Dnevnik 27.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 27. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23301 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DUGOVAWA PROUZROKOVALA NESTA[ICU POJEDINIH LEKOVA

Bolesnici ~ekaju da se na|u 32 mi li jar de

str. 13

INVESTICIJE OTVORILE 5.200 RADNIH MESTA

U Voj vo di ni ulo `e no 211 mi li o na evra

TE[KA SAOBRA]AJKA NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN, KOD KA]A

str. 4

GRADI SE OBJEKAT DVA PUTA VE]I OD STAROG

Na pro le }e no va am bu lan ta u Fu to gu

str. 7

Hladno i maglovito

Najvi{a temperatura 4 °S

Dvo je po gi nu lo, ~e tvo ro po vre |e no u tri „zastave” str. 15

RASPISAN NOVI TENDER ZA APATINSKU FIRMU

NASLOVI

Bro do gra di li {te ot plo vi lo od Ko sti }a na no vu pro da ju

str. 4

Politika

Novi Sad

3 U kasi 65 milijardi, ali Pokrajina raspola`e s mawe od pola

Ekonomija 5 Jeftinija hrana zatvara kom{ijske du}ane

Tre}e doba 6 Povi{ica prava crkavica

str. 16 – 21

SPORT

n PORAZ CARIGRADA NA STARTU „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

n ODBOJKA[KI KLUB VOJVODINA PROSLAVIO 65. RO\ENDAN

n \OKOVI] NAJBOQI SPORTISTA EVROPE

7 Nastavqa se gradwa „Po{tanske {tedionice” 8 Paketi}i deci najugro`enijih 9 Novogodi{wa trpeza na odlo`eno pla}awe

Vojvodina 11 Budu}i ekonomisti na praksi u mlekari 12 Osmeh vredan milion

Dru{tvo 13 Od korupcije ni traga?

Crna 14 Pijani napadali qude na ulici 15 Ceca: Ovo je velika kleveta i nepravda

Balkan 25 Uhap{eno 57 narkodilera u RS, BiH i Crnoj Gori

utorak27.decembar2011.

POLiTikA

dnevnik

ZAKON O @ELEZNICI JU^E DEFINITIVNO NIJE PRO[AO U SKUP[TINI

Ve}ina vlasti – protiv Re pu bli~ ki par la ment ju ~e ni je usvo jio pred lo è ni za kon o è le zni ca ma jer je u na ~el nom iz ja {wa va wu za pred log za ko na gla sa lo sa mo 11 od ukup no 129 po sla ni ka pri sut nih u sa li. Ta ko se vla da ju }a ko a li ci ja ele gant no “iz vu kla” iz pro ble ma da za kon ni je pro {ao zbog ne ke od par ti ja iz re do va vla sti. Pr vi po ku {aj da se iz gla sa ovaj za kon pro pao je 12. sep tem bra, ka da su po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra us kra ti li kvo rum da bi spre ~i li we go vo usva ja we jer ni je is po {to van wi hov zah tev da odr à va we è le zni~ ke in fra struk tu re na te ri to ri ji Po kra ji ne pri pad ne Voj vo di ni. Ka ko “Dnev nik” sa zna je, do po sled weg tre nut ka vlast je po ku {a va la da obez be di PrelAzi PonoVo rADe: Pri me na do go vo ra o slo bo di kre ta wa qu di i vo zi la po ~e la je na pre la zi ma na ad mi ni stra tiv noj li ni ji s Ko so vom i Me to hi jom, ali oko punk to va Mer da re i Kon ~uq ni je bi lo mno go vo zi la. Vla sni ci vo zi la ko ji s KS re gi star skim ta bli ca ma ula ze u cen tral nu Sr bi ju pla }a ju osi gu ra we od 105 evra za me sec da na. Vla sni ci vo zi la s ta bli ca ma gra do va u Sr bi ji, pri li kom ula za na Ko so vo, za 15 da na pla }a ju 60 evra. Ula zak u cen tral nu Sr bi ju omo gu }en je i vo zi li ma ko ja ima ju ta bli ce RKS, s tim {to wi ho vi vla sni ci, osim me se~ nog osi gu ra wa, mo ra ju da pla te i prob ne ta bli ce ko je ko {ta ju 30 evra i 500 di na ra po sva kom da nu pro ve de nom u cen tral noj Sr bi ji. Osi gu ra we za ka mi o ne ko ji s ozna ka ma gra do va u cen tral noj Sr bi ji ula ze na Ko so vo iz no si 160 evra za me sec da na.

Da~i}: MUP sprovodi sporazum Vi ce pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je na Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va da spro vo di spo ra zum o slo bo di kra ta wa po stig nut do go vo rom Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu, ali ne i u do me nu osi gu ra wa. On je po no vio da ne o~e ku je pro ble me u pri me ni tog spo ra zu ma, na gla siv {i da je to kom da na ne ko li ko de se ti na gra |a na ve} pre {lo ad mi ni stra tiv nu li ni ju uz li~ ne kar te i ula zno-iz la zni do ku ment. Ko men ta ri {u }i po ~e tak pri me ne spo ra zu ma o slo bo di kre ta wa, Da ~i} je no vi na ri ma u se di {tu Mi ni star stva na gla sio da za oso be s od go va ra ju }im do ku men tom, od no sno li~ nom kar tom, ne }e bi ti pro ble ma, kao ni u slu ~a ju vo zi la s ozna kom KS, uz ula zno-iz la zni do ku ment ogra ni ~e nog tra ja wa. Ka da je re~ o vo zi li ma s ta bli ca ma RKS, ona mo ra ju iz va di ti dru ge (prob ne) ta bli ce, ko je su pri hva tqi ve za Sr bi ju. Da ~i} se po no vo osvr nuo na pi ta we ko je iza zi va naj ve }u pa `wu, a to je pi ta we osi gu ra wa, i

na gla sio da je ono neo p hod no zbog ne u re |e nih od no sa osi gu ra va ju }ih ku }a s te ri o tri je Ko so va, od no sno cen tral ne Sr bi je. – Osi gu ra we je pi ta we za Mi ni star stvo fi nan si ja i osi gu ra va ju }a dru {tva. Ne po sto je ure |e ni od no si u toj obla sti i ovo je lo gi ~an na ~in po ku {a ja obez be |i va wa gra |a na u slu ~a ju na pla te {te te uzro ko va ne sa o bra }aj nim ne zgo da ma – re kao je Da ~i}. On, me |u tim, sma tra da tre ba da se ide na sma we we iz no sa osi gu ra wa za vo zi la. – Pri me na do go vo ra o slo bo di kre ta wa ne ma ve ze s dru gim do go vo ri ma po stig nu tim u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ve} se od pr vog da na od vi ja nor mal no i u ci qu je nor ma li za ci je ì vo ta gra |a na i ne ma ve ze s po li ti~ kim pi ta wi ma – re kao je Da ~i}. On je na gla sio da svi gra |a ni Sr bi je, ko ji ì ve na Ko so vu, i da qe mo gu ima ti obe vr ste ta bli ca i ko ri sti ti ih pre ma pro ce ni bez bed no sne si tu a ci je, i pod se tio na to da ve li ki broj Sr ba ì vi ju `no od Ibra, od no sno u al ban skom okru è wu.

si ji „1 na 1” Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. Po we go vim re ~i ma, do bro je {to je postig nut, ali su ga iz ne na di le vi so ke ce ne za pre la zak iz jed ne sre di ne u dru gu, i to, ka ko ka `e, od mah osu je }u je spo ra zum o slo bod nom kre ta wu. Vej vo da je is ta kao da tre ba ima ti oprav da wa za gra |a ne sa se ve ra Ko so va i da je po treb na ozbiq ni ja kam pa wa da se oni ukqu ~e u od lu ~i va we, ka ko je is ta kao „gde se ide, u ko jem prav cu ta po li ti ka vo di”. Za na ja vqe ni re fe ren dum gra |a na na pi ta we da li `e le da

ì ve pod al ban skim in sti tu ci ja ma on je re kao da je to ne ka vr sta pret we s wi ho ve stra ne da iza zo vu pa `wu, i do dao da }e de ve de set i de vet od sto wih re }i da ne è li da bu de pod al ban skim in sti tu ci ja ma. – To je po ru ka svi ma, svim po li ti~ kim ak te ri ma: mi smo tu, mi ne è li mo da ì vi mo pod al ban skim in sti tu ci ja ma – is ta kao je on. – Sr bi ja od Zo ra na \in |i }a è li da re {i ko sov sko pi ta we – re kao je Vej vo da. – Ko sov sko pi ta we je pre sve ga eko nom sko pi ta we. Od ~e ga }e Sr bi ja da pre ì vi kad se stal no po sta vqa to pi ta we? On je na po me nuo da je za re {a va we ko sov skog pi ta wa bi lo pr o sto ra i da je Zo ran \in |i} znao da je to iza zov za Sr bi ju sa mu. – Na sle |e na je bre me ni ta i te {ka si tu a ci ja. Srp ska dr à va de fak to ni je pri sut na na Ko so vu – re kao je on. – Auto no mi ja za se ver, ~vr sta, su {ta stve na jem stva za tu po pu la ci ju , gde se ad mi ni stra tiv na li ni ja pri zna je, a gde Sr bi ja ima in ge ren ci je nad tom po pu la ci jom. Auto no mi ja za se ver da se na pra vi ta kva da bi od go va ra la i Sr bi ji.

je de fi ni tiv no pao an ti voj vo |an ski za kon o è le zni ci”, na pi sao je Ba lint Pa stor svo jim fa no vi ma. Po sla ni ca LSV Alek san dra Jer kov iz ja vi la je no vi na ri ma da je bi lo o~e ki va no da skup {ti na Sr bi je ne iz gla sa pred log za ko na o è le zni ca ma, ka ko ne bi bi li blo ki ra ni dru gi za ko ni sa te sed ni ce – pa ten ti ma i autor skim pra vi ma. Ona je pod se ti la da je LSV bi la me |u stran ka ma ko je ni su è le le da gla sa ju za taj za kon, zbog to ga {to wi me ni je pred vi |e no vra }a we u vla sni {tvo Voj vo di ne svih pru ga ko je je ta po kra ji na u me |u vre me nu iz gra di la. S. Stankovi}

PARLAMENT SRBIJE RASPRAVQAO O BUYETU ZA 2012. GODINU

Vlast glasa za Vladinu kasu Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta za po ~e li su ju ~e raz ma tra we pred lo ga za ko na o bu xe tu za 2012. go di nu s pra te }im pro pi si ma. Po dr {ka od 126 gla so va ve} je obez be |e na na kon {to su sve stran ke vla da ju }e ko a li ci je, osim dva po sla ni ka Bo {wa~ ke li ste, na ja vi li da }e gla sa ti “za”. Iako dva po sla ni ka iz San xa ka ~e ka ju da vi de ka ko }e Vla da od go vo ri ti na wi ho ve amand ma ne, ne za vi sno od wi ho ve ko na~ ne od lu ke po sto ji

kri ti ke da je ovo “iz bor ni bu xet”. – Ne mo gu da za mi slim iz bor ni bu xet u ko jem ne ko sve sno sma wu je svo ja pra va za ras ho de, za ko je ~ak i opo zi ci ja sma tra da su lo gi~ ni. Za hva lio bih se opo zi ci ji na su ge sti ja ma jer nam da la ne ku vr stu uve re wa da ni smo pra vi li ve {ta~ ke kri te ri ju me bu xe ta. Kom plet na opo zi ci ja kri ti ko va la je bu xet, ali i par ti ja vla sti URS, ko ja }e, i po red za mer ki, gla sa ti “za”. Pred sed nik Uje di we nih

Glas sa zadovoqstvom – De mo krat ska le vi ca Ro ma ne }e bi ti fak tor de sta bi li za ci je Sr bi je – na ja vio je ne za vi sni po sla nik iz te stran ke Jo van Da mja no vi} ko ji for mal no ni je ~lan vla da ju }e ko a li ci je. – Gla sa }u za ovaj bu xet sa za do voq stvom. ve }i na ko ja }e po dr à ti bu xet. Naj va `ni ji fi nan sij ski akt dr à ve pred vi |a pri ho de u na red noj go di ni od 750 mi li jar di di na ra, ras ho de od oko 890 mi li jar di i de fi cit od 140 mi li jar di di na ra na re pu bli~ kom ni vou i on }e naj ve }im de lom bi ti fi nan si ran iz za du ì va wa. Na kon so li do va nom ni vou, ko ji ob u hva ta i lo kal ne sa -

Vejvoda: Autonomija za sever – Spo ra zum o slo bod nom kre ta wu ne bih na zvao im pli cit nim pri zna va wem Ko so va od Sr bi je, naj va `ni je je da se obe stra ne dr `e svo jih sta vo va i sve {to je u tom kom pro mi su po dr `a vam – iz ja vio je pot pred sed nik ne ma~ kog Mar {a lo vog fon da Ivan Vej vo da go stu ju }i u emi -

gla so ve za spor ni za kon. Naj pre je pred sed ni ca Skup {ti ne na ja vi la gla sa we od mah na kon {to “pro |e” dnev ni red pe te sed ni ce, po tom ipak re kla da }e se gla sa ti za jed no s bu xe tom i od re di la pa u zu od de se tak mi nu ta “ra di do go vo ra o tem pu ra da”. Po sle pa u ze – ipak eks pre sno gla swe o `e le zni ci. Do bro oba ve {te ni iz vo ri re kli su “Dnev ni ku” da je to kom pa u- ze po no vo raz go va ra no s po sla ni ci ma SVM-a, ali ~e ti ri par la men tar ca iz re do va te stran ke ni su pri sta la na to da pri ti snu ze le ni ta ster. Funk ci o ner SVM-a Ba lint Pa stor, od mah na kon {to za kon ni je pro {ao, ogla sio se na dru {tve noj mre `i „Tvi ter„. “Da nas

mo u pra ve, Voj vo di nu i or ga ni za ci je oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa, de fi cit }e bi ti 152 mi li jar de di na ra, od no sno 4,25 od sto BDP-a. Po oce ni Vla de Sr bi je, ra di se o re al nom, ra ci o nal nom i {te dqi vom bu xe tu s ele men ti ma an ti kri zne po li ti ke. Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} re kao je ju ~e, obra zla `u }i stav ke iz dr `av ne ka se na rod nim po sla ni ci ma, da je u pred log bu xe ta za na red nu go di nu ugra |e na so ci jal na od go vor nost, ali i ele men ti re form skih pro ce sa. On je iz ra zio o~e ki va we da }e Vla da i par la ment do }i do do ku men ta ko ji }e omo gu }i ti da se Sr bi ja na od go va ra ju }i na ~in su o ~i s kri zom i pro |e kroz wu sa {to ma we ne ga tiv nih efe ka ta. Bu xe tom za na red nu go di nu pred vi |en je no vac za po ve }a we pla ta i pen zi ja od ukup no 5,5 po sto, pri ~e mu }e uskla |i va we bi ti dva pu ta – u apri lu i ok to bru. – Bi lo je ra znih iz le ta, ali pre ko po lo vi ne iz la ga wa od no si lo se na te mu dnev nog re da – ka zao je na kon pe to ~a sov nog obra }a wa pred stav ni ka po sla ni~ kih gru pa pre mi jer Cvet ko vi}, od ba cu ju }i

re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} re kao je da }e po sla ni ci te stran ke da ti po dr {ku, ali is kqu ~i vo da bi se obez be di la sta bil na is pla ta pla ta i pen zi ja i nov ca lo kal nim sa mo u pra va ma. – Ne ma po tre be da se tro {i mno go re ~i – ovo je pot pu no pro vi zor ni, teh ni~ ki bu xet, i ja sno je da }e mo ra ti da se me wa ~im se for mi ra no va vla da. Ni je ni ra |en s am bi ci jom da tra je ce lu go di nu jer je ja sno da }e no va vla da mo ra ti da skro ji pot pu no no vi bu xet, i da ura di ono {to je mno go va `ni je – ozbiq nu re for mu jav nih fi nan si ja – pro ce wu je Din ki}. – Da bi se pre ì ve lo do no ve vla de, mi }e mo po dr à ti ovaj teh ni~ ki bu xet. Voj vo |an ske stran ke SVM i LSV iz ja sni le su se da }e po dr à ti bu xet. Po sla nik SVM-a Ba lint Pa stor pro ce wu je da pred log “od go va ra ustav nom mi ni mu mu za Voj vo di nu, {to je bio je dan od pred u slo va da gla sa mo”. – Dru gi na{ pred u slov ti cao se po qo pri vre de i obez be |en je no vac za sub ven ci je pa o ri ma do 100 hek ta ra i za 2011. i za 2012. go di nu – na veo je Pa stor. – Tre }i se ti cao nov ca za rad me |u a ka de mij ske me {o vi te ko mi si je SA NU i Ma |ar ske aka de mi je na u ka ko ja tre ba da utvr di broj `r ta va s obe stra ne, a po tom da par la men ti usvo je de kla ra ci je o po mi re wu. Ta ko mi si ja je odr à la pr vu sed ni cu 23. mar ta 2011. a pri -

dva de se tak zgra da Na rod nog po zo ri {ta u Su bo ti ci, kao i oko 120 za tvo re nih ba ze na u Voj vo di ni. Ra di se o to me da je Voj vo di na pret hod nih pet go di na u ve li koj me ri opqa~ ka na i da je Ustav pre kr {en – upo zo rio je Pa stor. Ne spo re }i da Sr bi ja tre ba da po ma `e su na rod ni ke, Pa stor pri me }u je da je pret hod nih go di na za Ko so vo i Me to hi ju oti {lo oko 50 mi li jar di di na ra, a da su te pa re, za raz li ku od Voj vo di ne, u ve li koj me ri bi le re a li zo va ne. Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov sa op {ti la je da }e Li -

Dinki}: Da nije bilo \okovi}a... Li der URS-a Mla |an Din ki} sma tra da ak tu el na Vla da ni je u sta wu da spro ve de bi lo ka kvu do bru pre po ru ku. – I ina ~e }e iz bo ri bi ti br zo, ne ma smi sla da se gu bi vre me. O pred lo gu ko ji se mo è usvo ji ti za ne ko li ko da na ras pra vqa se pet me se ci. [to pre bu de for mi ra na no va vla da, to }e bi ti bo qe za Sr bi ju. Ovo je bi la jed na od naj lo {i jih go di na i je di na po zi tiv na stvar po ko joj }u je pam ti ti u ve zi je s No va kom \o ko vi }em i na {im spor ti sti ma – re kao je Din ki}. – Ovu go di nu po treb no je {to pre za bo ra vi ti, a u na red noj – da do bi je mo pot pu no dru ga ~i ju vla du, ko ja ne }e bi ti no va sa mo po qu di ma ve} i po po li ti ci. To mo è mo do bi ti u no voj go di ni, ali }e za vi si ti od is ho da iz bo ra. ga po dr à ti pred log bu xe ta za na red nu go di nu bu du }i da je wi me is po {to va no da Voj vo di na do bi je ustav no za ga ran to va nih se dam od sto. Ona ujed no pri me }u je da “i da qe po sto je ne lo gi~ no sti i ne pra vil no sti u fi nan si ra wu Voj vo di ne jer ono i da qe za vi si od nov ca iz bu xe ta”. – Osnov ni za da tak LSV-a u na red noj go di ni je usva ja we za ko na o fi nan si ra wu nad le `no sti APV ko jim }e se omo gu }i ti da

Ili}: Izborni buyet Li der NS-a Ve li mir Ili} ka è da je ovo “iz bor ni bu xet, neo zbi qan za jed nu dr à vu”. – Mi ni stri su vam u kam pa wi ve} go di nu da na, Ka la no vi} ka se ne ga si, ]i ri} ne ga si ma {i ne ri ju, ima te li, pred sed ni ~e, kon tro lu nad Vla dom? – za pi tao je Ili} pre mi je ra Cvet ko vi }a. – Pro kon tro li {i te ma lo {ta mi ni stri pri ~a ju na te re nu – da ste naj go ri pre mi jer od kad po sto ji vla da, da se ni {ta ne pi ta… to se pri ~a, a se di te po sle za jed no i jed ni dru ge po dr à va te. hva }en je na{ amand man da se za wen rad obez be di de set mi li o na di na ra. Voj vo di ni je, ka ko tvr di Pa stor, za pret hod nih pet go di na, za ki nu to oko 64 mi li jar de di na ra ta ko {to ni je is po {to van mi ni mal ni ustav ni okvir. – To zna ~i da je iz tih pa ra Voj vo di na ili Sr bi ja mo gla iz gra di ti oko 60 ki lo me ta ra auto pu ta,

me stu pr vog ~o ve ka Vla de Sr bi je – “pri me tio” je \u ri}. – O~e ki va li smo da u at mos fe ri u ko joj je ve} na ja vqe na ve }i na za bu xet, pre mi jer bu de to li ko ~a stan da gra |a ni ma ka `e {ta je ceh, {ta je ce na Vla de ko ja je tra ja la ~e ti ri go di ne. U we go vim eks po ze i ma ni ka da ni je bi lo mno go po li ti ke, ali ma kar je bi lo bro je va. Sa da ni je bi lo ni po li ti ke, ni bro je va, osim onih ne ko li ko prog no za za ko je svi u sa li pri zna ju da se ne }e ostva ri ti. Po sla ni ca SNSa Jor go van ka Ta ba ko vi} kon sta to va la je da je pre mi jer imao naj -

ona ima iz vor ne nad le `no sti – re kla je Alek san dra Jer kov. Po sla nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} oce nio je ju ~e da je pred lo `e ni bu xet lo{ i da ga ta stran ka ne }e po dr `a ti, kao {to to ni je ~i ni la ni pret hod nih go di na. – Pre mi jer Cvet ko vi} pro pu stio je pri li ku da pod ne se ~e tvo ro go di {wi ra ~un vla da vi ne na

kra }e iz la ga we u isto ri ji bu xe ta, sve ga u ne ko li ko re ~e ni ca. – Ne mo gu da se na vik nem na to da do bi je mo bu xet u po sled wem tre nut ku, i to da jo{ de vet ta ~a ka dnev nog re da bu du pra te }i pro pi si tog do ku men ta ko ji ima 981 stra ni cu – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} u iz ja vi no vi na ri ma, uz na po me nu da je pred log bu xe ta lo{, po seb no zbog to ga {to je vi {e od we go ve po lo vi ne na me we no ot pla ti kre di ta. – Od ko je pri vre de i gra |a na mi sle da na mak nu no vac za na pla tu stra nih kre di ta ko ji su po ra sli s 26 mi li jar di di na ra na 38,8 mi li jar di? De mo krat ska stran ka Sr bi je kri ti ko va la je pred lo è ni bu xet za 2012. go di nu jer sma tra da on ni je re a lan, a Slo bo dan Sa mar xi} is ti ~e da je pred lo è ni bu xet „sred stvo za ma ni pu la ci ju jav no sti i ide o lo {ka pro jek ci ja”. [ef po sla ni~ ke gru pe Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Mo mo ô la ko vi} na ja vio je po dr {ku bu xe tu za na red nu go di nu, na vo de }i da je on raz voj ni i so ci jal no oprav dan. S tom oce nom sla è se i Je din stve na Sr bi ja, ~i ji po sla nik Pe tar Pe tro vi} ka è da je “re a lan i raz vo jan ono li ko ko li ko je to u ovom tre nut ku mo gu }e”. S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

SKUP[TINA VOJVODINE DANAS ODLU^UJE O BUYETU ZA 2012. GODINU

U kasi 65 milijardi, ali Pokrajina raspolaè s mawe od pola Skup {ti na Voj vo di ne ras pra vqa }e da nas o po kra jin skom bu xe tu za 2012. go di nu, ko ji je pla ni ran u iz no su od 65,19 mi li jar di di na ra, {to je oko ~e ti ri mi li jar de vi {e u od no su na ovo go di {wi. Me |u tim, od tog iz no sa tre ba od u ze ti tran sfe re za pla te za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma s te ri to ri je APV, ko ji sa mo pro la ze kroz voj vo |an sku ka su. Po {to, po re ~i ma po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Jo vi ce \u ki }a, ti tran sfe ri ukup no iz no se 36,5 mi li jar di di na ra, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja u na red noj go di ni re al no }e ras po la ga ti s 28,6 mi li jar di. Ali – pod uslo vom da joj se pred vi |e ni iz nos nov ca za ka pi tal ne in ve sti ci je i pre ne se iz re pu bli~ ke ka se. U ovoj go di ni, na i me, u pre no su nov ca za ove na me ne Po kra ji ni ni je iz mi re no {est mi li jar di di na ra. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} od ba cio je kri ti ke da je bu xet APV za 2012. go di nu pre di men zi o ni ran. On je u iz ja vi za „Dnev nik” oce nio da je po kra jin ski bu xet de fi ni san „na re al nom osno vu i usa gla {en s ustav nim od red ba ma„. – U po kra jin skom bu xe tu ne ma ni jed nog di na ra ko ji ne }e mo }i bi ti usme ren i ko ji ne ma na me nu – po ru ~io je Paj ti}. – A u de lu ko jim Po kra ji na re al no ras po la è, da kle onom ko ji se ne od no si na tran sfe re raz li ~i tim dr àv nim in sti tu ci ja ma, u ovoj go di ni ve} ima mo re a li a za ci ju ve }u od 90 od sto. To je ve o ma so lid no i po tvr |u je da u ovo go di {wem

bu xe tu ni je bi lo ne re al nih stav ki. A ta ko }e bi ti i s bu xe tom za na red nu go di nu.

`man ni je no vi na met za gra |a ne Voj vo di ne ve} da }e se on is pla }i va ti iz re pu bli~ kog bu xe ta. – Te ~e ti ri mi li jar de ko je }e bi ti usme re ne za ka pi tal na ula ga wa bi }e is pla }e ne iz re pu bli~ kog bu xe ta. I to ni je je di ni slu ~aj da Re pu bli ka ga ran tu je i iz vr {a va ono {to je ga ran to va la. To je su kre dit na sred stva, ali }e wih is pla }i va ti Re pu bli ka a ne Po kra ji na – is ta kao je on. Na pi ta we ko li ko je re al no da }e se u po kra jin ski bu xet za i sta sli ti pla ni ra ni iz no si za in ve sti ci je, s ob zi rom na ovo go di {we is ku stvo da je voj vo |an skoj ka si iz re pu bli~ ke pre ne to

Bu du }i da je deo po kra jin skog bu ye ta ve zan za kon kret ne po re ze, to zna ~i da pri ho di za vi se od to ga ka ko }e ti po re zi bi ti ubi ra ni (Bo jan Paj ti}) Po vo dom di le ma u jav no sti o to me da je bu xe tom pred vi |e no za du `i va we Po kra ji ne od ~e ti ri mi li jar de di na ra, na me we nih za ka pi tal ne in ve sti ci je, Paj ti} je ka zao da taj kre dit ni aran -

sve ga tri mi li jar de di na ra od pred vi |e nih de vet, on je ka zao da se i pri ho di pla ni ra ju na re al noj osno vi, ali da je u uslo vi ma glo bal ne eko nom ske kri ze ne mo gu }e pre ci zno pla ni ra ti.

– U nor mal nim uslo vi ma pri ho dov na stra na mo è va ri ra ti oko pet od sto, a u uslo vi ma ova kve kri ze to va ri ra we mo è se de si ti i u ve }em obi mu. To pro sto ni je mo gu }e pred vi de ti una pred. Bu du }i da je deo po kra jin skog bu xe ta ve zan za kon kret ne po re ze, to zna ~i da pri ho di za vi se od to ga ka ko }e ti po re zi bi ti ubi ra ni... – re kao je Paj ti}. I po kra jin ski se kre tar za fi nan si je tvr di da je pro jek to va nim bu xe tom is po {to van ustav ni mi ni mum za Voj vo di nu, kao i uslov da se tri sed mi ne bu xe ta ulo è u ka pi tal ne in ve sti ci je. Po \u ki }e vim na vo di ma, u bu xe tu za na red nu go di nu pr vi put su pla ni ra na „iz da {ni ja sred stva” za po qo pri vre du – ukup no de vet mi li jar di di na ra – {to je go to vo tre }i na re al nog bu xe ta APV. On je ra ni je na {em li stu iz ja vio i da je Fon du za ka pi tal na ula ga wa u na red noj go di ni opre de qe no oko de set mi li jar di di na ra, od ko jih }e deo bi ti pla si ran i za iz grad wu „@e `qe vog mo sta„ – oko 400 mi li o na, a deo od oko 700 mi li o na di na ra za is pla tu ra te kre di ta za re a li za ci ju 102 pro jek ta u APV na sta log na osno vu aran `ma na ko ji je za jed no s Re pu bli~ kim fon dom za raz voj za kqu ~en s ko mer ci jal nim ban ka ma. Do dao je da }e se na red ne go di ne za fi nan si ra we pro gra ma za po {qa va wa iz dvo ji ti 316 mi li o na di na ra, za raz voj no vih teh no lo gi ja oko 300 mi li o na, za zdrav stvo 400 mi li o na, a za pri vre du 540 mi li o na di na ra. B. D. Savi}

Jovanovi}: Srbiji potrebna saradwa DS-a i LDP-a Sr bi ji je po treb na sa rad wa DS-a i LDP-a – ka `e ^e do mir Jo va no vi}. – Stran ke „Pre o kre ta„ na iz bo re }e i}i kao ko a li ci ja u ko joj ima me sta pre sve ga za Ra si ma Qa ji }a i za dru ge par ti je iz biv {eg DOS-a. Jo va no vi} je u in ter vjuu Ta nju gu po ru ~io da }e stran ke „Pre o kre ta„ u iz bor nu kam pa wu u}i kao ko a li ci ja, u ko joj ima me sta pre sve ga za SDPS Ra si ma Qa ji }a i ne ke stran ke ko je su 2000. go di ne bi le u DOS-u. Go vo re }i o po tre bi sa rad we DS-a i LDP-a Jo va no vi} je na po me nuo da bi ona tre ba lo da bu de za sno va na na od no si ma dru ga ~i jim od ak tu el nih i da je ta sa rad wa po treb na za to {to su to dve pro e vrop ske stran ke. – Na {e raz li ke su ozbiq ne, ali one ni su li~ ne i sma tram da su obe stran ke du `ne da u~i ne sve da bi smo re lak si ra li me |u sob ne od no se jer Sr bi ja ne tre ba da bu de ta lac po re me }e nih od no sa dve naj ja ~e pro e vrop ske

stran ke u ze mqi i dve je di ne ta kve stran ke ko je mo gu sa mo stal no iza }i na iz bo re – oce nio je Jo va no vi}.

Imiy normalnog ~oveka Li der LDP-a je na veo pri su stvo Ra si ma Qa ji }a kao ve o ma va `no jer bi ta ko „Pre ko ret„ oku pio sve zna ~aj ne po li ti~ ke su bjek te iz San xa ka oko evrop ske ide je, {to je, ka ko ka `e, va `no za kon cept evrop ske Sr bi je. – On je us peo u tom po li ti~ kom min skom po qu od Sr bi je da iz gra di i o~u va imix nor mal nog ~o ve ka, a ja ne vi dim da po sto ji bi lo ko ja nor mal ni ja po li ti~ ka ide ja od ove u ko joj se mi kre }e mo – is ta kao je Jo va no vi}, i pre ci zi rao da s Qa ji }em ni je raz go va rao o pred iz bor noj sa rad wi.

Na pi ta we da li bi i Uje di we ni re gi o ni Sr bi je mo gli bi ti deo ko a li ci je oku pqe ne oko pro gra ma „Pre o kret”, Jo va no vi} je re kao da je ta stran ka po ka za la ne za in te re so va nost za po li ti ku. – To je ono {to vi dim kao ve li ki pro blem, ali {to se ti ~e lo kal nih ko a li ci ja i po kra jin skih iz bo ra, tu zbog iz bor nih za ko na osta je mno go pro sto ra za sa rad wu i ve ru jem da }e Sr bi ja tu sva {ta vi de ti – re kao je Jo va no vi}. On je, me |u tim, is ta kao da LDP ne mo `e svo ju ja snu pro e vrop sku ori jen ta ci ju da tram pi za ne ku funk ci ju kao {to je, ka ko je na veo, „Da ~i} tram pio SPS 2008. go di ne”. – Nas in te re su je ka rak ter te ko a li ci je i we ni pla no vi, a za to se po dr {ka do bi ja u pred iz bor noj kam pa wi, a ne ta ko {to se po sle iz bo ra ju ri 126 po sla ni ka – uka zao je li der LDP-a.

REKLI SU

Mi}unovi}: Kandidatura mo`da posle izbora

Petkovi}: Protivustavno pona{awe

Vukadinovi}: Srbija ne napreduje

Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi} iz ja vio je da je u~la we we u EU dug pro ces ko ji se ne ve zu je za da tu me ve} za re zul ta te, a da iz laz iz za mr {e ne ko sov ske si tu a ci je mo è bi ti u me |u na rod noj kon fe ren ci ji, na ko joj bi se de fi ni sao sta tus se ve ra Ko so va. – De li mi~ no i zbog pred iz bor ne at mos fe re, po dig nu ta su bi la o~e ki va wa br zog do bi ja wa kan di da tu re i da tu ma za po ~e tak pre go vo ra. Ohra bru ju }a je bi la pre po ru ka Evrop ske ko mi si je jer sve do ~i o zna ~aj nom na pret ku re for mi u Sr bi ji – ka zao je on. Na vo de }i da su „pro vo ka ci je i ka sni je ‘kom pli ka ci je’ na se ve ru Ko so va ak tu e li zo va le pi ta wa sta tu sa i blo ki ra le pre go vo re Be o gra da i Pri {ti ne”, Mi }u no vi} je uka zao na to da EU tra ì sta bil nost u re gi o nu, nor ma li zo va we slo bod nog kre ta wa qu di i ro be i po li ti~ ki di ja log. – Na {u kan di da tu ru ne }e od bi ti, mo gu pri hva ti ti pre po ru ke Ko mi si je EU ili od lo ì ti od lu ku za jun – po sle iz bo ra.

De mo krat ska stran ka Sr bi je oce ni la je da vla sti u Be o gra du spro vo |e wem ured bi iz pre go vo ra s Pri {ti nom, ko je su ju ~e stu pi le na sna gu, us po sta vqa ju „do bro su sed ske” od no se s Ko so vom, na gla siv {i da srp ski na rod na Ko so vu i Me to hi ji ima pra vo da od lu ~u je o svo joj sud bi ni. – Vla sti u Be o gra du se po na {a ju pro tiv u stav no. Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji bra ne svo je pra vo da pri pa da ju Sr bi ji i ba ri ka de su se po ka za le kao ko nac o ko jem se bra ne in te re si svih gra |a na Sr bi je i dr `a ve Sr bi je – re kao je port pa rol DSSa Pe tar Pet ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je, na pi ta we o na ja vqe nom re fe ren du mu na se ve ru Ko so va o us po sta vqa wu al ban skih in sti tu ci ja, re kao da je srp ski na rod na Ko so vu i Me to hi ji „vla stan da od lu ~u je o svo joj sud bi ni”, a ne da o woj od lu ~u je „Ro bert Ku per i Evrop ska uni ja sva ko dnev nim uce na ma”.

– Sr bi ja se po sled wih go di na na la zi iz me |u la `nih di le ma i evro fa na ti zma i evro fo bi je, spi sak pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va je du ga ~ak i te {ko ih je ran gi ra ti, a je di no ka kvo-ta kvo ohra bre we je ~i we ni ca da se si stem jo{ ni je ras pao – sma tra po li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi}. On je u in ter vjuu Ta nju gu na veo da se sa si gur no {}u mo `e re }i da Sr bi ja ne na pre du je, na {ta uka zu je ~i tav niz po da ta ka kao {to su ni zak ste pen in du strij ske pro iz vod we, po rast ne za po sle no sti i za du `e no sti, ta ko da bi se ~ak mo glo re }i i da Sr bi ja na za du je i u od no su na de ve de se te go di ne pro {log ve ka. Naj od go vor ni ji za sta we u ze mqi su, po we go vom mi {qe wu, po li ti~ ka eli ta i po li ti ~a ri iz vla da ju }ih stra na ka, ali ne tre ba pot ce ni ti ni od go vor nost opo zi ci je, me di ja, in te lek tu al ne i aka dem ske eli te, pa ni gra |a na, iako su oni na kra ju „lan ca od go vor no sti”.

utorak27.decembar2011.

U REGISTRU POLITI^KIH STRANAKA VI[E OD POLA MAWINSKIH

Poslanik LSV osniva~ nove partije U Re gi star po li ti~ kih stra na ka upi sa na je no va par ti ja – 82. po re du, pod na zi vom „Za jed no za Voj vo di nu”. We no se di {te je u Ru skom Kr stu ru, a u Re gi star je upi sa na kao po li ti~ ka stran ka na ci o nal ne ma wi ne, ob j a v qe n o je u „Slu ` be n om gla s ni k u”. Za s tup n ik no v e stran ke je Ole na Pa pu ga, ina ~e po s la n ik Li g e so c i j al d e m o kra ta Voj vo di ne u par la men tu Sr bi je, stran ke ko ja je upra vo iza ko a l i c i o n og na zi va „Za jed no za Voj vo di nu” sta ja la 2004. i 2008. go di ne, ka d a su odr ` a n i pro {li i pret pro {li po k ra j in s ki iz b o r i. Ve } i n a stra n a k a iz ta d a {we ko a l i c i j e ZZV-a je uga { e n a jer ni je us pe la da se pre r e g i s tru j e, za {ta im je tre ba lo 10.000 pot pi sa. Po sa z na w i m a „Dnev ni ka, od ukup no 82 stran ke u Sr bi ji ko je su upi sa ne u Re gi star, ~ak 47 su par ti je na ci o nal nih ma wi na, a po sled wa u ni zu, „Za jed no za Voj vo di nu”, je ste ru sin ska. Sem ove stran ke, po sto ji i Ru sin ska de mo krat ska za jed ni ca ko ju vo di Mi ro slav Be ser me wi. U Sr b i j i de l u j u i dru g e stran ke na ci o nal nih ma wi na, usme re ne na pred sta va we in te re sa Bo {wa ka, Hr va ta, Al ba na ca, Bu ga ra, Ma |a ra, Vla ha, Ma k e d o n a c a, Slo v a k a, Ro m a, Bu we va ca, Cr no go ra ca, Go ra na ca, Ru mu na. U nad le `nom Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu ko je vo di Re gi star, pod se }a ju na to da par ti je, po za ko nu, mo gu osno va ti 10.000 pu no let nih i po slov no spo sob nih dr `a vqa na Sr bi je, dok za osni va we stran ke na ci o nal ne ma wi ne tre ba 1.000 pot pi sa.

– Za osni v a w e „obi~ n e” stran ke je po treb no 10.000 ove re nih pot pi sa osni va ~a, {to iz no si naj ma we 2,6 mi li o na di na ra, a to je ja ko sku po – ka `e Tu li mi ro vi}, ko ji, ina ~e, ide o lo gi ju svo je par ti je opi su je kao ide o lo gi ju „tre }eg pu ta” ili „ra di kal ni cen tar” i na ja vqu je u~e {}e na svim iz bo ri ma. On, me | u t im, ne mi s li da NO PO ti me {to je „pro for -

me” re gi stro van kao ma win ska stran k a ne k o g a va r a. Je d i n a var ka, ako je ima, do da je on, usme re na je pro tiv „ta kvog dr àv nog po ret ka”. Sem to ga, ka è da NO PO u svo jim re do vi ma ima Vla ha i da su wi ho vi sta vo vi o de lo va wu NO PO-a „ve o- ma po zi tiv ni”. – Da le ko od to ga da je to mi {qe we svih Vla ha, mi to ne mo è mo tvr di ti, ali ni ko ni je po ka zao od bo jan stav pre ma na {em osni va wu i po sto ja wu – do da je Tu li mi ro vi}. Ni Za k on o po l i ti~ k im stran ka ma, ni ti pod za kon ski ak ti, ne de f i n i {u po s eb n e kri te r i j u me za to da ne k a stran ka bu de upi sa na u Re gi star kao ma win ska. U Mi ni star stvu upu }u ju na to da Za kon o po li ti~ kim stran ka ma de fi ni {e po jam stran ke: To je „or ga ni za ci ja gra |a na slo bod no i

Jerkov: Olena Papuga ostaje u Ligi Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov ka è za „Dnev nik“ da Ole na Pa pu ga, i po red to ga {to je upi sa na kao za stup ni ca ma win ske stran ke, osta je ~la ni ca i po sla ni ca LSV-a. – Ole na Pa pu ga je tra ì la do zvo lu od Sta tu tar ne ko mi si je da bu de u obe stran ke. Mi smo u na {oj prak si ve} ima li ta kve slu ~a je ve ka da je re~ o Istar skom de mo krat skom Sa bo ru i Li be ral nom sa ve zu Cr ne Go re. Ole na Pa pu ga je ve} du è ak tiv na u ru sin skoj na ci o nal noj za jed ni ci, no vi nar je „Ru skog slo va“ i lo gi~ no je {to je è le la jo{ vi {e da se po sve ti pro ble mi ma svo jih su na rod ni ka kroz an ga ò va we i u no vo for mi ra noj stran ci. Stran ka „Za jed no za Voj vo di nu“ bi }e par ti ja bli ska Li gi – is ti ~e Alek san dra Jer kov, na ja vqu ju }i i pro me nu Sta tu ta LSV-a ko jom }e bi ti i for ma li zo va no dvoj no ~lan stvo. S. St. Sem te me re po zi tiv ne dis kri m i n a c i j e, za ma w in s ke stran ke ne va ì oba ve zni iz bor ni cen zus od pet pro ce na ta, ve} prin cip „pri rod nog pra ga”. To je, na i me, broj gla so va ko ji je po treb no da ma win ska li sta osvo ji na iz bo ri ma da bi ima la jed nog svog pred stav ni ka u par l a m en t u (re p u b li~ k om, po kra jin skom ili lo kal nom). Ako npr. za je dan po sla ni~ ki man dat tre ba 15.000 gla so va, a za ma win sku li stu je gla sa lo 45.000 bi ra ~a, on da woj pri pa da tri man da ta. Me |u ma win skim par ti ja ma u Sr bi ji je i „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra„ ili NO PO, re gi stro va na kao stran ka vla {ke na ci o nal ne ma wi ne. Wen pred sed nik Ni ko la Tu li mi ro vi} iz Be o gra da ka è za „Dnev nik” da je NO PO re gi stro van kao ma w in s ka stran k a „pro for me” jer je to, po we go vim re ~i ma, bio je di ni na ~in da po ka ù „raz me re su ro vo sti” Za ko na o po li ti~ kim stran ka ma.

do bro voq no udru è nih, osno va na ra di ostva ri va wa po li ti~ kih ci qe va de mo krat skim ob li ko va wem po li ti~ ke vo qe gra |a na i u~e {}a na iz bo ri ma”. Ujed no, za kon ka è i da je stran k a na c i o n al n e ma w i n e ona ~i je je de lo va we „po seb no usme re no na pred sta vqa we i za stu pa we in te re sa jed ne na ci o n al n e ma w i n e i za { ti t u i una pre |e we pra va pri pad ni ka te na ci o nal ne ma wi ne u skla du s Usta vom, za ko nom i me |u na rod nim stan dar di ma, ure |e no osni va~ kim ak tom, pro gra mom i sta tu tom stran ke”. Za kon pred vi |a {i ro ku slo bo du u po gle du od re |i va wa na zi va po li ti~ ke stran ke. Ta ko, po red na zi va na srp skom je zi ku i }i ri li~ nom pi smu, u Re gi star se na ziv po li ti~ ke stran ke na ci o nal ne ma wi ne mo è upi sa ti i na je zi ku i pi smu te ma wi ne, uko li ko je to pred vi |e no sta tu tom, na vo de u Mi ni star stvu. S. Nikoli}

ekonomija

utorak27.decembar2011.

dnevnik

RAS PI SAN NO VI TEN DER ZA APA TIN SKU FIR MU

Bro do gra di li {te ot plo vi lo od Ko sti }a na no vu pro da ju NO VEM BAR SKE ZA RA DE 38.363 DI NA RA

Pla te u Sr bi ji i da qe pa da ju Pro se~ na ne to za ra da is pla }e na u Sr bi ji u no vem bru 2011. iz no si la je 38.363 di na ra i no mi nal no je 0,5 po sto ve }a, a re al no 0,4 od sto ma wa u od no su na pro se~ nu za ra du u ok to bru. No vem bar ska za ra da je, u po re |e wu a pro se~ nom za ra dom ko ja je is pla }e na u istom me se cu 2010. go di ne, no mi nal no ve }a 11,4 po sto, a re al no 3,1 pro ce nat. Pro se~ na ne to za ra da u pe ri o du ja nu ar–no vem bar no mi nal no je 11,3 po sto ve }a, a re al no 0,2 od sto ma NIS IN VE STI RA 13 MI LI O NA

wa ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Bru to za ra da u no vem bru u pro se ku je bi la 53.239 di na ra i, u od no su na onu ko ja je is pla }e na u ok to bru, no mi nal no je 0,6 po sto ve }a, a re al no 0,3 ma wa. No vem bar ska bru to za ra da no mi nal no je ve }a 11,2 po sto, a re al no 2,9 ne go u istom me se cu la ne. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u pe ri o du ja nu ar–no vem bar bi la je no mi nal no 11,2 po sto ve }a, a re al no 0,3 od sto ma wa.

Svi za in te re so va ni za ku po vi nu Bro do gra di li {ta u Apa ti nu svo je po nu de mo gu do sta vi ti do 17. fe bru a ra 2012. go di ne, i to do 11 ~a so va, a ve} u pod ne istog da na pred vi |e no je wi h o v o jav n o otva r a w e. Pro ce we na vred nost fir me je 584.279.000 di na ra, a uz po nu du za ku p o v i n u za i n t e r e s o v a n i mo ra ju da upla te i de po zit od 116.855.800 di na ra. Od imo vi ne ko ju po se du je Bro do gra di li {te na pro da ji je ~e tvo ro bro da ha la od bli zu 5.500 kva drat nih me ta ra, dvo bro da ha la od 2.700 kva dra t a, sin h ro n i lift od 1.920, pe s kar n i c a od bli z u pet, na vla ~i li {te od 3.500, opre ma oba le na 2.400 kva drat nih me ta ra itd. Ovo je dru ga pro da ja bro do gra di li {ta s ob zi rom na to da pr va ni je us pe la, a po stu pak se ob n a v qa na osno v u od l u k e Pri v red n og su d a u Som b o r u

Pri go vor na pro da ju Bro do gra di li {ta sta vi la je Voj vo |an ska ban ka pa ugo vor o pro da ji „MK-ko mer cu” ni je pot pi san, ve} je ce la stvar za vr {i la na su du ko ji je od ba cio pri go vor “MKko mer ca” – a ova gru pa je, ina ~e, bi la je di na za in te re so va na

za ku po vi nu i po nu di la je 150 mi li o na di na ra. Pri go vor na pro da ju Bro do gra di li {ta sta -

IN VE STI CI JE OTVO RI LE 5.200 RAD NIH ME STA

Ulep {a va we ben zin skih pum pi Naft na in du stri ja Sr bi je za vr {i la je iz ra du ob no vqe ne kon cep ci je ben zin skih sta ni ca „NIS Pe tro la”, u okvi ru mo der ni za ci je svo je ma lo pro daj ne mre `e, a pr ve ben zin ske pum pe s no vim vi zu el nim iden ti te tom bi }e otvo re ne po ~et kom 2012. go di ne, sa op {tio je NIS. U okvi ru pro gra ma mo der ni za ci je mre `e ben zin skih sta ni ca do

2014. go di ne bi }e re bren di ran, re kon stru i san i iz gra |en ve }i deo mre è od oko 250 obje ka ta, a u mo der ni za ci ju pum pi „NIS Pe tro la” bi }e ulo è no vi {e od 13 mi li jar di di na ra, na vo di se u sa op {te wu. „Mo der ni za ci ja ben zin skih sta ni ca i ob na vqa we ’NIS Pe trol’ bren da re zul tat je te `we na {e kom pa ni je da po slu je po evrop skim stan dar di ma i kon ti nu i ra no ra di na una pre |e wu kva li te ta go ri va i uslu ga. @e li mo da svim po tro {a ~i ma po nu di mo do stu pan i mo de ran srp ski brend ko ji se ne pre sta no una pre |u je. – Ide ja nam je no vi iden ti tet na {e ma lo pro daj ne mre è pra ti i po boq {a we kva li te ta uslu ga i pro iz vo da – re kao je ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko.

PRI VRED NI CI O 2012.

U Voj vo di ni ulo `e no 211 mi li o na evra – U Voj vo di ni je ove go di ne ostva re no oko 211,4 mi li o na evra in ve sti ci ja, kroz ko je je otvo re no vi {e od 5.200 no vih rad nih me sta – iz ja vio je ju ~e di rek tor Po kra jin skog fon da za po dr {ku in ve sti ci ja (VIP-fond) Bra ni slav Bu gar ski. Iz ra ziv {i za do voq stvo re zul ta ti ma osva re nim u toj obla sti, on je na go di {woj kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da se, kroz pro jek te VIP-fon da u 2011. u Voj vo di ni u stra nim kom pa ni ja ma otva ra oko 2.500 rad nih me sta od ~e ga je wih 1.000 ve} po ~e lo da ra di, a osta le po sao ~e ka u idu }oj go di ni. Bu gar ski sma tra da sle de }e go di ne, ko ja }e, ka ko se na ja vqu je, bi ti kri zna na glo bal nom ni vou a kod nas jo{ i iz bor na, in ve sti ra we ne bi tre ba lo da bu de uspo re ni je, i do dao da su u Voj vo di ni ve} na ja vqe ne in ve sti ci je vred ne oko 830 mi li o na evra, od ko jih }e ve }i deo bi ti re a li zo van sle de }e go di ne. – Ostva ri va wem tih pro je ka ta mo glo bi bi ti otvo re no jo{ oko 7.500 no vih rad nih me sta. Uko li ko Sr bi ja u mar tu do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, to }e bi ti „ve tar u je dra“ in ve sti ci ja ma, a ako taj sta tus

SI E PA spre mi la 45 mi li o na Di rek tor Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je (SI E PA) Bo `i dar La ga nin iz ja vio je ju ~e da Agen ci ja pla ni ra da u 2012. go di ni pla si ra oko 45 mi li o na evra kroz po dr {ku za no vo za po {qa va we i re a li za ci ju no vih in ve sti ci ja, i na ja vio do la zak no vih ame ri~ kih in ve sti to ra u pr vom kvar ta lu na red ne go di ne. Ve }i pro dor s tr `i {ta SAD La ga nin o~e ku je za to {to je po sle do la ska „Saj te la”, „Ku per ta je ra” i na ja ve NCR-a, po sle zva ni~ ne po se te de le ga ci je Vla de Sr bi je toj ze mqi po ~et kom de cem bra ove go di ne, ka da je sa wi ma bi la i am ba sa dor ka SAD u Be o gra du Me ri Vor lik, u 2012. go di ni ve} na go ve {ten ula zak no vih ame ri~ kih kom pa ni ja,. – Ta o~e ki va wa na dam se da }u bi ti u pri li ci da po tvr dim u prak si, ne gde ve} u pr vom kvar ta lu sle de }e go di ne – obe }ao je La ga nin. – Jav ni po ziv za po dr {ku no vim pro jek ti ma ob ja vqen je 23. de cem bra 2011. i bi }e otvo ren do 27. ja nu a ra 2012. go di ne – na veo je La ge nin, i do dao da }e po sle pre gle da pri spe lih pro je ka ta, SI E- PA sa op {ti ti ko ji }e se no vi pro jek ti re a li zo va ti na te ri to ri ji Sr bi je.

vi la je Voj vo |an ska ban ka, je dan od naj ve }ih po ve ri la ca, pa ugo vor o pro da ji ovog ne ka da {weg apa tin skog gi gan ta “MKko mer cu” Mi o dra ga Ko sti }a ni je pot pi san, ve} je ce la stvar za vr {i la na su du. Od bor po ve ri la ca je 19. sep tem bra dao sa gla snost da ste ~aj ni uprav nik Bro do gra di li {ta pro da pred u ze }e je di nom po nu |a ~u ko ji se oda zvao po zi vu za ne po sred nu po god bu, „MK-ko mer cu„, s po nu dom od 150 mi li o na di na ra. Su di ja je, me |u tim, na osno vu pri go vo ra Voj vo |an ske ban ke, od lo `io pot pi si va we ugo vo ra do od lu ke Pri vred nog su da. S ob zi rom na od lu ku tog su da, Od bor po ve ri la ca je do neo od lu ku o po nov noj pro da ji Bro do gra di li {ta. Vred nost imo vi ne Bro do gra di li {ta u ban kro tu je pro ce we na na 584.279.000 di na ra, dok po tra `i va wa po ve ri la ca iz no se 1,185 mi li jar du di na ra. J. P.

ne do bi je mo, to ne }e na ro ~i to ne ga tiv no uti ca ti na in ve sti to re – oce nio je Bu gar ski, i na gla sio da je ve o ma va `no to {to }e „Fi jat“ po ~e ti u Kra gu jev cu no vu pro iz vod wu, naj ve ro vat ni je u dru gom kvar ta lu. – To }e bi ti no va i do bra pri li ka za in ve sti ra we i u Voj vo di ni – re kao je on, i do dao da je, po vi si ni ovo go di {wih in ve sti ci ja u Po kra ji ni, vo de }a Ita li ja s oko 24,9 mi li o na evra, sle di Ne ma~ ka s 22,2 mi li o na, Dan ska sa 17 mi li o na i Slo ve ni ja sa 16,8 mi li o na evra. Ne ma~ ka je ipak, ako se po sma tra ju ukup ni re zul ta ti, tre nut no naj ve }i in ve sti tor u Voj vo di ni jer u Po kra ji ni de lu je naj vi {e we nih kom pa ni ja, a ove go di ne su ostva ri le de vet in ve sti ci o nih pro je ka ta i za po sli le oko 1.200 rad ni ka. Bu gar ski je do dao da su u to ku raz go vo ri po vo dom in ve sti ra wa ne ko li ko ve li kih tr `nih cen ta ra za ko je je, ka ko su re kli, Sr bi ja ve o ma va `na u po slov nom po gle du, me |u ko ji ma je i {ved ski gi gant „Ikea“, ko ja bi u na red nom pe ri o du, ka ko se na ja vqu je, tre ba lo da u na {oj ze mqi otvo ri ve li ki lo gi sti~ ki cen tar za tr go vi nu na me {ta jem. E. Dn.

Bi }e te {ka go di na

– Na red na go di na bi }e te {ka za srp sku pri vre du jer ula zi mo u wu s na sle |e nim pro ble mi ma iz pret hod ne, dok }e se deo te {ko }a s ko ji ma su su o ~e ne raz vi je ne evrop ske ze mqe i ne mo gu da ih re {e pre li ti i na Sr bi ju – oce nio je pred sed nik Uprav nog od bo ra kom pa ni je „Me ta lac” Dra go qub Vu ka di no vi}. – To sva ko tre ba da zna, da se pri la go di i tra ì no va re {e wa – re kao je Vu ka di no vi} Ta nju gu, i do dao da je „Me ta lac” kroz raz ne pro jek te i okre ta we no vim tr ì {ti ma us peo na vre me da od go vo ri iza zo vi ma, {to je po zi tiv no uti ca lo na po slo va we kom pa ni je. On je po no vio da su glav ni pro ble mi ko ji }e i 2012. mu ~i ti srp sku pri vre du – ne li kvid nost, si va eko no mi ja, ras ho di bu xe ta, ko ji }e bi ti po ve }a ni u iz bor noj go di ni, in fla ci ja i ni zak stan dard i pad ku pov ne mo }i sta nov ni {tva. Na pi ta we {ta bi se mo glo u~i ni ti da nam bu de ma lo lak {e u te {koj 2012, Vu ka di no vi} je od go vo rio da tre ba spro ve sti set re form skih me ra, ali i do dao da ne o~e ku je da }e to Vla da u~i ni ti u iz bor noj go di ni. – One (me re) su bol ne i zah te va ju struk tur ne re for me, pre sve ga u na {oj pri vre di i jav noj upra vi i ne ve ru jem da }e to dr à va ra di ti u ovom tre nut ku – na veo je Vu ka di no vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Putevi, U`ice

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`i za za devize devize efektivu efektivu 1

101,2066

103,2720

105,6473

100,8967

Australija

dolar

78,7416

80,3486

82,1966

78,5006

Kanada

dolar

75,7477

77,2936

79,0714

75,5158

Danska

kruna

13,6099

13,8877

14,2071

13,5683

Norve{ka

kruna

12,9788

13,2437

13,5483

12,9391

[vedska

kruna

11,2566

11,4863

11,7505

11,2221

[vajcarska

franak

82,7324

84,4208

86,3625

82,4791

SAD

funta dolar

1 1

120,9882 77,4995

123,4573 79,0811

126,2968 80,9000

120,6178 77,2622

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 12. 2011. godine

Cena

19,11

430

48.590

9,41

13.889

194.447

Globos osigurawe, Beograd

9,20

273

65.322

Usluga, Beograd

7,57

1.250

625.000

7,33 Promena %

1.010 Cena

130.294 Promet

-11,98

1.021

51.050

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Napred GP, Beograd

BELEX 15 (501,85

Promet

Jubmes banka, Beograd

Naziv kompanije

1,37)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

5,27

1.719

938.724

NIS, Novi Sad

-0,16

611

2.903.936

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

0,00

Imlek, Beograd

1,30

2.259

698.090

Soja protein, Be~ej

-0,59

502

251.710

Energoprojekt holding, Beograd

-0,78

382

19.100

Polet, Novi Pazar

-10,71

1.500

7.500

Agrobanka, Beograd

-0,36

3.348

60.259

Pekabeta, Beograd

-10,26

7.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,90

515

977.833

Napred Razvoj, Beograd

-10,00

2.700

135.000

Jubmes banka, Beograd

9,41

13.889

194.447

-6,78 Promena %

11.000 Cena

55.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,14

2.152

14.265.100

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

88.000

-0,16

611

2.903.936

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.500

0,00

Montinvest, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Promena %

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

344.500

Alfa plam, Vrawe

2,73

7.400

17.433.350

6. oktobar, Pan~evo

0,00

3.744

336.960

Tigar, Pirot

0,81

497

1.491

Veterinarski zavod, Subotica

-1,87

315

102.250

Soja protein, Be~ej

-0,59

502

251.710

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

420

200.760

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak27.decembar2011.

DR @A VA ZA MR ZA VA MAR @E, TR GOV CI I PO SLO DAV CI NE GO DU JU

Jef ti ni ja hra na za tva ra kom {ij ske du }a ne U NO VOM SA DU DO DE QE NE NA GRA DE „CAR KON STAN TIN” I „KA PE TAN MI [A ANA STA SI JE VI]”

Pri zna wa za do pri nos raz vo ju pri vre de

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi}, pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, pred sed nik Pri vred ne ko mo re Be o gra da Mi lan Jan ko vi} i ge ne ral ni di rek tor Agro ban ke Du {an An to ni} do bit ni ci su pri zna wa – zlat ni ka „Car Kon stan tin”, po vo dom 1.700 go di na Mi lan skog edik ta. Pri zna wa su do de qe na ju ~e u No vom Sa du po vo dom no vog iz da wa mo no gra fi je „Put ka vr hu”, po sve }e ne jav nim li~ no sti ma, pri vred ni ci ma, in sti tu ci ja ma i kom pa ni ja ma ko ji su da li zna ~a jan do pri nos pri vred nom `i vo tu Sr bi je. Na pi ta we da li je pri zna we do de qe no sa mo woj ili ce loj Vla di, Ve ri ca Ka la no vi} je na ve la da se ta kvo pri zna we ne mo `e od no si ti sa mo na po je din ca ve} ima {i ri kon tekst. – Ono ta ko |e pred sta vqa sti mu lans da se na sta vi pu tem ko jim je pre 17 ve ko va i{ao car Kon stan tin, pu tem od go vor no sti, do bro ~in stva i za vr {a va wa za po ~e tih re for mi. Ta kva }e bi ti i po li ti ka ko ju }u vo di ti – ka za la je Ve ri ca Ka la no vi}.

Do de qe na su i pri zna wa „Zlat ni kqu~” – gra don ~el ni ku Ni {a Mi lo {u Si mo no vi }u i su pru zi ja pan skog am ba sa do ra Ecu ko Cu no za ki, kao i ve} tra di ci o nal ne sta tue „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}”, i to ge ne ral nom di rek to ru „Elek tro voj vo di ne„ Ti ho mi ru Si mi }u, pred sed ni ku op {ti ne Sta ra Pa zo va Go ra nu Jo vi }u, ge ne ral nom di rek to ru RTB „Bor„ Bla go ju Spa sov skom, gra do na ~el ni ku Za je ~a ra Bo {ku Ni ~i }u, vla sni ku kom pa ni je „Far ma kom” Mi ro sla vu Bo gi }e vi }u, te be o grad skom aero dro mu „Ni ko la Te sla”. Pri zna wa su uru ~e na si no} u Vla di Voj vo di ne, ali ni su svi do bit ni ci bi li pri sut ni, pa ni Bo jan Paj ti}. Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} pod se tio je na to da su pro je kat „Put ka vr hu” pre 11 go di na po kre nu li kom pa ni ja „Me di ja in vent” u sa rad wi s PKV-om i Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na sve ~a no sti se si no} oku pio ve li ki broj zva ni ca, pred stav ni ka po li ti~ kog i pri vred nog `i vo ta Voj vo di ne i Sr bi je. V. ^v.

Ured ba ko jom }e tr go va~ ke mar è na naj va `ni je na mir ni ce bi ti ogra ni ~e ne na de set od sto jo{ ni je do ne ta ali je pra {i nu di gla. Dok, uz pret po stav ku da tr go va~ ke ku }e za ra ~u na va ju neo prav da no vi so ke mar è na hra nu, u re sor nom mi ni star stvu sma tra ju da }e ta me ra spre ~i ti po sku pqe wa uqa, mle ka, me sa…, tr gov ci i Uni ja po slo da va ca Sr bi je upo zo ra va ju na to da bi od we bi lo vi {e {te te ne go ko ri sti. U raz go vo ru za „Dnev nik” pred stav ni ci ve li kih ov da {wih tr go vin skih kom pa ni ja su li stom po tvr di li da su mar è na naj va `ni je na mir ni ce iona ko ma we od de set od sto. Re ci mo, {est od sto su mar è na uqe, ~e ti ri od sto na {e }er, pet od sto na me so... To zna ~i da ih tr gov ci, shod no no voj ured bi, mo gu i po ve }a ti. S dru ge stra ne, upo zo ra va ju na to da bi zbog ured be na uda ru bi li sa mo ma li, kom {ij ski, du }a ni, ko ji dr è ve }e mar è, te da se u tom slu ~a ju stva ra ve }i pro blem. I sek tor tr go vi ne Uni je po slo da va ca Sr bi je (UPS) za tra ìo je na sed ni ci So ci jal noeko nom skog sa ve ta Re pu bli ke Sr bi je for mi ra we stru~ ne ko mi si je za utvr |i va we re al ne vi si ne mar ì na osnov ne na mir ni ce. UPS je ob ja snio da zah tev za ciq ima utvr |i va we pra vog sta wa mar ì i ce na osnov nih na mir ni ca da bi se, iz me |u osta log, iz be gla pro iz voq na tu ma ~e wa i uop {ta va wa u jav no sti ko ja na no se ve li ku {te tu tr go vin skim kom pa ni ja ma.

Ne ka po jef ti ni gas Uko li ko Vla da è li da po boq {a ì vot ni stan dard, ne ka uti ~e na sni à va we ce na ben zi na i naft nih de ri va ta, ko je su u Sr bi ji naj vi {e u okru è wu i iza zi va ju rast svih osta lih ce na, pa i ce ne tran spor ta osnov nih na mir ni ca, po ru ~u je UPS. Gra |a ni i pri vre da Sr bi ja pla }a ju go to vo 20 po sto sku pqi gas od Slo va ka, ê ha i gra |a na u dru gim evrop skim dr à va ma, a ce na ga sa za pri vre du je ~ak iz me |u 35 i 105 po sto ve }a. To zna ~i da tr go vi na ni je ta ko ja ugro à va pra vo na nor ma lan ì vot gra |a na, ve} pre sve ga jav ni i pri vat ni mo no po li i enorm na jav na po tro {wa, na veo je UPS. Ko li ke su za pra vo mar è u Sr bi ji – ne zna se po u zda no. – Po zva ni~ nim po da ci ma Euro sta ta, evrop skog sta ti sti~ kog za vo da, mar è u Sr bi ji su iz me |u 15 i 17 od sto, ali ti po da ci ni su ta~ ni. Na {i tr gov ci za ra |u ju vi {e, pro iz vo |a ~i ma na pla }u ju ula zak u la nac, pa ako sve to sa be re mo, mar è u po je di nim tr go vi na ma do sti ù i 40 pro ce na ta. S uvo znim ar ti kli ma si tu a -

ci je je jo{ go ra, ali naj bit ni je je is ta }i da sve to na kra ju pla te kup ci – ka è za na{ list pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je Go ran Pa po vi} ko ji, na vo de }i pri mer Re pu bli ke Srp ske i Slo ve ni je, oce wu je da je bi lo kraj we vre me da na {a dr à va ta ko re a gu je. Eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} za „Dnev nik”, pak, ka è da ogra ni ~a va we mar ì ni je do bra

me ra jer se „mo è o~e ki va ti da ih tr gov ci spu ste za jed ne na mir ni ce a po dig nu na dru ge”. U Uni ji po slo dav ca Sr bi je uka zu ju na to da se u ma lim tr go vi na ma, ko je }e bi ti naj u gro è ni je ako ured ba bu de do ne ta, oba vqa vi {e do 50 od sto pro me ta. Po slo dav ci sma tra ju da bi pri me na ured be mo gla do ve sti do da qeg ra sta ve li kih pred u ze }a i sma we wa bro ja ma lih i sred wih, po ra sta ne za po sle no sti, si ve eko no mi je, sma we nog bu xet skog pri li va i po ve }a wa op {teg ni voa ce na. Oni su pre do ~i li da tr go vi na ostva ru je znat no ma we pro fit ne sto pe od pro iz vo |a ~a i da su pro se~ na pri ma wa vi {e od 180.000 za po sle nih u tr go vi ni ni à od pro se~ nih za ra da u Sr bi ji 10-15 od sto. To zna ~i da u tr go vi ni osnov nim na mir ni ca ma ne ma mo no po la ko ji bi mo gao do ve sti do neo prav da nog po ve }a wa mar ì. Ta ko se na vo di da je {e }e ra na „Su no ko” ostva ri la pro fit od 17 po sto, a „Cr ven ka” 13,2, „Imlek” od 6,1, a [a ba~ ka mle ka ra 7,3 po sto. Isto vre me no, ve li ke tr go va~ ke ku }e su u 2010. ostva ri le sle de }e pro fi te:” Del ta–Mak si” 2,47 po sto, „Me tro ke{ end ke ri” 2,29 i „Mer ka tor” 1,55 po sto, dok su gu bit ke ima li „Idea” – 5,7 od sto i „In ter eks” – 17,4 od sto. Ko li ko je to lo {e vi di se kad se upo re di s pro fi ti ma ja vih pred u ze }a – „Po {ta Sr bi je” 18,6 od sto, „Te le ko ma” 16,3 i NIS-om 9,1 od sto. S. Glu {~e vi}

TRe]e dOBA

utorak27.decembar2011.

Re for me mno go, mno go ka sne U Za gre bu je odr `a na za vr {na Kon fe ren ci ja o re for mi si ste ma pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa u ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, u okvi ru pro jek ta „Ulo ga sin di ka ta u re for ma ma pen zi o nih si ste ma u ze mqa ma Ju go i sto~ ne Evro pe”. Ini ci ra li su ga sin di ka ti dr `a va re gi o na da bi se kod ku }e ak tiv ni je ukqu ~i li u de fi ni sa we po li ti ke so ci jal ne si gur no sti. Za kqu ~e no je da su, za pre vla da va we pro ble ma u si ste mu PIO ovih ze ma qa, neo p hod ne ko or di ni ra ne ak tiv no sti svih dru {tve nih su bje ka ta – vla da, sin di ka ta i po slo da va ca. Sin di ka ti kao re le vant ni pred stav ni ci za po sle nih i bu du }ih

ko ri sni ka pra va iz PIO po seb no su za in te re so va ni za ce lo vi te i efi ka sne re for me, ali se o{tro su prot sta vqa ju stal nom uma we wu pra va i po o {tra va wu kri te ri ju ma za od la zak u pen zi ju. Sve sni su te {ko }a u funk ci o ni sa wu pen zi o nog si ste ma svih ze ma qa re gi o na, ali sma tra ju da rad ni ci ne sme ju bi ti je di ni pre ko ~i jih le |a se sla ma pen zi o na re for ma ko ja je mo ra la bi ti iz ve de na pre mno go go di na. Usko ro }e bi ti {tam pa na i bro {u ra na je zi ci ma svih ze ma qa u~e sni ca da bi se do go vo re ni kon kret ni za kqu~ ci spro ve li u na red nom pe ri o du ne sa mo na na ci o nal nom ve} i re gi o nal nom ni vou. Q. M.

SAMO PETINA VREME[NIH VIJETNAMAcA IMA KORIST OD DR@AVNE KASE

Ne ma ze mqe za star ce

Sa mo 53 od sto Vi jet na ma ca sta ri jih od 65 go di na do brog je zdra vqa, re zul ta ti su is tra ì va wa Cen tra za po dr {ku sta re wu. Dok to ri ko ji su se do bro voq no pri ja vi li za spro vo |e we ovog is tra ì va wa pre gle da li su vid i osnov ne funk ci je kod 1.100 pa ci je na ta da bi se po sta vi la osno va za na ci o nal ni pro gram za sta ri je ko ji bi tre ba lo da se spro ve de do 2015. Ovaj pi lot-pro je kat or ga ni zu je i nad gle da Me sna aso ci ja ci ja za sta ri je pro vin ci je Taj Nuen. Pred sed ni ca Aso ci ja ci je Nuen Tan Tui ka è da po sle go di nu da na ra da re zul ta ti po ka -

Deo ovog pro jek ta je i ukqu ~i va we mla dih vo lon te ra ~i ji je po sao obi la zak sta ri jih qu di i osnov na bri ga. Naj ve }i pro blem u ostva ri va wu ove ak ci je pre sve ga je ne do sta tak nov ca ko jim se fi nan si ra rad dok to ra i me di cin skog oso bqa, ali i ma la na kna da za vo lon te re od sa mo pet ame ri~ kih do la ra me se~ no, zbog ~e ga br zo gu be in te res za ovaj po sao. Ra zna pen zi o ner ska udru `e wa, kao i ne vla di ne or ga ni za ci je, tra `e na ~in da pre va zi |u ove pro ble me i una pre de pro gram jer je Vi jet nam sve vi {e ze mqa sta ra ca te pro blem po sta je sve

TOKOM cElE 2012. PENZIJE ]E PORASTI MAWE OD PET PROcENATA

Po vi {i ca pra va cr ka vi ca Za po ~e ta je ras pra va o pred lo gu bu xe ta za 2012, ko ji re pu bli~ ki po sla ni ci tre ba da usvo je na red nih da na, ali ono {to je u we mu za cr ta no ne }e pre vi {e ob ra do va ti naj sta ri je – pred vi |e no je da pen zi je po ra stu tek 4,9 po sto. Na i me, za pr vo re dov no uskla |i va we pen zi ja 1. apri la go di ne pla ni ra se po ve }a we od ~e ti ri po sto, a 1. ok to bra tek 0,9. Po {to su pen zi o ne ri dve go di ne ima li za mr znu ta pri ma wa a ove do bi li re dov no po va }a we od 7,5 po sto, pla ni ra ni rast u 2012. ne }e im znat no po ve }a ti pri ho de, odav no ne do voq ne i za go lo pre ì vqa va we. Po go to vo vi {e od 250.000 onih ko ji su spa li na mi ni mal nih 12.200 di na ra. No, i za is pla tu te cr ka vi ce ko ju ga ran tu je za kon dr à va }e iz re pu bli~ ke ka se mo ra ti Fon du PIO pre ba ci ti go to vo 14,5 mi li jar di In fla ci ja oglo |e ~ek i pre ne go {to stig ne da bi se po kri la raz li ka iz me |u za ra |e nih i ostva re nih pen zi ja. di, da kle oko 13 po sto ve }i ne Ra ~u ni ca ko ja se sa da usva ja, Oni }e na ime po ve }a wa do bi ti go ove go di ne. Od so ci jal nih a ko ja }e naj sta ri ji ma u 2012. u u pro se ku oko 600 di na ra za ce lu do pri no sa o~e ku je se 275,6 mi - naj bo qem slu ~a ju do ne ti po ve go di nu, a ve} je iz ve sno da }e im li jar di. Po {to taj no vac ne }a we pen zi ja ma we od pet od sto, to u star tu „po je sti” in fla ci ja mo è po kri ti ni po la go di ne me |u tim, mo è bi ti i po re me ve} pr vog me se ca. U jo{ go rem re dov nih is pla ta, Mi ni star - }e na ako sve ne bu de i{lo po po lo à ju su biv {i pa o ri, pla nu. Na i me, uko li ko ~i ja je mi ni mal na pen zi ja se ne ostva ri pla ni ra ni Ap s urd n o je {to }e za ok t o b ar sa mo 9.068 di na ra, pa mo gu rast BDP-a, in fla ci ja pla ni ra ni do da tak od sve ga o~e ki va ti po vi {i cu od ne bu de dr à la u okvi ru 0,9 pro ce na ta, bi ti ma wi ~ak i od za cr ta ne, mo è se do go oko 450 di na ra. Ina ~e, po evi den ci ji Fon da PIO tro {ko va neo p hod nih za {tam pa we di ti da u dru goj po lo vi mi ni ma lac pri ma 86.606 ni go di ne do |e do do dat ~e ko va i do sta vu na ku} nu adre su pen zi o ne ra iz ka te go ri je nog ste za wa ka i {a. Kon za po sle nih, 2.125 sa mo kret no, ima na ja va da bi sta la ca i ~ak 175.538 pen zi o ni - stvo fi nan si ja }e, sa mo za is - jed na od me ra za ko ji ma bi dr sa nih po qo pri vred ni ka, ili oko pla tu pen zi ja biv {ih za po sle - à va mo ra la po seg nu ti uko li 80 od sto od ukup nog bro ja. nih, do ti ra ti 239,45 mi li jar di ko se prog no ze iz bu xe ta za Da k a k o, ni na r ed n e 2012. di na ra. Ka sa po qo pri vred nih 2012. ne ostva ru ju – i za mr za va pri ho di Fon da PIO ne }e bi ti pen zi o ne ra bi }e do pu we na sa we pla ta i pen zi ja. Zna ~i lo bi do voq ni za re dov no ser vi si ra - 14,35 mi li jar di, sa mo stal nih to, pak, da pen zi o ne ri osta nu we pen zi ja pa }e raz li ka bi ti de lat no sti sa 173 mi li o na di - bez po vi {i ce u dru goj po lo vi po k ri v e n a iz bu x e t a Sr b i j e. na ra a za voj ne pen zi o ne re, ko - ni go di ne jer april ska, zbog iz Po pro j ek c i j i fi n an s ij s kih ji od po ~et ka na red ne go di ne bo ra, ni je i ne sme bi ti ugro è stru~ wa ka, o~e ku ju se pri ho di de le sud bi nu ci vil nih, s 25 mi - na. Po {to su pen zi o ne ri dve Fon da PIO od 567,58 mi li jar - li jar di di na ra. go di ne ima li pen zi je na le du

Za slu `ni pre ko broj ni

Go to vo svi ma obo le le ko sti ili plu }a

zu ju ve li ki na pre dak, pre sve ga u {i re wu sve sti sta ri jih qu di u ru ral nim kra je vi ma o po tre bi kon tro li sa wa zdra vqa. Oni su sa da bo qe oba ve {te ni o po tre ba ma kon tro le krv nog pri ti ska i {e }e ra, kao i o na ~i ni ma pre ven ci je kar di o va sku lar nih bo le sti, naj ve }eg uzro ka smrt no sti naj sta ri jih Vi jet na ma ca. U me |u vre me nu, is tra `i va we je po ka za lo da oko 95 od sto vre me {nih u ovoj pro vin ci ji ima ne ku hro ni~ nu bo lest: 54 pro ce na ta pro ble me s ko sti ma i zglo bo vi ma, a 46 ne ku re spi ra tor nu.

ve }i. Vi jet nam ci sta ri ji od 65 go di na sad ~i ne ~ak de set po sto po pu la ci je, a do 2029. bi }e ih ~ak pe ti na. Go to vo 70 od sto ne ma ni ka kvu u{te |e vi nu, sa mo 20 od sto pri ma pen zi ju ili ne ku vr stu so ci jal ne po mo }i, dok 73 po sto sta ri jih u Vi jet na mu ì vi na se lu. Vre me je da po sve ti mo vi {e pa `we sta ri ji ma, ka ù pred stav ni ci Udru è wa sta ri jih Vi jet na ma, is ti ~u }i da sa mo po lo vi na Vi jet na ma ca po se du je zdrav stve no i so ci jal no osi gu ra we. I. Vujanov

Ma da je do kra ja 2011. osta lo ta ko ma lo, od lu ka o to m e ko }e od po z na t ih umet ni ka, isti na s go di nu za ka {we wa, do bi ti na ci o nal n u pen z i j u bi } e ipak ob na ro do va na tek do go di ne. Na i me, nad le `na ko mi si ja je je dva us pe la da od 366 pri j a v qe n ih iza b e r e 49, ali mi ni star stva kul tu r e i fi n an s i j a ima j u nov ca za de vet ma we. Ta ko }e za 40 za slu `nih 50.000 di na ra, sa mo za `i vo ta, sti za ti od na red ne go di ne, a ove 2011. ni ko ne }e ko ri sti ti to pra vo. Raz log je i to {to je Mi ni star stvo kul tu re tek u av gu stu ras pi sa lo jav ni po ziv a ko mi si ja tri me se ca po k u { a v a l a da od pri j a vqe nih iza be re de vet pu ta ma we za slu `nih.

KAKO lEKAR KA@E

Kre vet naj bo qi pri ja teq ki~ me Go to vo da ne ma se ni o ra ko ji se ne `a li na po vre me ne ili stal ne bo lo ve u le |i ma. Hro ni~ ne mo `e pra ti ti i tr we we u jed noj ili obe no ge, te de li mi~ no ili pot pu no od u zi ma we sto pa la. Te ra pi ja za vi si od ste pe na bo la i to ka bo le sti. U bla goj for mi sa ve tu je se mi ro va we u po ste qi i uzi ma we anal go re u ma ti ka ili anal ge ti ka, ali uko li ko bol ne pre sta ne, po treb no je kon sul to va ti fi z i j a t ra ra d i uvo | e w a fi zi kal nih tret ma na. Ako ni to ne po mog ne, ra di se do dat na, de taq na di jag no sti ka ko ja ob u hva ta ske ner i mag net nu re zo nan cu. U kraj wem slu ~a ju pro blem se re {a va ope ra ci jom. To kom no} nog spa va wa me |u p r { qen s ki ko l u t o v i se

hra ne i od ma ra ju pa je na ro ~i to va `no na ka kvom du {e ku se spa va, u ko jem po lo ` a j u i ko l i k o je kva li te tan san. Pri le ` a w u pri t i s ak unu tar di ska je naj ma wi, dok je kad se ho da, a po seb no se di – znat no ve }i. Oso ba ma ko je bo li ki~ ma sa ve tu je se da se to kom da na od ma ra ju 30 do 60 mi nu ta na le |i ma s pod m et n u t im ma lim okru glim ja stu kom is pod gla ve, dok no ge tre ba sa vi ti u ko le ni ma ta ko da ki~ ma pri a wa uz pod lo gu ce lom du `i nom.

dnevnik

Za pre ven ci ju i sma we we bo la u le |i ma va `no je na u ~i ti i za {tit ne po kre te pri usta ja wu iz po ste qe, di za wu te re ta ili umi va wu... Na g le po k re t e va q a iz b e g a v a t i, kao i one u ko ji ma se ki~ ma „ro ti ra”. I no { e w e i di z a w e te re ta iz nad de set ki lo gra ma su fak t o r i ri z i k a za iska ka we di ska. Ni ka da te ret ne tre ba di za ti tr za jem ve} iz po lu ~u ~e }eg po lo `a ja. Po ma `u i ve `be, ali sa mo one ko je pre po ru ~i dok tor. Tre ba ih iz vo di ti re dov no da bi se oja ~a li mi {i }i ko ji pod u pi ru ki~ me ni stub. J. Barbuzan

zbog eko nom ske kri ze, ni na ja va da bi mo gli osta ti bez ok to bar ske po vi {i ce u na red noj go di ni pre te ra no ih ne uz bu |u je. Tim pre {to je pla ni ra no po ve }a we od sve ga 0,9 po sto, ko je je ma we od tro {ko va za {tam pa we ~e ko va i is po ru ke pen zi ja na ku} nu adre su. Pred sed nik Sa ve za pen zi o ne ra Voj vo di ne i ~lan Uprav nog od bo ra Fon da PIO Milan Nenadi} oce wu je da }e pen zi o ne ri ma do go di ne bi ti jo{ go re te da ih ~e ka jo{ du bqa kri za ako na sna zi osta ne za kon ska for mu la za uskla |i va we pen zi ja ko ja sa da va `i. – Kri za se opet pre la ma pre ko le |a pen zi o ne ra. Ve} ove go di ne re al na vred nost pen zi ja je obez vre |e na jer je ku pov na mo} pa la bar {est od sto. To kom 2012. ose ka stan dar da svih }e se na sta vi ti – tvr di Ne na di}. Qubinka Male{evi}

SRBIJA IMA DVADESETAK PRIVATNIH PENZIONERA

Sva ki de se ti rad nik mi sli na sta rost

Pri vat ni pen zij ski fon do vi, i po red eko nom ske kri ze, ove go di ne za be le `i }e zna tan opo ra vak, jer }e wi ho va imo vi na bi ti uve }a na za ~e tvr ti nu i do sti }i 12 mi li jar di di na ra. Tre nut no oko 175.000 gra |a na u Sr bi ji upla }u je do dat nu pen zi ju za mir nu sta rost. U ve }i ni slu ~a je va, ma da ima i onih ko ji to ~i ne sa mo stal no, do dat ni pen zi o ni do pri nos pla }a ju po slo dav ci, ko ji su od lu ~i li da sva kog me se ca, po red re dov nih do pri no sa ko ji se upla }u ju u dr `av ne fon do ve, od re |e nu svo tu nov ca upla te u pri vat -

ne pen zi o ne fon do ve i ta ko svo jim rad ni ci ma omo gu }e da s ma we ne iz ve sno sti ~e ka ju pen zi ju. Svi po slo dav ci ko ji su se za to od lu ~i li ima ju po re ske olak {i ce od dr `a ve, pa je po slo da vac upla tom do 4.500 di na ra me se~ no za bu du }u pri vat nu pen zi ju rad ni ka u pot pu no sti oslo bo |en po re za i do pri no sa. Ka da bi ga zde tu istu su mu usme ri le u pla te, rad ni ci bi zbog po re skih da `bi na do bi li sa mo deo, a osta tak bi oti {ao dr `a vi. Zbog to ga je ve }i na rad ni ka sprem na da se od rek ne ne ko li ko sto ti na di na ra vi {e u ko ver ti u

za me nu za upla tu u pri vat ni pen zij ski fond. Ka ko se broj za po sle nih u Sr bi ji iz go di ne u go di nu sma wu je pa ih je sa da sve ga 1,7 mi lion, sva ki de se ti rad nik je ukqu ~en i u dr `av no i u pri vat no pen zij sko osi gu ra we. To li ki broj je sa svim pri sto jan i ukla pa se u evrop ske to ko ve, ali je pre re zul tat ma log bro ja za po sle nih ne go stvar ne `e qe po slo da va ca da mi sle na sta rost rad ni ka. Sr bi ja tre nut no ima sve ga dva de se tak pri vat nih pen zi o ne ra, ~i ja su pri ma wa, zbog krat kog pe ri o da upla ta, skrom na. Q. M.

DOAJEN PAlANA^KOg BAKAluKA POVuKAO SE u RODNO SElO

Do zo re se dru go vi ra sta ja li

Mladen – Mla|o Srdi}, u Ba~ koj Pa lan ci po zna ti tr go vac, ne dav no je is pu nio uslo ve za pen zi ju i na me ra vao da s biv {im ko le ga ma to obe le ì. Je ste po sled wih 13 go di na dr ào svo ju u fir mu u Pa lan ci, ali je od 1975. do 1997. ra dio u ta da dru {tve nom, be o ~in skom tr go vin skom pred u- ze }u „Po du na vqe“, bio po slo vo |a we go ve pa la na~ ke fi li ja le i ve o ma po {to van me |u broj nim mu {te ri ja ma. – S biv {om fir mom sam se ra stao jer je po slo va we bi lo ugro è no ne do stat kom ro be, a ja sam pre {ao u fran {i zu i pre u zeo pro dav ni cu ko ju sam do ta da vo dio – se }a se Mla den. – Ta ko sam ra dio do 2003. i pri va ti za ci je „Po du na vqa“, ko ja je, hva la bo gu, za raz li ku od mno gih dru gih ka ta stro fal nih, bi la uspe {na, pa je da nas na plat nom spi sku vi {e od 500 za po sle nih. @e leo sam da za biv {e ko le ge pri re dim skrom no dru è we, pred for mal ni od la zak u pen zi ju, ali me je iz ne na di lo wih tri de se tak. Do {ao i biv {i di rek tor, pa la i pri god na be se da od ko je su mi sko ro su ze kre nu le a do bio sam i ru~ ni sat. Ta ko |e mi je do de qe na

Mla den – Mla |o Sr di}

za hval ni ca za du go go di {wi rad i po slov nu sa rad wu s „Po o du na vqem“, a uz mu zi ku smo za gla vi li mal te ne do zo re. Mla |o je je dan od do a je na pa la na~ kog ba ka lu ka, a u na se qi ma Si naj i No va Pa lan ka go to vo da ne ma ku }e ko joj ni je pro dao gra |e vin ski ma te ri jal, na ro ~i to to kom osam de se tih go di na pro {log ve ka, ka da se na ve li ko zi da lo u sva kom so ka ku. Za svo ju „@u tu rad wu“, ko ju sa da vo -

de sin i sna ja, skrom no ka è da je „ba kal ni ca“, iako je le pa i k’o oko pu na ro be sa mo u- slu ga. Pro dav ni ca na }o {ku, u ko ji ma su tr gov ci i mu {te ri je kao jed na po ro di ca, gde se po slu je po ne kad i na po ve re we i ve re si ju, sla vi i à li za jed no. – Osta }u sa su pru gom Jelom u Mla de no vu jer mno go vo lim svo je rod no se lo. Od oca sam na sle dio ne {to ze mqe pa ra duc kam. Od sil nog po sla za ne ki ho bi ni sam imao vre ma na, ali pra tim sport, u ko ji sam ukqu ~io i dva si na. Ne }e mi bi ti do sad no jer }u dok god mo gu po ma lo po ma ga ti de ci. Me ni je do voq no {to su qu di ce ni li ono {to sam ra dio pa, su de }i po wi ho vim le pim re ~i ma, iz gle da da sam pen zi ju za i sta za slu ìo – skrom no za kqu ~u je Mla |a. M. Suyum

U CR KVI IME NA MA RI JI NA

Ho ~e var da nas slu ì mi su Be o grad ski nad bi skup i mi tro po lit Sta ni slav Ho ~e var slu ì }e bo ì} nu mi su da nas u 15.30 ~a so va u cr kvi Ime na Ma ri ji na. Na mi si }e u~e stvo va ti no vo sad ski me {o vi ti hor „Kre da ri ca” - Dru {tvo Slo ve na ca „Kre da ri ca”. Z. D.

Pro da ja mar ki ca za ja nu ar Grad ski pre vo znik }e ove sed mi ce pro da va ti mar ki ce za ja nu ar 2012. go di ne na ter mi na li ma kod @e le zni~ ke sta ni ce, u [a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce. Mar ki ce }e mo }i da se ku pe od 5.30 do 19.30 ~a so va. U su bo tu 31. de cem bra ja nu ar ske mar ki ce }e se pro da va ti u [a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce, od 8 do 15 ~a so va. Na ter mi na lu kod @e le zni~ ke sta ni ce ki o sci }e ra di ti u su bo tu, od 12.30 do 19.30 ~a so va. Z. D.

NA KON DVE DE CE NI JE

Na sta vqa se grad wa „Po {tan ske {te di o ni ce” Obje kat „Po {tan ske {te di o ni ce„, ko ji se na la zi u cen tru gra da na Po zo ri {nom tr gu, ve} dve de ce ni je sto ji ne za vr {en, a grad wa bi tre ba lo da po~ ne na pro le }e. Pre ma re ~i ma vr {i o ca du `no sti di rek to ra JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja” Go ra na ]i ri }a, Po {ta se oko po de le pro sto ra do go vo ri la sa osta lim su in ve sti to ri ma, u ko je spa da ju Ban ka po {tan ska {te di o ni ca i „Atek sin vest”.

Novosadska utorak27.decembar2011.

- Pri vat no-jav no part ner stvo u zgra di po ~e lo je 1986. go di ne. Iz objek tiv nih raz lo ga grad wa je ob u sta vqe na. Ko na~ no su re {e ni i spor ni imo vin skoprav ni od no si, pa }e ra do vi na za vr {et ku objek ta po ~e ti na pro le }e - re kao je ]i ri}. Pro jekt no-teh ni~ ka do ku men ta ci ja je za vr {e na, kao i do pun sko ve {ta ~e we Gra |e vin skog fa kul te ta iz Be o gra da,

ko jim su utvr |e ni pro cen ti vla sni {tva sva tri in ve sti to ra. Pro jek tom je pred vi |e no da su in ve sti to ri ima ju po slov ni pro stor u pri ze mqu zgra de, a sa pred lo `e nom ras po de lom sa gla sne su sve stra ne. Iz grad wa „Po {tan ske {te di o ni ce„ sta la je po ~et kom de ve de se tih, zbog sank ci ja i ne do stat ka nov ca, kao i ne re {e nih vla sni~ kih od no sa. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mo zak se ot ki nuo s lan ca

pr kos ~i we ni ci da je u No vom Sa du do ne ta no va Od lu ka o dr `a wu `i vo ti wa, po ko joj su nov ~a ne ka zne za ne po {ta va we ono ga {to u woj pi {e mno go ri go ro zni je ma lo, ma lo se mo gu vi de ti in ci den ti sa opa snim ra sa ma pa sa. No vo sa |a ni jo{ ni su za bo ra va li na in ci dent ko ji se do go dio pre me sec da na, ka da je amri~ ki sta ford iz u je dao pe to ro de ce u osnov noj {ko li u Fu to gu, a do go dio se no vi, u kom je, na svu sre }u, ko mu nal na po li ci ja br zo re a go va la i uhva ti la po mah ni ta log pit bul re ri je ra u Li man skom par ku. Do ti~ ni pas je bez ga zde i po vo ca da ni ma tu ma rao grad skim uli ca ma, i sa mo je bi lo

pi ta we da na ka da }e ne ko ga na pa sti. Upra vo je to u~i nio mi nu log vi ken da u Li man skom par ku, gde je i uhva }en, a za tim od ve den na de po ni ju sme }a, po {to se ta mo dr è lu ta li ce. Tre nut no se utvr |u je da li ima ga zdu, ili ne i da li je mo `da, ne daj Bo è, be san. Pret po sta vqa se, jer lo gi ka ta ko ka è, da je i ovaj pas imao vla sni ka, ko ji ga je ve ro vat no iz ba cio na uli cu, ka da je vi deo da on ne }e bi ti „lav” u are ni za bor bu pa sa. Ve ro vat no bi Od lu ka gra da tre ba lo da se pro {i ri, pa da se ne sa ve sni gra |a ni ko ji iz ba cu ju pse na uli cu, i to jo{ opa sne, sla li na po sma tra we. Q. Na to {e vi}

„VO DO VOD” DA NAS NA JA VIO RA DO VE

Mo gu }e za mu }e we vo de Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” da nas pu {ta re kon stru i sa ni ma gi stral ni pr sten vo do snab de va wa za pad nog de la gra da - Te le pa, Adi ca, Ve ter ni ka i Fu to ga. Ka ko je ovo pred u ze }e sa op {ti lo, bu du }i da }e bi ti obr nut pra vac vo de, mo gu }e je da }e to kom da na u na ve de nim de lo vi ma gra da do }i do za mu }e wa vo de. Uko li ko do za mu }e wa do |e, po treb no je pu sti ti vo du da ote ~e, za kqu ~u je se u sa o {te wu. Q. Na.

VE ^E RAS NA BI NI U CEN TRU GRA DA

Pe va de~ ji hor „Ra sti mo”

Kon cert „Pra zni~ ne pe sme” u iz vo |e wu de~ jeg ho ra „Ra sti mo” i Bra ni mi ra Ro si }a bi }e odr `an ve ~e ras u 18.30 sa ti na bi ni na Tr gu slo bo de u okvi ru hu m a n i t ar n og no v o g o d i { weg pro g ra m a „No v i Sad sr c em”. Na po ~et ku Zmaj Jo vi ne uli ce od 18 do 20 sa ti de ca }e pra vi -

ti kar ne val ske ma ske. AKUD „So wa Ma rin ko vi}” na stu pi }e ve ~e ras od 19 do 21 sat u ka feu „Fi} ki}” i „Du nav skoj oazi”, gde }e svi ra ti Na rod ni or ke star, od no sno Ve li ki na rod ni or ke star. U 20 sa ti na bi ni na Tr g u slo b o d e na s tu p a gru p a „Kla pa pa non”. N. R.

V remeploV

Po ~e tak kwi àr ske ~a ro li je Ge ce Ko na Ge ca Kon, po zna ti be o grad ski kwi àr i iz da va~, ro |en u po ro di ci ra bi na u ôn gra du, Ma |ar ska, po ha |ao je u No vom Sa du ni ù gim na zi ju, a u Ze mu nu za vr {io tr go va~ ku aka de mi ju. Od 1894. ra dio je u No vom Sa du kao glav ni po mo} nik u kwi àr skoj i iz da va~ koj ku }i Ar se Jo va no vi }a. Mol bu za pre la zak u dr à vqan stvo Kra qe vi ne Sr bi je pod neo je 27. de cem bra 1900. i ko na~ no 1. ma ja 1901. za po ~eo sa mo sta lan kwi àr ski i iz da va~ ki po sao u Be o gra du. Bio je ve o ma us pe {an de lat nik i ve o ma mno go je za du ìo srp sku kul tu ru. Kao Je vre jin, sa ce lom po ro di com, stra dao je 1941. u na ci sti~ kim lo go ri ma smr ti. N. C.

Ge ca Kon

GRA DI SE OBJE KAT DVA PU TA VE ]I OD STA ROG

Na pro le }e no va am bu lan ta u Fu to gu Ka men te me qac za iz grad wu no ve am bu - Ovo je naj ve }a ovo go di {wa in ve sti ci ja Di rek tor Do ma zdra vqa „No vi Sad” na lan te u Fu to gu ju ~e je imao ~ast da po lo ì Gra da u Dom zdra vqa „No vi Sad”. Iz grad wa veo je da }e za ne ko li ko me se ci le ka ri, se je dan od naj sta ri jih Fu to à na osam de set ~e - no vog objek ta Do ma zdra vqa u Fu to gu bi la stre i me di cin ski teh ni ~a ri ra di ti u bo tvo ro go di {wi @i van Ko la rov, qim uslo vi ma, a bo qi tak }e, na ko ji je iz ra zio na du da }e no vi rav no, ose ti ti i Fu to à ni. Ka men te me qac po lo ìo je dan od naj sta ri jih - U no v om, dva pu t a ve } em obje kat ima ti bo qe uslo ve za le Fu t o ` a n a, osam d e s et ~ e t vo r o g o d i { wi objek tu, ra di }e {est le ka ra op ~e we. Pri su stvo va li su i gra do @i van Ko la rov {te prak se, ~e ti ri pe di ja tra, na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ~lan tri sto m a t o l o g a i gi n e k o l og. Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. Slu `be la bo ra to ri je, pa tro na è i ku} nog dr Alek san dar Ki raq i di rek tor no vo sad - je neo p hod na, jer je sta ri obje kat bio sa mo le ~e wa ima }e svo je pro sto ri je. Raz mi skog Do ma zdra vqa dr @i vo ta La za re vi}. pri vre me no re {e we i imao je sve ga 500 kva {qa mo i da je dan in ter ni sta ra di dan - dva Svi le kar ski ti mo vi su, do pro le }a ka da }e drat nih me ta ra pro sto ra, {to ni je za do vo ne deq no u ovom objek tu - is ta kao je La za bi ti iz gra |e na am bu lan ta, pre me {te ni u qa va lo po tre be sta nov ni {tva - re kao je re vi}. I. D. Ve ter nik, Be ge~ i na No vo na se qe. gra do na ~el nik. NA „RAS PU STI LI [TU”

Le go igra o ni ce i cr ta }i Na pro gra mu „Ras pu sti li {ta” da nas u 10 sa ti u No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, u Rad ni~ koj 20, je pro jek ci ja cr ta nih fil mo va za ma le i osta le. U isto vre me po ~e }e i dram ska ra di o ni ca „Fo rum te a tra”, {a hov ska i ra di o ni ca za iz ra du ukra sa i na ki ta od pa pi ra, sli ka wa na sta klu i le go igra o i ca. U 11.30 sa ti bi }e odr `a na pro jek ci ja fil ma „Ha ri Po ter i oda ja taj ni”. N. R.

Bajka bez kraja Akro ba ta ma je si no} pri pa la glav na ulo ga na hu ma n i t a r n o - n o v o g o d i { w e m pror ga mu „No vi Sad sr cem”. Umet ni ci su za ni mqi vim per for man som si no} za ba vqa li No vo sa |a ne u u`em cen tru. Wi ho vom ume }u di vi li su se i mla di i sta ri, pa je ta ko no vo go di {wa at mos fe ra do bi la i kar ne val ski {mek. Pre akro ba ta na tr gu su za ma li {a ne upri li ~e ne raz ne ra di o ni ce. Ve `ba le su se me lo di je, pra vi le ma ske dok su se ro di te qi gre ja li uz to ple na pit ke. Pro gram je za ~i ni la svir ka no vo sad ske {kva dre „Dram end zez”. D. Ig. Fo to: S. [u {we vi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak27.decembar2011.

dnevnik

^la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi} po se ti la i Si gur nu de~ ju ku }u i Dnev ni bo ra vak za de cu sa po re me }a jem u dru {tve nom po -

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po klo ni u Si gur noj de~ joj ku }i Sto ja no vi }e va je ju ~e otvo ri la Pre no }i {te za bes ku} ni ke sa te ri to ri je gra da ko je se na la zi uz sa mu zgra du Cen tra za so ci jal ni rad. Pre no }i {te ~i ne dva mon ta `na objek ta, po vr {i ne oko

Pa ke ti }i de ci naj u gro `e ni jih na {a wu Cen tra za so ci jal ni rad i uru ~i la de ci no vo go di {we po klo ne, dva LCD te le vi zo ra, dve mu zi~ ke li ni je i slat ki {e. Za na bav ku no vo go di {wih pa ke ti }a iz dvo je no oko 650.000 di na ra.

60 kva drat nih me ta ra sa sa ni tar nim ~vo rom, u ko ji mo `e da se sme sti 24 oso be. Za iz grad wu ovog objek ta Grad je iz dvo jio vi {e od dva mi li o na di na ra. A. Va.

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i Se kre tar Cr ve nog kr sta No vog Sa da prof. Stra hi w a Go be qi} po se ti li su ju ~e Na rod nu ku hi wu u Fu to {koj uli ci i tom pri li kom gra do na ~el nik je uslu `i vao ko ri sni ke , a uru ~io je i no vo go di {we pa ke ti }e wi ho voj de ci. Pa vli ~i} je re kao da sva ke go di ne pred pra -

zni ke obi la ze Na rod nu ku hi wu i da se tru de da po red obro ka obez be de i pa ke ti }e za naj mla |e. - Ko ri sni ka Na rod ne ku hi we tre nut no u No vom Sa du ima oko 1000, wih 600 se ov de hra ni, dok se 400 hra ni u pri grad skim na se qi ma. Qu di ma ko ji ne ma ju ni osnov ne stva ri ovo je je di na

pri li ka za to pao obrok u to ku da na. Ma li {a ni ma smo po de li li 180 po klo na i na dam se da smo im bar na krat ko ulep {a li pra zni ke. Svi ma ~e sti tam No vu go di nu i na dam se da }e mo sle de }e go di ne mo} jo{ vi {e da po mog ne mo - ka `e Pa vli ~i}. Go be qi} do da je da se sva ke go di ne u fe bru a ru ra di re vi zi -

ja, ka da se tru de da po mog nu {to ve }em bro ju qu di i da grad ske struk tu re ima ju slu ha za one naj u gro `e ni je. Na veo je da po sto ji ku hi wa na to~ ko vi ma za ko ri sni ke ko ji ne mo gu da do la ze do Na rod ne ku hi we, pa im vo lon te ri Cr ve nog kr sta do no se obro ke. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Za qu bqe ni |a vo” @a ka Ka zo ta

Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge„Za qu bqe ni |a vo” @a ka Ka zo ta u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Za qu bqe ni |a vo je kla si ~an ro man ko ji je Bor hes uvr stio u svo ju za mi {qe nu Va vi lon sku

bi bli o te ku. Ka zot u sa è tom ro ma nu, za sno va nom na sve tu du ho va i sve tu sim bo la, ~i ta o ca upo zna je sa ide ja ma ko je su za ne le Sve den bor ga, Blej ka i sa vre me nu ezo te ri~ nu mi sao i kwi èv nost. Kwi gu je pri re dio i pre veo Mi lo{ Kon stan ti no vi}. @ak Ka zot bio je fran cu ski pi sac 18. ve ka, ro do na ~el nik mo der ne tra di ci je evrop ske fan ta sti~ ne kwi èv no sti. Ve li ki uti caj imao je na Hof ma na, Ner va la, Bor he sa. Zbog svo je oda no sti mo nar hi ji i bo gu do {ao je u su kob sa re vo lu ci o nar nim vla sti ma, zbog ~e ga je i stra dao 1792. go di ne. A. Va.

Hu ma ni tar na ak ci ja u cen tru Sti pen di sti Fon da ci je „Dr Zo ran \in |i}” u sa rad wi sa Cen trom za de mo krat sku edu ka ci ju - Udru è wem sti pen di sta Bun de sta ga, su tra i u ~e tvr tak }e od 10 do 20 ~a so va na Tr gu slo bo de or ga ni zo va ti hu ma ni tar nu ak ci ju u okvi ru ma ni fe sta ci je „No vi Sad sr cem”. Ima }e {tand po uzo ru na tra di ci o nal ne ne ma~ ke bo ì} ne tr `ni ce, na kom }e pro da va ti no vo go di {we vi no, pun~ i bo ì} ne ko la ~e. Pri ku pqen no vac bi }e upu }en Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

GRA\ANI SVE VREME[NIJI: 34,2 ODSTO STANOVNIKA STARO 50 I VI[E GODINA

Sr ce ko si No vo sa |a ne U No vom Sa du 34,2 od sto sta nov ni ka je sta ro 50 i vi {e go di na, dok je sve ga 15,8 od sto oso ba mla |ih od 15 go di na, {to po ka zu je da grad ka rak te ri {e vi sok udeo sta rog sta nov ni {tva, na veo je le kar spe ci ja li sta so ci jal ne me d i c i n e In s ti t u t a za jav no zdra vqe Voj vo di ne Mi o drag Ar si} na ju ~e ra {wem Sa ve tu za zdrav stve nu i so ci jal nu za {ti tu i dru {tve nu bri gu o de ci i omla di ni. O~e ki va no tra ja we ì vo ta je do sti glo 77 go di na za è ne, a 71 za mu {kar ce, {to se po du da ra s evrop skim re gi o nom, dok je za è ne u evrop skom re gi o nu pro sek 79 go di na. Sto pa ra |a wa je ne po voq na, a pro {le go di ne je iz no si la 12,3 od sto. Po da ci In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne uka zu ju na od la ga -

we ra |a wa. Ra ni jih go di na `e ne su ra |a le iz me |u 20 i 24 go di ne, a sa da je naj vi {e

sti, a me |u wi ma se na pr vom me s tu na l a z e kar d i o v a s ku lar ne, od ko jih je umr la sva -

U Evropskoj mre`i zdravih gradova Pred log za pri stu pa we No vog Sa da Evrop skoj mre `i zdra vih gra do va Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je bi }e uvr {ten u dnev ni red sed ni ce Skup {ti ne Gra da. Pro je kat „Zdra vi gra do vi” pred sta vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq na po mi wu }i da je to pro ces una pre |e wa zdra vqe sta nov ni {tva. Mo ra, da kle, da po sto ji ko re la ci ja iz me |u in sti tu ci ja i jav nih pred u ze }a, ka ko bi pri do no {e wu od lu ka zdra vqe bi lo pri o ri tet u ra du po li ti~ kih i so ci jal nih struk tu ra. Na osno vu an ke ti ra nih gra |a na i ne vla di nih or ga ni za ci ja pra vi }e se ak ci o ni plan, ka zao je Ki raq. Go di {wa ~la na ri na iz no si la bi 250.000 di na ra.

po r o | a j a za b e l e ` e n o me | u `e na ma sta ro sti iz me |u 25 29 go di na. Vo de }i uzro ci smr ti bi le su ma sov ne ne za ra zne bo le -

Pro mo ci ja „Maj ~i ne ru ke” Kwi ga „Maj ~i na ru ka” Igo ra Ma ro je vi }a bi }e pred sta vqe na da nas u 12 ~a so va u ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Go vo ri }e Dra {ko Re |ep, \or |e D. Si bi no vi}, De jan Pa pi}, Zo ran Ko lun xi ja i autor. A. Va.

ka dru ga oso ba. Dru gi po u~e sta lo sti su bi li tu mo ri, za tim sle de bo le sti di sa wa, or ga na za va re we i po vre de, tro va wa... Mu {kar ci su naj -

vi {e obo qe va li od ma lig nih tu mo ra du {ni ka i plu }a i de be log cre va, a kod `e na su naj ~ e { }i uzro c i smr t i bi li ma lig ni tu mo ri doj ke, du {ni ka i plu }a. U gru pi za ra znih bo le sti do mi ni ra ju re spi ra tor ne i crev ne in fek ci je. U od re |e nim de lo vi ma gra da, zbog ne do voq no raz vi je nih la bo ra to rij skih mo gu} no sti po sto je ne pri ja vqe ne za ra zne bo le sti, na po me nu la je le kar spe ci ja li sta epi de mi o lo gi je Sve tla na Ili}. Zbog ve li kog bro ja gra |a na ko ji od la ze u pri vat ne gi ne ko lo {ke kli ni ke, po sto ji pro blem i sa re gi stro va wem svih pol nih pre no si vih bo le sti, od ko jih je, pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe naj ~e {}a hla mi di ja. I. Dragi}

Pred no vo go di {we ve ~e Pro gram pod na zi vom „Pred no vo go di {we ve ~e” bi }e odr `an su tra u 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1. U~e stvo va }e ~la no vi Klu ba, a ulaz }e bi ti bes pla tan. I. J

065/47-66-452

Ni kad se psi ne }e opa me ti ti Pre de set da na u Avi ja ti ~ar skoj uli ci iz ko la je iz ba ~en pre le pi lo va~ ki pas, ko ji jo{ na istom me stu ~e ka svo ga ga zdu. Tu ga jed na. 064/9059... * * * Po zli lo mi je kad sam do bio po rez za stan. To gra |a ni tre ba da vra }a ju ono {to nas je gra do na ~el nik za du `io, i da ta ko fi nan si ra mo ne po treb ne mo sto ve, sa mo da bi ras pi sa li ten de re. 062/8440... * * * Bra vo za 063/5070..., po ru ka za 064/2491... - ne {a qi i po {est po ru ka, osta vi me sta i dru gim ~i ta o ci ma. 064/1150... * * * Bra vo za one ko ji su re {i li da ure de voj ni obje kat „Dr Ar ~i bald Rajs„! Ko li ko ta kvih obje ka ta ima u gra du, a sve pro pa da, ume sto da se ure di za dru ge na me ne i do ne se pri ho de ovom gra du. Ka mo sre }e da je gra do na ~el nik ~o vek od ak ci je i ini ci ja ti ve, ne bi pro {ao jo{ je dan man dat, a da pi ta we voj nih obje ka ta, zgra de Rad ni~ kog uni ver -

zi te ta i dru gih, ni je re {e no, ve} pro pa da ju na na {e o~i. 063/5878.. * * * De vi} tu ì grad za 57 mi li o na evra zbog {te te od no sno ne po {to va wa ugo vo ra o pre se qe wu sta ni ce. Pa, ni si De vi }u pot pi sao ugo vor sa na ma gra |a ni ma, ve} sa na {om Ma jom, pa ne ka ti ona na dok na di {te tu, a ne mi gra |a ni. 064/2952... * * * Pre ma jed noj, ne dav no, jav no ob ja vqe noj in for ma ci ji, u Sr bi ji je osta lo sa mo 50 ri so va i 50 me dve da. Iz o stao je po da tak o bro ju taj ku na i dru gih do ma }ih dra go ce nih i za ko nom za {ti }e nih ì vo ti wa. 061/1136... * * * E, Bo è, sva {ta! Pro gla si li „Par king ser vis„ za naj u spe {ni ju fir mu!!! [ta je to pred u ze }e pro iz ve lo, {ta iz ve zlo.... Po istom prin ci pu pred la èm da se i Po re ska upra va pro gla si naj u spe {ni jim pred u ze }em, jer im je prin cip oti ma ~i ne pa ra od gra |a na isti....Pe ra kom {i ja. 063/1190...

* * * Mla di u{li u fu to {ku ka sar nu, pa na pra vi li teh no ùr ku do zo re. Su se di iz gu bi li mir! Zar je ka sar na za ùr ke? 069/3155... * * * Ko li ko se pla }a ki ri ja za mu zi~ ku {ko lu? Zar te pa re ne mo gu da idu voj sci za iz najm qi va we ka sar ne. Pro stor je ve lik i za {ko lu i jo{ za dru {tve no kul tur ni rad umet ni ka. Lep je bio onaj Pan ~i }ev ~la nak, a i ak ci ja u ka sar ni ju ~e! 064/2859... * * * Za 064/1844 - ko ne ma sla vu ima pra vo na slo bo dan dan za imen dan ili ro |en dan. A mno gi ima ju za oba Bo ì }a i oba Us kr sa slo bo dan dan, pa {ta on da? 063/5070.. * * * Go spo di ne Paj ti }u, mi gra |a ni Voj vo di ne è li mo da Vi sa mi osnu j e te stran k u, pa da stvar no bra ni te in te re se Voj vo di ne i we nih gra |a na i da Vam vi {e Be o grad ne de li pac ke za sva ku sit ni cu. Ima }e te ve li ku po dr {ku gra |a na. Do sta

je bi lo ras tu ra wa sve ga voj vo |an skog. 063/1264... * * * Sva ka ~ast rad ni ci ma grad ske „^i sto }e„ na sa ve snom ra du. Po sma trao sam ih sa pro zo ra Park si ti ja ka ko me tlom i lo pa tom de taq no ku pe raz ba ca no |u bre oko kon tej ne ra ogra |e nih be ton skim zi dom. 063/5111.. * * * Na {e ne pri su stvo sa hra ni Vac la va Ha ve la je, ka ko oprav da no, jo{ vi {e je neo prav da no, ali za jav nost, ve ro va to je u pi ta wu re zo lu ci ja 1244, ka ko god se okre ne, mi smo osim sve ta. 060/6394... * * * Dve sta na sat Iva na Ga vri lo vi }a, po stao hit! Pe va ju ga ({to bi re klo „Bi je lo Dug me”) stu den ti, |a ci, mi li caj ci... e, sad, kad Se ka Alek si} vo zi ono we no ~u do 200 na sat, mi li ci ja je od mah hap si i pri vo di. Ka kva je to dis kri mi na ci ja? Da ne }e mo `da i woj da „za kop ~a ju” na ru kvi cu, kao ze mqa ki wi mi ni stra po li ci je?! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak27.decembar2011.

NOVOGODI[WE ISKU[EWE ZA NOV^ANIKE

Tr pe za na od lo `e no pla }a we Bo ga ta pra zni~ na tr pe za i sve sku pqe na mir ni ce ovih da na mno gim su gra |a ni ma pro u zro ku ju gla vo bo qe, jer na vik nu ti na sve ~a nu pro sla vu No ve go di ne pro na la ze i po sled wi di nar da bi ima li le pe pra zni ke . Vi so ke ce ne u kom bi na ci ji sa ek nom skom kri zom na te ra lu su No vo sa |a ne da se do vi ja ju ka ko da pla te ono {to je po treb no za pri stoj nu pro sla vu. I, me ga mar ke ti su uve li ku po vi nu na od lo `e no pla }a we ~e ko vi ma, uko li ko je iz nos ku pqe ne ro be ve }i od 2.000 di na ra.

Su gra |an ka (ime po zna to re dak ci ji) ka è da joj ku po vi na na od lo è no pla }a we ~e ko vi ma po ma è ka ko bi iz gu ra la me sec. -De {a va mi se da sa me se~ nim pri ho di ma ne mo gu da sa sta vim kraj s kra jem. Na mir ni ce su sku pe i ~e sto mo ram da ku pu jem na od lo è no. Do bro je {to je pla }a we od lo è no na 120 da na, pa sa ma mo gu da od lu ~im ka da mi naj vi {e od go va ra da pu stim ~ek- ka è ona. Da je ovaj na ~in pla }a wa u~e sta li ji pred sla ve i pra zni ke sa zna li smo i u „Tem pu„ gde su za

pra zni ke omo gu }i li od lo è no pla }a we na 150 da na ~e ko vi ma gra |a na. Pre ma wi ho vim po da ci ma u vre me sla vqa po ve }a va se broj No vo sa |a na ko ji ku pu ju na ~e ko ve, ali, ka ko tvr de, taj broj ni je ve }i u od no su na isti pe riod pro {le go di ne. Osim hra ne, „Tem po” je No vo sa |a ni ma omo gu }io i ku po vi nu no vo go di {wih ukra sa, pa ke ti }a za de cu i po klo na po pro mo tiv nim ce na ma. Ku po vi nu na od lo è no pla }a we omo gu }i li su i u „Idei”, gde se ra ~un pre ko 2.000 di na ra mo è pla -

ti ti od lo è no na 120 da na. I ovaj tr go vin ski la nac pri pre mio je ve li ke no vo go di {we ak ci je i sni è wa. Iz „Mer ka to ra” ka ù da se u pred pra zni~ nom pe ri o du naj vi {e ku pu je sve è me so, de li ka te si, vo }e i po vr }e, ako hol na i bez al ko hol na pi }a, a da se pro da ja udvo stru ~i u ne ko li ko pra zni~ nih da na. Za ovu pra zni~ nu gro zni cu kup ci }e i u „Mer ka to ru” pa za ri ti na ve li kim ak cij skim sni è wi ma. N. Radman

Fo to: S. [u {we vi}

U NOVOSADSKOM POZORI[TU

NA POMOLU PROMENA NA^INA SPROVO\EWA NAJVA@NIJIH INVESTICIONIH POSLOVA

Agen ci ja kor mi la ri ka pi tal nim ula ga wi ma?

^la no vi Sa ve ta za ko mu nal ne de lat nost za ne pu nih sat vre me na uvo ji li su ~ak 49 ta ~a ka dnev nog re da. Usvo je ni su pro gra mi ra da i in ve sti ci o nih ula ga wa svih ko mu nal nih pred u ze }a u 2012. kao i Pro gram ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta za idu }u go di nu. O ovim ta~ ka ma ni je bi lo po seb ne ras pra ve, osim {to je od bor nik Ra di vo je La ki} imao pri med be {to u Ka }u ni su pred vi |e na ve }a ula ga wa. Na se qu sa 16.000 sta nov ni ka tre ba do sta to ga, ka zao je La ki}, od no ve zgra de Do ma zdra vqa do no vog Do ma kul tu re. Za me rio je {to Pro gra mom ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta ni je pred vi |e no vi {e nov ca za ula ga wa i u dru ga pri grad ska me sta, ve} je ve }i na nov ca pla ni ra na za iz grad wu ve li kih sa o bra }aj ni ca u gra du. Na sed ni ci sa ve ta pro {ao je Pred log o obra zo va wu Agen ci je za upra vqa we ka pi tal nim in ve sti ci ja ma. Ako od bor ni ci u Skup{t ni gra da usvo je ovaj pred log, bi }e to dru ga grad ska agen ci ja, uz pre ne ko li ko go di na osno va nu Agen ci je za enr ge ti ku. Na ~el ni ca grad ske Upra ve za ko mu nal ne po slo ve Li di ja Ta -

Fo to: B. Lu ~i}

ma{ ka za la je da je na me ra Gra da da po sred stvom Agen ci je za ka pi tal ne in ve sti ci je „su bli mi ra sve in ve sti ci je na jed no me sto i da ko or di ni ra s jed nog me sta ak tiv no sti oko re a li za ci je”. Usvo jen je i pred log od lu ke o upra vqa wu ke jom. Pred vi |e no je da Grad vo di ra ~u na o Be o grad skom, Sun ~a nim i Ke jom `r ta va ra ci je od no sno da po ve ra va po slo ve prav nom li cu i pred u zet ni ku odr `a va we ur ba nog mo bi -

URS: Trud ni ca ma bes pla tan pre voz Od bor nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je (URS) Ne boj {a Ko ra} na ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re da je URS pre dao tri pred lo ga za do pu nu dnev nog re da. Ini ci ja ti va URS-a je da se ne za po sle nim po ro di qa ma po mog ne sa 20.000 di na ra me se~ no do na vr {e ne pr ve go di ne `i vo ta de te ta i da se taj no vac obez be di u bu xe tu gra da za 2012. Ta ko |e, URS zah te va da se trud ni ca ma omo gu }i bes pla tan pre voz u auto bu si ma grad skog pre vo za.Tre }i pred log je da se uki ne na pla ta vi deo nad zo ra od 30 di na ra. D. Ig.

Kar lov ci ma de bqi buyet Za da nas u 17 sa ti za ka za na je sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne srem ski Kar lov ci na ko joj tre ba da bu de do ne ta od lu ka o bu xe tu za 2012. go di nu, ali i pri hva }e ne iz me ne ovo go di {weg. Re ba lan som bu xe ta pred la `e se we go vo sma we we za 10 od sto, pa }e ume sto 275 pri ho di bi ti 250 mi li o na di na ra.

Pred lo gom od lu ke o bu xe tu za na red nu go di nu pla ni ra se 290 mi li o na di na ra u op {tin skoj ka si, {to je za 100 mi li na vi {e ne go {to je na po ~et ku ove pro jek to va no. Da nas je ime no va we di rek to ra op {tin ske Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, a po no vo je pred lo `e na Ja smi na Be qan-Iskrin. Z. Ml.

li ji ra (ki o sci, klu pe, stu bo vi i ogra de, de~ ja igra li {ta,re kre a ci o ne po vr {i ne), za tim ko mu nal nih obje ka ta (kor pe za sme }e, stu bov javne ra sve te jav ni toa le ti, jav ne ~e sme, fonta ne..) jav nih ze le nih po vr {i na i sta za. Na ~el ni ca Ta ma{ ka za la je da }e ne {to od ovih po slo va si gur no ra di ti, kao i do sa da, grad ske ko mu nal ne fir me, a ono {to ni je u opi su po sla ko mu nal ca (odr `a va we re kre tiv nih po vr {i na i

de~ jih igra li {ta) ve ro vat no ne ko dru gi. Pri hva }en je i pred log o odo bra va wu Pred lo ga pro jek ta jav no - pri vat nog part ner stva za iz grad wu op ti~ ke te le ko mu ni ka ci o ne mre è na te ri to ri ji Gra da No vog Sa da. - Na me ra gra da je da osnu je no vo pred u ze }e, deo osni va~ kog ka pi ta la bi }e iz „In for ma ti ke”, a deo tre ba da ~i ni ka pi tal pri vat nog part ne ra. Taj pri vat nik od no sno grad ski po slov ni part ner }e svo jim nov cem iz gra di ti op ti~ ku mre ù, ko ja }e bi ti jav na mre à, i u pe ri o du od 25 go di na ubi ra ti pri hod. Isto vre me no pri vat nik ne }e ima ti pra vo upra vqa we fir mom, ve} }e sa mo ubi ra ti pri hod od op ti~ ke mre è- ob ja sni la je za „Dnev nik” na ~el ni ca Ta ma{. „In for ma ti ka” je do sa da iz gra di la 150 ki lo me ta ra op ti~ kih ka blo va u No vom Sa du i ka pri grad skim me sti ma od nov ca iz bu xe ta gra da i iz sop stve nih iz vo ra. Pro je kat „op ti ke” pre zen to van je 2001. Za sva ku fa zu iz grad we pra vi se pro je kat i obez be |u je no vac za ra do ve. Z. Deli}

Pre nos sednica Skup {ti ne na in ter ne tu Pla no vi Skup {ti ne gra da za na red nu go di nu su da se obez be di pre nos sed ni ca pre ko in ter ne ta, da se naj zad otvo ri po li cij ska sta ni ca na No vom na se qu i da se od bor ni ci ma omo gu }i elek tron sko pra }e we sed ni ca re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} na go di {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. We go va za me ni ca Ma ri ja Vre ba lov is ta kla je da se u mar tu 2012. o~e ku je usva ja we Stra te gi je pri stu pa~ no sti No vog Sa da 2012. - 2018, na ko joj su za jed no ra di la sva grad ska pred u ze }a i ci vil ni sek tor i na po me nu la da je pri stu pa~ nost pi ta we qud skih pra va. Ovu go di nu (za jed no sa su tra {wim za se da wem) obe le `i }e

12 sed ni ca na ko ji ma je ob ra |e no ukup no vi {e od 500 ta ~a ka. - Bi lo je 245 sed ni ca rad nih te la u ovoj go di ni, za me we no je pet od bor ni ka, a wih tro je je na pu sti lo od bor ni~ ku gru pu Uje di we ni re gi o ni Sr bi je. Uve de no je elek tron sko gla sa we na sed ni ca ma i ta ko je ovo po stao je di ni lo kal ni par la ment sa ovom mogu} no {}u - re kao je Jo va no vi}.Kad je re~ o sa rad wi sa Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va, Jo va no vi} je na po me nuo da je grad po li ci ji ustu pio pro stor za otva ra we po li cij ske sta ni ce na No vom na se qu i u vi {e na vra ta do ni rao opre mu i vo zi la. Pre ma re ~i ma Jo va no vi }a i ak ci ja „No vo sad ski re do vi” ima la je efek ta. D. Ig.

I PORED PRETWI NEONACISTI^KE ORGANIZACIJE „SRBSKA AKCIJA”

Na pu {te nu ka sar nu o`i ve li ume tni~ ki pro gra mi

NEZGODA U KARLOVCIMA

Ka mion na bo ku U ju ~e ra {woj ne zgo di na No vo sad skom dru mu u Srem skim Kar lov ci ma po vre |e nijh ni je bi lo, ali je za to sa o bra }aj bio u pre ki du sve dok ka mion, ko ji se oko pod ne iz vr nuo i pre pre ~io na ko lo vo zu, ni je uklo wen. Ka mion je

i{ao iz sme ra Be o gra da ka No vom Sa du. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, pre vr nuo se ka da je vo za~ po ku {ao da iz beg ne auto mo bil ko ji je, idu }i ka Be o gra du, pre {ao u we go vu ko lo vo znu tra ku zbog to ga {to je ne {to pu klo u vo zi lu. Z. Ml.

No vo o form qe ni no vo sad ski Dru {tve ni cen tar ra di pu nom pa rom, a da nas }e bi ti do ma }in go sti ma iz dru {tve nog cen tra iz Qu bqa ne „Me tel ko va”.Taj slo ve na~ ki dru {tve ni cen tar pro {ao je kroz isti pro ces stva ra wa pre dva de set go di na, a da nas je svo je vr stan sim bol gra da ko ji go di {we po se te de se ti ne hi qa da qu di iz ce log sve ta. U Dru {tve nom cen tru u ka sar ni „Ar ~i bald Rajs” pro gra mi se odr `a va ju sva ko dnev no od 22. de cem bra ka da su ak ti vi sti i ~la no vi Ini ci ja ti ve za dru {ve ni cen tar u{li u taj obje kat. In for ma ci je o Dru {tve nom cen tru mo gu se na }i na in ter e net stra ni ci dru stve ni cen tar.org, a pro gram se ogla {a va na fej sbuk stra ni ci cen tra. For mi ra we Dru {tve nog cen tra ni je na i {lo na odo bra va we ~i ta ve jav no sti. Neo na ci sti~ ka or ga ni za ci ja „Srb ska ak ci ja” iz da la je sa op {te we u kom sto ji da su ka sar nu

„Ar ~i bald Rajs” za u ze le „gru pe neo ko mu ni sta, nar ko ma na i ho mo sek su al nih iz o pa ~e wa ka”. Oni op tu ù ju no vo sad sku vlast i Voj sku Sr bi je za „tro va we srb skog dru {tva” jer ni su spre ~i li for mi ra we Dru{tvnog cen tra. Zbog ovih pret wi po li ci ja je po sta vi la de ùr nu pa tro lu sa ko jom su ~la no vi Ini ci ja ti ve za dru {tve ni cen tar u kon tak tu, a in ci de na ta za sa da ni je bi lo. Po kret „Dve ri” ju ~e ra {wim sa op {te wem zah te va da dr à va, Voj ska i po li ci ja ob ja sne za {to do sa da ni je pred u zet ni je dan po stu pak pro tiv onih ko ji su ne le gal no uzur pi ra li dr àv nu imo vi nu.”Dve ri” }e sve re pu bli~ ke, po kra jin ske i grad ske or ga ne vla sti ko ji su po dr à li ovu sram nu ak ci ju kao i sve one ko ji su iz be gli za kon sku oba ve zu da je spre ~e, sma tra ti sa u ~e sni ci ma u oti ma wu dr àv ne imo vi ne, na vo di se u sa op {te wu. J. Zd.

Kon cer tom po mo gli Dom u Ve ter ni ku Sve ~a nu i no vo go di {wu at mos fe ru u gra du si no} je upot pu nio kon cert odr àn u No vo sad skom po zo ri {tu - Uj vi de ki Sin haz. Kon cert pod na zi vom „Pra zni~ na ~e stit ka Du na vom” imao je i hu ma ni tar ni ka rak ter. No vac od pro da je ula zni ca bi }e upla }en Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. U pre pu noj sa li pu bli ka je uì va la u naj lep {im bo ì} nim

pe sma ma. Me lo di je su in ter pre ti ra li svet ski po znat te nor Be la Ma vrak i so pra nist ki wa Zo ri ca Be li} uz prat wu or ke stra Alek san dra Du ji na i Alek san dra Baw ca. Po kro vi te qi kon cer ta su bi li Skup {ti na AP Voj vo di ne i «Elek tro voj vo di na», a do ga |a ju je pri su stvo vao i pred sed nik Po kra jin ske skup {ti ne [an dor Ege re {i. D. Ig.

ZASEDALI SKUP[TINSKI SAVETI

Do go di ne ure |e we okol nih me sta U na red noj go di ni „Ur ba ni zam” pla ni ra da za vr {i rad na na cr tu ge ne ral nog ur ba ni sti~ kog pla na No vog Sa da, kao i pla no ve ge ne ral ne re gu la ci je ~e ti ri pri grad ska na se qa, na ve de no je na sed ni ci skup {tin skog Sa ve ta za ur ba ni zam, po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa. Pred vi |e no je ure |e we Fu to ga, Ve ter ni ka, Ka }a i ^e ne ja, a pred la `e se i re gu la ci ja „Sta rog ma ju ra” u Pe tro va ra di nu, sport skog par ka u na se qu Sa do vi i na De te li na ri, na si pa za od bra nu od po pla va na Adi ca ma. „Ur ba ni zam” na me ra va da re gu li {e pro stor iz me |u Ke ja `r ta va ra ci je, Be o grad skog ke ja i Du na va i pri pre ma pro je kat iz ra de stra te {kih ka ra ta bu ke i Pra vil ni ka o me to do lo gi ji za od re |i va we aku sti~ nih zo na. [to se ti ~e „Sta na”, ovo pred u ze }e pla ni ra da u na red noj go di ni in te zi vi ra sa na ci ju na do grad we i ko sih kro vo va, ugra d i 10 no v ih lif t o v a u

stam b e n e objek t e i na ~ i n i atlas ener g et s ki efi k a s nih zgra da kao bi po ~e lo spro vo |e we ide je o „ze le nom pa so {u” ko je }e od ok to bra 2012. go di ne mo ra ti da po se du je sva ka zgra da. Na sed ni ci Sa ve ta pred sta vqe ni su fi nan sij skih pla no vi, pri ho di i ras ho di po me nu tih pred u ze }a za sle de }u go di nu , kao i „Po slov nog pro sto ra” ~i ji pri ho di, pre ma pla nu, iz no se 970 mi li o na i 300 hi qa da di na ra, od ~e ga }e iz bu xe ta gra da bi ti iz dvo je no oko 84 od sto. Ovo pred u ze }e pla ni ra da, iz me |u osta log, do go di ne obez be di po sto re za ha le za pro iz vod n o- uslu ` nu ra d i o n i c u i in ku ba tor cen tre za raz voj no vih teh no lo gi ja na „Rim skim {an ~e vi ma”. Svi pred lo zi bi }e pred sta vqe ni na su tra {woj Skup {ti ni gra da i, uko li ko bu du usvo je ni, mo `e se o~e ki va t i wi h o v a re a l i z a c i j a u 2012. go di ni. A. J.

Ra di ka li kri ti ku ju vlast zbog Spen sa ^la no vi skup {tin skog Sa ve ta za obra zo va we i sport usvo ji li su ju ~e pred log o obez be |i va wu pa ra za sport, pred log po slo va wa SPC „Voj vo di na„ za 2012. go di nu i pred log za iz dva ja we nov ca iz grad skog bu xe ta za te ku }e sub ven ci je Spen sa. Ka ko je ju ~e ~la no vi ma Sa ve ta ob ja snio di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi}, iz bu xe ta gra da za na red nu go di nu Spens }e do bi ti 80 mi li o na di na ra sub ven ci ja. Pre ma we go vim re ~i ma, to je du plo ma wi iz nos u od no su na ovu go di nu. Ovih 80 mi li o na di na ra su, ka ko ka `e, te ku }e sub ven ci je i taj iz nos ni je do vo qan da se pod mi re tro {ko vi sport skih

klu bo va ko ji bes plat no ko ri ste Spens. ^la no vi Sa ve ta iz Srp ske ra di kal ne stran ke ima li su pri med be na op ho |e we gra da pre ma ovom pred u ze }u. Wi ho va je za mer ka {to se do zvo li lo da Spens u|e u du `ni~ ko rop stvo kod dru gog jav nog pred u ze }a, a to se od no si is kqu ~i vo na „To pla nu”. Naj ve }a pri med ba im je {to su bes plat ne kar te de qe ne sa mo gra |a ni ma ko ji ima ju cen tral no gre ja we. Bar jak ta ro vi} se slo `io sa ovom kon sta ta ci jom i na ja vio da }e raz go va ra ti sa „Vo do vo dom i ka na li za ci jom„ o ak ci ji na lik onoj sa „To pla nom”. Q. Na.

MADA U POLICIJI TRAJE [TRAJK

Re gi stro va no jo{ osam bu se va

Grad ski pre vo znik us peo je ju ~e da re gi stru je osam so lo auto bu sa ko ji ma je re gi stra ci ja is te kla da nas. Pred u ze }e tre ba da re gi stru je jo{ se dam auto bu sa do 31. de cem bra. Port pa rol ka Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad”Sne `a na Ja ko vi} iz ra zi la je uve re we da }e upr kos {traj ku za po sle nih u Po li cij skoj upra vi bi ti re gi stro va na i osta la vo zi la. - Po sle vi {e bez u spe {nih po ku {a ja po li ci ja nam je iza {lA u su sret. O~e ku je mo da }e ta ko bi ti i na da qe i da zbog {traj ka ne }e bi ti ugro `en jav ni pre voz - is ta kla je Ja ko vi}. Pod se }a mo da je Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u bit no da se re gi stra ci ja ura di na vre me, jer ne ma ju vi {ka auto bu sa, a bez ob no vqe ne re gi stra ci je bu se vi ne mo gu bi ti u sa o bra }a ju. Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak27.decembar2011.

c m y

DNEVNIK

У СТАРОЈ ПАЗОВИ БРИНУ О СТО ДЕЦЕ И МЛАДИХ У ДОМОВИМА И ХРАНИТЕЉСКИМ ПОРОДИЦАМА

Нема осамостаљивања без посла

Божићни рецитал

БЕЛА ЦРКВА: Немачко удружење „Бела Црква” у сарадњи са Културно просветним удружењем „Чеси Јужног Баната”, Удружењем Словенаца из Вршца и основном школом „Доситеј Обрадовић” организовало је и ове године у римокатоличкој цркви Свете Ане велики божићни рецитал. У програму који је изведен на српском, немачком, чешком, словеначком и мађарском језику, наступили су хор основне школе „Доситеј Обрадовић” са божићним песмама на српском језику, женска певачка група Немачког

удружења певала је немачке песме, Катица Ристић словеначке, хор „Бохемија” чешке, а хор „Бела музика” наступио је са репертоаром духовне музике на немачком, чешком, српском и мађарском језику. Као гости наступили су чланови хора мађарског удружења из Вршца. У току музичких пауза песме посвећене Божићу рецитовали су ученици и чланови немачког удружења. Рецитал је осмислио и режирао Миодраг Де Део Михајиловић, председник Извршног одбора Националног савета Немаца у Србији. . .

Распуст у Народном музеју КИКИНДА: У Народном музеју Кикинда, за време зимског распуста, од четвртка, биће организован бесплатан Зимски дечији камп, под називом “Распуст је смор – Музеј не”. Камп је намењен ученицима од 4. до 6. разреда, а активности ће увек почињати од 11 сати. Деца се могу пријављивати за учешће до четвртка, 29. децембра, до 20 сати, на број телефона 22 500. Првог дана биће радионица под називом „Пред-

стави се, упознај се и здружи се“, у петак, 30. децембра је „Пут кроз време: Праисторија“. Након празничне паузе, у среду 4. јануара, на реду су: квизови, мисаоне и компјутерске игрице. У петак 6. јануара биће организована радионица: „Пут кроз време – Стара Грчка и Рим”, у понедељак, 9. јануара, на реду је „Палеонтолошка драма”, а 13. јануара – средњи век. А. Ђ.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na: „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Zoj kin stan„ (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” be let „Krc ko ora {~i}” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „^o ve ko va tra ge di ja” (19)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14.30), „Auto mo bi li 2” (12.45), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „Pa ra da” (14.45, 22, 22.25), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.45), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „No va go di na u Wu jor ku” (22.40), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” ( 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „[er lok Holms” (22.30)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: TROJKE: Li dia î ef iz Novog Sada (tri de~aka), BLIZANCE: Kri sti na Fa bri (de~aka i devoj~icu) i Iva na Sa ba tu{ (dve devoj~ice) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Dra ga na La bu do vi}, Iva na Ra {ko vi}, Na ta {a Raj ta ro vi}, Slo bo dan ka Ze le wak, Ma ri ja Ri go, Bo ba na Mi {ko vi}, Qu bi ca Ra ka no vi}, Ma ja Bar be nik i Me ri ta Dur mi {i iz Novog Sada, Iva na Ata nac ko vi} iz Maradika, Iva na Ra di} - Ta tin iz Sombora, Je le na Mi ku qi} iz Plandi{ta, Ti na Po zna no vi} - Ris iz [ajka{a, Jul ka Vu ko sav iz Ba~ke Palanke, Da ni je la Ki{ i Mir ja na Kne ì} iz Petrovaradina, Dra go sla va Ze ko wa iz @abqa, Da ni je la û li} iz Veternika, Per sa Ta tqak iz Beo~ina, Mi li na Mar tin ko iz Kisa~a, So fi ja Pa pi {ta iz Temerina, Ve ri ca Isa kov iz êneja, DEÂKE: Sa wa Ra do va no vi}, Da ni je la Ku haj da, Mir ve ta Ise no vi}, Na ta {a Jo va no vi}, Sa wa Pa vlo vi}, Je le na \or |ev ski, Li di ja Zai, Zo ri ca Gro zda ni}, Su za na Jo va no vi} i Je le na Bo {ko vi} iz Novog Sada, Je li ca To mi} iz Suseka, Sve tla na Jo va no vi} iz Koviqa, Na ta {a Ma ri} i So wa Ba bi} iz @abqa, Ni kol Cin kot ski iz Selen~e, Na de `da Zri li} iz êlareva, San dra Ma rin ko vi} iz \ur|eva, Eme {e Ko so iz Temerina, Na ta li ja Si mi} iz Subotice, Iva na @iv ko vi} iz Bukovca, Adri ja na Ba hat iz Beo~ina, Sun ~i ca Ko vja ni} iz Ba~ke Palanke i Sve tla na Ko va ~e vi} iz Be{ke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jano{ Petra Balaton (1955) u 10.30 sati, Milan Petra Vujkov (1942) u 11.15, Milivoje Vojka Dragi}evi} (1956) u 12, Mile Steva Miri} (1954) u 12.45, Jovan Stevana Strani} (1939) u 13.30 i Smiqka Milo{a Bibin (1949) u 14.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Julijana \ure Mikulinac (1920) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Nikola Stanka Kerkez (1939) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Danica Petra Novkovi} (1934) u 13 sati.

СТАРА ПАЗОВА: Центар за социјални рад Стара Пазова сваког децембра, када крену „дедамразијаде”, поклонима и дружењем са Деда Мразом обрадује и малишане о којима брине, било да се ради о деци смештеној у хранитељске продице или оној у установама. Викенд иза нас је обележила свечаност за децу из хранитељских породица, организована у Клубу за стара и инвалидна лица, у градском парку у Старој Пазови. Малишани, којих је сада чак 85, уживали су у позоришној представи, лепом дружењу и богатим пакетима. Представу су припремили васпитачи Предшколске установе „Полетарац”, а слаткише и сокове неколико верних спонзора, каже директорка Центра за социјални рад Весна Трбовић, која посебну захвалност изражава Општини Стара Пазова и председнику Горану Јовићу, јер су за сву децу о којој брине ова установа обезбедили по 4.000 динара. Млађи су добили пакетиће у тој вредности, они старији, било да су у

Преко 100 давалаца крви

ТЕМЕРИН: У Темерину је јуче одржана 12. овогодишња акција добровољног давања крви. Позиву на хуманост одазвало се 109 суграђана, међу њима шесторо, којима је ово била прва акција. У Црвеном крсту Темерина и Заводу за трансфузију крви су изузетно задовољни. Општина Темерин је на добром путу да по трећи пут узастопно буде проглашена за Најхуманију средину. Црвени крст Темерина је у петак доделио Захвалнице и Плакете јубиларним даваоцима крви, а у суботу је одржана трибина о превенцији трговине људима. М. М.

Обрадовна деца без родитеља

хранитељским породицама или домовима, поклон честитке за Божић и Нову Годину. - Ове године је више деце у хранитељским породицама, укупно 85, лане их је било 60, а у домовима сада имамо само 20 малишана - рекла

нам је Весна Трбовић задовољна што хранитељство у овој средини добија све већу подршку. У години на измаку, каже, није било могућности за неке нове пројекте, али је Центар успео да одржи континуитет и квалитет услуга које су разви-

Пакетићи за кориснике Наше куће КИКИНДА: Председник Општине Илија Војиновић и помоћница Гордана Булатовић обишли су кориснике Дневног боравка за децу и младе ометене у развоју „Наша кућа“. -Поред скромних пакетића за децу, донели смо и помоћ за опремање простора, а они су нам припремили дирљиву приредбу рекла је помоћница председника Општине Гордана Булатовић. Ове године издвојено је око четири милиона динара из буџета за ову установу, а за следећу година планирамо да то буде шест милиона - рекао је председник Општине Илија Војиновић. Од 1. децембра, од када дневни

боравак више није у оквиру Школе „6. октобар„, о социјализацији ометених у развоју старијих од 19 година, брине новоосновано Удружење „Наша кућа„.

Из удружења Наша кућа најавили су да ће 4. јануара, по позиву, троје деце и један родитељ бити гости на свечаности у Белом двору. А.Ђ.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

јене, како Клуба за стара и инвалидна лица, Службе кућне неге и помоћи укући, тако и свих облика рада на заштити деце и жена. Када је о дечјој заштити реч, Весна Трбовић каже да су се ове године два момка запослила и осамосталила, на понос и породица које су их подигле и Центра. Из општинске касе плаћа се стан за двоје младих који се полако осамостаљују, али највећи проблем представља запошљавање те деце када заврше школовање, а без тога нема суштинског осамостаљивања и почетка новог живота, наглашава директорка. У току је акција прикупљања помоћи за најсиромашније чији ефекти ће се знати идућег месеца. Удружење хранитеља „Широко срце” је на новогодишњој свечаности уметничком керамиком у знак захвалности за подршку у раду даровало Центар за социјални рад, Милку Симић, руководиоца одељења друштвених делатности Општине Стара Пазова и Клуб за стара и инваА. Мали лидна лица.

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak27.decembar2011.

АПАТИНСКА ПИВАРА УЛАЖЕ У ГРАДСКИ ПРЕЧИСТАЧ

Прерада воде за фабрику и град

УЗ ПОМОЋ МИНИСТАРСТВА ЕКОЛОГИЈЕ СОМБОРСКА ЈКП „ЧИСТОЋА” ПОНОВО ГРАДИ

Рециклажни центар до пролећа

СОМБОР: На својој локацији тзв машинске радионице, сомборско Јавно комунално предузеће „чистоћа“ је јуче почело да гради Градски рециклажни центар, што је пројекат финансиран средствима за то надлежног Министарства просторног планирања и заштите животне средине. - Неопходне уговоре о овом пројекту смо трилатерално, дакле ми из „Чистоће“, сомборски градоначелник Немања Делић и ресорни републички министар Оливер Дулић, потписали још пре неколико месеци, тако да ми је велико задовољство да данас и озваничимо почетак радова на изградњу Рециклажног Центра, који ће технички извести наша, сомборска, предузећа „Сомборелектро“, „Сомборпутеви“ и „Венац“ - казао је директор варошког ЈКП „Чистоћа“ Андрија Пензеш, на почетку оживотворења пројекта вредног 45 милиона динара. - Радови треба да буду готови до 1. маја. Ту ће се одвајати рециклабилни отпад прикупљен из контејнера са јавних површина, а новост је да ћемо одвајати и стакло и батерије. У јавним просторима биће постављени посебни контејнери за папир и све врсте батерија - појаснио је Пензеш, додајући да ће овај рециклажни центар, чији ће дневни капацитет бити девет тона отпада, бити први такве врсте у Србији, па ће остали градови и општине пратити пример сомборског, док је

сомборски градоначелник Немања Делић указао на чињеницу да је изградња Градског рециклажног Центра имплементација одавно усвојеног пројекта интегрисаног управљања отпадом, у чему Сомбор има пионирску улогу. - Министарство просторног планирања и заштите животне средине у последњих неколико година улаже изузетне напоре у решавање проблема руковања отпадом, у чему нам је приоритет усвајање одговарајуће законске регулативе, чиме бисмо се приближили евроспким стандардима у овој области- казао је проф. др Миладин Аврамов, државни секретар републичког Министарства просторног планирања и заштите животне средине- Кроз пројекат “Очистимо Србију” уклонили смо већину дивљих депонија у нашој земљи, а сада очекујемо да ћемо кроз овакве пројекте увести Србију у ред земаља које отпад посматрају, не као терет, већ пре свега као сировинску базу - казао је државни секретар Аврамов, према чијим речима овакви рециклажни центри треба да прерасту у другој фази у објекте који ће отпад претварати и у енергију. Како је упозорио директор акције “Очистимо Србију” Милош Пањковић, сомборски је први од започетих овогодишњих 26 српских рециклажних центара, док би у следећој години чак 33 слична објекта требало бити у оперативној употреби. М. Миљеновић

АПАТИН: Потписивањем предуговора о купопродаји земљишта, најављен је наставак заједничког пројекта изградње фабрике за прераду воде за Пивару и пратеће инфраструктуре за потребе градског пречистача, вредног око шест милиона евра. Предуговор којим је Апатинска пивара резервисала 1,6 хектара градског грађевинског земљишта у Робнотраснпортном центру, по цени од 56,2 милиона динара, потписали су у СО регионални председник Апатинске пиваре за Србију и Црну Гору Илија Шетка и председник апатинске општине др Живорад Смиљанић, док се закључење уговора о купопродаји очекује након што Општина довр-

ши измену планске документације. - Будућа фабрика за пречишћавање вода допринеће дугорочном решавању питања одвођења отпадних вода на територији трада, подједнако важно за грађане и за Пивару - рекао је Илија Шетка. Председник апатинске општине др Живорад Смиљанић је, Потписивање предуговора приликом потписивања предуговора, истакао да је се између јавног и приватног сарадња са Пиваром пример и сектора. пут како треба одрживо развијаКао главни инвеститор у овом ти и неговати партнерске одно- пројекту, Апатинска пивара ће

сносити трошкове изградње своје фабрике, као и трошкове за изградњу пратеће инфраструктуре за обе фабрике, градску и Апатинске пиваре. Пивара овим пројектом, како је речено, наставља циклус улагања у локалну заједницу у којој постоји. Ове године Пивара је граду поклонила скулптуру јелена, донирала саднице за озелењавање градских површина и подржала најзначајније културне манифестације у оквиру обележавања хиљаду година града.Апатинска пивара је у периоду од 1996. до данас уложила више од 16 милиона евра у различите локалне пројекте у општини Апатин. Ј. П.

САРАДЊА „МЛЕКОПРОДУКТА” И СУБОТИЧКОГ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Будући економисти на пракси у млекари ЗРЕЊАНИН: Генерални директор зрењанинског “Млекопродукта” Живанко Радованчев и декан Економског факултета у Суботици Ненад Вуњак потписали су јуче у просторијама ове фабрике уговор о

документе, а који нису пословна тајна, могу користити при изради одређених стручних радова. Ова наша активност, која се темељи на окретању ка привреди, већ бележи добре резултате – рекао је јуче Вуњак, додајући да ће,

жива” и пред новинарима је, у кратким цртама, представио пословне резултате фабрике која је већ седам година у власништву француске компаније “Бонгрен”. Радованчев је оценио да ће “Млекопродукт” 2011.

да је, унутар “Бонгрен групе”, најстабилније пословање у Србији, када је реч о југоисточној и централној Европи. То је доказ да се и у Србији може успешно радити. Завршавамо годину са доста инвестиција, које

Продата „Сонта”

СОНТА: Пољопривредно предузеће „Сонта“ у стечају продато је јавним надметањем једином купцу „Уљарици Бачка“ из Новог Сада. Предузеће је, после три и по године од стечаја, продато за 178 милиона динара. Нови власници су саопштили да „Уљарица Бачка“ наставља пољопривредну производњу и да ће први посао битиа заоравање земљшита. Ј. П.

Новогодишњи базар на Градском тргу КИКИНДА: На Градском тргу, код фонтане, од данас до 31. децембра одржаће се Новогодишњи базар. Организатор је Туристичка организација општине Кикинда, а у понуди ће бити украси, поклони, играчке. - Новогодишњи базар први пут смо организовали прошле године. Уочи ових празника нам се

много грађана и излагача жељом да то поновимо. Већ је пријављено много заинтересованих, али није касно и сада да нам се јаве сви који желе да продају украсе, играчке, јелке - каже директорица Туристичке организације Маријана Иличин. Базар ће радити сваког дана, од 10 до 16 сати. А. Ђ.

Окретање ка привреди

сарадњи, захваљујући ком ће студенти те образовне установе, која ради у оквиру Универзитета у Новом Саду, праксу моћи стицати у млекарској индустрији. Суботички факултет, који похађа преко 6.000 студената, овакве уговоре већ је потписао са словеначким “Мерактором” и житиштанским “Агроживом” а, по најавама Вуњака, у плану је да сарадњу успостави и са фирмама “МК комерц”, “Банини”, “Пионир” и другим. - Желимо да у сваком већем граду имамо једног или два партнера код којих студенти, након треће године студија, могу доћи на неку врсту праксе, али и чије

Живанко Радованчев и Ненад Вуњак

Шире се Французи “Бонгрен” је преузео “Млекопродукт” 2004. године и Французи су данас стопостотни власници зрењанинске млекаре. У међувремену су, 2008. године, преузели и кикиндску индустрију млека која послује као засебна јединица. “Млекопродукт” у овом тренутку запошљава преко 300 радника. с друге стране, захваљујући потписаном уговору, “Млекопродукт” имати велику помоћ људи од науке, у свим оним пословима који фабрику чекају на будућем развојном путу. Живанко Радованчев је поручио да је задовољство бити у друштву “Меркатора” и “Агро-

завршити успешно и додао да је менаџмент пре два месеца почео да размишља о наредној години која, по прогнозама, неће бити ни мало лака. А све у циљу да припреми одговор на нове кризне тренутке у економији. - На октобарском скупу у Паризу одато нам је признање

ЗВАНИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА У БЕЧЕЈСКИМ МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Почело конституисање Савета

БЕЧЕЈ: Избори за нове чланове шест Савета месних заједница у бечејској општини одржани су 27. новембра, недељу дана касније на два изборна места спроведени су поновљени избори, а ових дана је председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић, у друштву заменице Илдике Нађ и секретара Драгице Скакић, саопштио званичне резултате. Општина има укупно осам месних заједница, али су у Пољаници и Радичевићу 2009. године одржани избори, па им мандат још траје. Како је мандат чланова Савета три бечејске месне заједнице, затим у Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Милешеву истекао 30. септембра, поменути избори су у складу за законским прописима реализовани. Има притужби да је на изборном месту број 20 у бечејској Трећој месној заједници било нерегуларности и стога је

од првих задатака ће бити да се израде нови Статути, усклађени са законским прописима. На изборним листама било је скоро 350 кандидата, а бирана су 82. Како је Прва месна заједница најмногољуднија, њен Са-

Петровог Села 12, а Милешева 9 чланова. Укупно 6.988 суграђана из шест поменутих месних заједница искористило је своје бирачко право, што је 20,3 одсто. Имајући у виду да је четири године раније изла-

Нови председници Изузев у бечејској Трећој месној заједници, која чека решење жалбе упућене Управном суду, у преосталих пет су ових дана верификовани мандати члановима нових савета и изабрани председници и њихови заменици. У бечејској Првој месној заједници председник је Радослав Ивановић, а његов заменик Иштван Кош, а у Другој месној заједници за председника је изабран Синиша Бајшански, а заменика Жолт Ковач. Јожеф Фелдеши је председник Савета МЗ у Бачком Петровом Селу, а Тамара Цвејанов је заменица. Владимир Јовановић је председник Савеза МЗ у Бачком Градишту, а заменица је Каталин Мужлаи. У МЗ Дрљан-Милешево председник савета је Душанка Вуксић, а Андраш Боја је заменик. Председник СО Бечеј Душан Јовановић са сарадницама

упућена жалба Управном суду. Изборна комисија те месне заједнице ће тек по добијању одговора комплетирати Савет, ре-

као је Душан Јовановић. -У месним заједницама следи конституисање, избор председника, његовог заменика, а један

вет броји 18 чланова, а у преостале две бечејхске месне заједнице савети броје по 14 чланова. Савет месне заједнице Бачко Градиште има 15, Бачког

зност била нешто преко 15 процената, онда актуелни одзив бирача, без обзира што је далеко од жељеног, задовољава. В. Јанков

су износиле 1,5 милиона евра, а лансирали смо на тржиште и нови производ са стратешком марком “Бисер”. Реч је о младом сиру – истакао је Радованчев. Француска компанија “Бонгрен” у зрењанински “Млекопродукт” је до сада, кроз приватизацију, докапитализацију и реинвестирање, уложила близу 15 милиона евра, и планира да и даље развија производњу. Приватизација ове фабрике оцењује се као једна од најуспешнијих у земљи, и до данас ниједан радник није добио отказ јер није било посла за њега. Ж. Балабан

Дежурства лекара

ЗРЕЊАНИН: За време празника у Дому здравља „Др Бошко Вребалов” у Зрењанину дежураће следеће службе: амбуланта Хитне медицинске помоћи 24 сата (сваког дана), амбуланте у насељеним местима Ечка, Елемир, Меленци и Перлез свакодневно од 8 до 12 часова, и Дечији диспанзер од 7 - 20 сати, сваког дана. Стоматолошка служба дежураће од 13 до 20 часова у стоматолошкој поликлиници, а од 7 до 14 сати у Дечијем зубном диспанзеру за све пацијенте. Ж. Б.

utorak27.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

ОД ДЕКЛАРАТИВНЕ ПОДРШКЕ ДО ИГНОРИСАЊА ЖЕНА У ПОЛИТИЦИ

Неуспео тренинг програм СТАРА ПАЗОВА: Тренинг програм о капацитетима политичких странака Војводине за остваривање родне равноправности, који су покренули Влада Војводине и Завод за родну равноправност, и који се већ пола године реализује у општинама Покрајине, у Старој Пазови, у четвртак, није реализован како је предвиђено јер, од пријављених представника 12 политичких партија из општина Стара Пазова, Пећинци, Инђија и Шид, већина није дошла. На тренинг про-

шњава да је програм кренуо летос, да су о програму обавештене све војвођанске општине, али се нису сви пријавили, па су тренинзи до сада реализовани у седам општина. У Срему, посао је обављен у Руми, Стара Пазова и Житиште су предвиђени као завршница у овој години, а до краја фебруара 2012. године остаје још седам војвођанских општина које су се пријавиле. Директорка Завода за родну равноправност Војводине је посебно запрепашћена недостатком жеље да

Бајкери обрадовали малишане АПАТИН: Двадесетак бајкера Мото-клуба „Пантерс” из Апатина и ове године је обрадовало малишане вртића „Пчелица”. На мотоци-

клима, сви у одеждама Деда Мраза, обишли су неколико вртића и деци приредили праву радост, делећи слаткише. Ј. П.

У КИКИНДИ НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ

Од 120 посланика у Скупштини Војводине само је 17 жена

грам који воде Весна Шијачки, директорка Завода за родну равноправност Војводине и њене сараднице, Вишња Баћановић и Драгана Тодоровић, стигла су само три представника Општинског одбора ДС Стара Пазова и председница Женског форума ДС Пећинци, па се, уместо трочасовног својеврсног семинара све претворило у разговор о циљевима пројекта. Како рече Весна Шијачки, читав тренинг програм је покренут јер су пракса предизборне кампање 2008. као и истраживање које су обавиле Вишња Баћановић и Ана Пајванчић показали да се учешћу жена у политичком животу не поклања довољно пажње, иако су потписане све значајне декларације и донети прописи, па жене нису заступљене ни у парламентарном животу ни на локалном нивоу сходно утврђеним квотама, а на највишем нивоу те квоте нису ни утврђене. Равноправност полова постоји више декларативно него суштински, истиче Весна Шијачки и обја-

људи уче и сазнају нешто ново, али се пита и каква је одговорност политичких партија пред изборе који долазе. Законска регулатива није препрека за веће учешће жена у политичком животу, зато је циљ овог тренинга да се види које су то заправо препреке, посебно на локалном новоу. Вишња Баћановић саопштила је податке из истраживања да у свету жене чине 16 одсто парламентараца, у Европском парламенту је то 30,3 одсто, у региону је просек са 30 пао на 10 одсто, а у Скупштини АПВ проценат жена посланица са 19,7 у прошлом, пао је на 14,6 одсто у садашњем мандату. Од 120 посланика само је 17 жена у Скупштини АПВ. Од 45 општина на челу само три су жене. Општина Стара Пазова представља пример добре праксе, не по заступљености жена у политичком животу, него по функционисању механизма за родну равноправност, пошто су успостављени капацитети и има и резултата. А. Мали

Изложба руских књига и концерт талената

НОВИ БЕЧЕЈ: Под покровитељством општине Нови Бечеј, у организацији Народне библиотеке и Друштва српско-руског пријатељаста „Волошинов”, у Дому културе отворена је изложба књига и одржан концерт музичких талената ове општине.

У Галерији „Село” организовано је поетско-музичко вече „Захвалност” где је отворена изложба око 120 књига на руском језику које је поклонила библиотеци Амбасада Руске федерације. Припрема и реализација занимљиве изложбе остварена је по идеји Агнаш Ђукичин, доректорке новобечејске Народне библиотеке. После отварања изложбе књига, у позоришној сали Дома културе изведен је свечани консерт вокал-

них и инструменталних солиста музичких телената, ученика нижих, средњих музичких школа и академија из општине Ново Бечеј. Учеснике и посетиоце је поздравао Миливој Вребалов, председник оштине Нови Бечеј, а концерту су као гости и извођачи присуствова-

ли и проф. Љубица Благојевић (клавир) из Зрењанина, мр Зоран Мулић, редовни професор музичке академије из Новог Сада и Марина Круљ, победница минулих „Обзорја на Тиси”. Двочасовни концерт на коме су учесници показали своје музичко умеће, публика је бурно поздравила, а концерт је осмишљен и реализован по идеји Светислава Тике Нићетина, великог заљубљеника и промотера музике из Новог Бечеја. М. Киселички

Дочек уз ватромет

АПАТИН: Дочек Нове године у Апатину ће се, у организацији Скупштине општине и Туристичке организације, одржати у центру града. У програму ће учествовати локални бендови, за грађане ће бити припремљени чај и кувано вино, а у поноћ је предвиђен ватромет и честитка председника општине. Ј. П.

Притисак на дугме доноси помоћ

КИКИНДА: Осамдесетседмогодишњи Ђура Боканић после смрти супруге живи сам и корисник је нове услуге у кикиндској општини - телеасистенције. Корисник ове помоћи је и Анђелија Марић, која има 95 година. Живи у Кикинди са ћерком, а већ годинама јој свакодневно долази геронтодомаћица. Председник општине Илија Војиновић и његова помоћница Гордана Булатовић обишли су најстари-

дугме и они се јаве и помогну ми. Дешава се да их позивам свакодневно, они ме увек питају да ли ми је нешто потребно, да ли могу да се крећем и да ли треба некога да позову - каже Ђура Боканић о новој услузи. Анђелија Марић задовољна је геронтодомаћицама које је обилазе: - Сви добро брину о мени, не могу ништа сама. Не знам шта бих без помоћи моје деце и ових девојака.

Ђура Боканић свакодневно користи услугу телеасистенције

Представници општине обишли и Анђелију Марић

је суграђане, кориснике услуга Службе помоћи у кући Геронтолошког центра, и поделили поклон-пакете. - Врло сам задовољан. Ако ми позли, само треба да притиснем

- Не заборављамо најстарије, а ово је за мене била прилика да видим како ради Служба помоћи у кући Геронтолошког центра - рекао је председник општине Илија Војино-

вић. - Све похвале за ове људе који брину о најстаријима којима желим све најбоље. Услуге телеасистенције бесплатне су две године за 25 корисника, захваљујући донацији владе Норвешке и помоћи општине. Услуга помоћи у кући постоји у Кикинди, Новим Козарцима и Банатском Великом Селу. Услуга је намењена полупокретним и покретним старијим особама које живе саме, и иначе кошта 25 евра месечно. - Пошто активирају даљински управљач који је повезан са телефоном и који носе са собом, корисницима се јавља радница фирме „Аси-

стел” из Београда. Домет апарата је 50 метара, а из „Асистела”, по потреби, контактирају са лекарима, комшијама и родбином - каже Весна Кораћ, шефица Службе помоћи у кући Геронтолошког центра. Услуга телеасистенције доступна је у Општини већ месец дана, а у Геронтолошком центру планирају још неке новине. - Припремамо нове пројекте за следећу годину. Из локалне самоуправе обећали су аутомобил за запослене који наше кориснике, и по најлошијим временским условима, обилазе бициклима - каже директорка Милена Раданов. А. Ђуран

НАСТАВЉА СЕ БЕЧЕЈСКА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

Осмех вредан милион динара

БЕЧЕЈ: Бројне локалне организације укључене у реализацију хуманитарне акције „Осмех“ у Бечеју очаране су осмесима деце којој су уручили новогодишње пакетиће, па су одлучили да наставе с поменутом акцијом у којој су прикупљали играчке, одећу и обућу, слаткише, школски прибор... Циљна група у овој акцији била су деца до десет година старости из породица слабијег материјалног стања на територији читаве општине. Око 1.050 деце обрадовало се новогодишњим поклонима, који су им обе руке оптеретили. У једном пакетићу били су слаткиши, а у другом гардероба и играчке. Имајући у виду да на територији бечејске општине живи 4.562 детета до десет година старости, скоро четвртини укупне популације овог узраста измамљен је осмех на лицима. Такође и активистима. - Због велике количине сакупље- Деда Мраз и деца најмањег насеља бечејске општине Поланице них ствари и донација у виду слаткиша, одлучи- 250, Бачком Градишту 200, Радичевићу 50, Др- ра, чиме се стигло до износа од 111.000 динара. ли смо да не потрошимо сав сакупљени новац у љану 45, Пољаници 32 и Милешеву 23. Сутра ће На жиро рачун уплаћено је укупно 161.926 диовој акцији, па смо 100.000 динара сачували на у Центру за децу и младе, Главна улица 45, бити нара, од разних хуманитарних дешавања, као наменском жиро рачуну и та средства ће бити уручено 50 пакетића за бебе и исто толико деци што су концерти, журке, свирке, представе, играонице, маскенбал, одбојкашки турнир... искоришћена за следећу хуманитарну активност из великих породица. Општина Бечеј је од саме идеје половином стигло је 80.667 динара, а у кутијама које су бинамењену истој циљној групи деце, највероватније поводом Ускршњих празника - рекла је на октобра подржала акцију „Осмех“ логистички, ле распоређене на тридесетак пунктова слило прес конференцији у име организатора активист- али и материјално. Покривени су технички се 70.692 динара. Сакупљена гардероба и киња Бечејског удружења младих - БУМ Мари- трошкови акције у висини 39.000 динара, ку- играчке процењују се на око 600.000 динара. пљени су кондиторски производи у вредности Све у свему, новогодишњи осмех бечејских акна Ковачев. Највише деце, укупно 350, добило је пакетиће 62.000 динара и донирано је сто календара, ко- тивиста вредан је око милион динара. В. Јанков у Бечеју, у Бачком Петровом Селу уручено је ји су продани по популарној цени од 100 дина-

dru[tvo

dnevnik DUGOVAWA PROUZROKOVALA NESTA[ICU POJEDINIH LEKOVA

Bolesnici ~ekaju da se na|u 32 mi li jar de Sve je du `a li sta le ko va ko ji ne do sta ju kli ni~ kim cen tra ma i bol ni ca ma, ali i apo te ka ma u Sr bi ji. Ta ko osim ci to sta ti ka „5-flu o ro u ra cil” i „me to trek sat”, ko je ne ke bol ni ce ve} ne ma ju a ne ke ima ju u ogra ni ~e nim ko li ~i na ma, u he mo to lo gi ji ne do sta je „de kar ba zin”. Ne sta {i ca je i „he pa ri na” pro tiv zgru {a va wa kr vi, „nir min am pu l a” za in f arkt mi o k ar da, „ni tro gli ce ri na” ko ji ko ri ste kar di lo {ki bo le sni ci. Ne ma do voq no ni „pri la zid plu sa”, ko ji se ko ri sti kod kar di o va -

sku lar nih bo le sti, ni „sin tro ma” pro tiv zgru {a va wa kr vi. Za psi hi j a trij s ke bo l e s ni k e ne sta {i ca je „li ti jum kar bo na ta”, „ana fra ni la” i „trik si fe na”. Su de } i po ovim le k o vi ma, naj ve } i pro b lem tre n ut n o, osim obo le lih od ra ka, ima ju pa ci jen ti ko ji bo lu ju od kar di o va sku lar nih bo le sti, vi so kog pri ti ska, psi hi ja trij skih i ne u ro lo {kih obo qe wa. Ne ki od le ko va, kao {to je ci to sta tik „5-flu o ro u ra cil„, ne ma ju od go va ra ju }u za me nu, a svi pro iz vo |a ~i u Sr bi ji ve} odav no su oba ve sti li nad le `ne da pre sta ju da ga pro iz vo de. In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne je, ne ~e ka ju }i RF ZO, svo jim pa ra ma ku pio sve po treb ne ci to sta ti ke ta ko da pa ci jen ti iz Po kra ji ne ne ma ju raz lo ga za bri gu i do bi ja ju po treb nu te ra pi ju. U Re p u b li~ k om fon du za zdrav s tve n o osi g u r a w e ob j a {wa va ju da je ne sta {i ca ne kih le ko va po sle di ca to ga {to po je di ni pro iz vo |a ~i iz la ze iz pro iz vod we le ko va, a ne zbog to ga {to im oni du gu ju no vac. S dru ge stra ne, re pu bli~ ki mi ni star zdra vqa dr Zo ran Stan ko -

vi} tvr di da je ne sta {i ca po sle di ca du go va wa dr à ve pro iz vo |a ~i ma i di stri bu te ri ma le ko va. – In sti tu ci je ko je su snab de va le tr ì {te le ko vi ma su u ve li kim du go va wi ma za to {to im ih dr à va ne is pla }u je. To je, me |u tim, u nad le `no sti funk ci o ni sa wa RF ZO-a, ali mi kao Mi ni star stvo zdra vqa ne mo è mo sta ja ti po stra ni – ob ja {wa va mi ni star Stan ko vi}. On je ne dav n o iz j a vio da zdrav stve ne usta no ve tre nut no du gu ju vi {e od 32 mi li jar de di na ra i da se to mo ra re {i ti do kra ja ovog me se ca, a to zna ~i u na red nih ne ko li ko da na. Po ~ et k om de c em b ra sam mi n i s tar je bio sve stan to ga da }e do }i do ne sta {i ce ovih le ko va, ali je ve ro vao da se ona mo è pred u pre di ti. Ta ko je, iz me |u osta l og, re k ao da je tra ìo da se iz Rob nih re zer vi po vu ku „li ti jum kar bo nat” i „ni tro gli ce rin” u ta ble ta ma. – O~e ku jem da se do po ~et ka idu }e go di ne na |e pri hva tqi vo re {e we za dug u zdrav stvu da bi se omo gu }i lo ne sme ta no funk ci o ni sa we zdrav stve nog si ste ma, {to pod ra zu me va i bo qe snab de va we le ko vi ma – po ru ~io je Stan ko vi}. Uko li ko se za i sta od mah od pr vog da na na red ne go di ne ne re {i pro blem du go va wa pro iz vo |a ~i ma i di stri bu te ri ma le ko va ma, zdrav stve ne usta no ve u Sr bi ji }e iz da na u dan ima ti sve ma we le ko va i ma te ri ja la za pru à we uslu ga pa ci jen ti ma. Jer ne sa mo da je u kli ni~ kim cen tri ma i bol ni ca ma sve ma we le ko va ve} po ~i we i ne sta {i ca neo p hod nog ma te ri ja la za ope ra ci je. Ta ko je pre de se tak da na Kli ni ka za va sku lar n u hi r ur g i j u Kli n i~ k og cen tra u Ni {u sa op {ti la da zbog ne do stat ka ma te ri ja la za ope ra ci je pa ci jen te upu }u je u Be o grad, {to vi {e stru ko uve }a va tro {ko ve. Oni su na gla si li da im ne do sta je sve ga pa ta ko ne mo gu da oba ve ni ru tin ske ope ra ci je zbog ne do sta ka ve {ta~ kih krv nih su do va i ka te te ra. Q. Male{evi}

KONKURS ZA NASTAVNIKE OSNOVNIH [KOLA

Di gi tal nim ~a som do na gra da

Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva ras pi sa lo je na grad ni kon kurs za na stav ni ke osnov nih {ko la „Di gi tal ni ~as 2”. Kon kurs je na me wen na stav ni ci ma raz red ne i pred met ne na sta ve ko ji uspe {no i na kre a ti van na ~in ko ri ste in for ma ci o ne i ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je u na sta vi, a ciq mu je pod sti ca we efek tiv ne i ra zno vr sne upo tre be in for ma ci o nih teh no lo gi ja u na stav nom pro ce su. Ra do ve, ko ji tre ba da sa dr `e pri kaz jed ne na stav ne je di ni ce uskla |e ne s va `e }im na stav nim pro gra mom i re a li zo va ne to kom jed nog ili naj vi {e ~e ti ri {kol ska ~a sa, a ~i ju re a li za ci ju pra ti upo tre ba in for ma ci o nih teh no lo gi ja kao na stav nog sred stva, oce wi va }e stru~ na ko mi si ja. Upo tre bqe ne in for ma ci o ne teh no lo gi je mo ra ju bi ti pri men qi ve u na sta vi u di gi tal nim ka bi ne ti ma i uskla |e ne sa za da ci ma i ci qe vi ma ~a sa. Za in te re so va ni na stav ni ci na kon kurs se mo gu pri ja vi ti elek tron skim pu tem na veb-stra ni Di gi tal ne {ko le www.di gi tal na sko la.rs/cas do 16. ja nu a ra, a na ovoj stra ni mo gu na }i i de taq ne in for ma ci je i pra vi la za u~e {}e.

Sve vr ste pre no sa zna wa ko je se od vi ja uz po mo} elek tron skih ko mu ni ka ci ja i in for ma ci o nih teh no lo gi ja da nas na zi va mo eObra zo va we i ovaj teh no lo {ki na pre dak omo gu }a va da pro ces u~e wa, ali i pro ces pre no {e wa zna wa, una pre di mo i olak {a mo, ka ko u u~i o ni ca ma, ta ko i iz van wih. Da bi po mo glo u ovom pro ce su, Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva do sa da je in for ma ti~ kim ka bi ne ti ma opre mi lo vi {e od 2.800 {ko la pa ni ko ri {}e we ra ~u na ra u obra zo va wu ni je vi {e iz u ze tak ve} pra vi lo, a u~e we uz po mo} mo der nih ko mu ni ka ci o nih i in for ma ci o nih teh no lo gi ja po sta je bo qe, br `e, lak {e i za ni mqi vi je. S ob zi rom na to da je pri o ri tet na {eg vas pit no-obra zov nog si ste ma da sva de ca ima ju iste {an se i mo gu} no sti u obra zo va wu, elek tron sko obra zo va we je dan je od pri o ri te ta Mi ni star stva kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva, s po seb nim na gla skom na pro jek tu ”Di gi tal na {ko la” ko ji ima za ciq da sve {ko le u Sr bi ji opre mi mo der nim ra ~u nar skim ka bi ne ti ma. D. D.

utorak27.decembar2011.

POLICAJCI TRA@E VE]E PLATE

Da ~i}: Okon ~aj te {trajk ^la no vi Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je (NSP) oku pi li su se ju ~e is pred Vla de Sr bi je tra è }i po boq {a we ma te ri jal nog po lo à ja svih rad ni ka MUP-a i po li ci je, kao i is pla tu za o sta lih dnev ni ca i put nih tro {ko va. Oko 1.500 po li ca ja ca oku pi lo se u pod ne is pred Vla de Sr bi je, deo i is pred Pred sed ni {tva Sr bi je, a Ne ma wi na i Uli ca kne za Mi lo {a bi le su za tvo re ne za sa o bra }aj. Na po ~et ku pro te sta, po li caj ci su mi nu tom }u ta wa oda li po {tu ko le ga ma ko ji su po gi nu li pri li kom iz vr {e wa slu `be nih za da ta ka. – Ne tra ì mo ni {ta dru go ne go da bu de mo bo qe pla }e ni – re kao je oku pqe ni ma pred sed nik [traj ka~ kog od bo ra re pre zen ta tiv nog NSP-a De jan \u ki}. On je ka zao da su u po sled we vre me na ~i we ni na po ri na po boq {a wu po lo à ja po li ca ja ca, ali da to ni je do voq no. ^lan Pred sed ni {tva tog sin di ka ta Bla ò Mar ko vi} re kao je da ko mu nal ni po li caj ci ima ju pla tu od 46.000 di na ra i da i oni ho }e da im se pri dru è, a ne da ih pre stig nu u vi si ni za ra -

da. Pred stav ni ci NSP-a su tra `i li da ih pri mi pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} jer s mi ni strom po li ci je Ivi com Da ~i -

tra je od 12. de cem bra, i po ru ~io da je u ovom tre nut ku u~i we no naj vi {e {to je bi lo mo gu }e za po boq {a we ma te ri jal -

}em, ka ko tvr de, ni su po sti gli do go vor. Mi ni star Da ~i} po zvao je ju ~e Ne za vi sni sin di kat po li ci j e da okon ~ a {trajk, ko j i

nog sta tu sa i po lo à ja za po sle nih u MUP-u. On je is ta kao da po lo àj po li ci je ne mo è „tek ta ko” da se po boq {a, po go to vo po sle ni za go di na op te -

re }e nih mno go broj nim pro ble mi ma. – Pred na ma je za da tak da se u na red nim go di na ma pri me ni do go vo re no si stem sko re {e we, od no sno pre to ~i u po ve }a we pla ta – na veo je Da ~i}, i po no vio da je iz me wen Za kon o po li ci ji, da }e od 1. ja nu a ra bi ti pri me wi van Po se ban ko lek tiv ni ugo vor, kao i da je bu xe tom za na red nu go di nu pla ni ra no vi {e nov ca za MUP ne go u pret hod nom pe ri o du. Po we go vim re ~i ma, po li ci ji }e bi ti is pla }i va na i na dok na da za pre ko vre me ni rad, no} ni rad, de `ur stva, a u na red nih {est me se ci i po se ban me se~ ni do da tak. – Po pla no vi ma, osnov ni ca pla te bi }e iz jed na ~e na s pri pad ni ci ma Voj ske i znam da sve to ni je do voq no, ali je naj vi {e {to se mo glo po sti }i u ovom tre nut ku – ka zao je Da ~i}.

ZA DVA MESECA LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM NI[TA NIJE URADIO

Od ko rup ci je ni tra ga ni gla sa? Ili je u Zre wa ni nu sve “pod ko nac” i ni je kao u ostat ku Sr bi je, ili su gra |a ni di gli ru ke od sve ga, ili Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum (LAF), oform qen pre vi {e od dva me se ca, za to vre me ni je oprav dao svo je po sto ja we. Tek, pri zna we pr vog lo kal nog ko or di na to ra u Sr bi ji za bor bu pro tiv ko rup ci je Da ne ta Ma {i }a da ovoj kan ce la ri ji, ko ja se na la zi u zgra di zre wa nin skog po zo ri {ta, do sa da ni je pri ja vqen ni je dan kla si ~an slu ~aj ko rup ci je, iza zva lo je po do zre we kod mno gih. Ma {i} je no vi na ri ma ka zao da je u pro te klom vre me nu sve ga de se tak gra |a na do {lo u zre wa nin sku kan ce la ri ju LAF-a da bi pri ja vi lo ko rup ci ju, ali su, po we go vim re ~i ma, pro ma {i li te mu zbog ne po zna va wa {ta je ko rup ci ja. – Uglav nom se ja vqa ju rad ni ci iz pro pa lih fir mi, ko ji ne mo gu da na pla te po tra `i va wa, po je din ci s pri me ri ma kla -

si~ nih pre va ra ili s pre su da ma ko ji ma ni su za do voq ni. Od ko rup cij skih pri ja va ni tra ga – iz ja vio je Ma {i}, ko ji sma tra da raz log ma lom od zi vu ni je neo ba ve {te nost gra |a na o po sto ja wu an ti ko rup cij ske kan ce la ri je jer je on ~est gost u lo kal nim me di ji ma, gde ape lu je na Zre wa nin ce da se ukqu ~e u rad LAF-a. Da li qu di, pi ta se Ma {i}, stra hu ju od mo gu }ih po sle di ca, ili je ne {to dru go u pi ta wu, tek, ni ko ne pro bi ja led. Mo `da }e, do da je, kre nu ti na bo qe ka da ova kve kan ce la ri je usko ro za ì ve u Ni {u, Kra gu jev cu i Po è gi, i ka da sve bu du umre è ne. Rad fo r u m a je, ina ~ e, pr v en s tve n o usme ren na jav na pred u ze }a i usta no ve ko je se fi na si ra ju iz grad skog bu xe ta, ali i dru gi mo gu bi ti na ta pe tu. Kan ce la ri ja ne ma in ge ren ci je da sa ma po kre }e “is tra gu”, ve} ra di po si ste mu pri ja va. Zbog to -

ga bez ak tiv nog u~e {}a gra |a na ne }e bi ti ni re zul ta ta. A da bi pri ja ve bi le pri hva }e ne ni je do voq na go la pri ~a, ve} tre ba pri lo ì ti do ka ze kao {to su pi sa ni ma te ri ja li, audio ili vi deo-za pi si. Zre wa nin je, da pod se ti mo, po stao pr vi grad u Voj vo di ni i Sr bi ji u ko jem je po ~e la rad kan ce la ri ja LAF-a. Ovaj pro je kat spro vo di Bi ro za dru {tve na is tra ì va wa, uz fi nan sij sku po dr {ku USAID-a i In sti tu ta za odr ì ve za jed ni ce (ISC), a u okvi ru pro gra ma “Jav no za go va ra we u prak si”. U LAF-u i Bi rou za dru {tve na is tra ì va wa su ka za li da se bor ba pro tiv ko rup ci je mo ra pre ne ti s re pu bli~ kog ni voa na lo kal ni da bi bi la uspe {ni ja. Po go to vo zbog to ga {to }e se u pred sto je }oj de cen tra li za ci ji po ve }a ti broj ovla {}e wa lo kal ne sa mo u pra ve. A upra vo to je pro stor i za rast ko rup ci je. @. Balaban

DEVET DECENIJA PASTEROVOG ZAVODA U NOVOM SADU

U Voj vo di ni go di nu da na ne ma be sni la Pa ste rov za vod u No vom Sa du, osno van 1921. go di ne, obe le `a va de ve de se to go di {wi cu po sto ja wa i ra da. Osni va~ i pr vi di rek tor ove, da nas na ci o nal ne re fe rent ne usta no ve za be sni lo u Sr bi ji, bio je dr Adolf Hempt, ~i ja se vak ci na pro tiv be sni la ko ri sti la u ve }i ni evrop skih ze ma qa sve do sre di ne osam de se tih go di na pro {log ve ka. – Pa ste rov za vod je da nas na ci o nal na usta no va za be sni lo za ce lu Sr bi ju i uspe {no se ba vi pre -

ven ci jom be sni la qu di i ì vo ti wa, pra }e wem i kon tro lom me ra pre ven ci je – ka è za na{ list di rek tor Pa ste ro vog za vo da pro fe sor dr Du {an La lo {e vi}. – On je i na ci o nal na re fe rent na la ba ra to ri ja za di ja go sti ku be sni la kod qu di i ì vo ti wa. Osim to ga, i to je od iz u zet nog zna ~a ja, u sa rad wi s In sti tu tom za tran sfu zi ju kr vi Sr bi je pro iz vo di hu ma ni an ti ra bij ski imu no glo bu lin, od no sno do ma }i se rum pro tiv be sni la.

Na{ sa go vor nik is ti ~e da u Voj vo di ni u pro te kloj go di ni ni je za be le èn ni je dan je di ni slu ~aj be sni la kod ì vo ti wa, dok ga u dru gim de lo vi ma Sr bi je ima. – Na{ do ma }i se rum pro tiv be sni la je zla ta vre dan i ve li ka u{te da za dr à vu. Za hva qu ju }i to me {to sa mi pro iz vo di mo vak ci nu i oba vqa mo pre ven ti vu, u Voj vo di ni ve} go di nu da na ne ma be sni la. Pa ste rov za vod po kri va ce lu mre ù sta ni ca pro tiv

be sni la u Sr bi ji, ko jih ima oko 30, gde pa ci jen ti i ì vo ti we po po tre bi do bi ja ju se rum – ka è dr La lo {e vi}. Ova na ci o nal na usta no va je, u okvi ru oba ve za pra }e wa kre ta wa epi de mi o lo {kih i epi zi o to lo {kih po da ta ka o be sni lu, ukqu ~e na u me |u na rod nu in for ma ti~ ku mre ù po da ta ka o be sni lu ROB NET ko ja je pod na zo rom Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. Q. Male{evi}

STUDENTIMA UNS-a SERTIFIKATI ZA RADNU PRAKSU U „EVROPSKIM POSLOVIMA”

Us pe la obu ka prak ti kana ta Po {to su uspe {no za vr {i li Pro gram rad ne prak se u Fon du „Evrop ski po slo vi” u aka dem skoj 2010/11. go di ni, de set stu de na ta ma ster stu di ja i di plo ma c a Uni v er z i t e t a u No v om Sa du, s Eko nom skog i Fa kul te -

Pre d rag No v i k ov uru ~ i l i prak ti kan ti ma ser ti fi ka te. Pro g ram rad n e prak s e za aka d em c e re a l i z o v an je u „Evrop s kim po s lo v i m a„ na osno v u pro t o k o l a o sa r ad w i iz me |u ovog Fon da i Uni ver zi te t a, za k qu ~ e n og u no v em b ru pro {le go d i n e, a u 2010/11. uspe { no ga je za vr {i lo de set prak ti ka na ta: Sve t la n a Pa v i}, An g e l a Sla d i}, San d ra Svir ~ e vi}, Mi l o v an Ran k ov, Mi q an Ra do wi}, Ana Mu {ki w a, Bi q a n a Bo { wak, Vi { wa Vu j a d i n o v i}, Jo va n a Ko v r l i j a i Iva na \u ro vi}. Fo to: N. Sto ja no vi} Oni su oba vqa -

ta teh ni~ kih na u ka, za slu `i lo je i zva ni~ nu „po tvr du” o to me. Za to su ju ~e na pri god noj sve ~a no sti u Rek to ra tu UNS-a rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} i di rek tor Fon da „Evrop ski po s lo v i” AP Voj v o d i n e

li od re |e ne za dat ke u okvi ri ma uobi ~a je nog ra da u Fon du, po 15 sa ti ne deq no po utvr |e nom ras po re du, a po oce ni men to r a, za p o s le n ih u Fon d u „Evrop ski po slo vi” APV, ma ste ra {i i di plom ci za vr {a va li su ih uspe {no. Oce we no je da su po ka za li do bar ni vo zna wa i raz li ~i tih ve {ti na – zna we stra nih je zi ka, kom pju ter sku pi sme nost... Dra go ce no za ove mla de qu de je sva ka ko {to su mo gli ne po sred no da upo zna ju rad Fon da i stek nu uvid u pro ce se evro pe i za c i j e i uvo | e w a evrop s kih stan dar da u na {oj ze mqi, po seb no funk ci o ni sa we fon do va EU, pro gra me evrop ske re gi o nal ne sa rad we, te iz ra du pred lo ga pro je ka ta ra di pri ja vqi va wa za do de lu nov ca iz raz li ~i tih evrop skih fon do va. V. ^eki}

crna hronika

utorak27.decembar2011.

U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU OD LO @EN PRO CES ZA NA ME [TA WE UTAK MI CE DE CEM BRA 2008.

DVO JI CA TE ME RI NA CA KA @WE NA ZA TVOR SKOM I NOV ^A NOM KA ZNOM

Pi ja ni na pa da li qu de na uli ci

No vo ro ~i {te u mar tu

Glav ni pre tres u slu ~a ju na me {ta wa utak mi ce iz me |u FK „Mla dost„ iz Lu ~a na i no vo sad ske „Voj vo di ne„ u de cem bru 2008. go di ne, za {ta su op tu è ni Rat ko Bu to ro vi} (56), pred sed nik FK „Voj vo di na„, fud bal ske su di je Mi haj lo Jek ni} (48) i Bo ri slav Ka {an ski (39) i, kao po sred ni ci, Mi lan â bri} (37) i Go ran Ko va ~i} (39), od lo èn je

{a wa okri vqe nih i is pi ti va wa sve do ka u svom po se du ima lo od re |e ne do ku men te ko ji ni su bi li do stup ni od bra ni. Re~ je o tran skrip ti ma te le fon skih raz go vo ra okri vqe nih ko ji su sni mqe ni na CD i do sta vqe ni tu `i o cu i is tra `nom su di ji ko ji su vo di li ovaj slu ~aj, dok je od bra na do bi la na uvid taj do ka zni ma te ri jal na -

dnevnik

c m y

Te me rin ska po li ci ja je pod ne la pre kr {aj ne pri ja ve pro tiv dvo ji ce su gra |a na, Ste fa na J. (1993) i Da vi da K. (1991), zbog osno va ne sum we da su pre kr {i li Za kon o jav nom re du i mi ru. Oni se te re te da su u ne de qu na uli ci, u dva na vra ta, fi zi~ ki na pa li ne ko li ko gra |a na, od ko jih je dvo je za do bi lo lak {e po vre de. Obo ji ca su pri ve de na u slu `be ne pro sto ri je i al ko-te sti ra wem je utvr |e no da ima ju 1,24, od no sno 1,36 mg/ml al ko ho la u or ga ni zmu. Od re |e no im je za dr `a va we do 12 sa ti, a za tim su pri ve de ni na sa slu {a we nad le `nom pre kr {aj nom su di ji ko ji je Ste fa nu J. iz re kao ka znu za tvo ra od 25 da na i nov ~a nu ka znu od 5.000 di na ra, dok je Da vi du K. iz re ~e na ista za tvor ska ka zna uz nov ~a nu od 6.500 di na ra. Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [an dor Ege re {i iz ra zio je za bri nu tost i naj o- {tri je osu dio do ga |a je u Te me ri nu, u ko ji ma su za sa da ne po zna ti po ~i ni o ci 24. de cem bra

ci gla ma raz bi li pro zor na po ro di~ noj ku }i P. Z. iz ovog me sta, kao i fi zi~ ki na pad na gru pu gra |a na ma |ar ske na ci o nal no sti 25. de cem bra od tro ji ce me {ta na, ko ji su zbog ovog slu ~a ja pri ve de ni i pro ce su i ra ni. – Oba ve {ten sam da je je dan od ova dva in ci den ta re {en, a po vo dom slu ~a ja u ko jem je, ka ko se na vo di u iz ve {ta ju, ci gla ma o{te }e na po ro di~ na ku }a u Te me ri nu, in si sti ram na to me da se u naj kra }em mo gu }em ro ku pro na |u od go vor ni za ovo kri vi~ no de lo. Kao i do sa da, ne }u do zvo li ti da ova kvi in ci den ti, ko ji uno se za bri nu tost i ne mir u ovu ose tqi vu sre di nu, ne bu du na od go va ra ju }i na ~in tre ti ra ni od po li cij skih i sud skih or ga na – na gla sio je pred sed nik Ege re {i. Iz ra `a va ju }i za bri nu tost da su po jed ni ci, ko ji ima ju na me ru da na ru {a va ju jav ni red i mir i me |u na ci o nal ne od no se u op {ti ni Te me rin, is ko ri sti li {trajk de la po li ci je, [an dor Ege re {i je is ta kao da je neo p- hod no da se na sta vi do sa da {wa

do bra, pro fe si o nal na i pra vo vre me na sa rad wa svih nad le `nih, od po kra jin skih i or ga na lo kal ne sa mo u pra ve, do po li ci je, sud stva i sa mih gra |a na. – Do sa da smo ko or di ni ra nim ak ci ja ma i do brom sa rad wom ura di li mno go na to me da Te me rin bu de pod jed na ko bez bed na sre di na za `i vot gra |a na kao i

bi lo ko je dru go me sto u Voj vo di ni. Na sta vi }e mo da ra di mo na to me i da s pu nom pa `wom pra ti mo si tu a ci ju, ali po zi vam sve ko ji ko men ta ri {u ove slu ~a je ve, da to ra de na od go vo ran na ~in ko ji }e do pri ne ti wi ho vom re {a va wu a ne ne po treb nom di za wu ten zi ja – re kao je Ege re {i. N. P.

SA RAD WA PO LI CI JA SR BI JE I BO SNE I HER CE GO VI NE Rat ko Bu to ro vi} na pu {ta no vo sad sku pa la tu prav de

ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du za 21. mart 2012. go di ne jer se na ju ~e ra {wem ro ~i {tu, zbog bo le sti, ni je po ja vio op tu è ni â bri}. Na pret hod nom ro ~i {tu, odr à nom po ~et kom ok to bra, advo ka ti od bra ne su pre da li pod ne ske u ko ji ma je tra `no od su da da od re |e ne do ka ze iz u zmu iz spi sa ovog pred me ta. Na i me, sud skom ve }u sa su di jom Sve ti mi rom Po po vi }em na ~e lu, ta da je pred lo è no da se kao do ka zi iz u zmu iz ja ve op tu è nih i sve do ka jer je Tu ì la {tvo u tre nut ku sa slu -

knad n o. Ka k o je pred su dom obra zlo è no od od bra ne, ti me su po vre |e ne od red be Za ko na o kri vi~ nom po stup ku te se iz ja ve op tu è nih i sve do ka ne mo gu tre ti ra ti kao va lid ni do ka zi u ovom po stup ku. S ob zi rom na to da ju ~e ra {we ro ~i {te ni je ni za po ~e to zbog iz o stan ka jed nog od op tu è nih, od lu ka su da po pod ne sku od bra ne je osta la ne po zna ta, ali po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, sud ga naj ve ro vat ni je ne }e pri hva ti ti. N. Per ko vi}

PRI JA VA U ^O KI

NE SRE ]A U OSTO JI ]E VU

Pa re u yep? Po li ci ja u ô ki pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pred u ze }a „Po ti ski Sve ti Ni ko la” Mi ro sla va B. (1946) iz No v og Kne ` ev c a, zbog osno va sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj. On se te re ti da od sep tem bra 2009. do mar ta ove go di ne na ra ~un pred u ze }a ni je upla tio iz nos od oko 600.000 di na ra, ko ji po ti ~e od za kqu ~e nog ku po pro daj nog ugo vo ra, ve} ga je pro tiv pr va no za dr ào za se be. M. Mr.

Po vre |en mo to ra{

U sa o bra }aj noj ne sre }i u Osto ji }e vu, op {ti na ô ka, te {ke te le sne po vre de, opa sne po ì vot, za do bio je mo to ci kli sta Zo ran M. (1965) iz ô ke. Ne zgo da se do go di la u su bo tu oko 14 sa ti na ras kr sni ci Sin |e li }e ve i Mi le ti }e ve uli ce, ka da je do {lo do kon tak ta put ni~ kog mo tor nog vo zi la ko jim je upra vqao Bra ni slav S. (1993) iz Srp skog Kr stu ra, op {ti ne No vi Kne è vac, i mo pe da ko jim je upra vqao Zo ran M. M. Mr.

PRI JA VA PRO TIV PRED U ZET NI KA IZ BAJ MO KA

Ostao dug za to vqe ni ke

Pro tiv Pe re P. (1960) iz Baj mo ka po li ci ja u Ka wi `i pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Kri vi~ nom pri ja vom osum wi ~e ni se te re ti da je u svoj stvu vla sni ka i di rek to ra pred u ze }a „Pe pa” DOO iz Baj mo ka, to kom ju na 2009. go di ne, od pri vat nog pred u ze }a iz Ador ja na, op {ti na Ka wi `a, pre u zeo to vqe ni ke, za ko je do sa da ni je is pla tio dug od oko 4,3 mi li o na di na ra, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da. M. Mr.

Za jed no u bor bi pro tiv kri mi na la Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} i mi ni star si gur no sti Bo sne i Her ce go vi ne Sa dik Ah me to vi} pot pi sa li su ju ~e u Be o gra du za jed ni~ ke iz ja ve o na me ra ma ja ~a wa sa rad we u bor bi pro tiv kri mi na la, po seb no or ga ni zo va nog kri mi na la i te ro ri zma. Pot pi sni ci iz ja va u se di {tu MUP-a Sr bi je slo `i li su se da za jed ni~ ki pro blem – bor ba pro tiv svih vi do va kri mi na la – mo `e bi ti re {a van sa mo

For mi ra ti re gi o nal ni cen tar Da ~i} je na gla sio da je po seb no va `no da se ze mqe u re gi o nu osla wa ju jed na na dru gu u raz me ni in for ma ci ja, u ci qu ~e ga bi bi lo do bro for mi ra ti za jed ni~ ki cen tar. – Za ze mqe u re gi o nu je ve o ma va `no da ob je di ni mo po dat ke i da ih za jed no ko ri sti mo. Bez ~vr ste sa rad we i ko or di na ci je ne mo `e mo na pre do va ti. S Hr va ti ma smo oti {li ko rak da qe i us po sta vi li di rekt nu li ni ju ko mu ni ka ci je vi deo-ve zom na ni vou mi ni sta ra sta va i di rek to ra po li ci je. Ta kva sa rad wa bi tre ba lo da se pro {i ri i na dru ge ze mqe u re gi o nu – is ta kao je Da ~i}.

Da ~i} i Ah me to vi} pot pi sa li iz ja vu o sa rad wi

ko or di ni ra nim ak ci ja ma re le vant nih in sti tu ci ja ze ma qa u re gi o nu. Da ~i} je na gla sio da je na osno vu ovog bi la te ral nog spo ra zu ma i va `e }eg za ko no dav stva oja ~a no stra te {ko pa tr ner stvo u obla sti po li cij ske sa rad we. Srp ski mi ni star po li ci je je, na sa stan ku ko jem su pri su stvo va li i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} i mi ni star unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Srp ske Sta ni slav ^a |o, na gla sio da je sa rad wa u obla sti bor be pro tiv kri mi na la, kri jum ~a re wa, tr go vi ne dro gom, qu di ma, qud skim or ga ni ma, ne za ko ni tih mi gra ci ja...

neo p hod nost u ci qu po sti za wa re zul ta ta. – Da bi smo bi li uspe {ni, mo ra mo da una pre di mo sa rad wu u tra ga wu za osum wi ~e ni ma, u wi ho vim hap {e wi ma... raz me wu ju }i in for ma ci je o po ~i we nim kri vi~ nim de li ma – re kao je Da ~i}. Re s or n i mi n i s tar je do d ao da je neo p h od n a raz m e n a sa zna w a, po s eb n o o no v im po jav n im ob l i c i m a kri m i n a l a, kao i obo s tra n o ja ~ a w e ka pa c i t e t a pri p ad n i k a po l i ci j e. – Ko or di na ci ja i efi ka sna sa rad wa put su ka spre ~a va wu kri mi nal nih de lat no sti, a sa rad wa tre ba da bu de na ni vou mi ni star -

sta va, di rek to ra po li ci ja i dru gih re le vant nih or ga na – is ta kao je Da ~i}. Neo p hod na je, po we go vim re ~i ma, br za i efi ka sna ope ra tiv na sa rad wa, po {to su u po sled we vre me me te te ro ri zma i na na {em pro sto ru, gde je pret hod nih go di na bi la sa mo wi ho va re grut na ba za. S Da ~i }e vim sta vom o neo p- hod no sti za jed ni~ kog de lo va wa sla `e se i Ah me to vi}, ko ji je pod se tio na to da je ovo sa mo je dan u ni zu sa sta na ka re sor nih mi ni sta ra, uz po hva lu do sa da {we sa rad we. – Ovaj do go vor pred sta vqa na {e ~vr sto opre de qe we za una pre |i va we sa rad we u bor bi pro tiv svih ob li ka kri mi na la. Sve sni smo to ga da or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe u re gi o nu do bro sa ra |u ju i na {im za jed ni~ kim ra dom mo ra mo uhva ti ti ko rak s wi ma, po {to se sva kim da nom sve vi {e usa vr {a va ju da bi pre va ri le si stem bez bed no sti u re gi o nu – sma tra Ah me to vi}. Mi ni star si gur no sti BiH uve ren je u to da }e ovaj do go vor una pre di ti sa rad wu i da }e za jed no bi ti ko rak is pred or ga ni zo va nih kri mi nal nih gru pa na Bal ka nu. – Sve po li cij ske struk tu re u BiH su opre de qe ne za do bre part ner ske odo no se jer ne mo `e mo izo lo va ti ove pro ble me sa mo na pod ru~ je jed ne ze mqe – za kqu ~io je Ah me to vi}. (Ta njug)

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Me len ~a nin op tu èn za dve smr ti na mo to ru Mi li voj \. (58) iz Me le na ca op tu èn je pred zre wa nin skim Osnov nim su dom da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Osnov no jav no tu ì la {tvo sa op {ti lo je ju ~e da je on 31. ok to bra pro {le go di ne, oko 12.10 ~a so va, u Me len ci ma upra vqao put ni~ kim vo zi lom “re no la gu na”, kre }u }i se Uli com srp skih vla da ra iz prav ca Zre wa ni na pre ma Ba {a i du. Ka da je sti gao na spram ku} nog bro ja 17, za po ~eo je skre ta we ule vo, na kol ski ulaz, a da pri tom ni je pro pu stio vo zi lo ko je je do la zi lo iz su prot nog sme ra. Na i me, na we gov auto mo bil na le teo je mo to cikl ko jim je upra vqao R. B. a na ko jem je se de la i S. B. iz Me le na ca. Wih dvo je su pri li kom su da ra pa li na ko lo voz i za do bi li te {ke te le sne po vre de, usled ko jih je R. B. pre mi nuo po pri je mu u Ur gent ni cen tar zre wa nin ske bol ni ce, a S. B. u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du.

Ka ko se po do zre va, ovaj mla di} je 12. no vem bra 2011. go di ne oko dva sa ta u Zre wa ni nu, is pred ugo sti teq skog objek ta “Vajt hors”, pod dej stvom al ko ho la, pre tio po li caj cu O. @. da }e ga na pa sti. Okri vqe ni je pret hod no iz ve den iz lo ka la ra di po li cij ske kon tro le. Mi lan L. se te re ti da je za tim za pre tio po li caj cu ko ji je bio u slu `be nom auto mo bi lu. Po li ca jac mu je na re dio da se uda qi od vo zi la, {to je mla di} od bio da u~i ni, dr `e }i vra ta auta i spre ~a va ju }i O. @. da iza |e iz we ga. Ka da je us peo da iza |e, po li ca jac ga je uhva tio za le vu ru ku, ali ga je okri vqe ni na pao, uhva tiv {i ga de snom ru kom za ka put i po ~ev {i da ga vu ~e ka se bi. Mi lan L. je u pri tvo ru zre wa nin skog Okru `nog za tvo ra od 12. no vem bra.

Po li caj ca vu kao za ka put

„]ir kom” o{te }en za 1,8 mi li o n di na ra

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mi la na L. (25) iz Zre wa ni na.

Pro tiv Ne boj {e @. (47) iz Be o gra da zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log ko jim mu se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di.

Po na vo di ma Tu ì la {tva, Ne boj {a @. je od 4. ma ja 2009. do 18. ja nu a ra 2010. go di ne u Zre wa ni nu, fak ti~ ki vo de }i po slo va we “Opel trej da” iz Be o gra da, a u na me ri da za to pred u ze }e pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist, la `no pri ka zao ~i we ni cu zre wa nin skoj fir mi “]ir kom eks port-im port” da è li da ku pi ro bu i da }e je pla ti ti u ro ku od me sec da na od da na is po ru ke. Me |u tim, tvr de u Tu ì la {tvu, Ne boj {a @. je znao da to ne }e u~i ni ti pa je do veo u za blu du pred stav ni ka o{te }e nog “]ir ko ma” i na veo ga da mu suk sce siv no is po ru ~i ro bu ukup no vred nu vi {e od 1,8 mi lion di na ra, za ko li ko je i o{te tio zre wa nin sko pred u ze }e.

Tak si sti fal si fi ko va ne evre Na op tu è ni~ koj klu pi Osnov nog su da u Zre wa ni nu na }i }e se Zre wa ni nac Ne ma wa T. (19) jer ga Tu ì la {tvo te re ti da je po ~i nio kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa nov ca. Ka ko se is ti ~e u op tu `nom pred lo gu, ovaj mla di} je 24. ju na 2011. go di ne, u ve ~er wim sa ti ma, sta vio u op ti caj la àn no vac na taj na ~in {to je tak si sti, za uslu gu pre vo za od Zre wa ni na do Me le na ca, pre dao fal si fi ko va nu nov ~a ni cu od 200 evra.

crna hronika

dnevnik SI NO], TO KOM PQA^ KE U OBRE NOV CU

Ubi je na rad ni ca zla ta re Rad ni ca za po sle na u zla ta ri „Pa ji}” u Uli ci Mi lo {a Obre no vi }a 7, u Obre nov cu, ubi je na je si no} u 18.15 ~a so va, to kom po ku {a ja pqa~ ke. U sa op {te wu Bi roa za in for mi sa we MUP-a Sr bi je Ta nju gu je re ~e no da su u zla ta ru ule te la dvo ji ca ma ski ra nih na pa da ~a i uz pret wu pi {to qi ma od `e ne tra `i li da im pre da na kit i no vac. @e na je naj ve ro vat -

ni je po ku {a la da spre ~i raz boj ni {tvo, pa je do {lo do su ko ba. Raz boj ni ci su is pa li li ne ko li ko hi ta ca, od ko jih je je dan po go dio ne sre} nu è nu. Te { ko po v re | e n a rad n i c a pre ve è na je u Dom zdra vqa u Obre nov cu, gde su le ka ri po ku {a li da joj po mog nu, ali je è na, ~i ji iden ti tet jo{ ni je po znat, na à lost pod le gla po vre da ma.

PRE SU DA VI [EG SU DA U JA GO DI NI

Dvo ji ci 60 go di na ro bi je za ubi stvo Ve }e Vi {eg su da u Ja go di ni ju ~e je iz re klo ka znu za tvo ra od 40 go di na Sa {i Ba no vi }u (38) i 20 go di na za tvo ra Ne na du Veq ko vi }u (24) iz Ja go di ne zbog svi re pog ubi stva @i vo ti ja @iv ko vi }a (41), sa op {te no je iz su da. Ubi stvo se do go di li u no }i 27. na 28. mar ta u ku }i @iv ko vi }a u ja go din skom na se qu Ta ba ne. Ba no vi} i Veq ko vi} su pet sa ti tu kli @iv ko vi }a i nad wim se sek su al no i`i vqa va li, a sve to sni ma la je

mo bil nim te le fo nom Ba no vi }e va k}er ka Qi qa na M. (19). U sa op {te wu Po li cij ske upra ve Ja go di ne od 28. mar ta, sto ji da je „pro na |e no be `i vot no te lo @iv ko vi }a u we go voj ku }i s vid nim me ha ni~ kim po vre da ma po ce lom te lu, na sta lim tu pim pred me tom”. Qi qa nu M. sud je oslo bo dio, pri hva tiv {i we nu tvrd wu da ju je otac tu kao i na te rao da sni ma mu ~e we @iv ko vi }a. (Ta njug)

PRO CES ZA RAT NI ZLO ^IN U ]U [KI, KOD PE ]I, 1999.

Ra {ko vi}: „[a ka li” ~i ni li zlo ~i ne Ne ka da {wi pri pad nik pa ra voj ne je di ni ce „[a ka li” Zo ran Ra {ko vi} Ser dar, sve do ~io je ju ~e na su |e wu pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du o zlo ~i ni ma ko je su ~la no vi te je di ni ce iz vr {i li u se lu ]u {ka kod Pe }i 1999. go di ne, pret hod no za tra ìv {i da mu se ski nu me re za {ti te iden ti te ta ko je je imao to kom is tra `nog po stup ka. Ra {ko vi}, ko ji je po znat jav no sti kao vo |a za tvor skih po bu na 2006. go di ne ka da je se bi za {to usta spa ja li com, de taq no je pri ~ao o ubi stvi ma i zlo ~i ni ma ko je su „[a ka li” 14. ma ja iz vr {i li u ]u {ki, ka da su si lo va li è ne, pqa~ ka li i ubi li vi {e od 40 ci vi la, is ti ~u }i da se du go psi hi~ ki pri pre mao da go vo ri o svim stra ho ta ma ko je je vi deo. Do ve den je iz za tvo ra u ko jem zbog ni za raz boj ni {ta va slu ì vi {e go di {wu ka znu, ko ja mu usko ro is ti ~e. Dok je sve do ~io vi {e od ~e ti ri sa ta, sve vre me su mu op tu è ni do ba ci va li i pre ti li. U Pe} je do {ao, ka ko je is pri ~ao, 1997. kao do bro vo qac u sa sta vu Voj ne po li ci je, a po sle iz ve snog vre me na pri stu pio je „eki pi” na zva noj „[a ka li”, na ~i jem je ~e lu bio Ne boj {a Mi ni}, zva ni Mr tvi, ko ji je u bek stvu pre mi nuo od si de u Ar gen ti ni. – Svi smo ima li „to jo te” i „lan dro ve re”, ì ve li smo po {ip tar skim ku }a ma u Pe }i, pa re nam ni su bi le pro blem, na o ru à wa je bi lo mno go, uni for mi sa ni smo, ima mo {tab... Mr tvi je ja ko bit na fa ca u gra du – is pri ~ao je Ra {ko vi}. Po we go vim re ~i ma, ni su svi iz je di ni ce vr {i li zlo ~i ne, u, ka ko je na veo, we go vom po i ma wu te re ~i, ali da se ta~ no zna lo ko su bi li „eg ze ku to ri”. [to se ti ~e zlo ~i na u ]u {ki, na veo je da

ni je vi deo ma sov no stre qa we ni ubi stva, ali su se gru pi ce pri pad ni ka je di ni ce odva ja le i ~i ni le stra ho te – si lo va wa, pqa~ ke i ubi stva, a pred vod ni ci su im bi li Ran ko Mo mi}, zva ni Bo sa nac, Mr tvi i Sre} ko Po po vi} ]a le. Po we go vim re ~i ma, 14. ma ja 1999. vo zio je Mi ni }a u osam uju tru u ko man du u br di ma. – Mr tvi se tu za dr ào 30 do 40 mi nu ta, ni {ta mi ni je go vo rio. Kad smo se vra ti li, re kao je „Po kret, ide mo, lo ve se Nem ci”. Mi slim da ve }i na nas ni je zna la gde ide mo – na veo je on. – Nas 25 do 30 s de se tak vo zi la kre nu lo je ma gi stral nim pu tem pre ma Pri {ti ni i skre nu li smo pre ma ]u {ki. Sti gli smo do ne kog tr gi }a i kre }e ak ci ja – ni je nam bi la pr va. De li mo se u ~e ti ri gru pe. Ide mo pre ma Za ha ~u i za sta je mo u se lu Pa vli ne. Naj go ra sce na u mom ì vo tu se do go di la u tom se lu ka da sam kroz pro zor vi deo ka ko Ran ko Bo sa nac si lu je trud nu Al ban ku, a po tom joj sa si pa par me ta ka u le |a. Za ovih de set go di na, ko li ko sam uglav nom bio po za tvo ri ma, na ba cio sam de set te to va à, ali te to va è ko je mi je Ran ko dao tog da na – to su naj go re pri hi~ ke stra ho te. To no sim u gla vi, tre ba lo mi je vre me na da pro me nim svest u svo joj gla vi, sta nem pred vas. Za to sam do {ao ov de s ime nom i pre zi me nom da se gle da i slu {a... Po sle krat ke pa u ze, svi bra ni o ci op tu è nih za tra ì li su da se, pre na stav ka sve do ~e wa, mo men tal no oba vi su o ~e we wi ho vih bra we ni ka s Ra {ko vi }em, ali je sud to od bio. Ra {ko vi} se pre po ~et ka sve do ~e wa iz vi nio za even tu al no pri ~a we u slen gu. Po za ni ma wu je re kao da je „pi sac”. Su |e we }e bi ti da nas na sta vqe no. (Ta njug)

NA KON [TO JE POD O FI CI RU VS-a PO ZLI LO NA FI ZI^ KOJ OBU CI U NI [U

Pre mi nuo pri pad nik 63. pa do bran skog ba ta qo na Pri pad nik 63. pa do bran skog ba ta qo na sta ri ji vod nik Go ran Va si} (41) pre mi nuo je ju ~e u Ni {u, po {to mu je po zli lo to kom iz vo |e we fi zi~ ke obu ke, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. „To kom iz vo |e wa re dov ne fi zi~ ke obu ke pri pad ni ka 63. pa do bran skog ba ta qo na u ka sar ni ’Aero drom’ u Ni {u, oko 8.45 ~a so va, sta ri jem vod ni ku Go ra nu

(Mom ~i la) Va si }u je po zli lo”, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se da su mu le ka ri je di ni ce na li cu me sta pru `i li pr vu po mo} i pri stu pi li re a ni ma ci ji. „Od mah na kon to ga, Va si} je pre ve zen u Voj nu bol ni cu Ni{, gde je kon sta to va na smrt”, na vo di se u sa op {te wu. Va si} je ro |en 1. ju na 1970. go di ne, a u Voj sci Sr bi je je od 25. de cem bra 1998. go di ne. (Ta njug)

utorak27.decembar2011.

TE [KA SA O BRA ]AJ KA NA PU TU NO VI SAD – ZRE WA NIN, KOD KA ]A

Dvo je po gi nu lo, ~e tvo ro po vre |e no

Dve oso be su po gi nu le, a jo{ ~e ti ri su te è i lak {e po vre |e ne u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e oko 16,30 ~a so va na ma gi stral nom pu tu No vi Sad - Zre wa nin kod Ka }a. U ne sre }i su u~e stvo va la tri „za sta vi na” vo zi la, a pre ma re ~i ma o~e vi da ca do ude sa je do {lo ka da je be li „ju go„ no vo sad ske re gi stra ci je, ko ji se kre tao ka No vom Sa du, za ka ~io „za sta vu128” ko ja je i{la iz su prot nog sme ra i za tim se di rekt no su da rio sa „sto ja di nom” ko ji je ta ko |e do la zio iz prav ca No vog Sa da. Na li cu me sta ì vot je iz gu bio vo za~ „sto ja di na”, @eq ko S. (1978) iz û ru ga, dok su we go vi sa put ni ci, ta ko |e û ru à ni D.S. (1983) i B. P.

(1965), te `e po vre |e ni, a \. L. (1971) je na kon uka za ne le kar ske po mo }i, pu {ten ku }i. Vo za~ „ju ga„, Mi lan P. (1935) iz No vog Sa da pre mi nuo je u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, dok je `e na ko ja se na la zi la s wim u vo zi lu te {ko po vre |e na. U tre }em vo zi lu ko je je u~e stvo va lo u su da ru ni je bi lo po vre |e nih. Sa o bra }aj je na ovoj de o ni ci pu ta bio blo ki ran ne ko li ko sa ti, a po li ci ja je pre u sme ra va la vo zi la na al ter na tiv ne prav ce. Uvi |aj na li cu me sta je iz vr {i la po li ci ja i is tra `ni su di ja no vo sad skog su da uz asi sten ci ju va tro ga sne eki pe i tek po za vr {et ku is tra ge, zna }e se de ta qi i uzro ci ove ne sre }e. N. Per ko vi}

SU \E WE PE VA ^I CI SVE TLA NI RA @NA TO VI] I WE NOM ZE TU PRE DRA GU OCO KO QI ]U ZA NA SIL NI^ KO PO NA [A WE

Ce ca: Ovo je ve li ka kle ve ta i ne prav da – Ovo je ap so lut no jed na ve li ka kle ve ta i ne prav da – ka za la je ju ~e eks pred sed ni ca FK „Obi li}„, folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} na su |e wu pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, ne gi ra ju }i op tu `be da se 18. ju na 2007, is pred FK „Mla di pro le ter” u ras pra vi oko tog klu ba, upu }u ju }i pret we na sil ni~ ki po na {a la pre ma di rek to ru Alek -

– is pri ~a la je Sve tla na Ra `na to vi}. Tvr di la je da ona i tro ji ca qu di iz upra ve FK „Obi li}„ ni ka kav eks ces ni su iza zva li po do la sku pred sport ski obje kat u okvi ru ko jeg su, ka ko je opi sa no, osim slu `be nih pro sto ri ja klu ba, i dva-tri po ro di~ na sta na, me |u ko ji ma i Ola re vi }ev. Po Ra `na to vi} ki noj od bra ni, „Ola re vi} je,

Sve tla na Ra `na to vi} u ho lu su da

san dru Ola re vi }u, te da ga je wen zet Pre drag Oco ko qi} „uda rio pe sni com u de snu stra nu li ca, na nev {i mu lak {e po vr de“. Op tu `bu je od ba cio i dru go ok ti vqe ni Pre drag Oco ko qi}, fud ba ler „Obi li }a“ i ~lan Upra ve klu ba. Sve tla na Ra `na to vi} je na ve la da je ma ja 2007. FK „Obi li}“ do bio je dan od spo ro va ko ji su po kre nu ti pro tiv Ola ra vi }a u ve zi s imo vin skim pi ta wem klu ba – ko ji on na zi va „Mla di pro le ter“, a ru ko vod stvo FK „Obi li}„ „Mla di Obi li}“ – i u ~i jem je po se du sport ski kom pleks „In ge“ ko ji je, ka ko je tvr di la, iz gra dio wen sa da po koj ni su prug @eq ko Ra `na to vi} Ar kan. – Ola re vi} je oteo klub od „Obi li }a“, na sil no u{ao u we ga i ne }e da iza |e. Mi ni star stvo spor ta je 15. ma ja 2007. go di ne do ne lo re {e we da je Ola re vi }ev ula zak u klub ne za ko nit i da FK „Obi li}„ ima pra vao da pre u zme klub. Na kon {to sam me sec da na po sle do bi ja wa re {e wa Mi ni star stva sa zna la od prav ne za stup ni ce „Obi li }a“ da Ola re vi} od bi ja da ga pri mi, kre nu la sam s pred stav ni ci ma upra ve „Ob li }a„ da mu uru ~im taj do ku ment

kad su mu po ka za li re {e we i re kli da je to zva ni ~an do ku ment Mi ni star stva spor ta, po ~eo da ga la mi i da upu }u je uvre dqi ve re ~i“. – Qu ti to je kre nuo pre ma me ni i iz gle da lo je kao da ho }e da mi na u di, da me po vre di. Tu se moj zet Pre drag Oco ko qi} is pre ~io iz me |u nas, ali ni je bi lo udar ca ni ti bi lo ka kvog fi zi~ kog na pa da. Isti na je da sam re kla Ola re vi }u da oti ma od @eq ko ve i mo je si ro ~a di, a i da qe mi slim ta ko. Ni sam mu re kla to {to pi {e u op tu `bi: „da je Ar kan `iv, ne bi ta ko ra dio“. Ni sam re kla ni to {to na vo di op tu `ba: „Ti ne zna{ ko sto ji iza me ne, ko ji qu di i ko je in sti tu ci je“, kao ni psov ku „pi...o jed na“ – re kla je Sve tla na Ra `na to vi}. Is pri ~a la je da je ce la wi ho va po se ta sa spor nim do ga |a jem tra ja la pet-{est mi nu ta, na kon ~e ga su oti {li ku }i. Ubr zo po tom je, ka za la je Ce ca Ra `na to vi}, usle dio po ziv no vi na ra ko ji su joj tra `i li ko men tar, na vo de }i da su sa zna li da je po li ci ja do bi la oba ve {e te we da je Oco ko qi} fi zi~ ki na pao Ola re vi }a i na neo mu lak {e po vre de. – Moj zet je bio u {o ku. Ola re vi} je zlo u po tre bio mo je

ime da me pri ka `e kao da sam na sil na i ba ha ta, {to je pra va kle ve ta. Otkad po sto jim u jav nom sve tu, ni sam u~e stvo va la ni u jed nom in ci den tu – ka za la je Sve tla na Ra `na to vi}. Wen zet, dru go o kri vqe ni Oco ko qi}, ta ko |e je na veo da su 18. ju na 2007. s jo{ tro ji com pred stav ni ka upra ve FK „Obi li}„ oti {li sa mo da bi uru ~i li Alek san dru Ola re vi }u re {e we Mi ni star stva spor ta da se „po pi ta wu ’Mla dog Obi li }a’ sve vra }a u pret hod no sta we“. – U jed nom tre nut ku Ola re vi} je kre nuo pre ma Ce ci, a kad joj je pri {ao na oko me tar uda qe no sti, stao sam iz me |u wih i ra {i rio ru ke pre ma obo ma, ali ni je bi lo kon tak ta s Ola re vi }em – ka zao je Oco kqi}. Tvr dio je, ta ko |e, da Ra `na to vi }e va ni je Ola re vi }u upu ti la ni ka ve pre te }e re ~i. Sve dok, o{te }e ni Alek san dar Ola re vi}, ju ~e je ka zao da je we gov otac dav ne 1949. go di ne osno vao klub „Mla di pro le ter“ oko ko jeg se, ka ko je na veo, stal no vr teo `i vot we go ve fa mi li je. – Go spo |a Ra `na to vi} je bi la ~e ti ri go di ne pred sed ni ca klu ba. Ka ko – ni ko me ni je ja sno, ali sme we na je na mo ju ini ci ja ti vu – ka zao je Ola re vi}. O{te }e ni je kri ti~ ni do ga |aj iz ju na 2007. opi sao, tvr de }i da je iza {ao iz ku }e na kon {to je ~uo ga la mu, te da mu se tad Sve tla na Ra `na to vi}, s ko jom su, osim Oco ko qi }a, bi le jo{ dve oso be ko je po zna je iz „Obi li }a„ i wen te lo hra ni teq, obra ti la re ~i ma: „Kra de{ klub od mo je si ro ~a di“. – Mi slim da je i opso va la, ali ni sam si gu ran po sle to li ko vre me na. Pre drag Oco ko qi} je stao is pred me ne i vi {e me je od gur nuo ne go {to me je uda rio, a pri mio sam blag uda rac u de snu stra nu li ca. Ni sam ose tio bol, ali sva ka ko sam pri mio uda rac u li ce – po sve do ~io je Alek san dar Ola re vi}. Sud je od mah ju ~e sa slu {ao i sve do ke, slu ~aj ne po sma tra ~e – o~e vi ce do ga |a ja, ko ji su u is ka zi ma tvr di li da se iz me |u ak te ra sud skog po stup ka, okri vqe nih i o{te }e nog, de sio „ver bal ni duel, za ~i wen uobi -

~a je nim srp skim re ~i ma s obe stra ne i da ni ko ni ko me ni je ostao du àn“, kao i da je bi lo „ko {ka wa iz me |u Oco ko qi }a i Ola re vi }a“. Me |u tim, svi sve do ci, me |u ko ji ma su i se stra i zet o{te }e nog Alek san dra Ola re vi }a, tvr di li su da „ni su vi de li uda rac ve} da su ~u li sa mo da je u jed nom tre nut ku Ola re vi} re kao Oco ko qi }u: ’[to me uda ri’. Sve dok Alek san dar Sto ja nov, ko ji je ra dio u klu bu „Mla di pro le ter“ u vre me do ga |a ja, is pri ~ao je da je po sle in ci den ta i{ao s Ola re vi }em u Ur gent ni cen tar, ka ko je ka zao – „da mu to sni me na li cu“. – Ola re vi} se ni je à li na bo lo ve. Ni je se vi de la po vre da na li cu. Dok smo i{li u Ur gent ni cen tar, re kao je: “Oco ko qi} me je uda rio kao pi..a, da sam ja we ga uda rio, ne bi ustao“ – ka zao je na sud ski za pi snik sve dok Sto ja nov. Sve do ki wa Sne à na Ola re vi}, su pru ga Alek san dra Ola re vi }a, tvr di la je da je vi de la kad je Pre drag Oco ko qi} uda rio we nog mu à, na gla siv {i da je „od mah po tom po zva la po li ci ju“.

Alek san dar Ola re vi}

– Uda rio je mog su pru ga u le vu stra nu li ca de snom ru kom – opi sa la je Sne `a na Ola re vi}, a advo ka ti od bra ne su in si sti ra li da to u|e u za pi snik. Po sled wi ju ~e sa slu {a ni sve dok Slo bo dan Ste pi}, ~lan Skup {ti ne FK „Obi li}„ ko ji je kri ti~ nom pri li kom do ve zao Ra `na to vi }e vu i Oco ko qi }a do klu ba „Mla di pro le ter“ ili „Mla di Obi li}“, tvr dio je da je „Ola re vi} na sr nuo na Ra `na to vi }e vu, a Oco ko qi} stao iz me |u wih“. – Sne `a na Ola re vi}, su pru ga Alek san dra Ola re vi }a, ni je bi la pri stu na tom pri li kom – tvr dio je sve dok Ste pi}. Su |e we se na sta vqa 23. ja nu a ra. J. J.

SPORT

utorak27.decembar2011.

c m y

ODBOJKA[KI KLUB VOJVODINA NS SEME OBELE@IO 65 GODINA POSTOJAWA

Bli sta va pro {lost i obe }a va ju }a bu du} nost Je dan od naj tro fej ni jih i naj u gled ni jih sport skih ko lek ti va u Sr bi ji, Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me, u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, obe le `io je lep ju bi lej - 65 go di na po sto ja wa, a ujed no je pro mo vi sa na klup ska mo no gra fi ja, iz me |u ~i jih ko ri ca je sme {te na bli sta va pro {lost tri na e sto stru kog {am pi o na, dva na e sto stru kog po bed ni ka na ci o nal nok ku pa, dva pu ta tre }e pla si ra nog ti ma u Li gi evrop skih {am pi o na i jed nom tre }e pla si ra nog u Ku pu evrop skih ku po va. U pre le pom am bi jen tu, u ko me su se iz me {a li pro {lost, sa da {wost i bu du} nost, uz pri su stvo klup skih ve li ka na u svim klup skim seg men ti ma, no si o ca olim pij skih, svet skih i evrop skih od li~ ja, sa rad ni ka, do na to ra, spon zo ra, pri ja te qa i po {to va o ca ve li ke Voj vo di ni ne od boj ka {ke po ro di ce, obe le `en je ovaj zna ~a jan ju bi lej i pro mo vi sa na je mo no gra fi ja, od iz u zet ne va `no sti za sve ko ji ma je klub na sr cu.

Zlat ni olim pi jac Va sa Mi ji}, sa da ge ne ral ni di rek tor klu ba, po zdar va qa ju }i go ste i zva ni ce, iz me |u osta log, je re kao: - Hva la vam {to ste sa na ma u ovom zna ~aj nom tre nut ku, u ve ~e ri ka da }e mo sim bo li~ no obe le ì ti 65 go di na klup skog ì vo ta i pro mo vi sa ti mo no gra fi ju.Pod se }am da je klub iz dao 1986. mo no gra fi ju po vo dom 40. ro |en da na, s tim {to sma tram da je ova, {to je lo gi~ no, sa dr àj ni ja i vi zu el no lep {a.Svi smo po no sni na bo ga tu klup sku pro {lost, na sta bil nu sa da {wost i obe }a va ju }u bu du} nost.Za ko ni tost u spor tu ni je pra vo li nij ska, ne mo è uvek da se po be |u je i da se osva ja ju tro fe ji, ali smo mi go di na ma una zad u sa mom vr hu do ma }e od boj ke, tra je mo i bo ri mo se da vi tri ne obo ga ti mo no vim pe ha ri ma u se ni or skoj kon ku ren ci ji, dok ih mla |e ka te go ri je osva ja ju u se ri ja ma.Ko ri stim pri li ku da se za hva lim Gra du i Po kra ji ni, svim spon zo ra i ma ko ji nam po ma ù i po dr -

à va ju u ovim te {kim vre me ni ma, kao i me di ji ma ko ji nas re dov no pra te i be le è i lo {e i do bre re zul ta te.Na dam se da }e mo svi za jed no bi ti jo{ ja ~i i da }e nam do la ze }a 2012. bi ti uspe {na i tro fej na. Mo no gra fi ju su sa ~i ni li no vi nar Ta wa Ma rov ski i sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}. O ovom vred nom de lu Ma rov ski je re kla: - Pi sa we 65- go di {weg pre se ka ì vo ta, ra da, stva ra la {tva i re zul ta ta ta ko ve li kog klu ba kao {to je Voj vo di na bio je iza zov i ve li ka od go vor no ast, tim pre {to su kri te ri ju mi u svim klup skim seg men ti ma vi {e stru kog {am pi o na ve o ma vi so ki. Ni je nam na me ra bi la da pi {e mo po e zi ju i ro man, da pre vi {e ve li ~a mo, ni ti pre vi {e kri ti ku je mo, è qa nam je bi la da kroz pri zmu sta ti sti ke pri ka è mo re zul ta te, da ove ko ve ~i mo uspe he, uspo ne, pa do ve, igra ~e, tre ne re, ru ko vo di o ce, sve one ko ji su pro te klih de ce ni ja bi li uz Voj vo di nu. Na -

dam se da osta li sa rad ni ci na mo no gra fi ji ne }e da za me re za to {to }u da is tak nem Bra ni sla va Oti }a, pred sed ni ka sek ci je ve te ra na, ~i ji je do pri nost u pi sa wu ove kwig we od iz u zet nog zna ~a ja. Ne ma ni je dan raz log da ne ve ru je mo da }e do la ze }e ge ne ra ci je is pi sa ti jo{ lep {e stra ni ce na {e Voj vo di ne. Le gen dra ni Bra ni slav Oti} je ~e sti tao svim ge ne ra ci ja ma ju bi lej i is ta kao da Voj vo di na ne bi bi la ova ko ve li ka i bli sta va da u wu ni je utka na to li ka ener gi ja i pre sve ga qu bav svih onih ko ji su je stva ra li, ga ji li, gra di li, sva ko u svom do me nu. - Za to je na {a Vo {a je din stve na na ovim pro sto ri ma i za to sam uve ren da }e tra ja ti i tra ja ti i da }e bi ti ve ~i ti po nos onih ko ji joj na bi lo ko ji na ~in pri pa da ju, na gla sio je Oti} i po `e leo svi ma da im u le pom dru `e wu i evo ci ra wu uspo me na ovo ve ~e osta ne u traj nom se }a wu. B. Puno{evac

dnevnik

SPORT

c m y

dnevnik

PA KE TI ]I ZA BU DU ]E VO [I NE ASO VE: Ba{ le pu pri li ku da ose te {ta zna ~i pri pad nost ve li kom klu bu ima li su ju ~e naj mla |i iz dan ci {ko le fud ba la FK Voj vo di na. Po sle onih pra vih, sa da {wih aso va cr ve no-be lih i oni su ima li svoj kok tel u ho te lu „Park” i do de lu no vo go di {wih pa ke ti }a. ^ak 530 kli na ca ko ji tre ni ra ju fud bal u No vom Sa du, ali i eks po zi ti ra ma [F FK Voj vo di na u No vom Be o gra du, Sta rim Ba -

utorak27.decembar2011.

nov ci ma, Sta roj Pa zo vi, Ru mi, La }ar ku i [i du, oku pi lo se na jed nom me stu, a ta mo, u Bal skoj sa li ho te la „Park”, ima li su je din stve nu pri li ku da se dru `e i sli ka ju s biv {im i sa da {wim aso vi ma cr ve no-be lih - Goj kom Ka ~a rom, Du {a nom Ta di }em, Slo bo da nom Me do je vi }em i Mi ro sla vom Ste va no vi }em. Sve pri sut ne po zdra vio je pred sed nik UO FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi}, a naj mla |i su, {to je i ra zu mqi vo, bi li odu {e vqe ni {to

se tu, uz wih, na la ze i ta ko zna ~aj na fud bal ska ime na i wi ho vi ido li. Uz bu |e we ni su skri va li ni tre ne ri ove de ce, na rav no, ni ro di te qi. Re ci mo i to da su eks po zi tu re [F FK Voj vo di na osno va ne u apri lu i da su naj mla |i igra ~i ve} na stu pa li na ra znim tak mi ~e wi ma u ~ak de vet evrop skih ze ma qa. A. p. Foto: F. Baki}

IZ BOR FRAN CU SKOG DNEV NI KA „L’EKIp”

Vi di} u ide al nom ti mu

TRA DI CI O NAL NI NO VO GO DI [WI KOK TEL FK VOJ VO DI NA: Ju ~e je u pre le pom am bi jen tu Bal ske sa le no vo sad skog ho te la Park” odr `an tra di ci o nal ni no vo go di {wi kok tel Fud bal skog klu ba Voj vo di na. U pri su stvu ve li kog bro ja go sti ju iz svih sfe ra dru {tve nog i sport skog `i vo ta, le gen di klu ba, na vi ja ~a, no vi na ra, ak tu el nih igra ~a, ~la no va upra ve, tre ne ra i za po sle nih u FK Voj vo di na, pred sed nik Upra vog od bo ra no vo sad skog su per li ga {a Rat ko Bu to ro vi} je re kao: - Dra go mi je {to vi dim sve vas, na {e pri ja te qe, da ste se u ovo li kom bro ju oku pi li. Ne }u vam ni {ta obe }a va ti ka da je FK Voj vo di na u pi ta wu, ali }u re }i to li ko da }e mo i}i sa mo uz la -

znom pu ta wom na pu tu ka ostva re wu na {ih ci qe va. Zna mo da }e mo se na tom pu tu bo ri ti s mno gi ma, ali znam i to da da je lak {e mo `da se ne bi smo sna {li. Bor ba s ve tre wa ~a ma je te {ka, ali i ve tre wa ~a ume po ne kad da za ri ba, a FK Voj vo di na to se bi ne }e do zvo li ti. Mo ram i ovom pri li kom da na gla sim da smo po no vo osno va li Sport sko dru {tvo Voj vo di na i ono tre ba da po sta ne ve li ki za ma jac svim spor to vi ma i klu bo vi ma ko ji no se ime Voj vo di ne. Po tom su se go sti po slu `i li no vo go di {wom tor tom u ob li ku gr ba FK Voj vo di na, a pro mo vi san je i pr vi broj klup ske re vi je „Vo {a” i klup ski ka len dar za 2012. go di nu. A. p.

Si ti {a qe Sa vi }a na po zaj mi cu?

Sti `e i Kra si}? VEL [A NI BI RA JU SE LEK TO RA

Gigs glav ni kan di dat

Ste fan Sa vi}

Naj bo qi {to per u Evro pi: Ne ma wa Vi di}

ABRA MO VI^ SpRE MIO 150 MI LI O NA FUN TI

Cr no gor ski re pre zen ta ti vac Ste fan Sa vi} mo gao bi u ja nu a ru da ode na po zaj mi cu iz Man ~e ster si ti ja, re kao je we gov agent Zo ran Sto ja di no vi}. Sa vi} je u Si ti do {ao to kom le ta iz Par ti za na, za

tran sfer od oko se dam mi li o na evra, ali ni je us peo da se iz bo ri za stal no me sto. Od do la ska u Man ~e ster, Sa vi} je od i grao sa mo {est me ~e va i zbog to ga je od lu ~io da za tra `i da ve} u ja nu a ru ode na po zaj mi cu, da bi se do ka zao me na xe ru Ro ber tu Man }i ni ju. - Isti na je da }e Ste fan u ja nu a ru oti }i ne gde na po zaj mi cu - re kao je Sto ja di no vi}. Za sa da je naj ve }e in te re so va we za Sa vi }a is ka zao Spor ting iz Li sa bo na, ko ji je `e leo da ga do ve de u svo je re do ve jo{ pre we go vog tran sfe ra u Si ti. Ta ko |e, po mi we se i Ze nit iz Sankt Pe ter bur ga, kao i jo{ ne ki evrop ski klu bo vi.

Srp ski re pre zen ta ti vac i fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} na {ao se u ide al nom ti mu go di ne u iz bo ru fran cu skog sport skog dnev ni ka „L’Ekip“. Vi di} je u to ku ove se zo ne pru `ao do sta do bre par ti je sve do po vre de u du e lu sa Ba ze lom u Li gi {am pi o na, zbog ko je }e pro pu sti ti osta tak se zo ne. Sa cr ve nim |a vo li ma Vi di} je pro {le se zo ne osvo jio ti tu lu u Pre mi jer li gi, a on je kao ka pi ten po di gao {am pi on ski pe har, i igrao u fi na lu Li ge {am pi o na, u ko jem je po ra `en od Bar se lo ne. U ide al nih 11, Vi di} je pro gla {en za naj bo qeg {to pe ra, a on je je di ni igra~ Ju naj te da ko ji se u we mu na {ao, uz {e sto ri cu iz Bar se lo ne, dvo ji cu iz Re a la i po jed nog iz Man ~e ster si ti ja i min hen skog Ba jer na. Ide al ni tim: Ma nuel No jer (Ba jern), Da ni Al ve{ (Bar se lo na), Ne ma wa Vi di} (Man ~e ster ju naj ted), \e rar Pi ke (Bar se lo na), Mar se lo (Real Ma drid), Ser |o Bu skec (Bar se lo na), ]a vi Er nan des (Bar se lo ne), An dres Ini je sta (Bar se lo na), Da vid Sil va (Man ~e ster si ti), Li o nel Me si (Bar se lo na) i Kri sti ja no Ro nal do (Real Ma drid).

Fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Ra jan Gigs je dan je od glav nih kan di da ta za se lek to ra Vel sa. Fud bal ski sa vez Vel sa }e po sle no vo go di {wih pra zni ka stu pi ti u kon takt sa Gigsom, ko ji je pre ~e ti ri go di ne za vr {io re pre zen ta tiv nu ka ri je ru. Gigs je u pe ri o du od 1991. do 2007. go di ne od i grao 64 utak mi ce za Vels i po sti gao 12 go lo va. Me |u tim, on jo{ ne pla ni ra da za vr {i igra~ ku ka ri je ru, pa bi sa rad wa sa na ci o nal nim sa ve zom bi la za sno va na na ne pu nom rad nom vre me nu. Mi lo{ Kra si}

Vla s nik êl s i j a Ro m an Abra mo vi~ pla ni ra da u ja nu a r s kom pre l a z nom ro k u po tro {i 150 mi li o na fun ti za po ja~ wa, me |u ko ji ma je i srp ski re pre zen ta ti vac Mi lo{ Kra si}. Pr vi na li sti è qa lon don skog klu ba su pr vo tim ci Na po li ja Edi son Ka va ni, ~i ja vred nost na tr ì {tu iz no si 50 mi li o na fun ti, i Ma rek Ham {ik (30 mi li o na fun ti). Kra si} je pro ce wen na 20 mi li o na fun ti, a Abra mo vi~ }e po ku {a ti da na Stam ford Brix do ve de i re pre zen ta tiv ca En gle ske Ge ri ja Kej hi la, ko ji je spre man da na pu sti Bol ton. Kra si} je ove se zo ne iz gu bio me sto u start noj po sta vi Ju ven tu sa u ko ji je do {ao pro {log le ta za 15,5 mi li o na evra iz mo skov skog CSKA. Po red êl si ja, za Kra si }e ve uslu ge za in te re so va ni su Ju naj ted i Si ti, {pan ska Se v i q a i Bo r u s i j a Dort mund.

sport

utorak27.decembar2011.

BA^ KA TO PO LA NA OD MO RU DO 10. JA NU A RA

dnevnik NO VO SAD SKI BO RAC STAO NA ZDRA VE NO GE

Ra ~i} pre po ro dio Mla di is ko ri sti li To pol ~a ne {an su {to je vr lo va `no da smo za 11 ko la osvo ji li ~ak 17 bo do va. . Na star tu je Ba~ ka To po la igra la ne {to sla bi je, ali je Ra ~i} us peo da slo `i koc ki ce. - Sve smo ra di li u ho du, ni je bi lo vre me na da se koc ki ce sla `u, mo rao sam za sa mo ne ko li ko da na da upo zna mo sve igra ~e i da im na met nem mo ja

ju me ~e vi su za vr {e ni bez od lu ke. Ube |en sam da mo `e mo vi {e. Ko stur ti ma }e osta ti isti, ali }e mo se si gur no i po ja ~a ti. Fud ba le ri su sa da na za slu `e nom od mo ru ,a no vo oku pqa we za ka za no je za 10. ja nu ar. Dres Ba~ ke To po le ove je se ni no si li su- gol ma ni: Kro -

Fud ba le ri Ba~ ke To po le

@eq ko Ra ~i}, tre ner Ba~ ke To po le. - Imao sam te `ak po sao ali uz po dr {ku pred sed ni ka Ja no {a @em be ri ja i sport skog di rek to ra Sa bol ~a Pa la |i ja us per li smo da kon so li du je mo tim i da po lu se zo nu za vr {i mo za nas re la tiv no do brom me stu na 12. po zi ci ji, a

shva ta wa o fud ba lu. Na kra ju se sve is pal ti lo, u fi ni {u pr vog de la pr ven stva , po be di li smo Ki kin du, Ve tr nik Vi skol, Do li nu i Tek sti lac Ites, a ni sa da ne mo `e mo da pre `a li mo iz gu bqe ne bo do ve od Sen te i Vr {ca, ka da smo bi li bo qi i ima li vi {e {an si, ali na kra -

ni}, Be u san i Ma jer i igra ~i: Dra gi}, Sa mar xi ja, Re kec ki, \u ka no vi}, D. Stan ko vi}, M. Stan k o v i}, Bo j o v i}, Ma z i}, Mar t in, Mi l o v a n o v i}, Bo {ko vi}, Ve se li no vi}, Sta ni {i}, @mu ki}, Jo ve ti}, Tot, Pra h i}, Mar t i n o v i} i Pa vlov. S. Sto jiq ko vi}

SEZONA U KOJOJ SE KA ]A NI NI SU PROSLAVILI

Je sen za za bo rav Fud ba le ri voj vo |an skog li ga {a Ju go vi }a iz Ka }a je se wi deo pr ven stva za vr {i li su na 15. me stu sa sve ga 12 osvo je nih bo do va. U pr vih se dam ko la u pr ven stvu po stig nu ti su re zul ta ti is pod o~e ki va wa, pa je bi lo lo gi~ no da do |e do sme ne na klu p i Ka } a n a, ume s to Zo r a n a Bla ì }a, ko ji je pro ko man do van u igra~ ki ka dar na klu pu je seo Go ran Na kom ~i}, ko ji je do ta da vo dio Di na mo iz Bu di sa ve. A Na kom ~i} se pri hva tio te {kog po sla. - Uz ma lo sre }e, mo gli smo da po s tig n e m o bo q e re z ul t a t e. Kod ku }e smo iz gu bi li ne ko li ko bo do va zbog sla be re a li za ci je. Pred sto ji nam è stok rad to kom pri pre ma ko je }e po ~e ti 27. ja nu a ra - ka è no vi tre ner Ju go vi } a Go r an Na k om ~ i}. Ra d u j e nas da }e mo u na sta vak pr ven stva u}i oset no po ja ~a ni. U eki pu se vra tio ne ka da stan dard ni pr vo ti mac Dar ko Sr di} iz Bor -

ca (No vi Sad). Ne ma wa \or |e vi} je do {ao iz no vo sad ske Cr ve n e zve z de, Stra h i w a Ba b i} po sle te è po vre de po no vo }e za i gra ti. Us pe li smo da an ga ù je mo i gol ma na Alek san dra Duv w a k a iz @SK iz @a b qa. Sva ka ko do sa da naj ve }e po ja ~a we je Bra ni slav Kqa ji} ko ji je zbog oba ve za pre ma po slu pa u zi rao. U pla nu je da do ve de mo jo{ tri-~e t i r i pro v e r e n a igra ~ a {to ve ru jem da }e bi ti do voq no da na pro le }e be le ì mo bo qe re zul ta te. Za pa è ne par ti je to kom je se ni pru ào je Mi ro slav @i va nov, ko ji po sle sla be je se ni na ja vqu je ve dri je pro le }e. - Sa mi smo kri vi {to ni smo ostva ri li bo qe re zul ta te. To kom je se ni do bro smo ra di li, at mos fe ra u klu bu je bi la do bra, ali mno gim me ~e vi ma re kao bih ni smo ima li do voq no sport ske sre }e i vi {e bo do va ne sre }e no smo iz gu bi li po go to -

vo na na {em te re nu. Bez ob zi ra na sve, uz po ja ~a wa ko ja su pri sti gla na Si get ima mo kva li tet i do bar ras po red, pa ve ru jem da }e mo do brim igra ma na pro le }e vra ti ti po bed ni~ ki men ta li tet ko ji nas je kra sio pro te klih se zo na - ka `e @i va nov. U sli~ n om to n u go v o r i i pred sed nik OFK Ju go vi} Vin ko Kon di}. - Igra ma ko je su pri ka za li na {i igra ~i to kom je se ni ni smo za do voq ni. Po sle sla be igre u pr vom de lu tak mi ~e wa zna mo da nam pred sto ji te {ko i ne iz ve sno pro le }e, ka ko bi ostva ri li pla sman u sre di ni ta be le. O~e ku j e nas ve l i k i po s ao da se igra~ ki po ja ~a mo ka ko bi smo ostva ri li ono {to smo pla ni ra li. Bio bi pra vi greh da u 2012. go di ni ka da sla vi mo vre dan ju bi lej sto go di {wi cu po sto ja wa i ra da is pad ne mo iz Voj vo |an ske li ge - ka `e Kon di}. M. Gr bi}

Na kon ne u spe ha u ba ra ù za ula zak u Srp sku fud bal sku li gu, gru pa Voj vi o di na i od la ska pred sed ni ka Mi le ta Ma li no vi }a i tre ne ra @eq ka No va ko vi }a Bor cu s Kli se se ni je pi sa lo do bro, pre ti lo je ono naj go re. Ali vr lo br zo kon so li do va ni su re do vi. No vi pred sed nik No vi ca Vu ~i} do veo je mla dog, am bi ci o znog tre ne ra Mi la na Je li }a, ne ka da uspe {nog igra ~a klu ba, ko ji ej igrao jo{ u Ka be lu, [par ti iz Be log Ma na sti ra, Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca, ko ji je tre ner ski hleb pe kao u Sa u dij skoj Ara bi ji. Na kra ju je se weg de la pr ven stva Bo rac je osvo jio sed mo me sto , s 21 osvo je nim bo dom. Kli sa ni su {est pu ta sla vi li ima li isto to li ko po ra za i tri ne re {e na re zul ta ta. Po seb no su im po no va le igre u po sled wim ko li ma ka da su ostva re ne dve uzаstopne po be de na go sto va wi ma sa grad skim ri va lom Cr ve nom zve zdom (1:0) i Bu du} no {}u 3:1 i ube dqiv tri jumf (5:0) pro tiv Ba~ ke iz Ba~ ke Pa lan ke na opro {ta ju od ver nih na vi ja ~a. - Sve po hva le upra vi na od li~ noj ko or di na ci ji sa tre ne ri ma i igra ~i ma do pri ne li su da se iz dig ne mo. Re la tiv no ka sno smo po ~e li pri pre me, pa je i to si gur no uzro ko va lo ne {to sla bi je igre na star tu, na svu sre }u sve smo ka sni je na dok na di li. Uz to i igra~ ki ka dar je pro me wen, a pr vom ti mu pri kqu ~e ni su i omla din ci. Kroz pr ven stve ne utak mi ce, uz one is ku sne Ni ko li }a, [uw ku, Ja {o vi }a, Mak si mo vi }a, Go sto ji }a, Alek san dra Pa pri }a sta sa va li su i mla di, do bi li su i pri li ku da za i gra ju: Ma li no vi}, Xa ko vi}, Slo bo dan Pa pri}, Du bra ja, \or |i jev ski i osta li. A ve li ki do pri nos do brim igra ma da li su i Ku koq, Do bri wac, Ja {o vi} a po seb no bo nus iga~ \a ko vi}. Sjaj no je bra nio i gol man Kne è vi}. Uneo je si gur nost u eki pu , bi lo je evi dent no da smo we go vim an ga ò va wem mno go do bi li. Na kra ju upo ran i na po ran rad bio je na gra |en do brim re zul ta tom po ja {wa va Je li}. Ka da se po gle da ju je se wi re zul ta ti vi {e bo do va Bo rac je osvo jio na go sto va wi ma.

Alek san dar Pa pri}

- Do `i ve li smo po ra ze kod ku }e od je se weg pr va ka Rad ni~ kog (0:1), dru go pla si ra nog In dek sa (1:2) i isto vet nim re zul ta tom od Ju go vi }a. Naj vi {e me bo li ne re {en re mi sa Sta ni {i }em (1:1), ta ko da smo na na {em te re nu osvo ji li sve ga 10 bo do va, na svu sre }u na dok na di li smo to na go sto va wi ma (11 bo do va). Po be di li smo u Ru mi 1. maj , pa rve nu zve zdu (1:0), Bu du} nost (3:1) a ne re {e no smo igra li sa Omla din cem (1:1) i Je din stvom u Sta roj Pa zo vi (0:0). U tom su sre tu od i gra li smo naj bo qu utak mi cu je se ni, ali smo se pro pi sno is pro ma {i va li i mo gu

re }i da je sla |i deo ko la ~a pri pao Pa zov ~a ni ma. - ob ja {wa va am bi ci o zni tre ner Je li}. Igra ~i su na za slu `e nom od mo ru. Ka kve su am bi ci je na pro le }e? - Us pe li smo da sta bi li zu je mo klub, bi }e mo na pro le }e is ku sni ji za jed nu po lu se zo nu, ve ru jem da }e igra~ ki ka dar osta ti na oku pu, a on da bi dru gi deo se zo ne bio na sta vak uspo na eki pe i li~ na afir ma ci ja igra ~a - is ta kao je na kra ju sa pu no op ti mi zma tre ner Je li} ko me su u ra du po mo gli Goj ko Pe ri {i} i tre ner gol ma na De jan Kr~ mar. M. Po po vi}

GAJ DO BRA NI ZA VR [I LI SE ZO NU U SRE DI NI TA BE LE

Re mi ji od ne li bo do ve Her ce go vac iz Gaj do bre ~lan pod ru~ ne fud bal ske li ge No vi Sad, je se wi deo pr ven stva za vr {io je na de se tom me stu sa 19 osvo je nih bo do va. Za be le `i li su skor od po ~e ti ri po be de i po ra za i ~ak se dam ne re {e nih utak mi ca. Upra vo je ve li ki broj re mi ja uti cao i na ne {to sla bi ji pla sman od o~e ki va nog. Pred sed nik, igra~ i ka pi ten Her ce gov ca Alek san dar Gru ba ~i} is ti ~e da su ipak de li mi~ no za do voq ni pla sma nom eki pe s ob zi rom na broj ne pro ble me ko ji su ih pra ti li to kom je se weg de la pr ven stva.

- Ima li smo slab od ziv na tre nin zi ma, igra ~i su bi li za u ze ti na po slu u {ko li. Ba{ zbog to ga ni smo ima li do voq no sna ge u ne kim me ~e vi ma , pa smo gu bi li ve} osvo je ne bo do ve u sa mom fi ni {u utak mi ca. Od i gra li smo ~ak se dam ne re {e nih utak mi ca, a da smo od tih se dam me ~e va po be di li sa mo na dve- tri sa da bi bi li u sa mom vr hu.- is ti ~e Gru ba ~i}. - [to se ti ~e fi nan si ja, tu pro ble ma ne ma, si gur no je da ima mo bo qe uslo ve ne go okol ni klu bo vi. Glav ni spon zor nam je fir ma ’’Aling ko nel’’, a po ma `u nas i pri vat ni ci.

Na rav no Her ce go vac è li da na sta vi istim pu tem , ka ko ka ù u klu bu po kva li te tu im je me sto u gor wem de lu ta be le. - Si gu ran sam da }e mo na pre do va ti na ta be li - ob ja {wa va Gru ba ~i}. - Na {a pred nost je {to su nam igra ~i uglav nom iz Gaj do bre, {to vo le klub. U Gaj do bri je ko na~ no za ì ve la sa ra dom i {ko la fud ba la. Ru ko vo di lac {ko le je Zo ran Vu ji no vi} ko ji je igrao i za Voj vo di nu, a kao tre ner ra dio je u Ba~ koj, ^SK Pi va ri, Ve ter ni ku, Slo gi iz De spo tov ca, Her ce gov cu i jo{ ne ko li ko klu bo va. V. Vu ja no vi} Fo to: D. Iva ni}

Spu {te na je za ve sa na pr vi deo pr ven stva u Srp skoj li gi Voj vo di n a, a fud b a l e r i Ba~ ke To po le zi mu ju na 12. me stu s 18 bo do va. - Pre u zeo sam tim po sle ~e tvr t og ko l a ume s to Zo r a n a Mi li dra ga ka da je eki pa osvo ji l a sa m o je d an bod - ka ` e

VE LI KO SEL CI NI SU IS PU NI LI O^E KI VA WA

Strel ci za ta ji li

Fud ba le ri Ko za re iz Ba nat skog Ve li kog Se la po lu se zo nu u Voj vo |an skoj li gi Is tok za vr {i li su na dva ne stom me stu sa 18 osvo je nih bo do va. Ve li ko sel ci su za be le `i li pet po be da, tri re mi ja i se dam po ra za. Kod ku }e su ostva ri li pet po be da, a na stra ni sa mo je dan re mi i {est po ra za. Strel ci su bi li tan ki jer su po sti gli sa mo 13 go lo va, ni je bi lo ni iz ra zi tih stre la ca, prvi na li sti je Vla di mir Ki ta no vi} sa tri po stig nu ta go la, dok su dva pu ta mre `u pro tiv ni ka po go di li Re qi}, Mi {i}, La ki} i ]e ran, a po je dan gol su da li: Ko vr li ja i Pe pi}. Na dru goj stra ni od bra na Ko za re na ~e lu sa gol ma nom Atla gi }em sa vla da na je sa mo 17 pu ta, {to ni je pu no. Na rav no, vi {e se o~e ki va lo od Ko zar ~a na. Sa da

pred sto ji bor ba za op sta nak, jer Rad ni~ ki iz Zre wa ni na ko ja je tre nut no u si voj zo ni ima sa mo tri bo da ma we. Tri ko la pre kra ja je se weg de la pr ven stva upra va Ve li ko se la ca an ga `o va la je no vog tre ne ra ume sto Bra ni sla va Bje li }a na klu pu Ko za re seo je Bo ra Ka ra no vi}. No vi tre ner je u po sled wa tri ko la osvo jio dva bo da. - Bri ne me to {to eki pa ne uspe va da re a li zu je iz gled ne pri li ke, la ko do la zi mo u {an se ali go lo va ne ma. Za to }e mo u pri prem nom pe ri o du do sta ve `ba ti {u ti ra we na gol, na dam se da }e mo u na stav ku pr ven stva bi ti mno go efi ka sni ji. Dra go mi je {to je u eki pi do sta mla dih fud ba le ra, `eq nih do ka zi va wa, a tu su i oni is ku sni ji ko ji

tre ba da im da ju pri mer. O~e ku jem da kraj pr ven stva do ~e ka mo u sre di ni ta be le. To kom 15 pr ven stve nih me ~e va ni ko od igra ~a ni je imao mak si ma lan u~i nak u eki pi, a 14 utak mi ca su od i gra li jed no gol man Atla gi} i Re qi}. Pri li ku da u je se wem de lu pr ven stva no se dres Ko za re do bi li su: Atla gi}, M. Bu ni}, Bje la no vi}, Re qi}, La ki}, Anu {i}, B. Bu ni}, Ko vr li ja, Pe pi}, A. i V. Ki ta no vi}, ]e ran, Mi si}, La bus, Me sa ro{, Zeq ko vi}, Ro di}, Utr `en, Stu par. U Upra vi Ko za re na go ve {ta va ju da }e po ku {a ti da po ja ~a ju igra~ ki ka dar i to sa mla dim igra ~i ma po ni kli ma u Ko za ri, ko ji su je se nas bra ni li bo je dru gih eki pa u op {ti ni Ki kin da. M. S.

ODR @A NO TRA DI CI JONAL NO SU DIJ SKO VE Ê: No vo sad ske fud bal ske su di je u re sto ra nu Po gled na Ri bar skom ostr vu ima li su tra di ci o nal no dru è we uo~i No ve go di ne, na ko jem su naj bo qi ma pre da ta pri zna wa. Ina ~e, no vo sad ske su di je su naj bo qe u ze mqi. Su per li gu su di osam ar bi ta ra, a wih {est je na li sti Pr ve li ge. êl ni ci su dij ske or ga ni za ci je po no sni su na naj ma |e (na sli ci), ko ji su bu du} nost na {eg fud ba la, a ima ih pre ko 150.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak27.decembar2011.

49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Po raz Ca ri gra da na star tu Ve} dru gog da na 49. tra di ci o nal nog Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu do go di lo se ne ko li ko ve li kih iz ne na |e wa. Sva ka ko da su naj vi {e raz o ~a ra li fud ba le ri ca ri gra da La zi nog sa la {a, ko ji su u pr vom na stu pu na tur ni ru iz gu bi li od bor be ne eki pe Ka na me re. Na svu sre }u ovaj po raz i ne zna ~i opro {taj od tro stru kog po bed ni ka na {eg tur ni ra jer je ca ri gra du La zi nom sa la {u do vo qan i bod pro tiv ne ja ke eki pe THC ri ver za pla sman u {e sna e sti nu fi na la. PO red Ca ri gra da iz gu bi la je eki pa Kros ding ti ma za ko ju igra da ni jel Alek si} i cen tar for Spar tak Zla ti bor vo de Vu ja kli ja. Svi su ve ro va li da }e eki pa Ca ri gra da La zin Sa la{ la ko po be di ti Ka na me ru. Je li ~i}, Ra ko wac, Ag ba ba, Vu ko vi}, Zr ni}, Po po vi} i bra }a Ra {i o van, va `i li su za ap so lut ne fa vo ri te, ali stal ni u~e sni ci na {eg tur ni ra igra ~i Ka na me re se ni su upla {i li. Bli stao je gol man Sr |an Vor gi}, pa je pr vo po lu vre me upr kos broj nim {an sa ma za vr {e no bez po go da ka. U na stav ku pr vi do vo| stva sti gli su fud ba le ri Ca ri gra da, a stre lac je bio Mi lan Ra ko wac. Ne du go za tim Sret ko Bje li} je do neo iz jed na ~e we. Ka da su svi o~e ki va li kraj me ~a, Ka na me ra je us pe la da do |e do ka zne nog udar ca ko ji je is ko ri stio Pre drag Ko ~i} i do neo ve li ko sla vqe svom ti mu. Ni {ta ma we ne iz ve sno sti ni je bi lo iz me |u Ko no be Or kus i Be lih dvo ra iz Ve ter ni ka. Sla vi li su No vo sa |a ni (3:1), bi la je to tvr da utak mi ca, `u stra, a

Pri ja vqe no 96 eki pa Ko na~ no smo za kqu ~i li li stu u~e sni ka na tra di ci o nal nom 49. Dnev ni ko vom tur ni ru u ma lom fud ba lu, u kon ku ren ci ji je ~ak 96 eki pa, tri ti ma vi {e ne go pro {le go di ne. Naj broj ni ji su se ni o ri, wih ima 50, a po sled weg da na pri ja vi le su se eki pe FK No vi Sad i Ka ko }e mo la ko }e mo, za wi ma sle de ka de ti s 17 eki pa. Pi o nir skih ti mo va ima 10 ko li ko i ve te ra na ( pro i ja vi li su se STR Ba na na i \a~ ko pi va ri jum),a kod mla |ih pi o ni ra na tur ni ru }e u~e stvo va ti de vet eki pa. do {ao do dva pe na la, ali je sa mo onaj dru gi is ko ri stio Da ni jel Alek si}. A pr vi Alek san dar Ta na sin ni je is ko ri stio.

Fri ze ri o{i {a li Ku hi wu kao ne kad

@estok duel u susretu Mimada lajn – Iris farm (5:0)

eki pa Be lih dvo ra je zbog is ku qu ~e wa go to vo de set mi nu ta igra la s igra ~em ma we. Bri qi rao je Igor Ra du lo vi}, ko ji je po sti gao dva fan ta sti~ na go la, oba s de se tak me ta ra.Bor be ni Ve ter ni ~a ni i sa igra ~em ma we su stal no pre ti li, i ma lo je ne do sta ja lo da iz jed na ~e.

So ci ja li sti bo qi od na pred wa ka @reb je ta ko hteo da se ve} na star tu sa sta nu So ci ja li sti i

Me~ Socijalista i SNS-a bio je uzbudqiv

RE ZUL TA TI

Ka de ti IM Frizerski salon - Kuhiwa kao nekad Promist - Fuyu Modena gradwa Mladost (BJ) - Pekara kao nekad Se ni o ri Meridijana - Tehnomer Iris farm - Mimada lajn Krosing tim - Gold skor Carigrad Lazin sala{ - Kanamera DO Konoba Orkus - Beli dvori Socijalisti - SNS Kafe bar Maca - Pekara Perec Fortuna - Kan kom Ve te ra ni Kafe Dva kraqa - Proleter

4:2 5:2 2:1 1:1 0:5 1:2 1:2 3:1 4:3 4:0 1:0 1:1

SNS. A fu bal ski dvo boj pri pao je so ci ja li sti ma Dra ga na Ra |e na ko ji su po sle si gur nog vo| stva sti gli do mi ni mal ne po be de (4:3) Pre drag Ra |en, Se nad Li ma ni i Da ni jel Duj ko vi} br zo su So ci ja li sti ma do ne li ve li ku pred nost, ali su se na pred wa ci pro bu di li u na stav ku. U fi ni {u su sre ta So ci ja li sti su pro ma {i li pe nal (Duj ko vi}). U du e lu Ka fe bar Ma ca i Peka re Pe rec ni je bi lo re zul tat ske ne iz ve sno sti. Ka fe xi je su la ko sti gle do vi so ke pred no sti. Se ni or ski pro gram otvo ri le su eki pe Me ri di ja ne i Teh no me ra, a su sret je po sle uz bu dqi vih 40. mi nu ta za vr {en po de lom bo do va (1:1). Utak mi ca je pro te kla u tvr doj i opre znoj igri, {to je re zul to va lo sa ma lo pri li ka. Me ri di ja na je do {la u vo| stvo sre di nom pr vog po lu vrem na, a stre lac je bio Vla di mir Sa mar xi}. Ovim re zul ta tom se i oti {lo na od mor, da bi u na stav ku igra ~i Teh no me ra kre nu li mno go ofan ziv ni je i an ga ò va ni je, {to je uro di lo plo dom. U si tu a ci ji ka da je Me ri di ja na bi la sa igra ~em ma we na te re nu (is kru ~en Ra pa ji}) fud ba le ri Teh no me ra us pe li su da do |u do to li ko è qe nog po tot ka pre ko Mi haj la Be ro we. Ako je u du e lu Me ri di ja ne i Teh no me ra bi lo ne iz ve sno sti to se ni ka ko ne mo è re }i za duel Iris far ma iz [aj ka {a i Mi ma da laj na ko ji su „go sti” do bi li sa ube dqi vih 5:0. Po ~e tak su sre ta pri pao je igra ~i ma Mi ma da laj na ko ji su br zo iz bo ri li ka zne ni uda rac, ko ji je pro ma {io Kne è vi}. U uvod nim mo men ti ma bri li ji rao do ta da si gur ni gol man Ma ri}. Sre di nom pr vog de la igre Kne è vi} je is pra vio gre {ku s po ~et ka su sre ta i iz po lu kon tre do veo svoj tim u vo| stvo. I ta man ka da su

su di je hte le da ozna ~e kraj pr vog de la igre Mar ko ^a li ja je udvo stru ~io pred nost svog ti ma. Bo ri li su se mom ci iz [aj ka {a u na stav ku, ko li ko su mo gli, ali upr kos sil noj `e qi pri mi li su

Naj mla |im je pri pa la ~ast da otvo r e dru g i tur n ir s ki dan. Fri zer ski sa lon IM je oprav dao epi tet fa vo ri ta i sa 4:2 sa vla dao eki pu Ku hi wa kao ne kad. Fri ze ri su po ve li ra nim po got kom Pa vla [qi van ~ a n i n a, a no v u pred n ost do neo je Ste fan Pe tro vi} s pe na la. Na dru goj stra ni, ka ko se utak mi ca za huk ta va la ka de ti Ku hi we kao ne kad us pe li su da ubla `e za o sta tak po got kom Mi lo {a To ma ni }a u fi ni {u pr vog de la su se ta. Kao {to su po ~e li pr vo ta ko su igra ~i Fri zer skog sa lo na IM na sta vi li u dru gom de lu.

nom Pe t ri } em i po s lao je lop tu u da qi ugao.. To kao da raz be sne lo igra ~e Pro mi sta ko ji su sa mo tri mi nu ta ka sni je iz jed na ~il ki, a gol je po sti gao Ni ko la Si mi} za ku cav {i lop tu pod pre~ ku. U po s led w im se k un d a m a pr v og de la Du {an Ze ko vi} je bio br `i od pi {taq ke i na ja vio re zul tat ski pre o kret. Dru go po lu vre me po ~e la je do bro po „ze le ne” Aca De san ~i} sa pe na la do neo vo| stvo od 3:1 da bi Ni ko la Mi ni} i De san ~i} jo{ jed nim po got kom re {i li sve di le me. U fi ni {u su sre ta Og wen Le |a nac bio je pre ci zan sa pe na la i us peo da ubla `i po raz. U po sled woj utak mi ci ka dest kog pro gra ma igra ~i Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka su u ne iz v e s noj utak m i c i sla v i l a pro tiv vr {wa ka ko ji na stu pa -

Momenat sa utakmice Mladost (Ba~ki Jarak) – Pekara kao nekad

jo{ tri go la. Strel ci u dru gom de lu bi li su Zo ran Zu ki}, Ma rio Kra gu qac i opet ras po lo `e ni Mar ko ^a li ja. U du e lu Kro sing ti ma i Gold sko ra ko ji je odu {e vio broj nu pu bli ku u ma loj dvo ra ni Spen sa, vi |en je kva li te tan fud bal,a na kra ju sla cvi li su igra ~i Gold sko ra. (2:1). U Kro sing ti mu igra li su da ni jel Alek si} biv {i fud ba ler Voj vo di ne, pa cen tar for su bo ti~ kog Spar ta ka Vu kaj li ja, ali ni to ni je po mo glo.Po veo je Gold skor po got kom Ne ma we Bo {ko vi }a. Ne pu nih pet mi nu ta ka sni je Stra hi wa Lu ~i} je ma ti ra gol ma na Kro sing ti ma sa sko ro 20 me ta ra. U fi ni {u Kro sing tim je

Zla tan Pa po vi} bio je ne mi lo sr dan iz po lu kon tre je po vi sio re zul tat (3:1) Sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je fri ze ri su do {li i do ~e tvr tog po got ka ko ji je bio de lo Ne ma we ^o li }a. U fi ni {u su sre ta je di no {to je pre o sta lo igra ~i ma Ku hi we kao ne kad je da ubla ` e po r az ,a stre l ac je bio Bra ni slav Rac iz pe na la. Eki pa Pro mi sta ko ju opre dvo di tre ner Si mi }a us pe la je da oprav da ulo gu fa vo ri ta i sa vla da Fu xu Mo de na grad wu s ube dqi vih 5:2. Ipak, po ~e t ak utak m i c e ni j e obe } a vao. Sev nu la je kon tra po le voj stra n i, Og w en Le | a n ac na {ao se o~i u o~i sa gol ma -

ju za eki pu Pe ka re Kao ne kad (2:1). Na po ~et ku su sre ta Ja ra ~a ni su pro ma {i li pe nal i sve do od la ska na od mor ni je bi lo pra vih pri li ka. Tek {to je kre nu lo dru go po lu vre me Ste fan Jor gi} je do neo vo| stvo Pe ka ri Kao ne kad na kon pre ci znog udar ca sa {est me ta ra. Ipak, upor ni i bor be ni fud ba le ri Mla do sti kre nu li su na sve ili ni {ta, {to im se vr lo br zo is pla ti lo. Iz jed n a ~ io je Da n i j el Pa n i}, maj stor skim udar cem sa 15 me ta ra, da bi sa mo tri mi nu ta ka sni je svo jim dru gim go lom Pa ni} do neo Ja ra ~a ni ma tri bo da. I. Gru bor Foto: D. Iva ni}

PRO GRAM

Uto rak 14.00: Kim ko- Ju ni o ri (mp) 14.35: Zo ra – Kru na bo je FP (mp) 15.10: FK In deks – OFK Sla vi ja (p) 15.45: In deks bojs – Bo rac (NAS) (k) 16.20: Ka fe Re ne – Mi ma da lajn (s) 16.55: Ka fana Bi bli o te ka – Ka fe Apo lon (s) 17.30: Ka fe Dva kra qa – Alek san dar grad wa (s) 18.05: Sport ha us – Ka fe-pi ce ri ja Ug ner (s) 18.40: OFK Fu tog – Akva teh ni ka Zo ri} (s) 19.15: Xun gla {i – Teh no mer (s) 19.50: No vi Sad De te li na ra – Erkl plus (k) 20.25: Zo ra – Akva park (BP) ( v)

Sre da 14.00: Ti gro vi – Cr ve na zve zda (p) 14.35: Ka fe Apo lon – FK Voj vo di na (p) 15.10: Be li dvo ri – Auto pre vo znik [u ca (p) 15.45: Mla de na de – Red bojs (k) 16.20: Vi {a teh ni~ ka {ko la - Sport sko udru `e we Teh no log (s) 16.55: Adri ja na sta klo Mi li }e vi} – Fa bri ka `i ce Lam po ne (s) 17.30: Agro mar ket – La Bra ta wa pa la ~in kar ni ca (s) 18.05: Vi to rog pro met – For tu na (s) 18.40: Ka fe-bar Ma ca – Ma pod (s) 19.15: Mi haj lo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bi li jard klub Tr le – Pro mist (k) 20.25: La vo vi – Ku hi wa kao ne kad (k)

sport

utorak27.decembar2011.

NBA LI GA

KO [AR KA [KI SE MA FOR ABA mu {ka li ga Par ti zan - Cr ve na zve zda He mo farm - Ce de vi ta Kr ka - Zla to rog He li os - Ci bo na Bu du} nost - Olim pi ja Rad ni~ ki - Ma ka bida nas [i ro ki - Za greb 1. Ce de vi ta 2. Par ti zan 3. Bu du} nost 4. Ma ka bi 5. Olim pi ja 6. Ci bo na 7. Za greb 8. Rad ni~ ki 9. [i ro ki 10. Kr ka 11. He mo farm 12. C. zve zda 13. He li os 14. Zla to rog

85:67 74:78 72:67 78:76 63:56 (18) 3. ja nu ar

13 11 2 1116:925 24 13 9 4 1011:899 22 13 9 4 978:949 22 11 10 1 938:785 21 13 8 5 998:1009 21 13 7 6 1036:1069 20 12 7 5 955:976 19 12 6 6 972:977 18 12 5 7 907:906 17 13 4 9 966:1004 17 12 4 8 910:952 16 13 3 10 1070:1100 16 13 3 10 920:1072 16 13 2 11 927:1081 15

M@RKL èn ska li ga He mo farm [. - Vo `do vac Ce qe - ra di voj Ko ra} Par ti zan G. - Voj vo di na NIS M. Kra ji {nik - Bu du} nost ê lik - Slo bo da 1. Par ti zan G. 10 2. He mo farm [.12 12 3. R. Ko ra} 12 4. Ce qe 5. ê lik 11 6. Vo `do vac 11 7. Bu du} nost 11 8. M. Kra ji {nik 11 9. Voj vo d. NIS 11 11 10. Slo bo da

10 8 8 7 8 6 5 3 1 0

0 4 4 5 3 5 6 8 10 11

87:54 82:83 14. ja nu ar 14. ja nu ar 14. ja nu ar 858:664 858:728 890:858 901:835 799:755 725:749 720:788 765:759 695:776 654:953

20 20 20 19 19 17 16 14 12 11

Agro `iv mu {ka li ga Voj vo di na - Pro le ter Ta mi{ - Bo rac @e le zni ~ar - Sme de re vo Na pre dak - OKK Be o grad Slo bo da - Me ga Vi zu ra BKK Rad ni~ ki - Slo ga FMP Rad ni~ ki - Me ta lac 1. Voj vo di na 2. BKK Radn. 3. M. Vi zu ra 4. Ta mi{ 5. Slo ga 6. Sme de re vo 7. Bo rac 8. FMP Radn. 9. Be o grad 10. Me ta lac 11. Slo bo da 12. @e lezn. 13. Pro le ter 14. Na pre dak

109:83 80:72 104:105 68:76 80:86 88:78 83:62

14 12 2 1201:1049 26 14 10 4 1167:1125 24 14 10 4 1171:1138 24 14 9 5 1044:997 23 14 9 5 1223:1181 23 14 9 5 1210:1199 23 14 8 6 1073:1008 22 13 7 6 1017:974 20 12 7 5 950:894 19 14 4 10 1026:1112 18 14 4 10 1040:1140 18 13 3 10 1072:1125 16 14 2 12 1053:1193 16 14 2 12 1065:1177 16

Pr va B mu {ka li ga Kon stan tin - Voj vo di na Vi va Ba sket - Spar tak Je din stvo NB - Mla dost (^) Be o vuk - Ja go di na Na pre dak M. - Rad ni~ ki S. Mla dost (Z) - Rad ni~ ki (O) Cr no ko sa - [a bac 1. Kon stan tin 12 2. Mla dost (Z) 12 3. Spar tak 12

9 3 9 3 7 5

79:73 90:102 79:81 89:79 89:92 68:60 80:75 962:888 21 921:885 21 976:935 19

^i ka go po be dio Lej ker se

Pr va srp ska mu {ka li ga – Se ver Rad ni~ ki - Me ri di a na St. Pa zo va - Aka de mik Vr bas - Srem Ve ter nik - N. Pa zo va V. Ki kin da - Oya ci To po la - Du nav Voj vo di na S. MT - Mla dost T.

72:81 89:83 100:108 95:80 81:75 82:67 si no}

13 13 0 1168:992 26 1. Srem 2. Me ri di a na 13 12 1 1137:993 25 3. S. Pa zo va 13 9 4 1132:1005 22 4. Mla dost T. 12 9 3 996:950 21 13 7 6 1036:1011 20 5. N. Pa zo va 6. Ve ter nik 13 7 6 1131:1121 20 7. Aka de mik 13 6 7 1043:1022 19 13 6 7 1089:1121 19 8. Vr bas 9. Voj vo di na MT12 6 6 1031:998 18 10. To po la 13 5 8 970:1020 18 13 4 9 993:1048 17 11. Oxa ci 13 3 10 1011:1096 16 12. Du nav 13. V. Ki kin da 13 2 11 915:1128 15 13 1 12 912:1059 14 14. Rad ni~ ki

Dru ga srp ska mu {ka li ga – Se ver Cr ven ka - Di na mo Fu tog T. - ^o ka Kra ji na G. - Ru ma B. Pa lan ka - Haj duk Apa tin - Top Sv. \or |e - BNS Spar tak MT - Voj ka 1. Haj duk 2. Di na mo 3. Ru ma 4. Sv. \or |e 5. BNS 6. Fu tog T. 7. Spar tak MT 8. Apa tin 9. Top 10. Kra ji na G. 11. Voj ka 12. Cr ven ka 13. ^o ka 14. B. Pa lan ka

14 14 14 14 14 14 13 14 14 14 13 14 14 26

dnevnik

86:81 95:74 77:78 0:20 (sr) 102:61 89:79 sre da 12 11 10 10 10 9 8 6 6 6 6 5 4 0

2 3 4 4 4 5 5 8 8 8 7 9 10 26

1030:867 26 993:902 25 1108:989 24 1003:906 24 972:891 24 1014:927 23 969:884 21 984:966 20 920:942 20 930:981 20 885:886 19 956:1012 19 950:1041 18 0:520 0

Ste fan Mar ko vi}

Po vre dio se Ste fan Mar ko vi} Srpski ko{arka{ Stefan Markovi} odsustvova}e sa terena od ~etiri do {est nedeqa zbog povrede sko~nog zgloba. Markovi}, koji brani boje Valensije, se povredio tokom pro{le nedeqe, a prema procenama lekara povreda je toliko ozbiqno da je mirovawe neophodno. Markovi} je proteklog leta iz italijanskog Benetona stigao u {pansku Valensiju, gde je standardni plejmejker i prvi asistent tima u Endesa ligi i Evrokupu.

Na otvarawu 66. prvenstva najja~e ko{arka{ke lige sveta (NBA) odigrano je pet utakmica u kojima su gosti zabeleìli ~ak tri pobede. Najubedqiviju ostvarili su Klipersi, za koje mnogi tvrde da }e biti najprijatnije iznena|ewe {ampionata. Dolazak Krisa Pola u wihove redove o~igledno je bio pun pogodak, po{to je svojim kreacijama pokrenuo saigra~e koji su ubedqivo savladali Golden Stejt sa 105:86, iako je na poluvremenu doma}in vodio sa 43:41. Pol, Blejk Grifin i ônsi Bilaps postigli su tri petine od ukupnog broja ko{eva Klipersa, a predwa~io je Grifin sa 22 poena, pri ~emu je uhvatio i sedam lopti. Ko{ mawe ubacio je Bilaps, uz pet skokova i ~etiri asistencije, dok je Pol utakmicu zavr{io sa 20 poena i devet asistencija. Derbi je odigran u Stejpls centru u Los An|elesu gde je îkago savladao Lejkerse sa 88:87. Ko{em 4,8 sekundi pre isteka vremena utakmicu je odlu~io Derik Rouz. Prethodno, Kobi Brajant je izgu- De rik Ro uz (î ka go) bio loptu 11 sekundi pre kraja, a u posledwem na- mawe, dok je u~inak Karlosa Buzera iznosio 15 padu Lejkersa wegov {ut je izblokirao Luol Deng. poena i {est uhva}enih lopti. Brajant je sa 28 ko{eva, ipak, bio najefikasniji Re zul ta ti: Wujork - Boston 106:104, Dalas - Maakter me~a. Uz to, imao je sedam skokova i {est jami 94:105, L.A. Lejkers - îkago 87:88, Oklahoma asistencija. U pobedni~kom timu istakao se Rouz - Orlando 97:89 i Golden Stejt - L.A. Klipers sa 22 poena i pet asistencija, Deng je ubacio ko{ 86:105. OD BOJ KA NAJ BO QI BREND SR BI JE: Tra di ci o nal na „No} re kla mo `de ra“ odr à na je 12. put u Be o gra du. @en ska i mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u od boj ci pro gla {e ni su za naj bo qi brend Sr bi je u 2011, a pot pre sed nik OSS Vla di mir Gr bi} pro gla {en je za am ba sa do ra „No }i re kla mo `de ra“. Mi ni star omla di ne i spor ta Sne à na Sa mar yi} Mar ko vi} pre da la je na gra de Ani La za re vi} i Uro {u Ko va ~e vi }u.

He ba ju ni or ska li ga Be o vuk - Voj vo di na S. 91:98 82:91 C. zve zda BGD - He mo farm [. Kwa `e vac - Me ga Vi zu ra 73:85 78:63 Rad ni~ ki - Slo ga Par ti zan MTS - Zdra vqe 119:60 Mla dost - Slo bo da 15. ja nu ar 1. He mo farm [.10 10 2. Voj vo di na S. 10 9 3. Par ti zan MTS10 7 4. C. zve zda BGD10 7 5. Be ov uk 10 6 6. Me ga Vi zu ra 10 4 7. Rad ni~ ki 10 4 8. Slo bo da 9 4 9 3 9. Mla dost 10. Kwa `e vac 10 2 11. Zdra vqe 10 2 12. Slo ga 10 1

0 1 3 3 4 6 6 5 6 8 8 9

926:743 874:740 837:660 851:736 855:846 867:873 670:712 595:718 698:717 747:837 688:874 701:853

ABS Elek tro ka det ska li ga

Star - Mla dost Par ti zan MTS - Pro ku pqe Ni bac - C. zve zda BGD He mo farm [. - Ze mun [a bac - [u ma di ja Slo ga - Fle{

20 19 17 17 16 14 14 13 12 12 12 11

77:75 87:57 75:65 77:73 70:74 81:89

IZ MO KRIN SKE CR VE NE ZVE ZDE

Sve lep {e i lak {e u no voj ha li Spu{tena je zavesa na jesewi deo Prve mu{ke rukometne lige u kojoj se ve} godinama takmi~e i rukometa{i Crvene zvezde iz Mokrina. Mokrin~ani su jesen okon~ali na 12. mestu sa 10 bodova ( ~etiri pobede, dva remija i osam poraza). Sve svoje aktivnosti Zvezda obavqa u kikindskoj hali Jezero, a `iteqi ovog sela se nadaju da }e uskoro biti zavr{ana hala centru Mokrina. I pored plasmana u dowem delu tabele klupska uprva to ne smatra neuspehom. Pored nekoliko iskusnih igra~a, ekipu ~ini

mladi rukometa{i iz Kikinde i iz Mokrina i wihova afirmacija je u ovoj sezoni najva`nija.Ekipu sa klube predvodi profesor Vladimir Mitrevski. Boje Mokrin~ana branili su: golmani Mi{kov i Kospoga~in, Lazi}, Terek, Koramarek, Dukatarov, kapiten Veki}, Toki}, Goli}, Pa{i}, Babi}, Stepanov i Veli~kov. - Zadovoqan sam onim {to mladi igra~i pokazuju, jer je na wima budu}nost mokrinskog rukometa. Svi s nestrpqewem o~ekujemo zavr{etak hale u selu kako bismo igrali pred na{im me{tanima koji vole rukomet.

Smatram da je dosada{wi sistem takmi~ewa u Prvoj ligi bio neracionalan, bar {to se na{e ekipe ti~e, jer smo imali duga, naporna i skupa putovawa. Od idu}e sezone,u novoformiranoj ligi tro{kovi }e biti kud i kamo mawi. U selu ima jo{ talentovanih mladi}a, pa kada bude zavr{ena na{a hala verujem da }e se ukqu~iti u rad kluba - rekao je trener Mitrevski. Pripreme za prole}ni deo prvenstva po~e}e sredinom januara, a postoje dobre izgledi da se u ekipu vrati Vladimir Tepavac. M. Se ku li}

SE LO DO BRI CA DI ^I SE SVO JIM KLU BOM

Me {ta ni obo `a va ju fud bal 4. Ja go di na 12 5. Rad ni~ ki (O) 12 6. Mla dost (^) 12 7. Cr no ko sa 12 8. Vi va Ba sket 12 9. Be o vuk 12 10. Voj vo di na 12 11. Na pre dak M. 12 12. [a bac 12 13. Je din stvo NB12 14. Rad ni~ ki S. 12

7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 4

5 5 6 6 6 7 7 7 8 8 8

1012:1005 19 995:1005 19 972:916 18 955:967 18 1067:1084 18 1012:1026 17 963:1006 17 900:955 17 922:932 16 1030:1048 16 962:997 16

Pr va B `en ska li ga Qu bo vi ja - R. Ko ra} MT Mo ra vac - Kra qe vo Si vac - Bor @e le zni ~ar - Pa ra }in Trep ~a - Ba sket Stars Sr bo bran R. - Plej of 1. Ba sket Stars 2. R. Ko ra} MT 3. Sr bo bran R. 4. Qu bo vi ja 5. Pa ra }in 6. Bor 7. Plej of 8. @e le zni ~ar 9. Mo ra vac 10. Si vac 11. Kra qe vo 12. Trep ~a

12 12 11 12 12 12 11 12 12 11 11 22

11 1 11 1 10 1 9 3 7 5 6 6 7 4 5 7 3 9 3 8 3 8 0 22

1. C. zve zda BGD10 2. He mo farm [.10 3. Par ti zan MTS10 4. Mla dost 10 5. Fle{ 10 6. Ze mun 10 7. Ni bac 10 8. Star 10 9. Slo ga 10 10. [a bac 10 11. [u ma di ja 10 12. Pro kupq 10

9 8 8 7 6 5 5 4 3 2 2 1

1 2 2 3 4 5 5 6 7 8 8 9

780:635 848:633 797:642 769:723 681:699 847:791 692:679 734:790 813:930 707:794 731:823 618:878

19 18 18 17 16 15 15 14 13 12 12 11

VA TER PO LO

60:77 45:56 58:62 76:63 0:20 (sr) 28. ja nu ar 931:504 773:468 743:466 808:552 749:650 721:624 552:600 579:705 472:812 450:710 435:682 0:440

23 23 21 21 19 18 18 17 15 14 13 0

PR VA B LI GA Re zul ta ti 5. ko la: [a bac Be ~e jac 8:10, TENT - Ze mun 10:13, Spar tak - Du nav 8:9, Na is - Sin gi du num 3:8, Go~ Par ti zan 2 od lo `e no za 2. ja nu ar, slo bo dan je Ra bot ni~ ki. 1. Sin gi du num 2. Du nav 3. Par ti zan 2 4. Ze mun 5. Be ~e jac 6. TENT 7. Go~ 8. Spar tak 9. Ra bot ni~ ki 10. Na is 11. [a bac

4 4 4 5 4 5 3 3 4 5 5

4 4 3 3 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 0 0 0 2 1 0

0 0 0 1 1 3 2 2 2 4 5

36:13 47:27 53:24 54:44 33:34 50:59 32:37 27:31 20:30 37:56 38:63

U ju`nobanatskom selu Dobrici (oko 1200 `iteqa)me{tane najvi{e zanimaju poqoprivreda i fudbal. Mesni klub Dobrica nadme}e se u Ju`nobanatskoj B ligi i jesewi deo prvenstva, sa 33 boda, zavr{io je na drugom mestu. Ispred je vlajkova~ko Jedinstvo sa dva boda vi{e,a ambicije Dobrice su da u prole}nom delu preteknu lidera s obzirom da se su u velikom derbiju doma}ini i da imaju brojnu i odanu publiku. Dobri~ani kao vrsni ratari i sto~ari jedino su od svih sportova zainteresovani za fudbal, a posebno svoj lokalni klub, pa na svaku utakmicu dolaze u velikom

broju. Put ka uspehu po~eo je pre dve godine posle izbora nove uprave, koja se trudi i uspeva da stvori povoqne uslove za takmi~ewe fudbalera. - Dok su ostala mesta u okolini imali i osnivali klubove u raznim sportovima, koji su se mawe vi{e brzo gasili, Dobri~ani su vezani za svoj fudbalski klub i to traje od 1947. godine do danas. Takmi~ili smo se u op{tinskoj ligi, bili potom devedesetih dve sezone u Ju`nobanatskoj, pa opet u lokalu, a me{tani `ele bar prvu Ju`nobanatsku ligu. Pre dve godine izabrali smo novu upravu (Jovan Petrov, Dragan Bawa{,

12 12 10 10 7 6 3 3 2 1 0

Te re n u Do bri ci me |u naj lep {i ma u ju `nom Ba na tu

Radoslav Toma{, Sini{a Drndarski, \urica Duma, Sr|an @ebeqan i Bogdan Rumun) i sve je krenulo na boqe. Jovan Petrov je predsednik, ali svi me|usobno delimo poslove i svaki od nas ima konkretna zadu`ewa, dok ostali iz sela priska~u u pomo}, materijalno poma`u u kukuruzu ili novcu, kako kad treba – pri~a ~lan klupske uprave Sini{a Drndarski, ujedno i predsednik Saveta Mesne zajednice.-U planu nam je bilo da prvo stvorimo dobre uslove, a potom uspehe na terenu. No, dogodilo se da kao prvaci op{inske lige u|emo u B ligu ju`nog Banata i da se u ovoj sezoni borimo za prvo mesto. Zasluge za dobre rezultate pripadaju treneru Goranu Dobri~i}u i igra~ima. Na{ primarni ciq je da storimo dobro organizovan klub i verujem da }emo u tome uspeti. Pri karju je asfaltirawe puta do igrali{ta, uskoro }e biti zavr{ena tre}a svla~ionica, dovedena je voda, igrali{te je ogra|eno, a teren je kao tepih za ~ega je najzaslu`niji Drndarski i wegova firma „Zeleni dekor“. - Ne pitajte koliko je ko{talo, ali vredelo je. Jo{ nam ostaje da podignemo tribine i nastre-

Si ni {a Drn dar ski

{nice pa }emo od seoskog igrali{ta imati moderan stadion, za vojvo|ansku ligu. A na{ je ciq takmi~ewe u Prvoj ju`nobanatskoj ligi, imamo uslove za to i taj rang bi bio po meri `iteqa ovog sela, koji su uvek uz svoj klub. Na prole}e }emo osnovati podmladak, bori}emo se za prvo mesto i plasman u vi{i rang i u`ivamo u na{em lepom stadionu i dobrim igrama ekipe - istakao je najzaslu`niji za uspehe Dobrice Sini{a Drndarski, koji je u klubu jo{ od rane mladost. R. Jo va no vi}

c m y

sport

dnevnik

utorak27.decembar2011.

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI EVROPE

Fo to: N. Sto ja no vi}

\o ko vi }u jo{ jed na ti tu la

VE LI KI I MA LI RU KO ME TA [I PRO MO VI SA LI EVR OP SKI [AM PI O NAT: Naj bo qi ru ko me ta {i na {e ze mqe pri pre ma ju se u No vom Sa du za Pr ven stvo Evro pe. Oni su, u atri ju mu Spen sa, pro mo vi sa li ovu ve li ku ma ni fe sta ci ju, ko ja }e se odr `a ti od 15. do 29. ja nu a ra. Sta si ti mom ci su iza zva li pa `wu jav no sti, a me |u naj zna ti `eq ni ji ma bi li su de ~a ci iz RK Ra sti mo. Ma li ru ko me ta {i su uzi ma li auto gra me od svo jih ido la, po sta vqa li im ra zna pi ta wa i za uspo me nu se sa re pre zen ta tiv ci ma fo to gra fi sa li.

MUKE VRHUNSKIH SPORTISTA

Ha mil ton è qan sla ni ne mo r a j u da se pri d ra ` a v a j u spor tom - tri a tlo nom, a ciq Bo ì} ni i no vo go stro gog re ì ma tre nin ga, ka - mu je da se kva l i f i k u j e za di { wi pra z ni c i su ko bi osta li u top-for mi i Iron man svet sko pr ven stvo u le pa pri li ka za po ro dr à li tra è nu ki la ù. Za - tom spor tu. Da bi ste po sta li di~ na oku pqa wa i bo to dvo jac Me kla re na - Lu is Iron m an (Gvo z de n i ~o v ek), ga tu tr pe zu. Ali, ne mo gu svi Ha mil ton i Xen son Ba ton - mo ra te da pli va te tri ki lo da uì va ju u pe ~e wi ma i ne o~e ku ju te {ki tre nin zi to - me tra, vo zi te bi cikl 115 ki {to ma sni joj klo pi...Vr hun ski kom zi me. A sve u ci qu {to lo me ta ra i po tom tr ~i te ma spor ti sti mo ra ju sva kog da na bo qe pri pre me za no vu se zo nu ra ton. Ba ton pri zna je da je u da se pri dr à va ju stro gog na ko ja po ~i we tr kom u Mel bur - pr vim da ni ma svo je ka ri je re u ~i na is hra ne. Je dan od wih je i nu 18. mar ta. [am pion For - For m u l i 1 mr z eo tre n in g e, vo z a~ For m u l e 1, Bri t a n ac mu le iz 2008. go di ne, Lu is Ha - ali da sa da uì va u wi ma. Lu is Ha mil ton, ko ji je iz ja vio mil ton ve }i deo zi me pro ve da bi „ubio” (do bro, ne ba{ - Moj na ~in tre nin ga vi {e {}e u Ko lo ra du, sa tre ne rom je za tri a tlon, ne go za For mu tim re ~i ma) za bo ì} nu, pu we An t i j em Vi j e r u l om, dok }e lu. Kad bu dem sti gao na Ha va nu }ur ku, ma lo sla ni ne i ja ja. Ba ton bi ti na Ha va ji ma sa je od mah idem na ma ra ton sa U in t er v juu lon d on s kom svo jim tre ne rom Maj kom Ko - svo jim pri ja te qi ma ko ji tr ~e „Sa nu, Ha mil ton je is pri ~ao li je rom. Ti pi ~an pred se zon - sa ti ma. Pri li~ no je bru tal {ta sve mo ra da je de, ka ko tre ski tre n ing Ha m il t o n a iz - no, da vam ka èm. Vo zi }u i bi ni ra i pri pre ma se za no vu se gle da ova ko: ju tar wa vo `wa cikl, pli va ti i tr ~a ti. Ciq zo nu, ka kvi ga iza zo vi o~e ku bi ci kla (mi ni mum ~e ti ri i mi je da se kva li fi ku jem za ju...Ni j e la k o, de f i n i t iv n o, po sa ta) po pla nin skim pu te - svet sko tak mi ~e we na Ha va ji ali ne bri ni te - ~o vek se ba vi jed nim od naj pla }e ni jih spor to va na pla ne ti, ta ko da ga ne tre ba pre vi {e à li ti. - âk se i na Bo ì} pri d r ` a v am stro g o pro p i s a n e di j e t e. Pro te in ski do ru ~ak, ko ji pod ra zu me va ma lo ur me i su vog gro `|a, sve to pro me {a te, pro m u} k a t e u blen de ru i po je de te. Uà sno je, ve ruj te mi! Kad sed nem za sto i vi dim ka ko se svi da ve u pa la ~in ka ma, va fli ma, ja ji ma i sla ni nom me ni po |e vo da na usta, ali ne smem da je dem. Za ru ~ak po je d em pa s uq, in t e gral ni pi ri na~, a za Me kla re no vi vo za ~i Lu is Ha mil ton i Yen son Ba ton vi ma, a po tom tr ~a we do le po ma. Ne è lim da bu dem po zvan ve ~ e r u ri b u ili pi l e t i n u. du bo kom sne gu. Kao da sam ka `wen - vaj ka se ne go da se kva li fi ku jem. Bi }e vo za~ Me kla re na. - To je vr lo na por no. Po ne - kr va vo te {ko, ali u ì vo tu We go va è qa je jed no stav - kad pro me ni mo, pa u tre ning tre ba ima ti ciq - ka è Ba na, za mno ge qu de sva ko dnev - uba ci mo tr ~a we na ski ja ma. ton. ni ca. Kad se vra ti mo, ru ~a mo, od mo Ko li ko se u Me kla re nu po - Kad bih mo gao da je dem bi - ri mo sat vre me na, a on da u te - la è pa `wa na kon di ci ju svih lo {ta, sva ka ko bih se opre de re ta nu. Uve ~e je tre ning opu - u ti mu, po ka zu je i to {to i lio za sen dvi~ sa sla ni nom. {ta w a, naj ~ e { }e u ba z e n u. osta l i ~la n o v i ti m a ima j u Ali, ne mo gu... - ka è 26-go di Po tom sle di ras te za we, a ve} tre nin ge. No vi spon zor Me {wi Ha mil ton, ko ji }e go di oko 20 ~a so va ja sam mr tav. I kla r e n a Lu k o z ejd pri p re m a nu na iz ma ku pam ti ti i po ras ta ko {est da na ne deq no - ka no vu vre stu ener get skog pi }a ki d u sa pe v a ~ i c om Ni k ol è Ha mil ton. za sva kog vo za ~a po seb no, ko je [er cin ger. Ba t on, ko j i je 2009. bio }e uzi ma ti to kom vo `we. Me Sud bi na vo za ~a For mu le 1 svet ski {am pion, ozbiq no se kla ren se ozbiq no pri pre ma je da ne tra ju du go, a pri tom ba v i jo{ jed n im zah t ev n im za no vu se zo nu.

Evrop ske no vin ske pi on ka u ski ja {kom tr ~a wu Ma rit Bjer gen, pli va ~i ca Fe de ri agen ci je, wih 18, iza ka Pe le gri ni, osva ja ~i ca bra le su naj bo qeg srp Vimbldo na Pe tra Kvi to va, por skog i svet skog te ni se ra No va ka \o ko vi }a za spor ti - tu gal ski fud ba ler Kri sti ja no stu go di ne u Evro pi. Iz bor je Ro nal do i Ivi ca Ko ste li}, ko ji or ga ni zo va la Poq ska no vin ska je tri jum fo vao u Svet skom ku pu agen ci ja (PAP), a pr vi te ni ser sve ta po be dio je sa 163 po e na, is pred {am pi o na For mu le 1 Nem ca Se ba sti ja na Fe te la i we go vog su na rod ni ka, ko {ar ka {a Dir ka No vic kog. \o ko vi} je ove go di ne imao ne ve ro vat nu se zo nu u ko joj je ostva rio 70 tri jum fa, osvo jio tri gren sle ma i ti tu le na pet Ma ster sa i za vr {io je kao pr vi re ket sve ta.Fe tel je, sa dru ge stra ne, bio do mi nan tan u For mu li 1, sa 11 po be da na 19 tr ka, jo{ {est po di ju ma i re kord nih 15 pol po zi ci ja. No vic ki Ne ma mu rav nog u Evro pi: No vak \o ko vi} je osvo jio {am pi on ski pr sten sa u alp skom ski ja wu. Me |u pr vih Da las Ma ve rik si ma u NBA li - de set na {li su se fud ba ler Bar gi, ali je tak mi ~e we sa ne ma~ - se lo ne ]a vi Er nan des i {vaj kom re pre zen ta ci jom na Evrop - car ski te ni ser Ro xer Fe de rer. skom pr ven stvu u Li tva ni ji za Me |u agen ci ja ma ko je su gla vr {io ve} u dru goj run di. sa le su i fran cu ski AFP, ne Iza tro ji ce naj bo qih na {li ma~ ka DPA, ru ski ITAR TAS, su se vi {e stru ka svet ska {am - por tu gal ska LU SA, FE NA iz

Bo sne i Her ce go vi ne i hr vat ska HI NA. Li sta naj bo qih spor ti sta Evo pe: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 163 po e na, 2. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka) 121, 3. Dirk No vic ki (Ne ma~ ka) 62, 4. Ma rit

Bjer gen (Nor ve {ka) 55, 5. Fe de ri ka Pe le gri ni (Ita li ja) 39, 6. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 35, 6. Kri sti ja no Ro nal do (Por tu ga li ja) 35, 8. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 33, 9. ]a vi Er nan des ([pa ni ja) 31, 9. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 31.

