Dnevnik 28.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 28. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23002 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIKOVA” TEMA PRA VIL NIK O SA DR@A JU I PRA VI MA PA CI JE NA TA I PAR TI CI PA CI JI U OVOJ GO DI NI

ra ~u ni ca za zdra ve i bo le sne u Sr bi ji str. 15

NASLOVI

Politika 2 Odricawa od blanko ostavki pod iznudom

Ekonomija 4 Jeftiniji {e}er sti`e u sredu

Novi Sad

VUK DRA[KOVI]

izazva}emo cunami, lopov je do lopova

9 Softverom protiv buba i glodara

Vojvodina 10 Majstor pobednik Gusanijade u Mokrinu 11 Kotlarnica podgrejala zrewaninske odbornike

str. 3

Crna 12 Opasnost vreba na ulici, pred zgradom i liftom

JOVAN KRKOBABI]

Koliko para toliko i penzija

str. 5

Vo za^ pre mi nuo, tro je po Vre \e no: Jed na oso ba je pre mi nu la, a tri su po vre |e ne u sa o bra }aj noj ne sre }i sino}, oko 18 sa ti, u Ki sa~ koj uli ci u No vom Sa du, kod nad vo `wa ka, na spram pum pe „Lu koil”. Pre ma pr vim sa zna wi ma, `i vot je iz gu bio vo za~ „su zu ki ma ru ti ja” s no vo sad skim re gi star skim ta bli ca ma, Z. R. (1949) iz Novog Sada, ko ji je iz ne -

po zna tih raz lo ga iz ne na da skre nuo pre ko pu nih li ni ja u su prot ne tra ke, gde se su da rio sa `u tim „No vus tak si” vo zi lom „golf”, u ko jem se, uz vo za ~a, na la zi lo dvo je put ni ka.

U ude su je `e na na me stu su vo za ~a u „ma ru ti ju” S. R. (1949) iz Novog Sada za do bi la te {ke te le sne po vr de. Ni je is kqu ~e no da je sta ri ji mu {ka rac, ko ji je bio za upra vqa ~em

ovog auto mo bi la, pre mi nuo usled in fark ta. U tak si ju su po vre |e ni M. A. S. (1973) i @. S. (1972) iz Fe ke ti }a. Po sle uka za ne le kar ske po mo }i u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, pu {te ni su ku }i. U iz vla ~e wu na stra da lih iz slu pa nog auto mo bi la u~e stvo va li su i pri pad ni ci Va tro ga sne bri ga de. Vi {e po da ta ka o ovoj ne sre }i o~e ku je mo iz po li ci je, na kon za vr {e ne is tra ge.

M. V.

NA GRO BQU U VR BA SU JU ^E SA HRA WE NE IVO NA I ISI DO RA SOL DO

neka ih an |e li ~u va ju

str. 13 str. 16 – 19

SPORT

n RUKOMET PONOVO OSVAJA ADU

n \OKOVI] STASAVA U VANSERIJSKOG TENISERA

n VIDI] SE NE PLA[I NIKOG OD RIVALA

n MILOVAN RAJEVAC SELEKTOR KATARA

Sun~ano Najvi{a temperatura 3°S

ponedeqak28.februar2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

KON GRES GRA \AN SKE INI CI JA TI VE GO RA NA CA

kosoVo

Pa co li: Na se ve ru }e vla da ti red No vo i za bra ni ko sov ski pred sed nik Be xet Pa co li iz ja vio je, to kom po se te ju `nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce, da }e to kom

we go vog man da ta u se ver nom de lu Ko so va za vla da ti red i za kon. „Za me ne ne po sto ji po jam se ver ili jug, to po sto ji u ge o-

graf skom smi slu, ali ne i po li ti~ ki i ad mi ni stra tiv no”, re kao je Pa co li to kom pr ve po se te Mi tro vi ci, pre no si KiM ra dio. „Bo ri }e mo se pro tiv svih kri mi nal nih gru pa ko je one mo gu }a va ju nor ma lan `i vot na ovoj stra ni, da se u bu du} no sti ni ko ne usu |u je da upe ri prst u bi lo kog sta nov ni ka, bez ob zi ra ko je je et ni~ ke pri pad no sti. Vi ste deo Ko so va i ima te po dr {ku i po sve }e nost ko sov skih in sti tu ci ja”, re kao je Pa co li. On ni je pre ci zi rao da li }e po de qe nost Mi tro vi ce i se ver Ko so va bi ti te me di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. „Gru pa za pre go vo re se for mi ra. Oni ima ju svoj dnev ni red, pro gram po dr `an od stra ne na {ih me |u na rod nih pri ja te qa, vla de Ko so va i, na rav no, Pred sed ni {tva. Osta vi mo ih da de lu ju po svom dnev nom re du”, re kao je Pa co li.

R. Traj ko vi}: Ni {ta ne o~e ku jem Po sla ni ca Je din stve ne srp ske li ste u Skup {ti ni Ko so va Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je ju ~e da ne o~e ku je da }e no va Vla da Ko so va do ne ti ne {to do bro na ro du, ni Al ban ci ma ni Sr bi ma, jer, ka ko je oce ni la, „ona ne ma ka pa ci tet da ta ko ne {to ura di”. Ona je po no vi la da Vla da ima pro blem sa le gi ti mi te tom, jer je na vlast do {la iz bor nom kra |om. Traj ko vi} je is ta kla da no vi pred sen -

dik Ko so va Be xet Pa co li „o~i gled no ima ve li kih am bi ci ja”, ali je oce ni la da je za we ga li~ no po ra zno to {to ga ni su pri hva ti li Al ban ci, od no sno sop stve no sta nov ni {tvo, ko je pre ma we mu ga ji od boj nost. Sr bi su gla sa li za Pa co li ja iako ni su vi de li ni {ta kon kret no, re kla je Traj ko vi} i do da la da }e se u bu du} no sti vi de ti da li on mo `e da ura di ne {to do bro.

Pe tro vi}: Iz bo ri na se ve ru 2013. go di ne Lo kal ni iz bo ri na se ve ru Ko so va bi }e odr `a ni za dve go di ne, iz ja vio je za Glas Ame ri ke mi ni star za lo kal nu sa mo u pra vu i pot pred sed nik Vla de Ko so va Slo bo dan Pe tro vi}, is ti ~u }i da je neo p hod no da na se ve ru Ko so va u {to kra }em ro ku, u pu nom ka pa ci te tu po~ nu da fink ci o ni {u ca ri na, sud stvo i po li ci ja. O~e ku je mo za dve go di ne lo kal ne iz bo re. U sva kom slu ~a ju pra vi }e mo uslo ve da se ti iz bo ri odr `e u naj bo qem mo gu }em re du. Sve stan sam ~i we ni ce da nas o~e ku je pu no iza zo va, ali sve ono {to bu de mo ra di li ra di }e mo u in te re su gra |a na ko ji `i ve na tom pro sto ru, re kao je Pe tro vi}. Ko men ta ri {u }i si tu a ci ju na se ve ru Ko so va, pred sed nik Sa mo stal ne li be ral ne stran ke je re kao da je kon fu zna i na {te tu obi~ nih gra |a na kao i sva ka si tu a ci ja ka da ili ne ma te si stem ili ima te vi {e si ste ma. Ono {to je neo p hod no, is ta kao je, da se u {to kra }em ro -

ku, upra vo usta no ve one in sti tu ci je ko je su ve za ne za sva ko dnev ni `i vot, po ~ev od ca ri ne, sud stva, po li ci je, da to funk ci o ni {e na naj bo qi mo gu }i na ~in i da po sto ji je dan si stem ko ji }e pre sve ga bi ti u in te re su gra |a na. Pe tro vi} ~e ku je po dr {ku Vla de, ali i po dr {ku Eulek sa ko ji pre sve ga ima man dat da im ple men ti ra tu oba ve zu. Pre ma we go vim re ~i ma, po sto ji pri prem ni tim za se ver nu Mi tro vi cu i on o~e kujm u na red nom pe ri o du in ten ziv ni ju sa rad wu. „Ne mam na me ru da spro vo dim bi lo ka kav pro gram ni pro je kat na sil no. To je ne {to {to je i stav i pre mi je ra. Ra di }e mo u in te re su gra |a na, ka ko na ju gu ta ko i na se ve ru”, na po me nuo je on. „Mi ap so lut no ne de li mo gra |a ne po ime nu i pre zi me nu, po naj ma we po po li ti~ kim par ti ja ma i pro sto ima mo oba ve zu da i tim qu di ma da mo jed nu al ter na ti vu za bo qi `i vot”, za kqu ~io je Pe tro vi}.

Ga {i: Di ja log u ne zgod no vre me Ko sov ski ana li ti ~a ri sma tra ju da za teg nu ti od no si vla sti i opo zi ci je ne bi tre ba lo da pred sta vqa ju pro blem to kom pred sto je }eg di ja lo ga Pri {ti ne i Be o gra da, ali da za bri wa va ko li ko se ma lo zna o sa mom pro ce su i is ti ~u da raz go vo ri sa Sr bi jom po ~i wu u ve o ma ne zgod no vre me za Ko so vo.

U vre me ka da se o~e ku je po ~e tak di ja lo ga , ko sov ska opo zi ci ja sta vqa le gi tim nost no vih in sti tu ci ja pod sum wu, te su ne ki na ja vi li i da }e se obra ti ti Ustav nom su du ka ko bi se raz mo tri lo da li je iz bor pred sed ni ka Ko so va pre kr {io Ustav Ko so va ti me {to je odo bre na pa u za to kom taj nog gla sa wa po sla ni ka u Skup {ti ni Ko so va. Kre nar Ga {i iz In sti tu ta za po li ti~ ka is tra `i va wa u Pri {ti ni oce nio je da raz go vo ri sa Sr bi jom po ~i wu u ve o ma ne zgod no vre me za Ko so vo, naj pre za to {to Ko so vo pro la zi kroz se ri ju in sti tu ci o nal nih kri za, a kao dru go, sa ma ide ja za po ~e tak ovih raz go vo ra ni je po te kla sa Ko so va, ve} je to plan EU i Sr bi je, pre neo je Ra dio Slo bod na Evro pa. On sma tra da }e to kom di ja lo ga, bez ob zi ra

na tre nut ne od no se po zi ci je i opo zi ci je, pri stup pre ma svi ma pi ta wi ma sa Sr bi jom bi ti isti.

“Sma tram da }e ve }i na po li ti ~a ra i po li ti~ ke par ti je na Ko so vu go vo ri ti u istom gla su ka da su u pi ta wu sva pi ta wa u ve zi sa Sr bi jom.” Pre ma we go vim re ~i ma, po zna to je da po sto je po li ti~ ke sna ge, kao {to je po kret Sa mo o pe de qe we, ko ji ima pro gram pro tiv ovih pre go vo ra, ali ka ko je re kao, ne mi sli da opo zi ci ja mo `e pred sta vqa ti pro blem za to {to je pri ti sak me |u na rod ne za jed ni ce, na ro ~i to EU, ve o ma ve lik da ovi raz go vo ri za po~ nu. On, me |u tim, do da je da je te {ko pred vi de ti ko li ko }e ko sov ska de le ga ci ja bi ti le gi tim na da raz go va ra sa Sr bi jom, s ob zi rom da ni je mno go to ga po zna to u ve zi ovih raz go vo ra.

Sti ~e se uti sak da za ove pre go vo re ni ko ni je u pot pu no sti spre man, na po me nuo je on i do dao da je Sr bi ja naj sprem ni ja. “Mi ula zi mo u pro ces o ko me ne zna mo na ko jem }e ni vou bi ti or ga ni zo van, kao ni o ~e mu je ta~ no re~. Ta ko da, ne sa mo da Ko so vo ni je sprem no, ve} ni su ni Sr bi ja ni EU”.

Da ~i}: U Sr bi ji ni ko ne sme da bu de dis kri mi ni san Pred stav ni ci Go ra na ca uka za li su ju ~e, na Kon gre su Gra |an ske ini ci ja ti ve Go ra na ca, na lo{ po lo `aj te ma win ske za jed ni ce, dok je za me nik pre mi je ra Sr bi je i mi ni star po li ci je po ru ~io da u Sr bi ji ni ko ne sme bi ti dis kri mi ni san. „Ni ko ko ni je Sr bin ne sme da bu de dis kri mi ni san za to, ali isto i Sr bi ko ji `i ve u sre di na ma gde su u ve }i ni pred stav ni ci dru gih na ro da ta ko |e ne sme ju bi ti dis kri mi ni sa ni”, re kao je Da ~i} i po ru ~io da o~u va we iden ti te ta ma win skih za jed ni ca ne mo `e da {te ti mo der noj i de mo krat skoj dr `a vi ka kva Sr bi ja tre ba da bu de.Da ~i} je do dao da je si stem vred no sti u Sr bi ji da nas ve o ma po re me }en i da se qu di tak mi ~e u ne ga tiv nim stva ri ma, ume sto da se bo re za bo qi i kva li tet ni ji `i vot. „Na {a bu du} nost, kao i pro {lost, tre ba da bu de is pu we na za jed ni {tvom Sr ba i Go ra na ca, s ci qem da o~u va mo mi ran `i vot svih nas u Sr bi ji”, is ta kao je Da ~i} i do dao da je bi lo na sil ni~ kih ~i no va nad Go ran ci -

ma, ali da su ti slu ~a je vi re {e ni. Pred sed nik Gra |an ske ini ci ja ti ve Go ra na ca Or han Dra ga{ iz ja vio je da Go ran ci u sre di na ma u ko je su do {li na kon {to su po be gli od si ro ma {tva i te ro ra na Ko so vu i Me to hi ji ni su na i {li na raz u me va we i da su iz lo `e ni „asi mi la ci ji,

po ni `e wu i pret wa ma”.Dra ga{ je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma Kon gre sa Go ra na ca, re kao da je to bi lo po seb no iz ra `e no na kon sa mo pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je, ka da su Go ran ci u Sr bi ji na pa da ni jer su svi mi sli li da su u pi ta wu Al ban ci.

„Ne } e m o me w a t i ime, osta je mo Go ran ci, a vi u~i te ko smo”, po ru ~io je Dra ga{ i na po me nuo da Go ran ci ne ma ju dru gu ze mqu ne go Sr bi ju i da ni ko ne ma pra va da na wu po la `e vi {e ne go oni. Dra ga{ je do dao da Go ran ci ne ma ju svoj na ci o nal ni sa vet, a da se za svo ja pra va je di no bo ra pre ko stran ke - Gra |an ske ini ci ja ti ve Go ra na ca.

Za m e n ik pred s ed n i k a Srp s ke na p red n e stran k e Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je oku pqe ni ma da je raz li ~i tost u Sr bi ji bla go slov, a ne hen di kep i da sve gra |a ne u Sr bi ji da nas iste mu ke mo re, bez ob zi ra na wi ho vu raz li ~i tost.

Gra |an ska ini ci ja ti va Go ra na ca osno va na je 2002. go di ne, s ci qem o~u va wa iden ti te ta Go ra na ca u Sr bi ji. Pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta Ni ko la Sa mar xi} na veo je da su Go ran ci most iz me |u Al b a n a c a i Sr b a, iz m e | u isla ma i hri {}an stva, ali i je di na za jed ni ca ko ja mo `e da po mi ri te su prot no sti.

ZBOG NE U MO QI VO STI BRI SE LA PO LI TI^ KA ELI TA U SR BI JI NA MU KA MA

Od ri ca we od blan ko ostav ki pod iz nu dom Na kon vi {e go di {wih upo zo re wa iz de la stru~ ne jav no sti, ali, pre sve ga zbog sve u~e sta li jih i sve gla sni jih za mer ki iz Bri se la, vla da ju }e stran ke u Sr bi ji ne ra do su pri stu pi le ogra ni ~a va wu po li ti~ ke mo }i.

U Evrop skoj uni ji, na i me, vi {e ne `e le da `mu re nad maw ka vo sti ma ov da {weg par la men ta ri zma, ko je se ogle da ju i u iz bor nim pro pi si ma i u fa mo znom in sti tu tu blan ko ostva ki, a ko ji ma po li ti~ ke stran ke di rekt no kon tro li {u i ras po de lu man da ta i de lo va we na rod nih po sla ni ka.

Vla da ju }e stran ke i ne kri ju da su se na ovaj po tez od lu ~i le ne voq ko, pa se ta ko kao kqu~ ni ar gu ment u ube |i va wu ko a li ci o nih part ne ra, kao i opo zi ci o nih po sla ni~ kih gru pa, ko ri ste su ge sti je i pre po ru ke iz Bri se la. „Do bi li smo vr lo ja sne su ge sti je da ne ma vi {e de mo krat skih skup {ti na u ko ji ma jo{ uvek po sto je blan ko ostav ke. S dru ge stra ne, bi lo bi do bro da iz bor ne li ste bu du ta kve da, ka da gra |a ni gla sa ju, zna ju ko su wi ho vi po ten ci jal ni po sla ni ci”, sa op {ti la je ne dav no {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Pred sed nik „Tran spa rent no sti Sr bi je„ i pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o- gra du Vla di mir Go a ti iz ra zio je na du da }e na ja vqe ne pro me ne iz bor nih pro pi sa ko na~ no omo gu }i ti uvo |e we „stvar nog par la men ta ri zma” u Sr bi ji i da ne }e bi ti po ku {a ja da se wi ma za ba {u re uski par tij ski in te re si i da se pre va ri Evrop ska uni ja.

– Bri sel, uosta lom, bo qe po zna je na {e iz bor ne za ko ne i smi ca li ce ne go {to to zna ju i mno gi qu di u na {oj Vla di. Ta ko da ne ve ru jem da }e u ve zi s tim mo }i da se iz dej stvu je ne ka spek ta ku lar na pre va ra Evrop ske

za cij ske i an ti de mo krat ske tvo re vi ne. Do da je, me |u tim, da ni ko na ta upo zo re wa ni je obra }ao pa `wu, ni ti iz sve ta po li ti ke, ali ni iz de la na u ke.

– Is pa da da ov de ne {to po sta ne zna ~aj no tek kad to ka `e

Bri sel, uosta lom, bo qe po zna je na {e iz bor ne za ko ne i smi ca li ce ne go {to to zna ju i mno gi qu di u na {oj Vla di (Vla di mir Go a ti) uni je, te da }e mo ko na~ no do }i na tlo stvar nog par la men ta ri zma kao sve dru ge ze mqe EU – oce nio je Go a ti u iz ja vi za „Dnev nik”.

On na po mi we da je i sam od ustav nih pro me na 2006. go di ne uka zi vao na {tet nost uvo |e wa blan ko ostav ki na po sla ni~ ke man da te, kao jed ne an ti ci vi li -

Evrop ska uni ja. A to ma lo do vo di u pi ta we i mo ti ve ove vla de – ka `e Go a ti.

On ipak sma tra je sad naj va `ni je da se blan ko ostav ke ko na~ no eli mi ni {u i da po sla ni ci slo bod no ras po la `u svo jim man da ti ma, iako su, ka ko je pri me tio, mno gi me |u wi ma bi li „vr lo sre} ni u toj svo joj ne slo bo di”.

Po li ti~ ka eli ta te {ka za pro me ne Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} sma tra da je po li ti~ ka eli ta pri mo ra na na uki da we blan ko ostav ki jer je na to na te ra na iz EU. – O~i gled no je da se u ovaj pro ces u na {em par la men tu ni je u{lo iz do bre vo qe na {ih po li ti~ kih ak te ra. Oni sva ka ko ni su bi li vo |e ni mo ti vom da se po boq {a funk ci o ni sa we par la men ta, ni ti na me rom da se po slan ci ma da vi {e pro sto ra za ne za vi sno de lo va we. Sve mu se pri stu pa kao ne koj vr sti po li ti~ ke oba ve ze na met nu te iz EU – oce nio je Stan ko vi} u iz ja vi za na{ list.

On ka `e da i po ku {a ji da se iz na |u „re cep ti” ka ko da se stran ke „za {ti te” od ne po slu {nih po sla ni ka i one mo gu }e ih u to me da man -

dat pre ne su u dvo ri {te dru ge par ti je, po ka zu ju da se tom pro ble mu ne pri stu pa na od go va ra ju }i na ~in.

– Tra `e we ne kih spe ci fi~ nih re {e wa „pri me re nih na {im okol no sti ma” ne }e bi ti od go vor ko ji }e za do vo qi ti Bri sel. I na {a po li ti~ ka eli ta mo ra da pri hva ti to da ona ni je sve mo} na i da we na po li ti~ ka mo} mo ra bi ti ja sno ogra ni ~e na, a to je ne {to {to je za eli tu naj te `e. Jer, mo del neo gra ni ~e ne vla sti, od no sno par ti to kra ti je, je ste omi qe ni mo del ko ji ov de ima du gu tra di ci ju i ko ji }e se vr lo te {ko me wa ti. U stva ri, me wa }e se je di no za hva qu ju }i pri ti sku ko ji do la zi spo qa – sma tra Stan ko vi}.

Ko men ta ri {u }i na ja ve pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} da }e se u iz me ni iz bor nih pro pi sa tra `i ti re {e we ko jim }e se po sla ni ci ipak one mo gu }i ti da pre la ze u dru ge po sla ni~ ke gru pe, na ro ~i to one ide o lo {ki ne srod ne(?!), Go a ti je ka zao da je to pot pu no po gre {an pri stup. Na i me, dok ve }i na stra na ka tvr di da slo bo da pre la za ka po sla ni ka iz jed ne stran ke u dru gu po go du je ko rup ci ji, na{ sa go vor nik uka zu je na to da se ko rup ci ja za pra vo do ga |a u jed noj dru goj fa zi.

– Kqu~ ni pro blem je u to me {to je iz bor ni pro ces po sre dan, od no sno {to po ~la nu 84 Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka ima mo ne {to {to ne po sto ji nig de u sve tu: da par tij ski fa ra o ni u ro ku od de set da na na kon iz bo ra s iz bor ne li ste iz vu ku one kan di da te ko ji obi~ no ni su naj spo sob ni ji, ve} ko ji su naj lo ja ni ji. I to je ide a lan pe riod za ko rup ci ju jer mi ne zna mo kri te ri ju me po ko ji ma se do de qu ju man da ti – pod vla ~i Go a ti.

On ta ko |e na po mi we da ta kav po sred ni par la men ta ra ni si stem u Sr bi ji po sto ji jo{ od 1992. go di ne, na vo de }i da to ni kom od po li ti~ kih ak te ra ni je sme ta lo dok ni su do bi li pac ke iz Bri se la.

– Zbog to ga mi za pra vo ne ma mo par la men ta ri zam, ne ma mo par la men tar ne gru pe, jer ne ma mo ni po sla ni ke ve} pri vre me ne par tij ske de le ga te ko ji ne ma ju ni mi li me tar aut no mi je – is ta kao je Go a ti.

B. D. S.

politika

dnevnik

NA SED NI CI GO LI DER SPO TRA @I KO RE NI TE PRO ME NE DR @AV NE PO LI TI KE

Dra {ko vi}: Iza zva }e mo cu na mi, lo pov je do lo po va Pred sed nik SPO Vuk Dra{kovi} po ru ~io je ju ~e na sed ni ci Glav nog od bo ra te stran ke, da je Sr bi ji po tre ban ko re nit za o kret u dr `av noj po li ti ci, jer je sta we u ze mqi da le ko od do brog.

- Je di no je do bro {to se za ta la sa lo, ali ne }e bi ti do bro ako se za vr {i sa mo na to me. Za da tak SPO je da iza zo ve cu na mi ko ji }e do ve sti do te meq ne re kon struk ci je dr `av ne stra te gi je i po li ti ke- re kao je Dra {ko vi}. On je od SPO za tra `io da „ta la sa” ka ko bi stran ke sa li ste „Za evrop sku Sr bi ju” pri si li li da se vra te pro gra mi ma za ko je su se bo ri li od 1990. do 2000. go di ne.

Dra {ko vi} je ka zao da je SPO sve stan i opa sno sti da wi ho ve `r tve bu du za bo ra vqe ne, a bi o gra fi je iz bri sa ne, na vo de }i da je pred „vra ti ma vla sti voj ska ob u ~e na u la `ne ko {u qe Evro pe”.

„Ha ni bal an te por tas”, re kao je Dra {ko vi} i do dao da su u toj voj sci „per ja ni ce ne ka da {weg JULa, ko je su iz da le SPO, \in |i }a i Ko {tu ni cu, sr` Mi lo {e vi }e vog te ro ri sti~ kog po ret ka i taj ku -

ni”. Li der SPO je ka zao da je u tim re do vi ma kon cen tri sa na ogrom na vo qa da se is ko ri ste gre {ke pro ve rop ske ko a li ci je u Sr bi ji.

- Mi sle da }e mo ih do ~e ka ti na ko le ni ma da ze mqu po ve du 20 go di na una zad. To ne }e mo do zvo li ti. SPO je spre man za bor bu, re kao je Dra {ko vi} i do dao da se ~lan stvo te stran ke pri pre ma za mo gu }e ob ra ~u ne sva ke vr ste sa oni ma pro tiv ko jih su se ve} bo ri li.

Po Dra {ko vi }u ogrom na sred stva iz bu xe ta od no si kri mi nal, a go di {we mi li jar du evra od la zi na „ili zu ju o~u va wa su ver ni te ta na Ko so vu i Me to hi ji” i do dao da se u po sled wih 10 go di na si ste mat ski uni {ta vao se qak, a ener get ski sek tor „ra si pao i raz vla ~io”.

- Ni je to sa mo u Ko lu ba ri, svu da gde ma lo za gre be te je ta ko - lo pov do lo po va. Ti mi {e vi su iz gri zli na {e sno ve i ide a le-

do dao je Dra {ko vi}. ^la no vi SPO na sed ni ci GO raz ma tra li su po li ti~ ku si tu a ci ju u Sr bi ji, or ga ni za ci o na pi ta wa i do -

Sr bi ji du {a u no su Vuk Dra {ko vi} je upo zo rio da se dr `a va od no si ba ha to i neo d go vor no pre ma nov cu iz bu xe ta, „da je bi lo do sta sla va, aka de mi ja i po ka znih ve `bi”, is ta kav {i da se tre ba okre nu ti Sr bi ji ko joj je du {a u no su i cen tral nim stra te {kim pro jek ti ma - ula ga wi ma u se lo i in fra struk tu ru.

- Ni je ta~ no da u bu xe tu ne ma nov ca. Ima, ali ga tre ba druk ~i je tro {i ti- na gla sio je Dra {ko vi} i do dao da se u bu xe tu mo gu na }i dve mi li jar de evra ko je }e se pru sme ri ti so ci jal no i eg zi ste ni ci ja no ugro `e nim gra |a ni ma. sa da {we re zul ta te ra da te stran ke.

D.Mi li vo je vi}

VLA DA JU ]A KO AL I CI JA JO[ BEZ DO GO VO RA

Ni mo del 3:1:1 ni je ko na ~an O~e ku jem od po ne deq ka pred lo ge Vla de, a naj ka sni je 8.mar ta, jer smo ko sta to va li ostav ke tri mi ni stra i ako ne bu de do ta da fi na li zo van do go vor oko ra kosntruk ci je, on da mo ra ju bi ti po zna ti pred lo zi za no ve mi ni stre, jer is ti ~e za kon ski rok od 15 da na, iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik“ pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je i pot pred sed ni ca SPS Slavica \uki} Dejanovi}. Ona je po tvr di la da ko a li ci ja jo{ uvek raz ma tra vi {e mo de la re kon struk ci je Vla de i da je i ona upo zna ta sa in for ma ci jom na {eg li sta da je je dan od wih for mu la „3: 1: 1“. No, o~i to je da ni ovaj vi kend ni je do neo na ja vqi van fi nal ni do go vor li de ra na vla sti.

Na i me, ka ko je „Dnev nik“ sa znao u vr hu vla sti, i pi sao o to me, de mo kra te su po nu di le raz li ~i te va ri jan te o ko ji ma se vo di raz go vor na vr hu unu tar vla da ju }e ko a li ci je, a po sled wi je upra vo mo del „3:1:1“, ko jim bi se DS od re kla tri mi ni star stva, G 17 plus jed nog, kao i SPS. For mu la svo di ka bi net pre mi je ra Mirka Cvetkovi}a na 20 mi ni sta ra, a ob je di ni la bi se mi ni star stva in fra struk tu re i ener ge ti ke, ko ju dr `i SPS, a na ~e lu su Milutin Mrkowi} i Petar [kundri}, NIP sa Mi ni star stvom za eko no mi ju i re gi o- nal ni raz voj, ko ji su u in ge re ci ji G 17 plus, a vo di li su ih Mla|an Dinki} i Verica Kalanovi}. Ka da je u pi ta wu DS do {lo bi do in te -

Vla da po me ri ide a la 1990-2000 Li der SPO Vuk Dra{kovi} iz ja vio je ju ~e da lo {e i ne spo sob ne mi ni stre tre ba sme ni ti, a vla du, ako je pre glo ma zna, sma wi ti, ali da te meq na re kon struk ci ja pod ra zu me va vra }a we ide a li ma vla da ju }e ko a li ci je od 1990. do 2000. go di ne. On je re kao da je SPO spre man da se od rek ne svog mi ni star skog me sta u Vla di, u ko joj po sto ji po we mu ras po lo `e we za re ko struk ci ju za ko ju se za la `e. Ka ko je is ta kao SPO ne bo ji „po li ti~ kog ta la sa wa”, ali da ne }e bi ti do bro uko li ko se za vr {i na to me da li }e jed nog mi ni stra za me ni ti dru gim ili }e dvo ji cu mi ni sta ra za me ni ti je dan.

gra ci ja mi ni star sta va za qud ska i ma win ska pra va sa prav dom, a na ~e lu re so ra su Svetozar ^ipli} i Sne`ana Malovi}, po qo pri vre de i tr go vi ne, ko je vo de Sa{a Dragin i Slobodan Milosavqevi} i ve ra sa dr `av nom upra vom i lo kal nom sa mo u pra vom, ko ji su u ru ka ma Bogoquba [ijakovi}a i Milana Markovi}a. Po ovoj po sled woj va ri jan ti, za ko ju u SPS tvr de da jo{ uvek ni je fi nal na, a ko ja je na osno vu na {eg iz vo ra pri hva tqi va i za so ci ja li ste ne bi se za di ra lo u sr` ko a li ci o nog spo ra zu ma i re me tio ras po red sna ga u Vla di ko je su stran ke do bi le na osno vu we ga.

- DS je i{la i na o{tri je va ri jan te re kon struk ci je, ko je su vo di le ~ak ka stva ra wu 15 mi ni star sta va, ali to u ak tu el noj ko a li ci ji ni je mo gu }e, po seb no stva ra we ve li kog mi ni star stva sa o bra }a ja, gra |e vi ne, ur ba ni zma i in fra struk tu re ob je di wa va wem re so ra in fra struk tu re, NIP i eko lo gi je i pro stor nog pla ni ra wa. To je osta lo za bu du }e va ri jan te sma we wa re pu bli~ kog Ka bi ne ta, ob ja {wa va na{ iz vor.U osno vi ra di kal ni jih za hva ta ko ji su ina ~e bi li u op ti ca ju me re no je , „ko li ko je ono {to se gu bi vred no do bit -

ku“, po put za mi sli o spa ja wa re so ra na u ke i te le ko mu ni ka ci ja i osta lih va ri jan ti, gde je on da bio ne po ho dan no vi ko a li ci o ni spo -

Da ~i} se jo{ ni je ukqu ~io Za me nik pre mi je ra i li der SPS Ivica Da~i} re kao je ju ~e no vi na ri ma da jo{ ne ma ko na~ nog do go vo ra o re kon struk ci ji vla de i da ni je bi lo sa stan ka li de ra svih stra na ka vla da ju }e ko a li ci je na tu te mu.

- Ni smo in for mi sa ni da li je do {lo do ko na~ nog do go vo ra pre sve ga unu tar li ste ZES da bi smo mo gli da se iz ja {wa va mo, re kao je Da ~i}, uz opa sku da SPS mo `e da ima pred lo ge za re kon struk ci ju, ali ni je ume sno da ih ona da je. ra zum. O~i to da je u pred iz bor noj go di ni to bio pre ve lik „za lo gaj“ za vla da ju }u gar ni tu ru, a iz gle da da i ova „mla ka“ re kon struk ci ja spa ja wa mi ni star sta va i na taj na ~in sma we we Vla de, uz ne ke per so nal ne pro me ne, ni je ni ma lo ma wi.

D. Mi li vo je vi}

rekli su

Vu ~i}: O pro te stu 20. mar ta Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Tomislav Nikoli} sa op {ti }e 20. mar ta da tum ka da }e na pred wa ci or ga ni zo va ti pro te ste, uko li ko im vlast ne iza |e u su sret i ne is pu ni wi ho ve zah te ve, na ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka te stran ke Aleksandar Vu~i}. On je no vi na ri ma u Cen tru „Sa va”, gde je pri su stvo vao Kon gre su Gra |an ske ini ci ja ti ve Go ra na ca, re kao da na pred wa ke na za ni ma pri ~a o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je, ve} da se ras pi {u van red ni par la men tar ni iz bo ri. „Re kon struk ci ja vla de u ovoj ze mqi ni ko ga ne in te re su je, qu de za ni ma pro me na vla sti, bo qi `vot, ka kva }e bu du} nost wi ho ve de ce bi ti. Nas to ne in te re su je, mi se po la ko pri pre ma mo i o~e ku jem da ne gde oko 20. mar ta Ni ko li} sa op {ti ta ~an da tum ka da }e mo iza }i na mir ne, de mo krat ske i ci vi li zo va ne pro te ste i ka da }e mo do bi ti ono {to tra `e gra |a ni, a to su pro me ne i iz bo ri”, re kao je Vu ~i}.

Ri sti vo je vi}: Uklo ni ti ta ko zva ne za sta ve Voj vo di ne Po kra jin ski od bor DSS osu dio je ju ~e ”prak su is ti ca wa ta ko zva ne ’za sta ve Voj vo di ne’” i za tra `io ukla wa we ta kvih za sta va sa svih obje ka ta or ga na po kra jin ske auto no mi je i lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni. Gra |a ni ma se nu di no va {a re na la `a u vi du per for man sa LSV, ko ji iz gle da ima ju za ciq da se u dr `a vi Sr bi ji, po red ’Da na za sta ve’ ko ju or ga ni zu ju Al ban ci, us po sta vi imi ta ci ja tog pra zni ka u Voj vo di ni - na veo Branislav Ristivojevi}, pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DSS za Voj vo di nu. DSS tra `i da se „od mah i neo d lo `no iz vr {i na log Ustav nog su da iz 2006. go di ne ko ji je Skup {ti ni Voj vo di ne na re dio uki da we ne u stav ne od lu ke o ta ko zva noj ’za sta vi’ iz 2004. go di ne i da se „ob u sta vi prak sa ne u stav nih i ne za ko ni tih pri ti sa ka i pri nu de ko ju vr {i po kra jin ska vlast i po je di ne stran ke u Voj vo di ni, pred vo |e ni LSV, na or ga ne lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni da is ti ~u ta ko zva nu ’za sta vu Voj vo di ne’”.

Tri van: Ri ja li ti pro sta kluk Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Jelena Trivan iz ja vi la je ju ~e da po sled wa do ga |a wa u ri ja li ti pro gra mi ma po ka zu ju da vi {e ne ma gra ni ca u pro mo ci ji na si qa, pro sta klu ka i go vo ra mr `we i da ta kvo alar mant no sta we tra `i ozbiq nu i od lu~ nu re ak ci ju. „An ti se mit ski is tu pi i go vor mr `we ko ji su se mo gli ~u ti mo ra ju bi ti ozbiq no sank ci o ni sa ni, jer je ja sno da su, ka da je re~ o ovim pro gra mi ma, pre |e ne sve za kon ske, a ne sa mo kul tu ro lo {ke gra ni ce”, ka za la je Tri van za Ta njug.Ona je na ovaj na ~in re a go va la na vre |a we pri pad ni ka je vrej skog na ro da u ri ja li ti pro gra mu „Dvor” na te le vi zi ji Pink. „Za to RRA mo ra da pre du zme od lu~ ni je me re, a za to mo ra da ima po dr {ku ~i ta ve jav no sti, po li ti~ kih stra na ka i ci vil nog dru {tva”, is ta kla je Tri van. Naj no vi ji in ci dent u emi si ji „Dvor” do go dio se ka da su u~e sni ci tog pro gra ma, pe va ~i ca Maja Nikoli} i pe va~ Milo{ Bojani} na uvre dqiv na ~in go vo ri li o Je vre ji ma.

ponedeqak28.februar2011.

3

KUL SKI ^VOR NE MO GU ]E RAZ MR SI TI

Me wa `a stra na~ kih dre so va Po sled wih ne ko li ko go di na pri vo le li ne to da se pri kqu ~e funk ci o ni sa we SO Ku la ni ka ko ve }in skoj ko a li ci ji. De mo kra te se ne mo `e na zva ti nor mal nim, a su u to me i us pe le ta ko {to su tro po sled wi in ci dent s iz ba ci va - je od bor ni ka vra ti le u svo je „ja to“ wem ~e tvo ro no vi na ra sa sed ni ce kao i ak ci jom for mi ra wa no ve od SO vr hu nac je, naj bla `e re ~e no, bor ni~ ke gru pe SPS-a, u ko ju je ~ud nih po te za ru ko vod stva kul ske pre {lo tro je ra di ka la i ko ja se op {ti ne. Prak ti~ no jo{ od 2005. go di ne, u SO Ku la ni jed na vlast ni je us pe la da po ve `e ba rem go di nu i po nor mal nog funk ci o ni sa wa.

Mo glo bi se re }i da je sve po ~e lo 5. ja nu a ra 2005. go di ne, na Tu cin dan, ka da je do {lo do ma sov ne tu ~e od bor ni ka, od ko jih je ve li ki deo i da nas u lo kal nom par la men tu. Ne ko li ko me se ci ka sni je, zbog ne le gi tim nog kon sti tu i sa wa Skup {ti ne od ve }in ske ko a li ci je ko ju je pred vo dio DS, u kul sku op {ti nu su uve de ne pri vre me ne me re, ras pu {te na je SO i ras pi sa ni van red ni lo kal - Sve to zar Bu kvi} ni iz bo ri na ko ji ma je u sep tem bru ta ko |e pri kqu ~i la ve }in skoj ko 2005. po be di la {a re na ko a li ci ja a li ci ji.

SRS–DSS–SPS-a i Ze le na stran U me |u vre me nu, od Uprav nog su ka. Me |u tim, zbog su ko ba u okvi ru da je sti glo jo{ ne ko li ko pre su da te ko a li ci je, u apri lu 2006. go di - ko ji ma se po ni {ta va ju ne ke od lu ne u kul skoj op {ti ni je odr `an ke SO Ku la o do de li i za me ni re fe ren dum na ko jem je iz gla san man da ta, ta ko da lo kal ni par la opo ziv pred sed ni ku op {ti ne Tihomiru \uri~i}u iz Srp ske ra di kal ne stran ke, da bi na iz bo ri ma ^e ti ri pu ta za no vog pred sed ni ka op {ti ne u po l a gao za kle tvu ju nu iste go di ne bio iza bran Svetozar Bukvi}, ko ji i da nas oba vqa Upra vo zbog kon fu znog od tu funk ci ju. lu ~i va wa, a mo `da i s na me Po ~et kom 2007. u kul skoj op rom, od bor nik DS-a Milovan {ti ni je odr `an no vi re fe ren dum Bo{kovi} je u pret hod nih na ko jem su se gra |a ni iz ja {wa va ne ko li ko me se ci ~ak ~e ti ri li o po ve re wu Sve to za ru Bu kvi }u. pu ta po la gao od bor ni~ ku za Gra |a ni su od lu ~i li da Bu kvi} kle tvu! On je, ina ~e, pre me osta ne na ~e lu op {ti ne, a Skup sec da na gla sao za spor ni {ti na, ko ja je tra `i la opo ziv, bi Pra vil nik zbog ko jeg su no la je ras pu {te na i u kul sku op vi na ri pre ne ko li ko da na iz {ti nu su dru gi put uve de ne pri ba ~e ni sa sed ni ce, a Uprav ni vre me ne me re ko je su tra ja le sve sud ka `e da to ni je smeo da do ma ja 2008. go di ne, ka da su odr ra di jer u tom tre nut ku ni je `a ni lo kal ni iz bo ri. Na tim iz bio od bor nik te se po sta vqa bo ri ma po be du je od ne la ko a li ci pi ta we da li je taj Pra vil ja DS–DSS–SVM-a ko ja for mi ra nik i usvo jen. Bo {ko vi} je vlast i na me sto pred sed ni ka op tek na kon iz ba ci va wa no vi {ti ne po no vo po sta vqa Sve to za na ra po ~e tvr ti put po lo `io ra Bu kvi }a, dok za pred sed ni ka za kle tvu za od bor ni ka.

SO Ku la ime nu je Velibora Miloji~i}a.

Upra vo je su kob ove dvo ji ce ment go to vo na sva koj sed ni ci mo ~el ni ka lo kal ne sa mo u pra ve ra da po od lu ka ma Uprav nog su da uzrok ago ni je ko ja tra je ve} pu nu po ni {ta va ne ka svo ja ra ni ja re go di nu. Na i me, u mar tu pro {le go - {e wa. di ne, na Bu kvi }e vu ini ci ja ti vu, Kon stant no raz mi mo i la `e we skup {tin ska ve }i na je sme ni la za za ko nom pri li kom do no {e wa Mi lo ji ~i }a s me sta pred sed ni ka od lu ka, ne po {to va we od lu ka ko je SO, isto vre me no za me niv {i i pe - sti `u iz Uprav nog su da, od bor ni to ro od bor ni ka DS-a ko ji su ga po - ci ko ji od sed ni ce do sed ni ce me dr `a va li. Po {to su za me ne ne po - wa ju stra na~ ke dre so ve i, ge ne ral slu {nih od bor ni ka DS-a spro ve - no, kraj we kom pli ko va na si tu a ci de ne uz po mo} blan ko ostav ki, ja u SO Ku la ko ju je prak ti~ no ne Uprav ni sud je na kon ne ko li ko mo gu }e opi sa ti u jed nom tek stu, me se ci po ni {tio ove od lu ke SO za i sta kan di du ju lo kal nu sa mo u Ku la i na lo `io da se ne le gel no pra vu u Ku li za tre }e uvo |e we od u ze ti man da ti vra te. pri vre me nih me ra u po sled wih S ob zi rom na to da je ve }in skoj pet go di na. Tre nut ni sa stav SO ko a li ci ji pre ti la opa snost da Ku la odav no vi {e ni je re zul tat vra }a wem ovih pet man da ta iz gu be gla sa wa na po sled wim iz bo ri ma ve }i nu u SO, de mo kra te su se u ne - jer go to vo ni jed na par ti ja vi {e ko li ko na vra ta za po mo} obra }a - ne ma onaj broj od bor ni ka ko ji je li ra di ka li ma ko ji su im obez be - osvo ji la ta da. Ta ko su ra di ka li s |i va li kvo rum za do no {e we od lu - 15 od bor ni ka pa li na de vet, gru pa ka i ta ko ih spa sli pri vre me nih SPS–PUPS–JS-a ni je ni po sto ja me ra od ko jih je kul sku op {ti nu la, a sa da ima ~ak ~e ti ri man da ta, de li lo sve ga 24 sa ta. Osim to ga, DSS je imao dvo ji cu od bor ni ka, a man da ti su vra }a ni po je di na~ no sa da du plo vi {e, dok su de mo kra te da bi se do bi lo na vre me nu da bi se iz gu bi le jed no od bor ni~ ko me sto. „ne po slu {ni„ od bor ni ci po no vo N. Per ko vi}

Le ~i} iza bran za no vog pred sed ni ka DHSS Za no vog pred sed ni ka De mo hri {}an ske stran ke Sr bi je ju ~e je iza bran Branislav Le~i}, a za we go vog za me ni ka }er ka Vla da na Ba ti }a, Maja Bati}, sa op {te no je iz te stran ke. Od lu ke o no vom pred sed ni ku i za me ni ku pred sed ni ka do ne te su na da na {woj sed ni ci Skup {ti ne DHSS, odr `a noj u Obre nov cu, ko joj su pri su stvo va li pred stav ni ci ko ji za stu pa ju in te re se 78 od sto ~lan stva stran ke, na vo di se u sa op {te wu. Skup {ti na je jed no gla sno akla ma ci jom po dr `a la spo ra zum o stra te {koj sa rad wi iz me |u DHSS i De mo krat ske stran ke, pot pi san 30. av gu sta 2009. go di ne, a jed no gla sno su po tvr |e ne od lu ke svih osta lih stra na~ kih or ga na o is kqu ~e wu iz stran ke @ivojina Stjepi}a. Skup {ti na je ovla sti la no vo i za bra no ru ko vod stvo da u naj kra }em ro ku pred lo `i kan di da ta za po pu nu upra `we nog po sla ni~ kog me sta u Skup {ti ni Sr bi je. Za pot pred sed ni ke stran ke iza bra ni su advo kat i dru ga Ba ti }e va }er ka Olgica i advo kat Predrag Savi}.

4

ekonomija

ponedeqak28.februar2011.

OBE ]A WE IZ ROB NIH RE ZER VI

ZRE WA NIN SKI PU TA RI OD 2005.

DO BI LI TRE ]EG VLA SNI KA

Ban krot pre ti „Voj vo di na pu tu” Zre w a n in s ko pred u z e } e “Voj v o d i n a p ut” ve o m a la k o bi se mo g lo pri d ru ` i t i gru pi pro p a l ih pri v red n ih gi ga n a t a u gra d u na Be g e j u, uko l i k o no v i, tre } i po re d u ve } in s ki vla s nik, ne uspe da re { i na g o m i l a n e po s lov n e pro b le m e ko j i su se do sa d a re l a t iv n o skri v a l i od o~i j u jav n o s ti. s“Voj v o d i n a p ut”, ko j i vo di ra ~ u n a o iz g rad w i i ure |e w u ba n at s kih i inih dru mo v a, ne k a d a ve r o v at n o fi nan s ij s ki naj m o} n i j a pu t ar ska fir m a u Voj v o d i n i, da -

dnevnik

uzi m a w u no v ih ban k ar s kih kre d i t a, ka k o bi bi l i vra } e ni sta r i, ze l e n a { ki, s ob z i rom na to da “Voj v o d i n a p ut” me s e~ n o na ime ka m a t a pla }a 15 mi l i o n a di n a r a. Bo r o vi c a je za ta k av ko r ak tra `io po d r { ku ma l ih ak c i o - na r a.

“Voj v o d i n a p ut” je pri v a ti z o v an kra j em 2005. go d i n e.

Na auk c i j i u No v om Sa d u ta da je 70 od s to dru { tve n og ka p i t a l a ku p io kon z or c i j um Mi l o m i r a Jok s i m o v i } a Mi { e Ome g e. Jok s i m o v i} je ka s ni j e, na u jav n o s ti ne d o -

Jef ti ni ji {e }er sti` e pre ko su tra - Di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve Go ran Ta si} iz ja vio je da nas u Be o gra du da }e pr ve is po ru ke {e }e ra iz re zer vi po ce ni od 98 di na ra za ki lo gram po ~e ti od sre de na red ne sed mi ce.

Bi }e po treb no ne de qu da na da {e }er stig ne do svih po tro {a ~a u Sr bi ji, ka zao je Ta si}, ape lu ju }i na gra |a ne da bu du str pqi vi. „Ni je la ko sve to br zo ura di ti, jer je ve li ki broj tr go va ca i ma lo pro daj nih obje ka ta za in te re so va no”, ka zao je Ta si} .

Po od lu ci Vla de Sr bi je o in ter ven ci ji {e }e rom iz rob nih re zer vi ugo va ra wa }e kre nu ti od po ne deq ka, a pr ve is po ru ke u

sre du. „Sr bi ja ima do voq no {e }e ra u re zer va ma”, re kao je Ta si}, do da ju }i da je to raz log {to se kre }e u in ter ven ci ju.

Mi ni star stvo tr go vi ne i uslu ga na pra vi lo je pr ve spi sko ve za in te re so va nih tr go va ca za {e }er iz Rob nih re zer vi, ka zao je Ta si}. „Ima oko 40 tr go vin skih la na ca sa vi {e sto ti na ma lo pro daj nih obje ka ta i tre ba }e ne de qu da na da {e }er stig ne u sva ki grad u Sr bi ji,” , pre ci zi ro je Ta si}.

Ta si} je is ta kao da }e svi za in te re so va ni (tr gov ci) {e }er ku po va ti iz Rob nih re zer vi po je din stve noj ce ni od 82,50 di na ra, sa oba ve zom da u ma lo pro da ji ko -

{ta 98 di na ra. Jef ti ni ji {e }er je, po Ta si }u, do ma }eg po re kla i bi }e vid no obe le `en da po ti ~e iz Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve.

Ta si} je ne sta {i }u {e }e ra na ra fo vi ma i po red do bre pro iz vod ne se zo ne ob ja snio ti me {to je ce na tog pro iz vo da u okru `e wu, u ze mqa ma ~la ni ca ma Zo ne slo bod ne tr go vi ne u Cen tral noj Evro pi (CEF TE) vi {a ne go u Sr bi ji, pa ga do ma }i pro iz vo |a ~i iz vo ze.

Vla da Sr bi je do ne la je 24. fe bru a ra od lu ku o in ter vent noj pro da ji {e }e ra iz Rob nih re zer vi ka ko bi se pred u pre di la ne sta {i ca {e }e ra na tr `i {tu.

Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve }e, na osno vu sa gla sno sti Vla de, in ter vent no pro da va ti 3.000 to na me se~ no be log {e }e ra, i to u na red nih po la go di ne, do sta bi li za ci je tr `i {ta.

PO SKU PQE WA SVA KO DNEV I CA, A PO SLE STRU JE SLE DI GAS

Ce nov na la vi na za tr pa va Sr bi ju Na pra sna ostav ka Pa `wu jav no sti kra jem pro {le go di ne na se be je skre nuo du go go di {wi ge ne ral ni di rek tor “Voj vo di na pu ta” Mi lan Mir ko vi} ko ji se ta da na pra sno po vu kao sa ~el ne po zi ci je.

On se pi smom obra tio Upra vom od bo ru i pre do ~io od lu ku da ne `e li da osta ne na po me nu toj funk ci ji, a ka ko je sa op {te no iz “Du nav gru pe” na Mir ko vi }e vu od lu ku ni je mo glo da se uti ~e jer je bi la “ba zi ra na na raz lo zi ma li~ ne pri ro de“. Na gla {e no je da je ve }in ski vla snik bio za do vo qan Mir ko vi }e vim ra dom i re zul ta ti ma. We ga je na me stu di rek to ra na sle dio Zdrav ko Ili}. nas ima pre k o mi l i j ar d u di na r a kre d i t a i ve l i k e oba ve z e za li z ing, me r e n e broj kom od 8,5 mi l i o n a evra. To je, na ne d av n o odr ` a n oj Skup { ti n i ak c i o n a r a pred u z e } a, kon s ta t o v ao i no v i ga z da, bi z ni s men iz Ru m e Du {an Bo r o v i c a, ra n i j e po znat po ve l i k om tran s port nom pred u z e } u, a za t im i po ku p o v i n i broj n ih dru { tve nih fir m i. On se ni j e li b io da ka ` e da ovog mo m en t a to ak c i o n ar s ko dru { tvo mo ` e da ban k ro t i r a. Da ne { to ne {ti m a, po k a z a l o je i ka { we we pla t a, jer su pu t a r i de cem b ar s ku za r a d u mo r a l i da ~e k a j u, za wih ne u o b i ~ a j e n o du g o, sko r o do sre d i n e fe bru a r a. Na van r ed n oj ak c i o - nar s koj Skup { ti n i pred l o `e n o je da se do n e s e od l u k a o

ku ~ en na ~ in, bri g u o zre w a nin s kim pu t a r i m a pre p u stio Bo j a n u Sta n i v u k o v i } u i bi z ni s me n i m a, vla s ni c i m a i me n a d `e r i m a, ~i j e su fir me ~i n i l e “Du n av gru p u”. Ni dru g a gar n i t u r a ga z da “Voj vo d i n a p u t u” ni j e do n e l a bo qi t ak. Jer, kra j em pro { le go d i n e Sta n i v u k o v i} je rad ni c i m a i ma l im ak c i o n a r i ma sa o p { tio da je u pr v om po l u g o | u ostva r e n o ne { to vi { e od po l o v i n e pla n i r a nih pri h o d a, od n o s no ume s to 663, tek 382 mi l i o n a di n a r a, a da su isto v re m e n o ra s li ras h o d i. Na p o s let k u, pred u - ze } e je pre u z eo Bo r o v i c a, na v od n o ne zna j u } i u ka k vom se sta w u na l a z i, i to “u pa ke t u” sa svim fir m a m a ko j e su ~i n i l e “Du n av gru p u”. @. Ba l a b an

Di nar po no vo ja ~i Di nar }e da nas , po sle krat ko traj nog pa da vred no sti u pe tak, oja ~a ti za 16 pa ra i zva ni~ ni sred wi kurs }e bi ti 103,2237 di na ra za je dan evro, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. Srp ska va lu ta je to kom ove sed mi ce oja -

~a la 70 pa ra i 24. fe bru a ra je do sti gla svo ju naj ve }u vred nost od po ~et ka go di ne, od 102,8052 di na ra za je dan evro. Di nar je ove go di ne bio naj sla bi ji 6. ja nu a ra, ka da je evro vre deo 106,4947 di na ra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,3190

103,3870

105,7640

101,0090

Australija

dolar

1

74,2425

75,7577

77,5001

74,0153

Kanada

dolar

1

74,7024

76,2269

77,9801

74,4737

Danska

kruna

1

13,5844

13,8616

14,1804

13,5428

Norve{ka

kruna

1

13,0483

13,3146

13,6208

13,0084

[vedska

kruna

1

11,4745

11,7087

11,9780

11,4394

[vajcarska

franak

1

79,2296

80,8465

82,7060

78,9870

V. Britanija

funta

1

118,4460

120,8630

123,6430

118,0830

SAD

dolar

1

73,3344

74,8310

76,5521

73,1099

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 2. 2011. godine

Iako }e za ne pu nih me sec da na zi mu sme ni ti pro le }e, ono s ~im su gra |a ni Sr bi je su o ~e ni i ono {to ih jo{ ~e ka s na do la ze }im to pli jim go di {wim do bom, na `a lost, ne }e ih za gre ja ti. Na pro tiv. Na i- me, po sle no vo go di {weg ne pri jat nog iz ne na |e wa, ka da su po sku pe li mno gi pro iz vo di - go ri vo, ka fa, hleb, ~o ko la da, slat ki {i, ci ga re te, al ko hol na pi }a, po qo pri vred ni pro iz vo di, mle ko, {e }er, he mi ja ... prak ti~ no go to vo sve i sva ki dan - no va po sku pqe wa ve} su na ja vqe na.

Ve} sad je po zna to da }e od 1. apri la stru ja bi ti sku pqa, a jo{ ra ni je je na ja vqi va no da }e, s kra jem grej ne se zo ne, bi ti sku pqi i gas. Po ve }a we ce ne po sle grej ne se zo ne, ka da po tro {wa znat no opa da, do pri no si da se ono ma we ose ti.

Ra ~u ni }e, isti na, bi ti ma wi, i po red po ve }a wa ce ne, ali }e i po tro {wa bi ti ma wa, a gre ja ti se va qa i na red ne grej ne se zo ne. Od po ~et ka na red nog me se ca po sku pe }e i ugaq, a s ob zi rom na si tu a ci ju u Afri ci i sve sku pqu naf tu, go to vo je iz ve sno da }e i go ri vo bi ti sku pqe. I dok se ve} sad zna da }e stru ja za do ma }in stva bi ti sku pqa za 13,5 od sto, za pri vre du 15,1 od sto, jo{ se pre ci zno ne zna ko li ko }e po sku pe ti gas. Ipak, tre ba lo bi o~e ki va ti da pro ce nat bu de oko 20 od sto, ko li ko je vi {e pu ta iz JP „Sr bi ja gas” uka zi va no da je neo p hod no po ve }a ti ce nu ovog ener gen ta.

Ne tre ba za bo ra vi ti da je, ne po sred no pred po ~e tak grej ne se zo ne, u go to vo svim gra do vi ma u Sr bi ji, za oko 30 od sto po sku pe lo gre ja we,

Sku pqa stru ja gu ra in fla ci ju Eko no mi sta Sa {a \o go vi} oce nio je ju ~e u Be o gra du da }e po sku pqe we stru je ima ti di rek tan uti caj na rast in fla ci je u Sr bi ji ne {to vi {e od je dan od sto.

Ko li ko }e po ve }a we ce ne elek tri~ ne ener gi je in di rekt no uti ca ti na in fla ci ju za vi si od to ga ka ko }e pro iz vo |a ~i po sku pqe we ukal ku li sa ti u ce nu ko {ta wa pro iz vo da, ka zao je \o go vi} .

Vla da Sr bi je odo bri la je po sku pqe we stru je od 1. apri la na 6,3 evro cen ta po ki lo vat-~a su , od no sno 13,5 od sto za do ma }in stva i 15,1 od sto za pri vre du. Po sku pqe we se ne }e od no si ti na do ma }in stva ko ja tro {e do 350 ki lo vat-~a so va me se~ no, a ko jih u Sr bi ji ima oko 1,5 mi lion. a sku pqe su i dru ge ko mu nal ne uslu ge. I dok se pla te, bez ob zi ra da li se one za ra |u ju u jav nom ili pri vat nom sek to ru, uve }a va ju za sve ga ne ko li ko pro ce na ta, ili osta ju iste, po ve }a we ce na, ~ak i onih ko je su pod in ge ren ci jom dr -

`a ve ima ju dvo ci fre ni pro ce nat.

Sli~ no je i s pen zi ja ma, pa za to ne tre ba bi ti eko nom ski stru~ wak pa za kqu ~i ti da }e `i vot ni stan dard gra |a na Sr bi je pa da ti sve ni `e.

Ne tre ba bi ti eko nom ski stru~ wak ni da bi se za kqu ~i lo da }e

pla }a we ra ~u na za ko mu nal ne uslu ge i stru ju bi ti sve te `e, kao ni to da po sku pqe we ener ge na ta uti ~e na po ve }a we ce ne mno gih pro iz vo da. I bez po ve }a wa ce ne ener ge na ta po sku pqe wa su sva ko dnev na, naj ve ro vat ni je je da }e ih bi ti jo{, a ona }e bi ti i na ja vqe na i ne na ja vqe na. Jer ako po sku pe stru ja, gas, ugaq, i to sve za oko 20 od sto, te {ko je o~e ki va ti da se ce na pro iz vo da, ko je tre ba pro iz ve sti ko ri ste }i ne ki od ovih ener ge na ta, pa za tim i tran spro to va ti, mo `e osta ti ne pro me we na.

Ipak, iz ve sno je i da ce ne mo gu i}i na vi {e do od re |e nog pro cen ta, sve dok se mo `e pla }a ti i ku po va ti. Gra ni ca iz dr `qi vo sti je bli zu, a mno gi gra |a ni Sr bi je ve} su je pre ko ra ~i li i `i ve na „cr ve no”. Ve} odav no se s istim iz no som nov ca sve ma we spu {ta u po ro {a~ ku kor pu za ~i je pod mi ri va we, po zva ni~ noj sta ti sti ci, tre ba vi {e od 50.000 di na ra, {to je znat no vi {e od pro se~ ne za ra de u Sr bi ji ko ja je oko 35.000 di na ra. Za pod mi ri va we osnov nih me se~ nih `i vot nih po tre ba neo p hod na je go to vo jed na i po pro se~ na pla ta tro ~la nog do ma }in stva. Ne za do vo qa tvo gra |a na ve} je pre to ~e no u pro te ste i {traj ko ve ko ji tra ju i ne zna se ka da }e se za vr {i ti, pa bi oni ko ji od lu ~u ju tre ba lo da se za mi sle.

Gra |a ni na {e ze mqe s pro se~ nim pri ma wi ma sve ma we mo gu s nov cem ko ji za ra de, sve te `e me se~ ne iz dat ke pod no se i oni ko ji za ra |u ju da le ko vi {e, pa je sve ma we onih ko ji }e }u ta ti.

D. Mla |e no vi}

VLA DA USVO JI LA DO PU NU URED BE O PO DR [CI GRA \E VIN SKOJ IN DU STRI JI

Jef ti ni ji stam be ni kre di ti za sta re mol be Na po sled woj sed ni ci Vla de, odr `a noj 24. fe bru a ra, usvo je na je do pu na Ured be o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz du go ro~ no stam be no kre di ti ra we u 2011. go di ni. Do pu nom je omo gu }e no pod no si o ci ma zah te va za sub ven ci o ni sa ni kre dit, ko ji su zah tev pod ne li do 31. de cem bra pro {le go di ne da sub ven ci ju do bi ju po uslo vi ma pod ko ji ma su pod no si li zah te ve, ka `u u Na ci o nal noj kor po ra ci ji za osi gu ra we sat mbe nih kre di ta.

Do pu we na Ured ba stu pa na sna gu dan po ob ja vqi va wu u Slu `be nom gla sni ku, a po stu pa wu na sna gu pri stu pi }e se pot pi si va wu anek sa ugo vo ra o re gu lu i sa wu me |u sob nih od no sa u po slo vi ma du go ro~ nog stam be nog kre di ti ra wa iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je od stra ne ban ke, Kor po ra ci je i Re pu bli ke Sr bi je, po sle ~e ga }e mo }i da se pri stu pi ob ra di zah te va i re a li za ci ji kre di ta.

U Na ci o nal noj kor po ra ci ji pro ce wu ju da }e kra jem idu }e sed mi ce pod no si o ci zah te va mo }i da se

obra te svo jim ban ka ma i pri ve du kra ju dav no za po ~e ti po sao oko ku po vi ne sta na na kre dit uz po mo} dr -

`a ve. No va do pu we na ured ba }e omo gu }i ti da vi {e od 150 pod no si la ca zah te va za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te {i rom Sr bi je ostva ri pra vo na ko ri {}e we kre di ta uz u~e {}e dr `a ve od 20 od sto, ko je je za ovo go di {we pod no si o ce zah te va sma we no na 15 od sto. Ovo go di {wi sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti ne }e pod ra zu me va ti da dr `a va pla }a ka ma tu do 31. ok to bra 2012. go di ne, ali ta po voq nost ne }e bi ti uki nu ta do sa da {wim ko ri sni ci ma kre di ta. Na -

Uslov – bez ne kret ni ne Ina ~e, za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te mo gu kon ku ri sa ti dr `a vqa ni Sr bi je sa pre bi va li {tem na te ri to ri ji na {e ze mqe do 45 go di na sta ro sti. Mak si mal ni rok ot pla te je 30 go di na, a do spe }e po sled we ra te kre di ta mo `e bi ti naj ka sni je do 70 go di ne sta ro sti ko ri sni ka (pre do 65. go di ne). Osta li uslo vi za ko ri {}e we sub ven ci o ni sa nog stam be nog kre di ta su da ko ri snik i we gov sa du `nik ne ma ju stam be ni kre dit, kao i da ne po se du ju ne kret ni nu ili deo ne kret ni ne u vla sni {tvu. Ka da je u pi ta wu me se~ na za ra da, ona ne sme bi ti ve }a od 120.000 di na ra u ne to iz no su ni kod ko ri sni ka kre di ta, ni kod sa du `ni ka.

ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta i Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja raz mo tri li su jo{ 8. fe bru a ra mo gu} nost da se pod no si o ci ma zah te va za do bi ja we sub ven ci o ni sa nog kre di ta za ku po vi nu ili iz grad wu objek ta, ~i je zah te ve Kor po ra ci ja ni je uze la u ob ra du zbog fi nan sij skog ogra ni ~e wa bu xet skih pa ra opre de qe nih Ured bom za 2010. – a ko je su ban ke upu ti le na wi hov por tal do 31. de cem bra 2010. – iza |e u su sret do pu nom tek sta no ve ured be za 2011.

Pod no si o ci zah te va su pro te klih 16 da na bi li na ivi ci str pqe wa zbog ne iz ve sno sti da li }e in ve sti to ri kod ko jih su re zer vi sa li stan ~e ka ti da se dr `av na ad mi ni stra ci ja usa gla si, jer je bi lo na ja vqe no ka ko }e se ured ba do pu ni ti na pr voj sle de }oj sed ni ci, pa na iz van red noj sed ni ci... Sa da mo gu mir no da sa ~e ka ju re a li za ci ju kre di ta za ko ji ter ba da da ju u~e {}e od sa mo pet pro ce na ta vred no sti sta na, ko je za stan vre dan 50.000 evra iz no si 2.500 evra.

R. Da u to vi}

ekOnOMiJA

dnevnik EVRO PA TRA @I IZ ME NU ZA KO NA, A SR BI JA KOM PRO MIS

Go ri vo i da qe mu te ak ci ze

Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) sa gla sna je sa pot pred sed ni kom Vla de Sr bi je Bo `i da rom \e li }em da je po pi ta wu ak ci zne po li ti ke na naft ne de ri va te po treb no na }i ba lans ko ji ne }e dis kri mi ni sa ti ni uvo zni ke, ni srp ske ra fi ne ri je ko je jo{ ni su u sta wu da pro iz vo de sve pro iz vo de evro kva li te ta, sa op {te no iz NIS-a. „U pot pu no sti smo sa gla sni sa pot pred sed ni kom Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i da rom \e li }em da je po treb no na }i ba lans ko ji ne }e dis kri mi ni sa ti ni ti uvo zni ke, ni ti srp ske ra fi ne ri je ko je zbog isto rij skog ogra ni ~e wa jo{ uvek ni su u sta wu da pro iz vo de sve pro iz vo de evro kva li te ta”, is ti ~u u NIS-u. \e li} je ra ni je iz ja vio da }e 22. mar ta u Bri se lu na za jed ni~ koj sed ni ci pred stav ni ka Evrop ske ko mi si je (EK) i Vla de Sr bi je bi ti pro na |e no re {e we za dvoj ne ak ci ze ko je su u Sr bi ji uve de ne na naft ne de ri va te kra jem pro {le go di ne. [ef de le ga ci je Evrop ske ko mi si je u Be o gra du Ven san De `er sa op {tio je da je Sr bi ja uvo |e wem dvoj nih ak ci za na naft ne de ri va te pre kr {i la Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu (S S P) EU i da }e od Vla de Sr bi je bi ti za tra `e no da iz me ni te me re.

Sa vet nik za naf tu i gas u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS) Qu bin ko Sa vi} iz ja vio je da je jed no od bo qih re {e wa ka da su u pi ta wu ak ci ze na go ri vo „da se ak ci ze ko je su va `i le 2010. go di ne po dig nu za iz nos go di {weg in dek sa po tro {a~ kih ce na na ma lo u Sr bi ji”. „Na taj na ~in bi sve stra ne bi le za do vo qe ne - ni na{ bu xet ne }e bi ti us kra }en za pri ho de po osno vu vi si ne ak ci ze, a sa dru ge stra ne po tro {a ~i }e ima ti jed no bla go sma we we od 1,6 di na ra u pro se ku za te de ri va te”, re kao je Sa vi}.

„Te le kom” ne sme mo pro da ti za tep si ju ri be Na kon iz ja ve di rek to ra “ Te le ko ma” Bran ka Ra duj ka da je pro da ja ovog, jed nog od po sled wih vred nih pred u ze }a u Sr bi ji, ne iz ve sna deo eko nom ske jav no sti po ru ~u je da se dr `a vi cr no pi {e dok pred stav ni ci vla sti od go va ra ju da se pri li kom utvr |i va wa bu xe ta za ovu go di nu ni je ra ~u na lo na pri va ti za ci ne pri ho de.

Mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra gu ti no vi} tvr di da je bu xet za 2011. go di nu pla ni ran bez pri ho da od pri va ti za ci je {to se ja sno vi di ako se po gle da na ~in fi nan si ra wa de fi ci ta.

Po red to ga, is ti ~e, u Za ko nu o bu xe tu po sto ji , ipak, ~lan ko ji omo gu }a va da se uko li ko do |e do pro da je “Te le ko ma “ ili bi lo ko je dru ge pri va ti za ci je za taj iz nos mo `e sma wi ti kre dit no za du `e we.

Ma da ta kav od go vor mi ni star ke Dra gu ti no vi} de lu je lo gi~ no ekon mi sti pod se }a ju da je pri li kom na ja ve pro da je “Te le ko ma” u utvr |i va we ce ne od 1,4 mi li jar de evra, is pod ko je ne }e bi ti pro dat, na ja vqi va no da }e upra vo tim nov cem bi ti vra }e ni uze ti kre di ti, po kri ti se mi nus u dr `av noj ka si, iz vr {i ti do ka pi ta li za ci ja “Ko mer ci jal ne ban ke” i ula ga ti u in fra struk tu ru. Uko li ko se sa da na kra ju od u sta ne od pro da je “Te le ko ma” oni pro ce wu ju da }e dr `a va de fi cit i kre di te mo ra ti fi nan si ra ti pro da jom za pi sa kao i da }e se ovog pu ta mo ra ti okre nu ti evro ob ve zni ca ma {to zna ~i da mo ra pre u ze ti de vi zni ri zik {to je su prot no pla no vi ma di na ri za ci je i na kra ju }e bi ti pri nu |e na da se okre ne i kre di ti ma ko mer ci jal nih ba na ka ko je }e ima ti ma we nov ca da kre di ti ra ju pri vre du {to sa mo po se bi zna ~i ve }u ne za po sle -

De fi cit se po kri va za pi si ma u evri ma Pa re od “Te le ko ma”, is ti ~e ]u li brk, i ova ko ni su sme le da se ko ri ste za fi nan si ra we dr `av nog de fi ci ta i sva ko ko je ra ~u nao da }e se wi ma kr pi ti bu d`et i is pla }i va ti ne re al ni zah te vi bu d`et skih ko ri sni ka se pre va rio.

- Ukup ni fi skal ni de fi cit u ovoj go di ni , ne gde oko 150 mi li jar di di na ra , pla ni ran je da se , bez ob zi ra da li ten der za “Te le kom” uspe ili ne, po kri je za du `i va wem de lom od me |u na rod nih fi nan sij skih or ga ni za ci ja de lom na do ma }em tr `i {tu.

Zbog to ga dr `a va ubr za no emi tu je har ti je od vred no sti ko je su no mi no va ne u evri ma jer se po ka za lo da za one u di na ri ma ne po sto ji ve li ka tra `wa a po go to vo na one na du `i rok {to po ka zu je da in ve sti to ri ne ma ju po ve re we u do ma }u va lu ti i da ne `e le da ku pu ju di nar ske za pi se na rok du `i od go di nu da na jer se pla {e da }e im even tu al ni rast evra po je sti svu za ra du. Za to se dr `a va sa da za du `u je u evri ma i na taj na ~in je bi lo i pla ni ra no da se po kri je de fi cit a ne pa ra ma od “Te le ko ma” . ^ak bi , uko li ko bi to ne kom pa lo na pa met, po kri va we de fi ci ta tim pa ra ma bio naj go ri mo gu }i sce na rio – za kqu ~u je ]u li brk. nost, sla bqe we di na ra i rast in fla ci je.

Eko no mi sta Mi lan ]u li brk pod se }a da je i pre ne go {to je dr `a va od lu ~i la da ob ja vi pro da -

Sr bi ja u ras ko ra ku sa sve tom

o ni de fi cit ko ji iz no si jed nu tre }i nu bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) i 60 pro ce na ta in du strij ske pro iz vod we u Sr bi ji.

Rast BDP od 1,9 od sto u 2010. ni je do vo qan da se na dok na di gu bi tak iz 2009, ka da je Sr bi ja za be le `i la ne ga tiv nu sto pu ra sta, mi nus ~e ti ri pro cen ta, uka zao je \u ri ~in. \u ri ~in sma tra i da Sr bi ja „u ovom mo men tu ni je u tren du sa sve tom”, po {to je svet ski pro sek ra sta za ovu go di nu pet pro ce na ta.

Po sto je ze mqe u sve tu ko je ima ju dru ga ~i je pri vred ne mo de le od ov da {weg i one ostva ru ju se dam, osam i vi {e pro ce na ta ra sta BDP, pri me tio je \u ri ~in. „Pre ma to me, po sto je ozbiq ni raz lo zi da se za pi ta mo da li su na {e re for me odr `i ve, jer sa mo one ko je su odr `i ve do vo de do odr `i vog raz vo ja”, ka zao je pred sed nik SES.

5

MO @E LI SR BI JA PRE @I VE TI BEZ O^E KI VA NE 1,4 MI LI JAR DE EVRA

EKO NO MI JA SE OPO RA V QA, ALI ANE MI^ NO

Do bra vest je da smo iza {li iz re ce si je u tre }em kvar ta lu, i da ima mo po zi tiv nu sto pu pri vred nog ra sta od 1,5 pro cen ta”, ka `e pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je (SES) Dra gan \u ri ~in.

Me |u tim, po \u ri ~i nu, u pi ta wu je „ane mi ~an rast” ko ji ni je do vo qan da bu de za tvo ren tran zi ci -

ponedeqak28.februar2011.

\u ri ~in je pod se tio da je to kom 2010. bi lo pu no ini ci ja ti va „ka ko da se upa re stra te gi ja raz vo ja Sr bi je i an ti kri zni pro gram.”

Pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je ka `e da je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) pred Sr bi ju po sta vio ozbiq ne zah te ve za do bi ja we po zi tiv ne oce ne o sed moj re vi zi ji aran `ma na i oce nio

da }e no vi aran `man iz pre do stro `no sti pre ra sti u fi nan sij ski spo ra zum. „Ja mi slim da su u pi ta wu ozbiq ni zah te vi i mi ne mo `e mo pre go va ra ti sa po ve ri o cem ka da su u pi ta wu we go vi zah te vi. Ako vam ne ko da je sred stva i ako tre ba

krat no po ve }a we pla ta i pen zi ja, ali sa mo u skla du sa ra stom bu xet skih pri ho da, {to zna ~i da u ovom tre nut ku ne ma pro sto ra za to. „Tre ba ima ti u vi du da me |u na rod ne fi nan sij ske or ga ni za ci je fi nan si ra ju pro gra me za struk tur no pri la go |a va we srp ske eko no mi je, da su one na {i po ve ri o ci i da oni ko ji vam da ju no vac uvek ima ju uslo ve”, pod se tio je \u ri ~in, pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du.

Pre ma \u ri ~i nu, ti uslo vi su do sta ri go ro zni i idu, u kraj wem slu ~a ju, na odr `a va we fi nan sij ske sta bil no sti, kao glav ne pret po stav ke odr `i vog raz vo ja. \u ri ~in je mi {qe wa da }e, uko li ko Sr bi ja bu de za kqu ~i la no vi aran `man sa MMF ko ji bi pod ra zu me vao mo ni to ring, od no sno, sa ve to dav nu funk ci ju glav ne svet ske fi nan sij ske in sti tu ci je, na kra ju taj spo ra zum pre ra sti „u tvr du va ri jan tu sa rad we i po no vo }e mo ima ti i fi nan sij ski aran `man”. „Ja raz u mem Vla du i mi slim da je po li ti~ ki ve o ma in te re sant no da za dr `i MMF na ni vou pra }e wa ono ga {to ra di, bez fi nan sij skog aran `ma na. Me |u tim, ja mi slim da je na {a ma kro fi nan sij ska si tu a ci ja ta kva, na ro ~i to zbog de fi ci ta te ku }ih pla }a wa i de fi ci ta u bu xe tu), da ima mo MMF iza le |a

Rast BDP od 1,9 posto u 2010. nije dovoqan da se nadoknadi gubitak iz 2009, kada je Srbija zabele`ila negativnu stopu rasta, minus ~etiri procenta da se i da qe osla wa te na na ta sred stva, vi mo ra te pra ti ti we go ve zah te ve”, ko men ta ri sao je \u ri ~in za vr {e tak raz go vo ra s MMF u okvi ru sed me re vi zi je aran `ma na. \u ri ~in je upo zo rio da je MMF upu tio ja sne po ru ke - da se, even tu al no, mo `e i}i na jed no -

za raz ne even tu al no sti”, ka zao je \u ri ~in. \u ri ~in je oce nio i da je Sr bi ji po tre ban aran `man sa MMF i za to {to do ma }a pri vre da ni je na to li ko kon ku rent na da ima za do vo qa va ju }i ni vo iz vo za, je di nog traj nog iz vo ra odr `a va wa spoq ne li kvid no sti ze mqe.

E. Dn.

ju “Te le ko ma” deo stru~ ne jav no sti bio pro tiv . Ne ki je su bi li za uz obra zlo `e we da on kao dr `av na kom pa ni ja ne }e mo }i jo{ du go da iz dr `i u `e sto koj kon ku ren -

ci ji sa pri vat nim a pre sve ga zbog in ve sti ci ja ko je su neo p hod ne da bi se za dr `a la spo sob nost u od no su na mo} ne kon ku ren te.

- Onog mo men ta ka da je Vla da Sr bi je kre nu la u pro da ju “Te le ko ma” i ka da je utvr di la mi ni mal nu ce nu za 51 od sto ka pi ta la za ko je tra `i naj ma we 1,4 mi li jar di evra sa ma je se bi ve za la ru ke i sa da ne ma iz la za. Jed no stav no ona ne sme da ga pro da is pod te utvr |e ne ce ne jer bi u su prot nom po ka za la da je neo zbiq na, da sa wom mo `e da se ma ni pu li {e i vi {e joj ni ko ne bi ve ro vao od no sno iz gu bi la bi i ovo ma lo kre di bi li te ta ko jeg ima . Jer, ~e sto smo bi li sve sni ~i we ni ca da ono {to se na ja vi ka sni je ne bu de pri me we no , ne ke od lu ke ko je se usvo je na knad no se me wa ju jer se br zo po ka `e da ba{ i ni su bi le do bre. Za to je mo `da i do bro {to je Vla da utvr di la ovu ce nu i sa da od we ne sme od stu pi ti. Da li }e ten der za “Te le kom” us pe ti ili ne ve li ko je pi ta we za to {to ve li ki broj stra nih kom pa ni ja ko je su u po ~et ku po ka zi va le in ter tes od u sta je i sa da je kwi ga pa la sa mo na ne ko li ko mo gu }ih u~e sni ka ali to ni ka ko ne zna ~i da se bi lo ko jem od wih, sa mo da bi se on pro dao, sme sni zi ti ce na. Osta je da vi di mo da li me |u pre o sta lim za in te re so va nim ima onih ko ji su sprem ni da pla te naj ma we ve} utvr |e nu ce nu ili mo `da i ne {to vi {e – ka `e ]u li brk.

Na{ sa go vor nik ne spo ri da dr `a va mo `e do }i u si tu a ci ju da ni je dan pre o sta li za in te re so va ni ne pri sta ne na za cr ta nu ce nu ali u tom slu ~a ju on je iz ri ~it u oce ni da se on da pro da ja Te le ko ma mo ra od lo `i ti pa ~ak da bi to bi lo za dr `a vu i bo qe.

Q. Ma le {e vi}

ZA RA DE U SR BI JI OD GRA DA DO GRA DA

U Ko stol cu naj bo qe pla te

Naj vi {e pro se~ ne za ra de u ja nu a ru u Sr bi ji ima li su za po sle ni u Ko stol cu 73.850 - di na ra, a naj ni `e za ra de za po sle ni u Qi gu - 16.518 di na ra, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Op {ti ne sa naj vi {im pla ta ma, po red Ko stol ca, su i La za re vac sa 67.928 di na ra, za tim Laj ko vac - 65.592 di na ra, No vi Be o grad - 55.655 di na ra i Obre no vac - 48.982 di na ra. Me |u op {ti na ma sa naj ni `im pla ta ma, osim Qi ga, su i ni {ka op {ti na Pa li lu la sa pro se~ nom za ra dom od 18.555 di na ra, Ga xin Han 18.728 di na ra, Bo qe vac - 19.028 di na ra i Ose ~i na - 19.312 di na ra.

Po sma tra no po de lat no sti ma, naj ve }e pro se~ ne za ra de ima li su za po sle ni u eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i ga sa - 220.609 di na ra, a naj ma we za po sle ni u ki ne ma to graf skoj, te le vi zij skoj i mu zi~ koj pro duk ci ji - 7.752 di na ra.

U vr hu po vi si ni pla te su i za po sle ni u upra vqa~ kim de lat no sti ma i sa ve to va wu sa za ra dom od 101.157 di na ra, pro iz vod wi kok sa i de ri va ta naf te 84.531 di nar, eks plo a ta ci ji ugqa - 79.874 di na ra i snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom, ga som i pa rom - 79.683 di na ra. Me |u oni ma sa naj ni `im za ra da ma su i za po sle ni u ri bar stvu sa 12.234 di na ra, pre ra di dr ve ta i pro iz vo da od dr ve ta, osim na me {ta ja - 14.456 di na ra, pro iz vod wi odev nih pred me ta - 17.203 di na ra i ve te ri nar skoj de lat no sti - 17.705 di na ra

POT PRED SED NIK VLA DE SR BI JE JO VAN KR KO BA BI]

Ko li ko pa ra, to li ko i pen zi ja Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je ju ~e da za kqu ~i va we no vog aran `ma na sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF) ne }e uzro ko va ti do dat no „ste za we ka i {a” i sma we we pen zi ja u ci qu da qe re duk ci je jav ne po tro {we. „Pen zi je }e per ma nen to ra sti, ono li ko ko li ko do zvo qa va ju pri vred ni raz voj i eko nom ske mo gu} no sti ze mqe”, re kao je pot pred sed nik Kr ko ba bi} u in ter vjuu Ta njug u, i do dao da „mo gu }i no vi aran `man sa MMF-om ni na ko ji na ~in, ne }e uti ca ti na to da pen zi je pa da ju”. „Pen zi je su ve} ni ske i vi {e ni ka da ne mo gu bi ti do ve de ne u pi ta we”, do dao je Kr ko ba bi} i na gla sio da se sa tim sa gla si la i Mi si ja MMF to kom po sled we po se te Be o gra du, uz ge ne ral nu oce nu da je pen zij sko-in va lid ska re for ma u Sr bi ji spro ve de na na naj bo qi na ~in. „[ef de le ga ci je MMF-a (Al bert) Je ger je na ma odao pri zna we.

Da ni smo ve za li rast pen zi ja s pla ta ma u jav nom sek to ru ima li bi stra {an so ci jal ni pri ti sak. S dru ge stra ne ovaj me ha ni zam na {i rem eko nom skom pla nu pret sta vqa bra nu sva koj ne re al noj ras po de li pod bi lo ~i jim pri ti skom”, ob ja snio je Kr ko ba bi}.

On je uka zao da no vi mo del, ako bu de do go va ran sa MMF „mo `e i}i na to da re du ci ra po tro {wu i da je sve de u gra ni ce re al nih od no sa pre ma bru to do ma }em pro iz vo du (BDP)” ali i da je „tu sta vqe na ta~ ka” na pri ~u o sma we wu pen zi ja.

Kr ko ba bi} je na gla sio da za sa da, ne ma pro me ne for mu la za uskla |i va we pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja, ko je su na ve de ne u Za ko nu o bu xet skom si ste mu. „Uskla |i va we pla ta i pen zi ja }e se kre ta ti ona ko ka ko je pred vi |e no u Za ko nu. To zna ~i,

tri pu ta u 2011. go di ni. Pr vo po ve }a we je bi lo u ja nu a ru - od dva od sto, u apri lu }e se pla te i pen zi je uskla |i va ti sa ra stom ro me se~ ne in fla ci je (od ja nu a ra do mar ta) a u ok to bru, u skla du sa kre ta wem {e sto me se~ ne in fla ci je i ra stom BDP-a”, pod se tio je Kr ko ba bi}, na gla -

Kr ko ba bi} je is ta kao da po red iz me ne i po o {tra va wa pro pi sa u tom seg men tu, tre ba pre i spi ta ti i za kon ska re {e wa ko ja su omo gu }i la da pred u ze }a onog tre nut ka kad u|u u pro ces pri va ti za ci je i re struk tu ri ra wa ne ma ju oba ve zu da upla }u ju do pri no se. „Kod ne kih po sto ji objek tiv na ne mo gu} nost

Tri mo dela po mo }i „[to se ti ~e mo gu }ih do dat nih sred sta va ko ja bi bi la obez be |e na van ovih okvi ra, go vo ri se o ne kih 10 mi li jar di di na ra i MMF je sa gla san da se ta sred stva mo gu po de li ti kao jed no krat na po mo}, ali ne kao traj no po ve }a we”, re kao je pot pred sed nik Vla de Sr bi je.

On je ob ja snio da su kod po de le jed no krat ne po mo }i mo gu }a tri mo de la: pro {lo go di {wi, da po mo} pri me svi ~i je su pen zi je i pla te do 30 od sto ve }e od pro se~ ne pen zi je ili za ra de u Re pu bli ci, dru gi da po mo} pri me sa mo naj si ro ma {ni ji, od no sno oni sa naj ni `im pri ma wi ma i, na kra ju, da se po de li svim za po sle ni ma i pen zi o ne ri ma li ne ar no u jed na kim iz no si ma. „Ko ji }e se mo del pri me ni ti za vi si }e od to ga ko li ka }e za tu na me nu bi ti sred sta va i ka ko }e mo se oko to ga do go vo ri ti, a da to ne iza zo ve ne ga tiv nu re ak ci ju i ne za do voq stvo kod dru gih gra |a na ko ji ne }e ostva ri ti to pra vo”, na gla sio je Kr ko ba bi}. siv {i da je za sva ko dru go re {e we neo p hod na pro me na za ko na.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je osvr nuo se i na pro blem ne re dov ne upla te do pri no sa za pen zij skoin va lid sko osi gu ra we, is ti ~u }i da su i pred stav ni ci MMF-a ta ko |e uo~i li taj pro blem i da su se sa gla si li da je po treb no ja ~a we fi nan sij ske di sci pli ne.

da se to na pla ti, jer jed na ve li ka ma sa tih fir mi ne po sto ji”, uka zao je Kr ko ba bi}.

Kr ko ba bi} je na kra ju po ru ~io da bor ba za bo qi so ci jal ni po lo `aj ne sa mo pen zi o ne ra ve} i naj u gro `e ni jih ka te go ri ja sta nov ni {tva tre ba da bu de sva ko dnev na i da we ni efek ti tre ba da bu du objek tiv no vi dqi vi.

6

berza

ponedeqak28.februar2011.

dnevnik

PRO [LO NE DEQ NI PRO MET NA BER ZI 7, 9 MI LI O NA EVRA

SLA BQE WE EKO NO MI JE VE ]E OD O^E KI VA NOG

Pad Bri ta ni je

Bri tan ska eko no mi ja je u ~et vrom kvar ta lu 2010. osla bi la vi {e ne go {to je pr vo bit no pro ce we no, po ka za li su ob ja vqe ni re vi di ra ni po da ci sta ti sti~ ke slu `be te ze mqe ko ji pred sta vqa ju jo{ jed nu po tvr du ne sta bil nog opo rav ka iz re ce si je.

Bu to do ma }i pro iz vod Bri ta ni je (BDP) je sni `en 0,6 od sto u pe ri o du od ok to bra do kra ja de cem bra pro {le go di ne, u po re |e wu s pret hod nom pro ce nom pa da od 0,5 od sto, pre ne la je agen ci ja AP. Po to nu }u BDP u ~e tvr tom tro me se~ ju naj vi {e je do pri ne lo o{tro zim sko vre me s obil nim sne `nim pa da vi na ma to kom de cem bra. Po da ci ta ko |e po ka zu ju da su bri tan ska do ma }in stva u po sled wem kvar ta lu la ne sma wi la po tro {wu 0,1 od sto, {to je pr vi kvar tal ni pad od dru gog tro me se~ ja 2009. „Isti na je da je eko nom sku ak tiv nost uglav nom po go di lo hlad no vre me u de cem bru i da po sto je zna ci opo rav ka ak tiv no sti u ja nu a ru. Ve li ko je, me |u tim, pi ta we ka ko }e bri tan ska eko no mi ja po slo va ti sle de }ih me se ci, s ob zi rom na sve ja ~i uti caj fi skal nog po o {tra va wa i sve ja sni je zna ke da }e po tro {a ~i mo `da sma wi ti iz dat ke”, uka zao je glav ni eko no mi sta u kom pa ni ji „IHS In sajt” Ha u ard Ar ~er.

Vla da bri tan skog pre mi je ra Dej vi da Ka me ro na je od lu ~i la da sma wi jav ne iz dat ke za 80 mi li jar di fun ti (128 mi li jar di do la ra) u na sto ja wu da sta vi ve li ki bu xet ski de fi cit pod kon tro lu.

Uz le teo i be o grad ski aero drom Pro met na Be o grad skoj ber zi ove sed mi ce sma wen je u od no su na pro {lo ne deq ni za 13,7 od sto i iz no sio je 816 mi li o na di na ra, od no sno 7,9 mi li o na evra.

Broj tran sak ci ja bio je za pa `e nih oko 315.000, naj vi {e za hva qu ju }i po ve }a nom pro me tu ak ci ja ma Aero dro ma Be o grad i Naft ne in du stri je Sr bi je, ka za la je Hri sti na Ben di} bro ker KBC Se kju ri ti sa .

In deks Be leks15 iz gu bio je 0,66 od sto vred no sti to kom ne de qe i sed mi cu je za vr {io na 760,85 in dek snih po e na, dok je Be lex li ne ostao go to vo na pro {lo ne deq nom ni vou od 1.425 in dek snih po e na. Naj ve }i rast ce ne od 17,44 od sto ostva rio je vraw ski Sim po i sa da ce na ak ci je iz no si 478 di na ra. Ak ci je be o grad skog aero dro ma su po red po ve }a wa obi ma ostva ri le i rast ce ne od 17,36 od sto i kraj ne de qe do ~e ka le na ni vou od 534 di na ra.

Pu te vi iz U`i ca su ta ko |e ove ne de qe ostva ri li rast ce ne

Dobitnici Simpo a.d. Vrawe Aerodrom Nikola Tesla a. d.

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

478

+17,44%

52.593

534

+17,36%

139.640.407

Galenika Fitofarmacija a. d. Zemun

8.000

+6,81%

13.553.883

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Politika a.d. Beograd

92

-8,00%

96.361

Dunav osigurawe a.d. Beograd

1.809

-7,23%

81.073

AIK banka a.d. Ni{

4.099

-4,41%

118.952.031

„Fol ksva gen” za ra dio sil ne mi li jar de

go di ne o~e ku je da qe re kord ne re zul ta te.

Ge ne ral ni di rek tor „Fol ksva ge na” Mar tin Vin ter korn je u sa op {te wu fir me na veo da je kom pa ni ja 2010. go di ne u pot pu no sti osta vi la eko nom sku kri zu iza se be i da je to bi la naj bo qa go di na u isto ri ji „Fol ksva gen gru pe”. Gru pa je ra ni je ob ja vi la da su is po ru ke we nih vo zi la kup ci ma pro {le go di ne po pr vi put pre ma {i le gra ni cu od se dam mi li o na i po ra sle 14 od sto na go di {wem ni vou, na 7,2 mi li o na auto mo bi la. ^ist pro fit, ko ji VW mo `e da po de li ak ci o na ri ma, do sti gao je 6,84 mi li jar de evra, u od no su na sa mo 960 mi li o na 2009. go di ne. ^ist pro fit ma ti~ ne fir me „Fol ksva gen AG” po ve }an je 43 od sto, na 1,44 mi li jar de evra.

Uprav ni i nad zor ni od bor su, s ob zi rom na sna `an rast pro fi -

„Ak ci je na {e naj li kvid ni je ban ke AIK ban ke gu bi le su kon stant no na vred no sti to kom ne de qe, uz ne znat ni opo ra vak po sled weg da na u ne de qi”, ka za la je bro ker KBC Se kju ri ti sa.

Akcije*

DO BRO PO SLO VA WE NE MA^ KOG AUTO MO BIL SKOG GI GAN TA

Ope ra tiv ni pro fit auto mo bil skog kon cer na „Fol ksva gen” po sle opo re zi va wa po ras tao je la ne bez ma lo ~e tvo ro stru ko, na re kord nih 7,14 mi li jar di evra, sa 1,85 mi li jar di ostva re nih 2009.

Pro met kon cer na je po ve }an za 21 od sto, na 126,9 mi li jar di evra, a kom pa ni ja je u pre li mi nar nom iz ve {ta ju na ve la da ove

i obi ma tr go va wa. Ta ak ci ja je ove sed mi ce po sku pe la za 6,38 od sto, is ta kla je Ben di} u ne deq nom ko men ta ru tr go va wa.

Pad ce ne od osam od sto za be le `i le su ak ci je Po li ti ke .

Ce na har ti je AIK ban ke od 4.099 di na ra je ni `a za 4,41 od sto na ne deq nom ni vou. Pro met od 119 mi li o na di na ra tu har ti ju do vo di je na tre }e me sto po ostva re nom pro me tu. Ube dqi vo naj tr go va ni ja har ti ja bio je NIS sa pro me tom od 285,5 mi li o na di na ra. Pra ti je dru ga har ti ja sa A li stin ga , Aero drom „Ni ko la Te sla” sa pro me tom od sko ro 140 mi li o na.

Kroz 150 tran sak ci ja ob ve zni ca ma sta re de vi zne {ted we tr go va lo se za 226.000 evra. Pri nos se kre tao od 4,22 od sto za se ri ju A2016 do 6,19 od sto za ob ve zni ce go di {ta A2011. U~e {}e stra nih in ve sti to ra u ukup nom pro me tu iz no si lo je 34,43 od sto od to ga 55,84 od sto na stra ni ku po vi ne ak ci ja i 14,88 od sto na stra ni pro da je, za kqu ~i la je Ben di}.

ta, pred lo `i li da se ak ci o na ri ma po ve }a ju di vi den de za pro {lu go di nu, na 2,20 evra po ak ci ji. Za 2009. is pla }e ne su di vi den de od 1,66 evra po ak ci ji.

Ak ci je „Fol ksva ge na” su u re ak ci ji na ob ja vqi va we re zul ta ta po slo va wa oja ~a le za vi {e od pet od sto. Ose tan rast pro fi ta fir me is ko ri sti li su i sin di ka ti ko ji su po ~et kom go di ne tra -

`i li po ve }a we pla ta od {est od sto za oko 100.000 ne ma~ kih rad ni ka. U pre go vo ri ma sa ru ko vod stvom sin di ka ti su po sti gli po ve }a we za vi {e od tri od sto.

Pro {lo go di {wi re zul tat po ka zu je da naj ve }a evrop ska fa bri ka auto mo bi la ima do voq no sna ge da za vr {i pre u zi ma we pro iz vo |a ~a sport skih vo zi la „Por {e”. [tut gart ska fir ma je, me |u tim, sre di nom pro te kle sed mi ce ob ja vi la da }e tran sak ci ja ka sni ti zbog is tra ge pro tiv dvo ji ce biv {ih vi so kih ru ko vo di la ca „Por {ea”. „Fol ksva gen” pla ni ra da do 2018. po sta ne naj ve }i svet ski pro iz vo |a~ auto mo bi la. „Por {e” bi tre ba lo da bu de we go va de se ta mar ka, pre ne la je ~e {ka no vin ska agen ci ja agen ci ja ^TK. Pro iz vo |a~ auto mo bi la [ko da u ^e {koj je ogra nak u pu nom vla sni {tvu Fol ksva ge na.

PRI VRED NI RAST SAD

Ame ri ka spo ro o`i vqa va

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve su u ~e tvr tom tro me se~ ju la ni ostva ri le ni `i pri vred ni rast ne go {to se pr vo bit no pro ce wi va lo, usled na glog sma we wa dr `av nih in ve sti ci ja i ma weg ra sta po tro {we od o~e ki va nog, po ka za li su ob ja vqe ni zva ni~ ni po da ci.

Ame ri~ ko Mi ni star stvo tr go vi ne je sa op {ti lo da je bru to do ma }i pro iz vod (BDP) u po sled wa tri me se ca la ni po ras tao za 2,8 od sto na go di {wem ni vou, pre ma ra ni joj pro ce ni od 3,2 od sto, pre neo je Roj ters.

Eko no mi sti su o~e ki va li da }e naj no vi ji po da ci po ka za ti rast BDP-a, ko ji ozna ~a va ukup nu pro iz vod wu ro be i uslu ga, od 3,3 od sto. Ra di po re |e wa, SAD su u tre }em tro me se~ ju ostva ri le pri vred ni rast od 2,6 od sto, a u ~i ta voj 2010. go di ni od 2,8 od sto. Iz ve {taj Mi ni star stva tr go vi ne je po tvr dio za bri nu tost ame ri~ ke Upra ve fe de ral nih re zer vi da je br zi na ra sta BDP-a su vi {e spo ra da bi zna ~aj ni je spu sti la sto pu ne za po sle no sti, ko ja tre nut no iz no si de vet od sto. Ame ri~ ka vla da je re vi di ra la pri vred ni rast u ~e tvr tom tro me se~ ju na ni `e zbog ve }eg pa da dr `av nih in ve sti ci ja ne go {to se pr vo bit no mi sli lo, ta ko da je sma we we iz no si lo 1,5 od sto ume sto 0,6 od sto, dok je isto vre me no po tro {wa po ra sla za 4,1 od sto ume sto ra ni je pro ce ne od 4,4 od sto.

TAJ NA USPE HA

In di ja us kor o eko nom ska su per si la In di ja }e po sta ti jed na od tri eko nom ske si le u sve tu, prog no zi ra ju stru~ wa ci. Eko nom ski rast obez be di la je de ve de se tih go di na pro {log ve ka, po {to je otvo ri la tr `i {ta za stra na ula ga wa i dra sti~ no sma wi la ca ri ne.

Od raz vo ja in dij ske eko no mi je za sta je dah, pri znao je ame ri~ ki pred sed nik kad je po se tio dru gu naj mno go qud ni ju ze mqu na sve tu. Stru~ wa ci prog no zi ra ju da }e, u ovom ve ku, In di ja po sta ti jed na od tri eko nom ske si le u sve tu.

U In di ji po sto ji naj sku pqa ku }a na sve tu. Ko {ta la je dve mi li jar de do la ra. Vla sni {tvo je in dij skog mi li jar de ra Mu ke {a Am ba ni ja. On je pr vi od ~e ti ri In dij ca me |u de set naj bo ga ti jih qu di na sve tu. Do mi ni ra nad Mum ba i jem, kao do kaz da se no vac sa Za pa da se li na Is tok. „[ta fe ta je pre {la iz ame ri~ kih ru ku u ze mqe po put Bra zi la, Ru si je, In di je i Ki ne i rast svet ske eko no mi je mno go }e vi {e za vi si ti od wih ne go od raz vi je nih eko no mi ja”, ka `e Edvard Ha ri son, ana li ti ~ar.

In di ja je obez be di la eko nom ski rast ti me {to je de ve de se tih go di na pro {log ve ka otvo ri la tr `i {ta za stra na ula ga wa i dra sti~ no sma wi la ca ri -

Dru {tve ni jaz In di ja je da nas ze mqa bo ga ta {a po put po ro di ca Am ba ni i Mi tal, ali jo{ pre vi {e qu di `i vi is pod gra ni ce si ro ma {tva.

Za to in dij ska vla da po ku {a va da pre va zi |e dru {tve ni jaz, ta ko {to bi u sva koj po ro di ci jed na od ra sla oso ba ima la za ga ran to van po sao bar tri me se ca go di {we. ne. Za raz li ku od Ki ne, go to vo da ne za vi si od iz vo za. Jed na od taj ni in dij skog uspe ha su jef ti ne ino va ci je i pro iz vo di, po put lap to pa od sto ti nu do la ra ili TA TA auto mo bi la, ko ji po sta nu ve o ma tra `e ni.

Hor mazd Sor ba ji, ured nik ~a so pi sa o auto mo bi li zmu, tvr di da i me |u na rod ni igra ~i pre po -

MA KE DON SKA VI NA U SR BI JI

„Kwaz Mi lo{” to ~i „ti kve{” Na Be o grad skom saj mu je pot pi san ugo vor iz me |u kom pa ni je „Tikve{” o eks klu ziv noj di stri bu ci ji vi na i ra ki je iz asor ti ma na tog ma ke don skog pro iz vo |a ~a na te ri to ri ji Sr bi je.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra „Kwaz Mi lo {a” Mi ha i lo Jan ko vi} is ta kao je da }e ugo vor do ne ti po zi tiv ne efek te obe ma stra na ma i da }e „Vi na ri ja Ti kve{” kva li tet ni jom di stri bu ci jom ima ti od li~ nu plat for mu za am bi ci o zne pla no ve ko je ima na srp skom tr `i {tu. „Sa rad wom sa kom pa ni jom Ti kve{ , Kwaz Mi lo{ ostva ru je vi {e stru ke be ne fi te, ka ko za svo je part ne re na tr `i {tu, ta ko i za svo ju or ga ni za ci ju,” re kao je Jan ko vi}.

zna ju da su ma li auto mo bi li sna ga in dij skog tr `i {ta.

In dij ska eko no mi ja je da na e- sta je na sve tu sa bru to do ma }im pro iz vo dom od 1.500 mi li jar di do la ra. Me |u na rod ne in sti tu ci je prog no zi ra ju da }e do sa da {wim tem pom ra sta, od osam do de set od sto, do 2050. po sta ti tre }a na sve tu.

„In di ja }e za de set go di na po sta ti eko nom ski raz vi je na ze mqa i G8 }e, zbog we i Ki ne, mo ra ti da pro me ni ime u Gru pa de set. Na pred nas vu ku far ma ce ut ska in du stri ja i in for ma ci o- ne teh no lo gi je”, ka `e Ab dul Ka lam, biv {i pred sed nik In di je.

In for ma ci o ne teh no lo gi je to li ko su od ma kle da se u in dij skim kom pa ni ja ma za po {qa va ju i di plom ci pre sti `nih ame ri~ kih uni ver zi te ta. Ko lin Mar fi, stru~ wak za in for ma ci o ne teh no lo gi je SAD, tvr di da se za raz li ku od Ame ri ke, re ce si ja u In di ji ni je ose ti la.

Ko li ko svet uva `a va In di ju i ko li ko eko nom sku pra ti i po li ti~ ka mo} vi di se i iz to ga {to su je pro {le go di ne po se ti li li de ri svih pet stal nih ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti.

Li de re uvek pra te broj ni po slov ni qu di i svi se hva le da su se do go vo ri li o po slo vi ma ko ji vre de mi li jar de do la ra. Me |u tim, In di ja mo ra da re {i pro blem ko rup ci je. „Ho }u da vas uve rim da smo ~vr sto re {e ni da ka zni mo sve ko ji su ume {a ni u ko rup ci ju, bez ob zi ra na po lo `aj ko ji za u- zi ma ju. Oni stva ra ju uti sak da smo ze mqa pre va ra na ta, a ni smo”, ka `e Man mo han Sing, in dij ski pre mi jer.

RE KORD NE CE NE NA BER ZI

Ka kao zla ta vre dan Ce ne ka ka oa do sti gle su u pe tak 32-go di {wi mak si mum, u re a go va wu na na sta vak na si qa u Oba li Slo no va ~e ko ja je naj ve }i pro iz vo |a~ ka ka oa na sve tu.

Ce ne maj skih ugo vo ra ka ka oa na ber zi si ro vi na ICE u Lon do nu po ve }a ne su za 19 do la ra, na 3.644 do la ra (2.648 evra) za to nu, a u to ku tr go va wa do sti gle su 3.648 do la ra za to nu, {to je bi la wi ho va naj ve }a vred nost u po sled we 32 go di ne.

Od po ~et ka ja nu a ra ce ne si ro vi na su zbog ne mi ra u Oba li Slo no va ~e po ve }a ne za pri bli `no 600 do la ra, {to pred sta vqa rast od 28 od sto.

No va adre sa Upra ve za de~ ji do da tak No ve pro sto ri je u ko je se pre se li la Upra va za do da tak na de cu Grad ske upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu na la ze se u Srem skoj uli ci 9.

Broj te le fo na na ko ji se mo `e do bi ti pi sar ni ca de ~i jeg do dat ka je 451 093, pi sar ni ca po ro diq skih na kna da i ro di teq skog do dat ka 451 109, ob ra ~un po ro diq skih na kna da 451 109 i 452 427, utvr |i va we pra va na de ~i ji do da tak 452 519 i utvr |i va we pra va na po ro diq ske na kna de i ro di teq ski do da tak 451 649.

N. R.

Ro |en dan ro mo lo ga Tri fu na Di mi }a bi }e obe le `en su tra u 13 ~a so va, u bi bli o te~ kom ogran ku „Tri fun Di mi}” u [an ga ju, Osma uli ca 10. U pro gra mu u~e stvu ju pro fe sor ka eme ri ta Sven ka Sa vi}, autor iz lo `be dr Dra go qub Ac ko vi}, Oli ve ra Ma rin kov iz Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne, di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi}, pred sed nik Ma ti ce rom ske Pe ri ca Ni ko li} i di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. Iz lo `ba „Tri fu no vi oti sci u pra {i ni” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ma ti ci srp skoj, Uli ca Ma ti ce srp ske 2.

T. L.

Novosadska ponedeqak28.februar2011.

„Krat ka isto ri ja No vog Sa da” na po klon

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “Krat ka isto ri ja No vog Sa da”” auto ra \or |a M. Sr bu lo vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Kwi ga opi su je za {to je pod ru~ je No vog Sa da bi lo po god no za for mi ra we na se o bi ne: „Ar gu men ti ko ji go vo re u pri log

Go di {wa Skup {ti na Udru `e wa pen zi o ne ra za po sle nih u Po li cij skoj upra vi No vi Sad za ka za na je za ~e tvr tak 3. mart. Skup {ti na }e se odr `a ti u ve li koj sa li u zgra di gde je ne ka da bi la po li cij ska upra va, u Uli ci Pa vla Pa pa 46. Udru `e we pen zi o- ni sa nih rad ni ka po li ci je po zva lo je ko le ge da do |u na ovaj sa sta nak.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Skup {ti na pen zi o ne ra po li ci je

Obe le `a va we da na ro |e wa Tri fu na Di mi }a

tvrd wa ma da je pod ru~ je da na {weg gra da na se qa va no jo{ od pra i sto ri je su mno gi: kon fi gu ra ci ja te re na sa ne ka da {wim gre da ma, ko je vo da ni je pla vi la, i po lo `aj uz ve li ku re ku, ~i ni li su ovo me sto ide al nim za sta no va we svih po pu la ci ja, od pra i sto ri je do da nas. Bi lo je su vog, plod nog ze mqi {ta za ob ra du, a vo da bo ga ta ri bom, za do vo qa va la je qud ske po tre be za hra nom. Ras kr ~e ni i ob ra |e ni te re ni u ra ni jim epo ha ma pred sta vqa li su po god no tle za na ro de ko ji su ovu da pro la zi li u vre me Se o be na ro da. U ne mir nim vre me ni ma ide a lan za klon pred sta vqa le su mo ~va re, ri to vi i gu ste {u me, ko jih je bi lo u iz o bi qu. Gu ste hra sto ve {u me, kao i trav na ti te ren, bi li su vi {e ne go po god ni za is pa {u sto ke, {to jo{ vi {e go vo ri u pri log na se qe no sti pod ru~ ja od naj ra ni jih vre me na. Ka da se ovo me do da i ko mu ni ka cij ski i pri vred ni po ten ci jal Du na va, osno vi za for mi ra we na stam bi od pra i sto ri je, pre ko sred weg ve ka, do da nas su upot pu we ni...„ A. J.

KAKO O@IVETI TR@I[TE NEKRETNINA

I sta no vi na li zing?

In ve sti to ri i agen ci je za pro met ne kret ni na sla bo su in for mi sa ni o pred lo gu Za ko na o fi nan sij skom li zin gu ~i ja je re gu la ti va u{la u skup {tin sku pro ce du ru. Ni ko od na {ih sa go vor ni ka ni je bio za in tre so van za otva ra we li zing kom pa ni je ko ja bi pro da va la sta no ve na li zing. Upr kos to me jed no gla sni su u sta vu da je sva ki po ku {aj do bro do {ao, ako je ciq o`i vqa va we tr `i {ta ne kret ni na.

Do sa da nov na ~in pro da je od no sno ku po vi ne sta no va re gu li sao bi se ovim za ko nom ~i ja pri me na se o~e ku je kra jem go di ne. Uslov da li zing bu de po voq ni ji od ban kar skog kre di ta je da dr `a va uki ne po rez na do da tu vred nost od 18 od sto za li zing uslu ge, {to ina ~e, tra `e li zing kom pa ni je. Tr `i {te ne kret ni na u na {em gra du je za mr lo, zbog kri ze, a u agen ci ja ma za pro da ju sta no va `a le se na sla bu ku pov nu mo} {to je osnov ni raz log {to se sta no vi ne pro da ju kao ne ka da, pre ne ko li ko go di na.

Zo ran Ra ki ta iz „Go ri ce„ sma tra da bi ume sto za ko na o fi nan sij skom li zin gu bo qe bi lo da se do ne se re gu la ti va ko ja bi po dr `a la za jed ni~ ki na stup na tr `i {tu in ve sti to ra i ban -

ka ra u fi nan sij skom prejk to va wu obje ka ta.

Ra ki ta ni je pro ~i tao od red be li zing za ko na, ali je mi {qe wa, da od ba na ka ne ma bo qeg ga ran ta u tran sak ci ji in ve sti tor ku pac.

Dra gan Ra ba ti} iz Agen ci je „So lis” ka `e da za kon o li zin gu mo `e bi ti in te re san tan pod uslo vom da se na no vo sad kom tr `i {tu po ja ve lizng kom pa ni je za sta no ve, kao {to po sto je one ko je pro da ju auto mo bi le. On do da je da ne ko tre ba nu di li zing ku po vi nu i da za ko no dac mo ra da ti prav nu si gur nost kom pa ni ji.

Stan na li zing, ako se Za kon o fa nan sij skom li zin gu usvo ji, mo }i }e da ku pi sva ko ko is pu -

U lizing kupovini kupac }e biti za{i}en od nesavesnih investitora i agencija, odnosno od duple prodaje stanova, nere{enih imovinskih odnosa…

- Ako ku pac sta na ne pla ti ra t u tri me s e c a, kom p a n i j a tre ba da ima pra vo da ta kvog kup ca od mah iz ba ci iz sta na, a ne da se oni po vla ~e po su do vi ma go di na ma - skre }e pa `wu Ra ba ti}.

wa va od re |e ne uslo ve, naj pre da mu ra ta ne pre la zi po lo vi nu pla te. Raz li ka iz me |u kre di ta i li zin ga je u to me, {to no va re gu la ti va pred vi |a da se vla snik sta na po sta je ka da se ot pla ti po sled wa ra ta, dok kod ban kar -

skog kre di ta se to pra vo sti ~e od mah po ku pov ni ne kret ni ne. U li zing ku po vi ni ku pac ne }e ima ti ri zik, ve} taj ri zik pa da na ple }a li zing kom pa ni je. Ta ko }e kup ci bi ti za {i }e ni od ne sa ve snih in ve sti to ra i agen ci ja za pro met ne kret ni na (du pla pro da ja sta no va, ne re {e ni imo vin sko prav ni od no si i sli~ no).

Po rez na imo vi nu pla }a kom pa ni ja, a ne kao do sa da ku pac.

Na i me ku pac ne }e mo ra ti ni da ima de po zit. Ali }e ga mo ra ti pri hva ti ti ako to li zing kom pa ni ja zah te va.

Z. Deli}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ka da ku me ku va ju” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ka da ku me ku va ju” Isi do re Bje li ce i Ve sne Ra du si no vi}.

Ovo je din stve no {ti vo, pr vi srp ski ro man-ku var, sa dr `i pre ko sto re ce pa ta i svo je vr stan je vo di~ kroz `i vot, qu bav, he do ni zam, pri ja teq stva, obi ~a je, iz ne ve re na o~e ki va wa, usli {e ne i ne u sli {e ne `e qe i mo li tve, za blu de i igra ri je...

Na wi ma svoj stven, du ho vit i sim pa ti ~an na ~in, ve {to ko ke ti ra ju }i sa `an ro vi ma i is pi tu ju }i ~o ve ko vu iskon sku i be smrt nu strast ka uku si ma i sit nim `i vot nim za do voq stvi ma, ku me su is pi -

sa le stra ne ovog mo der nog ro ma na ku va ra ta ko `i vo pi sno da se ~i ta u da hu. Ovaj ma {to vi ti ku var ko ji sa dr `i re cep te iz ce log sve ta mo `e te ~i ta ti kao ro man, kao ku var ali i kao in struk tiv nu qu bav nu pre pi sku o sve mu i sva ~e mu {to mu ~i da na {we de voj ~i ce, de voj ke i `e ne. Sto ti ne opi sa nih re ce pa ta, je la, pred je la, slat ki {a ku me su li~ no pro ba le i is pi sa le sr cem i iskre no {}u sa `e qom da kroz wih {to ver ni je o`i ve i pre ne su svo ja is ku stva i do `i vqe ne tre nut ke.^i ta teq ke ne sa mo da }e mo }i da ku va ju kao one, ve} }e pre ci zno mo }i da pra te ko ji re cept je do bar za za qu bqi va we, od qu bqi va we, za vo |e we, raz vo |e we...

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

V remeploV

Sli kar, bo rac i pred sed nik Ma ti ce Mi li voj Mi }a Ni ko la je vi}, ro |en u Srem skoj Mi tro vi ci, sli kar

i gra fi ~ar, za po ~eo je 1932. stu di je na Umet ni~ koj {ko li u Be o gra du, a pr vu iz lo `bu svo jih ra do va imao je ve} 1934. Ubr zo je ste kao zvu~ no umet ni~ ko ime, kao ~lan po zna te li kov ne gru pe „De se to ri ca”, po red Qu bi ce So ki}, Ju ri ce Ri ba ra, Alek se ^e le bo no vi }a i dru gih. Bio je u~e snik NOP - a, a po sle ra ta imao je oko 50 sa mo stal nih iz lo `bi i oko 450 ko lek tiv nih iz lo `bi u ze mqi i sve tu.

Za pred sed ni ka Ma ti ce srp ske iza bran je 28. fe bru a ra 1979. i ta da znat no do pri neo we noj na u~ noj i kul tur noj de lat no sti. Pre mi nuo je u No vom Sa du 1988.

N. C.

VELIKA POTRO[WA VODE MU^I STANARE U BALZAKOVOJ 36-42

Fan tom sko cu re we uve }a lo ra ~u ne Sta nov ni ci zgra de u Ba la za ko voj uli ci od bro ja 36 do bro ja 42 od sep tem bra be le `e dvo stru ko ve }u po tro {wu vo de ne go {to je to bio slu ~aj u pret hod ne dve go di ne, a do sa da ni je utvr |en raz log to ga. Po re ~i ma pred sed ni ka Skup {ti ne sta na ra Qu bo mi ra Pe trov skog sta na ri su u~i ni li sve ka ko bi utvr di li raz lo ge ve }e po tro {we, ko ja ume sto pro se~ nih pet ku bi ka po ~la nu do ma }in stva, u po sled wih pet me se ci iz no si ne ve ro vat nih de vet ku bi ka.

- Zva li smo „Vo do vod” ko ji nam je za me nio vo do me re, zva li smo „Stan” da pre gle da unu tra {we in sta la ci je. I{ao sam da pro ve rim broj sta na ra, od sta na do sta na, da vi di mo da slu ~aj no to ni je uzrok. I ni {ta – ka `e Pe trov ski.

Ka ko na vo di na{ sa go vor nik ova kva po tro {wa do da la je 1.000 di na ra na ra ~u ne za vo du sta na ri ma. Za tra `i li su da se ume sto ~e ti ri vo do me ra za sva ki ulaz, ugar di je dan za ce lu zgra du i da se utvr di za {to je po tro {wa vo -

de ve li ka. Do sa da, po Pe trov skom, ni je bi lo od go vo ra, jer se ~e ka ju pla no vi in sta la ci ja iz Grad ske ku }e, ka ko bi „Vo do vod” mo gao da po ku {a da na |e me sto cu re wa vo de.

Ka ko na vo de u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” u po sled wa ~e ti ri me se ca pro me ni li su u toj zgra di tri vo do me ra. Po sled wi ugra |e ni pre kon tro li san je u pri su stvu sa mog Pe trov skog, a sa da se ~e ka ju na la zi iz re pu bli~ kog Za vo da za me re i dra go ce ne me ta le. U ja nu a ru su ova ~e ti ri ula za po tro -

{i la 2.422 ku bi ka vo de, dok }e u fe bru a ru po tro {wa bi ti 1.672 ku bi ka, od no sno 6,14 kub nih me ta ra po ~la nu do ma }in stva, {to je za 1,14 ku bi ka u blok ta ri fi.

Iz „Vo do vo da” na vo de da je ta po tro {wa u gra ni ca ma nor ma le.

Me |u tim, sta na ri iz ove zgra de ka `u da ne }e od u sta ti dok se ne utvr di raz log po ve }a ne po tro {we, te da su na ~u li da je u mno gim zgra da ma sli~ na si tu a ci ja, te da }e skup {ti ne sta na ra i zva ni~ no tra `i ti da se utvr de uzro ci.

S. K.

PROJEKAT O MENTALNOM ZDRAVQU

Psi ho lo {ki tre nin zi po ma `u mla di ma Pro je kat „Ini ci ja ti va za una pre |e we men tal nog zdra vqa mla dih u Sr bi ji”, ko ji spro vo di No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar (NSHC), ob u hva tio je vi {e edu ka ci ja i psi ho lo {kih tre nin ga u ra znim gra do vi ma Sr bi je, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re or ga ni zo va noj u Ra dio ka feu. Ko or di na tor pro jek ta De jan @iv ko vi} re kao je da je

ciq da se mla di in for mi {u o naj ~e {}im pro ble mi ma iz obla sti men tal nog zdra vqa.

- Ra zni psi ho lo {ki tre nin zi o bo le sti ma za vi sno sti, stre su, emo ci ja ma i sli~ no or ga ni zo va ni su u 11 gra do va i se la i po ha |a lo ih je 230 mla dih. Pru `e no je vi {e od 300 uslu ga sa ve to va wa u okvi ru Psi ho lo {kog sa ve to va li {ta za mla de od stra ne

psi ho lo ga vo lon te ra - re kao je @iv ko vi}.

Na kon kur su s te mom „Men tal no zdra vqe mla dih” pr vo me sto osvo jio je film Ran ka Ju ri je vi }a „Tan ka li ni ja”, dru go film „U zdra vom te lu zdrav duh” autor ke Ma je Gru bi}, a tre }e @ar ko Alek si} s fo to gra fi jom „Ne okre }i le |a to le ran ci ji”. De ca iz SOS De ~i jeg se la

u Srem skoj Ka me ni ci do bi la su spe ci jal nu na gra du, a svi u~e si ci i pa ke te ko je je obez be di la „Mi na kva”.

Pro je kat se re a li zu je u sa rad wi s Cr ve nim kr stom Kra gu je vac i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma „Pho to ex po” i „IAN Te le com” iz Ni {a, a po dr {ku je da lo Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je.

A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak28.februar2011.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sti gle i troj ke i bli zan ci Trojke Ni na, Ni ko la i Ne stor - Ane i Radomira Marinkovi}a.

Blizanci Mi li ca i Lu ka - Tawe i Miodraga Radi~i}a.

De~aci Vu ja din - Biqane Bjeki} i Gorana Karanovi}a, Owen - Marine Popovi} i Darka Karanovi}a, Du {an -Milene i Zdravka Sremca, Ra den ko - Mire i Nenada Sekuli}a, Mi lo{ - Sawe i Gorana Miloradova, Na zif - Leonore Plavc i Meda Rizvanija, La zar - Milke i Radeta Stanojevi}a, Mi lan - Stanislave i Jana Varxika, Alek sej - Nata{e i Milo{a Cvetkovi}a, Vu kan - Milice Rapaji} i Miroslava Uro{evi}a, Te o dor - Andree i @olta Vi{ontaija, Mi lo{ - Andrijane i Dejana Kostovi}a, Re qa - Sta{e i Radovna Suboti}a, Ste fan - Nijole Kau{iute i Gorana Luki}a, Ko sta - Gordane i Dejana Milojevi}a, Ma ti ja - Sne`ane i Vladimira Simi}a, Da vid - Sla|ane i Petka Vukovi}a, Ta di ja - Marine i Radmila Aleksi}a, Vuk - Tamare i Vladimira Obradovi}a, Pe tar - Vesne i Marka Drobca, Lu ka - Gordane i @eqka Mari}a, Vu ka {in - Radmile i Ogwen Radakovi}a, Di mi tri je -Milice i Milorada Jovina, Mi lan - Marine i Ratka Mati}a,

En dre - Monike i Silvestera Fehera, Pa vle - Milke i Dragana Imbroweva, Vuk - Jelene i Nikole Skokoa, Fi lip Sawe Suboti} Ganter i Pavla Gantera, Mi lo rad - Danijele Majstorovi} i Majstorovi} Radeta, Zdrav ko - Danijele i Sr|ana Radoni}a, Mu sab - Saide Furgan i Alija Masadaka, Pe tar -Milice i Lazara Vujakovi}a, Ser gej - Marije i Aleksandra Bjelobrka, Rast ko - Mirjane i Nikole Radanovi}a, Mar ko - Sne`ane i Du{ka Mirkovi}a, Ma tej - Nata{e Jovovi} i Radomira [e{i}a, Jo van - Brankice i Branislava Jovan~evi}a, Kva mi Ko lins Ju ni or - Xenete Darkova i JavaAntvija, Pe tar - Katarine i Predraga Suru~i}a, Jo van - Biqane i Mihajla ^epija, Ni ko la - Jovane i Mladena Badrki}a, \or |e - Sne`ane i Milenka Jovan~evi}a, Lu ka - Biqane i Nenada Majki}a, Mi qan - Branke Gligori} i Stanka \erkovi}a, Da rio - Sne`ane Trnini} i Milo{a [ajna, Stra hi wa - Ane i \or|a Vidovi}a, Alek sa - Tereze i Bojan Berowe.

Ven~ani Iva na Ku zma no vi} i Bran ko Su bo ti}, Aj {a Vu ra nov ski i Isak Ali ja, Ka ta lin Ve sit{ i Re na to Vu ja ko vi}, Sne `a na \u ri} i Bra ni slav Bu ne ta, Ma ri ja Sa ~ek i De jan Ra i ~e vi}, Ana Ba `ik i Mic ko Mic ko ski, Dra ga na Ti mo ti je vi} i Slo bo dan

Pe ri {i}, Sa wa An dre ji} i Slo bo dan Slan ka me nac, Ve sna No va ko vi} i \or |e Vu ji ~i}, Na ta {a Ku zma no vi} i Mi lo{ \ur |e vi}, Iva na Mi li }e vi} i Mar ko [kr bi}, Na ta {a No vi} i Bo ris Sa ka~, Sve tla na Va si} i Sa {a Ko sa no vi}.

Kri sti na i La slo Tot sa ma lim Ro lan dom

Devoj~ice An ge la Mi ka -Maje i \or|a Baron Kosti}a, An drea - Dragane i Vladimira Puva~e, So fi ja - Dragane i Gorana Vel~eka, Kse ni ja - Ivane i Aleksandra Rebi}a, An |e la -Milice i Gorana Markovi}a, Alek san dra - Nade i Miroslava [ari}a, Mi li ca - Slavice i Dalibora [trbca, Ana sta si ja - Dra`enke i Zvezdana Borovice, Lu na- Kristine i Denisa Janka, Iskra - Lidije i Marka ^ubrila, Ja na - Julijane i Aleksandra Markova, Iva - Danijele i Slobodana Novakovi}a, Ka ta ri na - Renate i Sr|ana Vukmirovi}a, Hri sti na - Dragane i Predraga Mladenovi}a, Alek san dra - Jele i Zorana Baloga, Adri ja na - Olivere i Milana Cvetkovi}a, Aida - Silvije i Afrima Dalifija, Mi li ca - Bojane Babi} i Mijodraga Domazeta, Ni na - Sawe i Stanislava \uki}a, Va len ti na - Jagode Bokinac i Gorana Jovanova, Mi li ca - Mirjane i Milana Markovi}a, Iri na - Marije i Sa{e ^egara, Ni ko li na - Doris i Nikole Prpi}a,

Sa wa - Marijane i Darka Dragi~evi}a, La na - Ivane i Du{ana Mar~ete, Jo va na - Jelene i Jovana Radovanovi}a, Ni na - Nata{e i Zorana Teofilovi}a, He le na - Kristine i Nenada Radulovi}a, Na ta {a Zdravke i Sa{e To{i}a, Ja na - Dragane i Du{ana Krpovi}a, Se le na - Marije i Milana Antonijevi}a, Ma {a - Jovane i @eqka Tepi}a, Ja na - Dragane i Du{ana Krpovi}a, Sa ra - Sne`ane Borkovi} i Slavka Novakova, Mi li ca - Marije i \or|a Krivoku}e, Ana - Jelene i Dejana Spasi}a, Le na - Alksandre i Dragutina Milanovi}a, Mo ni ka - Mariene i Marijana Tria{ke, An |e li na - Jasne i Dragana Zori}a, Na |a Tawe i Sini{e Mili}evi}a, Aja - Jovane Kosijer-Anabusi i Imada Anabusija, Du wa - Tijane i Jovana Toma{evi}a, Le na - Sowe i @eqka Koji}a, De ja na - Qiqane i Dejana Mandi}a, Na |a - Beate i Sini{e Petrovi}a, Ana - @ivane i Miodraga Cime{e, Va len ti na - Mine i Sa{e Lazi~i}a.

Umrli

Iva na Ku zma no vi} i Bran ko Su bo ti}

Zoran Medakovi} (1952), Milica Crnogorac ro|. Gordani} (1946), Vera Stojkov ro|. Dejanovi} (1952), Olga Nikoli} Lap~evi} ro|. Bakajin (1929), Pavle Majdevac (1934), Ka~ar Milan (1952), Josip Kova~i} (1953), Danica Dragi~evi} ro|. Golubovi} (1939), [andor Novak (1939), Nenad Voki} (1959), Radivoje ]etojevi} (1934), Milanka Pavlovi} ro|. Subi} (1932), Jovan Nikoleti} (1937), Jelena [qivan~anin ro|. Bojovi} (1941), Ana Van~ik ro|. Erb (1931), Jasna Pintari} (1952), Jelena Popovi} ro|. Batas (1947), Milica Mikovi} ro|. Mu`dalo (1938), Radmila Kaloper ro|. Vasin (1943), Vladimir Oros (1929), Jana Novak ro|. Utornik (1916), Milosava Vukosavqevi} ro|. Baraksadi} (1920), Zoranka Bawac ro|. [ugi} (1926), Zlata Stogov ro|. Murti} (1951), Vlajko Jefti} (1922), Rosa Rado{ ro|. Gavrani} (1932), Milica Ranisavqev ro|. Buzaxin (1937), Stoja Hrwak ro|. Sekuli} (1960), Milorad Milovanovi} (1957), Mihajlo Pelepowko (1917), Petra Todi} ro|. Mitrovi} (1919), Velimir Popadi} (1924), Andrija Kiraq (1926), Miroslava Ostoji} ro|. Risti} (1934), Qubomir Kne`evi} (1933), Milovan Lugowa (1951), Rozalija Moric ro|. Dujmovi} (1931), Milan Bruji} (1936), Branko Mi}i} (1948), Milka Ra|enovi} (1932), Biqana Plemi} ro|. Mustafoski (1950), Dragica Mikita ro|. Kosti} (1946), Zorka Stankov ro|. Macura (1941), Stoja Iki} ro|. Jovanovi} (1927), @iva Krstin (1936), Ida Bor{o{

ro|. \alai (1929), Vukadin Stamenkovi} (1938), Marija Tati} ro|. Varga (1926), Milena Dara` ro|. Paj~i} (1932), Marija Gucuwa ro|. Jani} (1922), Ildiko Veqkovi} ro|. Grifatong (1946), Radivoj Kanazir (1928), Darinka Zlati} ro|. Radivojevi} (1947), Milka Radoni} ro|. Stoj{i} (1918), Spasoje Vidakovi} (1958), Du{anka Terzin ro|. Kelemen (1955), Rade Miji} (1930), @arko Plav{i} (1958), Bogoqub Marin (1937), Manda Vesi} ro|. Qubas (1924), Rada Pavlov (1920), Maca Latinovi} ro|. Bun~i} (1941), Jasmin Mi{kovi} (1995), Jan Kolar (1946), Milka Babi} ro|. Tadi} (1930), Rajko Savi} (1948), Hamide Beri{a ro|. Ja{ari (1947), Radmila Zablacki (1925), Danica Terzin ro|. Petri} (1932), Milana ]iri} ro|. Le|anski (1934), Mara Mari} ro|.

Gali} (1930), Ana Ogwenovi} ro| Fat (1961), Ma}a{ Rigo (1956), Stevan Kirjakovi} (1930), Velimir Rajkovi} (1938), Milka Kujunxi} ro|. Radovi} (1940), Jo`ef ^eke (1941), Jovanka Babi} ro|. Marjanovi} (1937), Milenko Male{ (1949), Mitra Kucalovi} ro|. Petrovi} (1949), Momir Gaji} (1952), Radojica Tomi} (1953), Milan Haxi} (1951), Drago Kova~evi} (1938), Milena Stojanovi} ro|. \alovi} (1939), Kosta Kuzman (1930), Du{anka Boban ro|. Markovi} (1933), Veronika Koji} ro|. Sulocki (1941), Cvita @ivkovi} ro|. Goli} (1930), Jula Lazi} ro|. Stanivukovi} (1926), Mila Dojki} ro|. Turi} (1928), Dragiwa Qubi~i} ro|. Pisarev (1925).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

9

„CIKLONIZACIJA” UVELA NOVI SISTEM RADA

Soft ve rom pro tiv bu ba i glo da ra Uvo |e wem mo der nog si ste ma ra da, kao i pri me nom je din stve nog in for ma ci o nog si ste ma

ma pi ra wa `a ri {ta bu ba i glo da ra u gra du, „Ci klo ni za ci ja” je, ka ko ka `u u ovom pred u ze }u,

Po ~ela deratizacija Si stem ska de ra ti za ci ja ko ju vo di „Ci klo ni za ci ja”po ~e la je ove ne de qe, a eki pe }e pr vo obi }i Ko viq, a za tim Bu di sa vu i Ka}. Na kon to ga, na re du je Srem ska Ka me ni ca, Pe tro va ra din, Be ge~, Fu tog, Ve ter nik kao i grad ske me sne ze jed ni ce. U to gu ak ci je su gra |a ni }e do bi ti pre pa rat „Ma mak B”, kao i uput stvo za we go vu upo tre bu.

U „Ci klo ni za ci ji” ka `u da pre pe rat, ako je si tu a ci ja sa glo da ri ma kri ti~ na, po sta vqa ju wi ho vi rad ni ci, a ako ni je su gra |a ni mo gu sa mi da ga upo tre be.

us pe la da po be di ove {te to ~i ne u No vom Sa du. Zapra vo, oni su uve li no vi soft ver ko ji be le `i sve po zi ve gra |a na i u~e sta lost in ter ven ci ja eki pa za dez in sek ci ju i de ra ti za ci ju, na osno vu ~e ga se pra vi ma pa grad skih `a ri{ta.

- Na ovaj na ~in de lu je mo pre ven tiv no i u sa rad wi sa grad skom upra vom i skup {ti na ma sta na ra re {i li smo pro ble me su gra |a na. Do {li smo do to ga da je broj po zi va No vo sa |a na ko ji ima ju pro ble ma sa {te to ~i na ma u sta no vi ma ma wi za po -

lo vi nu, u po re |e wu sa istim pe ri o dom pro {le go di ne - re kao je port pa rol „Ci klo ni za ci je” Da rio A}i mo vi}. Po we go vim re ~i ma zna ~aj no je sma we no i vre me ~e ka wa od mo men ta po zi va, pa do iz la ska eki pe na te ren. Uve de na je i prak sa da wi ho vi ope ra te ri iz kol cen tra po zi va ju su gra |a ne na kon oba vqe nog po sla, ka ko bi se uve ri li da li je tret man bio us pe {an, a u ko li ko je po treb no, eki pe se vra }a ju i po ne ko li ko pu ta, sve dok pro blem sa {te to ~i na ma ne bu de re {en.

B. M.

GERONTOLO[KI CENTAR „NOVI SAD” MOTIVI[E NAJSTARIJE

Kre a tiv nost le ~i usa mqe nost Na {i naj sta ri ji su gra |a ni, pen zi o ne ri i ko ri sni ci Ge ron to lo {kog cen tra “No vi Sad” mo gu kroz broj ne ak tiv no sti da is ka `u svo ju kre a tiv nost i spo sob nost, a svo je slo bod no vre me u~i ne lep {im i pri jat ni jim. Na kva li te tan i ve o ma kre a ti van na ~in osmi -

{qa va ju se ak tiv no sti ko ri sni ka ka ko u sek ci ja ma, ta ko i u ra di o ni ca ma. Sun ~a na je sen `i vo ta, ne mo ra da bu de su mor na, na pro tiv, mo `e da bu de sret na, is pu we na dru `e wem, sme hom, pe smom… Pre ma re ~i ma or ga ni za tor ke kul tur nih

ak tiv no sti Qu bi ce Uba vi} po seb na pa `wa po sve }u je se ra du na osmi {qa va wu slo bod nog vre me na.

- Ciq svih na {ih ak tiv no sti je da se po stig ne ve }i ste pen ak ti va ci je ko ri sni ka, o~u va men tal no zdra vqe, su zbi je po ja va ho spi ta li zma, eli mi ni {e usa -

mqe nost, po ja ~a psi ho lo {ka i so ci jal na adap ta ci ja ko ri sni ka - ka `e Qu bi ca Uba vi}.

Ne go va we cve }a, iz ra da ru~ nih ra do va i pred me ta ko je su i upo treb ne i estet ske vred no sti naj vi {e pri vla ~e sta nov ni ke ovih usta no va. Osli ka va we

pred me ta od sta kla, sli ka we na svi li i pi sa we po e zi je su jo{ je dan vid iz ra `a va wa wi ho ve kre a tiv no sti. U okvi ru ovih ak tiv no sti or ga ni zu ju se i tak mi ~e wi ma, a za rad i trud, naj bo qi ma sle de na gra de, naj ~e {}e je to tor ta, ko ju po de le svi u~e sni ci.

- Tru di mo se da slo bod no vre me na {ih ko ri sni ka na {to bo qi na ~in osmi sli mo. Uvek mi sli mo na wi ho vo zdra vqe i da li su oni u mo gu} no sti da is pra te te do ga |a je. Sta nov ni ci sta ci o na ra svo je vre me pro vo de u iz ra di ru~ nih ra do va, ~i -

ta wu kwi ga, {tam pe, gle da wu te le vi zi je. U za vi sno sti od zdrav stve nog sta wa, u~e stvu ju i ne kim tak mi ~e wi ma - ka `e Uba vi}.

Ko ri sni ci se tak mi ~e i u pi ka du, do mi na ma, re mi ju, {a hu, ta bli }u, a or ga ni zu je se i bin go lu tri ja ko ja ne ma na gra de, ali za nim wi vim pro gra mom i dru `e wem is pu wa va wi ho vo vre me. Or ga ni zu ju se i po se te dru gim do mo vi ma, iz le ti po ma na sti ri ma, po se te po zo ri {tu, mu ze ji ma, ga le ri ja ma, kon cer ti ma… Pen zi o ne ri pri su stvu ju i mno go broj nim grad skim ma ni fe sta ci ja ma, po put No vo sad skog pro le }a, Fe sti va la me da, uli~ nih svi ra ~a…

Po red pri la go |a va wa i upo zna va wa no vih pri ja te qa ima i le pih qu ba vi, pro na la ze se i srod ne du {e, skla pa ju bra ko vi.

Svi se za jed no ra du ju ka da se ne ko za qu bi. Sva ka tri me se ca pro sla vqa ju se ro |en da ni.

Pro gram tra je dva sa ta i pod ra zu me va ve li ku `ur ku na ko ji ma sla vqe ni ci bi ra ju mu zi ku i po sle za mi {qe nih `e qa ga se sve }i ce na tor ti.

N. R.

PSIHOLO[KO SAVETOVALI[TE ZA PACIJENTE SLU@BE KU]NOG LE^EWA

Pra ve re ~i bol uma wu ju Sve je vi {e sta rih qu di, a ra ste i broj te {kih bo le sti, na ro ~i to ma lig nih. U pro se ku sva ki ~e tvr ti sta nov nik No vog Sa da umre od po sle di ce ra ka. Kod `e na su naj za stu pqe ni ji rak doj ke i rak gr li }a ma te ri ce, a za tim i rak plu }a, ko ji je naj ~e {}a di jag no za i kod mu {ka ra ca, ko ji obo qe va ju i od ra ka pro sta te i ra ka de be log cre va. A ka da bo lest u|e u za vr {nu fa zu, me sta za obo le le u bol ni ca ma naj ~e {}e ne ma, pa su pre pu {te ni slu `ba ma pa tro na `e i po ro di ci ko ja pa ti za jed no s wi ma.

Uzi ma ju }i u ob zir epi de mi o- lo {ke po dat ke po ko ji ma se broj no vo o bo le lih pa ci je na ta od raz li ~i tih ma lig nih bo le sti sva ke go di ne po ve }a va, bi lo je neo p hod no da se ak ti vi ra te le fon sko psi ho lo {ko sa ve to va li {te za po dr {ku qu di ma ko ji su obo le li, kao i ~la no vi ma wi ho vih po ro di ca

Slu `ba ku} nog le ~e wa ra di od mar ta 2008. go di ne, a tre nut no zbri wa va 2.800 pa ci je na ta u ku} nim uslo vi ma, ko ja se mo ` e slo b od n o na z va t i bol ni com u ku }i.

- Na {i pa ci jen ti su uglav nom naj te `i bo le sni ci, a vi {e od 50 od sto wih bo lu je od ma lig nih

Slu `be za ku} no le ~e we Bog dan Ste pan ~ev.

Le ka ri Slu `be ku} nog le ~e wa po se }u ju i le ~e gra |a ne na ce loj te ri to ri ji No vog Sa da, a tim bro ji ukup no je da na est le ka ra, {to, pre ma re ~i ma Ste pan ~e va i ni je do voq no ka ko bi se pru `i la po mo} bo le -

Poziv za pomo} Psi ho lo {ka po mo} na me we na je svim pa ci jen ti ma Slu `be ku} nog le ~e wa Do ma zdra vqa „No vi Sad” ko ji mo gu da se ja ve na broj te le fo na 4879 – 766. Po zi vi se pri ma ju sva kog rad nog da na od 7 do 13 ~a so va. obo qe wa. To su i ne po kret ne ili po lu po kret ne oso be, pa ci jen ti s kar di o va sku lar nim i plu} nim pro ble mi ma, za tim di ja be ti ~a ri s kom pli ka ci ja ma i pa ci jen ti s tra u ma ma, na kon sa o bra }aj nih ne sre }a ili te `ih in ter ven ci ja - na vo di na ~el nik

^ITAOCI PI[U SMS

sni ci ma i po gra du i po okol nim me sti ma.

Ne ka da bo lest do no si bo lo ve, ko ji su te {ki, stra {ni, is cr pqu ju }i i ne iz dr `i vi, a po ga |a ju i pa ci jen ta i po ro di cu, za to je va `no da i naj bli `i oko pa ci jen ta zna ju, na pra vi na ~in,

065/47-66-452 & 063/366-977

Ka da }e nad le `ni za vr {i ti ra do ve u Uli ci Zlat ne gre de, ko ju su ras ko pa li jo{ po lo vi nom de cem bra 2010, po sta vi li ce vi, za tr pa li pe skom i {qun kom i ni su as fal ti ra li, pa osta vi li da nam vla ga i sneg ru {e i pot ko pa va ju ku }e sta re pre ko 100 go di na. Ta ko se bri ne se o naj sta ri joj uli ci u Novm Sa du. A o pr qav sti ni i o bla tu da ne go vo rim.

064/1838... * * * Gle dam ne ke sta ti sti~ ke po dat ke iz obla sti me di ci ne, pa sam na osno vu wih iz veo sle de }i za kqu ~ak: Ako je zdra vqe naj ve }e bo gat svo, on da su gra |a ni Sr bi je te {ka si roti wa!

063/1050... * * * Ret ko se do go di da nam vo da bu de ~i sta, naj ~e {}e bu de sa gad nim ma snim mu qem ko ji se ne

da se su o ~e s bo le {}u i svim te {kim tre nu ci ma. Ste pan ~ev ka `e da se ni ka da ne da je prog no za, ali da je va `no da su i pa ci jent i po ro di ca upo zna ti s di jag no zom, ka ko bi na naj bo qi mo gu }i na ~in is ko ri sti li pre o sta lo vre me.

- Sa ve tu je mo ih ka ko da kva li tet no pro vo de vre me sa svo jim naj b li ` i m a, uz ~i t a w e kwi g a, gle d a w e fil m o v a i pre l i s ta v a w e fo t o al b u m a pri se }a ju }i se naj lep {ih tre nu ta ka to kom `i vo ta - uka zao je Ste pan ~ev do da ju }i da je u sta di ju mu ka da je is hod bo le sti po znat, neo p hod na stru~ na po mo} i sa ve to va we.

Psi ho lo {ko sa ve to va li {te ima za ciq edu ka ci ju pa ci je na ta i po ro di ce, kao i ko muni ka ci ju, ko ja je po treb na i jed noj i dru goj stra ni ka da se na |u u ne mi lo sti opa ke bo lesti.

I. Dragi}

LEGALIZACIJA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Svi ~e ka ju na ja vqe ne pro me ne za ko na Na ja vqe ne pro me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko je na go ve {ta va ju bez ma lo bes plat nu le ga li za ci ju za od re |e ne ka te go ri je bes prav no po dig nu tih obje ka ta, go to vo da su za u sta vi le taj pro ces u Srem skim Kar lov ci ma.

Iako se ni pre to ga u kar lo va~ koj op {ti ni ni su mo gli po hva li ti enorm no ve li kim bro jem re {e nih slu ~a je va, naj ~e {}e zbog pro ble ma ti~ nih imo vin skih od no sa, ipak je do po lo vi ne fe bru a ra za kqu ~en 171 ugo vor.

- Od no vem bra, od no sno de cem bra, ka da je mi ni star Oli ver Du li} na ja vio pro me nu za ko na, znat no je sma we no in te re so va we gra |a na za le ga li za ci ju u sva kom smi slu - ka `e na ~el ni ca op {tin skog Ode qe wa za ur ba ni zam i gra |e vin sko ze mqi {te Du {an ka Ja wu {i}. - Ma we je onih ko ji skla pa ju ugo vo re o pla }a wu na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta, kao i onih ko ji tre ba da do pu ne do ku men ta ci ju, ali i onih ko ji se sa mo ras pi tu ju za svo je pred me te. Mo gu sa mo da pret po sta vim da je o~e ki va we na -

ja vqe nih iz me na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi raz log tre nut no sla bi jeg in te re so va wa gra |a na.

Od 1.222 pod ne ta zah te va za le ga li za ci ju, tri su od bi je na, u 24 slu ~a ja su stran ke od u sta le, a 19 po stu pa ka je pre ki nu to zbog re {a va wa ne kih pret hod nih pi ta wa, kao {to su osta vin ske ras pra ve ili sud ski po stup ci. U 47 slu ~a je va po stu pak je do ve den do ugo va ra wa, ali iz ne po zna tih raz lo ga, to ni je u~i we no.

- Od pre o sta lih go to vo 900 pred me ta, po lo vi na je bez do ku men ta ci je, a osta tak sa de li mi~ no do pu we no - ob ja {wa va Ja wu {i }e va. - Ima for mal no do pu we nih pred me ta, {to zna ~i da su do ku men ta do ne ta, ali ni su va qa na ili je pre gle dom usta no vqe no da po sto je, na pri mer su vla sni ci na par ce li, pa se ~e ka wi ho va sa gla snost. Za pred me te ko ji ne ma ju ni {ta od do ku men ta ci je, ne zna se da li su se vla sni ci pri ja vi li za le ga li za ci ju sa mo da is pu ne for mu ili je ne {to dru go raz log {to ne do no se do ku men ta ko ja su od wih tra `e na.

Z. Ml.

ZA @ENE KOJE PORO\AJ O^EKUJU U JUNU

Upis u {ko lu za trud ni ce U to ku je upis u „[ko lu za trud n i c e” Do m a zdra v qa za `e ne ko je tre ba da se po ro de u ju nu. [ko la po ~i we u 28. ne de qi trud no }e, a obu ka tra je sve do po ro |a ja.

Bu du }e maj ke }e na ovom kur su na u ~i ti ka ko naj bo qe da se pri pre me za po ro |aj, te da bez stra ha i pa ni ke ro de de te. Ta ko |e, pri pre ma ju se i za pr ve ko ra ke ma te rin stva, od no sno za pe riod ko ji ih ~e ka po sle po ro |a ja, even tu al ne

pro ble me i te {ko }e ko je mo gu da se ja ve. Pred vi |e na je i obu ka za bu du }e ta te, ko ji }e na u ~i ti ka ko da po mog nu su pru ga ma i rav no prav no u~e stvu ju u ne go va wu no vog ~la na po ro di ce. @e ne tre ba da se pri ja ve li~ no u am bu lan te u Zmaj Og we na Vu ka 19 i Ru me na~ ku 102 ili te le fo nom na bro je ve: 48 79 508, 48 79 574 i 064/ 808 81 77 i 064/ 808 81 787 sva kog da na od 7 do 19 sa ti.

D. B.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Osno van Op {tin ski od bor SDP-a Pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je u Srem skim Kar lov ci ma je Dra gan Ne {i}. To je odl~e no prek dsi no} na osni va~ koj skup {ti ni te stran ke u Kar lov ci ma, na ko joj je for mi ran Op {tin ski od bor SDP-a. U Op {ti ski od bor po red Ne {i }a, iza bra ni su jo{ Mi len ko Ki jac, Bo `i dar Airal di, Ne nad Ko sa nov} i Bra ni slav Ku jo vi}. Z. Ml.

Zlat ne gre de u bla tu i ne re du mo ` e is p ra t i bez de t er x en t a, ce n a astro nomska, ko li ~i na ko ju nam fak tu ri {u 6 do 10 ku bi ka po oso bi. Za {to se ~e sto me wa ju vo dome ri ne znam, ali stva ra sum wu, a po go to vu kad je Vo do vod od Za vo da za kon tro lu i ba `dare we ovla {}en da to ra di sam.

063/512...

U Be o gra du ove ne de qe zbog sne ga gre ja we ra di 24 ~a sa. A u No vom Sa du o`e `i po mu vi(na ro du) 062/1522... * * * Sve po hla le Va {em ka ri ka tu ri sti. Sva kog da n a me na s me j e po n e k om ka r i k a t u r om.

Najboqi su sta no da vac i pod sta nar! Sva ka ~ast!

064/1462...

Za po sled wih ne ko li ko go di na Voj vo di na se pri vred no spo ri je raz vi ja la od svih dru gih kra je va Sr bi je ta ko da je sa da po raz vi je no sti is pod re pu bli~ kog pro se ka, a sve za hva qu ju }i eko nom skoj po li ti ci ko ju je vo dio Din ki}. Za to ni je ni ~u do {to mu se pri dru `i la i Ma ja Goj ko vi}, jer je ona od u vek bi la pro tiv auto no mi je Voj vo di ne.

063/556... * * * Sva ka ~ast slu `bi grad ske ra sve te Elek tro voj vo di ne! Od ra di li su promt no na na{ po ziv.

Hva la! Sta na ri zgra de D. Va si qe va.

064/3978... * * * Za ve jan No vi Sad. Sva ka ~ast ko mu nal ci, ko mu nal na po li ci jo, to pla no...

063/7244...

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak28.februar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У АДАШЕВЦИМА ОБЕЛЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ПОДИЗАЊА УСТАНКА У ЗАПАДНОМ СРЕМУ

Сећање на паоре који су окупатору рекли не АДАШЕВЦИ: Полагањем венаца на споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора 1941-1945, у суботу је у центру Адашеваца обележен Дан дизања устанка бораца Адашеваца и западног Срема. Венце су положили предствници локалне самоуправе Шида, МЗ „Адашевци“, Републичког и Покрајинсог одбора СУБНОР-а, те одбора СУБНОР-а из Шида, Адашеваца, Сремске

штине Наташу Цвјетковић да се обрати присутнима. Поред уобичајене добродишли Наташа је изразила спремност локалне самоуправе да са СУБНОР-ом општине Шид и представницима западног Срема Републике и Покрајине заједнички сваке године обележава овај дан, док је у свом обраћању рекао: - Подсећамо се на Адашевћане и све борце западног Срема који

ковима налазили на равној сремској ветометини, супротстављајући се снагама које су увек имале претензије нечовештва према њима. Ипак смо овде вековима опстајали и остајали. Пре 70 година на паоре Срема сручиле су се немачке и усташке постројбе које су уништавале све што је људско и национално. Нису они штедели ни своје сународнике, ако нису били по њиховој мери. Људи су

ФИНАЛНОМ БОРБОМ ЈУЧЕ ЗАВРШЕНА 25. ГУСАНИЈАДА У МОКРИНУ

Мајстор савладао пернатог фаворита

МОКРИН: Финалне борбе 25. Гусанијаде у Мокрину одржане су јуче пред великим бројем заинтересованих глдалаца а гусани финалисти - Крило Лазара Адамова и Мајстор Живице Терзића дошли су у пратњи власика и својих јата гусака. Борба, иако је трајала свега два минута и 15 секунди, гледаоце није оставила равнодушним, а гусани су укрстили „перје“ најбоље што знају. Као бољи и срчанији борац Гусанијаде, која је ове године обележава четврт века трајања, изашао је Терзићев гусан Мајстор.

- Иако је Мајстор млад гусак од свега три године, сада има и најМитровице, Крагујевца, Лаћарка и Мартинаца, као и Месног одбора СУБНОР-а из Пилица у Републици Српској. Цвеће су положили и извиђачи одреда „Лазар Бибић„ из Шида и делегација Општинског одбора СПС-а из овг места. У спортској сали ОШ „Вук Караџић“ ученици су отпевали химну „Боже правде“, а потом је председник Месног одбора СУБНОР-а Адашевци Јовица Степановић позвао председницу оп-

су пре 70 година имали достојанства и снаге да кажу националношовинистичкој армади и насиљу доста је тога. Сремски паори су имали снаге да се сете у то време да су они потомци храбре војне Крајине, која је зауставила Турке у походу на Европу. Нажалост, садашња Европа то не зна да цени и поштује – поручио је окупљенима председник СУБНОР-а Републике Србије Мића Зечевић. - Налазимо се у селу чији су се преци ве-

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (18.15, 22.15), „Montevideo, Bog te video!” (15, 18, 19.30, 21, 22.30), „Guliverova putovawa” (14.15), „Medved Jogi” (13.10, 14.50, 16.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Hari Poter i relikvije smrti” (13.20,16.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (13), „Artur i rat dva sveta (14.30), „Lov na ve{tice” (18.30, 22.40), „Bez obaveza” (20.10), „Burleska” (20.30), „Kako da zna{„ (17.45, 20, 22.20), „Lov na ve{tice” (22), FEST NS 2011 „Kraqev govor” (19), „Put u nepoznato” (22).

Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Jedi moli voli” (19.15), „Tilva Ro{„ (21.30).

Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu „^etiri puta” (20).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” „Barbelo, o psima i deci„- drama (19.30), Kamerna scena „Jucuca„ - drama (20.30).

Novosadsko pozori{te „Kamer{pil” (19).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Radmila Ivana Zablacki (1925) u 9.45 sati, Leona Mihajla Atanasovski (1928) u 10.30, Zora Milo{a Crni} (1966) u 11.15, \or|e \ure Kalember (1935) u 12, Hamide Kajtaza Beri{a (1947) u 12.45, Rajko ^edomira Imbrowev (1932) u 13.30, Vladimir Ivana Skalicki (1937) u 14.15, Radomir Nedeqka Ru`i} (1949) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu u 11 sati bi}e sahrawena Draga Stevana Radoj~i} (1936).

овде доживљавали одмазде, прекрштавања, расељавања и насељавања проверених Хрвата, да би појачали национални састав. Пљачкали су имовину Срба и убијали их. Адашевчани и сви остали часни људи Срема нису погнули главу пред терором, храбро и достојанствено, као што су то чинили некад њихови преци, кренули су голим рукама на окупатора и усташе - националног квислинга. Д. Савичин

ли највише победа је Светозар Ладичорбић, који је побеђивао на Гусанијади шест пута. У ревијалном делу посетиоци су имали прилику да виде најлепше јато, најстарије гусана и гуску, као и најтеже птице. Најлепше јато имао је Макса Вртипрашки, а најдуговечнији гусан Мрка има 12 година и у власништву је Васе Перишића. Бомбардер је највећи гусан власника Светозара Ладичорбића, док најтежа гуска Капорка има 13 килограма а њен власник је Сава Терзић. А. Ђ.

Помоћ специјалној школи

ЗРЕЊАНИН: Компанија “Беохемија” из Зрењанина, произвођач прашкасте и кућне хемије и козметике, донирала је зрењанинској Специјалној основној и средњој школи “9. мај” хигијенска средства потребна за њено неометано функционисање у наредих годину дана. Школи је уручено и десет нових рачунара за опремање кабинета за наставу деце са различитим сметњама у развоју. Извршни директор “Беохемије – Инхем” Славенко Секулић истакао је да је један од приоритета овог предузећа до-

telefoni

принос што квалитетнијем животу људи у оквиру заједнице у којој послује, док је директорка школе Снежана Олушки навела да је поменута компанија међу првима препознала проблеме са којима се “9. мај” сусреће. Ово је највећа донација “Беохемије” у Зрењанину у 2011. години, а најављено је да ће подржати и рад Геронтолошког центра и Опште болнице “Др Ђорђе Јоановић”. Ж. Б.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

више снаге – рекао нм је поносни власник Живица Терзић. - Никада није поражен ни у једној борби и очекујем да наредних година буде још бољи. Крило је био фаворит на папиру, али испливао је квалитет мог шампиона. Породица Терзић је након 18 година поново са својим гусаном освојила титулу најбољих на Гусанијади. Наиме, Живицин отац Сава Терзић је са својим гусаном којег је назвао Клеј пре 18 година освојио титулу најбољег. Клеј је умро природном смрћу, а поносни власници су га препарирали. Иначе, гушчар чији су гасани оствари-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

СУМЊУ РАДИКАЛА У ВИШЕМИЛИОНСКИ ЛОПОВЛУК ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ РЕВИЗОР (ЈОШ) НИЈЕ ПОТВРДИО

Котларница подгрејала зрењанинске одборнике

ЗРЕЊАНИН: Нова зрењанинска котларница више подгрева политичку атмосферу на локалу, него станове грађана. И на последњој седници Скупштине града дебатовало се о овом питању, пошто се на дневном реду нашао извештај инспектора за унутрашњу контролу буџета о утрошку средстава за изградњу нове котларнице у ЈКП “Градска топлана”, чија је укупна вредност процењена на четири милиона евра. Одборници СРС, најбројније опозиционе групације у локалном парламенту, који су пре више месеци изразили сумњу да се новац за изградњу енергетског објекта не троши на законит начин, овог пута су тражили да се тај извештај повуче са дневног реда. Радикали подсећају да су лане сами иницирали проверу како је потрошен градски кредит од 160 милиона динара за уградњу два нова котла. Додуше, они су инсистирали на формирању скупштинске комисије која би “прочешљала” овај посао, али је, уместо тога, буџетски инспек-

расправе, радикали су посебно замерили што у њему нема оцене да ли је новац трошен наменски, напомињући да самим тим извештај није потпун. Њихов предлог није прихваћен, па је одборничка већина напослетку усвојила тај извештај. У извештају пише да је скоро две трећине послова на новој котларници урађено захваљујући непосредним погодбама “Градске топлане” са извођачима радова, док је само мали део обављен на тендеру, у складу са Законом о јавним набавкама. Ревизор је утврдио да је већина послова уговорена у зиму и пролеће 2010. док је ЈКП “Градска топлана” пословала као Друштвено предузеће “Грејање”. Највише уговора са извођачима радова склопљено је на

Градоначелник предлаже истрагу Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов одговара да је сам буџетски инспектор навео да радови на изградњи нове котларнице још нису у потпуности завршени, те да ће коначан извештај уследити тек након окончања свих радова и техничког пријема објекта. Михајлов је позвао одборнике СРС-а да сумње у неправилности на које су указали у скупштинској сали, предоче инспекцијама и другим надлежним органима, како би биле преиспитане све околности и евентуално постојање злоупотреба.

тор Веселин Милованов у децембру прошле године ушао у ЈКП “Градска топлана”, те се његов извештај прошле недеље нашао пред одборницима. Тражећи да се он, ипак, повуче из

основу одлуке Управног одбора “Грејања” - након три добијене понуде. Али, закључивао их је и сам директор, на предлог стручних служби, с оправдањем да је хитно требало изводити радове.

- У овом периоду, док “Грејање” није трансформисано у ЈКП “Градска топлана”, закључено је послова у вредности од 113,8 милиона динара, а плаћено 112,1 милион. “Грејање” је могло да ради овако, јер је било ослобођено обавезе спровођења поступка јавних набавки по решењу Министарства финансија – утврдио је ревизор Милованов. Пада у очи да је у овом периоду било анекса уговора са појединим одабраним извођачима. Карактеристичан је случај “ОМ инжењеринга” из Зрењанина, којем је уступљен посао вредан 19,8 милиона динара (са ПДВом). А, онда, уз два анекса, исплаћено још скоро 6,5 милиона динара (без ПДВ-а). Када се од 28.

године у галерији „Лаза Костић“ у Сомбору - додао је Мандић. Пошто су свечано отварање изложбе у бечејској галерији „Круг“ под кровом Градског позоришта својим певањем увеличале чланице Градског хора, а историчарка уметности галерије „Круг“ Габриела Сел подсетила

Детаљ с свечаног отварања изложбе у Бечеју

тор и, изнад свега, прави домаћин Милош Мандић из Колута. Долазе сликари различитих генерација и животног искуства, који се исказују у различитим ликовним техникама, али су увек јединствени у задатој теми власника колоније.

- Предложио сам пријатељима уметницима, који су део моје ликовне колоније, да овогодишња тема буде Русија, тачније поклон српских сликара Русији, и већина њих је прихватила. Укупно 32 уметника је доставило своја дела.

Пре Бечејаца, атрактивна дела видели су Врбашани, а после ће уживати у њима, управо овим редом, љубитељи уметности у Суботици, Параћину, Јагодини, Алексинацу, Лесковцу, Сремској Митровици, Новом Саду, на Златибору, у Београду и Сомбору.

- У Србији ће 12 галерија удомити изложбу по имену „Русија“. Замислио сам два „финала“ у нашој земљи. Прво ће бити у галерији Руског дома у Београду током септембра, а друго по повратку из Русије 13. децембра ове

ДАНАС СЕДНИЦА БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Ревизор ће пречешљати буџет

БЕЧЕЈ: Председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић заказао је за данас 33. седницу локалног парламента у актуелном сазиву. Одборници ће, у највећој мери, разматрати и давати сагласност на програм овогодишњег пословања јавних предузећа и установа али ће разматрати и друга питања. Почеће се с доношењем Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије Завршног рачуна општинског буџета за минулу годину. Требало би да се донесе и Одлука о изменама и допунама Статута општине Бечеј. Ако све потекне како је предвиђено, именоваће се Дејан Бабин за директора ЈП „Топлана“, чиме ће му престати функција вршиоца дужности директора. Најзад, требало би да се донесе и Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја на животну средину Регионалног плана управљања отпадом за период од 2010. до В. Ј.

2020. године за општине Ада, Бечеј и Кикинда.

И Митровица добија Сигурну кућу

Омаж српских сликара Русији Све смо преточили у пратећи каталог и изложба је била спремна за путешествије по Србији. А можда и даље. Наиме, постоји вероватноћа да ће изложбу током октобра и новембра видети љубитељи уметности у Москви и Санкт Петербургу - рекао је Мандић на свечаном отварању у Бечеју.

11

НОВЦЕМ ПОКРАЈИНЕ И СРЕМСКИХ ОПШТИНА

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „КОЛУТ-МАНДИЋ“ ОБИЛАЗИ ДРЖАВУ И СПРЕМА СЕ НА ПОЛОЊЕЊЕ „СЛОВЕНСКОЈ БРАЋИ“

БЕЧЕЈ:Иако постоји тек десетак година, Ликовна колонија „Кулут-Мандић“ полако израста у својеврсну институцију. А како и не би, када је од 2000. године до данас кроз њу продефиловало 357 престижних сликара Србије и окружења. Све их је, попут „матице“, окупио оснивач, организа-

ponedeqak28.februar2011.

на изузетну сарадњу с Ликовном колонијом „Колут-Мандић“, надахнутим речима о читавом подухвату говорио је сомборски књижевник и критичар Давид Кецман-Дако, који се пригодним текстом огласио и у пратећем каталогу изложбе „Русија“. На крају је, сходно називу изложбе, преводилац с руског Светислав Травица казивао руску поезију. Изложба „Русија“ ће у Бечеју бити постављена и отворена за посетиоце до 9. марта. В. Јанков

априла 2010. “Градска топлана” нашла у обавези да спроводи Закон о јавним набавкама, уговорено је послова само у износу од 36 милиона динара, а плаћено 28 милиона.

- Из извештаја буџетског инспектора не види се зашто је са “ОМ инжењерингом“ већ на почетку посла потписан анекс уговора за додатне радове, чиме је цена повећана за укупно шест милиона динара. При томе, за додатне радове нису прикупљене понуде других понуђача. А код изградње електро собе и командне собе, фирма “МВ инвест“ је такође имала додатне радове у збирној вредности од 717.000 динара. Није нам јасно због чега – подвукао је одборник СРС Лазар Стајић. Ж. Балабан

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Сарадњом Окружног тужилаштва, порајинских власти и сремских општина, до краја ове године у Сремској Митровици ће бити изграђена или купљена Сигурна кућа. Део потребног новца прикупиће Окружно тужилаштво и општине у Срему, док ће део бити финансиран од стране Владе Војводине, најављено је на седници Савета Сремског округа у Сремској Митровици.

- У Срему ће се сакупити четири до пет милиона динара, док би

се остала средства прибавила из Покрајине. Град Сремска Митровица нуди плац, а пројектни део би се одрадио бесплатно, тако да би се добијена средства трошила на изградњу или куповину куће, рекао је начелник Сремског Округа Сава Алишић и додао да се тачна локација Сигурне куће још увек не зна, али да ће свакако бити лоцирана на периферији града. Састанку су присуствовали представници Руме, Пећинаца, Ирига и Сремске Митровице, представници Полицијске управе, као и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који је истакао задовољство чињеницом да је иницијатива потекла управо од стране челника Сремског Округа.

- План је да се Сигурна кућа изгради или купи из заједничких средстава Срема и АП Војводине. Када се, крајем године, посао заврши, сви окрузи у АП Војводини имаће Сигурну кућу, чиме би достигли европски стандард рекао је Васин. С. Л.

12

ponedeqak28.februar2011.

crna hronika

dnevnik

NAKON IN CI DENTA NA GLAV NOJ @E LE ZNI^ KOJ STA NI CI U ZRE WA NI NU, NEMA OPASNOSTI PO OKOLINU

Sa {i na skli znu le ci ster ne sa za pa qi vom te~ no {}u Tri ci ster ne u ko ji ma je pre vo `e na C4 frak ci ja, sme {a ne za si }e nih i za si }e nih ugqo vo do ni ka, is kli znu le su ju ~e sa {i na u ne po sred noj bli zi ni Glav ne `e le zni~ ke sta ni ce u Zre wa ni nu. In ci dent se do go dio oko osam sa ti, a ci ster ne su ovu bez boj nu i za pa qi vu te~ nost pre vo zi le iz pan ~e va~ ke „Pe tro he mi je“ u ele mir sku Fa bri ku sin te ti~ kog ka u ~u ka (FSK).

Ma da su po je di ne agen ci je pr vo bit no iz ve sti le da su se `e le zni~ ke kom po zi ci je pre vr nu le, nad le `ni su to de man to va -

ni je bi ti do ve ze ne iz ele mir ske FSK. O~e ku je se da taj po sao bu de oba vqen da nas.

Ipak, na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Zre wa ni nu Go ran Mar ja no vi} ka zao je da po sto ji opa snost od pre vr ta wa ci ster ni i cu re wa bu ta di e na, dok on ne bu de pre to ~en, zbog ~e ga }e nad le `ne slu `be sve vre me bi ti na opre zu.

Me |u tim, di rek tor po slo va za kor po ra tiv nu bez bed nost u HIP „Pe tro he mi ja” Dra gan Za vi {i} tvr di da ne ma opa sno sti od iz li va wa za pa qi vih ma te ri ja i da jav nost mo `e bi ti spo -

li. Ci ster ne su sa mo is kli znu le iz {i na, a ka ko je po tvr |e no u zre wa nin skoj Po li cij skoj upra vi, ni je do {lo do cu re wa C4 frak ci je, od no sno bu ta di e na, zbog ~e ga je sta we na te re nu, na kom su se mu we vi to po ja vi li pri pad ni ci po li ci je i va tro ga sci, u to vre me bi lo bez bed no.

Sre }om, u in ci den tu, ~i ji se uzro ci jo{ utvr |u ju, ni je bi lo ni po vre |e nih.

Ka ko je sa op {te no, po li ci ja }e obez be |i va ti li ce me sta sve dok C4 frak ci ja ne bu de pre to ~e na u dru ge pra zne ci ster ne, ko je }e za tu na me nu naj ve ro vat -

koj na i mir na. Po we go vim re ~i ma, oba vqe na su po treb na me re wa eks plo ziv no sti i utvr |e no je da ne ma cu re wa ro be ko ja se na la zi u ci ster na ma, ali je me sto, ipak, obez be |e no.

C4 frak ci ja se u FSK ko ri sti u po go nu eks trak ci je, za do bi ja we si ro vi na za sin te ti~ ki ka u ~uk. U ele mir skom po go nu ona se skla di {ti u sfer nim re zer vo a ri ma, a iz Pan ~e va se do pre ma is kqu ~i vo u `e le zni~ kim ci ster na ma, po stro gim pro pi si ma za pre voz ute~ we nih ga so va. @. B.

