u isto vreme tragi~arka kojoj je sudbina dodelila da istovremeno ima tri muà, i bude majka koja je posle pola veka saznala da joj je sin ìv. Igrano - dokumentarni film “Olga Jan~evecka”, u reìji i po scenariju Anite Pani}, premijerno je prikazan beogradskoj publici u Ruskom domu, a nacija }e imati prilike da ga vidi u novogodi{woj no}i na RTS-u. Maestralno je wen duh i duh toga vremena, glume}i Jan~evecku, do~arala glumica Vjera Mujovi}, vrstan poznavalc ruskog i ruske kwièvnosti. Film }e biti prikazan i u Moskvi, da Rusiji otkrije veliku Olgu. Olga je u nekada{wem beogradskom klubu Luksor nekoliko ve~eri nastupala sa svetskom zvezdom @ozefinom Beker, tridesetih godina na radiju nastupala sa ~uvenom glumicom i komi~arkom @ankom Stoki}, glumila u Narodnom pozori{tu u Tolstojevom komadu „@ivi le{„, a od restorana Stara

Dvadeset godina na grobu Jan~evecke Andrej Gardewin, skromni beogradski penzioner, ruski emigrant, iz po{tovawa prema velikoj umetnici i wenom glasu, 20 godina posle wene smrti odr`avao joj je grob. Grob kraqice romanse godinama nakon wene smrti krasio je buket sve`eg cve}a, koji je Gardewin donosio. I tako do skora, po{tovalac glamurozne umetnice umro je pre nekoliko meseci. Skadarlija napravila je najpresti`nije mesto za izlazak – svi su hteli da vide i ~uju wu, kraqicu ruskih romansi. Tu je sa Jovankom znao obezbe|ewu da pobegne i Josip Broz. Jednom prilikom Tito je usplahiranog {efa sale koji je prekinuo Olgino pevawe prekorio qutitim glasom: „Za{to ste prekinuli pesmu Olge zbog koje sam i do{ao?“ A ona je do Beograda koji ju je slavio stigla preko Boke Kotorske i Kotora u kome se iskrcala decembra 1920. godine. Olga Jan~evecka ro|ena je 1890. godine u tvr|avi Brest Litovsk, na malom ostrvu u porodici kapetana Petra Mihalovi~a Vi-

nogradova. Bila je okruèna muzikom, svi su u porodici pevali i {kolovali se na uobi~ajen na~in za imu}ne porodice carske Rusije. @ivot ju je nakon ~asova klavira i pevawa, zbog qubomore tetke Elizabete odveo u Sank Petersburg gde je bila prinu|ena da traì posao. Odbijali su je govore}i da plemkiwe nisu za sluèwe. Uz pomo} jednog sve{tenika upoznaje tada cari~inu dvorsku damu groficu Pjerovsku, koja joj omogu}uje prijem kod knegiwe Korsakove. Dobija preporuku za Slu`beni list i tu dobija prvi posao kao korektor. Tu upoznaje prvog muà Vasilija Georgijevi~a Jan~eveckog, koji je bio glavni urednik i ~ovek koji je proputovao svet, slu{ao predavawa na Kembrixu, poznavao êr~ila, Kiplinga, Konana Dojla... I sam je pisao pod pseudonimom V.Jan i pro~uo se po istorijskom romanu „Xingis kan“. Taj pseudonim bi}e fatalan i za wegov i za wen ìvot. Romansa je oven~ana brakom i ro|ewem sina Mi{e 1911. godine, a Olga po~iwe da kora~a uzlaznim stazama u karijeri. Kao novinar sa muèm je prvi put do{la u Beograd, gde ih je primio kraq Petar I Kara|or|evi} koji lepotici Olgi kao znak izuzetne naklonosti i pa`we poklawa svoju sliku sa posvetom i ta{nicu od srebrnih niti. Tada upoznaje Nu{i}a ne slute}i da }e joj kroz deceniju postati najbliì prijateq. Olga je na sedmom nebu, sa svojim muèm i sinom. [koluje glas za opersku peva~icu, a sve vreme, kako je pri~ala, du{a ju je vukla ka pevawu ruskih romansi. Slede turneje, koncerti, slava, a onda suprug sa sinom odlazi u Istambul za ruskog dopisnika, a ona nastavqa karijeru. Revolucija, haos i ona odlu~uje da se pridruì svojima u Istambulu i kre}e na put ameri~kim brodom. Ali nikada ne stiè... - Jedan od zapovednika broda je najednom rekao mi idemo u Bizertu, a ko ho}e moè da ode za Srbiju - zabeleìo je Olgina se}awa

hroni~ar Beograda i novinar Kosta Dimitrijevi}. Prvo stajawe broda bilo je u Boki i u Kotoru boravak obeleàva pesmom i pozori{nim nastupima. Onda kre}e put Splita i tamo upoznaje drugog muà, 1921. godine, ruskog emigranta Jurija Azbukina, koji je iako biv{i oficir carske vojske bio odli~an klavirista. Osnivaju pozori{te „[i{mi{„. Krstare po ostrvima Jadrana, dospevaju u Zagreb, a onda Jurij odlazi za Beograd, ubrzo za wim i ona. Tu Olga doìvqava neverovatnu slavu. Wena lepota bila je fatalna za mnoge. Pevala je o qubavi, deci, lepoti ìvota, krstarila s najpoznatijim imenima Jugoslavijom. Uz wu nastupali su Olivera Markovi}, Dubravka Ne{ovi}, Du{an Jak{i}, @ivan Saramadi}... Davala je i Saramandi-

od prijateqa iz Izraela, glumca Mihaila Volkova i wegove ène Raise, dobija ise~ak iz ruske Literaturne gazete gde je pro~itala vest da se „Porodica Jan~evenski zahvaquje svim dru{tvima i prijateqima na sau~e{}u povodom smrti kwièvnika V. Jana“. Od uzbu|ewa se gotovo onesvestila jer je to bio kwièvni pseudonim wenog prvog muà. I tako posle pola veka saznaje da joj je prvi mu` sve vreme bio ìv, a pre svega sin jedinac. Preko Literaturne gazete saznala je da je wen sin Mi{a arhitekta, da ìvi u Moskvi, da je oèwen i ima }erku Ma{u i unuku Da{u. Tako je Olga preko no}i saznala da je i daqe majka, da je i baka i prabaka. Tada je po~elo redovno dopisivawe, ali je zbog bolesti drugog supruga Juro~ke morala da odgodi put. Tek posle wegove smrti 1970. godine, prvi put posle revolucije vozom je oti{la u Moskvu gde ju je sa~ekao ve} osedeo pedesetogodi{wi sin Mi{a. Grle}i je i qube}i rekao je „mama, sada verujem u ~uda“. Neko vreme od Juro~kine smrti Olga nije

Samoubistva zbog lepote i glasa - Kada se zagledate u o~i te starice od osamdeset godina, primeti}ete da je vreme stalo. U wenim o~ima ste mogli da vidite taj vragolasti pokret mladosti. Privuklo me je i to {to je ona do kraja ìvota potpuno sa istom rado{}u pevala. Boemija je stawa duha i to je upravo Olaga nosila u sebi. Imala je vrcav duh, volela je qude, pesmu, ìvot... Bila je ona prava rasna ruska lepotica koja je zra~ila svojom energijom. U Skadarliji je bilo puno poznatih peva~ica koje su plenile svojom lepotom i glasom posle Drugog svetskog rata, ali ne kao ona. Kosta Dimitrijevi} je rekao da su zbog we qudi razbijali ~a{e i ogledala. Mi u 21. veku ne}emo imati prilike da doìvimo to vreme boemije, te fantasti~ne dvoboje zbog qubavi, samoubistva zbog lepote ène i lepote glasa. To {to je stvarno bilo tako, izgleda nam kao u nekoj literaturi. U dramaturskom smislu ~itav wen ìvot koji je zaista holuvudski, objasnila je za „Dnevnik“ scenarista i rediteq Anita Pani}. }u i Esmi Rexepovoj i mnogim zvezdama ~asove pevawa, a spremala je i Usniju Rexepovu za nastup u tada najpoznatijem pariskom lokalu „Raspu}in“. - Doìvela sam nevi|ene ovacije, a zaslugu za to imala je Olga Jan~evecka - rekla je Usnija. Kraqica pesme imala je poseban stil, pevala je iz du{e, kao za sebe i dizala publiku na noge. Padali su pred wenom pesmom i pojavom, posebno kada bi zapevala „Mimozu“, „Volgu“... Tako je bilo i sa mladim beogradskim bankarom. Udvarao joj se iz dana u dan, nudio joj kraqevski ìvot, ali ona nije èlela da napusti svog Juri~ku. Na kraju je „pala“, kako je rekao hroni~ar, „kao i Drinska divizija“. Olga je pozvala muà i bankara i upoznala ih. Obojica su rekli da ne mogu da ìove bez we... bilo je i suza, a onda su pitali wu. - Volim i tebe i wega - rekla je muù i on je pristao, bankar je u{etao u Olgin ìvot, kao tre}i, neven~ani mu`. I onda – nova igra sudbine. Jednog dana 1954. godine

mogla da sedne za klavir niti da vidi note i tek tri godine kasnije po~ela je da peva da bi se kako je rekla, odr`ala u `ivotu. Obolela od srca, provodila je posledwem dane u svom skromnom i zamra~enom stanu punom uspomena, kwiga, umetni~kih slika, gramofonskih plo~a koje je snimala u Jugoslaviji, Italiji, Americi... Sin Mi{a je 1977. godine poziva da pre|e kod wega u Moskvu, ali iako bolesna, Olga to odbija re~ima „Ho}u da umrem ovde u mojoj zemqi, onoj koju najvi{e volim, Srbiji“. Preminula je u Beogradu godinu dana kasnije, a na sahranu stigao je i sin Mi{a iz Moskve. Kapeli ruske crkve Svetog Nikole od mno{tva sveta i poznatih umetnika nije moglo da se pri|e. Sahrawena je na parceli ruskog grobqa pokraj drugog supruga, nedaleko od Spomen kosturnice poginulim ruskim ratnicima u Prvom svetskom ratu. Kraqica romanse je zauvek oti{la, ali je wena pesma ostala. Dragan Milivojevi}

Sluìo i Bre`weva i Niksona edamdesetogodi{wi Mile Majki} voli da boravi u svojoj vikendici u Velikoj Remeti. Ume tu da provede i ~itavo leto. Smerao je, priznaje nam, da pose~e kru{ku „ètvewa~u“, ali je na kraju ipak s kom{ijom ispekao 60 litara dobre kru{kova~e. Uz to {to proizvodi, ovaj penzioner veli i da se u pi}e razume: bio je elitni konobar u hotelu „Metropol“, ali i sedam godina je bio konobar kod Tita, za vreme prijema i sve~anih ru~kova sa stranim dràvnicima. - Nije to va`no, hteo sam da kaèm da sam bio u prvoj generaciji ugostiteqa koje je {kolovala Privredna komora Vojvodine. Bilo je to 1956. godine, prvi razred smo zavr{ili u Subotici, a ostatak {kolovawa protekao je u Zrewaninu. Govorili su nam da nas {koluju za elitne konobare, a mi sve sama sirotiwa, moji kolonizovani iz Bosanske krajine u Ratkovo. Prvi posao mi je bio u hotelu „Vojvodina“ u Zrewaninu, a onda sam stigao u „Metropol“ i tu proveo pune 32 godine. Sluìo sam i kod Tita, kad su dolazile strane delegacije, ali, ve} je to daleka pro{lost- pri~a Mile Majki}, pa se opet vra}a u ovo vreme.. Te{ko se Mile Majki} odlu~uje da pri~a o vremenu kada je kao konobar imao ~ast da bude {ef konobara u Belom dvoru, da li~no sluì Tita i wegove glavne goste. Pozaboravqao je, kaè, mnogo toga, ali se se}a kada je prvi put, bilo je to sedamdesete, bio pozvan u Beli dvor da sluì na prijemu koji je Tito organizovao u ~ast predsednika Vlade Indije Girija i wegovog sina ministra vojnog. - Tada{wi direktor „Metropola“ Jakov [arenac mi kaè da idem u Beli dvor, da sluìm na prijemu kod druga Tita. Noge mi se odsekle, mislim, kako }u ja to, kad tamo, u Belom dvoru, uzmuvali se svi, kuvari, osobqe, Jovanka, kaù da su Indijci, Giri i wegov sin vegetarijanci. Razmi{qam, pa kaèm za{to da im ne spremimo kotlet od povr}a, spana}, krompir, druge vrste povr}a, pa to ispohovati. I kuvari spreme tako. Indijci posle ru~ka zadovoqni, a Jovanka pita otkud mi recept. Ne znam {ta sam rekao, ali znam da sam od tada stalno bio glavni konobar kad dolaze strane delegacije - pri~a Majki}, dok nudi svoju kru{kova~u. Posle su se, kaè, re|ali strani dràvnici, predsednici vlada, ministri, se}a se da

je u Belom dvoru sluìo i Tita i Niksona, da su qudi iz Titovog obezbe|ewa ~esto opomiwali da se pred Tita ne stavqaju kola~i, posebno miwoni, jer je on to voleo, a imao je {e}er, nije smeo da jede. - Bio me glas da sam vrhunski konobar, Tito se prema meni i svima od osobqa veoma lepo i korektno pona{ao, a Jovanka nam je gotovo pred svaki prijem pomagala savetima, bila je prava doma}ica. Se}am se, muke smo imali kako uz sva jela, kada je gost bio predsednik Vlade Australije, ponuditi i na{ doma}i ajvar. Predloìm ja da ga serviramo u sirovoj paprici, napunimo papriku ajvarom i serviramo. Jovanka se odu{evila mojom idejom. @ao mi je {to posle nisam nikad posetio Jovanku, kad je ostala sama. Ih, zaboravio sam, mnogo je za tih sedam godina pro{lo gostiju kroz Beli dvor. Nu|eno mi je da pre|em da ìvim na Dediwu, me|utim, ja nisam hteo da napu{tam „Metropol“ i u Beli dvor sam i{ao kao iznajmqeni konobar - se}a se Mile Majki}. Sluìo je Titove inostrane goste i u Kara|or|evu, trebalo je da ide i na Brione, ali je izostao iz zdravstvenih razloga, a danas kaè da mu je ào {to nije bio na Brionima. Se}a se dobro ve~ere koju je u Kara|or|evu sluìo kada je u gostima bilo Bre`wev, pa su posle ve~ere Tito i Bre`wev ostali sami. - Stojim ja, a Tito mi kaè ako sam umoran da mogu da idem, wih dvojica }e se posluìti sami. Kaèm da nisam umoran, da mi je ~ast da sluìm wih dvojicu, a onda Tito kao da smo drugovi kaè: „Dobro Mile, ako je tako, onda ostani“. Bio je veoma korektan u odnosu sa osobqem, uvaàvao nas je i po{tovao. Jednom u Belom dvoru raspremao sam stolove posle ru~ka, Tito je oti{ao da odmori i ja u|em u sobu gde je on, po neko su|e. Idem ja na prstima, a stari kaè „Samo ti radi, ne smeta{ ti meni, znam ja {ta je posao.“ Bilo je mnogo tih sve~anih ru~kova i ve~era za strane dràvnike, me|utim, ja se vi{e svega i ne se}am, najlep{e se ose}am ovde u Remeti, idem okolo pone{to radim, ovde mi je najlep{e, nemam ovde ni slika sa tih prijema, tek kad pogledam slike onda se setim svih detaqa. Znam da mi je bila ~ast da sluìm Mar{ala i da su to bila lepa i meni veoma draga vremena. Smiqka Bojevi}

PISMO IZ AMERIKE

Boì}ni pacijent Dok sam leào u bolnici i posmatrao onih pet ekrana s kreveta koji sigurno nije jeftiniji od “punta”, srkutao kolu iz ~a{e od ~etvrt galona, bilo me je sramota kao onog Li~anina o ~iju glavu se slomila giqotina iti strpqiv i bolovati na engleskom se pi{e i (vaqda) izgovara isto: patient (pej{ent). Oba stawa jednako jako mrzim, a ba{ su mi se strefila odjedared, takore}i kumulativno. Iako nisam previ{e dugo bio izvan Amerike, zaboravio sam, oslabio mi ste~eni instikt, da se ovde nigde ne srqa. Ne moè se ni{ta napre~ac, ve} kako situacija i pravila nalaù. Zato sam izgubio ìvce putuju}i i mo`da posledi~no i dopao bolnice. Ne makar kakve, ve} jedne od najcewenijih u