UZ 130 GODINA BICIKLIZMA U VOJVODINI

Ne po no vqi va Eva Ha ta la Bi ci kli sti~ ki sport u Voj vo di ni obe le ìo je ve o ma zna ~a jan da tum- 130 go di na od ka da su se pr vi ve lo si pe di pro vo za li rav ni ~ar skim dru mo vi ma,za {to su bi li za slu `ni vla ste li ni iz Su bo ti ce La jo{, Be la i Nan dor Ver me{. Oni su 1880. go di ne, po uzo ru na sta ro gr~ ke Olim pij ske igre, na te re ni ma po kraj Su bo ti ce or ga ni zo va li tak mi ~e we Pa li} ka olim pi ja da. La jo{ Ver me{ ni je bio olim pi jac, ni osva ja~ olim pij ske me da qe, ali, eto, bio je pi o nir olim pi zma pre ba ro na Pje ra de Ku ber te na i we go vih sa rad ni ka, ko ji su 1894. go di ne osno va li Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet i do ne li od lu ku da se pr ve igre mo der nog do ba u Ati ni odr è 1896. Stu dent me di ci ne, pro fe sor gim na sti ke i u~i teq ma ~e va wa La jo{ Ver me{ ni je bio je sve stra ni spor ti sta, pli va~ i atle ti ~ar, gim na sti ~ar i rva~, a pre sve ga bi ci kli sta, je dan od naj bo qih u ta da {woj Austro-ugar skoj mo nar hi ji. Pa li} ka olim pi ja da je odr à va na sve do po ~et ka Pr vog svet skog ra ta 1914. i to u gim na sti ci, tr ~a wu, pli va wu, rva wu, sko ku u daq, bok su, ba ca wu ku gle, a od 1881. go di ne i u bi ci kli zmu. - To je pr vi pi sa ni do ku ment u isto ri ji spor ta u Voj vo di ni, ali i na {i rem pa non skom pro sto ru o odr à va wu jed ne bi ci kli sti~ ke tr ke. Bra }a Ver me{ su iz gra di la kru `nu be ton sku pi stu za bi ci kli sti~ ka tak mi ~e wa du gu 500 me ta ra, ka kvu ni Ju go sla vi ja ni je ima la, a ne ma je jo{ uvek ni Sr bi ja. Uz bra }u Ver me{ ko je su wi ho ve in ve sti ci je od ve le u ban krot, u Su bo ti ci je u isto ri ju bi ci kli sti~ kog spor ta u{ao i Ivan Sa ri}, pi o nir va zdu ho plov stva,pi lot i kon struk tor avi o na, pr vak Ma |ar ske na 10 ki lo me tra i po bed nik me |u na rod ne tr ke u Be ~u kra jem 19. ve ka - ka è pred sed nik Bi ci kli sti~ kog sa ve za Voj vo di ne Ne boj {a Su bi}.

Po sle po be do no snih tr ka dru mo vi ma od Bu dim pe {te do Be ~a, Sa ri} je tri jum fo vao i u No vom Sa du 1901. go di ne. U Su bo ti ci je iz me |u dva ra ta jo{ ne ko li ko vo za ~a ste klo re pu ta ci ju vr snih bi ci kli sta: Po la ~ek, Er de qi, San to, [il, Ha las... Pr vi bi ci kli sti~ ki klub u No vom Sa du osno van je 1886, a go di nu da na ka sni je i u Som bo ru i u Sta rom Be ~e ju. Kra jem 19. ve ka osni va ju se klu bo vi u Ba na tu i Sre mu, da bi 1898. bi ci kli sti~ ki en tu zi ja sti iz gra di li ve lo drom u No vom Sa du. Ovaj ve lo drom je pre stao da po sto ji 1924, a na tom me stu je iz gra |en sport ski obje kat, sa da {wi sta dion „Ka ra |or |e”.

- Pr vo pr ven stvo Voj vo di ne odr `a no je 1927. go di ne na sta zi No vi Sad - Ba~ ka Pa lan ka No vi Sad. Po be dio je le gen dar ni vo za~ u isto ri ji voj vo |an skog bi ci kli zam Jo van Pa vlik, iz klu b a Ahi l es osno va n og 1925. ko ji je dr `ao pri mat u Po kra ji ni. BK Voj vo di na je na sta la 1952. od Mi li ci o na ra i No vog Sa da, a je dan od naj po zna ti jih bi ci kli sta tog do ba bio je Fra wo Var ga, ko ji je na sle dio Pa vli ka i osvo jio pr ven stvo Voj vo di ne i Sr bi je.

- Ku ri o zi tet je da je Voj vo di na ima la prv ka Ju go sla vi je u èn skom bi ci kli zmu, a to je bi la Ma ri ja Mak iz No vog Sa da. Za tim, sre di nom pe de se tih go di na pro {log ve ka dve tre }i ne dr àv ne re pre zen ta ci je ~i ni li su bi ci kli sti iz Voj vo di ne. Na à lost, po sle to ga je na sta la stag na ci ja. Ta le na ta je bi lo, ali su ili br zo na pu {ta li pe da le ili su od la zi li u dru ge klu bo ve - pod se }a Su bi}. Se dam de se tih go di na for mi ra ju se eki pe u mla |im ka te go ri ja ma ko je se rav no prav no bo re sa kon ku ren ci jom iz za pad nih de lo va Ju go sla vi je. Za pa è nu ulo gu u ra du sa mla |im ka te go ri ja ma u pe ri o du po sle 1975. ima Be ~ej, na ~i jem je ~e lu bio Si ma Avra mov. Osam de se tih go di na zna ~aj no me sto za u zi ma BK Mla dost iz No vog Sa da, ko ji je pod ru ko vod stvom [o mo |i ja, Ko re ni }a i Ti bo ra Tar ja na ste kao za vid nu re pu ta ci ju i is ta kao se u ra du sa è na ma. - Ta ko je svo je naj bo qe re zul ta te u ka ri je ri u ovom klu bu ostva ri la na {a naj bo qa bi ci klist ki wa Eva Ha ta la, ko ja je 28 pu ta bi la dr àv na pr va ki wa. Mla dost je u pe ri o du od 1986. do 1996. or ga ni zva la me |u na rod nu etap nu tr ku za è ne pod ime nom Ve li ka na gra da No vog Sa da, a jed na od po bed ni ca (1987) bi la je i svet ska pr va ki wa Mo ni ka Ban di ni. Pr va de ce ni ja 21. ve ka po ~e la je u zna ku vo za ~a kao {to su Ne boj {a Jo va no vi}, @olt Der, Ga bor Ka sa... Naj zna ~aj ni ja me |u na rod na bi ci kli sti~ ka tr ka na pro sto ri ma Po kra ji ne da nas je tr ka Kroz Voj vo di nu. Po ~e la je 1970, ob no vqe na je 2006. Za 34. tr ku Kroz Voj vo di nu pred vi |e no je da se vo zi od 7. do 9. sep tem bra 2012. i da se sa sto ji iz tri de la ukup ne du ì ne od 450 ki lo me ta ra. Or ga ni za tor tr ke je Bi ci kli sti~ ki sa vez Voj vo di ne, ko ji je po vo dom 130 go di na bi ci kli zma or ga ni za o vao i sve ~a nu aka de mi ju u Mu ze ju Voj vo di ne, a tom pri li kom su po de qe ne i pla ke te za slu `ni ma za raz voj ovog spor ta u Po kra ji ni. G. Malenovi}

GLOBUS

utorak27.decembar2011.

dnevnik

Опљачкани пљачкаши

ок су њих двоје приводили крађу крају, неко им је обио ауто. Корин Ванаутен (47) и Елдон Александер (36) из Огдена у Јути покушали су да из супермакета изнесу шминку, батерије и чоколадице. Када их је обезбеђење издвојило као сумњиве, задржани су на разговору у просторијама менаџера радње. Обезбеђење је позвало полицију која је Ванаутеновој и Александеру написала пријаву због покушаја крађе, а када су покуњени кренули до аута, имали су шта да виде. Док су „радили” у супермаркету, неко им је обио аутомобил и одвезао се њиме. Да би иронија била већа, крађу аутомобила пријавили су истом полицајцу који их је „изрибао” десетак минута пре тога.

Ама, престани да кашљеш

инез je три пута прогутао исти ексер зато што није могао да заустави кашаљ. Столар Ли Шингванг (48) из Хуангшија држао је ексер међу зубима док су му руке биле заузете, када га је обузео напад кашља. Случајно је удахнуо „из све снаге”, и прогутао ексер. У паници, отишао је у локалну болницу где су лекари констатовали да му је ексер у левом плућном крилу. Професор Ху Ке кренуо је да га вади уз помоћ бронхоскопа, али у тренутку када је требало да извуче ексер из његових уста, Ли се опет закашљао и прогутао га. Фрустрирани лекар опет је почео да вади ексер, али се несрећни мајстор поново накашљао у последњем тренутку... Трећи пут, ексер је завршио у његовом стомаку, одакле су га лекари коначно извадили гастроскопском хватаљком.

Водитељи јели један другога?

оландски водитељи шокирали јавност најавом да ће у емисији јести месо оног другог. Телевизијске звезде Денис Сторм и Валерио Зено најавили су да ће у емсији „Proefkonijnen” („Заморци”) појести по комадић меса са тела оног другог. Водитељи су се подвргнули хируршком захвату како би са тела одстранили комадић меса дуг око два центиметра. Један је „одабрао” да му месо скину са задњице, а други са стомака.

Ђускај, бако!

Спавај ми, спавај, бебице Као из цртаног филма - мачка успављује бебу... Видео мачке која мази уплакану бебу док не заспи постављен је на Јутјуб канал пре три месеца, али је постао Интернет хит тек након што су људи почели да га шерују на друштвеним мрежама. Опис видеа „Стиви успављује Конора”, наводи нас да помислимо да је нека новопечена мама снимила свог супруга како успављује малишана, али не. Стиви је црни мачор који седи поред уплакане бебе и почиње да је мази шапом по глави.

огледајте шта се деси када баку и деку пошаљете саме у продавницу... Снимак „матораца” који ђускају у продавници „Таргет” постао је хит на Интернету. Група бака, којој се придружио и један дека, одиграла је сопствену кореографију у продавници у Канзасу, а тај снимак већ је погледало 400.000 људи. Баке и дека играли су (у складу са могућностима) уз „Last Christmas” у извођењу екипе серије „Glee”, а остали купци то су забележили камерама.

Марица је остављала мрвице, а јелка оставља иглице

емељни британски полицајци успели су да нађу крадљивца јелке тако што су пратећи траг борових иглица стигли до куће лопова. Власник расадника Џон Дакр пријавио је полицији крађу јелки све са металним сталком, а нестало је и неколико борова украшених вештачким снегом и још неки божићни украси које је припремио за продају. „Полиција је брзо стигла и одмах су приметили траг од борових иглица. Кренули смо заједно у потеру и само нам је фалила велика лупа па да будемо прави детективи”, изјавио је Џон. „Пут иглица” је водио до једне куће у којој је полиција поред украдених јелки пронашла и засад марихуане. Власник имања, стар само 17 година, је ухапшен и против њега је подигнута оптужница за крађу јелки и узгој марихуане.

Референдум у Штрумф селу

ештани шпанског села Хузкара, у којем је снимљен један део филма „Штрумфови”, на референдуму ће да одлуче да ли ће село остати окречено у плаво. Село је пре пола године офарбане у плаво и тиме је и званично постало прво Штрумф село, а компанија „Сони” је обећала да ће по завршетку рада куће поново бити офарбане у бело. Међутим, 250 мештана сада размишља да задрже плаву боју јер је село након снимања постало велика туристичка атракција, а до сада су угостили више од 80.000 посетилаца. Председник Месне заједнице Давид Фернандез Тирадо, који је добио и надимак Велики Штрумф, каже да би од задржавања плаве боје кућа мештани имали вишеструку корист. „То је огроман подстицај локалној економији, нашој срећи, сновима и запослењу. Захваљујући томе што су нам куће офарбане у плаво, познати смо широм света”, изјавио је Велики Штрумф. Резултати референдума биће саопштени крајем наредне недеље, али је већ извесно да ће Штрумф село задржати садашањи изглед.

Они су затим позвали једног ТВ кувара да те комаде испржи у уљу, поставили сто и појели их. Најава емисије изазвала је шок у јавности, иако се у трејлеру не види како заправо једу људско месо. „Емисија је замишљена тако да одговарамо на чудна питања, као што су да ли можете да се обријете користећи кечап уместо пене, и да ли можете да возите без чула вида. Одсекли смо малецне комаде, а сада имамо и ‘кул’ причу ако нас неко пита одакле нам ожиљци”, рекао је Сторм.

Туча због групног секса

ри девојке и младић из Македоније потукли су се због заказаног групног секса. „Акција” је била заказана у Штипу, уз учешће три девојке од

стри. Дошло је до кошкања, а затим је почела да бије рођену сестру! Пошто су остали покушали да раздвоје сестре, ударци су пљу-

којих су две сестре и једног младића. Све је почело по плану, али се током секса једна од сестара наљутила јер је мислила да је запостављена, и оптужила остале да сву пажњу поклањају њеној се-

штали и где треба и где не треба, па је дошло до групног „фајта”. Сви актери на крају су морали да буду збринути у болници, где су им констатоване лакше повреде главе. Македонска полиција истражује овај случај.

Украдите Бенксија

ко сте довољно вешти, можете да задржите слику вредну 15.000 долара. Ланац хотела „Арт сириз” из Аустралије осмислио је необичну уметничку акцију. Дело графити уметника Бенксија „Без игара лоптом” биће јавно изложено у једном од три хотела у Мелбурну током месеца јануара. Хотел позива све заинтересоване да дођу и покушају да украду Бенксијеву слику, а уколико то некоме буде пошло за руком, може да је задржи.

„Правила су следећа - не смете да оштетите остали инвентар у хотелу, и уколико вас неко од запослених буде видео како крадете слику, морате да је вратите на место. Ко буде успео да је украде неопажено, може да је задржи”, наводи се у саопштењу хотела. Позив вештим и софистицираним лоповима који воле уметност траје током целе акције, уз поруку „будите кул лопов” која је у складу са Бенксијевим „герила” приступом уметности.

kultura

c m y

dnevnik

utorak27.decembar2011.

У ЛИКОВНОМ САЛОНУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

Изложба Дејанe - Деше Маришан У ликовном салону Културног центра Новог Сада, у Католичкој порти, у току је изложба „Ко се то мени радује“ новосадске ликовне уметнице Дејане - Деше Маришан. Изложба је посвећена псима, који су ауторкина несцрпна испирација и љубав. По речима Дејане

Маришан, свако жели и тражи љубав, а у отуђеном и ужурбаном свету у ком живимо, не успевамо љубав да подаримо једни другима изговарајући се на немање времена. Слично безусловној (родитељској)

љубави, пси нам се радују и воле нас без обзира на то да ли смо ми срећни, тужни, љути, нерсположени. Они не знају за изговоре и немају времена за њих. Ликовни свет Дејане Маришан описао је Мирослав Фаркаш као свет боја и у том свету једино опстају они који су ведри и насмејани. Осмех је једини израз који њени ликови знају да направе. Да је осмех универзална категорија, неприпадајућа само људима, порука је са платна овог ликовног опуса Деше Маришан. Пси на њеним сликама се смеју, играју се и гледајући вас у очи, разговарају са вама. Љубав Таквих створења, али и љубав Тих створења, тема је овог уметничког израза на белом платну. Нашло се ту, у великим количинама, и љубави за све што је окружује… А можда највише… За све оне који више нису са њом. Дејана Деша Маришан је рођена 1971. године у Новом Саду. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Јована Ракиџића. Имала је 17 самосталних изложби и учествовала на преко 80 групних изложби у земљи и у иностранству. Добитница је 7 награда за сликарство и учествовала је у раду преко 60 ликовних колонија. Члан је УЛУВ и УЛУС. Њене слике се налазе у приватним колекцијама и галеријама у САД, Великој Британији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Италији, Грчкој, Бразилу, Мађарској, Аустралији, Судану, Словенији, Холандији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Шпанији и наравно Србији. Изложба ће бити отворена до 14. јануара. К. Р.

НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ „АГОРЕ”

Таласи запљускују обале Новосадска издавачка кућа „Агора“ објавила је роман „Таласи запљускују обале“ шведског писца Ејвинда Јунсона, добитника Нобелове награде 1974. године. Књигу је на српски језик превела Славица Агатоновић. Код нас су до сада преведени његови романи „Улоф се смијеши животу“ (1957) и „Снови о ружама и огњу“ (1965). Роман „Таласи запљускују обале“, његова најпознатија и најпревођенија књига, у издању издавачке куће „Агора“, сада се први пут појављује пред нашим читаоцима. Јунсон је у Шведској посебно значајан као иноватор прозне форме и велики стилиста, али и као хуманиста европских вредности и класичних корена који брани људске вредности и људско достојанство у доба диктатура. У роману „Таласи запљускују обале“ Ејвинд Јунсон, по речима преводиоца ове књиге, „користи мит да би решио проблем властитог приповедања. Проблем се, по његовом схватању, састоји у томе да писац своју стварност мора да изрази тако да она постане доступна читаоцу, да преради стварност коју је доживео. Покушавао је да створи слику модерног човека и то у најтежој ситуацији: када је приморан да примени насиље како би сузбио оно још веће. Могло би се рећи да је то тема романа. С једне стране, роман прикривено говори о Европи током и одмах након Другог светског рата, како

наводи Славица Агатоновић, а с друге, садржи и вечну тему о повратку из великог рата. На тај начин радња не припада само Хомеровој

„Одисеји“, него је безвремена и општељудска. На више места у роману „приповедач” констатује да прича као да живи свој живот, да је служе разни приповедачи у разним временима. У свом величању он Хомера пореди с бескрајним морем. „Његово песништво је за Јунсона израз хармоније између човека и природе. Поражен ратним страхотама, Јунсон је био у сталној потрази за сми-

ЗАВРШЕНА ТУРНЕЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ ПО ИТАЛИЈИ

Наступ уз овације Београдска филхармонија је протеклог викенда у Ћезени, пред око 3.000 посетилаца, спектакуларним извођењем Равеловог „Болера“ завршила двонедељну турнеју по Италији. - На једној од најинтензивнијих турнеја у својој новијој историји, током две недеље, Филхармонија је одржала 13 концерата у препуним салама широм н Италије. Организатори процењују да је концерте пратило више од 10.000 људи – истиче Невена Шинка, пи-ар Филхармоније. Младен Тарбук, један од тројице диригената који су предводили Филхармонију у Италији, изузетно је задовољан после три концерта којима је дириговао у финалу турнеје. - Београдска филхармонија се показала као дисциплинован, флексибилан и музикалан орке-

стар, који са високом дозом креативности одговара захтевима диригената. Наш први концерт изазвао је незапамћене овације, а после биса публика десет минута није хтела да се разиђе. Други концерт је одржан у знаменитом историјском театру у Модени, у којем су многе Вердијеве опере доживеле своје праизведбе. У истом абономану гостују угледни уметници и оркестри, попут Маринског театра и Валерија Гергијева – каже Тарбук, додајући да је последњи концерт у Ћезени одсвиран фуриозно, а после овација које је изазвао „Болеро“, публика није хтела да пусти оркестар, док им Тарбук није казао да је време за спавање. Оркестар Београдске филхармоније по повратку у Београд, одмах почиње пробе за традиционални новогодишњи концерт 30. децембра на Коларцу.

слом. Нашао га је у епу о Одисеју, где је људско уздигнуто у божанско. Читалац после само неколико реченица не може, а да не примети колико приповедач у Јунсоновом роману – било да се зове Одисеј, Пенелопа или Телемах, а они су најчешћи гласови – ужива у причању, колико у томе има среће, која је, у ствари, израз животне радости“. Ејвинд Јунсон (1900-1976) спада у великане европског романа XX века. Своја дечачка лутања и недаће описао је у четворотомном „Роману о Улофу“ (1934-37), који је освојио ширу читалачку публику. Постао је члан Шведске академије 1957, а Нобелову награду за књижевност поделио је 1974. са шведским колегом Харијем Мартинсоном. Јунсон је почео као пролетерски писац. Значајан пробој и код критике и код публике остварио је тек са романом „Таласи запљускују обале“ (1946), парафразом „Одисеје”, који у основи разматра проблем насиља и пацифизма . Написао је тридесетак романа, више збирки приповедака, путописа и дневника, као и многобројне есеје и новинске чланке. У путописима о Швајцарској, Великој Британији, Грчкој и крајњем северу Шведске показао је велику моћ запажања. Н. П-ј НА НОВОГОДИШЊЕМ ГАЛА КОНЦЕРТУ У ЦЕНТРУ „САВА”

Mузички спектакл Београдски Сава центар обележиће крај квалитетне и разноврсне концертне године Новогодишњим гала концертом 29. децембра, грандиозним музичким спектаклом са више од 300 учесника на сцени који ће приредити прави новогодишњи поколон за музичке сладокусце. Хор, Дечији хор и Симфонијски оркестар Радио Телевизије Србије, Хор „Крсмановић - Обилић“ под диригентском управом Бојана Суђића, солисти Снежана Савичић - Секулић, Никола Мијаиловић, Иштван Хорват, Бела Маврак и Љубомир Поповић, извешће популарна дела „Кармина бурана„ Карла Орфа и „Мису Криоља„ Ариела Рамиреза, најављено је из центра „Сава”. .Права свечаност моћних хорова, стотина инструменталиста и бројних удараљки које пулсирају ритуалним заносом. Празник музике за празник Нове године.

Фото: Б. Лучић

ДАН ДОБРОТВОРА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Сећање на Марију Трандафил Још од оснивања, пре скоро 186 година, Матица српска брине о континуитету духовног живота свог народа- његове културе и науке. Да би остваривала мисују због које је основана, у томе су јој увек помагали племенити људи. Да би им се јавно захвалила, Матица је установила Дан добротвора, а свечаност тим поводом одржана је јуче у свечаном салону Задужбинског здања Марије Трандафил (1816-1883). Овај дан ће убудуће бити везан за 25. децембар- рођендан велике добротворке. Уз речи захвалности, јуче су прочитана имена 17 појединаца и називи 15 институција и фирми које су на различите начине помогле рад МС. Председник МС Чедомир Попов уручио је и 12 захвалница за посебан допринос у 2011. години. Добитници су ГОСТОВАЊЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У МАЂАРСКОЈ

„ Дервиш и смрт” у Будимпешти Народно позориште у Београду успешно је гостовало у Будимпешти, на сцени Новог театра.Амбасадор Србије у Мађарској Дејан Шаховић отворио је у фоајеу Новог театра изложбу „Народно позориште кроз историју„ ауторке Зорице Јанковић.Затим је изведена представа „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, у адаптацији и режији Егона Савина. Гостовање је реализовано у оквиру Протокола о дугорочној сарадњи између два позоришта који су 1. јуна ове потписали управник националног театра Божидар Ђуровић и директор Новог театра Иштван Марта. Према Ђуровићевим речима, публика изван Србије, којој је ова изложба намењена, има прилику да види „само део блага наше театарске историје које смо успели да отргнемо од заборава, да се упозна са нашом позоришном историјом и да обогати сопствено искуство чији би заједнички именитељ требало да буде испружена рука спремна за сарадњу”.

„Агробанка“ АД Београд - Филијала у Новом Саду, „Електровојводина“ Нови Сад, Завод за уџбенике, Београд, Индустрија места „Матијевић“ Нови Сад, Миротин група, Мушка вокална група „Академац“ са диригентом Јованом Јерковим, Научни институт за ветеринарство Србије, Новосадски сајам, Пољопривредно добро „Сава Ковачевић“ Врбас, Рибарско газдинство Ечка, Факултет техничких наука из Новог Сада , Јованка и Младен Вучинић, који су установили награду за најбољи ђачки рад о Његошу. Јуче је потпредсеник МС Славко Гордић уручио награду најуспешнијој ученици, штићеници Дечијег села из Сремске Каменице, чији је мецена Жарко Рељин из САД. Признање је припало Љиљани Јевремовић, која је на мастер студијама информатике.

Матичари нису заборавили ни 195. годишњицу рођења Mарије Трандафил, а јуче су се могли чути одломци из тестамента, у коме она наводи како жели да питомци њеног „заведенија“ стасају у „радене, вредне и поштене људе“. Како је подсетио генерални секретар МС Душан Николић, Матица је током ове године обележила 185. годишњицу постојања и 250. годишњицу рођења Саве Текелије, једног од највећих добротвора у својој историји. А наредне године навршиће се век од изградње Задужбинског здања Марије Трандафил, у коме је седиште МС. У уметничком програму наступила је Јелена Тодоровић, студенткиња харфе са новосадске Академије уметности. Р. Лотина

У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Усвојен Закон о кинематографији Скупштина Србије усвојила је Закон о кинематографији, који би требало да створи оптималне услове за развој кинематографије у Србији у складу са актуелним друштвено-економским приликама и технолошким развојем. Законом, који је добио подршку 123 посланика, утврђено је да стручне послове у области кинематографије обавља Филмски центар Србије, који ће спроводити конкурсе за суфинансирање филмова, а поред буџета предвиђени су и други извори - од претплате за РТС, накнаде коју емитери плаћају Републичкој радиодифузној агенцији, као и накнаде телекомуникационих оператера...наплаћује РАТЕЛ и 1,5 одсто од остварене месечне претплате РТС, што је изазвало противљањење РРА, АНЕМ-а, НУНС-а и УНС-а. Филмски центар Србије стиче законско утемељење као установа културе, која ће оба-

вљати стручне послове у области кинематографије, а радиће у складу са законом којим се уређују јавне службе.Тај центар ће подносити Министарству културе годишњи извештај о свом раду као и о стању у кинематографској делатности. Током дебате о том закону у Скупштини Србије ресорни министар Предраг Марковић рекао је да се држава према кинематографији односи као према приоритетној делатности, као и да би нова решења требало да обезбеде подстицање домаће кинематографије и утврди јединствену евиденцију о кинематографским делатностима.Такође, како је објаснио, циљ је и подстицање филмског програма, заштита малолетника и забрана дискриминације, подстицања насиља и вређања људског достојанства у кинематографији (Танјуг)

НОВИ ПРЕВОДИ НАГРАЂЕНОГ РОМАНА ЈЕЛЕНЕ ЛЕНГОЛД

„Вашарски мађионичар” на италијанском Издавачка кућа “Архипелаг“, ексклузивни издавач књига Јелене Ленголд, овогодишње добитнице Европске награде за књижевност, управо је потписао уговор за издање награђене књиге прича ове ауторке “Вашарски мађионичар“ у Италији са издавачком кућом Зандонаи. Италијанско издање књиге прича Јелене Ленголд Зандонаи ће објавити током 2012, а исти издавач, у договору са ИК “Архипелаг“, добио је право и за италијанско издање романа Јелене Ленголд “Балтимор“. Књига прича “Вашарски мађионичар, већ је објављена на бугарском језику, “Архипелаг“ приводи крају преговоре за енглеско, чешко и македонско издање ове књиге, а у току су преговори са издавачима из још пет европских земаља, саопштено је из ове издавачке куће.

Ова књига Јелене Ленголд је доживела већ два издања на српском језику. Приче из ове књиге преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија савремене приче. Књига прича “Вашарски мађионичар“ доноси приче о љубави и жудњи, о граду и еротици, о свакодневици и страсти. Писане с великом књижевном снагом, ове приче су аутентично сведочанство о интими и свакодневици, о чудима љубави и о свакодневним епифанијама. У причама Јелене Ленголд проговарају светлости и сенке свакодневице и интиме, велики и мали обреди приватности и љубави. Захваљујући истанчаној психологији, у причама из књиге „Вашарски мађионичар“ налазе се неки од најбољих женских и мушких ликова новије српске књижевности, додаје се у саопштењу “Архипелага”.

svet

utorak27.decembar2011.

Ura gan u Skan di na vi ji, taj fun na Fi li pi ni ma

VESTI No ve po de le u Ira ku BAG DAD: Bomba{ki napadi i sve dubqe podele me|u lide ri ma ver skih frak ci ja u Iraku izazvaju veliku zabrinu tost u re gi o nu po {to se strahuje da bi to moglo da dovede do raspada zemqe posle odlaska Amerikanaca.U ju~erqa{wem bomba{kom napadu u Bagradu poginulo je {est qudi, a u ~etvrtak u desetak ekplozija - 80. U Iraku se prelamaju interesi mnogih zemaqa u regionu: ve}inske {iite podr`ava Teheran, dok sa mawinskim sunitima bliske veze imaju Saudijska Arabija i Turska.U Ankari se strahuje od sada{weg razvoja u Iraku po{to na severu susedne zemqi `ivi vi{e od ~etiri miliona Kurda, koji bi, u takvom raspletu, mogli da proglase nezavisni Kurdistan. (Ta njug)

STOK HOLM, MA NI LA: Olujni vetrovi ja~ine uragana pogodili su velike delove Skandinavije ~upaju}i stabla, koja su blokirala puteve i `elezni~ke {ine, izazivaju}i prekide u snabdevawu elektri~nom energijom, ali povre|enih nije bilo. Oluja nazvana „Dagmar” u nedequ je pogodila Norve{ku, a ju~e je pre{la u [vedsku i nastavila daqe u pravcu Finske i balti~kih zemaqa. Na stotine hiqada doma}instava u obe zemqe ostala su bez elektri~ne energije, a vetar je duvao ja~inom od preko 122 kilometra na sat. Visoki talasi na otvore-

Ha ke ri na pa li „Strat for” LON DON: Grupa hakera saop{tila je da su ukrali vi{e hiqada meilova, internet lozinki i podataka sa kreditnih kartica iz baze privatne nevladine organizacije za prikupqawe i analizu globalnih informacija „Stratfor” sa sedi{tem u Ostinu u ameri~koj dr`avi Teksas, javio je ju~e britanski Bi-Bi-Si.Hakeri su obe}ali da je to samo po~etak „bo`i}nog napada na dugu listu meta” koja bi mogla da potraje celu slede}u nedequ. Pripadnik hakerske grupe „Anonimus” naveo je u internet poruci da je ta grupa iskoristila kreditne kartice klijenata „Stratfora” da bi do{lo do vi{e miliona dolarske donacije koju planiraju da proslede razli~itim humanitarnim organizacija. Ukradeni su podaci sa vi{e od 90.000 kreditnih kartica zaposlenih u pravosudnim i obave{tajnim organima, kao i od novinara. (Ta njug)

Po sle di ce olu je „Dag mar” u Nor ve {koj i taj fu na „Va {i” na Fi li pi ni ma

nom moru izazvali su i prekide u saobra}awu trajekata, javio je AP.

Na Filipinima broj poginulih u jednoj od najgorih prirodnih katastrofa koja je sredinom decem-

MI TING „ZA PO [TE NE IZ BO RE” U RU SI JI

In ter ne tom pro tiv Pu ti na

[trajk u Lon do nu LON DON: Zaposleni u londonskom metrou stupili su ju~e u {trajk zbog spora oko isplata naknada za rad praznikom. Prevoz na vi{e linija metroa je bio obustavqen, a saobra}aj u ostalim delovima mreè londonskog „tjuba” je bio ograni~en.Sindikat ASLEF bio je or ga ni za tor jed no dnev nog {trajka traè}i da se wegovi ~lanovi koji rade na dan dràvnog praznika dodatno plate i planira da organizuje jo{ tri {trajka u januaru i februaru ukoliko se spor ne re{i. (Ta njug)

dnevnik

(Spe ci jal no za „Dnev nik”) MO SKVA: U vi{e gradova Rupqeno oko tri miliona rubaqa, trij Medvdev je parlamentu, ruske Federacije u subotu je odrodnosno pojedinci su putem inskoj Dumi, prosledio dve radne àn protestni miting pod naziterneta uz pomo} oko 4.000 tranverzije zakona o liberalizaciji vom „Za po{tene izbore“, a u~esakcija za tehni~ke potrebe mipoliti~kog sistema – jedan bi snici su traìli reviziju rezultinga (ozvu~ewe, bina, sanitaritrebalo da pojednostavi regitata parlamentarnih izbora odrje) uplatili oko 100.000 dolara. straciju politi~kih partija a ànih po~etkom decembra. NajDecembarski protesti u Rusiji drugi da pojednostavi proceduru vi{e demonstranata se okupilo su organizovani uglavnom najviprikupqawa potpisa za predsedna Trgu Saharova u Moskvi – po {e uz pomo} internet dru{tveni~ke izbore. raznim procenama od 30.000, po nih mreà, preko kojih je na poAnaliti~ari reforme i podacima dràve, do 100.000 po sledwi miting najavilo da }e doustupke gra|anima i opoziciji informacijama organizatora, }i vi{e desetina hiqada qudi. tuma~e, uglavnom, na dva najopkoji taj miting smatraju najmaJedan od glavnih organizatora {tija na~ina. Prvi, onaj bliì sovnijim od sloma Sovjetskog Saprotesta postao je popularni anKremqu, jeste da garnitura na veza po~etkom devedevlasti sprovodi „dusetih godina pro{log gogodi{wu i promiveka. {qenu politiku koPred stav ni ci no ve sred we kla se, Ovo je drugi talas ja daje odgovor na ko ji su sta sa li za vre me man da ta tan de ma {i masovnih mitinga na roke dru{tvene Pu tin–Medvdev, umo ri li su se od kojima nezadovoqni izazove, a ne na pojeher me ti~ kog si ste ma ogra ni ~e nih slo bo da dine akcije“. Drugi, gra|ani i opozicione partije protestuju pak, opoziciono rastraè}i smenu predpoloèni prema vlasednika Izborne komisije Vla- tikorupcijski bloger Aleksej daju}oj eliti, smatraju da su se dimira ûrova i poni{tavawe Navaqni, koji je proveo 15 dana u vlasti „upla{ile ulice“, posebrezultata parlamentarnih izbo- administrativnom zatvoru zbog no nakon „izbornih revolucija“ u ra, za koje tvrde da su bili falorganizovawa protesta nepobiv{im socijalisti~kim dràsifikovani. Demonstranti od sredno nakon izbora za Dumu povama (u Srbiji, Gruziji, Ukrajivlasti tako|e traè osloba|ewe ~etkom decembra. Miting u Mo- ni i Kirgiziji), kao i nedavne politi~kih zatvorenika, izmenu skvi su podràli biv{i mini- masovne protestne inicijative Zakona o izborima, stvarawe star finansija Aleksej Kudrin, za slobodne izbore u arapskom specijalne komisije za istragu o koji je nedavno bio udaqen iz svetu, takozvanog „Arapskog prozloupotrebama na izborima, a od vlade, kao i biv{i lider SSSR-a le}a“. gra|ana Rusije – da na predsed- za vreme ~ijeg mandata se raspao Jedno je sigurno – ni Jedinni~kim izborima u martu 2012. ruski komunizam – Mihail Gorstvena Rusija, ni tandem Pugodine ne glasaju za kandidata ba~ov. tin–Medvdev s postoje}om poliVladimira Putina. Prvi miPremijer i kandidat-nasledtikom ne}e mo}i da ra~unaju na ting, koji je organizovan 10. de- nik na predsedni~kim izborima toliko visoku podr{ku kakvu su cembra u Moskvi, po raznim pro2012. godine, Vladimir Putin, uìvali tokom posledwe decenicenama, okupio je do 60.000 gra|ao{tro je kritikovao decembar- je. Procewuje se da su na ulice na. ske izbore i optuìo Zapad da Rusije iza{li gra|ani ve}ih graProtest „Za po{tene izbore“ doprinosi politi~koj destabi- dova, predstavnici nove sredwe je u po~etku bio zami{qen kao lizaciji Rusije. Iz predsedniko- klase koji su upravo stasali za nestrana~ki, a jedna od organizave administracije izjavquju da su vreme mandata tandema Putora, novinarka Olga Romanova, mitinzi odraz postojawa demo- tin–Medvdev, ali koji su se „umona svojoj „Fejsbuk„ stranici nakratskih sloboda u Ruskoj Fede- rili“ od hermeti~kog iskorumpisala je da je uz pomo} ideje da raciji, a dan pre mitinga „Za po- piranog sistema i ograni~enih miting bude „nezavisan“ saku{tene izbore“, predsednik Dmi- sloboda. Bo ris Var ga

bra pogodila zemqu, popeo se na 1.249, dok se oko 1.100 qudi vode kao nestali, saop{tili su ju~e

filipinski zvani~nici. Predsednik Filipina Beniwo Akino je naredio istragu koja treba da utvrdi za{to su zvani~nici dozvolili qudima da grade ku}e u opasnoj zoni i za{to nisu zaustavili ilegalnu se~u stabala koja je pokrenula klizi{ta u provinciji Lanao del Sur. Tajfun „Va{i”, koji je sredinom decembra pogodio ju`no ostrvo Mindanao, izazvao je obilne poplave, usled kojih se na priobalna sela sru~ila velika koli~ina vode, blata i stabala. Uni{teno je vi{e od 10.000 ku}a i raseqeno vi{e od 300.000 qudi koji su uglavnom privremeno sme{teni u {atorima. (Ta njug)

Sek ta Bo ko Ha ram od go vor na za na pa de u Ni ge ri ji ABUYA: Odgovornost za bomba{ke napade na prvi dan Bo`i}a u Nigeriji u kojima je poginulo najmawe 40 qudi, preuzela je radikalna islamisti~ka sekta Boko Haram, ~iji pripadnici sebe opisuju kao „nigerijske talibane”. Ve} du`e vreme Boko Haram po Nigeriji ostavqa krvave tragove. Otvorenu

crkvama, a u avgustu i na sedi{te Ujediwenih nacija u Abuxi. Ipak, o toj zagonetnoj grupi islamisti~kih fanatika se malo toga zna, a ciqevi wihovih napada su te{ko predvidqivi. Jedno je sigurno: Boko Haram u Nigeriji `eli da uspostavi {erijatsko pravo.Husaini Abdou, direktor orga-

borbu protiv dràve, to sekta{ko udruèwe zapo~elo je pre dve godine. Fundamentalisti sa te{kim naoruàwem 2009. godine obra~unali su se sa nigerijskom vojskom na severu zemqe, u kojima je ubijeno oko 800 qudi. Policija je potom likvidirala vi{e sekta{kih vo|a. Od tada Boko Haram kre}e u osvetni~ku borbu i postavqa bombe na vojne objekte, po kafi}ima,

nizacije „Ek{n Ejd Nigerija” izjavio je za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele” da je Boko Haram pokret mladih muslimana, koji odbacuju zapadne uticaje. „Radikalizacija je usko povezana sa te{kom ekonomskom situacijom u zemqi. Boko Haram je postao centralno mesto za okupqawe mladih qudi bez obrazovawa i posla”, obja{wava Abdou. (Ta njug)

Bri sel osu dio na si qe za Bo ì} BRI SEL: Visoka predstavnica EU Ketrin E{ton osudila je danas teroristi~ke napade u Nigeriji gde je u napadima sekte Boko Haram prvog dana Boì}a poginulo vi{e od 40 qudi. „[okirana sam i tu`na zbog teroristi~kih napada tokom Boì}a. Najo{trije osu|ujem ovaj, ali i sve druge teroristi~ke napade”, navodi se u saop{tewu viskoke predstavanice. Nigerija je verski podeqena zemqa u kojoj je sever naseqen muslimanskim stanovni{tvom koje u pojedinim oblastima praktikuje {erijatski zakon dok su na jugu koncentrisani hri{}ani. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALEK SAN DAR LU KA [EN KO Belorusija ne planira da uzima nove zajmove i da se prezadu`i, sem onih od Me|unarodnog monetarnog fonda, jer su povoqniji izjavio je predsednik te zemqe Aleksandar Luka{enko.”Ne nameravamo da uzimamo zajmove po kamati od 10 odsto, ukqu~uju}i onaj od (ruske) ‘Sberbanke’”, istakao je beloruski predsednik, dodav{i da takva neophodnost trenutno ne postoji.

EVO MO RA LES Predsednik Bolivije Evo Morales izjavio je da }e 2012. godine dobiti me|unarodnu bitku za legalizaciju `vakawa listova koke. Bolivija je najavila napu{tanje Jedinstvene konvencije UN o opojnim drogama zato {to sankcioni{e `vakawe koke,pi{e argentinski list „Tribuno”. @vakawe listova koke je obi~aj koji se u Kolumbiji praktikuje skoro 1.000 godina .

JEV GE NIJ [EV ÛK Prema prvim preliminarnim rezultatima izbora, biv{i predsednik parlamenta Jevgenij [ev~uk pobedio je u prekju~e odrànom drugom krugu predsedni~kih izbora u samoprogla{enoj i nepriznatoj Pridwestrovskoj Moldavskoj Republici sa osvojenih 73,88 odsto glasova, objavila je ju~e izborna komisija. [ev~uk (43) je pobedio Anatolija Kaminskog koga podràva Rusija.

Tu ~a ja stu ci ma oslo ba |a od stre sa [AN GAJ: Stotine Kineza naoruànih jastucima na kojima su napisana imena wihovih {efova ili profesora u~estvovalo je u [angaju, petu godinu za redom, u masovnoj tu~i jastucima ~iji je ciq osloba|awe od stresa. Na ovom doga|aju, koji je trajao dve no}i uo~i Boì}a i koji organizatori planiraju da organizuju i 30. decembra, ima sve vi{e mladih qudi koji èle da se oslobode stresa od posla ili {kole, prenose danas agencije. „Mnogo zaposlenih i studenata koji se tokom godine suo~avaju sa velikim pritiskom na poslu ili u {koli u~estvuje na ovom doga|aju. Nadam se da im dajemo izlaz da se oslobode stresa pred kraj godine’’, rekao je osniva~ ove tu~e Eleven Vang, dodav{i da qudi, koji trpe pritisak tokom

cele godine zbog {efova, nastavnika i ispita, tog dana „mogu da polude’’. On je objasnio da svi

u~esnici napi{u na jastucima imena rukovode}ih, profesora i nazive ispita i u`ivaju u tu~i.

„Nakon osloba|awa od stresa, mo}i}emo ponovo lako da se suo~imo sa ìvotom’’, rekao je Vang. Jastuci za tu~u dele se u~esnicima na ulazu u prostor gde se odràva borba. îtav pod je ispuwen jastucima, a da bi se poja~ale emocije organizovan je i rok koncert. Tu~a po~iwe kada se ~uju prvi zvuci muzike. „Mnogo sam uìvao u tu~i, ali moj prijateq je bio beskoristan. On se pla{io da }e ga drugi qudi pretu}i i nije mogao da nastavi’’, rekao je 24-godi{wi ên Ji. Neki od u~esnika su rekli da su uìvali u tu~i ~ak i kada su zavr{ili u gomili jastuka na podu dok su ih drugi napadali. „Ne znam ko me je gurnuo, ali sam odjednom zavr{io na podu i tako sam postao meta drugim qudima’’, rekao je studet Zu [i{an.

BALkAn

dnevnik

utorak27.decembar2011.

GR^KA

PR VA @R TVA AFE RE LI STING U CR NOJ GO RI?

Di rek tor taj ne slu `be dao ostav ku POD GO RI CA: Direktor Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore Vladan Jokovi} podneo je ju~e ostavku na tu funkciju iz, kako je naveo, li~nih razloga. „Uveren sam da ovaj ~in ne}e imati bilo kakve ozbiqne reperkusije u bezbednosnom sistemu Crne Gore, kao i da ne}e biti predmet politizacije i eventualnih spekulacija”, kazao je Jokovi}. On je naveo da wegov gest mo`e samo doprineti daqoj demokratizaciji dru{tva. Jokovi} je istakao da je ANB u proteklom periodu zna~ajno doprinosila ostvarivawu strate{kih ciqeva Crne Gore, {titila nacionalne interese i imala naro~it senzibilitet za osnovne postulate demokratskog dru{tva. Ostavka prvog ~oveka crnogorske tajne slu`be mo`e se dovesti u vezu sa neefikasnos}u sistema bezbednosti da rasvetli aferu listing. Premijer Igor Luk{i} ranije je izrazio sumwu da }e istraga o

Vladan Jokovi}

aferi listing imati rezultata, a kao razlog je naveo nedovoqnu funkcionalnost slu`bi bezbednosti. U crnogorskoj javnosti danima kru`e spekulacije da }e i direktor Uprave policije Ve-

selin Veqovi} podneti ostavku ili biti smewen. Veqovi} je ranije kazao da je spreman da podnese ostavku ukoliko se utvrdi bilo kakva odgovornost crnogorske policije u aferi listing.

Podgori~ki dnevnik Dan ranije je objavio listing u kome je navedeno da su crnogorski premijer Igor Luk{i} i ministar inostranih poslova Milan Ro}en tokom 2008. godine navodno kontaktirali sa odbeglim narko bosom Darkom [ari}em. Luk{i} i Ro}en ekspresno su demantovali navode da su razgovarali sa [ari}em, ocewuju}i da su u pitawu falsifikati i podmeta~ine, i zatraìli od Tuìla{tva hitnu istragu povodom toga. Specijalni tuìlac \ur|ina Ivanovi} kazala je da je format spornog listinga, koji je objavqen u Danu, napravqen u policiji, a da je neko naknadno falsifikovao, odnosno u wega upisao imena Luk{i}a i Ro}ena. Uprava policije potom je odbacila kao spekulacije navode da je listing o navodnoj telefonskoj komunikaciji Luk{i}a i Ro}ena sa [ari}em falsifikovan u policiji. (Ta njug)

Me do je vi}: U ~e tvr tak no vi za kon o osi gu ra wu Ot kri ti „kr ti cu”

CR NO GOR SKO ZDRAV STVO DVA ME SE CA [TRAJ KUJE

POD GO RI CA: Crnogorski ministar zdravqa Miodrag Radunovi} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e dvomese~ni {trajk zdravstvenih radnika biti okon~an do Nove godine. Zapo-

Miodrag Radunovi}

sleni u crnogorskom zdravstvu stupili su 31. oktobra u generalni {trajk, nezadovoqni zbog lo{eg socijalnog statusa, prvenstveno niskih plata. Radunovi} je, na konferenciji za novinare, kazao da su zdravstveni radnici tokom {trajka

polo`ili ispit humanosti, jer nisu ni~im ugrozili prava pacijenata. On je najavio sastanak sa predstavnicima dva sindikata zdravstva radi potpisivawa granskog kolektivnog ugovora. O~ekujem da }e ugovor biti potpisan do kraja ove sedmice, a nakon toga trebalo bi da usledi odluka sindikata o prekidu generalnog {trajka , kazao je Radunovi}. On je najavio da }e novim Zakonom o zdravstvenom osigurawu biti usvojen u ~etvrtak na sednici Vlade. Tim zakonom bi}e predvi|eno dopunsko dobrovoqno zdravstveno osigurawe. Gra|ani }e pla}awem skromnog iznosa biti oslobo|eni od pla}awa razlike izme|u cene usluge koju pla}a Fond zdravstva, a to je 80 odsto, i wene stvarne cene , naveo je ministar zdravqa Crne Gore. (Ta njug)

POD GO RI CA: Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} predao je ju~eTu`ila{tvu inicijativu za sprovo|ewe istrage o odavawu strogo poverqivih informacija, koje su iznete na posledwoj zatvorenoj

sednici Odbora za bezbednost i odbranu Skup{tine Crne Gore. Medojevi}, koji je ~lan Odbora, kazao je da se nakon posledwe sednice tog tela, na kojoj se raspravqalo o aferi listing , u jednom crnogorskom mediju pojavila odre|ena informacija sa sednice, iako je sednica bila zatvorena za javnost.

Di rek tor {ko le u Za gre bu sme wen zbog Go to vi ne ZA GREB: Direktor zagreba~ke osnovne {kole „ Petar Zrinski” Kre{imir Mihajlovi}, poznat po tome {to je u {koli ka~io plakate u Hagu osu|enih hrvatskih generala Gotovine i Marka~a, nije vi{e na toj funkciji jer ga nije podr`ao {kolski odbor, dok on sam tvrdi da je `rtva ~istke, pi{e „Vijesnik”. List navodi da za novi mandat Mihajlovi}a nije glasao nijedan od sedam ~lanova odbora, dok sad ve} biv{i direktor, tvrdi da je smewen u ~istki koju je sprovela Kukuriku koalicija.U Gradskoj kancelariji za obrazovawe potvrdili su da direktor nije smewen voqom novog ministra obrazovawa, ve} odlukom

{kolskog odbora. Vijesnik” navodi i podatak da u istu {kolu idu i deca sada{weg premijera Zorana Milanovi}a. Mihajlovi}, koji je svojevremeno izjavqivao da „roditeqi kojima se ka~ewe plakata ne svi|a, mogu da se presele u Srbiju”, po odlasku sa funkcije pisao je poruke kolegama u Zagrebu, putem mobilnog telefona ili elektronskom po{tom. U tim porukama on je tvrdio da su „Jude na{eg vremena izdale generale koji nisu zlo~inci ve} heroji”. Poruke je zavr{avao molbom da tra`i bilo kakvo zaposlewe. (Ta njug)

Fran cu ska ne }e uhap si ti Flo rans Art man

PA RIZ: Francuska ne}e uhapsiti niti izru~iti Ha{kom tribunalu Florans Artman, biv{u predstavnicu za {tampu ha{kog tu`ila{tva, koja je osu|ena zbog nepo{tovawa tog suda, saop{tilo je ju~e francusko Ministarstvo spoqnih poslova. „Sporazumi kojima je regulisana saradwa Francuske i Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju odnose se samo na ozbiqne zlo~ine koje Tribunal procesuira”, izjavio je portparol francuskog ministarstva na konferenciji za novinare. Po{to je Artmanova osu|ena zbog nepo{tovawa suda,

{to ne spada u takve zlo~ine, Francuska nema zakonskih osnova za weno hap{ewe i izru~ewe, preneo je AFP. Tribunal u Hagu je sredinom novembra izdao nalog za hap{ewe Artmanove, koja ima dr`avqanstvo Francuske, po{to je osu|ena na sedmodnevnu zatvorsku kaznu.Biv{a portparolka glavne ha{ke tu`i-

teqke Karle del Ponte u julu je pravosna`no osu|ena na nov~anu kaznu od 7.000 evra zbog nepo{tovawa suda po{sto je u svojoj kwizi „Mir i kazna” objavila dva poverqiva sudska dokumenta iz procesa protiv biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Armanova je odbila da plati globu, te joj je kazna preina~ena u zatvorsku kaznu. Kao predstavnica za {tampu Ha{kog tu`ila{tva radila je od 2000. do 2006. godine, a pre toga je kao novinarka francuskog lista “Mond” izve{tavala o ratovima na teritoriji biv{e Jugoslavije. (Ta njug)

On je rekao da istraga treba da obuhvati sve ~lanove Odbora, direktore Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost Veselina Veqovi}a i Vladana Jokovi}a, specijalnog tuìoca \ur|inu Ivanovi}, kao i sekretarku Odbora, jer su jedino oni prisustvovali sednici. @elim da se sazna ko je i na koji na~in spornu informaciju dostavio medijima, jer je time ugroèna bezbednost policijskih slu`benika koji rade na slu~aju Nasera Keqmendija, kazao je Medojevi} novinarima. Predsednik PZP je istakao da o~ekuje brzu i efikasnu istragu Tuìla{tva. O~ekujem efikasnu istragu koja }e rezultirati objavqivawem podatka ko je taj ko je nezakonito saop{tio podatke sa zatvorene sednice, jer je u pitawu nezakonito delo, rekao je Medojevi}. On je kazao da se odlu~io da podnese inicijativu Tuìla{tvu, jer se u javnosti najvi{e sumwa da je upravo on medijima preneo informaciju sa zatvorene sednice Odbora, po{to ima najboqu saradwu sa crnogorskim glasilima. (Ta njug)

Par ti je od la `u van red ne iz bo re

ATI NA: U Gr~koj }e biti odlo`eni vanredni parlamentarni izbori kako bi se sada{woj prelaznoj vladi dalo vi{e vremena da sprovede reforme i da izvu~e zemqu iz nezapam}ene du`ni~ke krize. Kada je u novembru formirana koaliciona vlada na ~elu sa Lukasom Papadimosom dogovoreno je da se vanredni izbori odr`e 19. februa-

stili da ne}e insistirati da se izbori odr`e sredinom februara kako bi se prelaznoj vladi dala {ansa da izvu~e zemqu iz du`ni~ke krize, javile su novinske agencije. U socijalisti~kom PASOK-u i LAOS partiji od po~etka se zala`u da se premijeru Papadimosu da vi{e vremena kako bi mogao da sprovede planirane

ra idu}e godine. Kada bi se to ispo{tovalo, onda bi parlament trebalo da se raspusti ve} sredinom januara i sve aktivnosti u zemqi bi se okrenule prediznornoj kampawi. Novu vladu formirale su socijalisti~ki PASOK, radikalno desni~arska LAOS partija i Nova demokratija, partija desnog centra, koja je svoj ulazak uslovila raspisivawem vanrednih izbora. Posle susreta premijera Papadimosa i lidera Nove demokratije Andonisa Samarasa u toj stranci su nagove-

mere {tedwe i reforme {to je preduslov za dobijawe novih zajmova od MMF i Evropske unije iz odobrenog paketa od 130 milijardi evra. U ovom trenutku se ne pomiwe kada }e biti odr`ani vanredni parlamentarni izbori po{to se partije o~igledno prera~unajaju kada }e za wih biti najpovoqnije vreme. Prema posledwim anketama Nova demokratija bi trebalo da dobije najvi{e glasova, ali nedovoqno da bi sama mogla da formira vladu. (Ta njug)

BUGARSKA

Od zim skog tu ri zma 200 mi li o na evra SO FI JA: Predsednik Bugarske turisti~ke komore Cvetan Ton~ev o~ekuje dobru zimsku turisti~ku sezonu i prihode ve}e za vi{e od 200 miliona evra nego pro{le godine. Prema wegovim re~ima, najvi{e turista o~ekuje se iz Engleske i Rusije, a bi}e pove}an i broj gostiju iz Rumunije, Srbije, Makedonije, kao i iz Gr~ke. Ton~ev je rekao da su prvi turisti ve} stigli u zimske turisti~ke centre Borovec, Pamporovo i Bansko, i da Bugarska ima veoma dobre ski instruktore i veoma dobru materijalnu bazu. Prema podacima iz zimskih turisti~kih centara u potpunosti su popuweni kapaciteti za bo`i}ne i novogodi{we praznike.

Direktor turisti~ke agencije „Uniko’’ iz Ni{a Miladin Aleksi} izjavquje da su svi kapaciteti, koje je ova kompanija zakupila u Banskom popuweni do sredine januara. „Zakupili smo u Banskom dva hotela „Florimont” i „’Narcis” i poneko slobodno mesto mo`e se na}i tek posle 15 januara, dodao je Aleksi}. Bugarsku je u prvih 10 meseci ove godine posetilo oko ~etiri miliona turista, ili za pet odsto vi{e nego 2010. godine. Zamenik ministra ekonomije, energetike i turizma Ivo Marinov rekao je, da je pove}awe registrovano kod turista iz Rusije, Ukrajine, centralne Evrope, Srbije i Makedonije. (Ta njug)

ME \U NA ROD NA AK CI JA SU ZBI JA WA TRGO VI NE DRO GOM

Uhap {e no 57 nar ko di le ra BA W A L U K A, SA R A J E V O, POD GO RI CA: U me|unarodnoj policijskoj akciji „Trio” na razbijawu trgovine drogom uhap{eno je 57 qudi u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori, a zapleweno je 350 kilograma droge skank, rekla je ju~e predstavnica za {tampu MUP-a RS Mirna [oja. Ona je izjavila Srni da je u RS uhap{eno sedam lica, u Federaciji {est, u Crnoj Gori 17 lica. Policija RS pretresla je ju~e 10 lokacija u tom entitetu BiH, a Agencija za istrage i za{titu devet lokacija u drugom entitetu. Pretresi su izvr{eni i u Crnoj Gori i Albaniji.Ova organizovana kriminalna grupa trgovala je drogom marihuana (skank) iz Albanije, preko Crne Gore na teritoriju BiH i distribuirala je u Hrvatsku. Akcija „Trio” trajala je {est meseci, a u 18 zaplena droge sa podru~ja RS, Crne Gore i Srbije ukupno je oduzeto 350 kilograma skanka.Uhap{eni se nalaze na kriminalisti~koj obradi i danas }e biti predati u nadle`nost Tu`ila{tva BiH. Vi{e osoba u Federaciji BiH

uhap{eno je ju~e u ranim jutrnim satima sprovedena akcija u okviru borbe protiv organizovanog kriminala u vezi sa trgovinom narkoticima.Akcija je sprovedena pod nadzorom Tuìla{tva BiH, a u pretrese i hap{ewa na podru~ju FBiH ukqu~eni su i pripadnici SIPA. Sara|uje se i sa policijama i nadleìm tuìla{tvima Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije. Akciju sprovode i policije u ostale ~etiri dràve, prenose mediji. Cr no gor ska policija saop{tila je ju~e da je, u okviru me|unarodne akcije „Trio”, do sada uhapsila 16 osoba osumwi~enih za krijum~arewe droge i zaplenila 17 kilograma skanka. Kako je saop{teno, policije Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine realizova-

le su vi{emese~nu me|unarodnu policijsku operaciju „Trio”, usmerenu na otkrivawe i spre~avawe organizovanog krijum~arewa skanka na podru~ju Balkana. Ju~e je u Crnoj Gori (do sada ) uhap{eno 16 osoba, od toga 12 u Nik{i}u i po dva u Podgorici i

Ulciwu, zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inila krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije i neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqane u promet opojnih droga , navodi se u saop{tewu.

moja ku]a

utorak27.decembar2011.

dnevnik

c m y

С в еч а н о ук ра ш е н с то С

вечано украшен сто учиниће вашу празничну трпезу посебном. Поставите столњак са зимским, божићним и новогодишњим мотивима, купите салвете, шарене или пак оне једнобојне, црвене, зелене, златне или сребрне. Свеће су уобичајен додатак на столу у време празника. Увек су добродошле и можете их поставити на неколико начина. Постоје свећњаци за ову прилику, најчешће од вештачких борових иглица, са шишаркама или без, додацима у различитим бојама. Не морате куповати неки од ових наменских свећњака, већ можете искористити неки који имате код куће, па га сами украсите.

Ако купите свеће у металном постољу, није неопходно да их стављате у свећњак, већ их распоредите на самом столу. Обрадујте породицу шољама са Деда Мразом или или неким сличним мотивом, могу се купити повољно, а посебан је угођај ако из њих пијете врућ чај поред јелке у време празника. Уколико се одлучите за само неке од детаља, можете ефекат употпунити украшеним чашама. Постаите чаше са ногицом. Довољно је да обмотате ногицу неком траком, која може бити од сатена, тафта или пак папирна сјајна, која се користи за машне на поклонима. Једна од идеја је и да вежете обичну машну.

Јелка за празничну топлину дома

ерује се да су Немци увели обичај кићења јелке који је касније усвојен широм света, тачније утемељивач протестантизма Мартин Лутер. Легенда каже да је Лутер једне зимске вечери док је шетао кроз шуму кроз крошње дрвећа гледао звезде. Очаран ониме што је видео, исекао је мало стабло јелке и однео га кући где је на њега ставио свећице. Од тада се јелка кити свећицама, украсима, машницама... Новогодишња јелка учиниће ваш дом свечаним, и празнично топлим. У продавницама се нуде врло практична „вештачка“ дрвца, а ако се одлучите за право, купите ону с бусеном, наћи ће већ неко место у башти после празника. Играјте се с украсима , изаберите боје које највише волите и пустите машти на вољу. Ако имате дете, право решење за кићење су плишани медведићи, пластичне кугле и још безопасније машнице. Испод новогодишње јелке поставите шарену простирку. Пазите да та површина буде савршено равна - да би јелка била стабилна, а најбоље је да се простире таман до крајева најдужих грана. Постоље новогодишње јелке убаците у кутију или саксију: ако вам боја кутије не одгова-

ра, обложите је украсним, једнобојним папиром у боју коју сте одабрали за вашу овогодишњу боју украса. Нове украсе можете направити и од старих који су на први поглед неупотре-

бљиви: умотајте старе кугле у папире разних боја, на врху их згужвајте, а затим их причврстите машницама. Од картона можете направи-

ти звезде или пахуље, као и фигурице разних облика и величина – зависи колико сте вешти. Разнобојним дебљим концем (или вуном) закачите на гране свеже бомбоне: развеселиће вашу јелку, а сјајно је послужење за клинце који вас посете током новогодишњих празника. Уз новогодишњу јелку, амбијент и атмосферу ће додатно улепшати свеће у боји, новогодишње салвете, украсни столњак.... Направите једноставне аранжмане од борових грана, сувог цвећа и шишарки. У плетене корпице, лепе чиније или плитке кутије (које сте претходно обложили украсним папиром) поредјајте зимзелене гране комбинујући их са воћем (најбоље мандаринама или наранџама). Направите икебану од шишарки и свећа. Шишарке можете обојити сребрним спрејом, а исто можете учинити и са орасима или кестењем.... На улазна врата свог топлог дома окачите венчић, који можете само да направите од грана јелке, шишарки, украса...

Да ли верујете у Деда Мраза И

ове, као и сваке године пред Божић, Деда Мразово село у финском градићу Рованиеми препуно је људи из целог света који желе да упознају Деда Мраза. Сусрету са њим највише се радују деца, али има и одраслих који не желе да пропусте да барем једном у животу упознају Деда Мраза. Они који не могу да стигну до Финске, одлучују се да му пошаљу писмо, у коме износе своје жеље. Писмо на коме је само писало „Бабо Натале” успело је да стигне на своје одредиште у Финску, као и многа друга писана на разним језицима: „Пере Ноëл ет сес лутинс, Планете дес ревес” (Франуска), „Деда Мраз, 96 930 Артички Круг, Финска” (Србија), „Санта, Санта‘с Гротто, Нортх Поле, Лапланд” (Британија), „Санта !!! Нортх Поле, Финланд” (САД). Они који су имали више среће успели су да упознају Деда Мраза у његовом селу, у близини Арктичког круга. „Ја верујем у Деда Мраза помало у свом срцу”, рекли су Акихико Асао и његова супруга Цхихиро (30) који су да би упознали Деда Мраза дошли из Јаманашија, недалеко до Токија.

„Он је стваран, ми верујемо у њега”, узвикнули су Дино Таричиоти (28) и његова супруга Федерика Паљија (29), који су дошли из Рима само да би га видели и уверили се како је он предиван. Оно што веома изненађује јесте да велики број одраслих без деце долази у Финску да упозна Деда Мраза. Љубазном чики у црвеном оделу није важно да ли су му у посету дошла мала или велика деца. „Када имате година колико ја имам, а имам преко 400, сви су вам деца”, изјавио је Деада Мраз за АФП. Најмлађи посетиоци, наравно, највише верују. Петогодишњи Хави из Винароса у Шпанији објаснио је Деда Мразу седећи му у кирлу шта тачно жели да добије на поклон за Божић, док се шетогодишњи Димитри, превазилазећи страх, распитивао да ли су сви поклони спремни. На карти у Деда Мразовој канцеларији убележена су нека од најдаљих места из којих су његови посетиоци дошли, укључујући Северну Кореју, Мозамбик, острва у Пацифику. Као и сваке године Деда Мраз ће напустити Рованиеми 24. децембра

и најпре посетити децу у Скандинавији, а потом и 2,5 милијарди домова широм света. Како би на време доставио све поклоне у студији инжењерско-консултантске компаније Свеко наводи се да ће Деда Мразови ирваси морати да трче брзином од 5.800 километара у секунди, а да ће он имати свега 34 микросекунде да се спусти кроз сваки димњак и остави поклоне. Немогуће, кажу циници и објашњавају да би натоварене Деда Мразове санке

које путују суперсоничном брзином наишле на такав отпор ваздуха да би се запалиле и нестале готово моментално. „Али ја се користим триком: Имам временску машину”, рекао је Деда Мраз из Рованиемија. У ствари, пре него што уђу у његову канцеларију, посетиоци прођу кроз огромна врата која успоравају ротацију Земље и тако ноћ 24. децембра траје дуже. (Танјуг)

ОБИЧАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ПРОСЛАВУ НОВЕ ГОДИНЕ

Црвено за срећу

ознато је да су још Вавилонци славили Нову годину пре 4 000 година. Римски сенат је 153. године пре нове ере одредио да 1. јануар буде почетак нове године. Почетак нове године не обележава се исо на свим меридијанима и у свим земљама. За већину народа стара година одлази 31. јануара, а нова почиње 1. јануара, што је последица прихватања грегоријанског календара. По персијском календару први дан Нове године поклапа са пролећном равнодневницом, а према хиндуистичком календару Нова година почиње оног дана који следи иза првог новог месеца, или после пролећне равнодневнице. Кинеска Нова година почиње у сумрак новог месеца у знаку Водолије, што је крајем јануара или почетком фебруара, а јеврејска Нова година (Рош Хашана) може пасти било ког дана између 6. септембра и 5. октобра по Грегоријанском календару. Међу хришћанским народима има сличности у новогодишњим обичајима: важно је ко ће први ући у кућу, цвена боја доноси срећу... И Кинези пред Нову годину врата украшавају нечим црвеним јер верују да је то боја среће и благостања. Немци су још у средњем веку имали обичај да за Нову годину иду улицама и лупају како би растерали зле духове. Италијани имају обичај да бацају старе ствари кроз прозоре јер сматрају да што је већа бука зло ће брже побећи. Данци имају обичај да скупљају старе тањире које тачно у поноћ ломе на кућним праговима својих пријатеља. Бразилци имају навику да у новогодишњој ноћи носе белу

боју за срећу и мир, док они који живе на мору знају да оду на обалу и замисле жељу. Након тога, они прескоче седам таласа и баце цвеће у море. Потом чекају богињу мора да им испуни жељу. Британцима је јако важно ко ће им први ући у кућу те године. Наравно, пожељно је да то буде мушкарац са поклонима, а не жена. У Јапану звона на будистичким храмовима звоне 108 пута како би се отерало 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући зле духове. Шпанци у поноћ једу 12 зрна грожђа да би били срећни свих 12 месеци. Кубанци, са друге стране, једу 12 грејпова за 12 срећних месеци. Перуанци такође једу грожђе али 13 зрна. Грци традиционално једу хлеб у коме се налази новчић који треба да донесе срећу у новој години. Аустријанци на свечаној трпези имају печење које је симбол среће и благостања За дезерт служе сладолед од ментола у облику детелине са четири листа. Сицилијанци, пак, верују да је срећа уколико се пред Нову годину једу лазање. Норвежани за Нову годину једу пудинг од пиринча који се служи из велике посуде у коју се стави и један бадем. Филипински обичај је да се храна износи на улице и дели сиромашнима. Холанђани једу крофне за Нову годину. У Америци је традиционално новогодишње јело лонац пиринча са црним грашком и свињетином у које се ставља један новчић. Онај ко пронађе новчић имаће среће следеће године. Овај обичај донели су афрички робови.

dnevnik

OGLASi

utorak27.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

utorak27.decembar2011.

Posledwi pozdrav kumovom ocu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Mile Miri}

Miodragu Maksimovi}u

Jovanu Strani}u

Posledwi pozdrav dragom te~i Mili od: Vesne, Jelene i Nata{e.

od porodice Obrenov.

voqenom i jedinom bratu od sestre Milice Lazi}.

44204

44201

44195

44170

Posledwi pozdrav Cecinom i Maksinom ocu

Posledwi pozdrav

Sa bolom i tugom u srcu obave{tavamo da je 26. decembra u 73. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989. 43902

Smiqki Bibin Miodragu Maksimovi}u

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182

od: Milo{a, Dekija i Tibora sa porodicama.

Tvoji drugari: Qubinka, Olivera, Verica, Mi}a, Qubica i Ru`ica. 44197

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragom

Jovan Strani} 1939 - 2011.

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Sahrana }e se obaviti danas, 27. 12. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni brat Uro{ sa porodicom. 44178

Nikad te ne}emo zaboraviti, i zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em

O`alo{}ena porodica: supruga Milka, sin Marko i }erka Julkica sa porodicama.

44194

Smiqa Bibin

Mili

Miletu Miri}u

1949 - 2011.

od porodice [imulija.

Sahrana }e se obaviti 27. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 44198

44203

Tu`nog srca javqamo rodbini i prijateqima da je u 92. godini preminula na{a mama i baka

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu.

Mile Miri}

Draga na{a drugarice, osta}e{ zauvek u na{im srcima i na{im se}awima. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

44202

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, poèlite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. îstimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649000. 43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, moè rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 43799

1954 - 2011. preminuo posle duge i te{ke bolesti. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 27. 12. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neka te An|eli ~uvaju. O`alo{}eni: supruga Jelka, sin Ranko, }erka Dragana, zet Milan, snaja Ana, unuke Milica i Jelena i mnogobrojna rodbina.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Drugarice moja

Mili Miri}u

Milan Simi} od @eqka Miji}a sa porodicom.

Esma Simi}

od tetka \or|a i tetke Ne|e.

Petrica Ve~erina ro|. Simi}

44177

Du{anka Dragi~evi} ro|. Simi}

Milica Aleksandrovi}

POMEN Danas, 27. decembra 2011. godine, navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama

44172

Posledwi pozdrav dragom zetu

ro|. Simi}

Milena Marija Smiqi}

Smiqki

Jelena Jovanovi}

ovog puta nisam stigla da te bodrim.

Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wene tkaqe. O`alo{}eni sin Ilija sa porodicom. 44205

^uvamo Vas od zaborava.

Tvoje Sne`a i Svetlana sa porodicama.

Miletu Miri}u

ro|. Mijatovi} Awa, Jelena, Mira i Mirko.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav ja~a od zaborava.

od porodice Krasavac.

Sinovi sa porodicama. 44183

44191

44196

44179

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Milan Tatarski

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 54. godini, posle te{ke bolesti preminula na{a draga

Mileni Lon~ar

Milanka Filipovi}

1927 - 2011.

44189

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bege~u.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, deca Svetislav i Milorad, unuci Milan, Bane i Ne{a.

O`alo{}eni: mama Smiqa, brat Milan i snaja Zdravka.

44206

44200

Milena Lon~ar

Porodica Dutina iz Veternika.

Porodica Matijevi}.

44199

59740/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

utorak27.decembar2011.

SE]AWE Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 12. 2011. godine preminuo na{ voqeni

Zbogom

Mileni Lon~ar Danilo Peri~evi}

Milena Lon~ar

Bila je ~ast i zadovoqstvo sara|ivati sa tobom. Se}awe na tebe `ive}e ve~no. Medicinske sestre i tehni~ari Podru`nice Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Novi Sad. 269/P

1934 - 2011.

Milan Vujkov 2. 8. 1942.

O`alo{}eni: supruga Milica, sin @eqko, snaja Ru`ica i unuk Nenad. 44138

44142

Posledwi pozdrav Milo{evom tati

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zora, }erke Qiqa, Tawa, sestra Olga, brat Nenad i unuci Ana, Nemawa, Adela, Nikola i Aca.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bukovcu.

Ostali smo nemi pred surovom istinom. Pamti}emo te ve~no.

POMEN

Buba, Cvija i Jovana.

44143

Radoslava Guqpa

Mileni Lon~ar

Slavoqubu Radmilovi}u

Zbogom

pedijatrijskoj sestri

2006 - 2011.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od drage koleginice i saradnika. Se}awa na wu ve~no }e `iveti. od wegovih drugara iz Starog grada.

KOLEKTIV KLINIKE ZA GINEKOLOGIJU I AKU[ERSTVO KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE.

Porodice: Guqpa i Vuleti}.

59741/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da smo ostali bez na{eg voqenog supruga i tate

Pet tu`nih godina je pro{lo od kada nisi sa nama, ali si ostala u na{im srcima gde ve~no `ivi{. Po~ivaj u miru Bo`ijem, i neka te An|eli ~uvaju.

44140

44171

Milena Lon~ar

Posledwi pozdrav

Zate~eni, sa nevericom i tugom u srcu opra{tamo se od na{eg prijateqa

Posledwi pozdrav kom{inici

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Kr~mar: Qubomir, Ivana, Strahiwa i Jana. 44145

Mileni Lon~ar

Miodraga Maksimovi}a

Posledwi pozdrav dragom bratu

ro|. Dragi~evi}

Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Gorwim Nedeqicama - Loznica.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Milici Stefanovi} [kileta Mirjana, Sne`a, Matan i Duda.

od porodice Pisarov.

od stanara zgrade Ive Andri}a br. 15.

O`alo{}eni: supruga Rajna, }erka Svetlana i sin Goran. 44176

44166

44144

44150

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragom bratu

Danilu

Milanu Vujkovu

Danilu

od sestre Milice Ani~i} sa porodicom.

Porodica Gali}.

44159

44160

Julijana Mikulinac 1920 - 2011. Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga mama i baka preminula u 92. godini. Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu. O`alo{}eni: sin Ferika, snaja Milena, unuci Ferika, Atila i Mira.

Danilu

SE]AWE Pre devet godina, 27. 12. 2002. preminuo je u Pan~evu na{ dragi

Lazar Miki} 27. 12. 1999 - 2011.

od sestre Mire Ani~i} sa porodicom.

Pomen daje porodica Miki}, `ena Cvijeta, sinovi Predrag i Nenad, Darko sa porodicom.

44158

44184

44167

Danas, 27. decembra 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama

Danilu

POMEN

Bo`idar K. Stefanovi}

Posledwi pozdrav

27. 12. 2010. - 27. 12. 2011.

od: }erke Mire, zeta Milana, unuka Aleksandra i snajke Dragane Kumovi}.

od brata Nenada sa porodicom.

44163

44152

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Danilu

diplomirani ekonomista, penzioner Pre ~etiri godine, 18. 2. 2007. preminula je u Pan~evu Bo`idareva supruga

Nevenka S. Stefanovi}

Milenko Erdevik Svilenga}a

Novak Mitri}

iz ^uruga Sa ponosom te spomiwemo a u srcima dok `ivimo, od zaborava ~uvamo.

Sahrana je u sredu, 28. decembra 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

]erka Zorica, zet Dra`e, unu~ad Seka i Igor.

44168

44165

Miroslav - Kule Kustudija Ponosni smo {to smo te imali, a tuga za tobom ostaje ve~na. Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe.

1936 - 2011.

ro|. Stojanov slu`benik po{te, penzioner, ro|ena u Dolovu 1921. godine

Supruga Qubinka, sin Radun i }erka Slavica.

Uspomenu na na{e drage ~uvaju: }erka Gorica, sin Jovan, zet Radoslav, snaja Zorana, unuk Davor, unuka Danijela, zet Predrag, unuk Stefan, praunuk Nikola, sestri} Budimko Brati} i brat i dever Jovan sa potomcima.

od: k}erke Jelene, zeta Milenka i unuka Sawe i Marine.

od: }erke Stevke, zeta Zorana i unuka @eqka i Jovana.

44186

44071

44162

44161

Таблоид У веселој предновогодишњој атмосфери емисија „Таблоид”, у којој ће се пуно певати, смејати и таблоидно анализирати година. Екслузивни гости емисије су „Фрајле”, Милан Станковић и Данијела Јанков, водитељка емисије „Ексклузив”, као и креативни студио „Чаролија” и дечји хор „Растимо”. Присетићемо се и лапсуса које је правио водитељски пар Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић. Видећемо и како је изгледало иза кулиса снимање новогодишњег „Таблоида”. (РТВ 1, 12.10) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.00 11.20 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.25 00.50 02.05

06.35 07.00 07.25 08.00 08.30 09.25 09.50 11.00 12.40 13.10 14.10 14.40 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00

tv program

utorak27.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Агро мозаик Стање на путевима Кад зазвони Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Таблоид НС Здраво живо Вести Грување Вести за особе са оштећеним слухом Без упута Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Љубавници и тајне Радар Војвођански дневник Политбиро-страначка хроника Веза, филм 2.део Један на један Златна тамбурица 2011. Радар

Кухињица (мађ) Здраво живо Чари либорова ФЛУОШ 2011. - Машта може свашта Колико се познајемо-квиз Нижњи Новгород Музички програм 32. Седница Скупштине АП Војводине, пренос Изравно (хрв) ТВ Баштина Еко: Година на Фрушкој Хроника Славоније, Барање и западног Срема Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Омладинска емисија (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (ром) Веза, филм 1. део ТВ Баштина

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.45 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И - вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојке из бутика Повратак у рај Витраж Вести Робин Худ Мастиф Цртани филм Неон сити Вести Девојке из бутика Најбољи лек Спринт Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Глорија и ја Девојке из бутика Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

09.30 Премијер лига: Болтон – Њукасл 11.00 НБА: Далас – Мајами 13.00 Премијер лига: Ливерпул – Блекбурн 14.45 НБА уживо 15.00 Преглед Премијер лиге 16.00 НБА: Њујорк – Бостон 18.00 Премијер лига: Свансеа – КПР 20.30 Премијер лига: Норвич – Тотенхем 22.30 Прави НБА 23.00 Преглед Премијер лиге 00.00 Ускијавање 01.15 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Виган

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.49 10.00 10.06 10.31 11.03 11.53 12.00 12.19 13.04

02.31 03.00 03.13 03.23 03.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Мегацунами у древна времена Евронет Дневник Место злочина Проклетство Пинк пантера, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бела лађа Заједно, филм Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Живети усправно, филм Неки нови клинци Вести (04.00,05.00) Гастрономад Путопис Око магазин

07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00

Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Експлозив Вампирски дневници

14.54 15.18 16.02 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.40 22.45 23.35 23.50 23.56 00.55

Тијана Чуровић

Домаћине, ожени се Доживљаји наших домаћина из друге сезоне популарног серијала полако се ближе крају. У прошлој епизоди видели смо како су започела њихова романтична путовања, а вечерас је у центру пажње њихов последњи дан на заједничком путовању. Водитељка је Тијана Чуровић (Прва, 22.20) 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.25 21.20 22.20 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине, ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине, ожени се

08.00 08.22 08.56 10.00 10.00

Јинг Јанг Јо Број Руска дивљина Све боје живота Седница Скупштине Републике Србије, пренос у паузи скупштинског заседања 14.00 Ако вас пут нанесе 14.24 Зелене чаролије Програм зависи од преноса седнице

СЕРИЈА

Породица Сопрано (РТС 2, 21.00) 10.30 11.00 11.28 11.58 12.18 13.00 14.00 14.34 15.24 16.03 16.38 17.02 18.00 19.02 19.08 19.35 20.01 20.30 21.00 22.05 22.36 22.47 23.17 23.47

Ад либитум Траг Грађанин Немачки СО Берлин Мој отац кнез Павле Трезор Број Руска дивљина Ако вас пут нанесе Време је за бебе Зелене чаролије Породица Сопрано Ја имам таленат Мунзи Вич Јинг Јанг ТВ мрежа Вавилон Породица Сопрано Европа и Срби Историја науке Добро је, добро је знати Метрополис у Трстенику Како живети једноставним животом 00.39 И ја имам таленат

08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

Кефалица Двоугао С.О.С Милица² Слике живота Отворени студио Милица² Филм: Сливер Вести С.О.С Породица Серано Ред и закон Чист рачун Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм: Моја фенси девојка НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Гнев из части

Елиша Катберт

Моја фенси девојка Један крајње конзервативан мушкарац са средњег запада схватиће да од његовог савршеног живота није остало ништа када се заљуби у једну потпуно немарну девојку... Улоге: Елиша Катберт, Џеси Бредфорд, Остин Бејсис Режија: Јан Семјуел (Авала, 20.45)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Филм: Анаконда 13.50 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Хадсон Хоук 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Између две ватре 00.30 Шта да обучем? 00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

Јелена Хелц

Парови (Хепи, 20.00) 05.45 Добро јутро 10.00 Скривена камера 10.15 Звезде гранда 12.00 Градске вести 12.15 Тајна љубав 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Национални дневник

Гоца Тржан

Добро вече, Србијо После непријатног сусрета с папарацима у емисији „Папарацо лов“, Гоца Тржан ће имати прилику да у емисији „Добро вече, Србијо“ пред широким аудиторијумом исприча да ли је заиста у вези са бубњарем свог бенда, Рашом. Она ће говорити и о садашњем односу са бившим супругом Иваном Маринковићем. Други гост Јелене Бачић-Алимпић је Вук Бојовић, вишедеценијски директор београдског Зоо-врта. (Пинк, 23.30)

05.30 Јутарњи програм: Добро јутро Србијо! 07.55 Вести 08.00 Бајка о Тибету 08.10 Метеори и моћни камиони 08.25 Анђелина балерина 08.40 Мали меда Чарли 08.45 Повратак малог тигра 09.10 Боба и Биба 09.25 Срећна звезда - представљење 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Поп Пикси 10.20 Метеори и моћни камиони 10.35 Мали меда Чарли 10.45 Торк 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећна звезда - представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови подне 15.00 Неочекивани живот 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Ћирилица 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна - квиз 19.00 Парови - преглед дана 20.00 Парови - вече 21.00 Граница 22.25 Вести 22.30 Сузе Босфора 23.15 Звездана капија - Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови - ноћ 03.00 Звездана капија - Атлантис 03.25 Граница

16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Наслеђе једне даме 20.45 Мирис пролећа 21.15 Гранд парада 22.30 Мултимилионер 23.30 Добро вече, Србијо 00.30 Мирис пролећа 01.00 Наслеђе једне даме 02.00 Ноћ у јуну 02.45 Витезови из блата 03.15 Сити 03.30 Филм: Легенде о страсти

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak27 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 09.30 10.25 11.20 12.15 14.05 15.55 16.20 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Венчаница из снова Највећи губитник Луди за кућом - Америка Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Стручњак за торте Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Луди за кућом - Америка Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Згоднија од ћерке Потомство 24 сата у Ургентном центру

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Заборављена убиства 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Снимање рата 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Мистерије историје 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Ловци на нацисте 19.00 42 начина да се убије Хитлер 20.00 Ко си заправо ти? 21.00 Ланкастер у рату 22.00 Ла Џоја и ратници у магли 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Мистерије историје 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Бик Који Седи Ирски Паб Повратак Тајна у њиховим очима Невероватна госпођа Ричи Туристи Секси медицинске сестре Љубавне лекције

Ир ски паб Град Беј ли вуд у Ир ској има про бле ме са бу џе том. У по ку ша ју да их ре ше, гра ђа ни ор га ни зу ју по ет ско так ми че ње са на дом да ће са ку пи ти до вољ но нов ца од уче шћа... Уло ге: Еди Гри фин, Ро џер Аштон Гри фитс, Ана Фри ел Ре жи ја: Џон Ејрс (Си не ма ни ја, 13.15)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.58 Луди од љубави 10.12 Меркатска династија, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.48 Научна петица 15.14 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.02 8. спрат, ток шоу 18.49 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.08 Све у 7!, квиз 21.01 То је Европа 21.35 У Европи, док. серија 22.15 Отворено 23.00 Дневник 3 23.35 Циклус европског филма: Успомене из златног доба, филм 01.40 Жица 02.36 Меркатска динасија 02.59 Др Оз, ток шоу 03.40 Скица за портрет

Ро берт Ка ра дин

Кла ренс Џе ре ми Ло ган је на не бу. До жи вео је ср ча ни удар исти дан кад је ус пео да до го во ри нај ве ћи по сао за сво ју ма лу али успе шну ком па ни ју ко ја про из во ди ви де о и гри це. Ло га но ва же на спре ма се да игри цу про да ње го вом про тив ни ку, али у по моћ сти же ан ђео Кла ренс... Уло ге: Ро берт Ка ра дин, Кејт Тро тер, Ри чард Фиц па трик, Џеј ми Реј ни, Ни ко лас ван Бу рек, Реј чел Блан кард Ре жи ја: Ерик Тил (ХРТ 2, 13.26)

12.39 13.26 14.51 15.16 15.39 16.10 16.22 18.00 18.20 18.36 19.05 19.31 20.00 21.19 23.28 00.27 01.08 01.49 02.30 02.59

06.00 08.05 09.50 11.40 13.30 15.15 16.55 18.25 20.05 22.20 00.25 00.55 02.20 03.45 05.30

Трон: Легат Свештеникова ћерка Амелија Сети се Титана Пријатељство! Рамона и Бизус Случајност Приватни животи Пипе Ли Народни непријатељи Девојка која се играла ватром Како успети у Америци Људи Круг од осам Спој Филмови и звезде

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Чаробна младост Филм: Божићни пољубац Филм: Наш први Божић Убиства у Мидсамеру Филм: Позајмљивачи Филм: Божићна пошта Филм: Дантеов врх Филм: Ел Дорадо: Град злата

08.05 Поп Пикси, цртани 08.20 Клиници из пешчаника, филм 10.25 Ексклузив таблоид 10.50 Емператриз 12.35 Ружа ветрова 13.25 Крв није вода 15.00 Дебели Алберт, филма 16.00 Д-вор, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Д-вор, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Краљ лавова 3: Хакуна матата, филм 22.15 Норбит, филм 00.10 РТЛ Вести 00.25 Коло среће, филм 02.10 Астро шоу 03.10 Клинци из пешчаника, филм 04.50 РТЛ Данас

Нор бит

07.56 08.27 08.48 09.19 09.34 09.59 10.44

Ана Фри ел

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

Мала ТВ Конор на тајном задатку Невоље једног Бранимира Цртани филмови Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Мало злочест, мало добар, филм Писци и дела: Човек кога нема - Иво Андрић Кларенс, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Невоље једног Бранимира Руперт Ко пева, зло не мисли, филм Регионални дневник Жупанијска панорама Генерација Ипсилон Пипи Дуга Чарапа Гаража Дан ХОО-а, пренос Повратак мумије, филм Жица Хитна служба Трава зелена Завршни ударац Униврзум ума Назови 112

06.45 Божићна песма за једну диву 08.45 Божић за ожењене 10.10 Убиство у затворском дворишту 12.00 Татини анђели 13.30 Прерано рођен 15.00 Неухватљива истина 16.40 Дете беса 18.10 Потрага за веселим Божићем 20.10 Ноћ храбрости 21.50 Љубав и издаја 23.30 Божићни песма за једну диву 01.30 Божић за ожењене

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мрачна половина Како сам упознао Сару Полицајац из вртића Уврнута наука Дадли је закон Пет асова Сенке и магла Велика зверка Секси звер Мрачна половина Бездан Еротски сусрети

Ка да је био бе ба, ро ди те љи су ма лог Нор би та оста ви ли на сте пе ни ца ма ки не ског ре сто ра на, ко ји је ујед но био и си ро ти ште, па га је од га јао вла сник, го спо дин Вонг. Ту се спри ја те љио с Кејт, али де вој чи ца је убр зо усво је на... Уло ге: Еди Мар фи, Тен ди Њу тон, Те ри Круз, Клиф тон По вел, Ле стер Спит, Ку ба Гу динг Џу ни ор, Еди Гри фин Ре жиј: Бра јан Ро бинс (РТЛ, 22.15)

Тен ди Њу тон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Угаљ Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 09.30 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Сви спортови Уметничко клизање Скијашки скокови Фудбал Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Најјачи човек Бокс Мотоспортови Рели Сви спортови

Осумњичена је и историја

илош Минић 1961. пише да дотадашњи историјску генезу аутономија које су и по времену и третман аутономних јединица „може бити по разлозима свог настанка биле политичке креације само теоријска и политичка концесија мало- југословенског федерализма, а не послератне деценграђанском национализму“. Но, ипак не треба ис- трализације. Отуда је његова концепција обласних кључити могућност да специфичне ситуације захте- аутономија и схваћена као негација аутономије. вају и таква решења – да се компромисом иживе Но, Минић не сматра да његове концепције воде остаци национализма. Ти компромиси се примењују нестајању аутономија већ ширењу њихових права и од 1946. и њихов изостанак из новог устава „може деценетрализацији Србије. То се може извести према изазвати дискусије да ли се сужавају или не досада- ранијим искуствима, ако се један нови ’пакет’ надлешња права аутономних јединица и послужити као жности пренесе републикама. То би, с друге стране, аругмент шовинистима у редовима националних мањина.“ Сматра једино исправним да се уставни положај аутономних јединица уреди на принципу територијално-политичких организација. Такве су нужна претпоставка демократског централизма на којем треба да се заснива уређење сваке републике, па и Србије. Отуда је изричит да аутономне јединице „не могу бити саставни елементи Федерације, у којој је нађено решење националног питања„. Децидиран је у одбрани обласног карактера аутономних јединица на одређеним територијама у Србији. Сматра да су их уставна решења из 1953. сасвим добро дефинисала и да их не треба мењати већ уклопити у систем друштвеног самоуправљања. Нови Сад почетком шездесетих Тиме је поистоветио политичке основе аутономних јединица с обласном самоуправом допринело потпунијем и принципијелном формирасрезова. њу положаја Републике у систему Федерације. Предвиђа и да ће развитак срезова (њихово укрупИ у неким другим републикама постоје слични њавање) створити могућности за дубље промене услови за формирање обласних јединица уместо доуставне организације Србије, поготову ако се многе садашњих срезова, као и у Србији. Дакле, срезове не надлежности пренесу на општине. „Тако би се избе- треба предвиђати уставом. Мање народне републике, гла извесно потпуно излишна, некорисна централи- које оцене да код њих нема услова за формирање зација, која је само погодна области, треба да повере реподлога за појаву бирократпубличким органима надлеских тенденција.“ Отуда сма- Партијско руководство Војводине жности које би по Уставу притра да се таквим развојем срепадали обласним јединицама. је схватило да Минићев за стварају могућности и за То би било много лакше него елаборат није необавезујући конституисање аутономних што је било преузимање надтеоријски рад већ покушај области на подручју Србије. лежности срезова од стране републичког врха да укине Изричито сугерира и да се органа Црне Горе после укиаутономне јединице и сасвим уместо данашњих срезова, дања тамошњих срезова. углавном њиховим спајањем, После седнице Секретарирелативизира њихов образују области које ће обујата ПК-а од 16. маја 1961. на политички идентитет хватити шира подручја. Крикојој се расправљало о ставотерији за њихово формирање вима са састанка руководстатреба да буду „колико-толико посебни услови при- ва Војводине и Србије изгледало је да су противречвреде и живота становништва на тим територијама, ни ставови превладани. Међутим, Минићева уставна на основу којих је могуће образовати пет до седам студија показала је да су међу њима постојале дубље области у Србији, поред садашње две аутономне је- разлике у погледима на аутономију Војводине. Већ динице. на првом састанку Секретаријата, у присуству Јована Посебно истиче потребу да АПВ и АКМО остану Веселинова, Слободана Пенезића и Минића, те разкао и досад, с тим да се њихове компетенције обра- лике увелико су и схваћене као покушај републичког зују спајањем с надлежностима која су по досада- руководства да укине аутономне јединице или да пошњој пракси припадала народним републикама и истовећивањем аутономија и обласних самоуправа, срезовима. Статус области насталих на подручју Ср- сасвим релативизира њихов политички идентитет. бије треба у свему да се изједначи са статусом АПВ На састанку се показало да Минићеве уставне идеје и АКМО, „осим евентуалних извесних разлика које и нису, како је то представљано, само његове већ и може да наметне посебан национални састав станов- партијског руководства Србије. ништва на територијама садашњих аутономних једиСвој елаборат образложио је Минић и нагласио да ница“. се после разговора с руководством Војводине процеШта је стварни смисао ових уставних идеја тешко нило да нека нека питања аутономних јединица треје прецизно одредити. У неспорној тежњи да оства- ба разјаснити и „са ширег становишта“ јер о њима ри веће уставно јединство и сувереност Србије, Ми- није досад било политичких и научних расправа па је нић у аутономијама и њиховом дуалном статусу (да било „тешко наћи научни ослонац“. Многе ствари су и део југословенског федерализма и републичке остављене су пракси да их регулише, а ако се она државности) види основне препреке у реализацији „спонтано одвија, може довести до неоправданог тог циља. Довео је у питање и формално-правну и централизма и локализма“.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak27.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша пре ле па Ве не ра се дру жи у ва зду шном зна ку Во до ли је. За ин те ре со ва ни сте за све и сва шта, рас тр за ни на мно го стра на и на пе ти. Не мој те до зво ли ти да по пу ца те по ша во ви ма. Са бе ри те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 27. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Окол но сти ће вас во ди ти у ста ње ха о са па се усред сре ди те на сво је ци ље ве и при о ри те те. Не иди те су ви ше у ши ри ну. У љу ба ви сте ис кљу чи ви и не стр пљи ви у сво јим зах те ви ма. Парт нер је озби љан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Још увек сте рас по ло же ни да бу де те на парт не ро вој стра ни, чак и ка да због то га по пу шта те. Али, у дра гом и ле пом дру штву је увек за ни мљи ви је, по го то во ако вас то во ди од ре ђе ним пу тем.

Ме сец је упло вио у знак Во до ли је па сте скло ни нер во зи и бун ту про тив огра ни че ња. Ни је вре ме за озбиљ не по слов не са стан ке, али је сте за шет њу, пу то ва ња и дру же ња. Па жљи во у са о бра ћа ју!

Парт нер је ра за пет из ме ђу сно ва и ја ве па вас по ма ло за не ма ру је, што је нео про сти во. Али, увек су ту при ја те љи не дра ге осо бе ко је ће вам до пу ни ти и обо га ти ти дан. Мо гућ рас кид.

Не мо же те да ми ру је те, све и да хо ће те. Стал но би сте не што ра ди ли, што је ОК јер је до бро да сте фи зич ки ак тив ни. Ипак, не мој те по ку ша ва ти да ура ди те не мо гу ће. На ђи те ме ру у све му, злат ни сред њи пут.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја и од но си с ко ле га ма за слу жу ју ва шу па жњу. Не мој те пре те ри ва ти, ни ти се сва ђа ти. Још увек су при ја те љи и дру штво ме та ва шег ин те ре со ва ња. Стра сти и адре на лин.

Скло ни сте да иде те ли ни јом ма њег от по ра, и то је са свим ОК с об зи ром на тре нут ну си ту а ци ју. Из гле да да вам ни је до по сла, као ни мно гим дру ги ма. Пра зни ци су, ужи вај те у њи ма. По кло ни?

Тро ши те но вац мно го ви ше но што сте пла ни ра ли. Мо гу ћи су про бле ми на рад ном ме сту, од су ство са рад ни ка и ха о тич на ат мос фе ра. Бу ди те сми ре ни, спо кој ни и ста ло же ни. Мо гу ће је ле по пу то ва ње.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У љу бав ном од но су су ва жни до бра ко му ни к а ци ја и раз у ме ва ње. Ра ди те на то ме. Из ла зак до но си про вод. Оте жа ва ју ће и уз не ми ра ва ју ће окол но сти се мо гу од ра зи ти на ва ше здрав стве но ста ње.

Ам пли ту де ва шег рас по ло же ња ва ри ра ју из са та у сат. Час сте хај, час у да у ну. Све му то ме је крив при ти сак ко ји до жи вља ва те, гу бе ћи кон ти ну и тет у све му. Уко ли ко вам је до ста све га, по бег ни те.

Не мој те се пре ви ше ан га жо ва ти, већ се по ву ци те у свој про стор с дра гом осо бом. За поч ни те сла вље ра ни је. За слу жи ли сте сво је сло бод но вре ме, то је ре су срс ко јим рас по ла же те. Ма шта.

TRI^-TRA^

От кри ве на тај на V REMENSKA

PROGNOZA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

Пе ва чи ца Ди до ро ди ла је сво је пр во де те, а вест о то ме су об ја ви ли стра ни ме ди ји тек на Бо жић, иако је пе ва чи ца си на ро ди ла још у ју лу. Ди до је Стен ли ја ро ди ла у бол ни ци Пор тланд, ко ја се на ла зи у цен тру Лон до на. Отац де те та је њен су пруг Ро ан Ге вин, с ко јим се вен ча ла про шле го ди не. Ди до је не дав но при зна ла да су јој се пла но ви и ци ље ви по пи та њу ка ри је ре из ме ни ли на кон што је са зна ла да ће по ста ти ма ма. - То не ка ко има сми ру ју ћи учи нак на ме не и ми слим да је то ја ко ле по - из ја ви ла је. Пе ва чи ца, ко ја је на Бо жић про сла ви ла 40. ро ђен дан, свој по след њи ал бум „Safe trip home” об ја ви ла је 2008. го ди не.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA

Evropa

и маглОвитО

Madrid НО ВИ САД: Хлад но вре ме уз ма глу или ни ску облач ност са су ма гли цом. Мо гу ћи су крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ве тар слаб Rim ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а London мак си мал на 1 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру ма гла уз слаб мраз, а то ком да на по не где Cirih раз ве дра ва ње уз ма ло ви ше тем пе ра ту ре, а у ве ћи ни кра је ва ма гла Berlin и су ма гли ца оста је и то ком да на уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб ис точ ни или про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -4 Beч до 4 сте пе на. Varшava СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз и ма гла по не где. То ком да на хлад но и де ли мич но облач но уз сун ча не пе ри о де, а у Вој во ди ни и по ко тли на Kijev ма ма гла оста је и то ком да на уз хлад ни је вре ме у тим обла сти ма. Ве Moskva тар слаб ис точ ни или про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе Oslo ра ту ра од -5 до 6 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До пет ка су во. Ју тра ће St. Peterburg би ти хлад на уз слаб мраз и ма глу, ко ја ће се сре ди ном сед ми це за Atina др жа ва ти и то ком да на. На пла ни на ма ће та да би ти сун ча но и то пли је. У че твр так и пе так ра зи ла же ње ма гле, а у пе так на о бла че ње. Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Мо гу се оче ки ва ти уоби ча је не те го бе, по себ но код аст ма ти ча ра и ср ча них бо ле сни ка. Код осе тљи вих осо ба мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње.

11 13 10 3 10 5 8

Док тор ка же па ци јен ту: - Имам две ве сти, ло шу и још го ру. - Ко ја је ло ша? - Пре ма ла бо ра то риј ским на ла зи ма, оста ло вам је са мо 24 са та жи во та. - А још го ра? - Од ју че по ку ша вам да вас до би јем те ле фо ном.

6 5 5 7 13 6

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

49 (-14)

Slankamen

216 (-13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

102 (-18)

Zemun

281 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

266 (-10)

Bogojevo

93 (-14)

Panчevo

300 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

472 (0)

Titel

220 (-14)

NERA

Baч. Palanka 123 (-11) Novi Sad

131 (-11)

Tendencija stagnacije i opadawa

Hetin

46 (-18)

TISA

60 (1)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 218 (-17) S. Mitrovica 207 (-23)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

236 (-8)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja