Dnevnik 28.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 28. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23088 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

LAZAREVO DAN POSLE HAP[EWA HA[KOG BEGUNCA RATKA MLADI]A

Svetski novinari opseli selo i ro|ake Ni dan na kon {to je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po tvr dio da je ge ne ral Rat ko Mla di} uhap {en u La za re vu, na do mak Zre wa ni na, u ovom ko lo ni sti~ kom se lu sa 3.000 du {a ne ve ru ju da se naj tra `e ni ji ha {ki be gu nac krio ba{ kod wih. Mi sle da je ce la ak ci ja is ce ni ra na i da je na wi ho vo se lo ba ~e na qa ga.

- Sad }e qu di sma tra ti da smo ga mi iz da li. A to ni je isti na! Odav de ga ni ko ne bi odao. Ne za ni ma nas {ta }e o sve mu to me mi sli ti u sve tu, ve} na {a bra }a iz ge ne ra lo vog rod nog se la – po ru ~u je je dan od me {ta na ko ga smo ju ~e za te kli pred ku }om Bra ni sla va Mla di }a (59), ro |a ka Rat ka Mla di }a, u ko joj je biv {i koma dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske ot kri ven i uhap {en.

Vi {e de se ti na `i te qa La za re va pre kju ~e se oku pi lo u Uli ci Vu ka Ka ra yi }a, gde se na la zi po ro di~ na ku }a Bra ni sla va Mla di }a, u ko joj `i vi sam. Blo ki ra li su pri la ze tom stam be nom objek tu ka ko bi, po wi ho vim re ~i ma, za {ti ti li su gra |a ni na Bra ni sla va, ili Bran ka, ka ko ga mno gi zo vu, od na sr tqi vih no vi nar skih eki pa.

SPECIJALNI SUD DONEO RE[EWE

Mladi} mo`e u Hag

E K S K LU Z I VN O Z A „D N E VN I K ”

Vatrogasac prisustvovao hap{ewu „Dnev nik” eks klu ziv no sa zna je da je je dan od sve do ka kog je po li ci ja po ve la sa so bom pri li kom pre tre sa ku }e u Uli ci Vu ka Ka ra yi }a, bio R. G. iz La za re va, za po slen kao va tro ga sac u zre wa nin skoj „Ter mo e lek tra ni – to pla ni”. On ju ~e ni je `e leo da go vo ri za na {e no vi ne o to me {ta se de {a va lo pri li kom hap {e wa ge ne ra la Rat ka Mla di }a, ~e mu je pri su stvo vao, ali se po ve rio svo jim ko le ga ma i pri ja te qi ma. „Is pri ~ao nam je da su Mla di }a za te kli na spa va wu. U ku }i u ko joj se skri vao bi le su {o qi ce od ka fe i osta ci hra ne, {to go vo ri da je od re |e no vre me bio u tom objek tu. ^ak nam je re kao da je Bra ni slav pred po li ci jom pri znao da se we gov ro |ak skri vao u ku }i u La za re vu ne ko li ko go di na”, pre pri ~ao nam je re ~i R. G. je dan od we go vih ko le ga.

str. 2 i 3 NAJMAWE SUBVENCIJA ZA NOVA RADNA MESTA STI@E U POKRAJINU

NASLOVI

Ekonomija 4 Srbija olako pro}erdala NIS 5 „Simens” nastavqa da raste u Subotici

Poqoprivreda 6 I Sremski Karlovci ostali bez ruralnog razvoja

Novi Sad 7 Maturantski odu{ak na Trgu mladenaca 9 URS (ni)je u vlasti

Vojvodina

Dru{tvo 13 Nesigurnost gura mlade na stranputicu 13 Bez du`ih nesta{ica lekova

Dr`avno zapo{qavawe zaobilazi Vojvodinu

str. 5

Crna 14 Sud odbio novog svedoka protiv Kepira 14 Novo su|ewe Draganu Raci}u

Reporta`e 15 Potresna pri~a o somborskom Forestu Gampu

Svet 11 Pravi duh Evrope ose}a 22 Nesvrstani i zvani~no se u Pan~evu i Kova~ici 11 Epidemija {uge u Kikindi u Beogradu 12 Gajba s bazom podataka 5. i 6. septembra

VOJVO\ANSKI POQOPRIVREDNICI NAJAVQUJU RADIKALNE PROTESTE

U Vladi prolaze 10 krava i 10 hektara str. 6

SPORT

str. 16 – 20

n KRUNISAWE EVROPSKOG FUDBALSKOG KRAQA

n TADI] POSETIO MARAKANU

n SPEKTAKL ZA KRAJ SEZONE U NOVOM SADU

n JELENA JO[ JEDNOM SILOVITO

n SJAJAN START ODBOJKA[ICA

Pquskovi s grmqavinom

Najvi{a temperatura 26 °S

POLiTikA

subota28.maj2011.

c m y

2

dnevnik

DAN PO SLE HAP [E WA HA [KOG BE GUN CA RAT KA MLA DI ]A

Svet ski no vi na ri op se li i se lo i ro |a ka Ni dan nakon {to je ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} potvrdio da je general Rat ko Mla di} uhap{en u Lazarevu, nadomak Zrewanina, u ovom kolonisti~kom selu sa 3.000 du{a ne veruju da se najtra`eniji ha{ki begunac krio ba{ kod wih. Misle da je cela akcija iscenirana i da je na wihovo selo ba~ena qaga.

- Sad }e qudi smatrati da smo ga mi izdali. A to nije istina! Odavde ga niko ne bi odao. Ne zanima nas {ta }e o svemu tome misliti u

sugra|anina Branislava, ili Branka, kako ga mnogi zovu, od nasrtqivih novinarskih ekipa.

Usledile su i verbalne pretwe usmerene ka novinarima, a situacija je pretila da se otrgne kontroli. Razulareni Lazarev~ani nekim televizijskim ekipama uni{tili su snimateqsku opremu. Poja~ane su u me|uvremenu policijske snage a, kako saznajemo, i pri-

svetu, ve} na{a bra}a iz generalovog rodnog sela – poru~uje jedan od me{tana koga smo ju~e zatekli pred ku}om Bra ni sla va Mla di }a (59), ro|aka Ratka Mladi}a, u kojoj je biv{i komadant Vojske Republike Srpske i otkriven i uhap{en.

Uobi~ajeni seoski poslovi Branislava Mladi}a

vedeno je nekoliko osoba zbog reme}ewa javnog reda i mira. U ve~erwim satima, u ~etvrtak, pojedinci su oti{li i u seosku crkvu da bi se pomolili za zdravqe uhap{enog generala.

Za razliku od ~etvrtka, ju~e je u Ulici Vuka Karaxi}a bilo mirno.

Sem brojnih inostranih novinarskih ekipa koje su vreme provodili pred trenutno najpoznatijom ku}om u Srbiji i svetu, ni{ta nije odavalo utisak da je ovde, koliko jo{ pre dva dana, uhap{en najtra`eniji ~ovek, optu`en pred Ha-

Ku}a u kojoj se krio ha{ki begunac

Vi{e desetina `iteqa Lazareva prekju~e se okupilo u Ulici Vuka Karaxi}a, gde se nalazi porodi~na ku}a Branislava Mladi}a, u kojoj `ivi sam. Blokirali su prilaze tom stambenom objektu kako bi, po wihovim re~ima, za{titili

Ge ne ra love pen zi je 4,5 mi li o na Trenutno Srbija duguje Ratku Mladi}u oko 4,5 miliona dinara na ime neispla}enih generalskih penzija. Naime, wegovu penziju, koju je stekao 1996. godine kao minuli rad u Vojsci SFRJ i SRJ, i koju mu ~ak ni kada bude isporu~en Ha{kom tribunalu i sme{ten u [evenigen niko ne mo`e oduzeti, jer je to ste~eno pravo, od 2002. do 2005. primali su ~lanovi porodice, a onda je doneta odluka da im se to uskrati. Od tada, odlukom onda{weg ministra odbrane Zo ra na Stan ko vi }a, obustavqena je isplata penzije. Od tada pa do danas, a re~ je o 64 generalske penzije, novac koji pripada Ratku Mladi}u nalazi se u depozitu Fonda za socijalno osigurawe vojnika. Kako prose~na penzija generala iznosi 70.000 dinara, to zna~i da wemu ili ~lanovima wegove porodice, na osnovu punomo}ja koje sada preko advokata mo`e dati, trenutno pripada 4,45 miliona dinara.

Ina~e, penzija je ste~eno pravo koje ne odumire zbog ~iwenice da je neko gowen zbog ratnog zlo~ina pa ~ak ni osudom za takvo krivi~no delo. Isto tako, pravo na isplatu penzija ne gube ni oni koji su osu|eni i upu}eni na izdr`avawe kazne zatvora za bilo koje drugo krivi~no delo.

Q. M.

{kim tribunalom za najte`e ratne zlo~ine. Vrebali su svaki korak Branislava Mladi}a, ne bi li ga fotografisali i snimili. I po{lo im je to za rukom. Oko podneva Branislav je iz dvori{ta izveo traktor sa praznom priko-

jska kapija kod Branislava stalno bila zakqu~ana, {to bi moglo zna~iti da je krio ro|aka, sagovornik “Dnevnika” je odgovorio: “Odlazio je na wivu, po ceo dan provodio tamo. Logi~no je da bude zakqu~ana.

Da li biste je vi ostavili otkqu~anu?”

Ina~e, prilikom akcije pripadnika Bezbednosno – informativne agencije pretresene su ~etiri ku}e u Lazarevu, u kojima stanuju ro|aci Ratka Mladi}a. Osim one u Ulici Vuka Karaxi}a, sa rednim

Saznajemo: Svedok vatrogasac “Dnevnik” ekskluzivno saznaje da je jedan od svedoka, kog je policija povela sa sobom prilikom pretresa ku}e u Ulici Vuka Karaxi}a, bio R. G. iz Lazareva, zaposlen kao vatrogasac u zrewaninskoj “Termoelektrani – toplani”. On ju~e nije `eleo da govori za na{e novine o tome {ta se de{avalo prilikom hap{ewa generala Ratka Mladi}a, ~emu je prisustvovao, ali se poverio svojim kolegama i prijateqima.

- Ispri~ao nam je da su Mladi}a zatekli na spavawu. U ku}i u kojoj se skrivao, bile su {oqice od kafe i ostaci hrane, {to govori da je odre|eno vreme bio u tom objektu. ^ak nam je rekao da je Branislav pred policijom priznao da se wegov ro|ak skrivao u ku}i u Lazarevu nekoliko godina. General je bio u te{kom zdravstvenom stawu i trebala mu je pomo} prilikom obla~ewa – prepri~ao nam je re~i R. G. jedan od wegovih kolega.

Branislav Mladi} je, ina~e, u ~etvrtak bio priveden na saslu{awe, a pu{ten je posle nekoliko sati, kada se vratio u svoju porodi~nu ku}u. licom, u kojoj su se nalazile dve osobe. Sede kose i brade, obu~en u crnu majicu i vidno iscrpqen, nije se obazirao na kamermane i fotoreportere koji su jurili za wim.

Sat kasnije vratio se sa prikolicom natovarenom senom. Po{to je iza{ao iz traktora, u{ao je u ku}u. Nije se odazivao na pozive novinara da se okrene, kako bi ga {to boqe slikali.

- On je zaista du{a od ~oveka.

Mu~i se, jadan, po ceo dan radi na wivi. Vidi se na wemu da je potresen posle svega {to se dogodilo.

Sam vodi ra~una o doma}instvu, po zanimawu je RTV mehani~ar, a sada se bavi poqoprivredom. Nikada se nije `enio – ispri~ao je jedan od kom{ija, a na na{e pitawe da li je istina da je u posledwe vreme avli-

brojem 2, u kojoj je i otkriven, policajci su u ~etvrtak, u ranim jutarwim satima, pretresli i ku}e Brankovog ro|enog brata Dra ga na Mla di }a, u Ulici Ive Lole Ribara, zatim Draganovog sina Ne boj {e Mla di }a, u Ulici Save Kova~evi}a, i Zo ra na Sta noj ~i }a, ina~e {efa mesne kancelarije, ~ija je majka iz familije Mladi}a. Stanoj~i} se tog jutra javio i rekao da ne}e do}i na posao jer, kako je objasnio, mora da ode u policijsku stanicu i da izjavu. Ju~e smo ga zatekli u kancelariji ali, kada smo se predstavili, samo je odmahnuo rukom.

- Nemam {ta da pri~am sa vama.

Hvala vam i dovi|ewa – bilo je sve {to nam je rekao Zoran Stanoj~i}. @eqko Balaban

SRPSKE I AMERI^KE VLASTI NUDILE MILIONE EVRA ZA INFORMACIJE O MLADI]U

Lov ci na ha {ke gla ve pra znog yepa?

Vest o hap{ewu najtra`enijeg ha{kog optu`enika generala Ratka Mladi}a odmah je otvorila i pitawe da li }e nagrade koje su prethodnih godina raspisane za dojavu o wemu zavr{iti u ne~ijem xepu ili na ra~unu. Naime, pored deset miliona evra od Vlade Srbije, i ameri~ki Stejt department je za dojave o Ratku Mladi}u i Go ra nu Ha xi }u raspisao nagradu od 3,6 miliona evra, uz garantovawe za{tite porodice dostavqa~a i promenu identiteta. Kako je re~ o, za na{e prilike, basnoslovnom iznosu mnogi su proteklih godina javqali o kretawu Mladi}a, ali nakon provere on tamo nije prona|en pa samim tim niko nije ni ispunio uslov za dobijawe nagrade.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde i koordinator Vlade Srbije za odnose s javno{}u Slo bo dan Ho men tvrdi da je Mladi} uhap{en u okviru „redovnih operativnih aktivnosti organa bezbednosti Srbije” pa samim tim niko ne}e dobiti ni evro zbog wegovog hap{ewa.

S druge strane, ~ula se informacija da je Mladi} uhap{en zahvaquju}i anonimnoj dojavi pa, ukoli-

SRS }e organizovati u nedequ, 29. maja, protestni skup ispred Doma Narodne skup{tine zbog hap{ewa Ratka Mladi}a, najavio je ju~e potpredsednik stranke Dra gan To do ro vi}. Skup pod nazivom „Saradwa sa Ha{kim tribunalom predstvaqa izdaju srpskih nacionalnih interesa” zakazan je za 19 ~asova, rekao je Todorovi} i dodao da su radikali skup prijavi-

li nadle`nim organima i da o~ekuje da }e on prote}i mirno, bez incidenata i u skladu sa zakonom.

Po wegovim re~ima, SRS }e u Skup{tini Srbije pokrenuti postupak za smenu predsednika dr`ave Bo ri sa Ta di }a jer je, ka`u, pogazio Ustav, kao i za smenu premijera Mir ka Cvet ko vi }a, a za te inicijative }e tra`iti podr{ku DSS.

Vu ~i}: Ne po zi va mo na mi ting

Da~i}: Godinama bio u Lazarevu Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da se ha{ki optu`enik Ratko Mladi} godinama skrivao u Lazarevu, kod Zrewanina, gde je uhap{en, i da je bio sa bratom, bez novca i bolestan.

Pri~a o velikom broju jataka, prstenovima i telohraniteqima bila je prazna pri~a, rekao je Da~i} novinarima na Fakultetu politi~kih nauka i dodao da je policija u ~etvrtak prvi put pretresla lokaciju gde je Mladi} uhap{en.

To do ro vi}: Pro test u ne de qu

ko je to ta~no, onda „anonimus„ tako|e ostaje bez nagrade. Jedino ako je on, a o tome svakako javnost ne}e biti obave{tena, na telefon 9191, na koji su se ina~e prijavqivala saznawa o kretawu ha{kih optu`enika, ipak ostavio svoje podatke.

Ina~e, nedavno je Ra sim Qa ji}, predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom, rekao da istra`ivawa pokazuju da bi samo sedam odsto qudi u Srbiji prijavilo gde se krije Mladi} i uzelo nagradu od 10 miliona evra. On je objasnio da je u pitawu „reakcija gra|ana na te{ku ekonomsku i socijalnu situaciju”.

Polemike se vode i oko toga da li su pripadnici strani obave{tajnih slu`bi i lovci na glave prethodnih meseci po Prva ponuda Srbiji jurili najtra`enijeg ha{kog optu`enika, jer ako jesu, mo radili svoj posao u skladu sa onda je mogu}e da su upravo oni ot- Ustavom i zakonom. No, on nije krili gde se nalazi pa }e neko od pomiwao da li bi pripadnici wih uzeti nagradu. Homen je dodao stranih obave{tajnih slu`bi i da niko od pripadnika slu`be lovci na glave, ako su do{li do bezbednosti i policije Srbije ne- saznawa pa ga preneli na{im bez}e uzeti ni cent od 10 miliona bednosnim slu`bama, mogli dobievra jer su oni, kako je istako, sa- ti nagradu.

Q. M.

SNS ne poziva ni na kakve proteste povodom hap{ewa Ratka Mladi}a, ali osu|uje zabranu okupqawa, izjavio je ju~e zamenik predsednika te stranke Alek san dar Vu ~i}. SNS smatra da je hap{ewe Mladi}a bila jedna od nespornih i nedvosmislenih me|unarodnih obaveze koje je Srbija sama preuzela, rekao je Vu~i} citiraju}i saop{tewe Predsedni{tva stranke.

SNS smatra da „u zakonske i moralne obaveze i prava spadaju i

hap{ewa i procesuirawa onih koji su po~inili najte`e zlo~ine protiv srpskog naroda”.

Po re~ima Vu~i}a, vlasti u Srbiji su „na razli~ite na~ine osloba|ale krivice i krivi~nog gowewa one koji su ~inili zlo~ine protiv Srba”. Predsedni{tvo SNS smatra i da su vlasti du`e vremena znale gde je Mladi} i da je on uhap{en trenutku koji je to smatrano „politi~ki celishodnim za vladaju}e stranke”.

Tri van: Li ce mer je no vo pe ~e nih Evro pe ja ca Potpredsednica DS Je le na Tri van izjavila je ju~e da je hap{ewe Ratka Mladi}a pokazalo sposobnost dr`ave da ispuni obaveze, snagu dru{tva koje je napravilo diskontinuitet sa pro{lo{}u, ali i licemerje novope~enih Evropejaca koji su pokazali la`nost svog novog opredeqewa. „Reagovawe pojedinih politi~kih aktera i dru{tvenih grupa na hap{ewe Ratka Mladi}a jasno pokazuje da vrednosno pitawe, kao {to je odnos prema ratnim zlo~inima, najboqe odslikava ko istinski stoji iza civilizacijskih vrednosti jer u wih ve-

ruje, a ko se iza wih prikriva o~ekuju}i korist”, rekla je Trivan. Ona je ocenila da oni koji su napadali sedi{ta stranaka, ispisivali grafite, pravili nerede, nisu patriote nego vandali i da su patriote samo oni koji ~ine sve da ovoj zemqi bude boqe, da dosegne evropsko ure|ewe i evropski prosperitet. Po wenim re~ima, svakako nije proevropska politi~ka stranka ona koja `ali {to su protesti i ru{ewe Beograda zabraweni, niti su proevropski politi~ari oni koji nemaju jasan politi~ki stav prema zlo~inima.

Jer kov: LSV za ka zne zbog ne re da Portparolka LSV Alek san dra Jer kov pozvala je ju~e nadle`ne da kazne u~esnike nereda koji su u ~etvrtak uve~e u Novom Sadu protestvovali zbog hap{ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a. Ona je pohvalila reakciju policije, uz opasku da je dobro {to ona ovaj put nije izostala.

- Ono {to o~ekujemo da vidimo, u vremenu koje dolazi, to je da neko zbog sino}wih doga|aja u Novom Sadu bude ka`wen. Da neko za to odogovara i da neko za to dobije zatvorsku kaznu a ne samo narukvicu ili ku}ni pritvor – rekla je Aleksandra Jerkov. - Oni koji su sino} upla{ili gra|ane i gra|anke Novog Sada koji su se {etali sa svojim porodicama i napali Sterijino pozorje, jedan od novosadskih simbola, osramotili su svoj grad. Nije patriotizam ru{iti sopstveni grad, niti je patriotizam {tititi zlo~ince. Oni ko-

ji su ~inili zlo~ine treba za to da odgovaraju. Portparolka je izjavila da }e LSV zatra`iti i zvani~nu istragu o tome gde se skrivao Mladi} proteklih godina i ko mu je u tome pomagao, odnosno da li su u wegovom skrivawu u~estvovale dr`avne strukture.

- O~ekujemo da nam nadle`ni organi ka`u gde je Mladi} bio sve ovo vreme. Zbog ~ega je trebalo 11 godina da se on uhapsi? Ko mu je pru`ao za{titu i da li su u to bile ukqu~ene neke dr`avne strukture? – navela je Jerkova, dodav{i da oni koji su mu pru`ali za{titu moraju za to da odgovaraju.

Ona je kazala i da je hap{ewe Mladi}a prava prilika da se kona~no prona|e odgovor na pitawe zbog ~ega su gardisti Dragan Jakovqevi} i Dra`en Milovanovi} ubijeni u kasarni na Top~ideru dok su ispuwavali svoju obavezu prema dr`avi.

B. D. S.

Mar ko vi}: Is pu ni li me |u na rod nu oba ve zu Predsednik Jedinstvene Srbije Dra gan Mar ko vi} - Pal ma izjavio je ju~e da je hap{ewe Ratka Mladi}a bila me|unarodna obaveza Srbije. „To je me|unarodna obaveza koja je potpisana u Dejtonu, a ova dr`ava po{tuje ugovore i ono {to joj je me|unarodna obaveza u formalnom smislu”, rekao je on. Imaju}i u vidu da Srbija ho}e da u|e u EU, da ove godine treba da dobije status kandidata, moramo ispuniti sve me|unarodne obaveze, zakqu~io je Markovi}.

Jo va no vi}: Uvod u no vu po li ti ku pre ma BiH - Ako isporu~ujemo Mladi}a Ha{kom tribunalu zbog zlo~ina koji je po~inio u BiH, onda moramo biti spremni na promenu politike prema BiH, jer }emo se ve} sutra suo~iti sa ~iwenicom da }e Mladi} biti optu`en i osu|en u Ha{kom tribunalu zbog genocida, a samim tim i wegovo delo osporeno, jer ne mo`e postojati dr`ava koja proizlazi iz genocida u normalnom svetu 21. veka - rekao je ju~e predsednik LDP ^e do mir Jo va no vi}.

- Hap{ewe Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a uvod je u preispitivawe pozicije Republike Srpske u BiH i zato Srbija treba da preuzme odgovornost i na vreme po~ne promene koje }e omogu}iti srpskom narodu u RS i samoj BiH unutra{we reforme, kao preduslov normalizacije `ivota - naveo

je Jovanovi} uz opasku da bi kriza u BIH mogla biti „novi kamen za vratom i nova prepreka u poslu evropskih integracija“.

Jovanovi} isti~e da je Mladi} bio 16 godina na slobodi u Srbiji zbog toga „{to je u`ivao ne samo simpatije ve}ine gra|ana ve} zato {to je u`ivao i jasnu institucionalnu podr{ku“.

- Nespremnost dr`ave da postavi pitawe odgovornosti onih koji su stajali iza Karaxi}a unapred svodi odgovor na pitawe ko je bio iza Mladi}a, na hap{ewe wegovih kuvarica i {ofera. Zna se vrlo dobro ko je stajao iza Ratka Mladi}a, kao {to se isto tako zna ko je formulisao tu politiku zlo~ina koja se jedino mogla ostvariti kroz ulogu koju je Mladi} imao u BiH - objasnio je Jovanovi}.

S. St.

politika

dnevnik

subota28.maj2011.

3

DAN PO SLE HAP [E WA HA [KOG BE GUN CA RAT KA MLA DI ]A DR @AV NI VRH SR BI JE U PO LI TI^ KO-DI PLO MAT SKOJ OFAN ZI VI PRE MA EU

I kandidatura i datum za po~etak pregovora Nakon jasno izre~enog stava predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a u susretu s visokom predstavnicom EU da se Srbija ne}e zadovoqiti samo dobijawem statusa kandidata za ~lanstvo u EU, ve} da ho}e i datum pregovora, o~ito je da su srpski zvani~nici krenuli u ofanzivniju politi~ko – diplomatsku kampawu.

Potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} je tako izjavio ju~e u obra}awu Ve}u ~lanova me|unarodnog evropskog pokreta u Domu narodne Skup{tine da o~ekuje da „Evropska unija odredi datum za po~etak pregovora o ~lanstvu na{e zemqe u EU, a ne samo status kandidata”.

- Ho}emo datum za po~etak pregovora, a ne samo kandidatski status kao Makedonija - rekao je vicepremijer za evropske integracije, aludiraju}i na ~iwenicu da je na{ ju`ni sused Srbije jo{ 2005. godine postao kandidat, ali do danas nije dobio datum za po~etak pregovora.

- O~igledno da Srbija ispostavqa ra~une EU po{to je ispunila svoj deo obaveza u saradwi sa Hagom, jer bi dobijena kandidatura bila devalvirana ako se ne dobije i datum za po~etak pregovora o punopravnom ~lanstvu, i to je sasvim opravdana politika Beograda u ovom momentu - komentari{e za „Dnevnik“ nastup srpskih zvani~nika analiti~ar, profesor Fakulteta politi~kih nauka Pre drag Si mi}. Biv{i ambasador Srbije u Parizu ka`e da dr`avni vrh sada nastupa da bi predupredio situaciju u kojoj se zemqa na{la 2007. godine, kada je dobila Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa EU, ali je on odmah devalviran holandaskom blokadom zbog pitawa Haga, i „Srbija jo{ do danas nema status pridru`enog ~lana“.

- Scenario je dobar i to je poku{aj da se preupredi mogu}nost novih uslovqavawa, a tu ne mislim samo za pitawe Kosova i pregovora izme|u Beograda i Pri{tine, ve} i u celini, da se izbegne briselska „taktika salame“. S jedne strane se u tom nastupu EU postavqaju obaveze koje Srbija bez dileme treba da ispuni, i ona je to u~inila ovaj put vezano za hap{ewe Ratka

ambasador Ven san De `er ocenio je da se Srbija kontinuirano kre}e ka EU. - Imamo dokaze sna`ne opredeqenosti i posve}enosti Srbije evropskim integracijama.

Zahvaquju}i viznoj liberalizaciji Srbija je ve} jednom nogom u EU - rekao je De`er, ali je pritom dodao da je dijalog Beograda i Pri{tine „va`an korak” za integraciju regiona, ali

Mladi}a, a da se nakon toga obaveze EU realizuju kroz male porcije - obja{wava Simi} za na{ list i nagla{ava da dr`ava mora brzo i odlu~no delovati i isporu~iti svoja o~ekivawa Briselu, {to dr`avni vrh trenutno radi, da se ne bi uskoro na{ao u problemu. Me|utim, on ukazuje i na trenutni briselski polo`aj.

- EU bi devalvirala svoj kredibilitet kada na ovakve poteze koje ~ini Srbija ne bi adekvatno reagovala - zakqu~uje Simi}.

Interesantno je da se u startu ukazuju kao opravdana upozorewa prof. Simi}a jer smo ~uli o „jednoj nozi u EU“, a druga se izgleda vezala za Kosovo. Naime, na istom skupu obra}aju}i se ~lanovima Evropskog pokreta, {ef Delegacije EU u Srbiji,

da nije dovoqno samo razgovarati, ve} i ostvariti rezultat.

- O~ekujemo konkretne rezultate u narednim nedeqama - precizirao je De`er tokom debate „Proces pristupawa Republike Srbije EU”. [ta zapravo zna~i taj konkretan napredak, ili „konstruktivni prilaz“ koji EU o~ekuje od Srbije u dijalogu sa vlastima u Pri{tini?

- Status kandidata za ~lanstvo u EU nije toliko bitan koliko se predstavqa, ve} je od presudnog zna~aja dobijawe datuma pregovora za ~lanstvo u EU - obja{wava direktor Centra za novu politiku Vla di mir To do ri}.

- Mislim da }e Srbija dobiti, ukoliko bude pozitivno ocewen wen dijalog sa Pri{tinom, jer

su nama politi~ki kriterijumi primarni u odnosu na reformske, koje su samim gra|anima mnogo bitniji - obja{wa Todori} za na{ list, uz opasku da je taj „konstruktivni stav“ u dijalogu sa Pri{tinom, „ma {ta to zna~ilo“ bitniji od ha{kog uslova. Upitan da li }e se tako kroz zahtev za „konstruktivan dijalog“ Kosovo na}i kao uslov pred Beogradom, on obja{wava da se ne}e tra`iti samo priznawe nezavisnosti KiM. Iza toga, po wemu, krije se otklawawe blokade Srbije da KiM u|e u najva`nije me|unarodne institucije.

- Tu je ipak cena mnogo ve}a, nego {to je dobitak, status kandidata, bez po~etka pregovora dodaje. On ka`e da je te{ko komentarisati nedavni stav ameri~kog ambasadora u Pri{tini da Srbiji ne treba omogu}iti daqi put u EU bez priznavawa Kosova, i dodaje da je to ameri~ki „legitimni stav“.

- Ipak se ne mo`e re}i da postoji jedinstven stav svih zemaqa EU povodom nezavisnosti Kosova, a Srbija je po meni jo{ {est do osam godina udaqena od ~lanstva u Uniji, i u tom periodu se jo{ sva{ta mo`e desiti, pre nego {to se takav uslov ispostavi - ka`e Todori}. On nagla{ava da „konstruktivni odnos“ u dijalogu sa Pri{tinom ne ni zna~io fakti~ko priznawe Kosova, a posebno ne de jure, ali upozorava da bi time Srbija prakti~no bila oslabqena u poziciji blokirawa daqeg priznawa nezavisnosti Kosova.

- Jer, najve}i „uspeh“ Srbije povodom blokirawa priznawa nezavisnosti Kosova je onemogu}avawe da u|e u me|unarodne institucije, i spre~ila je da zemqe SB UN priznaju Kosovo, ~ime mu je uskra}eno i mesto u UN - zakqu~uje na{ sagovornik.

Dra gan Mi li vo je vi}

Da~i}: MUP hapsio bez pomo}i stranih slu`bi - Ratka Mladi}a je uhapsio MUP Srbije, bez pomo}i bilo koje strane slu`be, ukqu~uju}i i one iz zemaqa u okru`ewu, {to je do{lo kao posledica strategije koju je usvojio Akcioni tim pre pola godine. Sve obave{tajne informacije o potrazi razmewivane su na jednom mestu - izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} ju~e u Temerinu. Prema wegovim re~ima, policija je od tada ukqu~ena u potragu za ha{kim optu`enicima.

Da~i} je istakao da su Mladi}evi ro|aci bili pra}eni nekoliko meseci, ali da su ~etiri objekta u Lazarevu prvi put pretresena na dan hap{ewa najtra`enijeg ha{kog begunca.

- Kada je policajac u{ao u ku}u i pitao ga da li je on Ratko Mladi}, on je odgovorio: Svaka ~ast, na{li ste onoga kojeg ste tra`ili - rekao je Da~i}.

Ministar je kazao da je Mladi} `iveo u veoma te{kim uslovima, da se nije kretao selom i da niko od Lazarev~ana nije imao prilike da ga vidi. Da~i} je ponovio da Mladi} nije koristio la`na dokumenta, te da je imao isteklu li~nu kartu izdatu u Srbiju i vojnu legitimaciju.

Upitan za nerede koji su se dogodili u ~etvrtak uve~e u Beogradu i Novom Sadu, Da~i} je naglasio da }e policija spre~iti svaki skup koji nije prijavqen. Prema wegovim re~ima, policija se nalazi izme|u potrebe da o~uva javni red i mir i potrebe gra|ana da iska`u nezadovoqstvo.

- Policija sigurno ne}e tolerisati reme}ewe javnog reda i mira. Bez obzira kakav ko ima ukus u ustima, ovo je bila na{a obaveza. S druge strane, mi ne `elimo da zabrawujemo skupo-

ve politi~kih stranaka. Ne bih voleo da se ponovo dogode nemile slike od pre nekoliko godina, pa apelujem na sve da se uzdr`e - rekao je on.

Na zahtev da prokomentari{e ~iwenicu da u Beogradu, gde su zabraweni skupovi, nije bilo incidenata, dok je Novi Sad bio popri{te nekoliko okr{aja huligana sa policijom, Da~i} je rekao da nikakvih posebnih naredbi nije bilo vezano za specifi~ne situacije u pojedinim gradovima.

- @eleo bih da svaki gra|anin na{e zemqe, a Ratko Mladi} je tako|e gra|anin, na sudu u Hagu doka`e da nije kriv. Sve ostalo je obaveza dr`ave da ispuni svoje me|unarodne obaveze. Ako je neko kriv, ta odgovornost treba da bude individualna, a ne da zbog toga pati ceo narod - naglasio je Da~i}.

P. K.

PO LI CI JA PRO CE NI LA DA JE U NO VOM SA DU PREK SI NO] PRO TE STVO VA LO OKO 700 QU DI

Dve osobe s te{kim povredama Novosadska policija je procenila da je na protestu u Novom Sadu povodom hap{ewa Rat ka Mla di }a preksino} bilo okupqeno oko 700 qudi, saznajemo nezvani~no. Protiv 33 oso be podne te su kri vi~ ne prijave za nasilni~ko pona{awe, od kojih su 21 punoletne i one }e biti privedene danas na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji, dok protiv 12 maloletnih osoba sledi prijava u redovnom postupku. Jo{ tri lica su preksino} sprovedena do slu`benih prostorija policije, ali su posle utvr|ivawa wihovog identiteta ona pu{tena na slobodu.

Dve osobe su zadobile te{ke telesne povrede, a jedna je posle ukazane pomo}i pu{tena

ku}i dok je druga s polomqenom vilicom i nosom i drugim povredama glave zadr`ana na le~ewu, ali ona nije u `ivotnoj opasnosti, saznajemo nezvani~no.

Tokom protesta gra|ana zgrada TV Vojvodine je ga|ana kamenicima, ali tom prilikom nisu nanesena ve}a o{te}ewa, dok su kod napada na Pokrajinski odbor DS-a o{te}ena vrata, o ~emu je pisao na{ list.

Direktor policije Mi lo rad Ve qo vi} ocenio je ju~e da je posle hap{ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a situacija u celoj Srbiji stabilna, ali da su mere bezbednosti podignute na vi{i nivo, pre svega iz preventivnih razloga.

„Bitno je da ni u jednom gradu u Srbiji ovog trenutka nemamo naznaka da mo`e do}i do eventualnih ekcesa. Smatramo da policija Srbije u potpunosti kontroli{e situaciju”, rekao je Veqovi} i dodao da ne o~ekuje da }e biti naru{avawa javnog reda i mira u nekom ve}em obimu.

Veqovi} je precizirao da je prekju~e privedeno ukupno 86 osoba i da su protiv 38 lica podnete krivi~ne, a protiv 54 prekr{ajne prijave.

Od privedenih, zadr`ano je 25, mla|e dobi, istakao je Veqovi}.

Svi oni terete se zbog mahom lak{ih prekr{aja i krivi~nih dela kao {to su napad na ovla{}ena slu`bena lica ili nasilni~ko pona{awe, rekao je on.

M. V.

Sud: Mladi} mo`e u Hag - Doneto je re{ewe o ispuweno- psihofizi~kom stawu, najavio da sti uslova za izru~ewe generala }e podneti zahtev da wegov preRatka Mladi}a Ha{kom tribuna- gled obavi komisija ve{taka spelu. Tako|e je doneto re{ewe o od- cijalista. re|ivawu ekstradicionog pritvo- Na odr`anom ro~i{tu, ispira - izjavila je ju~e za „Dnevnik“ tivawe Mladi}a je zavr{eno tako sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, {to je on odbio da govori bilo portparolka Specijalnog suda u {ta u prilog svoje odbrane i da Beogradu, nakon {to je prekju~e iznosi odbranu u odnosu na optuuhap{eni najtra`eniji ha{ki op- `nicu Ha{kog tribunala - kazao tu`enik, ratni vojni lider bosan- je [aqi}. skih Srba general Mladi}, sasluAdvokat je naveo da li~no sma{an pred istra`nim sudijom. tra da „Mladi} sigurno nije spoMladi} je odbio da primi ha{ku soban u ovom trenutku da prati optu`nicu, precizirala je sudija radwu i nije sposoban da adekvatKova~evi}-Tomi}. no odreaguje“.

Ona je objasnila da na re{ewe o - Tokom ~itavog trajawa ispiispuwenosti uslova za izru~ewe, tivawa on je na ro~i{tu pokazikoje je odmah ju~e posle ro~i{ta vao da ne prati na odgovaraju}i uru~eno advokatu odbrane i gene- na~in ono {to se doga|a u sudniralu Mladi}u postoji rok `albe ci, odnosno, pokazivao je sasvim tri dana, koji issuprotne znake. ti~e u ponedeqak.

Prelazio je s teme Od b io da pri m i - Ta `alba zadrna temu, pri~ao op tu `ni cu i `ava izvr{ewe nevezane stvari, go vo ri bi lo {ta u re{ewa. Prethodtako da }emo biti no su obavqeni svi pri log svo joj od bra ni prinu|eni da tralekarski pregledi `imo neko nezavii lekari su u izvesno lekarsko mi{taju sudu naveli da je Mladi} {qewe, tj. sudske ve{take koji }e zdravstveno sposoban da prati su- utvrditi pravo stawe. Ovo je o~i|ewe, bez obzira na niz hroni~nih to, po na{em mi{qewu, nameweno bolesti koje on ima - ka`e sudija da se postupak ovde {to pre okonMaja Kova~evi}-Tomi}. ~a - izjavio je [aqi}.

Ona isti~e da ne zna da li su Pravni zastupnik je napomenuo pregled obavili lekari usko spe- da „nije uobi~ajeno da se izru~uje cijalizovani za te hroni~ne bole- neko ko je bolestan, ko ne mo`e da sti koje su kod Mladi}a ustano- prati su|ewe“. vqene. Tako|e, sudija Kova~evi}- Mladi} nije negirao da je u poTomi} nije `elela da iznosi pro- sledwih 10-15 dana bio na mestu cene kad bi procedura izru~ewa gde su ga prona{li, odnosno gde je mogla da se okon~a, te da se tran- uhap{en. Ranije nije bio tu, ali sfer u Hag i realizuje, napomiwu- nije hteo da iznosi podatke, a nije }i da odluku o izru~ewu potpisuje ni pitan jer je ovo postupak vezan ministarka pravde. za izja{wewe o optu`nici, gde on Advokat Mi lo{ [a qi}, prav- nije hteo da iznosi odbranu - reni zastupnik Mladi}a, najavio je kao je [aqi}. da }e u zakonskom roku podneti Ju~e se tako|e ~ulo da Mladi} `albu na re{ewe o ispuwenosti nije `eleo da mu se pro~ita hauslova za izru~ewe. On je, isti~u- {ka optu`nica, niti da ~uje bilo }i utisak da je Mladi} u lo{em koji od optu`enih navoda.

J. J.

Poseta ministra zdravqa Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} posetio je ju~e Ratka Mladi}a u pritvorskoj jedinici u Specijalnom sudu u Beograd, re~eno je Tanjugu u tom sudu. Posetu ministra na Mladi}ev zahtev odobrio je istra`ni sudija Ve}a za ratne zlo~ine.

Stankovi} i Mladi} poznaju se od ranije. Ministar je svojevremeno u~estvovao u obdukciji Mladi}eve }erke Ane koja je preminula 1994. godine pod nerazja{wenim okolnostima.

Bramerc: Imam sna`ne dokaze Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bra merc nije ju~e odbacio mogu}nost da se biv{em komandantu vojske Republike Srpske Ratku Mladi}u sudi zajedno sa biv{im predsednikom RS Radovanom Karaxi}em.

Bramerc je u Hagu rekao da bi bilo idealno da su|ewe toj dvojici optu`enih bude objediweno i da se o tome jo{ razmi{qa, naveo je AP. Glavni ha{ki tu`ilac ka`e da ima „sna`ne i kredibilne dokaze” protiv Mladi}a. Karaxi} je uhap{en pre skoro tri godine i wego-

vo su|ewe je po~elo 2009. godine, dok }e se na po~etak su|ewa Mladi}u, kako procewuje ameri~ka agencija, ~ekati vi{e meseci.

Bramerc je ju~e na Brionima izjavio da postoji mogu}nost da optu`nica protiv Mladi}a bude pro{irena. „Moja kancelarija je pre nekoliko meseci sudijama na uvid uru~ila amandman za pro{irewe optu`nice. Sada ~ekamo zavr{etak istrage u Beogradu, a kada Mladi} bude u Hagu svakako }emo razmotriti mogu}nost pro{irewa optu`nice”, izjavio je Bramerc.

Tra`io jagode i rusku literaturu u }eliju Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} zatra`io je ju~e da mu u }eliju pritvorske jedinice Okru`nog zatvora, u zgradi Specijalnog suda, donesu jagode i dela ruske kwi`evnosti. Mladi} je sudskim zvani~nicima rekao i da bi voleo da poseti grob }erke Ane, koja je sahrawena u Beogradu nakon {to je po~inila samou-

bistvo 1994. u 23. godini `ivota.

Biv{i vojni zapovednik bosanskih Srba od suda je zatra`io kwige ruskih kwi`evnih velikana Turgeweva, Tolstoja i Gogoqa, kao i „televizijski prijemnik i jagode”, rekao je neimenovani izvor iz suda u Beogradu agenciji AFP. „Izrazio je i `equ da poseti }erkin grob”, dodao je on.

4

ekonomija

subota28.maj2011.

dnevnik

PO SLO VA WE NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE PO KA ZA LO KO JE DO MA ]IN, A KO JE BIO RA SIP NIK

Srbija olako pro}erdala NIS Pro{le godine NIS je ostvario ~istu dobit od 16,5 milijardi dinara, odnosno 165 miliona evra i to naravno nije ni{ta neobi~no za jednu naftnu kompanije bilo gde u svetu. Me|utim, to je za Srbiju prava neobi~nost jer je taj NIS, pre nego {to ga je kupio „Gasprom„ napravio gubitke od oko 350 miliona evra. [ta ovo govori? Pa najmawe to da potvr|uje tri stvari koji su svi objektivni ekonomski stru~waci i tvrdili. Prva je da je NIS prodat jeftino, druga je da je wime godinama politi~ki i to lo{e upravqano, a tre}a je da je firme bila sistematski gurana u gubitke i to naravno zbog politike i nesposobnosti.

Dakle, pre ne{to vi{e od dve godine ruska kompanija „Gaspromweft” postala je ve}inski vlasnik Naftne industrije Srbije.

Tada je u javnosti bilo potpuno razli~itih kometari o ovom potezu. Uz one koji su osporavali prodaju nacionalne naftne kompanije

i ukazivali da je ona prodata za veoma malo novca, do onih koji su govorili da ne}e biti ulagawa, da }e ruski partner zatvoriti rafinerije, da }e biti velikih otpu{tawa... Tako|e, bilo je i onih koji su govorili da je jedini spas za NIS upravo prodaja i ulagawe koje je neophodno da bi ova kompanija i ostala na tr`i{tu. I onda ga i prodali.

Elek tro pri vre da Sr bi je potra`uje 700 miliona evra od potro{a~a za nepla}ene ra~une, rekao je ju~e Dra go mir Mar ko vi}, generalni direktor te kompanije. „Potra`ivawa se ne smawuje, naprotiv pove}avaju se“, kazao je on.

Markovi} je dodao da je stepen naplate 95,6 odsto {to, prema wegovim re~ima, nije lo{e.

Struja pro{log meseca nije poskupela za 634.000 doma}instava koja su potro{ila do 350 kilo vat ~asova i nisu imala dugovawa, rekli su u EPS-u.

Predstavnici EPS-a su objasnili da je u Srbiji 1.352.000 doma}instava potro{ilo do 350 kilo vat ~asova, ali da nisu svi ostvarili pomenuti popust jer su mnogi imali ranija dugovawa.

Neki od popusta koje nudi EPS ostvarilo je 61 odsto doma}instava ~ime su svoje ra~una umawili za oko 2,1 milion evra, pi{e u saop{tewu.

Ne ma od go vor nih

I kada se posle dve godine svede ra~unica, mo`e se re}i da su mnogi bili u pravu, a da je prodavac ili lo{e ra~unao ili nije znao {ta nudi. A ni jedno ni drugo nije dobro. S druge strane, novi ve}inski vlasnik, po svemu sude}i, do-

miliona u modernizaciju rafinerijskih postrojewa. Tako je do tada potpuno dr`avna kompanija postala ve}insko vlasni{tvo ruskog partnera. I, kako stoje stvari, pona{a se kao vlasnik koji ima ciq da ostvari profit i da ga uve}ava.

Oni koji su se smewivali na rukvode}im mestima u NIS-u, uglavnom su napredovali, i ili rade u nekim drugim dr`avnim i javnim preduze}ima, ili su, {to je zanimqivo, usp{eni rade}i u privatnim kompanijama.

Na kraju, ne treba smesti suma da su takozvane besplatne akcije NIS-a s 500 dinara sko~ile na 808 dinara, koliko se za wih pla}alo ju~e.

D. Mla |e no vi} ER STE BAN KA

Minus na tri godine

„[vajcarci” du`nicima ste`u om~u oko vrata Klijenti koji izmiruju svoje obaveze prema bankama u evrima ovih dana dobro prolaze, jer doma}a valuta ja~a. Istovremeno oni koji su se zadu`ili u {vajcarskim francima zbog doga|awa na me|unarodnom i na{em finansikom tr`i{tu imaju ve}e obaveze. Zato podosta klijenata razmi{qa da prebaci svoje zajmove u evro, ali to nije jednostavno a i ne isplati se.

Podaci govore da od svih zajmova koji su nam odobreni 29 odsto ~ine ~isto dinarski, 50 procenata je indeksirano u evrima a preostalih 21 vezano je za {vajcarski franak. Ta~nije indeksirano u francima je kod nas odobreno zajmova u vrednosti od 111 milijardi dinara. Svakog meseca wihova rata izkazana u francima prera~unva se u dinare, a kako im je najboqe ilustruje podatak da je po~etkom avgusta 2006. za jedan franak trebalo izdvojiti 54,8 s dinara a ju~e je to bilo 78,39. ^iwenica da se u vreme velike kreditne ekspanzije kod nas, na ovu valutu pla}ao koji procenat kamate ni`e privukla je mnoge. Banke koje posluju u Srbiji ~esto su nudile kredite za kupovinu stanova i poslovnog prostora u „{vajcarcima”. Tu se obaveze mere ne godinama nego decenijama, pa klijenti razmi{qaju da obaveze iz ove valute konvertuju u evre.

Zbog problema koje imaju zemqe iz evro zone poput Gr~ke, Portugalije o~ekuje se da franak nastavi da ja~a u odnosu na evro.

Ve}ina banaka odobrava svojim

sle ~ega }e po~eti radovi na gradwi deonice autoputa.

Osim deonice GrabovnicaGrdelica, na tom delu autoputa bi}e gra|eni i deonica Vladi~in Han-Dowi Neradovac, u tri dela, za koje su Grci tako|e dali najni`u ponudu, 2,59 milijardi, 2,55 milijardi i 2,26 milijardi dinara za tre}u.

Rok za izvo|ewe radova je 24 meseca, a posao }e finansirati Svetska banka, re~eno je na otvarawu ponuda u Vladi Srbije

Sko ro da ih vi {e i ne ma Momentalno na tr`i{tu Srbije skoro da i nema ponude za zajmove indeksirane u ovoj valuti. Ta~nije samo Alfa banka nudi stambene i kredite za adaptaciju u toj valuti. Kamata na godi{wem nivou je od 9,28 do 14,41. Interesovawa gotovo nema.

Sve ovo ne zna~i da se za koju godinu u ponudi ne}e opet na}i zajmovi indeksirani u francima. Ako budu povoqniji opet }e biti onih koje }e trenutna mawa rata privu}i.

Ali, kada i ako odlu~uju o vezivawu za franak klijenti treba da imaju na umu da je privreda Srbije okrenuta evrozoni, pa ne ra~unamo mi sve uzalud u evrima, ~ak i kada na{ dinar raste prema wemu. Zato je logi~no o~ekivati da }e teret u ovoj valuti uvek biti lak{i za redovnu otplatu. klijentima da jednom u toku otplate promeni valutu. Me|utim ova operacija je skop~ana sa brojnim dodatnim tro{kovima .

Ra~unica pokazuje da ako je neko uzeo zajam od 50.000 franaka pre tri godine, to je onda iznosilo 30.900 evra. Ako bi uradio konverziju to bi sada bilo 39.900 evra.^ak i kada se dug umawi za deo otpla}ene glavni-

26. 05. 2011.

1.277,05230

ce mali bonus }e se delom istopiti jer banke pri konverziji uzimaju obi~no 0,5 odsto od vrednosti kredita, tu su zatim tro{kovi obarde a na|e se i jo{ po koji.

Ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} smatra da klijenti treba da ostanu kod duga u francima ~ak i ako se dogodi da ova valuta po vrednosti pre|e evro.

Prora~uni koje je on radio govore da bi zvog pove}awa sume ukupnog duga pri konverzijku u evro klijenti platili u ukupnom iznosi vi{e novca za ceo zajam. Uz to euribor, glavna referentna stopa za ovu valutu,je u porastu tako da se mo`e o~ekivati da rate za evro rastu.

Sve banke ih uskla|uju sa euriborom kvartalno ili polugodi{we.

Kako }e se u narednom periodu pona{ato {vajcarski franak? Po Zdravkovi}evom mi{qewu, on }e da raste sve dok ne pro|e ekonomska kriza.

Prognoze kada }e to biti veoma je nezahvalno davati.

Ni samim [vajcarcima nije lako zbog jakog franka. Wihovi izvoznici `ale se da im to smawuje konkurentnost na svetskom tr`i{tu. Kao argument nude podatak da kolege iz Nema~ke za sli~en robe i usluge imaju ve}e porixbine. Zato bi i ja~awe franka moglo da uspori ~ak i da se zaustavi.

Ono {to nas izvesno u budu}nosti ~eka to je ve}a ponuda valuta za indeksirawe. Izvesno je da }e se pojaviti i dolarski Krediti. Prethodni guverner Ra do van Je la {i} rekao je, jo{ u vreme dok mu je funkcija trajala, da su dolarski du`nici najboqe pro{li. Treba mu verovati, jer je me|u prvima opomenuo gra|ane da se ne zadu`uju preko franka,uz argument da se kretawe te valute ne mo`e predvideti.

D. Vu jo {e vi}

Erste banka saop{tila je ju~e da je produ`ila period na koji odobrava dozvoqeno prekora~ewe po teku}em ra~unu sa 24 na 36 meseci.

Ovu pogodnost mogu da koriste klijenti koji zaradu primaju preko ra~una

u Erste banci, ili koji zaradu prenesu u tu banku, navedeno je u saop{tewu.

Stam be ni kre di ti sa osigurawem kod NKOSK-a od sada se u Erste banci odobravaju i za kupovinu stanova u okviru projekta masovne stanogradwe.

Nominalna kamatna stopa na sredstva koja odobrava Erste banka kod subvenci o ni sa nih stam be nih kredita sni`ena je sa dosada{wih 6M Euribor + 4,90 odsto na 6M Euribor + 4,45 odsto.

Ostali uslovi nisu mewani i efektivna kamatna sto pa sa da iz no si od 6,65 pro ce na ta na go di {wem nivou.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

16,67

14.000

1.470.000

Polet, Novi Pazar

12,38

1.180

3.540

Go{a FOM, Smederevska Palanka

11,55

425

850

8,78

1.090

6,58 Promena % -12,01

Soja protein, Be~ej VP Dunav, Ba~ka Palanka Pet akcija s najve}im padom Energoprojekt Entel, Beograd

BELEX 15 (811,52

Promet

Po{tanska {tedionica, Beograd

Naziv kompanije

Cena

Promet

2,24

3.603

4.428.699

6,37

818

31.914.996

33.546.060

Komercijalna banka, Beograd

-1,99

3.001

35.385.525

4.500 Cena

67.500 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

2,02

909

16.668.253

Agrobanka, Beograd

4,14

8.350

1.402.825

3.342

16.710

Imlek, Beograd

-1,76

1.954

715.750

8,78

1.090

33.546.060

0,22

4.041

262.650

-11,21

8.400

16.800

AMS osigurawe, Beograd

-11,11

800

24.000

Univerzal banka, Beograd

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

NIS, Novi Sad

Dijamant, Zrewanin

Ineks Sokolica, Prijepoqe

2,67)

AIK banka, Ni{

Soja protein, Be~ej

Soja protein, Be~ej

U preduze}u Koridori Srbije o~ekuju da ugovori s najpovoqnijim ponu|a~ima budu potpisani po~etkom jula, po-

prakti~no, bili odli~an na~in na koji su se pare prelivale i slivale u nov~anike i kase onih koji su bili na izvoru, a da je razvoj kompanije bio prepu{ten slu~aju.

A nagomilani dugovi - da li su odraz stawa na tr`i{tu ili lo{ih poslovnih odluka? Za jednog stru~waka koji dr`i do sebe, breme lo{eg rukvo|ewa firmom zna~i pad u karijeri, ali to, izgleda va`i negde drugde, a ne u Srbiji.

KRE DI TI VE ZA NI ZA FRA NAK IZA ZVA LI MO RE PRO BLE MA

Grci na Koridoru 10 Na tenderu za gradwu kraka Koridora 10 od Ni{a do makedonske granice najni`u cenu dalo je gr~ko preduze}e Terna, 2,38 milijardi dinara za gradwu deonice od Grabovnice do Grdelice.

Jer, pro{logodi{wi poslovni rezultat NIS-a proiza{ao je zahvaquju}i pove}awu prodaje, rastu proizvodwe nafte i gasa, pove}awu unutra{we efikasnosti i stabilizaciji kursa dinara u odnosu na evro i dolar u drugoj polovini godine. Naravno, rade}i u istoj zemqi kao i dotada{wi dugogodi{wi jedini vlasnik, na istim naftnim poqima, dodu{e s mawim brojem zaposlenih.

E sad, ili mi ne znamo da radimo, ili je ne{to drugo u pitawu.

Jer ako mo`e „Gaspromweft” za{to nije moglo sli~no da se odvija i dok je kompanija bila u vlasni{tvu dr`ave. Mo`da je deo odgovora i u pitawu da li je NIS, kao dr`avno preduze}e, bio ono {to dr`avna i javna preduze}a u Srbiji i sad jesu - mesto za ostvarivawe politi~kih i strana~kih intresa i mo}i, u kojem je pojedina~ni i sasvim li~ni interes daleko va`niji od op{teg interesa. Da li je daleko od istine zapitati se da li su ova kompanija i weno poslovawe,

[to se ti~e odgovornosti jo{ nije nema nekog ko je snosio posledice zbog lo{ih rezulatata rada NIS-a, a te{ko da }e se to i desiti. Jo{ neverovatnije od toga je i da niko, dugi niz godina, nije bio izazvan, posebno oni kojima je to delokrug rada, da ispita {ta se de{ava. Ili je i to deo paketa koji je pratio poslovawe NIS-a.

EPS KU KA NA NA PLA TU

Dug za struju 700 miliona evra

bro je ra~unao kada je kupovao NIS i gledao je unapred. Jer sada NIS daleko boqe posluje, {to bi trebalo da omogu}i postizawe ciqa koji „Gaspromweft„ ima pred sobom - da NIS postane regionalni lider na naftnom tr`i{tu.

Treba re}i da je ruska kompanija „Gaspromweft” za 51 odsto NIS-a platila 400 miliona evra, uz obavezu ulagawa od vi{e od 500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,45

599

26.652.232

-5,32

15.499

15.499

-10,91

490

156.800

-5,32 Promena %

15.499 Cena

15.499 Promet

Jubmes banka, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

3,21

2.477

3.848.447

8,78

1.090

33.546.060

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,04

2.807

836.540

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.800

0,00

Tigar, Pirot

3,13

825

681.425

Veterinarski zavod, Subotica

1,99

513

994.435

NIS, Novi Sad

6,37

818

31.914.996

Higlo hladwa~a, Horgo{

0,00

5.398

2.542.458

Veterinarski zavod, Subotica

1,99

513

994.435

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,04

2.807

836.540

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SIN DI KA TI BI DA SE UKQU ^E U PO DE LU

subota28.maj2011.

5

NAJ MA WE SUB VEN CI JA ZA NO VA RAD NA ME STA STI @E U PO KRA JI NU

[ta s aci ja ma Te le ko ma

Re pre zen ta tiv ni sin di ka ti Te le ko ma Sr bi je o~e ku ju da }e bi ti ukqu ~e ni u pri pre mu za ras po de lu bes plat nih ak ci ja tog pred u ze }a, re ~e no je u tim sin dik a ti ma.

Sin di ka ti Te le ko ma jo{ ni su ukqu ~e ni u pri prem ni pro ces ras po de le bes plat nih ak ci ja i za tra `i li su hi tan sa sta nak sa po slo vod stvom i Mi ni star stvom eko no mi je Sr bi je. Taj sa sta nak bi, ka ko ka `u sin di kal ci, mo gao

bi ti odr `an po lo vi nom na red ne sed mi ce.

U Te le ko mu Sr bi je po sto je dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta - Je din stve ni sin di kat Te le ko ma Sr bi ja i Sin di kat Te le ko ma Sr bi ja.

Mi ni star eko no mi je Sr bi je Ne boj {a ]i ri} oce nio je da }e u pri pre mi za iz la zak Te le ko ma na ber zu bi ti po de qe ne bes plat ne ak ci je sa da {wim i biv {im za po sle nim u Te le ko mu i gra |a ni ma, ko jih ima ne gde oko 4,8 mi li o na. ]i ri} je re kao da }e mi ni mal na ce na po je di na~ ne ak ci je Te le ko ma bi ti ve za na za „pro ce we nu vred nost” te te le ko mu ni ka ci o ne kom pa ni je, ko ja je ko ri {}e na pri li kom od re |i va wa mi ni mal ne vred no sti za 51 od sto ak ci ja od 1,4 mi li jar de evra.

Di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi} oce nio je da }e ce na pa ke ta ak ci ja Te le ko ma Sr bi je, ko ju }e do bit gra |a wi, za vi si ti od po nu de i tra `we na ber zi i na gla sio ka ko sma tra da si gur no ne }e mo }i da bu de is pod 50 evra.

Dr `av no za po {qa va we za o bi la zi Voj vo di nu Pre ne ko li ko da na Ne boj {a ]i ri}, mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja pot pi sao je ugo vor sa ne ma~ kom fir mom „Mil ba u er” o iz grad wi fa bri ke u Sta roj Pa zo vi, ukup ne vred no sti ~e ti ri mi li o na evra. Ne ma~ ka fir ma „Mil ba u er” do bi }e od Sr bi je bes po vrat no 500.000 evra za otva r a w e 100 rad n ih me s ta {to zna ~i da sva ki rad nik dr `a vu „ko {ta” 5.000 evra.

Ovo je pr va ve }a sub ven ci ja za otva ra we rad nih me sta u Voj v o d i n i ko j a do l a z i iz Vla d i Sr b i j e. Na i m e, ma d a Vla da Sr bi je ve} du `e vre me de li sub ven ci je in ve sti to ri ma za otva ra we no vih rad nih me s ta, i to iz m e | u 3.000 i 10.000 evra po rad ni ku, ovo je pr v o ovo g o d i { we da v a w e u Voj vo di ni. Ka ko Vla da Sr bi je od 2008.go di ne da je sub ven ci je za otva ra we rad nih me sta, Voj vo di na je do bi la 17,7 mi l i o n a evra sub v en c i j a, 218,6 mi li o na evra iz no se in ve sti ci je i za to je otvo re no 6.131 rad no me sto. U isto vre me Za pad na Sr bi ja i [u ma di ja do b i l e su 19,7 mi l i o n a evra sub ven ci ja, 253,3 mi li o na evra iz no se in ve sti ci je i otvo re no je 5.980 rad nih me sta. Is to~ na i Ju `na Sr bi ja do bi le su 45,4 mi li o na evra sub v en c i j a, 181,4 mi l i o n a evra iz n o s e in v e s ti c i j e i otvo re no je 10.019 rad nih me sta. ^ak tri pu ta su Ni{, Raa, Pro ku pqe i Lo zni ca do bi le sub ven ci je za otva ra we rad nih me sta.

Dok je ne ma~ ka fir ma za otva ra we rad nih me sta u Sta -

Sku pqa ju po li ti~ ke po e ne Eko no mi sta dr Qu bo drag Sa vi} oce wu je da ni je spor no da je ne za po sle nost je dan od naj ve }ih pro ble ma Sr bi je ali do da je da se sub ven ci je za rad no me sto mo ra ju do de qi va ti na dru ga ~i ji na ~in.

- Lo {e je {to se to ra di ne do voq no tran sa pret no. Da kle, ne zna se ta~ no ko ji su to gra do vi ma ko ji ma je naj vi {e po treb na po mo} a sti ~e se uti sak da to ra de po je di ni mi ni stri ka ko bi sa ku pi li po li ti~ ke po e ne. Ni sam si gu ran da su iza bra li pra ve gra do ve - oce nio je dr Sa vi}. roj Pa zo vi do bi la 5.000 evra po rad ni ku u isto vre me za ne ke dru g e gra d o v e da v a n e su dvo stru ke sub ven ci je po za po sle nom od no sno 10.000 za rad ni ka. Ta ko je mak si mal ni iz -

nos od 10.000 evra po rad ni ku dr `a va da la za „Daj tek” i „Be ne ton”.

Mi { qe w e eko n o m i s ta o da va wu sub ven ci ja iz me |u 5 i 10 hi qa da evra za sva ko no vo

NE MA^ KA KOM PA NI JA INVE STI RA JO[ 24 MI LI O NA EVRA

„Si mens” na sta vqa da ra ste u Su bo ti ci Kom pa ni ja Si mens }e u na red nih 18 me se ci za po sli ti jo{ 150 rad ni ka u svo joj fa bri ci u Su bo ti ci i ulo `i ti 24 mi li o na evra u pro iz vod wu no vog ti pa ge ne ra to ra, iz ja vio je ju ~e Ti hor mir

pre no sni ka i sa di rekt nim po go nom.

Ovaj pa tent je ne dav no raz vio je dan od kom pa nij skih in `e we ra i cen tra la Si men sa je od lu ~i la da pro ces pro iz vod we re a -

Su bo ti ci i bi }e na me wen iz vo zu na svet sko tr `i {te.

Si mensova fa bri ka u Su bo ti ci, naj zna ~aj ni ji do ma }i pro iz vo |a~ elek tri~ nih ma {i na i pre tva ra ~a ko ji se pri me wu ju u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, pred sta vqa re pre zen ta ti van pri mer ovog seg men ta srp ske pri vre de ko ji Sr bi ju po sta vqa na teh no lo {ku ma pu sve ta, za kqu ~e no je to kom su sre ta pred -

vod we u Sr bi ji. Kao li der u teh no lo {kim ino va ci ja ma i ve li ki po bor nik raz vo ja „ze le nih teh no lo gi ja“, za la `e mo se za {to ve }u pri me nu ~i stih teh no lo gi ja u pro iz vod wi i ve ru je mo da }e i EPS, na{ naj zna ~aj ni ji part ner, bi ti u pri li ci da se okre ne pri me ni ovog kon cep ta“, is ta ka ko je Raj li}.

Si mensova fa bri ka u Su bo ti ci po slu je u okvi ru kom pa ni je

rad no me sto je po de qe no i jed ni to sma tra ju do brim i nu ` nim po t e z om dok dru g i tvr de da je to neo prav da no ras p i s a w e bu x et s kih sred sta va i iz ra ~u na li da na sva ki pe ti evro ko ji su in ve sti to r i ulo ` i l i u Sr b i j u od po ~et ka kri ze dr `a va je iz dvo ji la po je dan evra iz bu xe ta. Da je „pre te ra la” ovih da na po tvr dio je i Fi skal ni sa vet ko ji je upo zo rio da su sub ven ci je na glo sklo ~i le u pr vom kvar ta lu ove go di ne i da ih je za odr `a va we pla ni ra n og mi n u s a u bu x e t u po treb no za dr `a ti na pla ni ra nom ni vou.

Po osno vu dr `av nih sub ven ci ja, u pro te kle dve go di ne 134 kom pa ni je su do bi le no vac za za po {qa va we rad ni ka. Po tom osno vu je do po sla do {lo bli zu 22.000 rad ni ka za ko je je iz dvo je no 106 mi li o na evra. U Agen ci ji za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za , pre ko ko je se i sub ven ci o ni {u no va rad na me sta, tvr de da je dan evro dr `av n ih sub v en c i j a do n o s i osam evra u bu xet pa sa mim tim ne ma ni re ~i da su one ne po treb ne i da se sa wi ma pre te ru je. Do da ju da se je dan evro pod s ti c a j a u pro s e k u vra ti za 17 me se ci kroz po re ze i do pri no se.

Me |u tim, ima i pri me ra da kom p a n i j e ko j e do b i j a j u dr `av ne sub ven ci je od Sr bi je za p o { qa v a j u rad n i k e sa m o dok one tra ju a za tim ih ot pu {ta ju ili to ~ak ~i ne i u to ku ugo vo ra sa dr `a vom.

Q. Ma le {e vi}

TR GO VI NA U KRI ZI

Ko rup ci ja, ban krot Ne li kvid nost, si va eko no mi ja, ko rup ci ja, ban krot stvo, naj ve }i su pro ble mi sa ko ji ma je su o ~e na srp ska tr go vi na i pri vre da uop {te, oce we no je ju ~e na sed ni ci Od bo ra Pri vred ne ko mo re Sr bi je za tr go vi nu.

Ka ko je is tak nu to, u Sr bi ji da nas ne ma pri vred ne gra ne ko ja ni je u pro ble mu sa li kvid no {}u, ve li ki broj kom pa ni ja je na ivi ci iz dr `qi vo sti, dok je de se ti ne hi qa da pred u ze }a blo ki ra no, {to se po ve }a va iz me se ca u me sec.

Upo zo re no je i na ve li ke tak se, da `bi ne i na me te ko ji op te re }u ju pri vre du i is tak nu to da, zbog to ga, sve vi {e uslu `nih de lat no sti ko je bi tre ba lo da op sta nu ne sta ju ili od la ze u si vu zo nu. ^la no vi Od bo ra su uka za li da se hit no mo ra ne {to u~i ni ti po vo dom me ra ko je je PKS upu ti la Vla di Sr bi je a od no se se na struk tur no pri la go |a va we pri vre de i po v e } a w e pro i z v od w e.

Me re pred vi |a ju re {e we pro ble ma ne li kvid no sti, sma we we si ve eko no mi je, po ve }a we iz vo za, po dr {ku po qo pri vre di, na iz me ne i do pu ne Za ko na o jav nim na bav ka ma.

Na da na {woj sed ni ci ~la no vi od bo ra pred lo `i li su ak tu el nog pred sed ni ka PKS Mi lo {a Bu ga ri na za pred sed ni ka ko mo re u na red nom man da tu.

Svi od bo ri PKS do 31. ma ja tre ba da Uprav nom od bo ru ko mo re do sta ve pred log kan di da ta za pred sed ni ka ko ga bi ra skup {ti na PKS.

SR BI JA I ME \U NA ROD NI MO NE TRA NI FOND U AV GU STU POT PI SU JU NO VI ANAN @MAN

Uz MMF i s parama i bez para Na za vr {nom sa stan ku u Vla di Sr bi je, po vo dom te ku }e po se te Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF), ju ~e je kon sta to va no da re zul ta ti u 2011. go di ni po ka zu ju da se fi skal na po li ti ka spro vo di u skla du sa do go vo re nim okvi ri ma, a na ja vqe ni su i no vi raz go -

utvr |e nim fi skal nim pra vi li ma do kra ja go di ne. To kom raz go vo ra bi lo je re ~i o to ku re for mi ko je se spro vo de u Sr bi ji, kao i o re for ma ma ko je }e se spro vo di ti u na red nom pe ri o du u ci qu po di za wa kon ku rent no sti srp ske pri vre de, na ve de no je u sa op {te wu

Siemens }e u narednih 18 meseci zaposliti jo{ 150 radnika u Subotici i ulo`iti 24 miliona evra u proizvodwu novog tipa generatora

Raj li}, ge ne ral ni di rek tor ove kom pa ni je.

In ve sti ci ja vred na 24 mi li o na evra bi }e ulo `e na u pro iz vod wu no vog ti pa ge ne ra to ra, bez

li zu je ba{ u Si mensovoj fa bri ci u Su bo ti ci, sa op {ti la je ta kom pa ni ja.

No vi tip ge ne ra to ra }e se pro iz vo di ti is kqu ~i vo u fa bri ci u

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,9885

96,9270

99,1563

94,6977

Australija

dolar

1

71,2645

72,7189

74,3914

71,0464

Kanada

dolar

1

68,2830

69,6765

71,2791

68,0739

Danska

kruna

1

12,7385

12,9985

13,2975

12,6995

Norve{ka

kruna

1

12,2117

12,4609

12,7475

12,1743

[vedska

kruna

1

10,6737

10,8915

11,1420

10,6410

[vajcarska

franak

1

77,7638

79,3508

81,1759

77,5257

V. Britanija

funta

1

109,5980

111,8350

114,4070

109,2620

SAD

dolar

1

66,6726

68,0333

69,5981

66,4685

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 5. 2611. godine

stav ni ka Elek tro pri vre de Sr bi je, Gra da Su bo ti ce i kom pa ni je Si mens u ovoj fa bri ci. „Na {a fa bri ka je jed na od ma lo broj nih fa bri ka u sve tu ko ja pro iz vo di ge ne ra to re za ve tro e- lek tra ne i ima je din stven port fo lio kom po nen ti za ve tro i so lar ne elek tra ne. Po no sni smo {to je fa bri ka u Su bo ti ci ujed no i pred vod nik pri me ne kon cep ta ener get ski efi ka sne pro iz -

Si mens od 2005. go di ne a u okvi ru lo kal ne kom pa ni je Si mens od 1. ja nu a ra 2010. go di ne. Od osni va wa 2003. go di ne do da nas u woj je pro iz ve de no vi {e od 12.000 ge ne ra to ra. Ukup na in sta li sa na sna ga svih pro iz ve de nih je di ni ca ge ne ra to ra u fa bri ci Si men sa u Su bo ti ci oko dva i po pu ta je ve }a od ukup ne in sta li sa ne sna ge svih pro iz vod nih obje ka ta u sa sta vu Elek tro pri vre de Sr bi je

Im pul si si gur no sku pqi od ju na Di rek tor Ra te la Mi lan Jan ko vi} na ja vio je da }e do po lo vi ne ju na si gur no do }i do od re |e nog po ve }a wa ce na u fik snoj te le fo ni ji.

Re pu bli~ ka agen ci je za elek tron ske ko mu ni ka ci je tre ba lo bi do sre di ne ju na da do ne se od lu ku o no vim ce na ma im pul sa za po zi ve u fik snoj te le fo ni ji. „Re ba lans ta ri fa, ko ji je u to ku, pod ra zum va lo kal ni sa o bra }aj, even tu al no pi ta we pret pla te

i pi ta we in ter ko nek ci je. Od lu ka }e bi ti go to va do po lo vi ne ju na, a ope ra to ri ima ju me sec da na da oba ve ste ko ri sni ke o pro me ni ce na”, re kao je di rek tor Ra te la.

Ja ger: Mi li jar da evra Kra jem sep tem bra Vla da Sr bi je bi s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom mo gla da pot pi {e aran `man iz pre do stro `no sti vre dan mi li jar du evra, iz ja vio je Al bert Je ger. On je re kao da se o de ta qi ma jo{ pre go va ra, ali da }e naj ve ro vat ni je aran `man tra ja ti go di nu i po i da }e no vac srp skim vla sti ma, pre sve ga Na rod noj ban ci Sr bi je, bi ti do stu pan kra jem sep tem bra, na po mi wu }i da }e bi ti ko ri {}en sa mo u slu ~a ju po gor {a ne eko nom ske si tu a ci je, od no sno ako se „ma te ri ja li zu ju” ne ki od ri zi ka ko je je ozna ~io MMF. vo ri u av gu stu ka da }e bi ti do go vo re ni svi de ta qi no vog aran `ma na iz pre do stro `no sti. „Aran `man iz pre do stro `no sti pod ra zu me va mo gu} nost, ali ne i oba ve zu po vla ~e wa sred sta va. Vla da Sr bi je ne na me ra va da po vla ~i sred stva ko ja }e bi ti re zer vi sa na”, na ve de no je u sa op {te wu po sle za vr {nih raz go vo ra pred sed ni ka Vla de Sr bi je i mi ni stra fi nan si ja Mir ka Cvet ko vi }a i de le ga ci je MMF-a ko ju pred vo di Al bert Ja ger, {ef mi si je ove me |u na rod ne in sti tu ci je za Sr bi ju.

U raz go vo ri ma je is tak nu to da je neo p hod no da re a li za ci ja fi skal ne po li ti ke bu de u skla du sa

vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma.

Pre mi jer je ra ni je na go ve stio da }e na da na {wem sa stan ku bi ti do go vo ren od re |e ni iz nos sred sta va ko ja }e bi ti na ras po la ga wu na {oj ze mqi u slu ~a ju van red ne po tre be, bez ob zi ra na to {to aran `man iz pre do stro `no sti ne pred vi |a i fi nan sij ski spo ra zum s MMF-om. U jed noj od iz ja va no vi na ri ma ove ne de qe pre mi jer Cvet ko vi} je re kao da, ima ju }i u vi du da Sr bi ja ni je po vu kla sva sred stva iz pret hod nog stend baj aran `ma na, na {oj ze mqi sa da ni je po tre ban do dat ni no vac od MMFa, ali nam je po treb na eks per ti za te fi nan sij ske in sti tu ci je.

6

poqoprivreda

subota28.maj2011.

dnevnik

UGA [EN GE NE RAL NI IN SPEK TO RAT MI NI STAR STVA PO QO PRI VRE DE

I Srem ski Kar lov ci osta li bez ru ral nog raz vo ja Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} uveo je no vu si ste ma ti za ci ju u svom mi ni star stvu, u ko joj vi {e ni je bi lo me sta za Sek tor za ru ral ni raz voj, Ge ne ral ni in spek to rat... , sa zna je „Dnev nik”.

Kan ce la ri ja za ru ral ni raz voj u Srem skim Kar lov ci ma pre kju ~e je uga {e na, re ~e no je na {em li stu. Po tvr du ove in for ma ci je tra `i li smo ju ~e u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne, me |u tim ni smo do bi li od go vor.

Pod se ti mo, otva ra wem Kan ce la ri je u Srem skim Kar lov ci ma, sep tem bra pro {le go di ne, deo Mi ni star stva po qo pri vre de, tj. Sek tor za ru ral ni raz voj

Uki nu ti za bra nu za iz voz `i ta Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka iz No vog Sa da upu ti la je Mi ni star stvu po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de zah tev za uki da we za bra ne iz vo za mer kan til ne p{e ni ce. Isto tra `e i Aso ci ja ci ja „Voj vo di na agrar” i Klub 100P plus.

- Ana li zom i upo red bom po tre ba za mer kan til nom p{e ni com i tre nut nog sta wa za li ha do no ve `e tve, do la zi se do za -

kqu~ ka da je me ra za bra ne iz vo za mer kan til ne p{e ni ce po sti gla svoj ciq, ko ji je bio sta bil na snab de ve nost hle bom do ma }eg tr `i {ta. Ce ni mo da su se ste kli svi neo p hod ni uslo vi da se sa da, pred `e tvu, uki ne ova me ra i do pu sti da tr `i {te, ko je je ipak de li mi~ no na ru {e no, re gu li {e ce nu mer kan til ne p{e ni ce no vog ro da - na vo di se u zah te vu Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka. - Na da mo se da uvi |a te da je uki da we ove me re od su {tin skog zna ~a ja za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e ko ji }e no vi rod p{e ni ce po nu di ti ovog le ta na tr `i {tu.

je pre me {ten iz Be o gra da, a tom pri li kom je re ~e no da je iz me {ta wem va `nih raz voj nih in sti tu ci ja iz pre sto ni ce po ka za na ~vr sta vo qa za de cen tra li za -

su do ve de ne u pi ta we evrop ske pa re na me we ne ru ral nom raz vo ju, a re~ je o 50 mi li o na evra go di {we iz IPARD pro gra ma, a ka sni je i vi {e.

Sa da su do ve de ne u pi ta we evrop ske pa re na me we ne ru ral nom raz vo ju, a re~ je o 50 mi li o na evra go di {we ci jom Sr bi je. O~i to, i od „~vr stih vo qa” ima ~vr {}ih.

Sek tor za ru ral ni raz voj, ina ~e, ima kqu~ nu ulo gu pri kon ku ri sa wu za sred stva iz pret pri stup nih fon do va Evrop ske uni je. Me |u tim, sa da

Pod se ti mo, kao po tvr da na sto ja wa da se de cen tra li za ci ja dr `av nih in sti tu ci ja po dig ne na vi {i ni vo, od no sno da se sma we bi ro kra ti ja i pa pi ro lo gi ja, 2009. go di ne osno va na je Upra va za agrar na pla }a wa u

[ap cu, ta ko |e zna ~aj na in sti tu ci ja ka da je re~ o pri vla ~e wu evrop skih pa ra. Ona ni je za tvo re na. Za raz li ku od Kan ce la ri je u Srem skim Kar lov ci ma u ko joj ju ~e ni ko ni je od go va rao na te le fon ske po zi ve, Upra va za agrar na pla }a wa, re dov no je ra di la.

A ko li ko je Sek tor za ru ral ni raz voj zna ~a jan za evrop ske in te gra ci je, mo `da naj bo qe po ka zu je ~i we ni ca da su sed ske ze mqe ima ju mi ni star stva za ru ral ni raz voj. Re ci mo, Cr na Go ra ima Mi ni star stvo po qo pri vre de i ru ral no raz vo ja, Hr vat ska ima Mi ni star stvo po qo pri vre de, ri bar stva i ru ral nog raz vo ja...

S. G.

VOJ VO \AN SKI PO QO PRI VRED NI CI NA JA VQU JU RA DI KAL NE PRO TE STE

U Vla di pro la ze 10 kra va i 10 hek ta ra Vla da Sr bi je usvo ji }e po ~et kom sle de }e sed mi ce ured bu o su ben ci o ni sa wu re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va sa 14.000 di na ra po hek ta ru, za naj vi {e 10 hek ta ra, po tvr |e no je ju ~e u Mi ni star stvu po qo pri vre de.

Ne sa mo zbog te me re, ve} zbog ukup ne si tu a ci je u agra ru, ne za do voq ni voj vo |an ski po qo pri vred ni ci kre nu }e u po ne de qak trak to ri ma za Be o grad i od Vla de Sr bi je tra `i ti da is pu ni wi ho ve zah te ve, ko je joj ve} me se ci ma pre do ~a va ju, re ~e no je „Dnev ni ku” u Aso ci ja ci ji po qo pri vred ni ka. Ta ko |e, aso ci ja ci ja „Voj vo di na agrar” i Klub 100P plus upu ti li su ju ~e otvo re no pi smo dr `av nom vr hu Sr bi je u ko jem na ja vqu ju ra di kal ne pro te ste uko li ko Mi ni star stvo po qo pri vre de i Vla da Sr bi je u na red nih pet da na ne is pu ne wi ho ve zah te ve. Po qo pri vred ni ci oku pqe ni u ovim udru `e wi ma zah te va ju, na i me, da se hit no do ne su sve ured be ve za ne za ma te ri jal nu po dr {ku po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, i to na ni vou od 2010. go di ne, a ko je je re sor no mi ni star stvo na ja vi lo i za 2011. go di nu.

Po seb no in si sti ra mo na ured bi za re gre si ra we na bav ke re pro ma te ri ja la, ko ja tre ba da osta ne na ni vou 14.000 di na ra po hek ta ru za re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva ali za po vr {i nu do 100 hek ta ra. Tra `i mo da se ne uki da ju sek tor za Ru ral ni raz voj i Ge ne ral ni in spek to rat jer su neo p hod ni za

Osta je pet di na ra za mle ko i 25.000 za kra vu Pre mi je za li tar pre da tog, tj. ot ku pqe nog mle ka iz no si }e i da qe pet di na ra, a osta je i me ra „25.000 di na ra po gr lu”. Sub ven ci je }e „i}i” i za 45 na zi mi ca.

- Ko ima vi {e od de set gr la mo `e da se za du `i i do bi je kre dit od pet mi li o na di na ra sa osam po sto ka ma te na go di {wem ni vou, na tri go di ne. Ta ko mo `e da na ba vi sto ku i us po sta vi ko o per ta iv ni od nos sa pre ra |i va ~i ma, {to je ve o ma zna ~aj no za sta bil nost pro iz vod we. Sa ovom kre dit nom po li ti kom }e se po mo }i raz vo ju sto ~ar stva - ka `e za „Dnev nik” na u~ ni sa rad nik u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} od ba cu ju }i tvrd we ne kih sru~ wa ka da }e se ve }im ula ga wi ma u sto ~ar stvo do ve sti u pi ta we biq na pro iz vod wa. - Na pro tiv, ima }e mo po zi ti van efe kat u obe gra ne po qo pri vre de.

nor mal no funk ci o ni sa we agra ra - na vo de u ovim udru `e wi ma uz oce nu da se ne mo `e me wa ti stra te gi ja raz vo ja po qo pri vre de od mi ni stra do mi ni stra, po -

go to vu za to {to su iz iste stran ke.

Pod se ti mo, o po me nu tim ured ba ma Vla da je tre ba lo da ras pra vqa u ~e tvr tak, {to je i

„AGRO SER VIS” PI TAO PO QO PRI VRED NI KE O STO DA NA VLA DE

Za po qo pri vre du i se lo ni je ura |e no ni {ta U an ke ti „Agro Ser vi sa„ me |u po qo pri vred ni ci ma o ra du re kon stru i sa ne Vla de u obla sti agra ra za pr vih sto da na, da ta je ne ga tiv na oce na uz tvrd wu da su iz ne ve re na obe }a wa i o~e ki va wa.

Kao ar gu ment za ova kvu oce nu, po qo pri vred ni ci na vo de za ka sne le od lu ke o tro {e wu agrar nog bu xe ta za ovu go di nu i ne do sta tak me ra za po je di ne obla sti po qo pri vre de, a po go to vo o~e ki va ne pro gra me za bes po vrat na sred stva.

U od go vo ri ma se na vo di da ni je ura |e no ni {ta za po qo pri vre du i se lo, a po nu da kre di ta se oce wu je kao eko nom ski ne pri hva tqi va, dok se za na ja ve in ve sti ra wa u sto ~ar stvo ~u la oce na da je to ko ri sno, sku po, a i ka sno sti `e.

- Po ru ka pre mi je ra da }e mo ve} dan na kon re kon struk ci je Vla de `i ve ti bo qe, mi na se lu ni smo ose ti li, re kao je Jo van Ne go van, pred sed nik udru `e wa „Pan ~e va~ ki ra ta ri“ iz Do lo va. Prak ti~ no, pro le} nu se tvu smo za vr {i li bez po -

mo }i dr `a ve, {to je se qa ke pri mo ra lo da skla pa ju ugo vo re o rob noj raz me ni sa pre ra |i va ~i ma i or ga ni za to ri ma pro iz vod we, a to je po sku pe lo i ona ko sku pu se tvu. Ovo je o~i gled no bio ne ~i ji in te res – ne -

za do vo qan sta wem u agra ru, ka `e Ne go van.

An ke ti ra ni po qo pri vred ni ci su na ve li da su o~e ki va li pod sti ca je po hek ta ru u apri lu jer im je re ~e no jo{ pro {le go di ne da ~u va ju fi skal ne ra ~u ne. Tvr de da su se za du `i li rob no i nov ~a no ili su od u sta li od upo tre be kva li tet nog se me na i po treb nog pri hra wi va wa use va.

Na pi ta we: „[ta ste o~e ki va li, a dr `a va ni je ura di la?“ ve }i na je od go vo ri la: „da do bi je mo pod sti ca je“, a u `i to rod nim re o ni ma re kli su da su o~e ki va li ot kup p{e ni ce na ze le no po 18 do 20 di na ra za ki lo gram. Sa go vor ni ci „Agro Ser vi sa„ su na ve li i to da u `e tvi ne }e pro da ti `i to jer su pro {le go di ne na u ~i li „ka da i ka ko se `i to pro da je“. ^la no vi po slov nog udru `e wa „Voj vo di na Agrar“ iz Be ~e ja, ~i je ~la ni ce ob ra |u ju oko 120.000 hek ta ra ora ni ca su uglav nom ko ri {}e wem kre di ta iz sop stve nih

sred sta va oba vi le se tvu, a do ne li su od lu ku da ne pro da ju p{e ni cu ovo go di {weg ro da bez je din stve nog do go vo ra. Od Vla de o~e ku ju da ne pro du `i za bra nu iz vo za.

Vla sni ci ve li kih ob ra di vih po vr {i na ne ko ri ste pod sti caj na sred stva dr `a ve za te ku }e po slo ve, a sva ko od wih je od me rio obim ula ga wa za o~e ki va ni pri nos, pa ih sve ovo {to ma la ga zdin stva na zi va ju za ka {we wem pu no i ne po ga |a. Na i me, ne ke kom pa ni je su ka {we we de o be agrar nog bu xe ta is ko ri sti le da po ve }a ju broj ugo vo ra ko ji ma se ma la ga zdin stva oba ve zu ju da }e za pre u ze to se me, mi ne ral na |u bri va, he mij sku za {ti tu is po ru ~i ti ovo go di {wi rod p{e ni ce, ku ku ru za, sun co kre ta i so je. U Za dru `nom sa ve zu Sr bi je i Pri vred noj ko mo ri Sr bi je za ova ko ugo vo re ne is po ru ke ro ba ne po sto je po da ci, ali se u po je di nim kom pa ni ja ma mo `e ~u ti da je taj ni vo uslu ga ove go di ne za tre }i nu ve }i ne go la ne.

E. D.

na ja vio pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, ali je po qo pri vre da ski nu ta sa dnev nog re da.

U Mi ni star stvu po qo pri vre de na po mi wu da sma we we po vr {i na ko je se sub ven ci o ni {u po ga zdin stvu pred sta vqa u{te du ko ja }e omo gu }i ti pre ra spo de lu sred sta va ko ja }e bi ti usme re na na da qi raz voj sto ~ar stva. Pod se }a ju da je pro {le go di ne sub ven ci je po hek ta ru, za ko je je iz bu xe ta iz dvo je no 120 mi li o na evra, ko ri sti lo 74.000 re gi stro va nih ga zdin sta va, od ~e ga je vi {e od 55.000 ga zdin sta va ima lo po se de ma we od 10 hek ta ra.

Ina ~e, u mi ni star stvu o~e ku ju da }e sub ven ci je u pot pu no sti bi ti is pla }e ne do kra ja ju la, na vo de }i da je je dan od uslo va za do bi ja we sred sta va i pla }e ni do pri nos za pen zij sko osi gu ra we po qo pri vred ni ka.

Ka ko pre no se agen ci je, Vla da Sr bi je }e na red ne sed mi ce usvo ji ti i ~e ti ri pro gra ma kre dit ne po dr {ke ko ji de fi ni {u Ured bu o sub ven ci o ni sa nom kre di ti ra wu po qo pri vred ne pro iz vod we, za {ta je iz bu xe ta iz dvo je no ukup no 2,7 mi li jar di di na ra. Bi }e usvo je ni pro gra mi za in ve sti ra we u sto ~ar stvo, biq nu pro iz vod wu, ku po vi nu opre me i me ha ni za ci je, kao i ula ga we u objek te. U mi ni star stvu o~e ku ju da }e kre di ti po sta ti ope ra tiv ni za oko ne de qu da na, od mah na kon ob ja vqi va wa pro gra ma me ra u Slu `be nom gla sni ku i pot pi si va wa ugo vo ra Mi ni star stva po qo pri vre de i po slov nih ban ka.

S. Glu {~e vi}

Ka sni is pla ta za me ha ni za ci ju Pre ma in for ma ci ji ko ju je „Agro ser vis” do bio u Mi ni star stvu po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, u ka si ovog re so ra ne ma nov ca za is pla tu oba ve za ko je u stvo re ne pre ma ga zdin stvi ma pro {le go di ne, dok se ne na ~i ni no vi tro {kov nik.

Za stoj je na stao re kon struk ci jom Vla de i naj vi {e po ga |a re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva ko ja su ku pi la me ha ni za ci ju i za ko ju od dr `a ve o~e ku ju po vra }aj 30 ili 40 od sto. Ove is pla te pre ma re do sle du po te za u Mi ni star stvu po qo pri vre de mo gu se o~e ki va ti do kra ja ju na. Mi ni star Du {an Pe tro vi} na Po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du re kao je da }e sve oba ve ze bi ti iz mi re ne, ali da mo li za str pqe we, pod se }a „Agro ser vis”.

PRO DUKT NA BER ZA U NO VOM SA DU

Ku ku ru zu ce na ra ste, p{e ni ca sta bil na Ne u rav no te `e nost po nu de i tra `we do ve la je do bla gog ra sta ce ne ku ku ru za na do ma }em tr `i {tu, pa je ce na ve {ta~ ki su {e nog ku ku ru za, ko ja je iz no si la 21,60 di na ra po ki lo gra mu (sa PDV-om) za 3,85 od sto vi {a u od no su na pro se~ nu ce nu ostva re nu to kom pro {le ne de qe. U isto vre me, pro da to je 100 to na p{e ni ce, po ce ni od 28,08 di na ra (sa PDV-om), sa op {ti la je ju ~e Pro dukt na ber za u No vom Sa du.

To kom ovog me se ca su re a li zo va na sve ga ~e ti ri ugo vo ra za zr no so je, od ~e ga dva u to ku ove ne de qe (75 to na), pri to me je pro se~ na ovo ne deq na ce na iz no si la 32,76 di na ra po ki lo gra mu.

U struk tu ri ve o ma skrom nog ovo ne deq nog pro me ta, ap so lut no su do mi nant ni ku ku ruz i p{e ni ca, dok je vred nost in dek sa Pro dukt ne ber ze „pro deks”, vi {a za 5,12 in dek snih po e na u

od no su na pret hod nu sed mi cu i iz no si 230,89 po e na.

Ina ~e, na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ove ne de qe je pro da to 985 to na ro be, ukup ne vred no sti 21.602.700 di na ra, {to ni je naj re pre zen ta tiv ni ja sli ka, s ob zi rom na to da je pro met pro {log me se ca bio zna ~aj no iz nad ovo go di {weg pro se ka. U od no su na pret hod nu se mi cu, pro met je po obi mu bio ma wi za 59,88 od sto, dok je fi nan sij ska vred nost ma wa za 53,65 pro ce na ta.

Fol klor ni fe sti val u Ru men ki Fol klor ni fe sti val De ca ~u va ri tra di ci je „\e ram” odr `a }e se u su tra u 18 ~a so va u Sa li bi o sko pa u Ru men ki. U okvi ru pro gra ma pred vi |en je i de fi le u~e sni ka u 16 ~a so va u uli ca ma Voj vo |an skoj , Jo va na Jo va no vi }a Zma ja i Ar se ni ja ^ar no je vi -

}a kao i kra }i pro gram is pred cr kve. Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti oko 500 osno va ca i od ra slih iz kul tur no umet ni~ kih dru {ta va iz Ru men ke, Si ri ga, Mo {o ri na, @a bqa, Tu ri je, Vi lo va, Vog wa, Ste ja no va ca i @ar ko va.

M. M.

Ples ba le ri na na Spen su Go di {wi kon cert Ple snog klu ba „Po int dens stu dio” bi }e odr `an ve ~e ras u u 19 sa ti u am fi te a tru Spen sa. To kom jed no sat nog pro gra ma ba le ri ne uz ra sta od {est do 22 go di ne iz ve {}e 20 ko re o gra fi ja ko je su za u ze le pr va tri me sta na tak mi ~e wi ma u to ku pret hod ne dve go di ne. Kao go sti na stu pi }e Ple sni klub „Ma e stro” iz Te me ri na. Ula zni ce ko {ta ju 300 di na ra, a mo gu se ku pi ti is pred am fi te a tra pred po ~e tak kon cer ta.

N. R.

Bes plat na pro ve ra zdra vqa u Ki sa ~u Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” odr `a }e se da nas od 9 do 13 sa ti u dvo ri {tu Klu ba po qo pri vred ni ka u Ki sa ~u, u Slo va~ koj uli ci 49. U okvi ru ak ci je gra |a ni }e mo }i bes plat no da pro ve re ni vo

Novosadska subota28.maj2011.

Za lepqive prste nema tabua

spi sak stva ri, ro be, hra ne, `i vo ti wa ili dru gih stvar ~i ca ko je „do bi ja ju no ge” po pri ma gro tesk ne raz me re. Dr `e }i se vaq da one na rod ne „daj {ta da{„ na wi ho voj me ti su se po red bi ci ka la, mo bil nih te le fo na, ala ta, hra ne, na {le i dru ge stva ri, po put, klu pa, kan ti za sme }e i sad ni ca.

O lo po vi ma ko ji sva ko dnev no vr {qa ju po me ga mar ke ti ma da i ne go vo ri mo, kao ni o za vi sni ci ma ko ji su u sta wu na sred uli ce i u sred be la da na u „le tu” pqa~ ka ju `e ne oti ma ju }i im na kit i tor bi ce. Sve

ovo ne ~u di, s ob zi rom u ka kvoj be di `i vi mo.

Me |u tim ve o ma ~u di da se u po sled we vre me kra de i po bol ni ca ma, te je pre ne ki dan jed noj no vo pe ~e noj ma mi u Be ta ni ji ne sta la gar de ro ba. Jo{ ~ud ni je je {to ni su u pi ta wu no ve, ve} su to no {e ne stva ri, ko je, mo glo bi se re }i, ne pri sta ju sva kom, jer se ra di o trud ni~ koj ode }i. Da li je ode }a do bi la no ge za to {to ne ko dru gi ne ma {ta da ob u ~e, ili su se te stva ri mo `da za gu bi le u bol ni ci, ne zna se. Jed no je si gur no da sve iz da na u dan kra de sve vi {e, a ne bi ra se ni me sto ni vre me.

Q. Nato{evi}

Be bi bal u Kar lov ci ma Tra di ci o nal ni be bi bal, ma ni fe sta ci ja u ~ast naj mla |ih sta nov ni ka Srem skih Kar lo va ca, ro |e nih u pro te kloj go di ni, bi }e odr `a na da nas u 11 sa ti u sve ~a noj sa li kar lo va~ ke O[ “23. ok to bar”. Pre ma in for ma ci ja ma iz Cr ve nog kr sta, ko ji or ga ni zu je be bi bal, la ne je ro -

|e no 84 de ce, 42 de voj ~i ce i isto to li ko de ~a ka. Osim {to }e bi ti pri re |en pri go dan pro gram, u~e sni ci ma ba la bi }e po de qe ni po klo ni u vi du po ste qi ne za kre ve tac, za ~i ju na bav ku je kar lo va~ ka op {ti na obez be di la pa re.

Z. Ml.

Na [tran du de~ ja olim pi ja da De~ ja olim pi ja da bi }e odr `a na da nas od 9 do 11 sa ti u bli zi ni od boj ka {kih te re na na [tran du. U~e stvo va }e sto ti nak ma li {a na uz ra sta od pet do osam go di na. Tak mi ~e we or ga ni zu je {ko li ca spor ta „Sport kids”.

N. R.

V remeploV

Vuk Ka ra yi} vo leo No vi Sad Vu ka Ste fa no vi }a Ka ra xi }a je ce log `i vo ta mu ~i la te {ka re u mat ska bo lest ko joj je svu da tra `io le ka, pa i u No vom Sa du. Po sle sko ro {est me se ci le ~e wa u no vo sad skoj bol ni ci za ubo ge, on se 28. ma ja 1810. upu tio u Bu dim, gde je mi slio da }e mu bi ti bo qe. Ali, ni je bi lo. Vra tio se u No vi Sad, za ko ji je na pi sao da je „naj ve }e ob {te stvo serb sko na svi je tu”.

Vuk je `e leo da se za stal no na se li u No vom Sa du, ~ak je i si na Sa vu 1831. upi sao u no vo sad sku gim na zi ju, ali mu to austrij ske vla sti ni su do zvo li le. Jer, ka da je bio u Be ~u, ima le su ga na oku!

N. C.

Da nas }e bi ti otvo re na dva ki o- ska za pro da ju jun skih mar ki ca za grad ski i pri grad ski pre voz. Kod @e le zni~ ke sta ni ce jun ske mar ki ce }e mo }i da se ku pe od 5.30 do 19.30 ~a so va, a u cen tru gra da u [a far ko voj uli ci od 8 do 15 ~a so va.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

u `no je, ali isti ni to da T no vo sad ski lo po vi kra du sve {to im pad ne pod {a ke, pa

{e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re gu sti nu ko sti ju, pre gle da ju mla de `e i kon sul tu ju se sa le ka rom.

N. R.

U dva ki o ska mar ki ce za pre voz

Ma tu rant ski odu {ak na Tr gu mla de na ca

Ma tu ran ti ko ji su mo ra li da od ra |u ju ~a so ve zbog {traj ka pro sve ta ra ko na~ no su do ~e ka li svoj ras pust, iako je ve }i na wi ho vih vr {wa ka jo{ pro {le ne de qe za vr {i la {kol sku go di nu.

U~e ni ci za vr {nih raz re da sred wih stru~ nih {ko la ras pu sti li su se ju ~e, na kon ~e ga je usle di lo ve} tra di ci o nal no sla vqe. \a ci „Eko nom ske {ko le” za u ze -

li su Trg mla de na ca, ko ji je i ove go di ne pre tr peo oma wi „po tres”. Uz pe smu na rav no is pi jao se i al ko hol, a mno ge pra zne fla {e ni su za vr {i le u kan ti, ka ko bi tre ba lo. Ta ko su biv {i sred wo {kol ci na sta vi li dru `e we okru `e ni sme }em, ali uz osmeh i do bro ras po lo `e we. Ipak je kraj jed nog de la mla do sti, ko }e jo{ i o eko lo gi ji mi sli ti?

D. B.

Fo to: D. B.

„ELEKTRODISTRIBUCIJA” NAJAVILA

Dug da nas is kqu ~u je stru ju Iz no vo sad ske “Elek tro di stri bu ci je” upo zo ra va ju sve po tro {a ~e da }e da nas po ~e ti in ten ziv na ak ci ja is kqu ~i va wa du `ni ka ko ji ni su iz mi ri li oba ve ze po pret hod nim ra ~u ni ma. Ka ko bi omo gu }i li po tro {a ~i ma da jo{ da nas iz mi re svo je oba ve ze, na plat no me sto u zgra di Elek tro di stri bu ci je na Bu le va ru oslo bo |e wa 100 bi }e to kom da na od 8 do 18 ~a so va.

N. P.

DANAS U MASTER CENTRU NOVOSADSKOG SAJMA

Va tro ga sne ve {ti ne pred pu bli kom U okvi ru pr vog In ter na ci o nal nog fe sti va la va tro ga stva „Fa jer fest 2011”, da nas }e od 10 sa ti u ha li 1 Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma, va tro ga sci iz ve sti tri po ka zne ve `be i ujed no edu ko va ti gra |a ne ka ko da po stu pe u slu ~a ju iz bi ja wa po `a ra. Na i me, u dvo ri {tu }e se iz vr {i ti si mu la ci ja iz bi ja wa po `a ra, a gra |a ni }e bi ti u pri li ci da i sa mi pri stu pe ga {e wu. Po red to ga va tro ga sci }e iz ve sti ve `be spa sa va wa iz ru {e vi na, sa vi si ne i pra vil nog pri stu pa wa pri li kom sa o bra }aj nih ne sre }a, dok }e u kon gre snoj sa li Ma ster cen tra bi ti odr `a no pre da va we sa {est raz li ~i tih te ma iz obla sti va tro ga stva. Po se ti o ci va tro ga snog fe sti va la ima }e pri li ku da vi de za ni mqi vu iz -

lo `bu fo to gra fi ja ne kih in ter ven ci ja va tro ga sa ca, a bi }e pred sta vqen i mu zej va tro ga stva. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja je Udru `e we pro fe si o nal nih va tro ga sa ca No vog Sa da, a po red edu ka tiv nog ova ma ni fe sta ci ja ima i za bav ni ka rak ter jer }e da nas od 10 ~a so va bi ti or ga ni zo va no tak mi ~e we u ku va wu Va tro ga snog gu la {a, dok je ve ~e ras za 22 sa ta za ka za na pe na `ur ka na ko joj }e na stu pi ti ne ko li ko do ma }ih i stra nih di- xe je va uz po dr {ku va tro ga sa ca ko ji }e pu {ta ti pe nu. Na pr vom Fe sti va lu va tro ga stva u No vom Sa du u~e stvo va }e va tro ga sci iz ce le Sr bi je, a svoj do la zak su na ja vi le i wi ho ve ko le ge iz Hr vat ske, Slo ve ni je, BiH, ^e {ke i Slo va~ ke.

N. P.

Fo to: G. ^etnik

Osme hom pro tiv dis tro fi je „Ne de qa bor be pro tiv dis tro fi je“ obe le `e na je ju ~e na Tr g u slo b o d e kul t ur n o u m et ni~ kim pro gra mom. Na stu pi la je i ple sna gru pa „ Ro ling den sers kom bi“, u ko joj u~e stvu ju i oso be obo le le od ove bo le sti i Hor {ko le „Dr Mi lan Pe tro vi}“. Ciq ma ni fe sta ci je je po di za we sve sti o pro ble mi ma oso ba obo le lih od pro gre siv -

nih ne u ro mi {i} nih bo le sti i o pra vi ma i tih qu di, ko jih u Sr bi ji ima oko 1.700.

Naj ve }i pro blem je sva ka ko pro na la `e we po sla. Kon cert je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za d u ` e n og za ku l u r u An d rej Bur sa} ko ji je re kao da se grad ske vla sti tru de da pru `e po mo}.

G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota28.maj2011.

DELOVALO NEMOGU]E, POSTAJE STVARNOST

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

In tri gant na kwi ga o Fon Adle ru Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige.

Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Crni kowanik” autora Alek san dra Ra do vi }a i Iv Bo nea. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”,

Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Kwiga je opisana kao roman gde ni{ta ne mora biti ta~no, a sve mo`e biti istinito: „Toliko doga|aja koji podsti~u beskrajne kontroverze, zavodqive i beskorisne, dok ono bitno, zakqu~ci izve{taja bankara ^arlsa Gejtsa Doza o reparacijama koje treba da isplati Nema~ka, polako tonu u zaborav. ” A. J.

NA NOVOM NASEQU O[TE]ENO OBELE@JE VLADIKI ]IRI]U

Ukra den deo spo men-plo ~e

Deo spomen-obele`ja episkopu ba~kom Irineju ]iri}u ukraden je preksino} u ulici koja nosi wegovo ime na Novom nasequ. Dve reqefne plo~e postavili su iz zahvalnosti stanari te ulice pre vi{e od deset godina. Na jednoj od wih je pisalo: „Zaslugom episkopa ba~kog Irineja (]iri}a) iz logora [arvar spaseno je oko 2.700 dece i majki sa odoj~adima“.

Vladika je ro|en 1. maja 1884. godine u Sremskim Karlovcima, bavio se poezijom, ikonografijom, beletristikom i prevo|ewem sa latinskog, gr~kog, jevrejskog, ruskog, francuskog i nema~kog. Najvi{e je ostao upam}en po tome

VESTI Pi ja ca kod „^e ti ri la va” Prodajna izlo`ba cve}a i sadnica “Pijaca kod ^etiri lava” bi}e odr`ana danas od 7 do 15 sati u Sremskim Karlovcima. Predstavi}e se deset proizvo|a~a cve}a i sadnog materijala i isto toliko izlaga~a proizvoda starih i umetni~kih zanata iz Karlovaca i okoline. Organizator je Pokret gorana Vojvodine.

Z. Ml.

Iza bra na de la Da ni la Ki {a Promocija kwige „Izabrana dela Danila Ki{a” bi}e odr`ana u ponedeqak, 30. maja u 20 ~asova u

„Stan” iza {ao iz mat po zi ci je U proteklih pet meseci „Stan” je sklopio 70 novih ugovora o odr`avawu stambenih zgrada sa skup{tinama stanara, po~eo saradwu sa beloruskim proizvo|a~em liftova, ponudio je stanarima da umesto wihovog predstavnika posao predsednika skup{tine stanara radi radnik iz ”Stana” i da besplatno odr`ava higijenu, ukoliko se preduze}u poveri kompletno odr`avawe zgrade Sklopqeni su ugovori i sa pojedinim javnim preduze}ima, {kolama i ustanovama kulture, koji za

ti povlastica za gra|ane koji nemaju krov nad glavom.

- Preduze}e bi prodavalo stanove ukoliko nam stanari dozvole nadzi|ivawe, dok }emo mi za uzvrat okre~iti fasadu i hodnik, izolovati zgradu, zameniti instalacije i eventualno ugraditi lift ako zgrada ima vi{e od pet spratova - ka`e v.d. irektor Raj ko Boj ~i} i dodaje da su taj projekat prosledili Gradu i novoformiranoj gradskoj stambenoj agenciji.

Ovi poslovni potezi upu}uju da u firmi ima pomaka u odnosu na

V.d. konkuri{e za direktora U toku je konkurs za izbor direktora JKP „Stan”. Ratko Boj~i} ka`e da }e se javiti na konkurs i da su za wegovu kandidaturu zanteresovani i zaposleni. Dodu{e, plate su ostale iste, ali su redovne. A kako zaposleni gledaju na tu ~iwenicu najboqe govore re~i jednog od radnika: ” atmosfera je dinami~na, ne{to se radi, a to ne{to zna~i”.

{to je spasao hiqade dece i majki iz logora i osnovao bolnicu za mali{ane koji su u u`asnim uslovima oboleli od tuberkuloze.

G. ^.

sali „Tribina mladih” Kulturnog centra grada. U~estvuju Mi haj lo Pa ni}, Zo ran \e ri} i Goj ko Bo `o vi}.

A. J.

Autor sko ve ~e Fe do ra Ru {ku ca Koncert iz ciklusa ”Novi zvu~ni prostori” i ujedno autorsko ve~e kontrabasiste, kompozitora i aran`era Fe do ra Ru {ku ca bi}e odr`ani ve~eras, u 21 ~as, u Kulturnom centru grada, u klubu „Tribina mladih”, Katoli~ka porta 5. U~estvuju Vo ji slav Sav kov, Bra ni slav Ak sin, Bra ni slav To mi}, Vu ka {in Mi {ko vi}, Lav Ko va~, I{tvan ^ik i Novosadski omladinski xez orkestar. Ulaz je besplatan.

A. J.

dnevnik

c m y

8

teku}e odr`avawe dobaju novac iz buxeta grada, po{to je u decembru pro{le godine izmewen statut preuze}a.

Jedan od novih projekata je i nadogradwa ravnih krovova. „Stan” ceni kvadrat novoizgra|enog prostora 700 evra, {to }e bi-

kraj 2010. godine kada su zaposleni {trajkovali zbog malih i neredovnih plata, velikih dugova i lo{ih poslovni poteza rukovodstva preduze}a.Reklo bi se da posle dva neuspe{na direktora u ovom sazivu Skup{tine grada, „Stan” sada ima menaxera.

Fo to: F. Ba ki}

- Kredit od dva i po miliona evra }e biti refinansiran s grejs periodom kod Komercijalne banke - ka`e direktor Boj~i}, koji „Stan” vodi od 29. decembra pro{le godine. Ka`e da su na po~etku re{avawa i duga kod Poreske uprave, koji je sporan zbog kamate.

- Tra`i}emo otpis kamate ali Poreska uprava ka`e da ne zna kako to da uradi. Interesantno je {to nas za neupla}ene doprinose za 2005. i 2006. godinu terete poreznici dok nas PIOR ne du`i, ve} imamo overene M 4 obrazce. Nikome nije jasno kako je to mogu}e.

Mada u na{im poslovnim kwigama nije prokwi`eno da su doprinosi pla}eni - isti~e Boj~i}. „Stan” je du`an i dobavqa~ima oko 30 miliona dinara, ali ima i potra`ivawa od poslovnih partnera koji preduze}u duguju oko 57 miliona dinara. Direktor Boj~i} ka`e da se spore sa nekada{wim gradskim Fondom za solidarnu stambenu izgradwu zbog 30 miliona dinara, koje „Stan” ne mo`e da naplati, ali i da im je oko 140 miliona dinara du`na „Informatika” zbog slabe plate`ne mo}i Novosa|ana.

Z. Deli}

U JUNU VOJNA BOLNICA I GRADSKA

I ci vi li do la ze po zdra vqe Na preglede, koji su do sada ra|eni u Klini~kom centru Vojvodine, Novosa|ani }e od juna mo}i da idu u Vojnu bolnicu gde }e se prema postoje}em planu formirati sekundarna zdravstvena za{tita za sve sugra|ane. Time bi se rasteretio KCV, koji trenutno u nadle`nosti ima i navedeni nivo zdravstvene za{tite.

- Za neke “hladne” intervencije kao {to je operacija kile ili pro{irenih vena qudi su na listama ~ekawa, a mislim da to nije potrebno - istakao je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Alek san dar Ki raq . - Vojno-medicinski centar u Petrovaradinu svojim kapacitetima mo`e da se ukqu~i u mre`u zdrav-

^ITAOCI PI[U SMS

stvenih ustanova i pru`a usluge svim Novosa|anima. Razgovarao sam sa predstavnicima nadle`nih vojnih institucija i svi su pozitivno ocenili ovakvo re{ewe. Ostalo nam je samo da re{imo problem sa Pokrajinskim fondom za zdravstveno osigurawe.

Vojna bolnica u Petrovaradinu, stara vi{e od 100 godina, i daqe }e biti u nadle`nosti vojske. Vojni osiguranici le~i}e se i daqe tamo i bi}e ravnopravni sa ostalim sugra|anima, a mo}i }e da koriste i civilnu zdravstvenu za{titu. U ovoj ustanovi osta}e na snazi vojna organizacija i hijerarhija {to, prema re~ima Kiraqa, daje neku sigurnost u funkcionisawe sistema. Osim wih, u grad-

skoj bolnici radili bi i odabrani qudi iz KCV kako bi se dobio povezan, jedinstven sistem.

- Bolnica je u starim zgradama, ali su one u dobrom stawu i imaju ~ak mogu}nost i za postavqawe hiperbari~ne komore, {to je neizvodqivo na drugom mestu – ka`e Kiraq.

Od prvobitnog plana da se gradi nova Gradska bolnica odustalo se zbog nedostatka novca, a prema re~ima Kiraqa, ovo bi bila pilot studija gde bi se dobili statisti~ki podaci koliko gra|ani koriste usluge takve ustanove i koji kapaciteti nedostaju na tom nivou zdravstvene za{tite.

N. Radman

065/47-66-452

Gra di li {te sta lo, ru glo osta lo Proverite {ta je sa „~uvenim gradili{tem” na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta i da nas putem na{eg Dnevnika obavestite {ta i ko stoji iza ovoga svega.

Nama je to od `ivotne va`nosti! Sada je tu trenutno posle ove ki{e „dupli olimpijski bazen” pun vode i fekalija izlivenih iz otvorenih {ahtova od kanalizacije unutar „gradili{ta” kao i polupregra|ena ulica od postavqene gra|evinske ograde i xakova sa peskom! Nemogu}e da to nije interesantno ni inspekciji ni na{im medijima, pa }emo verovatno biti primorani da zovemo neke druge medije koji }e hteti i smeti da pi{u o na{em problemu.

065/5206... *** Koviq. Predsedni~e na {ta nam li~i selo?

063/1703...

*** Ratko Mladi} uhap{en! Pa {ta je tu novo? To se znalo ve} neko vreme, ali se nije znalo kada }e Tadi} objaviti tu „veliku vest”. U ciqu spasavawa vlasti u Srbiji Tadi} je procenio da je do{ao pravi trenutak za ovo „veliko delo hap{ewa jo{ ve}eg junaka”! @andarmerija i policija je raspore|ena nekoliko dana ranije radi odr`avawa reda i mira, funkcioneri vlasti su „iznena|eni”, velika farsa je u toku, a narod se zabavqa. Cirkus je u toku...

S’ po{tovawem!

063/5230… *** Novosa|ani, na{a Maja misli ako se pridru`ila Dinki}u i pri~a nam bajke, ne mora da odgovara za dugove koje je ostavila.

Drugi put nije do{la na sud.

064/2952...

Opet sa jam za po {qa va wa Novi Sajam zapo{qavawa odr`a}e se 9. juna od 10 do 16 ~asova u zapadnom holu Spensa, najavquje se u saop{tewu novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Poslodavci svoje kadrovske potrebe mogu prijaviti do 3. juna u prostorijama filijale u Ulici Alberta Tome 2 u kancelariji broj 12. Prijavu je mogu}e dostaviti i- mejlom na adresu dmar ja no vic@nsz.gov.rs i slen djel@nsz.gov.rs, ili faksom na broj 021-526-055, a sve bli`e informacije u vezi sa prijavqivawem mogu se dobiti i telefonom na brojeve 021-48855-21 i 021-488-55-01.

Iz NSZ-a savetuju zainteresovana nezaposlena lica da se jave svom savetniku radi evidentirawa u~e{}a i informisawa o sajmu, te da pro|u obuku za Aktivno tra`ewe posla u organizaciji Filijale.

A. L.

subota28.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

SKUP[TINA ODLU^ILA DA GRAD EMITUJE OBVEZNICE VREDNE 3,5 MILIJARDI DINARA

URS (ni)je u vlasti Skup {ti na gra da ju ~e je usvo ji la od lu ku da se grad, pr vi u dr `a vi, za du `i za 3,5 mi li jar de di na ra na 12 go di na pu tem mu ni ci pal nih ob ve zni ca, ko na~ no je usvo je na i od lu ka o ob ra ~u nu gre ja wa po utro {ku ko ja }e se pri me wi va ti od 1. ok to bra na red ne go di ne i, iz me |u osta log, sme wen je di rek tor GIC „Apo lo“ An dre ja To ma {e vi}, ko ga je za me nio Ra do van Jek ni}, do sa da {wi port pa rol „Par king ser vi sa“. Ipak, sed ni cu je obe le `i lo od su stvo de vet od bor ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ko ji su se po ja vi li sa mo na ta~ ki dnev nog re da o ini ci ja ti vi URS-a za po ve }a we nad le `no sti i pri ho da op {ti na ma, i uve ri li se da Skup {ti na gra da ne }e sta ti iza ovog do ku men ta, po {to je po zi ci ja obe ze di la 41 glas od 78 od bor ni~ kih me sta. S dru ge stra ne, ju ~e je FK „Voj vo di na“ pro gla {en za klub od zna ~a ja za grad i kao ta kav osta }e van pro ce sa pri va ti za ci je.

Na kon {to je dnev ni red pro {i ren za pe ta ne stak ta ~a ka, od bor ni ci su usvo ji li za vr {ni ra -

Odborni~ke klupe URS-a ju~e bile uglavnom prazne

ko je je iz neo ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}, sa mo de li mi~ na iz grad wa na ze mqi {tu uz pla ni ra nu ~e tvr tu fa zu Bu le va ra Ero pe ko ja }e bi ti fi nan si ra na de lom ovog aran `ma na, do ne -

Sednicu obele`ilo odsustvo devet odbornika Ujediwenih regiona Srbije, koji su se pojavili samo na ta~ki dnevnog reda o inicijativi URS-a za pove}awe nadle`nosti i prihoda op{tinama.

Smewen direktor GIC „Apolo“ Andreja Toma{evi}, zamenio ga Radovan Jekni}, dosada{wi portparol „Parking servisa“ ~un gra da za pro {lu go di nu. Sed ni ca je, ka ko smo na ve li, za po ~e la sa 68 od bor ni ka, jer, po red ne po ja vqi va wa od bor ni ka URS-a (ko ji su ne pre sta no bi li na sa stan ku od bor ni~ ke gru pe), je di no je jed na od bor ni ca DSS-a oprav da la iz o sta nak. Dru ga ta~ ka bi le su ob ve zni ce, ko je }e grad iz da ti pod po kro vi teq stvom Uni kre dit ban ke, ko ja je da la naj po voq ni ju po nu du sa ka ma tom od 6,25 pro ce na ta, {to }e gra du u{te de ti oko tri mi li o- na evra u od no su na naj po voq ni ji kre dit po slov nih ba na ka.

Kre dit je uzet na 12 go di na, sa dve go di ne po ~e ka, a po pro ce na ma

la bi gra du 25 mi li o na evra u na red nih de set go di na. Od osta log nov ca pla ni ra na je iz grad wa ka na li za ci je u 13 grad skih i pri grad skih na se qa. Opo zi ci ja, oli ~e na u 26 od bor ni ka SRS i jed nim DSS-a, bi la je pro tiv ovog pred lo ga na zi va ju }i ga skan da lo znom od lu kom ko ja vo di u du `ni~ ko rop stvo.

Mak si mal no po ve }a we iz no sa po re za na imo vi nu od re |e no je na 10 pro ce na ta i to sa mo za po je di ne ko ri sni ke, {to }e po Ma ka ri }e vim re ~i ma, uz in fla ci ju, do ne ti gu bi tak grad skoj ka si, ko ja }e to po kri ti iz pro {lo go di {weg su fi ci ta. Ve }i na od bor ni ka gla sa -

Foto: F. Baki}

la je za to da vr ti }i i da qe bu du pod je din stve nom ka pom „Ra do snog de tiw stva“, dok se na po pi su ne utvr di broj sta nov ni ka ra da i po~ ne ras par ~a va we ovog glo ma znog si ste ma. Ta ko |e, 30. sep tem bar 1911. go di ne pro gla {en je za zna ~a jan da tum za No vi Sad, kao po ~e tak tra ma vaj skog i jav nog pre vo za u gra du.

I dok je opo zi ci ja bi la pro tiv da FK „Voj vo di na“ bu de iz u ze ta iz pri va ti za ci je, prav da ju }i to ti me da je to po ku {aj po li ti~ ke ma ni pu la ci je ini ci ja to ra, od no sno Li ge so cjal de mo kra ta Voj vo di ne, kao

Za kraj, pre ma o~e ki va wi ma, naj vi {e per ja le te lo je ka da je na red do {la ini ci ja ti va URS-a, no mi nal nog ~la na vla da ju }e ko a li ci je, da Skup {ti na gra da po dr `i ini ci ja i vu ko ju je na vod no pot pi sa lo 450.000 gra |a na Sr bi je i me |u wi ma i 30.000 No vo sa |a na, a u ko joj se tra `i po vra }aj imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma, udvo stru ~e we pro cen ta po re za na za ra de ko ji osta je op {ti ni i di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka. Ipak, i po red tvrd we pred stav ni ka URS-a da bi ove iz me ne do ne le gra du sko ro 20 mi li o na evra go di {we, ko le ge iz LSV-a i SPO-a na gla {a va le su da se ve} ta ko ne {to si stem ski re {a va kroz rad nu gru pu sa Bo ja nom Ko stre {om na ~e lu, spo mi wa la se po li ti~ ka pro {lost {e fi ce od bor ni~ ke gru pe URS-a Ma je Goj ko vi}, a de lo vi po zi ci je i SRS na gla si li su da je pra va adre sa za ovu ini ci ja ti vu Skup {ti na Sr bi je.

Na kon to ga, usle di lo je o{tro i sko ro emo tiv no po le mi sa we u ko jem je na kra ju Ra do va nu Jo ki }u iz URS-a od u ze ta re~, zbog spo mi wa wa in ci den ta sa mo tor nim san ka ma u cen tru gra da, da bi Ma ja Goj ko vi} po nu di la svoj man dat vla da ju }oj ko a li ci ji sa mo da gla sa za ovu ini ci ja ti vu. U ba ra `noj va tri (kon tra)ar gu me na ta URS je po sta vio pi ta we ko me su lo jal ni no vo sad ski od bor ni ci, gra du ili cen tra li stran ke, te da su vla da ju }e stran ke u gra du i Re pu bli ci do

Foto: N. Perkovi}

POSLE VELIKIH POPLAVA

Novi Sad poma`e Novom Pazaru Sta nov ni {tvu No vog Pa za ra ko ji je pre ne de qu da na bio na uda ru ve li kih po pla va u ko ji ma je ugro `e no ne ko li ko sto ti na po ro di ca, Grad No vi Sad je ju ~e upu tio po mo} u na mir ni ca ma i ku} nim po trep {ti na ma. Pre ma re ~i ma gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, na mir ni ce i ku} na he mi ja su obez be |e ni iz rob nih re zer vi, a ukup na vred nost po mo }i je oko 2,3 mi li o na di na ra.

- No vi Sad je vi {e pu ta po ka zao da je uvek spre man da po mog ne gra do vi ma ko ji ma je po mo} po treb na. Na {i pri ja te qi u No vom Pa za ru su pre `i ve li ve li ku ne po go du zbog ko je je u

ovom tre nut ku ugro `e no oko tri hi qa de sta nov ni ka. Od lu ~i li smo da hit no od re a gu je mo i ja se na dam da }e im ova po mo} zna ~i ti, a mo ram da po hva lim Rob ne re zer ve jer su u ro ku od 24 sa ta sve pri pre mi li da bi po mo} {to pre sti gla u No vi Pa zar re kao je Pa vli ~i}.

Put No vog Pa za ra ju ~e je kre nuo je dan {le per i kom bi-hlad wa ~a u ko je je na to va re no 15 to na bra {na, 4 to ne pi rin ~a, 2 to ne pa su qa, 3.072 kon zer ve gra {ka, 200 pa ke ta su ho me sna tih pro iz vo da i 1.168 li ta ra de ter xen ta.

N. P.

Obveznicama }e biti dovr{ena izgradwa Bulevara Evrope i kanalizacije u 13 gradskih i prigradskih naseqa. Od 1. oktobra naredne godine grejawe }e se pla}ati po utro{ku.

FK „Vojvodina“ progla{en za klub od zna~aja za grad i osta}e van privatizacije i da po sto ji jo{ mno go klu bo va u gra du ko ji to za slu `u ju, pred stav ni ci vla a ju }e ko a li ci je na ve li su da je ovaj klub dao ne mer qiv zna ~aj spor tu u gra du i da ne ma pre pre ke da i dru gi klu bo vi u osta lim spor to vi ma i sa sli~ nim us pe si ma ne do bi ju po dr {ku gra da.

sa da mo gle da do ne su ove za ko ne da su `e le le. I po red to ga {to ova ini ci ja ti va ni je po dr `a na, Goj ko vi} je ka za la da }e na sta vi ti da gla sa po sa ve sti i da URS ne za ni ma ju di rek tor ska me sta i u~e {}a u iz vr {noj vla sti.

S. Krsti}

U PONEDEQAK FINALNO TAKMI^EWE VRTI]A

Pehar najboqima, medaqe svima

Fi nal no tak mi ~e we vr ti }a „Vr ti }i ja da”, ko ja se or ga ni zu je tre }i put, bi }e odr `a na u po ne de qak 30. ma ja od 16 do 19.30 sa ti na sta di o nu „Ka ra |or |e” re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re. Tak mi ~e we }e otvo ri ti ~lan Grad skog ve }a za sport Alek san dar Kra vi}, a kao pro mo te ri po ja vi }e se od boj ka{ Va sa Mi ji} i atle ti ~a ri Igor [ar ~e vi} i Iva na [pa no vi}.

Na ovim olim pij skim igra ma u~e stvo va }e oko 350 pred {ko la ca iz de set vr ti }a PU „Ra do sno de tiw stvo”, a nad me ta }e se u ma lom fud ba lu, tr ~a wu, sko ku

udaq, nad vla ~e wu ko nop ca, rva wu za lop tom i ba ca wu vor tek sa iz za le ta udaq.

- Uslov za u~e stvo va we je da de ca po ha |a ju De~ ju {ko lu spor ta - re kao je autor pro jek ta „Vr ti }i ja da” Du {an Stu par. - Glav na na gra da bi }e ve li ki pe har ekip nom po bed ni ku, a sva de ca tak mi ~a ri do bi }e me da qe. Igra o ni ca „Fan ta zi ja” pri pre mi la je `ur ku za eki pu vr ti }a ~i ja igra bu de pro gla {e na za fer – plej, a za sve ma le po se ti o ce bi }e or ga ni zo va na i „Bol ni ca za me dve di }e”, u ko joj }e de ca po pra vqa ti sta re igra~ ke.

N. R.

Foto: R. Hayi}

POMO] PORODICAMA S MNOGO DECE

Grad platio vikend putovawe De vet po ro di ca sa tro je i vi {e de ce, ot pu to va lo je ju ~e na Vr {a~ ki breg gde su im obez be |e na dva pu na ho tel ska pan si o na u okvi ru pro gra ma bes plat nog vi kend pu to va wa za vi {e~ la ne po ro di ce, ko ji spro vo di Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu. Is pra }a ju }i ih is pred ho te la „Voj vo di na”, gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ka zao je da je ovo na sta vak ak ci je za po ~e te pro {le go di ne.

- Ima mo 54 pri ja vqe ne fa mi li je, a da nas smo is pra ti li wih de vet ko ji ima ju naj ma we tro je de ce. Mno gi po pr vi put idu van gra da - na veo je Pa vli ~i} do da ju }i da je ju ~e pot pi sa na pre po -

ru ka po ko joj }e vi {e~ la ne fa mi li je mo }i bes plat no da idu na ba zen. Sma tra da se ova kvim ak ci ja ma pru `a po dr {ka po li ti ci da po ro di ce bu de {to ve }e.

Pro gra mom su ob u hva }e ne so ci jal no ugro `e ne iz be gli~ ke i ra se qe ni~ ke po ro di ce, za tim sa tro je i vi {e de ce ko je ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak i dru ge so ci jal no ugro `e ne po ro di ce.

Pod se ti mo, pro {le go di ne iz dvo je no je 1,5 mi li o na di na ra za ovaj pro je kat, a ove go di ne iz nos je oko mi lion di na ra. Gra do na ~el nik je re kao da se na da da }e se re ba lan som bu xe ta ta ci fra po di }i.

A. J.

Humanitarni koncert u CK 13 U okvi ru ak ci je „De voj ka ko ja vo li `i vot” da nas }e po dru gi put bi ti or ga ni zo van hu ma ni tar ni kon cert u Omla din skom cen tru CK 13. Na stup sa sta va Billy Whizz & The Moonshine po ~e }e u 22 sa ta. Ula zni ce po ce ni od 200 di na ra mo }i Foto: Z. Deli}

AKCIJA SINDIKATA „SOLIDARNOST” NIJE IZAZVALA FOTO-POMAMU

Ne}e tranziciji da poziraju No vo sa |a ni ju ~e ni su bi li za in te re so va ni da se fo to gra fi {u po red „{e ta ju }e iz lo `be” na ko joj su bi le sli ke ka ko su za po sle ni pro {li u tran zi ci ji. Upra vo tu mo gu} nost pru `io im je sin di kat „So li dar nost” u ak ci ji „Mo -

`e mo se sli ka ti”. Ne ko li ko ~la no va tog sin di ka ta je s „iz lo `bom” pro {lo po red ra znih in sti tu ci ja u na me ri da ~i nov ni ci ma i jav no sti skre nu pa `wu na lo{ ma te ri jal ni po lo `aj i ve li ku ne za po sle nost.

Z. D.

VESTI Napu{tene `ivotiwe ~ekaju pomo} Ak ti vi sti Udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa i `i vot ne sre di ne „Voj vo di na” i Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke, da nas }e od 16,30 do 18,30 u Li man skom par ku or ga ni zo va ti sa ku pqa we po mo }i za na pu {te ne `i vo ti we. Neo p hod na je po mo} u vi du gra nu la za pse i ma~ ke, kon zer vi, ta ble ta pro tiv gli -

}e da se ku pe ne po sred no pred po ~e tak kon cer ta, a no vac se pri ku pqa za le ~e we dva de se to smo g o d i { we Dar j e Ko s ti}, pro fe so ri ce en gle skog je zi ka, ko joj je neo p hod na tran splan ta ci ja bu bre ga.

M. M.

sta, {am po na pro tiv bu va i sli~ nih stva ri neo p hod nih za odr `a va we `i vo ti wa.

N. P.

Berza plo~a Ber za vi ni la br. 6 odr `a }e se da nas u pro sto ri ja ma Omla din skog cen tra CK 13 od 13 do 18 sa ti. Svi za in te re so va ni mo gu da po ne su du pli ka te, tr gu ju, cen ka ju se i slu {a ju plo ~e. U~e {}e i ulaz bi }e slo bod ni.

M. M.

NOVOSADSKA­HrONIKA

subota28.maj2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.45),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14),­„ran­go” (14.20),­„Hop”­(13.10),­„rio”­(13,­15,­17.30),”Tor”­(19.30,­22.50),­„Be­li­la­vo­vi”­(16.20,­22.35),­„Cr­ven­ka­pa”­(18.20),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5”­(15.10,­21.45), „Tu­|e­sla­|e”­(15.50),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.45,17.10, 17.30,­ 20,­ 20.15,­ 22.45),­ „Ma­mur­luk­ u­ Bang­ko­ku”­ (16.30,­ 18.30,­ 20.30, 22.30),­„Go­di­ne­qu­ba­vi”­(20.20),­„Ce­na­isti­ne”­(17.50,­20.10,­22.25) Jadran:­„Me­dved­Jo­gi”­(19),­„Bez­i­me­ni”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te 56.­ Ste­ri­ji­no­ po­zor­je­ Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­„Ku­ka­vi~­luk”­-­Nep­sin­haz­Su­bo­ti­ca­(20) Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pi­no­kio”­(11) novosadsko pozori{te „Folk­i­sving”­(19)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 26. maja, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Rad mi la Ki ~i na, Ma ri na @e ki}–Sto {i}, Ma ja ]u li brk, Mi li ca Fi li po vi}, Va wa Bu li}–Jan ko vi} i Se le na Dun |er ski iz Novog Sada, Ni ko le ta Gi jon Mi ha e la iz Temerina, Dra `en ka Ma gla i} iz Batajnice, Sne `a na @a bi} i Ta wa Pe ji} iz Veternika, Je le na To pi} iz Be{ke, Sa wa To do ro vi} iz Bukovca i Je le na Pro ti} iz Ka}a, DE^AKE: Ne ven ka Pa u no vi}, Iva na Pe ri ~in–Star ~e vi}, Iva na Go sto ji}, Ma ri ja Je lo vac, Iva na Mi lo {e vi} i Ta ti a na Vej no vi} iz Novog Sada, Alek san dra Ma xa rev iz Sivca, An |a Umi }e vi} iz Ba~a i Gor da na ^on ki} iz @abqa.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelena Uro{a Krsti} (1925)-urna u 11.15 ~asova, Vera Du{ana Markovi} (1958) u 12.45, Nada Baki} (1926) u 13.30, @ivka @ivorada Petrovi} (1933) u 14.15, Nada Ilije Nedeqkov (1926)-urna u 15 i Mara Jose Tuti} (1933) u 15.45 sati.

Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milena Milutina Simovi} (1937) u 13 ~asova, a na mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Gapija Radovana Brcan (1923).

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota28.maj2011.

11

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] U PAN^EVU I KOVA^ICI

Ose}a se pravi duh Evrope NOVI SAD/PAN^EVO: Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova Makanova i direktor Foda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Mom~ilo Milovi} posetili su ju~e Pan~evo, gde su u dru{tvu gradona~elnice Pan~eva Vesne Martinovi} obi{li Spomen dom 12. vojvo|anska brigada u MZ Vojlovica, u ~iju je rekonstrukciju preko Fonda za kapitalna ulagawa investirano 3,5 miliona dinara.

Delegacija Vlade Vojvodine obi{la je i rekonstruisanu Etno ku}u u sklopu Slova~kog kulturnoprosvetnog dru{tva, koja je tako|e obnovqena novcem iz pokra-

jinskog bud`eta. Predsednik Pajti} je na sve~anosti povodom otvarawa obnovqenog Spomen doma istakao da se u Vojlovici ose}a pravi duh Evrope, jer tu vekovima u sjajnim odnosima `ive Ma|ari i Slovaci, koji i prema izjavama kolega iz Ma|arske i Slova~ke, najboqi su`ivot ostvaruju upravo u Vojvodini. „Na{a je ideja da pored o~uvawa tradicije i negovawa kulture i istorije omogu}imo sveukupno boqi `ivot gra|anima na{e pokrajine. Preko Fonda za kapitalna ulagawa izdvojeno je 65 miliona dinara za izgradwu kanalizacione mre`e u ovoj sredini, a istovremeno ulo`eno je i u renovirawe reformatorske crkve i

ambulante”, naveo je predsednik Pajti}u Vojlovici.

Predsednik Pajti} obi{ao je zajedno sa predsednikom Op{tine Kova~ica Miroslavom Kri{anom gradili{te sportske hale u Debeqa~i, koja ni~e u dvori{tu O[ „Mo{a Pijade”.

Pajti} je na mestu ovog velikog i zna~ajnog sportskog objekta istakao da Vlada Vojvodine u velikoj meri vodi ra~una o ravnomernom razvoju vojvo|anskih op{tina, te da je u Op{tini Kova~ica u proteklih nekoliko godina realizovan ~itav niz projekata i ulo`eno 1,6 milijardi dinara. To je na jedan bud`et op{tine jo{ tri op{tinska bud`eta. Pored Sportsko poslovnog centra u Ko-

VESTI

У ОПШТИНСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ КАЊИЖЕ

Услуге по европским стандардима

Епи де ми ја шу ге у Ки кин ди КИ КИН ДА: Заразна кожна болест шуга последњих месеци у Кикинди добија размере епидемије Начелник епидемиологије у Заводу за јавно здравље у Кикинди др Мирко Томковић каже да је ово болест сиромашних и додаје: - Слаба економска моћ становништва приморала је људе да редукују издвајања за хигијену. Прошле године у Кикинди је од ове болести заражено педесетак грађана, а до половине маја регистровали смо више од сто оболелих. Највише оболелих је међу децом предшколског и школског узраста. Јефтиних индустријских лекова против ове болести нема, па фармацеути у апотекама сами праве сумпорну маст која оболелог од шуге дневно кошта око сто динара. А.Ђ.

Дру же ње Вр бља на ца

ТЕ МЕ РИН: Традиционално мајско дружење Врбљанаца биче одржано данас у rе сторану „Код Баџана“ у Tемерину. Пре тога у Дому културе у МЗ Старо Ђурђево биће одржана седница Управног одбора и Скупштине удружења. Први Сабор Врбљанаца одржан је у Темерину 2004. године. У Те ме ри ну жи ви нај ви ше лица из Горњих и Доњих Врбљана, који су ше зде сетих и седамде сетих година прошлог века - до сељени из Бо санске Крајине. Ме сни одбори Удружења Врбљанаца делују у Београду, Новом Саду, Црвенки, Гакову, Суботици и Темерину, а матични одбори у Бања луци и Врбљанима. Захваљујући активно сти чланова и помоћи донатора, организовано је више хуманитарних акција. Изграђен је мост на Сани, асфалтни путеви и уређена црква Успења Пре свете Богородице у Врбљанима. У изради је илустована монографија о родном крају Врљанаца. М. М.

СВЕЧАНО ОТВОРЕН ЕТНОМУЗЕЈ У ЧЕШКОМ СЕЛУ

Фотографије из далеких дана

БЕЛА ЦРКВА: Амбасадор Републике Чешке у Београду Хана Хубачкова, сенатор у Чешком Сенату Јаромир Јармаж и председник општине Бела Црква Жељко Црногорац, пресецањем врпце свечано су отворили Етномузеј у Чешком Селу. Музеј је отворен у некадашњој згради основне школе, која је до пре десет године била у веома лошем стању. Ангажовањем претходних амбасадора Јудите Штоурачове и Ивана Јестраба, Министартво иностраних послова се укључило у реализацију пројекта Етно музеја чешке националне мањине. Средства која је Република Чешка уложила и ангажовање становништва и студената бохемистике из Београда Прага и Брна, довела су до потпуног уређења објекта и формирања збирке. Збирку чине разни предмети који су коришћени у неком претходном времену у кућама тадашњих Чеха, од посуђа до првог радио и ТВ апарата, који је у ово мало забачено село стигао још далеке 1961 године. У витринама су изложени, албуми са фотографијама из далеких дана и знатан број књига из библиотеке

школе у чијој се зграду Музеј сада налази. Идеја је, како је речено, да се рад на музејској збирци настави и да се Етномузеј уврсти у туристичку понуду Беле Цркве. Чешко Село простире се на брду изнад Фабијанском потока, а археолошка ископавања говоре да га је човек настањивао још од доба неолита. Чеси се на ово подручје досељавају половином деветнаестог века по одлуци Бечког двора. Како у Хроници Чешког Села каже историчар Озрен Радосављевић, прва група Чеха населила је овој простор у пролеће 1827. године и долазили су углавном из околине Плзена, Прага и Часлава. Насељеници су своје новом место становања назвали Лепа долина - Шентал, а званична администрација звала га је Аблијан. До краја деветнаестог века село је имало и своју школу, а саздана је и црква светог Јана Непомука. Данас у селу живи само неколико породица, већина се преселила у Белу Цркву, због бољих услова живота и школовања деце. Шанса за опстанак овог села препозната је у етно туризму. М.Витомиров

одговарајуће квалитетне КАЊИЖА: Локалној услуге, а такође и потенцисамоуправи општине Кањијални инвеститори који желе жа уручен је сертификат да улажу у нашу средину ИСО 9001, за пружање морају да наиђу на пружање услуга грађанима према брзе и квалитетне услуге,да европским стандардима. би реализовали своје намере Извршена је едукацију зау нашој средини - каже предпослених и провера у опседник кањишке општине штинској админисрацији о Михаљ Њилаш. пружању услуга предвиђеВодећи консултант из ним међународним стандарфирме „Консалт„ Милорад дима, односно према станШибул напомиње да може дардима Европске уније. сертификат бити истакнут Сертификација и усклана јавним местима у Опђивање пружања услуга по штинској управи, али да ако европским стандарима је ренема квалитета услуге не зултат активности започетих остварује се основни захтев. у октобру претпрошле годи- Сертификација није сама не, када је потписан уговор себи циљ, али представља са фирмом „Консалт„ из Каизванредан инструмент за њиже, касније се у посао гаранцију и побољшање кваукључила и фирма будимпелитета услуга и потребе штанска компанија „Церсталног побољшања - каже топ„ која има своју филијалу Шибул. у Кањижи. Начелница Општинске - Читав посао је спроведен захваљујући подршци Зграда општинске администрације у Кањижи управе Кањижа Ана Дукаи очекује да ће квалитет услуамбасади Републике Мађаррада и вршења услуга од стране ске у Београду, пошто је средства Општинске управе. То је битно га општинске администрације биобезбедила Влада Мађарске. пре свега што наши грађани сва- ти задовољавајући и да ће се сталМ. Мр. Овим смо добили нови квалитет кодневно су упућени на добијање но унапређивати.

Гради се хотел у Кленку

Награђени с члановима стручног и дечјег жирија

ЗАВРШЕНЕ 54. МАЈСКЕ ИГРЕ У БЕЧЕЈУ

„Златни паж” Словацима

Фе сти вал код ве тре ња че ОРОМ: Цивилна организација „Пипл“ из Орома код Кањиже приређује данас други хума ни тар ни му зич ки фе сти вал „Виндмил фест“. Фе стивал се организује у комплексу ветрењаче у Орому са почетком од 20 часова, а улазница стаје 150 динара. Како су најавили организатори, уче ствоваће више музичких група и ди-џејева из Суботице, Бечеја, Чантавира и Сегедина. За по сетиоце се оранизује бесплатан превоз са поласцима из Кањиже и Хоргоша. Приход од улазница намењен је Центру за пружање социјалних услуга општине Кањижа за пружање подршке деци са по себним потребама. М. Мр.

va~ici, izgra|ena je kanalizaciona mre`a, a to sve predstavqa va`an preduslov za kvalitetan standard i `ivot gra|ana, zapo~eta je i izgradwa sportske hale u Debeqa~i.

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} sastao se u Kova~ici u Poslovnom centru i sa predstavnicima lokalne samouprave, vojvo|anskih fondova i Razvojne banke Vojvodine, kao i privrednicima ovog kraja radi predstavqawa programa i kredita pokrajinskih fondova i Razvojne banke Vojvodine. Sastanak je imao za ciq podsticaj i pru`awe pomo}i privrednicima i budu}im investitorima u na{oj pokrajini i ovoj op{tini.

Уређење Евангелистичког гробља

ВРБАС: У току су јавни радови на чишћењу, уређењу и заштити Евангелистичког гробља у Октобарској улици у Врбасу. Новац за извођење ових радова обезбедила је Национална служба за запошљавање на основу конкурса на којем је учествовала Трећа месна заједница . Укупна средства издвојена за ову намену су око два милиона динара. Извођач радова је ЈКП „Стандард“.

- Ово је већ трећа година заредом да добијамо средства од НСЗ за извођење радова с обзиром на то да су гробља била запуштена и у веома лошем стању. И наредне године ћемо сигурно конкурисати за доделу средстава за извођење неких јавних радова – рекао је секретар Треће месне заједнице Којо Ђокић. У наредна четири месеца, на овај начин, биће запослено 16 особа. М. Кк.

БЕЧЕЈ: „Разиграна, авангардна и комплексна представа, која кроз стихове песника, понекад весело понекад тужно, говори о лепотама и странпутицама обичних школараца, представља тријумф ансамбла и колектива“. Ово је образложење стручног жирија у саставу драматург Александар С. Јанковић, глумица и редитељка Ивана Недељковић из Београда и глумац Золтан Молнар из Новог Сада за најбољу представу 54. Мајских игара „Ајто“ у извођењу Дечијег позоришта „Фокус“ на мађарском језику из словачког града Дунасердеља, којој је припала награда „Златни паж“. Истовремено, награда за најбољу режију припала је аутору победничке представе Габриели Јарабик. Награду „Сребрни паж“ добила је ауторска представа Зорана Радуловића „Весели кувари“, у извођењу Дечије сцене Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, која је, по оцени дечијег жирија, била

најбоља представа у целини. „Бронзани паж“ уручен је редитељки и друге представе на мађарском језику овогодишњих Игара Јудити Ференц, која је с члановима Дечијег драмског студија Градског позоришта Бечеј припремила представу Шандора Вереша „Чалока Петер“. За разлику од многих ранијих Игара, ове године су се стручни и дечији жири, наравно одвојено, усагласили када су у питању најбоља женска и мушка улога. Малена Зорана Јанковић. за улогу у представи „Бајка о бајци“ јагодинске „Шарене радионице“. проглашена је за најбољу глумицу, а Пљевљак Матија Вранеш, члан Драмског експерименталног студија, за улогу у представи Хал Џ. Тода „Цвилиндрета“, за најбољег глумца. Зорица Бајчета из Пљеваља награђена је, одвојено, за најбољу сценографију и костимографију, а Ранко Трајковић из Јагодине за оригиналну музику. В. Јанков

РУМА: београдско предузеће „ЕГ ТИМ- ИНГ“ које жели да изгради хотел на путу М21 Рума - Шабац, уз пропратне спортско рекреативне садржаје, поднело је захтев, на основу кога ће румски ЈУП „План“ израдити План детаљне регулације за „Хотел са спортско-рекреативним садржајима“ у атару села Кленка, на простору од око 1,5 хектара. Основни мотив је да се на простору између Шапца и Кленка, на најфреквентнијем путу у Србији, направе садржаји који ће задовољити потребе путника који туда пролазе, као и околног становништва када су у питању спортске активности.

- Уколико се одборници Скупштине општине Рума позитивно изјасне о овој одлуци, ми ћемо у наредна четири месеца израдити Нацрт Плана детљне регулације, који ће бити стављен јавности на увид – казала је директорка румског ЈУП „План“ Татјана Марковић. Ј. А.

12

vojvodina

subota28.maj2011.

ПО ЧЕ ЛИ ТРЕ НИН ЗИ НА ТЕ МУ ПРО ФЕ СИ О НАЛ НОГ РАЗ ВО ЈА МЛА ДИХ

Пла ни ра ње ка ри је ре

РУ МА: У организацији Канцеларије за младе општине Рума одржан је први од укупно четири тренинга на тему „Професионални развој и планирање каријере“ намењен, пре свега, ученицима румских средњих школа, али и свим младима који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање. Циљ тренинга је помогне младима да на време донесу одлуку о својој будућности и да у складу са својим специфичним спо собно стима, талентима и амбицијама одаберу занимање по својој мери. На тренингу је учествовало 20-ак младих, који су имали прилику да се упознају са одређеним знањима и вештинама које ће им помоћи,

како приликом одабира будућег занимања, тако и приликом запослења. Тренинзи који се реализују у склопу пројекта „Јачање конкурентности младих на тржишту рада кроз професионални развој“ биће настављени и током јуна месеца, а очекује се и израда водича за планирање каријере и запошљавање младих који ће се бесплатно дистрибуирати средњим школама, ученичким парламентима, удружењима грађана, као и другим организацијама са територије АП Војводине. Пројекат се реализује под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину АП Војводине. Ј. А.

ЗА ВР ШЕН РЕ МОНТ ПРЕ ЧИ СТА ЧА ЈКП „6. ОК ТО БАР”

Ра ди као нов

КИ КИН ДА: Пречистач отпадних вода Јавног комуналног предузећа комплетно је рементован у протеклих годину дана, истакао је директор Јавног комуналног предузећа „6. октобар“ Ми лан Ка раћ. Пречистач је стар 30 година и протеклог лета било је великих притужби грађана који живе на Водицама, у околини по стројења на непријатне мирисе.

- Пречистач је доведен у такво тех нич ко и тех ноло шко стање да сада ради исто како је радио када је био нов. Током потекле године било је притужби грађана, који живе у овом делу града, да се непријатни мириси шире јер по стројење не ради. То није тачно јер је пречистач у функцији 24 сата и он се не гаси. Јавно комунално предузеће је у протеких годину дана, у ремонт по стројења и у поправку дотрајале канализационе мреже, уложило 12 милиона динара сопствених средстава. Купили смо и фекалну пумпу од 150 литара секундних која ће у наредном пери оду служити у новој фази прераде отпадних вода.

Караћ каже да су за ову фирму то велика средства и да су обезбеђена уз крајње напоре. Он додаје и да Јавно комунално предузеће има ниске цене својих услуга које не могу покрити одржавање читавог система. Бра ни слав Чо лак, члан Општинског већа, осврнуо се на притужбе грађана који живе у Водицама и додао да очекује да ситуација буде знатно боља. С обзиром да фабрика „Прима“ није радила предтретман отпадних вода и да су у пречистач стизали отпаци из ове фирме Чолак је био и у „Прими“: - У фабрици „Прима“ добио сам уверавања да ће на изласку отпадних вода из ове фабрике бити изграђен пречистач којим ће бити смањен крупни отпад прерађевина: грашка и бораније, који стиже у пречистач Комуналног предузећа. И представници мештана Води ца об и шли су ре мон то ван пречистач.

- Ситуација је знатно боља него прошле године. Непријатни мириси осете се понекад, али не као прошле године – истакла је Са ња Ада мов. А. Ђу ран

dnevnik

У КИ КИН ДИ ПОД НЕ ТО 3.335 ЗАХ ТЕ ВА ЗА ЛЕ ГА ЛИ ЗА ЦИ ЈУ

Лак ше до до ку мен та ци је КИ КИН ДА: Од 2003. до ове године општини Кикинда стигло 3.335 захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката и до сада је решено 1.011 захтева. На препоруку Министарства животне средине и про сторног планирања општина Кикинда укључила се у склапање предуговора са грађанима.

- Власницима некретнина ћемо помоћи у прибављању неопходне документацију и омогућити им одложено плаћање - рекао је начелник Секретаријата за стамбено-комуналне по слове, грађевинарство и привреду Општине Кикинда Љу бан Сре дић. - На-

редне недеље грађани ће добити обавештење да по стоји ова могућност и да ће им бити омогућено плаћање на рате. Такође ћемо тражити, од оних који то нису приложили, препис листе непокретно сти или неки доказ о власништву. Затим ћемо направити селекцију-по врсти објеката и по површини, и започети обилазак тих објеката да бисмо их евидентирали. За геодетска снимања локална самоуправа покушаће да добије повољнију цену и радове ће, за све у процесу легализације којима је то потребно, наручити јавном набавком. Власницима некретнина понудиће се преду-

ФИР МА „LABB GROUP” ПРО ИЗ ВЕ ЛА ПР ВА У СВЕ ТУ АМ БА ЛА Ж У СА ЧИ ПОМ

Гај ба с ба зом по да та ка

ШИД: Пре две године реноВласници ове фирме купили вирана, дограђена и са новим су бив шу др жав ну фирму машинама опремљена „LABB „Срем пласт“, ко ја је не ка да group“ фирма за производњу производила пластичну амбалаобичних пластичних гајби и гај- жу. „Срем пласт“ је ку пљен би са чипом у Шиду, поред средствима дијаспоре, реновиосвојене титуле првака света у ран, изграђене су нове хале и производњи гајби са чипом, им- други објекти, а за око три мипле мен ти ра ном „рфи“ тех ни - лиона евра власници су купили ком, освојила је тржиште ново- нове производне машине. Данас насталих држава по сле распада „L.A.B.B. group“ има три хале и бивше Југо славије ниском це- канцеларијски про стор, а запо ном и високим квалитетом сво- слено је 20 радника. јих производа. Дво ри ште ове успешне фирме је уре ђе но као парк, красе га срндаћ и две срне, а у надкривеном делу једне кућице крију се тек стигла на свет два мала ланета. Ту су и коке са петлом које служе као декор овом лепо уређе ном фа брич ком кругу. О фабрици, чи ји су вла сни ци Го ран Ми ја то вић, Гај ба са чи пом Де јан Ива но вић и Де нис Дил бе ро вић који раде у - За једном машином стоји јеАустрији, Швајцарској и Швед- дан радник. За 24 сата она проској, бри не ди ректор Ду ш ан изведе 3.000 гајби, а за то време Ми ја то вић. У његовој надле- на тој машини прође три смене жно сти је рад фабрике, произ- радника. По седујемо три такве водња и продаја. машине које укупно производе

43. ФЕ СТИ ВАЛ ПО Е ЗИ ЈЕ МЛА ДИХ

Ула зни ца у свет пе сни ка

Деч ја пи ја ца

АПА ТИН: На дечјој пијаци у главној апатинској улици придружили су се и најмлађи, полазници предшколске установе „Пчелица“ у Апатину који су продавали украсне предмете и честитике које су израдили са својим васпитачицама. Ј. П.

Мио ма тер њи је зик

БЕ ЧЕЈ: Гимназија у Бечеју бића данас домаћин Финалног покрајинског такмичења по имену „Мио матерњи језик“, у оквиру којег ће знање из мађарског језика презентирати школе из читаве Војводине. Данашњем такмичењу, које почиње у 9 сати, присуствоваће и гости из неколико мађарских градова, па ће после званичног дела бити организовано дружење школараца две суседне земље. В. Ј.

Оме ђе ни ата ри БАЧ КИ ЈА РАК: У атару Бачког Јарка завршено је омеђавање, геодетско обележавање око 25 километара атарских путева. На почетку и на крају сваког пута у новосадској и јарачкој дужи постављени су камен белези, укупно 72 комада, димензије 10 пута 10 пута 100 сантиметара. Средства је обезбедила локална самоуправа у Темерину.

У питању је значајна инвестиција, тако да се очекује да ће грађани Бачког Јарка и пољопривредници водити рачуна о по стављеним белезима. Предстоје радови на уређењу атарских путева, која ће се радити механизацијом пољопривредника који су корисници државног земљишта у закупу у јарачком атару. М. М.

говор са оријентационим трошковима и подацима о ценама. Овај уговор на неки начин овлашћује локалну самоуправу да у име власника може да спроведе процес легализације. Грађани који потпишу такав уговор мораће да приложе бланко меницу без протеста. Општина док траје поступак неће наплаћивати своје таксе, а власник ће поручивати само документацију која му недостаје. Укупан износ кредитираће општина, а грађани ће дуг враћати две године. У локалној самоуправи процењују да им је пријављено више од 90 одсто нелегализованих објеката у општини. А. Ђ.

ВР БАС: У Врбасу је званично отворен 43. Фестивал поезије младих. Ова међународно позната манифестација, почела је свечаном Академијом у Гимназији „Жарко Зрењанин“, на месту где је 1968. године први пут одржан Фестивал. Многобројне посетиоце у свечаној сали ове школе поздравио је помоћник председника Општине Ву ка шин Ву ји чић, пожелевши добродошлицу на најстарију и једну од најпризнатијих манифестација у нашој земљи.

- Добродошли на Фе стивал кога његови уче сници називају „улазницом у свет пе сника“ и који већ дуго даје основни тон духовном животу Врбаса и гради његов културни идентитет – рекао је Вујичић.

Поздравну реч упутио је и директор Гимназије Све то зар Ву ји чић, који је подсетио на период настанка Фестивала поезије младих. Присутне је поздравио и председник Савета ФПМ Го ран Ла бу до вић, који је пре двадесет година био један од финалиста овог Фестивала. Књижевник Ма ти ја Бећ ко вић је публику поздравио својом поезијом и премијерно публици у гимназијској сали казивао своју нову песму „Господе помилуј“. Своје стихове говорио је и Гој ко Ђо го истакавши, овом приликом, да се Врбас сматра другим завичајом многих младих песника, па тако, додао је он, и његовим. Свечану академију употпунила је песмама позната уметница Мадам Пиано. М. Ке ко вић

Ле по уре ђен фа брич ки круг

9.000 гајби за 24 сата и за целокупну производњу имамо обезбеђено тржиште. Важно је рећи да смо ми једини у свету који смо им пле мен ти ра ли РФИД технику, одно сно чип, у амбалажу, чији се подаци, након употребе, могу избрисати и написати нови – каже комерцијалиста Ве ра Ко јић.

- Производимо две врсте гајби које изнајмљујемо на 15 дана.

Чип на гајби је база података о произвођачу воћа и поврћа, затим подаци о трговачком ланцу и на крају подаци наше фирме. Чип уграђен у гајбу за нас је велика предност, али и за све кориснике. Гајбе са чипом ми не производимо за продају, али ако би нека нестала, имамо за њу цену. Већа гајба кошта осам, а мања шест евра по комаду - објашњава Вера Којић Д. Са ви чин

ПР ВЕН СТВО ИНВАЛИДА РАДА ИЗ БАЧ КЕ И СРЕ МА У ПЕ ЦА ЊУ

Ку ља ни нај у спе шни ји

БЕ Ч ЕЈ: Општинска организација пензионера инвалида рада у Бечеју била је успешни организатор такмичења сродних организација из Бачке и Срема. Укупно 15 екипа с по три члана распоредило се дуж лепо уређене риболовачке писте на Великом бачком каналу при ушћу у Тису. Иако је дан био изузетно леп, улов је био више него скроман.

са ста ву: Ми хаљ Ха р ан го зо, Ти бор Би цок и Ми хаљ Киш, а боје трећепласираних Сенћана бранили су Љу бо мир Ма та ру га, Ла сло Ваш и Ми лан Ве се ли нов. Председник организатора Ми лу тин Лу да јић уручио је пехаре и дипломе најуспешнијим екипама, њиховим члановима медаље одговарајућег сјаја и капитенима свих екипа уче сница захвалнице.

Ини ци ја ти ва за до де лу го ди шњих на гра да

БЕ ЧЕЈ: Комисија за доделу награда и звања почасног грађанина општине Бечеј расписала је ових дана Јавни позив за подношење иницијативе за доделу годишњих награда за 2010. годину, које ће бити уручене 1. августа, на свечаности поводом Дан општине Бечеј. Тим поводом су чланови Комисије Ило на Вар њу и Бу ди слав Ме ду рић одржали прес конференцију и појаснили бројне детаље око активности која је, после низа година апстиненције, лане поново уведена, па сада, уместо раније „осмооктобарске”, имамо „првоавгустовску” награду.

- Подсећамо групе грађана и појединце, правна лица, радна тела СО Бечеј, општинске органе и друге да могу да поднесу иницијативу за доделу годишње награде, док се звање почасног грађанина додељује сваке

пете године. Годишње награде се додељују организацијама и грађанима за значајна остварења у привреди, науци, култури, спорту и другим делатностима, чије је дело допринело привредном и друштвеном развоју и угледу општине Бечеј. Иницијативе треба доставити до 1. јуна ове године с што је могуће детаљнијим образложењем, а одборници ће донети коначну Одлуку на седници локалног парламента - појаснили су Илона Варњу и Будислав Медурић. Иницијативе се достављају у писменој форми лично у Општинском услужном центру, канцеларија број 7, шалтер 2, или путем препоручене поштанске пошиљке на адресу: Општинска управа општине Бечеј, Трг ослобођења 2, 21220 Бечеј с напоменом „Иницијатива за доделу годишњих награда“. В. Ј.

За јед нич ки сни мак три нај у спе шни је еки пе у Бе че ју

Најуспешнији су били пецароши из Куле, Дра ган Ло врић, Ран ко Ми јић и Зо ран Ру жи чић, који су укупно упецали 2.620 грама рибе. И поред нешто мањег улова (2.120 грама) од Сенћана (2.320 грама), захваљујући бољем пласману по секторима друго ме сто освојила је екипа из Бачке Тополе у

Појединачно гледано по секторима, Љубомир Матаруга из Сенте с уљовљених 1.720 грама рибе био је најуспешнији у првом сектору, Ђу ро Го вор чин из Бачког Петровца (1.560) у другом и једна од укупно три даме Ире на Бен ко из Врбаса (940) у трећем сектору. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik U [KO LA MA U SR BI JI \A CI (PO LA KO) OD LA ZE NA RAS PUST

U~i o ni ce osta ju bez ma tu ra na ta Posle maturanata gimnazija, u kojima zbog ovogodi{weg {trajka prosvetnih radnika nije produ`ena {kolska godina, nego se ona za u~enike zavr{nih razreda zavr{ila pro{le nedeqe, s nastavom su ju~e zavr{ili i ostali maturanti u osnovnim i sredwim {kolama. Naime, u {kolama u kojima nastava nije produ`ena posledwe {kolsko zvono u osnovnim {kolama zvonilo je ju~e osmacima, a u sredwim stru~nim {kolama u~enicima zavr{nih razreda i trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova.

U {kolama u kojima je tokom {trajka izgubqeno vi{e dana, pa je zbog toga {kolska godina produ`ena, maturanti }e ~asove imati jo{ slede}e nedeqe i na raspust }e od 3. juna.

Ipak, ove godine ni za koga od wih s raspustom ne}e po~eti i odmarawe, jer ove godine, prvi put ih sve ~eka matura. Naime, uz velike maturante sredwih stru~nih {kola i gimnazija koji su maturski ispit na kraju sredweg {kolovawa imali i do sada, ove godine i svi osmaci }e polagati zavr{ni ispit na kraju osnovnog {kolovawa.

I dok se u {kolama, u kojima {kolska godina nije produ`ena, raspu{teni mali i veliki maturanti spremaju za maturu, ni ostali u~enici ne}e jo{ dugo biti u u~ionicama. Osnovcima }e raspust po~eti 11 juna, a sredwo{kolcima 18. juna. S druge strane, u osnovnim {kolama u kojima je {kolska godina produ`ena, u~ionice }e ostati prazne 17. juna, a u sredwim 24. juna.

D. D.

U VOJ VO \AN SKIM APO TE KA MA

Bez du `ih ne sta {i ca le ko va U mnogim dr`avnim apotekama u Srbiji vlada nesta{ica pojedinih lekova kao {to su „nifelat retard” tableta, „rivotril” i „nebilet” tableta, i „diprofos” injekcija. I u apotekama u Vojvodini prime}uju se nesta{ice ovih medikamenata, ali kako su nam apotekari rekli, ni jedan od ovih lekova nije deficitaran u du`em vremenskom periodu niti je bez zamene.

- Nemamo izra`ene nesta{ice nekih od lekova i na{i pacijenti su uglavnom u mogu}nosti da dobiju propisanu terapiju - ka`e Da ni ca Ba sa ri} iz Apoteke Sombor. Trenutno je lo{ije snabdevawe s „nifelatom”, lekom za visok krvni pritisak, ali ima zamene za wega koju mo`e da propi{e izabrani lekar. Ve}

du`e vreme javqa se nesta{ica „nitroglicerina” za koji tako|e ima zamene „nitrolingval”, ali koji je za pacijenta skupqi jer se nalazi na listi A1 za koju je predvi|eno u~e}e pacijenta u ceni.

U dr`avnim apotekama u Novom Sadu tako|e nema „nifelata” ali se mo`e dobiti zamena „nifedipin”.

U Apoteci Subotica ka`u da ve}ih nesta{ica lekova nema.

- S vremena na vreme javqa se zastoj u snabdevawu pojedinih lekova, ali du`ih nesta{ica nema - ka`e Va le ri ja Ko va~ Tot iz Apoteke Subotica. - Mogu da ka`em da smo dobro snabdeveni lekovima, a one koje trenutno nemamo, o~ekujemo dostavu ovih dana. Za wih imamo zamenu, tako da pacijenti ne treba da brinu.

J. B.

OD JE SE NI PO VLA ^E WE NE RAZ GRA DI VIh PLA STI^ NIh KE SA S TR @I [TA

Tak sa ma pro tiv eko-za ga |i va ~a Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa najavilo je da bi od jeseni sa tr`i{ta Srbije, primenom niza mera, trebalo da po~ne povla~ewe plasti~nih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive. Dr`avni sekretar Mini-

blizu 400 godina - rekao je on i dodao da }e ekolo{ki prihvatqive kese imati aditive koji im omogu}avaju razgradwu u prirodi u periodu od jedne do ~etiri godine. \uri} je napomenuo da primena tih mera nije po~ela, jer jo{ nije kupqena neophodna oprema za utvr|ivawe hemijskog sastava kesa koje }e se nalaziti na tr`i{tu. Tehni~ki fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedeqa, po okon~awu tendera za nabavku opreme koji je u toku, oformi laboratoriju koja }e biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

Pet sto ke sa po sta nov ni ku go di {we U Srbiji ima oko 20 velikih proizvo|a~a kesa, ali problem predstavqa veliki procenat sive ekonomije i nekontrolisani uvoz kesa sa Bliskog i Dalekog istoka. Ra~una se da se u Srbiji godi{we po stanovniku u proseku potro{i ize|u 300 i 500 plasti~nih kesa. starstva `ivotne sredine Bo jan \u ri} rekao je da }e to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekolo{ki neprihvatqivih plasti~nih kesa, kao i podsticaj proizvodwe plasti~nih kesa koje sadr`e biorazgradive aditive, regulisati tr`i{te.

- Kese koje se sada koriste imaju period razgradwe u prirodi od

\uri} podse}a da su takse za kori{}ewe plasti~nih kesa ve} uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plasti~nih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadr`e biorazgradive aditive, dok se ni{ta ne pla}a za potpuno biorazgradive kese, a primena taksi zavisi od po~etka rada laboratorije, {to bi moglo uslediti za mesec-dva.

subota28.maj2011.

13

KU DA „DE CU DE VE DE SE TIh” VO DI STRAh OD @I VO TA

Ne si gur nost gu ra mla de na stran pu ti cu U protestima u Novom Sadu i Beogradu koji su usledili posle hap{ewe Rat ka Mla di }a u~estovali su mahom mladi od kojih mnogi u vreme dok je on komandovao vojskom u Republici Srpskoj nisu bili ni ro|eni. Ovaj doga|aj je po ko zna koji put ukazao na problem sa kojim se suo~avaju deca devedesetih koja su odrasla u ne nor mal nom okru `e wu i izrasli u osobe koje su u psiholo{kom smislu mawe stabilne, mawe zrele i koje se od toga brane agresijom ili autode struk ci jom. Ve }i na wih, sasvim je sigurno, ne bi mogla racionalno da objasni svoje u~e {}e u pro te sti ma ili razbijawe grada i stvarawe haosa, niti bi imali podr{ku ta kvog svog po na {a wa od strane roditeqa.

Psiholog Ne boj {a Jo va no vi} ~ija se nedavno objavqena kwiga Strah od `ivota upravo bavi strahom od `ivota dece de ve de se tih, ob ja {wa va da mno go to ga ni je na stra nih mladih u Srbiji, po~ev od vaspitawa koje ne priprema na surovu stvarnost odnosno na „xunglu na asfaltu”, kako je on naziva, pa do novih idola narcisti~ke kulture koji daju la `nu sli ku re al no sti. On obja{wava da se veliki preokret u odnosu izme|u roditeqa i dece dogodio po~etkom devedesetih jer su roditeqi po~eli previ{e da {tite svoje potomstvo od realnosti veruju}i da }e ih tako po{tedeti te{kog `ivota i surove stvarnosti, ali to se nije dogodilo. Uquqkani u roditeqsku za{titu, deca su razvila sopstvenu filozofiju, prema kojoj samo siroma{ni moraju da rade, a oni, da to ne bi postali, okre}u se drugim vred-

Pra vi la go mi le U razvijenim evropskim zemqama svaki peti tinejxer ima neki psihi~ki problem a kod nas svaki tre}i, pokazalo je istra`ivawe Ministarstva zdravqa sprovedeno u 12 sredwih {kola i 11 gradova Srbije. Stru~waci tuma~e da su ovi rezultati posledica toga {to su dana{wi tinejxeri u Srbiji ro|eni tokom desevedsetih godina, da su odrasli u nenormalnom okru`ewu i izrastaju u osobe koje su mawe stabilne, mawe zrele i koji se od patwi i nesigurnosti suprostavqaju ageresijom ili destrukcijom. Kako kao dru{tvo jo{ nismo uspostavili jasna pravila igre, haoti~nost odrastawa je jo{ ve}a i ~esto mlade odvodi na stranputicu u kojoj im se kao vrednosti name}e „ruqa” ili „gomila” kojoj pojedinac `eli po svaku cenu da pripadne jer mu se ~ini da je ja~i i sigurniji nego sam. nostima, koje ~esto nisu dobre.

- Vaspitawe je preza{ti}uju}e. Svesni surovosti `ivota roditeqi `ele da za{tite dete. Mladi se ne pripremaju na

obaveze i na frustracije koje `ivot donosi, a kada iza|u iz tog staklenog zvona detiwstva i na|u se u `ivotnoj raskrsnici ~esto imaju dilemu kojim putem da krenu i te{ko se snala-

ze, jer je `ivot isuvi{e haoti~an, brzo se odvija i nema jasnih pravila igre. Osim toga, mladi vide da se ni odrasli ne snalaze u realnosti i zbog toga se oglu{avaju na wihove savete da }e sve biti dobro ako u~e objasnio je Jovanovi}.

On dodaje da je kontrast izme|u preza{ti}uju}eg vaspitawa i stvarnosti prevelik, te da su za `ivot potrebne i mnoge druge psiholo{ke ve{tine, a va`na me|u wima je tolerancija na fustraciju.

- @ivot nas stalno frustrira. Ako nismo „pelcovani” na ta osuje}ewa dolazi do burne reakcije, a ta burna reakcija mo`e biti i pani~an napad; jedan od kqu~nih elemenata za podno{ewe frustracije jestu radne navike - ocenio je Jovanovi}.

Q. Ma le {e vi}

PO LI CI JE NO VOG SA DA I BU DIM PE [TE POT PI SA LE SPO RA ZUM

Stru~ na sa rad wa i dru `e we Dve regije, ~lanice Internacionalne policijske asocijacije (IPA), Novosadska i Regija interventne policije Ma|arske, dobile su ju~e u Temerinu sporazum o me|unarodnoj strukovno-policijskoj saradwi. Sporazum su potpisali predsednici asocijacija Mi lo rad Pet ko vi} i Ju has Fe renc u pri su stvu mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi c e Da ~i }a i predsednika Skup{ti ne Voj vo di ne [an d o r a Ege re {i ja.

Potpisnici su se dogovorili da ubudu}e zajedni~ki organizuju stru~ne skupove, seminare i sportske aktivnosti, kao i da sara|uju u svim oblastima od obostranog interesa.

Prema re~ima ministra Da~i}a, MUP podr`ava policijsku me|unarodnu saradwu.

- Na{ je interes da se zadr`i poverewe gra|ana u policiju, a to podrazumeva uspostavqawe saradwe policije sa gra|anima. To zna~i da policija mora da ima upori{te u

sa sta vu struk tu re stanovni{tva na lokalnom nivou - rekao je Da~i} uz napome nu da po li ci ja uspe{no sara|uje sa drugim institucijama, a puno pa`we posve }u je sa rad wi sa inostranim partnerima jer ona olak{ava obra~un s velikim kriminalnim grupama.

- Ve li ku ulo gu igra IPA organizacija jer je za nas veoma va`no povezivawe sa policijama iz zemaqa u regionu is ta kao je Da ~i}.

Pred sed nik Skup {tine APV [andor Egere{i rekao je da je sporazum o strukovnoj saradwi policija u Novom Sadu i Budimpe{ti va`an korak u procesu evrointegracija Srbije, jer se na taj na~in usvajaju evropske vrednosti i standardi.

Fo to: S. [u {we vi}

- Regionalno partnerstvo je glavni stub u procesu evrointegracija, jer ono na najboqi na~in oslikava evropski identitet Vojvodine i Srbije - rekao je Egere{i. - Ovo je i jo{ jedna potvrda da te`we Skup{tine

Vojvodine i MUP-a Srbije za ukqu~ewe {to ve}eg broja pripadnika nacionalnih zajednica u rad policije daje rezultata.

IPA postoji u 62 dr`ave, a sekcija za Srbiju osnovana je 2006. godine.

P. K.

VESTI Br do kod Kra wa za o stav {ti na kne za Pa vla Kancelarija princa Alek san dra Ka ra |or | e v i } a sa op {ti la je da se od lu ka Okru`nog suda u Krawu o povra}aju imovine porodice Kara|or|evi} u Sloveniji ne odnosi na wega, ve} na kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, sina Kneza Pavla.

- Dekretom iz 1947. godine Brdo kod Krawa je konfiskovano od kneza Pavla.

Istim Dekretom su konfiskovane vile na Bohiwskom i Bledskom jezeru, imovina kraqa Aleksandra Prvog i kraqice Marije, vladaju}e grane Doma, ~iji je direktan naslednik princ Aleksandar - isti~e se u saop{tewu. Isti~e se da imovi-

na na Brdu kod Krawa pripada zaostav{tini kneza Pavla.

Okru`ni sud u Krawu odbacio je po~etkom nedeqe u celini zahtev Kara|or|evi}a za vra}awe poseda Brdo kod Krawa.

Di ja log u par la men tu o de ci Deca u Srbiji nisu dovoqno upoznata sa svojim pravima, a u procesu spoznaje osnovnu ulogu, pored dr`avnih institucija, imaju nevladine organizacije i civilno dru{tvo, istaknuto je ju~e u Narodnoj skup{tini na tribini „Dijalog u parlamentu o deci”. Predstavnici organizatora slo`ili su se da je uspostavqawe odr`ivog dijaloga o javnim politikama

za decu izme|u organizacija gra|anskog dru{tva, dr`ave i EU od velikog zna~aja za budu}nost. Skup su organizovali Radna grupa za prava deteta Skup{tine Srbije, uz podr{ku Delegacije Evropske unije u na{oj zemqi i Dru{tvo za razvoj dece i mladih - Otvoreni klub. ^lan Radne grupe Ni ko la No va ko vi} je naveo da taj dijalog, odnosno saradwa svih re le vant nih fak to ra u dru {tvu, mora de bude u skladu sa evropskim standar di ma po sta vqe nim u Li sa bon skom ugovoru.

- Briga o deci, briga je za budu}nost zemqe. Dijalog teba da omogu}i razmenu informacija, da uka`e na na~ine saradwe dr`ave i gra|ana u formulisawu politike za decu na svim nivoima - smatra Novakovi}.

14

CRnA HROnikA

subota28.maj2011.

NASTAVQENO SU\EWE ZA ZLO^INE U NOVOSADSKOJ RACIJI

Bru tal no na pad nut rom ski de ~ak Tro ji ca ne po zna tih mla di }a na pa la su ju ~e de ~a ka rom ske na ci o- nal no sti sta rog oko 15 go di na u Usta ni~ koj uli ci u Be o gra du, u grad skom pre vo zu. Pre ma re ~i ma o~e vi da ca, in ci dent se do go dio ne {to po sle 17 sa ti na auto bu skoj li ni ji 31, pre ko pu ta zgra de Spe ci jal nog su da, u tre nut ku ka da je vo za~ auto bu sa pri speo na sta ja li {te i otvo rio vra ta.

Na pa da ~i, sta ri oko 20 go di na, uda ra li su de ~a ka pe sni ca ma po gla vi i te lu. U po mo} mu je pri te kao put nik u auto bu su, ali je i on za do bio udar ce po gla vi, na vo de o~e vi ci. Hu li ga ni su po be gli, a ne sre} nog de ~a ka od ve zla su ko la Hit ne po mo }i, u sve snom sta wu. (Tanjug)

APELACIONI SUD PONI[TIO PRESUDU ZA STRAVI^NU SAOBRA]AJKU U KOJOJ SU DVE OSOBE POGINULE

No vo su |e we Dra ga nu Ra ci }u Ape la ci o ni sud u No vom Sa du je uva `io `al bu bra ni la ca i uki nuo pr vo ste pe nu pre su du no vo sad skog Vi {eg su da ko jom je No vo sa |a nin Dra gan Ra ci} (23) ogla {en kri vim za te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja i osu |en na pet go di na za tvo ra. Ape la ci o ni sud je ti me ovaj pred met vra tio pr vo ste pe nom sud skom or ga nu na po nov no su |e we, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Vi {eg su da u No vom Sa du.

Ra ci} je u apri lu pro {le go di ne ne pra vo sna `no osu |en za iza zi va we stra vi~ ne sa o bra }aj ne ne sre }e 25. de cem bra 2009. go di ne, ka da je, vo ze }i Ki sa~ kom uli com ne pri la go |e nom br zi nom i pod dej stvom al ko ho la, „audi jem” uda rio di rekt no u „ju go” u ko jem su se na la zi li No vo sa |a ni Ne nad Ni ko li} (45) i

Alek san dar Ka laj xi} (44). Ni ko li} i Ka laj xi} su po gi nu li na li cu me sta.

Naj ve }a za ko na za pre }e na ka zna za kri vi~ no de lo ko je se Ra ci }u sta vqa na te ret je 12 go di na za tvo ra, a Sud sko ve }e ko jim je pred se da va la su di ja Zla ta Ro di}-Kne `e vi} ga je osu di lo na pet go di na za tvo ra, te od u zi ma we vo za~ ke go di ne na pe riod od tri go di ne. Rod bi na po gi nu lih bi la je ve o ma raz o ~a ra na iz ri ca wem bla `e ka zne od one ko ju su o~e ki va li, dok su bra ni o ci okri vqe nog od mah na ja vi li `al bu na pre su du i zah tev za Ra ci }e vo oslo ba |a we od kri vi ce jer, ka ko su tvr di li, vo zi lo u ko me su se na la zi li Ni ko li} i Ka laj xi} ni je po {to va lo znak oba ve znog za u sta vqa wa na ras kr sni ci na ko joj je do {lo do ude sa.

E. D.

PRESUDA BRATU HA[KOG OPTU@ENIKA ZA SUDAR U PIJANOM STAWU

Lu ki Ka ra yi }u dve i po go di ne

Lu ka Ka ra xi} je ju ~e osu |en na dve i po go di ne za tvo ra u Vi {em su du u Kra gu jev cu zbog iza zi va wa sa o bra }aj ne ne sre }e u ko joj je po gi nu la Bra ni sla va Re bi} (20) 14. ju la 2005. go di ne. Ro |e ni brat ha {kog op tu `e ni ka Ra do va na Ka ra xi }a ima pra vo da na tu od lu ku ulo `i `al bu Ape la ci o nom su du u ro ku od 15 da na po pri je mu pi sa nog ot prav ka pre su de.

Zbog vo `we u pi ja nom sta wu, sa 1,44 pro mi la aklo ho la u kr vi, Ka ra xi} je pro gla {en kri vim za ne sre }u na ma gi stral nom pu tu Kra gu je vac-To po la, ka da su se su da ri li „mer ce des“ ko jim je upra vqao Ka ra xi} i „fi jat“ ko jim je upra vqa la Re bi }e va. De voj ka je za do bi la te {ke po vre de gla ve i u be sve snom sta wu je pre ba ~e na u kra gu je va~ ki Kli ni~ ki cen tar, gde je po sle ~e ti ri da na pre mi nu la. To kom pe to go di {weg su |e wa ura |e na su ~e ti ri ve {ta ~e wa ko ja su spro ve li Sa o bra }aj ni fa kul tet u Be o gra du,

Teh ni~ ki fa kul tet u No vom Sa du, ve {ta ci iz pri vat ne Agen ci je iz ^a~ ka i In sti tut u Za gre bu. Pre ma ve {ta ~e wu ko je je iz vr {io Sa o- bra }aj ni fa kul tet u Be o gra du, Lu ka Ka ra xi} je bio u svo joj sa o bra }aj noj tra ci i tvr dio da je Bra ni sla va „fi ja tom“ pre {la je dan me tar na we go vu stra nu. Ve {ta ci Teh ni~ kog fa kul te ta u No vom Sa du su re kli da su se Ka ra xi} i Bra ni sla va Re bi} su da ri li na sre di ni, od no sno na li ni ji ko ja odva ja tra ke i da je od go vor nost obo stra na. Ve {ta ci ko je je Bran ko Re bi} an ga `o vao iz pri vat ne agen ci je iz ^a~ ka tvr di li su da je Lu ka Ka ra xi} pre {ao 90 cen ti me ta ra na stra nu ko jom se kre ta la Bra ni sla va. Pro met ni in sti tut u Za gre bu je na {ao da je Ka ra xi} pre {ao 85 cen ti me ta ra na le vu stra nu, od no sno tra ku ko jom se kre ta la Bra ni sla va. Na la zi iz ^a~ ka i Za gre ba ni su tra `e ni zva ni~ no od su da, ali su pri lo `e ni sud skim spi si ma. (Tanjug)

NOVOSA\ANIN U PRITVORU ZBOG SAOBRA]AJKE NA FUTO[KOM PUTU

Vi nov nik ne sre }e ni je sa slu {an

No vo sa |a nin Mi {a D. (1976), ko jem se pri pi su je da je pi jan iza zvao sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je `i vot iz gu bi la Da ni ca Hrn ~i} (1936) dok je pre la zi la Fu to {ki put u No vom Sa du, bra nio se }u ta wem pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da An ki com Kur ja~ ki, ko ja mu je na kon pri vo |e wa od re di la pri tvor do me sec da na. Ka ko nam je ju ~e re kao advo kat Qu bo mir Apro, sa slu {a we we go vog bra we ni ka usle di }e naj ve ro vat ni je za ne ko li ko da na, jer, ka ko je ka zao, on ni je

bio u mo gu} no sti da iz ne se svo ju od bra nu i ni je dve no }i spa vao po sle tra gi~ nog do ga |a ja.

Pod se ti mo, Mi {a D. se te re ti da je u uto rak uve ~e uda rio „se a- tom” po me nu tu `e nu dok je pre la zi la put van obe le `nog pe {a~ kog pre la za, dok je imao u or ga ni zmu pre ko dva pro mi la al ko ho la, a po tom je na pu stio me sto ne sre }e bez pru `a wa po mo }i po vre |e noj, ko ja je pre mi nu la po pri je mu u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne.

M. V.

Sud od bio no vog sve do ka pro tiv Ke pi ra Sud u Bu dim pe {ti od bio je ju ~e da sa slu {a no vog sve do ka na su |e wu [an do ru Ke pi ru (97), op tu `e nom za rat ne zlo ~i ne u No vo sad skoj ra ci ji 1942. go di ne, uz obra zlo `e we da sve dok ni je po ve zan sa ovim slu ~a jem. „Sve dok bi go vo rio o in ci den tu ko ji ni je deo op tu `ni ce”, re kao je su di ja Be la Var ga, obra zla `u }i svo ju od lu ku. Su di ja je ka zao i da „ne mo `e da se oslo ni na ono {to je vi de la osmo go di {wa de voj ~i ca” i oce nio da tre nu tak ko ji je iza bran da se pred lo `i ovaj sve dok uka zu je na „`e qu da se pro du `i ceo slu ~aj”.

Cen tar „Si mon Vi zen tal” pod neo je zah tev za sa slu {a we `e ne ko ja je kao osmo go di {wa de voj ~i ca vi de la Ke pi ra ka ko

tu ~e jed nog de ~a ka. Ke pi ro se te re ti da je od 21. do 23. ja nu a ra 1942. go di ne u~e stvo vao u No vo sad skoj ra ci ji u ko joj su oku pa ci o ne sna ge ubi le i pod led Du na va ba ci le naj ma we 1.200 a, pre ma naj no vi jim is tra `i va wi ma, i vi {e od 4.000 No vo sa |a na. Su |e we Ke pi ru po ~e lo je 6. ma ja, a ne -

ko li ko da na ka sni je je pre ki nu to na zah tev we go vih advo ka ta ka ko bi se pro ve ri lo da li je op tu `e ni u sta wu da pra ti su |e we.

Po {to je utvr |e no da je do voq no zdrav da pra ti su |e we, ono je na sta vqe no 19. ma ja.

Ke pi ro ko ji tvr di da ni je kriv, pe ti je na li sti naj tra `e -

ni jih od be glih na ci sta iz Dru gog svet skog ra ta za ko ji ma tra ga Cen tar „Si mon Vi zen tal” iz Je ru sa li ma. Zbog u~e {}a u ra ci ji bio je dva pu ta osu |i van na za tvor ske ka zne od 10, od no sno 14 go di na, ali ih ni ka da ni je od slu `io jer je po sle Dru gog svet skog ra ta po be gao u Ar gen ti nu oda kle se u Ma |ar sku vra tio pre ne ko li ko go di na. Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je je 2008. go di ne po kre nu lo is tra gu pro tiv Ke pi ra. Srp sko tu `i la {tvo u me |u vre me nu je ustu pi lo pred met ma |ar skom pra vo su |u, jer je i tu `i la {tvo te dr `a ve po kre nu lo po stu pak pro tiv Ke pi ra.

Na sta vak su |e wa Ke pi ru za ka zan je za 8. jun.

^ETIRI OSOBE UHAP[ENE ZBOG NELEGALNE PROIZVODWE ALKOHOLNIH PI]A

U prometu hek to li tri fal{ `e sti ne Po li ci ja je na pod ru~ ju Sme de re va uhap si la ~e ti ri oso be zbog sum we da su ne le gal no pro iz ve li oko 500.000 li ta ra ra znih vr sta `e sto kog al ko hol nog pi }a, a se bi pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 50 mi li o na di na ra, za ko li ko su o{te ti li i bu xet Sr bi je zbog ne pla }e nih ak ci za i PDV-a.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va (MUP) Sr bi je, slo bo de su li {e ni Mi lan \u ri} (50) iz Sme de re va, vla snik vi {e tr go vin skih rad wi u Sme de re vu ko je po slu ju pod ime nom „NID”, su vla snik SZTR „Lion” iz Sme de re va Dra go qub Jo va no vi} (49), vla snik {tam pa ri je „Men-ing si stem” iz Sme de re va Mar ko Mi lo {e vi} (31) i vla snik {tam pa ri je „Mo za ik” iz Ve li ke Pla ne, Zo ran Mi lo {e vi} (43) iz Ve li ke Pla ne. Oni su uhap {e ni zbog po sto ja wa sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, pro iz vod we i sta vqa wa u pro met {ko dqi vih pro iz vo da, ne do zvo qe na upo tre ba tu |eg po slov nog ime na i dru ge po seb ne ozna ke ro be ili uslu ga i fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve.

Osum wi ~e ni Mi lan \u ri} i Dra go qub Jo va no vi} su od po ~et ka 2007. go di ne do da nas na pod ru~ ju Sme de re va or ga ni zo va li i u dva ile gal na po go na neo vla {}e no pro iz vo di li i fla {i ra li `e sto ka pi }a rob nih mar ki „Sto ma kli ja” pro iz vo |a ~a „Pro ku pac” AD iz Be o gra da, „Vi wak” pro iz vo |a ~a „Ru bin” iz

Kru {ev ca, „Gor ki list” - pro iz vo |a ~a „Bio sad” iz Su bo ti ce i vi na „Sme de rev ka” i „@dre bac” - pro iz vo |a ~a „Vi no pro dukt ^o ka” iz ^o ke i „Lo zo va ~a„ i „[qi vo vi ca”- pro iz vo |a ~a „Lu no vo se lo” iz Ve li ke Dre no ve.

Sum wa se da su na fla {a ma le pi li eti ke te i ak ci zne mar ki ce ko je su po wi ho vom zah te vu ile gal no {tam pa li osum wi ~e ni Zo ran Mi lo {e vi} i Mar ko Mi lo {e vi} u svo jim {tam pa ri ja ma u Ve li koj Pla ni i Sme de re vu.

Pro iz vod wa je spro vo |e na ta ko {to je \u ri} u ime STR „Nid” iz Sme de re va na ba vqao etil-al ko hol od do ba vqa ~a „Al pis” iz Ko vi na, ko ji je me {an s vo dom, a uz do da va we ve {ta~ kih bo ja i aro ma, do bi ja na su `e sto ka al ko ho la pi }a ko ja su kao ori gi nal na pro da va na kup ci ma na te ri to ri ji Sr bi je.

Od osum wi ~e nih je od u ze to 1.884 li ta ra etil-ako ho la, 621.450 ko ma da eti ke ta i de kla ra ci ja za na ve de na `e sto ka al ko hol na pi }a, 15.000 ko ma da fal si fi ko va nih ak ci znih mar ki ca, 7.705 li ta ra fal si fi ko va nog `e sto kog al ko hol nog pi }a na ve de nih pro iz vo |a ~a, 13 ci ster ni za skla di {te we al ko ho la i ra ki ja ra znih za pre mi na, 4.950 li ta ra be log vi na u rin fu znom sta wu. Ta ko |e, od u ze to je 42.000 me tal nih za tva ra ~a, dve ma {i ne za za tva ra we fla {a, pet pre ta ka li ca sa fil te ri ma i si ste mom za pu we we, lap-top ra ~u nar i ko lor {tam pa~ za ko je se sum wa da su ko ri {}e ni za iz ra du fal si fi ko va nih eti ke ta, de kla ra ci ja

Mi lan \u ri}

Mar ko Mi lo {e vi}

i ak ci znih mar ki ca, ma ka ze za se ~e we pa pi ra, aro me, ba ze i eks tra te u rin fu znom sta wu.

U sa rad wi sa Re pu bli~ kom po qo pri vred nom in spek ci jom, na kon iz vr {e nog uzor ko va wa i is pi ti va wa kva li te ta i zdra stve ne is pra no sti fal si fi ko va nog pi }a, usta no vqe no je da je `e sto -

UHAP[EN INSPEKTOR TERENSKE KONTROLE PORESKE UPRAVE

Za ki nu li na po re zu se dam mi li o na

Po li ci ja je u na stav ku ak ci je na su zbi ja wu ko rup ci je uhap si la in spek to ra te ren ske kon tro le Mi ni star stva fi nan si ja, Po re -

vi~ nom pri ja vom za kri vi~ na de la pri ma wa mi ta, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, da va wa mi ta i fal si fi ko va we slu `be ne is pra -

Sum wi vo pu {tao gas Vr ba {ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv me {ta ni na Vla di mi ra \. (1946) za po sle nog u JP „Vr bas gas” zbog sum we da je od 2003. do 2009. go di ne, kad je u ne ko li ko na vra ta bio di rek tor pred u ze }a, omo gu }a vao pri kqu ~i va we po tro {a ~a na ga snu mre `u bez po {to va wa teh ni~ ke u prav ne pro ce du re i po treb ne do ku men ta ci je. Ta ko |e, on se te re ti da je la ne, kao ru ko vo di lac teh ni~ kog sek to ra, neo vla {}e no i bez sa gla sno sti di rek to ra pot pi sao od lu ke o pu {ta wu ga sa ne kim po tro {a ~i ma. Pro tiv osum wi ~e nog je pod ne ta kri vi~ na pri ja va za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

dnevnik

Popovi} Rajko

ske upra ve, fi li ja la No va Va ro{ Raj ka Po po vi }a (48) zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Kri -

Kopiti} Vu~ko

ve bi }e ob u hva }e ni i in spek tor te ren ske kon tro le Mi ni star stva fi nan si ja, Po re ske upra ve (PU), fi li ja la No va Va ro{ Vu~ ko Ko pi ti} (53) i vla snik i od go vor no li ce rad we STR „Du wa’’ Sje ni ca i pred u ze }a „Eur pro in vest’’

d.o.o. Sje ni ca Emin Ko {tre bi} (36).

Osum wi ~e ni Po po vi} se te re ti da je od 1. ja nu a ra 2008. do 1. de cem bra 2009, u ci qu po vra }a ja PDV-a, u vi {e na vra ta za Ko {tre bi }a pri ba vqao fik tiv ne ra ~u ne o na vod no iz vr {e nim gra |e vin skim ra do vi ma pri li kom iz grad we we go ve ben zin ske sta ni ce u Sje ni ci u ukup nom iz no su od 38.092.206 di na ra. Po iz vr {e nom po vra }a ju PDV-a u ukup nom iz no su od 7.290.112 di na ra, osum wi ~e ni Ko {tre bi} je deo nov ca u iz no su od 3.500.000 di na ra u vi {e na vra ta da vao Po po vi }u, a deo nov ca u iz no su od 240.000 di na ra dao osum wi ~e nom Ko pi ti }u. Sum wa se da su na taj na ~in osum wi ~e ni se bi pri ba vi li imo vin sku ko rist u ukup nom iz no su od 7.290.112 di na ra, a na {te tu bu xe ta Sr bi je. Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u U`i cu, ko ji je na kon sa slu {a wa Po po vi }u i Ko pi ti }u od re dio pri tvor do 30 da na.

E. D.

Dra go qub Jo va no vi}

Zo ran Mi lo {e vi}

ko pi }e ne be zbed no za zdra vqe qu di.

Svi osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku i uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Sme de re vu, na vo di se u sa op {te wu MUP-a.

E. D.

Vu ~u re vi} sa slu {an Rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a sa slu {ao je is tra `ni su di ja Ode qe we za rat ne zlo ~ic ne Vi {eg su da u Be o gra du po vo dom zah te va Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne za we go vo iz ru ~e we, iz ja vi la je ju ~e port pa rol ka tog su da Du {i ca Ri sti}. Ape la ci o ni su du u Be o gra du uki nuo je pro {le sed mi ce od lu ke Vi {eg su da u [ap cu o iz ru ~e wu i pro du `e wu pri tvo ra rat nom gra do na ~el ni ku Tre bi wa, jer sma tra da ni je bio stvar no nad le `an za od lu ~i va we i na lo `io da o mol ba ma Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne za iz ru ~e we od lu ~i Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du kao is kqu ~i vo nad le `an sud. Po sle od lu ke be o grad skog su da o mol ba ma za iz ru ~e we, kad po sta nu pra vo sna `ne, ko na~ nu od lu ku }e do ne ti mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Vu ~e re vi} je uhap {en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka.

(Tanjug)

RePORTA@e

c m y

dnevnik

VA SI LI JE VA SI] IZ IRI GA I SA MO JO[ DVO JE SR BA IMA SIMP TO ME RET KE GO [E O VE BO LE STI

subota28.maj2011.

Sve ti Va si li je Ostro {ki ~e ka da i dr `a va po mog ne I tara mudrost - vaqda kineskog ili nekog drugog egzoti~nog naroda - veli da zdravom ~oveku nedostaje milion stvari, a bolesnom samo jedna. Ba{ ona nedostaje porodici Vasi}. Kristina i Dejan Vasi} bili su najsre}niji qudi na svetu celom

S

Lek „ce re zim” se pro iz vo di sa mo u SAD, jed na am pu la ko {ta 1.800 evra, a ma li Va sa tre ba da ih pri mi de set me se~ no. ^e sto mo ra da pre ska ~e te ra pi ju, jer ka sni me di ka ment ko ji u Sr bi ju sti `e kao hu ma ni tar na po mo} 12. maja 2005, kada im se na Svetog Vasilija Ostro{kog rodio wihov prvenac, kome po svecu nadenu{e i ime.

Mali Vasilije je lepo napredovao, bio `ivahan i zdrav, me|utim, sre}a roditeqa nije trajala dugo.

Vasilije je ve} u januaru 2006. naglo iz gu bio ape tit, a od pre ko mer nog broja trombocita imao modrice po celom telu. Jetra i slezina su mu svakodnevno oticale, a lekari dugo nisu mogli da uspostave dijagnozu. Na odeqewu hematologije beogradskog Instituta za majku i dete u Beogradu, ozbiqno su se posvetili ispitivawu osmomese~ne bebe, a deset dana ~ekawa lekarskih nalaza ~inili su im se dugi kao godine.

Malom Vasi je dijagnostikovana veoma retka i te{ka Go{eova bolest tip 3, ~iji su siptomi anemija, oticawe jetre i slezine, pogor{avawe krvne slike, o{te}ewe nervnog sistema, zaostajawe u rastu i u ve}ini slu~ajeva sigurna smrt. Nema pravila kojom }e brzinom bolest napredovati, jer zavisi od individualnog stawa organizma. Napomenuli su le-

siliju nije obezbe|ena redovna terapija.

Porodica Vasi} `ivi u iznajmqenoj ku}i u Irigu. Dejan radi, ali prihodi nisu ni izbliza dovoqni da pokriju ~ak ni najosnovnije potrebe.

Maleni Vasilije ne prima terapiju na vreme i zato je sklon prehladi, pa ~esto odsustvuje iz {kolice u koju obo`ava da ide. Nekoliko puta mese~no mora na Institut za majku i dete, a tro{kovi tih putovawa su pravi udar na vi{e nego skromni ku}ni buxet.

Kristina je lane, uz ogromnu podr{ku lekara i porodice, odlu~ila da svom jedincu podari brata ili sestru. Ostala je u drugom stawu i o~ekivala blizance, dva de~aka.

Na redovnim pregledima doktori su uveravali Vasi}e kako je prosto nemogu}e i u svetu se jo{ nije desilo da se bolest ponovi i naredne novoro|en~adi. Analize su ipak ura|ene, a uzorci poslati su na verifikaciju u Englesku. Posle mesec dana roditeqima Va sa sa mo `e li da ima obi~ no de tiw stvo su saop{teni {okantni rezultati: otkrivene Go{eove }elije mese~no. Neretko kasni jer u Srbiju zahvatale su, ve} tada, ~ak deset prosti`e kao humanitarna pomo}. cenata organizma oba ploda. Trudno}a Prava agonija ovih mladih roditeje morala biti prekinuta. qa koja je po~ela tada traje evo ve} Ipak, nada ovo dvoje mladih qudi ne punih {est godina. Vasilije je trenapu{ta. Dok gledaju kako im prvenac }i, a ujedno i najmla|i u Srbiji paraste, veruju da iapk postoje qudi docijent od ove opake bolesti. Na mnobre voqe koji im mogu pomo}i, kao i ga vrata su Vasi}i kucali, spremni da }e dr`ava najzad prona}i model kada se do zadweg daha bore za svoje deko oni vi{e ne bi bili tretirani kao te, ali odgovor je svuda bio isti: naqudi drugog reda. Vasi}ima je svaki {a dr`ava nema fond za zbriwavawe dinar je veliki kao ku}a, a svaka podrbolesnika koji od retkih bolesti, {ka dobrodo{la. ali }e wihov problem biti razmotren, a oni obave{teni. Do danas VaJe le na An ti}

kari i kako ipak postoji lek, te da uz re dov nu te ra pi ju Va si li jev `i vot mo`e da se ne razlikuje od onog kakav vode wegovi vr{waci. Me|utim, „ce re zim”, pro iz vo di se je di no u SAD, jedna ampula leka ko{ta 1800 evra, a Vasilije treba da ih primi 10

PRE^ANSKA LEKSIKA

J

Mor ka

ed na od do ma }ih ko ka ko ja je pri pi to mqe na me |u pr vi ma ne gde na ju `nim obo di ma Sa ha re pa ob i {la ceo svet, sad je kod nas ret ka pti ca, ~e {}e vi |a na u zoo vr to vi ma ne go po avli ja ma. Mor ka, zva na i bi ser ka, po ti ~e iz Afri ke, {to joj i la tin sko ime ka `e, Nu mi da me le a gris, ne gde je zva na i fa ra on skom, a u Ame ri ci gvi nej skom ko ki com, jer je do le te la iz da le kih, eg zo ti~ nih kra je va. Je di na je pred stav ni ca svo je pti ~i je fa mi li je, ne ma bli skih ro |a ka, kao obi~ na ko ko{.

Je su se lek ci o na ri su us pe li ne gde da joj do da ju ma lo be le bo je na kri la i tr buh, ali mor ka je u ce lom sve tu jed na ko ob u ~e na. U si vo, plav ka sto pe pe qa sto per -

i obo le log vra }a na po sao. Mo `da i za to {to je mor ka ov de bi la i ne ka vr sta “rad ne ko ke”.

ASre di nom pro {log ve ka, kad je ra ta re mu ~i la zlo gla sna bu ba zva na re pi na pi pa, je dan od ret kih na ~i na da se sa ~u va ju tek iz ni kle li ske bu du }eg {e }e ra, bi lo je upu }i va we ja ta mor ki na wi vu. Wi ma je re pi na pi pa bi la slat ka kao i osta li in sek ti ko ji ma se hra ne.

Ni sam u`i vo gle dao mor ke na ovom po slu, ali je sam re pi nu pi pu na ra zor nom ra du. To mi je

je, po su to sit nim be lim pe ga ma.

Ma le je gla ve, s jar ko cr ve nom kre stom i krat kim ali vr lo tvr dim kqu nom. Bo qe tr ~i ne go {to le ti, ma da zna da pr’ne i za ~as ate ri ra sto ti nak me ta ra da qe. Ret ko pre la zi ki lo `i ve va ge.

Mor ka je u Voj vo di ni ga je na pre sve ga zbog uku snog i, ka `u, le ko vi tog me sa. Kad je stru~ no sku va no u ja koj su pi. Va `i iz re ka da ne ma bo qe su pe od mor ~i je. Mo `da joj je za pri ne ti ona od go lu bi }a, ali je bla `a, mek {a. Por ci ja mor ~i je su pa di `e iz kre ve ta i po sle naj ja ~e gri pe

bio i pr vi su sret s fa ta mor ga nom. Na po ~e tak wi ve, po su vom, sun ~a nom da nu vi deo sam ka ko ora ni ca te ~e, ma da je na istom me stu. To je re pi na pi pa ju ri {a la na re pin list i bri sa la ga s li ca ze mqe. Pot pu no iste bo je kao su va ze mqa, bu be su me ni, is pr va, bi le ne vi dqi ve. Mor ka ma ni su. Sre }om po ra ta re! Po {to pi pa ne vo li vo du, pre we ne na je zde, po ku {a va no je da se re pi {ta za {ti te ka na li ma ili pr ska wem iz iz bu {e nog bu re ta ko je vu ~e kow. No, sve je sla bo po ma ga lo pa je re pu ~e sto tre ba lo po no vo po se va ti ili di }i

ili ka ko je od jed ne rad ne ko ke osta la sa mo le ko vi ta su pa ru ke od we za tu go di nu, sa ~e ka ti da pi pe po su sta nu pa se ja ti ne {to dru go. Ku ku ruz mi {lin ger, naj ~e {}e.

En ci klo pe di je i do ma }i ce, {to je go to vo isto, ka `u da je mor ka lo {a maj ka. Sne se sa mo dva de se tak ja ja, obi~ no ih sa kri je, a iz ve de upo la ma we pi li }a, tek po sle 26 do 28 da na le `e wa. Ne `ni {a ren ci po sle te {ko pra te ma me-tr ka ~i ce i ret ko do ~e ka ju da oja ~a ju. Mu` ja ci i `en ke se mno go ne raz li ku ju. osim u ra no pro le }e, kad su mo ra ni ja ko agre siv nu i zna ju da se tu ku dok kr vi.

Mor ka ima pro do ran i ne pri ja tan glas pa je oni {to vo le da du `e spa va ju ne ra do dr `e. Ne dre ~e sa mo na sun ce ve} i sva kog ko im se pri bli `i. Spra vqa ~i vi ski ja to kom pro hi bi ci je u SAD ve o ma su je po {to va li, jer su im na ja vqi va le do la zak in spek to ra. Ta ko su spa sle mno ge ga lo ne “mun {aj na” (jed no od mno gih ime na za ra ki ju), a mo `da su i pro ba le “me se ~i nu” jer kod nas ima po slo vi ca “pi jan kao mor ka”, za one {to se za no se u ho du. Ve ru je se i da pred vi |a ju ki {u, opet, kre {ta wem.

Sad je naj vi {e mor ki na ju gu Afri ke. U pred gra |i ma Jo ha nes bur ga, gde su ku }e ra {tr ka ne, okru `e ne trav wa ci ma i `bu wem, na mno `i le su se na hi qa de, iako se vla sti tru de da ih uni {te. Te {ko ih je vi de ti u `bu wu, ima ju hra ne na pre tek (ni su ve li ke iz bi ra ~i ce), a la ko iz la ze na kraj s osta lim do ma }im `i vo ti wa ma, jer uspe va ju da upla {e ma~ ke i sit ni je ke re.

Mor ~i je ja je je mno go tvr |e od ko ko {i jeg i ako uspe{ da na |e{ ne ko ma lo krup ni je, ga rant si po bed nik u tu ca wu na Us krs.

Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

15

Fo rest Gamp iz Som bo ra

mao je nedavni 32. som borski maraton mnogo heroja, ali ga je de fi ni tiv no obele`io Lazar Ri{ar (17), koji je postao sen za ci ja Fej sbu ka i zbog svo je `i vot ne pri ~e ve} dobio nadimak “sombor ski Fo rest Gamp”. Lazar je jedno od 11 dece iz veoma siroma{ne porodice koja `ivi u ku}ici na Ma lom ka to li~ kom gro bqu. Za vr {io je samo dva razreda osmoqetke „Vuk Karaxi}“, namewene deci sa posebnim potre ba ma. Ima ma we pro ble me u go vo ru, ume da napi{e svoje ime {tam pa nim }i ri li~ nim slo vi ma, ~ita osnovne brojeve i to je sve {to ima od obra zo va wa. Hra ni se u Narodnoj kuhiwi me snog Cr ve nog krsta, ~e{}e je gladan nego sit, a obuven je u stare, gotovo raspadnute cipele i obu~en u staru, ali ~istu ode}u. Uz sve to, izuzetno je pristojan mladi}, koji redovno pose}uje sva bogoslu`ewa u somborskoj sveto|ur|evskoj crkvi.

Nakon zavr{ene liturgije u nedequ video je da su se na Trgu svetog \or|a okupili trka~i i da se ne{to de{ava. Nije znao {ta, jednostavno je pri{ao i uzeo takmi~arski broj za “Trku zadovoqstva”, od oko dva kilometra. Krenuo je sa ostalima, ali je na ra~vawu, gde su se razdvajale “Trka zadovoqstva” i polumaraton, krenuo za maratoncima. Tr~ao je u starim cipelama i pantalonama, pri temperaturi od gotovo 30 stepeni. Nije stajao, ni pio vode, jer nije ni znao da

mo`e da je dobije, i istr~ao za dva ~asa i 22 minuta 21,1 kilometra, na zaprepa{}ewe ostalih u~esnika, od kojih su mno gi ima li {e sto me se~ ne pri pre me, nad zor tre ne ra, le ka ra, kao i najsavremeniju opremu. Lazar nema patike, sportsku opremu je video samo na drugima, nije imao ni za fla{u vode a istr~ao je neverovatnu kilometra`u.

Nakon ovoga podviga digla se frka u trka~koj zajednici , koja se prelila i na Fejsbuk, pa su iz Kule, Rume, Vukovara i ovda{weg Sportskog saveza, po~ele stizati ponude da mu se pomogne, iako bi sam Lazar, kako ka`e, bio presre}an ako dobije bar prave, nove, patike.

M. Mi qe no vi}

SPORT

subota28.maj2011.

FI NA LE GR^ KOG PR VEN STVA

Sjaj ni Di ja man ti dis Ko {ar ka {i Pa na ti na i ko sa po ve li su sa 1:0 u fi nal noj se ri ji gr~ kog plej ofa!

Ce le se zo ne u Gr~ koj je do mi ni rao Olim pi ja kos. Cr ve no-be li ima li su tri po be de u tri su sre ta sa naj ve }im ri va lom, ste kli pred nost do ma }eg te re na u fi na lu plej ofa - i iz gu bi la ga ve} u pr vom me ~u!

Pao je sa vla dao Olim pi ja kos sa 75:70 u utak mi ci u ko joj je vo dio u ve }em de lu. Ta~ ni je, tim Du de Iv ko vi }a bio je bo qi sa mo u pr voj ~e tvr ti ni, ko ji je do bio 21:15, a od ta da do mi ni ra li su mom ci @eq ka Ob ra do vi }a.

Kqu~ ni ~o vek uspe ha bio je a ko bi dru gi do MVP fi na la Evro li ge Di ja man ti dis ko ji je me~ za vr {io sa in dek som 30, uba civ {i, isto kao u Bar se lo ni, tri ba ca wa u po sled wem mi nu tu.Di ja mant dis je me~ za vr {io sa 21 po e nom, 9 asi sten ci ja i 5 sko ko va. Vr lo le pe ro le ima li su i Aleks Ma ri} sa 14 po e na i Mi len ko Te pi} sa 4 po e na.

Kod do ma }i na Mi lo{ Te o do si} i Bu ru sis ima li su po 14 po e na.

Di mi tris Di ja man ti dis

Me~ je od i gran u dvo ra ni „Mi ra i pri ja teq stva� uz ne vi |e ne me re obez be |e wa u ko je je ukqu ~e na i za {tit na mre `a od

pla fo na ha le do po da - oko ce log te re na! Dru gi me~ igra se u ne de qu a do ma }in }e bi ti Pa na ti na i kos.

Umr la naj vi {a ko {ar ka {i ca Biv {a poq ska re pre re zen ta tiv ka i naj vi {a ko {ar ka {i ca na sve tu (218 san ti me tar) Mar gor `a ta - Mar go Di dek pre mi nu la je u 37. go di ni od po sle di ca sr ~a nog uda ra. Pro {le sed mi ce do `i ve la je sr ~a ni udar, a le ka ri su joj zbog trud no }e iza zva li ve {ta~ ku ko mu. Le ka ri u austra lij skom Bri zbej nu ni su us pe li da sa ~u va ju be bu, a Di dek je za so bom osta vi la su pru ga Da vi da i dvo ji cu si no va, Da vi da (3) i Alek sa (se dam me se ci).

Vi so ka Po qa ki wa je bi la pr vi pik na draf tu VNBA li ge 1998. go di ne, ka da ju je iza bra la Ju ta, a ka sni je je jo{ igra la za San An to nio, Ko nek ti kat i Los An |e les. Di dek je de ve to stru ki naj bo qi blo ker li ge i re kor der po ukup nom bro ju ostva re nih ram pi. Qu bi te qi ko {ar ke u Sr bi ji pam te je ka da je igra la pro tiv vr {a~ kog He mo far ma u Evro li gi za `e ne.

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE (RO LAN GA ROS)

Je le na la ko, Jan ko ni ka ko Je le na Jan ko vi} igra }e u ~e tvr tom ko lu Ro lan Ga ro sa. Naj bo qa srp ska te ni ser ka bi la je bo qa od Be ta ni Ma tek Sands - 2:0 (6:2, 6:2 ), po sle 83 mi nur ta igre. Ni je se mno go na mu ~i la Je le na, pre sve ga jer je ve o ma kon cen tri sa no i opre zno u{la u duel sa me sec da na mla |om ko le gi ni com iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va. Do brom igrom na po ~et ku ste kla je sa mo po u zda we i da qe je sve bi lo mno go lak {e.

Jan ko vi }e va }e se za pla sman u ~e tvrt fi na le bo ri ti sa Fran ~e skom Skja vo ne. Ita li jan ka je tre nut no pe ta na VTA li sti i pe ti no si lac na tur ni ru. Do sa da se sa na {om te ni ser kom sa sta ja la ~e ti ri pu ta i sa mo jed nom je, dav ne 2004. u Sid ne ju, iza {la kao po bed ni ca iz du e la. Taj me~ re {en je po sle tri se ta, dok je Xej Xej uvek po be |i va la na kon dva se ta.

Je le ni na pro tiv ni ca u osmi ni fi na la do ~e tvr tog ko la sti gla je po sle pre da je Ki ne ski we [u ai Peng pri re zul ta tu 6:3, 1:2.

Srp ki wa je do bro po ~e la me~ na te re nu broj dva pro tiv 34. igra ~i ce na sve tu. Ve} u pr vom ge mu us pe la je da odu zme ser vis Ame ri kan ki. Ni je mno go pro {lo, a Jan -

Je le na Jan ko vi}

je pr vi deo igre re {i la u svo ju ko rist po sle sa mo 37 mi nu ta.

Obe igra ~i ce bi le su si gur ne na ser vi su na po ~et ku dru gog se ta, ali su vr lo br zo usle di li pro ble mi za Ma tek Sands. Ni ka ko ni je mo gla da za vr {i tre }i gem, a po ~eo je da je mu ~i i `uq na de snoj ru ci. Zbog to ga je Ame ri kan ka usred ge ma za tra `i la taj ma ut.

Vra ti la se po sle de se tak mi nu ta i uz mno go mu ke ipak sti gla do

Zi ki i Qo dra uspe {ni Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i we gov part ner u du blu Fran cuz Majkl Qo dra pla si ra li su se u osmi nu fi na la Ro lan Ga ro sa po {to su po be di li [pan ce Pa bla An du ha ra i Da ni je la Hi me no Tra ve ra sa 2:0 u se to vi ma (6:3, 6:4).

Mar go `a ta Di dek

dnevnik

c m y

16

ko vi }e va je opet sti gla do brej ka i na ko rak do osva ja wa pr vog se ta.

Po sle ma wih pro ble ma u po sled wem ge mu pr vog se ta (15:30) ve za la je tri po e na i is ko ri sti la pr vu set lop tu za vo| stvo 1:0 (6:2). Ni je se mno go na mu ~i la Srp ki wa, jer

vo| stva 2:1. Po sle to ga, Je le na je pre u ze la kon ce igre u svo je ru ke.

Pr vo je osvo ji la svoj ser vis, za tim is ko ri sti la pr vu brejk lop tu u dru gom se tu i ko na~ no, opet na svoj ser vis, ma te ri ja li zo va la pred nost ste ~e nu u pe tom ge mu.

Ame ri kan ka je bi la raz bi je na.

Srp ki wa je la ko do {la i do dru gog brej ka i ser vi sa za me~. Po sao je bio za vr {en br zo i istim re zul ta tom kao u pr vom de lu igre 6:2. Ovo je dru ga po be da Jan ko vi }e ve pro tiv Ma tek Sands, ko ja ima je dan tri jumf.

Jan ko Tip sa re vi} bio je he roj da na pre dve i po go di ne ka da je Fe de re ra od veo do pet se to va u tre }em ko lu Austra li jan Ope na. Ovog pu ta Fe de rer ni je pre pu stio ni set na {em te ni se ru.

Igra lo se sve ga 91 mi nut, a {am pion ovog tur ni ra iz 2009. go di ne je po be dio re zul ta tom 6:1, 6:4, 6:3. Za sat i po te ni sa Tip sa re vi} je do {ao do sve ga jed ne {an se za brejk, ko ju je Fe de rer po ni {tio as udar cem. S dru ge stra ne, tre nut no tre }i te ni ser sve ta pet pu ta od u zi mao je ser vis Tip sa re vi }u i lak {e ne go {to je mo `da i sam o~e ki vao do {ao do {e sna e sti ne fi na la i ~e tvr te po be de nad Jan kom u isto to li ko du e la.

TR KA ZA SRE] NI JE DE TIW STVO U SEN TI

Na star tu pre ko hi qa du u~e sni ka Tra di ci o nal na Tr ka za sre} ni je de tiw stvo, ko ju pri re |u je Cr ve ni krst Sen te, naj ma sov ni ja i naj po pu lar ni ja ma ni fe sta ci ja u ovoj po ti skoj va ro {i, oku pi la je pre ko 1.000 u~e sni ka iz Sen te, Su bo ti ce, Pa li }a, Ka wi `e, Be -

~e ja, Ki kin de, ^an ta vi ra, Tre {wev ca, Ade, Mo la, No vog Be ~e ja, Sr bo bra na i ^o ke. Za pe de se tak tr ka ~a iz na se qa sen }an ske op {ti ne lo kal na sa mo u pra va je obe zeb di la auto bu ski pre voz, ta ko da su se i oni na {li na star tu.

Tak mi ~i la su se de ca od onih iz ja sli ca i pred {kol skog uz ra sta, oso be sa po seb nim po tre ba ma, osnov ci, sred wo {kol ci i od ra sli, a or ga ni za to ri su na gra de obe zeb di li za naj u spe {ni je u 26 ka te go ri ja. U glav noj tr ci na 10.000 me ta ra u mu {koj kon ku ren ci ji po bed nik je Ne boj {a Mi len ko vi} iz Ki kin de, a u `en skoj kon ku ren ci ji ^i la Bog nar iz Ka wi `e. Tor ta je pri pa la naj mla |oj u~e sni ci ma ni fe sta ci je dvo go di {woj Bar ba ri Mi li }ev iz Sen te, ta ko |e i naj mla |im u~e sni ci ma ma ra ton ske tr ke Ka ti Za bo{ (11) iz ^an ta vi ra i Va len ti nu Pu {ka {u (12) iz Pa li }a, dok je naj sta ri jem ma ra ton cu 70-go di {wem Ja no {u Ko va ~u iz Be ~e ja da ri va na umet ni~ ka sli ka sa mo ti vom Sen te.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

subota28.maj2011.

17

VE^ERAS NA VEMBLIJU U FINALU LIGE [AMPIONA SASTAJU SE MAN^ESTER JUNAJTED I BARSELONA

Kru ni sa we evrop skog fud bal skog kra qa Svi se sla `u da naj bo qi i naj a trak tiv ni ji fud bal na Sta rom kon ti nen tu igra ju Man ~e ster ju naj ted i Bar se lo na, uosta lom i jed ni i dru gi su s la ko }om sti gli do fi na la Li ge {am pi o na i osvo ji li ti tu le u naj ja ~im li ga ma sve ta, u En gle skoj i [pa ni ji. Ve ~e ras }e u Lon do nu na no vom Vem bli ju pa sti od lu ka ko je za pra vo bo qi. I jed ni io dru gi ima ju pre gr{t adu ta u svo jim ru ka ma , ali sta ti sti ka ka `e da su ri va li u ve li kom fi na lu go to vo pot pu no isti. I jed ni i dru gi su po tri pu ta bi la naj bo qi u Evro pi,a pr vu ti tu lu su osvo ji li upra vo na Vem bli ju. I u me |u sob nim okr {a ji ma ima ju isti skor- po tri po be de i ~e ti ri re mi ja.

Po sled wi ve li ki okr {aj do bi la je Bar se lo na. Bi lo je to pre dve go di ne u Ri mu ta ko |e u fi na lu Li ge {am pi o na. Ka ta lon ci su u li ga {kom de lu L[ po ka za li da su ne pri ko sno ve ni , Man ~e ster je po ne ka da i kal ku -

li sao, ali je sna gu de mon stri rao u po lu fi na lu, ka da je do vr ha na pu nio mre `u [al kea.

Prog no ze su ne za hval ne, ali ako se sve sta vi na tas mo `da je u ma loj pred no sti Bar sa i to ne bez raz lo ga.

- Kva li tet je jed nak, ni jan se su u pi ta wu – ka `e mla di na pa da~ Man ~e ster ju naj te da Ha vi jer Her nan dez. – Me |u tim, Bar se lo na u svo jim re do vi ma ima ne {to is ku sni je igra ~e s vi {e tro fe ja. ]a vi, Ini je sta, Pe dro, Vi qa, Pu jol, Pi ke i Bu skets su osvo ji li ti tu lu svet skog {am pi o na,a tu je i Li o nel Me si. To si gur no uli va ogrom no sa mo po u da we igra ~i ma. Ima }u te `ak za da tak, Pi ke i Pu jol su sja jan tan dem cen tar hal fo va, bi }e mi po treb no do sta sre }e da ih nad mu drim.

Svi zna ju ka ko igra Bar se lo na, da su glav ne po lu ge ti ma ]a vi i Ini je sta i da se sve vr ti oko Me si ja.

- Ne }e mo od stu pi ti od na {e igre – tvr di me na xer Man ~e ster

Ko }e se radovati: Gvardiola i Ferguson

Do sa da {wa fi na la 1992/93: 1993/94: 1994/95: 1995/96: 1996/97: 1997/98: 1998/99: 1999/00: 2000/01: 2001/02: 2002/03: 2003/04: 2004/05: 2005/06: 2006/07: 2007/08: 2008/09: 2009/10:

Olimpik - Milan Milan - Barselona Ajaks - Milan Juvantus - Ajaks Borusija (D) - Juventus Real - Juventus Man~ester junajted - Bajern Real - Valensija Bajern - Valensija Real - Bajer (L) Milan - Juventus Porto - Monako Liverpul - Milan Barselona - Arsenal Milan - Liverpul Man~ester junajted - ^elzi Barselona - Man~ester junajted Inter - Bajern

Vi di} u ti mu de ce ni je Ka pi ten en gle skog {am pi o na Man ~e ster ju naj te da i re pre zen ta ti vac Sr bi je Ne ma wa Vi di} iza bran je u tim de ce ni je Pre mi jer li ge, u iz bo ru me na xe ra naj bo qih en gle skih klu bo va. Me |u je da na e sto ri com naj bo qih u pro te kloj de ce ni ji na la ze se ~ak ~e tvo ri ca sa da {wih pr vo ti ma ca Man ~e ster ju naj te da, je dan biv {i (Kri sti ja no Ro nal do) i je dan pen zi o ner (Ge ri Ne vil).

Naj bo qi tim Pre mi jer li ge za pr vu de ce ni ju 21. ve ka iz gle da ova ko: Edvin van der Sar (Fu lam/Man ~e ster ju naj ted) - Ge ri Ne vil (Man ~e ster ju naj ted), Xon Te ri (^el si), Ne ma wa Vi di} (Man ~e ster ju naj ted), E{li Kol (Ar se nal/^el si) - Sti ven Xe rard (Li ver pul), Pol Skols (Man ~e ster ju naj ted), Kri sti ja no Ro nal do (Man ~e ster ju naj ted), Ra jan Gigs (Man ~e ster ju naj ted) - Alan [i rer (Wu kasl), Di di je Drog ba (^el si).

1:0 4:0 1:0 5:3(1:1) 3:1 1:0 2:1 3:0 6:5 (1:1) 2:1 3:2(0:0) 3:0 6:5 (3:3) 2:1 2:1 7:6 (1:1) 2:0 2:0

De vet ti tu la Re a la

Ma |ar Ka {a i na cen tru

Fi na le Li ge {am pi o na je naj ve }a i naj va `ni ja utak mi ca u okvi ru evrop skog klup skog fud bala . Stadion n a k ojem se f in a le igra odabran je dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.

Prvo finale je odigrano na stadionu Park prin~eva u Parizu.

Dosad je najvi{e finala odigrano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), Vembliju i Prateru (Ernst Hapel), po ~etiri. [to se ti~e gradova, finaliste je najvi{e puta ugostio Pariz, ~ak pet, dok je od dr`ava Italija bila doma}in sedam puta. [panski Real Madrid je najvi{e puta osvojio Ligu {ampiona, ukupno de vet ti tu la. Dru gi po uspe hu je ita li jan ski Milan (7), a iza wega dolaze Liverpul (5), Bajern i Ajaks (4). Klub koji osvoji Ligu {ampiona dobija prelazni tro fej ko ji mo ra vra ti ti UEFA dva me se ca pre sle de }eg fi na la. Sva ki po bed nik do bi je ma wu ko pi ju tro fe ja u stal no vla sni {tvo. Klu bo vi ko ji osvo je tri ti tu le pr va ka Evro pe za re dom ili 5 ukup no do bi ja ju tro fej u traj no vla sni {tvo, a UEFA za sle de }u se zo nu pra vi no vi. Do 1992. go di ne sa mo su {am pi o ni igra li u elit nom evrop skom klup skom tak mi ~e wu i tak mi ~e we se zva lo Kup {am pi o na,a od 1992. go di ne for mat se pro me nio, igra se po slo `e noj for mu li, bro je se ko e fi ci jen ti, a pra vo di rekt nog u~e {}a u li ga {kom de lu ima ju sa mo naj bo qi klu bo vi.

LON DON: Sta dion Vem bli, ka pa ci tet 90.000 gle dal ca, su di ja: Ka {ai (Ma |ar ska), po ~e tak u 20.45 sa ti MAN ^E STER JU NAJ TED: Van der Sar – Fa bio, Fer di nand, Vi di}, Evra – Va len si ja, Ke rik, Park, Gigs- Ru ni, Her nan dez.

BAR SE LO NA: Val des – De ni Al ve{, Pi ke, Ma ske ra no (Abi dal), Pu jol – Bu skets, ]a vi, Ini je sta - Pe dro, Me si, Vi qa..

ju naj te da Aleks Fer gu son. – Ako `e li mo po be du mo ra mo igra ti na pa da~ ki, br zo i jed no stav no.

Si gur no da }e Bar sa igra ti svo ju igru krat kih pa so va. Sva ka ko da }e mo se kon cen tri sa ti na sre di nu te re na i na Me si ja, ali ne mo `e mo se Bar si su pro sta vi ti pre sin gom. Mo ra mo igra ti ela sti~ no, ne ka da i ~vr sto, a u ne kim seg men ti ma sli~ no kao i Ka ta lon ci, sa mo ta ko mo `e mo do po be de. Ne po zna ni ce ne ma,

od lu ka }e si gur no pa sti na sre di ni te re na.

Bar se lo na se ve} ne de qu da na pri pre ma u Lon do nu u kam pu Ar se na la za ve li ki me~, sve je pod kon tro lom. Je di na ne po zna ni ca je da li }e utak mi cu po ~e ti opo ra vqe ni Abi dal ili }e Pe pe Gvar di o la na me stu {to pe ra {an su po no vo da ti Ma ske ra nu.

- Man ~e ster pr ak ti~ no igra bez de snog spoq nog igra ~a, Va len si ja se tu po ne kad po qa vqu je, ali ni je on to li ko opa san sma tra Gvar di o la. – Jo{ uvek va ga mo {ta je za nas naj bo qe.

Si gur no je da }e mo igra }e mo na {u igru krat kih pa so va. En gle zi ba{ i ne vo le ka da se lop ta spu sti na ze mqu. Mi slim da smo u ma loj pred no sti, ali od lu ~i }e ni jan se, mo `da je dan van se rij ski po tez. Iz ne na |e wa sva ka ko ne }e bi ti i su vi {e se do bro po zna je mo.

Na bo qi igra~ Bar se lo ne Li o nel Me si uve ren je da }e we gov tim sla vi ti, da }e Bar se lo na po no vo u fi na lu sa vla da ti Man ~e ster ju naj ted.

- Ana li zi rao sam sve, ima mo ne {to bo qi tim - sa mo u ve ren je Me si. – Igra mo ma {to vi ti je, lop te su nam ta~ ni je, a to u ova kvim okr {a ji ma pu no zna ~i.

Man ~e ster ima sjaj nu od bra nu i dvo ji cu van se rij skih na pa da ~a Ru ni ja i Her nan de za, ali da bi oni po ka za li {ta zna ju mo ra ju da do bi ju i pra ve lop te. Na dam se da }e mo us pe ti da spre ~i mo da do |u u po voq nu po zi ci ju za gol.

G. Kova~

Me si ju i dru go vi ma po 650.000 fun ti Fud bal ski klub Bar se lo na spre mio je bo ga te pre mi je za svo je igra ~e, pa }e ta ko u slu ~a ju osva ja wa Li ge {am pi o na sva kom pri pa sti po ne ve ro vat nih 650.000 fun ti.

Pred sed nik Ka ta lo na ca San dro Ro sel obe }ao je ogrom ne na gra de igra ~i ma uko li ko na ve li ~an stven na ~in, osva ja wem pre ti `nog tak mi ~e wa, kom ple ti ra ju ovu se zo nu, a tim po vo dom upra va je odvo ji la 16 mi li o na fun ti kao pre mi je.

Ma te ma ti~ kom ra ~u ni com, to zna ~i da }e sva ki igra~ u slu ~a ju osva ja wa Li ge {am pi o na za ra di ti ne {to vi {e od 7.000 fun ti po mi nu tu, od no sno 120 fun ti u se kun di za po be du nad Man ~e ster ju naj te dom.

Ko li ko su bo ga te pre mi je u Bar se lo ni u od no su na ri va la sve do ~i po da tak da }e sva ki igra~ Man ~e ster ju naj te da u slu ~a ju osva ja wa Li ge {am pi o na do bi ti po 350.000 fun ti.

18

sport

subota28.maj2011.

TRE]A EVROPSKA LIGA ZA DAME

Si lo vi to na star tu

VOJVODINA SUTRA NA „KARA\OR\U” DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Spek takl za kraj se zo ne

Srbija - Gr~ka 3:0 (25:11, 25:14, 25:15) KLA DO VO: Hala I u tre}em setu su Grkiwe bo„Jezero”, gledalaca qe po~ele, igrale dobru odbra1.000, sudije: Rihlik nu i preuzele kontrolu. Dr`ale (^e{ka), Ujhazi (Masu se Grkiwe do 12:12, a onda su |arska).

Srpkiwe asevima, pre svega RaSR BI JA: Lazarevi}, Brako{i}eve, te gre{kama protivni~evi} 22, Malagurski, @ivkoca napravile seriju 11:1 i ubevi}, Krsmanovi}, Male{evi}, dqivo trijumfovale.

Molnar 10, Antonijevi} 2, Vesovi} 7, Ninkovi} 1, Ra{i} 13, Popovi} (l).

GR^ KA: Kiraikidu 8, Koutoksidu, Papafotiu, Kiosi 6, Canakaki 4, Giuzeli 3, Milona (l1), Kantava 2, Lamprinidu 1, Kelesidu (l2), Merteki 4, Kouzu.

Odbojka{ice Srbije lagano su savladale Gr~ku u prvom me~u tre}e Evropske lige u Kladovu i na najboqi mogu}i na~in krenule u odbranu zlatne medaqe. Izabranice Zorana Terzi}a pokazale su zavian nivo forme i uigranosti iako su kratko na okupu.

U prvom setu na terenu postojala je samo jedan ekipa. Srpkiwe su odli~nim servisima poremetile prijem Grkiwa, a potom su poenima iz bloka i iz kontre lagano povele. Dominirala je Jovana Brako~evi}, sa osam poena u ovom periodu me~a, a dobre su bile prima~i Jovana Vesovi} i Bri`itka Molnar.

Malo su se opustile na{e devojke i Grkiwe su povele 4:0 i prednost odr`a- Jo va na Bra ko ~e vi} vale do 11:9, ali vi{e nisu moDrugi me~ Srbija i Gr~ka gle. Usledila je sigurna serija igraju ponovo u Kladovu danas Srbije i potpuni preokret za od 18.30 ~asova. ubedqivih 25:14.

M. R.

Ma ja mi na Da las u ve li kom fi na lu U velikom finalu NBA lige igra}e Dalas i Majami. Tim sa Floride bio je boqi od ^ikaga posle pet utakmica finala Isto~ne konferencije. Za {ampionski prsten u NBA ligi bori}e se Majami i Dalas. Bi}e to prilika da se Maveriksi revan{iraju Hitu za poraz iz velikog finala 2006. godine. Dalas je tada poveo 2:0 u seriji, ali je onda izgubio ~etiri utakmice za redom.Zanimqivo da }e i Majamiju i Dalasu ovo biti drugo finale NBA lige.

Predvo|eni „velikom trojkom” Majami je po drugi put u ovoj finalnoj seriji Isto~ne konferencije sru{io Bulse u ^ikagu -

la. Luol Deng, koji je sakupio 18 poena na kraju, poga|a prvi u nastavku, a ^ikago konstantno vodi, u jednom trenutku i sa 57:44. Pred kraj tre}e ~etvrtine Majami hvata prikqu~ak serijom 13:5.Me|utim, doma}in ne dozvoqava protivniku da preokrene i tri minuta pre kraja vodi sa 77:65.

A, onda na scenu stupaju Vejd i Xejms.Posledwa nada ^ikaga da mo`e da zaustavi Majami nestala je kada je Vejd pod faulom pogodio trojku i posle dodatnog slobodnog bacawa smawio zaostatak samo na minus tri. I Xejms vrlo brzo poga|a iz daqine za izjedna~ewe, a potom i kona~no dovodi Majami do vo|stva, pobede i finala 83:80.

dnevnik

Novosadski stadion „Kara|or|e” sutra }e sav biti u crveno-belom. Naime, identi~ne boje, istina druga~ije raspore|ene, krase oba fudbalska kluba koji }e sutra od 17 ~asova odlu~iti o drugom mestu. Ulog je zna~ajan, jer }e drugoplasirani na evropsku scenu iza}i tek 28. jula, dakle 14 dana kasnije od tre}eplasiranog koji }e u kvalifikacije za Ligu Evrope morati od drugog kola.

Ipak, po{to su obe ekipe osigurale plasman u Evropu dobro je {to u ovom ~asu nema onog

Ula zni ce Ulaznice za sutra{wi me~ Vojvodina - Crvena zvezda mogu da se kupe danas na blagajni stadiona „Kara|or|e” od 10 do 14 sati, kao i sutra sve do 17 ~asova kada me~ po~iwe. Cene su 400 (zapad), 300 (istok) i 100 dinara (sever). Za navija~e gostuju}eg tima predvi|ena je isto~na tribina. preteranog naboja i naelektrisane atmosfere, {to navodi da }e sutra zaista da pobedi fudbal. Naravno, navija~i se uzdaju u pobedu svojih qubimaca, a doma}inu ide u prilog i ~iwenica da mu odgovaraju nere{eni rezultati 0:0 i 1:1, zbog istog broja bodova, gol razlike (oba tima + 32) i remija u jesewem delu na beogradskoj Marakani - 2:2.

Jedan od uzdanica trenera Vojvodine Zorana Milinkovi}a u sutra{wem duelu bi}e svakako Miroslav Vuli}evi}, koji ovako gleda na predstoje}i susret s velikim rivalom: - Ju~e smo imali trening oporavka, bez striktnih takti~kotehni~kih priprema za posledwi duel u ovom prvenstvu. [ef nam je jednostavno rekao da svako od nas vrlodorbo zna {ta i kako na kom mestu treba da igra,

Mi ki} je se nas ni je us peo da za u sta vi Abu ba ka ra

{to smo u ve}ini utakmica ovog prole}a i pokazali. Subotwi trening svakako }e vi{e biti posve}en detaqima pred duel sa Zvezdom - ka`e Vuli}evi}.

Povratak Brki}a na gol i Trajkovi}a u posledi bedem bi}e od velike koristi za doma}i tim, koji je pokazao u ovom {ampionatu da ima naj~vr{}u odbranu, a u prole}noj polusezoni

Svi uz fud ba le re Navija~i se uveliko organizuju da se ovoga puta fudbaleri Vojvodine u Novom Sadu ne ose}aju kao gosti. U tome }e im, prema najavama, pomo}i i ostali sportisti crveno-bele novosadske porodice. Uz fudbalere Vojvodine sutra }e biti vaterpolisti, odbojka{i i rukometa{i Vojvodine, koje }e navija~i mo}i jo{ jednom da pozdrave i ~estitaju im na osvajawu Kupa Srbije.

Fo to: www.cr ve na zve zdafk.com

i najboqi u~inak (35 osvojenih bodova).

- Jo{ kada bi Mojsovu bila smawena kazna...Ali, svi na{i igra~i pokazali su da su u stawu da na pravi na~in odgovore kada je najte`e. Tako }e, siguran sam, da bude i sutra, bez obzira na to kome trener uka`e {ansu.

Vestima prema kojima za Zvezdu sutra ne}e igrati povre|eni Ninkov i Evandro, suspendovani Adi i po`uteli Miki}, Vuli}evi} ne daje veliki zna~aj.

- U goste nam dolazi veliki klub koji, kao i Vojvodina, na svakom mestu ima adekvatnu zamenu. To ne mora ni{ta da zna~i, ve} mo`e samo dodatno da motivi{e nekog igra~a iz drugog plana - oprezan je Vuli}evi}.

Ni podatak da Vojvodini odgovara i remi od 0:0 ili 1:1, ne zavarava na{eg sagovornika .

- Ne umemo da kalkuli{emo, vaqda je to svima jasno. Idemo na pobedu, a kako }e se me~ zavr{iti- ne znam. Ipak, igramo sa Zvezdom i neozbiqno bi bilo da ka`em da sigurno pobe|ujemo. Verujem pre svega u na{ kvalitet, zajedni{tvo i igre koje smo pru`ali u ovoj sezoni.

Uostalom, pobedili smo oba pu ta Par ti zan, sa Zve zdom igrali nere{eno na Marakani, pa imamo pravo da verujemo da na na{em „Kara|or|u” mo`emo da budemo boqi. Tako bismo na najlep{ti na~in zaokru`ili sjajnu sezonu - smatra Vuli}evi}.

S. Savi}

Igra ~i ma Par ti za na po 75.000 evra Svaki fudbaler Partizana ove sezone inkasira}e 75.000 evra na ime premija za ostvarene uspehe. Prema nekim ra~unicama, toliko vredi osvajawe duple krune u doma}im takmi~ewima, kao i plasman u Ligu {ampiona.

Ulazak u elitno evropsko takmi~ewe doneo je svakom igra~u po 40.000 evra, {ampionska titula jo{ 20.000, dok su za osvajawe nacionalnog Kupa nagra|eni sa po 10.000 evra. Tako|e, na tu sumu ide i nagrada od 5.000 evra za osvajawe duple krune.

DISCIPLINSKA KOMISIJA FSS

De taq iz du e la Ma ja mi–^i ka go

83:80. Lebron Xejms, Kris Bo{ i Dvejn Vejd postigli su ukupno 69 poena, dok je od ostatka ekipe Xoel Entoni ubacio tri, Mario ^almers ~etiri i Majk Miler sedam poena. Xejms je bio najboqi sa 28 poena, 11 skokova i {est asistencija. Dabl-dabl u~inak imao je Bo{ (20 poena i 10 skokova), dok je Vejd ubacio 21 poen. Na drugoj strani, jedina svetla ta~ka bio je Derik Rouz sa 25 ko{eva i osam asistencija, ali uz vrlo lo{ {ut 9/29 i ~etiri izgubqene lopte od kojih neke u prelomnim momentima me~a.^ikago je kontrolisao igru u prvom poluvremenu. Rezultat toga je i plus 12 (37:25) {est minuta pre odlaska na odmor. Zahvaquju}i seriji od 7:0, Majami smawuje do poluvremena na pristojnih 45:38.Ni{ta se ne mewa na parketu ni na po~etku drugog de-

- @eleli smo da doka`emo da smo zaista najboqi igra~i na terenu. Znamo kakav je tip igra~a Lebron i koliko `eli da se na|e u ovakvim situacijama, a ponovno je u NBA finalu. Igra}emo protiv ~vrste ekipe Maveriksa, koja isto kao i mi `arko `eli da pobe|uje.

Nemamo vremena za slavqe, moramo da nastavimo sa te{kim radom poru~io je posle me~a Kris Bo{.

Sa druge strane tuga. ^ikago nije uspeo da ponovi uspeh iz ere Majkla Xordana. Krivicu za poraz preuzeo je Derik Rouz.

- Sve je na meni, izgubqene lopte, proma{aji, {utevi, faulovi...

Ako ni{ta drugo, barem }u nau~iti ne{to iz ovoga. To je sve {to trenutno mogu da ka`em i uradim jer ova serija je gotova - rekao je Rouz.Finalna serija po~iwe posledweg dana maja.

No ve sed ni ce sle de }e ne de qe U Beogradu je odr`ana sednica Disciplinske komisije FS Srbije, kojom je predsedavao Slobodan Pajovi}. Ovom prilikom su razmatrane disciplinske prijave u vezi sa finalnom utakmicom Kupa Srbije izme|u Vojvodine i Partizana, odigrane 11. maja 2011. u Beogradu. Razmatrane su sve prispele izjave lica protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak.

Po{to je rukovodstvo FK Vojvodine dalo grupnu izjavu, dopuwen je postupak i zatra`ena je izjava od predsednika Kluba Ratka Butorovi}a, a u vezi sa uticajem na prekid utakmice.

U okviru dokaznog postupka pregledani su snimci utakmice.

Na osnovu do sada prikupqenih dokaza ~lanovi Disciplinske ko-

misije su zakqu~ili da saslu{aju, a povodom okolnosti koje su dovele do prekida utakmice, slede}a lica: delegata utakmice Miodraga Jankovi}a, sudiju Slobodana Veselinovi}a, specijalnog kontrolora za bezbednost \or|a Carana, kao i igra~e Vojvodine @eqka Brki}a i Danijela Mojsova. Na slede}oj sednici Disciplinske komisije bi}e saslu{an i igra~ Partizana Princ Tagoe, a u prisustvu zvani~nog prevodioca, kako je zatra`eno od strane FK Partizan.

Naredna sednica Disciplinske komisije, na kojoj }e biti saslu{ana pomenuta zvani~na lica i igra~i, zakazana je za ~etvrtak, 2. jun.

Dan kasnije bi}e odr`ana nova sednica Disciplinske komisije na kojoj se o~ekuje dono{ewe odluka.

S obzirom na broj igra~a u profesionalnom pogonu, mada treba ista}i da ne}e svi dobiti isti novac od premija, Partizan bi samo na osnovu nagrada mogao da potro{i oko milion i po evra, {to je {estina od buxeta planiranog za 2011. godinu.

KONFERENCIJA KLUBOVA NOVOSADSKE LIGE

Sve ~i sto i za hva lu

Bege~ani su, kao i svi prethodni doma}ini, lepo ugostili u~e sni ke Kon fre ne ci je No vo sad ske fud bal ske li ge.Komesari su podneli izve{ataja iz svojih domena poslova i obaveza, a op{ti je zakqu~ak da prevenstvo proti~e kako se samo po`eleti mo`e i da svi veruju da }e se i posledwa tri kola odigrati na tom nivou.

Predlo`eno je da se po zavr{etku takmi~ewa u Sremskim Karlovcima odigra revijalna utakmica izme|u prvaka Stra`ilova Milana i selekcije lige, a da }e drugoplasi ra na eki pa iz ove li ge (Mladost ili TSK) imati sve neophodne uslove u bara`u.

Bilo je re~i i o inicijativi FK Vojvodina da se sazove vanredna Skup{tina ove asijacije i nakon diskusije gotovi svih klupskih predstavnika mo`e da se zakqu~i slede}e: FK Vojvodina je ponos svih klubova i qubiteqa fudbala u Pokrajini i svi razumeju weno nezadovoqstvo zbog doga|awa u finalu Kupa, ali da jedan gradski savez, kao ~lan FSS ne mo`e da izlazi sa saop{tewima i stavovima ispred svoje matice.

Jo{ je re~eno da rukovodstvo FS Novog Sada radi besprekorno, da su svi klubovi prezadovoqni i s obzirom da redovni izbori slede ove godine da nema potrebe za vanrednom Skup{tinom.

B. P.

dnevnik

SPORT

subota28.maj2011.

19

SR BI JA PRO TIV JU@NE KO RE JE I AUSTRA LI JE S KOM BI NO VA NIM SA STA VOM

Pro ve re po me ri se lek to ra Fud bal sku re pre zen ta ci ju Sr bi je o~e ku ju dve ja ke pro ve re, u Se lu 3. ju na pro tiv Ju `ne Ko re je i u Mel bur nu pro tiv Austra li je ~e ti ri da na ka sni je, ko je tre ba da pru `e ja snu sli ku Vla di mi ru Pe tro vi }u za ono {to nas o~e ku je u fi ni {u kva -

PRED SED NIK BO RIS TA DI] NA MA RA KA NI: Uprkos dojavi o podmetnutoj bombi i brojnim uvredqivim grafitima, predsednik Srbije Boris Tadi} posetio je Fudbalski klub Crvena zvezda povodom obele`avawa 20 godina od osvajawa Kupa evropskih {ampiona u Bariju. Tadi}a su na stadionu do~ekali predsednik Sportskog dru{tva Crvena zvezda Petar [kundri}, prvi ~ovek fudbalskog kluba Vladan Luki}, trener Robert Prosine~ki i predstavnici sponzora kluba, ruske kompanije Gasprom.

- Ja sam Partizanovac, ali hvala vam na velikom uspehu koji ste tada doneli na{oj zemqi. Se}am se te utakmice, ali najvi{e polufinala i ~uvenog gola... Jo{ ne znam kako je ta lopta u{la u mre`u Bajerna. Se}am se da je Partizan 1966. izgubio finale od Reala, ali smo kasnije svi pobedili u Bariju - rekao je Tadi}.

On je novinarima u muzeju Crvene zvezde otkrio da je svojevremno trenirao fudbal u mla|im kategorijama crveno-belih i ~esto sakupqao lopte na Marakani. Tako|e, rekao je da wegove }erke navijaju za Crvenu zvezdu.

- Crvena zvezda je na{ najve}i klub i ja vam `elim da ponovo budete {ampioni. Najboqe bi bilo da se Crvena zvezda i Partizan smewuju na prvom mestu. Najve}a `eqa mi je da jedan srpski klub pobedi u Ligi {ampiona. Mi smo talentovana nacija i uveren sam da mi to mo`emo rekao je predsednik Srbije.

Tadi} je zahvalio privrednicima i spoznorima koji poma`u Crvenu zvezdu, naglasivi{i da bez wihove podr{ke nisu mogu}i dobri rezultati.

U ime Crvene zvezde, Tadi}a je do~ekao predsednik kluba Vladan Luki}, koji mu je poklonio prvi broj monografije povodom 20 godina od osvajawa titule prvaka Evrope u Bariju.

- Poklon }u dati }erkama, koje fanati~no navijaju za Crvenu zvezdu - rekao je Tadi}.

On je na kraju posete na{em najtrofejnijem fudbalskom klubu {utirao penale i dao gol Vladanu Luki}u iz drugog poku{aja. Pred wegov dolazak navija~i Zvezdu su na zidovima ispisali niz uvredqivih grafita, koji su, me|utim, brzo prekre~eni. Poseti predsednika prethodila je i la`na dojava o bombi na stadionu.

rac), Jo va no vi} (Rad) i Mr da ko vi} (Apo lon), a tu je ve} po ma lo za bo ra vqe ni na pa da~ \i ro ne Ran ko De spo to vi}.

- Pu no o~e ku jem od ovih pro ve ra u ko ji ma pru `am {an su ne kim no vim fud ba le ri ma ko ji bi mo gli da nam bu du od ko ri sti u da qem pe ri o Jo va no vi} me du. Uosta lom, ta ko sam na su sre ti ma sa Bu gar in tri gi ra skom i Izra e lom pro {i rio krug kan di da ta i Ve zi sta „gra |e vi na ra” Vla di mir Pe tro vi} bio bez bri `an pred Bra ni slav Jo va no vi} ve} me okr {aj sa Esto ni jom u ko jem ni sec da na ne igra zbog po vre sam mo gao zbog po vre da i kar to de, a na {ao se na spi sku se Bez Br ki }a na da ra ~u nam na de sto ri cu mo lek to ra. ma ka. Na dam se da }e is ko ri sti - Zbog po vre de je pro pu Se lek tor se od lu ~io da u ti {an su, ali na kra ju tur ne je stio ne ko li ko me ~e va, ali ovim pro ve re ma pru `i {a vi de }e mo da li sam sa iz bo rom me taj igra~ in tri gi ra svo snu dvo ji ci gol ma na, [a ra na pra vio i ne ku gre {ku- is ta jim kva li te ti ma. Raz go va rao no vu (Ofk Be o grad) i Ka kao je na pres kon fe ren ci ji se sam sa wim, opo ra vio se, go hri ma nu (Ta vri ja). lek tor. ri od `e qe da de bi tu je u re - Bra ni }e po jed nu utak mi Pi `on je za tim u krat kim cr pre zen ta ci ji. Ho }u da vi dim cu, da ih vi dim na de lu. Br ta ma po ja snio ko je sve iz o stao {ta i ko li ko mo `e da pru `i ki} je pro ve ren, opo ra vio se sa spi ska.

- ob ja snio je se lek tor. i Jor ga ~e vi}. Ta ko }u ima ti - Od mor je po tre ban Vi di }u, pot pu ni uvid u for mu ~u va ra Iva no vi }u i Kra si }u, za tim po mre `e - is ta kao je Pe tro vi}. li fi ka ci ja za EP. Se lek tor se vre |e ni su @i gi}, Mr |a i Nin opre de lio za sa stav sa ~ak sed - ko vi}, dok je Pan te li} okon ~ao mo ri com de bi ta na ta: [a ra nov se zo nu jo{ pre me sec da na.

- Nin kov je po vre |en, mi slio (Ofk Be o grad), Vi lo ti} (C.zve Vi {a si la pre cr ta la je jo{ sam da bi Pej ~i no vi} (Ni ca) zda), Bra na Ili} (Voj vo di na), ne ko li ko po ten ci jal nih kan di bio pra va al ter na ti va, ali je i Pe tro ni je vi} i Da mja no vi} (Bo - da ta. on za ra dio ozle du, kao i Su lej ma ni ko ji se sa Ajak som na la zi na tur ne ji po Ame ri ci.

Se lek to rov iz bor Pro tiv ni ci su ve o ma do bro Gol ma ni: Bo jan [a ra nov (OFK Be o grad) i Da mir Ka hri man ko ti ra ni na FI FA rang li sti, (Ta vri ja). o~e ku ju se `e sto ki okr {a ji.

Od bram be ni igra ~i: Ne nad To mo vi} (Le }e), Mi lan Bi {e vac - Je dva ~e kam da kre nu du e li, (Va len si jen), Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund), Alek san dar ko ji pred sta vqa ju pra vi iza zov.

Ko la rov (Man ~e ster si ti), Ivan Ob ra do vi} (Sa ra go sa), Slo bo dan Austra li ja je 17. a J. Ko re ja 25. na Raj ko vi} (Vi te se) i Mi lan Vi lo ti} (Cr ve na zve zda). sve tu, uz to do ma }i ni su, ima }e Sre di na te re na: De jan Stan ko vi} (In ter), Zdrav ko Ku zma no vi} po dr {ku sa tri bi na, a ka pa ci te ([tut gart), Ra do sav Pe tro vi} (Par ti zan), Ve seq ko Tri vu no vi} ti sta di o na kre }u se oko 70.000 (OFK Be o grad), Mar ko Mi ri} (Spar tak), Zo ran To {i} (CSKA me sta i ve} su ras pro da ti. Ima Mo skva), Adem Qa ji} (Fi o ren ti na), Bra na Ili} (Voj vo di na), Du }e mo i mi pu no na {ih na vi ja ~a {an Pe tro ni je vi} (Bo rac) i Bra ni slav Jo va no vi} (Rad). na tlu Austra li je. Ho }u da vi dim Na pa da ~i: Ran ko De spo to vi} (\i ro na), Mi qan Mr da ko vi} re ak ci ju eki pe u ta kvim uslo vi (Apo lon) i Jo van Da mja no vi} (Bo rac). ma, jer mi od lu ~u ju }e utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma igra mo kao go sti u Ir skoj i Slo ve ni ji. @e leo Uz Vi di }a i Man ~e ster sam ja ke pro tiv ni ke, ta kav }e bi ti i Ru si ja u av gu stu, ka ko bi Fi na le Li ge {am pi o na pri vla ~i ve li ku pa `wu svih qu bi te stvo ri li po bed ni~ ku kli mu qa fud ba la. kon sta to vao je se lek tor.

- Iskre no, na vi jam za na {eg Vi di }a i Man ~e ster. Bi lo bi le Oku pqa we re pre zen ta ti va ca po da opet je dan Sr bin po dig ne taj zna ~a jan pe har. O~e ku jem od za ka za no je za po ne de qak (30.maj) li~ nu utak mi cu, iz ko je mo gu da iz vu ~em i ne ke po u~ ne po dat ke. u Sport skom cen tru FSS u Sta Igra mo pro tiv Ira ca, ko ji ne gu ju en gle ski stil igre, a mi }e mo roj Pa zo vi, put Se u la kre }e se 1. kao Bar sa na pa da ti. Za ni ma me da vi dim ka ko }e Ka ta lon ci re ju na, a tru ne ja se na sta vqa od la {i ti pro ble me ko je }e im ne {to de fan ziv ni ji Man ~e ster za da skom u Mel burn 4. ju na. va ti - kon sta to vao je Pe tro vi}.

Z. Ran ge lov

PRO MO VI SA NI NAJ BO QI AK TE RI SU PER LI GA [KOG KA RA VA NA

Me do je vi} per spek ti va Sr bi je Za jed ni ca Su per li ge i ge n e r al n i spon z or „Apa t in s ka pi v a r a” pri g od n im kok t e l om sta vi li su ta~ ku na pr ven stvo ko je }e zva ni~ no bi ti okon ~a no su tra.

Pred sed nik aso ci ja ci je elit nog dru {tva Bra ni mir Ba ba ro gi} oce nio je se zo nu kao ve o ma in te re sant nu, ne iz ve snu i uspe {nu. Po tom su do de q e n a pri z na w i m a oni ma ko ji su obe le `i li vo je va we za bo do ve.

Po tra d i c i j i tre n e r i su iza bra li Je len su per tim ko ji iz gle da ova ko: Bo j an [a r a n ov (OFK Be o grad) - Pa vle Nin kov (Cr v e n a zve z da), Ste fan Sa vi} (Par ti zan), Da n i j el Moj s ov (Voj vo di na), Du {ko To {i} (Cr ve na zve zda) Ra do sav Pe tro vi} (Par ti zan), Slo bo dan Me do je vi} (Voj vo di na), Evan dro Go e bel (Cr ve na zve zda), Ste f an Ba b o v i} (Par t i z an) - Ivi c a Ili ev (Par ti zan), Abu ba kar Ouma ru (Voj vo di na), An dri ja Ka lu |e ro vi} (Cr ve na zve zda).

Slo bo dan Me do je vi}

Na pad ovog ide al nog ti ma pred vo di Ouma ru ko ji je do bio 10 gla so va, a dru {tvo mu pra vi tan dem ve ~i tih ri va la Ka l u | e r o v i}- Ili j ev ko j i su za r a d i l i po {est gla so va, pa smo ta ko kom pro mi som do bi li po sta vu sa dva na e sto ri com fud ba le ra.

Naj bo qi cen tral ni ve zni igra~ li ge Slo bo dan Me do je vi} (20) iz Voj vo di ne do bio je jo{ jed no la ska vo pri zna we, pro mo vi san je u n a j p e r s p e k t i v n i j e g mla dog igra ~a Sr bi je.

- Pu no mi zna ~i na gra da i pred sta vqa ko rak ka fud bal skim vi si na ma. Ve li ke za slu ge pri pa da ju eki pi ko ju pred v o d i od l i ~ an tre ner, pa je ovo i wi hov uspeh. O~e k u j em jo{ bo qe par ti je i re zul ta te u sled }oj se zo ni - is ta kao je Me do je vi}.

Ti t u l om naj j a ~ eg {u te ra oki tio se Mar ko Sta no je vi} (Rad) sa re kord nih 137 km/h.

Z. Ran ge lov

20

sport

subota28.maj2011.

dnevnik

TRE]E UTAKMICE POLUFINALA PLEJ-OFA

Fa vo ri ti na is pi tu Polufinalna serija Superlige Srbije za ko{arka{e mimo svih o~ekivawa u{la je u tre}e odlu~uju}e utakmice, posle kojih }e se znati koja dva tima }e se u velikom finalu boriti za titulu prvaka Srbije. Tako }e nakon

kazale u prve dve utakmice, onda je jasno da favorita nema a da }e pobednika odlu~iti najsitniji detaqi, poput jednog ofanzivnog skoka, pogo|enog ili proma{enog penala. Sa druge strane, kada se utakmice igraju u takvom ritmu onda je jasno da jedan od odlu~uju~ih faktora je i ve}i broj igra~a u rotaciji, ali pre svega trenutna forma i inspiracija pojedinaca.

Kapiten Vr{~ana Miqan Pavkovi} uveren je u uspeh svog tima.

- Uz du`no po{tovawe prema Radni~kog, smatram da smo kompletniji i kvaliteniji sastav, ali Mo me nat iz utak mi ce He mo farm–Rad ni~ ki jednostavno wislavqa FMP u @elezniku nad hova igra nam ne le`i - obija{waPartizanom i Radni~kog nad Heva Pavkovi}. - Pored toga, kubumofarmom u Kragujevcu serija porimo sa povredama {to ne treba nov preseliti u vr{a~ki Milenishvatiti kao alibi jer ovakve jum i beogradski Pionir. Obe utakmice su krajni motiv za svautakmice po~iwu u 18 ~asova. kog igra~a i svako od nas }e dati Ako je suditi po onome {to su sve od sebe kako bi pobedili.Poekipe Hemofarma i Radni~kog posle toliko odigranih utakmica

tokom sezone o nekim nepoznanicama u igri rivala svakako da se ne mo`e pri~ati. Jake i slabe strane su poznate - kazao je Pavkovi} Nakon {okantnog poraza u @elezniku, ko{arka{i Partizana tvrde da su izvukli pouke i da na ve~erawem susretu nemaju prava na kiks.

- Krivi smo za situaciju {to igramo i tre}i me~, a to je ve} otvorena situacija i za FMP i Partizan. Nadam se da smo izvukli pouke. Pre ovog kola imali smo 12 pobeda u nizu, a posledwe utakmice protiv jakih konkurenata, Hemofarma i FMP-a, zavr{ili smo sa velikom razlikom i sigurno je da posle takvog rezultata dolazi do opu{tawa. Nadam se da }e tim u subotu reagovati na pravi na~in, jer odlu~uju}a utakmica za prolaz u finale je na na{em terenu. O~ekujem te`ak me~, obzirom da je FMP posle ove pobede osokoqen i da }e se truditi da ponu|enu priliku iskoristi. U}i }e u utakmicu bez nekog velikog pritiska, jer su oni iz ovog me~a izvukli pouke i bi}e boqi - dodao je Jovanovi}.

Finalna serija startuje 1. juna, predvi|eni termini su jo{ 4, 8, 11. i 14. jun, a igra se na tri dobijene utakmice.

MINISTARKA SPORTA I OMLADINE SNE@ANA SAMARYI]-MARKOVI] U SENTI

Sto no te ni ser ka ma ~e stit ke za de set ti tu la Ministarka sporta i omladine u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi}-Markovi} boravila je u Senti, gde je sa op{tinskim ~elnicima i sportskim poslenicima razgovarala o novom Zakonu o sprtu, a posetila je najuspe{niji sportski kolektiv Stonoteniski klub Senta. Ministarka i weni saradnici su stonoteniserkama, Brigiti Mirkovi}, Aneti Maksuti, Aliz \ur~ik i Evi Tot, wihovim trenerima Zoltanu Meliku i Er`ebet Teke, predsedniku Gaboru Tot Hortiju i ~lanovima uprave kluba, ~estitala osvajawe titulu seniorskih prvakiwa Srbije, desetu u istoriji kluba.

- Malo me grize i savest {to nisam ranije do{la u posetu Stonoteniskom klubu Senta, jer su me omele druge obaveze, ali sam do{la sa dobrim razlogom i opravdawem. Ako jedan klub iz Sente osvoji deset titula dr`avnog prvaka, kontinuirano posti`e uspehe i uspe{no radi decenijama, onda je razumqivo da imam obavezu da se uverim u rad kluba. Jedan od rzaloga za uspehe je stru~an rad, drugi razlog su uslovi, ali kada sam pogledala uslove, prvo sam mislila da su odli~ni, me|utim vidim da ima potrebe za ulagawima - rekla je ministarka.

Ministarka je dodala da je do{la da sagleda kako uslovi za rad STK Senta mogu da se poprave, zato {to ovaj klub to zaslu`uje.

- Ministarstvo na dva na~ina mo`e da pomogne ovakvim klubovima. Sistemski na~in je da se

ohrabri donatorstvo i sponzorstvo u sportu, {to je dugoro~na podr{ka predvi|ena Zakonom, a predvi|eno je da i op{tina na sistemski na~in brinu o klubovima.

Drugi, jednako efikasan na~in je da se pomogne infrastruktura, da

koja su neophodna za popravku sale i drugih uslova, odnosno da }e obe}awa biti ispuwena. Na{i stru~ni treneri, devojke i momci jako lepo rade i posti`u dobre rezultate ve} decenijama. Zidovi stonoteniske sale iziskuju izolaciju

Mi ni star ka sa sa rad ni ci ma i do ma }i ni ma iz STK Sen ta

uslovi budu odgovaraj}i. To je upravo ono {to sam sagledala i pomo}i}emo da se obezbedi adekvatna infrastruktura za Stonoteniski klub Senta - obe}ala je ministarka.

Predsednik STK Senta Gabor Tot Horti isti~e da je Senta s pravom ozna~ena kao najzna~ajniji centar `enskog stonog tenisa u Srbiji.

- Uslovi su dosta dobri, ako gledamo kakvi su u drugim klubovima u Srbiji, ali uvek se mo`e ne{to popraviti i obezbediti jo{ boqi uslovi za unapre|ewe stonog tenisa. Sredstava nikad nije dosta, pa se radujemo da mo`emo ra~unati na pomo} za ulagawa

od vlage u {to kra}em roku, a u delu objekta koji je namewen za prihvat gostiju koji dolaze na pripreme i kod dolaska na takmi~ewe neophodno bi bilo pro{iriti sme{tajne kapacitete i svla~ionice, gde bi mogli ostvarivati sredstva za rad kluba. Za to nam je pomo} neophodna, pa bi lak{e disali. Po{to je kvalitet i stru~an rad u stonom tenisu skoncentrisan ba{ u ovim krajevima, jer su uz Sentu tu ^oka, Ba~ka Topola i jo{ neka mesta, nastojawa su nam da Senta bude centar `enskog kvalitetnog stonog tenisa u Srbiji i za to se borimo - istakao je Gabor Tot Horti.

Tekst i fo to: M. Mitrovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Srp ska li ga Voj vo di na - NOVI KOZARCI: Sloboda - Mladost (BJ), RASTINA: Solunac Kikinda, VETERNIK: Veternik Viskol - Senta, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Dolina, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Cement, PE]INCI: Dowi Srem - Tekstilac Ites, TEMERIN: Sloga Mladost (A).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok PAN^EVO: Dinamo - Ba~ka 1901, STAR^EVO: Borac - Ba~ka (P), NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Zadrugar, DEBEQA^A: Spartak - Radni~ki (B), NOVI KNE@EVAC: Obili} - AFK, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Proleter (BK), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka Topola, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Radni~ki (Z).

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad BA^KA PALANKA: Ba~ka Radni~ki (SM), RUMA: Prvi maj - Budu}nost (M), ERDEVIK: Sloga Erdevik - Omladinac, KA]: Jugovi} - Radni~ki (I), FUTOG: Metalac AV - Crvena zvezda, TURIJA: Mladost - Obili}, NOVI SAD: Borac - Polet (S), Indeks - Dunav.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Sremac.

Utakmica po~iwe u 16.30 ~asova.

Rukomet Su per li ga za mu {kar ci - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Jugovi} Unimet (19, Slana bara), BEOGRAD: PKB - Naisus (19), Partizan - Priboj (19), PO@AREVAC: Po`arevac Vrawe (19), KUR[UMLIJA:

Planinka Prolom voda - Crvenka (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (19).

Pr va mu {ka li ga - TEMERIN: Mladost TSK - Vojput (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Nova Pazova (19), KRU[EVAC: Napredak - Crvena zvezda (19), NOVA VARO[: Zlatar - Obili} (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Potisje Pleteks - Banatski Karlovac (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver JABUKA: Jabuka 95 - Vrbas (19.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NOVI SAD: Slavija - Obili} (18), BEZDAN: Grafi~ar - Dalmatinac (18), JA[A TOMI]: Radni~ki - Jedinstvo (NB) (19.30), ^ESTEREG: Napredak Kqaji}evo (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - FEKETI]: Jadran Lider Rusin (11), MO[ORIN: Mileti} - Cement (18).

OD BOJ KA [I SR BI JE DA NAS I SU TRA PRO TIV AR GEN TI NE U PR VOM VI KEN DU SVET SKE LI GE: Da nas i su tra od 23 ~a sa po na {em vre me nu od boj ka {i Sr bi je igra ju uvod ne su sre te 22. svet ske li ge s Ar gen ti nom. Or lo vi bra ne bron za no od li~ je s pro {log fi nal nog tur ni ra, a pre vas hod ni ciq je da se na |u na fi nal nom tur ni ru osmo ri ce, ko ji }e se igra ti u Poq skom gradu Gdawsku po~etkom jula.

Na {a re pre zen ta ci ja je fa vo rit u C gru pi, u kon ku ren ci ji Ar gen ti ne, Fin ske i Por tu ga la, a na fi nal nom tur ni ru }e se na }i ~e ti ri pr va ka gru pa i ~e ti ri dru go pla si ra ne re pre ze na ci je, ali ako Poq ska bu de lo {i je pla si ra na od dru gog me sta, a po {to je me sto obez be di la kao do ma }in fi nal nog tur ni ra, pla si ra }e se naj bo qe tri od ~e ti ri dru go pla si ra ne eki pe.

Jo{ pro {le go di ne su na {i mom ci, iako pod mla |en, do {li do svet skog od boj ka {kog vr ha, a ove se zo ne u naj i spla ti vi jem nad me ta wu ima }e za da tak da ba rem po no ve isti uspeh. Ume sto Gr bi }a u sa stav or lo va sle teo je na{ zlat ni olim pi jac Veq ko Pet ko vi}, a Ja ni}, Ni ki}, Ko va ~e vi}, Stan ko vi}, Pod ra {~a nin i osta li ima li su uspe {ne se zo ne u klu bo vi ma. Ar gen tin ci su, po red na {e se lek ci je, naj o zbiq ni ji kan di da ti za fi nal ni tur nir, pa }e se po sle su sre ta pr vog ko la vi {e zna ti o put ni ci ma za Poq sku.

M. R.

MU[KA SUPERLIGA: VOJVODINA @ELEZNI^AR–JUGOVI] UNIMET

Pra znik na Sla noj ba ri Nakon velikog uspeha rukometa{a Vojvodine u Kupu, koje sa klupe maestralno vodi trener \ura| Trbojevi} a na parketu predvodi kapiten Vladimir Mandi}, ve~eras igraju izazovni kom{ijski derbi s Jugovi}em. Ovaj tradicionalno zanimqiv duel mami uzdahe i ne {tedi dlanove qubiteqa rukometa u Novom Sadu i Ka}u.

U prvom odmeravawu snaga jesenas u Ka}u vi|ena je kvalitetna i borbena utakmica, a pobeda je pripala mladoj ekipi trenera Jordovi}a - 24:23. Priliku da se revan{iraju momci u crveno - belim dresovima imaju danas na svom parketu na Slanoj bari.

Nekada{wi igra~ i trener Ka}ana, a sada Vojvodine @elezni~ar \ura| Trbojevi} o~ekuje da wegovi izabranici pru`e pre svega motivisanu i partiju i ujedno poka`u da nisu slu~ajno trijumfovali u Kupu.

- Na putu do osvajawa Kupa mnogo smo se istro{ili, kako fizi~ki tako i emotivno.

Ipak, dueli sa odli~nom ekipom Jugovi}a uvek su praznici na{eg sporta i imaju posebnu dra` i specifi~nu te`inu. Moji igra~i }e svakako biti motivisani, u to ne treba da se sumwa. Podrazumeva se da ho}e da poka`u da su boqi od kom{ija.

Kvalitet je na na{oj strani, o~ekujem da momci pru`e svoj

De taq s pret hod nog me ~a u Ka }u

maksimum, kao {to su to ~inili na zavr{nom turniru nacionalnog kupa. Ka}ani su opasna ekipa, mladi su, borbeni i svakako namerni da se poka`u u najlep{em svetlu. Uz maksimalno uva`avawe Ka}ana verujem da }emo bodove mi osvojiti - uveren je Trbojevi}.

Novosa|ani }e na megdan Ka}anima iza}i u najja~em sastavu,

Fo to: F. Ba ki}

mada je nekoliko igra~a rovito.

No, kako se radi o kom{ijskom derbiju i roviti }e stisnuti zube i potruditi se da budu uspe{niji od Ka}ana.U svakom slu~aju, poklonicima rukometa sledi na Slanoj bari praznik.

Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Jugovi} Unimet igra se u hali na Slanoj bari od 19 ~asova.

I. Grubor

Ka }a ni za du {u i na vi ja ~e Na Slanoj bari na redu je kom{ijski derbi, Vojvodina @elezni~ar – Jugovi} Unimet, doga|aj namewen sportskim sladokuscima, posebno onima koji rukomet prate jo{ od vremena kada se vojevalo pod otvorenim nebom. Ko }e kome posoliti subotwe ve~e, vide}emo. Sve karte bi}e ba~ene na sto, mo`da, zbog vi{e sile, izostane poneki adut.

Ka}ani, me{koqe}i se na desetom mestu, ni izbliza nisu ostvarili o~ekivawa svojih po{tovalaca. Jugovi} je u teku}em prvenstvu izgubio mnoge bitke, ali, ova predstavqa}e krunu sezone. Eventualnom pobedom u ovom derbiju izabranici Vladana Jordovi}a donekle bi vratili osmeh rukometnom Ka}a. Zato, u posledwe dve sedmice, na treninzima sve pr{ti od `eqe, snage i potrebe da se spasi sezona na izmaku. U `aru borbe, na treningu, sudarili su se kapi-

ten Jovan Kukobat i veliki borac Du{an [ipka. Od dve tvrde glave mawe je stradala [ipkina, ali je i popularni Joca u rekordnom roku izvidao rane, pa }e danas stati na crtu te{koj artiqeriji Vojvodine.

- Vojvodina je u usponu forme i u euforiji posle osvajawa Kupa. Ispunili su primarni ciq, a sada im je jo{ ostao tradicionalan derbi u kojem im ne}e nedostajati ambicija za pobedu, a ni naboja. Vojvodinina sezona je mnogo uspe{nija nego na{a, smatram da su u prednosti u odnosu na nas, pogotovo {to igraju na svom terenu. Kao i svaki derbi i ovaj nosi dozu neizvesnosti. Setimo se samo vremena kada je Vojvodina bila {ampion a mi u sredini tabele, na{i susreti su bili neizvesni, ~ak smo mi osvajali bodove. Nadam se da }e i ovoga puta biti tako - rekao je golman i kapiten Ka}ana Jovan Kukobat.

Utakmici }e, izme|u ostalih, prisustvovati i gradski rukometni oci. Lep ambijent za veliki sportski podvig?

- ^uli smo da se sprema dobra atmosfera, da }e mnogo qudi da isprati ovaj derbi. To }e sigurno biti motiv vi{e da igramo boqi i kvalitetnije. Da li mo`emo da ih pobedimo to ne smem da prognoziram. Jedno je izvesno da }emo opravdati epitet derbija. Nemamo {ta da izgubimo, igra}emo za na{u du{u, za sve qubiteqe rukometa, posebno za Jugovi}eve simpatizere.

Pobeda nad Vojvodinom, kako to ka}ki i lepo zvu~i?

- Uvek lepo zvu~i kada se pobedi u derbi susretu, posebno kom{ijskom. Tada se zaboravqaju neke lo{e stvari koje su nas pratile tokom sezone. Ako bismo pobedili zadovoqili bismo sebe i sezonu bi uspe{no okon~ali - isti~e Kukobat.

J. Gali}

kultura

dnevnik НИКОЛА ВУЈИЧИЋ ДОБИТНИК КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ЂУРА ЈАКШИЋ”

Пола века Липарских вечери Од 17. до 26. јуна у Српској програма ће се одвијати у обноЦрњи ће се одржати 50. Липарске вљеној родној спомен-кући Ђувечери - дани Ђуре Јакшића, као ре Јакшића. Нову музејску потрадиционално сећање на нашег ставку припремио је Народни великог песника и сликара. У музеј из Зрењанина. Ту ће бити оквиру манифестације биће уру- отворена и изложба Јакшићевих чена и истоимена књижевна на- слика, из фундуса Галерије Маграда за поезију, а овогодишњи тице српске. Биће одржана и Лидобитник је Никола Вујичић, ковна колонија са изложбом ракњижевник из Београда, саоп- дова који су на њој настали. штио је јуче председник жирија Владимир Копицл (у коме су још били Гојко Божовић и Срђан Срдић). Вујичић је награђен за песничку збирку „Докле поглед допире“ у прошлогодишњем издању Српског књижевног друштва „Просвјета“ из Загреба. У конкуренцији се нашло преко 40 књига, што је, према жирију, доказ да завидан број српских издавача данас поклања пажњу савременој поезији. У образложењу се, између осталог, наводи да Вујичић на већ препознатљив, личан, ауторски начин, ван сваке језичке и друге спектакуларности, наизглед тихо и упитно, развија свој аутентични дијалог са светом прве природе и светом који је створио човек. И то до оне мере Никола Вујичић У организацији Друштва где нам не преостаје много другог него да се с његовим сликама, по- књижевника Војводине биће свећењима призора и вером у не- одржан симпозијум о животу и сигурну, преживелу свежину све- књижевном раду Ђуре Јакшића, та помиримо, поистоветимо и чи- после кога ће се штампати зборталачки уживамо, чак и ако нам је ник радова. Уз бројне музичке поетички и искуствени склоп са- програме, наступе позоришта из Београда и Зрењанина, током свим другачији од ауторовог. Јубиларне Липарске вечери - Липарских дана одржаће се и дане Ђуре Јакшића представила скуп Срба из дијаспоре, а за је в. д. директора истоимене би- крај је предвиђена пројекција блиотеке из Српске Црње, Дани- филма породице Балашевић јела Стевин. Део десетодневног „Као рани мраз“. Р. Л.

subota28.maj2011.

21

ПРЕДСТАВА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА „РОЂЕНИ У ЈУ” ОТВОРИЛА СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Одакле си ти Пре две године подтекст Стеријиног позорја био је посвећен Југославији, једно београдско позориште има чак и сезону посвећену помену популарне ЈУ, а оно које то носи и у имену – Југословенско драмско позориште, рекло би се сасвим логично, на Стеријином позорју, на самом отварању, пред препуном највећом салом Српског народног позоришта, извело је прексиноћ представу „Рођени у ЈУ“ Дина Мустафића. Научници би рекли да је 20 година сасвим пристојан размак да се расправља о нечему што има историјску вредност. Филозоф Алан Бадју, пак, да то време прође како би људи били сигурни да се више никада неће вратити. Представа Дина Мустафића ближа је Бадјуу. У њој се чак експлицитно „сахрањује мртвац“. Југославија, у свим својим могућим „континуитетима“. С обзиром на то да се на почетку изводи химна „Хеј, Словени“, фалио је још само плотун, који умало није сервирала „месара напољу“, како је друштвено-политичку стварност назвао Бертолд Брехт. А управо тај Брехт има много везе са оним што је представа „Рођени у ЈУ“. У њој врло вешти глумци „играју себе“, док тим драматурга (Милена Богавац, Маја Пелевић, Филип Вујошевић, Божо Копривица, Милош Кречковић), као у Немачкој, помаже редитељу Мустафићу да створи сценски текст. Марко Баћовић, Слободан Бештић, Предраг Ејдус, Горан Јевтић, Мирјана Карановић, Анита Манчић, Бранка Петрић Фехмију, Анђелика Симић, Милена Васић, Радован Вујовић, десет су глумаца (плус пијанисткиња Станислава Јефтић), леп округао, вишезначан број, постају „учесници“, како се наводе у програму, и тиме релативизују питање сопствене глуме. Она је и даље присутна,

Из представе „Рођени у ЈУ”

на пример, на начин да два или три „учесника“ помажу једном да исприча своју реминисценцију на личне доживљаје које обједињује доживљај некада велике и моћне земље, чијим грађанима је и Европа била мала. Трикови (црвене мараме постају црне), вицеви, пословице (живот је ствар укуса), митови (школство, здравство и сигурна плата), фолклор (Цеца), заводљиви су путеви да се „Рођени у ЈУ“ схвати заиста таквом – носталгичном, распричаном (приповедачком), логорска-ватра представом. Али, пажљив гледалац ће приметити шум који се с времена на време убаци у монотонију евоцирања успомена и одговарајућих глумачко-сценских, понекад и симболичких илустрација (корео-

Фото: Б. Лучић

графска употреба црвених столица, сценски простор је тунел). Рушилачки експресивну игру ластиша Аните Манчић, вулгарне речи и политички некоректне песмице (убиј-закољи). Ту је скривено оно што превазилази „наднационално“ у представи о Југословенима и онима који се тако осећају. Оно што се нуди као трагички патос и психоаналитички захтев. Ипак, тај шум је недовољан да пробуди предвидљивошћу опасано дело у којем многе ствари врло лако прерастају у конфекцију. Када један од глумаца каже да је за њега Југославија море, Јадранско, а до краја још четири или пет пута развија исту причу у различитим навратима, уместо да се постигне континуитет, развије се репетиција.

Још на самом почетку представе, као и овог текста, гласно је речено да постоји упитаност нових генерација докле ће се ове старије бавити прошлошћу. Није неки филозоф нити театролог, али има везе са темом: Џони Штулић је спевао стих да није важно одакле си све док знаш куда путујеш. Маркес је написао да човек није оданде где је рођен, него оданде где умре. Од Југе се тешко растати, али заиста је важније куда поћи, иако је јасно да то више нико нигде не зна. На том нивоу није претерано тврдити да као што нисмо победили Аргентину у четвртфиналу Светског првенства у фудбалу у Италији, ни ове представе канда не би било да није било братоубилачког рата у СФРЈ. Закључак изведите сами. Игор Бурић

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗЛОЖБА У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

ОКРУГЛИ СТО ПОЗОРЈА О ПРЕДСТАВИ „РОЂЕНИ У ЈУ”

Два века Франца Листа

Југославија у личним биографијама

Електронском изложбом грађе из својих збирки Библиотека Матице српске обележава двесто година од рођења мађарског пијанисте, композитора и диригента Франца Листа (1811-1886). Изложба обухвата избор из дела Франца Листа и литературе о њему и може се погледати до 23. јуна у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану и Катарини Ивановић, трајно се чувају и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs. Франц Лист, један од најзначајнијих пијаниста света, рођен је 1811. године у тада мађарском, а

данас аустријском месту Рајдинг. Прослављен као пијанист-виртуоз већ у раној младости, концентрирао је по читавој Европи и уживао светску репутацију. Живео је наизменично у Вајмару, Пешти и Риму. У музичку праксу свог времена увео је солистички концерт, обогатио је клавирску

технику и био први извођач који је на својим концертима почео да све већи простор додељује делима других аутора. Урадио је клавирске транскрипције за бројна симфонијска, оперска и камерна дела других композитора. Листово оригинално стваралаштво обележено је креирањем нове концепције сонате и концерта у једном ставу, симфонијске поеме, и бројним клавирским композицијама међу којима су Године ходочашћа, Љубавни снови, Мефисто валцер, Соната h-мол, Друга мађарска рапсодија, симфоније, клавирски концерти, ораторијуми, соло песме и др. Као педагог, оставио је дубок траг на читаву плејаду уметника. Франц Лист је умро у немачком граду Бајројту 31. јула 1886. године.

За представу „Рођени у ЈУ“ није било класичне поделе на писце, редитеље и глумце, већ је све било колективни чин, напоменуо је редитељ ове представе Дино Мустафић на јучерашњем првом округлом столу Стеријиног позорја, који ове године води драматуршкиња и позоришна критичарка Весна Радовановић из Београда. Највећи део времена на округлом столу био је посвећен управо процесу настанка представе, која се занива да документарним исказима глумаца, а које је у драмски текст ове представе уобличило пет драматурга. Једина задатост на почетку рада на овој представи је била тема – Југославија, земља које више нема, како је рекао Дино Мустафић, уписана у наше биографије, као чињеница која нас идентифи-

СТУДИЈА БИЉАНЕ ДОЈЧИНОВИЋ ПОСВЕЋЕНА ВИРЏИНИЈИ ВУЛФ

Сусрети у тами Доласком на место уредника књига које се могу ставити под општу одредницу “књижевне науке“ у издавачкој кући “Службени гласник“, проф. др Гојко Тешић је добио шансу да се размахне и објављује драгоцене наслове као што је увод у читање Вирџиније Вулф “Сусрети у тами“ доц.др Биљане Дојчиновић.На представљању књиге у књижари “ Гласник“ говорили су, поред ауторке, уредник библиотеке Тешић и један од троје рецензената проф. др Драган Стојановић. Тешић је инсистирао да је он “само“ обезбедио да се у оквиру библиотеке “ Књижевне науке“ покрене колекција “Интерпретације“ у којој је већ објављена књига “ Бекет“ Предрага Тодоровића а сада јој се прикључила студија о Вирџинији Вулф. Према оцени Стојановића, који је похвалио колекцији књига намењених тумачењу и бољем разумевању литературе, студија посвећена ВирџинијиВулф “аналитички спаја два сложена и никад до краја исцрпива скупа проблема : шта писци очекују од читаоца, и који методолошки приступи омогућава да се

иде у корак с таквим очекивањем, како би се писац и читалац у делу некако срели, нека буде и у тами”. “Дело није напросто „сиров приповедни материјал“, нити је сводиво на околности свог настанка било које врсте, тако да му се мора, као што је и учињено у овој књизи, приступити као специфично структурираној језичкој творевини, која је у том смислу аутономна, дакле као уметност, не може заменити ничим другим“, нагласио је рецензент.Он сматра да је књига јасна, прецизна, лепо писана, без непотребног духоумља и у бити корисна. Ауторка је књигу означила као водиљу кроз текст али не да би се наметало тумачење већ да би читаоца навела да прочита књиге Вулфове и успоставио сопстевни дијалог са писце.

- Записала сам оно што сам “разговарала“ са Вирџинијом Вулф док сам читала њене књиге али и оно о чему сам разговарала током осам година са студентима откако им предајем опус ове британске књижевнице која је означила вододелницу између енглеске књижевности 19. и 20. века, објаснила је Дојчиновићева. (Танјуг)

Жири АИЦТ-а О Стеријиној награди за најбољу представу округлог стола од ове године одлучиваће жири АИЦТ-а (међународне асоцијације позоршних критичара). Чланови овог жирија су позоришни критичари: главна и одговорна уредница часописа “Сцена“ Даринка Николић из Новог Сада, театролог Примож Јесенко из Љубљане, и Јудит Чаки из Капошвара у Мађарској. кује. Представа се базира на личним биографијама глумаца, и на два есеја која су написали драмски писци, али сам текст је ницао на сцени, и није се знало како ће на крају да изгледа. Дино Мустафић је напоменуо и да представа није рађена ни према једној тео-

ријској поставци, већ према сећањима, осећањима, односно интими, а не на основу иделошког промишљања. За такву представу, о слици једне земље на основу сећања, аутори су хтели да имају врло разуђену генерацијску поделу, како би се добиле различите визуре о њој. Глумци су имали ви-

у иделогију, и не буду проглашени за југофобичне или југоносталгичне, већ како ко доживи ову представу. Глумца Предрага Ејдуса привукла је, за њега опсесивна тема Југославије, а навео је и да је рад на овој представи био права авантура, у којој је од неких личних сањарија, пабирака требало да на-

Данас на Позорју 17 сати – Дани књиге, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ 18 сати – Позорје младих: „Мурлин Мурло“ Академија уметности у Новом Саду, класа на српском језку АУНС, Ђуре Јакшића 7 20 сати – Представа „Кукавичлук“, Народно позориште / Казалиште / Непсинхаз, Суботица, сцена „Пера Добриновић“ СНП –а - 22 часа – Позорје младих:“Ритуал“, Академија уметности Нови Сад, класа на мађарском језику, АУНС, Ђуре Јакшића 7 шесатне разговоре, интервјуе са драматурзима, које су они транспоновали у драмски текст, како је навела Милена Богавац, а неке сцене су доживљавале изнова писање и по десет пута, док глумци нис били сагласни да је коначно то оно што су сами испричали. Интервјуи су били јако дуги, свеукупно су имали двеста страница, и већ је било jako занимљиво, како је навела Маја Пелевић, шта изабрати од свега и да ли то уобличити у дијалог, или монолог. Она је додала и да су и сами драматурзи додавали неке своје личне исповести, тако да све јесте био колективни чин. У свему томе није било аритметике, нити комбинаторике, већ се по речима Мустафића, радило с великом интуицијом и емоцијом, градећи фрагментарну структуру ове представе. Он је додао и да су се непрестано трудили да избегну опасност да зађу

стане сценска истина. Кроз сличан процес рада глумац Слободан Бештић је већ прошао у Мостару, и зато је, како је признао, једва прихватио да поново „копа по себи“ у овој представи. За њега је било важно да приче које буду изабране, имају универзално искуство, и да исто значе и публици и глумцима који их говоре. Овакве, другачије стваране представе, врло су важне у целом окружењу, сматра Мирјана Карановић, јер на сцени коначно почиње да се прича о томе шта нам се догађало, односно „шта се мени догађало док се теби догађало“. Тако се пружа могућност да упознамо једни друге, да поново почнемо да се уважавамо и бивамо блиски. Ова представа, по мишљењу Мирјане Карановић, надраста позоришни значај, јер позориште на овај начин почиње да учествје у исцељивању друштва. Н. Пејчић

22

svet

subota28.maj2011.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE VUK JEREMI]

UKRATKO Novi udar na mafiju NAPUQ: Italijanska policija uhapsila je jednog od vo|a mafije, \ovanija del Akvilu, u Varkaturu, u blizini Napuqa, i time okon~ala wegovo devetogodi{we be`awe. Del Akvila se nalazio na listi najopasnijih italijanskih begunaca i smatra se najuticajnijim ~ovekom „Kamore”, koji je pomogao da se stvori savez razli~itih rivalskih klanova mafije. Pored „Kamore”, u Italiji deluju jo{ tri velike mafija{ke mre`e - sicilijanska „Koza nostra”, „Sakra korona unita” iz pokrajine Apulije na jugoistoku zemqe i najja~a, kalabrijska „Ndrangeta”. Sicilijanska „Koza nostra”, koja je bila dugo vremena najmo}nija u Italiji, nastala je sredinom 19. veka na Siciliji.

Kasnije se pro{irila na isto~nu obalu SAD, kada je krajem 19. veka veliki broj Sicilijanaca emigrirao u SAD.

Ponovo demonstracije KAIRO: Hiqade qudi slilo se ju~e na trg Tahrir u Kairu na protest pod motom “druga revoluacija”, pozivaju}i egipatske vojne vlasti da ubrzaju tempo demokratskih reformi u zemqi. Hri{}ani i muslimani, kako prenosi AP, molili su se na trgu Tahrir, kao {to su ~inili u protestima koji su vodili ka svrgavawu ranijeg predsednika Hosnija Mubaraka u februaru. Vladaju}e vojne vlasti su upozorile da bi “sumwivi” elementi mogli poku{ati da izazovu haos tokom tradicionalnih molitva vernika petkom.

Nobelovac za mir Mohamed el Baradej rekao je da je veoma zabrinut zbog odustnosti bezbednosnih snaga. Vojno rukovodstvo, koje je preuzelo vlast nakon svrgavawa Mubaraka, ostavilo je mnoge gra|ane nezadovoqne. Neki kriti~ari optu`ili su vojne vlasti za saradwu sa biv{im re`imom.

Primirje u Jemenu SANA: U borbi za vlast izme|u dr`avnih trupa predsednika Ali Abdulaha Saleha i pobuwenika u glavnom gradu Jemena, Sani, dogovoreno je primirje. Primirje treba da omogu}i posredovawe, rekao je uticajni vo|a plemena Ha{id {ejk Sadek al-Ahmar, prenosi AFP. „Ako re`im Saleha prihvati mirnu revoluciju, spremni smo na to. Ako `eli rat, onda }emo se boriti protiv wega”, najavio je on. Jedno drugo pleme je u petak napalo tri kontrolna punkta u regionu AlFarda, 75 kilometara severoisto~no od Sane. Komesarijat UN za qudska prava upozorio je vladu u Sani da }e zemqu uvesti u gra|anski rat. Eskalacija nasiqa je zabriwavaju}a, rekao je portparol Rupert Kolvil.

Nesvrstani i zvani~no u Beogradu 5. i 6. septembra BALI: Ministri zemaqa ~lanica Pokreta nesvrstanih zvani~no su usvo ji li na mi ni star skoj konferenciji Pokreta, koja je ju~e zavr{ena na indone`anskom ostrvu Baliju, odluku da se naredni sastanak Pokreta nesvrstanih odr`i 5. i 6. septembra u Beogradu, izjavio je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}.

Jeremi}, koji je prisustvovao konferenciji i odr`ao govor pred ~la- Vuk Jeremi} nicama Pokreta, izjavio je Fosastanku u Beogradu prisustvonetu da }e sastanak u Beogradu va}e i predstavnici biv{ih jubiti prilika da sa vi{e od 100 goslovenskih republika, dodaze ma qa sve ta „ob no vi mo i ju}i da je ugled Jugoslavije i osna`imo odnose”. daqe veliki, iako se ona ras„To }e biti prilika i da se pala pre 20 godina. go vo ri o tre nut nom sta wu „Od velike je va`nosti {to stvari u me|unarodnim odnosi- imamo prolaz ka tako velikom ma, ali i ekonomskoj saradwi”, broju zemaqa. Mi smo zemqa istakao je Jeremi}. Kako je na- ko ja ima po tre bu da u di javio {ef srpske diplomatije, plomatskom smislu op{ti sa

svima iz svih delova sveta, jer imamo taj veliki pro blem, Ko so vo, ko ji re{avamo diplomatskim putem”, naglasio je Jeremi}.

Ministar je podsetio da ve}ina zemaqa ~lanica Pokreta nesvrstanih ni je pri zna la ne za vi snost Ko so va. „Kon fe ren ci ja je bi la do bra prilika da ponovimo na{e stavove, da zatra`imo na sta vak prin ci pi jelne podr{ke na{em suverenitetu i teritorijalnom integritetu”, rekao je Jeremi}. Ministri ~ije su zemqe ~lanice Pokreta odlu~ili su da pri hva te Fi xi i Azerbejxan kao 119. i 120. punopravnog ~lana.

Odr`avawe ministarske konferencije Pokreta nesvrstanih na Baliju pratile su velike mere bezbednosti, kao i veliki broj novinarskih ekipa.

SUSRET OBAME I MEDVEDEVA U DOVILU, NA SAMITU G8

Bez dogovora o antiraketnom {titu DO VIL: Glavni savetnik predsednika SAD za odnose s Rusijom Mak Mekfol rekao je da ameri~ki predsednik Barak Obama i wegov ruski kolega Dmitrij Medvedev nisu uspeli da postignu napredak o spornom pitawu antiraketne odbrane SAD, jer Rusi i daqe nisu uvereni da ona ne}e biti pretwa wihovoj bezbednosti. „Rusi nam ne veruju”, rekao je Mekfol posle sastanka delegacija SAD i Rusije u Dovilu, na samitu G8, tokom koga su Amerikanci poku{ali da ubede Ruse da antiraketni {tit ne}e biti pretwa wihovoj bezbednosti. U pitawu je plan Va{ingtona da postavi rakete presreta~e u centralnoj i isto~ noj Evro pi u fa za ma do 2020. godine, a Rusija strahuje da je to pretwa SAD ruskom raketnom arsenalu, {to ameri~ki zvani~nici ka`u da se ne}e desiti.

Ameri~ki predsednik je posle sastanka s ruskim kolegom rekao da su oni posve}eni zajedni~kom radu na raketnoj odbrani kako bi prona{li pristup

Barak Obama i Dmitrij Medvedev

koji }e biti „u skladu sa bezbednosnim potrebama obe zemqe”.

Medvedev je, me|utim, nagovestio da taj problem ne}e biti re{en u skoroj budu}nosti. „Rekao sam Obami da }e ovo pitawe biti kona~no re{eno u budu}nosti, kao na primer 2020. godine, ali trenutno mi mo`emo da postavimo osnove

za ak tiv no sti dru gih po li ti~ara. I to }e biti dubok osnov za saradwu na{e dve zemqe u budu}nosti”, rekao je Medvedev.

On je upozorio da bi neuspeh SAD u saradwi s Moskvom o pi ta wu an ti ra ket nog {ti ta moglo da pokrene novu trku u naoru`awu.

dnevnik

POQSKA

Leh Valensa odbio susret s Obamom VAR [A VA: Leh Va len sa, legendarni vo|a otpora Poqaka ko mu ni sti~ kom re `i mu, {ef nezavisnih sindikata Solidarnost a kasnije predsednik Poqske, odbio je da se sretne u Var{avi s ameri~kim pred sed ni kom Ba ra kom Oba mom.”Ovog puta ne}u uspeti da ka`em predsedniku super-sile to {to imam da mu ka`em. Ne}u se sresti s wim. Ne odgovara mi (termin)”, kazao je ju~e Valensa i dodao da je wegov

program ispuwen do posledweg trenutka.

Doma}in Baraka Obame predsednik Poqske Browislav Komorovski i premijer Donald Tusk `eleli su da se Obama u subotu sretne sa glavnim akterima obarawa komunisti~kog re`ima u Poqskoj. Odbijawe Valense, simbola radni~kog bunta i nenasilne demonta`e komunizma da se sastane sa Obamom, zateklo je u Var{avi sve, bez obzira na politi~ke poglede.

Samit bez Srbije VAR[AVA: U Var{avi se okupili predsednici 20 zemaqa sredwe i isto~ne Evrope na 17. samitu, gde se razmatraju iskustva iz procesa demokratizacije svojih zemaqa.

Na samit je prvi put pozvana ravnopravno, kao nezavisna dr`ava koju doma}in Poqska priznaje, i Kosovo. Zbog toga su od puta u Var{avu odustali predsednik Srbije Boris Tadi} i Rumunije Trajan Basesku.

Predsednik Slova~ke, koja se tako|e ne priznaje nezavisnost Kosova, za svoj odlazak postavio je uslov da se nigde ne pojave dr`avni simboli ni naziv nezavisnog Kosova. On je tako|e zatra`io, {to su poqske diplomate prihvatile, i to da se ne usvaja zajedni~ka deklaracija koju bi ravnopravno sa ostalim {efovima dr`ava potpisala i predsednica Kosova Atifeta Jahjaga.

Ruski Holbruk za Libiju MOSKVA, TRIPOLI: Rusija smatra da je Moamer Gadafi izgubio legitimitet, a Moskva je spremna da posreduje u wegovom odlasku s vlasti, izvestila je agencija RIA novosti, pozivaju}i se na izjavu zamenika ministra inostranih poslova Sergeja Rjabkova. Libijski premijer Bagdadi el Mahmudi izjavio je ju~e da je vlada u Tripoliju pozvala Ujediwene nacije i Afri~ku uniju da pomognu u uspostavqawu primirja i da upute me|unarodne posmatra~e koji }e ga nadgledati. U Tripoliju su se ~etvrtu no} zaredom ~ule eksplozije. Pozivaju}i se na vojne izvore, libijska dr`avna televizija je javila da su na meti napada civilni i vojni objekti, prenela je agencija Rojters. Televizija Al Arabija javila je da se grad Taxura u blizini Tripolija, tako|e, nalazi na meti vazdu{nih udara NATO snaga. Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron i drugi ministri dali su dozvolu „u principu” da se juri{ni helikopteri „apa~” stave NATOu na raspolagawe, prenela je agencija Aso{iejted pres.

Ukoliko NATO odlu~i da koristi juri{ne helikoptere, to bi zna~ilo promenu strategije Alijanse, koja je do sada koristila borbene avione. Odluku libijskog ambasadora pri

Bagdadi el Mahmudi

EU Hadejbe Hadija, da napusti du`nost, pozdravila je visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. Hadi je saop{tio da, zajedno sa svojim osobqem, napu{ta du`nost kako bi se prikqu~io borbi za demokratiju, kao posledwi od mno{tva visokih diplomata koji su odlu~ili da napuste Gadafija.

Nekoliko vode}ih libijskih diplomata napustilo je Gadafijevu stranu proteklih sedmica, ukqu~uju}i ambasadore u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Francuskoj, Portugalu, ~ak i pri organizaciji Uneska, ~ije se sedi{te nalazi u Parizu, podsetio je AFP. Biv{i ministar spoqnih poslova Musa Kusa, koji je izme|u 1994. i 2009. godine bio {ef obave{tajne slu`be i ~lan naju`eg Gadafijevog kruga, prebegao je u London 30. marta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJ VID KA ME RON Britanija sna`no podr`ava francusku ministarku finansija Kristin Lagard kao izvanrednog kandidata za mesto izvr{nog direktora MMF, izjavio je britanski premijer Dejvid Kameron u Dovilu. „Ono {to svi ka`u jeste da je ona veoma sna`an kandidat, da ima iskustva i po{tovawe kao ministar finansija i to ne samo u Evropi, ve} i {ire”, rekao je Kameron.

ALEK SAN DAR LU KA [EN KO Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko najavio je ju~e mogu}nost ga{ewa u Belorusiji nekoliko stranih medija, ukqu~uju}i ruske, zbog izazivawa napetosti na valutnom i tr`i{tu prehrambenih proizvoda. „Najvi{e histerije poti~e od ruskih medija. Pratio sam i ‘na{e’ strane medije, koji su ovde zahvaquju}i predsedni~koj administraciji postali dominantni, i strane.

Ne}u ih imenovati da im ne di`em rejting “.

SU ZAN BOJL Britanska peva~ica Suzan Bojl izjavila je da bi volela da sara|uje s pop zvezdama Rijanom i Lejdi Gagom. Suzan Bojl se proslavila 2009. godine u~e{}em u TV takmi~ewu „Britanija ima talenat”. Prodala je vi{e od 10 miliona albuma {irom sveta. „Zainteresovana sam za album dueta. Postoji toliko mnogo qudi s kojima bih volela da pevam”, dodala je 50-godi{wa peva~ica.

CIA skenira Bin Ladenovu ku}u ISLAMABAD: Pakistan je pristao da Klintonova je u Pakistan doputovala u do zvo li pri pad ni ci ma ame ri~ ke Cen - trenutku naru{enih odnosa SAD i Pakitralne obave{tajne slu`be (CIA) da stana, posle ubistva vo|e Al Kaide Osapregledaju ku}i u Abotabadu u kojoj je `iveo Bin Laden, pi{e „Va{ington post”, pozivaju}i se na zvani~nike u Va{ingtonu. CIA je, kako se navodi, dobila odobrewe da ko ri sti so fi sti ci ra nu opremu u potrazi za materija li ma ko ji su mo `da skriveni u zidovima, ili zakopani u dvori{tu.

Tim do go vo rom s Pa ki stancima, CIA }e prvi put imati pristup ~itavom kompleksu koji je pre toga nadgledala s distance, koriste}i satelite, bespilotne letelice i preko {pijuna iz Abelmalek Drukdel obli`we ku}e. O tome }e s pakistanskim me bin Ladena. Ameri~ka dr`avna sekrezvani~nicima mo`da razgovarati i ametarka je dan pred dolazak izjavila da je ri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klin- saradwa sa Pakistanom strate{ka neopton, koja je doputovala u iznenadnu pose- hodnost za SAD, ali da pakistanske vlatu Islamabadu. sti moraju odlu~nije da deluju u borbi

protiv terorizma. U isto vreme, od Al Kaide dolaze nove pretwe zbog smrti Bin Ladena. Lider ogranka te teroristi~ke organizacije u severnoj Africi Abu Musab Abdul-Vadud poru~io je da }e xihad nad`iveti Osamu bin Ladena, ~ije }e ubistvo samo raspiriti gnev muslimana prema Zapadu.

Abdul-Vadud, poznatiji kao Abelmalek Drukdel, kritikovao je sahranu Bin Ladena u moru, po{to je vo|a Al Kaide 2. maja ubijen u akciji ameri~kih specijalaca u Pakistanu, isti~u}i da je to bilo poput „uqa dolivenog na vatru osvete i besa, koja je izvorno postojala u na{im srcima”. „Svi smo mi Osama”, dodao je on u desetominutnoj audio-poruci poslatoj na jedan islamisti~ki forum, preneo je AP. Grupa je odgovorna za ubistvo nekoliko stotina qudi tokom proteklih nekoliko godina i poja~ala je napade na istoku Al`ira. Ona je, tako|e, odgovorna za kidnapovawe ve}eg broja stranaca u Sahari i povezivana je s teroristi~kim incidentima u Evropi.

BALkAn

dnevnik EVROP SKI KO ME SAR ZA PRO [I RE WE [TE FAN FI LE U MI LO ^E RU

Po hva la po sve }e no sti evro in te gra ci ja ma BU DVA: Evropski komesar za pro{irewe [tefan File ocenio je ju~e da je Crna Gora ostvarila napredak u ispuwavawu preporuka Evropske komisije (EK), ali su potrebni daqi uverqivi rezultati. „Sa zadovoqstvom mogu da konstatujem da Crna Gora ide u dobrom pravcu. Impresioniran sam posve}eno{}u ispuwavawu kriterijuma EK“, kazao je File na konferenciji Dijalog Crna Gora Evropska unija, koja se odr`ava u Milo~eru.

File je na konferenciji ocenio da je Crna Gora u „kqu~noj fazi integracija i da je na dobrom putu”, i pohvalio nacionalni konsenzus oko evropskog puta i napore koje „predvodi” vlada na ispuwavawu kritetrijuma. Komesar za pro{irewe EU je, me|utim, podvukao da su za narednu fazu neophodni „ubedqivi rezultati” i zatra`io sveobuhvatne istrage. „U zemqama koje `ele u EU ne sme da postoji neka`wivost”, kazao je File.

On je istakao da je potrebno usvajawe izbornog zakona, ja~awe nadzorne uloge parlamenta i kapaciteta dr`ave uprave koja treba da bude depolitizovana i profesionalna i sposobna za upravqawe EU fondovima. On je istakao da je potrebno ja~ati ulogu parlamenta u procesu EU integracija i wegov Nacionalni savet za evropske integracije, koji je organizator skupa u Budvi. File je izrazio zabrinutost zbog polo`aja LGBT populacije, osoba sa invaliditetom i Roma u Crnoj Gori. ^lan skup{tinskog odbora za me|unarodne odnose iz redova Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovi} podse-

Igor Luk{i} i [tefan File

Kri mi nal ne sme biti ne ka `wiv Evropski komesar [tefan File ukazao je da treba unaprijediti zakonodavni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i da istrage u tim oblastima moraju biti sprovedene do kraja.„Kriminal ne sme da bude neka`wiv u dru{tvima koje te`e EU“, istakao je on.File je podsetio da mediji i sloboda izra`avawa imaju presudnu ulogu u svakom demokratskom dru{tvu i pozdravio najavu o dekriminalizaciji klevete. „Neka`wivost napada na novinare ne sme da postoji, ali i mediji moraju biti profesionalni, a tu va`nu ulogu ima novinarska samoregulacija“, kazao je evropski komesar. tio je da se na ju~era{wi dan navr{ava sedam godina od ubistva urednika dnevnog lista „Dan” Du{ka Jovanovi}a i da taj zlo~in jo{ nije rasvetqen. Bulatovi} je rekao da „postoje brojne kontroverze o ulozi tada{weg tu`ioca i nekih slu`benika tajne slu`be iz tog perioda”. Crnogorski premijer Igor Luk{i} saop{tio je da je vlada „u potpunosti posve}ena rasvetqavawu” tog ubistva i da se

[et wom pro tiv ma fi je Nevladina organizacija „Libertas” i Fejsbuk grupa, pod nazivom „Uli~nim protestima protiv mafije”, organizovali su ju~e protestnu {etwu u Podgorici zbog toga {to jo{ nije sasvim rasvetqeno ubistvo biv{eg suvlasnika i direktora lista „Dan” Du{ka Jovanovi}a. Protestna {etwa, u kojoj je u~estvovalo oko 200 osoba, organizovana je povodom sedme godi{wice ubistva Jovanovi}a, od zgrade Skup{tine Crne Gore do mesta zlo~ina. Jovanovi} je ubijen 27. maja 2004. godine ispred redakcije lista „Dan”, ~iji je on bio i glavni urednik.

Ranije osnovana Fondacija „Du{ko Jovanovi}” dodelila je prvu me|unarodnu nagradu „za istraziva~ko novinarstvo” ameri~kom novinaru Endruu Higinsu, saradniku „Va{ington posta”.

Pravni zastupnik Fondacije „Du{ko Jovanovi}” je wegova supruga Slavica Jovanovi}.

nadle`ni dr`avni organi sa punom pa`wom bave „kontroverzama” u vezi sa tim slu~ajem. Luk{i} je pozitivno odgovorio na inicijativu opozicije o formirawu posebnog skup{tinskog tela koje bi nadziralo rezultate u oblasti suzbijawa korupcije i organizovanog kriminala, {to je predlo`io poslanik opozicione Nove srpske demokratije (NOVA) Goran Danilovi}.

Danilovi} je na skupu pozvao crnogorskog premijera da „spre~i ru{ewe konsenzusa” u Crnoj Gori oko evropskih integracija i „nedopustivu jezi~ku i nacionalnu diskriminaciju”. „Taj problem moramo re{iti do 1. septembra.

Bude li u Crnoj Gori zadovoqna najve}a jezi~ka zajednica koja govori srpskim jezikom ima}ete unutra{wu stabilnost i saradwu”, kazao je Danilovi}. On je rekao da, ako bude uskra}eno {kolovawe na srspkom jeziku, „zna~ajan deo opozicije ne}e biti zainteresovan za dijalog sa vladom, jer }e to smatrati kr{ewem osnovnih qudskih prava”.

Po tvr |e na op tu `ni ca pro tiv [a ri }a BIJE LO PO QE: Na ju~era{wem ro~i{tu, Vanpretresno ve}e bjelopoqskog Vi{eg suda potvrdilo je optu`nicu Odeqewa za suzbijawe organizovanog kriminala protiv Pqevqaka Du{ka [ari}a zbog stvarawa kriminalne organizacije, neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga i produ`enog krivi~nog dela prawa novca. Ve}e je donelo re{ewe kojim je potvr|ena optu`nica Vrhovnog dr`avnog tu`ila{tva i protiv Jovice Lon~ara zbog prawa novca u produ`enom trajawu.

Du{ko [ari} se tereti da je od oktobra 2007. do maja 2009. godine bio pripadnik kriminalne organizacije ~iji je organizator bio wegov stariji brat Darko [ari}.

U optu`nici se navodi da je ta

Du{ko [ari}

organizacija „imala za ciq vr{ewe krivi~nih dela za koja se po zakonu mo`e izre}i kazna zatvora preko ~etiri godine, radi sticawa nezakonite finansijske dobiti i wenog ulagawa u legalne finansijske tokove na podru~ju Crne Gore i Srbije u

du`em periodu u me|unarodnim okvirima”. Svaki ~lan imao je, kako se navodi, odre|enu ulogu i zadatak, a organizacija se bavila neovla{}enom kupovinom kokaina u Ju`noj Americi i wegovim daqim preno{ewem dr`awem, rasturawem, prodavawem i transportovawem do kupaca u Evropi.

Du{ko [ari} i Jovica Lon~ar se terete i da su se udru`ili u periodu od 24. jula 2006. do 28. februra 2011. godine, kako bi putem bankarskog i finansijskog poslovawa prikrili poreklo novca za koji su znali da je pribavqen krivi~nim delom „neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga izvr{enog na organizovan na~in u ukupnom iznosu 21.353.879 evra”.

HRVATSKA

Kraj pre go vo ra s EU naj ka sni je u ju lu ZA GREB: Glavni hrvatski pregovara~ s Evropskom unijom Vladimir Drobwak ocenio je ju~e da Hrvatska ima jako dobre izglede da pristupne pregovore zavr{i do kraja juna, a najkasnije u julu. „Jako su dobri izgledi da preostala poglavqa zatvorimo do kraja juna, a ako ne, onda sigurno nekoliko sedmica kasnije, u julu, te da ugovor o pristupawu EU potpi{emo tokom poqskog

predsedavawa”, rekao je Drobwak u Saboru tokom rasprave o izve{taju o radu Nacionalnog odbora za pra}ewe pregovora.

On je izrazio nadu da }e Hrvatska idu}eg meseca dobiti formalni datum pristupawa, odnosno da }e biti potvr|en tehni~ki datum, 1. jul 2013. godine.

I predsednica Nacionalnog odbora za pra}ewe pristupnih pregovora Vesna Pusi} smatra

da Hrvatska ima izgleda da zavr{i pregovore do kraja juna, a formalnu potvrdu datuma ulaska o~ekuje na sednici Evropskog saveta 23. i 24. juna. Ona je podsetila da je od 35 pregovara~kih poglavqa Hrvatskoj ostalo jo{ pet - tri sadr`ajna (pravosu|e i temeqna prava, ribarstvo i tr`i{na utakmica) i dva tehni~ka (finansije i ostala pitawa).

subota28 . maj2011.

23

AL BAN SKI SO CI JA LI STI BOJ KO TU JU PAR LA MENT

Iz bor na kri za ne pre sta je

TI RA NA: Posle spornih lokalnih izbora, politi~ka kriza u Albaniji se produbquje, {to potvr|uje odluka Socijalisti~ke partije, najve}e opozicione stranke, da bojkotuje rad parlamenta.

Lider Socijalista Edi Rama nije prihvatio rezultate izbora za gradona~elnika Tirane i wegova partija je podnela `albu najvi{em izbornom sudu u kojoj tvrdi da rezultati izbora nisu regularni.

Prema preliminarnim rezultatima izbora za mesto gradona~elnika Tirane, pobedio je Rama, po{to je dobio deset glasova vi{e. Me|utim, Izborna komisija je naknadno utvrdila da su neki listi}i uba~eni u pogre{ne kutije. Posle wihovog prebrojavawa, do{lo je do preokreta i za gradona~elnika je progla{en vladin kandidat Quqzim Ba{a, jer je, navodno, osvojio 81 glas vi{e. „Ovi rezultati ne odra`avaju slobodnu voqu gra|ana Tirane, ve} su produkt izbornog kanibalizma premijera Saqija Beri-

{e”, izjavio je Rama, prenosi agencija AP. Mnogi pravnici smatraju da je pogre{no uba~ene listi}e trebalo proglasiti neva`e}im.

Izborni sud je, kako javqaju agencije, po~eo da razmatra `albu socijalista, ali nije jasno kada }e saop{titi svoju odluku. Premijer Beri{a odbacuje optu`be i ka`e da su ovo bili „najdemo- Parlament u Tirani kratskiji izbori” u Albaniji. mada nikad nisu pristali da se Politi~ka kriza koja potre- naknadno prebroje sporni glasa Albaniju ve} godinama sada sovi. se jo{ vi{e produbila. Dve voU Briselu sa zabrinuto{}u de}e partije - vladaju}a Demo- prate najnovije doga|aje, {to kratska partija premijera Be- potvr|uje i otkazivawe posete ri{e i socijalisti - spore se i predsednika Evropske komisije oko rezultata parlamentarnih @ose Manuela Baroza Tirani. izbora koji su odr`ani jo{ sreIz Evropske komisije su radinom 2009. godine. nije upozorili da molba AlbaU opoziciji tvrde da je pre- nije za sticawe statusa kandidamijer Beri{a tada pobedio za- ta ne}e biti prihva}ena sve dok hvaquju}i pokradenim glaso- se u zemqi ne uspostavi dijalog vima, {to u vladi demantuju, dve vode}e partije.

BUGARSKA

Ru ni}: Va `an iz bor Be o gra da SO FI JA: Izbor Beograda za kulturnu prestonicu Evrope bio bi od velikog zna~aja za Srbiju, rekao je ju~e ~lan Organizacionog odbora projekta ‘’Beograd 2020“ Darko Runi}.

Runi} je u Sofiji, gde se odr `a va skup pred stav ni ka evropskih prestonica kulture i kandidata za to zvawe, rekao Tanjugu da Beograd priprema kvalitetan projekat i da bi mu u kandidaturi mnogo zna~ila podr{ka me|unarodnih part-

nera i gradova iz regiona. On je rekao i da je ciq projekta da se ukqu~i ve}i broj gra|ana kao nevladinih organizacija, kako bi bio ura|en na kvalitetnom nivou i kako bi se zaustavio odliv mladih gra|ana Srbije.Beograd je kandidat da postane Evropska prestonica kulture 2020. godine, a takmi~i}e se sa rumunskim gradom Klu`om.

Ciq skupa u Sofiji je nastavak konsultacija o narednim

prestonicama kulture Evrope, koja je otpo~ela u Briselu, radi davawa predloga za gradove iz regiona za ~lanstvo u organizaciji i razvoj me|unarodnih kontakata. Na skupu u~estvu ju predstvni ci glav nih gradova Bugarske, Italije, Rumunije, Srbije, kao i drugih gradova koji su kandidati za Evropsku prestonicu kulture.

Evropske prestonice kulture ove godine su finski grad Turku i estonski grad Talin.

24

subota28.maj2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

subota28.maj2011.

25

26

OGLASi l ^iTUQe

subota28.maj2011.

IZ DA JE se ku }a u Ve ter ni ku sa dva tro sob na sta na na spra tu, po se ban ulaz. Ce na 200 eura me se~ no. Te le fon 822-368.

28741 IZ DA JEM jed no so ban, kom fo ran i pot pu no na me {ten stan na Sa te li tu. Od mah use qiv. Te le fon 064/12-27684.

28762 IZ DA JEM dvo so ban na me {ten kva li te tan stan, 64m2 kod sta di o na, Bu le var oslo bo |e wa.

Te le fon 021/461117.

29103 IZ DA JEM jed no i po so ban, pot pu no na me {ten, upra vo re no vi ran stan 57m2, po gled na park. te le fon 021/826-018 i 064/186-11-77.

29330 CEN TAR Na man sar di se iz da je tro so ban, po lu na me {ten stan. Ce na 200 evra + de po zit. Te le fo ni: 521-273, 066/6521-273.

29361 LI MAN I Iz da jem kom plet no na me {ten dvo i po so ban stan sa dve te ra se. Po gled na Rib wak. Ce na 300 evra + de po zit. Te le fo ni: 521-273, 066/6521-273.

29362 IZ DA JEM pra zan, dvo so ban stan, 45m2, sa ku hiw skim ele men ti ma.

In ter fon, lift, gre ja we, te le fon, ka blov ska, kli ma, ve li ka te ra sa. Od li~ na lo ka ci ja. Te le fon 521-256.

29508 IZ DA JEM na me {ten jed no i po so ban stan u Kra qa Pe tra I. Te le fon 021/6911796.

29533 IZ DA JEM po ro di ci dvo so ban, dvo ri {ni stan, po lu na me {ten u Cen tru. Te le fon 064/28-98-961.

29574 IZ DA JEM jed no so ban 40m2 stan na Li ma nu 4. Te le fon 063/1372-869.

29617 IZ DA JEM no vu na me {te nu gar so we ru u cen tru No vog Sa da. Te le fon 060/100-61-63.

29635 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru u uli ci Jug Bog da na.

Te le fon 064/1127074.

29643 IZ DA JEM no vi ji pra zan dvo so ban stan 42m2, ul. Mar ka Mi qa no va, ~e tvr ti sprat, lift, te ra sa, ku hiw ski ele men ti, ce na 140evra.

Te le fon 021/544-540, 063/517-290.

29689 IZ DA JEM no vu kom plet no na me {te nu gar so we ru, 24m2, cen tar, \or |a Jo va no vi }a 9, odvo je na ku hi wa, te ra sa, ve{ ma {i na, ce na 140evra. te le fon 021/544-540, 063/517-290.

29690

PO VOQ NO! Dva jed no i po sob na sta na 41m2 i 36m2, ~e tvr ti i pe ti sprat, Pre zi den to va zgra da Fu to {kog pu ta i Bu le va ra Evro pe. Te le fon 063/47-57-65.

27487

SOM BOR SKI BU LE VAR, 34m2, te ra sa 29.500 evra, Te lep, 35m2, te ra sa, 1. sprat 22.000 evra, Te le fo ni: 021/541-948, 064/239-4331.

29500 PRO DA JEM ukwi `en no vi ji stan, kod so ci jal nog, 40m2, na tre }em spra tu sa lif t om. Mo ` e za m e n a za ma w i.

Te l e f on 065/8333963.

29529 DVO SO BAN pre ko pu ta @e le zni~ ke sta ni ce 55m2, ukwi `e no, vla snik, bez po sred ni ka, dru gi sprat, eks tra lo ka ci ja, ce na do go vor.

Te le fo ni: 062/1518-781, 0604821010.

29686 PRO DA JEM ukwi `en, re no vi ran 1, 5 stan po vr {i ne 42m2na 1. spra tu u Rad ni~ koj uli ci, ce na 60.000 evra. Te le fon 064/150-125-2.

29655

PRO D A J EM u No v om Sa du na Te l e p u, po l a ku } e (pot k ro v qe) po s e b an ulaz, ga r a ` a. Te l e f on 021/842-894.

29597 NA TRAN XA MEN TU - No vi Sad 27 ari gra |e vin skog pla ca. Po gled na grad, Fru {ku go ru. Do zvo qe na grad wa P+1+PK. Te le fon 064/2287731.

28434 FRU [KA GO RA - Ali be go vac, 6.100m2 - 9 km od No vog Sa da, mo `e par ce li za ci ja, put, stru ja, lep po gled, ide al no za sve! Te le fon: 069/1826-726.

28836 PE TRO VA RA DIN - Bu ko va~ ki put 4.200m2, as falt, stru ja, vo da, ka na li za ci ja, te le fon i ka blov ska. Ide a- lan plac za sve! Te le fon 064/639-76-41.

28852 PRO DA JEM plac od 1200m2 na pe ri fe ri ji Ru men ke pre ma No vom Sa du. Te le fon 064/2447252.

29523 SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sa da, 17.100m2, plac ide a lan za sve. Put, stru ja, iz vor ska vo da, lep po gled. Te le fon 064/639-76-41.

29327 PRO DA JEM plac sa te me qom u Ba~ kom Jar ku, bli zi na cen tra, as falt, stru ja, vo da, gas, te le fon, ce na po voq na. Te le fon: 021/544-540 i 063/517-290.

29691

PRO DA JEM po slov ni pro stor - u si r o v om sta w u 800m2 na 1925m2 pla ca, Ve ter nik glav ni put do Vu ko vi} pum p e. Te l e f on 065513-4066.

29442

RO L ET N E, ro l o k o m ar n i ci, ve ne ci ja ne ri, tra ka ste za v e s e, har m o n i k a vra t a, ro lo ga ra `na vra ta, za tva ra we te ra sa, PVC sto la ri ja, br zo i po voq no. 021/500612, 063/84-26-848, 063/8424-716.

28149 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

29486

KU P U J EM zlat n i k e, du ka t e, na p o l e o n e, lo m qe no zla t o, sta r i sre b r n i i zlat n i no v ac, me d a q e, or d e n e, sa b qe, bo d e ` e, sa t o v e, sre b r n i n u. Te l e fo n i: 063/8-318-180, 021/451-409.

23484

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj

Jo van ki Ve zi li} Ce ci PO K LA W AM krup n og psa ~u v a r a od 2 go d i n e, po s lu { an, Te l e f on 064/2447252.

29522

obe le `i }e mo 28. 5. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Al ma {kom gro bqu.

Po ro di ce: Ve zi li}, Su bo tin i Pe trin.

29785

^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/17448-56.

29272 OT KU PQU JEM sta ro gvo `|e, me sing, ba kar, alu mi ni jum, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le na ve li ko i ma lo. ^i stim po dru me, ta va ne. Te le fo ni: 063/84-85-495, 6618-846.

29273

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ vo qe ni sin, su prug, otac i de da

Sve to zar [e }e rov Ba ta iz ne na da pre mi nuo u 52. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 28. 5. 2011. go di ne, na ^e nej skom gro bqu, u 15 ~a so va.

O`a lo {}ena po ro di ca [e }e rov.

29789

Sve to za ru [e }e ro vu

Dra gi na{, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma. Po ~i vaj u mi ru, ne ka te an |e li ~u va ju.

od we go ve }er ke Dra ga ne i ze ta Ste va na ]u luma.

29786

Po sled wi po zdrav ta ti na {e dra ge dru ga ri ce Sa {ke

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Alek san dar Il 1941 - 2011.

Sa hra na je u po ne de qak, 30. 5. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Alek san dru Ilu

Sve to za ru [e }e ro vu Tvo ji De sa i Sa {ka.

od we nih dru ga ri ca: Jo va ne, Iva ne, Ane i Di ne.

od po ro di ce ]u lum.

29784

29787

Po sled wi po zdrav ta ti na {e dra ge dru ga ri ce Sa {ke

Alek san dru Ilu

Po sled wi po zdrav ze tu

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom

Sve to za ru

Sve to za ru [e }e ro vu Ba ti

od we nih dru ga ri ca: Ja sne, Sla |e, Ta ma re i Je le ne.

od ta sta Jo ve i po ro di ce.

29783

29788

Po sled wi po zdrav

29770

od bra }e: Ca je i Mi ke Na {i ga }in sa po ro di com.

29782

Po sled wi po zdrav

G O D I [ W I P O M E N obele`avamo danas, 28. maja 2011. godine, u 11 ~asova

~i ka Aci

Alek san dru Ilu

Tihomiru Trnini}u na grobqu u Sremskoj Kamenici.

od Sa {i nih dru ga ra.

Ga le, Mi {a, Ko ja, Ba ta, Ri no, Vu ka, Qi qa i Spli }a.

Sa la{ 137.

29791

29790

O`alo{}ena porodica.

29796

^iTUQe l POMeni

dnevnik

U po ne de qak, 30. 5. 2011. go di ne na vr {a va se 10 go di na od ka da ni je sa na ma na{ vo qe ni sin i brat

G O D I [ W I P O M E N

subota28.maj2011.

27

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Po sled wi po zdrav vo qe noj ma mi

Sa ve li kim bo lom i tu gom u sr cu opra {tam se od mo je ma me

@o fi ja Ko va~

Ma ri Tu ti}

Ma re Tu ti}

Je li Jo ci} ro|. Pa ro {ki 8. 7. 1928 - 3. 6. 2011.

Mom ~i lo Nov ko vi} Mo mo S qu ba vqu, po no som, po {to va wem i tu gom ~u va mo te u na {im sr ci ma i mi sli ma dok `i vi mo.

U su bo tu, 28. 5. 2011. u 9.30 ~a so va, odr `a }e mo po men na Grad skom gro bqu u Vr ba su.

Maj ka Sav ka i brat Mi la din.

1514/P1

Po sled wi po zdrav dra goj

obe le `i }e mo 28. 5. 2011. na Pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu.

Tvo je po u ke `i ve sa na ma i ~u va mo te od za bo ra va.

Tvo ji: sin Vla di mir, sna ja Mi le va, unu ke Jo va na i Je le na.

Sa hra na je oba vqe na 27. 5. 2011. go di ne, na gro bqu, u Ru men ki.

Za u vek }u te no si ti u svom sr cu. od }er ke Mil ke i unu ka Ili ja sa.

Tvo ja }er ka Ana Tu ti}.

O`a lo {}e na po ro di ca.

29780

29775

Po sled wi po zdrav ve li kom dru gu i pri ja te qu

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i kom {i ji

Alek san dru Ilu

Qi qa ni Ru be `i}

1928 - 2011.

29750

Po sled wi po zdrav dra goj ba bi, maj ci, ta {ti i pri ji

Ma ri Tu ti}

Ba ti [e }e ro vu

di plo mi ra nom gra |e vin skom in `e we ru

29753

ro|. Ta di}

Po ~i vaj u mi ru.

Bra ni sla va Lu go wa i „Lu go wa Pe trol� doo.

317/P

od po ro di ce Pu {i}.

od po ro di ca: Ni ko li} i \a ko vi}.

29779

29795

Da nas, 28. ma ja na vr {a vaju se ~e ti ri go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi su prug, otac i de da

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Prof. dr La zar Vr ka ti} Pro la zi vre me i ni `u se go di ne ka ko vi {e ni je sa na ma na{ otac, su prug i sin.

Ali i po red tu ge ko ju ve~ no no si mo i da qe ose }a mo svu we go vu qu bav ko ju nam je pru `ao.

Hva la mu na sve mu...

Po men }e se odr `a ti 31. 5. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

29751

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je dra ga nam ma ma, ba ka i ta {ta

Ma ra Tu ti}

Vla di mi ros Pa go nis 1960 - 2007.

od: unu ka Ni ko le i Ne ma we, }er ke An |e, ze ta Dra ga na i pri ja te qa Rad mi le i To mi sla va.

Po sto ji ne {to {to ne umi re, to su uspo me ne i se }a wa na te be, tvo ju do bro tu i ple me ni tost. Ne do sta je{ nam ja ko!

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi la, si no vi Mi ro slav i Ne nad i }er ka Oli ve ra sa po ro di com.

pre mi nu la u 79. go di ni.

Za spa la si i u snu, oti {la na ve~ ni po ~i nak. Ne ka te an |e li ~u va ju kao {to si ti nas ~u va la.

Sa hra na je 28. 5. 2011. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Ve~no }e{ biti u srcima tvojih: }erke Ru`e, zeta Marjana i unuka Borisa i Miroslava.

29769

Po sled wi po zdrav Aci, ~a snom ~o ve ku i pri ja te qu na {e ku }e.

29748

Po sled wi po zdrav pri ja te qu ko jeg }e mo du go pam ti ti.

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

We go ve naj mi li je: }er ke Na ta {a, So wa i Iva na, su pru ga Ma ri ca i maj ka Zo ra.

1513/P1

P O M E N

Da mjan Kla pa re vi} Da ~a

Alek san dar Il Sa u ~e stvu je mo u tu zi i bo lu na {e De se i po ro di ce Il. Ru `i ca Ste fa no vi} i ko le ge Eks pres - [pe d-a.

Qi qa ni Ru be `i}

Tvo ji iz Ze le ne: Qu ba, Raj ko, De sa, Ti ka, Sa va po {tar, Kr ca, Mu min, Bo le TV, Mi ra, Gi za, Nu ma, Zo ka, Ma rus i Zdrav ko.

Po ro di ca Ni {a vi}.

29766

29781

29776

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu i uj ki.

Prof. dr La zar Vr ka ti} 1960 - 2007.

Pro {le su ~e ti ri go di ne od pre ra ne i tra gi~ ne smr ti na {eg de ka na.

Uspo me nu na we ga traj no }e ~u va ti we go ve ko le ge, sa rad ni ci i stu den ti.

Alek san dar Il Alek san dar Il FA KUL TET ZA PRAV NE I PO SLOV NE STU DI JE.

1513/P2

Dra gi ta ta, po ~i vaj u mi ru.

Se stra Ro san da, zet To mi slav i se stri} Sa le sa po ro di com.

29772

Sin Sa {a i }er ka San dra sa po ro di ca ma.

29771

28

^iTUQe l POMeni

subota28.maj2011.

3

Po sled wi po zdrav dra goj

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

Po sled wi po zdrav ve li kom bor cu

Sa bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na ma ma i ba ka

Qi qa ni Ru be `i}

Qi qa ni Ru be `i}

@iv ka Pe tro vi}

P O M E N

1999 - 2011.

Ve ri Mar ko vi} od: pri ja te qi ca Sla vi ce i Sa ve te sa po ro di ca ma.

Bo ja ni Stu par Tvoj ro |en dan i pu no let stvo ni smo do ~e ka li ali ni kad te ne }e mo za bo ra vi ti.

Sa hra na je da nas, 28. 5. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Gradskom grobqu.

Ku mo vi Raj kov: Du {ko, Ca ne, Mi ra i Glo ri ja.

Po ro di ca Kr sti}: Mi ta, Ka }a, Sa {a i Ma ri ja.

29741

29687

Ma ma, ta ta i brat.

29749

Po sled wi po zdrav pri ja te qi ci

29756

dra goj

S E ] A W E

Sa hra na je da nas, 28. 5. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav od we ne }er ke Mi li ce i unu ke Gor da ne.

Po sled wi po zdrav

@iv ki Pe tro vi} od pri ja te qa, po ro di ce Uro {e vi} iz Va qe va.

29735

29737

Po sled wi po zdrav dra goj

P O M E N

28. 5. 2011.

1996 - 2011.

^e do mir Pet ko vi} Qi qa ni Ru be `i} Dra ga Qi qo, za u vek }e{ nam ne do sta ja ti.

Je le na Mar ja no vi} Jel ka iz Ka }a

Po ro di ca \u ki}.

Uspo me ne ~u va ju we ne: Na da, Dra ga na i Sla |a na sa po ro di com.

29747

29755

Opra {ta mo se od na {e vo qe ne ku me

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je da na, 26. 5. 2011. go di ne, pre mi nu la na {a su pru ga, maj ka i ba ka

Dok mi `i vi mo `i ve }e{ i ti sa na ma jer si bio do bar su prug, otac, sve kar, de da i iskren pri ja teq.

O`a lo {}e na su pru ga Da ni ca, k}e ri Sta na, Ve ri ca, si no vi Ne go van i Gra di mir sa po ro di ca ma.

@iv ka Pe tro vi} Qi qa ni Ru be `i} Ba ba, za hval na sam ti na sve mu {to si mi pru `i la u `i vo tu, ve~ no }e{ bi ti sam nom.

Po ro di ce: Cvi je ti}, \i las i ^em bi}.

Vo li te tvo ja unu ka Go ga.

29738

Qi qa ne Ru be `i}

Po sled wi po zdrav maj ci i ba ki

1943 - 2011.

Tvo ji ku mo vi Ra du kin.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Dra gi ca Ku zma no vi}

Sa hra na je da nas, 28. 5. 2011. go di ne, u Pe }in ci ma, u 14 ~a so va.

K}i Sla ven ka i unu ka Ma ri ja na.

29761

29752

29746

iz ^e ne ja i

O`a lo {}e na po ro di ca.

DVA DE SET PE TO GO DI [WI PO MEN

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

P O L U G O D I [ W I P O M E N Ob i sti ni la se na {a bo ja zan, ko ju smo u ~e tr de se to dnev nom po me nu iz ra zi li, da ti po vrat ka ne ma, i da su nam da ni, bez te be, sve te `i i te `i.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Pa vle Ste pa nov

Mi le ni Si mo vi}

Je li ca Vu kov

Ne ka te an |e li ~u va ju.

29683

29767

Na Grad skom gro bqu, da nas, 28. 5. 2011. go di ne, u 9 ~a so va, odr `a }e se {e sto me se~ ni po men na {em dra gom de da Pa ji.

O`a lo {}e ni: sin \or |e, sna ja Mar gi ta, unu ci Ma ja i Vla da, pra u nu ci i se stri ~i ne Mi qa na i Ne ve na.

P O M E N

Sre ta Mi tro vi} 1939 - 2010.

Qu bav i do bro tu ko ju si nam pru `io za `i vo ta ni kad ne }e mo za bo ra vi ti.

Su pru ga Mi li ja na, si no vi Mir ko i Voj kan.

29707

P O M E N

29664

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Bra ni sla vi Le ti} ro|. Ku zma no vi} ^u va ju ih od za bo ra va: sin i brat sa po ro di com.

29731

Mi le ni Si mo vi} 1937 - 2011.

Mi lo sa va Dra ga{ ro|. Ma zi} Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se po men odr `a ti 28. 5. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Tvo ji naj mi li ji.

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Sa hra na je da nas, 28. 5. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu, u Srem skoj Ka me ni ci.

Mi le ]u lum

Qu bi ca Bu gar ski

Da ni pro la ze ali ni je dan bez se }a wa na te be.

Po sto ji qu bav ko ju smrt ne ga si, a tu ga ko ju vre me ne le ~i.

Tvo ji: su pru ga Bor ka, k}er ke Sta na, Mi ka i Mi ra, unu ~ad i ze to vi.

Su prug Dra gan i unuk Dra gan.

28. 5. 2006 - 28. 5. 2011.

Sa tu gom i bo lom no si }u Te u sr cu ce log `i vo ta. Da nas }e mo po lo `i ti cve }e na Tran xa ment skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

Tvoj Zo ran.

29754 29760

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj i vo lje noj

Po sled wi po zdrav dra goj

29705

Da ni ci Ki se li ca

29745

Pro {lo je tu `nih osam go di na od ka ko ni je sa na ma

i ^ E T R N A E S TO G O D I [ WI PO M E N

Pe ri ca Ili} 28. 5. 2006 - 28. 5. 2011.

Te re zi Ro bo ti} Na da Ba bi}

Qi qi Ru be `i}

ro|. Ba ri}

Po sled wi po zdrav na {oj Na di od po ro di ce Cvje ti }a nin.

Stan ko Raj kov sa po ro di com.

29765

29759

Vre me pro la zi, a tu ga, pra zni na i bol osta ju u sr ci ma ko ji te vo le.

Tvo ji: k}er ka Ol gi ca i zet Ivan, unu ci De jan, Zi na i da, Sa bi na, pra u nu ci Jan, Ar nel, Teo, De ni, Za ra, Mia, Mo na i sna ha Al ma.

29762

@ar ku Ki se li ci Tu `no se }a we na dra ge ro di te qe, ba bu i de du od: si na Pe re, sna je Ma ri je i unu ka Zo ra na sa po ro di com.

29740

Ko li ko mi ne do sta je{ ni ka da ne }e{ sa zna ti, a sr ce bo li i ne }e pre sta ti.

Ni ko la Pej ~i}

Tvo ja Mir ja na.

O`a lo {}e na ma ma i se stra sa po ro di com.

29744

29709

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Da nas u 10 ~a so va }e mo se oku pi ti i po se ti ti tvo ju ve~ nu ku }u, mi ko ji smo te vo le li.

Alek san dar Mar ko vi} Pro |e mo ja pr va go di na, pre pu na bo la i tu ge od ka ko moj dra gi mu` ni je sam nom.

Znaj da si uvek sa mnom u mo jim sno vi ma, mi sli ma i mom sr cu.

subota28.maj2011.

P O M E N

IN MEMORIAM Vo qe ni i do bri, ni kad ne umi ru.

Da nas, 28. 5. 2011. go di ne da je mo {e sto me se~ ni po men dra gom su pru gu, ocu i de di

Dipl. in`. Qu bo mir Va si}

Mla de nu Plav {i }u

1934 - 2009 - 2011.

iz [aj ka {a 1933 - 2011.

Spo koj no spa vaj, mi te ~u va mo od za bo ra va u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: Mi len ko, Ma ja i Sve ti slav sa po ro di ca ma.

Tvo ja Ne na.

29432

29429

La za Ge or gi je vi}

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Su pru ga Ka ti ca i k}er ke Mi li ca i Zo ri ca sa po ro di ca ma.

2003 - 2011.

U ti {i ni ve~ ne ta me ne ka te ~u va na {a qu bav od za bo ra va.

P O M E N

30. 5. 2001 - 30. 5. 2011.

29

29607

P O M E N

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N K}i Te o do ra, su pru ga Bu ba, ta {ta An ge li na i tast La le.

Da nas, 28. ma ja 2011. go di ne, u 10.30 na gro bqu, u @a bqu, odr `a }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {oj dra goj

Da nas obe le `a va mo 50 go di na od po la ga wa ve li ke ma tu re i se }a mo se sre} nih gim na zij skih da na.

S po {to va wem i tu gom se }a mo se onih ko ji vi {e ni su sa na ma

di rek tor ke

El ze Sto kin 29642

Bo go mir @iv ko vi}

Vo ja Vu ko vi} Pro {lo je tu `nih de set go di na od ka ko si nas na pu stio. Vre me ni ka da ne }e iz bri sa ti sva na {a le pa se }a wa na te be.

Tvo ji naj mi li ji.

Vre me pro la zi, za bo rav ne po sto ji. Hva la ti za naj lep {e go di ne ko je smo pro ve li sa to bom i pa `wu ko ju si nam pru `ao.

Ni jed na su za, ni re~ ni su do voq ne da ka `e mo ko li ko nam ne do sta je{.

Tvo ja su pru ga Mi ca sa de com.

dr Ru `i ci Gr bi} 1921 - 2011.

O`a lo {}e ne po ro di ce: Vu ka {i no vi}, Pa vlov i Gr bi}.

29514

29534

D V O G O D I [ W I P O M E N

i pro fe so ra

Pro {lo je ~e tr de set tu `nih da na od smr ti na {eg vo qe nog

29634

Bran ka - Ba je Je la ~i }a

3

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Ra doj ke Va si} Ve li mi ra Ve se li no va Du {a na Ze le no vi }a An ge le Je li si} Rad mi le Kri` Nan do ra Ma jo ra Jo van ke Pro da no vi} Mi ro sla ve Hva le

Osta de sa mo ve li ka pra zni na, tu ga i bol za u vek.

kao i na {ih dra gih dru go va iz raz re da:

Ve li ku za hval nost uka zu je mo dr Pa ta ri ci Er `e bet, Na di Pe tro vi} sa In sti tu ta iz Srem ske Ka me ni ce, am bu lan ti Ste pa no vi }e vo, se stri Ma ri ji Ke le man, Hit noj po mo }i No vi Sad, ko ji su nam ne se bi~ no po ma ga li u naj te `im tre nu ci ma.

Ta ko |e za hva qu je mo Fud bal skom klu bu „Omla di nac” Ste pa no vi }e vo na oda toj po {ti i po {to va wu ko je su is ka za li pre ma na {em vo qe nom Bran ku.

Od sr ca we go vi: su pru ga Qi qa na, }er ke Ja sna i Alek san dra sa po ro di ca ma.

Ka ta ri ne Ki{ Mil ke Ra ni to vi} Ma ri je Sa lon tai Gi ze le [e var Si me Utor ni ka

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Pe tar Sen te Osta vio si se }a wa ko ja ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti. Ute he ne ma, vre me ne bri {e se }a wa, ni jed na re~, ni jed na su za ni je do voq na da ti ka `e mo ko li ko nam ne do sta je{.

Tvo ji: su pru ga Ve ri ca, }er ke Sla vi ca i Le la, unu ke Adri a na i San dra i ze to vi Ne ven i @eq ko.

Mi lo va nu i Gi ze li Ne {o vi} obe le `i }e mo 28. 5. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Gor wem gro bqu u Fu to gu.

Brat Kr sti vo je - Mi {ko, si nov ci Igor i Alek san dar sa po ro di ca ma.

29353

29520

29567

Da na, 2. 6. 2011. go di ne na vr {i }e se 10 tu `nih go di na od ka da si oti {ao od nas na{ vo qe ni

Mi len ko Di mi tri je vi} Se }a we sa pu no tu ge, bo la i qu ba vi.

Po ro di ce: Lo ki}, Jo vi}, ^on ki}, Ra {i} i Je vre mo vi}.

29563

29611

[E S NA E S TO G O D I [ W I PO M E N

Na vr {a va se ~e tr de set da na od smr ti mog oca

Mi lo rad Je vre mo vi}

Ra di vo ja Min di }a Dej ke

Mi lo rad Ta so vac Mi {o

^e da Je vri} ^e ti ri go di ne `a lo sti bez te be.

Pu no nam ne do sta je{.

Tvo ji naj mi li ji.

Pa vle Mir kov Je di no nas te {i {to si sa an |e li ma, pa se se }a{ i nas.

Ve~ no o`a lo {}e ni: su pru ga Ivan ka, sin Zo ran, k}er ka Kse ni ja, unuk Ni ko la, unu ke Ni na i La ra, sna ja Ja dran ka i zet Vla da.

Se dam go di na bo la i tu ge za to bom, ple me ni tom du {om, u na di da po sto je ~u da da }e{ nam od ne kud do }i, ali osta je stvar nost da tu gu je mo za to bom.

Tvo ji: sin Dra gan unu ka Pa u li na, Sa {a iz Mi la na i Tvo ja Zo ra.

No si mo te u sr cu i ~u va mo od za bo ra va.

Tvo ji: Mi lo sa va, Dra gan, Gor da na, Ma ri na i Uro{.

29436 29543

29323

P O M E N U su bo tu, 28. ma ja odr `a }e mo po men – 40 da na od smr ti na {e dra ge i vo qe ne maj ke i tet ke

P O M E N

2009 - 2011.

IN MEMORIAM Da nas se na vr {a va tu `na go di na od ka da ni je sa na ma na{ vo qe ni otac, su prug i de da

Da nas, ka da obe le `a va mo 57 go di na ma tu re, sa tu gom i po {to va wem se }a mo se na {ih pre mi nu lih

Ma tu ran ti IV a raz re da, Gim na zi je „Mo {a Pi ja de”, ge ne ra ci ja 1961.

iz Gar di no va ca 1921 - 2011.

U su bo tu, 28. 5. 2011. iza }i }e mo na we gov grob i za li ti su za ma.

We go va }er ka Qu bi ca sa po ro di com Ge or gi je vi}.

29562

29560

S E ] A W E

Pro {lo je pet go di na od ka ko ni je sa na ma

28. 5. 1999 - 28. 5. 2011.

Mi li ca Pa vlo vi}

Alek san dar Ba jin

PRO FE SOR KI i PRO FE SO RA kao i

DRU GA RI CA i DRU GO VA Qi qa ne Ata nac ko vi}

Ra de Li ~i na Sve dok `i vim ja, `i ve }e{ i ti u mom sr cu.

Tvo ja Qu ba.

29030

Se }a we na te be i tvo ju do bro tu }e za u vek osta ti u na {im mi sli ma i sr ci ma.

K}er ka Bi qa na se stri ~i na Ol ga i na {i ro |a ci.

29660

dr Ste van Po po vi} epi de mi o log

Bi lo je za do voq stvo `i ve ti i u~i ti sa wi ma. Ne ka po ~i va ju u mi ru.

Za u vek sa na ma.

Vo li mo te: Sve tla na, Ka ta i Mi {a.

Tvo ji naj mi li ji.

Po ro di ca.

Ma tu ran ti Eko nom ske sred we {ko le No vi Sad Ge ne ra ci ja 1953/54 god.

29736

29742

29656

29087

30

06.30 07.20 07.30 07.45 08.05 08.50 09.05 09.30 09.55 10.25 11.40 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00

Кухињица Како преживети аутомобил Споменици: Иришки венац Јутарња гимнастика Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се питам Путеви наде Хроника 56. Стеријиног позорја Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Активно грађанство – Млади и предузетништво Без упута Вести Петказање Полако па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник

Оливер Стојковић

Без упута На резултате лечења утичу бројни фактори. Новија истраживања показују да је један од тих фактора и генетика. Пацијенти у Србији од јуна ће, по препоруци лекара, моћи да ураде ДНК анализу на основу које ће им бити преписана врста и доза лекова. Гост: проф. др Оливер Стојковић, генетичар са Института за судску медицину у Београду и руководилац фармакогенетичких истраживања у нашој земљи. Уредница: Горјана Живанов (РТВ 1, 14.00) 17.20 18.00 18.55 19.10 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 23.25 23.50 01.30 01.50

07.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

tv program

subota28.maj2011.

Црно бели свет ПЦТВ Рачуница Хроника 56. Стеријиног позорја ТВ Дневник Седам и по Суботом уживо Војвођански дневник Дуел струна Пресент Школа за завођење, филм Седам и по Хроника 56. Стеријиног позорја

Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Елизабетин двор, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Редитељ венчања, филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јелен-лет) Ева магазин (мађ) Тини фестивал 2099., (мађ) НС џез фестивал, 2010: Дејвид Фридман

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Тојотин свет Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Приче из књижаре Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Документарни програм Војвођанске вести Наша земља Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 09.06 11.05 12.43 13.00 13.15 13.31 13.51 14.50 15.44 16.45 18.25 18.57 19.30 20.06 20.40 23.05 01.32 01.51 02.42

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Ексклузивно ТВ лица...као сав нормалан Бела лађа Ти си ми све, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Фудбал: Лига шампиона, Барселона - Манчестер jунајтед, финале, пренос Хероји неба, филм ТВ продаја Ексклузивно Фудбал: Лига шампиона, Барселона - Манчестер јунајтед (р)

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Барселона – Манчестер јунајтед, финале (РТС 1, 20.40)

09.00 Серија 11.30 Азбука родитељства 12.00 Ленија 13.00 Ево нас код вас 14.00 Витраж 15.00 Седам НС дана 15.30 Спорт нетворк: Пливање 16.00 Серија 17.00 Објектив 17.10 Серија 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Јована суботом 20.00 ИЦТ плус 20.30 Седам НС дана 21.00 Река наде 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 7 НС дана

09.30 Атлетика 10.00 НХЛ Конференција: Сан Хозе – Ванкувер 11.45 Премијер лига, класик: Виган – Манчестер Сити 13.00 У сусрет финалу Лиге 2: Даг и Ред - Ротердам 15.00 Премијер лига, магазин 15.30 Студио, Специјал 16.00 Лига 2, финале 18.00 Специјал 18.45 Кошарка: Цедевита - Загреб 20.45 НБА Конференција: Чикаго - Мајами 23.00 Премијер лига, класик: Ливерпул - Челси 23.30 Лига 2, финале: Стивенејџ - Торквеј 01.30 Најјачи човек

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

05.30 Еленин дух-омнибус 08.00 Домаћин 09.15 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.50 Кобра 11.50 Домаћине, ожени се 13.00 Радна акција 14.00 Жене 15.00 Када лишће пада 16.00 Паклена кухиња 17.00 Желите ли да постанете милионер?

18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 20.00 Када лишће пада 21.00 Филм: Љубав и рат 23.15 Филм: Троје испод леда 01.00 Топ спид

Сандра Булок

Љубав и рат Ово је прича о младом Ернесту Хемингвеју и његовој ратној љубави, која му је била инспирација за чувени роман “Сунце се поново рађа”. Хемингвеј, а нгажован да амбулантним колима превози рањенике за време Првог светског рата, у једном нападу и сам бива рањен. Завршава у болници где се заљубљује у медицинску сестру Агнес фон Курковски. Улоге: Крис О‘Донел, Марго Стајнберг, Сандра Булок Режисер: Ричард Атенборо (Прва, 21.00)

dnevnik

07.00 Знање на поклон 08.25 Топшоп 08.45 Водич за родитеље 09.10 Сунђер Боб Коцкалоне 10.00 С. И. У: Тим ЗОО истраживача 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.00 Поподне 15.00 Еукануба: Чудесни пси 15.30 Буђелар 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Кенедијеви 18.30 Вести Б92 19.00 Наша мала клиника 20.00 Људи с Менхетна 21.00 Филм: Циганска магија 23.00 Вести Б92 23.20 Спортски преглед 00.15 Филм: Кућа 3 01.45 Људи с Менхетна

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Поподне

Аргентина–Србија (РТС 2, 23.00) 06.03 Знање имање 07.01 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.12 Мале приче 08.17 Мобил фест 09.07 Унесимо мало боје, Ебу драма 10.06 Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), преглед дана 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.32 Грађанин 13.59 Музички програм 14.30 Добродошли у Европу 15.00 Време телевизије 16.05 Вратите ми младост 17.00 Вреле гуме 17.30 Лига шампиона - Велико финале 17.55 Кошарка: Супер лига, Хемофарм - Раднички, полуфинале 3, пренос 20.00 Свет риболова 20.31 Миксер 21.00 САТ 21.48 Тријумфална капија 22.10 Тенис : Френч опен (Ролан Гарос) (р) 23.00 Одбојка: Светска лига, Аргентина – Србија, пренос 00.32 Вреле гуме 01.02 Кошарка - Супер лига: Хемофарм – Раднички, полуфинале 3 (р) 02.30 Одбојка - Светска лига: Аргентина -Србија (р) 03.45 Тенис-Френч опен (Ролан Гарос) (р)

06.00 ВОА 06.30 Маратон 08.30 Сваштарица 09.00 Балканика у...

09.30 Топ шоп 10.02 Улови трофеј 10.30 Филм: Велика авантура Мортадела и Филемона 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Фуснота 13.15 Мајсторски 13.30 Коферче 14.00 Вести 14.30 Кефалица 15.00 Инфо 15.02 Шарено 16.00 Вести 16.05 Филм: Црвена земља 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.00 Филм: Прљави плес 2 - Ноћи у Хавани 22.30 Откопчано 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Тачка усијања 00.30 Филм: десет минута за будућност 02.00 Филм: Црвена земља 03.30 Шарено 04.30 Филм: Прљави плес - Ноћи у Хавани

Кључно питање гламуратизованог реновираног ПОПоднева гласи: Кад је време да се окрене нови лист? О својим искуствимо нових почетака причају Данило Икодиновић, Сергеј Трифуновић, Игор Бракус и Дејан Цукић. Као приде за десерт научите да правите шненокле „Тако је суђено”. Ауторка и водитељка: Луна Лу (Б92, 14.00)

Франсоаз Дерлеак

Џингис-кан Прича о напретку дечака од роба до вође побуњеника, од повереника цара Кине до браниоца царства од варварских освајача. Његов живот је прошао у суровој борби, блиставој раскоши и у бескрајном доказивању ауторитета. Улоге: Омар Шариф, Стефан Бојд, Џејмс Мејсон, Франсоаз Дерлеак Режисер: Хенри Левин (Хепи, 21.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00

Луна Лу

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

Добро јутро Позови Великог брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Мала невеста Магазин ин Национални дневник Велики брат Звезде Гранда Филм: Афера Томаса Крауна Филм: Заштитник Филм: Дилеме плаћеног убице

11.25 11.45 12.05 12.20 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.30

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Сребрна крила 2 - Ватрени торњеви Сабрина Хорсленд Дино ратник Легенда о Неши Аби Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс, 90210 Ћирилица Телешоп Вести Ћирилица Телемастер Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Џингис-кан, филм Луда кућа Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Џингис-кан , филм Луда кућа

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota28.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 08.16 Кинотека - циклус класичног вестерна: Пламтећа звезда, филм 10.12 Кућни љубимци 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.16 Призма 14.01 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.05 Културна баштина 16.00 Средишња свечаност прославе 20 година Оружаних снага РХ, пренос 17.20 Јеловници изгубљеног времена 17.45 Пругаста браћа: Дружба мунгоса, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 20.12 Остављени на Антарктику, филм 22.40 Шибеник 23.01 Вечерњи хит: Изван контроле, филм 01.11 Филмски маратон: Точкови, филм 02.41 Филмски маратон: Пламтећа звезда, филм 04.09 Филмски маратон: Парк је мој, филм

07.55 08.10 08.30 08.55 09.10 09.35 10.00 12.50 14.40 16.30 17.40 19.15 20.05 21.50 23.35 01.45 03.20

Тими Тим Пепа Бакуган Чугингтон Бyблејд метал фјужн Винкс Најбоље године У земљи жена, филм Гас до даске, филм Проверено Луд, збуњен, нормалан Дневник Национална сигурност, филм Последњи посао, филм Мамац, филм Езо ТВ Острво таме, филм

08.00 Дневник скулптура 09.00 Мач 10.00 Лујза од Пруске – краљица срца 11.00 Блиски сусрети у Сибиру 12.00 Мистерије историје 13.00 42 начина да се убије Хитлер 14.00 Игра сенки 15.00 Лето љубави 16.00 Духовна музика 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Визија Вангари Матајие 19.00 Црна смрт 20.00 Библијске загонетке 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 23.00 Лето љубави 00.00 Духовна музика 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

06.00 08.00 09.35 11.30 13.20 13.45 15.15 16.45 18.15 20.05 21.40 23.35 01.45 03.15 04.35

Златна гуска Острво Корњача Ози Бу – сезона Зли дуси Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Дневник Јанга Тровача Само најјачи Орлови рано лете Еленина судбина: Руска сага 1. Горштак 2 Чај у Сахари Планета Икс Еленина судбина: Руска сага 1.

Живот са Хелен Година прва Џоова палата Мисија на Марс Васпитање за почетнике Господа Бронко Случајност 500 дана лета У ваздуху Ђенова Г.И. Јое: Успон кобре Завера на двору Екстракт Еротска нација Мрачна улица

08.15 Училица, квиз за децу 09.05 Освета шмокљана 4, филм 10.50 Принц открива Америку, филм 13.00 Хрватска тражи звезду 15.35 Веселе даће, филм 17.25 Звезде Екстра: 20 наследница милијардерки 18.30 РТЛ Данас 19.05 Моја 3 зида 20.00 Освоји љубав, филм 21.55 Биг брадер 22.55 Празници из пакла, филм 00.40 Језеро страха 2, филм 02.20 Астро шоу

Пра зни ци из па кла

Ели за Ба нет

По след њи по сао Пен зи о ни са ног снај пе ри сту Џеј мса Дај ла му чи се ћа ње на по след њи не у спе ли по сао ка да је про пу стио да уби је во ђу свет ске те ро ри стич ке ор га ни за ци је због че га је на пу стио по сао и по ву као се у Мон та ну... Уло ге: Ве сли Снајпс, Ели за Бе нет, Ле на Хе ди, Ралф Бра ун, Чарлс Данс Ре жи ја: Џо зеф Ру снак (Но ва ТВ, 21.50)

06.20 Вокер, тексашки ренџер 11.20 Све по закону 12.20 Добра жена 13.20 Филм: Коначна пресуда 15.10 Филм: Скривени злочини 17.00 Браћа и сестре 19.00 Добра жена 20.00 Све по закону 21.00 Филм: Птица на жици 23.10 Латам - Оигинал филм: Истините приче Го-Го девојке 01.00 Медијум

Ре не Ру со

Из ван кон тро ле Пре 30 го ди на аме рич ки ле кар до ла зи у африч ко се ло чи ји су ста нов ни ци де сет ко ва ни бо ле шћу ко ју узро ку је смр то но сни ви рус. Прем да обе ћа ва ју по моћ, се л о је уско ро, бом бом ве ли ке сна ге, збри са но с ли ца зе мље. У да на шње до ба мла ди рад ник у ца рин ској зо ни од лу чи да укра де мај му на ко ји је сти гао из Афри ке... Уло ге: Да стин Хоф ман, Ре не Ру со, Мор ган Фри мен, Ке вин Спеј си Ре жи ја: Вол фганг Пе тер сен (ХРТ 1, 23.01)

08.24 09.12 10.10 11.40

22.43 23.10 23.52 00.59 01.30 02.04

Време је за Дизнија Ни да ни не Један мали херој, филм Филмска матинеја: Истинита прича, филм КС аутомагазин 4 зида Обртник партнер Олимп - спортска емисија Рукометна Лига првака, Фајнал Фор - полуфинале Олимп - спортска емисија Рукометна Лига првака, Фајнал Фор - полуфинале Олимп - спортска емисија Фудбал, ЛП - емисија Лондон: Фудбал, ЛП: Манчестер УТД - Барселона, пренос финала Фудбал, ЛП - емисија Заштитница сведока Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.50 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 00.25 02.15

Ђаволови витезови Земља пре времена Вапај невиних Досије Дрезден Велика акција Ноћ гурмана Шиндлерова листа Амерички вукодлак у Паризу Нечастан пут

13.19 13.51 14.26 15.00 15.15 16.50 17.55 19.30 20.05 20.35

04.00 Човек који је плакао 06.00 Ксанаду 08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Пет асова 12.00 Сусрет са Венером 14.00 Лак за косу 16.00 Бела палата 18.00 Луд за мамбом 20.00 Робин Худ, принц лопова 22.20 Човек који је плакао 00.00 Хотел за љубавнице 02.00 Међу женама

Све што док тор Мич Сни дер же ли сво јој по ро ди ци је су тра ди ци о нал но про ве де ни пра зни ци с ро ђа ци ма. Али, по сто ји је дан про блем - Сни де ро ви, на и ме, не ма ју ро ђа ке. Или су ба рем та ко ми сли ли све док по штом не до би ју по зив ни цу за по се ту од из гу бље ног ро ђа ка... Уло ге: Бра јан Кран стон, Пе не ло пе Ен Ми лер, Ха ли Тод, Ме ган Ори Ре жи ја: Нил Исра ел (РТЛ, 22.55)

Пе не ло пе Ен Ми лер

07.15 Преживљавање удвоје 08.10 Лов на сабљарке 09.05 Грађевинске интервенције 10.00 Чуда Азије која је човек направио 10.55 Десет најбољих 11.50 Моћни бродови 12.45 Борна кола браће Хау 13.40 Аутомобили 14.35 Хотрод шегрт 15.30 Опаке машине 16.25 Како се прави?

16.55 Како то ради?

17.20 Десет најбољих 18.15 Чуда Азије која је човек направио 19.10 Моћни бродови 20.05 Такмичење у изради аутомобила 21.00 Бин Ладенов крај 21.55 Да ли је то могуће?

22.50 Прљави послови са Питером Шмајхелом 23.45 Лов на сабљарке

08.30 Бициклизам 09.30 Тенис 10.45 Тенис 11.00 Тенис 16.00 Бициклизам 17.30 Тенис 20.30 Тенис 21.00 Борилачки спорт 23.30 Бициклизам 00.30 Тенис 01.30 Тенис

Sveci se {koluju besplatno e ma sum we da je Mi le va, kao be ba i u naj Mi le va da qe {ko lo va we ni je mo gla na sta vi ti mla |em do bu, bi la okru `e na iz u zet nom u Mi tro vi ci – u Kra qev skoj ma loj re al noj gim na pa `wom svo jih ro di te qa i {i re po ro di - zi ji pe ti raz red je uve den tek {kol ske 1910/11, a ce. We na te le sna ma na, id so lu ci ja ku ka le ve no ge, {e sti 1911/12. go di ne. Ni u Ve li ku srp sku pra vo ni je se od mah pri me }i va la, ali je zbog we nog ka - slav nu gim na zi ju u No vom Sa du ni je mo gla, jer ova sni jeg hra ma wa bi la pri met na. Mi le va je bi la ve - {ko la ni je, zbog ugar skih pro pi sa, pri ma la u~e se lo i po slu {no de te, do bar u~e nik, pri mer na u ni ce. Zbog to ga je Mi le va Ma ri} da qe {ko lo va we sve mu. Gru bqe igre s vr {wa ci ma za me wi va la je na sta vi la u [ap cu, u Kra qe vi ni Sr bi ji. Upi sa na po vu ~e no {}u u se be, ~i ta wem i raz mi {qa wem. je po ~et kom 1891/92. {kol ske go di ne u pe ti raz red Mla |u se stru do bi la je u Ru mi, gde je ve} kre nu la u osnov nu {ko lu, ali i se stra Zor ka je ima la istu te le snu ma nu, jo{ iz ra `e ni ju. Mla |eg bra ta, Mi lo {a, do bi la je ka da je ima la sko ro de set go di na. Vo le la je se stru i bra ta i bri nu la se o wi ma ko li ko je mo gla.

Wen ta le nat za ma te ma ti ku i fi zi ku pri me }en je ve} u we noj 13. go di ni. Pro fe sor Vi {e de vo ja~ ke {ko le u No vom Sa du Alek san dar Jor go vi} ~e {}e je Mi le vu po zi vao u zbor ni cu da re {a va i naj te `e za dat ke, {to je ona, na di vqe we osta lih pro fe so ra, s la ko }om ~i ni la. У mi tro va~ koj gim na zi ji, kod prof. Mi lo {a Bo `i }a, bi la је je di na od li~ na iz ma te ma ti ke i fi zi ke. Mi le vi na {kol ska dru ga ri ca iz no vo sad skog pe ri o da sve do ~i la je da je bi la po vu ~e na, ali od li~ na u~e ni ca. Ni je se ja vqa la da od go va ra ka da je zna la, a zna la je uvek, ve} je pred nost da va la dru gi ma, zbog ~e ga su je zva li ’sve tac’. Mi le va je kao ma ter wi na u ~i la srp ski, a kao je zik sre di ne i ma |ar ski i ne ma~ ki. Kroz {ko lo va we je usa vr {i la ne ma~ ki, a na u ~i la je i fran cu ski.

Ko le ge na stu di ja ma bi le su odu {e vqe ne we nim svi ra wem tam bu ri ce, a u zre lim go di na ma prak ti ko va la je svi ra we na kla vi ru, pa je na ovom in stru men tu i pod u ~a va la.

Zor ka, Mi lo{ i sve zna li ca Od ra sla je uz auto ri ta tiv nog oca, u ~i ju qu bav i po dr {ku ni ka da ni je mo ra la sum wa ti, {a ba~ ke gim na zi je, a na mol bu we nog oca mi ni ~ak ni u naj te `im mo men ti ma, kao {to je ro |e we stru pro sve te M. V. Ni ko la je vi }u, do zvo qe no joj van bra~ ne }er ke Li zerl po ~et kom 1902. go di ne. je da is pit iz fran cu skog je zi ka po la `e na knad no, Ona je bi la sve sna {i ri ne po ro di ce Ma ri} i zna - za {ta }e se spre mi ti „pri vat nim ~a so vi ma”. ~a ja kum stva sa po ro di com Ga jin. Ve} po svom pr Pe ti raz red {a ba~ ke gim na zi je Mi le va je za vr vom bo rav ku u Ci ri hu (1895), ku mo vi ma je, kao {i la s od li~ nim uspe hom. У [ap cu je kre nu la u znak pa `we i po {to va wa, po sla la al bum sa fo to - {e sti raz red, ali je mo ra la pre ki nu ti {ko lo va gra fi ja ma zna me ni to sti ovog gra da. Sa o~in skom we zbog se o be po ro di ce u Za greb, ko ja se na sta ni i po ro di~ nom qu ba vqu bi la la na Po to ku br. 72, po {to je je su o ~e na svag da, i on da ka da otac Mi lo{ do bio slu `be se uda va la za Al ber ta Ajn - Od ra sla je uz auto ri ta tiv nog ni~ ko me sto pri Sto lu sed mo {taj na, i on da ka da se od we ga oca, u ~i ju qu bav i po dr {ku ri ce u glav nom gra du Hr vat raz vo di la. Na rav no, i sa qu - ni ka da ni je mo ra la sum wa ti, ske. Re strik tiv no za ko no dav ba vqu i po dr {kom we nih ku stvo cr no-`u te mo nar hi je, a ~ak ni u naj te `im mo va, pri ja te qa, a na ro ~i to na ro ~i to we nog ugar skog de la, mo men ti ma, kao {to je pri ja te qi ca, kao {to je bi la pre ma {ko lo va wu `en ske de ce He le na Ka u fler, udatа Sa u gim na zi ja ma i na fa kul te ti ro |e we van bra~ ne }er ke vi}. ma, za da li su mu ke Mi le vi i Li zerl po ~et kom 1902. we nom ocu. Ipak, us pe li su da [ko l o v a w e Mi l e v e Ma se Mi le va upi {e kao pri vat ri}, o ~e mu je otac Mi lo{ na u~e ni ca u za gre ba~ ku Ve li ku gim na zi ju, po no vo dio bri gu, te klo je kon ti nu i ra no, ali sa ve o- ma ~e stim pro me na ma me sta. ^e tvo ro go di {wu vo u {e sti raz red, ko ji je za vr {i la 1893. go di ne. osnov nu {ko lu za vr {i la je u Ru mi. U pr vi `en - Na red ne {kol ske go di ne do zvo qe no joj je da jav no ski raz red Oп}e pu~ ke {ko le upi sa la se 1881. slu {a pre da va wa iz fi zi ke, a oslo bo |e na je i go di ne i za vr {i la ga s od li~ nom oce nom. [ko - pla }a wa {ko la ri ne. Zbog bo le sti, is pi te iz lo va we je na sta vi la u No vom Sa du, u Srp skoj vi - pred me ta sed mog raz re da za vr {i la je tek sep tem {oj de vo ja~ koj {ko li 1886. go di ne. Iz svih pred - bra 1894. go di ne. Na rav no, naj bo qe oce ne je i da me ta Mi le va je ima la od li~ ne oce ne. Me |u tim, qe ima la iz ma te ma ti ke i fi zi ke.

Mi le va se u Za gre bu upi sa la i u ~e tvr ti, za vr ve} idu }e, 1887. go di ne, ob re la se u Srem skoj Mi tro vi ci. Da bi upi sa la dru gi raz red mi tro - {ni raz red gim na zi je, ali ga ni je za vr {i la. Otac va~ ke Ma le re al ne gim na zi je – re al ke, Mi le va je `e leo da ona stu di ra u [vaj car skoj, i pre pre je mo ra la po la ga ti pri jem ni is pit. Dru gi, tre }i se qe wa po ro di ce Ma ri} u No vi Sad 1895. go di ne i ~e tvr ti raz red ove {ko le za vr {i la je s od li~ - Mi lo{ je od veo Mi le vu u Ci rih i upi sao u ~e tvr nim uspe hom, a u za vr {nom raz re du je di na je iz ti raz red Vi {e de vo ja~ ke {ko le, ko ju je ona za vr ma te ma ti ke i fi zi ke ima la vr hun sku oce nu. {i la 1896. s od li~ nim uspe hom. U pro le }e iste Zbog do brog u~e wa, wen otac ni je mo rao da pla - go di ne ma tur ski is pit je po la ga la u Sa ve znoj me di cin skoj {ko li u Ber nu. }a {ko la ri nu.

N

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi”, u izdawu „Prometeja”, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota28.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

28. maj 2011.

Све оно што вам је ју че пред ста вља ло про блем, да нас мо же те ис пра ви ти и по ста ви ти на сво је ме сто. Ис те ру је те исти ну и спро во ди те оно што же ли те. Да кле, леп и успе шан дан за вас. Ак ци ја.

BIK 20.4-20.5.

Зва нич ни и јав ни на сту пи, до го во ри и уса гла ша ва ња под по вољ ним су окол но сти ма. Др жи те се сво јих стан дар да и ме ри ла, да би сте из кон крет них си ту а ци ја до би ли што ви ше и што бо ље. Љу бав је око вас.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Ужи ва те у жи во ту и сва ко дне ви ци, уз до бро дру штво. Не ке љу бав не при че не пред ста вљу ди ле му, већ по тре бу да се о њи ма го во ри. Игра те сво ју игру по на ви ци и инер ци ји. И то је у ре ду.

Ме сец у зна ку ва тре ног Ов на мо ти ви ше вас да бу де те осо ба од ак ци је, да се тру ди те, ра ди те и за во ди те. Ово по след ње вам не ка ко нај бо ље иде од ру ке. До пу сти те се би и ма ло ма ште.

LAV 23.7-22.8.

При ја те љи или го сти ко ји вас не оста вља ју на ми ру, као да не ма ју сво је ли ми те. На и ла зи те на не ка огра ни че ња и бло ка де због ви ше си ле, а да то га ни сте ни све сни. Али, то по ла ко про ла зи. Дис тан ца.

DEVICA 23.8- 22.9.

Јед но по јед но, па по ре ду, ра ди те и ис пу ња ва те сво је оба ве зе. Као да сте за бо ра ви ли на осмех, на ко ји парт нер мо же да вас под се ти. По све ти те се хо би ју, дра гим осо ба ма и шет њи.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ису ви ше сте озбиљ ни за сво је го ди не. То су вам већ ре кли, или сте и са ми то га све сни. Са турн, ко ји вам до но си ту те жи ну, али и уте ме ље ност, по ка зу је сво је нај бо ље ква ли те те кроз са зре ва ње и вре ме.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ду го ва ња, у би ло ком сми слу, мо ра ју би ти вра ће на до сре ди не ју на. Имај те то у ви ду и на ђи те на чин да то ре гу ли ше те. Још увек сте у до број по зи ци ји за на пре до ва ње у све му.

Оно што вас усре ћу је је су љу бав ни од нос, из ла сци и ужи ва ње. Да кле, ви кенд ће про те ћи у бо ја ма и ми ри си ма про ле ћа, хе до ни зма. Не ко тре ћи мо же би ти не за до во љан због то га. Пла ни ра те ли из лет?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не што је тру ло у др жа ви Дан ској. Ме ђу тим, окре ну ли сте бри гу на ве се ље, па ће овај ви кенд би ти ве о ма ди на ми чан и при ја тан. Скло ни сте умет но сти, љу ба ви, иза зо ви ма ко ји обе ћа ва ју. Ни шта вам ни је стра но.

Иде а ли зу је те дра гу осо бу јер вам та ко при ја. У осно ви ви вр ло до бро зна те ка ко ства ри сто је. Али, да нас је све до зво ље но. У свом до му се нај бо ље про на ла зи те. Сре ђу је те га, уре ђу је те, ку пу је те.

Што је би ло да ле ко, при бли жа ва се. Мо ре, ре ско и пла во, че ка да за ро ни те у ње га, по пут пра ве ри бе, у сво је при род но окру же ње. Пла ни рај те од мор и ле то ва ње на вре ме, од мах.

TRI^-TRA^

Еј ми опет на ле че њу V REMENSKA

ПљуСкови

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

20

Sombor

20

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

23

S. Mitrovica 20 Ruma

20

Pan~evo

25

Vr{ac

26

Srbija Beograd

24

Kragujevac

26

K. Mitrovica 27 Ni{

Еј ми Вај нха ус (27) налази се на клиници Прајори у северном Лондону, након што је поново посрнула у борби са зависношћу од алкохола и дроге. Тиме се доводи у питање њен скори наступ у Београду. Ејми је наводно ушла у радњу „Медвеј” у Саутгејту, где је попила малу флашицу вотке, а потом улетела у оближњи фризерски салон и исповраћала се.

- Видело се да јој није добро, изгледала је потпуно избезумљено - рекли су запослени за „Сан”. Ејмин ПР потврдио је да се она након тога пријавила на лечење у клинику Прајори. Певачица се лечила неколико пута од болести зависности, али је наводно последњих неколико месеци била „чиста”. Певачица би требало да наступи на Калемегдану 18. јуна. Њена ПР служба није саопштила колико ће остати на рехабилитацији, нити да ли је турнеја под знаком питања.

PROGNOZA

28

Evropa

и грмљавина

Madrid

НО ВИ САД: За хла ђе ње са ки шом и пљу ско ви ма са гр мља ви ном. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на око 22 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: За хла ђе ње са ки шом и пљу ско ви ма са гр мља ви ном за хва та пр во се вер не и за пад не пре де ле, а за тим и ју жне и ис точ не.

Cirih Ве тар уј ту ру ју го и сточ ни, а за тим у скре та њу на се вер ни и се ве ро за Berlin пад ни, уме рен. При ти сак око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 26 сте пе ни на ју го и сто ку Ба на та.

Be~ СР БИ ЈА: За хла ђе ње са ки шом и пљу скви ма за хва та се вер не и за пад не пре де ле сре ди ном да на, док ће на ју гу и да ље би ти вр ло то пло.

Var{ava По под не ки ша и пад тем пе ра ту ре сти жу и у ју жне пре де ле зе мље. При Kijev ти сак око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 29 сте пе ни на ју гу.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу све же и про Oslo мен љи во облач но уз по вре ме ну ки шу у цен трал ним и ју жним пре де ли ма. Од по не дељ ка сун ча но и то пли је, уз по по днев ни раз вој обла ка и St. Peterburg ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те Pariz о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но не по вољ не за хро нич не бо Minhen ле сни ке, па им се пре по ру чу је да по слу ша ју са ве те ле ка ра. Оче ку ју се ме те о ро пат ске ре ак ци је у фор ми раз дра жљи во сти, гла во бо ље Budimpe{ta и бо ло ва у ко сти ма и згло бо ви ма. Нео п ход на је до дат на опре зност у са о бра ћа ју.

Stokholm

29 25 18 20 20 19 19

VIC DANA Про гра мер и про гра мер ка пи та ју сво ју бе бу: - Шта ка же ку ца?

- Ав, ав.

- Шта ка же ма ца?

- Мјау, мјау.

- А, шта ка же миш?

- Клик, клик.

25 25 13 17 26 19 19 20 17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

48 (-3)

Slankamen

206 (-2)

Apatin

110 (-2)

Zemun

280 (1)

Bogojevo

108 (0)

Pan~evo

308 (4)

Smederevo

480 (0)

Ba~. Palanka 137 (-2) Novi Sad

139 (-3)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

196 (2)

Tendencija porasta

Senta

252 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

202 (-2)

NERA

Hetin

106 (4)

TISA

44 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 220 (14) Beograd

Kusi}

236 (2)

62 (0)

Re{ewe iz pro{log broja