Dnevnik 28.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 28. MAJ 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22730 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOGOVORILI SE SRBIJA I MMF

Sti`u bo`i}nica, regres i mnogo briga

str. 5

POKRAJINSKI ZVANI^NICI I EVROPSKE DIPLOMATE POZVALI INVESTITORE DA ULA@U U VOJVODINU

NASLOVI

Politika 3 @ene, sinovi i strana~ka boranija

Ekonomija 4 Roboti iz Vojvodine stigli do Sibira

Novi Sad 8 Deca se nadmetala s tatama 9 Ne zna testera na koliko }e stabala?

Vojvodina

PREDSEDNIK SRBIJE NA KONGRESU SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA

Patriotizam su radna mesta

str. 2

Pajti} tra`i podr{ku za tunel kroz Fru{ku goru str. 3 DA LI JE UBPOK BIO U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE

Skenirawe stranaca i liste ~ekawa?

str. 6

SPORT

str. 16– 19

11 U Ba~koj Palanci di`u ruke od zgrade pozori{ta

Crna 12 Seksualno zlostavqao sestri~ine

Reporta`e 15 Nemci se vra}aju korenima u svojoj domovini Ba~koj

Sun~ano pa obla~no

Najvi{a temperatura 27 °S

„Mocart” stigao u Apatin

MLADI KUGLA[I SRBIJE PRVACI SVETA

str. 11 NA OGROMNOJ LOPTI PORUKE PODR[KE FUDBALSKOJ REPREZENTACIJI SRBIJE

ZORAN MILINKOVI] TRENER VO[E

ODBOJKA[ICE SE SPREMAJU ZA EVROPU

JELENA IDE DAQE

Nek Orlovi visoko polete

str. 7

2

POLITIKA

petak28.maj2010.

PREDSEDNIK SRBIJE NA KONGRESU SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA DIREKTORKA KANCELARIJE ZA SARADWU S EU MILICA DELEVI]

Proces pod rigoroznijim uslovima Direktorka Vladine Kancelarije za saradwu s EU Milica Delevi} ocenila je ju~e da finansijska kriza u evrozoni ne}e zaustaviti proces pribli`avawa Srbije i drugih zemaqa regiona Uniji, ali }e procena ispuwenosti uslova za ~lanstvo biti rigoroznija nego do sada.

– Srbija }e se sasvim izvesno suo~iti sa stro`om proverom postoje}ih uslova – ukazala je Milica Delevi} u intervjuu agenciji Tanjug.

Po wenim re~ima, jedini na~in da u te{kim uslovima proces pro{irewa bude nastavqen jeste da sve ~lanice Unije budu ube|ene u to da je zemqa koja `eli da se integri{e u strogom procesu proverila ispuwenost svih uslova.

– Niko ne `eli da proces pro{irewa bude uvoz ekonomskih problema ili korupcije i bilo ~ega sli~nog – objasnila je Milica Delevi}.

Ona je podsetila na to da je EU i u pro{losti prolazila kroz raznovrsne transformacione krize, tokom kojih su mnogi izra`avali bojazan da je proces pro{irewa okon~an, ali da se ipak ispostavilo da niko ne namerava da odustane od integracije zemaqa Zapadnog Balkana.

– Kriza sada jeste izazov za EU, i s aspekta pro{irewa sva-

kako da zna~i mawe vremena, napora i solidarnosti koje EU mo`e izdvojiti za taj proces, ali verujem da }e to biti prevazi|eno i da }e proces integracija bi-

Ne postoji formalni uslov koji je potrebno da Srbija zadovoqi da bi postala kandidat ti nastavqen – rekla je Milica Delevi}.

Kad je re~ o na{oj zemqi, ona o~ekuje da }e prvi naredni pozi-

tivan gest biti u~iwen u junu, kada bi, posle objavqivawa izve{taja glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca o saradwi Srbije s tim sudom, Savet ministara EU mogao doneti odluku o po~etku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu.

– Ne postoji formalni uslov koji je potrebno da Srbija zadovoqi da bi postala kandidat. Uslov za po~etak ratifikacije SSP-a je pozitivan Bramercov izve{taj o saradwi s Ha{kim tribunalom, a kada je kandidatura u pitawu – uslov je uverewe da se Srbija kre}e u pravcu EU i da posve}eno ispuwava one uslove koji su relevantni da bi se jednog dana na{la u ~lanstvu – objasnila je Milica Delevi}.

Srbiji bi, po wenim re~ima, uskoro trebalo da bude dostavqen upitnik EU, na koji su odgovori u velikoj meri pripremqeni na osnovu upitnika ranije prosle|enih Crnoj Gori i Albaniji.

On je, posle susreta s ministrom spoqnih poslova [panije Migelom Anhelom Moratinosom, kazao da je zatra`io podr{ku za daqi nastavak evropskih integracija Srbije, na osnovu izve{taja glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca.

Konuzin: Pratimo izjave o NATO-u – Rusija pa`qivo prati izjave rukovodstva Srbije da se u ovom trenutku pitawe o ~lanstvu u NATO-u ne postavqa i da

se to ne razmatra – izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin za junski broj beogradskog mese~nika na engleskom jeziku „Kord“. – Kona~na odluka je, bezuslovno, na Srbiji.

Obja{wavaju}i za{to se Rusija protivi daqem {irewu

NATO-a, Konuzin je skrenuo pa`wu na formulaciju sadr`anu u novoj vojnoj doktrini te zemqe.

– U woj se, izme|u ostalog, govori da rizike po bezbednost moje zemqe stvara te`wa da se ’potencijalima sile NATO-a daju globalne funkcije, koje se realizuju uz kr{ewe me|unarodnog prava, da se vojna infrastruktura zemaqa ~lanica NATO-a pribli`i granicama s Rusijom, izme|u ostalog i putem {irewa ovog bloka’ – rekao je Konuzin.

–Ube|en sam da promewena priroda novih pretwi i rizika po bezbednost, a to su me|unarodni terorizam, organizovani kriminal, {irewe oru`ja za masovno uni{tewe, trgovina narkoticima, zahteva ujediwewe napora svih dr`ava i me|unarodnih organizacija. [irewe Alijanse, pak, ne ja~a kolektivni prilaz, ve} naprotiv, vodi ka fragmentaciji jedinstvene teritorije bezbednosti u Evropi.

Patriotizam su radna mesta

– Srbija `eli da u|e u Evropsku uniju da bi obezbedila boqi standard gra|ana, a ne da bismo dobili neku medaqu ili postigli politi~ki uspeh – izjavio je rekao je predsednik Srbije Boris Tadi} na Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije. – Otvarawe novih radnih mesta je najve}i nacionalni patriotizam. Program za ekonomski oporavak sastoji se iz ~etiri re~i: anga`man, kreativnost, {tedwa i solidarnost.

Govore}i o ekonomskoj krizi, predsednik Srbije je konstatovao da ne obe}ava da }e stvari biti re{ene u narednih nekoliko meseci, ali da se do kraja godine mogu o~ekivati prvi pozitivni znaci.

– U 2011. godini o~ekuje se ve}i rast proizvodwe i ekonomije, a

Realna isku{ewa na Kosovu – Niko nema prava da gra|anima Srbije zabrawuje ulazak na Kosovo i Metohiju, bez obzira na profesiju kojom se bave – rekao je predsednik Tadi}.Srbija se suo~ila s realnim isku{ewima na Kosovu i Metohiji, ali }emo nastaviti na{u borbu svim legalnim sredstvima u me|unarodnim institucijama i ne}emo odustati ni po koju cenu, rekao je predsednik Srbije.

tvrdwe i naglasio da je \or|evi} u Crnoj Gori razgovarao sa predstavnicima srpskih kulturnih institucija. „Ti napadi na Srbiju, {to je prepoznao i svet i EU, slu`e iskqu~ivo u predizbornoj kampawi“ rekao je Tadi} i dodao da }e Srbija nastaviti politiku dobrosusedstva sa Crnom Gorom. „Na napade koji podsa}aju na devedesete godine, a koji su deo jedne balkanske politi~ke reto-

NATO U PROCESU REDEFINISAWA KFORA

Italijani preuzimaju sever (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nisu uspele da ubede Italiju u to da preuzme komandu Kfora i pored prvobitne zainteresovanosti Rima i vrlo blagonaklonog stava zvani~nog Beograda prema tom potezu, saznaje „Dnevnik“. Po novoj organizaciji Kfora na terenu, broj zona od-

govornosti }e biti sveden s pet na dve: centralnu i severozapadnu. @eqa Va{ingtona je bila da Italija, imaju}i u vidu veoma dobre odnose Rima s Beogradom i Pri{tinom, preuzme kqu~nu ulogu u vojnoj misiji na Kosovu, me|utim, posle dva meseca pregovarawa, Italijani su odustali zbog finansijske krize i obaveze kresawa buxeta i javne

rike, ne}emo odgovarati“, rekao je Tadi}.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubi{a Orbovi} poru~io je da nikada ni-

U pauzi kongresa, Tadi} je rekao da smatra nelegitimnim da novac, koji se ostvaruje u Srbiji, odlazi u poreski sistem nekih drugih dr`ava, iako je takav na~in privre|ivawa legalan. Predsednik Srbije je ocenio da je mogu}e dopuniti doma}e zakonodavstvo, ali i primeniti postoje}u zakonodavnu regulativu mnogo efikasnije, dodaju}i da veruje da }e Ministarstvo finansija i Vlada to i u~initi u narednom periodu.

potro{we gde god je mogu}e.

Zbog toga su se na udaru mera Berluskonijeve vlade na{le i vojne misije u inostranstvu.

Ipak, Italija je stavila do znawa da je zainteresovana za to da preuzme odgovornost u zoni severozapadnog Kosova i posebno za zonu severno od Ibra, za koju

„Autorizacija” poseta Portparol visoke predstavnice Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton ponovila je ju~e poziciju Euleksa koji je prekju~e saop{tio da vi{e ne}e dozvoliti neovla{}ene posete Kosovu zvani~nika i politi~ara iz centralne Srbije, ne `ele}i da precizira zbog ~ega je odluka donesena.

“Mogu da ka`em da imamo neke dogovorene procedure za autorizaciju poseta delegacija Republike Srbije i pozivamo delegacije i predstavnike Republike Srbije da slede ove procedure“, rekla je portparol Maja Kocijan~i~ u izjavi Tanjugu. Na pitawe da pru`i obja{wewe za{to je ova odluka donesena, Kocijan~i~ je kazala da su procedure uvedene „zbog nekih razloga“, ne preciziraju}i kojih. Kocijan~i~, tako|e, nije `elela da komentari{e da li postoji mogu}nost da se ova odluka promeni.Ona je kazala da na Kosovu postoji sloboda kretawa za dr`avqane i sve one koji do|u u posetu u privatnom svojstvu, ali da za oficijelne posete va`e ove procedure.

Govore}i o optu`bama iz Podgorice da je wegovog savetnik Mla|an \or|evi}a uticao na formirawe crnogorske opozicije, Tadi} je rekao da ne veruje u te

Kontrola of-{or kompanija

rast od pet posto mo`e se o~ekivati 2012. i 2013. godine - istakao je Tadi}.

U razgovoru sa novinarima predsednik Tadi} je izjavio da Srbija nema nikakvog interesa da upravqa politi~kim procesima u Crnoj Gori, niti da se ponovo integri{e sa Crnom Gorom. „Kada bih ja kao predsednik Srbije to predlo`io gra|anima Srbije na referendumu, oni bi to odbili“ rekao je Tadi}.

\eli}: Tra`imo podr{ku [panije za kandidaturu i SSP – Srbija je zatra`ila podr{ku [panije da u junu dobije zeleno svetlo za prosle|ivawe kandidature za ulazak u EU i po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu – izjavio je Tanjugu potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}.

DNEVNIK

je trenutno odgovoran francuski kontingent Kfora.

Ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini, koji je u pratwi predsednika Italije \or|a Napolitana u zvani~noj poseti Va{ingtonu, susreo se sa savetnikom ameri~kog predsednika Baraka Obame za nacionalnu sigurnost Xejmsom Xonsom.

– Koliko ja znam, komandu Kfora jo{ godinu zadr`a}e dana Nema~ka – rekao je Fratini.

– Mi smo spremni da preuzmemo komandu nad severozapadnim delom Kosova jer imamo dobre odnose sa Srbijom.

U ovom trenutku na Kosovu ima 10.000 pripadnika Kfora, me|u kojima je 1.200 Italijana. U slede}em periodu su predvi|ena dva nova smawivawa broja pripadnika Kfora, kada, kako ka`u u NATO-u, budu ispuweni uslovi za to. Broj vojnika }e prvo biti prepolovqen, a zatim u drugoj fazi smawen na 2.500. U sedi{tu NATO-a u Briselu insistiraju na tome da nema vremenskih rokova za redukciju qudstva ve} da su te odluke vezane za stawe na terenu i ispuwavawe uslova vezanih za stabilnost i mir na Kosovu.

Po planu smawivawa brojnosti Kfora, Italija je predvidela da na Kosovu ostane sa 650 pripadnika. S obzirom na to da pruzimawe komande Kfora automatski povla~i za sobom barem 200 vojnika i ostalog prate}eg osobqa, to bi zna~ilo da bi se tro{kovi italijanske misije na Kosovu pove}ali barem 30 posto, {to u vreme finansijske krize zvani~ni Rim ne mo`e da odobri. @eqko Panteli}

je postojalo vi{e razloga i brige za budu}nost nego sada, kada su realni pokazateqi uslova `ivota sve lo{iji, a radnih mesta i prava sve mawe.

Osim predsednika Srbije, Kongresu su prisustvovali i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} i ministar za upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}.

VESTI Tadi} ide u Sarajevo Predsednik Srbije Boris Tadi} otputova}e u subotu u Sarajevo, dok novi datum posete predsedavaju}eg predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a Beogradu jo{ nije utana~en. U kabinetu predsednika Srbije Tanjugu je potvr|eno da nema promene plana i da }e Tadi} 29. maja u~estvovati na 21. sesiji Igmanske inicijative, zajedno s ostalim liderima regiona – predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em, Crne Gore Filipom Vujanovi}em i ~lanovima Predsedni{tva BiH Silajxi}em, @eqkom Kom{i}em i Neboj{om Radmanovi}em.

[utanovac: Istorijski sporazum srpske i hrvatske vojske Ministar odbrane Dragan [utanovac najavio je da bi u junu u Zagrebu trebalo da bude potpisan „istorijski sporazum“ srpske i hrvatske vojske, kojim se stavqa ta~ka na „mra~nu pro{lost“, koja treba da bude nauk kako da sara|ujemo u budu}nosti. „Posle svih ratova, prvi put se bilateralno sastaju vojske Srbije i Hrvatske i potpisujemo Sporazum o saradwi u oblasti odbrane. To je istorijski sporazum“, rekao je [utanovac u intervjuu za najnoviji NIN. [utanovac je naveo da je Hrvatska posledwa zemqa u regionu s kojom potpisujemo taj sporazum, dodaju}i da je to „zemqa s kojom smo imali ratna de{avawa, koja i danas ima odre|ene traume iz devedesetih godina pro{log veka, znatno ve}e nego {to ima Srbija“.

Kikinda: Biv{i radikali tra`e i novac – Op{tinskoj izbornoj komisiji u Kikindi nije stigao zahtev nekada{wih ~lanova Srpske radikalne stranke, a sada Srpske napredne, za vra}awe mandata – rekla je za Radio Kikindu predsednica Op{tinske izborne komisije pravnica Olivera Kantar.

Kako je istakla, odluka Ustavnog suda odnosi se na to da se sporni ~lanovi 43 i 47 Za-

kona o lokalnim izborima bri{u, i to od 21. maja teku}e godine. Zahtevi su upu}eni predsedniku Skup{tine op{tine [andoru Talpaiju. Osim zahteva za vra}awe mandata, biv{i odbornici uputili su i opomenu pred tu`bu, naslovqenu na op{tinu Kikinda, kojom tra`e da se na ime neispla}enih prinadle`nosti svakom isplati 230.000 dinara,

uve}ano za zakonski odre|ene kamate, i to po~ev od novembra 2008. godine, pa do dana vra}awa mandata: – Moje mi{qewe je da je i za ovo nadle`an sud, odnosno da se u parni~nom postupku utvrdi ima li osnova za naknadu {tete ili nema – isti~e Olivera Kantar.

A. \.

POKRAJINSKI ZVANI^NICI I EVROPSKE DIPLOMATE POZVALI INVESTITORE DA ULA@U U VOJVODINU

Pajti} tra`i podr{ku za tunel kroz Fru{ku goru Predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} zatra`io je od ambasadora zemaqa Evropske unije podr{ku za projekat izgradwe tunela kroz Fru{ku goru. Pajti} je ju~e, nakon razgovora s delegacijom ambasadora evropskih zemaqa, istakao da je taj tunel od izuzetnog privrednog i ekolo{kog zna~aja, dodav{i da je lobirao i za jo{ neke infrastrukturne projekte u Vojvodini.

– U Vojvodinu je od 2000. godine investirano vi{e od pet milijardi evra iz inostranstva, od ~ega je preko 80 procenata, od ukupno 200 kompanija, investirano iz zemaqa Evropske unije – rekao je Pajti}, i dodao da je najzna~ajniji infrastrukturni projekat ove godine u Pokrajni iz-

^ak i u pro{loj, kriznoj godini, evropski investitori bili su zadovoqni poslovnom klimom u Vojvodini (Vensan De`er) gradwa drumsko-`elezni~kog mosta u Novom Sadu, na mestu biv{eg @e`eqevog, koji je sru{en u NATO-ovom bombardovawu 1999. godine, a koji tako|e delom finansira EU, dok deo tro{kova snose Pokrajina i grad Novi Sad. Na konferenciji za novinare nakon posete delegacije, koju ~ine 23 ambasadora, a koju je predvodio {ef Delegacije EU u Beogradu Vensan De`er, pokrajinskim organima vlasti, evropske diplomate izrazile su podr{ku procesu evrointegracija Srbije.

De`er je ocenio da je Vojvodina region koji simboli{e Evropu,

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak28.maj2010.

3

SUBOTI^KA POLITI^KA SCENA

Nova koalicija i zvani~no u foteqama Odbornici Skup{tine grada Subotice usvojili su ju~e odluke o razre{ewu i imenovawu predsednika i ~lanova upravnih i nadzornih odbora u 26 javnih preduze}a i ustanova, te na taj na~in i formalno ustanovili novu koaliciju u lokalnoj vlasti.

U kratkom obrazlo`ewu gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je rekao da je ovu odluku bilo nu`no doneti zbog toga {to upravni odbori zapravo odslikavaju skup{tinsku ve}inu, koju od ju~e, osim Koalicije „Za evropsku Suboticu“, ~ine i odbornici Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke Srbije. Ova odluka, me|utim, nai{la je na o~ekivane reakcije odbornika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, ~iji su ~lanovi upravnih i nadzornih odbora ju~e smeweni. Tako je, na primer, predsednik ove stranke I{tvan Pastor istakao da }e se na slede}oj sednici Skup{tine grada na dnevnom redu najverovatnije na}i predlozi za razre{ewe direktora, te da je ovim ~inom nastavqen proces dema|arizacije u gradu jer je, kako je naveo, od 34 smewena ~lana upravnih i nadzornih odbora ma|arske nacionalnosti, na

wihova mesta imenovano tek ~etiri Ma|ara.

Ovaj ~in odbornici SVM- a i Srpske napredne stranke nazvali su nekorektnim, te povratkom u jednoumqe, s obzirom na to da du`nost gradona~elnika i predsednika Skup{tine grada obavqaju qudi iz iste, Demokratske stranke. Predsednik odborni~ke grupe DSS-a Bogdan Laban je istakao da je ta stranka odlu~ila da u|e u koaliciju na lokalnom nivou da bi se deblokirao rad Skup{tine, pred kojom stoji mnogo zadataka.

Z. R.

SUBOTI^KI MA\ARI NE]E DA AKTIVISTI DS-a [AQU POZIVE ZA IZBORE

Grad obave{tewa {aqe po{tom

zbog svoje multietni~nosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti.

On je odao priznawe pokrajinskim vlastima zbog uspostavqawa povoqnih uslova za evoropske investitore.

– ^ak i u pro{loj, kriznoj godini, evropski investitori bili su zadovoqni poslovnom klimom u Vojvodini – istako je De`er.

Tako|e, naveo je i da vojvo|anska administracija vodi racionalnu politiku u sprovo|ewu novog Statuta, a pohvalio je vlasti APV i zbog ja~awa dobrih me|unacionalnih odnosa u Vojvodini, kao i zbog intenzivne prekograni~ne saradwe i saradwe s brojnim evropskim regionima. [panski ambasador Iwigo de Palacio tako|e je pohvalio po-

REKLI SU

Mirovi}: Svi smo za autonomiju Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Igor Mirovi} ka`e da je svim poslani~kim grupama u Skup{tini Vojvodine zajedni~ki pokrajinski Statut, koji, u odnosu na ranija re{ewa, Pokrajini daje ve}i nivo autonomije i nadle`nosti koje tek treba sprovesti u praksi, {to se posebno odnosi na pitawa imovine i finansija.

– ^ini mi se da smo svi u Vojvodini posve}eni izgradwi zadatog nivoa autonomije i za sada smo na dobrom putu da to i uradimo – kazao je Mirovi} u svom obra}awu poslanicima Saveza zelenih u Skup{tini nema~ke pokrajine Hesen.

Nenadi}: Kontroverzni signali vlasti Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemawa Nenadi} ocenio je ju~e kao zabriwavaju}e to {to je mali broj gra|ana spreman da prijavi korupciju, i dodao da Srbija nije ispunila me|unarodnu obavezu u toj oblasti. Nenadi} smatra da „vlast {aqe kontroverzne signale“, jer ponekad ima „deklarativne voqe“ za borbu protiv korupcije u izjavama politi~ara i prioritetima vladinog programa, a da je dobro {to su usvojene izmene zakona o pristupu informacijama i o dr`avnoj revizorskoj instituciji.

Popovi}: Odli~ni odnosi s Ili}em Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popovi} najavio je da }e ta stranka u nedequ, na skupu u beogradskom Centru „Sava“, predstaviti svoj ekonomski program. Popovi} je rekao da o~ekuje da skupu prisustvuju i lideri Srpske napredne stranke i Nove Srbije Tomislav Nikoli} i Velimir Ili}.

– Interes je da do|e do novih izbora – rekao je Popovi}, i naglasio da DSS ima odli~ne odnose s Ili}em.

krajinsku vlast za izgradwu poslovnog okru`ewa, te izrazio podr{ku Vojvodini u implementaciji novog Statuta. Ma|arski ambasador Imre Varga rekao je da su Vojvodina i Ma|arska povezane s „hiqadu niti“, navode}i da je zato prirodni interes wegove zemqe da insistra na ubrzawu evrointegracija Srbije.

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je da je podr{ka amabasdora zemaqa EU va`na u procesu evropskih integracija Srbije i Vojvodine, „pred kojima je jo{ dug put simboli~nih i stvarnih reformi“.

– Va`no je da sve institucije EU sna`no podr`e Srbiju i Vojvodinu u procesu integracija, ali je ta podr{ka bitna i kad je re~ o procesima demokratizacije

Srbije, wene decentralizacije i regionalizacije – kazao je on.

Egere{i je naveo i da je ciq pokrajinskih vlasti da obezbede mir i sigurnost svim nacionalnim zajednicama u Pokrajini, te ambasadore obavestio o tome da postoji koordinacija nadle`nih organa u Srbiji na svim nivoima vlasti na preventivnom delovawu i spre~avawe me|unacionalnih incidenata.

Ju~era{wa poseta evropskih diplomata Vojvodini ina~e je deo ustaqene prakse odr`avawa mese~nih sastanaka ambasadora EU van Beograda, da bi se vlastima u regionima, op{tinama i gradovima u Srbiji omogu}ilo da predstave mogu}nosti za investicije i saradwu.

B. D. Savi}

Gradska uprava Subotice saop{tila je ju~e da }e obave{tewa o vremenu i mestu odr`avawa izbora za ~lanove nacionalnih saveta nacionalnih mawina u Srbiji bira~ima poslati po{tom da bi se izbegla eventualna politizacija tog postupka. Cena isporuke pojedina~nog obave{tewa s pozivom Ministarstva za qudska i mawinska prava za izlazak na izbore je 7,90 dinara, navodi se u saop{tewu suboti~ke Gradske uprave.

Po odluci Centralne izborne komisije Republike Srbije od 25. maja 2010. godine, jedinice lokalne samouprave mogu dostavqati obave{tewa o izborima za ~lanove nacionalnih saveta i preko svojih kurirskih slu`bi.

Savez vojvo|anskih Ma|ara na konferenciji za novinare u utorak, 26. maja, izrazio je sumwu u

regularnost na~ina dostavqawa obave{tewa preko kancelarija mesnih zajednica, po{to je ranije najavqeno da }e taj posao obavqati aktivisti Demokratske stranke.

Do sada je za izbore nacionalnih saveta nacionalnih mawina prijavqena 81 lista, od ~ega je 70 progla{eno. Devet lista je Ministarstvo za qudska i mawinska prava vratilo na dopunu dokumentacija. Za sada su odbijene samo dve romske liste: “\elem, |elem” i “Ujediweni Romi” .

Pravo na direktan izbor svog nacionalnog saveta stekli su albanska, a{kalijska, bo{wa~ka, bugarska, buweva~ka, vla{ka, gr~ka, egipatska, ma|arska, nema~ka, romska, rumunska, rusinska, slova~ka, ukrajinska i ~e{ka nacionalna mawina u Srbiji. Izbori }e biti odr`ani 6. juna.

P. K.

DA LI NOVI ZAKON IMA [ANSE DA RAZBISTRI MUTNE PARTIJSKE FINANSIJSKE KANALE

@ene, sinovi i strana~ka boranija Neki na{i politi~ari, eto, ba{ ne}e da gra|anima ka`u ~ime se bave uz rad u parlamentu, Vladi ili nekoj drugoj instituciji, niti {ta se de{ava kada iz svega toga iza|u.

Wihovi xipovi ko{taju i po 50.000 evra, od nekakvog biznisa izdvajaju, kako to pojedini priznaju, vi{emilionski porez dr`avi, a neki, opet, moraju da se nose s ratom od dve-tri hiqade evra za novi stan, kad su ve} za wega digli kredit od 200.000. Te sume se vrtoglavo pove}avaju kad do|e vreme izbora, ali i u svakodnevnom partijskom `ivotu, pa se lako mo`e zamisliti, ili samo podsetiti, kakvo tu tek raspolo`ewe postoji da se stvari u~ine otvorenijim. Zato nije te{ko zamisliti ni mo`e li novi zakon o finansirawu stranaka, koji se sprema, ikome “uterati” politi~ku voqu, ali se makar o~ekuju boqi mehanizmi kontrole partijskog tro{karewa i realniji prikazi prikupqenog novca.

Za ovaj zakon osnovana je posebna radna grupa, kojoj je dr`avni sekretar Ministarstva

pravde Slobodan Homen stavio u zadatak da do juna sa~ini radnu verziju teksta, da bi predlog u oktobru stigao i do parlamenta. Mogu}a zakonska sankcija bila bi i zabrana partija – tako makar kao ideju najavquje Homen.

Obja{weno je da je povod za dono{ewe novog zakona taj {to, po va`e}em, tokove partijskog novca kontroli{e skup{tinski Odbor za finansije, dok izve{taje iz izbornih kampawa nadgleda Republi~ka izborna komisija, {to }e re}i – same parlamentarne partije koje tu {aqu svoje predstavnike sebe kontroli{u. Ni dr`avni sekretar nema problem da ka`e kako je to “apsurdna situacija”. Umesto toga, partijske buxete ubudu}e treba da kontroli{e Agencija za borbu protiv korupcije, koja je za to i nadle`na po zakonu o wenom osnivawu. No, to je tek prvi korak, upozoravaju iz organizacije “Transparentnost Srbija”.

– Treba obezbediti da, kroz nova zakonska re{ewa, kontrola finansirawa politi~kih stranaka bude efikasnija nego {to je bila do sada – smatra programski direktor te organizacije Nemawa Nenadi}.

U to kakva je kontrola bila do sada, srpska javnost nebrojeno puta se mogla uveriti. ^ak i kada su izve{taji iz kampawa bili dostavqani RIK-u, malo se toga moglo videti. Imena donatora, koji su prilagali po 100.000, 200.000, 300.000 dinara, svedena su na strana~ke funkcionere, wihove supruge, sinove. Ve}e

priloge upla}ivala su mawe poznata preduze}a {irom Srbije, me|u kojima i samostalne male trgovine, ali ne i oni najve}i i najmo}niji trgovci. Ni iz izve{taja najve}ih partija ne vidi se stoji li iza wih kapital srpsdkih tajkuna.

I va`e}i zakon zabrawuje anonimne donacije, one javnih preduze}a ili priloge stranaca. Za kampawu se mora otvoriti poseban ra~un, ~ija kontrola bi i na taj na~in bila olak{ana. Ipak, izvla~ewe javnog novca javna je tajna u Srbiji.

“Politi~ki sistem je ~esto izvor nekih oblika korupcije”, ka`e Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, s preporukom unapre|ewa propisa o finansirawu partija. Ve} u uvodu tog dokumenta mo`e se pro~itati i da je prvi kqu~ antikorpucijske borbe primena zakona, i to ona efikasna.

S. Nikoli}

4

EKONOMIJA

petak28.maj2010.

DNEVNIK

DOZVOLU ZA VA\EWE PESKA NIKO NIJE NI TRA@IO

Bacawe peska u o~i po autoputu Ministarstvo poqoprivrede u ju~era{wem saop{tewu demantuje navode preduze}a “Putevi” iz U`ica i tvrdi da niko nije ni tra`io dozvolu za prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta da bi se na wemu legalno mogao kopati pesak.

“Putevi ’U`ice’ nisu podneli zahtev za dobijawe saglasnosti za promenu namene poqoprivrednog zemqi{ta u op{tini Kawi`a, niti je to u~inio neko drugi za predmetne parcele. Da bi investitor dobio saglasnost, neophodno je da prilo`i slede}u dokumentaciju: dokaz o vlasni{tvu nad obradivim poqoprivrednim zemqi{tem, zapisnik poqoprivrednog inspektora, dokaz o pla}enoj administrativnoj taksi i projekat rekultivacije i potvrdu o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina”, navodi se u saop{tewu.

“Po dostavqawu dokumentacije, investitori u roku od tri do ~etiri dana, a najdu`e do 30 dana ({to je zakonom propisani rok) dobijaju saglasnost na{eg ministarstva, pa tvrdwa predstavnika

rekultivacija zemqi{ta obavezna po zavr{etku radova, kako zbog samog zemqi{ta, tako i zbog elementarne bezbednost stanovni{tva”, ka`e se u saop{tewu Ministarstva poqoprivrede.

Obave{ten vlasnik Valerija Salkai Neme{ navodi da je gospodin Ako{ Kova~, koji je navodno ustupio svoje zemqi{te firmi “Putevi U`ice” radi eksploatacije peska 14.maja bio kod we u SO Kawi`a, interesuju}i se za{to su radovi na analizi zemqi{ta obustavqene od strane poqo~uvarske slu`be, na {ta je obave{ten o obavezama u vezi pribavqawa saglasnosti radi promene namene zamqi{ta.

- Naglasila sam da bez uslova koje je neophodno ispuniti, ne sme ni zrno peska odneti sa teritorije Horgo{a, jer nam je stvarno dosta ilegalnih rupa za va|ewe peska na ovoj teritoriji - kategori~na je Salkai-Neme{. preduze}a ’Putevi’ da se dugo ~eka na saglasnost Ministarstva poqoprivrede, apsolutno nije ta~na. Posebno napomiwemo da je

Da podsetimo, ~lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e zadu`ena za resor poqoprivrede Valerija Neme{-Salkai saop{tila je da

graditeqi autoputa na Koridoru 10 za izvo|ewe radova opet koriste pesak iz ilegalne ekspoatacije u ataru Horgo{a, a Republi~ka inspekcija za poqoprivredno zemqi{te je, po prijavi Odeqewa inspekcije Op{tinske uprave u Kawi`i, u ponedeqak, 24. maja, izdala nalog za obustavqewe daqe eksploatacije peska u ataru Horgo{a.

Nakon toga, tehni~ki direktor Preduze}a za puteve “U`ice” Leko Kori}anac rekao je za “Dnevnik” da je u toku izdavawe dozvole Ministarstva poqoprivrede, te priznao da su va|awe peska po~eli bez we. Me|utim, wegove navode Ministarstvo poqoprivrede je demantovalo, a saga o pesku i autoputu se nastavqa.

- Sve {to se radi bez dozvole smatra se nelegalnim i sve {to se odnosi bez dozvole smatra se kra|om, kategori~na je ~lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e Vale-

Na sudu Horgo{ – Novi Sad

Roboti iz Vojvodine stigli do Sibira

Poruka mladima Fabriku za projektovawe i izradu robotskih linija u Plati~evu posetili su ovih dana pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{, dr`avni sekretar u Ministarstvu prosvete Srbije, dr Radivoje Mitrovi} i dr @eqko Stankovi} iz Zavoda za unapre|ewe obrazovawa iz Beograda, da bi se upoznali s radom „ICM elektroniksa“ i da bi mogli mladima sugerisati da se u budu}em {kolovawu odlu~e za proizvodna zanimawa.

– Mladima poru~ujemo da se okrenu {kolovawu za proizvodna zanimawa pa i oni mogu biti u~esnici u ovakvoj proizvodwi, gde se i wihov talenat i znawe mogu iskoristiti da na{e dru{tvo prebrodi krizu, a to jedinom mo`emo znawem. Ova fabrika pru`a upravo takvu {ansu – rekao je dr Zoltan Jege{.

Da je fabrika „ICM elektroniks“ u samom vrhu u robotizaciji i izradi robotskih sistema potvr|uje i ~iwenica da je jedan od nosilaca projekta za razvoj nove be`i~ne tehnologije, koja }e se koristiti u automatizaciji pogona u budu}nosti. Radi ga u saradwi s Akademijom nauka iz Austrije, koja je koor-

dinator projekta pod pokroviteqstvom Evropske komisije.

Ciq je da se razvije nova platforma za be`i~ne komunikacije, da bi se pogoni u~inili fleksibilnijim i mobilnijim.

U ovom projektu, koji }e trajati tri godine, u~estvuju jo{ tri institucije – Univerzitet Katanije iz Italije, Univerzitet

KAWI@ANI SE PREDSTAVILI U BE^U

Ponuda austrijskim ulaga~ima Kawi{ka op{tina je predstavila u austrijskoj prestonici svoje privredne potencijale uz pomo} predstavni{tva Privredne komore Srbije u Be~u, pozivaju}i ulaga~e iz Austrije da investiraju u ovoj potiskoj op{tini.

Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ najavquje da su uskoro predvi|ene prezentacije u najve}im ma|arskim gradovima Segedinu i Budimpe{ti, a potom u slovena~koj prestonici Qubqani, kao i Frankfurtu (Nema~ka).

Wila{ ka`e da je zadovoqan {to je pru`ena prilika da Kawi`a predstavi svoje velike razvojne potencijale u Be~u i da ih prezentuje poslovnim qudima iz Austrije. Kawi`ani su u Be~u istakli da su se u red razvijenih op{tina u Srbiji svrstali zahvaquju}i razvoju na prirodnim resursima kojim raspola`u, od bogatih nalazi{ta nafte i gasa i gline, pa do termalnih voda. Velika raz-

vojna {ansa je i ~iwenica da se kawi{ka op{tina nalazi na Koridoru 10 i da je na wenom podru~ju najprometniji drumski grani~ni prelaz izme|u Srbije i EU. Kawi`ani su poslovnim qudima u Be~u kao mogu}nost za ulagawa predstavili industrijski park u Horgo{u koji je sme{ten uz autoput, industrijsku zonu u Kawi`i, postoje}u infrastrukturu i objekte firmi koje su prestale da rade. Veliki resurs predstavqa reka Tisa, kao i predvi|ena ulagawa u akva-park.

M. Mr.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

{to je pred Komisijom za javne nabavke bio u toku postupak po podnetom zahtevu za za{titu prava.

U tu`bi se obja{wava da je ~lanom 120 Zakona o javnim nabavkama propisano da su ni{tavni ugo-

[ta ako tu`ba uspe S obzirom na to da je ugovor potpisan jo{ 27. aprila i da su radovi u toku, tu`ilac upozorava na probleme koji bi mogli nastati ukoliko dobiju spor jer nijedan drugi izvo|a~ vi{e ne}e mo}i da otpo~ne radove u skladu sa svojom projekcijom tro{kova, a nastavak radova koje je zapo~eo neko drugi mo`e biti povezan s nesrazmernim tro{kovima. Oni postavqaju pitawe i na koji na~in bi bilo preuzeto gradili{te, kako bi se prijavili radovi, vodila evidencija u slu~aju da radove treba da izvede drugi izvo|a~... Iz tih razloga tu`iteq tra`i dono{ewe privremene mere zabrane daqih radova. Osim poni{tavawa ugovora, tra`i da tu`eni nadoknade sve tro{kove parni~nog postupka. potpisanog ugovora za izgradwu van snage.

Zagreba~ka i suboti~ka firma, koje su tako|e u~estvovale na tenderu za izbor izvo|a~a radova na izgradwi severnog kraka Koridora 10, `alile su se vi{e puta na tendersku proceduru i nepo{tovawe zakona o javnim nabavkama, a razlog za tu`bu je taj {to je Ministarstvo za infrastrukturu potpisalo ugovor s grupom ponu|a~a ~ija je ponuda progla{ena kao najpovoqnija, uprkos tome

vori o javnoj nabavci koji su zakqu~eni protivno odredbama tog zakona, {to zna~i da je Ministarstvo za infrastrukturu moralo, u skladu sa ~lanom 118 zakona, obustaviti sve daqe aktivnosti oko izbora.

Privredni sud u Beogradu tu`bu je zaveo 20. maja, s naznakom o hitnosti postupka. Me|utim, neimari su na terenu i rade punom parom, ka`u – sre}ni su {to sunce sija i {to je vreme lepo, pa mogu da grade.

R. Dautovi}

20,00

1.800

45.000

Jugohemija, Beograd

20,00

2.820

42.300

Morava, Po`arevac

12,62

580

580

4,01

14.661

982.280

2,14 Promena %

715 Cena

Mika Alas, Beograd

-12,00

Agrobanka, Beograd Kredi banka, Kragujevac

^a~anska banka, ^a~ak Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Metals banka, Novi Sad Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (644,62 -0,89)

Promet

Pekabeta, Beograd

Soja protein, Be~ej

1.232,30583

za primewene nauke i Institut za automatiku i komunikacije iz Nema~ke, te firme iz ove oblasti iz Austrije, Italije, Francuske, Nema~ke i [vedske.

– Na{a uloga u ovom projektu je dizajnirawe sistema, analizirawe potreba korisnika, testirawe i ocewivawe rada prototipa sistema – nagla{ava Mi}i}. „ICM elektroniks“ sara|uje i s jednom holandskom firmom na veoma zna~ajnom projektu – projektovawu robotskog sistema za zavarivawe papu~a kod velikih bagera za povr{inske kopove. Taj projekat se ostvaruje veoma uspe{no, {to je jo{ jedna potvrda da se „ICM elektroniks“ iz Plati~eva kod Rume, vinuo me|u najpoznatije evropske firme koje se bave projektovawem i izradom robotskih sistema za potrebe privrede.

Za liderstvo u robotizaciji i automatizaciji proizvodnih procesa „ICM elektroniks“ je ve} dobio glavnu nagradu „Aurea 2009“ za investiciju godine, a usledila su i priznawa privrednih komora Srbije i Vojvodine.

Na ovogodi{wem Me|unarodnom sajmu gospodarstva u Mostaru „ICM elektroniks“ je prva firma koja je predstavila robote na ovoj privrednoj smotri, za koje su privrednici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemaqa iz okru`ewa pokazali veliko interesovawe, {to }e fabrici robota iz Plati~eva doneti i nove poslove.

S. Bojevi}

Zagreba~ka firma “Hidroelektra – niskogradwa” i suboti~ko preduze}e “Vojput” tu`ili su Privrednom sudu u Beogradu Ministarstvo za infrastrukturu i ~lanice doma}eg konzorcijuma koji su dobili posao na izgradwi 110 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice – PZP “Beograd”, “Puteve” U`ice, “Borovica transport” i preduze}e “Planum”, saznaje “Dnevnik”. Tu`iteq tra`i da sud poni{ti potpisani ugovor jer tvrdi da je grubo prekr{en Zakon o javnim nabavkama i da se do pravosna`nog okon~awa spora donese privremena mera stavqawa

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Proleter Be~ej, Be~ej

26. 5. 2010.

iz U`ica i Slovca kod Lajkovca, pitam za{to ne mo`e i pesak odnositi iz legalnog depoa koji se nalazi na bregu Kapro{ u Horgo{u, koji je udaqen svega sto metara od lokacije na kojoj republi~ka inspekcija za poqoprivredno zemqi{ta zabranila eksploataciju peska zbog neposedovawa dozvola - ka`e Valerija Salkai Neme{.

M. Mr. - R. D.

TU@BA ZBOG SEVERNOG KRAKA KORIDORA 10

VRHUNSKA SVETSKA TEHNOLOGIJA IZ SREMSKOG SELA PLATI^EVA

Iz Fabrike za projektovawe i izradu robotskih linija „ICM elektroniks“ u Plati~evu na doma}e i strano tr`i{te, za samo godinu dana, oti{lo je jedanaest robotskih sitema raznih namena, a upravo se rade tri sistema za kontrolu kvaliteta za libijsku fabriku duvana „Filip Moris“. Vlasnik fabrike Dragan Mi}i} ka`e da u proizvodwi robota doma}a pamet u~estvuje s vi{e od 50 odsto i da su se robotski sistemi do sada instalirani u pojedinim firmama, pokazali veoma dobro.

Fabrika „ICM elektroniks“ u Plati~evu po~ela je da radi u februaru pro{le godine. Osim vlasnika, in`ewera elektronike Dragana Mi}i}a, tu radi jo{ deset vrsnih in`ewera elektroni~ara, koji svoja znawa stalno pro{iruju, u~estvuju}i na skupovima elektroni~ara i specifi~nim treninzima u inostranstvu.

– Moramo pratiti razvoj u ovoj oblasti. Na{i sistemi za paletirawe opekarskih proizvoda uspe{no rade u ciglanama u Landovici kod Prizrena, u „Udarniku“ iz In|ije, uradili smo kompletnu automatizaciju fabrike opekarskih proizvoda u Tomsku, u Sibiru, proizveli smo robotsku }eliju za zavarivawe brava od inoksa, koja veoma dobro funkcioni{e u Kompaniji „Stublina“ iz Stojnika, na{ robot radi i u „Metalcu“ iz Gorweg Milanovca – obja{wava Mi}i}.

rija Salkai-Neme{ u reagovawu na tvrdwe tehni~kog direktora AD “Putevi U`ice” Leka Kori}anca u vezi obustavqawa nelegalne eksploatacije peska u ataru Horgo{a za izgradwu autoputa Horgo{-Novi Sad. - Ako gospodim Leko Kori}anac najavquje da }e za nasipawe trase autoputa kamen dopremati `eleznicom iz dva kamenoloma

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,88

2.912

14.723.738

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,12

812

552.420

42.910 Promet

Agrobanka, Beograd

-5,70

7.888

5.755.635

Univerzal banka, Beograd

-0,17

5.193

1.635.865

821

4.105

Soja protein, Be~ej

-0,85

817

705.450

-5,70

7.888

5.755.635

Imlek, Beograd

-1,77

1.277

851.496

-2,19

2.500

27.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.150

206.400

Metals banka, Novi Sad

-2,06

4.850

14.550

Privredna banka, Beograd

-0,44

677

172.745

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.950

0,00

Tigar, Pirot

2,14

715

42.910

-2,06

4.850

14.550

-1,77 Promena %

1.277 Cena

851.496 Promet

0,00

250

1.000.000

-0,85

817

705.450

Alfa plam, Vrawe

0,79

9.300

483.616

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

0,00

250

220.500

Telefonija, Beograd

0,00

1.550

0,00

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

Veterinarski zavod, Subotica

-1,15

603

76.415

Ruma fabrika ko`e, Ruma

0,00

80

136.080

Svi iznosi su dati u dinarima

MLA\AN DINKI]

Bi}e vi{e investicija Ministar ekonomije Mla|an Dinki} je rekao da bi strane direktne investicije u ovoj godini mogle biti ne{to ve}e nego lane, kada je wihova vrednost dostigla dve milijarde evra.

On je na predstavqawu Indeksa investicionih reformi 2010. za zemqe Jugoisto~ne Evrope, koji je uradila Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) istakao da nijedna zemqa nakon krize ne}e imati stabilan rast ukoliko ne promeni strukturu privrede, odnosno ne postane izvozno orijentisana.

– Jedino odgovaraju}a industrijska politika koja privla~i strane direktne investicije mo`e dovesti do izvozno orijentisane privrede.

U~e{}e izvoza u bruto doma}em proizvodu od 20 odsto, koliko je sada, veoma je nisko – naglasio je Dinki}.

Po wegovim re~ima, Srbija }e poku{ati da u pojedinim oblastima, poput automobilske industrije, elektronike i informacionih tehnologija, od prete`nog uvoznika postane prete`ni izvoznik. On je rekao da je oporavak Srbije sporiji nego {to je o~ekivano, ali da je sasvim izvestan.

– Pitawe je koliko ga mo`emo ubrzati – rekao je Dinki}.

Industrijska proizvodwa, koja je u prvom kvartalu ove godine zabele`ila rast od tri posto u odnosu na isti period pro{le se, kako je istakao, solidno oporavqa.

– Ukoliko izvoz nastavi da raste, a uvoz da pada, sigurno }e industrijska proizvodwa i daqe rasti – kazao je on.

petak28.maj2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

VESTI

DOGOVORILI SE SRBIJA I MMF

Sti`u bo`i}nica, regres i mnogo briga Vlada Srbije i Me|unarodni monetarni fond postigli su dogovor o ~etvrtoj reviziji stend-baj aran`mana, a odlu~eno je da plate u javnom sektoru i penzije ne}e biti odmrznute do kraja ove godine, dok }e zaposlenima u tom sektoru i penzionerima biti ispla}ivani bonusi.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je rekla da je dogovoreno da se deficit buxeta zbog mawka javnih prihoda pove}a na 4,8 odsto bruto doma}eg proizvoda, s ranije dogovorenih ~etiri odsto, po{to o~ekivani privredni oporavak nije i{ao predvi|enim tempom.

Dogovoreno je i da se izdvoji 6,5 milijardi dinara za isplate najugro`enijim kategorijama stanovni{tva – penizionerima, zaposlenima u javnim slu`bama i siroma{nim op{tinama. Isplati}e se, po dogovoru, i zaostale zemqoradni~ke penzije.

– U sporazumu su o~ekivane stope ekonomskog rasta revidirane s dva odsto na jedan i po procenat u ovoj godini i na tri s ranije planirana ~etiri procenta u 2011. godini – rekla je ministarka finansija.

Ciqana inflacija u ovoj godini ostaje, po re~ima Diane Dragutinovi}, na ranije predvi|enom nivou od {est posto, plus – minus dva procenta, a naredne godine 4,5 posto, plus – minus dva.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ocenio je da }e sporazum s MMF-om do-

Jager: Za gra|ane Srbije te{ke 2010. i 2011. [ef misije MMF-a Albert Jeger izjavio je da }e 2010. i 2011. biti te{ke za gra|ane Srbije zbog usporenog rasta i oporavka privrede, i ocenio da Srbija mora da smawi javnu potro{wu i poja~a fiskalnu disciplinu da bi taj usporeni rast lak{e podnela.

– Dva su razloga revidirawa rasta BDP-a u ovoj i idu}oj godini – rekao je on, i dodao da su to mawi izvoz i mawe investicije.

Govore}i o kursu dinara, Jeger je ocenio da je plivaju}i kurs pomogao Srbiji da lak{e izdr`i negativne efekte svetske krize i da je podstakao izvoz iz zemqe, ali i dodao da ipak nisu svi u Srbiji zadovoqni padom dinara. prineti stabilnosti kursa dinara i deviznih rezervi zemqe.

On je, na zajedni~koj konferenciji za novinare predstavnika MMF-a i Vlade Srbije, rekao da su devizne rezerve rekordne i trenutno iznose 11 milijardi

evra, {to je sasvim dovoqno da NBS mo`e intervenisati na deviznom tr`i{tu. Dinki} je objasnio da Srbija ne}e povla~iti novac od kraja juna, kada MMF to odobri, jer trenutno imamo ~etiri puta ve}e devizne rezer-

ve od ukupne mase dinara kod gra|ana i banaka.

– Dogovoreno je i da se omogu}i jednokratna isplata bonusa u javnim slu`bama u vidu regresa za godi{wi odmor do 5.000 dinara, koju ne}e dobiti pomo}nici ministara – rekao je Dinki}, i dodao da }e isti iznos dobiti i penzioneri s najni`im primawima.

Dinki} je dodao da je za Bo`i} predvi|ena isplata jo{ jednog bonusa od po 5.000 dinara, {to je ranije ve} dogovoreno s prosvetom i zdravstvom.

Ministar je najavio da }e predstavnici MMF ponovo do}i u Beograd u avgustu, i izrazio uverewe da tada mo`emo o~ekivati druga~ije i boqe projekcije te me|unarodne finansijske institucije.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} izjavio je da }e postizawe sporazuma s MMF-om omogu}iti realizaciju paketa socijalne pomo}i vrednog 1,45 milijardu dinara.

Tako|e, Diana Dragutinovi} je izjavila da je odlu~eno da poreska reforma u Srbiji po~ne 1. januara 2011. godine. Ministarka je rekla da smer reforme nije sporan i da se od we ne odustaje.

– Zala`em se za poresku neutralnu reformu, {to zna~i da }e masa prihoda biti ista, s tim {to }e se na jednoj strani poreski prihodi pove}ati, a na drugoj strani smawiti. Na primer, ukoliko bi se pove}ao PDV, trebalo bi smawiti porez na zarade – kazala je ministarka Dragutinovi}.

E. D.

VLADA I MMF DOGOVORILI SE O POMO]I SAMO ZA DEO UGRO@ENIH

Radnici kod privatnika ni~ija briga Mada u Srbiji nema ni{ta od o~ekivanog privrednog oporavka, neke kategorije zaposlenih i penzioneri ipak }e, dogovoreno je na upravo zavr{enim razgovorima s MMF-om, dobiti koliku-toliku pomo} dr`ave, dok ostali to ne mogu o~ekivati. Naime, nakon razgovora, ministri srpske vlasti saop{tili su da }e zaposleni u javnom sektoru dobiti u julu po 5.000 dinara na ime regresa, a pomiwana je i mogu}nosti isplate bo`i}nice u istom iznosu, dok }e penzioneri s najni`im primawima dobiti ili isto toliko ili ne{to malo mawe.

Tako }e se i iz ovako tesne buxetske kese, koja }e se dopuniti novim zajmom od MMF-a, opet ovajditi samo javni sektor, dok }e zaposleni u privatnom, koji ve} godinama zaostaju za platama kolega iz dr`avnih slu`bi, ostatiti bez pomo}i jer wihove gazde, koje rade za sebe i svoje interese, nemaju nameru da im daju ni regres ni bo`i}nicu zato {to je “kriza pritisla sa svih strana”. Da je javni sektor sigurniji od privatnog nije ni{ta novo, kao {to nije nikakva novost ni to da zaposleni u javnom sektoru imaju ne samo ve}e plate od radnika u privatnom sektoru ve} su one i redovne, a prati ih i uredna uplata doprino-

na regres. S druge strane, zaposleni u javnom sektoru, zahvaquju}i kolektivnim ugovorima koji su potpisani s dr`avom po delatnostima, ostvaruju pravo na topli obrok i regres. Dodu{e, ne u iznosu koji je predvi|ao Op{ti kolektivni ugovor, ali bez obzira na to, oni svakog meseca dobiju

prethodne godine, {to je zaposlene u mnogim privatnim firmama ostavilo i bez upla}enih penzionih i zdravstvenih doprinosa, odnosno bez overenih zdravstvenih kwi`ica, a time i prava na besplatno le~ewe. Iz plana koji je dr`ava sada dogovorila s MMF-om, a koji predvi|a podelu

Pomo} za najugro`enije

sa i poreza. Dakle, dr`ava kao najboqi poslodavac u Srbiji, zavla~ewem ruke u zajedni~ku kasu servisira svoje zaposlene, dok se o radnicima u privatnom sektoru niko ne brine. O wima i wihovim potrebama u vreme ekonomske krize ne brinu ni dr`ava, ni sindikati, a bogme ni gazde, koje su zgro`ene zbog odluke vlasti da ispla}uje raznorazne bonuse u trenutku kada je rupa u buxetu sve ve}a.

Tako }e u julu zaposleni u javnom sektoru dobiti regres dok o

wemu radnici kod privatnog gazde ne mogu ni sawati. Nijedan privatnik ne}e pove}ati platu ni za dinar, a o isplati regresa i ne razmi{qa. Da je dr`ava `elela da stavi zaposlene u javnom i privatnom sektoru u isti polo`aj, u ovom trenutku donela bi odluku o odmrzavawu Op{teg kolektivnog ugovora, koji je, uzgred budi re~eno, zamrznut zbog ekonomske krize s obe}awem da }e se aktivirati ~im Srbiji krene naboqe, ~ime bi omogu}ila i radnicima kod privatnih gazda da ostvare pravo

Iako se o paketu socijalne pomo}i pri~a ve} mesecima, on }e se zapravo tek sada, nakon razgovora s MMF-om, mo}i ostvariti, jer }e za wega biti izdvojeno 1,45 milijarda dinara. Kako je objasnio ministar rada Rasim Qaji}, od te sume 252 miliona dinara bi}e izdvojena za narodne kuhiwe – 69 postoje}ih i deset novih, za 53.300 lan~-paketa osnovnih `ivotnih sredstava i higijenske pakete za stara lica i seoske porodice izdvoji}e se 131 milion dinara. Predvi|ena je i pomo} porodicama u sivoj zoni siroma{tva, te }e za socijalnu pomo} wima biti nameweno 100 miliona dinara. Tako|e predvi|eno je i 400 miliona dinara za socijalne usluge u 48 najnerazvijenih op{tina, dok }e za redovnu isplatu de~jih dodataka i porodiqske naknade biti iskori{}eno od 500 do 600 miliona dinara. koji dinar vi{e na ime dodatka.

To zaposleni u privatnom sektoru nemaju jer kada gazde zakon nije obavezao da ispla}uju regres i topli obrok, oni to i ne ~ine.

Treba dodati i to da veliki deo privatnih gazda zbog nelikvidnosti – barem oni to tako tuma~e – zaposlenima ili ispla}uje minimalac od 16.500 dinara ili im mesecima ne daje ni dinara, a dr`ava }uti. ]utala je i

bonusa zaposlenima u javnom sektoru, proizlazi da su oni najugro`eniji i da je najva`nije pomo}i wima, dok zaposlene u privatnom sektoru niko ni na ovoj rundi razgovora nije pomenuo.

Na kraju krajeva, nije zgoreg napomenuti i to da je pro{le godine u Srbiji pqu{talo 550 otkaza dnevno te da su skoro svi stigli iz privatnog sektora.

Q. Male{evi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,752

102,808

105,173

100,444

Australija

dolar

1

68,288

69,6816

71,2843

68,0789

Kanada

dolar

1

77,2342

78,8104

80,623

76,9978

Danska

kruna

1

13,5377

13,814

14,1317

13,4963

Norve{ka

kruna

1

12,5908

12,8478

13,1433

12,5523

[vedska

kruna

1

10,3787

10,5905

10,8341

10,3469

[vajcarska

franak

1

71,1325

72,5842

74,2536

70,9148

V. Britanija

funta

1

118,685

121,108

123,893

118,322

SAD

dolar

1

82,1527

83,8293

85,7574

81,9012

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 5. 2010. godine

Egip}ani mera~e „Telekom” Egipatska telekomunikaciona kompanija Oraskom zainteresovana je za privatizaciju “Telekoma Srbija” , izjavio je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}.

Milosavqevi} je na sastanku sa ministarkom za me|unarodnu saradwu Egipta Fejzi Abulnaga rekao da su egipatske firme zainteresovane i za preuzimawe pan~eva~ke Azotare. Prema wegovim re~ima, investitori iz Egipta zainteresovani su i za ulagawa u vi{e sektora kao {to su ulagawa u industriju name{taja, poqoprivredu i turizam.

Ministarka Abulnaga izjavila je da je ciq posete egipatske delegacije Srbiji unapre|ewe ekonomskih odnosa i trgovinske saradwe.

Benzin za Pan~evo iz Azerbejyana Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Srbije Neboj{a ]iri} najavio je da }e poslovodstvo azerbejxanske dr`avne naftno-gasne kompanije SOKAR za mesec dana posetiti pan~eva~ku Petrohemiju.

– Ukoliko sa SOKAR-om postignemo dugoro~ni ugovor o snabdevawu “Petrohemije”, pan~eva~ke kompanija }e re{iti probleme u nabavci sirovina – kazao je]iri}, dodaju}i da je srpska delegacija prilikom posete Azerbejxanu prenela predstavnicima poslovodstva SOKAR-a da je pan~eva~ka “Petrohemija” zainteresovana da od wih kupuje primarni benzin.

PRIVREDA I INTEGRACIJE U EVROPSKU UNIJU

Mala preduze}a najbli`a Evropi

– Sektor malih i sredwih preduze}a je najdaqe oti{ao u integrisawu u Evropsku uniju – izjavio je ju~e u Novom Sadu nacionalni koordinator manifestacije “Evropske nedeqe MSP u Srbiji” Dejan Trifunovi}.

On je na otvarawu trodnevne me|unarodne konferencije o preduzetni{tvu, inovacijama i regionalnom razvoju rekao da je privrednicima i preduzetnicima iz sektora MSP-a u Srbiji trenutno dostupno oko deset programa EU.

– Srbija je od 2003. imala zna~ajan napredak u sektoru MSPa i stigla je blizu evropskog proseka, koji se kre}e izme|u ocena 4 i 5 – rekao je Trifunovi}, i dodao da su pred Srbijom novi izazovi u sektoru MSP-a, a konferencije s me|unarodnim u~e{}em daju velik doprinos tome.

Dekan Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu Ilija ]osi} ocenio je da nema razvoja dr`ave bez razvoja sektora MSPa. – Ovakve konferencije treba da nam poslu`e da sagledamo u kojoj meri je razvijeno preduzetni{tvo u Srbiji i koliko smo spremni na to da podsti~emo qude da razvijaju svoje inovativne ideje – rekao je ]osi}.

Srbija je dobila zvani~no odobrewe za u~e{}e u projektu “Evropska nedeqa MSP-a”, koji se sprovodi u 37 evropskih dr`ava od 1. maja do 30. juna ove godine, a konferencija u Novom Sadu deo je te kampawe.

6

DRU[TVO

petak28.maj2010.

DNEVNIK

DA LI JE UBPOK ZAISTA „GOSTOVAO” U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE

Skenirawe stranaca i liste ~ekawa?

Crkve podr`ale zave{tawe organa Crkve i verske zajednice u Srbiji podr`ale su zave{tawe organa radi o~uvawa qudskih `ivota, oceniv{i da je to izraz najve}e qubavi i brige prema bli`wem. Pozvali su se na "biblijske, talmudske i kuranske stihove koji obavezuju na intervenciju u situacijama kad treba spasiti `ivot: 'Nemoj stajati na strani dok se proliva krv tvog bli`weg', 'Qubi bli`weg svog kao sebe samog', 'I neka tvoj brat `ivi s tobom', 'Ko spasi jedan qudski `ivot kao da je spasao ~itav svet'".

Zajedni~ku izjavu su parafirali rabin Isak Asijel, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji Eldin A{}eri}, episkop jegarski Porfirije i predstavnik Katoli~ke crkve Vladislav Varga koji su prisustvovali okruglom

stolu "Uloga crkava i verskih zajednica u nacionalnom programu za transplantaciju" zajedno sa stru~wacima za transplantaciju i predstavnicima pacijenata.

Predstavnici verskih zajednica podr`ali su i stvarawe nacionalnog programa zave{tawa organa iskqu~ivo radi o~uvawa qudskih `ivota, a ne za potrebe eksperimenata ili nastavu studenata medicine. Naglasili su da je donirawe organa ne samo dozvoqeno nego i po`eqno, ali mora biti dobrovoqna i nikako predmet trgovine.

Ina~e, u Srbiji je trenutno 3.700 pacijenata na dijalizi, a 1.300 na listi ~ekawa za novi organ. Godi{we je potrebno uraditi 300 do 400 presa|ivawa bubrega, 70 do 100 jetre, te izme|u 20 i 30 srca.

Neki mediji objavili su da Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala proverava rad Instituta za onkologiju Vojvodine, ali niko od nadle`nih u Institutu ni Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo nije to potvrdio. Direktor Instituta prof. dr Du{an Jovanovi} ka`e da su u proteklom periodu "bile finansijska kontrola i ona Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, bilo je i revizije tendera, ali niko nije na{ao ve}e nepravilnosti". O "gostima" iz UBPOK-a nije mogao ni{ta da ka`e.

Gde je i za{to bila policija, te da li je "~e{qala" rad pojedinih zdravstvenih ustanova, javnost uglavnom sazna znatno kasnije jer je Direktor Du{an Jovanovi} ceo postupak koji sprovodi ova uprava naj~e{}e vrlo "diskrajinska visokospecijalizovakretan". Organizovanog krimina onkolo{ka ustanova koja ranala, naravno, ima u svim segmendi terapiju zra~ewem i gravititima dru{tva, ali su qudi narora joj vi{e od ~etvrtine popula~ito osetqivi kad se mahinacije cije Srbije jer se ovde le~e i paotkriju u zdravstvenom sistemu. cijenti ju`no od Save i Dunava.

Klinika za radiolo{ku teraGodi{we prima oko 3.000 pacipiju ovog Instituta protekle jenata, 70 odsto zbog najnovije godine bila je "prozivana" zbog ciqane terapije zra~ewem dile~ewa pacijenata iz inostranrektno usmerene na tumor. Radi stva, dok su, kako se navodilo, se u dve smene, od jutra do 18 ~adoma}i ~amili na dugim listama sova, a za oko 350 pacijenata iz ~ekawa. A Klinika je jedina poinostranstva iskqu~ivo posle

ZABORAVNI ZAKONODAVCI VRATILI U ZAKON KARA\OR\EVU ZVEZDU I MEDAQU "MILO[ OBILI]"

Predsednik deli i oduzima ordewe Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su po hitnom postupku izmene i dopune Zakona o odlikovawima kojima se ponovo ustanovqava Orden Kara|or|eve zvezde i Medaqe za hrabrost "Milo{ Obili}". Mada je Srbija tek pred kraj pro{le godine dobila nadle`ni Zakon, o~igledno je zakonodavac "zaboravio" da u wega ugradi i dva najzna~ajnija odli~ja.

Kara|or|eva zvezda se dodequje jo{ od 1904, a Medaqa za hrabrost bila je prvo odlikovawe svih Ju`nih Slovena, koje je ustanovio Petar Petrovi} Wego{ 1841, a {est godina kasnije je postala Zlatna medaqa Obili}a. Po tom nazivu i u Kraqevini Srbiji ustanovqena je 1913. Medaqa za hrabrost "Milo{ Obili}". S istim nazivom postojala je i u ordenskom sistemu Kraqevine Jugoslavije, kao i SR Jugoslavije, pod imenom Veliko odlikovawe medaqa Obili}a. Ina~e, po Zakonu o odlikovawima, ustanovqeni su orde-

Predsednik Republike ukazom dodequje odlikovawa, po pravilu dva puta godi{we, u februaru i junu.

Mo`e ih nositi samo odlikovani, i to na propisani na~in, u vreme dr`avnih praznika i drugim sve~anim prilikama. No, odlikovanom se orden mo`e i oduzeti ako postupa suprotno javnom poretku i moralu, {to je tako|e ovla{}ewe predsednika.

O odlikovanim licima evidenciju vodi posebna kancelarija. Dr`avqani Srbije koji su odlikovani po ranijim Kara|or|eva zvezda ustanovqena 1904. propisima a izgubili su ni Srbije, Srpske zastave, Sreordewe, ostali bez wega bez svotewski, Zasluga za dr`avu, Beje krivice ili im je o{te}eno, log orla s ma~evima i Zasluga za imaju pravo da do 2015. zahtevaju odbranu i bezbednost. Dodequju i uz odgovaraju}u naknadu dobiju se i medaqe za hrabrost, zasluge duplikat odlikovawa. i zasluga za odbranu i bezednost.

Q. Male{evi}

Odo{e na raspust i osmaci Za "diplomce" osmog razreda osnovnih i zavr{nih razreda ~etvorogodi{wih i trogodi{wih stru~nih {kola danas se zavr{ava drugo polugodi{te.

Raspust za maturante gimnazija po~eo je krajem pro{le sedmice, |aci od prvog do sedmog razreda osnovnih {kola na ferije }e oti}i 11. juna, a ostali sredwo{kolci 18. juna. Me|utim, male i velike maturante pre letweg plandovawa o~ekuju pripreme za upis u sredwe {kole, odnosno na fakultete.

I vaspita~i siluju svoje {ti}enike Po podacima Incest traumacentra, posledwih pet-{est godina u Srbiji je pove}an broj slu~ajeva seksualnog nasiqa nad decom, a izme|u 10 i 11 odsto su izvr{ili vaspita~i ili zaposleni u {kolama i domovima za nezbrinutu decu.

– Zala`emo se za to da tema nasiqa nad decom i `enama u porodici uvede u uxbenike. Va`no je da deca shvate da je nasiqe pitawe mo}i i kontrole, a silovawe treba

nazvati pravim imenom – mr`wa – ka`e Qiqana Bogavac iz ovog centra i dodaje da "zlostavqeno dete vapi da dobije pomo}". – Posle svake tribina na{eg centra u {kolama poneko dete do|e i pri~a o nasiqu koje trpi ili se de{ava nekome koga zna. Obrazovawem o nasiqu podigla bi se svest dece da nasilnik mo`e biti bilo ko iz okru`ewa, bez obzira na posao koji obavqa.

Dve smene rezervisane za doma}e pacijente

druge smene, odnosno od 18 ~asova, {to, kako tvrde na Institutu, nikako ne remeti terapiju doma}ih pacijenata.

– Do 1. januara su dolazili i pacijenti iz inostranstva, najvi{e iz Republike Srpske. Ali s prestankom va`ewa odobrewa Ministarstva zdravqa za le~ewe pacijenata iz inostranstva, tu terapiju nije dobio nijedan bolesnik iz neke druge zemqe.

Od Ministarstva smo zahtevali

da i daqe primamo inostrane pacijente i jo{ uvek ~ekamo odgovor – obja{wava direktor Jovanovi}.

Le~ewe stranaca, nepravilnosti s listama ~ekawa, `albe pacijenata na tretman od zaposlenih – uobi~ajene su u dramaturgiji rada gotovo svih doma}ih zdravstvenih ustanova. Da li je to bilo dovoqan povod da se anga`uje i sam UBPOK? J. Barbuzan

LOKALNI MO]NICI DAVE LOKALNE MEDIJE SVE ^E[]E I @E[]E

Novinari na sudu nemaju {anse

– Pritisci na lokalne medije su posledwa dva meseca sve ~e{}i i `e{}i, sprovode ih lokalni mo}nici podizawem tu`bi i izjavama koje naru{avaju poslovni ugled medija, direktnim pretwama koje predstavnici lokalnih uprava upu}uju medijima u “svom” ataru... a efekat svega toga je ga{ewe medija – tvrdi advokat "Lokal presa" Dragan Lazarevi}.

Ukazao je i na to da tu`be ne podnose obi~ni gra|ani ve} "oni koji sebe smatraju dovoqno mo}nim", mnoge redakcije i `urnalisti uvode autocenzuru, {to mo`e dovesti do ukidawa

nezavisnog novinarstva. Predsednik Upravnog odbora "Lokal presa" Dejan Miladinovi} nagla{ava da su lokalnim medijima opali prihodi od marketinga, a pitawe je da li }e izdr`ati dodatne pritiske privrednika, lokalnih vlasti, tu`ilaca i sudija. Apelovao je na ministarstva pravde i unutra{wih poslova da novinare i ostale gra|ane za{tite koliko i javne li~nosti.

Predsednik NUNS-a \or|e Vlaji} je ocenio da se "medijska sloboda osvajala na milimetre, a gubi na kilometre, {to se posebno vidi u lokal-

nim medijima. Kako odmi~e proces demokratizacije vlast se sve bahatije odnosi prema medijima, neki od wih ne}e izdr`ati tranziciju, ali ne smeju biti meta ne~ije voqe da ih gasi, jer ne pristaju da budu razglasi. Uz to se vidi i nova sudska praksa da se ka`wavaju i kada za to nema osnova".

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Sa{a Markovi} ka`e da }e prva `rtva ekonomske krize biti lokalni mediji, kojima preti nestanak ili ote`ano poslovawe, ali je od toga mnogo te`a samovoqa mesnih kabadahija.

Tijani}: Kriva Skup{tina Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijani} ocenio je ju~e da je na javnom servisu prikazivawem sednica parlamenta uskra}eno vreme koje bi se moglo iskuristiti za obrazovni ili kulturni program."Zato nemamo mogu}nost da napravimo {emu za drugi program na kome je predvi|eno prikazivawe obrazovnog, kulturnog i dokumentarnog programa", rekao je direktor RTS-a i objasnio da se takvi sadr`a-

ji ne mogu prikazivati na prvom programu, jer je to "borbeni-informativni program". Tijani} je rekao da je za sadr`ajan i kvalitetan program, koji ukqu~uje i obrazovni, dokumentarni i kulturni, potrebno jo{ pet godina rada, i to pod uslovom da se oslobodi drugi program i da RTS ima ~vrstu finansijsku podr{ku, oceniv{i da je javni servis danas najstabilnija institucija u dr`avi.

VESTI Trening zastupnika prava pacijenata Drugi nacionalni seminar za zastupnike prava pacijenata bi}e odr`an danas i sutra u Beogradu, pod pokroviteqstvom organizacije Incijativa "Snaga pacijentima", koja je lane uvela tu prakti~nu obuku da bi lak{e do{li do potrebnih informacija i usluga.

"Postojawe zakona i poveqe o pravima pacijenata ne garantuju da se ona primewuju ili }e se uspe{no primewivati u praksi. To zahteva odre|ene ve{tine i stru~nost", smatra Inicijativa, i podse}a na to da se od 2007. prate pokazateqi kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama, a standardizovan je i proces `albe na svim nivoima.

Godi{we ispitivawe zadovoqstva korisnika zdravstvenom za{titom od 2004. pokazuju poboq{awe me|usobne komu-

nikacije belih mantila i pacijenata, pa je danas dva do ~etiri odsto nezadovoqnih informacijama koje dobijaju o svojoj dijagnozi, toku bolesti i terapiji.

Ina~e, pravo na slobodan izbor lekara koristi vi{e od ~etiri petine pacijenata.

J. B.

Foto-konkurs za 50 godina UNS-a U okviru proslave poluvekovnog jubileja, Univerzitet u Novom Sadu, u saradwi s Akademijom umetnosti, raspisao je foto-konkurs ~ija je tema `ivot jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini od osnivawa do danas. Otvoren je do 15. juna za sve zainteresovane, a radovi mogu biti iz svih gradova sedi{ta UNS-ovih fakulteta: Novog Sada, Subotice, Zrewanina i Sombora.

Svaki u~esnik mo`e posla-

ti najvi{e pet autorskih fotografija u digitalnom formatu na CD-u. Stru~ni `iri oceni}e radove i nagraditi autore najboqih s po 30.000, 20.000 i 10.000 dinara.

Na Univerzitetu }e biti prire|ena i izlo`ba odabranih eksponata. Dodatne informacije su na mejlu fotokonkurs2010@uns.ac.rs.

V. ^.

Dozvola za rad novosadskom TIMS-u Akreditovani Fakultet za sport i turizam – TIMS u Novom Sadu – ju~e je dobio i dozvolu za rad, koju je pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ uru~io dekanu dr Zlatku Ahmetovi}u. TIMS, koji je u sastavu beogradskog Univerziteta "Metropolitan", akreditovan je za pet studijskih programa: osnovnih

akademskih i diplomskih – master studija fizi~kog vaspitawa i sporta, menaxmenta i biznisa u turizmu, te doktorskih fizi~kog vaspitawa, sporta i kineziterapije.

Na Fakultetu, osnovanom 2004, trenutno studira oko 500 akademaca na sva tri nivoa studija, a do sad je diplomiralo 209, magistriralo 22 i doktoriralo deset.

Dr Jege{ je podsetio na to da je TIMS, kao i ostali fakulteti koji su dobili dozvole za rad, pro{ao dve o{tre "mikroskopske" kontrole – akreditacije i naknadne provere ispuwenosti uslova za rad – i dokazao da se uklapa u propisani sistem kvaliteta.

On je naglasio da dr`ava nastavqa da provereva akreditacione prijave, a budu}im studentima poru~io da provere da li je fakultet koji `ele da upi{u, akreditovan za tu delatnost.

V. ^.

^i{}ewe Vidovdanskog naseqa Radna akcija "O~istimo Mesnu zajednicu", u sastavu nacionalne kampawe "O~istimo Srbiju", odr`a}e se u subotu na teritoriji MZ "Vidovdansko naseqe", koja je i organizator ~i{}ewa.

Tim povodom su pozvani svi gra|ani iz ovog kraja, da do|u na skup zakazan za 8 sati u prostorijama MZ, Ulica dr Jovana Andrejevi}a 2A i preuzmu i oru|e za radnu akciju.

S. T.

OD TRGA SLOBODE DO LIMANSKOG PARKA

ZBOG RADOVA „ELEKTROVOJVODINE”

Gradona~elnik predvodi kolonu biciklista

Sutra tanak mlaz vode

Promotivna vo`wa bicikala, koju Grad organizuje u okviru akcije "Vratimo Novi Sad biciklistima" bi}e odr`ana danas, a predvodi}e je gradona~elnik Igor Pavli~i}. Vo`wa na koju su pozvani svi sugra|ani koji `ele da promovi{u zdrav `ivot, po~iwe danas u 18 ~asova na

Trgu slobode. U~esnici vo`we }e se biciklima i rolerima odvesti do Limanskog parka, gde ih o~ekuje osve`ewe i `urka. Akcija je pokrenuta pro{le godine kako bi se promovisala borba za zdraviju `ivotnu sredinu.

N. V.

Novosadska petak28.maj2010.

Nervoza se voza busevima

U

mestu. Putnike najvi{e iritira {to moraju da ~ekaju na vratima da bi iza{li iz autobusa, a ne bi trebalo da predstavqa veliku te{ko}u istovremeno izdavawe karata i pogled kraji~kom oka u retrovizor pa potom pritisak na dugme koje otvara druga i tre}a vrata. Pogotovo kada su kontrolori na tim vratima, pa nema bojazni da }e neko u}i bez karte.

Voza~i za sada razmatraju opcije kako da obezbede sigurnost na radnom mestu. Razmi{qaju o kamerama u autobusima, kabinama, ili o statusu slu`benog lica. Novac je glavni u ovoj pri~i, te }e u zavisnosti od debqine gradskog nov~anika biti re{eno {ta da se ~ini da qudi za volanom GSP-ovih autobusa ne strepe od batina.

Z. Deli}

Orkestar RTV u Studiju "M" Koncert Velikog narodnog orkestra RTV-a bi}e odr`an u nedequ u 20 ~asova u Studiju "M", Ulica Igwata Pavlasa 3. Orkestrom }e dirigovati Juraj Ferik. Specijalni gost koncerta biti peva~ica Biqana Krsti}. Ulaznice su besplatne i mogu se preuzeti na blagajni Studija "M" svakog dana od 12 do 14 ~asova, a na dan koncerta od 17 ~asova.

B. P. P.

Put ka zemqi ~udesa Otvarawe izlo`be "Putovawe u zemqu ~udesa - slova~ka pozori{ta deci", odr`a}e se sutra u sve~anom holu Vlade AP

Vojvodine od 18 ~asova. Izlo`bu organizuje Pozori{ni muzej Vojvodine.

B. M.

V REMEPLOV

Folklor turneja po SSSR Sa jednomese~ne turneje po Sovjetskom Savezu 28. maja 1975. vratio se folklorni ansambl

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

posledwe vreme sve ~e{}e se mo`e pro~itati vest da je voza~ gradskog autobusa napadnut, dobio nekoliko {amara, povu~en za kosu i uvo, ili pak pretu~en toliko da zavr{i sa prelomima na Urgetnoj hirurgiji. Obi~no fizi~ki obra~un sa {oferom krene od sitnice mada napada po~nu i iz ~istog mira, kada huligani na voza~ima ho}e da mere snagu svojih mi{i}a. Kako }e pro}i u nasrtaju napasnika zavisi i od voza~ke snala`qivosti, ali i od toga {ta je prethodilo tome da putnik krene u fizi~ki obra~un.

Mora se malo biti i psiholog i proceniti kako reagovati u odre|enim situacijama.

Voza~i ne mogu uvek kruto da se dr`e internih uputstava kako da se pona{aju na radnom

Pritisak vode u gradu i prigradskim naseqima, bi}e osetno smawen sutra od 7 do 11 sati, jer }e tada celo izvori{te Ratno ostrvo biti bez struje, zbog radova "Elektrovojvodine". Fabrika vode }e u tom periodu prera|ivati sirovu vodu samo sa izvori{ta Petrovaradinska ada, saop{teno je ju~e iz JKP “Vodovod i kanalizacija”.

S. T.

Studentskog kulturno-umetni~kog dru{tva "Sowa Marinkovi}". Ovaj amaterski kolektiv, koji je dostigao zavidnu visinu umetni~kog izraza, u~estvovao je u proslavi tri desenije pobede nad fa{izmom. Posebno, imali su velike koncerte u Kijevu, Moskvi i Volgorodu, nekada{wem Staqingradu, kod kojeg je Crvena armija nanela prvi te`ak poraz hitlerovoj vojsci na isto~nom frontu. To je bio po~etak propasti hitlerovske ratne ma{ine. Kako je izneto u novosadskim novinama i na radiju, svira~i, peva~i i igra~i iz dru{tva "Sowa Marinkovi}", nisu mogli da se napri~aju o svemu {ta su videli na turnejama i o lepim trenucima koje su do`iveli.

N. C.

NA OGROMNOJ LOPTI PORUKE PODR[KE FUDBALSKOJ REPREZENTACIJI SRBIJE

Nek Orlovi visoko polete U~esnici karavana "Ko to tamo navija", koji organizuje Fan klub fudbalske reprezentacije Srbije "Orlovi", putuju}i po Srbiji obi{li su do sada U`ice, Kosovsku Mitrovicu i Ni{ a ju~e su posetili Novi Sad da bi pru`ili podr{ku srpskoj reprezentaciji na predstoje}em Svetskom prvenstvu u fudbalu u Ju`noj Africi.

Tom prilikom Novosa|ani su mogli da ostave poruku podr{ke reprezentaciji Srbije na velikoj navija~koj lopti koja je krasila Trg slobode ili da popuwavawem pristupnice postanu ~lanovi Fan kluba.

U~esnike karavana je pozdravio ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi} koji je i sam ispisao poruku podr{ke na ogromnoj fudbalskoj lopti.

B. P. P.

Loptom protiv pu{ewa Savet MZ "Sava Kova~evi}" organizuje turnir u malom fudbalu, pod sloganom "Pu{ewe {tetno-`ivi kvalitetno", u nedequ 30. maja u 10 ~asova u dvori{tu O[ "Kosta Trifkovi}", u Ulica Berislava Beri}a 2. Turnir se organizuje povodom 31. maja, Svetskog dana bez duvanskog dima. B. P. P. SUTRA NA \A^KOM IGRALI[TU

Sport, kotli}, dru`ewe Tradicionalni 22. susret rekreativaca sa \a~kog igrali{ta i Sajmi{ta odr`a}e se sutra, ovoga puta, na "\a~kom" od 10 ~asova.

Rekreativci }e se nadmetati u malom fudbalu, tenisu glavom i lorumu, a nakon sportskih aktivnosti sledi nezaobilazno "tre}e poluvreme" uz dru`ewe i specijalitete iz kotli}a.

B. M.

Foto: F. Baki}

DE^JE CARSTVO ZA VIKEND NA TVR\AVI

Na „Bejbi egzitu” ~ekaju hiqade posetilaca Zamenik gradona~elnika dr Sa{a Igi} primio je ju~e male ministre kako bi ovi predstavili program ovogodi{weg "Bejbi egzita", koji }e se odr`ati za vikend na Petrovaradinskoj tvr|avi. De~ji festival po~iwe u subotu u 16 ~asova a moto mu je "@ivot za peticu".

Na 30 {tandova i pet programskih bina mali{ani }e promovisati osnovne vrednosti kao {to su znawe, porodica, qubaznost i zdrav `ivot. Mladi }e

U~enici iz 20 novosadskih osnovnih {kola, 40 klubova, vrti}a, kulturnih centara, prikaza}e znawe i ve{tinu predstaviti svoje plesne ve{tine, nastupi}e de~ji orkestri, horovi, igra}e se pozori{ne predstave a bi}e zastupqen i sport. Delegacija malih

ministara pozvala je drugare da do|u da iska`u svoj talenat, ili da vide kako to druga deca rade.

- Ovaj festival isti~e da je porodica stub dru{tva i prave

vrednosti koje treba da negujemo – rekao je zamenik gradona~elnika.

Program }e ova dva dana trajati od 16 do 19 ~asova, a o~ekuje se preko 60.000 posetilaca.

Ukoliko bude padala ki{a, organizator \or|e Moji} ka`e da }e onda biti uprili~ena igra za izbor najlep{eg i naj{arenijeg ki{obrana.

- U~enici iz 20 novosadskih osnovnih {kola, 40 klubova, vrti}a, kulturnih centara prikaza}e svoje znawe, ume}e, ve{tinu i sve novo {to je donela {kolska godina – najavio je Moji}.

Obezbe|ewe "Egzit" festivala brinu}e o bezbednosti u~esnika i posetilaca, a organizatori poru~uju da je najva`nije da odu s osmehom, jer je ovo festival optimizma.

I. D.

Homeopatske konsultacije

Pe{ke na Stra`ilovo

Atlas specijalisti iz Hrvatske gostova}e od 5. do 8. juna, od 10 do 18 sati, u Udru`ewu homeopata na Bulevaru oslobo|ewa 37. Tim povodom, oni }e besplatno sa zainteresovanima obavqati konsultacije i razgovore u vezi s atlasprofilaks metodom. Dodatne informacije dostupne su u prostorijama novosadskog Udru`ewa homeopata ili na broju telefona 021/451-567.

S. T.

Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar”, zajedno sa ~lanovima planinarskog dru{tva “Vilina vodica” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Bukovca do Stra`ilova i nazad. Predvi|ena trasa duga~ka je 15 kilometara, a pokriva visinsku razliku od 450 metara. Na pe{a~ewe se kre}e u 8.30 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom 64 koji vozi za Bukovac.

I. S.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak28.maj2010.

DNEVNIK

IZABRANI NAJBOQI RADOVI ZA PROJEKAT REGIONALNOG OMLADINSKOG CENTRA

Rukavica izazova tehni~arima

Meryan „terenac” Generalni nedostatak praznog legalnog prostora za privremeno ostavqawe ~etvoroto~ka{a, prepodne preko puta @elezni~ke stanice, voza~ima je dobro poznato kao – nemogu}a misija. Ipak, (ne)retki “avanturisti” sebi dozvoqavaju i ovakvo bahato kr{ewe osnovnih na~ela saobra}aja i `ivota u gradu, kakvo je svojim aparatom zabele`io na{ ~italac. Preko

autobuskog stajali{ta i behatonskog trotoara, ponosni korisnik nekada velelepne automobilske li~ne karte svakog gasterbajtera koji dr`i do sebe, ugnezdio se ba{ na malom travnatom ostrvcu. Jednom od retkih pre`ivelih, usred nepreglednog, uzavrelog gradskog asfalta. Strahopo{tovawe prema pauku, izgleda, nije svima usa|eno ose}awe.

S. T.

Oskarovci na „Sinema sitiju” Na otvarawu filmskog festivala “Sinema siti” u subotu 5. juna u bioskopu pod otvorenim nebom u Katoli~koj porti, bi}e prikazan film “Tajna u wihovim o~ima”, ostvarewe argentinskog rediteqa Huana Hozea Kampanele, i ovogodi{wi dobitnik Oskara za najboqi film van engleskog govornog podru~ja. Festival }e 12. juna zatvoriti tako|e vi{estruki dobitnik Oskara, “Katanac za bol”, ostvarewe prve `ene rediteqke oven~ane ovom nagradom, Ketrin Bigelou.

Internacionalni Festival filma i medija “Sinema siti” odr`a}e se od 5. do 12. juna. Tokom tih osam dana Novi Sad }e ponovo postati grad - festival, s bogatim filmskim, muzi~kim i akademskim programima.

N. V.

Foto: F. Baki}

Deca se nadmetala s tatama Ume{nost u sportskim igrama ju~e su u Kameni~kom parku pokazali roditeqi, deca i stru~ni saradnici iz vrti}a „Zmaj“ Pred{kolske ustanove „Radosno

detiwstvo“. Tokom ove ~etvrte olimpijade „Tata i ja“, u {arenim majicama deca su se u timu sa svojim roditeqima takmi~ili u raznim igrama.

A. V.

Za najboqi projekat na konkursu “Reginalni omladinski centar-[kola na otvorenom”, koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, progla{en je rad “Moj mali grad”.

Wega su timski projektovali u~enici Tamara Kuru~ev iz EG[ “Nikola Tesla“ iz Zrewanina, Lidija Jovanovi} i Svetlana Jak{i} iz Poqoprivredne {kole iz Futoga i Aleksandar Vuk{a, u~enik T[ “9 maj” iz Ba~ke Palanke. Drugu nagradu ravnopravno dele timovi iz Poqoprivredne {kole u Futogu, za rad “Boje”, i iz novosadske Tehni~ke {kole “Mileva Mari} Ajn{tajn” za projekat pod imenom “TDJ”. Nagrade je u~enicima i wihovim mentorima, ju~e u velikom holu Vlade AP Vojvodi-

ne, uru~io pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{.

- Raspisivawem ovog konkursa hteli smo da bacimo rukavicu izazova tehni~arima da puste ma{tu na slobodu u kreirawu Regionalnog omladinskog centra – rekao je Jege{.

On je u~esnicima konkura poru~io i to da nagrada u in`ewerskom poslu nije uvek novac, ve} i radost zbog dobro ure|enog posla, te da zbog toga vredi u~iti.

Predsednica `irija dr Ksenija Hil je navela da je `iri imao te`ak posao da napravi selekciju zbog ujedna~enih nivoa kvaliteta me|u 17 timova, koliko ih se prijavilo na konkurs.

Na konkursu su pravo u~e{}a imali timovi sastavqeni od u~enika tehni~kih {kola iz Vojvo-

Rekreativno br~kawe svakog dana Zbog velikog interesovawa, program „Plivawem do zdravqa“ na Spensu }e od 1. juna biti organizovan svaki radni dan, po ceni od 160 dinara po smeni. Ovaj program treba da pru`i sugra|anima stru~nu pomo} o tome kako da se pravilno rekreiraju na bazenu, u skladu sa svojim zdravqem i godinama.

Program }e se od juna organizovati svakog radnog dana od 9 do 10.30 ~asova, a Spens }e na bazenu obezbediti de`urnog lekara, koji }e sugra|anima meriti pritisak i puls i davati medicinske savete. Treneri pliva~kih klubova }e svakom zainteresovanom napraviti plan rekreativnog treninga i davati

savete u vezi sa tehnikama plivawa.

Tako|e, od 1. juna rekreativni program za poslovne qude odr`ava}e se svaki radni dan, jer je stres nezaobilazna pojava u svakodnevnim aktivnostima poslovnih qudi, pa je ovaj program idealan za wih po{to efikasno deluje na smawewe negativnih posledica stresa na zadravqe. Smene }e se odr`avati svaki radni dan od 6.30 do 7.30 ~asova, po ceni od 160 dinara. Nakon plivawa, u skladu sa `eqama korisnika, na Spensu nude i kvalitetan doru~ak u „Gradskoj kafani“ koji ko{ta od 150 do 280 dinara. Sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 6613-771.

B. M.

ski rad i takmi~arski duh, kao i ose}aja pravne i moralne odgovornosti.

A. V.

[TA BROJ IZDATIH TEZGI GOVORI O STAWU GRADSKIH TR@NICA

Neke pijace tesne, na nekima promaja Nakon martovskih licitacija slobodnih mesta na novosadskim pijacama, ukupno je izdato jo{ desetak tezgi na svim tr`nicama, sem na Najlon pijaci.

Na nedeqnom buvqaku, svoje mesto je u protekla dva meseca zakupilo jo{ oko 80 zakupaca, kazao je za “Dnevnik” direktor JKP “Tr`nice” Du{an Baji}.

- Deluje da su licitacije protekle uz mali broj zainteresovanih za zakup. Me|utim, ~iwenica je da na najatraktivnijim pijacama – Futo{koj i Limanskoj, nije bilo gotovo nijedne slobodne tezge za prodaju vo}a i povr}a. Ta jedna slobodna pozicija na Limanskoj pijaci izdata je za 360.000 dinara. Najlo{ije interesovawe bilo je za tezge u klimatizovanoj hali Detelinarske pijace, {to je iznena|ewe sa obzirom da dolazi leto. I Ribqa pijaca je pro{la mnogo lo{ije nego {to smo planirali, ali smatram da je to prouzrokovala najava kompletne rekonstrukcije ove pijace, koja se ne}e desiti ove godine – kazao je Baji}.

On obja{wava i da bi se moglo zakqu~iti da je zakup slobodnih mesta lo{e pro{ao i na Najlonu, po{to je u ponudi bilo oko 700 mesta. Ipak, kako navodi, ova pijaca ima toliki broj upra`wenih mesta jo{ od wene kompletne adaptacije i

rekonstrukcije 2000. godine.

Baji} obja{wava da je Najlon pijaca predimenzionirana, te da }e jo{ dugo zadovoqavati potrebe Novog Sada.

Sveukupno, “Tr`nica” nije nezadovoqna brojem izdatih tezgi na gradskim tr`nicama.

Ipak, situacija je kriti~na u robnom delu Futo{ke pijace, gde je svakog dana sve mawe zakupaca i ~ak 42 tezge trenutno su prazne.

- Nikad od otvarawa robnog dela na Futo{koj pijaci nije bilo praznih mesta i stra{no je {to ih sada ima toliko. To je dokaz ogromne krize i nemogu}-

^ITAOCI PI[U SMS

OD PO^ETKA JUNA NA BAZENIMA SPENSA

Foto: B. Lu~i}

dine, a ciq je, izme|u ostalog, bilo razvijawe aktivnih metoda u~ewa, razvijawe ose}aja za tim-

Od silnog cirkusa nekima i nama ovde nije jasno koji su to „satelit“ kupili na{i od Izraelaca. Pro`ima pitawe, da nije to ovaj na{ novosadski? S obzirom kako se ka`e da je sve roba i da nije bitno kakve je ma~ka boje, ve} je bitno da li ’vata mi{eve!!

064/3078... *** Za{to se robija{ima i zatvorenicima ne usli{e zahtevi? Pa i oni su nequd..., pardon qudi, zaslu`ni gra|ani prvog reda u ispoqavawu humanosti, patriotizma, ~ove~nosti, solidarnosti i saose}awa u dono{ewu i presu|ivawu pravde za dobrobit dru{tva, pojedinca ili svih nas.

Za{to ih gledati kao humanitarce, kada su oni na{a (surova) stvarnost? E pa zato ih za sve te „zasluge“ koje su (po)~inili, treba bogato nagraditi! Neka ih vlast useli u [ari}eve vile i hotele, pa neka se do mile voqe nau`ivaju luksuza, izobiqa, sunca i meseca. Za{to im to uskratiti, zaslu`ili su, kao i sav normalan svet, zar ne?

A mo`da na kraju ovi bezazleni protesti prerastu u anarhisti~ku borbu za potpuno ukidawe zatvora?!!! Eh, ta „ma{ta“ ~ini sva{ta, ali se zato oprez ni u kom slu~aju ne mo`e podvesti pod ma{tu!!!

062/1296... *** Kada }e se asfaltirati peroni puni rupa na @elezni~koj stanici?

065/6402... *** Gra|ani, ako niko ne uplati 30 dinara za video kontrolu! Da li }e gradski manipu-

nosti plasmana robe u tom prostoru, a stawe ujedno oslikava sve ja~e uvo|ewe reda od strane dr`ave. Na`alost, robnim tezgama bi najvi{e prijala neka vrsta sive ekonomije, ali mi smo du`ni da po{tujemo zakon.

Zakupci tvrde da je visoka cena zakupa, ali ba{ u tom delu pijace ve} dve godine nije bilo poskupqewa. Sko~ila je i cena robe na buvqaku u Pan~evu, gde se snabdevaju, a konkurencija su im i kineski butici – rekao je Baji}.

On je dodao i da “Tr`nica” ne mo`e re{avati problem ovih prodavaca tako {to im ne-

}e naplatiti zakupninu, po{to postoje tro{kovi u vezi sa tim tezgama - pla}awe vazdu{arine, poreza, struje, vode, obaveznog toaleta, |ubri{ta, kao i ~i{}ewe celog tog platoa.

Situacija je ista i kada je re~ o konkurentskim megamarketima. Zbog toga ovo gradsko preduze}e organizuje akcije animirawa Novosa|ana da kupuju na pijacama. Ujedno, Baji} smatra da bi i proizvo|a~i trebalo da se bore, po{to mu je nelogi~no da je ~esto na pijaci roba skupqa nego u megamarketu. Da bi potkrepio tezu, navodi da je kvadratni metar hipermarketa 10 do 12 puta skupqi od kvadratnog metra tezge na pijaci. Zato mu nije jasno kako su ponekad proizvodi skupqi na pijaci, kada je kilogram banana deset do dvanaest puta vi{e optere}en cenom zakupa u hipermarketu.

Prema podacima ovog gradskog preduze}a, sve tezge u zelenom delu Detelinarske, Futo{ke i Limanske pijace su izdate. Ipak, slika pijaca govori da nekoliko lokacija svakodnevno bude prazno. Trgovci, moglo bi se zakqu~iti, sigurno ne izbegavaju radne pozicije ni~im izazvani. Wihove pritu`be se kre}u u okviru visokog zakupa, niskog prometa i te{kih uslova poslovawa na pijaci.

S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Afera Sateli}ani

lanti da iskqu~e ~itav sistem? Poku{aj mo`e da uspe, ulo`imo malo solidarnosti!

063/1918... *** Bravo 063/538... SPS protiv kojih se narod, ponavqam i nagla{avam narod, kona~no podigao 05.10.2000. Opet su pobednici: Slavica „naj`ena“, a dragi Ivica isto dobitnik neke „zna~ajne“ nagrade! A {ta se desilo s vama, demokrate? Kasnite u svemu, pa i u izvr{avawu predizbornih obe}awa. Ne kasnite jedino u naplati svojih plata i enormnih apana`a!! Mene bi, da sam na va{em mestu, ve} pojeo blam.

Uzmite se u pamet. Razo~arana i pomalo besna BAK 062/8948...

*** Podgori~ka „Pobjeda“ posle 65 godina }irili~nog izdavawa, pre{la na latini~no, sa sme{nim i jadnim obrazlo`ewem.

Crn vam obraz \eti}i. Gledaju vas seni Wego{eve i Kraqa Nikole, {to u~iweste nesoju?

065/4606... *** Tate, strike, ~ike i deke; ni{ta boqe nisu ni babe, strine, mame ni tete. Deco draga, skqawajte se od seksualnih manijaka!

062/1758... *** Kada }e se brzina prolaska vozova kroz `elezni~ki ~vor Novi Sad pove}ati sa 10 kilometara na ~as, bar na 20 km na ~as - Koridor 10 stvarno je sramota.

065/6402... *** Ako za`ivi tzv. regionalizacija, Srbija }e se zvati: Satropija. P.S. - Satrapi su bili ozlogla{eni vlastodr{ci u staroj Persiji.

065/4040... *** Krov drugog perona @elezni~ke stanice Novi Sad se raspada - potencionalna opasnost za putnike. Pozivam novinare da do|u vide i snime.

065/6402... *** Ekolo{ki ministre dajte pare za deponije i recikla`u. Nedeqa, prilog o plastici u Peru}cu, u Limu i Drini i skupqawu ostrva od boca na brani na RTS 1 je alarmantan i pora`avaju}i. Opteretiti svako pi}e u pet ambalazi s 10% eko dinarom.

064/2859...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak28.maj2010.

9

SKUP[TINA GRADA USVOJILA ZAVR[NI RA^UN ZA PRO[LU GODINU

U buyetu dve milijarde mawe Skup{tina grada je na ju~era{woj sednici usvojila zavr{ni ra~un buxeta za 2009. godinu i odredila je izgled uniformi i vozila komunalne policije, a usvojila je i akcioni plan za borbu protiv narkomanije do 2013. godine, kao i izve{taje o radu ustanova kulture u prethodnoj godini i dodelila je ime Tomija Josefa Lepida jednoj ulici u Veterniku. Formirani su novi saveti za mlade, za pra}ewe primene eti~kog kodeksa i za ekonomski razvoj grada. Verifikovan je i ugovor, za koji su glasali svi odbornici, kojim grad poklawa novosadskoj policiji {est skutera i dva terenska vozila.

Po re~ima ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za finansije @ivka Makari}a, rebalans buxeta smawi}e prvobitni prora~un za oko dve milijarde dinara, ali on tvrdi da je buxet dovoqno fleksibilan, sa oko {est milijardi dinara kapitalnih projekata, da to izdr`i. Makari} je rekao da }e se odustati od nekih projekata, a da }e sigurno biti novca

Foto: A. Erski

Stankovi}a do Rumena~kog puta, kao i druga traka ovog bulevara od, Futo{ke ulice do Bulevara cara Lazara.

O~ekivano, najvi{e re~i potro{eno je oko zavr{nog

Komunalni policajci od oktobra [to se ti~e komunalne policije, {ef gradske inspekcije @eqko Radulovi} rekao je da se za sada 23 kandidata sprema za ispit, a da je predvi|eno da }e ih biti ukupno 60. Broj }e se popuniti u tri navrata, uglavnom qudima iz gradske uprave. Radulovi} ka`e da predstoji raspisivawe javne nabavke za uniforme, a prvi komunalni policajci o~ekuju se ulicama po~etkom oktobra.

Sigurni mandati SRS-a Na sednici nije bilo re~i o zahtevu SNS-a da im se dodeli 11 odborni~kih mandata, koji su vra}eni SRS-u nakon {to se stranka podelila. \ura| Jak{i} je ocenio da odluka Ustavnog suda, da odborni~ki mandati pripadaju odbornicima a ne strankama, ne mo`e retroaktivno da se primewuje, te da je i sama odluka neustavna. On je dodao i da je sada institut blanko ostavke prestao da va`i, {to }e stvoriti velike probleme i prevremene izbore u nekim op{tinama u Srbiji. za redovno funkcionisawe Grada i onih koji primaju zarade iz gradskog buxeta. Sigurno }e biti ra|en Bulevar Evrope, od Ulice Kornelija

ra~una pro{logodi{weg gradskog buxeta, gde je opozicija (SRS, DSS i Grupa gra|ana “Maja Gojkovi}”) ponovila primedbe da buxet nije bio ni

restriktivan, ni racionalan, niti je novac tro{en odgovorno. [ef odborni~ke grupe radikala \ura| Jak{i} rekao je da je vlast (DS, LSV, SPO, SVM i JS) buxetske rupe krpila sa oko ~etiri milijarde dinara preostalih iz prethodnih godina, da u posledwe dve godine nije ni{ta ura|eno od najavqivanih kapitalnih investicija, te da nije bilo ni stranih ulagawa. On je ocenio da je takvo pona{awe gradskih vlasti siguran put u bankrot, jer }e Grad, kad ne bude vi{e novca iz pre|a{wih suficita, morati da se zadu`uje.

U ime DSS-a, Slobodan Veselinovi} je za buxetske te{ko}e optu`io Zavod za izgradwu grada, koji, po wemu, sam odre|uje prioritete i relizuje ih. Veselinovi} je upitao {ta je sa 105 projekata najavqenih za ovu godinu i dodao da je teret krize pao na gra|ane kroz vi{e cene usluga gradskih preduze}a. I Maja Gojkovi} je navela da je ZIG veliki problem, napomiwu}i da su se to preduze}e i “Poslovni prostor” otrgli od nadzora Grada i da ih treba vratiti pod we-

govo okriqe. Ona je podsetila da su woj zamerali da, dok je bila gradona~elnica, nije bilo stranih ulagawa, ali da sada, kada ih ponovo nema, mediji o tome }ute. Kao razlog, ona je ukazala da je ZIG, navodno, pro{le godine imao 96 miliona dinara na raspolagawu za medije. @ivko Makari} je odgovorio da je kwigovodstvena vrednost suficita oko 2,8 milijardi ali da je, nakon pokrivawa suficitom iz 2008. godine, buxet pro{le godine bio u plusu 911 miliona dinara. Do razlike u realizaciji je do{lo, kako je rekao, i zato {to se zavr{ni ra~un buxeta radi do 31. oktobra, dok se sam buxet projektuje za celu kalendarsku godinu. Makari} je napomenuo i da eksterna revizija nije na{la ni{ta sporno.

Opozicija je imala i zamerke na izmene statuta “Gradskog zelenila”, tako da od sada direktor nemora da ima pet godina iskustva na rukovode}im mestima. Svi odbornici, osim radikala, podr`ali su akcioni plan za borbu protiv narkomanije. Izmeweni su i programi poslovawa “Puta” i “^isto}e”, usvojen je sporazum o formirawu regiona za upravqawe komunalnim otpadom, kao i izve{taji o pro{logodi{wem radu Turisti~ke organizacije grada i GIC “Apolo”.

Rad u ustanova kulture posve}eno je dosta vremena. Iz diskusije Radovana Joki}a iz GG “Maja Gojkovi}”, \ur|a Jak{i}a i gradskog ministra za kulturu Andreja Bursa}a, jasno je da Novi Sad u dogledno vreme ne}e imati gradsku galeriju niti koncertnu dvoranu. Joki} i Jak{i} tvrdili su da je kulturna ponuda grada prepolovqena u pro{loj godini i da pitawe statusa Tvr|ave i daqe nije pokrenuto, a Bursa} je odgovorio da je deveto~lana komisija birala projekte koji }e biti finansirani.

S. Krsti}

KAKAV JE PLAN ZA TRULO DRVE]E

Ne zna testera na koliko }e stabala?

Kad god dune ja~i vetar u Novom Sadu drva u gradu padaju kao klade najvi{e zbog starosti i truqewa, {to predstavqa potencijalnu opasnost za prolaznike. Koliko je trulih stabala u gradu koju su spremna za se~u u preduze}u "Gradsko zelenilo" nisu precizirali, jer kako ka`u nalog

VESTI „Grin lav” preseqen na Spens Koncert "Grin lav", koji je za sutra bio zakazan na Petrovaradinskoj tvr|avi, odr`a}e se u velikoj dvorani Spensa, istog dana od 21 ~as. Karte kupqene za Tvr|avu va`e i za Spens, a u dvoranu }e se ulaziti kroz parter kod kafea "El dorado".

B. M.

„Stara gradska ulica” Povodom otvarawa izlo`be "Stara gradska ulica", Pedago{ka slu`ba Muzeja Vojvodine, Ulica Dunavska 35, organizuje u nedequ u 11 ~asova muzejsku radionicu za najmla|e sugra|ane na istoimenu temu. Deca }e razgledati izloge i zanatske radwe predstavqene na izlo`bi, a potom }e zavisno od uzrasta i izbora crtati pomenutu ulicu i dizajnirati modele haqina ili igra~aka. Poziv se odnosi na decu od {est do 10 godina i wihove roditeqe.

B. P. P.

za to dobijaju od komunalne inspekciji ili Zavoda za izgradwu grada.

- Nemamo podatak koliko se trulih stabala godi{we ise~e, a najve}i problem zbog starosti zadaju nam topole, koje najvi{e ugro`avaju Limane i obalu Dunava. Ina~e, nisu sve topole u na{oj nadle`nosti. U

nekim delovima grada o wima se brinu duga preduze}a – obja{wava za "Dnevnik" portparol u "Zelenilu" Ivan No`ini}.

Ipak, kako ka`e grad ula`e veliki novac godi{we kako bi se sva drva koja su trula isekla i zamenila drugim. Sem drve}a, No`ini} ka`e da problem predstavqaju i velike grane ko-

je radnici ovog preduze}a maltene svakodnevno orezuju.

- Problem s topolama je zaista velik, jer ~im pre|u 20 godina, zrele su za se~u. Na{e preduze}e se maksimalno trudi da svake godine u programu odr`avawa {to vi{e novaca obezbedu za se~u topola – zakqu~io je No`ini}.

Q. Na.

Tvrd zvuk na „Egzitu” “Eksploziv bina” na jedanaestom “Egzit” festivalu, za sve one koji vole tvr|i zvuk, dovodi najboqe hardkor, metal i pank izvo|a~e. Iz organizacije festivala najavquju da }e tokom ~etiri dana intenzivnih nastupa ova bina predstaviti “Behemoth”, “Suicidal Tendencies”, “The Exploited”, “Cathedral”, “Murder”, “Al & The Blackcats”, “Ex Deo”, “Decapitated” i “The Inspector Cluzo”.

Ovim sastavima pridru`i}e se jo{ brojna atraktivna imena koja su na na{im prostorima, kao i van wih, ve} stekla reputaciju najbo-

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PRIMIO PREDSTAVNIKE ZEMAQA EU

Ambasadori u sve~anim salonima Za ambasadore dr`ava ~lanica Evropske Unije, akreditovane u Srbiji, i delegaciju EU koji su u zvani~noj poseti Novom Sadu Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} organizovao je koktel u Sve~anim salonima na Petrovaradinskoj tvr|avi.

Kako saop{tavaju iz Gradske ku}e, Pavli~i} je sa gostima razgovarao o ekonomskim temama i procesu evropskih integracija, te je naglasio da su unapre|ivawe komunalne i putne infrastrukture, razvoj ener-

getske efikasnosti i borba za zdravu `ivotnu sredinu prioriteti Novog Sada na putu ka ostvarewu primarnog ciqa, a to je da on postane moderan evropski grad i poslovni centar pogodan za ulagawe.

Ambasadori 21 evropske dr`ave i predstavnici delegacije EU, ka`u iz Slu`be za informisawe Kabineta gradona~elnika, zahvalili su se na gostopirmstvu i izrazili voqu da doprinesu jo{ boqoj saradawi Novog Sada i evropskih gradova.

GRAD DANAS [AQE POMO] U TRGOVI[TE

Hrana i novac poplavqenima Iz Novog Sada danas }e krenuti humanitarna pomo} `iteqima u poplavqenoj op{tini Trgovi{e, vredna oko 2,2 miliona dinara. Na{ grad obezbedio je ugoro`enom stanovni{tvu 30 tona prehrambenih proizvoda i sredstva za higijenu i pet miliona dinara. Konkretno, iz Robnih rezervi Novog Sada put Trgovi{ta danas }e biti utovareno u kamione 10.000 kilograma bra{na, 1.000 litara uqa, 900 kilograma hrane, 882 kilograma testenine, 2.000 kilograma suhomesnatih proizvoda, 4.000 litara deterxenta za sudove i 1.500 kilograma pra{ka za ve{.

Tro{kove transporta snosi}e Erste banka.

Konvoj }e danas ispratiti gradona~elnik Igor Pavli~i}, zamenik predsednika op{tine Trgovi{e Milo-

rad Nikoli} i ~lanovi Privrednog saveta grada koji su se odazvali pozivu Grada da u~estvuju u akciji pomo}i.

Zahvaquju}i wihovom odzivu bi}e poslato ukupno jo{ 52 tone robe i novac.

Beo~inska fabrika cementa obezbedila je 26 tona cementa, Institut za ratarstvo i povrtarstvo tri tone uqa i isto toliko {e}era, Kompanija "Danubius" deset tona bra{na, BB Minakva sedam tona balona vode, Industrija mesa "Neoplanta" 500 kilograma suhomesnatih proizvoda, "Univereksport" tonu testa i isto toliko masti, "Stilos" je kupio prehrambenu i higijensku robu vredu 300.000 dinara. "Elektrovojvodina" je dala novac - 300.000 dinara a DMS grup 50.000 dinara.

Z. D.

U OSNOVNOJ [KOLI NA VIDOVDANSKOM NASEQU

Informati~ka u~ionica otvara vrata

Nova informati~ka u~ionica u Osnovnoj {koli "Du{an Radovi}", bi}e otvorena danas u 11 ~asova, na Vidovdanskom nasequ. U~ionicu }e otvoriti ~lan Gradskog ve}a za obrazova-

we Milan \uki}. U porgramu }e nastupiti me{oviti hor "Ison", bi}e odr`an sve~ani koktel i odigrana ko{arka{ka utakmica.

B. M.

VESTI „Vlasnik praznog kaveza”

Izlo`ba u MZ „Bistrica”

Kwiga “Vlasnik praznog kaveza”, autora Nedeqka Radlovi}a, bi}e predstavqena u ponedeqak u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj 1. U~estvuju Jovan Trkuqa, Sa{a Radoj~i}, Selimir Radulovi}, Gordana \ur|evi} Dimi} i autor, a ulaz je slobodan.

S. T.

Izlo`ba slikarke Lenke Stojkovi} Ka}anski-Lece, povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine, mo}i }e da se vidi od ponedeqka do 11. juna, u prostorijama Mesne zajednice “Bistrica”, Bra}e Drowak 11.

Otvorena za posetioce bi}e ponedeqkom, sredom i pekom od 9 do 15 ~asova, a ~etvrtkom od 9 do 12 i od 17 do 20 ~asova.

A. V.

„Pope~iteqi” u Crnoj ku}i

qih, ali i oni koje ta reputacija tek ~eka, poru~uju organizatori. “Egzit” festival

odr`ava se od 8. do 11. jula na Petrovaradinskoj tvr|avi.

N. V.

Novosadska rokenrol publika ve~eras }e kona~no ~uti "Pope~iteqe", autenti~ni fank – folk – pank sastav iz Kragujevca koji }e od 22 sata svirati u Crnoj ku}i. Ulaznice ko{taju 300 dinara. Crna ku}a, odnosno Omladinski centar "CK 13" nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a broj 13.

I. S.

LSV savetuje Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, sutra od 17 do 19 sati, pru`a}e gra|anima besplatne savete. Pravnici LSV-a de`uraju u prostorijama stranke na Trgu mladenaca broj 10.

I. S.

petak28.maj2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (17.30), "Qubavni yekpot" (19),"Robin Hud" (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: "Bra}a" (19), „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Sterijino pozorje, Scena "Pera Dobrinovi}" "Sardinija" (19), Scena "Jovan \or|evi}"-"Barbelo" (21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 26. maja, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Kne`evi} iz Rumenke, Zorica Obradovi} iz Silba{a, Selena [erfeze iz Zrewanina, Marija Telebak iz Gajdobre, Jasna Cesnak iz Kulpina, Maja Nikoli} iz Selen~e, Tawa Stan~evi} iz Futoga i An|ela Kerkez iz Siriga.

DE^AKE: Jelena Sudarski, Slavica Kokotovi}, Laura Luki}, Ana Bari{i} i Maja Toma{evi} iz Novog Sada, Qiqana Vojvodi} iz Temerina, Milica Adamovi} iz Ka}a, Sandra Brajkovi} iz Stepanovi}eva, Natalija Borak iz In|ije i Mihaela Krna~ iz Kisa~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stevan Fabijana Buga~ija (1930) u 13.15 ~asova (ispra}aj), Mirjana Perside Medi} (1936) u 14 (ispra}aj), Dejan Ludviga Ruprt (1932) u 14.45 (urna), Aleksandar Pavla Sivi} (1928) u 15.30 i Lazar Radomira Ki{prdilov (1974) u 16.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Du{anka Bogdana Kalember (1924) u 13 ~asova, na Katoli~kom u Novom Sadu Katica Josipa Levai (1926) u 15, na Mesnom grobqu u Veterniku Zorka Krstana Mr|en (1950) u 13, dok }e na Centralnom grobqu u Futogu biti sahrawen Milan Nikole [trbac (1951) u 17 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Alojzije Alojza Stijakovi} (1943) u 15 ~asova, a na Novom u Petrovaradinu Sava Vasiqa Brki} (1928) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

VESTI Seoske ku}e za sedam izbegli~kih porodica IRIG: Predstavnici iri{ke op{tine potpisali su u Vladi Srbije ugovor o obezbe|ewu 4,9 miliona dinara za kupovinu sedam ku}a sa oku}nicom za zbriwavawe izbeglih i prognanih lica. Ugovor o ovoj donaciji u ime Vlade Srbije potpisao je potpredsednik Jovan Krkobabi}, a u ime op{tine Irig zamenik predsednika op{tine Zoran Kne`evi} i poverenik Komesarijata za izbeglice u op{tini Irig Milorad Vlahovi}.

- Ugovorom je predvi|eno 4,9 miliona dinara za kupovinu sedam seoskih ku}a sa oku}nicom, a op{tina Irig }e ~estvovati sa pet odsto novca, a zalo`i}u se da se prilikom rebalansa buxeta izdvoji vi{e para za ove namene. Ina~e, da se vodi briga o zbriwavawu izbeglih i prognanih lica govori i ~iwenica da smo usvojili akcioni plan re{avawa ovog goru}eg pitawa po izbeglice, a formirali smo i Savet za migraciju i tako stvorili pretpostavke za br`e zbriwavawe qudi - ka`e Zoran Kne`evi}.

Da se sredstva koja je obezbedio UNHCR ravnomerno raspore|uju govori i podatak da je ovog puta 20 op{tina u Srbiji dobilo ukupno 80 miliona dinara za otkup 110 seoskih ku}a sa oku}nicom i za 14 nov~anih donacija za ekonomsko osna`ivawe ovih porodica.

S. Bojevi}

APATIN: Ju~e popodne na apatinskom pristanu zaustavio se prvi brod posle Drugog svetskog rata, putni~ka la|a „Mocart” sa 46 putnika i 54 ~lanova posade. Ovo je drugi najve}i re~ni brod u svetu, du`ine 121, {irine 23 metara koji prima 260 putnika. Brod se na povratku iz Crnog mora zaustavio na dva sata u Apatinu gde je putnicima prire|en sve~ani do~ek.

Pristan u Apatinu sve~ano je otvoren pre desetak dana.

Gra|en je od plutaju}eg betona i u wega je ulo`eno 67 miliona dinara. Po re~ima prvog kapetana „Mocarta” Bele Burjana pristajawe je bilo izuzetno lako i ovaj brod }e, po wegovim re~ima, ovde svra}ati i naredna dva puta, koliko }e ove godine ploviti do Crnog mora.

J. Prel~ec

vinski, prekograni~ni promet”. Sa srpske strane protokol su potpisali predsednik op{tine Bela Crkva @eqko Crnogorac, predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} i pomo}nik pokrajinskog sekretara za privredu Sini{a Isakov, a ispred delegacije Rumunije Sorin Fruzaverde, predsednik `upaniskog saveta Kara{ Severina i predsednik op{tine Oravica Ioan Goga.

M. Vitomirov

OP[TINSKO VE]E POKRE]E TE[KU TEMU

Di`u ruke od zgrade pozori{ta?

BA^KA PALANKA: Dok su u Upravnom odboru Fonda za solidarnu stambenu izgradwu predlagali Op{tinskom ve}u u Ba~koj Palanci da se Fond ugasi zbog mawka novca, izgleda da su mu nadle`ni dali nove zadatke. Dragan Bozalo, predsednik Op{tine i predsednik OV ka`e da za slede}u sednicu Upravni odbor fonda treba da pripremi informaciju o stawu zgrade pozori{ta, odnosno o sudskom sporu koji traje ve} dve godine.

Op{tina je u sporu sa DOO „Ze~evi}” firmom koja je gradila stanove solidarnosti za potrebe op{tinskog Fonda, ali i zgradu pozori{ta. Tako su u toku dva sudska spora u kojima izvo|a~ radova potra`uje 37 miliona dinara za stanove solidarnosti koji su trebali da budu useqeni pre tri godine, a po drugoj tu`bi izvo|a~ radova za zgradu pozori{ta tra`i preko 300 miliona dinara bez kamate.

Zgrada pozori{ta po~eta je jo{ 1992. godine i to u centru grada, ali je prosto „sakrivena” u dvori{tu okolnih vi{espratnica. Preko hiqadu kva-

11

„Mocart” stigao u Apatin

[ine }e o`iveti turizam BELA CRKVA: Ju~e su u Beloj Crkvi predstavnici Srbije i Rumunije potpisali protokol o saradwi u okviru IPA programa 2007-2013 . Protokol se odnosi na `elezni~ki infrastrukturni projakat „Revitalizacija i rekonstrukcija `elezni~ke pruge na trasi Oravica-Jam-Jasenovo. Bazija{Nova Moldava, odnosno na trasi Vr{ac-Markovac, Gradinar kako bi se uspostavio turisti~ki, trgo-

petak28.maj2010.

drata spoqa je zavr{eno, ali unutra nije, a zub vremena ve} je po~eo da ~ini svoje. Pozori{ta nema, zgrada obrasta u korov, propada, sud traje, spomiwu se desetine i stotine miliona dinara. Upu}eni ka`u da je izgradwa zgrade pozori{ta potpuno odvojena tema od stanova solidarnosti, odnosno da sa stanovima koji su nikli ba{ na Pozori{nom trgu nema veze. Ova svojevrsna „mala pandorina kutija” kao da je godinama, pa i decenijama bila zatvorena, a spomiwalo se sve i sva{ta. Navodno, „neko” je svojim strana~kim kadrovima podelio stanove solidarnosti, pa su ih oni posle prodali, a pozori{te decenijama stoji u korovu. [pekuli{e se da po prvi put od uvo|ewa vi{estrana~ja socijalisti nisu u lokalnoj vlasti, a da radikali i DSS nisu zadovoqni {to im se SPS nije pridru`io pa se sada pokre}u teme koje dugo u ovoj sredini tra`e odgovore. Pomenute politi~ke stranke su i pre dve godine bile zajedno na vlasti pa ova tema nije pokretana.

Sada je, izgleda do{ao trenutak.

VESTI Papir za boqu saradwu BE^EJ: Saradwa lokalne samouprave i brojnih civilnih organizacija na teritoriji be~ejske op{tine bila je i do sada dobra, ali je obostrana `eqa da se ona pospe{i i pro{iri - naglasio je ~lan Op{tinskog ve}a Pal [andor na skupu koji je organizovan povodom potpisivawa Sporazuma o saradwi op{tine Be~ej i udru`ewa gra|ana i civilnih organizacija. Posle potpisa predsednika op{tine Petera Knezia, Sporazum su potpisali predstavnici 13 civilnih organizacija.

V. Jankov

Brazil savladao Ju`nu Koreju

Bozalo je rekao da o~ekuje re{ewe, pa ako se op{tini ne isplati da vodi sudski spor, navodno trebalo bi da razmi{qa o prodaji op{tinskog dela zgrade. Drugim re~ima, is-

pada da je mogu}e da op{tina dugne ruke od postoje}e zgrade pozori{ta, a navodno bi se na drugoj lokaciji gradila druga zgrada.

M. Suyum

@ABAQ: Na fudbalskom igrali{tu @SK „@abaq” odigrana je fudbalska utakmica u~enika reprezentacija osnovnih {kola op{tina Ba~ki Petrovac i @abaq. Ova utakmica nazvana „Put oko sveta” kao me~ izme|u op{tine Ba~ki Petrovac kao reprezentacija Brazila i op{tine @abaq koja je predstavqala Ju`nu Koreju.

Sve je podse}alo na utakmicu pravih reprezentacija od izlaska igra~a na teren do izvanrednog navijawa publike. Rezultat je bio nere{en 2-2, te su izvo|eni penali. Boqim izvo|ewem pobedila je ekipa Brazila sa 7-5.

L. K.

BE^EJSKA GIMNAZIJA PREDSTAVILA USPE[NE U^ENIKE I PROFESORE

Znawem brane ugled {kole

Nagra|eni be~ejski talenti BE^EJ: Lepa tradicija lokalne samouprave u Be~eju da prigodnom kwigom nagrade talentovane osnovce i sredwo{kolce za ostvarene rezultate na raznim okru`nim, pokrajinskim, republi~kim i me|unarodnim takmi~ewima nastavqena je ovih dana.

Predsednik op{tine Peter Knezi i ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za obrazovawe Ilona Varwu priredili su prijem u Gradskoj ku}i za takvu decu, wihove nastavnike i direktore {kola.

Ove godine je u konkurenciji za tradicionalno priznawe bilo 3.575 osnovaca i 1.745 sredwo{kolaca, a kwige je u ovoj kategoriji dobilo ukupno 108 u~enika.

Naravno, najvi{e je bilo osnova-

ca, ukupno 61, sredwo{kolaca 27 i 20 talentovane dece Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}”, koji su osvojili 29 nagrada na raznim takmi~ewima, od ~ega 15 prvih, osam drugih i {est tre}ih mesta.

- Iz Ekonomsko-trgovinske {kole nagra|eno je 13, Gimnazije 11 i dela sredweg obrazovawa [OSO „Bratstvo” tri u~enika, dok je kod osnovaca najvi{e nagra|enih iz „Sever \urki}”, ukupno 16, zatim slede {kole „Petefi [andor” i „[amu Mihaq” iz Ba~kog Petrovog Sela sa po 11, „Zdravko Glo`anski” 10, „[amu Mihaq” iz Be~eja i „Bratstvo” po pet i „Svetozar Markovi}” iz Ba~kog Gradi{ta tri - rekla je Ilona Varwu.

V. Jankov

Evropa tra`i udru`ivawe IN\IJA: Predsednik op{tine In|ija, Goran Je{i} i predsednik op{tine Darda Anto Vukoje potpisali su protokol o me|uop{tinskoj saradnji. Protokolom }e se uspostaviti prekograni~na saradwa srpske i hrvatske op{tine. Potpisnici protokola zajedni~ki }e nastupati pri aplicirawu za projekte, grantove i donaci-

je iz me|unarodnih fondova i predpristupnih fondova EU. ^elnici dve op{tine su naglasili da o~ekuju da }e se zajedno lak{e pribli`iti Evropi. Evropa tra`i udru`ivawe i saradwu, to je jedini na~in daqeg razvitka - istakla su dva predsednika.

S. Bojevi}

BE^EJ: U~enici na{e {kole ne bele`e dobre rezultate samo u nastavnoj aktivnosti, ve} se to u dobroj meri odra`ava i na raznim takmi~ewima. Ve} je postala tradicija da blistaju na me|u{kolskim i regionalnim takmi~ewima, a ove godine su zabele`eni dobri rezultati i na republi~im proverama znawa - rekao je prilikom promocije u~enika i wihovih profesora direktor be~ejske Gimnazije mr Miodrag Basari}.

Prvo su profesori hemije Timea Alpa{, istorije Biqana Bo{kovi} i ma|arskog jezika i kwi`evnosti Angela ^eri izrazili zadovoqstvo kako su u~enici znawem branili ugled {kole na republi~kim takmi~ewima, a onda su i u~enici pojedina~no izneli svoje vi|ewe samog takmi~ewa.

Najzadovoqnije su, svakako, {ampionke Marija Mihajlovi} i Judita Beretka. Prva je u Beogradu bila najuspe{nija na tak-

Razigrana scena BE^EJ: Tradicionalne, 53.

Majske igre, zvani~no su sino} zavr{ene progla{ewem pobednika i dodelom nagrada, ali zavesa na igre nije spu{tena. Do pre nekoliko godina prate}a aktivnost na{eg najstarijeg festivala de~ijeg scenskog stvarala{tva, Smotra scenskog stravarala{tva dece pred{kolskog uzrasta Vojvodine, je „probijala led”, a sada se odr`ava posledweg dana igara.

- Na ovogodi{woj smotri }e biti prikazano ukupno 11 igrokaza na srpskom i ma|arskom jeziku, koji }e okupiti, ~ak, 287 aktera na sceni Gradskog pozori{ta – rekla je direktorka De~ijeg vrti}a „Labud Pejovi}” Katalin Ferenc.

Danas }e se Be~ejcima predstaviti, pored malih sugra|ana, pred{kolci iz Vojvodine.

V. Jankov

„Sremski front” najbr`e pru`io hitnu pomo} [ID: U organizaciji Crvenog krsta [id ju~e je odr`ano op{tinsko prvenstvo u pru`awu prve pomo}i. ^etiri ekipe Osnovnih {kola „Sremski front”, „Branko Radi~evi}” iz [ida, „Sava [umanovi}” iz Erdevika dali su pobednika ekipa podmladak O[ „Sremski front”, a u me{tovitoj grupi sredwih {kola i omladine formirana je zajedni~ka ekipa s kojom }e se po}i na pokrajinsko takmi~ewe.

- Ovo takmi~ewe odr`a}e se 5. jula na Letenki - pri~a Majda Babi}. - Sa u~enicima osnovnih i

sredwih {kola radili su nastavnici biologije i medicinske sestre Doma zdravqa [id. Pripreme za takmi~ewe nisu bile lake, ali upornim radnom nastavnika i formiranih ekipa doneli su izuzetne rezultate. Tako o~ekujemo da }e ekipa podmlatka O[ „Sremski front”, koja se plasirala na ovo takmi~ewe sa me{ovitom ekipom formiranom od omladine i Sredwe tehni~ke {kole i gimnazije „Sava [umanovi}” dati izvanredne rezultate - zavr{ila je Majda Babi}.

D. Savi~in

mi~ewu iz biologije, a druga u Subotici na proveri znawa iz ma|arskog jezika i kwi`evnosti. Interesantno je da su Be~ejci imali, ~ak, pet takmi~ara u Subotici, a pored {ampionke Judite Beretke, tre}a mesta su osvojile Agota Kosoro{ i Laura [oqmo{i. Tre}e mesto osvojila je i Dajana Milovanov na takmi~ewu iz hemije u Kru{evcu. Iako nisu zabele`ili plasman me|u tri najuspe{nija takmi~ara na proveri iz istorije u

Loznici, be~ejski „kvartet” je u izuzetno jakoj i masovno konkurenciji, jer je bilo stotinak takmi~ara u svakoj uzrasnoj kategoriji, imao preko 90 procenata ta~nih odgovora i potvrdio izuzetno znawe iz ovog predmeta. U kategoriji prvaka Tamara Spasi} je bila peta, a Nenad Mi{i} osmi. U konkurenciji maturanata Branislav Grujin je bio osmi, a Sawa Mati} petnaesta.

V. Jankov

Vukovcima 124 kompjutera IN\IJA: Svr{eni osnovci i sredwo{kolci iz In|ije, wih 124, od op{tine In|ija dobili su na poklon kompjutere, a kompanija „Majkrosoft” im je darovala orginalan operativni softver.

Ve} pet godina op{tina In|ije nagra|uje najboqe u~enike nosioce Vukove diplome kompjuterima i do sada je svr{enim osnovcima i sredwo{kolcima podeqeno vi{e od 500 ra~unara. Do tada su nosioci Vukove diplome nagra|ivani

kwigama, me|utim, pre pet godina odlu~eno je da se pokrene akcija „Znawe se isplati” i da se najboqim u~enicima dodequju kompjuteri.

Predsednik op{tine Goran Je{i} je naglasio da je ulagawe u nauku i znawe, najprofitabilnija investicija, da su In|iji potrebni obrazovani kadrovi i da op{tina sve ~ini {to je u wenoj mo}i da mladima pomogne.

S. Bojevi}

Praznik kom{ija SREMSKA MITROVICA: Me|u gradovima koji }e prvi put obele`iti Praznik kom{ija, planiran za 28. maj, je i Sremska Mitrovica. Ovaj datum se u Evropi obele`ava ve} punu deceniju, a od 2004. godine i u mnogim zemqama koje nisu ~lanice EU. Praznik kom{ija }e biti odr`an na inicijativu Pokreta „Mitrovica evropska regija” uz podr{ku lokalne samouprave. Praznik }e u Mitrovici biti obele`en na ~etiri lokacije - na centralnom gradskom trgu, u mesnim zajednicama Centar i Nikola Tesla, kao i u ma~vanskom mestu Ravwe. O~ekuje se u~e{}e oko 400 {kolaraca i wihovih gostiju iz vi{e grado-

va, a 70 ekipa }e se takmi~iti na strit volej turniru.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

petak28.maj2010.

DNEVNIK

c m y

12

PORODICE TROJICE SRPSKIH DR@AVQANA UBIJENIH U BOLIVIJI JO[ U NEIZVESNOSTI

Posmrtni ostaci sti`u za vikend?

Porodice biv{eg vlasnika i direktora Agencije za obezbe|ewe „Kombat tim sekjuriti solu{n“ iz Rume Bojana Bakule (28), wegovog zamenika, biv{eg pripadnika JSO-a, Sa{e Tur~inovi}a (40) i Predraga ^ankovi}a (35) iz Zvornika o~ekuju da }e posmrtni ostaci ove trojice u Srbiju biti dopremqeni tokom vikenda.

Bakula, Turkovi} i ^ankovi} odleteli su za Brazil s Aerodroma „Nikola Tesla“ 13. maja u 14 ~asova, da bi ve} 15. maja stradali u Boliviji, kada je ~uveni bolivijski narkobos Vilijam Suares Rozales sa svojom pratwom, u kojoj su bili uz Bolivijce, upao u zasedu drugog narkoklana. Posle vesti o wi-

hovoj pogibiji i pogibiji jo{ trojice Bolivijaca, krenule su tvrdwe da su na{i gra|ani krenuli u ovu zemqu da bi u kampu obu~avali telohraniteqe. Druga varijanta je da je Tur~inovi} obezbedio sebi i dvojici drugova posao telohraniteqa kod Rosalesa, da bi se na kraju saznalo da su Bakula, Tur~inovi} i ^ankovi}, kako su rekli svojim roditeqima pre polaska, oti{li da budu ~uvari jednog rudnika zlata.

Ispostavqa se da je rudnik vlasni{tvo narkobosa Vilijama Suaresa Rosalesa, pa postoji mogu}nost da ih je do rudnika u Santa Krusu sprovodila pratwa narkobosa i da su tako, igrom slu~aja, upali u zasedu i

pobijeni. [ta je istina, te{ko da }e se ikada ustanoviti. Me|utim, ~iwenica je da su sva trojica krenuli u svet da bi zaradili sredstva za `ivot sebi i svojim siroma{nim porodicama.

Posle 12 dana od pogibije zna se da }e tela trojice Srba biti besplatno dovezena do Madrida redovnim letom bolivijske avio-kompanije „Aerosur“, odakle daqi prevoz treba da organizuje dr`ava Srbija. Diplomatska delegacija Srbije iz na{e ambasade u Brazilu stigla je u La Paz, gde }e boraviti i nadgledati pripreme za transport posmrtnih ostataka trojice na{ih sugra|ana. Me|utim, po proceduri, oni ne mogu biti ot-

Bakulina agencija za obezbe|ewe u Rumi

premqeni iz mrtva~nice u bolnici u San Huan de Diosu bez smrtovnica, {to zna~i da se moraju platiti svi tro{kovi koji iz ovoga proizlaze. S obzirom na to da porodice pokojnika nemaju para, ovaj tro{ak pa{}e na teret dr`ave Srbije. Osim toga, u toku su pregovori s JATom da se iz Madrida za Beograd organizuje poseban avion za prevoz zemnih ostataka trojice dr`avqana Srbije.

Sve tri porodice jo{ uvek ne znaju ta~no kada }e pokojnici biti dopremqeni u zemqu, ali im je u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije re~eno da }e na vreme biti obave{teni o tome i kako }e mo}i da ih preuzmu.

S. Bojevi}

MIROSLAVU D. IZ VILOVA JEDNOMESE^NI PRITVOR

Priznao ubistvo devojke?

U KIKINDI UJAK OSUMWI^EN ZA NEMORAL

Seksualno zlostavqao sestri~ine

Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv Johana F. (52) iz Kikinde zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene polne radwe na {tetu maloletnih sestri~ina koje su mu poverene na brigu i starawe.

Naime, petoro dece, ~etiri devoj~ice i de~ak, od kojih najstarija devoj~ica ima 15 godina i ide u osnovnu {kolu, poverene su Johanu, koji im je ujak, na brigu i starawe nakon {to su im se roditeqi razveli. Deca wegove

sestre `ivela su s wim i bakom u stanu na Mikronasequ, uz saglasnost Centra za socijalni rad i roditeqa, jer majka i otac nisu bili u mogu}nosti da se o wima staraju. U ujakovom i bakinom stanu deca su `ivela od januara 2009. godine.

Dve najstarije devoj~ice, koje imaju 15 i 13 godina, zaposlenima iz Centra za socijalni rad ukazale su na to da se ujak prema wima pona{a nemoralno i nedoli~no.

A. \.

Osumwi~eni za ubistvo Marice N. (1977) iz Beograda, ~ije je telo prona|eno u ponedeqka uve~e u {umi kod Ka}kog mosta u Novom Sadu, Miroslav D. (25) iz Vilova, preksino} je saslu{an pred istra`nim sudijom Vi{eg suda u Novom Sadu i odre|en mu je pritvor u trajawu do 30 dana.

Po nezvan~nim informacijama, osumwi~eni je pred policijom priznao ubistvo. On je uhva}en na jednom sala{u u blizini Loka, gde je, navodno, poku{avao da se sakrije, a u wegovom otkrivawu najverovatnije su u~estvovali i gra|ani koji su ga prepoznali s fotografije koju je u utorak objavila novosadska policija.

Po ranijim nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, osumwi~eni Miroslav je pre desetak godina, kao maloletnik, masakrirao starca sekirom i odle`ao je u Kazneno-popravnom zavodu u Kru{evcu, dok ubijena `ena, koja se najverovatnije bavila prostitucijom, ima posekotinu na vratu koja u prvi mah u mraku nije prime}ena. Zbog toga se u po~etku sumwalo na

BELE[KE IZ DNEVNIKA BIV[EG KOMANDANTA VRS-a

Hrvatska 1993. Mladi}u isplatila devet miliona maraka?

Zagreba~ki „Jutarwi list“ objavio je delove dnevnika Ratka Mladi}a, iz kojih proizlazi da je hrvatska vlada tokom rata u Bosni blisko sara|ivala sa zapovednikom vojske bosanskih Srba.

Po tim navodima, general Mladi} se sastajao s hrvatskim gene-

Ratko Mladi}

ralima i dogovarao primirja, isporuke oru`ja i nafte i zajedni~ku borbu protiv Bo{waka. „Jutarwi“ pi{e da je Mladi} u dnevni~kim bele{kama pisao o susretima s hrvatskim generalima Jadrankom Prli}em i Slobodanom Praqkom i da su se sastanci uglavnom odr`avali u Pe~uju, u Ma|arskoj, i Wivicama, u Crnoj Gori.

Mladi} je, navodno, s hrvatskim vlastima sklapao i finansijske dogovore, i to s ministrom finansija Jozom Martinovi}em. Pojedina~no „najte`i“ ugovor sklopqen je 8. jula 1993. godine, i po wemu je hrvatska strana za oru`je i “u~iwene usluge” platila 1.191.246 ta-

Slobodan Praqak

da{wih nema~kih maraka i dve cisterne dizela. Dogovoreno je da Hrvati 8.092.032 marke plate u roku od nedequ dana. Sav taj novac do{ao je, naravno, iz Hrvatske, jer se u to vreme HVO finansirao direktno iz Zagreba“, pi{e „Jutarwi“.

Zagreba~ki dnevnik prenosi i delove dnevnika po kojima je hrvatski general Slobodan Praqak

Mladi}u obja{wavao da Hrvatima nije u interesu rat sa Srbima, nego da pravu opasnost predstavqaju muslimani. „Na{ ciq je Banovina iz 1939, ako to ne postignemo, nastavqamo rat”, prenosi „Jutarwi“ Praqkove re~i iz Mladi}evog dnevnika. Praqak je Mladi}a navodno ube|ivao u to da je sporazum Tu|mana i Izetbegovi}a samo formalan i da je napravqen na insistirawe Amerikanaca „kako bi se dodvorili islamskom svetu“.

Posledwa bele{ka s tog susreta su Praqkove re~i: “Treba iseliti Hrvate iz Vojvodine”.

Osim toga, Praqak je, navodno, tvrdio da je nadomak dogovora o podeli Bosne. “Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju da podeli Bosnu. Mi }emo naterati Aliju da sedne za sto s Bobanom i Karaxi}em. Interes nam je da muslimani dobiju svoj kanton da bi imali gde da se odsele”, rekao je Praqak, a u dnevniku zapisao Ratko Mladi}.

Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala objavilo je delove ratnih bele{ki biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladi}a koje su, kako tvrdi, relevantne za proces protiv biv{ih hrvatskih funkcionera Slobodana Praqka i Miloja Petkovi}a koji se vodi pred tim sudom.

Osumwi~eni Miroslav D.

samoubistvo ili da je smrt nastupila davqewem. Ona je zate~ena polunaga u {ipra`ju, odnosno na improvizovanom parkingu u {umici na kojem su prostitutke pru`ale seksualne usluge. Telo je prevezeno na novosadski Institut za sudsku medicinu.

Marica je stanovala u Beogradu i Pan~evu, ali je imala

Mesto zlo~ina

i boravi{te na novosadskoj Podbari. Navodno, mogla se videti radnim danima posle podne u dru{tvu prostitutki.

Bila je u braku i imala je dete. Wen nestanak prijavqen je u ponedeqak, a za wom su, po{to je niko du`e nije video, niti se odazivala na mobilni telefon, tragale wena sestra i devojke koje su se okupqale

kod Ka}kog mosta na ulazu u Novi Sad. Novosadska policija je, uz pripadnike @andarmerije, no} posle ubistva privodila osobe koje bi se mogle dovesti u vezu s ovim zlo~inom i na taj na~in je i identifikovan osumwi~eni. U ovoj akciji, gotovo slu~ajno, zaplewena je i izvesna koli~ina droge.

D. A.

BIV[I PREDSEDNIK RS TVRDI DA JE PRISLU[KIVAN

Karayi} za muslimane kao Omer-pa{a Latas HA{KI TRIBUNAL Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} izjavio je ju~e na su|ewu u Ha{kom tribunalu da su ga bosanski muslimani prislu{kivali pod tajnim kodom „Latas“.

Tokom unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be, mirovnog posmatra~a tokom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini Kolma Dojla, koji je naveo da ne zna ko je „Latas“, Karaxi} mu je objasnio da je re~ o Srbinu koji je primio islam i posle, u ime

turskog sultana, gu{io bune me|u begovima u Bosni. On je napomenuo da je o Omer-pa{i Latasu pisao i srpski nobelovac Ivo Andri}.

– Ba{ me je nasmejalo kada sam ~uo da me zovu „Latas“. Oni su mene smatrali za nekoga koga je Beograd poslao da ka`wava bosanske begove – naveo je Karaxi}.

Radovan Karayi} Ispitivawe Dojla u Tribunalu po~elo je pro{le s jeseni 1991, {ef posmatra~ke sedmice. On je pozvan da svedo~i misije tada{we Evropske zajedo doga|ajima u BiH kada je u lenice u glavnom gradu BiH. to 1992. bio li~ni izaslanik Karaxi} je optu`en za genolorda Pitera Karingtona, predcid i ratne zlo~ine tokom rata sednika me|unarodne konferenu BiH. cije o Jugoslaviji, a prethodno, (Tanjug)

NA STANICI U PRE[EVU

OSUMWI^EN SEN]ANIN

Kokain u vozu

Krao na grobqu

Carinici su na `elezni~koj stanici Pre{evo, u vozu na relaciji Solun–Beograd, prona{li kutijicu sa 76 grama kokaina, saop{teno je ju~e. U saop{tewu Carine se navodi da je droga prona|ena u kupeu u kojem nije bilo putnika.

(FoNet)

Policijski slu`benici u Senti podneli su krivi~nu prijavu protiv [andora A. (1982) iz Sente zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela kra|e.

Po saop{tewu policije, on je osumwi~en da je tokom maja ove godine s pravoslavnog grobqa u Senti otu|io vi{e predmeta od mesinga i na taj na~in o{te}enima pri~inio materijalnu {tetu od oko 100.000 dinara.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak28.maj2010.

13

OSUMWI^ENI MALOLETNICI IZ STARE MORAVICE

Krali na grobqu u Ba~koj Topoli

JU^E SVE^ANOST U NOVOM SADU

Zakletva novih policajaca Sve~anim polagawem zakletve novih slu`benika Policijske uprave u Novom Sadu ju~e je u sedi{tu te PU obele`ena slava Ministarstva unutra{wih poslova, kao i Dan policije. Mladi policajci koji su u slu`bu primqeni izme|u dva Dana policije, wih ukupno 69, raportiralo je zameniku na~elnika novosadske policije Stevanu Krsti}u i obavezalo se da }e po-

{tovati zakon, qudske slobode i gra|anska prava.

Krsti} je novinarima kazao da je ovakva promocija novih “momaka u plavom” lepa i zna~ajna tradicija.

On je istakao va`nost timskog rada i preno{ewa znawa i iskustava na mla|e kolege, apostrofiraju}i kompleksnost policijske profesije u dru{tvu.

D. A.

Protiv dvojice maloletnika, \. K. (1994) i Z. D. (1996) iz Stare Moravice, pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo povrede groba i sitne kra|e.

Po ju~era{wem saop{tewu PU Subotica, oni su osumwi~eni da su tokom ovog mesesa s 11 nadgrobnih plo~a na Zapadnom grobqu u Ba~koj Topoli skinuli i odneli bronzane vaze i sve}wake, koje su potom prodali.

Osumwi~eni maloletnici su saslu{ani u prisustvu roditeqa i radnika Centra za socijalni rad Ba~ka Topola.

M. Mr.

Suboti~ka palata pravde

PRESUDA VI[EG SUDA U SUBOTICI

Devet godina zatvora zbog otmice Veliko ve}e Vi{eg suda u Subotici nepravosna`no je ju~e osudilo Sr|ana Bundru s Pali}a na jedinstvenu kaznu zatvora od devet godina zbog krivi~nih dela otmice i pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela.

Bundra je kao ~lan organizovane grupe, koju su ~inila i trojica dr`avqana BiH iz Federacije, u~estvovao u otmici pokojnog H. H. iz Bijeqine.

On je trebalo da otetog ~uva na sala{u u okolini Subotice. Me|utim, nakon {to je kidnapovani H. H. dovezen mrtav u dvori{te ku}e wegove majke, Bundra je telo zatrpao u nekori{}eni bunar, spalio predmete i oprao vozilo kojim je dovezen.

Optu`enom je produ`en pritvor, koji traje od maja pro{le godine, dok se ne uputi na izdr`avawe kazne zatvora.

(Tanjug)

IZ POLICIJSKE UPRAVE U SREMSKOJ MITROVICI

ZBOG OPTU@BE DA JE U AMERICI, U TU^I, NANEO TE[KE POVREDE BRAJANU [TAJNHAUERU

Uhap{eni direktor i komercijalista

Su|ewe Kova~evi}u zakazano za 28. jun

Policija je uhapsila direktora preduze}a „Ital palk“ iz Sremske Mitrovice Branislava F. (37) i wegovog komercijalistu Dragi{u P. (39), zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave i na taj na~in o{tetili preduze}e „Lu~i}–Prigrevica“ iz Novog Sada za vi{e od pet i po miliona dinara. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici je ovoj dvojici odredio pritvor od 30 dana.

U saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici se navodi da su Branislav F. i Dragi{a P., po osnovu ostavqene blanko menice i meni~nog ovla{}ewa, od firme „Lu~i}–Prigrevica“ od februara ove godine uzimali robu, koju su preprodavali na crno a da promet nisu evidentirali u kwigovodstvu svoje firme „Ital palk“. Kada je preduze}e „Lu~i}–Prigrevica“ poku{alo da protestom menice blokira ra~un firme „Ital palk“, shvatili su da su prevareni jer je ve} bio u vi{emese~noj blokadi.

Pretwe sestri, zetu i policiji ^edomir J. (24) iz Rume ima}e vremena u pritvoru da razmi{qa o napadu na zeta i sestru i lupawe staklenih vrata na porodi~noj ku}i, kao i o vre|awu i napadu na policijsku patrolu koja je pozvana da interveni{e. Policija je ^edomira J. li{ila slobode zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici i napada na slu`bena lica u vr{ewu du`nosti, navodi se u ju~era{wem saop{tewu PU u Sremskoj Mitrovici.

Posle ukazane lekarske pomo}i, jer je, lupaju}i u staklena vrata rasekao ruku, i policijskog zadr`avawa od 48 sati, ^edomir J. je predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od 30 dana.

Metalnom {ipkom po ocu Milan S. (26) iz Sremske Mitrovice zavr{io je u pritvoru od 30 dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici. Naime, Milan S. je pod uticajem alkohola, nakon sva|e s ocem, dograbio metalnu {ipku i vi{e puta wome udario oca, nanev{i mu te{ke

telesne povrede, saop{tila je ju~e policija.

Povre|eni je lekarski zbrinut u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici, a osumwi~eni uhap{en i predat istra`nom sudiji osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je posle saslu{awa odredio pritvor.

S. Bojevi}

[ARI]EV SARADNIK U SLOVENIJI IZA RE[ETAKA

To{i}u jednomese~ni pritvor Draganu To{i}u, uhap{enom slu{avawa preostalih uhap{enih pod sumwom da je glavni saradnik nastaviti. narkobosa Darka [ari}a u SloveAkcija slovena~ke policije izniji, istra`ni sudija je, posle vedena je u saradwi s policijom preksino}weg saslu{awa, odredio jednomese~ni pritvor, javila je agencija STA. Tu vest je potvrdio i To{i}ev advokat Janez Ko{~ak, navode}i da nema dokaza za protiovzakonito delovawe wegovog klijenta, niti razloga za pritvarawe.

Ko{~ak je dodao da se To{i}u, vlasniku dva lokala u Qubqani, na teret stavqaju nezokoniti poslovi s drogom.

U prekju~era{nwoj akciji slovena~ke policije uhap{eno je 15 qudi za koje se sumwa da su bila u vezi sa Privo|ewe Dragana To{i}a [ari}em, a {estorici ve} saslu{anih u Okru`nom sudu u Srbije i uz pomo} bezbednosnih Qubqani produ`en je pritvor. slu`bi vi{e zemaqa.

Iz Suda je saop{teno i da }e se sa(Tanjug)

Su|ewe biv{em ameri~kom studentu Miladinu Kova~evi}u, po optu`nici Prvog osnovnog tu`ila{tva u Beogradu koja ga tereti da je 2008. godine, prilikom tu~e u studentskom baru, s dvojicom poznanika u~estvovao u nano{ewu te{kih povreda kolegi Brajanu [tajnhaueru, zakazano je pred Prvim osnovni sudom u Beogradu za 28, 29. i 30. jun. Me|utim, kako saznaje „Dnevnik“, taj termin }e iz opravdanih razloga najverovatnije biti pomeren jer se ispostavilo da se poklopio sa znatno ranije zakazanim su|ewima u drugim predmetima u kojima advokati odbrane tako|e imaju obaveze.

Po informacijama na{eg lista, nakon {to je nedavno sud zakazao datum su|ewa, advokati odbrane su tra`ili da se ono odlo`i iz navedenih razloga, {to su i argumentovali.

Po nekim nagove{tajima, su|ewe bi moglo po~eti u prvoj polovini septembra,

ukoliko se ne na|e odgovaraju}i termin pre letwe pauze, koja u srpskim sudovima po~iwe sredinom jula.

Optu`nica Prvog osnovnog tu`ila{tva u Beogradu tereti Kova~evi}a da je 4. maja 2008. u tu~i studentskom baru u ameri~kom gradi}u Bingamtonu, zajedno s poznanicima Sanelom Softi}em i Edinom Xuburom, naneo te{ke povrede studentu Brajanu [tajnhaueru. Istom optu`nicom obuhva}ene su i okolnosti pod kojima je Kova~evi}u, nakon {to je po~etkom juna 2008. uz kauciju pu{ten iz pritvora u Americi, u srpskom konzulatu u Wujorku izdata privremena putna isprava, s kojom se potom vratio u Srbiju.

U vezi s izdavawem spornog putnog lista optu`nicom se za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja terete biv{i vicekonzul i konzul Srbije u Wujorku Igor Milo{evi} i Slobodan Nenadovi}, a Kov~evi} – da ih je na to podstrekao. J. J.

Miladin Kova~evi}

BIV[I PREDSEDNIK VLADE SRJ NIJE JU^E SVEDO^IO U PREDMETU „KIPARSKA AFERA”

Nepotpuna adresa Konti}a

Biv{i dr`avni funkcioner Radoje Konti}, koji je od 1993. do 1998. godine bio predsednik Vlade sada nepostoje}e SR Jugoslavije, nije se ju~e pojavio da svedo~i pred Specijalnim sudom u Beogradu u procesu koji se u predmetu poznatom kao „kiparska afera“ vodi protiv biv{eg direktora Savezne uprave carina Mihaqa Kertesa.

Predsednica sudskog ve}a Nada Zec je saop{tila da se poziv za svedo~ewe, koji je Konti}u upu}en na wegovu adresu u Nik{i}u, vratio sudu s naznakom dostavqa~a da je adresa nepotpuna.

Zbog problema s adresom, sudu se vratio i poziv upu}en svedoku Uro{u Bla`i}u koji je tokom devedesetih godina pro{log veka bio direktor u Beobanci, jednoj od ~etiri tada najve}e dr`avne banke u kojima je 2002. godine, odlukom Narodne banke, otvoren ste~ajni postupak, koji jo{ uvek traje.

Sud }e svedoke Konti}a i Bla`i}a pozvati i na glavni pretres zakazan od 23. do 25. juna, kada bi, kako je najavila sudija Zec, trebalo da budu saslu{ani i sudski ve{taci koji su obavili finansijsko-ekonomsko ve{ta~ewe.

Najavqeno je da }e u nastavku dokaznog postupka biti izvedena obimna dokumentacija, pribavqena od raznih doma}ih i inostranih institucija za potrebe postupka, kao i izve{taji dobije-

ni od banka iz Luksemburga i s Kipra.

Sudija Zec je navela da je ve}e dalo nalog da se iz spisa predmeta izdvoji deset registratora dokumentacije koja se odnosi na preduze}a navedena u optu`nici.

Mihaq Kertes

Su|ewe je ju~e odlo`eno jer optu`eni Kertes zbog veoma lo{eg zdravstvenog stawa nije bio sposoban da ga prati.

Optu`nica tereti Kertesa da je kao direktor SUC-a od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine, s tada{wim potpredsednicima Vlade SRJ Nikolom [ainovi}em i sada pokojnim Jovanom Zebi}em bio ~lan kriminalne grupe koju je, tvrdi optu`ba, organi-

zovao tada{wi predsednik dr`ave sada pokojni Slobodan Milo{evi} radi zloupotrebe dela novca od carina, tako {to je nezakonito odobren za 1.182 preduze}a i pojedine dr`avne institucije, te da je u vi{e navrata no-

Radoje Konti}

vac izno{en na Kipar. Osim toga, optu`ba tvrdi da su tokom izbora 1996. i 2000. zna~ajni iznosi dati i tada vladaju}oj Socijalisti~koj partiji Srbije.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je u optu`nici navelo procenu da je u obuhva}enom periodu od sedam i po godina buxetu nekada{we SR Jugoslavije pri~iwena {teta od oko 50 miliona evra.

J. J.

NA KOSOVU I U ALBANIJI

Tri osobe uhap{ene

Tri osobe su uhap{ene na Kosovu i u Albaniji zbog sumwe da su se bavile trgovinom narkoticima, namewenim tr`i{tu Zapadne Evrope, saop{tio je ju~e Euleks.

Dve osobe su uhap{ene u Prizrenu, a jedna u regionu Kuke{a, na severu Albanije. U akciji su u~estvovale jedinica kosovske policije za borbu protiv organizovanog kriminala, zajedno sa specijalnim jedinicama policija Albanije.

Akciju u Prizrenu je vodio tu`ilac Euleksa, a hap{ewe je usledilo nakon opse`ne istrage protiv organizovanog kriminala. Kosovska policija je sprovela vi{e pretraga i zaplenila je materijal, ukqu~uju}i vatreno oru`je i velike koli~ine novca. Dugotrajnu istragu obavilo je vi{e policijskih slu`bi iz razli~itih zemaqa. Ranije je konfiskovana velika koli~ina narkotika koja je u vezi s ovim slu~ajem.

Pretpretresni sudija Okru`nog suda u Pri{tini nalo`io je da se obojica uhap{enih u Prizrenu zadr`e u pritvoru u trajawu od mesec dana, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

petak28.maj2010.

OGLASI

c m y

14

DNEVNIK

REPORTA@E

DNEVNIK

petak28.maj2010.

15

PODUNAVSKE [VABE I WIHOVI POTOMCI REDOVNO POSE]UJU ZAVI^AJ U SRPSKOM MILETI]U

Nemci se vra}aju korenima u svojoj domovini Ba~koj rupa od pedesetak Nemaca, ro|enih u Srpskom Mileti}u, koji su tokom, pred sam kraj ili nakon Drugog svetskog rata napustili rodno selo i oti{li u prapostojbinu, posetila je ovih dana svoj stari kraj. Bila je to prilika i da obi|u apatinsko Udru`ewe „Adam Berenc“, koje ~uva uspomenu na ba{tinu lokalnih Podunavskih [vaba, upoznaju se s wegovim aktivnostima, ali i razgledaju bogatu zbirku kwiga i dokumenata iz svog zavi~aja, koja se ~uva u biblioteci Udru`ewa.

Nostalgi~ni gosti su doma}inima pokazali staru no{wu kakvu su nekada nosili ba~ki Germani u svom zavi~aju, i u woj otplesali nekoliko valcera i polki. Bogato plisirane sukwe, bele bluze i „kapice“ kakve su nosile udate `ene, izazvali su posebno interesovawe, pogotovo nakon obrazlo`ewa da je za svaku nedequ pripremana posebna, toliko rasko{na „oprava“ da se u woj jedva sedelo. Obi~nim danima nosila se, naravno, daleko prakti~nija i jednostavnija ode}a, a postojala je i posebna radna, s obaveznom keceqom pride.

– Imala sam samo 15 godina kada smo 9. oktobra 1944. morali da napustimo Mileti}.

Otac je bio na frontu, mnoge kom{ije su ve} bile oti{le pa

G

se majka bojala kakva nas sudbina ~eka. Ina~e, poha|ala sam pre toga dve godine Gra|ansku {kolu u Apatinu, ali po{to nisam htela da se u~lanim u mesnu filijalu „Kulturbunda“, ostala sam bez gotovo svih svojih prijateqica. Iz Jugoslavije smo oti{li za Ma|arsku, proveli tamo narednih pet meseci pre nego {to smo se definitivno nastanili u Nema~koj. Bila sam maltene dete,

pa na mene selidba i sve dodatne neda}e nisu toliko mnogo uticale kao na majku, koja nije mogla da preboli ni pogibiju mu`a, pa je preminula veoma mlada. Vi{e puta sam dolazila u Mileti} proteklih godina, a ovo mi je definitivno posledwa poseta. Napunila sam 81 godinu, a moja deca i unuci nisu zainteresovani za ovakva putovawa – ka`e Magdalena Ajsele, i ponosno dodaje da se u zavi~a-

Nije bilo lako Germankama u Ba~koj da prihvate tradiciju i sve~anu no{wu. Sukwe su bile tako bogato plisirane da se od dama o~ekivalo vrhunsko ume}e da u wima sednu u pauzi izme|u dva plesa

Vojvodinu napu{tali i u kolevci

PRE^ANSKA LEKSIKA

Majalos

olim kad u ukr{tenim re~ima nai|em na opis maja i majskih ru`a u stilu “najlep{i cvet” i “najlep{i mesec u godini”, jer je maj to zaista zaslu`io. Bar na sever- za{to noj polulopti na{e planete. I ime je dobio po rimskoj bogiwi, Maji, {to je zna~ilo ne{to kao najlep{a, najve}a. Tokom maja cveta najmirisavije i najrasko{nije cve}e: od zvon~i}a i zumbula do ru`a i jasmina, a dospevaju i bulke. Jo{ ima na drve}u malo zakasnelog behara duwa, pa i jabuka, a krajem meseca dolaze prve tre{we i rane jagode. I vreme je najlep{e: ima dana kad sunce ba{ dobro ogreje, dugo je na nebu, ali jo{ nema te{kih, zamornih vru}ina. Mada ima i najvi{e ki{e, to se ne primeti. Ona padne, osve`i, zalije, nahrani zemqu i biq-

V

ke, ali ne dosa|uje vlagom i hladno}om kao, recimo, u novembru.

Najve}i deo `iteqa Srbije s po~etka 21. veka pamti maj i 1. maj, Praznik rada (u SAD je Lejbor dej prvog je ponedeqka u septembru) po izletima u prirodu. Ali, neki pamte i ~uvene “majalose”, posete pitomim delovima prirode, i pre nego {to su se lideri komunisti~ke ideologije lukavo setili da zvani~nim blagdanom ~aste podanike. U pretkomunisti~ko doba bili su vrlo popularni uranci, {etwe, mar{evi, uop{te, jurcawe po travi i {umarcima, pre svega {kolske dece, a obi~no krajem maja. Ta~nije 24. maja, po gregorijanskom kalendaru, dan posve}en svecima ]irilu i Metodiju, tvorcima azbuke, ali i misionarima hri{}anstva u slovenskih naroda.

Svedo~anstva govore da su i ti izleti li~ili na kasnije, prvomajske. [etalo se, tr~alo, skakalo, bralo cve}e i grawe, jelo i pilo, osve`avalo izvorskom i drugom vodom, pa i kupalo u rekama i jezerima.

Maj je i prvi mesec kad bri`ne majke mogu dozvoliti deci da sede, le`e pa i zadremaju na travi, jer u svome imenu nema slova “r”. No, zato treba biti oprezan s ribom. Mo`e se jesti, ali se mora brzo pripremati jer su vru}ine blizu. Sve sem

ili je slovoslaga~ Janko tvrdio da u maju i govno miri{e {arana, jer je pod zabranom. Mresti se, „tu~e” u vodi, a ponekad i poprska radoznalce. Toliko pri|e obali u borbi da ba{ on oplodi ikru netom izba~enu na drezgu. I {aranu je maj najlep{i mesec!

Pamtim svoj prvi prvomajski izlet, kao da je ju~e bio. Mo`da jer me ba{ razo~arao. Naime, s na{eg sala{a, negde na trome|i Siriga, Srbobrana i Zmajeva, za lepih dana se mogla videti Fru{ka gora, ali kao mali niz lopti, plavih, glatkih i oblih, kao neka pupu{ka od oblaka. Ja sam mislio da Srem (Fru{ku goru niko nije ni pomiwao) tako stvarno izgleda. Dok smo se pribli`avali Kameni~kom parku, nisam imao prilike da proverim tu sliku jer je bilo obla~no, a i putovalo se. Se}am se samo da je neki uniformisani ~ovek u tramvaju viknuo ”Ne mo`’ daqe, voda je!”, pa smo se ugurali na la|u i odjednom videh zid od zelenog `buwa. Malo kasnije sam se sav ukaqao jer sam se popeo na vrh i tamo na{ao samo obi~nu wivu s tek izniklim kukuruzom. Slabijim od na{eg, trebalo ga je posevati jer je bio zdravo redak i s krivim redovima! Onih plavih lopti – nigde. A ja sam `eleo ba{ po wima da se pewem. Ni naredni moji majalosi nisu bili slavniji. Obi~no nas je hvatala ki{a, nove “borovo” patike bi bile mokre i kaqave, a nekako sam uvek bio i u timu koji je gubio, ako smo igrali fudbal.

Majalose ipak ne treba izbegavati. Naprotiv, lepi su oni u junu, julu, a mo`da najlep{i u septembru. Tvrdio je to i ~ika Jova Zmaj pesmom: ”Maj, maj, maj, hajd’mo svi u gaj!” Mene svaki maj podseti na re~enicu mog drugara, slovoslaga~a Janka W. promumlanu jednom u maju. Kad smo posle dobrih pet-{est sati u smrdqivoj “Dnevnikovoj” {tampariji (on i du`e) iza{li na ulicu i (s opro{tewem) mokrili u neko zovino `buwe na praznom placu, prave}i u stomaku mesto za jedno pi}e pre rastanka do sutra, Janko re~e: „Vidi{, drugar, {ta ti je maj. U maju i govno miri{i!“ Verovao sam mu jer je bio i dobar poznavalac prirode, p~elar. Da, i p~elama je maj najlep{i, makar {to onda najvi{e rade.

Pavle Male{ev

(Gra|a za kwigu „Marim ja, nek laju – Divani o re~ima”, kwiga 2)

ju uvek predstavqa svojim devoja~kim prezimenom.

Marijane [tajner je bila ~etvoromese~na beba kada su je roditeqi u kolevci poneli u Nema~ku.

– Naravno da se toga ne mogu se}ati, ali rado dolazim da obi|em korene moje porodice.

O ratu smo mi, deca, malo znali. I{la sam u {kolu u Minhenu i se}am se da smo do drugog razreda dobijali paketi}e od Amerikanaca, a u wemu samo sapun s pe{kiri}em. Ni nastavnici, ni uku}ani nisu `eleli da nam mnogo pri~aju o ratu i strahotama, koje ni wih nisu zaobi{le – pri~a Marijane.

Porodica [tiling je Vojvodinu napustila tek 1955, a mali Sep je tada imao svega pet godina.

Prvi put je rodno mesto video sredinom sedamdesetih godina pro{log veka, posle toga u jo{ nekoliko navrata, a ove godine je u karavanu stigao s najmla|om }erkom.

– Planiram da naredne godine dovedem celu porodica, jer sada sin nije mogao da krene zbog diplomskog ispita na fakultetu, dok se starija }erka nedavno porodila. Svi oni, mada su ro|eni

Tancovawe kao u predratno vreme

Od Francuza na poklon kuhiwa U prostorijama „Adama Berenca“ sve ~e{}e se okupqaju ne samo „domoroci“ i Nemci nego i drugi gosti pristigli sa strane.

Posledwih nekoliko meseci su se ba{ odoma}ili Francuz Ronald [noring i wegova supruga [antal.

– Moja porodica se po tradiciji ve} generacijama bavi brodogradwom, a sada apatinski majstori prave za moju kompaniju jedan veliki tanker. U vi{e navrata smo ove godine dolazili u grad, pa re{ili i da iznajmimo stan, da bismo imali gde da se skrasimo dokle god brod ne bude zavr{en – obja{wava Ronald. [noringovi tvrde da se veoma prijatno ose}aju u Apatinu, koji im se dopada vi{e od Sombora, a po{to oboje znaju nema~ki, bez jezi~ke distance se dru`e s ~lanovima „Adama Berenca“. Toliko su se „primili“ da su Udru`ewu poklonili kompletno ure|enu kuhiwu! u Nema~koj, `ele da bar jednom vide odakle im poti~u roditeqi, i to me zaista veseli – sre}an je her [tiling {to ima tako odane potomke.

Nekada{wi me{tani Svetozara Mileti}a sastaju se nekoliko puta godi{we i u Nema~-

koj, kada je dominantna ili jedina tema razgovora ba{ mesto odakle su potekli. Kako didakti~ki naglasi frau Ajsele, domovina je, kao i majka, jedna i nikada se ne mo`e zaboraviti.

J. Prel~ec

[minkawe drevne }uprije „Devet grla” Preko reke Zlatice, na regionalnom putu ^oka – Crna Bara – Mokrin – Kikinda, tamo gde se drum odvaja prema biv{em malograni~nom prelazu Valkaw sa susednom Rumunijom, trenutno se obnavqa }uprija retke stare gra|e „Devet grla“. Nakon rekonstrukcije dobi}e {iri kolovoz, pa vi{e ne}e biti usko grlo na va`noj saobra}ajnici.

Zbog broja svodova dobila je narodsko ime „Devet grla“ i postala simbol ovog kraja, mada ba{ i nije unikatan, ali ovakvi tipski mostovi u vreme gradwe su kao lep arhitektonski ukras razbijali monotoniju pejza`a severnobanatskog dela Panonije. ]uprija na Aranki, kako na ma|arskom zovu Zlaticu, zajedno s jo{ jednom, podignutom uzvodno na ovoj reci, ko{tala je 100.325 forinti. Za toliko je Ma|arska kraqevska vlada 3. decembra 1864. posao ugovorila s preduzima~em Jo`efom Milerom. Sli~an most, dug 92 metra, premostio je i vo-

Tutwa}e opet mo}ne ma{ine preko Zlatice

dotok Hortoba| 36 kilometara od ma|arskog grada Debrecina. „Devet grla“, duga 70 metara, mada zidana pre gotovo vek i po, i daqe slu`e nameni i uz malo {minkawa i ula-

gawa opet }e tuda da tutwe mo}ni traktori, {leperi i limuzine, koji su nasledili kowske zaprege, fijakere, a i pe{ake.

M. Mitrovi}

OSTA SOMBOR DECENIJAMA SAOBRA]AJNO SLEPO CREVO

U goste sti`u samo pti~ji grip i tornado Nekad sjajna varo{ somborska, po mi{qewu wenih `iteqa, posledwih decenija postala je saobra}ajno „slepo crevo“. Xaba je Somborcima {to je preko wihovog grani~nog prelaza s Ma|arskom put od Beograda do Be~a kra}i 60 kilometara, nekako ih sve (sem pti~jeg gripa i tornada), pa i putevi zaobilaze. Jo{ uvek je u narodno-novinarskom predawu poseta prve postpetooktobarske ministarke Marije Ra{ete i kolege joj poqoprivrednog, Dragana Veselinova, kad su mu~enici zakasnili vi{e od sat i po. Pomalo posramqeno, izlaze}i iz limuzine, opravdali su svoje ka{wewe prostom re~enicom „mi malo zalutali“. Tek se kasnije obelodanilo da su autoputem do iza Ba~ke Topole do{li, a nisu znali da se za Sombor kod Vrbasa skre}e. Da ih je nepoznavawe geografije vlastite zemqe politi~ke karijere stajalo, te{ko da }e biti, tek, ni posle wih Somborci nikom nisu bili „nusput“.

Kad ve} ne}e negdawi i sada{wi ministri i Vlade, ovih dana su poli-

ti~ki pregaoci lokalni ipak ostvarili, malo je re}i zavidan, uspeh u pribli`avawu Sombora srpskim saobra}ajnicama. Pompezno to obelodanilo da je uz karitativnu pomo} jedne

lokalne firme za izradu saobra}ajne signalizacije na odvajawu autoputa kod Vrbasa „dopisana“ tabla koja upu}uje putnika namernika na to da i posle uqarske varo{i ima `ivota i ima jo{ mal~ice maj~ice Srbije. Nije ba{ neka komocija, ima vi{e rupa neg’ asfalta, izme|’ svakog sela po kojem se, zahvaquju}i novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju, mo`e i}i najvi{e 50 na sat, ne treba koliko traje cigar duvana, ali ipak se stigne u stoni grad zapadne Ba~ke.

Po inerciji dobre voqe i plana, zalaktilo se to da pravac od Vrbasa do Sombora upi{e na mre`u autoputeva srpskih, odnosno da tih sedamdeetak kilometara do trome|e s Ma|arskom i Hrvatskom, preraste u autoput. Ho}e Somborci, ho}e i Kuqani, bogami ni sela izme|u ova dva grada nisu protiv, „tajming“ je pravi jer se kreira novi prostorni plan Srbije. Ionako }e Mrka o~as posla i pre roka da zavr{i Koridor 10, pa da ne sedi dokon.

M. Miqenovi}

SPORT

petak28.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

PRVENSTVO SVETA U RIJECI

Juniori Srbije planetarni {ampioni Kugla{ka juniorska mu{ka reprezentacija Srbije osvojila je {ampionsku titulu na 15. prvenstvu sveta u Rijeci sa 3.607 ~uweva. Tako su obe mu{ke svetske titule, seniorska i ju-

Milorad ^avi}

Zigfridom [vajkardom uru~ivao medaqe. Imali smo prosek od preko 600 ~uweva i na{ rezultat je drugi u istoriji svetskog kuglawa, posle rekorda Nema~ke iz Bolcana od 3.709 ~uweva.^estitam igra~ima, borili

- Nijednog trenutka nisam sumwao u mogu}nosti ove ekipe.

Tra`io sam samo da odigraju koliko u ovom trenutku mogu, da ne gledaju u rezultat protivnika i da se ne optere}uju. Svi zaslu`uju pohvale, Milinkovi} je

Erwe{i, Vilmo{ Zavarko, Slobodan Simonovi}, Dalibor Popov i Milo{ Simijonovi}.

Rezultati, omladinci - ekipno: 1. Srbija 3.607 ~uweva (Robert Erwe{i 627, Milo{ Simijonovi} 590, Vilmo{ Zavrko

MILORAD ^AVI], NAJBOQI SRPSKI PLIVA^

Ne znam {ta }u s povredom

Najboqi srpski pliva~ svih vremena Milorad ^avi} trenutno se sa kompletnom reprezentacijom Srbije priprema u Bawaluci za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano krajem leta.

U intervjuu za „Mondo�, ^avi} je rekao da ga brine povreda le|a, koju nikako da sanira, kao i da je zadovoqan odlukom FINA da zabrani moderne pliva~ke kostime.

- Pripreme kao pripreme idu OK, ali se borim sa starom povredom le|a. Nije u pitawu diskushernija, ali je ne{to sli~no. Posle dva dana pauze prvi put sam imao prvi trening u vodi. Ne znam {ta da radim. Trenutno tra`im novo re{ewe kako da se izle~im. Ipak, optimista sam - rekao je ^avi}.

Proteklih godina bili smo svedoci da su svetski i evropski rekordi padali kao od {ale najvi{e zahvaquju}i novim i modernim pliva~kim kostimima.

Od ove sezone odlukom Svetske pliva~ke federacije oni su ukinuti.

- Sigurno je da ne}e vi{e biti toliko evropskih i svetskih rekorda kao ranije. [to se mene li~no ti~e dobra je stvar {to ih vi{e nema. Svi pliva~i su se borili oko pola sata da ih obuku i onda se de{avalo kad ih obuku i da puknu, {to je bilo dosta lo{e za plivawe. Smatram da }e se sada s ovim biciklisti~im {ortsevima boqe videti ko je ba{ trenirao, a ko nije - ka`e ^avi}, koji je na Olimpijskim igrama u Pekingu

imao peh s kostimom u koji je u{la voda.

Pro{le godine ^avi} i Na|a Higl su osvajawem zlatnih medaqa na Svetskom prvenstvu u Rimu dodatno popularizovali plivawe u Srbiji. Pala su tada velika obe}awa kako }e pliva~i imati mnogo boqe uslove za rad, ali...

- To su bile ~iste politi~ke pri~e. Na `alost, stawe se nije popravilo - razo~aran je ^avi} odnosom prema sportistima koji na najboqi mogu}i na~in predstavqaju svoju zemqu. Ipak, ono {to ga je odu{evilo bio je sve~ani do~ek za pliva~e i vaterpoliste ispred beogradske Skup{tine.

- To je najlep{i ose}aj u mom `ivotu. Nema ni{ta lep{e od tog do~eka, mislio sam da je osvajawe olimpijske medaqe ne{to najboqe {to ~oveku mo`e da se dogodi, ali do~ek je ne{to ve}e.

Osim plivawa ^avi} je veliki qubiteq ko{arke. ^esto je vi|en na utakmicama ko{arka{a Partizana, ~iji je veliki navija~. Odu{evqen je svim {to su crno-bili uradili ove sezone.

- To {to su oni uradili je veli~anstvena stvar. Pratio sam gotovo sve utakmice i mogu samo da im ka`em: momci svaka ~ast rekao je ^avi}. Odu{evqen je i uslovima za rad u Bawaluci.

- Ovo je fantasti~an bazen.

Mo`da i jedini na svetu koji ima 28 startnih blokova. Ovo je velika stvar i mislim da Bawaluka treba da bude ponosna {to ima ovakav bazen, koji je zaista svetski - rekao je Milorad ^avi}.

MIHAIL DUDA[ NA MITINGU U AUSTRIJI

Napad na nacionalni rekord Desetobojac Mihail Duda{ danas sa trenerom Goranom Obradovi}em putuje na miting u Gotzis (Austrija), koji va`i za nezvani~no prvenstvo sveta.

- Prijavqeno je 34 atleti~ara, a Duda{ ima 27. rezultat.

Ciq je da Duda{ napdne nacionalni rekord Sa{e Karana dug 20 godina. Koliko }e u tome uspeti zavisi}e i od vremenskih uslova, a prema prognozama naja-

Rame uz rame sa seniorima: i juniori Srbije se okitili zlatnim medaqama

niorska, trenutno u Srbiji, jer su pro{le godine u Detenhajmu najceweniji planetarni pehar osvojili srpki kugla{i.

- Ovo je veliki uspeh – rekao je predsednik Kugla{kog saveza Srbije Uro{ Dragojlovi}, koji je sa predsednikom FIK NBC

- Velika je ~ast {to smo dobili poziv organizatora da u~estvujemo na ovako presti`nom atletskom mitingu desetobojaca. Miting u Gotzisu slavi 35. ro|endan, a na wemu je 2001. godine Roman [ebrle postigao svetski rekord u desetoboju - istakao je Obradovi}.

Na pitawe {ta mo`emo da o~ekujemo od nastupa najboqeg srpskog desetobojca Obradovi} je rekao:

vqano je dosta hladno i ki{ovito vreme. Znam da }e Mihail dati sve od sebe i da ga ni eventualni nepovoqni vremenski uslovi ne}e spre~iti da pru`i svoj maksimum u ovom trenutku, a verujem da je spreman za preko 8000 bodova. Ako u tome uspe plasirao bi se me|u deset najboqih desetobojaca na svetu - istakao je Obradovi}.

Takmi~ewe u Austriji je u subotu i nedequ.

kao najiskusniji izdr`ao pritisak posledweg igra~a, jer iako smo imali lepu zalihu, morao je da bude oprezan - rekao je Pavlovi}.

Za pojedna~no finale (u subotu 29. maja) plaisarala su se petorica srpskih igra~a: Robert

619, Slobodan Simonovi} 600, Dalibor Popov 600, Aleksandar Milinkovi} 571 ~uw, rezerve Norbert Mesaro{ i Radovan Vlajkov), 2. Nema~ka 3.576, 3.

Slova~ka 3.555, 4. Hrvatska 3.463, 5. Slovenije 3.453, 6.

Austrija 3.442, 7. ^e{ka 3.417.

SELEKTOR VESELIN VUKOVI] ZADOVOQAN PROVEROM U ME^U S BiH

Video sam koliko neki mogu Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije u okviru priprema za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u [vedskoj odigrala je kontrolnu utakmicu sa selekcijom Bosne i Hercegovine. Obe reprezentacije su bile u kombinovanim sastavima.

Me~ pun preokreta re{en je u posledwim sekundama, kada je Rni} sa pozicije desnog beka ukrstio Pribaku, koji je iskoristio blokadu novog igra~a Ceqa i neometano postigao pobedonosni gol (29:28).

Posle ove utakmice selektor Veselin Vukovi} je reprezentativcima dao tri dana pauze, pa }e potom nastaviti pripreme za bara` me~eve sa ^e{kom 12. i 19. juna.

- Ova utakmica nam je bila potrebna da bi videli nekoliko igra~a koje nismo mogli u EHF nedeqi. Na`alost, desilo se to da smo ostali bez nekolicine igra~a, Vujina i [e{uma, na koje smo ra~unali za ovaj me~. Kao i na{i dragi gosti iz Bosne, igrali smo u {arenom sastavu, prakti~no sa jednim bekom, koji je u kombinaciji za ^ehe. Neki od momaka su pokazali da u budu}nosti a mo`da

Dana{wi program

Mihail Duda{

su se za svaki ~uw. Selektor Vojko Pavlovi} je sjajno ukomponovao je ekipu, posebno raduje ~ewenica da je kadet Robert Erwe{i sa 627 najboqi me|u {ampionima!

Selektor Vojko Pavlovi} je primio ~estike sa svih strana.

Superliga (m) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Naisus (20).

Druga liga (m) - SUBOTICA: Vojput - Metalac (19), NOVI SAD: Milicionar Apatin (16.30, Slana bara), JABUKA: Jabuka - @elezni~ar (20).

Druga liga (`) - SOMBOR: Ravangrad - Vrbas (19).

Prva vojvo|anska liga (m) - TEMERIN: Mladost Grafi~ar (20).

Prva vojvo|anska liga (`) - BAJMOK: Topola - Kikinda (18.30), RUSKI KRSTUR: Rusin - Dolovo (19).

Prvi put u dresu Srbije: @ikica Milosavqevi}

ve} i sada mogu biti ~lanovi reprezentacije. Bilo je puno gre{aka, {to se mo`e opravda-

ti toplim vremenom, mlado{}u i `eqom pojedinaca da se istaknu. Najva`nije je to da smo

proverili neke od pozvanih rukometa{a. Zbog blizine i Evropskog prvenstva, nadam se da }emo biti u prilici da odigramo jo{ koji prijateqski me~ sa gostima iz BiH. Zahvalio bi se divnoj publici u Loznici na podr{ci - rekao je selektor Vukovi}.

Posebnu pa`wu je privukla izjava legendarnog desnog krila , povratnika u reprezentaciju nakon Evropskog prvenstva u [vajcarskoj 2006.( nosio kapitensku traku) @ikice Milosavqevi}a (183 nastupa za Jugoslaviju i SCG - 522 gola), koji nije skrivao zadovoqstvo {to je i u 38. godini opet u dresu s nacionalnim grbom: - Sa igra~ke strane sam zadovoqan {to smo utakmicu re{ili u svoju korist, a li~no sam veoma sre}an, jer sam debitant.

Ovo je moj prvi me~ za reprezentaciju Srbije. Iako imam dosta internacionalnog iskustva, za nas je jako bitno da sti~emo pobedni~ki mentalitet, da se na svakom treningu vidi boqitak. S obzirom da smo imali ~etiri treninga u ovom sastavu, smatram da je ova pobeda jako bitna - istakao je Milosavqevi}.

J. G.

IZBOR IHF

Poqak @mal najboqi Poqski golman Slavomir @mal najboqi je rukometa{ sveta u izboru Me|unarodne rukometne federacije za pro{lu godinu.Na drugom mestu na{ao se Francuz Nikola Karabati} sa 20,9 odsto glasova, dok je tre}i hrvatski pivot Igor Vori sa 10,4 odsto glasova. U `enskoj konkurenciji titula najboqe pripala je Francuskiwi Alison Pinu, kojaoj je pripalo 39,8 odsto glasova. Druga je bila Norve`anka Katrin Lund-

Heraldsen sa 33,9 odsto glasova, a na tre}em mestu na{la se Ruskiwa Qudmila Postnova sa 26,3 odsto glasova.

Glasawe na internet stranici IHF-a trajalo je gotovo mesec dana. Pobedom je @mal postao prvi Poqak koji je osvojio ovu presti`nu titulu, dok je i Pinu prva Francuskiwa kojoj je pripala laskava titula. Izbor za najboqeg rukometa{a sveta IHF sprovodi od 1988. godine.

Slavomir @mal

c m y

SPORT

DNEVNIK

petak28.maj2010.

17

RADOSAV PETROVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

Opravda}emo poverewe navija~a Odli~ne partije u dresu Partizana i poverewe selektora Radomira Anti}a u~inili su da za}ute svi oni koji su osporavali ume}e i talenat Radosava Petrovi}a. Ovaj skromni momak, velikog fudbalskog srca karijeru je po~eo u Jedinstvu sa Uba, nastavio u Radni~kom iz

- Prognoze su nezahvalne s obzirom da je Mundijal takvo takmi~ewe da su iznena|ewa mogu}a. Favorita ima, ali svaka reprezentacija ima `equ da dogura {to daqe. Sve selekcije zaslu`uje respekt i gaje odre|ene ambicije. Ja se nadam da }emo mi sti}i makar do osmine finala.

Radosav Petrovi} s na{im saradnikom Nenadom Jowevim

Obrenovca, a od leta 2008. pre{ao je u redove crno-belih. Navija~i Partizana ga obo`avaju, a on isti~e "da nije fudbaler bio bi jedan od vo|a navija~a na jugu".

- Veoma sam sre}an {to smo se ponovo okupili i {to je atmosfera u reprezentaciji vi{e nego odli~na. Siguran sam da }emo na Mundijalu da poka`emo pravo lice i da }emo oprav-

Ko je favorit u na{oj grupi?

- Svaka ekipa }e tra`iti neku svoju {ansu, tako i mi treba da gledamo. Analizira}emo dobro sve rivale, a imamo i mi svoje adute. Najbitnije da sa velikom `eqom u|emo u svaku utakmicu i siguran sam da mo`emo da napravimo odli~an rezultat. Mnogo toga }e zavisiti od prve utakmice sa Ganom, ukoliko zabele`imo pobedu ube|en sam da }e nam

VOJVODINA IZABRALA NOVOG [EFA STRU^NOG [TABA

Poverewe Zoranu Milinkovi}u Zoran Milinkovi} (42 godine), doskora{wi trener suboti~kog Spartaka Zlatibor vode novi je {ef stru~nog {taba FK Vojvodina.

Iako su neki mediji objavili da je Milinkovi} preuzeo kineski Dalijen, ju~e je u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku zvani~no promovisan u novog trenera crveno-belih. Interesantno je to da je novog {efa predstavio predsednik kluba Ratko Butorovi}.

- Hteli smo najboqeg i doveli smo najboqeg – kratko je izjavio Butorovi}.

Na pitawe kada je postignut sporazum s Milinkovi}em, predsednik kluba je istakao: - S gospodinom Milinkovi}em upoznao sam se pre otprilike godinu dana, ali tada je, na na{u `alost, ve} postao trener Spartaka. Slu{aju}i ga kako razmi{qa o na{em fudbalu, o sistemu rada...znao sam da }e pre ili kasnije postati na{ trener. Ve} sam rekao da je najboqi i drago mi je da je ve} sada u Vojvodini.

Zoran Milinkovi} je pre Suboti~ana, s kojim je ostvario najboqi klupski uspeh u istoriji - ~etvrto mesto i plasman na evropsku scenu, vodio BSK iz Bor~e, Kolubaru i Srem, a nekada je aktivno igrao u Partizanu, Vojvodini i Francuskoj.

- Imao sam prakti~no sve dogovoreno s jednim inostranim klubom, ali sam se zna~ajnih finansijskih sredstava odrekao kada je usledio poziv Vojvodine i gospodina Butorovi}a. Vojvodinu do`ivqavam kao veliki srpski klub, kao jednu od institucija Srpske Atine i

Zorana Milinkovi}a ju~e predstavio predsednik kluba Ratko Butorovi}

nalazim se pred ogromnim izazovom da oformim ekipu koja }e poku{ati da se ravnopravno bori s Partizanom i Crvenom zvezdom za trofeje. Nikada nisam davao laka obe}awa, pa to ne ~inim ni sada, ali zato mogu da obe}am predan rad koji po~iwem ve} danas – u dahu je saop{tio Milinkovi}.

O igra~kom kadru koji poseduje Milinkovi} je rekao: - Po{tujem pre svega mlade, talentovane igra~e Vojvodine

ponikle u klupskoj {koli, a letwi prelazni rok pokaza}e s kakvim snagama }emo do~ekati slede}e prvenstvo.

Upitan da ka`e koje bi igra~e, kada bi mogao, doveo iz Spartaka Zlatibor vode u Vojvodinu, Milinkovi} je odgovorio: - Ne znam da li je realno da bilo ko od wih do|e u Novi Sad, ali neobi~no cenim kvalitete Brati}a, [arca, Torbice, Jovani}a i Ubiparipa.

Foto: S. [u{wevi}

Na opasku da su ~etvorica od wih petorice igrala u Vojvodini, Milinkovi} je samo dodao: - Pa, bio sam i ja igra~ Vojvodine.

Novi {ef stru~nog {taba istakao je da }e vrlo brzo izabrati najbli`e saradnike, a da }e pripreme za novu sezonu po~eti krajem juna ili prvog jula, jer mu za sprovo|ewe zami{qenog treba {est i po do sedam radnih nedeqa. S. Savi}

Partizan zaslu`eno {ampion Partizan je tre}i put uzastopno {ampion, a tvoj projektil u ve~itom derbiju je mo`da bio i presudan da trofej ostaje u Humskoj?

- Posle duge i veoma turbulentne sezone, posle svih de{avawa u klub i ekipu, tri promene trenera, imamo mnogo razloga da budemo zadovoqni. Sigurno je da ova titula ima te`inu kao i prethodne dve duple krune, {to je rezultat ulo`enog napora i rada kompletnog kluba. ASmatram da smo apsolutno zaslu`eno {ampioni, a {to se ti~e gola u derbiju - najdra`i mi je u dosada{woj karijeri. dati o~ekivawa navija~a, koji su bili sjajni u kvalifikacijama i uz ~iju smo pomo} napravili veliki posao plasmanom na najve}u fudbalsku smotru. Nadam se da }e nas sve poslu`iti dobro zdravqe i da }emo biti prijatno iznena|ewe u Ju`noj Africi - optmista je visoki Petrovi}. [ta Srbija mo`e da uradi na prvenstvu sveta?

vrata osmine finala biti {irom otvorena. Nema~ka jeste na papiru favorit, ali ostale reprezentacijeu na{oj grupi }e tra`iti svoju {ansu za prolazak u drugi krug takmi~ewa.

Koja je tvoja poruka navija~ima u Srbiji?

- Da navijaju za orlove, a mi }emo se potruditi da opravdamo wihovo poverewe - istakao je Petrovi}.

N. Jowev

DANAS PO^IWE NAJSTARIJI MEMORIJAL U SVETU

Stevi u pomen 28. put Najstariji memorijalni fudbalski turnir u svetu, kako je direktor i osniva~ ove bogate tradicije Ilija Panteli} najavio, “Stevan Ne{ticki” po~iwe danas. Po 28. put kadeti }e igrati Stevi u ~ast, nekada{wem fudbaleru Vojvodine i reprezentativcu Jugoslavije, ~ija je karijera nesre}nim slu~ajem (`ivot izgubio u saobra}ajnoj nesre}i) prekinuta u 23. godini.

put. Moja je `eqa da sve protekne u najboqem redu i da pobedi najboqi.

U ime Organizacionog odbora ~as fudbalske istorije odr`ao je Mladen Vu~ini}, tako|e ~lan prve Vo{ine {ampionske generacije, a zatim su o zna~aju i o~ekivawima pred 28. izdawe govorili rukovodilac omladinsko-pionirske {kole FK Vojvodina Branislav Novakovi}, trener generacije kadeta

Turnir ima internacionalni karakter, a pored stalnih u~esnika Partizana i Crvene zvezde ove godine igra}e jo{ reprezentacija Republike Srpske, ruski Amkar iz Perma i Akademija Pu{ka{ iz Ma|arske.

Raspored i satnica turnira – danas: Sve~ano otvarawe (18), Vojvodina – Partizan (18.15), Crvena zvezda – Amkar (18.15).

Subota: Polagawe venca na grob Stevana Ne{tickog (8), Parti-

Pelegrini do`iveo Man}inijevu sudbinu Smeweni trener Reala iz Madrida Manuel Pelegrini priznao je da je o~ekivao da ga uprava otpusti posle te{ke sezone, ali da misli da nije zavr{io zapo~eti posao.

Manuel Pelegrini

Pelegrini je u izjavi rekao da je du`e vreme ~ekao otkaz, {to i dogodilo, kada je predsednik Reala Florentino Peres saop{tio

da }e ga na klupi zamentiti @oze Muriwo. ^ileanac je rekao da nije uspeo da uradi ono {to je `eleo i da ose}a da je posao u Realu ostavio do pola zavr{en. Pelegrini je dodao da sa Peresom nije razgovarao jo{ od avgusta, kao i da je predsednik doneo pogre{nu odluku kada je prodao Veslija Snajdera i Arjena Robena protiv voqe trenera.

Pre dve godine, u trenutku kada je osvojio tre}i uzastopni skudeto sa Interom, tada{wi trener Roberto Man}ini bio je smewen da bi u klub do{ao Muriwo, koji je ovog prole}a ostavio Inter posle najuspe{nije sezone u 102 godine dugoj istoriji kluba.

Mladen Vu~ini}, Ilija Panteli} i Branislav Novakovi}

- Iz FIFA i UEFA potvr|eno nam je da je ovo najstariji memorijalni fudbalski turnir koji se odr`ava u kontinuitetu – rekao je Ilija Panteli}, Stevin saigra~ i ~lan prve {ampionske generacije. – Nismo prestajali da igramo ni kada smo bili pod sankcijama, pod bombama i evo, okupi}emo se po 28.

Vojvodine koja }e igrati na memorijalu Zoran Vasiqevi} i kapiten Ivan Meji}. Svi su istakli da }e Vojvodina nastojati da potvrdi sve one epitete koje su je krasili u me~evima Kvalitetne lige Srbije, ujedno po`elev{i dobrodo{licu i prijatan boravak gostima u Novom Sadu.

Foto: S. [u{wevi}

zan – Republika Srpska (9), Amkar – Akademija Pu{ka{ (9), Vojvodina – Republika Srpska (17.30), Crvena zvezda – Akademija Pu{ka{ (17.30). Nedeqa: me~ za 5. mesto (9), me~ za tre}e mesto (10.15). Finale (11.30).

Sve utakmice igra}e se na terenima FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku.

S. S.

IZ FK PARTIZAN

Jao (ni)je pred Humskom Prvo poja~awe Partizana u letwem prelaznom roku skoro izvesno bi}e Letladi Madubani (26), Ju`noafrikanac i ~lan tamo{weg prvoliga{a Super sport junajteda. Trener Aleksandar Stanojevi} ima samo re~i hvale za ovog momka.

- Radi se o zadwem veznom, ba{ kakav je nama potreban.

Gledao sam ga na diskovima i ostavio je dobar utisak. Mo`da }emo ga anga`ovati – rekao je mladi trener.

Otklowena je, dakle, dilema koji je to igra~ sa Crnog kontinenta zanimqiv Partizanu.

Stanojevi}, ipak, negira da je preporuka stigla od biv{eg igra~a i trenera crno – belih Vladimira Vermezovi}a, trenutno na radu u Ju`noj Africi.

- Ne, zaista nije. Diskove sam dobio od nekih menaxera i u klubu sam ga ja spomenuo.

Madubani ko{ta 250.000 evra, {to ne bi trebalo da predstavqa problem.

Stanojevi} se daqe osvr}e na potragu za napada~em.

- Potreban nam je {pic koji zna da igra, dakle da ima i dribling i ose}aj za prostor. Priznajem, takvih je kod nas malo.

Vide}emo {ta }e biti, ali Jao iz Napretka nije prva solucija.

Poseduje eksplozivnost i uporan je, ali slab je sa loptom.

Sli~no je i sa na{im biv{im igra~em Oditom. Vide}emo {ta }e biti, mo`da {ansu damo Marku [}epovi}u, koji poseduje pribli`ne karakterisitike.

U ovom trenutku skoro izvestan je odlazak iz Humske Brazilca Va{ingtona.

- Na wega trenutno ne ra~unam, ali hajde da sa~ekamo jo{ malo i vidimo kako }e se stvari razvijati – istakao je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

18

SPORT

petak28.maj2010.

NIKOLA @IGI], NOVI ^LAN BIRMINGEMA

DNEVNIK OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

Jelena se namu~ila, Uvek sam `eleo Ana ispala da igram u Engleskoj Potpisivawem ~etvorogodi{weg ugovora sa Birmingemom, srpski div Nikola @igi} dobio je prvi duel sa engleskim Piterom Krau~em. Za centimetar. @igi} je u sredu, kada je za obe{te}ewe od {est miliona funti pre{ao iz Valensije u Birmin-

tio u wegov novi {ef, menaxer Birmingema Aleks Mekli{.

I Nikola i Piter su reprezentativci, a nije iskqu~eno da bude zakazan me|usobni okr{aj ve} u Ju`noj Africi, jer je kostur Svetskog kupa takav da bi Srbija i Engleska mogle da se sretnu u osmini finala.

Aleks Mekli{ i Nikola @igi}

gem, postao najvi{i igra~ Premijer lige, sa svojih 202 centimetra. Jedan mawe ima centarfor Totenhema.

Novonastali rivalitet bio je zanimqiv i novinarima, koji su radili prvi intervju sa @igi}em u svojstvu igra~a Birmingema. U video formatu, taj razgovor objavqen je na zvani~nom sajtu tima sa Sent Endrjuza.

- Moj ciq je da budem boqi od Pitera (Krau~a), da malo boqe koristim visinu u igri prokomentarisao je @igi} u razgovoru koji je pomno pra-

- Odlu~an sam u nameri da svoju visinu iskoristim kao veliku prednost - dodao je @igi}, kojem nije bilo jasno za{to bi mu predstavqalo problem to {to je visok preko dva metra, a bavi se fudbalom.

- Ne vidim za{to bi moja visina predstavqala problem za druge igra~e. Igram na na~in na koji igram... ^iwenicu da sam visok shvatam kao prednost, a da li }e to predstavqati problem za defanzivce koji }e me ~uvati u Premijer ligi ostaje da se vidi - prokomentarisao je @igi} konsta-

taciju da mu engleski fudbal, sa mnogo vazdu{nih duela, generalno odgovara, ali i to da su stoper Premijer lige naviknuti da u vazduhu budu veoma o{tri.

- Ja sam jednostavno odu{evqen {to sam u Birmingemu.

Oduvek sam `eleo da igram u Premijer ligi i klub mi je to omogu}io.

Sjajna stvar... To }e biti novo iskustvo za mene i jedva ~ekam prve utakmice - dodao je @igi}, koji je u 30. godini potpisao ugovor na ~etiri sezone.

Neuobi~ajena odluka uprave Birmingema dokazuje da ovaj tim zaista ra~una na srpskog napada~a.

Uostalom, on je na zvani~nom sajtu predstavqen kao kqu~no poja~awe.

- Gledao sam Premijer ligu godinama unazad. Ovo je bila mogu}nost koja nije mogla da se odbije dodao je @igi}, koji je ro|en 25. septembra 1980. godine.

U me|uvremenu, @iga je odleteo u kamp nacionalne selekcije Srbije u Austriji i prikqu~io se ostatku tima na pripremama.

Birmingem je pro{le sezone zavr{io u zlatnoj sredini, na devetom mestu Premijer lige, sa skorom 13-11-14 (3847) i 50 osvojenih bodova. Ekipa nije izborila izlazak u Evropu.

Jo{ nije objavqeno koji }e broj nositi @igi}, ali se zna da devetku nosi Kevin Filips.

Taman kada je zapretio drugi prekid zbog ki{e, Jelena Jankovi} je zavr{ila neo~ekivano te`ak me~ sa Kajom Kanepi 6:2, 3:6, 6:4! Najboqa srpska teniserka tako se plasirala u tre}e kolo Rolan Garosa, gde o~ekuje boqu iz okr{aja Alona Bondarenko (Ukrajina, 27. nosilac) Magdalena Ribarikova (Slova~ka). Ruskiwa Alisa Klejbanova mo}nom partijom je raspr{ila nade u dobar rezultat Ane Ivanovi} na Otvorenom prvenstvu Francuske - 6:3, 6:0.

Jankovi}eva i Estonka Kanepi odigrale su me~ iz dva dela, po{to su pri rezultatu 1:1 u tre}em setu morale u svla~ionicu zbog pquska. Kada je igra nastavqena posle jednog sata pauze, obe teniserke je od pobede delilo po pet gemova, a prva je do ciqa stigla - Jelena!

Ona je u setu odluke napravila brejk za vo|stvo od 4:2, Kanepi je odmah izjedna~ila, ali je u naredna dva gema ponovo na scenu stupila Jankovi}eva i uspe{no privela me~ kraju. Kako se kretao rezultat i kako je na momente dobro igrala Kanepi (sada 118, nekada 18. na svetu), kona~an ishod mogao je da bude i druga~iji.

A nije delovalo tako kada je Jelena maestralnom igrom za samo 28 minuta dobila prvi set. O~ekivalo se da }e "slomiti" korpulentnu Estonku, me|utim, ova je smawila broj gre{aka i po~ela glatko da osvaja gemove na svoj servis... U drugom setu nije dozvolila Jankovi}evoj da stekne ubedqivu prednost i da kontroli{e igru. Umesto 4:0 iz prvog dela me~a, rezultat je sve vreme bio na "klackalici" - 0:1, 1:1, 1:2, 2:2, 2:3, 3:3, 3:4... Zatim je Kanepi iskoristila tek drugu brejk loptu na celom me~u, oduzela servis ~etvrtom favoritu Rolan Garosa i u slede}em gemu stigla do izjedna~ewa na 1:1.

Rednap ne da Modri}a Trener Totenhema Hari Rednap rekao je da ne namerava da proda fudbalera Luku Modri}a, makar ser Aleks Ferguson ponudio kule i gradove. Mediji su pisali o tome

Luka Modri} i Hari Rednap

da bi Man~ester junajted mogao da ponudi Totenhemu 25 miliona funti za Modri}a, a da bi uprava londonskog kluba kao zamenu za

hrvatskog fudbalera mogla da anga`uje igra~a ^elsija Xoa Kola.

- Nema {anse da se to dogodi.

Luka je va`an igra~ u na{em timu.

Svi znaju {ta mislim o wemu. Ako `elite da posti`ete dobre rezultate, ne smete nikome prodavati svoje najboqe igra~e - rekao je Rednap. - Imam odli~nu ekipu i Luka Modri} }e ostati wen ~lan.

Totenhem je takmi~ewe u Premijer ligi zavr{io na ~etvrtom mestu i slede}e sezone igra}e u kvalifikacijama za Ligu {ampiona.

Modri} je nedavno izjavio da namerava da se sa klubom plasira u grupnu fazu najelitnijeg evropskog takmi~ewa.

- Ovo je velika stvar za nas. Ako se kvalifikujemo u grupnu fazu Lige {ampiona, klub }e mnogo napredovati - rekao je Modri}.

Jelena Jankovi}

Ana Ivanovi}

Pauza nije drasti~no uticala na bilo ~iju formu, pa su na kraju razliku napravili realizacija brejk lopti (Jankovi} 4/7, Kanepi 2/3) i osam dvostrukih servis gre{aka Estonke. Ali sve je dobro {to se dobro zavr{i... Na grend slem turnirima niko ne mo`e da blista u svih sedam me~eva i tako osvoji trofej.

Kada je prvi put nastupila na Rolan Garosu, maja 2005, Ana Ivanovi} jo{ je bila maloletna, ali je plasmanom u ~etvrtfinale nagovestila uspon na teniski tron.

Dani slave i podizawa pehara 2008. godine sada izgledaju mnogo daleko...Ana je porazom od Alise Klejbanove (28. nosilac) u drugom kolu ostvarila najslabiji rezultat u karijeri na pariskoj {qaci.

Isprva je delovalo da je srpska teniserka spremna da se revan{ira Ruskiwi za eliminaciju sa pro{logodi{weg Australijan opena, po{to je u prvom gemu napravila brejk, zatim povela 2:0 i zapretila jo{ ubedqivijim vo|stvom. Ipak, kada je Klejbanova

spre~ila drugi brejk i smawila na 2:1, bio je to po~etak perioda u kojem je na terenu, uglavnom, postojala samo jedna igra~ica.

Klejbanova je dobila 12 od posledwih 13 gemova i zavr{ila me~ za sat i {est minuta, ubedqivo i impresivno - 6:3, 6:0.

Ana je napravila ~ak sedam dvostrukih servis gre{aka i slala nedovoqno dobre udarce sa osnovne linije. Wena, naoko, nezgrapna protivnica mnogo boqe je kanalisala agresivnost, a i pokazala vi{e samopouzdawa. Za Klejbanovu nije bilo izgubqene lopte, {printala je uz osnovnu liniju, ka mre`i, potom uspevala da odigra precizne udarce...

Ivanovi}eva se nije predavala, ali ~ak i kada je dolazila do dvostruke brejk lopte (15:40 pri rezultatu 0:1 i 0:4 u drugom setu), Ruskiwa je odgovarala sna`nim servisima i dodatno ru{ila moral nekada prve igra~ice sveta.

Zanimqivo je da su i jedna i druga imale po {est prilika za brejk, ali je Klejbanova iskoristila pet, a Ana samo onu prvu.

TURNIR DUBLOVA U PARIZU

Troicki i Vemi} sigurni Srpski teniseri Viktor Troicki i Du{an Vemi} plasirali su se u drugo kolo Ro-

lijana Andreu Sepija 2:0 (6:3, 6:4).

U drugom kolu wih o~ekuje duel sa Meksikancem Santijagom Gonzale-

Kapelo ne}e u Inter Selektor fudbalske reprezentacije Engleske Fabio Kapelo ponovio je da ne planira da napusti taj posao i zameni @ozea Moriwa na klupi milanskog Intera. Moriwo je imenovan za trenera Real Madrida, a italijanski mediji su preneli da bi u Interu mogao da ga zameni Kapelo.

Imam ugovor sa FA (Fudbalskim savezom Engleske) i

saradwu mo`emo da prekinemo samo ako me otpuste. ^ujem da se moje ime pomiwe u vezi mnogih klubova u Italiji i [paniji, ali sre}an sam radom u FA - rekao je Kapelo britanskim medijima.

Pored Kapela, mediji kao najozbiqnijeg kandidata za trenera Intera pomiwu {efa stru~nog {taba Liverpula Rafaela Benitesa.

Viktor Troicki i Du{an Vemi}

lan Garosa u konkurenciji dublova.

Oni su u prvoj rundi takmi~ewa bez ve}ih problema savladali Ju`noafrikanca Xefa Kecea i Ita-

som i Amerikancem Trevisom Retenmajerom, koji su u prvoj rundi pobedili 14. nosioce, {vedsko-rumunski par Robert Lindsted/Horija Takau 6:4, 6:4.

DO NEDEQE U SUBOTICI

NA UTAKMICI JU@NOBANATSKE LIGE U JASENOVU

Golmanu polomqene obe noge Na fudbalskim utakmicama ju`nobanatskih liga u~estale su grubosti i povrede igra~a.

Nedavno na utakmici u Jasenovu golmanu Sloge iz Plandi{ta Neboj{i Vrcequ (19) u 88. minutu doma}i igra~ Aleksandar \urin brutalnim startom polomio obe noge. \urin je dobio crveni karton i kaznu od tri meseca zabrane igrawa, a unesre}eni Vrceq je preba~en na ortopediju vr{a~ke bolnice, gde su utvr|eni prelomi obe no-

ge. No, nije se sve to na tome zavr{ilo, doktor Tiberiju Ku|ija ka`e da su mu namestili obe plomqene potkolenice, ali da se sve to isklompikovalo. Posle pet dana le`awa do{lo je do zastoja protoka krvi u levoj potkolenici i na predlog vaskularnog hirurga Vrceq je preba~en u Beograd. doktor Ku|ija ka`e da za 25 godina koliko radi ovaj posao nije imao slu~aj da su nekome na fudbalskoj utakmici polomqene obe noge.

Neboj{in otac Milan je stalno uz svog obogaqenog sina i ka`e da su lekari u Beogradu ulo`ili maksimum napora da mu spasu sina.

Trener Sloge iz Plandi{ta Du{an [ipka isti~e da je osaka}eni Neboj{a Vrceq uzoran sportista i da je |ak generacije u plandi{tanskoj gimnaziji.

-De~ko koji je osakatio Vrceqa ka`wen je samo sa tri meseca neigrawa! To govori o java{luku u tom rangu takmi~e-

wa i da Savez ne vodi ra~una o mladim qudima. Za vreme utakmice nije bilo hitne pomo}i, pa sam morao posredstvom policije da obezbedim wen dolazak – ka`e trener [ipka i dodaje da se obratio Fudbalskom savezu Vojvodine o potrebi da reaguje i kazni vinovnike ovog stra{nog doga|aja i da preduzme mere da se iz fudbala udaqe svi oni kojima o~igledno tu nije mesto.

R. Jovanovi}

Turnir druge kategorije Tradicionalni teniski turnir (14 godina) iz evropskog kalendara igra se u Subotici od danas do nedeqe. Takmi~ewe se na prelepim terenima u Dudovoj {umi odr`ava deveti put, a prvi put je unapre|eno u turnir druge kategorije. – ^ekamo desetogodi{wi jubilej ovog turnira, a odli~no je {to smo ove godine pre{li u drugu kategoriju. Sve je to uticalo na zna~ajno pove}awe kvaliteta. Do sada smo, na primer, imali po desetak rangiranih takmi~ara, a sada i u mu{koj i `enskoj konkurenciji

imamo oko ~etrdeset evropski rangiranih igra~a. Kod de~aka je najboqe rangiran Bogdan Borza iz Ruminije, trenutno na 51. mestu, a kod devoj~ica Nina Stojanovi} iz Srbije na 32. mestu. Borza je zanimqiv, jer je pro{le godine ovde bio kvlaifikant, a koliko je napredovao za godinu dana govori podatak da je sada prvi nosilac – istakao je Tibor Demeter, direktor turnira.

U subotu igraju se me~evi finala dubla i polufinala singla, dok }e pobednici u singlu biti poznati u nedequ.

N. S.

petak28.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

@ENSKA REPREZENTACIJA U JEKU PRIPREMA ZA EVROPSKU LIGU

Ozbiqnost donosi zadovoqstvo ^elni qudi Metal Cinkare i Dragan Kapi~i}

KSS dobio sponzora iz Slovenije Ko{arka{ki savez Srbije dobio je novog sponzora, slovena~ka kompanija Metal - Cinkara iz Ceqa pomga}e KSS. Dragan Kapi~i}, predsednik KSS, izrazio je zadovoqstvo potpisivaqem sponzorskog ugovora.

-U danima kada ekonomska kriza ugro`ava sve, a posebno sport, imamo zadovoqstvo i sre}u da smo dobili takvog partnera. Qudi iz Metal - Cinkare su prepoznali da je ko{arka najboqi brend za promociju i da }e mnogo zna~iti firmi koja je ve} prisutna u Srbiji, ali sada u reprezentativnijem obimu i obliku - istakao je Kapixi}.

Maks Bastl, direktor Maksim grupe bio je veoma zadovoqan ostvarenom saradqom. Po{to je prisutne goste upoznao sa Metal - Cinkarom koja sa sedi{tem u Cequ posluje ve} 20, a u Srbiji je prisutna od 2003. godine, Bastl se zahvalio predsedni-

ku KSS na postignutom dogovoru.

- Obi~no su sportski klubovi ti koji tra`e kontakt sa firmama, ali u ovom slu~aju bilo je obrnuto. Mi smo tra`ili uglednu sportsku organizaciju sa kojom bismo u saradqi promovisali na{u delatnost u Srbiji, a u isto vreme i pomogli tom sportskom savezu. Od ove saradqe ima}emo korist i jedni i drugi. Ko{arka u Srbiji je na visokom nivou, ne samo prema ostvarnim rezultatima, ve} i u pogledu stvaraqa pozitivnog odnosa u zajednici. To je ono {to i mi `elimo da ostvarimo.

Da imamo sre|enu fabriku, dobre odnose sa radnicima i tr`i{tom, pravi odnos prema okolini i da smo u svakom pogledu pozitivni. To nam je do sada polazilo za rukom, ali posle potpisivaqa ugovora sa KSS siguran sam da }emo biti jo{ uspe{niji - rekao je Vastl.

Maja [kori} me|u Vr{~ankama Ko{arka{ice Hemofarma [tada ja~e su za Maja [kori} (184, 20 godina), koja je prethodne tri sezone branila boje ^elareva. Po{le sezone [kori}eva je u proseku postigla 13 poena, uz 10 skokova po utakmici i zahvaqujui izvanrednim igrama na{la se na spisku potencijalnih kandidatkiwa za dr`avnu reprezentaciju.Potpisla je vernost vr{a~kom klubu za naredne dve godine.

- Poznato je {ta Hemofarm zna~i za srpsku `ensku ko{arku i svakako da sam zadovoqna {to sam postala deo tog sistema. Smatram da }u u klubu gde se mnogo radi i sa najve}im ambicijama napredovati. Ekipi }u se najverovatnije prikqu~iti u avgustu kada budu po~ele pripreme za narednu sezonu - rekla je Maja [ko- Maja [kori} ri} nakon potpisivawa ugovora. pristupila Hemofarmu, ~ime je Kako je naglasio direktor po~eo proces podmla|ivawa ekikluba Marko Ivanovi}, Maja pe i stvarawu novog {ampion[kori} je prva igra~ica koja je skog tima.

J. Tu.

@enska odbojka{ka reprezentacija Srbije ve} dve nedeqe priprema se u Beogradu za drugo izdawe Evropske lige i odbranu titule koju su osvojili pro{le godine u Turskoj. U A grupi s na{om selekcijom su jo{ Velika Britanija, Rumunija i Bugarska.

Selektor Zoran Terzi} sada radi sa 17 igra~ica, po{to se pripremama prikqu~ila Dragana Marinkovi} (kasnila zbog osvajawa titule u italijanskoj seriji A sa Skavolinijem), a zavr{ne preglede obavqa Jelena Nikoli} i o~ekuje se da se prikqu~i reprezentaciji u slede}ih nekoliko dana. Po~etne dve nedeqe prolaze u radu na tehni~kim segmentima, a po{to do prvih prijateqskih utakmica s Peruom ima svega nedequ dana, krenu}e se uskoro s bru{ewem takti~kih segmenata igre. Za sada sve ide prema planu i svi u na{em taboru veoma su zadovoqni.

- Pona{awe devojaka i trud su za svaku pohvalu, ali o~ekujem jo{ boqi razvoj situacije. Devojke su na po~etku shvatile da nije poenat u vremenu provedenom na trningu, ve} da je od velikog zna~aja umom i srcem biti prisutan da bi se posao {to boqe uradio.

Kada dostignemo `eqeni nivo rada na treninzima, siguran sam da ne}e biti pitawe ho}emo li ispuniti ciqeve - rekao je Terzi}.

Jo{ nije zastarela pri~a o izostanku Ivane \erisilo, kao i jo{ nekih iskusnih igra~ica.

Utisak je da }e "vo|e" reprezentacije biti najiskusniji trio Nikoli}-Ogwenovi}-Brako~evi}.

- U ovom trenutku je to realnost, po{to imaju najdu`i sta` u nacionalnom timu i samim tim se od wih najvi{e o~ekuje, ali ne mora da zna~i da neka druga devojka ne}e biti igra~ odluke u pojedinim me~evima. Veliki potencijal ima Stefana Veqkovi} i pitawe je dana kada }e ona biti udarna snaga ekipe, mada ima jo{ devojaka koje u sebi imaju snage da budu nosioci igre smatra selektor.

U is~ekivawu je da se pripremama prikqu~i Jelena Nikol}.

- Za nekoliko dana ima posledwe kontrole i zna}emo tada vi{e o tome kada }e nam se pridru`iti. Rekla je da }e se prikqu~iti reprezentaciji u najkra}em mogu}em roku. Ima devojaka koje su do{el na pripreme povre|ene i nepripremqene, pa to stvara male probleme u radu, ali ni{ta nije alarmantno i o~ekujem da }e se stvari promeniti na boqe veoma brzo - optimista je Terzi}.

Srbije }e 4. i 5. juna odigrati dva pripremna me~a s Peruankama u Beogradu i to }e biti posledwe provere o~i starta Evropske lige. Prva tri vikenda }e na{e devojke biti doma}ini: 11. i 12. juna do~ekuju veliku Britaniju u Kladovu, 19. i 20. juna Rumuniju u Smederevu, a Bugarsku u Subotici 25. i 26. juna.

M. Risti}

Veliki potencijal Stefane Veqkovi}

PRO[IREWE SUPERLIGE I DAQE GLAVNA TEMA

Buyet va`niji od broja klubova Jo{ svega desetak dana ostalo je do kraja predvi|enog vremenskog roka (10. jun) za odluku da li }e Izvr{ni odbor Odbojka{kog saveza Srbije prihvatiti inicijativu Udru`ewa klubova prvih liga (UOKPL) za pro{irewe mu{ke i `enske Superlige sa osam na deset klubova. Mi{qewa su podeqena, jer ve}ina funkcionera vode}ih klubova u dr`avi razmi{qa kako da obezbede finansije za normalno funkcionisawe kluba u slede}oj sezoni, a mawe im je bitno koliko }e liga imati ~lanova.

Izuzetak nije ni Zoran Olaji}, direktor @enskog odbojka{kog kluba Spartak iz Subotice, viceprvaka Srbije, koji je mawe-vi{e ravnodu{an prema predlogu o pro{irewu lige, ma kakva odluka da bude.

- Uop{te ne razmi{qamo o toj temi.

Pro{irewe lige je za nas u ovom trenutku najmawa briga, a pre svega verujem u na{ Savez i wegove odluke. Do sada su ~elni qudi odbojka{ke organizacije vukli prave poteze, pa nema razloga da sumwam da ovoga puta ne}e biti tako. Iznenadila nas je jedino brzina kojom se krenulo u ovu pri~u, jer neka procedura mora da postoji - ka`e Olaji}.

Glavna briga najsevernijeg superliga{a je buxet.

- Gledamo da obezbedimo sredstva za normalno funkcionisawe kluba i ekipe u narednoj sezoni. Situacija je svuda dosta kriti~na, nema nigde para i te{ko da neko mo`e da ka`e druga~ije. Samo iz tog razloga smo odustali od igrawa evropskih kupova, jer smatramo da je boqe taj novac ulo`iti u ekipu, a pritom se nadati boqim vremenima. U tom smislu treba da razmi{qamo o klubovima koji ulaze u elitu, jer je velika razlika izme|u Superlige i Prve lige, kako u organizaciji tako i u buxetima. zato treba razmisliti kako }e se pro{irewe lige odraziti na kvalitet - istakao je Olaji}.

Sistem sa osam klubova i igrawe minilige pre plej-ofa bio je pomalo zamoran i za ekipe i za publiku.

- Taj sistem je bio te{ko odr`iv {to najboqe pokazuje primer Spartaka. Bili smo drugi i igrali finale plej-ofa, ali je bilo nezanimqivo, jer je prvi na tabeli imao veliku prednost u odnosu na pratioce, a mi kao drugoplasirani smo imali veliku bodovnu zalihu u odnosu na tre}eg. Sve je bilo izvesno u zavr{nici sezone, a u inostranstvu je ba{ kraj sezone najzanimqiviji. Liga sa osam klubova je bila problemati~na, pa sistem sa deset klubova zvu~i kao izla-

Zoran Olaji}: buyet glavna briga

zno re{ewe, ali treba obratiti pa`wu na stvari koje sam ve} pomenuo - zakqu~io je Zoran Olaji}.

M. Risti} VO[INI KADETI ODBOJKA[I VICEPRVACI SRBIJE: Kadeti NIS Vojvodine nisu uspeli da odbrane titulu, ali su zato o~uvali kontinuitet dobrih rezultata, po{to su se domogli srebrne medaqe na zavr{nom turniru za prvaka Srbije.

U finalu pobedili su ih vr{waci iz beogradskog Partizana. Tre}e mesto zauzela je Ribnica iz Kraqeva, a ~etvrto Blok aut iz Beograda.

Boje NIS Vojvodine branili su: pomo}ni trener Radomir Vemi}, glavni trener Sini{a Reqi}, 4.

Bojan Kr~mar, 1. Mihajlo Stankovi}, 9. ^edomir Stankovi}, 7. Stefan Barna, 8. Milan Kati}, 12.

Strahiwa Brzakovi}, statisti~ar Du{an Kne`evi}, menayer Dragan ^u~kovi}, ~u~e: 11. Marko Kerkez, 3.

Sa{a Surla, 2. Petar Adamovi}, 13. Lazar Kolari}, 6. Du{an Bogunovi} i 5.

Milo{ Trivuni}.

J. G.

20

KWIGA

petak28.maj2010.

DNEVNIK

JEZIK MLADIH OD 7 DO 77 GODINA

Kakve potrebe, takve i re~i ezi~ki ~istunci, pa i oni koji to nisu, prime}uju da mladi qudi danas u svakodnevnoj komunikaciji koriste neki novi jezik, pun kovanica, a ipak siroma{an re~ima. Iza ove “odokativne”procene ipak ne postoji jezi~ki korpus koji bi se jedinstveno i stru~no utemeqeno mogao nazvati “jezik mladih”. Za definisawe tog pojma, sem uzrasta, vaqa uzeti u obzir niz kognitivnih, socijalnih, psiholo{kih i drugih faktora.

Zanimqive komentare na tu temu ponudio nam je lingvista Vladimir \ukanovi} iz Beograda. On je od 1988. do 2003. godine radio u Institutu za srpski jezik SANU, na projektu “Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika SANU”. Potom je osnovao preduze}e “Leksikom-jezi~ki in`iwering d.o.o.”, u kome i danas radi. U Istra`iva~koj stanici Petnica 1990. osnovao je Lingvisti~ki seminar, koji je vodio do 1997. godine, a i sada tamo povremeno dr`i predavawa mladima.

J

Jezi~ki razvoj pojedinca obi~no se zavr{ava negde izme|u dvadesete i tridesete godine.

U tom periodu sti~u se jezi~ke navike koje obi~no, kod prose~nog govornika, traju do kraja

^itawe prepri~anih klasika - Istini za voqu, ni u moje vreme nije mnogo vi{e onda{wih mladih ~italo klasike, prise}a se Vladimir \ukanovi}. Dobro pamtim scenu koja se redovno ponavqala: veliki odmor posle drugog ~asa, dve tre}ine razreda okupqeno oko mene, a ja prepri~avam lektiru jer }e “srpkiwa” na tre}em ~asu da pita.

Jo{ tada, pre tridesetak i kusur godina postojale su one kwige u kojima se prepri~avaju kapitalna kwi`evna dela koja je trebalo pro~itati i jo{ tada je najve}i broj onda{wih „mladih“ ~itao prepri~ane klasike. Meni se nekako ~ini da su dana{wi odrasli prili~no skloni da idealizuju svoju mladost porede}i je sa mlado{}u dana{wih „mladih“.

- Jezik pojedinca se stalno usavr{ava, od onog po~etnog gugutawa koje tako raduje , preko onog pubertetskog „muuukawa“, koje tako nervira odrasle, do one zrelosti u govoru koja se pojavquje iznenada - tuma~i \ukanovi}.

`ivota, zakqu~uje na{ sagovornik.

Ne treba biti stru~wak da bi se primetilo kako ni `ivotna dob od preko trideset godina, pa ni visoko obrazovawe, nisu garancija dobrih jezi~kih navika.

Malo je qudi koji dobro govore

i lepo pi{u. A kako govore mladi, za{to je wihov vokabular relativno skroman?

- Zato {to su i svakodnevne potrebe mladih relativno skromne, obja{wava \ukanovi}.

Da ne{to pojedu, da ne{to obuku, da malo slu{aju muziku, da malo pogledaju televiziju, da malo bace pogled na Internet, da otkucaju koju desetinu SMS poruka na dan, da malo iza|u s dru{tvom (bez mnogo pri~e, vi{e je to bleja, ako nije bleja, onda je tra~arewe) i … tako. Za ovako skromne potrebe dovoqan je sasvim skroman leksi~ki fond.

Ja, me|utim, ne mislim da je lo{e to {to mladi qudi imaju skroman vokabular. Oni imaju ta~no onoliki vokabular koliki im je potreban. Kako budu rasle wihove potrebe, ra{}e i wihov vokabular. Oni koji se budu razvijali i obrazovali, pro{iri}e i vokabular. Oni koji se ne budu razvijali i obrazovali, osta}e nesaop{tivi do kraja `ivota, upozorava na{ sagovornik.

Tako|e je poznato da se dobar jezi~ki izraz, usmeni i pismeni, sem op{tim obrazovawem, sti~e ~itawem kwi`evnih klasika ili autora koji va`e za dobre stiliste. Danas se, uglavnom, ~itaju bestseleri, ono {to su pre pola veka bili herc-romani, {tampani na novinskom papiru u milionskim tira`ima. A ni u jednima ni u drugima nema previ{e stila.

-Moram da ka`em da su mladima kwi`evni klasici, izviwavam se za ovo svetogr|e, dosadni, isti~e \ukanovi}. To je naj~e{}i odgovor koji dobijam kada se raspitujem za{to malo ~itaju ili uop{te ne ~itaju. Bi}e da

su se vremena bitno promenila i bi}e da mladi danas vreme tro{e na neke aktivnosti kojih u moje vreme, i u ranija vremena, nije bilo.

Ne{to sam ra~unao: ako od ~itavog dana oduzmemo vreme provedeno u {koli, vreme provedeno ispred televizora, vreme provedeno u slu{awu muzike, vreme provedeno na Internetu, vreme provedeno u igrawu igrica na ra~unaru te vreme za sportsku ili poneku drugu aktivnost, ne ostaje nimalo vremena za ~itawe. Razliku u odnosu na vreme kada sam ja bio mlad ~ine Internet, ra~unar i televizija (dva programa u moje vreme, sto dva programa danas).

Tokom devedesetih, Vladimir \ukanovi} je sedam godina dr`ao (i osnovao) Lingvosti~ki seminar u Istra`iva~koj stanici Petnica. Zanimalo nas je kakva iskustva je stekao u neposrednom radu sa mladim qudima?

- Prilika je da ispravim jednu uvre`enu zabludu o ovom mestu. U Petnicu ne dolaze talentovana deca, jer ne postoji nikakva provera talenta pre nego {to dete stigne u Petnicu. U Petnicu dolaze radoznala deca, `eqna znawa, a ona, u podsticajnoj atmosferi kakva tamo vlada, lako i brzo razvijaju ili pokazuju razli~ite talente.

Sva tajna uspe{nog rada u Petnici svodi se na to da decu pustite da razmi{qaju o onome o ~emu im pri~ate i da im poverite da ne{to rade samostalno.

Te{ko je zamisliti, dok se ne vidi, sa koliko energije i `ara sredwo{kolci mogu da rade, po ~itav dan i ~itavu no}, dan za danom. Toliko sam energije osetio za ovih dvadeset godina da me to beskrajno raduje, ali me beskrajno brine ~iwenica da se ta energije, mimo Petnice, nepovratno rasipa.

Radmila Lotina

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari “Solaris” 1. “ Izgubqeni simbol”, Den Braun – “Solaris” 2. “Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alen Kar – “Viva partners” 3. “Kao i sva ravnica”, Nenad ^anak - Ju top agencija 4. “ Glasovi u vetru”, Grozdana Oluji} - SKZ 5. “Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini – “Laguna” 6. “Hiqadu ~udesnih sunaca”, Haled Hoseini - “Laguna” 7. “Voda iz kamena”, Qiqana Habjanovi} -\urovi} – “Globosino” 8. “Kradqivac ve~nosti”, Klajv Barker –“ Solaris” 9. “Dabogda te majka rodila”, Vedrana Rudan - VBZ 10. “Kako da najlak{e upropastite ro|eno dete”, Nade`da Milenkovi} - “Bulevar”

EDICIJA „DETIWSTVO”

I stvarnost i ~arolija Mudra Desanka Maksimovi} svojevremeno je zapisala da se bajke ne izmi{qaju nego zbivaju oko nas i samo ih treba ~itati iz `ivota. Time se rukovodila i Melanija Rimar, pi{u}i “Bajkino jastu~e”, zbirku od tridesetak pri~ica za najmla|e (edicija “Detiwstvo”, DOO Dnevnik - Novine i ~asopisi).

Na takvo shvatawe `ivota/bajke oslawa se ova novosadska autorka, mire}i grubu zbiqu i ne`ne snove u neodoqivo privla~ne i nenametqivo pou~ne re~enice. Zanimqiv je i dvosmislen naslov pomenute zbirke. Zna se da bake deci naj~e{}e pri~aju bajke.

Ponegde se bakama tepa-bajka.

Stoga nismo sigurni kome jastu~e pripada i po kome je dobilo ime.

U svakom slu~aju, za pod glavu je kao izmi{qeno.

Asocijacije iz de~ije svakodnevice pro`imaju svaku pri~i-

cu. A kori{}ewem novih elemenata i simbola, pripovedawe dobija na spontanosti i dinamici.

Postoji i neka tajna veza sa poznatim bajkama, samo {to ovde pepequgu zamewuje Jelena.

Stvarno postaje nestvarno. I obrnuto.

Rimarova podsti~e fantaziju mladih ~italaca, ali ne preteruje u tome.

Fabula je razumqiva i prihvatqiva, komponovana logikom bliskom deci.

Igra~ke i predmeti dobijaju svojstva `ivih bi}a, a r|ave re~i i negativne primisli su prognane.

U ovoj kwizi su sadr`ani i stvarnost i ~arolija, smatraju recenzenti. Igrivo, duhovito, edukativno, odi{e akordima i mirisima detiwstva i zato blisko onima kojima su moderne bajke namewene.

Melanija Rimar (1958) objavila je do sada tri zbirke pesama za decu, a “Bajkino jastu~e” je wen prozni prvenac.

R. Mi}unovi}

DRAGIWA RAMADANSKI, KWI@EVNI PREVODILAC

KWIGA ZAUVEK

Bajka o svira~u iz Hamelna wiga za sva vremena? Bez svake sumwe – bajka!

Sredwovekovna kultura je nije uzalud dr`ala podaqe od svoje svedeno-stroge trpeze, progone}i je u krilo familijarnog, {aputavog tradirawa, u mekotu dugih zimskih no}i, kada du{a tra`i svoju pravu domaju. Veliki romanti~ari su sa velikim zaka{wewem i ne mawim odu{evqewem razotkrili tu mirisnu pomr~inu, i pred ~itaocima su blesnuli, ovoga puta zapisani, ilustrovani, rimovani, prepevani, unapredak bezbroj puta prevo|eni si`ei, koji su od svih qudi stvorili bliske ro|ake.

Novi mediji su halapqivo prigrlili taj majdan bliskosti, pa na{e biblioteke, videoteke i

K

fonoteke vrve od visokoumetni~kih dela inspirisanih bajkama. Bajci je svojstveno da u razno `ivotno doba u woj pronalazimo i o~itavamo razli~ite poruke (ne postaju}i slepi ni na one ranije, ~iste i nevine). Bajka hrani dete u nama, blagovremeno i mudro nas vaspitavaju}i za zamke odraslosti. U tom smislu sve su bajke stra{ne, i na svoj vol{ebni na~in posreduju neizrecive a nepre}utqive istine o nama.

U takve spada i bajka o svira~u iz Hamelna, ~iji je maksimalisti~ki, tanatolo{ki program iskoristila Cvetajeva u svojoj satiri~koj poemi “Pacolovac” (Pariz, 1925). Umetni~ka intencija Cvetajeve je da se pevati mora i u najve}oj teskobi, ako ne o drugom, ono o nemogu}nosti pevawa. Svako odustajawe povla~i za sobom osvetu umetnosti. Ulog

KWI@EVNA BA[TINA

Tuma~ nacionalne politi~ke misli oliti~ki list slobodoumnih ideja, “Srbski dnevnik” ili „tuma~ nacionalno-politi~ke misli“, izlazio je u Novom Sadu od 21. juna 1852. do 24. jula 1864, sa prekidom od 11. septembra do 11. decembra 1858. Pokreta~, izdava~ i urednik je Danilo Medakovi}.

Od 1958. uredni{tvo i izdava{tvo je preuzeo \or|e Popovi}-Dani~ar, a od 3. juna 1859. urednik je Jovan \or|evi}. Od 1852. do 1858. imao je kwi`evni dodatak “Sedmicu”, u kojem su sara|ivali najboqi srpski kwi`evnici toga doba.

Primerci tog lista i kwi`evnog dodatka iz zbirki Biblioteke Matice srpske obra|eni su u elektronskom katalogu te ustanove.

P

stvarala{tva je `ivot.

Na popri{tu ovako stra{ne bajke (la` umetnosti je lepa i kada je pogubna) Telo (kao hvalisavi i la`qivi comme il fault svakodnevice) i Duh (kao veliki metautopijski citat) ogledaju svoje snage.

Naime, mamac kojim Svira~ vodi prvo pacove a zatim decu u smrt, svodi se na beg od te i takve stvarnosti, u skladu sa idealisti~kom, bajkovitom koncepcijom preobra`aja `ivota umetni~kom opsenom. Dinamit Muzike neprikosnoveno destruira stvarnost (taj deo je nesumwivo bio drag Cvetajevoj!).

Svaki

umetnik mora ostati veran geslu: „Ruku je samo dve: trijumfa sprava je - oktava“. Nije slu~ajno {to je fatalno-usre}uju}i instrument u bajci ba{ flauta, koja proizvodi zvuk dahom, duhom.

Setimo se Marsijeve flaute, koja je tako dramati~no preobra`ena u “Flauti-ki~mi” Majakovskog, kao razvijena metafora samoubistva.

U kreativnoj opreci sa {umom vremena, umetnost mora ostati prisutna u duhu (sluhu), vizionarski konfrontirana pragmi tela.

Ve~ito pomerawe horizonta misija je pravog Umetnika. Kreativna snaga se ne mo`e zauzdati i kanalisati. Utopija ponu|ena deci vr{i suspenziju svakodnevice u ime dionizijskog raja u predvorju Tanatosa. Svira~ je, zna~i, oslobodio decu od mrskog balasta materije, i usre}io ih!?

Na korak smo od zakqu~ka da je umetnost izvan pojmova greha i dobro~instva! Bez izvesne moralne mane umetnost i ne postoji! Da bi bila u posedu dobra, umetnost bi morala da se odrekne sebe! I jo{: Niko nema prava da sudi pesniku! Ciq poezije je poezija! Nije li istina formulisana u ovoj sredwovekovnoj nema~koj legendi, istina za sva vremena? Dodu{e, premnogo puta stavqana na probu tokom proteklih stole}a.

Iza svake kreativne avanture stoji qubav, u svim svojim hipostazama, pa i kao razo~arewe, bes, osveta. To je nadvremena, svevremena poruka bajke o hamelnskom svira~u, a veliki ~itaoci i umetnici (Grim, Gete, Hajne, Cvetajeva) su je prepoznali i svaki na svoj na~in orkestrirali, u skladu sa svojim esteti~kim postulatima.

Puno mesta ispod „Ki{obrana”

K

ada je u februaru 2007. godine Branislav Bane Dimitrijevi}, kwi`evnik i muzi~ar iz Bora, odlu~io da svoje zapise postavi na sopstveni blog, nije verovatno ni slutio koliko }e ovaj potez uticati na borsku blogovsku zajednicu. Jer, pored svojih tekstova postavqao je i radove svojih prijateqa kwi`evnika. I tako se rodio “Ki{obran”, kultni blog kwi`evne blogozajednice, na kome iskustva i radove razmewuje vi{e od 150 blogera.

Od prijateqa do poziva na saradwu svim qubiteqima kwi`evnosti nije pro{lo mnogo, a odgovor je bio neo~ekivano veliki, {to samo pokazuje koliko je bila velika potreba za ovakvim virtuelnim mestom kwi`evnog okupqawa.

- Ima mnogo pisaca koji su postali blogeri, ali je tako|e i dosta blogera koji se

razvijaju kao pisci. Od nastanka “Ki{obrana”, samo autori koji su pisali na wemu objavili su preko dvadeset kwiga, dobili vi{e nagrada.

Lepota postojawa raznih medija upravo je u mogu}nosti wihovog me{awa i preplitawa, od toga svi mogu samo da dobiju. Gube samo oni koji to ne ~ine – rekao je Dimitrijevi}, autor kwiga “Ki{obran i {ibica (balade iz kom{iluka)”, “Ispovest velikog gitariste”, “Razglednica Bora” (sa grupom autora), “Pravi dan za u ribe” i “Narodske pesme” , u intervjuu datom onlajn magazinu Bor grad info.

Na stranici www.kisobranblog.com stalno je otvoren konkurs za zainteresovane blogere i kwi`evnike u poku{aju, za one koji vole da bloguju i one koji vole da ~itaju kwi`evnost, za one koji pi{u a ne znaju da li je to dobro i one koji bi da ~i-

O[E ] T NE

taju, a nemaju para za kwige. Prostora ima za svakog ispod “Ki{obrana”, a jednostavna postavka sajta omogu}ava i internet po~etnicima lako snala`ewe.

“Ki{obran” mo`ete pretra`ivati prema autorima i prema kwi`evnim vrstama, mo`ete pogledati najnovije komentare na autorske tekstove, ali i da ka`ete {ta imate na odre|ene teme. Ovaj blog nudi i vesti iz kulture, kao i vesti blogozajednice i reakcije na kulturna de{avawa u Boru i u Srbiji.

A ako ste zainteresovani za neku od kwiga autora-saradnika “Ki{obrana”, mo`ete je i poru~iti, a ako ste kwi`evnik u poku{aju, ovo je pravo mesto za va{e prve blog korake. U`ivajte!

I. Vujanov

c m y

KULTURA

DNEVNIK

petak28.maj2010.

21

SPEKTAKLOM „KOSA” OTVORENO 55. STERIJINO POZORJE

OKRUGLI STO O PREDSTAVI „KOSA”

Lepota se}awa

Marketing opravdan borbom za gledaoce

I kao {to dana{wi junaci Mekdermotove, Ragnijeve i Radoove „Kose“ nemaju dugu i zamr{enu kosu, nego se „~e{qaju unatra{ke“, tako ni wihova pobuna nije pobuna, nego odbijawe, a ~ak i nemogu}nost da se ona misli su{tinski, pa i u pozori{tu. Rad i rat su stvorili ~oveka kakvog danas znamo, i koliko god te dve stvari mogle da se dovedu u vezu sa biznisom, „dru{tvom spektakla“, ako se tra`i autenti~an jezi~ki termin epohe, toliko to mo`e i predstava „Ateqea 212“

de... A ta borba, nemaju}i kud, do kraja }e se kroz silnu ma~o eksplikaciju, pokazati i kao borba za naj-alfa od svih alfa-mu`jaka. @ene }e za to vreme biti slobodne da ra|aju, ali i da to ne rade, ako im se ba{ ho}e. U zadatim koordinatama, s malo boqe vokalne koordinacije, na ovom planu su zavidne uloge ostvarili Gordan Ki~i} kao {armantni i primereno realnoj situaciji, ne idealima, za {alu uvek spremni Vuf, i Katarina @uti} kao Xeni, ve~na devoj~ica, jedno „kul“

(sada ve} javno) branio koleginici An|elki Nikoli} da u svojoj predstavi "Da nam `ivi, `ivi rad" koristi idolatriju realnog sveta (imena predsednika, zemaqa), sebi dozvoqava da na scenu izvede stvarne likove (fotografije) Obame, Medvedeva, Brauna... Da se otvoreno i po ko zna koji put na isti na~in, da izvinete, sprda sa crkvom, religijom uop{te. Paradoksalno je da takozvano (Bergerovo) „pleme“ aludira na slobodu konzumacije marihuane, „kiseline“, istovre-

O mjuziklu "Kosa" se proteklih meseci najvi{e govorilo u na{oj pozori{noj javnosti, i nikad se toliko polemika nije ~ulo, podsetila je na ju~era{wem prvom Okruglom stolu Sterijinog pozorja voditeqka Ksenija Radulovi}, dodaju}i da je istovremeno to trenutno najgledanija predstava s blizu 11.000 gledalaca. Zato je i ju~e za Okruglim stolom bilo dosta re~i o reakcijama koje je "Kosa" izazvala. Uostalom i sasvim opravdano, namera voditeqke bila je da su~eli mi{qewa izneta u napisanim kritikama o ovoj predstavi i pru`i priliku akterima da odgovore na wih.

Ovoj predstavi se, pored ostalog, zameralo {to je, budu}i da je isticano da govori o antiglobalizmu i diktatu novca, i da kritikuje potro{a~ki mentalitet i {oping molove kao jednu od savremenih po{asti, koristila agresivnu marketin{ku kampawu koja je deo upravo onog sveta koji predstava kritikuje.

Me|utim, utisak je da je ju~e u razgovoru za okruglim stolom do{lo do zamene teza, te se na te kritike o{tro odgovaralo, ali

pojedina~no, jer su na{a pozori{ta izgubila publiku i potrebno je vratiti je u gledali{te.

I svi ostali akteri ovog mjuzikla, za koji je koreograf Mojca Horvat napomenula da bi se

Danas na Pozorju 11 ~asova - Predstavqawe portala teatar.hr , gorwi foaje scene "Jovan \or|evi}" SNP -a 11-14 i od 16 do 19 ~asova - Radionica dramskog teksta "Sre}ni krajevi", Art klinika u Gr~ko{kolskoj 19 ~asova - Selekcija nacionalne drame i pozori{ta: predstava "Sardinija", "De`e Kostolawi" Subotica, scena "Pera Dobrinovi}" SNP -a 21.30 ~asova - Selekcija nacionalne drame i pozori{ta: predstava "Barbelo, o psima i deci", Gradsko dramsko kazali{te "Gavela" Zagreb, scena "Jovan \or|evi}" SNP -a pre moglo re}i da je rok opera, ili drama s pevawem, pa bi mo`da bilo mawe primedbi na to da li `anr mjuzikla mo`da mo`e da otupi o{tricu upu}ene kritike (kako je pomiwala Ksenija Radulovi}), ju~e su na Okruglom stolu branili marketin{ki pristup u pozori{tu, samim tim i ovu vezanu za "Kosu", i logi~no je {to me|u wima nije bilo disonantnih tonova. Jedino u

Scena, maska, kostim, lutka Foto: B. Lu~i}

na preksino}nom otvarawu Sterijinog pozorja.

Ve} tre}u godinu za redom na{ najzna~ajniji festival otvaraju mjuzikli, reklo bi se forma savr{eno pode{ena za po~etak fe{te jedne umetnosti koja se i proslavila vi{estrukim mogu}nostima dejstva na qude. Mjuzikl „Kosa“ u re`iji Kokana Mladenovi}a, paradoksalno kao i mnogo toga drugog u wemu, ba{ i ne vrca od peva~ke i igra~ke energije. Naglasak je na dramskom, a ono je aktuelizovano kao borba mladih qudi predvo|enih profesorom filozofije Bergerom (Sergej Trifunovi}) da se na samitu svetskih lidera kakvi se svako malo odr`avaju negde u svetu izvojuje (da, vojni termin) pobeda ili bar zadovoq{tina nad mra~nim senkama korporativnog kapitalizma, nacionalizma, militarizma, kvarne religije, kvarne karme, poqoprivre-

bi}e. Reditequ ni to nije bilo dosta, pa im dopu{ta da se tokom predstave inkorporiraju u orkestar, da preteruju... [ta je to paradoksalno? Pa to da qudi mogu da u`ivaju u pukoj senzaciji, emociji, ~ak i kad je u woj re~ o napu{tawu tog sveta.

To da luksuzni hotel gde se nalaze svetski lideri izgleda kao rumunska, ili srpska, {to da ne, postomoderna-[ari} arhitektura. Paradoksalno je to {to je Bukovski (u vrlodobrom tuma~ewu Branislava Trifunovi}a) u pravu kada ka`e Bergeru da on u rat ide zbog wih, zatim i ono kad grupa mladih qudi koji izgledaju kao da su si{li sa ru`i~aste reklame neke firme za mobilnu telefoniju (nafrizirani, isfensirani) uzvikuje parole „protiv skra}enica“ (sms, mms, mtv, mmf...). Paradoksalno je i to da rediteq Kokan Mladenovi} koji je kao upravnik Ateqea 212

NA FESTIVALU U POQSKOJ

Pobednik hor „Kolegijum muzikum” Akademski hor „ Kolegijum muzikum" sa dirigentom Darinkom Mati} Marovi} je na nedavno zavr{enom XXIX Me|unarodnom festivalu pravoslavne muzike Hajnovka 2010, koji je odr`an u Bjalistoku, Poqska, od 19. do 23. maja osvojio je tri prve nagrade. Progla{en je za pobednika u kategoriji muzi~ki obrazovanih horova, Darinka Mati} Marovi} je izabrana za najboqeg dirigenta, a Poqska nacionalna televizija je hor proglasila za laureata prvih mesta u svim kategorijama, na osnovu celokupnog scenskog utiska. Pored na{eg hora, koji je ujedno bio i jedini predstavnik na{e zemqe, takmi~ilo se vi{e od dvadeset horova iz cele Evrope.

PRIZNAWE ZA PREVODILA[TVO

Gagi Rosi} nagrada Srpskog PEN centra Kwi`evni prevodilac Gaga Rosi} ovogodi{wa je dobitnica nagrade Srpskog PEN centra za najboqeg prevodioca sa srpskog na strane jezike. Rosi}eva je nagra|ena za predstavqawe srpske kwi`evnosti na gr~kom jeziku, a priznawe }e joj biti sve~ano uru~eno danas u 19 ~asova, u sedi{tu Srpskog PEN centra u Beogradu, saop{teno je iz te organizacije. Nagradu }e Rosi}evoj uru~iti predsednica Srpskog PEN centra Vida Ogwenovi}, a o wenom prevodila~kom radu govori}e kwi`evni kriti~ar Gojko Bo`ovi}.

Posle studija svetske kwi`evnosti u Beogradu, Gaga Rosi} je doktorirala u Atini na temu "Anti~ko gr~ko pozori-

{te na savremenoj sceni". Od 1981. godine `ivi i radi u Atini. Prevela je vi{e od {ezdeset kwiga sa srpskog jezika na gr~ki i sa gr~kog jezika na srpski.

Me|u wenim prevodima srpskih dela na gr~ki su pesme Vaska Pope i Du{ana Mati}a, kao i prozna dela Danila Ki{a, Milorada Pavi}a Du{ana Kova~evi}a, Davida Albaharija i mnogih drugih.

Gaga Rosi} je organizovala nekoliko ciklusa predstavqawa savremene srpske kwi`evnosti u Gr~koj, kao i veliki broj promocija savremenih srpskih pisaca, kulturnih projekata i izdava~kih ku}a. Za prevodila~ki rad je dobila vi{e nagrada i priznawa.

meno o{tro protestvuju}i protiv „belog“, vaqda kao bur`ujskog narkotika. Na`alost, paradoksalno je i to da ina~e odli~ni i revolucionarni bend „Vrum“, od muzike za „Kosu“ uspe svega jednu, dve pesme, istinski da obogati, a sve druge nekim latino-pop-xez fju`n pristupom, uz ionako prili~no lo{e (nemo}no, neta~no) pevawe, prakti~no upropasti.

Mo`da ima ne{to u tom paradoksalnom koje izaziva Mladenovi}eva „Kosa“ u Ateqeu 212, u sezoni „Revolucija“. Mo`da nas ba{ to treba da isprovocira na pravi put mi{qewa o tome, na put kojem je je filozof Alan Badju zadao pravi okvir rekav{i da se danas svi rado se}aju i slave (poku{aj) revolucije {ezdesetih, jer su tek 40 godina kasnije sigurni da to vreme ne}e da se ponovi.

Igor Buri}

U okviru Pozorja Centar za likovno vaspitwe dece i omladine Vojvodine organizuje 51. izlo`bu likovnih radova dece i omladine ''Scena, maska, kostim, lutka''. Ove godine izlo`ba je posve}ena prerano preminuloj dugogodi{woj direktorki Centra za likovno vaspitawe, Milici Mimi Spasojevi}, likovnom pedagogu i primewenoj umetnici koja je trideset godina radila na afirmaciji de~jeg likovnog stvarala{tva organizuju}i izlo`be de~jih radova. Tim povodom postavqena je retrospektivna izlo`ba ''Kostimi snova'' iz kolekcije Centra. Drugi deo izlo`be nastao je u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama Srbije. Kao najuspe{niji izdvajaju se radovi pod nazivom ''Kruna'' likovne sekcije Gimnazije u Be~eju (likovni pedagog Lotos ]erimagi}), ''Scena'' u~enika T[ ''Jovan Vukanovi}'' u Novom Sadu (likovni pedagog Nata{a Trajkovi}), kostimi od filca polaznika Likovne radionice ''Studio mARTa'' u Novom Sadu (mentor Marta Buterer-Ki{).

tako {to su braweni stavovi koji zapravo i nisu bili sr` pomenutih kriti~kih tonova. Tako je rediteq Kokan Mladenovi} insistirao da postoji rigidna podela izme|u visokoumetni~kog pozori{ta koje niko ne}e hteti da gleda i takozvanog popularnog. Uz to, agresivnu marketin{ku kampawu Mladenovi} opravdava borbom za svakog gledaoca

neki sebi dali za pravo da se zovu visokoumnima i da kritikuju ovu predstavu na na~in kao {to je uradio kriti~ar Ivan Medenica i, kako je rekla, kli~ica wegovih studentkiwa.

trenutku kada je Kokan Mladenovi}, obja{wavaju}i scenu u kojoj se kriti~ki govori o crkvi, izneo isti li~ni stav o tome, sa ~ime se nije slo`ila glumica Tatjana Bo{kovi} jer se to kosilo s wenim religijskim uverewima. No, o ostalim segmentima predstave Tatjana Bo{kovi} je iznela pohvale i napomenula da stoji iza we, dodaju}i da su

O paralelama izme|u predstave iz 1968. i sada{we, ali i na primedbu Ksenije Radulovi} da se "Kosa" Ateqea 212 razlikuje i od Formanovog istoimenog filma, Kokan Mladenovi} je naveo da je svega 27 re~enica preuzeto iz originala, i ni{ta vi{e od toga, a sve ostalo je namenski napisano. Mladenovi} smatra velikim uspehom {to su autori ovog komada prvi put pristali da se van Amerike dozvoli radikalno mewawe komada. On tako|e isti~e da nikada nije imao nameru da nova verzija "Kose" bude licenca Brodveja. "Ne znam za{to bismo danas imali hipike u xinsu, govorili o ratu u Vijetnamu, ili se skidali goli", zapitao se Kokan Mladenovi} obja{wavaju}i da je hteo da u predstavi govori o tome {ta su problemi danas, koje su reference ratova danas, i o novcu koji je vladalac sveta, poku{avaju}i da i o tim globalnim devijacijama progovori ne ~uvaju}i nikom le|a.

O tome da li su on i wegovi saradnici uspeli da skrenu pa`wu na probleme na{eg doba, Kokan Mladenovi} navodi da reakcije publike govore o tome da je izabran dobar na~in da ih iznesu, {to je jo{ jednom potvr|eno izvo|ewem u Novom Sadu, koje je, po nekim akterima ove predstave, bilo katarzi~no. Sud publike Mladenovi} smatra najva`nijim u oceni uspeha predstave, ali tako|e iznosi i mi{qewe da je "Kosa" dobila vrhunske kritike, osim one Ivana Medenice i Gorana Cvetkovi}a.

N. Pej~i}

„@ENA SA SLOMQENIM NOSEM” NA FESTIVALU U KARLOVIM VARIMA

Novi Koqevi}ev film u takmi~arskom programu

Film "@ena sa slomqenim nosem" Sr|ana Koqevi}a, uvr{ten je u takmi~arski program 45. Internacionalnog filmskog festivala u Karlovim Varima, koji }e biti odr`an od 2. do 10. jula, saop{tila je distributerska ku}a "Tak". Qubavna pri~a o prevazila`ewu emotivnih povreda iz pro{losti, kroz neke naizgled nemogu}e qubavi, bi}e prikazana u okviru zvani~nog takmi~arskog programa "East of the West", {to }e ujedno biti me|unarodna premijera ovog ostvarewa, nakon doma}e premijere na novosadskom festivalu "Sinema siti" 10. juna.

Novo ostvarewe poznatog doma}eg scenariste i rediteqa otkriva nam junake koji kroz nemogu}e qubavi spa{avaju jedni druge, prevazilaze emocionalne "o`iqke" i ponovo otkrivaju prave razloge za `ivot.

Neobi~an zaplet po~iwe kada mlada `ena sa slomqenim nosem izlazi iz taksija u saobra}ajnoj gu`vi na mostu, i baci se u reku, a u taksiju ostavqa bebu.

Ovaj doga|aj izazva}e lanac reakcija troje o~evidaca, koji }e na razli~ite na~ine promeniti wihove `ivote.

Film govori o Beogradu danas, o qudima zaglavqenim u saobra}ajnoj gu`vi na Brankovom

mostu, qudima koji poku{avaju da srede svoje emotivno rasturene `ivote.

Glavne uloge tuma~e Neboj{a Glogovac, Branka Kati}, Anica Dobra, Nada [argin, Jasna @alica, Vuk Kosti}, Nikola Rako~evi}, Dara Xoki}, Vojin ]etkovi}, Sr|an Todoro-

vi}, Qubomir Bandovi} i drugi. Direktor fotografije je Goran Volarevi}, a monta`er Marko Glu{ac. Film je snimqen u produkciji filmske ku}e "Ba{ ~elik" iz Srbije i "Neu Mediopolis" iz Nema~ke. "@ena sa slomqenim nosem" je drugi Koqevi}ev film, na-

kon rediteqskog debija "Sivi kamion crvene boje" (2004), koji je osvojio 11 me|unarodnih nagrada.Bio je scenarista ili koscenarista 10 igranih filmova me|u kojima su nagra|ivana ostvarewa "Klopka", "Qubav i drugi zlo~ini", "Str{qen" i "Ka`i za{to me ostavi".

22

SVET

petak28.maj2010.

RUSIJA

DNEVNIK

VELIKA BRITANIJA

Eksperti za mine putuju u Ju`nu Koreju MOSKVA: Grupa eksperata za mine i torpeda iz komande ruske mornarice otputova}e ovih dana u Ju`nu Koreju, izjavio je izvor iz te komande. „Ruski specijalisti }e analizirati dokazni materijal prikupqen na licu mestu na osnovu koga su ju`nokorejske vlasti iznele tvrdwu da je korvetu „^eonan“ potopio torpedo Severne Koreje“, naveo je taj izvor.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odgovorio je prekju~e na zahtev ju`nokorejskog rukovodstva odlukom da uputu grupu ruskih eksperata u tu zemqu da bi detaqno istra`ili rezultate istrage oko afere ju`nokorejske

Dmitrij Medvedev

korvete, saop{tila je pres-slu`ba Kremqa, prenela je ruska agencija Itar-Tass.

Prebrojali sve svoje atomske bombe

„Dmitrij Medvedev smatra da je od fundamentalnog zna~aja da se utvrdi stvarni uzrok gubitka broda i ko je za to odgovoran.

Ako postoji verodostajna informacija koja dokazuje bilo ~iju ume{anost u taj incident, onda prema krivcima trebaju biti preduzete sve mere koje me|unarodna zajednica bude smatrala neophodnim i adekvatnim“, navedeno je u saop{tewu. Predsednik Medvedev smatra, tako|e, da je va`no za sve ume{ane strane da poka`u uzdr`anost da bi se izbegla daqa eskalacija tenzija i sa~uvali mir, bezbednost i stabilnost u regionu.

LONDON: Britanija je, zahvaquju}i ministru spoqnih poslova Vilijemu Hejgu, prvi put obelodanila koliko ukupno bojevih glava ima u svom atomskom arsenalu, objavio je ju~e „Fajnen{el tajms“.

Do sada se u javnosti izlazilo sa podatkom da u operativnoj upotrebi ima najvi{e 160 atomskih bojevih glava koje mogu da budu lansirane sa ~etiri nuklearne podmornice, ali je Hejg predo~io da zemqa raspola`e i sa 65 bojevih glava koje nisu u operativnoj upotrebi. Hejg je za kraj godine najavio i reviziju britanske strategije primene atomskog

SJEDIWENE DR@AVE OBELODANILE NOVU DOKTRINU NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Raskid s „kaubojskom diplomatijom” VA[INGTON: Administracija ameri~kog predsednika Baraka Obame obelodanila je ju~e novu doktrinu nacionalne bezbednosti, koja objediwuje diplomatsko anga`ovawe, ekonomske mere i vojnu silu, najavqeno je u Va{ingtonu. Obamina nova strategija ozna~ava zvani~an prekid sa unilateralnom politikom iz doba prethodnog predsednika SAD Xorxa Bu{a, naveo je Rojters, koji je dobio kopiju dokumenta.

U strategiji je oceweno da su se neki ameri~ki saveznici udaqili od Va{ingtona zbog Bu{ove politike „napada iz predostro`nosti“ i da Obama planira da s vojnom silom kombinuje multilateralnu diplomatiju.

Bu{ je 2002. godine u svojoj bezbednosnoj strategiji, usvojenoj posle teroristi~kih napada 11. septembra 2001, poru~io da SAD imaju pravo da „iz predostro`nosti“ preduzmu vojnu akciju protiv neke zemqe ili teroristi~ke grupe koja ugro`ava ameri~ku bezbednost.

Obamina administracija ostaje pri ciqu da porazi Al Kaidu, ali

Barak Obama

smatra da SAD u tom procesu moraju da po{tuju i promovi{u qudska prava, i odbacuje mu~ewe kao sredstvo. Nova strategija ne odustaje od ameri~ke vojne superiornosti, ali odbacuje ono {to su Bu{ovi kriti~ari nazivali „kaubojskom diplomatijom“. SAD treba da budu svesne prednosti i mana

me|unarodnih institucija, ali nemaju pravo da se povuku, navedeno je u dokumentu. „Moramo da koncentri{emo ameri~ko anga`ovawe na ja~awe me|unarodnih institucija i zajedni~kog delovawa, koji mogu da slu`e zajedni~kim interesima poput borbe protiv nasilnog ekstremi-

zma, spre~avawa {irewa nuklearnog oru`ja i materijala, ostvarewa izbalansiranog i odr`ivog privrednog rasta, kao i pronala`ewa re{ewa za opasnost od klimatskih promena”, dodaje se u tekstu.

Ameri~ka administracija je poru~ila da `eli da sara|uje i s „neprijateqskim zemqama“, poput Irana i Severne Koreje, ali da je spremna da ih izoluje ukoliko nastave da kr{e me|unarodne propise. Obama se u dokumentu zala`e za {irewe partnerstva na sile u usponu koje ne spadaju u tradicionalne ameri~ke saveznike, poput Kine i Indije, koje bi mogle da doprinesu re{avawu globalnih problema.

Suo~ena sa ekonomskom krizom i rekordnim deficitom, ameri~ka administracija je me|u prioritetima nacionalne bezbednosti navela i ja~awe privrednog rasta i odr`ivu fiskalnu politiku. „U centru na{ih napora je namera da obnovimo privredu, koja je izvor ameri~ke mo}i“, navedeno je u dokumentu.

SLOVA^KA

Ma|ari bez dvostrukog dr`avqanstva BRATISLAVA: Slova~ki parlament usvojio je zakon o dvostrukom dr`avqanstvu u skladu sa kojim se Ma|arima sa slova~kim dr`avqanstvom to dr`avqanstvo mo`e oduzeti, ako prihvate ma|arsko, javile su agencije. Zakon je usvojen kao odgovor na prekju~era{wu odlu-

ku ma|arskog parlamenta da se Ma|arima koji `ive u susednim zemqama, uglavnom Rumuniji i Slova~koj, a ima ih skoro 3,5 miliona, omogu}i da dobiju ma|arsko dr`avqanstvo. Za zakon u slova~kom parlamentu glasalo je 90 od 114 poslanika. Novi zakon, tako|e, onemogu}ava Ma|a-

rima, koji prihvate ma|arsko dr`avqanstvo, da obavqaju neke du`nosti u Slova~koj. Pripadnici ma|arske mawine u Slova~koj ~ine 10 odsto od ukupno 5,4 miliona stanovnika.

Odnosi Slova~ke i Ma|arske su napeti od 2006. godine kada je u vladaju}u koaliciju u Brati-

slavi u{la Slova~ka nacionalna stranka, koja pripada krajwoj desnici. Potpredsednica ove strane Ana Belusovova je izjavila da je „jako opasno dati dvostruko dr`avqanstvo mawini koja `ivi na kompaktnom podru~ju du` granice“.

(Tanjug)

oru`ja kojom se precizira kada }e i kako zemqa izvesti nuklearni napad. Britanija je godinama u tome namerno bila prili~no neodre|ena navode}i da bi upotreba atomskog oru`ja mogla da do|e u obzir u samoodbrani, ili zarad odbrane nekog od saveznika u NATO-u, ali i tada samo u ekstremnim slu~ajevima, naveo je list.

London, kako podse}a „Fajnen{el tajms“, nikada pre nije zvani~no iskqu~ivao mogu}nost da bude prvi koji }e po~eti atomski napad. Najavqena revizija bi, me|utim, mogla da obuhvati i najavu da se zemqa ne}e latiti atomskih bombi kao odgovora na even-

tualni napad biolo{kim ili hemijskim oru`jem. [ira politi~ka svrha obelodawivawa veli~ine britanskog nuklearnog arsenala je, prema pisawu londonskog lista, vi{estruka, preneo je BiBi-Si. Vlada, pre svega, `eli da doprinese ameri~kim nastojawima da se dr`ave koje ne poseduju atomsko oru`je ubede da prihvate rigoroznija pravila za spre~avawe {irewa atomskih arsenala. A da bi to u~inile, Amerika, Britanija i druge zemqe koje zvani~no imaju bombu moraju da daleko otvorenije prika`u i {ta poseduju i kako to {to imaju nameravaju da upotrebe.

(Tanjug)

PAKISTAN

Talibani poginuli u bombardovawu KALAYA: Petanest talibana poginulo je ju~e kada je pakistanska vojska bombardovala wihovo upori{te u regionu Orakzai, pa se broj talibana koji su u posledwa 24 sata ubijeni u napadima pakistanske armije popeo na 40, saop{tili su zvani~nici te zemqe.Vojska je proteklih sedmica intenzivirala napade u regionima Orakzai i Hiber na severozapadu Pakistana, pored granice sa Avganistanom, po{to je pre toga uglavnom o~istila upori{ta talibana u drugim delovima zemqe. „Bombarderi su rano jutros bombardovali i uni{tili pet talibanskih upori{ta i tom prilikom ubijeno je 15, a povre|eno 25 talibana“, saop{tio je vladin zvani~nik Nauman Kan. Pakistan se, posle teroristi~kih napada na Wujork i Va{ington 11. septembra 2001. godine, pridru`io kampawi protiv talibana, koju predvode SAD.

ITALIJA

Koloseum se otvara RIM: Turisti koji borave u Rimu uskoro }e mo}i da posete i podzemne prolaze Koloseuma, veli~anstvenog amfiteatra gde su odr`avane gladijatorske borbe, saop{tile su vlasti italijanske prestonice. Pristup suterenu Koloseuma javnost }e imati potkraj leta, kada budu zavr{eni svi radovi na obezbe|ewu tog prostora, najavio je isti izvor, ne preciziraju}i ta~an datum otvarawa.

U podzemnim prostorijama su bili kavezi sa tigrovima, lavovima i bikovima koji su ~ekrkom podizani do arene da bi zabavqali gledaoce anti~kog Rima, objasnila je arhitekta Barbara Nacaro agenciji AP. Previ{e te{ki da bi bili dizani na ovaj na~in, slonovi su ulazili na velika vrata. Zahvaquju}i sistemu ru~nih dizala, divqe `ivotiwe bi, kao kakvom magijom, iznenada uskakale u arenu. Egzoti~ne `ivotiwe nisu bile jedine zvezde spektakla u Koloseumu. Nakon wihovog lova i ubijawa, u arenu su ulazili gladijatori.

Kritika Sloveniji zbog izbrisanih QUBQANA: Zbog kr{ewa prava „izbrisanih“, Slovenija se ove godine ponovo na{la u redovnom izve{taju Amnesti interne{enela (AIS), organizacije za za{titu qudskih prava. Tim terminom je ozna~eno oko 26.000 qudi iz drugih republika biv{e SFRJ koji su, prilikom osamostaqivawa Slovenije, ostali bez dr`avqanstva, a time i drugih prava, pre svega socijalnih. Slovenija je nedavno usvojila zakon po kom se „izbrisanim“ - koji, u me|uvremenu, nisu regulisali svoj status u woj ili nekoj drugoj zemqi - daje mogu}nost da isprave tu napravdu, ali im nije zagarantovana naknada {tete koju su zbog toga pretrpeli. Predstavnik AIS Bla` Kova~ je ocenio da usvojene zakonske promene, „iako sadr`e odre|ena ograni~ewa“, omogu}avaju da se dosada{swa situacija znatno poboq{a, odnosno da ve}ina „izbrisanih“ do|e do dr`avqanstva.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KURMANBEK BAKIJEV Vlasti Kirgizije stavile su biv{eg predsednika te dr`ave Kurmanbeka Bakijeva na Interpolovu poternicu. Optu`ile su Bakijeva da je odgovoran za masovna ubistva tokom protesta odr`anog 7. aprila kada je stradalo vi{e od 89 osoba, a povre|eno preko 1.500 qudi. Svrgnuti predsednik Kirgizije oti{ao je u Belorusiju i optu`io opoziciju za organizovawe protesta.

MIK YEGER Vo|a „Roling stonsa“ Mik Xeger izrazio je o~ekivawe da }e ta grupa ponovo krenuti na turneju, preneo je ju~e muzi~ki magazin „Klasik rok“. „Uveren sam da ho}e. Bilo bi glupo re}i da ne}e biti drugih turneja ’Stonsa’ zato {to volim turneje i uvek verujem da }e ih biti jo{. Ali kada - to jo{ ne znam“, rekao je Xeger.

VIKTOR JANUKOVI^ Ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi~a ju~e je do~ekalo stotine protivnika u zapadnom gradu Lavovu, upori{tu opozicije. Ispred tehni~kog univerziteta demonstranti su uzvikivali“Sramota“, „Robovi Moskve“.“Narod Lavova je spreman da sara|uje. Ova {a~ica demonstranata, to dobro znamo, samo izvr{ava nare|ewa“, rekao je Janukovi~.

Boti~elijevi Venera i Mars drogirani?

LONDON: Slavni qubavnici na jednoj od najpoznatijih slika u londonskoj Nacionalnoj galeriji mo`da nisu samo opijeni qubavqu, ve} i pod dejstvom sna`ne halucinogene droge.

Venera i Mars sa Boti~elijeve slike dugo su smatrani simbolom „osvaja~ke i civilizovane snage qubavi“, ali novi dokazi upu}uju na zakqu~ak da bi ta slika mogla da sadr`i subverzivnu poruku o upotrebi droge, pi{e „Tajms“.

Stru~waci su ustanovili da je biqka koju u ruci dr`i vragolasti satir u dowem desnom uglu slike u stvari vrsta dature stramonium, halucinogene

biqke koja izaziva nekontrolisano pona{awe i tera qude da sa razgoli}uju. Vo}ku, ~ije je dejstvo podrobno opisano u starogr~kim tekstovima, uo~io je Dejvid Belingem, programski

direktor sa Sotbijevog Instituta za umetnost. On je pokazao Boti~elijevu sliku jednom stru~waku za hortikulturu koji je identifikovao biqku, poznatu i pod nazivom „jabuka sa

trwem“ i „|avoqa truba“. U tekstu pored slike koja je izlo`ena u Nacionalnoj galeriji pi{e: „Prikaz prequbni~ke veze, jer je Venera bila `ena Vulkana, boga vatre, ali sa moralnom porukom s obzirom da je re~ o osvaja~koj i civilizovanoj snazi qubavi“. Belingemovo otkri}e baca jedno sasvim novo svetlo na poruku koju je Boti~eli `eleo da prenese svojim remek delom. „Vo}e biqke kao da se nudi promatra~u. Boti~eli je ina~e koristio biqke na slikama kao simbole, izjavio je Belingem listu „Tajms“.

petak28.maj2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

23

MELENA^KI MAJSTOR, U INAT NADOBUDNIMA, POSTAO POZNATI IZRA\IVA^ I GRAVER LOVA^KIH NO@EVA

Buva najboqe nare`e medveda Inat je uglavnom lo{ zanat, ka`e na{ narod. To u slu~aju melena~kog no`ara Miroslava Gro{ina kog svi u selu a i {ire ne znaju po imenu ve} po nadimku Buva, apsolutno ne va`i. Tako je pomenuti inat, kao jedna od nacionalnih disciplina na ovim prostorima, a pogotovu u pomenutim Melencima, iskori{}en za majstorluk po

kom je gos’n Gro{in postao na daleko poznat kao izra|iva~ lova~kih no`eva, te graver wihovih se~iva i korica. Pre nekih pet leta, u jednom bezazlenom razgovoru, jedan Melen~an je (dignuta nosa) ustvrdio da “takav no`” sem wega niko ne mo`e da napravi...

Pogledao je Gro{in taj no`, te pomislio da za wegovu izradu

nije potrebno znawe nuklearne fizike i akrobatika Sergeja Bubke iz najslavnijih dana. I bio je u pravu. Be{e potrebno mnogo voqe, truda, znoja i strpqewa, i naravno, ona majstorska `ica bez koje sve gore navedeno ne vredi mnogo. Miroslav je imao sve to ( s obzirom da je penzionisani bravar) i ubrzo su iz wegove

Foto: J. Pap

ku}ne radionice po~eli da izlaze razli~iti no`evi – disnitorski, ukrasni, mali i veliki, a najvi{e lova~ki. Po~eo je posao tako {to je po~eo da pravi se~iva, pa se onda ohrabrio i izra|ivao korice...

- Lovci su mi najboqe mu{terije, a i ja sam lovac – veli Gro{in.

Kada tako stvari stoje, pa lovac pravi no`eve za lovce, jasno je da tu gre{ke nema, te da majstor relativno lako ispuwava zahteve svojih kolega.

- Nekada mi treba svega tri dana da bih izradio neki no`, nekad bogami i po 30, ~ak i do 40 dana – nastavqa melena~ki majstor.

– Sve zavisi {ta mu{terija ho}e.

Veoma bitna je gravura na no`u, ona mu nekako daje du{u – veli Gro{in.

A lovci ko lovci, vole (volu, {to bi rekli Bana}ani) da imaju dobar no`. Da secnu kad treba i gde treba, ali jo{ vi{e da ga poka`u, da izvade lepo preklopqenu o{tricu, a na woj vuk, medved, jelen s rogovqem...

- Lova~ke mu{terije naj~e{}e tra`e gravuru medveda – ka-

Majstorluk iz kog nastaju gravirani lova~ki no`evi

`e majstor. – Uglavnom, aktuelna je i ostala krupna divqa~: vuk, jelen, divqa sviwa ili muflon. Re{io sam jednom prilikom da razbijem taj stereotip, pa sam ugravirao `enski akt.

Onaj ko `eli da kupi no` ka`e {ta ho}e, dogovorimo se {ta i kako napraviti , pa kre}em na posao.

A to izgleda tako {to majstor zauzme svoju “busiju” u }o{ku radionice. Pali se lampa, stavqa se “ka~ket” sa uve}avaju}im staklom {to je bitno kada se rade gravure i sitniji detaqi. Uku}ani katkad ~uju i po neku psovku kada majstoru ne krene ba{ sve kako je zamislio, ali posao ide. No` se ra|a iz materijala poznatog kao KRUP 1.4034 od hirur{kog, ner|aju}eg ~elika, koji 100 godina mo`e da potraje a da mu ni{ta bitno ne usfali, sa o{trice ri~u jeleni, re`e vukovi i brundaju medvedi, ukazuje se golotiwa, a sve to, kako tvrdi majstor, po “realnim i pristupa~nim cenama”. Nije skup, ka`e. Ali rad ko{ta, kao i materijal, pa treba i putovati... Ne-

Lovci vole aktove

davno je bio na sajmu u Kragujevcu, i}i }e i na onaj novosadski.

A ne misli ni da se zaustavi samo na lova~kim no`evima. Naru~ena mu je izrada dve sabqe, {to smatra pravim profresionalnim izazovom, dok se ve} oprobao spravqaju}i i graviraju}i lustere i lampe u lova~kim sobama.

LOVNO STREQA[TVO 1. kolo Sremske lige LSV, Nikinci 23. 5. 2010.

UPLATA

Nikinci (1. kolo Sremske lige LSV) 23. 5. 2010.

ID

LOVA^KO DRU[TVO

IME I PREZIME

POEN

BOD

40

LU Obedska bara

Voja Raki}

23

6

plej-of

EKIPA

GOLUB

BOD

33

LD Novi Banovci

Pera Nedi}

22

5

plej of

LU Obedska bara

63

5

45

LU Obedska bara

Zoran Stanisavqevi}

20

4

plej-of

LU Sremac

59

4

49

LU Sremac

Zlatko Vukasinovi}

21

3

plej-of

LU S. Mitrovica

54

3

37

LU Obedska bara

Dragan Qubinkovi}

21

2

plej-of

LD Novi Banovci

51

2

43

LU Obedska bara

Branislav Tan~i}

20

1

plej-of

LU [id

43

1

54

LU Sremska Mitrovica

Goran Simi}

20

41

LU Obedska bara

Svetislav Mari~i}

19

47

LU Sremac

Zoran Maleti}

19

Takmi~ewe Vojvo|anske lige ju`na Ba~ka, grupa [ajka{ka, Ledinci 23. 5. 2010.

48

LU Sremac

Bogdan Bogdanovi}

19

EKIPNO

600.00 din.

600.00 din

50

LU Sremac

Bo{ko Vojnovi}

19

39

LU Obedska bara

Rada @ivanovi}

18

56

LU Sremska Mitrovica

Du{an Soji}

58

LU Obedska bara

Radovan Radivojevi}

600.00 din.

18

46

LU Irig

Sa{a Nenadovi}

600.00 din.

17

53

LU [id

Nenad Ursuz

16

55

LU Sremska Mitrovica

Steva Dabi}

16

35

LD Novi Banovci

Goran Maqkovi}

42

LU Obedska bara

Dejan Ostoji}

34

LD Novi Banovci

Miroslav ^ukvas

14

44

LU Obedska bara

Nikola Radivojevi}

14

51

LU [id

Miroslav Vujni}

14

52

LU [id

Branko Brajkovi}

13

57

LU Sremska Mitrovica

Ilija Jovanovi}

13

36

LD Novi Banovci

Miroslav Lazi} 36

38

LD Novi Banovci

Branislav Skorupan

raspuc.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

18

15 600.00 din.

15

10 600.00 din

5

junior

Ledinci @abaq Senta Ka} \ur|evo Koviq Titel Gospo|inci

POJEDINA^NO 1. Du{an Kova~evi} 2. Tomica Lazarov 3. \or|e Bori{ev 4. \ehe{ Miklo{ 5. Rada Grozdi} 6. \ura Dimitrijevi} 7. \ura Vujkovi} 8. Jovan Qubi~i} 9. @are Mu{icki 10. Pera Krkqu{

68 bodova 60 bodova 59 bodova 57 bodova 56 bodova 54 bodova 53 bodova 50 bodova 32 bodova 31 bodova 30 bodova 30 bodova 27 bodova 22 bodova 21 bodova 21 bodova 20 bodova 20 bodova

LOVNA LITERATURA

Kako gazdovati lovi{tima i izbe}i {tetu Na doma}em tr`i{tu lovne literature nedavno se pojavila kwiga „Gazdovawe populacijama divqa~i u ciqu smawewa {teta“ prof. dr Zorana Popovi}a i dr Nenada \or|evi}a, u izdawu Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ova vrlo iscrpna kniga se na pravi na~in bavi problematikom nastajawa {teta od divqa~i i na divqa~i, a {to je najva`nije, daje konkretna re{ewa i odgovore na pitawa kako se {tete mogu spre~iti, a ako se ve} dogode, kako umawiti wihove posledice.

Predstavqene nau~ne ~iwenice o `ivotnoj sredini, morfolo{kim karakteristikama, socijalnom `ivotu, aktivnosti, ishrani, gubicima i {teti koja na staje na svim vrstama divqa~i koja obitava u Srbiji i od wih: jelena, jelena lopatara, divokoze, muflona, divqe sviwe, zeca, fazana,

poqske jarebice, lisice, {akala, vuka, medveda i risa. Na sve to se nadovezuju ~iwenice da {tete mogu nastati mehani~kim, hemijskim ili biolo{kim putem, te delovawem ~oveka, pre svega prilikom poqoprivrednih radova, tako da je ovo delo interesantno ne samo za lovce i lovne poslenike koji gazduju srpskim lovi{tima ve} i za poqoprivrednike.

Ako se nauka predstavqena u ovoj knizi vremenom bude primewivala u praksi, u narednom periodu u doma}im lovi{tima bi}e mawe {tete na divqa~i i one koju divqa~ ~ini, mawe skupih sudskih procesa i pla}awa {teta, nesporazuma s osiguravaju}im dru{tvima, mawe trovawa divqa~i...

Pripremio: Du{an Kne`i}

Lova~ka solidarnost na delu Minuli Uskra bio je nesre}an za poznatog srbobranskog lovca Laj~iku Bali`a i wegovu suprugu Vukicu. Tog jutra, u wihovom domu, zbog iscurelog plina, desila se strahovita eksplozija koja je odjeknula u celom Srbobranu. Laj~o je ostao zatrpan pod ru{evinama, supruga je pretrpela ozbiqne opekotine. Ku}a je potpuno sru{ena.

Vukica se nedavno vratila iz bolnice i odmah je pohvalila Lajo{a jer je lepo napravio skloni{te za wihove qubimce – o{trodlake jazavi~are. Oni sada imaju dom, ali Laj~o i wegova supriga ne. S tim u vezi, srbobranski lovci su pokrenuli akciju kako bi pomogli Bali`ovima da ponovi do|u do krova nad glavom, uz apel da je svaki vid pomo}i dobrodo{ao.

Oni koji su zainteresovani da pomognu, mogu kontaktirati upravnika lovi{ta LU „Fazan“ Srbobran Stevana – Mi{u Muwina na telefon 063/598-202 ili e-mail: muwin@stcable.net.

24

petak28.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

petak28.maj2010.

25

26

petak28.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak28.maj2010.

27

Na{a draga ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

455 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794

Zorka Mr|en 1950 - 2010. preminula je 27. 5. 2010. godine, u 61. godini.

Sahrana je u petak, 28. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a polazak je iz ku}e `alosti.

O`alo{}eni: suprug Mile, sin Zoran, snaja Qubica, unuke Milica i Emilija.

1013

Na{em dragom

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri

dedi Stevanu Beskrajno hvala za sve lepe trenutke, duhovite razgovore i nesebi~nu qubav koju nam je pru`io.

Fali}e nam.

Unuci: Stevan i Katarina.

Zorki Mr|en

Zorki Mr|en od brata Pere sa porodicom.

od brata Mileta sa porodicom.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

1036

1016

1014

Posledwi pozdrav dragom svekru i priki

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Zorki Mr|en

Zorki Mr|en

Kajici Gavanskom PRODAJEM gra|evinski plac u petrovaradinu 2000m2 u petrovaradinu Bukova~ki put br. 3. Pogodan za izgradwu skladi{tnog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547-782, 021/63-92-384 posle 15 ~asova.

733

od brata \or|a sa porodicom. od Danijele i porodice @iki}.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

1018

1038

Posledwi pozdrav {ogoru

od brata Milorada sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

11019

Posledwi pozdrav dragoj mami

IZDAJEM diskoteku - lokal kod Sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija obratite se na telefon: 065/623-4014.

569

IZNAJMQUJEM name{ten jednosoban stan 42m2, Trg Majke Jevrosime, Nova Detelinara. Telefoni: 021/300576, 064/263-2768.

634 IZDAJEM garsoweru kod Sajma. Telefon 063/582-757.

830 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Novom Sadu, Bulevar Kraqa Petra I. Kontakt telefon: 065/520-97-48.

841

BAJINA BA[TA - strogi centar. Prodajem ku}u od 163m2, {est soba, kupatilo, kuhiwa. Pomo}ne zgrade 77m2, dvori{te, plac 4 ara. Useqivo. Telefoni: 011/30-38-662, 063/83-56-034. Vesna.

586

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 021/6393737, 064/160-47-25.

799 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

508 VODOINSTALATER seviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

509 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija.

Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

105996

Kajici Gavanskom

Zorki Mr|en

Zorki Mr|en

od: }erke Svetlane, zeta Tihomira sa porodicom. od [ace sa porodicom.

od kume Borke Majstorovi} sa porodicom.

1040

1020

Sa tugom u srcu i bolom u du{i obave{tavamo svu rodbinu da nas je 26. 5. 2010. u 57. godini iznenada napustio na{ voqeni otac, suprug, sin i brat

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

1022

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Zorki Mr|en

Zorki Mr|en

Kajica Gavanski

Mnogo ti hvala na svemu.

Posledwi opro{taj }e se obaviti u Srbobranu, danas, 28. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu.

od kom{ije Pere Dragi~evi}a i Stanislave.

od devera Drage i snaje Stevke.

1042

1024

1023

28

^ITUQE z POMENI

petak28.maj2010.

U subotu, 29. 5. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

POMEN

Kajici Gavanski

Prepuni bola i tuge opra{tamo se od na{eg voqenog oca

Posledwi pozdrav drugu

Lazara Ki{prdilova

Lazaru Ki{prdilovu

Uspomenu na tebe zauvek }e ~uvati tvoji: Jovana i Ogwen.

od porodice Jawo{.

Neizmerna bol i praznina je ostala u na{im srcima.

Puni qubavi i vere da }emo ponovo biti zajedno, dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom suprugu i ocu.

od prijateqa i kom{ija Vikend naseqa Dukatar kod Mo{orina.

1003

Sa tugom i po{tovawem povodom iznenadne smrti na{e drage sestre

baba Dane Osta}e{ uvek u na{im srcima.

Kar}a{ Antun

Sin Joja, unuke Mina i Mawa i snaja Goga.

9. 3. 1945 - 22. 4. 2010.

1027

Pomen }emo odr`ati u subotu, 29. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Boqevi} Miladina Marine Pamti}emo te po Tvojoj dobroti i plemenitosti. Osta}e{ u na{im se}awima.

Za sve {to si u~inila za nas neka ti je ve~na slava i hvala.

Lazaru Ki{prdilovu O`alo{}eni: brat Nikola, bratanica Tamara i Miladin sa decom Du{anom, Nenadom, Jovanom i Markom.

od drugara: Sa{e, Jarka, @eqka, Milana, Ace i Pere.

981

Posledwi pozdrav na{em

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Damir.

926

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj najdra`oj mami, ta{ti i baki

obele`i}emo danas, 28. 5. 2010. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu

Lakiju od: oca Radomira, majke Olivere, brata Branka, od Sawe, }erke Jovane i sina Ogwena.

Sahrana je u petak, 28. 5. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

995

1028

Lazaru

od porodica: Popovi} i Babi}.

979

974

3

POMEN mom ocu.

957

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav na{em

POMEN

Qiqani Smiqani}

Miroslavi Po{ti} ro|. Nikola{ev

Bogdan Vrani} Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu i plemenitost koja se ne zaboravqa.

Hvala za sve {to si u~inio za mene i moju decu.

Bio si divan otac i najboqi deda.

K}erka Sne`ana sa porodicom.

obele`i}emo u subotu, 29. maja 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Hvala ti za qubav i toplinu koju si nam pru`ila. ^uva}emo te u na{im srcima.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Tamara i sin Damir, zet Damjan i unuci Vuk i Tea.

Tvoji najmiliji: }erka Jelica, sinovi Dimitrije i Bo{ko i brat Radovan sa porodicama.

od: tetke Bube, te~e Mikija, Bojane i Ne{e.

od strica Kikija i strine Slave.

928

898

976

975

Bojana Stupar

Lakiju

Lakiju

1999 - 2010.

Slike mogu da izblede, na{a qubav prema tebi nikada.

Tvoji: mama, tata i brat.

972

970

POMEN

Posledwi pozdrav unuku

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav kom{inici

1993 - 2010.

Posle kra}e i te{ke bolesti, umro je na{ voqeni

Bogdan Vrani} Zori

Stevan Bugaxija

Sve rane vremenom zarastu, ali ova od tvog odlaska }e ostati zauvek.

Na{a qubav prema tebi ostaje kao zahvalnost za sve {to si u~inio za nas.

od kom{ija: Beki}, Vladimirov, Skenxi}, [ijan, Jeli}, Babi} i Vujanovi}.

Supruga Jokica, sin @eqko sa porodicom.

1047

Jocko 1924 - 1990.

Ispra}aj je danas, 28. maja, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Katica, sin Lajo{, snaja Vesna, unuci Katarina i Stevan i praunuk Ivan.

i

od: Bajke, ujaka Slobe, ujne Branke, brata Reqe, snaje Emine i malog Veqka i Vuleta.

Za sve ove godine koje su pro{le shvatili smo koliko te volimo i koliko nam nedostaje{.

Vreme ne mo`e da izbri{e uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

977

1012

3

Milica Stanarevi}

Lazi

15. 12. 1930 - 26. 5. 2010.

978

987

POMEN

Perica Ili}

Jovanu Jankovi}u

Nada

Perica Ili}

1990 - 2010.

1932 - 2010.

28. 5. 2006 - 28. 5. 2010.

Uvek ste bili bliski, podr`avali jedno drugo, voleli se. Ba{ kao {to treba da se vole brat i sestra. Nau~ili smo to od vas. Hvala vam.

Pomen }e se odr`ati u Alma{koj crkvi, u subotu, 29. maja 2010. u 11.30 sati.

Dragi moj ujka Joco, dvadeset godina je pro{lo, a ti nisi sa nama.

Tvoja dobrota i bezgrani~na qubav prema nama, nikad se ne mogu zaboraviti.

Hvala ti na tome.

Tvoj ne}ak Jovan.

941

942

Koliko mi nedostaje{ nikada ne}e{ saznati, a srce boli i ne}e prestati.

Mnogo nam nedostaje{, uvek }emo te se rado se}ati.

Porodice: Xodan, Milovanov.

985

Tvoja Mirjana.

982

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dragom kom{iji

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a draga

Voqeni kojih vi{e nema.

Martinovi}i Stanko Bojana Veselin Filip - Aco Branka Stevanu Bugaxiji

Dari

Stanari Koste Racina 25, 27 i 29.

Milorad Vu~eti} Miwa

od kom{ija iz Narodnog fronta 52.

preminula u 50. godini.

Sahrana je u subotu, 29. 5. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Srpskom Brodu, BiH. O`alo{}ena porodica.

Sahrana je danas, 28. 5. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji: Aleka, Miwa, Mica, Marina i Ugqe{a.

989

937

Dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Dragom bratu

Aleksandru Sivi}u

Aleksandru Sivi}u

878

Alojziji - Slavici Stijakovi}

Plan~ak Eugena

Danici ^ankovi}

Sahrana je danas, 28. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Novomajurskom grobqu u Petrovaradinu.

Tvoje tople re~i i dragi lik ~uva}emo ve~no u na{im srcima.

Mirjana i Mirko.

Tvoji sinovi: Andrej i Aqo{a.

S tugom i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju: }erke Jeja i ]ana, unuci Sawa, Ksenija i Marko i zet Ratomir.

868

891

869

O`alo{}eni: supruga Beba, deca Gojko, Rada i Jaca sa porodicama.

935

934

Posledwi pozdrav na{em dragom

Preminula je na{a Nana

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

POMEN Na{em dragom ocu, dedi i tastu

28. 5. 1999 - 28. 5. 2010.

Aleksandar Bajin

Du{anu A}imovi}u obele`i}emo jednogodi{wi pomen 29. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Qubomir sa porodicom.

Tvoji roditeqi. ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami i baki

posledwi pozdrav. posledwi pozdrav.

Mili sine, voqeni ne umiru nikada, ostaju u na{im srcima zauvek.

886

Posledwi pozdrav dragoj mami

Uvek }emo te se se}ati.

Perica Ili}

Dana, 27. 5. 2010. godine navr{ilo se {est meseci od prerane smrti na{eg dragog tate

na{em

Aleksi

Aleksandar Sivi}

Sine majkin, jako, jako boli.

Mnogo nam nedostaje{, tvoj osmeh, dobrota, vedrina...

Slomqeni smo od tuge za tobom.

Mnogo smo te voleli, volimo te i tako }e biti do ve~nosti.

Duboko o`alo{}eni tvoji: mama, tata i sestra - Qiqana, Radovan i Vesna.

887

865

420

Posledwi pozdrav dragom deki

POMEN Danas, 28. maja navr{avaju se ~etiri godine tuge i bola od na{eg rastanka.

1983 - 2010.

Uvek `ivite u mom srcu.

892

^ETRDESETODNEVNI POMEN

29

Miroslav Lon~arevi}

ro|ena \aji}

Va{a Mileva.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

i

Ru`a \akovi}

i suprug Kad se du{a milo{}u uznese, tad je prati svetlost do samoga vrha.

petak28.maj2010.

Wegove }erke: Mima i Vesna sa porodicama.

817

Adam ]u}a Dana, 29. 5. 2010. godine navr{avaju se 3 godine bola i tuge za tobom.

Zauvek si u na{im mislima.

Tvoji najmiliji.

Tvoja porodica.

417

842

Posledwi pozdrav

POLUGODI[WI POMEN

Rupert Dejanu Divna Subajkov

Stevi Bugaxiji

Sahrana }e se odr`ati na grobqu u ^ortanovcima, danas, 28. 5. 2010. godine, u 15 ~asova.

Porodice: Mihevc i ^olovi}.

1050

od supruge Jelene sa porodicom.

]erka Nada, unuci Darko i Boba.

Polagawe urne je 28. 5. 2010. godine, u 14.45 na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1062

943

U 73. godini iznenada je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Gojko Lugowa 28. 11. 2009 - 28. 5. 2010.

Vreme prolazi, istina je te{ka, a na{a tuga i praznina sve ve}a jer te sad ve} jako dugo nema.

Marina Boqevi} Beba

Katici Levai Sahrana je danas, 28. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Lazar, Jasmina, Gabor Levai i Vladimir Stankovi}.

951

Sahrana je danas, 28. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, u ^ortanovcima.

Ve~no zahvalni: otac Janko, sin Dejan, }erke Jelena i Marijana i supruga Branka.

Dovi|ewa baka~a: Gala, Boka, Qiqa i Boris.

922

883

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 00.00 00.30 02.05

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Me|uprostor specijal Nikad dosta Predlog top liste Vesti Zamagqena svest, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: [aran Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Intervju: Vensan De`er, {ef delegacije Evropske komisije u Srbiji Na{i stranci Fabrika mitova -Mitovi Jugoslavije Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika 5kazawe Hronika Sterijinog pozorja Zamagqena svest, film Kad plima dolazi, film

Vensan De`er

Intervju: Vensan De`er Uo~i regionalnog samita u Sarajevu, {ef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De`er, u razgovoru sa novinarkom Aleksandrom Popovi} za RTV govori o odnosima u regionu Zapadnog Balkana i o tome kakva bi poruka Evropskoj uniji trebalo da bude poslata iz Sarajeva...

(RTV 1, 20.15)

06.30 07.00 08.20 08.45 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.20 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30 00.05

TV PROGRAM

petak28.maj2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Panova frula je osvojila planetu (rum) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Ribizla Sumwa Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) @ivot bez kraja, film (slov) Piqarev sin, film TV prodaja

06.00 07.25 08.00 09.00 10.20 10.30 11.00 12.00 12.30 13.45 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 16.45 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.40 00.20

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Hronika Sterijinog pozorja Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Bukvar akcionarstva Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Hronika Sterijinog pozorja E TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Hronika Sterijinog pozorja Vojvo|anske vesti Film: Ubistva u Midsameru Glas Amerike

07.02 07.33 07.57 08.18 08.32 09.07 09.22 10.04 10.35 11.00 11.30 11.58

Olivera Kova~evi}

Da, mo`da, ne Psovke, uvrede, seksualno napastvovawe, mobing, kiwewe `ena, slabih i siroma{nih, pretvara se u kratak opis televizijskog programa koji je preplavio TV ekrane u Srbiji. Gosti: Vladika Porfirije, Qiqana Smajlovi}, Zoran Panovi}, dr Petar Bokun, Pe|a D’ Boj Autorka: Olivera Kova~evi} (RTS 1, 21.55)

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino NS puls Profesor Baltazar Objektiv Tajanstvene pri~e Crta Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Vitra` Sprint Objektiv Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Profesor Baltazar Neon siti Lenija Buntovnici Neon siti Objektiv Velika ruska kolekcija Tajanstvene pri~e

06.30 Kopa Italija, finale: Inter – Roma 08.00 TVS 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Klupske TV 12.45 Fudbal – Prijateqska: Engleska – Meksiko 14.45 NBA u`ivo 15.00 Atletika 15.30 Klupske TV 17.30 ACB Liga plej of: Barselona - Unikaha 19.30 NBA akcijaA 20.15 ACB Liga polu finale: Kaha Laboral - Real Madrid 21.45 TVS 22.45 NBA u`ivo 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ACB Liga plej of: Barselona - Unikaha 02.00 Mobil 1 Grid 02.30 NBA Konferens, finalna igra 6: Boston - Orlando

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Mu{ki svet, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

06.05 08.00 09.05 10.07 10.36 11.05 12.00 12.15 12.33 12.48 13.35 14.15 15.09 16.06 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 21.00 21.55 23.05 00.00 00.16 00.28 01.15 04.30 05.11 05.47

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 00.40 01.50 02.50 04.00 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jesen sti`e duwo moja Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vi{e od igre Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Vreme je za bebe Sat TV lica... kao sav normalan svet Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Visoki napon Da, mo`da, ne Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet [erif No}ni bioskop: Malkolm Iks, film Oko TV prodaja Verski kalendar

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Neron Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks dosije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em ^ari Film: Duboki san Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Duboki san

12.58 14.00 14.45 15.10 15.31 16.00 16.37 17.05 17.51 18.05 18.25 18.57 19.24 19.57 20.30 21.00 21.48 23.24 23.29 00.00 00.36 01.00 02.00 02.25 03.12

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Gomboce Zverilija Pepa prase Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis Razglednice Kontekst Metropolis @ivot i standardi Siti folk Dvor`ak: Simfonija br. 9 u e-molu, op. 95 Trezor Ve~ni sjaj detiwstva Razglednice Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Pokretna pro{lost Kao mehur od sapunice Yoint program Partiture za koren i stablo Lov i ribolov Zverilija Pepa prase Dosije o...

Mikser festival Tabloid Festival festivala: Marija, film Yoint program Big bend RTS 2 Sterijino pozorje Tehnologija danas Trezor Na skriveno te vodim mesto Partiture za koren i stablo Kao mehur od sapunice

Bi`u Filips

Marija

07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Nebo boje vanile 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Prelomqeni horizont

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina.

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita.

18.00 18.55 19.30 21.15 22.30 23.15 23.55 00.10 02.10 03.00 04.45

Zakleti na }utawe Telemaster Film Skandalozno Biseri Luda ku}a Telemaster Film Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

Laka devojka

18.30 19.15 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 02.15 03.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Hotel Ruanda Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Laka devojka Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma - u`ivo Film: Izba~eni iz koloseka Siti Film: Vikend straha

13.30

Posle zavr{etka snimawa kontroverznog filma „Ovo je moja krv” o `ivotu Isusa Hrista, uspe{na glumica, Meri Pelasi ose}a potrebu da ostane u Jerusalimu u potrazi za verom. Sebi~ni rediteq Toni nakon snimawa vra}a se u Wujork, gde upoznaje ~uvenog voditeqa, zakletog ateistu...

Uloge: @ilijet Bino{, Forest Vitaker, Heder Grejem, Marion Kotilar Re`ija: Abel Ferara (RTS 2, 21.48)

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Doma}i film

Ket Storm je povodqiva tinejyerka, koja dru`e}i se sa bogatim i razuzdanim devojkama, upada u mnoge nevoqe.

Stvar kulminira kada wena najboqa drugarica Dilajla bude izba~ena iz {kole zbog konzumirawa kokaina, a potom poziva Ket da joj se pridru`i na razvratnoj `urci wihove zajedni~ke drugarice..

Uloge: Dominik Svon, Bred Renfro, Bi`u Filips Re`ija: Kristina Vejn (B92, 21.50) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

Marion Kotilar

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

Luda ku}a (Ko{ava, 23.15)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak28.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

31 5

Pi{e: Aleksandar Damjanovi} 07.00 09.13 10.15 11.10 12.00 12.33 13.20 14.20 14.35 15.05 15.35 16.10 17.30 19.05 19.30

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca [arena planeta, dok. serija Opra {ou Dnevnik Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Hrvatski festival dece i mladih - Wujork 2010.

Drugo mi{qewe Nau~na petica Hrvatska u`ivo Dan Oru`anih snaga RH, prenos Kod Ane Dnevnik

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Dodir an|ela Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Za Grejsinu qubav Yordan Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Devojka za vremensku prognozu 01.00 Snaga i lepota

Eliza Du{ku

Nova faca Dizi Harison nije popularan u {koli, on je {treber koji pro`ivqava pakao u ~etvrtom razredu gimnazije. Nakon poku{aja da stvori novi identitet, Dizija izbacuju iz {kole te on u zatvoru nau~i kako da bude faca. Po izlasku se upi{e u novu {kolu i o~ekuje da }e ga nova sredina prihvatiti.

Uloge: Di Yej Kvals, Eliza Du{ku, Zoi De{anel, Yerod Mikson Re`ija: Ed Dekter (Nova TV, 22.30) 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.05 22.30 00.10 02.30 04.00

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Provereno Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Farma u`ivo Nova faca, film Dvanaest majmuna, film Ezo TV Zati{je, film

08.00 09.00 10.00 11.00

Raj na zemqi Lete}i nosa~ aviona Dikensova tajna qubavnica Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a Praistorijski astronomi Hitlerov rat protiv Amerike Normani Tajm tim godina 10.

Ovo je civilizacija Detektivi brodskih olupina Gospodari rata 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Ko je napisao Bibliju?

Kolonija Na ivici Holivuda Tajm tim godina 10.

Ovo je civilizacija Detektivi brodskih olupina

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.35 09.15 10.40 12.15 13.25 15.00 16.35 17.55 19.35 20.05 20.30 21.00 22.35 23.20 00.50 02.30 04.10

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Auto-stoper Naivko Moja velika mrsna pravoslavna svadba Bo`i}na pri~a Korak do dna Smrtonosna igra M.I.L.T.F. 32 Goli skandal 1 Razbija~i

Vegas za dvoje Bratz, film Sawar Tr~i, debeqko, tr~i Projekt Al}ajmer 04: Napredak nauke (2 deo) Hotel za pse Lekcije iz ~okolade Iskustvo Marka Pisa Roker Filmovi i zvezde Sjediwene tarine dr`ave - Istina boli Sjediwene tarine dr`ave - Ti postaje{ ti U`ivo Pravi seks 32: Neki to vole vru}e Matursko ve~e Projekat Lazarus Maks Pejn Specijalitet ku}e

Awa [ovagovi}

[ta je Iva snimila 21. oktobra 2003.

Iva je za svoj ~etrnaesti ro|endan dobila na dar malu digitalnu video kameru. Odu{evqena novom igra~kom, devoj~ica odmah po~iwe da snima sve oko sebe i tako je zabele`ila niz zbivawa koja prate proslavu ro|endana...

Uloge: Awa [ovagovi}, Ivo Gregurevi}, Boris Svrtan, Ma{a Mati Prodan, Barbara Prpi}, Karl Menrad, Adam Kon~i} Re`ija: Tomislav Radi} (HRT 1, 21.15) 20.15 Tito, dokumentarno-igrana serija 21.15 Ciklus novog hrvatskog filma: [ta je Iva snimila 21. oktobra 2003.

22.55 Lica nacije 00.15 Drugi red partera 01.10 Zvezdane staze 01.50 Potraga za komedijom u islamskom svetu, film

08.25 08.45 09.05 09.30 10.00 14.00 14.20 14.40 15.30 15.40 15.55 16.10 16.20 16.45 17.15 18.20 18.50 19.15 19.40 20.05 21.00 22.00 23.45

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

06.00 09.10 10.40 12.20 14.00 18.00 20.00

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma Izme|u neba i vatre, dok. film Prenos sednice Hrvatskog sabora Povratak na novo Moja `ena i deca Pet zvezdica Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Tajni dnevnik patke Matilde Put do Ju`ne Afrike: Severna Koreja i Danska, sportsko-dok. serija Zvezdane staze @upanijska panorama Sre}ni sat Yoni Bravo Garfild i prijateqi 1 ^arolija Mu{karci na stablima Izlazak Zdenka Kova~i~ek – 50 godina umetni~kog rada, snimak koncerta

Opsesija S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Izvr{na meta Lanac komande Saut Park Bdewe Neda Divajna @ene fudbalera

Nikson Pla~qivko Pobuna u sredwoj {koli Evelin Bogovi i generali Neznani junaci Bilo jednom na Sredwem zapadu 22.00 Nikson 01.10 Tajno mesto

07.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 22.20 23.20 23.55 01.20 02.50

RTL ritam zona - Urban Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Hrvatska tra`i zvezdu Rat za gradona~elnika, film Hrvatska tra`i zvezdu Rat za gradona~elnika, film Pakleni hotel, film Astro {ou

Rat za gradona~elnika Ameri~kom predsedniku Kolu, poznatom i pod nadimkom Orao, upravo je istekao mandat, a i razveo se. Wegova biv{a supruga je zadr`ala ku}u u Baltimoru, a Kol odlu~i da se preseli u miran gradi} Museport. Po~a{}eni dolaskom slavnog politi~ara, gradski oci mu ponude poziciju gradona~elnika Uloge: Yin Hekman, Rej Romano, Mar{a Gej Harden, Mojra Tirni, Kristin Baranski Re`ija: Donald Petri (RTL, 22.20)

Mojra Tirni

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako se pravi?

Srce ma{ine Auta po meri – Berlin Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Stvarno velike stvari Auta po meri – Berlin Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Lud za industrijom Razotkrivawe mitova Usporen snimak Uni{tavawe!

Auta po meri – Berlin Prqavi poslovi Lud za industrijom

08.35 10.30 11.00 15.30 17.30 17.40 20.30 21.00 22.30 23.00 00.00 01.00

Stoni tenis Tenis Tenis Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Atletika Rvawe Rvawe Tenis Tenis

Unesko ne donosi hranu i posao {e tri artikla. Tako se najlak{e kontroli{e a severu Senegala, kod granice s Mauriceo kontingent. @ene koriste ta{ne iz kojih potanijom, nalazi se neobi~an grad Sent ne{to vade tek kad vide da nema {ansi da pokazaLuis. I po veli~ini i po zna~aju drugi no prodaju. A prodaju majice, pantalone, papu~e, je u Senegalu. U kolonijalno doba, od kraja 17. nakit i suvenire. Ako je turista pokazao inteveka do 1960. godine bio je i glavni grad cele res, prodavac o~ekuje cenkawe. Zato tra`i i viFrancuske Zapadne Afrike, u koju su, osim Se{e nego duplo od cene za koju }e predmet prodanegala ulazile dana{we dr`ave: Mauritanija, ti. Te{ko da ne}e biti pazara! Tokom obila`eMali, ^ad i Niger. Grad se nalazi na u{}u vewa Sent Luisa opisani prodavci su se pewali na like afri~ke reke Senegal u Atlantski okean. potegu i povremeno sedali do ko~ija{a, sve vreSem na u{}u kod Sent Luisa, Senegal je stotime hvale}i robu i cenu. Drugi odustaju, ali ne zanama kilometara grani~na reka Senegala i Madugo. Popre~nim ulicama preseku put i pojave se uritanije. Prvobitno, grad je bio na jednom od kad ih turisti vi{e ne o~ekuju. Isto to rade oni ostrva na u{}u – u delti reke. Kolonizatori su s motorima, koji su najopremqeniji. Da ti prodolazili morem, pa je logi~no bilo da grad, kao davci te{ko odustaju govori i to {to su tokom odsko~na daska za daqa osvajawa unutra{wosti, na{eg ru~ka sve vreme ~ekali pred restoranom, bude tamo gde brodovi mogu pristajati.

Druga pogodnost izabranog polo`aja je mogu}nost da se ostrvo lako brani brodovima naoru`anim te{kim topovima od lakih, bezopasnih ~amaca-piroga.

Taj stari, kolonijalni, autenti~ni deo Sent Luisa, sa~uvan je do dan-danas.

Ostrvo na kojem je prvobitno izgra|en grad je dimenzija 500 s 800 metara.

Ulice su {iroke, seku se pod pravim uglom. Ku}e su naj~e{}e na jedan sprat, s dosta ukrasa i terasa. Gra|ene su za kolonizatore, ali u wima danas `ive siroma{ni domoroci. Fasade su oronule, prozori i vrata dotrajali. Sve odi{e nebrigom, iako je 2000. godine, kao deo svetske Umesto na Dunavu, most zavr{io u Senegalu kulturne ba{tine, ovaj pa nastavili ponudu jo{ temperamentnije, svegrad stavqen pod za{titu Uneska. Grad se od prsni da im je ostalo jo{ malo vremena da ne{to vobitnog kolonijalnog jezgra znatno pro{irio. prodaju i ku}i ne odu praznih xepova.

Na obali i s jedne i s druge strane reke danas su Do Sent Luisa dolazi jedna od ukupno dve senovi gradski kvartovi. Ku}e su tu siroma{nije, negalske `elezni~ke pruge, koja vodi od Dakara gra|ene bez urbanisti~kih planova. Mnogo je i ovde se zavr{ava. Pruga je sagra|ena 1885. gouskih uli~ica s mno{tvom koza i ovaca koje najdine. [irina koloseka je ta~no jedan metar. Iz ~e{}e slobodno lutaju tra`e}i hranu.

Na obali, gde su ukotvqeni ~amci, je i pijaca Dakara dolazi i dosta dobar asfaltni put, ovde ribe. Uo~ava se velika raznovrsnost ribqih vrpremo{}en gvozdenim mostom sagra|enim jo{ sta, ali i veli~ina. Vide se primerci te{ki i pre 120 godina, koji uspe{no slu`i i danas. ^uvi{e od deset kilograsmo da je taj most donet ma! Riba koja se odmah iz Evrope i tada je tre^este su `ene koje, i dok rade, ne proda, ~isti se, usobalo da premosti Dunav svoju malu decu nose na le|ima qava i su{i na drvenim negde u Austrougarskoj, lesama. @ene ~esto seu marami-torbi. Tako se de~ica ve} ali da je na neki nepode u improvizovanim znat na~in dospeo ovde i privikavaju na zadah i nehigijenu. senicima pokrivenim montiran na Senegalu.

Sugurno wihov ne`an starim limom, daskama Put od Sent Luisa se naorganizam katkad ne izdr`i ili krpama, i }askaju. stavqa uzvodno mo~var^itav grad, a posebno nom dolinom Senegala ribqa pijaca i weni posetioci, predstavqaju sve do mesta Bogu{a, gde se prelazi u Mauritabezbroj izvanrednih motiva za fotografisawe. niju i nastavqa do glavnog grada Nauko{ota.

Interesantno je da se samo poneka `ena pobuni, Ovuda prolaze i u~esnici ~uvenog auto-relija ali ve}ina pristaje da pozira ukoliko je upitaPariz–Dakar. na za dozvolu. Ima i onih koje tra`e nov~anu U okolini Sent Luisa su i dva nacionalna naknadu, pri ~emu se zadovoqavaju sitni{em. parka. Jedan je jugozapadnije od grada i zove se Kao i u ~itavom Senegalu, i na ribqoj pijaci u Barbarije. Nalazi se na prostranom pe{~anom Sent Luisu ~este su `ene koje, i dok rade, {etartu na u{}u Senegala, koji je duboko u{ao u moju ili u dokolici }askaju, svoju malu decu nose re. U zimskim mesecima, kada ovde do|u ptice na le|ima u marami-torbi. Tako se de~ica ve} u selice iz Evrope, okupiran je svaki pedaq petom uzrastu privikavaju na zadah i nehigijenu. ska. Skupqaju se ptice kojima je riba osnovna Da li u tome sva uspevaju? Sugurno je da wihov hrana. Tada su ovde bezbrojni primerci ~apqi, ne`ni organizam katkad ne izdr`i. kormorana, patki, flaminga, pelikana... Samo Obilazak gradskog jezgra najboqe je obaviti 80 kilometara isto~nije, u velikoj okuci Senevoze}i se na ko~ijama. Pokazalo se da to nije sagala je drugi nacinalni park koji se zove \u|. mo fizi~ki lak{e ve} je i spas od brojnih, poneOn je prostraniji i ve}i od prethodnog. Veoma kad nasrtqivih, uli~nih prodavaca. Naime, u Seje bogat pti~jim svetom, ali i korwa~ama i kronegalu je velika nezaposlenost. Zato mnogi prikodilima. Posebno je poznat po nepreglednim begavaju uli~noj, ilegalnoj trgovini. Prodaju kolonijama pelikana, koji se ovde gnezde i podisve i sva{ta, ali svako ima jedan, dva ili najvi`u mlade.

N

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6888), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak28.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate dobre odnose s inostranstvom pa mo`ete planirati putovawa ili letovawa. Danas lako sti`ete do `eqenog ciqa. Ovaj vikend bi mogao biti produ`eni, ukoliko ranije napustite posao. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

Petak je va{ omiqeni dan, ~ak i kada je ispuwen poslom. Spojili biste kra}i put i qubavni susret, intelektualni provod, sa sadr`ajem. Naravno, i partner se ne{to pita, na`alost. Ure|ujete svoj dom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

28. maj 2010.

Sre}an vama ro|endan. Mogli biste ga slaviti iz vi{e puta, s razli~itim dru{tvom. Tako }ete ostati dosledni sebi i svojim interesovawima. Danas vas partner mo`e prijatno iznenaditi.

Mesec plovi kroz vatreni i `ovijalni znak Strelca pa ste optimisti~ki raspolo`eni, {to je veoma va`no jer }e se pozitivno reflektovati na poslovne odnose i veze. Partner vas ne pu{ta i ne napu{ta. Qubav.

Imate potrebu da radite i budete produktivni, ali ne ide sve tako glatko i lako kako izgleda na prvi pogled.

Ne nailazite na razumevawe one druge strane, a mo`ete imati i zakonskih problema. Provod.

Zadr`ite veru u sebe i pod te{kim okolnostima. Razo~arali ste se u neke osobe, ali to ima i svojih dobrih strana, koje biste sada mogli sagledati. Na vidiku su promene, samo budite strpqivi i zreli.

VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete da pi{ete kwigu, toliko va{ talenat i elokvencija dolaze do izra`aja. Mo`ete se edukovati, u~ite jezike po brzom postupku, da putujete, dopisujete se i radite kreativan intelektualni posao.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ne}ete tako lako odustati od svojih `eqa i ciqeva, ~ak i kada ste izlo`eni riziku, pod nepovoqnim okolnostima. Imate podr{ku drage osobe. U karijeri se borite za svoj status. Nemojte se zamerati.

STRELAC 24.11- 21.12.

Sasvim spontano i le`erno radite svoj posao, u prijatnom okru`ewu `enskih osoba. Promenqive okolnosti su neizbe`ne, {to ne}e uticati na zadovoqsvo koje donosi ~iwenica da vikend po~iwe!

JARAC 22.12-20.1.

Okrenite se i pogledajte {ta se de{ava iza va{ih le|a. Ni{ta stra{no, ali mo`e biti zna~ajno, pa budite obave{teni na vreme. Uskoro }ete saznati neke tajne, koje i nisu tajne. Partner vas obo`ava.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Te{ko mo`ete odr`ati stare navike i odnose, poslove, koji traju i ne prestaju, a mnogo lak{e ulazite u nove dilove i radne obaveze. @ivite u oblacima, kada se radi o qubavi. Ideali i varke.

RIBE 20.2-20.3.

Motivacija ka svetlijoj i toplijoj budu}nosti vas vodi kroz sve bitke.

Napu{taju vas nervozne i neizvesne okolnosti i uticaji, pa ostajete smireni, usredsre|eni ka budu}im planovima i uspesima. Qubav.

TRI^-TRA^

Mo`e i Paris PROGNOZA

VIC DANA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

25

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Ni{

28

PA OBLA ~ NO

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Evropa Madrid

NOVI SAD: U prvom delu dana sun~ano, a po podne promenqivo obla~no. Predve~e je mogu} pqusak. Vetar slab jugozapadni i zapadni.

Rim Pritisak oko normale. Temperatura od 15 do 27 stepeni.

London VOJVODINA: Rano ujutru na severoistoku Vojvodine je mogu}a kratkotrajna ki{a. Pre podne bi}e du`ih sun~anih perioda, a po podCirih ne je uz razvoj oblaka mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova i to ve}iBerlin nom predve~e. Vetar slab jugozapadni, po podne zapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 27 stepeni.

Be~ SRBIJA: Promenqivo vreme sa pquskovima po podne. Pre podne du`i sun~ani periodi, a zatim naobla~ewe. Vi{e ki{e bi}e u centralVar{ava nim predelima a vrlo malo na severu Srbije. Vetar slab jugozapadni, Kijev a po podne zapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 11 do 30 stepeni u Zaje~aru.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend promenqivo Oslo obla~no i nestabilno sa lokalnim pquskovima. Bi}e i sun~anih perioda. Idu}e sedmice sve`ije sa ~estom i obilnom ki{om. U periodu od St. Peterburg 2 nedeqe do petka pa{}e preko 50 lit/m ki{e.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Promenqivo vreme mo`e imati uticaja na sr~ane bolesnike, asmati~are i meteoropate. Potrebno je pridr`avati se saveta lekara i svoje terapije. Mogu}i su glavoboqa, reumatski bolovi i zamor. Oprezno u saobra}aju.

21 24 20 20 18 25

Dete pita oca: - Tata, gde se nalazi Afrika?

- Ne znam ta~no, sine, ali sigurno nije daleko.

Imamo mi u firmi jednog crnca i on na posao dolazi biciklom.

28

29

30

31

1

2

3

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

pre podne

21

najboqe

23

po podne veoma dobro

SUDOKU

18 15 16 29

Pariz

20

Minhen

22

Budimpe{ta

26

Stokholm

18

9

6

3 5

4

1

7

6

9

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

Bezdan

484 (1)

Slankamen

540 (6)

Apatin

542 (5)

Zemun

543 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

588 (8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

536 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

496 (16)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

447 (6)

Smederevo

618 (-6)

Titel

554 (4)

NERA

Novi Sad

469 (6)

Tendencija stagnacije

Hetin

462 (-14) N. Kne`evac

5

176 (-8)

Tendencija stagnacije

588 (9)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 475 (-20) Beograd

Kusi}

494 (-2)

152 (-14)

9

8

7

2

1

2

5 3

8 3

9 9

4

3

6

5 5

4

1

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Novi trener Real Madrida Hoze Muriwo najavio je da ne}e mrko gledati fudbalera Kristijana Ronalda ukoliko i ovog leta obilazi zabave i provodi se sa nesta{nom Paris Hilton.

- Kristijano je fenomen. Niko ne sme da ga kritikuje ako je na godi{wem odmoru s Paris Hilton, ili otputuje u Los An|eles, ili ako kupi „ferari�. Neko ko trenira i igra poput wega je s druge planete - izjavio je Muriwo i dodao da }e mu biti zadovoqstvo da trenira Ronalda, koji je postigao ~ak 26 golova u {panskom prvenstvu.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

4

3

5

1

7

6

2

9

1

7

6

2

9

4

8

5

3

5

2

9

8

6

3

1

7

4

4

1

7

6

2

9

5

3

8

3

8

5

7

4

1

2

9

6

9

6

2

3

8

5

7

4

1

7

5

1

9

3

6

4

8

2

6

3

8

4

7

2

9

1

5

2

9

4

1

5

8

3

6

7

Re{ewe iz pro{log broja