SAD, pa i u svetu (naro~ito kod {eika sa Bliskog istoka), po imenu Klivlend klinik. Bolnica nije slu~ajno izabrana, tamo mi rade i }erka i sin, ali sam ipak bio obi~an pacijent. Zamutila mi se glava, po~eo sam da gubim kontakt sa stvarno{}u, a po{to sam sli~ne simptome imao i pre nego {to su mi ugradili pejsmejker (u drugoj, Lejkvudskoj bolnici), Tamara je odlu~ila da me vozi kao hitni slu~aj u svoju bolnicu. Tamo je kratko objasnila da imam “sinkopi”, te su me ubaci-

li u regularnu proceduru tragawa za dijagnozom. Sticajem okolnosti, bilo je to nekoliko dana pre nego {to }e Kongres usvojiti predlog novog sistema zdravstvene za{tite, zasedaju}i na Badwi dan, prvi put posle 1895. godine. Posle maratonskih rasprava i s minimalnom predno{}u u Kongresu koja je demokratama i predsedniku Obami donela jo{ jednu zna~ajnu pobedu nad politi~kim rivalima... Nemam pojma {ta je sve ta~no oko zdravstvene za{tite u SAD, da li je zbiqa najboqa na svetu kako neki tvrde, ili najgora me|u razvijenima, kako ka`u mnogi navode}i Kanadu kao daleko svetliji primer. Znam samo da su me ekspresno testirali, odmah mi ugradili cev~icu za aj vi (intravenozno) intervenisawe, vadili krv

svaka ~etiri sata, prika~ili na monitor gde sam mogao (ali nisam) satima da gledam {ta mi crta srce po ekranu i koliki mi je puls (bio je minimalan, teran pejsmejkerom), pa onda uradili deset testova. Dva puta su mi snimali glavu, razli~itim metodama (nisu ni{ta na{li), punili staklenu kabinu – moju sobu – aparatima na to~kovima kao {to su kompletan skener za pregled vratnih arterija ili ~ita~, kontrolor rada pejs mejkera. Ostao sam ne{to duè nego {to pravila traè (ni ovde se ne drè zakona kao pijan plota), taman toliko da mi na posledwoj probi, naizgled najjednostavnijem testu, otkriju da ne mogu dugo da stojim! Dràli me u leè}em stavu vezanog za krevet, posle podigli u dva cuga da bih uspravqen izdrào samo 20 minuta i skoro kolabirao. Deca se obradovala da }e me se re{iti bar na nekoliko dana (kao, mora se znati {ta mi je), odo{e ku}i, ~ak i na posao, ali me je spasao Boì}. Pusti}e

me ku}i, a ako mi bude opet lo{e, da se javim tu i tu. Toliko sam se obradovao da sam umalo postao religiozan. Ima tu ne{to! Dok sam leào i posmatrao onih pet ekrana (jedan je bio TV) s kreveta koji sigurno nije jeftiniji od “punta”, povremeno srkutao kolu iz ~a{e od ~etvrt galona (svaka dva sata nursica donosila novu, polupunu leda), bilo me je sramota kao onog Li~anina o ~iju glavu se slomila giqotina. Jer, ~ak i povremeno prate}i vesti, shvatio sam da bar tre}ina Amerikanaca nema nikakvu zdravstvenu za{titu. Kaèm to deci. Izgrde me, {ta se brinem, ja imam medik ker kao senior, a ako ovo ispadne preko osigurawa (a ko{ta}e najmawe 20.000 dolara) na}i }e se neko re{ewe, plati}e dràva jer ja ne mogu, nemaju za ~ega da me ujedu, nemam dovoqno velika primawa itd. Obaveza bolnice je da u~ini uslugu jednaku svima, pregovori oko pla}awa dolaze posle. Kaù pobednici kongresnog prepucavawa

da }e po novom zakonu gotovo svi imati jednaka prava na le~ewe, jo{ najmawe 30 miliona wih u odnosu na sada{wi broj osiguranika. [ta sam mogao drugo, nego da se smirim, potrudim da budem pej{ent. Po{to u svim lo{im situacijama mora da bude i ne{to dobro, izuzmem sebe od boì}nih kupovina u posledwi ~as (kao nervira me gu`va, dosadile mi boì}ne pesme, kupite {ta ho}ete, samo mi nemojte pokazivati cenu) a jo{ pride pro~itam u novinama gud wuz. Donet zakon da putnici u avionima lokalnog (ameri~kog) saobra}aja moraju biti posluèni vodom i jelom ako stoje na pisti duè od dva sata, a ako ne polete pet ~asova po predvi|enom vremenu, kompanije su du`ne da im obezbede odgovaraju}e prostorije za relaksaciju. A ja pre deset dana ~e~ao na aerodromu ba{ toliko vremena o svom ruvu i pivu. Ne}u se vra}ati dok zakon ne postane punovaàn, kroz ~etiri meseca. Pavle Male{ev

nedeqa27.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM apartmane u Budvi za do~ek Nove godine. Telefon 063/33-23-46. 93964 ZLATAR, na najle{em mestu ugostiteqski objekat - Gnezdo izdaje povoqno sobe sa kupatilom i kolibu. Telefon: 033/64428. 92077 ZLATIBOR, izdajem komforni apartman, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 065/511-159-9, 064/23-71-985. 93575 DO^EK Nove godine „^arda“ uz muziku tambura{a 2.990 „Bus iznena|ewa“ 10.950. Sarajevo 125 E. Ohrid od 144 - 255 E. Telefon 021/400-148 93821

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 93401

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 93868 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 93318 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 93400

OGLASI

DNEVNIK

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 93402

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 93317

DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu uz dogovor. Telefon 063/71-13-762 93771 NOVO NASEQE troiposoban stan, 85/3, mewam za 40m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 90602 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 93497

IZDAJEM dvosoban prazan stan 41m, \o`a \er|a, II sprat, potpuno nov, useqiv odmah. Bez posrednika. Tel. 021/6622-746, 063/375-751. 260306

IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 260294 LIMAN 1, izdajem kompletno name{ten stan od 40m2, 1. sprat, u blizini fakulteta. 200E mese~no. Tel: 425-205. 260288 IZDAJEM - Maksima Gorkog, u blizini Suda, prazan dvoiposoban stan u visokom prizemqu odli~an i za poslovni prostor. Tel. 063/502-526. 260346 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 160 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/826-1253. 260408 IZDAJEM trosoban stan 80m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Telefoni: 063/826-1253, 021/6337-037. 260409 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov dvosoban, name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv. Telefoni: 021/6337-037, 063/826-1253. 260410 CENTAR, izdajem prazan stan 48m2, Ul. Kosovska, 3. sprat, odmah useqiv 170 evra, mese~no pla}awe! Telefoni: 064/8295005, 021/6337-037. 260411 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, lift, terasa 160 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260178 IZDAJEM nov, luksuzno opremqen trosoban stan od 80m2 sa gara`om u Ul. Petra Drap{ina, drugi sprat, lift do stana, jakuzi, cena 600 evra mese~no! Telefon 065/2019-016, ({ifra:11449), www.solis-nekretnine.com. 260194 CENTAR B. Ribnikara izdajem trosoban prazan stan 70m2 sa terasom, ful oprema, I sprat, mo`e i za poslovni prostor. 190E mese~no + depozit. Tel. 060/0846036. 93570

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Mi~urinovoj, sa kuhiwom u sastavu sobe. Terasa i svi prikqu~ci. Cena 170E plus depozit 150E. Tel. 064/1372108. 93330 IZDAJEM stan prazan od 50m2 kod Gradskom SUP-a, cena 230e . Telefon 063/77-26-807. 92621 IZDAJEM luks name{ten stan od 100m2, na Limanu 1, ozbiqne ponude. Telefoni: 063/196-0204. 93547 CENTAR, izdajem prazan nov neuseqavan dvosoban stan sa kuhiwskim elementima u ]irpanovoj ulici. Telefoni: 064/92-88-558, 021/531-466. 93327 IZDAJEM name{ten stan, 35m2, CG, Ulica Mileve Simi} br. 8. Telefon 063/506-086. 92964 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, u Temerinskoj ulici, 29m2, 4. sprat, lift (sve novo), 155 evra. Telefon 063/8318-299. 93302 IZDAJEM prazan jednosoban stan 40m2, KTV, PTV, tel, terasa, Liman 4, Ive Andri}a, 1 sprat, pla}awe mese~no 160E. Telefoni: 065/506-55-00, 064/888-44-14. 93451 IZDAJEM jednosoban stan, ekstra - name{ten, ulica Branimira ]osi}a 17. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346. 93531 IZDAJEM dvosoban 54m2 stan u Jevrejskoj 23, li~no. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346. 93528 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, @elezni~ka ulica. Poseduje centralno, telefon, kablovska, klima. Telefon 064/3300-588 93512 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazra 85/15 kablovska, internet, cena 160 e. Telefon 064/153-20-10 93506 IZDAJEM ve}i jednosoban stan na Nasequ, sre|en i komplet name{ten 42m2 plus terasa i ostava (nije za studente). Telefon 063/8613-488. 93448

IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ul. Mileve Simi} 8. Telefon 063/506-086. 93039 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465815, 064/20-44-331 93083 IZDAJEM ili prodajem renoviran komforan stan u Vojvo|anskoj ulici br.2, 72m2 troiposobani, na I sprtu, lift. Pla}awe mese~no 280E. Telefon 063/502-492. 93463 IZDAJEM od 1. 1. 2010. godine name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 063/8877-797. 93539 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 93835 IZDAJEM komplet name{tenu garosweru 26m2 ]irpanova ulica 2 le`aja. Telefon 064/420-15-73, 547-920 93889 IZDAJEM komplet name{tenu, novu garsoweru kod Socijalnog. Telefoni: 525-110, 064/528-58-02. 93726

nedeqa27.decembar2009.

IZDAJEM 1.5 komforan name{ten stan kod Spens-a za tri studentkiwe ili mladi bra~ni par. Telefon 064/8452538. 93675 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Novom Sadu Majevi~ka 8/B, tre}i sprat, kablovska, CG, telefon. Telefoni: 6618-179, 064/224-9-341. 93782 BALZAKOVA ulica, izdajem prazan trosoban stan 75m2, dnevna velika, dve spava}e i odvojena kuhiwa sa trpezarijom, useqivo, 200E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 93888 IZDAJEM nov komplet name{ten dvosoban stan 48m2 Cara Lazara, kod Hotela „Aleksandar, odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920 93884 IZDAJEM prazan stan na Novom Nasequ od 30m2 sa telefonom i kablovskom - bra~nom paru. Telefon: 300-157 i 063/8135974. 93639 IZDAJEM novu garsoweru (prazna) na du`e vreme, 28m2 Gogoqeva 29 Grbavica. Telefon 464-256. 93701 IZDAJEM dvosoban, komforan prazan stan od 56m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 021/300-613 i 061/136-7892. 93629

IZDAJEM dvori{ni jednosoban stan, centralno grejawe, telefon, kablovska bra~nom paru za 100E, Ul. Stevana Hristi}a 28, Novi Sad. Telefon: 6392-160. 93646 IZDAJEM devojkama trosoban komforna stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/2826441. 93605 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, kod Dnevnika 180e. Telefon 021/302-010. 93591 IZDAJEM jednosoban stan Beogradski kej. Telefon 013646116. 93590 IZDAJEM nov komplet name{ten jednoiposoban stan 42m2, Petra Drap{ina za dve ili jednu devojku, cena 200 E, usqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547920 93885 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu 1. Kontakt telefon 063/7535-382. 93581 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu Jovana Du~i}a 25, drugi sprat, kablovska, CG, telefon. Telefoni: 531-098, 064/246-3509. 93784

OGLASI

nedeqa27.decembar2009.

DNEVNIK

PRODAJEM

POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337037. 260412 TRO^LANA porodica iz Sombora tra`i za zakup prazan ili name{ten stan u Novom Sadu, na du`i period, pla}awe unapred. Tel. 021/6622-746, 063/286647. 260304 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005. 260407 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 93836 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 93834 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowera 100e Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463. 93328 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278.93755

KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400360. 260290 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/400-360. 260291 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/66-22746, 063/808-69-62. 260292 GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000e. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 93326

PRODAJEM dva useqiva stana u najelitnijoj stambenoj zgradi: jednoiposoban 37m2 i dupleks 122m2. Telefoni: 063/ 475116. 93732

PRODAJEM stanove u izgradwi u Be~i}ima, svih struktura, preko puta Naftagasa. Telefon 063/33-23-46. 93965 PRODAJEM povoqno stanove od 64m2 i 37m2 u Budvi, preko puta Sloveske pla`e. Telefon 063/33-23-46. 93967 PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije 063/47-57-65. 94059

neuseqavan stan u strogom centru, 32 m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije 063/47-57-65. 94059

SAJAM, nova odmah useqiva garsowera od 28m2, na 3. spratu, lift, terasa, cg. Cena: 32.960E. Tel: 425-205. 260287 DVA STANA ista zgrada, centar grada - Temerinska ulica, garsowera 25m, i jednoiposoban 40m, samo 999 evra/m. Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 260289 GRBAVICA, prodajem odli~nu, ukwiènu garsoweru za izdavawe po ceni od 32.000. Tel. 636-8429. 260307 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, useqiva, 30.900E fiksno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 260353 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Tel. 021/472-2061; 063/1020-733. 260333 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523193. 260381 NA LIMANU II useqiva ukwièna garsowera 22m2 sa terasom 27000. Tel. 451-318, 523-193 {ifra 41352. 260382 NOVIJA garsowera 27m2, strogi centar, I sprat, cg, terasa, sa name{tajem 32.000. Telefon 063/517-846. 260398 UKWI@ENA garsowera 23m2, centar, Sowe Marinkovi}, II sprat, kompletno renovirana, mogu}e terasa 15m2. Telefon 063/517-846. 260399 NOVA ukwièna garsowera 24m2, Sajam, Svete Kasapinovi}a, IV, lift, kompletno name{tena, 35.000. Telefon 063/517846. 260400 ODMAH USEQIVA GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odv. kuhiwa sa trpezarijom, sig. vrata, kl. parket, grejawe, cena: 31.900. Tel: 021/6616-324, 425-653. 260374 HITNA prodaja!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, V. Masle{e, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 26.500. Tel: 021/6616-324, 425-653. 260371 PRODAJEM garsoweru na Novom bulevaru, pred useqewem, cena 22.000 evra sa ura~unatim PDV-om. ({-10330) Tel. 021/654-6609, 063/581-997.260362 PRODAJEM garsoweru sa odvojenom kuhiwom sa trpezarijom kod Futo{ke pijace za 39.000 evra sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 260364 ODMAH USEQIVA, nova GA 29m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, gradsko grejawe, mogu}e odvajawe kuhiwe, cena: 29.300! Tel: 021/6616-324, 425653. 260366 NOVA garsowera Bul. oslobo|ewa, III sprat, lift, perfektna, i sa novim name{tajem, cg, odmah useqiva, cena: 24.800. Tel: 021/425-653, 6616-324. 260368 NOVI BULEVAR odmah useqiv nov stan 26m2, odvojena mala soba, na tre}em spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 260394 HITNO prodajem garsoweru u ]irpanovoj ulici 29m2, III sprat, lift, terasa. Cena 34.500E. Tel. 063/589-040. 260142 GARSOWERA na Detelinari, IV sprat, gradsko grejawe, ukwièna, cena 20.600. Tel. 421-185. 260158

CENTAR, kod Dunavske, garsowera, novija, ukwi`ena, cena 26.780 sa name{tajem. Tel. 4721660. 260159 SAJAM, garsowera 29m2, I sprat, pouzdan investitor, cena sa PDV-om. Tel. 422-149. 260160 BUL. OSLOBO\EWA, garsowera, 27m2, V sprat, lift, novija, renovirana, ukwi`ena. Tel. 472-1660. 260161 ]IRPANOVA, garsowera 26m2, I sprat, odli~na, cena sa PDV-om. Tel. 472-1661. 260162 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03. 10. 2009., cena 31.600 evra! Telefoni: 064/157-1297; 021/520-231; ({ifra:17419), www.solis-nekretnine.com. 260200

NOVA, useqiva garsowera, Somborski bulevar! Telefoni: 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:19831), www.solis-nekretnine.com. 260201

NOVA odli~na garsowera u odli~noj zgradi na Novoj Detelinari, tre}i sprat, 25m2, cena 34.500 evra, useqiva, cena sa PDV-om. Telefoni: 065/2019013; 021/427-277, ({ifra:19338), www.solis-nekretnine.com. 260204 DETELINARA 14m2, ukwièna garsowera 19.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260181 [ONSI 28m2, ukwièna garsowera, lift, odmah useqiva. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260182 NOVA DETELINARA - Novi bulevar 26 i 28 m2, 1250E/m2 + PDV. Telefon 064/820-58-28. 260239 GARSOWERE prizemqe, Salajka 20m2 useqive 05/’10 bez posrednika. Telefon 064/82058-28. 260241 GARSOWERA 28m2, 3. sprat, odvojena kuhiwa, useqiva, cena sa PDV-om 34.000E. Telefoni: 064/823-6608, 424-963. 260251 NOVO NASEQE, garsowera 26m2 useqivo, mart 2010, II sprat 24 800 evra. Telefon 064/820-58-28. 260236 USEQIVA garsowera 20m2, ukwièna 1/1, cg, lift, cena 26.000E. Telefoni: 064/8236610, 542-779. 260272 @. STANICA 25m2, klasi~na garsowera, 2. sprat, terasa, cena 26.000E. Telefoni: 064/8236617, 6614-200. 260276

GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Telefoni: 063/520-296; 021/520231, ({ifra:10826), www.solisnekretnine.com. 260202 GARSOWERA na prodaju, Suboti~ki bulevar, 24m2, tre}i sprat, lift, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa gleda na Fru{ku goru. Cena 33.000 evra! Telefoni: 065/2019-004; 021/520231, ({ifra:18913), www.solisnekretnine.com. 260203

SAJAM, garsowera od 25m2 na 3. spratu, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena: 28.330E. Tel: 425-205. 260284 KLASI^NA garsowera 25m2, 1. sprat, sa terasom od 1m2, cg, lift, cena sa PDV-om 27.000E. Telefoni: 064/823-6606, 542779. 260254 SOCIJALNO 31m2, 2. sprat, terasa, nov, useqiv, cena sa PDV-om 41.500E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 260260

USEQIV 28m2, ukwièn, jednosoban, terasa, cg, cena 34.600E. Telefoni: 064/8236608, 021/6614-200. 260261 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 36.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260183 NOVO NASEQE, 30m2 jednosoban stan na prvom spratu, lift, terasa 33.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260184 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Ul. Novosadskog sajma, renoviran! Cena 49.000 evra! Telefoni: 064/216-5290; 021/520231, ({ifra:10651), www.solisnekretnine.com. 260205 PRODAJEM jednosoban ukwièn stan u centru. povoqno! Telefoni: 065/280-9988; 021/520231, ({ifra:10770), www.solisnekretnine.com. 260206 POVOQNO prodajem stan u zgradi starije gradwe u okolini Cara Du{ana, drugi sprat, terasa, 40m2, cena 41.200 evra. Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:10793), www.solis-nekretnine.com. 260207 GRBAVICA, prodajem ukwièn jednosoban stan na IV spratu za 40.800. Tel. 064/3454417. 260163 GRBAVICA, jednosoban stan, odmah useqiv, odli~an, cena 38.625, 260164 dogovor. Tel. 421-185. CENTAR, @elezni~ka ulica, ukwièn jednosoban stan, 30m2 za 30.900. Tel. 422-149. 260165 BULEVAR Ja{e Tomi}a, 30m2, ukwièn jednosoban stan bez terase. 30.900E. Telefon 064/270-0102. 260146 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u Ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Telefon 064/270-0102. 260147 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 zgrada 15 godina sa liftom cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 260392 LIMAN TRI odli~nog rasporeda stan 43m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 260393 GRBAVICA, noviji ukwièn stan 38m2, odli~an raspored, odvojena kuhiwa, terasa, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 261283 OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan niè spratnosti u odli~nom stawu.Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 261288 LIMAN IV!!! Narodnog fronta lep jednosoban stan od 40m2 u zgradi sa liftom, lepa terasa useqiv po dogovoru. Telefoni: 6363-307, 063/500-213. 261289 UKWI@EN mawi jednosoban stan 24m2 kod hotela Park. Tel. 6615-117. 261281 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2 terasa lift jednosoban. Tel. 451-318, 523-193. 260383 NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Tel. 021/472-2060; 061/167-2826. 260338

PODBARA, prodajem ukwièn, useqiv 1.0 stan od 31m2 sa stvarima po ceni od 37.000. Tel. 636-6952. 260308 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwièn stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Tel. 063/82-88-377. 260309 CENTAR, nov useqiv 1.0 stan od 31m2, 2. sprat, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena: 39.900E. Tel: 425-205. 260286 JEDNOSOBAN stan 24m, na Grbavici, Pu{kinova - novogradwa, useqiv, ukwièn, IV sprat, terasa. Cena 36.000 evra. Bez posrednika. Tel. 021/66-22746, 064/318-79-24. 260297 JEDNOSOBAN stan 28m, III sprat, Kornelija Stankovi}a, ukwièno, odmah useqivo. Cena 34.000 evra. Tel. 021/66-22746, 063/400-360. 260301 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ârnojevi}a. I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 260145 PRODAJEMO ukwièn jednosoban stan na Novom nasequ za 35.000 stan je u blizini {kole i obdani93871 {ta. Telefon 6447-622 PRODAJEMO klasi~an jednosoban stan na Bulevaru Oslobo|ewa za 40.000 Telefon 6447622 93876

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. 92315 MAWI jednosoban 27, 5m2 nov, pred useqewem, Novo naseqe. Telefon 063/530-983. 93837 28M2, Jovana Cviji}a 19, predugovarawe, odli~na dinamika pla}awa, penali, rok 11. 2010.g., 1.sprat, luksuzna, 1150e/m2. Telefon 062/77-222-7. 92643 SAJAM nov 28m2, II sprat, 35.000E. Telep - 35m2 prizemqe 28.000E, Bul. oslobo|ewa 30m2 I 40.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93861 PRODAJEMO novu ukwi`enu garsoweru od 26,5 m2 na Grbavici za 33.000 garsowera je na prvom spratu, odmah useqiva. Telefon 6447-622 93870 GARSOWERA u Stevana Sremca, 1. sprat, hitno. Telefon 062/543-816. 93735 NOVA DETELINARA, 24m2, brzo useqiva garsowera, 80% zavr{ena, mo`e kredit, cena sa PDV- 29.650e. Telefon 021/428088, 021/520-966. 93793 JOAKIMA VUJI]A, N. Detelinara 32 m2 na 1. i 3. spratu. Telefon 062/543-816. 93734 PRODAJEM garsoweru 29.5m2 Somborski bulevar, terasa, drugi sprat, 32.000e. Telefon 065/3339976. 93790 PRODAJEM jednosoban stan na Somborskom bulevaru, 32m2, lift, terasa, 28.800 evra. Telefon 064/14-333-53. 93788 NOVA garsowera -27 m2/I sprat, Kornelija Stankovi}a /dnevna soba, terasa, spav. soba ili kuhiwa, predsobqe kupatilo/ Cena: 30.500- E. Telefon 021/636-25-85, 063/508-760. 93387 NOVA garsowera, pred useqewem 23m2, drugi sprat, lift, terasa, cena 28.600E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 93840 CARA Du{ana, Nov useqiv 27m2, prvi sprat, terasa, cena 36.000 E. Bez posrednika. Telefon 064/2255020. 93841

OGLASI

DNEVNIK

PODBARA, „Budu}nost“, prodajem 1,5 stan u izgradwi na III spratu za 37.100. Tel. 636-8429. 260310 SOCIJALNO, prodajem nov 1.5 stan, odli~nog rasporeda po ceni od 48.200. Tel. 636-8429. 260313 CENTAR, prodajem nov, ukwièn 1.5 stan odmah useqiv, po ceni od 51.800. Tel. 636-8429. 260314 PODBARA, prodajem ukwièn, sre|en 1.5 stan od 39m2 za 40.200. Tel. 636-8429. 260315 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 260355 PRODAJEM odli~an, ukwièn jednoiposoban stan od 45m2 na Limanu 3, lift,terasa. Cena 51.500 evra. ({-11446) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 260358 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622412; 063/1020-731. 260330 EKSTRA stan!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, useqiv, cena: 37.500 sa porezom. Tel: 021/425653, 6616-324. 260367 HITNO! Nov JIS 33m2, Telep, V. Jagi}a, PR, brzo useqiv, pvc stolarija, grejawe, cena: 33.900. Tel: 021/425-653, 6616324. 260365 NOV JIS 27m2, P. Baki}a, bez prolaznih soba, odv. kuhiwa, pvc stolarija, odli~an raspored, cena sa porezom 17.200!!! Tel: 021/425-653, 6616-324. 260372 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 34.000. Tel: 021/6616-324, 425-653. 260373 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 260361 HITNO! Odli~an JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, brzo useqiv, cena: 51.500. Tel: 021/6616-324, 425-653. 260375 MAKSIMA GORKOG, ukwièn stan 45m2 u funkciji jednoiposobnog, terasa, lift. Tel. 6615-117. 261282 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 46m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, cena: 38.000. Tel: 021/6616324, 425-653. 260377 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole „\. Nato{evi}“, hitna prodaja ukwiènog stana od 45m2, III sprat, lift, terasa. Povoqno. Telefon 063/7776233. 260149 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Telefon 063/1010661. 260150 U BIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. Telefon 063/7759121. 260151

STAN u novogradwi u Ulici Bogoboja Atanackovi}a, 49m2, ima terasu, gleda na ulicu. Telefon 063/775-9121. 260152 PRODAJEM jednoiposoban stan preko puta Ma{inske {kole, Bulevar kraqa Petra, 39m2, odmah useqiv, ukwièn. Cena 51.500E. Tel. 061/619-2082. 260137 HITNO prodajem jednoiposoban stan u strogom centru Novog Sada u Kosovskoj ulica, 40m2 odmah useqiv i ukwièn. Tel. 061/619-20-82. 260138 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2 u B. Prodanovi}a, odli~an nov stan bez ulagawa, izuzetna gradwa. Tel. 472-1661. 260166 CENTAR, Dositejeva, odli~an jednoiposoban, I sprat, terasa, 41.850 sa PDV-om. Tel. 421-185. 260167 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra. Telefoni: 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra:10631), www.solis-nekretnine.com. 260208 HITNA PRODAJA! Nov neuseqavan stan u Ul. Cara Du{ana, izuzetnog rasporeda! Telefoni: 065/280-9988; 021/451-570, ({ifra:11117), www.solis-nekretnine.com. 260209 JEDNOIPOSOBAN stan u odli~noj zgradi, {iri centar, ukwièn... 52m2 po ceni od 59.000 evra. Telefoni:0 65/2019-010; 021/427-277, ({ifra:16543), www.solis-nekretnine.com. 260210 HITNO prodajem jednoiposoban stan u Novosadskog sajma, 40m2, terasa, lift, odmah useqiv, 49.500E. Tel. 065/426-5686. 260141 STANICA 42m2, jednoiposoban stan na tre}em spratu, terasa, ukwièn 43.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260186 LUKIJANA MU[ICKOG jednoiposoban, 2. sprat, terasa, cg, useqiv za mesec dana, cena sa PDV-om 54.800E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 260256 JEDNOIPOSOBAN 38m2, Somborski bulevar, 1. sprat, useqiv u decembru, terasa, lift, cg, cena 41.100E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 260268 JEDNOIPOSOBAN - odmah useqiv 36m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena 44.500E. Telefoni:021/542-779, 064/823-6621. 260269

JEDNOIPOSOBAN 41m2, cg, odli~an raspored, terasa, lift, gradi „Dinamika“, brzo useqiv, cena 50.700E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 260270 LIMAN 40m2, 2. sprat, useqiv odmah, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, cena 44.300E. Telefoni: 064/8236610, 542-779. 260271 GRBAVICA, uskoro useqiv 1.5 stan, lift, terasa. Direktno od investitora. Cena 50.100E. Tel: 425-205. 260282 BULEVAR OSLOBO\EWA 39m2, ukwi`en, odmah useqiv, jednoiposoban, lift, cg, renoviran cena 47.400E. Telefonio: 064/823-6610, 021/542-779. 260275 CENTAR, nov useqiv 1.5 stan. Cena: 33.990E. Tel: 425-205. 260280

D@. STANICA 33m2 jednoiposoban, odmah useqiv, lift, cena sa name{tajem 31.000E. Telefoni: 064/823-6617, 542779. 260277 JEDNOIPOSOBAN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar, cena 45.300E. Telefoni: 064/8236618, 424-963. 260253 KISA^KA, jednoiposoban stan 35m2 i dvosoban 42m2 cena 920E/m2, bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 260234 MANSARDA useqiva 32m2, Nova Detelinara, VI sprat, lift 920E/m2, bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 260235 PODBARA 35m2, 2. sprat, jednoiposoban, nov, useqiv, terasa, cg, cena 42.250E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 260247 JEDNOIPOSOBAN 33m2, 3. sprat, useqiv, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena 37.100E. Telefoni: 064/8236621, 021/66-14-200. 260248 JEDNOIPOSOBAN 40m2, @. stanica, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, odmah useqiv, cena 34.000E. Telefoni: 064/823-6608, 66-14-200. 260244

DVOSOBAN 59m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, terasa, grejawe, moè na kredit, cena 48.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 260243 DVOSOBAN 50m2, ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, cg, @. stanica, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6621, 6614200. 260246 N. NASEQE 54m2 dvosoban. Odmah useqiv, ukwièn, odmah useqiv. Terasa 10m2 nije u{la u kvadraturu, cena 52000E. Telefoni: 0648236618 i 021/542779. 260278 DVOSOBAN 50m2, ukwièn, moè na kredit, terasa, totalno sre|en, cena sa name{tajem 48.500. Telefoni: 064/823-6608, 021/424-963. 260274 N. DETELINARA, 2.0 stan od 43m2, ukwièn. Cena: 41.200E. Tel. 425-205. 260283 DETELINARA, ukwièn 2.0 stan od 51m2, terasa, cg. Cena samo 41.200E. Tel: 425-205. 260285 HITNO !!! 55m2, Stevana Mokrawca, dvosoban, terasa, lift, cg, ukwièn, useqiv, cena 57.000E. Telefoni: 064/8236617, 542-779. 260264 DVOSOBAN 61m2 mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, mogu} kredit, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 50.300E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 260265 DVOSOBAN stan 57m2, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 260257 ODLIÂN!!! 57m2 dvosoban, renoviran, ukwièn, 2. sprat, klasi~an raspored, terasa, cg, cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6621, 424-963. 260255 NOVO NASEQE, 54m2, ukwièn, odmah useqiv, terasa, cg, perfektan, bez ulagawa, moè na kredit, cena 53.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 260262 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260187 ETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444107, 633-7853. 260188 LIMAN III 52m, dvosoban, lift, terasa, ukwièn 55.600. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260189 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn 68.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 260190 NOVO NASEQE, 55m2 ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwièn 56.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260185 PRODAJEM dvosoban stan na Detelinari u odli~nom stawu ekstra povoqno! Telefoni: 065/280-9988; 021/451-570, ({ifra:10659), www.solis-nekretnine.com. 260211 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwièno, u ceni i ugradna kuhiwa. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:18997), www.solis-nekretnine.com. 260212 HITNO! Dvosoban stan od 64m2, ukwièn, cena 60.000 evra! Telefoni: 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra:10705), www.solis-nekretnine.com. 260213

nedeqa27.decembar2009.

NOVI BULEVAR, nov useqiv dvosoban stan na IV spratu. Odli~an raspored, kuhiwa odvojena, izuzetan kvalitet, cena 56.000 evra. Telefoni: 063/520296; 021/451-570, ({ifra:17399), www.solis-nekretnine.com. 260214 NOVI BULEVAR, na II spratu dvosoban stan od 49m2, lift, terasa, lep raspored. Tel. 063/101-0684. 260168 BULEVAR Evrope, dvosoban stan, 40m2, izuzetna gradwa. Tel. 065/912-3321. 260170 HITNO prodajem dvosoban stan u blizini Bulevara 43m2, ukwièn useqiv, cena 46.400E. Tel. 065/426-56-86. 260139 HITNO prodajem dvosoban stan u Laze Nan~i}a-Cara Du{ana, 57m2, ukwièn, odmah useqiv, 46.500E. Tel. 065/42656-86. 260140 LIMAN I, dvosoban stan 60m2 u Drage Spasic, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 261284 KOD FUTO[KE pijace, ukwièn stan 57m2, novija zgrada, odli~an, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 261285 NOVO NASEQE - Tozin sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 260395 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgardi sa liftom, ukwièn, 53.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 260396 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan u maksimalno korektnom stawu useqiv po dogovoru. Telefoni: 474-0064, 063/8680-335. 261290 LIMAN III!!! Kod vrti}a u Narodnog fronta odli~an dvosoban stan od 62m2 na tre}em spratu isto~na strana. Telefoni: 6363-307, 063/500-213. 261291

LIMAN I!!! U ekskluzivnoj zgradi stan od 54m2, jedinstvena ponuda. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 261292 BRZO USEQIV DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, pvc stolarija, cg, kl. parket, cena: 45.500. Tel: 021/425-653, 6616-324. 260370 PRODAJEM dvosoban, ukwi`en stan od 50m2 kod @elezni~ke stanice. Cena 46.350 evra. ({-7575) Tel. 021/6546609, 063/885-6290. 260363 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa ostava terasa lift gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 260384 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran cena 51000. Tel. 451318, 065/444-3455. 260385 NA [ONSIJU prazan useqiv stan 55m2 na prvom spratu terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 sobe cena samo 57000. Tel. 523-193, 065/444-3455. 260386 NA [ONSIJU odli~an dvosoban stan 64m2 mo`e biti dvoiposoban prvi sprat 65850 {ifra 41306. Tel. 523-193, 063/773-0577. 260387

KLASIÂN dvosoban 47m2, Grbavica, Pu{kinova, visoki parter, nivo I sprata, ukwièn 49.000. Telefon 063/517-846. 260401 NOVIJI dvosoban, 40m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, I sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, terasa 41.000. Telefon 063/517-846. 260402 NOV dvosoban 52m2, centarPodbara, Petra Ko~i}a, III sprat, prvoklasan, odvojena kuhiwa, ukwièn, 57.000 hitno! Telefon 63/517-846. 260403 DVOSOBAN 58m2, Bulevar kod stadiona, I sprat lift, pogodan za kancelarije, ukwièn 62.000. Telefon 063/517-846. 260404 SALONSKI dvosoban 48m2, Kej III sprat, pogled na Tvr|avu, garaà, ukwièn 59.500. Telefon 063/517-846. 260405 NOV dvosoban 57m2, Rumena~ki put, II sprat, useqiv po isplati, mogu}e dobijawe dvoiposobnog 47.500. Telefon 063/517-846. 260406 SPENS, prodajem odli~an ukwièn 2.0 stan u funkciji 2.5 po ceni 66.000. Tel. 6366952. 260321 RADNI^KA - ukwièn dvosoban stan 58m2, dvostrano orjentisan. Moè i sa garaòm. Tel. 021/472-2060; 063/502-526. 260334 STEVANA MOKRAWCA ukwièn, odràvan dvosoban stan 51m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Tel. 063/502-526. 260341 LIMANSKA PIJACA - ukwièn dvosoban stan 66m2 dvori{no orjentisan. Mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Moè i zamena za mawi. Tel. 021/528399; 063/502-526. 260342 BULEVAR OSLOBO\EWA u novijoj ukwiènoj zgradi odli~an, funkcionalan dvosoban stan 48m2. Tel. 021/472-2060; 061/167-2826; 063/502-526. 260343 LIMAN IV - ukwièn dvosoban stan 64m2. Moè i zamena za mawi. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 260344 BATE BRKI]A - ukwièn dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Moè zamena za mawi na Novom nasequ. Tel. 021/528399; 063/502-526. 260345 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwièn dvosoban stan 50m2 niè spratnosti. Zamena za troiposoban ili ~etvorosoban. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 260339 LIMAN II - ukwièn dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Moè zamena za mawi. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 260347 DETELINARA, prodajem odli~an ukwièn 2.0 stan od 47m2 po ceni od 43.300. Tel. 636-8429. 260316 @. STANICA, prodajem prazan, ukwièn 2.0 stan od 50m2 za 46.400. Tel. 636-8429. 260317 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 po ceni od 67.000 sa povratom PDVa. Tel. 636-8429. 260318 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 636-8429. 260319 OKOLINA BULEVARA, prodajem kompletno renoviran 2.0 stan od 53m2 za 54.000, mogu}a zamena. Tel. 063/82-88-377. 260311

nedeqa27.decembar2009.

OKOLINA BULEVARA, prodajem ukwi`en, renoviran, odli~an 2.0 stan po ceni 46.400. Tel. 636-6952. 260312 DVOSOBAN stan 41m, Grbavica – Do`a \er|a / B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000 evra. Tel. 021/526-387, 064/31879-24. 260300 DVOSOBAN nov stan, 50m, Joakima Vuji}a, gradila „Budu}nost“, II sprat, useqiv. Samo 1.250 evra/m... Bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 260295

BORE PRODANOVI]A, dvosoban dupleks, 66m2, nov, odli~an, odmah useqiv. Tel. 421-185. 260169 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Izgradwa. Povoqno! Telefon 063/7776233. 260148 ODMAH USEQIV nov jednoiposoban stan, NOva Detelinara, terasa, CG, 35m2, cena 41.200e. Telefon 021/520-966, 021/427-088. 93795 NOVA DETELINARA, 46M2, brzo useqiv dvosoban stan, moè kredit, lift, terasa, CG, cena sa PDV 47.400e. Telefon 021/520-966, 021/427-088. 93799 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu 2, 58m2, 8. sprat, odvojena kuhiwa, terasa, 67.000 evra. Telefon 065/333-99-76. 93789 PRODAJEM jednoiposoban stan na Grbavici, 30m2, ukwièn, 28.000 evra. Telefon 064/14-333-53. 93787 NOVI BULEVAR dvosoban brzo useqiv 53m2, u cenu ura~unat PDV, 46.400e. Telefon 021/520-966, 021/427-088. 93797 PRODAJEM jednoiposoban stan 46m2 na Novom Nasequ gradila Budu}nost. Bez ulagawa, odmah useqiv, cena 52.000e, bez posrednika. Telefon 063/664-264. 93813 PRODAJEMO u blizini Sajma nov odmah useqiv jednoiposoban stan za 43.500. Stan je na drugom spratu. Telefon 6447622 93874 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu dva u blizini Fakulteta za 44000. Telefon 6447-622 93873 PRODAJEMO ukwièn dvosoban stan od 48m2 na prvom spratu za 41.000 stan ima terasu i ostavu. Odmah useqiv. Telefon 6447-622 93872 STARA Detelinara - renoviran stan 57m2 VP 59000E i 46m2 III sprat 42.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93862 PRODAJEM nov stan 75m2 na 5. spratu, duplex, luksuzno opremqen, Ul. Hadì Ruvimova, 82.000e. telefon 063/523386. 93250 [IRI CENTAR ukwièn jednoiposoban 39m2 cena 40.200e. telefoni 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 93838

NOVIJI jednoiposoban stan 31m2 /36m2, kompletno opremqen, Bulevar Oslobo|ewa (Futo{ka), 41.200 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 93842 ODLI^AN nov useqiv jednoiposoban 37m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, cena 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 93843 NOVI Bulevar, dvosoban 53m2, terasa, cena 43.700E, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93844

PRODAJEM dvosoban stan, 71m2, Vladike ]iri}a, dve terase, 3. sprat, gradila „Budu}nost“. Cena 80.000 evra. Telefon 493-079. 93571 PRODAJEMO ukwièn i odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ za 49.000. Stan je u blizini po{te i ambulante. Telefon 6447-622 93875 DVOSOBAN stan, 55m2, drugi sprat, renoviran, vlasnik, ukwièn, terasa, prirodna ventilacija, dve telefonske linije, kablovska. Cena 60.000 evra. Telefon 063/518-781. 92433 PRODAJEM ukwièn, sre|en, dvosoban stan, 48m2, 4. sprat, na Detelinari, pored dve {kole i dva vrti}a. Cena 42.000e. Telefon 063/306-843. 93549 PRODAJEM jednoiposoban stan 37m2 u stambenoj zgradi, I sprat, centar - @elezni~ka ulica, grejawe TA, cena 37.000 E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919 93883 PRODAJEM 29m2, kod SUD-a, ulica Alberta Tome, za kancelariju. Telefon 021/30-20-10. 93589 U UL. KOSTE RACINA, peti sprat, 50m2 - 55.000E, useqivo 1. 2. 2010. Telefon: 062/543-816. 93742 JEDNOIPOSOBAN stan, 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe februar 2010. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 91063 DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481 91066 PRODAJEM dvosoban, ukwièn stan, lift, drugi sprat, 51m2, Mokraw~eva. Bez posrednika. Telefon 063/669-546. 93638

DVOIPOSOBAN nov stan 70m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, useqewe za mesec dana. Cena 1.300 evra/m. Tel. 021/526-387, 064/318-79-24. 260296 CARA DU[ANA, prodajem noviji odli~an 2.5 ukwièn stan za 65.000. Tel. 636-8429. 260320 BATE BRKI]A - ukwièn dvoiposoban stan 76m2 na ~etvrtom spratu, isto~no orjentisan. Moè zamena za ku}u. Tel. 021/472-2060; 063/502-526. 260335

OGLASI

LIMAN, prodajem noviji 2,5 stan u zgradi od fasadne cigle od 67m2 za 64.900. Tel. 636-6952. 260322 LIMAN, prodajem luksuzno sre|en, ukwièn stan, na odli~noj lokaciji u novijoj zgradi. Tel. 063/516-478. 260323 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412; 063/1020-731. 260331 CENTAR - Pe{a~ka zona, novija zgrada, dvoiposoban stan 60m2, ukwièn. Tel. 6615-117. 261286 BRZO USEQIV dvoiposoban stan u P. ârnojevi}a, 59m2, I sprat, 65.150 sa PDV-om. Tel. 065/699-6536. 260171 ODLIÂN ukwièn dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju. Telefoni: 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:10736) www.solis-nekretnine.com. 260215 DVOIPOSOBAN stan na Limanu, 67m2, lep raspored, dve velike terase, povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11049), www.solis-nekretnine.com. 260216 UKWI@EN 65m2, Bul. Jovana Du~i}a, 3. sprat, cg, useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, cena 67.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6601. 260263 DVOIPOSOBAN 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, cg, ukwièn, cena 59.700E. Telefoni: 064/823-6604, 021/66-14200. 260266 DETELINARA, nov uskoro useqiv 2.5 stan od 56m2, direktno od investitora. Cena: 47.600E. Tel: 425-205. 260281 DVOIPOSOBAN 48m2, ukwièn, odmah useqiv, terasa, cg, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 260245 PETROVARADIN - centar, dupleks 61m2, useqiv III/IV sprat 52 700 evra bez posrednika. Telefon 064/820-58-28. 260238

PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Telefoni:0 64/134-0459; 021/520-231; ({ifra:18674); www.solis-nekretnine.com. 260220 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Telefoni:0 65/2809988, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com. 260221 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Telefoni: 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:10822), www.solis-nekretnine.com. 260222

PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:10923), www.solis-nekretnine.com. 260223

TROSOBAN 81m2, ukwièn stan na Limanu I, blizu [tranda i fakulteta, klasi~nog rasporeda, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:10645), www.solis-nekretnine.com. 260224 ATRAKTIVAN trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2 odli~nog rasporeda. Zgrada kvalitetno ra|ena. Hitna prodaja. Za vi{e informacija pozovite odmah!!! Telefoni: 065/2809988; 021/520-231, ({ifra:19920), www.solis-nekretnine.com. 260225 ATRAKTIVAN stan na [onsiju, 75m2, drugi sprat, odvojen spava}i deo u odli~nom stawu, moè i na kredit... Telefoni: 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10979), www.solis-nekretnine.com. 260226 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:19732), www.solis-nekretnine.com. 260217 UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, moè kredit! Telefoni: 065/2019-013; 021/427277, ({ifra:16974), www.solisnekretnine.com. 260218 CENTAR, Vuka Karaxi}a, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Tel. 421-185. 260172 PRODAJEM nov trosoban stan u Toplice Milana, 70m2, izuzetan kvalitet, odmah useqiv. Tel. 472-1660. 260173 UKWI@EN noviji trosoban stan u ]irpanovoj na I spratu, izuzetna gradwa, cena 89.000. Tel. 422-149. 260174 CENTAR, odmah useqiv trosoban stan, sa garaòm, 83m2, bez ulagawa, cena 100.000. Tel. 063/101-0667. 260175 TROSOBAN stan 82m2 u novoj useqivoj zgradi u Ulici Vuka Karaxi}a, III sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0661. 260153 LIMAN II kod [tranda, ukwièn trosoban stan 73m2, u dobrom stawu. Tel. 6615-117. 261287 KOD [KOLE „\or|e Nato{evi}“!!! Trosoban stan za kompletnu adaptaciju, lepo orijentisan sa dve terase. Telefoni: 021/6363-307, 063/500-213. 261293 MAKSIMA GORKOG!!! U blizini suda trosoban stan pogodan za kancelariju, trostrano orijentisan. Telefoni: 063/500-213, 6363-307. 261294

DNEVNIK

LIMAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an trosoban stan u perfektnom stawu na prvom spratu. Pozovite 474-0064, 063/8680-335. 261295 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523193.260388 NA BULEVARU OSLOBO\EWA, kod Lutrije, 73m2, prvi sprat, ukwièn, 75300, {ifra 20542. Tel. 451-318, 063/773-0577. 260389 HITNO!!! Odmah useqiv, nov TS 74m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, cena sa porezom 51.000!!! Tel: 021/6616324, 425-653. 260369 LIMAN, kod parka, prodajem 3.0 stan, renoviran od 78m2 za 84.000. Tel. 636-6952. 260326 SAJAM, prodajem ukwièn, odli~an 3.0 stan od 73m2 za 75.000. Tel. 064/220-95-65. 260324 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 260329 PRODAJEM odli~an trosoban stan od 74m2 kod @. stanice, cena dogovor. ({-12726) Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 260359 TROSOBAN, Liman II, 75m2, moè troiposoban, ukwièn, 80.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 260357 TROSOBAN - moè troiposoban, Liman I, 92 m2, novija zgrada, ukwièn, bez ulagawa. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 260354 TROSOBAN stan 71.3m, II sprat, Liman III - Park City, useqewe za mesec dana. Cena 1.300 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 260303

PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 260332 ODMAH USEQIV, nov, TS 68m2, dupleks, Bul. oslobo|ewa, preko puta „Dnevnika“, lift, terasa, dvori{na strana, cena: 65.500!!! Tel: 021/6616324, 425-653. 260376 PRODAJEM dvoiposoban 73m2 kod NIS-a. Telefon 021/302010. 93588 KEJ dvoiposoban stan 74m2, ul Du{ana Vasiqeva, visoki parter i gara`a 20m2. Telefoni: 021/526-502, 063/514-984. 93720 NOVO NASEQE, trosoban, 77m2, kod „Gulivera“, ukwi`en, odmah useqiv, u odli~nom stawu. Telefon 063/85-84-253. 93931

NOVO NASEQE - {onsi stan 60m2, drugi sprat, 63000E, Podbara 58m2, III 58.000 E, Maksima Gorkog 69m2, I - 88000 E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587602. 93867 BEO^IN - centar, stan dvoiposoban, 68m2, IV sprat, terasa, lift, grejawe, telefon, odmah useqiv, samo 37.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93860 TROSOBAN 65m2 pred uselewem, tre}i sprat, terasa, cena 54.000E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93845

OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM konforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627-725, 064/073-9206. 92392 PRODAJEM bez posrednika 2,5 soban stan na Bulevaru, Kraqa Petra prvog 69, odmah useqiv potpuno renoviran. Telefon 064/150-68-14, 064/266-4107 93375 DUPLEKS, 75m2, preko puta Dnevnika, 80.000E. Telefon: 062/543-816. 93741 UKWI@EN odmah useqiv trosoban stan, cenatr, 76m2, cena 74.000e. Telefon 021/520-966, 021/427-088. 93800 GRBAVICA, nov, useqiv trosoban 66m2, terasa, lift, cena 1100e/m2, mogu}nost povrata PDV. telefoni 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93839 PRODAJEM ukwi`en useqiv, potpuno sre|en trosoban stan, 75m2 u Takovskoj ulici u Novom Sadu. Cena 87.000E. Telefon 063/85-75-333. 93428

TROIPOSOBAN nov stan 70m, na Grbavici - Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500 evra. Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 260302 TROIPOSOBAN, Liman II, 78m2, renoviran, pvc stolarija, V sprat, 2 lifta, 1200E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 260356 KORNELIJA STANKOVI]A - u novijoj Grepingovoj zgradi troiposoban stan 92m2 ni`e spratnosti dvori{no orjentisan. Cena 87.000 evra. Mo`e i zamena za mawi. Tel. 021/4722060; 063/502-526. 260336

KOD DALTONKE, Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sp, garaè, lift, terasa, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 260390 IZVR[NO VE]E!!! Ali bliè Dunavskom parku troiposoban Salonski stan u dobrom stawu na prvom spratu. Telefoni: 021/6363-307, 063/500-213. 261296 INVESTITOR prodaje troiposoban stan kod Stanice od 90m2 na II spratu, cena 1.050 sa PDV-om. Tel. 421-185. 260176 TURGEWEVA, troiposoban, ukwièn, 97m2, gleda na dve strane, lift, terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260191

LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Telefoni: 064/2003-103; 021/451570, ({ifra:19599), www.solis-nekretnine.com. 260227 BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 64m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, moè kredit, cena samo 75.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019011; 021/451-570, ({ifra:10522); www.solis-nekretnine.com. 260228 TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, cg, cena sa PDVom 74.650E. Telefoni: 064/8236617, 542-779. 260242 TROIPOSOBAN 80m2, Liman II, komplet renoviran, pvc stolarija, lift, terasa, jug-istok, cena 92.700E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 260273 CENTAR, nov odmah useqiv 4.0 stan od 105m2, 1. sprat, terasa, lift, cg. Cena: 87.550E. Tel: 425-205. 260279 GRBAVICA 112m2, useqiv odmah, petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogroman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 121.200E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 260252 ÊTVOROSOBAN - 90m2, 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 87.500E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 260249 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwièn kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 260230

ATRAKTIVAN, nov stan na Grbavici, u dve etaè, dva odvojena stan, garsowera i trosoban dupleks, ukupno 111m2 i veliko parking mesto u dvori{tu... Telefoni: 064/2003-103; 021/520231, ({ifra:10917), www.solisnekretnine.com. 260231 ODLIÂN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Moè kredit! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:10521), www.solis-nekretnine.com. 260232 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn hitno. Telefoni: 444-107, 6337853. 260192

KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwi`en, renoviran. Telefoni: 444-107, 6337853. 260193 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Povoqno! Telefon 063/101-0661. 260157 KOD SPENSA!!! ^etvorosoban stan na prvom spratu u novijoj zgradi sa lepim terasama. Telefoni: 474-0064, 063/8680335. 261297 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Telefoni: 021/6363-307, 063/500-213. 261298

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefon 528-137, 063/811-7331. 260397 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, garaè, lift, 2 terase, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 260391 BALZAKOVA - ukwièn ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Moè zamena za mawi. Tel. 021/472-2060; 063/502-526.260337 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2 na I spratu. Tel. 636-6952. 260325 MAKSIMA GORKOG - kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu dvostrano orjentisan sa lepom terasom. Tel. 021/661-5124; 063/502-526. 260340

ÊTVOROSOBAN stan 150m, ugao Branimira ]osi}a i Kraqa Petra, ekstra luks, gips + velika tarasa + garaà. Cena 135.000 evra. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 260298 PETOSOBAN stan 132m, nov dupleks luksuzan odmah useqiv u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru. Cena 1.150 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 260305 DIREKTNO od investitora, troiposoban dupleks, 93m2, 83.600 sa PDV-om. Tel. 422-149. 260177 ]IRPANOVA ULICA, ukwièn dupleks stan od 90m2. Lift, terasa. Cena 95.000E. Telefon 063/777-6233 260155

ODLIÂN stan u dve etaè dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:10634), www.solis-nekretnine.com. 260219 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Povoqno! Telefon 063/101-0668. 260156 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:18652), www.solis-nekretnine.com. 260229 STAN u izgradwi u Ulici Patrijarha ârnojevi}a 56,5m2, VP, ima terasu. U cenu ura~unat PDV. Telefon 063/1010668. 260154 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 90603 PRODAJEM ~etvorosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi, ukwièn. Telefon 064/927-1233. 93859 PETROVARADIN, nov stan dupleks 102m2, useqiv odmah, sa urednim papirima od zgrade, cena 820e/m2. Telefon 063/152052-1. 93602 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 91528 NOVA DETELINARA, brzo useqiv troiposoban, moè subvencionisani kredit, lift, terasa, CG, cena sa PDV 80.000e. Telefon 021/520-966, 021/427088. 93801 BLIZINA centra i SUP-a, ekstra luks, |akuzi, centralna klima ukwièni, neuseqavani, moè kredit. pov 88 m2 100 m i 106 m. Telefon 021/450417, 064/189-3887 93798 NOV ukwièn luks 172m2, II sprat, cena 200.000 E. Vredi pogledati! Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 93846 HITNO prodajem stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46. 93963

TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Telefoni: 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 260195 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260180 HITNO prodajem monta`nu ku}u od 100m2, po~etak Adica, u fazi legalizacije. Telefoni: 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:30465), www.solis-nekretnine.com. 260198 HITNA PRODAJA - Ku}a u blizini Kisa~ke ulice, 317m2, tri stambene jedinice, plus zapo~et poslovni objekat od 200m2, ukwi`ena, plac 1.207m2, cena 250.000 evra! Telefoni: 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra:30266), www.solis-nekretnine.com. 260199

nedeqa27.decembar2009.

KOD BETANIJE ku}a 100m2, petosobna, plac 370m2, cg, ukwièna, sre|ena, odmah useqiva, cena 155.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 260259 ANTONA ÊHOVA - ukwièna, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe. Tel. 021/6615-124; 063/502526. 260348 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 400m2, kod Bolnice, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te + 100m2 poslovnog prostora, moè i zamena! Cena: 185.000. Tel: 021/425-653, 6616-324. 260378 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put voda struja gas do ku}e cena 28500. Tel. 065/444-3455, 451-318. 260380 KU]A, S. Kamenica, Vojvode Mi{i}a - Blok vila, 190m2 sa placem od 530m2, ukwièna, odmah useqiva, hitno, samo 115.000E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 260349 KU]A - Veternik 130m2, nova, luks sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz, cena 87.600E. Telefoni: 064/8236601, 424-963. 260258 ÔRTANOVCI kod vile „Stankovi}“, plac od 1.800 m2 sa stambenim objektom, sve to za 19.000 evra. Pozovite... Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com. 260197 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Telefon 063/101-0668. 260144 SZ AKTIVA GRADWA, traì lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Tel. 021/472-2061, 063/1020733. 260327 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-6962. 260293 PLAC, Mornarska, 1500m2, 31m front, P+2+Pk, ukwièno 1/1. Telefon 063/128-97-97. 260352 PLAC za poslovni objekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca - 700m2 neto, cena 85.000E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779. 260250 PLAC sa temeqom-Lipov Gaj 25 000 evra. Telefon 064/82058-28. 260240 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK -neto 2400m2-Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front h 20m dubina, cena dogovor. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 260267 PLAC, Rakovac - Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, moè zamena. Telefoni: 063/128-97-97; 064/189-3887. 260350 PLACEVI, Mi{eluk, Kamenica, Popovica, Bocke, Ledinci, Liparje, Torine, Rakovac, od 600m2 do 23.000m2. Telefon 063/128-97-97. 260351 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15x385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 92974

BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14 93377 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N.naseqa i Veternika, cena po placu 10.000e, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 93848 ALIBEGOVAC, plac 2000m2, vikendica 50m2, voda, struja, povoqno. Telefon 063/500-081. 93677 ÊNEJ, me|unarodni put, prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 93689 PLAC u Vrdniku 6.300m2, iznad hotela „Termal“, dozvoqena gradwa. Telefon 063/514984. 93721 PETROVARADIN, nova ku}a odmah useqiva, dva kupatila, 200m2, PVC stolarija, fasada, izolacija, CG, garaà, ostava, plac 450m2, hitno. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200512. 93863 PLAC na Telepu blizu {kole Joèf Atila. Telefon 062/543-816. 93738

POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 93849 PRODAJEM 3 jutra zemqe na Banstolu oranice blitu puta i vikend plac u Rakovcu Salaksije 15 ari, 6.000e. Telefon 065/2404-048, 881-511. 93833 PRODAJEM na Banstolu vikend dupli plac 3.500m2 sa ucrtanom vikendicom 50m2, struja, voda, 9.500e i vikendicu na Straìlovu. Telefon 065/2404048, 881-511. 93832 PLAC, kraj Ul. Mileve Mari} 303m2, hitno - 25.000E. Telefon: 062/543-816. 93740 SAJAM - BULEVAR: prodajem ku}u 410m2 sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front 320.000e, 780e/m2. Telefoni: 063/161-28-73, 065/433-80-12. 93322 PLAC, auto put Beograd - Zagreb uz parking blizu iskqu~ewa za Rumu 1000m2. Telefon: 062/543-816. 93743 USEQIVA ku}a na Klisi 180m2, spratna sa poslovnim prostorom cena 77.250e. Telefon 021/520-966, 064/823-6612. 93803 TEMERIN poslovno stambena ku}a 290m2 + 70m skladi{te na 1500m placa. Sva infrastruktura zastupqena. Ukwièna, moè zamena za stan Novi Sad uz doplatu. Tel. 060/0846-036. 93572 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 93774

nedeqa27.decembar2009.

KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 93392 KU]A, 250m2 u Petrovaradinu sa 6 stanova na ekstra lokaciji. Cena po dogovoru. Telefon: 063/165-3363, 062/8768-836. 93731 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10x10, dozvoqena gradwa. Cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 93598 DVE ku}e na prodaju (centar i sajam), starije ukwiène, cene - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 93847 PRODAJEM 2 jutra obradive zemqe - wive u Koviqu na asfaltnom putu Koviq - [ajka{ - potez Drvarice. Telefoni: 021/455-744, 6321-714. 93542 NOVA energetski efikasna ku}a 125m2, sve vrste grejawa, pomo}ne prostorije 80m2, dvojni plac, sve legalizovano, cena: 125.000e. Telefoni: 540-173, 069/4031952. 93544 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/503-7199. 91518 PRODAJEM konfornu vikendicu, 56m2, plac 864m2 pod vo}em, voda, put, struja, od manastira Kru{edol udaqeno 350m. Cena 15.000 evra. Telefon 060/55-22-032. 93560 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwièna, centralno grejawe, moè zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 98.000E. Telefon: 063/585-076. 93596 PRODAJEM u Ledincima na lepom, mirnom mestu, 1.5 jutro zemqe, 8.300m2, blizu voda i struja. Cena 10e/m2. Telefon 064/31-44-344. 93925 TEMERIN, renovirana ku}a 10 X 9m+ hala 20X7m + pomo}ni objekat 6X4, plac 1800m2, hitno, 52.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602. 93864 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 93597

OGLASI z ^ITUQE

PRODAJEM 4.5 jutra zemqe na asfaltu, blizu centra ^eneja, vrlo povoqno. Pogodno za hale i magacine. Telefon 064/122-08-86. 93573 RUMENKA, nova ku}a 124m2, 4 sobe, WC, kupatilo, CG, podrum, plac 500m2 sa dozvolom samo 72.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93865 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta front 400 metara. Cena 10/m2. Telefon 064/31-44-344. 93926

SAJAM - Mi~urinova, odli~an uli~ni lokal od 40m2, sanitarni ~vor i jo{ dve prostorije. Odmah useqiv. Moè i izdavawe! Telefon 063/520-296, ({ifra:80219), www.solis-nekretnine.com. 260196 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, veliki izlog, ukwièn. Telefoni: 444-107, 633-7853. 260179 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Telefon 063/101-0668. 260143 LOKALI ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 30-70 cena 885E/m2. Telefon064/820-58-28. 260237 PRODAJEM lokale od 38m2 i 24m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 260360 NA SUBOTI^KOM BULEVARU prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412; 063/1020-731. 260328 ULI^NI LOKAL 62m, na Savini, Vladike ]iri}a, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwièn. Samo 900 evra/m2. Tel. 021/526-387, 063/518546. 260299 PRODAJE SE poslovni prostor od 180m2, u Ul. Novosadskog sajma, SU, normalni prozori, tri ulaza, visina plafona 3.2m, kolski ulaz, ukwièno, cena: 57.000. Tel: 021/6616-324, 425-653. 260379 IZDAJEM povoqno lokal - stan 35m2, ul. Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefon 063/8733-330 ili 410-518. 92429 JEVREJSKA ulica, izdajem odli~an uli~ni lokal 60m2 veliki izlog, pogodan za sve namene. Telefon: 064/0907-889 i 021/547-920, 064/420-15-73 93886

IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 93773 IZDAJEM stan - poslovni apartman 35m2 u zgradi „Metalno“ na Bul. oslobo|ewa, pogodan za kancelarije ili za stanovawe. Tel. 063/522-116. 93443 IZDAJE se ku}a kao poslovni prostor u redu vila u centru prema spensu, 90m2, dvori{te, parking, podrum, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/8854446. 93359 IZDAJEM ku}u 150m2 iza Doma zdravqa Novo naseqe, prizemqe i sprat, grejawe, telefon, poseban ulaz. Telefon 063/518-897. 93248

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 93540

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 91569 SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Telefon: 063/84-26-876. 91713 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalzicionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 93518 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 91045 IZVO\EWE grubih i finih gra|evinskih radova. Izlazak besplatan. Telefon: 064/93-54-790. 93719

IZDAJE se ure|en i opremqen kancelarijski prostor 50m2 u centru blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/885-4446. 93361 HITNO prodajem poslovni prostor od 17m2, u {irem centru Novog Sada. Telefon 063/33-23-46. 93966

GARA@A u Branimira ]osi}a 15m2, ukwièna. Telefon 062/543816. 93736 PRODAJEM garaù u ]irpanovoj i u Bra}e Ribnikar. Li~no. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346. 93530 PRODAJEM zidanu garaù izme|u Bulevara oslobo|ewa i Turgeweve. Telefon 530-394. 93669 PRODAJEM ukwiènu garaù 21m2 na uglu Kraqevi}a Marka i \ur|a Brankovi}a u suterenu stambene zgrade. Telefon 064/1570304. 93447

PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad Veternik kod Gras-a. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 93887 PRODAJEM ru{evnu ku}u, plac 2200m2, Rumenka, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 021/6215-584, 064/114-84-27. 93576 PETROVARADIN - ku}a u glavnoj ulici na placu 770 m2 dozvoqeno P+1+PK moè zamena za stanove. Telefon 063/152-052-1 93599 PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwièna 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P+1+PK - 480m2, lepa lokacija, cena 46.000E. Telefon 063/585-076. 93600 PETROVARADIN, novija ku}a p+1+pk sa lokalom i radionicom, blizu {kole i pijace, cena 125.000e. Telefon 063/152-052-1. 93601 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene ukwiène placeve od 560m2 u Rumenki. Telefoni: 021/6215-584, 064/11484-27. 93574 NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/8562-051. 93538 RAKOVAC - Salaksije, ku}a novija 90m2 sa centralnim grejawem, plac 450m2, ogra|en, svi prikqu~ci, samo 55.000E, vredi videti. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 93866

DNEVNIK

IZDAJE se lokal od 70m2 prizemqa + 60m2 suterena na uglu Bul. oslobo|ewa i Danila Ki{a, pogodno za sve delatnosti. Telefon 063/522-116. 93444 IZDAJEM razra|enu automehani~arsku radionicu sa dizalicom, stubom i kanalom. Moè i druga delatnost. Telefon 063/524-090. 93830 IZDAJEM - prodajem povoqno lokal 20m2 na N. Nasequ pogodan za butik, salon i sl. Telefon 064/8881065. 93748 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwièn, useqiv. Moè i zakup. Telefon 063/89-23-168. 92273 IZDAJEM lokal povr{ine 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefoni: 498775, 445-919. 93718 IZDAJEM lokal na N. Detelinari za mewa~nicu i trafiku. Telefon 062/543-816. 93739 IZDAJEM nov lokal, 25m2, sa ili bez podruma, preko puta ambulante Zmaj Ogwena Vuka. Telefoni: 021/6330-990, 063/83-66-023. 93465 IZDAJEM LOKAL, 85 m2 u blizini Sajma, rumena~ka 23. lokal je na uglu - izuzetan poloàj. Pogodan je za trogvinu, predstavni{tvo i sli~no.Trenutno kineska prodavnica. Slobodan je od 15.01.2010. Telefon 064/853-81-50 93503

KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 93314 KUPUJEM sve vrste auta, mo}e i havarisana. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 91703 PRODAJEM zastavu 101 82. godi{te registrovan do juna 2010. godine, motor dobar, limarija osredwa, 200E. Telefon 064/506-9156. 93534 OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885. 90273

PRODAJEM nove delove i komplet le`ajeva za traktor „Universal 65“ Telefon 063/10-10-947 93806

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063574-162, 065-443-9310. 93644 ASPIRATORI (creva, filteri, kanali) ugradne rerne i plo~e, sudopere inox granit. Telefon 300-474 od 9 do 15 sati. 93246

MINI KUHIWA (dve ringle sa sudoperom) mo`e elementi sudopera 60cm emajl 3500din. jednodelna, 6870din. dvodelna. telefon 063/ 518897. 93247

PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 93449 ZIDAR, izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove i popravka krovova. Telefon 6434-313, 064/15-71-404 93775 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 93403 KU]NI majstor - montaè, demontaè, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefon 065/6824-398. 93780

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 93419

PRODAJEM {tence bele toj pudle, stare {est nedeqa, sa papirima vrhunskog kvaliteta. Novi Sad. Telefoni: 021/518-119, 063/534-231. 93737

EKSTRA cena - ta~na mera: bukva, hrast, grab i bagrem. Izrezano i iscepano 3.000 din, u metrice 2.800 sa prevozom. Telefon 064/1442533. 93610 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 85496 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 - izrezana po èqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 93382 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 93927 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 93928 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 93929

Posledwi pozdrav

AGENICJA za bra~no i klub za sve slobodne organizacije do~ek Nove godine u Novom Sadu 2.990, 00 uz muziku tambura{a. Telefon 021/496382 93827

Aleksandru Kalajxi}u AGENCIJI „SOLIS“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama. Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 260233 POTREBNA dva diplomirana farmaceuta i farmaceutska tehni~ara apotekama u Novom Sadu. Mogu i po~etnici. Telefon: 423-386. 93491 KU]NA nega starih, bolesnih. Medicinske, gerentolo{ke, pedijatrijske, kurirske usluge. [etwa bolesnika. ûvawe dece, spremawe, peglawe, kuvawe, vo|ewe doma}instva. Te. 021/400-148, 496-382. 93819 EVROPA: potrebni kuvarice, pomo}ne kuvarice, konobarice, sobarice, bebisiterke, obezbe|en stan, hrana L.D. od 600 e - 1500 e. Telefon 021/496-333, 021/496-382 93825 DEDA MRAZ za tili ~as stiè do Vas, da se sa Va{om decom druì i zadovoqstvo svima pruì. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841. 92864

Neboj{i Nikoli}u od porodice Valentik.

94164

Dana 26. 12. 2009. godine preminuo je na{ voqeni suprug i otac, u 29. godini `ivota

Ilia \or|e KLAVIR be~ki o~uvan na prodaju. Telefon 021/511-142. 92953

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421516 i 064/1572-514. 92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 92073

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186 KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 92087

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

Sahrana je 28. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu. POTREBAN automehani~ar, saobra}ajni ili ma{inski tehni~ar za rad na tehni~kom pregledu. Znawe rada na ra~unaru i dozvola B kategorije. Telefon 063/1305-952. 93106 POTREBNA dva mesara za rad u Beo~inu. Kontakt telefoni: 063/500418, 021/870-604. 92338

PRODAJEM vilerov goblen „svadbeno putovawe“ 82/57cm uramqen. Cena 1000E. Telefon 062/8716-573. 93427 PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar moè izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din. Telefon 021/836153 92646 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 92734 HARMONIKA[ svira sve vrste slavqa i banketa, a po potrebi moè i orkestar. Telefon 064/114-38-07. 93012 DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77. 91572

O`alo{}eni: supruga Danica i sin Nikola. OG-1

Posledwi pozdrav sinovcu i bratu

Ilia \or|etu od strica Antike, strine Milice, sestre Marijane i porodice Gruji}.

OG-2

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

27. 12. 1909 - 27. 12. 2009.

Posledwi pozdrav zetu

Upokojio se u 82. godini na{ dragi otac

Posledwi kom{iji

pozdrav

nedeqa27.decembar2009.

dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav

Navr{ilo se 100 godina od kako je na{a baka i mama

Milica Bukinac udata Mutibari} ro|ena u srpskom selu Siget~epu kod Budimpe{te. Tim povodom }emo danas, u 11 ~asova, na Starom futo{kom grobqu odr`ati parastos. Nismo te zaboravili bako i mama.

Ilia \or|etu od tasta Vlade, ta{te Stanke i {ogora To{a.

Tvoji: Jovana, Andrea, Karla i dr Sa{a.

OG-4

Posledwi pozdrav dragom kumu

Nenad Savanovi} Aleksandru Kalajxi}u Kali

Bati

Sahrana je u ponedeqak, 28. 12. 2009. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa qubavqu }emo ~uvati uspomenu na wega.

^ika Tale, Oqa i Nata{a sa porodicama.

]erke Dragica i Zorica sa porodicama.

od Mite i Bobe. Milo{ Zori} sa porodicom.

94082

94144

94138

Posledwi pozdrav prijatequ, kom{iji i kolegi

Posledwi pozdrav na{em dragom

Aleksandru Kalajxi}u Kali

94160

94171

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Kali

Nenad Savanovi} Ilia \or|etu

Gospana Pani}

od porodice Bekvalac.

Sahrana je danas, 27. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Budisavi. Porodica.

Dragi brate Nenade, svemu si nas nau~io. Kako da ìvimo bez tebe, tvoje snage i èqe za ìvotom? Rekao si pedeset poqubaca malo je jer tuga je mnogo ve}a ali zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoj brat Predrag sa porodicom.

94176

OG-5

Aleksandru Kalajxi}u Kali Gale sa porodicom.

Dragan Alargi} sa porodicom.

94143

94142

94154

94165

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Steva Artukov sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom bratu i deveru

Sreten Ili} kumi Goji

\or|etu

Brani

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ.

od Bube, Du{ka, Milice i Nemawe.

od porodice Medi}.

Adam i Olga sa porodicama.

OG-3

94174

94163

Posledwi pozdrav na{em dragom

Radomiru Markovi}u Braci od sestre Ratke Petkovi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Sindikat RNS iskreno sau~estvuje u bolu porodica Nikoli} i Kalajxi}. Sa du`nim po{tovawem opra{tamo se od na{ih ~lanova sindikata

Melanije - Menke Kur}ubi}

Goji

Ne postoje re~i kojima se mo`emo oprostiti od tebe. Ne}emo te nikad zaboraviti. od porodice \uri}.

Sr|an i Marijana.

Neboj{e Nikoli}a

]erka Ivana, sin Dejan, suprug Petar i svekrva Mara.

94145

94173

Posledwi pozdrav Vekicinom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Kali

Mane Davidovi}

Kisa, Linda, Lela, Beba, Vi{wa, Tawa, Na}a, Goga.

94104

94159

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e majke, supruge i snaje

Aleksandru Kalajxi}u Kali

Brat Radivoj i snaja Branka.

Sahrawen je u subotu, 26. decembra 2009. godine, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Aleksandra Kalajxi}a Kolege iz Sindikata. 94168

94157

Sportisti NIS - RNS izgubili su divne prijateqe

Neboj{u Nikoli}a

Posledwi pozdrav Aninom tati

Aleksandra Kalajxi}a

Aleksandru Kalajxi}u

Ne mo`emo da verujemo da ste odigrali posledwu utakmicu - utakmicu `ivota.

od dece i u~iteqice odeqewa IV2 O[ â&#x20AC;&#x17E;Jovan Popovi}â&#x20AC;? i wihovih roditeqa.

O`alo{}ena porodica. 94113

94175

94167

94102

^ITUQE

nedeqa27.decembar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Gixi

Neboj{i Nikoli}u

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav na{em dragom

Neboj{i Nikoli}u

Neboj{i Nikoli}u Gixi

od: ^ede, Braneta, Gavane, Habaje, [trce, Raleta, Munxe, Lere, Crva, Bi}e.

od: Zdravka Kula{inovi}a i Pere \uri~i}a sa porodicama.

od: sestre Ubavke, zeta @arka i sestri}a Marka i Predraga.

94156

94161

94172

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

DNEVNIK

Milo{ Zori} sa porodicom.

Posledwi pozdrav najboqem tati na svetu

Neboj{i Nikoli}u Tata, zauvek }e{ biti u na{im srcima. Hvala ti za sve predivne trenutke provedene s tobom. Tu`ne a ponosne na tebe i tvoju neizmernu dobrotu i plemenitost.

94148

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav

Vole te: tvoje mezimice }erke Dejana i Nikolina i supruga Radmila Nikoli}.

94133

Neboj{i Nikoli}u Gixi

Neboj{i

Aleksandru

od drugara iz Limanske kafanice.

od porodice Miolski.

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Steva Artukov sa porodicom.

94158

94166

Posledwi pozdrav dragom

Neboj{i Nikoli}u Gixi

94147

Posledwi pozdrav na{em dragom

Neboj{i

Posledwi pozdrav

Melanija Kur}ubi} Cecina mama, sestra i Sale.

Neboj{i Nikoli}u Nebetu

Aleksandru Kalajxi}u od: Pere \uri~i}a i Zdravka Kula{inovi}a sa porodicama.

Aleksandru Kalajxi}u Kali

Posledwi je pozdrav draga na{a drugarice Menka, ali ve~no ostaje se}awe na tebe i vedar an|eoski osmeh. Podeli ga sa an|elima i neka nam te ~uvaju.

Zoran, Ne{a i Du{ka Budimirovi}. Dragan Alargi} sa porodicom.

94152

Posledwi pozdrav dragom

Opra{tamo se od na{eg kuma

Dragi na{

Neboj{i Nikoli}u Gixi

Izgubili smo dobre kom{ije, izuzetne qude. Po~ivajte u miru. Kom{ije sa Bulevara Cara Lazara br. 35.

94162

94125

94146

94108

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Posledwi pozdrav na{em dragom

~ika Neboj{a ~uva}emo prelepe uspomene na tebe.

Cecina Marina i Robert.

94126

Neboj{e Nikoli}a

Kali

Porodica Rackov.

Neboj{i Nikoli}u Po~ivaj u miru.

Rastanak je neizmerno bolan. Se}a}emo te se s qubavqu. Tvoji Gali}i. 94153

94170

Sa velikom tugom posledwi pozdrav kumu

Zoran i Rada Kapi~i}.

Sa du`nim po{tovawem opra{tamo se od

Neboj{i Nikoli}u Gixi od wegovih kugla{a: Alarge, Steve, Duleta, Sr|e, Milo{a, Trive, Cige, Voje i Radovana.

94112

94141

Sau~estvujemo u bolu porodice Nikoli} za izgubqenim sinom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Neboj{a Du{o moja, moj an|ele, ne ostavqaj me u ovolikoj boli... Povedi me.

Aleksandru - Bati Kalajxi}u

Neboj{e Nikoli}a

Aleksandra Kalajxi}a

Neboj{i Nikoli}u Gixi

Neboj{om

Tvoja Ceca. od: kumova Mi}e, Bogdana i Dragice Bogdanovi}. 94140

Porodica Mladenovi}.

Radnici Manipulacije. 94169

94080

Sr|an i Marijana.

94149

94124

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav na{em dragom

nedeqa27.decembar2009.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom sinu

Neboj{i Nikoli}u Gigiju od drugara: Bobi{ke, Zimbeta, Voje, Munxe, Vase, Stepe i \oleta.

velikom ~oveku i velikom prijatequ koji je svojim postojawem i dobrotom obogatio i na{e `ivote. Ni{ta vi{e ne}e biti isto kao s tobom.

Neboj{i

Neboj{i Nikoli}u

Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

Tvoji: Stoja, Nada, Radovan, Gorica, Zorica, Mira i Vi{wa.

Otac Krsta i majka Trajanka.

94136

94094

94137

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Neboj{i Nikoli}u

od: strike Raje, Vesne i Vlade sa porodicama iz Beograda.

Neboj{e Ve~no te u srcima ~uvaju tvoji: Milica, Marko, Jasmina i Dragan.

94132

94091

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog te~e

Tvoj `ivot je bio tren, a se}awe na tebe bi}e ve~no, jer voqeni nikad ne umiru! Dragi na{

Neboj{a

Ve~no }emo pamtiti tvoju dobrotu, po{tewe i iskrenost.

tvoj vedri i plemeniti lik ve~no }e ostati u na{im srcima.

U mislima sa tobom: Sara, Mire, Boca, Jadranka i Bata.

Tvoji: brat Vlastimir, snaja Radmila, Dejan, Du{an, Marina i An|ela.

94131

94090

Posledwi pozdrav dragom kolegi, iznad svega drugu, prijatequ i ~oveku

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u saobra}ajnoj nesre}i tragi~no izgubio `ivot na{ voqeni

94129

Posledwi pozdrav dragom

Neboj{i Nikoli}u Bio si dobra du{a i zato te Bog odabrao.

Zoran, Aca, Seki i deda Voja.

od o`alo{}ene porodice Nikoli}.

Tuguju za tobom Boja i Mirko Jovi~i}.

Neboj{e Nikoli}a

dragom

Bati

Posledwi pozdrav dragom

od: strine Smiqe Jovi~i} sa Lukom i Jelenom.

94097

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Neboj{i Nikoli}u

94130

Neboj{i Nikoli}u

od: bra}e Mileta i Jovice sa porodicama.

Neboj{i Nikoli}u

94096

Nikad te ne}emo zaboraviti!! Ve~no }e{ biti u na{im srcima dragi na{ ~i~a!!!

Neboj{a Nikoli} Tvoj sinovac Dejan sa suprugom Marinom i }erkom An|elom.

94095

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Neboj{i Nikoli}u

od: porodice Komazec Mirka i sinova \oke i Qubomira. od prije Jovanke iz Bege~a.

Hvala ti na neizmernom prijateqstvu. Po~ivaj u Bo`ijem miru. 94110

94128

Neboj{a Nikoli}

94093

1964 - 2009.

Posledwi pozdrav na{em kolegi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom drugu

Opro{taj od dragog nam pokojnika je 28. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova. na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom prijatequ

Neute{ni: majka Trajanka, otac Krsta, bra}a Vlastimir i Dragan sa porodicama.

Neboj{i

Neboj{i Nikoli}u

od: Vje{tice, Suji}a, [ukija, Kosti}a i Pere.

94099

Neboj{i

Tvoj vedar i uvek nasmejan lik nikada ne}emo zaboraviti.

od: prijateqa Smijuq Svetozara i Mirjane i Mijanovi} Zorana i Dubravke.

Rade, Silva, Rada, Jovana i Isidora Lovri}.

94109

94089

94092

^ITUQE

nedeqa27.decembar2009.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Goji.

Posledwi pozdrav po{tovanoj priji

DNEVNIK

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Valentina Naumov Gospana Pani}

Goji

1939 - 2009.

Kumice na{a, mala i ne`na, `ivot za tebe jo{ nije ni po~eo, a ve} se ugasio. Tuga u nama je tek po~ela, a nikada ne}e prestati.

Dosta Vizi

Sahrana je danas, 27. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, iz kapele Pravoslavnog grobqa, u Budisavi.

1933 - 2009.

Prijateqi Todori}.

O`alo{}ena porodica. 94083

94084

Sahrana je u ponedeqak, 28. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da me je u 69. godini zauvek napustio dragi suprug

Ve~ito o`alo{}eni: kumovi \or|e, Tawa, Radica, Radivoj i Sofija Milinkov. 94081

Posledwi pozdrav mom divnom stricu

Posledwi pozdrav sa suzom u oku dragom bratu

Mla|enu Milakovi}u

Miloradu Krsti}u

O`alo{}eni: }erka Verica, zet Milan i unuci Milo{ i Aleksa.

94114

Na{ si an|eo i osmeh

Jovan Popov Ispra}aj je u ponedeqak, 28. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1949 - 2009.

od wegove sinovice Jagode i wene porodice.

Supruga Gizika.

S qubavqu i tugom ~uva}e te od zaborava: sestra Milica, zet Qubomir, porodica Man~i}.

94008 94088

94098

Posledwi pozdrav na{em Bracku

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav mojoj jedinoj, voqenoj sestri

Dosta Vizi

Posledwi pozdrav

Uvek }emo te voleti. Tvoji: Verica, Milan, Milo{ i Aleksa.

94115

Radomiru Markovi}u Braci

Posledwi pozdrav

Jovanu Popovu

Vida, \or|e, Marko i Dejan @uti}.

od: Mileta, Mire, Mi{e, Jasmine, Kolina, Bicka i Bele.

Sestra Petra sa porodicom Milovanovi}.

94107

94011

94117

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav na{em Bracku

Posledwi pozdrav

Milici - Mici

Radomiru Markovi}u Braci

~ika Sreti

Danici Mandari}

Radomiru Markovi}u Braci

Sestra @eqka i sestri} Nemawa.

Peca, Mima, Milena, Dejan i Ka}a Markovi}.

94105

94106

od: Du{anke, Vida, Mirele i Stanislave.

94078

Bratu

Milici Gagr~in

od: kumova Marka i Slavice sa porodicom.

Kom{ije Mihajlo i Mileva.

94122

94121

Tu`nog srca obave{tavamo da je dana 25. 12. 2009. godine preminula na{a draga supruga, majka i baka

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 51. godini zauvek napustio na{ voqeni

Goji

Jovici Popovu

od Mi}e Igwati}a sa porodicom.

posledwi pozdrav od Verice i porodice Guzina.

94085

94127

Na{a najmilija }erka, sestra, majka i supruga

Milica Gagr~in 1947 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 28. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Melanija Kur}ubi}

Radomir - Braca Markovi} Ispra}aj je danas, 27. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

O`alo{}eni: suprug Mladen, }erka Jelena, sin Milovan, zet Dragan, unuka Lara i snaha Zorica.

O`alo{}eni: majka Mila, brat Zoran, }erka Ivana, sin Dejan i suprug Petar.

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Goran i }erka Daniela. 94103

preminula je 25. decembra 2009. godine, u 48. godini. Najdra`a na{a Menka, zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ponedeqak, 28. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova.

94119

94101

POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

POMEN Dve godine nema na{eg sina i brata

2004 - 2009.

^etiri su tu`ne godine od kako nije sa nama na{a voqena supruga, mama i baka

Stevana Ze~evi}a

Dana 28. 12. 2009. navr{ava se 25 godina od smrti na{eg tate i supruga

ro|. Radoj~i}

... Ni{ta te`e nego zalud tragati... ...Samo bol je u `ivotu siguran... I na{a qubav prema tebi.

Prolazi peta godina tuge i bola od kada nisi sa nama draga na{a, nezaboravqena. Vreme prolazi ali se}awe na tebe ostaje ve~no.

Mama, tata i brat sa porodicom. 93897

SE]AWE Pre sedam godina, 27. 12. 2002. godine preminuo je u Pan~evu na{ dragi

Nada Oreq ro|. Vlajni} Danas, 27. decembra 2009. godine, u 11 ~asova poseti}emo wen grob. Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Stevan Brzak 26. 12. 1999 - 26. 12. 2009.

Prerano si nas napustio, mi te jo{ uvek pogledom tra`imo. Uz tebe smo bili sre}ni, sigurni i jaki, a sad `ivimo sa velikim bolom i tugom. Tvoja Sawa i Maja sa porodicama i Julkica.

Pro{lo je deset godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Supruga Mira, sin Du{ko i unuci Marko i Nikola.

93850

94077

SE]AWE

POMEN

1. 1. 2002 - 1. 1. 2010. 1994 - 2009.

Tvoji najmiliji: porodice Miqkovi} i Bo`i}.

Tvoji najmiliji.

93913

93987

Bo`idar K. Stefanovi}

DVOGODI[WI POMEN

DESETOGODI[WI POMEN

Stevana Beli}a

28. 12. 2007 - 28. 12. 2009.

Qubica Miqkovi}

nedeqa27.decembar2009.

Povodom smrti dragog supruga, oca i dede, narodnog poslanika

diplomirani ekonomista, penzioner ro|en u Vlajkovcu 1924. godine

Stevo Zeqkovi} Utehe nema, zaborav ne postoji, samo bol i tuga ostali su u na{im srcima.

Petar Todorovi} To{a

Supruga Gordana, sin Ratko, k}erka Milijana, unuke Sara i Milica i zet Bojan.

Pre dve godine, 18. 2. 2007. godine preminula je u Pan~evu na{a draga

Porodica.

93891

93325

Nandora Maracija

DESETOGODI[WI POMEN

1948 - 2009. zahvaqujemo se na izrazima sau~e{}a i podr{ci u najteìm trenucima poslanicima Narodne Skup{tine Srbije, premijeru Mirku Cvetkovi}u, kolegama iz Demokratske stranke, odborni~ke grupe â&#x20AC;&#x17E;Za evropsku Kawiùâ&#x20AC;? SO Kawià, Saveza samostalnih sindikata, AK Partizan i lokalne samouprave op{tine Kawià.

Stanka Zrni} 1939 - 2007. Vreme koje prolazi ispuweno je prazninom jer nisi sa nama. U srcima nosimo uspomenu na tvoju dobrotu i qubav koju si nam pru`ala.

Tvoji najmiliji: suprug Milan, }erke Milena i Radmila, unuka Jelena i zetovi Zoran i Bogdan.

Nevena S. Stefanovi}

Navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nisi sa nama voqena sestro.

Porodica Maraci.

ro|. Stojanov slu`benik po{te, penzioner ro|ena u Dolovu 1921. godine

93971

Lazar Miki}

PETNAESTOGODI[WI POMEN

Lela Stojanov

Uspomene na svoje drage ~uvaju: k}erka Gorica, sin Jovan, zet Radoslav, snaja Zorana, unuk Davor, unuka Danijela, zet Predrag, unuk Stefan, praunuk Nikola, sestri} Budimko Brati} i brat i dever Jovan sa porodicama.

S tugom i qubavqu uspomenu na wegov lik ~uvaju najmiliji: supruga Cvijeta i sinovi Darko, Predrag i Nenad.

93893

94100

94079

ro|. Erdevik

Milo{ \or|evi} Baba ^etiri tu`ne godine su pro{le od kako nas je napustila na{a draga majka i baka i dve tu`ne godine od kako nas je napustio na{ dragi otac i deda

Bol i setu koju ose}amo u svakoj uspomeni na tebe, jer si bio najboqi suprug, otac i deda ni{ta nije moglo da zameni svih ovih tu`nih godina. Pored tebe smo se uvek ose}ali voqeni, za{ti}eni i sre}ni. Hvala ti za sve. Tvoji najmiliji: supruga Milica i porodice Filipovi} i Vra~ari}.

Draga sestro, tvoja qubav i dobrota, ~uva}u je do kraja `ivota. Tvoj brat Mile sa porodicom. 93761

TROGODI[WI POMEN

Navr{ava se 40 dana tuge i bola dragoj sestri

Radoslava Guqpa

Leli Stojanov

94123

Julijana - Ilonka Dimitri}

IN MEMORIAM

Zoran Dimitri}

ro|. Erdevik Tri godine nije sa nama moja Rada. Vreme ne bri{e wen mio lik.

28. 12. 2005 - 28. 12. 2009. 31. 12. 2007 - 31. 12. 2009. Uvek u srcu i mislima: }erke Marine i unuke Aleksandre sa porodicom.

Sestro moja, zauvek }e te ~uvati moja qubav ja~a od zaborava.

Suprug Milan sa porodicom.

Tvoja sestra Mica sa porodicom.

94139

93759

93663

POMEN

1995 - 2009.

\or|e Ne}akov

Svetozar Josi}

27. 12. 1989 - 27. 12. 2009.

iz Vilova

SE]AWE 29. 12. 2008 - 29. 12. 2009. Sa tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na majku i baku

Ivan Oluji} 1937 - 2009. kapetan korvete major ratne mornarice Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Vukicu Ma{anovi} ro|. Mikovi}

Porodica.

Po~ivaj u miru uz nezaborav, voqena na{a. O`alo{}ena porodica Ma{anovi}.

Sa zahvalno{}u i po{tovawem uvek Te se se}aju Tvoji: Mi}a, Du{ko, Dragan i Radmila.

Trenutak je bio presudan da prerano zaustavi tvoj `ivot, a nama ostavi ve~nu tugu, bol i prazninu. Supruga Lenka sa decom.

93537

94055

93579

93626

07.00 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 13.15 14.15 14.45 16.15 16.40 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30

TV PROGRAM

nedeqa27.decembar2009.

TV ba{tina Vesti ârlijev avion, film Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Koliko se poznajemo, kviz Dodati ìvot godinama Sredina Malo druga~iji Boì}, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Kivi - specijalni spasilac [tikla papu~a âri ribolova Stil i grad TV Dnevnik

Laura Morante

Carstvo vukova Uloge: @an Reno, Laura Morante, Arli @over, Filip Bas Re`ija: Kris Naon (Panonija, 20.50) 08.35 09.50 11.00 11.30 12.00 14.20 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00

Nedeqom u Panoniji Nacionalne sinergije Modni magazin Multietnik Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine Be~ej Ulovi trofej Modni magazin Film: Carstvo vukova Vojvo|anske vesti

06.05 08.00 09.06 11.00 12.34 13.00 13.13 13.15 13.30 14.10 14.46 15.03 15.06 15.54 16.41 16.43 17.54 18.26 19.00 19.01 19.30 20.06 20.58 21.05 22.47 23.13 00.05 00.19 02.20 03.09 04.06 04.39

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Kulinarski letopis Na{ auto na{im gledaocima Sat Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima ^ekaj me ja sigurno ne}u do}i, film Ivan Bosiq~i} - Qubav je samo re~ Ri~ijevi Dnevnik Egzit Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno

Vinarije

20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55 00.00

06.35 07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.20 16.30 17.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Kejt Tod

Horizont: Potpuna izolacija U emisiji produkcije BiBi-Sija vide}ete reakcije {estoro qudi li{enih svih ~ulnih nadra`aja. Ovaj eksperiment u nau~nom smislu ima ciq da utvrdi kako ~ulna stimulacija uti~e na mozak, kako se pona{aju qudi koji su bili `rtve potpune izolacije u samici. (RTS 2, 20.06)

03.40

Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Adi u divqini Vrh lednika, EVU dok. prog. Laku no}, Frenk, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Brazde Me|ureligijski dijalog i mir na Balkanu Interfejs Dolinom Ibra kroz vekove Kulturako aresipe Leti, leti pesmo moja mila Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Aston Vila, prenos Srpski isto~nici Fudbal - Premijer liga: Hal Siti - Man~ester Junajted, prenos Put humanizma Libela: Sigurnost na Balkanu Brioni Horizont Danilo Ki{: Uspomene, se}awa Mistika Gala koncert povodom dvadeset godina od pada Berlinskog zida Vikend Evronet Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Aston Vila (r) Fudbal - Premijer liga: Hal Siti - Man~ester Junajted (r) Danilo Ki{: Uspomene, se}awa

06.00 06.30 08.00 08.45 09.10 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 16.30 17.15 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 04.30

Glas Amerike Film: Jedinstvena g|ica C Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Film: Zalazak sunca Sva{tarica Zdravqe i Vi Vesti Zaustavno vreme Hokej Tuk na luk Qubav za sva vremena Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena Pop mjuzik Muzika Film: Jedinstvena g|ica C

12.30 13.00 13.25 13.52 14.25

Ru~ak na lepe o~i Me|uprostor Vinarije: Kod Dulke Vojvo|anski dnevnik Jahorina A sad, adio, film Muzi~ki program

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Betlehemci (slov) Emisija za selo (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Trio - Evroregionalni magazin ôvek koji je nosio svoj krst, film (rum) Kultura i tradicija (rom) Boì}ne pesme Mali koncert: Mladen ôli}, klavir i Rioko Jano, violina Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Filmoskop: Novosadski ekran, emisija o filmu Aladinove avanture îgu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) Halo TV (ma|) TV sport (ma|) Brat, film

07.00 Film: Druìna sa Slatkog potoka - Tajno skrovi{te 08.30 Trnav~evi}i u divqini 09.00 Znawe na poklon 11.00 Veliki brat, uìvo 12.55 Dvougao 13.00 Potraga specijal 14.00 Film: Krv vitezova Templara 16.00 Vesti B92 16.35 Veliki brat, uìvo 17.00 Popodne 18.30 Vesti B92 19.05 Tran~evi}i u divqini 20.05 Veliki brat 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Kalifornikacija 00.10 Jelen Top 10 01.00 Vrlo va`ni 01.25 Oplaneti se

07.00 07.45 08.00 09.00 09.24 09.28 09.43 09.57 10.29 11.00 12.00

U Vojvodini je sve vi{e dobrog vina koje se nekada pilo i po evropskim dvorovima. U ovom novom serijalu, subotom uve~e }e na RTV 1 biti predstavqeno blizu 50 vojvo|anskih vinara koji prave kako sve vi{e, tako i sve boqa vina. Urednik: Mile Isakov (RTV 1, 21.00)

16.20 16.55 Gordan Ki~i} 11.00 11.30 12.00 12.45 13.45 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Nodi Najboqi lek Granice nauke Film: Sedma soba @iveti svoj `ivot Hrana i vino Integracija Katapultura Novosa|anka Objektiv Nodi Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

09.00 10.00 12.30 14.30 15.00 15.30 16.00 18.00 20.30

Jahting: Maksi Jaht kup NHL: Detroit – Kolumbus ACB Liga: Unikaha – Huventud NBA u`ivo Evroliga Magazin Pregled NHL NBA: LA Lejkers – Klivlend EBEL: Medve{~ak – Alba ACB Liga: Real Madrid – Barselona 22.30 NHL: Detroit – Kolumbus 00.00 NBA: Klivlend – Hjuston

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

êkaj me ja sigurno ne}u do}i Alek je o~ajan jer ga je nakon trogodi{we veze ostavila Teodora. Ima svakodnevne samosaàqevaju}e seanse kod svog drugara Baneta... Uloge: Milo{ Samolov, Mirjana Karanovi}, Gordan Ki~i}, Milica Mihajlovi}. Branislav Trifunovi} Reìja: Miroslav Mom~ilovi} (RTS 1, 21.05)

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.30 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05 03.30 05.00

Mame u {trajku e-TV Doma}in Puka Srbija open Survajver Survajver specijal Survajver profil Film: Rimsko carstvo - Neron Mame u {trajku Kviz: Ke{ taksi Film: @ikina `enidba Film: Valter brani Sarajevo Fajront republika Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Pod paqbom Film: Razbija~i Film: Qudski uzorak

DNEVNIK

18.59 19.33 20.06 21.00 22.03 22.52 23.46 00.14 02.00

Idemo u`ivo 07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.45 15.00 16.15 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Jutro sa Ne{om Risti}em Qubav, navika, panika Film: Gle ko to govori Siti Grand hitovi Film: Sastanak sa nepoznatim Siti Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Farma - the best of Grand - Narod pita Mewam `enu Film: Qubav je slepa Siti 2 Film: Ludosti u kampu Film (r)

(Hepi, 12.20 i 14.43)

05.00 06.00 06.22 06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.47 10.00 10.30 11.18 11.50 12.20 12.44 13.08 13.35 14.18 14.43 15.10 15.33 16.05

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Modi Meda Rupert Eon kid Papirmanija Sporti} Dinosaur king Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [aman king Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.00 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.10 00.50 01.40 02.30 04.10

Riznica Telemaster Rekord Film Srce Klinika Biseri Telemaster Fritajm Nije lako biti ja Budi faca Film Klinika

Marija Kon~ita Alonzo

Qubav je slepa Uzbudqivi triler u kome je èna jednog industrijalca kidnapovana i zadràna zbog otkupa... Uloge: Yef Fejhi, Marija Kon~ita Alonzo, Yej Edi Pek Reìja: Adolfo Martinez Solares (Pink, 00.00)

De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa27.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 14

Pi{e: Petar Tomi}

Lisa Kudrou

Sre}an kraj Marmi postaje `rtva ucene. Posle gre{ke u maldosti, duhovi pro{losti se vra}aju. U ku}u joj dolazi filmayija Niki koji tvrdi da poznaje wenog sina kojeg je dala na usvajawe... Uloge: Lisa Kudrou, Stiv Kugan, Lora Dern Re`ija: Don Ros (Nova TV, 02.50) 09.20 09.45 10.10 11.05 11.35 12.10 13.55 15.00 15.05 15.45 17.00 17.15 18.20 19.00 20.00 21.00 21.45 21.55 22.40 00.30 02.50

Dora istraùje, crtani Lude 70-e Ulica se}awa Automotiv Novac Kevin Hil Boì}na ~arolija, film Izborne vesti Boì}na ~arolija, film (nastavak) Karate Kid, film Izborne vesti Karate kid (nastavak) Intervju - Stipe Mesi} Ekst pul Nad lipom 35 Slepa pravda, film Izborne vesti Slepa pravda, film (nastavak) Red karpet, {oubiz Osu|eni, film Sre}an kraj, film

08.00 Marija Kalas: @iveti i umreti za umetnost i qubav 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Qubavni problemi 10.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 11.00 Krunisawe kraqice 12.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 13.00 Viktorijanska farma 14.00 Greta Garbo 15.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Misterije mumija 17.00 Tajne dubina 18.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 19.00 Islamska istorija Evrope 20.00 ^edna kraqica 22.00 Besmrtna qubav 23.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Misterije mumija 01.00 Tajne dubina

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Malo Korigan 09.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.00 Pepequga 12.00 Kako sam sistematski uni{ten od idiota 14.00 Nora 16.00 Paja o Jare 18.00 Jamaka{i 20.00 Voze}i gospo|icu Dejzi 22.00 Taksi 3 00.00 Goli skandal

07.40 08.05 09.35 11.30 13.40 15.35 17.05 19.30 20.05 22.30 23.20 01.05 02.55

Filmovi i zvezde Uhva}en na delu Rolingstonsi – Ve~ni sjaj U svemiru i okolini Bo`i} Voz za Daryiling Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Holivud na snimawu Mra~ni vitez Prava krv - Oslobodi me Velika qubav Beovulf Bi}e krvi

HRT 1, nedjeqa, 27.12.2009. 08.19 Koncerti za bis - najboqe iz 2009. 09.15 Opera boks 09.45 TV kalendar 10.29 Monk 12.09 Dnevnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split:More 13.50 @iveti zdravije 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.55 Garfild, film 17.15 Lepom na{om 18.15 U istom loncu, kulinarski {ou 18.55 Izborna no} - 1. deo 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Mirta u~i statistiku, film 21.30 Voza~ka dozvola, film 22.00 Izborna no} 2009. - 2. deo 00.55 Monk 02.30 Lepom na{om 03.25 U istom loncu, kulinarski {ou 04.05 Plodovi zemqe

07.35 09.00 10.00 11.00 11.10 12.00 13.05 14.45 15.00 16.00 19.35 20.10 22.30 22.35 23.25 23.55

@elezni div, crtani Prijateqi Zagreb: Misa, prenos Biblija Nora Fora, TV igra za decu Izbor sportiste godine Kako je Grin~ ukrao Boì}, film Skica za portret [kriwa: Plavi Boì} Olimp - sportska emisija Garaà Pirati s Kariba: Prokletstvo Crnog bisera, film Za one koji misle unapred Dobre namere Sportske vesti Vreme je za yez

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 03.00 04.00 05.00

Yo Bet Vilijams

Da~ Da~ Duli je obi~an gra|evinac, uvek spreman da pomogne, naviknut na ìvot u svetu jednostavnih qudi. Kada svojoj novoj devojci ponudi pomo} tako {to }e wenog sina za Dan zahvalnosti prevesti do îkaga, Da~ ni ne sluti da su pred wim naporni sati mentalnog ratovawa s dvanaestogodi{wim snobom Dojlom... Uloge: Ed O' Nil, Yo Bet Viliams, Itan Embri Reìja: Piter Fejman (RTL, 20.00) 08.05 08.25 09.05 10.05 10.30 11.10 11.55 12.25 14.20 15.50 17.55

Yoni Dep

Pirati s Kariba: Prokletstvo crnog bisera Crni biser je gusarski brod o kom govore mnoge karipske legende. Iako mnogi tvrde da je re~ o utvari nastaloj u mornarskim glavama omamqenim rumom, do zuba naoru`ana la|a zloglasnog kapetana Barbose jedne no}i napada palatu britanskog guvernera Svana i otima wegovu k}er Elizabet... Uloge: Yoni Dep, Orlando Blum, Yefri Ra{ Re`ija: Gor Verbinski (HRT 2, 20.10)

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Poziv Seksualni `ivot Ubica cara ^ovek bomba Odred orla Misteriozni ~ovek Posledwa miqa

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Strejt pri~a Mo`e{ da ra~una{ na mene Kavez za ptice Ludo putovawe Bila i Teda Lovci na blago [oping Batice, gde mi je auto? Igbijevo potonu}e Bez daha

Dodir an|ela U divqini Divqi u srcu Pomorska patrola Marpl - Qubav u parohiji Marpl - U 4.50 iz Padingtona Marpl - Najavqeno ubistvo Mis Marpl: Prst koji se pomera Advokatova kazna Put ka Bo`i}u Medijum Pomorska patrola U divqini Divqi u srcu Dodir an|ela

19.25 20.00 21.55 22.25 23.15 01.00 02.35

09.05 10.00 10.55 11.50

Astro Boj, crtani Mifi Ulica Sezame Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Preìveti divqinu: Sibir, dok. film Jedna od momaka Po~etnik godine, film Tri ninye u borbi za pravdu, film Najbrì i najè{}i, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Ekskluziv Da~, film No} odluke CSI Majami No} odluke Na meti ubice, film Tri ninye u borbi za pravdu, film

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

O~evidac Besna priroda Trka do Dakara Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Kako pre`iveti u opasnim situacijama Nagazi gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Razotkrivawe mitova Moja neverovatna pri~a Mekintajer Nevoqe u raju Ratovi bandi Vremenska kriva

08.30 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.00 15.30 16.00 16.15 16.30 17.00 17.15 17.30 17.45 18.00 19.00 20.00 20.45 21.00 00.00

Svi sportovi Alpsko skijawe Alpsko skijawe Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Zimski sportovi Biatlon Biatlon Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Skija{ki skokovi Zimski sportovi Borila~ki sport Bilijar

16.25

Diktator i na nebu nepo`eqan U

momentu kad su Elena i Nikolaje âu{esku Pilot je dobio uputstva da }e mu u susret do}i dva helikopterom napustili zgradu Centralhelikoptera kao pratwa, dok se ne prizemqi. Uponog komiteta, kolega iz BTA i ja probijali zoren je da sledi uputstva, ina~e }e biti oboren. smo se Bulevarom Mageru ka CK. Vozili smo wePosle bekstva âu{eskuovih iz zgrade CK, vojgov ,,Varburg“. Sa unutra{we strane na staklo zaska je dobila nare|ewe da celokupna avijacija Rulepili smo papir s napisima BTA - Tanjug. Pred munije bude prizemqena i niko ne poleti bez odonama su se bulevarom kretale ka hotel ,,Interkonbrewa vrhovne komande. Protivavionska odbrana tinentalu,, i sedi{tu Centralnog komiteta moje imala jasna uputstva da obori svaki neprijavqe`da desetine hiqada qudi. Izme|u nas i hotela ni i neovla{}eni let. Pilot Malucan je upoznao stajali su tenkovi i borna kola. Pored vojnika na âu{eskua sa situacijom. Po{to ga je saslu{ao, gusenicama i kupolama, civili su visili kao groâu{esku je traìo da sleti na autoput Bukure{t zdovi. Vojska je pre{la na stranu demonstranata, a - Trgovi{te. Nikolaje i Elena su se u pratwi dva devojke su kitile vojnike cve}em. oficira sekuritate pribliìli autoputu s nameDok smo se pribliàvali na dve ulice od sedirom da sednu u ne~ija kola i tako produè put. {ta partije, na nebu se pojavio predsedni~ki helikopter. Masa demonstranata zanemela je za trenutak a onda su, poput erupcije vulkana, odjeknule re~i: ,,Diktator beì“. Po~ela je nevi|ena radost i op{te grqewe, a momci su bacali kape uvis. Na parteru vi{espratnica du` Bulevara Mageru, koji vodi do Univerziteta otvarali su se prozori. Pa`qivo, da nekog ne povrede, slu`benici su po~eli da izbacuju iz kancelarija, biblioteka, kwiàra, portrete i kwige Nikolaja i Elene âu{esku, wihova sabrana dela. Za tili ~as ulica je bila poplo~ana diktatorovim slikama. Tad je neko iz grupe ispred nas uzviknuo ,,idemo Ilijesku (levo) i âu{esku u „vreme sporta i razonode” na televiziju“. Posle pedesetak metara izdvojili smo se pobo~nom ulicom i Bekstvo diktatora iz zgrade CK, preko Snagova hitali da javimo najva`niju vest koju je ~ekao ceo do hap{ewa ispred Trgovi{ta, je pri~a kakva se svet. ,,âu{esku je pao“. moè videti samo u filmovima. Stopirali su leTog 22. decembra, do 17 ~asova, u celoj Rumuniji kara dr Nikolaja Deku koji ih je vozio do blizu je vladala atmosfera radosti i olak{awa. Niko grada Trgovi{te. On se prise}a da je u toku vonije ni slutio {ta }e se daqe doga|iti. Gra|ani `we gledao Elenu u retrovizoru. Re~ nije progonisu ni{ta znali o gr~evitoj borbi za vlast u vorila, sedela je tako izgubqena, kao da je za tih zgradi CK. âu{esku je jo{ bio u bekstvu, a u zgrapar sati potpuno ostarila. I Nikolaje je na preddi CK wegovi biv{i saradnici poku{ali da wem sedi{tu pored voza~a potpuno omek{ao. Deoforme novu vladu. Grupacija oko Jona Ilijeskua lovao je jako umorno. Danas ovaj lekar iz provinje jedina dobila podr{ku armije, a uve~e posle 22 cije priznaje da mu je to bila najmaleroznija situsata on je, u ime revolucionara pro~itao program acija u ìvotu. Dok je vozio shvatio je u kakvoj je Saveta Fronta nacionalvelikoj nevoqi. Voze}i nog spasa. Direktni preâu{eskuove postao je nos revolucije preko TV meta i bio ìvotno Pa`qivo, da nekoga ne povrede, je u su{tini promocija ugroèn. slu`benici su iz kancelarija novih vlasti. Revolucija U trenutku kada su izbacivali kroz prozore portrete i u{li u op{tinu Vakapo~iwe da te~e u dva sabrana dela Nikolaja i Elene pravca. âu{esku je bio re{ti nadomak Trgovipoptpuno izgubqen i te{ta, Deka je uleteo u âu{esku. Za tili ~as ulica je bila {ko je poverovati u pripoveliku rupu na putu, poplo~ana diktatorovim slikama ~e da su teroristi imali naglo je podigao nogu sa mnogo veze s wim. To je gasa pa se pretovareni ipak deo borbe onih koji su iz druge klupe pre{li auto ugasio. Probao je da pokrene motor, ali je napred i videli {ansu da se domognu pozicija. dao gas da motor „presisa“. Sekurista iz obezbeVojnik koji je bio uz bra~ni par âu{esku pri|ewa ga je savetovao da okrene kqu~ i pritisne ~a da je helikopter te{kom mukom uspeo da polegas do kraja. ,,Ne ide“, odgovorio je doktor i ti sa krova CK i to samo nekoliko minutra pre neotvorio haubu da proba da o~isti karburator. go {to su demonstranti stigli do krova zgrade. ZaDok se dr Deka zabavqao karburatorom, sekurijedno sa Nikolajem, Elenom, i posadom u helikopsta je primetio ispred wih kako jedan ~ovek pere ter su se popela dva wihova najvernija saradnika kola. Oti{ao je do wega i ~vrsto drè}i autoEmil Bobu i Manea Manesku i dvojica sekurista mat ga upitao ,, Ima{ benzina?,, ,,Imam oko 20 iz obezbe|ewa. Pilot Vasile Malucan se, na zahlitara odgovorio mu je pomalo upla{eni ~ovek. tev âu{eskua, uputio ka Snagovu gde su âu{e,,Ide{ s nama do Trgovi{ta da odbacimo druga. skuovi imali svoje prostorije kraj istoimenog jeTamo }e{ dobiti benzin. Auto nam se pokvario“, zera nedaleko od Bukure{ta. U Snagovu su se zadrnaredio mu je sekurista. ,,Molim vas nemojte me àli oko pola sata. Za to vreme âu{esku je teleubiti“, molio je ~ovek. Zvao se Nikolaje Petrifonirao partijskim sekretarima okruga, hteo je {or. Kad je ugledao âu{eskua, od {oka je po~eo da vidi gde je mirno. U~inilo mu se da u Pite{tije vi~e: ,,To su ~au{isti“. Obezbe|ewe mu je zaju nema demonstracija. Dok se letilica priblipretilo pi{toqem da sedne za volan i da vozi ìla aerodromu Boteni, koji je usput, protivvapolako. âu{esku je i ovoga puta seo napred pozdu{na odbrana je identifikovala helikopter. red {ofera.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa27.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ure|ujete svoj dom, ukra{avate ga, uìvate u tro{ewu novca i kupovinama! Ba{ prijatan i opu{ten dan, koji provodite u krugu porodice i onih koje volite, po svojim èqama i merilima. Zasluìli ste odmor.

BIK 20.4-20.5.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste lewi i hedonisti~ki raspolo`eni. Sve {to je lepo i {to je qubav, muzika i umetnost, pa ~ak i kuvawe kao kreativan ~in, dolazi u obzir danas i sutra. Izle`avate se?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

27. decembar 2009.

Imate dva izbora pred sobom, kao i obi~no: ili da otputujete negde gde ste ve} bili, s dru{tvom, ili da se tu gde jeste vratite korak unazad i provedete vreme opet s dru{tvom. Partnera idealizujete? Doma}inski ste raspoloèni, pa }ete se ove nedeqe posvetiti porodici i dati svoj doprinos u ku}i. Istovremeno }e vam i odgovarati opu{tenost u domu, da napunite baterije za predstoje}e poslove. Sunce u znaku Jarca ukazuje na va{u ozbiqnost, odgovornost i samosvest. Moète se osloniti na sebe, mada izgleda da i drugi ra~unaju na vas i va{u podr{ku. Dosadile su vam navike. [etwa? Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Device, pa i podr{ku jedne ènske osobe. Moète se smireno posvetiti onome {to cenite kao svoj prioritet, a imate vremena i za hobi koji volite.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Vikendom vas partner dr`i pod svojom kontrolom, pa }ete se uklopiti u ono {to se od vas o~ekuje. Me|utim, Venera je uplovila u znak hladnog Jarca, {to obaveze stavqa u prvi plan. Uspomene.

[KORPION 24.10- 23.11.

Praznici vam daju priliku da budete nasmejani i zadovoqni, a ne preoptere}eni obavezama. Nemojte kvariti odnose s partnerom, mada vam deluje pomalo neshvatqivo i nerealno. Putovawe?

Jo{ uvek letite po oblacima, i STRELAC 24.11- 21.12. to je sasvim OK jer doprinosi lepom raspolo`ewu i nekim novim iskustvima. Pro{irite svoje vidike, kroz poznanstva i putovawa. Jeste li spakovali kofere ili kasnite? JARAC 22.12-20.1.

Ovo je vreme kada dominirate svojim `ivotom i situacijom u kojoj ste. Vreme praznika }ete provesti povu~eni u svom intimnom okru`ewu, okupiv{i porodicu i prijateqe oko sebe. Smirenost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sve biste hteli, ali nemate dovoqno realnih mogu}nosti. Zbog toga rasporedite svoje vreme i energiju na mnoge strane, pa ~inite kako vam pa{e, ali istovremeno sve ono {to ste planirali. Izuzetno ste kreativni, i nemate razloga da ne budete dobro. U svom domu danas mo`ete i kuvati i pakovati poklone, i u`ivati s dragom osobom. Nedeqa je, dan za odmor i igrice.

TRI^-TRA^

Razvode se Suzan i Tim Glumci Suzan Sarandon i Tim Robins objavili su da je wihovom „divqem braku” kraj, a qubav izme|u wih pukla je jo{ ovoga leta. Suzan (63) i Tim (51) sreli su se 1988. godine, tokom snimawa filma „Bull Durham”. Bili su jedan od najdugove~nijih holivudskih parova, ali nikada se nisu ven~ali. Poredili su ih s drugim neven~anim parovima ~ije su veze potrajale, poput Goldi Hon i Kurta Rasela, kao i Xoane Vudvard i Pola Wumena. Tako da je jedan od dugove~nijih holivudskih parova do~ekao svoj kraj. Sarandonova ima }erku iz prvog braka, dok sa Robinsom ima dva sina.

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Ni{

SA KI{OM, POPODNE SUSNE`ICA

Madrid NOVI SAD: U nedequ hladnije i obla~no sa ki{om, a popodne sa susneìcom. Vetar umeren ujutru severoisto~ni, a zatim severozapadni. Rim Pritisak ispod normale. Temperatura od 1 do 4 stepena. VOJVODINA: U nedequ hladnije i obla~no vreme sa ki{om, a moLondon gu}a je i susneìca ili vlaàn sneg, posebno na zapadu i severu VojvoCirih dine. Vetar umeren, ujutru severoisto~ni, popodne severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 0, a maksimalna 6 stepeni. Berlin SRBIJA: U nedequ obla~no sa ki{om, a na severu i zapadu Srbije Be~ popodne susneìca i vlaàn sneg. U centralnim i ju`nim predelima relativno toplo. Vetar umeren, na severu Srbije severnih pravaca, a na Var{ava jugu prete`no ju`ni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 0, a maksimalna 12 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak prete`no Moskva sun~ano. Posledwa tri dana ove godine toplije uz ju`ne vetrove i ~esta naobla~ewa sa povremenom ki{om. Maksimalne temperature oko 15 Oslo stepeni u sredu i ~etvrtak. U novogodi{woj no}i toplo uz ju`ni vetar i mogu}u ki{u po dana{woj prognozi. U prvim danima Nove godine po- St. Peterburg stepeno zahla|ewe i pojava snega 2. i 3. januara. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika, pa je neophodno striktno po{tovawe saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija najizraèniji }e biti glavoboqa, bolovi u kostima i zglobovima i vrtoglavica. U saobra}aju se preporu~uje maksimalna pa`wa.

VIC DANA

Evropa 8 12 9 2 3 5 2

Dobio Lala na lutriji milion evra. Ne zna {ta }e od sre}e, pa do{ao ku}i i vi~e: - Soso, Soso, do|i da vidi{ na{ih milion evra! Do|e Sosa, pogleda torbu punu para, srce joj otka`e i sru{i se mrtva. Lala je gleda, pa ka`e: - E, tako je to, kad ti sre}a krene, onda ti stvarno krene.

SUDOKU

2 -6 -5 20

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

9 2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

75 (3)

Slankamen

226 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

135 (-1)

Zemun

327 (19)

Bogojevo

128 (-2)

Pan~evo

340 (16)

Smederevo

496 (14)

Ba~. Palanka 140 (-1) Novi Sad

149 (-1)

Tendencija porasta i stagnacije

8 2 5 4 3 7 6 9 1 TISA

SAVA

N. Kne`evac

178 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

222 (10)

NERA

Hetin

256 (20)

44 (14)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 460 (91) Beograd

Kusi}

3 6 7 9 5 1 8 2 4

4 9 1 2 8 6 3 5 7 9 3 6 1 7 4 2 8 5

283 (23)

Tendencija porasta

3 3

1 4 8 5 2 9 7 6 3

5 7 2 8 6 3 4 1 9 6 1 9 7 4 2 5 3 8

176 (66)

7 9

8 5

7 5 3 6 1 8 9 4 2

2 8 4 3 9 5 1 7 6 Re{ewe iz pro{log broja