OTI MA ^I NA @EN SKIH TA [NI CA I DRA GO CE NO STI UZI MA MA HA

Opa snost vre ba na uli ci, pred zgra dom i lif tom

PU NO LET STVO OD OT MI CE U [TRP CI MA

Zlo ~in jo{ ne ra sve tqen U Pri je po qu je obe le `en Dan se }a wa na ot mi cu na dan, pre 18 go di na, u vo zu na re la ci ji Be o grad – Bar, ka da je ne tra gom ne sta lo 19 gra |a na Sr bi je i Cr ne Go re, od ko jih je 18 bi lo bo {wa~ ke, a je dan hr vat ske na ci o nal no sti.

Gra do na ~el nik Pri je po qa Dra go qub Zin do vi} pri mio je tim po vo dom ~la no ve po ro di ca i pri ja te qe `r ta va ovog zlo ~i na, ko ji je oce wen kao “naj tam ni ja mr qa u no vi joj isto ri ji Sr bi je” i uru ~io im sim bo li~ nu ma te ri jal nu po mo}, is ta kav {i da je wi hov gu bi tak ne na dok na div i da }e lo kal na sa mo u o ra va in si sti ra ti na ra sve tqa va wu zlo ~i na.

or ga na da se vi nov ni ci tog zlo ~i na pri ve du prav di i pra ved no osu de.

“Ta ko |e, tra `i }e mo da obez be de ma te ri jal no sve naj u `e ~la no ve po ri di ca na stra da lih put ni ka”, obe }ao je Zin do vi}.

On je is ta kao da je re~ o stra {nom zlo ~i nu ko ji tre ba da bu de opo me na svim ge ne ra ci ja ma ko je do la ze i svim gra |a ni ma da se ni ka da ni {ta sli~ no vi {e ne po no vi, ne sa mo na pro sto ru San xa ka, ve} na pro sto ru ce le Re pu bli ke.

Zin do vi} je uka zao da po sled wih da na ima po ma ka ka da je u pi ta wu ra sve tqa va we ovog slu ~a ja i da }e lo kal na sa mo u pra va in si sti ra ti kod nad le `nih re -

Oti ma ~i ne po uli ca ma i bu le va ri ma sa mo su jo{ je dan ob lik kri mi na la u ko jem su go to vo svi osum wi ~e ni nar ko ma ni, ko ji na taj na ~in po ku {a va ju da obez be de pa re za do ze. Pre sve ga u gra do vi ma i to uglav nom u wi ho vim ur ba nim de lo vi ma, pa ta ko i u No vom Sa du, ova kvih kra |a ima sva ko dnev no, a `r tve su raz li ~i te po mno go ~e mu, ali su iste u jed nom- sve su `e ne. Ima i mu {ka ra ca ko ji se na |u na me ti, ali oni obi~ no bi va ju na spe ci fi ~an na ~in o{te }e ni.

Ta ko je pro te klog vi ken dau Pa ste ro voj uli ci kod Saj ma ~o vek osta vio sa mo na mo me nat na tro to a ru is pred pe ka re upa qen luk su zni „fol ksva gen tu a reg„, a to je bi lo do voq no da su vo za ~e va vra ta otvo ri su vo wav, ne u re dan mla di} ko ji je mu we vi to uzeo nov ~a nik sa su vo za ~e vog me sta i ute kao. Ovo je vi deo pro la znik i od mah oba ve stio vla sni ka ko ji se iz ne na da po ja vio. Usle di la je po te ra, a pro la zni ci su po ~e li da se oku pqa ju, kad se vla snik ubr zo, po sle jur wa ve, vra tio za di han s nov ~a ni kom oti {ao je da pe re ru ke od kr vi, uz ko men tar da ovom lo po vu vi {e ne }e pa sti na pa met da to ra di.

Na `a lost, ve ro vat no ho }e jer je po svoj pri li ci po tre ba za vi sni ka za dro gom ~e sto ja ~a od one za slo bo dom. Po li ci ja o ovom do ga |a ju ni je oba ve {te na, a za o~e ki va ti je da sli~ nih ne pri ja vqe nih slu ~a je va ima pu no.

- Ovi iz gred ni ci su ve }i nom po vrat ni ci u iz vr {e wu imo vin skih de la, ima ju naj ~e {~e od 20 do 30 go di na i svi su nar ko ma ni.Ova kvi pre stup ni ci idu u oti ma ~i nu ~e sto pot po mog nu ti do stup no {}u tu |ih pred me ta, naj ~e {}e ta {ni ca i lan ~i }a. @e ne ume ju da bu de neo ba zri ve i le `er no no se vred no sti. To ide

na ru ku kra dqiv ci ma i po ma `e im da iza be ru `r tvu - ka `e za „Dnev nik” ope ra ti vac kri mi na li sti~ ke po li ci je u No vo sad skoj po li cisjkoj upra vi Vu ji ca Mr |a.

On pre do ~a va da se oti ma ~i ne obi~ no de {a va ju kad se No vo sa |an ke vra }a ju iz ku po vi ne i dok no se tor be u ru ci ili gu ra ju ko li ca, u bi lo kom kra ju gra da.

- De voj ke ne ret ko pri ~a ju te le fo nom dok non {a lant no ho da ju gra dom a u dru goj ru ci, u {a ci ili pod mi {kom, dr `e du ga~ ki nov ~a nik, a pri to me im je jo{

- Ima li smo slu ~aj da je jed na `en ska oso ba je ra di la s pri ja te qi ca ma i sa su pru gom ko ji je ina ~e sad u za tvo ru, a po ne kad s pri ja te qem ko ji je pri li~ no kru pan pa mo `e da za stra {i svo jom po ja vom. Ope ri sa li su po Li ma nu, Gr ba vi ci, Bu le va ru i to usred be la da na i uve ~e. Sa ~e ki va li su sta ri je `e ne se de }i na klu pa ma, on bi im pri la zio us po sta vqao kon takt i{ao s wi ma do lif ta. Ona je tr ~a la uz ste pe ni ce i do ~e ki va la u hod ni ku `r tvu. Do ga |a lo se da su `e ne pa da le niz ste pe ni {te i pri to me za do bi ja le i te -

po ne kad i ta {na ne mar no pre ba ~e na o la kat. Ka da to na pa da~ pri me ti, ta kvu oso bu ne pro pu {ta, pa po na ro ~i to jo{, ka ko to bi va, ako ona ima i po dva ili tri upa dqi va lan ~i }a po ne kad i s me da qo ni ma( ko ji su ne ret ko dra ge po ro di~ ne uspo me ne). Iz gred ni ci naj ~e {}e pri tr ~e ot po za di ili sa stra ne i is trg nu plen, pa otr ~e do pr vog pa sa `a ili ha u sto ra i iz gu bi im se trag.

Ima i sof ti ci ra ni jih me to da ka da oni pri la ze da bi se to bo `e ras pi ta li, na pri mer za ne ko ga gde sta nu je - ob ja {wa va na{ sa go vor nik, i do da je:

{ke te le sne po vre de u vi du pre lo ma no ge i ru ke. Bi lo je slu ~a je va da iz gr de ni ci kod in ter fo na pri la ze s ce du qom u ru ci i pi ta ju za adre su, a kad se `e na okre ne oni otrg nu lan ~i} i be `e.

Na{ sa go vor nik na gla {a va da bi `e ne tre ba lo po go to vo da obra te pa `wu pri li kom po vra ta ka iz ku po vi ne dok su im obe ru ke za u ze te no {e wem tor bi i ke sa po na ro ~i to is pred ula za u zgra du i pred lif to vi ma.

- Okri vqe ni, ko ji ima oko 35 go di na i 13 go di na je za vi snik, na pa dao je u osam no vo sad skih po {ta po ne kad i vi {e pu ta na is toj lo -

ka ci ji. On bi sta jao i glu mio kli jen ta, po ne kad po pu wa vo uplat ni ce i vre bao. Po ne kad bi iz la zio na po qe s pa pi ri ma u ru ka ma da bi ko ba ja gi oba vio te le fon ski raz go vor. Kad bi ne ka kli jent ki wa iz va di la no vac i sta vi la na pult on bi pri tr ~ao od u zeo pa re i po be gao - pri ~a Mr |a.

-Ta ko |e va qa lo bi bi ti opre zan pri li kom me wa wa nov ca u me wa~ ni ca ma i pri od stu pa wu od ban ko ma ta - na po mi we na{ sa go vor nik. - De {a va se da pri |em na uli ci ne kom da se le gi ti mi {em i opo me nem da ta ko ne no si nov ~a nik i ob ja snim da po sto ji mo gu} nost da }e ga ne ko na pa sti.Ta ko sam se pred sta vio jed noj da mi is pred pe ka re, ko ja je po put mno gih kad idu na do ru ~ak, ne mar no dr `a la ve li ki nov ~a nik u {a ci, ona mi se za hva li la i od mah ga pre me sti la ali is pod pa zu ha gde ni je bio ni {ta si gur ni ji.

Mr |a do da je da ima onih ko ji oti ma ju vo ze }i auto mo bi le ili ~ak xip. Je dan okri vqe ni je na pa dao gra |a ne vo ze }i bi ci kle na Gr ba vi ci, kod Fu to {kog par ka, Ka to li~ kog gro ba qa, na Li ma nu, pre ko pu ta Ba no vi ne, u cen tru... U We go {e voj uli ci je opqa~ ka na de voj ka tra ~a la za wim kroz dve, tri uli ce, ipak je po be gao.

Ne ki o{te }e ni do bi ja ju oba ve {te wa da je tu `i la {tvo od u sta lo od go we wa osum wi ~e nih jer oni ni su pre po zna ti. Ta ko je pu {ten jer ga ni ko ni je pre po znao i osum wi ~e ni ko ji je pri znao de set ovih de la pred advo ka tom i pot pi sao to u za pi sni ku.

- Va `no je da se o{te }e ni od mah ja ve po li ci ji, opi {u nam iz gred ni ka oba ve ste nas u kom prav cu je oti {ao i ne upu {a tju se u pre pir ku i raz ra ~u na va we na po mi we Vu ji ca Mr |a.

M. Vu ja ~i}

VO JI SLAV [E [EQ TRA @I OD PRED SED NI KA HA [KOG TRI BU NA LA Spo me nik `r tva ma

“Lo kal na sa mo u pra va ne ma sna gu da u pot pu no sti ra sve tli zlo ~in, ne ma sna gu da ot kri je i pri ve de prav di po ~i ni o ce, ali ono {to je u na {oj mo }i je da taj zah tev is tak ne mo pre ma Re pu bli ci”, re kao je on. Zin do vi} je pod se tio da je lo kal na sa mo u pra va iz gra di la spo men obe le` je na ko me se sva ke go di ne odr `a va Dan se }a wa na na e sta le su gra |a ne.

“Znam da to ni je do voq no, po ku {a va mo i da skrom nim ma te ri jal nim sred stvi ma po mog ne mo po r o di c a m a na s tra da l ih, {to, na rav no, ta ko |e, ni je do voq no da se na dok na di wi hov bol i olak {a `i vot”, ka zao je gra do na ~el nik. On je re kao da je je din stven stav lo kal ne sa mo u pra ve da se i ubu du }e in si sti ra kod nad le `nih dr `av nih

pu bli~ kih or ga na da se na red ni po stup ci i pro ce si ubr za ju da bi bi la ot kri ve na me sta i pro na {li i iden ti fi ko va li osta ci `r ta va.

“Je di ni na ~in da rod bi na do `i vi sa tis fak ci ju je da se pro na |u i iden ti fi ku ju `r tve, pro na |u vi nov ci i raz ot kri ju sa u ~e sni ci”, na veo je pred sed nik op {ti ne Pri je po qe, iz ra ziv {i na du da }e ve} na red nih da na bi ti vi {e in for ma ci ja o to me.

Dan se }a wa u Pri je po qu obe le `en je pre kju ~e tri bi nom ne vla di nih or ga ni za ci ja “Pu no let stvo zlo ~i na”, a ju ~e pri je mom rod bi ne kod gra do na ~el ni ka, {et wom do spo men obe le` ja i tri bi nom u or ga ni za ci ji Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, na ~i jem ~e lu je glav ni muf ti ja Mu a mer Zu kor li}.

(Ta njug)

Kri vi~ ni po stu pak pro tiv sve do ka

Pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq za tra `io je od pred sed ni ka Ha {kog tri bu na la da se po kre ne kri vi~ ni po stu pak pro tiv sve do ka ko ji su u sud ni ci da li la `ne is ka ze, iz ja vio je ju ~e {ef prav nog ti ma za od bra nu li de ra ra di ka la Zo ran Kra si}. [e {eq je u zah te vu na 100 gu sto ku ca nih stra na ob ra dio 44 oso be, od to ga 40 ko je su sve do ~i le u sud ni ci i ~e ti ri ko je su da le is ka ze a da se ni su po ja vi la u sud ni ci, re kao je Kra si} na kon fe ren ci ji za no vi na re. „To kom pre tre sa u sud ni ci je sa slu {a no 80 sve do ka i od to ga

11 sve do ka ve {ta ka, {to zna ~i da bi 69 sve do ka tre ba lo da bu du o~e vi ci, a od 69 wih, 40 je da lo la `ni is kaz”, na veo je Kra si}.

Pre ma we go vim re ~i ma, za oso be ko je su u svoj stvu sve do ka da le la `ni is kaz predv|e ne su sank ci je kao za ne po {to va we su da, i to ka zna za tvo ra u tra ja wu do se dam go di na i 100.000 evra nov ~a ne ka zne.

Kra si} je re kao da }e 7, 8, i 9. mar ta Ha {ki tri bu nal od lu ~i va ti po ta ko zva nom pra vi lu 98 bis, po ko jem je, pre ma we go vim re ~i ma, je di na mo gu }a oslo ba |a ju }a pre su da za [e {e qa. On je re kao da bi po stu pak pro tiv li -

de ra ra di ka la zbog ne po {to va wa su da, ko ji je po ~eo 22. fe bru a ra, tre ba lo da bu de na sta vqen u ma ju ili ju nu.

Kra si} je na ja vio da }e [e {eq iz ve sti 10 sve do ka od no sno li ca ko ja su oba ve sti la jav nost da su po na lo gu tu `i la {tva sve do ci pro tiv [e {e qa, iako ona ne `e le da bu du sve do ci ni ti da im se kri je ime i pre zi me. [e {e qu se su di za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i po vre de rat nog pra va i obi ~a ja u Hr vat skoj, Voj vo di ni i Bo sni i Her ce go vi ni od 1991. do 1993. go di ne, a 21. ja nu a ra 2009. do dat no je

op tu `en za ne po {to va we Tri bu na la zbog obe lo da wi va wa ime na i dru gih li~ nih de ta qa tri sve do ka ~i ji je in de ti tet, po na lo gu pre tre snog ve }a, bio za {ti }en od jav no sti. On je 24. ju la 2009. osu |en na 15 me se ci za tvo ra zbog ne po {to va wa su da i ta ka zna mu je po tvr |e na 19. ma ja 2010, a 4. fe bru a ra 2010. je dru gi put op tu `en zbog ob ja vqi va wa u kwi zi po da ta ka o 11 za {ti }e nih sve do ka. [e {eq se do bro voq no pre dao Tri bu na lu u fe bru a ru 2003, a su |e we mu je po ~e lo no vem bra 2007. go di ne.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik ZA ME NIK TU @I O CA ZA RAT NE ZLO ^I NE BRU NO VE KA RI]

UN prikrile istinu o OVK Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri} izjavio je da bi Ujediwene nacije trebalo da poka`u vi{e dobre voqe i da ne bi bilo „razumno” da istraga o trgovini qudskim organima otetih na Kosovu bude prepu{tena iskqu~ivo Euleksu, albanskom i srpskom pravosu|u.

Vekari} je u intervjuu za francuski kanal „Frans 24„ izjavio da su UN, izgleda, delom prikrile istinu do koje su do{le u istrazi o ume{anosti OVK u trgovinu organima otetih na Kosovu na kraju sukoba 1999. godine. „[est meseci tokom 2008. godine misija UN na Kosovu skrivala je od srpskih istra`iteqa postojawe dokumenata, koje smo dobili neformalnim putem od jednog novinara. Onda smo zatra`ili da ih dobijemo zvani~no, ali su nas UN uveravale da ni{ta ne znaju o navodnoj trgovini organima. Zatim smo im poslali drugo pismo, pra}eno kopijom dokumenata koje smo dobili”, rekao je Vekari}.

Kancelarija UN u Pri{tini nije odgovorila, rekao je Vekari} i dodao da su na kraju dobijena zvani~na dokumenta direktno iz sedi{ta UN u Wujorku.

Istraga srpskog tu`ila{tva o trgovini organima, koja je po~ela 2008, „puno je napredovala”, toliko da bismo „mogli lako da

sara|ujemo u me|unarodnoj istrazi”, istakao je Vekari}. „Iako jo{ ne mo`emo da ka`emo ko su krivci, mo`emo da poka`emo da su ti zlo~ini po~iweni na albanskom tlu”, ka`e Vekari}.

Govore}i o preprekama u istrazi, Vekari} je istakao da se srpsko tu`ila{tvo suo~ilo s opstrukcijom albanskih vlasti, kao i da je bilo elemenata koji dokazuju da „albanske kolege nisu govorile istinu o prirodi indicija prona|enih u ‘`utoj ku}i’ u Albaniji”. „Da li su neke osobe poku{ale da ko~e istragu? Da li su UN zaista prosledile Euleksu sva dokumenta kojima raspola`u? Da li su stvoreni uslovi za pravi~nu istragu u Albaniji i na Kosovu”, zapitao je Vekari}. Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine je rekao da ne sumwa u dobru voqu Euleksa, ali i postavio pitawe „zbog ~ega tek sada” istra`uje o logorima na severu Albanije kada se dugo zna za postojawe tih logora i da se tamo vr{ila selekciju `rtava.

Srbija podr`ava ideju da novom sudu, ~ije sedi{te ne bi bilo u regionu, ali koji mo`e da sara|uje s Euleksom, bude poverena istraga o trgovini organima, rekao je Vekari} oceniv{i da „oko tih zlo~ina postoji stvarni politi~ki sukob”.

JO[ BEZ ZVA NI^ NE IN FOR MA CI JE O TVRD WA MA VLA SNI KA „PINK ME DI JA GRU PE”

Da li je Mitrovi} zaista trovan?

Skoro dva meseca pro{la su od kako je @eq ko Mi tro vi}, vlasnik “Pink medija grupe”, saop{tio javnosti da ga je neko trovao i da sumwa na najbli`e saradnike.

Ipak zvani~ne potvrde za te tvrdwe jo{ uvek nema. Dokumentacija iz nema~ke bolnice u kojoj se Mitrovi} do pre neki dan le~io, a koja bi trebalo da potkrepi wegove tvrdwe o trovawu jo{ uvek nije stigla.

U “Pinku” ne `ele da govore o ovoj temi, dok u policiji diskretno nagove{tavaju da Mitrovi} mo`da nije bio u pravu kada je govorio o trovawu.

mene, portparolka te medijske ku}e Ta tja na Voj te hov ski, nije `elela dirketno da odgovori na pitawe “zbog ~ega nije stigla dokumentacija iz Nema~ke, da li }e i kada sti}i”.

“To su stvari koje se ti~u tu`ila{tva i policije. Znam da se policijska istraga sprovodi tako da su to institucije koje rade svoj posao”, ka`e ona.

Vlastimir Vuliki} nije mogao da otkriva informacije do kojih je policija do{la, osim da je posao pri kraju. Me|utim, iz odgovora o rezultatima istrage koja je vo|ena proteklih mesec i po dana, mo`e se

ponedeqak28.februar2011.

13

ALEK SAN DAR I BO RIS M. IZ VE TER NI KA U PRI TVO RU

Bra}u terete paketi marihuane, heroina i stabqike Bra}i Alek san dru M. i Bo ri su M. iz Veternika, okrivqenima da su po~inili krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojne droge, odre|en je preksino} pritvor posle vi{esatnog saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije Vi{eg suda u Novom Sadu

Ta tja ne \u ra {ko vi}.

Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, u wihovoj ku}i u Veterniku u ~etvrtak uve~e prona|eno je dva i po kilograma supstance spakovane u pet paketa za koju se sumwa da je marihuana. Tom prilikom u osam sanduka iza regala zate~ene su u saksijama stabqike verovat-

no kanabisa visoke od 30 do 50 centimetara kao i reflektori, ventilator i hemikalija za koje se pretpostavqa da su kori{}eni u uzgajawu ove biqke.

Boris je gotovo istovremeno li{en slobode u Prijepoqu, jer je u automobilu, kojim je upravqao, prona|en kilogram heroi-

na. On se, po svoj prilici, vra}ao iz Podgorice, a policija sumwa da je tamo oti{ao s 16.000 evra radi kupovine narkotika. S wim je u vozilu bila wegova drugarica protiv koje ne}e biti podno{ena krivi~na prijava, saznaje „Dnevnik” nezvani~no.

E. D.

NA GRO BQU U VR BA SU JU ^E SA HRA WE NE IVO NA I ISI DO RA SOL DO

Po sled wi is pra }a j de voj ~i ca

Be li kov ~e zi s na stra da lim bli zna ki wa ma

Neka ih an|eli ~uvaju Oko hiqadu qudi ju~e se na gradskom gro bqu u Vr basu oprostilo od Ivone i Isidore Sol do, petnaesto go di {wih bliznakiwa koje su izgubile svoje `ivote u tragi~noj nesre}i koja se desila u petak uve~e na pruzi prema Subotici. Neverica i daqe vlada me|u rodbinom, prijateqima i {kolskim drugo vi ma nastradi lih devoj~ica, jer kao da i daqe nisu svesni {ta se dogodilo i kakva je to sudbina koja je roditeqe Dar ka i Ta wu ostavila bez najmilijih, bez onih kojima su posvetili svoje `ivote.

Kolone qudi ju~e su i{le ka vrbaskom grobqu gde su samo jecaji i pla~ prekidali muklu

ti{inu. Od devoj~ica su se posledwi put oprostili wihovi drugari iz Sredwe veterinarske {kole koji ne mogu da veruju da u ponedeqak na ~asu ne}e biti Ivone i Isidore.

Na fejsbuku je ju~e osvanula posebna stranica posve}ena nastradalim devoj~icama gde wihovi prijateqi iz {kole, kom{i je, nastavni ci, po znani ci ostavqaju poruke upu}ene wima dvema, ali i neute{nim roditeqima i celoj familiji Soldo.

Kroz nekoliko stotina poruka me|u kojima ima i qudi koji nisu poznavali nastradale bliznakiwe, upu}en im je posledwi pozdrav. „Po~ivajte u miru, neka vas an|eli ~uvaju“, „u isti

minut ro|ene, u isti minut nastradale, ne mogu da verujem, neka vas nebo ~uva“, „zauvek }ete ostati u na{em se}awu i srcima”, samo su neke od poruka ostavqenih na ovoj stranici.

Tragedija koja se desila u Vrbasu nikog nije ostavila ravnodu{nim, a prijateqi, ro|aci i kom{ije porodice Soldo ka`u Darko i Tawa od kobne no}i ne mogu da do|u sebi.

- To je zaista stra{no {to im se desilo. Wihove devoj~ice su tek krenule u sredwu {kolu i to veterinarsku, po ugledu na svog oca. Sva deca su ih znala kao vesele i drage devoj~ice i dobre drugarice. Kako je do{lo do ove tragedije i daqe nikom

nije jasno, samo znamo da ih vi{e nema i da ih vi{e ne}emo vi|ati u na{em kraju - govori jedna od kom{inica.

Nakon {to je sve{tenik zavr{io obred, Ivona i Isidora su sahrawene u belim kov~ezima, a s wima su pod zemqu oti{li i svi planovi koje su zajedni~ki kovale, sve simpatije koje nisu dobile priliku da se pretvore u ne{to vi{e, kao i `eqe wihovih roditeqa da im deca odrastu i postanu dobri qudi. Sve to nestalo je u jednoj sekundi kobne februarske no}i koja }e ostati zabele`ena crnim slovima u vrbaskim analima.

N. Per ko vi}

NA KON PRI GO VO RA STRA NA KA U PRED ME TU „DU VAN SKA AFE RA”

Optu`nica protiv Bajru{evi}eve na precizirawu

@eq ko Mi tro vi} Da li je @eqko Mitrovi} sistematski trovan ili se radi o wegovoj ishitrenoj izjavi, utvrdi}e policija. Za sada, osim wegovih tvrdwi, nema drugih dokaza koji bi potkrepili te optu`be.

Zamenik na~elnika odeqewa za krvne delikte Vla sti mir Vu li ki} ka`e da je istraga u toku, ali da ih ~udi {to dokumentacija iz Nema~ke bolnice jo{ uvek nije stigla.

“Ako oslu{nemo logiku prava koja ka`e da }e se sa nekom inkriminisanom radwom koja ~ini bi}e krivi~nog dela lako obra~unati ako imate dovoqno dokaza i sa druge strane logiku prava da idu prvo dokazi pa onda hap{ewe, mo`ete i sami da procenite sa kojom znati`eqom i{~ekujemo te rezultate”, ka`e on.

U “Pinku” su uvek raspolo`eni da pri~aju o poboq{awu zdravstvenog stawa svog {efa, ali nisu mnogo re~iti, kada su u pitawu wegove tvrdwe o trovawu. Iako je rekla da Mitrovi}a po dolasku ~eka mnogo posla, kao i da “Pink medija grupu” o~ekuju va`ne kadrovske iz-

nagovestiti u kom pravcu je ona odvela inspektore.

“Nije retka situacijama da o krivi~nim prilikama koje podnose gra|ani koje u sebi sublimiraju jedan perceptivni pogled na realnsot, da se desi nesklad izme|u tog pogleda i same realnosti ili ~ak jedna vrlo kvalitativna razlika”, ka`e Vulki}.

Jedini koji je mogao da da odgovor pitawe da li je trovan ili je aplasti~nu anemiju koja mu je dijagnostifikovana izazvao stres, premor ili neki drugi faktor, @eqko Mitrovi}, ju~e nije odgovarao ni na telefonske pozive, ni SMS poruke.

Podsetimo, Mitrovi} je podneo krivi~nu prijavu protiv NN lica.

Kako je ranije saop{teno, toksikolo{ko istra`ivawe ura|eno u Nema~koj pokazalo je prisustvo arsenika, benzena, izotopa olova i nekih radioaktivnih supstanci u krvi Mitrovi}a, kao i da su punih {est meseci neprekidno uno{eni u organizam.

(B92)

Specijalni sud u Beogradu je u postupku sudske kontrole optu`nice i razmatrawa prigovora stranaka, doneo re{ewe kojim je Tu`ila{tvu za organizovani kriminal vratio da urediprecizira optu`nicu podignutu u predmetu “duvanska afera” protiv vlasnice preduze}a „Tref rentakar„ Bo ja ne Baj ru {e vi}, biv{eg direkgora SUCa Mi ha qa Ker te sa, te okrivqenih Va len ti na Pe tro va, Mi o- dra ga Pra i lo vi a }a i Pre dra ga Jo van ~i }a, saznaje “Dnevnik”.

Ovu odluku je Krivi~no vanraspravno ve}e Specijalnog suda donelo uva`iv{i prigovor odbrane - da „u odnosu na okrivqene nisu precizirane radwe koje se optu`bom inkrimini{u, kao ni okolnosti eventualnog izvr{ewa“. S tim u vezi sud je od Tu`ila{tva zatra`io da optu`nicu uredi precizirawem navoda o tome {ta se konkretno svakom okrivqenom neposredno stavqa na teret da je preduzeo ili naredio, ili prihvatio nalog da izvr{i, koju radwu izvr{ewa, kad, kako, u odnosu na koga, jer se to, po oceni suda, “iz optu`nice ne vidi”.

Kako saznajemo, sud je ocenio da je potrebno da se „optu`nica uredi i precizira kako bi se uo~eni nedostaci otklonili i da bi sud mogao da razmotri osnovanost optu`nice“.

Pod se ti mo, op tu `ni com u ovom predmetu, Tu`ila{tvo okrivqenu vlasnicu preduze}a „Tref rentakar„ Bojanu Bajru{evi} sumwi~i za navodno organizovawe kriminalne grupe

Na spisku ~etvoro okrivqenih, ko ji su u op tu`ni ci u istom peri o du ozna~eni kao ~lanovi grupe, nalazi se i ime okri vqenog za zlo upo trebu slu`benog po lo `aja, biv{eg

Bo ja na Baj ru {vi}

koja je, po tezi optu`be, krijum~arila cigarete od 1996. do 2001. godine, pripisuju}i joj kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu`benog polo`aja i navodnu protivpravnu vi{emilionsku zaradu.

direktora Savezne uprave carina Mihaqa Kertesa (63), koji je s direktorske funkcije smewen 6. oktobra 2000. godine, dan po sle peto ok to bar skog svrgavawa re`ima Slobodana Milo{evi}a.

Optu`eni su i vlasnik {pedicije „[op„ Valentin Petrov (44) i dvojica zaposlenih tom preduze}u Miodrag Prailovi} (57) i Predrag Jovan~i} (43).

Optu`nicom se Kertes sumwi~i da je „u dogovoru s Bajru{evi}evom“ navodno „davao naloge radnicima carine na grani~nim prelazima Kelebija, Pre{evo i Batrovci da se kontingenti preduze}a ’Tref rentakar’ pu{taju bez provere dokumentacije i pregleda robe“, te da je „zauzvrat dobijao 10 kartona cigareta“.

Okrivqeni Bajru{evi}eva, Petrov, Pravilovi} (57) i Predrag Jovan~i} (43) terete se da su preko „Tref rentakara„ uvozili cigarete, a da su „falsifikovanom dokumentacijom prikazivali uvoz name{taja ili druge robe“. Prvooptu`ena Bajru{evi}eva se brani sa slobode uz polo`eno jemstvo od 370.000 evra upisom hipoteke na stan u martu 2008. godine. Tada je povu~ena Interpolova poternica koja je za wom bila raspisana zbog sumwe da je bila u bekstvu.

Optu`eni Kertes se od marta pro{le godine nalazi u po`areva~koj „Zabeli“ na izvr{ewu kazne od godinu i {est meseci zatvora, na koju ga je osudio sada biv{i Okru`ni sud u Beogradu u predmetu „Ibarska magistrala“.

J. Ja ko vqe vi}

dRU[TvO

ponedeqak28.februar2011.

NO VO BE ^EJ CI SE PRED STA VI LI NA BE O GRAD SKOM SAJ MU TU RI ZMA

U SR BI JI NE MA LE KO VA ZA RET KU GOR [E VU BO LEST

Dr `a va glu va na mol be ro di te qa De se to go di {wi Igor Vu jin bo lu je od ret ke Gor {e o ve bo le sti i je dan je od pe to ro de ce u Sr bi ji sa tom di jag no zom. Ve} osam go di na bo lest uspe {no sa vla |u je po mo }u le ko va ko ji se pro iz vo de sa mo u Ame ri ci i ko je su hu ma ni tar no do bi ja li svi obo le li u Sr bi ji. Me |u tim, sta we mu se po gor {a lo za to {to, ve} ne ko li ko me se ci, ni je pri mio neo p hod nu te ra pi ju jer le ko va u Sr bi ji ne ma. Me se~ ni iz da tak za le ko ve ko je Igor pri ma dva pu ta me se~ no je 32 hi qa de do la ra.

De sto go di {wem Ki kin |a ni nu Igo ru Vu ji nu ret ka Gor {e o va bo -

lest di jag no sti fi ko va na je ka da je imao go di nu da na. Za ovu bo lest na svu sre }u ima le ka i od dru ge go di ne Igor sva kog me se ca pri ma te ra pi ju, ka `e we go va maj ka Ja dran ka Vu jin:

Ma li fud ba ler Igor Vu jin ve} go di nu da na tre ni ra fud bal u OFK Ki kin di. Od ka da ne pri ma te ra pi ju ne ide na tre nin ge.

- Ne do sta je mi da igram fud bal, kao i sa mi tre nin zi.

Na vi jam za Par ti zan, a moj omi qe ni fud ba ler je Ro nal di wo. - ka `e Igor.

- Igor je me |u pr vih pet pa ci je na ta u Sr bi ji po ~eo da do bi ja te ra pi ju od fir me ko ja je u tom tre nut ku je di na ima la re gi stro va ni lek, Xen sen iz Ame ri ke. Gor {e o va bo lest je ne do sta tak jed ne vr ste en zi ma i ona pro u zro ku je ta lo `e we ma snih Gor {e o vih }e li ja u or ga ni zmu, ko je zdra vi iz ba cu ju. Kod Igo -

ra se te ma sne na sla ge ta lo `e u sle zi ni, je tri i ko {ta noj sr `i, te mu je sto ga i krv na sli ka lo {a. Bo lest bez le ~e wa uz na pre du je i ne pred vi di va je. - ka `e Ja dran ka.

Igor Vu jin i jo{ dvo je de ce u Sr bi ji ima ju re |i tip ove bo le sti – tip tri ko ja mo `e pro u zro ko va ti i ne u ro pat ske pro ble me. Osam go di na lek je sti zao hu ma ni tar no, me |u tim u po sled wih ne ko li ko me se ci ga ne ma.

- Tre nut no je na{ naj ve }i pro blem {to le ka ne ma. Fir ma „Xen sen“ ni je zva ni~ no uki nu la hu ma ni tar ni pro gram, ali je on osmi {qen ta ko da se u po ~et ku pa ci jen ti ma lek da je bes plat no, da bi ka sni je dr `a ve pre u ze le bri gu o wi ma – is ti ~e Ja dran ka Vu jin - Na raz ne na ~i ne za sve ove go di ne po ku {a va li smo da se sa dr `av nim i po kra jin skim in sti tu ci ja ma do go vo ri mo da bri ne o ovim pa ci jen ti ma, {to je prak sa u sko ro svim dr `a va ma.

Le ~e we je sku po i ko {ta od 130 do 200 hi qa da evra na go di {wem ni vou. Na {a je sre }a {to za ovu ret ku bo lest po sto ji lek ko ji omo gu }a va nor ma lan `i vot obo le li ma.

Po ~et kom 2010. go di ne Igor je dva me se ca pri mio pu nu do zu te ra pi je i od sep tem bra do no vem bra po la do ze, dok od no vem bra le ka ne ma i ne zna se ka da }e ga bi ti.

- Jed na bo ~i ca le ka ko {ta dve hi qa de do la ra, a za Igo rov uz rast po treb no je osam bo ~i ca, {to je 16 hi qa da do la ra. Mom si nu me se~ no je neo p hod na dva pu ta te ra pi ja od osam bo ~i ca, {to je 32 hi qa de do la ra – ob ja {wa va Vu ji no va.

Na {a sa go vor ni ca ka `e da se obo le lih se te 28. fe bru a ra ka da je Dan ret kih bo le sti, ali pre ili po sle obo le li osta ju pre pu {te ni sa mi se bi.

Bli zu 40 - ak `i te qa Sr bi je bo lu je od ove bo le sti, me |u wi ma je i pe to ro i oni su ofor mi li svo je udru `e we. U Voj vo di ni je obo le lo dvo je de ce, uz Igo ra tu je i Va si li je iz Iri ga ko ji ima {est go di na.

A. \u ran

MI NI STAR STVO ZA TE LE KO MU NI KA CI JE ODO BRI LO ZRE WA NI NU 3,5 MI LI O NA DI NA RA

Vir tu el na grad ska upra va Mi ni star stvo za te le ko mu ni ka ci je odo bri lo je gra du Zre wa ni nu bli zu 3,5 mi li o na di na ra za re a li za ci ju pro jek ta za hva qu ju }i kom }e bi ti us po sta vqen ser vis za pra }e we elek tron skih zah te va u Grad skoj upra vi in te gri sa nih sa por ta lom “eUpra ve”. Osim Zre wa ni nu, sred stva su odo bre na za jo{ 16 lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji.

Pro jek tom ko jim je Zre wa nin u~e stvo vao na kon kur su za ide je na me we ne po di za wu in for ma ci o no ko mu ni ka ci o nih ka pa ci te ta u lo kal nim sa mo u pra va ma za mi {qe no je da gra |a ni i pred u ze }a mo gu na zva ni~ nom saj tu gra da pra ti ti sta tus za pri mqe nih elek tron skih zah te va, od no sno tok wi ho vog re -

dnevnik

{a va wa. S dru ge stra ne, wi ho vom br `om pre tra gom na por ta lu po boq {a la bi se i efi ka snost za po sle nih u Grad skoj upra vi. Ta ko |e, u skla du sa usvo je nom za kon skom re gu la ti vom, pred vi |e no je us po sta vqa we elek tron skog ar hi vi ra wa do ku me na ta u pi sar ni ci i sma we we mo gu} no sti uno {e wa po gre {nih in for ma ci ja, ~i me }e lo kal na sa mo u pra va bi ti do stup ni ja gra |a ni ma.

Osim za na bav ku har dve ra i soft ve ra, deo do bi je nog nov ca bi }e is ko ri {}en za obu ku ad mi ni stra to ra si ste ma i pro gra me ra iz Ode qe wa za IKT u okvi ru Grad ske upra ve, a vre me re a li za ci je pro jek ta je go di nu da na. @. B.

Ma la va ro{ – ve li ka tu ri sti~ ka de sti na ci ja Op {ti na No vi Be ~ej, ko ja mo `da po naj vi {e od svih u sred wem Ba na tu pro te `i ra tu ri sti~ ki raz voj, pred sta vi la se na ovo go di {wem, ju ~e za vr {e nom Saj mu tu ri zma u Be o gra du. No vo be ~ej ci ko ji su us pe li za pro te klih ne ko li ko go di na da po ka `u ka ko se od ma le sre di ne po sta je ve li ka tu ri sti~ ka de sti na ci ja, na spe ci fi ~an na ~in, uz tam bu ra {e, {tru dle i vi no, na ja vi li su na saj mu svo ju ovo go di {wu po nu du. Do 2010. No vi Be ~ej je bio po znat naj vi {e po ma ni fe sta ci ji “Ve li ko go spo jin ski da ni”, na ko joj su, iz me |u osta lih na stu pi li i Zdrav ko ^o li} i Se ve ri na, da bi se od ta da od lu ~io da qu bi te qi ma voj vo |an ske rav ni ce po nu di za ni mqi ve tu ri sti~ ke pro gra me to kom ce le se zo ne. Ta ko }e se i ove go di ne, od ma ja do no vem bra, re |a ti vi ken di po pu we ni raz li ~i tim sa dr `a ji ma – “Ob zor ja na Ti si”, Vi kend na Ara ~i”, “Ti sa re ka qu ba vi”, “[tru dli ja da”... Pred sed nik no vo be ~ej ske op {ti ne Mi li voj Vre ba lov ob ja snio je ka ko je ova sred wo ba nat ska ko mu na us pe la da se uspe {no iz bo ri za svo je va `no me sto na tu ri sti~ koj ma pi Sr bi je i re gi o na.

- Ka da smo pre {est go di na oda bra li tu ri zam kao jed nu od

Po no sni na Bi ser no ostr vo i Ara ~u Pod ru~ je op {ti ne No vi Be ~ej pred sta vqa iz u zet no bo ga to lov no i ri bo lov no pod ru~ je i pra vi je ma mac za po sma tra ~e pti ca.

Po seb no pri rod no bo gat stvo pred sta vqa ju spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Sla no ko po vo” i Sta ra Ti sa, za jed no sa Bi ser nim ostr vom za ko je je po stu pak za {ti te u to ku. Na we mu se na la zi po sled wi plan ta `ni vi no grad Mu skat kro ka na u Evro pi a mo `da i u sve tu. Mo `e se No vi Be ~ej po di ~i ti i Ara ~om, be ne dik tan skim ma na sti rom iz 13. ve ka. Pro me nio je mno ge vla sni ke, ru {i li su ga i po no vo gra di li ali ipak je odo leo zu bu vre me na. Po se ti o ce na Ara ~i do ~e ku ju vi te zo vi na ko wi ma i u vi te {kim odo ra ma. Duh pro hu ja lih vre me na do ~a ra va ju rat na oru |a ko ji ma ru ku ju. pri vred nih gra na, u ko ju }e mo ula ga ti mno go tru da, ide ja, ener gi je i sred sta va, ~e sto smo

se su sre ta li sa iz ne na |e nim i skep ti~ nim ko men ta ri ma. I po red ne po ve re wa sa stra ne ni smo

od u sta ja li jer smo ima li vi zi ju.

Da nas ka da je ma ni fe sta ci ja “Ve li ko go spo jin ski da ni” do spe la na ~e tvr to me sto po po da ci ma mi ni star sta va i tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja, ka da smo za wu do bi li naj pre sti `ni je pri zna we u tu ri zmu “Tu ri sti~ ki cvet”, do ka za li smo da smo bi li u pra vu. Ve li ko pri zna we do bi li smo i od ko le ga iz is to~ ne Sr bi je ko je su nas za mo li le da svoj re cept uspe ha po de li mo sa wi ma – na veo je Vre ba lov i na gla sio da No vi Be ~ej ima pu no to ga da po nu di - pi to me oba le re ke Ti se, pet dvo ra ca za ro man ti~ no vra }a we kroz isto ri ju, uku snu hra nu a pre sve ga ve li ko go sto primmstvo.

Sa {a [u }u ro vi}, di rek tor “Ve li ko go spo jin skih da na” ko ji su pro {le go di ne oku pi li oko 130.000 po se ti la ca, na ja vio je da }e qu bi te qi ma ni fe sta ci je ove go di ne ima ti pri li ke da, iz me |u osta lih iz vo |a ~a, pri su stvu ju i kon cer tu “Cr ve ne ja bu ke”.

On je pod se tio da }e se he pe ning odr `a ti od 25. do 28. av gu sta i da }e po red tra di ci o nal ne pa ra de ko wa, tak mi ~e wa tam bu ra {kih or ke sta ra i ku va ra ri bqe ~or be, u ~e ti ri da na ma ni fe sta ci je sva ko na }i za se be ne {to u ovoj voj vo |an skoj va ro {i ci. @. Ba la ban

NEO ^E KI VA NA PO MO] SI RO MA [NOJ SEN ]AN SKOJ PO RO DI CI

Mla di dru ga ri br `i od in sti tu ci ja Pod te re tom sne `nih pa da vi ne i ne ma {ti ne u Sen ti se u pe tak pre pod ne sru {io krov ku }e Ilo ne Mi ha li~ ka u Par ti zan skoj uli ci 12.

Dok je Ilo na ~i sti la sneg is pred ku }e, vre me {na krov na kon struk ci ja se stro po {ta la. Nad le `ni se uo~i vi ken da ni su ba{ po tru di li da ne {to pre du zmu, ne bi li pri sko ~i li u po mo}, ali su za to mla |a ni dru ga ri Ilo ni nog si na Ati le bez i~i jeg po zi va do {li da ra{ ~i {}a va ju ru {e vi nu.

- Smrt no sam se pre pla {i la, sre }om da sam bi la na uli ci, a ne u dvo ri {tu, jer bi me krov za tr pao. Od mah sam do zva la si na Ati lu, ko ji je spa vao u so bi do uli ce. Sre }a da pla fon u so bi ni je pao i da je sin pro {ao ne po vre |en - is pri ~a la je za „Ma |ar so” Ilo na Mi ha li~ ka, ko ju u su bo tu po sle pod ne ni smo za te kli na ru {e vi ni, ne go je oti {la da se sna la zi kod po zna ni ka.

Ne ko od kom {i ja je po zvao „Elek tro di stri bu ci ju” da se is kqu ~i stru ja, a tro {na ku }a po ro di ce Mi ha li~ ka, ko ja `i vi od so ci jal ne po mo }i i po mo }i kom {i ja, prak ti~ no vi {e ni je za sta no va we. Osta lo je sa mo jed no ode qe we u stra `wem de lu ku }e ko ji je po sle raz vo da pri pao Ilo ni nom biv {em su pru gu An dra {u. Ne vo qa se sru ~i la na si ro tiw sku ku }u, pa je Ati la uto ~i {te na {ao kod dru ga ra, we go va maj ka Ilo na kod

pri ja te qi ce, a An dra{ ostao za blo ki ran u so bi~ ku stra `weg de la ku }e.

Vest o ru {e wu kro va na ku }i po ro di ce Mi ha li~ ka br zo se pro ~u la, ali ni ko od zva ni~ ni ka ni je ih ob i {ao. Mla |a ni dru ga ri Ati le Mi ha li~ ke ni su ~e ka li ni ~i ji po ziv sa mi su se or ga ni zo va li i u su bo tu oko 10 sa ti do {li da ra{ ~i {}a va ju ru {e vi nu! Za te kli smo po sle pod ne slo `bu dru `i nu ka ko ski da cre po ve i do tra ja lu gra |u. Nor bert Tot, Da ni jel Jo `a, [an dor Kal mar, Ta ma{ Ge ble{, Ro bert Konc i Ati la Mi ha li~ ka ni su `a li li tru da.

- Ati la je na{ do bar dru gar, ~u li smo {ta se de si lo, da je u ve li koj ne vo qi i do {li smo da po mog ne mo. Ni ko nas ni je zvao. Svi se zna mo, Sen ta ni je ta ko ve li ka va ro{. Ro bert `i vi u kom {i lu ku, [an dor u su sed noj uli ci idu u Teh ni~ ku {ko lu u Adu, Ati la i ja smo osnov ci, ide mo u „Spo men {ko lu”, sa mo {to je on u osmom, a ja u sed mom raz re du. Ape lu je mo na sve ko ji mo gu i `e le da nam se pri dru `e ili na dur gi na ~in po mog nu - ka `e u~e nik 7. raz re da osnov ne {ko le Nor bert Tot, na po mi wu }i da je sram no {to se je dan od kom {i ja sme jao ka da je krov pao, ume sto da pri sko ~i qu di ma u ne vo qi.

De ~a ci su po red ko li ca i ala ta ko ji su mi sli li da im tre ba, po ne li

Fo to: M. Mi tro vi}

14

Atilini drugari do{li da ra{~i{}avaju ru{evinu

ne {to hra ne i so ko va za okre pqe we i za ne ko li ko sa ti ve} je bi lo vid no {ta su ura di li, na ja vqu ju }i da }e na sta vi ti sve dok bu de po treb no.

- [an do rov brat Ati la Kal mar je te sar, obe }ao je da }e bes plat no na pra vi ti krov ako se obez be di va qa na dr ve na gra |a. Ka da ra{ ~i sti mo ovo {to se sru {i lo, vi de }e mo {ta }e mo da qe. Uko li ko ne vre di po pra vqa ti ovu tro {nu ku }u, ako bi do bi li gra |e vin ski ma te ri jal sprem ni smo da Ati li i we go vim ro di te qi ma na pra vi mo no vu ku }u.

Mi smo mla di, mo `e mo da na pra vi mo ono {to ne mo gu tet ka Ilo na i ~i ka An dra{ - uve ra va mla |a ni Nor bert Tot.

An dra{ Mi ha li~ ka (60), ko ji se u po slu pri dru `io de ci, ka `e da se sru {io i deo ku }e ko ji we mu pri pa da, a ostao sa mo je dan so bi ~ak u de lu ko ji je pre pra vqen od ne ka da {we {ta le, pa je krov ni `i. - Te {kom mu kom pre `i vqa vam, od kom {i ja do bi jam hra ne, po ma `u da pre `i vim. Po ma `u nam Eri ka La vi~ ka, pa An dra{ Ge ble{ ~i ji unuk je u ovoj dru `i ni {to je do {la da po mog ne u ra{ ~i {}a va wu ru {e vi ne.

Mno go nam po ma `u Edit ka Bo ro{ i we na maj ka Ju ci ka. Ilo na ne znam gde je, ne gde je oti {la, da sre di ne {to za hra nu. Ne ma mo ni {ta, osta li smo bez kro va i stru je, jo{ je id no ima mo vo de. - ka `e An dra{ Mi ha li~ ka.

M. Mi tro vi}

KA KO NA STA JU DE^ JI BI SE RI KO JE GLE DA MO U „KE FA LI CI”

„Slo bu su od ve li jer je tu kao po li ci ju” De ca ne zna ju pra vo zna ~e we poj mo va po li ti ka, iz bo ri, par la ment, vlast..., ali „upi ja ju” sve {to od ra sli ka `u i, da ju }i to me sop stve nu in ter pre ta ci ju, ima ju de fi ni ci ju za sve - za wih su po li ti ~a ri „qu di ko ji pra ve po li tan ke”, skup {ti na je pred sta va, a da bi po stao po li ti ~ar „ne tre ba i}i ni u jed nu {ko lu”.

Psi ho log u osnov noj {ko li „20. ok to bar” Ve sna Ja we vi} Po po vi} re kla je da de ca de fi ni {u poj mo ve, iako ne zna ju {ta zna ~e, ako ih pod se }a ju na ne {to, a mno gi de~ ji „bi se ri” za be le `e ni su u emi si ji „Ke fa li ca”.

Shod no to me, ko mu ni zam je za wih „pu sto ostr vo za ne pli va ~e”, ne {to „sa mo za od ra sle”, od „~e ga de cu bo li sto mak”...

- De ca su iz lo `e na mno gim in for ma ci ja ma ko je wi hov tre nut ni ni vo in te lek tu al nog raz vo ja ne mo `e da ob ra di - ob ja {wa va Ja we vi} Po po vi} i do da je da „de te ni ne mo `e raz u me ti {ta je par la ment, ka da se taj ter min pr vi put po mi we tek u kwi zi iz isto ri je u pe tom, {e stom raz re du”.

Na pi ta we {ta je skup {ti na, naj mla |i su od go vo ri li da je „to kad se ne ko uda je”, „kad ne ko po ceo dan ra di sa mo da br zo za vr {i”, „kad ne kog pi ta ju da li }e da do |e, a on ka `e do }i }u, ne mam dru ge oba ve ze”, „tu se qu di do go va ra ju {ta }e da po sku pi i ko li ke }e da bu du pla te”. Na pod pi ta we ka ko se bi ra ju qu di za par la ment, jed no de te je od go vo ri lo - „po do bro ti”.

U skup {ti ni se, ka `u de ca, za ra |u ju pa re, pri ~a te le fo nom, do go vo ra {ta }e ~i je da bu de i ko }e da bu de glav ni, a pred sed nik je „~o vek ko ji ide pr vi, a osta li za wim”.

Naj mla |i mi {qe we o sve tu oko se be iz gra |u ju na osno vu pri rod nog raz vo ja i kroz uti caj oko li ne. Sta ri je do `i vqa va ju kao qu de od po ve -

re wa, bli ske oso be ko je bri nu o wi ma, pa za to „upi ja ju” sve {to oni ka `u da ju }i poj mo vi ma sop stve nu in ter pre ta ci ju, jer ih ne raz u me ju u pra vom zna ~e wu, na gla si la je Ja we vi} Po po vi}. Od go vo re kao {to su „~o vek ko ji je na vla sti se zo ve lo pov, ne znam ka ko se stvar no zo ve i ka ko mu je pra vo ime, ali se zo ve lo -

Upi ja ju sve sa TV ekra na - Mi ne pri me }u je mo da de ca se de u pro sto ri ji sa ukqu ~e nim te le vi zo rom i slu {a ju ga, a po {to su ma la, ne mo gu da iza be ru ko je }e sig na le pra ti ti, a ko je ne }e. Za to na po ~et ku pra te sve sig na le ko ji sti `u iz okru `e wa - ob ja sni la je Ja we vi} Po po vi}.

I dok od ra sli mo gu da se „is kqu ~e” ka da im je ukqu ~en te le vi zor i da ne slu {a ju {ta je na pro gra mu, de ca slu {a ju sve - i ono {to ih in te re su je i {to ih ne in te re su je, ako se na la ze u is toj so bi.

pov”, „po li ti ka je ne {to {to se stal no sva |a”, „Slo bo da na Mi lo {e vi }a su od ve li, jer je tu kao po li ci ju „, naj mla |i su, naj ve ro vat ni je, ~u li u svo joj naj bli `oj oko li ni, od ro di te qa i dru gih ~la no va po ro di ce, do da la je pri ho log.

Vlast je za ma li {a ne „sum wi va”, a do `i vqa va ju je i kao „ne {to {to ne ko ra di, a ne ko dru gi ne mo `e ni {ta to me {to on ra di”, i kao „mo gu} nost da se uzme ne {to i bu de mno go sre }an”.

De ca vred no sne sta vo ve o to me {ta je do bro i lo {e u~e u po ro di ci i na taj na ~in do la ze i do pr vih sa zna wa o po li ti ci. Po ro di ca ne {to pre no si na mer no, ne {to slu ~aj no, ali sva ka ko uti ~e na naj mla |e, po seb no ako su re ak ci je sta ri jih dra -

ma ti~ ne, jer ih on da de ca do `i vqa va ju kao in te re sant ni je, na gla si la je Ja we vi} Po po vi}.

- ^e sto se do ga |a da po ro di ca svo je po li ti~ ke sta vo ve pre no si na svo ju de cu, a da li }e to pre no {e we bi ti jed no zna~ no za vi si od to ga ka ko se de te raz vi ja - re kla je ona.

Po li ti ~a re vi de kao dru ga ~i je od obi~ nih qu di i kao qu de ko ji „~ud no pri ~a ju da bi dru gi mi sli li da su ja ko pa met ni”. De ca „upi ja ju” pu no stva ri iz svo je oko li ne, pa ta ko i po li ti~ kih sta vo va, jer su im stal no iz lo `e na, a, pre ma re ~i ma de~ jeg psi ho lo ga, ona slu {a ju vi {e od 90 od sto ve sti, pa ne ~u di {to se po sle to ga u vr ti }u igra ju skup {ti ne.

(Ta njug)

TeMA

c m y

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

15

PRAVILNIK O SADR@JU I PRAVIMA PACIJENATA I PARTICIPACIJI U OVOJ GODINI

Ra ~u ni ca za zdra ve i bo le sne u Sr bi ji Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we usvo jio je Pra vil nik o sa dr `a ju i obi mu pra va na zdrav stve nu za {ti tu iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa i par ti ci pa ci ji u ovoj go di ni. Ovim ak tom kon kre ti zo va ne su vr ste zdrav stve ne uslu ge i po je di ne bo le sti, pro ce nat pla }a wa iz sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa do pu ne ce ne zdrav stve ne uslu ge kao i ono {to pa ci jen ti tre ba u ovoj go di ni da pla te. Ure |en je i na ~in i po stu pak na pla }i va wa par ti ci pa ci je, pre sta nak we nog pla }a wa u to ku go di ne kao i po vra }aj sred sta va upla }e nih iz nad naj vi {eg go di {weg iz no sa.

Pra va na zdrav stve nu za {ti tu ko je se obez be |u je svim pa ci jen ti ma ko ji ima ju ove re nu zdrav stve nu kwi `i cu pa su sa mim tim ob u hva }e ni oba ve znim zdrav stve nim osi gu ra wem su: me re pre ven ci je i ra nog ot kri va wa bo le sti, pre gled i le ~e we `e na u ve zi sa pla ni ra wem po ro di ce kao i u to ku trud no }e, po ro |a ja i ma te rin stva do 12 me se ci na kon po ro |a ja, pre gle di i le ~e we u slu ~a ju bo le sti i po vre de, pre gle di i le ~e we bo le sti usta i zu ba, me di cin ska re ha bi li ta ci ja u slu ~a ju bo le sti i po vre da, le ko vi i me di cin ska sred stva, pro te ze, or to ze i dru ga po ma ga la za kre ta wa, sta ja wa i se de wa, po ma ga la za vid, struh i go vor, sto ma to lo {ke na dok na de kao i dru ga po ma ga la.

Osi gu ra ni ci ma se, zbog o~u va wa i una pre |e wa zdra vqa, spre ~a va wa, su zbi ja wa i ra nog ot kri va wa bo le sti i dru gih po re me }a ja zdra vqa obez be |u ju sle de }e me re: zdrav stve no vas pi ta we ko je se spro vo di or -

ga ni zo va wem po seb nih pre da va wa ili da va wem sa ve ta, si ste mat skim i osta lim pre gle di ma de ce, stu de na ta i omla di ne do na vr {e nih 26 go di na, `e na u ve zi trud no }e, za tim pre ven tiv ne sto ma to lo {ke i pro fa lak ti~ ke me re pre ven ci je bo le sti usta i zu ba kod trud ni ca, de ce do na vr {e nih 18 go di na `i vo ta kao i kod sta ri jih li ca ko ja su te {ko du {ev no ili te le sno ome te na u raz vo ju. Obez be |u je se i zdrav stve no vas pi ta we u ve zi sa pla ni ra wem po ro di ce, pre ven ci jom ne `e qe ne trud no }e, kon tra cep ci jom i hi rur {kom ste ri li za ci jom, te sti ra we na trud no }u, di jag no sti kom i le ~e wem sek su al no pre no si vih bo le sti i HIV in fek ci ja. @e na ma se ga ran tu je u trud no }i, za vre me po ro |a ja i go di ni ma te rin stva pre gled i le ~e we od stra ne gi ne ko lo ga i ba bi ce, bol ni~ ko le ~e we ka da je me di cin ski neo p hod no, kao i pre kid trud no }e iz me di cin skih raz lo ga, pa tro na `ne po se te i po mo} i ru tin ska ne ga no vo ro |en ~e ta od stra ne pa tro na `ne se stre i di jag no sti ka i le ~e we ste ri li te ta. U Pra vil ni ku je na ve de no da se pod pre gle dom pod ra zu me va i pre na tal no i ge net sko te sti ra we i dru ge pr ven tiv ne me re u skla du sa me di cin skim stan dar di ma dok se kod le ~e wa ste ri li te ta pod ra zu me va dva po ku {a ja van te le snog oplo |e wa kod `e na do na vr {e nih 40 go di na `i vo ta i to u skla du sa kri te ri ju -

mi ma Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za van te le snu oplod wu i asi sti ra nu re pro duk ci ju.

Obo le lom od no sno po vre |e nom li cu ko ji ima re dov no zdrav stve no osi gu ra we, u za vi sno sti od me di cin skih in di ka ci ja i stru~ no me to do lo {kih i dok tri nar nih sta vo va, obez be |u je se uka zi va we hit ne me di cin ske po mo }i na me stu me di cin ske hit no sti ili u zdrav stve noj usta no vi , hi tan sa ni tet ski pre voz za bo le sti ili po vre de ko je su opa sne po `i vot. Hi tan sa ni tet ski pre voz ob u hva ta pre voz sa ni tet skim vo zi lom do naj bli `e zdrav stve ne usta no ve. Upo tre bu sa ni tet skog vo zi la i na log za we go vo ko ri {}e we da je iza bra ni le kar od no -

sno le kar ska ko mi si ja . Be le sni ima ju pra vo na pre gle de i le ~e we u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti kao i u ku }i od stra ne iza bra nog le ka ra, am bu lan ti pre gled i le ~e we kod spe ci ja li ste i zdrav stve nog sa rad ni ka po upu tu iza bra nog le ka ra, la bo ra to rij ska, rend gen ska i dru ga di jag no sti ka ko ja je pred lo `e na od iza bra nog ili le ka ra spe ci ja li ste. Za tim, pra vo na sta ci o nar no le ~e we ka da je ono oprav da no i me di cin ski neo p hod no.

Obez be |u ju se pre gle di i le ~e we bo le sti usta i zu ba kod de ce do na vr {e nih 18 go di na `i vo ta ukqu ~u ju }i i po kret ni or to don ski apa rat, kao i kod sta ri jih ko ja su te {ko du {ev no ili te le sno

Participacija za 2011. godinu Stacionarno le~ewe – po bolni~kom danu

50 dinara

Rehabilitacija u bolnici – po danu

50

Pregled kod izabranaog i lekara specijaliste

50

rendgenski pregled i snimawe – sa uputom

50

pregled na ultrazvu~nom aparatu

100

pregled na skeneru i osteodenzitometru

300

na magnetnoj rezonanci

600

ptregled i terapija u nuklearnoj medicini

150

holter, endoskopija,EKG, spirometrija

150

rehabilitacija u ambulantama- jednodnevna

50

le~ewe i pregled u dnevnoj bolnici- po danu

50

hirur{ki zahtevi van operacione sale

50

sanitetski prevoz koji nije hitan: na podru~ju grada

50

van op{tine na podru~ju filijale

100

do zdravstvene ustanove van podru~ja

150

Hirur{ke korekcije koje ima za ciq korekciju uro|enih anomalija koje prouzrokuju smetwe i korekcije nakon te{kih povreda

5 odsto od utvr|ene hiru{ke intervencije, a najvi{e 30.000 dinara

implanti za najslo`enije i najskupqe zdravstvene usluge

5 odsto utvr|ene cene u kardiologiji, vaskularnoj hirurgiji i ortopediji, a najvi{e 30.000 dinara

implanti koji nisu obuhva}eni ovim pravilnikom

20 odsto utvr|ene cene, a najvi{e 30.000 dinara

medicinsko-tehni~ka pomagala:proteze, posebna vrsta pomaga la za omogu}avawe glasa i govora, ortopedske cipele, nao~are i kontaktna so~iva, akrilna totalna i subtotalna proteza kod starijih od 65 godina

10 odsto utvr|ene cene

pomagala stomatolo{ki pregledi i le~ewe u vezi sa povredom zuba i kostiju lica

20 odsto od cene usluga

stomatolo{ki pregledi i le~ewe zuba pre operacije srca i transplantacije organa i tkiva

10 odsto od cene usluga

le~ewe komplikacija karijesa i va|ewa zuba kao posledica karijesa kod dece do 18 godina

50 dinara

ome te na u raz vo ju. Na pre gle de i le ~e we bo le sti usta i zu ba, iz u zev pro tet skog zbri wa va wa, ima ju i trud ni ce to kom trud no }e i go di nu da na po sle po ro |a ja. Uka zi va we hit ne sto ma to lo {ke zdrav stve ne za {ti te ima ju pra vo i od ra sli, dok sta ri ji od 65 go di na ima ju mo gu} nost iz ra de akri lat ne to tal ne i su bo tal ne zub ne pro te ze.

Osi gu ra nom li cu obez be |u je se i me di cin ska re ha bi li ta ci ja ra di po boq {a wa bo le sti ili po vre de . Ona se obe ze |u je pri me nom re ha bi li ta ci o nih po stu pa ka ko ji ob u hva ta ju ki ne zi ter pi ju i sve vi do ve fi zi kal ne, oku pa ci o ne i te ra pi je gla sa i go vo ra, kao i od re |e nu vr stu me di cin sko teh ni~ kih po ma ga la, na me {ta we, pri me nu i obu ku za wi ho vu po tre bu.

Lek se, na vo di se u ovom ak tu, pro pi su je u ko li ~i ni ko ja je neo p hod na do na red ne kon tro le ali za pe riod ko ji ni je du `i od pet da na kod akut nih obo qe wa i sta wa. Kod hro ni~ nih bo le sni ka lek se mo `e pro pi sa ti za pe riod ko ji ni je du `i od me sec da na . Le ko vi ko ji sa dr `e opoj ne dro ge ili psi ho trop ne sup stan ce , kao i oni ko ji se ko ri ste u le ~e wu HIV-a , i oni iz gru pe an ti ne o pla sti ka i imu no mo du la to ra, kao i oni ko ji se na la ze na po seb nom re `i mu iz da va wa , mo gu se pro pi sa ti za pe riod ko ji ni je du `i od 30 da na.

Pla}awe Par ti ci pa ci ju za one ko ji se le ~e u dr `av nim zdrav stve nim usta no va ma na pla }u je da va lac zdrav stve ne uslu ge od no sno onaj kod ko ga pa ci jent ide na le ~e we , pre gled ili sni ma we. Svi zdrav stve ni rad ni ci ko ji od pa ci jen ta na pla }u ju ima ju oba ve zu da mu iz da ju ra ~un o na pla }e noj par ti ci pa ci ji. Dru gim re ~i ma ni ko ne ma pra vo da od pa ci jen ta uzme pa re za bi lo ko ju uslu gu a da mu za to ne iz da ra ~un. Pa ci jen ti ko ji ne do bi ju ra ~un ima ju pra vo, a to tre ba i da u~i ne, da se zbog ta kvog pro pu sta obra te za {tit ni ku pra va pa ci je na ta .

Par ti ci pa ci ju za le ko ve ko ji su utvr |e ni Li stom le ko va na pla }u je apo te ka pri li kom iz da va wa le ka ako na ob rac su le kar skog re cep ta ni je na zna ~e no da je pa ci jent oslo bo |en pla }a wa par ti ci pa ci je. Ta ko |e o na pla }e noj par ti ci pa ci ji za lek apo te kar je u oba ve zi da iz da fi skal ni ra ~un.

Vra }a we Pra vil ni kom o sa dr `a ju i pra vi ma pa ci je na ta u ovoj go di ni pro pi su je da par ti ci pa ci ja ko ja se pla ti za le ko ve sa Li ste a ko jih ne ma u dr `av nim apo te ka ma da je pra vo pa ci jen tu na na kna du nov ca ko ji je dao za ku po vi nu le ka. Isto va `i i za apo te ke sa ko ji ma Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we ima za kqu ~en ugo vor,

Pa ci jen ti bez par ti ci pa ci je Po se ban deo pra vil ni ka od no si se na one ko ji , po red re dov n e upla t e zdrav s tve n og osi gu ra we, su oslo bo |e ni pla }a wa par ti ci pa ci je. Bez par ti ci pa ci je mo gu da se le ~e de ca i mla di do kra ja pro pi sa nog {ko lo va wa a naj ka sni je do na vr {e nih 26 go di na `i vo ta.

Pra vo na bes plat ne sto ma to lo {ke pre gle de i le ~e we bo le sti usta i zu ba ima ju de ca do 18 go di na `i vo ta.

U bes plat ne uslu ge za wih ukqu ~e ni su i po kret ni or to don ski apa rat . Pre gled i le ~e we ste ri li te ta ukqu ~u ju }i i dva po k u { a j a van t e l e s nog oplo |e wa, kao i svi pre gle di to kom trud no }e, u post na tal nom pe ri o du i po ro |aj, ali i pre kid trud no }e iz me di cin skih raz lo ga ta ko |e je bes pla tan.

Bez par ti ci pa ci je su i pre gle di i le ~e we u ve zi sa HIV in fek ci jom i osta lim za ra znim bo le sti ma, kao i le ~e we od ma lig nih bo le sti, he mo fi li je, {e }er ne bo le sti, psi ho ze, epi lep si je, ul ti ple skle ro z e, pro g e s iv n o ne u r o mi {i} nih bo le sti, ce re bral ne pa ra li ze, pa ra ple gi je, traj ne hro ni~ ne bu bre `ne in su fi ci jen ci je kod ko je je in di ko va na di ja li za ili tran splan ta ci ja

bu bre ga, re u mat ske bo le sti i we nih kom pli ka ci ja. Pre gle di u ve zi sa da va wem uzi ma wem i raz me nom tki va i or ga na za tran splan ta ci ju od osi gu ra nih li ca za obez be |i va we zdrav stve ne za {ti te pa ci je na ta su bes plat ni.

Par ti ci pa ci ju ne tre ba da pla te ni oni ko ji idu na pre gle de, le ~e we i re ha bi li ta ci ju zbog pro fe si o nal nih bo le sti i po vre da na ra du, pru `a we hit ne me di cin ske i sto ma to lo {ke po mo }i kao i hi tan sa i tar ni pre voz.

Sva de ca do nar {e nih 15 go di na, {kol ska de ca i stud fen ti do kra ja {ko lo va wa ima ju pra vo na bes plat no le ~e we.

To pra vo ima ju i li ca sta ri ja od 65 go di na `i vo ta.

Pa ci jen ti ko ji ima ju pra vo na bes plat no le ~e we u iz ve {ta ju iza bra nog le ka ra “obe le `e ni “ su po seb nom {i from i zbog to ga je va `no da to le ka ri zna ju jer svi ko ji ne ma ju od go va ra ju {i fru i po red upu ta pla ti }e par ti ci pa ci ju ali ne za to {to to tre ba da u~i ne ve} zbog pro pu sta ono ga ko ih je upu tio na le ~e we.

Pripremila: Qubinka Male{evi}

PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE MERE ZA DECU

Ka len dar vak ci na ci je Pra vil ni kom o sa dr `a ju i pra vi ma za zdrav stve nu za {ti tu iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa pro pi sa ne su i pre ven tiv ne me re u obla sti pri mar ne zdrav stve ne za {ti te gde je po se ban ak ce nat sta vqen na vak ci na ci ju de ce. Bes plat nu vak ci nu no vo ro |en ~e do bi ja u pr vom me se cu i to pro tiv tu ber ko lo ze. Pr vi put se ona da je u po ro di li {tu od no sno do mu zdra vqa. Pr va do za vak ci ne pro tiv he pa ti ti sa B da je se de ci po ro |e wu u ro ku 24 sa ta . Skri ning za de tek ci ju fe nil ke to nu ri je i hi po ti re o i di zma da je se do pe tog da na po ro |e wu.

Na kon {to no vo ro |en ~e u po ro di li {tu pri mi pri pa da ju }e vak ci ne u okvi ru pre ven ti hvih me ra pri mar ne zdrav stve ne za {ti te ko ja je bes pla ta pri pa da i po se ta pa tro na `ne se stre po ro di qi . Ciq po se te je

upo zna va we sa zdrav stve nim sta wem maj ke i de te ta, obu ka u ve zi sa ne gom no vo ro |en ~e ta {to pod ra zu me va oba ve zno ku pa we i ob ra da pup ~a nog pa trq ka, kon tro la zdrav stve nog staa po ro di qe a po seb no pre gled sta wa i mle~ no sti doj ki. Pro pi sa no je pet po se ta : po ~ev od pr vog da na po iz la sku iz po ro di li {ta.

Na kon to ga sle di pr vi pre ven tiv ni pe di ja trij ski pre gled u ku }i u okvi ru ko jeg su op {ti kli ni~ ki pre gled , me re we te `i ne, du `i ne te la i obi ma gla ve no vo ro |en ~e ta. Pa tro na `ne se stre ima ju oba ve zu i da maj ci ob ja sne va `nost do je wa de te ta do naj ma we na vr {e nih {est me se ci `i vo ta. ^e ti ri pu ta: u tre }em, {e stom, de ve tom i dva na e stom me se cu, ra di se skri ning za pro ce nu go vor no je zi~ kih spo sob no sti de te ta. Ka da de te na pu ni po la i ce lu go di nu bes -

plat no se ra di ul tra zvu~ ni pre gled ku ko va . Vak ci na ci ja pro tiv dif te ri je, te ta nu sa i ve li kog ka {qa spro vo di se po ~ev od na vr {e na dva me se ca `i vo ta sa tri do ze vak ci ne u raz ma iu ne kra }em od jed nog me se ca. Vak ci na ci ja pro tiv de ~i je pa ra li ze spro vo di se od na vr {e na dva me se ca `i vo ta sa tri do ze u raz ma ku ne kra }em od {est ne de qa. Dru ga do za vak ci ne pro tiv he pa ti ti sa B da je se u raz ma ku ne kra }em od me sec da na od pr ve, a tre }a u raz ma ku ne kra }em od dva me se ca na kon do bi ja wa dru ge do ze.

Dru gim re ~i ma od mah po ro |e wu de ta utvr |u je se ka len dar vak ci na ci je ko ji maj ke mo ra ju po {to va ti ka ko bi se pre ven tiv no za {ti ti la wi ho va de ca. Da bi se po stu pi lo po tim pra vi li ma pre sva ke vak ci na ci je pe di ja tar mo ra pre gle da ti de te i ura di ti sve

po treb ne ana li ze ka ko ono zdra vo pri mi lo sva ku utvr |e nu do zu vak ci ne. Ka len dar vak ci na ci je na sta vqa se i ka da de te po rast i dok ide u osnov nu {ko lu . U to ku {kol ske go di ne de ca idu na si ste mat ske pre gle de uz ko je idu i re dov ni sto ma to lo {ki pre gle di.

SPORT

ponedeqak28.februar2011.

c m y

16

dnevnik

NO VAK \O KO VI] U DU BA I JU OSVO JIO 20. TI TU LU U KA RI JE RI

Sta sao za naj ve }a de la Novak \okovi}, najboqi teniser i sportista Srbije, kako su primetile ba{ sve svetske agencije, odr`ao je pravu tenisku lekciju jednoj od najve}ih legendi belog sporta -[vajcarcu Roxeru Federeru u finalu turnira u Dubaiju i osvojio je 20. titulu u karijeri. Trijumfom od 6:3, 6:3 sjajni Beogra|anin je tre}i put zaredom osvojio pobedni~ki pehar u Ujediwenim Arapskim Emiratima i jo{ jednom nagovestio da nije li{en i te kakvog osnova wegov plan da napadne prvo mesto na svetskoj ATP listi. Nole je u fantasti~nom stilu po~eo 2011. godinu, u 15 me~eva zabele`io je isti broj pobeda, a pored Dubaija osvojio je i

Na pitawe novinara zvani~nog sajta ATP-a vezano za ambicije u ovoj godini, \okovi} je odgovorio: - Idem korak po korak, kako uvek volim da ka`em. Imam iskustvo, ve} nekoliko godina igram na najja~im takmi~ewima i ne `elim da se optere}ujem postavqawem ciqeva. Razmi{qam samo o prvom narednom takmi~ewu, o prvom me~u koji mi nailazim i ako nastavim da igram na ovom nivou imam dobre {anse da ostanem me|u tri najboqa igra~a na svetu.

Ovom pobedom Novak je postao jedan od samo {estorice aktuelnih igra~a u pro-turu koji su osvajali 20 i vi{e titula. I to dovoqno govori o kvalitetu i mo}i na{eg asa, koji, i pored

Sve No le to ve ti tu le 2006. – Amersfort (Holandija): \okovi} – Masu (Ccile) 7:6, 6:4 Mec (Francuska): \okovi} – Melcer (Austrija) 4:6, 6:3, 6:2 2007. – Adelaid (Australija): \o ko vi} – Gu }i o ne (Australija) 6:3, 6:7, 6:4 Majami (SAD): \okovi} – Kawas (Argentina) 6:3, 6:2, 6:4 Estoril (Portugal): \okoiv} – Gaske (Francuska) 7:6, 0:6, 6:1 Montreal (Kanada): \okovi} – Federer (Ssvajcarska) 7:6, 2:6, 7:6 Be~ (Austrija): \okovi} – Vavrinka (Ssvajcarska) 6:4, 6:0 2008. – Melburn (Australija): \okovi} – Conga (Francuska) 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 Indijan Vels (SAD): \okovi} – Fi{ (SAD) 6:2, 5:7, 6:3 svoj drugi grend-slem turnir u Australiji i sada je na dobrom putu da napadne drugo mesto Federera, a da mu onda preostane trka za odbeglim [pancem Rafaelom Nadalom.

- Ovo je verovatno bio jedan od najboqih me~eva koje sam odigrao ove godine – rekao je \okovi} po zavr{etku finala u Dubaiju. – Znam dobro da je Roxer jedan od najve}ih igra~a u istoriji tenisa i odli~no sam se pripremio za susret. Imao sam u glavi ideju kako treba da odigram ovaj me~ i u naumu sam uspeo. Boqi po~etak sezone nisam mogao da po`elim, jer osvojio sam grendslem titulu u Australiji i pobedio ovde, u Dubaiju i to mnogo zna~i na poqu mog samopouzdawa. Sada me ~ekaju dva va`na turnira u SAD, prvo u Indijan Valsu, a odmah zatim i u Majamiju, gde `elim tako|e da odigram na vrhunskom nivou.

Rim (Italija): \okovi} – Vavrinka (Ssvajcarska) 4:6, 6:3, 6:3 Ssangaj (Kina): \okovi} – Davidenko (Rusija) 6:1, 7:5 2009. – Dubai (UAE): \okovi} – Ferer (Sspanija) 7:5, 6:3 Beograd (Srbija): \okovi} – Kubot (Poqska) 6:3, 7:6 Peking (Kina): \okovi} – Ccili} (Hrvatska) 6:2, 7:6 Bazel (Ssvajcarska): \okovi} – Federer (Ssvajcarska) 6:4, 4:6, 6:2 Pariz (Francuska): \okovi} – Monfils (Francuska) 6:2, 5:7, 7:6 2010. – Dubai (UAE): \okovi} – Ju`wi (Rusija) 7:5, 5:7, 6:3 Peking (Kina): \okovi} – Ferer (Sspanija) 6:2, 6:4 2011. – Melburn (Australija): \okovi} – Marej (V. Britanija) 6:4, 6:2, 6:3 Dubai (UAE): \okovi} – Federer (Ssvajcarska) 6:3, 6:3. skromno najavqenih ambicija, sigurno merka poziciju broj jedan i fokusira se na to da u|e u otvorenu bitku s dobrim prijateqem Rafaelom Nadalom. Naravno, do ulaska u tu borbu Nole treba da bele`i konstantno dobre rezultate i da igra (i osvaja ih) u finalima najve}ih turnira, ali hrabri ~iwenica da je na po~etku ove godine pokazao da je sazreo za najve}a dela i treba mu verovati kada ka`e da }e “samo” nastojati da ostane fokusiran na svaki naredni me~ i tunir. Ako bude to ~inio kako je do sada pokazao da ume da radi, sigurno je da nije dalek dan kada }e najozbiqnije pripretiti Nadalu.

Publiku u Srbiji, posebno u Novom Sadu, posebno zanima kada }e se (i da li }e se) Novak \okovi} pojaviti u na{oj zemqi.

Ve} slede}eg vikenda (4.-6. mart) u velikoj sali Spensa igra se Dejvis kup me~ Svetske grupe izme|u

Srbije i Indije. Selektor Bogdan Obradovi} pozvao je, naravno, najboqe igra~e, {to zna~i da je i Nole na spisku. Me|utim, \okovi} jo{ uvek nije potvrdio u~e{}e u ovom duelu, ali je gotovo sigurno da }e, i ukoliko ne bude na terenu, biti uz svoje drugove, u sali. Bila bi to savr{ena prilika da prepuno gledali{te pozdravi Novaka \okovi}a i po-

`eli mu jo{ puno titula, a sam Nole je tim povodom rekao: - Zaista ne znam da li }u u Novom Sadu igrati. U ovom trenutku ne mogu to da potvrdim ili demantujem i sve }e zavisiti od dogovora sa selektorom Obradovi}em i ostalim reprezentativcima.

Uz Novaka, naravno, publika }e imati jedinstvemnu priliku

da pozdravi i sve preostale svetske {ampione i momke koji su sjajno u{li u 2011. godinu.

Janko Tipsarevi} je stigao do finala u Delrej Bi~u (sino} s Del Potrom), a Viktor Troicki je bio finalista ovogodi{weg Sidneja i polufinalista u Roterdamu i dospeo je do 18. mesta na ATP listi. Naravno, bi}e tu i ve} legendarni dubl igra~ Ne-

nad Zimowi}, kao i rezerva Ilija Bozoqac, {to publici u Srbiji i Novom Sadu garantuje vrhunski sportski spektakl.

Naravno, Novak \okovi} bi}e u centru pa`we, jer danas je on jedan od trojice najboqih igra~a sveta i momak koji, po ve}ini stru~waka, trenutno igra najboqi tenis na planeti.

A. Pre do je vi}

RA FA NA DAL UPO ZO RA VA:

Ne ot pi suj te Fe de re ra

Ili ja Bo zo qac

^E LEN YER U VOLF SBUR GU

Bo zo qac stao u po lu fi na lu U finalu ~elinxera u nema~kom gradu Volfsburgu igra}e doma}i teniser Dominik Mefert i Belgijanac Ruben Bemelmans. Mefert je u polufinalu bio uspe{niji od Ilije Bozoqca, 2:0 (7:6, 6:3), dok je Bemelmans eliminsao Nemca Zajferta, 7:6, 6:7, 6:3.

Ni Bemelmans ni Mefert nisu bili me|u nosiocima na turniru, a Ilija Bozoqac postavqen je na mesto osmog favorita. Turnir u Volfsburgu igra se za nagradni fond od 30.000 evra.

Bozoqac je plasmanom u polufinale zaradio 1.500 i 29 bodova na ATP listi.

Najboqi teniser sveta Rafael Nadal izjavio je da ne treba prerano otpisivati Roxera Federera posle poraza od Novaka \okovi}a u finalu ATP turnira u Dubaiju.

- Pre dve godine svi su govorili da je Federer gotov, a on je osvojio dva gren slem turnira, igrao jo{ dva finala i sezonu zavr{io kao prvi na ATP listi.

Treba imati malo strpqewa i videti kako }e se stvari odvijati. Pod tim ne mislim da ne}e biti promene jer su \okovi} i Mari veoma dobri. Ali ne samo oni, ima i drugih tenisera - rekao je Nadal i dodao:- Nikada nisam video toliko novih talenata kao sada - tu je Milo{ Raoni}, Kana|anin koji je odli~no po~eo godinu, zatim Bugarin Grigor Dimitrov.

Wih dvojica su najvi{e napredovala. Ne mogu da ka`em da su \okovi} i Mari mladi}i koji se probijaju jer su oni tre}i i ~etvrti na svetu ve} tri godine uzastopno. Na kraju krajeva, samo sam godinu dana stariji od wih. [panac je istakao da on i Federer ne dr`e monopol na gren slem turnirima.

Ra fael Na dal

- Od 2005. do 2007. godine mo`da se moglo govoriti o na{em monopolu, mada je i tada Federer vodio glavnu re~. I ja sam bio prisutan, ali mawe. Siguran sam da se taj monopol okon~ao pre nekog vremena, sada ima mnogo igra~a koji mogu da nas izazovu. Slede turniri u Indijan Velsu i Majamiju, gde jo{

nisam pobedio. Nisam bio {ampion u Majamiju, ali dva puta sam igrao finale, a u Indijan Velsu sam bele`io dobre rezultate. To su prvi Masters 1000 turniri u sezoni i vrhunski rezultat tu pru`aju dodatnu motivaciju jer su to prvi zaista va`ni turniri posle Australijan opena - istakao je Nadal.

SPORT

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

17

IZ PAR TI ZA NA

Brine pristup rezervista Fud ba le ri Par ti za na po ra `e ni su u pr vom me ~u na mi ni pri pre ma ma u Por to to `u od osmo pla si ra nog ti ma ki ne skog pr ven stva [ank si ja sa 1:2 (1:1).

Si gur no je da po raz bri ne pred na sta vak Je len su per li ge.

Cr no – be li su ve }im de lom me ~a do mi ni ra li, ali bez ne kih pra vih ak ci ja. Osim go la ko ji je po sti gao Tej go ve li ku pri li ku imao je sa mo Ne ma wa To mi}.

Ono {to se tre ne ru Sta no je vi }u ni ma lo ne svi |a je to je i re zer vni tim, ko ji je za i grao od 60. mi nu ta, lo {e pri {ao me ~u i do zvo lio pro tiv ni ku da se raz mah ne a na kra ju po stig ne i po be do no sni po go dak.

- Ni sam pot pu no raz o ~a ran.

Osim u po sled wih po la sa ta bi li smo bo qi tak mac, me |u tim, ni smo to kru ni sa li go lo vi ma.

Bri ne me je di no pri stup igri re zer vi sta ko ji ni ka ko da pro me ne lo {e na vi ke – re kao je Alek san dar Sta no je vi}.

Po sled wi me~ pred na sta vak tak mi ~e wa cr no – be li }e igra ti u uto rak (17, Sport klub) pro tiv Ko pra.

No vo pra vi lo po ko jem ni jed na do ma }a eki pa u svo jim re do vi ma ne sme ima ti vi {e od pe to ri ce stra na ca do ve la je Par ti zan u ne zgo dan po lo `aj. Do la skom Prin sa Tej ga i Do mi ni ka Adi je pre ko ra ~en je do zvo qe ni li mit, ali re {e we je, ipak, na po mo lu.

Ugan |a nin Xo zef Ki zi to, po sle {est go di na pro ve de nih u Sr bi ji, ste kao je pra vo na srp ski pa so{, zbog ~e ga je i pod neo zah tev za ovaj do ku ment. Po {to se o~e ku je po zi ti van od go vor va qak }e re {i ti pro blem stra na ca.

Pre drag Mi ji} ni je vi {e ~lan Par ti za na. Ne ka da {wi na pa da~ Spar ta ka iz Su bo ti ce i OFK Be o gra da do go vo rio je sa rad wu sa ru skim Am ka rom na tri go di ne. Mi ji} je uspe {no pro {ao pro bu u no vom klu bu, a iz Par ti za na je oti {ao jer ni je bio me |u kan di da ti ma za pr vi tim.O~e ku je se da isto usko ro ura di i Alek san dar Da vi dov, ko ji je pred vra ti ma ki ne skog Xang sua.

I. La za re vi}

DO MI NIK ADI JA, PO JA ^A WE CR NO-BE LIH

Kizito prevodi, ja se smejem Do mi nik Adi ja ne pri ~a mno go. Bar ta ko de lu je ot ka ko je do {ao u Par ti zan. Dok ide na tre ning ili od ra |u je za dat ke na te re nu uglav nom }u ti, tek po ne kad se na sme je. A u slo bod no vre me naj ~e {}e slu {a mu zi ku, jer je go to vo uvek sa slu {a li ca ma u u{i ma. Me |u tim, re pre zen ta ti vac Ga ne tvr di da ni je }u to log.

- Qu di mi sle da sam po vu ~en i }u tqiv, ali to ni je isti na. Obo `a vam da se {a lim. I da qe u~im srp ski je zik, pa ne raz u mem {a -

le sa i gra ~a, ali kad se oni sme ju, pi tam Ki zi ta da mi pre ve de da i ja u`i vam - is ta kao je 21-go di {wi na pa da~.

Vo li da ple {e. Iako jo{ ni je vi |en ka ko igra, Adi ja ka `e da se „mr da” svu da - u so bi, ku hi wi...

- Ples mi po ma `e da se opu stim - pojs nio je Adi ja.- Obo `a vam mu zi ku iz Ga ne, ne mo gu da vam de fi ni {em taj `a nr, jer je do sta raz li ~it od sve ga {to sam ~uo u Evro pi. Vo lim i go spip.

Ni je }u to log: Do mi nik Adi ja

Ni je se mno go pi tao ka da je u ja nu a ru tre ba lo da ide na po zaj mi cu, ali je bio sre }an ka da su u Mi la nu od lu ~i li da ga po {a qu u Par ti zan, a ne u tur ski Eskir se hir spor.

- Ov de je at mos fe ra pre div na i mno go mi zna ~i {to su qu di otvo re ni. Tre ne ra Alek san dra Sta no je vi }a uvek mo gu da pi tam kad mi ne {to ni je ja sno.

Upi tan ko je naj ~e {}e ra po lo `en za {a lu Adi ja je od go vo rio kao iz to pa: - Vla di mir Stoj ko vi}.

Adi ja je za du `io dres sa bro jem 40. Evo i za {to: - To je moj broj iz Mi la na.

Hteo sam 20 i ta mo i ov de, ali su bi li za u ze ti, ta ko da sam po `e leo da bu dem du plo bo qi i na dam se da }e mi se po sre }i ti.

Ve} je sa vla dao ne ko li ko srp skih re ~i i iz ra za. Tru di se da ih na u ~i {to vi {e, neo p hod ni su mu u Par ti za nu, a po `eq ni i u re pre zen ta ci ji, jer je se lek tor Go ran Ste va no vi}.

- Znam da ka `em „Do bro ju tro”, „Do bar dan”, „Ka ko ste”...

Sa da ne mo gu da se se tim vi {e uz osmeh je is ta kao Do mi nik Adi ja.

Remi Zvezde u Trebiwu Le o tar - Cr ve na zve zda 1:1 (0:1) TREBIWE: Sta dion: „Po li ce”, gle da la ca: 6000. Su di ja: Vu ka so vi} (Tre bi we). Strel ci: Ka lu |e ro vi} u 30. i Ce zar u 81. mi nu tu.

LE O TAR: Mi len ko vi}, Vu ~i ni}, To do ro vi}, Vu ki }e vi}, [a ra ba, De li}, An dri}, Man di}, Mar ja no vi}, Ra do vi}, Sto ja no vi}.

CR VE NA ZVE ZDA: Sta men ko vi}, Nin kov, ]o si}, Adi, Re qi}, Isah, Evan dro, La zo vi}, Jev ti}, Bor ha, Ka lu |e ro vi}.

Igra li su jo{: Baj ko vi}, Je re mi}, Ko ro man, Mi ki}, Vi lo ti}, Bi ni}, Ka du, Pe ro vi}, Mi ja i lo vi} i Ve {o vi}.

Le o tar i Cr ve na zve zda re mi zi ra li su u pri ja teq skoj utak mi ci u Tre bi wu - 1:1 (0:1). Pred oko 6.000 gle da la ca na sta di on u Po li ce go sti su po ve li pre ko An dri je Ka lu |e ro vi }a u 35. mi nu tu, a do ma }in je iz jed na ~io go lom Ar gen tin ca Ce za ra u 81. mi nu tu.

Me~ je imao hu ma ni tar ni ka rak ter, jer je sav pri hod na me wen le ~e wu 11-go di {weg Og we na Gu de qa obo le log od le u -

Mi lo van Ra je vac

Rajevac selektor Katara Na in ter net stra ni ca ma Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) ob ja vqe no je da se Ra je vac do go vo rio sa ~el ni ci ma Fud bal skog sa ve za Ka ta ra i pre u zeo na ci on al ni tim te ze mqe. Fran cu ski tre ner Bru no Me cu sme wen je po sle ne u spe ha na Azij skom ku pu ~i ji je Ka tar bio do ma }in, a me sec da na ka sni je Ra je vac je do bio po sao.

Kqu~ na pre po ru ka ne ka da {wem tre ne ru ne ko li ko srp skih klu bo va i re pre zen ta ci je Ga ne bi le su re ~i Bo re Mi lu ti no vi }a, sa vet ni ka ka tar ske kra qev ske po ro di ce za sport. Ra je vac je po sle uspe ha sa se lek ci jom Ga ne pre u zeo sa u dij sku eki pu Al Ahli. Po sle ne ko li ko me se ci po slo dav ci ni su bi li za do voq ni re zul ta ti ma jer je eki pa da -

le ko od vr ha ta be le. Ra je vac je pod neo ostav ku i obra zlo `io je li~ nim raz lo zi ma ne gi rav {i po nu du iz Ka ta ra. Ka tar je do ma }in Svet skog pr ven stva 2022. go di ne, a ne ma po da ta ka o du `i ni ugo vo ra ta mo {weg sa ve za sa srp skim tre ne rom.

- Sa za do voq stvom ob ja vqu je mo da je Mi lo van Ra je vac no vi tre ner Ka ta ra - re kao je pred sed nik fe de ra ci je Ka ta ra [e ik Ha mad bin Ka li fa bin Ah med al-Ta ni. - On je bio ve o ma us pe {an kao se lek tor Ga ne i ube |e ni smo da }e i na {a re pre zen ta ci ja bi ti do bra sa wim na klu pi.

- Po ~a stvo van sam {to sam do bio ova kvu pri li ku - re kao je Ra je vac. - Ka tar je do ma }in Svet skog pr ven stva 2022. i ~ast mi je da ra dim ta mo.

NE MA WA VI DI], KA PI TEN JU NAJ TE DA

Ne pla{im se Toresa Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} iz ja vio je da se ne pla {i du e la sa Fer nan dom To re som. Vi di} je do bio tri pu ta za re dom cr ve ni kar ton pro tiv Li ver pu la, ka da je To res pred vo dio na pad cr ve nih. To r es, ko j i je ne d av n o pre {ao u ^el si, po ku {a }e da po stig ne svoj pr ve nac za no vi klub pro tiv Ju naj te da u uto rak.

- Ne bri ne me Fer nan do To res, ne pla {im se ni jed nog pro tiv ni ka. Ka da ste od bram be ni igra~ mo ra te da u`i va te u du e li ma ko je ima te, jer pr vih pet eki pa u Pre mi jer li gi uvek ima ju do bre na pa da ~e. Pro tiv ^el -

Ni kog se ne bo ji:Ne ma wa Vi di}

si ja je uvek te {ko jer ima ju Drog bu i Anel ku, a sa da }e bi ti

DROG BA PRE TI ^EL NI CI MA ^EL SI JA

Starter, ili odlazim Fud ba ler ^el si ja Di di je Drog ba za pre tio je ~el ni ci ma klu ba da }e na pu sti ti Stam ford Brix ako u uto rak uve ~e ne bu de u ti mu pro tiv Man ~e ster ju naj te da, u za o sta lom der bi me ~u Pre mi jer li ge, tvr di bli zak pri ja teq re pre zen ta tiv ca Oba le Slo no va ~e!

Drog ba je iz gu bio me sto u start noj po sta vi ^el si ja do la skom Fer nan da To re sa iz Li ver pu la, a od do la ska [pan ca imao je sa mo dva star ta, po {to u od no su na we ga pred nost ima i Fran cuz Ni ko las Anel ka. Di di je Drog ba je u ^el si ju od 2004. go di ne, a na we go vom do la sku je in si sti rao ta da {wi me na xer @o ze Mu ri wo. U me |u vre me nu, Drog ba je po stao je dan od naj bo qih igra ~a eki pe, ima ju }i ve li ke za slu ge za osva ja we tri {am pi on ske ti tu le.

En gle ski me di ji pre no se da }e ^el si pro da ti Drog bu na kra ju se zo ne sa mo u slu ~a ju po nu de od 20 mi li o na fun ti, a za we go ve uslu ge se in te re su je fran cu ski pr vak Mar sej, oda kle je Drog ba i oti {ao u Lon don.

ke mi je. Og we nov otac Da rio se pre po ~et ka utak mi ce za hva lio svi ma ko ji su ku po vi nom ula z ni c e po m o g li u le ~ e w u we go vog si na. Duel u Tre bi wu je bio zna ~a jan i po to me {to se na te ren po sle du gog opo rav ka od bo le sti vra tio Mi -

Prosine~ki qut Po sle utak mi ce Ro bert Pro si ne~ ki je iz ja vio: - Am bi jent je bio di van, dra go mi je da smo po mo gli ma lom Og we nu, ali sa fud bal ske stra ne ne mo gu ni ka ko da bu dem za do vo qan. Ima li su pri li ku da po ka `u {ta zna ju, ali ni su se mno go po ka za li. Mo gu da opro stim gre {ke, ali ne za la ga we i ne tr ~a we ne mo gu. ^e sti tam Le o ta ru ko ji je `e qom i bor be no {}u is pu nio o~e ki va wa – vid no qut re kao je Pro si ne~ ki po sle utak mi ce u Tre bi wu.

lan Vi lo ti}. Igrao je po sled wih 25 mi nu ta.

Po sle 35 mi nu ta igre Zve zda je po ve la. Ka lu |e ro vi} je is ko ri stio ve li ku gre {ku gol ma na Mar ja no vi }a, ko ji je is pu stio lop tu na ivi ci ka zne nog pro sto ra - 0:1. Obe eki pe su po vre me no pre ti le sa dis tan ce, a da se okvir go la Le o ta ra po no vo uz dr ma po bri nuo se Pe ro vi} - u 72. mi nu tu uz dr mao je pre~ ku. On je od mah za tim pro ma {io jo{ jed nu do bru pri li ku. Cr ve no-be li ma se osve ti lo to {to ni su u ve }e vo| stvo pre to ~i li kon stant nu te ren sku ini ci ja ti vu.

Iz jed na ~e we je sti glo u fi ni {u. Ce zar je sa de se tak me ta ra pre ci zno {u ti rao gla vom za ko na~ nih 1:1.

jo{ te `e jer je tu i To res - re kao je Vi di}.

Ju naj ted je po be dio Vi gan u go sti ma sa 4:0 i ta ko se u~vr stio na ~e lu li ge, a duel pro tiv ^el si ja bi mo gao i da od lu ~i no vog pr va ka. Vi di} sma tra da je Ju naj ted za slu `e no na vr hu.

- Ni sam iz ne na |en na {om po zi ci jom. Ta be la po ka zu je gde bi tre ba lo da bu de mo. U ne kim me ~e vi ma smo po sti za li go lo ve u sa mom fi ni {u. Me |u tim, bi lo je i slu ~a je va ka da smo pri ma li go lo ve na kra ju, kao na pri mer pro tiv Ever to na i Fi la ma. Tu smog de smo. Ima mo ono li ko bo do va ko li ko i tre ba da ima mo re kao je Vi di}.

Ne }e da bu de re ze rva: Di di je Drog ba

E{li Kol nehotice upucao studenta Fud ba ler ^el si ja E{li Kol ne ho ti ce je upu cao stu den ta To ma Ko va na va zdu {nom pu {kom u svla ~i o ni ci tog klu ba. Kol je na tre ning po neo pu {ku 22, naj ve }e oru` je ko je se mo `e no si ti bez do zvo le. Igra ju }i se pu {kom Kol ni je shva tio da je na pu we na, pa je gre {kom po go dio 21-go di {weg stu den ta sport ske aka de mi je u bok. „Za i sta je ne do pu sti vo da igra~ iz Pre mi jer li ge mo `e

E{li Kol

da do ne se pu {ku na tre ning”, na vo di list „Wuz of d Vorld” re ~i ne i me no va nog iz vo ra.

„E{li je iz va dio pu {ku iz ku ti je i po ~eo da vi tla wo me po svla ~i o ni ci ne shva ta ju }i da je na pu we na. ^uo se gla san zvuk na kon {to je pu {ka opa li la, a Tom je vri snuo jer mu je me tak kroz ode }u pro {ao u me so”, ka `e isti iz vor.

Iz ^el si ja se jo{ ni su zva ni~ no ogla si li, ali su odr `a li tro ~a sov ni raz go vor sa mla di }em i we go vim ocem. Epi log sa stan ka ni je po znat.

18

sport

ponedeqak28.februar2011.

MU [KA SU PER LI GA

Sigurni Novosa|ani Voj vo di na @e le zni ~ar - Pla nin ka PV 32:26 (15:11) NOVI SAD: Sportska hala „Slana bara„, gledalaca: 200, sudije: Miskin (Sombor) i Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Vojvodina 6 (3), Planinka 4 (2), iskqu~ewa: Vojvodina 16, Planinka 12 minuta.

VOJ VO DI NA @E LE ZNI ^AR: S. Abaxi} (21 odbrana), Dimitri}, Jovanovi} 3, Popov 5, M. Radi{i} 2, Bari{i} 5 (1), Imbrowev, Suxum 4 (1), V. Abaxi}, ^upkovi} 3, B. Radi{i} 1, Kne`evi}, Hoxi}, Mandi} 6 (1).

PLA NIN KA: Koci} (12 odbrana, 2 sedmerca), Petrovi}, Ili} 6 (2), Milojkovi} 3, Mirkovi} 1, Spasi}, Vasi}, Veqkovi} 5, Jankovi} 4, Pe{i}, Tomi}, Deni} 7.

U 18. kolu Superlige Srbije rukometa{i Vojvodine @elezni~ar savladali su ekipu Planinka Prolom vode 32:26, zabele`iv{i i tre}u pobedu u nizu na startu drugog dela sezone. S ukupno ~e-

Voj vo di na @el. - Pla n. PV PKB - Ju go vi} Uni met Na i sus - Pri boj Sme de re vo - Me ta lo pl.

1. Par ti zan 17 16 2. C. zve zda 17 13 3. Ko lu ba ra 16 12 4. Me ta lopl. 18 10 5. PKB 18 10 6. Rad ni~ ki 17 10 7. Pla nin ka 18 8 8. Po `a re vac 17 8 9. Voj vo di na 18 8 10. Ju go vi} 18 7 11. Di na mo 17 5 12. Sme de re vo 17 4 13. Pri boj 18 4 14. Vra we 17 4 15. Na i sus 18 3 16. Cr ven ka 17 3

0 1 3 1 1 3 3 4 3 5 1 6 3 7 2 7 2 8 2 9 012 211 113 112 213 014

32:26 28:28 33:25 24:30

561:438 542:467 467:423 496:470 505:471 475:458 498:503 445:438 478:482 448:456 469:521 404:448 466:523 419:467 435:498 429:495

32 29 25 25 23 21 19 18 18 16 10 10 9 9 8 6

BEOGRAD: Dvorana Bawica, gledalaca 200. Sudije: Mari} (Pan~evo) i Ma{i} (Zrewanin).

Sedmerci: PKB 6 (6), Jugovi} 3 (3), Iskqu~ewa: PKB 10, Jugovi} 6.

PKB: Ili} 6 (6), Radosavqevi} 7, @ivkovi}, Ogwanovi}, Todorovi}, Mihailovi} 3, Ostoji} 2, Al~akovi} 1, Radovanovi} (5 odbrana), Lekovi} 4, [qivan~anin 3, Pavlovi}, Simi} (4 odbrane), Be}irovi} 2.

JU GO VI]: Kukobat (8 odbrana), Lali} 4, Vasi} 1, [ipka 1, Kankara{ 3, Radakovi} 7 (3), Vu~i}evi} 1, Travar 4, Vugdragovi}, Krsman~i}, Crnoglavac, Dobrijevi}, Pejin 4, Pap 3.

S. R. D.

tiri vezana trijumfa, pokazali su crveno-beli da u formi koja je u usponu do~ekuju derbi susret protiv Crvene zvezde, koji je na programu 7. marta u Novom Sadu.

Do osme prvenstvene pobede Novosa|ani nisu do{li na blistav na~in, kao {to je to bio slu~aj protiv Kolubare i Metaloplastike. Ponovilo se staro pravilo da momci u crveno-belim dresovima igraju mnogo opu{tenije protiv mawe zvu~nih rivala, pa je prvo poluvreme susreta na Slanoj bari obele`io prili~no slab rukomet. Odbrane su bile u drugom planu i gledaoci su mogli da vide mno{tvo gre{aka u napadu pred oba gola.

Drugo poluvreme donelo je mnogo boqu igru Novosa|ana u odbrani. Kada je u 50. minutu, Popov pogodio za 26:18 (najve}a prednsot doma}ina) bilo je jasno da pobeda i nova dva boda ostaju u Novom Sadu.

I. Gru bor

PRVA A MU[KA LIGA

NLB LIGA

PKB - Jugovi} Unimet 28:28 (13:13)

N. Sad - Voj vo d. Sr bi ja gas 91:95 Ta mi{ - Me ta lac 76:82 Su per fund - OKK Be o grad 55:87 Slo bo da - Na pre dak 78:74 77:72 Cr no ko sa - Proleter N. Me ga Vi zu ra - FMP 107:113 83:81 Slo ga - Bo rac 1. FMP 2. Be o grad 3. Me ta lac 4. M. Vi zu ra 5. Ta mi{ 6. No vi Sad 7. Slo ga 8. Slo bo da 9. Voj vo di na 10. Na pre dak 11. Pro le ter 12. Bo rac 13. Cr no ko sa 14. Su per f.

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

21 2 17 6 16 7 14 9 1310 1112 1112 1112 1013 914 914 914 914 122

2050:1638 1896:1712 1872:1780 2034:1999 1663:1618 1856:1858 1851:1890 1760:1837 1638:1733 1768:1779 1851:1950 1682:1798 1840:1922 1699:1958

44 40 39 37 36 34 34 34 33 32 32 32 32 24

He mo farm - C. zve zda Bu du} nost - Olim pi ja Ce de vi ta - Za greb Nim burk - [i ro ki Kr ka - Za dar 1. Kr ka 22 15 7 2. Olim pi ja 22 14 8 3. Par ti zan 21 14 7 4. Bu du} nost 22 13 9 5. Za greb 22 13 9 6. Ce de vi ta 22 1111 7. He mo farm 22 1111 8. Nim burk 22 1012 9. Rad ni~ ki 21 1110 10. Igo kea 21 1011 11. [i ro ki 22 913 12. Ci bo na 21 912 13. Za dar 22 616 14. C. zve zda 22 616

dnevnik

PR VA MU [KA LI GA

Doma}in zaslu`eno No vi Pa zar - Cr ve na zve zda (M) 24:21 (10:9) NOVI PAZAR: Hala Novi Pazar, gledalaca oko 500, sudije: Cveti}anin i Stankovi} (Beograd). Sedmerci: Novi Pazar 2 (2), Crvena zvezda 3 (3), iskqu~ewa: Novi Pazar 8, a Crvena zvezda 12 minuta.

NO VI PA ZAR: Jeremi}, Maqevac, Iki} 6 (2), Muj~inovi}, Bun~evi} 5, Avramovi} 2, Hamdovi}, Arisovi}, Savkovi} 3, ^osovi}, Jovovi} 1, Vigwanin, Me|edovi} 7, Halitovi}.

CR VE NA ZVE ZDA: Hodik, Lazi}, Terek 1, Veli~kov 5, Veki} 4, Stani} 4 (3), Goli}, Mitreski 4, Kewalo 1, Mi{kov, Stepanov 2, Dukatarov, Pa{i}, Babi}.

Rukometa{i Novog Pazara na premijeri prole}nog dela prvenstva zaslu`eno su savladali tre}eplasiranu ekipuPrve rukometne lige Crvenu zvezdu iz Mokrina - 24:21. Doma}in je imao stalnu rezultatsku prednost i poluvreme zavr{io sa golom vi{ka.na odmor oti{ao sa golom prednost (10:9) I u nastvaku me~a bilo je sli~no, da bi u 56. minutu rezultat bio 23:17. ^inilo se tada da je sve odlu~eno, me|utim, tada su gosti iz Banata postigli ~etiri gola i opasno zapretili doma}inu.No, Novi Pazar nije dozvolio iznena|ewe, postigao je gol i zaslu`eno trijumfovao. U pobedni~koj ekipi istakli su se Me|edovi}, Iki} i golman Jeremi}, a u ekipi Crvene zvezde Veli~kov, Mitreski i [andor Hodik.

M. S.

IZA BRA NI NAJ U SPE [NI JI SPOR TI STI RUM SKE OP [TI NE

Ubudu}e stipendije za najboqe Veliki hol rumskog Kulturnog centra bio je pretesan da primi sve one koji su do{li da vide ko su najboqi sportisti rumske op{tine za prethodnu godinu.

- Na taritoriji rumske op{tine rade 59 sportska kluba, 35 u gradu i 25 u selima. Ulagawe u sport nije luksuz i zbog toga ove godine ne}emo {tedeti sredstva u op{tinskom buxetu za ulagawe u sport i mladost. Zato smo odlu~ili da od ove godine uvedemo novinu i dodelimo deset stipendija za najboqe sportiste sa teritorije na{e op{tine- istakao je predsednik SO Ruma Nenad Borovi}.

I ove godine dodeqene su nagrade u 16 kategorija.

Najboqi pionir je kugla{ Rume Marko Anti}, a pionirka Iris Jovi} Vujakovi} iz Tekvondo kulba Zmaj..

Najboqi junior je xudista Rume Nikola Jeremi}, a juniorka Ivana Qubojevi} iz TK Zmaj. Najboqe preduze}e u~esnik radni~kih sportskih igara je JP @eleznice Srbije, a najboqi u~esnik igara je \or|e Bili}. Najboqe {kole su rumska O[ „Veqko Dugo{evi}„ i Gimnazija „Stevan Puzi}„, a najboqi pedagozi su nastavnik O[ „Veqko Dugo{evi}„ Milan Smiqani} i profesorka rumske Gimnazije Vera Milovan-

~evi}. Za najboqeg trenera progla{en je trener @RK Klenak Sr|an Kojadinovi}, a za najboqeg sportskog radnika izabran je sekretar FK Fru{ka Gora Dragoslav ^u~in. Vidosava Eremi} dobila je specijalnu nagradu za doprinos razvoju sporta i rekreacije.

Za najboqu mu{ku ekupu progla{en je FK Partizan iz Vitojevaca, dok je za najboqu `ensku Kugla{ki klub Ruma. ^lanica TK Zmaj Ivana ]ui} progla{ena je za najboqu seniorku, dok je odbojka{ Slovena Sr|an Jovanovi} najboqi senior.

Pored diploma i plaketa, najboqi su dobili i nov~ane nagrade u iznos od sedam do deset hiqada dinara, a klubovi opremu u vrednosti od 15.000 dinara.

Predsednik Upravnog odbora Saveza sportova Ruma Tomislav Mili} istakao je da su i ove godine postojali problemi pri izboru najboqih jer se klubovi umesto da kandiduju samo jednog ~lana slali i po nekoliko predloga, {to je komisiji zna~ajno ote`avalo rad. Zbog toga su uvedeni obrasci koje }e klubovi popuwavati i vi{e ne}e biti problema oko izbora najboqih.

J. An ti}

NBA LI GA

88:66 70:71 97:102 73:59 92:64

1714:1582 1680:1576 1662:1458 1677:1606 1795:1770 1782:1738 1755:1783 1697:1733 1736:1774 1567:1562 1655:1804 1613:1699 1695:1794 1641:1790

37 36 35 35 35 33 33 32 32 31 31 30 28 28

KUP SRBIJE

Prvak bez {anse Crvena zvezda - Radni~ki 3:0 (25:20, 28:26, 25:22) BEOGRAD: Hala SC „[umice”, gledalaca 400, sudije: Kolarevi} (Novi Sad), Bjeli} (Beograd).

CR VE NA ZVE ZDA: Stefanovi}, Peri} 3, Paji}, Bojovi} 10, Koprivica 4, Milutinovi} 4, Jakovqevi}, Miki} 4, Terzi} 14, Petrovi}, Petkovi} 15, Vuji} (l).

Solidan debi Krsti}a za Boston Ko{arka{i Boston Seltiksa pobedili su na gostovawu u Los An|elesu doma}e Kliperse rezultatom 99:92, a srpski centar Nenad Krsti} imao je solidan debi u dresu najtrofejnijeg NBA tima. Krle je kao starter ubacio devet poena, uz {est skokova, ~ime je dao doprinos igre ekipe pod ko{em. Pol Pirs je predvodio Seltikse do trijumfa sa 23 poena, ko{ mawe ubacio je Rej Alen, dok je Kevin Garnet uz 16 poena imao i 11 skokova. Na drugoj strani, Foj sa 32 i Grifin sa 21 poenom i 11 skokova bili su najzapa`eniji.

Dalas je kao gost pobedio Va{ington u glavnom gradu SAD sa 105:99. Pe|a Stojakovi} nije bio previ{e zapa`en. Iako starter susret je okon~ao sa samo pet poena, uz isto toliko skokova i jedno dodavawe. Tajson ^endler je bi najprecizniji sa 23 ko{a, dok je 21 poen ubacio Dirk Novicki. Kod Vizardsa najboqi je po obi~aju bio Jang sa 24 poena. ^ikago je u lokal@EN SKA SU PER LI GA

Flip - Obili} (NK) 2:3

RAD NI^ KI (K): ]irovi}, Radovi} 8, Perovi} 7, I. Ivovi} 9, Stevanovi} 11, Ili} 1, J. Ivovi}, Novoselac, Blagojevi}, Panteli} (l), Opa~i} 12, Haxistejzovi}.

Odbojka{i Crvene zvezde plasirali su se u finale 46. Kupa Srbije posle maksimalne pobede nad aktuelnim {ampionom Radni~kim iz Kragujevca.

Beogra|ani su slavila pobedu, {to bi se reklo, na iskustvo, jer su u gotovo izgubqenoj situaciji bili i u drugom i u tre}em setu.

Ali, uspela je Zvezda da preokrene rezultat u zavr{nicama i da obezbedi finalni me~ beogradskih ve~itih rivala.

KIKINDA: Sala „Partizan”, gledalaca 20, sudija: Vla{i} (Kikinda). Rezultati: Kormawo{ Vigwevi} 3:0 (3, 3, 2), Vico - Goli} 0:3 (-3, -3, -2), Adamovi} Mengedi{ 3:1 (5, 2, -2, 3), Kormawo{ - Goli} 1:3 (-3, 4, -8, -9).

Dubl: Vico, Adamovi} - Vigwevi}, Mengedi{ 2:3 (-4, -5, 2, 2, -3).

Derbi me~ 13. kola `enske superlige izme|u doma}eg Filipa i Obili}a iz Novog Kne`evca re{io je peti set dubla gde je gostuju}i par Vigwevi}, Mengedi{ sa 3:2 savladao devoj~ice iz sastava Flipa, Vito, Adamovi}evu i tako su go{}e zaslu`eno pobedile. Ovaj me~ koji je trajao oko dva sata, posle tre}eg susreta u singlu bilo je 2:1, da bi potom go{}e izjedna~ile na 2:2. Zanimqivo je ista}i, da su Flipovke u prvom delu prvenstva sa istim rezultatom pobedile u Novom Kne`evcu Obili}.

M. S.

nom derbiju savladao Milvoki 83:75 uz odli~nu igru tandema Deng - Rouz. Britanac je ubacio 19 ko{eva, a fenomenalni plejmejker Rouz 17. Doma}e je predvodio ko{arka{ simpati~nog prezimena Mba a Mute sa 16 poena i osam skokova.

Posle povratka igra~a u ekipu, Detroit je na svom parketu savla dao Ju tu 120:116, a naj i staknutiji u trijumfu Pistonsa bio je je dan od najve}ih bunxija Do bro po ~eo u no vom klu bu: Ne nad Kr sti} prethodnih dana Rodni Staki. Wegov u~inak je Re zul ta ti: Detroit - Juta bio 28 poena i osam asisten- 120:116, Va{ington - Dalas cija.

99:105, Memfis - Sakramento

120:92, Hjuston - Wu Xersi 123:108, Milvoki - ^ikago 75:83, LA Klipers - Boston 92:99.

Kraj saradwe Proti}a i Himika Posle dva meseca saradwe, srpski plejmejker Nemawa Proti} raskinuo je ugovor sa ukrajinskim prvoliga{em Himikom. Razlog za tu odluku je dolazak Amerikanca Dominika Kalegarija, koji tako|e igra na poziciji organizatora igre.

Nekada{wi igra~ Borca iz ^a~ka i FMP, osvaja~ zlatne medaqe na Univerzijadi u Beogradu, stigao je u Himik krajem 2010. godine. U dresu ukrajinskog prvoliga{a odigrao je 16 me~eva, sa prosek od 8.5 poena i 3.2 asistencije za 19 minuta na parketu. Proti} ima 25 godina, visok je 182cm i poznat je po dobrom {utu za tri poena.

SPORT

dnevnik

SU PER VE LE SLA LOM U OREU ZA DA ME

ponedeqak28.februar2011.

19

U PO SE TI @EN SKOM KLU BU HA LAS JO @EF

Ru ko met u Adi vra }a se na sta ze uspe ha U dva da na dva zla ta:Ma ri ja Ri{

No vo sla vqe Ma ri je Ri{

Samo dva dana posle pobede u superkombinaciji Marija Ri{ je trijumfovala i na petom superveleslalomu ovogodi{weg Svetskog kupa odr`anog u {vedskom Oreu. Nemica je 20. trijumfom u karijeri, do kojeg je do{la u vremenu od 1:13.24 minuta, onemogu}ila Lindzi Von iz Sjediwenih Dr`ava da ve} sada obezbedi mali kristalni globus u toj disciplini. Vonova je imala za samo jednu stotinku ostala bez trijumfa i morala je da se zadovoqi drugim mestom, dok je tre}a bila wena sunarodnica Xulija Mankuzo.

Vrlo brzo posle starta na ~elo je do{la osvaja~ica Svetskog kupa iz 2007. godine Austrijanka Nikol Hosp, koja se na prvoj poziciji zadr`ala sve dok na stazu nije iza{la Vonova. Amerikanka je skijala fantasti~no i na kraju je za 81 stotinku nadma{ila Hospovu. Slede}a na redu bila je nova svetska {ampionka u superveleslalomu Elizabet Gergl, ali je napravila veliki broj gre{aka i imala je tek 14. vreme u tom trenutku, a 21. na kraju. Miqenica doma}e publike Awa Person sledila je posle Gerglove, ali nije us-

pela da zavr{i trku zbog bolova u kolenu. Ri{ova je bila slede}a na redu i od starta je vr{ila pritisak na vreme koje je postavila Vonova, a na kraju ga je nadma{ila za jednu stotinku i do{la do {estog trijumfa ove sezone.

Ri{ova je ovom pobedom pove}ala svoju prednost u generalnom plasmanu Svetskog kupa. Samim tim, sigurno je da nas do kraja takmi~ewa ove sezone, koja traje jo{ tri nedeqe, o~ekuju zanimqive borbe najboqih skija{ica u ovom trenutku u borbi za veliki Kristalni globus.

Rezultati superveleslaloma u Oreu: 1. Marija Ri{ (Nema~ka) 1:13.24, 2. Lindzi Von (SAD) + 0.01, 3. Xulija Mankuzo (SAD) + 0.79, 4. Nikol Hosp (Austrija) + 0.81, 5. Lara Gut ([vajcarska) + 0.87, 6. Dominik Gisin ([vajcarska) + 0.98 itd. Generalni plasman superveleslaloma: 1. Lindzi Von (SAD) 460, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) 329, 3. Lara Gut ([vajcarska) 250, 4. Xulija Mankuzo (SAD) 235 itd. Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Marija Ri{ (Nema~ka) 1516, 2. Lindzi Von (SAD) 1320, 3.

Elizabet Gergl (Austrija) 748, 4.

Tina Maze (Slovenija) 707 itd.

Ada je poznata po dobrim rukometa{ima i rukometa{icama, koji su, kao kolektiv i pojedina~no, proneli slavu ovog mesta sa severa Ba~ke. Predvo|eni Radivojem Krivokapi}em, svojevremeno jednim od najboqih rukometa{a sveta, igra~i Potisja su, sredinom 70-ih godina pro{log veka, igrali u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije, tada najja~oj na planeti. Nekoliko godina kasnije, rukometa{ice iz ovog mesta, sa neprikosnovenom i neponovqivom Zitom Galic na

ovog mesta su se pele na pobedni~ko postoqe na prvenstvima su`ene Jugoslavije (1999. i 2008.), ali su, pribli`avawem seniorskom uzrastu, polako nestajale sa glavne scene.

Nova uprava Halas Jo`efa, sastavqena od devet izuzetno agilnih ~lanova, ima viziju, `equ i sposobnost da `enski rukomet u Adi vrati na staze stare slave. Ra{trkali su se po Vojvodini, pronalaze nov~ana sredstva, obezbe|uju uslove za kontinuiran vrhun-

pqiv i sistemati~an, ne srqaju}i grlom u jagode.

- Kada smo pre mesec dana do{li na ~elo kluba postavili smo sebi zadatak da poboq{amo stawe na svim nivoima, po~ev od finansijske stabilnosti, organizacije, masovnosti sa akcentom na mla|e kategorije, kao i na marketing.

Ciq nam je i da uspostavimo boqu saradwu sa lokalnom samoupravom, vojvo|anskim i srpskim savezom, kao i me|unarodnu saradwu.

Stru~ni rad nam je u prvom planu

ninge. Pavlov ima odre{ene ruke u radu i vo|ewu ekipe i nadamo se da }e to u dogledno vreme i rezultatski manifestovati. Ne bismo `eleli lako da ga izgubimo, jer nam je ciq da ga {to du`e zadr`imo. Tako|e, sada{wa ekipa ima prosek 20 godina, pa nam je ciq da ih zadr`imo vi{e godina na okupu, u slu~aju reorganizacije liga sa~uvamo status stabilnog prvoliga{a, a ciq nam je da ubrzo sa ovom ekipom do|emo do elite - rekao je I{tvan [terbik, ~lan UO.

pa smo zato i anga`ovali {est stru~waka sa Jovom Pavlovom na ~elu, koji je priznat i dokazan trener. Istina, Pavlova je anga`ovala prethodna uprava, ali to je bila i na{a dugogodi{wa `eqa. U me|uvremenu su se poklopile mnoge stvari i nadam se da smo dobili trenera na duge staze - isti~e I{tvan Miku{ak.

Ono {to mu~i A|anke je nedovoqan broj termina za treninge u Sredwoj tehni~koj {koli.

- Te{ko je pored {kolske dece uklopiti termine za jo{ {est na{ih ekipa, a treba imeti u vidu da tu trenira i mu{ka ekipa Potisja. Zato nam je to jedan od prioriteta da sa {kolom dogovorimo nove termine. Leti je to mno-

SLA LOM U BAN SKOM ZA MU [KAR CE

Mat po sle dve go di ne Austrijanac Mario Mat trijumfovao je na osmom slalomu sezone koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u bugarskom Banskom.

Mat je do prve pobede posle skoro dve godine, a 13. u karijeri, do{ao u vremenu od 1:50.35 minuta ispred sunarodnika Rajnfrida Herbsta.

Tre}e mesto zauzeo je svetski {ampion u slalomu @an-Baptist Gran` iz Francuske, ali mu to nije bilo dovoqno da preuzme prvo mesto u plasmanu slaloma. Francuski skija{ je i daqe drugi, iza Ivice Kosteli}a, koji nije uspeo da zavr{i ni prvu vo`wu, ali je i daqe ubedqiv i u borbi za veliki kristalni globus jer wegovi glavni konkurenti nisu ni otputovali u Bugarsku.

Posle prve runde Mat je imao 12 stotinki prednosti u odnosu na Herbsta, dok je tre}i bio [ve|anin Andre Mirer sa 39 stotinki zaostatka. Gran`, koji je imao sedmo vreme u prvoj vo`wi, bio je odli~an u drugoj i uspeo je da do|e do prvog mesta sve dok na red nisu do{la posledwa trojica skija{a. Prvo je Mirer napravio gre{ku i odustao je jo{ u prvom delu staze, a potom je Herbst nadma{io svet-

skog {ampiona u slalomu za 44 stotinki. Posledwi je, naravno, bio Mat, kojem je ove sezone najboqi plasman bio ~etvrto mesto, i koji je od starta krenuo odli~no, samo je pove}avao prednost. Ipak, Austrijanac je u nastavku napravio nekoliko gre{aka i izgubio je ve}i deo svoje prednosti, ali je na kraju za ~etiri stotinke nadma{io Herbsta i zaslu`eno slavio na prvom slalomu Svetskog kupa u Banskom.

Rezultati slaloma u Banskom: 1. Mario Mat (Austrija) 1:50.35, 2.

Rajnfrid Herbst (Austrija) + 0.04, 3. @an-Baptist Gran` (Francuska) + 0.48, 4. Feliks Nojrojter (Nema~ka) + 0.83, 5. Majkl Janik (Kanada) + 1.00 itd. Generalni plasman slaloma: 1. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 478, 2. @anBaptist Gran` (Francuska) 442, 3. Andre Mirer ([vedska) 333, 4.

Marsel Hir{er (Austrija) 326, 5.

Matijas Hargin ([vedska) 239 itd. Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 1294, 2. Didije Ku{ ([vajcarska) 725, 3. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 713, 4. Silvan Curbrigen ([vajcarska) 703, 5. Romed Bauman (Austrija) 601 itd.

SVET SKO PR VEN STVO U SKI JA [KIM SKO KO VI MA

Ciq je elit no tak mi ~e we: ru ko me ta {i ce Ha las Jo `e fa

~elu, u ~ijoj su slavnoj generaciji bile jo{ Marta Stanimirovi}, Du{anka Vu~urovi}, Laura Brki} Miku{ak, Tara Ivanovi}, Indira Jakupovi}, Margita Jakupovi}, Iboja Markov i Tawa Kraj~o, igrale su zna~ajnu ulogu u jugoslovenskom klupskom rukometu. Nisu se dale A|anke ni tada izuzetno jakim sastavima beogradskog Radni~kog, mostarske Lokomotive i podgori~ke Budu}nosti. Igrale su srcem i znawem, ~esto pozdravqaju}i publiku, onako na bis, posle utakmice.

U posledwih dvadesetak godina, obele`enih ratovima, sankcijama, krizom i tranzicijom, rukomet u Adi je gotovo zamro u takmi~arskom pogledu. Istina, entuzijazma i znawa nije ponestalo, u dva navrata devoj~ice kadetkiwe iz

Ru ko met na aka de mi ja Veliki problem u a|anskom rukometu je taj {to deca posle zavr{ene osmoletke {kolovawe nastavqaju u Ma|arskoj.

- Zaista je to veliki problem, jer nemamo uslova da ih zadr`imo. Jedini na~in je da to u~inimo kvalitetnim radom. No, ni to nije dovoqno. Zato nam je `eqa da, u saradwi sa sredwom {kolom, otvorimo rukometnu akademiju. Nismo mi izmislili toplu vodu, sportske gimnazije ve} postoje i na{oj zemqi u ve}im gradovima, a nama je ciq da to uradimo u maloj Adi. Mislim da je to na{a budu}nost. Za sada ne znamo da li }emo imati podr{ku lokalne samouprave i {kole - rekao je I{tvan [terbik.

Austri jan ci ma zla to

Dan po{to je osvojio pojedina~no zlato Austrijanac Tomas Morgen{tern je sa sunarodnicima trijumfovao i na timskom takmi~ewu na Svetskom prvenstvu u Oslu. Zajedno sa Gregorom [lirencauerom, Martinom Kohom i Andreasom Keflerom, Morgen{tern je Austriji doneo tre}e uzastopno zlato za najboqi tim na normalnoj skakaonici. Drugo mesto zauzeo je doma}i tim za koji su skakali Anders Jakobsen, Bjorn Ejnar Romoren, Anders Bardal i Tom Hilde, dok je bronza oti{la u ruke Nemaca Martina [mita, Mihaela Nojmajera, Mihaela Urmana i Zeverina Frojnda.

Zanimqivo je da su se na prethodna dva svetska prvenstva u nordijskim disciplinama timovi takmi~ili samo na velikim skakaonicama, a i tada su Austrijanci bili

najboqi. Austrijanci ve} godinama dominiraju u timskim ski skokovima pa wihov trijumf u Oslu nije nikakvo iznena|ewe. Ipak, izabranicima Aleksandera Pojntnera su ovoga puta Norve`ani pru`ili malo ve}i otpor, ali ne dovoqan da bi ih ugrozili na prvom mestu. Po{to je neizvesnost oko pobednika izostala, vi|ena je velika borba za tre}e mesto i to do posledwih trenutaka izme|u Poqaka i Nemaca. Iako je Frojnd u posledwoj seriji pao posle doskoka to nije ugrozilo nema~ki tim na putu do bronze, dok Poqaci za utehu imaju bronzu Adama Mali{a sa individualnog takmi~ewa.

Rezultati timskih skokova na normalnoj skakaonici: 1. Austrija 1025.5, 2. Norve{ka 1000.5, 3.

Nema~ka 968.2, 4. Poqska 953.0, 5.

Japan 931.1, 6. Slovenija 924.2 itd.

ski rad, stvaraju}i {iroku igra~ku bazu iz sopstvene sredine, {to je osnovni preduslov za kasnije velike domete.

U radu sa mladim rukometa{icama, kako nam je ispri~ao ~lan Uprave I{tvan Miku{ak, anga`ovano je ~ak {est trenera, uglavnom nekada odli~nih rukometa{a i rukometa{ica iz Ade: Robert Gor, I{tvan [terbik, Boglarka Vamo{ Bo`i}, Katalin Stari, Eva ^in~ik i Erika [oti. Preko stotinu dvadeset devoj~ica vredno u~i i trenira u dresu ovog kluba, ma{taju}i o trenutku kada }e poneti dres prvog tima. Uprava kluba sebi je zacrtala visok i zahtevan ciq – izboriti plasman u elitni rang i igrati zna~ajnu ulogu na superliga{koj rukometnoj pozornici. A na tom putu biti str-

Osmo mar tov ski tur nir Ada }e 12. i 13. marta biti doma}in me|unarodnog osmomartovskog rukometnog turnira za mla|e kategorije. O~ekuje se da na turniru u~estvuju tri ma|arske i pet ekipa iz Srbije.

Prvog dana turnira seniorska ekipa Halas Jo`efa bi}e doma}in ORK Beogradu. To }e biti derbi utakmica Prve `enske lige gde bi A|anke pobedom obezbedile siguran opstanak, ne haju}i na eventualnu reorganizaciju.

A|ani sa ponosom nagla{avaju da je wihova ekipa sastavqena od doma}ih igra~ica poniklih u wihovoj {koli, koje su pro{le takmi~arske sezone sa samo jednim porazom u{le u Prvu ligu, gde su na dobrom putu da sa~uvaju status.

Svesni su da je tokom jeseweg dela prvenstva mogli da ostvare i boqe rezultate, ali da je to posledica me|usobnog privikavawa igra~ica i trenera.

- Uprava je u potpunosti zadovoqna sa trenerovim radom, posebno bih istakao odli~ne tre-

TR KA U GR^ KOJ

Bo jan \ur |i} tre }i Sjajan start sezone za srpske reprezentativce u planinskom biciklizmu.

Bojan \ur|i} osvojio je tre}e mesto i 15 svetskih bodova na trci C - 2 kategorije u blizini Atine. Me|u prvih deset koji su upisali bodove bili su Ivan Jovanovi} koji je zavr{io kao sedmi ({est bodova), Oliver [trbac je za osmo mesto dobio ~etiri boda i Ivan Tomi} je bio deveti i dobio dva boda. Aleksa Mari} je bio me|u vode}ima ali je u zavr{nici trke imao defekt i zavr{io je na 13. mestu.

- Uvek je dobro za atmosferu u reprezentaciji da uspe{no po~nemo sezonu jer su ova i idu}a godina kvalifikacione za Olimpijske

igre u Londonu. Svi bodovi na trkama sa kategorijom osvojeni od 23. maja pro{le godine do 23. maja ove godine ra~una}e nam se za plasman na listi nacija. Potom se podvu~e crta i po~iwemo od nule i sakupqamo bodove do 23. maja 2012. Tek tada }e se sabrati bodovi iz ove dve sezone i moramo da budemo me|u 24 zemqe na rang listi UCI da bismo imali pravo na voza~e na OI u Londonu– komentar je selektora Ivana Davosira.

Srbija je novu sezonu po~ela na 44. mestu svetske liste (od 70 rangiranih zemaqa) sa 332 boda. Bojan \ur|i} je bio najboqe plasirani na{ voza~ na listi od 14. februara na 188. mestu u konkurenciji blizu Do bar start: Bo jan \ur |i} 1.700 biciklista sa 144 boda.

go lak{e jer imamo otvorene terene u SRC Adice. Trenutno u Molu, koji je prakti~no spojen sa Adom, se gradi sportska dvorana pri O[ „Novak Radowi}”. Tu vidimo na{u {ansu, jer su Ada i okolna mesta pogodni za rukomet, pa je razumqivo da i u Molu pro{irimo na{u bazu, a i da jedan deo trena`nog procesa odradimo tamo. Ova pri~a ima podlogu, po{to mnogo devoj~ica iz Mola trenira u Adi - predo~io je I{tvan Miku{ak.

Jo vo Ga li}

DU NAV SKI KUP U NO VOM SA DU

Ma ti} po be dio Branislav Mati}, biciklista novosadskog Fantika, po~eo je 19. Dunavski kup, najmasovnije takmi~ewe amatera, rekreativaca i mladih biciklista u regionu, pobedom u prvoj trci, ciklo krosu u Novom Sadu. Mati} je na odli~no pripremqenoj kru`noj stazi (krug 1.000 metara), koju su organizatori iz novosadskog kluba Elit o~istili (na radost u~esnika) od 25 sentimetra debelog snega, bio br`i od druga iz kluba Dejana Jojki}a, dok je tre}e mesto pripalo Slobodanu Radovanovi}u iz [ida. U~estvovalo je 20 voza~a iz {est klubova, kao i tri biciklistkiwe.

Druga trka je 20. marta tako|e u Novom Sadu kada }e startovati i Mali Dunavski kup za bicikliste ispod 13 godina, a zavr{etak ciklusa je 5. oktobra u Novom Sadu. Vozi}e se i u Horgo{u, Ba~kom Petrovcu, Apatinu, Erdeviku.

20

ponedeqak28.februar2011.

reporta@e

dnevnik

ZA NovosAdskE rAsNE kErE i AvLijANErE BrEdNirANE CipELiCE, BLuZiCE, [NALiCE, pArfEMi

pu bli ca ode ve na bo qe od vik to ri je Be kam rend obla ~ e w a ku} n ih qu b i m a c a u No v i Sad ni je sti gao ta ko dav no, ali je br zo i do bro pri hva }en.

U pet {o po vi ma se mo gu na }i naj ra zli ~i ti je kr pi ce, od ska fan de ra i ka ba ni ca, pre ko jak ni, pr slu ka i xem pe ra, do ci pe la. Vla sni ci u ku po vi nu ne ret ko idu sa me zim ci ma, ko ji mo gu da is pro ba ju fir mi ra nu gar d e r o b u, pro { e t a j u ih na

va `i i za obu }u. Psi, ko ji `i No vo sa |an ka Sne `a na Ple ve na „vi so koj no zi”, ima ju mo tel svo joj qu bi mi ci po ime nu gu} nost da no se i mar ki ra nu Nen si Be la, be loj pa tu qa stoj gar d e r o b u, od „Luj Vi t o n a„, pu dli, sta roj se dam go di na, re „[a ne la„, „Bar be ri” i „Gu ~i”. dov no ku pu je gar de ro bu, od kad Sem u pet {o po vi ma, gar de je pri me ti la da po sne gu i hlad ro ba se mo `e na }i i na in ter nom vre me nu ne }e da se {e ta.

- Na {oj ku ci te pa mo Be la i ne tu, a u po sled we vre me sve Be ba. Ona je iz u zet no pa met na i vi {e kro ja ~i ca se spe ci ja li zu je za ovu vr s tu {i v e w a. raz u me {to joj se ka `e, ali se po na {a kao be ba, a ne od ra stao Iz bir qi vim vla sni ci ma, ko ji pas - pri ~a Sne `a na. `e le da staj ling wi ho vih ~e Da we na ku ca vo li da „te ra” mo du” go vo ri i ~i we ni ca da joj se ka rak ter i po na {a we me wa ju s fri zu rom. Uko li ko za ra ste od no sno i ni je o{i {a na, po na {a se kao ma li ha ram ba {a, ali ~im do bi je no vu fri zu ru po sta je pra va da mi ca sa svim ma ni ri ma le pog po na {a wa.

- Pu dle su psi ko ji ma se ne li wa dla ka i sa vr{ {ni su za stan. Dla ka se odr `a v a ta k o {to se {i {a jed nom u tri me s e c a. Prak t i k u jem da joj pu s tim dla ku pre ko zi me, da „Aut fit” ade kva tan svim pri li ka ma Te ra we mo de i kad ni je u „te ra wu” joj bu de ma lo to pli krat ko i oda be ru od go va ra ju - otvo re nom - ka `u ve te ri na ri. tvo ro no `nih pri ja te qa bu de je, dok le ti vo lim da je o{i {am na „ke ca” - is ti ~e po no sna }i, pre sve ga naj u dob ni ji “aut - Obla ~e we se po seb no pre po ru - pot pu no auten ti ~an, nu de uni fit”. Ipak, da ni je sa mo re~ o ~u je psi ma ko ji se ~e sto ku pa ju. kat ni, ru~ no ra |e ni xem pe ri, ga zda ri ca.

Be la ima i svo ju fri zer ku mo di ka `u i stru~ wa ci ko ji Ta ko |e ima i sta rih pa sa ko ji, ka p u t i, ha q i n e, sa ~ip k om, sma tra ju da je gar de ro ma po - kao i qu di, ima ju pro ble me sa {tra som, kr znom… Po nu da ra - Ana de lu Bu li}-Ke ku iz sa lo na treb na `i vo ti wa ma ko je `i ve re u mom i ko sto bo qom, pa ka da zno vr sna, ce ne za vi se, od mo de - za ku} ne qu bim ce „Ca ga o li no”. Go spo |i ca fran cu ska pu u ku }i i u tom slu ~a ju je za iz - iza |u na po qe pri jat ni je im je la i pro iz vo |a ~a, od hi qa du do dla, sem {to vo l i mo d er n e la zak sa svim oprav da no u{u - ako ne {to ima ju na se bi. Isto de se tak hi qa da di na ra.

T

{ka t i qu b im c a, dok dvo r i {nim psi ma ni je po treb na ta kva vr sta za {ti te.

- Osnov na raz li ka je u to me da li se pas dr `i u ku }i ili na po qu. Ka da se dr `i u ku }i, bez ob zi ra da li je du go dla ki ili krat ko dla ki, bi lo bi do bro da bu de ob u ~en po seb no ka da su tem pe ra tu re du bo ko is pod nu le - bi }e mu to pli je i mo }i }e da pro ve de vi {e vre me na na

Pla }e no i da joj se dig ne rep

fri zu re, ima i po seb nu ko zme ti ku, a is kqu ~i vo se ku pa {am po nom za be lu dla ku „Tri xie„.

- U {et wu je iz vo di mo tri pu ta dnev no, a pre ko zi me te su {et we vr lo krt ke, jer zi ma ni je po god na za {et wu pa sa. Ne sa mo {to je hlad no ve}, ve} i bla to mo `e da za gor ~a `i vot.

Taj pro blem se re {a va sa do dat nom opre mom. Ka pu ti }i, ka ba ni ce, ci pe li ce i ka pi ce su sa stav ni deo Be li ne gar de ro be - pri ~a Sne `a na.

Ka ba ni ce su ve o ma zgod na stvar to kom ki {nog i blat wa vog pe ri o da, dok bun di ce i ci pe li ce ve o ma pri ja ju Bel li u zim skom pe ri o du, jer je iz u zet no zi mo gro `i va. Ipak, ona ne vo li da se obla ~i po go to vo da joj se obu va ju ci pe li ce. No po sle kra }e pre pir ke s ga zda ri com Sne `om i ma lo mu ~e wa oko na vla ~e wa, pu dla ne sa kri va odu {e vqe we, jer i zna da }e je to u mno go za {ti ti ti od hlad no }e i le da ko ji se sku pqa na no gi ca ma.

- U svim pro dav ni ca ma za ku} ne qu bim ce mo `e se pro na }i ova k va pra t e } a opre m a.

Ipak, po ru ~u jem od go spo |e Mir ja ne Ne ar lo vi} iz raz lo ga {to ne mo gu uvek da na |em ade kvat ni ko mad ko ji od go va ra mom uku su i Bel li noj ve li ~i ni. Ce na ovih ko ma da mo `e bi ti po pri li~ no, ali ute {no je {to wi ma ni je po tre ban ceo ar se nal, ne go se to re {a va s ne k o l i k o stva r i, ko j e no s e vi{e go di na - pre do ~a va sa go vor ni ca.

Sne `a na za kraj ka `e da sve u sve mu ni je la ko ima ti i odr `a va ti psa.

- Ne kad po mi slim da imam jo{ jed no de te u ku }i. Ali sve je za ne mar qi vo u od no su na qu bav sre }u, to pli nu i ra dost ko ju do bi ja{, kad se vra ti{ umo ran ku }i sa po sla. Te ve se le oki ce i ma ha we re pom kao por tvi {om ne mo `e da za me ni ap so lut no ni {ta na ovom sve tu – tvr di go spo |a Ple tel.

Qiqana Nato{evi}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Svi rao je ma e stro mi mi ka i kra qu aci „mi mi ki no ko lo” o dom Su bo ti ~a nin Ja kov Jo sip Mlin kov, po zna ti ji kao Jo ca Mlin ko-Mi mi ka (1876-1962) uspe {nu ka ri je ru kom po zi to ra, ho ro vo |e, mu zi ~a ra i pe da go ga ostva rio je u Mo lu. Kra jem 19. ve ka za vr {io je Voj no-dvor sku mu zi~ ku {ko lu u Be o gra du, a 1896. do la zi u Mol, gde mu je maj ka Emi li ja Ema Bu qov ~i} ku pi la ka fa nu. Mi mi ka je svi rao i na dvo ru ju go slo vennskog kra qa, u Mo lu je kao ho ro vo |a vo dio pe va~ ko dru -

R

Uda vi {e „Mi mi ki nu ka fa nu”

{tvo SPC cr kve, a osno vao je i Tam bu ra {ko „Li ra”. ^u ve na je bi la i „Mi mi ki na ka fa na”, ~i je zda we i da nas po sto ji, sa mo je na me na pro me we na. A ona je sem pod ra zu mqi vog {an ka i sa le za go ste ima le i se pa re za ugled ni ke iz me sta i one sa stra ne.

Go sti ma je na uv ce svi ra la Mi mi ki na ban da, svi ra ju }i i “Mi mi ki no ko lo”, ko je je on kom po no vao, a op sta lo je do da nas. Ta da je u dvo ri {u, za za ni ma ci ju slu `i la u ku gla na sa dr ve nim ku gla ma i ~u we vi ma.

Pre d a n i hro n i ~ ar Mo l a I{tvan Ba ra wi pri ~a da je Mi mi ka ka fa nu 1936. ili go di nu ka sni je ka fa nu pro dao mest nom go sti o ni ~a ru Iva nu Ra do ni }u, ko ji je do tad u za kup dr -

`ao „Ve li ku op {tin sku ka fa nu”. Sru {e na je i na we nom me stu dig nut Za dru `ni dom.

A „Mi m i k i n a ka f a n a” je pro me nom ga zde do bi la no ve ime, po sle Dru gog svet skog ra ta je na ci o na li zo va na i lo ka lom sve do bio 1970. ga zdo va lo Ugo sti teq sko pred u ze }a „Vi nar”, kad je pre u re |e na u po ro di~ nu ku }u. Ku gla na je ra di la jo{ ne ko vre me po sle za tva ra wa lo ka la, pa kad je skroz po sustlla, i sru {e na.

Ban de „Mi mi ki no ko lo” svi ra ju od Bu dim pe {te do No vog Sa da, pa i ju `no od Sa ve i Du na va, ali i dru ge kom po zi ci je ko je je ma e stro kom po no vao i sni mao za po zna te iz da va ~e. „Ka plar sko ko lo” ob ja vio je ve} 1893. Do ba ci vao on i do sve ti o ni ka srp ske du hov no sti Sen tan dre je, pa su „Ko lo” i dru ge kom po zi ci je bi le na re per to a ru ta mo po zna tih „Vu ji ~i }a„.

- Kao plo dan kom po zi tor i us pe {an iz vo |a~ to kom AustroUgar ske i Kra qe vi ne Ju go sla vi je sni mio je Mi mi ka vi {e gra mo fon skih plo ~a, od ko jih su ne ke sa ~u va ne do da nas. Vi {e od 30 we govih kom po zi ci ja i imam plo ~u sa kom po zi ci jom „^i ja je ovo zve zda”.

Mi mi ka je plo ~e uz prat wu svoj tam b u r a { ke dru `i ne sni mao kod tad po zna tih iz da va ~ a „Di a d al”, „Co lum bi je„, “Fo Me stro Mi lin kov no g ra f a”, „Fa v o ri ta„ i dru gih, a pe sme „Ba nat ki wa ga ra va”, „Sva to vac” i jo{ ne ke plo ~a ma je ove ko ve ~io pe va ju }i sa mol skim gaj da {em Jo va nom Ra di vo qe vim. Ka kav je imao ~a mac za Ti su, sve do ~e i sta re, tra `e na raz gled ni ce.

Do bro voq no va tro ga sno dru {tvo u Mo lu osno va no je 1885, a dve go di ne ka sni je i du va~ ki or ke star sa se dam stal nih ~la no va, za du `e nih da pr ra te jav ne pa ra de i sa hra ne. Mi mi ka je po ~et kom 20. ve ka pre u zeo je ru ko vo |e we rke strom i pred vo dio ga sve do smr ti go to vo {est de ce ni ja.

Imao je on i ogro man uti caj na mu zi~ ko vas pi ta we mla de `i u Mo lu, a po pu la ran je bio Ba ra wi sa plo ~om i u oko li ni, jer je osno vao vi „^i ja je ovo zve zda”

Slav ni Mi mi kin ~a mac plo vio je po Ti si

{e ho ro va ko ji ma je di ri go vao. Ho no rar no je kao na stav nik pe va wa ~e ti ri go di ne ra dio u Gra |an skoj {ko li, a na kon Dru gog svet skog ra ta je na mla |a po ko le wa pre no sio zna wa u ni `oj gim na zi ji i De ~i jem do mu. Osni vao je u Mo lu so kol sku, omla din sku i pro -

fe si o nal nu mu zi~ ku ka pe lu, ob u ~io ve li ki broj tab mu ra {a, mu zi ~a ra u Mo lu i su sed noj Adi, ko ji su svi ra li na svad ba ma i ve se li cam {i rom dr `a ve. Ra di o~u va wa tra di ci je va tro ga snog du va~ kog or ke stra 1955. je osno vao pi o- nir ski sek ci ju od 30 i `en ski

„Gor [tak” Ura mIo „Dne vI ko voG” re por te ra: Ve} je profesionalno uvre`en `al `urnalista dnevnih novina {to im u~inak ve} prekosutra bude zaboravqen. Me|utim, tekstovi „Dnevnikovog“ reportera Miloradu Mitrovi} zavr{e i uramqeni – na centralnom zidu kultnog restorana „Gor{tak” porodice Kozi} u Senti. Ovekove~en je „Koreni li~ki, kro{wa panonska, a du{a kafanska” iz wegovog serijala „Razgovori na sokaku”.

Kozi}i ve} ~etiri decenije dr`e „Gor{tak” i ~uvenu kuhiwu o kojoj brine baka Dara (80), pa tu svra}aju ne samo zavi~ajci, ve} i mnogi gosti sa raznih strana.

- Reporta`u, koja je imala velikog odjeka ne samo me|u prijateqima, doneo je i poklonio u ramu veliki prijateq na{e ku}e novosadski stomatolog, specijalista oralne hirurgije dr Srba Petrov, koji

de ~i ji tam bu ra {ki or ke star od 45 ~la no va.

Za pre da ni rad na mu zi ci ko ja je bu di la na ci o nal nu svest Bu we va ca i Sr ba, do bi jao je bro jen na gra de. Op {ti na SPC u Mo lu je iz ra zi la bla go dar nost za we gov rad sa cr kve nim ho rom, a pri zna we mu je 1914. odao I Sa vez srp skih pe va~ kih dru {ta va na sle tu u Som bo ru.

Jo ca Mi mi ka, ka ko su ga zna li Mol ~a ni i qu bi te qi mu zi ke, umro je u Mo lu 1962. u 86. go di ni, ak ti van do smr ti. Po ~i va u po ro di~ noj grob ni ci na me snom Ka to li~ kom gro bqu.

A da se spre ~i pro pa da we nad grob nog obe le` ja na mol skom gro bqu, na ro ~i to se po sta rao I{tvan Ba ra wi. Ini ci ja ti vu su od mah po dr `a li MZ Mol i obez be di li neo p ho dan ma te ri jal, a nov ~a ne pri lo ge da li Mi mi ki ni u~e ni ci La slo Ko va~, Pe ter Ba log, Ti bor Ma tu {ka i Ru dolf Gu qa{, a po mo gli po {to va o ci Fe renc Se ~e wi, Mi haq @o ter i na rav no Ba ra wi.

Milorad Mitrovi}

ovde redovno navra}a uvek kad putuje za rodni Sanad – ponosan je gazda „Gor{taka” Zoran Kozi}.

M. Lazovi}

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

DO DE QE NA UVE RE WA O ZA VR [E NOJ [KO LI RO MO LO GI JE

NO VI SAD DO BAR DO MA ]IN PO LU FI NA LA TI MES

Uspe{ni i u timskom radu

Znawe ukrstilo devet ekipa

Uverewa o zavr{enoj [koli romologije, na Univerzitetu u Novom Sadu, dodeqena su 19. februara polaznicima koji su napisali deset timskih radova o temama koje se ti~u romske zajednice.

– Veoma sam zadovoqna uspehom na{ih u~enika i wihovim izborom tema. Znawe koje odav-

Program nastave je i ove godine ostao nepromewen. Tokom zimskog semestra ostvarena je nastava u okviru ~etiri kategorije: jezik, kultura, istorija i stanovawe Roma. A ove godine {kola se pro{irila i u Bor, gde ima 15 upisanih.

– Interesovali su me romska kultura i romski jezik, a slu~aj-

Sa uru ~e wa di plo ma po la zni ci ma [ko le ro mo lo gi je 7

de ponesu studenti mogu koristiti i na mati~nim fakultetima jer je uklopqivo u druga znawa – ka`e koordinatorka [kole dr Sven ka Sa vi}, profesorka emerita i dodaje da je od 500 upisanih za sedam godina, 200 u~enika dobilo diplome.

no sam saznala za ovu {kolu romologije i prijavila se – ka`e jedna od u~enica Sve tla na Va si li}. – Izme|u ostalog, i na fakultetu imam izborni predmet pa sam mislila da mi ovo mo`e poslu`iti kao dodatno znawe.

Bilo je veoma zanimqivo. Naj-

vi{e mi se dopada to {to smo mogli da nau~imo ne{to osnovno iz romskog jezika, i ovde smo dosta upoznali romsku kulturu i istoriju.

Neki studenti nisu ose}ali da je plan i program [kole ispuwen do kraja.

– O~ekivao sam da sve {to je obe}ano i bude na predavawima, a bile su uglavnom suvoparne pravne stvari. Ose}am se i kao da smo vi{e mi dali nego {to smo dobili – smatra Mi ron Xu wa. [kola je otvoren program za sve koji su zavr{ili najmawe sredwu {kolu. Svake godine u {koli se sastanu studenti Novosadskog i Beogradskog univerziteta iz razli~itih nacionalnih zajednica.

Nastavu su, uz ve} afirmisane romske istra`iva~e kao {to je Dra go qub Ac ko vi}, dr`ale i romske predava~ice koje su 2004. zavr{ile [kolu romologije – mr Ma ri ja Alek san dro vi}, Je li ca Ni ko li} i Stan ka Di mi trov. [kola romologije je eksperimentalni akademski program koji se ve} sedam godina odr`ava u saradwi Univerziteta u Novom Sadu i Udru`ewa gra|ana „@enske studije i istra`ivawa”.

Ciq odr`avawa {kole je da se na jednom mestu na|u romski i neromski polaznici i polaznice koji razmewuju iskustva i znawa u nastojawu da svakodnevica su`ivota bude tolerantna.

A. Var ga

Minulog vikenda na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu odr`ano je TI MES polufinale, koje je sve~ano otvoreno u petak uve~e i zvani~no trajalo do danas, kada se u~esnici razilaze. TI MES je projekat Evropskog udru`ewa studenata industrijskog in`ewerstva i menax-

qem da pove`e studente industrijskog in`ewerstva i menaxmenta {irom Evrope. Lokalna grupa Novi Sad ~lan je ove organizacije od 2002. godine, a u posledwe ~etiri godine nalazi se me|u pet najaktivnijih grupa ESTI EM-a, jer je organizovala dvadesetak doga|aja u Novom Sa-

21

ti da to nije najva`nije. Bitno je da se dobro provedemo, zabavimo i sti~emo iskustva u profesionalnom smislu – rekao je Jo van Mu {ki wa iz ekipe Novi Sad. Pored Novog Sada, ~ast da organizuju jedno od sedam polufinala ovog takmi~ewa dobili su i Darm{tat, Drezden i Ilmenau u Nema~koj, Istanbul ITU u Turskoj, Lion u Francuskoj i Trondhajm u Norve{koj. Pobed-

No vo sa |a ni dru gi u Is tan bu lu

Otva ra we no vo sad skog po lu fi na la

menta - ESTI EM i predstavqa najve}e i najpresti`nije takmi~ewe re{avawa studije slu~aja u Evropi. U Novom Sadu se takmi~ilo devet ekipa iz osam dr`ava: Zagreb (Hrvatska), Sofija (Bugarska), Skopqe (Makedonija), univerziteti ITU i Jildiz, Istanbul (Turska), Bukure{t (Rumunija), Budimpe{ta (Ma|arska), Beograd i Kragujevac (Srbija). ESTI EM je osnovan 1990. godine u Ajndhovenu, s ci-

du i ugostila vi{e od 150 studenata iz inostranstva.

Na sve~anom otvarawu novosadskog polufinala dekan FTN-a prof. dr Ili ja ]o si} pozdravio je u~esnike i izvla~ewem imena iz {e{ira odredio redosled kojim }e timovi izlagati svoje radove. Gostima su se obratili i ~lanovi novosadskog tima.

-Naravno da je svima ciq da pobede, ali ne smemo zaboravi-

Ekipa iz Novog Sada takmi~ila se u Istanbulu i osvojila drugo mesto, dok je tim iz Ankare pro{ao u finale.

- Imam lepe utiske o Istanbulu. Turci su veoma gostoqubiv narod, a grad sam po sebi je sjajan. Promenio je totalno moju sliku o Turskoj o kakvoj sam u~io u osnovnoj {koli i kroz istoriju – ka`e Alek san dar Ga bri}, ~lan Novosadskog tima. nici svakog od polufinala prolaze daqe u finale, koje }e biti organizovano u Lisabonu, gde }e se takmi~ari nadmetati za zvawe najboqeg studenta Industrijskog in`ewerstva i menaxmenta u Evropi.

A. Var ga

HOR „IUVE NTAS” OTVO RIO VRA TA SVIM ZA QU BQE NI CI MA U PE VA WE

U pesmi u`ivaju i „pune baterije” Iz sve~ane sale Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu te ve~eri ~ula se pesma „Afri ca” ameri~kog benda „Toto”, koji je svoj najve}i komercijalni

nego proba amaterskog hora „Iuven tas”.

- Poenta ovakvog okupqawa je da se monotoni dru{tveni `ivot studenata obogati novim sadr`a-

Usk oro h umani tarni koncert U oviru akcije „Devojka koja voli `ivot” hor „Iuv entas” odr`a}e humanitarni koncert kako bi Dariji Kosti } bila omogu}ena operacija bubrega. Kako je rekla horistkiwa i za~etnica ideje o humanitarnom koncertu Taw a Radusin, za sad ~lanovi ve`baju i pripremaju repertoar, a plan je da se koncert odr`i u narednih mesec dana te da se simboli~nom cenom karte u~ini jedno dobro delo.

Darji je dijagnostikovana hroni~na bolest bubrega i potrebna joj je transplantacija bubrega u inostranstvu. Jo{ u martu weni prijateqi pokrenuli su pomenutu akciju i kroz seriju koncerata, prodajnih izlo`bi i pojedina~nih inicijativa uspeli da sakupe oko 30.000 evra. Operacija ko{ta 70.000 evra i horisti se nadaju da }e svojim u~e{}em uspeti da ovoj devojci pribli`e mogu}nost boqeg `ivota.

uspeh do`iveo krajem sedamdesetih godina. Ovo nije bio koncert u wihovu ~ast, ni proslava nekog diplomskog, niti je no}ni ~uvar dao sebi odu{ka

jem koji se temeqi na kulturi.

Studenti na ~itavom Univerzitetu su preoptere}eni svojim obavezama te im ovo omogu}ava da odvoje malo vremena, napune baterije i

prikupe snagu da idu daqe - ka`e dirigentkiwa i osniva~ica hora Her mi na Gu ga-Sar ka.

Po wenim re~ima, ideja o ovom vidu dru`ewa rodila se kada je obele`avana 20. godi{wica hora Gimnazije „Isdora Sekuli}” i 40 godina wenog rada. Tako|e obja{wava da prioritet nije da se dostigne horski vrhunac ve} da studentima jednostavno bude lepo.

Horu su se prikqu~ili i stari ~lanovi koji su nekad pevali pod dirigentskom palicom Hermine Guge-Sarke. Jedna od wih je i Ta wa Ra du sin koja je pevala u gimnazijskom horu jo{ 1995. godine, navode}i da je i ranije bilo poku{aja stvarawa hora, ali da ovaj ima sasvim druga~iji oblik.

- Prethodni horovi bili su kratkog daha, ovo je ve} ozbiqnija pri~a. Profesorka je veliki entuzijasta i uvek ima nove ideje.

Ovde su okupqeni zaqubqenici u pevawe, stari |aci i novi ~lanovi koji su se prikqu~ili nakon audicije- ka`e Tawa Radusin, „veteranka” hora.

Jedna od novih ~lanica, student ki wa Po qo pri vred nog fakulteta Una Vug dra go vi} o ho ru se in for mi sa la pu tem Fejsbuka. Ka`e da je na ovoj dru{tvenoj mre`i videla poziv za audiciju i ohrabrila se da do|e. Ve~eri kada su probe do`ivqava kao skup prijateqa i ven til to kom stu dent skih dana.

Proba upravo tako i izgleda.

Raspevani mladi}i i devojke, stari i novi ~lanovi, raspevana i nasmejana profesorka i krajwe neformalna i opu{tena atmosfera.

Za klavirom profesorkin mladi kolega Mi o drag Spa si}, a hor ni`e {irok repertoar: „Sing, sing”, „Car mi na bu ra na”, „Happy day”...

Svakog utorka i ~etvrtka od 20 ~asova horisti ve`baju, kako za

predstoje}e nastupe tako i za svoju du{u, a audicija se odr`ava 15 minuta pre po~etka. Bitno je naglasiti da ~lanarina ne postoji i da su dobrodo{li svi, sa ili bez peva~kog iskustva. Sve dodatne informacije mogu se potra`iti na broj telefona 062/ 520-511 ili putem i-mejla tanja .r ad usi n@fins .uns.ac.rs.

A. Jer in i}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak28.februar2011.

dnevnik

НА МЕ ЂУ НА РОД НОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ ДО КУ МЕН ТРА НОГ ФИЛ МА „ЗА ГРЕБ ДОК СУ”

„Не кад бра ћа” – Вла де Ди вац и Дра жен Пе тро вић Слав ни ко шар каш Вла де Ди вац при су ство ва ће у За гре бу про јек ци ји фил ма „Не кад бра ћа”, ко ји ће би ти при ка зан на 7. “За греб док су”, нај ве ћем ме ђу на род ном фе сти ва лу до ку мен тар ног фил ма у ре ги о ну,

Дра же на Пе тро ви ћа, је дан је од фил мо ва ко ји ће би ти при ка за ни за фе сти ва лу, а ко ји се ба ви љу ди ма и до га ђа ји ма из Ср би је. За на гра де кон ку ри ше 29 фил мо ва у ме ђу на род ној и 24 у ре ги о-

Вла де Ди вац и Дра жен Пе тро вић у дре со ви ма репрeз ентације Ју го сла ви је

од 27. фе бру а ра до 6. мар та, по твр дио је Тан ју гу ди рек тор фе сти ва ла Не над Пу хов ски. Аме рич ки филм „Не кад бра ћа (Once Brothers) Мај кла То леј на о од но су два нај и стак ну ти ја ју го сло вен ска ко шар ка ша, Вла де Див ца и

нал ној кон ку рен ци ји, ме ђу ко ји ма је и „Утр ка за жи вот” (Run for life) Мла де на Ма ти че ви ћа срп ско - ја пан ске ко про дук ци је. У про гра ми „Срећ ни докс” (Happy dоx) би ће при ка зан филм „Оже ни ћу це ло се ло” Жељ ка Мир -

ко ви ћа, а у окви ру про гра ма „Кон тро верз ни Докс” филм „Дру га ри ца Јо ван ка” у про дук ци ји Ра диоте ле ви зи је Ср би је и ре жи ји Сла ђа не За рић и Фи ли па Чо ло ви ћа. На не дав ном су сре ту с но ви на ри ма и ауто ри ма хр ват ских фил мо ва Пу хов ски је на гла сио да хр ват ски фил мо ви чи не по ло ви не ре ги о нал не кон ку рен ци је, али да га ве се ли да су до ку мен тар ни фил мо ви за сту пље ни у свим про гра ми ма, што зна чи да се ауто ри ба ве свим те ма ма до ку мен та ра ца. При ка зи ва ње хр ват ских фил мо ва на фе сти ва лу Пу хов ски је оце нио као на сто ја ње да се хр ват ска пу бли ка при бли жи до ма ћим до ку мен тар ци ма. „Ре тро спек ти ва хр ват ских рат них до ку мен та ра ца на ста лих од 1991. до 1995. го ди не би ће при ка за на ка ко би се 20 го ди на на кон по чет ка ра та мо гао сте ћи кри тич ки од нос и од мак пре ма рат ним до ку мен тар ци ма, али и да би пу бли ка мо гла ви де ти ка ко је рат тре ти ран кроз до ку мен т ар це”, ре као је Пу хов ски. За глав не фе сти вал ске на гра де, “Ве ли ке пе ча те”, кон ку ри шу укуп но 53 филм ска на сло ва. “Ма ли пе чат” до де љу је се ауто ру до 30 го ди на ста ро сти, а на гра да “Movies That Matter” фил му ко ји на нај бо љи на чин про мо ви ше људ ска пра ва. На гра ду за нај бо љи филм по оце ни пу бли ке пе ту го ди ну за ре дом до де љу је ге не рал ни спон зор Т - Хр ват ски Те ле ком. Осим кон ку рен ци је, филм ски про грам чи не слу жбе ни про гра ми: „Му зич ки гло бус”, „Кон тро верз ни докс”, „Срећ ни докс”, и ла не по кре ну ти про грам „Ста ње ства ри”. Ово го ди шње из да ње укљу чу је и два пот пу но но ва про гра ма: „Мај сто ри Док са” где се пред ста вља ју но ви ра до ви нај ве ћих свет ских до ку мен та ри ста и „Тин докс (‘Teen Dox) с фил мо ви ма ко ји су на ме ње ни ти неј џер ској по пу ла ци ји.

Фил му по ро ма ну Пин чо на

Ри мејк „Ше фа над ше фо ви ма”

Ро берт Да у ни Мла ђи ће ве ро ват но игра ти глав ну уло гу у фил му „Inherent Vice” по ро ма ну То ма са Пин чо на ко ји ће ре жи ра ти Пол То мас Ан дер сон, об ја вио је “Хо ли вуд ри пор тер”. Ан дер сон, ко ји је и сце на ри ста, ра ди на адап та ци ји Пин чо но вог ро ма на из 2009, при чи о де тек ти ву упле те ном у не ко ли ко та јан стве них слу ча је ва 1969. у Лос Ан ђе ле су, у вре ме док се одр жа ва су ђе ње. Чар лсу Мен со ну и ње го вим след бе ни ци ма. Ро берт Да у ни Мла ђи, чи је су нај но ви је уло ге у оства ре њи ма „Кад во де њак пук не” и „Ај рон мен 2”, не дав но је за вр шио сни ма ње но вог Шер ло ка Хол мса „A Game of Shadonjs” у ре жи ји Га ја Ри чи ја. По след њи филм По ла То ма са Ан дер со на, „Би ће кр ви” за ко ји је на пи сао сце на рио и ре жи рао га, да ти ра из 2007, а ре жи рао је, по ред оста лог, „Маг но ли ју” и „Но ћи бу ги ја”.

Аме рич ки сце на ри ста и про ду цент Мич Хер виц по чео је рад на ри меј ку ко ме ди је Лар са фон Три ра „Шеф над ше фо ви ма” из 2006. го ди не. У са рад њи са сту ди јом “Ју ни вер сал” и про ду цент ском ку ћом “Има џин ен тер тејн мент,” Хер виц ће филм ре жи ра ти по сце на ри ју Еме Фо рест. „Шеф над ше фо ви ма” је при ча о вла сни ку ма ле ИТ ком па ни је ко ји ства ра при вид да има ше фа из над се бе ка ко би за по сле ни ма са оп штио ло ше ве сти. Ка да ње го ва фил ма би ва про да та и но ви вла сни ци за тра же да упо зна ју не по сто је ћег ше фа, унајм љу је глум ца за ту уло гу. Хер виц је нај по зна ти ји као тво рац се ри је „Arrested development”. Тре нут но ра ди на сце на ри ју за филм по тој се ри ји, а пла ни ра и да се у ње му по ја ви у уло зи ре жи се ра.

Из фил ма „Кра љев го вор”

ДА НАС НА „ФЕ СТУ НС” У „АРЕ НИ СИ НЕ ПЛЕКС”

„Кра љев го вор” и „Пут у не по зна то” Ве че рас на но во сад ској ре ви ји фил мо ва са 39. бе о град ског Фе ста, пу бли ку у “Аре ни си не плек су” оче ку ју, пре ми јер но још два фил ма. Од 19 ча со ва на про гра му “Фест НС” а је “Кра љев го вор” је дан од фил мо ва о ко ји ма се у све ту нај ви ше го во ри и због но ми на ци ја за Оска ре, као и због ње го ве при че и, ка жу из у зет них глу мач ких кре а ци ја. Украт ко: по сле смр ти оца, кра ља Џор џа V, и скан да ло зне аб ди ка ци је кра ља Едвар да VIII, „Бер ти“ (Ко лин Ферт), ко ји је це лог жи во та па тио због сво је го вор не ма не, из не на да је кру ни сан за кра ља као Џорџ VI од Ен гле -

ске. Са зе мљом на ру бу ра та, ко јој је био по тре бан во ђа, Ели за бе та, бу ду ћа кра љи ца мај ка, за свог му жа ор га ни зу је се ан се са екс цен трич ним те ра пе у том, Ла јо не лом Ло гом (Џе фри Раш). Њих дво ји ца за по чи њу нео бич но ле че ње ко је се пре тва ра у не рас ки ди ву ве зу. Уз по др шку Ло га, по ро ди це и вла де Вин сто на Чер чи ла, краљ ће пре ва зи ћи го вор ну ма ну и обра ти ти се пре ко ра ди ја свом на ро ду ује ди њу ју ћи га у бор би. “Кра љев го вор” је на стао у бри тан ско аустра лиј ској ко про дук ци ји, ре жи рао га Том Ху пер, а по ред Фер та и Ра ша у ње му игра ју и Хе лен Бо нам

Кар тер (кра љи ца Ели за бе та), Гај Пирс, Де рик Џеј ко би и дру ги Дра ма “Пут у не по зна то” (Rabbit Hole) ће би ти при ка зан у 22 са та. Ово је филм за сно ван на по зо ри шном ко ма ду Деј ви да Линд зи ја Еј бе ри ја ко ји го во ри о брач ном па ру чи ји се жи вот из ко ре на ме ња по што им ма ли син Де ни стра да у са о бра ћај ној не сре ћи...”Пут у не по зна то” уна пред пре по ру чу је глу мач ка еки па на че лу са Ни кол Кид ман уз ко ју игра ју и Арон Екарт, Да ја на Вест, Ђан кар ло Еспо си то.... А ту је и је дин стве на ви со ка оце на, ко ју му је до де ли ла кри ти ка. В. Ц.

Мо ни ка Бе лу чи у уло зи Иран ке Ита ли јан ска глу ми ца Мо ни ка Бе л у ч и игра ћ е у фил м у „Rhinos Season”, на с тав ку оства ре ња „Ни ко не зна за пер сиј ске мач ке” иран ског ре ди те ља Бах ма на Го ба ди ја, об ја вио је днев ник “Ва ра је ти”. „Rhinos Season” је „по ли тич ки филм” ко ји пра ти де ша ва ња у Ира ну од ре во лу ци је до да нас, а ујед н о је и „ве л и ка љубав на при ча у ко јој ћу ту ма -

чи ти Иран ку”, ре кла је Мо ни ка Бе лу чи. Сни ма ње ће по че ти у мар ту у Тур ској. У фил му ће игра ти и ле ген дар ни иран ски глу мац Бе хруз Во су ги. Филм „Ни ко не зна за пер с иј с ке мач ке” до б ио је 2009. го ди не спе ци јал ну на гра ду жи ри ја у сек ци ји “Из ве стан по глед” фе сти ва ла у Ка ну.

Жи ли јет Би нош у „Ко смо по ли су” Фран цу ска оска ров ка Жи ли јет Би нош игра ће у фил му „Ко смо полис” ко ји ће Деј вид Кро нен берг сни ми ти по исто и ме ном ро ма ну До на Де ли ла. У фил му ће игра ти и Ро берт Па тин сон, Пол Ђа ма ти и фран цу ски глу мац Ма тје Амал рик, об ја вио је филм ски ма га зин “Ем па јер”. Па тин сон ће ту ма чи ти ми ли јар де ра ко ји ли му зи ном по ку ша ва да се про би је кроз са о бра ћај ну гу жву у Њу јор ку и оде на ши ша ње код оче вог фри зе ра. У на ме ри га оме та ју ма сов не де мон стра ци је, на пад анар хи ста, са хра на слав ног ре пе ра и пред с ед нич ка по с е т а. Уло га главног ју на ка би ла је на ме ње на

Ко ли ну Фа ре лу ко ји је од ње од у- стао због дру гих оба ве за. За са д а не ма де т а љ а о уло з и ко ј а је при п а л а Жи ли јет Би нош. Сни ма њ е ће по че ти у ма ју. Жи ли јет Би нош је 1997. до би ла Оска ра за епи зод ну уло гу у фил му „Ен гле ски па ци јент”. Би ла је но ми но ва на за на гра ду аме рич ке филм ске ака де ми је за глав ну ро лу у фил му „Чо ко ла да”.

Ме ђу но ви јим фил мо ви ма Жи ли јет Би нош су „Ове ре на ко пи ја” и „The Son Of No One”.

REPERTOAR

Film

Механичар – плаћен да убије

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Режија: Сајмон Вест Сценaрио:Ричард Венк и Луис Џон Карлино по сопственој причи Улоге: Џејсон Статам, Бен Фостер, Доналд Садерланд, Тони Голдвин, Џеф Чејс, Мини Анден

Артур Бишоп (Џејсон Статам) је плаћени убица највишег ранга. Опремљен високом технологијом, али ватреним оружјем, сто посто ефикасан и тако обучен да егзекуције које обави могу да изгледају као природна смрт. Када добије посао да уклони свог дугогодишњег послодавца и остарелог ментора Харија Макену (Доналд Садерланд), као професионалац, уз мало убеђивања да је стари потказао његове колеге, Бишоп то и не размишљајућу пуно, учини. Иза старца остаје проблематични син Стив Макена (Бен Фостер) који од раније знајући Бишопа жели да му се прикључи у послу. Бишоп га прихвата и после краће обуке почињу да раде у пару. У међувремену, Бишоп открива да са старим Макеном ствари нису стајале онако како су му представљене. И Стив открива Бишопову тајну...

“Механичар – плаћен да убије” (The Mec ha nic) у режији Сајмона Веста (Con Air, Генералова кћерка, La ra Croft: Tomb Ri der), холивудског занатлије солидног умећа способног да направи нешто што може да добаци до статуса хита, требало је да буде много бољи, чак прави филм. За то је и поред једнодимензионалности целог подухвата - првенствено то је акциони филм - било правог материјала, што се чак није могло ни сакрити. У основи “Механичара – плаћеног да убије” је ноаровска матрица – по којој се развија прича о антијунаку из миљеа подземља, бескрупулозном али симпатичном, а са савешћу која га води на пут освете. Статамов Бишоп, у траговима има и нешто од карактера, ма колико карикатурално то изгледало - слуша класичну музику преко аналогног хај фај система (грамофон плус лампашко појачало), и љубитељ је олдтајмера. Све у слободно време који проводи у вили сојеници, скривеној у мочвари Лујзијане. Даље, ликови оца и сина Макена су у интерпретацији два одлична глумца превазишли оквир и стил ове на силу поједностављене филмске приче, инспиришући макар мало и Статама да исцеди нешто од емоција из своје окамењене фаце. Међутим, читав однос ове три више или мање упечатљиве мушке фигуре је третиран као помоћно оруђе или ти нужно зло, оправдање за низање акционих и пиротехничких секвенци. Чини се да Статам, уз сво поштовање његове појаве изврсног епизодисте, ипак не заслужује да се према њему кроје и крпе, до сад се већ испоставило, само половични филмови. В. Црњански

kULTURA

dnevnik

ПРИЗНАЊЕ ГЛУМАЧКОЈ ЛИЧНОСТИ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЗОРИШНИ И ФИЛМСКИ ЖИВОТ СРБИЈЕ

Мирјани Карановић „Жанка Стокић” Глумици Мирјани Карановић припала је овогодишња награда „Жанка Стокић„, која се осми пут додељује „глумачкој личности која је обележила позори-

шни и филмски живот Србије својом стваралачком личношћу и богатством глумачког израза„, саопштиле су „Вечерње новости„. Признање додељују Народно позориште и „Вечерње новости„, а једногласну одлуку о овогодишњем лауреату донео је жири, у саставу: глумица Мира Ступица (председник и иниција-

тор признања), драмски писац Душан Ковачевић, прошлогодишња добитница Дара Xокић, управник Народног позоришта Божидар Ђуровић и генерални директор и главни уредник Компаније „Новости„ Манојло Вукотић. У образложењу жирија је наведено да је Карановићева „својим глумачким умећем и неспорном свеукупном харизмом, у потпуности заслужила признање које носи име најмаркантније глумице прве половине прошлог века„. „Карановићева је изградила своју уметничку каријеру отеловљујући ликове жена са маргине друштва, а из центра живота, из средишта живе стварности без које се више не може замислити новија историја нашег позоришта и филма„, оценио је жири. Карановићева је одиграла око 70 улога у филму и телевизиј-

ским серијама. „Петријин венац„, „Пад Италије„, „Живот је леп„, „Отац на службеном путу„, „Време чуда„, „Сабирни центар„, „Боље од бекства„, „Андерграунд„, само су неки од њених антологијских филмских остварења. Добитник је најзначајнијих глумачких награда и признања у земљи и иностранству, а поред уметничког и друштвеног ангажмана, коме је посвећена као независан уметник, Карановићева од 1995. предаје на Академији уметности у Београду. Награда „Жанка Стокић„ састоји од плакете с ликом велике српске глумице (коју додељује национални театар), статуете Општине Пожаревац (рад академског вајара Миливоја Богосављевића) и новчаног износа који поклањају „Вечерње новости„. Уручење награде биће 6. марта на Великој сцени Народног позоришта у Београду. До сада су награду „Жанка Стокић„ добиле Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Гордана Ђурђевић Димић и Дара Xокић.

ponedeqak28.februar2011.

23

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Радост игре Бела Сегеди-Сабо, Камершпил, режија: Габор Понго, Агота Ференц, Атила Мађар, Агота Силађи, Атила Немет, Даниел Хуста, Тамаш Варга, Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште Као што се из поднаслова види, представу „Камершпил” режирало је седморо глумаца Новосадског позоришта, од којих шест и тумаче ликове у њој. Цео наум је био тако припремљен да је Бела Сегеди-Сабо текст наменски написао за Новосадско позориште, у којем су се одлучили да изоставе класичну режију, пове-

штво уживања, радости, јер у потпуности одговорни за сценско дејство, сви су редом дали свој максимум. Они су филигрански разрадили ситуације, односе, развили ликове који иако се чини да никуда не иду, ипак на крају негде стижу. То негде није другде, али у томе и јесте кључ – код себе пронаћи оно што ти треба.

шпила” да схвате да су ипак живи), али драматуршки гледано нису потпуно оправдани. Такође, није до краја одлучено на који ће ефекат првенствено да се смера. Изражено уметнички, до кога се стигло инсистирањем на комплексности глумачке игре и поетичним пасажима самог текста у коме се покушавају по-

равајући је самим извођачима који су у битној мери текст прилагодили властитим идејама и репертоарским захтевима. Резултат је питка, непретенциозна комедија са елементима драме апсурда, у којој се прати прича брачног пара који држи кафану у некој забити, где су стални посетиоци локални двојац „фудбалских навијача”. Како то обично бива, све ће да промени долазак двоје мистериозних странаца... Тачно се види колективност чина режије и највећи квалитет представе „Камершпил” - игра глумаца. Вече са њима нуди мно-

„Камершпил” помало пати од општих места, од тога да нити је реалистичка драма о руралном миљеу као метафори запуштене људскости, нити је апсурдистичка литература са сликовито уобличеним натрухама филозофије. Управо то што јесте њена занимљивост, савремена хибридност, постало је и њен проблем – немогућност успостављања јасно одређеног контекста. При томе, посезање за натприродним агенсима разрешења типа деус екс макина, јесу лепи, узбудљиви (музика и њени посленици су оно што помаже јунацима „Камер-

мирити небо (љубав, оно идеално) и земља (рад, зној и гној), или забављачки, до кога се стиже ефектним геговима типичним за сељане и „примитивне” средине. И даље, најановија представа у Новосадском позоришту сведочи о истрајном трагању, необичној вери у ансамбл, о посвећености. Резултат тога овога пута је специфична топлина „камерне игре”, која у истоименој представи сигурно да ће пленити пажњу оног дела публике који воли да ужива у шарму и вештини глумачког дела ансамбла. Игор Бурић

НА ДРАМСКОЈ СЦЕНИ СНП-а ТЕКУ ПРОБЕ ПРЕДСТАВЕ „ЗОЈКИН СТАН”

Преживети у злу које је на делу На драмској сцени Српског народног позоришта у току су пробе представе „Зојкин стан” Михаила Булгакова, у режији Дејана Мијача, чија је премијера планирана за почетак априла. Сам редитељ, коjи 39. пут режира у СНП-у, одабрао је овај комад, написан 1926, и то ће бити његово прво извођење на сцени овог нашег театра.

стати флоскула коју ће употребити неко за неке друге циљеве. То је време транзиције и цела стрепња људи је, по Мијачу, око тога шта ће превагнути и где ћемо се наћи, а тада ту разне силе почињу да делују. Комад описује одређени друштвени тренутак и појаве, грамзивост и корумпираност која захвата све поре, па манекенке нису

ствар онога што је стање, што је смислио велики комбинатор, да све то постоји као илузија, или имитација живота – објашњава Дејан Мијач за наш лист. На питање колико ће представа „Зојкин стан” коју он режира, говорити о нашем времену, будући да је Булгаков дао одличан шлагворт за то, Мијач одговара да је добро када постоји копча с време-

ХРОНИКА 17. САЛОНА КЊИГА И 16. ИЗЛОЖБЕ УМЕТНОСТИ „АРТ ЕКСПО“

Мултикултурна слика равнице

Фото: Б.Лучић

Са пробе представе „Зојкин стан”

Главни пар ликова у овом комаду играју Јасна Ђуричић (Зоја Денисовна Пелц) и Борис Исаковић (Зојкин рођак Аметистов) које, по речима Мијача, свако ко дође у Нови Сад да режира, може само да пожели. У осталим улогама су: Ненад Пећинар (Гроф Обољанинов), Новак Билбија (Борис Семјонович – Гусан), Јована Мишковић, Игор Павловић, Милован Филиповић, Марко Савић, Ксенија Мартинов Павловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, Лена Богдановић, Мирослав Фабри, Драган Којић и Душан Јакишић. Сценографију за представу ради Јасмина Холбус, костиме Марина Сремац, а музику компонује Борис Ковач. Време о којем Булгаков говори у овом комаду је време НЕП-а (новог економског поретка), како подсећа Мијач, пре доласка Стаљина и државних диктата у привреди. Али, у односу на Стаљиново доба, комад је писан у време изузетне слободе. Тада се била битка за то да ли ће оно што је заиста слобода преовладати, или ће, како наводи Мијач, слобода по-

манекенке, политичари нису политичари, а полицајци нису полицајци. Свако се издаје за неког другог, или је само привидно оно за шта се издаје. Иако смештен у миље из другог времена, тај Булгаковљев комад сасвим се лако

ном, и препознавање, због чега не треба много објашњавати о чему се ради, јер ће свако лако наћи свој резон.

- Али, питање је да ли у представи можемо да постигнемо зачудност, фантастику реалног тре-

Комад који погађа у центар „Зојкин стан“ је мање познат Булгаковљев комад, који је код нас ретко игран, досад заправо свега два пута. Необичну судбину имао је и у тадашњој Русији, мада је, како Мијач подсећа, Стаљин гледао и овај Булгаковљев комад више пута и чак се наводно питао зашто је скинут с репертоара, када је, по њему, сасвим у реду и ништа лошег нема у њему. Код нас је, опет, додаје Мијач, за време Краљевине Југославије представа била забрањена као комунистичка, иако је, по његовим речима, антикомунистичка у својој бити, јер је комад писао човек који је дубоко био антикомуниста. Такав неспоразум је могућ, будући да, по Мијачевим речима, комад на први поглед изгледа амбивалентно, а заправо погађа у центар, што га је и привукло њему. може посматрати као метафора данашњег времена.

- То су све једне те исте барабе, које грчевито желе да преживе, а глуме разне улоге које су им додељене. У власти или ван власти, или против власти. Чак глуме и губитнике. То није ствар тактике или неке мимикрије, него је то

нутка који потпуно није логичан, објашњавали га с које год хоћемо стране. Једино можемо да кажемо да је Мајстор срео Воланда, али то је друго питање. Зло је на делу, и постоје људи који то препознају, а постоје и људи који учествују у тој игранци – сматра Дејан Мијач. Н. Пејчић

Већ традиционално, у данима викенда на Салону књига и Изложби уметности највише је породичних посета. Уз бројна снижења и придодате сајамске попусте, многи су куповали књиге као поклон за предстојећи Дан жена. Посетиоци су могли да погледају и бројне видео презентације. Једно од најпосећенијих места у Мастер хали био је ових сајамских дана штанд Покрајинског секретаријата за културу. То је место за промоцију књижевности и културе мањинских народа који живе у Војводини. Тако је Издавачки завод „Форум“, који постоји преко пола века, приредио изложбу преведених дела на мађарски језик. Представљене су и две нове, двојезичне књиге у њиховом издању. „Сечењи у Србији 1830. године“ и „Антологија младих мађарских писаца у Војводини“. Тако је и „Либертатеа“ из Панчева промовисала два двојезична румунско-српска издања: „Антологију румунске кратке прозе 20. века“ приређивача и преводиоца Нику Чобануа и „Историју румунске књижевности у Војводини“ Катинке Агаке. На истом месту могу се видети издања Буњевачког информатив-

ног центра из Суботице, Словачког издавачког центра из Бачког Петровца, „Рускег слова“ из Новог Сада, Српске самоуправе из Будимпеште. Током викенда на штанду Покрајинског секрета-

вић, извршни директор часописа за културу фотографије „РеФото“ Фото, кино и видео савеза Војводине, одржао је предавања „Макро фотографија“ и „Рад у фото шопу“.

ријата за културу представљено је неколико наслова на мађарском језику који су објављени у Сенти. На штанду Градске управе за културу града Новог Сада одржано је и неколико видео презентација; издвајамо видео-портрет Установе за израду таписерија „Атеље 61“, Новосадског позоришта, Музеја Града Новог Сада и Градске библиотеке. У конгресном центру Новосадског сајма, а у склопу Изложбе уметности, Милан Живко-

Протеклог викенда један од најзанимљивијих догађаја текућих сајмова књига и уметности био је Други европски фејсбук песнички фестивал, у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма. Надметање песника из двадесетак земаља није окончано до закључења овог броја, а о детаљима ћемо известити сутра. Салон књига и Изложба уметности „Арт експо“ могу се погледати још сутра. Р. Лотина

24

Svet

ponedeqak28.februar2011.

dnevnik

IRAK

SI TU A CI JA U LI BI JI I DA QE DRA MA TI^ NA

Sa vet bez bed no sti UN iz gla sao sank ci je WU JORK, LON DON, BER LIN, RIM: Sa vet bez bed no sti Uje di we nih na ci ja jed no gla sno je usvo jio re zo lu ci ju ko jom za mr za va imo vi na li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja i pe to ro we go ve de ce, a od Me |u na rod nog kri vi~ nog tri bu na la za tra `io da is pi ta na si qe re `i ma pro tiv sta nov ni {tva, jer se ono mo `e sma tra ti zlo ~i nom pro tiv ~o ve~ no sti .

Istom re zo lu ci jom, usvo je noj na sed ni ci odr `a noj u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, Li bi ji se uvo di em bar go na uvoz i iz voz oru` ja, a za Ga da fi ja, we go vu k}er ku i ~e ti ri si na, za jed no sa jo{ 10 dru gih ~la no va po ro di ce i bli skih sa rad ni ka, uvo di se za bra na pu to va wa.

Sa vet bez bed no sti zah te va hi tan pre kid na si qa i pred u zi ma we me ra da bi se is pu ni li le gi tim ni zah te vi sta nov ni {tva i do no si od lu ku da „sta we u Li bij skoj Arap skoj Xa ma hi ri ji od 15. fe -

kov nik Ga da fi ode”. Fra ti ni je u ju ~e emi to va nom in ter vjuu za in for ma tiv ni ka nal „Skaj TG24” re kao da je ne iz be `no da }e Ga da fi oti }i s vla sti. „Na la zi mo se u ta~ ki iz ko je ne ma po vrat ka”, re kao je {ef ita li jan ske di plo ma ti je. On je na po me nuo da je spo ra zum pot pi san 2008. iz me |u Ita li je i Li bi je, kao we ne biv {e ko lo ni je, „de fak to su spen do van”, pre neo je AFP.”Ka da {ef re `i ma ubi ja sop stve ni na rod, me |u na rod na za jed ni ca mo ra da re a gu je i to je i u~i ni la”, re kao

Moamer Gadafi i deo ~lanova porodice

bru a ra 2011. upu ti tu `i o cu Me |u na rod nog kri vi~ nog tri bu na la” , na vo di se u re zo lu ci ji.

U tek stu re zo lu ci je se is ti ~e da Sa vet bez bed no sti oce wu je da se {i ro ki i si ste mat ski na pa di na ci vil no sta nov ni stvo ko ji se

Brod iz Ba ra sti gao u Ras La nuf Cr no gor ski brod „Sve ti Ste fan”, ko jim bi iz Li bi je za Cr nu Go ru tre ba lo da se eva ku {u i pre o sta li cr no gor ski dr `a vqa ni, Ru si i oko 300 Sr ba, uplo vio je ju ~e uju tro u lu ku Ra{ La nuf. Di rek tor kon zu lar nog ode qe wa Mi ni star stva spoq nih po slo va i evrop skih it ne gra ci ja @eq ko Sta ma to vi} re kao je pod go ri~ kom ra di ju „An te na M” da ukr ca va we jo{ ni je po ~e lo. Fe ri bot „Sve ti Ste fan” je iz Lu ke Bar is plo vio pre tri da na, a za ku pi la ga je jed na ru ska kom pa ni ja za ko ju u Li bi ji ra de gra |a ni iz vi {e dr `a va re gi o na. Sta ma to vi} je ra ni je re kao da }e brod pre ve sti pr ven stve no Ru se i Cr no gor ce, ali da }e bi ti ukr ca ni i dr `a vja nih dru gih dr `a va do bro ja ko ji ne bi ugro zio si gur nu plo vid bu. Na fe ri bo tu se, ka ko se na vo di, na la ze pred stav ni ci te ru ske kom pa ni je, kao i ru skog Mi ni star stva za van red ne si tu a ci je. Ru sko Mi ni star stvo za van red ne si tu a ci je sa op {ti lo je da }e brod eva ku i sa ti dr `a vqa ne Sr bi je, Cr ne Go re, Hr vat ske, Ru si je, Ukra ji ne, Kir gi sta na, Tur ske, Ka zah sta na, Fin ske, Austri je, Poq ske, ^e {ke, Ko lum bi je, Fi li pi na, Ru mu ni je, Ita li je, Ir ske, In di je, Mal te, Ve li ke Bri ta ni je, [pa ni je i Pa ki sta na.

(Ta njug)

do ga |a ju u Li bi ji, mo gu sma tra ti zlo ~i ni ma pro tiv ~o ve~ no sti. To te lo UN iz ra `a va `a qe we zbog te {kog i si ste mat skog kr {wa qud skih pra va, ukqu ~u ju }i re pre si ju nad mir nim de mon stran ti ma u Li bi ji. Ta ko |e se iz ra `a va du bo ka za bri nu tost zbog ubi ja wa ci vi la i ne dvo smi sle no od ba cu je pod sti ca we na na si qe pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, sa naj vi {ih ni voa li bij ske vla de .

Zbog to ga se na gla {a va neo p hod nost da od go va ra ju za svo ja de la svi od go vor ni za na pa de na ci vi le, ukqu ~u ju }i i one pod ~i jom ko man dom su sna ge ko je su to u~i ni le, na vo di se u re zo lu ci ji. Po red Mo a me ra Ga da fi ja, od lu kom Sa ve ta bez bed no sti, imo vi na u ino stran stvu se za mr za va k}er ki Ha mis i si no vi ma Ha ni ba lu, Mo ma me du Abu Mi wa ru, Mu ta si mu i Sa i fu al Isla mu. [ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg i ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel za tra `i li su ju ~e od li bij skog vo |e Mu a me ra el Ga da fi ja da pod ne se ostav ku, dok je mi ni star spoq nih po slo va Ita li je Fran ko Fra ti ni oce nio da je od la zak Ga da fi ja s vla sti ne iz be `an. Bri tan ska vla da ta ko |e je uki nu la di plo mat ski imu ni tet Ga da fi ju i we go vim si no vi ma, re kao je Hejg u in ter vjuu Bi-Bi-Siju, na po mi wu }i da je „vre me da pu -

Biv {i mi ni star - pre mi jer Li bij ska opo zi ci ja na is to ku ze mqe, ko ji kon tro li {u po bu we ni ci, ime no va la je biv {eg mi ni stra prav de Mu sta fu Ab de la Xa li la na ~e lo pre la zne vla de. Ab del Xa lil, ko ji je pod neo ostav ku pro te stu ju }i zbog gu {e wa re vol ta, iz ja vio je da pla ni ra for mi ra we pre la zne vla de ko ja bi se pr ven stve no ba vi la pri pre mom iz bo ra. „Vla da bi ima la voj ne i ci vil ne li~ no sti i wen man dat bi bio naj vi {e tri me se ca.

Po tom bi bi li or ga ni zo va ni pra ved ni iz bo ri na ko ji ma bi na rod bi rao svo je ru ko vod stvo”, ka `e Xa lil. je Fra ti ni po vo dom sank ci ja UN uve de nih Li bi ji.

Na o ru `a ni po bu we ni ci za u ze li su grad Za vi ja 50 km za pad no od Tri po li ja, ja vqa Roj ters.Li bij ski re `im, ipak, ne od u sta je od po li ti ke si le. Po de lio je oru` je pri sta li ca ma, po sta vio kon trol ne punk to ve i iz veo voj ne pa tro le na uli ce pre sto ni ce Tri po li ja, u po ku {a ju da sa ~u va kon tro lu nad Ga da fi je vim upo ri {tem, dok opo zi ci ja u~vr {}u je kon tro lu u dru gim de lo vi ma ze mqe.

(Ta njug)

Pre va ra s le ko vi ma pro tiv si de u Ne ma~ koj LI BEK: Ne ma~ ka po li ci ja ovih da na is tra `u je slu ~aj kri jum ~a ra we le ko va na me we nih obo le li ma od si de u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci, ko ji su uz ve li ku za ra du pro da va ni u Ne ma~ koj. Ce na istog le ka, na i me, ni je svu da ista. Iz hu ma ni tar nih raz lo ga far ma ce ut ske kom pa ni je me di ka men te za ubla `a va we po se di ca si de pro da ju po ni `oj ce ni u ne raz vi je nom sve tu ne go u za pad nim ze mqa ma, iz ve sti la je ne ma~ ka me dij ska ku }a „Doj ~e ve le” . To je ko ri sti la iz ve sna ne ma~ ka fir ma za tr go vi nu le ko vi ma, sa se di {tem na ostr vu Sil tu, ko ja je po po voq noj ce ni na ba vqa la le ko ve pro tiv si de u Ju `noj Afri ci,

do pre ma ju }i ih pre ko [vaj car ske i Bel gi je u Ne ma~ ku i pre pa ko va ne pla si ra la po sred stvom do ma }ih apo te ka po znat no vi {oj ce ni. Skan dal je pro te kle ne de qe ot kri la ne ma~ ka ra dio-te le vi zi ja NDR. Ri di ger Ma jen burg, dr `av ni tu `i lac iz Li be ka na se ve ru Ne ma~ ke, iz ja vio je ka ko se pre va ra me ri dvo ci fre nim mi li on skim iz no som. Port pa rol ne ma~ kog zdrav stve nog osi gu ra wa AOK je pak is ta kao da je tre nut no u opi ca ju na do ma }em tr `i {tu vi {e od 10.000 pa ko va wa do ti~ nih le ko va, ko ja se pro da ju po ce ni od ne ko li ko sto ti na evra. Pod is tra gom je i ne ko li ko dru gih vo zni ka le ko va, ali

se jo{ ne mo `e re }i da li se ra di o istom lan cu pre va ra. U AOK na gla {a va ju da su apo te ka ri ta ko |e od go vor ni jer je mo ra lo da im bu de sum wi vo da im ne ko nu di le ko ve po ce ni znat no is pod nor mal ne. me sto da na to re a gu ju, apo te ka ri su ta kve le ko ve pro da va li pa ci jen ti ma, ubi ra ju }i od osi gu ra va ju }ih ku }a pu nu ce nu i ta ko se ne le gal no bo ga ti li.

Ovo, ina ~e, ni je je di ni skan dal ve zan za le ko ve pro tiv si de u Ne ma~ koj.

Jo{ je 2002. za be le `en slu ~aj da su me di ka men ti pro tiv te bo le sti, na me we ni obo le li ma u Se ne ga lu, Oba li Slo no va ~e i Kon gu, za vr {a va li na tr `i {tu Evrop ske uni je.

Vla di rok od 100 da na BAG DAD: Ira~ ki pre mi jer Nu ri al-Ma li ki dao je ju ~e vla di rok od 100 da na da po boq {a rad jav nih slu `bi, na kon {to su u pe tak {i rom Ira ka odr `a ni pro te sti gra |a na ko ji su tra `i li efi ka sni ji rad jav nih slu `bi, otva ra we no vih rad nih me sta, sma we we ko rup ci je i ve }e po li ti~ ke re for me. „Ma li ki je od re dio rok od 100 da na po sle ko ga }e bi ti na pra vqe na pro ce na ra da vla de i mi ni star sta va. Pro me ne }e bi ti na pra vqe ne u skla du s tom pro ce nom”, na ve de no je u sa op {te wu, ko je je pre neo AFP. U sa op {te wu je is -

tak nu to i da }e bi ti uve de ne no ve me re u bor bi pro tiv ko rup ci je, ko je }e se na ro ~i to od no si ti na mi ni star stva ko ja }e ubu du }e mo ra ti da ras pi su ju jav ne kon kur se za sva upra `we na rad na me sta, ka ko bi se spre ~i li ne po ti zam i kro ni zam (ime no va we na funk ci je qu di bez od go va ra ju }ih kva li fi ka ci ja).

Gu ver ner pro vin ci je Ba bil, ko ja se na la zi ju `no od pre sto ni ce Bag da da, Sal man al-Zar ga ni, pod neo je ju ~e ostav ku zbog pro te sta pod stak nu tih ne re dov nim snab de va wem stru jom i vo dom i ko rup ci jom, ja vio je AFP.

OMAN

Dvo je mr tvih u su ko bi ma MU SKAT: Dvo je qu di ju ~e je po gi nu lo ka da je po li ci ja u Oma nu is pa li la gu me ne met ke na de mon stran te ko ji su ba ca li ka me ni ce na po li caj ce u in du strij skom gra du So ha ru, tra `e }i po li ti~ ke re for me, pre neo je Roj ters, po zi va ju }i se na o~e vi ce. „Dvo je qu di je ubi je no po {to je po li ci ja is pa li la gu me ne met ke na ma su oku pqe nih”, re kao je bri tan skoj agen ci ji je dan o~e vi dac, ko ji ni je `e leo da bu de ime no van.

Po we go vim re ~i ma, po pri {te su ko ba je op ko li la voj ska. Po li ci ja je pret hod no upo tre bi la su za vac i pa li ce u po ku {a ju da ras te ra oko 1.000 de mon stra na ta s glav nog tr ga, re kli su o~e vi ci i do da li da je lak {e po vre |e no naj ma we osam qu di. Sul tan Ka bus bin Said je, u po ku {a ju da ubla `i na pe tost u svo joj, obi~ no mir noj, dr `a vi, ju ~e oba vio re kon struk ci ju ka bi ne ta, pro me niv {i {est mi ni sta ra, ne de qu da na po sle pro te sta u Mu ska tu, na ko ji ma su gra |a ni tra `i li po li ti~ ke re for me, pre neo je Roj ters. Li de ri za liv skih ze ma qa na ja vi li su re for me da bi umi ri li sta nov ni {tvo, po sle po bu na ko ji ma su svrg nu ti li de ri u Tu ni su i Egip tu.

(Ta njug)

JEMEN

Sa leh: Ciq pro te sta je po de la ze mqe SA NA: Pred sed nik Je me na Ali Ab du lah Sa leh iz ja vio je da nas da se iza pro te sta pro tiv њegove, tri de ce ni je du ge, vla sti kri je plan o po de li ze mqe na se ver i jug. „Po sto ji za ve ra pro tiv je din stva i te ri to ri jal nog in te gri te ta Je me na i me ne. Na {a ze mqa ve} ~e ti ri go di ne pro la zi kroz te `ak pe riod i na sva ki mo gu }i na ~in po ku {a va mo da pre va zi |e mo ove pro ble me de mo krat skim pu tem, kroz di ja log sa svim po li ti~ kim li de -

ri ma, ali uza lud”, re kao je Sa leh, pre neo je AFP. Upr kos ma sov nim pro te sti ma de mon stran ata ko ji tra `e њegovu ostav ku, Sa leh upor no od bi ja da to u~i ni i њegov je di ni ustu pak bi lo je obe}aњe da se ne }e kan di do va ti na sle de }im iz bo ri ma 2013. go di ne. U pe tak je de mon stra ci ja ma, na zva nim „po ~et kom kra ja” Sa le ho vog re `i ma, ko ji je do {ao na vlast 1978. go di ne, pri su stvo va lo 100.000 gra |a na {i rom ze mqe, sa op {ti li su or ga ni za to ri.

IRSKA

Po be da vo de }ih opo zi ci o nih stra na ka DA BLIN: Vo de }e opo zi ci o ne stran ke od ne le su isto rij sku po be du na van red nim par la men tar nim iz bo ri ma, ko ji su u Ir skoj odr `a ni u pe tak, i for mi ra }e no vu vla du, po ka za li su re zul ta ti sko ro 80 od sto do sa da pre bro ja nih gla so va. Naj ve }i gu bit nik je vla da ju }a stran ka Fi ja na Fejl, ko ja }e u no vom sa zi vu ima ti sve ga 14 od ukup no 166 po sla ni~ kih me sta - a do sa da je ima la 78, ja vio je Roj ters. Ir ski pre mi jer Bra jan Ko ven pri znao je iz bor ni po raz svo je stran ke i re kao da }e ovog vi ken da raz go va ra ti sa li de rom vo de }e opo zi ci o ne par ti je Fi ne Gejl En dom Ke ni jem. En da Ke ni ko ji }e, ve ro vat no, bi ti no vi pre mi jer, po {to je we go va stran ka osvo ji la 59 po sla ni~ kih me sta, re kao je da ga, po sve mu su de }i, o~e ku je for mi ra we no ve vla de.O~e ku je se da }e Fi ne Gejl, ko ja je do bi la naj ve }i broj gla so va, ali ne ma ap so lut nu ve }i nu u par la men tu, for mi ra ti vla du sa la bu ri sti ma ko ji su osvo ji li 31 po sla ni~ ko me sto.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [A KI RA Ko lum bij ska pe va ~i ca [a ki ra do bi la je na gra du ame ri~ kog uni ver zi te ta Har vard za „iz u zet nu kre a tiv nost” i hu ma ni tar ni rad. Vi {e stru ka do bit ni ca na gra da Gre mi do bi la je pri zna we Umet nik go di ne za 2011. ko ju joj je do de lio uni ver zi tet ski cen tar za in ter kul tu ral ne i na u~ ne ini ci ja ti ve.Osno va la je i Fon da ci ju bo so no gi ko ja obez be |u je obra zo va we i hra nu si ro ma {noj de ci u Ko lum bi ji.

^AR LI [IN Ho li vud ski glu mac ^ar li [in (45) iz ja vio je da pi {e me mo a re pod na zi vom „When the Laughter Stopped” („Kad je smeh za mro”) u ko jem }e opi sa ti {ta se sve de {a va lo iza sce ne na sni ma wu se ri je „Dva i po mu {kar ca”. [in, ko ji je osam go di na igrao glav nu ulo gu u po pu lar noj hu mo ri sti~ koj se ri ji, u po sled we vre me pra vi sve u~e sta li je is pa de i da je ne su vi sle i uvre dqi ve iz ja ve o tvor ci ma se ri je.

SER GEJ LA VROV Ru ski mi ni star spoq nih po slo va Ser gej La vrov re kao je li bij skom {e fu di plo ma ti je Mu si Ku si u te le fon skom raz go vo ru da Mo skva osu |u je ne pri hva tqi vu upo tre bu si le pro tiv ci vi la u Li bi ji, sa op {ti lo je ju ~e ru sko mi ni star stvo spoq wih po slo va. „Ru si ja i ~i ta va me |u na rod na za jed ni ca o{tro osu |u ju ta kve po stup ke”, po ru ~io je La vrov u sa op {te wu ko je pre no si AFP.

Mi ste ri ja aten ta ta na Pal mea tra je 25 go di na STOK HOLM: Aten tat na {ved skog pre mi je ra Ulo fa Pa le ma, ko ji se do go dio pre ta~ no 25 go di na, jo{ je „otvo re na ra na” ko ja kao mo ra pro ga wa mno ge [ve |a ne.

Za taj zlo ~in, ko ji je svo je vre me no {o ki rao svet, ni ko ni je osu |en, ali is tra ga jo{ ni je za tvo re na, iako je pro tok vre me na u~i nio svo je „Mi smo re al ni. Po sle 25 go di na ve o ma je te {ko ra sve tli ti ovaj slu ~aj. Ali, na da mo se da }e mo us pe ti”, re kao je sa da Stig En kvist, in spek tor, ko ji u po sled wih 14 go di na po ku {a va da ra sve tli ovaj, po mi {qe wu mno gih, naj mi ste ri o zni ji aten tat na sve tu.

Pal me je ubi jen 28. fe bru a ra 1986.go di ne u cen tru Stok hol ma ka da se pred po no} iz bi o sko pa vra }ao sa su pru gom Li zbet, ko ja je tom pri li kom lak {e ra we na. Po sle du `e is tra ge sum wa je pa la na iz ve snog Kri ste ra Pe ter so na, pri pad ni ka stok holm skog pod ze mqa ko ji je na tre nu tak bio osu |en na do `i vot ni za tvor. Ali, u po no vqe nom pro ce su on je oslo bo |en zbog ne do stat ka kon kret -

Ulof Palme

nih do ka za, ma da je Pal me o va su pru ga u we mu od mah pre po zna la ubi cu. Is tra ga ni ka da ni je us pe la da utvr di {ta je bio mo tiv ovog aten ta ta, a ni je pro na |en ni re vol ver „Smit & Veson” iz ko ga je pu ca no. Pal me je bio ne u ka lu pqe na li~ nost. U op ti ca ju su bi le mno ge sum we: da iza to ga sto je kurd ski po bu we ni ci u Tur skoj, po {to ih je na zvao te ri o ri sti ma, CIA po {to je Pal me o{tro osu |i vao SAD zbog ra ta u Vi jet na mu, re -

`im u Ju `noj Afri ci, jer ga je kri ti ko vao zbog pro go na cr na ca, tr gov ci oru` jem ko ji ma je `e leo da sta ne na kraj, eks trem ni de sni ~a ri u [ved skoj po {to je bio ve li ki le vi ~ar.U stok holm skoj po li ci ji jo{ po sto ji ne ko li ko „Pal me o vih so ba”, u ko ji ma je sme {te no 3.600 fa sci kli sa do ku men ti ma ve za nim za aten tat, za pi sni ci o is ka zi ma 130 osum wi ~e nih oso ba, za pi sni ci o raz go vo ri ma sa ne ko li ko hi qa da gra |a na i ana li ze 450 re vol ve ra iste mar ke i ka li bra.

In spek to ri jo{ ni su us pe li da stig nu do ono ga ko je tog pro hlad nog zim skog da na dva pu ta po vu kao oroz, ka da je [ved ska „iz gu bi la ne vi nost”, kao ze mqa ne na si qa i to le ran ci je. U Pal me o voj po ro di ci ne kri ju raz o ~a re we {to jo{ ni ko ni je osu |en za taj zlo ~in. „Uve ren sam da iza to ga sto ji Kri ster Pe ter son, ko ga je sud oslob dio”, iz ja vio je agen ci ji AFP Jo a kim Pal me, je dan od tro ji ce si no va biv {eg {ved skog pre mi je ra.Bi lo je po ku {a ja da se taj do si je po no vo otvo ri, ali i tu je sta vqe na ta~ ka: Pe ter son je iz ne na da umro 2004. go di ne.

balkan

dnevnik

SU KOB HR VAT SKE PO LI CI JE I AN TI VLA DI NIH DE MON STRA NA TA

U Spli tu umro u~e snik pro te sta, u Za gre bu uhap {e no 65 oso ba ZA GREB, SPLIT: Vi {e sto ti na ve te ra na i gra |a na oku pi lo se ju ~e u Spli tu na sku pu po dr {ke hr vat skim ve te ra ni ma, a pro test je pre ki nut na kon {to je jed nom od u~e sni ka po zli lo. Hr vat ska po li ci ja po tvr di la je da je 66-go di {wi mu {ka rac umro u split skoj bol ni ci. To kom pro te sta po dr {ke ve te ra ni ma, po seb no Ti ho mi ru Pur di ko ji se na la zi u pri tvo ru u BiH, za tra `e na je ostav ka vla de ko joj je po ru ~e no da je do sta „po da ni~ ke po li ti ke pre ma EU”.

Biv {i ko man dant spe ci jal ne po li ci je @eq ko Sa ~i} kri ti ko vao je po li ti ku vla de pre ma ve te ra ni ma, ali i dr `av nog tu `i o ca Mla de na Ba ji }a zbog, ka ko je re kao, pro go na hr vat skih ge ne ra la. „Oku pi li smo se ~i sta sr ca, hra bro i od lu~ no, da da mo po dr {ku i so li dar nost hr vat skim vi te zo vi ma i hr vat skim ve te ra ni ma ko ji su u Hr vat skoj kri mi na li zo va ni i pro go we ni, a naj ve }u dra mu pro `i vqa va ne vin Ti ho mir Pur da, ko ji je osta vqen na mi lost i ne mi lost svo jim krv ni ci ma”, re kao je Sa ~i}, pre no se hr vat ski me di ji.

Skup je or ga ni zo va lo ne ko li ko ve te ran skih udr `e wa iz Ka {te la i oko li ne Spli ta, ko ji su uo~i pro te sta po zva li na iz be ga va we

Protest veterana u Splitu

ve te ra ni ma, po seb no zbog op tu `ni ca Sr bi je za rat ne zlo ~i ne.

Ne da le ko od tog sku pa, ta ko |e u cen tru Za gre ba vi {e sto ti na de mon stra na ta su ko bi lo se s po li ci jom pri po ku {a ju od la ska do se di {ta vla de na Mar ko vom tr gu gde su za bra we na pro test na oku pqa wa.

Hr vat ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je u su bot wim ne re di ma u Za gre bu pri ve de no 65 oso ba od ko jih je wih 36 uhap {e no zbog na pa da na slu `be nu oso bu. Port pa rol ka za gre ba~ ke po li ci je Je le ne Bi ki} iz ja vi la je no vi na ri ma da je 13 oso ba pu {te no, dok su pro tiv 15 uhap {e nih pod ne ti op tu `ni pred lo zi zbog kr {e wa Za ko na o jav nom oku pqa wu i kr {e wa jav nog re da i mi ra. Ona je re kla da pro tiv 36 de mo no stra na ta sle di pod no {e wa kri vi~ ne pri ja ve zbog na pa da na slu `be nu oso bu, za {ta je pred vo |e na za tvor ska ka zna od tri Policija u Zagrebu privodi demonstrante me se ca do tri go di bi lo ka kvih in ci de na ta. U Za gre - ne za tvo ra. Jed na oso ba za dr `a na bu je u su bo tu ta ko |e odr `an skup je na otre `we wu. Fo to re por ter po dr {ke hr vat skim ve te ra ni ma na agen ci je Frans pres (AFP) Hr vo ko jem se oku pi lo oko 15.000 gra |a - je Po lan pu {ten je iz po li ci je u na. Oni su iz ra zi li ne za do voq - su bo tu uve ~e na kon go to vo osam stvo vla di nom po li ti kom pre ma sa ti pro ve de nih u po li cij skog

sta ni ci. Kao raz log pri vo |e wa po li ci ja je na ve la we go vu bez bed nost bu du }i da ni je hteo da se mak ne s me sta do ga |a ja. Po li ci ja je na ve la da su pri ve de ne mla |e oso be, a naj mla |i ima 15 go di na. Re~

prek si no} je od ba ci lo op tu `be po li ci je da iza di vqa wa u cen tru Za gre ba sto ji gru pa na vi ja ~a tog klu ba „Bed blu bojs”. Po li ci ja je pre kju ~e na kon ne re da sa op {ti la da su za di vqa we i su ko be s po li ci jom od go vor ni pri pad ni ci „Bed blu boj sa”i de mon stran ti oku pqe ni pre ko dru {tve ne mre `e Fej sbuk, a ne ve te ra ni ko ji su pri su stvo va li mir nom sku pu na Tr gu ba na Je la ~i }a. Do su ko ba s po li ci jom je do {lo ka da je vi {e sto ti na de mon stra na ta kre nu lo pre ma se di {tu vla de gde su za bra we na pro test na oku pqa wa.Na i {li su na kor do ne po li ci je ko ja im pre pre ~i la pro laz na kon ~e ga su de mon stran ti iz pr vih re do va na po li ci ju po ~e li da ba ca ju ci gle, pe tar de i fla {e.

Po li ci ja je uz vra ti la si lom.

Pro te sti u Osi je ku i [i be ni ku Ka ko ja vqa TV No va ne re da je bi lo i u Osi je ku, a vi {e od dve sta ve te ra na pro te sto va lo je u [i be ni ku. Isti iz vor na vo di da je po li ci ja kre nu la i na no vi nar ske eki pe i da je tom pri li kom po vre |en sni ma teq te te le vi zi je. Pre ma na vo di ma „In dek sa” 26 de mon stra na ta je pri ve de no. Skup u Osi je ku je or ga ni zo van pre ko „Fej sbu ka”, a hi qa du de mon stra na ta je pro te sto va lo is pred se di {ta osi je~ kog HDZ-a. Na svim sku po vi ma glav ni zah tev je ras pi si va we pre vre me nih iz bo ra i ostva ka pre mi jer ke Ja dran ke Ko sor, ko ja se ka ko pi {e u hr vat skoj {tam pi od lu ~i la na iz ne nad nu po se tu Spli tu, ne oba ve stiv {i ni lo kal ne ~el ni ke HDZ-a da }e obi }i „Bro do split”. je uglav nom o oso ba ma ko je su ve} evi den ti ra ne u po li ci ji po iz gre di ma na fud bal skim utak mi ca ma.

U su bot wim ne re di ma po vre |e no je 30 po li ci ja ca i 20 gra |a na od ko jih dvo je ima ju te `e te le ske po vre de, od no sno pre lo me pr sti ju i ru ke. U uli ci u ko joj je do {lo do su ko ba po li ci je i de mon stra na ta pri ~i we na je znat na ma te ri jal na {te ta - raz bi je no je ne ko li ko iz lo ga, kao i sta kla na ne kim sta no vi ma i ga le ri ja ma. O{te }e no je i ne ko li ko fa sa da, dva po li cij ska vo zi la, a hu li ga ni su ~u pa li i ka me ne plo ~e s ce ste. Udru `e we na vi ja ~a Fud bal skog klu ba Di na mo

Skup na Tr gu ba na Je la ~i }a pre te kao je i uz na ci o na li sti~ ku iko no gra fi ju, go vor mr `we i an ti srp sku re to ri ku. O{tro je osu |e na po li ti ka hr vat ske vla de, ka ko je is tak nu to, pre ma ve te ra ni ma, a na ro ~i to u slu ~a ju Pur de.

Oko 15.000 u~e sni ka, po ru ~i lo je hr vat skoj vla di da su ne za do voq ni we nom po li ti kom. Pe va~ Mar ko Per ko vi} Tom son po zvao je u~e sni ke „da se or ga ni zu ju i ne do pu ste po li ti ~a ri ma da ih de le”. Ne ke od po ru ka bi le su „Stop pro go nu hr vat skih bra ni te qa” i „Do sta, do sta ras pro da je hr vat skog su ve re ni te ta”.

Jo si po vi}: Hu li ga ni di vqa {tvom uvre di li Za greb ZA GREB: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} oce nio je ju ~e, ko men ta ri {u }i su bot we ne re de u cen tru Za gre ba, da je gru pa na sil ni ka „uvre di la Za greb svo jim di vqa {tvom”. „Mi slim da je po li ci ja re a go va la na od go va ra ju }i na ~in i vr lo pro fe si o nal no. Na dam se da }e ta ko bi ti i u svim dru gim pri li ka ma ka da se do go di da na sil ni ci ugro `a va ju jav ni red i mir”, re kao je Jo si po vi} no vi na ri ma u Za gre bu. On je is ta kao da na sil ni ci ni su ima li ve ze s pro te stom ve te ra na ko je je u su bo tu odr `an na Tr gu ba na Je la ~i }a, ve} da su na pro test do {li „svo jim po slom, sa ci qem da iza zo vu ne re de, na pra ve

zlo”. Hr vat ski pred sed nik je na veo da je upra vo zbog gru pe na sil ni ka pri mio pi smo Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) ko je mu kra jem sed mi ce uru ~io pred sed nik te or ga ni za ci je Mi {el Pla ti ni, a u ko jem je Hr vat ska upo zo re na da mo ra da se ob ra ~u na s na vi ja~ kim na si qem. Jo si po vi} je is ta kao da Hr vat ska ne sme da iz gu bi bit ku pro tiv na si qa.

Ko men ta ri {u }i tvrd we Vla de da iza ne re da u cen tru Za gre ba sto je ne ke opo zi ci o ne stran ke, Jo si po vi} je re kao da su hu li ga ni „do {li po svom po slu” i da ne ma in for ma ci je da iza na pa da na po li ci ju sta ja la ne ke stran ka. Hr vat -

Ivo Josipovi}

ski pred sed nik je is ta kao da su ve te ran ska udru `e wa na glav nom grad skom tr gu odr `a la le gi ti man

pro test, a da je „de mo krat sko pra vo” kri ti ka na ra ~un pred sed ni ka, vla de i dru gih dr `av nih in sti tu ci ja. Uka zao je da su po ru ke na ve te ran skom sku pu bi le „de sni je na ra vi”, ali da je to le gi ti man deo po li ti~ ke are ne. On je oce nio da po ru ke ve te ra na o wi ho vom te {kom `i vo tu, kao i o lo {oj eko nom skoj si tu a ci ju mo ra ju svi da ~u ju, dok se li~ no ne sla `e s ne kim po ru ka ma pro tiv srp ske na ci o nal ne ma wi ne u Vu ko va ru. Na pro ziv ke zbog slu ~a ja hr vat skog ve te ra na Ti ho mi ra Pur de, ko ji je u BiH uhap {en po po ter ni ci Sr bi je, Jo si po vi} je iz ja vio da je u tom slu ~a ju ura dio sve {to je u we go voj nad le `no sti.

ponedeqak28.februar2011.

25

CRNA GORA

Na pre dak, ali i pro ble mi s kri mi na lom POD GO RI CA: Ame ri~ ki Stejt de part ment oce nio je da u Cr noj Go ri, upr kos od re |e nom na pret ku, po sto je me |u et ni~ ke ten zi je i pro ble mi u bor bi s kri mi na lom i ko rup ci jom. U do ku men tu Stejt de par ment na vo di da, upr kos ne za vi sno sti i uspe hu u odr `a va wu me |u et ni~ ke har mo ni je, u Cr noj Go ri su osta le od re |e ne et ni~ ke ten zi je, ob ja vqe no je na in for ma tiv nom por ta lu „Ve sti on lajn”.

Po zi va ju }i se na ne dav no ob ja vqe ni pro fil o Cr noj Go ri, „Vi je sti” pre no se da Stejt de part ment sma tra da ze mqa mo ra da iza |e na kraj sa zna ~aj nim „iza zo vi ma ukqu ~e nim u ja ~a we vla da vi ne pra va”. „Broj ni me |u na rod ni po sma tra ~i, NVO... i me di ji iz ve sti li su o

zna ~aj nim pro ble mi ma Cr ne Go re sa or ga ni zo va nim kri mi na lom i ko rup ci jom, za ko je se {i ro ko ve ru je da su ra {i re ni na svim ni vo i- ma u dru {tvu”, na vo di se u do ku men tu. Po sto ji, ka ko se na vo di, zna ~aj na ne jed na kost u pri ho di ma iz me |u ru ral nih i biv {ih in du strij skih re gi o na na se ve ru Cr ne Go re i prop se ri tet ni jih cen tral nih i pri o bal nih pod ru~ ja. „Da bi ostva ri la svoj ciq i po mo gla Cr noj Go ri da po sta ne tr `i {no ori jen ti sa na eko no mi ja, pot pu no u~vr {}e na u evro a tlant skim in sti tu ci ja ma, ukqu ~u ju }i NA TO i EU, vla da SAD je na raz li ~i te pro gra me pro {le go di ne po tro {i la 10,65 mi li o na do la ra”, na vo di se u do ku men tu.

Op tu `be na ra ~un po sla ni ka POD GO RI CA: Gru pa ne vla di nih or ga ni za ci ja na zva la je cr no gor ske po sla ni ke Er vi na Spa hi }a i Hu sni ju [a ba no vi }a ho mo fo bi ~a ri ma zbog iz ja va ko je, ka ko se tvr di, upu }u ju na pot pu no ne ra zu me va we kon cep ta qud skih pra va i slo bo da. Za Spa hi }a, ko ji je iz So ci jal de mo krat ske par ti je i [a ba no vi }a ko ji je po sla nik De mo kratspske par ti je so ci ja li sta, ka `e se da su ta kvim iz ja va ma po ka za li „ap so lut nu ne sprem nost na bi lo ka kvu pro ak tiv nu me ru za {ti te pra va svih gra |a na Cr ne Go re”. „Po zi va mo par ti je ko je su ime no va le po me nu te po sla ni ke za ~la no ve Od bo ra za qud ska pra va i slo bo de da ih za me ne po sla ni ci ma ko ji }e da ti ne dvo smi sle ni do pri nos po {to va wu qud skih pra va i slo bo da svih gra |a na Cr ne Go re”, na vo di se u sa op {te wu gru pe ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Spa hi} je, ka ko se na vo di, na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za qud ska i ma win ska pra va, po vo -

dom ini ci ja ti ve za sme nu ak tu el nog mi ni stra za qud ska i ma win ska pra va, usled we go vih ho mo fo bi~ nih iz ja va, pre po ru ~io da oni ko ji ne `e le sa rad wu sa ak tu el nim mi ni strom sa ~e ka ju no vog.

Gru pa ne vla di nih or ga ni za ci ja sma tra da do sa da {we ak tiv no sti mi ni stra za qud ska i ma win ska pra va Fer ha ta Di no {e ni su da la su {tin ski do pri nos po boq {a wu pra va LGBT oso ba, ve} is kqu ~i vo su do pri ne le ho mo fo bi ji, ~i me je, ka ko se na vo di, za slu `io po zi ci ju vo de }eg ho mo fo ba u Cr noj Go ri za 2010. go di nu. Gru pa ne vla di nih or ga ni za ci ja pi ta da li su Cr noj Go ri po treb ne su {tin ske pro me ne ili ko zme ti~ ke ka ko bi se za do vo qi li zah te vi ko je je pred wu po sta vi la Evrop ska uni ja ? U ne vla di nom sek to ru iza ra `a va ju za bri nu tost da „po sled we iz ja ve vo de ja ~a wu ho mo fo bi je u Cr noj Go ri i da iz o sta nak sank ci ja za po na {a we mi ni stra Di no {e ohra bru je dru ge po li ti~ ke ak te re na pro mo vi sa we ho mo fo bi~ nih za la ga wa”.

Luk {i}: Na }i re {e we za cr kvu na Ru mi ji Pred sed nik Vla de Cr ne Go re Igor Luk {i} re kao je ju ~e da u slu ~a ju cr kve na Ru mi ji kod Ba ra, ko ju je po sta vi la Srp ska pra vo slav na cr kva (SPC), tre ba do }i do re {e wa ko je }e pro mo vi sa ti to le ran ci ju. On je za B92 re kao da o~e ku je da }e se to pi ta we {to pre re {i ti. Luk {i} je ka zao da je na kon vi {e istu pa mi tro po li ta Srp ske pra vo slav ne cr kve (SPC) Am fi lo hi ja tu `i la stvo Cr ne Go re pro ce ni lo da tre ba po kre nu ti pre kr {aj ni po stu pak pro tiv we ga zbog go vo ra mr `we.

Am fi lo hi je je na Bad wi dan pro kleo one ko ji se usu de da uklo ne me tal nu cr kvu sa pla ni ne Ru mi je, re kav {i: „Ko sru {io taj hram, Bog ga sru {io, i we ga, i we go vo po tom stvo, i ^a sni krst mu su dio”. Po re ~i ma Luk {i }a, naj sre} ni je re {e we bi bi lo da mi tro po lit Am fi lo hi je pri hva ti da se to pi ta we re {i ka ko ne bi op te re }i va lo od no se. Pred sed nik Vla de Cr ne Go re je ka zao da je na `a lost cr kva na Ru mi ji „do {la na na ~in ko ji ni je do kra ja le gi ti man i le ga lan”. Luk {i} je ra ni je

re kao da Ru mi ja tre ba da bu de sve ta za sve tri kon fe si je. Me tal nu cr kvu na Ru mi ji po sta vi la je 2005.

SPC u Cr noj Go ri, uz po mo} he li kop te ra biv {e voj ske dr `av ne za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra. Na kon to ga usle di la su broj na re a go va wa iz islam ske i ka to li~ ke za jed ni ce u Cr noj Go ri, uz oce ne da je to atak na tra di ci o nal ne vred no sti pod ru~ ja Ba ra.

Pred stav ni ci sve tri kon fe si je, po tra di ci ji, sva ke go di ne u ju nu, na Tro ji ~in dan, za jed ni~ ki su na vrh Ru mi je iz no si li krst za ko ji se ve ru je da je pri pa dao du kqan skom kne zu Vla di mi ru. Go vo re }i o od no si ma Cr ne Go re i Sr bi je, Luk {i} je ka zao da su od no si dve dr `a ve na `a lost za hled ne li na kon od lu ke Cr ne Go re da pri zna ne za vi snost Ko so va, ali da su sa da ti od no si u uz la znom to ku, ukqu ~u ju }i i re a li za ci ju za jed ni~ kih eko nom skih pro je ka ta dve dr `a ve. „Po sto ji ko rekt na po li ti~ ka ko mu ni ka ci ja na ni vou pred sed ni ka dr `a va i ope ra tiv no, na ni vou mi ni star sta va. Od no si su u uz la znoj fa zi”, ka zao je Luk {i}.

Jan {a de man tu je uzi ma we pro vi zi je za {verc oru` ja QU BQA NA, BE^: Pred sed nik Slo ve na~ ke de mo krat ske stran ke Ja nez Jan {a de man to vao je na vo de iz kwi ge austrij skog is tra `i va~ kog no vi na ra Ri har da [naj de ra „Sce na zlo ~i na Hi po Al pe Adria”, da je uzi mao pro vi zi ju za {verc oru` ja u Hr vat sku.

Jan {a zbog to ga tra `i da slo ve na~ ka Vla da i Mi ni star stvo od bra ne ob ja ve do ku men ta ci ju o pro me tu i tran zi tu oru` ja, ko je je do le ta 1993. go di ne, bi lo oba vqe no na zah tev ta da {weg pred sed ni ka slo ve na~ ke vla de Ja ne za Dr nov {e ka, pre ne la je agen ci ja STA pi sa we ma ri bor skog li sta „Ve ~er”.

U svo joj kwi zi [naj der, po sve }e noj afe ri sa Hi po Al pe Adria

ban ci, tvr di da je Jan {a, kao ta da {wi slo ve na~ ki mi ni star od bra ne, uzi mao pro vi zi ju od 250.000 do la ra po bro du za oru` je ko je je i{lo u Hr vat sku, za vre me ra ta de ve de se tih go di na.

oru` je vred no 400 mi li o na do la ra, na vo di STA. Jan {a, u svom od go vo ru, tvr di da ne po zna je [naj de ra, ko ji ni je raz go va rao sa wim u ve zi sa kwi gom, a To mu li }e ve op tu `be na zi -

Biv {i pre mi jer i mi ni star od bra ne Slo ve ni je Ja nez Jan {a de man to vao tvrd we iz kwi ge austrij skog no vi na ra Ri har da [naj de ra da je, to kom ra ta u Hr vat skoj, uzi mao pro vi zi ju za {verc oru` ja u tu ze mqu U kwi zi se tvr di da su agen ti fran cu ske taj ne slu `be stu pi li u kon takt sa Ma ri nom To mu li }em, na vod nim lo bi stom Fra we Tu| ma na, ko ji je us peo da na ba vi

va „~i stom iz mi {qo ti nom”. Jan {a je do veo u pi ta we kre di bi li tet hr vat skog i fran cu skog dr `a vqa ni na To mu li }a, ko ji je bio [naj de rov iz vor in for ma ci ja,

za to {to je osu |en na go di nu da na za tvo ra, po sle ~e ga je po be gao u Fran cu sku da ne bi oti {ao u za tvor.

Kao mi ni star od bra ne bio sam je dan od pot pi sni ka do zvo la za pro met i tran zit voj ne opre me i oru` ja i sve te do zvo le se jo{ uvek na la ze u ar hi vi Mi ni star stva od bra ne”, pi {e Jan {a i do da je da ni ka da li~ no ni je bio u Lu ci Ko par, u ko ju su sti za li voj na opre ma i oru` je za od bra nu Slo ve ni je.

Opre ma je sti za la „za po tre be slo ve na~ ke od bra ne”, ali i za le gal ni tran zit, tvr di Jan {a. „Za sva ki tran zit oru` ja i voj ne opre me za Hr vat sku, uz slo ve na~ ko Mi ni star stvo za unu tra -

{we po slo ve i dru ge nad le `ne in sti tu ci je, sa gla snost je mo ra lo da ti i Mi ni star stvo od bra ne su sed ne dr `a ve. Ni ka da ni je bi lo ve za, ni po sred nih, ni ne po sred nih, iz me |u slo ve na~ ke i fran cu ske vla de, o ~e mu [naj der pi {e”, re kao je Jan {a.

Upu }e ni ne mo gu po ve ro va ti u ve ze iz me |u slo ve na~ ke i fran cu ske vla de za to {to je fran cu ska vla da u pe ri o du ras pa da biv {e Ju go sla vi je po dr `a va la Sr bi ju, a ne Hr vat sku, na veo je biv {i slo van ~ki pre mi jer i mi ni star od bra ne.

Tr go vi na oru` jem po ~et kom da ve de se tih ~e sto se u Slo ve ni ji na zi va „maj kom svih skan da la” za to {to su mno ge li~ no sti ko je se

Janez Jan{a

u okvi ru we ga po mi wu bi le ili su i da qe na vi so kim funk ci ja ma i wi ho ve ve ze uti ~u na slo ve na~ ku po li ti ku do da nas, na vo di slo ve na~ ka agen ci ja

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

dnevnik

Zimski do`ivqaji

K

ad sneg prekrije i obu~e prirodu u belo, najzabavnije je deci. Jednog vikenda sam iza{la napoqe sa sestrom i kom{inicom. Prvo smo se sankale. Zaka~ile smo sanke jedne za druge. Naglo smo okrenule sanke i sve tri smo popadale. Posle toga, trkale smo se kroz dubok sneg i svaka je vukla svoje sanke. Ugledala sam puno drve}a i oti{la do jednog. Grane su bile prekrivene snegom. Delovalo je da je stablo prekriveno tankim, malim, sjajnim, skoro nevi-

dqivm iglicama. Me|utim, nisam primetila da mi je sestra iza le|a. Prodrmala je granu i sneg s te grane je pao na mene. Wih dve su mi se smejale jer sam izgledala kao Sne{ko Beli}.

Ovaj dan je bio mnogo zabavan i nikada ga ne}u zaboraviti.

Ti ja na Zo ri}, III-5 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

No}ni ciganski ples Napoqu mrak, Hvata me san, A ispred vatre, Prizor divan...

Pogledam ja, kroz prozor tad, A sve je pusto, Sve je samo...

Iva Vui~i}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Krstarili smo Dunavom i Tisom

I otkud vatra, Tad mi u mislima?

I ona duga marama prozirna?

Pa, ne, ne i ne!

Ne mo`e to tako!

Tu maramu, ne mo`e nositi svako!

Pa ko je to?

Samo neko privi|ewe?

Tamo je sve pusto...

Vidim, vidim...

Pti~je perje gusto.

I, jo{ ne{to, Neko, Poigrava se senkom vatre, Crnom kosom zavodi, sve o{amuti!

Milica Bok{i}, II 1, O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Drugarstvo [ta je to drugarstvo?

Za{to ga nema?

Za{to sun~ev osmeh stalno drema?

Ali, do}i }e kad se pomirimo i sve {to je bilo zaboravimo.

Miladinka Pavlovi}, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

U

I opet je gleda, Crni vranac, vranac crni, Pa u mestu galopira, Ti{inu stopira.

I samo gleda, Pa gleda, o~ima crnim, Devojku crnu i gusti dim, [to oko vatre stoji verno.

Razlog za{to je drugarstvo nestalo, jeste zato {to je tvoje i moje prestalo!

I... jo{ jedno samo znaj: Drugastvo je najsjajnija zvezda, Drugarstvo je raj!

Ciganka ta, Ple{e elegantno, Koraci lete, Osmehuje se, {armantno.

I tako, U tamnoj, tamnoj no}i, Niko ne}e pro}i, Samo }e ciganka igrati tu, I vranac stopirati ti{inu zlu.

Tamara Mrkovi}, VI-1 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

J

ednog dana u~iteqica nam je rekla da }emo za nekoliko dana krenuti u novu avanturu, ali ovog puta brodom koji se zove „Zlatno srce”, od Novog Sada do Titela. Kada smo ~uli ovu divnu vest, mnogo smo se obradovali.

U sredu je osvauo ki{ovit i vetrovit dan, ali nas to nije spre~ilo da isplovimo iz luke u Novom Sadu. Brod je bio velik i lep. Salon - u~ionica, u kojem smo se udobno smestili, imao je velike prozore. Na desnoj obali Dunava pru`ao se prelep pogled na Petrovaradinsku tvr|avu. Svi smo bili veoma uzbu|eni i `eqni da upoznamo na{ kraj. Posebno je bi lo in te re sant no {to smo kroz zabavu i igru i u~ili. Tako smo nau~ili da se u Sremskim Karlovcima nalazi slavna i najstarija gimnazija u Srbiji. U starom Slankamenu su izvori lekovite slane vode i lesne zaravni. Nau~ili smo i za{to i kako cveta Tisa. To nije tiski cvet, ve} su to milioni `utih leptiri}a koji lete

nad Tisom. Kada smo stigli u Titel, do~ekao nas je veoma qubazan doma}in i pri~ao nam je o Titelu. Videli smo staru zgradu [ajka{kog bataqona i saznali kakav je bio wihov `ivot. A onda smo se popeli na Titelsi breg. Pogled je bio predivan. Ispod mene u{}e Begeja u Tisu, a u daqini Banat.

Mi na Ba~koj strani, poslali smo podzdrav svima u Banatu.

Kada smo se vratili na brod, na{ vodi~ i u~iteq Da~a organizovao nam je razne igre. Meni se posebno dopala igra kad smo se takmi~ili u udarawu ~vegera ping pong loptici. Prvo takmi~ewe je bilo izme|u de~aka i devoj~ica i naravno mi smo pobedile. Svi smo se smejali i zabavqali jer to uop{te nije bilo lako. A onda je Da~a pozvao na{e u~iteqice da se takmi~e za nas i rekao da }e u~iteqica koja pobedi osvojiti nagradu za svoj razred. A nagrada je bila da }emo oti}i u kabinu kod kapetana broda i svi imati priliku da upravqamo brodom. Sva deca, a ja po-

sebno, bili smo sre}ni. I znate ve} ko je pobedio, na{a u~iteqica! Skakali smo od sre}e, vikali i cikali, tap{ali i svi su nam zavideli. U~iteqica nam je rekla da smo joj mnogo pomogli jer smo je bodrili i navijali za wu.

U kabini kapetana broda je bilo zanimqivo. Pokazao nam je kako se upravqa brodom, nije bilo te{ko iako je kormilo veliko. Pogled na Dunav iz wegove kabine je veli~anstven.

Kada smo se vratili u salon, pomalo sam bila tu`na jer smo se pribli`avali Novom Sadu.

A onda jo{ jedno iznena|ewe.

Da~a je pogasio svetla i rekao da pogledamo kako izgleda na{ grad no}u. Na hiqade svetiqki je svetlelo ispred nas, a „Dugin” most, u prelepim bojama, nas je pozdravqao.

Bili smo na mnogo izleta i ekskurzija, ali ovo krstarewe Dunavom i Tisom pamti}u ~itav `ivot.

Ma ja Ze len ko vi}, III-A O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku

jednoj dalekoj zemqi `ivela je princeza Lada. @ivela je sre}no sa svojom porodicom. Ali jednog dana je princezu Ladu oteo zli ~arobwak. Lada je ceo dan sedela u visokoj kuli i plakala!

Zli ~arobwak je imao crni kaput, {e{ir i ~arobni {tapi}, bio je veoma ru`an i imao je zelenkastu ko`u. Oteo je prncezu Ladu jer nije htela da se uda za wega. Zli ~arobwak je mogao da se pretvori u troglavog zmaja koji pquje vatru! Ali ~arobwak nije bio nepobediv. Kad bi neko slomio wegov {tapi}, on bi se

pretvorio u pra{inu. Ali ~arobwak je imao jake mo}i i niko nikada nije uspeo da mu bar dotakne {tapi}. I zli ~arobwak je mislio da je wegov {tap dovoqno jak, ali odjednom se pojavio princ Marko! Borio se sa zlim ~arobwakom, ali nije uspeo da ga pobedi, a onda se setio da treba da mu slomi {tapi}.

Marko je tako i uradio i pobedio ~arobwaka i o`enio se s Ladom Le na Ru {kuc, II-D O[ „Jo `ev Ati la” No vi Sad

@eqana Dubaji}, II-1 O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Stra{no sam se upla{ila

S Edi Geci, V razred, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

va deca ovoga sveta mogu da se stra{no upla{e. Re~enica „Stra{no sam se upla{ila” nije sre}na, nego jako tu`na.

Mislim uvek da mi se ni{ta ne mo`e dogoditi, da sam jaka i izdr`qiva devoj~ica, ali nije tako.

I meni se jednom ne{to stra{no dogodilo. Mama me je poslala u prodavnicu da joj kupim neke stvari za ku}u, a tog dana je padala jaka ki{a. Krenula sam biciklom, mada mi je mama rekla da idem pe{ke, ali je nisam poslu{ala. Sipila je dugo ki{a, staze su bile jako klizave. @urila sam biciklom da bih pre stigla ku}i. Iz nekog dvori{ta je

istr~ao veliki pas, videla sam ga, ali nisam stigla da zako~im zato {to je bilo jako klizavo i pala sam. Stra{no sam se upla{ila, pas me je pogledao i pobegao. Pro{lo je nekoliko minuta,a ja sam jo{ bila u suzama. Jedna kom{inica me je videla iz dvori{ta i pri{la mi da pomogne. Podigla me je i odvela ku}i.

Ovo me je nau~ilo da slu{am savete starijih i da nam je wihova pomo} jako bitna.

Iva na Vu ki ~e vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

MOJA kU]A

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

27

Дечја соба – свет из бајке

С

Време је за прве баштенске радове У

шћа је код грмова засађених у посуде, јер у њима се земља услед дневних температурних мена брже загрева и хлади. Такве биљке за време хладнијих дана и ноћи треба заштитити тако што ћете их прекрити папиром, јутом или склонити на заштићено место. Како бисте убрзали цветање једногодишњих пењачица, добро их је у фебруару посејати у пластичне посудице, али због ниских температура још увек их држите у кући. Када то дозволи време, биљчице с кореном у земљи посадите на отвореном и оне ће процветати пре оних које су засејане директно у земљу. За садњу пењачица врло је важна припрема тла. Ако намеравате да их засадите покрај зида или ограде, засадите их удаљене барем 40 центиметара од зида и уз услов да је у окружењу барем један квадратни метар земље по коме ће корен моћи да се распростер у потрази за хранљивим тлом. Живицу треба засадити у ископану рупу дубине око пола метра, на чије дно успите око 20 центиметара квалитетног супстрата у комбинацији с компостом или природним стајским ђубривом.

очи очекиваног буђења вегетације, у фебруару почињу интензивни радови у винограду и воћњаку. Време је то и за припрему будућег врта и уређење окућнице. Само неколико сунчаних и топлијих дана у фебруару биће довољно да на дрвећу, воћкама и грмовима почну да терају млади изданци. Варљиво време, топлији дани и прилично хладне ноћи уобичајени за то доба године могу бити опасни за младе изданке који још нису отпорни на мраз и снег. Због тога је добро у приправности још увек имати јутене вреће, картон или неки други материјал за заштиту младица. Иако топли дани више нису ретки, у ово доба године сокови у гранама воћака и винове лозе још увек мирују. Због тога касно зимско раздобље треба искористити за формирање крошњи и трсова лозе како би у наставку године лакше носили очекивани терет листова и плодова. Крошњу младих стабала ваља формирати тако да се уз најмање напора и труда добију што виши и квалитетнији приноси.

У воћњаку и винограду Обликовану крошњу чине главне (примарне) гране из којих расту тање (секундарне) гране на којима ће израсти плодови и листови. Према свом распореду, главне гране могу пирамидално формирати крошњу, где средишња грана носи неколико бочних, или котласту крошњу коју чине 3-4 правилно распоређене главне гране. Обликовање крошње у доба мировања воћки знаћи резидбу, а она служи како би се формирали узгојни облици, али и повећању родности, тиме што се резидбом уклањају неродни изданци. Код орезивања винове лозе одбацују се сувишне (једногодишње) младице, а оставља толико родног дрвета колико је потребно да чокот издржи очекивано оптерећење те уз добар род формира добре младице за идућу годину. Код ста-

Собно биље

ријих насада у ово време је добро одсећи старе, дебеле и квргаве изданке, као и оштећене делове, како би се трс обновио и како би се повећала његова родност.

У башти Фебруар је право време за прво годишње орезивање живице. Ако се проредила, добро ју је орезати нешто темељитије и ослободити простор за младе гране. Док још нема других послова, добро је сада одабрати грмолико и украсно биље које планирате да садите у марту. Споменута опасност од замрзавања младих изданака услед дневних промена температуре или мраза че-

К

Из подрума, где је презимило, собно биље крајем фебруара треба изнети на светлије место и исећи га кратко, како би се ослободио простор за развој младих изданака. То се односи на пеларгоније и висеће карамфиле, као и на изданке прошлогодишњих фуксија које треба скратити на пола. Резидба ће омогућити поновно обликовање фуксије, а осигураће и снажан раст младих изданака на којима ће се формирати цветови. Ако желите да узгојите сопствене саднице украсне коприве, кадифе или украсне жалфије, фебруар је време за сетву. Амарилис треба редовито заливати и по потреби дохрањивати ђубривом за цвеће у раствору, а зумбуле и лале засађене у собним посудама добро је заливати и када прецветају, како бисте их касније могли да засадите у башти.

вакоме од нас је потребан простор којег можемо назвати својим, па макар се радило само о малом кутку у једнособном стану. Исто се односи и на најмлађе чланове породице, за чији је раст и развој од велике важности имати сопствени кутак – мира, весеља и сигурности. Приликом планирања дизајна дечијих соба, прво треба размишљати о функционалности – свакодневним активностима детета и намештају, као и о додацима који ће помоћи у обављању тих активности и учинити их што пријатнијим. Ако се ради о просторији већих димензија, пожељно је поделити је на ‘зоне’ за различите активности – спавање, храњење, играње и/или дружење са пријатељима, учење – а у случају да двоје или више деце користе исту собу, било би добро да свако од њих буде „власник” свог кутка за чију ће уредност бити задужено.

Намештај, тканина, боја Приликом избора намештаја, тканина, боја или тапета за зидове, потребно је имати на уму да ће све површине у дечијем царству бити вишеструко ‘украшене’ комадићима хране, капљицама (у најбољем случају) пића, цртежима, итд, зато су најприкладнији отпорни материјали који се лако чисте: на пример, боје за зидове отпорне на учестало прање. Такође, тврди подови попут квалитетно обрађених паркета препоручују се за собу малог детета, па их касније можете надопунити ,,веселим″ теписима и теписонима, усклађеним с декоративном шемом собе. Како деца одрастају, мењају се њихове потребе и активности, а те промене требало би да следи и сама опрема собе. На тржишту је могуће наћи мултифункционалне комаде намештаја, који се уз често минималне захвате прилагођавају узрасту детета.

Сигурност пре свега Врло је важна и сигурност, па је нужно обратити пажњу на изложеност свих електричних инсталација, расветних и грејних тела дечијем додиру, као и на смештај и могућност отварања прозора. Намештај не би смео да буде израђен од лако ломљивих материјала као што је стакло, а

препоручљиво је да оштре ивице столова, ормана, кревета, уступе место заобљеним. За спремање играчака, сликовница, и других стварчица потребна је адекватна опрема.

Фиоке, кутије, корпе

Ту су и пригушивачи светла, помоћу којих се јачина светлости једноставно смањује и повећава. Препоручује се да завесе на прозорима буду изван досега детета. Кад су млађа деца у питању, стона и подна расветна тела би лако могла да постану предметом за игру, зато се препоручује да плафонска (општаа или/и усмерена светлост), као и зидна

Сточићи слагалице

афе сточићи интересантним облицима и величином могу да унесу живост у сваки ентеријер, а начин на који се склапају и слажу може вам обезбедити више животног простора.

расветна тела буду главни извори вештачког осветљења. Такође, пожељно је комбиновати неколико различитих извора светлости, како бисте њиховим искључивањем и укључивањем прилагодили осветљење тренутним потребама и активностима детета.

Један испод другог, један у други, столиви који се развлаче, скраћују, продужавају... машта дизајнера нема границе, а на вама је да се одлучите за омиљену комбинацију.

Омиљене дететове предмете изложите на полицама, док преостале можете после игре ‘склонити на спавање’ у фиоке испод кревета, украсне кутије од картона, пластике или дрва, корпе, ормане... Боје у дечјим собама требало би да буду веселе и делују стимулативно на развој детета. Примарне боје (снажне нијансе плаве, жуте, црвене) уз додатак зелене – увек су добродошле, а занимљиво изгледају и жуто-зелена, љубичасто-зелена, црвено-бела, наранџасто-смеђа, плаво-бела, као и бројне друге комбинације.

28

ponedeqak28.februar2011.

GLOBUS / OGLASi

dnevnik

Најгласнија мачка на свету

У

познајте Смоки, чије је предење гласно као звук мотора Боинга 737! За љубитеље мачака, овај звук представља ништа друго, до осећање да је њихов љуби-

роватних 92 децибела, то је исти онај звук који се може чути при слетању Боинга 737. За оне мање упућене, „обична” мачка док преде, производи звук од 25 децибела.

мац срећан и задовољан. Међутим, када Смоки запреде, бржебоље се хватајте чепова за уши. Звук који она производи том приликом може достићи неве-

Њени власници, Рут и Марк Адамс, кажу да њихова 12 година стара љубимица може истовремено да надјача ТВ, радио шоу и телефонски разговор, за-

Хоћеш чашу воде или воду без чаше?

Т

ворац видеа који је за седам дана погледало скоро два милиона људи није познат, али је познато да је његов трик са водом која „стоји” без чаше, постао прави Интернет хит.

У овом клипу, младић изводи трик дајући јасна упутства како да га и сами изведете. Одговор на питање које се нико не би сетио ни да постави - „да ли нам је потребна чаша за воду?”, је „да, али не онако како сте мислили”. За извођење трика потребни су чаша, вода, картон, пешкир и пуно стрпљења. Прво што морате да урадите је да сипате воду у чашу, покријете је картоном, потом окренете чашу наопако, а онда извучете картон, па, наглим покретом на горе, уз увртање, подигнете и саму чашу.

Грицните на сопствену одговорност

П

априка „Инфинити” купује се уз обавезно здравствено упозорење. Паприка коју је у својој стакленој башти пронашао узгајивач Ник Вудс на Сковиловој скали врелине достиже чак 1.17 милиона, пише „Телеграф”. „Нисам ни покушавао да експериментишем са паприкама, али се очигледно десило да су се врсте у башти саме укрстиле”, рекао је власник стаклене баште из Грентема у Великој Британији. „Видео сам симпатичну, до тада непознату папричицу, и одмах је пробао. Првих неколико секунди сам осетио само пријатан укус сличан воћу, а онда ме је ‘звизнула’ љутина”, рекао је он. Вудс (39) каже да је мислио да му се грло запалило. „Почео сам да се тресем, добио сам вртоглавицу, замало да се срушим. Никоме не бих препоручио да тако изненада проба сирову паприку ‘Инфинити’”, рекао је он. „Инфинити” је званично уврштена у „Гинисову књигу рекорда” као најљућа паприка на свету, пошто је потукла претходног рекордера, „Бут џолокију” из Индије.

једно, својим предењем. Они овај „умилни” звук описују „као да јој се у грлу заглавио голуб”. Власници додају да њихова мезимица готово непрекидно преде, чак то успева да ради и док једе. Једино време када то не ради је док спава! Дајана Џонсон, из организације за заштиту мачака „Нортемптон”, која је упознала Смоки, остала је шокирана оним што је чула, и изјавила је да никада у животу није чула ништа ни слично томе, и да је Смоки у стању да својим гласом потпуно „угуши” конверзацију око себе. Из комисије Гинисове књиге рекорда су већ чули за овај мачји феномен, а њихов портпарол је изјавио, да уколико Смоки може да преде јачином већом од 80 децибела, то ће бити невероватно откриће, које ће је највероватније учинити најбучнијом мацом на свету. Симпатично или неподношљиво...то једино и најбоље знају само њени власници!

Чудовиште из... Видермара!

А

ко сте помислили да је поново реч о чувеном становнику Лох Неса, преварили сте се, ново језерско чудовиште држављанин је Велике Британије. Вест о мистериозном чудовишту из Лох Неса, додуше, у енглеској верзији, муњевито се шири Интернетом, од када је група кајакаша својим мобилним телефоном усликала нешто „чудно” на површини језера Виндермар.

мио, изјавио је: „Свака од грба се кретала синхронизовано, и пливало је веома брзо! Кожа му је била попут фокине, његов облик био је потпуно абнормалан, и дефинитивно није изгледало ни као једна животиња коју сам до сада видео”. Разуме се, фотографија је изазвала бројне расправе и низ контроверзи, од тога да је то још једна у низу измишљотина и прева-

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22925

На фотографијама се наводно види неколико грба, како се издижу изнад површине воде. Фотографије неодољиво подсећају на оне које су снимљене на већ чувеном Лох Несу, на којима се налази, ко други, него његов мистериозни становник, популарна Неси, пише часопис „Телеграф”. Према тврдњама ЦНТА-а, Том Пиклес (24), који је све то сни-

ра, па до тога да је тако нешто апсолутно немогуће. Међутим, људска машта и радозналост, поново су превагнуле, па се може рећи да је „Легенда о Неси” оживљена, само овога пута на другој локацији. Нама остаје још само да видимо како ће мештани крстити свог новог „суграђанина”, који ће по свој прилици постати нова туристичка атракција.

Bogdan B. Nikoli} PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

22592

IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7 - 9. Telefon 021/442-711.

22901

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom.

Telefon 063/47-57-65.

22889

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1.

Telefon 063/47-57-65.

22890

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

22891

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatia, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546. \583

28. 2. 2008 - 28. 2. 2011.

Nedostaje nam tvoj lik, glas i mudra re~.

Ostala su nam se}awa i bezgrani~na qubav prema tebi koju svakodnevno ose}amo.

Porodica.

22976

Istina je te{ka, tuga velika, re~i malo, a bola mnogo...

Opra{tamo se od drage kume

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22762

Milice Bjelice ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878

U srcu ostaje se}awe na divnu `enu.

Radovanka i Mirko Jovani}.

23016

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE Sedam je godina od kada nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav

ponedeqak28.februar2011.

29

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. februara, posle kratke bolesti preminuo na{ dragi

Posle te{ke i duge borbe sa bole{}u u 45. godini, usnula je du{a u Gospodu, predalo se srce na{e

Ivan Mato{evi} sanit. pukovnik u penziji

Vladi

Vreme ne le~i rane.

Se}amo ga se zauvek sa qubavqu, po{tovawem i tugom.

1937 - 2011. od Rokija sa porodicom.

Tvoja porodica: supruga Du{anka, }erka Tawa, sin Dejan sa porodicama.

Sahrana je danas, 28. 2. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ispra}aj je danas, 28. 2. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni najmiliji: Jelena, Milovan i Miqa.

22999

23015

22933

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav bratu

Zore Crni}

Vladimir Skalicki

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

3

Tvoji najmiliji: supruga Zagorka, sin Goran, unuci Uro{ i Vawa i snaha Slavica.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

22992

~ika Rajku

Radomiru Ru`i}u

Posledwi pozdrav i pomo}niku direktora

zahvalnost

dugogodi{wem

Zori Crni} 1966 - 2011.

od Draganovih drugova.

O`alo{}eni: brat Milan Ru`i} i snaja Katica sa porodicom.

Gane, Bebe, Pe|a, Nenad, Voja, Arsa i Kale sa porodicama.

23005

23010

Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Ili}.

23017

3

Posledwi pozdrav dragom

Na{oj dragoj koleginici

Rajku Imbrowevu

Posledwi sestri

pozdrav

3 jedinoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Radnici Geodetskog zavoda „Geoplan�.

23013

Zori Crni} Neka te an|eli ~uvaju. Tvoj vedar lik ve~no }emo ~uvati u na{im srcima.

Rajku Imbrowevu

Tvoje koleginice iz kancelarije: Vera, Mileva, Buba, Draga, Jela, Ila, Marija i Verica.

od porodica Srdanov.

3

3

Zori Crni}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. februara preminuo na{ dragi

Zora je svanula, suza je iz oka kanula. Zora je, nema te. ^uje{ li, ne mogu bez tebe. Sawam te, sve me jo{, sve me se}a na tebe...

Onaj ko se voli zauvek ostaje u srcu.

Po~ivaj u miru i spokoju. U mislima }e{ uvek biti sa nama.

1966 - 2011.

Sestra Vesna, zet Mi{a i tvoji Tijana i Milan.

23009

OG-1

23001

3

Posledwi pozdrav deveru, dedi i stricu

Posledwi pozdrav dediki

Zorici

Posledwi pozdrav prerano preminuloj i dragoj snaji

Rajko Imbrowev

od Vawe i Mi{e sa porodicama.

Zora Crni}

1932 - 2011.

Isidoru Joci}u

Rajku Imbrowevu

Sahrana je danas, 28. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

dipl. ecc. i ing. geodezije Isidora, Jovana, Nikola, Boban Milivojevi} i Jelica i Miodrag Joci}.

O`alo{}eni: Leksa, Novak, Vesna i Rajko Ibrowev.

22998

O`alo{}eni: supruga Verica, sin Dragan, snaja Milka, unuci Nino i Pavle.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. februara posle duge i te{ke bolesti prestalo da kuca srce mog `ivotnog saputnika

Tvoj Mi{ojica.

Po~ivaj u miru.

OG-1

Neme vi{e moje Zore.

Zora je simbol ra|awa novog dana i sunca na obzorju.

Tvoje je sunce za{lo, a du{u je prekrila tama.

Kada, du{o moja, ugleda{ svetlost, znaj da je to sunce Raja koje te obasjava.

23011

1966 - 2011.

Qubav i se}awe na tebe `ive}e u srcima onih koji te vole i koje si ti volela.

Tvoj dever Steva Marin sa porodicom.

23000

23007

3

Zori Crni}

Posledwi pozdrav

23002

3

3

3

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji i ujni

Posledni pozdrav prerano preminuloj na{oj dragoj snaji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

Zorici Crni}

Isidora Joci}a

Zori Crni}

Zori Crni}

1935 - 2011.

Vreme i mesto sahrane bi}e naknadno objavqeni.

O`alo{}ena supruga Olga - Brana sa rodbinom.

22997

od porodica: Qubi~i}, Mladenovi}, Tomin i Sabo.

Zori Crni}

1966 - 2011.

1966 - 2011.

Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: Goga, Andrea i Duwa.

Porodica \or|evi} iz Negotina.

Neka ti je ve~na slava i po~ivaj u miru.

Tetka Desa i Janko.

23008

23004

23003

23012

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.05 01.50 02.15

tv program

ponedeqak28.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови На трагу природе Бајко квиз Вести Знање Знање имање Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Таблоид Вести Живопис На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пилетина Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија Дуел струна Центар света Војвођански дневник Космос Микијева кујна Момци из комшилука, филм Шопену у част Живопис: Мали људи Имам једну жељу

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Дигитални свет Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Иза мреже Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

Нина Мартиновић

Космос Ко смо у односу на простор у којем живимо и који зовемо својим домом? Шта су еколошке или здраве куће? Гости: проф. др Слободан Крњетин, професор на ФТН-у на Одсеку за архитектуру, грађевину и за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, архитекта Христивоје Павловић, председник Удружења „Лепенски вир“ и Миливој Пејин, инжењер саобраћаја који је саградио прву еколошку кућу у Новом Саду. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30)

06.40 07.00 08.25 08.55 09.25 10.25 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица (мађ) Поглед са љуљашке, филм Бразда (мађ) Мађарска народна музика Безимени, док. филм (мађ) Кора без стида, филм Путеви наде Вести (мађ) Трио Микијева кујна Чари риболова Хало ТВ, породични магазин (мађ) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Разговор с поводом (мађ) Лака женска, филм Јермолови ТВ Продаја

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Доктор Ху Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Московска сага Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Московска сага Доктор Ху

09.00 10.00 11.00 13.15 13.45 14.15

АТП Дубаи, финале Фул Тилт покер Холандска лига: ПСВ – Ајакс Преглед НХЛ Ускијавање Карлинг куп, финале: Арсенал – Бирмингем НБА: Оклахома Сити – ЛА Лејкерс Прави НБА Студио Тенис Холандска лига Премијер лига Премијер лига: Стоук - ВБА Фул Тилт покер Преглед Премијер лиге

16.00 17.45 18.30 18.45 19.45 21.00 23.00 00.00

dnevnik

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 часова могућ је пренос седнице Скупштине Републике Србије

Слобода Мићаловић

СЕРИЈА

Рањени орао Главна јунакиња Анђелка, у потрази за љубављу и својим местом у друштву, долази у сукоб са конзервативним схватањима патријархалне средине. Улоге: Слобода Мићаловић, Иван Босиљчић, Војин Ћетковић, Ненад Јездић, Драган Николић, Нела Михаиловић, Маринко Маџгаљ Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.51 10.08 10.12 10.43 11.14 12.00 12.15 12.30 12.37 12.50 13.34 14.35 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.27 19.01 19.30 20.05 21.03 22.10 23.05 23.09 23.55 00.10 00.18 01.04 01.19 03.06 03.10 04.05 04.35 05.18 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програ Бољи живот Шта радите бре Вести Лов и риболов Еко караван Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Пелине ђаконије Касл Глинени голубови, филм Задња кућа Србија Вести Високи напон Вести Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Песма плус Бинго Упитник Вести Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Преокрет судибине, филм Вести Упитник Око Лов и риболов ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.05 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 00.30 02.00 02.30 02.45 03.45 05.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Фатална отмица Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Вајат Ерп Филм: Флерт Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут Филм: Флерт

06.50 УНХЦР - повратак: Косово 07.05 У здравом телу 07.19 Кувати срцем: Др нела Михајловић 07.57 Пепа прасе 08.13 У ноћној башти 08.41 Алекс на мору 08.50 Тумачење књижевног дела 09.04 У сенци облака 09.17 Једна слика, једна прича 09.28 Метла без дршке 09.55 Досије икс и окс 10.09 Вреле гуме 10.40 Магазин Лиге шампиона 11.04 Еко рецепт 11.32 Живот са музиком 12.01 Оперске звезде Бољшој театра 12.57 Трезор 13.54 Тумачење књижевног дела 14.09 У сенци облака 14.22 Једна слика, једна прича 14.33 Метла без дршке 15.00 Досије икс и окс 15.07 Разгледница 15.33 Дворови Београда 16.00 Ово је Србија 16.32 Породични кругови 16.59 Неки нови клинци 17.58 Хокеј: СЛО лига, ХК Олимпија ХК Партизан, финале 3, пренос 20.10 Деца лептири 20.35 Мера за музику 21.05 Очајне домаћице 21.53 83. додела филмских награда „Оскар„ 23.20 Фест 2011, хроника 23.50 Сладакживот, филм

Деца лептири, две године касније Једна од 8.000 ретких и, за сада неизлечивих, болести је булозна епидермолиза, генетско обољење. Као и већина ретких болести и булозна епидермолиза се јавља од самог рођења. Због коже рањиве као лептирова крила ову децу називају „деца лептири”... Уредник: Јелена Мицић (РТС 2, 20.10)

06.30 07.30 07.45 08.00 08.01 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Маратон Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Отворени студио Милица² Вести Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм Доктор Хаус Вести Милица² Филм

Ед Харис

Неопходне ствари У градић у Новој Енглеској стиже извесни Лиланд Гонт и отвара антикварницу „Потрепштине”. Испоставиће се да је Лиланд Гонт у ствари сотона. Гонтова антикварница нуди чудну збирку најразноврснијих ствари, које су све редом предмет жеље локалних становника. Улоге: Макс фон Сидоу, Ед Харис, Аманда Пламер Режија: Фрејзер Кларк Хестон (Б92, 23.35) 06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.00 Наша мала клиника 14.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Црвено море 15.10 Најбоље године 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз:Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Атлантски океан 21.00 Инсајдер - Дебата 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Неопходне ствари 01.35 Укључење у Б92 Инфо

05.45 Тријумф љбави 06.30 Двор 07.00 Добро јутро Јована и Срђан 10.00 Двор 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Двор 14.00 Балкан парти 15.00 Двор 16.50 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.15 Курсаџије 18.30 Тереза 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-преглед дана 21.00 Двор- избор слушкиње и надзорника 21.15 Гранд - народ пита 23.00 Дистрекшн 00.00 Двор 01.00 Филм: На граници 02.45 Сити 03.00 Филм: Станица команча

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Ћирилица Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Забавни програм Јелена

Миломир Марић

Ћирилица Први заштићени сведок српске транзиције открива како је опљачкан, јер није био подобан да се обогати, да би потом упао у канџе домаћих и иностраних тајних служби, које су га извадиле из невоље и од њега направиле српског Џемс Бонда, који никад није откривен и за кога нико не зна. Зато је био присиљен да се у емисији појави као човек без лица, који једини сме да говори истину. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Шид, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak28.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Јелњна Перчин

СЕ РИ ЈА

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.45 00.35 02.35 03.25 04.15 05.15

Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Пепељуга, филм Шина: Краљица џунгле, филм Др Хаф Брачне воде Езо ТВ Молим те премотај, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00

Ово је цивилизација Путовања и открића Џингис Кан Ноћ сломљеног стакла Бо Брумел – тај дивни човек Свет новца: Свет по Гуглу Ко си заправо ти? Библијске загонетке Тајм тим година Фараони који су изградили Египат Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету Ми, Европљани Заборављена убиства 1066. Слика девојчице са напалмом Библијске загонетке Тајм тим година Фараони који су изградили Египат

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Зека Срећко Продавница играчака Чудовишта и пирати Путописна емисија Повратак Топера Марш на Дрину Колачић судбине Једнооки Џек Антони Зимер Пут око света Дворана греха Дневник једне навијачице Повратак Топера

06.00 07.50 09.20 11.10

Горко-слатко Љубав у четрдесетој Браћа Блум Принц од Персије: Песак времена Мисија на Марс Чаробни камен Веридба (2009) Џоова палата Царство порока Досадно на смрт - Бекство из тамнице Авионска пошта Жене у невољи Стјуарт: Живот уназад Мамут Мамурлук у Вегасу

13.05 14.55 16.25 18.10 20.05 20.55 21.25 23.00 00.40 02.10 04.15

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.12 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Крстарења светским лепотама, док. филм 11.05 Код Ане 11.15 Треће доба 12.00 Дневник 12.34 Море љубави 13.19 Пуна кућа Рафтера 14.20 Научна петица 15.00 Дарма и Грег 15.23 Глас домовине 16.00 Хрватска уживо 17.19 Пастел 17.28 8. спрат, ток шоу 18.16 Код Ане 18.29 Дневник плавуше 18.38 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Додела награда „Златна куна”, пренос 21.35 Грунтовчани 22.35 Дневник 3 23.20 Лица нације 00.15 Завршница пијанистичког такмичења Светислав Станчић 01.30 Ксена - принцеза ратница 02.10 Драги Џоне 02.35 Завршни ударац 03.20 Лажи ми 2

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 01.40 02.40 03.40 05.20

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Пандури новајлије Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Отета усред бела дана Филм: Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Добра жена Три реке Да ли знате ко сте? Добра жена Филм: Забава не престаје Поморска патрола

Нај бо ље го ди не Ла ле иза зи ва Ђу ку на дво бој ма че ви ма ка ко би вра тио Зла ти ну част. Лу ци ја тра жи Су за ни ну по моћ око пре но са дво бо ја ужи во. Су за на се по на да да ће је вра ти ти на по ло жај ди рек то ри це про гра ма, али Лу ци ја има дру ге пла но ве... Уло ге: Је ле на Пер чин, Иван Хер цег, Ни ко ли на Пи шек, Ксе ни ја Па јић, Енес Веј зо вић (Но ва ТВ, 20.00)

11

31

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.45 11.45 12.35 13.05 13.55 15.30 15.50 16.30 17.25 17.45 18.12 18.57 19.50 20.45 21.30 22.15 23.00 23.10 00.40

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Лепом нашом Оверланд 3, док. серија Мала ТВ Школски програм Само за љубав, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3, док. серија Црно пророчанство Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Крстарења светским лепотама, док. филм Хит дана Гле Завршни ударац Лажи ми 2 Дневник плавуше Само за љубав, филм Ноћни музички програм

Ме длин Кан

Са мо за љу бав

Сту дент ки ња Ка трин ка Ко вар, ко ја жи ви с ро ди те љи ма у Пра гу, ба ви се ски ја њем из љу ба ви, а у сло бод но вре ме, ка ко би за ра ди ла за џе па рац, ра ди као мо дел. Вр ло је ле па, па јој јед ном при ли ком при ђе ре ди тељ Ми рек Бар тош и по ну ди ма њу уло гу... Уло ге: Са на Вра, Сти вен Ко линс, Тре вор Ив, Бри џит Па квет, Ме длин Кан Ре жи ја: Мајкл Линд сејХоџ (ХРТ 2, 23.10)

07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.15 18.10 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

С ветром у леђа Интермецо 1 Вода Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Прелудиј за рат Студио Шандон Досије Дрезден Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Америчке луталице Сиквест ДСВ Отимачи потопљеног блага Пажња, пажња Поносни и проклети

08.00 10.00 11.20 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Заједничка тужба Побуна у кокошињцу Плачи слободо Клуб отмичара Плави у лицу Енџи Баскијат Бостонска браћа Слатка као трешња

Бри џет Фон да

Зма јев по љу бац Лиу Јин је ки не ски по ли ца јац ко ји сти же у Па риз ка ко би ло кал ном оде ље њу за су зби ја ње зло у по тре бе дро га по мо гао ухва ти ти ки не ског нар ко бо са и за у ста ви ти ње го вог са рад ни ка по зна тог по име ну Фран цу ска Ве за, а чи је пра во име је Ри чард... Уло ге: Џет Ли, Бри џет Фон да, Џе ки Кар јо, Макс Ра јан, Рик Јанг, Ло ренс Ешли Ре жи ја: Крис На хон (РТЛ, 22.00) 06.55 Драгон бол З 07.20 Мењам жену, док. сапуница 08.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 09.40 Вечера за 5 10.50 1001 ноћ 12.30 Клон 13.20 Аурора 14.50 Све што је битно 15.50 Кисмет 17.25 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид, 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.55 Езел 22.00 Змајев пољубац, филм 23.45 РТЛ Вести 00.00 Увод у анатомију 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас 03.10 ТВ премијера: Пороци Мајамија, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Справице будућности Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Чудовишта из реке Страствени риболовци Невероватна летећа чељуст Погранична полиција Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 09.30 10.00 11.15 12.15 14.00 15.00 16.00 17.00 18.15 18.45 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 23.30

Тенис Биатлон Скијашки скокови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Фудбал Најјачи човек Сви спортови Рвање Сви спортови Нордијско скијање Крос-кантри скијање

Divqi zapad na Detelinari ao ministar policije, zadu`en pride i za {pijunske poslove, morao je Aleksandar Rankovi} jo{ 1954. da nasluti {ta }e mu se desiti na Brionskom plenumu 12 godina kasnije. U skladu sa (deklarativnim) stavom dr`avnog vrha da se ulice ne nazivaju po `ivim li~nostima, novosadska Rankovi}eva je preimenovana u Narodnih heroja, a Kardeqeva u Bulevar revolucije.

Ova proklamacija, ipak, nije va`ila za Tita i Kardeqa, koji je svoj sokak dobio, istina ne opet u centru, ve} na periferijskom nasequ Adice. Kasnije je pripao Branku ]opi}u.

Zbog pove}anog interesovawe za bioskopske predstave, stvarane su velike gu`ve pri kupovini karata, pa je povremeno i milicija te{ko uspevala da odr`i red. Novosa|ani su godi{we prose~no gledali 16 filmova ili 1,3 mese~no, mada su ulaznice po~etkom 1954. poskupele sa 2 na 3 dinara. Dalekose`na je bila ta odluka gradske uprave da se razlika narednih godina upla}uje fondu za komunalnu izgradwu raznih kvartova.

Da projektuje kanalizacionu mre`u Novog Sada, koju je ve} koristilo oko 86.000 stanovnika, stigao je iz Berlina ekspert dr in`ewer Oto [efenfeld.

Na Kameni~koj adi (dana{wem Ribarcu), koja je tada stvarno bila ostrvo, formiran je pravi mali grad od sojenica, ali wegovi {orovi, kako nisu bili na udaru ideologije, dobijali su primerene i Le ki Ran ko vi }u od u ze li uli cu u No vom Sa du romanti~ne nazive: Smu|eva, Somova, [tukina, ni bokseri, pa i ~ak i no`evi. Usijanim glavama Deverikina ulica i [aranski trg. `eqnim dokazivawa povod je uglavnom bio isti – @iteqi 92 ku}e u divqem nasequ [angar po~e- izostanak simpatije neke devojke. Na Telepu je li su strahovati za svoju budu}nost kada su urba- najorganizovanija bila, odmah nakon oslobo|ewa nisti najavili da }e im ru{iti domove. ^im se profilisana grupa, upam}ena kao “Crna legija”. podigao nivo Dunava, do grada su se mogli preve- Godinu-dve kasnije formiran je i “@uti leptir”, sti jedino ~amcima. nazvan po britanskom krimi}u, prvom koji je poU bolnicu i domove zdravqa masovno su dovo- sle rata prikazan u gradu. Osnovani su da bi obra`eni qudi otrovani nehigijenski proizvedenim nili neotu|ivo pravo da idu na igranke i sli~na ili transportovanim ov~ijim sirom: na Futo{koj dru`ewa po teritoriji na koju su tapiju imali crpijaci ga je pazarilo 20, a Ribqoj ~ak 53 pacijen- nolegija{i. ta.

U potpunoj tajnosti po~eo je protiv wih 15. sepKako je u nedequ 15. avgusta temperatura sko~i- tembra proces u Op{tinskom sudu, jer je 2. jula, la na 37 stepeni, po pla`ama se hladilo ~ak 15.000 posle igranke na “E|{egu”, razuzdani, neformalgra|ana. Me|utim, ~esto su se davili neoprezni, ni vo|a grupe Radivoje – Rada Slavni} u~inio nenedequ dana kasnije, ~ak {to do tada nezamislivo: troje na Be}arcu. udarcima bokserom nokauMada je bilo ve} 15 godi- Na spektakularnom, ali u tajnosti tirao je dvojicu miliciona bajato, masovno je gledaodr`anom su|ewu 1954, ~lanovi nera. Jedan od wih se brzo no u Narodnom bioskopu osvestio, dva puta pucao u grupe huligana “Crna legija” sa remek-delo “Prohujalo sa Radu i ranio ga, dok mu je Telepa optu`eni su {to su vihorom”. Za samo ~etiri desetak pajta{a ekspresno gra|ane napadali bokserima, sedmice prodato je ~ak pohap{eno.

32.000 ulaznica. Velika je velikim lancima, federima s Tu`ilac je u svom izlanavala bila i za Fordovu gawu naglasio kako su crogromnom kuglom, kamama “Po{tansku ko~iju”, koja nolegija{i mirne gra|ane i korba~ima je istovremeno prikazivanapadali, osim bokserima, na u “Radni~kom” i “Ba~velikim lancima, federikoj”. ma s ogromnom kuglom, kamama i korba~ima. Tu`ePosle dugo natezawa, Dom JNA je kona~no ise- ni su se gr~evito branili, a Rada, koji je tada qen iz Banskih dvora u biv{i bioskop “Slavica” imao tek 21 godinu, posledweg dana saslu{awa i biv{i hotel “Sloboda”. prozborio je da ga svi ~uju: “Te{ko mi je”. Dobio U “Branko Baji}” promeweno je ime Kino-klu- je {est godina strogog zatvora. ba “Slavko Vorkapi}”, koji je nazvan po ~uvenom Te{ko je bilo utvrditi da li je “Crna legija” ameri~kom filmskom teoreti~aru i monta`eru. imala i svoje politi~ko opredeqewe. Nije opstaNekom ~istuncu iz gradske vlasti je smetalo ime jao stav kako su prowila{evski nastrojeni, mada ~oveka koji “slu`i kapitalisti~koj dr`ave”, pre- je jedino Rada bio Srbin. Pri~alo se da je prva mda je na{ zemqak. garnitura grupe posle Rezolucije IB pravila Spektakularna je tu~a izbila u kafani “Meksi- spisak nepodobnih gra|ana, o~ekuju}i dolazak soko” na Detelinari 11. avgusta. Izazvala ju je ban- vjetskih trupa. Navodno su uhva}eni sa eksplozida momaka koji su trenirali boks i imali tetova- vom na dunavskoj dolmi izme|u Bege~a i Futoga. `e s imenom svoje bande “Divqi zapad”. Da ra{~iWihovi desetkovani i demoralisani nasledniste nered, ~ak su morali da interveni{u milici- ci ve} su bili mnogo mawe agresivni, ~ak su u oneri na kowima, naoru`ani {majserima. “ferkama” ~esto dobijali te{ke batine. LiberaHuliganstvo je u Novom Sadu prosto eksplodi- lizacija paso{ke politike omogu}ila je mnogim ralo 1954. Igranke su retko prolazile bez krva- uli~nim (anti)herojima, nekoliko godina kasnije, vih tu~a, tokom kojih su letele stolice, kori{}e- odlazak na Zapad.

K

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak28.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак вам до но си по вољ не окол но сти у ка ри је ри. Од нос с прет по ста вље ни ма мо же би ти обо јен осе ћа њи ма, што ства ра ко ле бљи вост и не за до вољ ство. Мно го ак тив но сти у за тво ре ном про сто ру.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда би сте хте ли не што бо ље и зна чај ни је од оно га што већ има те? Ве не ра у зна ку Јар ца по ве ћа ва ва ше ам би ци је, али и са мо кри тич ност. Озбиљ ни сте и успе шни, па бу ди те упор ни и си гур ни у се бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. februar 2011.

Уко ли ко се осла ња те и ра чу на те на дру ге, ре зул та ти не ће би ти оче ки ва ни, већ сла би ји. Уко ли ко би сте да ра ди те са мо стал но, ни је упут но. Због то га имај те у ви ду да ово и ни је не ки по во љан пе ри од. Озбиљ ни сте, али у кон так ту с не ким нео збиљ ним осо ба ма, па бу ди те ре ал ни у по гле ду оно га шта вам је чи ни ти. Дра га осо ба вас на про сто обо жа ва, без об зи ра на то да ли то по ка зу је или ве што скри ва.

Бу ди те оба зри ви у ра ду с ту ђим нов цем, кре ди ти ма и ду го ва њи ма, са спон зо ри ма и не крет ни на ма. Ни је све она ко ка ко из гле да на пр ви по глед, а не из гле да ни ка ко. Мо гло би би ти и го ре. По слов на си ту а ци ја је не про ме ње на. У кон так ту с дру ги ма и у од но су на јав ност, оче куј те раз не вр сте шпе ку ла ци ја, до го во ра ко ји су на сла бим, ста кле ним но га ма и не по треб них рас пра ва.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Са ми са со бом функ ци о ни ше те све бо ље. У при ват ном по слу је све не из ве сно и ве о ма на пе то. Мо гу ћи су про бле ми с из вр ши о ци ма. Али и с ва шим здра вљем па се чу вај те ових да на.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За у зи ма те но ву по зи ци ју, ко ја вам до но си не ка но ва по знан ства, па и љу ба ви. При ја вам та све жа енер ги ја, осе ћа те се мла ђе и с ви ше во ље. Ба ви те се спор том јер је до бар за здра вље.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец и до но си вам про ме не рас по ло же ња и окру же ња. Не ко би да бу де у ва шем дру штву. Лич ним при ме ром по ка жи те де ци и оста ли ма ка ко тре ба ра ди ти и по на ша ти се.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ра ди те, чак и ка да не ма те до вољ но сна ге. Осло ни те се на сво ју не по гре ши ву ин ту и ци ју, али ослу шкуј те и ува жа вај те све оне осо бе ко је су уз вас. Љу бав не при че и три ко ви, фо ре и фа зо ни.

Мно го то га та ји те и од се бе са мих. Ка да би сте се би при зна ли сво је стра хо ве од гу бит ка сло бо де и све ли иде а ли зам на ре ал не осно ве, не ке дру ге, пра ве вред но сти би се ре а ли зо ва ле. Бу ди те сми ре ни.

Ово је вре ме ро ђен да на, за све умет нич ке и ро ман тич не ду ше. Има те две оп ци је: или ће те се уто пи ти у бе гу од ствар но сти, или ра ди ти и обо га ти ти се. Би рај те са ми, за се бе, али и за дру ге. Кра ћи пут.

TRI^-TRA^

Не у те шна V REMENSKA

PROGNOZA

С унчано

Vojvodina Novi Sad

Чи ни се да је ан га жман у жи ри ју „Аме рич ког идо ла” Џе ни фер Ло пез ја ко те шко пао јер је пе ва чи ца већ не ко ли ко пу та бри зну ла у плач. На кон што је је дан од так ми ча ра Крис Ме ди на, на пу стио шоу Џе ни фер се сло ми ла. Иако је Крис осво јио ср ца и жи ри ја и аме рич ке пу бли ке, за ње га ни је би ло ме ста ме ђу пр вих 25 так ми ча ра. Крис је, на и ме, све сво је на сту пе по све тио де вој ци Џу ли ни Ра мос, ко ја је при ко ва на за ин ва лид ска ко ли ца. На кон што су му са оп шти ли да не на ста вља так ми че ње Џе ни фер је бри зну ла у плач. То ни је пр ви пут да је пла ка ла пред ка ме ра ма. Не дав но ју је рас пла ка ла и јед на так ми чар ка сво јим ко мен та ри ма. Из ге ла да је Џе ни фер Ло пез ве о ма осе тљи ва.

1

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

2

S. Mitrovica

1

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

3

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

4

Ni{

3

Evropa Madrid

НО ВИ САД: На кон јут ња рег мра за, у то ку да на сун ча но уз де ли мич но облач но вре ме по под не. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 1 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон ју тар њег мра за, то ком да на сун ча но уз ма ло London обла ка по под не, а по Сре му је могућа ма гла пре под не. Ве тар уме рен ис Cirih точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -8 до -5, а мак си мал на од 1 до 3 сте Berlin пе на.

Be~ СР БИ ЈА: Ују тру мраз, а то ком да на де ли мич но облач но са сун ча ним пе ри о ди ма. Ви ше обла ка биће на ју го за па ду Ср би је, а сун ча ни је на се ве ру. Ве Var{ava тар уме рен ју го и сточ ни у по мо ра вљу и по ду на вљу, а у оста лим пре де ли ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем Kijev пе ра ту ра од -9 до -3, а мак си мал на од -1 у Ти моч кој Кра ји ни до 5 сте пе ни на Moskva ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак на о бла че ње по под Oslo не ко је се ши ри са ју га и условиће па да ви не нај пре на ју гу Ср би је у ви ду ки ше, су сне жи це и сне га. Дуваће уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. У сре ду St. Peterburg облач но и хлад ни је са сне гом по вре ме но. У че твр так пре ста нак па да ви на, а Atina кра јем сед ми це већином су во вре ме. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: За др жа ва ње хлад ног вре ме на, зах те ва опрез код хро нич них бо ле сни ка, уме ре не ак тив но сти и ре дов ну те ра пи ју. Мо гу ћи су гла во бо ља и вр то гла ви ца код ме те о ро па та. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. Са ве ту је се мак си мал на па жња у са о бра ћа ју.

12 12 7 4 4 5 -2

VIC DANA Ме да за бра нио пу ше ње тра ве у шу ми. Иде он та ко јед ном и ви ди не што се ди ми из во де. Гур не ру ку у во ду и из ву че зе ку, а зе ки не очи на ду ва не, цр ве не...

- Је ли, зе ко, је сам ли ре као да не ма ду ва ња?

- Џа бе, за нас ри би це то не ва жи - ре че зе ка.

-6 -8 -1 -10 14

Pariz

9

Minhen

3

Budimpe{ta

5

Stokholm

-1

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

138 (-8)

Slankamen

293 (-7)

Apatin

197 (-9)

Zemun

344 (-2)

Bogojevo

185 (-5)

Pan~evo

356 (-4)

Smederevo

502 (-2)

Ba~. Palanka 198 (-8) Novi Sad

217 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

275 (0)

S. Mitrovica

238 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

305 (0)

Beograd

291 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

302 (-6)

NERA

Hetin

190 (-44)

TISA

126 (-22)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

62 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja