Dnevnik 28.april 2010.

c m y

NOVI SAD

SREDA 28. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22702 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BOJAN PAJTI] I VERICA KALANOVI] IZGLADILI NESPORAZUME OKO RASPODELE NOVCA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

Koridor 10 gradi NIP, Vojvodini ostaje 4,2 milijarde dinara Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} dogovorili su se ju~e da }e se deonica Koridora 10 kroz Vojvodinu finansirati iz NIP-a. Istovremeno, 4,2 milijarde dinara,

NASLOVI

koje su za istu namenu ve} isplanirane u buyetu APV, bi}e preusmerene za projekte iz vojvo|anskih op{tina za koje prethodno nisu odobrene pare iz NIP-a.

str. 3

NOVOSADSKA POLICIJA JU^E UHAPSILA DEVOJKU I MLADI]A ZBOG PQA^KE BANKE

Politika 2 Hag ve}i problem od evropskog upitnika

Ekonomija 5 Najzad po~iwe izgradwa autoputa

Poqoprivreda 6 Mlinar opstaje jer prevozi drva

Novi Sad

Na Fejsbuku Tadi}u prete snajperom

8 Bioskopom „Jadran” upravqa Muzej Vojvodine 9 Fru{ka gora ~eka maratonce

Vojvodina

str. 2

11 Dobio fabriku bez radnika

Crna 12 Voza~u „audija” pet godina za pogibiju dve osobe

Boni i Klajd dolijali ekspresno

Dru{tvo 14 Postoji li profesorska mafija?

Najvi{a temperatura 20 °S

Foto: S. [u{wevi}

Ugodno

str. 13

Na Pozorju u~estvuje 27 predstava str. 25

SUMWIV UVOZ I BAHATI KLANI^ARI PODAVI[E FARME I PILI]E

Kilo piletine i kilo hleba do{li na isto

str. 6

str. 15 – 20

SPORT

DA LI ]E PRO]I PREDLOG „GRADSKOG ZELENILA”

Na [trand za 60 dinara?

str. 7

VO[A I ZVEZDA I BEZ PUBLIKE @ESTOKO

VE^ERAS KO[ARKA[KI VE^ITI DERBI

NOVAK EKSPRESNO, VIKTOR PREOKRETOM

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLITIKA

sreda28.april2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE DOBIO OZBIQNO UPOZOREWE PUTEM „FEJSBUKA”

Tadi}u prete snajperom KOSOVO

Prioritet sudbina nestalih [ef Euleksa Iv de Kermabon istakao je, povodom obele`vawa Dana nestalih, da zna~aj rasvetqavawa sudbine nestalih na Kosovu ostaje jedan od najbitnijih zadataka kome Misija EU daje visoki prioritet. „Kr{ewe qudskih prava u pro{losti danas predstavqa jedan od najve}ih izazova za Kosovo“, rekao je De Kermabon.

Stiglo halo u [trpce Stanovnici [trpca i Osojana na jugu Kosmeta preksino} su dobili signal mobilne telefonije Telekoma „Srbija“, potvrdio je direktor Po{te na KiM Ran|el Nojki}. U tim srpskim enklavama signal mobilne telefonije iskqu~en je kada su specijalne snage Kosovske policijske slu`be u petak i u subotu demontirale gotovo sve predajnike srpskih mobilnih operatera ju`no od Ibra. Nojki} ka`e da su radnici Telekoma spojili prese~ene kablove jer specijalne jedinice Kosovske policije, kada su onemogu}ile rad predajnika, nisu odnele opremu.

Zanijer zabrinut Portparol Unmika Rasel Giki izjavio je da je {ef Misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer zabrinut zbog modaliteta koji su kori{}eni prilikom uklawawa predajnika srpskih operatera mobilne telefonije na Kosovu. Portparol Unmika je dodao da se mo`e o~ekivati da o ovom problemu izvesti Savet bezbednosti UN sredinom maja. Giki je pri tome naveo i da je u ovoj fazi najva`nije da se sve strane „anga`uju konstruktivno”, da bi na{le re{ewe koje ne}e {koditi zajednicama.

On je, ina~e, podsetio na to da je Unmik u nekoliko navrata tra`io od operatera koji nemaju dozvole da apliciraju za wih, ali oni to nikada nisu uradili. „Regulatorna agencija za telekomunikacije Kosova to vidi kao komercijalno pitawe, dok Srbi to vide druga~ije – kroz humanitarnu prizmu”, ukazao je portparol Unmika.

Podr{ka protestu U Kosovskom Pomoravqu i Gra~anici najavqeni su novi protesti Srba. Dr`avni sekretar Oliver Ivanovi} ka`e da Ministarstvo za KiM podr`ava mirne proteste Srba u znak negodovawa zbog iskqu~ivawa signala srpskih operatera mobilne telefonije. Ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati} zatra`ila je od Me|unarodne unije za telekomunikacije da reaguje povodom bespravnog uklawawa i ru{ewa baznih stanica srpskih operatera mobilne telefonije. Istovremeno, iz Pri{tine, zvani~nici me|unarodne zajednice i tamo{we Vlade ponavqaju da nije u pitawu pritisak na Srbe, ve} da je neophodno da na Kosovu rade samo legalni telefonski operateri.

Mora po zakonu U Briselu se ocewuje da `ivot obi~nih qudi na Kosovu ne sme biti ugro`en zbog uklawawa repetitora srpske mobilne telefonije i zato je od vlasti u Pri{tini zatra`eno da pomognu najpre onima koji su najte`e pogo|eni, izjavila je predstavnica za {tampu {efice diplomatije EU Ketrin E{ton Maja Kocijan~i~. Drugi izvor u EU rekao je agenciji Beta da „Euleks razume va`nost komunikacija za srpski `ivaq“, ali i da „isto tako smatra da neki predajnici mobilne telefonije nisu po zakonu mogli i daqe delovati“. U Euleksu se smatra, kako je objasnio, da delovawe operatera mobilne telefonije iz Srbije u delovima Kosova nije bilo u skladu s kosovskim zakonima, a nije se uklapalo ni u legalno stawe koje proisti~e iz Rezolucije 1244.

– Na Internet-mre`i „Fejsbuk“ pojavila se grupa „Tadi}u, xaba ti blindirana me~ka, kad otvori{ vrata, snajper te ~eka“ – saop{tila je ju~e u Skup{tini Srbije portparolka DS-a i narodna poslanica Jelena Trivan.

Ona je istovremeno pozvala sve dr`avne organe da najo{trije reaguju na najnovije pretwe koje su upu}ene predsedniku Tadi}u.

– O~ekujemo da reakcija dr`avnih organa bude naj`e{}a i najo{trija i da reaguju sve nadle`ne institucije, od bezbednosnih do pravosudnih. Tako|e, o~ekujemo o{tru reakciju i politi~kih partija i medija – izjavila je Jelena Trivan.

Kako je upozorila portparolka DS-a, u javnosti postoji ozbiqna „zamena teza krivaca i `rtava“, po{to se danas svi, ~ak i oni koji ugro`avaju tu|u bezbednost, pozivaju na to da su oni ugro`eni, „iako je jasno ko je danas u Srbiji ugro`en i zbog ~ega“.

– Predsednik Tadi}, Vlada i vladaju}a koalicija vode borbu protiv organizovanog kriminala i mafije i zbog toga su na udaru – nedvosmislena je Jelena Trivan.

Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} poru~ila je, pak, da }e, i pored ovakvih pretwi, „program dr`ave, Vlade i predsednika, bez obzira na sva nezadovoqstva kod onih ~iji se interesi kose s wegovom realizacijom, biti ostvaren”.

– Naravno da predsednik Republike, kao najeksponiraniji ~o-

vek ove politike, jeste u fokusu svih onih ~iji }e interesi biti osuje}eni. Ali uveravam sve da niko ne}e biti pokoleban u borbi protiv korupcije i kriminala, po{to pretpostavqam da iz tih izvora idu pretwe – istakla je Slavica \uki}-Dejanovi}, uz napomenu da bi bilo dobro da se oglasi i Odbor za bezbednost, shodno svojim ovla{}ewima.

– Za sada nisam imala nikakvih sadr`aja tog tipa na „Fejsbuku”.

Bude poneki komentar, ali ne u toj dimenziji – rekla je predsednica Skup{tine.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Neboj{a Ran|elovi} prime}uje da bi u „normalnim uslovima, okolnostima i dru{tvu, odgovor na pretwe i bez ikakve prozivke dale nadle`ene

MUP tra`i pomo} od Ministarstva pravde SAD Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije }e od kompanije „Fejsbuk” tra`iti podatke o grupi koja na toj dru{tvenoj mre`i preti predsedniku Borisu Tadi}u, saop{tio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, i dodao da je za to potrebna saradwa ameri~kih vlasti. „Obrati}emo se Ministarstvu pravde SAD, bez ~ijeg naloga nije mogu}e dobiti te podatke“, rekao je Da~i}. On je dodao da je bezbednost dr`avnih funkcionera „na najvi{em mogu}em nivou“, kao i da je policija spremna da efikasno reaguje u slu~aju pretwi dr`avnim funkcionerima i drugim gra|anima Srbije.

Tu`ila{tvo intenzivno radi Zamenik vi{eg tu`ioca u Odeqewu za visokotehnolo{ki kriminal Sa{a Radulovi} izjavio je sino} da je u toku pretkrivi~ni postupak i da Tu`ila{tvo intezivno radi na otkrivawu ~iwenica povodom pretwi koje su putem „Fejsbuka“ upu}ene predsedniku Tadi}u. „Tu`ila{tvo veoma ozbiqno shvata ove pretwe i smatra da u ovakvim radwama postoje elementi krivi~nog dela ugro`avawa sigurnosti“, rekao je Radulovi}.

Po{to i sama ima profil na „Fejsbuku”, novinare je interesovalo da li je ne{to sli~no mo`da stizalo i na wenu adresu.

slu`be i organi kojima je to posao“.

– Me|utim, u dr`avi u kojoj je sasvim lako organizovati ubistvo

premijera, gde se nao~igled organa koji treba da se bave javnim redom i mirom ru{e objekti jedne parlamentarne partije, mogu da ka`em da svakoj pretwi, pogotovo ako se upu}uje {efu dr`ave, treba pri}i i shvatiti je krajwe ozbiqno – kategori~an je Ran|elovi}.

I funkcioner NS-a Miroslav Marki}evi} osudio je pretwe i pozvao dr`avne organe da reaguju u skladu sa zakonom.

– S tim {to imam jedan dodatak: da tu ne bude dvostrukih ar{ina.

O~ekivao sam takvo isto pitawe medija pre jedno mesec dana, kada je s „Fejsbuka” bilo pretwi Velimiru Ili}u, no niko nije reagovao. Pozdravqamo reakciju dr`ave kad se radi o novinarki Bran-

kici Stankovi}, ali tako treba raditi za svakog – ni po babu, ni po stri~evima, bio on obi~an gra|ani, predsednik, ministar, poslanik... – rekao je Marki}evi}.

Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi} ka`e da ta stranka osu|uje pretwe predsedniku Srbije, kao i pretwe upu}ene bilo kom gra|aninu.

– U ime SRS-a mogu da ka`em da niko od na{ih poslanika, funkcionera ili ~lanova ni na koji na~in nije doprineo tome da se predsedniku Republike preti, a MUP i nadle`ne bezbednosne slu`be bi trebalo da rade svoj posao i utvrde sve ~iwenice i okolnosti vezane za ovaj slu~aj – nagla{ava Martinovi}. S. Stankovi}

„DNEVNIK“ SAZNAJE: E[TONOVA I FILE NE DOLAZE 2. JUNA U GLAVNI GRAD BiH AKO TAMO NE BUDU MINISTRI SPOQNIH POSLOVA SRBIJE I KOSOVA

Bo`idar \eli} i Franko Fratini

[EF ITALIJANSKE DIPLOMATIJE VERUJE U NAS, ALI DA LI MI DOVOQNO VERUJEMO U SEBE

Hag ve}i problem od evropskog upitnika kriminala i reforma pravosu|a.

Uverewe italijanskog {efa diA to su pitawa koja i jesu najte`a plomatije Franka Fratinija da na na{em putu ka ~lanstvu u EU – bi Srbija mogla dobiti status izjavila je Maja Bobi} za Radio kandidata za ~lanstvo u EU najka„Slobodna Evropa”. snije do sredine 2011. godine otvoS druge strane, Neboj{a Sterilo je i pitawe koliko smo fanovi}, ~lan Predsedni{tva spremni za taj korak. Ono {to je SNS, ka`e da vlast nema najboqu izvesno, “zeleno svetlo” za Srbiju strategiju za ulazak u EU. iz Brisela i ovoga puta zavisi od – Pla{im se da se u najve}oj meHaga. Naime, pozitivan izve{taj ri vlast samo deklarativno zalaha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca `e za EU, dok je upravo suprotno u junu trebalo bi da otvori prona svim frontovima: po~ev{i od stor za ratifikaciju SSP-a i da slobode medija, preko gr~evite omogu}i Savetu ministara da kanborbe protiv opozicije, pa sve do didaturu Srbije prosledi Evropekonomskih mera koje su tako sposkoj komisiji. Tada bi EK mogla da re i anemi~ne. @ao mi je {to }e Vladi Srbije u septembru uputi upravo ta nespo~uveni evropski sobnost Vlade i upitnik. A neka od Najvi{e zavisi od wenih kqu~nih oko ~etiri hiqade de{avawa u Srbiji ministara uticapitawa koja }e stiti da Srbija mo}i u Beograd mogla `da ne bude spremna, ekonomski i bi da budu i ova: Imate li Ustavni u smislu dostizawa nekih drugih sud? Kakvi su odnosi sa susednim standarda, da se izjedna~i sa onim zemqama? Da li se razli~ito trezemqama koje su ve} u EU, bez obtiraju radnici u javnom i privatzira na dobru voqu zvani~nika iz nom sektoru?... Brisel, naime, poUnije – naveo je Stefanovi}. stavqa pitawa o funkcionisawu U svakom slu~aju, Vatroslav dr`ave u raznim oblastima – od Vekari}, ~lan Spoqnopoliti~ustavnog ure|ewa i vladavine prakog saveta Ministarstva spoqnih va, do poqoprivrede i nauke. poslova Srbije, ka`e da nesumwiMaja Bobi}, generalni sekrevo postoje {anse da 2011. postanetar Evropskog pokreta u Srbiji, mo kandidat za ~lanstvo u EU, ali veruje da na{a dr`ava ima adminiuz napomenu da }e ipak kqu~ biti strativnih i ostalih kapaciteta saradwa s Ha{kim trubunalom. da u veoma kratkom roku odgovori – Mawe }e to zavisiti od nekih na pitawa Evropske komisije. izra`enih podr{ki ove ili one – Naravno, to ne zna~i da smo mi zemqe a vi{e od onoga {to }e se dovr{ili sve te reforme koje }e de{avati u samoj Srbiji, posebno se ticati na{ih daqih koraka ka na koji na~in }e se rasplitati sa~lanstvu u EU. Ali to }e napraviradwa sa Ha{kim tribunalom. ti presek stawa i zapravo otkriti Jer, ukoliko bi se ta saradwa najve}e slabosti u tom procesu i okon~ala, onda mislim da su {anse ono na ~emu bi Srbija trebalo u vrlo dobre – rekao je Vekanarednoj fazi mnogo intenzivnije ri}.Uostalom, na tom fonu je i juda radi. Mo`emo videti iz isku~era{wa Bramercova izjava data u stava drugih zemaqa, koje su u naSrebrenici da je hap{ewe Ratka predijoj fazi pristupa, da tih piMladi}a „prioritet za Ha{ki tawa ima mnogo, da su tu i borba tribunal, ali i za Srbiju”. E. D. protiv korupcije, organizovanog

Bez Jeremi}a i Hisenija samit sigurno propada (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku Ketrin E{ton i komesar za pro{irewe EU i dobrosusedsku politiku [tefan File obavestili su {efa {panske diplomatije Miguela Anhela Moratinosa da se ne}e pojaviti na konferenciju EU – Zapadni Balkan u Sarajevu 2. juna ako ne bude osigurano u~e{}e svih aktera, a pre svega Srbije i Kosova. Kako su „Dnevniku“ preneli izvori u evropskim institucijama, upravo zbog neizvesnosti dolaska svih pozvanih u Sarajevo, [tefan File nije `eleo ni da zajedno s Moratinosom, ~ija zemqa predsedava Unijom i koja je glavni organizator skupa u glavnom gradu BiH, potpi{e pozivnice koje }e biti poslate na adrese svih dr`ava EU i Zapadnog Balkana. Zbog toga }e pozivar na konferenciju biti samo {panski {ef diplomatije.

– Komesar File je izvukao pouke sa samita na Brdu kod Krawa. Zato je ovog puta mnogo oprezniji i pre nego {to potvrdi svoje prisustvo u Sarajevu `eli ~istu situaciju da se ne bi ponovile spekulacije vezane za neu~e{}e predsednika Evropskog saveta Hermana van

[panija strahuje da }e joj nogu podmetnuti najglasniji sponzori kosovske nezavisnosti Rompuja na skupu u Sloveniji – ka`e za „Dnevnik“ izvor blizak okru`ewu ~e{kog komesara.

Kako saznajemo, u krugovima organizatora skupa postoji bojazan da }e najglasniji sponzori kosovske nezavisnosti ohrabriti Pri{tinu da zauzme tvrd

stav i da se ne pojavi u Sarajevu. To bi imalo za posledicu izostanak i nekih drugih u~esnika konferencije, dok bi neke kqu~ne zemqe EU poslale na sastanak ni`e funkcionere, a ne ministre spoqnih poslova, kako je predvi|eno. Dakle, problem nije samo u tome da li }e na Sarajevsku konferenciju do}i ministri spoqnih poslova Srbije i Kosova – Vuk Jeremi} i Skender Hiseni – ve} i koga }e dr`ave ~lanice EU poslati u Sarajevo. Jer, ako na obele`avawu desetogodi{wice Samita u Zagrebu, s kojeg su poruku o evropskoj budu}nosti regiona uputili {efovi dr`ava i vlada, umesto ministara spoqnih poslova budu za stolom sedeli dr`avni sekretari i politi~ki direktori ili ~ak ambasadori dr`ava ~lanica EU u BiH, to }e samo po sebi biti neuspeh. @eqko Panteli}

VESTI Bezbedni smo Srpski ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna i da nema nagove{taja da zemqi prete napadi terorista. „U ovom trenutku nema indicija da u Srbiji mo`e do}i do ozbiqnih teroristi~kih akata“, rekao je Da~i} i naveo da su za ranije teroristi~ke napade na policajce na jugu Srbije odgovorne separatisti~ke grupe povezane sa teroristima na Kosovu i Metohiji.

Za sigurno nebo Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac i ambasador Danske u Beogradu Mete Kjuel Nilson otvorili su ju~e Operativni centar Komande vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije u Zemunu, za ~ije opremawe je ta dr`ava dala donaciju od 650.000

evra. Taj operativni centar, kako je objasnio [utanovac, neophodan je da bi nebo nad Srbijom bilo bezbedno i treba da omogu}i da se u veoma kratkom roku lociraju letelice koje se usled pada izgube iz radarskog poqa, a na osnovu prikupqenih podataka bi}e ubrzano spasavawe i prebacivawe u vojne i civilne bolnice ugro`enih putnika i ~lanova posade.

Bi}emo lideri Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac ocenio je da }e, zahvaquju}i ugovorima postignutim tokom wegove dvodnevne posete Kuvajtu, odbrambena industrija Srbije biti najve}i izvoznik od Ankare do Be~a. „Postignuti su impozantni ugovori koji }e biti zamajac razvoja i Srbije i regiona“, kazao je [utanovac, ali nije precizirao o kakvim se ugovorima radi.

KEP u Ni{u Tokom posete predstavnika Kancelarije za evropske poslove Vlade Vojvodine kolegama iz Kancelarije za evropske poslove grada Ni{a razmatrana je mogu}nost u~e{}a u zajedni~kom projektu s partnerima iz Velike Britanije.

U pitawu je, naime, projekat vredan milion evra koji obuhvata oblast energetske efikasnosti, kao i podizawe kapaciteta na{ih institucija u pomenutoj oblasti. Kako je najavqeno, na osnovu potpisanog sporazuma o saradwi dveju kancelarija za evropske poslove u narednom periodu se o~ekuje i daqe razvijawe partnerstva, i to na planu edukacije, zajedni~kih nastupa u zemqama Evropske unije, kreirawe zajedni~kih projekata i promocija mogu}nosti za finansirawe kroz projekte finansirane iz fondova EU.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda28.april2010.

3

BOJAN PAJTI] I VERICA KALANOVI] IZGLADILI NESPORAZUME VEZANE ZA RASPODELU NOVCA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

POSLANI^KE TEME

Op{tine prevode dopise Pripadnici nacionalnih mawina ~iji je jezik u slu`benoj upotrebi u nekoj op{tini, mo}i }e da se obrate republi~kom organu i dobiju odgovor na svom jeziku. To je svojim amandmanom na izmene Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma predlo`io Odbor za pravosu|e i upravu, zahtevaju}i da ne postoji obaveza da mawine broje dva odsto stanovni{tva u Republici.

Poslanica LSV-a Olena Papuga izrazila je zadovoqstvo {to se ovakvo re{ewe predla`e, ali je zamerila {to woj nije dozvoqeno da upotrebi svoj amandman jer je ona ideju inicirala, ali zahtevom da ova prava va`e za “tradicional-

ne mawine”. Potpredsednica Skup{tine Judita Popovi} (LDP) pitala je, pak, zbog ~ega se sprovo|ewe ovog prava realizuje preko lokalnih samouprava. „Nepotrebno komplikujemo i kad imamo dobre namere. Ovde pravimo probleme na drugoj strani: ne vidim mehanizme kako }e lokalne samouprave realizovati ovo na {ta ih zakon obavezuje i po kojem sistemu”, rekla je Judita Popovi}, zapitav{i da li je bilo jednostavnije da organ koji je u obavezi da dostavi dopis lokalnoj samoupravi na prevo|ewe, preuzme na sebe obavezu da na|e sudskog tuma~a za jezik nacionalne zajednice.

Problemi Pan~evaca Poslanik SRS-a Petar Joji} pitao je Vladu da li }e tra`iti naknadu {tete od 45 miliona evra, po{to je nova fabrika pan~eva~ke Azotare, za prozivodwu “karbamida 2”, demontirana i prodata u inostranstvu. „U pan~eva~koj Azotari je raskinut ugovor i dobro je {to ponovo radi. Me|utim, radnici i dr`ava o{te}eni su za 45 miliona evra. Da li }e se pokrenuti odre|eni postupak za obe{te}ewe?”, pitao je Joji}. Ovaj poslanik ukazao je i na problem koji Pan~evci imaju zbog nadvo`waka i pitao kada }e on, kao veza izme|u Beograda i Rumunije, biti saniran, jer ote`ava saobra}aj na tom pravcu u celom ju`nom Banatu.

Kad mo`e Miladin...

U Skup{tini Srbije ne smiruju se strasti nakon {to do javnosti dospelo da je s prijavnice srpskog parlamenta u sud sprovedena prostitutka za kojom je raspisana poternica. Pri~a je oti{la korak daqe kada je u medijima osvanulo da je kontroverzna posetiteqka i{la u klub SRS-a kod poslanika Sulejmana Spaha. Funkcioner SRS-a Aleksandar Martinovi} „odgovorno tvrdi da `ena osumwi~ena za prostituciju, koja je u februaru uhap{ena na ulazu u parlament, nije i{la kod poslanika radikala“, kao i da je razgovarao sa Spahom i da mu veruje na re~ da s tim nema veze. Oglasila se i predsednica Skup{tine Slavica \u-

VESTI Jo{ nije gotovo Op{tinska izborna komisija u Aran|elovcu poni{tila je glasawe na jednom bira~kom mestu, i tamo }e ono biti ponovqeno u nedequ, 2. maja. Po re~ima predsednika OIK-a Ivana Petrovi}a, glasawe se ponavqa zbog toga {to je u glasa~koj kutiji prona|eno vi{e glasa~kih listi}a nego {to je bilo upisanih bira~a. Na tom bira~kom mestu SNS i DS su dobili jednak broj glasova, po 201, druga je bila koalicija oko SPS-a sa 116. Podsetimo, pobedu u Aran|elovcu odneo je SNS, ali }e op{tinsku vlast najverovatnije formirati koalicija koja ~ini i Vladu Srbije: DS, SPS, SDPS–G17 uz podr{ku LDP-a.

Sva|a u Kragujevcu Predsedni{tvo stranke "Zajedno za Kragujevac" odlu~ilo je da povu~e svoje ~lanove i ne u~estvuje vi{e u radu Saveta vladaju}e koalicije zbog postupaka odbornika Demokratske stranke koji su na posledwe dve sednice glasali protiv zna~ajnih predloga. Savet je, ina~e, politi~ki organ u ~ijem radu u~estvuju "Zajedno za Kragujevac", G17 plus, DS, SPO i SPS. Portparol stranke "Zajedno za Kragujevac" Zoran Pal~i} rekao je da odluka o istupawu ~lanova te stranke iz Saveta ne zna~i raspad koalicije. U Skup{tini grada stranke "Zajedno za Kragujevac" i G17 plus imaju 41 odborni~ki mandat i za apsolutnu ve}inu nedostaju im jo{ tri glasa. Od ostalih koalicionih partnera, odborni~ka grupa DS–SPO-a ima 14 mandata, a SPS–PUPS-a osam.

ki}-Dejanovi}, navode}i da “parlament ima otvorena vrata za sve gra|ane i da oni imaju potrebu da zbog razli~itih pitawa do|u kod izabranih predstavnika i s wima razgovaraju“. „Naravno da me zanima ko ulazi u Skup{tinu, ali poslanici moraju biti dostupni svim gra|anima svakog trenutka i ne mogu imati funkciju organa istrage”, napomenula je Slavica \uki}-Dejanovi}. Poslanik LDP-a Neboj{a Ran|elovi} ukazuje na to da „od kada je od pojedinih partija parlament progla{en za sigurnu ku}u za Ratka Mladi}a, i od kada je pru`io gostoprimstvo Miladinu Kova~evi}u, ne treba ni{ta da nas iznena|uje“.

S. Stankovi}

Vojvodini ostaje 4,2 milijarde dinara Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} dogovorili su se ju~e da }e se deonica Koridora 10 kroz Vojvodinu finansirati iz NIP-a. Istovremeno, 4,2 milijarde dinara, koje su za istu namenu ve} isplanirane u buxetu

Koridor 10 gradi NIP, dok }e se rebalansom buyeta APV stvoriti uslovi za realizaciju prioritetnih projekata za potrebe lokalnih samouprava u Pokrajini APV, bi}e preusmerene za projekte iz vojvo|anskih op{tina za koje prethodno nisu odobrene pare iz NIP-a.

U saop{tewu iz Vlade APV navodi se da je na sastanku u Banovini ministarka Kalanovi} obavestila Pajti}a da je, na osnovu predloga Ministarstva za NIP, Vlada Srbije u februaru usvojila odluku o raspodeli i kori{}ewu novca za realizaciju

Postignut dogovor: Bojan Pajti} i Verica Kalanovi}

projekata NIP-a, a kojom je u celini obezbe|en iznosu od 4,2 milijarde dinara za realizaciju projekta Koridora 10 Horgo{ – Novi Sad, sa saobra}ajnicom ipsilon-krak, koja povezuje grani~ni prelaz Kelebija s Koridorom i obilazi Suboticu. Na sastanku je stoga konstatovano da "vi{e nema osnove da iste pare i za iste namene planski budu i u buxetu AP Vojvodine za 2010. godinu". Zbog toga }e, kako se navodi, do}i do rebalansa buxeta APV

da bi se realizovali prioritetni projekti za potrebe lokalnih samouprava u Pokrajini.

Podsetimo, nakon odluke Vlade Srbije da se za finansirawe vojvo|anskih projekata odobri svega 1,83 odsto ukupnih sredstava planiranih u buxetu NIP-a, Pokrajinska vlada protestovala je kod resornog ministarstva. Od ministarke za NIP iz Banovine je zatra`eno da se preispita takva odluka, uz napomenu da ona nije u skladu sa Zakonom o nadle-

`nostima APV po kojem su pokrajinski organi nadle`ni da utvrde prioritetne projekte koji mogu konkurisati za novac iz NIP-a.

Naime, u Pokrajini su negodovali {to se me|u projektima iz APV, a koje je NIP prihvatio, nisu na{li oni koje je Vlada Vojvodine ocenila prioritetnim. Tako|e, pokrajinski ~elnici pozvali su se i na ustavnu odredbu kojom se Vojvodini garantuje najmawe sedam procenata od republi~kog buxeta, uz upozorewe na to da utvr|enom raspodelom novca iz NIP-a ne bi bila ispo{tovana ustavna obaveza da se najmawe dve tre}ine od navedenog ustavnog minimumama usmeri u kapitalne projekte u Pokrajini.

Poseta Banovini ministarke Kalanovi} usledila je dva meseca nakon ovog sporewa izme|u dva nivoa vlasti, a dogovor koji je ju~e postignut prakti~no je najavqen pre desetak dana. Tada je ministar ekonomije i lider G17 plus Mla|an Dinki} izjavio da }e nesporazumi izme|u Pokrajine i Ministarstva za NIP biti prevazi|eni.

B. D. S.

PREDSEDNICA VISOKOG SAVETA PRAVOSU\A DEMANTUJE OPOZICIJU

Mesarovi}: Nisam pritiskala Cvijana Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da vlast na sve mogu}e na~ine prikriva nezakonit izbor sudija, i dodala da se sprovodi „re`irana hajka protiv biv{eg sekretara Predsedni{tva Srbije, sada ~lana SNS-a Vladimira Cvijana, koji o~igledno ima dokaze da je reizbor sudija bio re`iran”. „Ta hajka poti~e direktno od ministarke pravde Sne`ane Malovi} i predsednice Vrhovnog suda Srbije Nate Mesarovi}”, ukazala je Dubravka Filipovski, dodaju}i da je takva reforma pravosu|a „udarila na temeqe dr`ave zbog na~ina na koji je sprovedena”.

S druge strane, Nata Mesarovi} je izjavila da je s Vladimirom Cvijanom samo

razgovarala, i to samo zato {to je on u svojoj pisanoj ostavci tvrdio da ima podatke o tome da je u Visokom savetu sudstva bilo korupcije prilikom postupka op{teg izbora sudija u Srbiji. "S wim sam razgovarala jer su ~lanovi Visokog saveta sudstva bili optu`eni za korupciju. On je u tom trenutku (10. marta ove godine) bio na ~inovni~koj funkciji, koja nije bila mala, i ako imate saznawa o tome da su ta upozorewa vi{e puta izneta predsedniku dr`ave, a da nisu doprla do nadle`nog tu`ila{tva, onda je normalan moj poku{aj da saznam o ~emu se tu radi", precizirala je predsednica Vrhovnog suda Srbije gostuju}i nateleviziji B-92.

FUNKCIONER SVM-a BALINT PASTOR ZA „DNEVNIK”

Polo`aj vojvo|anskih Ma|ara ne zavisi od vlade u Budimpe{ti Iako su svi lideri vojvo|anskih ma|arskih stranaka pozdravili ubedqivu pobedu Fidesa na parlamentarnim uzborima u Ma|arskoj, wihova o~ekivawa od nove vlade, koja bi uskoro trebalo da bude formirana u Budimpe{ti, nisu identi~na.

Predsednik Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara Andra{ Ago{ton veruje, naime, da }e nakon promene vlasti u Budimpe{ti vojvo|anskim Ma|arima biti olak{an put ka sticawu autonomije i dvojnog dr`avqanstva.

Predsednik Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara [andor Pal smatra, pak, da bi trebalo da do|e do promene politike zvani~ne Budimpe{te prema sunarodnicima u Vojvodini, a koja bi, po we– SVM ima dobre odnose i s Fimu, trebalo da zna~i podr{ku etdesom – kazao je Pastor, i podseni~koj autonomiji, kao i stavqatio na to da je lider Fidesa Vikwe veta na evropske integracije tor Orban u decembru pro{le goSrbije "ukoliko dine posetio vojje to potrebno u vo|anske Ma|are interesu ovda- Polo`aj vojvo|anskih da bi im pomogao u {wih Ma|ara". kampwi za sastaMa|ara pre svega Funkcioner Savqawe posebnog se re{ava u veza vojvo|anskih bira~kog spiska za Ma|ara i poslaizbor mawinskog Skup{tini Srbije nik u Skup{tini nacionalnog saveSrbije Balint ta.

Pastor, s druge strane, ima potpuNa{ sagovornik je dodao da zano druga~ija o~ekivawa. U izjavi to veruje da }e nova ma|arska vlaza "Dnevnik" on je ocenio da to da uzeti u obzir o~ekivawa vojvokoje stranke ~ine ma|arsku vladu |anskih Ma|ara. Me|utim, on kanema presudan uticaj na polo`aj `e i da Budimpe{ta ne mo`e bitvojvo|anskih Ma|ara. Pri tome nije uticati na polo`aj svojih suveruje da }e i ubudu}e odnosi iznarodnika u Vojvodini. me|u Srbije i Ma|arske biti na – To kakve je boje ma|arska vlanajvi{em nivou. Tako|e, kako je da ne}e bitno uticati na na{ ponaveo, o~ekuje i dobru komunikalo`aj zato {to se polo`aj vojvociju izme|u Fidesa i SVM-a. |anskih Ma|ara pre svega re{ava

u Srbiji, odnosno u Narodnoj skup{tini. Zbog toga nije od presudne va`nosti ko je u odre|enom trenutku na ~elu ma|arske vlade, ili koje stranke ~ine vladu u Budimpe{ti – ocenio je Pastor.

On je, za razliku od pomenutih politi~kih predstavnika ma|arske zajednice, uveren u to da nakon promene vlasti u Ma|arskoj ne}e biti nikakvih promena ni u pogledu stava te dr`ave prema vojvo|anskoj autonomiji.

– Autnomija Vojvodine je zagarantovana Ustavom Srbije, a {to se ti~e autonomije Ma|ara, imamo Zakon o nacionalnim savetima, i pitawe je samo kako }e se on primewivati. Ja ne o~ekujem od vlade Ma|arske da bitnije uti~e na de{avawa u Srbiji jer to i nije diplomatska praksa – kazao je Pastor.

B. D. S.

Ona je istakla da nikakve istra`ne radwe niti pritiske nije sprovodila prema Cvijanu, ve} da je on zamoqen – {to se, kako je napomenula, vidi i iz razgovora ili transkripta koji su medijima predstavqeni – da ako `eli i ako mo`e, ka`e o ~emu se tu radi. Nata Mesarovi} je istakla da je normalno proveriti informacije „kada vam neko ka`e da su kr{ili zakon ~lanovi Visokog saveta sudstva, koji su uglavnom sve sudije, predsednik VKS-a, ministar pravde i predsednik nadle`nog odbora za pravosu|e". "I nisam dobila nikakve podatke", navela je Nata Mesarovi}, dodav{i da od nadle`nih organa o~ekuje da istra`e ko je snimao razgovor u slu`benim prostorijama.

E. D.

NACIONALNI SAVETI

^engeri na ~elu liste

pisu, vi{e od 80.000 gra|ana izjasnilo kao Jugosloveni.

Predsednik organizacije "Humentis" I{tvan [o{ predao je listu za izbore za Nacionalni savet vojvo|anskih Ma|ara. Naziv liste je "U Evropu kao vojvo|anski Ma|ari" a wen nosilac je pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila ^engeri. Na listi, koja ima 35 imena, su i Gabor Lodi, Aniko Jankeli}-@iro{ i Tama{ Tot, kao i novinari Jano{ Haxi, Oto Sakala{, Magdolna Mi{kolci, biznismen ^aba Uri i umetnica Izabela Gu`vaw. Ministarstvo za qudska prava i nacionalne mawine do sada je proglasilo listu Saveza vojvo|anskih Ma|ara „Ma|arska sloga”, kao i listu „Evo ruke za ma|arsku zajednicu – gra|anski pokret – Zoltan Buwik i Laslo Rac Sabo”. Podsetimo, kampawa za izbore, koji }e biti odr`ani 6. juna, po~iwe danas.

Izbori za Savet bo{wa~ke zajednice bi}e izbor izme|u probeogradskog koncepta, koji stremi asimilaciji Bo{waka, i bo{wa~ko-sanxa~kog, koji je autenti~an, izjavio je nosilac liste Bo{wa~ke kulturne zajednice muftija Muamer Zukorli}. „Ovo }e biti svojevrstan referendum gde }e se Bo{waci izjasniti da li prihvataju taj probeogradski koncept koji je poltronski, snishodqiv i koji nije u interesu Bo{waka, ili }e se odlu~iti za na{ koncept. To je koncept afirmacije i o~uvawa na{eg identiteta, a u odnosu na dr`avu Srbiju – partnerski odnos”, naveo je Zukorli}.

Gde su Jugosloveni U Subotici je pokrenuta inicijativa da se u Srbiji formira nacionalni savet Jugoslovena, a od Ministarstva za qudska i mawinska prava zatra`eno je mi{qewe i upustvo kako bi se ovo pravo {to pre ostvarilo. Po re~ima ~lana inicijativnog odbora Miklo{a Olajo{a Na|a, ovakva inicijativa je u skladu s Ustavom Srbije, zakonom i evropskim standardima, iako je, dodao je, jasno da ne mo`e biti ostvarena do predstoje}ih izbora za nacionalne savete nacionalnih mawina, koji }e biti odr`ani 6. juna. Inicijativni odbor tako|e tra`i da tokom popisa stanovni{tva slede}e godine bude omogu}eno da se gra|ani Srbije, koji to `ele, izjasne kao Jugosloveni. Podsetimo, u Srbiji se, po posledwem po-

Mi ili oni

Pritisak socijalista Predstavnici Nacionalnog saveta vla{ke nacionalne mawine optu`ili su predstavnike Socijalisti~ke partije Srbije u isto~noj Srbiji da preko Ministarstva unutra{wih poslova zastra{uje gra|ane vla{ke nacionalnosti jer lista SPS-a "Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe – Mileti} Mihajlovi} Ti}a" nema podr{ku. Potpredsednik Saveta Predrag Bala{evi} kazao je da su me{tani sela s prete`no vla{kim stanovni{tvom u okolini Petrovca na Mlavi, pozivani 21. aprila u kasnim popodnevnim ~asovima na informativne razgovore u MUP i dan kasnije ispitivani da li su se zaista upisali u bira~ki spisak vla{ke nacionalne mawine. "To dovodi u pitawe regularnost izbora za savete nacionalnih mawina...", rekao je Bala{evi}.

4

EKONOMIJA

sreda28.april2010.

KORI[]EWE ENERGIJE VETRA U VOJVODINI

Duva, ali struju jo{ ne pravi – Najve}i broj izdatih energetskih saglasnosti odnosi se na kori{}ewe energije vetra, me|utim, poslovi se ne realizuju daqe zbog problema na koje nailaze investitori. Pre svega, zbog toga {to nisu ura|eni planovi detaqne regulacije u lokalnim samoupravama. Namera nam je da kroz ovakve skupove pomognemo da se ti problemi re{e jer interesovawa za ovu vrstu investicija ima. Ukoliko sve bude i{lo po planu, do jese-

– Na mapi Evrope uo~i}emo veliki broj izgra|enih vetroelektrana, za razliku od mape Vojvodine, na kojoj imamo samo nazna~ene aktivnosti o potencijalnoj izgradwi, za koje su potpisani protokoli o saradwi – istakla je ju~e sekretarka Saveta za kori{}ewe energije vetra Nada Radovanovi}. – Najve}i broj vetrogeneratora bi se, na osnovu ovih protokola, realizovao u jugoisto~nom Banatu, ali ima interesovawa da se energija

DNEVNIK

ZAVR[EN [TRAJK U KUMANSKOM „BISERU”

Odmazda prema {trajka~ima Qubica Tolma~. Sne`ana Ristevski je, ina~e, do preme{taja bila magacioner, Radi{i} portir, a Qubica Tolma~ je punila ambala`u hemikalijama. Osim toga, wih troje nisu dobili ni obe}anu jednomese~nu zaradu, kako je bilo dogovoreno prilikom potpisivawa sporazuma o prekidu {trajka.

Predsednik Ve}a Samostalnog sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev kazao je da je iznena|en takvom odlukom rukovodstva “Bisera”, napomiwu}i da je [trajka~ki odbor pre

Generalni {trajk u Hemijskoj industriji „Biser“ iz Kumana zavr{en je posle mesec dana sporazumom izme|u radnika i poslovodstva fabrike, ali je posle toga usledila odmazda menaxmenta prema ~lanovima [trajka~kog odbora. Kako je saop{teno iz tog preduze}a, troje predvodnika {trajka je raspore|eno na ni`a radna mesta – ~ista~e fabri~kog kruga. Predsednica [trajka~kog odbora Sne`ana Ristevski je izjavila da su, osim we, u ~ista~e “preimenovani” i Sava Radi{i} i

sedam dana potpisao sporazum o prekidu {trajka. Tada je postignut dogovor o isplati po jedne mese~ne zarade, zapo~iwawu pregovora, dono{ewu pojedina~nog kolektivnog ugovora o radu, a poslodavac se obavezao na to da radnici koji su {trajkovali ne}e biti ka`wavani.

Podsetimo, {trajka~i su zahtevali da im se isplati jedanaest zaostalih plata i reguli{u doprinosi, koji im nisu upla}ivanni od 2004. godine. Zaposleni su se `alili i na izrazito lo{e uslove rada, dodaju}i da je

nekada u fabrici bilo osamdesetak radnika, a da ih je danas ostalo svega osamnaestoro.

Ve}inski vlasnik „Bisera“ 2006. godine postao je privatnik @arko Novakovi} iz ^elareva.

On se ni u vreme {trajka nije ogla{avao u javnosti, a i sada je ostao dosledan, ne `ele}i da komentari{e raspore|ivawe vo|a {trajka na ni`a radna mesta.

– Anga`ovao sam dva advokata, a posle okon~awa sudskog spora bi}e prilike za izjave – bilo je sve {to je novinarima poru~io Novakovi}. @. B.

PROSE^NA SRPSKA PLATA NEDOSTI@NA ZA BROJNE ZAPOSLENE

Mnogi radnici sawaju minimalac

Vojvodini potrebna energija vetra

ni bi se u Vojvodini mogao izgraditi prvi vetropark - rekao je ju~e na sastanku Saveta za kori{}ewe energije vetra u Vojvodini pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}. On je dodao da zavr{avamo ciklus sastanaka koji su organizovani sa ~lanovima Saveta za obnovqive izvore energije, stru~wacima, potencijalnim investitorima i predstavnicima lokalnih samouprava.

Po re~ima sekretara Strikovi}a, kori{}ewe eneregije vetra, kao i ostalih “zelenih” energija, je tema aktuelna ne samo u svetu ve} i kod nas. On isti~e da se za izgadwu vetrogeneratora i “farma vetrewa~a” u Vojvodini, za sada, interesuju samo strani investitori, ali da bi bilo veoma dobro da se u ovaj posao ukqu~e i doma}e firme.

vetra iskoristi i drugim vojvo|anskim op{tinama, recimo u Kuli, Titelu, Irigu i [idu. Do sada je izdato {est energetskih dozvola za vetrogeneratore snage 1.140 megavata, {to je ogromna snaga ako se uzme u obzir ~iwenica da energetska snaga potrebna za vojvo|ansku elektroprivredu iznosi 1.500 megavata. Ovo je dokaz da je izgradwa vetrogeneratora ozbiqna investicija, vredna ~ak dve milijarde evra.

Na ju~era{wem sastanku bilo je re~i i o takozvanim fiding tarifama, odnosno otkupnoj ceni elektri~ne energije dobijene iz vetrogeneratora, izdavawu energetskih dozvola, problematici prikqu~ivawa vetrogeneratora na prenosnu elektroenergetsku mre`u, odre|ivawu zona za postavqawe stubova za vetrogeneratore i wihovom uticaju na `ivotnu sredinu i `ivot ptica…

A. Brzak

Zavod za urbanizam u plusu Na ju~era{woj sednici Odbora za urbanizam, prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine razmatran je godi{wi izve{taj o poslovawu sa zavr{nim ra~unom i finansijskim rezultatom JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ za pro{lu godinu, koji je usvojila Vlada Vojvodine, kao i izve{taj pokrajinskog ombudsmana.

Kako je ju~e naveo v. d. direktora “Zavoda za urbanizam” Vladimir Zelenovi}, ovo preduze}u pro{lu godinu zavr{ilo je pozitivnim poslovawem, {to je veoma dobro. On je naglasio da je ura|en veliki broj prostornih i urbanisti~kih planova i da se nastavqa izrada regionalnog prostornog plana APV.

Sastanku je prisustvovala i pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki, koja je najavila da }e se nacrt prostornog plana republike Srbije na}i na javnom uvidu od 29. aprila do 28. maja i da je to prilika da lokalne samouprave, ali i svi ostali, ulo`e eventualne sugestije i primedbe.

A. B.

Svakog meseca kada Republi~ki zavod za statistiku saop{ti podatke o prose~nim zarada u Srbiji dobije se potvrda da i daqe postoji ve}ina privrednih delatnosti u nekim op{tinama u kojima radnici imaju prose~nu platu mawu ~ak i od zakonom zagarantovanog minimalca. Mada to po zakonu ne bi mogli i ne bi smelo, to se ipak doga|a, a niko mesecima ni{ta ne preduzima da se poslodavci nateraju da, ako ni{ta vi{e, barem po{tuju minimalnu cenu rada koja je objavqena u „Slu`benom glasniku“ i samim tim obavezna za sve.

dinara, pa duvanxije s prosekom od 65.578 dinara. Za na{e prilike dobro stoje i radnici osigurawa s platom od 64.501 dinar, ali i nafta{i i oni koji su zaposleni u proizvodwi elektri~ne energije jer su zaradili iznad 55.000 dinara. To su oni koji su nadma{ili srpsku martovsku prose~nu platu. Na drugoj strani su oni koji nisu „dobacili“ ni minimalac, a me|u wima su proizvo|a~i radio, TV i komunikacijske opreme s prosekom od 13.647 dinara. Malo boqi su proizvo|a~i name{taja sa zara|enih 14.357 dinara, dok su kon-

onih koji na kraju meseca moraju da se zadovoqe time da ku}i odnesu toliko novca da s wim ne mogu `iveti ni pola meseca nije ve}i. Jer skoro da je, pogotovo od kada je kriza pritisla, postalo uobi~ajeno da poslodavci svoje radnike dr`e na minimalcu ~ak i onda kada realno za tim nema

sredwa preduze}a privatizovana akcijama, prate ih gra|evinarstvo, drvna industrija.

Nau~ni saradnik Instituta ekonomskih nauka Bo`o Dra{kovi} smatra da gazdama koji ne ispla}uju plate, a imaju veliki broj firmi, imovinu, xipove, vile, stanove i ra~une u banka-

potrebe, odnosno kada ostvaruju dovoqan profit da bi radnika mogli pristojno platiti. Osim {to im pla}aju minimalac, veliki deo srpskih gazda ne pla}a radnicima doprinose, pa ima nekoliko hiqada wih koji danas nemaju zdravstvenu kwi`icu da bi se mogli le~iti. Sindikati upozoravaju i na to da se bele`e slu~ajevi da se radnicima isplati minimalac pa gazda kasnije tra`i deo zarade nazad, a takvih primera bilo je i u Vojvodini.

Ovoj nimalo veseloj radni~koj pri~i treba dodati i podatak da trenutnu u Srbiji ~ak 135.000 radnika radi a ne prima platu. Iako su zaposleni, redovno odlaze na posao, rade osam sati, pa ~ak i vi{e dnevno, platu ne primaju. Takvih najvi{e ima u tekstilnoj industriji, slede metaloprerada, hemijska industrija, i to naro~ito mala i

ma u zemqi i inostranstvu, treba oduzeti imovinu zato {to ne ispuwavaju svoju zakonsku obavezu i iz we namiriti one koji su radili da bi na kraju meseca imali {ta da odnesu ku}u.

– Kapitalista, ~ija je aktivnost po svojoj su{tini poslovawa usmerena na sticawe profita, ukoliko ne{to mo`e da dobije besplatno – to }e i uraditi.

Kada mu je radna snaga besplatna – a takva je kada joj ne plati zaradu – uve}ava svoj profit i svoje blagostawe na ra~un onih kojima nije platio. Ne treba o~ekivati da }e ve}ina novih gazda biti altruisti. Zato je neophodna intervencija dr`ave, i to tako {to }e strogim propisima i stvarnim postupcima za{tititi radnike, a gazdama, ukoliko ne izmiruju svoje obaveze, oduzeti imovinu – smatra Dra{kovi}.

Q. Male{evi}

Od protesta nema vajde Radnici, po Dra{kovi}evoj oceni, }ute jer protesti ne daju rezultate. On isti~e da se vlast naj~e{}e pona{a po sistemu „ba{ me briga“ ili kod radnika po{aqe „nekog retko odgovornog ministra za socijalna pitawa da jurca po Srbiji i sti{ava bunu, a da on, zapravo, nema nikakvu mo}“.

– Drugi razlog za{to radnici }ute je u podvojenosti i usitwenosti sindikata tako da najmo}niji sindikati u delu javnog sektora `ive u iluziji da wih ne}e sti}i sudbina industrije u Rakovici, Kru{evcu, Ni{u... Tre}i uzrok je svakako i u tome {to na politi~koj sceni Srbije ne postoji nijedna politi~ka partija koja ozbiqno zastupa interese radnika. To svakako ne}e beskona~o trajati. Kada se okon~aju rasprodaje dru{tvene i dr`avne imovine, dru{tveni problemi }e se na javnoj sceni otvoriti sa svom politi~kom i socijalnom o{trinom – ka`e Dra{kovi}.

U Tutinu ni devet hiqada Pro{log meseca, rekorder po platama je Novi Beograd sa kovertama u proseku “te{kim” 51.359 dinara, ili za gotovo 18.000 vi{e od srpskog proseka. Istovremeno, u martovskoj koverti stanovnika Tutina i Kur{umlije bilo je svega 8.774, odnosno 8.794 dinara.

Naime, ako se pogledaju podaci za pro{li mesec, vidi se da je prose~na zarada na dr`avnom nivou bila 33.508 dinara, ili 336 evra. Prvi po visini zarada su i daqe bankari, radnici u finansijskom posredovawu, i to s prose~nih 75.954 dinara. Slede zaposleni u organizacijama na bazi u~lawewa, kao {to su komore i razne organizacije, u ~ijim se kovertama „na{lo“ 68.677

fekcionari zaradili oko 1.000 dinara vi{e. Podaci govore da ~ak 138.000 radnika prima platu mawu od 15.000 dinara.

Sindikati tvrde da trenutno u Srbiji oko 400.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu koja sada iznosi 15.660 dinara, odnosno upola mawe od prose~ne zarade u dr`avi. Mada se ova brojka uzima kao pouzdana, niko ne mo`e sa sigurno{}u tvrditi da broj

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE 26. 4. 2010.

1.204,11930

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,08

568

9.656

Putevi, Po`ega

20,05

479

2.395

Energoprojekt Visokogradwa, BG

13,64

350

35.000

Impol Seval, Sevojno

12,97

819

819

8,82 Promena %

555 Cena

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Albus, Novi Sad

-11,95

Standard GP, Beograd

Radijator, Zrewanin Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

BELEX 15 (753,50 -0,38)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,44

3.390

2.705.095

Komercijalna banka, Beograd

0,06

32.500

3.965.000

Energoprojekt holding, Beograd

-2,16

950

4.004.946

50.505 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,64

9.978

2.125.419

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.099

0,00

582

87.300

Soja protein, Be~ej

-0,80

994

1.908.515

-11,43

620

1.860

Imlek, Beograd

0,00

1.464

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

2,09

2.392

251.200

Metals banka, Novi Sad

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

97,2279

99,2121

101,494

96,9302

Jedinstvo, Kova~ica

-6,54

200

30.000

Australija

dolar

1

67,2903

68,6636

70,2429

67,0843

Vital, Vrbas

-6,20

1.013

143.846

0,40

6.350

25.400

Kanada

dolar

1

72,6231

74,1052

75,8096

72,4008

kruna

1

13,0616

13,3282

13,6347

13,0217

665 Cena

45.220 Promet

Privredna banka, Beograd

Danska

-4,32 Promena %

0,14

710

109.830

Norve{ka

kruna

1

12,3816

12,6343

12,9249

12,3437

Meser Tehnogas, Beograd

-0,45

6.900

6.900

-0,80

994

1.908.515

Tigar, Pirot

-1,25

790

5.020.304

Heba, Bujanovac Vojvo|anskih top-pet akcija

[vedska

kruna

1

10,1454

10,3524

10,5905

10,1143

Soja protein, Be~ej

[vajcarska

franak

1

67,7121

69,094

70,6832

67,5048

Metal, Senta

0,00

341

1.785.135

Alfa plam, Vrawe

-0,79

9.600

576.000

V. Britanija

funta

1

112,298

114,59

117,226

111,955

Kin|a Agrar, Kikinda

0,00

275

1.546.050

Telefonija, Beograd

0,00

1.717

0,00

SAD

dolar

1

72,6611

74,144

75,8493

72,4387

Veterinarski zavod, Subotica

4,25

1.790

1.790

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 4. 2010. godine

Vital, Vrbas Albus, Novi Sad

-6,20

1.013

143.846

-11,95

582

87.300

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

[ta sa EPS-om?

POTPISAN UGOVOR ZA TRASU HORGO[ – NOVI SAD I OBILAZNICU OKO SUBOTICE

Najzad po~iwe izgradwa autoputa

EPS-u je neophodan strate{ki partner ne samo zbog kapitala ve} i zbog tehnologije koja mu nedostaje, ka`e predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in. "Procenat u~e{}a tog strate{kog partnera u EPS - u ne bi trebalo da bude ve}i od polovine, a proporcija 50:50 bi, po meni, bila idealna", rekao je \uri~in. Srbija bi u tom slu~aja trajno ostala vlasnik tog strate{kog sektora, dok bi strate{ki partner morao biti zainteresovan ne samo za profit, ve} i za kvalitetno snabdevawe doma}eg stanovni{tva energijom. "Nisam za to da se EPS prodaje na berzi, po{to je kod nas tr`i{te kapitala veoma 'plitko' i u povla~ewu. Umesto toga, vaqalo bi primeniti metod 'uvla~ewa' stranog partnera u vlasni{tvo", istakao je \uri~in i dodao da bi to zna~ilo dokapitalizaciju EPS-a, a taj kapital bio bi upotrebqen za nove investicije, koje bi bile "najboqi indikator povratka ka reindustrijalizaciji, koja je jedini odr`ivi model razvoja svake dr`ave".

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} potpisao je ju~e s predstavnicima konzorcijuma doma}ih gra|evinskih firmi, predvo|enih Preduze}em za puteve "Beograd", ugovor o izgradwi 110 kilometara leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice. Time je, kako se obja{wava u resornom ministarstvu, ozna~en po~etak radova na severnom kraku Koridora 10.

Uz PZP "Beograd", u doma}em konzorcijumu koji }e graditi levu traku autoputa od Horgo{a do Novog Sada su i "Putevi U`ice", "Planum" i "Borovica". Taj konzorcijum je, po oceni tenderske komisije, dao najpovoqniju ponudu na tenderu – deset milijardi dinara, s rokom izgradwe od

Giqotina u stisci

Sofija – Ni{ do 2012.

Komplikovana komunikacija sa Poreskom upravom, nekoordiniran rad inspekcijskih slu`bi i sukob nadle`nosti dr`avnih organa, naj~e{}i su problemi na koje se privreda `alila u svojim preporukama za ukidawe bespotrebnih propisa koji ote`avaju poslovawe, izjavila je rukovodilac vladinog Tima za sveobuhvatnu reformu propisa Andreja Maru{i}. Ona je rekla da za ukidawe propisa i procedura postoji politi~ka voqa, ali da i pored toga taj proces ne te~e potrebnom dinamikom. Prema wenim re~ima, "izvesno je da }e 'giqotina propisa' biti sprovedena, ali sa zaka{wewem", a dobro je i {to se premijer Mirko Cvetkovi} zalo`io da ministarstva sprovedu sve usvojene preporuke i {to je prihva}eno jednomese~no objavqivawe izve{taja o ministarstvima koja ih nisu sprovela. Maru{i} je naglasila da, iako je usvojeno dve tre}ine preporuka, ta~nije wih 216, dr`ava godi{we u{tedi svega 60 miliona evra. Tre}ina onih preporuka kojima bi se u{tedelo dvostruko vi{e jo{ nije usvojena, rekla je.

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} i Milutin Mrkowi}

Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da je sa srpskim doma}inima u Beogradu dogovorio izgradwu autoputa Sofija - Ni{ do 1. maja 2012. godine. "Dogovorili smo da zajedni~ki otvorimo autoput, pri ~emu su srpske kolege zadr`ale pravo produ`etka roka za dva do tri meseca, zbog konfiguracije terena na srpskoj strani i izgradwe duga~kog tunela“, naglasio je Borisov u izjavi za sofijsku Novu TV, sumiraju}i rezultate posete Beogradu.

270 dana i rokom pla}awa od 30 meseci. Kako je na severnom kraku Koridora 10 lane izgra|eno 20 kilometara autoputa, potpisani ugovor odnosi se na izgradwu od Horgo{a do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgo{ – Novi Sad i deonicu izme|u Kelebije i Subotice. Ministar Mrkowi} je najavio da }e ove godine biti zapo~eta izgradwa i na svim preostalim deonicama Koridora 10, koji

Punim gasom u Banatskom Dvoru Iako je grejna sezona tek zavr{ena, u JP "Srbijagas" se radi da bi se, kao {to je planirano, u podzemno skladi{te gasa u Banatskom Dvoru utisnule koli~ine gasa koje }e obezbediti normalno i redovno snabdevawe tr`i{ta. Puwewe skladi{ta gasa je u toku, a pre neki dan zavr{eni su i poslovi koji }e omogu}iti kvalitetniji transport gasa do skladi{ta kao i iz wega.

Naime, zavr{ena je izgradwa dvosmernog gasovoda od Banatskog Dvora do Gospo|inaca, a istovremeno je montirana i linija za proizvodwu gasa. To je iskori{}eno da se u probni rad puste i novi cevovod i nova oprema za proizvodwu gasa.

Proba je pokazala je da je novoizgra|eni gasovod Gospo|inci – Banatski Dvor, u tehni~kom smislu, spreman da u|e u gasovodni sistem JP "Srbijagas". Ina~e, funkcionalna proba linije za proizvodwu ura|ena je na mawem kapacitetu od projektovanog

sreda28.april2010.

(koji je oko pet milona kubnih metara gasa) jer sve bu{otine jo{ nisu potpuno opremqene i zavr{ene. Ura|ena je "topla proba" linije za proizvodwu gasa s koli~inama do dva miliona kubnih metara na dan, {to je i kapacitet koji je sada mogu}.

Ovo je bio prvi test nove opreme, a to je istovremeno iskri{}eno i za pode{avawe linije za proizvodwu. O~ekuje se da }e do kraja godine, odnosno za narednu grejnu sezonu, biti dostignut pun kapacitet linije za proizvodwu jer }e ugradwom novog kompresora u skladi{te gasa u Banatskom Dvoru dnevno biti mogu}e utisnuti 1,7 miliona kubnih metara. Kompresor je zavr{en i montiran u Americi, a u Banatski Dvor bi trebalo da stigne u junu, do kada }e biti obavqene sve pripreme da opremawe skladi{ta u Banatskom Dvoru bude zavr{eno na vreme.

D. Mla|enovi}

}e biti zavr{en do 2012. i da }e u putnu privredu biti plasirano 800 miliona evra.

Mrkowi} je rekao da }e svi rokovi za realizaciju projekata na izgradwi Koridora 10 kroz Srbiji biti ispo{tovani i da }e on li~no snositi odgovornost, ako to ne bude u~iweno. Odgovaraju}i na pitawe ko je odgovoran za ka{wewe radova na Koridoru u prethodnom periodu, Mrkowi} je rekao da je ve} zbog toga "troje kqu~nih qudi iz ministarstva za infrastrukturu oti{lo iz ministarstva", ne preciziraju}i o kome je re~.

Nakon potpisivawa ugovora ministri za infrastrukturu i za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe, Milutin Mrkowi} i Oliver Duli}, zajedno sa gradona~elnikom Subotice Sa{om Vu~ini}em, obi{li su radove na izgradwi obilaznice oko Subotice, poznatije kao ipsilonkrak. Obilaznica se nalazi na raskrsnici puta prema Somboru i izgra|enog dela obilaznice od 5,5 kilometara puta koji nikada nije pu{ten u promet, a izgra|en je devedesettih godina pro{log veka. Mrkowi} je rekao da }e

severni Koridor 10 biti izgra|en do 1. maja 2011, a ipsilon-krak do kraja ove godine.

– Kao Suboti~anin obe}avam da nas sada ni{ta ne spre~ava da izgradimo obilaznicu i zavr{imo Koridor. Politi-

de puteve, a ja verujem da }e naredne nedeqe ovde biti ma{ine kompanije "Vojput" – rekao je Mrkowi}, odgovaraju}i na pitawe novinara na{e ku}e kako komentari{e ostavku Du{ka Dra`i}a na mesto generalnog direktora pomenute kompanije. – Da, "Vojput" }e graditi obilaznicu. Smatram da Dra`i} nije trebalo tako da postupi jer verujem da ne}e dati ostavku na mesto generalnog direktora. Radovi }e biti zavr{eni na vreme, jer ja verujem u qude koji rade ovaj posao i mogu samo da ka`em da mirno spavate po{to }e "Vojput" raditi na ipsilon-kraku.

Ministarstvo za infrastrukturu Srbije potpisalo je s konzorcijumom, u kojem su Preduze}e za puteve "Beograd", "Putevi U`ice", "Planum" i "Borovica", ugovore o izgradwi 108 kilometara autoputa na severnom kraku Koridora 10. Radove finansira Vlada Srbije iz buxeta, a po~eli su ju~e, dok je rok za zavr{etak 270 dana. Generalni direktor PZP-a " Beo-

OD DANAS DO PETKA NA BE[^ANSKOM MOSTU

Bez saobra}aja dva puta dnevno

Zbog monta`e ~eli~ne vise}e skele na konstrukciji mosta preko Dunava kod Be{ke, saobra}aj na tom delu autoputa E-75 bi}e obustavqan od danas do petka, 30. aprila, u intervalima od 9 do 10.30 sati i od 13 do 14.30, saop{teno je iz Javnog preeduze}a "Putevi Srbije". Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se kori{}ewe alternativnih pravaca – petqe Novi Sad i Kovin ka Beogradu, petqe Be{ka ka Novom Sadu i puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta M-22.2. Voza~i se upozoravaju na to da obrate pa`wu na postavqenu saobra}ajnu signalizaciju i prilagode brzinu kretawa vozila postoje}im uslovima na putu. ~ari bi trebalo da se biraju po ispuwenim obe}awima i ja dajem ~vrsto obe}awe da }e svi radovi biti zavr{eni u roku jer ne postoji nijedna prepreka – istakao je Duli}.

Mrkowi} je najavio da }e ove godine na{a zemqa postati veliko gradili{te.

– Politika Ministarstva je da doma}e firme rade i gra-

grad" Boro Jeli} istakao je da su oni spremni za gradwu puteva.

Do sada su predsednici, premijeri, ministri i drugi visoki zvani~nici na{e zemqe vi{e puta obilazili ipsilon-krak i najavqivali izgradwu puta koja traje gotovo dve decenije.

R. D. - A. A.

5

„Uno” iz Kragujevca?

Nova verzija automobila „fijat uno” proizvodi}e se u Srbiji, a prve isporuke u Italiju i Evropu o~ekuju se krajem 2011. godine, navode italijanski sajtovi, preneo je "Blic". Konferencija za medije na kojoj }e Fijat ozvani~iti proizvodwu novog „una” bi}e odr`ana po~etkom maja, a tom prilikom gigant iz Torina }e objaviti i pokretawe proizvodwe ovog modela i u Brazilu. Razlika izme|u brazilske i srpske verzije „fijata uno” bi}e u tome {to }e automobil namewen evropskom tr`i{tu biti sa dodatnim ulep{awima i boqim motorom.

Ho}e plate za yabe Ministarstvo ekonomije ne}e dozvoliti najavqene proteste oko 600 radnika Zastave koje "Fijat" nije anga`ovao, koji ne dolaze na posao, a dobijaju 60 odsto plate.

Predstavnici radnika, koji nisu pre{li u "Fijatovu" fabriku u Kragujevcu, a ostali su u fabrici „Zastava automobili“ zapretili su da }e blokirati tu fabriku, jer }e od aprila primati 60 odsto s obzirom da ne dolaze na posao i nisu radno anga`ovani. Blizu 800 qudi koje "Fijat" nije anga`ovao, a koji su ostali u „Zastava Automobili“ i koji rade na sre|ivawu fabrike dobija}e 100 odsto plate, oko 400 radnika koji su povremeno anga`ovani 70 odsto plate, dok }e oko 600 radnika koji ne rade ni{ta i ne dolaze na posao dobijati 60 odsto plate. Ministarstvo ekonomije upozorava da }e preduzeti sve zakonom dozvoqene mere, ukqu~uju}i i podno{ewe krivi~nih prijava ukoliko do|e do blokade preduze}a „Fijat automobili Srbija“.

Sti`u i dobavqa~i Po~etkom maja po~e}e pregovori sa najve}im Fijatovim dobavqa~em, kompanijom „Maweti Mareli“, o pokretawu proizvodwe u Kragujevcu. Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} ka`e da }e osim za potrebe fabrike „Fijat automobili Srbija“, „Maweti Mareli“ proizvoditi automobilske delove i za izvoz i to u zemqe sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Ciq je da korist od investicije "Fijata" imaju i drugi delovi Srbije, istakao je ministar.

NAKON NAJAVE O SMAWEWU POREZA NA ZARADE

[tedwom protiv ve}eg PDV-a?

Sve vi{e se pokazuje da diskretne najave da bi Srbija mogla krenuti ka nekoj vrsti male poreske reforme nisu naga|awa i da se na tome sve ozbiqnije radi. Smisao celog projekta bio je u tome da se, mogu}im smawivawem poreza na dobit preduze}a i poreza na dohodak, rasterete poslodavci, da se stvori boqa investiciona klima i da se, na taj na~in, stimuli{u ulaga~i.

Odnosno, logika je bila da se snize wihovi tro{kovi i da se oslobo|eni novac usmeri u investicije ili, {to je te{ko poverovati, u boqe nadnice zaposlenih.

Kako buxet uvek mora biti u kakvoj-takvoj ravnote`i, deficit jedne vrste dr`avnih prihoda mo-

`imo EU, te{ko prihvatqivo. Da bi se boqe razumela ova buxetska "gimnastika", korisno je pogledati strukturu dr`avnog prora~una za 2010. godinu. U masi ukupnih poreskih prihoda (609,97 milijardi dinara), 12,46 odsto, odnosno 76,02 milijarde dinara ~ini porez na dohodak. Najzna~ajnija stavka svakako je PDV, jer ovaj vid dr`avnog prihoda (325,25 milijardi dinara) ~ini vi{e od polovine ukupnih primawa (53,32 procenta). Tromese~ni prosek puwewa dr`avnog prora~una (januar-mart 2010. godine) ne ukazuje na bitnija odstupawa. Udeo i jednog i drugog fiskalnog prihoda je tu negde, otprilike, na onoj granici koju je predvideo

Bez minusa u 2015. godini U narednih pet godina, Srbija bi trebalo godi{we da smawuje u~e{}e javnih rashoda u bruto dru{tvenom proizvodu (BDP) za 0,75 odsto, ka`e Diana Dragutinovi}. Ministarska finansija obja{wava da je ciq takve fiskalne politike da od 2015. imamo uravnote`en buxet. Ona je objasnila da bi Zakonom o fiskalnoj odgovornosti trebalo da bude definisano da javni dug ne sme biti ve}i od 40 odsto BDP, a da godi{wi limit zadu`ivawa dr`ave ne bude ve}i 2,5 procenata BDP. rao bi se nadomestiti pove}avawem drugih vrsta fiskalnih primawa. Ekonomisti su odmah primetili da bi najavqeno kresawe jedne vrste poreza neminovno vodilo podizawu stopa drugih vrsta fiskalnih davawa. Na prvom mestu onog temeqnog prihoda, to je svakako porez na dodatu vrednost (PDV), mo`da i akciza, jer je pomerawe carinskih stopa, posle intenzivnih napora da se {to vi{e pribli-

Zakon o buxetu. [ta }e se promeniti ako, kako je to najavio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, stopa poreza na dohodak (plate) bude smawena s aktuelnih 12 na samo 10 procenata. U tom slu~aju bi dr`avni prihodi iz tog izvora pali, s projektovanih 76,02 milijarde dinara, na 63,35 milijardi dinara. Odnosno bio bi za 12,67 milijardi dinara mawi. Da bi bili jo{

precizniji, moramo uzeti u obzir da }e se to smawewe najverovatnije odnositi samo na posledwi kvartal 2010. godine. Ra~unica se tada mewa, ali ne bitnije. Tromese~ni prihodi buxeta projektovani su na 152,49 milijardi dinara. Porez na dohodak bi u~estvovao sa 19 milijardi, a osnovni fiskalni prihod (PDV) sa 81,31 milijardom dinara.

Kad bi do{lo do 20-procentne korekcije poreza na plate, onda bi se u posledwem kvartalu iz tog pravca moglo o~ekivati samo 15,83 milijardi, odnosno 3,17 milijardi dinara mawe od projekcije zasnovane na porezu od 12 posto.

Taj novac se mora negde namaknuti. Ako ne sti`e iz jednog pravca, moraju se tra`iti na~ini da on pristi`e iz nekog drugog smera.

Najjednostavnije je pove}ati PDV, jer je zbog wegove sveobuhvatnosti on nekako najsigurniji kanal. To bi zna~ilo da se stopa PDV mora malo podi}i ne bi li se namaknulo ono {to se izgubilo. Ako se gleda cela 2011. kada bi efekat smawivawa stope poreza na plate bio pot-

pun, onda bi PDV morao da nadomesti, mo`da, i vi{e od 13 milijardi dinara. Ako je jedan procenat od 325,25 milijardi 3,25 milijardi, to bi zna~ilo da se stopa PDV podigne, ne za dva posto, ve} mo`da i za puna ~etiri procenta.

Problem je u tome {to srpska javnost ne bi posvetila veliku pa`wu korekciji stope poreza na plate, ali bi se svakako uzbudila ako bi PDV oti{ao na 20 posto, ne daj Bo`e na 24 procenta. Gde je onda re{ewe? Jedini pravi odgovor bilo bi smawivawe nivoa javnih tro{kova u BDP-u. Ako dr`ava bude mawe tro{ila, onda }e se smawivati i potreba da se pove}ava stopa PDV-a. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} ve} je najavila da Srbija mora, u narednih pet godina, da smawi u~e{}e javne potro{we u BDP-u za prose~no 0,75 procenata godi{we. Samo tako se mo`e o~uvati buxetska ravnote`a, objasnila je osoba koja je najnadle`nija za stabilnost dr`avnih finansija.

V. Harak

6

POQOPRIVREDA

sreda28.april2010.

DNEVNIK

U tefteru oko 300.000 gazdinstava Podaci o registrovanim gazdinstvima, koji jo{ nisu kona~ni, pokazuju da ih je do 15. aprila, kada je istekao rok, registrovano oko 300.000.

U Ministarstvu poqoprivrede ka`u da su zadovoqni ovim brojem, kao i ukupnim obimom subvencija za poqoprivredu. Pozitivno je to {to je ove godine registrovano vi{e od 3.000 novih gazdinstava. Ina~e, u Ministarstvu navode da je registrovawe poqoprivrednih gazdinstava u posledwih Foto: R. Hayi}

ZAHUKTALA SE SETVA NA VOJVO\ANSKIM WIVAMA

Skromna ulagawa uze}e danak

Nakon prekida zbog ki{e i sredstava i te kako paorima movla`nog zemqi{ta, najva`niji gla pomrsiti konce. prole}ni posao je nastavqen.

– Koli~ina padavina ne}e Ratari u celoj Vojvodini u`urugroziti ni obim setve, ni kvabano rade da bi nadoknadili izlitet roda, ni prinos. Me|utim, gubqeno vreme. Seju se soja, sunskromna ulagawa }e vi{e docokret, kukuprineti lo{oj ruz..., a sude}i po situaciju u agravremenskoj progru nego lo{e vreKoli~ina padavina nozi za naredni ne}e ugroziti obim me – ka`e sekreperiod, sve }e Udru`ewa za setve, kvalitet roda tar ipak biti zavrpoqoprivredu u i prinos. Lo{oj {eno vaqano.

Privrednoj kosituaciji u agraru U meteorolomori Srbije Mi{koj ku}i “Metelan Prostran, vi{e }e doprineti os” vele da je u podse}aju}i na to skromna ulagawa aprilu u proseku da se prethodnih nego lo{e vreme u Srbiji palo oko godina sejalo ra65 litara ki{e, nije jer su godine {to je gotovo debile su{ne. set puta vi{e nego pro{le godi– Bilo je preporu~qivo da se ne. Sa stanovi{ta agrara nije ve} po~etkom aprila seju odredobra ni jedna ni druga godina, |ene kulture, posebno kukuruz, jer su ekstremne, ocewuju u “Meda bi seme {to du`e ostalo u zeteosu”, ne najavquju}i padavine mqi i nakupilo se vlage. Me|uu narednom periodu. tim, to sada nije slu~aj jer je zeStru~waci ka`u da ki{e koje mqa 30 posto vla`nija nego, na su u posledwe vreme ometale seprimer, lane, pa se optimalni tvu ne}e uticati na kvalitet i rokovi za zavr{etak setve proprinose, ali bi zato nedovoqna du`avaju na polovinu maja – kaupotreba |ubriva i za{titnih `e Prostran.

S. G.

Na Novosadskom sajmu 12 ministara poqoprivrede – Predstoje}i 77. me|unarodni sajam poqoprivrede, koji }e se odr`ati od 15. do 22. maja u Novom Sadu, poseti}e brojne inostrane delegacije, ukqu~uju}i i najmawe 12 ministara poqoprivrede – najavio je ju~e generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi}. – Do sada je dolazak potvrdilo 12 ministara poqoprivrede, a jo{ desetak zemaqa }e biti prestavqeno na ne{to ni`em nivou, {to je dvostruko vi{e nego lane.

Vasi} je dodao da je to “potvrda stava onih stru~waka koji

tvrde da se u vremenu krize investitori okre}u realnom sektoru, u koji proizvodwa hrane svakako spada “.

Na najve}oj privrednoj manifestaciji te vrste u regionu bi}e prikazano oko 5.000 `ivih eksponata, prvi put }e jedna dr`ava biti partner celokupnog sajamskog programa.

– To }e biti Ma|arska, a odr`a}e se i Dan Kanade, dok su atraktivne ponude najavili Argentina i Portugal i sve na{e susedne dr`ave i ~lanice CEFTA – rekao je Vasi}.

Kilo piletine i kilo hleba do{li na isto

Nikada nije bilo da kilogram `ive vage piletine ko{ta kao kilogram hleba, ali ve} nekoliko meseci je upravo tako. Veliki vojvo|anski farmeri od klani~ara zapravo ovih dana dobijaju i mawe od tih sedamdeset dinara, koliko ko{taju dve polukilogramske vekne. S obzirom na to da kilogram piletine u radwama i na pijacama pla}amo oko 200 dinara, jasno je ko propada, a ko skida kajmak.

Niske otkupne cene, klani~ari koji kupe hara~ od uzgajiva~a `ivine, nebriga dr`ave i bahatost banaka sistematski uni{tavaju doma}e `ivinarstvo i guraju ga u propast. Ako se tome ne stane u kraj, velike farme }e krahirati, oni koji su godinama stvarali i ulagali u tov `ivine osta}e bez igde i~ega, a doma}u piletinu u potpunosti }e zameniti brazilska i argentinska, koje na na{em tr`i{tu ionako ve} ima previ{e.

Koliko su stvari ozbiqne, najboqe govori to {to su vojvo|anski proizvo|a~i u posledwe vreme ugu{ili na stotine hiqada jednodnevnih pili}a jer ne vide izlaz iz bule u kojoj su se na{li.

Zapravo, kako su u razgovoru za “Dnevnik” potvrdili ovda{wi uzgajiva~i `ivine, toliki je danak samo na jednoj farmi, ta~nije inkubatorskoj stanici u Be~eju, ali u ovom poslu kubure svi – od inkubatorskih stanica, fabrika sto~ne hrane do onih koji se bave tovom. Kajmak skidaju klani~ari, koji od farmera otkupquju pili}e za mawe od sedamdeset dinara za kilogram `ive vage, a pile}e meso u radwama ko{ta i tri puta vi{e.

– Dve decenije sam u ovom poslu i nikada nije bilo gore nego u posledwe tri godine. Po piletu gubimo oko 70 dinara, a imamo turnus od 35.000. To je ~ist gubitak od

Mlinar opstaje jer prevozi drva

da bi uposlila kamione koji su unajmqeni za prevoz bra{na.

– To je posao zahvaquju}i kojem nekako pre`ivqavamo, ali to nije dugoro~no re{ewe i predstavqa samo odlagawe problema – napomiwe Kurunci.

Problemi su se o~itovali i smawewem broja zaposlenih u „Albini“. Fiksni tro{kovi, me-

poqoprivrede nema prava na kori{}ewa podsticajnih sredstava. Sva registrovana su zapravo potencijalni korisnici para koje se ispla}uju preko Uprave za agrarna pla}awa, a u merama koje donosi Ministarstvo poqoprivrede definisano je na koja gazdinstva se koja mera odnosi. Ve}ina novca namewena je fizi~kim licima koja upla}uju PIO za poqoprivrednike, ukoliko ne `ive u marginalnim podru~jima.

S. G.

SUMWIV UVOZ I BAHATI KLANI^ARI PODAVI[E FARME I PILI]E

I BRA[NO PALO NA NAJNI@E GRANE

– Mlinarstvom se bavim ~etiri decenije, a ovako naru{ene paritete odavno ne pamtim. Trebalo bi da kilogram bra{na ko{ta kao vekna hleba, ali smo daleko od toga – jada se vlasnik mlina „Albina“ iz Sutjeske Mihaq Kurunci.

Ovaj mlinar iz sela se~awske op{tine isti~e da se bra{no sada nudi i po 13,9 dinara kilogram, dok je p{enica od 11,5 do 12. S takvom cenom, smatra on, mnogi nemaju nikakvog razloga da rade, {to se ve} i pokazalo kao ta~no zatvarawem mlinova u Begejcima, Kraji{niku i Velikoj Gredi.

– Kupci na veliko gotovo da nas ucewuju jer za kilogram bra{na ho}e da plate najvi{e 14 dinara.

Pekari prihvataju da nam plate ne{to vi{u cenu, ali insistiraju na takozvanom pla}awu na po~ek – obja{wava Kurunci, i dodaje da wegov mlin opstaje, mo`da ne zadugo, zbog toga {to se bavi i prevozom drva!

Proizvo|a~ bra{na iz Sutjeske precizira da je „Albina“ prinu|ena da dovozi drva iz Srbije

nekoliko godina dostiglo maksimum, tako da ne postoje velike razlike u ukupnom broju registrovanih gazdinstava, koji se kre}e oko 300.000.

Tako|e, napomwu da je zbog udru`ivawa poqoprivrednika, koje je podstaklo i pomoglo Ministarstvo, do{lo do nominalnog smawewa broja aktivnih gazdinstava, ali ukupan obim podnetih zahteva za subvencije je sve ve}i. Ina~e, gazdinstvo koje nije u registru Ministarstva

|utim, predstavqaju ozbiqan udarac za poslovawe mlina. Dr`ava zahteva da se plati porez na imovinu, iako ona sada samo stoji i stvara gubitke. Od prate}ih obaveza tu je i ra~un za struju – radio ili ne, vlasnik mese~no, samo po osnovu takozvane anga`ovane snage, mora da izdvoji 30.000 dinara. @. B.

U jednom objektu Farme „Dabi}” 16.000 pili}a

Foto: R. Hayi}

[ta jedemo Prezasi}eno tr`i{te, na kojem se godi{we proizvede oko 80 hiqada tona mesa, poremete i minimalne koli~ine uvezenog mesa ili prera|evina, bilo legalno ili ne. @ivinari kao primer navode uvoz prera|evina od `ivinskog mesa iz Makedonije.

– Makedonci nemaju razvijenu proizvodwu piletine, pa iz Srbije povremeno uvoze i `ive pili}e i meso. To nije sporno. Nelogi~no je, me|utim, da se posle toga u srpskim marketima nalaze prera|evine od `ivinskog mesa iz Makedonije koje su i do 30 odsto jeftinije od doma}ih – upozoravaju u Zajednici `ivinara, pitaju}i se da li Makedonci prave te prera|evine od svoje proizvodwe, ili od mesa uvezenog iz Amerike. @ivinari sumwaju da je re~ o mesu iz Brazila, koje poti~e od pili}a koji su hraweni genetski modifikovanim `itaricama.

20.000 do 25.000 evra po turnusu, odnosno 100.000 evra godi{we, a takva situacija traje ve} tre}u godinu – pri~a za “Dnevnik” vlasnik Farme „Dabi}” Zoran Dabi} iz Gospo|inaca, dodaju}i da su tro{kovi po jednom piletu 225 dinara. Tu je hrana, vitamini, lekovi, tro{kovi radnika…

Propast je, veli Dabi}, po~ela s pti~jim gripom. Jednodnevne pili}e tada su kupovali po 50 dinara, a utovqene prodavali po 45 po

Jo{ 14 zakona Ministarstvo poqoprivrede Srbije saop{tilo je da ovih dana o~ekuje usvajawe 14 novih zakona iz oblasti agrara. Za nepune dve godine Ministarstvo je pripremilo 31 novi zakon, Skup{tina ih je pro{le godine usvojila 15, a krajem marta ove godine jo{ dva.

Trebalo bi da bude usvojeno sedam sistemskih zakona: o {umama, o vodama, o organskoj proizvodwi, o pivu, o priznavawu sorti poqoprivrednog biqa i obavqawu stru~nih i savetodavnih poslova u oblasti poqoprivrede, a predvi|ene su i izmene Zakona o veterinarstvu.

Predvi|eno je i usvajawe ~etiri zakona kojima se potvr|uju sporazumi u oblasti poqoprivrede s Indijom, Izraelom, Iranom i Brazilom, kao i ratifikacija dve konvencije iz oblasti dobrobiti `ivotiwa, ali i ratifikacija iz oblasti za{tite i kori{}ewa prekograni~nih vodotokova i me|unarodnih jezera.

kilogramu. Na farmi je tada napravqen ~ist gubitak od 60.000 evra. Nakon toga nije stala na noge, a jo{ dubqe je potonula kada je uzet prvi kredit.

– Prinu|eni smo na to da iz jednog kredita idemo u drugi, i to po sve nepovoqnijim uslovima. Od dr`ave nismo dobili ni dinar podr{ke. Farmu smo pravili sami, radili danono}no. Za{to od we ne mogu da uzmem kredit, a za porez godi{we dajem oko milion i

po dinara? – pita se Dabi}. – Za{to dr`ava daje zajmove vredne stotine hiqada evra za nove farme, a dozvoqava da propadaju najuspe{nije? Kako to objasniti i da li }e nam neko re}i da li ovoj zemqi treba doma}a proizvodwa ili ne?

Ovaj, nekada najuspe{niji privatnik u Srbiji, koji je dosad proizveo sedam miliona kilograma piletine, kao dodatne probleme navodi nelegalnu, sitnu proizvodwu koja je kod nas rasprostrawena, kao i uvoz piletine lo{ijeg kvaliteta.

– Da li dr`ava, odnosno Ministarstvo poqoprivrede, zna koliki je obrt u `ivinarstvu Srbije?

Verovatno ne jer vaqda ne bi dozvolili da se uni{ti proizvodwa u kojoj se godi{we obrne oko 600 miliona evra. Dr`ava se hvali rezultatima u agrarnoj proizvodwi i izvozu, a dozvoqava da jedna stabilna i jaka grana poqoprivrede propada – ka`e Dabi}.

I @arko Isakov, koji tako|e ima farmu pili}a u Gospo|incima, nagla{ava da problem le`i u veoma skupoj proizvodwi i niskoj otkupnoj ceni, ali i u uvozu piletine. Tr`i{te je zasi}eno, a na wemu tovqa~i najgore prolaze, ocewuje Isakov, dodaju}i da propada ceo lanac u `ivinarskoj proizvodwi – i me{aone i inkubatorske stanice…

Elem, u doma}oj proizvodwi nema toliko vi{ka da bi cene ovoliko pale. Prezasi}eno tr`i{te o~ito je posledica {verca i legalnog uvoza, poru~uju i iz Zajednice `ivinara. Na akcijama u velikim marketima piletina ko{ta i mawe od 150 dinara, a ovda{wi klani~ari, da bi bili konkurentni, moraju da prate tr`i{te i spu{taju otkupne cene. Naravno, u tome su se izve{tili, sve na {tetu tovqa~a.

S. Glu{~evi}

U „PRIMA PRODUKTU” POSLA NA PRETEK

Banatski gra{ak na svetskoj pijaci Poqoprivredno preduze}e iz Subotice “Prima produkt”, koje u Kikindi ima pogon od 2007, i ove godine }e, sezonski, na raznim poslovima uposliti stotinak radnika.

Setva gra{ka je u toku i do sada je zasejano blizi 80 odsto predvi|enih parcela. Osim toga, obavqaju se posledwe pripreme za setvu boranije i kukuruza {e}erca. Tako|e, po re~ima direktora kikindskog pogona Stojana @drwe, remontuju se ma{ine na kojima }e radnici zapo~eti posao od 1. juna.

– Gotovo svi proizvodi se izvoze – objasnio je @drwa. – Najvi{e proizvoda uveze Rusija, potom su tu zemqe Evropske unije, kao i dr`ave nekada{we Jugoslavije. Proizvodwom smo za sada zadovoqni.

Kvalitetom robe i vrhunskim pakovawem – ambala`om – mogu}e je probiti se na tr`i{te Evropske unije. To uslovqa i nabavku novih tehnologija, {to je i ura|eno. Za ovu godinu, u “Prima produktu” planirana je

proizvodwa 15.000 tona gotovog, konzerviranog povr}a {to je vi{e nego lane.

– Ministarstvo poqoprivrede duguje nam 20 miliona dinara za podsticawe izvoza, iako firma ima dobro poslovawe – isti-

~e kao jedan od problema u radu @drwa – Ulo`ili smo mnogo da bismo dostigli nivo proizvoda koji sada imamo.

U “Prima produktu” trenutno je zaposleno 50 stalnih radnika.

U kikindskom pogonu trenutno radi i 40 sezonaca, a u toku najve}ih radova bi}e ih uposleno jo{ 70.

A. \.

Mali{ani na Limanskoj pijaci Nastavqa se akcija "Mali{ani na novosadskim pijacama", u kojoj }e u~enici drugog razreda osnovne {kole "Vasa Staji}" posetiti Limansku pijacu, na Bulevaru cara Lazara 50.

Ciq akcije je upoznavawe najmla|ih sugra|ana sa izgledom pijaca i edukacija o zdravom na~inu ishrane. Organizator je "Tr`nica".

I. D.

ME\U 219 IDEJA IZGLASANA POBEDNI^KA

Grad danas dobija suvenir Objavqivawe pobednika i zvani~nog suvenira na{eg grada zakazano je za danas u 12 sati u Medija centru Spensa. Od 219 prispelih re{ewa, sedmo~lana Komisija i preko deset hiqada gra|ana su do nedeqe u pono} birali najboqu ideju.

Za prva tri plasirana kreativca obezbe|ene su otkupne nagrade: 100.000 dinara za prvo mesto, 60.000 dinara za drugo a tre}eplasirani }e biti nagra|en sa

40.000 dinara. Sa tvorcima najboqih radova Turisti~ka organizacija Novog Sada }e potpisati ugovore o otkupu autorskih prava i eventualno daqoj komercijalnoj eksploataciji izabranih suvenira. Kako je ranije najavqivano, zvani~ni ukrasi }e se prodavati u novosadskim suvenirnicama i drugim maloprodajnim i ugostiteqskim objektima koji budu zainteresovani.

S. T.

Novosadska sreda28.april2010.

Jubilej gimnazije Sve~ana akademija povodom 200 godina postojawa prve srpske gimnazije bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova, u sve~anoj sali gimnazije "Jovan Jovanovi} Zmaj" u Gimnazijskoj 1.

Sve~anosti }e prisustvovati biv{i u~enici gimnazije i ~lanovi Novosadskog kluba. O radu ove ustanove govori}e direktor Radivoj Stojkovi}, dok }e sada{wi u~enici izvesti prigodan program.

B. P. P.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

DA LI ]E PRO]I PREDLOG „GRADSKOG ZELENILA”

Do lekara za petnaest sekundi

Na [trand za 60 dinara?

najboqoj nameri da pomognu U sugra|anima da {to lak{e zaka`u pregled kod izabranog

lekara pre ne{to vi{e od pola godine otvoren je kol centar pri novosadskom Domu zdravqa. U po~etku se, istini za voqu, dosta Novosa|ana `alilo da te{ko dobijaju vezu, ili pak kad je dobiju da im se niko ne javqa na telefon. Nema lakog po~etka i tako je bilo u u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Dom zdravqa je zato posle izvesnog vremena re{io da usavr{i softver ovog pametnog telefona. Instaliran je novi koji je omogu}io operaterima da odgovore na svaki poziv pacijenata.Tako|e zahvaquju}i i identifikaciji telefonskih brojeva, operateri iz te zdravstvene ustanove mogu

da pozivaju pacijente koji su bili uporni, ali ipak nisu dobijali vezu. Me|utim i tada je bilo onih koji su smatrali da je kol centar opet "zatajio".

A kako se gra|ani vi{e ne bi `alili i kako bi udovoqili i najmawoj `eqi pacijenata, u ovoj ku}i zdravqa pre dve nedeqe re{ili su da zaposle jo{ 22 operatera. Od tada pa do danas sve te~e kao po loju. U toku dana operateri prime i po {est hiqada poziva i bez obzira na to ~ekawe na `ici se znatno smawilo i sada iznosi 15 sekundi. Zbog svega ovoga i `albi pacijenata nema. To je svakako za svaku pohvalu i mnogo olak{ava posao kako pacijentima tako i zaposlenima.

Q. Nato{evi}

Rok koncert pred{kolaca Priredba dece pred{kolskog uzrasta "Rok koncert godine" bi}e odr`ana danas u 17.30 sati u vrti}u "Veverica", Ulica Visarionova 4A. Mali{ane su za

nastup pripremili vaspita~i Sne`ana Bogdanovi} i Nata{a Kne`evi}, a de~je rok pesme su komponovali poznati muzi~ari i glumci.

B. P. P.

Klasi~na muzika u Sinagogi Koncert orkestra Akademije umetnosti bi}e odr`an sutra u 19.30 ~asova u Sinagogi. Diriguje @eqka Milanovi}, solisti su Aleksandar \ermanovi} za klavirom, Ivana Jurca flauta,

Zoltan ^iko{ violon~elo i Du{ica Vuceqa i Radoslava Vorgi}, solo pevawe. Na programu su dela Mocarta, ^ajkovskog, Katalanija i Delibija, a ulaz je besplatan.

B. P. P.

V REMEPLOV

Putopis Rebeke Vest i danas `ivi Obilaze}i celu Jugoslaviju, u Novi Sad je 28. aprila 1937. stigla Rebeka Vest, engleska kwi`evnica. Sre}om za wu, ali i za srpsku kulturu, za wenog zvani~nog pratioca bio je odre|en ~inovnik centralnog presbiroa, ina~e kwi`evnik, Stanislav Vinaver. On je go{}i znao da ka`e i poka`e mnogo toga {to drugi nisu mogli. Izme|u ostalog, on je bio odli~an znalac istorije Vojvodine 18. i 19. veka. Rebeka Vest je obi{la Maticu srpsku i Gimnaziju, Patrijar{iju u Sremskim Karlovcima i lep dan provela na odmoru u manastirima Kru{edol i Ravanici. Rebeka Vest je boravak u na{oj zemqi opisala u kwizi "Crno jagwe i sivi soko", koju mnogi engleski kriti~ari smatraju za jedan od

Cena dnevne ulaznice za [trand za predstoje}u sezonu mogla bi da ko{ta 60, a ne 42 dinara, kako je nedavno re~eno iz "Gradskog zelenila". Naime, na sednici gradskog parlamenta koja je zakazana za petak, na dnevnom redu }e se na}i predlog o izmenama programa poslovawa "Zelenila", kojim se predvi|a da dnevna ulaznica ko{ta 60 dinara. U obrazlo`ewu se ka`e da je ova cena predlo`ena jer u pomenutom preduze}u: "smatraju da je cena od

42 dinara isuvi{e niska jer je wenom kupovinom posetiocu pla`e omogu}eno celodnevno kori{}ewe svih sadr`aja objekta, odmor na suncu ili dubokoj hladovini, bezbedno kupawe, kori{}ewe tu{eva i sanitarnih ~vorova, sportskih terena, mnogobrojnih ugostiteqskih objekata, a sve uz kulturno - zabavnu ponudu i odr`avawe reda, mira, higijene i bezbednosti objekata na visokom nivou". Da li }e ovaj predlog pro}i sazna}e se u petak.

B. M.

Pla`a u petak otvara kapije Letwa sezona na [trandu zvani~no po~iwe u subotu 1. maja, a sve~ano otvarawe je u petak 30. aprila, rekao je za "Dnevnik" portparol "Gradskog zelenila" Ivan No`ini}. U toku su i posledwi dogovori oko kulturnih i sportskih doga|aja koji }e se odvijati na gradskoj pla`i do 30. septembra.

- Na sve~anom otvarawu, koje po~iwe u 19 ~asova, nastupi}e tambura{ki sastav "Zorule" i

grupa "Mila}opezo" - rekao je No`ini}.

Predstoje}a letwa sezona bi}e u znaku Svetskog prvenstva u fudbalu, pa }e de{avawa u Ju-

Letwa sezona bi}e u znaku Svetskog prvenstva u fudbalu, pa }e de{avawa u Ju`noj Africi {trandaro{i gledati na dva velika video bima `noj Africi mo}i da gledaju i {trandaro{i, preko dva velika video bima koja je obezbedila

Sutra sajam antikviteta Prole}ni sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta odr`a}e se sutra od 10 do 20 ~asova u hotelu "Vojvodina". Manifestacija, ~iji organizator je Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina "Srpska Atina", 95. je po redu, a osim promotivnog i obrazovnog karaktera, na sajmu }e biti organizovana i ahumanitarna prodaja poklon predmeta i prilog kolekcionara, u~enika [OSO “Milan Petrovi}”, {ti}enika Zavoda za decu i omladinu u veterniku i ~lanica Kola srpskih sestara.

Na sajmu }e se na}i vi{e od 15.000 eksponata iz preistorije,

egipatske kulture, drevne Kine, keltskog perioda, antike, Sredweg veka, koje }e izlo`iti pedeset u~esnika. Posetioci }e mo}i da vide numizmati~ke zbirke, nakit, oru|a, oru`ja, stilski name{taj, lustere i lampe, stilsko staklo, keramiku, satove, tehni~ke naprave, filatelisti~ke, notafilisti~ke i biblifilisti~ke zbirke, kao i ikone, umetni~ke slike i skulpture.

Omogu}ena je i besplatna procena predmeta koje posetioci donesu ili fotografija i dokumenata, a organizova}e se i razmena. Sajam se odr`ava pod pokroviteqstvom Skup{tine grada.

S. K.

Od politi~kog do `enskog filma najboqih putopisa u svojoj nacionalnoj kwi`evnosti. Ovo weno delo je vi{e puta izdato do na{ih dana, a prvo se pojavilo u Wujorku 1941.

N. C.

Multimedijalno interaktivno predavawe filmske kriti~arke Ivane Krowe o savremenom `enskom dokumentarnom filmu "Savremeni `enski dokumentarac: od politi~kog do `enskog filma" bi}e odr`ano ve~eras u 19 ~asova u Omladinskom centru CK13,

Apatinska pivara. Bimovi }e biti postavqeni na centralnom platou i na {picu.

- Veliki ekrani }e i posle {ampionata ostati na pla`i,

Ulica vojvode Bojovi}a 13. Organizatori predavawa koje se odr`ava u okviru programa "Feministi~ke {kolice" su Novosadska lezbejska organizacija, CK13 i "Cik-cak" inicijativa za iskorak, a ulaz je slobodan.

B. P. P.

kako bi bili propra}eni i ostali sportski doga|aji - rekao je No`ini}.

Portparol "Zelenila" je najavio da }e se tradicionalno odvijati turniri u ko{arci, no`nom tenisu i odbojci na pesku.

- Obele`i}emo i Dan Dunava 29. juna, a priprema se i Me|unarodna dunavska regata - rekao je No`ini}.

Pored sportskih manifestacija, sugra|ani }e mo}i da u`ivaju i u bogatom kulturno zabavnom programu, odnosno u koncertima i de~jim predstavama.

I. D.

Koncert studenata Akademije umetnosti Koncert studenata korepeticije novosadske Akademije umetnosti u klasi profesora Vladimira Ogarkova bi}e prire|en ve~eras u 19.30 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1.

Nastupi}e solisti Jelena Jawi} sopran, Jasna Pelagi} oboa, Kristijan Boro{ kla-

rinet, Marko Mileti} violon~elo i studenti Nina Ivanovi}, Jelena Nikoli}, Miqa Popovi}, Aleksandra Todorovi}, Lea Porobi}, Stefan Raki} i Sa{a Lazi}.

Na programu su izme|u ostalih Mocart, Betoven i Brams a ulaz je besplatan.

B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda28.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

U MATI^ARSKOJ SLU@BI

Zahtevi virtuelno, uplatnice faksom U Sremskim Karlovcima ispred kancelarije mati~ara nema redova kao u Novom Sadu, ali, kako ka`e mati~arka Vera Tepi}, qudi dolaze vi{e nego pre.

Od 1. marta, od kada se izdaju trajni izvodi, pa do 1. aprila, mati~na slu`ba u Sremskim Karlovcima izdala je 97 izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, 24 iz kwige ven~anih i 27 iz kwige umrlih. Veliki broj izdatih izvoda iz kwige ro|enih bez obzira {to u Karlovcima ve} decenijama nema porodili{ta, rezultat je naknadnog upisa izbeglica u mati~nu kwigu.

- Kod nas izvode iz kwige ro|enih mogu da dobiju oni koji su ro|eni u Sremskim Karlovcima, kao i oni koji su stekli dr`avqanstvo Republike Srbije, a poti~u iz nekada{wih jugoslovenskih republika - ka`e Tepi-

}eva.- Mnogi me{aju izvod iz kwige ro|enih sa uverewem o dr`avqanstvu, odnosno misle da su oba dokumenta trajna, pa moramo da im naglasimo da dr`avqanstvo nije obuhva}eno Zakonom o mati~nim kwigama i da ima ograni~en rok va`ewa.

Zahtevi za izdavawe izvoda mogu se podneti i pomo}u virtuelnog mati~ara. Na zvani~nom sajtu op{tine Sremski Karlovci: www.sremski-karlovci.org.rs treba odabrati opciju “virtuelni mati~ar” gde postoji upustvo. Od ju~e se zahtevi mogu slati i direktno na adresu mati~ara, koja glasi: maticar@sremski-karlovci.org.rs. Uplatnice treba slati na faks 021/685 -3076 i odmah po wihovom prispe}u, mati~ar podnosiocu zahteva {aqe izvod.

Z. Ml.

U KARLOVCIMA, KOD @ELEZNI^KE STANICE

Nova staza i lep{e stajali{te

Radnici konzorcijuma „Vojvodinaput - Ba~kaput“ prave pe{a~ku stazu od autobuskog stajali{ta preko puta `elezni~ke stanice do Kara|or|eve ulice u Sremskim Karlovcima i ure|uju samo stajali{te. Staza }e biti od behaton plo~a i ima}e ivi~wake.

Ure|ewe ovog autobuskog stajali{ta zavr{nica je posla koji

posledwih mesec dana „Vojvodinaput-Ba~kaput“ radi u Karlovcima. Ovo preduze}e do sada je asfaltiralo Gajevu, deo Stra`ilovske i Ulicu Belilo do E{ikova~ke, kao i deo Ulice Ilije Okrugi}a. Radove je finansirao Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

Z. Ml.

Foto: R. Hayi}

MALI[ANI PROSLAVILI SVETSKI DAN BEZBEDNOG SAOBRA]AJA

Test semafora i pe{a~kog `ivota Desetine mali{ana iz novosadskih vrti}a i osnovnih {kola, okuplili su se ju~e u podne na Trgu slobode kako bi obele`ili Svetski dan bezbednosti u saobra}aju. Performans je organizovalo Udru`ewe gra|ana “Tra~ak” u sklopu wihovog projekta “Na{ |ak siguran pe{ak”, a veselom skupu su prisustvovali policajci na motorima i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi}.

Pravilno u~estvovawe u saobra}aju uz adekvatno poznavawe propisa, poenta je koja je obele`ila ju~era{we jednosatno dru`ewe. Bezbednost u~esnika u saobra}aju okarakterisana je kao prioritet.

- Edukacija dece o saobra}aju je jako bitna, kako bi ona vodila ra~una o sebi i ostalima. Dodatno je va`na i zbog toga {to u {kolama vi{e ne postoji nastava o saobra}ajnim propisima i pra-

vilima, kao ni obuka dece za u~e{}e u saobra}aju. Uz to, ~esto roditeqi ne po{tuju pravila. U prisustvu dece prelaze preko pe{a~kog prelaza dok je crveno svetlo na semaforu, ili pretr~avaju put mimo zebre. Zato je bitno u~iti mali{ane o pravilnom u~e{}u u saobra}aju - kazao je Bubwevi}.

On je napomenuo i da Savet za bezbednost u saobra}aju podr`ava ovakve akcije, kao i da se nada da }e ih biti vi{e. Uz to, smatra, da je ovo jedan od na~ina da se nastava o saobra}aju vrati i u {kole.

Po povratku u svoj vrti} ili {kolu, de~aci i devoj~ice su se u parovima uhvatili za ruke i formirali kolone. Svako je obukao svoj mali fluorescentni prsluk, pa su na ~elu sa vaspita~icama i u~iteqicama ozbiqno po{tovali pravila pe{a~kog `ivota u krajwe u`urbanim gradskim uslovima.

S. Tanuryi}

Foto: N. Stojanovi}

Foto: A. Erski

ZBOG MNOGOBROJNIH O[TE]EWA NA GRADSKIM SAOBRA]AJNICAMA

Putari presuju kriti~ne raskrsnice Zbog izuzetno lo{eg stawa glavnih novosadskih saobra}ajnica, gradona~elnik Igor Pavli~i} je inicirao hitne radove na nekoliko najkriti~nijih raskrsnica i ulica u Novom Sadu i prigradskim naseqima. Do sino} je, prema najavama, trebalo biti zavr{eno sre|ivawe raskrsnice Rumena~ke, Hajduk Veqkove i Bulevara kraqa Petra prvog, koje je po~elo pro{le sedmice i radilo se iz dva dela. O~ekuje se da }e danas ili sutra biti gotov i posao u Avijati~arskoj ulici, koja se cela

presvla~i asfaltom, a isti posao radi se i na Bulevaru kraqa Petra prvog, od Gagarinove do raskrsnice sa Rumena~kom, i o~ekuje se da }e biti zavr{en do 5. maja.

Putari su ju~e zakrpili nekoliko rupa na raskrsnici kod „Merkatora“, dok }e se presvla~ewe cele raskrsnice obavqati od 5. do 15. maja. U istom periodu radi}e se na Bulevaru Mihajla Pupina, od Ulice @arka Zrewanina do Jevrejske, sre|iva}e se i raskrsnica Jevrejske, Uspenske i

Bulevara Mihajla Pupina, kao i sama Jevrejska ulica, od [afarikove do Uspenske.

Uporedo sa svim navedenim poslovima, sre|iva}e se i o{te}ewa kolovoza na trasama na kojima saobra}aju autobusi javnog prevoza, a doteriva}e se biciklisti~ke i pe{a~ke staze u blizini svih mesta gde se budu obavqali ve}i radovi. Pored toga, zatvara}e se raskopane povr{ine koje su ostale nakon radova drugih izvo|a~a, a popravqa}e se i kolovozi koji su posu-

ti tucanikom u prigradskim naseqima.

U „Putu“ ka`u da }e se hitni poslovi raditi u dve smene i da }e na wima biti anga`ovana kompletna operativa pomenutog preduze}a. Posao }e se uskla|ivati sa drugim izvo|a~ima koji na istim lokacijama obavqaju radove, a dinamika }e biti dogovorena sa Zavodom za izgradwu grada. Do eventualnih odstupawa od plana mo`e do}i zbog lo{eg vremena, radova drugih izvo|a~a i hitnih naloga ZIG-a.

B. M.

ODLUKOM VLADE SRBIJE, JO[ JEDAN BIOSKOP IZUZET IZ PRIVATIZACIJE „ZVEZDA FILMA”

„Jadranom” upravqa Muzej Vojvodine Prema odluci Vlade Srbije, a na predlog Izvr{nog ve}a Vojvodine, bioskop “Jadran” je trajno izuzet iz privatizacije preduze}a “Zvezda film” u ~ijem se vlasni{tvu do sada nalazio i bi}e predat na upravqawe Muzeju savremenih umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, potvr|eno je “Dnevniku” iz “Zvezda filma” i Muzeja savremenih umetnosti Vojvodine. Predsednik upravnog odbora “Zvezda filma” Lazar Soki} izjavio je za na{ list da je ovo dobar potez za re{avawe pote{ko}a ovog preduze}a.

- U toku su pregovori sa Vladom Vojvodine i Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu da se bar pet radnika zaposli u bioskopu. Tako|e je u toku sistematizacija radnih mesta, kako bi se ustanovilo koje su pozicije potrebne muzeju, ali pretpostavqa se da }e to biti kinooperateri i tehni~ko osobqe koje }e pre}i da radi u muzej – dodao je jo{ Soki}.

Za sada je bioskop “Jadran” jo{ uvek otvoren uz pomo} projekta “Ponovo radi bioskop” i tako bi mogao da opstane do maja. Na srebrnom platnu prikazuju se uglavnom komercijalni filmovi iz holivudske produkcije, {to }e se promeniti kada „Jadran“ postane sastavni deo Muzeja savremenih umetnosti Vojvodine, najavio je za na{ list direktor tog muzeja @ivko Grozdani}.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: S. [u{wevi}

- Na{i planovi su da u bioskopu radimo na afirmaciji autorskog filma, nezavisnih projekata i novih medija. Tako|e se planira saradwa sa nacionalnim, regionalnim i svetskim kinotekama. Bioskop }e biti osavremewen i koristi}e ga odeqewe za film muzeja, koje je do sada koristilo kino salu Muzeja Vojvodine u Dunavskoj ulici - rekao je Grozdani}.

On je jo{ istakao da je nedavne projekcije ciklusa ma|arskog i italijanskog filma u MSUV pogledalo oko tri hiqade Novosa|ana.

Nakon {to je bioskop “Arena” zatvoren i izuzet iz privatizacije Zvezda filma, 11 radnika ove firme se organizovalo i zajedeno sa udru`ewem gra|ana pokrenulo projekat “Ponovo radi bioskop“. Za ne{to vi{e od mesec dana uspeli su da privuku u “Jadran” 5.000 Novosa|ana, samo prikazivawem “Avatara“. Akcionarskom dru{tvu “Zvezda film” sada preostaju jo{ bioskopske sale u Tr`nom centru “Reks” u Tanurxi}evoj palati, koji je “zakopan” pravno imovinskim sporovima i “Narodni bioskop“ u Futogu, znatno okrwen zubom vremena. Pode}amo da je iz privatizacije ranije izuzet i Letwi bioskop “Porta”.

N. Vukovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Komunalna pozlata Na{a vlast, na`alost, mo`e samo da osu|uje incidente koji se de{avaju na prostoru Kosova i Metohije, i ni{ta vi{e od toga.

065/6592... *** Posle 1. maja, skupqi parking. Dakle, od sada }u 35 ili 45 dinara na sat pla}ati parkirawe u kaquzi, koja se nekim ~udom zove parking.

063/596...

Tender za ^isto}u!? 130 kanti za sme}e - 2,8 miliona dinara.

Jedna kanta 21.538 din. Bravo {tedi{e!

063/1836... *** Molio bih gradona~elnika da ne zaobilazi Ulicu prote Mihalxi}a u Podgra|u. Samo neka ne vodi malo dete, jer je trotoar zatrpan autima, a policiju, mi, vaqda, ni nemamo. Nesre}ni prolaznik.

064/5747...

2,8 miliona din. za 130 korpi za otpatke? Mo`e li se znati ko je platio i kome? Pa to je 21.538 din po komadu?!

Ko se tu sve ugradio? Imaju}i u vidu da su betonske, a ne od mermera, ipak je previ{e, ili je to od cementa od prodatih cementara i uvoznog {qunka? *** 065/6202...

Pogre{no parkirawe! Ispred @elezni~ke stanice, na trotoaru, parkiran golf reg. oznaka NS 211-... sa taksi tablom bez broja. Vreme doga|aja 16.30 ~asova... Spisak nepravilnog parkirawa u slede}oj poruci...

063/1817... *** Upomo}! Patriote }e opet da nas spasavaju! Ekonomski. Kosti} i wemu sli~ni }e iz patriotskih razloga da poma`u posr-

nula preduze}a. Koliko li }e nas to opet ko{tati?! 063/545... *** Sramota za grad i gradona~elnika da dozvoli da pro|e neka`weno da radnici Novosadske to-

plane na hajdu~ki na~in zauzimaju prostorije grada. Ko im je to naredio da se tako pona{aju, kao da smo u sredwem veku? Da li se to ~uva koalicija za hajdu~ko vladawe?!

061/6103...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda28.april2010.

9

„CIKLONIZACIJA” PRE 1. MAJA UNI[TAVA OPASNOG PARAZITA

Ro{tiqawe bez krpeqa Mada je u toku prepodneva portparol "Ciklonizacije" Miroslav Crwanski rekao za na{ list da jo{ nisu dobili nalog iz Zavoda za izgradwu grada da po~ne uni{tavawe krpeqa, u ZIG-u su nam popodne potvrdili da }e se to ipak dogoditi pre 1. maja i to na omiqenim izleti{tima Novosa|a-

na na teritoriji gradske op{tine. U ZIG-u navode da }e se obaviti i pra}ewe stawa na terenu u vezi s populacijom komaraca i da }e mesta za suzbijawe krvopija biti uskoro odre|ena.

Crwanski je upozorio gra|ane da vla`no i toplo vreme pogoduje krpeqima, te da zbog omiqenog izletni~kog prazni-

ka i intezivnijeg boravka qudi u prirodi treba da obrate pa`wu na ove nezgodne i prili~no opasne parazite. On ka`e da su visoka trava, {ibqe, {ume i livade omiqeno steci{te krpeqa.

Zobg toga preporu~uje da se, i pored toplog vremena, u prirodu iza|e s dugim rukavima i no-

gavicama, a da se nogavice, iako esteski neugledno, upa{u u ~arape. U borbi protiv nezgodnih krvopija pomo}i }e i ode}a svetlih boja, jer se crni insekti lak{e uo~avaju. Ako ipak do|e do ujeda krpeqa Crwanski ka`e da gra|ani ne poku{aju sami da ih vade iz ko`e, ve} da se za to obrate lekaru.

S. K.

PRIVODE SE KRAJU PRIPREME ZA 33. PLANINARSKI MARATON

Fru{ka gora ~eka maratonce Organizacija 33. Fru{kogorskog maraton odvija se u najboqem redu, zakqu~eno je na drugoj sednici organizacionog odbora u Skup{tini grada. ^lanovi koji su bili prisutni na sednici ustanovili su da je preostalo jo{ nekoliko tehni~kih detaqa da se obavi, u saradwi sa svim institucijama koje potpoma`u ovaj doga|aj. Potpredsednik organizacionog odbora Dragan ]iri} izjavio je za “Dnevnik” da se ove i godine o~ekuje vi{e hiqada u~esnika, po{to interesovawe za ovu manifestaciju ima uzlaznu putawu.

- Broj u~esnika svake godine zavisi od vremenskih prilika i prognoze. Ukoliko dan pred maraton padne ki{a, o~ekujemo pad interesovawa, ali nikad to ne bude preveliki broj onih koji odustanu - rekao je jo{ ]iri}.

Na pro{logodi{wem maraton u~estovali je oko 13.000 {eta~a, planinara i qubiteqa

prirode. Interesantno je da se toku vikenda kada se odr`ava maraton skuva oko 15.000 litara

PROCVETALA @ENSKA TOPOLA

Mace urni{u Novosa|ane Alergije ~iji su uzro~nik razli~ite vrste biqaka posledwih godina su postale veliki zdravstveni problem Novosa|ana. Prema nekim podacima, od razli~itih alergija pati preko 20 odsto `iteqa glavnog grada Vojvodine, a sezonu alergijskih reakcija biqnog porekla nedavno je otvorilo cvetawe `enskih topola. Kao i svake godine u ovo doba, bele grudvice sa polnim }elijama `enskih topola lete na sve strane, {irom grada i naravno; nerviraju alergi~ne i one koji to nisu. Razno{ewe semena topola traje sve do juna. Topole su nekada davno sa|ene na rubnim delovima grada, koji su {irewem Novog Sada, sada postali {iri centar.

Jedan broj prestarelih topola predstavqa opasnost po

Na [trandu kao u sred zime

Skratiti boravak na travi Prema podacima, Departmana za ekologiju i biologiju PMF-a Novi Sad, sezona polena platana je zavr{ena dok }e se polen breze pojavqivati svaki dan, a koncentacije }e se zadr`ati na nivou niskih vrednosti. Ipak, zadr`a}e se umereno visoke koncentracije polena drve}a te se alergi~nim osobama ne preporu~uje du`i boravak u blizini procvetalih stabala, jasena, hrasta, oraha, vrbe, borova i duda. Daqe }e se pove}avati intenzitet cvetawa kopriva a posebno trave. Stru~waci savetuju ko{ewe svih zelenih povr{ina naro~ito travwaka kako bi se smawila brza i nagla pojava visokih koncentracija polena u vazduhu. Alergi~ne osobe za dane vikenda i praznika trebalo bi da izbegavaju du`i boravak na zelenim povr{ina na kojima su procvetale trave.

AKCIJA RATNIH VOJNIH INVALIDA

Krv na dar Udru`ewe ratnih vojnih invalida i ~lanova porodica palih boraca organizuje sutra akciju dobrovoqnog davawa krvi od 9 do 11 ~asova u Zavodu transfuziju krvi. Akcija se organizuje povodom me|unarodnog Dana invalida. Zavod za transfuziju se nalazi u Ulici Hajduk Veqkovoj 9.

N. V.

bezbednost gra|ana, dok preostale `enske topole izazivaju alergiju. Za wihovu se~u zadu`eno je „Gradsko zelenilo“, a kako ka`u u ovom preduze}u u programu poslovawa svake godine imaju predvi|eno uklawawe prestarelih topola i zamenu `enskih stabala ove vrste drveta.

- Sa slu`bom nadzora iz Zavoda za izgradwu grada utvr|uju se dinamika i prioriteti, a ono {to je sigurno je da je za celokupnu realizaciju ovog posla potreban dugi niz godina. Svake godine se odre|en broj `enskih topola zameni drugim vrstama, u skladu s prioritetima i novcima – ka`e za „Dnevnik“ portparol u tom preduze}u Ivan No`ini}.

Tako se ve} godinama u kontinuitetu seku topole, a na udaru su bile one na velikom parkingu kod [tranda, zatim na [tranu, Limanskom i ostalim parkovima u gradu.

- Za zamenu `enskih topola i uklawawe prestarelih, imamo punu podr{ku nadle`nih qudi iz grada, koji ula`u maksimalne napore kako bi se ovaj problem re{io. Najve}i broj `enskih topola nalazi se na keju i uop{te u blizini Dunava, kao i na Limanima – zakqu~io je No`ini}.

Q. Nato{evi}

TRIBINA NA FTN-u

Pronalasci u praksi Udru`ewe pronalaza~a Novog Sada sutra na Fakultetu tehni~kih nauka organizuje tribinu “Rezultati istra`ivawa i pronalasci – doprinos privrednom razvoju”.

Najavqeno je predstavqawe aktuelnih pronalazaka, ~ija {ira primena u proizvodnoj praksi bi mogla doprineti ekonomskom razvoju.

Tribina ~iji su suorganizatori FTN i Narodna tehnika Vojvodine po~iwe u 10.30 sati, u Sve~anoj sali fakulteta.

I. S.

~aja i oko pet hiqada toplih obroka. Ovogodi{wa {etwa bi}e odr`ana 8. maja i startova}e u 9 ~asova, na Popovici, 10 kilometara ju`no od Novog Sada.

Na dan maratona do Popovice }e u~esnike prevoziti iskqu~ivo autobusi GSP-a, a polasci su organizovani ispred @elezni~ke stanice, na po~etku Mosta slobode i na okretnici Vojnovo u Sremskoj Kamenici.

Organizatori apeluju na sve u~esnike da se pridr`avaju pravila maratona i da od 12 markiranih staza samostalno odlu~e kojom }e i}i, prema svojim psihofizi~kim mogu}nostima. Vi{e informacija mo`e se dobiti u prostorijama Planinarsko smu~arskog dru{tva “@elezni~ar”, na Trgu galerija 4 ili pozivom na broj 529–978.

N. V.

Gusle na Spensu Dru{tvo guslara "Sveti Nikola" organizuje sutra guslarsko ve~e u bioskopskom amfiteatru Sportsko- poslovnog centra Vojvodine u 19 ~asova. Amfiteatar se nalazi na prvom spratu Spensa.

N. V.

Foto: B. Lu~i}

MAJSTORI GRAFITA DODALI NOVE BOJE „CRNOJ KU]I”

Slika}e {kolska dvori{ta?

Majstori zidnih crte`a okupqeni u udru`ewu NPC (New Point of Culture), koje se bavi propagirawem urbanih subkultura, iscrtali su ju~e veliki mural u dvori{tu Omladinskog centra CK 13 i tako najavili budu}u saradwu dve omladinske organizacije. Predsednik NPC-a Borislav Vesni} objasnio je da grafiti i murali nisu vandalizam ve} umetni~ki izraz koji se od klasi~nog, akademskog slikarstva razlikuje po tome {to umesto platna koristi zid. Koordinatorka programa u CK 13 Jelena Tip{in dodala je da je Omla-

dinski centar, kao mesto koje podr`ava sve oblike dru{tvenog anga`mana mladih i svaki alternativni oblik kreativnog izra`avawa, prirodni partner NPC-a.

- "Crna ku}a" je otvorena za svaki vid umetni~kog izraza koji je van “mejnstrima”, a ovo je prilika da afirmi{emo fenomen legitimnog grafitirawa – kazala je Jelena Tip{in.^lanovi NPC-a trenutno spremaju projekat kojim }e ponuditi da muralima oslikaju novosadske osnovne i sredwe {kole.

I. S.

PROMOCIJA KWIGE U GO SPO

„Istina pod kqu~em” Gradski odbor Srpskog pokreta obnove danas organizuje promociju kwige "Istina pod kqu~em" mladog istori~ara Nemawe Devi}a u kojoj su predstavqeni rezultati istra`ivawa o de{avawima na prostorima centralne Srbije 1944 – 45. nakon

ulaska Crvene armije, koja su sve donedavno bila potuno nepoznata {iroj javnosti. O kwizi }e govoriti potpredsednik GO SPO Nemawa Starovi} i autor.

Promocija po~iwe u 18. 30 sati u sedi{tu gradskog SPO u Radni~koj 20.

I. S.

10

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda28.april2010.

DNEVNIK

U IZGLEDU NOVI POGONI DESETAK FIRMI

Posao za jo{ 1.000 radnika

PO^ELO KRPQEWE ULICA U KIKINDI

Nema para za sve rupe KIKINDA: U Kikindi je u toku krpqewe udarnih rupa.

Ovaj posao zavr{ava se u ulici Vuka Karaxi}a, a nakon toga radovi }e zapo~eti u ulicama Generala Drap{ina. U ovoj, jednoj od najprometnijih ulica u gradu neophodna je kompletna rekonstrukcija kolovoza, me|utim, za obimnije radove za sada nema dovoqno sredstava. Prema re~ima nadle`nih u Javnom preduze}u „Direkcija za izgradwu grada zbog nedostatka novca ne}e biti zakrpqene ni sve udarne rupe u gradu. U ovoj godini iz buxeta

bi}e izdvojeno 12, 5 miliona dinara za krpqewe udarnih rupa, ali ova sredstva nisu dovoqna za sanaciju svih puteva u op{tini o kojima brine JP „Direkcija za izgradwu grada”. Rupe na putevima do sada su zakrpqene u ulicama Zmaj Jovinoj i \ure Jak{i}a, ulica Vuka Karaxi}a se zavr{ava, a potom prelazimo na ulicu Vojvode Putnika. Trenutno, najlo{ija je ulica Generala Drap{ina, gde je asfalt postavqen preko kocke u stawu raspadawa.

Izvo|a~ radova je firma „Vojvodina put”.

A. \.

Daqe od drve}a ZREWANIN: Minulih dana rizik za pojavu alergijskih tegoba bio je umereno visok do visok i to prevashodno za osobe alergi~ne na polen drve}a, navodi se u izve{taju o aeropolenu koji je izradio zrewaninski Zavod za javno zdravqe. U narednom periodu se ne o~ekuje zna~ajna promena u spektru polena kojem }e biti izlo`eni gra|ani Zrewanina. Osobe alergi~ne na polen drve}a mogu imati jake tegobe ukoliko budu boravile u neposrednoj blizini izvora. Polen trava }e biti svakodnevno prisutan u vazduhu uz blag trend pove}awa sredwih dnevnih koncentracija koje }e varirati u nivou niskih vrednosti. @. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Artur i maltazarova osveta“ (18), „Borba Titana“ (19.30 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Dejbrejkers“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: „Molitva za jug“ (20.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Testosteron“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Dva veka osnovnog pisma“ (do 1. maja).

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Du{ica Stoji} iz Zrewanina (de~aci), DEVOJ^ICE: Nata{a ]ulibrk, Sawa Bawac, Dragana Rangelov, Jelena Stankovi}, Jelena Pu{ibrk–Vi{wi~ki iz Novog Sada, Svetlana Miri} i Sandra Bijeli} iz Beo~ina, Svjetlana Pavlovi} iz [ajka{a, DE^AKE: Verica Toma{evi}, Radmila Stojadinovi}, Katarina Bosni}–Markovi}, Maja Mirosavqevi} i Marina Ile{ iz Novog Sada, Violeta Japunxa iz Veternika, Sne`ana Obrkne`evi} i Jelena Rakovi} iz ^elareva, Jelena Mihajlovi} iz Beo~ina, Jelena Ovuka iz Savinog Sela i Ru`ica Boji} iz Gospo|inaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milowa Vuka{ina Obradovi} (1947) u 12.30 sati, Stevo Dragi{e Stefanovi} (1949) u 13.15 (ispra}aj), Ferenc Ferenca Pete (1949) u 14, Branislav Grujice Babovi} (1954) u 14.45, @ivko Koste Klisara (1937) u 15.30, Luka Budimira Opsenica (1924) u 16.15 i Dragutin Jovana Moric (1944) u 17 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom sadu u 15 sati bi}e sahrawen Ratko Borivoja Bo{wakovi} (1943). Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahraweni Nedeqko Straja A{owa (1941) u 11 sati, Dosta Cvija Radi} (1932) u 13, Zorica Mileta Radi} (1927) u 15 i Evica Miroslava Stefanovi} (1934) u 16 sati.

SREMSKA MITROVICA: „MC Bauhemik” zakupila je 2,5 hektara u zoni Obe}awe da }e od 2008. godine „Jezero”, gde }e sagradido kraja mandata u Sremskoj Miti pogon za proizvodwu trovici, u privredi, biti zapoaditiva za gra|evinarsleno 4.000 radnika, ne}e biti stvo. Investicija je 4,5 ispuweno, ali ako ove godine miliona evra, a zapoposao u novim pogonima dobije {qava}e oko 70 radnika. oko hiqadu radnika, onda gradoU zoni „Jezero” i doma}a na~elnik Branislav Nedimovi} firma „Filip end co” i nije mnogo „omanuo”, jer je u zavr{ava pogon za proizprethodnom periodu, od kada je vodwu `i~anih jezgra i on na ~elu grada, zaposleno oko du{eka i ovde }e posao 1.800 radnika, a sva je prilika dobiti 60 nezaposlenih. da }e ove godine u novim pogoni- Ve} sam rekao da doma posao dobiti hiqadu, a molazi „Bugati en oksi`da i znatno vi{e qudi.

- Ra~unam samo na sigurne in`en”, koji gradi velevestitore, koji }e tokom ove goprodajni centar doweg dine zavr{iti pogone i po~eti ve{a, gde }e biti zapoda rade. Ina~e, ove godine mi je sleno 30 radnika. I lak{e, jer u ovom trenutku prefirma „SWK-Austrija”, govaramo sa desetak firmi, kopoznati proizvo|a~ terji bi mogle do}i u Sremsku Mimoizolacionih materitrovicu i ako one do|u to zna~i jala za toplifikaciju, Prva faza izgradwe livnice da }e posao dobiti mnogo vi{e tako|e planira da ove godine gradwu hale, gde }e raditi 250 radnika – obja{wava Nedimozavr{i pogon u Mitrovici i zaradnika. To je ono {to je sigurvi}. posle 50 radnika. Livnica no, pa mi je malo lak{e, me|uU ovoj godini je sasvim sigur„Sirmium stil” }e biti zavrtim, mi trenutno imamo na berno da }e kontejnerski terminal {ena do polovine godine i ve} zi rada 6. 800 nezaposlenih, „Panonska vrata”, u brojka koja bi se otvarawem koji }e stizati konovih radnih mesta zna~ajno umatejneri iz Luke Rijewila – konstatuje gradona~elka mar{utnim vozovinik Nedimovi}. ma, po~eti da radi do Pored pobrojanih firmi Nejuna i da }e Luka „Ledimovi} isti~e da je u pregovoget” zaposliti oko 50 rima sa jednom poznatom evropradnika. „Slavija – skom kompanijom, koja bi u med” iz Beograda, koja Sremskoj Mitrovici gradila ima pogon u Sremskoj fabriku sa 300 zaposlenih, ali Mitrovici, gradi jo{ i da traju dogovori sa nema~kom jednu halu u radnoj zokompanijom „IG-Bauerhin”, poni „Vogawski put” i znatim nema~kim proizvo|ana osnovu ugovora sa ~em greja~a za automobilska seslovena~kom „Krkom” di{ta. Trenutno se razmatraju pakova}e medikamendve varijante – da „IG-Bauerte. U novoj hali radihin” zakupi halu i odmah zapo}e se u tri smene i posli 270 radnika, a da paralelno red sada{wih 30, za- Branislav Nedimovi} po~ne gradwu vlastite proizposli}e jo{ 50 do 60 vodne hale. Ili, da odmah krene radnika. Na mestu dana{weg po15. jula trebalo bi da zaposli u gradwu vlastite hale i po~etgona „Varda” u La}arku, Slo200 radnika, a dogodine jo{ tokom slede}e godine primi 700 venci }e formirati robnoliko. Slovena~ka „TBP Tovarradnika. naftni terminal, koji }e biti na”, proizvo|a~ auto-sajli i - To su dva velika posla, prezavr{en ove godine i zaposli}e plasti~nih delova za vozila govori jo{ uvek traju, mi smo 50 radnika. Nema~ka firma tra`i hektar zemqi{ta za spremni na maksimalnu koope-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

rativnost i ako se to desi, onda nisam uzalud obe}ao da }e za mog mandata biti otvoreno 4.000 radnih mesta. Ne bi to bio moj uspeh, to bi bio uspeh ovog grada, jer bi prepolovili broj nezaposlenih. To je ono {to me najvi{e okupira – priznaje gradona~elnik.

I TNHK grupa dobila je kona~no dozvolu za po~etak gradwe {oping mola „Novi Sirmium” u radnoj zoni „Sever”, pored autoputa Beograd – Batrovci, kod mitrova~kog motela.

Dozvola je za prvu fazu gradwe na 8.000 kvadratnih metara, a ceo {oping mol bi trebalo, kada bude zavr{en, da ima 32.000 kvadratnih metara i da zaposli oko 400 radnika. Za sada se ne zna kada }e po~eti gradwa, me|utim, u zoni „Vogawski put” sagra|en je objekat gde je francuska firma „A{kom parners” trebalo da otvori robnu ku}u „sve za doma}instvo”, po ugledu na ovakve ku}e u Francuskoj, me|utim, objekat stoji prazan, a sve je vi{e najava da je za prodaju.

S. Bojevi}

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK NA FORUMU ITALIJE I SRBIJE

Predstavqena industrijska zona ZREWANIN: Zamenik i pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} i Predrag Stankov predstavili su kapacitete Industrijske zone Jugoistok na Poslovnom forumu Srbije i Italije, pod nazivom „Nove mogu}nosti ekonomske saradwe”, odr`anom prekju~e u beogradskom „Hajatu”. Skupu je prisustvovao i italijanski ministar ekonomije Klaudijo Skajola. Zrewanin je, ina~e, jedan od tri grada koji je imao svoj ekspoze na forumu.

- Upoznali smo zainteresovane italijanske privrednike sa onim {to na{ grad ima i gotovo sam siguran da }e u~e{}e na forumu dati rezultate i da }emo vrlo brzo imati investitore

koji }e ulagati u zrewaninsku Industrijsku zonu Jugoistok rekao je Kauri}.

Stankov je podsetio da italijanske firme „Pompea” i „Fulgar” ve} posluju u Zrewaninu i da su gotovo postale brend grada na Begeju.

- U~e{}e na forumu pru`a nam nove mogu}nosti za ekonomsku saradwu, {to svakako doprinosi razvoju grada. Promocija industrijske zone je ideja sa kojom smo do{li u Beograd. Podelili smo puno promotivnog materijala, uspostavili dosta kontakata i nadam se da }e u bliskoj budu}nosti jo{ neke italijanske firme do}i u na{u sredinu – istakao je Stankov. @. B.

sreda28.april2010.

OBNOVI]E SE ORONULO ZDAWE OSNIVA^A HORGO[A

Ka{tel Karas ~eka majstore HORGO[: Narednih dana o~ekuje se po~etak radova na obnovi ka{teqa Karas, jednog od najstarijih zdawa u Horgo{u, iz zaostav{tine osniva~a mesta segedinskog nadbele`nika, veleposednika i plemi}a Miklo{a Karasa (1715-1797), koje je progla{eno spomenikom kulture. Sredstva za prvu fazu obnove u iznosu od osam miliona dinara obezbedio je Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, a u ulozi investitora je Osnovna {kola „10.oktobar” koja je ostala korisnik objekta, koji je nakon oduzimawa od porodice Karas posle Drugog svetskog rata kori{}en za razne namene.

Direktor Osnovne {kole „10. oktobar” Goran Niki~i} ka`e da vi{e nema nikakvih prepreka da radovi otpo~nu.

Posle odluke Fonda za kapitalna ulagawa o dodeli sredstava, pribavqena je sve neophodna projektna dokumentacija i dozvole, potpisan je i ugovor sa izvo|a~em radova „Yu-molom” iz Subotice, ali posle dostavqawa dokumentacije Fondu trebalo je otkloniti neke mawkavosti u dokumentaciji, {to je u~iweno. Tabla s upozorewem kod ka{tela Horgo{u Imenovan je gra|evinski i kon}e se obezebditi prvom fazom zervatorski nadzor, tako da je obnove u okviru koje su ugovoreprema re~ima Niki~i}a u~iweni poslovi na rekonstrukciji no sve da radovi zapo~nu. krovne konstrukcije, izradi i - Bilo je krajwe vreme da se postavqawu oluka, pa se nadamo ka{tel Karas spase od daqeg da }e taj deo posla biti obavqen propadawa - ka`e Niki~i}. - To tokom ove godine. Ura|en je i

DA LI SE ZREWANINSKI „[INVOZ” ZAISTA OPORAVQA

Dobio fabriku bez radnika

JUBILEJ OBELE@EN MODNOM REVIJOM

Studenti i kreatori i manekeni ZREWANIN: Obele`avaju}i pet decenija postojawa i rada, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Zrewaninu organizovala je preksino}, prvi put u svojoj istoriji, modnu reviju koju su pripremili studenti ove obrazovne ustanove. Revija je uprili~ena u Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}” a na woj su prikazane maturske haqine koje su kreirali studenti sa odseka tekstilna konfekcija i dizajn. Osim kao kreatori, studenti su se pokazali i kao manekeni, s obzirom da su nosili svoje modele. Uz stru~nu pomo} profesorke i kreatorke Mirjane Bo{kov Limbahter i diplomirane in`ewerke tekstilnog in`ewerstva Milade Novakovi}, studentske radove prikazali su Ana U{umovi}, Kristina Miklo{, Jovana Stanivukovi}, Or{oja Pap, Ildiko Egete, Ru`ica Pej~i}, Danijela Barbulov, Jelena Dulijan, Aleksandra Mili}evi}, Vesna Kova~evi}, Gordana Stamenkovi}, Nata{a [o{, Milica Vinki}, Marko Popov i Strahiwa Vukovi}.

- Obele`avamo pet decenija od osnivawa {kole i odlu~ili smo se da u godinu jubileja u|emo sa manifestacijom koju su

sada{wi studenti pripremili za one budu}e. Polaznici Odseka tekstilna konfekcija i dizajn organizovali su modnu reviju za zrewaninske maturantkiwe i ona se zove „Moja maturska haqina” – izjavila je za „Dnevnik” direktorka Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija Smiqana Mirkov.

U {koli ve} trideset godina postoji smer za tekstil, a novembra minule godine osnovan je i kreativni studio u kome je realizovana ova modna revija.

- Na ovu novinu odlu~ili smo se da bismo popularizovali tekstilni smer. Generalno je tekstilna industrija niskoakumulativna grana i sve je mawe zainteresovanih mladih qudi za wu, a naro~ito devojaka – primetila je Mirkov i dodala da u svakoj generaciji studenata bude bar po jedan momak.

Profesorka Mirjana Bo{kov Limbahter kazala je za na{ list da je namera kreativnog studija, oformqenog pri {koli, da sve ono {to studenti nau~e u teorijskom delu sada primene i u praksi.

- Verujem da su Zrewaninci kreativni, a to }e i vreme pokazati – napomenula je ona. @. Balaban

PO^ELI RADOVI KOD MAJ[ANSKOG MOSTA

Asfalt umesto {ina SUBOTICA: Kod Maj{anskog mosta u Subotici, na mestu koji je jedna od „crnih ta~aka” po pitawu saobra}ajnih nesre}a, po~elo je va|ewe {ina. Nakon toga je planirano asfaltirawe kompletne raskrnice prema privremenom re{ewu JP „Zavoda za urbanizam”. Predsednik SMZ @elezni~ko naseqe Zoltan Terek ka`e da oni ~ekaju vi{e od 10 godina da im se re{i problem sa raskrsnicom kod Maj{anskog mosta.

- Svakodnevno se na ovoj raskrsnici de{avaju saobra}ajne nesre}e i najvi{e stradaju biciklisti. Va|ewem {ina i asfaltirawem tog dela raskrsnice }e

se re{iti i problem stanovnika mesne zajednice Grani~ar i Makove sedmice - rekao je Terek.

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}, prilikom obilaska radova, je rekao da }e se asfaltirawem platoa uspostaviti kvalitetniji re{im saobra}aja, jer }e se postaviti i nova vertikalna i horizontalna signalizacija, a bi}e zasa|eno zelenilo. Saobra}aj se ne}e prekidati, ve} }e parcijalno biti zatvarani pojedini delovi raskrsnice. Vrednost radova, ~iji je izvo|a~ firma „Komgrad”je ~etiri miliona dinara, a zavr{etak je planiran za 8. maj.

A. A.

11

ZREWANIN: Nakon pro{lonedeqne posete gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa i generalnog direktora „@eleznica Srbije” Milovana Markovi}a zrewaninskom „[invozu”, stekao se utisak da je ovo preduze}e za remont {inskih vozila, posle brojnih poslovnih problema i afera, kona~no krenulo pravim kolosekom. \ilas i Markovi} prisustvovali su sve~anoj predaji remontovanog elektromotornog voza. Re~ je o prvoj, od ukupno {est garnitura, koje se od januara nalaze u ovda{woj fabrici na remontu i modernizaciji, a namewene su ukqu~ivawu u sistem gradske `eleznice „Beovoza”. Ukupna vrednost remonta ovih {est elektromotornih vozova iznosi oko 327 miliona dinara i finansirana je sredstvima Grada Beograda i „@eleznica Srbije”.

Sve~anosti je prisustvovao i vlasnik „[invoza”, beogradski biznismen Neboj{a Ivkovi}, koji se do sada retko pojavqivao u javnosti. Dodu{e, Ivkovi} se krio od medija, izbegavaju}i da se na|e u prvim redovima, rame uz rame sa gostima iz srpske prestonice i direktorom „[invo-

VESTI Dolijao som kapitalac Sportski ribolovac Zoran ]ulum upecao je kapitalnog soma u okolini Ba~ke Palanke, koji je bio te`ak 45 kilograma i duga~ak dva metra. Som je uhva}en na kanalu Dunav-Tisa-Dunav na mamac od ritskih glista i durdubaka uz dodatak jo{ jednog mamca koji Zoran nije hteo da otkrije.

Kuriozitet cele pri~e je {to na istom mestu Zoran ve} godinama peca somove od 15, 18 i 20 kilograma, a ovog puta sre}a mu se osmehnula rekordom.

Fluorografisawe u selima

Remontovan elektrovoz za gradsku `eleznicu

kob je kulminirao. Zapo~eli su brojni radni~ki protesti, obele`eni tragi~nom smr}u Radislava Stojanova, prilikom {trajka radnika „[invoza” u beogradskom Domu sindikata.

Ne{to kasnije radnik Dragan Peri} je po~inio samoubistvo, a u dramati~nom opro{tajnom pismu optu`io je poslovodstvo da ga tera u smrt.

Ugovor na odre|eno „[invoz” trenutno posluje kao zatvoreno akcionarsko dru{tvo. Wegovi vlasnici su tri Ivkovi}eve firme – iz Beograda, [vajcarske i Lihten{tajna. Menaxment je najavqivao velike poslove sa „Simensom” i strate{kim partnerom iz [panije.

Prvi ve}i posao, ipak, odra|en je za „@eleznice Srbije”, sa kojima je Ivkovi} nekoliko godina uspe{no sara|ivao na kasaciji starih vagona. Na posao je vra}eno preko 200 radnika, a nezvani~no se mo`e ~uti da su svi zaposleni na odre|eno vreme – do tri meseca. za” Radomirom Miqu{em. Umesto toga, kretao se na za~equ kolone koja je obilazila fabri~ke pogone.

Dolaskom Ivkovi}a u ovo preduze}e, u prole}e 2004. godine, kada je od dr`ave otkupio 56 odsto kapitala za 240 miliona dinara, „[invoz” su obele`ili {trajkovi, afere, ~ak i smrt radnika! Mali akcionari su novog gazdu optu`ivali da poslovne odluke donosi mimo wihovog znawa, da ne sprovodi kupoprodajne obaveze i da „[invoz” namerno gura u ste~aj. Zahtevali su kontrolu privatizacije, nadle`na Agencija za privatizaciju je }utala, a fabrika je sve lo{ije poslovala. Krajem 2007. su-

idejni projekat za kompletnu revitalizaciju i rekonstrukciju dvorca, koji su uradili stru~waci Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Subotice. Ideja je da se ka{teq pretvori u konferencijski centar sa prate}im sadr`ajima, sme{tajem i restoranom i bude deo ovda{we turisti~ke ponude, ali za kompletnu obnovu i vra}awe nekada{weg sjaja potrebno je obezbediti mnogo vi{e novca.

Ka{tel Karas je prethodnih decenija propao, pomo}ni objekti su se sru{ili, da bi se u posledwi ~as pokrenule aktivnosti za wegovo spa{avawe. Pre ne{to vi{e od godinu dana je ogra|en i postavqene su table sa upozorewem da je pristup zabrawen i opasan po `ivot. M. Mr.

Samo nekoliko dana posle otvarawa ste~aja, Agencija za privatizaciju poni{tila je ugovor o prodaji „[invoza” Ivkovi}u. Utvr|eno je da nije izvr{io kupoprodajnu obavezu investicionog ulagawa u fabriku. Umesto dokapitalizacije, kao predmet investirawa prikazao je pet starih lokomotiva, kupqenih od „@eleznica Srbije” kao staro gvo`|e. Smatraju}i da je ugovor nezakonito poni{ten, Ivkovi} je tu`io Agenciju. Trgovinski sud u Beogradu je pro{le godine doneo presudu kojom je usvojen wegov zahtev i dr`avi nalo`eno da mu vrati 182 miliona dinara (sve sa kamatama) koliko je platio

po kupoprodajnom ugovoru. Nezvani~no se, me|utim, mo`e ~uti da je Vi{i trgovinski sud poni{tio ovu presudu i da je spor jo{ u toku. „Slu~aj [invoz” bio je i predmet rada Anketnog odbora Skup{tine grada Zrewanina.

Utvr|eno je da je Ivkovi} re`irao ste~aj, tako {to su wegove privatne firme prodavale fabrici robu po ve}im cenama od tr`i{nih, a kupovale od we po cenama daleko ispod tr`i{nih.

Ste~aj je pokrenut na inicijativu jedne od Ivkovi}evih firmi.

A, kao najve}i poverioci, wegova druga preduze}a odradila su i reorganizaciju u ste~aju.

- Agencija za privatizaciju je sa velikim zaka{wewem poni{tila privatizaciju - tek kada je ste~aj otvoren. Na neki na~in, Ivkovi} je i nagra|en, jer je oslobo|en pla}awa preostalih rata za kupovinu „[invoza”.

Oslobodio se radnika, dobio natrag fabriku i wenu imovinu, a 1.000 malih akcionara ostalo je bez svog kapitala – ka`e predsednik Anketnog odbora Branislav Marku{.

On je izrazio zadovoqstvo time {to postoje naznake o o`ivqavawu fabrike, uz napomenu da se, bez obzira na sve, Anketni odbor i mali akcionari ne}e pomiriti s tim da fabrika bude u vlasni{tvu Ivkovi}a.

- Ona pripada dr`avi i radnicima, malim akcionarima. Potrebno je da im se vrati, a onda izvr{i zakonita privatizacija i odredi sudbina „[invoza” – isti~e Marku{. @. Balaban

U{teda uz modernizaciju APATIN: U Bawi „Junakovi}” organizovana je prezentacija ma|arske firme „Elmib”, koju je pre 10 godina, osnovala Ma|arska Razvojna banka.

Prezentaciju je podr`ao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine.

-Firma „Elmib” se bavi javnom rasvetom (usavr{avawe, odr`avawe, regulacija svetlosnog toka i snabdevawe sistema sa energentom), unutra{wom rasvetom (usavr{avawe, odr`avawe i

ESCO finansirawe) {to zna~i da se celokupni tro{kovi investirawa mogu isfinansirati iz u{tede energije postignute modernizacijom, trgovinom energentima i energijom od obnovqivih izvora - rekao je na prezentaciji regionalni direktor kompanije Rajnhard Peter, dodav{i da kompanija raspola`e ozbiqnim referencama, jer je do sada sklopila ugovore sa skoro 900 lokalnih samouprava.

J. P.

VRBAS: Institut za plu}ne bolesti Sremska Kamenica tokom narednih nedeqa sprove{}e u op{tini Vrbas akciju fluorografisawa svih punoletnih gra|ana, {to je najboqi na~in za rano otkivawe svih bolesti disajnih organa. Danas i sutra fluorografisawe }e se organizovati u Ravnom Selu, a 29. i 30. aprila u Zmajevu. Nakon praznika, 4. i 5. maja }e biti u Ba~kom Dobrom Poqu, a u Vrbasu 6. maja.

Pozive za fluorografisawe dobi}e svi stanovnici op{tine Vrbas stariji od 30 godina.

N. P.

Izlo`ba slika Tibora Lazara BE^EJ: Magistar likovne umetnosti Tibor Lazar iz Be~eja ve~eras }e se drugi put prestaviti sugra|anima svojom jedanaestom samostalonom izlo`bom. Izlo`ba }e se odr`ati u galeriji „Krug” pod krovom Gradskog pozori{ta s po~etkom u 19 sati.

V. J.

Lovstvo u Vojvodini BA^KO GRADI[TE: Kwiga „Lovstvo u Vojvodini” u izdawu Kulturno-istorijskog dru{tva „P~esa” iz 2007. godine bi}e ve~eras prezentovana u Ba~kom Gradi{tu. Koautori, prof. dr Zoran Risti} i priznati arhivar vojvo|anskog lovstva Stevan Petrovi}-E~i iz Ba~kog Gradi{ta, predstavi}e od 18 sati kwigu u Narodnoj biblioteci. Prilika je to da i lovci iz okoline prisustvuju prezentaciji i upoznaju se s istorijatom najstarijeg zanata na svetu.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

sreda28.april2010.

DNEVNIK

POLICIJA U JU@NOJ BA^KOJ PREDUZIMA MERE ZA VE]U BEZBEDNOST NA PUTEVIMA

Kontrola saobra}aja i video-nadzorom i alkomerima Foto. N. Stojanovi}

JU^E U NOVOM SADU

Dva udesa policijskih motora Saobra}ajac novosadske policije lak{e je povre|en u sudaru s „fordom“ zrewaninskih registarskih oznaka ju~e oko 16 sati na raskrsnici Temerinske i Venizelosove ulice koja vodi ka `elezni~kom mostu.

Kako smo saznali na licu mesta, policajac je pao s motora i u svesnom stawu je u{ao, {epaju}i, u vozilo Hitne pomo}i.

Tako|e, nezvani~no saznajemo da se „ford“ kretao ka raskrsnici prema Zrewaninu iz Partizanske ulice, a ispod nadvo`waka udario u motor koji je ulazio u krivinu ka Kvanta{koj pijaci. Na mestu doga|aja zaustavqen je i kamion

firme iz Crvenke, ali verovatno samo zbog uzimawa izjave voza~a kao o~evica.

Dva sata posle ove nesre}e u sudaru dva motocikla na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Narodnog fronta lake telesne povrede zadobilo je jedno lice. Na ovoj raskrsnici u sudaru su u~estvovali saobra}ajci na slu`benom motoru Ivan B. i Milan B. i motor marke „honda” koji je vozio Ogwen B. i koji je tom prilikom zadobio lake telesne povrede. Uvi|aj je obavio de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dragan Mutibari}.

M. V.

PRIJAVA PROTIV BIV[EG DIREKTORA ZEMQORADNI^KE ZADRUGE „MARKO ORE[KOVI]“ U NAKOVU

Potra`ivawa naplatili dvaput

Kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv biv{eg direktora Zemqoradni~ke zadruge „Marko Ore{kovi}“ u Nakovu \ure R. (1957), zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Po navodima iz saop{tewa PU Kikinda, biv{i direktor ZZ „Marko Ore{kovi}“ tereti se da je od 2005. do 2009. godine, u svojstvu odgovornog lica, iskori{}avawem slu`benog polo`aja sebi i zaposlenima priba-

vio protivpravnu imovinsku korist jer nije preduzeo potrebne pravne radwe pred Op{tinskim sudom u Kikindi prilikom naplate potra`ivawa radnika u izvr{nom postupku.

Prijava tereti biv{eg direktora da je omogu}io sebi i radnicima da svoja potra`ivawa naplate po drugi put u izvr{nom postupku, mada su ih ve} jednom naplatili na osnovu ugovora o cesiji s drugim preduze}ima iz Kikinde.

M. Mr.

PRIJAVA PROTIV DVOJICE SUBOTI^ANA

Nasrtaj na policajce Suboti~ka policija zadr`ala je Marka K. (21) i Vildana N. (21), obojica iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo spre~avawe slu`benog lica u vr{ewu slu`bene radwe.

Wih dvojica su osumwi~eni da su preksino} napali policijske slu`benike koji su, na dojavu da je do{lo do naru{avawa javnog reda i mira u ugostiteqskom objektu „Galija“ u Subotici, iza{li na lice mesta.

Marko K. i Vildan N. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

– Za prva tri meseca ove godine, nakon stupawa na snagu novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju u decembru pro{le godine, dogodilo se mawe nezgoda, mawe je poginulih i povre|enih, a mawa je i materijalna {teta u odnosu na isti period lane – saop{tio je ju~e na konferenciji za novinare na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije u novosadskoj Policijskoj upravi Milovan Glo|ovi}. – Nezgoda je preko 40 odsto mawe, a i broj poginulih smawen je za tre}inu, odnosno osam `ivota vi{e je sa~uvano. Posveti}emo se ubudu}e poboqa{wu i makar zadr`avawu efekata u otkrivawu najte`ih prekr{aja, a pre svega se to odnosi na vo`wu pod uticajem alkohola. Ina~e, od po~etaka godine do kraja marta zadr`ali smo 230 voza~a jer su imali vi{e od 1,2 gr/ kg alkohola u krvi. Drugi prioritet bi}e

Na~elnik Milovan Glo|ovi}

prolazak kroz crveno svetlo, neustupawe prava prvenstva prolaza i nepo{tovawa obaveza voza~a

prema pe{acima kao i kontrola brzine.

Glo|ovi} je kazao da }e se prvi put punu sezonu koristiti i motocikli koje je policija dobila od grada, i dodao da su se pokazali kao vrlo efikasno stredstvo u kontroli saobra}aja. On je najavio da }e se ovih dana primetiti wihovo ve}e prisustvo u gradu.

– Ove nedeqe je u toku obu~avawe na{ih qudi u kori{}ewu operativno-komandnog centra u na{oj zgradi u Ulici Pap Pavla, gde imamo uvid u snimke kamera na saobra}ajnicama u gradu. Posle zavr{etka edukacije na sistemu video-nadzora, po~e}emo da ga koristimo i u kontroli saobra}aja kao sredstvo za dokumentovawe odre|ene vrste prekr{aja.

Glo|ovi} je napomenuo da se, otkako je pre oko tri meseca po~eo da radi azil za `ivotiwe, znatno smawio i broj zapre`nih

vozila u gradu. Tako|e, rekao je da se oko 65 odsto saobra}ajnih nezgoda na podru~ju Uprave dogodi u Novom Sadu.

– U posledwe vreme pravimo kontrolne punktove na saobra}ajnicama i koristimo aparate koji imaju mogu}nost pasivnog merewa prisustva alkohola. Dok se policajac javi, predstavi i zatra`i dokumenta, mo`e se o~itati nalaz na ure|aju koji pokazuje da li je alkohol prisutan u okolini. Tamo gde se javi indikacija da je alkohol prisutan, samo taj voza~ se izdvaja i na wemu se uradi pravi alkotest kojim se utvr|uje ta~na koli~ina alkohola koju ima u tom trenutku. U postupku nema nepotrebnog zdr`avawa voza~a. Na ovaj na~in se prekontroli{e veliki broj voza~a. Imamo dobre efekte prevencije jer se o ovakvim kontrolama pro~ulo.

M. Vuja~i}

PRESU\ENO ZA TE[KU SAOBRA]AJNU NEZGODU U NOVOM SADU, U KOJOJ SU POGINULE DVE OSOBE

Voza~u „audija” pet godina zatvora Novosa|anin Dragan Raci} (23) ju~e je u Vi{em Sudu u Novom Sadu osu|en na pet godina zatvora za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja kada je, 25. decembra pro{le godine, na uglu Kisa~ke i Dositejeve ulice, voze}i „audi A-6“ izazvao saobra}ajnu nezgodu u kojoj su `ivot izgubili saputnici u crvenom „jugu“ Neboj{a Nikoli} (1964) i Aleksandar Kalajxi} (1965).

Po prvostepenoj presudi krivi~nog ve}a kojim je predsedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}, Raci}u }e po izdr`avawu kazne tri godine biti zabraweno upravqawe motornim vozilom, a pravosna`nost odluke sa~eka}e na slobodi jer je odlu~eno da mu se pritvor ukine.

Tokom izricawa presude pojedini ~lanovi porodica stradalih negodovali su i glasno komentarisali, pa su ih pripadnici Pravosudne stra`e izveli iz velike sudnice novosadskog suda.

U nastavku procesa o~ekuje se da i Tu`ila{vo i branioci ulo`e `albe.

Zakon za ovo krivi~no delo predvi|a kaznu od dve do 12 godina zatvora. Obrazla`u}i presudu, predsedavaju}a ve}em kazala je

U zavr{nim re~ima iznetim u ponedeqak, zastupnici optu`be Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu zatra`ili su da Raci} bude ka`wen po zakonu, tvrde}i da postoje dokazi za to. S druge

Obja{wewe U tekstu objavqenom 23. aprila 2010. godine na 12. strani na{eg lista nenamernom gre{kom navedena je pogre{na brzina kojom se vozilo kretalo. Saobra}ajnim ve{ta~ewem ustanovqeno je da se „audi A-6“ kretao brzinom od 140 kilometara na sat, a ne 170 kilometara na sat kako smo naveli.

Te{ke posledice udesa

da ni izricawem bilo koje kazne o{te}eni ne bi bili zadovoqeni, kao i da bi i minimalna sankcija Raci}u i wegovoj porodici bila velika. Ipak, ona je rekla da joj ovo nije prvi put da sudi slu~aj koji karakteri{e veliki pritisak javnosti i da smatra da je bila pravi~na. Sudija Rodi}-Kne`evi} istakla je da je cenila olak{avaju}e okolnosti na strani okrivqenog kao {to su wegova mladost i dr`awe pred sudom, ali i ote`avaju}e, pre svih brzinu

kojom je vozio i tragi~ne posledice sudara.

Po navodima optu`nice, Raci} je automobilom, kre}u}i se Kisa~kom (ulicom s prvenstvom prolaza) ka Temerinskoj, udario u “jugo” koji je iza{ao iz Dositejeve, na raskrsnici na po~etku Bulevara kraqa Petra Prvog. Tokom su|ewa ve{taci su procenili brzinu “audija” na ne{to vi{e od 140 kilometara na sat, dok je utvr|eno da je optu`eni imao 2,355 miligrama alkohola po mililitru u krvi.

strane, odbrana je osporavala ve{ta~ewe, uz ocenu da je saobra}ajni nalaz nestru~an i da ve{ta~ewe nije izvedeno po pravilima nauke i struke. I tokom su|ewa oni su tra`ili novo – kontrolno ve{ta~ewe, ali je taj predlog odbijen.

Po dobijawu pismenog otpravka presude, sve strane u ovom postupku ima}e pravo na `albu Apelacionom sudu u Novom Sadu.

D. A.

SRETEN JOCI] ODBACIO KRIVICU ZA PODSTREKIVAWE NA UBISTVO GORANA MARJANOVI]A 1995.

Sve mi je name{teno Optu`eni Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, odbacio je ju~e krivicu za podstrekavawe na ubistvo Gorana Marjanovi}a, u julu 1995. godine, rekav{i da mu je slu~aj name{ten da bi bio izru~en Srbiji i likvidiran.

– Ne poznajem nikoga od ostalih okrivqenih koji su, simptomati~no, svi policajci. Preko wih meni je montirana neka krivica da bi me vratili u Srbiju i likvidirali – rekao je Joci} u sudnici u Okru`nom zatvoru u Beogradu na po~etku ponovqenog su|ewa pred Vi{im sudom u Beogradu.

Joci} je optu`en da je Miodragu Prodanovi}u i Bojanu Milosavqevi}u u julu 1995. godine platio 50.000 nema~kih maraka da ubiju Gorana Marjanovi}a, zvanog Goksi Bomba{, i jo{ jednog ~oveka s nadimkom Duca. Milosavqevi} i Prodanovi} ranije su pra-

Sreten Joci}

vosna`no osu|eni na po 15 godina zatvora za to ubistvo.

– ^udno je da sam optu`en na osnovu presude Vrhovnog suda, ali se u dispozitivu presude nigde ne pomiwe moje ime. Osu|eni su neki Milosavqevi} i Proda-

novi}, a za mnom je poternica raspisana tek 2001. godine, {to zna~i da je stopirano s najvi{eg mesta – rekao je Joci}.

Optu`eni je naveo da u vreme Marjanovi}evog ubistva nije bio u Srbiji, nego u Gr~koj na letovawu i da nikada nije video automobil „simka“ koji je, po optu`nici, kori{}en za ubistvo, kao i da nikada nije imao voza~ku dozvolu niti je vozio automobil, samo „mo`da nekada skuter“.

Joci} je u odbrani, koju je iznosio vi{e od dva sata, detaqno pri~ao o svojim „patriotskim poslovima za dr`avu“ tokom sankcija pro{le dececenije i svojim vezama sa slu`bama bezbednosti.

– U Srbiju sam se vratio krajem leta 1992. godine, na poziv vrha diplomatsko-bezbednosnih organa. Oni su znali za moje kontakte s premijerima i liderima politi~kih partija, ali i s paralel-

nim centrima mo}i, poput masona i malte{kih vitezova. Tada su nam uvedene sankcije, pa sam i ja hteo da stanem u slu`bu naroda i dr`ave – objasnio je Joci}.

Ispri~ao je i da ga je patriotski anga`man ko{tao jer je potro{io dosta novca, a da mu niko posle toga „`utu banku“ nije vratio.

– Poslovi vezani za humanitarnu pomo}, energenski sektor i tehni~ka sredstva su se odvijali s dr`avama u regionu – Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom – ispri~ao je Joci}, i dodao da je o svim poslovima morao da se konsultuje s qudima iz Vlade, a uputstva za ekonomske poslove dobijao je od tada{weg potpredsednika Vlade i direktora fabrike maziva u Kru{evcu Sa{e An|elkovi}a.

Dodao je da je ranije, tokom 1989. godine i 1990. godine, bio ukqu~en u dr`avni biznis izme|u

„Opasni i brutalni” Baya Joci} je rekao i da je krajem 1994. godine otkrio da su neki qudi, me|u kojima i prvi ~ovek uniformisane policije „opasni i brutalni“ Radovan Stoji~i} Baxa, skrenuli s patriotskog kursa i da im je novac najbitniji, pa su sara|ivali s Albancima i Muslimanima.

– Zato su hteli da me ubiju. Baxa je bio tu da u}utka svakoga i da brine o zakonskoj nedodirqivosti svega {to su radili – rekao je Joci}.

Stoji~i} je ubijen po~etkom 1997. godine. Nastavio je da je Stoji~i} preko svog kuma Radeta ]aldovi}a ]ente, tako|e ubijenog 1997. godine, hteo da ga namami u Ma|arsku i da ga onda „dignu i ubiju“. Joci} je rekao da se krajem 1994. godine upla{io i pobegao u Bugarsku, posle ubistva Gorana Vukovi}a, zvanog Goran Majmun.

– Onda su hteli su da mi nameste ubistvo Gorana Majmuna, ~oveka koji je u Frankfurtu ubio Qubu Zemunca (Qubomira Maga{a) i bio je suprotstavqen ]enti, kumu pokojnog Qube – rekao je Joci}, i dodao da su Bugari znali {ta mu preti od Stoji~i}a, koji im je nudio trampu – da ga dovedu do granice, a Stoji~i} bi im se odu`io „velikom uslugom“.

SFRJ i Holandije, koje su, kako je rekao, imale „tajni dil“ o izvozu nuklearnog otpada u jedno mesto blizu Zagreba, ve}inski naseqeno Srbima.

– Taj posao sam obavio uspe{no po mene, Holandiju i SFRJ i tra-

jao bi i daqe da nije izbio rat.

Tada nismo imali poslovnu elitu oli~enu u tajkunima, nego jake dr`avne firme, poput „Geneksa“, koje su radile s qudima iz inostranstva – rekao je Joci}.

(Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PRIVEDEN ^URU@ANIN

Osumwi~en za muqawe sa `itaricama Policija je uhapsila Sreta M. (1968) iz ^uruga pod sumwom da je zloupotrebio slu`beni polo`aj i falsifikovao slu`beni ispravu.

Osumwi~enom se pripisuje da je kao vlasnik i direktor DOO „Znawe–imawe“ pro{le godine preuzimao od poqoprivrednika iz op{tine @abaq merkantilnu p{enicu, kukuruz i soju, vredne 10.500.000 miliona dinara, a robu nije platio, niti zaveo u kwigovodstvo firme. Po krivi~noj prijavi, prodao je `itarice za gotovinu, koju je prisvojio.

Posle saslu{awa kod istra`nog sudije okrivqeni je pu{ten da se brani sa slobode, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V. SAOBRA]AJKA U BEOGRADU U BLIZINI AUTOMOBILA S MINISTARKOM SNE@ANOM MALOVI]

sreda28.april2010.

13

NASTAVQENO HAP[EWE ZBOG PREVARA U IGRAMA NA SRE]U

Iza brave jo{ ~etvorica osumwi~ena za SMS prevare Policija je u nastavku akcije otkrivawa SMS prevara u igrama na sre}u uhapsila ~etvoricu mu{karaca osumwi~enih za nezakonito pribavqawe vi{e miliona dinara, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

U akciji MUP-a i Tu`ila{tva za organizovani krinimal uhap{eni su Milo{ M. i Vladimir S. iz Beograda, Bo{ko I. iz In|ije i Robert B. iz Novog Sada.

Policija je saop{tila da je od osumwi~enih privremeno oduzeto pet stanova, 88 put-

ni~kih vozila, 112.875,00 evra, 400 dolara, 1.771.500 dinara, 312 mobilnih telefona, 50 ra~unara, 17 eksternih hard-diskova, 578 SIM-kartica i 367 ulo`aka za SIM-kartice. Do sada su im oduzete i {tedne kwi`ice, platne kartice, ugovori o kupovini nekretnina, ugovori o kupovini i prodaji putni~kih vozila i druge vrednosti.

Po navodima MUP-a, ~etvorica uhap{enih sumwi~e se da su od oktobra 2009. godine do po~etka marta ove godine delovali

kao organizovana kriminalna grupa Predraga B. iz Beograda, „formirana s unapred utvr|enim ulogama i zadacima“.

Policija je pro{log meseca uhapsila Predraga B., koji se tereti da je na licitacijama uzeo 120 kola i sedam stanova. „Policijski slu`benici nastavqaju rad na ovom slu~aju u ciqu identifikovawa svih la`nih dobitnika, kao i na identifikaciji pripadnika i wihovog mesta i uloge u ovoj kriminalnoj grupi“, naveo je MUP. (Beta)

Motociklista proklizao iza vozila

Iza slu`benog vozila u kojem se nalazila ministarka pravde Sne`ana Malovi} ju~e oko 14 sati ispred zgrade Apelacionog suda u Nemawinoj ulici u Beogradu motociklista je proklizao nekoliko metara i zadobio lak{u ogrebotinu, nakon ~ega se odvezao na svom motoru, saop{tilo je Ministarstvo pravde.

Kako se navodi u saop{tewu, o incidentu je odmah obave{ten MUP i Hitna pomo}, koji su izvr{ili uvi|aj.

Sigurnosne kamere Apelacionog suda snimile su ceo doga|aj, dodaje se u saop{tewu.

NA SU\EWU U ZAGREBU ZA UBISTVO PUKANI]A ZA[TI]ENI SVEDOK OTKRIO

Matani} sara|ivao sa srpskim slu`bama Za{ti}eni svedok na su|ewu za ubistvo novinara Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a, Du{an Erceg, rekao je ju~e na sudu u Zagrebu da je prvooptu`eni Robert Matani} sara|ivao sa srpskim tajnim slu`bama da bi izbegao izru~ewe u Bugarsku.

Erceg, koji je s Matani}em bio u zatvoru u Sremskoj Mi-

kao „po{tovanog, cewenog i opasnog“, dodav{i da je prema wemu bio korektan.

Ina~e, Du{an Erceg je prekju~e izjavio da mu je Robert Matani} jednom prilikom u zatvoru rekao da }e ubiti Pukani}a za dvadesetak dana. Ispri~ao je da je Matani}a naqutio jedan tekst u „Nacionalu“ o ubistvu Hrvata u Bugarskoj i o wemu.

Robert Matani}

trovici, drugog dana svedo~ewa ponovio je da je Matani} strahovao da }e iz Srbije biti izru~en Bugarskoj, a ne Hrvatskoj. Svedo~io je da mu je Matani} u zatvoru rekao da sara|uje sa srpskim slu`bama da ne bi bio izru~en Bugarskoj, jer je, kako je kazao, tamo odgovoran za neko ubistvo. Rekao je i da je Matani} u zatvoru mogao da telefonira kad god je hteo i da je odlazio u zgradu uprave dva-tri puta nedeqno, {to nije bio obi~aj.

Za{ti}enog svedoka ju~e je uglavnom ispitivao Robert Matani}, a wegova pitawa su se ve}inom odnosila na odnose u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Erceg je ispri~ao i da je o Pukani}evom ubistvu saznao putem TV, kao i da je vest o tom ubistvu bila „hit u Sremskoj Mitrovici“. Matani}a je opisao

– [ta ova p.... pi{e, ubi}u ga za 20 dana, rekao je, misle}i na Pukani}a, Robert Matani} po~etkom 2007. godine – ispri~ao je za{ti}eni svedok.

Wegovo svedo~ewe se odvijalo bez kamera i fotoaparata, a odbrana je prigovorila na istinitosti iskaza za{ti}enog svedoka.

Za ubistvo Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. godine u centru Zagreba, optu`eni su Robert i Luka Matani}, Amir Mafalani, @eqko Milovanovi}, Bojan Guduri} i Slobodan \urovi}.

U Beogradu se za isti zlo~in sudi navodnom organizatoru tog ubistva Sretenu Joci}u, koji je za atentat navodno platio 1,5 milion evra, kao i Milenku Kuzmanovi}u i @eqku Milovanovi}u.

(Beta)

OSUMWI^EN DIREKTOR KIKINDSKOG „RADNIKA”

Korist od stanova i grejawa

Protiv direktora i ve}inskog vlasnika AD „Radnik“ Rastislava M. (1950) iz Kikinde policija je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Prijava Rastislava M. tereti da je tokom 2009. godine prisvojio deo novca dobijenog od prodaje dva stana u vlasni{tvu firme i naplate tro{kova gre-

jawa u gotovom novcu vlasnicima stanova u zgradi koja je delom vlasni{tvo AD „Radnik“. Zbog toga je Rastislav M. osumwi~en da je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

Krivi~nom prijavom, koja je podneta nedavno, direktor i ve}inski vlasnik „Radnika“ tereti se da je i tokom 2005. godine prisvojio deo novca dobijenog od prodaje ~etiri stana u vlasni{tvu firme.

M. Mr.

NOVOSADSKA POLICIJA JU^E UHAPSILA DEVOJKU I MLADI]A ZBOG PQA^KE BANKE

Boni i Klajd ekspresno dolijali Novosadska policija uhapsila je ju~e Nikolu B. (1977) iz Ade i Ivanu K. (1985) iz Kragujevca, zbog osnovane sumwe da su odgovorni za razbojni{vo koje se dogodilo u filijali Rajfajzen banke u Fru{kogorskoj ulici na Limanu u Novom Sadu. Po saop{tewu policije, wih dvoje se terete da su ju~e oko devet sati, maskirani ka~ketima i uz pretwu replikama pi{toqa, razoru`ali radnika obezbe|ewa i iz banke odneli oko 850.000 dinara u doma}oj i stranoj valuti.

Ubrzo nakon toga policija ih je sustigla ispod Mosta Slobode, kod zgrade na Bulevaru oslobo|ewa 153. Sa sobom su imali novac i la`no oru`je.

Nekoliko policijskih vozila, osumwi~enu devojku i mladi}a i taksi kojim su, kako se pretpostavqa, nameravali da pobegnu s lica mesta, zatekla je i na{a ekipa. U tom trenutku su Nikola i

Ivana le`ali s lisicama na asfaltu, a pored wih je bila

^etiri banke orobqene od po~etka godine Uz ju~era{ewe razbojni{tvo, od po~etka 2010. godine u Novom Sadu opqa~kane su ~etiri banke. Razbojnici su 13. januara iz filijale Univerzal banke na Bulevaru Mihajla Pupina 4 odneli 400.000 dinara, a devet dana kasnije iz obli`we Kredi agrikol banke, u broju 10, jo{ 300.000.

Istog 22. januara, iz mewa~nice “Saltus” u centru opqa~kan je plen od dva miliona dinara.

otvorena torba iz koje su policajci izvadili pi{toqe.

O~evici ka`u da se u trenutku hap{ewa na popri{te sjurilo desetak policijskih vozila, obele`enih i civilnih.

Nepoznanica je, me|utim, da li su devojka i mladi} uhap{eni u taksiju ili dok su ga ~ekali.

– Bio sam na terasi kada sam ~uo {kripu ko~nica – pri~a kom{ija iz zgrade koja gleda na mesto doga|aja – Ali, dok sam se okrenuo, ve}

su bili na zemqi s lisicama na rukama – kazao je on.

Kada je video uhap{eni par, na{ sagovornik je izneo novi detaq.

– Skoro sam siguran da sam ih video pre petnaestak minuta kada sam se vra}ao iz prodavnice. Protr~ali su pored mene i smejali se. Bilo mi je ~udno {to xogiraju a de~ko nosi ranac u ruci – kazao je pokazuju}i niz blok odakle su, po wegovim re~ima, dotr~ali razbojnici pre nego {to su uhap{eni.

Nesu|eni Boni i Klajd u bekstvu su odmakli tek nekih petstotinak metara – koliko je vazdu{nom linijom udaqena filijala banke koju su opqa~kali od mesta gde ih je sustigla policija.

Osumwi~eni za razbojni{tvo, Nikola B. i Ivana K. }e biti zadr`ani, a zatim privedeni na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji, uz krivi~nu prijavu koja ih tereti za razbojni{tvo.

I. Sabado{ Foto: S. [u{wevi}

14

DRU[TVO

sreda28.april2010.

DNEVNIK

SKANDALI U ZREWANINSKOJ PROSVETI ZAVR[ILI PRED SUDOM

Postoji li i profesorska mafija

Foto: B. Lu~i}

PREDSTAVQENA KWIGA GOJKA MALOVI]A „SEOBA U MATICU”

Jasno opredeqewe za domovinu U Matici srpskoj sino} je predstavqeno kapitalno dvotomno izdawe kwige dr Gojka Malovi}a "Seoba u maticu".

Kwiga je rezultat vi{egodi{wih istra`ivawa koja su osvetlila iseqavawe oko 14.000 Srba iz ju`ne Ugarske u tada{wu Kraqevinu SHS, od 1920. do 1931. godine. Prvi tom govori o optirawu Srba u Ma|arskoj, a drugi tom sadr`i spiskove srpskih optanata, odnosno onih koji su kao mawina odlu~ili da se prikqu~e matici.

Goste su pozdravili predstavnici Matice srpske, predsednik ^edomir Popov i potpredsednik Slobodan ]ur~i}, kao i predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti}, ko-

ji je rekao da je na spiskovima srpskih optanata u Ma|arskoj i porodica Pajti}, jo{ od wegovog pradede.

- Pre 162 godine sa jednog karlova~kog balkona jasno smo optirali da pripadamo ovde naglasio je Pajti}. - I mi smo dali sve {to se mo`e dati dr`avnom i nacionalnom prosperitetu Srbije.

O ovoj kwizi sino} su govorili recenzent Qubodrag Dimi}, Rodoqub Etinski, Mirjana Radojevi} i autor Gojko Malovi}. Suizdava~i ove studije su Matica srpska i Samouprava Srba u Ma|arskoj, a izdavawe dela pomogao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

R. Lotina

Penzioneri u mini-Jugoslaviji Na prostoru mini-Jugoslavije u suboti~kom nasequ Aleksandrovo bi}e osnovan gerontolo{ki centar za penzionere iz inostranstva. Inicijativa je potekla od Matice iseqenika Jugoslavije, koja smatra da bi takav projekat pokrenuo privredu Subotice jer u inostranstvu danas boravi oko 300.000 penzionera na{eg porekla.

Jedan od osniva~a ove Matice Bla{ko Gavri} obja{wava da se planira da u prvoj fazi bude obezbe|en sme{taj za 200 korisnika, ali bi se kapaciteti vremenom znatno {irili. O ovoj ideji }e se razgovarati 2. maja, povodom osme godine od osnivawa „~etvrte mini-Jugoslavije“.

ARHIJEREJSKI SABOR SPC PO^EO ZASEDAWEM ZAKONODAVNOG ODBORA

Iza zatvorenih vrata o „bratu Artemiju” Arhijerejski Sabor SPC je ju~e u Patrijar{iji zapo~eo je raspravu najva`nije ta~ke dnevnog reda ovog redovnog prole}nog zasedawa – situaciju u eparhiji vladike Artemija. Radni deo Sabora, kojim prvi put predsedava patrijarh srpski Irinej, po~eo je iza zatvorenih vrata, i to zasedawem Zakonodavnog odbora, {to podrazumeva raspravu stawu u Eparhiji ra{ko-prizrenskoj, o ~emu su u Episkopatu mi{qewa podeqena.

O~ekuje se da Sinod, koji je u februaru privremeno razre{io Artemija i za administratora imenovao umirovqenog episkopa zahumsko-hercegova~kog Atanasija, podnese zahtev za utvr|ivawe kanonskih prekr{aja u Eparhiji na Kosovu i Metohiji.

Episkop ba~ki Irinej, ~lan crkvene vlade i glasnogovornik SPC, izjavio je pred po~etak Sabora da }e se odlu~ivati samo na osnovu nespornih ~iwenica, u interesu Crkve i sa `eqom da pomogne vladiki Artemiju „kao jednom od bra}e arhijereja“.

Nije tajna da izvestan broj arhijereja SPC smatra odluke Sinoda o uvo|ewu privremene uprave u Eparhiju kanonski spornim, o ~emu }e se tako|e izjasniti arhijereji SPC. Verski analiti~ar Mirko \or|evi} nagla{ava da je „jasno da podele postoje, iako se trenutno taj odnos ne mo`e ba{ ta~no izraziti brojevima“.

Reakcije na skandal koji potresa zrewaninsku Poqoprivrednu {kolu jo{ ne jewavaju, a mogu}e je da se slu~aj ne zavr{i samo podno{ewem krivi~ne prijave protiv sad ve} biv{eg direktora Milana Kuzmanovi}a. Podsetimo, Osnovno javno tu`ila{tvo je primilo policijsku prijavu protiv Kuzmanovi}a koja ga tereti da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, posle ~ega je osumwi~eni odlu~io da podnese neopozivu ostavku na mesto direktora. ^ar{ijom se pronela vest da je dosada{wa istraga utvrdila da nije samo Kuzmanovi} odgovoran za nezakonite radwe i da }e jo{ neka imena zavr{iti u Tu`ila{tvu. U {koli do sad nisu `eleli da govore o ovoj temi ali, po na{im saznawima, neko od {kolskih zva-

ni~nika, koji se dovodi u vezu s mutnim radwama, razmi{qa o tome da se oglasi u javnosti i poku{a da opravda minule doga|aje u kolektivu.

Dok nadle`ni dr`avni organi ne utvrde sve okolnosti, javnost se bavi uzrocima i posledicama kriminalnih radwi tamo gde bi najmawe smelo da ih bude. Menaxer Gradskog odbora LDP-a Ninoslav Komlu{ki, ina~e advokat, smatra da je slu~aj Poqoprivredne {kole samo jedan od niza doga|aja koji zrewaninsku prosvetu stavqaju na crnu listu.

– Treba da se zabrinemo zbog ovakvih doga|awa jer su posledice po |ake, gra|ane i ceo grad katastrofalne. Trend op{te kriminalizacije dru{tva je uzeo maha i kraj-

we je vreme da se detektuju uzroci i ponude re{ewa – upozorava Komlu{ki.

LDP smatra da je jedan od uzroka na~in na koji se biraju {kolski odbori, kao predstavnici organe uprave obrazovnih ustanova. Kad je izbor i ovih qudi prepu{ten partijskim i politi~kim dogovorima, mo`e se o~ekivati izostanak odgovornosti za rad, pa je posledica – nedostatak kontrole koju su {kolski odbori du`ni da sprovode.

– Svaki posao mora da se obavqa u skladu s pravilima struke. U suprotnom, postoje i objektivni, a kasnije i subjektivni faktori zbog kojih se ne posti`u najboqi rezultati ili se ~ak pojave kriminal – zakqu~uje Komlu{ki. @. Balaban

MINISTAR ZDRAVQA MILOSAVQEVI] ZADOVOQAN ZAHVATOM NEMA^KIH LEKARA NA KI^MI

„Moje le~ewe ne ko{ta gra|ane Srbije ni dinar” Ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi} ka`e da se zahvaquju}i operaciji brzo vra}a na posao i da je wegova odluka bila da otputuje u Nema~ku privatnim automobilom, da se devet sati vozi i obavi konsultacije i ~uje jo{ jedno mi{qewe. „Dobro se ose}am, ustajem, samostalno hodam, vra}a mi se snaga i ose}am se svakim danom sve boqe“, izjavio je ministar posle zahvata na ki~mi, koju su obavili specijalisti klinike „Groshadern“ u Minhenu.

Milosavqevi} nagla{ava da je posledweg meseca imao ozbiqan problem sa slabinskom ki~mom i da se tri-~etiri nedeqe le~io ambulantno u Klini~kom centru Srbije. Pro{log vikenda nije mogao da stane na desnu nogu i konsultovao je reumatologa, koji ga je prijateqski savetovao da rano ujutru ode u bolnicu, {to je on i u~inio i uradio dodatna snimawa na Reumatolo{kom institutu. Ministar je objasnio da tegobe nisu prolazile pa su se u wegovo le~ewe u KC Srbije i na tom institutu,

Jedan prijateqski SMS re{io sve

ukqu~ili i neurohirurzi, a da mu je kolegijum Neurohirur{ke klinike na kraju savetovao operaciju. U ponedeqak uve~e, me|utim, po{to je za 27. i 28. aprila bila zakazana poseta nema~kog Ministarstva zdravqa srpskom, kao i susret s predstavni-

cima „Eurotransplanta“, s Brunom Majsnerom na ~elu, na{ ministar je poslao SMS-poruku da iz zdravstvenih razloga ne}e mo}i da bude doma}in ovoj delegaciji, nego da }e ga zameniti generalni sekretar Ministarstva zdravqa.

Posle toga, Majsner je insistirao na tome da mu Milosavqevi} ka`e koje to probleme ima i prijateqski savetovao da po{aqe snimke, jer je diskus herniju mogu}e operisati na nekoliko na~ina. Na kraju se ministar odlu~io na zahvat u Nema~koj jer mu je predlo`en mawe invazivan postupak koji bi vi{e po{tedeo tkivo, oporavak bi bio kra}i, a rezultat isti. Dr Milosavqevi} ka`e da ne mo`e da iznese detaqe o ceni, jer se tako dogovorio s bolnicom, ali suma nije tako veliki i wegova porodica mo`e da je plati. On dodaje da je bio svestan kontroverznih dimenzija cele pri~e, i obja{wava da wegovo le~ewe ne ko{ta na{e gra|ane ni jedan jedini dinar. „Ja sam uradio ono {to je va`no za mene i moju porodicu, a da ne povredim nikoga u zdravstvenom sistemu Srbije. Svaki anonimni doktor koji daje izjave i osu|uje moju odluku, govori tako ne poznavaju}i dovoqno ~iwenice, niti je ~uo mi{qewe mojih doktora prethodnih nedeqa“, zakqu~io je Milosavqevi}.

SRBIJA [AQE BUKVARE DECI [IROM DIJASPORE

]irilica od Vankuvera do Sidneja Sva srpska deca u dijaspori, od Vanukvera do Sidneja, ubudu}e }e u~iti materwi jezik iz istih uxbenika nakon {to su Ministarstvo za dijasporu i Zavod za uxbenike potpisali ugovor o saradwi.

– Strate{ki ciq Srbije je da budemo deo svih integracionih procesa i da u vremenu op{te globalizacije o~uvamo sopstveni identitet, ~iji je kqu~ni element upravo srpski jezik. Jedan od na{ih

Materwi jezik na svim kontinentima

U prvoj fazi, osnovci u dijaspori od prvog do ~etvrtog razreda, u crkveno{kolskim op{tinama u Kanadi, SAD i Evropi dobi}e 8.400 bukvara, ~itanki i gramatika srpskog jezika. Kwige su multimedijalne – imaju nosa~ zvuka, kompakt-disk i DVD.

najva`nijih ciqeva u ja~awu veza s vi{emilionskim rasejawem odnosi se na o~uvawe nacionalnog ideniteta, gde je pravo na upotrebu, o~uvawe i slobodno kori{}ewe jezika prioritet broj jedan – ka`e ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}.

On isti~e da je za Srbiju ponos {to gotovo ~etiri miliona qudi, na svih pet kontinenata, govori srpski jezik.

Da bi se i o~uvao, matica je obezbedila finansirawe uxbenika. Uz to je Zavod, osim popusta od 50 odsto na cenu kwiga, dodatno finansirao i otkup kwiga do polovine potrebnih para.

– Ovo je na~in da se na{oj deci u celom svetu pomogne, ali tako da se oni integri{u u sredine u kojima `ive i u isto vreme budu za{ti}ena od asimilacije. Sva ta deca }e u bliskoj budu}nosti biti lojalni gra|ani dr`ava u kojima `ive, pa ne smemo dozvoliti da izgubimo vezu s wima jer svi oni mogu dati nemerqiv doprinos poboq{awu imixa na{e zemqe i naroda. [to im bude bli`i sopstveni nacionalni identitet i srpski jezik, utoliko }e i ekonomski, politi~ki i kulturni odnos s maticom biti boqi – isti~e Sre}kovi}.

Do kraja godine wegov resor planira jo{ nekoliko projekata. Podr`a}e razvoj vaninstitucionalnih oblika obrazovawe i projekat „Svi Srbi znaju srpski“ organizovawem letwih {koli jezika i kulture u zemqi i dijaspori, i pristupiti izradi veb-portala. Planira i osnivawe male biblioteke za decu po dijaspori.

Q. Male{evi}

Foto: B. Lu~i}

„Privrednik” povezuje Novi Sad i Zagreb Protokol o saradwi Srpskog privrednog dru{tva „Privrednik“ iz Novog Sada i Zagreba potpisali su ju~e u prestonici Vojvodine predsednik Patronata ovog fonda u Novom Sadu episkop jegarski Porfirije i ~elnik „Privrednika“ u Zagrebu Nikola Luni}.

Ovaj dokument bi}e, po re~ima vladike Porfirija, osnov da dva dela iste celine mogu pokretati zajedni~ke projekte i priticati jedni drugima u pomo} kad je to potrebno, dok je Luni} naglasio va`nost mogu}nosti intenzivnijeg povezivawa „Privrednikovih“ {ti}enika iz Hrvat-

ske i Srbije, a time i ja~awa veza dve dr`ave.

Otkako je 1897. Vladimir Matijevi} sa saradnicima osnovao u Zagrebu „Privrednik“, s ciqem da, uz moralna na~ela „Rad–{tedwa–~estitost“, poma`e obrazovawe darovite a siroma{ne mlade`i, u spomenicama ovog fonda zabele`eno je vi{e od 40.000 pitomaca, koji su stekli presti`na zvawa. U tri veka delovawa „Privrednik“ je selio sedi{te u Beograd, a zatim Novi Sad, gde je reosnovan 1993, od kad je wegovu potporu dobilo vi{e od 2.000 {kolaraca, dok je u Zagrebu osnovan lane i ima prvu generaciju {ti}enika.

D. D.

SPORT

DNEVNIK PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Prikqu~ak Sedlaka

Lena iznenadila

Na prvenstvu Srbije za mu{karce, koje se igra u Kragujevcu, u osmom kolu vode}em Bogosavqevi}u pridru`ili su se Pikula i Sedlak. Zanimqivo je da su se sva trojica od starta prvenstva smewivala u vo|stvu, bilo da su povremeno bili sami ili u dru{tvu. Pola poena zaostatka za vode}om trojkom ima Dra`i} koji je sre}no dobio izgubqenu poziciju protiv Perunovi}a.

Rezultati 8. kola: Govedarica - [ari} remi, Krsti} – Pikula 0:1, [olak - Tadi} remi, Lajthajm - Damqanovi} remi, Pavlovi} – Bogosavqevi} remi, Savi} – Sedlak 0:1, Perunovi} - Dra`i} 0:1.

Plasman posle 8. kola: 1-3.

Bogosavqevi}, Pikula, Sedlak 5,5, 4. Dra`i} 5, 5-7. Perunovi}, Lajthajm, [olak 4,5, 8-9.

Pavlovi}, Tadi} 4, 10. Damqanovi} 3,5, 11. [ari} 3, 12. Savi} 2,5, 13-14. Krsti}, Govedarica 2 poena.

B. D.

U Pan~evu je odigrano 7. kolo {ahovskog {ampionata Srbije za `ene. Derbi kola izme}u pro{logodi{we prvakiwe Sandre \uki} i vi{estruke prvakiwe An|elije Stojanovi} zavr{en je nere{enim rezultatom, kao i susret Tadi} Eri}. Na taj na~in Stojanovi}eva je korak bli`e tituli jer je Qiqa Drqevi} neo~ekivano izgubila partiju od posledwe na tabeli Lene Miladinovi}. Doma}a igra~ica Ksenija Tomin, omladinska prvakiwa Srbije, izgubila je od Marije Raki}. Borbena ^oqu{kina pobedila je jo{ borbeniju veteranku Mariju Petrovi}.

Rezultati 7. kola: \uki}- Stojanovi} remi, ^oqu{kina – Petrovi} 1:0, Tomin – Raki} 0:1, Miladinovi} – Drqevi} 1:0, Bendera} – Mladenovi} 0:1, Tadi} – Eri} remi.

Stawe posle 7. kola: 1. Stojanovi} 6, 2. Eri} 5, 3. Drqevi} 4,5, 4-6. Raki}, ^oqu{kina, Bendera} 4, 7-8. \uki}, Petrovi} 3,5, 9-11.

Miladinovi}, Mladenovi}, Tomin 2, 12. Tadi} 1,5 poen.

B. D.

NA SVETSKOM KUPU U SLOVA^KOJ

Dve bronze za Srbiju Nada Mati} u pojedina~noj konkurenciji (klasa T-4) i u ekipnom delu sa Zoricom Popadi} domogla se dva bronzana odli~ja na Svetskom kupu za stonotenisere s invaliditetom koji je odr`an u Pje{tanima. U

ran Perli}, Aleksandar Radi{i}, Zlatko Kesler, Ilija \ura{inovi} i Dragan Bun~i}, a reprezentaciju je vodio trener Frawa Kesler.

Na{i reprezentativci su dogovorili zajedni~ke pripreme sa Slovacima i Norve`anima ovog

sreda28.april2010.

15

MASTERS TURNIR U RIMU

Novak ekspresno, Viktorov preokret Novak \okovi} ekspresno se plasirao u tre}e, a Viktor Troicki u drugo kolo turnira ATP Masters 1000 serije u Rimu. \okovi} je kao drugi nosilac bio slobodan u prvom kolu, da bi na startu potpuno „demolirao“ Francuza @eremija [ardija - 6:1, 6:1, posle ta~no jednog sata igre.

U slede}oj rundi sasta}e se sa Xonom Ajznerom, koji ga je nedavno namu~io u Dejvis kup me~u Srbija - SAD, ili boqim iz susreta Belu}i (Brazil) - Majer (Argentina). [ardi je oduvek bio Novakova „mu{terija“, po{to iz tri prethodna okr{aja nije uspeo da mu oduzme ni set. Ipak, najboqi srpski teniser ni sam nije mogao da

pretpostavi da }e pobediti tako ubedqivo. To se nije dogodilo usled protivnikove slabe, ve} \okovi}eve odli~ne igre, kojoj se na ovom me~u nije mogla na}i zamerka. Dobro je servirao, bio nepogre{iv na mre`i, a uz to imao vi{e „vinera“ nego neiznu|enih gre{aka (20:18).

Od sedam brejk lopti na me~u, iskoristio je ~ak pet.

Podsetimo, [ardi je u prvom kolu eliminisao Janka Tipsarevi}a i tako spre~io da u utorak bude odigran „srpski derbi“.

Troicki je izuzetno lo{e odigrao prvi set, ali je u nastavku popravio igru i na kraju savladao Holan|anina Tima De Bakera posle predaje. Rezultat je u tom trenutku bio 3:6, 6:1, 1:0 u Viktorovu

TURNIR U [TUTGARTU

Poraz Ane u dublu i singlu Srpska teniserka Ana Ivanovi} u paru sa Nemicom Andreom Petkovi} pora`ena je u prvom kolu takmi~ewa u dublu na turniru u [tutgartu. Srpsko-nema~ka kombinacija je pora`ena od Britanke Sare Borvel i Rakel Kops-Xons iz Sjediwenih Dr`ava sa 2:1, po setovima 7:5, 3:6, 10:6 posle jednog sata i 23 minuta igre.

Ana Ivanovi} zavr{ila je takmi~ewe i u singlu. Wu je sino} savladala Poqakiwa Agne{ka Radvanska 7:6, 6:4.

Novak \okovi}

korist. Wegov naredni rival bi}e sedmi nosilac turnira i deseti reket sveta, Francuz @o Vilfred Conga.

Zanimqivo je da je Troicki (37. na svetu) slavio u oba dosada{wa susreta sa Congom. Jesenas u Bangkoku ga je dobio sa 2:1, a 2008. godine u Tokiju posle predaje.

Mladi Letonac Ernests Gulbis priredio je veliko iznena|ewe na turniru masters serije u Rimu savladav{i u drugom kolu

najboqeg tenisera sveta, [vajcarca Roxera Federera 2:1 (2:6, 6:1, 7:5).

Iako Federer nije igrao prethodna tri meseca, o~ekivalo se da ne}e imati ve}ih problema s rivalom koji zauzima 40. mesto na ATP listi. Gulbis je, me|utim, potvrdio kvalitet igraju}i bez respekta i s mnogo samopouzdawa, pa je velikim preokretom potpuno zaslu`eno trijumfovao iskoristiv{i sedmu me~ loptu.

SVETSKA LIGA

Nepobedivi delfini [panija - Srbija 9:12 (2:3, 1:3, 2:3, 4:3)

Zorica Popadi} i Nada Mati}

klasi T-4 pobedila je [ve|anka Ingeli Lundbeka,a druga je bila Britanka Sju Gilroj, dok su i u ekipnom delu prve bile [ve|anke, a druge Britanke.

Pored wih dve, boje Srbije u Slova~koj branili su jo{: Go-

leta u sklopu priprema za Svetsko prvenstvo koje }e se u oktobru odr`ati u Ju`noj Koreji.

Slede}e takmi~ewe na Svetskom kupu Srbiju o~ekuje u Sloveniji od 19. do 23. maja.

S. S.

PLEJ-OF ZA @ENE

PORTOVERDE: Bazen Rias de Sor. Gledalaca: 800. Sudije: Len (Nema~ka) i Moralis (Gr~ka). Igra~ vi{e: [panija 7 (3), Srbija 7 (3). Peterci: [panija 2 (2).

[PANIJA: Agilar, M. Garsija, Martin, Mora, Molina 1, Mingel, Espawol 1, Gaqego, Vales1, Perone 3, Malara 2, H. Garsija 1, Lopez.

SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci} 1, Vapenski, Gak, D. Pijetlovi} 3, Niki} 2, Aleksi}, Ra|en, Filipovi} 2, Prlainovi} 3, S. Mitrovi} 1, G. Pijetlovi}.

Vaterpolisti Srbije zabele`ili su maksimalan u~inak u takmi~ewu po grupama u Svetskoj ligi. U posledwem, {estom kolu savladali su reprezentaciju [panije u Portoverdeu 12:9 u utakmici koja nije imala rezultatski zna~aj, jer su se obe ekipe plasirale na za-

Du{ko Pijetlovi}

vr{ni turnir koji }e se odigrati u Ni{u.

Ina~e, srpski vaterpolisti su me~ sa [panijom do~ekali

bez treninga. Naime, problem sa opremom koja iz Barselone nije stigla u Vigo zajedno sa igra~ima produ`io se gotovo do ru~ka na dan utakmice. Tek oko 13 ~asova je oprema stigla, ali je tada ve} bilo kasno za trening. [panci su nastupili u najja~em sastavu `eqni revan{a zbog dva prethodna poraza od Srba.

Na Svetskom prvenstvu finalu je bilo 14:13, a u Ni{u u prvom duelu Svetske lige 7:6 za delfine. No, i pored jake `eqe za revan{om [panci nisu uspeli da savladaju Srbe, iako su gosti nastupili bez kapitena Vawe Udovi~i}a.

Na{ centar Du{ko Pijetlovi} je istakao da nije o~ekivao

C grupa Rezultati 6. kola: Rumunija - Turska 13:10, [panija - Srbija 9:12.

1. Srbija 2. [panija 3. Rumunija 4. Turska

6 6 6 6

6 3 3 0

0 3 3 6

79:33 18 54:45 9 55:59 9 35:87 0

ovakvu igru posle dugog puta i problema sa opremom.

- Nisam se najboqe ose}ao, ali je na kraju bilo sve kako treba. Odigrali smo veoma dobro, iako nije bilo rezultatskog zna~aja i zaista sam zadovoqan.

Andrija Prlainovi} je rekao: - Odli~na igra. Malo smo pali u posledwoj ~etvrtini, ali je to i logi~no kada se zna u kakvoj smo bili situaciji bili. Uspeli smo da se podignemo i zaista ~estitam ekipi. Nadam se da }emo da nastavimo tako.

G. M.

Senta u Spensu Prvi polufinalni me~ plej-ofa izme|u stonoteniserki Vojvodine i Sente odigra}e se danas u Novom Sadu. Me~ u stonoteniskoj sali Spensa po~iwe u 17 sati. Revan{ je u petak u Senti, a u finale }e ekipa koja prva osvoji ~etiri boda.

S. S.

PLEJ-OF ZA MU[KARCE

Bez iznena|ewa u Beogradu Crvena zvezda AIK Banka - Vojvodina 6:1 BEOGRAD: Stonoteniska sala O[ „Petar Drugi Kara|or|evi}“, gledalaca 50, sudije: \or|evi}, Miloradovi} (Pan~evo).

Rezultati: Radowi} - Savi} 3:0 (4, 7, 7), Marsi - ^abrilo 3:1 (9, 10, -16, 6), Pete - Gordi} 0:3 (-5, 8, -6), Marsi - Savi} 3:2 (7, -6, -5, 4, 7), Radowi} - Gordi} 3:1 (10, 5, -9, 12), Pete - ^abrilo 3:0 (9, 7, 6), Marsi - Gordi} 3:2 (-10, -9, 6, 7, 2).

U prvom me~u polufinala plej-ofa stonoteniseri Crvene zvezde o~ekivano su pobedili Vojvodinu 6:1. Kvalitetniji Beogra|ani dominirali su me~om i ostvarili ubedqivu pobedu, a jedini poen za Novosa|ane ostvario je Gordi} u duelu s Peteom. Zvezdi je dovoqan i remi sutra u Novom Sadu da se plasira u finale.

I. Lazarevi}

MEMORIJAL „PERA JOCI]”

Vojvodina i Beograd za pehar U finalu Osmog memorijalnog fudbalskog turnira “Pera Joci}” danas }e se na igrali{tu OFK Slavija u novosadskoj Salajki sastati selekcije (1995. godi{te) FS Vojvodine i FS Beograda. Vojvo|ani su pobedili ju~e Isto~nu Srbiju 2:1 (1:1), dok je Beograd savladao na penale Zapadnu Srbiju 2:0 (0:0).

Dana{wi program: Polagawe cve}a na grob Pere Joci}a(9), me~ za tre}e mesto: Zapadna Srbija – Isto~na Srbija (10), finale: Vojvodina – Beograd (11.30). Uru~ewe pehara i priznawa (13).

S. S.

PROMOCIJA PROJEKTA „MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO” VLADIMIRA STANKOVI]A: Projekat “Montevideo Bog te video” predstavqen je ju~e Novosa|anima u prepunom klubu “\ardino”. Autor istoimene kwige, sportski novinar Vladimir Stankovi} zapo~eo je rukopisom o u~e{}u na{e fudbalske reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju i osvajawu bronzane medaqe - prelepu storiju, koja je potom prerasla u ~itav projekat, obuhvativ{i dva igrana i dokumentarni film, kao i istoimenu seriju koja }e biti realizovana u 15 epizoda. Filmskog dela prihvatio se Dragan Bjelogrli}, direktor

~itavog projekta je Zvonimir [imunec, a kako su akteri ju~e istakli, ni~eg ovoga ne bi bilo bez anga`mana “Intermedijenetvorka”. Goste je predstavio novosadski novinar Jovan Tanuryi}, a posebna ~ast ukazana je potomcima Koste Hayija (sinu i unuku) ~uvenog novosadskog advokata, jednog od osniva~a FK Vojvodina i vo|e na{e reprezentativne delegacije koja je 1930. godine tri nedeqe provela putuju}i brodom na [ampionat sveta.

Ka`u da je to bilo vreme “kada su fudbal igrali siroma{ni, a gledali ga bogati...”

S. S. Foto: N. Stojanovi}

SPORT

sreda28.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

POSLE DUGE PAUZE, REPREZENTATIVAC IVAN OBRADOVI] NA TERENU

No} za pam}ewe

Srpski reprezentativac Ivan Obradovi} oporavio se posle povrede kolena i prvih 90 minuta odigrao je protiv madridskog Reala. Obradovi}eva Saragosa je izgubila od Reala sa 2:1, ali to nije poremetilo pozitivan wegov utisak posle povratka.

- Posledwu utakmicu odigrao sam jo{ pro{le jeseni. Potom sam poku{ao u januaru, video da ne ide i oti{ao na ~i{}ewe kolena. Sada je sve u najboqem redu, potpuno sam se oporavio i prvih 90 minuta odigrao ba{ protiv slavnog Reala.Bila je to no} za pam}ewe - istakao je Obradovi}.

Posle duela sa Kristijanom Ronaldom i ostalim igra~ima Madri|ana, bek orlova smatra da naslednici neka{apwih galakti~ara nisu vanzemaqci.

- Mo`e da se igra i protiv wih, nisu ~udo nevi|eno. Samo je Kristijano Ronaldo ostavio sna`an utisak na mene. Mislim da zaslu`uje da bude tu gde jeste.

Na terenu toliko dominantno

Kona~no zdrav: Ivan Obradovi}

deluje wegova fizi~ka pripremwenost da je to gotovo neobja{wivo. On u dva-tri koraka osvaja ogroman prostor. Izuzetno ga po{tujem. Hteo sam i dres da promenimo posle utakmice,

ali i tu je bio neuhvatqiv. O~igledno da mu je preko glave svega, da je malo umoran od toga, pa }u to zadovoqstvo ostaviti za neku drugu priliku. Na moju stranu, posebno kad smo ostali sa igra~em mawe dolazili su i Kaka, Iguain, Benzema, ali niko kao Ronaldo - naglasio je srpski reprezentativac.

U lo`i na stadionu Saragose sedeo je i selektor Srbije Radomir Anti}.

- Videli smo se na kratko posle utakmice, porazgovarali o aktuelnim temama. Drago mi je da je selektor imao priliku u`ivo da me pogleda i vidi na kom sam nivou forme. Imam utisak da bih mogao da se zaletim u fini{u sezone. Raduje me da sam bio miran na lopti, ~vrst u duelu. ^uo sam na`alost i za nekoliko povreda reprezentativaca, duga i naporna sezona o~igledno uzima danak. Nadam se da }e se situacija popraviti do po~etka priprema, da }e se povre|eni oporaviti, a ja nadoknaditi deo propu{tenog tokom sezone - rekao je Obradovi}.

Operisan Dragutinovi} Srpski reprezentativac Ivica Dragutinovi} operisao je Ahilovu tetivu kod ~uvenog hirurga Sakarija Orave, koji je pomagao i Dejvidu Bekamu. [ef medicinske slu`be Seviqe Huan Ribas ka`e da }e Drago pauzirati oko pet meseci.

- Na po~etku se ~inilo da }e pauza trajati ~etiri meseca, ali bi}e potrebno du`e vremena za oporavak, ~etiri i po ili pet meseci. Slede}e dve nedeqe Drago ne bi smeo da se oslawa na stopalo, onda }e mo}i polako da po~ne da ve`ba, a posle tri meseca }e mo}i ozbiqnije da radi - rekao jeRibas.

Dragutinovi} zbog povrede ne}e u~estvovati na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a Bo{ko Jankovi} tako|e ne}e igrati zbog povrede kolena.

RADOMIR ANTI], SELEKTOR SRBIJE

Lazovi}u treba mir Posle Ivice Dragutinovi}a, povredio se i napada~ Danko Lazovi}, a selektor reprezentaci-

je Srbije Radomir Anti} ka`e da je sada najboqe Danku obezbediti mir.

- Imamo kontakt sa wim, mislim da je povreda ozbiqna, ali u ovom trenutku ne bih ulazio u prognoze. Uradi}emo sve da se {to pre oporavi, me|utim ni u kom slu~aju ne bih `elo da se stavi pritisak na wega kad }e se oporaviti.

Najva`nije je da Danko ima mirno}u i da se u woj {to pre oporavi - izjavio je Anti}.

Mnogo je povreda u posledwe vreme – Raul i Van der Vart zavr{ili su sezonu, Majkl Esijen najavio je da mo`da ne}e u~estvovati na SP...

- Kraj je sezone, to je verovatno uzrok. I do sada je verovatno bilo povreda, ali po{to je Svetsko prvenstvo u pitawu, svaka, pa i najmawa povreda imao druga~iji odjek.

Bra}a Milito: Dijego i Gabrijel

DANAS REVAN[ UTAKMICA DRUGOG POLUFINALA LIGE [AMPIONA BARSELONA–INTER

Gvardiola pri`eqkuje rani gol Inter i Muriwo su pre osam dana u prvoj polufinalnoj utakmici Lige fudbalskih {ampiona iznenadili Barselonu, azuro – neri su prikazali sjajnu partiju i ispratili ma{ineriju s Kamp noa s tri gola u mre`i (3:1), {to se nije dogodilo u prethodne tri godine. O~igledno je da je @oze Muriwo izabrao pravu taktiku. Me|utim, pitawe je kako }e to ve~eras u revan{u izgledati, jer je portugalski stru~wak ostao bez dvojice kqu~nih igra~a sredine terena, Stankovi} je po`uteo a Snajdera je u subotu povredio butni mi{i}. Problema ima i Pepe Gvardiola, ali je on ipak u boqem polo`aju jer su se od povreda oporavili Iniesta, Abidal i Jaja Ture, a jedino zbog kazne ne mo`e da ra~una na Pujola.

- Jesenas smo u revan{u pobedili Inter s dva gola razlike (2:0) – podsetio je Gvardiola. – Nadam se da }emo i sada slaviti. Krenu}emo `estoko, poku{a}emo da odigramo presing na svakom delu terena i da brzo postignemo gol. Znam da nam Muriwo priprema neko iznena|ewe, ali se nadam da to ne}e uticati na na{u igru.

Katalonci su uvereni su da }e uspeti da nadoknade prednost Intera iz prvog me~a.

- Potrebna nam je podr{ka kompletnog stadiona – ka`e stameni odbrambeni igra~ Barselone Xerard Pike. - @eleo bih da se Interovi igra~i ose}aju usemqeno, izgubqeno na terenu,a to mo`emo samo ako se

riwo. - ]avi, Buskets , Keita i Inijesta ima}e striktne ~uvare, koji im ne}e dati da razviju pas igru. Ako u tome uspemo pola posla }emo odraditi. Verujem da mo`emo u finale Lige {ampiona.

De Blekere na centru BARSELONA: Stadion Kamp nou, kapacitet gledali{ta 88.000 hiqada, sudija: De Blekere (Belgija), po~etak u 20.45 sati.

BARSELONA: Valdes - Alve{, Pike, Gabrijel Milito, Abidal - ]avi, Buskets (Jaja Ture), Keita (Iniesta) - Pedro, Mesi Ibrahimovi} .

INTER: @ulio Cezar - Majkon , Lusio, Samjuel, Kordoba (Pandev), -Zaneti, Mota, Kambijaso, Snajder (Muntari) – Eto, Dijego Milito.

Prva utakmica: Inter – Barselona 3:1, strelci: Snajder u 30.

Majkon u 48. i Milito u 61. za Inter,a Pedro u 19. minutu za Barselonu. popuni i posledwa stolica na stadionu i da svi di{emo kao jedan. Pritisak mora biti ogroman na goste ako `elimo finale.

Muriwo je izvojevao veliku pobedu u prvom me~u i sada najavquje `estoku utakmicu, pravu {ahovsku partiju.

- Ne}emo puno mewati u odnosu na prvi me~, nemamo razloga zato, kao i u prvom me~u udvaja}emo Mesija kada krene prema {esnaestercu – pojasnio je Mu-

Mogu}e je da ve~eras jedan protiv drugog zaigraju i bra}a Milito, Gabrijel u dresa Barselone a Dijego u Interovom.

- Bi}e to novo iskustvo za nas – tvrdi mla|i Dijego Milito. – Siguran sam da }e to biti korektan duel, bez faulova. Kao mladi nekoliko puta smo igrali jedan protiv drugog, ba{ i nije bilo ne`no, sada smo stariji i iskusniji. Posle me~a jedan Milito }e se sigurno radovati.

G. Kova~

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Vojvo|anska liga, zapad - KARA VUKOVO: Polet - Cement, KOVIQ: [ajka{ - Budu}nost, [IMANOVCI: Hajduk - 1. maj, IRIG: Radni~ki - Crvena zvezda, RASTINA: Solunac - Indeks, NOVI SAD: Borac - Radni~ki, RUMA: Sloven - Mladost(T), QUKOVO: Qukovo - @AK, BELEGI[: Omladinac - Jugovi}.

Sve utakmice po~iwu u 16 sati.

Vojvo|anska liga, istok - STARI TAMI[: Radnik - Jedinstvo, BELA CRKVA: BAK - Sloboda, SUBOTICA: Ba~ka - Dinamo, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Budu}nost (SC), STAR^EVO: Borac - Ba~ka (P), ALIBUNAR: Budu}nost - Radni~ki (Z), VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Obili}, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Radni~ki (B), NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Polet.

Sve utakmice po~iwu u 16 sati.

c m y

DNEVNIK

VE^ERAS KOMPLETNO 5. KOLO SUPERLIGE SRBIJE

Ve~iti derbi za sladokusce Jo{ se uzbu|ewa posle F4 turnira NLB lige u Zagrebu nisu sti{ala, a ve~eras }e qubiteqi ko{arke u Srbiji imati novu priliku za u`ivawe. Naime, na programu je kompletno 5. kolo Superlige Srbije, u kojoj

generacije `eqnih crveno-belih i {ampionski mo}nih, ali i umornih crno-belih. U svakom slu~aju, o~ekuju se dupke ispuwene tribine u beogradskom hramu ko{arke i igra za sladokusce.

Veoma zanimqiva utakmica o~ekuje se i u @elezniku, gde }e FMP ugostiti nepredvidivu ekipu Radni~kog. U pro{lom prvenstvenom kolu Kragujev~ani su ponovo iznenadili Hemofarm, tako da je izvesno da }e ih „panteri“ iz @eleznika do~ekati puni respekta i opreza.

Hemofarm je apsolutni favorit u me~u s Tami{ Petrohemijom, dok }e neizvesna utakmica biti i ona u ^a~ku, u kojoj doma}i Borac do~ekuje silno poja~ani Metalac. Istina je da su Vaqevci jedina ekipa koja nije osetila Vr{anin Milan Ma~van (desno) u akciji slast pobede, pa se osam najboqih timova u natreba o~ekivati da }e to poku{oj zemqi bori za titulu {am{ati da ostvare u dvorani kraj piona, ali i vizu za regionalno Morave. takmi~ewe. I ne samo to - ve~eDana{wi program - VR[AC: ras se igra ve~iti derbi izme|u Hemofarm [tada - Tami{ PeCrvene zvezde i Partizana, pa trohemija (19), BEOGRAD: Cr}e to biti jo{ jedna prilika da vena zvezda - Partizan (18), u Pioniru vidimo istinski FMP - Radni~ki (18), ^A^AK: spektakl izme|u rawenih i reBorac - Metalac (20).

A. P.

SPORT

sreda28.april2010.

17

KOMENTARI U HRVATSKIM MEDIJIMA POSLE UTAKMICE CIBONA–PARTIZAN

Kecman utrqao so na ranu Ni dva dana posle one ~udesne trojke Du{ana Kecmana i pobede ko{arka{a Partizana nad Cibonom u finalu F4 turnira NLB lige ne jewavaju komentari u hrvatskim medijima na neverovatan rasplet i odluku. I dok jedni i daqe tvrde kako je nemogu}e {utirati ka ko{u za samo 0,6 sekundi, odnosno podr`avaju ve} odbijenu `albu zagreba~kog kluba, drugi su mnogo objektivniji i priznaju da je Ciboni za poraz, osim Du{ana Kecmana, kriva - Cibona. Jednostavno, {to i odgovara ~iwenicama, prerano su se Zagrep~ani poradovali, ostavqaju}i najiskusnijeg igra~a Partizana da izvede nemogu}e. „Kompleks od kom{ijske ko{arke u Hrvatskoj ne postoji zbog svetskih i evropskih zlata koja su Srbi gomilali dok su na{i skupqali 12. i 7. mesta, nego zbog dve trice - nagla{ava internet portal Indeks. - Svaki put kada u posledwih 15 godina hrvatska reprezentacija do`ivi debakl, ponavqa se izlizana mantra kako nas „prati prokletstvo zbog toga {to su ko{arka{i na Evrobasketu 1995. godine demonstrativno oti{li s najni`e stepenice podijuma“ u znak podr{ke Litvancima koje su sudije izmasakrirale u finalu protiv Srba, u Atini.

Slede}e godine na OI u Atlanti reprezentacija Hrvatske ne da nije uspela da odbrani srebro iz Barselone, nego su Kuko~, Ra|a, Vrankovi}, Komazec, Tabak, Perasovi} i dru{tvo, pod vo|stvom Petra Skansija (koji ih je vodio i ~etiri

godine ranije u Kataloniji), osvojili sramotno sedmo mesto od 12 reprezentacija koje su se takmi~ile.

Tada je po~eo pad hrvatske reprezentativne ko{arke (mada bi boqe pristajala re~ sunovrat), a ne u Atini ili godinu dana posle na OI, kada nas je na Evrobasketu ‘97. tricom pokopao Kecmanov prethodnik Sa{a \or|evi}, {to drugi katastro-

\or|evi}eva trica, ali to jednostavno nije istina. Ko{ koji nam je u drugom krugu EP-a za pobedu 64:62 u posledwoj sekundi (preko ruke Slavena Rimca) zabio vo|a kasnijeg evropskog prvaka, bio je vi{estruko bolan jer do{ao je u osvit normalizacije i mirne reintegracije, dok su ratne rane jo{ bile i te kako sve`e, pa otuda papagajski instinkt da se Sale progla{ava

Naslednik Saleta \or|evi}a: Du{an Kecman (u sredini)

fi~ari navode kao datum kad se zemqa koja se do tada di~ila klupskom i reprezentativnom ko{arkom iste u`asno po~ela stideti.

Naravno da pri nagla{avawu patetike i dodatnom isticawu srpsko-hrvatskih antagonizama i fatalnih nesre}a, boqe zvu~i da nam je ko{arku pokopala

grobarom hrvatske ko{arke, iako wih (grobare) ne treba tra`iti u hali Pionir, nego na mnogo bli`im adresama.

Uostalom, usporedimo ekipe i trenere koji su se su~elile na spomenutom EP. Mislite li da su Mulaomerovi}, Giri~ek, Rimac, Sesar, Prka~in, Alanovi}, Kova~i}, Pej~inovi}, Grgat,

Marceli}, Kele~evi}, Mila~i} (trener Skansi) mogli izvu}i i{ta boqe od tesnog i ~asnog poraza od Bodiroge, Danilovi}a, Savi}a, \or|evi}a, Rebra~e, Toma{evi}a, Obradovi}a, Beri}a, prevo|enih @eqkom Obradovi}em?

Kako je to „pad hrvatske ko{arke“ mogao zapo~eti na spomenutom prvenstvu na kojem je Jugoslavija bila prvak, a Hrvatska zavr{ila na 11. mestu?

Ista stvar je i danas: Cibona je izgubila od boqe ekipe, koja slede}e nedeqe igra na fajnal foru Evrolige, dok Cibonu o~ekuje gostovawe kod uvek neugodne Svjetlosti. Partizanovi igra~i su igrali i pogodili, dok su slavqe Cibosa na terenu predvodili pomo}i trener u odelu i kapiten u civilu. Partizan je s mawim buxetom od Cibone na putu do turnira ~etiri najboqe evropske ekipe nanizao Barselonu, Panatinaikos i Makabi, dok se Cibona di~i jednom-jedinom pobedom u drugom delu Top 16 faze. Cibona kuka zbog bankrota, a nisu Zagrep~ani kukali kada su za vreme rata strance pla}ali i pola miliona dolara godi{we. A {ta bi tek napravio Partizan da ima svoju dvoranu i par desetina poslovnih prostora na elitnoj lokaciji u gradu? Sve su to razlozi koji su Kecmanovu loptu usmerili u ko{, a Cibonu da pi{e onu sramnu `albu.

Tako da nije pad hrvatske ko{arke po~eo \or|evi}em, niti se zavr{io Kecmanom. Ta~nije, wemu (padu) nisu uzrok srpske trice, nego hrvatske ku~ine.

Pripremio: A. P.

KK HAJDUK IZ BE[KE OBNOVIO RAD S MLADIMA

Izgradwa sale su{tinska potreba Ko{arka se u Be{ki igra od 1971. godine, kada je pri DTV Partizan osnovana ko{arka{ka sekcija, a KK Partizan registrovan je zvani~no dve godine kasnije . Sve do 1996. godine klub je nosio to ime, igraju}i uglavnom u letwoj ligi. Ime su, me|utim, ko{arka{i promenili kada su u{li u sastav Sportskog dru{tva Hajduk.

vom Temunovi}em i Bojanom Batalom, re{ila da uradi ne{to po tom pitawu. Prvo su ko{arka{ki entuzijasti iz Be{ke sa~inili operativni plan po kojem bi u najkra}em vremenskom roku po~eli s obu~avawem i usavr{avawem budu}ih igra~a.

Tim planom, osim dece iz Be{ke, obuhva}eni su i de~aci iz susednog Kr~edina, a pro{le

Ravwak (koji je i aktivni igra~ Hajduka), a treninzi se sprovode u {kolskim salama u Be{ki i Kr~edinu, koje, na`alost, ne zadovoqavaju ko{arka{ke propise. Deca koriste i otvorene terene u Be{ki i sawaju dan kada }e u wihovom mestu ni}i prava, ko{arka{ka sala za ~iju je izgradwu podnet zahtev Pokrajinskom fondu za kapitalna

Mladi ko{arka{i iz Be{ke i Kr~edina

Be{~ani su u pro{loj sezoni bili ~lanovi Druge srpske lige - sever i u ekipi je bilo licenciran 21 igra~. Tokom prethodnih godina, na`alost, bio je zanemaren rad s mla|im kategorijama, tako da je uprava Hajduka, na ~elu s predsednikom Zoranom Bla`i}em i wegovim saradnicima Draganom Lon~arom, Zoranom ]osovi}em, Lovrom Martinovi}em, Du{anom Stoj{i}em, Milutinom Ogrizovi}em, Milovanom Vra~arevi}em, Milivojem Ravwakom, Sini{om @upi}em, Brankom Buji}em, Du{kom Lupurovi}em, Gorgijem Mehanxi}em, Vojisla-

godine je i u ^ortanovcima registrovan klub. Ciq je da se u narednoj sezoni mla|e kategorije ukqu~e u takmi~ewa, ali i da se organizuju turniri u Be{ki i Kr~edinu.

Pod nazivom „Ko{arka za sve“, od 1. februara ove godine, po~ela je s radom {kola ko{arke u kojoj se trenutno nalazi oko 80 de~aka, uzrasta od devet do 17 godina. Oni su raspore|eni u tri kategorije (pioniri, kadeti i juniori) i s wima rade dva stru~na trenera - Nikola Pavlovi} i Sini{a Bosan~i}.

S decom rade i pomo}ni treneri Bojan Stoji} i Miroslav

ulagawa i za koju u Be{ki imaju spreman plac. Ta sala je su{tinska potreba Be{ke, ne samo zbog ko{arka{kog kluba, ve} i zbog ostalih ekipa iz SD Hajduk, ali i dece {kolskog uzrasta.

Za ovogodi{wu letwu ligu klub je formirao i prijavio dve ekipe, koje }e odigrati po desetak utakmica. Re~ je o de~acima ro|enim 1995. i 1996. godine i mla|im, a ovo takmi~ewe, ube|eni su Hajduku, zna~ajno }e doprineti porastu kvaliteta mladih igra~a, kao i interesovawu za sport u ovom delu Srema.

A. Predojevi}

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda28.april2010.

Svi prvaci Novog Sada Tradicija igrawa prvenstva grada Novog Sada je duga 88 godina. Prvo prvenstvo odigrano je odmah po osnivawu Novosadskog {ah kluba 1922. godine. Novosadski {ahisti ~uvaju tradiciju redovnog igrawa tako da o svim odigranim prvenstvima postoje pisani dokumenti. Nije se igralo samo ratnih godina.

Pobednici na prvenstvima bili su: 1. @arko Ogwanovi}, Aleksandar Ni}ifor (1922), 2. @arko Ogwanovi} (1923), 3. Dimitrije Markovi} (1924), 4. Dimitrije @ivanovi} (1925), 5. Nikolaj Kul`inski (1926), 6. Ladislav Vidor (1927), 7. Nikolaj Kul`inski (1928), 8. Nikolaj Kul`inski (1929), 9. Nikolaj Kul`inski (1930), 10. Nikolaj Kul`inski (1931), 11. Nikolaj Kul`inski (1932), 12. Nikolaj Kul`inski (1933), 13. Imre Breder (1934), 14.

Nikolaj Kul`inski (1935), 15.

Nikolaj Kul`inski (1936), 16.

Nikolaj Kul`inski (1937), 17. Jovan Fajer (1938), 18. Nikolaj Kul`inski (1939), 19. Nikolaj Kul`inski (1945), 20. Andrija ^awi (1947), 21. Nikolaj Kul`inski (1948), 22. Andrija ^awi (1949), 23. Bora Tot (1951), 24. Nikolaj Kul`inski, Rudolf Mari} (1952), 25. Bora Tot (1953), 26. Bora Tot (1954), 27. Lajo{ Segi (1955), 28.

Svetislav Jovanovi} (1956), 29.

Svetislav Jovanovi} (1956/57), 30.

Bora Tot (1957/58), 31. Aleksandar Vilovski i Dragoqub Bareti} (1959), 32. Anton De`e (1960), 33. Anton De`e (1961), 34. Stevan Leti} (1962), 35. Du{an Marjan (1963), 36. Dragoqub Bareti}, \er| \antar (1964), 37. Anton De`e (1965/66), 38. Krasoje Notaro{ (1967), 39. Anton De`e (1967/68), 40. Anton De`e (1968/69), 41. Milan Ilij}, Anton De`e (1969/70), 42. Ramo Mujagi} (1970/71), 43.

Krasoje Notaro{ (1971/72), 44.

Anton De`e, Notaro{ Krasoje (1972/73), 45. Anton De`e (1973/74), 46. Slobodan Bojkovi} (1974), 47. Qubi{a Jovi}, Krasoje Notaro{ (1975/76), 48. Milan Bjelajac (1976), 49. Petar Popovi} (1977/78), 50. Petar Popovi} (1979), 51. Ivan Buqov~i} (1980), 52. \or|e Vlaovi}, Krasoje Notaro{ (1981), 53. Anton De`e, Qubi{a Jovi} (1982), 54. Krasoje Notaro{ (1983), 55. Ivan Buqov~i} (1984), 56. Anton De`e (1985), 57.

Ivan Buqov~i}, Anton De`e (1986), 58. Miodrag Jevti} (1987), 59. Krasoje Notaro{ (1988), 60.

Miroqub Lazi} (1989), 61. Tomislav Raki} (1990), 62. Slobodan Bojkovi} (1991), 63. Qubomir Jovi}, Miodrag Jevti}, Krasoje Notaro{ (1992), 64. Tomislav Raki} (1993), 65. Zoran Gruji}, Darko Pare`anin, Krasoje Notaro{ (1994), 66. Miroqub Stojkovi} (1995), 67. Slobodan Bojkovi} (1996), 68. Tomislav Raki}, Sini{a Dra`i}, Goran Kosanovi} (1997), 69. Mirko Kokeza (1998), 70. Mi{a Pap, Dejan Leskur, An|elko Dragojlovi}, Mihajlo Zlati} (1999), 71. Sr|an Roga~, Mi{a Pap (2000), 72. Filip Kosti} (2001), 73. Mihajlo Zlati} (2002), 74. Ramo Mujagi} (2003), 75. Mi{a Pap (2004), 76. Mihajlo Zlati}, An|elko Dragojlovi} (2006), 77.

Dejan Leskur, Mladen Dvorni} (2007), 78. Mladen Dvorni} (2009), 79. Stevan Jovi} (2010).

Milan Miladinov

PARALELE

Borki–Boki Nedavno je u Doboju odr`ana manifestacija "15 godina {ahovskog stvarala{tva velemajstora Borkija Predojevi}a", tokom koje je predstavqena i Borkijeva kwiga "Moje stvarala{tvo". Posetioci su u sali Univerziteta imali priliku da vide postavku pehara, medaqa, suvenira, priznawa i eksponata prikupqenih u periodu od 1995. do 2010. godine.

Isti period u pogledu rada, stvarala{tva i rezultata Borkija propra}en je arhivskom gra|om pohrawenom u namenski ura|enim sveskama. To je bio najinteresantniji segment izlo`be, koji je pokazao slo`ene materijale po godinama, a koji su dobijeni tokom takmi~ewa. Oni obuhvataju nazive takmi~ewa, karakteristi~ne fotografije, rezultate, odigrane partije, prospektne materijale hotela i gradova, razglednice, ~estitke, telegramske poruke, autobuske, vozne, tramvajske i avionske karte, akreditacione kartice, pozivna pisma, naslove iz novina i sve ostale materijale koji su smatrani interesantnim za arhivu.

Kqu~na li~nost koja je jo{ 2000. godine sa~inila okvirni repertoar i plan rada za Borkija u okviru projekta "Borki Predojevi} - velemajstor u periodu 2000-2004. godine" bio je Ivan Markovi}, u ulozi stru~nog saradnika, internacionalni majstor iz Beograda. Pronicqivost, ma{tovitost, analiti~nost, sistemati~nost, borbenost, odva`nost i disciplina sti~u se dugotrajnim bru{ewem vlastitog intelekta, uma i voqe u ~emu je Borki Predojevi} u potpunosti uspeo. Borki je imao talenat ali je imao i ono {to mnogi drugi talenti nemaju - `equ, spremnost i od-

GRAND PRI BALKANA „BAR 2010”

Pobednik Igor Miladinovi} U Baru je zavr{en me|unarodni turnir koji se igrao u sklopu Balkanskog Grand-pria. U~estvovalo je 64 igra~a iz Srbije, Rumunije, Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Albanije i Francuske. Posle devet odigranih kola petrorica igra~a sakupilo je po 6,5 poena ali je za pobednika progla{en srpski velemajstor Igor Miladinovi} zbog boqih dodatnih kriterijuma. Termin odigravawa nije najsre}nije odabran jer se turnir poklopio sa odigravawem seniorskog prvenstva Srbije za mu{karce.

Plasman: 1-5. Miladinovi}, Miron, V. Georgiev, Rusev, To{i} 6,5, 6-13. Dra{ko, M. Miqkovi}, \uki}, ]oara, D. Stojanovi}, Blagojevi}, Bogut, Rakjkovi} 6, 14-19. Leki}, Me{trovi}, B.

H. Bartolovi} 1.n. Unikonzum 1978.

Igor Miladinovi}

Abramovi}, Krivokapi}, G.N. Todorovi}, V. [}eki} 5,5, 20-28. konti}, Dabeti}, Nika~, Veleski, Mijovi}, Dra{kovi}, Ra{ovi} 5 poena itd.

TAKMI^EWE SREDWO[KOLACA U ZREWANINU

Prvi Milovi}

U Zrewaninskoj gimnaziji odr`ano je ~etvrto po redu prvenstvo sredwih {kola zrewaninske op{tine u {ahu. Takmi~ili su se u~enici sredwih {kola a u~estvovali su i najboqi {ahisti iz

PROBLEM BR. 282

Beli daje mat u dva poteza

lu~nost da uspe, kao i podr{ku porodice da breme talenta svog deteta nose zajedno s wim kroz vreme.

Upravo Borkijeva `eqa i odlu~nost i roditeqska podr{ka dovele su do toga da je Borki osvojio titulu velemajstora sa samo 17 godina i da je u istoriji srpskog {aha ve} sada upisan zlatnim slovima.

Autor ovih redova je imao sre}u da sudi prve rejting turnire i prati razvoj i Borkija Predojevi}a i Bobana Bogosavqevi}a. Sve {to je imao Borki imao je i Boki, osim jedne stvari: projekat. Niko za Bokija nije preuzeo ulogu stru~nog saradnika. I jo{ ne{to: roditeqska podr{ka Bokija i pored sve `eqe da bude druga~je bila je samo moralna. Na prvom {ampionatu "nove" Srbije na prijemu kod gradskih otaca u Vr{cu obe}ana mu je svakojaka pomo}. Nije bilo nikakve, ~ak mu je doma}i klub ostao du`an, a nije im ni pravo kad je Boki prinu|en da mewa klub jer je {ahovski profesionalac a od obe}awa se ne `ivi.

Ne pada mi na pamet da upore|ujem rezultate dva talenta i dokazana mlada velemajstora. Svaki, na svoj na~in, imao je i uspone i padove. Borki je bio i kadetski prvak Evrope do 12 godina. Boki dr`i rekord medaqa sa kadetskih prvenstava Jugoslavije i Srbije a za prvenstva Evrope i Sveta kao kadetskog i omladinskog prvaka Srbije nije bilo u Savezu para. Najmla|i je velemajstor Srbije. ^etri puta uzastopno uspe{no igra na seniorskim {ampionatima Srbije. Sada, dok pi{em ovaj ~lanak, vodi na prvenstvu u Kragujevcu – bez projekta. A za manifestaciju {ahovskog stvarala{tva ima vremena.

B. Dankovi}

Nikola Milovi}

osnovnih {kola zrewaninske op{tine, kao i wihovi profesori.

Odigrano je 7 kola po [vajcarskom sistemu uz kompjutersko parovawe, po pravilima ubrzanog

{aha (15 minuta po igra~u). U pojedina~noj konkurenciji prvo mesto je osvojio Nikola Milovi} u~enik Zrewaninske gimnazije, sa svih 7 poena, drugo mesto osvojio je Dimitrije Rikalovi}, tako|e iz Zrewaninske gimnazije, a tre}i je bio Robert Varga u~enik Elektro-tehni~ke {kole. U ekipnoj konkurenciji, tre}i put za redom, pobedila je Zrewaninska gimnazija, ispred Elektro-tehni~ko gra|evinske {kole “Nikola Tesla” i Ekonomsko-trgovinske {kole “Jovan Trajkovi}”. Najboqi takmi~ari su dobili medaqe i diplome, koje je obezbedio organizator Zrewaninska gimnazija.

Turnir je otvorio u ime organizatora predsednik {kolskog odbora, profesor Sa{a Samolovac.

Sudio je, na zadovoqstvo svih, majstorski kandidat Goran Petrovi}. Treba re}i da je ovo ~etvrto zaredom takmi~ewe koje organizuje Zrewaninska gimnazija, te da je takmi~ewe postalo tradicionalno. Ekipni pobednik, ekipa Zrewaninske gimnazije, predstavqa}e op{tinu na Dr`avnom ekipnom prvenstvu Srbije.

S. S.

BUBAMARA OPEN

Tandem ne posustaje U Novom Sadu, na turniru Bubamare, ostalo je da se odigra jo{ samo jedno kolo a vode}i tandem Jovi} i Medar ne posustaje.

Po svoj prilici prvaka turnira re{i}e dodatni kriterijumi.

Naredna dvojica, Dimitrijevi} i Drowi} zaostaju kolo pre kraja 1,5 poen. Ovogodi{wi prvak grada, Stevan Jovi}, sa novim rejting poenima (+20) daleko }e nadma{iti nekada{wu granicu snova od 2300 poena. I @eqko Medar mo`e biti zadovoqan novim rejting poenima (+26). Ipak, najvi{e rejting poena zaradio je Jovo Petovi} (85) iako se nalazi tek na 23. mestu. Nekada{wi prvak grada, Ramo Mujagi}, jo{ trpi posledice lo{eg starta i sada je u minusu za 14 poena.

Rezultati 8.kola: Vrane{ - Jovi} 0:1, Medar - Lukaji} 1:0, Dimitrijevi} - Milenkovi} remi, Mujagi} - Drowi} remi, Kawuh Karli~i} 1:0, M. Dra`i} - Petovi} 1:0, Cveti} - Mu{icki remi, Vl. Petrovi} - Zlatkovi} 0:1, Kostadinovski - Kavaja 0:1, Vojvodi} - Vrawkovi} 0:1, Radanovi} - M. Ilin~i} 0:1, Popr`en - Joci} 0:1, [krivanko - Milosavac 0:1, Vu~kovi} - M. ^abarkapa 0:1*, Skuban - Mutlak 0:1, Stanojevi} - Pjetlovi} 1:0*, Borba{ - D. Ilij} remi, Mikala~ki slobodan Stawe pre posledweg kola: 1-2.

Stevan Jovi}, @eqko Medar 7, 34. Nenad Dimitrijevi}, Sini{a Drowi} 5,5, 5-11. Davorin Vrane{, Ramo Mujagi}, Vladimir Kawuh, Miodrag Dra`i}, Bo{ko Zlatkovi}, Bojan Lukaji}, Zoran Milenkovi} 5, 12-14. Stevan Mu{icki, Dragan Cveti}, Du{an Kavaja 4,5, 15-21. Bo`idar Karli~i}, Vladan Petrovi}, Jovo Petovi}, Vuk Vrawkovi}, Miodrag Milosavac, Momir Ilin~i}, Marko Joci} 4, 22-26. Slobodan Kostadinovski, Dragoqub Vojvodi}, Zoran Mutlak, Miroslav ^abarkapa, Vlatko Radanovi} 3,5, 27-30 Miroslav Popr`en, Tomislav [krivanko, Dejan Vu~kovi}, Slavko Stanojevi} 3, 31. Petar Borba{ 2,5, 32. Jovan Skuban 2, 33.

Petar Pjetlovi} 1,5, 34-35 Sini{a Mikala~ki, Du{an Ilij} pola poena.

VESTI IZ [AHOVSKOG SAVEZA

Seminari za sudije

Re{ewe problema br. 281 (M. Adabasev, [ahmati v SSSR 1936.) sa pozicijom: beli – Kc2, Db8, Lc3, pe{ak b2; crni – Ka1, Ta2, pe{ak a6; je 1.Dg8! Na 1...T:b2+ sledi 2.L:b2 mat. Na 1...Ta(?) sledi 2.b3 mat. Na 1...a5 sledi 2.Dg1 mat.

[ahovski savez Vojvodine organizuje dopunski ispit za sudije sa zvawem "Republi~ki sudija" radi prevo|ewa u zvawe "Nacionalni sudija". Pripreme i dopunski ispit }e se odr`ati ~im se prijavi dovoqan broj kandidata. Dopunski ispit }e sadr`ati teme: Fide rejting pravila, Pravilnik o me|unarodnim titulama, Osnove parovawa [vajcarskog sistema i parovawe programom "Swiss manager".

Sudije koje ne `ele da pola`u dopunski ispit prelaze u zvawe "Regionalni sudija" kao i sudije koje ne polo`e dopunski ispit. Ovo je povoqna prilika za sada{we republi~ke sudije jer }e se polagati samo razlika za sticawe zvawa Nacio-

nalnog sudije (biv{i savezni sudija) a seminar se ove godine vi{e ne}e odr`avati u Vojvodini.

Prema broju kandidata napravi}e se jedan ili dva roka za ispit a naknadno }e se odrediti mesto i termin odr`avawa seminara. Komesari liga za sudije sa svog reona kao i zainteresovane sudije li~no treba da izvr{e prijavu za seminar do po~etka liga tj. do 16. maja 2010. godine.

Pozivaju se zainteresovane {ahovske sudije koje imaju zvawe "Republi~ki sudija" da se jave komesaru za su|ewe (Milan Miladinov) u [ahovskom savezu Vojvodine na telefon 021/572 238 ili na e-mail: nslord@hotmail.com radi bli`ih informacija.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Buran po~etak Topalov-Anand Prva partija me~a 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 Anand je odigrao bezbroj Grinfeldovki ali mislim da ih uvek igra na rizi~nom nivou.

4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.b:c3 Lg7 7.Lc4 Nema iznena|ewa ovo je bio izbor Topalova od ranije.

7...c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0–0 10.0–0 Sa5 Na 10...Lg4 11.f3 Sa5 12.L:f7+ T:f7 potez 13.f:g4 bio je osnov borbe u me~u u Seviqi izme|u Karpova (beli) i Kasparova (crni). Potez Smislova: 10...Dc7 bio je mnogo o{triji.

11.Ld3 b6 # 12.Dd2 Potez 12.Tc1 je druga mogu}nost: 12...e5 13.d:c5 Le6 14.c4 b:c5 15.L:c5 Te8 kao u partiji Topalov - Svidler (Linares/Morelia 2006).

12...e5 Potez u modi kojeg naj~e{}e igra Peter Svidler.

13.Lh6 Ne 13.d5?! zbof f5; 13.d:e5?! L:e5 13...c:d4 14.L:g7 K:g7 15.c:d4 e:d4 16.Tac1 16.f4 f6 17.e5 Topalov - Kamski turnir kandidata (Sofija) 17...Ld7 18.e:f6+ D:f6 19.Sg3 Kh8 i crni stoji OK bez iznena|ewa za varijantu Topalova.

16...Dd6 Novost ali obe strane su ih razradile u detaqe. Druga mogu}nost je 16...Lb7.

17.f4 f6 18.f5 De5 Potez od vitalnog zna~aja da spre~i e4-e5.

19.Sf4 Na19.Kh1 Ld7 20.Sg1 Tac8 21.Sf3 Dd6 crni je boqi 19...g5 20.Sh5+ Oba igra~a imaju samo jo{ po nekoliko minuta.

20...Kg8 21.h4 h6 22.h:g5 h:g5 23.Tf3 Kao odgovor na ovaj potez Anand je razmi{qao vi{e od 10 minuta.

23...Kf7?? Gubi u trenutku.

Izgleda kao je da Anand zaboravio {ta je pripremao. Klasi~na zaboravnost. 23...Ld7 izgleda boqe.

24.S:f6!! Ovo zavr{ava partiju. Na ovaj potez Topalov je razmi{qao nekoliko minuta a nakon toga ustao ostavqaju}i Ananda da razmi{qa gde je pogre{io.

Glavna takti~ka tema je da crni ne mo`e da zadr`i poqe i c7 i g5. Posicioni potezi Sa5 i Ta8 su van plana.

24...K:f6 Ne bi pomoglo ni 24...D:f6 25.Th3! Najboqi potez za dobitak.

25...Tg8 26.Th6+ Kf7 27.Th7+ Ke8 (27...Tg7 28.T:g7+ K:g7 (28...D:g7 29.Tc7+) 29.D:g5+) 28.Tcc7 Crni nema konstruktivnog poteza.

28...Kd8 29.Lb5!

D:e4 (29...D:b5 30.D:d4+ Ke8 31.Df6; 29...D:c7 30.D:d4+ Ld7 31.T:d7+ s matirawem) 30.T:c8+ Prozai~an izbor za dobitak. Na kraju Anand mo`e sebi da prigovori da je imao obe}avaju}u poziciju ali potez 23...Ld7 je bio koban po wega. 1–0

Anand-Topalov Druga partija me~a 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Nema danas Nimcovi}a. Protiv Kramnika je ~esto koristio Nimcovi}evu indijku i imao je dobre pozicije.

3...d5 Topalov ne `eli da u|e u Daminu indijku ve} radije bira o{trijeg Ragozina ili Be~ku partiju.

4.g3 Ne! Anand igra bira hladnu Katalonku koja je iz-

bor jednog drugog svetskog {ampiona – Kramnika.

4...d:c4 5.Lg2 a6!? Ideja poteza je da spase pe{aka.

6.Se5 Druga mogu}nost je 6.0–0 uz `rtvu pe{aka.

6...c5 7.Sa3 Potez 7.Le3 Sd5 8.d:c5 su nedavno igrali “Katalonci” Bakro i Vang Ju. 7...c:d4 8.Sa:c4 Lc5 9.0–0 0–0 10.Ld2 Sd5 11.Tc1 Sd7 12.Sd3 La7 Dovde su sve logi~ni potezi ali od sad beli ima velik i {irok izbor.

13.La5 Sumwiv potez za diskusiju. 13.Db3!? ~ini poziciju osetqivom dok bi crni sa b6 izvr{io napad na a5lovca. Mo`da je Anand ovu poziciju izanalizirao dubqe.

13...De7 14.Db3 Tb8 Priprema b6. Beli ima velik izbor i bojim se da Anand nije napravio naboqi izbor.

15.Da3?! U trenutku sam posumwao u ovaj potez, ali, kasnije gledaju}I celu partiju bio sam za~u|en – mo`da je to s psiholo{ke ta~ke gledi{ta genijalnost.

15...D:a3 16.b:a3 16...S7f6?!

Logi~no ali mnogo logi~nije je Sc5!

17.Sce5! Ponovo sam pregledao poziciju i mislim da beli objektivno nema nikakvu prednost.

17...Te8! 18...b6?! Objektivno trebalo bi da je u redu. mada mislim da je to oslabilo poqe c6. Radije bih igrao 18...Ld7.

19.Ld2 Lb7 20.Tfc1 Ja~e nego direktno Sc6.

20...Tbd8 21.f4 Lb8 22.a4 a5 23.Sc6 Sad kad beli ima na raspolagawu razli~ite mogu}nosti vreme je za izmene.

23...L:c6 24.T:c6 h5?!

Neobi~no impulsivan i slab potez. Potez 24...h6 radije bi odigrali odbranbeni igra~i.

25.T1c4 25.Lf3!? Odmah markira h5-pe{aka.

25...Se3? E ovo je ve} prava gre{ka. Mislim da je Topalov ve} bio umoran o potezima bez ideja I `eli da ubrza stvari. Me|utim, postojao je drugi na~in: 25...Sg4!

26.L:e3 d:e3 27.Lf3!?

27.T:b6 je bila druga opcija ali Anand poku{ava da zbuni Topalova otvaraju}i opcije za uzimawe h5 ili b6 pe{aka.

27...g6?

Mislim da je 27...Sd7 bilo boqe.

28.T:b6 Sad je i a5-pe{ak postao slab.

28...La7 29.Tb3! Tako da Topalov mo`e da zabnoravi na T:d3.

29...Td4 30.Tc7 Lb8 31.Tc5!

Beli dobija i drugog pe{aka.

31...Ld6 32.T:a5 Tc8 Crni je aktivan ali ni{tan e mo`e da uradi.

33.Kg2 Svi|a mi se ovaj potez.

33...Tc2 34.a3 Svetski {ampion rado daje pe{ake u otvarawu ali sad vi{e ne – bi}e to odlu~uju}i pe{ak.

34...Ta2?! Bilo je neophodno 34...Sd5 iako beli dobija svakako.

35.Sb4! L:b4 36.a:b4 Sd5 37.b5! A4-pe{ak vi{e nije bitan dok wegove kolege tr~e.

37...Ta:a4 38.T:a4 T:a4 39.L:d5! Ubica skaka~a.

39...e:d5 40.b6 Ta8 41.b7 Mali a-pe{ak sa a2 dobija partiju.

41...Tb8 42.Kf3 d4 43.Ke4 Veliki povratak Ananda u me~ posle {okantnog poraza u prvom kolu. 1–0 [ah-mat lista Prevod: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK VOJVODINA I ZVEZDA IGRAJU ZA BODOVE

I bez publike bi}e `estoko Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar i Crvene zvezde, posle neuspelog prvog odmeravawa snaga (prekid u 30. minutu, 16:13 za Novosa|ane), ve~eras (18 ~asova) }e ponovo iza}i na parket male dvorane Spensa i odigrati utakmicu 17 kola. Za razliku od pro{log puta, kada je ma-

- Na`alost, ovaj me~ sa Zvezdom ne dolazi u pravo vreme po nas - ka`e Nemawa Suxum. - Za razliku od pro{log puta kada smo bili u sjajnoj formi i imali seriju od osam pobeda, sada Beogra|ane ne do~ekujemo u zavidnoj formi. U kup takmi~ewu i nacionalnom {ampionatu zabele`ili smo tri uzastopna po-

Nemawa Suyum

la sala bila ispuwena do posledweg mesta, ovoga puta me~ }e biti odigran bez prisustva publike, {to sigurno ne}e doprineti pravoj atmosferi derbi susreta.

Jedan od najboqih igra~a iz prve utakmice i sa najstandardnijom formom, desno krilo Novosa|ana Nemawa Suxum bez velike euforije do~ekuje susret s Beogra|anima.

raza, ~emu su kumovale i povrede nekih igra~a.

Novosa|ani su imali dve sedmice pauze u prvenstvu (bili slobodni ) {to su poku{ali da iskoriste na najboqi na~in.

- To vreme iskoristili smo da se osve`imo, povratimo snagu, zale~imo povrede i u zavr{nicu {ampionata u|emo spremniji.

Prvi od tih me~eva je sa Zve-

zdom, vi{estrukim prvakom dr`ave i glavnim konkurentom s Kolubarom za osvajawe titule.

Da}emo sve od sebe da ponovimo partiju iz prvog me~a.

Za obe ekipe ovaj susret je od velikog zna~aja.

- Porazom u Kur{umliji udaqili smo se od mesta na tabeli koja vode u Evropu, tako da ako `elimo da se ponovo prikqu~imo toj petorci moramo da, izme|u ostalog, uzmemo bodove i Zvezdi.

S druge strane, i Beogra|anima su bodovi u Novom Sadu izuzetno va`ni jer na putu do {ampionske titule ne smeju da naprave kiks. @ao mi je {to ovaj susret ne}e mo}i da vidi publika jer o~ekujem pravu, mu{ku utakmicu, borbenu i neizvesnu do samog kraja. Obe ekipe imaju veliki motiv, posebno Zvezda jer ona mo`e vi{e od nas da izgubi.

Suxum smatra da ovoga puta prednost doma}eg terena nema uticaja.

- Mnogom lak{e se igra kada te publika nosi , {to se moglo videti pro{li put. Sada imamo podjednake {anse. Zvezda kada god igra je favorit, a nama izostanak podr{ke s tribina umawuje {anse. No, iako }emo ponovo igrati oslabqeni (Bari{i} izdr`ava kaznu, Abaxi} povre|en) trudi}emo se da damo sve od sebe i do|emo do bodova - poru~io je Suxum.

J. Gali}

sreda28.april2010.

19

PRVENSTVO SRBIJE U PIKADU

B DIVIZIJA SUPERLIGE U AMERI^KOM FUDBALU

Ferenc i Stankovi} za prvaka

Grofovi sigurni

Odigrano je 4. kolo B Divizije Superlige Srbije u ameri~kom fudbalu. Favoriti su opravdali o~ekivawa, pa su pobede Grofova i Mladenovca na doma}em terenu i Spartanaca na gostovawu u Vr{cu o~ekivana.

Grofova iz Novog Kne`evca nastavqaju sa dobrim partijama, u ~etvrtom kolu ubedqivo su savladali beogradske Hajlanderse, a sjajan je bio kvoterbek Dobrosav Mani} koji je sa pet ta~dauna - dodavawa dotikao Beogra|ane za 36:3.U Vr{cu ni{ta od prvog ovosezonskog slavqa Lavova. Ekipa Spartanca iz Subotice, predvo|ena Danijelom Vojni}em koji je postigao ~etiri ta~dauna, prosto je pregazila doma}e Lavove - 47:6.

Mamuti iz Kikinde su na svom prvom superliga{kom nastupu i pored solidne igre u prvom poluvremenu do`iveli poraz. Dvojac doma}ina Nikoli} - Maksimovi} bio je nere{iva enigma za odbranu Kikin|ana, pa je Mladenovac pobedio sa 40:2.

Rezultati 4.kola: Grofovi Novi Kne`evac - Hajlanders Beograd 36:3, Lavovi Vr{ac - Spartanci Subotica 6:47, Forestlenders Mladenovac - Mamuti Kikinda 40:2.

Tabela: 1. Novi Kne`evac 3 - 0, Mladenovac 3 -1, 3. In|ija 2 -1, 4.

Subotica 2 - 2, 5. Kikinda 0 -1, 6.

Beograd 0 -2, 7. Vr{ac 0 -3. I. G. KUP SRBIJE

Pehari Pioniru i Metalcu Kugla{ice suboti~kog Pionira osvojile su duplu krunu, posle titule u finalu Kupa savladale su ekipu Junakovi} iz Bawe Junakovi} sa 7:1. U mu{koj konkurenciji, u finalu za infarkt koje je re{eno tek posle tri bacawa zlatnih kugli, slavio je Metalac iz Gorweg Milanovca protiv somborskog Poleta.

Susret Olivera Ferenca i Milana Stankovi}a 9. maja odlu~i}e o apsolutnom prvaku Srbije i pikadu. Nakon desetog turnira nije re{ena situacija oko pobednika.

Na turniru u Novom Sadu u kategoriji „501 dabl aut“ prvi je bio Milan Stankovi}, drugi [andor Uta{i, a tre}i Oliver Ferenc. U kategoriji „kontra kriket“ prvi je bio Oliver Ferenc, drugi Milan Stankovi}, a tre}i Dragoslav Stoki}.

Sumarni u~i- Oliver Ferenc nak pokazao je da su i Ferenc i Stankovi} osvojistvu Evrope u [vajcarskoj. O li po 114 bodova, te }e morati jo{ tri putnika za [vajcarsku da odigraju me~ na tri dobijene odlu~i}e izborni turnir, koji partije i da razre{e dilemu oko se igra 9. maja, dok selektorska prvaka. Sem titule prvaka, najkomisija ima pravo da izabere boqi }e dobiti zagarantovano jo{ jednog, eventualno dva takmesto u reprezentaciji Srbije mi~ara za Prvenstvo Evrope. koje }e u junu igrati na PrvenN. S.

O@IVEO ELIT

Visoki ciqevi Posle vi{egodi{we pauze, Kajaka{ki klub Elit iz Ba~ke Palanke je ovog prole}a ponovo po~eo sa radom.

Klub je postavio visoke rezultatske ciqeve, a wegova ~lanica Branislava Mi{kov je to i potvrdila na kontroli za nacionalni sastav u Beogradu, osvojila je prvo mesto u jednosedu na 200 metara, ina~e olimpijskoj disciplini.

Menaxer kluba Lazar [arac se nada se da }e Elit nastaviti da se razvija u pravom smeru. On isti~e da je Elit prakti~no novi klub, da poseduje potencijal i `equ za uspehom, ali da im je neophodna podr{ka.

Elit je osnovao nekada{wi najboqi jugoslovenski kajaka{, pokojni Milan Jani}. U wegovu ~ast sada{wi i budu}i ~lanovi kluba }e nastojati da i ubudu}e posti`u vrhunske rezultate.

J. J.

SUPERFINALE KUPA SRBIJE (14)

Trofej Vojvodini Superfinale Kupa Srbije za vaterpoliste uzrasta do 14 godina odigrano je u bazenu Slana bara u Novom Sadu. Prvo mesto i trofej osvojili su vaterpolisti novosadske Vojvodi-

ne (na slici). Mladi Novosa|ani savladali su ekipe Zemuna i Partizana 1, dok su remizirali sa Partizanom 2.

Rezultati, prvo kolo: Partizan 1 – Partizan 2 8:3, Vojvodina – Zemun 12:5. Drugo kolo:

Partizan 1 – Zemun 10:6, Vojvodina – Partizan 2 9:9. Tre}e kolo: Partizan 2 – Zemun 8:5, Vojvodina – Partizan 1 9:8. Plasman: 1. Vojvodina 7, 2. Partizan 1 6, 3. Partizan 2 4, 4. Zemun bez bodova.

FINALE KUPA SRBIJE (11)

Dinamo, Zemun i dva Partizana Finalni vaterpolo turniri Kupa Srbije za igra~e do 11 godina igrali su se u Pan~evu i Novom Sadu. Za Super finale su se plasirali: Dinamo, Zemun, Partizan 1 i Partizan 2.

Rezultati, Pan~evo: Beograd – Zemun 4:7, Dinamo – Kraqevo 9:7, Kraqevo – Beograd 5:3, Dinamo – Zemun 11:8, Zemun – Kraqevo 11:8, Dinamo – Beograd 9:8.

Plasman: 1. Dinamo 9, 2. Zemun 6, 3. Kraqevo 3, 4. Beograd bez bodova. Novi Sad: Vojvodina – Rasina 7:6 , Partizan 1 – Partizan 2 10:2, Partizan 1 – Rasina 15:6, Vojvodina – Partizan 2 2:6, Rasina – Partizan 2 4:11, Vojvodina – Partizan 1 1:11. Plasman: 1. Partizan 1 9, 2. Partizan 2 6, 3. Vojvodina 3, 4. Rasina bez bodova.

IN MEMORIAM

Ratko Bo{wakovi} Mister (1943–2010)

Na sportskom novosadskom nebu utihnula je jo{ jedna zvezda, preminuo je Ratko Bo{wakovi} - Mister. Igrao je u svim selekcijama Vojvodine, od pionira do prvog tima, a u generaciji Mili}a, Radosava, Ne{tickog - Bo{wakovi} se isticao izuzetnim talentom. Ipak, svoj fudbalski vek nije nastavio u na{em najstarijem prvoliga{u ve} je golgeterski nerv iskazao u Slaviji na Salajki.

Te{ka nesre}a, skok sa tramboline, na novosadskom [trandu, lom vratnog pr{qewa popularnog Mistera odneo ga je u fudbalsku legendu i u sportsku penziju. Me|utim, posle dugog le~ewa, na kraju osamdesetih godina pro{log veka, Bo{wako-

vi} je ipak ostao u sportu. Sinovi su igrali tenis - Boris je bio {ampion u mla|im kategorijama, a i Du{ko je igrao u TK Vojvodini. Bilo je to vreme kada je na terenima u Dunavskom parku svoj teniski put ka svetskoj zvezdi po~ela Monika Sele{. Tada je predsednik kluba bio Ratko Bo{wakovi}. Misterovo pregala{tvo se i danas pamti u belom sportu. Porodica Ratka Bo{wakovi}a se zatim odselila u tmurnim devedesetim u SAD, zbog karijere sinova. Vratio se Ratko posle penzionisawa u svoj Novi Sad, a posle kratke i neizle~ive bolesti preminuo u Institutu Sremska Kamenica.

Sahrana je danas (sreda) na Alma{kom grobqu u 15 ~asova.

20

SPORT

sreda28.april2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Zmaj umalo do boda Balaban ~uva {umare Budu}nost – Zmaj 4:3 (3:0) SALA[ NO]AJSKI: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 400, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci: Tufexi} u 25, G.Simeun ovi} u 43. i Bugarski u 44.i 52. za Budu}nost,a Gospovi} u 63, Stani} u 64. i Toji} u 65. minutu za Zmaj. @uti kartoni: Jesreti}, Karakli}, ^elikovi}, Rogo (B udu}nost), Toji}, Gospovi} (Zmaj).

BUDU]NOST: ^upi} 7, Jesreti} 7, V.Petrovi} 8, Karakli} 7, V.Simeunovi} 8, Dobo 7, Bugarski 9, M.\uki} 8, Rogo 8, G.Simeunovi} 9, Tufegd`i} 9 (^elikovi} 7, Markovi} 8, Luki} 8).

ZMAJ: Miqevi} 8, Bo`jakovi} 5, Toji} 6, @ivkovi} 5, Sretenovi} 6, Vuga 5, Gospovi} 7, \uri} 5, (Star~evi} 7), Miladinovi} 5 (Stani} 8), Jovanovi} 7, Marko Vu~enovi} 7 (Mihajlo Vu~enovi} 8).

Derbi opravdao o~ekivawa.Doma}ini poveli sa 4:0, pa stali, gosti iz No}aja do{li do 4:3, a potom doma}i ni propu{taju svoje {anse.

M.Simi}

BSK – Srem 2:2 (0:1) [UQAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 150, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Konrad i Nastati} (autogol) za BSK, Jovi} i Stefanovi} za Srem. @uti kartoni:L.Jovanovi}, D.Plemi}, T.Plemi}, D.Laketi} (BSK), Stefanovi} (Srem).Crveni karton: Drobac (Srem).

BSK: Dragojevi} 7, T.Plemi} 7, Konrad 7, Ili} 7, S.Laketi} 7, Maleti} 7, L.Jovanovi} 7, Marinkovi} 7, D.Laketi} 7 (B.Jovanovi} 7), Pu{karevi} 7, (Roki} 7), D.Plemi} 7.

SREM: N.Vasiqevi} 7, J.Cvetanovi} 7, Nastati} 7, I.Cvetanovi} 7, \ako vi} 7, Drobac 7,

Jovi} 7 (Gvero 7), Bu}ko 7, N.Vi}enti} 7, [aganovi} 7, Stefanovi} 7 (B. Milovanovi} 7).

Borbena i fer utakmica.Remi od 2:2 je realan zavr{etak me~a, uz dobro su|ewe Novakovi}a i wegovih pomo}nika.

M. Ili}

Sloga (^) – Sremac (J) 2:0 (0:0)

^ALMA: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).Strelac: Juri{i} u 58. i 75. minutu (oba iz penala).@uti kartoni: Tot, Juri{i} (Sloga), Uro{evi} (Sremac). Crveni karton: Cuki} (Sremac).

SLOGA: Zeqkovi} -, Draganovi} 7, Zec 7, Sekuli} 6 (Leki} 6), Filipovi} 8 , Cvjeti} 6 (Tot 7), Bojani} 6 (A}imovi}), Bogosavqevi} 8, Juri{i} 8, Vetmi} 7, Majstorovi} 6.

SREMAC: Godi} 5, Uro{evi} 5, Miroslav Gvoka 5, (Raki}), Plav{i} 6, Gruji} 5, Cuki} 6, Stanojevi} 5, M.Simovqevi} 6, Mari~i} 6, @ivanovi} 5, (Milenko Gvoka 5), S.Simovqevi} 6. ^almanci zaslu`ili ubedqiviju pobedu.

N. Topi}

Mitros – Sloboda 0:1 (0:0)

SREMSKA MITROVICA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Samac(Sremska Mitrovica).Strelac: Zmijanac u 79. minutu. @uti karton: I.Mr{i} (Mitros). Crveni karton: D.Mr{i} (Mitros).

MITROS: I.Mr{i} ,Tintor, Pani}, [imi} , Kne`evi}, Lazi} (D.Mr{i}), Novakovi} ( Bene`an), Simi}, Kowevi}, Luki}, Mijatovi} (Matkovi}).

SLOBODA: S.Popovi}, Nerand`i}, Stanojevi}, Radovanovi}, @egarac, Nedeqkovi},

Penal odlu~io pobednika

Grgurevci – Bosut 0:2 (0:2) GRGUREVCI: Igrali{te Grgurevaca, gledalaca 50, sudija ]irilovi} (Divo{).Strelci:A.Drmanovi} u 11. i Damjanovi} u 23. minutu. @uti kartoni: Nagradi}, Simi}, Radosavqevi}, Vu~eni}, Stefanovi} (Grgurevci), Damjanovi}, Z. Dragi} (Bosut).

GRGUREVCI: G.Radosavqevi} 7, Paunovi} 5, S.Radosavqevi} 6 (Jovanovi} ), Risti} 5, M.Simi} 5, Nagradi} 5, N.Simi} 5, Nedeqkovi} 5 (Damjanovi} 5), Stevanovi} 5, Stefanovi} 5, Mi{i} 5.

BOSUT: Bo{kovi} 7, Mla|enovi} 7, Sedlarevi} 7,. Damjanovi} 7, S.Sedlarevi} 5, A.Drmanovi} 8,

7 6 3 2 1 0

1 1 2 3 4 3

1 2 4 4 3 5

26:11 22: 8 13:14 11:14 6:12 5:24

2 4 4 6 4 2 1 4 4 4 1

1 2 3 2 4 7 9 8 10 9 12

53:17 39:15 33:10 36:13 25:19 30:30 28:31 20:31 21:40 21:41 17:69

41 31 31 30 25 20 16 16 10 10 7

22 19 11 9 7 3

Mi}i} 7, Obradovi} 8, P. Dragi} 7, Z.Dragi} 7, Mitrovi} 7 (Maksi} 6, Lazovi} 6, \uri} 6).

P. Kresojevi}

Napredak – Borac (VR) 0:4 (0:1)

[UQAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 100. Sudija Stankovi} (Sala{ No}ajski).Strelci:Mitrovi} u 36, Jeli} u 49. I milovanovi} u 68. i 70. minutu. @uti kartoni:Lazarevi}, Vidovi}, Juri{i}(Napredak), Cerovac(Borac).

NAPREDAK: Kqaji} 6, Zari} 5, Lazarevi} 5, Stanimirovi} 5, Jefti} 5, L.\ur|evi} 6, Vuleti} 5, Vasi} 5, Kruni} 5, Andri} 5, (Vidovi} ), Juri{i} 5.

BORAC: Bo{wak 6, Rama~ 6, Kozomora 6, Milanovi} 6, Cvjeti} 6, Peri} 7, Cerovac 6, Mitrovi} 6, Milovanovi} 7, Luki} 6, Jeli} 7.

D. Lazarevi}

EKIPNO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Doma}ini Senta i Zrewanin Ekipno prvenstvo za juniore odr`a}e se u 2. maja u Zrewaninu u O[ “2. oktobar”, dok }e se juniorke ogledati 3. maja u Senti u klupskoj sali. Oba dana turniri }e po~eti u 10 sati. Prijavnina po ekipi iznosi 1800 dinara, a mo`e se poslati na faks STS Srbije 011/2625-046 ili na imejl adresu: stss@sbb.rs. Prijave se primaju do 29. aprila.

S. S.

[umar - Grani~ar 1:0 (1:0) OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 100, sudija Jagleti} (Sremski Mihaqevci).Strelac: Balaban u 10. minutu. @uti kartoni: Dragosavac ([umar), Velimir, Zuji} (Grani~ar).

[UMAR: Raki} 8, Z.Mili~evi} 6, Dupor 7, Dragosavac 6, I.Vra~evi} 6, M.Mitrovi} 6, S. Balaban 7, Teodorovi} 6 (Marjanovi} 6), N. Mitrovi} 6, Radoj~i} 7, Jar~anin 7.

GRANI^AR: Leovac 7, Kne`evi} 6, Dra`i} 7, Jovanovi} 7, N.Orlovi} 8, Z.Orlovi} 7, Lisulov 7, Velimir 6, (Markovi} 6, Mari} 7), Zuji} 6, Milo{ Nikoli} 6, Miroslav Nikoli} 7.

Jovanovi} u 34, Zekovi} u 45. i Draga{ u 89.@uti kartoni:Tri{i}, Ili} (Kameni). Crveni karton: Jovanovi} (Kameni).

SREM: Marjanovi} 5, Bo{kovi} 6, Gaji} 6 (Rogi}), Ranisavqevi} 6 (N.Mati} 6), Gruji~i} 6, Mili} 6, N. Vesi} 6, S.Mati} 6, Jovanovi} 6, (Proti} 6), Bajlovi} 6, Babi} 6.

KAMENI: Tri{i} 8, Popovi} 8, Uro{evi} 7, Vu~elac 7, Nani} 7 (Draga{), Balaban 7, (Jovanovi} 6), Miqu{ 7, Jovanovi} 7, Zekovi} 7, Ili} 7, Nikoli} 7.

Doma}ini neefikasni, gosti borbeni, i iz ko ntri do{li do velike pobede.

Z. Vasi}

Zeka Buquba{a –Hajduk 3:1 (3:0)

RAVWE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).

Strelci:Todorovi} u 10, M.Belovukovi} u 16. i Trivkovi} u 30. (iz penala) za Zeku Buquba{u,a Mari~i} u 80. minutu za Hajduk.

ZEKA BUQUBA[A: M.Belovukovi} 7, Romandi} 8, Mijailo vi} 7 (Vasiqevi} 7), Z.Stankovi} 8 (Simi} 7), N.Stankovi} 7, (Bu~i} 6), Ban~evi} 6, Turudi} 6, @ivkovi} 8, Trivkovi} 7 , Todorovi} 8, D.Belovukovi} 8.

HAJDUK: Vukoli} 8, Nikoli} 7, [u}ak 7 (Mari~i} 8), Vidovi} 7, Male{evi} 7, \or|evi} 7, [evi} 6, Keki} 7, Katani} 6, Mili} 7, Deli} 6 (Zeqkovi} 7).

Po prikazanoj igri gosti iz Divo{a ne zaslu`uju posledwe mesto, na tabeli.

M. Dobri} - D. Jovanovi}

RIVICA: Igrali{te Planinca, gledalaca 100, sudija Leki}(Vrdnik).Strelci: I.]iri} i Stoj~i} za Planinac, N.Panteli} za Mladost. @uti kartoni:Peji}(Planinac), Suboti} (Mladost).

PLANINAC: Antonije vi} 7, ]osi} 6, Mati} 8, Stevanovi} 6, D.]iri} 7, Paji} 8, Stoj~i} 6 (Goji} 6), I.]iri} 7, Peji} 5, Rau{ 5 (V.Paji} 6, S.Paji} 6), R.]iri} 6.

MLADOST: Jakovqevi} 6, Vasi} 7, Bognar 7, Suboti} 6, Milin 6, N.Panteli} 7, Todori} 7, D.Panteli} 6, Orlov i} 6, Popovi} 7, Medakovi} 6.

U nadmo}nijoj igri doma}ini su mogli slaviti i ubedqivije, ali na golu gostiju stajao je Zoran Jakovqevi}.

S. Antonijevi}

27. oktobar – Borac (K) 1:2 (1:1)

[ATRINCI: Igrali{te 27.oktobra, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci).Strelci: Pavin u 35. Za 27.oktobar, a M.Mati} u 8. (iz penala) i Golubovi} u 75. minutu za Borac. @uti kartoni: R.Biriwi , Sekere{, Mago{ (27.oktobar).

27. OKTOBAR: R.Birwi 6, Trivunovi} 6, Varga 6, Koler 6, Sekere{ 6, K.Segedi 6 (Ston~ik 6), Fekete 6, K.Birwi 6, Pavin 7, (Mago{ 6), Mihajlik 7, N.Hajnal 6.

BORAC: Milan Vasi} 7, Borojevi} 7, Ranki} 6, @ivkovi} 8., Ili} 7, Brankovi} 6, Sto{evski 6, Damjanovi} 6 (Milo{ Vasi} ), Stojkovi} 7, M.Mati} 6, Golubovi} 7.

Gosti imali priliku da do|u do visokog rezultata, a na kraju wihovi proma{aji, mogli su ih kaz niti, jer su doma}ini sa malo vi{e sre}e mogli do}i do pobede.

Z. Tomi}

SIBA^:Sloven – Napredak 0:8, BRESTA^:OFK Bresta~ – Vitez 4:0, OGAR:[umar – Grani~ar 1:0, DE^:Sremac – Lovac 3:2, DOWI TOVARNIK:Sloboda – Mladost (P) 0:1, SREMSKI MIHAQEVCI:Srem – Kameni 0:3.

1. [umar 18 15 2. Napredak 18 12 3. Mladost(P) 18 11 4. Sloboda 18 9 5. OFK Bresta~ 18 8 6. Vitez 18 8 7. Grani~ar 17 8 8. Srem 18 6 9. Sremac(D) 18 7 10. Lovac 17 4 11. Kameni 18 3 12. Sloven 18 1

2 3 2 4 6 2 1 5 1 2 1 1

1 3 5 5 4 8 8 7 10 11 14 16

53:11 64:13 45:20 41:22 38:24 39:43 28:26 29:29 31:41 27:71 27:72 26:78

47 39 35 31 30 26 25 23 22 14 10 4

OFK Bresta~ – Vitez 4:0 (1:0)

A.Brkovi}, Divni}, Zmijanac, @.Brkovi}, M.Popovi} (Damjanovi}).

Mogao je Zmijanac da se upi{e u listu strelaca bar jo{ dva puta, Doma}ini nemo}ni, da bilo, {ta urade.

S. Nedeqkovi}

Planinac – Mladost (P) 2:1 (1:1)

[UQAM: Napredak – Borac(VR) 0:4, GRGUREVCI: Grgurevci – Bosut 0:2, RADENKOVI]: Borac – Planinac 0:1.

9 9 9 9 8 8

16 13 15 9 16 9 16 8 15 7 15 6 15 5 16 4 16 2 15 2 15 2

Stoj~i} za pobedu

Borac (R) – Planinac 0:1 (0:0)

1. Borac(VR) 2. Bosut 3. Pla ninac 4. Borac(R) 5. Napredak 6. Grgurevci

1. Z. Buquba{a 2. Mitros 3. Sloga(^) 4. Budu~nost 5. Zmaj 6. Fru{kog.

7. Sremac(J) 8. Sloboda 9. Srem 10. BSK 11. Hajduk

RUMA–IRIG DRUGI RAZRED

OL SREMSKA MITROVICA (II RAZRED)

RADENKOVI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).Strelac: Smiqani} (iz penala).

BORAC: Vladisavqevi} 7, Vi}enti} 7, Jezdi} 7, Vuga 7, Jankovi} 7, Li~ani} 7, Rudi} 7, Turudi} 7 ((Vladisavqevi}), Gli{i} 7, Sam~evi} 7, Runi} 7.

PLANINAC: Tijani} 7 (Sre}ko vi} 65), J.Stepan~evi} 7, S.Stepan~evi} 7, Ranki} 7, Alter 7, Maleti} 7, Smiqani} 7, Andrijevi} 7, Savi} 7, Mandi} 7, Gr{i} 7.

Doma}ini igrali i bili boqi rival, a igra~i trenera Branka Bogosavca [ubare, odneli bodove u Le`imir.

D. Stani}

[UQAM: BSK – Srem 2:2, SREMSKA MITROVICA: Mitros – Sloboda 0:1, RAVWE: Zeka Buquba{a – Hajduk 3:1, SALA[ NO]AJSKI: Budu}nost – Zmaj 4:3, ^ALMA: Sloga – Sremac(J) 2:0.Fru{kogoprac iz Man|elosa je bio slobodan.

Fudbaleri [umara iz Ogara

Gosti bili boqi tokom cele utakmice, ali bodovi pripali sre} nijem timu.

S. Orlovi}

Sloven – Napredak 0:8 (0:4)

SIBA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 100, sudija Mati} (Dowi Tovarnik).Strelci: Erceg ~etiri, Ninkovi} dva, Kokanovi} i Opa~i}.

SLOVEN: Gruji~i} 5, D.Vidakov 7, Gruji} 6 (I.Gruji} 7), S.Gmizi} 6, B.\.^iki} 7, D.Nebrigi} 7, (Suqi} 7), Z.Vidakov 6, (Z.Nebrigi} 6), D.Petrovi} 6, M.Gmizi} 6, N.^iki} 6, B.^iki} 6.

NAPREDAK: Rogi} -, Baki} 8, Miji} 8, B.Jovanovi} 7, Ninkovi} 9, Mu{kiwa 9, [arec 7, Kokanovi} 8, (Opa~i} 8), Erceg 9, Stoj~evi} 8, Tica 7.

Mogli su gosti sla viti jo{ ubedqivije.

D. Nebrigi}

Srem – Kameni 0:3 (0:2) SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Duduk (De~).Strelci:

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA

Gosti dva puta vodili

Vojvodina - Jedinstvo Stevi} 3:2 (1:1) CREPAJA: Igrali{te Vojvodine, gledalaca: 150, sudija: Trifunovi} (Pan~evo). Strelci: Dimitrijevski u 32. (autogol), Aleksi} u 57. \.@ivkovi} u 73. za Vojvodinu, a Spasi} u 5. i Ajrulaj u 55. minutu (iz penala) za Jedinstvo Stevi}. @uti kartoni: Bjeli} (Vojvodina), Dimitrijevski (Jedinstvo Stevi}).

VOJVODINA: J.Stoiqkovi} 6, Bjeli} 6, @ivojinovi} 6, Vojnov 7, Stojkov 6, Mihajlovi} 6, Kolarski 7, Damjanov 7, S.Stoiqkovi} 7 (\.@ivkovi} 7), Aleksi} 7, Miqkovi} 6( \.@ivkovi} 7).

JEDINSTVO STEVI]: Kne`evi} 7, Mladenovski 6, \or|ijevski 6, Dimitrijevski 6, Brkovi} 6, Spaskovski 6, Pe{i} 6, Nestorovski 6 (Veli~kovski -), Ajrulaj 6, An|elovi} 7, Spasi} 6 (Stamenkovi} 6).

Gosti su dva puta vodili i imali dobru priliku da pobede, ali igra~i Vojvodine velikom borbeno{}u zaslu`eno su osvojili tri boda.

R. R.

Sremac (De~) – Lovac 3:2 (1:1) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, .Strelci:Mladenovi}, Igwatovi} i Kresojevi} za Sremac, Devrwa i Gmizi} za Lovac. @uti kartoni: Medi}, Baki}, @ivanovi}, Kresojevi}, Boji} (Sremac), Gmizi}, Devrwa (Lovac).Crveni karton: Mijatovi} (Sremac).

SREMAC: Stanojevi} 6, Mladenovi} 8, Medi} 6 (@ivanovi} ), Bursi} 6, Baki} 6 (Mijatovi} 6), @.@ivanovi} 6 (Arsenijevi} 6), Igwatovi} 8, Macavara 6, Ba~evac 5, Kresojevi} 7, Boji} 6.

LOVAC: Arsi} 6, Milosavqevi} 6, Maksimovi} 6, Golo{ 6, Z.Devrwa 7, Radosavqevi} 6, Milinkovi} 6, (Kova~evi} ), Gmizi} 6, Naumov 6 , Mi}ovi} 7, \.Devrwa 7.

Najboqi pojedinac susreta bio je Vladimir Mladenovi}.

Ina~e, igralo se nervozno i rastrzano, a doma}ini su imali vi{e sre}e.

S. Savi}

BRESTA^: Igrali{te OFK B resta~a, gledalaca 220, sudija Horvat (Ruma).Strelci:Srzi} u 42, Mladenovi} u 50. I 60. I M.Kova~evi} u 52. (iz penala).@uti kartoni:Lazi} (OFK Bresta~), V.Ne{kovi}, Masal, Jankovi} (Vitez).

OFK BRESTA^: Paliku}a 7, Radivojevi} 7, Lazi} 8, Nikolov 8, (Matanovi} ), Ili} 7 (S.Krwulac ), Glu{ac 7, M.Kova~evi} 9, G.Krwulac - (D.Glu{ac 8 ), Mladenov i} 9, Srzi} 9, Lon~ar 8.

VITEZ: Damjanovi} 6, P.Ne{kovi} 6, Jankovi} 6, (Stefanovi} 6), Mudrini} 6, Masal 6, Blagojevi} 6, Babi} 6, Ristivojevi} 6, V.Ne{kovi} 6 (Cvetinovi} ), Vukin 6, Popovi} 6.

Laka pobeda doma}ina.Gosti nisu ni zapretili.Su|ewe dobro. @. Krwulac

Sloboda – Mladost (P) 0:1 (0:1)

DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Grozdani} (Ogar).Strelac: Kosti} (autogol) u 35. minutu. @uti kartoni:Simi}, Kosti} (Sloboda), Tanackovi}, Poznanovi}, Babi} (Mladost).

SLOBODA: Mati} 6, Veselinovi} 5, Simi} 6, Spasojevi} 5, D`akula 5, Kosti} 6, Novi} 6, (Vrani}), Kne`evi} 5, Gruji~i} 6 (@ivanovi} ), Te{i} 6, Mirilovc 5.

MLADOST: Nenadov 6, Rakoni} 6, Stoilkovi} 7, Tanackovi} 6, Bosan~i} 7, Poznanovi} 6, Pe{terac 6, (Savi} ), Mitrovi} 6 (Babi} ), Kne`evi} 6 (Toma{evi}), Trajkovi} 6, Vesi} 6.

Veoma slaba igra doma}ina.Gosti nisu imali ni {anse, doma}ini im postigli gol, ali do{li do pobede.

D. Bracanovi}

DRUGA LIGA ZA @ENE

Visok let Suboti~anki Lask - Spartak 0:1 (0:0) MIROSLAVCI: Igrali{te mesno, gledalaca 100, sudija Gordana Kuzmanovi} (Lazarevac), strelac: Tenkov u 63. minutu. @uti kartoni: Teodosijevi},

SPARTAK: Ivanov 7, Tumbas-Loketi} 6, Dani~i} 6, \ilas 6, Radanovi} 7, Ili} 6, Adamov 7, Zindovi} 6, Tenkov 7, Baweglav 7, [i{kovi} 6.

Suboti~anke odli~no igrale protiv Lazarev~anki

Damjanovi}, @ivanovi}, Mijatovi} (Lask), \ilas, Baweglav, [i{kovi} (Spartak). Crveni karton: Adamov (Spartak).

LASK: Petkovi} 7, Teodosijevi} 6 (Arsenijevi} 6), Damjanovi} 6, Bobi} 7, Popov 6, @ivanovi} 6, Male{evi} 7, Erac 6, Savanovi} 7, Mijatovi} 7, Pe{i} 6.

U veoma otvorenoj i uzbudqivoj utakmici ~vsta igra odbrane Suboti~anki je odolevala napadima doma}ih, da bi u kontrama Suboti~anke imale par izglednih prilika, a u 63. minutu Mirela Tenkov je iz okreta prevario svog ~uvara i pogodila ugao.

MU[KA POSLA

DNEVNIK

sreda28.april2010.

21

Led za vi{e snage ed nije samo za rashla|ivawe napitaka i... khm... pokoje igrice.

Sasvim dobro do|e kao mali pametni trik za vi{e snage pri ve`bawu.

Svoju devojku ne}ete smeti dac dodirete ledenim rukama, ali hladne ruke zato mogu izdr`ati ve}e te`ine.

To je ista tehnika koju koriste snagatori iz biv{eg SSSR-a. Da biste to napravili: - Napunite malu plasti~nu vre}icu ledom i odnesite je u teretanu.

L

Kao i obi~no, prvo se zagrejte, a posle toga, pre prvog podizawa tegova, dr`ite hladnu vre}icu sa ledom s obe ruke otprilike dva minuta.

- Odmorite nekoliko minuta, i odradite set ve`bi.

Prema fitnes stru~wacima, led budi va{e telo kao hladan tu{, podsti~u}i centralni nervni sistem na ukqu~ivawe vi{e mi{i}nih vlakana. Zato su i oni diza~i tegova iz starijih dana pre podizawa stajali u kantama sa ledom.

Kafa – da ili ne?

IZ MU[KOG UGLA

^arape – skriveni adut svakog mu{karca ako se ~ini kao neva`an deo ode}e, ve}ina `ena se sla`e s tim da lo{ izbor ~arapa mo`e pokvariti ukupan utisak. Bez obzira na to da li ih kupujete ili birate sami, ili to za vas radi neko drugi, za vas su napisana osnovna pravila kombinovawa ~arapa s ostatkom ode}e. I ne, pitawe izbora ~arapa nije vezano uz to da li i koliko pratite modu i modne trendove.

Bele ~arape su samo i iskqu~ivo za sport Mo`da postoji opcija u kojoj se bele ~arape nose i izvan sportskih aktivnosti i osim uz sportsku ode}u, ali mi ih ne znamo. Ako vi znate, mo`ete da

I

nosite bele ~arape. Ali ako niste sigurni, radije izaberite neke druge. ^ak i uz farmerke, bele ~arape nisu dobar izbor.

Elegantne cipele zahtevaju i elegantne ~arape Ako }ete obuti elegantnije cipele, odelo i sli~no, nikako uz to nemojte uzeti sportske ~arape, bez obzira na to koje su boje. Nije dovoqno da su to crne ~arape, bitan je i materijal.

Sportske ~arape su obi~no debqe, a uz odela idu finije, tawe ~arape.

- Boju ~arapa uskladite s pantalonama, ne sa cipelama - Izuzev farmerica, modni imperativ je da se boja ~arapa sla`e s bojom pantalona.

Crne pantalone tra`e crne ~arape, a sme|e pantalone sme|e ~arape.

Isto je i s plavom i sivom bojom. Ako se dvoumite oko nijanse, uvek izaberite malo tamnije ~arape od pantalona, mawa je verovatno}a gre{ke.

- Nemojte presavijati, nabirati ili zarozavati ~arape, to izgleda jako neuredno.

- Redovno kupujte nove i bacajte stare ~arape.

- ^arape s uzorkom, pogotovo jako izra`enim ili sme{nim, nisu za posao. Osim u slu~aju da radite kao klovn.

zadwe vreme ~esto se isti~e lo{ uticaj kafe, odnosno, kofeina na na{ organizam. Od onih da je pri~a kako nas kafa razbu|uje samo mit, do onih da nas kafa

U

mo`e dovesti do halucinacija.

Pogledajte koje su pozitivne, a koje negativne strane kafe i wenog glavnog sastojka – kofeina.

Izaziva razdra`qivost

- Na kratke pantalone nemojte nositi dokolenice, radije investirajte u par superkratkih plitkih ~arapa.

Ba{ kao i nikotin, kofein je alkaloid, a poti~e iz li{}a ~aja i semenki kafinog grma.

Kofein podsti~e rad mozga, smawuje umor i potiskuje glad.

Ali, qudi koji piju ~aj u velikim koli~inama ~esto otkrivaju da se, kad prestanu da ga koriste, po~iwu da se ose}aju razdra`qivo i poti{teno, a ponekad zna da se pojavi ~ak i lagana drhtavica. Kofein treba uzimati u malim koli~inama, jer velike koli~ine mogu na{koditi zdravqu i izazvati nesanicu ili poreme}aje u varewu.

Ako ne mo`ete da se suzdr`ite, pa u`ivate u vi{e od sedam {oqica omiqenog instant napitka dnevno, triput }ete verovatnije videti i ~uti ono ~ega nema od onih koji piju mawe od jedne {oqice kafe na dan. Pretpostavqa se da do tih “halucinacija” dolazi zato {to kofein podsti~e lu~ewe kortizola, hormona stresa.

Kako se nositi s qubomorom vi smo mi povremeno qubomorni.

To je i normalno jer kada nam je stalo do nekoga onda se bojimo da ga izgubimo. U su{tini qubomora to i jeste. Me|utim ~esto je qubomora negativna emocija koja mo`e itekako da ugrozi va{u vezu. Mo`da vi i verujete svojoj devojci, ali ona va{e scene mo`e da protuma~iti kao da nemate poverewa u wu. I tu nastaje problem. Potrebno je znati nositi se sa svojom qubomorom.

S

Prema podacima agencija za prehrambene artikle umerena konzumacija kafe u koli~inama od dve do tri {oqice na dan ne predstavqa rizik po zdravqe, ali istovremeno se trudnicama preporu~uje da ne konzumiraju vi{e od 200 miligrama kofeina dnevno.

Razlog tome su otkri-

nim nesigurnostima. Niko nije savr{en.

Ako vas mu~i odre|eni problem, poku{ajte da poradite na wemu.

Bez napada Kada nas uhvati qubomora, ~esto bez razloga napadamo partnerku. Ona radi ovo, ona radi ono, verovatno vas i vara - i tako u nedogled. Stavqate svoju partnerku u nezavidan polo`aj. Prvo, pona{ate se kao da u wu nemate poverewa i kao da ona namerno izaziva va{u qubomoru. Ovakve scene }e samo dovesti do sva|e, a to je verovatno zadwe {to `elite.

Postoji li problem

Suzdr`ite se od proveravawa

Zapitajte se da li postoji stvarni razlog zbog kojeg ste qubomorni. Da li treba da sumwate u ne{to? Da li stvarno imate ose}aj da vam devojka radi ne{to iza le|a? Ili jednostavno u svakom tipu vidite potencijalnu pretwu? Ako je qubomora va{a kreacija koja nije izazvana od strane va{e partnerke, potrudite se da je dr`ite pod kontrolom. Jer u tom slu~aju qubomora je va{, a ne wen problem.

^esto do|ete u napast da po{aqete poruke i pozovete devojku kada iza|e sa svojim prijateqicama. Nemojte to da ~inite.

Dogovorite se s wom da vam tokom ve~eri po{aqe poruku, ~isto da znate kako se zabavqa, ali nipo{to nemojte zivkati i proveravati gde je, {ta radi, ko je s wom i sli~no. Ne biste hteli da to ona radi vama.

Zbog ~ega ste nesigurni

Popri~ajte s partnerkom

Qubomora je ~esto posledica na{e nesigurnosti. Bojimo se da }emo nekoga izgubiti jer je neka druga osoba boqa od nas. Imajte na umu da je va{a partnerka odabrala ba{ vas. I ona zna za{to vas voli i zbog ~ega je s vama. Poku{ajte da se nosite sa sopstve-

Recite joj da ste svesni svoje qubomore i da nije razlog va{e nepoverewe prema woj.

Poku{ajte da prona|ete kompromis. Neka vam se javqa, {aqe poruke, ali zauzvrat }ete se vi smiriti i poku{a}ete da suzbijete qubomorne izlive.

}a nau~nika koji tvrde da ~ak i mala doza kofeina mo`e da o{tetiti bebino srce.

Unos samo dve {oqice kafe mo`e negativno uticati na razvoj srca i smawiti wegovu funkciju za ceo `ivotni vek deteta. No, izbegavawe kofeina i nije lak zadatak budu}i da ga, osim u kafi ima i u velikom procentu na{e hrane.

Pove}ava izdr`qivost organizma Osim ovih negativnih, postoje i pozitivne strane ko-

feina, koje ka`u da je dobar za tr~awe. Mnogobrojne studije su dokazale da prisustvo kofeina u organizmu mo`e pove}ati wegovu izdr`qivost za 10 do 15 posto. Teri Grejem, profesor biologije, tvrdi da se pravilnim uno{ewem kafe mo`e rezultat u maratonu popraviti ~ak za 10 minuta.

Isto va`i za polumaraton i ne{to kra}e trke, ali s mawim vremenskim poboq{awem. Profesor Grejem je i sam maratonac koji je mnogo puta nastupio na Bostonskom maratonu, s rezultatima tik ispod tri sata. Kao biolog postao je vode}i svetski ekspert upravo na poqu uzimawa sredstava koja mogu uticati na sportsko izvo|ewe.

Prvi poznati slu~aj pozitivnog uzimawa kafe pred trku desio se na Olimpijskom maratonu u Minhenu 1972. godine, kada je Frank [orter pobedio zahvaquju}i, izme|u ostalog, i dobro koncipiranom kafenisawu!

Ali, da se sportisti ne bi pomamili - kofein se nalazi na listi zabrawenih sredstava kada je u pitawu doping kontrola, ali u koli~ini koju je nemogu}e uneti u organizam ispijaju}i kafe. Drugim re~ima, ukoliko sportista na doping kontroli padne zbog prekomerne koli~ine kofeina u organizmu, zna~i da ga je uneo direktnim putem preko {prica u krv – intravenozno.

Saveti za uspe{no tr~awe Zaboravite na urbano: Tr~awe u divqini nikada nije dosadno. Neka vas privu~e ‘off-road’ stil.

Za to su vam potrebne prikladne patike i {tap.

Imajte na umu da je takvo tr~awe najboqe odraditi po danu, dok jo{ ima svetla, jer no}u ne}ete imati rasvete, a lampe na glvi mogu da budu vrlo nezgodne.

Neka vas vide: Ako tr~ite po no}i, morate imati na sebi ode}u koja reflektuje svetlost. Vi }ete mo`da videti da dolazi auto, ali oni vas ne mogu uvek videti, zato budite {to vidqiviji. I uvek tr~ite prema saobra}aju kada tr~ite po asfaltu.

Mewajte brzinu: Preporu~ujemo da va{ tempo varira. Poku{ajte da tr~ite u intervalima i mewate tempo nekoliko puta: ubrzajte na nekoliko minuta, a potom se vratite na pre|a{wi, prijatniji tempo.

Ostanite suvi: Mokre patike ne obavqaju svoj posao dobro. Razvuku se i izgube ~vrstinu i podr{ku stopalu. Kada tr~ite, va{a stopala se znoje, zato morate uvek imati dva para patika ako tr~ite svaki dan.

Posle tr~awa, neka vam se patike su{e jedan dan i koristite drugi par.

Nosite nove patike: Ako se bilo koji deo patike raspada, vreme je za novi par.

Prijatno tr~awe!

22

SVET

sreda28.april2010.

VESTI Kina zatvara granicu s Kirgizijom PEKING: Kina }e za vreme prvomajskih praznika koji po~iwu u petak zatvoriti granicu sa Kirgizijom, rekao je ju~e jedan predstavnik grani~ne slu`be. Ne zna se za{to }e Kina zatvoriti granicu, iako je poja~ala mere bezbednosti uo~i Svetske izlo`be u [angaju koja se zvani~no otvara u subotu.

O~ekuje se da }e Svetska izlo`ba privu}i oko 70 miliona posetilaca, od toga 3,5 miliona iz inostranstva. Slu`benik na jednom od dva grani~na prelaza sa kineske strane rekao je da ne zna razlog zatvarawa granice tokom prvomajskih praznika koji u Kini traju od 30. aprila do 4. maja.

"Samo sam ~uo da }e biti zatvoreno za 1. maj", rekao je neimenovani slu`benik.

(Beta-AP)

Optu`ba protiv ekspredsednika BI[KEK: Svrgnuti kirgistanski predsednik Kurmanbek Bakijev optu`en je, u odsustvu, za organizovawe masovnih ubistava i zloupotrebu vlasti, izjavio je ju~e zamenik predsednika prelazne vlade u Bi{keku Azimbek Beknazarov.

"Tra`i}emo da Bakijev bude izru~en Bi{keku i izve{}emo ga pred lice pravde", rekao je Beknazarov. On je dodao da je vlada ve} nalo`ila pravosudnim organima da tra`e od Belorusije izru~ewe svrgnutog predsednika i podsetio da su Minsk i Bi{kek potpisali konvenciju o ekstradiciji zlo~inaca.

Bakijev je pobegao iz Bi{keka 7. aprila, posle nasilnih protesta u kojima je ubijeno najmawe 85 qudi.

(Tanjug)

Platforma o Iranu ANKARA: Turska i Brazil rade na platformi o diplomatskom re{ewu spora oko iranskog nuklearnog programa kako bi se izbeglo uvo|ewe novih sankcija protiv Teherana, potvr|eno je u Ankari.

Dve zemqe, koje su nestalni ~lanovi Saveta bezbednosti UN, dogovorile su se da predlo`e plan za pregovara~ko re{ewe iranskog problema, kako bi se izbegle sankcije, prenose turski mediji. [efovi diplomatija Turske i Brazila u stalnom su kontaktu, ali zasad ne otkrivaju pojedinisti iz te platforme koja bi trebalo da otvori put za re{ewe ovog me|unarodnog spora.

(Tanjug)

Norve{ka i Rusija re{ile grani~ni spor OSLO: Norve{ka i Rusija postigle su dogovor o razgrani~ewu u Barencovom moru, {to }e okon~ati spor dug ~etiri decenije oko te oblasti za koju se veruje da je bogata naftom i gasom, objavili su ju~e u Oslu ruski predsednik Dmitrij Medvedev i norve{ki premijer Jens Stoltenberg.

"Ovo re{ewe je vi{e od grani~ne linije ispod okeana, radi se o razvoju dobrosusedskih odnosa. Dogovorena linija razgrani~ewa }e nas vi{e ujediniti nego razdvojiti i posta}e most na{e saradwe",

rekao je Stoltenberg na zajedni~koj konferenciji za {tampu s Medvedevim. Norve{ka i biv{i Sovjetski Savez, a kasnije Rusija, od 1970. godine pregovaraju o podeli oblasti povr{ine 176.000 kvadratnih kilometara bogate ribom i potencijalno naftom i gasom. Stoltenberg je rekao da se o~ekuje da }e ugovor o razgrani~ewu biti potpisan "{to je pre mogu}e". On je naglasio da su dve zemqe postigle "dobar i uravnote`en sporazum" i da jo{ ostaju da se razrade samo tehni~ka pitawa.

(Beta-AFP)

DNEVNIK

Zemqoradnici okupirali Pariz PARIZ: Hiqade francuskih uzgajiva~a semena okupilo se ju~e u Parizu tra`e}i od vlade da pove}a cene semena, kako bi pre`iveli drasti~an pad prihoda, s kojim se suo~avaju ve} dve godine.

Planirano je da oko 5.000 poqoprivrednika, od kojih petina na traktorima, pro|u glavnim trgovima u centru Pariza, preneo je Aso{iejtid pres.

Nezadovoqstvu francuskih uzgajiva~a semena, koji spadaju me|u najproduktivnije na svetu,

MINISTRI EU O MERAMA LISABONSKOG SPORAZUMA

Evropa dobija novu diplomatiju BRISEL: Evropska unija }e prvi put dobiti diplomatsku slu`bu u kojoj }e raditi 8.000 qudi, a nema~ki jezik }e, pored francuskog i engleskog, postati ravnopravan radni jezik. Ministri spoqnih poslova EU dogovorili su se preksino} u Luksemburgu o osnivawu diplomatske slu`be i smernicama zajedni~ke diplomatije. [panski ministar spoqnih poslova Migel Anhel Moratinos ~ija zemqa treKetrin E{ton nutno predsedava EU, rekao je da taj dogovor predstavqa "vanar Ku{ner tako|e je ocenio da do`an dan za Evropu". On je tako|e govor predstavqa "veliki korak za ukazao da je re~ o "prvoj etapi" poEvropsku uniju". {to se pregovori nastavqaju sa Kako javqa „Doj~e vele“, nema~Evropskim parlamentom i Komiki ministar spoqnih poslova Gvisijom. do Vestervele je uspeo da "proguVisoka predstavnica EU za ra" nema~ki kao ravnopravni radspoqnu politiku Ketrin E{ton ni jezik pored engleskog i francukoja }e predvoditi diplomatsku skog jezika. Me|utim, jo{ je otvoslu`bu od 8.000 zaposlenih, tako|e reno pitawe da li }e znawe nema~je izrazila zadovoqstvo postignukog jezika biti i uslov za zapotim politi~kim dogovorom. {qavawe diplomata.

"Slu`ba }e biti onoliko dobra Velika Britanija je do posledi uspe{na koliko se EU za to poweg trenutka blokirala dogovor. brine", poru~ila je E{tonova.

Vlada u Londonu nije htela da ne[ef francuske diplomatije Berposredno pred parlamentarne iz-

bore 6. maja popusti zahtevima mawih ~lanica koje su tra`ile osnivawe evropske diplomatske slu`be zato {to strahuje od novih izdataka u vreme sanirawa posledica finansijske krize.

E{tonova je dobila mesec dana za predstavqawe izve{taja o tome koliko }e funkcija dobiti pojedine ~lanice EU. Otvoreno pitawe ostaje i ko }e zauzeti vode}e polo`aje po{to bi E{tonova trebalo da ima dva zamenika, dok bi joj najbli`i saradnik bio glavni sekretar. Francuska nastoji da na tu funkciju bude postavqen wen ambasador u Va{ingtonu Pjer Vimon, dok su za zamenika E{tonove, kako javqa agencija Frans pres, vi|eni jedan zvani~nik Komisije i jedan Poqak.

Ketrin E{ton o~ekuje da kona~an dogovor bude postignut na samitu Evropske unije u junu. Evropska diplomatska slu`ba bi trebalo da u potpunosti po~ne da radi na jesen 2011, javqa Doj~e vele pozivaju}i se na izvore iz okru`ewa Ketrin E{ton.

(Beta)

Sporazum Kine i Tajvana o slobodnoj trgovini TAJPEJ: Predsednik Tajvana Ma Jing-|eu ju~e je ocenio da }e potpisivawe preferencijalnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom oja~ati mir u regionu. Ma, podse}a AP, poku{ava da popravi odnose Tajvana i Kine od dolaska na vlast u maju 2008. godine, kako bi osna`io privredu Tajvana i smawio politi~ku napetost.On je izrazio nadu da }e Okvirni sporazum o ekonomskoj saradwi, koji se smatra centralnim delom we-

govog programa saradwe sa Kinom, biti potpisan do juna.

Sporazumom su predvi|ene ni`e carine na izvoz proizvoda sa Tajvana u Kinu, kao i za{tita tajvanskih investicija u toj zemqi. Ma je dodao da }e ovaj dokument Tajvanu omogu}iti potpisivawe sporazuma o slobodnoj trgovini i sa ostalim va`nim trgovinskim partnerima, ~emu se Peking sna`no protivio, iako nije precizirao s kojim zemqama bi Tajvan u bli`oj bu-

du}nosti mogao to da postigne.

Ma je, obra}aju}i se ju~e novinarima, ocenio da }e sporazum dobrineti smawewu napetosti izme|u Tajvana i Kine, tako {to }e omogu}iti bavqewe pitawima od obostranog interesa, iako postoji neslagawe o osetqivim temama.

Ma je ju~e izjavio da je trgovinski sporazum sa Kinom "~isto ekonomski" i da ne}e sadr`ati nikakav politi~ki re~nik.

(Beta-AP)

ove godine je dodatno doprinelo ograni~ewe subvencija i strahovawe da bi cene mogle ponovo da padnu zbog obilne `etve.

U Francuskoj je pro{le godine prose~na cena `itarica pala za 25 odsto, a prihodi ratara za vi{e od 50 odsto, prema proceni Ministarstva poqoprivrede.

Mada je vlada ponudila poqoprivrednicima povoqne zajmove i poreske olak{ice, uzgajiva~i semena sada tra`e i beskamatne kredite za izvoz i dodatna javna skladi{ta.

(Tanjug)

NOVI DOGOVOR MOSKVE I KIJEVA

Ruski brodovi jo{ 25 godina u Ukrajini MOSKVA, KIJEV: Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su ju~e sporazum o produ`ewu boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopoqu na period do 2042. godine. Sada{wi sporazum va`i do 2017. godine, ali su predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovi~ 21. aprila u Harkovu potpisali novi kojim se boravak produ`uje na jo{ 25 godina. Sporazum predvi|a i smawewe cene ruskog gasa za Ukrajinu za 30 odsto.

Sporazum je najpre ratifikovala ukrajinska Vrhovna rada, sa 236 glasova "za", uz o{tro protivqewe opozicije koja je poku{ala da spre~i odr`avawe ju~era{we sednice parlamenta. U salu

kovao "izdajni~ki". "Mi }emo ga poni{titi ~im do|emo na vlast.

Odluka Vrhovne rade je sramotna kao i sam sporazum. To je izdaja nacionalnih interesa", rekla je Timo{enko.

Predsednik Komiteta za odbranu Dr`avne Dume Viktor Zavarzin kazao je da je produ`avawe boravka ruske flote u Sevastopqu potvrdilo spremnost novog ukrajinskog rukovodstva da bilateralne odnose podigne na novi, kvalitetniji nivo. Po wegovim re~ima, veliki zna~aj ima socijalno-ekonomski aspekt boravka flote na teritoriji Ukrajine jer "daje mogu}nost zapo{qavawa velikog broja lokalnog stanovni{tva".

Opozicija poku{ala da spre~i zasedawe

je ~ak ba~ena dimna bomba, ali predsednik Rade Vladimir Litvin ipak nije prekinuo sednicu.

U ruskoj Dr`avnoj Dumi za ratifikaciju sporazuma glasalo je 410 od 439 prisutnih poslanika.

Dokument treba da ratifikuje i gorwi dom ruskog parlamenta Savet federacije i o~ekuje se da }e to biti danas. Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Andrej Denisov rekao je odgovaraju}i na pitawa poslanika Dume da }e, ukoliko Ukrajina poni{ti sporazum, to predstavqati grubo kr{ewe me|unarodnog prava.

Biv{a premijerka Ukrajine Julija Timo{enko ju~e je u Kijevu obe}ala da }e taj sporazum poni{titi kad do|e na vlast jer ga je ukrajinski parlament ratifi-

Pored toga, naveo je, Ukrajini su date dodatne finansijske pogodnosti, odnosno jeftiniji gas {to je za wu u uslovima lo{e ekonomske situacije veoma va`no. Predsednik Komiteta za ekonomsku politiku Dume Jevgenij Fjodorov je ocenio da je "u~iwen va`an korak na putu zbli`avawa Ukrajine i Rusije i ujediwavawa naroda". [ef Komiteta za poslove Zajednice nezavisnih dr`ava Aleksej Ostrovski ocenio je da ratifikacija tog sporazuma "odgovara interesima Rusije i Ukrajine i svih slovenskih naroda". "Sporazum doprinosi stabilnosti i bezbednosti u Crnomorskom regionu i u Evropi u celini", dodao je on.

Zorana Boji}

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MANUEL NORIJEGA Biv{i panamski diktator Manuel Norijega isporu~en je ju~e iz SAD u Francusku gde ga ~eka su|ewe zbog prawa novca. Norijega, svrgnut 1989. posle ameri~ke invazije, ve} je proveo vi{e godina u zatvoru u okolini Majamija zbog trgovawa drogom. Izru~ewe tra`i i Panama gde je u odsustvu osu|en na 60 godina zatvora zbog pronevera, korupcije i ubistava politi~kih protivnika.

YEKI ^EN Holivudski glumac Xeki ^en bio je me|u vi{e od stotinu zvezda iz Hongkonga, Kine i Tajvana koje su odr`ale dobrotvorni koncert za pomo} `rtvama nedavnog zemqotresa u Kini. Tokom petosatnog koncerta u Hongkongu, sakupqeno je 4,8 miliona dolara za pomo} postradalima u potresu u provinciji ]ingai u kojem je, po~etkom aprila, poginulo vi{e od 2.200 qudi.

@OZE GOME[ TEMPORAO Brazilski ministar zdravqa @oze Gome{ Temporao preporu~io je svojim sunarodnicima da, pored ostalih fizi~kih aktivnosti, redovno vode qubav kako bi izbegli hroni~ne bolesti."Qudi moraju da budu fizi~ki aktivni. Treba raditi ve`be, hodati, plesati i upra`wavati sigurni seks", izjavio je ministar povodom kampawe protiv visokog krvnog pritiska.

EVROPSKI KONGRES [TAMPE

Bitno sa~uvati dr`avni udeo u medijima BE^: U~esnici Evropskog kongresa {tampe u Be~u ukazali su ju~e na potrebu o~uvawa javnih servisa u informisawu, isti~u}i da se kvalitet i pouzdanost wihovih informacija zasniva na profesionalnim standardima, a ne na diktatu i zahtevima tr`i{ta.

Nema~ki novinar Tom Simek naglasio je da javni servis u medijima jedini mo`e da garantuje kvalitet u novinarstvu, jer nije pod finansijskim pritiskom, odnosno pritiskom tira`a ili gledanosti. Javni servisi mogu da prave kvalitetne priloge ne obaziru}i se na mogu}e gubitke ili smawewe gledanosti, i tako izbegnu da podlegnu diktatu novca, dodao je on.

Simek je, za Tanjug , objasnio da je u Nema~koj ~ak zapo~eta diskusija oko uvo|ewa barem jednog {tampanog medija koji bi radio

po principu javnog servisa. Prema wegovim re~ima, u mnogim zemqama neki gradovi, zbog finansijskog pritiska, vi{e nemaju svoju novinu, i tako gube platformu za objavqivawe vesti koje su od interesa za lokalnu zajednicu.

Simek je ukazao da je samo u Velikoj Britaniji proteklih godina uga{eno vi{e od 50 listova, jer su wihovi vlasnici sopstveni finansijski interes pretpostavili op{tem interesu.

Razgovori o {tampanom mediju po principu javnog servisa treba da se nastave, jer bi to podstaklo kvalitet u ovom sektoru novinarstva. Kao primer odolevawa krizi on je naveo nema~ki TAZ , koji je deoni~arsko dru{tvo, vlasni{tvo mnogih deoni~ara, i koji je kao jedan od retkih uspeo da odoli kriznim vremenima, usled kojih je do{lo do smawewa broja ogla{iva~a.

Urednik {vajcarskog dnevnika Noje ciriher cajtung (N@) ^arls Riterband, na panelu o nezavisnosti novinarstva, situaciju s krizom {tampe i prodorom Internet-a, i izazove koje ta situacije postavqa pred medije objasnio je metaforom znamo da samo u vozu, koji se brzo kre}e ali ne znamo u kom pravcu.

Kao i drugi u~esnicii on je kazao, navode}i primer svoje novine, da je bitno sa~uvati dr`avni udeo u medijima, kako bi se sa~uvala wihova nezavisnost i objektivnost.

Glavni i odgovorni urednik Sstutgarter cajtunga, nema~kog dnevnika koji je ovde na kongresu progla{en najboqim regionalnim listom, Joahim Dorfs naglasio je da javni servisi moraju isto kao i privatne novine da se bore za tr`i{te i dokazuju pred javno{}u. On je dodao da

novinske agencije predstavqaju osnovu informisawa, pomazu medijima u smislu da tragom inicijalnih agencijskih vesti mogu daqe da profili{u svoja dnevna izdawa, razra|uju}i agencijske vesti. @iri 11. Kongresa evropskih novina, koji se odr`ava u glavnom gradu Austrije, dodelio je u be~koj Ve}nici nagrade najboqim novinama Evrope, za koje je ove godine konkurisao 241 dnevni list iz 27 zemaqa Evrope. U kategoriji najboqi nacionalni dnevni list progla{en je portugalski "Informacao". Zagreba~ki dnevnik "24 sata" nagra|en je specijalnom nagradom. Za najboqi lokalni dnevnik `iri je proglasio {vedski "Smolandposten" iz Veksje-a, a titula najboqeg regionalnog dnevnika pripala je nema~kom "Sstutgarter cajtung".

BALKAN

DNEVNIK

Hap{ewe Mladi}a prioritet

Memorijalni centar Poto~are

istina o Srebrenici i da se uhapsi optu`eni za taj zlo~in Ratko Mladi}. Tako|e, predstavnice udru`ewa „Majke Srebre-

Selo Trusina za vreme rata

Optu`nica zbog zlo~ina kod Kowica vatskog ve}a obrane (HVO) koji su se prethodno predali.

Prilikom napada jedinica Armije BiH na Trusinu rawene su ~etiri osobe me|u kojima i dvoje dece. Tu`ila{tvo BiH za ratni zlo~in u Trusini, prema ranijim informacijama, tereti jo{ 11 osoba. Nihad Bojaxi} je uhap{en u novembru pro{le godine u Sarajevu.

(Beta)

Direktor omalova`ava srpske `rtve ISTO^NO SARAJEVO: Organizacija porodica zarobqenih boraca i nestalih civila iz Isto~nog Sarajeva zatra`ila je

Nedeqko Mitrovi}

od Saveta ministara BiH da suspenduje kolegijum direktora Institut za nestala lica BiH, jer ignori{e i omalova`ava `rtve srpske nacionalnosti.

„Taj institut radi iskqu~ivo na tra`ewu bo{wa~kih `rtava, jer od kako je pre tri godine formiran, nije jo{ ni{ta uradio na pronala`ewu 1.772 lica srpske nacionalnosti koja su nestala u ratu od 1992. do 1995. godine“, rekao je medijima Republike Srpske predsednik organizacije Nedeqko Mitrovi}.

On je podsetio da je od 2.000 ekshumiranih i identifikovanih tela za posledwih godinu dana samo 18 srpske nacionalnosti. Mitrovi} smatra da u kolegijum direktora instituta i za ~lanove upravnog odbora treba izabrati nove qude koji ne}e biti pristrasni i da trebaju raditi u interesu procesa tra`ewa nestalih, a ne za li~ne interese.

(Tanjug)

BUKURE[T: Premijer Rumunije Emil Bok je izjavio da vlada mora da preduzima mere {tewe jer bi u protivnom zemqa do`ivela ekonomski kolaps. „Rumunija se suo~ava sa najve}om recesijom u posledwih 60 godina i mi smo bili prisiqeni, na dr`avnom nivou, da obuzdavamo buxetsku potro{wu i da podr`ivamo ekonomske aktivnosti“, rekao je on. „Da nismo preduzimali mere, deficit bi u pro{loj godini dostigao 12, a u ovoj 17 procenata.

Zemqa bi stvarno bila blokirana“, izjavio je Bok na jednom skupu privrednika. Premijer je naglasio da }e vlada i ubudu}e ~initi sve {to je u wenoj mo}i kako bi se o~uvala poslovna klima u zemqi, obuzdala inflacija i kamatne stope, prenela je rumunska agencija „A|erpres“.

Mawak u buxetu u pro{loj godini je iznosio 8,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda, dok se ove godine, zahvaquju}i merama koje preduzma vlada, o~ekuje zna~ajno smawewe - na 5,9 procenata. Rumunija je, zbog visokog buxetskog deficita, zasad odustala da podnese molbu za ulazak u evrozonu, potvr|eno je u Centralnoj banci te zemqe, koja je 2007. godine postala ~aln Evropske unije.

Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) od ju~e u Bukure{tu razmatra da li je Rumunija u prva tri meseca ove godine ispunila uslove za dobijawe pete tran{e zajma od 850 miliona evra. Misija MMF, koja u Bukure-

ZAGREB: Biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} prijavio je policiji da mu „~etnici i usta{oidi“ upu}uju pretwe smr}u, pi{e „Jutarwi list“. „Meni prete usta{oidi i ~etnici, a to je dokaz da sam na pravom putu. Nikada se usta{e i ~etnici nisu borili jedni protiv drugih, nego samo protiv partizana. ^etnici i usta{e se oduvek dobro sla`u, pa i sada kad mene napadaju“, rekao je Mesi}. On je dodao da se ne pla{i pretwi, jer, kako je objasnio, ako odlu~e da vas ubiju, ubi}e vas.

Pretwe Mesi}u upu}ene su internetom, a wegovo obezbe|ewe prijavilo je redovnim putem policiji postojawe grupe „Smrt Stjepanu Mesi}u“ formirane na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk. U grupu se, navodno, u~lanilo ne-

{tu ostaje do 7. maja, ju~e je razgovarala sa ministrom finansija Sebastijanom Vladeskuom o buxetskom deficitu, {tedwi, tro{kovima za zaposlene u javnom sektoru i fiskalnoj politici.

Prema zvani~nim podacima, u prvom kvartalu buxetski deficit

Emil Bok

Rumunije bio je {est milijardi leja (evro se mewa za 4,1 lej).Prihodi u dr`avnom buxetu su pak u prva dva meseca ove godine smaweni tri odsto dok su rashodi pove}ani sedam odsto.

Vlada je u prva dva meseca pozajmila pet milijardi evra od banaka kako bi mogla da isplati plate i penzije. Privredni rast Rumunije bi}e ove godine 0,8 odsto, a ne 1,3 odsto koliko je MMF prethodno prognozirao, {to zna~i da treba jo{ vi{e da se {tedi u javnom sek-

toru, a to }e biti komplikovano, jer ni do sada vlada nije „sekla“ koliko treba, ocewuju ekonomisti.

Predstavnik Rumunije u MMF Mihaj Tanasesku je izjavio za medije da „vlada nije mnogo u~inila ove godine da ispuni obaveze, pa }e morati da u drugom i tre}em kvartalu preduzme konkretne mere za smawewe tro{kova u javnom sektoru“. Tanasesku je naveo da je „{ustina poruke MMF u tome da Rumunija smawi tro{kove za plate, a o tom ciqu se ne pregovara, ve} ga treba ispuniti“.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija George Gergina je u vezi sa tim naveo da smawewe tro{kova za plate za 0,7 odsto, sa 9,4 na 8,7 odsto BDP, zna~i da bi buxet za plate bio ni`i ove godine za milijardu evra. Gergina je precizirao da je od decembra 2008. godine do danas iz buxetskog sektora otpu{teno 36.000 zaposlenih, a to zna~i da na 10 otpu{tenih iz privatnog sektora, dr`ava otpu{ta samo jednog.

Rumunija je u maju pro{le godine sklopila stend-baj aran`man sa MMF u visini 11,9 milijardi evra, u osam tran{i, na dve godine.

U istom paketu sa zajmom MMF, Rumunija dobija zajam od Evropske komisije od pet milijardi evra i jo{ milijardu od Svetske banke.

(Tanjug-Beta)

{to mawe od 5.000 qudi, od kojih je ve}ina s Kosova.

Pretwe Internetom nisu jedine, jer je biv{i predsednik Hrvatske posledwih dana dobio i nekoliko pismenih i telefonskih. Policijski stru~waci za kompjuterski kriminal nastoje da ustanove ko je i kada formirao grupu na Fejsbuku, a ukoliko bude potrebno zatra`i}e i saradwa Interpola.

(FoNet)

CRNA GORA Mere protiv letwe `ege PODGORICA: Op{tine Kotor, Tivat, Budva i Bar }e od juna imati dovoqno pitke vode, jer }e tada biti zavr{ena izgradwa regionalnog vodovoda za primorje, najavqeno je danas iz crnogorskog Ministarstva za ure|ewe prostora i za{titu `ivotne sredine.

Regionalni vodovod }e ko{tati vi{e od 80 miliona evra, a do kraja godine trebalo bi da bude nastavqeno postavqawe vodovoda od Bara do Ulciwa. Herceg Novi ne}e biti prikqu~en na regionalni vodovod i za tu op{tinu }e se tra`iti posebno re{ewe. Voda za crnogorsko primorje bi}e dovedena sa izvori{ta na obali Skadarskog jezera.

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) bi ove godine trebalo da izdvoji 41 milion evra za uvoz nedostaju}e elektri~ne energije.To je, prema pisawu agencije Mina, oko 20 odsto vrednosti ukupnih nabavki tog preduze}a, planiranih za 2010. EPCG }e za javne nabavke ove godine potro{iti ukupno 195,49 miliona evra.Za uvoz struje neophodne od po~etka jula do kraja septembra, EPCG }e zakqu~iti ugovore sa kompanijama „Rudnap grup“ i GEN iz Beograda i sa {vajcarskim „Enerxi fajnansing timom“.

Cene po kojima }e ugovori biti sklopqeni iznose od 36,75 do 45,44 evra po megavat-satu, u zavisnosti od meseca isporuke i od toga da li je re~ o dnevnoj ili band energiji. EPCG je planirao da u ova tri meseca nabavi ukupno 321.440 MWh elektri~ne energije.

(Beta-Tanjug )

Zatvarawe bugarske nuklearke Kozloduj SOFIJA: Obustavqawe rada tre}eg i ~etvrtog reaktora nuklearne elektrane Kozloduj ko{ta}e EU oko 860 miliona evra, izjavio je biv{i izvestilac za Bugarsku Xefri van Orden. On je ocenio da je to mnogo novca, ali da je neophodno da se garantuje energetski kapacitet Bugarske.

Evropski parlament }e 18. maja glasati o kompenzacijama za zatvarawe tre}eg i ~etvrtog reaktora nuklearke Kozloduj, naja-

Gruevski i Papandreu razgovarali telefonom SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski telefonom je obavestio svog gr~kog kolegu Jorgosa Papandreua da ne}e u~estvovati na Konferenciju koja }e se u organizaciji lista Ekonomist odr`ati u Atini od 28. do 30. maja.

Gruevski i Papandreu razgovarali su ju~e telefonom i, kako je saop{teno iz kabineta makedonskog premijera, Papandreu je izrazio razumevawe za odluku Gruevskog.

dokumente o genocidu u Srebrenici. Bramec je u Srebrenici razgovarao i s rukovodstvom te op{tine.

Glavni ha{ki tu`ilac doputovao je u ponedeqak u BiH, a sastao se sa visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom i ~lanovima Predsedni{tva BiH. On boravi u BiH uo~i pripreme redovnog polugodi{weg izve{taja Savetu bezbednosti UN. Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc izjavio je ju~e u Srebrenici da je hap{ewe Ratka Mladi}a prioritet za Ha{ki tribunal, ali i za Srbiju.

Bramerc je najavio da }e polovinom maja meseca boraviti u Beogradu i dodao da }e tom prilikom boravka zatra`iti da Srbija aktivno u~estvuje u tome.

(Tanjug-Beta-FoNet)

Mesi}u prete i ~etnici i usta{e

Rumunija suo~ena s najve}om recesijom

BOSNA I HERCEGOVINA

SARAJEVO: Tu`ila{to BiH podiglo je optu`nicu protiv Nihada Bojaxi}a zbog ratnog zlo~ina nad Hrvatima u selu Trusina kod Kowica 1993. godine. Bojaxi} je u vreme zlo~ina u Trusini bio zamenik komandanta Odreda „Zulfikar“ Armije BiH. U Trusini je 16. aprila 1993. godine ubijeno 22 Hrvata - 19 civila i tri vojnika Hr-

nice“ zatra`ile su od Bramerca da se pokrene istraga protiv onih koji su prikrili i uni{tili glavne dokazne materijale i

23

HRVATSKA

HA[KI TU@ILAC ODAO PO[TU @RTVAMA SREBRENICE

SARAJEVO: Glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc posetio je ju~e Srebrenicu i obi{ao Memorijalni centar u Poto~arima gde su sahrawene identifikovane `rtve masakra u tom gradu na istoku BiH. Ubijenim Srebreni~anima Bramerc je odao po{tu, a potom se sastao sa ~lanicama udru`ewa pre`ivelih `rtava.

On je u Poto~arima rekao da se „kao ~ovek ose}a tu`no i nelagodno“ i podsetio da su u Ha{kom tribunalu odgovarali i osu|eni neki izvr{ioci genocida. Bramerc je u Pot~are stigao helikopterom Eufora, a posle obilaska Memorijalnog centra, oti{ao je da razgovara sa „Majkama Srebrenice“.

Predstavnice udru`ewa „Majke iz Srebrenice“ zatra`ile su od od tu`ioca da se doka`e puna

sreda28.april2010.

U saop{tewu nije obja{wen razlog neu~e{}a Gruevskog na konferenciji u Atini. U razgovoru, kako se navodi u saop{tewu, dvojica premijera su izrazili spremnost za {to br`e re{avawe pitawa imena Makedonije, kao za direktne kontakte u narednom periodu.

Makedonija i Gr~ka vode dugogodi{wi spor zato {to Gr~ka ne priznaje Makedoniju pod ustavnom imenom.

(Beta)

vio je van Orden, nagla{avaju}i da investitori u novu nuklearnu centralu Belene moraju biti iz EU. Prema wegovoj oceni, Bugarska ima mogu}nost da bude energetski lider na Balkanu.

Bugarska je krajem 2006. godine, u ciqu ulaska u EU, iz bezbedonosnih razloga zatvorila tre}i i ~etvrti reaktor jedine nuklearne centrale u zemqi Kozloduj, a na{to kasnije, iz istih razloga, i prvi i drugi reaktor ja~i-

ne od po 440 megavata. U fukciji se trenutno nalaze peti i {esti reaktor ja~ine od po 1.000 megavata, novije ruske proizvodwe, za koje Evropska komisija smatra da su bezbedni.U ciqu obezbe|ivawa ve}e energetske efikasnosti Bugarska je pokrenula projekat izgradwe druge nuklearke Belene, koja se kao i Kozloduj nalazi na Dunavu, na severu zemqe.

Nuklearka }e biti izgra|ena sa dva 440 megavatna reaktora, a

za wenu izgradwu neophodno je blizu ~etiri milijarde evra.

Izgradwa je poverena ruskoj kompaniji „Atomstrojeksport“.

Ruska strana za po~etak izgradwe ponudila je kredit od dve milijarde evra. Bugarski premijer Bojko Borisov ponudio je u ponedeqak, 26. aprila u Beogradu, tokom zvani~ne posete Srbiji, da se ukqu~i u izgradwu Belena.

(Tanjug)

Gr~ka finansijska kriza ne ugro`ava evro BERLIN: Poverewe u evro nije ugro`eno, a gr~ka buxetska kriza je „izdvojen problem“ koji evropske zemqe ve} re{avaju, izjavio je predsednik Bundesbanke i ~lan saveta Evropske centralne banke Aksel Veber. „Evro va`i za jaku valutu, a zajedni~ka monetarno kreditna politika zone evra zaslu`uje poverewe“, rekao je Veber, dodaju}i da se stabilnost cena u evrozoni odr`ava ve} deset godina. Pregovori o uslovima pomo}i Gr~koj, uz u~e{}e Evrop-

ske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda, u toku su u Atini i bi}e zavr{eni u najkra}em roku, mogu}e ve} ove nedeqe.

Nastoje}i da umiri strahovawa tr`i{ta zbog {irewa gr~ke krize na zemqe sa finansijskim problemima, kao {to su [panija i Portugalija, Veber je precizirao da se buxeti tih zemlaja kardinalno razlikuju od situacije u kojoj se na{ao gr~ki buxet posledwih meseci.

(Tanjug)

KULTURA

sreda28.april2010.

OTVOREN NAU^NI SKUP POSVE]EN ME[I SELIMOVI]U

Temeq moderne kwi`evnosti

Nau~ni skup posve}en stotoj godi{wici od ro|ewa kwi`evnika Me{e Selimovi}a (19101982) otvoren je ju~e u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu. Dvodnevni skup otvorio je predsednik SANU Nikola Hajdin, koji je istakao da je delo Me{e Selimovi}a ugra|eno u temeqe ~itave moderne kwi`evnosti i kulture na balkanskim prostorima. „Kada se iz Sarajeva preselio u Beograd, svoj kwi`evni testament predao je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i tu naglasio smisao svoje dvojne duhovne i moralne pripadnosti“, rekao je Hajdin i dodao da je ideja skupa da doprinese shvatawu Selimovi}a kao „spone bosanske i srpske kwi`evnosti.

O `ivotu i radu Me{e Selimovi}a u uvodnom delu konferencije govorili su i kwi`evnici i akademici Dobrica ]osi} i Matija Be}kovi}, a otvarawu skupa prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadi}, ministri prosvete i kulture i drugi zvani~nici.

Akademik ]osi} istakao je da je Me{a Selimovi} bio „~ovek {iroke kwi`evne kulture i iskrenog jugoslovenskog i srpskog uverewa“, kao i da je bio „pi-

sac evropskih manira i antititovskog duha“. ]osi} je podsetio da je Me{a Selimovi} pred smrt ostavio Akademiji testament u kojem navodi da wegovo kwi`evno delo pripada srpskom narodu, odnosno jeziku Vuka Karaxi}a, Sime Matavuqa, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a i drugih velikih stvaralaca. „Lako}a kojom se formulisao i odr`avao na pau~ini jezika, aforistika i logika koju je demonstrirao svedo~ili su o jednom bogomdanom daru, bez drugih uverewa osim vere u umetnost“, rekao je Matija Be}kovi}.

Prema wegovim re~ima, nijedan profesor kog je znao nije „ni tako govorio ni tako izgledao ni tako istupao i suvereno vladao starim i najnovijim kwi`evnim izumima, znawima i uvidima“ kao Me{a Selimovi}.

Mehmed Me{a Selimovi} ro|en je 1910. godine u Tuzli. Diplomirao je srpskohrvatski jezik i jugoslovensku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1934. Prve dve godine rata `iveo je u Tuzli, gde je bio uhap{en zbog saradwe s Narodnim oslobodila~kim pokretom, a u maju 1943. pre{ao je na oslobo|enu teritoriju, postao ~lan Komunisti~ke parti-

je Jugoslavije i Agitprop-a za isto~nu Bosnu. Godine 1944. pre{ao je u Beograd, gde je obavqao zna~ajne politi~ke i kulturne funkcije. Od 1947. `iveo je u Sarajevu i radio kao profesor Vi{e pedago{ke {kole, docent Filozofskog fakulteta, umetni~ki direktor „Bosna filma“, direktor Drame Narodnog pozori{ta, glavni urednik Izdava~kog preduze}a „Svjetlost“.

Biran je za predsednika Saveza kwi`evnika Jugoslavije, bio je po~asni doktor Sarajevskog univerziteta (1971), redovni ~lan ANUBiH i SANU Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najzna~ajnije NIN-ova (1967), Goranova (1967), Wego{eva (1967) i druge. Posle prve kwige, zbirke pripovedaka „Prva ~eta“ (1950), s temom iz NOB-a, objavquje roman „Ti{ine“ (1961). Sledi zbirka pripovedaka „Tu|a zemqa“ (1962) i kratki poetski roman „Magla i mjese~ina“ (1965). Roman „Dervi{ i smrt“ (1966) kritika je odmah odu{evqeno pozdravila kao izuzetno delo. Napisao je i romane „Tvr|ava“ (1970), „Ostrvo“ (1974), zatim dela „\evojka crvene kose“, „Pisci, mi{qewa i razgovori“, „Za i protiv Vuka“, „Krug“ i „Sje}awa“.

(Beta)

U ST. GALENU, U [VAJCARSKOJ, NOVOSADSKA PIJANISTKIWA SVIRA KOMPOZICIJE SATIJA

Koncert Branke Parli} Novosadska pijanistkiwa Branka Parli} odr`a}e 29. aprila u centru Kult-Bau u St. Galenu u [vajcarskoj koncert Entr’acte (Me|u~in), posve}en francuskom kompozitoru Eriku Satiju. Nakon izvo|ewa muzike

Taj nadralisti~ki film re`irao je Rene Kler prema scenariju Fransisa Pikabija, kao intermeco baleta “Relâche” (Otkazano), za koji je muziku pisao Sati. Balet i film su premijerno prikazani 1924. godine u Teatru

Branka Parli}

za film “Cinema”, uz projekciju 13-minutnog nemog filma “Entr’act” iz 1924. u nastavku prvog dela koncerta bi}e predstavqena i Satijeva kabaretska muzika za klavir solo, najavila je Branka Parli} za SEEcult.org.

[anzelize u Parizu.Drugi deo koncerta, prema re~ima Branke Parli}, bi}e posve}en Satijevim ~uvenim, hipnoti~kim Gnosijenama i Gimnopedijama.

Branka Parli} jedinstvena je na ovim prostorima i {ire po

posve}enosti delu Erika Satija i “Novoj muzici”, a podstakla je i brojne druge umetnike, kako u oblasti klasi~ne, tako i poprok muzike, da slu{aju i izvode wegova dela, kao i dela savremenih kompozitora minimalizma i postminimalizma.

Kako je izjavila u intervjuu za ~asopis “Nova misao” po~etkom ove godine, muziku kontroverznog i ekscentri~nog francuskog kompozitora Satija prvi put je ~ula u crtanom filmu “Satiemania” Zdenka Ga{parevi}a iz tada ~uvene Zagreba~ke {kole crtanog filma. Uskoro je wen prijateq, tada mladi student muzike Mitar Suboti} Suba (1963-1999) doneo iz Pariza note sa klavirskim kompozicijama Erika Satija, koga su po~eli zajedno da otkrivaju, a kroz poku{aje da ga smeste u neki od muzi~kih pravaca tog doba, shvatili su da je wegova muzika izvan vremena u kojem je nastala, da ne pripada nijednom umetni~kom pravcu, te da je jedinstvena i samo wemu svojstvena.

Satijevoj muzici ju je privukla svedenost, jednostavnost i prozra~nost, a mo`da ponajvi{e ~iwenica da je izvo|a~u dao potpunu slobodu u kreirawu.

DNEVNIK

c m y

24

U GALERIJI „BO[KO PETROVI]” NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Tapiserije iz zbirke Ateqea 61 U Galeriji tapiserija „Bo{ko Petrovi}“ na Petrovaradinskoj tvr|avi u toku je izlo`ba kojom se obele`ava 49. godi{wica od osnivawa radionice za izradu tapiserija “Ateqe 61”. Postavkom su obuhva}ene tapiserije iz Zbirke izvedene od 2002. do

ko i obaveza, da sva dela iz svog fonda poka`e javnosti - ukazuje kustos Goranka Vukadinovi}.

Upravo su ove izlo`be zami{qene kao podse}awe na po~etke i razvojne tokove istorije jedne od najmla|ih likovnih disciplina u nas.

Nada Poznanovi}-Ayi}, Samonikli

2004.Ovakav vid stalne postavke tapiserija iz zbirke zami{qen je jo{ 1999. sa tendencijom da „Ateqe 61“ sistematski i sa hronolo{kim osvrtom izla`e sva dela koja ~uva u svom fondu.

Imaju}i u vidu vi{edecenijsku vode}u ulogu „Ateqea 61“ u stvarawu i definisawu tapiserije kao umetni~kog dela, razumqiva je ideja i potreba, a svaka-

- Ovakav vid izlaga~kog procesa zapo~eo je izlo`bom „Bo{ko i savremenici“, dakle tapiserijama autora pionirskih poleta, koji su – gotovo po pravilu - imitativnim postupkom sledili koncept ve} potvr|en u wihovim osnovnim likovnim vokacijama, mahom u slikarstvu, vajarstvu ili grafici- obja{wava Goranka Vukadinovi}. -

IZLO@BA U KULTURNOM CENTRU U PARIZU

Srbija, zemqa fresaka Izlo`ba „Srbija, zemqa fresaka“ bi}e otvorena sutra u Srpskom kulturnom centru u Parizu, najavqeno je iz Narodnog muzeja u Beogradu. Tokom naredna dva meseca posetioci Srpskog kulturnog centra bi}e u prilici da vide trinaest kopija fresaka, odlivke kamene plastike, kao i dve makete enterijera manastira Sopo}ani i Mile{eva. Brojni manastiri, nastali u periodu od 12. do 15. veka, predstavqali su duhovna uto~i{ta i rasadnike umetnosti.

Tokom tog razdobqa formirana je osnova za procvat autohtone kulture, nastale spajawem uticaja romani~ke i goti~ke umetnosti u sferi arhitekture i skulpture, s vizantijskom

umetno{}u u domenu slikarstva.

Pariskoj publici bi}e predstavqena ~uvena freska „Bogorodica sa Hristom hraniteqem“ iz Bogorodice Qevi{ke.

Slikarstvo De~ana bi}e predstavqeno freskom „Sveti \or|e“, Gra~anice - ktitorskim portretima kraqa Milutina i kraqice Simonide, Sopo}ana - fragmentom kompozicije „Ro|ewe Hristovo“, a crkve svetog Dimitrija iz kompleksa Pe}ke patrijar{ije scenom „Ro|ewe Bogorodice“.

Postavka „Srbija, zemqa fresaka“, koja je prvi put realizovana 2007. godine u Strazburu, a zatim u Klagenfurtu i Qubqani, autorska je izlo`ba Bojana Popovi}a, upravnika Galerije fresaka u Beogradu.

[ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka uglavnom se ponavqa ovakav obrazac, pa se, uprkos sve jasnije definisanim postulatima savremene tapiserije, stvaraju dela kojima se ne mogu osporiti vizuelno taktilne vrednosti klasi~ne tapiserije, me|utim bez elemenata obavezno zahtevane autenti~nosti izraza i kvaliteta koji opisuju autohtonost tapiserijskog medija.

Ve} se u osamdesetim, najpre sporadi~no, a potom sve ~e{}e, na delima iz Zbirke „Ateqea 61“ prime}uje prodor druga~ijeg tretmana likovnih elemenata, zahvaquju}i najpre umetnicima – tapiseristima, ali i onim autorima koji su znali da razumeju preimu}stva tka~kih tehnika i tekstilnih materijala.

Od 1998. kada je sa radom zapo~ela kolonija tapiserista „Bo{ko Petrovi}“, Zbirka je bogatija za brojna tapiserijska ostvarewa, vrednovana i potvr|ena kao autenti~na, ~ijim je autorima prevashodna briga ~istota medija.

Na ovoj izlo`bi prezentuju se dela Branislava Suboti}a, Mateje Rodi}i, Marije Saraz Taka~, Nade Poznanovi} Axi}, Nade`de Novi~i}, Stevana ^uki}a, pionira tapiserijske umetnosti, ali i ostvarewa mla|ih tapiserista kojima je bogatstvo informacija sadr`anih u niti stalan izvor izazova.

Izlo`ba }e trajati do 12. maja.

PREMIJERNO NA SINEMA SITIJU

Film „Motel Nana” Film „Motel Nana“, novo ostvarewe rediteqa Predraga Velinovi}a, bi}e premijerno prikazan na Sinema sitiju, saop{tili su organizatori tog filmskog festivala, koji }e biti od 5. do 12. juna u Novom Sadu. To delo, koje predstavqa melanholi~no putovawe kroz svakodnevicu u posleratnoj Bosni i otkriva qubavnu i socijalnu dramu dvoje qudi, ali i poseban humor i duh tog podnebqa, bi}e prikazano u takmi~arskoj selekciji „Nacionalna klasa“.“Motel Nana“ nastao je tokom rediteqevih putovawa po Bosni, dok je kroz prozore automobila ili autobusa posmatrao ru{evine, one vidqive - arhitektonske ali i one nevidqive - qudske.U filmu igraju Dragan Mi}anovi}, Nikolina \or|evi}, Zijah Sokolovi}, Nikola Pejakovi}, Mladen Nelevi}, Qubivoje Tadi} i Dragan Nenadi}.

POVODOM SVETSKOG DANA IGRE U NARODNOM POZORI[TU

Premijera tri koreografije Narodno pozori{te u Beogradu obele`i}e Svetski dan igre 29. april premijerom baletske predstave „Tripl bil“ , sa tri koreografije - „Duo“ Qubinke Dobrijevi}, „Kora~aj lagano“ Pola Lafjuta i Sola Leona i „[est plesova“ Jir`ija Kilijana.Direktor Bo`idar \urovi} izjavio je ju~e na konferenciji za novinare da se raduje ovom projektu me|unarodne saradwe koji pokazuje da na{ nacionalni teatar jeste evropsko pozori{te. On je izrazio zahvalnost inostranim umetnicima i doma}im baletskim prvacima na ulo`enom trudu, kao i ambasadi Holandije u Srbiji koja je pomogla realizaciju predstave.

Direktor Baleta Narodnog pozori{ta Konstantin Kostjukov rekao je da je rad sa stranim koreografima i repetitorima bio izazov za na{e igra~e, rizik za upravu teatra, ali i vrlo korisno iskustvo. Predstavnica holandske ambasade Nevenka Ni-

koli} podsetila je da je saradwa po~ela 2006. kada je u Beogadu gostovao Holandski plesni teatar (NDT), a naredne godine je NDT ovde sproveo regionalni plesni projekat u kojem je u~estvovao i veliki broj igra~a iz Narodnog pozori{ta.

Pedagog, baletmajstor i koreograf Qubinka Dobrijevi} izjavila je da je pri~u o susretu `ene i mu{karca „Duo“, na muziku Arnolda [enberga, posvetila svom suprugu, pokojnom Petru Dobrijevi}u.Ovaj umetni~ki i `ivotni par realizovao je tokom decenija zna~ajnu me|unarodnu karijeru. „Bili smo tandem. Ostala sam sama, ali sretna sam da sam ponovo ovde, me|u svojima i da imam mogu}nost da radim sa divnim igra~ima“, rekla je ona.

Koreograf NDT-a Lafjut tako|e je pohvalio igra~e dodaju}i da ih nije ranije poznavao, ali da su vremenom postali tim.“Bio je to uzbudqiv susret razli~itih svetova. Ovaj komad pripada ~i-

sto fizi~kom plesu, druga~iji je od uobi~ajenog rada u modernom baletu. Bilo je zahtevno, ali mislim da smo svi u`ivali“, rekao je on, isti~u}i zahvalnost repetitorki Evi Zmekovoj, iz Australije, koja je „prenela“ balet.

Balet ~uvenog Kilijana, dugogodi{weg umetni~kog direktora NDT-a „[est plesova“, uz muziku Mocarta, na scenu u Beogradu preneli su wegovi asistenti.Jedan od wih Ken Osola izjavio je da je saradwa sa igra~ima bila sjajna i da su svi uzbu|eni zbog ove divne prilike da se zajedno prika`u tri stilski razli~ita komada.Predstavu izvode Ana Pavlovi}, Milan Rus, Tamara Ivanovi}, Olga Ol}an, Milica Jevi}, Jovan Veselinovi}, Jovica Begojev, Milo{ Kecman i drugi.

Uo~i premijere u foajeu }e biti otvorena izlo`ba Neboj{e Babi}a „Tripl bil - korak po korak“, sa fotografijama snimanim tokom proba.

NAGRA\IVANA PREDSTAVA NOVOSADSKOG POZORI[TA

Uskoro pedeseti „Roki horor {ou” Kultna predstava Novosadskog pozori{ta/Ujvideki sinhaz, mjuzikl “Roki horor {ou”, krajem meseca bi}e dva puta izvedena u Novom Sadu , i to 29. i 30 aprila, od 19 sati. Bi}e to weno 47. i 48. izvo|ewe. Nakon toga, dva puta }e tokom maja biti odigrana u Beogradu, u Ateqeu 212, gde }e proslaviti svoje

jubilarno, 50. izvo|ewe. Posledwi put na mati~noj sceni “Roki horor {ou” bi}e odigran u junu.

Ova predstava, koju publika obo`ava a kritika hvali wenu kolektivnu gluma~ku igru, osvojila je brojne nagrade, izme|u ostalog, glumac Aron Bala`, za ulogu u ovoj predstavi, dobio je

Sterijinu nagradu za glumu. Kako poru~uju iz Novosadskog pozori{ta ovo je, dakle, jedna od posledwih prilika da se vidi, ili ponovo vidi, predstava koja svojom energijom, zaigrano{}u, {armom, precizno{}u, duhovito{}u… a pre svega maestralnom izvedbom ansambla pozori{ta, ostavqa bez daha.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda28.april2010.

25

NA PREDSTOJE]EM 55. STERIJINOM POZORJU 27 PREDSTAVA

Pravi odraz i slika pozori{nog `ivota Na ovogodi{wem 55. Sterijinom pozorju bi}e izvedeno ukupno 27 predstava, odnosno devet mawe u odnosu na prethodni festival, i zvani~ni program }e trajati ~etiri dana kra}e, od 26. maja do 4.juna, izneto je na ju~era{woj kon-

„Dervi{ i smrt” iz Turske u prologu Mada je uobi~ajeno da festival po~iwe 26. maja, ove godine }e imati svojevrsni prolog dan ranije, 25. maja, kada }e Gradsko pozori{te „Koxaeli“ iz Turske izvesti „Dervi{ i smrt“ Me{e Selimovi}a. Ovom predstavom, kao i izlo`bom koja se priprema, Sterijino pozorje }e obele`iti stogodi{wicu od ro|ewa na{eg poznatog pisca Me{e Selimovi}a.

„Telo nam ni{ta, um tako|e ni{ta“, koji po re~ima Mla|enovi}a odra`ava stawe u kojem se nalazimo, o ~emu govore i predstave ovogodi{weg Pozorja, neretko s turobnom i opomiwu}om notom.

Pored zvani~nog, Mla|enovi} je najavio i prate}e programe 55. Pozorja. Uz ve} pomenuto Pozorje mladih, na kojem }e ovog puta u~estvovati visoke pozori{ne {kole iz Beograda, Novog Sada, Pri{tine/Zve~ana, Novog Pazara, Ni{a, Bawaluke i Bijeqine, bi-

}e organizovana i regionalna radionica dramskog teksta s temom „Sre}ni krajevi“.U woj }e dramski autori i rediteqi iz Slovenije i Srbije pisati dramske tekstove koji }e biti javno ~itani.

Bi}e postavqena trijenalna 13. izlo`ba pozori{nog plakata i grafi~kog oblikovawa, kao i tradicionalna izlo`ba dece i u~enika pod nazivom „Scena, maska, kostim, lutka“.

Tokom festivala }e u okviru „Dana kwige“ biti predstavqene pozori{ne kwige i ~a-

Izabrane predstave

ferenciji za novinare, uz podse}awe da se ova manifestacija realizuje s upola mawe para nego pro{le godine. Tako je koncipiran i festivalski program, ali, kako je istakao v.d. direktora Sterijinog pozorja Milivoje Mla|enovi}, on i takav ipak daje stopostotni odraz stawa pozori{ne produkcije nacionalne drame i pozori{ta, i prava je slika pozori{nog `ivota u Srbiji.

Mla|enovi} je podsetio da je u selekciju nacionalne drame i pozori{ta uvr{teno 12 predstava, od kojih je tri iz inostranstva, deset ih u~estvuje na Pozorju mladih, a pet u inostranoj selekciji „Drugo Vi“.

Kao moto ovogodi{weg festivala uzet je Sterijinin stih

26. maj - Sve~ano otvarawe festivala: „Kosa“, Ateqe 212 27. maj - „Fedra fitnes“, KoMa & ALKA.T kompanis, Budimpe{ta (Ma|arska) - „20 / 20“, Jorik Trgu-Mure{ & dramAkum, Bukure{t (Rumunija) 28. maj - „Sardinija“, Pozori{te “De`e Kostolawi”, Subotica - „Barbelo“ , Gradsko dramsko kazali{te „Gavela“, Zagreb (Hrvatska) 29. maj - „Brodi} za lutke“, Slovensko narodno gledali{~e, Qubqana (Slovenija) - „Will you ever be happy again“, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd & hetveem theatre Amsterdam & Stand Up Tall Productions, Amsterdam (Holandija) - „Sardinija“ / repriza 30. maj - „Dundo Maroje“, Kru{eva~ko pozori{te - „^ekaonica“, Ateqe 212 31. maj - „Bahantkiwe“, Narodno pozori{te, Beograd - „Dundo Maroje“/ repriza 1. jun - „Generalna proba samoubistva“ , Gradsko pozori{te, Istanbul (Turska) - „Banovi} Strahiwa“, Narodno pozori{te / Narodno kazali{te / Nepsinhaz, Subotica 2. jun - „Pomoranxina kora“, Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz - „Banovi} Strahiwa“ / repriza - „Drama o Mirjani“, Jugoslovensko dramsko pozori{te 3. jun - „Dom Bernarde Albe“, Slovensko qudsko gledali{~e, Ceqe (Slovenija) - „Nora“, Narodno pozori{te, Sombor 4. jun - Uru~ewe Sterijinih nagrada“Zagreba~ki pentagram“, Zagreba~ko kazali{te mladih (Hrvatska)

DVE NOVE KWIGE VR[A^KOG KOV-a

Poezija u ogledalu Na tribini „Sredom kod Sterije” Kwi`evna op{tina Vr{ac objavila je dve nove zbirke pesama. Re~ je o kwigama poezije Tatjane Tadi} „@uta qubav” i Dragoquba Stankovi}a „Barka tela”. Zbirke }e biti predstavqene na tribini „Sredom kod Sterije“ ve~eras u 19 ~asova u prostorijama KOV-a. Pesni~ko ve~e re`irano je pomo}u ogledala u kojima }e se autori posmatrati i govoriti naizmeni~no o poetici onog drugog. Publika }e sedeti u mraku...

Tatjana Tadi} debitovala je u KOV-u 1996. godine kwigom “Ram za sliku”, a Dragoqub Stankovi} 2005. je iskovao „Pesme jednog dana”. Poeziju Tatjane Tadi} Flavija Kne`evi} preporu~uje re-

~ima: „Karuselom ludizma Tatjane Tadi} nas dr`i u i{~ekivawu i neizvesnosti, tako da ne mo`emo pretpostaviti {ta nas u slede}em stihu ili pesmi i{~ekuje. Me|utim, mo`emo biti sigurni da je to sve`e i inovantno, ponekad, ~ak i frapantno”.

Novu zbirku poezije Dragoquba Stankovi}a ~ine kratke pesme koje svojom fragmentarno{}u govore o svetu telesnosti, svetu ~ulnog i vidqivog i onoga {to se mo`e dodirnuti. „Telo je mo`da na{a qudska tamnica, ne{to {to nas ograni~ava, spu{ta na zemqu, ali i ~ini nas onim {to jesmo: krhka, ~esto nemo}na bi}a”, preporu~uje zbirku Milan \or|evi}.

U IZDAWU GRAFI^KOG ATEQEA „DERETA”

Pri~a o slikarstvu Grafi~ki ateqe „Dereta“ objavio je „Pri~u o slikarstvu“ Engleskiwe Abigejl Vitli koja nudi pregled istorije slikarstva u svetu na veoma zanimqiv na~in.Urednik kwige Sini{a Kolari} isti~e da je „Dereta“ prevodom ove kwige uspostavio saradwu sa britanskom izdava~kom ku}om Azborn jednom od najuglednijih u svetu u oblasti kwiga za decu i mlade.Azborn ima kolekciju naslova „Pri~e o...“ koji su ra|eni prema najsavremenijim i najluksuznijim konceptima izdava{tva 21. veka, jer osim {tampanog dela nude internet adrese putem kojih se dolazi do {irih informacija o temema iz kwiga.

Kada je umetnost u pitawu ~italac dobija priliku da se „{eta“ virteulnim muzejima i kolekcijama gde su dela o kojima je re~.

Kolari} je najavio da }e, ukoliko „Pri~a o slikarstvu“ nai|e na dobar prijem kod srpskih ~italaca „Dereta“ nastaviti da objavquje serijal, a za sada je u pripremi „Pri~a o pronalascima“.

On je „Pri~u o slikarstvu“ nazvao „Jansonovom istorijom umetnosti za mlade i radoznale, ali svedenu na 100 strana ( umesto deset puta du`eg Jansona)“ i napomenuo da je autorka jedan od urednika edicije i veoma ugledni pisac za mlade.

Istori~arka umetnosti Vera Kondev predstavila je Vitlijevu kao medijevistu po{to je dokto-

rirala na Oksfordu na studijama sredwega veka. U nau~nim krugovima je poznata kao autor studije o sredwevekovnim zamkovima i radovima iz sredwevekovne arheologije, ali je neosporno izuzetan poznavalac slikarstva.

Izvanredno opremqena bogatim kolor reprodukcijama (uz koje stoji mesto gde se originalno delo ~uva) „Pri~a o slikarstvu“, kako je rekla Kondeva, donosi izuzetno dragoceni, dobro ura|eni, vremenski niz koji po~iwe 30.000 godina unazad, pa ide do 1990. godine, prikazuju}i najzna~ajnije doga|aje iz istorije slikarstva kao i neke va`ne istorijske datume.Kondeva je skrenula pa`wu na didaskalije na marginama kwige gde su zabele`eni brojni zanimqivi podaci o vodootpornim bojama u staroj Gr~koj, obja{wewe ko su bili ikonoklasti, kako su Rimqani pripremali tempere, kako se u Vizantiji izra|ivala zlatna podloga za ikone, od ~ega se sastojala prva fotografska oprema.

(Tanjug)

Miroslav Radowi} i Milivoje Mla|enovi} saop{tili kona~an program Pozorja

sopisi Sterijinog pozorja i drugih izdava~a, a bi}e prire|ena i prezentacija rada hrvatskog pozori{nog portala „teatar.hr“.

Oko 25 miliona bi trebalo da ko{ta ovogodi{wi festival, naveo je izvr{ni direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radowi}, i izneo koliko je koja od nadle`nih institucija odvojila novca za to. Grad Novi Sad kao osniva~ za celokupnu delatnost Sterijinog pozorja ove godine odvaja 17 miliona dinara, od kojih je 12

nameweno za festival. Republi~ko ministarstvo kulture daje 5 miliona dinara, koliko i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, plus jedan milion iz rezervi buxeta Vojvodine. Radowi} predvi|a da }e jo{ Pozorje iz sopstvenih prihoda mo}i da odvoji dva miliona dinara, tako da se onda dolazi do pomenute ukupne sume novca.

On je dodao da se na festivalske tro{kove svakako odra`ava ~iwenica da }e ove godine na festivalu biti oko hiqadu gostiju.

Foto: B. Lu~i}

Karte za sve predstave ve} mogu da se rezervi{u u Sterijinom pozorju na telefon 451-273, a od 10. maja }e se prodavati na blagajni Srpskog narodnog pozori{ta (tel. 520-091). Kompleta karata ne}e biti, ve} }e se prodavati pojedina~no. Za sve predstave karte }e ko{tati 700 dinara, osim za sve~ano otvarawe, odnosno mjuzikl „Kosa“ Ateqea 212. Pored SNP -a, predstave }e biti igrane u Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz, zgradi NIS - a i fitnes centru „Ister“.

N. Pej~i}

POZNATI PISAC TARIK ALI POSETIO NOVI SAD

Borba jo{ dve generacije U godini kada je zavr{io svojevrsni kvintet romanom „No} zlatne leptirice“, Tarik Ali stigao je i do Srbije, da bi ju~e u Novom Sadu upoznao svoje ~itaoce i otvorio novu kwi`aru „Delfi“ izdava~ke ku}e „Laguna“ u Ulici kraqa Aleksandra 3.

I jedan i drugi povod kod britanskog pisca pakistanskog porekla izazvali su zadovoqstvo - otvarawe kwi`are zato {to smatra da su one javni servis gra|ana, a upoznavawe svojih ~italaca zato {to je oduvek gajio simpatije prema zemqi koju on pamti kao Jugoslaviju.

- I daqe o vama volim da razmi{qam kao o jedinstvenom prostoru. Ose}am da i qudi dele to mi{qewe, jer kad u Sarajevu ka`em da sutra putujem u Novi Sad, oni se odu{eve - rekao je na ju~era{wem dru`ewu sa novina-

rima Ali, {aqivo priznaju}i da mu se kao piscu ovako ~ak i vi{e isplati - ima tri izdava~a tamo gde je nekad bio jedan.

Poznat i kao borac za qudska prava, urednik ~asopisa „Wu left rivju“, Tarik Ali se osvrnuo i na ~uvenu revolucionarnu 1968. godinu. On je skrenuo pa`wu na to da su tada gotovo globalno promewene dve va`ne stvari - dru{tveni polo`aj `ena i homoseksualaca, iako je priznao da se politi~ki i ekonomski danas pre mo`e govoriti o regresu, nego progresu u odnosu na tada{we vreme.

- Demokratija je postala {upqa, ~ak i suprotstavqeni politi~ari govore isto, jezikom novca. Nisam pesimista, ali qudi }e morati da se bore, a ne trpe sve ovo jo{ bar dve generacije - poru~io je Ali. I. Buri}

Foto: N. Stojanovi}

NA[A GLUMICA ME\U SVETSKIM ZVEZDAMA

Branka Kati} u francuskom filmu Srpska glumica Branka Kati} igra}e u francuskom filmu „L’homme qui voulait vivre sa vie“ (^ovek koji je `eleo da `ivi svoj `ivot) re`isera Erika Lartigoa , ~ija je bioskopska premijera najavqena za 3. novembar.

Producentska ku}a „Europakor“ re`isera Lika Besona saop{tila je da je trenutno „u produkciji“ Lartigoova drama, u ~ijoj se gluma~koj ekipi pored Romena Dirija, Marine Foa, Nilsa Arestrupa i francuske filmske dive Katrin Denev, na{la i Kati}eva. „^ovek koji je `eleo da `ivi svoj `ivot“ je ekranizacija romana „Big Picture“ ameri~kog pisca Daglasa Kenedija, o ~oveku koji posle ubistva `eninog qubavnika be`i i sklawa se u zaba~eni deo Jadranske obale na prostoru biv{e Jugoslavije.

26

sreda28.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

27

sreda28.april2010.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Nade`di Miki}

Ratku Bo{wakovi}u Misteru

ro|. Armu{ Sa velikim bolom u srcu opra{tamo se od tebe.

Osta}e{ u na{im srcima.

Ve~no ti hvala za tvoju dobrotu i po`rtvovanost.

Tvoja sestra Momira Veli~kovi} sa porodicom.

Radmila, Mi}a, Jelena i Reqa Kalember.

105940 105915

Posledwi pozdrav Jovaninom tati

Branislavu Babovi}u

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Branislavu Babovi}u

Branislavu Babovi}u

Ve~na ti slava.

zak ne napla}ujem. Telefon 063/449-693.

105415 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

105754

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: tovne pili}e, tovne sviwe. Isporuka na adresu povoqno. Telefoni: 717-058, 063/521-559, 063/539-051.

105737

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794

od: wenih drugarica i drugova iz II7 odelewa sa razrednom Slobodankom ]uk.

Kom{ije iz Bra}e Drobwak 10.

105939

105905

Posledwi pozdrav ~ika Lazi.

Obave{tavam prijateqe da moj dragi tata

rodbinu i je preminuo

Borislav Babi}, Milena, Dragana i Stole.

105912

Posledwi pozdrav dragom

Banetu

Moric Dragutin Lazar Sarov

1944 - 2010.

Porodica Stupar @ivka i Du{ke sa decom.

Sahrana je danas, 28. 4. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 17 ~asova.

od: Milinine tetke Branke, te~e Voje, Borislave i Milorada.

O`alo{}ena }erka Marina sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Moric Dragutinu

Jagodi Savi}

Lazi

105904

105906

105934

1944 - 2010.

Banetu Babovi}u od: porodice Kova~evi} Mi}e i Marije sa decom.

od Laze i Dragana sa porodicama.

od brata Lacike sa porodicom.

105935

105917

105913

od Maxa sa porodicom.

105925

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg supruga, oca i brata Veternik - glavni put iznajmqujem ili prodajem. Telefon 065/513-40-66.

105794

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti, u 56. godini preminuo, na{ dragi otac, brat i sin

Branislav Grujice Babovi}

IZDAJEM name{tenu garsoweru na Salajci. Telefon 021/6330-124, 064/321-9464.

105733

POSLOVNI prostor - nedovr{en 800 m2 na 2000 m2 placa

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22-190.

104504 POPRAVQAM, sve vrste {iva}ih ma{ina i ku}nih endlarica, garancija dola-

Sahrana je 28. 4. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sarov Lazara ro|. 1932. god.

Sahrana }e se obaviti 29. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek o`alo{}eni: sin Slobodan, k}erka Jovana, majka Desanka, sestra Biqana.

O`alo{}eni: supruga Vasiqka, sin Vladimir i sestra Anastazija.

105937

105903

28

^ITUQE z POMENI

sreda28.april2010.

Posledwi pozdrav

Sa tugom se opra{tamo od

Ratku Bo{wakovi}u

Ratka - Mistera Bo{wakovi}a

105858

Posledwi kumu Buci

pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

Nedeqku A{owi

Drugari sa [tranda kabine 117.

od: kumova Lole, Ksene, Vladimira i Nata{e.

Va{ plemeniti lik `ive}e ve~no u nama.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Nedeqku

od: punice Mileve i {uraka Milomira \eri}a sa porodicom.

105873

105882

na{em

Sa tugom se opra{tamo od dragog

Posledwi pozdrav stricu

Nedeqku

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Nedeqku od brata Petka i snaje Vojke.

105880

105884

pozdrav

pozdrav

od Mla|e.

od Nenada sa porodicom.

Posledwi stricu

Posledwi bratu

dragom

105885

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom

prof. dr Dobrivoju Ze~evi}u Radojka, Slavica i Boris A~anski iz Crvenke.

Stevanu Stefanovi}u od porodica Lerinc i Bojani} Teru{ka.

Anka sa tatom i decom.

od Mi}ana sa porodicom.

od: sestre Ru`e i zeta Borka sa porodicom.

od: Nikole i Dragice sa porodicom.

105872

105874

105883

105886

105887

105856

Na{em |edu

Ratka

Nedeqku

Nedeqku

Nedeqku

SE]AWE

Tu`na srca se opra{tamo od na{eg dragog oca, dede i pradede

na voqene

Nikolu Pejovi}a Macana

Mowi

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kumove i kom{ije da je preminuo 26. 4. 2010. godine, u 69. godini na{ dragi

Nedeqko A{owa

28. 4. 1976 - 28. 4. 2010.

1941 - 2010.

Luke Matijevi}a

^uvamo te.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 28. 4. 2010. godine, u 10.30 sati, na grobqu, u Veterniku.

1928 - 2010.

Filip i Vawa.

O`alo{}ena porodica A{owa.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e sahrana milog nam pokojnika biti na mesnom grobqu u Magli}u u ~etvrtak, 29. 4. 2010. godine, u 15 ~asova.

105867

Dana 26. aprila u 64. godini zauvek nas je napustio

105879

Posledwi pozdrav dragoj babi

Milana Pejovi}a 9. 5. 2005 - 9. 5. 2010.

O`alo{}ena porodica Matijevi}.

Uvek voqeni, nikad zaboravqeni.

Mama i supruga Zorka i sestra i }erka Lidija sa porodicom.

105877

105781

Milowa Vuka{ina Obradovi}

Dana 27. 4. 2010. godine sahrawena je na{a draga mama, baka i prabaka

Zori Svir~evi} 1923 - 2010. od unuke Nata{e, praunuke Milice i zeta Aleksandra.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u srijedu 28. aprila 2010. u 12.30 ~asova. Izraze sau~e{}a porodica }e primati istog dana u kapeli na Gradskom grobqu od 11 ~asova.

105861

Posledwi pozdrav

Zora Svir~evi} O`alo{}ena porodica: supruga Zdravka, sin Slavi{a, }erka Sawa, brat Radowa, unuci Filip i Vawa, snaha Marija, zet Milovan i ostala mnogobrojna rodbina.

Ku}a `alosti Pasterova 28.

Novi Sad.

iz Beo~ina 1923 - 2010.

Uspomenu na wen dragi i svetao lik ~uvaju: sin Sava, snaha Dragica, unuka Nata{a, zet Aleksandar i praunuka Milica.

105859 105866

Ratku Bo{wakovi}u Misteru 1943 - 2010.

Drugovi iz „Beze� i sa [tranda: Tanura, Dalton, Balti}, Branki}, Jak{a, Mrkva, Beza, Samarxija, [pira, Dule [abac i Vasa Lu~e.

105863

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Oti{ao je na put bez povratka na{ kolega, pesnik-kwi`evnik, ~estiti lekar

prof. dr Dobrivoje Ze~evi}

Pete Ferencu

Kolektiv M. [. „Josip Slavenski�.

Nedostaje nam. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

1022-P

Posledwi majci

pozdrav

Jawa Ka{ikovi}

Ratku od Vesne i Pjoleta.

Marijana Gajer

Vera Kova~evi}

28. 4. 1994 - 28. 4. 2010.

Sre}emo se u snovima, budimo se uplakani, jer snovi ne mogu da se ostvare. Volimo te.

O`alo{}eni suprug Sava i sin Branislav.

Mama i tata.

1023-P

105843

105828

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i predsedniku ku}nog saveta

Posle te{ke bolesti preminula je na{a draga ro|aka

105824

105809

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 28. 4. 2010. godine obele`i}emo pomen na{oj dragoj mami, baki i prabaki

Sima Ni}iforovi} Verica Kico{ev Ratku Bo{wakovi}u

O`alo{}eni: sinovi Ranko, Du{an i Dragan, k}erke Milka, Sava i Stanka sa porodicama.

od kom{ija iz Radni~ke ul. 55/V.

105893

105830

105895

Majko tebi, sa qubavqu i po{tovawem, tvoje }erke, zetovi i unu~adi.

voqenoj

Sahrana je 28. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Goran Trajanovski.

DVOGODI[WI POMEN

28. 4. 2008 - 28. 4. 2010.

Zorki Radi} Jawi [epa

SE]AWE

29

28. 4. 1996 - 28. 4. 2010.

Umetni~ka sekcija DLV-SLD.

Posledwi pozdrav

sreda28.april2010.

POMEN

Sahrawena je 2010. godine, Petrovom Selu.

27. u

aprila Ba~kom

Posledwi pozdrav od mnogobrojne familije.

O`alo{}ene porodice: [epa, Ani~i} i Viti}.

105894

Posledwi pozdrav Misteru

Bol je prevelika za tobom, qubav prema tebi jo{ ve}a.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Baka Mila, supruga, tetka, te~a i sestra sa porodicom.

Tvoje }erke Vesna i Brana sa porodicom.

105742

105836

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Zdenko [lehta

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 28. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Stojki Miji}

Draga majka

Jagoda

28. 4. 1998 - 28. 4. 2010.

ro|. Dobrijevi}

Voqeni na{ Simice, danas umesto ~estitke za tvoj ro|endan, nama ostaje tuga koju nikada ne}emo mo}i da prevazi|emo.

105834

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminula

Jawa [epa

iz Futoga

Nema mesta za zaborav u mojoj glavi. Tuga i bol su stalno nastaweni u du{i, ali i ponos {to si bio takav i {to sam te imala.

Tajko moj, Cica.

Stevanu Vlaovi}u Lali

znaj da }e{ uvek biti u na{im srcima.

Tvoji: Matej, Ksenija i Boris.

105881

1944 - 2010.

Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Supruga Cuja, }erke Isidora i Jovana, zet Dejan i unuke Iva i Ana. 105827

105889

Sa tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{a draga mati

Posledwi pozdrav Borisovom i Ducinom tati

Jagoda Savi} Ratku Bo{wakovi}u

Ratku Bo{wakovi}u

1935 - 2010.

Drugovi iz detiwstva: Jerus, ]osa, Caca, ^epa, Cibra, Robot, Cvele, Duca, Duta, Toto, Isija, Mi{a Rus, Pera Murga{, Pera Mudri, [aca i Spenser.

preminula u 75. godini.

Posledwi pozdrav i ispra}aj }emo obaviti na Gradskom grobqu, u ~etvrtak, 29. 4. 2010. godine, u 13.15 ~asova.

O`alo{}ene }erke Olivera i Milena sa porodicama.

105860

Zbogom dragi na{

Petar Ra~i}, Miroslav Stankovi}, Aleksandar Mihajlovi} i Kristijan Milanovi}.

105839

105888

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u 69. godini upokojila u Gospodu, draga nam

@ivko Klisara

Ratko Bo{wakovi} Mister

1937 - 2010.

Prijateqi: Lonac, Bata Pe`o, Ilija Panta, Ivica Brzi}, Ibra, Kosan, Pluton, Tadijin, Laj~ika, Duda, Tetreb, Sima Pelikan i Bquta.

105862

Nade`da Miki}

Sahrana }e se obaviti danas, 28. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

ro|. Armu{

O`alo{}ena porodica: }erka Ceca i sin \or|e sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 29. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Milisav, sinovi Zoran i Dragan, snaja Vi{wa i unuci Petar i Angelina.

105878

105892

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 19.50 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.35 00.30 02.05

TV PROGRAM

sreda28.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Dokument Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Trio - Evroregionalni magazin ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Pod obru~em Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Praziluk Izlog strast Razglednice TV Dnevnik Muzi~ki program Hop hop, kviz Sredina Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti - Univerzitet ^ari ribolova ^emu 5. memorijal Isidor Baji} Pod obru~em Sredina

06.05 08.00 09.02 10.05 10.35

Pri~e iz prirode (Panonija, 11.00) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 19.05 19.35 20.00 20.30 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Beli luk i papri~ica Sajam infonet Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

11.10 12.00 12.15 12.30 12.46 13.32 14.00 14.59 16.01 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 23.03 00.00 00.25 01.15 03.04 04.06 04.35 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Greh wene majke Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Ekskluzivno Tito: Crveno-crno (1943-1980) Istra`ivawe divqine: Arktik Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal - Liga {ampiona: Barselona - Inter, polufinale, prenos Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Posetioci iz praiskona No}ni bioskop: U`ivo iz Bagdada, film Istra`ivawe divqine: Arktik Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

06.35 07.00 08.20 08.35 09.00 09.30 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.20 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.47 00.10

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Eko Svet ti{ine Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Heqda Sumwa Aladinove avanture Slon Benyamin Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Vojvo|anska kinematografija i ma|arska muzika TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Sumwa Tarzan TV prodaja

07.02 07.33 07.57 08.22 08.32 09.01 09.16 09.40 10.11

Crvena zvezda – Partizan

(RTS 2, 17.55)

17.55 Mira Adawa-Polak i Amalija Rodrigez

Ekskluzivno

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.10 15.35 16.10 16.35 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

06.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 22.30 23.00 00.00 02.00

Hrana i vino Evo nas kod vas Crtani film Tajanstvene price Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti NS klinci Radionica Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Tajanstvene pri~e Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

ATP Masters Rim Fudbal mondijal magazine Pregled belgijske lige Ful Tilt poker Pregled Serije A Pregled ATP 500 Barselona ATP Masters Rim NBA u`ivo Ful Tilt poker NHL plej of ATP Masters Rim

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Rat, revolucija, gerila, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Stajl, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Posledwi intervju ~uvene peva~ice fada, Amalije Rodrigez, spada u svetske ekskluzive i zato ga ponovo prikazujemo kao raritet. Okru`ena prijateqima u svom stanu u Lisabonu primila je Miru Adawa-Polak ne optere}uju}i je svojom bole{}u i neminovnim krajem svog `ivota.

(RTS 1, 13.32)

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 13.00 15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.10 00.15 01.00 01.01 02.00 04.00 05.00

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Kviz: Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Film: Tri palme za dve bitange i ribicu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}-Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Film: Deset razloga zbog kojih te mrzim Foks vesti ^ari No}ni program - Foks non-stop Divqa stvorewa Film: O{trica smrti Ukradena sre}a Srce na dlanu

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase Klinika vet Likovne tehnike Letwa scena u Top~ideru Animalia Interfejs

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.50 12.45 13.00

18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.05 01.55 02.35 03.10

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Film: Pakao Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Indija Film: Samov sin Vesti B92 4400 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Farma - u`ivo Mobto Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Paparaco potera Trenutak istine Farma - u`ivo Film: Klub genija Film: U svojoj qubavi

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

KO[ARKA – SUPERLIGA 5

13.01 14.01 14.29 14.44 15.09 15.33 16.00 16.44

Sredina Milojko Panti}, jedan od najpopularnijih sportskih komenatatora biv{e Jugoslavije i wegova producentska ku}a SG, u saradwi sa FS Srbije, priprema dokumentarni serijal o istoriji srpskog fudbala. Milojko Panti} autoru Du{ku Bogdanovi}u otkriva detaqe iz serije koja }e sve~ano biti promovisana na dan ispra}aja na{ih fudbalera na SP u Ju`noj Africi.

(RTV 1, 20.30)

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

10.42 11.07 11.32 12.02

Milojko Panti}

DNEVNIK

20.00 20.43 21.10 22.23 00.07 00.08 01.34 02.32 03.55

07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

TV mre`a Novo jutro na Staroj planini @ivot sa muzikom 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine Trezor ju~e Klinika Vet Likovne tehnike Letwa scena u Top~ideru Animalia Tehnologija danas Ovo je Srbija Evropa i Srbi: Dragan Nedeqkovi} Ko{arka - Superliga 5: Crvena zvezda - Partizan, prenos Fudbal - Liga {ampiona Beokult Sjaj trulog novca Iberija, film PG poligon Tehnologija danas Trezor ju~e Ko{arka - Super liga 5: Crvena zvezda - Partizan Fudbal - Liga {ampiona: Barselona - Inter, polufinale

Slatka moja Slavni Dok. serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Najsmrtonosnije `ivotiwe u Australiji Vesti Slatka moja Mlica na kvadrat Slike `ivota Kingdom Film: Lude krave Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Kingdom Film: Lude krave

Tri{a Helfer

Klub genija Na Badwe ve~e, sedam genija, sa koeficijentom inteligencije preko 200, poku{a}e da re{e svetske probleme u toku jedne no}i. Ako ne uspeju u tome, ~eka ih “smak sveta”...

Uloge: Stiven Boldvin, Tom Sajzmor, Tri{a Helfer, Yek Skaqa, Kerol Ebni Re`ija: Timoti ^ej (Pink, 01.00)

Vinks (Hepi, 09.20 i 15.25) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 13.00 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05 17.35

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe Kvizi} Dino king Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Film Dangube

18.00 18.40 18.55 19.30 20.30 21.20 22.00 23.20 23.55 00.10 00.25 01.25 02.15 03.45 04.45

Uakleti na }utawe Skrivena kamera Telemaster Rebelde Film Muzi~ki koktel Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Film Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud.

08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda28.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE NEODOQIVE QUBAVI

31 12

Pi{e: Eduard V. S. Deker Multatuli

Linda Hamilton

[ifra: Zavera Bobi Bi{op je poseban pomo}nik predsednika SAD. Slu~ajno na ulici sretne prijateqa, profesora Po~enka, koji ima tek toliko vremena da mu ka`e za zaveru u Beloj ku}i, a odmah zatim je ubijen...

Uloge: ^arli [in, Donald Saterlend, Linda Hamilton, Stiven Lang, Ben Gazara Re`ija: Yory P. Kosmatos (Nova TV, 03.10) 06.10 07.00 07.30 07.45 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.15 23.00 23.10 00.10 00.40 01.10 02.10 03.10

Na{i najboqi dani Yeki ^en Tomica i prijateqi Fifi i cvetno dru{tvo Bumba Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Na{a mala klinika Pitawe dana Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Upitnik, kviz Dnevnik Nove TV Najboqe godine Farma Lud, zbuwen, normalan Ve~erwe vesti Privatna praksa Sajenfild Bra~ne vode Za~arani Ezo TV, tarot {ou [ifra: Zavera, film

08.00 Moj dnevnik 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 11.00 Abrahomova deca 12.00 Gerouov zakon 13.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 14.00 Deca mumije 15.00 Tajni ratovi 16.00 Veliki nau~nici 17.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 18.00 Hitlerov omiqeni plemi} 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Posledwi bastion samuraja 21.00 Indokina 22.00 Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a 23.00 Tajni ratovi 00.00 Veliki nau~nici 01.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Psihijatar na delu Operacija ticijan Proglasite me krivim Spajsice na turneji Druga `ena Legenda o Lusi Kiz Erotski film

07.40 09.25 10.55 12.55 14.25 16.00

Ona je mu{ko Trenutak prednosti Roling Stons – Ve~ni sjaj Autoput 30 Kit Hana Montana/Majli Sajrus: Koncert - Najboqe od oba sveta Kraqevi Saut Bi~a Skaka~ Uvek reci da Pacifik Kako uspeti u Americi Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit Osmi putnik 2

17.10 18.35 20.05 21.50 22.45 23.50 01.45

07.00 09.15 10.25 11.15 12.00 12.16 12.35 13.23 14.20 14.35 15.35 16.20 17.35 18.18 18.35 19.30 20.15 21.05 21.55 22.30 23.55 00.55 01.40 02.25 03.10

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Svetska blaga, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Ekumena Alpe Dunav Jadran Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik A sad u Evropu Dosije.hr Proces Otvoreno e-Hrvatska Zvezdane staze Pet zvezdica Urednica tabloida P. D. Yejms: Sklonost prema smrti 04.10 A sad u Evropu

Kadiz

A sad u Evropu U drugoj emisiji iz [panije ekipa Gorana Mili}a posetila je Seviqu, s katedralom drugom po veli~ini u svetu, izgra|enom na temeqima yamije. Zatim Kadiz, na atlantskoj obali, pa Barselonu, u kojoj su obi{li Sagrade Familije i veliki sajam hrane...

Snimateq: Andi Mo{wa Novinar: Goran Mili} (HRT 1, 20.15)

08.20 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.40 Dvorac igra~aka 09.00 Daleko od doma 09.25 Pustiwe sveta 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.55 Moja `ena i deca 14.15 Pet zvezdica 14.55 Kod Ane 15.15 Koga briga?

15.45 TV vrti} 16.20 Zvezdane staze 17.05 e-Hrvatska 18.20 @upanijska panorama 18.50 U vrtu pod zvezdama 19.25 Doktor Hu 20.15 Fudbal, LP - emisija 20.40 Fudbal, LP: Barselona Inter, 1. poluvreme 21.40 Fudbal, LP. Barselona Inter, 2. poluvreme 22.35 Fudbal, LP - emisija 23.05 Urednica tabloida 23.50 P. D. Yejms: Sklonost prema smrti

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

04.00 06.00 08.00 09.50 12.00 14.00 15.50 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Odred Zebra Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese But Hil Intermeco 3 Prerijski ku}ni kompawon Saut Park Izvr{na meta Dr Finli Lesi - Obojena brda Ro|en da pobedi

Mr`wa Savr{ena slika Izmewena stawa Nepobedivi Spremni za igru Povratni efekat Dan {akala Divqa reka Opasna {ifra Mr`wa Dva @estoko ven~awe

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Dobra `ena Zakon i red Gresi iz pro{losti Sudija Ejmi Zakon i red

07.35 09.55 10.25 11.10 11.40 12.10 12.30 13.20 14.10 15.45 16.35 17.05 17.30 18.00 18.30 18.55 19.10 20.00 21.00 21.50 22.40 23.40 23.50 01.25

RTL ritam zona - Retro Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 CSI: Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj Put osvete Vesti Vatreni de~aci Astro {ou

SERIJA

Zaboravqeni slu~aj Tim i Ru{ otvaraju slu~aj iz 1958., ubistvo Yulijana Belousa, diplomca Ije Lig {kole. Belous je osmislio koncept razvoja prigradskih naseqa Filadelfije. Novi dokazi upu}uju da nije ubijen na mestu na kojem je prona|en...

Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Re~ford, Tom Beri Re`ija: Yeri Bruhajmer (RTL, 21.50)

Ketrin Moris

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Neverovatna misija Kako se pravi Auta po meri – Berlin Automobili po naruybini Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Poslovi za naizdr`qivije Vrhunsko graditeqstvo Automobili po naruybini Razotkrivawe mitova Kako se pravi Trgovci automobilima Protiv elemenata prirode U deli}u Rekonstrukcija nesre}e Automobili po naruybini Poslovi za naizdr`qivije

08.30 08.45 09.00 09.30 11.00 14.00 15.45 18.30 19.00 19.10 20.00 23.00 00.25 00.30

Ekstremni sportovi Svi sportovi Fudbal Tenis Bilijar Tenis Bilijar Tenis Fudbal Tenis Bilijar Biciklizam Biciklizam Bilijar

Zaqubqeni su izdajice e|utim, za utehu ne`nim i zaqubqi{we obli~je vrste, bez unutra{we su{tine. A vim du{icama, trebalo bi re}i da se ba{ ta unutra{wa su{tina i jeste ono {to u ponekad strasnoj i polnoj qubavi prina{oj sopstvenoj svesti le`i u osnovi, kao wedru`i ose}aj sasvim drugog porekla, a to je no jezgro i {to je va`nije i od we same! prijateqstvo, sazdano na duhovnoj usagla{enoOno {to je upravo identi~no u svim indivisti, koje nastaje po{to se prava polna qubav duama, pa `ivele one na svetu jedne uz druge ve} ugasila svojim zadovoqewem. Ono }e zatim ili jedne posle drugih, je voqa za `ivot, odnonaj~e{}e nastati uzajamnim dopuwavawem fisno ono {to produ`ava `ivot i opstanak. Jedizi~kih, moralnih, kao i intelektualnih osobino to i biva po{te|eno od smrti i wome netakna ovih individua, koje ina~e jedna drugoj odgonuto. Ali, tako|e, to je ono {to ne mo`e ni dovaraju s obzirom na potomstvo, usled ~ega je i vesti do nekog boqeg stawa od ovog sada{weg, do{la polna qubav, i uz razli~itost temperazato su joj sa `ivotom unapred date stalne patmenata i duhovnih svojstava tih individua, kao we i umirawe individua. Samo odricawe voqe uslov me|usobnog upotpuwavawa, odnosno stvaza `ivotom mo`e ih osloboditi patwi, ~ime se rawa harmonije du{a. individualna voqa odvoji od stabla vrste i poOvde izlo`ena metafizika qubavi jeste u stojawa u woj. [ta biva daqe s wom – nedostaje tesnoj vezi s mojom metafizikom uop{te. Ponam pojmova i podataka o tome, ~ak ni da zamikazalo se da taj bri{qamo. Mogli bismo `qivi izbor pri zajedino pretpostaviti dovoqewu polnog nane{to {to mo`e biti gona, tokom svog uspoili ne biti voqa za na preko bezbrojnih `ivot. Takvo stawe stupweva do strasne budizam ozna~ava qubavi, stvarno pore~ju nirvana. To je ~iva na veoma zna~ajona ta~ka koja ostaje nom udelu koji ~ovek zauvek nepristupa~na daje specifi~nom sa~itavom qudskom sastavu budu}eg naraznawu. {taja. Taj prevashodAko se mi sada, pono va`an udeo potvrlaze}i sa stanovi{ta |uju dve istine, obraovog posledweg razzlo`ene u prethodmatrawa, zagledamo u nim poglavqima. Prmete` `ivota, opaziva je nerazorivost ~o}emo da su svi obuzeve~jeg bi}a po sebi, ti potrebama i brigakoje nastavqa da `ima svojim, da su navi u budu}em narapregli sve snage da Nirvana jedini lek za qubav {taju. Jer, taj toliko zadovoqe svoje besvitalan i `estok udeo ne poti~e od refleksija krajne zahteve da se za{tite od raznovrsnih ili namera, ve} iz duboko unutra{wih te`wi patwi, bez nade u i{ta drugo sem odr`awa tog i nagona na{eg bi}a. On ne bi mogao biti tako mukotrpnog individualnog postojawa za izveneiskorewiv i mo}an u odnosu na qude da je apsno kratko vreme. Me|utim, usred sve te vreve solutno prolazan i da vremenski za wim jednovidimo kako se ~e`wivo susre}u pogledi dvoje stavno dolazi neki drugi sasvim razli~it nazaqubqenih, ali za{to tako potajno, kri{om? ra{taj. Druga istina je da ~ovekovo bi}e po seZato {to su zaqubqeni izdajice, potajno te`e bi le`i vi{e u vrsti nego u individui. da perpetuiraju svu ovu nu`du i nevoqu, koja bi Onaj interes za specijalni sastav vrste ina~e ubrzo pri{la kraju, a to oni ho}e da predstavqa koren svakog qubavnog postupka, spre~e, kao {to su ranije ~inili wima sli~ni. od najbezazlenije naklonosti do najsna`nije Spomenuo sam, uzgred, pederastiju i ozna~io je strasti, pa otuda i jeste kao izopa~en instinkt. svakome najva`niji poI kad sam obra|ivao Prva istina je nerazorivost sao, ~iji uspeh ili neudrugo izdawe, to mi je speh ~oveka najbolnije ~ove~ijeg bi}a po sebi, koje nastavqa izgledalo dovoqno. Dada `ivi u budu}em nara{taju. dira. Otuda se i naziva qe razmi{qawe otkristvar srca! Kada se taj lo mi je u toj zastraweDruga istina je da ~ovekovo interes odlu~no i jako nosti jedan zanimqiv bi}e po sebi le`i vi{e ispoqi, zapostavi}e se, problem, ali i wegovo u vrsti nego u individui pa ako je nu`no – i `rre{ewe. tvovati, sve {to se tiPosmatrana sama po ~e sopstvene li~nosti. Tako ~ovek potvr|uje sebi, pederastija se prikazuje ne samo kao proda mu je vrsta pre~a no individuum, da u woj `itivprirodni ~in ve} i odvratni i gnusni monvi neposrednije nego u wemu. Za{to onda zaqustruozitet; radwa do koje se, ponekad, mo`e bqeni s tolikom odano{}u pazi na svaki mig srozati samo potpuno perverzna, uvrnuta i nasvoje izabranice, spreman da joj prinese svaku kazna qudska priroda, kakva se mo`e ponoviti `rtvu? Zato {to za wom te`i wegov besmrtni tek u sasvim izuzetnim slu~ajevima. No, okredeo, a za svim ostalim – samo smrtni! Ona `iva nimo se prvo iskustvu i tu }emo utvrditi sui, ~ak, `arka `udwa prema odre|enoj `eni neprotno: vidimo da je taj porok, uprkos svojoj posredna je zaloga nerazorivosti jezgra na{eg odvratnosti, u svim vremenima i zemqama svebi}a, kao i wegovog daqeg opstanka u vrsti. ta, vr{en i bio uobi~ajen. Op{te je poznato da No, zabluda je taj daqi opstanak smatrati za je on kod Grka i Rimqana bio op{te ra{iren, ne{to neznatno i nedovoqno, koja dolazi otuda da je bez stida i straha javno priznavan i upra{to se pod opstankom vrste misli samo na bu`wavan. Svi stari pisci o tome svedo~e vi{e du}i `ivot sli~nih ali nikako i nama idennego dovoqno. Posebno su pesnici, zajedno i ti~nih bi}a, a to, opet, otuda {to, polaze}i od ponaosob, puni toga – ~ak ni ~edni Vergilije saznawa usmerenog na ono {to je spoqa{we, nije izuzetak. On se pripisuje i Orfeju, pa i ~ovek shodno tome uzima u obzir samo spoqasamim bogovima.

M

Na kwigu Eduarda V. S. Dekera Multatulija „TAJNA NEODOQIVE QUBAVI“, koja izlazi iz {tampe najkasnije u junu ove godine, mo`ete se pretplatiti ako 134 dinara (ura~unat PDV i tro{kovi dostave) uplatite na ra~un „Tesera“ doo Beograd kod Folks banke broj 285–0054083470001–57.

Za pretplatnike iz inostranstva cena je uve}ana za jedan evro, zbog tro{kova dostave.

Vi{e informacija putem telefona 0038/11/12282370, 063/7009720 ili mejla ivana2004@ptt.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda28.april2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas ste anga`ovani oko svakodnevnih obaveza. Dru{tvo vam prija u onoj meri u kojoj vas ne optere}uje. Raspolo`ewe vam se popravqa jer je kona~no lepo vreme! [etwa i {oping?

BIK 20.4-20.5.

Situacija na li~nom planu se mewa u korist intelektualnih poriva i potreba, dru`ewa i sastanaka, edukacije i putovawa. Sre}an vama ro|endan, i ovaj! Neumoqivi ste ovih dana. Povla~ite se.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

28. april 2010.

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa ne mirujete. Nemate dovoqno vremena za sve ono {to biste hteli i {to drugi o~ekuju. Vra}ate se korak unazad, nere{enim situacijamai poslovima.

Pun je Mesec, u vodenom znaku [korpije, pa sve {to se de{ava do`ivqavate veoma ozbiqno i burno.

Pogotovo u qubavnom odnosu, gde ste neumoqivi i neute{ni. Oboje ste ostra{}eni i posesivni.

Zbog prisustva borbenog Marsa u va{em znaku, i daqe morate biti aktivni, fizi~ki i mentalno.

Usredsredite se na dugoro~ne ciqeve i saradwu s ve} proverenim i dokazanim, pouzdanim osobama.

VAGA 23.9- 23.10.

Budite pa`qivi i obazrivi u pogledu investirawa i ulagawa jer imate velike `eqe a situacija nije sasvim stabilna. Qubavna }askawa i SMS-poruke mogu vam osve`iti dane, sve vi{e i vi{e.

[KORPION 24.10- 23.11.

Danas je pun Mesec u va{em znaku, pa ste usredsre|eni na voqenu osobu. Odnos mo`e biti dramati~an i buran, ve} samim tim {to ste emotivno osetqivi. Dopustite partneru da dominira.

STRELAC 24.11- 21.12.

Kra}e putovawe i dru{tvo vam prijaju u ovom periodu. Ali i izlasci na javna mesta, provod po kafi}ima i kafanama, s raznovrsnim i zanimqivim dru{tvom. Mnogo zajedni~kih tema i dilema.

JARAC 22.12-20.1.

Dobro jutro, radni narode! [ta ima novo u va{im jastucima? Mo`ete sawati lepe snove, koji }e se realizovati, uz va{ li~ni trud i rad.

Samo}a ili odabrano dru{tvo. Fatalnost u qubavi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Morate imati strpqewa, ~ak i onda kada ga nemate. Pogotovo u odnosu na partnera koji je u fazi nervoze. [etajte se {to vi{e, u`ivajte u toplom Suncu i udi{ite sve` vazduh! Potrebna vam je promena.

Dru{tveni ste, ~ak i na radnom mestu, pa vam je te{ko u}i u trag.

Na qubavnoj sceni se de{avaju razne situacije, koje ne mo`ete predvideti, a ishod jo{ mawe. Da li znate {ta ho}ete?!

RIBE 20.2-20.3.

Dobro raspolo`ewe i optimizam su pome{ani s obavezama koje imate i koje morate da odradite. Priliv novca vas veseli i budi apetite. Planirajte putovawe. Danas u`ivajte s voqenom osobom!

TRI^-TRA^

Nestvarno lepa Skarlet V REMENSKA

PROGNOZA

UGODNO

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

19

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 20 Ruma

20

Pan~evo

20

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

[to je starija, wena seksipilnost sve vi{e dolazi do izra`aja, dokazala je glumica Skarlet Johanson kada se pojavila na premijeri drugog dela filma „Ajron men”.

Ne`na {minka naglasila je wene prelepe crte lica i putene usne, a kratka uska haqinica i vrtoglavo visoke potpetice sve wene obline. Skarlet, koja je za{titno lice „Dol~e & Gabane”, potpuno je vladala crvenim tepihom na premijeri „Ajron mena”.

Prelepa Skarlet svojim stilom i izgledom potvr|uje da je zaslu`ila titulu jedne od najseksipilnijih `ena sveta.

21

Evropa

NOVI SAD: Prijatno vreme uz puno sun~anih perioda i prolaznu obla~nost. Duva}e slab severni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od 9 ujutru do 19 stepeni po podne.

VOJVODINA: Prijatno vreme uz par stepeni ni`e temperature nego u utorak. Bi}e sun~anih perioda uz obla~nost. Slaba kratkotrajna ki{a je mogu}a samo ponegde na istoku. Tokom jutra postepeno prestaje da duva jugoisto~ni i po~iwe da duva slab severni i severoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 6, a maksimalna 20 stepeni.

SRBIJA: Prijatno vreme. Bi}e sun~anih perioda uz obla~nost koja se preme{ta sa severozapada ka jugoistoku. Ostaje uglavnom suvo, a samo se ponegde mo`e javiti slaba kratkotrajna ki{a. Ujutru prestaje da duva jugoisto~ni, i po~iwe slab severni i severoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 4, a maksimalna 21 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ~etvrtka sun~ano i sve toplije. U petak i za vikend vrlo toplo uz temperature preko 25 stepeni, a ponegde }e biti i blizu 30.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika ose}a}e uobi~ajene tegobe usled biometeorolo{ke situacije. Oprez se savetuje astmati~arima i sr~anim bolesnicima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

28

Rim

21

London

21

Cirih

22

Berlin

19

Be~

20

Var{ava

16

Kijev

14

Moskva

10

Oslo

11

VIC DANA Razgovaraju kom{inice: - Nadam se da }ete prodati svog psa.

Moja }erka ju~e nije mogla da zavr{i ~as pevawa jer je va{ pas u`asno zavijao.

- Oprostite, gospo|o, ali va{a }erka je prva po~ela.

SUDOKU

St. Peterburg 9 Atina

21

Pariz

24

Minhen

20

Budimpe{ta

21

Stokholm

10

4 2

1

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

152 (-21)

Slankamen

388 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

217 (-21)

Zemun

442 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

450 (-10)

Smederevo

574 (-12)

Ba~. Palanka 231 (-11)

9

Novi Sad

298 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA 464 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

463 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

365 (-7)

Tendencija opadawa

Titel

412 (-6)

NERA

120 (5)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 368 (-30) Beograd

Kusi}

6 5

N. Kne`evac

Hetin

140 (0)

TISA

6

7 6

7

8

1 4

8

3

2 90 (-6)

5

4

395 (-11)

6

7 1

DUNAV

2

5

9

9

4 5

8

1

6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

7

2

1

6

8

5

9

3

1

6

9

5

7

3

2

4

8

8

3

5

9

2

4

7

1

6

3

2

8

7

4

1

9

6

5

7

5

4

6

3

9

1

8

2

6

9

1

2

8

5

4

3

7

9

1

6

3

5

7

8

2

4

2

4

7

8

1

6

3

5

9

5

8

3

4

9

2

6

7

1

Re{ewe iz pro{log broja