Dnevnik 27.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 27. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22943 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINI-ANKETA „DNEVNIKA” IVICA DA^I]:

@elim da nam politika bude dosadna ZORANA MARKOVI]:

Bi}u Eliot Nes samo u tu`ila{tvu str. 3

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Slovenci „prihajaju” u Novi Sad

str. 2

Foto: R. Hayi}

KONZULATI U VOJVODINI

DEDA MRAZEVI MOTORA[I: Osmu godinu zaredom, stotinak motora{a obu~enih u kostime Deda Mraza obradovalo je najmla|e Novosa|ane na Trgu slobode, u De~jem selu u Sremskoj Kamenici, De~joj sigurnoj ku}i, De~joj bolnici i u

Dnevnom centru za decu ometenu u razvoju na Novom nasequ. Deda Mrazevi motora{i delili su im bombone i paketi}e, koji, ako se uzme u obzir da sve sami bajkeri finansiraju, uop{te nisu bili skromni. str. 7

[TA GRA\ANI MOGU DA O^EKUJU OD NOVE GODINE

DRAMA U DVORI[TU PORODICE GA^I] U IRIGU

Kradqivac za volanom, Izvesna samo poskupqewa vlasnica na haubi str. 12

Hladnije sa snegom

str. 5

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Deda Mraz samo za podobne?

3 Wihovo svetlo, tunel na{ 3 Majini narodwaci u Ba~koj Palanci

Vojvodina 10 Poklon karta za do~ek u „Termalu”

Ekonomija Najvi{a temperatura -1 °S

Crna

4 Zalud su godinama otkrivali monopole 5 Ni krizu nismo znali da iskoristimo

SPORT

Dru{tvo

9 Bi}e posla u „Neobusu”

12 Zapleweno 250 miliona evra od kriminala 13 Danas presuda Mihaqu Kertesu

str. 16 – 19

14 Umivawe nad dvori{nim ~esmama 14 Tre}ina gra|ana jo{ nema svog lekara

REPORTA@E

SRPSKE ODBOJKA[ICE – LEPOTICE

SVETSKI OBI^AJI VEZANI ZA DO^EK NOVE GODINE

Lazawe, gro`|e i {arene ga}e

48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@IVOJINOVI]: NETA^NO PISAWE [TAMPE

str. 15

ponedeqak27.decembar2010.

POLITIKA

c m y

2

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

KONZULATI U VOJVODINI

DNEVNIK

Slovenci „prihajaju” politi~kom i ekonomskom partneru

NASUPROT ZADOVOQSTVU VLASTI, OPOZICIJA KRITIKUJE BUYET

Deda Mraz samo za podobne?

Skup{tina Srbije nastavqa danas sednicu raspravom o amandmanima, tako da se glasawe o buxetu i paketu za narednu godinu o~ekuje najkasnije u sredu. Ove godine izostala je neizvesnost o tome da li }e vlast imati neophodnih 126 glasova, po{to je SVM, kako su objasnili predstavnici te stranke, nakon detaqnog ~itawa, konstatovao da je Ustav ispo{tovan.

nost koalicije, opozicija smatra da ni nova dr`avna kasa ne}e doneti boqitak gra|anima.

Lider NS-a Velimir Ili} protesetuje {to je sam tekst buxeta stigao “u nedoba”, zapitav{i kako dr`ava da opstane s buxetom koji se “puni praznim obe}awima, a prazni raznoraznim subvencijama koje se daju u jednoj krupnoj stavci, preko ministarstava eko-

Kako to ~ita DSS Poslanik DSS-a Nenad Popovi} nakon ~itawa buxeta ostaje na stanovi{tu da “nam treba nova vlada”: – Prvi razlog je u tome {to je za 28 meseci ovo sedmi buxet, ako se ra~unaju rebalansi, drugi {to smo sa svakim novim buxetom sve vi{e pritisnuti MMF-om i tre}i je rast deficit koji je “sko~io” ~ak devet puta, sa 14 na 120 milijardi dinara – kazao je on.

– Pa`qivim ~itawem buxeta ustanovili smo da je opredeqeno 27,2 milijardi dinara za kapitalne investicije na teritoriji APV u narednoj godini – precizira {ef poslani~ke grupe te stranke Balint Pastor. Pastor, izra`avaju}i zadovoqstvo {to se ovoga puta ne radi o tome da se samo ispo{tuje sedam odsto tako {to }e to biti uglavnom transferna sredstva za plate u obrazovawu ili za lokalnu samoupravu na teritoriji APV. Ujedno, Pastor se nada da u 2011. ne}e biti rebalansa jer “bismo opet morali da ra~unamo da li Vojvodina dobija ono {to joj po Ustavu pripada”.

– Mogu da ka`em da smo uvereni u to da je vredelo glasati protiv buxeta za 2010. godinu.

Jeste da smo zbog toga ka`weni izbacivawem iz gradske i op{tinske vlasti u Subotici i Senti, ali nam je ostao ~ist obraz i to je dovelo do toga da Vlada Srbije vodi ra~una o po{tovawu Ustava – kazao je on.

Dok vlast trenutno mirno spava, obezbediv{i stabil-

nomije i NIP-a, a parlament nema nikakve kontrole”.

– Vi ste, jednostavno, zalepili cifru preko NIP-a i ima}ete gospo|u Vericu Kalanovi} koja }e se {etkati po Srbiji i kao Deda Mraz, ko joj je simpati~an, ko ho}e da ode u Ujediwene regione, dobi}e pare, a ko ne}e, wemu ni{ta.

Ko vas je ovlastio da 32,3 milijarde dinara date blanko NIP-u i ka`ete: “radite {ta znate”? Da li je ministar Milutin Mrkowi} nesposoban da u Ministarstvu infrastrukture ima ta~no definisanu svoju poziciju i sva ulagawa – pitao je Ili}, staju}i u za{titu svog “druga Mrke”.

Funkcioner LDP-a Ivan Andri} tvrdi da buxet nije ni najmawe “razvojni, {tedqiv, temeqite reforme” kako to tvrdi premijer Mirko Cvetkovi}.

Kako tvrdi poslanik SRS-a Dejan Mirovi}, Srbija zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU zbog carina godi{we gubi 100 miliona evra.

S. Stankovi}

Slovena~ka vlada je donela odluku da u Novom Sadu otvori konzulat Slovenije, a da konzularna oblast bude pokrajina Vojvodina. O toj odluci, koja je doneta krajem pro{le nedeqe, Srbija se kao zemqa doma}in javno jo{ nije izjasnila. U Vojvodini bi to bio ~etvrti konzulat, po{to su ranije u Subotici svoja diplomatska predstavni{tva otvorile Ma|arska i Hrvatska, a u Vr{cu Rumunija. Peti bi, prema nekim o~ekivawima, bio crnogorski, mogu}e u Novom Sadu, mada postoje `eqe ovda{wih Crnogoraca i da to bude ne{to severnije, ka Vrbasu, Kuli i Malom I|o{u, gde ih `ivi tre}ina svih u Srbiji.

Sve ove dr`ave, izuzev Slovenije, imaju u Srbiji na desetine hiqada sunarodnika. Slovenaca u Vojvodini ima oko dve hiqade, po posledwem popisu stanovniSusret Bojana Pajti}a s predstavnicima Poslovnog kluba Slovenije i Vojvodine {tva iz 2002. godine, dok ih je u celoj Srbiji oko 5.100. U Novom li~nog poznavaoca srpskog tr`i`e Pajti}, ima najve}i broj invepredsednik slovena~ke privredSadu - 443. Gerenalno, wih slo{ta, srpske i slovena~ke kulture sticija u Vojvodini. ne komore Zdenko Pav~ek rekao vena~ka vlada u svojoj odluci od i istorije“. Mari} je novosadski Ta zemqa je u posledwih osam da u Sloveniji postoji „dosta 23. decembra nije zaboravila da advokat, {iroj javnosti poznat godina u Vojvodinu investirala komplikovan sistem“: „celokupomene, ali je ovde verovatnije kao zastupnik Bernarda Ajn{tajoko pola milijarde evra, rekao da se radi o ne~em drugom. na, unuka Mileve (Mari}) i Alje Mari} ovog aprila, govore}i U odluci se navodi da je Repuberta Ajn{tajna, oko nasle|ivaujedno o brojnim radnim mestiRumuni, Ma|ari, blika Srbija jedan od prioritewa ku}e u Novom Sadu u kojoj je ma, ali i o nameri Poslovnog Hrvati ta u strate{koj definiciji slo~uveni par nau~nika boravio jedkluba da potencijalnim ulaga~ivena~ke spoqne politike, a da je Rumunski konzulat u Vr{cu no kra}e vreme. Poslovni svet i ma „otvori mogu}nosti i pru`i „zna~aj RS prvenotvoren je u jesen 2005. uz simpoliti~ari upuinformacije“ jer smatra da ima stveno zasnovan na boli~an gest generalnog kon}eniji su u wegov resursa koji nisu iskori{}eni.

Slovenaca ekonomskoj saradzula koji je gradona~elniku anga`man oko PoTog dana je i predsednik Skupu Vojvodini ima oko slovnog kluba {tine Vojvodine [andor Egerewi izme|u dr`ava Vr{ca uru~io prvi paso{ vidve hiqade, po i na nacionalnom ziran u tom konzulatu. Taj konSlovenije i Voj{i najavqen za otvarawe prezeninteresu koji za zulat pokriva sredwi i ju`ni vodine, ~iji je tacije Poslovnog kluba u hotelu posledwem popisu Sloveniju imaju Banat, gde `ivi skoro 27 hiqapredsednik.

O “Aleksandar” u Novom Sadu. stanovni{tva iz Slovenke i Sloda Rumuna (88 odsto rumunske slovena~kim in„Konzulati imaju na lokalnom 2002. godine, dok ih venci koji `ive u populacije u pokrajini). Mavesticijama u Vojnivou i diplomatsku funkciju“, je u celoj Srbiji Srbiji“. |arski generalni konzulat u vodini, on je proobja{wavaju u Ministarstvu oko 5.100. „U okviru RepuSubotici otvorio je 2001. ta{le godine razgospoqnih poslova Srbije ~emu blike Srbije da{wi premijer Ma|arske U Novom Sadu – 443 varao sa predsed- slu`e srpski konzulati na teriAutonomna PokraViktor Orban koji se tom prinikom Pokrajintorijama drugih zemaqa: „Oni su jina Vojvodina zaulikom sastao sa premijerom ske vlade Bojanom tu da unapre|uju politi~ke i zima posebno mesto, jer je va`an Srbije Zoranom \in|i}em.

Pajti}em, a u delegaciji su tada ekonomske odnose, da informipoliti~ki i ekonomski partner u Taj konzulat u Subotici pobili direktori slovena~kih {u javnost, da {ire kulturu nabilateralnim odnosima sa Repukriva celu Vojvodinu, dok je preduze}a koja tu posluju i ot{e zemqe, da poma`u organizoblikom Slovenijom“, pi{e u toj predstavni{tvo Hrvatske u pravnica poslova Ambasade Slovawu dijaspore i wenih udru`eodluci objavqenoj na internet istom gradu nadle`no za Ba~venije Jadranka [turm-Kocjan. wa i klubova i jo{ mnogo toga“. stranici slovena~ke vlade. ku, severni i sredwi Banat.

Razgovora je bilo jo{, a poruka je Vlada Slovenije se u odluci o Za po~asnog konzula imenovan uvek bila poslovno-privrednog konzulatu u Novom Sadu pozvala je Rajko Mari}, „koji va`i za odtipa i isticawe da Slovenija, kana procene Mari}evog Poslovnog kluba o slovena~kih 535,45 miliopan set zakona, od investiciona evra u vojvo|anskom tr`i{tu, nih propisa pa do poreske polio 31 kompaniji i 7.801 zaposlenom. tike, koji nisu sasvim podsticajCrnogorci na ~ekawu Slovenija ina~e spada u „top ni za strana ulagawa“.

Konzulat u Vojvodini o~ekuju i Crnogorci. Wihovo udru`eten“ zemaqa Srbije po trgovinDugo se govorilo i o poku{awe „Krsta{“ iz Lov}enca poziva se u svojoj inicijativi Vladi skoj razmeni, i pored uo~qivog jima „Delte“ Miroslava MiCrne Gore ovog decembra na to da ih u Vojvodini `ivi 35,5 hideficita. Zvani~nicima je ipak {kovi}a da u|e na slovena~ko qada, od oko 69.000 u Srbiji. Najvi{e u Vrbasu, Kuli i Malom od deficita uo~qivija nesratr`i{te, a onda je 2008. objaI|o{u, oko 22.000, dok ih je u Novom Sadu oko 5.000, pa na takvu zmera u prisustvu doma}ih predvqeno da }e u Qubqani biti izlogiku i ra~unaju u ovoj diplomatskoj stvari. U pismu „Krstauze}a na slovena~kom tr`i{tu. gra|en „Delta grad“. U me|uvre{a“ crnogorskoj Vladi isti~e se da su u trima op{tinama koje U Srbiji ima oko 400 slovena~menu su u Srbiju stigli slovesu, ka`u, „geografski spojene“, Crnogorci vlasnici ili menaxekih preduze}a, a u Sloveniji „od na~ki „Merkator“ i „Merkur“ , ri u oko 40 preduze}a, „od kojih znatan broj ima direktnu posigurna dva, do najvi{e pet“ srppreduze}a „Cimos“, „Maksim“, slovnu vezu ili predstavni{tvo u Crnoj Gori“. skih, kazao je svojevremeno Paj„Trimo“ i drugi, u Novi Sad, Nedavno je konzulat Srbije otvoren u Herceg Novom, a o~ekuti} koji je 2007. u Qubqani In|iju, Pe}ince... Taj niz sada je se i crnogorski u Srbiji, kako je na{em listu rekao pomo}nik predvodio pokrajinsku delegaprekida vest da Terme „Olimiministra inostranih poslova Crne Gore Dragan \urovi} - po ciju. Jedno od ta dva preduze}a je ja“ (termalna bawa Atomske toprincipu reciprociteta. On je kazao da „dve-tri godine postoji JAT, koji ima svoju poslovnicu u plice, za jugonostalgi~are) odulegitiman zahtev gra|ana crnogorskog porekla, udru`ewa, da se zgradi srpske ambasade, a drugo staju od ulagawa na Pali}kom otvori konzulat“, i da „su{tinski razlozi“ za to postoje. proizvo|a~ name{taja „Dalas“. jezeru. Razlog, za sada, nije poNovinarima iz Srbije je tada znat.

S. Nikoli}

MINISTAR ZA DIJASPORU I POTPREDSEDNIK SPO SR\AN SRE]KOVI]

Vreme za ekonomsku diplomatiju Ministar za dijasporu i potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sr|an Sre}kovi} izjavio je da 2011. godina mo`e biti prelomna u procesu zapadnih integracija, ali i zna~ajnijeg privrednog rasta. Imaju}i u vidu objektivne okolnosti, kako je rekao, mo`emo biti relativno zadovoqni postignutim i da sa vi{e optimizma o~ekujemo 2011. godina koja mo`e biti prelomna u procesu zapadnih integracija, ali i zna~ajnijeg privrednog rasta. Sre}kovi} je ukazao da je Srbija o~uvala makroekonomsku stabilnost, zna~ajno popravila diplomatske odnose sa Evropskom unijom i Sjediwenim ameri~kim dr`avama koji moraju biti na{i kqu~ni strate{ki partneri.

„Aktivnom regionalnom politikom unapredili smo dobrosusedske odnose i nametnuli se kao potencijalni lider u regionu, {to je doskora izgledalo nezamislivo“, ocenio je Sre}kovi}.

Gra|ani Srbije, sa druge strane, nisu osetili poboq{awe `ivotnog standarda, iako smo za razliku od zemaqa u okru`ewu zabele`ili rast dru{tvenog bruto proizvoda zemqe, rekao je Sre}kovi}. On je naglasio da je najva`niji zadatak slede}e godine privla~ewe stranih direktnih investicija koje su uslov za nova radna mesta i rast `ivotnog standarda. „To je pitawe svih pitawa i zato se svi dr`avni funkcioneri moraju orijentisati na ekonomsku diplomatiju koja }e

brzo postati jedan od kqu~nih segmenata dr`avne politike“, naglasio je Sre}kovi} On je ocenio da }e naredna godina biti kqu~na sa aspekta evropskih integracija i realno je da postanemo kandidat za ~lanstvo u EU, ali nas o~ekuje mnogo tehni~kog posla koji podrazumeva naj{iri dru{tveni konsenzus. „Niko nas ne prisiqava da u|emo u Evropsku uniju, Evropa za nas nema alternativu i interes je dr`ave i put za boqi `ivot gra|ana“, rekao je Sre}kovi} Analiziraju}i rad svog resora, Sre}kovi} je izrazio zadovoqstvo {to politika prema rasejawu postaje va`an element dr`avne politike. „Srbija se pozicionira kao moder-

na zemqa koja po{tuje me|unarodno pravo, ali u isto vreme ponovo legitimizuje sopstvene nacionalne interese i gradi najbli`e mogu}e odnose ekonomske, politi~ke i kulturne saradwe sa blizu ~etiri miliona na{ih qudi koji `ive u celom svetu“, podsetio je Sre}kovi}.

On smatra da se „nikada dr`avni vrh nije ovako ozbiqno i temeqno bavio pitawem rasejawa {to dokazuje i konstituisawe prve Skup{tine dijaspore i Srba u regionu, ~ime smo stvorili institucionalne mehanizme za odgovornu i dugoro~nu politiku od koje }emo svi imati koristi i koja ne sme zavisiti od sastava izvr{ne vlasti i interesa politi~kih partija“.

POLITIKA

DNEVNIK

TEMA „DNEVNIKA”

Wihovo svetlo, tunel na{

Radikali ~ekaju [e{eqa, napredwaci izbore, liga{i evropske vrednosti, a u SVM ka`u da su pesimisti, u stvari, dobro obave{teni optimisti... ~ovek Srpske radikalne stranke u Pokrajini Milorad Mir~i} insistira na optimizmu radikala. On se, ka`e, zasniva na skorom povratku Vojislava [e{eqa iz Haga.

– On je neprikosnoveni lider i vo|a i mogu}e je da svojom harizmom doprinese br`em izlasku Srbije iz krize – tvrdi Mir~i}. – S druge strane, kada gledam Srbiju danas, ne mogu biti preveliki optimista ni na

Skup{tine Vojvodine iz redova napredwaka Igor Mirovi}, optimizam smatra neophodnim tek kada ~ovek po`eli da krene napred i mewa stvari.

– U svim oblastima, od porodice, preko ulice i kvarta u kojem stanujemo, gradovima, pa sve do dr`ave, optimizam je pre svega potreban za odnose me|u qudima – ka`e Mirovi}.

– Jer promena odnosa }e doneti svest o tome da moramo da iz-

Igor Pavli~i}: Od nas zavisi Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ka`e da optimista uvek treba biti.

– Imaju}i u vidu {ta smo sve pre`iveli i da nam se za deset godina desilo ono {to se drugim narodima de{ava za 200, mi smo najgore stvari ostavili iza le|a – ka`e Pavli~i}. – Pred raspad SFRJ sam upisivao Pravni fakultet i tada mi se ~inilo da to nema smisla ako se dr`ava raspadne. Ali, `ivot me nau~io da moram i}i daqe. Nikad nisam ni pomislio na to da }u biti gradona~elnik, ali se i to dogodilo jer sam uvek verovao u ono {to radim. Svi qudi treba da postavqaju sebi vi{e ciqeve i da se ne porede s lo{ijima od sebe. ju}u umerenost, ali i sklonost ka razre|ivawu teme.

Optimizam je, ka`u, {irok pojam, i sla`u se s tim da ~ovek koji sebe naziva apsolutnim pesimistom – la`e.

Optimizam je uglavnom pojedina~na kategorija, ali prvi

3

MINI-ANKETA „DNEVNIKA”

KOLIKO JE REALNO DA NAROD PO^NE DA SE SMEJE POSLE POLITI^KOG „NARE\EWA” DA NIJE LEPO BITI PESIMISTA

Ima li politi~ara, izabranog od naroda da ga zastupa u javnim poslovima, a da sme da ka`e da nije optimista kada pomisli na blisku budu}nost? Takav se ili nije rodio, ili se ne}e „nanositi“ mandata. Kako se krize smewuju i produbquju, tako optimizam postaje obaveza, ulazi u opis radnog mesta, pa makar se zasnivao na sve samim la`ima.

Umetnost je, dodu{e, ne slagati bira~e, a izgledati optimisti~no.

E, to je spinovawe za ~etiri plus! I na{i politi~ari bivaju sve ve{tiji u toj umetnosti.

Uveliko nas pozivaju u carstvo osmeha, poverewa i, naravno, optimizma. Tamo gde “nije sve tako crno”, gde “ima svetla na kraju tunela”, tek po~iwe razmi{qawe o realnom `ivotu.

Tako obi~nom gra|aninu lako padne na pamet da slede}e, 2011. godine, mo`e o~ekivati poskupqewe gasa i struje, svih postoje}ih namirnica... Mo`e ra~unati na realno mawu platu, skupqi evro, ve}e izdatke. S druge strane, vlast mo`e ra~unati na jo{ malko zaga{enog po`ara kad proda Telekom i na pristojne {anse na izborima, kad taj novac u{prica “na pravo mesto”.

Na pitawe kakvi optimisti mogu biti, zagledani u narednu godinu, politi~ari s kojima smo razgovarali pokazuju iznena|u-

ponedeqak27.decembar2010.

Gradona~elnik glavnog grada Vojvodine ka`e da, nevezano za krizu koja nas je usporila, stvari zavise od nas, ponaosob.

– Optimizam se crpi iz porodice i prijateqa koji nas okru`uju. ^esto vidimo nepravedne stvari, ali moramo izgraditi veru u to da stvari mo`emo na~initi boqim – obja{wava Pavli~i}.

osnovu socijalne kao ni ekonomske politike vlasti. Li~ni optimizam koji u `ivotu posedujem ne mo`e se projektovati na op{ti optimizam za 2011. godinu.

Wegov nekada{wi strana~ki kolega, a danas potpredsednik

gra|ujemo boqe dru{tvo koje }emo ostaviti onima koji dolaze. Ta promena svesti je veoma va`na za ukupne promene. Optimizam u 2011. godini za mene pre svega zna~i {ansu da gra|ani na izborima biraju novu vladu. Ta energija koju gra|ani

nose, i prilika da je preto~e u odluku o tome kome poveriti javne poslove, ne{to je {to daje optimizam da se ove negativne stvari mogu usmeriti ka boqem `ivotu. [ef Saveza vojvo|anskih Ma|ara u pokrajinskom parlamentu Tivadar Tot za sebe ka`e da je pesimista, ali toj sintagmi daje malko druga~ije zna~ewe: – Kao poslanik, ja sam pesimista, ali ka`u da su pesimisti, u stvari, optimisti koji su dobro obave{teni – smatra Tot. – Vidimo kakva je zaposlenost, kolika nam je industrijska proizvodwa, kako nam stoji poqoprivreda. Onda shvatamo da nema mesta za optimizam. Evo, i ovaj buxet Vojvodine koji smo usvojili ne}e mo}i da podr`i daqi razvoj. Bi}e dobro ako uspe i da odr`i nivo od pro{le godine.

Za razliku od wega, potpredsednica Skup{tine Vojvodine iz redova LSV-a Maja Sedlarevi} sebe naziva apsolutnim optimistom. Kada govori o `ivotu gra|ana, ona nadu i optimizam vidi u evropskim integracijama.

– Mislim da }e 2011. godina biti ona u kojoj }emo osetiti boqitak od EU integracija – ka`e Maja Sedlarevi}. – Do sada smo imali samo vizne olak{ice, ali naredne postajemo zemqa kandidat, {to je ogroman korak. Od nas zavisi koliko }emo taj posao ozbiqno shvatiti i ispuniti zadatke koji se pred nas stavqaju.

Ona isti~e da ne spada me|u qude kojima je prioritet da kritikuju ve} da `eli radom da doprinese boqitku.

– Kada pri~amo o Vojvodini, nadam se da }emo slede}e godine videti kako prenos nadle`nosti ide br`im tempom, a da }e ga pratiti i novac za sprovo|ewe. Nadam se i da }e imovina Vojvodine biti regulisana zakonima, {to bi dovelo do ozbiqnijeg razvitka. Optimista sam kada pomislim i na predstavni{tvo Vojvodine u Briselu. Ve} tokom naredne godine mislim da }emo biti svedoci koliko je to dobrog donelo gra|anima Pokrajine – objasnila je potpredsednica Skup{tine Vojvodine.

P. Klai}

REKLI SU

Pastor: Vojni rok i spoqna politika

Ili}: Teniseri in, Ta~i aut

^olakovi}: Sport je spas

Za Savez vojvo|anskih Ma|ara ukidawe obaveznog slu`ewa vojnog roka i izbori za nacionalne savete nacionalnih mawina bili su najpozitivniji doga|aji u 2010. godini, izjavio je danas poslanik SVM Balint Pastor.

On u narednoj godini o~ekuje dono{ewe zakona o restitiuciji i povra}aj imovine lokalnim samoupravama i pokrajini, ali i da Srbija energi~nije krene ka Evropskoj uniji. Iako je Srbija me|u posledwima u regionu ukinula obavezu slu`ewa vojnog roka, Pastor je kazao da je ta civilizacijska odluka bila me|u najpozitivnijim u godini na izmaku, {to je slu~aj i sa izborima za nacionalne savete nacionalnih mawina, koji su se odr`ali sa ~etiri godine zaka{wewa.

On je kao negativno u 2010. godini ocenio „lutawe srpske spoqne politike“.“To je obele`ilo 2010. godinu. Imali smo razne afere i odluke koje se te{ko mogu objasniti, a to nije samo odluka o bojkotu dodele Nobelove nagrade“, smatra Pastor.

Najpozitivniji utisak koji je obele`io 2010. godinu je pobeda srpskih tenisera na Dejvis kupu, smatra predsednik Nove Srbije Velimir Ili}, koji o~ekuje da }e naredna, 2011. biti te{ka, sa dodatnim poskupqewima i novim otpu{tawima radnika. Ili} je Tanjugu rekao da je osvajawe Dejvis kupa dalo nadu gra|anima da je Srbija ipak „neko i ne{to“ u svetu.“To nam je dalo nadu da imamo ne{to sa ~ime mo`emo da iza|emo u svet i legitimi{emo se kao Srbi i da nam svi ka`u - alal vera“, naglasio je Ili}.

Kao negativan utisak u godini na izmaku lider NS je izdvojio ukidawe crvene poternice Interpola za premijerom Kosova Ha{imom Ta~ijem, rekav{i da je to neobja{wivo s obzirom da se pokazalo da postoji sumwa da je ume{an u velike zlo~ine prema srpskim gra|anima i da se na taj na~in neko „poigrao sa dr`avom“.On je dodao da o~ekuju da }e 2011. godina biti te{ka, a da }e se, po{to je to i predizborna godina, aktuelna vlada boriti da „ne{to uradi i ne}e birati sredstva da proda sve {to mo`e“.

U 2010. godini su se posebno izdvojili aplikacija Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji i uspesi sportista na svetskoj sceni, naro~ito tenisera, ali su privredna kretawa i siroma{tvo dali negativan pe~at godini na izmaku, izjavio je predsednik poslani~ke grupe PUPS Momo ^olakovi}. On je Tanjugu rekao da u narednoj godini o~ekuje bla`i oporavak ekonomije i BDP, prevazila`ewe ekonomske krize, ali i po~etak primene usvojenih zakona. Prema wegovim re~ima, od sportista se o~ekuje da nastave s uspesima i osvetlaju obraz dr`ave, kao {to su, podsetio je, i do sada to radili i bili „boqe diplomate nego cela diplomatska misija Srbije“. ^olakovi} je istakao i `equ da se Evropskoj komisiji u 2011. godini dostave pravi odgovori na upitnik koji je poslat Srbiji, dodaju}i da je na tom poqu optimista. „O~eujem da bi krajem 2011. mogli da postanemo kandidati za pristupawe Evropskoj iniji“, naglasio je ^olakovi}.

GDE SMO BILI I [TA NAS ^EKA

Da~i}: @elim da nam politika bude dosadna Na politi~kom planu za Srbiju u 2010. godini svakako je bila najzna~ajnija situacija posle negativnog savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova i izno{ewa tog pitawa na Generalnu skup{tinu UN, rekao je za „Dnevnik“ zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ocewuju}i godinu koja je na izmaku.

Po wegovom mi{qewu, Srbija je uspela da prona|e sredwu liniju koja je neutralisala velike {tetne posledice mi{qewa MSP. - Na ekonomskom planu bila je ovo te{ka godina, a u narednoj ne mo`emo o~ekivati ekonomski razvoj, ve} stvarawe uslova i osnova da negativni efekti ekonomske krize ne traju suvi{e dugo. @elim da se okrenemo nekim obi~nim temama kao {to su ekonomija, nova radna mesta, a da u politi~kom smislu 2011.godina bude dosad-

na.I, naravno `elim gra|anima da imaju {to mawe posla s policijom- ka`e Da~i}.

- Meni kao ministru policije nikada nije dosadno, a kada je

re~ o Vladi, sigurno da to zavisi od dogovora koalicionih partnera.Pitawe je da li je mogu}e posti}i takav dogovor koji bi omogu}io da Vlada efikasnije funkcioni{e u narednih godinu dana- sumirao je Da~i} pri~e o mogu}oj rekonstrukciji Vlade i odnosima i koaliciji.

Markovi}: Bi}u Eliot Nes samo u tu`ila{tvu - Vikiliks je obele`io ovu godinu definitivno, kao paradigma da nema vi{e te tajnosti na koju su politi~ari i svet ratnije navikli i da je pristup informacijama vrlo zna~ajan za javnost. Iako Vikiliks nije

obelodanio ni{ta posebno, {to se nije znalo, prosto je stavio do znawa da nema nedodirqivih na ranije uobi~ajen na~in.[to se ti~e Agencije imamo pozitivan utisak saradwe sa dr`avnim organima i funkcionerima, koji je ve}i nego {to je bilo za o~ekivati, ili koliko su sumwi~avi nagove{tavali- rekla je za na{ list direktorka agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}. - Negativan utisak u Agenciji u 2010. godini

su nere{ene dup~e funkcije. To je onih dvadesetak vojvo|anskih funkcionera koji su mislili, i jo{ uvek misle, da su ne{to druga~iji, posebni. I te duple funkcije }e se sigurno re{iti, to ide samo po sebi i procedura je u Ustavnom sudu. Po pitawu ostalih slu~ajeva koji su problemati~ni kao duple funcije doneli smo stotinak re{ewa kojima je nalo{eno funkcionerima da se u roku od 30 dana povuku sa funkcije.

Doneli smo od septembra oko 40 odluka o funkcionerima kojima je funcija prestala po sili zakona.

Dakle mi radimo.

Na pitawe ho}e li u 2011. godini biti srpski `enski Eliot Nes Zorana markovi} odgovara : „Ne}u, jer u Agenciji nemamo istra`ne nadle`nosti i ne mo`emo da se bavimo ni hap{ewem, ni istragama, pa }u li~no biti Eliot Nes samo ako odem u Tu`ila{tvo da radim.“ Od naredne godine o~ekuje da se Agencija kona~no postavi kao institucija koju svi znaju, weno mesto i ulogu, „i da nas ne brkaju sa tu`ila{tvom, policijom i ne o~ekuju od nas ono {to ne mo`emo da budemo“. Najva`nije je, ka`e, je prevencija korupcije.Tu }emo biti saradnici svima koji su zaista u tom poslu, isti~e Zorana Markovi}.

D. Milivojevi}

BA^KA PALANKA

Stigli Majini narodwaci U Ba~koj Palanci odr`ana je osniva~ka Skup{tina Narodne partije, a za predsednika op{tinskog odbora izabran je Slobodan Boban Cveti} dosada{wi predsednik Inicijativnog odbora. Maja Gojkovi} nije do{la u Palanku zbog zdravstvenih razloga, ali su pored oko 100 delegata skupu prisustvovali predstavnici skoro svih politi~kih stranaka koje postoje u ovoj op{tini.

- Za nas je bitno {to u na{em ~lanstvu ima puno onih koji nikada nisu bili pripadnici ni jedne stranke, a posebno interesovawe vlada me|u predstavnicama lep{eg pola i mladima, ina~e grupama koje tradicionalno slabije izlaze na izbore – ka`e Cveti}. – Sada nam predstoji izgradwa strana~ke infrastrukture u op{tini, odnosno formirawe mesnih odbora, obuka ~lanova bira~kih odbora, rad na terenu.

Za potpredsednike izabrani su Neboj{a [trbac i Marko Jovanovi}, za ~lanove Op{tinskog odbora Dragana Koji}, Dejan Rami}, Dragoslav Kesi} i Slobodan Obradovi}.

M. Suyum

4

EKONOMIJA

ponedeqak27.decembar2010.

DA LI SU NA REDU ZA PRODAJU SRPSKA KOMUNALNA PREDUZE]A

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE SKENIRAO RAD KOMISIJE ZA ZA[TITU KONKURENCIJE

Milijarde evra teku iz vodovoda i kanalizacije Da li }e, kada i kako biti privatizovana javna komunalna preduze}a, za sada se govori s velikim oprezom. Mnogi i ne `ele da komentari{u ovo pitawe, ka`u, nije vreme. Sekretar Udru`ewa stambeno-komunalne privrede i urbanizma Privredne komore Srbije Branimir Qumovi} izjavio je za na{ list da jo{ uvek ne postoje osnovni preduslovi za privatizaciju komunalnih preduze}a, koja gotovo da tra`i referendumsko izja{wavawe gra|ana, jer se radi o resursu od najve}e nacionalne vrednosti, i istakao da se na komunalnim sistemima vlast dobija i gubi.

Koliko vrede komunalni sistemi, nemogu}e je oceniti

odoka, ali je sigurno da se radi o milijardama evra. Samo Beogradski vodovod procewen je na 1,2 miliona evra, a gde su ostali vodovodi, kanalizaciona mre`a, daqinsko grejawe, parkinzi, gradski prevoz, pijace, zelenilo...

vi}. - A tek kilometarska mre`a gradskog prevoza, gra|ena od 1945. Ono {to pomalo pla{i je to {to se u Strategiji koju je naru~ila Svetska banka ka`e kako su na{i stru~waci nestru~ni, pa }e oni postaviti menaxment u JKP. Jasno je i za{to, s wim }e se lak{e dogovoriti o privatizaciji.

Sagovornik ka`e da smo imali prilike da vidimo lo{e primere privatizacije vodovoda u na{em okru`ewu, od Rumunije i Bugarske, gde je voda preskupa i za umivawe, do Ma|arske gde su u Budimpe{ti vodovod najpre prodali, a onda ga za tri puta ve}u cenu otkupili. [teta je {to kod nas lokalna samouprava tr~i pred rudu. Tako je, na pri-

mer, ^eh u Zaje~aru iskqu~io grejawe u sred zimske sezone jer nije ostvario o~ekivani profit.

- Gra|ani moraju da znaju da bi prvi zahtev novog vlasnika, na primer, vodovoda, bio ve}a cena vode radi sticawa profita -

Socijalni dijalog Predrag Novikov iz Fonda Evropski poslovi izjavio je za na{ list }e privatizacija javnih komunalnih preduze}a i}i nekim sredwim modelom.

- Nama su potrebna iskustva i moderne nove tehnologije, ali moramo biti oprezni. Zato mislim da je kqu~na re~ jedan socijalni dijalog, u koji mora da u|e sindikat i da dobra iskustva ve} danas prenesemo u na{u zemqu i da kroz regionalnu saradwu unapredimo taj sektor, a smawimo rizik od problema u funkcionisawu sistema - kazao je Novikov.

- Najpre mora da se uradi strategija razvoja javnih komunalnih preduze}a, koja je tek u prvoj radnoj verziji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja - ka`e Qumovi}. - Treba da se donese i novi zakon o komunalnim delatnostima - {to je posao Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe, a koji je tek u predlogu, zatim doneti Zakon o povra}aju imovine lokalnim vlastima. Tra`ili smo da se uradi identifikacija imovine, i katastarski, i vrednosno, {to nije zavr{eno.

- Ne sme se prodati vodovod i kanalizacija, pre~i{}avawe otpadnih voda i obezbe|ivawe vode za pi}e, kao ni daqinske sisteme grejawa, deponije i grobqa, jer bi odsustvo ozbiqne dr`avne kontrole moglo da ugrozi izvr{avawe ovih poslova i bude {tetno za gra|ane - ka`e Qumo-

ka`e Qumovi}. - Kada je Bolivija dala koncesiju na vodu jednoj ameri~koj multinacionalnoj kompaniji, seqaci su morali da pla}aju i da`bine na ki{nicu, {to nije proslavilo tada{weg predsednika te zemqe.

Voda }e za pola veka biti skupqa od dijamanata i izvori }e se ~uvati, na {ta se danas ne mo`e za`muriti i zbog ~ega, upozorava Qumovi}, ne smemo da ugrozimo budu}nost na{e dece. Voda je osnov `ivota i na woj se ne mo`e stvarati profit. Mora se voditi ra~una o bezbednosnom aspektu, odnosno ispravnosti dovoqno vode za pi}e. Isto je i s deponijama, na kojima se zbog velike zarade mo`e odlo`iti opasan hemijski ili radioaktivan otpad, {to bi bilo pogubno za gra|ane, zbog ~ega je neophodna dr`avna kontrola javnih sistema.

R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,0310

105,1340

107,5520

102,7160

Australija

dolar

1

78,8125

80,4209

82,2706

78,5712

Kanada

dolar

1

77,8537

79,4425

81,2697

77,6153

Danska

kruna

1

13,8180

14,1000

14,4243

13,7757

Norve{ka

kruna

1

13,1475

13,4158

13,7244

13,1072

[vedska

kruna

1

11,4505

11,6842

11,9529

11,4155

[vajcarska

franak

1

81,9597

83,6323

85,5558

81,7088

V. Britanija

funta

1

121,3560

123,8330

126,6810

120,9850

SAD

dolar

1

78,4942

80,0961

81,9383

78,2839

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 12. 2010. godine

Zalud su godinama otkrivali monopole Savet za borbu protiv korupcije napravio je analizu primene antimonopolskih propisa u protekle ~etiri godine i izneo niz problema u radu Komisije za za{titu konkurencije kako bi argumentovano pokazao premijeru Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u da se ni{ta nije u~inilo protiv monopola iako se dobro zna da oni predstavqaju sr` borbe protiv korupcije u Srbije. Monopoli su, ukazuje se u analizi, veliki problem u svakoj tr`i{noj privredi a Srbija nije u~inila ni{ta da ih spre~i iako je Komisija ukazivala na slu~ajeve zloupotrebe dominantnog postupka.

Tako se u analizi navodi da je jo{ maja 2006. Komisija za za{titu koncentracije donela re{ewe o koncentraciji Primer C-C marketa i uloge grupacije Delta u wemu, ali da se povodom toga ni{ta nije u~inilo kao i da Upravni sud jo{ uvek nije, dakle ni posle ~etiri godine, doneo kona~no re{ewe a sve to omogu}ilo je „Delti“ da punih pet godina iskori{}ava dominantnu poziciju, napla}uje monopoloske cene za robu koju prodaje u svojim maloprodajnim objektima.

Savet je obradio i zloupotrebu dominantnog polo`aja mlekara u sastavu Investicionog fonda Salford navode}i da je Komisija tokom 2007.godine vodila postupak za postojawe zloupotrebe dominantnog polo`aja ovog fonda u ~ijem sastavu su Mlekara Subotica, Imlek i Novosadska mlekara koja u me|uvremenu pripojena Imleku. Postupak je okon~an po~etkom 2008.godine dono{ewem re{ewa kojim se utvr|uje da su mlekare imale dominantan polo`aj na tr`i{tu otkupa sirovog mleka u Srbiji i da su ga zloupotrebile nametawem nepravednih uslova poslovawa i primenom nejednakih uslova poslovawa na iste poslove sa razli~itim u~esnicima na tr`i{tu. Mlekare nisu postupile po nalogu Komisije ali ona nije mogla da ih sankcioni{e jer za to nije imala uslove. Protiv re{ewa Komisije mlekare su podnele tu`bu Vrhovnom sudu , on je poni{tio re{ewe Komisije , ona se `alila Upravnom sudu a on je oktobra ove godine potvrdio da je bila u pravu . Republi~ko javno tu`ila{tvo je najavilo vo|ewe krivi~nog postupka za krivi~no delo zloupotrebe dominantnog polo`aja a da li }e do toga do}i ostaje tek da se vidi.

Komisija je, navodi se u analizi Saveta, u dva navrata utvrdila da je kablovski operater SBB zloupotrebio dominantan polo`aj.

Prvi put je to u~inio 2007. ali je sud poni{tio re{ewe Komisije sa obrazlo`ewem da ne mo`e da utvrdi koji je organ doneo re{ewe i kada je ono doneto. U presudi po tu`bi Udru`ewa isti sud potvr|uje re{ewe Komisije ne nalaze}i nikakve procesne nedostatke. Drugi postupak protiv SBB komisija je vodila 2008.godine po slu`benoj du`nosti i opet zakqu~ila da je

zloupotrebio polo`aj i nalo`ila mu da sa nacionalnim, pokrajinskim i emiterima za Beograd sa kojima je zakqu~io ugovor o iskqu~ivom-ekskluzivnom pravu distribucije zakqu~i aneks ugovora . Pored toga Komisija je protiv SBB podnela i zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Upravni sud jo{ uvek nije odlu~io po tu`bi SBB na re{ewe Komisije.

Savet napomiwe i da je Komisija pre dve godine utvrdila da su

Veze kapitala i politi~ara U analizi koju je sa~inio Savet ukazano je i na poku{aje uticaja na rad Komisije i pritiske koje su predsednica i ~lanovi morali da izdr`e u ~etiri godine rada. Predsednica Saveta Verica Bara} isti~e da sudbina prvog Saveta Komisije za za{titu konkurencije dobro ilustruje kakva je uloga nezavisnih institucija u ovoj zemqi.

- Ona svedo~i o vezi izme|u krupnih monopolista i vode}ih politi~ara, o dominaciji izvr{ne vlasti nad zakonodavnom i sudskom, o spremnosti „nezavisnih“ intelektualaca da podr`e interese monopolista radi materijalne koristi. Sve ovo spada u slu~ajeve sistemske, dominatne korupcije koji doprinose neslavnoj pozicij na{e zemqe na svetskim rang listama korumpiranosti, {to svakako ne mo`e doprinosi privla~ewu stranih investicija - objasnila je Verica Bara}. najve}i proizvo|a~i lekova i veledrogerije u Srbije : Hemofarm, Galenika, Zdravqe, Jugoremedija, Habitfarm, Srbolek, Slaviamed, Farma Svis, Velefarm, Vetfram, Farmalogist, Jugohemija farmacija, Vetprom hemikalije, Farmanova veleprodaja i Unihemikom, sklopile zabrawene sporazume sa ciqem ograni~avawa konkurensije na relevatnom tr`i{tu veleprodaje lekova na teritoriji Srbije. Utvrdila je da su navedeni proizvo|a~i ~lanovi Grupacije proizvo|a~a lekova utvrdili jedinstvene uslove trgovine za lekove koji se nude u postupku javne nabavke ~ime su prek{ili zakon jer su pojedinim odredbama odluke ograni~ili konkurenciju na tr`i{tu veleprodaje lekova . Komisija je proglasila ni{tavnim klauzule u ugovorima koje su proizvo|a~i lekova zakqu~ili sa veledrogerijama ali Upravni sud

Mitrov~ani nemaju posla U preduze}ima na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice zaposleno je 6.800 radnika, dok ih je pre raspada zemqe, 1990, bilo vi{e od 18.000, pokazali su podaci Gradske uprave za privredu i investicije. Samo u procesu privatizacije, gotovo 4.000 radnika ostalo je bez posla, a neka preduze}a vi{e i ne postoje, tvrdi predsednik Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Stevan Romakov i podse}a da u op{tini posluje pet velikih, 23 sredwa i 634 mala privredna dru{tva.

Prestali su da postoje: Mitrovi~ka industrija ventila (MIV), Fabrika name{taja i unutra{we dekoracije „1. novembar“, Fabrika obu}e „Diana“, Industrijska konfekcija

jo{ nije doneo odluku po tu`bi na ovo re{ewe.

Komisija je u dva navrata utvrdila i da je Udru`ewe osigurava~a Srbije donosilo odluke kojima je obavezivalo svoje ~lanice da primewuju jedinstvene cene usluga od autoodgovornosti. Iako je re{eno da je to zloupotreba upravni spor je jo{ uvek u toku a prekr{ajni postupak je obustavqen re{ewem Gradsog sudije za prekr{aje. Drugi postupak Komi-

„Sirmodeks“, „{e}erana“, Fabrika celuloze i papira „Matroz“, na ~ijoj lokaciji treba da se podignu pogoni za recikla`u aluminijumskog otpada i ko~ionih uredaja. U ste~aju su „Agroseme“, „Mitros“ i Brodogradili{te „Sava“, a privatizacija „Mitrosrema“ je poni{tena i status te poqoprivredne organizacije je jo{ neizvestan.

Danas ovde ima najvi{e zaposlenih u pogonu kompanije „Eaton“, koja je kupila nekada{wi „Meler“. „Eaton“ se bavi izradom elemenata za distribuciju elektri~ne energije i zapo{qava vi{e od 1.000 radnika.

U planu je pro{irewe proizvodnih kapaciteta i pove}awe broja zaposlenih.

sija je vodila 2008. godine kada je utvrdila da je Udru`ewe osigurava~a Srbije odlukom sa tarifom premija za osigurawe vlasnika odnosno motornih i prikqu~nih vozila od odgovornosti za {tetu pri~iwenu tre}im licima. Utfr|eno je da su osiguravaju}u dru{tva Dunav osigurawe, DDOR Novi Sad, Delta generali osigurawe, Sava osigurawe, Milenijum osigurawe, Takovo, Triglav Kopaonik, AMS osiguawe, Viner {tedi{e osigurawe, AS osigurawe i UNIQA ne`ivotno osigurawe primenile odluku Udru`ewa ~ime su bitno spre~ili i ograni~ili konkurenciju. Iako je na ovaj na~in skoro dva miliona osiguranika onemogu}eno da bira usluge osigurawa od autoodgovornosti u pogledu cene, izmenom propisa u oblasti obaveznom osigurawa, oktobra 2009.godine, legalizovano je eliminisawe konkurenicije izme-

|u osiguravaju}ih dru{tava u pogledu ove vrste osigurawa.

Pro{le godine Komisija je okon~ala postupak kojim je utvrdila da je kompanija Vestern union poslovawem preko svojih zastupnika u Srbiji zloupotrebila dominantan polo`aj na tr`i{tu brzog transfera novca. Komisija je nalo`ila wihovim zastupnicima Eki transfers i Tenfore da sa bankama zakqu~e anekse ugovora kojima }e se izvr{iti izmene postoje}ih ugovora tako {to }e brisati sve restriktivne odredbe kojima se banka dugoro~no i iskqu~ivo vezuje za pru`awe usluga Vestern Union. Upravni spor je u toku.

Krajem 2008. i po~etkom pro{le godine Komisija je vodila i okon~ala postupke protiv proizvo|a~a uqa „Dijamant“ i „Invej“ - robne marke „Banat“ i „Sunce“ i trgovinskih lanaca u kojima je utvrdila da su ovi proizvo|a~i sa trgovcima dogovorali cene uqa u maloprodaji. Navedenim ugovorima proizvo|a~i uqa su trgovcima odobravali rabat za po{tovawe minimalne cene uqa u maloprodaji. Na osnovu tih ugovora proizvo|a~ „Dijamant“ je dostavqao kupcima obave{tewe o izmeni minimalne cene u daqoj prodaji u pismenoj formi i to nekoliko dana pre po~etka primene nove cene u maloprodajnim objektima trgovaca. Utvr|eno je da su trgovci utvr|ivali i primewivali novu cenu jestivog suncokretovog uqa „Dijamant“ prema krajwem potro{qa~u iqku~ivo u nomimalnom iznosu koji je bio vi{i od minimalne cene utvr|ene obave{tewem „Dijamanta“. Ina~e, Dijamant je imao zakqu~ene kupoprodajne ugovore sa Delta maksi, M-Rodi}, Merkatorom, Veropoulosom, Tu{om, Metro ke{, Pevar, Univereksportom, Jabuukom, DIS-om, Angroprometom, CBS trgovinom, Perutninom Ptuj... Komisija je zakqu~ila da se obrazac po kome proizvo|a~i uqa diktiraju cene trgovcima u maloprodaji primewuje prakti~no u ~itavoj prehrambenoj industriji.

Q. Male{evi}

Pritisak na cene hrane Rast cene p{enice od 2,5 puta u odnosu na pro{lu godinu morao je neminovno da izazove poskupqewe u svim fazama procesa reprodukcije, a sli~no je i sa kukuruzom, {e}ernom repom i uqaricama, izjavio je Tawugu ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}.

Podse}aju}i da je ovogodi{wa inflacija u Srbiji oko dva odsto ve}a od gorweg nivoa projektovane inflatorne stopa od osam procenata, on je istakao da je cenovni pritisak dolazio pre svega iz agrara i primarnog sektora privrede.

Milosavqevi} je dodao da jake cenovne pritiske imamo i na sektoru energenata, gotovo kompletna uvozna zavisnost Srbije i oslowenost na kreta-

we na svetskim berzama je rezultirala da je i poskupqewe naftnih derivata uticalo na pove}awe op{teg nivoa cena u Srbiji.

Na inflaciju je zna~ajno uticala i deprecijacija dinara, „ali i psiholo{ki momenat, jer je u se}awu poslovnih qudi situacija iz devedesetih godina pro{log veka, koja se definitivno ne}e ponoviti, ali postoji bojazan, pa se preventivno pove}avaju cene, ~ak i kada za to nema realnih ekonomskih razloga“, rekao je ministar. Milosavqevi} je ocenio da je „sada{wi nivo inflacije u na{oj zemqi upozoravaju}i“, jer je u pitawu jedna od najvi{ih inflatornih stopa u regionu.

EKONOMIJA

DNEVNIK PRVI ^OVEK „PRIVREDNIKA” BRANISLAV GRUJI]

Povratak na vreme pre krize Predsednik kompanije „PSP Farman“ i prvi ~ovek biznis kluba „Privrednik“ Branislav Gruji} izjavio je da u 2011. o~ekuje vra}awe na{e privrede na pretkrizni nivo, nagla{avaju}i da je ovogodi{we iskustvo ukazalo na potrebu hitnih promena u doma}oj ekonomiji, ukoliko se `eli wen ubrzani razvoj. „Niko od nas ne o~ekuje neke spektakularne rezultate, neke promene preko no}i“, naglasio je jedan od vode}ih srpskih privrednika, ocewuju}i da }e se, najverovatnije, veliki napredak srpske privrede osetiti, ali tek pred kraj 2011. godine. „Ja o~ekujem da }emo imati te`ak po~etak 2011. po{to }emo imati praznovawa, skra}en broj radnih dana, {to }e opet izazvati usporewe sistema“, primetio je Gruji} i nagovestio da u idu}oj godini predstoji prodaja udela u kompaniji „Delta“, {to }e biti veliki podsticaj za Srbiju.

Po{to se u 2011. godini o~ekuje privatizacija dela „Telekoma Srbija“ i prodaja udela kompanije „Delta Holding“, Gruji} je rekao da nisu toliko bitni finansijski efekti tih prodaja, koliko je zna~ajno dovo|ewe Srbije u `i`u interesovawa svetskih investitora i me|unarodne javnosti zbog utiska da se u na{oj zemqi de{avaju pomaci na ekonomskom planu.

Gruji} je rekao da je za „Deltu“ zainteresovan „jedan ogromni evropski operater, koji }e „uneti sve`u krv u Srbiju“. „Mislim da bi bilo veoma zna~ajno kada bi se podstakla ta preduzetni~ka energija koja je u ovom trenutku suspendovana - sklowena, upla{ena, zabrinuta“, ocenio je predsednik kompanije „PSP Farman“. U 2010. godini postalo je jasno da privreda Srbije mora da se restrukturira, istakao je Gruji} i ukazao da su u tom smislu izgubqene sve ove godine, od 2000. do danas, a da nije ni{ta u~iweno na planu reindustrijalizacije Srbije, podizawa nivoa dru{tvenog proizvoda, koji mora da se uve}a.

On je istakao da je veliki problem u 2010. bio {to deo planova za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata nije realizovan iz mnogih razloga, odnosno, nije ura|en onaj nivo investicija koje je trebalo da bude ura|en i nije potro{ena ona koli~ina novca koja je trebalo da bude potro{ena, da bi to imalo pozitivan efekat na ekonomiju.

ponedeqak27.decembar2010.

MLA\AN DINKI] SVE OPTIMISTI^NIJI

Rast BDP-a ~etiri posto Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} izjavio je Tanjugu da u 2011. godini o~ekuje privredni rast do ~etiri posto, pove}awe izvoza, intenzivniji skok stranih investicija, pad nezaposlenosti, blago pove}awe plata, a najavio je i nastavak odobravawa subvencionisanih kredita privredi i gra|anima. Saop{tavaju}i svoja o~ekivawa za 2011. godinu, Dinki} je izrazio uverewe da privreda Srbije u tom periodu mo`e da ostvari navedenu stopu rasta, podsetiv-

{i da su, na primer, Bugarska, Rumunija i Hrvatska jo{ u recesiji, i to dve godine uzastopno, dok je

na{a zemqa uspela da pove}a stopu bruto doma}eg proizvoda na blizu dva odsto u 2010. „Ja li~no naravno ne mogu da budem zadovoqan kao ministar ekonomije sve dok rast ne bude 4,5 procenata“, naglasio je Dinki} i naveo da je optimizam po~eo da mu se vra}a u drugoj polovini ove godine kada je zaista puno investitora krenulo da se interesuje, a neki i da grade konkretne fabrike i da zapo{qava qude {irom Srbije.

Dinki} je istakao da trenutno postoji izuzetno veliki interes za investirawe u Srbiju u nekoliko sektora - pre svega u automobilskoj industriji, ali i tekstilnoj grani, {to je za wega li~no bilo veliko iznena|ewe. „Mislim da }emo u narednim mesecima imati sjajne vesti o dolasku najve}ih svetskih kompanija iz oblasti tekstilne industrije, koja }e graditi pogone i zapo{qavati na{e qude“, nagovestio je ministar ekonomije.

[TA GRA\ANI MOGU DA O^EKUJU OD NOVE GODINE

Izvesna }e biti samo poskupqewa U godini koja je na izmaku gra|ani Srbije te{ko su sastavqali kraj s krajem. Uprkos tome {to su plate uglavnom bile zamrznute, cene su i{le na vi{e i u nov~aniku je sve mawe novca. Prose~na plata je oko 300 evra, ali je i{la i ni`e pa se Srbija, po nivou zarada vratila nekoliko godina unazad.

Za to vreme skupqe je bivalo gotovo sve i to skoro svakog dana. Poskupele su komunalne usluge, energenati, prehrambeni proizvodi, ode}a, obu}a... a kako sada stoje stvari i, {to je mnogo va`nije, kako najavquju oni koji kroje ekonomsku sliku Srbije, gra|ane Srbije ~eka jo{ te`a godina. Upozorewe je, za razliku od po~etka ove godine, kada je najavqivano da }e biti boqe nego 2008. godine, stiglo na vreme, mada sigurno zbog toga gra|anima Srbije nije lak{e. I dok vode}i qudi preporu~uju optimizam, sa sve mawe novca na raspolagawu i sve ve}im tro{kovima, te{ko je bodriti se.

A {ta ka`e premijer Srbije Mirko Cvetkovi}: ekonomska politika Vlade Srbije u 2011. godini temeqi}e se na evropskim integracijama i dugoro~nom, postkriznom modelu razvoja od 2011. do 2020. godine, a Srbiju naredne godine o~ekuje niz reformi privrednog i politi~kog sistema. Isti~u}i da je ovogodi{wa inflacija povezana s rastom doma}e tra`we krajem godine, Cvetkovi} ukazuje da }e se o tom negativnom indikatoru povesti ra~una, ali i da }e u godini koja samo {to nije stigla morati da do|e do korekcije cena robe pod kontrolom dr`ave, poput gasa i struje. Ipak, o procentima i dinamici poskupqewa }e se naknadno odlu~ivati.

A guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} o~ekuje da }e naredne godine i kasnije biti us-

postavqena makroekonomska stabilnost, koja }e se ogledati u stabilnosti cena i deviznog kursa.

On je rekao da NBS ima instrumente za obezbe|ewe cenovne stabilnosti, dok se od Vlade o~ekuje podr{ka u kontekstu odr`avawa projektovanog buxetskog deficita od 4,1 odsto bruto doma}eg proizvoda i cena koje su pod ingerencijom dr`ave, posebno cena poqoprivrednih proizvoda. Guverner ka`e da bi ovi elementi, uz odgovaraju}u monetarnu politiku NBS, omogu}ili da naredne godine bude odr`ana ciqana inflaci-

od aprila treba o~ekivati weno smirivawe.

I dok premijer i guverner ukazuju {ta bi trebalo i kako bi trebalo da funkiconi{e, gra|ane }e ve} za koji dan do~ekati znatno vi{e cene mnogih proizvoda - goriva, cigareta, alkohola, slatki{a, garderoba, prevoza, hleba, obu}e... a ~im pro|e grejna sezona, struja i gas.

Naime, zbog uskla|ivawa akciza sa rastom cena na malo, ubrzo treba o~ekivati da }e litar goriva biti skupqi - benzin najverovatnije za oko {est dinara, a dizel za ne{to vi{e od ~etiri dinara. U

Za isto novca sve mawi pazar Uz najavqena poskupqewa tu su i ona koja niko ne bele`i i koje staistika uzgred napomene. Gotovo svakodnevno rastu cene u prodavnicama, za dinar, dva ili ne{to vi{e, pa se sa isto novca sve mawe mo`e kupiti. Kad na red stignu ode}a i obu}a onda su nov~anici do te mere prazni da se kupuje samo kad se mo`e i samo kome mora. ^ak i uz sezonska sni`ewa koja su ve} zapo~ela, uz popuste i do 70 odsto. ja od 4,5 odsto, uz odstupawe od plus-minus 1,5 odsto. Podse}aju}i na projekcije da }e u prva tri meseca 2011. godine inflacija biti u porastu i kretati se izme|u 10 i 14 procenata, [o{ki} je ocenio da

zavisnosti od kretawa cene nafte, ali i vrednosti dinara, mogu}e je da gorivo, koje }e, da podsetimo, od 1. junuara mo}i i da se uvozi, jo{ poskupi. Poskupqewe goriva, po pravilu dovodi do pove}awa cene

mogih drugih proizvoda, ali i usluga, pa nije te{ko predvideti u kojem pravcu }e i}i cene naredne godine.

Da }e biti skupqi i ostali energenti gotovo je sigurno, a najverovatnije je da }e poskupqewe uslediti nakon grejne sezone. JP „Srbijagas“ ve} odavno ukazuju da gas koji kupuju prodaju ispod cene i da je pove}awe od oko 20 odsto neminovnost. Iz Elektroprivrede Srbije isto tako nagla{avaju da je za opstanak elektroenergetskog sistema neophodna drasti~na promena cenovne politike i da struja mora da poskupi najmawe 60 odsto u naredne dve godine, ali je mogu}e da }e se ka tom usponu krenuti s poskupqewem od 10 odsto.

Nove cene, zbog skupe p{enice, najavquju i pekari, mleko je ve} skupqe, a nije nemogu}e da }e se sli~an trend nastaviti i naredne godine. Preporuka da se umesto hleba jedu kola~i ne}e se mo}i primeniti u Srbiji jer se o~ekuje i poskupqewe slatki{a. Bi}e skupqe i cigarete i alkoholna pi}a, a ako znog poskupqewa ove dve stavke i ne treba mnogo nervirati, poskupqewa koja slede zaista tangiraju gotovo sve gra|ane mnoge. Iako je od 1. januara trebalo da poskupe komjuteri, jer je bilo najavqeno pove}awe poreza na dodatu vrednost za 10 odsto, realno je o~ekivati da se to ne}e desiti, ali }e za taj procenat poskupeti ju`no vo}e. Pitawe je da li }e se zbog toga zna~ajno pove}ati buxet, ali je sigurno da }e se mawe piti limunada.

Za pre`ivqavawe od plate do plate, kako izgleda, treba}e ne{to vi{e od preporu~enog optimizma. Te{ko je re}i {ta, jer su gra|ani i ekonomski i emocionalno iscrpqni.

D. Mla|enovi}

5

SAVETNIK PREMIJERA JURIJ BAJEC

Standard malo boqi Gra|ani Srbije u 2011. godini mogu da o~ekuju izvesno poboq{awe `ivotnog standarda, izjavio je Tanjugu ekonomista Jurij Bajec i ocenio da je ve} sada izvesno da }e, uz odmrzavawe penzija i plata, rast privrede dosti}i tri odsto, inflacija u drugoj polovini godine pa{}e na jednocifrenu, industrijska proizvodwa i izvoz nastavi}e da rastu, a stopa nezaposlenosti po~e}e da pada.

Bajec u 2011. godini o~ekuje priliv direktnih investicija od oko tri milijarde evra. „Gra|ani mogu da o~ekuju izvesni boqitak, iz prostog razloga {to }e se desiti nekoliko stvari koje su ve} kona~no dogovorene i koje su izvesne, a prvo je odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija“, kazao je Bajec i saglasio se da }e to odmrzavawe mese~nih prihoda biti skromno, naro~ito po~etkom 2011. godine. Bajec je ocenio da }e pove}awe zarada i penzija, sprovedeno u tri etape, iznositi {est, sedam odsto i ukoliko se inflacija u drugoj polovini 2011. svede na jednocifrenu, kao {to je to obe}ao guverner Narodne banke Srbije, onda }e mese~ni prihodi penzionera i zaposlenih biti osetno boqi nego u prethodnoj godini. „Drugi razlog je {to }e idu}e godine privredni rast i rast proizvodwe biti ve}i i ako se dr`imo ne samo na na{im projekcijama nego i projekcija me|unarodnih organizacija to je oko tri odsto, {to je dvostruko vi{e nego ove godine“. Ekonomski savetnik srpskog premijera izrazio je nadu da }e rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2011. dovesti do kona~nog zaustavqawa rasta stope nezaposlenosti, {to je u stvari najve}i problem Srbije i do mogu}eg rasta zarada u privatnom sektoru, napomiwu}i da }e boqitku u narednoj godini doprineti i socijalni buxet, koji nije tako mali, kako bi se obezbedilo poboq{awe polo`aja onima kojima je protekle dve krizne godine bilo najte`e.

Dr`ava }e smawiti javnu potro{wu i deficit buxeta, {to }e biti garancije da }e u velikom delu ukupnog ekonomskog i socijalnog `ivota biti ve}e stabilnosti, a to }e onda pomo}i i centralnoj banci da svojom monetarnom politikom ne bude suvi{e „tvrda“, kazao je Bajec. On smatra da suvi{e restriktivna monetarna politika mo`e da ugrozi poslovawe privrede i da podstakne rast kamatnih stopa, a tada kapital poskupquje, {to nije dobro za rast ekonomske raktivnosti.

EKONOMISTI UPOZORAVAJU DA NEMA ^AROBNOG [TAPI]A ZA LO[U SITUACIJU U PRIVREDI

Ni krizu nismo znali da iskoristimo Za nama je te{ka godina, mnogi su govorili da je kriza ujedno i {ansa da ne{to uradimo i promenimo, ali bojim se da tu {ansu, kao i neke druge, nismo iskoristili u dovoqnoj meri, ocenio je privredna kretawa u 2010. direktor Instituta ekonomskih nauka dr. On je rekao za Tanjug da su se tokom ove godine de{avale promene, ali nedovoqne. Bilo je govora da je buxet razvojni i da }e se investirati u infrastrukturu, ali je i daqe vi{e sredstava i{lo ka potro{wi.

Dr Eri} je istakao da je neophodno da se mnogo br`e mewamo, „jer u uslovima krize, kada vam preti velika opasnost, morate mnogo br`e da mewate mentalne stavove“. Upozoravaju}i da }e se mnogi problemi koji nisu re{eni u ovoj godini preneti na narednu, jer u ekonomiji nema ~arobnog {tapi}a, on je dodao da bi bilo sjajno kad bismo mogli da prodamo „Telekom“ pa da time re{imo sve nagomilane probleme, ali to nije mogu}e.

- Ti problemi su posledica dubqih odluka i zahtevaju dubqe rezove i vi{egodi{we napore, pre svega na promeni privredne struk-

ture, druga~ijem na~inu razmi{qawa, podizawu konkurentnosti privrede, re{avawu problema korupcije, problema gra|evinskih dozvola i aktivnosti na izgradwi infrastukture i obrazovawa - naveo je dr Eri}. On je ocenio da se mo`e smatrati velikim

malo je pove}an devizni prihod, parametri izvoza pokazuju blagu tendenciju rasta, ali jo{ uvek je najve}i problem deficit u javnim finansijama - izjavio je Eri}.

Ukazuju}i da dr`ava ima vrlo ozbiqnih problema u finansirawu, on je dodao da ne vidi da }e taj problem biti lako re{en i zbog toga }e se u narednu godinu preneti problemi iz ove, ne samo u oblasti javnih finansija, ve} i u spoqnoj trgovini, zatim sa tr`i-

predznake za doga|awa u narednoj godini. Inflacija koja je pre{la u zonu dvocifrenih brojeva, jako je opasna i bojim se da }e od we boleti glava i u narednoj godini - rekao je Maxar. [to se ti~e stranih direktnih investicija, Maxar je ocenio da je u svetu situacija nepovoqna, jer investitori sa velikim oprezom i strahom ula`u u svojim sopstvenim zemqama, tako da je te{ko o~ekivati da }e do}i u Srbiju.

Srbija mo`e o~ekivati pomo} jedino od MMF-a, koji nam je mnogo ve}i prijateq nego {to je to na{a javnost spremna da prizna (Qubomir Mayar)

Qubomir Mayar

uspehom to {to je, i pored velikih pritisaka, u 2010. ipak o~uvana makroekonomska stabilnost, mada }e inflacija biti ve}a od planirane i kurs oscilira vi{e nego {to se o~ekivalo.

- ^iwenica je da je do{lo do laganog oporavka u nekim segmentima industrijske proizvodwe, pove}an je malopromet u trgovini,

{ta rada, a produ`i}e se i tenzije zbog visoke inflacije i produ`enog pritiska na kurs dinara. ^lan Nau~nog dru{tva ekonomista Qubomir Maxar smatra da }e suzbijawe rasta inflacije i pove}avawe priliva stranih investicija biti me|u glavnim izazovima za Srbiju u novoj godini i dodaje da o~ekuje da kao dr`ava ne}emo mo}i tako lako da se zadu`ujemo u inostranstvu.

- Neke stvari su se dogodile u ovoj godini, koje ne daju povoqne

Maxar je podsetio da je protekla decenija, do 2008. dok nije pocela svetska kriza, bila jako povoqna sa aspekta priliva stranih investicija, ali se ipak nije ni{ta spektakularno dogodilo u smislu velikih ulagawa u infrastrukturu i poboq{awa stawa cele privrede i predo~io da u 2011. godini ne treba o~ekivati velike pomake u tom smislu.

Strane direktne investicije ne}e dolaziti u ve}em obimu, kako se o~ekuje, a drugo, ne}emo mo-

Dejan Eri}

}i da se ponovo zadu`ujemo, jer smo ve} du`ni, objasnio je Maxar i dodao da jako zadu`enim zemqama niko rado ne pozajmquje novac i ne samo to, nego nam to smawuje i izglede za obilniji priliv stranog kapitala, jer spoqni investitori veoma mnogo brinu o eksternoj likvidnosti, a {to je ve}i dug, to su mawe {anse da budemo likvidni.

- Srbija mo`e o~ekivati pomo} jedino od Me|unarodnog monetarnog fonda, koji je nama mnogo ve}i prijateq nego {to je to na{a javnost spremna da prizna - kazao je Maxar i dodao da }e MMF nastaviti pomalo „na ka-

{icicu“ da nas finansira, ali }e to vi{e biti za pokrivawe onih stavki u teku}oj potro{wi koje ne mogu da ostanu nepokrivene.

Maxar je podsetio da je u protekloj deceniji, u procesu privatizacije, prodata ve}ina dru{tvenih preduze}a, sa izuzetkom Telekoma, a ostalo je uglavnom ono {to se prodati ne mo`e, tako da }e i tu izostati ve}i prihodi.

Nastavqaju se i tendencije nasle|ene iz pro{losti, a to su veliki vi{ak uvoza nad izvozom i deficit u platnom bilansu, mada je mawi nego {to je bio ranije, kazao je on, napomiwu}i da raste spoqni dug, a posebno - dr`avni.

U 2010. primetno je bilo i slabqewe snabdevenosti doma}eg tr`ista, nema vi{e onog obiqa kakvo je bilo ranije, ukazao je Maxar, navode}i kao primer nesta{icu mleka.

Komentari{u}i rast stope bruto doma}eg proizvoda u dva protekla kvartala, Maxar je rekao da zvani~ne pokazateqe o tome ne treba preuveli~avati, ve} treba sa~ekati sa ocenama sve dok se pozitivna stopa rasta ne ustali kroz vi{e kvartala i dok ne postane izrazitija.

E. D.

6

BERZA

ponedeqak27.decembar2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Na berzi nema prazni~ne rasprodaje U mirnoj nedeqi na izmaku na srpskom tr`i{tu kapitala vrednost ostvarenog prometa u evrima na Beogradskoj berzi iznosi 4,51 milion {to je smawewe od 19,8 odsto u odnosu na pro{lu sedmicu. Pored pada prometa tr`i{te bele`i i pad broja transakcija od 16,8 odsto, navode brokeri.

Oba doma}a indeksa bele`e pad. Beleks 15 nedequ zavr{ava na nivou od 659,25 poena, odnosno sa padom od 2,06 odsto u odnosu na pro{lu sedmicu, dok Beleks lajn trgova~ku nedequ zavr{ava na nivou od 1.278,84 indeksna poena {to na nedeqnom nivou predstavqa pad od 1,14 odsto. Najve}i rast vrednosti akcija ove nedeqe ostva-

rili su u`i~ki Putevi od bezmalo 10 odsto, na drugom mestu sledi ih Simpo iz Vrawa ~ije akcije sa slabim obimom bele`e rast od 7,48 odsto, dok je na tre}em mestu po`areva~ki Bambi sa rastom cene od 5,8 odsto. Najve}i pad vrednosti bele`e akcije BIP-a koji je u restrukturirawu i izgubio je na vrednosti 17,5 odsto. Sledi ih Telefonija sa minusom od 13,1 odsto, a na tre}em mestu nalazi se beogradski Imlek koji je izgubio na vrednosti 11,9 odsto.

Na listi najtrgovanijih hartija na tr`i{tu ponovo su akcije Naftne industrije Srbije, koje su imale promet od 138,9 miliona dinara i cenom u petak

Posledwa cena

Akcija NIS, Novi Sad

na zatvarawu od 480 dinara. Na ovonedeqnoj listi najtrgovanijih akcija iznena|ewe su akcije Hrastova~e iz Po`arevca gde je u jednoj transakciji istr-

Vrednost prometa (din)

480

138.990.852

Hrastova~a, Po`arevac

1.266

56.711.736

AIK banka, Ni{

3.450

37.880.395

Informatika, Beograd

2.700

16.634.500

26.552

15.972.042

Komercijalna banka, Beograd

Ni`i rejting za Ma|arsku Agencija za kreditne rejtinge Fi~ snizila je rejting duga Ma|arske na samo stepen iznad neinvesticionog nivoa. Rejting je sni`en pod uticajem zabrinutosti za vladinu ekonomsku strategiju i strahovawa da veliko du`ni~ko optere}ewe ~ini tu zemqu rawivom na ekonomske {okove. Fi~ navodi da je nova ma|arska vlada, koja je dobila dvotre}insku ve}inu na izborima ranije ove godine, objavila planove, uglavnom o penzionoj reformi, koji bi mogli pove}ati buxetski deficit za ~etiri procentna poena tokom 2011/12. godine.

Agencija je tako|e upozorila da je prognoza ma|arske vlade o ekonomskom rastu od pet odsto u 2013. previ{e “optimisti~na”.

Kao rezultat, Fi~ je snizio kreditni rejting te zemqe za jedan stepen, na BBB-, samo stepen iznad neinvesticionog, takozvanog “xank” statusa, {to }e umnogome na{koditi mogu}nosti te zemqe da pozajmquje na me|unarodnim tr`i{tima.

Agencija je tako|e dala negativnu prognozu za dug Ma|arske, {to zna~i da su mogu}a nova sni`ewa rejtinga, kao posledica neuspeha te zemqe u uvo|ewu pouzdanih mera za oporavak javnih finansija na odr`iviji put, odsustva trajnog ekonomskog oporavka, usporavawa priliva kapitala i te{ko}a u bankarskom sektoru.

govan celokupan nedeqni promet od 56,7 miliona dinara, a slede ih akcije AIK banke, Informatike i Komercijalne banke.

Trgovawe pra}eno nelikvidno{}u i mr{avim obimima slika su pretposledwe trgova~ke nedeqe u 2010. godini, ocenio je broker KBC Sekjuritisa.

Predstoje}i bo`i}ni i novogodi{wi praznici nisu preterano uticali na u~e{}e stranih investitora koji su u ukupnom prometu uzeli 28,4 odsto, dok su na kupovnoj strani akcija u~estvovali sa velikih 48,1 odsto, isti~u brokeri sa Beogradske berze.

MEWA SE GLOBALNO TR@I[TE RADNE SNAGE

Po posao u Kinu i Indiju Ukoliko `elite da na|ete zaposlewe u 2011, treba da otputujete u Indiju, Kinu, Tajvan ili Brazil, savetuje ameri~ki finansijski ~asopis Forbs. Ove ~etiri zemqe }e imati najve}u potrebu za radnom snagom u novoj godini, pokazali su rezultati istra`ivawa {irom sveta. Tokom prvog tromese~ja 2011, perspektive u pogledu zapo{qavawa u ovim zemqama su vi{e nego obe}avaju}e - 42 odsto u Indiji i 40 odsto u Kini gde je posebno uo~qiv mawak radne snage u fabrikama.

Forbs podse}a da su plate u najmnogoqudnijoj zemqi na svetu ove godine naglo porasle i da se Kina suo~ava sa sve ve}om konkurencijom susednih zemqa.

Globalno, nova radna mesta bi}e prvenstveno namewena kvalifikovanoj radnoj snazi u sektorima kao {to su geoin`ewering, naftna industrija i informati~ki sistemi.

U Brazilu, koji bele`i sedam odsto rasta unutra{weg bruto

proizvoda, samo u toku prethodne godine otvoreno je 1,5 miliona radnih mesta. Prema istra-

azijskih i pacifi~kih zemaqa, a 29 odsto u Evropi, Bliskom istoku i Africi zajedno. Na li-

Globalno, nova radna mesta bi}e otvarana u sektorima kao {to su geoin`ewering, naftna industrija i informati~ki sistemi `ivawu koje je sproveo Menpauer, 47 odsto novih radnih mesta bi}e otvorena na ameri~kom kontinentu, 24 odsto u osam

sti 10 top mesta za zapo{qavawe su jo{ Turska, Singapur, Australija, Hong Kong, Peru i Kostarika.

Kriza evra bez brzog re{ewa Nema brzog re{ewa za du`ni~ku krizu u zoni evra i Kina mora biti na oprezu, naro~ito u januaru i februaru, u slu~aju da ti problemi eskaliraju.

Kineski ministar trgovine ^en Deming ka`e da 750 milijardi evra (983 milijarde dolara) vredan fond za spasavawe krizom pogo|enih ~lanica evrozone i teku}a kupovina vladinih obveznica tih ~lanica nisu re{ili problem du`ni~ke krize. On obja{wava da taj novac mora biti vra}en po visokim kamatnim stopama.

“Te mere su samo dovele do toga da akutna bolest preraste u hroni~nu i zaista je te{ko re}i da li zemqe, koje su sada u velikim te{ko}ama zbog duboke du`ni~ke krize, mogu da se oporave u slede}e tri do pet godina”, rekao je ^en.

Ovi wegovi komentari su najo{triji koje su u

posledwe vreme iskazali zvani~nici Kine, koja je izrazila podr{ku dosada{wim napori-

ma evrozone za re{avawe svojih problema, delimi~no radi za{tite kineskih investicija u evro. ^en je ranije ove sedmice, za vreme trgovinskog dijaloga Kina-EU, pozvao vlasti EU da preduzmu hitnije mere radi suzbijawa du`ni~ke krize i spre~avawa wenog {irewa na velike evropske ekonomije, {to govori da Kina mo`da gubi strpqewe jer je deo svojih ogromnih deviznih rezervi, koje dosti`u 2,65 biliona dolara, investirala u zajedni~ku evropsku valutu.

Jedan zvani~nik kineskog ministarstva spoqnih poslova je u ~etvrtak ponovio da Kina daje podr{ku EU, svom najve}em trgovinskom partneru, i ukazao da Kina `eli da pomogne zoni evra da povrati finansijsko zdravqe.

DNEVNIK

Nafta skupqa zbog velikog snega Sirovom naftom se na berzi u Londonu trguje po ceni koja je blizu dvogodi{weg rekorda, usled toga {to je novi sneg u pojedinim delovima Evrope podstakao o~ekivawa rasta tra`we derivata, dok u Wujorku nema trgovawa zbog Bo`i}nih praznika.

“Brent” nafta za isporuku u februaru je na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 49 centi, ili 0,5 odsto, na 94,74 dolara za barel, {to je najvi{a cena od 2. oktobra 2008. godine, prenela je agencija Blumberg.

“Cena nafte reaguje na jaku zimsku tra`wu i niske temperature”, izjavio je izvr{ni direktor britanske konsultantske firme “Petrolijum polisi intelixens”, Bil Feren-Prajs.

Istovremeno, kuvajtski ministar energetike {eik Ahmad alAbdulah al-Sabah na sastanku arapskih ~lanica Organizacije

zemaqa izvoznica nafte u Kairu izjavio je da globalna privreda mo`e da podnese cenu sirove nafte od 100 dolara za barel.

Stav da je ta cena prihvatqiva su na sastanku ovog vikenda u egipatskoj prestonici potvrdili i zvani~nici Iraka i Libije, preneo je Rojters.

Analiti~ari smatraju da }e zemqe proizvo|a~i sirove nafte verovatno pove}ati proizvodwu po{to strahuju da bi visoka cena tog energenta, koja je porasla za ~ak 30 odsto u odnosu na maj, mogla da ugrozi privredni rast u dr`avama koje uvoze najva`niju energetsku sirovinu i wene derivate. Arapske ~lanice OPEKa su, me|utim, istakle da nema potrebe za pove}awem proizvodwe, budu}i da su zalihe obimne, a cene nafte su privremeno porasle zbog niskih temperatura u Evropi.

Gust saobra}aj gu{i akcije Kineske akcije su predvodile u slabqewu globalnih tr`i{ta, nakon {to su vlasti Pekinga objavile mere kojima se ograni~ava registracija novih vozila kako bi se zaustavila prezagu{enost na ulicama kineske prestonice, dok je najnovije sni`ewe kreditnog rejtinga Portugalije dr`alo pod kontrolom poverewe na evropskim tr`i{tima. Aktivnost na tr`i{tima je generalno bila slaba jer su mnoga od wih, ukqu~uju}i Volstrit, bila zatvorena zbog Bo`i}a.

Odluka agencije “Fi~” da snizi kreditni rejting Portugalije

nepovoqno je delovala na berze akcija. “Fi~” je snizio rejting portugalskog duga za jedan stepen, na A+, sa AA- i upozorio na mogu}e daqe sni`ewe jer je, kako je objasnio, sve zabrinutiji za sposobnost Portugalije da pribavi novac na tr`i{tima radi finansirawa otplate svojih ogromnih zajmova. Smatra se da je, od svih 16 ~lanica zone evra, Portugalija najbli`a odluci da zatra`i finansijsku pomo} za spasavawe od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda, nakon {to su to u~inile Gr~ka i Irska.

VESTI „Fijat” se dogovorio sa sindikatima [ef Fijata Ser|o Markione obezbedio je jo{ jednu pobedu u borbi za pove}awe produktivnosti prezadu`ene italijanske fabrike automobila. On je postigao dogovor sa sindikatima o sudbini kqu~nog preduze}a italijanskog autogiganta, torinskog pogona Mirafjori. Dogovor o fleksibilnijem radnom vremenu koji su potpisali svi sindikati osim levi~arskog FIOM-a, “otkqu~a}e” 1,3 milijarde investicija u tu fabriku sa 5.800 radnika, za proizvodwu sportsko-terenskih vozila i garantovati budu}nost istorijskog pogona u Torinu. FIOM (Federacija metalur{ih radnika) koja deluje pri Generalnoj italijanskoj konfederaciji za rad (CGIL), i koja nije prihvatila dogovor, predstavqa 17 odsto zaposlenih.

Ka`wena Doj~e banka Najve}a nema~ka banka Doj~e bank pristala je da plati 554 milona dolara Americi, po{to je priznala da je imu}nim ameri~kim gra|anima pomagala u utaji poreza. Od 554 miliona dolara, koliko Doj~e Bank mora da plati, 149 miliona su kazne.

Ta suma ukqu~uje poreze i kamate koje ameri~ki poreznici nisu ostvarili. Ameri~ki tu`ioci i predstavnici ministarstva pravosu|a su izjavili da postignut sporazum sa nema~kom bankom predvi|a daqu saradwu sa vlastima SAD. Doj~e Bank je po tom sporazumu obavezna da stranim ekspertima omogu}i pristup svojim informacijama, kako se ne bi ponovili prekre{aji sli~ni onim u~iwenim u periodu od 1996. do 2002. godine. U periodu od 1996. do 2002. godine ameri~ki poreski obveznici su pomo}u najve}e nema~ke banke izbegli porez u visini 5,9 milijardi dolara. Banka je priznala da je koristila 15-ak fantomskih firmi i preko wih realizovala 1.300 fiktivnih transakcija koje su omogu}ile da 2.100 klijenata utaji porez.

MMF prodao silno zlato Me|unarodni monetarni fond je okon~ao prodaje 13 odsto rezervi zlata od 403,3 tone, kako bi od tih sredstava pru`io finansijsku pomo} najsiroma{nijim zemqama.

Fond je prodavao zlato direktno centralnim bankama ili drugim zvani~nim institucijama. Sve transakcije su realizovane po tr`i{nim cenama u fazama, kako bi se izbegle negativne posledice po tr`i{te. Zlato iz svojih rezervi MMF je prodao u dve faze, s tim {to je u prvoj, okon~anoj u februaru, prodato 212 tona. Rezervna banka Indije je tada kupila 200 tona, centralna banka Mauritanije dve tone i centralna banka [ri Lanke deset tona. Ovim transakcijama MMF je ostvario prihod od oko osam milijardi dolara.

[paniji treba pet godina [panski premijer Hose Luis Rodrigo Sapatero ka`e da }e wegovoj zemqi biti potrebno pet godina da se oporavi od ekonomske {tete izazvane du`ni~kom krizom. Sapatero je rekao da je [paniji, ~etvrtoj po snazi privredi u Evropi, potrebno pet godina da ispravi strukturne disparitete u ekonomiji. On je dodao da }e wegova vlada 28. januara obelodaniti dogo o~ekivani predlog za podizawe strarosne granice za penziju sa 65 na 67 godina. [panski parlament je tankom ve}inom izglasao buxet kojim su predvi|ene o{tre mere {tedwe. [panija je u grupi ~lanica EU, zajedno s Gr~kom, Irskom i Portugalijom, najte`e pogo|enih ekonomskom krizom.

„Mercedes” ponovo najbr`i Proizvodwa vozila “Dajmlerove” filijale “Mercedes-Benc” dostigla je ove godine rekordan nivo zahvaquju}i velikoj potra`wi za sedan modelima E i S-klase. “Mercedes” planira da do kraja ove godine izradi 1,2 miliona kola i sportsko-terenskih vozila, ~ime }e nadma{iti raniji rekord od 1,19 miliona kola ostvaren 2008. godine. “Mercedes” se nalazi na drugom mestu najve}eg proizvo|a~a luksuznih kola na svetu, iza doma}eg rivala BMV.

Deo Novog naseqa bez tople vode Radnici Novosadske toplane danas u 9 sati prikqu~i}e novi objekt u Ulici Bate Brki}a bb.

Zbog radova tople vode ne}e biti u ulicama Bate Brki}a 9 do 15 i 17, Bulevaru kneza Milo{a: 20-26 i Seqa~kih buna od 53 do 95.

Zavr{etak radova i normalizacija u isporuci tople vode o~ekuje se u popodnevnim satima istog dana.

Q. Na.

Salsa i slikawe za najmla|e U okviru “Raspustili{ta” koje organizuje Novosadski otvoreni univerzitet, Ulica Radni~ka 20, danas }e se odr`ati niz igraonica i predstava za decu.

Program po~iwe u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova.

Potom slede radionice gde }e

deca mo}i da u~e salsu, prave skulpture od gline i slikaju uz podr{ku instruktorke plesa Ane Nauparac, umetnice Anice ^orde i likovnog pedagoga Dragana Laji}a.

Radionica o stvarawu svemira po~iwe u 11.10, a pozori{na predstava “[umska bajka” u

Novosadska ponedeqak27.decembar2010.

11.30 ~asova. Kraj programa rezervisan je za karaoke i film “Posledwi vladara vetrova” koji po~iwe u 13 ~asova.

Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/ 521-866 i 021/529-861, kao i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J.

Od malih nogu rasturaju engleski

hronika

Big Muzzy iz Kule) je ugostilo preko 250 posetilaca Festivala. Stru~ni `iri u sastavu glumica Olga Vojnovi}, magistar engleskog jezika i kwi`evnosti Arijana Luburi} i Vera Stoj{i} Ga{parovski predsednica Udru`ewa u~iteqa Vojvodine, najboqom je ocenio predstavu Wizard of Oz, {kole LTC. Drugo mesto pripalo je predstavi Snow White and the seven dwarfs u izvo|ewu „[koligrice“, a tre}u nagradu dobila je Red Riding Hood ispred {kole „Ladybird“. Za najboqu kostimografiju nagra|ena je „Anglia“ u predstavi Pygmalion, za najboqi ske~ deca iz {kole „Castrum Educo“. Kao recitatori su zablistali u~enici {kole „Blue Moon“ iz Be~eja, a u raspevanosti su predvodila deca iz {kole „Green Village“, dok su im za petama bili mali{ani iz „New Visions School“. Najsre}niji su svakako bili dobitnici nagrada za mu{ku ulogu (Dimitrije Petkovi}, Filip Popovi} i Nikola Ninkovi}) i `ensku ulogu (Melanija Raci}, Marija Popovi}, Bojana Petkovi} i Teodora \erkovi}).

Q. Na.

DEDA MRAZEVI MOTORA[I OBRADOVALI NAJMLA\E

Poklone i sre}u darivali Mali{ani znaju da Deda Mraz obi~no dolazi lete}im sankama koje vuku irvasi i provla~i se kroz oxak. Me|utim, novosadska deca znaju jo{ ne{to, a to je da novosadski bajkeri Deda Mrazevi dolaze do mali{ana motorizovani.

Tako je i ju~e, osmu godinu za redom, stotiwak motora{a obu~enih u kostime Deda Mraza obradovalo najmla|e na Trgu slobode dele}i im bombone i paketi}e, koji ako se uzme u obzir da sve sami bajkeri finansiraju, uop{te nisu bili skromni. Akcija „Moto Deda Mrazevi” odr`ana u po vrlo ki{ovitom/sne`nom danu, ali zato vedrog raspolo`ewa nije falilo. Deca presretna nisu se obazirala na hladno}u, do~ekivali su ih sa osmesima.

- Akcija se uvek zavr{ava na Trgu slobode, ali smo pre toga obi{li i druge ustanove. Bili smo kod mali{ana u De~jem se-

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE

Prazni~na de`urstva Zbog predstoje}ih novogodi{nih i bo`i}nih praznika Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe filijala Novi Sad, ne}e raditi u periodu od 3. do 10. januara. De`urne slu`be - pisarnica

za prijem i ekspediciju po{te kao i {alter sala za overu kwi`ica markicama zdravstvenog osigurawa, radi}e 4. 5. i 6. januara u radnom vremenu od 7.30 do 15.30 sati.

A. L.

V REMEPLOV

Nikoli} uspe{no nasledio Hempta Dr Milan Nikoli}, ugledni rabiolog, stru~wak za le~ewe bolesti besnila, i virusolog,

Gradski prvoznik od danas prodaje mese~ne markice za januar 2011. Kiosci na terminalima na @elezni~koj stanici, kod Futo{ke pijace i u [afarikovoj ulici radi}e od 5.30 ~asova do 19.30, radnim danom. Zaposleni markice mogu da kupe radnim danom na {alteru MAS-a, od 7 do 15.

Posle Nove godine gradski prevoznik }e otvoriti i kisoke na ostalim prodajnim mestima u gradu.

Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

GRADSKA BIBLIOTEKA NAJVI[E PA@WE POKLAWA DECI

Gradska biblioteka odavno je asocijacija za {arolikost kulturnih aktivnosti namewenih svim profilima korisnika, po~ev od najmla|ih, kojima se posledwih godina poklawa naro~ita pa`wa u ovoj instituciji.

Jedan od programa je i projekat „Language Drama Lab“, prvi dramski festival na engleskom jeziku, odr`an 17. i 18. decembra u pozori{noj sali Gimnazije „Laza Kosti}“. Organizator Biblioteka, a u~esnice {kole stranih jezika u gradu i okolini, sem O[ „Jovan Popovi}“ koja je jedina osnovna {kola koja je u~estvovala na ovoj manifestaciji.

Festival je takmi~arskog karaktera, te su se deca osnovno{kolskog uzrasta nadmetala svojim znawem engleskog jezika u ukupno pet kategorija: recitacija, pesma, ske~, predstava i mjuzikl. Ukupno 170 mali{ana iz 11 {kola (Language & Translation Centre, Skoligrica & Chatroom, Ladybird, Anglia, New Visions School, Green Village, Castrum Educo, Rainbow i O[ „Jovan Popovi}“, iz Novog Sada, Busy Bee iz Futoga, Blue Moon iz Be~eja i

U prodaji markice za prevoz

ro|en je 27. decembra 1896. u Starom Futogu. Studirao je u Budimpe{ti, Pragu i Be~u, a od 1926. radio u Pasterovom zavodu u Novom Sadu. Tu je ubrzo postao desna ruka osniva~u i direktoru Zavoda, Belgijancu dr Adolfu Hemptu, nau~niku evropskog ugleda. Samo posle sedam godina morao je da od wega preuzme rukovo|ewem Zavoda.

Pokazalo se da nije samo dobro vodio Zavod, ve} da je uspe{no nastavio nau~ni rad Hempta.

Vakcina „Hempt - Nikoli}“, koju je Nikoli} patentirao imala je presudnu ulogu u skoro potpunom iskorewivawu bolesti besnila na jugoslovenskom prostoru. On je bio i autor oko 150 nau~nih radova, a umro je u Novom Sadu 1974.

N. C.

Foto: R. Hayi}

lu, koji su za nas priredili pozori{nu predstavu, nakon toga obi{li smo decu u De~joj sigurnoj ku}i, Centru za decu ometene u razvoju na Novom nasequ i mali{ane koji }e i za vreme praznika biti u De~joj bolnici na odeqewu hematologije - pri~a za na{ list Ranko Tatarevi} iz Moto kluba „Otpisani“.

Prema planu, na centralni gradski trg bradowe u crvenim odelima stigli su ne{to pre 13 sati, i tamo su se zadr`ali oko sat vremena, a za to vreme su se dru`ili sa najmla|ima i wihovim roditeqima, delili im slatki{e i poklone. Sem motora, u karavanu ovih dobrotvora iz nekoliko bajkerskih klubova, bilo je i devet automobila, koji su prevozili poklone.

- Mi ovo radimo na nama svojstven na~in. Darivawe je idealan na~in za zavr{etak jedne i po~etak druge godine. Ove godine, prikqu~ili su nam se i neki sponzori, koji su prepoznali ovu humanu akciju. Slede}e godine i „Planika“ je najavila da }e biti na{ sponzor. Ipak, razo~arali smo se u Grad, koji o~ito nije prepoznao akciju koja se odr`ava ve} osam punih godina. Svake godine smo na Trgu slobode ispred Gradske ku}e, a gradski oci se nisu setili makar ~ajem da nas poslu`e - ka`e sagovornik.

Bez obzira na sve, motora{i su i ove kao i predhodnih godina uspeli da izmame de~je osmehe, a skeptike se uverili da Deda Mraz ipak postoji, pa makar stigao i na motoru.

Q. Nato{evi}

Otvara se tre}a deonica Bulevara Evrope Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti}, zajedno sa gradona~elnikom Novog Sada Igorom Pavli~i}em i direktorom Zavoda za izgradwu grada Borislavom Novakovi}em danas }e sve~ano otvoriti tre}u deonicu Bulevara Evrope, koja se

nalazi izme|u Rumena~kog puta i Ulice Kornelija Stankovi}a.

Na oko 1.800 metara bulevara izgra|ene su dve kolovozne i ~etiri saobra}ajne trake i za sada su presvu~ene sa dva osnovna sloja asfalata, dok }e zavr{ni

Guda~ki koncert „Svetog \or|a” Koncert guda~a “Sveti \or|e” bi}e odr`an ve~eras u 20 sati u Sinagogi, Ulica Jevrejska 11. Organizator ovog doga|aja je Muzi~ka omladina Novog Sada koja tokom decembra i januara organizuje ciklus bo`i}no-novogodi{wih koncerata. Ulaznice, po ceni od 500 dinara, mogu se

kupiti u prodavnici “Mungos”, Ulica Wego{eva 14, radnim danima od 10 do 17 ~asova, kao i u prostorijama Muzi~ke omladine, Katoli~ka porta 2/II, od 8 do 13 ~asova. Tako|e, bi}e mogu}e kupiti karte i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa.

A. J.

biti nanet na prole}e. Ovu deonicu sa postoje}im ulicama spajaju dve kru`ne raskrsnice. Ceo posao ko{tao je oko 600 miliona dinara, radila su ga preduze}a “Europark”, “Put-invest” i “Graditeq NS”.

S. K.

Zlatne de~je ruke Radionica „De~je ruke mogu da ukrase sve(t)“ odr`a}e se sutra i sredu 29. decembra od 17 do 19 sati u prostorijama MZ Omladinski pokret, Ulica Omladinskog pokreta 11. Ciq radionice je da deca naprave ukrase kojima }e okititi jelku i {tandove u okviru manifestacije „Bo`i}ni dani- dani qubavi i darivawa“. Za 3. januar je planirana izlo`ba de~jih radova.

N. R.

Izlo`ba u Galeriji „Macut” Izlo`ba fotografija studenata Akademije umetnosti i gostiju pod nazivom „Kvarner, ispod i iznad povr{ine mora i Venecija“ bi}e otvorena danas u 16 ~asova u Galeriji „Macut“, na Spensu.

Izlo`ba }e se mo}i pogledati do 14. januara.

B. M.

c m y

ponedeqak27.decembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Marko opet popularno ime Blizanci Nevena i Ma{a - Mirjane i Qubomira Kuqi}a, Jovan i Luka - Milene Macura-Keci} i Du{ana Keci}a.

De~aci Vuk - Jelene Kqaji} i Mladena Pupovca, Ivan - Smiqane i Sr|ana Teofanova, Lazar Branke Savanovi}-Beli} i Neboj{e Beli}a, Danilo - Marije i Nenada Zdravkovi}a, Marko - Zorice i Radovana Samo~ete, Todor - Borislavke i @ivka La}arka, Vuk - Biqane Grabovica i Dragana Panti}a, Andrej - Ane i Pavela Paqika, Vuka{in - Desanke i Nika Velemira, Du{an - @eqke i Igora Toma{evi}a, Jevrem - Aleksandre Cvijanovi} i Sa{e Vu~kovi}a, Mile - Qiqane i Mirka Krtini}a, Andrej - Nata{e Drakuli}-Kova~evi} i Lazara Kova~evi}a, \or|e - Jelene i Nenada Torbice, Viktor - Lidije Kozma-Beler i @olta Kozme, Kri{tof - Tunde Garbac i Ako{a Garbaca, Aleksandar - Ane i Miroslava Palika, David - Sla|ane Ratkovi} i Ladislava Umrli}a, Atila - Monike i Atile Patkaia, Mihajlo Suzane i Sr|ana Kova~evi}a, Viktor - Jelene Dragi}-Radumilo i Ogwena Radumila, Vuk - Jelene Markovi} i Veselina Vukoji~i}a, Luka Xejms - Vesne Cerovski i Brentona Andersona, Stefan - Jasmine i Milana Kozomare, Danijel - Milice i Pavela Mar~oka, Ogwen Sne`ane i Danijela Kova~evi}a, Nikola - Ol-

gice i Du{ana Milo{evi}a, Milan - Jelene Daqevi} i Sa{e Bogunovi}a, Stefan - Dragane i Svetozara Nikoli}a, Nikola - Danijele Milodanovi} i Dejana Jovki}a, Filip - Miroslave Stefanovi}-Savi} i Ivana Savi}a, Darko - Sne`ane i Gorana Zeli}a, Luka - Stane i Milomira Spaji}a, Isak - Biqane Raki} i Milana Nikoli}a, Milan - Aleksandre i Ivice Pavlika, Kosta - Nata{e i Jovana [etraj~i}a, Milan - Milene i Nikole Baste, [kelzen - Rafadije Suqa i Erola Gime, Marko Danilo - Nade Jefti} i Petra Banovi}a, Marko - An|elke i Mirka Simiki}a, Oskar - Avdijane Petrovi} i Oskara Bala`a, Milo{ - Jelene i Milana Marinkovi}a, Lazar - Branislave i Milana \uki}a, Gavrilo - Tamare i Nemawe Ercegov~evi}a, Vujadin - Biqane Bjeki} i Gorana Karanovi}a, Jovan - Nevenke i Svetomira Ivi}a, Marko - Nede i Nenada Berowe, Mihajlo - Milene Bojovi} i Milutina Krsti}a, Marko - Nata{e Slavuq i Dejana Markovi}a, Nikola - Katarine i Alojza Steiskala, Andrej – Zorice i Darija Ogwenovi}a, Stefan – Aleksandre i Milana Krstono{i}a, Luka – Jelena i Danila Gruji}a.

Ven~ani Tamara Selakovi} i Dragan Dra{kovi}, Jelena Pani} i Dragan Nikoli}, Ivana Aleksi} i Robert Dukai, Danijela Milo{evi} i Slobodan [krbi}, Sevim Kr~o i Stani{a Dra`ilovi}, Aleksandra Trivunovi} i Dalibor Luka~, Ana Golubovi} i Denis Pu{ka{, Sawa Raj~i} i Dejan Jovanovi}, Sawa Simi} i @arko Polovina, Elvira Eq{an i Fatmir Suqa, Ru`ica Hevir i Ale{ Klemen~i~, Jovana Vasi~in i Lazar Nikoli}, Vladana Tomani} i Igor Prekop, Milica Milanovi} i Branislav Stevanovi}, Sanela Babi} i Dejan Guduri}, Bedrana Ili} i Radomir Ostoji}, Milica Kova~evi} i Borivoje Filipovi}, Mirjana Dmitrovi} i Ivan Panin.

Bojana Raki}-Miti} i Zoran Miti} sa }erkom Na|om i blizancima Reqom i Ogwenom

Devoj~ice An|ela - Gordane Juro{evi} i Sini{e Juro{evi}a, Haqime - \emiqe ]izmoli i Rasima Qanija, Sofija - Danijele i Josipa Bo{wakovi}a, Jana - Bojane i Jadranka Topalovi}a, Awa - Tatjane i Dejana Danilovi}a, Mirjana - Bojane i Sini{e Vukojevi}a, Una - Dragane Savi} i Sa{e Kosanovi}a, Noemi - Gabriele Borba{Na| i Rudolfa Borba{a, Nina - Mirjane i \or|a Devi}a, Mirjana - Bojane i Sini{e Vukojevi}a, Ivona – Nata{e i Tomislava Gotovca, Leana – Dragice i Petra Goluba, Milica Radu{e i Nenada Damjanovi}a, Marija - Sowe i Dragana [atare, Dragana - Stanislave i Marka Murga{kog, ^enge - Silvije i Roberta Bujdo{oa, Ivona - Dragane i @arka Ili}a, Sofija Marine Jovanovi} i Zorana Antonijevi}a, Awa - Tawe ]irkovi} Gali} i Zorana Gali}a, Lana - Biqane i Igora Pewa{kovi}a, Mila - Milkice i Sini{e Crnogorca, Katarina - Jelene i Slavka Jevti}a, Leontina - Da{ene Mar~okove i Karola Nemeta, Lenka - Aleksandre Lapadat i Sr|ana Laki}a, Ema - Petrane i Gaja Odavi}a, Tijana - Biqane i Dragana [ari}a, Luna -

Marije i Dejana Pa{ina, Marijana - Ivane Ru`i~i} i Stevana Milosavqevi}a, Milica - Marije i \or|ija Popovi}a, Jovana - Dragane Avramov i Borislava Dimitrova, Dejana - Bobane Jovanovi} i Branislava Ivkova, Lana Tijane i Nenada Soldata, Ma{a - Ivanke i Milorada Per~i}a, Elena - Lidije Kuru~ki i Miroslava Stani}a, Tea - Marijane Bu}o i Xevada Kurtija, Danijela - Svetlane i Rade Stojkova, Teodora - Milice i Sini{e Stojni}a, Irina Violete i Milana Rikala, Kalina - Gabrijele i Vladimira Pasari}a, Lena - Marijane i Bojana Perovi}a, Milica - Dragane i Marinka Jeli}a, Bojana - Zorice i Radomira Grahovca, Nikolina - Bojane i Ivice \urovi}a, Lana - Sowe i Milo{a Brmbote, Duwa - Biqane i \ura Pai}a, Ma{a - Stane i Ranka Biki}a, Lena - Marijane i Miroslava Maglovskog, Ma{a - Nata{e i Gorana Radi}a, Tara - Milane i Novice Milo{evi}a, Lana - Lidije i Zorana Latinovi}a, Marija - Dragane i \or|a Bra{an~evi}a, Na|a - @eqke i Marka Te{anovi}a, Jovana - Teodore i Dejana Stoli}a.

Umrli Milivoje Ne{kovi} (1929), Antun Verzoti (1950), Jan Barto{ (1934), Radoje Kecojevi} (1930), Slobodan Rusov (1948), Vladimir Trajkovi} (1987), Slobodan Mi{i} (1923), Qiqana Mati} ro|. Traji} (1937), Velizar Vuki~evi} (1933), Ilona Minik ro|. Igra~ki (1927), Milan @egarac (1935), Stana Radi} ro|. Radi~anin (1931), Oskar Ki{ (1978), Sofija Savi} ro|. ]ur~i} (1940), Anka Borojevi} ro|. Soldat (1929), Qubica Bujak ro|. Apatovi} (1924), \ur|inka Mi{kov (1925), Zorica Dragovi} ro|. Musi} (1927), Tomana Vasi} (1983), Qubica \ipalo ro|. Bo`i} (1933), Desanka Boji} ro|.

Krsmanovi} (1934), Branko Vasi} (1932), Mara Savi} Gruji} ro|. Savi} (1959), Draga Novakovi} ro|. [uvakov (1934), Jelena Pinter ro|.

Kremer (1918), Novo Boloban (1954), Jelka \elevi} ro|. Blagojevi} (1946), Hargita Deli} ro|. Baravi~ (1975), Svetozar Lu`anin (1949), Ferenc Or{o{ (1943), Radomir ^ankovi} (1947), Simuna Peri} ro|. Simi} (1954), Katalin Daniel ro|. Horvat (1949), Jela Vladisavqevi} ro|. Savki} (1923), Marija Mudroh ro|.

Vranka (1938), \or|e Vlah (1936), Milovan Raki} (1958), Anica Rakas ro|. Miqevi} (1924), Jelena Pani} i Dragan Nikoli}

Jo`ef Novak (1930), Goran Ba{i} (1969), Zuzana Spevak ro|. \etka (1931), Marija Mi{i} ro|. Saraxi} (1917), Melanija Hajdu ro|. Budinski (1934), Goran Radovanovi} (1961), Milica Kova~evi} ro|. Radojevi} (1925), Milan @ivkovi} (1950), Nedeqka Hri~anek ro|. Radulovi} (1935), Qubica Radojkovi} ro|. Dobri} (1942), Jelena Stoj{in ro|. Martinovi} (1928), Du{an Sre}kov (1945), Neca Jesi} (1946), Milivoj Simi} (1939), Milica Laki} ro|. Nikoli} (1931), Sava Mi}anovi} ro|. ]uri} (1924), Quba Ra|enovi} ro|. Raji} (1929), Radoica Jablanov (1951), Marija Kova~evi} ro|. Mijok (1943), Gordana Kuki} ro|. Popovi} (1938), Bosa Trivunovi} ro|. Jakovqevi} (1951), Radmila Desan~i} ro|. Tomovi} (1936), Mirjana Jovanovi} ro|. Jovi~i} (1951), Tibor Po`owi (1948), Jani ^itneki (1952), Vera Jovi~i} (1933), Julijana Cinkocki ro|. Majlat (1930), Stanojka Na~a ro|. Bavar~i} (1957), Branko Tanasi} (1946), Drenko Borovica (1953), Sofija \uki} ro|. Radusin (1930), Ivan \oki} (1959), Ana [tefan ro|. Fleger (1936), Zorka Batini} ro|. Ija~i} (1936), Vukosava Grgas ro|. Kosti} (1929), Du{an Erdeqan (1943).

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

9

GRADSKO VE]E USVOJILO PREDLOG BUYETA ZA NAREDNU GODINU

Vi{e novca za obrazovawe, socijalu i kulturu Gradsko ve}e usvojilo je predlog buxeta grada za narednu godinu koji }e se pred odbornicima u Skup{tini grada na}i ove sedmice, a prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za buxet i finansije @ivka Makari}a buxet za 2011. godinu, iz svih okvira, projektovan je na 20 milijardi i 330 miliona dinara.

Buxetska sredstva projektovana su na 17 milijardi i 504 miliona, u kojima je i plan za eventualno zadu`ivawe grada u iznosu od tri i po milijardi dinara, dok su planirani dodatni prihodi od

blizu tri milijarde dinara. [to se ti~e zadu`ivawa grada, to jo{ uvek nije gotova stvar, jer gradski ~elnici jo{ uvek ispituju tr`i{te, a kako saznajemo, ako do doga do|e, to se ne}e desiti pre marta slede}e godine.

- Resorno gledano, buxet za obrazovawe uve}an je za 200 miliona dinara u odnosu na rebalansirani buxet od ove godine, socijala }e dobiti oko 50 miliona, a kultura 20 miliona vi{e - istakao je Makari}, koji je dodao da se u narednoj godini o~ekuje i rast naplate poreza na imovinu. Po

wegovim re~ima, od va`nih investicija u slede}oj godini predvi|ena je ~etvrta faza izgradwe Bulevara Evrope, zavr{etak Somborskog bulevara, gde je u toku re{avawe imovinsko - pravnih odnosa, potom izgradwa velikog dela kanalizacije u gradu i prigradskim naseqima, sre|ivawe Keja u delu prema [trandu, a bi}e zapo~eta i gradwa vrti}a u Radni~koj ulici...

Prema wegovim o~ekivawima naredna godina }e, u smislu efekata globalne finansijske krize, i daqe biti te{ka, ako ne i tvr|a

nego ova. Kako ka`e, poboq{awe situacije nije realno do pred kraj slede}e godine.

Podse}amo, ovogodi{wi buxet je na po~etku bio projektovan na 17, a nakon rebalansa smawen na 15 milijardi dinara, a Makari} isti~e da je ovogodi{wi buxet, {to se prihoda ti~e, ispuwen preko 90 procenata. Najvi{e priliva novca bilo je na osnovu poreza na imovinu, a najmawe na osnovu izdavawa u zakup gradskog gra|evisnog zemqi{ta, pa su investicije zbog toga gotovo stale.

B. M.

U „NEOBUSU” TVRDE DA JE PRO[LA KRIZA

Bi}e posla dogodine Zaposleni u fabrici “Neobus” primili su oktobarsku platu i obezbedili posao za narednu godinu - ka`e stru~ni saradnik u Slu`bi prodaje Ostoja Simeti}. On nagla{ava da je firma prebrodila krizu, da su dugovi izmireni i da predstoji opravak preduze}a. U ovoj fabrici autobusa u proteklom periodu bilo je {trajkova i smena direktora, a preduze}e i sada nema direktora, ve} tu funkciju obavqa mawinski vlasnik “Neobusa” predsednik Upravnog odbora Zoran Kijac.

- Posao koji je u “Neobusu” najavqivan pompezno zbog ugovora s holandskom firmom “ VDL” na kraju se neslavno zavr{io na sudu. Holandski poslovni partener duguje oko 160 hiqada evra, a isporu~ene autobuse je pla}ao s ka{wewem od

Foto: F. Baki}

~etiri meseca. Naposletku VDL je fakturisao prawe autobusa po 500 evra i dodatne tro{kove pride, koji su iznosom prevazilazili cenu ko{tawa „Neobusovih” autobusa ka`e Ostoji} i dodaje da je preduze-

NAPLATIVOST KOMUNALIJA SKORO STOPROCENTNA

I ra~uni s nulom i tu`be Za godinu dana od kada traje akcija Grada, a koja se sprovodi preko „Informatike“ preko 9.000 sugra|ana dobilo je ra~un s nulom. U ovom preduze}u ka`u da su veoma zadovoqni kako sve ovo te~e u okviru akcije „Plava ku}na ra~unaqka“. Distribuirano je 145.357 ra~una, {to je za 700 vi{e u odnosu na prethodni mesec.

Naplativnost je odli~na ako se u obzir uzme ekonomska kriza. Na mese~nom nivou ona iznosi 65 odsto, a re~ je o gra|anima koji ranune pla}aju mesec za mesec. Kada je u pitawu naplativost na godi{wem nivou u ovom preduze}u ka`u da je ona oko 90 procenata. Uslov za dobijewe jednog ra~una s nulom je da gra|ani posledwih {est meseci pla}aju redovno ra~une za komunalije i to do 20. a penzioneri do 30. u mesecu. Akcija bi trebalo da traje dve godine i da obuhvati sve redovne plati{e. Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije “Plava ku}na ra~unaqka” imaju, kao i informaciju o broju bodova,

svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unupriznanici.

Tako|e u skladu sa odlukom o objediwenoj naplati, komunalnih i drugih usluga, Informatika je u novembru uputila i tu`be za neredovne plati{e. Broj tu`bi koji je oti{ao u prigradska naseqa je 5.

922, a u Novom Sadu je 9.000 doma}instava dobilo tu`be.

Ina~e, treba podsetiti da ove akcije mo`da ne bi ni bilo, da nema sugra|ana koji ne pla}aju svoje ra~une na vreme. Naime, za one koji ne pla}aju ra~une, obra~unava se zakonska kamata, a ko ne plati ni to, ide mu kamata na kamatu. upravo od tih kamata, sugra|ani koji na vreme izmiruju ra~une i na taj na~in {tite komunalni sistem grada mogu da dobiju ~ast. Ta ~ast i broj sugra|ana iz meseca u mesec varira, jer zavisnosti od sume koja se nalazi u fondu od napla}enih kamata neredovnim plati{ama. Ta suma mese~no iznosi izme|u dve i po i tri miliona dinara.

Q. Na.

^ITAOCI PI[U SMS

}e razo~arano u poslovnost holandskog poslovnog partnera. A upravo dolazak ovih privrednika iz Holandije bio je povod {to su fabriku svojevremeno posetili i visoki dr`avni zvani~nici. Danas, fa-

brika ima ugovorenu obavezu vrednu oko dva i po miliona evra, da na „Volvo” {asijama napravi 20 niskopodnih autobusa za “Lastu”. Zatim da za po`areva~ko autobusko preduze}e “Litas” isporu~i 25 autobusa, tako|e, na „Volo” {asijama.

- Potpisali smo ugovor i sa preduze}em “Milan Blagojevi} namenska” u Lu~anima, da im uradimo turisti~ki autobus, a od beogradske “Lastu” smo nedavno dobili jo{ jedan mawi posao, da opet na „Volo” {asijama napravimo zglobni autobus - nagla{ava Ostoji} i dodaje da imaju obavezu i prema ve}inskom vlasniku iz Saudijske Arabije, koji se tamo bavi haxi prevozom. Za wega, ka`e Ostoji}, treba da isporu~e tridesetak autobusa.

Z. Deli}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Deda-Rankove ribqe teorije Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak dobitnika “@enskog pera” romana “Deda-Rankove ribqe teorije” Mirjane \ur|evi}.

Re~ izdava~a: U parodiji savremenog srpskog trilera Mirjane \ur|evi}, koja se ~ita u jednom dahu, Hari, biv{a vi{a inspektorka za krv i seks MUP-a Srbije, po povratku iz Amerike, neposredno po{to je Srbijom fijuknula „Sabqa“, saznaje

da je ubijen wen biv{i qubavnik Bogdan Banduka Banda, visoki slu`benik dr`avne bezbednosti. U prvi mah se pretpostavqa da se radi o osveti za gubitke nanesene organizovanom kriminalu, me|utim, Hari u Aleji zaslu`nih gra|ana susre}e previ{e ucveqenih „udovica“ za jednu pravoslavnu sahranu! Sticajem nevoqnih okolnosti, oli~enih u agresivnosti jedine zakonite me|u wima, izvesne Krivouste Zore, Hari biva uvu~ena u nerasvetqavawe Bandine smrti. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

065/47-66-452

Iz mraka banditi vrebaju Vi{e od {est meseci molimo „Elektrovojvodinu” da popravi uli~ni stub javne rasvete ispred broja 12 u Ulici Lasla Gala, bez rezultata, ve} je bilo kra|a i napada zahvaquju}i mraku...Molimo Vas, reagujte!

063/1123... *** Stojim u Gagarinovoj ulici i gledam uli~nu idilu Novog Sada. Mrak je, 17 sati. Na sve strane tre{te petarde svih naboja.

Deca idu iz {kole, be`e od eksplozija, stari qudi, umesto redovne {etwe, tako|e be`e ku}i... A policija, {ta oni rade?

Pa be`e kao i svi ostali. Pa i oni su qudi. Nekad je milicija intervenisala, ali ovi nisu milicioneri. Ovo su policajci.

S’po{tovawem!

063/523...

*** Ho}e li makazama napla}ivati struju i Skup{tini Srbije ?

064/1258...

*** Predlog da Bora Oti} bude kandidat za Februarsku nagradu

je pravi. Boro, jo{ puno i dugo takvih emisija 064/0903... *** Prona|en kqu~ od auta i od stana u telefonskoj govornici kod stadiona. Javite broj telefona redakciji Dnevnika 063/1624... *** Ka`e {ef iz GSP da se busevi peru dva puta dnevno, a ja velim mo`da nedeqno kako su prqavi.

063/7606... *** Petarda povredila |aka u u~ionici, druga u dvori{tu {kole, tre}a... A, policija “upozorava!” Koga?! Da nije `alosno, bilo bi sme{no! Pa, qudi! Policija je glavni krivac za “bomba{ka” zbivawa, jer ni{ta

ne rade na spre~avawu istoga!

Ko tu {ta radi? Gra|ani se sami brane, a policajci znaju {ta su kada uzimaju nemalu platu!

Ipak, mogli bi malo izme|u dve plate i koju petardu da sklone sa ulice. Da sa~uvaju nekom detetu prsti}e, oko, lepotu, `ivot S’po{tovawem! 063/523... *** Po{tovani 064/2576, ne ne veli~amo Tita, samo smo u wegovo vreme godinama odvajali od plata za sve zemqotrese, a da to nismo ni oseti, moglo se `iveti, sad pre`ivqavamo, a kriva je Vlada.

064/1202... *** Ja sam spreman da ponudim Vladi ju`no vo}e u vidu BUMeranga bez PDV-a. @ 064/4615...

U KARLOVA^KOJ OP[TINI I DOGODINE

Bebama na dar 10.000 dinara Karlova~ka op{tina }e i slede}e godine darivati novoro|en~ad bez obzira na redosled ro|ewa, tako {to }e im ispla}ivati jednokratnu nov~anu pomo} od 10.000 dinara. Pravo na pomo} ima}e sve bebe koje se rode dogodine, pod uslovom da wihove majke imaju prebivali{te u Sremskim Karlovcima.

- Zahtev za pomo} roditeqi podnose u prijemnoj kancelariji Magistrata, gde }e prethodno da preuzmu formular – obja{wava na~elnica op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu Sawa Mandi}.

- Uz zahtev treba da dostave fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih za dete, fotokopiju li~ne karte i {tednog ra~una majke. Na istom mestu oni treba da predaju i zahtev za roditeqaski dodatak za pr-

vo dete, koji ispla}uje Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju.

Na{a obaveza je da donesemo re{ewe o dodeli dodatka, a Pokrajinski sekretarijat ga ispla}uje. Do 30. novembra ove godine ro|eno je 88 beba u Karlovcima, od

toga je 45 prvoro|en~adi. Jednokratna nov~ana pomo} za novoro|en~ad u Sremskim Karlovcima ustanovqena je 2004. godine, kada je i donet pravilnik o priznavawu prava na taj vid podr{ke porodicama sa decom.

Z. Ml.

U OGRANKU GRADSKE BIBLIOTEKE U [ANGAJU

De~ja kreativna `urka Kreativna de~ja `urka “Uspavanka za dugu”, “Pevati ili zevati” i literarno - dramsko dru`ewe “Iza zavese” odr`avaju se danas u 14 ~asova i sutra u 10 sati u ogranku Gradske biblioteke “Trifun Dimi}” u [angaju. Osim Gradske biblioteke organizatori ovih programa su i Centar za afirmaciju i integraciju Roma iz Beograda i romska Asocijacija za nepristrasno informisawe “Ba{no”iz Novom Sadu. Ciq programa je da se deca razonode tokom {kolskog raspusta i steknu naviku da slobodno vreme provedu u biblioteci.

Q. Na.

[TA KA@E „STANOV” PREGLED

Liftovi sigurno voze Svi liftovi koje su tokom godine radnici “Stana” pregledali bili su u voznom stawu i nisu ugro`avali bezbednost putnika, ka`e pomo}nik direktora za tehni~ke poslove u ovoj firmi Milan Kowevi}. Re~ je o liftovima koji su tek ugra|eni i onim koji imaju i 35 godina, a ~iji proizvo|a~i, preduze}a “David Paji}” i “Rade Kon~ar” odavno nisu vi{e u tom poslu. U kontroli su uo~eni samo mawi nedostaci poput pregorele sijalice u kabini ili neke druge, sitne, nepravilnosti, koje su u hodu otklowene.

- Stariji liftovi su znatno kvalitetniji, izdr`qiviji su

Bo`i}ni turnir na Spensu Bo`i}ni turnir na Spensu odr`a}e se 8. i 9. januara. Pored prijavqenih ekipa u~estvova}e i ekipe koje su pozvane kao specijalni gosti. Kao gosti turnira pojavi}e se i poznati novosadski fudbaleri.

N. R.

i mawe se kvare. Litfovi novijeg datuma su osetqivi, mada je u wih ugra|ena digitalna moderna tehnika - isti~e Kowevi}, nagla{avaju}i da dobar lift ko{ta koliko i stan od 60 kvadrata.

Liftovi se pregledaju jednom godi{we, a zatim “Stan” u saradwi sa “Jugoinspektom”izdaje sertifikat, koji va`i u narednih godinu dana.

“Stan” odr`ava 869 liftova i za taj posao sklapa godi{we ugovore sa skup{tinama stanara. Do sada je pregledano 794 lifta, a preostali }e do}i na red narednih dana.

Z. Deli}

ponedeqak27.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

DO^EKAJTE NOVU GODINU U BAWI „TERMAL” U VRDNIKU

Poklon karta za do~ek Paketi}i za decu bez roditeqskog starawa NOVI BE^EJ: Centar zasocijalni rad op{tine Novi Be~ej, priredio je ju~e prijem za oko pedesetoro dece bez roditeqskog starawa, koja su sme{tena u hraniteqske porodice na podru~ju op{tine Novi Be~ej. Prijem nije pro{ao bez Deda Mraza i novogodi{wih paketi}a, koje su zajedni~ki na~inili Centar za socijalni rad, lokalna samouprava i Banka hrane iz Beograda.

Na dodeli paketi}a, mali{ani su recitovali Deda Mrazu i gostima, i pakazala {ta su za ovu priliku nau~ili.

M. K.

MINI-FESTIVAL POZORI[NIH PREDSTAVA

Majske igre u decembru BE^EJ: Gradsko pozori{te Be~ej je pre dve godine odlu~ilo da promeni koncepciju tradicionalnih Majskih igara, ali se ispostavilo da je to u dana{we vreme prevelik zalogaj za wih. Prvobitni festival scenskog stvarala{tva dece Vojvodine iz 1958. godine se svojevremeno pro{irio na region cele Srbije, a sada su Be~ejci odlu~ili da deci prikqu~e i mlade.

Me|utim, ve} slede}e godine nisu uspeli da organizuju drugi deo festivala na kojem su nastupili mladi. Nisu odustali od svoje namere. Ove godine su ga, opet, realizovali, ali tek ovih dana. Tako se deo Majskih igara odr`ao u decembru.

Deca su pokazala svoj deo stvarala{tva u maju, {to odgovara tradiciji i imenu festivala, a drugi deo festivala u kojem na sceni ume}e pokazuju mla-

di odr`an je minule nedeqe. Nastupile su samo tri predstave.

Mini festival otvorila je predstava „Feniks suvi{e ~est” po tekstu Kristofera Fraja, u re`iji Smiqane Tucakov i izvo|ewu ~lanova Dramske radionice „Cekom” i Kulturnog centra iz Zrewanina. Predstava „@rtve qubavi” u izvo|ewu Teatarskog tima projekta reproduktivnog zdravqa iz Vrawa u re`iji Vojislava Arsi}a, Nevene Boroja i Adrijane Tasi} je druga vi|ena na sceni Gradskog pozori{ta, a sve je zavr{eno predstavom „[kola za sve” za koju su tekst napisali i re`irali je Vera Erac, Miroslav Nikoli} i Mirela Pavlovi}, a izveli su je ~lanovi pozori{ne grupe „[anse i izbori za romske devoj~ice CARE Srbija” iz Beograda i Novog Sada.

V. J.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Alisa u zemqi ~uda” (18), “[i{awe” (19.45), “Grad lopova” (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: “Kome verujete?” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Katica Frawe [oja (1930) u 10.30 sati, Milica To{e Dimitrov (1933) polagawe urne u 11.15, Nada Mom~ila \oki} (1957) u 12, An|elija Save Nenin (1952) u 12.45, Jelisaveta Stevana @ur`evi} (1923) u 13.30 i Marija Kajice Pavlov (1928) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawen Stevan I{tvana Drapo{ (1940).

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawena Milka Stevana Mandari} (1927). Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Vida Pavaa Deli} (1945) u 11 sati i Zdravko Mitra Buri} (1925) u 13 sati. Na starom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Kata Andrije Sebi} (1934).

VRDNIK: Do~ek Nove godine je proslava svih lepih stvari koje su nam se dogodile u protekloj godini, kao i najava da }e naredna godina biti jo{ uspe{nija.U ovo vreme obi~no se prelama kuda, sa kim i kako provesti najlu|u no}. Svi oni koji jo{ nisu odlu~ili gde }e do~ekati Novu 2011. godinu, hotel „Termal” u Vrdniku nudi dobru zabavu.

Do~ek Nove godine u bawi „Termal” u Vrdniku iznosi 4.600 dinara u cenu je ura~unato hladno predjelo, glavno jelo, salata, me|ujelo, jelo posle pono}i, desert, aperitiv, sve to uz bogat mu-

zi~ki program. Goste }e zabavqati zvezda Granda Jelena

Gerbec sa orkestrom „Drim bend”.

Za one koji se odlu~e da ovde proslavite reprizu novogodi{we ve~eri, cena iznosi 2.000 dinara, a u sve~anom meniju predvi|eno je hladno predjelo, glavno jelo, salata, desert i pecivo.

Hotel „Termal” nagra|uje jednog na{eg ~itaoca ili ~itateqku besplatnim do~ekom novogodi{we no}i. Onaj koji bude najbr`i i javi se prvi u vremenu od 12-13 ~ na slede}i broj telefona 022/465-819 na recepciji hotela „Termal’’ ~eka}e ga ulaznica za do~ek Nove godine koja va`i za dve osobe.

S. B.

Posledwe ovogodi{we zasedawe BA^KA PALANKA: Predsednik Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka Miroslav Rodi} zakazao je za sutra posledwu ovogodi{wu sednicu lokalnog parlamenta, a na dnevnom redu na}i}e se pet ta~aka {to je retkost, jer je, primera radi, pro{la sednica imala je deset puta vi{e tema. Odbornici bi trebalo da usvoje Program rada Skup{tine za 2011. godinu, a o~ekuje se i dono{ewe odluka o poveravawu obavqawa javnog prevoza putnika u drumskom saobra}aju na teritoriji Op{tine za period od 2011. do 2015. godine.

Kao svojevrstan novogodi{wi poklon bi}e i odluka o dodeli gra|evinskog materijala izbeglim i prognanim licima.

M. Suyum

DIREKTOR DEMANTOVAO GLASINE

„Toplana” ne otpu{ta radnike KIKINDA: Javno preduze}e „Toplana” oglasilo se saop{tewem za javnost u kojem `ele da prekinu kako ka`u „naga|awa i preno{ewa neproverenih informacija neodgovornih pojedinaca i pojedinih politi~kih partija”. Naime, na konferenciji za novinare Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke nedavno je re~eno da se u ovoj firmi sprema otpu{tawe ~etvorice zaposlenih portira od kojih su dvojica invalidi rada. Stoga je kikindskoj Javno preduze}e „Toplana” iz-

dalo saop{tewe u kojem se ka`e da ova firma koristi zajedni~ku zgradu sa Javnim preduze}em „Srbijagas”, Novi Sad, Radna jedinica Kikinda , te da se zajedni~ki reguli{u obaveze koje se odnose na potro{wu struje, vode, grejawe, odr`avawe i obezbe|ewe zgrade. „Zbog regulisawa svih pravnih odnosa po zakonskim normama, Javno preduze}e „Srbijagas” pokrenulo je inicijativu da se obezbe|ivawe zgrade poveri agenciji koja se time profesionalno bavi. Stoga je Jav-

kaz. Naime, u okviru sistematizacije ukinuto je radno mesto portira i radnicima koji su bili raspore|eni na tom mestu ponu|eno je da svoj radni odnos nastave u okviru agencije koja }e preuzeti obezbe|ewe. Na taj na~in niko od radnika ne}e ostati bez posla , samo }e formalno promeniti poslodavca.

Radi se o dva radnika koji bi ovih dana trebalo da potpi{u ugovor sa agencijom” – navodi se u saop{trewu koje je potpisao direktor Nikola Terzin.

A. \uran

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

no preduze}e „Toplana” raspisalo je tender za pribavqawe ponuda od agencija koje se bave fizi~kim obezbe|ewem. Na odnovu tenderskih ponuda agencija za fizi~ka i tehni~ka obezbe|ewa odabrana je privatna agencija iz Kikinde, koja }e preuzeti obezbe|ewe zgrade u ulici Milo{a Velikog 48.” – stoji u saop{tewu u kojem se jo{ dodaje: „Neta~ni su navodi pojedinaca da }e ovim postupkom dosada{wi portiri zaposleni u kikindskoj „Toplani” dobiti ot-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK SPORTSKI RADNICI POKAZALI HUMANOST NA DELU

Fudbalske sudije potpisali donorske kartice

VRBAS: Na predavawu posve}enom donatorstvu organa koje je organizovalo Udru`ewe fudbalskih sudija vrbaske op{tine, tridesetak mladih fudbalskih sudija odlu~ilo je da sledi primer svog kolege Vladimira Glo|evi}a, na{eg internacionalnog fudbalskog sudije i potpi{e donatorske

kartice. Na predavawu pod nazivom „Dajmo vi{e- produ`imo `ivot- spre~imo nasiqe- ulep{ajmo `ivot” o donaciji organa su govorili sociolog Goran Kalu|erovi}, pravoslavni sve{tenik Sini{a Pani}, kao i dr Radmila Blagojevi} i dr Dana Mihajlovi} iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravqa.

- U ovo vreme svake godine imamo tradicionalno okupqawe sudija i ove godine koju su obele`i-

le neke nemile scene na fudbalskim terenima `eleo sam da po{aqemo javnosti poruku da nam je sport i humanost na prvom mestu.

Nikako nisam mogao predvideti kakav }e odziv biti i koliko }e kolega potpisati donorsku karticu, ali mislim da je va`no da qudima ispri~amo {ta zna~i postati dobrovoqni davalac organa rekao je predsednik Udru`ewa fudbalskih sudija Vladimir Glo|ovi}. Donorsku karticu potpisao je i sociolog Goran Kalu|erovi} ina~e, direktor vrbaske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

Ispred Srpske pravoslavne crkve o ovoj temi je govorio sve{tenik Sini{a Pani}, koji je rekao da SPC ni druge crkve nisu protiv ~ina koji spa{ava `ivot, ali da o tome jo{ uvek ne postoji zvani~an stav. Prema re~ima dr Radmile Blagojevi} broj potencijalnih dobrovoqnih davalaca organa neprestano raste, ali je Srbija je jo{ me|u posledwima po broju vlasnika donorskih kartica.

- S druge strane, na listi ~ekawa za, na primer, transplantaciju bubrega ~eka oko 1.000 pacijenata.

Jedan od wih mo`da mo`ete postati i vi sami i to je najboqi argument da potpi{ete donorsku karticu - rekla je dr Blagojevi}.

N. Perkovi}

BEZ ORGANIZOVANOG DO^EKA U CENTRU BE^EJA

Poga~a sablasno prazna

BE^EJ: Qudi su, uslovno re~eno, odavno oterani s centralnog gradskog trga u Be~eju, pa }e shodno tome i u vreme novogodi{we no}i popularna poga~a biti sablasno prazna! Jer, ekonomska mo} najve}e potiske lokalne samouprave ne omogu}ava organizaciju spektakularnog do~eka 2011. godine pod nebeskim svodom. A kada ve} ne mo`e tako da bude, onda je, smatraju gradski oci, boqe da trg i daqe krase tri torwa na pravoslavnoj crkvi, jedan na katoli~koj i onaj na Gradskoj ku}i. Qudi?

Oni se ve} godinama snalaze kako znaju i umeju. Sna}i }e se oni i ove najlu|e no}i. Shodno svojoj ekonomskoj mo}i.

Godinama unazad je najsve~anije i najromanti~nije u dvorcu Bogdana Dun|erskog. Hotel „Fantast” je rasprodao trodnevne aran`mane, koji se kre}u, zavisno od kategorije sme{taja, od 11.110 do 16.910 dinara. Ostalo je jo{ desetak slobodnih mesta za one koji `ele u atraktivnom ambijentu da provedu najlu|u no}, a to zadovoqstvo }e ih ko{tati 3.500 dinara po osobi. Drugi be~ejski atraktivni ambijent, hotel „Bela la|a” kraj obale Tise, bi}e u novogodi{woj no}i u tamnom tonu, jer ni ove godine ne}e organizovati sve~ani do~ek Nove godine.

Na drugoj strani grad je oblepqen plakatima na kojima se reklamiraju do~eci u brojnim restoranima, klubovima, diskotekama, kafi}ima... Cene su razli~ite. Od „Bubamare”, gde je ulaz slobodan, a pi}a se prodaju po promotivnim cenama, preko kluba „Peni Lajn” uz rezervaciju od 500 dinara, zatim kluba „Stejx”, koji nudi dve `urke u dva objekta, jedan do drugog, uz kupovinu jedne ulaznice od 25 evra i konzumirawe jela s {vedskog stola i doma}ih pi}a u neograni~enim koli~inama. Po istoj ceni i na istom principu ponude }e zabava biti organizovana i u restoranu Tr`nog centra KTC, pivnici „Tata Brada”... Restoran „Stari grad”, tako|e, nudi jelo s {vedskog stola i neograni~enu koli~inu pi}a, ali uz `ivu muziku, a cena je 20 i 30 evra, zavisno u kojoj od dve sale objekta je rezervisan sto. Restoran „Panorama” na ~etvrtom spratu Robne ku}e nudi predjelo, dve servirane ve~ere, pi}e u neograni~enoj koli~ini, {ampawac u pono} i novogodi{wu tombolu za 3.200 dinara po osobi.

Ipak, najve}i broj Be~ejaca }e se, kao i ranijih godina, opredeliti da najlu|u no} provedu u sopstvenoj re`iji i ku}nom ambijentu. Neko zato {to je tako najintimnije i najveselije, a drugi {to je najekonomi~nije. V. Jankov

ponedeqak27.decembar2010.

DOK MINISTARSTVO FINANSIJA NAJAVQUJE OZBIQNO POVE]AWE POREZA NA IMOVINU

U Sremskoj Mitrovici porez mawi do deset odsto

SREMSKA MITROVICA: Poreski obveznici iz sremskomitrova~ke op{tine kona~no mogu da odahnu - porez na imovinu, ku}e, stanove i druge nepokretnosti ostaje isti kao {to je bio i ove godine. Dok Ministarstvo finasija najavquje novi zakon o porezu na imovinu i ozbiqno pove}awe poreza, u Sremskoj Mitrovici opet najavquju da }e, kada se usvoji novi zakon u parlamentu, ovde do}i do smawewa ovog poreza za oko deset odsto.

Naime, Skup{tina grada je protekle nedeqe usvojila odluku o visini poreza na imovinu, stanove, ku}e i vikendice, ali, kako je do sada bilo 18.159 obveznika ovog poreza, a od 1. januara slede}e godine broj obveznika se uve}ava za 4.000 novih, u Upravi za

buxet i finasije se ra~una da }e ukupna suma ubranog poreza, prema ovogodi{wem razrezu, biti ve}a za vi{e od 20 odsto. Pove}awe ukupnog poreza za 20 odsto navelo je gradona~elnika op{tine Branislava Nedimovi}a i odgovorne u Upravi za buxet i finansije da ra~unaju sa smawewem ovog poreza za oko deset odsto, kako bi koliko-toliko olak{ali gra|anima ispuwavawe ovih obaveza.

- Umawewe poreza nismo mogli uraditi sada, jer nismo videli ~ak ni nacrt novog zakona. Me|utim, po{to smo letos anketirali gra|ane, do{li smo do novih 4.000 poreskih obveznika, a jo{ uvek jedan veliki broj nije prijavio poreskim organima svoje nekretnine. ^im se donese novi zakon raz-

Pored poreza na promet ovde se najavquje jo{ jedno rastere}ewe ku}nih buxeta gra|ana Sremske Mitrovice. Re~ je o prevo|ewu gradskog gra|evinskog zemqi{ta u privatno vlasni{tvo, pa }e do}i i do ukidawa naknade za gradsko gra|evinskog zemqi{te, dok }e se na zemqi{te pla}ati porez na imovinu, {to je upola mawa obaveza od naknade za gra|evinsko zemqi{te.

Mitrov~ani vi{e nemaju razloga da strahuju da }e porez na imovinu, kako to ovih dana tvrde iz Ministarstva finasija, rasti za oko 60 odsto, jer je odlu~eno da se ovaj porez u ovoj op{tini ne mewa do usvajawa tog novog zakona, a onda, kako najavquju ~elnici, sledi prera~un i – smawewe poreza na imovinu. S. Bojevi}

Udvostru~ene nesre}e na radu ZREWANIN: Inspekcija rada u sredwem Banatu u toku ove godine obavila je 524 nadzora iz oblasti bezbednosti na radu. Ovim kontrolama obuhva}eno je 8.612 radnika i konstatovano je 57 te{kih povreda na radu, {to je otprilike pro{logodi{wi prosek. U nesre}ama na radnom mestu, me|utim, poginulo je petoro zaposlenih.

Na~elnica Inspekcije rada Svetlana [uki} ocenila je da je to veliki broj kada se pogleda statistika za proteklih deset godina. Tragedije su se dogodile na privatnom poqoprivrednom dobru u Boto{u, zatim u Jarkovcu gde je radnik pao sa cisterne i u Novom Be~eju, gde je dvoje zaposlenih u suboti~koj firmi „Eurogas”, izvode}i radove na bar`i broda, izgubilo `ivot gu{ewem. Nemili doga|aj zbio se i u industrijskoj zoni „Jugoistok – E~ka”, kada se na radnika Gra|evinsko – industrijskog kombinata „Banat”, prilikom iskopa rova, obru{io zid zajedno sa materijalom koji je iskopan.

Lane se, po podacima Inspekcije rada, u sredwobanatskim preduze}ima dogodilo pedesetak te{kih povreda na radu, od ~ega su dve imale smrtni

Te{ki uslovi rada uzrokuju povrede

U~estao mobing Inspekcija rada Sredwobanatskog okruga ove godine sprovela je blizu 2.000 nadzora po slu`benoj du`nosti, a kontrolom je bilo obuhva}eno preko 36.000 zaposlenih. Najvi{e nepravilnosti konstatovano je u oblasti radnih prava. U ovoj oblasti, sem uobi~ajenog neprijavqivawa radnika, konstatovan je i zna~ajan broj slu~ajeva mobinga na radnom mestu. ishod. Tragedije su se desile u brodogradili{tu „Begej” i

„Elektrodistribuciji” Zrewanin. U prvom preduze}u nastra-

dao je kranista. Do nesre}e je do{lo usled pada krana koji je bio preoptere}en, a tom prilikom radnik je smrtno povredio glavu. U „Elektrodistribuciji” je poginuo elektromonter.

Prilikom pewawa na gvozdeni re{etkasti stup pao je na kolovoz sa visine od oko ~etiri metra, povrediv{i grudni ko{ i glavu. Poslodavac mu je dodelio propisana sredstva i opremu li~ne za{tite, ali ih on nije koristio.

Ina~e, ovih dana u Regionalnoj privrednoj komori u Zrewaninu odr`ana je osniva~ka skup{tina Udru`ewa za bezbednost i zdravqe na radu Sredwobanatskog okruga. Za predsednika je izabran diplomirani in`ewer Aleksandar Komlenovi} iz „Servo Mihaq in`iweringa”, dok }e potpredsednik biti Darko Dankulov iz Javnog komunalnog preduze}a „Pijace i parkinzi”.

- U udru`ewu }emo okupiti qude koji se bave problematikom bezbednosti i poku{ati da me|u sugra|anima stvorimo svest o neophodnosti postojawa sistema bezbednosti i zdravqa na radu – izjavio je Komlenovi}. @. Balaban

O buyetu i samodoprinosima

„Valentino” uz kuvano vino sredstva, kako ne bi ugro`avali sopstvenu i bezbednost ostalih posetilaca – poru~ila je {efica sektora za turizam u Turisti~kom centru Sawa Kosti}.

Ina~e, novogodi{wi program u centru grada, odnosno na bini kod Vodotorwa, po~iwe ve} danas, zahvaquju}i Poslovnom udru`ewu „Zona unapre|enog poslovawa” (BID). U podne }e biti izvedena predstava „Crvenkapa i zbuweni vuk”, a sat vremena kasnije nastupi}e „Salsa Emirati”. Od utorka do ~etvrtka bi}e odr`ane i pozori{ne predstave „La`ni Deda Mraz”, „Novogodi{wa caka u cirkusu musaka” i „Najlep{i poklon”, a u muzi~kom delu programa nastupi}e „Branimir i neprijateqi”, „Zbogom Brus Li” i tambura{ki orkestar. @. B.

motri}emo mogu}nosti koje on otvara i naravno, tra`iti na~in da porez na imovinu – ku}e, vikendice i druge nekretnine – smawimo koliko je mogu}e. Mislim da imamo prostora da gra|ane oslobodimo do deset odsto ovog poreza. Naravno, slede}e godine }emo obaviti kontrolu na terenu kako bi svi gra|ani pla}ali ovaj porez - ka`e na~elnik Uprave za buxet i finansije Du{ko [aro{kovi}. - Porez na imovinu ni sada, bar u op{tini Sremska Mitrovica, nije visok, ali, ako postoji mogu}nost, a mi verujemo da }e postojati, mi }emo ove obaveze na{ih sugra|ana umawiti. Naravno, ne}e to biti veliki iznos po pojedinom obvezniku, ali u ovim te{kim vremenima svaka olak{ica dobro do|e.

REKORDAN BROJ POGINULIH U SREDWOBANATSKIM FIRMAMA

NOVOGODI[WI PROGRAM U ZREWANINU

ZREWANIN: Sarajevska grupa „Valentino” nastupi}e na Trgu Slobode u Zrewaninu u novogodi{woj no}i, saop{tio je Turisti~ki centar grada. Koncert }e po~eti oko 22 sata, a okupqeni Zrewaninci i wihovi gosti Novu godinu }e do~ekati uz brojne hitove ove grupe i pono}ni vatromet. Program na gradskom trgu organizuju lokalna samouprava i Turisti~ki centar, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

- Posetioci }e imati priliku da se za po~etak zagreju uz besplatno kuvano vino, rakiju i ~aj dok }e za najmla|e sugra|ane biti obezbe|ena slatka iznena|ewa. Apelujemo na sve koji }e Novu godinu do~ekati na Trgu Slobode da ne upotrebqavaju petarde i ostala pirotehni~ka

11

Deda Mrazovi na motorima ZREWANIN: Preduze}e „BB Trejd”, Kancelarija za mlade, nevladina organizacija „Filmofil”, Kreativni centar „Cekom“ , Kuturni centar i bajkeri, organizovali su u zrewaninskom Kulturnom centru novogodi{wi program za decu pod nazivom „Do|i, do|i Deda Mraze”. U okviru programa oki}ena je jelka, a ~lanovi dramske grupe Zrewaninske gimnazije i u~enici Muzi~ke {kole animirali su naj-

mla|e Zrewanince. Atraktivan segment programa predstavqala je pojava vi{e od 50 Deda Mrazova – bajkera, koji su deci podelili slatki{e i vo}e. Nakon toga, ~lanovi dramske radionice „Cekom” izveli su predstavu „Novogodi{wa zbr(})ka”. Program je zavr{en be~kim valcerom u izvo|ewu volontera Kancelarije za mlade, kojima su se kasnije prodru`ili i mali{ani. @. B.

NOVI BE^EJ: Na sutra{woj sednici lokalnog parlamenta u sredi{tu pa`we bi}e prihodi i rashodi buxeta op{tine za 2011. godinu, usvajawe Strategije razvoja turizma, kao i usvajwe predloga odluke o uvo|ewu, odnosno produ`ewu mesnog samodoprinosa, nakon neuspelog, ponovo u mesnoj zajednici Novi Be~ej i mesnim zajednicama Kumane i Bo~ar.

U obimnom dnevnom redu je i dono{ewe re{ewa o saglasnosti na Programe poslovawa javnih preduze}a i ustanova, a odbornici }e razmotriti i re{ewe o visini cena usluga Pred{kolske ustanov „Pava Sudarski”, Plan regulacije blokova 196 i 190-b u

Novom Be~eju, kao i odluke o visini lokalnih komunalnih taksi, odluke o autotaksi prevozu putnika na podru~ju op{tine, o dr`awu doma}ih `ivotiwa, o izmenama i dopunama odluke o radnom vremenu ugostiteqskih, trgovinskim i zanatskim objekata . Bi}e doneto jo{ nekoliko re{ewa o imenivawima, odluka o izmeni i dopuni odluke o primawima, predsednika, zamenika predsednika i lica koja bira, imenuje i postavqa SO, kao i naknadama odbornika, a done}e se i odluka o potvr|ivawu ~lanstva op{tine Novi Be~ej u Stalnoj konferenciji gradova i op{tina.

M. K.

^arobni svet ma{te APATIN: U Robnoj ku}i u Apatinu otvorena je druga izlo`ba ru~nih radova „Apatinski ~arovni svet ma{te”, koju gra|ani mogu da posete sve do 15. januara naredne godine.

Svoje radove izlo`ilo je 15 gra|ana, koji su kroz wih iskazali svoje kreativno ume}e.

Predstavqeni su vezovi, tkane torbe, }ilimi, {trikani {alovi, nakit, pletene korpe i

igra~ke od pru}a, te razni suveniri. Sve izlo`ene radove posetioci mogu da kupe.

Prvi put svoje radove, ku}ice od gline i nakit izlo`ili su i ~lanovi „Breze” koje obuhvata mlade ometene u razvoju i koje svoje stvarala{tvo iskazuju u Dnevnom boravku, uz stru~nu pomo} Centra za socijalni rad.

J. P.

12

ponedeqak27.decembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN PREDO^AVA:

Zapleweno 250 miliona evra od kriminala Zgrada Sen}anske gimnazije

BIV[I DIREKTOR SEN]ANSKE GIMNAZIJE TERETI SE ZA ZLOUPOTREBU

Sporna plata profesoru istorije

Kriminalisti~ka policija u Senti podnela je krivi~nu prijavu protiv Tibora P. (1963) iz Sente, biv{eg direktora gimnazije u ovom potiskom gradu, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Osumwi~eni Tibor P. je u svojstvu direktora iskori{}avawem slu`benih ovla{}ewa, po prethodno raspisnaom konkursu za profesora istorije na ma|arskom jeziku, u septembru 2009. godine zakqu~io ugovor sa

kandidatom koji nije ispuwavao sve uslove za rad na odre|eno vreme.

U saop{tewu policije se navodi da je kandidatu izvr{ena isplata za normu od 24 nastavna ~asa nedeqno, dok je on stvarno izvodio nastavu od 12 nastavnih ~asova nedeqno. Zbog toga biv{i direktor Gimnazije u Senti Tibor P. se tereti da mu je omogu}io da protivpravno prisvoji imovinsku korist u iznosu od oko 280.000 dinara.

M. Mr.

Primena Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom omogu}ila je da se kriminalcima u proteklom periodu zapleni nelegalna korist u vrednosti od oko 250 miliona evra, izjavio je ju~e dr`avni sekretar Slobodan Homen u intervjuu Tanjugu.

Ukazuju}i da je Zakon tokom 2010. godine do`iveo svoju punu primenu, Homen je istakao da je on kqu~an kada je u pitawu borba protiv organizovanog kriminala i izrazio o~ekivawe da }e naredne godine biti zapleweno jo{ najmawe100 miliona evra vrednosti nelegalne imovine. „Pokazalo se kao ta~no ono {to smo znali, a to je da nije dovoqno nekoga osuditi na zatvorsku kaznu nego da treba zadati udarac pravo u ono zbog ~ega i nastaje kriminal, a to je pribavqawe protivpravne imovinske koristi“, naglasio je dr`avni sekretar. Prema wegovim re~ima do sada je najvi{e imovine zapleweno od osumwi~enih za distribuciju droge i osoba podlo`nih korupciji, ali i onih koji su se bavili drugim oblicima kriminala.

Prema podacima Ministarstva pravde do sada je, {to privremeno {to trajno, oduzeto 23 ku}e, 57 stanova, 11 lokala, 10 gara`a, 16 privrednih dru{tava,

cinoma. Gradu Beogradu ustupqen je privatni vrti} oduzet od saradnice Darka [ari}a, dok je ku}a Branislava Uskokovi}a na Vra~aru preure|ena u vrti}, a isto }e biti u~iweno i s ku}om Milorada Ulemeka na Ceraku.

Data je pomo} telefonskom savetovali{tu „Halo beba“, a stalno se od zakupa zaplewenih lokala finansiraju i narodne kuhiwe.

Pomenuti automobili, podse}a dr`avni sekretar, dati su na kori{}ewe Jedinici za finansijske istrage MUP-a, Tu`iula{tvu za organizovani kriminal i drugim dr`avnim organima.

Osim borbe protiv organizovanog kriminala i me|unarodnih Slobodan Homen

„Putnik ad“, „Pali} ad“, i „Vojvodina ad“ u okviru kojih posluje vi{e hotela, restorana i odmarali{ta, kao i preduze}a „Jedinstvo“ u Gajdobri, „Municipijum Doo“ i „Mitrosrem“, rekao je Homen. On je dodao je da je od [ari}a oduzeto i 6.000 hektara oranica u Vojvodini, a da se o~ekuje oduzimawe jo{ oko 10.000.

Dr`avni sekretar je ukazao da Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom preko ra~una Narodne banke Srbije raspola`e i sa 1,78 miliona dinara i 726.234 evra, a od toga je vi{e od pola

OSUMWI^EN PREDSEDNIK PENZIONERA U RUSKOM SELU, KOD KIKINDE

U crnoj blagajni 4,7 miliona dinara Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv predsednika

Rusko Selo

Udru`ewa penzionera u Ruskom Selu kod Kikinde Du{ana B. (1937) zbog postojawa osnova

sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela iz oblasti privrednog kriminala.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da je osumwi~eni Du{an B. od kraja 2009. do polovine 2010. godine, iskori{}avawem svog slu`benog polo`aja iz blagajne Udru`ewa penzionera uzimao gotov novac za razne namene u iznosu od 68.000 dinara zadr`ao za sebe. Pored toga, on se tereti da je stvorio i dr`ao nedozvoqene nov~ane fondove u takozvanoj crnoj blagajni u ukupnom iznosu od oko 4,7 miliona dinara.

M. Mr.

Oduzeto 90 automobila

~etiri hotela, pet restorana, jedan bife, dve tre}ine sindikalnog odmarali{ta u Hrvatskoj, jedna autobuska stanica, dva apartmana na Tari, kao i 49 hektara zemqe na Zlatiboru, rekao je Homen. Povr{ina zaplewenih objekata, prema Homenovim re~ima, iznosi oko 7.000 kvadratnih metara, a rentirawem objekata se mese~no ubira prose~no 15.000 evra.

Samo od odbeglog vo|e kriminalne grupe optu`ene za me|unarodni {verc Darka [ari}a, kao i wegovih saradnika i ro|aka oduzeto je devet ku}a, 13 stanova, tri gara`e, jedan poslovni prostor, zatim privredna dru{tva

EU, a s druge strane bi}e u najboqem interesu gra|ana radi br`ih i efikasnijih postupaka“, rekao je Homen.

Va`no je da se ovi zakoni potpuno poklapaju i s akcionim planom Vlade Republike Srbije koji je va`no usvojiti i ispuniti radi dobijawa statusa kandidata za EU i datuma otpo~iwawa pregovora, istakao je on. Najva`niji zakoni su o javnim bele`nicima, o izvr{ewu, o finansirawu politi~kih stranaka, o parni~nom postupku i novi zakon o krivi~nom postupku. „Svi ovi zakoni su zavr{eni, pro{li su javnu raspravu, pribavqena su i mi{qewa me|unarod-

miliona evra zapleweno samo od jednog [ari}evog saradnika Dragana Labudovi}a.

Tako|e, do sada je oduzeto 90 automobila od kojih 72 poti~u od takozvane sms mafije, dok je 18, uglavnom najskupqih xipova i limuzina zapleweno od [ari}eve i kriminalne grupe Darka Eleza.

Dr`avni sekretar isti~e da u 2010. godini „nismo samo oduzimali ve} smo i davali“. Tako je ku}a Darka Eleza optu`enog za trgovinu heroinom data na kori{}ewe op{tini Zvezdara, dok je jedan objekat na Be`anijskoj kosi dat Republi~kom zavodu za zdravqa za decu obolelu od kar-

Novosadski hotel „Putnik“

trgovaca drogom, Srbija je suo~ena i sa borbom protiv korupcije, koja je prema Homenovim re~ima, su{tinsko zlo u na{em dru{tvu. „To jasno pokazuje i lestvica ’Transparensi interne{enela’“, rekao je Homen i najavio odlu~nu borbu protiv korupcije u slede}oj godini i zaplenu imovine, koja }e se sliti od raznih korupciona{kih afera. „Mo`emo da gledamo i druge slu~ajeve za koje se sada vodi finansijska istraga, pre svega slu~aj Kari}, kome je deo imovine ve} oduzet kroz finansijsku istragu. Drugi zna~ajniji deo zaplene se o~ekuje kroz finansijsku istragu koja je u toku“, rekao je on.

Dr`avni sekretar ukazuje da se kroz primenu Zakona o oduzimawu imovine pokazalo kako su kriminalci „prqav novac“ ulagali uglavnom u privatizaciju preduze}a jer nije postojala jasna kontrola samog postupka privatizacije, ali i u kupovinu zemqi{ta. Izuzev primene tog Zakona, koji je ostavio najupe~atqivije rezultate, Ministarstvo pravde je pripremilo ~itav set zakona koji bi trebalo da dovr{e reformu pravosu|a. „U pitawu su zakoni koji }e s jedne strane pribli`iti srpsko zakonodavstvo zakonodavstvu

nih institucija jer je od kqu~ne va`nosti da budu u skladu sa standardima EU i na{a su o~ekivawa da }e svi biti i usvojeni u Skup{tini Srbije na prole}e, a {to je najva`nije da budu svi usvojeni do juna meseca kada je i posledwi rok za ispuwavawe obaveza Republike Srbije prema Evropskoj komisiji“, naglasio je Homen.

Pozitivnan korak srpskog pravosu|a na putu na evropskim integracijama ove godine bilo je i zakqu~ewe dva kqu~na sporazuma za regionalnu saradwu na suzbijawu organizovanog kriminala, ali i drugih oblika kriminaliteta, a to su sporazumi o izru~ewu dr`avqana s Crnom Gorom i Hrvatskom. „Mi }emo se truditi da sa svim drugim biv{im jugoslovenskim republikama zakqu~imo sli~ne sporazume, a predstoji nam zakqu~ewe sa Italijom i sa SAD“, napomenuo je dr`avni sekretar.

Na ovaj na~in, kako je istakao, pokazujemo da Srbija ima pravosu|e kome veruje i me|unarodna zajednica i EU i SAD jer ti sporazumi podrazumevaju da te dr`ave „sopstvene dr`avqane izru~uju nama da im se sudi u Srbiji“. „Mislim da ve}eg priznawa za rad srpskog pravosu|a zaista ne mo`e biti od strane me|unarodne zajednice“, naveo je Homen.

DRAMA U DVORI[TU PORODICE GA^I] U IRIGU

Kradqivac za volanom, vlasnica na haubi Prava drama odigrala se u subotu, nepuna dva sata posle pono}i, u dvori{tu ku}e Irene i Obrada Ga~i}a u Irigu, kada je „nepoznati’’ mu{karac, upao u dvori{te, u{ao kroz gepek u vozilo „golf 3“, i odvezao automobil. I pored molbe da ga ostavi, Irena se na{la na haubi vozila i posle desetak metara takve vo`we, sre}om, pala je sa strane i samo slu~ajno nije se na{la pod to~ovima vozila.

Te no}i Irena Ga~i}, dok joj je mu` bio u no}noj smeni na gradili{tu mosta kod Be{ke, iza{la je da stavi drva u pe} za centralno grejawe. Dok je bila u podrumu ispod ku}e, ~ula je da neko poku{ava da startuje motor wihovog automobila „golf 3“, koji je parkiran u dvori{tu ispred samog ulaza u ku}u. Auto, koji nije vo`en ve} pripemqen za pijacu, jer su Ga~i}i `eleli da prodaju to vozilo, bio je zakqu~an.

- Pomislila sam da je moj sin iza{ao iz ku}e i da poku{ava

da upali kola. Me|utim, po{to je to bilo i suvi{e kasno, negde oko 1.45 ~asova posle pono}i, po`urila sam i videla za volanom nepoznatog mu{karca. Stala sam ispred kola, po~ela da vi~em, da iza|e iz kola. Me|u-

tim, automobil je krenuo i ja sam se na{la na haubi, `elela sam da zaustavim lopova. Posle desetak metara vo`we na haubi pala sam sa strane i slu~ajno izbegla da me automobil ne pregazi - pri~a vidno uzbu|eno Irena Ga~i}.

Posle toga Irena je utr~ala u ku}u, pozvala policiju i obavestila ih da je nepoznati mu{karac odvezao kola, da u kolima nema vi{e od dve litre dizel goriva, pa je policija preduzela potragu na magistralnom putu prema Novom Sadu i prema Rumi, a obave{tene su i saobra}ajne parIrena Ga~i} se hrabro suprotstavila lopovu tole novosadske

policije koje posle Iri{kog venca de`uraju na delu puta prema Novom Sadu.

Na drugom putnom pravcu prvu zasedu policija je postavila na izlazu iz Iriga prema Rumi.

Me|utim, vozilo se nije pojavilo na magistralnom putu. Kradqivac je oti{ao poqskim putem i na magistralni put Irig Ruma iza{ao tek na kraju nedovr{ene obilaznice oko Iriga, na raskrsnici gde se put odvaja za Vrdnik. Ni tada nije pao u ruke policiji. Prema kasnijoj rekonstrukciji ove jurwave, ispostavilo se da je ukradeni „golf 3“ na pedesetak metara pred tablom na ulazu u Rumu ostao bez goriva, da je „prokuvao“, jer u wemu nije bilo uqa, a da je lopov napustio kola i nestao.

Dok je policija tragala za vozilom, Irena Ga~i} se setila da joj je poznato lice lopova, da je to mla|i ~ovek, i da ga je negde vi|ala, ali u samom {oku nije mogla da se seti.

Posle pronalaska ostavqenog vozila na putu Ruma –Irig, policijsku patrolu je stopirao Bora N. iz Iriga, koji je u povratku s policijom i sam priznao da je on ukrao kola iz dvori{ta porodice Ga~i}.

Policija je odmah obavila potrebne slu`bene radwe, saslu{ala Boru N. i on je pu{ten da se u daqem postupku za otu|ivawe vozila brani sa slobode.

Kada se Obrad Ga~i} vratio s posla i, po{to je „golf 3“ pretrpeo ozbiqnu havariju, jer je vo`en bez uqa, slomqeni zvu~nici, kod to~kova ~uje se lupawe, do{lepao je kola ku}i, ali je morao i suprugu da odvede lekaru, jer joj je od pretrpqenog straha po~ela da se ko~i ruka, da ima te{ke bolove u grudima.

U me|uvremenu Obrad Ga~i} je dobio i SMS poruku od Bore N., slede}e sadr`ine: „Oprosti, bio sam pijan i nisam znao {ta radim“.

Me|utim, Irena Ga~i} misli druga~ije i isti~e da nema opra{tawa za pretrpqeni strah, a tu`ilac neka po slu`benoj du`nosti radi svoj posao.

- Tu`i}u, privatnom tu`bom, Boru N. za ugro`avawe mog `ivota i za pretrpqeni strah. [ta zna~i to izviwewe u odnosu na to da sam pala pod to~kove kola, on bi me pregazio, zar ja treba da razmi{qam kako na nekoga deluje alkohol. Za par dana }e mi u}i u ku}u i tra`i novac. Jo{ je ve}i {ok kada sam saznala da je kradqivac ~ovek koji nas dobro poznaje, koji je pu{tao muziku mojoj }erki na ro|endanu - ka`e Irena.

Kada se pri~a pro~ula u Irigu, saznalo se da se ovaj mladi} tereti da je nekoliko puta tako otu|ivao i kola ovda{weg pekara, pa i svog brata, a da se uvek „vadio“ na pri~u da je bio pijan i da nije znao {ta radi.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK JU^E NA GROBQU U @ABQU

Sahraweni mali{ani stradali u po`aru Brat i sestra Laza (3) i Kristina (2) Stojkovi}, koji su nastradali u po`aru koji je u petak posle podne izbio u tro{noj ku}i u Aradcu, sahraweni su ju~e posle podne na mesnom grobqu u @abqu. Wihovi roditeqi Mile i Lela posle tragedije koja je zadesila familiju oti{li su u @abaq, odakle su pre dve godine i do{li u Aradac, selo udaqeno nekoliko kilometara od Zrewanina. Na mestu nesre}e ostalo je samo zgari{e.

Podsetimo, zrewaninska policija je saop{tila da je po`ar izbio oko 15 ~asova pod jo{ uvek nerazja{wenim okolnostima.

Nezvani~no se pomiwe da je uzrok neispravan dimwak, po{to su Stojkovi}i u ku}i lo`ili pe} na drva. Odmah posle dojave na lice mesta iza{li su pripadni-

Kapela u @abqu

ci vatrogasne jedinice, koji su brzo lokalizovali po`ar, ali, na `alost, Lazi i Kristini nije

bilo spasa. U vreme nesre}e wihovi roditeqi su bili u kom{iluku.

E. D.

KRAJ SU\EWA ZA „KIPARSKU AFERU“

Danas presuda Kertesu Specijalni sud u Beogradu, dr`avni organi u okviru svojih sudsko ve}e kojim predsedava suzakonskih ovla{}ewa i propisa dija Nada Zec, objavi}e danas donosili odluke o pomagawu presudu biv{em direktoru Saprivrede i svih segmenata druvezne uprave carina (SUC) Mi{tva“. Kertes je isticao da su haqu Kertesu, koji je u slu~aju „izvedeni dokazi“ i za navode „kiparska afera“ optu`en za odbrane da je „prekid me|unazloupotrebu slu`benog polo`arodnog platnog prometa primoja od maja 1994, do oktobra 2000. rao dr`avu da se dovija za nu`ne godine, u vezi s raspolagawem nabavke osnovnih potrep{tina delom sredstava Carine.

Optu`ba Kertesa tereti da je kao direktor SUC-a bio „~lan organizovane kriminalne grupe” tada{weg predsednika dr`ave Slobodana Milo{evi}a, s potpredsednicima Vlade SR Jugoslavije Nikolom [ainovi}em i Jovanom Zebi}em, „po ~ijim je nalozima deo sredstava carine bez pravnog osnova i uz pri~iwavawe {tete buxetu SRJ, usmeravan za pomagawe 1.182 preduze}a i dr`avne institucije u Srbiji, te tokom izbora i tada vladaju}em SPS-u“. Optu`nicom se tvrdi da je bilo i izno{ewa novca na Kipar.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je u zavr{noj re~i ocenilo da su u Mihaq Kertes toku su|ewa „dokazane optu`be u inostranstvu, ali da je sve bii krivica Kertesa“ i zatra`ilo po striktnoj proceduri, dolo je da ga sud osudi po zakonu. kumentovano i strogo kontroliMihaq Kertes i wegov advokat sano kao i vezano za pla}awe kosu u zavr{noj re~i zatra`ili je je tada jedino bilo mogu}e osloba|aju}u presudu, ocewujupreko dr`avne Beogradske ban}i kao dokazanu odbranu da je ke-COBU na Kipru,odnosno we„dr`ava SRJ usled potpunih menih of-{or kompanija“. |unarodnih sankcija od 1992. i - U ovoj Srbiji je najte`e bi~itavih devedesetih godina, biti Srbin. Ja sam ovde kolatela primorana na poteze radi ralna {teta. Ne branim se od golog opstanka naroda, te da su optu`nice, branim istinu. Op-

tu`be protiv mene su politi~ki iskonstruisane. Nigde se i ne pomiwu totalne me|unarodne sankcije koje su bile najte`e ikad zabele`ene - rekao je Kertes u zavr{noj re~i.

Okrivqeni je istakao da je „kao direkor SUC-a radio iskqu~ivo po zakonu, sprovode}i odluke vlade, legalnih i legitimnih organa dr`ave, izabranih od naroda “.

- U optu`nici su navedena 1.182 preduze}a, a ja tvrdim da je u uslovima razornog dejstva sankcija na industriju i ~itavu privredu, pomo} primilo 3.301preduze}e, ali u okviru zakona - rekao je Kertes. Naglasio je da kao direktor SUC-a nije ni{ta prisvojio za li~nu korist, te da mu se ni optu`nicom ne stavqa na teret da je nelegalno pribavio za sebe neku finansijsku dobit .

Advokat Predrag Milovan~evi}, branilac Kertesa, je i u zavr{noj re~i, pored ostalog, naglasio da je „optu`nica nedopu{tena i neosnovana“.

- Optu`nica je podignuta protivno Ustavu zato {to se bavi krivi~nopravnom ocenom rada najvi{ih politi~kih organa dr`ave koja odavno vi{e ne postoji i jer je podignuta retroaktivnom primenom zakona, {to Ustav izri~ito zabrawuje.

Optu`nica je protivna dokazima koji su postojali i u momentu optu`ewa -rekao je Milovan~evi}.

J. Jakovqevi}

POZNATA KOMPANIJA SAOP[TEWE PORESKE UPRAVE OCEWUJE KAO „DELOM NETA^NO, A U CELINI NEPRIHVATQIVO I NEPRIMERENO”

„Sunoko”: Pla}amo sve poreze Kompanija “Sunoko” saop{tila je ju~e da pla}a sve poreze, da na poziciji predsednika Upravnog odbora nikada nije bila osoba ~iji su inicijali u saop{tewu Poreske uprave navedeni kao S. R, kao i da je ta kompanija uvek poslovala transparentno i u skladu sa zakonom.

“Sunoko” je saop{tewe Poreske uprave u kojem je navedeno da je protiv predsednika UO te kompanije S.R. podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je utajio porez u iznosu od 56,8 miliona dinara tokom 2008. i 2009. godine, ocenio kao “delom neta~no, a u celini neprihvatqivo i neprimereno”. Kompanija “Su-

noko” je tih godina bila u ve}inskom vlasni{tvu nema~ke kompanije “Nordzucker A.G”, a poreski predmet je posledica razli~ite interpretacije Zakona o porezu na dodatu vrednost i wegove nedore~enosti u pojednim delovima, navedeno je u saop{tewu te firme.

U saop{tewu se dodaje da su “porezi pla}eni u celosti i da Republika Srbija nije pretrpela nikakvu {tetu”, kao i da je kompanija “Sunoko” protiv predmetnog poreskog re{ewa podnela tu`bu u upravnom sporu i taj postupak jo{ nije okon~an.

S obzirom da, kako se dodaje u saop{tewu, se ne zna kakva }e

biti odluka Upravnog suda, sasvim je neprimereno da Poreska uprava izdaje saop{tewe, kojim se u javnosti stvara privid da je kompanija “Sunoko” imala nameru da utaji porez.

Poreska uprava saop{tila je u petak, 24. decembra da je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu podneta krivi~na prijava protiv predsednika UO privrednog dru{tva “Sunoko” S.R. U saop{tewu je navedeno da je krivi~na prijava podneta zbog osnovane sumwe da je S.R. izvr{io krivi~na dela utaje poreza i o{tetio reupubli~ki buxet za oko 56,8 miliona dinara.

(Tanjug)

PRIJAVA KIKINDSKE POLICIJE PROTIV DVOJICE

Prevaren „Angropromet” Protiv Zorana L. (1976) iz Pan~eva i Sini{e Z. (1964) iz Zrewanina kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare u sai-

zvr{ila{tvu, na {tetu AD “Angropromet” iz Kikinde.

Osumwi~eni su predstavqaju}i se kao vlasnik i komercijalista privatne firme iz Ka}a u 2009. godini, doveli u zabludu

odgovorno lice u “Angroprometu”, da im isporu~i tehni~ku robu na odlo`eno pla}awe, koju do danas nisu platili. Na taj na~in su kikindsku firmu o{tetili za oko 630.000 dinara.

M. Mr.

ponedeqak27.decembar2010.

13

[TA SVE STOJI U DOSIJEU ^OVEKA ZVANOG ZMIJA

Sve optu`be protiv Ha{ima Ta~ija Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti obelodanio je svetu novu, dosad najte`u optu`bu protiv aktuelnog kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, dodaju}i u dosije ~oveka zvanog „zmija“ trgovinu qudskim organima - na ranije optu`be za terorizam, trgovinu qudima, oru`jem i drogom.

Ta~i je od 1992., kad je zavr{io teroristi~ku obuku u Albaniji, bio u vrhu piramide koja je rukovodila nasilnim otcepqewem ju`ne srpske pokrajine i jedan od najzaslu`niji za stvarawe albanskih kriminalnih grupa iz kojih je nastala Oslobodila~ka vojska Kosova (OVK) - koja je otvorenu oru`anu pobunu zapo~ela po~etkom 1998. OVK je u tom trenutku ve} bila na listi teroristi~kih organizacija ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA), a Ta~i je rukovodio organizacijom otmica i teroristi~kih napada na predstavnike i objekte srpske dr`ave, Albance koji su joj bili lojalni i srpske civile na KiM. Prema podacima MUP-a Srbije, u vi{e od 1.800 oru`anih napada jedinica i “trojki” OVK tokom devedesetih ubijeno je 364, a raweno 605 osoba.

Zna se da je Ta~i direktno u~estvovao u dve akcije, pa se wegovo ime na{lo me|u petnaestoricom optu`enih za te{ka dela terorizma - s tim {to su samo trojica bili dostupni pravdi, a Ta~i i ostali u bekstvu.

Okru`ni sud u Pri{tini je 11. jula 1997. Ta~ija proglasio krivim i u odsustvu osudio na 10 godina zatvora, dok su ostali optu`eni dobili od 15 do 20 godina robije. Po toj presudi, Ta~i je posle vojne obuke u Albaniji, s pripadnicima Armije Albanije i pod komandom wenih stare{ina, na podru~ju Srbice formirao neprijateqsko teroristi~ko udru`ewe, kao deo teroristi~ke organizacije OVK. „Ta~ijeva ekipa“ je pribavila ve}u koli~inu oru`ja i

OVK u me|uvremenu vol{ebno nestaje sa spiska teroristi~kih organizacija i uz podr{ku mo}nih zapadnih mentora sti~e tretman “oslobodila~kog pokreta”, a Ta~i sti~e ratni nadimak “Zmija” i postaje “miqenik” Va{ingtona: na velika vrata stupa na politi~ku scenu kao “{ti}enik” Medlin Olbrajt i Ri~arda Holbruka i predvodi albanski tim na pregovorima u Rambujeu. Pregovori su propali jer Srbija nije prihvatila klauzulu koja bi Albancima omogu}ila otcepqewe Kosova putem referenduma, a u pripremama za napad zemaqa NATO na Srbiju, OVK postaje i wihov vojni saveznik.

Ha{im Ta~i sa saborcima

Srpske vlasti su nakon du`e istrage, 9. marta 1999. podigle drugu optu`nicu protiv Ta~ija zbog teroristi~kih napada na putu Kosovska Mitrovica Pe} u kojima su 17. juna 1996. ubijena tri, a rawena {estorica policajaca. Srbija je tada osna`ila poternicu za Ta~ijem i jo{ sedam albanskih terorista, a na wen zahtev raspisana je i poternica Interpola.

Uprkos te{kim optu`bama, Ta~i je, zahvaquju}i svojim mentorima, s teroristi~kog poqa preba~en na politi~ko i promovisan kao demokrata za koga ne va`e me|unarodne poternice.

Kako u izve{taju konstatuje i evropski izvestilac Dik

Poternica tajno ukinuta Nekada{wi srpski ministar pravde Vladan Bati} je 11. februara 2003. uzalud tra`io od {efa UNMIK-a Mihaela [tajnera da ga obavesti {ta je sa zahtevom da se organima Srbije predaju ^eku, Ta~i i Haradinaj protiv kojih je pokrenut krivi~ni postupak za najte`a dela terorizma i genocida. ^eku i Ta~i su u nekoliko navrata hap{eni po Interolovoj poternici, ali umesto da budu izru~eni Srbiji, svaki put su na intervenciju zapadnih saveznika bili oslobo|eni. Me|unarodna poternica za Ta~ijem je u tajnosti ukinuta, a da nikada nije obelodaweno za{to i na ~iji zahtev, dok se Haradinaju, nakon likvidacije devet svedoka i osloba|aju}e presude, za zlo~ine sudi ponovo pred Ha{kim tribunalom.

Ta~i je, me|utim, u novembru 2009. pre`iveo i svedo~ewe pripadnika biv{e OVK i ileglane obavestajne slu`be (SHIK) o tome da je li~no u~estvovao u 17 ubistava, poku{ajima ubistava i maltretirawa Ta~ijevih politi~kih protivnika po nalogu funcionera wegove stranke. Istraga koju je Euleks pokrenuo na osnovu dokaza, koje je na kompakt disku 22. oktobra dostavio Naim Blaca – ~ovek koji tvrdi da je li~no u~estvovao u eliminaciji 17 Ta~ijevih protivnika zaobi{la je Ta~ija. vojne opreme, obuka je izvo|ena u selu Dowi Prekaz, a teroristi~ki napadi na podru~ju Kosovske Mitrovice, Glogovca, Vu~itrna i Srbice.

Sud je utvrdio da je Ta~i bio me|u organizatorima napada vatrenim oru`jem i bombama na objekte, vozila i pripadnike policije, vojske i izbegli~ke kampove 1993. na podru~ju Glogovca u kojima su ubijena ~etiri i rawena tri policajca, dok je poku{ano ubistvo jo{ 16 qudi. Bila je to svojevrsna teroristi~ka “inicijacija” Ha{ima Ta~ija, vo|e zloglasne “Dreni~ke grupe” koja je vr{ila teror u Pokrajini i pod kontrolom dr`ala sve kosovske kriminalne puteve. Ta~i i wegova grupa zaslu`ni su za finansirawe OVK prqavim novcem od kriminalnih aktivnosti.

nocida nad srpskom zajednicom u Pokrajini. U zahtevu za podizawe optu`nice navedeno je da je zlo~in genocida sprovo|en ubijawem kosovskih Srba u teroristi~kim akcijama i napadima, logorima i zatvorima gde su bili izlo`eni ili prisiqeni da gledaju ubistva, seksualna zlostavqawa, mu~ewa i premla}ivawa.

Ta~i i ^eku, koji je bio komandant glavnog {taba OVK, optu`eni su i za sau~esni{tvo u genocidu, sprovo|ewe terora, progon stanovnika Pokrajine, zbog ~ega je po ulasku me|unarodnih trupa s Kosova i Metohije izbeglo najmawe 237.820 Srba i drugih nealbanaca. Tom

Marti, Ta~i je posle bombardovawa Srbije sebi obezbedio visok polo`aj i stigao do foteqe premijera “po{to je bio omiqeni doma}i partner u projektima strane politike na Kosovu”. Ta pozicija nije se promenila uprkos smeni vlasti u Srbiji i ru{ewu Slobodana Milo{evi}a.

Protiv Ta~ija i komandanta Glavnog {taba OVK Agima ^ekua u Okru`nom sudu u Ni{u sprovedena je istraga i, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo genocida, 18. marta 2002. za wima je raspisana poternica. Srpsko tu`ila{tvo je 5. jula iste godine protiv ^ekua, Ta~ija i vo|e grupe “Duka|in” Ramu{a Haradinaja podnelo krivi~nu prijavu Ha{kom tribunalu zbog planirawa, podsticawa i izvr{ewa ge-

optu`nicom lideri OVK se terete i za razarawe i o{te}ewe pravoslavnih crkava, manastira i spomenika srpske nacionalne ba{tine, s ciqem da se “elimini{u svi tragovi egzistirawa Srba u Pokrajini”. Ta krivi~na prijava nikada nije procesuirana.

Ta~i je ostao nedodirqiv i kada je aprila 2008. biv{i glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Karla del Ponte u svojoj kwizi “Lov i ratni zlo~inci” obelodanila da je vi{e od 300 Srba i mawi broj Albanaca, koje je zarobila ili otela OVK, odvedeno na sever Albanije gde su ubijani radi trgovine organima. Tek tada je svetska javnost saznala da su istra`iteqi Ha{kog tu`ila{tva 13. januara 2005. pokrenuli istragu pod nazivom “Don Kihot” i prikupili dokaze koji ukazuju da su `rtvama organi va|eni u “`utoj ku}i” 15 kilometara od mesta Bureq, ali je deo dokaza godinu dana kasnije uni{ten, a istraga nikada nije dovedena do kraja.

Na inicijativu srpskog tu`ila{tva, Savet Evrope je u drugoj polovini 2008. odlu~io da ispita navode Karle del Ponte, a specijalni izvestilac Dik Marti je 16. decembra 2010.

Odboru za qudska prava i zakonodavstvo SE podneo izve{taj u kojem je Ta~i ozna~en kao {ef mafija{ke grupe odgovorne za trgovinu oru`jem, drogom i qudskim organima. Marti je naveo da su lideri “Dreni~ke grupe” najvi{e odgovorni za vo|ewe objekata za zato~enike na teritoriji Albanije kao i za odre|ivawe wihove sudbine, me|u kojima su mnogi oteti civili s Kosova.

Istragu je paralelno vodilo i srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine koje je oti{lo korak daqe od Martijevog izve{taja i prikupilo dokaze da je zlo~ine nad Srbima naredio Ta~i, a jedan od glavnih dokaza je video snimak iz logora u Likovcu na kome se, pored pripadnika wegove “Dreni~ke grupe”, vide i ~etvorica kidnapovanih Srba s Kosova.

Pored toga, srpsko tu`ila{tvo i ameri~ki FBI do{li su do prvih informacija u nelegalnim tokovima novca koji obja{wavaju kako je ste~eno ogromno bogatstvo koje nema pokri}a u poslovima kojima se Ta~i i saradnici zvani~no bave.

Branka Stani{i}

14

DRU[TVO

ponedeqak27.decembar2010.

SAVETOVALI[TA ZA MLADE ZA@IVELA U VOJVODINI

Pomo} hiqadama adolescenata Koliko je svojevremena odluka Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju da otvarawem savetovali{ta pomogne o~uvawu i unapre|ewu reproduktivnog zdravqa mladih bila i nu`na i dobra, govore i podaci da je za pet godina u Vojvodini otvoreno 21 ovakvo savetovali{te, da je u wima samo ove godine savet i pomo} potra`ilo bezmalo 55.000 adolescenata i da je to ~ak 16 posto mladih vi{e nego {to je u savetovali{tima bilo lane.

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju organizovao je ove nedeqe skup na kojem su prezentovane mogu}nosti i perspektive rada savetovali{ta za mlade u Pokrajini i predstavqeni primeri dobre prakse u ovoj oblasti. Naime, od 2005. godine, kao jedna od pronatalitetnih mera iz Programa demografskog razvoja Vojvodine, {iri se mre`a savetovali{ta za mlade. Prvenstveni

ciq ovih savetovali{ta je o~uvawe i unapre|ewe reproduktivnog zdravqa mladih, kako zbog

Nedostatak stru~waka Savetovali{ta su jo{ uvek novina u na{em sistemu pa zbog nedostatka stru~nog kadra ima te{ko}a u organizovawu wihovog radnog vremena prema potrebama mladih. Tako|e, nisu jo{ sva savetovali{ta odgovaraju}e tehni~ki opremqena za edukativni rad s mladima, nedostaju promotivni edukativni materijali – posteri ili bro{ure, a nemaju sva ni ginekolo{ku ordinaciju.

nepovoqnih demografskih pokazateqa, tako i zbog rezultata istra`ivawa koji govore o sklonosti mladih da svojim pona{awem ugroze svoje reproduktivno zdravqe. Drugim re~ima, mladi u Vojvodini svoje reproduktivno zdravqe ugro`avaju ~estim adolescentskim trudno}ama, tako|e ~estim namernim prekidawem takvih trudno}a, a zabriwavaju}a je i razmera polno prenosivih bolesti kod osoba mla|ih od 20 godina.

– Otvarawe, opremawe i edukaciju kadrova u savetovali{tima za mlade u Vojvodini pomogao je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju – ka`e pomo}nica pokrajinskog sekretara za demografiju i socijalnu politiku Dragana Josifovi}. – Minule godine obilazili smo savetovali{ta i analizirali wihov rad. U ve}ini se neguju principi dostupnosti i prihvatqivosti, u svim mladi imaju na raspolagawu prostoriju za individualne konsultacije, a u ve}ini i odgovaraju}u prostoriju za grupni zdravstveni i vaspitni rad i za ginekolo{ki pregled adolescentkiwa.

D. Deve~erski

DNEVNIK

IZJA[WAVAWE O IZABRANOM LEKARU U DOMOVIMA ZDRAVQA NIJE ZAVR[ENO

Tre}ina gra|ana jo{ nema svog lekara Izja{wavawe gra|ana o izabranom lekaru u domovima zdravqa napreduje, ali jo{ uvek svog lekara nije izabrao veliki broj osiguranika. Lekara op{te prakse, ginekologa, stomatologa i pedijatara gra|ani imaju pravo da izaberu u domu zdravqa u kojem se le~e, {to zna~i da treba da popune formular u tri primerka u kojem }e navesti svoje osnovne podatke i ime lekara za kog su se opredelili. Do sada su svog lekara izabrali uglavnom pacijenti koji su imali potrebe da do|u u dom zdravqa, bilo po recept za lek ili su imali zdravstvene tegobe. Oni koji su zdravi ne dolaze u dom zdravqa samo da bi popunili formulare.

Po posledwim podacima koji se slivaju u Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, svog leka-

Izabrani lekar op{te medicine mo`e imati od 1.100 do 2.000 otvorenih kartona, a pedijatar od 500 do 1.000 dece ra u Srbiji je izabralo vi{e od 4,2 miliona osiguranika, ili gotovo 64 odsto, a 2.454.000 gra|ana jo{ se nije izjasnilo. Po filijalama, najvi{e osiguranika opredelilo se za svog lekara u Vaqevu i Beogradu, oko 80 odsto. Novi Sad je na petom mestu sa 68 odsto

Izbeglice, raseqena lica i Romi samo su neki od onih koji imaju problema sa nere{enim stambenim pitawem u Zrewaninu. Odre|eni broj gra|ana, i pored zavr{enog radnog veka, nije uspeo da se sku}i, a u istoj situaciji nalaze se i samohrani roditeqi i in-

validi minulih ratova. Tako|e, jedna od rawivih dru{tvenih grupa su i deca bez roditeqskog starawa. U ovoj godini, na evidenciji Centra za socijalni rad u Zrewaninu, bilo je 175 takve dece, od ~ega je 90-oro sme{teno u hraniteqske porodice, gde dr`ava pla}a nadoknadu do zavr{etka redovnog

{kolovawa. A nakon toga opet ostaju bez re{enog stambenog pitawa.

Radna grupa za izradu Stambene strategije grada isti~e da }e, osim na wih, u narednom periodu posebna pa`wa biti usmerena i na romsku populaciju, zbog op{tih, lo{ih uslova stanovawa, “divqe” izgra|enih objekata, koji su pri tome neprikladni za `ivot. U gradu na Begeju postoje tri nehigijenska naseqa Roma.

Najstarije je Dudara, u kome ima 49 doma}instava, u proseku sa sedam ~lanova.

Ve}ina stanovnika prima materijalnu pomo}.

Naseqe nema put, kanalizaciju i trotoar, dok poseduje vodu, zahvaquju}i sistemu dvori{nih ~esmi, kao i elektri~nu mre`u. Naseqe je predvi|eno za ru{ewe i raseqavawe, zbog promene namene prostora, ali nije poznato kada }e ova namera biti sprovedena u delo.

Drugi nehigijenski kvart je u Surdu~koj ulici i sli~an je Dudari. Ovde su steci{te prona{la interno raseqena lica. Ukupno broji 145 doma}instava sa prosekom od sedam ~lanova. Od infrastrukture ima tvrd put, trotoar, vodovod i struju, a nedostaje kanalizaciona mre`a. Tre}e naseqe je u Bosanskoj ulici sa 11 doma}instava, od po pet ~lanova. Po `ivotnim uslovima ono je na vi{em nivou u odnosu na prethodna dva.

“Svakako da }e i ova ciqna grupa, u budu}im programima socijalnog stanovawa, biti jedan od prioriteta, kako bismo im stvorili povoqnije uslove za `ivot”, poru~uju iz Radne grupe za izradu Stambene strategije.

Zrewanin je minulih godina pru`io uto~i{te i velikom broju izbeglih, prognanih i raseqenih lica. Lokalna samouprava se kroz namenske programe trudi da im trajno re{i stambeno pitawe i poboq{a uslove stanovawa. Jedan od planova je i da u periodu od 2010. do 2013. godine za najmawe 30 familija obezbedi bespovratnu pomo} u gra|evinskom materijalu za adaptaciju starih ku}a ili zavr{etak zapo~ete gradwe. @. Balaban

omogu}ava pacijentu da se le~i kod istog lekara, {to je vid modela porodi~nog lekara koji postoji u mnogim zemqama Zapadne Evrope. Smatra se da }e izabrani lekar biti boqe povezan sa svojim pacijentom i da }e biti u mogu}nosti da kvalitetnije prati

NUNS osudio napad na novinara

KAKO @IVE SOCIJALNO UGRO@ENI ZREWANINCI

Umivawe nad dvori{nim ~esmama

izja{wenih osiguranika. U ostalim filijalama u Vojvodini procenat izja{wenih gra|ana je mawi: u Somboru se izjasnilo 62 odsto, Sremskoj Mitrovici 59, Zrewaninu 58, Subotici 57 i u Pan~evu 49 odsto od ukupnog broja osiguranika.

Institucija izabranog lekara zna~ajna je iz dva razloga. Ona

wegovo zdravstveno stawe. Ovo je osnova i za nov na~in raspodele zdravstvenog dinara domovima zdravqa koji }e voditi ra~una o kvalitetu rada, a ne samo o broju pacijenata koji se le~e kod nekog lekar. Naime, pretpostavqa se da }e vi{e opredeqenih pacijenata imati lekar kojim su pacijenti zadovoqniji, pa }e on imati i ve}u platu. Iako je princip kapitacije najavqivan jo{ pre dve godine, jo{ nije stupio na snagu, a jedan od razloga je i taj {to se gra|ani jo{ nisu opredelili za svog izabranog lekara. Kako ka`u u Zavodu za zdravstveno osigurawe, izabrani lekar op{te medicine mo`e imati od 1.100 do 2.000 otvorenih kartona, a pedijatar od 500 do 1.000 dece. Izabrani lekar je du`an da primi svakog osiguranika koji ga izabere, osim ukoliko je popunio predvi|eni broj. Tada pacijent mora da bira drugog lekara kod kog jo{ uvek ima mesta. Ukoliko nije zadovoqan izabranim lekarom, pacijent ga posle godinu dana od izbora mo`e promeniti bez obaveze da se izjasni za{to to ~ini. Apeluje se na gra|ane da odu do doma zdravqa i izjasne se o svom izabranom lekaru.

J. Barbuzan

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) najo{trije osu|uje fizi~ki napad na novinara TV Smederevo Dalibora Dun~evi}a i zahteva od policijskih i pravosudnih organa da prema napada~u Milosavu Pe{i}u preduzmu odgovaraju}e sankcije. Novi-

nara Dun~evi}a je 23. decembra u redakciji TV Smederevo fizi~ki i verbalno napao Milosav Pe{i}. Prema izjavama svedoka, iznenadni, ni~im izazvan napad je {okirao Dun~evi}a i druge prisutne urednike i novinare u redakciji.

Urednica informativnog programa TV Smederevo Tatjana \uri} izjavila je da Dun~evi} nije uvratio na napad niti je sa napada~em prethodno vodio bilo kakvu konverzaciju. Napad na novinara snimile su sigurnosne kamere TV Smederevo.

VESTI Ustoli~en episkop Teodosije Novoizabrani episkop Ra{ko-prizrenski Teodosije ju~e je sve~ano ustoli~en u Prizrenu. Vladiku Teodosija }e u tron episkopa Ra{ko-prizrenske episkopije uvesti patrijarh Irinej koji je u prizrenskom hramu Svetog \or|a slu`io svetu liturgiju.

Ustoli~ewu su prisustvovali savetnik predsednika Srbije Mla|an \or|evi}, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} i potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Vladika Teodosije je na du`nost episkopa Ra{ko-prizrenske eparhije izabran na redovnom jesewem zasedawu Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, umesto umirovqenog, a kasnije i ra{~iwenog vladike Artemija.

Socijalni stanovi u 12 gradova Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} izjavio je ju~e da }e naredne godine po~eti izgradwa 1.633 socijalna stana u 12 gradova Srbije, koje }e sa 32 miliona evra finansirati Razvojna banka Saveta Evrope. Jeftini, neprofitni stanovi gradi}e se u Zaje~aru, Zrewaninu, Ki-

kindi, Kragujevcu, Kraqevu, Kru{evcu, Ni{u, Pan~evu, Pirotu, Smederevu, U`icu i ^a~ku. Od 1.633 stana, 626 bi}e stanovi dati u neprofitni zakup na kori{}ewe socijalnim kategorijama stanovni{tva.

Pravo na kupovinu socijalno neprofitnih stanova ima}e socijalno ugro`ene kategorije, po ceni od 600 do 700 evra po kvadratu, a uslovi }e biti definisani Zakonom o socijalnom stanovawu i kriterijumima koje op{tine propi{u. Kamata za kredite na 24 godine ne}e prelaziti ~etiri odsto, a mese~na naknada za iznajmqivawe iznosi}e od 40 do 80 evra.

Srbija bogata, po UNHCR “Srbija se okre}e evropskim integracijama i nema vi{e rata na wenom podru~ju, pa donatori gube interes za re{avawe problema sa izbeglim i raseqenim, po{to se prioriteti i ratni sukobi javqaju u drugim krajevima planete”, izjavio je {ef kancelarije Visokog komesarijata Ujediwenih nacija za izbeglice Edvardo Arboleda. On je napomenuo i da je sredstava sve mawe, obja{wavaju}i da je za to glavni razlog {to se Srbija, relativno govore}i, ne smatra tako siroma{nom zemqom, poput mnogih drugih {irom sveta“. S druge strane, Arboleda je ukazao da u Srbiji 97.000 interno raseqenih ima potrebu za nekom vrstom socijalne pomo}i.

SPOMEN-SOBA U KOMANDI PRVE BRIGADE KoV

Pro{lost otrgnuta od zaborava Posle nu`ne reorganizacije, transformacije i stasavawa u modernu oru`anu snagu, u Vojsci Srbije na red su do{le i druge stvari koje su, sticajem okolnosti, privremeno bile potisnute u drugi plan. Pokazalo se da se bez korena ne mo`e, pa se u brigadama ponovo otvaraju spomen-sobe. Jedna takva nedavno je otvorena u Komandi Prve brigade u Novom Sadu. U zdawu u Dunavskoj ulici na jednom mestu prikazane su ~etiri celine s vi{e od stotinu izlo`enih eksponata koji obuhvataju period od po~etka pro{log veka do novije vojne istorije, ne samo na teritoriji Novog Sada i Vojvodine nego i regiona.

Prvi deo postavke obuhvata period Prvog svetskog rata. Tu pose-

tilac mo`e videti kako je izgledao ratnik koji je 1918. godine predvodio oslobodioce koji su 9. novembra umar{irali u Novi Sad. Drugi je posve}en Drugom svetskom ratu i formirawu i ratnom putu Prve vojvo|anske brigade, ~ije tradicije neguje sada{wa Prva brigada KoV. Formirawu Mehanizovanog i, kasnije, Novosadskog korpusa, koji je postojao do pre ~etiri godine, posve}ena je tre}a tematska celina koja se zavr{ava NATO-ovom agresijom, dok ~etvrti deo postavke obuhvata formirawe i sada{wost Prve brigade KoV. Centralno mesto u spomen-sobi zauzima spomen-plo~a pripadnicima Novosadskog korpusa poginulim u borbenim dejstvima od 1991–99. godine. Autor idejnog

re{ewa i celokupne postavke je rukovodilac Odseka za noviju vojnu istoriju Muzeja Vojvodine Stanko Dimi}.

– Ova spomen-soba Prve brigade Kopnene vojske je, u stvari, svojevrsni muzej novije vojne istorije Novog Sada i Vojvodine, kako su je

ve} krstili kustosi-istori~ari, vrsni stru~waci iz eminentnih muzejskih ustanova na ovom prostoru, i ona u na{im daqim planovima to zaista treba i da postane.

Wena funkcija je da slu`i kao ve~ita inspiracija i nadahnu}e za sve pripadnike Prve brigade, kao i Vojske Srbije u celini – ka`e komandant Prve brigade brigadni general \okica Petrovi}. – Ona u svojoj izlo`benoj ekspoziciji, svom idejno-tematskom i ekspozicionom planu sadr`i pregled stogodi{we vojne istorije na ovom prostoru, ta~nije, od 1918. godine do danas. Istina je da je taj period dat kroz najekstremnije vidove vojne istorije, kroz ratove koji su vo|eni u 20. veku. Me|utim, jedino je izlo`beni prostor bio ograni-

~avaju}i faktor {to je to tako i {to se iz tog razloga nije uspelo prikazati razdobqe mira i obiqe materijala koji svedo~i o kompleksnosti Vojske kao specifi~ne organizacije i sistema koji deluje na nekom prostoru u razli~itim dru{tveno-istorijskim fazama i dr`avno-pravnim okvirima.

Prva brigada Kopnene vojske sastoji se od deset pot~iwenih pe{adijskih, oklopno-mehanizovanih, artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih jedinica, PVO-a, in`iwerijskih jedinica i logisti~kih jedinica.

Komanda brigade je u Novom Sadu, a jedinice su stacionirane u Novom Sadu, Ba~koj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Pan~evu.

M. Bozokin

c m y

DNEVNIK

REPORTA@E

ponedeqak27.decembar2010.

SVETSKI OBI^AJI VEZANI ZA DO^EK NOVE GODINE

TV MUKE SOMBORACA

Lazawe, gro`|e i {arene ga}e teraju zle duhove Kada je po~ela da se proslavqa Nova godina nije pouzdano utvr|eno. Smatra se da su Vavilonci to ~inili jo{ pre ~etiri hiqade godina. I Rimqani su tako|e slavili Novu godinu, ali se wihov kalendar mewao sa svakim novim vladarom, sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije „ustoli~io“ 1. januar za po~etak Nove godine.

Opet, prema drugom tuma~ewu, Nemci su prvi u 16. veku uveli obi~aj ki}ewa jelke. Legenda ka`e da je ki}ewe zapo~eo utemeqiteq protestantizma Martin Luter. Prema predawu, Luter je {etaju}i kroz {umu bio zadivqen hiqadama zvezda koje su svetlucale kroz grawe jela. Toliko je bio o~aran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga ku}i svojoj porodici. Da bi o`iveo istu lepotu koju je video u {umi, zaka~io je i male sve}e na gran~ice. U Evropi i Americi ki}ewe jelke postaje popularno u 18. veku.

Neki novogodi{wi simboli opstali kroz sve civilizacijske mene. Jedan od najatraktivnijih simbola je novogodi{wa parada, uobi~ajena kod mnogih naroda stvarawe zaglu{uju}e buke koje poti~e iz rituala terawa zlih duhova i demona. Nova godina predstavqa i vreme okupqawa, porodi~nog, sa prijateqima, na proslavama u sve~anim odelima.

Svaka zemqa ima i svoje specifi~nosti. Tako se u Gr~koj pro-

prona|e, veruje se da }e biti posebno sre}an u Novoj godini. Danci u novogodi{wu no} ulaze sa mnogo razbijenih tawira ispred ku}nog praga. Stari tawiri ~uvaju se cele godine i u pono} se bacaju pred ulazna vrata prijateqa.

Mnogo razbijenih tawira simbolizuje dru{tveno bogatstvo, prijateqe. Japanci ~itavog decembra odr`avaju zabave pod nazivom Bonenkai, kojima je ciq da se ostave lo{e stvari za sobom i pripremi se za novi po~etak. Zvona budisti~kih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 qudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju teraju}i smehom zle duhove. Kubanska tradicija nala`e da se u pono} pojede 12 grejpova, koji sim-

Slavqe na wujor{ki na~in

slava poklapa s proslavom svetog Vasilija, jednog od osniva~a Gr~ke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta svetog Vasilija, u koju se utisne srebrni ili zlatni nov~i}. Ko nov~i}

bolizuju mesece godine, a po{tovawe tog obi~aja treba da donese sre}u. Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz sve~ani ru~ak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s ~etiri lista.

Ko je legalan, a ko oja|en Onomad, pre skoro dve decenije, Somborci re{e da im „objekti kolektivnog stanovawa“ kako se to ka`e za zgradurine u kojima ~uje{ kad se kom{ije sva|aju i namiri{e{ im zapr{ku sa {poreta, ne li~e na bodqikavu prasad od silnih televizijskih i satelitskih antena natakarenim po krovovima.

Svet smo, vaqa se modernizovati. Re~eno u~iweno, te se po celoj Novoj Selen~i (a to mu do|e kao Novi Beograd il’ novosadski limani) u zgradama koje je gradio sada ve} zaboravqeni dru{tveni SIZovski mastodont „Somborstan“, razvuk’o jedan jedini kabel kroz koji je sa jednog mesta pu{tao televizijskih programa koliko se ve} ’vatalo u t a d a { w o j SFRJ. Selen~ari su u`ivali u prednostima modernih telekomunikacija, i vaqda time mal~ice uquqkani „prespavali“ tehnolo{ku revoluciju koja se u me|uvremenu desila u Srbiji pod {qivama. Tada{wi, od op{tinske vlasti odobreni starateq tog sistema, somborska firma „Bivalent“, ukqu~ivao je novonastale programe jo{ novonastalijih dr`ava u na{em okru`ewu, pa se niko od postoje}ih 3.000 korisnika usluga KDS nije preterano uzbudio kad je vlasna struktura tamo po~etkom 21. milenijuma na jednom pripustila SBB. Selen~ari se nisu „potresali“ jer im je reklo da, {to se wih ti~e, sve ostaje isto. Wih opslu`uje „Bivalent“, broj kanala isti, cena ista i mirna Ba~ka.

I u miru Bo`jem nekoliko godinica vaskoliki Somborci

Novogodi{wa klasika: uvek bilo i bi}e

Do~ek visoke klase u Hong Kongu

Stari sicilijanski obi~aj ka`e da }e sre}a do}i onima koji na Novu godinu jedu lazawe. Kad zakuca pono} na vrata, [panci pojedu 12 zrna gro`|a - po jedno za svaki mesec. Norve`ani se ~aste pudingom od pirin~a u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja prona|e badem, obi~aju ka`u prati}e sre}a. U Brazilu je obi~aj da se u novogodi{woj no}i nosi bela ode}a za sre}u i mir u godini koja sledi. Holan|ani se za do~ek pripremaju peku}i krofne jer veruju da to donosi sre}u. Cela Latinska Amerika uo~i Nove godine tra`i ga}ice odre|ene boje, u zavisnosti od zemqe do zemqe - crvene, roze ili `ute. U nekim zemqama obi~aji nala`u da se ve{ obu~e naopa~ke.

Italijani ipak najbu~nije proslavqaju Novu godinu jer {to ve}a buka, zlo }e br`e pobe}i. U gotovo svim narodima pono} se do-

15

~ekuje upu}ivawem najlep{ih `eqa i poqupcem koji nije samo deqewe trenutka euforije, ve} i zavet bliskosti u dolaze}ih 12 meseci.

Nova godina je vreme kada se qudi {irom sveta nadaju dobroj sre}i i prosperitetu. Ovi snovi i te`we inspirisali su mnoge obi~aje vezane za hranu. Stari Rimqani su za Novu godinu poklawali orahe, urme, smokve i okrugle kola~e. Severni Italijani su poku{avali da privuku sre}u jedu}i za Novu godinu so~ivo koje simboli{e nov~i}e. U Vijetnamu Nova godina se slavi kasnije u januaru i tada se jede jedna vrsta {arana sa vaqkastim telom jer se veruje da on na svojim le|ima nosi bo`anstvo dobre sre}e. U Kamboxi se Nova godina slavi u aprilu i tada se jedu tvrdi pirin~ani kola~i napravqeni sa slatkim pasuqem. U Iranu, nova godina se slavi u martu. Obi~aj je da se zrna p{enice i je~ma potope u vodu pred Novu godinu jer wihovi izdanci simboli{u novi `ivot. U Americi je tradicionalno novogodi{we jelo lonac pirin~a sa crnim gra{kom i sviwetinom, u koji se stavqa po jedan nov~i}, obi~aj koji su sa sobom doneli afri~ki robovi. Onaj ko prona|e nov~i} u tawiru bi}e sigurno dobre sre}e slede}e godine.

Kod nas je slavqewe Nove godine zapo~elo posle Drugos dvetskog rata i ustalila se navika da se za novogodi{wu ve~eru pe~e prase, kuvaju sarme od kiselog kupusa, priremaju pite, poga~e torte…

Qiqana Nato{evi}

gledahu svoje mnogobrojne tv kanale, bilo da ih {i{aju kod SBB-a ili KDS-a. E, onda je ne{to puklo na relaciji „Bivalent“- varo{ somborska, te ti gradski oci uputi{e sitno pismo nare~enoj firmi, jednostrano im otkaza{e qubav i pride pozva{e drage bira~e a

„fanove“ KDS-a da vi{e ne brige{aju za ra~une za kablovsku televiziju. Kad je tikva pukla, po~e{e da pqu{te optu`be sa svih strana, pa tako „Bivalent“ tvrdi da su nelegalno dobili {ut-kartu i pride da je kablovsko-distributivni sistem nelegalan, jer nema dozvolu RATEL-a, Grad tvrdi da je „Bivalent“ tehni~ki zapustio i ojadio sistem, a sad ve} privatni „Somborstan“ dodaje da „Bivalent“ ni dinara nije pla}ao varo{i {to joj koristi „telekomunikacioni resurs“.

Ko }e biti novi „zakupac“ KDS jo{ se ne zna, ali Somborce u wihovim „golubranicima“ na Novoj Selen~i to ionako ne interesuje. Bitno je da signala „Farme“, „VIP Velikog brata“, turskih serijala i ostalih tv ujdurmi i daqe ima.

M. Miqenovi}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Stari paor bravara pre`aliti ne mo`e o~i rimokatoli~kog zimski dan, ali i dru{tvo komBadweg dana na kawi{inica za susednim tezgama, {koj pijaci uo~im odvaiako nude pasuq iste fele i `nu starinu kako sede}i za tepride mak, za mako{ testo koje zgom bistri „Ma|ar so“, a isje gotovo obavezno na posnoj trpred na tezgi u kesama o~i{}epezi Ma|ara za Badwi dan. ni orasi i pasuq “prdavac”.

- Kilogram oraha je 600, pasuDok je i{~itavao sve lokalne i qa 160 dinara, za mene kao probelosvetske novosti koje ga zadavca nije skupo, a onih koji honimaju, preko novina je komuni}e da kupe ima raznih. Ima kome cirao sa potencijalnim mu{teje skupo, ima i mu{terija koje rijama, koje su se raspitivale pazare. Pasuq za drugom tezgom po{to mu je roprodaje se i za ba.

130 dinara, ja @ivahan i svoj za 160. Dovedra raspolobra roba mora `ewa paor u imati cenu, a penziji Peter na|e se i mu{teNa| (80), ne rija - uverava predaje se pod Peter. teretom godina Roba je iz koje je prevalio obli`weg nasepreko ple}a. qa Mali Pesak, Nije Peter gde `ivi Peteizumeo rupu na rovo potomstvo. saksiji ni na ]erka Er`ika pija~noj tezgi, i zet Karoq naali `ivot ga je stavili su tamo dobro izbrusio gde su Peter i i nau~io {ta pokojna mu suvaqa ~initi. pruga Amalija [tap je protuusporili i zario kroz rupu stali - da rade na tezgi, koja Peter, rupa i {tap zemqu i bave se verovatno nije predvi|ena za te sto~arstsvom. A, Peter koji pod svrhe, a po{to ni~emu ne slu`i, stare dane `ivi u Kawi`i, kada Peter je iz prakti~nih razloga ima {ta da iznese na tezgu, pikoristi kao dr`a~. Prija Peteqari i prati pija~ni baromeru blag, vi{e prole}ni nego tar, tek toliko da ne dangubi.

U

Peter je `ivotni vek posvetio paorluku, odrastao na sala{u reonu Gorweg Primorja, u prostranstvu pa{waka Jara{, od Kawi`e udaqenom {est-sedam kilometara. Posle vojske se o`enio i skrasio u Malom Pesku, obra|uju}i maksimum zemqe, do~ekav{i ~ak i u`itak zemqoradni~ke penzije, od koje te{ko da se mo`e iole pristojnije pre`ivqavati.

- Puno penzije dobijam - kroz kiseli sme{ak kazuje Peter. Dobijem mese~no dva puta po ~etiri, ukupno oko osam hiqada dinara. Taman je toliko da paor koji je po{teno radio ne umre gladan. Dok platim struju, telefon, izno{ewe sme}a i druge da`bine, jedva da ne{to pretekne, pa hteo - ne hteo moram na pijacu, jer za neki drugi posao u ovim godinama nisam. Peter od lane `ivi sam. Wegova verna `ivotna saputnica Amalija je umrla je u 73. godini.

- Nije {ala, zajedno smo `iveli 53 godine. Sada `ivotarim sam, nije to neki `ivot, ali ne mogu sam u zemqu. ^ekam da do|e taj sudwi dan - veli Peter.

Odrastao je u sala{arskoj familiji, uz dve sestre i brata, jedino je jo{ najmla|i Peter me|u `ivima. Ne mo`e se za kratko vreme sve potanko ispri~ati, kako je bilo nekada.

Peter kazuje da se mnogo toga

promenilo, od de~a~kih do dana{wih dana. Bo`i}, Uskrs i svaki przanik `eqno se uvek i{~ekivao. Do {kole u Kawi`i trebalo je svakodnevno pe{a~iti {est kilometara, nije bilo prevoza, pa se po ki{i

riju da u|u u ku}u. I dece je bilo vi{e. U {kolskim odeqewima je bilo i preko 30 |aka. Pitam Petera, se}a li se svog u~iteqa.

- Pa, znate li kada sam ja krenuo u {kolu, pre vi{e od 70 go-

„Ma|ar so” dok mu{terije ne stignu

trebalo probijati blatwavim puteqcima. I zime su tada bile druga~ije, `e{}e, a snegovi su znali da zaveju put do sala{a.

Nije bilo drugog prevoza, pa su se kowi prezali u saonice. Peter ka`e da wemu i drugoj deci zima nije smetala, ~itav dan su provodili napoqu, te{ko je wegovom ocu Jano{u i majci Veroni bilo privoleti mla|a-

dina - konstatuje Peter, strpqivo prebiraju}i po se}awu. U~iteq mi se zvao Ba|o Tivadar, jedva da ga se i se}am. Zavr{io sam pet razreda {kole. U to vreme za sala{arsko dete sasvim dovoqno. ^uvao sam krave i ovce na pa{waku, dok sma bio mlad, a posle sam sva{ta radio, sve {to se mo`e zamisliti od poslova u poqoprivredi i na se-

lu. ^uvao sam i na{e i kom{ijske krave sa Gorweg Primorja, 40 do 50 komada, a imali smo na{ih {ezdesetak ovaca. I{ao sam na kosidbu, radio na vr{alici u vreme `etve.

Mada se prili~no dobro i te~no izra`ava na srpskom, Peter povremeno zastajkuje da se priseti neke re~i, sasvim nepotrebno se izviwava. I Ma|ari imaju so~ne psovke, ali Peter pri~a da je na srpskom najpre znao sve psovke, navode}i i koje.

Srpski je usavr{avao dok je dve godine slu`io u jugoslovenskoj vojsci u Bawa Luci, dve pune godine bio je pe{adinac.

- Posle odslu`ewa vojnog roka sam se o`enio, boqe re}i udao. Amaliju sam upoznao na vesequ, na igranci - prise}a se Peter.

Zavloleli su se i kada su se uzeli, iz Gorweg Primorja Peter se preselio u Mali Pesak.

Bilo je to 1956. godine. Hvala Bogu, dodaje, dobro smo se slagali i dugo zajedno po`iveli.

-[ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka, dok je `iveo i vladao na{ drug Tito, bilo nam je najboqe i najlep{e.

I za nas paore, i za radni~ku klasu – prise}a se starina lepih vremena, ali i onih najte`ih koje su za wega nastupile devedesetih pro{log veka.

Milorad Mitrovi}

SPORT

ponedeqak27.decembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

NA NOVOGODI[WEM KALENDARU FRANCUSKOG KLUBA KAN

Awa Spasojevi}, Amadea Durakovi}, Milena Ra{i} i Ana Antonijevi}

Srpske odbojka{ice – lepotice Francuski odbojka{ki klub Kan predstavio je kalendar za 2011. godinu, a me|u 12 lepotica ~etiri najlep{e dolaze iz Srbije. Mesec mart krasi Awa Spasojevi}, septembar pripada Amadei Du-

rakovi}, oktobar Mileni Ra{i}, dok je novembar rezervisan za Anu Antonijevi}.

Poznata srpska lepota i ovog puta je do{la do izra`aja, a nadamo se da }e i ostali klubovi kre-

nuti stopama Kana i predstaviti svoje igra~ice u ne{to druga~ijem svetlu od onog na parketu.

- Bilo me je sramota, moram da priznam. Kada mi je fotograf pokazao kako treba da izgledam poku{ala

sam da ga ubedim da mi ipak vi{e „le`i“ obu~ena varijanta. Ipak, kada sam videla da je sve maksimalno profesionalno i shvatila da je to trend, opustila sam se. Na kraju je bilo ba{ kul - rekla je Awa Spasojevi}.

UZ USPEH NOVOG SADA DDOR-a U PRVOJ MU[KOJ LIGI

Elitna liga na realnim osnovama ^itavu polusezonu odbojka{i Novog Sada DDOR proveli su u vrhu prvoliga{ke tabele da bi tek u posledwem kolu iskoristili kiks Spartaka na gostovawu u Ni{u i zaposeli vrh. Imaju superliga{ke ambicije, {to

da), a u drugom Novi Sada do~ekuje Kle~ane.

- Zadovoqan sam samo rezultatima po{to smatram da na{a igra mo`e i mora da bude jo{ boqa, a prostora za napredak ima. Tek smo pre isvesnog vre-

mena do{li do nekog nivoa igre koji mogu da prihavtim.

Ovo nije kritika nego konstatacija, a zadovoqan sam {to smo na prvom mestu i {to pri~a o vi{em rangu ima osnovu.

Sve je u na{im rukama i nadam

se da }emo sti}i do ciqa - rekao je trener Vladimir Batez i okrenuo se isku{ewima u nastavku prvenstva: - Izvesno je da }emo Spartak, Klek i mi odlu~ivati o prvom i drugom mestu u ligi. U prvom

Na Skup{tini TSS sve }e biti druga~ije: Slobodan @ivojinovi}

SLOBODAN @IVOJINOVI], PREDSEDNIK TSS

Neta~no pisawe {tampe

Detaq s proslave po zavr{etku sezone

nije tajna. Kvalitetni igra~ki kadar, predvo|en s klupe trenerom Vladimirom Batezom, najavio je da }e Srpska Atina od jeseni idu}e godine imati dva superliga{a u ovom momentu deluje sasvim realno.

(Ne)o~ekivani uspeh do{ao je bez pomo}i iskusnog Dragana Risti}a (igrao samo tri kola), pa je Marko Kopawa, uz pomo} Bra~uqa, Januzovi}a i ostalih momaka doneo veliku radost na kraju prvog dela prvenstva. Sada DDOR-ovci `ele da u prvim me~evima nastavka {ampionata steknu zna~ajniju bodovnu prednost s obzirom da se u prvom kolu sastaju Klek i Spartak, najbli`i pratioci (zaostaju dva bo-

Ekipa mala, ali odabrana Predsednik kluba Aleksandar Panti} veoma je zadovoqan u~iwenim u prvom delu sezone i isti~e da su svi klupski ~elnici dali veliki doprinos ovom uspehu.

- U{li smo u takmi~ewe s velikim o~ekivawima, ali bez oformqenog UO. Malo nas je, ali smo svi uradili svoj deo posla i prvo mesto je do{lo kao posledica velikog truda i rada igra~a, struke i klupskih ~elnika. Svi ~lanovi UO, direktor Marko Mili}evi}, sekretar Sava Kati}, predsednik skup{tine Jovan Axi} i ~lanovi Rajko Kijac i Novica Bo{ko~evi}, o~ekujem,o jo{ boqe rezultate u nastavku - rekao je Panti} i dodao: - Pregovara}emo s jo{ nekim sponzorima kako bismo uneli dodatnu materijalnu sigurnost u na{ projekat. Zavaqujemo se na{em generalnom sponzoru DDOR-u, kao i Maneksu, Da{ turistu, [ped komercu, Optici Kati} i Luki Novi Sad na dosada{woj pomo}i i verujemo u nastavak uspe{ne saradwe.nadamo se nastavku saradwe - istakao je, izme|u ostalog, Panti} na proslavi uprili~enoj povodom uspe{ne polusezone.

kolu mi igramo s Ni{em, Klek i Spartak dele megdan, a nakon toga mi }emo ugostiti Kle~ane. Nakon ta dva kola prili~no toga bi mogo da bude jasnije oko ekipe sa najve}im izgledima za osvjawe prvog mesta. ^ekamo da nam se Risti} prikqu~i i da bude spreman za nastvak takmi~ewa, a smatram da je apsolutno jasno da }e Novi Sada DDOR, Spartak i Klek u me|usobnim me~evima odlu~iti o putniku u vi{i rang. Verujem da }e moja ekipa prva pro}i kroz ciq i da }e Novi Sad u narednom eliznom {ampionatu imati dva predstvanika - optimista je proslavqeni as Vladimir batez.

M. Risti}

Predsednik Tenisekog saveza Srbije Slobodan @ivojinovi} izdao je saop{tewe za javnost povodom pisawa medija o wemu.

Povod @ivojinovi}evog saop{tewa je, kako sam navodi, konstruisani i tendeciozni natpisi u dnevnoj {tampi. Boba isti~e da je potpuno neta~no pisawe {tampe i izjave anonimnih sportskih radnika da je oteran sa sastanka sa beogradskim klubovima u subotu pre podne.

Saop{tewe prenosimo u celosti: Potpuno neta~no je pisawe {tampe i izjave anonimnih sportskih radnika da sam oteran sa sastanka sa beogradskim klubovima u subotu pre podne, u prostorijama TSS! Sastanak sam zakazao svim klubovima, kako bih prezentirao svoju kandidaturu i program razvoja TSS u narednom periodu, i pozivu se odazvalo vi{e od 20 klubova iz Beograda. Kada sam zavr{io prezentaciju, koja je trajala izme|u 15 – 20 minuta, sastanak je za mene bio zavr{en, ba{ kao {to se isti scenario moje prezentacije ponavqao i u drugim gradovima Srbije, pa nema razloga da tako ne bude i u Beogradu. Pojedinci su tada, umesto da, kako nala`e minimum pristojnosti, porazgovaramo o mom programu, krenuli da pri~aju o nekim forumima i sajtovima, na kojima su navodno tekstovi koje pi{em ja, ili neko po mom nalogu, {to je ne samo neta~no, ve} je daleko od toga da bude tema sastanka sa klubovima, koji sam li~no zakazao.

Obzirom da sam brzo shvatio da par pojedinaca `eli sa-

mo incident, nikako razuman razgovor sa argumentima za i protiv, meni nije ostalo ni{ta drugo nego da napustim sastanak, obzirom da sam prezentaciju zavr{io, a sastanak je krenuo u smeru zbog kojeg se nismo okupili. Vi{e od 80 odsto klubova koji su bili prisutni na tom sastanku, na ~elu sa Gemaksom i Crvenom zvezdom, do{li su da u konstruktivnom razgovoru razmotrimo sve aspekte mog programa, i da ga podr`e, ali se pojedincima to nije svidelo pa su odmah okrenuli u smeru koji nema ni najmawu dodirnu ta~ku sa sportom i tenisom.

Ponovi}u, pojedinim dnevnim pisanim medijima samo je do bombastih naslova, od toga `ive, urednici se ne unose u su{tinu, tekstovi se pi{u na osnovu rekla – kazala, a tenis je trenutno tema “broj 1”. Me|utim, ~ak i kao tema “broj 1”, jo{ nije bilo komentara ili natpisa koji se analiti~ki bavi ovom temom, sa argumentima koji se mogu sakupiti ako neko ho}e ozbiqno da se bavi poslom sa kojim se bavi, a istra`iva~ko novinarstvo na ovoj temi imalo bi {ta da ka`e na{oj javnosti, mada tenis od toga ne bi imao nikakve koristi. Na kraju, moram da priznam da jedva ~ekam da se odr`i Skup{tina, gde }e napokon delegati i predstavnici klubova iz cele Srbije re}i {to imaju da ka`u, posle toga }e se novine i novinari okrenuti drugim temama, jer u toj ~iwenici da je Boba @ivojinovi} po tre}i put predsednik TSS nema nikakve senzacije.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

17

48. „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU

Neizvesni me~evi, uzbu|ewa na pretek Drugi dan 48. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu ispunio je sva o~ekivawa obo`avalaca ove igre. U Maloj sali Spensa vi|eno je pregr{t golova i lepih poteza.

Pro{logodi{wi osvaja~ i branilac trofeja Sportski klub Meridijana neprijatno je iznenadio remijem protiv Albatrosa iz Ka}a. U veoma tvrdom me~u s malo pravih {ansi, Ka}ani su uspeli da odole {ampionu i da remijem (2:2) izbore bod. Na poluvremenu nije bilo golova, ali su branioci titule pogodcima Dejana Milovanovi}a iz penala i Davora Popovi}a iz slobodnog udarca, uspeli da povedu 2:0. Tu prednost, me|utim, nedugo zatim izgubili su zbog nervozne igre.

Popodnevni program otvorio je me~ veterana u kome je Agencija Sabqar sa 5:0 deklasirala Kafe Lord i Profini prijateqi. Na me~u starih asova istakao se golman Sabqara koji je postigao dva gola iz penala. U jednom u najinteresantnijih me~eva sastali su Konoba Orkus i Tehnomer Kapara. Poveo je Tehnomer s 2:0, ali su nakon dva crvena kartona koja su zaradili Marko Tanasi} i Stefan ^upi} (nemaju pravo nastupa u narednom me~u), tu prednost ispustili. U veoma neizvesnom me~u iz-

Marka Ili}a kroz noge protivni~kog golmana i penalom koji je realizovao Vasiq Abramovi}, napravio preokret. Wihovo vo|stvo nije dugo trajalo, a prekinuo ga je Marko Milovac. Do kraja utakmice Mewa~nica Ris dva puta je pogodila pre~ku, ali su mre`e mirovale. Popovi}

u novosasdskom SPC „Vojvodina“, protekao je u uzbudqivim i neizvesnim duelima kadeta, pionira i mla|ih pionira. Jedino se razlika u klasi osetila donekle u duelu kadetskih ekipa Novel 2 i Le Blank, gde su novelovci golovima Skrobowe, Radivojevi}a, Zlojutra i Dobrijevi}a

Ulaz broj 3 za igra~e Kako se na Spensu sa tribina ne mo`e u svla~ionice , igra~i }e imati poseban re`im ulaska pre po~etka svojih utakmicama.

Ekipe se moraju javiti doma}inu hale 20 minuta pre po~etka me~a, na tre}em ulazu s isto~ne strane (iza Kafea Plava frajla), gde }e dobiti kqu~ od svla~ionice i instrukcije. Ponavqamo, jednu ekipu sa~iwavaju 10 igra~a i rukovodilac ekipe i samo }e oni mo}i na parket. Naravno, posle odigranih utakmica svi igra~i ako `ele mo}i}e da se presele na tribine, za wih }e biti obezbe|en poseban prolaz iz svla~ionica.

Za gledaoce ulaz kod kuglane Svi oni koji budu do{li da u`uvaju u majstorijama u~esnika 48. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu koji se odr`ava u maloj sali Spensa, treba da znaju da je ulaz predvi|en za gledaoce izme|u Gradske kafane i kuglane na prvom spratu. Cena ulaznica za vreme kvalifikacija je 100 dinara.

Transport ubedqivo je savladao ekipu Das Bad sa 4:0. „Transporteri“ su poveli golom Ivice Risti}a i tim rezultatom je zavr{en prvi deo me~a. U nastav-

nadigrali rivala, dok je ute{ni gol za pora`ene postigao Popi}.

Dan su otvorili kadeti Tom kopa 08 i Novela 1, a rezultat je

ali je Miqan [krbi}, tako|e drugim pogotklom, obezbedio svojoj ekipi tri boda.

Sve je pr{talo u duelu mla|ih pionira izme|u FK Prof.

Bolesnikov i Novosa|ana. Neizvesno je bilo do posledwih sekundi. [anse su se re|ale na obe strane, bilo je atraktivnih poteza, udaraca i odbrana, da bi malerozni Kisi} autogolom u samom fini{u doneo suparni~koj ekipi veliku radost. Mo`da bi pravendije bilo da je ovaj susret zavr{en bez pobednika, a igra~ima Prof. Bolesnikova ostaje da `ale i zbog toga {to su im ostala dva kornera.

I u me~evima pionira uzbu|ewa nisu izostala, na zadovoqstvo sve brojnije publike. Posle 0:0 u prvih 15 minuta, SNG parket i Indeks bojs „otvorili su karte“.

Vodili su parketari 1:0 i 2.1 golovima Milana Krpovi}a, ali su se radovali igra~i sa \a~kog igrali{ta. Strelci za wih bili su Bari}, Kilec i ^esti}. Niz preokreta, mu{kih duela i revija golova, uz dva iskqu~ewa `utih u samom fini{u, obele`ili su duel Lavova i Kanarinaca. Odbitak posle udarca u stativu Mihaila Mari}a, ve{to je u gol pretvorio Nenad Vinovi}, ali brzo vo|stvo Detelinaraca nije obeshrabrilo ^elarevce. Mitrovi} Dejan je s dva pogotka preokrenuo

Detaq iz me~a [kolska kwiga - Spens

Ju~era{wi rezultati Seniori:

Kafe Napoleon - Autoku}a Sekuli} 1:6 Konoba Orkus - Tehnomer Kapara 2:2 Gagaplast - Autoservis Sawa 4:1 [kolska kwiga - Spens 4:3 Sportski klub Meridijana - Albatros 2:2 Mewa~nica Ris - Gumatik 2:2 Popovi} transport - Das bad 4:0 Makijato Liman - Evroservis 4:2 STR Bla`in - Mlinostep 1:2 Dambo - Vinarija Mr|anin 4:5

Veterani:

Kafe Lord i Profini prijateqi - Agencija Sabqar 0:5 Sindikat Erste banke - STR Market banana 1:5

Kadeti:

Top kom 08 – Novel 1 – 1:1 Novel 2 – Le Blank 4:1 Kanarinci – Novi Sad 2:1 Novi Sad 94 – Moj dom 3:2 Kao nekada umetnik – FK Indeks 3:2

Pioniri:

SNG parket – Indeks bojs 2:3 Lavovi – Kanarinci 5:3 Evropska internacionala – Mladi lavovi 2:2

Mla|i pioniri:

FK Prof. Bolesnikov – Novosa|ani 0:1

Ponedeqak, MALA SALA 14.00: Novi Sad 94 – Iris farm (k) 14.35: Le Blank – Lemiks (k) 15.10: Yungla{i – Grand turs (s) 15.45: Koko tim – Mildog (s) 16.20: Beli dvori – Tehnomer kapara (s) 16.55: Agromarket – Autosrevis Sawa (Zrewanin) (s) 17.30: Kafe bar San Marko – Das Bad (s) 18.05: Industrija mesa Bemark – STR Gumatik (s) 18.40: Gold skor – Klaris (s) 19.15: Evropska internacionala (Budisava) – Kafe Napoleon (s) 19.50: Soko sistem – Kofi Haus (s) 20.25: Ma pod NS – Farma Trifunovi} (Mo{orin) (s)

Utorak, MALA SALA Zanimqiv duel kadeta Kanarinci - Novi Sad

me|u [kolske kwige i Spensa slavili su „kwi`evnici“ sa 4:3.

Najboqi igra~ utakmice bio je Aran|elovi}, ali ~ak ni wegovi odli~ni potezi i het-trik nisu bili dovoqni ekipi Spensa da izbegne poraz.

U tre}oj ju~era{woj utakmici koja se zavr{ila rezultatom 2:2, sastali su se ekipe Mewa~nica Ris iz [ajka{a i Gumatik.

Poveo je Ris golom Filipovi}a, ali je Gumatik sjajnim pogotkom

Besplatan parking Obave{tavamo sve one koji automobilima dolaze na Spens da je za wih parkig kod isto~ne tribine Stadiona „Kara|or|e“ besplatana.Imao oko 300 parking mesta.

ku stvari se nisu mnogo promenile i posle samo nekoliko sekundi igre mre`u Das bada zatresao je Aleksandar Tomin. Do kraja me~a u strelce su se po drugi put upisali Risti} i Tomin, za kona~nih 4:0. U duelu izme|u ekipe Makiato Liman i Evroservisa vi|eno je {est pogodaka, a ne{to kasnije izme|u Vinarije Mr|anin i Damba vi|eno je ~ak devet golova. ^etiri puta bio je precizan \or|e Mr|anin (dva puta iz penala) ,a jednom Du{an ^epi} i izbegnuto je potencijalno iznena|ewe. Neprijatnost je do`ivela ekipa STR Bla`in koja je pora`ena od Mlinostepa 1:2. Mlinostep je poveo golovima Kelemana i Pupovca, a samo jedan gol Bla`ina nije bio dovoqan da Novobe~ejci izbegnu poraz.

Prepodnevni program 48.

Dnevnikovog turnira u malom fudbalu koji se igra ove godine

Foto: F. Baki}

bio nere{en. Poveo je Tom kop golom Aleksandra Jankovi}a, a izjedna~io je Aleksa Bara}. U duelu s Novim Sadom slavili su Kanarinci. Posle igre bez golova u prvih 15 minuta, Branislav Rac je s dva gola sa sedam metara doneo pobedu, a po~asni pogodak za Novi Sad dao je Milo{ Marinkovi}. Ekipa nazvana Novi Sad 94 je nadvisila Moj dom 3:2. Filip Mari} je na~eo i zape~atio sudbinu Mog doma, koji je uspeo da izjedna~i na 1:1 golom Du{ana Nikoli}a, a potom i da preokrene rezultat pogotkom Petra Joksovi}a. Drugi gol za Novi sad 94 postigao je Aqo{a Zori}. FK Indeks vodio je na poluvremenu golom Petra Bawca protiv ekipe Kao nekada umetnik, ali su u nastavku me~a Kremenovi} i [krbi} preokrenuli rezultat. Petar Bawac rugim golom uspeo je da izjedna~i sa sedam metara na 2.2,

rezultat, da bi Vinovi} sa sedam metara izjedna~io, pa se s ovim rezultatom oti{lo na pauzu. Milan Jagodi} je potom doveo Kanarince u vo|stvo, da bi \ori} prvo izjedna~io, a majstor preokreta Dejan Mitrovi} jo{ jednom zatresao mre`u rivala. Kona~an rezultat postavio je Konatar, a `uti su me~ zavr{ili bez dvojice iskqu~enih igra~a – Nikoli}a i Magov~evi}a.

Kadeti koje je vodio Dragan Ra|en hrabro su se suprotstavili ekipi na ~ijoj su klupi sedeli Dragan Ivanovi} i Petar Pua~a. Remi je na kraju bio pravedan ishod, posle pogodaka Aleksandra \uri}a i Du{ana Ponorca za Evropsku internacionalu, odnosno Nemawe Sokovi}a i Nikole Mili}a za Mlade lavove. ^ak tri od ~etiri gola pala su sa linije sedam metara.

S. Savi}, M. Risti} i V. Ke{eq

14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

^SK - Top kom 08 (k) Kanarinci - Ofsetprint (k) Konoba Orkus - Beli dvori (s) Vuves - Spens (s) Dunis transport - Kafana Davna vremena (s) Kanamera - Yungla{i (s) Indeksova tribina - Koko tim (s) Klub Muzej - Ma pod NS (s) Kazino Kentaki - Soko sistem (s) Klub Kontrast - STR Bla`in (s) Vitorog promet - Promist (v) Fortuna 83 - Kafe Lord i prijateqi (v)

„Dodig” snima sve me~eve Sve me~eve turnira Multimedija Dodig }e snimati, pa }e akteri po pristupa~nim cenama mo}i da kupe snimak. Kao i pro{le godine, Multimedija „Dodig” }e postaviti video bim u holu male sale, pa }e gledaoci i uz kafu mo}i da gledaju me~eve.

18

SPORT

ponedeqak27.decembar2010.

PRVA MU[KA LIGA

Sjajni Vrawe{evi} Mladost TSK – Nova Pazova 27:25 (13:14) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 300, sudije: Gruba~ki (Zrewanin) i Ra~i} (Gajdobra). Sedmerci: Mladost TSK 4 (2), Nova Pazova 5 (5), iskqu~ewa: Mladost TSK 20, Nova Pazova 12 minuta. Crveni kartoni: Okuka i Agi} (Mladost TSK) u 60. minutu.

MLADOST TSK: Vrawe{evi} (17 odbrana), Okuka 2, Kla{ni}, Gruji~i} 6 (1), U. Bjeqac, Pili} 3 (1), Kova~evi} 5, M. Bjeqac, Pokrajac, Lisica 2, Bo`i~i} 3, Agi} 4, Savanovi}, Pe{i} 2.

NOVA PAZOVA: Skrobi}, Baqak 1, Vagi} 1, Milojevi} 3, Ili} 10 (5), Opa~i} 2, Guduri}, Vukovi} 4, Andrejevi} 2, Panteli} (sedmerac), Da~evi} 2, Cmiqani}, ^u~kovi} (14 odbrana, sedmerac), \ur|evi}.

Kona~no su jara~aki rukometa{i zaigrali u kompletnom sastavu i u derbiju za~eqa Prve lige osvojili va`ne bodove. Pitawe pobednika re{eno je sredinom drugog poluvremena, po{to su gosti za deset minuta postigli samo jedan gol i prokockali vo|stvo od ~etiri gola. Koban po Pazov~ane bio je sjajni golman Uro{ Vrawe{evi}, ~ije su odbrane predstavqale kqu~ni detaq nervozne predstave sa dva crvena kartona.

M. Meni}anin

NBA LIGA

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Yejms boqi od Brajanta U duhu derbija Prazni~ni dani u NBA ligi protekli su u dugo o~ekivanom duelu Los An|eles Lejkersa i Majami Hita, koji je pripao gostima sa Floride sa 96:80. U Stejpls centru dominirao je Lebron Xejms s tripl-dablom od 27 poena, 11 skokova i 10 asistencija, a dabl-dabl je zabele`io Kris Bo{ (24 poena, 13 skokova).

- Samo ga pitajte {ta je dobio za Bo`i} - prozvao je Xejms posle me~a Kobe Brajanta. - Ne poku{avamo nikome ni{ta da doka`emo. Samo sebi da mo`emo da igramo na vrhunskom nivou i biti boqi iz me~a u me~. Sre}ni smo {to smo danas bili boqi.

Svi su ~ekali da se ove sezone kona~no suo~e {ampion LA Lej-

pet gostuju}ih trijumfa izgubili drugi uzastopni me~ na svom parketu.

Drugi derbi odigran je na Floridi. Boston Seltiksi su gostovali Orlando Mexiku koji je furioznom igrom u posledwih 12 minuta prekinuo seriju od 14 uzastopnih pobeda tima iz Masa~usetsa. U posledwih devet me~eva Orlando je imao osam poraza, ali je za Bo`i} kona~no proradio napad. Brendon Bes je s 21 poenom i devet skokova bio najboqi pojedinac kod pobednika, Hido Turkoglu je ubacio 16 poena (4/8 za tri), dok je Dvajt Hauard bio limitiran u napadu sa samo {est poena (1/4 iz igre, 4/10 slobodna) uz 11 skokova (10 u odbrani), ali uz pet blokada.

pobednik je iza{ao tim iz Oklahoma Sitija. Kevin Durant je dominirao sa 44 poena (14/20 iz igre) i sedam skokova, 21 poen je dodao Xejms Harden, a 19 Rasel Vestbruk. Nenad Krsti} vratio se na parket s ~etiri poena (2/4 za dva) i osam skokova za 24 minuta u igri. Veteran ^onsi Bilaps je sa 30 poena predvodio Nagetse koji su igrali bez Karmela Entonija. 21 poen i 12 skokova imao je Brazilac Nene Ilario, a 19 je ubacio Taj Louson uz pet asistencija.

Trejlblejzersi su imali dva ko{arka{a s dabl-dabl u~inkom, Nikolasa Batuma sa 18 poena i 10 skokova, te Andrea Milera sa 12 poena i 15 asistencija, uz Veslija Metjuza kao prvog

Veselinovi} za veseqe Jagodina - Spartak Vojput 30:33 (16:18) JAGODINA: Sportska hala, gledalaca 300, sudije: Pendi} i Debi} (Beograd). Sedmerci: Jagodina 3 (3), Spartak Vojput 6 (4), iskqu~ewa: Jagodina 6, Spartak Vojput 10 minuta.

JAGODINA: Vojinovi} (10 odbrana), Stojanovi} 4, Pavlovi}, Trivi} 1, Mati} 4, Stanojevi} 8, Bo`ovi}, Stevanovi}, Milutinovi}, Vuji~i} 5 (3), \or|evi} (8 odbrana i 1 sedmerac), Popovi} 8, Mini}, Lazarevi}.

SPARTAK VOJPUT: Vukosavqevi}, Kosovi}, Vru~ini} 5, Ta{kovi} 2, Rojevi} 4, Lakovi}, Ninkovi}, Todorovi}, Vitas (12 odbrana), Kalini}, Ristovski, Abazovi}, Distol 9, Veselinovi} 13 (4).

Rukometa{i iz Subotice su bili boqi od doma}ina u Jagodini i sasvim zaslu`eno osvojili bodove.Samo na po~etku me~a Jagodinci su bili ravnopravan rival, da bi kasnije sve bilo na strani gostiju, me|u kojima se naro~iti istakao fenomenalni strelac Slobodan Veselinovi}.

S. St.

DNEVNIK

Momenat iz me~a LA Lejkers - Majami

kersi i glavni izaziva~ Majami Hit. Vrelina je gostovala u Kaliforniji i predvo|ewa tandemom Xejms-Bo{ {okorila Stejpls centar. Kraq Xejms je, pored pomenutog tripl-dabla, ukrao i ~etiri lopte, ali je posebno impresionirao u {utu za tri poena gde je ubacio pet od {est poku{aja. Bo{ je bio nezaustavqiv u reketu sa11 ko{eva iz 17 {uteva, a Dvejn Vejd je me~ zavr{io sa 18 poena, pet skokova i {est asistencija.

S druge strane, Kobe Brajant i Pau Gasol su ubacili po 17 poena, [panac je imao osam skokova, a Brajant {est, uz sedam asistencija. Blizu dabl-dabla bio je Lamar Odom s 14 poena i devet skokova. Majami Hit ostvario je 14. pobedu u posledwih 15 me~eva, potpuno zaustaviv{i napad {ampiona koji je bio ograni~en na svega 14 poena u prvoj ~etvrtini. Lejkersi su posle

PRIJATEQI I SPORTSKE LEGENDE U TITELU: Povodom otvarawa prostorija [ahovskog kluba Titel odr`ana je lepa sportska manifestacija pod nazivom - Prijateqi i sportske legende. Velemajstor Petar Popovi} odigrao je na 21 tabli simultantku, a krajwi rezultat je bio 15,5:5,5 za nekada{weg dr`avnog {ampiona (pobedu zabele`io Zoran Ran~i}, dok su remizirali Ilija Zoloti}, Predrag Petrovi}, Dragan

Centar Mexika je dobio i jednu tehni~ku gre{ku jer mu je trebalo vi{e od 10 sekundi da izvede slobodno bacawe. Orlando je igrao samo s tri rezerve u rotaciji, ali su Redik i Anderson ubacili po 11, odnosno 10 poena.

Kevin Garnet je sjajno ~uvao Hauarda, a s 22 poena, pet skokova i ~etiri ukradene lopte bio je najboqi pojedinac svog tima. Uz Pola Pirsa sa 18 poena, osam skokova i pet asistencija, to nije bilo dovoqno za nastavak sjajnog niza nepobedivosti.

Pratio ih je samo Glen Dejvis sa 16 poena i osam skokova. [ekil O’Nil je imao samo dva za 13 minuta, Rej Alen devet (3/13 iz igre), a Nejt Robinson sedam uz {est skokova i {ut iz igre 2/15 (1/7 trojke).

Za razliku od ova dva derbija, odbrane su bile u drugom planu u duelu Tandera i Nagetsa. Raspolo`eni su bili {uteri, a kao

strelca sa 25 poena, ali su ipak pora`eni u Ouklendu. Nezaustavqiv je bio Monta Elis sa 39 poena (13/26 iz igre) i sedam asistencija, 21 poen, sedam skokova i pet asistencija imao je centar Dejvid Li, dok je Dorel Rajt dodao 16 poena uz osam skokova.

Wujork Niksi su sa ~etiri ko{arka{a sa dabl-dabl u~inkom (Stodemajer, Felton, ^endler, Filds) savladali ^ikago Bulse, koji su uz Derika Rouza (25p) imali samo jo{ jednog raspolo`enog igra~a, Karlosa Buzera (26 poena, 19 skokova).

Orlando Mexik je savladao Boston Seltikse 86:78, Wujork Niksi su nadigrali ^ikago Bulse 103:95, Oklahoma Siti Tander je savladao Denver Nagetse 114:106, dok su Golden Stejt Voriorsi pobedili Portland Trejl-Blejzerse 109:102.

Aramba{i}, Vuk Savanovi}, Miroslav Male{, Pavle Baj~eti}, Rajko Te{anovi}, Zoran Doki} i Du{ko Vasili}). Takmi~are i goste, me|u kojima su bili legendarni odbojka{ Vasa Miji}, bokser Tadija Ka~ar,rva~ Aleksandar Jovan~evi} i drugi, primili su predsednik Op{tine Titela Milivoj Petrovi}, predsednik SO Milan Nastasi}, ~lan Ve}a zadu`en za sport Stanko Kosti} i predsednik Sportskog saveza Titel Stevan Lo~ki.

Metalac - Vojvodina Srbijagas 80:78 (15:11, 21:20, 17:24, 27:23) VAQEVO: Dvorana Metalca, gledalaca: 1.800 , sudije: Gli{i}, Strika i Pavlica (Beograd).

METALAC: Sinovec 27 (10-7, 9-7, 5-2), Kru{~i} - (-, 5-0, 1-0, 4 as), Beqi}, Marojevi} 12 (3-2, 65, -), Bir~evi} 7 (2-2, 4-1, 3-1, 7 sk), Savi}, Trti} 4 (3-2, 1-1. 2-0), Qubi~i} 11 (7-6, 2-1, 4-1, 5 as), Balmazovi} 14 (-, 10-7, 2-0, 6 sk), Nikola Toma{evi}, Qubojevi} 2 (2-2, 1-0, -), \ukanovi} 3 (-, -, 11).

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 10 (4-2, 2-1, 4-2), Hajdukovi} 11 (2-2, 3-3, 4-1), Pobri} 9 (3-3, 7-3, -, 9 sk), Nenad Toma{evi} 2 (-, 4-1, 2-0), Bubawa, Jev|i} 13 (4-4, 4-3, 4-1), Kne`evi}, Rizni}, Marjanovi} 4 (-, 3-2, 1-0), Popovi} 9 (-, 4-3, 2-1), Kesi} 4 (, 6-2, 1-0), Kova~evi} 16 (4-3, 5-5, 3-1, 5 ol).

Ko{arka{i Metalca i Vojvodine Srbijagas odigrali su veoma dobru utakmicu koja je u svemu mogla da zadovoqi ukuse gledalaca u punoj dvorani Metalca u Vaqevu. Duel je po kvalitetu bio mo`da i iznad ovog ranga takmi~ewa, a pun doprinos tome dali su igra~i obe ekipe. [to se Novosa|ana ti~e, odigrali su verovatno i najboqi me~ u ovoj sezoni, ali na kraju nisu imali ni sportske sre}e da iznenade favorizovanog doma}ina.

U prvom poluvremenu Vaqevci su bili u stalnoj, minimalnoj prednosti, a apsolutni lider u wihovoj igri bio je biv{i igra~ Partizana Stefan Sinovec. On je komenadovao igrom Metalca, postizao poene i zaslu`io epitet junaka utakmice.Kada su Novosa|ani, u 34. minutu, preokrenuli rezultat i stekli {est poena vi{ka, gledaoci u sali upla{ili su se da }e bodovi oti}i put Novog Sada. U tim trenuci-

Novi Sad - Sloga 96:92 Metalac - Vojvodina S. 80:78 Tami{ - FMP 58:70 Beograd - Napredak 94:85 Superfund - Proleter N. 71:76 Sloboda - Borac 72:67 Crnokosa - Mega Vizura 103:104 1. FMP 14 14 0 1251:954 28 2. Beograd 14 10 4 1131:1047 24 3. M. Vizura 14 9 5 1247:1224 23 4. Metalac 14 8 6 1110:1103 22 5. Novi Sad 14 8 6 1117:1119 22 6. Sloboda 14 8 6 1086:1114 22 7. Napredak 14 7 7 1104:1092 21 8. Tami{ 14 6 8 940:988 20 9. Proleter 14 6 8 1133:1183 20 10. Vojvodina 14 6 8 974:1024 20 11. Borac 14 6 8 1020:1100 20 12. Sloga 14 5 9 1141:1154 19 13. Crnokosa 14 4 10 1124:1190 18 14. Superfund14 1 13 1066:1162 15 U slede}em kolu (7. i 8,. januara) sastaju se: Vojvodina Srbijagas - Napredak Rubin, Proleter Naftagas - Metalac, FMP - Superfund, Borac - Tami{, Sloga - Sloboda, Mega Vizura - Novi Sad, Crnokosa - OKK Beograd.

ma odli~nu igru pru`ali su Dejan Kova~evi}, Stefan Hajdukovi}, Svetozar Popovi} i Aleksandar Jev|i}. Me|utim, skok je bio segment igre u kojem je doma}in imao prednost i wemu zahvaquju}i uspeo je da se vrati u me~.

Do kraja utakmice prakti~no se igralo ko{ za ko{, a vi{e sportske sre}e i ume}a imali su igra~i novog (starog) trenera Milovana Stepandi}a.

- Bila je to zaista odli~na utakmica i zadovoqni smo kako se na{ tim pona{ao i kako je igrao - rekao je sportski direktor Vojvodine Srbijagas Igor Kova~evi}. - Atmosfera u Vaqevu bila je odli~na, a publika vi{e nego korektna. Doma}in nas je lepo ugostio i jedino je {teta {to na kraju nismo uspeli da osvojimo bodove.

A. P.

MEMORIJALNI TURNIR „@ARKO MI]EVI]“

@AK pobednik

Vaterpolo klub @AK iz Kikinde organizovao je me|unarodni memorijalni turnir „@arko Mi}evi}“, posve}en pre 10 godina preminulom za~etniku ovog sporta u severnom Banatu i igra~u sa najdu`im igra~kim sta`om u ovda{wem klubu. Na turniru su u~estvoval: Rabotni~ki iz Skopqa, ENKA iz Turske, Dunav iz Novog Sada i doma}i @AK. Turnir je otvorio jedan od najstarijih igra~a Du{an Luka~, a o @arku Mi}evi}u govorio je Slobodan Vujin.

Na dvodnevnom takmi~ewu doma}in je ostvario tri pobede i zaslu`eno osvojio pehar. Drugo mesto sa dve pobede pripalo je Dunavu iz Novog Sada, tre}e ekipi iz Turske, a ~etrto Makedoncima.

Stru~ni `iri za najboqeg igra~a proglasio je Du{ana Dragi}a(@AK), a najboqi golman je Luka Peti} iz Dunava. Po osam golova postigli su Restovi} iz @AK-a i Aniker Arda iz ENKA, kojem je pripala titula najboqeg strelca.

Rezultati: ENKA - Dunav 6:9, @AK - Rabotni~ki 11:3, ENKA Rabotni~ki 8:7, @AK - Dunav 11:6, Dunav - Rabotni~ki 7:5 i @AK ENKA 9:6.

M. S.

Predsednik Milivoj Petrovi} biranim re~ima po`eleo je dobrodo{licu gostima i ukratko predstavio op{tinu Titel. Zavr{na manifestacija je protekla u dodelama zahvalnica od strane predsednika [ah kluba Titel Zdravko Gagovi} uru~io je najzaslu`nijim ~lanovima zahvalnice,a dru`ewe je proteklo u muzicirawu mladog {ahiste Milo{a Jovi~i}a. @. M.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

19

OKRUGLI STO O POLO@AJU @ENA U SPORTU U AP VOJVODINI

Dame ~ine ve}inu stanovni{tva, a mu{karci glavni Centar za podr{ku `enama, u saradwi sa Resorom za sport Op{tine Kikinda, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu APV, realizovao je projekat „Istra`ivawe o polo`aju `ena u sportu na teritoriji AP Vojvodine.“ Ciq projekta je bio da se kori{}ewem razli~itih istra`iva~kih metoda i prikupqawem podataka do|e do sveobuhvatne slike stawa o polo`aju `ena u sportu i mogu}nostima za wegovo unapre|ewe na teritoriji APV. Va`an aspekt istra`ivawa odnosio se na analizu podr{ke `enskim klubovima i programima za `ene na lokalnom nivou, kao i na evidentirawe specifi~nih problema sportiskiwa, `enskih klubova i `enskih sportskih programa.

Ovaj aspekt istra`en je primenom metode fokus grupa i to u osam odabranoh op{tina: Novom Sadu, Kikindi, Pan~evu, Somboru, Senti, @iti{tu, In|iji i Vrbasu. Projekat je realizovan od juna do decembra 2010, a istra`ivawe i prikupqawe podataka od avgusta do novembra 2010. Istra`ivawem su rukovodile prof. dr Vi{wa \or|i}, docentkiwa na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu i magistarka psiholo{kih nauka Marijana Brkqa~. Saradnice u istra`ivawu su im bile Milena ]uk, psiholo{kiwa i Svetlana Mir~i} Vukobrat i Radenka Kova~evi}, profesorke fizi~ke kulture.

koliko godina smo uvideli da nije bilo zna~ajnijeg pomaka.

Sredstva su dodeqivana jednokratno, pa smo od 2007. po~eli ciqano da radimo na ovom problemu. Da biste radili u sportu

ti, Vrbasu, Kikindi i @iti{tu). U~estvovale su 63 sportiskiwe razli~itog uzrasta i sportskog iskustva iz razli~itih sportova. Najvi{e je bilo odbojka{ica. One su diskutova-

nesenzibilisani za rad, postoji podela na mu{ke i `enske sportove zbog predrasuda, sportska karijera `ene trpi zbog tradicionalnog shvatawa uloga majke, supruge itd. - rekla je mr Ma-

u razli~itim ulogama u tim sportovima ne}e biti prezentovani.

- Iako `ene u svim sredinama koje su obuhva}ene istra`ivawem (osim u Somboru) ~ine ve-

rijana Brkqa~ i dodala da su za sve ove probleme sportiskiwe ponudile i mogu}a re{ewa.

}inu stanovni{tva, zna~ajno su mawe zastupqene od mu{karaca u aktivnom ~lanstvu sportskih klubova, kao stru~ni saradnici u sportskim klubovima, te kao ~lanovi op{tinskihili grdaskih ve}a zadu`enih za sport.

Zatim, procenat `enskih klubova unutar ukupnog broja sportskih klubova u posmatranim mestima kre}e se od tri do 17 procenata. I odnos `ena prema broju dostupnih klubova (`enski klubovi, klubovi sa mu{kim i `enskim sekcijama) u svim obuhva}enim mestima je nepovoqniji nego odnos broja

Edukacija daje rezultate Po zavr{etku projekta odr`an je okrugli sto u Kikindi na kojem je Marija Srdi}, direktorka Centra za pomo} `enama, predstavila ovaj projekat. Rezultate i domete Programa za afirmaciju `enskog sporta Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu (2004 - 2010) iznela je Aleksandra Risti}, zamenica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu.

- Sekretarijat je je jedan od retkih koji je uvideo problem u finasirawu `ena u sportu. Mi od 2004. redimo na ovom problemu, a u~estvovali smo i u projektu Olimpijskog komiteta Srbije o Zastupqenosti `ena u sportu u SRJ. Do sada smo sa dva miliona dinara pomogli afirmaciju `enskog sporta. Posle ne-

U istra`ivawu najbrojnije bile odbojka{ice

morate da imate i adekvatnu struku, pa smo se opredelili za edukaciju i tamo usmerili sredstva. Do sada je 150 `ena pro{lo usavr{avawe i osposobqeno da rade kao sutkiwe, delegati i dr.

Sekretarijat }e se i daqe truditi da konkretnim akcijama poma`e aktivnosti afirmacije `ena u sportu - istakla je Aleksandra Risti}.

Rezultate istra`ivawa u fokus grupama iznela je mr Marijana Brkqa~.

- Odr`ano je osam fokus grupa u osam gradova (Novom Sadu, Somboru, Pan~evu, In|iji, Sen-

le o razli~itim temama i problemima sa kojima se sre}u `ene u sportu. U ve}ini slu~ajeva su u~esnice fokus grupa insistirale na tome da su i `ene i mu{karci u nepovoqnom polo`aju u sportu zbog favorizovawa fudbala, nedostatka finansija i drugo. Ali su se, ipak, slo`ile da je polo`aj sportiskiwa i `enskih sportskih klubova nepovoqniji, a ogleda se u slede}em: nepovoqnije je finansirawe `enskih klubova, mawe medijske pa`we se posve}uje sportiskiwama, neadekvatni su uslovi trenirawa, treneri su

Novi Sad kolo vodi Rezultate istra`ivawa o zastupqenosti `ena u sportskim klubovima, savezima i asocijacijama i finansirawe `enskog sporta u op{tinama AP Vojvodine predstavila je prof. dr Vi{wa \or|i}. S obzirom na veoma slab odzov granskih saveza (od 50 samo se je {est odgovorilo na upitnik) rezultati koji se odnose na zastupqenost `ena u pojedinim sportovima i

mu{karaca prema broju wima dostupnih klubova (mu{ki i me{oviti klubovi). U svim sredinama mu{karcima je na raspolagawu ne{to ve}i izbor sportova. Zatim, u~e{}e `ena u aktivnom ~lanstvu sportskih klubova se kre}e od 24 procenta u Somboru, preko 28 u Senti, 29 u Vrbasu i 37,5 procenata u Novom Sadu. U ve}ini me{ovitih klubova (60 posto) u aktivnom ~lanstvu dominiraju mu{karci, ali me{oviti klubovi zaslu`iju posebnu pa`wu kod finansirawa, jer se 70 posto sportski aktivnih `ena bavi sportom u ovim klubovima. @esnki klubovi dobijaju u proseku 10 posto od ukupnih buxetskih dotacija za sportske klubove, mu{ki oko 61, a me{oviti 29 posto. Broj `ena stru~nih saradnika je skoro sedam puta mawi od broja mu{karaca stru~nih saradnika u sportskim klubovima, zatim, `ene su prisutne i u tradicionalno „mu{kim“ sportovima (fudbal, vaterpolo, borila~ki sportovi, sportski ribolov i dr.). I na kraju samo je u Novom Sadu do sada bilo analiza ili istra`ivawa u vezi sa zastupqeno{}u `ena u sportu - istakla je prof. dr Vi{wa \or|i}.

Sa regulisawem pitawa rodne ravnopravnosti i polo`ajem `ena u sportu u predlogu Zakona o sportu u~esnike okruglog stola upoznala je prof. dr Marijana Pajvan~i}, pravna ekspertkiwa. Ona se nadovezala na izlagawa Brkqa~eve i \or|i}eve.

- Posle iznetih rezultata istra`ivawa dolazi se do zakqu~ka da anketirane sportiskiwe ne percipiraju strukturalnu diskriminaciju. Stvar je slo`enija nego {to podaci na prvi pogled govore i potrebno je nastaviti istra`ivawe.

Ona je ukazala na ono {to je dobro u predlogu Zakona o sportu, a ti~e se rodnog aspekta, ali i na ono {to nedostaje i {to bi trebalo da se uvrsti u novi Zakon o sportu. U diskusiji koja se razvila posle ekspertskih izlagawa doneti su zakqu~ci da treba da bude preduzeta odlu~na akcija, koja bi trebalo da preraste u pravi pokret, kako bi se poboq{ao polo`aj `ena u sportu, koji je, kako je zakqu~eno, veoma lo{.

G. Malenovi}

NOVI VLASNICI LIVERPULA BESNI

Lane i Kol – preskupi proma{aji

Foto: R. Hayi}

U FK VOJVODINA DANAS NOVOGODI[WI KOKTEL: Tradicionalni Novogodi{wi koktel priredi}e predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} sa najbli`im saradnicima danas u FC “Vujadin Bo{kov”. U sve~arskoj atmosferi, okupi}e se, pored rukovodstva, fudbaleri, stru~ni {tab, radna zajednica, veterani, prijateqi, poslovni partneri, sipmatizeri, navija~i i predstavnici medija. Bi}e to prilika da se sumira u~iweno, da se najave planovi za 2011. godinu, da se predo~i plan zimskih priprema i ambicije u Jelen superli-

gi i Kupu Srbije, gde Mereba{vilija, Bilbiju, Abubakara (na slici) i ostale prvotimce o~ekuje dvome~ sa Slobodom point Sevojno. Naravno, pre nego {to jedni drugima po`ele sve najlep{e u dolaze}oj godini, o~ekuje se da bude prozborena i koja re~ o predstoje}em prelaznom roku, kao i o nedavnom skandalu na doping kontroli s prvotimcem Goranom Smiqani}em. Na dana{wem koktelu bi}e predstavqen i novi proizvod vinarije “Kova~evi}” iz Iriga - “crveno-belo” vino.

S. S.

Novi vlasnik fudbalskog kluba Liverpul, ameri~ka kompanija NESV“ besna je zbog odluke prethodne uprave kluba koja je u posledwim danima letweg prelaznog roka, na osnovu Bosmanovog pravila, dovela dva igra~a koji sada tim s Enfilda optere}uju s ~ak 27 miliona evra. Radi se o transferima Milana Jovanovi}a iz Standarda i Xoa Kola iz ^elsija, koji nisu opravdali o~ekivawa u Liverpulu i vrlo je izvesno da }e napustiti klub.

Amerikanci za {tetu nanetu klubu optu`uju prethodnog generalnog menaxera Kristijana Parsloua, koji je sara|iMilan - Lane Jovanovi} i Yo Kol vao s biv{im vlasnicima NESV, prethodna uprava kluba Liverpula, Amerikancima Tofinansijski obavezala prema mom Hiksom i Xorxom @iletom.

Kol je s Liverpulom potpisao ovim igra~ima s ~ak 27 miliona ~etvorogodi{wi ugovor vredan funti. I Kol i Jovanovi} su se do 90.000 funti nedeqno, a Jovanosada pokazali kao potpuni promavi} trogodi{wi, uz garantovanu {aji prethodne uprave kluba, posedmi~nu platu od 60.000 funti. {to u novoj sezoni provode vrlo Tako se, po mi{qewu kompanije malo vremena na terenu.

Amerikanci smatraju da je taj potez bio krajwe bespotreban pred kraj letweg prelaznog roka i to u trenucima kada je Liverpul bio u najte`oj finansijkog krizi od momenta osnivawa slavnog engleskog kluba.

20

ponedeqak27.decembar2010.

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

TUCAKOVI] PO^EO SNIMAWE FILMA „DOKTOR REJ I \AVOLI”

Balkanski Holivud {ezdesetih

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA U 2011. OBELE@AVA VELIKI JUBILEJ – VEK OD „KARA\OR\A”

Sto godina prvog srpskog filma Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenovi} istakao je da se u oktobru 2011. godine navr{ava sto godina od premijere prvog srpskog igranog filma „Kara|or|e“, te je Kinoteka predlo`ila Ministarstvu kulture bogat program aktivnosti za „Godinu doma}eg filma“, koja bi trebalo da bude progla{ena povodom tog jubileja. „Sada se pravi stopostotno digitalizovana verzija ‘Kara|or|a’, koja je prethodno rekonstruisana samo analogno. Objavi}emo je dogodine kao jedan od tri DVD-a iz kolekcije prvog srpskog producenta Svetozara Botori}a“, rekao je on na konferenciji za novinare u Muzeju kinoteke.

U toku je dogovor sa PTT-om o izdawu jubilarne marke sa likom rediteqa tog filma i ~uvenog glumca ^i~a Ilije Stanojevi}a, a pokrenute su inicijative da se po wemu nazove jedna ulica u Beogradu i da se postavi spomen plo~a kod Bezistana (na Terazijama) gde je film sniman.

Kwiga o ^i~a Iliji, iz pera Velibora Savi}a, ve} je objavqena, a u planu su i kwiga o Botori}u, zatim spomenik ^i~a Iliji u wegovoj rodnoj Ose~ini i druge akcije. Povodom jubileja, film-

ski umetnici bi}e pozvani da izaberu „sto najboqih srpskih filmova“, ukqu~uju}i i one snimane pre „Slavice“ (prvog filma posle Drugog svetskog rata). Kinoteka }e prikazati taj ciklus i prirediti nekoliko tematskih izlo`bi. Kao tri strate{ka ciqa u 2011. godini Zelenovi} je naveo za{titu nitratne kolekcije (sa 15.000 filmova iz perioda 1895-1952.), podsetiv{i da je Kinoteka aplicirala kod UNESKO-a da se ta kolekcija stavi na listu svetske ba{tine, zatim da se Muzej kinoteke u Kosovskoj ulici za{titi kao spomenik kulture, sredi i sa~uva kao bioskop, kao i da se kona~no zavr{i zgrada u Uzun Mirkovoj ulici.

On je naveo da je ta zgrada iz 19. veka nakon rekonstrukcije tehni~ki primqena, uvedeni su grejawe i struja i zavr{en je tender za izvo|a~a radova - opremawa zagrade, iz sredstava Evropske investicione banke. U toku su tri tendera - za opremawe kinoprojektorima, za kompjuterizaciju zgrade i za video nadzor, rekao je on ponavqau}i da se radovi, koji su zapo~eti 2007. godine, privode kraju, ali je ostao oprezan kod odre|ivawa datuma useqewa. Sumiraju}i rad u 2010. godini, Zeleno-

vi} je podsetio da je Kinoteka iz sredstava Ministarstva kulture obavila 60 restauracija srpskih filmova, od „Pop ]ira i pop Spira“ do „Ko to tamo peva“ i da su ura|ene nove kopije.

Upravnik Muzeja kinoteke Dinko Tucakovi} je istakao da je to jedan od najzna~ajnijh poslova Kinoteke, a da televizije koje prikazuju remek dela sa starih, iskrzanih kopija, ispod tehni~kih standarda na koje je navikla mlada generacija, ~ine medve|u uslugu srpskom filmu.

On je najavio da }e od idu}e godine redovna publikacija sa mese~nim programom Muzeja kinoteke prerasti u ~asopis. Prvi, probni broj za januar 2011. priredio je Vladimir ]uk, a temat je „Tajne ma~a“, kako se zove i januarski ciklus filmova u Muzeju.

Koordinator za me|unarodnu saradwu Marjan Vujovi} podsetio je da su u jesewem delu sezone odr`ani veoma pose}eni ciklusi filmova iz Italije, Indije i Egipta, uz pomo} kulturnih centara i ambasada tih zemaqa. Za prvi deo naredne godine u planu su ciklus izraelskog filma, zatim {panskih rediteqa - dobitnika nacionalne nagarde „Goja“, kao i ciklus Venture Ponsa. (Tanjug)

„Zlatni medved” Arminu Miler-[talu

EN HATAVEJ ZABRINUTA

Nemam glas kao Yudi Garland Glumica En Hatavej rekla je da strahuje od reakcija obo`avalaca filmske zvezde Xudi Garland, koju ona tuma~i u biografskom filmu „Get Happy“. En Hatavej, koja je pre dve godine prihvatila tu ulogu, ocenila je da bi weno pevawe moglo da zbuni obo`avaoce Xudi Garland. „Zasigurno nemam glas kao Xudi Garland ali razmatramo mogu}nost da pevam u filmu.

Mislim da }e qudi po`eleti da mi do|u glave ukoliko u filmu ne ~uju divan Xudin glas, zato su u toku razgovori o tome da pevam ali ne znam da li }e se to i dogoditi.“ „Ovo je veoma osetqiv projekat. Bilo je toliko

pri~a o wenom `ivotu i nastojimo da sve bude kako treba... Ne `elimo da `urimo“, dodala je glumica.

Xudi Garland (1922-1969) je svetsku slavu stekla ulogom u filmu „^arobwak iz Oza“ (1939). Bila je nominovana za Oskara za role u ostvarewima „Zvezda je ro|ena“ i „Su|ewe u Nirnbergu“.

Filmove u kojima igra En Hatavej su: „\avo nosi Pradu“, „Uhvati Smarta“, „Alisa u zemqi ~uda“, „Pri~a o Xejn“, „Sa druge strane neba“ i „Planina Broukbek“. Za rolu u filmu „Rej~el se udaje“ bila je nominovana za Oskara.

Nema~ki glumac Armin Miler-[tal dobi}e po~asnog „Zlatnog medveda“ koji }e mu biti dodeqen na idu}em filmskom festivalu u Berlinu, preneo je dnevnik „Varajeti“. Miler-[tal (80) je sara|ivao sa brojnim re`iserima me|u kojima su Rajner Verner Fasbinder, Konstantin Kosta-Gavras, And`ej Vajda, Xim Xarmu{ i Stiven Soderberg.

Jedan od najuspe{nijih nema~kih glumaca u inostranstvu, Miler-[tal je karijeru po~eo u Isto~noj Nema~koj gde se proslavio u TV seriji u kojoj je igrao tajnog agenta.

Isto~nu Nema~ku je napustio 1980. iz politi~kih razloga i nastanio se u Holivudu. Pa`wu je privukao ulogom u Fasbinderovoj drami „Lola“ iz 1981. kao i rolama u filmovima „Muzi~ka kutija“ (1989) KostaGavrasa i „No} na zemqi“ Xima Xarmu{a.

Miler-[tal je 1997. bio nominovan za Oskara za epizodnu ulogu u filmu „Sjaj“ Skota Hiksa. Me|u wegovim novijim ulogama su one u ostvarewima „An|eli i demoni“ Rona Hauarda, „Me|unarodna prevara“ Toma Tikvera i „Zakletva“ Dejvida Kronenberga.

Festival u Berlinu traja}e od 10. do 20. februara.

Rediteq i scenarista Dinko Tucakovi} izjavio je da wegov film „Doktor Rej i |avoli“, ~ije je snimawe upravo po~elo u produkciji „Viktorija filma“, „ima nameru da komunicira globalno, ali je ipak prvenstveno okrenut nama“. Prva kopija treba da bude gotova do 24. juna 2011. godine, radi kontrolne projekcije za festival u Veneciji, najavio je on.

Pri~a prati boravak legendarnog ameri~kog rediteqa Nikolasa Reja u Beogradu 60ih godina pro{log veka, kada su „Avala film“ i wen direktor Ratko Dra`evi} poku{ali da u zemqi „sa one strane gvozdene zavese“ naprave balkanski Holivud. „Bavimo se jednim velikim trenutkom na{e kulture i filma“, istakao je Tucakovi} na konferenciji za novinare, u prisustvu glumaca i autorske ekipe. Naslovni lik igra Pol Marej, Dra`evi}a - Dragan Bjelogrli}, wegovu sekretaricu Lena Bogdanovi}, pisca Slobodana Seleni}a - Pavle Peki}.

Anica Dobra, koja ovom prilikom nije bila prisutna, igra}e Rejevu suprugu. Kako su u „zlatnim1960-im“ ovde boravili Orson Vels, Frensis Ford Kopola i druge zvezde, oni }e biti zastupqeni u filmu, a rediteq namerava da za te epizode anga-

ca da portreti{e tako zna~ajnu li~nost i umetnika kao {to je bio Rej, a da pritom ispri~a o wemu jednu gotovo nepoznatu pri~u, kao {to je bio taj neuspeli boravak u Beogradu“, rekao je on i dodao da {to se ti~e wegovog boravka ovde „za sada sve te~e izuzetno dobro“. Bjelogrli} je izjavio da Dra`evi} i taj period „Avala filma“ zaslu`uju i poseban film, a da je kontekst u koji su stavqeni u ovom filmu izuzetno zanimqiv. „Izbegavamo faktografiju. Preko pri~e o Reju ispri~ana je, na artisti~ki na~in, pri~a o nama.

Dinko u meni ima, pored saradnika, i velikog navija~a“, istakao je glumac, koji je upravo uspe{no debitovao kao rediteq sa filmom „Montevideo, Bog te video“.

Bogdanovi}eva je kazala da je wen lik

Ne samo za filmofile Tucakovi} je rekao da }e film biti oma` Reju, kojem se u 2011. u svetu obele`ava stogodi{wica ro|ewa, ali i mozaik jednog vremena, „jer su {ezdesete bile prelomne godine za na{e dru{tvo“. „Ovaj film inklinira filmofilima i festivalskom miqeu, ali nameravamo i da dirnemo srca gledalaca“, rekao je on i najavio da }e izbor prvih snimqenih scena prikazati publici ve} na Festu 2011. godine. `uje poznate glumce ili javne li~nosti, ~uvaju}i wihova imena kao iznena|ewe, osim {to je pomenuo Radeta [erbexiju.

Projekat je dobio podr{ku Fondacije Nikolas Rej iz Wujorka, ~iji je direktor Sjuzan Rej, a o~ekuje se i wen dolazak na Fest.

Marej je zahvalio reditequ na pozivu u ovaj uzbudqiv projekat. „Retka je prilika za glum-

Nada, autenti~an i da je ta `ena bila desna ruka Dra`evi}a, dodav{i da je divno {to se snima film o vremenu kada je na{a zemqa bila zanimqiv prostor za svetske produkcije. Peki} je izjavio da mu je ~ast da igra Seleni}a i podsetio da je svojevremeno tuma~io lik velikog pisca u pozori{noj predstavi „Malajsko ludilo“ u dramatizaciji Neboj{e Bradi}a, sada{weg mini-

stra kulture, koji je prisustvovao konferenciji.

Izvr{ni producent Marko Joci} zahvalio je na podr{ci Ministarstvu kulture i Skup{tini Beograda, dodaju}i da su koproducenti „Film team“ iz Ma|arske i „Alka film“ iz Hrvatske, a pridru`eni producenti „Avala film“, Jugoslovenska kinoteka i Radio-televizija Srbije. Joci} je precizirao da }e se sada nekoliko dana snimati u hotelu „Moskva“, zatim jedna sedmica tokom januara u Beogradu, a u martu scene na hrvatskom primorju, kao i u Budimpe{ti, koja }e „glumiti“ Pariz.

Filmski centar Srbije finansira ovaj projekat sa 100.00 evra, Sekretarijat za kulturu Beograda sa 80.000 evra, a 10.000 evra dobio je za razvoj projekta na fondu „SSE CN“ na festivalu u Solunu.

(Tanjug)

RE@ISERU RAULU RUIZU NAGRADA „LUJ DELIK”

„Misterije Lisabona” film godine Film Raula Ruiza „Misterije Lisabona“ dobio je nagradu „Luj Delik“ za najboqi francuski film godine. Ruizov film koji traje ~etiri i po sata, romanti~na je pri~a snimqena po istoimenoj kwizi portugalskog kwi`evnika Kamila Ka{tela Branka.

Pri~a prati siro~e u potrazi za identitetom u Lisabonu 19. veka.

Raul Ruiz (69), ro|en u ^ileu, 1970-ih se nastanio u Francuskoj. Na filmskom festivalu u

Berlinu dobio je Srebrnog medveda 1997. za doprinos filmu. Nagra|ivan je i na festivalima u Kanu, Lokarnu, Moskvi, Montrealu i Rimu.

Nagrada „Luj Delik“ ustanovqena je 1937. i nosi ime rediteqa, scenariste i prvog francuskog filmskog kriti~ara. Delik je umro 1924. u 34. godini. Dobitnike nagrade bira `iri sastavqen od filmskih kriti~ara i drugih li~nosti iz sveta filma. Pro{logodi{wi pobednik bio je „Prorok“ @aka Odijara.

VAN TRKE ZA OSKARA

Muzika iz „Crnog labuda” i „Borca” ^lanovima Ameri~ke filmske akademije se nije dopala muzika baletske drame „Crni labud“ i jo{ nekoliko vode}ih ostvarewa koji se kandiduju za Oskara. Iako su obezbedili veliki broj nominacija za razna ameri~ka filmska priznawa, ve} se zna koju nagradu filmovi „Crni labud“ i „Borac“ sigurno ne}e osvojiti - Oskara za najboqu filmsku muziku.

Naime, organizatori su a priori diskvalifikovali muziku ova dva ostvarewa. Sa-

undtrek filma Darena Aronofskog je, po wihovom mi{qewu „previ{e razvodwen u poznatim muzikama“, {to je donekle logi~no po{to se film vrti oko priprema za balet Labudovo jezero od ^ajkovskog. Muzici bokserke sage Dejvida O’Rasela, se pak, zamera da je „neprimetna“ zbog kori{}ewa velikog broja neoriginalnih numera.

Jo{ jedan kompozitor na{ao se, iz istih razloga, na klupi odba~enih. To je Karter Barvel

koji je radio muziku za rimejk vesterna „^ovek zvani hrabrost“ i komediju „Deca su OK“.

I dok odluka filmske akademije ne}e zna~ajno poremetiti {anse „Crnog labuda“ i „Borca“ da budu nominovani u drugim kategorijama za Oskara, to se ne mo`e re}i za film bra}e Koen, „^ovek zvani hrabrost“, koji nakon podeqenih kritika u ameri~koj {tampi gotovo da nema nijednu nominaciju za neku od drugih filmskih nagrada.

(Tanjug)

Soderberg prestaje da re`ira Ameri~ki re`iser Stiven Soderberg planira da se u naredne tri godine povu~e iz sveta filma, objavio je „Los An|eles tajms“. Wegov saradnik, glumac Met Dejmon kazao je listu da je re`iser filmova „Putevi droge“, „Erin Brokovi~“ i „Igraj svoju igru“ spreman da napusti filmsku industriju. „@eli da slika i ka`e da je jo{ dovoqno mlad za novu karijeru“, objasnio je Dejmon.

„Na neki je na~in iscrpqen svim stvarima koje ga zanimaju kao forma. Ne zanima ga pri~awe pri~a. Film ga je interesovao samo kao forma“, kazao je. „Posle (filma ‘Contagion’), slede}eg leta snimi}emo ’Libera~e’ sa Majklom Daglasom, a onda mo`da jo{ jedan film sa Xorxom Klunijem, i posle toga }e oti}i“, dodao je.

KULTURA

DNEVNIK

Komedija o~uvawa i propasti

Slu~ajni milijarderi

ukqu~uju}i i „Oskara“. I Mezrih je, poput svojih junaka „Slu~ajni milijarderi“ i prethodne kwige „Bringing Down the House“ u slobodnom prevodu „Razbiti ku}u“ (tako|e je ekranizovana pod naslovom „ 21“), diplomac Harvarda. On je, nesumwivo, „insajder“ tog sveta prepametnih, preambicioznih i beskrupuloznih mladih koji su re{ili da „osvoje svet“. Wegove kwige (10) su iz kategorije publicistike i dokumentaristike, ali Mezrih je ve{t da podatke tako „upakuje“ da se kwige ~itaju kao fikcija.I daqe radi kao kolumnista za „Boston Komon“ i saradnik je ~asopisa „Fla{”.

Pri~a o nastanku fejsbuka je pri~a o Mark Zukerbergu i Eduardu Severinu studentima na Harvardu, genijalnim na svoj na~in Eduardo u sferi biznisa, Mark u sferi informatike. Radwa po~iwe 2003. kada povu~enog i zakop-

Branislav Nu{i}, Uje`, re`ija Radoslav Milenkovi}, Srpsko narodno pozori{te

~anog Marka napu{ta wegova draga i on `eleli da privu~e pa`wu drugih devojaka...

Izuzetan programer, Mark dolazi na fenomenalnu ideju o sajtu koji bi bio neka vrsta virtuelne dru{tvene mre`e, mesto gde qudi mogu da razmewuju podatke, slike, da pronalaze qude koje ve} poznaju, ali i da upoznaju nove qude i to u prvo vreme u okviru Harvarda.Eduardo je imao neophodan po~etni kapital i znawe kako da se zaradi putem reklama na takvom sajtu... I tako je otpo~ela nova era u svetu virtuelne dru{tvene komunikacije, a 2009. godine kada se pojavila kwhiga, Fejsbuk je povezovao pola milijarde qudi na svetu i donosio prihod od skoro dve milijarde dolara godi{we.

Danas Zukerbergera, koji ima 28 godina, smatraju za drugog najbogatijeg ~oveka na svetu, odmah posle Bila Gejtsa (vlasnika „Majkrosofta“), a potencijalno mo`e da ga i pretekne i svakako se smatra za najuticajnijeg ~oveka na svetu po{to mo`e da uti~e na sve korisnike wegove mre`e.

Mezrih je napisao kwigu o prijateqstvu, genijalnosti, novcu, seksu i izdaji, jer takav „zlatni rudnik“ kao {to je Fejsbuk nije mogao a da ne privu~e mnoge, `eqne brzog boga}ewa. Autor ne krije da nije mogao da stupi u kontakt sa Zukerbergom, ve} je celu pri~u o wemu morao da rekonstrui{e preko pri~a koje je ~uo od wegovog prvog partnera Severina sa kojim se danas sudi.U prvim prikazima kwige objavqenim u Americi ima upozorewa da ima dovoqno neproverenih podataka, da se ne mo`e ~itati kao prava dokumentaristi~ke proza, ali se autor postarao da celu pri~u „dobro upakuje“, pa postaje neka vrsta romansirane biografije „oca“ Fejsbuka.

(Tanjug)

DODEQENO PRIZNAWE „MILO[ @UTI]“

Nagrada Du{anki Stojanovi}-Glid

Gluma~ku nagradu „Milo{ @uti}“ Udru`ewa dramskih umetnika Srbije dobila je Du{anka Stojanovi}-Glid za ulogu Ku}evne u predstavi „Kod ku}e / Kabul“ Tonija Ku{nera u re`iji @eqka \uki}a i izvo|ewu Narodnog pozori{ta u Beogradu. Ona je 16. laureat priznawa koje nosi ime velikana srpskog glumi{ta @uti}a, a nagrada }e joj biti uru~ena u februaru 2011. na sceni nacionalnog teatra. U konkurenciji je bilo 19 glumaca sa ulogama izvedenim u periodu od 30. juna 2009. do 30. juna 2010.

Ono {to je pratilo Nu{i}ev rad u wegovo vreme - o{tra podeqenost u simpatijama kriti~ki i nekriti~ki orijentisane publike - sude}i po predstavi „Uje`“ u Srpskom narodnom pozori{tu, ponovo je otkriveno. Nije sporno da je Nu{i} izdr`ao sud najva`niji od svih, sud vremena, kao ni to da je wegova komediografija uvek bila na granici vulgarnosti, ba{ kao {to je to slu~aj i sa Sterijom, Molijerom... Zapravo je uvek sporno umetni~ko uobli~ewe, ~ak i ako je ono populisti~ko, jer na kraju krajeva, to je ono o ~emu se tu, a i ovde radi!

Rediteq Radoslav Milenkovi}, ve} drugi put za redom (re`iji „Uje`a“ prethodila je re`ija „Tri sestre“) brani boje tradicije, {to }e re}i da klasici pristupa rekonstrui{u}i je, u onome {to se pretpostavqa da je gotovo identi~an manir epohe. Ako se izborom ili sredstvom poku{a opravdati jedno od osnovnih pitawa pozori{ne umetnosti kad je o jednoj produkciji re~ - za{to gledaju}i „Uje`“ vrlo je lako do`iveti potpuno mimoila`ewe sa odgovorom. Jedan puti} je da je to zato {to je va`no i sme{no na scenu postaviti izobli~ewe plemenitih motiva emancipacije `ena koje podse}a i na aktuelnu „emancipovanost“ tre}eg sektora (nevladine organizacije, udru`ewa gra|ana) - radi zabave, kao i kritike (satire), pretpostvqaju}ii da }e asocijativna pove}anost sa dana{wicom biti ja~a od, recimo, seksualnih aluzija u komadu. A drugi puti} bi kanda bio: „Eto, zato!“ SNP se sa “Uje`om” okrenuo sredwem.

Dakako da je u formulu o~uvawa, prezervacije, ukqu~eno sve ono {to ta tradicija nosi (davati op{tem za pravo, istovremeno mu prkose}i pomalo ga ismevaju}i).

To bi u slu~aju „Uje`a“ u SNP stojalo ovako: Jeste da je Nu{i} povla|ivao najni`im interesima iz prkosa onim vi{im, koji su vr-

PO^ELE PROBE NOVE PREDSTAVE U SNP

U pripremi „Dobar de~ak“

Drama Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) u Novom Sadu po~ela je rad na novoj predstavi „Dobar de~ak“, pisca Milana Markovi}a, u re`iji Predraga [trpca, saop{tio je taj teatar. Rediteq }e biti autor scenografije i odabra}e muziku, a kostime }e raditi Marina Sremac.

U predstavi, ~ija bi premijera trebalo da bude odr`ana u februaru na Kamernoj sceni SNP-a, igraju Radoje ^upi}, Tijana Maksimovi}, Milan Kova~evi}, Olivera Stamenkovi} i Neboj{a Savi}.

DVA STRIP ALBUMA @ANA TABORIJA

Toto{ kao Gavro{ Svojevremeno je dosta buke na blogovima izazvala ~iwenica da u kwizi „Slatki strip“ nije bilo teksta o Iznogudu Go{inija i Tabarija. Bez obzira {to sam govorio i pisao da je to jedan od meni najomiqenijih stripova i da je ograni~enost obima kwige iznudila odsutnost Iznoguda, neki qubiteqi stripova mi do danas to nisu oprostili. Zato i tekst o drugom Tabarijevom junaku, de~aku Toto{u, neko mo`e da posmatra kao delimi~no vra}awe duga.

Povod su dva albuma, u koloru, koje je nedavno objavio zagreba~ki „Bukglob“. Re~ je o sedmoj i osmoj epizodi stripa koji prati avanture grupe pariskih de~aka i devoj~ica, na ~ijem je ~elu naslovni junak (inkarnacija Igoovog Gavro{a, nesumwivo!). U pri~i „Utamni~eno blago“ Toto{ova dru`ina odlazi na izlet u neko selo da kampuje, ali se sukobqava sa dru`inom lokalnih tinejxera.

Tipi~an nesporazum gradske i seoske de~urlije, prepleten je i sa tragawem za sredwovekovnim blagom. Na ~ak 64 strane @an Tabari (1930) tromo i kolebqivo vodi na-

21

POZORI[TE

ROMANSIRANA BIOGRAFIJA TVORCA „FEJSBUKA“ U KWIZI BENA MEZRIHA

Izdava~ka ku}a „Evro-\unti“ objavila je kwigu Bena Mezriha „Slu~ajni milijarderi“ u kojoj je opisao nastanak globalne mre`e „Fejsbuk“ i prema kojoj je snimqen film „Dru{tvena mre`a“, jedan od ovogodi{wih favorita za sve va`nije filmske nagrade,

ponedeqak27.decembar2010.

raciju, nastoje}i da je dinamizuje i hroni~nim „unutra{wim“ me|usobicama otresite devoj~ice Korine i wenog pomalo „upu{tenog“ oponenta @anoa (koji su u Tabarijevoj izvedbi, kao najpopularniji ~lanovi Toto{ove dru`ine, imali i vlastite serijale). Toto{eva preduzimqivost i nesebi~nost trijumfuju, grupe se mire itd. ali

je u stripu ostalo vidqivo da je ra|en za medij revije (ponavqawa, otezawa, la`ne napetosti pri dnu table ). Ne{to je boqi drugi album „Najboqi ~ovekov prijateq“. Toto{ sam odlazi na seosku , ro|a~ku (?) farmu, gde biva neprijatno do~ekan, posebno od strane devoj~ice Ester i wenog ganga, u {ta Tabari spretno ubacuje i liniju naracije posve}enu starom psu, koga farmeri, kao nekorisnog, planiraju da ubiju. Razumqivo, Toto{ }e braniti tog psa. Kao {to je znao da u Iznogudu crta „mek{e“ i “grubqe“, francuski strip majstor tako ~ini i u Toto{u, pa je ova druga, boqa epizoda, crtana krupnije, o{trije, a prva simpati~nije i lirskije...

Koliko se se}am, Toto{ je malo i „incidentno“ izlazio u Eks almanahu, tako da ova dva albuma za veliku ve}inu ~italaca predstavqaju stripsku premijeru. I pored nejasne odluke da se startuje sa sedmom i osmom pri~om, a ne od po~etka, i pored kolebqivog kvaliteta, Toto{ je simpati~an komi~ni strip galske {kole, kojem ima smisla poklawati poverewa, sad i u narednim albumima koji }e, verujem do}i.

V. Fumeti

Scena iz predstave „Uje`”

lo ~esto pod motivom evropskog, naprednog, bili mimikrija zlog i naopakog, pokondirenog kako se to dobro}udno ozna~ava, Ali, u predstavi jedva da se vide neki drugi motivi, osim tih, povla|uju}ih. Predstava sa dekorom, bogatim kostimima, stilom igre iz devetnaestog veka, kandiduje se za “pravo pozori{te”, pa jo{ i komediju - eto sre}ne formule i za o~uvawe tradicije, i za repertoarski hit potez. Me|utim, zaboravqeno je da bez kriti~kog preispitivawa, svojevrsnog odstupawa izazvanog varijablom aktuelnog, nema ni tradicionalnog, ni sada{weg, a posebno ne budu}eg, koje na ova dva po~iva. Osim u muzeju.

Podse}awa radi, „Uje`“, dramatur{ki ne ba{ najuspelija Nu{i}eva komedija, govori o Udru`ewu jugoslovenskih emancipovanih `ena, odnosno o otvarawu dru{tvene uloge za `ene koje br`e boqe postaju isto {to i wihovi „prethodnici“, da se ne ka`e pred-

Foto: M. Polzovi}

vodnici, mu{karci. Da ne ostane sve na tom izvitoperewu, i za Nu{i}a i za Milenkovi}a o~igledan ozbiqni naum bio je taj da poka`u kako na kraju stradaju oni za koje je sloboda prazna re~ - deca i porodica (kao institucija). Dru{tvene reperkusije uvek su iste tr~i za karijerom, i dobi}e{ je, ali ako si spreman da izgubi{ sve drugo. Jo{ jedan kli{e. [ta je to Jugoslavija, a {ta emancipacija, jeste na`alost i danas mutno (~ak i kad nema ni jednog ni drugog). Ali, jasno je {ta se htelo re}i - pa, upravo to: o ~emu mi pri~amo, u dru{tvu koje ne poznaje ni odgovoran vladin, a ne nevladin ili civilni sektor, privatni prostor, nu`nost i slobodu, travestija u `ensko, vi{e je trik, bekstvo u plodnije, nepredvidivije tlo, nego opravdana posledica.

Ba{ kao {to su se nedavno u U`icu Sterijini „Rodoqubci“ premetnuli u rodoqupke. Na`alost ovih predstava i na na{u sre}u,

`ene su i daqe uspeliji deo naciona.

Poznat je mudar uvid da ako ~ovek ho}e da bude odistinski komi~an, za to treba i da bude veoma, veoma, ozbiqan. Ili, pak, suprotno, vrlo neozbiqan, postavqen poput popularnog Ben Akibe. Mucawe i mutavqewe, a~ewe i be~ewe - usiqeni fizi~ki i govorni gegovi,~;ak i kad su krajwe profesionalno oblikovani od strane gluma~kog ansambla SNP (na sceni je skoro dvadeset aktera), ponovo su sredwi put. Autoironija je izostala. Namiguje u mraku. Scenska zbiqa tako|e. Poku{ano je sve to da se prodrma, rastrese, ali te{ko je odlu~iti da li nas to poziva u staro dobro vreme lakrdije ili neke nove ujudurme, dru{tveno, a ne populisti~ki anga`ovane invektive nu{i}evskog tipa. Gledaju}i ovakve predstave te{ko je i odlu~iti, ba{ koliko i nepotrebno ulagati energiju u to.

Igor Buri}

MONOGRAFIJA POVODOM NAGRADE DOBRI^IN PRSTEN

Dijalozi o Voji Brajovi}u Udru`ewe dramskih umetnika Srbije predstavilo je svoje najnovije izdawe - monografiju o Vojislavu Brajovi}u pod naslovom „Dijalozi o Voji Brajovi}u“.

Autor kwige je novinar, publicista i pisac Dragan S. V. Babi}, a objavqena je kao deo nagrade za `ivotno delo Dobri~in prsten, koju je Brajovi} dobio pro{le godine. Na promociji na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) o monografiji i o Brajovi}evom radu govorili su predsednica Udru`ewa dramskih

umetnika Qiqana \uri}, rediteq Dejan Mija~, teatrolog Jovan ]irilov, upravnik JDP-a glumac Branko Cveji}, dramuturg Ivana Dimi}, kao i Brajovi} i Babi}, a program je vodio Irfan Mensur.

Brajovi} je naveo da ga monografija nije obradovala. „Voleo bih da negde pi{e - `ao mi je {to je iza{la za mog `ivota“, kazao je veliki glumac, obja{wavaju}i da mu ta vrsta kwiga deluje pomalo komemorativno.

Me|utim, Babi} je napravio kwigu po svojim visokim stan-

NOVO IZ „ADRESE”

dardima, ne klasi~nu monografiju, ve} paralelno pri~u o Brajovi}u i presek vremena u kojem `ivimo.U kwizi su se, kroz razgovore i svedo~ewa, na{li qudi koji su doprineli da uradim ono {to sam uradio, a koji su sada u~esnici promocije, kazao je Brajovi}. „Gluma je moja sudbina, a da ona bude ispuwena zaslu`ni su upravo ti qudi, kao i mnoge moje kolege od kojih sam dobijao inspiraciju na sceni“, zakqu~io je on.

Poetska re~ na po~etku Nedavno je IP “Adresa” iz Novog Sada u ediciji “^as” objavila najnoviju pesni~ku zbirku Jovana Zivlaka “O gajdama”. Zivlak je pesnik, esejista, kriti~ar, a od skora i izdava~. U svojoj prvoj vokaciji ne ogla{ava se ~esto: do sada je objavio devet pesni~kih kwiga i tri izbora poezije. Izme|u prve- “Brodar”, koja se pojavila 1969. godine i posledwe, “O gajdama”, proteklo je vi{e od 40 godina.

Najnovijih tridesetak Zivlakovih pesama govori da on i daqe ostaje autor refleksivnih stihova, nabijenih zna~ewem, i da je wegov najnoviji pesni~ki postupak-deo ili nastavak prepoznatqive poetike.

Wegovim pesni{tvom su se, ~esto i rado, bavili i filozofi. Tako je i ovoga puta- autor pogovora “Na po~etku bi poetska re~” je Milorad Belan~i}.

Pozivaju}i se na zakon koji ka`e da poezija prethodi svemu, Belan~i} preporu~uje da “na{e `ivotno, pa onda i pesni~ko iskustvo shvatimo kao ispitivawe (ili ispisivawe granica) koje se nu`no mewaju”.

On tvrdi da poezija, naprosto, nije igra re~ima i navodi: „ U woj (poeziji) ima ne~eg {to od we same ~ini ozbiqnu i, ~ak, preozbiqnu Stvar. U tom pogledu, sli~nost sa filozofijom je o~igledna. Ni filozofija nije puka igra pojmova. Ona je, tako|e, ispitivawe granica, zakqu~uje autor eseja o najnovijoj Zivlakovoj pesni~koj kwizi. A Zoran \eri} skre}e pa`wu na Zivlakovu “specifi~nu pesni~ku gramatiku”, na virtuoznost spajawa re~i i bogatstvo odabranog leksi~kog fonda. ^ak i ovako, istrgnute iz konteksta, te re~i ukazuju na vi{ezna~nost, neslu}en potencijal, a mogu nas zavesti u razli~itim pravcima, ali nas, svakako, pozivaju na ~itawe i tuma~ewe, zakqu~uje \eri}.

R. Lotina

22

SVET

ponedeqak27.decembar2010.

UKRATKO Kokain u ~estitkama

DNEVNIK

NIGERIJA

Novi sukobi verskih grupa

DUBAI: Carinici u Dubaiju zaplenili su bo`i}ne ~estitke sa sakrivenim paketi}ima kokaina i marihuane, upu}ene uz `eqe da nam „zasija Bo`i}“. Zapleweno je ukupno 1,75 kilograma droge u vi{e paketi}a sakrivenih u bo`i}ke ~estitke, saop{tila je danas carinska slu`ba Ujediwenih Arapskih Emirata.

Droga je poreklom iz jedne azijske zemqe, rekli su carinci, ne `ele}i da otkriju kome su ~estitke bile upu}ene.

Vlasti u Dubaiju s vremena na vreme izdaju saop{tewe o zapleni droge u emiratu, gde je upotreba opojnih sredstava strogo zabrawena.

YOS: U blizini centralnog nigerijskog grada Xosa ju~e su izbili sukobi izme|u naoru`anih hri{}anskih i muslimanskih grupa, dva dana po{to je u bomba{kim napadima u tom regionu ubijeno vi{e od 30 qudi. „Ku}e su svuda zapaqene i vidim povre|ene qude prekrivene krvqu koje prijateqi i ~lanovi porodica odvla~e u bolnice“, rekao je o~evidac doga|aja britanskoj agenciji Rojters. Policija i vojska stigli su na lice mesta, gde poku{avaju da raste-

Zapaqene ku}e u gradu Yosu

raju masu. U selima blizu grada Xos, prestonice centralne nigerijske dr`ave Plato, na Badwe ve~e je u eksplozijama ubijeno najmawe 32 qudi, a 74 je ozbiqno povre|eno. Stotine qudi stradalo je ove godine u verski i etni~ki motivisanim sukobima u sredi{wem delu Nigerije, na dodiru ve}inski muslimanskog, severnog dela Nigerije i juga koji prete`no naseqavaju hri{}ani. Papa Benedikt XVI osudio je ju~e napade na vernike na Bo`i} u Nigeriji.

U ~eonom sudaru poginule 34 osobe BADAUN: U sudaru autobusa i kombija u Indiji poginule 34 osobe, a 14 qudi je povre|eno, kada je voza~ kombija, koji je vra}ao putnike sa sahrane, izgubio kontrolu i udario u autobus, saop{tila je lokalna policija.

Nesre}a se degodila u blizini grada Badauna, u indijskoj dr`avi Utar Prade{. Policijski zvani~nik je rekao da je voza~ kombija izgubio kontrolu nad vozilom kad je naletelo na pesak na putu i da je direktno udario u autobus.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Indija je zemqa sa najve}im brojem poginulih u saobra}ajnim nesre}ama na svetu, gde godi{we pogine vi{e od 110.000 qudi.

MITING NEKOLIKO HIQADA RUSA PROTIV ETNI^KOG NASIQA

Stop ksenofobiji, fa{isti sramote Rusiju

Zemqotres na Novom Zelandu VELINGTON: Na Novom Zelandu zabele`en je zemqotres ja~ine 4,9 stepeni po Rihterovoj skali koji je naneo mawu {tetu objektima u gradu Krajst~er~, ali nije bilo povre|enih. Policija je saop{tila da su na nekim zgradama popucali prozori i malter i da na ulicama ima stakla i {uta, ali da niko nije povre|en, preneo je AP.. Krajst~er~ je 4. septembra bio pogo|en zemqotresom ja~ine 7,1 stepen, koji je izazvao veliku {tetu, a vi{e qudi je primqeno u bolnice zbog zadobijenih povreda.

Novi Zeland se nalazi u takozvanom „pacifi~kom vatrenom prstenu“, podru~ju poja~ane tektonske aktivnosti, gde se godi{we bele`i vi{e od 14.000 potresa.

MOSKVA: Nekoliko hiqada qudi okupilo se ju~e u Moskvi da bi iskazali nezadovoqstvo zbog etni~kih sukoba koji su potresali Rusiju posledwih sedmica. Demonstranti su nosili slogane sa natpisima kao {to je „fa{isti sramote Rusiju“ i uzvikivali: „Ne fa{izmu“!

Miting u centru ruske prestonice organizovale su gra|anske organizacije, reaguju}i na nemire 11. decembra, kada je nekoliko hiqada nacionalista i sportskih navija~a iza{lo na ulice uzvikuju}i „Rusija Rusima“! Demonstranti su se tom prilikom sukobili sa policijom i udarali pripadnike etni~kih grupa iz Kavkaskog regiona.

Narednih dana policija je u Moskvi i Sankt Peterburgu uhapsila nekoliko stotina qudi da bi spre~ila daqe nasiqe, koje je izazvalo sumwe u sposobnost vlade da zaustavi talas ksenofobije, naveo je AP.

Podmoskovqe bez struje MOSKVA: Oko 200.000 qudi ostalo je u Podmoskovqu bez elektri~ne energije nakon ledene ki{e koja je padala u no}i izme|u subote i nedeqe, podaci su ministarstva za vanredne situacije. Bez struje je 455 naseqa, sa oko 150 dru{tveno zna~ajnih ustanova i 14 bolnica, saop{tilo je Ministarstvo. Zbog pucawa zale|enih elektri~nih kablova, koji su uglavnom dotrajali, iz stroja je isko~ilo vi{e od 500 podstanica. U pojedinim delovima grada nema grejawa i snabdevawa vodom. Jedan od moskovskih aerodroma, „Domodedovo“, tako|e je ostao bez struje, tako da su otkazani svi letovi planirani za nedequ. U Moskvi je palo oko 2.000 stabala zale|enog drve}a. Jedna `ena poginula je u Podmoskovqu kada se oborilo zale|eno drvo, a u Moskvi je pet osoba povre|eno u sli~nim incidentima.

Zbog leda i gu`ve zbog prednovogodi{we kupovine, ukupna du`ina kolona zaustavqenih vozila na moskovskim bulevarima dosti`e rekordne 3.000 kilometara, prenosi agencija AFP.

Nezadovoqstvo zbog etni~kih sukoba u Moskvi

„U Rusiji, svaki grad i selo je multietni~ko i svako {irewe nacionalizma u Rusiji }e uni{titi zemqu“, izjavio je

AVGANISTAN

VELIKA BRITANIJA

Oteta ~etiri turska in`ewera KABUL: Naoru`ani napada~i oteli su ~etiri in`ewera iz Turske i wihovog voza~a iz Avganistana u isto~noj avganistanskoj provinciji Paktia, blizu granice sa Pakistanom, saop{tio je ju~e guverener te provincije Rohulah Samon. In`eweri su oteti tokom posete gra|eviskom projektu za grani~nu policijsku ispostavu, prenela je agencija AP. Pobuweni~ke grupe, ukqu~uju}i talibane i mre`u Hakani, povezanu sa Al Kaidom, koriste planinsku grani~nu oblast da se kre}u izme|u Avganistana i Pakistana. Otmice su po-

na mitingu vo|a opozicije Vladimir Ri`kov.

Istaknuti aktivista za za{titu qudskih prava Lev Po-

nomarjov rekao je da je va`no da vlasti priznaju da nacionalizam postoji u Rusiji. „Treba jasno da ka`emo, da, postoji ruski nacionalizam, to je problem sa kojim se dru{tvo suo~ava i treba da ga re{imo“, kazao je Ponomarjov. Etni~ki Rusi ~ine ~etiri petine stanovnika, kojih ima 142 miliona, a u Rusiji `ivi i 180 etni~kih grupa, naveo je AP. Samo u Kavkaskom regionu `ive pripadnici oko 100 etni~kih grupa, ukqu~uju}i ^e~ene, koji su od raspada Sovjetskog Saveza vodili dva separatisti~ka rata protiv Moskve.

Analiti~ari smatraju da je ~e~enski konflikt, u kojem su i ruske snage i islamisti~ki pobuwenici ubijali civile, pokrenuo talas ksenofobije i neonacizma u Rusiji.

sledwih godina u Avganistanu postale unosan posao za talibane, ali i za kriminalne grupe, ~iji su motivi finansijske prirode. Taoci su ranije osloba|ani posle ispla}enih otkupnina ili u okviru razmene za zatvorenike, ali ukoliko zahtevi otmi~ara ne bi bili ispuweni ubijali bi svoje zato~enike.

Talibani jo{ dr`e kao taoce dva francuska novinara, otetih pre skoro godinu dana. Po~etkom decembra oslobo|en je holandski humanitarni radnik i wegov voza~ iz Avganistana, koji su oteti u oktobru, podsetio je Rojters.

[trajk londonskog metroa LONDON: Voza~i londonskog metroa stupili su u 24~asovni {trajk zbog spora oko plata, po{to wihova kompanija nije ispunila zahteve u vezi sa radom tokom praznika.

Saobra}aj je poreme}en na skoro svim linijama podzemne `eleznice u britanskoj prestonici.

Sindikat Alsef je saop{tio da wegovi ~lanovi tra`e trostruku platu i slobodan dan da bi pristali da se vrate na posao na dana{wi praznik, takozvani „Boksing

dej“, prenela je agencija AP. Operater metroa „Transport za London“ saop{tio je da je sindikat „pocepao“ dugogodi{wi sporazum sa osobqem o radu tokom praznika, ukqu~uju}i i dana{wi „Boksing dej“, kada veliki broj qudi koristi javni transport da bi iskoristili velike postbo`i}ne popuste.

Rad londonskog metroa, koji dnevno prevozi oko 3,5 miliona qudi, posledwih meseci je ~esto bio prekidan {trajkovima osobqa zbog plata.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel (56) prehladila se na bo`i}nom odmoru. Tabloid „Bild’’ saznaje da je mu` kancelarke, Joahim Zauer, vi|en „natovaren’’ dvema kesama iz supermarketa u jednom mestu u {vajcarskim Alpima, gde bra~ni par provodi odmor. Merkelova ve} nekoliko dana nije vi|ena u tom {vajcarskom selu, a Zauer je sam kupovao hranu i i{ao dva puta u apoteku po lekove.

BEWAMIN BEN Izraelski ministar industrije, trgovine i rada Bewamin Ben - Eliezer izjavio je ju~e da „sama egzistencija“ Izraela zavisi od obnove mirovnih pregovora, upozoriv{i da bi Palestinci moglo da zadobiju podr{ku {irom sveta, izme|u ostalog i SAD, za nezavisnu dr`avu. „Moramo da u~inimo sve {to je mogu}e da vodimo dijalog sa Palestincima“ , rekao je Ben Eliezer na sednici vlade.

BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama stigao je u nenajavqenu posetu vojnoj bazi na Havajima gde je ameri~kim vojnicima ~estitao Bo`i} i dru`io se wihovim porodicama tokom sve~ane bo`i}ne ve~ere. Oko 300 marinaca i ~lanova wihovih porodica do~ekali su predsednika u sve~ano ukra{enoj dvorani. Na meniju su bila rebarca, }urka, krompir, povr}e i pita, navodi Si-En-EN.

VERIO SE VE^ITI PLEJBOJ

Prsten {est decenija mla|oj izabranici Osniva~ ~asopisa „Plejboj“ Hju Hefner se verio. On je u poruci na Tviteru napisao da je na Bo`i} poklonio prsten svojoj devojci Kristal Haris i da se ona rasplakala. „Ovo je najsre}niji bo`i}ni vikend u mom `ivotu“, naveo je 84-godi{wi Hefner ~ija verenica ima 24 godine.

Vreme{ni zavodnik, koji je precizirao da prsten nije bio obi~an poklon za Bo`i} ve} pravi vereni~ki prsten, do sada se dva puta `enio.

Ve~iti plejboj je prethodno bio u vezi sa starletom Holi Medison do 2008. godine kada je ona napustila Hjua i vilu, {to je on te{ko podneo.

Na No} ve{tica te godine upoznao je Kristal, a par me-

seci kasnije, {est decenija mla|a devojka postala je wegova verenica. Interesantno je da Hju do sada nije preferirao monogamne veze, a poznato je da je ponekad istovremeno bio u vezi sa ~ak sedam devojaka. „Sa Kristal sam zasnovao odnos kakav sam mislio da imam sa Holi. ^ini mi se da sam u posledwe vreme po~eo da se interesujem za vezu sa samo jednom osobom“, izjavio je osniva~ „Plejboja“ ranije ove godine.

Hju je dodao da je posle raskida sa Holi bio blagosloven time {to je ubrzo upoznao nekoga koga je zaista ~ekao.

Kristal je veoma romanti~na i slatka“, zakqu~io je ovaj vreme{ni zavodnik.

Hju sa novom verenicom

Sa Holi nije bio sre}an

TURSKA

Do~ek feribota ISTANBUL: Hiqade qudi okupilo se ju~e u luci u Istanbulu da pozdrave dolazak broda koji je pod turskom zastavom, 31. maja, nosio pomo} pojasu Gaze, kada su u wega upali izraelski mornari~ki komandosi i poginulo devet qudi. U krvavom sukobu na brodu „Mavi Marmara“ poginulo je devet turskih aktivista a nekoliko izraelskih vojnika je raweno. Brod je do sada popravqan u jednoj mediteranskoj luci. Brod je bio deo konvoja od {est plovila koji su poku{ali da probiju izraelsku pomorsku blokadu pojasa Gaze ali ih je presrela izraelska mornarica, podsetila je AP.

Reyep Tajip Erdogan

U istanbulskoj luci Sarajburu qudi su mahali palestinskim i turskim zastavama i uzvikivali „Alah je velik“. Neki aktivisti su se ukrcali na ~amce da u wima pozdrave brod kada je stigao. Odnosi izme|u Izraela i Turske pogor{ale su se posle tog incidenta i Turska je zatra`ila izraelsko izviwewe i kompenzacije porodicama ubijeni. [ef diplomatije je u subotu ponovio taj stav. „Turski gra|ani su ubijeni u me|unarodnim vodama, ni{ta ne mo`e da sakrije tu istinu. Ako }e na{e prijateqstvo s Izraelom da se nastavi put za to je izviwewe i ponuda kompenzacija“, rekao je Ahmet Duvutoglu.

Izraelski komandosi tvrde da su vatru otvorili u samoodbrani jer su nai{li na neo~ekivani otpor kada su se ukrcali.

Turski premijer Rexep Tajip Erdogan tako|e tra`i da Izral okon~a blokadu pojasa Gaze.

BALKAN

DNEVNIK

OBRA^UN S KRIMINALOM POSLE ODLASKA MILA \UKANOVI]A

Hap{ewa u Budvi, lom u DPS-u PODGORICA: Istra`ni sudija Vi{eg suda u Podgorici Radomir Ivanovi} odredio je pritvor do 30 dana ~elnicima budvanske op{tine i wihovim partnerima, osumwi~enim za zloupotrebu slu`benog polo`aja u slu~aju nelegalne izgradwe na rtu Zavala kod Budve.

Jo{ pro{le no}i u istra`ni zatvor u Spu`u preba~eni su osumwi~eni gradona~elnik Budve Rajko Kuqa~a, potpredsenik Op{tine Dragan Marovi}, ina~e brat vicepremijera u ostavci Svetozara Marovi}a, i osmorica wihovih partnera, koji su svi uhap{eni u petak ujutro.

Crnogorsko tu`ila{tvo tereti budvanske funkcionere da su svojim radwama o{tetili dr`avu i op{tinu Budva i pribavili sebi i drugima imovinsku korist u ukupnom iznosu od 11,1 miliona evra.

Osumwi~eni su za „zloIzgradwa vila na rtu Zavala upotrebu slu`benog polo`aja, zloupotrebu slu`benog potrebu ovla{}ewa u privredi polo`aja putem pomagawa i i krivi~no delo utaja poreza i podstrekavawa, kao i za zloudoprinosa“. Za ta dela je pred-

Sukob u vrhu DPS-a Podgori~ka {tampa ju~e op{irno pi{e o politi~koj pozadini hap{ewa rukovodstva Op{tine Budva, navode}i da je re~ o obra~unu odlaze}eg premijera Mila \ukanovi}a sa svojim potpredsednikom Svetozarom Marovi}em.

U tekstu pod naslovom „Marovi} na udaru „prijateqa“, „Vijesti“ na ~itavoj strani pi{u da bi wegova politi~ka karijera mogla biti dovedena u pitawe: „Svetovi poslanici bi mogli glasati protiv (Igora)Luk{i}a“ prilikom izbora nove vlade u utorak, 29. decembra, {to bi moglo osujetiti planirani izbor nove vlade pre Nove godine, procewuju u crnogorskim opozicionim partijama.

Lider opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ne iskqu~uje mogu}nost da je hap{ewe Marovi}evih saradnika „samo farsa koja ima za ciq da se poka`e Briselu i Va{ingtonu da Crna Gora ne{to ~ini po pitawu korupcije“.

U tekstu pod naslovom „Marovi} je \ukanovi}eva meta“, list „Dan“ pi{e da „sukob dvojice qudi DPS-a vodi ka rascepu partije na vlasti“.

ponedeqak27.decembar2010.

SLOVENIJA

Jugonostalgija na Dan nezavisnosti

vi|ena kazna od 10 godina zatvora.

Osumwi~eni su u subotu uve~e privedeni sudiji koji im je odredio pritvor od 30 dana.

Saslu{awe u Vi{em sudu je proteklo u prisustvu specijalnog tu`ioca za organizovani kriminal \or|ine Ivanovi}, a trajalo je oko tri sata.

Advokat Kuqa~e i Marovi}a Branislav Durutovi} rekao je da }e ulo`iti `albu na odluku o pritvoru, jer smatra da je zahtev Tu`ila{tva neutemeqen.

Osumwi~eni su negirali krivicu, a Tu`ila{tvo je tra`ilo odre|ivawe pritvora zbog procene da bi oni, ako su na slobodi, ometali istragu izmenom ili falsifikovawem dokaza i uticawem na „sau~esnike i svedoke“, kao i da bi wihovo pu{tawe na slobodu „dovelo do ozbiqne pretwe o~uvawu javnog reda i mira“. Oko hiqadu gra|a-

na Budve okupilo se prekju~e popodne ispred zgrade Skup{tine op{tine protestuju}i zbog hap{ewa ~elnika lokalne samouprave i zahtevaju}i wihovo pu{tawe, kako bi se branili sa slobode. Predsednik Op{tinskog odbora DPS-a Boro Lazovi} je rekao da se wihovi funkcioneri nalaze tamo gde niko od wih ili wihovih bli`wih nikada nije verovao da }e se na}i i da su Kuqa~a, Marovi} i jo{ osam wihovih saradnika privedeni na neprimeren i najnequdskiji na~in.

Crnogorski premijer u ostavci Milo \ukanovi} izjavio je da hap{ewe budvanskih ~elnika nije namerno organizovana „senzacija“, istovremeno negiraju}i da je wegov motiv da se povu~e bio da bi nekom drugom prepustio obra~un s kriminalom i primenu vladavine prava.

QUBQANA: Slovenija obele`ava dvadesetogodi{wicu nezavisnosti, a najnovija anketa pokazuje da ve}ina Slovenaca nije zadovoqna rezultatima koje je zemqa postigla otkad se opredelila za samostalnost.

Po rezultatima ispitivawa javnog mwewa, koje je ju~e objavilo qubqansko „Delo“, 65 odsto gra|ana na pitawe da li je nezavisnost ispunila wihova o~ekivawa, odgovorilo je da nije, a 35 odsto da jeste.

Skoro polovina Slovenaca starijih od 30 godina smatra da se boqe `ivelo pre 20 i vi{e godina, a taj procenat dodatno se pove}ava u starijim kategorijama ispitanika.

Podgori~ka {tampa op{irno pi{e kako opremom predvo|eni sa po jednim inspektolicija pripremali za izvo|ewe hap{ewa, a je do{lo do hap{ewa ~elnika Budve. Samo rom kriminalisti~ke policije iz Budve no} pre akcije u prestonici crnogorskog tutri dana nakon {to je Milo \ukanovi} obi{li su na svaku adresu s liste, koje je turizma prime}ene su poja~ane policijske pajavio da se povla~i sa premijerske funkcije `ilac u velikoj tajnosti kasno no}u dostatrole, koje su tokom cele no}i “krstarile” policija sa specijalnim tu`ila{tvom reavio policiji. gradskim ulicama. Osim gradona~elnika, lizovala je seriju hap{ewa u Budvi, nakon Kada je policija zakucala na vrata ku}e ni{ta mawe hap{ewem, kako je u policiji gotovo trogodi{we istrage u slu~aju sporusnulog gradona~elnika, saznaju “Vijesti” re~eno “Vijestima”, nijesu bili iznena|eni nog kompleksa Zavala. ni ostali osumwi~eni, koji su naTokom no}i u svojoj porodi~noj kon koordinisane i muwevite akKada je policija zakucala na vrata ku}e usnulog ku}i u Be~i}ima uhap{en je gracije, uz jake mere obezbe|ewa godona~elnik Budve Rajko P. Kuqatovo u koloni, odmah privo|eni gradona~elnika, saznaju „Vijesti” od sagovornika ~a (46), a potom i potpredsednik iz istrage, on je bio vi{e nego iznena|en kada mu do zgrade podgori~ke policije. te op{tine Dragan J. Marovi} Desetorica uhap{enih zadr`aje inspektor rekao da ga hapsi po nalogu (51) kao i jo{ osam op{tinskih ni su u prostorijama PJ Podgorispecijalnog tu`ioca za organizovani kriminal. funkcionera i vlasnika gra|eca, a nakon toga od ranog jutra, je“Kako to da mi niko ni{ta nije rekao?”, vinskih firmi, za koje specijaldan po jedan privo|eni na sasluno tu`ila{tvo sumwa da su po~i{awe u zgradu Tu`ila{tva... pitao je zbuweni Kuqa~a nili niz zloupotreba slu`benog No} pre hap{ewa, saznaju “Vipolo`aja tokom kupoprodaje zejesti”, u zgradi su se posebno primqi{ta, namjene, a potom i nelegalne izod sagovornika iz istrage, on je bio vi{e premili za kori{}ewe opreme u novim progradwe kompleksa firme „Zavala invest” i nego iznena|en kada mu je inspektor rekao storijama za saslu{awe i satima proverava“postrojewa za desalinizaciju morske vode” da ga hapsi po nalogu specijalnog tu`ioca li da li audio i video tehnika, koja se prvi na vrijednom brdu izme|u Budve i Be~i}a. za organizovani kriminal. put koristi u istrazi po novom tu`ila~kom Pripadnici Specijalne jednice policije “Kako to da mi niko ni{ta nije rekao?”, konceptu, dobro funkcioni{e.

(SAJ) oko tri sata posle pono}i po~eli su s pitao je zbuweni Kuqa~a inspektora, kojem Za vreme vi{esatnih saslu{awa, oko akcijom hap{ewa osumwi~enih osoba na ruje za vrijeme rukovo|ewa budvanskom polizgrade Tu`ila{tva, Podgori~ani su, uglavkovode}im pozicijama u Op{tini Budva ali cijom, bio {ef. nom, nezainteresovano prolazili pored nai firmama koje su se bavile projektovawem Budvanski gradona~elnik samo nekoliko oru`anih policajaca. Samo retki su se nai izgradwom kompleksa i postrojewa na Zasati pre hap{ewa bio je na Cetiwu zbog dokratko zaustavqali i pitali policajce {ta vali. dele godi{wih nagrada „Vajld bjuti avords“. se to “krupno de{ava”.

Ekipe sa po ~etvoricom pripadnika SAJVi{e sagovornika “Vijesti” ispri~alo je “Po~elo je”, bio je jedan od komentara a naoru`ani dugim cevima i pod punom da su se ve} nekoliko dana tu`ila{tvo i poPodgori~ana...

Crnogorski jezik materwi od 2011. ju. Usvajawe programa Crnogorski jezik i kwi`evnost predstavqa uvod u pisawe uxbenika, koji }e se koristiti u nastavi od naredne godine. Od 1. septembra na-

redne godine u dnevnicima }e se se predmet materweg jezika zvati crnogorski jezik i kwi`evnost.

Savet je prethodno usvojio Gramatiku crnogorskog jezika i pra-

vopis. Crnogorska Skup{tina usvojila je letos Zakon o op{tem obrazovawu kojim je crnogorski jezik uveden u obrazovni sistem Crne Gore.

Po mi{qewu Slovenaca najvi{e se napredovalo po pitawu li~nih sloboda. Na drugoj strani, kada je re~ o socijalnim pravima, 80 odsto ispitanika navelo je da su ta prava, pre svega radni~ka, nekada bila ve}a.

Vode}i slovena~ki dnevnik sproveo je anketu povodom dvadeset godina od referenduma na kojem se ogromna ve}ina, 95 odsto, Slovenaca izjasnilo za otcepqewe od tada{we SFRJ. Odziv na referendumu, odr`anom 23. decembra 1990, bio je 93,2 odsto. Rezultati glasawa objavqeni su 26. decembra 1990. godine i taj dan se u Sloveniji od tada slavi kao Dan nezavisnosti i jedinstva.

Bledski slatki{ iz Vojvodine BLED: U hotelskom kompleksu „Sava“ u Bledu, krempitu slu`e vi{e od pola veka.

Originalnu recepturu, prema kojoj se i daqe pravi, doneo je wen tvorac I{tvana Luka~evi} iz Vojvodine. Ovo je ve} drugi brend koji, posle ajvara, Slovenci komercijalizuju a koji poti~e sa na{ih prostora.

Sve je po~elo dolaskom vojvo|anskog poslasti~ara 1953. godine. Luka~evi} se na Bled

Gradona~elnik Kuqa~a uhap{en na spavawu

PODGORICA: Savet za Op{te obrazovawe usvojio je ve}inom glasova program Crnogorski jezik i kwi`evnost za osnovne, sredwe stru~ne {kole i gimnazi-

23

iz Zrewanina doselio u vreme kada su prvi turisti posle Drugog svetskog rata do{li na ove prostore.

Ipak, najboqi promoter krempite, ili krem {nite, kako je Slovenci zovu, bila je politi~ka elita Slovenije.

Wu su, osim Tita, probali Donald Tramp, princ ^arls i mnogi drugi. Gradona~elnik

Bleda Janez Fajfer ka`e da petnest radnika dnevno proizvede oko 4000 krempita, i napomiwe da se radi po originalnoj recepturi, i da je najbitniji deo spajawe {laga sa `utim kremom. Karakteristi~an je i na~in se~ewa, za koji se koristi poseban alat kako bi svako par~e krempite izgledalo isto.

Krempite se mogu kupiti na aerdoromu, na benzinskim pumpama, u samoposlugama, ali se po naruxbi i izvoze. ^esto sti`u naruxbine iz susedne Austije, ali po wih dolaze avioni ~ak iz Rusije.

Alma Riki} iz „Sava grupacije“, u ~ijem vlasni{tvu posluje i hotel „Park“, ka`e da se krempita jede dok je sve`a, i to tako {to se viqu{kom podeli na tri do ~etiri dela, i dodaje da krempita koja nema hrskavu koru nije sve`a i stara je najmawe tri dana.

Najboqa je krempita na Bledu, tvrde Slovenci. Ostaje da se vidi da li }e im neko iz Vojvodine baciti rukavicu i napraviti ne{to boqe.

Ministar napao sekretara SARAJEVO: Agencija za istrage i za{titu BiH pokrenula je postupak protiv trojice svojih pripadnika, jer nisu prijavili ministra inostranih poslova BiH Svena Alkalaja.

Po navodima, Alkalaj je u jednom sarajevskom kafe-baru podrugqivo napadao Bo{wake zaposlene u Ministarstvu, tvrde}i da je re~ o Srbima.

Alkalaj je nakon novogodi{weg prijema u Ministarstvu u kafe-baru „Bugati“, na zaprepa{}ewe gostiju, verbalno napao sekretara Ministarstva Adnana Haxikapetanovi}a koji, tako|e, nije bio na prijemu. „Srbine! Srbine! On je Srbin! Srbi su te nagovorili da ne do|e{ na prijem“, vikao je

Alkalaj na Had`ikapetanovi}a. U me|uvremenu, u kafebar je u{ao i wegov savetnik, biv{i radnik Obave{tajnobezbednosne agencije Senad Bu`im~i} koji se sasvim normalno rukovao sa Haxikapetanovi}em, {to je dodatno iziritiralo Alkalaja. „[to se rukuje{ sa Srbima?! On je Srbin! Idi operi sad ruke kad se rukuje{ sa Srbima“, galamio je Alkalaj.

Sve ovo posmatrala su trojica pripadnika Sipe i sutradan nisu prijavili nadle`nima skandal koji je izazvao ministar Alkalaj. Postupak protiv wih pokrenut je nakon {to se za ovaj nesvakida{wi izliv mr`we saznalo u institucijama BiH, navodi list, prenosi Srna.

24

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

DNEVNIK

NA[I STUDENTI STIGLI I DO INDONEZIJE: SVETLANA TANURYI]

Vojvo|anska sna{a – od sala{a do Surabaje Svetlana Tanurxi} od ove jeseni studira na Fakultetu za dru{tvene i politi~ke nauke Univerziteta Airlanga u Surabaji. Naredne tri godine prove{}e u ovom indone`anskom gradu i na univerzitetu koji je uvr{}en u 500 najboqih u svetu dok je u Indoneziji na drugom mestu po renomeu. U reci koja te~e pored studentskog doma u kojem je sme{tena `ivi beba krokodil od pola metra, a do ostrva Bali joj treba 45 minuta. Dovoqno egzoti~no? Ne verujete joj? Kad se uzme u obzir ceo proces kroz koji je pro{la da bi do{la do mesta na kojem je sad, pri~a postaje malo realnija jer ukqu~uje upornost, sposobnost, strpqewe i, povrh svega, izuzetno jaku voqu i `equ da se ode.

- Pretra`uju}i internet, nai{la sam na sajt koji je namewen pakistanskim studentima, na kojem stoje informacije o programima studirawa i usavr{avawa u inostranstvu – obja{wava Svetlana.

– Tako sam nai{la na program trogodi{wih studija u Indoneziji, koji podrazumeva da prvu godinu provedem iskqu~ivo u u~ewu indone`anskog jezika, a potom dve godine studija na fakultetu. Program je obuhvatao sve nau~ne oblasti na presti`nim dr`avnim univerzitetima, a u listi dr`ava iz kojih se mogu prijaviti studenti na{la se i Srbija. Na konkursu je stajalo da se sva dokumentacija podnosi najbli`oj indone`anskoj ambasadi, koja se, sre}om, nalazi u

Beogradu. U aprilu sam u ambasadi dobila sve smernice, dok su me na{e institucije ko{tale novca i `ivaca - jo{ se jedi Svetlana.

- Bilo je potrebno predati diplomu o zavr{enim osnovnim studijama, transkript ocena, diplomu o poznavawu engleskog jezika – IELTS ili TOEFL sertifikat,

Ose}a da je dobrodo{la u ovaj „svet za sebe”

preporuke profesora, zapisnik s lekarskog pregleda, ~etiri fotografije i ~etiri neka formulara.

Svaki dokument sam prevela kod sudskog tuma~a na engleski, kao i motivaciono pismo. Paso{ mora da va`i najmawe tri godine. E sad, mislim da je izli{no pomiwati da za svaki taj papir postoji taksa, a svaki dokument treba da bude

overen i preveden u razli~itim institucijama. Po~etkom maja, kompletnu dokumentaciju indone`anska ambasada poslala je u svoju zemqu i od 29. oktobra sam zvani~no student Fakulteta za dru{tvene i politi~ke nauke Univerziteta Airlanga u Surabaji.

Do juna naredne godine Svetlana }e, zajedno s ostalim inostranim studentima, u~iti indone`anski, da bi posle toga, do septembra, bila ukqu~ena u pripremni program za studije Politi~kih nauka. Program je koncipiran od tri obavezna i devet izbornih predmeta, s tim {to }e neka predavawa biti na indone`anskom, a neka na engleskom. Stipendija koju joj je obezbedio ovaj program pokriva tro{kove dolaska u Surabaju i povratka ku}i, a od we i `ivi, pla}a dom i fakultet.

– U Surabaji `ivi veliki broj stranih studenata. Jedni drugima, uz pomo} doma}ih studenata, svakodnevno poma`emo, te je snala`ewe prili~no jednostavno i bezbolno. Dane provodim sa studentkiwom iz Kine, s kolegom s Madagaskara, dvojicom studenata iz Poqske i troje studenata iz Tajlanda. U domu `ive i studenti iz Indonezije, {to mi je veoma bitno zbog u~ewa jezika. Na ~asove jezika idem s dvoje studenata iz Ju`ne Koreje, tako da je `ivot prili~no interesantan – zadovoqna je Svetlana. – Svako od nas poneo je u ovu zemqu svoju kulturu, na~in `ivota i ishrane. Razlike su dra-

sti~ne, a sve nas spaja me|usobna tolerancija. Dru`ewa su veoma kvalitetna i zabavna po{to svi prihvataju razli~itosti.

Kada pri~a o atmosferi u kojoj `ivi, o okru`ewu i, uop{te, o utisku koji je na wu ostavio ovaj grad, Svetlana tvrdi da je sve apsolutno druga~ije u odnosu na ono {to je do sad u `ivotu videla, a da je pri tom neko kome putovawa po Evropi nisu bila strana.

– Slogan Indonezije je „Svet za sebe“, i to u potpunosti opisuje ovu fantasti~nu zemqu u koju je svako dobrodo{ao. Ovom utisku najvi{e doprinosi samo stanovni{tvo jer Indone`ani zaista svakom pomognu i trude se da svakog ugoste. A u fakultete dr`ava ba{ mnogo ula`e tako da su veoma razvijeni – ka`e ona.

Ro|enoj Srbobran~anki, koja je proteklih nekoliko godina provela u Novom Sadu, svakako nije bilo lako oti}i na drugi kontinent. Svetlana je pro{le godine diplomirala na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i bavila se svojim poslom u nekoliko novosadskih redakcija, a u „Dnevniku” je odradila pripravni~ki sta`. Bez obzira na to {to se znalo za wene planove, ipak na pomen Indonezije svi su se ~udili, {to zbog neverice da }e uspeti, {to zbog istovremenog ose}awa sre}e i tuge ukoliko ode.

– Oduvek sam `elela da znam vi{e i ovaj program kao i destinaci-

Svetlana sa svojim kolegama

Opu{teno i raspolo`eno – Surabaju, ina~e najtopliji grad u Indoneziji, zvani~no naseqava tri miliona qudi, no svakodnevno u wemu boravi oko pet miliona. U`asne su gu`ve u saobra}aju, a `iveti kao pe{ak je prakti~no nemogu}e jer su pe{a~ke zone samo u tr`nim centrima.

Na svakom }o{ku se mo`e kupiti wihova brza hrana – plodovi mora, piletina, pirina~ ili rezanci od pirin~a s mnogo za~ina.

Uop{te, celokupna atmosfera je vrlo opu{tena i svi su nekako raspolo`eni, pretpostavqam zato {to je toplo tokom cele godine- ka`e Svetlana.- Donekle sli~no nama su klasne razlike koje su drasti~ne i sredwi sloj gotovo da ne postoji. Bogati su holivudski bogati, a siroma{ni rade za 50 dolara mese~no. Jaz me|u wima je ba{ vidqiv, ali ne osete se tenzija, bes ili nezadovoqstvo zbog takve situacije. Za propuste u sistemu Indone`ani odmah okrive vladu i na tome se, s osmehom, dijalog zavr{ava. ja bili su mi izazov. Do sada se ni u jednom trenutku nisam pokajala, no ovde sam relativno kratko i ne znam kako }u se ose}ati u narednim godinama koje }u provesti ovde. Na{i studenti uglavnom idu u evropske zemqe i mislim da je to odli~no, ali tako|e smatram da je ovo apsolutno neistra`eno tlo za qude iz Srbije. Stipendija mi je ista kao plata koju sam uz mnogo rada a bez izgleda za napredovawem, dobi-

jala u Srbiji, pa sam posmislila za{to ne uraditi ne{to kvalitetno za sebe i ne boriti se za budu}nost, koju bih po zavr{etku studija volela da gradim ipak negde bli`e Srbiji. Tu su mi porodica i brojni prijateqi, a vi{e od deset hiqada kilometara vazdu{ne linije od mesta koje zovem domom ume da bude te{ko za prevazi}i kada se radi o qudima va`nim u `ivotu – zakqu~uje Svetlana J. Zdjelarevi}

IN@EWERSTVO MATERIJALA UNOSAN POSAO, A STUDENATA MALO

Tehnolozi {tite kulturno nasle|e Novog Sada Svest o potrebi anga`ovawa tehnologa pri za{titi kulturnog nasle|a jo{ uvek je nedovoqno razvijena i mnoge restauracije nisu dobro ura|ene upravo zbog toga {to tehnolog nije bio prisutan kada je trebalo da se odredi sastav materijala. Da bi se istakao zna~aj ovog zanimawa, Studentska unija novosadskog Tehnolo{kog fakulteta s Katedrom za in`ewerstvo materijala ovog fakulteta organizovala je nau~nopopularno predavawe o temi “Tehnolog u za{titi spomenika kulture”. Jedan od organizatora Nenad Milenkovi}, ina~e student ~etvrte godine, isti~e da tehnolozi posledwih godina dosta rade na za{titi spomenika kulture i da su studenti zato sami odlu~ili da organizuju ovakvo predavawe.

– Sve je po~elo tako {to je na{ fakultet zvao jedan majstor iz Saborne crkve, koji nije znao koji je sastav materijala i od tada smo ukqu~eni u gotovo sve restauracije na ovom podru~ju. Radimo sa svim za{titarima u Novom Sadu, sa Zavodom za za{titu spomenika i Galerijom Matice srpske.

U Matici ~esto imamo i predavawa – obja{wava Nenad.

Do sada su novosadski tehnolozi radili na vi{e restauracija, od Petrovaradinskog tunela, Saborne crkve pa sve do fru{kogorskih manastira. Uop{te, na svim obnovama u posledwih pet godina.

Ovo je jedini fakultet u Srbiji koji se bavi ovom poslom, a wegovi studenti ~ak i na studentskim ve`bama koriste instrumente koji su predvi|eni za nau~ni rad. Prof. dr Jonjaua Ranogajec istakla je da fakultetu nikako ne mawkaju instrumenti za nastavu, ali, po{to je potreba za tehnolozima sve ve}a, posao bi bio daleko lak{i kada bi imali odgovaraju}e instrumente na terenu.

– Imamo vrlo moderan mobilni mikroskop, ali na{ san je da jednog dana dobijemo kombi, tj. mobilnu laboratoriju. Ba{ smo sada bili u Vladi~inom dvoru, gde treba da se radi restauracija i za to treba mnogo vremena. S mobilnom laboratorijom to bi se sve moglo uraditi na licu mesta, ne bismo

morali da radimo uzorkovawe i bilo bi znatno br`e – nagla{ava profesorka Ranogajec.

Saradnica u nastavi Sne`ana Vu~eti} dodaje da i pored toga ne fali entuzijazma, a ni posla.

Ipak, mawak instrumenata sta-

vqa na{e studente i u izvesnu prednost u odnosu na wihove kolege iz Evropske unije jer su navikli da ve}inu stvari zavr{e bez pomo}i moderne tehnologije.

– To je neka sre}a u nesre}i. Kada sam bila u [paniji, na wihovom univerzitetu, desilo se da je „pao sistem“ i niko od wih nije znao da ra~una bez softvera, ja sam jedina to mogla da uradim. Bilo mi je drago, i to je samo jo{ jed-

na potvrda da nama ne mawka znawa, {tavi{e, imamo ga mo`da i vi{e, samo se kod nas ne ula`e dovoqno u nauku – po`alila se Sne`ana Vu~eti}.

Po wenim re~ima, sve one nau~ne emisije koje se s divqewem gledaju na „Diskaveriju“, kao {to je razre{avawe porekla Tutankamona ili novih simbola na Mona Lizinom oku, ra|ene su istim metodama kojim rade i na Tehnolo{kom fakultetu, samo qudi toga nisu svesni. Zanimqivo je, ipak, da ovaj smer – jedini na Tehnolo{kom fakultetu – ima ~ak mawak studenata, a potreba za in`ewerima materijala je velika. Mnogi studenti se zaposle jo{ tokom studija i vrlo brzo napreduju. Student Nenad Milenkovi} siti~e da je odabrao pravo zanimawe i da, {to du`e studira, sve je vi{e ube|en u to da se odlu~io za pravu stvar.

– @elim da se bavim cementima i betonima, to me jako zanima. Na primer, to je u vezi s gradwom mostova vrlo odgovoran posao i radi se u timu. Vrlo je bogata industrija i mo`e se napredovati. To je ono {to mene privla~i – zakqu~uje Nenad.

D. Baji}

Foto: A. Erski

Sa studentima o nasiqu nad `enama Predavawe na temu “ Nasiqe nad `enama u partnerskim odnosima”, u organizaciji pokrajinskog ombudsmana, odr`ano je u utorak u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Ciq ovog susreta bio je da se studenti Odseka za likovne umetnosti upoznaju s problemom nasiqa nad `enama, da se ukqu~e u me|unarodnu kampawu borbe protiv nasiqa nad `enama koja traje ve} oko 20 godina i sprovodi se u 47 zemaqa, kao i da se skrene pa`wa javnosti na ovaj problem.

– Nasiqe nad `enama je jedan od najsramnijih vidova kr{ewa qudskih prava, i sve dok se to ne svede na najmawu meru, ne mo`emo govoriti o rodnoj ravnopravnosti – rekla je direktorka Zavoda za rav-

nopravnost polova Vesna [ija~ki i dodala da je svaka tre}a `ena u Srbiji do`ivela neki oblik nasiqa.

Vojvodina je pre dve godine usvojila Strategiju za{tite `ena od nasiqa, koja predstavqa ozbiqnu osnovu za borbu protiv nasiqa i sprovodi se putem projekta “Ka sveobuhvatnoj za{titi od nasiqa nad `enama”.

Na predavawu je najavqen konkurs za dizajn plakata o borbi protiv nasiqa nad `enama, koji raspisuje Zavod za ravnopravnost polova. Najboqi radovi bi}e objavqeni u katalogu i predstavqeni izlo`bom u {est gradova i op{tina na teritoriji Vojvodine tokom 2011.

T. Lakobrija

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

O

Sti`e zima

bo`avam zimu. Zimi se sve biqke pokriju belim }ebetom i krenu da spavaju do prole}a, kada se presvla~e. Neke `ivotiwe, poput je`a, jazavca, slepog mi{a i medveda spavaju zimski san, pa ih ne mo`emo videti. Deca obo`avaju sneg, grudvaju se, sankaju se... Krovovi kao da su ofarbani u belo. Slu`ba za ~i{}ewe snega ima puno posla. Ne postoji razlika izme|u trave i trotoara.

Zima je najbeqe godi{we doba.

Nikola Stojkovi} III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

ponedeqak27.decembar2010.

25

Jako bih voleo Jako bih voleo na mesec da svratim, da se malo pro{etam i odmah da se vratim.

Bilo bi dobro da mogu da letim, da odem gde `elim, pa tamo sletim.

Jako bih voleo Lenka Ili}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko“, ^erevi}

da idem gde mi je voqa, da mi tamo bude najlep{e i da nema nevoqa...

Kristina [kori}, I 1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

S

Momir Stojanovi}, III-1 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

^udesan svet bajki

vet bajki je ne{to najlep{e u sva~ijem detiwstvu, a mnogi taj svet vole i kada odrastu. U bajkama je sve dozvoqeno. Pojavquju se troglavi zmajevi i a`daje. Devojke i momci se pretvaraju u labudeve i mogu slobodno da lete kada `ele. Vile i vilewaci lete kroz bajke i ispuwavaju `eqe. U svakoj bajci se de{ava ne{to

~udesno. Uspavana lepotica je spavala sto godina i princ je probudio poqupcem. Sne`ana je ispqunula otrovno par~e jabuke i probudila se kada je princ poqubio. @abac se pretvorio u princa. Pepequga je prona{la sre}u sa svojim princom. Ru`no pa~e je postalo prekrasan labud. Sve te bajke zavr{ile su se sre}no. U wima je sve mogu}e.

Ve}ina bajki po~iwe sa nekim nejakim, neza{ti}enim ili bespomo}nim likom koji upada u nemilost nekog ko je mo}an i bezobziran. Uvek se pojavi junak koji re{i sve probleme.

Dobro uvek pobedi zlo i svi `ive sre}no do kraja `ivota.

Jovanka Klisura, V-4 O[ „@arko Zrewanin“ Novi Sad

Z

To je moja zemqa

emqa u kojoj `ivim je Srbija. Ona je velika i u woj `ive qudi, raznih veroispovesti.

Srbija ima himnu „Bo`e pravde“, koja se peva kada se odr`ava neki va`an doga|aj.

Srbija je veoma lepa i ima puno zelenila, ali postoje qudi koji ne `ele da ona bude ~ista, bez sme}a i drugih {tetnih stvari, pa je zaga|uju. Zaga|uju ~ist vazduh fabrikama, sme}e ne baca-

S

ju u korpu, ve} pored, gaze cve}e i druge biqke, iako bi ve}ina qudi `elela lepu i ~istu prirodu i vazduh. Ali i pored ovih kritika volim svoju zemqu.

Mnogi qudi ujutru idu da tr~e ili se bave nekim sportom. Kada imaju slobodnog vremena, obi~no, vikendom, odlaze na Zlatibor, Fru{ku goru, Kopaonik, Taru... Na|e se vremena i za pecawe na Savi i Dunavu.

Svakog 1. maja setimo se izle-

ti{ta na Stra`ilovu, Pali}kom jezeru i drugim predivnim mestima u na{oj zemqi.

Volim svoju zemqu i `elim da u woj i ostanem. U woj ima mesta za sve qude dobre voqe, Oni koji odu daleko u svet, nose je u srcu i jedva ~ekaju da se ponovo vrate, u svoju Srbiju.

Sandra Kne`evi}, VI-3 O[ „\ura Jak{i}“ Ka}

Sme{an doga|aj

me{an doga|aj koji pamtim je moj tre}i ro|endan. Bilo je puno dece i rodbine.

Mama je iznela tortu. Na torti je bilo tri sve}ice. Kada smo otpevali pesmu, svi smo krenuli da duvamo sve}ice. Gasili smo ih, gasili, a one su se stalno iz po~etka palile. Bilo je jako sme{no. Nismo mogli da ih ugasimo. Svi

J

smo se po~eli smejati, a na kraju ih je mama ugasila vodom.

Ose}ala sam se prvo zbuweno, a zatim sre}no i radosno, kao i svi ostali gosti.

Jelena Milo{, II-d O[ „Jo`ef Atila“ Novi Sad

U parku

ednog lepog, sun~anog jutra krenuli smo s u~iteqicom u Dunavski park. Kada smo stigli u park, odmah sam primetila mali, tek procvetao,cvet. A onda smo u jezeru ugledali labuda koji je plivao unaoko, a oko wega su se vrtele male korwa~e. Posle smo kupili kokice i hranili golubove i labudove. Bilo je tamo raznog drve}a. Bilo je divno, puno `buwa, drve}a, insekata...

Malo posle seli smo na klupe da se odmorimo.Sela sam i gledala kako oko mene divan vetri} nosi listove. Cve}e je mirisalo jako lepo. Dok smo se {etali parkom, kejom i [trandom gledala sam divan prizor prole}a.

Vra}aju}i se ku}i, sva vesela i sre}na, razmi{qala sam o prirodi i wenoj lepoti u prole}e.

Mia Turudija, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

Sta{a Lali~i}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

M

[ta qubav mo`e

oja tetka je bila profesor srpskog jezika. Pri~ala mi je da je bila ponosna na svoj posao, da ga je jako volela i da se trudila da svoje znawe {to boqe prenese na svoje |ake.

Me|utim, te~a je dobio jako dobru poslovnu ponudu, ali na Novom Zelandu.

Tetka je zato morala da se preseli i da napusti okru`ewe koje je jako volela.

Kada su oti{li na Novi Zeland, vrlo retko su govorili svoj jezik. Na kraju se svelo na to ga koriste samo u krugu porodice. Moj brat i sestra su morali ubrzano da u~e engleski jezik jer je uskoro tre-

balo da po|u u {kolu. Tetki je bilo posebno te{ko po{to je, zbog „iskustva“ s Vukom Stefanovi}em Karayi}em, ~itala kao {to pi{e i pisala kao {to govori.

Mogu zamisliti kako joj je bilo. Ipak se trudila da srpski jezik {to du`e govore u ku}i. Moj brat i sestra, u {ali ka`u da su se sva|ali samo na engleskom jeziku, kako ih moja tetka ne bi razumela. Tetka je, ipak, ponosna na sve, osim na mog brata, {to posle dvadeset godina boravka na Novom Zelandu te~no pri~aju srpski jezik. Me|utim,moj brat je, letos, kada je bio u Novom Sadu, upoznao i jako zavoleo

devojku koja ne zna engleski. Qubav je bila toliko jaka da su se verili i otputovali na Novi Zeland.

Moj brat sada mnogo boqe i raznovrsnije upotrebqava materwi jezik. Mislim da je to zato {to ima jako dobar razlog, a to je da pomo}u wega iska`e svoju qubav. Sre}na sam zbog brata i zbog tetke, po{to se ostvarila wena `eqa da se na{ divni jezik jo{ dugo govori i neguje u toj dalekoj zemqi.

Duwa Be`anov, VIII-b O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Maja Stojanovi}, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar“, Novi Sad

26

MU[KA POSLA

ponedeqak27.decembar2010.

DNEVNIK

Kako se re{iti peruti erut je neophodna i dobra za na{e vlasi{te.

Na{e telo se samo od sebe obnavqa, a u tom procesu opadaju stare }elije ko`e. U normalnom stawu to se ne prime}uje. Ali, kada dolazi do poreme}aja tog procesa, pojavquje se neprijatan problem vidqive peruti koja }e pokvariti i najboqu frizuru.

Postoje dva tipa peruti – suva i masna. Suva perut je znak suvog vlasi{ta, a prepozna}ete je po finoj teksturi.

U ve}ini slu~ajeva je vidqiva i na na{oj ode}i. Masna perut je ve}a i lepi se za kosu. Znak je preteranog lu~ewa `lezda.

Mada nije lako re{iti se peruti, to ipak nije nemogu}a misija. Sledite na{e savete i u samo par nedeqa re{ite se ovog estetski ru`nog problema.

P

Nemojte preterivati Postoje dve krajnosti – ili se ne brinemo o svojoj kosi ili se brinemo u prevelikoj meri. [amponi, regeneratori,

kori{}ewe raznoraznih preparate za stajling, u velikoj meri negativno uti~u na zdravqe na{eg vlasi{ta. Mo`da vam se ~ini logi~nim da s gore navedenim sredstvima uklonite perut, ali samo }ete pogor{ati problem.

oreme}aji u prehrani su veoma opasni. Svi su upoznati sa anorekisjom, bulimijom i sli~nim bolestima, vezanima uz prehranu. Anoreksi~ari ne jedu, builimi~ari povra}aju, ali to su tek po~eci. Postoje jo{ mnoge druge bolesti za koje se ba{ i ne zna, a isto su opasne kao i dve prethodno spomenute.

Bigoreksija

rite {ampon protiv peruti koji }e va{em temenu i kosi pru`iti i dodatnu vla`nost.

Na`alost, {amponi se ne bore protiv stvarnih uzroka peruti, zbog toga nisu sami dugotrajno dovoqni. [ampon protiv peruti potrebno je koristiti minimalno mesec dana kako biste dobili najboqe rezultate.

Idite kod lekara ^ini vam se preterano da zbog peruti pose}ujete lekara? Ali, ~esto je gqivi~na infekcija uzrok pojave peruti.

Ako uz perut na temenu uo~ite i crvene mrqe, obavezno posetite dermatologa.

Stawe uma Stres, nezadovoqstvo i lo{e raspolo`ewe mogu uzrokovati nastanak peruti. A kako je te{ko kontrolisatium, vrtimo se u krug. Okru`ite se prijateqima koji }e opet izmamiti osmeh na va{e lice, bavite se sportom i svoje slobodno vreme iskoristite na najboqi mogu}ni na~in.

Ishrana Raznolika i zdrava ishrana itekako poma`e u borbi protiv peruti. Pove}ajte unos cinka, koji mo`ete prona}i u

^uvajte se prqavih tastatura stra`ivawe koje su napravili britanski nau~nici pokazalo je da su tastature prqavije od VC {oqa, odnosno da sadr`e ve}i broj opasnih bakterija. Mnogi qudi ne peru ruke posle nu`de ili dolaska

`itaricama, piletini i morskim plodovima.

Zdrava kosa, zdravo vlasi{te Kako biste se dugoro~no re{ili peruti, obratite pa`wu na preparate koje koristite u nezi kose. [amponi treba da budu i pH neutralni. Kosu ne smete prati vru}om vodom. Kada su u pitawu preparati za stajling, na neko vreme odustanite od wih. Na zdravqe kose i vlasi{ta pozitivno uti~e i boravak u prirodi.

Dodatni prakti~ni saveti Pre nego {to operete kosu dobro je i{~e{qajte finim ~e{qem. Na taj na~in }ete tokom prawa kose lak{e isprati perut. Ne preterujte s masirawem vlasi{ta za vreme prawa kose. Nepotrebno trqawe samo }e stvoriti vi{e peruti. Kada je ispirawe u pitawu – {to du`e to boqe. ^e{aq i ~etku za kosu perite ~e{}e i detaqnije nego {to ste to do sada radili.

Najboqe je da to ~inite kada perete kosu. Na taj na~in elimini{ete bakterije i gqivice. Prilikom ~i{}ewa ~e{aq i ~etku operite {amponom.

Ova bolest je jo{ poznata pod nazivom mi{i}na dismorfija. To je poreme}aj u kom osoba stalno brine da je premalena i krhkog izgleda. Za bigoreksiju se ka`e da je suprotna anoreksiji. Najaj~e{}e se ovaj poreme}aj pojavquje kod bodibildera i zavisnika od teretane. Koliko god ve`bali i hranili se, ose}ate se sve vi{e se nedovoqno razvijeni i tu nastaje problem. Opsednutost masom mo`e dovesti do preterane upotrebe steroida i nezdrave prehrane {to dovodi do velikih zdravstvenih komplikacija. Ovaj poreme}aj se naj~e{}e javqa kod mu{karaca.

Dismorfobija (BDD) Predstavqa strah od ru`no}e ili lo{eg izgleda. Ovaj poreme}aj se defini{e kao preokupacija zami{qenim (nepostoje}im) defektom na telu. Ako i postoji na telu neki znak nepravilnosti, bolesnici koji boluju od ovoga, napravi}e od toga ogroman problem, te }e postati opsednuti tim nedostatkom. Qudi sa ovim poreme}ajem imaju pove}n rizik dobivawa raka ili samoubisva.

Ortoreksija Se javqa kao poreme}aj u prehrani u kojemu je osoba kompulsivno opsednuta ~istom i zdravom hranom. Iako jo{ nije svrstana na listu medicinskih poreme}aja, ova bolest je veoma opasna i kod bolesnika mo`e izazvati veliki gubitak te`ine i pothrawenost zbog nedostataka, po wima, zdrave hrane.

Prader - Vili sindrom Ovaj sindrom uzrokuje nedostatak geneti~kog materijala na 15. hromosomu. Za{to te osobe nemaju taj materijal, ne zna se. Zna se kako to deluje na bolesnike. Tako da im je poreme}en centar za sitost u mozgu. Takve osobe moraju biti pod stalnim nadzorom jer se doga|a da jedu sve i sva{ta, sakrivaju hranu, jedu hranu od qubimaca i sli~no. Na`alost, za ovaj poreme}aj lek nije prona|en.

KAKO SKINUTI GRUDWAK JEDNOM RUKOM

Male tajne velikih majstora

I

iz javnog prevoza i time na tastaturu nanose ogroman broj bakterija.

Kori{}ewem tastature od strane druge osobe, te iste bakterije se raznose sa tastature na drugu tastaturu ili telefon, {to znatno pove}ava verovatno}u zaraze.

Prvo {to treba da uradite jeste da okrenete tastaturu naopako i lagano je protresete kako biste uklonili sitno sme}e koje se nakupilo na nedostupnim mestima izme|u tastera. Za nastavak vam je potrebno malo vate i alkohola. Na vatu ne stavqajte previ{e alkohola jer bilo kakva te~nost vrlo lako mo`e ozbiqno o{tetiti tastaturu. Laganim pokretima pre|ite po celoj povr{ini tastature i alkohol }e „ubiti“ veliku ve}inu {tetnih mikroorganizama. Va{a tastatura }e biti u velikoj meri dezinfikovana i ne}e predstavqati nikakvu opasnost za zdravqe.

Ako ste pak osetqiviji na bakterije ili vam je iz nekog razloga imunitet slab, ~istite tastaturu svakodnevno pre upotrebe. Postupak dezinfekcije ne iziskuje mnogo vremena, a rezultat je vi{e nego zadovoqavaju}i. Zdravqe je ipak na prvom mestu.

Mawe poznati poreme}aji P

[ampon protiv peruti Obavezno morate promeniti {ampon i odabrati onaj posebno kreiran protiv peruti. Danas ne samo da postoje posebni proizvo|a~i specijalizovani za ovaj problem vlasi{ta, nego skoro svaka kozmeti~ka ku}a u svojim linijama ima i {ampon protiv peruti. ^esto imaju trenutni efekat. Ako patite od suve peruti, odabe-

PREHRANA I IZGLED

ko joj jednom rukom skinete grudwak i to jo{ bez prethodnog skidawa majice budite sigurni da }ete se upisti u sam vrh liste wenih qubavnika. To je ume}e koje }e ona svakako znati visoko da ceni. Ali da bi uop{te krenuli da skidate

A

grudwak postoji nekoliko predradwi koje obavezno morate da obavite.

Ruke moraju biti zagrejane.

U}i pod majicu drage sa hladnom rukom je fatalna gre{ka na samom po~etku. Nije ni malo prijatno, a mo`e da pove}a nervozu. S obzirom da }ete preko majice te{ko videti da li se otkop~ava spreda ili od pozadi, ne`no joj milujte grudi. Ako napipate plasti~nu kop~u spreda, tada se tu grudwak i otkop~a, a ako je nema napred, razumqivo je - otkop{ava se od pozadi.

Posle toga lagano u|ite rukom odozdo ispod wene majice i napipajte tvr|i deo tkanine na grudwaku (a na zadwoj strani kop~a se nalazi na sredini le|a).

Grudwak sa kop~om na kukice Naj~e{}i grudwak koji koristi `enska populacija je upravo ovaj tip grudwaka. Najgori primerci imaju ~etiri kukice, dok standardni imaju dve. Pristupite kop~i tako da ne`no zavu~ete ruku

ne ostaje pri{ivena kop~a pomaknite prema gore. Grudwaci znaju da se uvrnu, pa }ete mo`da deo bez kop~e morati da spustite dole.

Grudwak sa predwom kop~om Najjednostavniji grudwak za skidawe, kog ~esto nose `ene sa mawim grudima. Ovaj tip grudwaka ima kop~u izme|u korpica za grudi i uglavnom se skida pritiskom na sredinu kop~e.

Bikini

pod wu i na dowi deo kop~e postavite sredwi prst, a sa gorwe strane je fiksirajte ka`iprstom. Palcem pomaknite gornji deo kop~e na koju god stranu se ve} otkop~ava, pribli`avaju}i drugu stranu ka`iprstom i sredwim prstom. Nemojte ispu{tati kop~u dok god niste sigurni da je grudwak otkop~an. Ako ispustite kop~u, a jedna kukica ostane i daqe zakop~ana, te-

{ko }ete skinuti grudwak jednom rukom.

Grudwak sa kop~om gore-dole Kopp~a gore-dole retko se nalazi na grudwacima novije proizvodwe, ali je ~esta kod kupa}ih kostima. Ponovite postupak fiksirawa sa sredwim prstom, a ka`iprstom i palcem deo grudwaka na kojem

Skidawe bikinija je uglavnom jednostavno, ali ponekad zna da se iskomplikuje. Jednostavnu ma{nu na le|ima ili vratu nije te{ko odvezati, ali u slu~aju da postoje dve ma{ne, dobro osmotrite koju bi bilo strate{ki pametno prvu odvezati. Ponekad `ene ve`u ~vor ispod ma{ne, pa vam odvezivawe ma{ne ne}e puno pomo}i. Ipak, bikini je elasti~an, pa se korpe lako jednostavno prevrnu.

Oni koji `ele da sve ovo vide u praksi mogu da pogledju link http://www.youtube.com/watch?v=XiL2 5Au51AI&feature=player_embeddedko a ako vam pri ruci nije lutka iz izloga ili (pre)dobra prijateqica, skidawe grudwaka mo`ete da ve`bate i na va{em prijatequ.

Progutajte ponos i u ime budu}ih uspeha kod suprotnog pola, poslu`ite se onime {to imate.

Niko se nije rodio sa talentom za skidawe grudwaka. Ve`ba, ve`ba i samo ve`ba, jer ne ka`e se uzalud: ponavqawe je majka znawa.

SVET POZNATIH

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

Ostavqeni le~e rane

27

PAPARACO

P

osledwa qubavna glasina poti~e iz ameri~kog ~asopisa „Star”, a glasi – Rajan Rejnolds i Sandra Bulok su u vezi. Navodno su se zbli`ili u mesecima koji su prethodili kraju wegovog braka sa Skarlet Johanson za koji smo saznali sredinom ovoga meseca.

Ba{ u vreme koje ~asopis spomiwe kao mogu}i po~etak veze Rajana i Sandre, pre {est meseci, Skarlet je Sandri uru~ila Em-Ti-Vijevu nagradu „Yenerej{on”, kada ju je oskarovka poqubila na pozornici i tako zasenila ostatak dodele. To pojavqivawe je Sandri ujedno bilo i prvo nakon skandala kada je otkriveno da je mu` Yesi Yejms varao sa starletom Mi{el Bomb{el, neposredno nakon dodele Oskara na kojoj je slavila pobedu u kategoriji najboqe glumice.

Rejnolds i Bulokova su dobar deo pro{le godine proveli zajedno, prvo snimaju}i, a potom i promovi{u}i romanti~nu komediju „Prisila na brak”. Glumi~in je portparol, {to je bilo i za o~ekivati, ve} je negirao navode tvrde}i da oni „bukvalno nisu ni{ta vi{e od prijateqa”.

Najve}a TV blama`a godine

S

Pretwa smr}u ili poezija

nimawe filma o cunamiju koji je pogodio Tajland 2004. godine u kojem glavnu ulogu igra Juan Mekgregor, prekinuto je kada je u glum~evoj prikolici uhva}en kaskader koji mu je ostavqao uznemiravaju}u poruku: „Uvr}em no` dok te gledam u o~i”. ^elnici studija nisu zvali policiju jer „ne znaju {ta da rade”, tvrde}i da je re~ o poruci koja mo`e da zna~i „i pretwu smr}u i pisawe poezije”.

- Nismo mogli da alarmiramo policiju Tajlanda jer je ~ovek pisao ne{to {to li~i na poeziju i oni to ne bi shvatili - rekao je neimenovani ~lan produkcije „Santa films”.

Statistista je udaqen sa seta i snimawe je obustavqeno. Producenti su odlu~ili da on predstavqa veliki rizik. Ostali statisti i kaskaderi ipak tvrde da „poeti~ni ludak”, Amerikanac koji godinama `ivi na Tajlandu, nije predstavqao nikakvu pretwu, da nikada nije bio na setu kada i Juan, i da je delio prikolicu sa glavnim glumcem.

I

zme|u 10 najve}ih TV blama`a koje su nas uveseqavale ove godine apsolutna pobednica je voditeqka australijskog „Top modela” Sara Murdok, koja je proglasila pogre{nu pobednicu, prema rezultatima internet glasawa. Na drugom mestu se na{la {panska voditeqka Tawa Lasera, kojoj se pred milionskim auditorijumom dogodila nezgoda s haqinom, pa je servirala svoje gole grudi gledaocima. Voditeqi TV-prodaje koji su jednim potezom „nesalomqivi” poklopac razbili na hiqade komadi}a zaslu`eno su osvojili tre}e mesto. Odmah za petama im je najseksipilnija `ena sveta [eril Kol, kojoj je u popularnom {ou „Iks faktor” izleteo „golub” pred kamerama. Na petom mestu ove, ne ba{ presti`ne liste zasela je italijanska starleta Marija Fruskio koja je gledaoce razveselila ogromnim poprsjem, koje je malo izletelo iz dekoltea.

Yenifer Aniston

OUT

IN

[ekil O’Nil bio je gost dirigent orkestra „Boston pops” na koncertu u Bostonu.

Olivija Palermo

A

Na dijeti 23 godine

meri~ka glumica Ginifer Gudvin ima veliku tajnu od svoje devete godine `ivota ona je dijeti. Danas joj je 32 i daqe neprestano pazi na svoju te`inu.

- ^lanica sam udru`ewa onih koji paze na svoju te`inu ve} 23 godine.

To je jedini na~in koji ti poma`e da se ne ose}a{ dehidrirano ili jadno ispri~ala je Ginifer medijima. Dok je odrastala u Memfisu nije uvek imala razvijenu svest o zdravom `ivotu.

- Kada sam bila mala trebalo mi je jedno du`e vreme da shvatim da povr}e ne izlazi iz zemqe pohovano.

Svoje prehrambene navike promenila sam u ~etvrtom razredu jer sam bila mala debela devoj~ica koja je bila jako nesre}na. Kada sam krenula na dijetu se}am se da sam plakala kada mi je mama prvi put servirala zeleno povr}e, mislila sam da `eli da me izgladni do smrti - rekla je Ginifer.

Danas, kada je starija, Gudvinova zdravu ishranu kombinuje sa ~asovima baleta i kardio ve`bama u teretani.

- Imam trenera koji je balerina i koja me u~i pilates baletu.

Osim toga bavim se i brzim hodawem. Znam da pre|em nekoliko kilometara, popijem kafu i vratim se natrag. Nakon takve {etwe odli~no se ose}am! - ka`e Ginifer koja je ipak s godinama uspela da prihvati svoje telo.

- ^ak i kada imam koji kilogram vi{ka, imam poverewa u sebe, jer se zapavo nikada ne zapustim - zakqu~ila je glumica.

BISERI Na ode}a kraju snimaw k nestan oju sam nosi a sva la e. Pone kad me ~udesno i vi~u p ~ak i z r e k o te cip ele ko telefona: „T ovu { ara, t a ju [ta m i mogu 700 dolara!” vaqda ? Ne}e . pretre m sati k i u}u?

Tara Rejd, glumica

28

ODMOR / OGLASI

ponedeqak27.decembar2010.

[vajcarski hotel sa nula zvezdica Iako bi se 99 posto turista smesta okrenulo i potra`ilo drugi hotel kada bi videli da nema tople vode, {vajcarski hotel “Nul {tern”, pun je cele godine.

“Nul {tern hotel”, prvi i najverovatnije posledwi hotel u [vajcarskoj sa nula zvezdica, trenutno u`iva veliku slavu, uprkos lo{im uslovima koje ne biste po`eleli ni najgorem neprijatequ. Nalazi se u nekada{wem bunkeru u Tojfenu, i izgleda u`asno, ali se svejedno nalazi u top 100 hotela Evrope. Naravno, iza toga stoje razlozi.

Jedan od tih razloga je sigurno to da no}ewe u ‘sobi’ bez prozora ko{ta sedam evra. Drugi bi mogao biti to da je takav oblik odsedawa ne{to kao eksperiment. Sobe se ne greju, a da se ne smrznu tokom zimskih dana, gosti dobiju boce vode koje se stavqaju pod pokriva~. A ako ste dovoqno odva`ni da se uputite tamo, par slu{alica }e vam svakako dobro do}i da ne morate slu{ati glasnu ventilaciju. Kupatilo se deli sa svim qudima u

hotelu, a ako ste sretne ruke, ima}ete i toplu vodu. Naime, svakog jutra se odr`ava svojevrsna lutrija ~ija je glavna nagrada - topla voda. Uprkos svemu, hotel nikada nije prazan, za razliku od nekih wegovih lep{ih ‘kom{ija’ ~ije sobe ne ko{taju mawe od 300 evra po no}ewu.

Pa, {ta ka`ete na jedno jeftino odsedawe u [vajcarskoj?

Kolike napojnice ostavqati u inostranstvu ada napustite svoju zemqu, uobi~ajena pravila na koja ste navikli vi{e ne va`e. Isto je i s napojnicama.

Kako znati koliku je napojnicu pristojno ostaviti u kojoj zemqi?! Evo male pomo}i: Velika Britanija – 10-15 posto u restoranima je pristojna napojnica koja se od vas o~ekuje, osim ukoliko je na kraju va{eg ra~una napisano da je ura~unata „discretionary service charge”. To zna~i da su je oni ve} ura~unali za vas. Za pabove je sasvim dovoqno na kraju ve~eri ostaviti jednu do dve funte, za taksiste su napojnice 10 posto, dok je napojnica za vodi~e i vratare nekoliko funti.

Zapadna Evropa – napojnice u restoranima u pravilu nisu nu`ne. Ve}ina dr`ava ih zara~unava u cenu usluga koje vam nude, iako nekoliko evra dodatno na ra~un mo`ete ostaviti kao znak dobre voqe.

Taksisti tako|e ne o~ekuju napojnicu, ali mo`ete im ostaviti evro-dva isto kao i izuzetno qubaznim vratarima.

Isto~na Evropa – o~ekivawa za napojnice su prili~no niska, zato mo`ete vrlo lako preterati. Deset posto je sasvim pristojna napojnica, s tim da mo`ete i}i i ne{to ni`e od toga, osim u Ma|arskoj gde se od vas o~ekuje 10 posto. Napojnice ne-

K

mojte ostavqati na stolu, nego je uru~ite konobaru.

Za taksiste je uobi~ajena napojnica pet posto.

Indija – napojnice dosta zavise od toga gde se nalazite. U restoranima se ostavqaju uglavnom vrlo niske napojnice, dok se ne preporu~uje davawe napojnica vratarima i ostalima. Uko-

liko nekome `elite posebno da se zahvalite, donesite poklon.

Sredwi istok – Pitawe napojnica u zavisnosti je od toga u kojoj se zemqi nalazite, te bi bilo lo{e pitati vodi~a. U Istanbulu davawe napojnica nije obi~aj jer su one ve} ura~unate u cenu, a na primer u Izraelu je napojnica od 10 posto o~ekivana.

Australija i Novi Zeland – iako zvu~i iznena|uju}e, u ovim zemqama se ne o~ekuje ostavqawe napojnica. Ukoliko ste jako

zadovoqni uslugom, mo`ete ostaviti neki mawi iznos, ali vam ga niko ne}e tra`iti.

Afrika – u Ju`noj Africi i Kenijii uobi~ajena je napojnica 10 posto koja vam je ve} ura~unata u ra~un restorana. Tako|e, mo`ete dodatno nagraditi taksiste ili qubazne vratare.

U Tanzaniji svakako ostavite pokoju napojnicu, budu}i da wima i vrlo mali iznosi jako mnogo zna~e. Vi ne}ete puno izgubiti, a wima }ete puno pomo}i.

Ju`na Amerika i Kanada – {to ste bli`e SAD, to napojnice vi{e rastu.

Deset posto je uobi~ajena napojnica u restoranima ju`ne Amerike. ^ak i ako je navedeno da je napojnica ve} ukqu~ena u cenu usluge, od vas se o~ekuje da je predate glavnom konobaru. Nemojte je ostavqati na stolu.

U Kanadi se o~ekuju napojnice od 15-20 posto u restoranima, ali, svakako bi trebalo da ostavite napojnicu jo{ i taksistima, vratarima i ostalom osobqu hotela u kojem se nalazite.

Ukoliko niste sigurni kako je u zemqi u koju vi putujete, slobodno pitajte nekog u blizini, vodi~a, recepcionara u hotelu u kojem ste odseli i sli~no, ili mo`ete ostaviti 10 posto, {to je gotovo svuda pristojna napojnica.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga majka i baka

IZDAJEM dvosoban lepo name{ten stan u Pariske Komune - Novi Sad, III sprat. Telefoni: 063/888-22-44, 024/713-770, 021/730650, 063/8734675.

18367 IZDAJEM name{tenu garsoweru za dve osobe u Ul. Toplice Milana 30m2, useqiva od Nove Godine. Telefon: 064/160-98-24.

18390

Radojka Jo{i}

Opra{tamo se od na{eg po{tovanog i cewenog zeta

Zdravka Buri}a

Sahrana je danas, 27. 12. 2010, u 13 sati, na ^enejskom grobqu. Tuga i bol su preveliki. Nedostaje{ nam, uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

Tuguju za tobom: sin Dragoslav, unuka Aleksandra, unuk Aleksandar i snajka Sne`ana.

Porodica Latinovi}: Mile, Ilija, Milorad, Slavica i Milka.

18417

OG-1

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

17991 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila, zamena cevi. Telefon: 6393737 i 064/160-47-25.

18163 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

18217 STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

18346

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

16351 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako.

Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

17499 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa.

Telefon 063/77-19-142, 061/61722-19.

18040 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18151 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-9814.

18257 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

18258

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Radojki Jo{i}

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav

Zdravku Buri}u

Radojki Jo{i}

ro|. ^eni}

od porodica: Mr|a, Rodi}, Pavi}evi}, Podgajski, Mitrovi}, Vukovi} i Kujunxi}.

od Mirka Bosan~i}a sa porodicom.

od sina Dragoslava.

OG-3

OG-2

18416

Posledwi pozdrav voqenoj baki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Radojki Jo{i}

Radojki Jo{i}

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga mama, baka i ta{ta

Marija Pavlov ro|. Kuburi}

ro|. ^eni}

Sahrana je danas, 27. 12. 2010. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu i po{tovawem: }erka Vera, unuke Marijana i Bojana, zetovi Predrag i Bojan.

od unuka Ace i Sake.

od Marinka ^eni}a sa porodicom.

OG-5

OG-4

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

SE]AWE Pre osam godina, 27. 12. 2002. godine preminuo je u Pan~evu na{ dragi

Stevan Drapo{

Bo`idar K. Stefanovi}

Veronika Strbad

diplomirani ekonomista, penzioner ro|en u Vlajkovcu 1924. godine

Sahrana je u utorak, 28. 12. 2010. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu.

1940 - 2010.

Sahrana je danas, 27. 12. 2010. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu.

O`alo{}eni: }erka Hajnalka, unuk Albert, unuka Kristina, zet Laslo.

18414

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Draga na{a

Sofija Davidovac

Pre tri godine, 18. 2. 2007. godine preminula je u Pan~evu na{a draga

O`alo{}eni: Steva i }erka Marija.

S tugom te posledwi put.

pozdravqamo

Dever Todor i porodice Vernot i Jovanovi}.

18415

18411

Posledwi pozdrav po{tovanoj

29

POMEN Dana 3. januara navr{ava se {est meseci od smrti moje sestre

POMEN

18413

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Nevena S. Stefanovi}

g|i Jelici Habijan

Vladan Zlokolica 1939 - 2005.

Zauvek u na{im srcima.

Stevan ^iki}.

27122010

Supruga Radmila, }erka Dragica i sin Radovan.

18402

ro|. Stojanov slu`benik po{te, penzioner ro|ena u Dolovu 1921. godine Uspomenu na svoje drage ~uvaju: k}erka Gorica, sin Jovan, zet Radoslav, snaja Zorana, unuk Davor, unuka Danijela, zet Predrag, unuk Stefan, praunuk Nikola, sestri} Budimko Brati}, brat i dever Jovan sa porodicama.

18333

Gal Ferencu Zorke Vojinovi} 1928 - 2010.

27. 12. 2009 - 27. 12. 2010.

Uspomene na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Sestra Dana Glu{~evi} sa porodicom.

17852

Tvoji: supruga Ida, }erke Valeria i Gabriela sa porodicom.

18412

30

06.30 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 10.40 11.35 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

Jutarwi program Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti ^ovek i vreme Plej gejms Brazde Kuhiwica Desilo se Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema

Nina Martinovi}

Kosmos

07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.27 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko Fip komerc - Vitafon Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Arena info Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Mra~na strana digitalnog sveta Prirodno iz Srbije-info Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Iza mre`e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike Barometar

Da li i kako bavqewe jogom mo`e da nam pomogne u pronala`ewu odgovora na pitawe ko smo i kako nam poma`e u otklawawu problema sa ki~mom, stresom i depresijom? O svemu ovome govore Slobodan Mili}evi} ]i}i, instruktor joge i Dragana Jovanovi}-Boka, psiholog i psihoterapeut Transakcione analize.

Urednica i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30) 14.30 15.00 15.10 16.02 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

TV PROGRAM

ponedeqak27.decembar2010.

Magna aura Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: ^okolada Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Stvori me po `eqi, film

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Bo`i} Bata i ~arobni paw, film 08.30 Brazda (ma|) 09.00 VIVE 2010. festival ma|arske muzike 09.30 Bo`i}ne pesme 10.30 Tek ro|eni 11.20 Grad an|ela 12.00 Putevi nade 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Zajedno 13.15 ^ari ribolova 13.45 Halo TV (ma|) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Razgovor s povodom (ma|) 21.30 Srce Ponderovih, film 23.00 ^ovek koji je izazvao mafiju

Vu~ari Dowe i Gorwe Pola~e Autor opisuje poratnu situaciju u selima Dalmatinske Zagore, i folklorno-etnolo{ke obi~aje me{tana koji zimi daruju lovce na vukove. Seqak Micur ubio je vuka, me|utim, me{tani iz susednog sela ubili su vuka sa kojim tako|e `ele da isprose {to vi{e hrane i novca.

Uloge: Boris Dvornik, Stojan Aran|elovi}, Dragomir ^umi}, Dragomir Felba, Dragomir Bojani} Gidra, Marija Kon, Radmila Ple}a{ Re`ija: Zdravko [otra (RTS 1, 13.31) 08.00 08.15 09.02 09.44 10.04 10.36 11.12 12.00 12.15 12.30 12.36 12.48 13.31 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 21.52 21.56 23.00 23.04 00.05 00.20 00.29 01.12

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.45 16.59 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan NS klinci Film: Regtajm Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Pregled Dejvis kup 12.00 Premijer liga: Everton–Birmingem 14.15 Pregled NHL 14.45 Uskijavawe 15.15 Premijer liga: Aston Villa – Totenhem 17.00 NBA: LA Klipers – Finiks 19.30 Pregled Premijer lige 20.30 Menayer Pres Konferens: Arsenal – ^elsi 21.00 Premijer liga: Arsenal - ^elsi 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer lige

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.10 23.35 00.00 00.30 01.30

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Lov i ribolov Eko karavan O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Evronet Gastronomad Pozori{te u ku}i Film: Vu~ari Dowe i Gorwe Pola~e Sat Vesti Miris ki{e na Balkanu Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Tri majstora: Miroslav, Cune, Tozovac Vesti Upitnik Vesti Operativci Dnevnik Evronet Sjaj trulog novca Film: Yamping yek fle{

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Indijana Yons i posledwi krsta{ki pohod Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Film: Crna maska 2: Grad maski Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.02 Koncert za dobro jutro 06.40 U zdravom telu 06.54 Kuvati srcem: Maja Qubi~anovi} 07.24 [umska {kola 07.30 Pepa prase 07.35 Metro Erni 07.47 Spajdermen 08.08 Aleks 08.17 Tuma~ewe kwi`evnog dela 08.31 Mansarda 2 08.56 Jedna slika, jedna pri~a 09.09 Arhitektura 09.51 Enciklopedija 09.58 Vrele gume 10.30 Total tenis 10.44 Nau~ni program 11.13 Nekad i sad 11.43 Metropolis u Srbiji 12.12 Operske zvezde Boq{oj teatra 12.58 Trezor 13.58 Tuma~ewe kwi`evnog dela 14.12 Mansarda 14.37 Jedna slika, jedna pri~a 14.50 Arhitektura 15.32 Iza granica 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Datum 16.39 Verski kalendar 16.52 Obrazovno ogledalo 17.13 Eko global 17.41 Enciklopedija 17.49 Koktel klub 18.20 Razglednica 18.49 [umska {kola 18.55 Ruske bajke 19.51 Datum 19.55 Verski kalendar 20.09 Umetnost [panije 21.00 O~ajne doma}ice 21.46 Tron, film 22.05 Film: Kagemu{a 00.49 Big bend RTS 01.38 Iza granice 02.02 Trezor 03.01 Umetnost [panije 03.52 Obrazovno ogledalo 04.13 Eko global 04.41 Big bend RTS 05.30 Razglednica

06.00 06.30 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.50 08.00 08.05 08.15 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.55 16.00 16.05 17.00 17.01 17.55 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00 04.30

VOA Crtana serija Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Top {op Otvoreni studio Vesti Jagodica Bobica Top {op Vesti ^arolija, ~ar na dar: Katoli~ki Bo`i} Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Dok. serija: Univerzum Otvoreni studio Info Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Trka sa vremenom 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Katakombe Dok. serija Porodica Serano Film: Trka sa vremenom

Devon Sava

Klub de~aka U napu{tenoj {umskoj brvnari, ina~e tajnom skrovi{tu trojice tinejyera iz malog grada na jugu Kanade, iznenada se pojavquje tajanstveni Amerikanac sa ranom od metka u nozi. On se predstavi kao Luk Kuper i ka`e da je zapravo policijac koji be`i od korumpiranih kolega, koji rade za mafiju.

Uloge: Kris Pen, Dominik Zamprowa, Stjuart Stoun, Devon Sava Re`ija: Yon Foket (B92, 23.35) 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.15

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

TV dizawe, jutarwi program Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija Top {op Na{a mala klinika Drugi svetski rat u boji Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom Vesti B92 Sportski pregled Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Drugi svetski rat u boji Vrati}e se rode Reakcija Vesti B92 Film: Klub de~aka Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Grand narod pita Farma Film: Odred generacije Iks Film: Kobno uzletawe

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.55 18.25 18.30 19.15 20.15 20.55 21.00 22.30 23.00 01.00 02.00 02.30 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op Film: Fatalna gre{ka Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Parovi, pregled dana Parovi, u`ivo Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Parovi, u`ivo ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija Film Jelena

@anin Tarner

Fatalna gre{ka Smrtonosan, nedefinisan virus izaziva niz smrtnih slu~ajeva u Sijetlu. Dr Samanta Karter, specijalista virologije, mora de se udru`i sa dr Nikom Boldvinom ne bi li zaustavili virus na wegovom putu uni{tewa...

Uloge: @anin Tarner, Antonio Sabato Yunior, Robert Vagner Re`ija: Arman Mastojani (Hepi, 16.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak27.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav-Bubi{a Simi}

Monika Belu~i

Napoleon i ja Martino je mladi nastavnik na ostrvu Elbi 1814. godine. Martin je idealista protivnapoleonskih uverewa, zaqubqen u predivnu i plemenitu baronicu Emili.

Mladi} postane kwi`ni~arem omra`enog velikog cara u izgnanstvu i uskoro po~ne da bele`i Napoleonove memoare...

Uloge: Danijel Otej, Elio Germano, Monika Belu~i Re`ija: Paolo Virzi (Nova, 00.10) 07.55 08.15 08.30 09.45 11.15 12.55 13.40 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.10 01.45 02.10 03.00 04.00

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Hadson Hok, film Napoleon i ja, film Bra~ne vode Heroji Ezo TV Izgubqeno vreme, film

08.00 Mi, Evropqani 09.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 10.00 Dalaj Lama 11.00 Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe 12.00 Doma}ica broj 49.

13.30 Misterije mumija 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Vizija Vangari Matajie 16.00 Qubavni problemi 16.30 Misterije istorije 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Ajn{tajnova velika ideja 20.00 Genije dizajna 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 23.00 Deca mumije 00.00 Qubavni problemi 00.30 Misterije istorije 01.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Hajdi Herkules Mala sirena Putuju}e pri~e 1.

Gnev u zoru @ikina `enidba Putuju}e pri~e Samo dospite vodu Moj ~ovek Godfri Gra|anska presuda Obra~un u kazino kabareu Goli{ave lepotice 2 Goli{ave lepotice 3 Podnebqa

06.00 07.40 09.25 11.00

Vegas za dvoje Veridba (2009) Moja gr~ka avantura Ledeno doba 3: Dinosaurusi dolaze Dvostruki dobitak Dodela nagrada evropske akademije za film 2010 Progawawe Meri Qubav u ~etrdesetoj Nalo`eni An|eli DOO G.I. Joe: Uspon kobre Pani{er @ivot je otkrovewe Najuzi krug Ekstrakt

12.35 13.55 15.25 17.10 18.35 20.05 21.45 23.40 01.45 02.45 04.20

07.00 09.12 10.20 11.00 11.10 12.00 12.16 12.34 13.20 14.20 15.00 15.35 16.10 17.30 18.15 18.26 19.30 20.15 21.20 21.55 22.35 23.15

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Na{i i Va{i Dnevnik Latinica, 1. deo Latinica, 2. deo Poslovni klub Dnevnik 3 Veliko, ve}e, najve}e, dok. serija 00.15 Koncerti za bis - najboqe iz 2010.

01.15 Hitna slu`ba

01.30 03.20 05.10 07.40 09.40 11.40 12.40 13.40 15.30 17.20 19.10 21.00 22.50

Film: Bo`i}ne prepravke Film: Prevarena Sudija Ejmi Meklaudove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Ne{ Brixis Film: Bo`i}ne prepravke Film: Na{ prvi Bo`i} Film: Bo`i}ni an|eo Film: Bo`i} u oblacima Film: Ples pet sestara Film: ^arobwak

08.45 09.55 10.45 11.45 13.25 14.15 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.05 01.00 02.00

U dobru i zlu Ekskluziv s Tatjanom Juri} Ezel Klon An|eo i |avo Voli{ li pse?, film [kola `ivota, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Putnik 57, film Unutra{wi svemir, film Astro {ou Izgubqeno-na|eno, film

Putnik 57

Denis Latin

Latinica: Gde je nestala `enstvenost?

Yon Kater je biv{i policajac burne pro{losti, stru~wak za sigurnost letova koji upravo putuje na novi posao.

Karter se na|e u letelici koju otimaju teroristi...

Uloge: Vesli Snajps, Brus Pejn, Tom Sizemor, Elizabet Harli Re`ija: Kevin Huks (RTL, 21.00)

Biti `ena u savremenom je dru{tvu vrlo te{ko. @ene kao da u sebi poku{avaju da usklade feminizam i `enstvenost.

Urednik projekta: Denis Latin (HRT 1, 20.15)

07.50 08.20 08.50 09.20 09.35 10.00 11.30 12.00 13.00 14.10 14.40 15.10 16.45 17.05 17.30 17.50 18.30 19.00 19.50 20.50 21.00 22.10 23.15 23.40 00.25 01.10

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.50 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils Rijeka: More Lepom na{om Skubi-Du Mala TV Jelenko Povratak ku}i, film Xoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Ritam nedeqe @upanijska panorama ^udom pre`iveli Hit dana Razgovor s predsednikom HOO-a Z.Mate{om Dan HOO-a, prenos CSI: Majami Nove avanture stare Kristine Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus mjuzikla: U grad!, film

Posledwi dani Pompeje Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Mesec koji uhodi @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Intermeco 3 Dobri duh Kasper Zemqa Seksualno ~udovi{te Osvetnici An|eo i bitanga

Pakleni hotel Mo}ni vetar Dobre namere Neznani junaci Vojni~ina Pla~i slobodo Petak posle petka Na ivici Tr~i Roni tr~i Pakleni hotel Cimeri Izvo|a~

Elizabet Harli

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe - Pilot Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe - Pilot Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade?

Pre`ivqavawe Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 09.30 11.30 13.30 14.45 15.15 15.45 18.00 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.30

Skija{ki skokovi Fudbal Skija{ki skokovi Atletika Tenis Tenis Skija{ki skokovi Zimski sportovi Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Rvawe Rvawe

Vojvo|anski biznismen u {umadijskom Parizu Kru{evcu je po~etkom 20. veka najelitnija ka`e: „a moju kobilu Micu koja je odlutala pre bila kafana „Pariz“ (kako su se tada mesec dana, ostavqam crkvi, a, ako se na|e, mom siuglavnom zvali hoteli, kafane ili restonu Momiru“. rani u Srbiji). Tu su, pored starijih gostiju, svra*** }ali tata i ostali Kru{evqani – studenti PravU Okru`nom sudu u Kru{evcu bio je jedan sudinog fakulteta u Beogradu, koji su u Beograd odlaja, mla|i ~ovek, ne`ewa, dobar pravnik – ali je zili samo da pola`u ispite. Naru~ivali su malo povremeno voleo malo vi{e da popije. Posle troa sedeli dugo, pa je razumqivo {to ih kelneri nigodi{weg sta`irawa, predsednik suda je morao da su ba{ mnogo uva`avali. Jednom je nekoj qubopinapi{e mi{qewe (karakteristiku) o novim mlatqivoj `eni koja je zavirila u kafanu i upitala: dim sudijama. Za wega je napisao da je stru~an, vre„Koji je ovaj ovoliki svet tu?“, Mi}a kelner odgodan i dobar sudija „...mada pije ~e{}e“. Posle izvorio: „Sve sami studenti vesnog vremena mladi sudija prava“. „Otkud u Kru{evcu je dobio preme{taj u drugi toliko studenata prava?“, grad, i morao je, pored ostaza~udila se `ena. „Pa molih dokumenata, da prilo`i `da i nisu svi studenti mi{qewe predsednika suda. prava, ali ja sve badavaxije Ostali ~lanovi suda znali {to po ceo dan sede u kafasu da to {to je predsednik ni, zovem studentima pranapisao mo`e {koditi mlava“. Pomalo uvre|eni ovim dom sudiji pa su zamolili kelnerskim vicem, studenpredsednika da svoju ocenu ti su ~ekali zgodnu prilipromeni ili bar ubla`i. ku da vrate milo za drago.

Predsednik je tvrdio da ne Jednog dana pojavio se, za mo`e da pi{e novu karakteKru{evac i kafanu „Paristiku, ali bi mogao samo riz“, neobi~an gost: sredone{to dodati staroj. „Pa ve~ni gospodin u kaputu s dobro, uradite bar to“, zakrznenom kragnom, polucimolile su ga sudije. Predlindrom i velikim portsednik je dugo mislio, a onda feqom u ruci – izgledao je je uz ono „pije ~e{}e“, dodao kao neki poslovni ~ovek iz „ali re|e“.

Preka, kako su onda naziva*** li Vojvo|ane. Gost je seo za Tata je slu`io vojsku u sto i od glavnog kelnera kowici, tako pro{ao Prvi Mi}e naru~io kapuciner. i Drugi balkanski rat i Mi}a je, kao iskusan kelstigao ~ak do Jedrena. Tada ner, primio poruxbinu, masu u kowici slu`ili mladida nije znao {ta je to. Pri}i iz imu}nih porodica i {ao je studentima da ih pikad bi po{li u rat, sami su ta {ta ta re~ zna~i. „Pa to za sebe kupovali kowa. Kad S majkom i bakom Persidom 1931. je {ah, kako ne zna{“, razjaje izbio Prvi svetski rat, snili su mu oni i Mi}a je gostu na sto postavio tata – po ~inu ve} |ak-narednik – krenuo je s ko{ah. Ovaj se za~udio, iznena|eno pogledao kelnewem i svojim ^etvrtim kowi~kim pukom Dunavra i rekao: „Hvala, ne `elim da igram {ah, doneske divizije. Posle godinu dana, u jesen 1915, posite mi samo kapuciner, molim vas“. „Odmah sti~elo je povla~ewe na{e vojske. Po zimi i snegu `e“, rekao je Mi}a i ponovo otr~ao do studenata: pro{li su kroz Rugovsku klisuru i, umorni i „Nije {ah“, rekao je. Na to gladni, preko Prokletija su mu studenti kazali da su stigli u Albaniju. Mogli pogre{ili, i da su to, u su malo predahnuti jedino Nekom kru{eva~kom drvenom stvari, domine. Mi}a je u Skadru, blagodare}i advokatu jedan seqak je za kraj onda doneo gostu domine, koji je bio prijatestamenta izdiktirao: „Kobilu Esadpa{i ali se ovaj naqutio, miteq kraqa Petra Prvog.

Micu koja mi je odlutala pre sle}i da se kelner {ega~i Odmah su krenuli daqe na mesec dana, ostavqam crkvi, a jug, prema Dra~u. Usput ih s wim i pozvao {efa sale koji je znao {ta ovaj traje stanovni{tvo izrazito ako se na|e, mom sinu Momiru” `i, izvinio mu se i najzad neprijateqski do~ekivalo doneo tra`eni kapuciner i ucewivalo ih za koru hle– belu kafu sa {lagom koju danas zovemo kapu}iba i ~a{u vode, a bilo je raznih arbanaskih bandi no. Mi}a se vratio do studenata qut: „Kako ste koje su iz zasede pucale na vojnike i pqa~kale ih. mogli da budete takvi, osramotili ste me pred goKad su napokon stigli u Dra~, do`iveli su razostom i {efom!“ „E, to ti je za ono {to nas slu`i{ ~arawe. Trebalo je da ih do Krfa doveze francuk’o od bede; odsad budi malo qubazniji prema naski brod, ali je on ukrcao samo srpsku vladu i `ema pa }emo te mnogo ~emu nau~iti“, odgovorile su ne i decu, a vojska je nastavila ka jugu, prema lumu „badavaxije“. ci Valoni. Tati je usput uginuo kow pa je daqe *** morao pe{ke. Vojska je bila iznurena i iscrpqeU Kru{evcu je po~etkom 20. veka bilo dosta tana, ne samo od ranijih borbi nego najvi{e od glakozvanih drvenih advokata. To su bili obi~no nedi i sne`ne zime. Kad su stigli u Valonu, nisu visvr{eni studenti prava ili neki penzionisani deli o~ekivani brod. U me|uvremenu, Italijani ni`i slu`benici sudova. Oni su na pijaci ili po su pomo} srpskoj vojsci – pa tako i prevoz brodokafanama pisali seqacima `albe, molbe i prigovima – uslovqavali raznim ustupcima teritorija vore. Imali su dosta klijenata jer su bili jeftipo zavr{etku rata. Morali su da produ`e daqe, niji od pravih advokata. Tata je znao neke od wih, do luke San \ovani di Medua. Put je bio sve tea oni su mu pri~ali razne zgode svojih nepismenih `i, za wima su ostajali mrtvi vojnici, kowi, zaklijenata. Evo jedne: Seqak iz Globodera diktira prege i topovi. Najzad su pred ve~e stigli do lutestament: „Ovom ostavqam ovo, onom ostavqam ke i videli italijanski brod usidren sto metara ono...“, i nabraja sve budu}e naslednike i na kraju od obale.

U

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak27.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je uvek bio dan izazova za va{u borbenu priorodu. Mars je veoma sna`an u znaku Jarca pa ste neustra{ivi, neumoqivi i puni pozitivne energije. Uspe{ni u svemu. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

Dovoqno ste motivisani, a i zvezde su vam naklowene, da posti`ete dobre rezultate u karijeri. [to vi{e radite, to }ete vi{e i zara|ivati. Iskoristite ovaj povoqan period za poslovni i finasijski napredak.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. decembar 2010.

U svom domu mo`ete imati `ivu `urku s uku}anima. A ka`u, kada je bal, neka bude maskenbal. Deca daju dodatni ton ku}noj atmosferi. [to vi{e gostiju i dru{tva, vi{e zabave!

Obuzeti ste raznim poslovima i sitnicama koje `ivot zna~e. Pazite da od drve}a ne previdite {umu, kako se to ka`e. Globalni pristup treba imati u vidu. U qubavi, gotovo sve o~ekujete od partnera.

Preokupira}e vas mnogo posla, {to redovnog, {to zaostalog, a neodlo`nog. Povedite ra~una o saradnicima i izvr{iocima, koji mogu biti nedovoqno ozbiqni i savesni. Dobra organizacija.

Nervoza i okolnosti koje vas ukqu~uju na ve}e amplitude, mogu vam potro{iti energiju i `ivce uprazno. Izbegavajte osobe koje vas provociraju i izazivaju, a prihvatite nove {anse i re{ewa.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

U poslu, posebno onom privatnom, danas }e biti veoma burno. Poseti}e vas neo~ekivani saradnici i prijateqi, onako u prolazu, ali bi to moglo biti lepo i korisno. Provedite se i opustite.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Nije vam do posla. Za vas i va{u familiju bi zimski odmor mogao po~eti. Od ju~e, pa sve do 15. januara. Uostalom, mnogi }e biti odsutni sa svojih radnih mesta u tom periodu.

Ostajete dosledni u poslu do kraja. Kapetan posledwi napu{ta svoj brod. Preuzimate na sebe neke obaveze koji i ne biste morali, ali istrajavate s mnogo entuzijazma i snage. Sledi uspeh.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Niko vam ni{ta ne mo`e! Zato sami sebi ulep{ajte dan nekim novim sadr`ajima. Ples, qubavna ~avrqawa, kra}e putovawe, tro{karewe novca. Kupite poklone dok jo{ imate vremena.

Te{ko vas je uhvatiti na jednom mestu jer ste tamo i onamo, stalno u pokretu. Prijaju vam {etwa i fizi~ke aktivnosti pa nemojte stati, ni prestati. Zimske radosti su radosti za sve oko vas!

U poslu i karijeri privodite kraju aktuelne obaveze i sastanke, dogovore, susrete. To }e tako trajati bukvalno do kraja ove godine. Istovremeno, dru{tveni ste i dobro raspolo`eni. Qubav!

TRI^-TRA^

Suze za biv{eg V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-3

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-2

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

1

Ni{

0

^ini se da jedna od najseksipilnijih `ena na svetu peva~ica [eril Kol, jo{ uvek ne mo`e da preboli biv{eg supruga A{lija Kola koji je nekoliko puta prevario. Navodno, [eril je od A{lija dobila je dirqivu bo`i}nu ~estitku od koje su joj potekle suze.

- [eril je imala knedlu u grlu kad je primila ~estitku, a ~ak je pustila i suzu. Nakon svega {to se dogodilo izme|u wih, misli da je ~estitka jako lep gest. Ovo je bila jako te{ka godina za wu, a zbog praznika je postala posebno emotivna - rekao je blizak prijateq peva~ice.

Iako je planirala da ode u Ameriku kako bi praznike provela sa plesa~em Derekom Hjuom, [eril je odlu~ila da ostane kod ku}e u krugu porodice.

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: Jo{ malo hladnije i obla~no vreme sa snegom.

Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. MiniRim malna temperature od -4 a maksimalna oko -2 stepena.

London VOJVODINA: Jo{ malo hladnije i obla~no sa snegom. Vetar Cirih umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -5 do -2, a maksimalna od -3 do -1 stepen.

Berlin SRBIJA: Jo{ malo hladnije i obla~no vreme sa snegom. VeBe~ tar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. MinimalVar{ava ne temperature od -5 do -2, a maksimalne od -3 na severu do 0 stepeni na jugu. U Timo~koj Krajini malo toplije oko 3 stepena.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladno Moskva sa povremenim snegom. U sredu ujutru ja~i mraz, tokom dana suOslo vo i hladno. Od ~etvrtka suvo uz blagi porast dnevnih temperatura i jutarwe mrazeve.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

6 10 4 -1 -4 -1 -7

VIC DANA Ulazi policajac u tramvaj i vidi putnike kako stoje i dr`e se za {ipku.

Uhvati se on za {ipku i ka`e: - Pu{taj, narode, sada ja dr`im - ne boj se!

-1 -3 -9 -8

Atina

16

Pariz

1

Minhen

1

Budimpe{ta

-1

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

252 (17)

Slankamen

481 (-1)

Apatin

325 (16)

Zemun

520 (-2)

Tendencija porasta

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

516 (-4)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

306 (4)

Smederevo

604 (-6)

Novi Sad

374 (-2)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

320 (14)

120 (8)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

629 (12) S. Mitrovica

585 (9)

Senta

616 (11)

476 (-2)

Novi Be~ej

497 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

515 (0)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

152 (32)

Re{ewe iz pro{log broja