Dnevnik 28.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 28. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23419 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Od ~etvrtka, 3. maja, u „Dne vniku” Gal erija malih maturanata DOGOVOR PAORA I MINISTARSTVA POQOPRIVREDE PREKINUT KASNO SINO]

Pre mi je 12.000 di na ra po hek taru i daqe neizvesne str. 6

U PRAz NI^NOM DV OBROjU

„Vod i~ za glas aw e 6 . m a j a ”

Ekonomija 4 Zrewaninski „Luksol” bankrotirao posle 128 godina rada

5 Nastavqena saradwa Vlade Vojvodine i NIS-a

Poqoprivreda * "# & # ( "' "* )* + '"$ )- %"$ )(+% '"$ *( '(# +$-)2," '" * "# " - $-)2,"'" (#.( "' $ ( " %($ %' ( (*'"$ - . 4"'" ()2,"' " * (. $( + & &"%"(' "* 5 -)" + '( # - # "'+,. '" "* 5$" +)"+ $ & 3- /"& # &" %"(' ('"! - (#.( "'" $(#" 4 &(4" "* #- " )($* #"'+$ )(+% '"$ ." "1 (*" + ' +& ,* #- () ()2,"' 2,"& # * %($ %'" ()2,"' +'"+- * +)"+ '" * '3 %(. (* * + ( ."' (+# *"4 (+(.+$ ",*( ." (,"' )(+ ."4 (.( * ( 0 " 4 " *"2,"' +- ( * . '" . '* '" %( $ %'" "1 (*" - & 3-.* & '- " ( (*'" "& '"# "+, $ ( 5 ,.(*( ( "2/" & ' ,

($ %'" "1 (*" 1 ()2,"'-% $(#" +- * '"# * +)"+ '" )*"% )(& * '" +- " 1 & # ( * 4 + , $(3 , # ,-& * +)"+ '" +- " %($ %'" "1 (*" ' , *",(*"#" (+(. " ,(!"# %" + )( ( * ' # . & 1. '"5'( ' 4 ( * ," 4"' "* 5 - * "#" 4 +( (& "& ," ,*" .*+, )* % + 5$"! %"+,"4 - (#.( " + % + " 1 )($* #"' '" . ."2 +$ )(+% '"$ ) , # * # "1 (*'" +"+, & 1 )($* #"'+$ )(+% '"$ $(& "'(. ' )*()(* "(' %'( . 4"'+$" 11 , $ +- * 2 '" (."' " " 0 5 '" )* $(#"& 4 + ' 4" 5 ,"*" .*+, %"+,"4 # * ,"& ()2,"' & (#.( "'" (.( )-, $ $( +&( ' )(& '%" ' & %($ %'"! "1 (*

6 U Se~wu repa se osladila ratarima 6 Irig poma`e malim vo}arima besplatnim sadnicama

IzBORI 2012. IN TER VjU: DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a

Ko a li ci ja ~e ka po sti zbor nog „|u ve gi ju” str. 3

TEMA „DNEVNIKA”: MO@E LI SE PREDVIDETI POBEDNIK OVIH IZBORA

Gra|ani (ne) haju za obe}awa str. 2

Novi Sad 8 Trgovci spremaju papreno prvomajsko ro{tiqawe

Dru{tvo 13 Uredbom Vlade o za{titi Okaw bare nezadovoqni i ratari i lovci

Crna 15 Mladi} u Ba~koj Palanci pre`iveo skok sa {estog sprata 15 Svi proizvo|a~i skanka u Vojvodini osim jednog priznali krivicu

Foto: F. Baki}

U prazni~nom dvobroju „Dnevnika”, koji izlazi u po ne de qak, 30. apri la, pred ~itaocima }e se na}i dodatak na{eg lista o predstoje}im izborima, raspisanim za 6. maj. U „Vodi~u za gla sa we” predstavqamo kandidate i izborne liste.

NOVOSADSKI TAK SI STI PRE DA LI OPO ME NU PRED TU @BU I TVR DE

NASLOVI

Na taks im et ru gub it ak tri mil io n a evra

str. 9

PRVA RESTITUCIJA U NOVOM SADU

Vra }e na imo vi na Je vrej skoj op {ti ni

str. 9

U SRBIJI 4.500 BOLESNIKA NA DIJALIZI

MANIFESTACIJA CELOG VIKENDA

Pre sa |i va we or ga na pra vo re {e we str. 13 Foto: R. Hayi}

Danas re ka qu di na Fru {ko gor skom ma ra to nu str. 7

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 29 °S SPORT

n VO[A GOSTUJE U SMEDEREVU

str. 16 – 21

n PARTIZAN DANAS S CEDEVITOM

n TURNIR VI[E OD HIQADU DECE

POLiTikA

subota28.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ta di}: Za na ta li tet svim sred stvi ma Kandidat za predsednika Srbije Boris Tadi} rekao je da je u Srbiji potrebno podizati natalitet svim mogu}im sredstvima, nekada inventivnim akcijama gradske uprave, ali i raznim merama pomo}i majkama i porodiqama tokom odsustva radi podizawa dece. U tom smislu, on je rekao da je najboqa socijalna politika i

politika ra|awa u stvari politika razvoja zemqe, {to podrazumeva dovo|ewe investitora i otvarawe novih radnih mesta. Tadi} je, posetom op{toj privatnoj bolnici „Sava surxeri” ~estitao javnoj upravi Ni{a na uspe{noj akciji „Trudno}om do posla” i pozvao poslodavce da podsti~u `ene na to da ostvare materinstvo.

Jo va no vi}: Ne mo è mo sa sva kim Kandidat za predsednika Srbije i lider Koalicije „Preokret” êdomir Jovanovi} izjavio je ju~e da ta koalicija èli da sara|uje sa svima koji s wom dele istine, ali da ne moè sa svakim da deli vlast. – Vi{e ne dolazi u obzir da mi budemo oni koji }e ne{to korigovati, mi moramo da kr~imo put. Danas je Beograd boqi od Republike, ne zato {to su boqa beogradska Demokratska stranka, socijalisti i URS; isti su u Beogradu i Republici, jednako tumaraju, jo{ su i gori u Beogradu prema Beogra|anima nego prema bilo kome drugom – rekao je Jovanovi}.

Ta ba ko vi}: Pro tiv mi ta i ko rup ci je Kandidatkiwa za premijera Koalicije „Pokrenimo Srbiju” Jorgovanka Tabakovi} poru~ila je da }e ta opcija, ukoliko osvoji vlast, uvesti sivu ekonomiju u regularne tokove i beskompromisno se boriti protiv mita i korupcije na svim nivoima vlasti, ali i da su joj doma}i privrednici u odnosu na strane investitore va`niji. – Doma}i privrednici su najva`niji i wima treba posve}ivati pa`wu. Vi ste oni koji su tu sva-

kog dana, vi mesite hleb koji treba da jedemo zajedno, a na{a je obaveza da obezbedimo da imate bra{no, gde da spremate hleb i gde da ga prodate i ko da ga kupi – poru~ila je Jorgovanka Tabakovi} na skupu privrednika u Centru „Sava”. Ona je, predstavqaju}i ekonomski program te koalicije, rekla da je va`no da se privreda oslawa na sopstvene snage i da je to novina koju nudi i na koju se oslawa ekonomski model napredwaka.

De ja no vi}: Za eko nom sku re vo lu ci ju Potpredsednica SPS-a Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je u Kur{umliji da je sigurna u to da }e lista SPS–PUPS–JS-a, predvo|ena Ivicom Da~i}em, na predstoje}im izborima odneti pobedu na svim nivoima. – Ivica Da~i} je svojim radom i rezultatima u Vladi pokazao ko je – rekla je Slavoca \uki}-Dejanovi} na predizbornom skupu liste SPS–PUPS–JS-a u Kur{umliji, istakav{i da }e SPS nastaviti istrajno borbu protiv korupcije i kriminala. Ona je naglasila da Koalicija SPS–PUPS–JS-a nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da }e uvek {tititi, podr`avati i pomagati Srbe na Kosmetu. – Bez ekonomske revolucije ne}emo mo}i da `ivimo boqe – rekla je potpredsednica SPS-a, i dodala da o penzionerima niko ne bi vodio ra~una da SPS nije u Vladi.

Or ban: Ma |a ri da iza |u na iz bo re Premijer Ma|arske Viktor Orban, koji je u jednodnevnoj poseti SVM-u, obi{ao je vi{e mesta u Vojvodini i pozvao ma|arsku mawinu da glasa na izborima 6. maja. Orban je do{ao na poziv SVM-a da u~estvuje u predizbornoj kampawi te stranke. – Mi znamo da glasawe nije samo politi~ka odluka ve} i odluka o na{em opstanku i pitawe na{e organizovanosti – rekao je on. Orban je istakao da je posebno zna~ajan uspeh politi~kih pred-

stavnika Ma|ara u Vojvodini na izborima. Rekao je da }e on, ako ta opcija u Srbiji bude sna`na, biti, kao predstavnik mati~ne dr`ave Ma|ara, u boqoj situaciji kada se iz Budimpe{te bude zalagao za Ma|are u Vojvodini. On je otvorio sportski teren u Hajdukovu i renovirano krilo Doma u~enika u Subotici u koje su Vlada Ma|arske i Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine ulo`ili oko pola miliona evra. S. I.

„Eko no mist”: „Ve li ki pra sak” u Sr bi ji U nedequ, 6. maja, Francuzi biraju predsednika, u Gr~koj i Jermeniji bira se parlament, dok je u Srbiji „veliki prasak” – jer se, uz predsedni~ke i parlamentarne, odr`avaju i lokalni i pokrajinski izbori, pi{e magazin „Ekonomist”, uz ocenu da je ishod tih izbora nepredvidiv, ali da novu vladu u svakom slu~aju ~ekaju te{ka vremena. Navode}i da po predizbornim anketama predsedni~ki kandidati Demokratske stranke Boris Tadi} i Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} imaju gotovo podjednake {anse, britanski list dodaje da }e na ishod drugog kruga uticati rezultat parlamentarnih izbora. Tadi} se predstavqa kao proveropski i proreformski politi~ar, ali deluje umorno, a privreda je u {kripcu. Po jednom istra`ivawu, 80 odsto gra|ana Srbije je nezadovoqno i quto, 77 odsto se ose}a bespomo}no i beznade`no, a 60 odsto je u depresiji, navodi „Ekonomist” u dana{wem broju. Nedeqnik dodaje da su, prema

anketama, napredwaci ispred demokrata, ali da DS ima boqe izglede da prona|e koalicione partnere i da }e kqu~nu ulogu verovatno odigrati Ivica Da~i}, lider Socijalisti~ke partije Srbije, koja sa svojim koalicionim partnerima ima podr{ku 11,8 odsto bira~a. „Ekonomist” navodi da }e Da~i} verovatno ostati uz DS, ali bi mogao odlu~iti i da promeni stranu ako mu napredwaci daju boqu ponudu, na primer premijersko mesto. Uz ocenu da novu vladu, kakva god bila, ~ekaju te{ka vremena jer je nezaposlenost 24 odsto, oko 40 odsto proizvodwe je u sferi crne ekonomije, dok je u februaru, zbog ~iwenice da mnogi zaposleni ne dobijaju plate, vi{e gra|ana Srbije dobilo penzije nego plate, „Ekonomist” dodaje da strane kompanije ipak i daqe ula`u u Srbiju. Srpske vlasti su odustale od poku{aja da organizuju lokalne izbore na Kosovu, iako bi se oni mogli odr`ati u dve op{tine pod srpskom kontrolom.

T E M A „ D N E V N I K A ” : MO@E LI SE PREDVIDETI POBEDNIK OVIH IZBORA

Gra |a ni (ne) ha ju za obe }a wa Ostala je jo{ jedna sedmica do |ur|evdanski izbora, a pobednik na izborima ni pored svih analiza i istra`ivawa javnog mwewa – jo{ uvek se ne mo`e prevdideti. Da li je situ a ci ja ipak ne {to ja sni ja, ili je neizvesnost jo{ ve}a? Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} ima utisak da je neizvesnost mnogo ve}a nego {to je bila na po~etku. – Ovi izbori su mo`da najneizvesniji od svih koji su se do sada odigravali, iz prostog razloga {to imamo dva nivoa u kojima se doga|a izborni proces – podvla~i Stankovi}. – Jedan je onaj u medijima, gde imate intenzivnu i dinami~nu politi~ku kampawu, rat imixa izme|u vlasti i opozicije, a s druge strane, potpunu nepoznanicu kako se politi~ki artikuli{e ova te{ka socijalna i ekonomska kriza u svesti gra|ana. Jer, gra|ani prili~no ravnodu{no reaguju na politi~ke poruke, a ne zna se u kojem pravcu oni politi~ki rasu|uju. Iako je kampawa u me di ji ma sve in ten ziv ni ja, ipak se kre}e u domenu predvidqivih politi~kih poruka, a iz o sta ju pra ve po le mi~ ke varnice, neka direktna su~eqavawa glavnih qudi u izbornoj trci pa je veoma te{ko do-

}i do nekog bli`eg odgovora na pitawe ko je u ovom trenutku favorit, a ko ne. Ako bi se posmatrao stvarni `ivot, duboka i realna kriza – blaga prednost onome u opoziciji.

Dejan Vuk Stankovi} napomiwe da to zavisi od izbornog rezultata. – Neka predvi|awa istra`iva~a javnog mwewa govore u tom pravcu, ali to je samo hi-

No, ako bismo posmatrali kako se politika artikuli{e u medijima, ~ini mi se da u ovom tre nut ku vlast ima bla gu prednost. Koji }e od ta dva aspekta prevagnuti 6. maja – Srbija u medijima, ili ona koja ìvi stvarni ìvot – ne bih mogao da kaèm. Na pitawe koliko su realne spekulacije o tome bi SPS opet mogao biti stranka koja }e od lu ~i ti sud bi nu vla de,

poteza. No ta hipoteza ima {ansu da se obistini i ne bi trebalo nikoga da ~udi ako se tako ne{to desi. Postoji ve}i stepen distance prema Da~i}u u redovima opozicije nego u odnosu na vlast i ako bismo re al no sa gle da va li stva ri, Da~i} je u ovom trenutku bli`i koaliciji s DS-om. Vojislav Ko{tunica, koji je }e sigurno biti u nekoj kombinaciji za formirawe vlade, rekao je da ne vidi razliku izme|u DS-a i SPS-a, a napredwaci ne spomiwu Da~i}a kao neku vrstu rezervnog partnera. Postoji velika verovatno}a da }e Da~i}evi glasovi u parlamentu u zna~ajnoj meri uticati na kreirawe vlade, sigurno je da }e Da~i} razgovarati i s jednom i s drugom koalicijom, ali je tako|e jasno da izme|u wega i SNS-a i DSS-a postoji ve}a distanca nego u odnosu na DS – zakqu~uje Stankovi} Povodom dilemeo tome da li bi se mogao dogoditi scena-

SNS i URS? Na molbu da prokomentari{e mogu}nost postizborne koalicije SNS-a i URS-a, Stankovi} ocewuje da je „na osnovu dosada{we istorije te dve politi~ke stranke i na osnovu stavova koje zastupaju, ta koalicija gotovo nezamisliva“. – Ali u Srbiji postoji pravilo koje kaè „nikad ne reci nikad“, da svako sa svakim moè. Samim tim, po{to ìvite u zemqi u kojoj su najneverovatnije koalicije vrlo mogu}e, ne mogu decidirno ni to da iskqu~im, iako mi izgleda malo verovatno. Uostalom, nije ni izvesno da }e URS pre}i cenzus, a i ako ga pre|e, ~ini mi se da }e, uprkos svim distancama koje postoje izme|u wih i koalicije oko DS-a, ipak prvi partner za razgovore biti DS, a ne napredwaci.

rio da na kraju Ivica Da~i} bude premijer Srbije, na{ sagovornik podvla~i da „sve zavisi od toga kakva }e se polit~ika pogodba napraviti izme|u wega i potencijalnih partnera. – Napredwaci su objavili da ne èle da budu u vladi u kojoj najja~a stranka ne}e imati premijera. Dakle, ukoliko oni budu najja~a stranka, ako budu u prilici da formiraju vladu, mislim da }e ultimativno traìti mesto premijera. I to je jedan od razloga zbog ~ega nije izvesno da }e Da~i} s wima lako sklopiti dogovor. S druge strane, DS nije istakao ~oveka koji bi trebalo da bude premijer i ve} sama ta ~iwenica ostavqa odre|eni prostor za pregovore o mestu predsednika vlade i, na neki na~in, daje DS-u ve}i manevarski prostor za komotniju poziciju u pregovorima. Me|utim, ako govorimo o SPS-u i we go vom bu du }em u~e{}u u vladi, ve}a enigma od toga koliko }e ministara imati je karakter politike te budu}e vlade u kojoj bi oni bili ~lanovi. Jer SPS je, recimo, prili~no nesklon novom aran`manu s MMF-om, ima odre|ene politi~ke i socijalno-ekonomske zahteve koji ne idu s reformama u javnim finansijama, a ne odobrava ni sve promene u dràvnoj politici koje su uslov za brè evropske integracije. Stoga mislim da }e glavna tema i isku{ewe wihovih razgovora s DS-om biti dogovor o nekim programskim na~elima budu}e vlade jer SPS je, kako se kampawa zahuktavala, izneo vi{e stavova za koje sumwam da su prihvatqivi strankama koje ~ine evroatlantski blok – obja{wava Stankovi}. S. Stankovi}

ISTRA@IVAWE

IRI: Ta di} u pred no sti nad Ni ko li }em Predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi ìvot„ Boris Tadi} vodi ispred kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a za jedan procenat, pokazalo je istraìvawe Me|unarodnog republikanskog instituta (IRI). Istraìvawe, koje je predstavqeno politi~kim strankama, sprovedeno je 23. i 24. aprila na uzorku od 1.400 ispitanika.

Po rezultatima, Tadi} ima podr{ku 26,7 odsto, a Nikoli} 25,7 odsto anketiranih. Od po~etka aprila, kada je Tadi} imao tri odsto prednosti nad Nikoli}em, obojica su zabele`ila blagi pad podr{ke. Za Tadi}em i Nikoli}em, po istra`ivawu, sledi predsedni~ki kandidat Ujediwenih regiona Srbije Zoran Stankovi} s 12,7 odsto podr{ke i kandidat Socijalisti~ke partije Srbije Ivica

Da~i}, za koga bi glasalo 10,3 odsto bira~a. Stankovi} je u odnosu na istra`ivawe sprovedeno 8. i 9. aprila pove}ao podr{ku 7,7 posto, a Da~i}ev rejting je u istom periodu opao 2,7 odsto. Za kandidata DSS-a Vojislava Ko{tunicu sada bi glasalo sedam odsto bira~a, a za kandidata „Preokreta„ ^edomira Jovanovi}a 6,4 odsto. Kandidat Pokreta „Dveri„ Vladan Gli{i} ima podr{ku 3,2

TVIT CRTICA

Ko se me {a u na {e stva ri

Os talo j oj od babe

Vest da premijer Ma|arske Viktor Orban dolazi u Srbiju da podrì SVM lider LSV-a Nenad ânak je prokomentarisao: „Ako ovo nije me{awe u unutra{we stvari suverene dràve, ne znam {ta jeste„. ânkovi fanovi imali su ipak neke dileme, pa i pore|ewe – zar nije ista situacija kada Tadi} ode u RS, kao i da su 2007. su na konvenciji DS-s bili premijeri Makedonije i Bugarske, kao i biv{i kancelar Nema~ke, a ove godine i Dodik? „Nisam advokat DS-a. Ali, DS nije nacionalna stranka Makedonaca, Bugara ili Nemaca„, naveo je ânak.

Diva turbofolka Jelena Karleu{a ima vi{e talenata. Ne samo da je ro|ena za pesmu i igru ve} ima i natprirodne mo}i pa je nekim svojim fanovima na „Tviteru„ tuma~ila snove. Kada joj je jedna obo`avateqka ispri~ala svoj san. popularna JK je odmah reagovala – „Ne vaqa. Bistra voda su suze, plivawe zna~i da si veoma zabrinuta i da te je ne{to opteretilo. Ukratko – unutra{wa teskoba“. Na pitawe odakle joj ve{tina tuma~ewa snova, Karleu{a ka`e: „Ostalo mi od babe... i wenog sveznaju}eg ’Sanovnika’, koji nikad nije omanuo”. Jelena Karleu{a je svojevremeno bila fan LDP-a, ali uo~i ovih izbora se politi~ki nije izja{wavala. Nije poznato da li se neko od lidera stranaka koje u~estvuju na izborima obratio JK da im, prema snovima, prorekne da li (ne) }e biti na vlasti. S. St.

[ ta bi? Savetnica za medije PSS-a Blagica Kosti} prime}uje: „Marketin{ke agencije uze{e silne pare strankama da ih dovedu na vlast po oprobanim {ablonima. Ne shvataju da {abloni kod Srba ne rade...„ Biv{a poslanica ima jo{ pitawa. „[ta bi s onih 70 afera koje je otvorila Verica Bara}? Nestale su zajedno s wom ili }e se neko wima baviti???“, interesuje Blagicu Kosti}.

odsto bira~a, a kandidatkiwa Srpske radikalne stranke Jadranka [e{eq podr{ku 3,1 odsto. Za Zorana Dragi{i}a iz Pokreta radnika i seqaka glasalo bi 1,8 odsto, a za muftiju Muamera Zukorli}a 1,2 odsto bira~a, pokazalo je istra`ivawe IRI-ja. Dve tre}ine anketiranih, odnosno 66,8 odsto, reklo je u istra`ivawu da }e sigurno glasati na predsedni~kim izborima.

c m y

politika

dnevnik

subota28.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. IN T ER V JU: DRA GAN MAR KO VI] PAL MA, LI DER JS-a

Ko a li ci ja ~e ka po sti zbor nog „|u ve gi ju“ – Nikome se mi nismo obe}ali i ne razmi{qamo sad o postizbornoj koaliciji jer o tome odlu~uju gra|ani 6. maja – po ru~uje li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, koji u razgovoru za „Dnevnik“ isti~e da Koalicija SPS–PUPS–JS o~ekuje veliki broj glasova na izborima 6. maja na teritoriji cele Srbije, pa time i Vojvodini.  Otkud ste sigurni za veliku podr{ku bira~a u Vojvodini? – Imali smo ve} polo`eni kolokvijum u Pokrajini, gde je na{a ko ali ci ja na varednim lokalnim izborima dobila duplo vi{e glasova nego na redovnim. U ostalim delovima Srbije tako|e o~ekujemo dobar rezultat, odnosno da }emo imati vi{e od 50 republi~kih poslanika u novom sazivu Republi~ke skup{tine. Bez nas ne}e mo}i da se napravi Vlada Srbije.  Kalkuli{e li se o tome s kim }ete u postizbornu koaliciju, ili je to ve} odlu~eno, ili je mo`da prepu{teno izbornim procentima? – Ne razmi{qamo sad o postizbornoj koaliciji jer o tome odlu~uju gra|ani 6. maja. Sa~eka}emo da vidimo koliko }e ko glasova dobiti pa }emo posle toga odlu~iti s kim }emo da napravimo koaliciju, ali se nikome nismo obe}ali. Mogu da garantujem da neki koji su bili u Vladi ne}e ponovo biti s nama, neki ministri tako|e. Po-

znato vam je da sam rekao pre rekonstrukcije za va{ list da dva ministra iz Vlade treba da

– Ni{ta ne ra~unamo, nikom se nismo obe}ali.  ^ini li vam se da je ovo naj~udnija iz bor na kam pa wa do sada? – Sve su sli~ne, s poznatim elementima me|usobnih napada politi~kih partija, {to nije dobro. Vi{e sam za to da nudimo programe, a ne da blatimo jedni druge. Me|utim, to je srpska izborna tradicija i svako neka pri~a ono {to smatra da je dobro za wega, a gra|ani su ti koji }e da odlu~e o tome {to im se servira i

Trak tor ~e tom pro tiv de ma go gi je – Vra}ali smo se s konvencije u Zrewaninu i kod mosta na Tisi bila je blokada traktora. Iza{ao sam i svi poqoprivrednici su me pozdravili, rekav{i: Hvala vam {to se borite za poqoprivredu, da se ne uvozi roba koju proizvodimo u Srbiji, da nam se ispla}uju subvencije po hektaru, sve vam verujemo, ali ako nas ubedite u to da znate da vozite traktor i da niste politi~ar demagog, pusti}emo vas. Pitam koji je to traktor, u|em u wega, upalim i pro|em blokadu, a iza mene ostala dva kilometara duga kolona, u kojoj je bio i Du {an Ba ja to vi} i PUPS. Wih su zadràli, mene pustili. Nai{ao sam i na drugu blokadu, i tu su pustili samo mene. Eto vam ekskluzivna vest za „Dnevnik“ – kaè Palma. se smene, a smewena su tri. Tako da }emo napraviti vladu koja }e ne{to da uradi za Srbiju.  Pomiwete deo Vlade, {to zna~i da ostaje glavni i stoèr, odnosno da ra~unate na koaliciju s demokratama?

~iji je program najboqi. Po meni, previ{e je prqave kampawe.  [ta vam najvi{e smeta u woj? – Spotovi, a posebno oni koji su fotomonta`a, u smislu da su sada svi otvarali neke fabrike po Srbiji, a deset puta

vi{e fabrika je zatvoreno nego {to je otvoreno.  Da li ste videli da je iko poslu{ao va{u poruku da je potrebno zabraniti da se u kampawi politi~ari pojavquju po bolnicama i {talama? – Kada smo kod {tala, moram da vam kaèm da sam hteo da obi|em jednu-dve farme u centralnoj Srbiji, ali nisam mogao jer su sve krave i farme zauzete. Samo {to oni ne znaju da krave ne glasaju. Uko li ko Ko a li ci ja  SPS–PUPS–JS osvoji glasova koliko najavqujete, koja }e biti va{a prva poruka bira~ima? – Te poruke {aqemo sada, a ne da se prvo izaberemo, a onda da ih upu}ujemo. Prva je borba protiv bele kuge: kada se rodi dete, da porodica dobije 1.200 evra, socijalna pravda: da ne sme niko da ìvi bez osnovnih stvari potrebnih za ìvot porodice, nova radna mesta. To smo pokazali u op{tinama i gradovima gde su nas gra|ani izabrali, a ta obe}awa dajemo i sad u kampawi. Za nas su svi gra|ani Srbije isti, posebno u Vojvodini, ne delimo ih po nacionalnoj pripadnosti i zato o~ekujemo veliki broj glasova.  Da li su vas iznenadila hap{ewa koja su se desila u ovoj kampawi? – Ni{ta u Srbiji ne moè da nas iznenadi. Bilo bi dobro, ako su ne{to uradili, i da se budu osu|eni. Imamo lo{e iskustvo da 80 odsto onih koje osude politi~ari, kasnije budu oslobo|eni. Dra gan Mi li vo je vi}

priâonica „ako mislite da je Bawaluka za mene zabraweni grad zbog razlika koje postoje u konceptima izme|u mene i Dodika, to je za mene potpuno neprihvatqiva teza”, êdomir Jovanovi} (LDp). *** „predlog Srpske napredne stranke da se izmeni Zakon o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delima, tako {to }e se tek po pravnosna`nosti presude oduzimati imovina kriminalcima, ohrabruje potencijalne kriminalce jer im omogu}ava da otu|e imovinu koju su stekli na nezakonit na~in”, Saop{tewe DS-a. *** „ovako, oni (DS) su pokazali da je za wih najboqa ideja kad vam veù ruke u ringu, a onda vas udaraju i rukama i nogama koliko god mogu jer kad uloìte 4,5 miliona evra samo u prqavu kampawu protiv jedne stranke, kao {to su oni uloìli protiv na{e, onda vam je jasno da nikada fer borbu nisu ni èleli„, Aleksandar Vu~i} (SnS). *** „Srbija je danas pod ve}om okupacijom nego 1941. godine„,Zoran Dragi{i} (prS). *** „imate qude iz SnS-a koji odu u Berlin, plate agenciju da im organizuje razgovor s qudima iz ‘Erbasa’, koji obave u kafi}u, ali ne kaù o ~emu su razgovarali. Da li o tome kako da odloìmo pla}awe duga ‘Erbasu’ od 600 miliona dolara, koji je 1998. godine napravila vlada u kojoj su bili Vu~i} i nikoli}?„, Borko Stefanovi} (DS). *** „Spoji}emo sva postoje}a preduze}a u jedno. ima}emo jedan upravni odbor umesto 15 i samo jednog direktora umesto wih 15. ovakav pristup je revolucionaran za grad Kragujevac i omogu}i}e gra|anima jeftiniji ìvot”, Radomir Nikoli} (SnS). *** „Jedino smo mi levi~ari, i jedini socijalista kandidat za predsednika republike sam ja, a to zna~i da sam jedini na strani onih kojima je potrebna socijalna pravda”, Ivica Da~i} (SpS). *** „Bira~i SpS-a nisu bili prevareni posle pro{lih izbora s obzirom na to da su formirali vladu s demokratama jer su prvo pregovarali s onim drugima, a po{to oni nisu hteli s nama, dogovorili smo se s DSom„, Du{an Bajatovi} (SpS). *** „Doma}i privrednici su najva`niji i wima treba posve}ivati pa`wu. Vi ste oni koji su tu svakog dana, vi mesite hleb koji treba da jedemo zajedno, a na{a je obaveza da obezbedimo da imate bra{no, gde da spremate hleb i gde da ga prodate i ko da ga kupi„, Jorgovanka Tabakovi} (SnS). *** „Mi (Srbija - prim. aut.) pre podne varamo Moskvu, a posle podne Brisel i Va{ington”, êdomir Jovanovi} (LDp). priredio: P. Klai}

ekonomija

subota28.april2012.

SVAKE GODINE INVESTITORI ULO@E 286 EVRA PO STANOVNIKU

Pro }er da li smo 17 mi li jar di evra

U Srbiju je, u proteklih 10 godina, od 2001. do 2011. godine investirano ukupno 17 milijardi evra stranih direktnih investicija, od ~ega su neto investicije 15,1 milijardu evra. Ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} ka`e je da je Srbija pro{le godine sa investicijama od 2,2 milijarde evra bila lider u regionu, a da se taj nivo priliva stranih investicija o~ekuje i u 2012 godini. Kako je ]iri} naglasio, u periodu od 2001. do 2008. godine, najvi{e novca je stizalo od privatiza-

[to se ti~e stranih direktnih investicija biv{ih socijalisti~ki zemaqa, one su bile zanemarqive i uglavnom vezane za sporne slu~ajeve, sve dok ruski Gasprom nije kupio NIS krajem 2008. godine. Strane direktne investicije su prose~no svake godine iznosile oko 286 evra po stanovniku. Kako je istaknuto, iznos ukupnih investicija nije bio dovoqan za oporavak privrede posebno industrije, jer je vi{e od tre}ine ili oko 5,2 milijarde evra u proteklih deset godina bilo usmereno u sektore

dnevnik

ZREWANINSKA KOZMETI^KA FIRMA OD JU^E NE POSTOJI

Ban krot „Luk so la” po sle 128 go di na ra da Po{to niko nije podneo plan reorganizacije, u zrewaninskoj hemijskoj industriji “Luksol” u ste~aju progla{en je bankrot, {to zna~i da predstoji rasprodaja fabri~ke imovine, ~ija }e vrednost tek biti utvr|ena, da bi se namirili dugovi poveriocima. Ste~ajni upravnik “Luksola” Mi lan Ni }e tin je, na ro~i{tu u Privrednom sudu u Zrewaninu, predo~io da su poverioci prijavili potraìvawa od 326 miliona dinara. Ali, priznato je pribli`no 280 miliona dinara jer su za wih na|eni dokazi u fabri~koj dokumentaciji. Ostala potraìvawa, pojasnio je Ni}etin, poverioci }e morati da dokaù u posebnim parnicama. Me|u poveriocima, ~ija potraìvawa ste~ajni upravnik nije priznao, je i Fabrika lekova “Jugoremedija”, ina~e ve}inski vlasnik “Luksola” sa 74,8 odsto akcija. Ina~e, osim “Jugoremedije”, na spi-

sku pet najve}ih takozvanih neobezbe|enih poverilaca fabrike koja se bavila izradom sredstava za li~nu higijenu, su i Razvojna banka Vojvodine, Poreska uprava Zrewanin, beogradska firma “Multi BG“ i kragujeva~ki “Orion“. Ste~ajni postupak u zrewaninskoj kozmeti~koj ku}i, s tradicijom dugom 128 godina, otvoren je krajem pro{le godine. Tada je saop-

{teno da fabrika svoje obaveze ne mo`e uredno da izmiruje jo{ od 29. novembra 2010. godine. Bez obzira na to {to je formalno ispuwavao sve uslove za otvarawe ste~ajnog postupka, Privredni sud nije mogao da donese takvo re{ewe dok “Luksol“, kao formalni predlaga~ ste~aja, nije obezbedio 850.000 dinara, kao predujam za pla}awe neminovnih tro{kova ste~aja. Kada je i to

u~iweno, a to je uradila beogradska firma “Multi BG“, ~iji je vlasnik i direktor Ra man Idri zi, ste~aj je otvoren. Poslovne neda}e du`e su potresale “Luksol”. Predstavnici ve}inskog vlasnika, fabrike “Jugoremedija”, koja tako|e u ovom trenutku slabo stoji jer je proizvodwa obustavqena a radnici upu}eni na prinudni odmor, nisu uspevali da na|u re{ewe za nagomilane probleme. Pri~alo se o dolasku inostranog strate{kog partnera, govorilo se da su pregovori, navodno, u toku, mada se naposletku pokazalo da od toga ne}e biti ni{ta. Vi{e od stotinu radnika svojevremeno je poslato na pla}eno odsustvo, proizvodwa je obustavqena, a u fabrici nije bilo ni struje. Posle uvo|ewa ste~aja radnici su ostali bez posla, a sada je vi{e nego jasno da se u fabriku ne}e vratiti. @. Balaban

POSLOVAWE „AZOTARE” POD LUPOM JAVNOSTI

Ba ja to vi}: Ni smo za du ì li fa bri ku Direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} izjavio je ju~e, povodom hap{ewa osumwi~enih zbog malverzacija u pan~eva~koj „Azotari”, da je ta fabrika poslovala transparentno i javno nakon privatizacije i da ne}e dozvoliti da se „stave u isti ko{„ oni koji su upropastili fabriku i oni koji su doveli do toga da ona ima budu}nost. Bajatovi} je negirao pojedine napise u medijima, da je to preduze}e u ve}im gubicima, nego {to je bilo nakon raskida privatizacije i naglasio da je namerno zakazao konferenciju za cija koji se koristio za finansiranerazmewivih dobara kao {to su we javne potro{we, a ne razvojnih trgovina, finansije, telekomuniprojekata. Od 2008. godine, invekacije. sticije su uglavnom usmerene u izPotpredsednik ameri~ke Privozno orijentisanu proizvodwu, vredne komore u Srbiji Zo ran Pe kojoj je ciq privredni rast i otvatro vi} rekao je da je dodeqivawe rawe novih radnih mesta, rekao je Srbiji statusa kandidata za ~lanministar na promociji edicije o stvo u EU dobar signal za strane stranim investicijama u Srbiji. investitore, ali da treba raditi ]iri} je naglasio da je Srbija na unapre|ewu poslovnog ambijendosta uradila na unapre|ewu inveta i o~uvawu makroekonomske stasticione klime, ali jo{ dosta trebilnosti. Petrovi} je dodao da je ba da se u~ini, kao dosta ura|eno, ali {to je pojednostane i dovoqno tako da Naj vi {e nov ca vqivawe procedura treba sprovesti i smawewe poreza na strukturne reforsti za lo je kroz rad. On je rekao da i pri va ti za ci ju, ali me, nastaviti arannaredna vlada treba sa Me|unarodse on ko ri stio za `man da zadrì postoje}i nim monetarnim fi n an s i r a w e jav n e sistem podsticawa fondom, doneti zapo tro {we, za investitore, a da kon o radnim odnosije me|u glavnim predma, {to se o~ekuje od a ne raz voj nih nostima Srbije kao nove vlade. pro je ka ta investicione destiEdicije ‘’Strane nacije kvalifikovadirektne investicina i kvalitetna, a ne jeftina radna je u Srbiji od 2001. do 2011’’ pored snaga. detaqnih podataka o stranih invePrema podacima edicije sticijama po delatnostima, grana‘’Strane direktne investicije u ma i grupacijama, sadrì sve inSrbiji od 2001. do 2011.’’ koju je obformacije o pravnim i drugim javila Biznis info grupa, od ukupuslovima za strana ulagawa i komnih investicije u Srbiji u tom peparativnim prednostima Srbije, riodu, oko 15 odsto bile su grinzbog ~ega se moè nazvati vodi~em fild investicije, dok se ostatak za sada{we i budu}e investitore. odnosi na privatizaciju. Nema~ka Urednik Edicije je Bi qa na je na prvom mestu sa oko 1,5 miliSte pa no vi} direktorka Biznis jardu evra investcija, ako se izuzme info grupe, a autor analiza je Ile kupovina doma}ih operatera moKo va ~e vi}, glavni i odgovorni bilne telefonije od strane norveurednik ~asopisa Pregled-Repu{kog Telenora i autrijskog Vipa. blika Srbija. E. D.

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,6210

111,8582

114,4309

109,2855

Australija

dolar

86,1395

87,8974

89,9190

85,8758

Kanada

dolar

84,2590

85,9786

87,9561

84,0011

Danska

kruna

14,7338

15,0345

15,3803

14,6887

Norve{ka

kruna

14,4481

14,7430

15,0821

14,4039

[vedska

kruna

12,3325

12,5842

12,8736

12,2948

[vajcarska

franak

91,1989

93,0601

95,2005

90,9197

V. Britanija

funta

134,4219

137,1652

140,3200

134,0104

SAD

dolar

83,1470

84,8439

86,7953

82,8925

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 4. 2012. godine

ju}i poslovnim aran`manima koje je imala, stvorila situaciju da danas posluje sa profitom. On je naglasio da je „Azotara” od po~etka ove godine zabele`ila pozitivan rezultat od oko 80 miliona dinara i da je ve} sada sposobna da u|e u tr`i{nu utakmicu. Bajatovi} je najavio da }e „Srbijagas”, ~im se formira nova vlada, istupiti sa zahtevom da se odobri pregovara~ki postupak, sa potencijalnim strate{kim investitorom, koji mora da bude iz iste bran{e, kao „Azotara”.

Pi va ra in ve sti ra u pre ~i sta~ U Apatinu je ju~e potpisan jedan od najzna~ajnijih ugovora u istoriji grada, o kupovini zemqi{ta za izgradwu nove fabrike za preradu otpadnih voda, ~ime je ozvani~en po~etak izgradwe te fabrike. Ugovor o investiciji vrednoj {est miliona evra potpisali su @i vo rad Smi qa ni}, predsednik op{tine i Ili ja [et ka, direktor Apatinske pivare, ~ime je zapo~ela realizacija jednog od najve}ih ekolo{kih projekata u Srbiji i regionu. Smiqani} je istakao da }e pored {est miliona evra u koji }e biti ulo`eni u fabriku za preradu otpadnih voda Apatinske pivare u prate}u infrastrukturu biti investirano jo{ oko 20 miliona evra. [etka je izjavio da se ovim ostvaruju evropski ekolo{ki standardi na planu pre~i{}avawa otpadnih voda, kao i da je ova investicija nastavak uspe{ne saradwe Pivare i apatinske op{tine. Apatinska pivara do sada je ulo`ila vi{e 16 miliona evra u razli~ite lokalne projekte u op{tini Apatin.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradwa, BG

20,05

467

1.097.917

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

13,30

1.133

143.845

Lasta, Beograd

10,87

255

5.355

6,87

1.400

217.000

6,25 Promena %

1.700 Cena

8.500 Promet

Institut za strane jezike, BG

-11,67

10.600

106.000

Albus, Novi Sad

-11,02

210

Filip Moris, Ni{

-6,90

Soja protein, Be~ej

Vaqaonica bakra, Sevojno

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

{tampu u fabrici, sa `eqom da poka`e da je rad menaxmenta javan i da se ne boji pritisaka koji su usmereni ka wima. „Ovo se pretvara u farsu, u kojoj su u istom ko{u lopovi i oni koji su fabriku unapredili”, rekao je Bajatovi} na konferenciji za novinare u toj fabrici i naglasio da on istupa javno i odgovorno, ispred poslovodstva „Azotare”. Bajatovi} je rekao da od momenta preuzimawa fabrike, od strane „Srbijagasa” „Azotara” posluje transparentno i javno, a da je zahvaqu-

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (494,96 -0,18) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,06

1.601

60.805

NIS, Novi Sad

-0,76

655

9.246.362

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.645

Imlek, Beograd

1,26

3.045

420.180

Soja protein, Be~ej

-1,68

528

105.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,83

476

1.405.619

37.800

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

450

0,00

810

64.800

Jubmes banka, Beograd

0,04

11.298

-1,68

528

105.500

Agrobanka, Beograd

0,00

901

0,00

-0,83 Promena %

476 Cena

1.405.619 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.665

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

-0,76

655

9.246.362

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.400

651.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.000

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

2.056

248.776

Tigar, Pirot

0,00

499

18.463

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

13,30

1.133

143.845

Veterinarski zavod, Subotica

2,03

302

7.550

Soja protein, Be~ej

-1,68

528

105.500

Svi iznosi su dati u dinarima

NIS-u profit mawi zbog kursa Ne to do bit Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) u pr vom kvar ta lu ove go di ne iz no si 8,4 mi li jar de di na ra, {to je za 15 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, ka zao je ju ~e di rek tor fi nan si ja Alek sej Uru sov. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da su na ova kav re zul tat naj vi {e uti ca li ne ga tiv ni ma kro e ko nom ski uslo vi, ali i kre ta we kur sa di na ra zbog ko ga su ostva ri li gu bi tak od ~e ti ri mi li jar de di na ra. Osim to ga, ka ko je na veo, na ma wi rast ne to do bi ti uti ca la je i so ci jal no ori jen ti sa na po li ti ka kom pa ni je u pro da ji de ri va ta, kao i u~e {}e u dr `av nom pro gra mu

snab de va wa po qo pri vred ni ka sub ven ci o ni sa nim go ri vom. Ka ko je is ta kao Uru sov, EBIT DA (do bit pre od bi ja wa ka ma ta, po re za i amor ti za ci je) za pr vi kvar tal iz no si 15,5 mi li jar di di na ra, {to je dvo stru ko vi {e u od no su na isti po ka za teq pro {le go di ne. On je ob ja sio da je ovo po ve }a we po sle di ca ra sta efi ka sno sti po slo va wa i do ma }e pro iz vod we naf te i ga sa, kao i re a li za ci je iz An go le u iz no su od 1,3 mi li jar de di na ra. Ope ra tiv ni nov ~a ni tok (OFC) je ne ga ti van i iz no si mi nus dve mi li jar de di na ra, od no sno 95 od sto je ni `i od pro {lo go di {weg, ka zao je Uru sov i ob ja snio da je ne ga ti van uti caj imao

rast po tra ì va wa od ve li kih po tro {a ~a, pre sve ga tri mi li jar de od Sr bi ja ga sa i dve mi li jar de di na ra od EPS-a. Pri hod od pro da je je po ve }an za 24 od sto i iz no si 45,6 mi li jar di di na ra, do dao je Uru su ov. Ka da je re~ o obi mu in ve sti ci ja, one iz no se 7,7 mi li jar di di na ra, {to je po ve }a we od 196 od sto, naj vi {e u is tra ì a va wa i pro iz vod wu, ka zao je Uru sov. Pre ma we go vim re ~i ma, uku pan dug pre ma ban ka ma je sve den na 444 mi li o na do la ra, dok je obim pla }e nih po re za i fi skal nih oba ve za oko 15 mi li jar di di na ra. U pr vom kvar ta lu za be le èn je rast pro se~ ne ce ne naf te od 14,9 od sto, a rast ma lo -

pro daj ne ce ne naft nih dri va ta je 15 od sto. Osim to ga, pro met naft nih de ri va ta je sma wen za dva od sto - u ma lo pro da ji je za pa `e no sma we we obi ma od 1,2 od sto, u ve le pro da ji 5,1, dok je iz voz po ve }an za 12,2 od sto, na veo je Uru sov. On je do dao da je u NIS-ovim ra fi ne ri ja ma pre ra |e no 413.000 to na naf te, {to je za 19 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, usled re mon ta u Ra fi ne ri ji naf te Pan ~e vo to kom fer bu a ra i mar ta. Uru sov je na ja vio i da se za vr {e tak re kon struk ci ja Ra fi ne ri je naf te u Pan ~e vu mo `e o~e ki va ti u tre }em kvar ta lu ove go di ne.

NA STA VQE NA SA RAD WA VLA DE VOJ VO DI NE I NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i ge ne ral ni di rek tor Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko ju ~e su pot pi sa li spo ra zum o stra te {koj sa rad wi za ovu go di nu. U od no su na do sa da {we tri go di ne, ko li ko sa rad wa tra je, ima pro me na, ko je bi tre ba lo da do pri ne su ve }em kva li te tu sa rad we, kao i ak tiv nom ukqu ~e wu NIS-a u do me nu za po {qa va wa u Voj vo di ni. – Sa rad wa Vla de Voj vo di ne i NIS-a je iz u zet no do bra, a spo ra zum od ra `a va so ci jal nu i dru {tve nu od go vor nost ove naft ne kom pa ni je – re kao je Paj ti}. – Me |u tim, ovo go di {wi spo ra zum je ko rak da qe jer otva ra vra ta za po {qa va wu 250 mla dih stru~ wa ka u NIS-u. Do po sla }e mla di vi so ko o bra zo va ni stru~ wa ci do }i pre ko jav nog kon kur sa, a po lo vi nu nov ca za wi ho ve pla te obez be di }e Vla da Voj vo di ne i lo kal ne sa mo u pra ve, a dru gu po lo vi nu NIS. Ta ko |e, od ove go di ne va `i }e i no vi prin cip

Fo to: S. [u {we vi}

Part ner stvo za po {qa va mla de stru~ wa ke

ras po de le pa ra u op {ti na ma i gra do vi ma. Na me nu po lo vi ne nov ca }e, kao i do sa da, od re |i va ti op {ti na ili gra do vi sa mo stal no, dok je pre o sta lih 50 od sto na me we no za pro jek te ko ji }e bi ti iza bra ni na jav nom kon kur su. Po re ~i ma Ki ri la Krav ~en ka, do sa da {wa sa rad wa s Vla dom Voj vo di ne ve o ma je uspe {na, a no vi ne su do bar ko rak ko jem }e se, sa svim

si gur no, u bu du} no sti po klo ni ti ve li ka pa `wa. – Part ner stvo s Vla dom Voj vo di ne tra je ve} ~e tvr tu go di nu i do sa da smo ulo `i li vi {e od 263 mi li o na di na ra u pro jek te ko ji do pri no se raz vo ju lo kal nih sre di na i po stig nu ti su iz u zet no do bri re zul ta ti – re kao je Krav ~en ko. – Od ove go di ne za in te rer so va ne or ga ni za ci je i po je din ci mo }i }e da

pred lo è NIS-u svo je pro jek te i na taj na ~in }e mo za jed no do pri ne ti ve }em kva li te tu ì vo ta gra |a na. Uz to, na go di nu da na otva ra mo vra ta mla dim stru~ wa ci ma i na da mo se da }e to po zi tiv no uti ca ti na wih, ali i mo ti vi sa ti ce lo dru {tvo da se u~i ni sve {to je mo gu }e da bi se sma wi la ne za po sle nost. Ukup na vred nost ovo go di {weg spo ra zu ma Vla de Voj vo di ne i NISa iz no si 81.250.000 di na ra i re a li zu je se u okvi ru NIS-ovog kor po ra tiv nog pro gra ma „Sa rad wa ra di raz vo ja”. Ciq je po boq {a we sva ko dnev nog ì vo ta i in fra struk tu re u lo kal noj za jed ni ci, raz voj spor ta, na u ke i kul tu re, pri liv in ve sti ci ja i ve }e u~e {}e NIS-a u re {a va wu kon krent nih lo kal nih pro ble ma. U okvi ru spo ra zu ma s Vla dom Voj vo di ne, pot pi sa ni su spo ra zu mi s No vim Sa dom, Pan ~e vom, Ki kin dom, Zre wa ni nom, No vim Be ~e jom, Ka wi òm i @i ti {tem. D. Mla |e no vi}

subota28.april2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Pr o se~ na pla ta pre {la 40.000 di na ra Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u Sr bi ji u mar tu iz no si 40.562 di na ra i u od no su na fe bru ar je no mi nal no ve }a za 1,4 od sto, a re al no za 0,3 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Bru to za ra da is pla }e na u mar tu iz no si u pro se ku 56.125 di na ra. U od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u fe bru a ru, no mi nal no je ve }a za 1,1 od sto, a re al no je osta la ista. Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa u od no su na isti me sec la ne no mi nal no je ve }a za 13,4 od sto, a re al no za 9,9 od sto. Bru to za ra da u mar tu 2012. je, u po re |e wu sa mar tom 2011, no mi nal no ve }a za 13,1 od sto, a re al no za 9,6 od sto.

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u pe ri o- du ja nu ar-mart, u od no su na

pro sek iz pr vog tro me se~ ja 2011. no mi nal no je ve }a za 11,2 od sto, a re al no za 6,4 od sto. U istom pe ri o du, pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u Sr bi ji, u od no su na pr vi law ski kvar tal, no mi nal no je ve }a za 10,9 od sto, a re al no za 6,1 od sto.

Naj vi {e za ra dio be o grad ski eko no mi sta Po re ska upra va sa op {ti la je da naj ve }i pri ja vqe ni opo re zi vi do ho dak za 2011. go di nu na osno vu do sa da ob ra |e nih po re skih pri ja va iz no si 185.336.103 di na ra, da je pri ja va pod ne ta u Fi li ja li Sav ski ve nac i da je taj ob ve znik po za ni ma wu di plo mi ra ni eko no mi sta. Pri ja vqe ni su i opo re zi vi do ho ci od 164.482.116 di na ra u No vom Sa du 2, za tim od 118.855.500 di na ra od di plo mi ra nog eko no mi ste u Sav skom ven cu, za tim od 108.034.860 di na ra od le ka ra na Vra ~a ru i od 106.623.644 di na ra od di plo mi ra nog in `e we ra u Vr {cu. Na ta be li me |u pr vih de set ob ve zni ka, ran gi ra nih po naj ve }em pri ja vqe nom opo re zi vom do hot -

ku, je ste i opo re zi vi do ho dak od 91.159.366 di na ra ko ji je pri ja vqen u Sta rom Gra du, od 83.100.455 di na ra u Sur ~i nu, od 80.344.785 di na ra u Sav skom ven cu, od 74.124.558 di na ra u No vom Sa du 2 i od 66.646.694 di na ra pred sed ni ka iz vr {nog od bo ra Sav ski ve nac. U pr vih 100 ob ve zni ka evi den ti ra na su 92 mu {kar ca i osam pri pad ni ca èn skog po la. Za stu pqe nost po za ni ma wi ma su od di plo mi ra nih eko no mi sta, di plo mi ra nih prav ni ka, di plo mi ra nih in è we ra teh no lo gi je, ma {in skih in è we ra, di plo mi ra nih far ma ce u ta, me na xe ra, pred u zet ni ka, di rek to ra, ka me no re za ca, me sa ra do dok to ra na u ka.

dru[tvo

subota28.april2012.

Hleb no ì to ìv nu lo po sle ki {e Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Mi ro slav Ma le {e vi} izjavio je ju~e u Ba~koj Topoli da p{enica, koja je u Srbiji zasejana na oko 450.000 hektara, posle ki{a izgleda znatno boqe, ali da ne}e biti ostvaren o~ekivani prinos tog useva. – Nisam preveliki optimista {to se ti~e roda, pogotovu ne sada kada su najavqene temeprature i do 30 stepeni Celzijusa, {to hlebnom ìtu ne odgovara – rekao je Male{evi} za Tanjug. On je dodao da je stawe p{nice zadovoqavaju}e na oko 20 do 30 odsto ukupnih povr{ina, dok p{enica koja nije na vreme posejana i prihrawena izgleda samo prividno boqe. Male{evi} je kao glavni problem istakao to {to u dubqim slojevima zemqi{ta ne-

ma dovoqno vlage koja je neophodna u letwim mesecima da bi se poboq{ao prinos, navode}i da se o~ekuje te{ka godina s velikom borbom za ekonomisawem vlagom za o~uvawe biqaka, wihovog zdravqa i ~isto}e parcela od korova. Po wegovim re~ima, u Srbiji se moè o~ekivati rod koji }e zadovoqiti doma}e potrebe, ali ne}e biti p{enice, koja sada ima solidnu cenu, za izvoz. – [teta je {to nije bilo podsticaja da se jesenas p{enica zaseje na ve}im povr{inama, zato {to je traèna na evropskim i svetskim berzama – kazao je Male{evi}. On je ocenio da }e hlebno ìto biti traèno jer je u Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj dosta tog useva propalo, dok Rusija i Ukrajina nemaju dovoqno p{enice.

S Al ba ni jom }e mo bo qe tr go va ti Vlada Srbije i Savet ministara Albanije potpisali su ju~e u Beogradu sporazum o veterinarskoj saradwi koji }e olak{ati me|usobnu trgovinu `ivotiwama i proizvodima `ivotiwskog porekla. Ugovor su u Vladi Srbije potpisali ministri poqoprivrede Srbije i Albanije Du {an Pe tro vi} i Genc Ru li. Petrovi} je posle potpisivawa sporazuma istakao da }e taj dokument doneti zna~ajan i ozbiqan pomak u trgovini dve zemqe, jer }e olak{ati i smawiti procedure. On je napomenuo da je pro{le godine, ukupna trgovinska razmena Srbije i Albanije bila ve}a od 100 miliona evra, od kojih se 20 miliona evra odnosilo na trgovinu poqoprivredno-prehrambenim proizvodima. Petrovi} je podvukao da su potencijali saradwe vi{estruko ve}i i kazao da veruje da }e vrlo brzo biti napravqeni novi koraci, a procedure biti jo{ vi{e pojednostavqene. Ministar je naglasio da je Srbija u posledwih nekoliko meseci napravila vrlo ozbiqnu „agrodiplomatsku ak-

ciju” , jer je sli~ne ugovore, kao sa Albanijom, potpisala i sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom (dva ugovora sa Federacijom i Republikom Srpskom). „Svi ti ugovori su olak{ali veoma mnogo trgovinu prehrambenim proizvodima. Lak{e se trguje danas izme|u svih ovih zemaqa nego {to je to bilo po~etkom 2012”, rekao je Petrovi} i ukazao da je to sve deo procesa u okviru koga se poku{ava da se na prostoru zapadnog Balkana, u okviru zemaqa koje se nalaze u CEFTA sporazumu, napravi neka vrsta zajedni~kog tr`i{ta i da na taj na~in sve dr`ave „koriste prilike i vr{e vrlo dobre prilike za zajedni~ko pristupawe EU”. Albanski ministar poqoprivrede tako|e je ukazao na velike koristi od potpisivawa tog sporazuma, jer predstavqa jedan od uslova koji }e omogu}iti da se nastave pozitivni trendovi me|usobne trgovinske razmene. Kako je Ruli istakao, obim trgovinske razmene je od 2009. godine, utrostru~en.

PRODUKTNA BERZA U NOVOM SADU

P{e ni ca na ze le no 15 di na ra Ove nedeqe na organizovanom berzanskom tr`i{tu u Novom Sadu, prvi put je prometovana p{enica novog roda 2012. godine, po 15 din/kg, bez PDV-a, {to predstavqa prvu indikativnu cenu koja nam nagove{tava vrednost p{enice u narednom periodu. Obim prometa od 2.031 tone robe predstavqa porast trgovawa u odnosu na prethodnu nedequ od 62 posto, dok je finsijski promet od 86.920.656 dinara ve}i gotovo tri puta u odnosu na prethodni obra~unski period. Pro{lonedeqni rast cene p{enice kratko je trajao s obzirom na to da je cena ove robe ponovo u padu kao i tokom ve}eg dela marta. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama iznosila je 23,22 din/kg, s PDV-om (21,50 din/kg bez PDV-a), {to predstavqa pad cene u odnosu na prethodnu nedequ od 0,83 odsto, navode na ovoj berzi. Cena kukuruza je, po-

Pre mi je 12.000 di na ra za sva ki pri ja vqen hek tar Paori iz Vojvodine koji su ovih dana blokirali drumove postigli su na~elan dogovor s Ministarstvom poqoprivrede o na~inu isplate subvencija u agraru. Nakon vi{e~esovnog razgovora, koji su trajali do kasno sino}, dogovoreno je da se u ovoj godini ispla}uju premije po hektaru od 12.000 dinara, umesto 14.000 dinara, kako je bilo ranije. Do zakqu~ewa broja kompromisno re{ewe nije potvr|eno. Subvencije po hektaru dava}e se za sve obradive povr{ine koje su poqoprivrednici prijavili u registru. Sve blokade puteva ju~e su bile u prekidu, a zemqoradnici su kraj drumova ~ekali da se potpi{e ono {to je dogovoreno s Ministarstvom pa da odu ku}ama. Kako je objasnio pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}, dogovoreno je da maksimalna isplata subvencija po hektaru ne}e biti ve}a od 12.000 dinara, a od te sume }e biti odbijen iznos para koji su poqoprivrednici ve} dobili po osnovu regresiranog dizel-goriva i avansa za prole}nu setvu. On je istakao da to konkretno zna~i da }e zemqoradnici imati samo pravo na razliku. Detaqi nove uredbe do sino} nisu bili poznati, a kako nam je rekao jedan od organizatora protesta i pregovara~a Mi ro slav Iv ko vi}, poqoprivrednici su, uz kompromise kojih je bilo s obe strane, zadovoqni onim {to su postigli. Po wegovim re~ima, subvencije po hektaru mo`e dobiti svako registrovano poqoprivredno gazdinstvo, bez obzira na to da li se bavi ratarstvom, povrtarstvom, vo}arstvom... Kako je objasnio, premirane povr{ine

Irig po ma `e i ma lim vo }a ri ma

Ove godine u op{tinskom buyetu Irig je za razvoj poqoprivrede odvojio 90 miliona dinara konkursu, dobilo je sadnice u vrednosti od 60.000 do 400.000 dinara – kazao je prilikom potpisivawa ugovora sa poqoprivrednim proizvo|a~ima prvi ~ovek iri{ke op{tine Vla di mir Pe tro -

vi}. – Osim podsticaja sto~arstvu, uzimaju}i u obzir polo`aj i prirodne uslove koje imamo na teritoriji na{e op{tine, odlu~ili smo se da podsti~emo i vo}arstvo i vinogradarstvo. Ove godine u op{tinskom buxetu smo za razvoj poqoprivrede odvojili 90 miliona dinara, {to je u odnosu na broj stanovnika na{e op{tine, najve}e izdvajawe u celoj Srbiji. Svi koji su dobili sadnice u obavezi su da ih u toku ove godine i zasade, a najve}i broj ih je svoje sadnice ve} preuzeo od dobavqa~a. – Vi{e od 40 godina se bavimo poqoprivrednom proizvodwom i na{a porodica, koja ima tri generacije, `ivi od poqoprivrede – nagla{ava poqoprivredni proizvo|a~ iz Neradina \or |e Avra mo vi}. – Glavni izvor prihoda su vo}arstvo i povrtarstvo. Ovog pu-

smatraju}i prose~nu cenu trgovawa, u padu u odnosu na prethodnu nedequ. Prose~na cena trgovawa od 23. do 27. aprila iznosila je 20,84 din/kg s PDV-om, odnosno 19,30 din/kg bez wega, {to predstavqa pad cene kukuruza u odnosu na prethodnu nedequ od dva odsto. Trgovalo se i kukuruzom vlage do 15 odsto, ~ija je cena bila identi~na ve{ta~ko su{enom kukuruzu, odnosno 19,30 din/kg, bez PDV-a. Soja je definitivno hit ovonedeqnog trgovawa. Cena se kretala u rasponu od minimalna 43,50 din/kg, bez PDV-a, pa do maksimalna 44,50 din/kg bez PDV-a, dok je nedeqni ponder iznosio 47,38 din/kg s PDV-om, odnosno 43,87 din/kg bez wega, dok je sojina sa~ma s minimum 44 odsto proteina tako|e zabele`ila rast cene od 2,2 posto. Nedeqni ponder je iznosio 40,87 din/kg, bez PDV-a.

PO STIG NUT NA^ELAN DO GO VOR PA O RA I MI NI STAR STVA

BESPLATNE SADNICE ZA 60 POQOPRIVREDNIKA

Vlasnici 60 poqoprivrednih gazdinstava s teritorije cele iri{ke op{tine, ~iji vo}waci nisu ve}i od pola hektara, dobili su i ove godine od op{tine potpuno besplatno sadnice vo}a i vinove loze. – Akcija je pokrenuta pre nekoliko godina i svako poqoprivredno gazdinstvo koje je pro{lo na

dnevnik

ta smo dobili 300 sadnica i na{a jedina obaveza je da imamo koristi od wih, jer ako mi imamo koristi, ima}e i op{tina. Poqoprivredni proizvo|a~i iz iri{ke op{tine dobili su po~etkom meseca i 250 steonih visokokvalitetnih junica, a kako najavquju u op{tinskoj upravi, zbog velikog interesovawa, do kraja maja meseca sti}i }e jo{ 100 komada. J. Anti}

Pregovori ratara i ministra nisu uspeli Neposredno pred po~etak {tampawa lista „Dnevnik” je saznao u Ministarstvu poqoprivrede da vi{ednevni pregovori sa ratarima nisu uspeli. Ovoga puta kamen spoticawa bilo je regresirano dizel gorivo. Pre toga je do{lo na~elnog dogovora da se paorima ove godine isplati po 12.000 dinara po svakom prijavqenom hektaru. Ovaj na~elni dogovor je postignut preksino}, ali u toku ju~era{wih razgovora nije potvr|en. ne}e biti limitirane kao {to je bilo u prethodnom sistemu subvencionisawa po hektaru, odnosno ne}e biti ograni~ewa do stotinu ili 30 hektara... Va`no je, ka`e Ivkovi}, da je postignut dogovor i o ruralnom razvoju, odnosno investicijama u objekte, sme{tajne kapacitete... – Otvoren je, u svakom slu~aju, put za pronala`ewe re{ewa koje po{tuje prioritete nacio-

nalne poqoprivredne politike, koja se ogleda u pove}awu produktivnosti, rastu obima proizvodwe i broja korisnika dr`avnih podsticaja u agraru. Re{ewe teku}ih problema u doma}em agraru se nazire u kombinovanom premirawu po povr{ini, ali uz obavezu da zemqoradnik zasnuje poqoprivrednu proizvodwu i presko~i odre|eni minimalan prag produktivnosti – precizirao je Milovanovi}.

U SE^WU SE SEJALO VI[E NEGO LANE

Re pa se osla di la ra ta ri ma Na parcelama na kojima Zemqoradni~ka zadruga “Agrosoj” iz Neuzine, op{tina Se~aw, organizuje proizvodwu, ovog prole}a {e}ernom repom zasejano je 130 hektara – dvostruko vi{e nego lane. Direktor zadruge I{tvan Ve re{ obja{wava da su cena, na~in isplate i korektan prijem razlog pove}anom interesovawu zemqoradnika za proizvodwu slatkog korena. – Lane smo imali digestiju iznad proseka, a isplata je obavqena mesec dana po prijemu. To je u~inilo svoje i poqoprivrednici su odlu~ili da ove godine poseju vi{e repe – istakao je Vere{. – Sa suncokretom je, me|utim, suprotna pri~a. Ugovorili smo oko 450 hektara, {to je na pro{logodi{wem nivou. Razlog tome je {to je cena lane bila destimulativna, i povr{ine se ne pove}avaju.

[to se ostalih kultura ti~e, “Agrosoj” ovih dana intenzivno otkupquje kukuruz od proizvo|a~a s podru~ja op{tine Se~aw. Kukuruz se seje na 1.500 hektara, soja na 50, dok je pod p{enicom 800 hektara. Ina~e, u zadruzi je 150 zadrugara iz Neuzine, Boke, Jarkovca, Se~wa… Wima je zadruga isporu~ila oko 750 tona |ubriva, seme i za{titna sredstva, ve}im delom kroz kreditirawe. Tako|e, “Agrosoj” se anga`ovao i na nabavci mehanizacije. – Ulo`ili smo 200.000 evra u nove ma{ine. Kupili smo, izme|u ostalog, te{ki “xon dir” i prikqu~ke, zatim kombajn “klas”, a sada planiramo i pro{irewe skladi{ta za jo{ 2.000 tona, na ukupno 5.000 tona – naglasio je direktor neuzinske zadruge. @. B.

Predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Mi la din [e var li} smatra da je o~igledan problem taj {to Srbija nema zakon o subvencijama da ne bi dolazilo do problema na relaciji Ministarstvo, odnosno Vlada, s jedne strane, i poqoprivrednici, s druge. Dobro je ako su u novom sistemu subvencija uvaène razlike koje po sto je iz me |u raz li ~i tih klasa iste katastarske kulture i kategorije zemqi{ta, kaè on. – Problem svih dosada{wih koncepata mera agrarne politike bio je u zanemarivawu ~iwenica o regionalnim razlikama i neujedna~enosti prirodne plodnosti zemqi{ta. Nije isti kvalitet zemqi{ta ni u Banatu, a kamoli na severu i nekim drugim delovima zemqe. Ne moète o~ekivati da s istim ulagawima dobijte isti prinos na hektaru ~ernozema u Ba~koj, Sremu, Ma~vi... i na hektaru niè klase oranica na Goliji ili u Crnoj Travi. To je sada izbegnuto jer se uvodi regionalni princip – ukazuje [evarli}. – Tako|e, pozitivno je to {to agrarna politika vi{e nikada ne}e biti deveta rupa na svirali nijedne vlade, ~ak ni u dnevnoj politici. Kona~no je eliminisan i nakaradni uslov da se subvencije daju samo onima koji pla}aju PIO. Dobro je i {to }e ceo sistem poqoprivrede sada biti uveden u legalne tokove, ne}e biti vi{e mogu}nosti da se izbegne pla}awe PDV-a. Iz Ministarstva su poru~ili i da }e biti dovoqno novca u buxetu za ovu godinu za isplatu subvencija a na osnovu predvi|enog modela, odnosno da je re{ewe prona|eno. S. Glu{~evi}

Sr bi ja ~e ka fon do ve – Srbija se prijavila za kori{}ewe pretpristupnih fondova EU za poqoprivredu, na {ta je dobila pravo sticawem statusa kandidata – izjavila je predstavnica Kancelarije za evropske integracije Da ri ja Ja wi} na okruglom stolu o kori{}ewu fondova za poqoprivredu u Privrednoj komori Beograda. – Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogu}nost da nam otvori komponentu za ruralni razvoj, samo sa skromnijim obimom novca. Kona~ni odgovor se ~eka, a prvi poziv za kori{}ewe tog novca iz poqoprivrednog pretpristupnog fonda IPARD Srbija mo`e o~ekivati po~etkom 2014. godine, navela je ona.

NA LIMANSKOJ PIJACI PRORADIO RASHLADNI SISTEM

Pod kupolama nije kao sauna Na Limanskoj pijaci ju~e je pu{ten u rad sistem za rashla|ivawe, pomo}u kojeg }e se ovaj prostor hladiti tokom toplih dana. Sistem za rashla|ivawe radi pomo}u vodene pare i ventilatora, a u rad ga je pustio predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, poru~iv{i da Grad mora da pru`i dobre i kvalitetne komunalne usluge. - Limanska pijaca jedna je od najprometnijih pijaca u gradu, kroz koju svakodnevno pro|e nekoliko hiqada qudi. Kada govorimo o pijacama, ne mislimo samo na kupce,

nego i na prodavce, koji svakodnevno ovde prodaju svoju robu i va`no je da imaju dobre uslove za rad, a siguran sam da }e sistem za rashla|ivawe to omogu}iti - izjavio je Jovanovi}. Direktor „Tr`nice” Du{an Baji} istakao je da je ovakav sistem jedinstven u Srbiji i da su i drugi direktori zainteresovani da na wihovim tr`nicama ugrade ovakav rashladni sistem.Izvo|a~ radova garantuje da }e temperatura na pijaci biti ni`a i do sedam stepeni, a verujem da }e subjektivan ose}aj biti i boqi, rekao je Baji}.

Novosadska subota28.april2012.

Objasnio je da bi, isti sistem trebalo da se uvede i na Futo{koj pijaci, preciziraju}i da bi se to moglo desiti ve} tokom leta. - Rashladni sistem ne traì krovnu konstrukciju, ve} se moè razvla~iti i po tezgama. Sistem koristi vodu iz sopstvenog bunara, tako da nemamo tro{kove vode, a ne oduzimamo ni vodu za pijacu - dodao je Baji}. Jedna od glavnih zamerki na rad ove pijace bile su neizdrìvo visoke temperature leti, {to je tako|e uticalo i na vo}e i povr}e. I. D.

Fo to: R. Ha yi}

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

MANIFESTACIJA CELOG VIKENDA

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Danas reka qudi na Fru{kogorskom maratonu

Ga ra `a za sve

rad ski ~el ni ci su na ja vi li da }e, dav no spo mi wa na, pod zem na ga ra à na Tr gu re pu bli ke bi ti ura |e na u na red ne dve go di ne, {to je do bra vest i, na da mo se, lek za gu `ve u cen tru gra da. Pre ma pro jek tu u wu bi tre ba lo da sta ne vi {e od 400 vo zi la, {to je broj ka ko ja }e ras te re ti ti oko li nu pe {a~ ke zo ne, pa bi sli ka na ~i~ ka nih ko la tre ba lo da ode u isto ri ju. Sta ri ji ko ji do bro pam te ka ù da su se su gra |a ni ra ni je ma hom bu ni li ka da su grad ski oci hte li ne gde u gra du da po sta ve nad zem ne ga ra è, jer ni ko ni je è leo ma su ko la oko svog do ma, bu ku, iz duv ne ga so ve i osta la ~u da. Me |u tim, si tu a ci ja je sa da dru ga ~i ja i ne ma pri med bi, jer se par ki ra li {te sme {ta pod ze mqu i ta mo ni kom ne }e bi ti trn u oku. Isti na, bi }e bu ke i te {kih ma {i na ka da se ga ra à bu de gra di la, okol ni sta na ri bi }e ma lo pod stre som, ali sve to bi }e ma la ce na ka da po sao bu de za vr {en. Jer, pre ma pro jek tu, Trg }e se ure di ti i prak ti~ no po ve za ti sa po sto je }om pe {a~ kom zo nom, dok }e ~e tvo ro to~ ka {i bi ti da le ko od o~i ju {e ta ~a i tu ri sta, si gur no lo ci ra ni u ga ra ì. Ovaj pro je kat bi, ta ko, jed nim po te zom tre bao da se po za ba vi s ne ko li ko pro ble ma i re {i ih na ra dost su gra |a na. Da li }e to bi ti ta ko i ka da, osta je da se vi di. B. Markovi}

Tradicionalni planinarski maraton na Fru{koj gori, 35. po redu, odrà}e se danas i sutra. Start maratona je danas u 9 sati na Popovici. Pripremqeno je 17 staza razli~ite duìne i visinskih razlika i sve su u {umskom pojasu. Najkra}a staza iznosi 10,5 kilometara a najduà 111 km. Iz Planinarsko-smu~arskog dru{tva “@elezni~ar” upozoravaju maratonce da se pridràvaju pravila maratona, odaberu stazu koja odgovara wihovoj kondiciji i zdravstvenom stawu, a osobe sa zdravstvenim problemima pre odlaska na maraton moraju se konsultovati sa lekarem. Za u~esnike mla|e od 18 godina obavezna je pratwa punoletne osobe, a radi bezbednosti zabrawen je polazak sa starta pre 9 sati. Svaki u~esnik mora se kretati markiranom stazom.

Iz ovog dru{tva savetuju u~esnike da se prikladno obuku, a u rancu bi trebalo da imaju to-

Danas „Podbari s qubavqu”

Iskqu~ewa struje

Manifestacija „Podbari s qubavqu” }e se odràti danas od 9 do 16 ~asova na uglu ulica \or|a Rajkovi}a, Milana Raki}a i Zemqane }uprije, blizu kafane „Prole}e”. Bi}e odràn bogat kulturno umenti~ki program, a bi}e i izloèni proizvodi starih zanata, koji su nekad krasili Podbaru. G. ^.

Veternik: od 9 do 11.30 sati V. Stepe od broja 2 do broja 40 i neparna strana od 1 do 37, M. Pupina od V. Stepe do Omladinske, Omladinska od M. Pupina do Bra}e Tokin, Bra}e Tokin od V. Stepe do Omladinske i Ratnih vojnih invalida od V. Stepe do Omladinske.

V remeploV

La`ima protiv Svetozara Mileti}a Ferdinand Ast, komesar Ugarske vlade, na osnovu la`nih optu`bi, bez ozbiqnih provera, suspendovao je Svetozara Mileti}a sa du`nosti gradona~elnika. Proglasio je ujedno i vanredno stawe, da bi posle deset meseci, 28. aprila 1869.

bili odr`ani vanredni izbori za nove op{tinske vlasti. Za gradona~elnika je ubedqivom ve}inom glasova izabran Stevan Branova~ki, pravnik, ina~e politi~ki istomi{qenik i blizak saradnik Mileti}a. N. C.

Prevoz za u~esnike maratona organizovao je GSP, koji }e danas od 5.30 do 11 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce i par kin ga u Uli ci

ti na @elezni~koj stanici i u Ulici despota Stefana. U povratku maratonci }e mo}i da iza|u i na stajali{tima u centru Sremske Kamenice, na Mostu slobode, u Ulici Maksima Gorkog, kod Futo{ke pijace i

Pre voz do Po po vi ce za u~e sni ke ma ra to na or ga ni zo vao GSP: od 5.30 do 11 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce i par kin ga u Uli ci de spo ta Ste fa na, a od 6 do 11 sa ti sa okret ni ce na Vo ji no vu

pli napitak ili vodu, hranu, vo}e, suvu ode}u i nepromo~ivu jaknu za za{titu od ki{e.

despota Stefana, a od 6 do 11 sati sa okretnice na Vojinovu, prevoziti maratonce do Popovice. Za povratak sa Popovice autobusi }e voziti od 13 do 22 sata, a posledwe stanice }e bi-

Kokre. Polasci sa Popovice u no}i izme|u subote i nedeqe, kao i u nedequ, bi}e od 5 do 18 sati. Cena karte za prevoz u jednom smeru je 90 dinara, a u vanrednim polascima ne}e va`iti pretplatne karte. N. R.

c m y

SPORT

c m y

dnevnik

1. Par ti zan

(16.30) (16.30) (16.30) (16) (16.30) (19) (16.30) (17) 1