Dnevnik 28.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 28. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23419 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Od ~etvrtka, 3. maja, u „Dne vniku” Gal erija malih maturanata DOGOVOR PAORA I MINISTARSTVA POQOPRIVREDE PREKINUT KASNO SINO]

Pre mi je 12.000 di na ra po hek taru i daqe neizvesne str. 6

U PRAz NI^NOM DV OBROjU

„Vod i~ za glas aw e 6 . m a j a ”

Ekonomija 4 Zrewaninski „Luksol” bankrotirao posle 128 godina rada

5 Nastavqena saradwa Vlade Vojvodine i NIS-a

Poqoprivreda * "# & # ( "' "* )* + '"$ )- %"$ )(+% '"$ *( '(# +$-)2," '" * "# " - $-)2,"'" (#.( "' $ ( " %($ %' ( (*'"$ - . 4"'" ()2,"' " * (. $( + & &"%"(' "* 5 -)" + '( # - # "'+,. '" "* 5$" +)"+ $ & 3- /"& # &" %"(' ('"! - (#.( "'" $(#" 4 &(4" "* #- " )($* #"'+$ )(+% '"$ ." "1 (*" + ' +& ,* #- () ()2,"' 2,"& # * %($ %'" ()2,"' +'"+- * +)"+ '" * '3 %(. (* * + ( ."' (+# *"4 (+(.+$ ",*( ." (,"' )(+ ."4 (.( * ( 0 " 4 " *"2,"' +- ( * . '" . '* '" %( $ %'" "1 (*" - & 3-.* & '- " ( (*'" "& '"# "+, $ ( 5 ,.(*( ( "2/" & ' ,

($ %'" "1 (*" 1 ()2,"'-% $(#" +- * '"# * +)"+ '" )*"% )(& * '" +- " 1 & # ( * 4 + , $(3 , # ,-& * +)"+ '" +- " %($ %'" "1 (*" ' , *",(*"#" (+(. " ,(!"# %" + )( ( * ' # . & 1. '"5'( ' 4 ( * ," 4"' "* 5 - * "#" 4 +( (& "& ," ,*" .*+, )* % + 5$"! %"+,"4 - (#.( " + % + " 1 )($* #"' '" . ."2 +$ )(+% '"$ ) , # * # "1 (*'" +"+, & 1 )($* #"'+$ )(+% '"$ $(& "'(. ' )*()(* "(' %'( . 4"'+$" 11 , $ +- * 2 '" (."' " " 0 5 '" )* $(#"& 4 + ' 4" 5 ,"*" .*+, %"+,"4 # * ,"& ()2,"' & (#.( "'" (.( )-, $ $( +&( ' )(& '%" ' & %($ %'"! "1 (*

6 U Se~wu repa se osladila ratarima 6 Irig poma`e malim vo}arima besplatnim sadnicama

IzBORI 2012.

IN TER VjU: DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a

Ko a li ci ja ~e ka po sti zbor nog „|u ve gi ju” str. 3

TEMA „DNEVNIKA”: MO@E LI SE PREDVIDETI POBEDNIK OVIH IZBORA

Gra|ani (ne) haju za obe}awa str. 2

Novi Sad 8 Trgovci spremaju papreno prvomajsko ro{tiqawe

Dru{tvo 13 Uredbom Vlade o za{titi Okaw bare nezadovoqni i ratari i lovci

Crna 15 Mladi} u Ba~koj Palanci pre`iveo skok sa {estog sprata 15 Svi proizvo|a~i skanka u Vojvodini osim jednog priznali krivicu

Foto: F. Baki}

U prazni~nom dvobroju „Dnevnika”, koji izlazi u po ne de qak, 30. apri la, pred ~itaocima }e se na}i dodatak na{eg lista o predstoje}im izborima, raspisanim za 6. maj.

U „Vodi~u za gla sa we” predstavqamo kandidate i izborne liste.

NOVOSADSKI TAK SI STI PRE DA LI OPO ME NU PRED TU @BU I TVR DE

NASLOVI

Na taks im et ru gub it ak tri mil io n a evra

str. 9

PRVA RESTITUCIJA U NOVOM SADU

Vra }e na imo vi na Je vrej skoj op {ti ni

str. 9

U SRBIJI 4.500 BOLESNIKA NA DIJALIZI

MANIFESTACIJA CELOG VIKENDA

Pre sa |i va we or ga na pra vo re {e we str. 13 Foto: R. Hayi}

Danas re ka qu di na Fru {ko gor skom ma ra to nu str. 7

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 29 °S SPORT

n VO[A GOSTUJE U SMEDEREVU

str. 16 – 21

n PARTIZAN DANAS S CEDEVITOM

n TURNIR VI[E OD HIQADU DECE

2

POLiTikA

subota28.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ta di}: Za na ta li tet svim sred stvi ma Kandidat za predsednika Srbije Boris Tadi} rekao je da je u Srbiji potrebno podizati natalitet svim mogu}im sredstvima, nekada inventivnim akcijama gradske uprave, ali i raznim merama pomo}i majkama i porodiqama tokom odsustva radi podizawa dece.

U tom smislu, on je rekao da je najboqa socijalna politika i

politika ra|awa u stvari politika razvoja zemqe, {to podrazumeva dovo|ewe investitora i otvarawe novih radnih mesta.

Tadi} je, posetom op{toj privatnoj bolnici „Sava surxeri” ~estitao javnoj upravi Ni{a na uspe{noj akciji „Trudno}om do posla” i pozvao poslodavce da podsti~u `ene na to da ostvare materinstvo.

Jo va no vi}: Ne mo `e mo sa sva kim Kandidat za predsednika Srbije i lider Koalicije „Preokret” ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da ta koalicija `eli da sara|uje sa svima koji s wom dele istine, ali da ne mo`e sa svakim da deli vlast.

– Vi{e ne dolazi u obzir da mi budemo oni koji }e ne{to korigovati, mi moramo da kr~imo put. Danas je Beograd boqi od Republike, ne zato {to su boqa beogradska Demokratska stranka, socijalisti i URS; isti su u Beogradu i Republici, jednako tumaraju, jo{ su i gori u Beogradu prema Beogra|anima nego prema bilo kome drugom – rekao je Jovanovi}.

Ta ba ko vi}: Pro tiv mi ta i ko rup ci je Kandidatkiwa za premijera Koalicije „Pokrenimo Srbiju” Jorgovanka Tabakovi} poru~ila je da }e ta opcija, ukoliko osvoji vlast, uvesti sivu ekonomiju u regularne tokove i beskompromisno se boriti protiv mita i korupcije na svim nivoima vlasti, ali i da su joj doma}i privrednici u odnosu na strane investitore va`niji.

– Doma}i privrednici su najva`niji i wima treba posve}ivati pa`wu. Vi ste oni koji su tu sva-

kog dana, vi mesite hleb koji treba da jedemo zajedno, a na{a je obaveza da obezbedimo da imate bra{no, gde da spremate hleb i gde da ga prodate i ko da ga kupi – poru~ila je Jorgovanka Tabakovi} na skupu privrednika u Centru „Sava”.

Ona je, predstavqaju}i ekonomski program te koalicije, rekla da je va`no da se privreda oslawa na sopstvene snage i da je to novina koju nudi i na koju se oslawa ekonomski model napredwaka.

De ja no vi}: Za eko nom sku re vo lu ci ju Potpredsednica SPS-a Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je u Kur{umliji da je sigurna u to da }e lista SPS–PUPS–JS-a, predvo|ena Ivicom Da~i}em, na predstoje}im izborima odneti pobedu na svim nivoima.

– Ivica Da~i} je svojim radom i rezultatima u Vladi pokazao ko je – rekla je Slavoca \uki}-Dejanovi} na predizbornom skupu liste SPS–PUPS–JS-a u Kur{umliji, istakav{i da }e SPS nastaviti istrajno borbu protiv korupcije i kriminala.

Ona je naglasila da Koalicija SPS–PUPS–JS-a nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da }e uvek {tititi, podr`avati i pomagati Srbe na Kosmetu.

– Bez ekonomske revolucije ne}emo mo}i da `ivimo boqe – rekla je potpredsednica SPS-a, i dodala da o penzionerima niko ne bi vodio ra~una da SPS nije u Vladi.

Or ban: Ma |a ri da iza |u na iz bo re Premijer Ma|arske Viktor Orban, koji je u jednodnevnoj poseti SVM-u, obi{ao je vi{e mesta u Vojvodini i pozvao ma|arsku mawinu da glasa na izborima 6. maja. Orban je do{ao na poziv SVM-a da u~estvuje u predizbornoj kampawi te stranke.

– Mi znamo da glasawe nije samo politi~ka odluka ve} i odluka o na{em opstanku i pitawe na{e organizovanosti – rekao je on.

Orban je istakao da je posebno zna~ajan uspeh politi~kih pred-

stavnika Ma|ara u Vojvodini na izborima. Rekao je da }e on, ako ta opcija u Srbiji bude sna`na, biti, kao predstavnik mati~ne dr`ave Ma|ara, u boqoj situaciji kada se iz Budimpe{te bude zalagao za Ma|are u Vojvodini. On je otvorio sportski teren u Hajdukovu i renovirano krilo Doma u~enika u Subotici u koje su Vlada Ma|arske i Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine ulo`ili oko pola miliona evra.

S. I.

„Eko no mist”: „Ve li ki pra sak” u Sr bi ji U nedequ, 6. maja, Francuzi biraju predsednika, u Gr~koj i Jermeniji bira se parlament, dok je u Srbiji „veliki prasak” – jer se, uz predsedni~ke i parlamentarne, odr`avaju i lokalni i pokrajinski izbori, pi{e magazin „Ekonomist”, uz ocenu da je ishod tih izbora nepredvidiv, ali da novu vladu u svakom slu~aju ~ekaju te{ka vremena.

Navode}i da po predizbornim anketama predsedni~ki kandidati Demokratske stranke Boris Tadi} i Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} imaju gotovo podjednake {anse, britanski list dodaje da }e na ishod drugog kruga uticati rezultat parlamentarnih izbora. Tadi} se predstavqa kao proveropski i proreformski politi~ar, ali deluje umorno, a privreda je u {kripcu.

Po jednom istra`ivawu, 80 odsto gra|ana Srbije je nezadovoqno i quto, 77 odsto se ose}a bespomo}no i beznade`no, a 60 odsto je u depresiji, navodi „Ekonomist” u dana{wem broju.

Nedeqnik dodaje da su, prema

anketama, napredwaci ispred demokrata, ali da DS ima boqe izglede da prona|e koalicione partnere i da }e kqu~nu ulogu verovatno odigrati Ivica Da~i}, lider Socijalisti~ke partije Srbije, koja sa svojim koalicionim partnerima ima podr{ku 11,8 odsto bira~a. „Ekonomist” navodi da }e Da~i} verovatno ostati uz DS, ali bi mogao odlu~iti i da promeni stranu ako mu napredwaci daju boqu ponudu, na primer premijersko mesto.

Uz ocenu da novu vladu, kakva god bila, ~ekaju te{ka vremena jer je nezaposlenost 24 odsto, oko 40 odsto proizvodwe je u sferi crne ekonomije, dok je u februaru, zbog ~iwenice da mnogi zaposleni ne dobijaju plate, vi{e gra|ana Srbije dobilo penzije nego plate, „Ekonomist” dodaje da strane kompanije ipak i daqe ula`u u Srbiju. Srpske vlasti su odustale od poku{aja da organizuju lokalne izbore na Kosovu, iako bi se oni mogli odr`ati u dve op{tine pod srpskom kontrolom.

T E M A „ D N E V N I K A ” : MO@E LI SE PREDVIDETI POBEDNIK OVIH IZBORA

Gra |a ni (ne) ha ju za obe }a wa Ostala je jo{ jedna sedmica do |ur|evdanski izbora, a pobednik na izborima ni pored svih analiza i istra`ivawa javnog mwewa – jo{ uvek se ne mo`e prevdideti. Da li je situ a ci ja ipak ne {to ja sni ja, ili je neizvesnost jo{ ve}a?

Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} ima utisak da je neizvesnost mnogo ve}a nego {to je bila na po~etku.

– Ovi izbori su mo`da najneizvesniji od svih koji su se do sada odigravali, iz prostog razloga {to imamo dva nivoa u kojima se doga|a izborni proces – podvla~i Stankovi}.

– Jedan je onaj u medijima, gde imate intenzivnu i dinami~nu politi~ku kampawu, rat imixa izme|u vlasti i opozicije, a s druge strane, potpunu nepoznanicu kako se politi~ki artikuli{e ova te{ka socijalna i ekonomska kriza u svesti gra|ana. Jer, gra|ani prili~no ravnodu{no reaguju na politi~ke poruke, a ne zna se u kojem pravcu oni politi~ki rasu|uju. Iako je kampawa u me di ji ma sve in ten ziv ni ja, ipak se kre}e u domenu predvidqivih politi~kih poruka, a iz o sta ju pra ve po le mi~ ke varnice, neka direktna su~eqavawa glavnih qudi u izbornoj trci pa je veoma te{ko do-

}i do nekog bli`eg odgovora na pitawe ko je u ovom trenutku favorit, a ko ne. Ako bi se posmatrao stvarni `ivot, duboka i realna kriza – blaga prednost onome u opoziciji.

Dejan Vuk Stankovi} napomiwe da to zavisi od izbornog rezultata.

– Neka predvi|awa istra`iva~a javnog mwewa govore u tom pravcu, ali to je samo hi-

No, ako bismo posmatrali kako se politika artikuli{e u medijima, ~ini mi se da u ovom tre nut ku vlast ima bla gu prednost. Koji }e od ta dva aspekta prevagnuti 6. maja – Srbija u medijima, ili ona koja `ivi stvarni `ivot – ne bih mogao da ka`em.

Na pitawe koliko su realne spekulacije o tome bi SPS opet mogao biti stranka koja }e od lu ~i ti sud bi nu vla de,

poteza. No ta hipoteza ima {ansu da se obistini i ne bi trebalo nikoga da ~udi ako se tako ne{to desi. Postoji ve}i stepen distance prema Da~i}u u redovima opozicije nego u odnosu na vlast i ako bismo re al no sa gle da va li stva ri, Da~i} je u ovom trenutku bli`i koaliciji s DS-om. Vojislav Ko{tunica, koji je }e sigurno biti u nekoj kombinaciji za formirawe vlade, rekao je da ne vidi razliku izme|u DS-a i SPS-a, a napredwaci ne spomiwu Da~i}a kao neku vrstu rezervnog partnera. Postoji velika verovatno}a da }e Da~i}evi glasovi u parlamentu u zna~ajnoj meri uticati na kreirawe vlade, sigurno je da }e Da~i} razgovarati i s jednom i s drugom koalicijom, ali je tako|e jasno da izme|u wega i SNS-a i DSS-a postoji ve}a distanca nego u odnosu na DS – zakqu~uje Stankovi} Povodom dilemeo tome da li bi se mogao dogoditi scena-

SNS i URS? Na molbu da prokomentari{e mogu}nost postizborne koalicije SNS-a i URS-a, Stankovi} ocewuje da je „na osnovu dosada{we istorije te dve politi~ke stranke i na osnovu stavova koje zastupaju, ta koalicija gotovo nezamisliva“.

– Ali u Srbiji postoji pravilo koje ka`e „nikad ne reci nikad“, da svako sa svakim mo`e. Samim tim, po{to `ivite u zemqi u kojoj su najneverovatnije koalicije vrlo mogu}e, ne mogu decidirno ni to da iskqu~im, iako mi izgleda malo verovatno.

Uostalom, nije ni izvesno da }e URS pre}i cenzus, a i ako ga pre|e, ~ini mi se da }e, uprkos svim distancama koje postoje izme|u wih i koalicije oko DS-a, ipak prvi partner za razgovore biti DS, a ne napredwaci.

rio da na kraju Ivica Da~i} bude premijer Srbije, na{ sagovornik podvla~i da „sve zavisi od toga kakva }e se polit~ika pogodba napraviti izme|u wega i potencijalnih partnera.

– Napredwaci su objavili da ne `ele da budu u vladi u kojoj najja~a stranka ne}e imati premijera. Dakle, ukoliko oni budu najja~a stranka, ako budu u prilici da formiraju vladu, mislim da }e ultimativno tra`iti mesto premijera. I to je jedan od razloga zbog ~ega nije izvesno da }e Da~i} s wima lako sklopiti dogovor. S druge strane, DS nije istakao ~oveka koji bi trebalo da bude premijer i ve} sama ta ~iwenica ostavqa odre|eni prostor za pregovore o mestu predsednika vlade i, na neki na~in, daje DS-u ve}i manevarski prostor za komotniju poziciju u pregovorima. Me|utim, ako govorimo o SPS-u i we go vom bu du }em u~e{}u u vladi, ve}a enigma od toga koliko }e ministara imati je karakter politike te budu}e vlade u kojoj bi oni bili ~lanovi. Jer SPS je, recimo, prili~no nesklon novom aran`manu s MMF-om, ima odre|ene politi~ke i socijalno-ekonomske zahteve koji ne idu s reformama u javnim finansijama, a ne odobrava ni sve promene u dr`avnoj politici koje su uslov za br`e evropske integracije. Stoga mislim da }e glavna tema i isku{ewe wihovih razgovora s DS-om biti dogovor o nekim programskim na~elima budu}e vlade jer SPS je, kako se kampawa zahuktavala, izneo vi{e stavova za koje sumwam da su prihvatqivi strankama koje ~ine evroatlantski blok – obja{wava Stankovi}.

S. Stankovi}

ISTRA@IVAWE

IRI: Ta di} u pred no sti nad Ni ko li }em Predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi `ivot„ Boris Tadi} vodi ispred kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a za jedan procenat, pokazalo je istra`ivawe Me|unarodnog republikanskog instituta (IRI). Istra`ivawe, koje je predstavqeno politi~kim strankama, sprovedeno je 23. i 24. aprila na uzorku od 1.400 ispitanika.

Po rezultatima, Tadi} ima podr{ku 26,7 odsto, a Nikoli} 25,7 odsto anketiranih. Od po~etka aprila, kada je Tadi} imao tri odsto prednosti nad Nikoli}em, obojica su zabele`ila blagi pad podr{ke.

Za Tadi}em i Nikoli}em, po istra`ivawu, sledi predsedni~ki kandidat Ujediwenih regiona Srbije Zoran Stankovi} s 12,7 odsto podr{ke i kandidat Socijalisti~ke partije Srbije Ivica

Da~i}, za koga bi glasalo 10,3 odsto bira~a. Stankovi} je u odnosu na istra`ivawe sprovedeno 8. i 9. aprila pove}ao podr{ku 7,7 posto, a Da~i}ev rejting je u istom periodu opao 2,7 odsto. Za kandidata DSS-a Vojislava Ko{tunicu sada bi glasalo sedam odsto bira~a, a za kandidata „Preokreta„ ^edomira Jovanovi}a 6,4 odsto.

Kandidat Pokreta „Dveri„ Vladan Gli{i} ima podr{ku 3,2

TVIT CRTICA

Ko se me {a u na {e stva ri

Os talo j oj od babe

Vest da premijer Ma|arske Viktor Orban dolazi u Srbiju da podr`i SVM lider LSV-a Nenad ^anak je prokomentarisao: „Ako ovo nije me{awe u unutra{we stvari suverene dr`ave, ne znam {ta jeste„. ^ankovi fanovi imali su ipak neke dileme, pa i pore|ewe – zar nije ista situacija kada Tadi} ode u RS, kao i da su 2007. su na konvenciji DS-s bili premijeri Makedonije i Bugarske, kao i biv{i kancelar Nema~ke, a ove godine i Dodik? „Nisam advokat DS-a. Ali, DS nije nacionalna stranka Makedonaca, Bugara ili Nemaca„, naveo je ^anak.

Diva turbofolka Jelena Karleu{a ima vi{e talenata. Ne samo da je ro|ena za pesmu i igru ve} ima i natprirodne mo}i pa je nekim svojim fanovima na „Tviteru„ tuma~ila snove. Kada joj je jedna obo`avateqka ispri~ala svoj san. popularna JK je odmah reagovala – „Ne vaqa. Bistra voda su suze, plivawe zna~i da si veoma zabrinuta i da te je ne{to opteretilo.

Ukratko – unutra{wa teskoba“.

Na pitawe odakle joj ve{tina tuma~ewa snova, Karleu{a ka`e: „Ostalo mi od babe... i wenog sveznaju}eg ’Sanovnika’, koji nikad nije omanuo”.

Jelena Karleu{a je svojevremeno bila fan LDP-a, ali uo~i ovih izbora se politi~ki nije izja{wavala. Nije poznato da li se neko od lidera stranaka koje u~estvuju na izborima obratio JK da im, prema snovima, prorekne da li (ne) }e biti na vlasti.

S. St.

[ ta bi?

Savetnica za medije PSS-a Blagica Kosti} prime}uje: „Marketin{ke agencije uze{e silne pare strankama da ih dovedu na vlast po oprobanim {ablonima. Ne shvataju da {abloni kod Srba ne rade...„ Biv{a poslanica ima jo{ pitawa. „[ta bi s onih 70 afera koje je otvorila Verica Bara}? Nestale su zajedno s wom ili }e se neko wima baviti???“, interesuje Blagicu Kosti}.

odsto bira~a, a kandidatkiwa Srpske radikalne stranke Jadranka [e{eq podr{ku 3,1 odsto. Za Zorana Dragi{i}a iz Pokreta radnika i seqaka glasalo bi 1,8 odsto, a za muftiju Muamera Zukorli}a 1,2 odsto bira~a, pokazalo je istra`ivawe IRI-ja.

Dve tre}ine anketiranih, odnosno 66,8 odsto, reklo je u istra`ivawu da }e sigurno glasati na predsedni~kim izborima.

c m y

politika

dnevnik

subota28.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

IN T ER V JU: DRA GAN MAR KO VI] PAL MA, LI DER JS-a

Ko a li ci ja ~e ka po sti zbor nog „|u ve gi ju“ – Nikome se mi nismo obe}ali i ne razmi{qamo sad o postizbornoj koaliciji jer o tome odlu~uju gra|ani 6. maja – po ru~uje li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, koji u razgovoru za „Dnevnik“ isti~e da Koalicija SPS–PUPS–JS o~ekuje veliki broj glasova na izborima 6. maja na teritoriji cele Srbije, pa time i Vojvodini.  Otkud ste sigurni za veliku podr{ku bira~a u Vojvodini?

– Imali smo ve} polo`eni kolokvijum u Pokrajini, gde je na{a ko ali ci ja na varednim lokalnim izborima dobila duplo vi{e glasova nego na redovnim. U ostalim delovima Srbije tako|e o~ekujemo dobar rezultat, odnosno da }emo imati vi{e od 50 republi~kih poslanika u novom sazivu Republi~ke skup{tine. Bez nas ne}e mo}i da se napravi Vlada Srbije.  Kalkuli{e li se o tome s kim }ete u postizbornu koaliciju, ili je to ve} odlu~eno, ili je mo`da prepu{teno izbornim procentima?

– Ne razmi{qamo sad o postizbornoj koaliciji jer o tome odlu~uju gra|ani 6. maja. Sa~eka}emo da vidimo koliko }e ko glasova dobiti pa }emo posle toga odlu~iti s kim }emo da napravimo koaliciju, ali se nikome nismo obe}ali. Mogu da garantujem da neki koji su bili u Vladi ne}e ponovo biti s nama, neki ministri tako|e. Po-

znato vam je da sam rekao pre rekonstrukcije za va{ list da dva ministra iz Vlade treba da

– Ni{ta ne ra~unamo, nikom se nismo obe}ali.  ^ini li vam se da je ovo naj~udnija iz bor na kam pa wa do sada?

– Sve su sli~ne, s poznatim elementima me|usobnih napada politi~kih partija, {to nije dobro. Vi{e sam za to da nudimo programe, a ne da blatimo jedni druge. Me|utim, to je srpska izborna tradicija i svako neka pri~a ono {to smatra da je dobro za wega, a gra|ani su ti koji }e da odlu~e o tome {to im se servira i

Trak tor ~e tom pro tiv de ma go gi je – Vra}ali smo se s konvencije u Zrewaninu i kod mosta na Tisi bila je blokada traktora. Iza{ao sam i svi poqoprivrednici su me pozdravili, rekav{i: Hvala vam {to se borite za poqoprivredu, da se ne uvozi roba koju proizvodimo u Srbiji, da nam se ispla}uju subvencije po hektaru, sve vam verujemo, ali ako nas ubedite u to da znate da vozite traktor i da niste politi~ar demagog, pusti}emo vas. Pitam koji je to traktor, u|em u wega, upalim i pro|em blokadu, a iza mene ostala dva kilometara duga kolona, u kojoj je bio i Du {an Ba ja to vi} i PUPS. Wih su zadr`ali, mene pustili. Nai{ao sam i na drugu blokadu, i tu su pustili samo mene. Eto vam ekskluzivna vest za „Dnevnik“ – ka`e Palma. se smene, a smewena su tri. Tako da }emo napraviti vladu koja }e ne{to da uradi za Srbiju.  Pomiwete deo Vlade, {to zna~i da ostaje glavni i sto`er, odnosno da ra~unate na koaliciju s demokratama?

~iji je program najboqi. Po meni, previ{e je prqave kampawe.  [ta vam najvi{e smeta u woj?

– Spotovi, a posebno oni koji su fotomonta`a, u smislu da su sada svi otvarali neke fabrike po Srbiji, a deset puta

vi{e fabrika je zatvoreno nego {to je otvoreno.  Da li ste videli da je iko poslu{ao va{u poruku da je potrebno zabraniti da se u kampawi politi~ari pojavquju po bolnicama i {talama?

– Kada smo kod {tala, moram da vam ka`em da sam hteo da obi|em jednu-dve farme u centralnoj Srbiji, ali nisam mogao jer su sve krave i farme zauzete. Samo {to oni ne znaju da krave ne glasaju.

Uko li ko Ko a li ci ja  SPS–PUPS–JS osvoji glasova koliko najavqujete, koja }e biti va{a prva poruka bira~ima?

– Te poruke {aqemo sada, a ne da se prvo izaberemo, a onda da ih upu}ujemo. Prva je borba protiv bele kuge: kada se rodi dete, da porodica dobije 1.200 evra, socijalna pravda: da ne sme niko da `ivi bez osnovnih stvari potrebnih za `ivot porodice, nova radna mesta. To smo pokazali u op{tinama i gradovima gde su nas gra|ani izabrali, a ta obe}awa dajemo i sad u kampawi. Za nas su svi gra|ani Srbije isti, posebno u Vojvodini, ne delimo ih po nacionalnoj pripadnosti i zato o~ekujemo veliki broj glasova.  Da li su vas iznenadila hap{ewa koja su se desila u ovoj kampawi?

– Ni{ta u Srbiji ne mo`e da nas iznenadi. Bilo bi dobro, ako su ne{to uradili, i da se budu osu|eni. Imamo lo{e iskustvo da 80 odsto onih koje osude politi~ari, kasnije budu oslobo|eni.

Dra gan Mi li vo je vi}

pri^aonica „ako mislite da je Bawaluka za mene zabraweni grad zbog razlika koje postoje u konceptima izme|u mene i Dodika, to je za mene potpuno neprihvatqiva teza”, ^edomir Jovanovi} (LDp). *** „predlog Srpske napredne stranke da se izmeni Zakon o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delima, tako {to }e se tek po pravnosna`nosti presude oduzimati imovina kriminalcima, ohrabruje potencijalne kriminalce jer im omogu}ava da otu|e imovinu koju su stekli na nezakonit na~in”, Saop{tewe DS-a. *** „ovako, oni (DS) su pokazali da je za wih najboqa ideja kad vam ve`u ruke u ringu, a onda vas udaraju i rukama i nogama koliko god mogu jer kad ulo`ite 4,5 miliona evra samo u prqavu kampawu protiv jedne stranke, kao {to su oni ulo`ili protiv na{e, onda vam je jasno da nikada fer borbu nisu ni `eleli„, Aleksandar Vu~i} (SnS). *** „Srbija je danas pod ve}om okupacijom nego 1941. godine„,Zoran Dragi{i} (prS). *** „imate qude iz SnS-a koji odu u Berlin, plate agenciju da im organizuje razgovor s qudima iz ‘Erbasa’, koji obave u kafi}u, ali ne ka`u o ~emu su razgovarali. Da li o tome kako da odlo`imo pla}awe duga ‘Erbasu’ od 600 miliona dolara, koji je 1998. godine napravila vlada u kojoj su bili Vu~i} i nikoli}?„, Borko Stefanovi} (DS). *** „Spoji}emo sva postoje}a preduze}a u jedno. ima}emo jedan upravni odbor umesto 15 i samo jednog direktora umesto wih 15. ovakav pristup je revolucionaran za grad Kragujevac i omogu}i}e gra|anima jeftiniji `ivot”, Radomir Nikoli} (SnS). *** „Jedino smo mi levi~ari, i jedini socijalista kandidat za predsednika republike sam ja, a to zna~i da sam jedini na strani onih kojima je potrebna socijalna pravda”, Ivica Da~i} (SpS). *** „Bira~i SpS-a nisu bili prevareni posle pro{lih izbora s obzirom na to da su formirali vladu s demokratama jer su prvo pregovarali s onim drugima, a po{to oni nisu hteli s nama, dogovorili smo se s DSom„, Du{an Bajatovi} (SpS). *** „Doma}i privrednici su najva`niji i wima treba posve}ivati pa`wu.

Vi ste oni koji su tu svakog dana, vi mesite hleb koji treba da jedemo zajedno, a na{a je obaveza da obezbedimo da imate bra{no, gde da spremate hleb i gde da ga prodate i ko da ga kupi„, Jorgovanka Tabakovi} (SnS). *** „Mi (Srbija - prim. aut.) pre podne varamo Moskvu, a posle podne Brisel i Va{ington”, ^edomir Jovanovi} (LDp). priredio: P. Klai}

4

ekonomija

subota28.april2012.

SVAKE GODINE INVESTITORI ULO@E 286 EVRA PO STANOVNIKU

Pro }er da li smo 17 mi li jar di evra

U Srbiju je, u proteklih 10 godina, od 2001. do 2011. godine investirano ukupno 17 milijardi evra stranih direktnih investicija, od ~ega su neto investicije 15,1 milijardu evra. Ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} ka`e je da je Srbija pro{le godine sa investicijama od 2,2 milijarde evra bila lider u regionu, a da se taj nivo priliva stranih investicija o~ekuje i u 2012 godini.

Kako je ]iri} naglasio, u periodu od 2001. do 2008. godine, najvi{e novca je stizalo od privatiza-

[to se ti~e stranih direktnih investicija biv{ih socijalisti~ki zemaqa, one su bile zanemarqive i uglavnom vezane za sporne slu~ajeve, sve dok ruski Gasprom nije kupio NIS krajem 2008. godine.

Strane direktne investicije su prose~no svake godine iznosile oko 286 evra po stanovniku. Kako je istaknuto, iznos ukupnih investicija nije bio dovoqan za oporavak privrede posebno industrije, jer je vi{e od tre}ine ili oko 5,2 milijarde evra u proteklih deset godina bilo usmereno u sektore

dnevnik

ZREWANINSKA KOZMETI^KA FIRMA OD JU^E NE POSTOJI

Ban krot „Luk so la” po sle 128 go di na ra da Po{to niko nije podneo plan reorganizacije, u zrewaninskoj hemijskoj industriji “Luksol” u ste~aju progla{en je bankrot, {to zna~i da predstoji rasprodaja fabri~ke imovine, ~ija }e vrednost tek biti utvr|ena, da bi se namirili dugovi poveriocima. Ste~ajni upravnik “Luksola” Mi lan Ni }e tin je, na ro~i{tu u Privrednom sudu u Zrewaninu, predo~io da su poverioci prijavili potra`ivawa od 326 miliona dinara. Ali, priznato je pribli`no 280 miliona dinara jer su za wih na|eni dokazi u fabri~koj dokumentaciji. Ostala potra`ivawa, pojasnio je Ni}etin, poverioci }e morati da doka`u u posebnim parnicama.

Me|u poveriocima, ~ija potra`ivawa ste~ajni upravnik nije priznao, je i Fabrika lekova “Jugoremedija”, ina~e ve}inski vlasnik “Luksola” sa 74,8 odsto akcija.

Ina~e, osim “Jugoremedije”, na spi-

sku pet najve}ih takozvanih neobezbe|enih poverilaca fabrike koja se bavila izradom sredstava za li~nu higijenu, su i Razvojna banka Vojvodine, Poreska uprava Zrewanin, beogradska firma “Multi BG“ i kragujeva~ki “Orion“.

Ste~ajni postupak u zrewaninskoj kozmeti~koj ku}i, s tradicijom dugom 128 godina, otvoren je krajem pro{le godine. Tada je saop-

{teno da fabrika svoje obaveze ne mo`e uredno da izmiruje jo{ od 29. novembra 2010. godine. Bez obzira na to {to je formalno ispuwavao sve uslove za otvarawe ste~ajnog postupka, Privredni sud nije mogao da donese takvo re{ewe dok “Luksol“, kao formalni predlaga~ ste~aja, nije obezbedio 850.000 dinara, kao predujam za pla}awe neminovnih tro{kova ste~aja. Kada je i to

u~iweno, a to je uradila beogradska firma “Multi BG“, ~iji je vlasnik i direktor Ra man Idri zi, ste~aj je otvoren.

Poslovne neda}e du`e su potresale “Luksol”. Predstavnici ve}inskog vlasnika, fabrike “Jugoremedija”, koja tako|e u ovom trenutku slabo stoji jer je proizvodwa obustavqena a radnici upu}eni na prinudni odmor, nisu uspevali da na|u re{ewe za nagomilane probleme. Pri~alo se o dolasku inostranog strate{kog partnera, govorilo se da su pregovori, navodno, u toku, mada se naposletku pokazalo da od toga ne}e biti ni{ta. Vi{e od stotinu radnika svojevremeno je poslato na pla}eno odsustvo, proizvodwa je obustavqena, a u fabrici nije bilo ni struje. Posle uvo|ewa ste~aja radnici su ostali bez posla, a sada je vi{e nego jasno da se u fabriku ne}e vratiti. @. Balaban

POSLOVAWE „AZOTARE” POD LUPOM JAVNOSTI

Ba ja to vi}: Ni smo za du `i li fa bri ku Direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} izjavio je ju~e, povodom hap{ewa osumwi~enih zbog malverzacija u pan~eva~koj „Azotari”, da je ta fabrika poslovala transparentno i javno nakon privatizacije i da ne}e dozvoliti da se „stave u isti ko{„ oni koji su upropastili fabriku i oni koji su doveli do toga da ona ima budu}nost.

Bajatovi} je negirao pojedine napise u medijima, da je to preduze}e u ve}im gubicima, nego {to je bilo nakon raskida privatizacije i naglasio da je namerno zakazao konferenciju za cija koji se koristio za finansiranerazmewivih dobara kao {to su we javne potro{we, a ne razvojnih trgovina, finansije, telekomuniprojekata. Od 2008. godine, invekacije. sticije su uglavnom usmerene u izPotpredsednik ameri~ke Privozno orijentisanu proizvodwu, vredne komore u Srbiji Zo ran Pe kojoj je ciq privredni rast i otvatro vi} rekao je da je dodeqivawe rawe novih radnih mesta, rekao je Srbiji statusa kandidata za ~lanministar na promociji edicije o stvo u EU dobar signal za strane stranim investicijama u Srbiji. investitore, ali da treba raditi ]iri} je naglasio da je Srbija na unapre|ewu poslovnog ambijendosta uradila na unapre|ewu inveta i o~uvawu makroekonomske stasticione klime, ali jo{ dosta trebilnosti. Petrovi} je dodao da je ba da se u~ini, kao dosta ura|eno, ali {to je pojednostane i dovoqno tako da Naj vi {e nov ca vqivawe procedura treba sprovesti i smawewe poreza na strukturne reforsti za lo je kroz rad. On je rekao da i pri va ti za ci ju, ali me, nastaviti arannaredna vlada treba sa Me|unarodse on ko ri stio za `man da zadr`i postoje}i nim monetarnim fi n an s i r a w e jav n e sistem podsticawa fondom, doneti zapo tro {we, za investitore, a da kon o radnim odnosije me|u glavnim predma, {to se o~ekuje od a ne raz voj nih nostima Srbije kao nove vlade. pro je ka ta investicione destiEdicije ‘’Strane nacije kvalifikovadirektne investicina i kvalitetna, a ne jeftina radna je u Srbiji od 2001. do 2011’’ pored snaga. detaqnih podataka o stranih invePrema podacima edicije sticijama po delatnostima, grana‘’Strane direktne investicije u ma i grupacijama, sadr`i sve inSrbiji od 2001. do 2011.’’ koju je obformacije o pravnim i drugim javila Biznis info grupa, od ukupuslovima za strana ulagawa i komnih investicije u Srbiji u tom peparativnim prednostima Srbije, riodu, oko 15 odsto bile su grinzbog ~ega se mo`e nazvati vodi~em fild investicije, dok se ostatak za sada{we i budu}e investitore. odnosi na privatizaciju. Nema~ka Urednik Edicije je Bi qa na je na prvom mestu sa oko 1,5 miliSte pa no vi} direktorka Biznis jardu evra investcija, ako se izuzme info grupe, a autor analiza je Ile kupovina doma}ih operatera moKo va ~e vi}, glavni i odgovorni bilne telefonije od strane norveurednik ~asopisa Pregled-Repu{kog Telenora i autrijskog Vipa. blika Srbija.

E. D.

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,6210

111,8582

114,4309

109,2855

Australija

dolar

1

86,1395

87,8974

89,9190

85,8758

Kanada

dolar

1

84,2590

85,9786

87,9561

84,0011

Danska

kruna

1

14,7338

15,0345

15,3803

14,6887

Norve{ka

kruna

1

14,4481

14,7430

15,0821

14,4039

[vedska

kruna

1

12,3325

12,5842

12,8736

12,2948

[vajcarska

franak

1

91,1989

93,0601

95,2005

90,9197

V. Britanija

funta

1

134,4219

137,1652

140,3200

134,0104

SAD

dolar

1

83,1470

84,8439

86,7953

82,8925

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 4. 2012. godine

ju}i poslovnim aran`manima koje je imala, stvorila situaciju da danas posluje sa profitom.

On je naglasio da je „Azotara” od po~etka ove godine zabele`ila pozitivan rezultat od oko 80 miliona dinara i da je ve} sada sposobna da u|e u tr`i{nu utakmicu. Bajatovi} je najavio da }e „Srbijagas”, ~im se formira nova vlada, istupiti sa zahtevom da se odobri pregovara~ki postupak, sa potencijalnim strate{kim investitorom, koji mora da bude iz iste bran{e, kao „Azotara”.

Pi va ra in ve sti ra u pre ~i sta~ U Apatinu je ju~e potpisan jedan od najzna~ajnijih ugovora u istoriji grada, o kupovini zemqi{ta za izgradwu nove fabrike za preradu otpadnih voda, ~ime je ozvani~en po~etak izgradwe te fabrike. Ugovor o investiciji vrednoj {est miliona evra potpisali su @i vo rad Smi qa ni}, predsednik op{tine i Ili ja [et ka, direktor Apatinske pivare, ~ime je zapo~ela realizacija jednog od najve}ih ekolo{kih projekata u Srbiji i regionu.

Smiqani} je istakao da }e pored {est miliona evra u koji }e biti ulo`eni u fabriku za preradu otpadnih voda Apatinske pivare u prate}u infrastrukturu biti investirano jo{ oko 20 miliona evra. [etka je izjavio da se ovim ostvaruju evropski ekolo{ki standardi na planu pre~i{}avawa otpadnih voda, kao i da je ova investicija nastavak uspe{ne saradwe Pivare i apatinske op{tine. Apatinska pivara do sada je ulo`ila vi{e 16 miliona evra u razli~ite lokalne projekte u op{tini Apatin.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradwa, BG

20,05

467

1.097.917

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

13,30

1.133

143.845

Lasta, Beograd

10,87

255

5.355

6,87

1.400

217.000

6,25 Promena %

1.700 Cena

8.500 Promet

Institut za strane jezike, BG

-11,67

10.600

106.000

Albus, Novi Sad

-11,02

210

Filip Moris, Ni{

-6,90

Soja protein, Be~ej

Vaqaonica bakra, Sevojno

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

{tampu u fabrici, sa `eqom da poka`e da je rad menaxmenta javan i da se ne boji pritisaka koji su usmereni ka wima. „Ovo se pretvara u farsu, u kojoj su u istom ko{u lopovi i oni koji su fabriku unapredili”, rekao je Bajatovi} na konferenciji za novinare u toj fabrici i naglasio da on istupa javno i odgovorno, ispred poslovodstva „Azotare”.

Bajatovi} je rekao da od momenta preuzimawa fabrike, od strane „Srbijagasa” „Azotara” posluje transparentno i javno, a da je zahvaqu-

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (494,96 -0,18) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,06

1.601

60.805

NIS, Novi Sad

-0,76

655

9.246.362

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.645

1.645

Imlek, Beograd

1,26

3.045

420.180

Soja protein, Be~ej

-1,68

528

105.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,83

476

1.405.619

37.800

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

450

0,00

810

64.800

Jubmes banka, Beograd

0,04

11.298

11.298

-1,68

528

105.500

Agrobanka, Beograd

0,00

901

0,00

-0,83 Promena %

476 Cena

1.405.619 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.665

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

-0,76

655

9.246.362

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.400

651.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.000

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

2.056

248.776

Tigar, Pirot

0,00

499

18.463

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

13,30

1.133

143.845

Veterinarski zavod, Subotica

2,03

302

7.550

Soja protein, Be~ej

-1,68

528

105.500

Svi iznosi su dati u dinarima

NIS-u profit mawi zbog kursa Ne to do bit Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) u pr vom kvar ta lu ove go di ne iz no si 8,4 mi li jar de di na ra, {to je za 15 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, ka zao je ju ~e di rek tor fi nan si ja Alek sej Uru sov. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da su na ova kav re zul tat naj vi {e uti ca li ne ga tiv ni ma kro e ko nom ski uslo vi, ali i kre ta we kur sa di na ra zbog ko ga su ostva ri li gu bi tak od ~e ti ri mi li jar de di na ra.

Osim to ga, ka ko je na veo, na ma wi rast ne to do bi ti uti ca la je i so ci jal no ori jen ti sa na po li ti ka kom pa ni je u pro da ji de ri va ta, kao i u~e {}e u dr `av nom pro gra mu

snab de va wa po qo pri vred ni ka sub ven ci o ni sa nim go ri vom. Ka ko je is ta kao Uru sov, EBIT DA (do bit pre od bi ja wa ka ma ta, po re za i amor ti za ci je) za pr vi kvar tal iz no si 15,5 mi li jar di di na ra, {to je dvo stru ko vi {e u od no su na isti po ka za teq pro {le go di ne.

On je ob ja sio da je ovo po ve }a we po sle di ca ra sta efi ka sno sti po slo va wa i do ma }e pro iz vod we naf te i ga sa, kao i re a li za ci je iz An go le u iz no su od 1,3 mi li jar de di na ra. Ope ra tiv ni nov ~a ni tok (OFC) je ne ga ti van i iz no si mi nus dve mi li jar de di na ra, od no sno 95 od sto je ni `i od pro {lo go di {weg, ka zao je Uru sov i ob ja snio da je ne ga ti van uti caj imao

rast po tra `i va wa od ve li kih po tro {a ~a, pre sve ga tri mi li jar de od Sr bi ja ga sa i dve mi li jar de di na ra od EPS-a.

Pri hod od pro da je je po ve }an za 24 od sto i iz no si 45,6 mi li jar di di na ra, do dao je Uru su ov. Ka da je re~ o obi mu in ve sti ci ja, one iz no se 7,7 mi li jar di di na ra, {to je po ve }a we od 196 od sto, naj vi {e u is tra `i a va wa i pro iz vod wu, ka zao je Uru sov. Pre ma we go vim re ~i ma, uku pan dug pre ma ban ka ma je sve den na 444 mi li o na do la ra, dok je obim pla }e nih po re za i fi skal nih oba ve za oko 15 mi li jar di di na ra. U pr vom kvar ta lu za be le `en je rast pro se~ ne ce ne naf te od 14,9 od sto, a rast ma lo -

pro daj ne ce ne naft nih dri va ta je 15 od sto.

Osim to ga, pro met naft nih de ri va ta je sma wen za dva od sto - u ma lo pro da ji je za pa `e no sma we we obi ma od 1,2 od sto, u ve le pro da ji 5,1, dok je iz voz po ve }an za 12,2 od sto, na veo je Uru sov. On je do dao da je u NIS-ovim ra fi ne ri ja ma pre ra |e no 413.000 to na naf te, {to je za 19 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, usled re mon ta u Ra fi ne ri ji naf te Pan ~e vo to kom fer bu a ra i mar ta. Uru sov je na ja vio i da se za vr {e tak re kon struk ci ja Ra fi ne ri je naf te u Pan ~e vu mo `e o~e ki va ti u tre }em kvar ta lu ove go di ne.

NA STA VQE NA SA RAD WA VLA DE VOJ VO DI NE I NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i ge ne ral ni di rek tor Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko ju ~e su pot pi sa li spo ra zum o stra te {koj sa rad wi za ovu go di nu. U od no su na do sa da {we tri go di ne, ko li ko sa rad wa tra je, ima pro me na, ko je bi tre ba lo da do pri ne su ve }em kva li te tu sa rad we, kao i ak tiv nom ukqu ~e wu NIS-a u do me nu za po {qa va wa u Voj vo di ni.

– Sa rad wa Vla de Voj vo di ne i NIS-a je iz u zet no do bra, a spo ra zum od ra `a va so ci jal nu i dru {tve nu od go vor nost ove naft ne kom pa ni je – re kao je Paj ti}. – Me |u tim, ovo go di {wi spo ra zum je ko rak da qe jer otva ra vra ta za po {qa va wu 250 mla dih stru~ wa ka u NIS-u. Do po sla }e mla di vi so ko o bra zo va ni stru~ wa ci do }i pre ko jav nog kon kur sa, a po lo vi nu nov ca za wi ho ve pla te obez be di }e Vla da Voj vo di ne i lo kal ne sa mo u pra ve, a dru gu po lo vi nu NIS. Ta ko |e, od ove go di ne va `i }e i no vi prin cip

Fo to: S. [u {we vi}

Part ner stvo za po {qa va mla de stru~ wa ke

ras po de le pa ra u op {ti na ma i gra do vi ma. Na me nu po lo vi ne nov ca }e, kao i do sa da, od re |i va ti op {ti na ili gra do vi sa mo stal no, dok je pre o sta lih 50 od sto na me we no za pro jek te ko ji }e bi ti iza bra ni na jav nom kon kur su.

Po re ~i ma Ki ri la Krav ~en ka, do sa da {wa sa rad wa s Vla dom Voj vo di ne ve o ma je uspe {na, a no vi ne su do bar ko rak ko jem }e se, sa svim

si gur no, u bu du} no sti po klo ni ti ve li ka pa `wa.

– Part ner stvo s Vla dom Voj vo di ne tra je ve} ~e tvr tu go di nu i do sa da smo ulo `i li vi {e od 263 mi li o na di na ra u pro jek te ko ji do pri no se raz vo ju lo kal nih sre di na i po stig nu ti su iz u zet no do bri re zul ta ti – re kao je Krav ~en ko. – Od ove go di ne za in te rer so va ne or ga ni za ci je i po je din ci mo }i }e da

pred lo `e NIS-u svo je pro jek te i na taj na ~in }e mo za jed no do pri ne ti ve }em kva li te tu `i vo ta gra |a na. Uz to, na go di nu da na otva ra mo vra ta mla dim stru~ wa ci ma i na da mo se da }e to po zi tiv no uti ca ti na wih, ali i mo ti vi sa ti ce lo dru {tvo da se u~i ni sve {to je mo gu }e da bi se sma wi la ne za po sle nost.

Ukup na vred nost ovo go di {weg spo ra zu ma Vla de Voj vo di ne i NISa iz no si 81.250.000 di na ra i re a li zu je se u okvi ru NIS-ovog kor po ra tiv nog pro gra ma „Sa rad wa ra di raz vo ja”. Ciq je po boq {a we sva ko dnev nog `i vo ta i in fra struk tu re u lo kal noj za jed ni ci, raz voj spor ta, na u ke i kul tu re, pri liv in ve sti ci ja i ve }e u~e {}e NIS-a u re {a va wu kon krent nih lo kal nih pro ble ma. U okvi ru spo ra zu ma s Vla dom Voj vo di ne, pot pi sa ni su spo ra zu mi s No vim Sa dom, Pan ~e vom, Ki kin dom, Zre wa ni nom, No vim Be ~e jom, Ka wi `om i @i ti {tem.

D. Mla |e no vi}

subota28.april2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

Pr o se~ na pla ta pre {la 40.000 di na ra Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u Sr bi ji u mar tu iz no si 40.562 di na ra i u od no su na fe bru ar je no mi nal no ve }a za 1,4 od sto, a re al no za 0,3 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Bru to za ra da is pla }e na u mar tu iz no si u pro se ku 56.125 di na ra. U od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u fe bru a ru, no mi nal no je ve }a za 1,1 od sto, a re al no je osta la ista.

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa u od no su na isti me sec la ne no mi nal no je ve }a za 13,4 od sto, a re al no za 9,9 od sto. Bru to za ra da u mar tu 2012. je, u po re |e wu sa mar tom 2011, no mi nal no ve }a za 13,1 od sto, a re al no za 9,6 od sto.

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u pe ri o- du ja nu ar-mart, u od no su na

pro sek iz pr vog tro me se~ ja 2011. no mi nal no je ve }a za 11,2 od sto, a re al no za 6,4 od sto. U istom pe ri o du, pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u Sr bi ji, u od no su na pr vi law ski kvar tal, no mi nal no je ve }a za 10,9 od sto, a re al no za 6,1 od sto.

Naj vi {e za ra dio be o grad ski eko no mi sta Po re ska upra va sa op {ti la je da naj ve }i pri ja vqe ni opo re zi vi do ho dak za 2011. go di nu na osno vu do sa da ob ra |e nih po re skih pri ja va iz no si 185.336.103 di na ra, da je pri ja va pod ne ta u Fi li ja li Sav ski ve nac i da je taj ob ve znik po za ni ma wu di plo mi ra ni eko no mi sta. Pri ja vqe ni su i opo re zi vi do ho ci od 164.482.116 di na ra u No vom Sa du 2, za tim od 118.855.500 di na ra od di plo mi ra nog eko no mi ste u Sav skom ven cu, za tim od 108.034.860 di na ra od le ka ra na Vra ~a ru i od 106.623.644 di na ra od di plo mi ra nog in `e we ra u Vr {cu.

Na ta be li me |u pr vih de set ob ve zni ka, ran gi ra nih po naj ve }em pri ja vqe nom opo re zi vom do hot -

ku, je ste i opo re zi vi do ho dak od 91.159.366 di na ra ko ji je pri ja vqen u Sta rom Gra du, od 83.100.455 di na ra u Sur ~i nu, od 80.344.785 di na ra u Sav skom ven cu, od 74.124.558 di na ra u No vom Sa du 2 i od 66.646.694 di na ra pred sed ni ka iz vr {nog od bo ra Sav ski ve nac.

U pr vih 100 ob ve zni ka evi den ti ra na su 92 mu {kar ca i osam pri pad ni ca `en skog po la.

Za stu pqe nost po za ni ma wi ma su od di plo mi ra nih eko no mi sta, di plo mi ra nih prav ni ka, di plo mi ra nih in `e we ra teh no lo gi je, ma {in skih in `e we ra, di plo mi ra nih far ma ce u ta, me na xe ra, pred u zet ni ka, di rek to ra, ka me no re za ca, me sa ra do dok to ra na u ka.

6

dru[tvo

subota28.april2012.

Hleb no `i to `iv nu lo po sle ki {e Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Mi ro slav Ma le {e vi} izjavio je ju~e u Ba~koj Topoli da p{enica, koja je u Srbiji zasejana na oko 450.000 hektara, posle ki{a izgleda znatno boqe, ali da ne}e biti ostvaren o~ekivani prinos tog useva.

– Nisam preveliki optimista {to se ti~e roda, pogotovu ne sada kada su najavqene temeprature i do 30 stepeni Celzijusa, {to hlebnom `itu ne odgovara – rekao je Male{evi} za Tanjug.

On je dodao da je stawe p{nice zadovoqavaju}e na oko 20 do 30 odsto ukupnih povr{ina, dok p{enica koja nije na vreme posejana i prihrawena izgleda samo prividno boqe.

Male{evi} je kao glavni problem istakao to {to u dubqim slojevima zemqi{ta ne-

ma dovoqno vlage koja je neophodna u letwim mesecima da bi se poboq{ao prinos, navode}i da se o~ekuje te{ka godina s velikom borbom za ekonomisawem vlagom za o~uvawe biqaka, wihovog zdravqa i ~isto}e parcela od korova.

Po wegovim re~ima, u Srbiji se mo`e o~ekivati rod koji }e zadovoqiti doma}e potrebe, ali ne}e biti p{enice, koja sada ima solidnu cenu, za izvoz.

– [teta je {to nije bilo podsticaja da se jesenas p{enica zaseje na ve}im povr{inama, zato {to je tra`ena na evropskim i svetskim berzama – kazao je Male{evi}.

On je ocenio da }e hlebno `ito biti tra`eno jer je u Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj dosta tog useva propalo, dok Rusija i Ukrajina nemaju dovoqno p{enice.

S Al ba ni jom }e mo bo qe tr go va ti Vlada Srbije i Savet ministara Albanije potpisali su ju~e u Beogradu sporazum o veterinarskoj saradwi koji }e olak{ati me|usobnu trgovinu `ivotiwama i proizvodima `ivotiwskog porekla. Ugovor su u Vladi Srbije potpisali ministri poqoprivrede Srbije i Albanije Du {an Pe tro vi} i Genc Ru li. Petrovi} je posle potpisivawa sporazuma istakao da }e taj dokument doneti zna~ajan i ozbiqan pomak u trgovini dve zemqe, jer }e olak{ati i smawiti procedure.

On je napomenuo da je pro{le godine, ukupna trgovinska razmena Srbije i Albanije bila ve}a od 100 miliona evra, od kojih se 20 miliona evra odnosilo na trgovinu poqoprivredno-prehrambenim proizvodima. Petrovi} je podvukao da su potencijali saradwe vi{estruko ve}i i kazao da veruje da }e vrlo brzo biti napravqeni novi koraci, a procedure biti jo{ vi{e pojednostavqene. Ministar je naglasio da je Srbija u posledwih nekoliko meseci napravila vrlo ozbiqnu „agrodiplomatsku ak-

ciju” , jer je sli~ne ugovore, kao sa Albanijom, potpisala i sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom (dva ugovora sa Federacijom i Republikom Srpskom). „Svi ti ugovori su olak{ali veoma mnogo trgovinu prehrambenim proizvodima. Lak{e se trguje danas izme|u svih ovih zemaqa nego {to je to bilo po~etkom 2012”, rekao je Petrovi} i ukazao da je to sve deo procesa u okviru koga se poku{ava da se na prostoru zapadnog Balkana, u okviru zemaqa koje se nalaze u CEFTA sporazumu, napravi neka vrsta zajedni~kog tr`i{ta i da na taj na~in sve dr`ave „koriste prilike i vr{e vrlo dobre prilike za zajedni~ko pristupawe EU”.

Albanski ministar poqoprivrede tako|e je ukazao na velike koristi od potpisivawa tog sporazuma, jer predstavqa jedan od uslova koji }e omogu}iti da se nastave pozitivni trendovi me|usobne trgovinske razmene. Kako je Ruli istakao, obim trgovinske razmene je od 2009. godine, utrostru~en.

PRODUKTNA BERZA U NOVOM SADU

P{e ni ca na ze le no 15 di na ra Ove nedeqe na organizovanom berzanskom tr`i{tu u Novom Sadu, prvi put je prometovana p{enica novog roda 2012. godine, po 15 din/kg, bez PDV-a, {to predstavqa prvu indikativnu cenu koja nam nagove{tava vrednost p{enice u narednom periodu.

Obim prometa od 2.031 tone robe predstavqa porast trgovawa u odnosu na prethodnu nedequ od 62 posto, dok je finsijski promet od 86.920.656 dinara ve}i gotovo tri puta u odnosu na prethodni obra~unski period.

Pro{lonedeqni rast cene p{enice kratko je trajao s obzirom na to da je cena ove robe ponovo u padu kao i tokom ve}eg dela marta. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama iznosila je 23,22 din/kg, s PDV-om (21,50 din/kg bez PDV-a), {to predstavqa pad cene u odnosu na prethodnu nedequ od 0,83 odsto, navode na ovoj berzi. Cena kukuruza je, po-

Pre mi je 12.000 di na ra za sva ki pri ja vqen hek tar Paori iz Vojvodine koji su ovih dana blokirali drumove postigli su na~elan dogovor s Ministarstvom poqoprivrede o na~inu isplate subvencija u agraru. Nakon vi{e~esovnog razgovora, koji su trajali do kasno sino}, dogovoreno je da se u ovoj godini ispla}uju premije po hektaru od 12.000 dinara, umesto 14.000 dinara, kako je bilo ranije. Do zakqu~ewa broja kompromisno re{ewe nije potvr|eno. Subvencije po hektaru dava}e se za sve obradive povr{ine koje su poqoprivrednici prijavili u registru.

Sve blokade puteva ju~e su bile u prekidu, a zemqoradnici su kraj drumova ~ekali da se potpi{e ono {to je dogovoreno s Ministarstvom pa da odu ku}ama. Kako je objasnio pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}, dogovoreno je da maksimalna isplata subvencija po hektaru ne}e biti ve}a od 12.000 dinara, a od te sume }e biti odbijen iznos para koji su poqoprivrednici ve} dobili po osnovu regresiranog dizel-goriva i avansa za prole}nu setvu. On je istakao da to konkretno zna~i da }e zemqoradnici imati samo pravo na razliku.

Detaqi nove uredbe do sino} nisu bili poznati, a kako nam je rekao jedan od organizatora protesta i pregovara~a Mi ro slav Iv ko vi}, poqoprivrednici su, uz kompromise kojih je bilo s obe strane, zadovoqni onim {to su postigli. Po wegovim re~ima, subvencije po hektaru mo`e dobiti svako registrovano poqoprivredno gazdinstvo, bez obzira na to da li se bavi ratarstvom, povrtarstvom, vo}arstvom... Kako je objasnio, premirane povr{ine

Irig po ma `e i ma lim vo }a ri ma

Ove godine u op{tinskom buyetu Irig je za razvoj poqoprivrede odvojio 90 miliona dinara konkursu, dobilo je sadnice u vrednosti od 60.000 do 400.000 dinara – kazao je prilikom potpisivawa ugovora sa poqoprivrednim proizvo|a~ima prvi ~ovek iri{ke op{tine Vla di mir Pe tro -

vi}. – Osim podsticaja sto~arstvu, uzimaju}i u obzir polo`aj i prirodne uslove koje imamo na teritoriji na{e op{tine, odlu~ili smo se da podsti~emo i vo}arstvo i vinogradarstvo. Ove godine u op{tinskom buxetu smo za razvoj poqoprivrede odvojili 90 miliona dinara, {to je u odnosu na broj stanovnika na{e op{tine, najve}e izdvajawe u celoj Srbiji.

Svi koji su dobili sadnice u obavezi su da ih u toku ove godine i zasade, a najve}i broj ih je svoje sadnice ve} preuzeo od dobavqa~a.

– Vi{e od 40 godina se bavimo poqoprivrednom proizvodwom i na{a porodica, koja ima tri generacije, `ivi od poqoprivrede – nagla{ava poqoprivredni proizvo|a~ iz Neradina \or |e Avra mo vi}. – Glavni izvor prihoda su vo}arstvo i povrtarstvo. Ovog pu-

smatraju}i prose~nu cenu trgovawa, u padu u odnosu na prethodnu nedequ. Prose~na cena trgovawa od 23. do 27. aprila iznosila je 20,84 din/kg s PDV-om, odnosno 19,30 din/kg bez wega, {to predstavqa pad cene kukuruza u odnosu na prethodnu nedequ od dva odsto.

Trgovalo se i kukuruzom vlage do 15 odsto, ~ija je cena bila identi~na ve{ta~ko su{enom kukuruzu, odnosno 19,30 din/kg, bez PDV-a.

Soja je definitivno hit ovonedeqnog trgovawa. Cena se kretala u rasponu od minimalna 43,50 din/kg, bez PDV-a, pa do maksimalna 44,50 din/kg bez PDV-a, dok je nedeqni ponder iznosio 47,38 din/kg s PDV-om, odnosno 43,87 din/kg bez wega, dok je sojina sa~ma s minimum 44 odsto proteina tako|e zabele`ila rast cene od 2,2 posto. Nedeqni ponder je iznosio 40,87 din/kg, bez PDV-a.

PO STIG NUT NA^ELAN DO GO VOR PA O RA I MI NI STAR STVA

BESPLATNE SADNICE ZA 60 POQOPRIVREDNIKA

Vlasnici 60 poqoprivrednih gazdinstava s teritorije cele iri{ke op{tine, ~iji vo}waci nisu ve}i od pola hektara, dobili su i ove godine od op{tine potpuno besplatno sadnice vo}a i vinove loze.

– Akcija je pokrenuta pre nekoliko godina i svako poqoprivredno gazdinstvo koje je pro{lo na

dnevnik

ta smo dobili 300 sadnica i na{a jedina obaveza je da imamo koristi od wih, jer ako mi imamo koristi, ima}e i op{tina.

Poqoprivredni proizvo|a~i iz iri{ke op{tine dobili su po~etkom meseca i 250 steonih visokokvalitetnih junica, a kako najavquju u op{tinskoj upravi, zbog velikog interesovawa, do kraja maja meseca sti}i }e jo{ 100 komada.

J. Anti}

Pregovori ratara i ministra nisu uspeli Neposredno pred po~etak {tampawa lista „Dnevnik” je saznao u Ministarstvu poqoprivrede da vi{ednevni pregovori sa ratarima nisu uspeli. Ovoga puta kamen spoticawa bilo je regresirano dizel gorivo. Pre toga je do{lo na~elnog dogovora da se paorima ove godine isplati po 12.000 dinara po svakom prijavqenom hektaru. Ovaj na~elni dogovor je postignut preksino}, ali u toku ju~era{wih razgovora nije potvr|en. ne}e biti limitirane kao {to je bilo u prethodnom sistemu subvencionisawa po hektaru, odnosno ne}e biti ograni~ewa do stotinu ili 30 hektara... Va`no je, ka`e Ivkovi}, da je postignut dogovor i o ruralnom razvoju, odnosno investicijama u objekte, sme{tajne kapacitete...

– Otvoren je, u svakom slu~aju, put za pronala`ewe re{ewa koje po{tuje prioritete nacio-

nalne poqoprivredne politike, koja se ogleda u pove}awu produktivnosti, rastu obima proizvodwe i broja korisnika dr`avnih podsticaja u agraru. Re{ewe teku}ih problema u doma}em agraru se nazire u kombinovanom premirawu po povr{ini, ali uz obavezu da zemqoradnik zasnuje poqoprivrednu proizvodwu i presko~i odre|eni minimalan prag produktivnosti – precizirao je Milovanovi}.

U SE^WU SE SEJALO VI[E NEGO LANE

Re pa se osla di la ra ta ri ma Na parcelama na kojima Zemqoradni~ka zadruga “Agrosoj” iz Neuzine, op{tina Se~aw, organizuje proizvodwu, ovog prole}a {e}ernom repom zasejano je 130 hektara – dvostruko vi{e nego lane. Direktor zadruge I{tvan Ve re{ obja{wava da su cena, na~in isplate i korektan prijem razlog pove}anom interesovawu zemqoradnika za proizvodwu slatkog korena.

– Lane smo imali digestiju iznad proseka, a isplata je obavqena mesec dana po prijemu.

To je u~inilo svoje i poqoprivrednici su odlu~ili da ove godine poseju vi{e repe – istakao je Vere{. – Sa suncokretom je, me|utim, suprotna pri~a. Ugovorili smo oko 450 hektara, {to je na pro{logodi{wem nivou. Razlog tome je {to je cena lane bila destimulativna, i povr{ine se ne pove}avaju.

[to se ostalih kultura ti~e, “Agrosoj” ovih dana intenzivno otkupquje kukuruz od proizvo|a~a s podru~ja op{tine Se~aw. Kukuruz se seje na 1.500 hektara, soja na 50, dok je pod p{enicom 800 hektara. Ina~e, u zadruzi je 150 zadrugara iz Neuzine, Boke, Jarkovca, Se~wa… Wima je zadruga isporu~ila oko 750 tona |ubriva, seme i za{titna sredstva, ve}im delom kroz kreditirawe. Tako|e, “Agrosoj” se anga`ovao i na nabavci mehanizacije.

– Ulo`ili smo 200.000 evra u nove ma{ine. Kupili smo, izme|u ostalog, te{ki “xon dir” i prikqu~ke, zatim kombajn “klas”, a sada planiramo i pro{irewe skladi{ta za jo{ 2.000 tona, na ukupno 5.000 tona – naglasio je direktor neuzinske zadruge. @. B.

Predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Mi la din [e var li} smatra da je o~igledan problem taj {to Srbija nema zakon o subvencijama da ne bi dolazilo do problema na relaciji Ministarstvo, odnosno Vlada, s jedne strane, i poqoprivrednici, s druge. Dobro je ako su u novom sistemu subvencija uva`ene razlike koje po sto je iz me |u raz li ~i tih klasa iste katastarske kulture i kategorije zemqi{ta, ka`e on.

– Problem svih dosada{wih koncepata mera agrarne politike bio je u zanemarivawu ~iwenica o regionalnim razlikama i neujedna~enosti prirodne plodnosti zemqi{ta. Nije isti kvalitet zemqi{ta ni u Banatu, a kamoli na severu i nekim drugim delovima zemqe. Ne mo`ete o~ekivati da s istim ulagawima dobijte isti prinos na hektaru ~ernozema u Ba~koj, Sremu, Ma~vi... i na hektaru ni`e klase oranica na Goliji ili u Crnoj Travi. To je sada izbegnuto jer se uvodi regionalni princip – ukazuje [evarli}. – Tako|e, pozitivno je to {to agrarna politika vi{e nikada ne}e biti deveta rupa na svirali nijedne vlade, ~ak ni u dnevnoj politici. Kona~no je eliminisan i nakaradni uslov da se subvencije daju samo onima koji pla}aju PIO. Dobro je i {to }e ceo sistem poqoprivrede sada biti uveden u legalne tokove, ne}e biti vi{e mogu}nosti da se izbegne pla}awe PDV-a.

Iz Ministarstva su poru~ili i da }e biti dovoqno novca u buxetu za ovu godinu za isplatu subvencija a na osnovu predvi|enog modela, odnosno da je re{ewe prona|eno.

S. Glu{~evi}

Sr bi ja ~e ka fon do ve – Srbija se prijavila za kori{}ewe pretpristupnih fondova EU za poqoprivredu, na {ta je dobila pravo sticawem statusa kandidata – izjavila je predstavnica Kancelarije za evropske integracije Da ri ja Ja wi} na okruglom stolu o kori{}ewu fondova za poqoprivredu u Privrednoj komori Beograda. – Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogu}nost da nam otvori komponentu za ruralni razvoj, samo sa skromnijim obimom novca.

Kona~ni odgovor se ~eka, a prvi poziv za kori{}ewe tog novca iz poqoprivrednog pretpristupnog fonda IPARD Srbija mo`e o~ekivati po~etkom 2014. godine, navela je ona.

NA LIMANSKOJ PIJACI PRORADIO RASHLADNI SISTEM

Pod kupolama nije kao sauna Na Limanskoj pijaci ju~e je pu{ten u rad sistem za rashla|ivawe, pomo}u kojeg }e se ovaj prostor hladiti tokom toplih dana. Sistem za rashla|ivawe radi pomo}u vodene pare i ventilatora, a u rad ga je pustio predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, poru~iv{i da Grad mora da pru`i dobre i kvalitetne komunalne usluge.

- Limanska pijaca jedna je od najprometnijih pijaca u gradu, kroz koju svakodnevno pro|e nekoliko hiqada qudi. Kada govorimo o pijacama, ne mislimo samo na kupce,

nego i na prodavce, koji svakodnevno ovde prodaju svoju robu i va`no je da imaju dobre uslove za rad, a siguran sam da }e sistem za rashla|ivawe to omogu}iti - izjavio je Jovanovi}.

Direktor „Tr`nice” Du{an Baji} istakao je da je ovakav sistem jedinstven u Srbiji i da su i drugi direktori zainteresovani da na wihovim tr`nicama ugrade ovakav rashladni sistem.Izvo|a~ radova garantuje da }e temperatura na pijaci biti ni`a i do sedam stepeni, a verujem da }e subjektivan ose}aj biti i boqi, rekao je Baji}.

Novosadska subota28.april2012.

Objasnio je da bi, isti sistem trebalo da se uvede i na Futo{koj pijaci, preciziraju}i da bi se to moglo desiti ve} tokom leta.

- Rashladni sistem ne tra`i krovnu konstrukciju, ve} se mo`e razvla~iti i po tezgama. Sistem koristi vodu iz sopstvenog bunara, tako da nemamo tro{kove vode, a ne oduzimamo ni vodu za pijacu - dodao je Baji}.

Jedna od glavnih zamerki na rad ove pijace bile su neizdr`ivo visoke temperature leti, {to je tako|e uticalo i na vo}e i povr}e.

I. D.

Fo to: R. Ha yi}

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

MANIFESTACIJA CELOG VIKENDA

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Danas reka qudi na Fru{kogorskom maratonu

Ga ra `a za sve

G

rad ski ~el ni ci su na ja vi li da }e, dav no spo mi wa na, pod zem na ga ra `a na Tr gu re pu bli ke bi ti ura |e na u na red ne dve go di ne, {to je do bra vest i, na da mo se, lek za gu `ve u cen tru gra da. Pre ma pro jek tu u wu bi tre ba lo da sta ne vi {e od 400 vo zi la, {to je broj ka ko ja }e ras te re ti ti oko li nu pe {a~ ke zo ne, pa bi sli ka na ~i~ ka nih ko la tre ba lo da ode u isto ri ju.

Sta ri ji ko ji do bro pam te ka `u da su se su gra |a ni ra ni je ma hom bu ni li ka da su grad ski oci hte li ne gde u gra du da po sta ve nad zem ne ga ra `e, jer ni ko ni je `e leo ma su ko la oko svog do ma, bu ku, iz duv ne ga so ve i osta la ~u da. Me |u tim, si tu a ci ja je sa da dru ga ~i ja i ne ma pri med bi, jer se par ki ra li {te sme {ta pod ze mqu i ta mo ni kom ne }e bi ti trn u oku.

Isti na, bi }e bu ke i te {kih ma {i na ka da se ga ra `a bu de gra di la, okol ni sta na ri bi }e ma lo pod stre som, ali sve to bi }e ma la ce na ka da po sao bu de za vr {en. Jer, pre ma pro jek tu, Trg }e se ure di ti i prak ti~ no po ve za ti sa po sto je }om pe {a~ kom zo nom, dok }e ~e tvo ro to~ ka {i bi ti da le ko od o~i ju {e ta ~a i tu ri sta, si gur no lo ci ra ni u ga ra `i. Ovaj pro je kat bi, ta ko, jed nim po te zom tre bao da se po za ba vi s ne ko li ko pro ble ma i re {i ih na ra dost su gra |a na. Da li }e to bi ti ta ko i ka da, osta je da se vi di.

B. Markovi}

Tradicionalni planinarski maraton na Fru{koj gori, 35. po redu, odr`a}e se danas i sutra.

Start maratona je danas u 9 sati na Popovici. Pripremqeno je 17 staza razli~ite du`ine i visinskih razlika i sve su u {umskom pojasu. Najkra}a staza iznosi 10,5 kilometara a najdu`a 111 km.

Iz Planinarsko-smu~arskog dru{tva “@elezni~ar” upozoravaju maratonce da se pridr`avaju pravila maratona, odaberu stazu koja odgovara wihovoj kondiciji i zdravstvenom stawu, a osobe sa zdravstvenim problemima pre odlaska na maraton moraju se konsultovati sa lekarem. Za u~esnike mla|e od 18 godina obavezna je pratwa punoletne osobe, a radi bezbednosti zabrawen je polazak sa starta pre 9 sati. Svaki u~esnik mora se kretati markiranom stazom.

Iz ovog dru{tva savetuju u~esnike da se prikladno obuku, a u rancu bi trebalo da imaju to-

Danas „Podbari s qubavqu”

Iskqu~ewa struje

Manifestacija „Podbari s qubavqu” }e se odr`ati danas od 9 do 16 ~asova na uglu ulica \or|a Rajkovi}a, Milana Raki}a i Zemqane }uprije, blizu kafane „Prole}e”.

Bi}e odr`an bogat kulturno umenti~ki program, a bi}e i izlo`eni proizvodi starih zanata, koji su nekad krasili Podbaru.

G. ^.

Veternik: od 9 do 11.30 sati V. Stepe od broja 2 do broja 40 i neparna strana od 1 do 37, M. Pupina od V. Stepe do Omladinske, Omladinska od M. Pupina do Bra}e Tokin, Bra}e Tokin od V. Stepe do Omladinske i Ratnih vojnih invalida od V. Stepe do Omladinske.

V remeploV

La`ima protiv Svetozara Mileti}a Ferdinand Ast, komesar Ugarske vlade, na osnovu la`nih optu`bi, bez ozbiqnih provera, suspendovao je Svetozara Mileti}a sa du`nosti gradona~elnika. Proglasio je ujedno i vanredno stawe, da bi posle deset meseci, 28. aprila 1869.

bili odr`ani vanredni izbori za nove op{tinske vlasti. Za gradona~elnika je ubedqivom ve}inom glasova izabran Stevan Branova~ki, pravnik, ina~e politi~ki istomi{qenik i blizak saradnik Mileti}a.

N. C.

Prevoz za u~esnike maratona organizovao je GSP, koji }e danas od 5.30 do 11 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce i par kin ga u Uli ci

ti na @elezni~koj stanici i u Ulici despota Stefana. U povratku maratonci }e mo}i da iza|u i na stajali{tima u centru Sremske Kamenice, na Mostu slobode, u Ulici Maksima Gorkog, kod Futo{ke pijace i

Pre voz do Po po vi ce za u~e sni ke ma ra to na or ga ni zo vao GSP: od 5.30 do 11 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce i par kin ga u Uli ci de spo ta Ste fa na, a od 6 do 11 sa ti sa okret ni ce na Vo ji no vu

pli napitak ili vodu, hranu, vo}e, suvu ode}u i nepromo~ivu jaknu za za{titu od ki{e.

despota Stefana, a od 6 do 11 sati sa okretnice na Vojinovu, prevoziti maratonce do Popovice. Za povratak sa Popovice autobusi }e voziti od 13 do 22 sata, a posledwe stanice }e bi-

Kokre. Polasci sa Popovice u no}i izme|u subote i nedeqe, kao i u nedequ, bi}e od 5 do 18 sati. Cena karte za prevoz u jednom smeru je 90 dinara, a u vanrednim polascima ne}e va`iti pretplatne karte.

N. R.

c m y

SPORT

c m y

dnevnik

1. Par ti zan

26

23

2

(16.30) (16.30) (16.30) (16) (16.30) (19) (16.30) (17) 1

61:11

71

2. Cr ve na zve zda

26

18

5

3

51:15

59

3. Rad ni~ ki 1923

26

11

13

2

36:22

46

4. Voj vo di na

26

11

10

5

38:23

23

5. Ja go di na

26

11

9

6

31:19

42

6. Slo bo da Po int

26

11

6

9

33:33

39

7. Spar tak ZV

26

9

10

7

25:26

37

8. OFK Be o grad

26

11

3

12

30:32

36

9. Rad

26

8

7

11

28:25

31

10. Haj duk

26

8

6

12

21:33

30

11. Ja vor

26

7

6

13

20:31

27

12. Sme de re vo

26

8

2

16

18:34

26

13. BSK

26

5

9

12

15:35

24

14. No vi Pa zar

26

4

10

12

17:35

22

15. Bo rac

26

4

7

15

14:35

19

16. Me ta lac 26 2 9 15 14:43 15 U sle de }em ko lu (5. ma ja) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – BSK, KU LA: Haj duk – Ja vor, SU BO TI CA: Spar tak ZV – Sme de re vo, BE OG RAD: Par ti zan – Cr ve na zve zda, Rad – Bo rac, OFK Be o grad – Me ta lac, JA GO DI NA: Ja go di na – Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int – No vi Pa zar.

HAJ DUK GOST NO VOG PA ZA RA

Za svo ju du {u Na kon dve ve za ne po be de i uplo vqa va wa u mir nu lu ku na pr ven stve noj ta be li fud ba le ri Haj du ka, u su sre tu 27. ko la pr ven stva u Je len su per li gi, idu u go ste No vom Pa za ru. Ku qa ni bez bri `ni na ja vqu ju igru za svo ju du {u.

- Ba{ ta ko. Na sto ja }e mo da od i gra mo jed nu do bru utak mi cu, ali mo ram da na po me nem da smo de set ko va ni, jer po sle ta ko „fi nog” pro tiv ni ka kao {to je bio ovaj po sled wi ~e tvo ri ca igra ~a ni su u sta wu ni da pu tu ju u No vi Pa zar, jer ne mo gu ni ci pe le da obu ju, a tri igra ~a su pod kar to ni ma, ta ko da ide mo do sta hen di ke pi ra ni, {to ne zna ~i da ide mo sa be lom za sta vom - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}.

Osnov no pi ta we ko je se na me }e uz go sto va we Haj du ka u No vom Pa za ru upra vo i je ste ka ko pre mo sti ti te pro ble me u igra~ kom ka dru?

- Ni sam od onih ko ji ku ka ju ka da im po je di ni igra ~i ne igra ju. Ima de ~a ka ko ji ~e ka ju {an su i ovo je pra va pri li ka da sa da, ka da ne ma ju re zul tat ski im pe ra tiv, pru `e le pu igru i da

po ka `u ko li ko u ovom tre nut ku mo gu - is ti ~e Si vi}.

No vi Pa zar, za raz li ku od Haj du ka, jo{ uvek ni je re {io svoj su per li ga {ki sta tus. Si gur no }e pro ba ti da is ko ri sti de set ko va nost Ku qa na, a ima }e i ogrom nu po dr {ku sa tri bi na, jer zna se ka kav am bi jent pra ve No vo pa zar ci.

- No vi Pa zar ima svo je pro ble me i mi se ne ba vi mo wi ma.

Mi ima mo ciq da od i gra mo mak si mal no, da osta vi mo do bar uti sak, te da i u No vom Pa za ru po ka `e mo da Haj duk ovog pro le }a igra do bar fud bal. To je na {a oba ve za - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}.

U No vi Pa zar stru~ ni {tab Haj du ka je po veo sa mo 17 igra ~a.

Na i me, zbog kar to na iz o sta ju Pa u qe vi}, Muj dra gi} i Nov ko vi}, a zbog po vre da Ve se li no vi} i Mak si mo vi}. Ima ju }i to u vi du za pret po sta vi ti je da }e Haj duk su sret u No vom Pa za ru po ~e ti u sa sta vu: Pe ri}, Cvet ko vi}, Fej sa, Va si qe vi}, Da bi}, ^o vi lo, Bu ba lo, Go lo ~e vac, Pa u no vi}, Var ga i Zo ri ca. \. Bo ja ni}

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA U IVA WI CI

Go lu bo vi po no vo de set ko va ni Zo ran Mi lin ko vi}, tre ner Spar tak Zla ti bor vo de i pred go sto va we u Iva wi ci, eki pi Ja vo ra, ima pro ble ma oko sa sta vqa wa eki pe. Po vre de i kar to ni po no vo

Zo ran Mi lin ko vi}

kro je sa stav Spar ta ka, a po seb no je ose tqi vo pi ta we zad we li ni je u ko joj ne }e mo }i da igra ~ak tri stan dard na pr vo tim ca, be ko vi Ste va no vi} i Jok si mo vi} i {to per Bra ti}.

17

VOJ VO DI NA DA NAS (16.30) GO STU JE U SME DE RE VU

JE LEN SU PER LI GA – 27. KO LO Da nas SME DE RE VO: Sme de re vo – Voj vo di na NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Haj duk IVA WI CA: Ja vor – Spar tak ZV ^A ^AK: Bo rac – Par ti zan BOR ^A: BSK Bor ~a – Rad BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Ja go di na Su tra LU ^A NI: Me ta lac – Slo bo da Po int KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – OFK Be o grad

subota28.april2012.

– Kre nu li smo de set ko va ni na go sto va we Ja vo ru, ali bez ob zi ra na iz o stan ke ko je ima mo, ^o vi }a, \ur |e vi }a, Ste va no vi }a, Bra ti }a i Jok si mo vi }a, na da mo se do broj igri i po voq nom re zul ta tu. Ja vor ni je u opa snoj zo ni, bo do vi ni su pre sud ni za op sta nak, pa o~e ku jem otvo re ni ju igru sa vi {e pri li ka za nad i gra va we. Zna mo kva li te te do ma }e eki pe, zna mo da su do bro vo |e ni, ali se uzda mo u na {u do bru igru u po sled wim me ~e vi ma i u sve ono do bro {to smo ura di li na tre nin zi ma – is ta kao je Mi lin ko vi}.

U zad woj li ni ji }e od stan drad nih igra ~a igra ti sa mo Vla di mir Ota {e vi}.

– Iza nas je jed na ~ud na utak mi ca u Ku li gde smo do bro igra li ~ak i u mo men ti ma ka da smo ima li dva igra ~a ma we. Ne ko li ko od li~ nih pri li ka ni smo us pe li da is ko ri sti mo, a za to smo ka `we ni pre vi so kim po ra zom. Bez ob zi ra na to ide mo da qe, mo ra mo i mo `e mo da na sta vi mo se ri ju do brih iga ra. I da qe `e li mo vi sok pla sman, a dok god bu de bi lo {an se za to ne }e mo od u sta ja ti – do dao je Ota {e vi}.

N. S.

No vo sa |a ni `e le ~i tav plen Pred da na {wi duel 27. ko la Je len Su per li ge, fud ba le ri Voj vo di ne `e le da se po ka `u u le pom iz da wu i da osvo je sva tri bo da u Sme de re vu. Do ma }in je, s dru ge stra ne, u lo {oj se ri ji, pa }e po ku {a ti ba{ u du e lu s iz ra wa vqe nim cr ve no-be li ma da pre ki ne ne po vo qan niz, a sve to mo glo bi pu bli ci da do ne se do bar i za ni mqiv su sret u ko jem je sve otvo re no. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} i we gov po mo} nik Spa so je Je la ~i} ima li su do sta mu ka po sle du e la s Ja vo rom. O to me je Je la ~i} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u FC “”Vu ja din Bo {kov” re kao: - U Sme de re vu, zbog `u tih kar to na, pra vo da igra ne ma na{ ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, a neo ~e ki va no smo se su o ~i li s po vre dom omla din ca [a le te Kor di }a ko ji ima ne u god nu upa lu pre po na. Mo re i ra ide na pre gle de, jer jo{ od me ~a u Ku li vu ~e po vre du zad we lo `e i we gov na stup je pod ve li kim zna kom pi ta wa. On ima ve li ku `e qu da na stu pi, ali zbog te go ba ko je ima ne pru `a ono {to od ne ga o~e ku je mo. Do daj mo to me da se na po vre du mi {i }a `a li i Ste fen Api ja, dok je Slo bo dan No va ko vi}, pred utak mi cu s Iva wi ~a ni ma do bio tem pe ra tu ru i jo{ uvek je ima, pra }e nu upa lom gr la. Tek po sle po po dnev nog tre nin ga i kon sul ta ci je s dok to rom Bor kom Vu ko sa vom, zna }e mo na ko je igra ~e u Mi lo van Mi lo vi} Sme de re vu mo `e mo da ra ~u na mo.

Ja sno je da stru~ ni {tab ima do sta pro ble ma vre de do dat no kom pli ku ju iona ko slo `e nu ka {to se sa sta va ti ma ti ~e, jer, da pod se ti mo, iz drov sku si tu a ci ju u eki pi. we ga su pro {le sed mi ce od stra we ni gol man - Zbog sve ga {to sam re kao, iz omla din Su pi}, Traj ko vi}, Moj sov i Ka tai, a sa da po skog po go na smo se ni o ri ma pri kqu ~i li Na -

PO ZNA TI RE ZUL TA TI FK VOJ VO DI NA U AK CI JI FI FA „THE CHANCE”

De vet na est mo ma ka is ko ri sti lo {an su De vet na est igra ~a iz omla din ske {ko le FK Voj vo di na iz bo ri lo je pla sman u dru gi krug tak mi ~e wa za naj bo qeg mla dog fud ba le ra Sr bi je, u okvi ru ak ci je FI FA „The chance“.

Mla di voj vo di na {i }e u dru {tvu vr {wa ka iz jo{ pet srp skih gra do va po ku {a ti da se fud bal skim zna wem na met nu, ka ko bi na kra ju ove ak ci je sa mo je dan od wih do bio {an su da ot pu tu je u Bar se lo nu. U glav nom gra du Ka ta lo ni je bi }e for mi ra na re pre zen ta ci ja sa ~i we na od naj ta len to va ni jih igra ~a iz ce le Evro pe.

Evo i spi ska oda bra nih na te sti ra wu u No vom Sa du : Mi lo{ ^a vi} (1994 go di {te, gol man), Bo jan Na sti} (1994), Mi lo van Pe tri} (1994), De jan Me leg (1994), Mi lan Spre mo (1995), Ne boj {a Ko so vi} (1995), El mir Asa ni (1995), Ge or gi je Ili} (1995), Mi jat Ga }i no vi} (1995), Ugqe {a Jok si mo vi} (1995), Mla den Ko ji} (1995), Sr |an Vu ka qe vi} (1996), Ili ja Jan ko vi} (1996), Ni ko la Mi li} (1996), Ni ko la Fi mi} (1996), Vuk Ugre no vi} (gol man, 1994), Sr |an Ba bi} (1995), Mir ko Iva ni} (1993 ) i Sla ven Ba {ka lo (1994).

sti }a, Ko so vi }a i Spre ma – do dao je Je la ~i}. [to se sa me utak mi ce sa Sme de rev ci ma ti ~e, po mo} nik {e fa stru~ nog sta ba Voj vo di ne je ka zao: - Na{ do ma }in se na la zi u se ri ji lo {ih re zul ta ta i `e le }e da u du e lu s na ma pre ki ne ne po vo qan tok stva ri. Sve sni smo to ga, ali nam igra iz dru gog po lu vre me na me ~a s Ja vo rom da je pra vo da se na da mo do brom re zul ta tu. Ni smo, do du {e, ima li vre me na za de taq nu pri pre mu ove utak mi ce, ali je si gur no da }e mo vo di ti ra ~u na o sva kom de ta qu i da `e li mo da ostva ri mo do bar re zul tat. Sme de re vo ima ne ko li ci nu kva li tet nih igra ~a, tu pre svih mi slim na Bra {an ca ko ji je ve o ma ne pri ja tan po ri va le u fa zi na pa da.

We mu uz ra me je ka pi ten @iv ko vi} ko ji je vo |a te eki pe i ve li ki rad nik na te re nu.Mi ne ma mo pra vo ni ko me da pre ti mo, ali o~e ku jem da }e mom ci ko ji is tr ~e na te ren ulo `i ti mak si mum ka ko bi smo se u No vi Sad vra ti li za do voq ni.

Is ku sni {to per Mi lo van Mi lo vi} na do ve zao se na Je la ~i }e va raz mi {qa wa: - O~e ku je nas te `ak su sret. Sme de re vu bi even tu al na po be da i de fi ni tiv no obez be di la op sta nak u li gi, dok je na ma tri jumf ve o ma bi tan zbog si tu a ci je u ko joj se na la zi mo. @e li mo da po be di mo i ve ruj te da ne ma ni jed nog je di nog igra ~a u na {em ti mu ko ji svim sr cem ne `e li da osvo ji mo sva tri bo da.

Na vi ja ~i su fud ba le ri ma Voj vo di ne po no vo skan di ra li “Ski ni te dre so ve” na kra ju me ~a s Iva wi ~a ni ma. Ka ko to de lu je na vas?

- Ni je nam ni ma lo pri jat no zbog to ga – iskren je bio Mi lo vi}. – Na vi ja ~i ima ju pra vo da skan di ra ju ono {to `e le i mi wi ho vo mi {qe we ce ni mo. Na na ma je da igra mo {to bo qe do kra ja pr ven stva i da po ku {a mo da se vra ti mo u norm lau. Na `a lost, za sa da ne ma mo re zul ta te…

A. Pre do je vi}

ZVE ZDA PO PRA VQA FI NAN SIJ SKU SI TU A CI JU

Spon zo ri po di `u „ulog”

Re |a ju se ak tiv no sti na Ma ra ka ni kao na film skoj tra ci. Na kon pot pi si va wa me mo ran du ma sa ki ne skim kom pa ni ja ma oko iz grad we no vog sta di o na, na red je do {lo i po boq {a we fi nan sij skog sta wa. ^el ni ci SD i FK Cr ve na zve zda Pe tra [kun dri i} i Vla dan Lu ki} sta vi li su pa raf na no vi me mo ran dum, ovo ga pu ta sa pred stav ni ci ma ak tu el nog spon zo ra, kom pa ni je „Ga sprom weft” is pred ko je se u Me di ja cen tru po ja vio za me nik ge ne ral nog di rek to ra Ki ril Krav ~en ko.

Aneks ugo vo ra bi }e ve ri fo ko van do kra ja ma ja, {to zna ~i

da }e se u pra znu ka su cr ve no-be lih sli ti do dat na ko li ~i na nov ca, ali iz nos spa da u do men po slov ne taj ne. Na ja vqe na je i re vi zi ja ugo vo ra sa „Te le ko mom”, od no sno no vi po voq ni ji uslo vi za Zve zdu. ^i ta va ce re mo ni ja ima la je obri se ak tu el nog iz bor nog po li ti~ kog mar ke tin ga, jer su joj pri su stvo va li pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i}, za tim mi ni stri Oli ver Du li} i Ne boj {a ]i ri}, pa pred sed nik Skup {ti ne gra da Be o gra da Alek san dar An ti}...

Uosta lom, bli `e se iz bo ri i na Ma ra ka ni.

Z. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota28.april2012.

PR VA RE STI TU CI JA U NO VOM SA DU

Vra }e na imo vi na Je vrej skoj op {ti ni Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bojan Pajti} i pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vi Sad Goran Levi pot pi sa li su ju ~e spo ra zu me u ve zi sa vra }a wem imo vi ne Je vrej skoj op {ti ni. Ra di se o zgra da ma Ba let ske {ko le i Vi so ke {ko le stru kov nih stu di ja za obra zo va we vas pi ta ~a, ko je se na la ze po red no vo sad ske Si na go ge.

Na i me, Agen ci je za ras ti tu ci ju do ne la je re {e wa ko ji ma se usva ja ju zah te vi, vra }a se imo vi na i utvr |u je pra vo svo ji ne Je vrej ske op {ti ne na ove dve zgra de.

- Na kon otva ra wa no vo sad ske je di ni ce Agen ci je za re sti tu ci -

ju, pr vi po vra }aj imo vi ne je po vra }aj imo vi ne Je vrej ske op {ti ne u No vom Sa du, zbog to ga {to je je vrej ska za jed ni ca pre tr pe la naj u `a sni ji zlo ~in u po sled wih ne ko li ko ve ko va na evrop skom kon ti nen tu. Ni je mo gu }e da se ta ne prav da is pra vi, ali mi, kao qu di, ima mo oba ve zu da po ku {a mo da u~i ni mo {to je u na {oj mo }i, da omo gu }i mo da Je vrej ska op {ti na op sta ne, da se raz vi ja i da iz vr {i mo ono {to je na {a mo ral na oba ve za - iz ja vio je Paj ti}.

Le vi je re kao da je pot pi san vr lo va `an prav ni do ku ment, kao

naj bli `i ko rak u vra }a wu imo vi ne Je vrej skoj op {ti ni. Pot pi sa nim spo ra zu mi ma pred vi |e no je da vra }a we ovih ne po kret no sti Je vrej skoj op {ti ni No vi Sad ne }e uti ca ti na de lat nost i na stav ni pro ces u Ba let skoj {ko li i Vi so koj {ko li za obra zo va we vas pi ta ~a.

Pot pi si va wu spo ra zu ma pri su stvo va li su i di rek tor Agen ci je za re sti tu ci ju Strahiwa Sekuli}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dragoslav Petrovi}.

No ve sta ze u Du nav skom i Fu to {kom par ku Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} ob i {ao je ju ~e za vr {ne ra do ve na pre svla ~e wu pe {a~ kih sta za no vim as falt nim slo jem u Du nav skom par ku. Ne ra ~u na ju }i po vre me ne po prav ke o{te }e wa na as fal tu, obim ni ji ra do vi na sta za ma ni su iz ve de ni vi {e od de set go di na, a na kon ovih po slo va u Du nav skom par ku bi jo{ tre ba lo da se re {i pro ble ma na vod na va wa i od vod wa va wa, da se po sta vi no vi par kov ski mo bi li jar...

- U Du nav skom par ku sre |e ne su sve sta ze, a isti ra do vi su u to ku i u Fu to {kom par ku, ma da u

glav na no vo sad ska par ka ko ja ni su sre |i va na de set go di na do bi ti no vi iz gled.

Vred nost ra do va, u ovom par ku je oko se dam mi li o na di na ra, a ra di }e se za me na i po prav ka gra nit nih plo ~a.

U Fu to {kom par ku pr vi put }e se sta ze Fo to: S. [u {we vi} ra di ti po spe ci jal no ve }em obi mu - re kao je Pa vli ~i}. iz ra |e nom pro jek tu, {to }e sva ka ko - Oni bi tre ba li da bu du go to vi u bi ti traj ni je i znat no kva li tet ni je sle de }ih 15 da na, ta ko da }e dva re {e we.

A. Va.

SA STA NAK U GRAD SKOJ KU ]I

Jav nim od lu ka ma pro tiv ko rup ci je Kon fe ren ci ja po vo dom pro jek ta “Znam za ko rup ci ju” odr `a na je ju ~e u Grad skoj ku }i. Raz go vo ru su pri su stvo va li gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, za me nik am ba sa do ra SAD u Sr bi ji Li Licemberger, za me nik na ~el ni ka Po li cij ske upra ve Stevan Krsti}, za me ni ca tu `i o ca u Ape la ci o nom su du Branislava Ini} Ja{arevi} i di rek tor hu ma ni tar ne ne vla di ne or ga ni za ci je „Plej”, ko ja je i po kre nu la pro je kat „Znam za ko rup -

ci ju” Mihajlo Deli}. Pa vli ~i} je is ta kao da je ko rup ci ja te ma od iz u zet nog zna ~a ja za dru {tvo, dr `a vu i lo kal nu sa mo u pra vu.

- Gde god ima nov ca i tro {e wa sred sta va nor mal no je da se po sta vqa i pi ta we ko rup ci je. U pro te klom pe ri o du ima li smo iz u zet nu sa rad wu sa tu `i la {tvom i Po li cij skom upra vom, sa ko ji ma smo do {li na ide ju da osnu je mo ne za vi sno te lo ko je bi se ba vi lo su zbi ja wem ko rup ci je - re kao je Pa vli ~i}.

Za me nik am ba sa do ra Li cem ber ger je is ta kao da je tran spa rent nost u svim vi do vi ma po slo va wa je dan od kqu~ nih pred u slo va za sma we we ko rup ci je.

Pre ma we go vim re ~i ma od lu ke o ula ga wi ma mo ra ju bi ti jav ne.

Kr sti} je is ta kao da je Po li cij ska upra va pro te kle go di ne pod ne la pri ja ve pro tiv 36 oso ba za 33 kri vi~ na de la u ve zi sa ko rup ci jom.

N. R.

TAK SI STI „SI TAN SA” GRA DU PRE DA LI OPO ME NU PRED TU @BU I TVR DE

Na tak si me tru gu bi tak tri mi li o na evra

Tak si sti iz udru `e wa „Si tans” pre da li su ju ~e opo me ne pred tu `bu Gra du No vom Sa du zbog naj ni `e ce ne tak si pre vo za ko ju je pro {le go di ne pro pi sa lo Grad sko ve }e, a ko jom su tak si sti ne za do voq ni. Ka ko ka `u pro pi si va wem naj ni `e eko nom ske ce ne tak si pre vo za, na ne ta im je ma te ri jal na {te ta od oko tri mi li o na evra, {to pred sta vqa osnov za tu `bu.

- Udru `e we je an ga `o va lo sud ske ve {ta ke ko ji su iz ra ~u na li da je 29. sep tem bra 2011. go di ne, ka da je Grad do neo Ured bu o naj ni `oj ce ni tak si pre vo za od 40 di na ra za start i 40 di na ra za pre |e ni ki lo me tar, eko nom ski naj ni `a ce na pre vo za tre ba lo da iz no si 100 di na ra za start i 52 di na ra za ki lo me tar vo `we. Ti me je tak si sti ma na ne ta {te ta od oko 1500 di na ra dnev no - re kao je pred -

IZ BO RI 2012. @IV KO ]UR ^I], NO SI LAC IZ BOR NE LI STE „NI JE DAN OD PO NU \E NIH OD GO VO RA”

Na{ adut su qu di No si o ci ma iz bor nih li sta na lo kal nim iz bo ri ma po sta vqa mo pet pi ta wa za ko ja sma tra mo da su kqu~ na za `i vot gra da. @ivko ]ur~i} je pr vi na li sti “Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra”. Ro |en je 1981. go di ne i ma gi star je po qo pri vred nih na u ka. Ko ji je, po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko ga re {i ti?

- Naj ve }i pro blem je kri mi nal, ko rup ci ja, ja va {luk u jav nim pred u ze }i ma i grad skim slu `ba ma. Sve to u sto pu pra ti ne za po sle nost. A sve to je po ve za no sa ne spo sob nom grad skom vla {}u, ko ja ko ri sti svoj pri vi le go van po lo `aj za sti ca we ma te ri jal ne ko ri sti za se be i svo je fi nan si je re.  [ta pla ni ra te da u~i ni te za de cu i omla di nu?

- Sti pen di ra li bi naj bo qe u~e ni ke i stu den te. Tru di li bi smo se da pro me ni mo us po sta -

vqen si stem vred no sti u ko jem se vred nu ju pri pad nost stran ka ma, a ne spo sob nost, kva li fi ka ci je, zna we i ume }e po je di na ca.

Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad?

- No vi Sad }e po no vo po sta ti bez be dan grad ka da sve slu `be u gra du, od in spek to ra ta, po li ci je

DSS: Do ma }a pro iz vod wa pro pa da - Ne da ni su do {le no ve in ve sti ci je u grad, ve} su fa bri ke ko je su do bro ra di le pred ga {e wem re kao je ju ~e pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Borko Ili}. Is pred fa bri ke „Neo bus” u ko joj su rad ni ci tre nut no u {traj ku, is ta kao je ka ko su se tu ra zni po li ti ~a ri hva li li re zul ta ti ma, a da nas ka da tre ba da pri ~a ju sa rad ni ci ma ne ma ni kog.

- “Neo bus” je pro pao za to {to je la `na Raz voj na ban ka Voj vo di ne, ko ja bi tre ba la da po dr `a va pri vre du, ni je da la ga ran ci je za ve} ugo vo re ne po slo ve fa bri ci. Ni je

da la re pro gram za kre dit, a na sve to Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e ne ku pu je “Neo bu so ve” auto bu se ne go, du plo sku pqa vo zi la iz Ita li je – ka `e Ili}.

Ka da DSS do |e na vla sti do |e on na ja vqu je za {ti tu do ma }ih srp skih fir mi na jav nim na bav ka ma, gde bi „Neo bus„ imao pri o ri tet ka da go vo ri mo o na bav ci auto bu sa. Kroz pro gram no ve in du stra li za ci je, DSS pla ni ra da po dr `i fir me ko je pro iz vo de jef ti nim kre di ti ma na de set go di na i s ka ma ta ma ni `im od ban kar skih.

A. L.

SPS: Stop de ci u kla di o ni ca ma Pot pred sed ni ca Grad skog od bo ra SPS Klaudija Ili} is ta kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji da je po li ti ka `en skog ro da i da `e ne na stu pa ju sr cem i emo ci ja ma, jer je di no ta ko mo gu. Na gla si la je da }e se so ci ja li sti za la ga ti za uki da we li ste ~e ka wa u vr ti }i ma i da se osnov ci ma uve de je dan zdrav obrok, ka ko se {ko lar ci ne bi hra ni li na uli ci.

- Za sred wo {kol ce i stu den te osno va }e mo fond za sti pen di ra we mla dih ta le na ta, jer se mo ra na }i du go ro~ no re {e we.

Ta ko |e, ma lo let ni ma ne }e bi ti do zvo qen ula zak u kla di o ni ce. Sr bi ja je dru ga u Evro pi po bro ju kla di o ni ca i koc kar ni ca ko jih ima u na {oj ze mqi 1.208. Mo ra mo de cu vra ti ti u klu pe i ~i ta wu kwi ga, - ob ja sni la je Ili}.

D. Ig.

sed nik „Si tan sa„, Milan Paunovi}.

Pre ma po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre, u No vom Sa du ra di oko 1500 le gal nih tak si sta, ta ko da je uku pan gu bi tak 324 mi li o na di na ra, od no sno oko tri mi li o na evra. „Si tans“ zah te va no vu naj ni `u eko nom sku ce nu tak si pre vo za, po ko joj bi start ko {tao 100 di na ra, a pre |e ni ki lo me tar 52 di na ra.

J. Zd. SLI KE MA TU RA NA TA USKO RO U CEN TRU

Pri ja va za pa noe do 1. ma ja Ma tur ski pa noi mo }i }e da se po sta ve na lo ka ci ji u Uli ci kra qa Alek san dra od 27. ma ja.

S ob zi rom na to da je ka pa ci tet pro sto ra 64 pa noa, Grad je po z vao u~e n i k e sred w ih {ko la da se pri ja ve mej lom na adre s u gra d o n a c el n ikns@no v i sad.rs do 1. ma ja. Na kon pri ja va, bi }e or ga ni zo va no jav no iz vla ~e we i me to dom slu ~aj nog uzor ka oda bra }e se raz re di ~i ji }e se pa noi na }i u cen tru.

Gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli~i} upu tio je pre po ru ku svim ko ri sni ci ma po slov nih pro sto ra u cen tru da do zvo le po sta vqa we pa noa u iz lo zi ma bez na dok na de.

A. J.

9

do tu `i la {tva i sud stva bu du oba vqa le svo je po slo ve u skla du po za ko ni ma, a u in te re su gra |a na No vog Sa da. A ne kao do sa da, ka da po sle tra ge di je po~ nu da ra de svoj po sao. [ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da jem vam pred nost u od no su na dru ge?

Iz dva ja ju je qu di. Qu di, ko ji ni ka da ra ni je ni su bi li po li ti~ ki an ga `o va ni, ko ji raz mi {qa ju svo jom gla vom, ko ji se ne skla wa ju pred ba ha to {}u grad ske vla sti, ve} po ku {a va ju da ura de ne {to za do bro bit svih, a sa mim tim i za se be i svo je po ro di ce. Da li po sto ji stran ka sa ko jom po sle iz bo ra iz ri ~i to ne }e te pra vi ti ko a li ci ju?

Bo qe da ste me pi ta li sa ko jom li stom bi pra vi li ko a li ci ju. Iz ovog ugla, ako bih mo gao da bi ram, bi la bi to sa mo Gru pa gra |a na „MI - Mi ro slav Mi {a Ili}„.

D. Ig wi}

Tri bi na De mo krat ske omla di ne Ka ra van omla di ne De mo krat ske stran ke da nas }e pro }i kroz grad, a na kon to ga u 17.30 sa ti u let wem bi o sko pu Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta broj 5 bi }e odr `a na tri bi na. Na woj }e go vo ri ti }e po kra jin ski pre mi jer Bojan Pajti}, pred sed nik De mo krat ske omla di ne Bal{a Bo`ovi} i pred sed nik De mo krat ske omla di ne gra da Daniel Borba{.

A. L.

Ra di ka li pred sta vqa ju pr o gram Tri bi na “Bi ram srp sku Ati nu” u orga ni za ci ji Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se da nas u 10 ~a so va na pla tou po red Sve to sav skog do ma u Ka }u. U 18 ~a so va tri bi na je u lo va~ kom dru {tvu „@ec” u Pe tro va ra di nu, Ra~ kog br oj 1 i u 20 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bu ko vac”, Ka ra |or |e va br oj 76. Na tri bi na ma }e go vo ri ti kan di dat za gra do na ~el ni ka SRS \ura| Jak{i} i kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke.

A. L. U OR GA NI ZA CI JI SPS I SDPS

Bes plat ni pre gle di u Kar lov ci ma

AK CI JA SNS PRED GRAD SKOM KU ]OM

Per for man som pri ka za li ne u spe he vla sti Per f or m ans „La ` o v i z i j a” ak t i v i s ta Grad s kog od b o r a Srp ske na pred ne stran ke odr `an je ju ~e is pred Grad ske ku }e.

Si mu li ra ju }i te le vi zij ske ve sti, na pred wa ci su sa ti ri~ no po bro ja li {ta je sve po wi ma „ura di la” od no sno ni je, tre nut -

na vlast za vre me svog man da ta.

- Pred sta vqa mo sav ne rad do sa da {we vla sti, ko joj po ru ~u je mo ka ko je do {lo vre me da se po vu ku i pu ste dru ge da po ka `u {ta zna ju i ume ju, - re kao je ~lan Sa ve ta za kul tu ru Grad skog SNS Jovan Milkov.

A. L.

LDP: Ba zen na Novom Na se qu sa mo obe }a we Kan di dat ki wa za po sla ni cu Li be ral no de mo krat ske par ti je Maja Stogov Damjanovi}, iz ja vi la je ju ~e ka ko od grad we ba ze na i sa le za ma le spor to ve na No vom na se qu o~i gled no ne ma ni {ta. Na {tan du LDP na uglu bu le va ra Jo va na Du ~i }a i Kne za Mi lo {a pod se ti la je ka ko je pr vo bit ni rok za iz grad wu is te kao jo{ 2099. go di ne.

- Ni ko od pred stav ni ka vla sti se ne iz ja {wa va oko iz grad we, iako su op ti mi sti~ ki na ja vqi va li otva ra we. Kom pa ni ja „Tu{„ je ot ku pi la 16 hi qa da kva drat nih me ta ra na No vom na se qu na de ve de set go di na jo{ 2005. ka ko bi na pra vi la sport sko po slov ni obje kat - sa op {ti la je Da mja no vi}.

A. L.

Ko a li ci o ni part ne ri na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma u Kar lov ci ma So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je i So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je or ga ni zu ju da nas od 10 sa ti bes plat no me re we krv nog pri ti ska i {e }e ra u kr vi is pred ~e sme „^e ti ri la va”.

Udru `e wi ma gra |a na i am bu lan ti u Kar lov ci ma bi }e do de qe ni apa ra ti za me re we {e }e ra u kr vi.

Ak ti vi sti SPS-a i SDPS-a }e pro la zni ci ma de li ti i kwi ge i sta re raz gled ni ce.

Z. Ml.

URS po dr `ao „Ki {o bran za sve” U svet auti zma se te {ko ula zi, ali se mo `e u}i u svet po ro di ce i u svet emo ci ja, ko je je naj lep {e pro bu di ti kul tu rom. Ma ni fe sta ci ja „Ki {o bran za sve” po ma `e da grad bu de si gu ran ki {o bran za sve na {e raz li ~i to sti, re kla je Kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka Maja Gojkovi}.

Pozdravqaju}i porodice i decu naglasila je da manifestacija poma`e Novosa|anima da pomognu sugra|ane koji `ive u, samo wima znanom, zatvorenom svetu.

A. L.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota28.april2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Mi le va An {tajn” (20), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Brod za lut ke” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Cr ven ka pa” (11), ve li ka sa la „Te sto ste ron” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Maj stor i Mar ga ri ta” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sel ma na Ra ma da ni, Iva na Mi lo {ev, Je le na Stan ko vi}, Sa wa Ni ko li}, Je le na Po po vi} i Ani ko Ko va~-Mi lo {ev iz Novog Sada, Ni ko li na Svr dlin iz Sremskih Karlovaca, Sa wa Ma ri} iz Veternika, Dra ga na [a rin iz Ba~kog Petrovog Sela, Pa vli na Mi haj lo vi} iz Be~eja, So wa Jo vi ~i} iz Veternika, Mi la na Smo qan ski iz Tovari{eva i Rong Guo iz Srbobrana, DE^AKE: Na da Se ku li}, Ma ri na Kra si}, Ve sna Isa kov i Ma ri ja na Ban du iz Novog Sada, Jo va na Pe ri} iz Petrovaradina, Je le na Ra i ~e vi} iz Vrbasa i Dra ga na Jev ti} iz Turije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bude Milana Stipi} (1935) u 10.30 sati - urna, Du{an Stevana Bawac (1926) u 11.15 -urna, Jelena Nestora Laba{ (1940) u 12 urna, Marko Drage Jankovi} (1936) u 12.45, Pavle Pavla Olah (1947) u 13.30, Desanka Stojana Kubatovi} (1936) u 14.15 i Aleksandra Luke Savi} (1953) u 15 sati -urna.

Na Mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawena Marija \ure Hromi{ (1930) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota28.april2012.

11

„ГЕОПОРТАЛ” ЗА БОЉИ РАД ОПШТИНСКИХ ОРГАНА

Обједињени сви подаци

Домаћини из Кањиже и Горан Петковић у обиласку ауто-кампа на Штранду

ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР ГОРАН ПЕТКОВИЋ У КАЊИЖИ

Подршка улагањима у кампинг туризам

КАЊИЖА: Државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Србије Горан Петковић, у присуству помоћника покрајинског секретара за привреду за ресор туризма Ернеа Варњуа, председника кањишке општине Михаља Њилаша и других општинских челника Кањиже, означио је завршетак прве фазе радова на уређење инфраструктуре ауто-кампа на обали Тисе у Кањижи у вредности пет милиона динара. Петковић је изјавио да је кампинг туризам у Европи у великом успону и да наша земља хвата корак, после неколико година заостајања. Он је предочио да од 2007. године када је забележено око 5.000 ноћења у камповима у Србији, према подацима за 2011. годину забележено је 24.000, а од тога су 13.000 остварили инострани гости.

- Улагање у кампове представља логичан и добар потез, због тога сам захвала руководсту општине Кањижа које је заједно са нама подржало овај пројекат и надам се да ће Туристичка организација општине Кањижа која га је промовисала забележити још боље резултате у наредном периоду. Ово је прва фаза израде основне инфраструктуре, рецептивног и санитарно хигијенског дела, са делом за припремање хране, а наредна фаза је опремање камп места за туристе који долазе чак и са захтевнијим возилима, моторним камп кућицама. То је категорија туриста која добро троши, добро се проводи

и сигуран сам да ће имати добар угођај на обали Тисе у Кањижи - рекао је Петковић. Од пет милиона динара, колико је инвестирано, четири је подршка Министарства економије и регионалног развоја, а милион динара издвојила је локална самоуправа из општинске касе. Председник кањишке општине Михаљ Њилаш истиче да су улагања извршена у санитарни чвор и инфраструктуру кампа, тако да ће кампери са стране и житељи кањишке општине уживати у лепшем амбијенту, те да се очекује да ће оваква улагања допринети даљем развоју туризма и већем броју посетилаца и гостију. Гости су са домаћинима из Кањижe обишли излетиште Штранд на обали Тисе, које је заједно са аутокампом у потпуности уређено и припремљено за масован долазак посетилаца већ за овај викенд и предстојећи празник 1. мај. Члан Општинског већа Кањиже за ресор туризма Роберт Коза и директорка Туристичке организације општине Кањижа Љубинка МаксимовићТаљаи кажу да ће у предстојећој летњој сезони посетиоцима из Кањиже и гостима имати добре услове за провођење слободног времена и одмора на кањишком Штранду. Понудиће се и додатни садржаји, попут излета бродом за Сегедин, а организоваће се и више кулинарских, културно-забавних и спортских манифестација. Текст и фото: М. Митровић

ИРИГ: У иришкој општини ускоро ће почети да функционише „Геопортал“ који је настао из пројекта „Успостављање просторне инфраструктуре јединице локалне самоуправе“. Овај пројекат подржала је Влада Републике Србије са 4,95 милиона динара, док је око 550 хиљада динара обезбеђено из општинске касе, а реализацију је урадио новосадски факултет техничких наука.

- Основна идеја овог комплексног пројекта је стављање у функцију гео-просторних подата-

ка, а све са циљем ефикасније наплате јавних прихода општине, као и бољег рада општинских служби. Сви подаци ће бити обједињени и на једном месту, доступни свим корисницима. Пројекат је иновативан и представља пример добре праксе за све општине у Републици Србији – истакао је професор новосадског ФТН-а Миро Говедарица. По речима декана овог факултета професора др Илије Ћосића, овај пројекат је директ-

У БАЧУ УДАРЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ТЕРМОЕЛЕКТРАНУ НА БИОГАС

Пепео као природно ђубриво БАЧ: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, заједно са председником општине Бач Томиславом Богуновићем и представницима словачке компаније „Енесцо„, симболичним ударцима - три пута чекићем у камен темељац, што је словачка традиција, означио је почетак изградње термоелектране на биогас у Индустријској зони у Бачу. Овом значајном догађају присуствовао је и амбасадор Словачке у Републици Србији Јан Варшо. Ради се о термоелектрани снаге око 4 МW, чија је укупна вредност 15 милиона евра, а председник Владе Војводине подсетио је да је ово друга инвестиција у овој недељи, где је реч о сличној сировини, на еколошким основама, а за потребе производње енергије.

- У Војводини све више ничу погони, који користе оно што је наше благо, а што је раније третирано као отпад након жетви и након пољопривредне производње. Реч је о пројекту који је усаглашен са највишим еколошким стандардима, који ће запослити 25 људи директно и 100 индиректно.

Међутим, оно што је веома важно јесте да се оно што је благо и плод ове земље више неће бацати, већ користити, и још важније, што инвестито-

ри највљују реализацију ових пројекта широм Војводине - рекао је Пајтић. Председник Пајтић нагласио је да је, након аква-парка у Бачком Петровцу, ово друга по реду велика инвестиција, која нам стиже из Словачке, што је вредан показатељ за даљи подстицај партнерима који желе да инвестирају на нашем подручју - рекао је Пајтић. Амбасадор Варшо је истакао посебно задовољство што је у кратком временском року дошло до конкре-

ПОВОДОМ ДАНА КЊИГЕ

Прваци бесплатно у библиотеку

ИРИГ: И ове године, већ традиционално, поводом Светског дана књиге, Српска читаоница у Иригу је органоизовала је бесплатно учлањење ученика првих разреда у библиотеку. Тако су најмлађи чланови Читаонице своју посету започели кратким разгледањем, а затим су разговарали са директорком Читаонице Вером Новковић и дечи-

ђак првак је добио своју чланску карту, а њиховом одушевљењу није било краја.

- Сада сам коначно постао прави ђак, јер сви који нису чланови читаонице, скоро да нису ни ђаци. Да би се боље знало градиво у школи, мора да се чита и само тако се лакше и учи – казао је готово свршени ђак првак Јован.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФОНДАЦИЈЕ „МОСТ”

Два да на де ч јег кар не ва ла

СОМ БОР: Јучерашње и данашње преподне у Сомбору обележено је дечјим карневалом, манифестацијом коју организује овдашњим житељима мало позната Фондација „Мост”. У карневалу чији је основни лајт мотив везан за историју града, учествују скоро сви сомборски вртићи и основне школе, спортски клубови, културно-уметничка друштва… Као тематска окосница изабран је 24. април 1749. године, датум када је у Сомбор стигла повеља о додели статуса слободног краљевског града, коју је потписала хабзбуршка императорка Марија Терезија. Карневал покушава да дочара стари дух Сомбора, подсети на славне личности града и пре свега нагла-

си чувано сомборско зеленило, којег је , нажалост, сваким даном све мање. Као и јуче и данас ће дефиле учесника почети из парка код Жупаније, односно Скупштине града у 10 сати, док ће се наставак програма одвијати у атријуму Градске куће, на Тргу Св. тројства и у Хрватском дому. Поред дефилеа и програма који су за своје старије суграђане припремили најмлађи и млади Сомброци, оба дана од 13 до 15 сати је организовано разгледање Градског музеја, а Галерије Милан Коњовић од 11 до 13 сати. У оквиру ове манифестације којој је покровитељ Град Сомбор за 16 сати је заказана и посета Жупанији и слици „Битка код Сенте”. М. Мћ.

СИЕПА расписала конкурс КИКИНДА: У Регионалној привредној комори јуче је одржан трећи састанак Савета за привреду Општине Кикинда. Председник Савета Ненад Грбић упознао је присутне са плановима локалне самоуправе, а разговарано је и томе како локална самоуправа може помоћи да се побољша амбијент пословања у кикиндској општини.

- Понудили смо услуге пројектног тима Општине Кикинда, с обзиром на то да су поједини конкурси увек актуелни. Тренутно је СИЕПА расписала конкурс, чији је циљ извоз и презентација производа и привреде на страним тржиштима - рекао је Грбић и додао да очекује да иницијативе пођу од самих привредника. Заједнички став свих јесте да треба побољшати инфраструктуру у кикиндској општини и завршити индустријску зону, да би се тако смањио број незапослених. А. Ђ.

на примена научних сазнања у пракси применом најсавременијих информационих технологија.

- Овај пројекат је од изузетне важности за нашу општину, јер ће наплата свих општинских потраживања бити умногоме олакшана. Такође, на овај начин ћемо добити и информације о потенцијалима наше општине – казао је први човек иришке општине Владимир Петровић. Ј. Антић

тизације два озбиљна пројекта, као резултат сарадње Словачке и Србије. Он је нагласио да овакви инфраструктурни пројекти, представљају најбољи начин у јачању наше сарадње на нашем путу ка Европској унији. Како су нагласили председник Општине Бач Томислав Богуновић и инвеститори у овај пројекат, за функционисање електране користиће се 100 одсто природни биолошки материјал и она не утиче негативно на животну средину. Биомаса која се јавља као излаз из производње (осим електричне и топлотне енергије) враћа се у земљиште као органска материја, односно изванредно природно ђубриво. Велики део електричне енергије из ове електране, чији се завршетак очекује крајем маја 2013. године, биће намењен грађанима, локалним фирмама и за разнородне услуге у вези са прозводњом електричне и топлотне енергије. Овај пројекат је до сада највећа инвестиција у региону од инвеститора из Словачке, у области обновљивих енергетских извора. В. Х.

Трећи „Дан магарица”

ЗАСАВИЦА: Трећи по реду „Дан магарица“ биће одржан данас, у Визиторском центру специјалног резервата природе Засавица, са почетком у 9 часова. За овај дан организатори су предвидели богат програм, па ће тако бити одржано Треће светско првенство у прављењу паприкаша од магарећег меса. Све паприкаше ће посетиоци моћи да дегустирају. Промоција производа од магарећег млека планирана је за цео дан, где ће угледни козметички салон, за све даме које посете манифестацију, обезбедити третман дневном и ноћном кремом од магарећег млека, а сви гости ће моћи и да пробају, али и купе кобасице и саламе од магарећег меса. Око поднева планирана је промоција и дегустација најскупљег сира на свету од магарећег млека, а програм ће употпунити и разговори о лечењу специфичних болести производима од магарећег млека, као и лечењу медицинских стања радом са животињама. Посебан доживљај овогодишњем Дану магарица даће изложба диносауруса у природној величини. Ј. А.

Мини Југославија 2. маја

јим песником Тодором Бјелкићем. Директорка Новковић је упознала прваке са радом библиотеке и начинима коришћења, говорећи им најинтересантније одломке из дечије поезије и прозе. Песник Бјелкић им је говорио најлепше песме из свог опуса, а кроз форму питалица и загонетки, ученици су нестрпљиво давали одговоре и у директном разговору са писцем, узели учешће у овом програму. Сваки

Истог дана у подручном одељењу Читаонице „Милица Стојадиновић Српкиња“, у Врднику, бесплатно су уписани и врднички прваци. После краћег упознавања са врдничком библиотеком, кроз разговоре и читање дечије поезије, ученици су цртали на задату тему, а мала изложба ових радова биће постављена у холу библиотеке у Врднику. Ј. Антић

СУБОТИЦА: Десету годину заредом организује се прослава Међународног празника рада у Мини Југославији. Ове године 2. маја за посетиоце ће бити организована разна спортска такмичења, као и бициклистичка трка у којој ће учествовати бициклисти из бивших југословенских република. Биће организовано и традиционално кување котлића, а цене за све посетиоце биће популарне, најављују организатори. С. И.

„Ђидо” игра за Бојана БЕЧЕЈ: Бечејци бројним хуманитарним акцијама показују саосећање према младом суграђанину Бојану Биги којем је потребна корективно реконструктивна операција очних дупљи ради испра-

вљања насталих деформитета. Акција по акција па је Бојан на добром путу да обезбеди потребних десетак хиљада евра. Целовечерњим концертом свој прилог даће и АНИП „Ђидо”. Уметнички руко-

водилац реномираног ансамбла Горан Думановић најавио је концерт за вечерас у 17 сати. Цена улазнице је 200 динара и сав приход ће се уплатити у Фонд за Бојана Бигу. В. Ј.

Хотел „Срем” враћен општини СТАРА ПАЗОВА: После осам година завршен је судски спор и објекат бившег хотела „Срем“, у центру Старе Пазове, је поново у власништву Општине Стара Пазова, рекао је на конференцији за новинаре председник општине Горан Јовић.

-Једна о најстаријих и најлепших зграда у општини и Старој Пазови поново је у власништву општине. Имам информацију да је породица Петровић, некадашњи власник хотела „Срем“, поднела захтев за враћање објекта у процесу реституције. Док тај процес траје, општина ће располагати објектом, а о намени ће се одлучивати после избора - истакао је председник старопазовачке општине, који је рекао да се незаконито отворени локали у објекту, који је под заштитом као архитектонски споменик, морају затворити и старој лепотици вратити сјај, да буде украс центра Старе Пазове. Јовић је истакао коректан однос фирме „Центросрем промет“ са којом је вођен спор око бившег хотела „Срем“, као и да би вредело, ако у процесу реституције породица Петровић добије своје власништво, тражити могућност обештећења. А. М.

У част праведника КАЊИЖА: Изложба и концерт у знак сећања на Пала Жамбокија из Кањиже, добитника највишег израелског одличја „Правденика међу народима„, приређују се данас, у кањишком Дому уметности Образовно културне установе „Кнеса„. У предворју Дома уметности, у 19 сати, отвара се изложба о добрим људима „Праведници Србије„, посвећена праведнику Палу Жамбокију из Кањиже и свим праведницима Србије који су спасавали Јевреје за време Другог светског рата. Од 20 сати у великој сали Дома уметности је концерт „Кањижи с љубављу„ наступају примадоне Београдске опере мецосопран Јелена Влаховић и сопран Јасмина Трумбеташ, Љубица Грујић (клавир), Вељко Николић (удараљка) Жорж Грујић (дувачки инструменти), Милош Николић (виолина) и солиста Хора „Браћа Леви„ баритон Мирко Леви. У посебном програмском делу представиће се позната оперска певачица Маргит Рут Жамбоки из Израела, која ће певати и разне обраде јеврејских и мађарских народних песама, а на репертоару је и песма „Кањижи с љубављу„ коју је Жамбокијева компоновала управо за ову прилику. М. Мр.

Поезија Љиљане Фијат ЗРЕЊАНИН: У Дворани класичне уметности Народног музеја Зрењанин, вечерас, у 19 часова, биће одржана промоција збирке поезије „Софија од Месеца” ауторке Љиљане Фијат. О збирци ће, уз ауторку, говорити и сарадница у издавачкој кући „Задужбина Андрејевић” Мирјана Вилић. Стихове из књиге читаће Игор Станковић, Љубица ВуковДавчик и ауторка. Ж. Б.

subota28.april2012.

c m y

12

oGLASi

dnevnik

dru[tvo

dnevnik

subota28.april2012.

13

U SRBIJI 4.500 BOLESNIKA NA DIJALIZI

Presa|ivawe organa jedino pravo re{ewe Otkazivawe rada bubrega te{ka je bolest i ukoliko se pacijent redovno ne dijalizira, zavr{ava se smr}u. U Srbiji je gotovo 4.500 bubre`nih bolesnika primorano na to da tri puta nedeqno po ~etiri sata provede uz aparate za hemodijalizu. Do pre nekoliko godina wihov polo`aj je bio veoma te`ak jer je najve}i broj ovih aparata bio star, ~esto su se kvarili, a bilo je i nedovoqno mesta za hemodijalizu pa su pacijenti morali da putuju u neki ddugi centar da bi im bila ura|ena dijaliza.

Oblast dijalize je od 2005. godine bila jedna od prvih terapijskih grana koja je regulisana republi~kim standardima, a s ciqem da se normiraju tretmani po tipu, indikaciji, vrsti i koli~ini potro{nog materijala i cenama u ovoj oblasti. Standardi su omogu}ili da se pacijenti u svim centrima u Srbiji podjednako le~e. Od 2004. godine Ministarstvo zdravqa je nabavilo 194 nova aparata za dijalizu, od 2006. iz programa Evropske agencije za rekonstrukciju nabavqeno je jo{ 46 aparata, a

firma “Frezenijus” donirala je vi{e od 160 aparata za hemodijalizu.

I pored nabavke novih aparata za dijalizu, jo{ uvek je nedo-

Transplantacija jeftinija Ali, koliko god dijaliza u Srbiji napreduje i poboq{ava kvalitet `ivota pacijenata, ona je samo put ka dobroj transplantaciji bubrega. Transplantacija je jeftinija od dijalize, a kvalitet `ivota pacijenata kojima je presa|en bubreg je neuporedivo boqi. Na`alost, kod nas se jo{ uvek godi{we obavi mali broj trasnplantacija, prvenstveno zbog nedostatka organa.

UPO[QAVAWE OSOBA S INVALIDITETOM U ADI

Oja~avawe najslabije karike Predsednica Udru`ewa graOp{tina Ada realizuje u ovoj nel Uli jan. Po re~ima pot|ana „Duga” Ve sna Ci vri}, koja godini javne radove za podsticapredsednika Vlade Vojvodine je i idejni tvorac ovog projekta, we zapo{qavawa i profesioStanti}a, sve {to je zajedni~ki nalne rehabilitacije osoba s do sada ura|eno u Adi vredno je isti~e da je ovo va`an trenutak invaliditetom, u okviru kojih po{tovawa, a prioritet i zada- za celu zajednicu i op{tinu }e posao dobiti 29 osoba, od 30 tak vlasti je smawewe nezapo- Ada, koja prvi put dobija asikoliko ih je na evidenciji Naslenosti i nastojawe da se sva- stente koji }e pomagati osobama cionalne slu`be za zapo{qavakome omogu}i da od svog rada s invaliditetom, a usluge personalnih asistenata }e mo}i da we. Potpisivawu ugovora za jav`ivi pristojno. ne radove prisustvovali su pre– Kada se to omogu}ava poseb- koriste sve osobe s invaliditetom u op{tini. kju~e potpredsednik Vlade AP no osetqivim grupama stanov– Dru{tvo je jako Vojvodine i pokrajinkoliko i wegova ski sekretar za me|uBi }e za po sle ni se dam per so nal nih najslabija karika. regionalnu saradwu i asi ste na ta za oso be s in va li di te tom i Mi se trudimo da lokalnu samoupravu dr To mi slav Stan ti}, 22 oso be s in va li di te tom, za {ta je pu tem oja~amo na{e najslabije karike jer predsednik a|anske jav nih ra do va obez be |e no 6,5 mi li o na mo na taj na~in op{tine Zol tan Bi di na ra. Po sao za oso be s in va li di te tom }e postati ja~i kao zalic ki i drugi zvani~su obez be di la dva po slo dav ca – Dom za jednica – ka`e Venici. sta re u Mo lu i Jav no pred u ze }e za sna Civri}.

Ovog puta bi}e zaPrilikom potposleno sedam persore kre a ci ju „Adi ca” u Adi pisivawa ugovora nalnih asistenata za nagla{eno je da su osobe s invaliditetom i 22 osobe s invaliditetom, ni{tva, kao {to su osobe s inva- samo udru`enim snagama lokalza {ta je putem javnih radova liditetom, to ima posebnu te- ne samouprave, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i nevladiobezbe|eno 6,5 miliona dinara. `inu. Ovaj projekat je zna~ajan Posao za osobe s invaliditene smo zbog smawewa broja neza- nog sektora, a uz podr{ku pokrajinskih i republi~kih orgatom su obezbedila dva posloposlenih u op{tini nego i zato davca – Dom za stare iz Mola i {to predstavqa meru brige dru- na, prepoznate potrebe osoba s Javno preduze}e za rekreaciju {tvene zajednice o licima koja invaliditetom i omogu}eno im je da se zaposle i da se ose}aju „Adica” iz Ade, u ~ije ime su imaju mawu {ansu i na taj na~in potpise na ugovor stavili diim poma`e – rekao je dr Tomi- kao korisni ~lanovi dru{tva.

M. Mitrovi} rektori I{tvan Na ~a i Kor slav Stanti}.

POVODOM VLADINE UREDBE O NOVOM ZA[TI]ENOM PRIRODNOM DOBRU OKAW BARA, KOD ELEMIRA

Ratari i lovci protiv ograni~ewa Dva elemirska udru`ewa, lovaca i ribolovaca, ulo`ila su primedbe na predlog Vladine uredbe o novom za{ti}enom prirodnom dobru Okaw bara, kod Elemira. Na javnoj raspravi, organizovanoj u Gradskoj ku}i u Zrewaninu, u ime elemirskih poqoprivrednika prigovore je uputio Pe tar Mi haj lov.

Niko od kriti~ara Vladinog predloga nije protiv za{tite Okawa od ugro`avawa, ali se ne sla`u s

– “Okaw” je jedinstveno podru~je od 5.480 hektara, jedno od najzna~ajnijih slanih jezera u Evropi, s o~uvanim biqnim vrstama i `ivotiwskim svetom karakteristi~nim za takve prostore. Od ukupne povr{ine rezervata, samo tri odsto, odnosno 165 hektara jezera dugog oko 4,5 kilometara i {irokog do 500 metara, bi}e u prvom, najstro`em stepenu za{tite – najavio je Kova~ev.

ograni~ewima koja su predvi|ena za lov, ribolov, i naro~ito poqoprivrednu delatnost u za{ti}enom podru~ju.

Stru~wak Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Ne deq ko Ko va ~ev ka`e da je, posle osam godina bavqewa problematikom za{tite Okawa, poduhvat formirawa specijalnog rezervata prirode u zavr{noj fazi. On }e, zajedno s Rusandom, biti i u nominaciji za me|unarodno zna~ajno podru~je za ptice.

Na~elnica za za{ti}ena podru~ja u Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine Vi da Stoj {i} nagla{ava da je takav re`im o~uvawa neophodan jer je na podru~ju “Okawa” registrovano 28 biqnih i `ivotiwskih vrsta od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja.

– Tu je [vancerbergova bokvica, koja je na evropskoj crvenoj listi biqnih vrsta. Od `ivotiwskih vrsta u Okawu je {estina ukupne populacije vilinog kowica u Srbiji i dve vrste strogo za{ti-

stajao izvestan broj dijaliznih mesta pa su iz pojedinih sredina pacijenti i daqe morali da putuju u druge centre. Zato je Zavod za zdravstveno sigurawe pre

}enih insekata, osam vrsta vodozemaca i {est vrsta gmizavaca. A najzna~ajnija je fauna ptica sa 186 vrsta, od kojih je sedam na svetskoj crvenoj listi – naglasila je Vida Stoj{i}.

Uprkos argumentima u prilog formirawu specijalnog rezervata, Lova~ko dru{tvo “Jedinstvo” iz Elemira imalo je zamerke. Predsednik dru{tva Mi lan Du ki} podsetio je na to da je 90 godina taj prostor bio deo lovi{ta i da su se o wemu starali lovci.

– Sada }e nam u zoni prvog stepena za{tite biti zabrawen lov. To i ekonomski ugro`ava na{e dru{tvo jer je na podru~ju Okawa najvi{e srne}e divqa~i – istakao je Duki}.

Zbog najavqene zabrane ribolova u Okawu protestovao je i predsednik elemirskog Ribolova~kog udru`ewa “Babatovo” Du {an ]ur guz, pitaju}i {ta }e biti sa sedamdesetoro dece, ~lanova ovog dru{tva, za koje je pecawe na tom podru~ju bilo sasvim bezbedno. A najozbiqniji prigovor upu}en je u ime poqoprivrednika koji imaju wive u blizini jezera i u zoni za{tite.

– Najvi{e }e biti ugro`eni zemqoradnici i vlasnici poqoprivrednog zemqi{ta, naro~ito u drugoj zoni. Kako }e oni obra|ivati zemqu ako ne smeju traktorima da proizvode buku ve}u od 50 decibela, ako im je ograni~eno kretawe, ako ne smeju da koriste ve{ta~ko |ubrivo, herbicide i pesticide? – kazao je Petar Mihajlov iz Elemira. @. Balaban

nekoliko godina sklopio ugovor s Vojnomedicinskom akademijom i privatnim dijaliznim centrima gde se pacijenti dijaliziraju o tro{ku zdravstvenog osigurawa.

Svake godine broj dijaliziranih pacijenata se pove}ava. Posledwih godina podignut je standard dijalizirawa, obnovqeni su i pro{ireni kapaciteti, zaposleno novo zdravstveno osobqe, otvoreni novi dijalizni centri, obnovqeni aparati, omogu}ene nove terapijske procedure za ve}i broj pacije-

nata na dijalizi. Vi{e od 100 novih mesta je pro{ireno samo u Beogradu, u Vojvodini ima 43 nova mesta, a dobile su ih i druge sredine u Srbiji. Samo u pro{loj godini Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe je za dijalizirawe pacijenata i propratne terapije izdvojio gotovo ~etiri milijarde dinara. Na neophodne lekove koje koriste pacijenti na dijalizi (eritropoetin) u pro{loj godini RFZO je izdvojio gotovo 500 miliona dinara.

J. Barbuzan

VESTI U Srbiji godi{we pogine 40 radnika Po procenama Me|unarodne organizacije rada, svaki dan 6.300 radnika umre od posledica povreda na radu ili bolesti u vezi s radom, {to predstavqa 2,3 miliona smrtnih slu~ajeva u svetu godi{we. Tako|e, pokazuju iste procene, godi{we se dogodi 337 miliona akcidenata na radnom mestu. U Srbiji svake godine u proseku neposredno na radnom mestu strada 40 radnika, a vi{e od 1.000 wih pretrpi te{ke povrede na radu.

Vlada Srbije donela je Odluku o ustanovqavawu Dana bezbednosti i zdravqa na radu u Srbiji 28. aprila i tako se pri dru `i la obe le `a va wu Svetskog dana bezbednosti na radu.

Tema ovogodi{we kampawe obele`avawa Dana bez bedno sti i zdravqa na radu je promocija bezbednosti i zdravqa na radu u zelenoj ekonomiji, odnosno eko lo {ki pri hva tqi voj ekonomiji. Naime, u celom svetu se odvija promena ka zelenoj i odr`ivoj ekonomiji, a evidentno je da postoje poslovi i radna mesta koja i daqe nisu bezbedna za radnike. ^ak i one teh no lo gi je ko je se sma tra ju “zelenim” pokazuju se kao nebezbedne i nezdrave za zaposlene koji rade s wima.

Q. M.

Radnici u Vin~i ozra~eni?

U krugu Instituta „Vin~a„ pre nedequ dana dogodio se incident, a zaposleni su preko-

merno ozra~eni, poru~ila je u pi smu po sla tom mi ni stri ma Ivi ci Da ~i }u, @eq ku Ob ra do vi }u i Oli ve ru Du li }u direktorka Sektora za radijacijsku sigurnost mr Sne `a na Pa vlo vi}. Kako navode pojedini mediji i novinske agencije koje su imale uvid u pismo, zaposleni u Nuklearnim objektima “izlo`eni su zra~ewu, a zbog nemara nije bezbedno ni u obli`wem nasequ”.

S druge strane, v. d. direktora JP NOS dr Ja go{ Ra i ~e vi} tvrdi da akcidenta nije ni bilo: – Nije se dogodilo ni{ta nepredvi|eno i koli~ina zra~ewa jednaka je onoj koju primite na letu od Beograda do Wujorka. Nema govora o bilo kakvom akcidentu – ka`e on.

Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} izjavio je da jo{ uvek nije dobio pi smo rad ni ka Nu kle ar nih objekata Srbije u kojem tra`e intervenciju nadle`nih, tvrde}i da su ozra~eni pro{le nedeqe.

Vojne agencije radile mimo Ustava Za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} izjavio je da su Vojnobezbednosna i Vojno-obave{tajna agencija radile mimo Ustava i da su stotine podataka prikupile na neustavan na~in. Povodom odluke Ustavnog suda da bez sudske odluke nije mogu} pristup telefonskim listinzima, Jankovi} je rekao da }e odr`ati

sastanak s predstavnicima bezbednosnih slu`bi i pravosu|a o tome kako da se efikasno za{titi privatna komunikacija gra|ana uz funkcionisawe pravnog sistema i sistema bezbednosti.

Jankovi} je ocenio da je potrebno da se uvede naknadna obaveza obave{tavawa gra|ana koji su nadzirani da bi prisustvovali uni{tavawu tajno pribavqenih podataka o sebi.

– To }e biti jedan od narednih koraka, ali postoji i niz drugih koje treba preduzeti radi uspostavqawa civilne kontrole nad sektorom bezbednosti – izjavio je Jankovi}.

Jovanovi} dobio li~nu kartu Za {tit nik gra |a na sa op {tio je da su izmene Zakona o li~noj karti i prebivali{tu i boravi{tu po~ele da se primewuju i da o~ekuje da problem gra|ana Srbije bez li~nih dokumenata bude re{en. U saop{tewu je navedeno da je gra|anin Slo bo dan Jo va no vi}, koji je {trajkovao gla|u jer mu zakoni nisu omogu}avali da dobije li~nu kartu iako je gra|anin Sr bi je, do bio taj do ku ment, po{to su izmene Zakona koje je inicirao ombudsman po~ele da se primewuju.

Za {tit nik gra |a na Sa { a Jan ko vi}, u ~ijoj je kancelariji Jo va no vi} bo ra vio to kom {trajka, izrazio je zadovoqstvo pozitivnim ishodom slu~aja i o~ekivawe da }e biti re{en problem i ostalih gra|ana Srbije bez li~nih dokumenata.

kultura

subota28.april2012.

c m y

14

dnevnik

У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА „МИЛЕВА АЈНШТАЈН”

У подтексту речи, судбина, живота Балет „Милева Ајнштајн“, према мотивима истоимене драме Виде Огњеновић, у кореографији и режији Сташе Зуровца из Хрватске, и на музику Марјана Нећака из Македоније, имаће праизведбу вечерас у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. Након истоимене опе-

ре, СНП и овом представом обележава 150 година постојања, такође и сутрашњи Светски дан игре, 29. април. Тим поводом, поруку белгијског плесача Сидија Ларбија Чекауија, пре почетка балетске представе, вечерас ће прочитати првакиња Драме СНП Гордана Ђурђевић-Димић.

У балету „Милева Ајштајн“ играју: Андреја Кулешевић / Соња Батић (Милева), Такуја Сумитомо / Давид Груосо, и на премијерном извођењу Сања Павић (Зорка), Иван Ђерковић (Господин Марић), Олга Аврамовић (Госпођа Марић), Милан Лазић (Професор Вебер), Фросина Димовска, Данијела Вој-

ПОРУКА ЗА 30. ГОДИШЊИЦУ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ПЛЕСА 2012.

Славите бескрајну кореографију живота Оно што истрајава кроз време, кроз векове, углавном је уметност. Као да је уметност све што човечанство оставља својим наследницима – било у виду грађевина или књига, слика или музике. Покрета или плеса. У том смислу, мислим да је плес најактуелнија, најсавременија лекција историје, у непрекидној спрези са најблискијом прошлошћу, а може се одигравати једино у садашњости. Плес не признаје границе на исти начин као друге уметности. Чак и када одређени стилови покушају да поставе себи границе или делају у одређеном оквиру – животни покрет, његова кореографија и потреба за непрекидним кретањем убрзо превладају и омогућују стиловима да се преплићу. Све се међусобно повезује, природно, и плес се настањује само на оном месту којем припада – а то је простор садашњице у сталној промени. Верујем да је плес можда једна од најискренијих форми израза коју треба да негујемо: кад плешу, била то балетска представа, хип-хоп битка, савремени андерграунд шоу или једноставно препуштање музици у дискотеци, људи ретко прибегавају лажима, не носе маске. Људи се непрестано огледају једни у другима, али када плешу, можда највише одражавају управо

тај тренутак искрености. Крећући се попут других, са другима и посматрајући их како се крећу, најбоље можемо да осетимо њихове емоције, мислимо њихове мисли и повежемо се с њиховом енергијом. Управо тада, можда, можемо да их јасно спознамо и разумемо. Волим да плесну представу промишљам као прославу заједничког живљења, да је видим као начин да направимо простора и времена једни другима. Често ово заборављамо, али скривена лепота представе лежи, пре свега, у томе што је она стециште мноштва људи који, седећи једни крај других, деле исти моменат. У томе нема ничег приватног; наступ је изразито друштвени доживљај. Сви ми окупљени ради овог ритуала, који је наша веза с представом, наша веза са истом садашњицом. И тако, 2012. године, желим свима много плеса. Не да заборавите све своје проблеме из 2011, него напротив, да се њима позабавите на креативан начин, да заплешете око њих, да изнађете начин да се повежете једни са другима и са светом, да се укључите као део бескрајне кореографије живота. Плешите да пронађете искреност и да је пренесете, одражавате и славите. Сиди Ларби Черкауи

Фото: Никола Брадоњић

новски, Јелена Марковић, Ливију Хар, Андреј Колчериу и други. Мотивисан драмом Виде Огњеновић, редитељ Зуровац је представу о Милеви Ајнштајн замислио тако што уз плес користи и друге кореографске, глумачке елементе, као и нарацију. „Ова драма говори о једном животу који не може бити објашњен без другог, Албертовог. Пуно тога пише између редака и у подтексту, а подразумева се и да знамо доста тога о њима. Ја нисам хтео да створим један угођај представе, или емоцију која

Изложба о историји српског новца

Врхунско камерно музицирање мом из такозваног монографског циклуса посвећеном стваралаштву Дмитрија Шостаковича. За извођење овако осмишљеног реперетоара данас тешко да би се могла наћи погоднија личност од маестра Јуровског, који у најбољем смислу те речи припада „руској диригентској школи“ и који је данас зацело водећи познавалац и тумач музике Шостаковича. Београдска филхармонија је овом приликом зазвучала маестозно и врло прецизно, у складној и богато изнијансираној тонској гами пуног и топлог оркестарског звука, која је под врло одмереним и сугестивним диригентским вођством остварила узорне интерпре-

Један од непроменљивих задатака Матице српске, још од њеног оснивања 1826. године, јесте представљање српске културе у свету. Због тога су јуче Матица и Народна банка Србије склопиле споразум о сарадњи, који су у име институција потписали генерални секретари, Душан Николић и Гордана Петковић. Споразум предвиђа заједничку припрему изложбе „Српски новац од 13. до 21. века“, која ће Фото: С. Дорошки

тљиву и драматичну интерпретацију овог популарног дела (које је, иначе, својевремено, пре неких петнаестак година, обележило програм Номуса у извођењу камерног ансамбла домаћих уметника, са уметничким руководиоцем, челистом Иштваном Варгом). Програм овог концерта обухватио је још и композицију „Тил Ојленшпигел, али стварно другачији“ Рихарда Штрауса, заправо својеврсну редуковану обраду мање познатог аустријског композитора Фрица Хасенерла, који је чувену Штраусову симфонијску поему свео на партитуру за камерни квинтет: за виолину, контрабас, кларинет, хорну и фагот, која је у сувереном и рази-

ДАНАС И СУТРА НА НОМУСУ

Oркестар „Малер“ и квартет „Ебен“ Камерни оркестар „Малер“, под диригентским вођством Лоренса Енеса из Холандије, наступа вечерас у 20 часова у Синагоги. Они ће извести композицију „Компани“ Филипа Гласа за гудачки оркестар, Серенаду Леонарда Бернштајна за соло виолину, гудаче, харфу и перкусије (после читања Платоновог Симпозијума, 1954), са солисткињом на виолини Патрицијом Копачинскајом из Молдавије. На програму овог концерта су и композиција Стива Рајха „Драминг“, као и „Шејкер лупс““ Џона Адамса. Сутра се Номус наставља концертом цењеног француског квартета „Ебен“, на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта (20 сати). Овај „нешто другачији Ебен“ извешће програм под називом „Фикшн“, с „еклектичком мешавином комада поређаних од Битлса до Вејна Шортера“. Н. П-ј.

Избори у МС Матица српска (МС) данас одржава своју 126. редовну скупштину, на којој се одржавају и избори за Председништво, Управни одбор и Надзорни одбор, односно за челне људе куће. За почасног председника предложен је академик Чедомир Попов, актуелни председник МС, за новог председника проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), за потпредседнике проф. др Бранко Бешлин, др Миодраг Матицки и проф. Ненад Остојић, а за генералног секретара доц. др Ђорђе Ђурић. У складу са Статутом МС, за њих је предвиђен четворогодишњи мандат. Р. Л.

Награде „Трајбека“

Маестро Јуровски на челу Београдске филхармоније

премили лепо компонован и привлачан програм. Овај условно названи експеримент организатора Номуса и повратак ранијој пракси „сопствене продукције“ показао се као пун погодак – наступ фестивалског оркестра пружио је узбудљиво вече врхунског, рафинираног камерног музицирања, са елегантним и полетним тумачењем мелодиозне Шубертове Симфоније број 5 у Бдуру, као и енергично донетом Свитом Пулчинела Игора Стравинског, у широко развијеном дијапазону пуног, префињеног и прозрачног оркестарског звука, са заносно испеваним виолинским деоницама концертмајстора Сретена Крстића у првом плану, под чијим су вођством чланови оркестра остварили упеча-

граном тумачењу Сретена Крстића, Ивана Марушевића, Александра Тасића, Ненада Васића и Милана Николића, пружила прилике за врцаве, бриљантне и ефектне дијалоге и звучна сучељавања инструменталних деоница. У среду увече, у оквиру Номуса, у Српском народном позоришту, наступио је и Балетски ансамбл „Кворум“ из Португалије, са неконвенционалном, живом и темпераментно одиграном представом на фадо-музику, која је наишла на топао пријем гледалаца. Наредне вечери, у Синагоги је одржан концерт Београдске филхармоније, којом је том приликом дириговао еминетни руски диригент Михаил Јуровски, са програ-

вршити, и како такву информацију држати занимљивом гледатељу који од почетка зна да нешто иде у криво. Па ту линију вући кроз неку особу, лајтмотив, ту присутност судбине - објашњава редитељ Зуровац. За дизајн светла у овој представи задужен је Дени Шеснић из Хрватске. Аутор видео материјала је Марин Лукановић из Хрватске, као и сценограф Жорж Драушник, а костимографкиња је Марина Сремац. Н. Пејчић

НАКОН СПОРАЗУМА О САРАДЊИ МАТИЦЕ СРПСКЕ И НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ

НОВОСАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ 2012.

После особене и раскошне светковине хорског звука коју су у Синагоги приредили певачи Хора Руске државне капеле на отварању Номуса, фестивал је настављен разнородним програмима, који су новосадској публици донели нове вредне и несвакидашње интересантне музичке садржаје. Други фестивалски дан обележио је наступ Номусовог Камерног оркестра – јединственог камерног састава, формираног за потребе ове манифестације, окупивши тридесетак истакнутих новосадских музичара, који су под уметничким вођством нашег врхунског виолинисте, концерт-мајстора Минхенске филхармоније Сретена Крстића, при-

би објаснила ко је била Милева, већ да се то покаже кроз разне ситуације у њиховим животима“, речи су редитеља Сташе Зуровца, који у овој представи најављује озбиљне, емотивне, рационалне, али и гротескне сцене, јер је таква мултиизражајност оно што њега највише занима.

- Када узмем неки литерарни предложак да бих интерпретирао то дјело, онда тражим оно што су јаки моменти, што су обрати, нека предвиђања, ствари које се виде већ на почетку, а зна се како ће за-

тације Шостаковичеве Балетске Свите број 1, потом и Шостаковичевог Концерта број 2, из опуса 102, са изванредним руским пијанистом млађе генерације Александром Кобриним као солистом. Овај концерт закључило је извођење опсежне Симфоније број 6 у хмолу истог аутора, која је и поред особене и за ширу публику донекле одвећ сложене структурне грађе, поздрављена овацијама и аплаузима присутних. Други програм најављен за ово вече, наступ Квартета саксофона „Сигнум“ нажалост је отказан, због отказаног авионског лета, што је спречило једног од чланова ансамбла да допутује у Нови Сад. Б. Х.

Драма о 12-годишњој девојчици (глуми је Рејчел Мванза) коју отимају побуњеници у подсахарској Африци „War Witch“ и документарац о животу жена у модерној Индији „The World Be fo re Her“ освојили су главне награде на филмском фестивалу „Трајбека“. „Una Noc he“, филм који прати три кубанска тинејџера који беже од сиромаштва са Кубе у Мајами, добио је награду за најбољу кинематографију и режију (Луси Малој). Аргентински филм „All In“, награђен је у категорији за најбољи сценарио, док је награду за монтажу освојио документарни филм „The Flat“ из Израела. За новог најбољег редитеља документарног филма проглашен је Холанђанин Јероен ван Велзен за филм „Wa vum ba“, а специјална награда фестивала додељена је филму „The Re vi si o na ri es“ о политизацији књига за децу у Тексасу. (Танјуг)

током ове године гостовати у више европских градова. Ауторка изложбе је Весна Ковач, а у припреме су били укључени и стручњаци Нумизматичког кабинета, Одељења за комуникације и Архива НБС, као и стручњаци матице српске. Поставка ће премијерно бити представљена током маја, у Мисији републике Србије при Европској унији у Бриселу, уз подршку Фото: Б. Лучић Министарства спољних послова и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. У плану су и друге заједничке изложбе о српској култури и науци, а поставка о српској монетарној историји дугој осам векова одабрана је као прва, зато што је новац један од атрибута државности. Поставку „Српски новац од 13. до 21. века“ прати каталог на српском и нглеском језику, који је шампао Завод за израду новчаница и кованог новца НБС. Р. Л.

crna hronika

dnevnik NE SRE ]A KOD SREM SKE MI TRO VI CE

Stradao na pru zi Mu {ka rac iz La }ar ka, star 53 go di ne, po gi nuo je na `e le zni~ koj pru zi u pod ru~ ju Srem ske Mi tro vi ce ka da ga je uda rio voz ko ji sa o bra }a na re la ci ji Sa ra je vo–Be o grad.

Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 19 ~a so va, a mu {ka rac je od po sle di ca uda ra pre mi nuo na li cu me sta, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca.

Po ovla {}e wu de `ur nog is tra `nog su di je Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, po li ci ja je iz vr {i la uvi |aj na me stu ne sre }e. Na red bom is tra `nog su di je tog su da, te lo pre mi nu log pre ve ze no je u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, ra di sud sko me di cin ske ob duk ci je, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

NA PU TU BA VA NI [TE–PAN ^E VO

Je dan po gi nuo, dvo je po vre |e no U sa o bra }aj noj ne sre }i, ko ja se ju ~e ra no uju tro de si la na pu tu od Ba va ni {ta ka Pan ~e vu, po gi nuo je Dar ko Ba ~van ski (1977) iz Ba va ni {ta, otac dvo je de ce. U ne sre }i su te `e po vre |e ne jo{ dve oso be.

Ne s re } a se de s i l a ka da je auto u ko jem je bio Ba ~van ski

pre {ao na le vu stra nu i ~e o no se su da rio s dru gim auto mo bi lom. Ba ~van ski je stra dao na li cu me sta, a eki pe Hit ne po mo }i ni su us pe le da ga re a ni mi ra ju iako su br zo sti gle na me sto ne sre }e.

Po li ci ja Pan ~e va iz vr {i la je uvi |aj.

Z. Dg.

MLA DI] U BA^ KOJ PA LAN CI PO KU [AO SA MO U BI STVO

Pre `i veo skok sa {e stog spra ta Dva de se pe to go di {wi T. N. iz Ba~ ke Pa lan ke za do bio je ju ~e te {ke te le sne po vre de na kon sko ka sa {e stog spra ta zgra de u ovom po du nav skom gra du. Na kon uka za ne le kar ske po mo }i u Ba~ koj Pa lan ci, T. N. je pre ve zen u

cen ti me ta ra od be ton ske sta ze.

Na me stu pa da osta le su dve go to vo iden ti~ ne ru pe na trav wa ku, du bo ke oko 20 cen ti me ta ra.

Ubr zo su na me sto in ci den ta pri sti gle eki pe ov da {we Hit ne po mo }i, a po tom i is tra `ni

Zgra da u ko joj je `i veo ne sre} ni mla di}

No vi Sad, u Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, gde je ope ri san i le ka ri se, po po sled wim in for ma ci ja ma, bo re za we gov `i vot.

T. N. se ju ~e, ne {to pre 12 ~a so va, oti snuo u am bis sa {e stog spra ta ku le C u ba~ ko pa la na~ kom blo ku „Par ti zan” i pao na ze le nu po vr {i nu, sve ga de se tak

or ga ni iz no vo sad skog Osnov nog su da i po li ci je da bi oba vi li uvi |aj.

T. N. je u Ba~ koj Pa lan ci `i veo s po ro di com ko ja je iz be gla iz Hr vat ske. Kom {i je is ti ~u da je re~ o ve o ma mir nim qu di ma i za to su iz ne na |e ni i za pa we ni od lu kom ovog mla di }a da po ku {a sa mo u bi stvo.

M. Su yum

NA PRE LA ZU HOR GO[

Spre ~en {verc go lu bo va Ca ri ni ci su u sa rad wi s gra ni~ nom po li ci jom na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 20 `i vih go lu bo va, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na.

Go lu bo vi su ot kri ve ni u vo zi lu s kamp-pri ko li com, na ula zu u Re pu bli ku Sr bi ju. Vo za~ i su vo za~, obo ji ca tur ski dr `a vqa ni, iz ja vi li su da ne ma ju ni {ta da pri ja ve za ca ri we we.

De taq nom kon tro lom vo zi la utvr |e no je da su u to a le tu kamppri ko li ce sa kri ve na dva ka ve za s 20 `i vih go lu bo va ko ji pri pa da ju vr sti „tur ska ta kla”. Ka ve -

zi su bi li pre kri ve ni pla vom fo li jom i stran ke ni su po se do va le ni ka kvu do ku men ta ci ju za pti ce ko je su pre vo zi li.

Ca ri ni ci su po kre nu li pre kr {aj ni po stu pak i na li ce me sta po zva li ve te ri nar skog in spek to ra ko ji je na lo `io da se go lu bo vi sme ste u Zo o lo {ki vrt na Pa li }u. Ot kri ve ni go lu bo vi pri pa da ju tzv. ‘’pre vr ta ~i ma’’, za to {to ih od li ku ju ka rak te ri sti~ no pre vr ta we i let.

Da nas su naj ra spro stra we ni ji u Tur skoj, a na sta li su u sre di {woj Azi ji, u bli zi ni da na {we Mon go li je.

M. B.

subota28.april2012.

15

PR O IZ VO \A ^I SKAN KA U VOJ VO DI NI NA GO DI LI SE S TU @I LA [TVOM

Kri vi cu pri zna lo 10 od 11 pri pad ni ka gru pe De set od 11 pri pad ni ka or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe Go ra na Ko va ~e vi }a iz No vog Sa da na go di li su se s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal i, u za me nu za ka zne za tvo ra od ~e ti ri do se dam i po go di na i traj no od u zi ma we vi {e sta no va i luk su znih auto mo bi la, pri zna li da su pro iz vo di li dro gu skank u Voj vo di ni.

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je re kao ju ~e Ta nju gu da su pri pad ni ci te gru pe, pa i sam or ga ni za tor, za kqu ~i li spo ra zum s Tu `i la {tvom o pri zna wu

kri vi~ nog de la. Za sa da je sud iz re kao se dam pre su da po za kqu ~e nim spo ra zu mi ma i o~e ku ju se jo{ tri, na veo je Ra di sa qe vi}.

Osim za tvor skih ka zni, op tu `e ni su pri sta li na traj no od u zi ma we imo vi ne ste ~e ne kri mi na lom – ne ko li ko sta no va i vi {e luk su znih auto mo bi la, me |u ko ji ma „be-em-ve H-6, „fol ksva gen tu a reg” i „audi-8”.

Po sud ski po tvr |e nim na god ba ma, or ga ni za tor gru pe Ko va ~e vi} osu |en je na se dam i po go di na za tvo ra, Ni ko Usko ko vi}, Vla di mir Ve li~ ko vi} i Vla di slav Ve li~ ko vi} na po se dam

go di na, Dra gan Ko va ~e vi} i Bra ni slav Veq ko vi} na po pet go di na, a Vla di mir Ki{ na ~e ti ri go di ne. Oni su uhap {e ni 1. ju na 2010. go di ne po sle go di nu da na pra }e wa i pri ku pqa wa po da ta ka Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je o wi ho vim ak tiv no sti ma.

Pri li kom pre tre sa obje ka ta za pro iz vod wu „skan ka” i sta no va osum wi ~e nih od u ze ta je kom plet na opre ma za pro iz vod wu dro ge, ge net ski mo di fi ko va ne biq ke ka na bi sa u pu noj ve ge ta ci ji, pro iz ve de ni skank, no vac i ve }i broj auto mo bi la u vla sni {tvu pri pad ni ka te gru pe.

TU @I LAC AME RI^ KE DR @A VE WU JORK NA JA VQU JE:

Uhap si }e mo Ko va ~e vi }a ako bu de do stu pan – Ame ri~ ko tu `i la {tvo }e spro ve sti po stu pak eks tra di ci je ili hap {e wa Mi la di na Ko va ~e vi }a ako on ika da bu de do stu pan – iz ja vio je za Ta wug tu `i lac okru ga Brum u sa ve znoj dr `a vi Wu jork Xe rald Mo len.

On je do pi sni ku Ta wu ga u Va {ing to nu re kao da na log tu `i la {tva i da qe sto ji i da se oko to ga ni {ta ni je pro me ni lo.

– Kao {to je na {e tu `i la {tvo uvek is ti ca lo, na{ na log osta je, i on je i da qe je na ~e ka wu. Ako okri vqe ni ika da bu de do stu pan za iz ru ~e we ili hap {e we, mi }e mo to spro ve sti – re kao je tu `i lac.

Ko va ~e vi }e vom ocu Pe tru upu }en je 12. apri la do pis ko jim ga oba ve {ta va ju da je „glav ni tu `i lac okru ga Brum, dr `a va Wu jork, po no vio svo ju na me ru da kri vi~ no go ni Mi la di na Ko va ~e vi }a po op tu `ba ma ko je su bi le osnov na lo ga za hap {e we okru ga Brum„.

Tu `i lac je za tra `io da cr ve na po ter ni ca za Ko va ~e vi }em osta ne na sna zi.

Pe tar Ko va ~e vi} je oba ve {ten i o to me da je za da qe in for ma ci je i pro ve re nad le `no Mi ni star -

Mi la din Ko va ~e vi}

stvo prav de Sr bi je u po stu pa wu s Mi ni star stvom prav de SAD. Na osno vu oba ve {te wa ko ji je pri mio Mi la di nov otac, u uto rak je re a go vao we gov bra ni lac Bo ri vo je Bo ro vi}, tvr de }i da su SAD upu ti le zah tev som bor skom Osnov nom su du da po stu pi po In ter po lo voj po ter ni ci i iz ru ~i Mi la di na Ko va ~e vi }a da bi se pred ta mo {wim su dom pro tiv we ga vo dio kri vi~ ni po stu pak

zbog pre bi ja wa stu den ta Bra ja na [taj nha u e ra.

Po Bo ro vi }e vim tvrd wa ma, zbog to ga su upu ti li do pis Mi ni star stvu prav de Sr bi je jer je Ko va ~e vi} ve} za to de lo osu |en, na dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, po sle skla pa wa spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce.

Ne du go po {to je Bo ro vi} iz neo ovu in for ma ci ju, re a go va li su nad le `ni iz Mi ni star stva prav -

de, kao i su da u Som bo ru, tvr de }i da im ni je sti gao ni ka kav zah tev za iz ru ~e we Mi la di na Ko va ~e vi }a, ni ti od ame ri~ kog tu `i la {tva, ni ti od bi lo ko je dru ge in sti tu ci je. Iz Mi ni star stva na gla {a va ju da su oni je di ni nad le `ni za pri jem ta kvih mol bi. „In for ma ci ju pla si ra nu u me di ji ma pro ve ri li smo i u am ba sa di SAD u Be o gra du, ko ja ta ko |e od ri ~e po sto ja we bi lo ka kvog zah te va pre ma Ko va ~e vi }u„, na vo di se u sa op {te wu.

Mi la din Ko va ~e vi} iz dr `a va ka znu za tvo ra u Som bo ru od 20. ja nu a ra pro {le go di ne. On je osu |en na dve go di ne i tri me se ca za tvo ra po sle spo ra zu ma sa srp skim tu `i la {tvom da pri zna kri vi cu - da je ame ri~ kom stu den tu Bra ja nu [taj nha u e ru to kom tu ~e u stu dent skom klu bu u Bo sto nu 4. ma ja 2008. go di ne, na neo te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot. Vla da Sr bi je je [taj nha u e ro voj po ro di ci u mar tu 2009. is pla ti la 900.000 do la ra od {te te, po sle spo ra zu ma s ame ri~ kim dr `av nim tu `i la {tvom da od u sta ne od kri vi~ nog go we wa Ko va ~e vi }a i da mu se su di u Sr bi ji.

E. D.

ZA VR [NE RE ^I NA SU \E WU DE VE TO RI CI OKRI VQE NIH U SLU ^A JU „BAYINE GRU PE”

Od bra na: Op tu `be ni su do ka za ne – Ovaj po stu pak je ne do pu {ten.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je svo ju nad le `nost za ovaj po stu pak za sno va lo na ne do zvo qe noj re tro ak tiv noj pri me ni za ko na, a op tu `ni ca ni je pro pi sno sa sta vqe na – ka zao je ju ~e advo kat Pre drag Mi lo van ~e vi} u za vr {noj re ~i od bra ne na su |e wu de ve to ri ci osum wi ~e nih za u~e {}e u ne za ko ni tom pro me tu ci ga re ta u fe bru a- ru 1997, u slu ~a ju gru pe okri vqe nog vla sni ka fir me „R-5 kom pa ni” iz Ni {a Si ni {e Stoj ~i }a i we go vog bra ta, sa da po koj nog po li cij skog ge ne ra la Ra do va na Sto ji }a Ba xe.

Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, u na stav ku iz la ga wa za vr {nih re ~i u ovom pro ce su, Mi lo van ~e vi}, advo kat od bra ne okri vqe nog biv {eg di rek to ra SUC-a Mi ha qa Ker te sa, za tra `io je da sud od bi je op tu `be, od no sno oslo ba |a ju }u pre su du za svog bra we ni ka.

– Op tu `ni ca je za sno va na na po stu pa wu dav no ubi je nog Ra do va na Sto ji }a Ba xe, ko ji ni ka da ni je bio op tu `en. Re~ je o ~o ve ku

ko ji se mr tav op tu `u je de set go di na na kon {to je ubi jen – ka zao je Mi lo van ~e vi}.

Osim to ga, ci ti ra ju }i od re be Ca rin skog za ko na ne ka da {we Ju go sla vi je, ko ji je va `io u pe ri o du re le vant nom za po stu pak, bra ni lac je oce nio da se u ovom pro ce su su di za „rad we ko je su dav no za sta re le – ula zak na te ri to ri ju Ju go sla vi je ka mi o na s ak ci znom ro bom bez evi den ti ra wa“.

Is ta kao je i da se „u ovom po stup ku, su prot no ustav noj za bra ni, re tro ka tiv no pri me wu ju od re be za ko na iz 2002. i 2003. go di ne ko je se od no se na su zbi ja we or ga ni zo va nog kri mi na la”.

– Op tu `ni ca ni je pro pi sno sa sta vqe na jer se, osim okri vqe nih, u woj kao u~e sni ci rad we iz vr {e wa na vo di jo{ niz li ca ko ja ni su op tu `e na ve} ih je Tu `i la {tvo sa slu {a lo kao obi~ ne sve do ke, a mo gli su bi ti sa slu {a ni sa mo kao sve do ci-sa rad ni ci jer pri zna ju rad we – re kao je advo kat Mi lo van ~e vi}.

Oslo ba |a ju }u pre su du je, u ju ~e iz ne toj za vr {noj re ~i, za tra `i la

i advo ka ti ca Mir ja na Mi ti} za svog bra we ni ka De ja na Mi le no vi }a, vla sni ka fir me „Deks” iz So ko ba we. Isti pred log je iz ne la i advo ka ti ca Da ni je la Mi lo van ~e vi} u od no su na svog bra we ni ka okri vqe nog biv {eg rad ni ka Ca ri ne Ne boj {u Ni ko li }a. Po oce na ma od bra ne, „op tu `be ni su do ka za ne“.

Pod se ti mo, za vr {na iz la ga wa u ovom pred me tu, u jav no sti na zva nom „Ba xi na gru pa“, po ~e la su 12. apri la. Ta da je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal iz ne lo za vr {nu re~, pred la `u }i osu |u ju }u pre su du, uz oce nu da su do ka za ne op tu `be, ka ko pro tiv Si ni {e Stoj ~i }a, ta ko i pro tiv osmo ri ce s wim op tu `e nih, a svi ma se sta vqa na te ret kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

U op tu `ni ci je okri vqe ni Stoj ~i}, vla snik fir me „R-5 kom pa ni”, ozna ~en kao „or ga ni za tor“ sa svo jim sa da po koj nim bra tom Ra do va nom Stoj ~i }em Ba xom, ko ji je to kom de ve de stih go di na pro {log ve ka bio na ~el nik Slu `be jav ne bez bed no sti MUP-a Sr bi je. Op tu -

OT KRI VE NO NA KON VRA ]A WA DE LA FRAN CU SKOG IM PRE SI O NI STE [VAJ CAR SKOM MUZEJU

Se za no va sli ka o{te }e na u kra |i Di rek tor Fon da ci je „Emil Bir le„ iz ja vio je ju ~e da je sli ka Po la Se za na „De ~ak u cr ve nom pr slu ku” – ko ja je ukra de na iz {vaj car skog mu ze ja pre ~e ti ri go di ne i ko ja je ne dav no pro na |e na u Sr bi ji i vra }e na fon da ci ji – o{te }e na, ali da se mo `e re sta u ri sa ti.

Lu kas Glor re kao je no vi na ri ma u Ci ri hu da je sli ka fran cu skog im pre si o ni ste na ne ko li ko

me sta po ce pa na po {to je ukra de na iz ga le ri je u Ci ri hu. On je ob ja snio da }e bi ti po treb no iz ve sno vre me da bi se ona sre di la, ali da je uve ren u to da }e de lo bi ti vra }e no u pre |a {we sta we, pre no si AP. ^e ti ri ~o ve ka uhap {e na su u Sr bi ji po ~et kom me se ca, a sli ka ko ja je ukra de na 2008. go di ne je pro na |e na i vra }e na fon da ci ji.

(Ta njug)

`ba tvr di da su Stoj ~i }i za spor ni pro met ci ga re ta ko ri sti li po slov nu struk tu ru pred u ze }a „R-5 kom pa ni”. Op tu `ni ca ob u hva ta tri spor na ka mi o na ko ja su, po tvrd wi op tu `be, za Stoj ~i }e vu fir mu iz Bu gar ske sti gla pre ko ca rin skog pre la za Vr {ka ^u ka 6. i 14. fe bru a ra 1997, ka da su, po iz ne tim sum wa ma, ,,uve ze ne ci ga re te de ka la ri sa ne kao to a let har ti ja, te 18. fe bru a ra ‘97, kad je pri ka zan tran zit kroz Sr bi ju“.

Op tu `ba sum wa da je spor ni uvoz za Sto ji }i vu fir mu i{ao pre ko so ko baw ske fir me „Deks”, ~i ji je vla snik Mi le no vi}.

Po stup kom su ob u hva }e ni i okri vqe ni: Pe tar Mi len ko vi}, ne ka da {wi sa vet nik di rek to ra SUC-a Mi ha qa Ker te sa, za tim pri pad ni ci eki pe van red nih me ra kon tro le Ca ri ne Ne boj {a Ni ko li} i Zdrav ko Hri stov, ne ka da {wi po mo} nik mi ni stra po li ci je Sto jan Mi {i}, biv {i na ~el nik SUP-a Ni{ Ra di sav Gvo zde no vi} i biv {i na ~el nik SUP-a Za je ~ar Ne nad @i va di no vi}.

J. J.

SPORT

subota28.april2012.

^E TVRT FI NA LE TUR NI RA U BAR SE LO NI

Na dal pre jak za Jan ka Dru gi te ni ser sve ta tur n i r u. Ne d o p u s ti v o mno g o za dr `ao je sto po stot gre {a ka je pra vio Be o gra |a nin. ni u~i nak u de u li ma sa Ko na~ no je u pe tom ge mu na me Jan kom Tip sa re vi }em. sto ru ku i us peo da ga re {i u Po sle US Ope na (2007) i Dej vis svo ju ko rist - 1:4. Imao je Tip ku pa (2009), Na dal je bio bo qi i sa re vi} ~ak tri brejk lop te kod u ~e tvrt fi na lu tur ni ra iz ka te go ri je ATP 500 u Bar se lo ni - 6:2, 6:2. Me~ u Ka ta lo ni ji tra jao je sat i 23 mi nu ta. [pa nac je ve} u pr vom ge mu od u zeo ser vis Jan k u, is k o r i s tiv { i pr vu brejk lop tu. Sr bin je imao pri li ku da vra t i istom me r om, ali je Na dal na 30:40 od li~ no od ser vi rao i spre ~ io iz j ed n a ~ e w e.

Tip s a r e v i} je po s le ne s re} n o iz g u b qe n a Jan ko Tip sa re vi} dva ge ma pot pu no pao u tre }em. Bi lo je 30:30, da bi on da re z ul t a t a 2:5 (0:40), me | u t im {pan ski te ni ser pri li~ no ru Na dal je od i grao od li~ no i sa tin ski re {io na red na dva po e na pet ve za nih po e na osvo jio pr vi i sti gao do ve li ke pred no sti. set!

Me~ iz me |u dru gog i osmog Sli ~an je bio po ~e tak dru gog igra ~a sve ta tra jao je tek 17 mi se ta. [pa nac je od mah na pra vio nu ta, a na se ma fo rum je pi sa lo brejk. Naj zad, Jan ko je us peo da 3:0 u ko rist pr vog no si o ca na pr vi put na me ~u odu zme ser vis NO VA TE [KA PO VRE DA AN DREE PET KO VI]: Ne ma~ ka te ni ser ka An drea Pet ko vi} te {ko je po vre di la sko~ ni zglob de sne no ge na me ~u sa Vik to ri jom Aza ren kom u [tut gar tu. Ne mi ca srp skog po re kla je ukli za la i vra ti la lop tu iz for hen da, ali joj je no ga za pe la i stra dao sko~ ni zglob.

U pr vi mah se ~i ni lo da }e Pet ko vi }e va mo }i da se opo ra vi i na sta vi me~, ali je po sle le kar ske in ter ven ci je po sta lo ja sno da se to ne }e do go di ti.

Ne sva ki da {wi po tez na pra vi la je Aza ren ka, ko ja je po mo gla An drei da na pu sti te ren.

Pet ko vi }e va }e po no vo mo ra ti da pa u zi ra od re |e no vre me, tek {to se vra ti la sa tro me se~ ne pa u ze zbog po vre de ko le na.

[pan cu is ko ri stiv {i pe tu pri li ku - 2:2. Na `a lost, bi lo je to krat kog da ha. Pr vi ser vis go to vo da ni je ni po sto jao kod Tip sa re vi }a u pre lo mi nim mo men ti ma. Ka da je u pe tom ge mu mo gao pr vi put da po ve de, na pra vio je tri ne iz n u | e n e gre { ke.

Na r av n o, Na d al to ni je pro pu stio. Br zo je vra t io brejk i pred n ost na svo j u stra n u. Bio je to tre nu tak ko ji je psi hi~ ki slo mio Tip sa re vi }a. Pr vi put na ser v is pro t iv n i k a ni je us peo da osvo ji ni je dan poen. Ra fa je po veo 4:2.

Do kra ja me ~a naj bo qi {pan ski igra~ od ra dio je po sao be ze gre {ke i za slu `e no se na {o u po lu fi na lu. Ta mo }e igra ti pro tiv po bed ni ka me ~a Ver da sko - Ni {i ko ri. Iz ne na |e we je na pra vio Mi lo{ Ra o ni} ko ji je u ~e tvrt fi na lu eli mi ni sao dru gog no si o ca En di ja Ma re ja - 6:4, 7:6.

Pr vi set pri pao je Aza ren ki 6:2, u dru gom je bi lo 4:4.

Be lo ru ski wa }e u ~e tvrt fi na lu igra ti sa Mo nom Bar tel, ko ja je „pre ga zi la” sed mu igra ~i cu sve ta Ma rion Bar to li 6:3 i 6:1.

c m y

16

dnevnik

Ras ta li se Pep i Bar se lo na Do {ao je kraj vi {e de ce nij skog bo rav ka Pe pa Gvar di o le u Bar se lo ni. Sjaj ni 41-go di {wi tre ner, ko ji je sa Bar se lo nom osvo jio sve, do {ao je na ju ~e ra {wi tre ning i igra ~i ma re kao: „Mom ci, ne }u vas tre ni ra ti u na red noj se zo ni”.

- \o zep Gvar di o la od da nas vi {e ni je tre ner Bar se lo ne. Hva la na sve mu, Pep, re kao je pred sed nik Bar se lo ne San dro Ro sel na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Go to vo 30 go di na Gvar di o la je u Bar se lo ni, {to kao igra~, {to kao tre ner.

- Iz vi wa vam se na zbr ci po sled wih ne de qa (u ve zi sa ovom te mom). Uvek sam `e leo krat ko ro~ ni ugo vor, jer su zah te vi u Bar se lo ni ogrom ni. U dva naj ve }a tak mi ~e wa ni smo us pe li ({pan sko pr ven stvo i Li ga {am pi o na) i bi lo je vre me da ob ja vim ra sta nak.

Raz log je jed no sta van. ^e ti ri go di ne...svi ma do sa di te. No vi tre ner da }e ne {to {to ja vi {e ne mo gu, iz ja vio je Gvar di o la. - Za hva lan sam igra ~i ma, oni su za slu `ni za sve ove uspe he. Bi la je pri vi le gi ja tre ni ra ti ih. Ra dio sam svoj po sao sa ve li kom stra {}u. Oni su iz da na u dan, to kom sve ~e ti ri go di ne, ~i ni li da sve {to za mi sli mo po sta ne mo gu }e. Sa da mi sle di opo ra vak. Ka da su me po sta vi li za tre ne ra ska kao sam kao ma lo de te.

Vo di ti pr vi tim Bar se je ne {to ne ve ro vat no. Vre me je osta vi lo tra ga i ja vi {e ni sam ta ko sre }an ka da usta nem. Me |u tim, mi slim da je mo ja mi si ja ov de uspe {no za vr {e no. Ovo je mo }an klub. Ne za u sta vqiv je. Ko god da me za me ni, znam da }e to ra di ti ume {no i da }e po sao oba vqa ti na naj bo qi na ~i, ze kqu ~io je Pep, po sle ~e ga je do bio apla uz ce le sa le.

Pre ma re ~i ma klup skog funk ci o ne ra An do ni ja Zu bi za re te, no vi tre ner Bar se lo ne bi }e Ti to

Vi qa no va, jer do bro po zna je eki pu.

- Bar se lo na na sta vqa svo ju ide ju. Za to }e tim pre u ze ti Ti to, ko ji zna tim u du {u, re kao je Zu bi za re ta.

Na sajtu Barselone pi{e da }e Viqanova naslediti Gvardiolu od 30. juna, dakle kada mu istekne ugovor.

O svom nasledniku Titu Viqanovi, Gvardiola je rekao:

Uz to, Barselona je igrala fudbal, koji je prema op{tim ocenama u svetu, bio najlep{i.

Ove sezone Barselona je ostala bez titule prvaka [panije, a usledila je {okantna eliminacija u polufinalu Lige {ampiona od ^elsija. Mediji u [paniji, ali i drugim zemqama ve} su po~eli da licitiraju ko bi mogao da nasledi Gvardiolu.

Najve}e {anse Englezi daju Arsenu Vengeru,

Pep Gvardiola

- Barsa je napravila sjajan izbor. Igra~i ga znaju, on je sposoban. Iako ne}u biti prisutan fizi~ki, poruka je: Tito ako sam ti potreban, zovi.

Otkao je preuzeo Barselonu od Franka Rajkarda, Gvardiola je osvojio tri titule {ampiona [panije, dva puta je bio prvak Evrope, osvojio je tri {panska superkupa, jedan trofej u Kupu Kraqa (doveo je Barsu do jo{ jednog finala, koje }e biti odigrano u maju), dva puta titulu klupskog prvaka sveta, dva evropska Superkuka. Ukupno 13 trofeja za ~etiri godine.

Ukupan skor je fascinantan: u 242 utakmice samo 21 poraz. Tim je dao 618 golova!

sledi Marselo Bijelsa, pa Luis Enrike (sada{wi trener Rome), Frank de Bur, Andre Viqa{ Boa{, Johan Krojf, Mihael Laudrup, Roberto Man}ini...Pomiwe se u kladionicama ~ak i @oze Muriwo!

A gde }e Gvardiola?

Najverovatnije }e uzeti godinu dana odmora. Mada, engleski mediji ka`u da su ^elsi i Man~ester siti ve} „podigli obrvu”. I pored toga {to je Gvardiola najavio da `eli da se odmori, odmah su se javili zainteresovani da ga dovedu na klupe svojih klubova. Naravno, prvi u red stao je Roman Abramovi~, koji je navodno spreman da „plati koliko god je potrebno”.

SPORT

c m y

dnevnik

1. Par ti zan

26

23

2

(16.30) (16.30) (16.30) (16) (16.30) (19) (16.30) (17) 1

61:11

71

2. Cr ve na zve zda

26

18

5

3

51:15

59

3. Rad ni~ ki 1923

26

11

13

2

36:22

46

4. Voj vo di na

26

11

10

5

38:23

23

5. Ja go di na

26

11

9

6

31:19

42

6. Slo bo da Po int

26

11

6

9

33:33

39

7. Spar tak ZV

26

9

10

7

25:26

37

8. OFK Be o grad

26

11

3

12

30:32

36

9. Rad

26

8

7

11

28:25

31

10. Haj duk

26

8

6

12

21:33

30

11. Ja vor

26

7

6

13

20:31

27

12. Sme de re vo

26

8

2

16

18:34

26

13. BSK

26

5

9

12

15:35

24

14. No vi Pa zar

26

4

10

12

17:35

22

15. Bo rac

26

4

7

15

14:35

19

16. Me ta lac 26 2 9 15 14:43 15 U sle de }em ko lu (5. ma ja) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – BSK, KU LA: Haj duk – Ja vor, SU BO TI CA: Spar tak ZV – Sme de re vo, BE OG RAD: Par ti zan – Cr ve na zve zda, Rad – Bo rac, OFK Be o grad – Me ta lac, JA GO DI NA: Ja go di na – Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int – No vi Pa zar.

HAJ DUK GOST NO VOG PA ZA RA

Za svo ju du {u Na kon dve ve za ne po be de i uplo vqa va wa u mir nu lu ku na pr ven stve noj ta be li fud ba le ri Haj du ka, u su sre tu 27. ko la pr ven stva u Je len su per li gi, idu u go ste No vom Pa za ru. Ku qa ni bez bri `ni na ja vqu ju igru za svo ju du {u.

- Ba{ ta ko. Na sto ja }e mo da od i gra mo jed nu do bru utak mi cu, ali mo ram da na po me nem da smo de set ko va ni, jer po sle ta ko „fi nog” pro tiv ni ka kao {to je bio ovaj po sled wi ~e tvo ri ca igra ~a ni su u sta wu ni da pu tu ju u No vi Pa zar, jer ne mo gu ni ci pe le da obu ju, a tri igra ~a su pod kar to ni ma, ta ko da ide mo do sta hen di ke pi ra ni, {to ne zna ~i da ide mo sa be lom za sta vom - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}.

Osnov no pi ta we ko je se na me }e uz go sto va we Haj du ka u No vom Pa za ru upra vo i je ste ka ko pre mo sti ti te pro ble me u igra~ kom ka dru?

- Ni sam od onih ko ji ku ka ju ka da im po je di ni igra ~i ne igra ju. Ima de ~a ka ko ji ~e ka ju {an su i ovo je pra va pri li ka da sa da, ka da ne ma ju re zul tat ski im pe ra tiv, pru `e le pu igru i da

po ka `u ko li ko u ovom tre nut ku mo gu - is ti ~e Si vi}.

No vi Pa zar, za raz li ku od Haj du ka, jo{ uvek ni je re {io svoj su per li ga {ki sta tus. Si gur no }e pro ba ti da is ko ri sti de set ko va nost Ku qa na, a ima }e i ogrom nu po dr {ku sa tri bi na, jer zna se ka kav am bi jent pra ve No vo pa zar ci.

- No vi Pa zar ima svo je pro ble me i mi se ne ba vi mo wi ma.

Mi ima mo ciq da od i gra mo mak si mal no, da osta vi mo do bar uti sak, te da i u No vom Pa za ru po ka `e mo da Haj duk ovog pro le }a igra do bar fud bal. To je na {a oba ve za - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}.

U No vi Pa zar stru~ ni {tab Haj du ka je po veo sa mo 17 igra ~a.

Na i me, zbog kar to na iz o sta ju Pa u qe vi}, Muj dra gi} i Nov ko vi}, a zbog po vre da Ve se li no vi} i Mak si mo vi}. Ima ju }i to u vi du za pret po sta vi ti je da }e Haj duk su sret u No vom Pa za ru po ~e ti u sa sta vu: Pe ri}, Cvet ko vi}, Fej sa, Va si qe vi}, Da bi}, ^o vi lo, Bu ba lo, Go lo ~e vac, Pa u no vi}, Var ga i Zo ri ca. \. Bo ja ni}

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA U IVA WI CI

Go lu bo vi po no vo de set ko va ni Zo ran Mi lin ko vi}, tre ner Spar tak Zla ti bor vo de i pred go sto va we u Iva wi ci, eki pi Ja vo ra, ima pro ble ma oko sa sta vqa wa eki pe. Po vre de i kar to ni po no vo

Zo ran Mi lin ko vi}

kro je sa stav Spar ta ka, a po seb no je ose tqi vo pi ta we zad we li ni je u ko joj ne }e mo }i da igra ~ak tri stan dard na pr vo tim ca, be ko vi Ste va no vi} i Jok si mo vi} i {to per Bra ti}.

17

VOJ VO DI NA DA NAS (16.30) GO STU JE U SME DE RE VU

JE LEN SU PER LI GA – 27. KO LO Da nas SME DE RE VO: Sme de re vo – Voj vo di na NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Haj duk IVA WI CA: Ja vor – Spar tak ZV ^A ^AK: Bo rac – Par ti zan BOR ^A: BSK Bor ~a – Rad BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Ja go di na Su tra LU ^A NI: Me ta lac – Slo bo da Po int KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – OFK Be o grad

subota28.april2012.

– Kre nu li smo de set ko va ni na go sto va we Ja vo ru, ali bez ob zi ra na iz o stan ke ko je ima mo, ^o vi }a, \ur |e vi }a, Ste va no vi }a, Bra ti }a i Jok si mo vi }a, na da mo se do broj igri i po voq nom re zul ta tu. Ja vor ni je u opa snoj zo ni, bo do vi ni su pre sud ni za op sta nak, pa o~e ku jem otvo re ni ju igru sa vi {e pri li ka za nad i gra va we. Zna mo kva li te te do ma }e eki pe, zna mo da su do bro vo |e ni, ali se uzda mo u na {u do bru igru u po sled wim me ~e vi ma i u sve ono do bro {to smo ura di li na tre nin zi ma – is ta kao je Mi lin ko vi}.

U zad woj li ni ji }e od stan drad nih igra ~a igra ti sa mo Vla di mir Ota {e vi}.

– Iza nas je jed na ~ud na utak mi ca u Ku li gde smo do bro igra li ~ak i u mo men ti ma ka da smo ima li dva igra ~a ma we. Ne ko li ko od li~ nih pri li ka ni smo us pe li da is ko ri sti mo, a za to smo ka `we ni pre vi so kim po ra zom. Bez ob zi ra na to ide mo da qe, mo ra mo i mo `e mo da na sta vi mo se ri ju do brih iga ra. I da qe `e li mo vi sok pla sman, a dok god bu de bi lo {an se za to ne }e mo od u sta ja ti – do dao je Ota {e vi}.

N. S.

No vo sa |a ni `e le ~i tav plen Pred da na {wi duel 27. ko la Je len Su per li ge, fud ba le ri Voj vo di ne `e le da se po ka `u u le pom iz da wu i da osvo je sva tri bo da u Sme de re vu. Do ma }in je, s dru ge stra ne, u lo {oj se ri ji, pa }e po ku {a ti ba{ u du e lu s iz ra wa vqe nim cr ve no-be li ma da pre ki ne ne po vo qan niz, a sve to mo glo bi pu bli ci da do ne se do bar i za ni mqiv su sret u ko jem je sve otvo re no. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} i we gov po mo} nik Spa so je Je la ~i} ima li su do sta mu ka po sle du e la s Ja vo rom. O to me je Je la ~i} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u FC “”Vu ja din Bo {kov” re kao: - U Sme de re vu, zbog `u tih kar to na, pra vo da igra ne ma na{ ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, a neo ~e ki va no smo se su o ~i li s po vre dom omla din ca [a le te Kor di }a ko ji ima ne u god nu upa lu pre po na. Mo re i ra ide na pre gle de, jer jo{ od me ~a u Ku li vu ~e po vre du zad we lo `e i we gov na stup je pod ve li kim zna kom pi ta wa. On ima ve li ku `e qu da na stu pi, ali zbog te go ba ko je ima ne pru `a ono {to od ne ga o~e ku je mo. Do daj mo to me da se na po vre du mi {i }a `a li i Ste fen Api ja, dok je Slo bo dan No va ko vi}, pred utak mi cu s Iva wi ~a ni ma do bio tem pe ra tu ru i jo{ uvek je ima, pra }e nu upa lom gr la. Tek po sle po po dnev nog tre nin ga i kon sul ta ci je s dok to rom Bor kom Vu ko sa vom, zna }e mo na ko je igra ~e u Mi lo van Mi lo vi} Sme de re vu mo `e mo da ra ~u na mo.

Ja sno je da stru~ ni {tab ima do sta pro ble ma vre de do dat no kom pli ku ju iona ko slo `e nu ka {to se sa sta va ti ma ti ~e, jer, da pod se ti mo, iz drov sku si tu a ci ju u eki pi. we ga su pro {le sed mi ce od stra we ni gol man - Zbog sve ga {to sam re kao, iz omla din Su pi}, Traj ko vi}, Moj sov i Ka tai, a sa da po skog po go na smo se ni o ri ma pri kqu ~i li Na -

PO ZNA TI RE ZUL TA TI FK VOJ VO DI NA U AK CI JI FI FA „THE CHANCE”

De vet na est mo ma ka is ko ri sti lo {an su De vet na est igra ~a iz omla din ske {ko le FK Voj vo di na iz bo ri lo je pla sman u dru gi krug tak mi ~e wa za naj bo qeg mla dog fud ba le ra Sr bi je, u okvi ru ak ci je FI FA „The chance“.

Mla di voj vo di na {i }e u dru {tvu vr {wa ka iz jo{ pet srp skih gra do va po ku {a ti da se fud bal skim zna wem na met nu, ka ko bi na kra ju ove ak ci je sa mo je dan od wih do bio {an su da ot pu tu je u Bar se lo nu. U glav nom gra du Ka ta lo ni je bi }e for mi ra na re pre zen ta ci ja sa ~i we na od naj ta len to va ni jih igra ~a iz ce le Evro pe.

Evo i spi ska oda bra nih na te sti ra wu u No vom Sa du : Mi lo{ ^a vi} (1994 go di {te, gol man), Bo jan Na sti} (1994), Mi lo van Pe tri} (1994), De jan Me leg (1994), Mi lan Spre mo (1995), Ne boj {a Ko so vi} (1995), El mir Asa ni (1995), Ge or gi je Ili} (1995), Mi jat Ga }i no vi} (1995), Ugqe {a Jok si mo vi} (1995), Mla den Ko ji} (1995), Sr |an Vu ka qe vi} (1996), Ili ja Jan ko vi} (1996), Ni ko la Mi li} (1996), Ni ko la Fi mi} (1996), Vuk Ugre no vi} (gol man, 1994), Sr |an Ba bi} (1995), Mir ko Iva ni} (1993 ) i Sla ven Ba {ka lo (1994).

sti }a, Ko so vi }a i Spre ma – do dao je Je la ~i}. [to se sa me utak mi ce sa Sme de rev ci ma ti ~e, po mo} nik {e fa stru~ nog sta ba Voj vo di ne je ka zao: - Na{ do ma }in se na la zi u se ri ji lo {ih re zul ta ta i `e le }e da u du e lu s na ma pre ki ne ne po vo qan tok stva ri. Sve sni smo to ga, ali nam igra iz dru gog po lu vre me na me ~a s Ja vo rom da je pra vo da se na da mo do brom re zul ta tu. Ni smo, do du {e, ima li vre me na za de taq nu pri pre mu ove utak mi ce, ali je si gur no da }e mo vo di ti ra ~u na o sva kom de ta qu i da `e li mo da ostva ri mo do bar re zul tat. Sme de re vo ima ne ko li ci nu kva li tet nih igra ~a, tu pre svih mi slim na Bra {an ca ko ji je ve o ma ne pri ja tan po ri va le u fa zi na pa da.

We mu uz ra me je ka pi ten @iv ko vi} ko ji je vo |a te eki pe i ve li ki rad nik na te re nu.Mi ne ma mo pra vo ni ko me da pre ti mo, ali o~e ku jem da }e mom ci ko ji is tr ~e na te ren ulo `i ti mak si mum ka ko bi smo se u No vi Sad vra ti li za do voq ni.

Is ku sni {to per Mi lo van Mi lo vi} na do ve zao se na Je la ~i }e va raz mi {qa wa: - O~e ku je nas te `ak su sret. Sme de re vu bi even tu al na po be da i de fi ni tiv no obez be di la op sta nak u li gi, dok je na ma tri jumf ve o ma bi tan zbog si tu a ci je u ko joj se na la zi mo. @e li mo da po be di mo i ve ruj te da ne ma ni jed nog je di nog igra ~a u na {em ti mu ko ji svim sr cem ne `e li da osvo ji mo sva tri bo da.

Na vi ja ~i su fud ba le ri ma Voj vo di ne po no vo skan di ra li “Ski ni te dre so ve” na kra ju me ~a s Iva wi ~a ni ma. Ka ko to de lu je na vas?

- Ni je nam ni ma lo pri jat no zbog to ga – iskren je bio Mi lo vi}. – Na vi ja ~i ima ju pra vo da skan di ra ju ono {to `e le i mi wi ho vo mi {qe we ce ni mo. Na na ma je da igra mo {to bo qe do kra ja pr ven stva i da po ku {a mo da se vra ti mo u norm lau. Na `a lost, za sa da ne ma mo re zul ta te…

A. Pre do je vi}

ZVE ZDA PO PRA VQA FI NAN SIJ SKU SI TU A CI JU

Spon zo ri po di `u „ulog”

Re |a ju se ak tiv no sti na Ma ra ka ni kao na film skoj tra ci. Na kon pot pi si va wa me mo ran du ma sa ki ne skim kom pa ni ja ma oko iz grad we no vog sta di o na, na red je do {lo i po boq {a we fi nan sij skog sta wa. ^el ni ci SD i FK Cr ve na zve zda Pe tra [kun dri i} i Vla dan Lu ki} sta vi li su pa raf na no vi me mo ran dum, ovo ga pu ta sa pred stav ni ci ma ak tu el nog spon zo ra, kom pa ni je „Ga sprom weft” is pred ko je se u Me di ja cen tru po ja vio za me nik ge ne ral nog di rek to ra Ki ril Krav ~en ko.

Aneks ugo vo ra bi }e ve ri fo ko van do kra ja ma ja, {to zna ~i

da }e se u pra znu ka su cr ve no-be lih sli ti do dat na ko li ~i na nov ca, ali iz nos spa da u do men po slov ne taj ne. Na ja vqe na je i re vi zi ja ugo vo ra sa „Te le ko mom”, od no sno no vi po voq ni ji uslo vi za Zve zdu. ^i ta va ce re mo ni ja ima la je obri se ak tu el nog iz bor nog po li ti~ kog mar ke tin ga, jer su joj pri su stvo va li pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i}, za tim mi ni stri Oli ver Du li} i Ne boj {a ]i ri}, pa pred sed nik Skup {ti ne gra da Be o gra da Alek san dar An ti}...

Uosta lom, bli `e se iz bo ri i na Ma ra ka ni.

Z. R.

18

S PORT

subota28.april2012.

dnevnik

HAJDUK I BUBALO SILNI U SMIRAJU SEZONE

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

Iva ni {e vi} se iz dvo jio

Bu bi ku lu gra di Du go su se fud ba le ri Haj du ka mu ~i li ovog pro le }a. No, sve mu, pa i mu ka ma, do |e kraj. Iako su bo qe igra li ne go {to su to bo do vi ma va lo ri zo va li, mi nu la dva ko la pr ven stva su pod se ti la na pr va dva ko la: dve po be de, {est go lo va i {est bo do va. Haj duk mi ran, bez bri `an u fi ni {u su per li ga {ke se zo ne. Je dan od onih ko ji su do ne li tu bez bri `nost u Ku lu je sva ka ko mla di na pa da~ Haj du ka Mi lan Bu ba lo. I u pr va dva ko la upi sao je tri go la, ba{ kao i u pret hod na dva. Ti go lo vi su naj ~e {}e od lu ~i va li o po bed ni ku.

Za to i ne ~u di na di mak Bum-Bum Bu ba lo. Ima ju }i sve ovo u vi du na me }e se pi ta we: ~e mu ta ko dug gol ge ter ski post, ka da je vi {e ne go ja sno da je re~ o ra snom strel cu?

- Mno go to ga se iz de {a va lo od onog sjaj nog star ta i na {e ve za ne ~e ti ri po be de. I pro me na tre ne ra ko ja do no si i pro me nu na ~i na igre i po vre de, pa po sle to ga vra }a we u for mu, sve me je to pra ti lo. No, na sre }u, sve je to pro {lost. Po ~e li su da sti `u i go lo -

Mi lan Bu ba lo

vi, a ono zbog ~e ga sam po seb no za do vo qan je to {to smo u{li u niz do bro od i gra nih utak mi ca ko je smo po ~e li da na pla }u je mo i bo do vi ma - ka `e Bu ba lo.

Na kon go la ko jeg je Bu ba lo po sti gao u Lu ~a ni ma, u ma lom voj vo |an skom der bi ju, je dan od na {ih naj ta len to va ni jih gol ma na Su bo ti ~a nin Alek si} je dva pu ta mo -

PARTIZAN I AKADEMIJA BAMBI DOMA]INI ME\UNARODNOG TURNIRA NAJMLA\IH

Hi qa du de ce na te re nu u Lu ki }e vu Pr vi me |u na rod ni fud bal ski tur nir “^in ~in kup”, ko ji or ga ni zu je me na xer ska agen ci ja “A&V Sports”, u sa rad wi sa FK Par ti zan iz Be o gra da i Aka de mi jom Bam bi iz Zre wa ni na, bi }e odr `an da nas i su tra na sport skim te re ni ma u Lu ki }e vu, kraj Zre wa ni na. Na tur ni ru }e u~e stvo va ti tak mi ~a ri go di {ta 2000, 2001, 2002. i 2003. Glav ni ska ut FK Par ti zan Du {an Tr bo je vi} ka zao je na kon fe ren ci ji za no -

Slo ve ni je, Hr vat ske, Ma |ar ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Sr bi je.

- Za klu bo ve u svim ka te go ri ja ma pri pre mqe na su tri pe ha ra, za osvo je no pr vo, dru go i tre }e me sto, a bi }e na gra |e ni i naj bo qi igra~, stre lac i gol man, kao i naj mla |i u~e snik – ob ja snio je Mar ti nov, uz na po me nu da }e, osim FK Par ti zan, na stu pi ti i Spar tak iz Su bo ti ce kao i broj ni dru gi po zna ti klu bo vi i {ko le fud ba la.

Ivan Mi ka la~ ki, Vla di mir Mar ti nov, Du {an Tr bo je vi} i Du {an Ta na si} na kon fe ren ci ji za {tam pu

vi na re da }e ovo bi ti je dan od naj ve }ih fud bal skih tur ni ra na te ri to ri ji Voj vo di ne.

- Je dan od idej nih tvo ra ca tak mi ~e wa je zre wa nin ska Aka de mi ja Bam bi, na zva na po ne ka da {wem igra ~u Par ti za na i na {em re pre zen ta tiv cu Zo ra nu To {i }u. Daj Bo `e da iz ovih kra je va po tek ne {to vi {e Zo ra na To {i }a – re kao je Tr bo je vi} i pod se tio da be o grad ski Par ti zan pu no ula `e u rad sa mla dim ka te go ri ja ma i da je za to i od lu ~io da po dr `i pred sto je }i tur nir u Lu ki }e vu.

Ovih da na }e u Zre wa ni nu, od no sno u Lu ki }e vu, bi ti pri sut no bli zu 70 eki pa, od no sno iz me |u 800 i 1.000 de ce. Tur nir }e oku pi ti tak mi ~a re iz vi {e ze ma qa.

Di rek tor “^in ~in ku pa” Vla di mir Mar ti nov pre ci zi rao je da }e na stu pi ti mla di fud ba le ri iz

Jed na od wih je sva ka ko i Aka de mi ja Bam bi. Tre ner Du {an Ta na si} je re kao da je ova fud bal ska aka de mi ja do sa da u~e stvo va la na ra znim tur ni ri ma po Sr bi ji i ino stran stvu, i da }e na “^in ~in ku pu” bi ti za stu pqe na sa svim ge ne ra ci ja ma tak mi ~a ra.

- @e le li smo da u~e stvu je mo u or ga ni za ci ji tur ni ra i da ugo sti mo mom ke kod ko jih smo bi li do sa da – po ru ~io je Ta na si}.

Is pred Udru `e wa fud bal skih su di ja no vi na ri ma se obra tio Ivan Mi ka la~ ki ko ji je po ja snio da }e se utak mi ce od i gra va ti na te re nu po vr {i ne 40 pu ta 60 me ta ra, da }e eki pe na stu pa ti sa po se dam igra ~a i da }e su sret tra ja ti dva pu ta po 12 mi nu ta po gru pa ma, od no sno dva pu ta po 15 mi nu ta u po lu fi nal nim i fi nal nim nad me ta wi ma. @. Balaban

rao da va di lop tu iz mre `e na kon Bu ba lo vih uda ra ca. Pr vi put iz pe na la, a u su sre tu Real - Ba jern vi de lo se ka ko je te {ko da ti gol i sa be le ta~ ke.

- Na rav no da ni je la ko da ti gol.

Jed no stav no, ose }ao sam se si gur nim i Alek si} ni je imao {an se da spre ~i lop tu na pu tu ka mre `i. Za do bro iz vo |e we pe na la naj bit ni -

je je sa mo po u zda we i do bra kon cen tra ci ja - is ti ~e Bu ba lo.

Dru gi gol pro tiv Spar ta ka ma lo je re mek de lo: „pro {ao” je kroz dva igra ~a go sti ju i si lo vi to sa dva na e stak me ta ra ma ti rao Alek si }a.

- Ka da ho }e. Ja sam hteo sa mo da gur nem lop tu i is tr ~im kon tru, a osta lo se de si lo sa mo od se be skrom no }e Bu ba lo.

Sa da, ka da su bri ge pre bri nu te ka ko da qe?

- Na sto ja }e mo da fi ni {u se zo ne od i gra mo na vi so kom ni vou, za na {u i du {u na vi ja ~a, a na kon to ga }e mo vi de ti {ta i ka ko da qe re kao je Bu ba lo.

Ho }e li igre za svo ju du {u bi ti i na go sto va wu u No vom Pa za ru?

- Bi }e to te {ka utak mi ca. Do ma }in se bo ri za op sta nak. Vo lim da igram u od li~ nom am bi jen tu ko ji pri re de na vi ja ~i No vog Pa za ra. Igrao sam na tom sta di o nu dva pu ta kao igra~ In |i je i oba pu ta bio stre lac. Na dam se da }u tu tra di ci ju na sta vi ti i u dre su Haj du ka - o~e ki va wa su na pa da ~a Haj du ka Mi la na Bu ba la. \. Bojani}

U ho te lu “Zve zda”, u Vr wa~ koj Ba wi, od i gra no je ~e tvr to ko lo po je di na~ nog pr ven stva Sr bi je za mu {kar ce. Dva br za re mi ja (Bo go sa vqe vi} - Mar ku{ i Mi la no vi} - Pe ru no vi}) na ve la su nas na raz mi {qa we da li su So fij ska pra vi la sa pr ven stva Evro pe bi la oprav da na. Je ste osnov ni ciq {a hov ske igre (~lan 1 pra vi la) ma ti ra ti pro tiv ni~ kog kra qa, ali ako me |u sob no igra ju igra ~i iz iste eki pe, ku mo vi, ro |a ci, ve li ki pri ja te qi van ta ble i sli~ no, ni ka kva na me ta wa za igru ne mo gu da spre ~e ne ~i ju `e qu za re mi jem.

Si mu li ra wa igre do od re |e nog bro ja po te za, ili po na vqa wem po te za da bi se ne ~i ja za da ta for ma za do vo qi la ne vo de ni ~e mu, a ~e sto bu de i ko mi~ no. Pre ma to me, re mi je re mi i {ta se tu mo `e.

Be ~ej: Pra te }i de {a lo je niz za ni mqi vih du e la. Je dan va wa u vo di kroz tak mi se, sva ka ko, vo dio iz me |u svo je ~e we Re gi o nal ne li ge vre me no dva „gen se ka“, {e sto stru va ter po lo ve te ra na, kao kog {am pi o na sa Ti se Zve zda na da se vre me vra }a una zad. Be ~ej ci Ka pri {a i na {eg naj tro fej ni jeg su, opet, va ter po lo ve le si la. Po klu ba Mir ka Bra da ji }a, a dru gi sle dve ti tu le u pr ve dve se zo ne iz me |u le vo ru kog ~la na do ma }i na po me nu tog tak mi ~e wa, na do brom I{tva na Me sa ro {a i Be o gra |a su pu tu da za be le `e tro fej ni het – na. Uslov no re ~e no, ni je bi lo po trik. U do sa da {wih pet utak mi ca za be le `i li su isto to li ko po be da. Isti na, da bi sti gli do ci qa, neo p hod no je da bu du ne do dir qi vi i na „faj nal fo ru“ ko ji }e se od i gra ti to kom po sled weg da na ju na i pr vog ju la u Som bo ru. Ali, isti na je i to da su u li ga {kom de lu pr ven stve ne tr ke po ~et kom mar ta de kla si ra li tre nut no dru go pla si ra nu Voj vo di nu na Ba wi ci re zul ta tom 15:8, a jo{ go re je u ne de qu pre pod ne u le gen dar - Otac I{tvan i sin Vik tor Me sa ro{ nom ba ze nu kraj Ti se pro {ao Par bed ni ka, po {to je Me sa ro{ dao ti zan, po {to su Be ~ej ci sla vi li isto go lo va, ukup no osam, ko li ko sa 16:8. i tim sa Ba wi ce. Za ni mqi vo da su Dva su okr {a ja, iz sa svim raz - sve do ci „Pi {ti nog ra fa la“ bi li li ~i tih raz lo ga, bi la u `i `i be - we gov isto i me ni otac, ko ji je i ~ej ske epi zo de. U der bi ju sta rih sam bio va ter po li sta i naj ve }i je ri va la „de ka s Ti se i Ba wi ce“ bi - „kri vac“ {to mu je sin po {ao istim pu tem, ali i we gov sin Vik 1. Be~ejac 5 5 0 0 63:32 15 tor, ko ji je na sle dio po ro di~ ne 2. Vojvodina 5 4 0 1 67:45 12 ge ne i po la ko je po ~eo da kr ~i put 3. Partizan 5 3 0 2 48:48 9 u vo di. Dru gi, opet uslov no re ~e 4. Kruna 5 3 0 2 37:41 9 no, za ni mqiv okr {aj bio je su dar 5. Spartak 6 2 0 4 58:64 6 Voj vo di ne i Sen te. Ne zbog re zul 6. Polet 5 1 0 4 40:51 3 7. Senta 5 0 0 5 28:58 0 ta ta, jer su No vo sa |a ni znat no kva li tet ni ji, ve} zbog na stu pa naj sta ri jeg igra ~a ak tu el nog tak mi ~e wa @i ve Cve ti }a ni na, ko ji je, upra vo, 22. apri la obe le `io 63. ro |en dan i sa i gra ~i su mu ube dqi vom po be dom od 21:8 na naj lep {i mo gu }i na ~in uve li ~a li sla vqe.

U tre }em ne deq nom okr {a ju hr vat ski pred stav nik Kru na iz Osi je ka po be di la je su bo ti~ ki Spar tak 10:7 i ta ko, ko lo pre kra ja li ga {kog de la tak mi ~e wa ko je }e se od i gra ti 20. ma ja u Sen ti, iz bo ri la pra vo u~e {}a na „faj nal fo ru“ u Som bo ru.

V. Jankov @i va Cve ti }a nin

Ivani{evi} – Miladinovi} Damin gambit 1.d4 d5 2.c4 c5 3.c:d5 D:d5 4.Sf3 c:d4 5.Sc3 Dd6 6.D:d4 e6 7.Lf4 D:d4 8.S:d4 a6 9.g3 Lb4 10.Lg2 Se7 11.0–0 Sd7 12.Se4 Sd5 13.Sd6+ Ke7 14.L:d5 e:d5 15.S6f5+ Kf8 16.Tac1 g6 17.Se3

17...Sf6? 18.Le5 Le7 19.Tc7 Ld8 20.Tfc1 Lh3 21.T:b7 Tg8 22.Tc6 Lc8 23.Ta7 T:a7 24.T:c8 Td7 1:0

REGIONALNA LIGA VATERPOLO VETERANA ULAZI U ZAVR[NU FAZU

Be ~ej ci pred het-tri kom

IZABRANE PARTIJE 3. KOLA

Abramovi} – Markovi} Kraqeva indijka Dejan Pikula

Pi ku la i Bo di ro ga su igra li ta ko br zo svo ju par ti ju kao da su igra li u sa lo nu vo za br zih pru ga.

Ta br zi na mo gu }e da je sta ja la Bo di ro gu bo qeg re zul ta ta. Na 25. po tez be log (d5) ni je na {ao pra vi od go vor a po sle di ca to ga bio je gu bi tak kva li te ta. Pre o sta lo je jo{ sa mo da Pi ku la teh ni~ ki re a li zu je ma te rial. Par ti ja Se dlak - Abra mo vi} ne mo `e se po hva li ti uz bu dqi vim po te zi ma.

Ne gde u sre di {wi ci po ~eo je be li da za ~i ka va svo jom da mom cr ne pe {a ke da iza |u sa osnov nog re da {to se u to pov skoj za vr {ni ci po ka za lo kob nim po cr nog, jer su mu pe {a ci po sta li ra wi vi. Osim to ga mo rao je cr ni i da bra ni osmi red od ma ta.

Mar ko vi} je pro tiv Da mqa no vi }a u sre di {wi ci, u `e qi da osvo ji cr nog to pa na f8, od i grao be lo poq nog lov ca na ivi cu ta ble (h5) a to je po slu `i lo is ku snom Da mqa no vi }u da s tem pom do ve de svog to pa pre ko po qa f6 na h-li ni ju ko ji je, po ka za lo se, imao od lu ~u ju }u ulo gu u raz bi ja wu od bra ne oko be log kra qa. Po po vi} je pro tiv Iva ni {e vi }a po no vo od i grao onu si ci li jan ku sa Lb5, kao pro tiv Bo go sa vqe vi }a, ali je cr ni oda brao mir ni ju va ri jan tu od svog pret hod ni ka. U ma te ri jal no jed na koj za vr {ni ci pro dor cr nih pe {a ka na kra qe vom kri lu bio je br `i od pro tiv ni~ kih ko le ga na da mi noj stra ni.

Biv {i omla din ski pr va ka sve ta Igor Mi la di no vi} je ju na ku pr va dva ko la, ak tu el nom omla din skom {am pi o nu Sr bi je, Alek san dru In |i }u, po ru ~io, na svom pri me ru, da je sla va pro la zna. Od li~ no je igrao Igor i po sle jed ne ne pre ci zno ti In |i }a u sre di {wi ci ste kao od lu ~u ju }u pred nost. Na svo ju `a lost, u cajt no tu be li ni je na {ao pra vi plan za re a li za ci ju, na su prot In |i }u, pa je ta ko omla di nac ube le `io jo{ je dan vre dan poen i ve le maj stor ski skalp.

Re zul ta ti 4. ko la: Pi ku la – Bo di ro ga (Skan di nav ska od bra na)

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.g3 0–0 5.Lg2 c5 6.Sf3 d6 7.0–0 Sbd7 8.b3 a6 9.Lb2 Tb8 10.d:c5 d:c5 11.Dc2 b5 12.Sd2 Lb7 13.L:b7 T:b7 14.c:b5 a:b5 15.a4 b:a4 16.S:a4 h5 17.Tac1 h4 18.L:f6 L:f6 19.Tfd1 Dc8 20.Se4 Tc7 21.Sa:c5 Se5 22.b4 Dh3 23.S:f6+ e:f6 24.De4 h:g3 25.h:g3 Tb8 26.Sd3 Te7 27.Sf4 Dh8 28.Sd5 Te6 29.Td2 Kg7 30.Kg2 Dh6 31.Sf4 Tee8 32.Th1 Dg5 33.Tc2 Sg4 34.Dd4 Tbd8 35.Dc5 Se5 36.Ta2 Df5 37.f3 Tc8 38.Dd5 Tcd8 39.Dc5 Dd7 40.Ta7 Dd2 41.Dc1 g5 42.Db1 Sd3

43.T:f7+!! Kg8 44.Th8+ K:f7 45.Db3+ Kg7 46.Th7+ 1:0 1:0, Mar ko vi} - Da mqa no vi} (Si ci li jan ska od bra na) 0:1, Se dlak Abra mo vi} (Igra da mi nog pe {a ka) 1:0, Mi la no vi} - Pe ru no vi} (Grin fel sdo va od bra na) re mi, Mi la di no vi} - In |i} (Pir ~e vo otva ra we) 0:1, Po po vi} - Iva ni {e vi} (Si ci li jan ska od bra na) 0:1, Bo go sa vqe vi} - Mar ku{ (Ne pra vil no otva ra we) re mi.

Pla sman: 1. Iva ni {e vi} 3,5, 24. In |i}, Da mqa no vi}, Pe ru no vi} 3, 5-6. Bo go sa vqe vi}, Mar ku{ 2,5, 7-9. Se dlak, Po po vi}, Abra mo vi} 2, 10-11. Mi la no vi}, Pi ku la 1,5, 12. Mi la di no vi}, 1, 13. Bo di ro ga 0,5, 14. Mar ko vi}, 0. Par ti je se mo gu pra ti ti u`i vo pre ko in ter ne ta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova.

B. Dankovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Mla di rad nik, ZRE WA NIN: Ba nat - Srem, PE ]IN CI: Do wi Srem - In |i ja, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Na pre dak, LU ^A NI: Mla dost - Pro le ter, BE O GRAD: Te l e o p t ik - ^u k a r i~ k i, NI[: Sin |e li} - Rad ni~ ki (S).

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - BA^ KI JA RAK: Mla dost - Ki kin da, ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Sen ta, VR [AC: Vr { ac - Tek s ti l ac Ites, [ID: Rad ni~ ki - Ce ment, STA RA PA ZO VA: Pa li} - Slo ga (T).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj v o | an s ka li g a Is t ok - BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Obi li}, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - AFK, PAN ^E VO: Di na mo - Ba~ ka (P), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Bu du} nost (SC), KO VIN: Ko lo ni ja - Pro le ter (BK), NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Je din stvo (NB).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - SREM SKA MI T RO V I C A: Rad n i~ k i Sta ni {i}, RU MA: Pr vi maj - Po let (S), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka In deks, NO VI SAD: Bo rac - Je din stvo (SP), Cr ve na zve zda - Slo ga (E), KA]: Ju go vi} - Mla dost (BP).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - SR BO BRAN: Sr bo bran - [aj ka{ (16 ~a so va).

Grad ska li ga No vog Sa da - NO VI SAD: @e le zni ~ar - Fu tog (16 ~a so va).

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce - KA]: Ju g o v i} Uni m et - Cr v en k a Ja f a (19), NO VI SAD: Voj vo di na - @e le z ni ~ ar 1949 (17), PAN ^ E V O: Di na mo - Na pre dak (20.30), BE O GRAD: PKB - Me ta lo pla sti ka (18), Par ti zan - Po `a re vac (19.30), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (19.30).

Su per li ga za `e ne - NI[: Na i sa Rad ni~ ki Le pe ni ca (18.30), JA GO DI NA: Ja go di na - Ba~ ka Pa lan ka No pal (19), BE O GRAD: JP Rad ni~ ki - ^a ~ak (17), ZA JE ^AR: Za je ~ar Cr ve na zve zda (19).

Pr va mu {ka li ga - ZA JE ^AR: Za je ~ar - Voj put (17), NO VA VA RO[: Zla tar - Ba ne Ra {ka (19), PRI BOJ: Pri boj - Pro le ter Agro `iv (18), JA GO DI NA: Ja go di na - @e le zni ~ar (16.30), TE ME RIN: Mla dost TSK No vi Pa zar (19).

Pr va `en ska li ga - NI[: Cr ve ni krst - Me ta lac AD (20.30), KRU [E VAC: Na pre dak - Voj vo di na (20), KRA QE VO: Me ta lac - Rad ni~ ki Re sa vac (16).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - JA [A TO MI]: Na pre dak - Ja bu ka (19), BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Som bo re lek tro (19).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga VOJ VO DA STE PA: Voj vo da Ste pa Pu tin ci (18), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Ki kin da (17.30), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Gra fi ~ar (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga RU MA: Slo ven - Do lo vo (19), @A BAQ: @e qa - Cre pa ja (17).

Ko{arka Pr va `en ska li ga (plej - aut) ZRE WA NIN: Pro le ter - Lo zni ca (20).

SPORT

c m y

dnevnik

STRELAC ODLU^UJU]EG GOLA ZA PLASMAN TIMA IZ BILBAOA U FINALE LIGE EVROPE

Fernando Qorente

S trelac vode}eg p ogotk a Susae ta oce nio je da je u odli~nom dvome ~u dva klu ba na k raju, ip ak , pro{ ao boq i.

- Oni su b il i boqi u prvom me~ u, ali s mo zn ali da } e na na {em San M amesu biti druga~ ija pri~a .

M alo n as je pore me tio wih ov gol u prv om poluvr eme nu , me|ut im, bili smo jaki i n a kraju s tigli d o pogotka koj eg smo `e leli i k oji nas j e odveo do zaslu `enog tr i -

ZVEZDA @ELI PROTIV JAGODINE DA POPRAVI UTISAK S KARABURME

Mo tiv ni(je) pro blem

Pri zna je tre ner cr ve no- be lih Ro bert Pro si ne~ ki da je we go va eki pa na Sta roj Ka ra bur mi bi la is pod svog ni voa, da je od i gra la naj sla bi ju utak mi cu ovog pro le }a. Ali, i do da je da ne zna pra ve raz lo ge za pad mo ti va ci je.

- Osta li smo bez pra vog rit ma, sta ja li da le ko od igra ~a.

Vred na po me na je ~i we ni ca da smo iz be gli po raz, ali ni sam vi deo raz lo ge za iz o sta nak ve }e bor b e n o s ti. Jed n o s tav n o, na i |e ta kav dan u fud ba lu. @e li mo is prav ku pro tiv Ja go di ne,ko ja je, za me ne hit pr ven stva, mo `e ~ak i u Evro pu. Ve ru jem da }e mo od i gra ti kva li te tan me~ i opet se vra ti ti u po zi tiv nu se ri ju - sma tra tre ner Be o gra |a na.

Hi tri na pa da~ Fi lip Ka sa li ca uve ren je da }e da nas (19) Zve zda osvo ji ti tri no va bo da.

- Ja go di na je ve o ma ne zgo dan gost, ali na na {oj Ma ra ka ni mi se pi ta mo. Sve za vi si od nas.

Ten zi ja je ste ne ka ko pa la u pr ven stvu, ali Zve zdin dres je uvek mo tiv da se pru `i mak si mum. @e li mo da u po bed ni~ kom ras po lo `e wu do ~e ka mo fi na le Ku pa i do mog ne mo se tro fe ja.

Tre ner Pro si ne~ ki, mi mo svog obi ~a ja, ni je mo gao da iz dik ti ra ime na star te ra.

- Ima mo ka drov skih pro ble ma, van stro ja su Mi ki}, To {i} i Pet kov ki}. Ima jo{ ro vi tih igra ~a, pa }u se tek na kon ve ~er weg tre nin ga od lu ~i ti za po sta vu - kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Z. Rangelov

19

DANAS U SOMBORU PRVENSTVO SRBIJE ZA SENIORE

Bit ka za mo skov ske vi ze

Hteo sam da pla ~em od sre }e Na pa da~ Atle ti ko Bil baa Fe r nan do Qo ren te, stre lac od lu ~u ju }eg go la za pla sman u fi na le Li ge Evr o pe, iz ja vio da je we gov klub na pra vio isto rij ski uspeh.

Klub iz Ba ski je, na kon {to je eli mi ni sao Man ~e ster ju naj ted i [al ke, nad i grao je Spor ting (3:1) i izborio prvo e vr ops ko fin ale posle 35 godina i po raza od t or inskog Juvent us a u fin alu Kup a UEFA 19 77 .

- Ovo je ne verova tno. Prvi put ht eo sam d a zapla~e m na tere nu jer smo ispisa li nov u st ranicu i storije. O vo je iznad re~i, o vo je na jboqe , i zjavio je Fernando Qo re nte. [ pa nsk i repreze nta ti vac pogodio je protivni~ku mre`u u samom fini{u susreta, kada su s vi o ~ekivali produ`etke p ri rez ultatu 2:1 za A tletik, k ao {to j e bilo i u p rvom me~u za Sporti ng u Lisabonu.

- Na dam se d a }emo ov aka v posa o uradi ti i u fin alu, ve ru jem u pobed u. Ovi igra~i i nav ija~i su to z aslu`ili, poru~i o je Qor ent e, ~i je m klubu predstoji i fina le Kupa kr aq a u kojem se sastaj u sa Barselon om.

subota28.april2012.

umfa, re kao je Susaeta.

At letik Bil ba o }e u {p an skom fin alu 9 . maja u Bu ku re{tu igr ati protiv Atletiko Madrida, koji je eliminisao Valensiju.

Madri|ani su bili boqi od Valensije i u revan{u (1:0), nakon {to su prvi me~ kod ku}e dobili 4:2.

Trener Dijego Simeone ocenio je da je wegovom timu bio olak{an posao zbog povrede Serhija Kanalesa, koji je je u 58. minutu susreta na „Mestaqi” iznet sa terena na nosilima.

- Znali smo da }e povreda Kanalesa predstavqati udarac za wih. Kontrolisali su igru i pritisli nas, ali smo napravili takti~ku izmenu i u drugom poluvremenu nismo imali problema.

Sve je re{eno kada je Adrijan postigao prelep pogodak, rekao je Simeone, ~iji je tim u zavr{nici sa~uvao pobedu sa desetoricom, nakon {to je Tijago iskqu~en zbog udarawa Soldada.

(Mondo)

Dr `av no pr ven stvo za se ni o re i se ni or ke u sam bou odr `a }e se da nas u Som bo ru. O~e ku je se do la zak svih naj bo qih maj sto ra ove bo ri la~ ke ve {ti ne, jer }e ovo bi ti pri li ka da se po ka `u na stru wa ~i i na met nu se lek to ru Vlat ku Be lo vu ko vi }u za pred sto je }e pr ven stvo Evro pe u Mo skvi (1721.maj). Ne ma sum we da }e naj vi {e kan di da ta u `en skoj kon ku ren ci ji bi ti iz no vo sad skog Par ti za na, ko ji do mi ni ra po sled wih go di na na do ma }oj sam bo sce ni, ~i je tak mi ~ar ke osva ja ju me da qe na evrop skoj i svet skoj sce ni. Na ne dav no odr `a nom pr ven stvu u Ru mu ni ji Mi li ca @a bi} i Iva na Jan dri} osvo ji le su sre br ne me da qe u ju ni or skoj kon ku ren ci ji. Si gur no je da }e one i u Som bo ru po tvr di ti svoj kva li tet, ako bu du na stu pi le kao se ni or ke, ali }e ih se lek tor „od mo ri ti” za Mo skvu, jer ih `e li pot pu no sprem ne u ok to bru na svet skom pr ven stvu.

Bi }e ve li ke va tre u ka te go ri ji do 52 ki lo gra ma kod da ma gde }e {an su za Mo skvu tra `i ti Te me rin ka Smi qa na @iv ko vi}, pro {lo go di wa pr va ki wa Evro pe i vi ce {am pi on ka sve ta u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, kao i ne {to is ku sni ja Ma {a Smiq ko vi} ko ja je pre dve go di ne osvo ji la bron za nu me da -

or skog EP), no vo sad ska bez bed nost u Vu ka {i na Ko va ~e vi }a i bra }u Be go vi}, Za je ~ar ci u Iva na Di {ko vi }a, Mar ka Mi jal ko vi }a i Ne na da A}i mo vi }a, Obre nov ~a ni u mla dog Dra ga na Mi tro vi }a i Uro {a Nin ko vi }a, a Zre wa nin ci u An dre ja Sa ka Ni ko la Ze rem ski (de sno) bra ni ti tu lu la, Ni ko lu Ze qu na EP za se ni or ke. Ta ma ra Mi rem skog i Ga vri la Pi li po vi }a, a li {i} ve} ima dve se ni or ske bron uzda ni ca La }ar ~a na je sta me ni ze, Di a na Mo ri} svet sko zla to i Dar ko Sto {i}, ali i mla |a na Va evrop sku bron zu ali zbog po vre de len ti na [}urk. Ne iz ve sno je u ko pro pu sti }e tak mi ~e we u Som bo ru jem sa sta vu }e do }i pred stav ni ci i spre ma ti za SP u no vem bru, ka da no vo sad ske Sla vi je, ali s wi ma se o~e ku je da }e bi ti pot pu no fit. uvek tre ba ra ~u na ti na bor bu za U bor bu za naj vi {i pla sman ume naj vi {i pla sman. Ne ma sum we da {a }e se i ka det ki wa An drea Sa kal }e i ovo tak mi ~e we bi ti ve o ma iz zre wa nin skog Pro le te ra, a vi kva li tet no, a ve }i na bor bi ne iz ve so kom pla sma nu na da ju se i No vo sa sna, {to mo `e sa mo da ra du je qu bi |an ke Ra di }e va i [i mon ko vi }e va, te qe bo ri la~ kih spor to va ko ji do kao i tak mi ~ar ke do ma }e Ba~ ke, |u da pra te ovo tak mi ~e we.

CBV-a iz Sta ni {i }a, Obre nov Pr ven stvo }e se odr `a ti u bo ri ~an ke i Te me rin ke. la~ koj sa li Sport ske ha le Mo Mno go ne iz ve sni je bi }e u mu ston ga od 11 ~a so va. Or ga ni za tor {koj kon ku ren ci ji, gde ve }i na klu - pr ven stva je Sam bo sa vez Sr bi je, a bo va ima svo je adu te. Som bor ci ve - teh ni~ ki or ga ni za tor do ma }i Xu ru ju u Ni ko lu Le mi }a i De ja na do i sam bo klub Ba~ ka.

Tom ca (bron za sa po sled weg ju ni S. J.

DANAS I SUTRA ME]UNARODNA REGATA U MA\ARSKOJ

Prilika za mlade Ovog vi ken da u Ma |ar skoj }e bi ti odr `a na tra di ci o nal na me |u na rod na re ga ta na ko joj }e u~e stvo va ti i na {i ve sla ~i. Stru~ ni {tab srp ske re pre zen ta ci je je od lu ~io da se u Se ge di nu tak mi ~e sa mo dva se ni o ra Du {an Bo gi }e vi} i Alek san dar Fi li po vi}, dok }e osta tak na {ih naj bo qih ve sla ~a na sta vi ti da se pri pre ma na Sre br nom je ze ru za Pr vi svet ski kup ko ji }e se od 4. do 6. ma ja odr `a ti na Sav skom je ze ru (Ada Ci gan li ja). Po red Bo gi }e vi }a i Fi li po vi }a, ko ji }e kao na ne dav noj In ter na ci o nal noj re ga ti u Za gre bu pr vog da na tak mi ~e wa u Se ge di nu ve sla ti u ski fu, a dru gu u dubl sku lu, put Ma |ar ske je ot pu to vao i ve li ki broj ju ni o ra i ka de ta.

Tre ner re pre zen ta ci je Alek san dar Iv ko vi} pred od la zak u

Alek san dar Iv ko vi}

Ma |ar sku re kao je da se u ju ni or skoj kon ku ren ci ji naj vi {e o~e ku je od ~e tvo ri ce ve sla ~a Par ti za na An dri je [qu ki }a, Igo ra Lon ~a re vi }a, Alek san -

dra Ma rin kov skog i Bo ja na Do {qa ka.

– Kao i u Za gre bu [qu ki} i Lon ~a re vi} od no sno Ma rin kov ski i Do {qak }e pr vog da na ve sla ti u dvoj cu bez kor mi la ra, a dru gog da na u ~e tver cu bez kor mi la ra. Pr va me sta i me da qe u obe di sci pli ne za ovu ~e tvo ri cu ve sla ~a se sa mi po se bi na me }u kao je di ni ciq, a iskre no se na dam da }e po no vi ti uspeh iz Za gre ba ka da su bi li su per i or ni u svo jim tr ka ma. Ipak, za po me nu ti kvar tet re ga ta u Se ge di nu }e bi ti sa mo po sled wa zna ~aj na pro ve ra pred mno go ja ~u ju ni or sku re ga tu u Min he nu ko ja }e se odr `a ti u ter mi nu Pr vog svet skog ku pa u Be o gra du. Bru si mo for mu za Min hen, gde }e bi ti naj ja ~a kon ku ren ci ja ka da su u pi ta wu ju ni o ri, i upra vo u Ne ma~ koj bi tre ba lo da po ka `u svo ju pra vu vred nost – is ta kao je Iv ko vi} i do -

dao: – Ju ni or ske i ka det ske re pre zen ta ci je jo{ ni su for mi ra ne pa }e svi ve sla ~i ko ji na stu pa ju u Se ge di nu na stu pa ti u dre su svo jih klu bo va. Pom no }e mo pra ti ti re zul ta te svih i vi de ti ka ko na pre du ju stva ri na kon re ga te u Hr vat skoj na ko joj smo, ta ko |e, na stu pi li u ve li kom bro ju - re kao je Iv ko vi}.

Ka da je re~ o se ni o ri ma Bo gi }e vi }u i Fi li po vi }u, uz ogra du da on ni je wi hov tre ner, Iv ko vi} je ka zao: – Od ove dvo ji ce se ni o ra u Se ge di nu o~e ku je mo da, u sva kom slu ~a ju, po boq {a ju uti sak iz Za gre ba ka da su do {li do B fi na la u ski fu i ka da su osvo ji li bron zu u dubl sku lu. Wih dvo ji ca su kan di da ti za sa stav naj ja ~e re pre zen ta ci je i od u~in ka u na red nom pe ri o du za vi si }e da li }e se iz bo ri ti svo je me sto u ti mu.

J. G.

20

S PORT

subota28.april2012.

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE @E LE ZNI ^AR

VE ^E RAS JU GO VI] UNI MET I CR VEN KA DE LE MEG DAN

Ni {li ja ma ni gram na de Su per li ga {ka se zo na bli `i se kra ju. Do spu {ta wa za ve se na pr ven stvo pre o sta lo je da se od i gra jo{ pet ko la. U sa mom vr hu ka ra va na ne ma mno go ne iz ve sno sti, ali je za to na za ~e qu pa kle no. U ce loj pri ~i ru ko me ta {i Voj vo di ne mir no do ~e ku ju pre o sta le me ~e ve, bez pr ve li kog re zul tat skog ali sva ka ko tak mi ~ar skog zna ~a ja. U na red ne dve ne de qe do no ve pa u ze, ovo ga pu ta zbog za vr {ni ce Ku pa Sr bi je u Bo ru, cr ve no-be li }e dva pu ta bi ti do ma }i ni. Pr vi na red ni ri val No vo sa |a ni ma na Sla noj ba ri bi }e eki pa ni {kog @e le zni ~a ra ko ja je u pret hod na dva ko la za be le `i la isto to li ko po be da, pro tiv Po `a rev ca i pret hod nog vi ken da u du e lu sa Ko lu ba rom, osvo jiv {i zla ta vred ne bo do ve u bor bi za op sta nak.

- Ima li smo pri li ke da po gle da mo po sled we dve utak mi ce @e le zni ~a ra, ko ji je do la skom biv {eg se lek to ra Jo vi ce Cvet ko vi }a opa sno una pre dio igru svog ti ma od ka ko je po sled wih 20 - tak da na seo na klu pu Ni {li ja. Cvet ko vi} je vr lo br zo usa dio pre po zna tqiv stil igre ko ji je for si rao i kao se lek tor.

Ni {li je sa da igra ju u ja kom tem pu, br zo na cen tru i sa do sta iz me na to kom me ~a. Si gur no da do la ze u No vi Sad sa mo ti vom da se nad i gra va ju i po ku {a ju da nas

iz ne na de - ka zao je \or |e ]ir ko vi}.

Na dru goj stra ni, Po pov i dru go vi su odav no obez be di li dru go me sto, {to je u mno go me uti ca lo na igru cr ve no-be lih, ko ji su po ra zom u Po `a rev cu 25:21 na ni za li tri kik sa na stra ni. Pri li ku da po pra ve uti sak pro tiv sil no mo ti vi sa nih Ni {li ja, iza bra ni ci tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a si gur no ne }e ola ko shva ti ti.Voj vo di na je je se nas la ko iza {la na kraj sa bor be nim Ni {li ja ma na wi ho vom te re nu, sla viv {i 28:21. Si gur no da }e mom ci u cr ve no-be lim dre so vi ma u~i ni ti sve da sa dva no va bo da do |u na do mak ove re dru gog me sta u Su per li gi.

- [to se ti ~e sa sta va za ovaj me~ ne mo `e mo da ra ~u na mo na Ne na da Ra do sa vqe vi }a ko jeg je, po sle utak mi ce u Po `a rev cu, na osno vu pri ja ve su di ja i de le ga ta, su spen do vao di rek tor li ge, kao i Dra ga na Su xu ma ko jeg je Uprav ni od bor klu ba su spen do vao. Mi lo {e vi} je pro te klih da na vu kao sto ma~ ni vi rus, ali se opo ra vio i od ra dio po sled wa dva tre nin ga i spre man je za utak mi cu - re kao je tre ner cr ve no-be lih.

Utak mi ca 26. ko la Su per li ge Sr bi je Voj vo di na - @e le zni ~ar 1949 igra se da nas na Sla noj ba ri sa po ~et kom u 17 ~a so va.

I. Gru bor

KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE U KINI

Maksimovi} jedini predstavnik Posle neuspelog nastupa na{ih rva~a u gr~ko-rimskom stilu na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Bugarskoj, ovog vikenda izabranici trenera Sterena

Aleksandar Maksimovi} (desno)

Damjanovi}a ima}e novu priliku da u Kini (Taijanu) poku{aju da izvade vizu za London. Za razliku od Bugarske kada su u~estvovala ~etiri na{a rva~a, sada }e Srbiju predstavqati jedino Aleksandar Maksimovi}.

Osvaja~ bronzane medaqe sa EP odr`anog u martu u

Beogradu poku{a}e da se bori za preostalih pet mesta u kategoriji do 66 kilograma.

Maksimovi} }e na struwa~u iza}i danas u 7 ~asova po na{em vremenu, a finala su predvi|ena za 12. Samo prva tri rva~a sa ovog turnira obezbe|uju vizu za London, a za preostala dva mesta ima}e priliku na turniru u Finskoj idu}eg vikenda.

- Verujem da je Maksimovi} kadar da osvoji normu za Olimpijske igre na turniru u Kini.

Potrebno je da na{ takmi~ar bude me|u prvom trojicom boraca u kategoriji. Sada su mu i ve}e {anse nego {to je to bilo u Sofiji gde su pro{li samo finalisti. Ve} su mnogi takmi~ari iz svetske klase obezbedili vizu, ali to nikako ne zna~i da }e se Maksimovi} pro{etati. Mnogo toga zavisi}e i od `reba, ali u vakom slu~aju optimisti smo rekao je trener nacionalnog tima Steren Damjanovi}.

J. G.

dnevnik

Ka }a ni ne `e le da ustuk nu Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta su u pret hod nom ko lu pod ba ci li u Sme de re vu, no, `i vot te ~e da qe. Usle dio je opo ra vak, a po tom ve ~e ras sle di me~ sa jo{ jed nom od eki pa ko ja se gr ~e vi to bo re za op sta nak, Cr ven kom. Su sret }e bi ti od i gran na „sve ti dan„ (28. april) Ju go vi} Uni me ta, na dan ka da su Ka }a ni osvo ji li evrop ski ^e lenx kup.

Ve ru je mo da }e ovaj istin ski sport ski pod vig bi ti ve li ka in spi ra ci ja na sled ni ci ma Ti ho mi ra Do de ra i Ar pa da [ter bi ka da osve tla ju obraz svom klu bu i ostva re po be du ko jom bi, de fi ni tiv no, obez be di li pla sman u sre di ni su per li ga {ke ta be le.

- Jo{ kao de~ ki} di vio sam se ta da {wim igra ~i ma Ju go vi }a na ostva re nom uspe hu i ma {tao da }u i ja jed nog da na bi ti u is toj ta kvoj si tu a ci ji da se bo rim u klup skom dre su u ko jem sam sta sao za ne ki tro fej - re kao je le vo ru ki bom bar der Qu bo mir Jo {i}. - Na da na {wi dan uvek se, po seb no mi Ka }a ni, ose }a mo uz vi {e no, po {to smo je di ni klub u dr `a vi ko ji je u no vi joj isto ri ji osvo jio ne ki evrop ski tro fej. Za to ni ko od nas, sa da {we ge ne ra ci je, ne ma pra vo da se po i gra va sa zna ~aj nim da tu mi ma u klup skoj isto ri ji. Pret hod nih da na ra di li smo mak si mal no ozbiq no, kon cen tri sa no i po `r tvo va no ka ko upra vo ne bi smo do ve li u pi ta we ve ~e ra {wu

ZA PR VO MAJ SKI PRA ZNI K

Bo {ko vi} i Jo ka no vi} oku pqa ju gol ma ne Se lek tor `en ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Sa {a Bo {ko vi} i tre ner mu {ke ju ni or ske re pre zen ta ci je Slo bo dan Jo ka no vi}, u po ne de qak i uto rak or ga ni zo va }e tre na `ni cen tar, na ko me }e ra di ti sa gol ma ni ma kan di da ti ma za sa stav na ci o nal nih se lek ci ja.

U ha li Slo des na }i }e se 12 igra ~i ca i igra ~a, i to: Ma ri ja Oqa ~a (Kwaz Mi lo{), Ti ja na ]o si} (Rad ni~ ki Le pe ni ca), Sne `a na Le `a ja (Cr ve na zve zda), Dar ja na Vu kli{ (Cr ve na zve zda), Ma ja Mi lo va no vi} (Me di ci nar), Sa ne la Alek si} (Ki kin da), Mi haj lo Ra do va no vi} (Par ti zan), Lu ka Ar se ni} (Voj vo di na), Uro{ To mi} (Za je ~ar), Ste fan Ma noj lo vi} (Cr ven ka), Vla di mir Cu pa ra (SC Vo `do vac), Fi lip Ri sti} (Ko lu ba ra).

J. G.

Borac za ~ast i obraz kluba: Qubomir Jo{i}

po be du nad Cr ven kom. Cr ven ~a ne, po go to vo da nas, ne sme mo pod ce ni ti ni jed nog tre nut ka.

Na {i su per li ga {ki „da vqe ni ci„, po pra vi lu, „ula ze u for mu„ u po sled wih pet–{est ko la,

a po tvr da to ga su is ho di me ~e va 25. ko la ka da su svi ostva ri li po be de.

- Ve ruj te, uop {te se ne op te re }u je mo dru gim eki pa ma. Gle da mo svo ja po sla i tru di mo se da

u sva kom me ~u, bez ob zi ra gde igra li, osvo ji mo bo do ve. Ta ko }e bi ti i ovo ga pu ta. Cr ven ~a ni ma sva ka ~ast, `e li mo im sve naj bo qe i da obez be de op sta nak u li gi, ali bo do ve }e mo ra ti da po tra `e na dru gom me stu.

Ka ko stva ri sto je le stvi ca spa sa je po dig nu ta na ne ve ro vat nih 26 bo do va, Ju go vi} ima 24, ali i vr lo te `ak ras po red do kra ja pr ven stva.

- Za to je vr lo va `no da mi ve ~e ras po be di mo. Pr vo, re {i li bi smo op sta nak Ju go vi }a u li gi, a dru go, ras te re }e ni je bi mo gli da ode mo u Bor na fi nal ni tur nir na ci o nal nog Ku pa. To }e bi ti je din stve na pri li ka mo je ge ne ra ci je 1988, ko joj na le to is ti ~e ugo vor, da osvo ji mo Kup Sr bi je, {to bi bi la kru na.

Sva ko opu {ta we u su per i ci mo glo bi vas ko {ta ti ula ska u zo nu su mra ka.

- Od pre o sta lih pet ri va la, ~ak tri se gr ~e vi to bo re za op sta nak. Vi {e ne go ika da po treb ni su nam mir i po dr {ka pu bli ke. Sve sni smo da nam ne }e bi ti la ko, jer Cr ven ~a ni do la ze sa `e qom da po be de. To je wi ho vo pra vo, ali i mi `e li mo da im se re van {i ra mo za je se wi po raz i da mir ni je u|e mo u za vr {ni cu u ko joj ga ji mo i po seb ne am bi ci je - na gla sio je Jo {i}.

Utak mi ca Ju go vi} - Cr ven ka igra se ve ~e ras od 19 ~a so va u Hra mu.

J. Ga li}

CR VEN ^A NI U KA ]U

Te {ko }e ih ohra bri le Po be da ru ko me ta {a Cr ven ke pro tiv Cr ve ne zve zde, re al no je o~e ki va na, s ob zi rom da su Be o gra |a ni na kon svih de {a va wa u wi ho vom klu bu, sa da da le ko od mo gu} no sti za ve }a ostva re wa ili da uli va ju po se ban strah. Osvo j e n i bo d o v i pro du `a va ju re al nu na du za op sta nak, ali wu, to sva ka ko tre ba na gla si ti, pod gre va i do dat na psi ho lo {ka di men zi ja ste ~e na ovim uspe hom. Jer, na kon neo ~e ki va nog osta vqa wa eki pe od stra ne tre ne ra Sve to za ra Jo vo vi }a, u va tru je ba ~en mla di, ne is ku san za ovaj rang tak m i ~ e w a. Igor De s ni c a i bi lo je pi ta we ka ko }e se sna }i u okru `e wu u ko me su ne ko li ci na bi li pr vo ti ma ca ka da je on po ~i wao da tre ni ra ru ko met. Ali, upra vo ovaj znak pi ta wa pre tvo ren je u ve li ki uz vi~ nik. Igra ~i su li stom pri hva ti li pri zna we i su ge sti ju Jo va na Mje ri ma~ ke, du go go di {weg gol ma na Cr ven ke, sa da tre ne ra svo jih na sled ni ka, da oni to l i k o do b ro zna j u ovu igru i da im je u ovom tre nut ku pri o ri te tan pri stup i osta vqa we sr ca na te re nu u od no su na ro bo va we bi lo ka kvoj tak -

ti ci, ~i me }e naj bo qe po mo }i svom no vom tre ne ru.

- Za i sta sam pre sre }an {to se sve ta ko i od i gra lo i ve o ma sam za hva lan svim igra ~i ma, po seb no onim sta ri jim, {to su mi svo jim od no som po mo gli da u pr vom pla nu ostva ri mo klup ski in te res - za do voq no is ti ~e De sni ca.

Ne ma sum we da }e isti mo to va `i ti i za ve ~e ra {we go sto va we u Ka }u, ko je mo `e da bu de pre sud no, ali i ne mo ra za da qi sta tus Cr ven ke.

- O~e ku je nas te {ka utak mi ca.

Na{ je mo tiv ciq op stan ka a do ma }i ni ma da se u de ce ni ji od osva ja wa ^e lenx ku pa jo{ je dan put u do brom sve tlu pred sta ve svo jim na vi ja ~i ma. To }e mo `da uti ca ti na kva li tet igre, ali re zul tat je ono {to se pam ti.

Mi slim da smo i po red mo ra wa u psi ho lo {koj pred no sti i re {e ni da pod vi gom pre va zi |e mo okol no sti u ko ji ma smo se na {li. U su prot nom mo gao bi to bi ti i na{ opro {taj od Su per li ge - pro ce wu je naj u bo ji ti ji stre lac Cr ven ke De jan Pro le.

Za raz li ku od we ga Vla do Ra ~i}, ko ji ta ko |e is ti ~e ve o ma te {ko is ku {e we, ne mi sli da }e

da qa sud bi na Cr ven ke bi ti re {e na ve ~e ras, bez ob zi ra ko ji re zul tat bu de.

- Na kon ve ~e ra {weg su sre ta jo{ je osam bo do va u igri, a ras po red, i na{ i osta lih ko ji stre pe za op sta nak, je ta kav da do po sled weg ko la ne }e bi ti ras ple ta - o~e ku je Ra ~i}.

Tre ner Igor De sni ca ve ru je da ni ovom pri li kom ne }e iz o sta ti voq ni mo me nat, ko ji se na zi re kao do bit na kom bi na ci ja i u svim na red nim de {a va wi ma, jer su Cr ven ~a ni ve} ne ko li ko pu ta po ka za li da zna ju da se uz dig nu ka da je naj te `e.

- Ono {to me naj vi {e ra du je i hra bri je ose }aj da smo se svi bez ima lo pre po zna va wa ili na gla {a va wa po je di na~ nog u~in ka, ve }ih ili ma wih mo gu} no sti ili zna wa, sna `no pod re di li za jed ni~ kom ci qu. A ka da do we ga do |e mo, u {ta ve ru jem, u ana li zi tre ba i ran gi ra ti do pri no se - oce na je Igo ra De sni ce ko ji je u pret hod nim da ni ma ve o ma ozbiq no i sa dr `aj no ra dio, uz ma lu za bri nu tost zbog po vre de ~lan ka Jo `e fa Hol per ta, ali je we gov ve ~e ra {wi na stup sa svim iz ve stan.

T. Jo vo vi}

SU TRA PO ^I WE ME \U NA ROD NI TUR NIR „RA STI MO – TRO FEJ GRA DA NO VOG SA DA”

Slat ke mu ke or ga ni za to ra Jo{ je dan dan ostao je do po ~et ka dru gog me |u na rod nog tur ni ra „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” (29. april - 1. maj), ko ji }e oku pi ti pre ko 1.000 de ~a ka i de voj ~i ca u ru ko me tu i mi ni ru ko me tu iz 91 eki pe iz Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Re pu bli ke Srp ske, BiH, Cr ne Go re i Sr bi je. Or ga ni za tor i do ma }in je Ru ko met ni klub Ra sti mo, u sa rad wi sa ru ko met nim sa ve zi ma Voj vo di ne i Gra da No vog Sa da. Pro {lo go di {wa ma ni fe sta ci ja je o~i to ima la ne za pam }en od jek u sport skim, a po go to vo u ru ko met nim, kru go vi ma pa su se ove go di ne uz sa gla snost po kro vi te qa Grad ske upra ve za sport i omla di nu No vog Sa da, u or ga ni za ci ju, po red Ka }a i Fu to ga, ukqu ~i li i kom {ij ski sport ski sa ve zi Be o ~i na, Bu di sa ve i @a bqa.

- Ove go di ne ima li smo ne ve ro vet nu za in te re so va nost za tur nir. Rok za

pri ja vu 20. april smo uve li ko pro bi li ne ko li ko da na a, ne }e te ve ro va ti, jo{ uvek nas zo vu da pri hva ti mo eki pe.

Pro sto je ne ve ro vat na `e qa de ce za u~e {}em, pa je vi {e ro di te qa i upra va klu bo va za mo li lo da ih evi den ti ra mo bar na li sti ~e ka wa. Ta ko da je pre dva da na na li sti ~e ka wa bi lo 11 eki pa ko je su sprem ne da za u zmu pre sti `no me sto u~e sni ka na ovoj je din stve noj ru ko met noj ma ni fe sta ci ji - po ja snio je di rek tor tur ni ra Mi li voj Jak {i}.

Skrom nim ru ko met nim rad ni ci ma No vog Sa da ko ji su bi li deo or ga ni za ci je pro {lo go di {weg tur ni ra bi lo je po ma lo i ne pri jat no ka da su pri ma li ~e stit ke za uspe {no oba vqen po sao u sva kom po gle du. Ali, oni ne bi bi li to {to je su da ni su za pam ti li opa sku ko ja se od no si na slo bod no vre me u~e sni ka pr vog ili po sled weg

da na tur ni ra. Ve} ta da je od lu ~e no da se pr vog da na po okon ~a wu tak mi ~e wa or ga ni zu je `ur ka, a ovih da na je sve to pre to ~e no u stvar nost ta ko da je u ras po red une to odr `a va we dvo sat ne `ur ke ko ja }e se or ga ni zo va ti u ne de qu u 21 ~as u Ka fe klu bu Pa {an ga na Spen su.

- Une li smo jo{ ne ke no vi ne u od no su na pro {lu go di nu. Is pu wa va ju }i `e qe de ce da od i gra ju {to vi {e utak mi ca u mi ni ru ko me tu od lu ~i li smo da, u sa rad wi sa RK Voj vo di na, or ga ni zu je mo Vo {a kup. Po {to je pred vi |e no da se mi ni ru ko met igra sa mo pr vog da na omo gu }i li smo onim eki pa ma ko je pro du `e bo ra vak da dru gog da na tur ni ra me |u sob no od me re ko je bo qi i atrak tiv ni ji - re kao je Jak {i}.

Jo{ jed na po seb nost ovog tur ni ra, na ko ji nas je pod se tio pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Raj ko Im bro wev, jeste

Detaq s pro{logodi{weg turnira „Rastimo”

ta da }e ubu du }e po red uobi ~a je nih ekip nih i po je di na~ nih na gra da za naj bo qe od ove go di ne bi ti uru ~i va no i pri zna we me dij skoj ku }i ko ja je pret hod ni tur nir pro pra ti la na naj sa dr -

`aj ni ji, naj ce lo vi ti ji i naj a fir ma tiv ni ji na ~in. Ka ko smo sa zna li ove go di ne to pri zna we }e pri pa sti sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka„.

J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

S RADOVANOM MARKOVI]EM POSLE POBEDE VO[E NAD ZVEZDOM

Zna~ajni bodovi za plej-of

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ostva ri li su ve li ku po be du u du e lu sa Cr ve nom zve zdom Di vom (87:83). Po ka za li su mom ci iz no vo sad skog su per li ga {a da boj bi je sr ce u ju na ka, a jo{ ka da se to me pri do da ko lek tiv na igra i do bra od bra na, on da uspeh ne sme da iz o sta ne. A sve je ne ka ko mi ri sa lo da }e go sti na kra ju sla vi ti, jer do ma }i su u utak mi cu u{li pri li~ no sti snu to. Me |u tim, eks plo di ra li su ba{ ka da je to bi lo i naj po treb ni je - u po sled woj de o ni ci utak mi ce. Ta da su pri li~ no zbu ni li Zve zdu, a {est se kun di pre kra ja troj ku je po sti gao iz u zet ni Ra do van Mar ko vi} i re {io sve di le me.

- Do go vor me |u na ma, iako ni je uzet tajm-aut, bio je da lop ta do |e do me ne. Dun |er ski je to od ra dio od li~ no, a ja sam bio {u ter ski ras po lo `en i po go dio. Le po je kad igra~ re {i utak mi cu, ali za to su za slu `ni i osta li mo ji sa i gra ~i - pro ko men ta ri sao je Ra do van Mar ko vi}.

Le po je za qu bi te qe ko {ar ke u No vom Sa du kad na Spen su pad nu dva ve li ka na. Pod se ti mo, Vo {a je sa vla da la i Par ti zan i Cr ve nu zve zdu. Ni je to ma la stvar, ali je i oba ve za, jer osta li ti mo vi ju ri {a ju na skalp Voj vo di ne.

Mom ci su do bi li voq no do ne de qe, a on da kre }u no ve oba ve ze.

Pred wi ma je dvo ne deq na pa u za i po tom jo{ pet ko la, ve o ma za ni mqi vih i iza zov nih.

- To }e za nas bi ti od lu ~u ju }i su sre ti za pla sman u plej-of - do dao je Mar ko vi}. - Tre nut no de li mo tre }u po zi ci ju sa Cr ve nom zve zdom. Na{ ciq je po znat, ali mi ne ma mo ta pi ju na to, ne go mo ra mo da se iz bo ri mo. Igra mo od utak mi ce do utak mi ce i po {tu je mo in struk ci je tre ne ra Si ni {e Ma ti }a.

Po sle pla sma na No vo sa |a na u Su per li gu i pr vih utak mi ca u woj, Ra do van Mar ko vi} (le vo) za u sta vqa po ~e la je i pu bli ka da Pe tra Po po vi }a Foto: N. Stojanovi} se vra }a na tri bi ne. To - To je istin ski do kaz da se u od go va ra i Mar ko vi }u i we go na {em klu bu kva li tet no ra di - vim sa i gra ~i ma. na sta vio je na{ sa go vor nik. - Mi li na je igra ti u ta kvoj Tre ni ra mo za i sta mak si mal no, at mos fe ri. Mi }e mo u~i ni ti a po la eki pe sa ~i wa va ju mom ci sve da tri bi ne bu du jo{ pu ni je. ko ji su igra li za ju ni or sku re - Le po je kad na vi ja ~i apla u di ra pre zen ta ci ju Dru gi deo su po ja - ju za sva ki lep po tez na te re nu, ~a wa i od li~ no smo se uklo pi - za sva ki po stig nu ti ko{, ram pu. li. Ko mapktna smo ce li na i te - Ovo je ne ki no vi klub i va qa mu ren je pra vo me ri lo za sve. At - stal no di za ti kva li tet i rej mos fe ra je iz u zet na i ge ne ral no ting - za kqu ~io je Ra do van Mar smo do bra dru `i na, a to je je dan ko vi}. od pred u slo va za uspe he.

M. Pavlovi}

UNO GRANDE PONOVO NAJBOQI U VOJVODINI

Bez poraza do ~etvrte titule Ko {ar ka {i zre wa nin skog klu ba Uno Gran de, igra ~i ro |e ni 1999. go di ne, tri jum fal no su okon ~a li i ovo go di {wu tak mi ~ ar s ku se z o n u i bez ijed nog po ra za osvo ji li ti tu lu pr va ka Voj vo di ne u ka te go ri ji mla |ih pi o- ni ra. Na upra vo za vr {e nom tro dnev nom fi nal nom tur ni ru u No vom Be ~e ju zre wa nin ski ko {ar ka {i nad mo} no su osvo ji li pr vo me s to, za b e l e `iv {i sve tri po be de.

Sa vla da n i su vo de } i pred stav ni ci no vo sad ske ko {ar ka {ke {ko le – NS Stars (53:29) i Sports Vorld-a (55:41), dok je [am pi on ski sa stav Uno gran de eki pa Ba sket bol Stars iz Fu to ga de kla si ra na s 34 po e na zna we MVP fi nal nog tur ni ra, raz li ke – 67:33. Uz ove tri po - prak ti~ no, naj bo qeg igra ~a ge be de na faj nal-fo ru, naj tro ne ra ci je u Voj vo di ni, a stra teg fej n i j a ge n e r a c i j a KK Uno ovog ti ma Dar ko Jo si} jo{ jed Gran de za o kru `i la je ci fru od nom je pro gla {en za naj u spe 25 po be da u se zo ni 2011/12, a {ni jeg tre ne ra. Naj za slu `ni ji zbi ru ti tu li naj bo qe eki pe u za stva ra we ove iz u zet ne ge ne po kra ji ni do da li i ~e tvr tu uza ra ci je je osni va~ KK Uno Gran stop nu. de i po zna ti stru~ wak za naj Cen tar zre wa nin ske eki pe mla |e ka te go ri je i ko {ar ka {ke Di no Ra don ~i} za slu `io je pri ta len te Ra da Pr vu lov Pr le.

DODEQENI ECDL SERTIFIKATI U SPORTSKOM SAVEZU VOJVODINE: U velikoj sali Sportskog saveza Vojvodine sve~ano su uru~eni ECDL sertifikati predstavnicima sportskih organizacija sa teritorije grada Novog Sada, kao i predstavnicima op{tina Apatin i Vr{ac koji su u~estvovali u projetktu obuke.

Projekt Sportskog saveza Vojvodine obuke rada na ra~unarima predsavnika sportskih organizacija ra|en je u saradwi sa kompanijom Smart

subota28.april2012.

FAJNAL-FOR REGIONALNE ABA LIGE U TEL AVIVU

Makabi sawa prvu krunu, Partizan {estu Pe tro stru ki uza stop ni osva ja~ re gi o nal ne ABA li ge Par ti zan MTS da nas kre }e u (ne)mo gu }u mi si ju, od bra nu ti tu le ko ju su iza bra ni ci tre ne ra Vla de Jo va no vi }a pro {le se zo ne osvo ji li u Qu bqa ni nad i grav {i u tri ler za vr {ni ci do ma }i na Olim pi ju 77:74.

Ovo ga pu ta de sti na ci ja za vr {nog tur ni ra, 11 - tog po re du, je Iz real i Tel Aviv, a ak te ri do ma }in tur ni ra Ma ka bi, hr vat ska Ce de vi ta i pod go ri~ ka Bu du} nost.

Put do tro na cr no-be le vo di pre ko Ce de vi te od 17.45 ~a so va, dok }e se u dru gom po lu fi na lu od 20.15 ~a so va sna ge od me ri ti pr vi fa vo rit tur ni ra Ma ka bi i Bu du} nost. Izra el ci, ko ji ma je ovo dru ga se zo na u ABA li gi (pr vi put na stu pa li 2003 ka da su iz gu bi li u fi na lu od Za dra), po ku {a }e da osvo je pr vu ti tu lu u re gi o nal nom tak mi ~e wu. Ce de vi ti i Bu du} no sti ovo je pr vo u~e {}e na za vr {nom tur ni ru.

Mla di stru~ wak na klu pi Par ti zan MTS -a Vla di mir Jo va no vi} fo ku si ran je na po lu fi nal ni duel sa Ce de vi tom i ne raz mi {qa o ve li kom fi na lu:

SATNICA FAJNAL-FORA Danas Polufinale (17.45) Cedevita - Partizan MTS (20.15) Makabi - Budu}nost

Nedeqa

(20.15) Finale - Ce de vi tu ja ko do bro po zna je mo. Eki pa ko ja je sa sta vqe na iz me |u osta log i da na pra vi zna ~aj ni ji re zul tat u Evro ku pu. To ni su is pu ni li i ta ko su sve sna ge pre ba ci li na Ja dran sku li gu, da bu du {to bo qe ko ti ra ni u od no su na hr vat ske klu bo ve. Ni su {te de li re sur se i na pra vi li su re spek ta bi lan tim. To su igra ~i ko ji ima ju do bre in ter na ci o nal ne ka ri je re, ko ji ima ju iza se be i do sta evro li ga {kih utak mi ca, kao i one ko ji ima ju i vi {e ti tu la evrop skog {am pi o na. Jed na is ku sna eki pa ko ja zna ka ko se igra ju za vr {ni ce, zna ka ko se igra ju utak mi ce u ko ji ma ne po sto ji pra vo na gre {ku.

Jo va no vi} je is ta kao ve li ku ener gi ju ko ju je eki pa ulo `i la da bi sti gla na faj nal-for Ja dran ske li ge: - Mo ram da se za hva lim mom ci ma, ko ji u tre nut ku ka da kao i sve

eki pe ima mo do sta pro ble ma, ra de ja ko pre da no, ozbiq no, do bro i pri pre ma ju se za utak mi cu ko ja nam do sta zna ~i. Ja sam si gu ran da }e ovi mom ci da ti sve od se be na tom me ~u i pred sta vi ti se u naj bo qem sve tlu - ka zao je {ef stru ke ak tu el nog {am pi o na Ja dra na.

O~e ki va wa od cr no-be lih su uvek ve li ka, bez ob zi ra na sve.

Sve stan je to ga i stra teg klu ba iz Hum ske.

- Bez ob zi ra {to igra mo u Tel Avi vu, ni ko od Par ti za no vih na vi ja ~a i qu di ko ji pra te Par ti zan i ko {ar ku u Sr bi ji ne o~e ku je da

DOO, a pomogli su ga Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Gradska uprava za sport i omladinu. Ovo je nastavak projekta od pro{le godine i imao je za ciq obuku jo{ 50 predstavnika sportskih organizacija sa teritorije Novog Sada, kao i 10 predstavnika sporta osoba sa invaliditetom. Pro{le godine se kroz ovaj projekat obu~ilo i ECDL sertifikovalo 50 predstavnika granskih saveza i zaposlenih u Pokrajinskom zavodu za sport i medicinu sporta. Sve~anom uru~ewu sertifikata prisustvovali su Aleksandra Risti}, zamenica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, Mladen Stoj{in, generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine, Jasna Pe{i} i Dragan Veli~kovi}, ovla{}eni ispitiva~i iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i Sla|ana Grozdi}, trening organizator {kole ra~unara Smart. Na kraju je i predstavnicima Saveza za sport i rekreaciju invalida Novog Sada uru~en laptop kao najbrojnijoj i najuspe{nijoj grupi u okviru ovog projekta. G. Malenovi} Foto: N. [u{wevi}

Po~iwe doigravawe Za vr {en je re gu lar ni deo se zo ne u NBA. Ti tu lu pr va ka is to~ ne kon fe ren ci je osvo jio je ^i ka go Buls, na za pa du su pr vi Spar si.

Obe eki pe su tak mi ~e we za vr {i le sa sko rom od 50 po be da i 16 po ra za.

Zbog lo ka u ta od i gra no je sa mo 66 me ~e va, a ne slav ni re kord ostva ri la je eki pa [ar lot Bob ket sa. U me ~u sa Wu jor kom (84:104) [ar lot je do `i veo 23. uza stop ni po raz a {am pi o nat je za vr {io sa sko rom od sa mo se dam po be da i ~ak 59 po ra za.

Parovi ~etvrtfinala Prve utakmice ~etvrtfinala plej-ofa igraju se u no}i izme|u subote i nedeqe, a sastaju se: ^ikago - Filadelfija Majami - Wujork Indijana - Orlando Oklahoma - Dalas.

U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka sastaju se: San Antonio - Juta L.A. Lejkers - Denver Atlanta - Boston i Memfis - L.A. Klipers

On je re kao da je tim vred no ra dio uo~i F4 tur ni ra u Izra e lu.

- Mno go smo na pra vi li u ABA li gi ove se zo ne i ovo }e bi ti ve li ki iza zov za nas. Do {lo je do opu {ta wa, na kon {to smo osi gu ra li pla sman u Evro li gi na red ne go di ne, ali po sled we dve ne de qe ra di mo do bro sa `e qom da se vra ti mo na vi sok ni vo ko ji smo ima li to kom ve }eg de la se zo ne i na dam se da }e mo to po ka za ti u me ~u pro tiv Par ti za na.

On je is ta kao da je ve li ki hen di kep za eki pu ne i gra we Ma tja `a Smo di {a.

Yejms i Do na tju vo di }e ve li ku bit ku i u Tel Avi vu

mi ode mo ta mo i bu de mo dru gi, tre }i ili ~e tvr ti. Svi ve ro vat no ve} o~e ku ju to fi na le i da u we mu mi na pra vi mo ~u do i da se vra tio sa pr ste nom iz Tel Avi va. To je nor mal no i mi smo sve sni to ga, ali Par ti zan je sam kriv za to.

Vas pi tao je svo je na vi ja ~e u tom ma ni ru, da ne o~e ku ju ni {ta dru go sem pr vih me sta, a na na ma je da se no si mo sa tim, iako po ne kad to ni je re al no - za kqu ~io je Jo va no vi}.

Ce de vi ta po ~e tak Faj nal fo ra ABA li ge u Tel Avi vu ne do ~e ku je u kom plet nom sa sta vu. Iz o sta nak Ma tja `a Smo di {a i po vre de ne kih dru gih igra ~a za da ju gla vo bo qu tre ne ru Dra `e nu An zu lo vi }u, ali upr kos to me, hr vat ski stra teg ne gu bi op ti mi zam uo~i me ~a sa Par ti za nom, pe to stru kim osva ja ~em {am pi on skog pr ste na.

- Po vre de su nas una za di le do sta u po sled we vre me. Ne ki igra ~i su na 50 od sto svo jih mo gu} no sti. Me |u tim, kr pi mo se, i bez ob zi ra na to, da }e mo sve u po lu fi na lu pro tiv Par ti za na. Re spek tu je mo cr no-be le, kao klub, wi ho ve po je din ce i tre ne ra, ali }e mo po ku {a ti da do bi je mo pe to stru kog osva ja ~a ABA li ge - is ta kao je An zu lo vi}.

BULSI I SPARSI PRVI U KONFERENCIJAMA Li ga {ko tak mi ~e we, od ok to bra 2011. do apri la 2012. go di ne, kao i faj nal-for u ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra, igra ~a ro |e nih 1999. go di ne, or ga ni zo vao je Ko {ar ka {ki sa vez Voj vo di ne, a KK Uno Gran de tri jum fo vao je u kon ku ren ci ji ~ak 38 eki pa s te ri to ri je ce le po kra ji ne. @. B.

21

Pro cen tu al no, to iz no si 10,6 po sto uspe {no sti ~i me je nad ma {en cr ni re kord Fi la del fi je iz se zo ne 1972/73 (11 pro ce na ta) ka da je taj tim ostva rio tek de vet po be da, uz 73 po ra za.

Bor ba za ti tu lu pr va ka naj ja ~e ko {ar ka {ke li ge sve ta na sta vqa se utak mi ca ma u plej ofu u ko jem u~e stvu je po osam naj bo qe pla si ra nih ti mo va iz obe kon fe ren ci je.

Na Is to ku to su: (1) ^i ka go, (2) Ma ja mi, (3) In di ja na, (4) Bo ston, (5) Atlan ta, (6) Or lan do, (7) Wu jork i (8) Fi la del fi ja, dok }e se za {am pi on ski pr sten iz Za pad ne kon fe ren ci je bo ri ti: (1) San An to nio, (2) Okla ho ma, (3) L.A. Lej kers, (4) Mem fis, (5) L.A. Kli pers, (6) Den ver, (7) Da las i (8) Ju ta.

- Ma tja` }e nam mno go ne do sta ja ti. Mi smo ga an ga `o va li ka ko bi nam stva rao raz li ku u kva li te tu, kao bi tan igra~ i to je i po ka zao u Ku pu Hr vat ske gde je bio naj ko ri sni ji po je di nac. We gov iz o sta nak je ve li ki hen di kep. Me |u tim, ne sme mo da pla ~e mo zbog to ga, da raz mi {qa mo o tom ne do stat ku, ve} sva ki igra~ tre ba da pru `i ma lo iz nad svo jih mo gu} no sti - do dao je tre ner Ce de vi te, ko ja je pr vi put iz bo ri la pla sman na za vr {ni tur nir ABA li ge.

An zu lo vi} zna {ta ih ta~ no o~e ku je u po lu fi na lu pro tiv cr no-be lih, pri zna je da po {tu je ve li kog ri va la, ali da bez ob zi ra na sve, ve ru je da mo gu da stig nu do bor be za ti tu lu.

- Par ti zan je pro me nio ma lo to ga u tak ti~ kom smi slu u po sled we vre me. Ima ma lo raz li ke, pre sve ga u na pad~kom de lu, ali mi }e mo bi ti sprem ni. Re~ je o vr lo mo} noj eki pi sa kva li tet nim po je din ci ma, ali po lu fi na le je me~ u ko jem }e od lu ~i va ti mno go de ta qa, na dah nu }e ti ma u da tom tre nut ku... Na dam se da }e mo ima ti sna ge da od i gra mo do bru utak mi cu i da pro ba mo da iz bo ri mo fi na le - is ta kao je An zu lo vi}.

Juniorska Balkanijada Ju ni or sko pr ven stvo Bal ka na u pli va wu odr `a }e se da nas i su tra u Kru {ev cu, a na stu pi }e 125 tak mi ~a ra iz 11 ze ma qa (Al ba ni ja, Bu gar ska, Gr~ ka, Ki par, Ru mu ni ja, Mol da vi ja, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, BiH, Tur ska i Sr bi ja). Na {u ze mqu pred sta vqa }e 20 pli va ~a (11 mu {kih i de vet `en skih), ko je pred vo de po lu fi nal si ti pro {lo go di {weg Evrop skog ju ni or skog pr ven stva u Be o gra du Ni ko la Traj ko vi} (Pro le ter, Zre wa nin) i Igor Ter zi} (Voj vo di na, No vi Sad). Osim wih tu su i: Ivo Pe jo vi} (Par ti zan, Be o grad), Igor Mi ja to vi} (Par ti zan), La zar Zla ti} (Par ti zan), Fi lip Vic ko vi} (Par ti zan), La zar Le ki} (Cr ni ca, Pa ra }in), Du {an Vu ko brat (Ba nat, Ki kin da), Jan ko Rad mi lo vi} (Be o grad ski pli va~ ki klub), Da ni jel Sal ma (Pro le ter), Ste fan Sto ja no vi} (Sve ti Ni ko la, Ni{), Div na ]o si} (Pro le ter), Alek san dra Cr ven ko (Voj vo di na), Ja na ]i ri} (Sve ti Ni ko la), Mi li ca [o {ta rec (Spar tak, Su bo ti ca), An |e la Cvet ko vi} (Voj vo di na), Na |a Ve li~ ko vi} (Cr ve na zve zda, Be o grad), Mar ti na Hru be wa (Voj vo di na), Iva na Po po vi} (No vi Sad), Ma ri ja Mi trov ski (vra ~ar, Be o grad).

Oba da na tak mi ~e wa pre po dnev ni pro gram po ~i we u 10.30, a po po dnev ni u 17.30 ~a so va. Sve ~a no otva ra we je da nas u 17 ~a so va, a ulaz na ba zen to kom tak mi ~e wa je bes pla tan.

G. M.

22

svet

subota28.april2012.

dnevnik

Se ri ja te ro ri sti~ kih bom ba {kih na pa da u Ukra ji ni KI JEV: U nekoliko eksplozija, u razmaku od po 20 minuta na razli~itim lokacijama u Dwepropetrovsku, ju~e je povre|eno 27 osoba, od kojih devetoro dece, dok je kancelarija ukrajinskog glavnog tu`ioca ocenila da je re~ o aktu terorizma.

Policija de`ura na ulicama i proverava sva mesta u gradu gde se okupqa ve}i broj qudi, upozoravaju}i gra|ane da ne koriste metro, dok su specijalci zadu`eni da kontroli{u i ispituju sve sumwive, a to su i oni koji su se zatekli na ulici sa torbama, ruksacima ili velikim kesama.

Mediji razli~ito izve{tavaju o broju eksplozija koje su se dogodile, pa tako Ria Novosti navo-

de da su bile ~etiri eksplozije, a Itar Tas s da ih je bilo ukupno 10, dok ukrajinski mediji nezvani~no javqaju da su u eksplozija-

ma poginule dve osobe, ali to nije potvr|eno.

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~ rekao je da napadi

predstavqaju izazov za naciju, kao i da }e qudi koji su ih po~inili biti suo~eni sa „adekvatnim odgovorom”.

Prema dosad potvr|enim izve{tajima, u gradu su, u kratkom vremenskom razmaku, dve bombe eksplodirale na tramvajskim stanicama, tre}a ispred bioskopa, a za ~etvrtu lokacija jo{ nije saop{tena.

Ministar unutra{wih poslova Vitalij Zahar~enko i drugi zvani~nici za vanredne situacije su odleteli u Dwepropetrovsk. Portparol policije potvrdio je da dosad niko nije uhap{en i da jo{ nije jasno {ta bi mogao biti motiv, odnosno ko stoji iza ove serije bomba{kih napada.

PRED DRU GI KRUG PRED SED NI^ KIH IZ BO RA U FRAN CU SKOJ

IZRAEL

Oland: Kqu~ no ogra ni ~i ti imi gra ci ju

Od lo `i ti ru {e we na se qa TEL AVIV: Izraelska vlada zatra`ila je od Vrhovnog suda da odlo`i rok za ru{ewe divqeg jevrejskog naseqa na Zapadnoj obali, koji isti~e 1. maja. U zahtevu je navedeno da je vladi potrebno jo{ 90 dana da razmotri sudsku naredbu da se tamo sru{i 30 stanova.

Radi se zapravo o pet zgrada izgra|enih na palestinskoj zemqi u kvartu Ulpana u nasequ Beit El, navode izraelski mediji. Vlada tra`i odlagawe zbog te{kih posledica na stanovnike tog naseqa i namerava da predlo`i alternativno re{ewe za pomenuti kvart, prenose mediji.

Pravni eksperti isti~u da vladin zahtev predstavqa problemati~an potez kojim se kr{e prihva}ena pravila izme|u izvr{nih i sudskih grana i da }e to staviti zemqu u te{ku poziciju.

Nejasno je, me|utim, da li }e sud pristati. Dr`ava se ranije saglasila da se stanovi uni{te jer se radi o privatnoj palestinskoj zemqi. Izrael je ranije obe}ao da }e ukloniti desetine divqh naseqa, ali je uklonio samo nekoliko.

Problem {irewa jevrejskih naseqa na okupiranoj Zapadnoj obali je jedan od glavnih razloga zastoja u mirovnim pregovorima.

PA RIZ: Socijalisti~ki kandidat za predsednika Francuske Fransoa Oland izjavio je ju~e da je u vreme krize od kqu~nog zna~aja ograni~iti ekonomsku imigraciju. „U kriznom periodu kroz kakav prolazimo, ograni~avawe ekonomske imigracije je neophodno i bitno”, rekao je Oland radiju RTL. On je istakao da ~ak namerava da se bori protiv ilegalne imigracije na ekonomskom frontu, oceniv{i da nije u redu da izvestan broj poslodavaca, na cini~an na~in, upo{qava ilegalne migrante, preneo je AFP. Oland je ponovo obe}ao da }e, ukoliko pobedi, zatra`iti od parlamenta da svake godine utvrdi broj imigranata kojima je dozvoqeno da u|u u Francusku.”Ne smatram da }e imigracija ikada biti svedena na nulu, ve} da }e uvek postojati legalna imigracija”, rekao je socijalisti~ki kandidat, dodaju}i da je pitawe da li se mo`e smawiti broj imigranata.

Oland je, me|utim, poru~io da je protiv smawewa broja stranih studenta kojima je dozvoqeno da studiraju u Francuskoj.”Mi{qewa sam

da je prisustvo stranih studenata na na{im fakultetima dobra prilika, ne samo za strane studente, ve} i za nas”, izjavio je on.

Imigracija je postala kqu~no pitawe u kampawi pred drugi krug

qe, sa 18 odsto dobijenih glasova, podse}a AFP. Aktuelni predsednik i kandidat desnog centra za novi mandat Nikola Sarkozi, koji }e 6. maja ukrstiti kopqa sa Olandom, du-

UDA RAC PO LI TI^ KOJ KON SO LI DA CI JI ZE MQE

Ras pu {te na li bij ska vla da

TRI PO LI: Libijski Nacionalni prelazni savet (NPS) raspustio je vladu, navode}i kao razlog wenu nekompetentnost, saop{tila su dva visoka libijska zvani~nika. Zvani~nik NPS Fati Baha izjavio je za AP da je 65 ~lanova tog tela ju~e izglasalo nepoverewe premijeru Abdurahimu el Keibu.

Drugi zvani~nik Musa el Kuni potvrdio je da je bilo glasawa, ali da odluka nije saop{tena javnosti, jer Savet nije uspeo da postigne dogovor oko sastava nove vlade.

Ovo je najnoviji udarac za Libiju, koja poku{ava da se politi~ki reorganizuje nakon svrgavawa re`ima Moamera el Gadafija i dovodi u pitawe sposobnost te zemqe da organizuje prve op{te izbore u junu, navela je ameri~ka agencija.

Abdurahim el Keib

El Keib je du`nost preuzeo u novembru, mesec dana po okon~awu gra|anskog rata kojim je svrgnut Gadafijev re`im.Libijski premijer je optu`io NPS da ko~i rad wegove vlade.

POJAS GAZE

Ha mas taj no iza brao ru ko vod stvo TEL AVIV: Palestinski ekstremisti~ki pokret Hamas je nedavno tajno izabrao nove lidere u pojasu Gaze, ali wihova imena nisu objavqena. Me|utim, nekoliko ~lanova tog pokreta je reklo da su me|u izabranima ranije potisnuti pragmati~ari, mladi aktivisti i nekoliko zatvorenika, nedavno pu{tenih iz izraelskih zatvora.

Ovim tajnim glasawem zapo~eli su zapravo {iri izbori koji bi mogli da odlu~e da li }e Hamas postati umereniji ili }e odr`ati dugotrajno savezni{tvo s Iranom umesto toga, navodi AP. „Hamas (u Gazi) }e biti realniji, umereniji posle izbora”, ka-

zao je jedan visoki ~lan organizacije,dok su drugi ocenili da nova lica ne moraju da zna~e promenu.

Hamas tradicionalno svoju rukovode}u strukturu dr`i pod velom tajnosti kako bi izbegao da bude izlo`ena napadima Izraela.

Ovi izbori su prvi u seriji tajnih glasawa koji }e se odr`ati u narednim nedeqama da se izabere glavni vo|a. Na toj poziciji od 1990- tih godina bio je Kaled Ma{al, koji je u posledwim mesecima nastojao da se udaqi od Irana i pribli`i ideolo{kim korenima pokreta u panarapskoj Muslimanskoj bra}i. Ina~e, Izrael, SAD i EU smatraju Hamas teroristi~kom organizacijom.

(Ta njug)

RUSIJA Fransoa Oland

predsedni~kih izbora u Francuskoj, koji }e se odr`ati 6. maja, po{to je kandidatkiwa krajwe desni~arskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen osvojila tre}e mesto u prvom krugu glasawa, pro{le nede-

bqe je za{ao na teritoriju desnice posle prvog kruga, obe}avaju}i da }e „braniti francuski na~in `ivota”, smawiti imigraciju i obezbediti granice francuske dr`ave.

Ne ma~ ka ne od lu ~u je o Evro pi BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel poru~ila je kandidatu socijalista za predsednika Francuske Fransoa Olandu da nema popu{tawa ~eli~ne discipline u {tedwi. Iz Pariza je brzo stigao odgovor u kome joj je socijalista poru~io da Nema~ka ne odlu~uje o Evropi. „Nema~ka ne odlu~uje o Evropi’’, rekao je Oland Merkelovoj, koja se od po~etka trke za predsednika stavila na stranu aktuelnog {efa dr`ave Nikole Sarkozija. Prema pisawu nema~kim medijima, kao nijedan drugi posleratni kancelar, ona se jasno i sna`no ume{ala u izbornu

kampawu jedne susedne zemqe. Merkelova je striktno odbila Olandove zahteva o ponovnim pregovorima o fiskalnom sporazumu EU o buxetskoj disciplini i rekla da je 25 {efova dr`ava ili vlada potpisalo ili ratifikovalo taj dokument i da se o wemu ne mo`e nanovo pregovarati.

Taj fiskalni sporazum prisiqava zemqe da budu {tedqive u buxetskim sredstvima i da „zako~e’’ u zadu`ivawu, ali po nema~kom uzoru, pa mediji danas ocewuju da je pozadina sukoba Merkel-Oland jasna.

O{te tio „Ro sa tom” za ~etiri mi li o na evra MO SKVA: Protiv zvani~nika ruske korporacije za atomsku energiju Rosatom pokrenuta je istraga zbog ugovora o kupovini kontejnera za skladi{tewe radioaktivnog materijala. Tim ugovorom korporacija o{te}ena za ~etiri miliona evra, saop{tilo je rusko Ministarstvo unutra{wih poslova.

Neimenovani zvani~nik „Rosatoma” naru~io je u decembru 2010. od firme „Ekspertsentr” 750 kontejnera za oko 450 miliona rubaqa (11,62 miliona evra), navodi se u saop{tewu ministarstva. „Ne samo da je sporazum sklopqen bez prethodno raspisanog tendera, koji je obavezan, ve} je i kupo-

vinu kontejnera ugovorio po 2,5 puta ve}oj ceni”, dodaje se u saop{tewu. Zbog tog sporazuma Rosatom je imao gubitak od 150 miliona rubaqa, odnosno 3,9 miliona evra. Re~ je o drugoj aferi vezanoj za ruski nuklearni sektor koja je ove sedmice obelodawena.

Ministarstvo unutra{wih poslova u sredu je saop{tilo da su generalni direktor „Hidropresa”, koji je u sastavu „Rosatoma”, i jedan od wegovih saradnika, osumwi~eni da su o{tetili korporaciju za 26 miliona rubaqa (gotovo 670.000 evra) sklapaju}i sporazum o kupovini opreme za jednu nuklearnu centralu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel preti da ne}e posetiti Evropsko fudbalsko prvenstvo u Ukrajini, zbog slu~aja biv{e {efice ukrajinske vlade Julije Timo{enko. Ukrajinskoj strani je nagove{teno da poseta Merkelove Evropskom fudbalskom prvenstvu ni u kom slu~aju nije sigurna.

Merkelova je veliki qubiteq, ali i poznavalac fudbala.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki- mun zatra`io je od sirijskih vlasti da hitno ispune obe}awe koje su dale, da }e povu}i vojnike i te{ko naoru`awe iz naseqa. Generalni sekretar UN je „istinski uznemiren” i zbog izve{taja o nastavku nasiqa i ubijawa, ukqu~uju}i i artiqerijsko bombardovawe, eksplozije i oru`ane sukobe u stambenim ~etvrtima.

NATALI RIKLI [vajcarska politi~arka, desna populistkiwa Natali Rikli sru{ila je jo{ jedan tabu: govore}i o problemu stranih radnika, kazala je da u zemqi ima previ{e nema~kih imigranata. „Zaista imamo isuvi{e Nemaca u zemqi - kazala je Riklijeva, poslanik [vajcarske narodne partije, na ciri{koj lokalnoj televiziji. Tema emisije bila je odluka vlasti da smawe useqavawe iz isto~ne i centralne Evrope.

Oteo taoce i pretio da }e se razneti

LONDON: Policija je posle izvesnog vremena uhapsila otmi~ara u centru Londona nakon {to je dobila dojavu da je jedan mu{karac oteo nekoliko qudi i zapretio da }e se razneti, javio je Bi-Bi-Si. Policija je stigla na lice mesta brzo nakon {to su sa petog sprata jedne poslovne zgrade ba~eni kompjuterska oprema i name{taj.

Prema tvrdwama o~evi daca, otmi~ar je „imao bombu i pretio da }e se razneti”. Policija je uputila svog pregovara~a i saop{tila da je evakuisala podru~je u opsegu 100 metara od zgrade, u bli zi ni Bri tan skog muzeja i Univerziteta Londona.

U toj ~etvrti ima dosta kancelarija i prodavnica. Osumwi~eni je, prema saznawima policije, naredio taocima da izbace kompjutere kroz prozor. Tamsin Keli, koja radi u zgradi koju je zauzeo otmi-

~ar, rekla je da su dvojica mu{karaca utr~ala u zgradu i da je jedan od wih imao baca~ plamena i plinske boce. Oko zgrade u kojoj se nalazio otmi~ar i taoci raspore-

|en je kordon policije. Na licu mesta do{ao je i pregovara}. „Rekli su nam da je re~ o bombi i da neko dr`i taoce u zgradi. Zatvorene su sve ulice u okolini, ba{ kao i mi. Policija nam je rekla da budemo tihi”, izjavio je @okam Ramus, koji radi u obli`wem kafeu. „Neko je utr~ao u na{u kancelariju bled kao krpa i rekao nam da je mu{karac oteo nekoliko qudi, ali da ih je pustio jer su imali decu”, izjavio je Leon Farel (25), menaxer zaposlen u AOL-u, koji se nalazi nedaleko od centra.

Londonska policija je evakuisala podru~je u opsegu sto metara od zgrade, u blizini Britanskog muzeja i Univerziteta Londona, u ~etvrti gde ima dosta kancelarija i prodavnica, navodi Rojters.

BALkAn

c m y

dnevnik

PO BU WE NI CI U SI RI JI TRA @E PO MO] OVK

Da mask bi pri znao ne za vi snost Ko so va PRI [TI NA: Predstavnici sirijske opozicije u Pri{tini tra`e savete i pomo} biv{ih pri padni ka Oslo bo di la~ ke vojske Kosova za borbu protiv Ba{ara el Asada. Obe}avaju da }e, posle svrgavawa re`ima, priznati nezavisnost Kosova Amar Abdulhamid, aktivista u egzilu, izjavio je ju~e da primer nove zemqe koja „izrawa iz ko{mara i pojavquje se kao dr`ava” mo`e da bude inspirativan za sirijske disidente, preneo je AP. Abdulhamid je jedan od trojice sirijskih opozicionih aktivista u poseti Kosovu, gde su se sastali sa biv{im pripadnicima OVK. Zapadne obave{tajne slu`be ozbiqno su zabrinute zbog mogu}nosti da demokratsku pobunu u Siriji „preuzmu” radikalni islamisti. Prvi znakovi mutacije ve} su vidqivi, jer su pobuwenici po~eli da napla}uju „hara~„ hri{}anskim porodicama.

Takav razvoj situacije bio je gotovo izvestan po{to je, raz-

vojem pobune u Siriji, u tu dr`avu do{ao veliki broj radikal nih islami sta iz Iraka, mnogih arapskih dr`ava, ali i Evrope, navode hri{}anske or-

objavili dr`avni mediji, u Hami je poginulo 16 qudi u eksploziji u jednoj ku}i koja je kori{}ena kao „fabrika za naoru`avawe teroristi~kih gru-

Enver Hoyaj sa sirijskom delegacijom

ganizacije u Siriji. U velikoj eksploziji u gradu Hami, na jugu Sirije, poginulo je 70 civila, javio je Bi-Bi-Si pozivaju}i se na tvrdwe sirijskih opozicionih aktivista. Me|utim, sude}i prema informacijama koje su

vrstu provere”. Ministarka odbrane je kao „neargumentovanim optu`be” ocenila tvrdwe o postojawu paralelne tajne slu`be sa zadatkom da nadgleda opozicione lidere, protivnike re`ima i strane

Milica Pejanovi}-\uri{i}

diplomate, navodno za potrebe lidera vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a i {efa dilomatije Milana Ro}ena. \uri{}eva je prvi put u javnosti objasnila razloge povla-

HRVATSKA

Ke rum: Split kao po ro di ca s pen zi jom

ta~no da je gradski buxet u minusu za 90 miliona kuna, na {ta je Kerum odbio da odgovori. „Grad Split je kao porodica.

Doma}ica koja ima penziju od tri hiqade kuna“, slikovito je objasnio Kerum i dodao da nije korektno da mu se takvo pitawe postavqa kada je „ovakva situacija u dr`avi”, kazao je on. On je zatim pobrkao zaposlenost i ne za po sle nost pa se za pi tao

Pa la ru mun ska vla da BU KU RE[T: U rumunskom parlamentu izglasano je nepoverewe sada{woj vladi premijera Mihaja Razvana Ungureanua. Za predlog ujediwene opozicije glasalo je 236 poslanika, {to je dovelo do pada vlade, koja je bila na vlasti dva meseca, javila je agencija A|erpres. Opozicija, koju predvodi Socijaldemokratska partija, podnela je zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi zato {to je odlu~ila da proda strancima najve}u kompaniju bakra i energetske firme.

Predsednik Trajan Basesku sada bi trebalo da imenuje novog mandatara za sastav vlade.

Vladaju}u Demokratsko-liberalnu partiju Rumunije prekju~e je napustilo {est poslanika i pridru`ilo se opoziciji, a pro{le nedeqe jo{ {est, tako da opoziciji sada nedostaje samo 13 glasova da bi obezbedila ve}inu od 231 glasa u parlamentu.

Vladaju}a Demokratsko-liberalna partija se od po~etka mandata suo~ava sa slo`enim ekonomskim problemima i bi-

la je prisiqena da usvaja nepopularne mere {tedwe. Plate u javnom sektoru su smawene za 25 procenata, a PDV pove}an za pet odsto, {to je izazvalo talas protesta, posle kojih je premijer Emil Bok bio prisiqen da podnese ostavku. Redovni parlamentarni izbori u Rumuniji treba da se odr`e u novembru ove godine. Posledwe ankete pokazuju da je vladaju}a PDL izgubila polovinu glasa~a i za wu se sada izja{wava samo 15 do 18 odsto gra|ana.

Ku zma no vi}: Do dik ni je Hi tler

pa”. U opo zi ci o nim grupama tvrde da tolika eksplozija nije mogla da bude izazvana konvencionalnim granatirawem grada i da je vrlo mogu}e da je vojska koristila rakete „skad”, prenosi Bi-Bi-Si.

Voj ni ci pri ma ni bez pro ve re

SPLIT: Na pitawe odbornika SDP-a o 90 miliona kuna deficita u buxetu grada Splita, gradona~elnik @eqko Kerum odgovorio da je grad kao doma}ica s penzijom Kako pi{e In dex.hr, Marin Jurjevi} iz SDP-a insistirao je da mu gradona~elnik Splita odgovori na pitawe da li je

23

PRED SED NIK AKA DE MI JE NA U KA I UMET NO STI RE PU BLI KE SRP SKE

cRnA goRA

POD GO RI CA: Vojnici nisu pro{li nikakvu bezbednosnu proveru, ali oni koji su baratali s podacima NATO-a jesu, tvrdi ministarka odbrane Crne Gore Milica Pejanovi} \uri{i} Ona je izjavila da qudi koji su primani u Vojsku Crne Gore pri wenom formirawu 2006. godine nisu pro{li bezbednosnu proveru.

Ministarka, koja je nedavno preuzela resor odbrane od Bora Vu~ini}a, rekla je preksino} u intervuju podgori~koj televiziji „Vijesti” da bi ona izvr{ila tu vrstu provere da je bila u poziciji.

Ona je, me|utim, dodala da je neta~na tvrdwa pojedinih ~elnika opozicije da zaposleni u vojsci, koji imaju pristup tajnim podacima NATO-a, nisu pro{li bezbednosnu proveru. \uri{i}eva je navela da je to obaveza Crne Gore, zemqe aspiranta za ~lanstvo u NATO-u, i precizirala da svi oni koji „imaju pristup tajnim podacima, u~estvuju u misijima i deo su vojnodiplomatskih misija, prolaze tu

subota28.april2012.

kako da napuni gradski buxet ka da pa da „ne za po sle nost“.

Sre }om, na vo di da qe „In deks.hr”, pa svi u Splitu znaju da wihov gradona~elnik ne barata ba{ najboje tim terminima, pa su u stvari razumeli da je hteo da ka`e da pada zaposlenost.

Kerum je zatim po~eo i da se `ali da i wegov biznis propada. „Nas pred u zet ni ke qu {te. Toliko poreza.

Ne mo`e{ biti pozitivan. Nikako. Ve}i na pred u zet ni ka razmi{qa kako da se svega re{i. Ovo je sve zajedno destimulativno. Kompletno se uni{tava privreda”, `alio se gradona~elnik Splita, koji, kako pi{e „Indeks”, posledwih nedeqa doslovno rasprodaje sve {to ima kako bi se izvukao iz dugova.

Na kraju je svoje izlagawe zavr{io tako {to je rekao da Hrvatskom vladaju mediji, a ne politi~ari, osvr}u}i se na to {to se poslanik SDP-a, kada je pitao za buxet grada, pozvao na medije.

~ewa iz politike 2002. godine (i vra}awa svojoj profesiji - telekomunikacijama), nakon potpisivawa Beogradskog sporazuma i formirawa dr`avne zajednice Srbije i Crna Gora. Ona je navela da nije delila takvo mi{qewe, da je kao tada{wa ~lanica Predsedni{tva DPS-a bila „usamqena” u svom stavu i da je bila iskqu~ena iz procesa dono{ewa odluka, a da je o svemu odlu~ivao uski krug qudi na ~elu s Milom \ukanovi}em. Motive svog povratka u politiku objasnila je „ose}ajem du`nosti” i procenom da svojim iskustvom mo`e da doprinese Crnoj Gori „u trenutku kada ona treba da napravi odlu~uju}e iskorake da se u~ini atraktivnom za `ivot”.

Funkcionerka Demokratske partije socijalista (DPS) iskqu~ila je mogu}nost obra~una unutar crnogorske vladaju}e partije, poput onoga iz 1997. godine kada se partija pocepala zbog sukoba Momira Bulatovi}a i Mila \ukanovi}a.

BA WA LU KA: Predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanovi} izjavio je da su ~lanovi Ve}a bo{wa~kih intelektualaca udarili na sve vrednosti demokratije i da wihove izjave nisu ni{ta drugo do „dizawe ruke” na institucije Republike Srpske i weno rukovodstvo.

Kuzmanovi} je, reaguju}i na izjave ~lanova tog ve}a koji su predsednika Republike Srpske uporedili sa Hitlerom, istakao da je to ve}e grubim i skandaloznim izjavama pokazalo da mu nije ciq razvijawe kulture mira, saradwe, vladavine prava i po{tovawe Ustava. ^lanovi tog ve}a, dodao je, postaju politi~ki aktiv i biro

koji grubo vre|a ceo jedan narod i wegovo legitimno izabrano rukovodstvo. „Prosipawe tolikog stepena mr`we je nedopustivo za bilo koga, pogotovo za qude koji sebe zovu intelektualcima. Re}i za predsednika pola dr`ave da je Hitler nije ni{ta drugo do prezentovawe wihove politike, a ne politike i delovawa predsednika Republike Srpske Milorada Dodika”, rekao je Kuzmanovi} za „Glas Srpske”.

Jedna od poruka Ve}a kongresa bo{wa~kih intelektualaca sa sarajevske tribine bila je i da „Dodik mora biti zaustavqen kao {to je morao biti i Hitler”. Kuzmanovi} je ocenio da se takvim nastupom Ve}e bo-

Rajko Kuzmanovi}

{wa~kih intelektualaca legitimisalo da mu nije mesto u akademskoj zajednici i poru~io da sva demokratska javnost mora ustati i ograditi se od takvog vokabulara.

OKR [AJ U TU ZLI PRI LI KOM PO KU [A JA DA SE PRE TRE SE KU ]A

Mar ga re ta Ha yi} ra ni la dvo ji cu po li ca ja ca

TU ZLA: Dva policajca rawena su u tuzlanskom nasequ Br|ani, po{to je na wih pucala Margareta Haxi} (48), zvana Marga, javili su sarajevski mediji. Policija sumwa da je ona na ~elu organizovane kriminalne grupe, koja se bavi rasturawem narkotika.

Kako navode mediji pozivaju}i se na nezvani~ne podatke, Margareta Haxi} zapucala je na policajce koji su, po nalogu Op{tinskog suda, prekju~e u pet sati do{li da joj pretresu ku}u i da je uhapse.

Haxi}eva je jednom policajcu nanela te{ke telesne povrede, a drugi je, sre}om, samo lak{e povre|en. Policajci su uzvratili vatru i pogodili je u ruku u kojoj je dr`ala pi{toq, posle ~ega je savladana.

Margareta Hayi}

Weno ime je odranije poznato organima gowewa, a u martu 2010. godine, nakon {to joj je zapaqen automobil, izjavila je kako je jedini wen neprijateq Mersed Ha-

xi} zvani Mirso [vicarac, koji se o`enio wenom k}erkom Jelenom.

Margareta Haxi} dovodi se u vezu i sa seks aferom na tuzlanskom odeqewu Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, a pre desetak godina bila je, tako|e, vinovnik jedne pucwave u Tuzli.

Posledwih godina, prema raznim pri~ama, Margareta Haxi} se povukla u tuzlansko naseqe Br|ani gde je `ivela sa dvojicom sinova Akcija je nastavqena u @ivinicama gde su uhap{eni Ru`ica Babi} (35), koja se sumwi~i da je ~lanica grupe na ~ijem je ~elu Margareta Haxi}, i wen suprug Almir Hamza, javqa „Dnevni avaz„.Oni se, tako|e, dovode u vezu sa prodajom opojnih droga.

24

OdMOR

subota28.april2012.

dnevnik У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ЗА ПРВИ МАЈ ОЧЕКУЈУ РЕКОРДНУ ПОСЕТУ

Цене исте као и прошле године К

ДО 1. МАЈА

„Јатом” до Беча и назад за 99 евра П

утници „Јат ервејза„ моћи ће од данас до 1. маја да купе повратне карте за само 99 евра до Беча, или да по цени од 105 евра путују авионом до Солуна, Диселдорфа, Штутгарта, Подгорице, Тивта, Сарајева, Скопља, Охрида, Дубровника и Пуле, саопштено је из те авиокомпаније. Путницима се јефтиније путовање нуди од 25. априла, а повратак у Београд могу планирати до 1. јула. Повратне карте по цени од 135 евра важе за путовања до Атине, Истанбула, Рима, Милана, Франкфурта, Копенхагена, Штокхолма, Гетеборга и Лондона (слетање на аеродром ,,Гетвик‘’). По цени од већ 145 евра може се купити повратна карта из Београда до Цириха, Берлина и Брисела, а за 165 евра „Јатови„ путници могу стићи до Париза, Амстердама и Лондона (слетање на аеродром ,,Хитроу„). Повратно путовање из градова у региону - Подгорице, Сарајева и Скопља преко Београда, ка дестина-

цијама у Европи, путници могу да остваре по цени од 205 евра. Промотивна акција не укључује повратне летове из Европе од 20. јуна, док ће из Лондона (Аеродром ,,Гетвик‘‘), Истанбула, Милана, Атине, Дубровника и Пуле путници моћи да путују по промотивним ценама све до јула. У цену су урачунате све припадајуће таксе, осим трошкова издавања авионске карте. Путници до јефтинијих карата могу доћи позивањем „Јатовог„ кол центра на број 0800 111 528, који је бесплатан за позиве из Србије, телефона + 381 11 3112 123 за позиве из иностранства или броја 020 290 240 за позиве из Црне Горе. „Јат„ подсећа да путници од јуна прошле године имају могућност плаћања авиокарата путем мобилног телефона. Карте се могу купити и преко сајта www.jat.com, у свим „Јатовим„ представништвима у иностранству, пословницама у земљи, као и у овлашћеним агенцијама.

ако се очекује, за време првомајског празника Врњачку Бању и популарно излетиште Гоч посетиће рекордних 15.000 гостију, проценила је Туристичка организација бање. Према речима ПР Туристичке организације Јелене Зрнзевић, за време ускршњих празника у Бањи је боравило више од 6.000 гостију, упркос кишним данима, што наговештава одличну посету и за Први мај и почетак летње сезоне. Цене смештаја и угоститељских услуга нису се мењале у односу на прошлу годину, тако да се приватни смештај може наћи од 300-600 динара, апартмани од 1.500-3.000 динара, а хотелски смештај од 1.400 динара у „Променади„, 1.800 у „Фонтани„ до 4.300 динара у „Александру.” Врњачки паркови, који се простиру на 60 хектара, површине, ове године ће добити сасвим нови изглед, који ће подсећати на најпознатије француске паркове, са пуно цвећа, фонтана и пешачких стаза. Завршетак те инвестиције, вредне више од 60 милиона динара, очекује се у мају. Зрнзевићева подсећа да је у току и капитална инвестиција у проширење корита Врњачке реке, са изградњом бициклистичких и пешачких стаза. Она је додала да ће због евидентне промене у структури гостију у корист мла-

дих посетилаца бити обогаћен забавни садржај великим бројем манифестација на главном шеталишту, тако да се већ наредних дана очекују Сајам цвећа, Фестивал меда и Сениорско првенство Србије у шаху. Туристички радници велику пажњу поклањају развоју планине Гоч, популарног излетишта за

све становнике и госте Врњачке Бање, која је удаљена свега седам километара. На тој планини посетиоци могу да уживају у одличној храни, пре свега у гочком кајмаку и сиру, као и свежој пастрмци, која може бити спремљена у неком од рибњака, са прелепим баштама за ручавање, по цени од 7001.000 динара по килограму.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ЛЕТО

Јефтине европске земље П

Улагање у национални парк Ђердап

П

редставници Министарства економије и регионалног развоја и Националног парка Ђердап потписали су у петак уговор којим се за изградњу пешачких стаза и уређење тог туристички интересантног простора обезбеђује седам милиона динара. Средства су намењена уређењу места где ће се посетиоци окупљати, припреми водича за туристе, као и за све друге неопходне ствари које уређење неког места подразумева, као што су канте за отпад, сигнализација, да би се посетиоци кроз заштићено природно добро безбедно кретали, видели све оно што је важно, а да при том не угрожавају природу, казао је Танјугу државни секретар у том министарству Горан Петковић, након потписивање уговора. То је, како је навео, први степен заштите како би се национални парк сачувао онако како смо га наследили од предака, а потом оставио и потомцима. Према Петковићевим речима, уговор ће се реализовати током овог лета, како би већ наредне

сезоне ове измене и побољшања сачекала посетиоце који буду долазили у Ђердап. Он је подсетио да је Национални парк Ђердап у протекле три године, у континуитету, подносио различите предлоге пројеката Сектору за туризам Министарства економије, који су одобравани, контролисани и досада успешно реализовани.

- У Визиторском центру „Лепенски вир”, археолошком налазишту које је почело да ради половином прошле године, очекује се око 30.000 посета годишње, а комбиновано са овим националним парком, убеђени смо да можемо да дуплирамо број посета - истакао је Пе тко вић. Повећава се круг заинтересованих посетилаца зато што та два места - једно непроцењиво важно археолошко налазиште и највећи национални парк на обали Дунава у Србији, представљају изузетни привлачни потенцијал, који ће сигурно дати импулс и за даљи развој туризма, угоститељских објеката и других садржаја у Ђердапу, закључио је Петковић.

опуларни блог за путовања „As We Tra vel„ предложио је омиљене јефтине евро пске дестинације, које бисте могли да посетите овога лета. „Интензивно путујућу Европом последњих година, уочили смо да цене међу земљама јако варирају, па у зависности од тога где идете, можете уштедети или прекорачити буџет„, пише екипа блога. Пре сваког путовања, без обзира на дестинацију, препорука је да увек путујете осигурани јер ћете тако избећи могућа прекорачења буџета. А ово су дестинације које препоручују као

плаже, издвајају Дубровник и Загреб са сјајном културном понудом и исторјским знаменитостима.

Естонија Естонија им је „миљеник међу балтичким земљама”. Главни град Талин је предиван, са ша рмантним каменим ули цама, занимљивим знаменитостима и пријатељски расположеним становницима.

Немачка Од немачких радова издвојен је Берлин, јер остатак Немачке није то, због чега је лето савршено време за посету, кад се од града може добити оно најбоље. Свуда можете

Талин

Сарајево

Порто

најбоље за јефтинији летњи одмор:

мојте пропустити ни рафтинг на Неретви.

Босна и Херцеговина

Португал

Босну истичу као „прави драгуљ на Балкану, с фасцинантним градовима, прелепом природом и харизматичним људима„. Најјефтинији начин путовања је аутобусом, који је уједно и најбољи за уживање у крајолицима. Домаћу храну у ресторанима издвајају као изузетно јефтину, а од градова које морате посетити су Сарајево и Мостар. Ако се нађете у БиХ, не-

Ова земља је „најомиљенија дестинација западне Еуропе, са шармантним градовима, љубазним људима и фасцинантном храном„. У Португалу се нуде разнолике активности, од сурфа на југу, истраживања ресторана по Лисабону или лутања уским улицама сликовитог града Порта на северу, који издвајају као изузетно повољан што се тиче цена смештаја и хране.

Хрватска Како пише на „As We Tra ve lu„, Хрватска није јефтина попут већине других земаља источне Европе, али што се тиче плажа, савршена је алтернатива Грчкој (која није спустила цене упркос великој економској кризи). „Обала је невероватно лепа, с необичним рибарским местима и острвима са сјајним ноћним животом. Храна, смештај и пиће релативно су јефтини, а повољно можете путовати и по унутрашњости те крстарити острвима„. За оне који су се заситили

пронаћи повољан смештај, јефтине ресторане, пекаре и барове.

Чешка Неки ће се можда побунити да Чешка није јефтина као некад, али гледајући ширу слику, и даље је јефтина. У центру Прага можете пронаћи пристојну хотелску собу за цену хостела у неким другим европским земљама, тврде. Земља је сама по себи предивна, са занимљивим местима које треба видети. Праг, „град хиљаду торњева”, још је увек најпопуларнији.

GLOBUS

dnevnik

Ко види нинџино лице... Н

ије знао шта га је снашло! Замислите да вам у лифт утрчи неколико нинџа ратника и запева „I will sur vi ve”. Видео објављен на сајту Li ve Le ak.com направљен је „негде у Великој Британији”, а звезда овог једноминутног снимка је мушкарац који је ушао у лифт... и доживео шок свог живота. Ушао је у лифт, притиснуо жељени спрат, врата су се затворила, а већ на следећем спрату га је сачекало несвакидашње изненађење - у лифт су утрчале нинџе. Опколиле су га са свих страна, а након неколико секунди нелагодности и страха, звезду видеа је сачекало изненађење у виду песме Глорије Гејнор нинџе су поскидале своје маске и запевале „I will sur vi ve”.

Нова карта света Н

еки ће ову мапу назвати злим aтласом света, другима ће се можда свидети, трећи ће рећи „претеривање”... Непознати аутор направио је карту света са јасном поруком шта мисли о сваком делу територије. Србија је у истом рангу са земљама Балкана, средње и источне Европе, које су окарактерисане као корумпиране и шворц.

Французе и Шпанце овај аутор назива ленштинама, Ирци, Шкоти и Британци су они који се интимно друже са члановима породица, Исланд је добио назив по певачици Бјорк (аутор је тиме, вероватно, мислио да је то једини синоним кад кажете Исланд), а Русија је комплетно „упропашћена земља” или „бескорисна земља”. Аустралија је названа „Арканзасом са плажом”, а Нови

Зеланд земљом у којој живе хобити. Јужна Америка је такође оцрњена: Бразил је повезан са проституткама и фавелама, северни део са дрогама, а за средњи део каже да је политички нестабилан...Чиле је назван територијом „рудника и смешних шешира”. Северна Америка има више епитета: зависници о Исусу, ленчуге које само пију и не раде ништа, за Калифорнију

пише: „Безакоње”. Арапске земље добиле су назив „Муслимани и рат”, Индија је земља техничке подршке, а Кина земље производње јефтиних ствари и тлачења, док у Јапану живе настрани пословни људи... Африка је потпуно сјеб***, сматра аутор, мада је јужни део тог континента добио назив „развијена Африка”. На Антарктику живе „глупи пингвини”.

Да ли бисте притиснули дугме

Н

аизглед мирно поподне у једном белгијском градићу. Све док бициклиста не притисне црвено дугме из чисте знатижеље. Шта се даље дешавало... погледајте! На тргу једног мирног белгијског градића постављено је црвено дугме на постољу и стрелица са поруком која показује на дуг-

Возило хитне помоћи долази по болесника, болесник испада из колица, на возило хитне помоћи натрчава бициклиста који започиње тучу са медицинским асистентом, одједном се на тргу појављују још два возила, у једном су криминалци, у другом полиција, општа пуцњава, рањени, убијени, мотоциклисткиња у секси црве-

ме: „Притисните да бисте додали драму (у свој живот) или Покрените акцију” (Push to add dra ma). Ставовници тог белгијског града знатижељно пролазе поред дугмета, али мало је оних који се усуђују да га притисну. Али, прилази одважни бициклиста и настаје... потпуни хаос на тргу!

ном доњем вешу...и за крај из зграде истрчава рагби екипа! Грађани су збуњени, преплашени, немају појма о чему је реч. Стиже објашњење: са зграде је спуштен огромни банер: „Ваша дневна доза драме! Од 10. априла на Теленету! Ми знамо шта је драма”.

Деветогодишњи бизнисмен

М

али Кејн Монрој отворио је играоницу у сопственој гаражи, и већ зарадио гомилу новца. Деветогодишњи Кејн гледао је свог оца како продаје аутомобилске делове, и дошао на идеју како да искористи гаражу, али и гомилу картонских кутија које остају од татиног посла. Он је у гаражи осмислио сопствену играоницу, од картонских кутија направио је игре по принципу „гађај и освоји”, и улаз наплаћује један долар. Кејн је за верне посетиоце смислио и попусте и члан-

ске карте. Његова прича брзо се проширила по Лос Анђелесу, и о предузимљивом малишану писао је чак и „Форбс”. Једног дана, у радионицу његовог тате дошао је режисер Нирван Малик, који је желео да купи кваку за аутомобил, али када је попричао са Кејном, одлучио је да о њему сними и кратак филм. „Ово дете већ води свој бизнис, има таленат и страст, воли оно што ради, упоран је, оптимистичан и спреман да ради за мале паре. Биће милијардер”, написао је новинар „Форбса”.

subota28.april2012.

25

26

OGLASi l ^iTUQe

subota28.april2012.

dnevnik

3

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

2001 - 2012.

Savi Novakovi}u Stevan Stankovi} Bata

od: Laze, Marine i Brane sa porodicom iz Gospo|inaca.

O`alo{}ena porodica Stankovi}.

52031

52032

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

PRODAJEM novu mawu ku}u S. Pa{}ana 2. Novi Sad. Mogu}a zamena. Telefoni: 063/519-715, 064/2510-929.

51470 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

51874 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, Ul. Vuka Karaxi}a.

Telefon 063/248-150.

50856 PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392-384 51530 SREMSKA KAMENICA, Staro Selo, 8km od grada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/18-26726.

51643 FUTOG ku}a na spratu pogodna za dve porodice od 200m2 sa placem od 700m2, Fru{kogorska 69, cena 60.000. Telefon 021/6313987.

51930

SPLAVU u Futogu potrebni konobari, pomo}ne radnice u kuhiwi. Telefon 063/509-167.

51472 TRA@I se voza~ sa iskustvom na {leperu („C” i „E” kategorija) za rad u firmi.

Telefon 063/509-222.

51801

Aleksandri Savi} ro|. Konstantinovi} Weni: unuci Ma{a i Ilija, snaja Violeta i sin Sr|an.

52027

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200e, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete.

Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51323 BURAD - hrastova polivna od 500, 400, 300 litara i ba~va od 700 litara za kominu.

Povoqno. Telefon 064/28861-71.

51640 KUPUJEM plinske boce i pivsku burad.

Telefon 064/568-45-77.

51642 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile.

51723

DVOGODI[WI POMEN

Milanu Repaji}u Dragi na{ Milane, prolaze dani tuge i bola i i{~ekivawa da }e{ nam se ipak vratiti. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne bri{e. S velikom tugom `ivimo bez tebe jer postoji tuga koju vreme ne le~i.

Ve~no }e{ biti suza u o~ima i bolna rana u na{im srcima.

Tvoja porodica.

52030

IZDAJEM lokal 100m2+ 110m2 magacin, Partizanska, Novi Sad, spreman za otvarawe, bez ulagawa. Telefoni: 444-206, 063/540-510.

51399

SOKOBAWA - sobe i apartmani za idealan odmor, u`i centar, specijalne povoqnosti. Telefoni: 063/81-54-200, 018-880-100.

51845

LEGALIZACIJA objekata, tehni~ki izve{taji i projekti izvedenog stawa, povoqno.

Telefon 064/2287-046.

51951

IZDAJEM name{tenu garsoweru 35m2 CG, kabl, telefon, Ul. Mileve Simi} 8 - Slana Bara. Telefon 064/136-0012.

51876

IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru na Detelinari, odmah useqiva.

Telefon 064/321-26-07. 51362 IZDAJEM lep name{ten trosoban stan od 78m2 na Somborskom bulevaru za 180E. Telefon: 064/1468-122.

51717 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2, 110E, kod Sajma u Bra}e Popovi}a 3. Telefon 064/221-5667.

51720 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na bulevaru Cara Lazara 85 /15.

Telefon 064/153-20-10.

51920

SAJAM, Rumena~ka, prodajem dvosoban stan, 64m2. IV sprat klasi~na gradwa. Stanu pripada gara`a od 17m2.

Telefoni: 021/63-64-677, 064/11-50-778.

51698

^ETVOROSOBAN 90m2, Novo naseqe, prvi sprat na uglu dve ulice, pogodan za ordinaciju ili predstavni{tvo na du`i period. Telefon 064/1127968.

51949

PRODAJEM gara`u 26m2 u ul. Pap Pavla br. 7. Telefon 064/1952099.

51798

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

51690

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

44676

Pro{la je duga godina od kako te nema.

Mirko Kara~i}

Posledwi pozdrav na{oj baba Mici

Milici Kurja~ki 17. 1. 1923 - 27. 4. 2012.

Za svet si bio samo ~ovek, a za nas si bio svet.

Supruga Vera, sin Marko, k}erka Tamara i zet Daniel.

od: unuka Igora i Reqe sa porodicama i snaje Marije.

Sahrana je u Srbobranu, u subotu, 28. 4. 2012. u 13 ~asova.

52024

52028

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, babi i prababi

Slavka Vojnovi} U nedequ, 29. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu dava}emo pomen na{oj mami.

Wena deca: Zdenka, Du{ka, Beba i Dragan.

52026

Milici Kurja~ki iz Srbobrana 17. 1. 1923 - 27. 4. 2012. od: }erki Smiqke i Du{anke sa porodicama.

52025

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

subota28.april2012.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav na{em dragom

U nedequ, 29. 4. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, dajemo pomen na{em voqenom i nepre`aqenom sinu.

Dragi Jovanovi}

Hromi{ Marija

~ika Savi

1930 - 2012.

Bojan Karanovi} Posledwi pozdrav voqenom bratu od: sestre Ankice, brata Jorde i porodica Kurcinak i Salami}.

29. 4. 1978 - 1. 7. 2008.

Za tvojom prerano uga{enom mlado{}u, nema utehe, a bol, samo}a i vreme produbquju ranu, sa stalnim pitawem, za{to?

Neute{ni: mama Vera, tata \or|e i sestra Vawa.

na{em dragom

Mom~ilo Jandri} Tvoj lik, tvoje lepe re~i i qubav koju si nam pru`io ~uvamo zauvek u na{im srcima.

Supruga Joka, sin Rodoqub, snaja Dragica, unuka Marija i unuk Sa{a.

52029

Radoslavu Popovi}u

Posledwi pozdrav dragom i jedinom ujaku

Savi Novakovi}u

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti.

Nedostaje{ nam.

Uspomenu ~uvaju tvoji najmiliji.

51997

51985

Danas, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ka}u odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen

52010

Obave{tavamo cewenu rodbinu, prijateqe i poznanike da je 27. 4. 2012. godine, preminuo na{ voqeni otac, suprug i brat

DESETOGODI[WI POMEN

Sahrana }e se obaviti danas, 28. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

O`alo{}ena porodica, }erka Sne`ana sa porodicom.

51983

52004

[ESTOMESE^NI POMEN

od kolega iz kolektiva: Ankica, Branislav, Slavko, Nemawa i Sa{a.

Sava Novakovi} Ko{ava

od: Baneta, Ankice i Gordane sa porodicama.

1935 - 2012.

52012

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 30. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Radivoj [eguqev

Ve~no o`alo{}eni: sin Vladimir, supruga Darinka i sestra Milanka.

3. 5. 2010 - 3. 5. 2012.

Draganu Arsenovi}u

Ostala je velika bol i nada da }e{ se vratiti onako iznenada kao {to si i oti{ao.

Mili na{ Ra{o, ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Baba Desanka, sestra Jovana i mama Zorica.

~ika Savi Novakovi}u od Dragane Kosti}.

52002

52006 52009

O`alo{}eni: supruga Stojanka, sinovi Du{an i Milan, snahe Vida i Brigita i unu~ad Gaga, Mi{a, Sa{a i Nikola.

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav mom voqenom bratu

na{em dragom i voqenom

51974

POMEN Dana, 28. 4. 2012. godine, navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog oca, dede i tasta

Petru Mati}u Savi Novakovi}u Ko{avi

Dragi Jovanovi}

Pomen }e se odr`ati 28. 4. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11 ~asova.

Uspomenu na voqenog brata ~uva}u ve~no.

Sestra Milanka Galovi}.

Mnogo nam nedostaje{ dobri na{ Peco, bez tebe vi{e ni{ta nije kao pre ali tvoja plemenitost i tvoja dobrota daju nam snagu da nastavimo daqe i ~uvamo te od zaborava.

Tvoje }erke \ur|ica i Zorica i supruga Marija.

52007

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ i divnom ~oveku

Posledwi pozdrav od: sestre Qubinke, sestri~ine Nene, zeta Dragana i unuka Lazara i Milana.

52018

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka i baka preminula 27. 4. 2012. god. u 63. godini.

52005

[ESTOMESE^NI POMEN dragi

Milana Miti}a

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Milica Panteli}

Savi Novakovi}u Tvoji najmiliji: }erke Jasna i Tawa, unuci \or|e i Irina i zet Zlatko.

Ranko Potkowak Rankan 1953 - 2011.

ro|ena u Sivcu

od: prijateqa Milovana, Vere i Nine Kosti}.

Sahrana je u nedequ, 29. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: sin, k}erka i unu~ad.

52001

52008

52022

Voqeni ne umiru.

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: supruga Miqa, }erke Dragica i Marija, zet Radivoj i unu~i}i Lazar i Ranko.

52023

28

^iTUQe l POMeni

subota28.april2012.

Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{a voqena

POMEN

dnevnik

POMEN U ponedeqak, 30. 4. 2012. godine, navr{ava se 4 godine od kako nije sa nama na{ dragi

GODI[WI POMEN na na{u voqenu i nezaboravqenu

Nadu Vrane{

Tomislav \uri~in

Draga Zelenovi} ro|. Govedarica

Mom~ilo Kapetanovi}

Uspomenu na wen dragi lik i beskrajnu qubav kojom nas je darivala, zauvek nosimo u srcima i mislima.

Danas, 28. 4. 2012. godine navr{ava se tu`na godina bez na{eg voqenog Tomislava.

Porodica.

Wegovi najmiliji.

Zauvek te ~uvamo u srcu, tvoja porodica.

51984

51936

dipl. pravnik

Se}awe na tebe obuzima bolom na{a tu`na srca.

Tvoj mili, nasmejani lik i nesebi~na dobrota u oku na{em, ledi suzu koja ve~no te~e.

Godi{wi pomen obele`i}e se u subotu, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: }erka Qiqana, zet @arko unu~ad Olivera i Steva sa porodicama.

51980

Ostala sam bez jedinog oslonca u `ivotu, bez voqenog oca.

Iznenada nas je napustio moj jedini brat

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

po{tovanom kumu

Olah Pavle Olah Pavla

Neute{na }erka Helena.

Sahrana pokojnika }e se odr`ati u subotu, 28. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena sestra Marija, zet Bogosav, sestri} Sa{a sa porodicom i sestri~ina Tawa sa porodicom.

51978

Dana 28. 4. 2012. god. navr{ava se tu`nih {est meseci od kada si nas ostavio

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovo Male{ Navr{ava se najtu`nija godina od kada smo iznenada ostali bez na{eg voqenog brata. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Sredoje Zeremski

Pavle U. Stani{i} Sredoji Zeremskom Miroslav Dudvarski.

Tvoje sestre Du{anka i Miwa sa porodicama.

14. 4. 1954 - 20. 3. 2012.

Zauvek }e{ biti u mom srcu i u mojim mislima, i rado se se}ati tvoje re~i:

Unuk Zoran.

...Ispovedam jedno kr{tewe za opro{tewe grehova. ^ekam vaskrsewe mrtvih.

I `ivot budu}ega veka.

Amin.

Tvoja porodica.

51909

51865

„...milo dedino...�

51928

51982

51977

1

Dana 2. maja 2012. godine navr{i}e se {est tu`nih meseci od kako nema na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu

51894

[ESTOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

Panta Anti}

Draganu Mraovi}u

Budimki Govor~in i

obele`i}emo danas, 28. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neute{ne, wegove k}eri Vawa, Dragana i Biqana.

Kme}ko [tefana Ve~no o`alo{}eni: supruga Radmila, sin Ivan, }erka Jasmina, snaja Tawa, zet Ne{a i unuci Marko, Predrag i Stefan.

Pro{la je tu`na godina za mojim voqenim bratom.

Sestra \ur|inka sa porodicom.

51975 51879

51968

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

SE]AWE

SEDMOGODI[WI POMEN

Panta Anti}

Navr{ava se godina od kako nisi sa nama, ali ti zna{ da si zauvek tu u na{im srcima i sa nama.

Danas, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu odr`a}e se pomen.

Platonu Govor~inu iz Kulpina

Supruga Angelina i }erka Slavica.

Godine prolaze, ali vas va{a deca ne zaboravqaju.

Danka, Vera, Laza i Mile sa porodicama.

51877

Dragan Mraovi} Ro|eni, ponosna {to sam imala takvog brata, a tu`na zbog tvog ranog odlaska. Po~ivaj u miru.

Sestra Danica sa porodicom.

Dragi Jovanovi} Posledwi pozdrav od porodice Klajn: Ane, Ivana, Tatijane, Tijane i Miodraga Vojmirovi}a.

51976

Bo{ko Nikoli}

Marijana Gajer

28. 4. 2011 - 28. 4. 2012.

1994 - 2012.

Prolazi vreme, a tuga, se}awa, qubav i zahvalnost ostaju.

@ivimo sa tobom, iako nisi tu.

Sa nama si u srcu i svakom koraku.

Tvoja }erka Mirjana sa porodicom.

51967

51999

VE^NO SE]AWE

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

51873

3

Neute{ni mama i tata.

POMEN Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{ plemeniti i voqeni

51917

Navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{a draga

@arko Mari}

Dragi Jovanovi} 1948 - 2012.

Marija \uki}

Nade`da Jovanovi}

ro|ena Vasiqevi} 28. 4. 2011 - 28. 4. 2012.

Vreme prolazi, a praznina i bol ostaju. Za nas ti ostaje{ nezaboravqena i sada i sutra i zauvek. Mnogo nam nedostaje{.

Uvek }e te voleti tvoji: suprug Slobodan, sin Aleksandar, }erka Biqana, zet Bo{ko i zvezdica Sofija.

Sahrana je danas, 28. 4. 2012. godine, u 16 ~asova, u Bukovcu.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica i sin Darko.

]erka Miqana, sin Slavko, suprug \or|e, zet Boban, snaja [enon, unuke i unuci Ana, Lola, Ema, Luka i Matija.

51998

51958

51918

Pomen }e se odr`ati danas, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, u crkvi, na ^eneju.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Radivoj, snaja Vera i unuci Du{an, Milo{ i Stefan.

51713

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama

Dana 16. 5. 2012. godine navr{ava se godina od smrti

Dana 28. 4. 2012. god. u 11 ~asova, na grobqu, u Mo{orinu daje se godi{wi pomen na{em

subota28.april2012.

SE]AWE

29

JEDNOGODI[WI POMEN

na strica

Milinka Terzin Nedeqku Bedovu Bra{i

Nedeqko Bedov Bra{a

Nedeqka Bedova

Nedeqka Bedova Bra{u 1934 - 2011.

1934 - 2011.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo ga u se}awu.

Supruga Seja - Radojka i }erka Dragana.

Se}aju ga se: sin Mita, snaja Branka i unuk Dragan.

Uspomenu na wega ~uva brat Sava i snaja Mara.

Jovanka Lu~i} sa porodicom.

51767

51768

51769

51770

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg jedinog brata.

POMEN ^etrdeset dana na{oj dragoj i miloj ujni

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragoslav Petrovi} Beban 1959 - 2011.

Nedostaje{... Da se raduje{ na{im uspesima, da nas hrabri{, savetuje{, da voli{.

POMEN

Zlatko Gulin 25. 4. 2002 - 25. 4. 2012.

Rade Duvwak

Vreme prolazi, tuga i bol ostaju.

Rada, Ivana i Sr|an.

Tvoji: supruga Zdenka, sinovi Igor i Sr|an i ta{ta Zora.

51677

51715

Dana 18. 4. 2012. godine, u Zagrebu je ispra}en na ve~ni po~inak

Zorici Vukasovi} - Rutoni}

JEDNOGODI[WI POMEN

Tvoje neute{ne sestre Lenka i Dosta sa porodicama.

Hvala ti za qubav i dobrotu, a mi }emo te uvek nezaboravno voleti.

O`alo{}ene porodice: Jovanovi}, Mari} i Opa~i}.

51787

POMEN dragoj majci

51794

GODI[WI POMEN

ro|. Beqanski iz Pivnice 1928.

Pomen obele`avamo 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jedna godina bola i nezaboravna se}awa na tebe.

Bori}u se sa samo}om i ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoje postojawe je bila moja snaga i tvoje ime moj ponos na sre}ne dane.

Suprug Slobodan.

51858

Danas, 28. 4. 2012. godine, navr{ava se {est meseci od kako sa nama nije na{ dragi otac, deda i svekar

3 GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Mirko Radnov Toga dana, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen.

Ve~no o`alo{}eni: sin Radoslav, }erka Beba, snaja Ru`ica, unuk Dragan i unuke Dragana i Renata.

Jeleni Brzak Nani obele`i}emo danas, 28. aprila 2012. godine.

S tugom i qubavqu, weni najmiliji.

51888

51940

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu i ocu

Stanko Radojevi} Lule U velikom bolu koji je zadesio na{u porodicu, dugujemo neizmerno hvala svoj na{oj rodbini i prijateqima koji su prisustvovali ispra}aju i uputili nam telegrame sau~e{}a, te na taj na~in podelili sa nama neizmernu tugu.

Zahvalni: majka Hajrija, supruga Nina, sin Ranko, }erka Dina, sestra Mirja sa }erkama Sarom i Anom.

Mara [krbi} Bo{ko Nikoli}

Veri [karici

28. 4. 2011 - 28. 4. 2012.

1929 - 2012.

1946 - 2011.

Sa tugom i po{tovawem tvoja unuka Lepa i snaja Nada.

Sa qubavqu te se se}aju }erke Nevenka i Katarina sa porodicama.

51807

51779

51853

3

POMEN

1930 - 30. 4. 2011.

Todor ^ampri}

SE]AWE

Dragi na{ Todore, s neizmernom qubavqu i po{tovawem, uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: Jela, Tawa, Dragana, Dejan i Nemawa.

Plavost i blagost... se}awe, samo blagost ...nebeska {irina

Josipu Ma}e{i}u

51783

Nema ga, a stalno je i svuda sa nama.

POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu i tati S qubavqu, supruga Sofija i }erka Nada.

Petar [krbi} 1926 - 24. 8. 2008.

Va{i najmiliji.

Radoslav Vlaovi}

Berewi Julijana

Milanku Batini}u Bati

iz Vilova 3. 5. 2009 - 3. 5. 2012.

ro|. Moskaq

1952 - 2011.

Sa velikim ponosom izgovaram tvoje ime, s beskrajnom tugom `ivim bez tebe, sa qubavqu ve~nom te ~uvam u srcu.

Jelena Radi} Danas, 28. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, u Mo{orinu, odr`a}e se jednogodi{wi pomen na{oj dragoj supruzi, majci i babi.

Tvoji najmiliji: suprug Jakov, sin i }erka sa porodicama.

obele`i}emo danas, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, u Ledincima.

Mnogo nam nedostaje{, ali si uvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Sava, sin Sa{a i }erka Sa{ka.

51846

51889

Dana, 29. 4. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nije vi{e sa nama na{a draga

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Tvoja tetica Maca sa porodicom.

Pro{lo je {est godina tuge i bola od kako nisi sa nama.

Te{ko je shvatiti da te vi{e nema.

Suprug Miklo{, }erka Kristina i pastorka [arlota sa porodicom.

51763

51825

3 [ESTOMESE^NI POMEN

51741

51746

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN dragom ocu i suprugu.

Radovanu Vukovi}u Frajs Katalin Nada Kantarxi} Bu{ka ro|. Milkov @ivi{ u svakoj na{oj misli, pri~i i svemu {to se zove uspomena na tebe.

Neka te u ve~nom miru prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Tvoji najmiliji.

51875

Bogosavu Miqkovcu obele`i}emo 29. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Miqkovac.

51880

Striber Frawa Navr{ava se {est meseci tuge.

Tvoji najmiliji: supruga Vera i sin Stevan.

51724

1943 - 2012. iz Koviqa Te{ko je pomiriti se sa bolom, istinom da te vi{e nema. Tuga i bol ne prestaju. Vreme ne mo`e da zale~i rane na du{i nakon tvog odlaska. Mnogo nam nedostaje{. Voqeni se ne zaboravqaju...

Tvoj sin Laza sa porodicom.

51734

obele`i}emo danas, 28. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Moj Radovane, dani bez tebe prolaze ali moj bol i tuga ostaju.

Dok sam `iva ja, `ive}e{ i ti.

Zauvek tu`na za tobom, tvoja supruga Gospava.

51706

tv program

subota28.april2012.

08.15 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Приче из књижаре Е-ТВ Ноге на пут Млади пишу нови агенду за Владу Хало, председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут - пут под ноге Вовјођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Кевин

18.30 19.00 19.30 20.11 21.05

Чаба Силађи

Увек медаља У другој емисији серијала говоримо о пливању. Илија и Алекса воде нас на тренинг ПК „Нови Сад”, где кроз разговор са децом која тренирају и њиховим тренером сазнајемо какав је пливање спорт. Чаба Силађи, наш репрезентативац, прича о својим почецима и циљевима, док нам др Борко Вукосав говори о здравственим аспектима овог спорта. (РТВ 1, 12.35) 07.00 08.05 08.40 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.20 17.45 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.40 23.30 00.25

06.30 09.05 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 13.35 15.40 15.50 16.15 16.35 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.25 23.35 23.55

Кухињица Програм за децу Вуков видео буквар-слово „С“ Колико се познајемо – квиз Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Биографије познатих Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Рат уживо, филм ТВ Дневник Поаро: Божић Херкула Поароа Фаца Војвођански дневник Први пут на гласање Из нашег сокака Поаро: Божић Херкула Поароа Рат уживо, филм

ТВ Баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) 3. фестивал златних ансамбала Војводине Вести (мађ) Нови Сад заувек, емисија на мађар..са титл.на српском ТВ Баштине Лепа села лепо горе, филм Цртани филм Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово С Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2011. – гала емисија (мађ) НОМУС 2011. Музички програм Први пут на гласање

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 12.35 13.05 13.27 14.03 14.48 14.55 15.44 15.52 16.47

23.25 23.30 01.32 02.00 02.20 03.10 03.36 04.13 04.43 04.55 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Увиђај Ви и Мира Адања-Полак Вести ТВ лица: Мерима Његомир Вести Војна академија Госпођица Марпл: Уснуло убиство, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Војна академија Свемирски војници, филм Вести Знаци, филм Ви и Мира Адања Полак Вести(03.00,04.00,05.00) ТВ лица: Мерима Његомир Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Војна академија Верски календар

06.02 06.07 06.17 07.15 08.00 08.30 08.35 08.57 09.00 09.20 09.31 09.40 10.30 11.00 11.30 12.10 12.41 12.56 13.30 14.00 14.30 15.16 16.20 17.04 17.37 17.50 18.05 18.39 20.00 20.35 21.10 21.45 22.25

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 11.55 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 16.40 16.55 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.30

Серија Време је на мојој страни Серија Азбука родитељства Серија Глава на главу Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Витраж Вести Личности и догађаји: Ружица Сокић Неон сити Глава на главу Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји - Данило Бата Стојковић Објектив Лична грешка Док. програм Серијски програм

06.00 НБА: Њујорк – ЛА Клиперс 09.15 Мото ГП Херез – Тренинг 3 Мото 3 12.00 Премијер лига, Магазин 12.30 Најава Премијер лиге 13.00 Прави НБА 13.30 АТП Барселона 1/2 Финала 18.15 Руска лига: Зенит – Динамо 20.15 СК Специјал: Са Новаком у Монте Карлу 20.45 Премијер лига, голови 21.00 НБА Плеј оф 23.15 Мото ГП Херез – Квалификације Мото 3 02.00 Премијер лига: Норвич – Ливерпул

22.56 23.20 23.51 00.13 01.24 02.04 02.34 03.18 03.41 04.24 05.29

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: Драган Вујић Вујке Велики је свет Бернард Срећни клинци Чудовишта и гусари Зујалице Вилењаци Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Оставштина за будућност Најлепше бајке браће Грим: Краљ брадоња, филм Биографије Вреле гуме Тотал тенис Школска олимпијада Олимпијски кругови Бечки Штраус оркестар Избори 2012: Војислав Коштуница - Демократска странка Србије Избори 2012: Томислав Николић - Српска напредна странка Избори 2012: Све заједно, БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка - Емир Елфић Избори 2012: Реформистичка странка - Проф. др Милан Вишњић Избори 2012: Црногорска партија - Ненад Стевовић Потрошачки саветник Свет спорта Фудбал: Јелен супер лига Концерт филмске музике Вреле гуме Олимпијски кругови Биографије Потрошачки саветник Оставштине за будућност Концерт филмске музик Клиника Вет

Сава Вукојев и Мира Адања-Полак

Ви и Мира Адања-Полак Десанка Радуновић, председница Националног савета за образовање, говори о квалитету образовања коју наша деца добијају. Сава Вукојев, прослављени кувар, који је обишао свет и радио дуго времена у Москви, сретао најзначајније личности из света политике и забаве, демонстрира своје умеће. (РТС 1, 14.03)

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Маска 2 Повратак у цивилизацију Сурвајвер Жене Радна акција Сулејман Величанствени Сити и витки Вести Фудбалска утакмница: Црвена звезда-Јагодина 21.00 Сулејман Величанствени 22.00 Квиз: Савршен минут 00.00 РБ еко герила

04.00 09.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.45 19.00

Зрно по зрно Поред редовних прилога, гледаоци могу погледати и разговор с представницима Удружења пољопривредника после састанка у Новом Саду где се одлучивало о наставку протеста незадовољних сељака. Емитоваћемо и прилог о томе да ли је лоше време утицало на цветање воћака у атару Зрењанина. (КТВ, 12.00)

Зулендер Дерек Зулендер, не нарочито бистар, али изузетно згодан, мушки je модел који је индиспониран чињеницом да је његову славу помрачио манекен Хансел. После невољног повлачења са модне сцене, Дерек добија позив од модног креатора Јокобима Мугатуа да проведе дан у спа центру. Улоге: Бен Стилер, Овен Вилсон, Вил Ферел, Мила Јововић, Џон Војт, Дејвид Духовни Режија: Бен Стилер (Авала, 21.00) 06.00 06.30 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Лемони Сникет Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Здравље и Ви Сваштарица Вести Биљана за вас Слике живота Филм: Друг председник центарфор Вести Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Зулендер Филм: Царство вукова Филм: Друг председник центарфор Филм: Зулендер Филм: Царство вукова

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.20 15.30 15.40 15.50 17.55 18.30 19.00 19.30 21.30 23.00 02.45 03.30 04.55

Талиса Сото

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Филм: Барби и дијамантски замак Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Скадарлијом Филм Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Филм Голи живот Филм Матрјошки Голи живот Моја Србија

Дон Хуан де Марко

Голи живот

Ово је прича о човеку који је мислио да је највећи љубавник на свету и људима који су покушали да га излече од самог себе. Једне вечери с крова зграде спашавају младића који на себи има црни костим и маску на лицу. Улоге: Џони Деп, Марлон Брандо, Феј Данавеј, Талиса Сото Режија: Џереми Левајн (Б92, 23.30)

Већ неколико деценија уочи сваких избора српски политичари доводе из Софије мистериозну Це цу Бу гар ку, ученицу легендарне баба Ванге, да им прогнозира шта ће бити. Једноставно до сада није оманула, а ово је прва њена исповест шта је све доживљавала са политичарима у Београду. Аутор: Ми ло мир Ма рић (Хе пи, 21.30)

19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 01.10 02.00 03.30 05.00

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Два и по мушкарца Пријатељи Интернат Вести Спортски преглед Свет на длану Кошарка, АБА Лига, Финале 4: Цедевита – Партизан, пренос Вести Наша мала клиника Филм: Утроба звери Вести Б92 Филм: Дон Хуан де Марко Истражитељи из Мајамија Филм: Мусолинијева кћи 1 Филм: Мусолинијева кћи 2 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.30 13.30 14.00 16.00 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 01.00 02.30 04.30

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Пут око света Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове Курсаџије 48 сати свадба Брачни судија Филм: Довиђења у Чикагу Филм: Љубав крвари Филм: Пад Филм

06.00 08.00 08.50 09.00 10.30 11.00 11.35 12.30 14.30 16.00 16.50 17.00 17.30

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota28.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Луда вожња Нисам знала да сам трудна Новац на јеловнику Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Парализа и близаначка трудноћа Л.А. Инк Новац на јеловнику

Ве ра Фар ми га 08.00 Дневник скулптура 09.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 10.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 11.00 Азијске монархије 12.00 Лежаки 1942.

13.30 Суђење Богу 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 Дневник скулптура 17.00 Истина о...

18.00 Жртве и заводници – судбина кастрата 19.00 Азијске монархије 20.00 Рим није изграђен за један дан 22.00 Видео је убио радио 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Дневник скулптура 01.00 Истина о...

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Срећан рођендан Баникинсе Пикник плишаних меда Чаробни мач Зов дивљине Дилижанса снова Живот у ружичастом Није крај Избрисана сећања Далтри Калхун Краљ Еротски филм Еротски филм

Из бри са на се ћа ња Сај мон се бу ди у бол ни ци са ам не зи јом на кон за ма ло фа тал ног до га ђа ја, от кри ва да се не се ћа по след ње две го ди не свог жи во та. Ње го ва су пру га Ана че ка да га ви ди, али он је не пре по зна је... Уло ге: Ра јан Фи лип, Са ра По ли, Сти вен Реа Ре жи ја: Ро ланд Су со Рих тер (Си не ма ни ја, 18.00)

Па нич на по те ра При ли к ом не у спе ле пре про да је дро ге Џои, ма фи јаш из ита ли јан ског кла на, до мог не се пи што ља ко јим је уби јен по ли ца јац. Уме сто да га се ре ши, све стан да је то до каз уби ства ко рум пи ра ног по ли цај ца, он га за др жи... Уло ге: Пол Вол кер, Ка ме рон Брајт, Ве ра Фар ми га, Чез Пал мин те ри, Џо ни Ме снер Ре жи ја: Веј не Кра мер (ХРТ 1, 00.25) 08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Пламтећа звезда, филм 09.30 Фотографија у Хрватској 10.09 Кућни љубимци 10.45 Ушћа река, док. серија 11.18 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.32 Ветерани мира 13.17 Духовни изазови 13.47 Призма 14.32 Мањински мозаик 14.47 ХАЗУ портрети 15.01 Еко зона 15.32 Медвеђа породица и ја, док. серија 16.30 Евромагазин 17.20 Репортери 18.20 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 До последњег збора 22.05 Пацифик 23.05 Дневник 3 23.35 У сусрет Порину 2012.

00.25 Панична потера, филм 02.22 Филмски маратон: Ноћ на Земљи, филм 04.25 Филмски маратон: Непрекидни празници, филм

07.44 08.05 08.33 09.03 09.25 10.50 11.20 12.15 13.20 13.55 15.45 17.44 19.15 20.12 21.10 23.13 00.43

Са ра По ли

06.00 07.40 09.35 11.15 13.05 14.30 16.05 17.50 20.05 21.45 23.20 01.05 02.50 05.05

Што више, то боље Произведено у Дагенхаму Зубић вила Под сунцем Тоскане Гномео и Јулија Ђенова Ухвати ритам 3Д Бег из дивљине Откриће лажи Волим те, Филипе Морисе Луда вожња Равница у пламену Армија криминалаца Најгоре место на свету за хомосексуалце

Аниманијаци Дошљаци су закон! Мала ТВ Кућни свемирци Пиратски радио, најопаснији радио на свету, филм Ружиона 4. гардијска бригада „Пауци”, док. филм КС Аутомагазин 4 зида Загреб: Рагби, квалификације за ЕП: Хрватска - Малта, пренос Гранд при Осијек Жито Челенџ куп, пренос Тел Авив: Кошарка, АБА лига - Фајнал фор, пренос Ватерполо, ПХ - 2. утакмица: Југ ЦО - Приморје ЕБ, пренос Циклус док. х филмова добитника Оскара: Таксијем у зону мрака Досијеи Икс, филм Менкелов инспектор Валандер Педја Мужијевић и Симфонијски оркестар ХРТ-а

07.00 На златном језеру 08.30 Бенг бенг мртав си 10.00 Протуве са трибина 11.30 Викенд на дежели 13.00 Полицајац 15.00 Основне ствари 16.30 Прва забрањена љубав 18.00 Лице терора 20.00 Моја маћеха је ванземаљац 22.00 Детектив и дама 00.00 Скоро жена

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Чист и трезан Господин бејзбол Очи анђела Пројекат X Подизање Аризоне Кад китови дођу Мистериозно убиство на Менхетну 22.00 Заклетва 00.00 Тинејџерски идоли 5.

02.00 Без промашаја

Убиства у Мидсамеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Филм: Поноћна трка Филм: Ујка Бак

07.55 Поп Пикси 09.15 Бен 10: Ултимејт ејлијен, филм 09.40 Училица 10.18 Кувар и по 10.20 Колумбо 11.45 Пороци Мајамија 13.35 Моје прво венчање, филм 15.25 Добар посао у Италији, филм 17.28 Кувар и по 17.30 Дискавери: Сомалијски гусари, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Алвин и веверице 2, филм 21.45 Напокон Поли, филм 23.25 Камен око врата, филм 01.20 Астро шоу 02.20 РТЛ Данас 02.55 Дискавери

Напокон По ли Жи вот без ика квих ри зи ка све је што мла ди Ру бен зна. Све о че му је ика да са њао био је жи вот без пре ви ше тур бу лен ци ја и не по треб них ри зи ка и љуп ка су пру га и си гур на по ро ди ца. Али уско ро га ве ре ни ца на од мо ру на пу шта... Уло ге: Бен Сти лер, Џе ни фер Ани стон, Фи лип Сеј мо ур Хоф ман, Де бра Ме синг Ре жи ја: Џон Хам бург (РТЛ, 21.45)

Џе ни фер Ани стон

Све деликатности кризе

В

ла де се че сто за ду жу ју на ме ђу на род ним ге„, ко ју зе мља по ме ра из рав но те же без пре тр жи шти ма, или на ре ла тив но кра т ак рок стан ка от пла те у рав но те жу с пре стан ком от пла од јед не до три го ди не, или на ду жи рок, те. Мо гућ ност по сто ја ња ви ше стру ке рав но те по ка мат ним сто па ма ко је су ве за не за крат ко - же, као и иде ја да се ула га чи при вре ме но мо гу роч не ме ђу на род не ду го ве. За што за ду жи ва ње сне би ва ти око не ке зе мље, та ко ђе мо гу пред ста има тен ден ци ју да бу де крт ко роч но пред ста вља ља ти бит не еле мен те у ра ци о на ли за ци ји ин тер за с еб ну те му, али они че сто има ју знат но ни же вен ци је зе ма ља зај мо да ва ца и ме ђу на род них ин ка мат не сто пе од ду го роч них зај мо ва. сту ти ци ја ка да до ђе до ду жнич ких кри за због Ка да се зе мља за ду жу је крат ко роч но, она се јав ног ду га. На рав но, по сто ји опа сност јер ни је не су о ча ва са мо с ти ме да мо ра да фи нан си ра от - увек ла ко раз ли ко ва ти пре ста нак от пла те ду го ва пла ту ка ма т а (ре сур си ма или но вим за ду жи ва њем) већ мо ра пе ри о дич но да ре вол ви ра глав ни цу. До кри зе ли квид но сти до ла зи ка да зе мља ко ја је на ду ги рок и вољ на и спо соб на да от пла ћу је сво је ду го ве при вре ме но ни је у ста њу да ре вол ви ра ду го ве. Ова си ту а ц и ј а раз л и ч и т а је од оно га што се по не кад не фор мал но на зи ва про бле мом не сол в ент н о с ти, ка д а зе м ља или ни је вољ на, или ни је у ста њу да на ду ги рок от пла ћу је ду го ве. Ако се зе мља за и ста су о ча ва са мо с кри зом не л и к вид н о с ти, не ка тре ћ а стра на, по пут ММФ-а, мо же, у на ч е л у, да т и без р и з ич н и крат ко роч ни за јам за пре мо шћа ва ње те шко ћа ко ји слу жи да се кри за пре мо сти и ко ји ће одр жа ти зај мо прим ца на но га ма и спре чи ти га да пре ста не с от пла т а ма ду га. За Ду жни ци су кр хки и осе тљи ви пра во, ако би зај мо дав ци би ли у пот пу но сти уве ре ни у то да зе мља ап со лут - ко ји би био не из бе жан (да зе мља има то ли ко ви но на ме ра ва да от пла ти сво је ду го ве на ду ги сок ко е фи ци јент за ду же но сти и да се њо ме то рок, ду жник те шко да би ика да опет упао у про - ли ко ло ше упра вља да је по теб но са мо ма ло да блем крат ко роч не не ли квид но сти. би она пре ста ла да от пла ћу је ду го ве) од оног ко По сто ји и јед но ва жно огра нич ње. Прет по ста - ји ни је био не из бе жан (да је зе мља у су шти ни у ви мо да је ве ли ки број зај мо да ва ца обез бе дио ре ду, али са мо има про бле ме с одр жа ва њем по но вац ко ји је не ка зе мља по зај ми ла и да је сва ки ве ре ња због крај ње при вре ме ног про бле ма с ли од њих по је ди нач но ма ли. Мо жда је у ко лек тив - квид но шћу, ко ји се ла ко мо же ре ши ти). Усред ном ин те ре су зај мо да ва ца да ре вол ви ра ју крат - кри зе, ве о ма је ла ко за то бо жње спа си о це (да нас ко роч ни дуг. Али, рав но те жа се мо же ус по ста - су то по с еб но ме ђу на род ни зај мо дав ци, по пут ви ти и ако сви зај мо дав ци од ММФ-а) да са ми се бе убе де би ју да ре вол ви ра ју дуг, у ко у то да се су о ча ва ју с кри зом У кри з и је ла к о за то б о ж ње јем слу ча ју ће зе мља зај мо по ве ре ња, ко ја се мо же ре спа си о це, по пут ММФ-а, при мац би ти при мо ра на на то ши ти по мо ћу крат ко роч них да са ми се бе убе де у то да зај мо ва за пре мо шћа ва ње те а пре ста не да от пла ћу је дуг. Ако ни је дан зај мо да вац ни је шко ћа, а да се за пра во су о ча се су о ча ва ју с кри зом у ста њу да обез бе ди до вољ но ва ју с да ле ко ду бљом кри зом по ве ре ња, а да се за пра во нов ца да би зе мља на ста ви ла не сол вент но сти и не до стат ра ди о да ле ко ду бљој от пла те, мо же се ус по ста ви ти ком во ље да се ду го ви от пла кри зи не сол вент но сти ка ко рав но те жа „с пре стан те. ком от пла те„, та ко и рав но те Ве ћи на пре ста на ка от пла жа „без пре стан ка от пла те„. Овај при мер пред - те ду го ва на кра ју бу де де ли мич на а не пот пу на, ста вља до бру илу стра ци ју фи нан сиј ске крх ко - иако је то по не кад ре зул т ат ду гих пре го во ра и сти и осе тљи во сти ду жни ка на „овог пу т а је мно го гор чи не. Зај мо дав ци не ма ју ну жно моћ да дру га чи је„ син дром. Зај мо при мац мо же без бри - ду жни ке при си ле на пот пу ну от пла ту, али обич жно ре вол ви ра ти ду го ве до кле год зај мо дав ци но има ју до вољ но мо ћи да ба рем не што на пла те. има ју по ве ре ња, али ако из не ког, мо жда чак Чак су и нај по зна ти ји слу ча је ви пот пу ног пре ире ле вант ног раз ло га по ве ре ње не ста не, ни је - стан ка от пла те ду га обич но за вр ша ва ли де ли дан по је ди нач ни зај мо да вац не ће има ти ни ти мич ном от пла том, ма да је она че сто би ла ве о ма моћ, ни ти на ме ру да спре чи кри зу. ма ла и усле ди ла је мно го де це ни ја по сле. Ру ска Тех нич ки го во ре ћи, зе мље не ка да мо гу би ти бољ ше вич ка вла да од би ла је 1918. да от пла ћу је из ло же не „ви ше стру кој рав но те жи„, што ука зу - цар ске ду го ве, али ка да се Ру си ја нај зад вра ти ла је на то да раз ли ка из ме ђу си ту а ци је у ко јој зе - на тр жи ште зај мо ва 69 го ди на ка сни је, мо ра ла је мља пре ста је да от пла ћу је ду го ве и си ту а ци је у да уго во ри њи хо ву сим бо лич ну от пла ту. Ипак, у ко јој их уред но пла ћа по не кад мо же би ти ве о ма ве ћи ни слу ча је ва де ли мич не от пла те су зна чај ма ла. За да ту струк ту ру ду га, и уз прет по став ку не, а су ма ко ја се от пла ћу је ве ро ват но је од ре ђе да сви ак те ри пра те соп стве не ин те ре с е, мо гу на сло же ним раз ма т ра њи ма тро шко ва и учи на по сто ја ти ве о ма раз ли чи ти ис хо ди, у за ви сно сти ка. Чи ње ни ца да зе мље по не кад пре ста ну да от од оче ки ва ња и по ве ре ња. пла ћу ју ду го ве ни је до во љан до каз да су ула га Те о ре ти ча ри су раз ви ли мно го кон крет них чи би ли ира ци о нал ни. Они до би ја ју пре ми је за при ме ра си ту а ци ја у ко ји ма до пре стан ка от пла - ри зик ко ји не ка да пре ла зе пет или де с ет од сто те ду го ва мо же до ћи као ре зул т ат „сун че ве пе - го ди шње. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Моћни бродови Људских руку дело – Азије Стварање будућности Грађевинске интервенције X-машине Врхунско градитељство Врхунско оружје Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Како се прави? Обнова Јапана Исповести мафијаша Преживљавање Тајне полицијског саслушања Угаљ Борба са силама природе

08.30 10.00 11.00 14.00 15.45 18.30 20.00 23.00 00.00 01.00

Билијар Ауто ГП Билијар Тенис Билијар Тенис Билијар Бициклизам Тенис Билијар

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota28.april2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће те би ти по све ће ни по ро ди ци, де ци или ро ди те љи ма. Мо же те се од ва жи ти на кра ћи пут или по се ту ши рој род би ни. По ве зи ва ће вас до бри од но си раз у ме ва ња, сим па ти је и са о се ћа ња, за јед ни штва.

BIK 20.4-20.5.

Су бо та је леп дан за од мор и ужи ва ње с дра гим би ћи ма. Схва ти те то та ко и по ка жи те сво ју кре а тив ност прак тич но, на де лу. Тро ши те но вац на шо пинг и мно го ле пих уго ђа ја ко је де ли те с дру ги ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. april 2012.

Љу бав ни до га ђа ји, су сре ти, ко му ни ка ци ја и ди на ми ка вас ан га жу ју на лич ном пла ну, и ви ше но што је нео п ход но. Не раз ми шља те мно го о би ло че му, већ де лу је те по инер ци јии по ма ло остра шће но.

Ме сец је и да нас у ва шем во де ном и емо тив ном зна ку па ће те по тра жи ти уто чи ште у по ро ди ци и за гр ља ју во ље не осо бе ко јој ве ру је те. За јед нич ки кра ћи пут, из лет у при ро ду, или ци ви ли за ци ју ће вам при ја ти.

Па жљи во од ме ри те и про це ни те, пре но што не што пре ду зме те. Фи нан сиј ска си ту а ци ја још увек ни је нај бо ља, али сте спрем ни на шо пинг и ку по ви ну ле пих па и по треб них, ко ри сних ства ри. Ина че, ћу та ње је зла то.

Из у зет но сте вред ни и рад ни, чак и ви кен дом. Шта ре ћи, а не пре те ра ти?! Мо жда би ипак тре ба ло ви ше да се од ма ра те и на спа ва те. Шет ња и пла ни на ре ње кроз при ро ду су здра ви и по жељ ни, за вас по себ но.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс се по ла ко кре ће у но ве по хо де и по ду хва те, што вам иде у при лог. Са све жим ен ту зи ја змом овог про ле ћа на сту па те у прав цу ре а ли за ци је сво јих кон крет них ци ље ва. При ја те љи.

Мо же те би ти за до вољ ни и спо кој ни. За бо ра ви те на по сао, ви кенд је. Пу туј те! Ни сте скло ни то ме да пре те ру је те већ по ла ко и спон та но фор ми ра те и на до гра ђу је те ма те ри јал не вред но сти. У љу ба ви – ти ши на.

Ви кенд је вре ме ко је мо же те ква ли тет но про ве сти са чла но ви ма свог до ма ћин ства, с уку ћа ни ма и ши ром род би ном. Од вас се оче ку је ком плет на ор га ни за ци ја и по др шка сви ма у све му.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У кон так ту с парт не ром не на ла зи те ду го роч ни склад. Окре ни те се се би и сво јим при о ри те ти ма. Има те до вољ но вре ме на и мо гућ но сти да ра ди те на се би и да ис пла ни ра те бу ду ће ак тив но сти.

Не др жи вас ни ме сто, ни вре ме, што је по зи ти ван по ка за тељ да сте жи ви и жи вах ни. Уз то и ори ги нал ни, дру же љу би ви, ху ма ни, по жр тво ва ни. Да кле, кре и рај те свој ви кенд на ег зо ти чан на чин.

Иде а ли ста сте, али у ста њу да оства ри те сво је сно ве. Љу бав не ча ро ли је нај ви ше до ла зе до из ра жа ја код ку ће, с дра гом осо бом. Ле то са мо што ни је, ми рис мо ра у но здр ва ма па на вре ме пла ни рај те ле то ва ње.

TRI^-TRA^

ле па Кејт V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zreњanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Panчevo

29

Vrшac

27

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 27 Niш

Вој во да и вој вот ки ња од Кем бри џа при ву кли су ве ли ку па жњу ка да су сти гли на лон дон ску пре ми је ру до ку мен т ар ца „African Cat”. Принц Вилијам је сво јој дра гој при др жа вао ки шо бран и по ка зао том при ли ком ко ли ки је ка ва љер, а Кејт Мидлтон опет је оду ше ви ла сво јом бес пре кор ном еле ган ци јом и јед но став но шћу. Упр кос то ме што се по ме ди ји ма по ја вљу ју мно ги не га тив ни ко мен т а ри на ра чун ње не мр ша во сти, рет ко ко спо ме не да Кејт за пра во има изузетну гра ђу, а по себ но но ге на ко ји ма би јој мно ге же не по за ви де ле. Зна она ко ји су ње ни нај ја чи аду ти, за то је углав ном и ви ђа мо у ха љи ни ца ма ко је от кри ва ју баш оно ли ко ко ли ко тре ба. А ту су, на рав но, и ње но др жа ње, пре див на и ње го ва на ко с а, те шарм.

29

VIC DANA

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на око 28 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 29 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и ве о ма то пло вре ме. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 30 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по чет ком иду ће сед ми це сун ча но и ве о ма то пло за ово до ба го ди не, уз лет ње мак си мал не тем пе ра ту ре од 26 до 30 сте пе ни. У сре ду ће у пла нин ским обла сти ма на ју го за па ду зе мље до ћи до раз во ја обла ка ко ји ће по не где до не ти ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. У дру гој по ло ви ни иду ће сед ми це не ста бил ни је са по вре ме ним пљу ско ви ма и уз по сте пен пад тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке не ће при ја ти хро нич ним бо ле сни ци ма услед екс трем но ви со ких днев них тем пе ра ту ра ва зду ха. Код осе тљи вих осо ба мо гу се ја ви ти гла во бо ља и не са ни ца. Нео п ход но је аде кват но оде ва ње.

Madrid

14

Rim

25

London

11

Cirih

27

Berlin

24

Beч

26

Varшava

27

Kijev

28

Moskva

25

Oslo

11

St. Peterburg 15 Atina

24

Pariz

18

Minhen

27

Budimpeшta

28

Stokholm

15

Пи та Пе ри ца учи те љи цу: - Учи те љи це, мо же те ли ми ре ћи шта је при лог у сле де ћој ре че ни ци: „Ја је дем пље ска ви цу са ку пу сом и ке ча пом по ла ко”? Учи те љи ца од го во ри: - При лог је по ла ко.

- Ни је, учи те љи це, при лог је ку пус и ке чап.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

142 (-8)

Slankamen

307 (-11)

Apatin

204 (-8)

Zemun

378 (2)

Tendencija porasta

Senta

354 (12)

Bogojevo

181 (-8)

Panчevo

382 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

520 (-2)

Titel

332 (1)

NERA

Baч. Palanka 208 (-8) Novi Sad

240 (-6)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

302 (6)

TISA

92 (4)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

331 (11) S. Mitrovica 379 (39)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

328 (2)

144 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja