Dnevnik 28.maj 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 28. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23448 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

OD OK TO BRA PO LI TI KA VI [E NE ]E OD RE \I VA TI CE NU ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Za dve godine struja }e biti 60 posto skupqa? str. 4

DO MA ]I EKO NO MI STI PE SI MI STI^ NI JI OD ME \U NA ROD NIH

ZA SE DA LO [I RE PRED SED NI [TVO DE MO KRAT SKE STRAN KE

Svi kod Tadi}a na dogovoru

Srbija u bunaru recesije i nezaposlenosti str. 5 SUD BI NA EU – RAS PAD ILI SU PER DR @A VA

Krah evra (ni)je krah Da~i}: Demokrate treba da imaju premijera Evrope SPS–PUPS–JS I DS DA NAS O FOR MI RA WU VLA DE

str. 3

str. 6 NASLOVI

Politika 2 Zakletva predsednika 30. ili 31. maja 2 LSV: Skupo }e nas ko{tati

Ekonomija

Novi Sad

Svet poznatih

7 Novi sjaj velelepnog zdawa 9 Strankama po odborniku 150.000 dinara

Vojvodina 11 Fabrici preti likvidacija 12 Evropski turisti krstare 21 [vedska pobednik Panonskom princezom Evrosonga, Srbija tre}a

Reporta`e 13 U „Gagijevom sedlu” i lasta kao strela leti 4 Na crno radi i pre`ivqava Crna 30.000 zidara 4 „Poqostroj” se oporavqa 15 Rad po kazni u{teda za dr`avu od privatizacije

n ZORANI ARUNOVI] ZLATO

str. 16 str. 16 – 20

n ANA PRO[LA PRVU PREPREKU

23 Branislav Trifunovi}: Vi{e razmi{qati o stvarima ispod tepiha

Studentski 27 Znaju samo za desetke

PO BRO JU URA \E NIH TRAN SPLAN TA CI JA OR GA NA JO[ UVEK SMO PRI DNU EVROP SKE LE STVI CE

Srbija na Olimpijadi SPORT

Kultura

n VEBER SLAVIO U MONTE KARLU

Novi bubreg ~eka 500 bolesnika Sunce, pa pqusak

Najvi{a temperatura 23 °S

str. 14

2

POLiTikA

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] NAJAVQUJE DOGOVOR O KONSTITUISAWU VLASTI

TEMA „DNEVNIKA”: KRENULO PRELETAWE ODBORNIKA?

Stranke da provere s kim imaju posla Nered koji se dogodio na kon sti tu i sa wu Skup {ti ne op{tine Sur~in mogao bi biti pokazateq do kakvih peripetija }e ubudu}e dolaziti, nakon {to su ukinute blanko ostavke za poslanike i odbornike. Vest da je po jedan odbornik iz redova SNS i SPS pre{ao u odborni~ku grupu Demokratske stranke potvrdila je bojazan da }e preletawa sada postati u~estalija, ali i da }e politi~-

Stran ke mo gu da za gor ~a ju `i vot svo jim po sla ni ci ma na ta kav na ~in da im ne pad ne na pa met da pre le }u (\or |e Vu ko vi}) ki `ivot biti burniji nego do sada. Obe stranke su kasnije demantovale preletawe odbornika.

Prema re~ima politi~kog analiti~ara \or |a Vu ko vi }a, odborni~ki i poslani~ki mandati su u vlasni{tvu odbornika i poslanika i su{tinski ne postoji na~in da to stranke kontroli{u.

- Sa druge strane, nisam ba{ siguran da su odnosi iz-

me|u stranaka i poslanika, te da stranke ne mogu da na|u na~ina da uti~u na svoje ~lanove. Stranke mogu da zagor~aju `ivot svojim poslanicima na takav na~in da im ne padne na pamet da prele}u.

Nisu stranke ba{ toliko nemo}ne - obja{wava Vukovi}.

Zakletva predsednika 30. ili 31. maja

Da li je neko na konstitutivnoj sednici napustio svoju poslani~ku grupu i pre{ao na neku drugu stranu, sma tra Vu ko vi}, pra vo je pi ta we za stranku koja ga je delegirala.

- Lo{a je politi~ ka od lu ka stran ke ko ja po sta vqa na li stu odre|enog ~oveka, a on odlu~i da ih se odrekne. Nije to prilika da se ne {to pre ba cu je tom po sla ni ku ve} i stranci koja je morala da zna kome poklawa poverewe - ka`e Vukovi}.

Prema wegovim re~ima, preletawa }e uvek biti, a na strankama je da proveravaju s kim imaju posla jer je na wima najve}a odgovornost On je naglasio da ni u jednom demokratskom sistemu ne postoji na~in da se kontroli{e {ta }e poslanik raditi sa svojim mandatom, pa ne treba ni u Srbiji.

P. K.

Predsednica Skup{tine Srbije, ko ja ze me wu je predsednika Republi ke, Sla v i c a \u k i}-De j a n o v i} izjavila je ju~e da }e konstitutivna sednica parlamenta, kao i sednica na kojoj }e izabrani predsednik Srbije Tomislav Niko li} po lo `i ti zakletvu verovatno bi ti odr `a ne istog dana i to 30. ili 31.maja. „Mora}emo da imamo dve sednice - jednu na kojoj }emo da verifikujemo mandate poslanika koju ja samo zakazujem, a wome predsedava najstariji poslanik, a onda }emo zakazati posebnu sednicu radi polagawa zakletve To mi sla va Ni ko li }a„, rekla je \uki}-Dejanovi} novinarima posle sednice Glavnog odbo ra SPS-a u be o grad skom Centru „Sava”. Ona je najavila da }e se danas u 13 sati sa-

Na 11 izbornih lista 40 stranaka

ANALIZE: ZORAN STOJIQKOVI]

U Skup{tini Srbije, koja ima 250 mesta, poslani~ke mandate ima}e 11 izbornih lista, od kojih je pet mawinskih, ali u parlamentu bi svoje poslanike moglo da ima ~ak 40 politi~kih stranaka ~iji se kandidati nalaze na izbornim listama stranaka koje su pre{le izborni cenzus. U novom skup{tinskom sazivu najvi{e poslanika, wih 116, `ivi u Beogradu, sa Kosova }e ih biti petoro, a me|u 250 poslanika trebalo bi da bude 81 `ena. Narodna skup{tina je konstituisana potvr|ivawem mandata dve tre}ine narodnih poslanika, ~ime ujedno prestaje mandat prethodnog saziva.

Nikoli}, mo`da, kooperativniji To m i s lav Ni k o l i} ima stra{nu potrebu da se legitimi{e kao predsednik svih gra|ana i mo`da }e biti kooperativniji od svojih prethodnika, izjavio je profesor Fakulteta politi~kih nauka Zo ran Sto jiq ko vi}.

Stojiqkovi} je rekao da je „ve li ka ko a li ci ja” iz me |u Srp ske na pred ne stran ke i Demokratske stranke, koju iz sve snage zagovaraju pojedini qudi iz Amerike i Evrope,

programski izvodqiva, ali je polit~ki izrazito nestabilna.

To je politi~ka formula optere}ena ogromnim nepoverewem u kojem svaka strana gleda kako }e prevariti drugu i obezbediti sebi ve}i rejting, rekao je Stojiqkovi} na kon fe ren ci ji za no vi na re Fondacije „Korad Adenauer” i Fakulteta politi~kih nauka. Pre ma we go vim re ~i ma, ovi izbori su pokazali i da se

Qaji}: Razumem Tadi}a Pobeda Tomislava Nikoli}a, po oceni Ra si ma Qa ji }a, li de ra So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je, pred sta vqa “politi~ki zemqotres”. Kohabitacija je, smatra on, neizbe`na, a lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” do kraja nedeqe mora iza}i sa

imenom madatara i konkretnim planom. Kqu~na odluka o tome ko }e biti mandatar, za DS koja, kao najve}a stranka koalicije, treba da ga predlo`i, smatra Qaji}, nije nimalo laka.

Po wemu, u igri su Bo ris Ta di} ili Dra gan \i las, ukoliko Tadi} ne prihvati. “Brzo moramo da iza`|emo sa konkret nim pla nom i ime nom mandatara”, izjavio je Qaji} za RTV. Jedan od razloga za oklevawe Tadi}a da prihvati kandidaturu za premijera, ocewuje Qaji} je i Tadi}eva izjava nakon priznawa izbornog poraza da on ne}e biti novi premijer Srbije.

“Potpuno razumem Tadi}a. No} pre toga je rekao da ne}e biti premijer, da ne}e biti kohabitacije a sada je u te{koj situaciji da donese takvu odluku koja podrazumeva i kohabitaciju i da se bavi u dosta te{kim socijalno-ekonomskim prilikama re{avawem goru}ih problema u ovoj zemqi, kojih je mnogo”, zakqu~iio je Rasim Qaji}, u emisji “Jedan na jedan” RTV-a.

PIK: Laban umesto Kova~evi}a Pokrajinska izborna komisija je donela Odluku o dodeli mandata. za poslanika u Skup{tinu Autonomne Pokrajine Vojvodine Bog da nu La ba nu iz Subotice, kandidatu sa izborne liste De-

mokratska stranka Srbije - Vojislav Ko{tunica, umesto Si ni {e Ko va ~e vi }a, dramskog pisca iz Sremske Mitrovice. Kova~evi} je PIK-u dostavio izjavu o neprihvatawu mandata.

we da li }e s Nikoli}em razgovarati o sastavu budu}e parla men tar ne ve }i ne i vla de, \uki}-Dejanovi} je odgovorila da ona nema mandat da to radi i da lider socijalsita Ivica Da~i} vodi razgovore na tu temu.

Generalni sekretar Skup{tine Srbije Veq ko Oda lo vi} rekao je da pripreme za inaugurativnu sednicu novog

„golim marketingom” ne mo`e pobediti na izborima ili do bi ti do voq no za po be du.

Razotkriven je i spin da Srbija te`i dvostrana~kom sistemu, smatra Stojiqkovi} i sada bi analiti~ari koji su to zastupali trebalo da stave prst na ~elo.

Srbija je toliko slo`ena, kulturno, nacionalno, politi~ki, da je zaista stupidno govoriti da se deli na dve strane, dodao je on.

stati s Nikoli}em i da }e mu predlo`iti da sednica na kojoj }e polo`iti zakletvu bude odr`ana u sredu ili ~etvrtak. „Istog dana bi}e konstituisan novi saziv parlamenta i Nikoli} }e polo`iti zakletvu. Mislim da je racionalno da to bude istog dana”, navela je \uki}-Dejanovi}. Na pita-

predsednika Republike polako po~iwu. „Bi}e pozvani svi poslanici, predstavnici vlade, diplomatskog kora i verskih za jed ni ca. Po je di ni predstavnici iz inostranstva ve} su na ja vi li pri su stvo”, precizirao je Odalovi}.

Oda lo vi} je re kao da su „spremni i za jednu i za drugu

opciju” - situaciju u kojoj bi se Nikoli} opredelio da zakletvu pola`e pred starim, odnosno novim sazivom parlamenta. „Mislim da je najrealnije da to bude pred novim sazivom parlamenta. Vidim da je takva i wegova posledwa poruka, da se opredelio da zakletvu pola`e pred no vim par lamen tar ci ma”, do dao je Oda lo vi}.Zbog to ga mo ra ju bi ti stvoreni svi tehni~ki uslovi najpre za konstitutivnu sednicu parlamenta, na kojoj }e prvo novi poslanici polo`iti zakletvu, a zatim i za posebnu sednicu, na kojoj }e to u~initi i Nikoli}, kazao je Odalovi}. „Na tome se u Skup{tini Sr bi je in ten ziv no ra di.

Spremni smo da, ukoliko sutra bude postignut dogovor da to bude za nekoliko dana, ceo posao privedemo na na~in kako je to predvi|eno Zakonom o Narodnoj skup{tini, Poslovnikom o radu parlamenta i Zakonom o izboru predsednika.

Uveren sam da }e sve prote}i u redu i korektno”, istakao je Odalovi}.

Nakon {to polo`i zakletvu, Tomislav Nikoli} }e otpo~eti svoj petogodi{wi mandat.

E. D.

REAGOVAWE NA RAZGOVORE PUTINA I NIKOLI]A U MOSKVI

LSV: Skupo }e nas ko{tati Liga socijaldemokrata Vojvodine ocenila je ju~e da poseta novoizabranog predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a predsedniku Rusije Vla di mi ru Pu ti nu pokazuje da }e Srbiju skupo ko{tati to {to ga je izabrala za predsednika, jer on tra`i na~in

da Srbiju skrene sa evropskog puta. „Nikoli} Tomislav, koji jo{ nije ni polo`io zakletvu kao predsednik Srbije, po`urio je da Putinu ka`e da je put Srbije ka EU dalek i neizvestan, {to ne ~udi od ~oveka koji je u trenuci-

ma iskrenosti najavqivao da }e Srbija biti crna mrqa na evropskom tepihu”, naveo je LSV u saop{tewu za javnost. Ta stranka je podsetila da je Nikoli} u maju 2007. godine, kada je nekoliko dana bio predsednik Skup{tine Srbije, poru~io da Srbija, na we-

govu `alost, nije ruska provincija. „Razgovor Nikoli}a i Putina je upravo to i bio, razgovor predsednika Rusije s jednim provincijskim gubernatorom”, ocenio je LSV i dodao da Nikoli} na taj na~in uru{ava ugled Srbije kao nezavisne dr`ave.

SNS: Falsifikat Lige Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da Liga socijaldemokrata Vojvodine „grubo falsifikuje” posetu novoizabranog predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a predsedniku Rusije Vla di mi ru Pu ti nu i tvrdi da je to na~in da Srbija skrene sa evropskog puta. „Napadi na novoizabranog predsednika Republike Tomislava Nikoli}a su kqu~ni pokazateq da se Demokratska stranka i weni sateliti, jo{ nisu pomirili sa izbornim po-

razom i voqom naroda”, navodi se u saop{tewu SNS. Kako se navodi u saop{tewu, Nikoli} je Putinu jasno saop{tio da `eli Srbiju na putu ka EU ali i upozorio da }e taj put biti dug i neizvestan i da je takav zahvaquju}i neodgovornoj i pogre{noj politici Bo ri sa Ta di }a i Ne na da ^an ka.„Kriminal i korupcija na najvi{em nivou postali su za{titni znak Srbije u re`imu Borisa Tadi}a i Nenada

^anka”, navodi se u saop{tewu i dodaje da su to pravi razlozi zbog kojih Srbija jo{ nije u EU, „a ne re~i novoizabranog predsednika Srbije”.SNS je ~estitala novoizabranom predsedniku na „dr`avotvornom i odgovornom pristupu„ u re{avawu problema Srbije.Nikoli} je u ~etvrtak, 24 maja podneo ostavku na funkciju predsednika SNS jer, kako je rekao, `eli da bude predsednik svih gra|ana.

ran na Prvu damu. Prva dama na Putina... [to odo’ iz opozicije?!, zapitao se Tviter Toma. Wegovi fanovi sa lajne za nebiolo{kog sina proglasili su mu v.d. predsednika SNS Alek san dra Vu ~i }a.

u panici zbog senzacionalne najave da }e Orlovi pevati himnu pre svake utakmice razmi{qawa su Tasovca na lajni.

Kolibri se zabrinuo

U vreme finala pesme Evropvizije u prestonici Azerbejxana, fanovi su prozivali ministra vojnog Dra ga na [u ta nov ca pitawem da li je istina da mu je strana~ka koleginica Je le na Tri van otputovala u Baku.

- Slavim 25 god(!!!) maturem za druge ne znam - odgovorio je tvitera{ima [utanovac.

S. St.

TVIT CRTICA

Frakcije su u modi Funkcioner URS i narodin poslanik Si mo Vu ko vi} ovih dana intenzivno “prati” modu. Na svom Tviter nalogu je zapisao : “ frakcije su modi ovog prole}a. Plava u DS, Artemijeva u SPC”.

Jadi tviter Tome “La`nog” Tviter Tomu Nikoli}a mu~e jadi.

- Nebiolo{ki sin qubomoran na Zo ra na Sta no je vi }a (RTS). Stanojevi} qubomo-

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac prime}uje : - FSS najavquje dodatne treninge solfe|a za na{e fudbalere jer RTS razmatra mogu}nost da Orlovi predstavqaju Srbiju na slede}em Eurosongu. De~ji hor Kolibri

Baku i matura

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

3

RAZGOVORI O NOVOJ VLADI SRBIJE ZA SE DA LO [I RE PRED SED NI [TVO DE MO KRAT SKE STRAN KE

Svi kod Tadi}a na dogovoru Sed ni ca {i reg Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke po ~e la je si no} ne {to po sle 18 sa ti.

O~e ku je se da }e de mo kar te do ne ti od lu ku o kan di da tu za pre mi je ra. Do za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta, sa sta nak je jo{ tra jao.

Sa stan ku u Krun skoj u se du i- {tvu de mo kra ta su, osim pred sed ni ka DS Bo ri sa Ta di }a pri su stvo va li Dra gan \i las, Mar ko \u ri {i}, Oli ver Du li}, Dra gan [u ta no vac, Ru `i ca \in |i}, Je le na Tri van, Du {an Pe tro vi}, Dra go qub Mi }u no vi}, Bo `i dar \e li}, Na da Ko lun xi ja, Gor da na ^o mi}, Bo {ko Ri sti}, Igor Pa vli ~i}, Zo ran Alim pi}, Alek san dar [a pi} i Bo ri slav Ste fa no vi}.

Na sed ni cu Pred sed ni {tva do {li su i pred stav ni ci ko a li ci o- nih stra na ka li der SDPS -a Ra sim Qa ji}, pred sed nik LSV Ne nad ^a nak i we gov stra na~ ki ko le ga Bo jan Ko stre{. Sed ni ca u`eg Pred sed ni {tva stran ke je

pret hod no odr `a na i u pe tak, a ta da je od lu ~e no da se sa ko a li ci o nim part ne ri ma naj pre raz go va ra o ci qe vi ma i na ~e li ma bu du }e vla de, a tek po tom o kan di da tu za pre mi je ra.Na is toj sed ni ci, odr `a noj pre {est da na,od lu ~e no je da, na osno vu do go vo ra po stig nu tog 8. ma ja DS za po~ ne pre go vo re

sa ko a li ci o nim part ne ri ma SPS-PUPS-JS o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne.

Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi} ne ve ru je da bi mo glo da do |e do ve li ke ko a li ci je de mo kra ta i na pred wa ka i is ti ~e da ona „u ovom tre nut ku ni je po treb na”.

„Ve o ma je va `no da ima mo vla du ko ja }e ima ti do go vo re ne prin ci pe i ci qe ve i ko ja }e iz be }i ne do sta te ke pret hod ne vla de po put fe u da li za ci je. To tre ba da bu de tim ko ji }e slu `i ti od re |e nim ci qe vi ma, a oni su vr lo ja sni. Ve ru jem da }e te ci qe ve po de li ti i dru gi i da }e mo br zo mo }i da na pra vi mo vla du”, ka zao je ju ~e Mi }u no vi} za Ta njug. „Bo ris Ta di} tre ba da bu de pred sed nik te za jed ni~ ke vla de i da svoj po li ti~ ki kre di bi li tet ko ji ima u ze mqi i na ro ~i to u ino stran stvu is ko ri sti kao pred no sti za ubr za we in te gra ci ja i pre go vo re sa EU. To bi bi lo do bro re {e we, na rav no pod uslo vom da ima po dr {ku ce lo ga ko a li ci o no ga ti ma”, is ta kao je Mi }u no vi}.

On je na veo da sta tut DS pro pi su je da u~e {}e u ko a li ci ji ma i pre u zi ma we man da ta od pred sed ni ka Re pu bli ke tre ba da ve ri fi ku je i po tvr di Glav ni od bor stran ke na pred log {i reg Pred sed ni {tva.

\uri}: Tadi} ne bi imao legitimitet da bude premijer Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Mar ko \u ri} oce nio je ju ~e da li der de mor ka ta Bo ris Ta di} ne bi imao le gi ti mi tet da oba vqa pre mi jer sku funk ci ju i da bi je di no pre mi jer iz SNS od ra `a vao `e qu gra |a na za pro me na ma.”Ta di} je iz gu bio iz bo re, jer su gra |a ni sma tra li da ni je do bro ra dio.

Ka ko ~o vek ko ji po gra |a ni ma ni je do bro ra dio sa da mo `e da oba vqa pre mi jer sku funk ci ju, ko ja je po Usta vu jo{ slo `e ni ja i od go vor ni ja od pred sed ni~ ke”, upi tao je \u ri} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je na gla sio da pro me ne ne mo gu „da do ne su po ra `e ne sna ge” i da bi vla da, ko ju bi for mi ra le stran ke do sa da {we ko a li ci je, a u ko joj ~el nu po zi ci ju ne bi ima la SNS, bi la vla da ko ja ne bi u`i va la le gi ti mi tet i po ve re we gra |a na i ne bi mo gla da spro ve de neo p hod ne re for me.

Na pi ta we sa kim bi SNS mo gla da raz go va ra o for mi ra wu bu du }e vla de, \u ri} je od go -

vo rio da SNS o te {koj si tu a ci ji u dru {tvu mo `e da raz go va ra sa svim par la men tar nim stran ka ma, a o even tu al nom for mi ra wu vla de sa mo sa oni ma ko ji bi na pred wa ci ma pri zna li kqu~ nu ulo gu u toj vla di.On je pod vu kao da stran ke sa da {we vla da ju }e ko a li ci je mo gu da for mi ra ju vla du u skla du sa za ko nom, ali da bi ona ima la pro blem sa le gi ti mi te tom, jer ne bi iz ra `a va la vo qu gra |a na po {to se od mi ni sta ra ko ji su do sa da, ka ko sma tra, „tra qa vo” oba vqa li svoj po sao ne mo `e o~e ki va ti da se uhva te u ko {tac sa eko nom skim i so ci jal nim pro ble mi ma.

On je re kao da je li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} u su bo tu raz go va rao sa pred sed ni kom SPS Ivi com Da ~i }em i po no vio da }e Vu ~i} i iz bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} da nas raz go va ra ti sa li de rom de mo kra ta Bo ri som Ta di }em o si tu a ci ji u ze mqi i pri mo pre da ji du `no sti u Pred sed ni {tvu.

SPS–PUPS–JS I DS DA NAS O FOR MI RA WU VLA DE

Da~i}: Demokrate treba da imaju premijera Sa Glav nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je po ru ~e no je da }e ko a li ci ja SPS-PUPS-JS da nas na sta vi ti raz go vo re sa De mo krat skom stran kom o for mi ra wu vla de i da de mo kra te tre ba da ima ju pre mi je ra.

Li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} re kao je da DS tre ba da ima pre mi je ra i da vo di raz go vo re o bu du }oj vla di, a da, ako to ne mo `e, to tre ba da sa op {ti ka ko bi se tra `i la ve }i na u do go vo ru s dru gim op ci ja ma, pa, ako ni to ne uspe, da se re {e we tra `i u ko a li ci ji tri naj ve }a blo ka stra na ka. „Za nas je re do sled ja san - DS tre ba da ima pre mi je ra, sa sta vi ve }i nu i vo di raz go vo re o bu du }oj vla di. Ako de mo kra te to ne mo gu, on da to tre ba da nam sa op {te. U tim uslo vi ma }e se tra `i ti par la men tar na ve }i na u me |u sob nim do go vo ri ma ili u do go vo ru sa dru gim op ci ja ma, a ako ni tu ne ma ve }i ne, on da je tek mo gu} raz go vor o

ko a li ci ji tri naj ve }a blo ka stra na ka”, re kao je Da ~i}.

On je, me |u tim, is ta kao da SPSPUPS-JS ne }e ula zi ti u vlast po sva ku ce nu i da „ne tr gu je i ne raz go va ra pre pod ne sa jed ni ma, a po sle pod ne sa dru gi ma”. Da ~i} je re kao da „ni ka kve ve li ke ko a li ci je DS-a i SNS-a ne }e bi ti s ob zi rom na broj gla so va ko je su osvo ji le, jer ne ma ve li ke ko a li ci je bez SPSPUPS-JS”. „Ni jed ni, ni dru gi ne mo gu bi ti po bed ni ci sa 22 od no sno 23 od sto osvo je nih gla so va bi ra~ kog te la. Re zul tat na pred wa ka vi {e je pro iz vod pro te sta protv do sa da {we po li ti ke, a ne glas za pro -

Voj vo di na i Be o grad Li der so ci ja li sta je po ten ci rao i do bar iz bor ni re zul tat u Voj vo di ni, gde se za la `e za pro me nu za ko na s ob zi rom da sa da {wa prak sa uzro ku je da oni ko ji su na iz bo ri ma ostva ri li 20 do 30 od sto mo gu da ima ju sko ro 50 man da ta. Ni {ta ma we ni je za do vo qan ni re zul ta ti ma u Be o gra du, gde }e u Grad skoj skup {ti ni ima ti 13 od bor ni ka do dav {i da su se wi ho vi iz bor ni re zul ta ti kre ta li uglav nom oko 14 do 15 od sto, a na lo kal nom no vou i u ve }em pro cen tu.

gram sku or jen ta ci ju te stran ke”, po ru ~io je Da ~i}.

On je isto vre me no oce nio da gra |a ni u ko a li ci ji SPS-PUPSJS vi de je di nu ozbiq nu na du u pro me nu na bo qe i na gla sio da ta ko a- li ci ja ho }e u kom pe tent nu vla du ko ja }e vo di ti ja snu po li ti ku. Da ~i} je jo{ jed nom po no vio da je Sr bi ji ume sto „ve li ke” po treb na ko a li ci ja for mi ra na na pro gram skim na ~e li ma, ko ja ne }e bi ro krat ski vo di ti dr `a vu. „Sr bi ji tre ba vla da kom pe tent nih qu di”, re kao je Da ~i} i do dao da osnov ni mo to no ve vla de tre ba da bu de stva ra we ja ke i mo} -

ne Sr bi je i za {ti ta na ci o nal nih in te re sa u te {kim vre me na ko je Da nas sa sta nak s Ta di }em pred sto je. Pre ma we go vim re ~i ma, osnov ra da bu du }e vla de mo ra Da ~i} iz ja vio je da }e da nas bi ti odr `an sa sta nak li de ra ko da bu de bor ba pro tiv si ro ma {tva a li ci je SPS-PUPS-JS sa li de rom DS Bo ri som Ta di }em i dok je po li ti ka „na sta vqa wa ri funk ci o ne ri ma de mo kra ta. Da ~i} ni je pre ci zi rao no vi na ri ma go ro zne {ted we” za vr {e na u sve po sle sed ni ce Glav nog od bo ra stran ke me sto i vre me sa stan ka, tu. „Ako ne ko ho }e sa na ma na tim na ko me }e se raz go vo ra ti o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne, prin ci pi ma - tu smo. Ni smo ali je na gla si da }e jav nost bi ti bla go vre me no oba ve {te na. sprem ni da bu de mo pri ve zak i da ne ko vla da u na {e ime. Ne tra `i mo fo te qe ni funk ci je i uce wu je - `av ne in te re se od po li ti ke ko ja „Tre ba da zna mo {ta bra ni mo i mo ali ovim prin ci pa ma, a ne fo - je sprem na da in te re se `r tvu je {ta ho }e mo i to tre ba da bra ni mo. te qa ma i di rek tor skim me sti ma”, zbog ostva re wa ne kih dru gih ci Mi da nas ne zna mo ni {ta ho }e mo na veo je li der so ci ja li sta. Go vo - qe va. Po li ti ka oko Ko so va i ni {ta bra ni mo. @e li mo vla du re }i o EU, Da ~i} je re kao, da ona Me to hi je mo ra da bu de re al na i ko ja }e svi ma u Evro pi da ka `e ni je ciq ve} sred stvo da na rod za sno va na na re al nom `i vo tu i {ta su na {i na ci o nal ni in te re `i vi bo qe. „I ra ni je sam go vo rio in te re si ma srp skog na ro da na si”, na veo je Da ~i}. da }e na {e da qe evrop ske in te gra - Ko so vu. „[to se ti ~e so ci ja li sta, po sle ci je bi ti uslo vqe ne ne for mal „Ro bu je mo pro {lo sti zbog ko je ovih iz bor nih re zul ta ta, sle di nim pri zna wem Ko so va i Me to hi mo `e mo da iz gu bi mo i sa da {wost nam pro ces da qeg ja ~a wa. Mo `da je, ve} fak ti~ kim. To zna ~i da vas i bu du} nost na ro da na Ko so vu i }e dve stran ke sa naj ve }im bro jem ni ko ne }e te ra ti Me to hi ji. Oni osvo je nih gla so va ima ti naj ve }i da pri zna te ne za ko ji ka `u da se broj funk ci o ne ra, ali na ma je va @e li mo vla du ko ja }e Sr bi ja bra ni kod `an po da tak da ima mo 30.000 no vih vi snost Ko so va ne go }e vam na me - svi ma u Evro pi da ka `e Pri zre na i \a - ~la no va uglav nom mla dih, {to je ta ti od lu ke ko je ko vi ce, ne }e da ve li ki pod sti caj u da qem ra du”, {ta su na {i }e zna ~i ti da je ka `u da ne }e da re kao je Da ~i}. Iako sma tra da je na ci o nal ni in te re si to su ve re na i ne bra ne Sr bi ju kod i ovaj iz bor ni re zul tat do bar, Da za vi sna ze mqa i Ko sov ske Mi - ~i} ne `e li da bu de skro man i da to ga su, ja mi slim sve sne i sve tro vi ce i Zu bi nog Po to ka, za to se za dr `i na ovom ni vou, ve} pred stran ke, i DS i SNS”, sma tra Da {to `e le da ad mi ni stra tiv na li - se be i svo je par tij ske ko le ge i ko ~i}. ni ja po sta ne gra ni~ na”, oce nio je a li ci o ne part ne re po sta vqa vi Ko a li ci ja SPS-PUPS-JS, Da ~i}. On je do dao da Sr bi ja tre - {e ci qe ve - jo{ bo qe re zul ta te na veo je, `e li u vla du ko ja }e ba da na pu sti put ko ji ima pre ma na na red nim iz bo ri ma i 2017. go zna ti gde su we ne cr ve ne li ni je, Ko so vu i Me to hi ji, jer je on „ne - di ne - pred sed nka Sr bi je iz re do ko je raz dva ja ju na ci o nal ne i dr svr sis ho dan”. va so ci ja li sta. D. Mi li vo je vi}

REKLI SU Srbqanovi}: Osveta za 5. oktobar

Ko{tunica: Zna}emo {ta Brisel tra`i

Jugovi}: Tadi} da bude na ~elu proevropske vlade

Ni sam se slo `i la sa ide jom Ve sne Pe {i} da je bo qi i To mi slav Ni ko li}, od no sno, ko ji god pred sed nik, ne go Ta di}, ka `e dram ski pi sac Bi qa na Sr bqa no vi}. Ona je u in ter vjuu za „Slo bod nu Evro pu„ re kla da je Bo ris Ta di} iz gu bio po naj vi {e zbog ap sti ne na ta, jer je po li ti ka iz gu bi la le gi ti mi tet. „Mi slim da je gu bi tak le gi tim no sti po li ti ke u ovoj ze mqi u ko li ~i ni ap sti ne na ta ko ji su sa svih stra na, a svi zna mo da je naj ve }i broj ap sti ne na ta za pra vo ne ka vr sta po ten ci o nal no de mo krat skih gla sa ~a, ne sa mo DS-a, ne go de mo krat skih op ci ja. To je va `na stvar jer je po li ti ka u ovoj ze mqi iz gu bi la le gi ti mi tet. Jer ako za wu gla sa 30% qu di, on da jed na po lo vi na od to ga iz vi ~e jed nog. Ko li ki je pro ce nat, od ukup nog gra |an stva, iza bra lo ovog pred sed ni ka? Jed no stav no shva tam da je, po go to vo ovaj dru gi krug, ko na~ na osve ta i po ka za teq za 5. ok to bar.“

Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e da je uve ren da }e no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, ka da ga Bri sel o to me for mal no oba ve sti, sa op {ti ti srp skom na ro du {ta EU zah te va od Sr bi je, oce niv {i da }e Uni ja tra `i ti od u sta ja we od Ko so va za rad po ~et ka pre go vo ra za ~lan stvo u EU. Evrop ska uni ja }e za po ~e ti sa pri ti sci ma i uce na ma pre ma Sr bi ji, zah te va ju }i pot pu no od u sta ja we od Ko so va za rad do bi ja wa po ~et ka pre go vo ra za ~lan stvo u EU, na vo di se u sa op {te wu DSS-a. „Po ru ke sa ova kvim sa dr `a jem ve} do no se u Be o grad di plo ma te iz dr `a va EU. Ve o ma je va `no {to je za pred sed ni ka Sr bi je iza bran pred stav nik opo zi ci je, jer sam uve ren da }e Ni ko li}, ka da ga Bri sel for mal no oba ve sti o svo jim pla no vi ma, kao pred sed nik Sr bi je sa op {ti ti srp skom na ro du {ta EU zah te va od Sr bi je”, re kao je Ko {tu ni ca.

Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je ju ~e da je po treb no {to pre for mi ra ti pro e vrop sku vla du na ~i jem ~e lu bi bio li der de mo kra ta Bo ris Ta di}. „Zbog {to hit n i j eg pre se ca wa ne ga tiv nih to no va u po li ti~ kom i eko nom skom smi slu po treb no je od mah for mi ra ti pro e vrop sku vla du. Pre mi jer bi tre ba lo da bu de Bo ris Ta di}, a ar gu men ti za to se mo gu na }i u Ta di }e vom dr `av ni~ kom is ku stvu, u opre de qe no sti Sr bi je da na sta vi put evrop skih in te gra ci ja, kao i u te `wi da qeg una pre |i va wa do bro su sed skih od no sa”, re kao je Ju go vi} Ta nju gu. On sma tra da bi u ova kvim okol no sti ma Ta di} i ka bi net ko ji bi on sa sta vio ima li naj ve }i kre di bi li tet da pre u- zmu od go vor nost.

Ju go vi} je na gla sio da Evro pa i re gion od Sr bi je o~e ku ju da na sta vi sa re for ma ma, a Sr bi ja u to me mo ra bi ti efi ka sna.

Palma od danas vi{e nije gradona~elnik Gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma od da nas vi {e ne }e oba vqa ti tu funk ci ju, a za me ni }e ga do sa da {wi pred sed nik Skup {ti ne gra da Rat ko Ste va no vi}. Mar ko vi} je po tvr dio da }e bi ti na rod ni po sla nik i pred sed nik Skup {ti ne gra da Ja go di na.

Na to me sto bi }e iza bran da nas na kon sti tu tiv noj sed ni ci grad ske skup {ti ne.”Kao pred sed nik Je din stve ne Sr bi je mo ram da bu dem u par la men tu, gde se do no se od lu ke. Ima }e mo po sla ni~ ki klub od se dam po sla ni ka. Ni {ta ma we ne }u ra di ti ne go dok sam bio gra do na ~el nik”, iz ja vio je Mar ko vi}. Li der JS je do dao da }e mu rad no me sto bi ti u Ja go di ni, a ne u Be o gra du.Mar ko vi} je u dva man da ta bio gra do na ~el nik, od 2004. go di ne ka da je we go va

par ti ja pre u ze la vlast u Ja go di ni.U pro {lom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je, na kon par la men tar nih iz bo ra 2008. go di ne, bio je i po sla nik, ali je sep tem bra pro {le go di ne pod neo ostav ku zbog su ko ba in te re sa i du pli ra wa funk ci ja.Na kon sti tu tiv noj sed ni ci u Ja go di ni po tvr di }e se man da ti od bor ni ka, iza bra }e se pred sed nik Skup {ti ne gra da, we gov za me nik i se kre tar, kao i gra do na ~el nik, za me nik i ~la no vi Grad skog ve }a.U grad skom par la men tu ap so lut nu ve }i nu - 22 od ukup no 31 od bor ni ka, ima ko a li ci ja JS-So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je-Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je. Srp ska na pred na stran ka ima ~e ti ri od bor ni ka, De mo krat ska stran ka tri i De mo krat ska stran ka Sr bi je dva od bor ni ka.

4

ekonomija

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

OD OK TO BRA PO LI TI KA VI [E NE ]E OD RE \I VA TI CE NU ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Za dve go di ne stru ja }e bi ti 60 po sto sku pqa?

Cene elektri~ne energije u Srbiji, za sada se ne}e mewati, odnosno potro{a~i bi bar naredna tri meseca mogli da o~ekuju na ra~unima sada va`e}e cene. Da li }e se cena promeniti od jeseni, ta~nije od po~etka oktobra, kada se mewa na~in odlu~ivawa o promeni cene struje, vide}e se.

Naime, od 1. oktobra nadle`nost za promene cene struje bi}e na Agenciji za energetiku Republike Srbije, koja }e, na osnovu postoje}ih zakonskih propisa donositi odluku, a ne kao sad, samo mi{qewe o opravdanosti zahteva za korekciji cene struje. Su{tinski, ne treba o~ekivati velike promene u samom postupku dono{ewa odluke. Po re~ima pi-ar AERS-a Du {a na Da ko vi }a, od 1. oktobra }e odluka o promeni cene struje, umesto na Vladi

Ak ci za ma pro tiv {ver ca

Republike Srbije, biti na Agenciji, koja }e, kao nezaivisno regulatorno telo, kao i do sada utvr|ivati da li je zahtev za korekciju cene opravdan ili ne, a potom }e se, u skladu sa zakonom i donositi odluku.

biti skupqa i to iz nekoliko razloga - cena elektri~ne energije u Evripi ide na vi{e, kilovat poskupquje ili se pove}awe tra`i i u zemqama u regionu, a mnogi ukazuju i da je cena kilovata u Srbiji najni`a u

Sr bi ja ener get ski ne e fi ka sna Da li zbog cene elektri~ne energije, ili zbog lo{ih navika, Srbija je i me|u energetski najneefikasnijim zemqama. Struja se tro{i na zagrevawe doma}instava, {to je, ka`u stru~waci, veoma lo{e, ali ku}ni buxeti su ti koji biraju energent za grejawe. Ukoliko kilovat do kraja 2014. godine bude skupqi za 60 odsto, sigurno je da }e se ovakav vid grejawa smawiti.

Dakle, potro{a~i u Srbiji jo{ neko vreme ne treba da brinu o ceni struje, a da li }e ih „strujni udar” zate}i u oktobru i u kom procentu sada se ne mo`e precizno re}i. Ipak, gotovo je izvesno da }e struja u Srbiji

okru`ewu. To je ranije rekao i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dra go mir Mar ko vi}, kada je ukazao i da EPS planom poslovawa za ovu godinu nije predvideo pove}awe cene kilovata, ali i da }e do

kraja 2014. godine cena struje morati da poraste 60 odsto, {to je mogu}e uraditi odjednom ili postepeno. Tako|e, on je rekao i da }e od 2015. u Srbiji biti potpuno otvoreno tr`i{te elektri~ne energije, koje }e samo regulisati tu cenu. Ne{to sli~no tome, ali kada se radi o cenama naftnih derivata u Srbiji ve} postoji, jer se cene goriva formiraju slobodno i koriguju se bez uplitawa dr`ave.

Da li }e sli~no va`ito i za struju, te{ko je re}i, ali je mogu}e da bi eventualne promene cene mogle biti ~e{}e.

Ina~e, prose~na cena struje u Srbiji je oko pet i po evrocenti za kilovat-sat. U Hrvatskoj je od nedavno cena kilovata pove}ana za oko 20 odsto, pove}awe cene tra`i se i u Crnoj Gori i to za oko 25 odsto. U zemqama Evropske unije, najjef-

tiniji kilovat, oko devet evrocenti, pla}aju gra|ani Bugarske, dok je najskupqi kilovat, naravno, u najrazvijenijim zemqama - Danskoj, Norve{koj, Belgiji i Nema~koj, gde ko{ta od 20 do 30 evrocenti.

GRA DI LI [TA [I ROM SR BI JE PU NA NE PRI JA VQE NIH RAD NI KA, A DR @A VA @MU RI

Vlada Srbije uvela je akcizu od 57 dinara po litru na lo` uqe evropskog kvaliteta kako bi spre~ila zloupotrebe tog derivata i onemogu}ila prodaju lo` uqa umesto evrodizela.

Cene lo` uqa }e zbog toga dosti}i oko 150 dinara po litru i bi}e otprilike u nivou cene evrodizela.

U Vladi ponavqaju da je ciq uvo|ewa akcize na lo` uqe spre~avawe svih mogu}ih zloupotreba na tr`i{tu i da }e gra|ani i privreda imati pravo da ostvare povra}aj po osnovu akcize na tu vrstu derivata.

Lo` uqe je istog kvaliteta kao i evrodizel samo se razlikuje po boji, s tim {to na lo` uqe, koje je nameweno za potrebe stanovni{tva i privrede, a ne za potrebe transporta, ranije nije postojala akciza kao na ostale vrste derivata. Po{to je, kako su nekoliko puta isticali predstavnici naftnih kompanija u Srbiji, evidentiran mnogo ve}i uvoz lo` uqa u Srbiju od realnih potreba stanovni{tva i privrede, sumwa se da se na pojedinim pumpama lo` uqe prodaje voza~ima automobila kao da je evrodizel.

Na cr no ra di i pre `i vqa va 30.000 zi da ra Predsednik Sindikata radnika gra|evinarstva i IGM Srbije Du {ko Vu ko vi} izjavio je za na{ list da na gradili{tima {irom Srbije ~ak 30.000 gra|evinskih radnika radi na crno.

Ono {to je pora`avaju}e je ~iwenica da su neprijavqeni neimari zate~eni ~ak na objektima koje zida dr`ava, kao {to je beogradsko novo stambeno naseqe „Stepa Stepanovi}”, na kome su radnici u patikama i bez {lemova i natpisa firme u kojoj rade. Zato }e Sindikat od nove vlade Srbije tra`iti nastavak primene Posebnog kolektivnog ugovora za gra|evinare i poja~an rad inspekcije, kako bi se smawio rad na crno.

- Ako se za 30.000 radnika ne pla}aju porezi i doprinosi, a oni rade bez za{titne opreme, onda je jasno koliko gubi dr`avna kasa i zaposleni, jer malo-malo, pa neko strada, nesigurnost posla i zarade da se i ne pomiwe - ka`e Vukovi}. Me|utim, kada smo neke od wih i pitali u kojim firmama su zaposleni, nisu smeli da ka`u, boje}i se da }e ih gazda otpustiti. Neki su ~ak i be`ali od nas, a neki tra`ili savet kako da iz crne zone pre|u u legalnu. Me|utim, niko od anga`ovanih bez radne kwi`ice nije se usudio da prijavi poslodavca zbog straha kako }e prehraniti porodicu ako izgube i takav posao.

Ka ta stro fa Du{ko Vukovi} ka`e da je srpsko gra|evinarstvo u katastrofalnom stawu. U posledwih pet godina „izgubqeno” je oko 7.000 neimara. Samo pre tri godine bilo je registrovano 11.000 gra|evinskih firmi, a sada ih je 8.000, od kojih je 87 odsto nelikvidno.

Zato treba {to pre da se suspenduje obaveza pla}awa PDV-a po fakturisawu, ve} onog dana kada naplate svoja potra`ivawa. Samo lokalne samouprave duguju gra|evinarima 390 miliona evra.

Kada bi se pove}ala likvidnost, bilo bi i mawe rada na crno.

Vukovi} isti~e i problem zabrane sindikalnog organizovawa u nekim gra|evinskim firmama, tako da je sindikalna organizacija nemo}na da bilo {ta uradi upravo tamo gde su najve}i

problemi. Dodaje da svi znaju koje su to firme i ~ije su, zato im dr`ava i gleda kroz prste, wihovi {efovi ne do`ivqavaju Srbiju kao dr`avu od sedam miliona stanovnika, za koje treba

puniti buxet, posebno u vreme recesije, ve} kao svoju pr}iju i mogu}nost da zadovoqe vlastiti i interes bliskih pajda{a.

- Dr`ava mora da iskoristi svoje mehanizme i u gra|evinskom sektoru uspostavi lojalnu konkurenciju - ka`e Vukovi}. Inspekcija godi{we primora poslodavce na gradili{tima da prijave oko 2.500 radnika, {to je i mnogo - jer bi svi trebali biti prijavqeni, i malo - jer ih ima deset puta vi{e. Nezamislivo je i neverovatno da su glavni izvo|a~i radova na dr`avnim projektima u nasequ „Stepa Stepanovi}” anga`ovali radnike na crno, verovatno su to wihovi podizvo|a~i, jer uz 20 glavnih izvo|a~a kroz razli~ite faze izgradwe anga`uju podizvo|a~e, kojih se do danas izmewalo vi{e od 80. Mi smo odmah po obilasku gradili{ta uputili prijavu inspekciji rada i vide}emo ko su me{etari.

Vukovi} ka`e da nisu u pravu u Gra|evinskoj direkciji Srbije, koja je investitor ovog stambenog naseqa, kada ka`u da nije wihov posao da kontroli{u anga`ovane firme, ve} to treba da radi inspekcija. Sagovornik obja{wava da investitor ne mo`e da be`i od uvo|ewa lojalne konkurencije, posebno ako to radi u ime dr`ave. Ne mo`e sva odgovornost da se prevali na izvo|a~a, koji ~esto, da bi pove}ao zaradu, batali sve propise.

R. Da u to vi}

Kada se tako posla`u cene, onda je sigurno da je kilovat u Srbiji najjeftiniji, ali kad se u jedna~inu stave i primawa gra|ana Srbije i razvijenih zemaqa Evrope, te{ko da je rezultat isti. D. Mla |e no vi} VRE LO U SME DE RE VU

Ne ga si se @e le za ra

Druga visoka pe} u @elezari Smederevo ne}e biti stavqena na tzv. tihi hod, s obzirom da kompanija ima ugovorene poslove za naredna dva meseca, izjavio je ju~e Tanjugu predsednik nezavisnog sindikata u `elezari Mi le ta Gu ja ni ~i}.

Pogoni u `elezari trenutno rade smawenim kapacitetom sa kratkim pauzama do pet dana, pa je uporava pozvala radnike da dobrovoqno odu na pla}eno odsustvo, rekao je Gujani~i}. Guja-

ni~i} je kazao da je to logi~an potez, s obzirom da nema puno posla, kao i da radnici mogu da rade i neke mawe pla}ene poslove, na primer na ~i{}ewu.

Sindikalni vo|a je demantovao glasine da }e i druga visoka pe} prestati da radi, navode}e da `elezara ispuwava svoje obaveze prema kupcima i dr`avi, kao i da je mese~na proizvodwa oko 80.000 tona. „Ne treba dizati tenziju oko `elezare... i ono {to mogu sigurno da ka`em jeste da ona nikad ne}e biti zatvorena”, istakao je Gujani~i} dodaju}i da je @elezara Smederevo va`an doma}i izvoznik.

OYA^ KA FA BRI KA PO NO VO IZ VOZI PRESE

„Po qo strij” se opo ra vqa od pri va ti za ci je KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

113,4405

115,7556

118,4180

113,0932

Australija

dolar

1

88,0954

89,8933

91,9608

87,8258

Kanada

dolar

1

87,9588

89,7539

91,8182

87,6896

Danska

kruna

1

15,2605

15,5719

15,9301

15,2137

Norve{ka

kruna

1

14,9769

15,2825

15,6340

14,9310

[vedska

kruna

1

12,5925

12,8495

13,1450

12,5540

[vajcarska

franak

1

94,3373

96,2625

98,4765

94,0485

V. Britanija

funta

1

141,5882

144,4778

147,8008

141,1548

SAD

dolar

1

90,4773

92,3238

94,4472

90,2004

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 5. 2012. godine

Nakon poni{tavawa veoma lo{e privatizacije oxa~ke industrije poqoprivrednih ma{ina, nagove{teni su boqi dani za ovog nekada veoma uglednog proizvo|a~a. U o~ekivawu stranog partnera iz Poqske koji bi trebalo da investira u daqi razvoj „Poqostrija”, zaposleni ne sede skr{tenih ruku u o~ekivawu da im pomogne neko sa strane, ve} pronalaze nova tr`i{ta, a tako|e i stara revitalizuju.

Nekada{wi stal ni kup ci „Poqostrijevih” prizvoda iz biv{ih zemaqa nekada{weg So vjetskog Saveza: Rusi je, Ukrajine, Uzbekistana, Kazahstana, Gruzije, Moldavije i daqe su zainteresovani za kupovinu poqoprivrednih ma{ina koje se proizvode u Oxacima.

Prepoznatqiv kvalitet presa ni je zabo ravqen, tako da je avansno ugovorena isporuka 30 presa, po ceni od 7.500 evra po

ko madu. Na osno vu avan sne uplate, obezbe|en je repromaterijal i pristupilo se proizvodwi iz koje je ve} iza{lo 30% presa, od kojih su neke ve} isporu~ene, a za ostatak se jo{ ~eka isporuka delova od kooperanata i u veoma kratkom roku

}e i ostatak presa biti isporu~en kupcu.

Po re~ima ste~ajnog upravnika Ni ko le Kraj no vi }a, kooperanti „Poqostrija” su u sli~nim problemima kao i „Poqostrij”, a to je nedostatak obrtnih sredstava, ali nakon avan-

sne uplate kupaca u ovom konkretnom poslu, ne}e biti problema. „Avansna uplata i razumevawe kupaca sa kojima smo ve} sara|ivali i kojima je poznat kvalitet na{ih proizvoda, razre{ila je sve probleme u nabavci repromaterijala, kao i snabdevawe od kooperanata sa kojima ve} du`e vreme sara|ujemo. Pored kupaca iz zemaqa nekada{weg Sovjetskog Saveza, na nedavno zavr{enom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu ugovorili smo sa kupcima iz Makedonije isporuku nekoliko presa, kao probne koli~ine, koje }emo isporu~iti u narednih nekoliko dana. Verujemo da }e kupcima iz Makedonije odgovarati na{e prese i da }emo veoma brzo ugovoriti i ve}e koli~ine na{ih proizvoda“, rekla nam je Gor da na Sta ni mi ro vi}, rukovodilac komercijalne slu`be oxa~kog „Poqostrija”.

S. Mi ler

GU VER NER DE JAN [O [KI]

Po tro {wa ni je na{ spas

Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da pod sti ca we do ma }e po tro {we, kao re cept za iz la zak iz eko nom ske kri ze, ni je pri men qiv na Sr bi ju jer bi to di rekt no uti ca lo na po ve }a we spoq no tr go vin skog de fi ci ta ze mqe.

„Pod sti ca we do ma }e po tro {we mo `e da ima efek ta na ve li ke eko no mi je, ko je naj ve }i deo te po tro {we tro {e na na ~in da ku pu ju do ma }e pro iz vo de. Kod nas to, na `a lost, ni je slu ~aj”, is ta kao je gu ver ner [o {ki} u in ter vjuu Ta njug u. Ka ko je ob ja snio gu ver ner, op ci je Sr bi je su ogra ni ~e ne i „uko li ko bi smo se od lu ~i li da do dat no tro {i mo, pre sve ga, do la zi mo u su kob sa fi skal nim pra vi li ma”. „To bi zna ~i lo po rast jav nog du ga, {to bi, isto vre me no, bi lo ne sa mo u su ko bu sa Za ko nom o bu xet skom si ste mu, ne go bi di rekt no, po svoj pri li ci, uti ca lo i na rast ce ne fi nan si ra wa na {eg jav nog du ga. Da kle, tu je te {ko tra `i ti re {e we”, pre ci zi rao je [o {ki}.

Pre ma we go vim re ~i ma, rast po tro {we u Sr bi ji, po pra vi lu, di rekt no uti ~e na rast de fi ci ta u tr go vin skom bi lan su, {to je je dan od osno va ma kro e ko nom ske ne rav no te `e ze mqe.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

5

DO MA ]I EKO NO MI STI PE SI MI STI^ NI JI OD ME \U NA ROD NIH

Sr bi ja u bu na ru re ce si je i ne za po sle no sti Iako po je di ne me |u na rod ne eko nom ske or ga ni za ci je Sr bi ji u ovoj go di ni pred vi |a ju ka kav-ta kav mi ni ma lan eko nom ski rast, a za do go di ne ~ak i di na mi~ ni ji pri vred ni opo ra vak, do ma }i eko no mi sti oset no pe si mi sti~ ni je gle da ju na stva ri i o~e ku ju da bi pri vred na ak tiv nost u ze mqi ove i na red ne go di ne mo gla da bu de u mi nu su. Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj ovih da na je iz ne la prog no ze da bi bru to do m a } i pro i z v od Sr b i j e u 2012. mo gao da skrom no po ra ste za 0,1 pro ce nat, dok bi u 2013. go di ni rast pri vred ne ak tiv no sti bio oset ni ji – ce lih 2,6 od sto. Ne dav no je i Me -

go di ne, iz gu bi la oko 300.000 rad nih me sta. S ob zi rom na o~e ki va ni pad BDP-a, kao i na ~i we ni cu da stra nih in ve sti ci ja od po ~et ka go di ne prak ti~ no ni ne ma, ni je re al no o~e ki va ti ni ka kve po ma ke na tom po qu.

- To je vr zi no ko lo srp ske eko no mi je: vi so ka ne za po sle nost zna ~i da ne }e bi ti ra sta tra `we u ma lo pro da ji a to do vo di do ma we pro iz vod we i pri vred ne ak tiv no sti – ob ja {wa va Hi ni}.

[ta }e bi ti sa buye tom Ve li ki je pro blem to {to se Vla da, ka da je pra vi la bu xet za ovu go di nu, dr `a la pro jek ci je da }e nam BDP po ra sti za 1,5 pro ce nat. Ja sno je da ta kvog ra sta ne }e bi ti, ali to zna ~i i mno go ma we po re ske pri ho de dr `a ve, pa je ru pa u bu xe tu od po ~et ka go di ne sve ve }a. De fi cit jav ne ka se }e bi ti mno go ve }i od pro jek to va nog, a pi ta we gde }e se na }i no vac za we go vo fi nan si ra we.

Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar oce wu je da je sta we u jav nim fi nan si ja ma te {ko, a da su jav ni dug i de fi cit bu xe ta „`a ri {ne ta~ ke“.

- Vre me nam je dra go ce no, a sva ki me sec ko ji bu de mo iz gu bi li u pre go vo ri ma o vla di sku po }e nas ko {ta ti – uka zu je Ma xar. Eko no mi sta Mi la din Ko va ~e vi} sto ga na vo di da bi bi lo neo p hod no {to pre na pra vi ti auto ri ta tiv nu vla du ko ja }e mo }i da iz ne se ne sa mo du go ro~ ne re for me, ve} i pro gram krat ko ro~ nih me ra. |u n a r od n i mo n e t ar n i fond iz neo sli~ ne prog no ze, po ko ji ma bi srp ski BDP u ovoj go di ni ra stao za po la pro cen ta, a sle de }e mo `da ~ak i za tri od sto.

Ipak, do ma }i eko no mi sti upo zo ra va ju da je Sr bi ja u pr va tri me se ca ove go di ne ve} za ga zi la u pri vred ni ri kverc i da sve {to mo `e mo o~e ki va ti u ovoj go di ni je ste re ce si ja. Na i-

me, srp ska eko no mi ja je u pr vom kvar ta lu 2012. ve} pa la za po la pro cen ta, ako se BDP po re di sa kre ta wi ma na kra ju pro {le go di ne. Uko li ko, pak, re zul tat srp ske pri vre de upo re di mo sa onim sa po ~et ka 2011. pad je mno go o{tri ji – ~ak 1,5 od sto.

- Sr bi ja }e sve do kra ja 2013. go di ne bi ti u re ce si ji – ka te go ri ~an je de kan Be o grad ske ban kar ske aka de mi je Ha san Hi ni}.

On ob ja {wa va da za to po sto je unu tra {wi, ali i spoq ni raz lo zi – kri za u evro zo ni ne da ne pro la zi ve} se za o {tra va, a to zna ~i ma wu tra `wu na evrop skim tr `i {ti ma. S ob zi rom da je Evro pa za nas glav ni tr go vin ski part ner, po sle di ca }e bi ti da qi pad iz vo za srp skih pred u ze }a.

Sr bi ja je, od po ~et ka svet ske eko nom ske kri ze, kra jem 2008.

Srpska ekonomija je u prvom kvartalu 2012. ve} pala za pola procenta, ako se BDP poredi sa kretawima na kraju pro{le godine, a ukoliko rezultat uporedimo sa po~etkom 2011, pad je mnogo o{triji – ~ak 1,5 odsto On do da je i da je kre ta we kur sa di na ra pre ma evru od raz ta kvog op {teg sta wa u srp skoj eko no mi ji. Di nar je, na i me, od po ~et ka go di ne iz gu bio ~ak 10 od sto svo je vred no sti, {to ga ~i ni ne slav nim re kor de rom u is to~ no e vrop skim eko no mi ja ma.

- Kurs je od raz po nu de i tra `we, a mi do de vi za mo `e mo do }i ili kroz iz voz ili kroz in ve sti ci je. Iz voz nam je sve sla bi ji, a stra nih in ve sti ci ja go to vo ni da ne ma – uka zu je Hi ni}.

V. ^v.

Ne ma pu ta ri ne na ve re si ju Pu te vi Sr bi je su pri nu |e ni da od 1. ju na uki nu mo gu} nost na knad nog pla }a wa pu ta ri ne jer je vo za ~i ma sov no zlo u po tre bqa va ju. „Da su iz ja ve (o od bi ja wu pla }a wa pu ta ri ne) ko ri {}e ne u skla du sa na me nom zbog ko je po sto je, ne bi ni do {lo do wi ho vog uki da wa”, iz ja vio je Ta njug u di rek tor Sek to ra za na pla tu pu ta ri ne u Jav no pred u ze }u (JP) Pu te vi Sr bi je Mi len ko Ca ko vi}. U tom jav nom pred u ze }u su is ta kli da mo gu} nost na knad nog pla }a wa pu ta ri ne naj vi {e zlo u po tre bqa va ju vo za ~i ka mi o na. Ve }i na vo za ~a auto mo bi la su re kli Ta njug u da pr vi put ~u ju da pu ta ri na mo `e bi ti na knad no pla }e na. Ca ko vi} je ka zao da su pri li kom ula ska na auto put is pred sva ke na plat ne sta ni ce vid no po sta vqe ni sa o bra }aj ni zna ci ko ji ozna ~a va ju ukqu ~e we na sa o bra }aj ni cu pod na pla tom i da }e na svim na plat nim sta ni ca ma od 1. ju na bi ti po ja ~a no de `ur stvo rad ni ka obez be |e wa Pu te va Sr bi je i sa o bra }aj ne po li ci je. Uko li ko vo za~ od bi je da se po me ri sa tra ke, bi }e po zva na sa o bra }aj na po li ci ja ko ja }e, u skla du sa pro pi si ma i ovla {}e wi ma, pred u zi ma ti od go va ra ju }e me re.

Ca ko vi} je is ta kao da je u 2011. po pu we no oko 56.000 tzv. iz ja va o od bi ja wu pla }a wa pu ta ri ne i da se naj ve }i pro ce nat - oko 81 od sto od no sio na ~e tvr tu ka te go ri ju, od no sno vo za ~e {le pe ra.

SRP SKE FIR ME ZA [TU TU OD PO SR TA WA DO MA ]E VA LU TE NA LA ZE U HE YIN GU

Pri vre du ve} osi gu ra va kurs od 122 di na ra za evro I STRU^ WA CI NO VO SAD SKOG FTN-a TE STI RA LI OP TE RE ]E WE MO STA NA ADI

Tre nu tak isti ne ove ri la na uk a

Tim pro fe so ra i asi ste na ta s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du te sti rao je op te re }e we Mo sta na Adi u Be o gra du pre ne go {to bu de pu {ten u sa o bra }aj. Oko 20 qu di, me |u ko ji ma su bi li pro fe so ri i asi sten ti FTN-a, kao i stru~ wa ci iz dve pri vat ne

stov skih kon struk ci ja, dva vi ja duk ta i glav na kon struk ci ja. – Ra di lo se pu nih 20 da na bez pre stan ka. Prob no op te re }e we pod ra zu me va da se do ka `e da su svi pro ra ~u ni u re du, da su ra do vi iz ve de ni ka ko tre ba. Do ka zu ju se sta bil nost, si gur nost i no si vost kon struk ci je. Te sti ra se

Stu det ni kao po sma tra ~i Stu den ti gra |e vi ne na FTN-u ta ko |e su u~e stvo va li u is pi ti va wu Mo sta na Adi, ali ovog pu ta sa mo kao po sma tra ~i.

– To je za wih bi lo dra go ce no is ku stvo i mi slim da su se jo{ vi {e uve ri li u to ko li ko je gra |e vi nar stvo div na stru ka. Pod ra zu me va se, bi li smo i na otva ra wu mo sta – ka `e prof. dr Vla sti mir Ra do wa nin. gra |e vin ske fir me, ra di lo je da no no} no da bi do de ta qa pro ve ri li bez bed nost mo sta.

Stru~ wa ci s De part ma na za gra |e vi nar stvo i ge o de zi ju pro ve li su na mo stu 20 da na, do vu kli 48 ka mi o na i op te re ti li kon struk ci ju te re tom od ~ak 1.700 to na.

– Prob no te sti ra we je za kon ska oba ve za. Kom pa ni je ko je su gra di le most pri ku pi le su ne ko li ko po nu da i iza bra le su da na ma po ve re za da tak jer ima mo do sta is ku stva i naj sa vre me ni ju opre mu – ka `e di rek tor po me nu tog de part ma na prof. dr Vla sti mir Ra do wa nin, do da ju }i da je is pi ta no pet pri la znih mo -

op te re }e nost tra ka, a za tim ka mi o ni pro la ze u br zi ni da bi se vi de lo ko li ko most vi bri ra.

Ka ko is ti ~e, bio je to „tre nu tak isti ne” za Most na Adi, a tek na kon za vr {et ka te sti ra wa ~e kao ih je po sao – pro ra ~u ni ugi ba, na po na saj li i sve osta lo.

– Pao nam je ka men sa sr ca ka da smo vi de li da je most sa vr {e no bez be dan i spre man za otva ra we. Gra di te qi su za slu `ni za to {to Most na Adi iz gle da ve le lep no i spe ci fi~ no, a na ma je ~ast {to smo do bi li pri li ku da u~e stvu je mo u is pi ti va wu – na gla {a va sa go vor nik.

A. Je ri ni}

Na kurs noj li sti ovih da na ni {ta no vo: di nar pa da, pa smo opet na isto rij skom mi ni mu mu.

U pe tak to je po sred wem kur su bi lo 115,75 di na ra. Gra |a ni ma ko ji ima ju in dek si ra ne zaj mo ve osta je da pla }a ju, ako mo gu, i pi ta ju se {ta }e tek bi ti za par me se ci. Pri vred ni ci ima ju na ~i na da se za {ti te od na glih kurs nih pro me na. In stru ment se zo ve he x ing i ima ga u vi {e ob li ka. A su {ti na je u to me da kli jent sa ban kom do go vo ra ku po vi nu ili pro da ju stra ne va lu te sa do spe }em u od re |e nom tre nut ku, u bu du} no sti. Po sao skla pa ju prav na li ca sa fi nan si skim ku }a ma, a od no si se na kon ver ti bil ne va lu te. Lak {e je sve in te re se tu u{ti ma ti ka da su va lu te na ko je se po sao od no si pri li~ no sta bil ne. Na `a lost, to se ne mo `e re }i ni za na{ di nar a ni za evro. Za to se ta evrop ska va lu ta kod nas ugo va ra na ni vu od 118 do 122 di na ra.

Zbog sve ga to ga se pri vred ni ci ovih da na vi {e in te re su ju za he xo va we ne go {to su sprem ni da sklo pe kon kret ne po slov ne ugo vo re.

Ban ke ove po slo ve na zi va ju ter mit ske tran sak ci je. Ve o ma su po pu lar ne kod pred u ze }a ko ja uvo ze ro bu, jer se ova ko osi gu r a v a j u od ra s ta vred n o s ti ino s tra n e va l u t e. Pred u z e } u ko je je uve zlo pro iz vo de ko je tre ba da pla ti za 60 da na, neo p hod no je da ima sta bi lan kurs.

Sa mo ta ko mo `e u pred vi |e nom ro ku da pro da ro bu, pla ti part ne ru u stra noj ze mqi i pri to me ostva ri za ra du. U Uni kre dit ban ci ka `u da ra ste in te re so va we pri vred ni ka za ovaj vid za {ti te, jer u vre me ni ma kao ova izo la ci ja od kurn snih raz li ka do bro do |e. Ro ko vi za he xing se uskla |u ju sa sva kim pred u z e } em po s eb n o a pre m a po j e d i n a~ n im po s lov n im ci klu si ma.

Ve o ma se is p la ti lo Do bro je vi de ti ko li ko su se za {ti ti li oni ko ji su jo{ zi mus sma tra li da bi pad do ma }e va lu te mo gao da im do ne se pro ble me u po slo va wu. Re ci mo, pred u ze }e ko je je 23. fe bru a ra sklo pi lo ugo vor pla ti lo je za evro po ter mit skom kur su 111,65 di na ra.

Tog da na sred wi kurs Na rod ne ban ke Sr bi je bio je 109,35 di na ra.

Ako je po sao ugo vo ren na 90 da na rok do spe }a bio je 23.maj. Tog da na sred wi kurs NB bio je 115,50 di na ra.Na taj na ~in kom pa ni ja se za {te de la i na mi lion evra po sla u{te de la je na 3,85 mi li na di na ra.

Oni ko ji ovih da na ugo va ra ju ku po vi nu mo gu zna ti na ko ji kurs ba na kri fik si ra ju evro.

Sve pro ce ne ni su iste a po toj ra ~u ni ci evro }e se za tri me se ca ter mit ski fik si ra na 118 di na ra a na po la go di ne na 122 di na ra .

U Ko mer ci jal noj ban ci, ko ja ta ko |e nu di ovaj pro gram, ka `u da ni je la ko sve ude si ti da to od go va ra i ban ci i kli jen tu ko ji ima oba ve ze ve za ne za evro i fik si ra ne na je dan da tum.

Je dan od glav nih pa ra me ta ra ko ji se uzi ma u ob zir kod ovog pred vi |a wa je raz li ka u re fe rent nim ka mat nim sto pa ma iz me |u na {e i evrop ske ban ke.

Kod nas je ta sto pa 9,5 po sto a euri b or tek je d an pro c e n at.

Ka da se ta raz li ka ukal ku li {e u tran sak ci ju do bi ja ju se po me nu te su me pre ma ko ji ma su pri vred n i c i skep t i~ n i. Raz l og {to je ta ko tre ba tra `i ti van fi na sij skih okvi ra. Jer di nar

ne ja ~a ju i ne sla be sa mo pri vred na kre ta wa kod nas. Do ga |a ji na po li ti~ koj sce ni ta ko |e kre i ra ju kurs i psi ho lo {ki fak tor.O~e ku je se da iz bor no ve Vla de te na sta vak pre go vo -

Po ra~unici banaka koje heyuju, evro se za tri meseca termitski fiksira na 118 dinara, a na pola godine na 122 dinara re sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom uti ~u smi ru ju }e na di nar. Ap sur no ta da }e ban ke lak { e kre i r a t i ovaj in stru ment da bu de pri hva tqiv za pri vred ni ke. Jer he xo va we mo `e da za {ti ti od ve tra na kurn soj li sti ali ne i od olu je ka kvu sa da ima mo.

D. Vu jo {e vi}

6

berza

ponedeqak28.maj2012.

NE MA PU NO ZNA KO VA OPO RAV KA

Klimavo nam finansijsko tr`i{te Fi nan sij sko tr `i {te u Sr bi ji pra ti sla ba li kvid nost, po sle di ca ner vo ze in ve sti to ra u po gle du po li ti~ ke ne iz ve sno sti u ze mqi, {to je pra }e no i vi so kim ri zi kom na glo bal nim trz {i {ti ma, pre sve ga de {a va wa u evro-zo Gru bi {i}, ali se cen tral na ban ni, re kao je pro fe sor Be o grad ske ka se ni je opre de li la za to, o~i ban kar ske aka de mi je Zo ran Gru bi gled no zbog ne iz ve sno sti bu du {i}. }ih do ga |a ja, br zi ne for mi ra wa Gru bi {i} je pro te kle sed mi ce no ve vla de, od no sa sa Me |u na no vi na ri ma na kon fe ren ci ji za rod nim mo ne tar nim fon dom no vi na re or ga ni zo va ne na ovom (MMF) i svim pra te }im efek fa kul te tu na veo da sig na li sa me ti ma. |u ban kar skog de vi znog tr `i {ta u Pre ma Gru bi Sr bi ji ni su ohra {i }u, ni sa tr `i bru ju }i, da do ma }e Aran `man iz {tem ka pi ta la, ber za ta ko |e ne pre do stro `no sti „si tu a ci ja ni je sjapo ka zu je zna ke s MMF }e bi ti j na.” jer su ber zan opo rav ka, a po ka ski in dek si pa li, za teq da je ri zik pr vi za da tak ze mqe uve }an je ste ko ji no va vla da mo ra o~i gled no re zul tat lan ~a nog pre sto pa pri no sa ko ja spro ve sti, kao no sa ta la sa kri ze se ostva ru je na di i hva ta we u ko {tac i ne iz ve sno sti iz nar ske dr `av ne evro-zo ne. Gru bi har ti je od vred no s fun di men tal nim {i} je oce nio ka sti i vi {a je od 12 eko nom skim ko }e da qa de {a pro ce na ta. ne rav no te `a ma va wa na fi nan sij „Uko li ko po skom tr `i {tu za sma tra mo pri no se vi si ti od br zi ne for mi ra wa no ve na dr `av ne har ti je od vred no sti vla de i br zi ne ko jom se {a qe po ko ji ma se dr `a va za du `u je na fi ru ka „da vo di mo du go ro~ nu i odr nan sij skom tr `i {tu, to je ta ko |e `i vu eko nom sku po li ti ku”. ja ko bi tan sig nal ko li ki je ri zik „Ula zak u aran `man iz pre do ze mqe. Ti pri no si se na za pi se do stro `no sti sa MMF }e sva ka ko 24 me se ca ro~ no sti kre }u se iz me bi ti pr vi za da tak ko ji no va vla da |u 12,5 do 14 od sto”, re kao je Gru mo ra da spro ve de, kao i hva ta we u bi {i}. Gru bi {i} je da qe na veo ko {tac sa fun di men tal nim eko da, bez ob zi ra {to je do {lo do nom skim ne rav no te `a ma kao {to smi ri va wa in fla ci je, Na rod na su bud xet ski de fi cit, spoq no tr ban ka Sr bi je (NBS) se ni je usu di go vin ski de fi cit i de fi cit te ku la da sma wi re fe rent nu ka mat nu }eg ra ~u na, kao i vi sok ni vo jav sto pu od 9,5 od sto.

Bi lo je pro sto ra da ka mat na nog i spoq nog du ga”, za kqu ~io je sto pa bu de spu {te na, oce nio je Gru bi {i}.

NE GA TIV AN TREND NA BE O GRAD SKOJ BER ZI SE NASTAVQA

Ulaga~a nigde na vidiku Ne ga ti van trend do ma }eg tr `i {ta ak ci ja na sta vqen je i pro te kle sed mi ce, a mo no to ni ju je do ne kle raz bio ve li ki pro met od 6,8 mi li o na evra ko ji bi po vr {no gle da no mo gao uka za ti da se ipak po ja vi la zna ~aj ni ja tra `wa na tre nut nim ni skim ce nov nim ni vo i ma. Ipak, re~ je sa mo o pre kom po no va wu po zi ci ja jed nog od ino stra nih in dek snih fon do va pa se ne mo `e go vo ri ti ni o ka kvom bu |e wu in ve sti ci o ne ak tiv no sti.

In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, iz gu bio je na vred no sti do dat nih 5,2 pro cen ta, dok od po ~et ka go di ne re gi stru je mi nus od ne pu nih de set pro ce na ta. Ako se ovo me pri do da da je kurs di na ra u 2012. osla bio isto to li ko, on da je vi {e ne go ja sna te {ka si tu a ci ja u ko joj se tre nut no na la ze port feq ni in ve sti to ri na Be o grad skoj ber zi.

Naj ve }i deo pro {lo ne deq nog pro me ta ~i ni le su tran sak ci je ak ci ja ma ostva re ne pr vog tr go va~ kog da na u ko ji ma je je dan od ve }ih ino stra nih igra ~a iz ve ro vat no teh ni~ kih raz lo ga pre kom po no vao ce lo ku pan port -

Naj pro met ni ja har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je ostva ri la re a li za ci ju od 261,6 mi li o na di na ra, spu stiv {i se na kra ju sed mi ce na 1.400 di na ra uz ne deq ni gu bi tak od 4,5 od sto. Prem da su ak ci je ove ni {ke ban ke isto rij ski mi ni mum do sti gle u mar tu 2009. go di ne na 1.150 di na ra, ko ri go va no za

di na ra uz mi nus od 4,9 od sto, dok je me |u pro met ni jim har ti ja ma bi la i be o grad ska Jub mes ban ka sa re a li za ci jom od 39,4 mi li o na di na ra. Ak ci je ove ban kar ske usta no ve za be le `i le su u sed mi ci ve li ke osci la ci je s ob zi rom da su fluk tu i- ra l e u ra s po n u od 9.998 do 11.195 di na ra.

Akcije promena cene (%)

Jugoslovenski fond za `ita

3.600

+20,00%

7.200

Energomonta`a a.d., Beograd

4.500

+12,50%

4.500

vred. prometa

Albus a.d., Novi Sad

210

+11,70%

42.000

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Zlatibor a.d., Zlatibor

1.248

-48,00%

32.292

Telefonija a.d., Beograd

200

-34,64%

110.475

Imlek a.d., Beograd

2.400

-20,00%

40.152.322

skrom nom ni vou i svo di se na sve ga ne ko li ko sto ti na mi li o na do la ra is kqu ~i vo tr go vin ske raz me ne, bez ne kih vi {ih ob li ka sa rad we.

Iz voz iz Sr bi je je sve ga oko 10 mi li o na do la ra, a je dan od raz lo ga su ve o ma sku pi tro {ko vi pre vo za.

“U struk tu ri ce ne ro be ko ja bi se pro da va la na tr `i {tu La tin ske Ame ri ke sko ro 40 od sto bi u~e stvo va li tro {ko vi pre vo za, {to na {a pri vre da ne mo `e da iz dr `i”, do dao je Ve so vi}.

La tin ska Ame ri ka, ko ja ob u hva ta naj zna ~aj ni je eko no mi je, po put Bra zi la, Mek si ka, Ar gen ti ne, ^i lea, je ste me sto ve li kih pro iz vod nih cen ta ra, in du strij skih i po qo pri vred nih i to su ogrom ni pro iz vo |a ~i ko ji pod mi ru ju ve li ka tr `i {ta, ~ak i Se ver nu Ame ri ku, uka zao je Ve so vi}.

Pot pred sed nik PKS je pod se tio da su gra |e vin ske kom pa ni je iz Sr bi je “osta vi le naj zna ~aj ni ji trag u tim ze mqa ma” i da po sto ji po ten ci jal za una pre |e we sa rad we.

MA KE DON CI IMA JU PLAN

Vinom osvajaju Srbiju Sr bi je pri li kom po se te toj vi na ri ji.

U “Ti kve {u” sme {te nom u Ka va dar ci ma, u sr cu Ti kve {kog vi no gor ja, je re ~e no je da je taj kom bi nat, po obi mu po slo va wa, tr `i {ni li der u Ma ke do ni ji, dok je u Sr bi ji na ~e tvr tom me stu, ali pr vi ka da se ra di o uvo zu.

Na tr `i {tu Sr bi je je to kom 2011. pro da ja „Ti kve {o vih“ pre mi um vi na nad ma {e na za 80 od sto, pro met kla sik vi na po ve }an je 15 od sto, dok je pro da ja „ro zea“ bi la ~ak ~e ti ri pu ta ve }a u od no su na 2010. go di nu.

kurs di na ra tre nut no se na la ze na naj ni `oj vred no sti ot ka da su ukqu ~e ne u tr go va we na Be o grad skoj ber zi. Ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke re gi stro va le su pro met od 124,6 mi li o na

cena na zatvarawu

Srbija Latinskoj Americi nije daleko

Naj sta ri ja ma ke don ska vi na ri ja “Ti kve{” pla ni ra da u na red ne tri go di ne u dvo stru ~i pro met ko ji ostva ru je u Sr bi ji, sa op {te no je gru pi no vi na ra iz

feq ko ji po se du je na ov da {wem tr `i {tu. Sto ga, ve li ki obim pro me ta tre ba uze ti uz vi {e ne go ja snu ogra du da ni je bio po sle di ca po ve }a ne ak tiv no sti in ve sti to ra.

Dobitnici

^E KA MO IN VE STI TO RE

Sr bi ja mo `e bi ti atrak tiv na za in ve sti to re iz La tin ske Ame ri ke i da pred sta vqa “pro iz vod nu od sko~ nu da sku” za kom pa ni je ko je `e le da svo ju ro bu pla si ra ju na tr `i {ta Evrop ske uni je (EU) i Is to ka, oce nio je pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi ha i lo Ve so vi}.

Po tr ped sed nik Ve so vi} je kao pred no sti Sr bi je, na veo bli zi nu tr `i {tu EU i ~lan stvo u Uni ji u per spek ti vi, ali i iz u zet no do bre tr go vin ske od no se i lo gi sti~ ku po zi ci ju u od no su na tr `i {ta Bli skog i Sred weg Is to ka, Ru si je, Be lo ru si je, Ka zah sta na, Tur ske. ”Ve o ma je zna ~aj no da po boq {a mo rad na pre po zna tqi vo sti i imi xu me |u pri vred ni ci ma iz La tin ske Ame ri ke, jer za ve }i nu wih Sr bi ja je ne po zna ni ca. Po treb no je da svi, od di plo ma ti je do pri vred nih ko mo ra, po ku {a ju da tu sli ku pro me ne i una pre de”, re kao je Ve so vi} za Ta njug.

Pot pred sed nik PKS je ka zao ka ko je eko nom ska sa rad wa Sr bi je sa La tin skom Ame ri kom na ve o ma

dnevnik

U toj kom pa ni ji is ti ~u da za „Ti kve{“, ko ja je naj ve }a vi na ri ja na Bal ka nu, Sr bi ja pred sta vqa glav no re gi o nal no tr `i {te, te je pla ni ran na sta vak in ten ziv nih in ve sti ci ja.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra vi na ri je „Ti kve{“ Sve to zar Ja nev ski ka zao je no vi na ri ma da je Sr bi ja do 2011. bi la na ni vou “lou eko no mi” seg men ta ili jef ti nih “tejbl” vi na. To se, me |u tim, “sa da me wa zbog to ga {to se me wa per cep ci ja pre ma „Ti kve {u,” oce nio je Ja ne ski.

Ka ko je Ja nev ski is ta kao, “shva ti lo se da „Ti kve{” ne pro iz vo di sa mo kva li tet na sto na vi na za ma le pa re,” ve} i vi so ko kva li tet na vi na po pri stu pa~ nim ce na ma.

Od kom pa ni ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je sa pro me tom od 84,3 mi li o na di na ra, dok je ce na ak ci ja naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi bla go osci li ra la oko ni voa od 580 di na ra. Ipak, naj va `ni ji do ga |aj sed mi ce zbio se na po ~et ku ne de qe ka da je ho land ska Cam pi na iz ve sti la o pre ki du raz go vo ra oko pre u zi ma wa Sal for do vih mle ka ra: Imle ka i Su bo ti~ ke . Ova kav is hod u ve li koj me ri je raz o ~a rao ula ga ~e, s ob zi rom da su se ne ga tiv ni efek ti pre li li i na dru ge har ti je.

Imlek je u sed mi ci iz gu bio pe ti nu tr `i {ne ka pi ta li za ci je uz mi ze ran pro met i go to vo ni ka kvu tra `wu, dok su ak ci je Su bo ti~ ke mle ka re osla bi le 6,3 od sto uz ne ve li ku re a li za ci ju.

Be ~ej ski So ja pro tein osla bio je u sed mi ci pet od sto, spu stiv {i se is pod psi ho lo {ke gra ni ce od 500 di na ra, dok je naj ve }i do ma }i gra |e vi nar Ener go pro jekt za be le `io ne ga tiv nu ko rek ci ju od 2,7 od sto, spu stiv {i se na 433 di na ra. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla“ pao je za vi {e od {est pro ce na ta na 431 di nar {to je na do mak naj ni `e vred no sti ko ji je ova har ti ja za be le `i la ot ka da se po ja vi la na tr `i {tu. Me |u ret kim har ti ja ma ko je su odr `a le vred nost pro te kle sed mi ce bi la je Ga le ni ka Fi to far ma ci ja ko ja je osci li ra la oko ni voa od 2.350 di na ra, dok je upra va ove kom pa ni je skup {ti ni ak ci o na ra pred lo `i la usva ja we bru to di vi den de od 145 di na ra po ak ci ji.

SUD BI NA EU – RAS PAD ILI SU PER DR @A VA

Krah evra (ni)je krah Evrope [ta }e se do go di ti sa Evrop skom uni jom u bu du} no sti, te {ko je re }i, ali stru~ wa ci sma tra ju da joj pre o sta ju dva iz bo ra.

Je dan put vo di pre ma to tal nom ras pa du evra sa svim po li ti~ kim i eko nom skim po sle di ca ma ko je to po vla ~i sa so bom, dok se dru gi, pu no sve tli ji put, od no si na pre nos bo gat stva pre ko evrop skih gra ni ca, uz od go va ra ju }i gu bi tak su ve re ni te ta.

Pre ma to me, dve su al ter na ti ve: raz dva ja we ili su per dr `a va, pi {e Eco no mist.

U po sled we dve go di ne, obe le `e ne kri zom, evrop ski li de ri ni su `e le li da oda be ru ne ku od po me nu tih al ter na ti va, ve} su na pro sto po be gli od te od go vor no sti. Sa gla sni su oko za dr `a va wa evra kao glav ne va lu te, iz u zev {i Gr~ ku. Ipak, se ver noevrop ski in ve sti to ri, na ~e lu s Ne ma~ kom, ne }e iz dvo ji ti do voq no sred sta va za op sta nak evra, dok evrop ski du `ni ci sa ju ga se ver wa ci ma sve vi {e za me ra ju to da im na re |u ju ka ko da vo de sop stve na pri vre de.

da si tu a ci ja sa evrom po sta je sve go ra. Gr~ ka ni kad ni je sme la u}i u evro zo nu. Fran cu ska i Ne ma~ ka ju ri le su po put ko ~i je s ko wi ma kroz pra vi la ko ja su di zaj ni ra na ka ko za du `i va we evrop skih vla da ne bi iz ma klo kon tro li.

ti ~u de po zi ta, kre di ta, pla ta i ce na tre ba ju pro me ni ti u no vu va lu tu. Da bi iz be gli od liv ka pi ta la, ban ke bi, po seb no u sla bi jim eko no mi ja ma, ba rem pre ko vi ken da tre ba le u pot pu no sti ob u sta vi ti ili ba rem ogra ni ~i ti is pla te. Vla de bi pak,

Tvr do kor ni za go vor ni ci evra ni su us pe li da shva te da, iako su Ir ska i [pa ni ja po {to va la fi skal na pra vi la u ve zi s evrom, te su ze mqe na pro sto bi le pre ra wi ve kad su u pi ta wu ne kret ni ne, dok su Ita li ja i Por tu gal uhva }e ni u zam ku

ra di spre ~a va wa od la ska ka pi ta la, tre ba lo da na met nu od re |e ni ni vo kon tro le.

Sve to do ne kle do bro zvu ~i na pa pi ru, ali da bi se po sti glo ta kvo sta we po treb ni su ogrom ni tro {ko vi. ^ak i da ceo pro ces s ras pa dom bu de bes pre kor no iz ve den, ban ke i pred u ze }a {i rom kon ti nen ta bi se ras pa la jer im se sta wa u do ma }oj i ino stra noj bi lan su vi {e na pro sto ne bi po kla pa la. To bi po kre nu lo tu `be, a vla de s de fi ci tom bi le bi pri mo ra ne na bru tal no sma we we po tro {we ili {tam pa we ve }ih ko li ~i na go to vi ne.

I to je op ti mi sti ~an sce na rio. Ali, ve ro vat ni je je da }e do ras pa da do }i zbog po ni ra wa ce na glo bal nih de o ni ca, pa da kva li te ta, be ga ba na ka i ko lap sa u pro iz vod wi. De val va ci ja va lu te u sla bim eko no mi ja ma te apre ci ja ci ja u sna `nim uni {ti }e bo ga te ze mqe - pro iz vo |a ~e.

Kon tro la ka pi ta la ni je do zvo qe na u Evrop skoj uni ji a uki da we evra je ne za ko ni to, pa bi ce la uni ja za pa la u prav ni pa kao.

Osta lo bi ma lo Ne ke bo ga ti je ze mqe mo gle bi kroz ob u sta vu je din stve nih tr `i {ta za {ti ti svo je pro iz vo |a ~e te po ku {a ti od vra ti ti eko nom ske mi gran te ogra ni ~a va wem slo bo de kre ta wa. Pre ma to me, bez pro to ka qu di, do ba ra i ka pi ta la, ma lo bi to ga osta lo od Evrop ske uni je.

Bez ob zi ra na sud bi nu ko ja }e za de si ti Gr~ ku, plan spa sa va wa zah te va mno go vi {e. Evro zo na bi se, ako ne `e li da do `i vi pot pu ni krah, mo ra la oslo ni ti na za jed ni~ ke re sur se i to po mo }u svo jih ve li kih ba na ka te kroz iz da va we evro ob ve zni ca ra di ras po de le te re ta du ga.

Po sta vqa se pi ta we da li je evro vre dan spa sa va wa i ko li ko se to uop {te is pla ti? ^ak i naj tvr do kor ni ji za go vor ni ci je din stve ne va lu te sa da pri zna ju da stva ri ne sto je do bro kao i

spo rog ra sta i opa da ju }i kon ku rent no sti.

Mno gi sma tra ju ka ko bi ras pad mo gao omo gu }i ti po je di nim ze mqa ma da vra te kon tro lu nad sop stve nom mo ne tar nom po li ti kom, a jef ti ni ja }e im va lu ta omo gu }i ti da uskla de nad ni ce sa pro duk tiv no {}u rad ni ka, ba rem na ne ko vre me. Za go vor ni ci ras pa da za mi sli li su je dan vr lo op ti mi sti ~an sce na rio, od no sno pri ja teq sko raz dva ja we.

Sva ka bi vla da pro gla si la da se svi do ma }i ugo vo ri ko ji se

Pro mo ci ja ro ma na „Do dir nu ti”

Pe har za Muzi~koj {koli „Jo sip Sla ven ski”

Ra doj ko La ko Ve se li no vi} predstavi}e ve~eras u 20 ~asova svoj roman „Dodirnuti” u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra, Katoli~ka porta 5. O delu }e, pored autora, govoriti Pe tar V. Ar bu ti na.

A. Va.

Orkestar Osnovne muzi~ke {kole ”Josip Slavenski” osvojio je prvu nagradu na takmi~ewu „Dani harmonike”, koje je odr`ano u Smederevu. ^lanovi orkestra u~estvovali su i na zavr{nom koncertu , na kom im je dodeqena diploma i predat pehar. U~enici su svirali harmonike, tambure, flaute i udaraqke pod dirigentskom upravom profesorke Sve tla ne Vej no vi}.

A. J.

Novosadska

Otvarawe izlo`be slika Dra ga na [i ja~ kog „Kasni radovi” bi}e odr`ano ve~eras u 20 ~asova u Likovnom salonu Kulturnog centra, Katoli~ka porta 5. Izlo`ba traje do petka, 8. juna.

A. Va.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„No ve le o mut nim vre me ni ma”

(„Zeko“) u sredi{tu su Andri}evog interesovawa za pojedina~ne sudbine qudi koji su `iveli na stra{nim mestima, gledali i na svojoj ko`i ose}ali op{te stradawe u nesre}nim okolnostima i u wima kovali i sopstvenu sudbinu.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11 do 12 sati Paje Markovi}a i Kraqa Petra broj 42; od 10.30 do 12 deo ulica Cankareve, Haxi Ruvimove, Janka ^melika i Veselina Masle{e; od 8 do 10 Mornarica, Ribarsko ostrvo, poslovni prostori na Ribarskom ostrvu; od 7 do 12 Trg republike od 20 do 24, objekti na Ribqoj pijaci i Dunavska 27 , dvori{te. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 12.30 Branislava Bukurova 42, Jelene Lozani} od 2 do 12 i od 3 do 5, Danke Popovi} od 4 do 28 i od 1 do 23, Alibegovac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8. Ki sa~: od 8.30 do 13.30 Vojvo|anska od 10 do 66 i od 11 do 55, Bene{ova 1, 1a i 2. Ko viq: od 8 do 16 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ^e re vi}: od 9 do 12.30 deo Ulice fru{kogorske od mosti}a prema Fru{koj gori; od 8.30 do 13 vikend naseqe Kalu|erica i deo vikend naseqa Mala Testera. Na se qe [an gaj: od 9 do 12.30 Naseqe [angaj, Luka, KK „Grani~ar”, benzinske pumpe na autoputu, Put Invest, Stanica za dohlorisawe vode, HGP, Zem. zadruga i gradili{te @e`eqevog mosta u Novom Sadu. Le din ci: od 7.30 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend naseqima Liparija i Brestovi.

Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend nasequ Klisa.

V remeploV

Mu ke Vu ka Ka rayi}a Vuk Karaxi} je 1810. celu zimu proveo u novosadskom „[pitaqu za uboge”, veruju}i da }e u wemu na}i lek za te{ko obolelu nogu, koji ve} nije na{ao u bawi Herkulani kod Or{ave u dana{woj Rumuniji. Ali, ni u Novom Sadu to nije na{ao. Me|utim, tu se na{la Marija Stanisavqevi}, poznata kao dobrotvor, koja je velikim nov~anim prilogom 28. ma ja 1810. uputila Karaxi}a u poznatu bawu kod Budima. Na`alost, i le~ewe u woj bilo je bezuspe{no. N. C.

ZAVR[ENI RADOVI U ULICI SVETOZARA MILETI]A 10

No vi sjaj ve le lep nog zda wa Svako ko je proteklih neko- U arhivskoj liko dana prolazio ulicama dokumentaciji Gr~ko{kolskom i Mileti}enema podataka vom nije mogao a da ne zastane o projektantu i pred velelepnom gra|evinom o godini izkoja se na }o{ku gde se ove dve gradwe, ali neulice sre}u, reklo bi se - volsumwivo je da je {ebno pojavila. Me|utim, oni izgra|ena u koji pa`qivije gledaju oko sedrugoj ili trebe, zna}e da se na tom istom me}oj deceniji stu pre samo nekoliko meseci pro{log veka. nalazila stara, ruinirana Podignuta je u zgrada, koja je, ako se malo bostilu secesije, qe zagledamo, po osnovnim uz karakterikonturama sli~na ovoj novoj. stike baroka, a Pre nekoliko nedeqa ukloweposebnu atrakne su gra|evinske skele s ovog tivnost daju joj spomenika kulture, te prizor originalni destare, a nove zgrade prija oku, korativni gipkao i ~iwenica da se ipak vodi sani ukrasi na ra~una o o~uvawu starog gradfasadama, manskog jezgra. Zasluge za verodosardni krov i stojnu rekonstrukciju idu kako ukrasna bravavi~nim majstorima, tako i Za- rija - obja{wavodu za za{titu spomenika va Mi{qenokulture grada Novog Sada, pod vi}. prepu{tena zubu vremena, sve ~iji nadzorom su se radovi odZgrada je 1953. godine postala do pro{le jeseni kada je Grad vijali. dru{tvena svojina i u woj se na- odlu~io da ulo`i oko 50 milioKako ka`e gra|evinski in- lazio Dom zdravqa. Kako dugo na dinara u wenu obnovu. `ewer i konzervator iz grad- godina nije adekvatno odr`avaKompletno su obnovqeni enskog Zavoda za terijer i eksteza{titu spomerijer, a svi autenNe k a d a { wa am b u l an t a pre t vo r e n a je nika kulture ti~ni elementi u mo der no ure |en pro stor, kom plet no su Mi o drag Mi na objektu su reob no vqe ni en te ri jer i eks te ri jer, a svi {qe no vi} obnostauirani. Krov va zgrade u Uli- auten ti~ ni ele men ti na objek tu su re sta ur i ra ni je u potpunosti ci Svetozara saniran, a tavan Mileti}a 10, nekada{we ambupredstavqa odli~an primer ka- na, sve vi{e je propadala, a na- lante prtevoren je u poslovni ko se, uz po{tovawe konzerva- ro~it problem bio je krov koji prostor, ~ime je dobijena nova torsko-restauratorskih prin- je proki{wavao, kao i fasada eta`a. Nekada{wa ambulanta cipa, mo`e obnoviti objekat koja se obru{avala. Dom zdra- pretvorena je u moderno urekoji dugo godina nije bio kori- vqa je pre nekoliko godina ise- |en prostor koji broji hiqadu {}en. qen s ove adrese i zgrada je bila kvadrata i zadovoqava savre-

NA SAJMU LOREKO U BJELOVARU

No vo sa |a nin {am pion fi {a Dra gan Gr ci} iz Novog Sada pobednik je u nadmeta wu pri pre ma wa ri bqeg kotli}a, popularnog fi{a, koje je organizovano u Bjelovaru,» na sajamskoj manifestaciji «”@ivjeti s priro dom» - saj mu « L o re ko”» u okviru priredbi posve}enih lovu, ribolovu, ekologiji i ruralnom razvoju.

Na Bje lo var skom saj mu, gde je na grupi specijaliziovanih priredbi izdava~ko pred u ze }e „Mont – press” iz Novog Sada, promo vi sa lo pro jek te ve za ne

za lovno–ribolovnu turisti~ku ponudu Vojvodine i na ja vi lo je se we sa jam ske smotre «“Lorist“» i „«Horsvil“» na Novosadskom sajmu, ovda{wi neprofesional ni maj stor spre ma wa ribqe ~orbe Dragan Grci}, koji je nastupao u ime ekipe «”Ribolova~ki Magazin”», pripremio je ubedqivo naju ku sni ji spe ci ja li tet du navskih alasa, koji je eminentni `iri sajma «”Loreko» ” pro gla sio {am pi on skim.

S. P. Fo to: Dragan Grci}

Fo to: R. Ha yi}

ponedeqak28.maj2012.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na poklon do¬bi¬jaju kwigu „Novele o mutnim vremenima” Ive An dri }a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

U “Novele o mutnim vremenima” u{le su du`e pripovetke na{eg nobelovca koje, na ovaj ili onaj na~in, govore o nesigurnim i nemirnim vremenima kada je ugro`en ~ovekov `ivot ili naru{eno wegovo dostojanstvo. Povesti o zloglasnoj carigradskoj tamnici („Prokleta avlija“), o obesti turskih silnika u Bosni („Pri~a o vezirovom slonu“), o progonu Jevreja („Bife Titanik“) i herojstvu malog ~oveka u II svetskom ratu

Iz lo `ba sli ka Dra ga na [i ja~ kog

NA TAKMI^EWU „DANI HARMONIKE” U SMEDEREVU

mene gra|evinske standarde.

Predvi|eno je da u zgradu bude ugra|en lift kako bi osobe s invaliditetom imale nesmetan pristup, a opremqena je centralnim grejawem i centralnom klimatizacijom. Namena jo{ uvek nije odre|ena, a prema najavama, koristi}e se u javne svrhe.

- Obnovom objekta graditeqske ba{tine mewa se slika grada. Svaka kvalitetno ura|ena obnova i restauracija veoma je va`na jer se skre}e pa`wa na zna~aj o~uvawa graditeqske ba{tine, {to kod nas nije na visokom nivou - dodaje Mi{qenovi}.

J. Zdjelarevi}

UPOZOREWE P^ELARIMA

Po ~i we uni {ta va we ko ma ra ca

Tretmani za uni{tavawe odraslih komaraca, koji se izvode sa zemqe, na podru~ju Novog Sada i prigradskih naseqa po~iwu sutra i traja}e utorka do utorka 12. juna, saop{tila je novosadska „Ciklonizacija“.

Kako se navodi, ta~no mesto i vreme tretmana zavisi}e od rezultata monitoringa i vremenskih uslova, a preparat kojim }e se raditi je „Icon“ sa aktivnom materijom lambda-cihalotrin.

Upozoravaju se p~elari da je preparat toksi~an za p~ele, te da ko{nice uklone najmawe pet kilometara od navedenog mesta tretirawa. Dejstvo preparata traje tri dana.

A. L.

8

ponedeqak28.maj2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci stigli u ~etiri familije Blizanci Da vid i Da niel - Anamarie i Davora Trwan~eva, Aron i Za lan - Angele i Roberta Herega, Je le na i Ni ko la - Dragane i Neboj{e Vorkapi}a, Awa i Si mon - Tamare i Mirka Vujovi}a

Devoj~ice Awa - Aleksandre i Sr|ana Jovanovi}a, Jo va na - Ane @iga-Mili} i Dragana Mili}a, La na Ane i Du{ka Joveti}a, Ka ta ri na - Ane i Ivice Kosti}a, Iris - Anite i Save Igwati}a, Le na Biqane Medi} i Dragomira Kopawe, Ana sta sia - Biqane Turawanin i Andeasa Nikolopulosa, Ni ko li na - Bosiqke i Branislava Marjanovi}a, Mir ja na - Valentine Mi{kovi} i Gorana \ur|evi}a, Ana - Vesne i Dejana Petrovi}a, Vi {wa - Gordane i Stanka Milinkovi}a, El vi ra - Gorice Dimitrijevi}a, Ne da - Daniele Kostri~enko i Krste Dimitrijevi}a, An |e la Dragane i Bajrama Nuke, Da ni ca - Dragane i Darka Stojanovi}a, Ja na - Dragane i Du{ana ]ur~ina, Le na - Dragiwe i Milo{a Zivlaka, Sve tla na - Duwe Pe{ut i @eqka Mr|i}a, Jo va na - Du{anke i Jovana Konti}a, Ele na - Elvire Kihut Deliba{i} i Aleksandra Deliba{i}a, Ema - @u`ane Bala i I{tvana Derkovi}a, Ma {a - Ivane i Slobodana Bogojevi}a, Isi do ra Ivanke i Dragi{e [ili}a, Ve ra - Irene Brankov Stojanovi} i Mihajla Stojanovi}a, Le na Jawe i Qubinka Savanovi}a, Ta ma ra - Jelene i Vojislava Palali}a, Mag da le na - Jelen i Dejana Mihajlovi}a, Va wa - Jelene i @eqka Kari}a, Sa {a - Jelene i Miroslava Stankovi}a, Ni ka Jelene i Nikole An|eli}a, Du wa - Jelene i Ra-

dovana Trailova, La na - Katarine Babi} Luki} i Jovana Luki}a, So fi ja - Qiqane i Miroslava Avramovi}a, Me lin da - Quqete Osmani i Jetona [ale, Ma {a - Maje i Aleksandra Grwe, Alek si ja - Maje i Nikole \or|evi}a, Mi na Maje i Roberta Leka, Mir ja na - Milanke i Sr|ana La`eti}a, He le na - Milene i Dragoslava Vidovi}a, Ne ve na - Milene i Du{ka Dragi~evi}a, Di ja na - Milice i Vuka{ina Baji}a, Ne da Milke i Ratka Grgi}a, Sta {a - Mirjane i Branislava Kostadinovi}a, Aniz - Monike i Rolanda Varge, An |e la - Olgice i Dalibora Kqaji}a, Gor da na - Radmile Kne`evi} Kupre{anin i Daneta Kupre{anina, Eli ja na - Sabine Veselovi} i Emrana Demirija, Mi le na - Sandre Fi{er-[obot i Slobodana [obota, Le na - Sawe i Miodraga Bogdanovi}a, Ne ve na - Svetlane i Dragana Mu~alova, Ka ta ri na - Svetlane Bugarin Pantovi} i Vladimira Pantovi}a, Du wa Svetlane Vuli} i Branislava Kne`evi}a, Ni ko li na - Svetlane Siri{ki i Sa{e [ajina, Si mo na - Silvane i Evgenija Me|e{e, Evi ca - Sne`ani Gojka Ajduka, Alek san dra - Sne`ane Nikoli} i Vladana Vukovi}a, Pi ja da - Sowe i Arsenija Brstine, Ni ko li na - Sowe [tekovi} i Sr|ana Jovi~i}a, Ka ta ri na - Fatime Grek i Vlajka Dimitrijevi}a.

Ven~ani Bi qa na Dra `i lo vi} i Edvard Ko va ~e vi}, Ma ri ja Ge ci i Ivi ca Pu }o ra, Da ni je la Do bro vo qac i Du {an [i ko pa ri ja, Je le na Jak {i} i Ne boj {a Pa vlov, Iva na Pe ri} i Ob rad Ob ra do vi}, Mo ni ka Pi sa rov i Ste vi ca [proh, Dra gi ca Jo va no vi} i Dar ko Dra `i}, Ma ri ja Kne `vi} i @eq ko Osto ji}, Je le na Ste fa no vi} i Mi lan Ma to vi}, Ga bri e la @i voin i Alek san dar Pa ka {ki, Ti ja na Jo va no vi} i Mi haj lo @i jan, Qi qa na Ko sa no vi} i Mi la din Gi gi}, Dra ga na Ra pa i} i Vla di mir Po pov, Iva na Mi lu ti nov-Ne deq ko vi} i Di mi tri je Osto ji}, Je le na Mr ke la i De jan ]ur ~i}, Na ta {a Ku li} i Slo bo dan Vu le ti}, Ma ri na Mi haj lo vi} i Bo jan Ma vren ski, Ne la Mi qa no vi} i Go ran @iv ko vi}, Alek san dra [u }ur i Alek san dar Dra go qe vi}, Da jan Opa li} i Ne ma wa Uva li}, Mi le na Di mi tri je vi} i Mar ko La zi}, Ma ri ja Tot i Vla di mir Pri ji}, Zo ri ca Po pin i Mi lo{ Si mi}, Dra ga na Bla go je vi} i Bran ko Gli go ri}, Bo ja na Ko va ~e vi} i Du {an Ko zo mo ra, Oli ve ra Ko va ~e vi} i Alek san dar Bla go je vi}, Jo va na Jo va no vi} i Sa va Pro da nov, La na Qu bi ~i} i Alen ^o bi}.

Milan Bori{ev i Ivana s bebom Na|om

De~aci Ste van - Aleksandre i Du{ana Stankova, Mar ko - Aleksandre i Milana Malba{e, Alek sa - Aleksandre i Sla|ana Zafirovi}a, Vik tor - Anike Gal i Andreja Novaka, Da vid - Biqane i Milovana Savanova, Alek sa - Blanke i Mihajla Kondi}a, Sa va - Bojane i Neboj{e Andri}a, Alek sej - Branke i Danka Lotockog, Bal {a Vere i Ranka Grbovi}a, Va si li je - Vesne i Jovana Tepi}a, Ste fan - Vesne i Milana Dmitrovi}a, Mi haj lo - Vesne Ra{kovi} Depalov i Vojislava Depalova, Ste fan - Gordane i Aleksandra Lajka, Ste fan - Dejane Miki} i Ivana @edawa, Uro{ - Dragane i Vladimira Milo{eva, Mi ha i lo - Dragoslave Savi}-Gruji} i Stanislava Gruji}a, Og wen - Du{ke i Du{ana Gaji}a, Du {an - @eqane ^ude i Dragana Mileti}a, Lu ka Zorice i Danijela Stojanovi}a, Da ni lo - Jasmine Por~a i Sr|ana Zagor~i}a, Kon san tin - Jelene i Aleksandra U`ara, Stra hi wa - Jelene i Ratka [ari}a, Al me din - Leonore Plavc i Meda Rizvanija, Fi lip - Lidie Kereke{ i Dragana Golubovi}a, Pa trik - Lidije i Vi}azoslava To-

ta, Dar ko - Qiqane i Radoslava Gaji{ina, Pe tar - Maje i Nikole Radi}a, De nis - Margarete i Janka @ilajia, Fi lip - Marine i Dejana Vinxanovi}a, Vo jin - Marine Tuci} @ivkov i Jovana @ivkova, Va si li je - Milane i Zorana Bugarina, Dar ko - Milinke i Sa{e Leporisa, Mi haj lo - Milice i @arka Dragojlovi}a, Da mjan Milice i Qubinka Bosanca, Fi lip - Milice Taki} i Dina Rami}a, Mi lo{ - Mirjane Vuleti} i Slobodana Simovi}a, Mi ha i lo - Nata{e i Damira Slijep~evi}a, An drej - Nata{e Tomin Vujkov i Gorana Vujkova, Uro{ - Nata{e ]erti} i Dejana Predojevi}a, Mi lu tin - Nathalie i Bogdana Vukobratovi}a, Mar ko - Nikice Nedimovi} Jerki} i Gorana Jerki}a, Ne ma wa - Sandre i Miroslava Besla}a, Mi lan - Svetlane i Gorana \or|evi}a, \or |e - Svetlane i Ilije Stojanovi}, Uro{ - Svetlane i Qubomira \ur|eva, Ni ko la - Sla|ane i Vladimira Tadi}a, Du {an - Sla|ane i Dragana Popovi}a, Mi lo{ - Sne`ane Radu, Vu kan - Helene i Slobodana [e{uma.

Umrli Milka \akov ro|. Pantelin (1928), Mile \uki} (1924), Tibor \ura{evi} (1931), Bora Ja wi} (1929), Slo bo dan Qu bo je vi} (1944), Marinko Ani~i} (1959), Slavka Arsenijevi} ro|. Kasapski (1937), Ranka Bjelivuk ro|. Carevi} (1929), Du{anka Bajilo ro|. Nosovi} (1934), Dana Balo{ ro|. Stojkov (1973), Ferenc Bar~ik (1935), Rajko Batak (1936), Mira Bradi} ro|. Baji} (1943), Er`ebet Bujdo{o ro|. @adawi (1952), Melanija Buila ro|. Hromi{ (1944), Slobodan Vu~etin (1969), Vera Gari} ro|. Brodan (1925), Smiqa Govedarica ro|. Igwatovi} (1945), Kosta Grahovac (1926), Mom~ilo Deni} (1932), Bogdan Divjak (1919), Ranko Ivkovi} (1948), Er`ebet Kelemen ro|. Tot (1942), Gizela Kova~ ro|. Elek (1938), Ru`ica Kova~ ro|. Pekovi} (1939), Dragiwa Komneni} ro|. Mijatov (1927), Matija Kri`an (1944), Margit Lasak ro|. ^ovi} (1927), Zorica Mandi} ro|. Novakovi} (1968), Desan ka Ma ti} (1926), Slav ko Mi li }ev (1950), Sofija Mu{icki ro|. Popov (1927), Bojana Panti} ro|. [trbac (1935), Radmila Edvard Kova~evi} i Biqana Dra`ilovi}

Perovi} ro|. Mito{evi} (1935), Jovan Popov (1949), Vinka Radanovi} ro|. Bogojevi} (1961), Slobodan Sre}kovi} (1943), Dragana Ste fa no vi} (1995), Mi len ko Stoj ko vi} (1933), Ru`ica Teji} ro|. Maleti} (1959), Jano{ Tertei (1947), Radinka Tomi} ro|.

Bo`i} (1927), Du{ka ^akar ro|. Avramovi} (1958), Da rin ka ^u de ro|. Za go rac (1934), Mevqude [aku ro|. Asani (1940), I{tvan [ipo{ (1948), Qubi{a Qubi} (1956), Nada Baki} ro|. Uvali} (1941), Ilija Ble{i} (1943), Mom~ilo Bro}eta (1953), Ilona Varga ro|. Seke (1931), Vera Vrgovi} ro|. Vr go vi} (1942), Ne nad @iv ko (1968), Ve ri ca La za re vi} ro|. Svi rac (1932), Mirko Mandi} (1931), Stojan Markovi} (1938), Natalija Nikoli} ro|. Pribrod ski (1940), Mar ko Mi li ~i} (1937), \ur|ica Raki} ro|. Ku{tri} (1941), Nikola Trifunovi} (1946), Qubica Hajzler ro|.

Mil no vi} (1931), Mi o drag Jo va no vi} (1953), Per si da [u ji ca ro|. Mi la ~i} (1938), Bore Bogdanovi} (1940), Svetozar Ti{ma (1932).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PAR TI JA MA KO JE SU PRE SKO ^I LE CEN ZUS SLE DU JU PA RE

Stran ka ma po od bor ni ku 150.000 di na ra Iz bu xe ta gra da u~e sni ci lo kal nih iz bo ra do bi li su 14,1 mi li o na di na ra za kam pa we.

Ovaj no vac za iz bor nu kam pa wu stra na ka ras po re |u je se u dva na vra ta. Pr vo je 20 od sto od su me po de qe no na jed na ke de lo ve svim iz bor nim li sta ma ko je je usvo ji la Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK), od no sno no vac je do bi lo 15 li sta ko je su se na {le

na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re. Ta ko je 2,5 mi li o na di na ra po de qe no na 15 jed na kih de lo va, pa je sva ka li sta do bi la 167.000 di na ra.

Pre o sta li deo od 80 od sto ko ji iz no si oko 11,6 mi li o na di na ra do de qu je se sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta u Skup {ti ni gra da, u ro ku od de set da na od pro gla {e wa iz bor nih re zul ta -

ta. GIK je do neo re {e we o iz no si ma, ali ka ko smo sa zna li u par la men tar nim stran ka ma, no vac jo{ uvek ni je upla }en.

De mo kra ta ma sle du je 2,66 mi li o na di na ra za 18 od bor ni ka, dok SNS i LSV za 15 de pu ta ta do bi ja ju po 2,22 mi li o na di na ra.

SPS je u}a rio je dan mi lion za se dam pred stav ni ka, a Rom ska de mo krat ska stran ka sa {est od -

bor ni ka do bi ja 890.000 di na ra.

DSS, SRS i Dve ri u grad skom par la men tu ima }e po pet od bor ni ka i sva ka po li ti~ ka or ga ni za ci ja je do bi la po 740.860 di na ra. Ra ~u ni ca po ka zu je da za jed nog od bor ni ka sle di bli zu 150.000 di na ra, ko li ko }e do bi ti SVM i NO PO jer ima ju po jed nog ~la na u grad skoj skup {ti ni.

D. Ig wi}

PRO ME NA RE @I MA SA O BRA ]A JA JED INO RE [E WE

Naj bu~ ni je na ke ju, u Par ti zan skoj i Ca ra Du {a na To kom da na naj bu~ ni ja me sta u gra du su sa o bra }aj ni ce, kej, Par ti zan ska i Uli ca ca ra Du {a na, gde in ten zi tet bu ke pre la zi 65 de ci be la, ko li ko je za ko nom do zvo qe no, ka `u u Grad skoj upra vi za za {ti tu `i vot -

- Mo ni to ring se ra di na 18 raz li ~i tih me sta u gra du, a sva kog me se ca iz dvo ji se 10 lo ka ci ja na osno vu ko jih se pra vi iz ve {taj. Re zul ta ti su uglav nom sli~ ni, ali se, na `a lost, stal no po ja vqu ju iste ta~ ke kao me sta

Par ti zan ska uli ca

ne sre di ne. Ka ko je ob ja sni la na ~el ni ca ove upra ve Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}, ta in sti tu ci ja me ri dnev nu, ve ~er wu i no} nu bu ku i pre ma iz ve {ta j u iz mar t a ove go d i n e, ukup na bu ka je naj ve }a u po me nu tim uli ca ma, a naj ma wa na No vom na se qu, Pod ba ri i No voj De te li na ri.

po ve }a nog ni voa bu ke - ka za la je Jo va no vi}-Ga lo vi}.

Pre ma we nim re ~i ma, je dan od osnov nih iz vo ra bu ke, od no sno aku sti~ nog za ga |e wa, je ste sa o bra }aj, a sma we we se mo `e po sti }i kroz „pra vi lan me nax ment bu ke”.

-Ur ba ni sti~ ko pla ni ra we je osno va za sma we we bu ke. Wu ne

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” Sterijino pozorje Uk „vuk karayi}”, Radionica integracije, Fond krug Beograd „Bunar” (19), kamerna scena, Sterijino pozorje, Mini teatar Qubqana „Pisar Bartlbi” (21)

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura dani~i}”, dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Radojka Nikole Jockovi} (1936) u 10.30 sati, Ksenija Riste Ija~i} (1925) u 12, Radislav Radivoja Paro{ki (1932) u 12.45, Zekija Omera Maravi} (1937) u 13.30, Damjan Borivoja Nin~i} (1937) u 14.15, Andrija Dezidera Vere{ (1933) u 15 ~asova i Ivan Gije Mitevski (1920) u 15.45.

Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Anastazija Frawe Marku{i} (1924) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Sofija Nikole Asurxi} (1924) u 13 sati.

mo `e mo da eli mi ni {e mo, ali mo `e mo da na |e mo na ~in da je re gu li {e mo. Po sto ji evrop ska di rek ti va za upra vqa we bu kom i No vi Sad joj se na raz li ~i te na ~i ne pr la go |a va. Grad fi na sni ra mo ni to ring ove vr ste za ga |e wa i pri pre ma se ak ci o ni plan ko ji se ti ~e za {ti te od bu ke- na ve la je sa go vor ni ca.

Pla nu pret ho di, ka ko do da je, iz ra da star te {kih ka ra ta bu ke {to tre ba da obez be di Re pu bli~ ka agen ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne do 2015. go di ne.

Ipak, sa rad wa raz li ~i tih de lo va lo kal ne sa mo u pra ve, in sti tu ci ja i su bje ka ta ko ji se ba ve pi ta wi ma sa o bra }a ja je neo p hod na ka ko bi se ur ba ni sti~ ki grad pra vil no raz vi jao. Jo va no vi} Ga lo vi} ka `e da je neo p hod no zo ni ra we gra da, iz me {ta we sa o bra }a ja na pe ri fe ri je ka ko bi se zo ne sa ni skim ni vo i ma bu ke o~u va le. U Slu `bi za auto mat sko upra vqa we sa o bra }a jem (SA US), sme {te noj u Za vo du za iz grad wu gra da, po tvr di li su da je dru ga ~i ji re `im sa o bra }a ja je di no pra vo re {e we za sma we we bu ke.

-Re {e we je iz grad wa za o bi la zni ca, od no sno iz me {ta we de la

sa o bra }a ja iz od re |e nih zo na ko je su ugo `e ne bu kom. Na pri mer, u Uli ci ca ra Du {a na je, ipak, znat no opao sa o bra }aj otkad su iz gra |e ni Bu le var Evro pe i Som bor ski bu le var ka zao je in `e wer sa o bra }a ja iz SA US-a Sr bi slav Gu gle ta i do dao da se na kon iz grad we ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe i spa ja wem na auto put o~e ku je i sma we we sa o bra }a ja u Uli ci Kor ne li ja Stan ko vi }a.

Jed no od re {e wa je i pro me na re `i ma sa o bra }a ja u sa mom gra du ka ko bi vo zi la ma we ~e ka la na se ma fo ri ma ili u gu `va ma i ma we ko ~i la. Ta ko |e, ka ko ka `e, mo ra se po ra di ti na kva li te tu jav nog sa o bra }a ja, a uvo |e we tram va ja bi mo glo da do pri ne se to me.

- Na ni vo bu ke uti ~e i kva li tet sa mih vo zi la, pa ta ko no vi ja stva ra ju ma wu bu ku od sta ri jih, {to je kod nas ve li ki pro blem , jer je sta ro sna dob vo zi la u Sr bi ji ve o ma ve li ka - pre do ~io je Gu gle ta za kqu ~u ju }i da bi, u ci qu sma we wa aku sti~ nog za ga |e wa, na kon za vr {et ka Bu le va ra Evro pe, pri o ri tet Gra da tre ba lo da bu de za o bi la zni ca oko Pe tro va ra di na.

A. Je ri ni}

9

„VO DO VOD” ZA PO ^EO NO VI IN VE STI CI O NI CI KLUS

Na sta vak grad we ka na li za ci je u Ka }u Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” na sta vqa da ula `e u vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u, a to kom ovog me se ca za po ~et je no vi in ve sti ci o ni ci klus. Ka ko ka `u u ovom pred u ze }u, po ~e li su ra do vi na re kon struk ci ji vo do vod ne mre `e u Uli ci Og we na Pri ce vred ni mi lion i po di na ra.

{to }e usle di ti sle de }e go di ne. Ko na~ no su za vr {e ni i ra do vi u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a - is ti ~u u ovoj fir mi.

Po ~et kom ju na bi }e na sta vqe na grad wa ka na li za ci o ne mre `e u Ka }u, za {ta je odvo je no oko 100 mi li o na di na ra. U istom pe ri o du o~e ku je se po ~e -

Po ~e li ra do vi u Uli ci Og we na Pri ce

- Na red nih da na po ~i wu ra do vi na re kon struk ci ji vo do vod ne mre `e u ^e ti nar skoj uli ci na Po po vi ci vred ni vi {e od 12 mi li o na di na ra i u Uli ci Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra, ko ji }e ko {ta ti oko ~e ti ri mi li o na di na ra - is ti ~u u ovom pred u ze }u.

Po red to ga, usko ro }e kre nu ti i re kon struk ci ja ka na li za ci o ne mre `e u [e no i- noj uli ci u Pe tro va ra di nu, ko ja }e sta ja ti pet mi li o na di na ra. U to ku su za vr {ni ra do vi na po ti snom vo du ka na li za ci je iz me |u Bu di sa ve i Ka }a, vred ni oko 24 mi li o- na di na ra.

- Za vr {et kom ovih po slo va stva ra ju se pret po stav ke za grad wu crp ne sta ni ce i se kun dar ne mre `e ka na li za ci je u Bu di sa vi,

tak ra do va na re kon struk ci ji ka na li za ci o ne mre `e u [tro sma je ro voj uli ci u pod gra |u Pe tro va ra din ske tvr |a ve i ka na li za ci je u uli ci Ra~ kog u Pe tro va ra di nu. Ra di }e se i na ob no vi vo do vod ne mre `e u Uli ci Sa ve Vu ko vi }a.

U to ku je usa gla {a va we sa Za vo dom za iz grad wu gra da oko po ~et ka re kon struk ci je vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e u Rad ni~ koj uli ci u No vom Sa du vred ne oko 90 mi li o na di na ra.

- Usa gla {a va we je neo p hod no bu du }i da je pla ni ra na reknstruk ci ja kom plet ne in fra struk tu re u po me nu toj uli ci i o~e ku je se da bi se po ~et kom ju na mo glo u}i i u taj po sao - pre do ~a va ju u „Vo do vo du i ka na li za ci ji”.

Q. Na to {e vi}

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 vojna hitna pomo} 1976 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 1987 Auto-moto savez Srbije 1987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 „novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ponedeqak28.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

c m y

10

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

S

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

Osnovna {kola „Qudevit [tur”, Kisa~

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „@arko Zrewanin”, Novi Sad

VI II 3 VI II 1

Osnovna {kola „@arko Zrewanin”, Novi Sad

VI II 2

VI II 3

VI II 4

VI II 5

vojvodina

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

11

ВРЕМЕ БИЛО САВЕЗНИК ОРГАНИЗАТОРУ „ДАНА ПОЉАНИЦЕ”

ПОЉАНИЦЕ: Ни мањег села ни веће гостољубивости! Ово би у најкраћем могло да се констатује после традиционалне, 7. по реду, манифестације по имену „Дан Пољанице 2012.“ Насеље са нешто преко 350 становника било је у суботу двоструко бројније. Јер, стигли су и мештани који су се, како то рече у поздравном говору секретар Месне заједнице Јожеф Барна, расули на све стране света, а и други гости из околних места као што су Ада, Бачко Петрово Село, Бачка Топола, Бечеј, Гунарош, Дрљан, Милешево, Мол... Поздравне беседе упутили су још предесдник Савета месне заједнице Пољанице Имре Киш, у име оних који су се из ко зна којих разлога одселили из Пољанице и увек јој се радо враћају Естер Андроцки из Аде и заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић. За садржајан забавни програм побринули су се, прво, чланови Дувач-

Гости удвостручили село

Најмлађи Пољаничани плесом све одушевили

ког окестра из Бечеја, затим најмлађи Пољаничани, укупно 23 детета овда-

Најбољи кулинари Балашка, Беркеш, Бапчањи и Ојданић

шње ОШ „Петефи Шандор“, па Плесна група из Сенте, те женска и му-

шка певачка група МКД „Петефи Шандор“ из Бечеја, као и музички са-

став „Добри момци“, уз чије звуке се плесало под ведрим мајским небом

до касно у ноћ. Посебно задовољство приредили су стални гости из Лукиног Села, с камџијама у рукама. Најмлађа група Иштвана Ладванског одушевила је присутне, приказујући вештину баратања бичевима. У званичном такмичарском делу потпаљена је ватра испод 12 котлића, у којима се крчкао говеђи гулаш, али било је и овчијег и свињског паприкаша, цврчало је месо у тањирачи, димило се на роштиљу и све то је касније у сласт дегустирано и одговарајућим пићем заливено. Бечејци су се показали као најбољи кулинари. Победнички пехар у припремању говеђег гулаша припао је Тибору Бапчањиу и Атили Ковачу, друго место освојио је познати кулинарски тандем Габор Балашка и Иштван Беркеш, а трећи су били лањски победници екипа „Чарли и син“ у саставу Ибоја Секе и Драго Ојданић. В. Јанков

НАСТАВЉА СЕ АГОНИЈА У ЗРЕЊАНИНСКОЈ „ЈУГОРЕМЕДИЈИ”

Фабрици прети ликвидација

Новац од пљескавица у хуманитарне сврхе

УРБАНОВИ ДАНИ НА ПАЛИЋУ

Дегустација вина са песка

ПАЛИЋ: Током викенда одржана је традиционалан манифестација “Палићке винске свечаности”, поводом Светог Урбана. У славу вину и рођендану Месне заједнице “Палић” окупило се око 40 винара из региона, а организатори су најбољим винарима доделили 16 златних, 25 сребрних и 45 бронзаних медаља. Најбоље вино је „декабернет“, Винарије “ДиБонис” из 2007. године које је освојило 96 од максимално100 поена. Награђена су и вина: „кабернет савињон“ из 2011. године које је произувело Удружење винара „Кадарка“ из Бајше, а потом вино „шардоне“ Стевана Милисављевића из Куле. Организатори манифестације су предузеће „Парк Палић“ и витезови Винског реда ”Арена Забаткиенсис”, а прикључили су им се чланови Ротари клуба Палић.

Дан Светог Урбана, заштитника винара, виноградара, крчмара и бачвара у суботичко-хоргошкој пешчари се по традицији обележава и слави уз дегустацију вина са песка. Ове године организовано је и такмичење, на којем је учествовало 39 винара са 104 различите врсте вина.

- Веома смо задовољни што се велики број винара одазвао нашем позиву – истакао је велики мајстор Винског реда “Арена Забаткиенсис“ Драган Миљковић. Поред вина, посетиоци су имали прилику да присуствују и изложби меда и рукотворина.

- Као и ранијих година, новац прикупљен од продаје пљескавица ћемо дати у хуманитарне сврхе - рекао је долазећи председник Ротари клуба Палић Јожеф Агарди. С. И.

Турска књижевност на „Мајским данима књиге” ПАНЧЕВО: Манифестација „Мајски дани књиге“, jубиларна десета, биће одржана до 31. маја у Панчеву. Свечано отварање заказано је за данас у 19 часова, а специјални гост те вечери биће аташе за културу амбасаде Републике Турске у Београду Дерија Полат. По отварању уследиће разговор на тему „Зашто турска књижевност“, а о њој ће говорити уредници издавачких кућа које објављују дела турске књижевности у Србији. Током четири вечери манифестације биће приређено двадесетак дешавања - промоција књига, гостовања књижевника и предавања. Последње вечери „Мајских дана књиге” у Панчеву, гост библиотеке биће књижевник Слободан Тишма, добитник Нинове награде З. Дг.

ЗРЕЊАНИН: Фабрика лекова “Југормедија”, која запошљава 460 радника, није ускладила своја правна акта са новим Законом о привредним друштвима, и ако то не учини до 15. јула овој зрењанинској фирми прети ликвидација, упозорила је представница Удружења акционара “Југоремедија 3” Јелена Медаревић. Она је нагласила да је, стога, неразумљиво одлагање Скупштине акционара компаније, посебно имајући у виду изузетно лошу пословну ситуацију која се огледа у прекиду производње, упућивању радника на принудни одмор и драстичном паду вредности акција “Југоремедије”.

- Производња је потпуно обустављена, блокада рачуна расте, а поврх свега најављено је искључивање енергената. На све то управа фабрике не реагује, нити поставља питање ко је за то одговоран – напоменула је Медаревићева, представница удружења које окупља акционаре у чијем је власништву више од 13 одсто акција. Они још од фебруара траже сазивање ванредне Скупштине акционара, а Привредни суд у Зрењанину је по други пут донео пресуду у корист удружења и наложило Управном одбору “Југоремедије” да нај-

касније до 4. јуна испуни њихов захтев.

- Акционари су незадовољни целокупном тренутном ситуацијом, начином рада и одлучивања у предузећу, пословањем и оствареним резултатима менаџмента, које представљају последицу штетних одлука донетих без сагласности акционара. Вредност акција је у кон-

стантном опадању, не постоји никаква краткорочне стратегија у циљу укључивања у платни промет текућег рачуна, а блокада по основу принудне наплате је у међувремену драстично порасла, па износи преко 320 милиона динара. Нема ни дугорочне пословне стратегије која би “Југоремедији” вратила битну улогу на тржишту лекова макар у Ср-

НАЈСТАРИЈА СУБОТИЧКА ПАЛАТА У ШТРОСМАЈЕРОВОЈ УЛИЦИ

По узору на фирентинске грађанске куће СУБОТИЦА: Оно што Суботицу издваја од других градова, је што у себи крије палате које су грађене у духу класицизма и сецесије, а по узору на европске градове. Прву палату у Суботици саградио је Имре Мађар 1847. године. У тој кући данас је сме-

Класична музика на столарској тестери ЗРЕЊАНИН: Концерт класичне музике дуа „Маска”, под називом „Schick Shock Baroque”, у организацији Културног центра Зрењанина, биће одржан вечерас, у 20 часова, у Барокној сали Скупштине града, а улаз је бесплатан. Дуо, који чине Соња Калајић (виолина, тестера) и Вањушка Маринковић (клавир) настао је са циљем да пружи неуобичајен, алтернативни приступ врхунским класичним делима. Сматрајући сценски наступ и употребу драмских елемената важним интегралним деловима музичког наступа, дуо „Маска” својим јединственим перформансом излази из оквира концертних сала, унапред одређених оквира у начину извођења као и стриктно прописаних „кодова” облачења и понашања. Једна од пикантерија, поред јединственог и необичног ужитка у ремек - делима барока је и употреба нових, још невиђених инструмената на овим просторима као што је права столарска тестера, мешалица за кафу, тибетанске чиније и друго. Соња Калајић први пут на музичку сцену Србије доноси тестеру која се више од једног века користила као инструмент - атракција од водвиљске, фолклорне и шансоњерске преко позоришне и филмске до најсавременије озбиљне, концертантне музике. Ж. Б.

Један од погона „Југоремедије”

бији – навела је Медаревићева и додала да је очигледно да актуелна управа не дели забринутост акционара за стање у фабрици која је на ивици стечаја. В. д. генералног директора Здравко Деурић, с друге стране, кривца за тренутно лоше стање види искључиво у држави, која је власник 42 одсто акција “Југоремедије”. Деурић је истакао да држава која страним инвеститорима плаћа и до 10.000 евра по новоотвореном радном месту, у случају зрењанинске фармацеутске куће не само да није учествовала у инвестицији, већ настоји да је уништи.

- Стални полицијски притисци, којима се онемогућава нормално пословање “Југоремедије”, као и појефтињење наших лекова испод границе рентабилности, довели су фабрику у ситуацију да не може да извршава обавезе према запосленима и пословним банкама. Иако је држава власник 42 одсто акција “Југоремедије”, она није дала ни динара у реконструкцију фабрике и усклађивање производње са ГМП стандардима – рекао је Деурић. Ж. Балабан

штена Музичка школа, а налази се на адреси Штросмајерова улица број 3.

- Порекло оваквих грађевина налази се у стамбеним палатама Фиренце, из 14. и 15. века, чији корени директно воде до архитектуре античког Рима. Изузетност фирентинских стамбених палата била је у томе што су, за разлику од феудалног племства које је живело у удаљеним замко-

вима на својим имањима, овде трговци са породицом живели у истој згради где су били и њихови локали у граду. У случају фирентинске стамбене палате, у приземљу су се налазили локали или радионице у којима се одвијала основна делатност власника, изнад њих се налазио такозвани пиано нобиле ноблес спрат. Овај спрат је често на фасади био посебно декоративно истакнут, био је и најбољи простор у целој згради заштићен од прашине и буке са улице. У њему су се налазиле просторије за становање и пријем пословних партнера и пријатеља власника куће. Наредни спратови били су намењени члановима породице- супрузи и деци, а последњи спрат слугама и помоћном особљу - каже др Викторија Алаџић, доцент на Грађевинском факултету у Суботици. Кућа Имреа Мађара је имала један спрат и у њој су била смештена три стана и девет локала. С. И.

Признања вишеструким даваоцима крви НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом 14. јуна – Међународног дана добровољних давалаца крви, Општинска организација Црвеног крста Нови Бечеј, приредила је свечаност, на којој су додељена признања вишеструким добровољним даваоцима из Новог Бечеја, Новог Милошева, Кумана и Бочара. Захваљујћи завидном одзиву најхунијих суграђана, општима Нови Бечеј годинама у одзиву најхунијих грађана предњачи у средњем Банату, а од 2010 године, када је остваремо 5,7 одсто становништва које добровољно даја крв, стекла је ласкаво признања - „Најхуманија средина“. На свечаности у Дому младих „Братство-јединство“ у Новом Бечеју, где се окупило стотинак активиста Црвеног крста и добровољних давалаца крви председник Општинске орнизације Црвеног крста Нови Бечеј Бранислав Весин уручио је 25 признањаза даваоцима за пет давања крви,12 за десет давања крви, 13 за 20,

а за 35 одазивања апелу уручено је шест признања. Драгутин Влашкалин, Шандор Лакатош, Миланко Коларов и Славко Лукић, добили су признања за 50 добровољна дананаја крви. Ове године нико нија завреднео признаје за 75 добровољних давања крви. М. К.

vojvodina

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

c m y

12

ОДРЖАН 16. „КОКЕТАНЦ”

Дечји фестивал мађарског фолклора Награђени уметници

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ЗАВРШЕНИ СУСРЕТИ АПДВ

„Пандорина кутија” најбоља СТАРА ПАЗОВА: Не памтим кад сам ово доживео, а био сам у доста жирија, да у девет вечери гледамо девет квалитетних представа истакао је, на завршетку 50. јубиларних сусрета АПДВ, председник жирија Милан Белегишанин, честитајући аматерима, али и организаторима Сусрета, Заводу за културу и Савезу аматера Војводине, Савезу аматера Општине Стара Пазова и Центру за културу. Наслов најбоље представе ове године понела је „Пандорина кутија“, представа Позоришног клуба „Гест“ из Сечња, ауторски пројекат Маје Шнајдер, која је добила награду и као најбољи редитељ 50. сусрета АПДВ, а Никола Буве је награђен за сценогрфију ове представе. Друга је представа „Мулен Руж“ АП „Бранислав Нушић“ Културнообразовног центра Шид у режији Цвјетина Аничића, а трећа „Цврчак“ Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте, у режији Лазара Пајтића. Ови ће ансамбли представљати Војводину на републичком фестивалу у Кули. Награду публике на 50. сусрету АПДВ добила је кореодрама „Пороци човечанства“ Позоришта ВХВ и Канцеларије за младе Стара Пазова. За најбоља глумачка остварења су дипломе добили Игор Гекса из Шида, Бранислав Унгиновић за улоге у две представе и Мирјана Савин из Сенте, Ања Грујић и Теодора Марчета из Инђије и Каменко Бертић из Куле, а као најбоља млада глумица Миљана Нинић из Куле. Похвале за глумачка остварења су добили Цвијета Јовано-

вић Мучалица и Слободан Ногавић из Куле, Милован Цолић из Инђије, Љубомир Радовић из Ковина, Александра Киук из Шида и Гордана Николић из Сенте, док су за епизодне улоге награђени Едита Лико из Куле, Наташа Драгић из Шида и Душан Блажић из Сенте. Награду за сценски покрет добила је старопазовачка представа „Пороци човечанства“, у режији Мирослава Кожика, док је за музику у тој представи награђен композитор Мирослав Бако. Признање за сценски говор припало ј ансамблу Културног центра Инђија за представу „Укроћена горопад“, а редитељ Јован Грујић је за ову и представу са ансмаблом и Ковина, добио специјалну диплому „за укупан допринос 50. сусрету“. За плес и кореографију је награђен ансмабл из Шида, са представом „Мулен Руж“, а Илијана Орешчанин је награђена за костимографију те представе. Награда за визуелни дизајн „Анамарија Михајловић“ припала је ове године представи „Женидба“ АП „Стеван Сремац“ из Црвенке. На завршној свечаности 50. сусрета АПДВ, коју је монодрамом „Паорска грозница“ зачинио Јовица Јашин из Зрењанина, у име Завода з културу и Савеза аматера Војводине, Владимир Рис је уручио награду „Јован Ђорђевић“ за животни допринос глуми у аматерском позоришту Војводине Милану Дудићу из Голубинаца, који је на „дасама што живот значе“ 35 година са безброј остварених улога и награда освојених на смотрама од Пазове до Требиња. А. Мали

БЕЧЕЈ: У организацији Удружења мађарских педагога Војводине одржан је традиционални, 16. по реду, Дечји фестивал мађарског фолклора „Кокетанц“. Домаћин атрактивне дечије манифестације било је, као и ранијих година, МКД „Петефи Шандор“ у Бечеју.

- Само су прва два фестивала била одржана у Новом Саду, а онда се све преселило овде код нас крај Тисе. Пуних 14 година смо домаћини деци из читаве Војводине која упражњавају мађарски фолклор. Међутим, провејавају неке идеје да би ваљало „Кокетанц“ мало изместити и у друге средине. Ове године таквим поборницима није успело да реализују своју идеју, јер су се сами учесници заложили да све остане по старом. Хоће ли тако бити и догодине, остаје да се види. Додао бих да

су ове године учешће на актуелном фестивалу узела и деца из Срема, конкретно Никинаца и Сремске Митровице, где мађарско становни-

штво није већинско, али су деца осетила потребу да у својој средини развијају и мађарски фолклор - пренео нам је нове вибрације око „Кокетанца“ председник бечејског МКД „Петефи Шандор“ Роберт Риц. Колико је ова традиција узела маха, најбоље потврђују бројке. Током једнодневног фестивала наступиле су групе из 25 војвођанских места, виђена је 51 кореографија, наступило је 1.133 такмичара, а када се том броју додају пратиоци и чланови оркестра, онда је на овогодишњем „Кокетанцу“ било око 1.350 учесника. Деца су се такмичила у пет дисциплина и то: фолклор нижих и виших разреда основаца, соло игре мушкараца, мешовите игре и дечије игре. В. Јанков

ФРАНЦУСКЕ БРОД-ХОТЕЛ „ВИКТОР ИГО” НА ТИСИ

Европски туристи крстаре Панонском принцезом КАЊИЖА: Брод хотел „Виктор Иго„, француске компаније „Croisi Europe”, из Старзбурга минулог викенда прошао је уобичајеном маршутом Дунавом и Тисом кроз нашу земљу, у оквиру крстарења двема рекама на рела-

земаља. Лађа дуга 85 метара полази са Београдског кеја из срца Будимпеште па низводном током Дунава преко Мохача и Новог Сада код Старог Сланкамена наставља узводно Тисом, све до крајњег одредишта Токаја. Како

„Виктора Игоа„ током сезоне, пошто пресоталих једанаест месеци у години крстари другим европским и светским водотоцима. На повратку из Токаја за Будимпешту „Виктор Иго„ ће Тисом, коју заљубљеници зову и Панонском

хваљујући средствима министарстава економије и регионалног развоја и за инфрастуру и енергетику, уз подршку локалне самоуправе општине Кањижа.

- На граничном прелазу смо отворили и информациони

Победила Снежана Николић из Шапца

Снежана Николић

ВРБАС: Победница 44. фестивала поезије младих је поетеса Снежана Николић из Шапца. На завршној вечери фестивала, која је одржана протеклог викенда у Врбасу, жири у саставу Перо Зубац, Душан Стојковић и Бранислав Зубовић је донео одлуку да друго место припадне Ани Митрашиновић из Младеновца, док је треће место на овогодишњем фестивалу заузела Соња Јанков из Новог Сада. Награда „Станко Симићевић“, која се додељује најмлађем учеснику фестивала припала је Лени Даговић из Крагујевца. М. Кк.

Крузер „Виктор Иго” отпловио узводно, према Мађарској

цији од Будимпеште до Токаја. Брод „Виктор Иго” један je од најмањих у највећој флоти европских путничких бродова, међутим, само овај крузер може да прође преводницу код Новог Бечеја и још две истоветне у Мађарској и несметано крстари Тисом. Брод „Виктор Иго„ са 95 туриста јуче ујутро застао је пристану речног граничног прелаза на Тиси код Кањиже ради обављања неопходних царинских формалности и ревизије од стране надлежне Капетаније Сента, да би наставио узводно према Мађарској. На крстарење крузером „Виктор Иго„ углавном иду углавном времешни туристи из европских

сазнајемо од бродског агента Првог паробродског друштва из Београда Верице Векоњ из Сенте, када је француска компанија увела крстарење бродом „Виктор Иго„ на овој маршути Дунавом и Тисом била су три туре на релацији Будимпешта-Токај и исто толико у повратку од Токаја до престонице Мађарске, претходних година број крстарења је смањен на два, а ове горина само једно. Да ли је смањење броја крстарења Дунавом и Тисом на овој маршути због економске кризе, или су у питању други разлози нисмо успели сазнати. Тек, ово крстарење је мали део учинка

Представници Туристичке организације Кањиже јуче ујутро с бродским агентом Верицом Векоњ и капетаном брода

принцезом, проћи опет 4.јуна рано после подне, када ће пристати због обављања ревизије и царинских формалности на граничном прелазу. Раније су ревизија и преглкед од стране погрнаичних служби обављане тако што се „Виктор Иго„ морао уквотити на средини реке, али од прошле године тај посао може да се обави много лакше, јер брод хотел може без проблема да пристане у Кањижи, где је изграђен одговарајући пристан и обезбеђени сви неопходни услови. Директорка Туристичке организације општине Кањижа Љубинка Максимовић Таљаи потсећа да је пристан изграђен за-

пункт за наутички туризам, како би били на услузи онима који плове Тисом. Овом приликом смо посади и потницима „Виктора Игоа„ на срасполагање ставили наше промотивне материјале, а надамо се да ћемо их заинтересовати и да предахну код нас на неком од нареднх крстарења и да могу да уживају. Да би обогатили туристичку понуду у плану је да овог лета поново покренемо туристичко путовање бородом од Кањиже до Сегедина и да организујемо крстарења Тисом на нашој деоници - каже директорка ТОО Кањижа Љубинка Максимовић Таљаи. Текст и фото: М. Митровић

Ласте свиле гнезда у пансиону БЕЛО БЛАТО: Некада су штале, кућне стрехе, сењаци, летњиковци и многи, чак и урбанији објекти, били начичкани гнездима ласта, висећих као гроздови на шпалирима винограда. А сада се тај призор ређе виђа. Али, не и у Белом Блату. Надалеко чувено по родама, јер их је овде, кажу неки орнитолози, највише по кућном крову, Бело Блато је постало оаза мира и за ласте. Ко жели да види, да се дружи са ластама и да осмотри њихова гнезда, може то учинити у овом специфичном банатском селу, посебно у пансиону Океан, у власништву породице Поњичан, где су ове птице свиле своја гнезда. Ж. Б.

reporta@e

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

13

RU RAL NI TU RI ZAM S RO \E NIM SREM CI MA – EKS -BEL GI JAN CI MA, STI GAO U MO RO VI]

U „Ga gi je vom se dlu” i la sta kao stre la le ti etnaest kilometara od [ida sme{ten je Morovi}, selo u kome po posledwem popisu u 600 domova `ivi 1.900 stanovnika, dok je nekih 50 ku}a napu{teno i sklono uru{avawu. Pre pet godina u selu je procurela pri~a da }e se na Studbi, blizu u{}a u Bosut, podi}i etnoku}a. Mnogi, naravno, u to nisu poverovali. Ipak, kona~no se pri~a obistinila, ali umesto etnoku}e sagra|eno je „Gagijevo sedlo” - pravi etnokompleks ruralnih objekata.

Vlasnici ovog etnokompleksa su An|elka i Miroslav Pini} i wihov ~etrnaestogodi{wi sin Dragoslav. Sremci, pravi doma}ini, znaju {ta im je ~initi kada ih neko poseti i kada se iz wihovih usta treba da ~uju pri~u. Tako je po~eo na{ razgovor sa Miroslavom, tvorcem „Gagijevog sedla”, koje }e sigurno postati „Meka” za turiste.

- Na 8.100 kvadrata sagradili

P

smo seosku ku}u sa prate}im objektima. Izme|u ku}e i reke Studbe je letwikovac, a deo ku}e je restoran. U dvori{tu je je ~ardak sa produ`enim krovom koji podse}a na {upu. Tu se dr`e zapre`na kola, malo daqe je ambar.

U ~ardaku se dr`i kukuruz, a u ambaru p{enica, je~am, bra{no, mekiwe, pasuq... Veli~ina ovog objekta govori koliko je doma}in bogat. U sredini dvori{ta sagradili smo pu{nicu i kaveze.

Pu{nica u dvori{tu ima svoj atribut i ona zna~i neku vrstu bogatstva, jer se u tom doma}instvu sigurno koqu sviwe, jagwad... U kavezima su sme{teni ze~evi, paunovi, razne vrste koka nosiqa, fazani i plemenita divqa~. Kada turisti do|u i pogledaju ovaj deo dvori{ta, naro~ioto oni mla|i, odu{eve se `ivotiwama. Tu je i {tala za kowe, a u woj kobila lipicanerske rase, ja{e je Dragoslav, a zove se Lasta. Pre bi se reklo da je ova vit-

Dvo ri {te za igru i pa or sku edu ka ci ju

ka lipicanerka strela, jer ~ovek ima ose}aj da }e s wom odleteti ne poput laste, nego strele, direktno u ciq. U narednom boksu nalaze se tri kobile rase poni, a u jednom je `drebac koji ima veliku grivu.

Moj sin Dragoslav ima jedva 14 godina, a zavr{io je kurs jahawa, ~lan je Kowi~kog kluba „Grani~ar”.

Tra`io je i mi smo mu kupili kobilu, a posle smo joj sagradili objekte i mali hipodrom sa preponama.

Tu moj sin trenira svoju Lastu da savlada prepone bez ru{ewa pritki, i u tome uspeva - veli ponosni tata.

Mi ro slav i An |el ka is pred svog et no kom plek sa Ga zda ri ca sa ku} nom qu bi mi com La stom Pored lipicanerke, kvartet ponija je na usluzi An|elku smo pitali {ta su re u drvetu, a na magnetima za - Pet na est go di na smo `i deci koja dolaze na jahawe iz jo{ sagradili, {ta proizvode i fri`ider crtam gizdave Sremi- ve li, ra di li i {te de li u Bri [ida, Sremske Mitrovice i {ta mogu ponuditi turistima ce i Sremce. U etnosobi imamo `u na se ve ru Bel gi je. Mu` mi drugih mesta. Tada radosti nekada do|u u wihovu ku}u? stari razboj za tkawe koji ima je ra dio kao me sar, a ja sam ma kraja.

- Sagradili smo sa uli~ne preko 100 godina - ka`e An|el- odr `a va la du bo re ze u cr kva Po celom dvori{tu razbacastrane apartmane i na{ stan. ka. ma i ka te dra la ma. Pla te su ni su poqoprivredne ma{ine, a Izdajemo tri sobe sa bra~nim Prvi gosti „Gagijevog sedla” nam bi le do bre. U Bel gi ji najvi{e ima plugova, kole~ki i krevetima za preno}i{te, tako bili su prijateqi Pini~evih iz nam se ro dio i sin Dra go slav.

Ta mo smo ku pi li i ku }u, bi lo {parta~a, tu su i drqa~e, a sve da {est osoba kod nas mogu dobi- Belgije. to su ne ka da vu kli su ko wi ti pun dnevni aran`man, spava- Pri povratku u svoju ze- nam je le po, ali sr ce nas je vu „{ta jer ci„. Ko va ~i su ta da we i tri obroka dnevno uz raz- mqu rekli su nam da su odu{e- klo u rod ni Mo ro vi}. Obo je imali pune ruke posla, pa u cik gledawe etnoku}e i {etwe oba- vqeni, pre svega doma}om kuhi- smo ro |e ni u ovom se lu. No zore udarci ~eki}a u Morovi}u lama Bosuta i Studbe i okolnih wom, a potom otvoreno{}u na- stal gi ja se kod nas odo ma }i ~uli su se vrlo rano, to je bio {uma. Gostima nudimo doma}u {ih me{tana. Ka`u, oni su is- la. Do ne li smo od lu ku da ide znak da je zora i novi dan na po- hranu: ribu, piletinu, jagwegi- kreni, gostoqubivi i dobri. mo ku }i. Ta mo smo pro da li molu. Raonike za orawe, moti- nu ili prasetinu po `eqi. Po- Odu{evili su se i prirodom ve- ku }u i evo nas u Mo ro vi }u, ke plugova za {partawe, potki- red toga nudimo i na{e doma}e, likim kompleksom {uma, rib- u`i va mo u na {em et no kom vawe kowa, stezawe {ina i ka- seqa~ke proizvode, a to su razni waka, Bosutom i Studbom - ka`e plek su! - ve li An |el ka.

Neke stvari, ipak, nemaju rika, sve su to radili kova~i, sokovi od zove, vi{we, jagode, ponosno An|elka. na sre}u i korist lokalnih pa- xemove... Ja u radionici izra|uI vi ste bili u Belgiji, koli- cenu...

Dra go qub Sa vi ~in ora. jem suvenire. To su mahom gravu- ko dugo?

DRA GAN JAN KO VI] TRI DE CE NI JE ^U VA NEO LIT SKO BLA GO VIN ^E

Gra do na ~el nik me tro po le se dam i po mi le ni ju ma sta re a letwih ~itavih devet celzijusovih i ki{icom koja mrzovoqno pada nije mi ba{ bilo do neolita i ranih civilizacija. Ali, ide se ~uvenoj Vin~i u pohode. Klaj, klaj pa u raj...moglo bi se i tako re}i, jer do{av{i na staru okretnicu u mestu koje je posledwih dana mnogo vi{e spomiwano po radioaktivnosti nego po arheologiji, osetila sam se ba{ rajski. Iza na~i~kanih ku}a nazirao se Dunav. Veli~anstven... Iz opijenosti pogledom tr`e me glas mog doma}ina Dragana Jaknovi}a, kustosa arheolo{kog nalazi{ta Vin~a.

- Dobar dan, mada i nije tako dobar, ali ne}emo obra}ati pa`wu na to. Po}i}emo pre~icom re~e, a oko nogu mu se vrzma sivi dobro}udni rundov. Odjednom bqesnu povr{ina zasuta {qunkom, beli se u sivom danu. Gde je nalazi{te, {ta je tu nalazi{te?

Samo drvena ku}a u kojoj `ivi, a iza we stari orah. Dragan, videv{i da sam iznena|ena re~e:

N

- Pre dve i po godine smo to prekrili da ne bi dolazilo do o{te}ewa. Od tada nije bilo radova. Celo na{e okru`ewe, ove ku}e podignute su na nalazi{tu, a od tih 15 hektara is-

svetu - hvali se gradona~elnik naj sta ri jeg gra da u Sr bi ji, onog iz koga je kasnije nastao Beograd. U tom Beogradu Dragan je `iveo vrlo kratko, ubrzo se preselio u ovu oazu mira.

\u bre we je pro me ni lo svet U doba neolita desilo se ne{to revolucionarno {to je promenilo svet mnogo vi{e nego otkri}e to~ka - |ubrewe zemqi{ta, koje je qude trajno vezalo za jedan prostor. Zemqa se |ubri, ra|a i ne moraju da idu daqe, zato grade ku}e i stvaraju gradove kojih pre wih nije bilo. Nastaje privatna svojina, kao i trgovina. Qudi nisu bili neprijateqi ve} potencijalni kupci. tra`en je tek jedan mali deo u prvoj polovini 20. veka. Davne 1908. Miloje Vasi}, prvi {kolovani srpski arheolog istra`io je nekih 1000 kvadrata i na toj povr{ini je iskopao arheolo{ki sloj debeo 10 metara. U tih 10 metara naslaga upakovano je 7500 godina `ivota u kontinuitetu, ni jednog trenutka nije se prekidao `ivot, sve do danas. Retka su takva naseqa u

[qun ko vi to na la zi {te s po gle dom na Du nav

- Kao student sam `iveo u studentskom gradu koji je u to vreme bio poro~no mesto gde su stalno bile `urke. Hteo sam da pobegnem negde da bih spremio va`an ispit. Pobegao sam ovde. Do{ao sam na tri meseca, a evo, tu sam 30 godina - smeje se Dragan dok pri~a o svom begu od civilizacije. Iz jedne civilizacije do{ao je u drugu u koju se zaqubio i ~iji `ivot je `iveo.

- Isplatilo se, jer ovo nalazi{te prevazilazi lokalni zna~aj. Kada bismo sklonili {qunak videli biste ru{evine ku}a koje su sagorele u po`aru pre sedam hiqada godina. To su bile prve nadzemne ku}e na prostorima Evrope, pravqene od drveta i malterisane me{avinom lesnog blata i pleve. Taj materijal je danas hit, ku}e koje se grade pomo}u wega su jako skupe.

Imali su kalotaste pe}i, koje su prethodnice dana{wih picape}i i imali su neverovatnu kulturu stanovawa - govori lagano ovaj neobi~ni ~uvar podzemne metropole, dok kuva pravu mu{ku kafu. Za trideset godina koliko je samo kafa sku-

Jan ko vi} s fi gu rom sim bo lom plod no sti

vao, koliko je posetilaca pro{lo, koliko je puta ispri~ao pri~u koju je morao da pro`ivi ne bi li je nau~io.

- Ono {to je mene privuklo je egzaktnost. Sve je vidqivo, otkrivate tragove ne~ijeg svakodnevnog `ivota, ulazite u ku}e u kojima se pre sedam hiqada godina `ivelo, otkrivate detaqe,

neke dramati~ne doga|aje. Imao sam sre}u da sam se bavio prezentacijom Vin~e posetiocima koji su postavqali milion raznih pitawa, a odgovore sam morao da znam. Trideset godina sam `iveo paralelne `ivote, neolitskih qudi i svoj. Hteo ne hteo mnogo sam otkrio i o wima i o sebi.

Najfascinantnije otkri}e Draganu je bilo mogu}nost `ivota bez rata, ujediwena Evropa kojoj te`imo i ravnopravnost polova.

- Neolit je vreme bez ratova, dve hiqade godina mira u Evropi. Obesmislili su rat tako {to su razvijali su trgovinu.

Cenilo se znawe, a ono se nije moglo oteti oru`jem. S druge strane nije bilo polne dominacije u neolitu a to su dve stvari kojima mi sada te`imo. U neolitu su qudi slavili majku i ve}ina figura koje smo prona{li su predstave `ena. Predstavqala je simbol plodnosti i imala je veliko lice sa ~udnim o~ima.

Jo{ jedna ~udna stvar je i to {to su retki grobovi u tom periodu. Smatram da su mrtve ostavqali u prirodi, jer su se tako sa wom spajali, slavili su `ivot, a ne kao mi u dana{woj religiji smrt. Mi koji `ivimo na ovim prostorima smo Sloveni samo po jeziku i kulturi, po genetici smo fantasti~na me{avina svih onih koji su ikada `iveli na ovim prostorima.

Mnogi arheolozi iz Evrope ne kriju svoju „qubomoru„.

- Kolege iz Italije su nam rekle da nam zavide na Vin~i i neolitu, a svaki arheolog ili student arheologije kao bitnu referencu navodi rad na ovom lokalitetu. Biti ovde je velika odgovornost, svesni ste da ste privilegovani, ali i nemo}i jer nemate dovoqno razumevawa od dr`avnih institucija. Vin~a je jedan od prvih evrposkih gradova, ona je neolitska metropola, prva u Evropi. Ovo je ne{to ~ime bi svet mogao da nas prepoznaje - zakqu~uje Dragan Jankovi}.

Zorica Dragojevi}

dru[tvo

ponedeqak28.maj2012.

PO RO DI CE GO DI [WE USVO JE VI [E OD 100 DE CE

Pa ro vi iz Sr bi je tra `e zdra vu de cu, a stran ci i obo le lu U Srbiji je lane usvojeno 112 dece, od kojih su 12 mali{a na udo mi le po ro di ce iz inostranstva koje mahom ve} ima ju de cu. Stran ci ~e sto usvajaju decu koja imaju ve}e zdravstvene tegobe, a, za razliku od wih, parovi iz Srbije su „iz bir qi vi ji” i tra `e uglavnom mla|u, zdravu decu ili onu koja imaju minimalne zdravstvene probleme, jer nemaju adekvatne uslove da im

slovne sposobnosti, da se ne vodi krivi~ni postupak protiv wih, a onda se prila`e i dokumentacija o zdravstvenom sta wu i so ci jal no-eko nom skom statusu roditeqa.

Kako je objasnio Vulevi}, svoje mi{qewe o wihovoj podobnosti da usvoje dete daju psi ho log, prav nik, pe da gog, socijalni radnik, a na kraju se prila`e i mi{qewe lekara. Posle toga, parovi se upu-

dnevnik

c m y

14

ZREWANINSKA OSNOVNA [KO LA „JO VAN CVI JI]” U EVROP SKOM PRO JEK TU

Po vra tak u bu du} nost Prva faza projekta “Povratak u budu}nost”, finansiranog sredstvima Evropske unije, po~ela je da se sprovodi u Zrewaninu. Menaxer @eq ko Ke vre {an veli da se projekat realizuje kroz IPA program prekograni~ne saradwe Srbije i Rumunije i da je posve}en novom pristupu u razvoju obnovqivih izvora energije. Nosilac projekta, ~ija je ukupna vrednost 536.500 evra, jeste grad Zrewanin, a partner mu je Privredna komora okruga Timi{. To je, ina~e, samo jedna u nizu akcija u gradu na Begeju, u sklopu poveqe evropskih gradona~elnika, potpisane u Briselu, kojom se vi{e od 2.000 gradova Starog kontinenta, a me|u

wima i Zrewanin, obavezalo da do 2020. godine, kori{}ewem obnovqivih izvora energije, smawe emisiju ugqen-dioksida za 20 odsto, a time i globalno zagrevawe planete. Zrewanin je jedan od pionira u Srbiji kada je re~ o projektima u vezi sa kori{}ewem alternativnih izvora energije.

Pomo}nik gradona~elnika Pre drag Stan kov ka`e da se projekat zavr{ava 15. jula i da je do sada odr`ano ~etrdeset edukacija o obnovqivim izvorima energije u osnovnim i sredwim {kolama u gradu, a trenutno su u toku zavr{ni radovi na zameni prozora u O[ “Jovan Cviji}”, kako bi bila poboq{a-

na izolacija. Uspostavqawe geotermalnog sistema u toj {koli, {to je i krajwi ciq, zna~i drasti~nu u{tedu, kao i smawewe emisije {tetnih gasova.

Direktor {kole Ne nad Mi lo van ~ev izrazio je zadovoqstvo zato {to je lokalna samouprava ukqu~ila ovu obrazovnu ustanovu u realizaciju projekta “Povratak u budu}nost”.

- Do sada smo zamenili stolariju na osamdeset pozicija, ~ime je omogu}ena mnogo boqa toplotna izolacija objekta. O u{tedi govori podatak da godi{wi tro{kovi {kole za plin iznose 2,4 miliona dinara, dok sama stolarija, koja je sada zamewena, ko{ta isto toliko.

Pored toga, isti geotermalni sistem koristi}e se i leti za hla|ewe, {to }e u svakom slu~aju biti mawe optere}ewe za strujnu mre`u. Ono {to nam predstoji jesu radovi na iskopima, sprovo|ewu i postavqawu toplotnih pumpi, {to }e kompletirati geotermalni sistem grejawa i nadam se da }emo u budu}nosti, u saradwi sa gradom, raditi i fasadu i time dodatno smawiti tro{kove – rekao je Milovan~ev.

Direktor {kole je dodao da su u~enici veoma aktivni i edukovani po ovom pitawu i da su osvojili prvu nagradu na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. @. Ba la ban

NO VA PRA VI LA U VOJ SCI SR BI JE

Da me po sta ju go spo |e bez na pad ne {min ke i na ki ta pru`e odgovaraju}u negu i po}uju na pripremu za usvajawe mo}. Stru~ wa ci iz obla sti dece. porodi~ne i socijalne za{ti„[kola” za roditeqe podte ukazuju da je dece za usvajarazumeva da sa stru~wacima we mawe u odnosu na broj pa„prolaze” kroz razli~ite terova koji su se prijavili sa me koje se odnose na razvojne `eqom da ih usvoje. probleme deteta, emocionalNa ~el nik Ode qe wa za ne odnose izme|u roditeqa i uprav no-nad zor ne po slo ve u dece, a ako se po okon~awu oblasti porodi~ne za{tite u pripreme poka`u kako treba, Ministarstvu rada i socijalonda im Centar za socijalni ne politike Dra gan Vu le vi} rad utvr|uje op{tu podobnost rekao je Tanjugu da u registru i dosije potencijalnih usvojitog ministarstva ima 730 pateqa dostavqa resornom mirova koji su izrazili `equ da nistarstvu. usvoje dete i pro{li odgovaProcedura utvr|ivawa opraju}e procedure, a da je dece {te podobnosti, priprema i koja se mogu usvojiti oko 70. uno{ewe u registar mo`e da Polovina od wih tra je naj du `e je romskog poredo 60 dana, a do kla i imaju neke U proteklih nekoliko usvo je wa de te od zdrav stve nih ta mo`e da progodina usvojeno je problema. |e od mesec dagodi{we vi{e od Kada su u pitana do vi{e go100 dece, a parovi wu parovi iz inodi na. Vu le vi} iz inostranstva stranstva, oni su je kazao da je to mno go to le rant - obi~no usvoje izme|u zbog to ga {to niji, usvajaju decu se tra`i bra~12 i 14 mali{ana sa ozbiq nim ni par koji na zdravstvenim naj bo qi na ~in problemima i uglavnom ve} mo`e da odgovori na potrebe imaju decu, dok parovi iz Srdeteta. bije tra`e mla|u decu, koja su Govore}i o periodu prilazdrava ili imaju minimalne go|avawa, on je naveo da taj zdravstvene probleme, kazao period traje najdu`e do {est je Vulevi}. meseci, odnosno da otprilike U proteklih nekoliko goto li ko tra je us po sta vqa we dina usvojeno je godi{we vidobrog odnosa me|u wima. {e od 100 dece, a parovi iz On je naveo da se veoma retino stran stva obi~ no usvo je ko de{ava da usvojiteqi oduizme|u 12 i 14 mali{ana. Kastanu od usvajawa kada stupe u da je u pitawu procedura, pakontakt sa detetom, pre svega, rovima se najpre utvr|uje tajer su unapred dobili potrebkozvana „op{ta podobnost „ u ne infromacije. Me|utim, i Centru za socijalni rad na kada se to dogodi, usvojiteqi te ri to ri ji op {ti ne u ko joj uglavnom odustaju zbog zdrav`ive. Dokazuje se da nisu listvenih problema deteta, jer {eni roditeqskog prava, ponemaju adekvatne uslove.

Ki na do ni ra la rend gen apa ra te Mi ni star zdra vqa Sr bi je Zo ran Stan ko vi} izjavio je da }e donacija Vlade Kine od dva kolor dopler ultrazvu~na siste ma i de set di gi tal nih rendgen aparata ubla`iti potrebu za rendgen aparatima koji su u zdravstvenim ustanovama u Srbiji stari dvadeset, trideset i vi{e godina: - Ras po re di li smo de set rendgen aparata koji predstavqaju jednu od krucijalnih potre ba zdrav stve nog si ste ma Srbije s obzirom da su rendgen apa ra ti u na {oj ze mqi stari po dvadeset, trideset i vi{e godina.

Do ni ra ni su apa ra ti za zdravstvene centre u Zaje~aru, Aleksincu, Prokupqu, Ne-

gotinu, Vrawu, kao i za Op{tu bolnicu u Priboju, Specijalnu bolnicu za interne bolesti Mladenovac, Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Kara jo vi}„, Kli ni~ ki cen tar Kra gu je vac, Uni ver zi tet sku de~ ju kli ni ku i Voj no me di cinsku akademiju.

- Nastavi}emo 25. juna razgovore sa zamenikom ministra zdravqa Kine i tada }emo definisati daqe aktivnosti na le~ewu dece obolele od retkih bolesti, kao {to je Batinova bolest, kao i daqu saradwu iz me |u uni ver zi tet skih de ~i jih kli ni ka iz Ki ne i Tir{ove, kao i Instituta za majku i dete – izjavio je Stankovi}.

Novim Pravilom slu`be u Vojsci Srbije, koji se primewuje od pro{log meseca, iz me|usobnog oslovqavawa pripadnika Vojske Srbije, izbrisan je pojam “gospo|ica” pa se sada sve dame u uniformi obavezno moraju oslovqavati sa “gospo|o”. Sada i nadre|eni imaju obavezu da se pot~iwenima obra}aju sa “gospodine” ili “gospo|o” uz navo|ewe ~ina. ^inovi su ostali u mu{kom rodu {to zna~i da se `eni u ~inu kapetana sada obra`a sa “gospo|o kapetane” i tako redom u zavisnosti od ~ina koji ima.“Obi~ni” vojnici se sada svojim nadre|enima moraju obra}ati sa “gospodine” ili “gospo|o” poru~ni~e, kapetane…

Ovo je samo deo novina koji je doneo Pravilnik slu`be , koji je prethodno mewan 2008. godine, i koji je na bli`i na~in uredio urednost pripadnika Vojske Srbije. Tako }e oko 1.000 `ena, koliko ih sada nosi uniformu, obavezno imati posebne prostorije za spavawe, presvla~ewe i li~nu higijenu. Wima vojni propisi zabrawuju pirsinge, napadnu {miku i dre~avu kosu. Prihvatqiva je samo diskretna {mika i lakirani nokti, uredna frizura i male min|u{e. Svim vojnim licima zabrawene su tetova`e na licu i tetovirawe na drugim vidqivim delovima tela. Nije dozvoqeno vidqivo no{ewe ukrasa.

Novina u Pravilima slu`be odnosi se i na versku slu`bu u vojci. Saradwa sa tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama ve} uveliko postoji, a uskoro }e biti raspisan konkurs za prijem sve{tenika u vojnu slu`bu.

Procewuje se da }e ve} narednog meseca prva sve{tena lica sti}u u kasarne. U Pravilima je istaknuto da obavqawe verske slu`be u vojsci ne mo`e biti misionarstvo ve} da je iskqu~ivo u funkciji izgradwe operativnih sposobnosti Vojske Srbije, odnosno zadovoqewa duhovnih potreba wenih pripadnika. Sve{teni~ku odoru nosi}e samo tokom verske slu`be, a u svim ostalim situacijama mora}e imati uniformu VS.

Kako }e sve{tenici imati odgovaraju}i vojni ~in, a na raspolagawu }e kao pomo}nike imati podoficire koji ne}e imati pravo obavqawa verskih obreda.

Dan vojnika vi{e ne po~iwe fiskulturom ve} je ve`bawe po-

da ne prelazi linije spajawa gorwe i dowe usne i ne prelazi preko gorwe usne celom wenom {irinom. No{ewe brade pripadnicima vojske je zabraweno. Wu }e nositi samo vojni sve{tenici kojima vera to nala`e. Ona mora

Bez sva ko dnev nog spu {ta wa i po di za wa za sta ve Nova vojna regulativa dozvoqava sindikalno organizovawe, ali ne i pravo na {trajk u Vojsci Srbije. Tekst zakletve je preuzet iz Zakona o vojsci i glasi. Pravila slu`be preciziraju da vojnici u borbi treba da budu “spremni na najve}e `rtve u odbrani zastave pod kojom se bore”. Dr`avna zastava, u vojnim objektima u kojima nema postrojavawa jedinica, ne mora da se ceremonijalno podi`e svakog jutra i spu{ta svake ve~eri, pod uslovom da je jarbol na vidnom mestu i osvetqen. mereno za prvi ~as obuke koja po~iwe posle jutarwe smotre. Novi propisi predvi|aju da vojna lica mogu pozdravqati rukom i bez beretke, {apke ili {lema na glavi.

Vojnici moraju uvek, bez obzira na deo dana, biti uredni, obrijani i pod{i{ani tako da zulufi dose`u najvi{e do polovine uha, a da kosa ne pada na u{i i kragnu ode}e. Dozvoqeno je no{ewe brkova koji mogu da budu {iri , najvi{e do jedan centimetar od svake strane od {irine gorwe usne,

biti kratka kako bi se lako odr`avala li~na higijena ali i stavqala za{titna maska na lice.

NO}ni odmor po~iwe u isto vreme za sve jedinice u kasarni i to najkasnije u 22 sata i traje do {est sati ujutro. Oni koji `ele da gledaju TV program to mogu da ~ine i posle pove~erja ali po odobrewu de`urnog kasarne i to pod uslovom da ne ometaju one koji spavaju. Posle pove~erja, a najkasnije za 15 minuta, de`urni ~ete obilazi sve prostgorije i iz-

ve{tava de`urnog o stawu u jedinici.

Novim Pravilima slu`be odre|eno je i to da Vojska Srbije ubudu}e mo`e da se br`e anga`uje na zadacima pru`awa pomo}i stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a, po`ara, eksplozija i drugih nesre}a ve}ih razmera. Komadanti brigada dobili su ovla{}ewe da sami odlu~uju kada treba anga`ovati vojsku i da vi{e ne moraju za takvu procenu ~ekati nare|ewe iz Beograda. Naime, za pomo} civilima koji se nalaze u nesre}i do sada se mogla anga`ovati vojska samo ako za to dobije odobrewe Predsednika Republike, a sada }e komandati imati odre{ene ruke da prema potrebi odmah upute vojnike kao prvu pomo} civilnom stanovni{tvu.

Novina je i to da brigu o vojnim objektima, od kojih su mnoga prazna, ubu}e vodi i agencija za obezbe|ewe. Anga`ovawe “tre}ih lica” }e ipak sa~ekati dono{ewe zakona o privatnom sektoru bezbednosti . Tek tada }e se odrediti da li zbog zna~aja i vrednosti vojnog objekta treba i daqe da ih ~uvaju vojnici ili to mo`e u~initi specijalizovana agencija za obezbe|ewe.

Q. Ma le {e vi}

PO BRO JU URA \E NIH TRAN SPLAN TA CI JA OR GA NA JO[ UVEK SMO PRI DNU EVROP SKE LE STVI CE

No vi bu breg ~e ka 500 bo le sni ka Od zemqe koja se u oblasti donorstva organa ba{ i nije imala ~ime pohvaliti, Hrvatska je za nepunih deset godina postala jedna od vode}ih zemaqa u Evropi po broju donora organa, kao i po broju ura|enih transplantacija. Samo u pro{loj godini u Hrvarskoj je ura|eno 413 presa|ivawa organa, najvi{e bubrega (237) i jetre (124). Na novi organ ~eka 330 pacijenata.

U Srbiji je u protekloj godini obavqena 31 transplantacija organa sa `ivih donora i 51 sa preminulih osoba. Od po~etka ove godine obavqeno je 25 transplantacija bubrega. Donorsku karticu ima oko 70.000 gra|ana.

Oni su se izjasnili da u slu~aju

smrti svoje organe daju za le~ewe drugih osoba. Transplantacija bubrega u Srbiji danas se obavqa u pet zdravstevenih centara.

Bolesti bubrega su ~esta pojava u Srbiji od koje se godi{we u bolnicama le~i oko 15.000 qudi, a oko 22.000 qudi se zbog tih bolesti javi u domove zdravqa.

Trenutno je oko 4.700 bolesnika na dijalizi. U toku godine od te bolesti u na{oj zemqi umre oko 1.650 osoba. Transplantacija bubrega za najte`e bubre`ne bolesnike jedini je lek. Po re~ima dr Zo ra na Ko va ~e vi }a iz Klinike za nefrologiju pri Vojno-medicinskoj akademiji bubreg je drugi organ kod ~oveka koji najvi{e

posustaje sa staro{}u, odmah iza srca, a svake godine imamo oko 800 novih bolesnika kojima je potrebna dijaliza. Samo na nov bubreg ~eka oko 500 pacijenata.

Transplantacije tog organa rade se u nekoliko na{ih velikih zdravstvenih centara, ali jo{ uvek je wihov broj nedovoqan. Veliki problem je to {to pacijenti dugo ~ekaju na listama jer se te{ko na|u pogodni davaoci. Kada zemqa ima veliki broj donora organa, ovaj problem se lak{e re{ava. Iako se godinama sprovodi kampawa koja ima za ciq da podstakne gra|ane na donorstvo organa, efekti akcije jo{ uvek su nedovoqni. Najvi{e se obavi tran-

splantacija bubrega, mawe jetre, a program presa|ivawa srca nije ni krenuo.

Da bi na{a zemqa „uhvatila korak” sa drugim dr`avama, moraju da se postignu boqi rezultati od postoje}ih, odnosno da se godi{we obavi vi{e od 280 presa|ivawa bubrega. Zbog nedostupnih podataka, Srbija nije dobila prelaznu ocenu u oblasti transplantacije bubrega u istra`ivawu koje je ekspertska organizacija “Helt konzjumer pauerhaus” uradila za potrebe Evropskog parlamenta. Ta organizacija je bele`ila broj obavqenih intervencija na milion stanovnika u svakoj zemqi.

J. Bar bu zan

crna hronika

dnevnik PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U BE O GRA DU

Pu cao u `e nu pa se ubio Mu {ka rac @. T. (36) te {ko je ra nio svo ju ne ven ~a nu su pru gu Z. S. (46) hi cem iz va tre nog oru` ja u su bo tu uve ~e, a po tom je iz vr {io sa mo u bi stvo u po ro di~ noj ku }i u Lu go mir skoj uli ci u Be o gra du.

Iz be o grad skog Ur gent nog cen tra, sa op {te no je da je po vre |e na `e na u `i vot noj opa sno sti i da se le ka ri i da qe bo re za wen `i vot. @e na je br zo na kon tra ge di je sa pro strel nom ra nom grud nog ko {a, u sve snom sta wu, pre ba ~e na na ode qe we re a ni ma ci je Ur gent nog cen tra, dok su le ka ri hit ne po mo }i po do la sku

na li ce me sta, mo gli sa mo da kon sta tu ju smrt mu {kar ca ko ji je is pa lio se bi hi tac u sle po o~ ni cu.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma te {ko ra we na `e na je us pe la da iza |e na put gde se sru {i la na o ~i gled kom {i ja ko je su po zva le Hit nu po mo} i po li ci ju.

Za sa da ne ma de ta qa o uzro ci ma ove po ro di~ ne tra ge di je, a pre ma ne zva ni~ nim iz vo ri ma, po ku {a ju ubi stva `e ne i sa m o u b i s tvu mu { kar c a je pret ho di la sva |a ko ja se kob no za vr {i la.

E. D.

NE SVA KI DA [WI OB RA ^UN NA KE JU U NO VOM SA DU

Gra |e vi nac se ki rom na lo po va?

Tri oso be su po vre |e ne ju ~e na ke ju u No vom Sa du kod gra di l i { ta drum s ko-`e l e z ni~ kog mo sta u su ko bu dveju gru pa, pri ~e mu su ko ri {}e ni ~e ki} i se ki ra, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, je dan od gra |e vi na ca se po sva |ao sa oso ba ma ko je je za te kao u kra | i gvo z de n ih de l o v a.

Ubr zo po sle to ga, na vod no, je dan od pro zva nih uzeo je iz za pre `nih ko la ~e ki} i kre nuo na ~o ve ka ko ji ga je upo zo rio.

Ta da je ne ko li ko rad ni ka do tr ~a lo da pri po mog ne ko le gi,

a je dan od wih je tom pri li kom po vre dio se ki rom po pot ko le ni ci A. B. (34), a udar ce su za do bi li i I. B. (28) i M. S. (55).

Hit na po mo} je od ve zla po vre |e ne u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, a na raz go vo ru u po l i c i j i za v r { i l o je vi { e oso ba.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci j a m a, ka m e r a obli ` weg spor stkog te re na je za be le `i la do ga |aj {to bi tre ba lo zna ~aj n o da po m og n e u is t ra z i ovog ob ra ~u na.

M. V.

Rad po ka zni u{te da za dr `a vu Za tri go di ne, ko li ko se pri me wu ju al ter na tiv ne sank ci je, 632 osu |e ni ka je ume sto iza za tvor skih re {et ki ra di lo u ne kom od jav nih pred u ze }a. Iz re ~e na je 331 ka zna ra da u jav nom in te re su, do sa da je 177 ka zni uspe {no iz vr {e no, 49 se tre nut no iz vr {a va, a 21 osu |e nik je pre kr {io pra vi la al ter na tiv ne sank ci je zbog ~e ga su vra }e ni u za tvor.

Iz ra ~u na to je da su oni ko ji su ra di li u jav nom in te re su pro ve li 30.000 sa ti na dru {tve no ko ri snom ra du {to je 3.700 da na. Na ovaj na ~in oni su dr `a vi u{te de li pre ko 10 mi li o na di na ra. Rad u jav nom in te re su mo `e da se iz rek ne sa mo onim osu |e ni ma za kri vi~ na de la za ko ja je pro pi san za tvor do tri go di ne ili nov ~a na ka zna. Osu |e ni ne mo gu da bu du pla }e ni za taj rad i mo ra ju da pri stu nu na ovu sank ci ju ko jom se uti ~e na wi ho vu re ha bi li ta ci ju .

Nad le `ni or ga ni su ti ko ji pro ce wu ju da li je re~ o oso ba ko je ni su sklo ne kri mi na lu pa im za to ni ne tre ba iz re }i stro `e ka zne. Sa mim tim ovim sank ci ja ma spre ~a va se i za sta re lost kri vi~ nog go we wa, su |e we se mno go br `e okon ~a va, a i dru {tvo ima ko rist od ra da osu |e nih.

Ina ~e, al ter na tiv ne sank ci je za sa da se iz vr {a va ju sa mo u onim gra do vi ma u ko ji ma su otvo re ne po ve re ni~ ke kan ce la ri je: Be o gra du, No vom Sa du, Su bo ti ci, Som bo ru, Va qe vu, Ni {u i Kra gu jev cu. U ovih se dam gra do va pot pi sa na su 63

Kob ni skok is ku snog pa do bran ca

Go ran Ran ko vi}

go di ne bio na obu ci u Ame ri ci i do b io li c en c e za in struk t o r a na evrop s kom i ame ri~ kom ni vou. Mo gu }e je da je tra ge di ju iza zva la vi {a si la, ali ne mo `e se ni {ta tvr di ti dok se usa gla se sta vo -

vi stru~ wa ka ko ji }e ana li zi ra ti sve po ten ci jal ne uzro ke.

Ran ko vi} je sta vr no bio iz u ze tan i is ku san pa do bra nac i jo{ uvek ne mo `e mo da ve ru je mo da mu se ta ko ne {to de si lo - ka `e Ma ri}.

Go ran Ran ko vi} je `i veo u Be o ~i nu i ra dio kao pri vat ni pred u zet nik, a ka ko ka `u we go vi po zna ni ci bio je iz u zet no po sve }en po ro di ci i spor tu. Osim su pru ge iza we ga su osta li i }er ka i sin ko ji su ta ko |e pa do bran ci.

Pred sed nik uprav nog od bo ra aero klu ba „No vi Sad”, Go ran Mi haj lo vi} re kao nam je da su sve ko le ge pa do bran ci po tre se ni ovom tra ge di jom.

- Bio je is ku san in struk tor i tak mi ~ar. Ni je oti {ao ta mo da ska ~e u okvi ru pla ni ra nih ak tiv no sti klu ba ve} sa mo i ni c i j a t iv n o, ali to sa s vim uobi ~a je no jer pa do bran ci iz ce l og sve t a ko r i s te sva k u pri li ku za iz vo |e we sko ko vare kao je Mi haj lo vi}.

M. V.

ugo vo ra o sa rad wi sa jav nim i ko mu nal nim pred u ze }i ma, me snim za jed ni ca ma i dru gim fir ma ma ko je da ju sa gla snost da za wih ra de osu |e ni ci. U Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja is ti ~u da se po slo dav ci kod ko jih su ra di li osu |e ni ci bi li za do voq ni i ni su se `a li li na wih ali do da ju da je 21 osu |e ni pre stao da re dov no do la zi na rad pa su oni od mah re a go -

~u va ti do sta nov ca u dr `av nom bu xe tu to kom pro {le go di ne bi lo je 70 osu |e ni ka na ku} ni pri tvor sa elek tron skom na ru kvi com i 18 bez ove vr sta nad zo ra. Sa mo u jed nom slu ~a ju, osu |e ni je na pu stio svo ju ku }u bez do zvo le i od ve den je od mah u za tvor.

Ka ko iz go di ne u go di nu ra ste broj osu |e ni ka Sr bi ja ima pred so bom ozbi qan i ve o ma te `ak za da tak pra vqe wa stra te gi je za so ci jal nu re in te gra ci ju i pri hvat osu |e ni ka. Na i me, u pro te klih pet go di na za tvor sku ka znu iz dr `a lo je oko 50.000 osu |e ni ka a sa mo dva od sto wih ima lo je po mo} dr `a ve da se vra ti na pra vi put, dok je iz me |u 60 i 70 od sto wih po Dru {tve noko ri stan rad osu |e ni ka usko ro u jo{ no vo iz vr {i lo pet gra do va kri vi~ no de lo i va li i al ter na tiv nu sank ci ju pre - vra ti lo se iza re {e ta ka. Ka ko je ve li u za tvor sko iz dr `a va we ka - iz ra ~u na to da se za osu |e ni ke zne. In te re so va we i dru gih gra do - dnev no iz dva ja iz me |u 100 i 150 hi va za pri jem osu |e ni ka je iz ra `e no qa da evra dr `a va mo ra pro na }i te se zbog to ga o~e ku je da usko ro i na ~in da taj no vac usme ri na pre [a bac, Sme de re vo, Pan ~e vo, ven ci ju kri mi na la. Iz ra ~u na to je Srem ska Mi tro vi ca i Ki kin da da se dnev no tro {i od 10 do 20 pot pi {u ugo vor o sa rad wi jav nih i evra po osu |e ni ku dok bo ra vak ma ko mu nal nih pred u ze }a sa Upra vom lo let ni ka u spe ci jal noj bol ni ci za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. ili za vo du dr `a vu ko {ta od 40 do Po red ove al ter na tiv ne sank - 50 evra. Di rek tor Cen tra za obu ci je ko ja je po ka za la da se mo `e sa - ku Upra ve za iz vr {e we sank ci ja

No ve od lu ke nek sa ~e ka ju no vu vla du

Vi so ki sa vet sud stva je u to ku ovog me se ca, po ~ev od 14. ma ja, odr `ao pet sed ni ca na ko ji ma je od lu ~i va no o pri go vo ri ma ko je su pod ne le su di je ko je ni su pro {le re i zbor u de cem bru 2009.go di ne.

Maj s kim od l u k a m a VSS-a re {e no je o jo{ 81 pri go vo ru od ko jih je 76 od bi je no kao neo sno va no, a pet je usvo je no.

Me |u tim, u Dru {tvu su di ja Sr bi je pod se }a ju da je le gi ti mi tet VSS pod zna kom pi ta wa jer od ukup no 11 ~la no va VSS-a, dvo je po po lo `a ju - mi ni star prav de i pred sed nik skup {tin skog od bo ra za pra vo su |e tre nut no ~e ka ju kon sti tu i sa we no vog sa zi va skup {ti ne i for mi ra we no ve vla de pri ~e mu je i wi ho va bu du }a funk ci ja u tim or ga ni ma ne iz ve sna.

U Dru {tvu su di ja is ti ~u da bi, dok se ne re {i ta po zi ci ja, Vi so kom sa ve tu sud stva ak ce nat tre ba lo da bu de u ra du iz nor ma tiv ne obla sti, kao i iz r a d i pre o s ta l ih pi s a n ih

JKP „Lisje”, aktuelne gradske vlasti i Zavod za za{titu spomenika kulture Novog Sada da se u {to kra}em roku uvede ~uvars-

re {e wa o do sad do ne tim od lu ka ma u po stup ku re vi zi je re i zbo ra - Ima ju oni po sla ko ji tre ba da ra de ne sa mo u re vi zi ji re i zbo ra. Me |u tim, to ubr za we ko je su oni da li u ve zi s od lu ~i va wem o pri go vo ri ma ne re i za bra nih su di ja od 8. mar ta, ba{ go vo ri o to me da oni i ne `e le da ~e ka ju dru gu vla du ne go da ho }e da za ce men ti ra ju ono {to je u de cem bru 2009 go d i n e ura | e n o. Vla d a ve} su tra mo `e bi ti dru ga ~i ja i ob zi rom da ima mo po li ti ~a re kao ~la no ve po po lo `a j u u Vi s o k om sa v e t u sud stva, mi smo za pre pa {}e ni oda kle le gi ti mi tet VSS-u, da na sta vi s od lu ~i va wem – iz ja vi l a je Dra g a n a Bo q e v i}, pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je.

Pre m a po d a c i m a Dru { tva su di ja, VSS je do sa da do neo vi {e od 630 od lu ka, a ura |e no je 309 pi sa nih re {e wa.

- Zna ~i, mo gli bi da sta nu i da is pi {u sve te od lu ke da ne

bu de da i oni pra ve iste gre {ke zbog ko jih raz re {a va ju qu de - is ta kla je Bo qe vi }e va.

Pod s e } a j u } i i na ~i w e n i c u da je op { ti iz b or su d i j a bio u de c em b ru 2009, pred s ed n i c a Dru { tva su d i j a do d a j e da, po sle dve i po go d i n e, a ima j u } i u vi d u ak t u e l n u si t u a c i j u, ni j e nu ` no da se sad ubr z a n o re { a v a o pri g o v o r i m a ne r e i za b ra n ih su d i j a.

- Da k le, Vi s oki sa v et sud stva je mno g o pu t a po k a z ao da ra d i ne sa m o u ne l e g i t im n om ne g o i u ne l e g al n om sa s ta v u.

To je i om b ud s man re k ao u kraj w oj li n i j i, na po ~ et k u go d i n e u svom mi { qe w u. Sa da { wi rad Vi s o k og sa v e t a sud s tva je za i s ta ne l e g i t i man do kra j a. Mi n i s tar k a prav d e i pred s ed n ik skup {tin s kog od b o r a na to m e mo gu da in s i s ti r a j u, ali ko l e g e , ~la n o v i VSS- a iz re d a su di j a mo r a l i bi da bu d u sve sni j i ovih okol n o s ti - na v e l a je Bo q e v i}.

J. J.

PO LI CI JA IS TRA @U JE PO STI ZBOR NU PRO NE VE RU

Opqa~ ka na ka pe la na novosadskom Al ma {kom gro bqu br na pre sto na sve} wa ka, pe to hleb ni ca i oko 4.000 di na ra.

Raz boj ni ci su iz vr {i li pre me ta ~i nu ~i ta vog hra ma i zvo ni ka, a pri li kom pro va le u sve ti hram o{te ti li su ula zna vra ta. Lo po vi su po ku {a li i da od ne su olu ke, ali shva tiv {i da ni su ba kar ni od u sta li su od svo je na me re, ali su ipak na ~i ni li ve }u ma te ri jal nu {te tu.

Ka ko se na vo di u in for ma ci ji ob ja vqe noj na sajtu, to je jo{ jedna u nizu provala u Alma{ku kapelu, a policija do sada nikada nije otkrila po~inioce niti je Alma{koj kapeli nadokna|ena {teta. Uprava hrama Svetih apostola Petra i Pavla na Alma{kom grobqu, apeluje na

Da mir Jo ka is ti ~e da je naj ve }i na por usme ren na al ter na tiv ne sank ci je i obez be |i va we pri hva ta osu |e nih do da ju }i da su oni na kon iz la ska iz za tvo ra pre pu {te ni sa mi se bi {to im ne da je ve li ku mo gu} nost da se sna |u, do bi ju po sao ili stek nu pri ja te qe ko ji bi im po mo gli i vra ti li ih na pra vi put.

Stra te gi ja za so ci jal nu re in te gra ci ju i pri hvat osu |e ni ka pred vi |a uvo |e wa po ve re ni ka ko ji bi utvr |i vao pro gram po vrat ka u dru {tvo , pro ce nu da li biv {i osu |e nik ima sme {taj, po sao, gde da se le ~i, {ko lu je ili po pra vi od no se sa po ro di com na kon iz la ska iz za tvor ske ka pi je. ^ak se raz ma tram ogu} nost i da se uve de sub ven ci o ni sa no za po {qa va we vi {ih osu |e ni ka ka ko bi oni mo gli do bi ti rad no me sto, a sa mim tim i ma te ri jal nu si gur nost ko ja je ~e sto glav ni uzrok zbog ko jeg se okre }u kri mi na lu.

Da ka ko, so ci jal na re in te gra ci ja i pri hvat osu |e ni ka je ne {to {to po sto ji u mno gim evrop skim i dru gim dr `a va ma ali da bi ono mo glo da se spro ve de tre ba obez be di ti po ve }u su mu nov ca. Ta ko se pro ce wu je da bi sa mo za na {u stra te gi ju na po ~et ku tre ba lo obez be di ti oko 300 mi li o na di na ra ko li ko je po treb no za obu ku za po sle nih, iz ra du soft ve ra, na bav ku opre me, pla te po ve re ni ka...

Q. Ma le {e vi}

DRU [TVO SU DI JA SR BI JE OPET KRI TI KU JE VI SO KI SA VET SUD STVA

SA KRAL NI OBJEK TI OPET NA ME TI LO PO VA

U no }i iz me |u su bo te i ne de qe, ne po zna ti po ~i ni o ci su iz vr {i li pqa~ ku hra ma sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du.

Ovo raz boj ni {tvo je ot kri ve no u ne de qu u pre po dnev nim ~a so vi ma, o ~e mu je cr kve wak Ne ma wa Ne gru od mah oba ve stio no vo sad sku po li ci ju, sto ji na in ter net stra ni ci Epar hi je ba~ ke Srp ske pra vo slav ne cr kve.

Po sle iz vr {e nog uvi |a ja, in spek to ri no vo sad ske po li cij ske upra ve utvr di li su da je pqa~ ku iz vr {i lo vi {e oso ba i da su tom pri li kom ukra de ne cr kve ne sa su de (dva kom ple ta za sve tu ev ha ri sti ju), dva sre -

15

AL TER NA TIV NE SANK CI JE PO STA JU UOBI ^A JEN PO STU PAK U SR BI JI

ZA SA DA BEZ DE TA QA O UZRO CI MA NE SRE ]E U MA \AR SKOJ

Pa d o b ra n ac Go r an Ran k o vi} (1967) iz Be o ~i na po gi nuo je pre kju ~e po sle pod ne kod aero dro ma „Si o fok” na do mak Ba la to na u Ma |ar skoj, pri li kom tan dem sko ka iz avi o na.

Uzrok ne sre }e za sa da ni je po znat, a de ta qi ne sre }e bi }e sa op {te ni tek u na red nim da ni ma, po tvr |e no je ju ~e „Dnev ni ku”.

- Is tra ga }e utvr di ti ka ko je do {lo do tra ge di je, a to ve ro vat no ne }e bi ti zva ni~ no sa op {te no pre is te ka me sec do me sec i po da na. On je bio je is ku san pa do bra nac i in struk tor, pa kao ta kav i vi {e pu ta bi ran za pred sed ni ka na {eg uprav nog od bo ra - ka `e za „Dnev n ik” Alek s an d ar Ma ri}, di rek tor aero klu ba „No vi Sad” na ^e ne ju.

- Ko li ko znam Ran ko vi} je ta mo oti {ao sa jo{ jed nim ko le gom i su pru gom. Ovo je ve li ki gu bi tak, na rav no pre sve ga za we go vu po ro di cu, ali i za klub, va zdu ho plov ni sport i na {u dr `a vu. On je pro {le

ponedeqak28.maj2012.

ka slu`ba na starim novosadskim grobqima i tako spre~i daqe pqa~kawe i skrnavqewe svetiwa u Novom Sadu.

E. D.

Za dr `ao no vac od iz bo ra?

Pro t iv pred s ed n i k a Bi ra~ kog od bo ra Ni ko le B. iz Pan ~e va po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu za pro ne ve ru nov ca. On je osum wi ~en da je pri svo jio 132.000 di na ra ko je je uzeo kao pred sed nik bi ra~ kog od bo ra is pred Srp ske ra di kal ne stran ke na bi ra~ kom me stu 66 u Voj lo vi ci.

Pre m a re ~ i m a Va s i l i j a Mi n i } a, pred s ed n i k a GO SRS u Pan ~e vu, osum wi ~e ni je ume sto da is pla ti dnev ni ce ~la no vi ma od bo ra, pri svo jio no vac ~i me je iz ne ve rio po ve re we i zbog to ga je is kqu ~en iz stran ke.

- Li~ no sam u ime stran ke pod neo pri ja vu po li ci ji i to me sam oba ve stio i iz bor nu

ko mi si ju. To je bi lo dru gog da na na kon iz bo ra, jer su qu di po ~ e l i da zo v u stran k u tra ` e } i pa r e. Tra ` i l i su we ga, a ni je ga bi lo ku }i, na vod no je bio od su tan. Ne kim qu di ma je dao pa re, a mno gi ma ni je i sa da ga tra `e. Ob zi rom da je bi lo ozbiq nih po zi va te le fo nom i kod me ne ku }i i u stran ci, ja sam sve pri ja vio SUP-u - ka `e Mi ni}.

Pre ma re ~i ma Ane Bo ro vi}, jav nog tu `i lo ca u Pan ~e vu, po li ci ja je 22. ma ja pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ni ko le B., a Tu `i la {tvo je u ~e tvr tak po kre nu lo da qe ko ra ke u tom pred me tu.

Z. Dg.

SPORT

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

c m y

16

ZA VR [E NE IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OD BOJ KA [I CE

Sr bi ja na Olim pi ja di Ja pan – Sr bi ja 2:3 (25:18, 21:25, 25:19, 21:25, 9:15) TO KIO: Hala Metro po li ten are na, gledalaca: 10.000, sudi je: Stal (SAD), Kraft (Nema~ka).

JA P AN: Na ka mi ~i, Ta ke {ita, Sano (l), Jamagu~i, Ivasa ki, Ara ki 21, Ki mu ra 11, [inabe 12, Ebata 15, Kano, Sakoda, Hirai 8.

SR B I J A: Bra ko ~e vi} 18, Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Kr smanovi}, Male{evi} 14, Ve-

dame. Na po~etku me~a na{a reprezentacija usposatvila je nadmo} u bloku, ali je Japan do brim ser vi si ma i br zom igrom preokrenuo situaciju u svoju korist i poveo 8:5. Posle servisa Ra{i}eve lavice su izjedna~ile (10:10), a na{ blok je nastavio da dominira. Fanati~na odbrana Japanki donela je mno{tvo dugih i kvalitetnih poena, a na{a reprezentacija je imala velikih proble-

U~e sni ci OI Na Olimpijskim igrama u Londonu igra}e 12 reprezentacija: Velika Britanija, Italija, SAD, Kina, Al`ir, Dominkanska Republika, Turska, Brazil, Rusija, Ju`na Koreja, Srbija i Japan.

sovi} 14, Ogwenovi} 3, Veqkovi} 9, Ra{i} 16, ]ebi} (l), Starovi} 2, Blagojevi}.

Odbojka{ice Srbije plasirale su se na Olimpisjke igre!

Na{e lavice su uspele da se odupru pritisku, odigraju jo{ jednu mnogo bitnu utakmicu i da, posle dugih pet setova, savladaju Japan i overe vizu za London.

Uprkos svim neda}ama koje su ekipu pratile uo~i kvalifikacija, srpski nacionalni tim je jo{ jednom pokazala kvalitet i opravdao titulu evropskog

Ko na~ na ta be la Ku ba – Taj land Ru si ja – Ki ne ski Taj peh Ko re ja – Pe ru Ja pan – Sr bi ja 1. Ru si ja 2. Ko re ja 3. Sr bi ja 4. Ja pan 5. Taj land 6. Ku ba 7. Pe ru 8. K. Taj peh

7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 5 4 4 2 1 0

0 2 2 3 3 5 6 7

21:1 16:7 16:10 15:11 12:10 9:15 4:17 0:21

1:3 3:0 3:0 2:3 21 15 14 12 12 7 3 0

Na Olim pij ske igre sa ovog tur ni ra pla si ra le su se Ru si ja, Ju `na Ko re ja, Sr bi ja i Ja pan. {ampiona. Bile su na{e devojke blizu poraza, suo~ile su se sa zaostatkom 1:2 u setovima, ali su se izdigle iz nevoqa, pru`ile maksimum, borile se do posledweh daha i savaladale uvek kvalitetni Japan u me~u koji je za obe reprezentacije imao ogromnu va`nost.

Srbija je morala da pobedi da bi se na{la u Londonu, {to je svakako optere}ivalo na{e

ma sa prilago|avawem na wihovu prebrzu igru, pa je pre svega zato bila u rezultatskom zaostatku (14:16). Gre{ila je na{a reprezentacija, pre svega u kontrama, pa je Japan pobe gao na ve li ku uda qe nost (20:15) i do{ao blizu osvajawa prvog seta. Neverovatno su se branile Japanke, igrale bez gre{ke, dobro napadale i povele lako i ubedqivo - 25:18.

Nastavila se velike borba u drugom setu, ali se raspucala Jovana Brako~evi} i na{a selekcija je povela (8:6). Stabilniji prijem, boqa re{ewa u napadu i ozbiqnost na terenu donele su nam talase boqe igre. S dva uzastopna bloka (Ogwenovi} i Ra{i}) odlepila se Srbija na 11:7 i preuzela potpunu kontrolu nad drugi setom, a uz mawe pote{ko}e odr`ala je tu prednost do drugog obaveznog odmora. Servisi su nam doneli nastavak dobre igre i odlepili smo se do 19:13 i ti me obez be di li mir ni ji kraj seta. Ipak, gre{ili smo u serijama i zato se Japan pribli`io na 19:21 i ponovo vratio neizvesnost. Brako~evi} je bila najboqa kada je trebalo i Srbija je izjedna~ila u setovima - 1:1.

Japan je boqe po~eo tre}i set i brzo poveo 8:5, a odli~na je bila sredwi bloker Araki koja nam je zadavala velike probleme. Od tada, serijom 8:1, Japan je dominirao i za tren oka re{io pitawe osvajawa tre}eg seta. Totalno su na{e devojke bile van ritma, ni{ta nije funkcionisalo kako treba i zato je Srbija do{la u ogromni zaostatak (6:16). Servisi Japanki bili su neuhva-

Obez be di le olim pij sku vi zu: od boj ka {i ce Sr bi je pro sla vqa ju uspeh u Ja pa nu

tqivi za na{e prima~e, na to se nadovezala slabija organizacija igre i gre{ke u napadu.

Jed no stav no ni smo ima li oru`je koje bi moglo da preokrene doga|awa na terenu. Japan je sa~uvao prednost do kraja seta i time obezbedio plasman na Olimpijske igre.

Gubitkom tre}eg seta reprezentacija Srbije na{la se izme|u ~eki}a i nakovwa i s velikim bremenom imperativa pobede u{la u ~etvrti set. Za-

igrale su mnogo boqe nego u ranijem periodu, ali je Japan brzo iznivelisao situaciju i stigao do rezultat 12:12. Japan je zatim poveo 15:12, pa je selektor Terzi} zamenio korektora i u igru je u{la Sawa Starovi} umesto Brako~evi}e ve. Pri {la je Sr bi ja do 16:15, ali je opet prijem servisa bio problem i Japan se ponovo odlepio na 18:15. Poenom Ra{i}eve i uz dva uzastopna asa Mela{evi}, pa blokom Ra-

{i}, te gre{kom Japana, napravili smo seriju 5:0 i poveli 21:19. U neizvesnoj zavr{nici Japan je gre{io sa servisa, a na{e devojke su poenom Starovi}eve i asom Ogwenovi} izjedna~ile na 2:2 u setovima i izborile peti set.

U taj-brejku Srbija je povela sa velikih 6:3 i dr`ala je tu prednost do 8:5. Dosta nam je pomagao u na{em vo|stvu i Japan gre{kama sa servisa, za razliku do ~etvrtog seta kada

je napravio svega jednu gre{ku. Vesovi} je tek u petom setu prvi put na me~u izblokirala „koreju“ Araki i donela 9:5 na{em timu. Pri{ao je Japan na 8:10, ali su blok i kontra Veqkovi}eve donele 13:8, a potom i Male{evi} iskoristila kontru za 14:8 posle dobrih servisa Ogwenovi}eve. Na me~ lopti je pogodila Jovana Brako~evi} i Srbija jse plasirala na Olimpijske igre.

M. R.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Za slu `i le sre }u

Jo va na Bra ko ~e vi} u na pa du

Po sle dru gog uza stop nog plasmana na{e `enske odbojka {ke re pre zen ta ci je na Olimpijske igre, igra~ice i stru~ni {tab bili su presre}ni ura|enim u Japanu, iako isti~u da utakmica nije bila kvalitetna kako se o~ekivalo.

- Utakmica s Japanom nije bila dovoqno kvalitetna koliko je trebalo da bude s obzirom na to da su se sastale dve veoma dobre reprezentacije. O~ekivali smo to donekle zato {to je pritisak bio na obema ekipama i veliki ulog je bio na stolu. Japan je pra vio wi ma ne svoj stve ne gre{ke, ne posle dobijenog drugog seta koji im je garantovao Olim pi ja du, ve} to kom ~i ta vog su sre ta. Od i gra li smo tvrdo, stegnuto, ~ini mi se da je pri ti sak pre vi {e ograni~io devojke, ali je motiv presudio i ~iwenica da su `elele pobedu i {to nisu bile spremne da se predaju, ma kako da je bilo te{ko u pojedinim trenucima - rekao je selektor Zoran Terzi}.

Okrenuo se Terzi} predstoje}em periodu.

- Ovo je jedan od ve}ih uspeha ove reprezentacije, a to ka`em pre svega zbog svih neda}a s kojima smo se suo~avali. Ni-

stvima, imali smo mnogo problema s povredama i izostancima, pa je zato ovaj uspeh utoliko ve}i. Nadam se da }e nam se {to pre prikqu~iti ostale devojke, da }emo dobiti zdravu

Bran ko Ko va ~e vi} i Zo ran Ter zi} s ma sko tom kva li fi ka ci ja

je bilo puno vremena za pripreme, sve devojke su do{le umor ne od oba ve za u pr ven -

i kva li tet nu kon ku ren ci ju, kako na treninzima tako na utakmicama, i da }emo do~eka-

ti Olimpijadu pre svega zdravi - istakao je Terzi}.

Korektor Jovana Brako~evi} ni je kri la za do voq stvo plasmanom na jo{ jedne Olimpijske igre.

- ^estitam reprezentaciji i svim devojkama jer smo odigrale jo{ jednu dobru utakmicu, iako se u pojedinim trenucima ~i ni lo da je „na mi {i }e”.

Ipak, osci la ci je u igri su normalne, s obzirom na to da je bio posledwi me~ kvalifikacija, da smo sve bile umorne i iscrpqewe, pa je zato igra i vi {e ne go za do vo qa va ju }a.

Posle svega, mislim da smo zaslu`ili plasman u London i svi smo presre}ni zbog toga.

Mileni Ra{i} }e u Londonu biti prvi put na Olimpijadi.

- Utakmica s Japanom je bila veoma te{ka, ali smo uspeli da ostvarimo zacrtani ciq.

Svima je drago zbog toga, ali mislim da je meni najdra`e jer }u prvi put u~estvovati na Olimpijadi, a time sam ispuni la svoj san i san sva kog sportiste - rekla je Ra{i}eva.

c m y

dnevnik

SPORT

ponedeqak28.maj2012.

17

SVETSKI KUP U MINHENU

Zorani Arunovi} zlato, Nemawi Mirosavqevu srebro Srp ski olim pij ci Zo ra na Aru no vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev osvo ji li su zlat nu i sre br nu me da qu po sled weg da na Svet skog ku pa u ne ma~ kom gra du Min he nu. Aru no vi }e va je uze la

Po red ova dva od li~ ja, jo{ dva sre bra su osvo ji li An drea Ar so vi} va zdu {nom pu {kom i Da mir Mi kec MK pi to qem. Naj u spe {ni ja u Min he nu bi la je Ki na sa {est od li~ ja (~e ti ri zla ta i dva sre bra), a dru ga je bi la Ko -

Ne ma wa Mi ro sa vqev

zla to u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq, a Mi ro sa vqev MK pu {kom u tro sta vu. Sr bi ja je tak mi ~e we u Min he nu za vr {i la sa ~e ti ri me da qe kao tre }a na ci ja.

re ja sa tri me da qe (dva zla ta i bron za).

Zo ra na Aru no vi} je va zdu {nim pi {to qem po be di la sa 490,7 (389) kru go va. Ona je u fi -

na le u{la kao pr va, a i u plej ofu je naj bo qe je ga |a la (101,7) i ube dqi vo sti gla do po be de sa 2.3 kru ga pred no sti u od no su na dru go pla si ra nu Taj lan |an ku Ta ni a porn Pruc ksa korn sa 485,7 (387). Tre }a je bi la Bu gar ka Ma ri ja Gro zde va sa 484,4 (386) kru go va. Po red we, u fi na lu je na stu pi la i Bo ba na Ve li~ ko vi} i osvo ji la pe to me sto sa 483,5 (385). Ona je kao sed ma u{la u fi na le, a po sle od li~ ne se ri je us pe la da se pop ne do pe te po zi ci je.

Do bron ze joj je ne do sta ja lo 0,9 kru go va. Ja sna [e ka ri }e je za u ze la 32. me sto sa 378 kru go va.

- Kao da sam se ~u va la za Min hen. Ima la sam so lid ne re zul ta te u Lon do nu i Mi la nu, ali mi je ovaj re zul tat u Min he nu do neo sa mo po u zda we pred Olim pij ske igre. Ve o ma sam na por no ra di la iz me |u Lon do na i ova dva po sled wa svet ska ku pa u

Mi la nu i Min he nu, ali sam se do sta i mu ~i la. Ma lo me je ner vi ra lo {to ni ka ko ni sam mo gla da do |em do pla ni ra nih re zul ta ta, ali me je mo ja se stra, ko ja mi je i tre ner, bo dri la i re kla da je pla ni ra la ova kav re zul tat u Min he nu. Na kra ju je is pa lo da je po gre {i la za krug, ona je prog no zi ra la 388, a ja sam us pe la da ostva rim je dan krug vi {e.

Za vr {i la sam sa pet po e na pred no sti u od no su na Taj lan |an ku.

Mo `da iz gle da neo bi~ no, ali ja do bro ga |am u fi na lu. Mo gu da ka `em da je 70 po sto mo jih me da qa sko va no u fi na lu - re kla je Aru no vi }e va .

Ne ma wa Mi ro sa vqev je sa 1.181 kru gom, ta ko |e, kao pr vi u{ao u fi na le. Ali, Ita li jan Ni ko lo Kam pri a ni, ko ji je bio dru gi po sle osnov nog de la, imao je naj bo qu fi nal nu se ri ju od 100,6 kru go va, na dok na dio je krug za o stat ka iz osnov nog de la i na kra ju je uzeo zla to, a Mi ro sa vqev je sa dru gom fi nal nom se ri jom od 97,6 osvo jio sre bro.

Kam pri ja ni je sla vio sa 1.280,6 (1.180), is pred Mi ro sa vqe va sa 1.278,6 (1.181) i [vaj car ca Si mo na Be je le ra sa 1.274,2 (1.177).

Ste van Ple ti ko si} je bio 35. sa 1.167, a Dra gan Mar ko vi} 61. sa 1.155 kru go va.

- Do bre re zul ta te imao sam i po ve o ma lo {em vre me nu na pr va dva svet ska ku pa u Lon do nu i

Zo ra na Aru no vi}

Mi la nu, a u Min he nu, gde se vre me ko na~ no po pra vi lo, vi de lo se da mo gu i do vr hun skog re zul ta ta. Ovo fi na le }u pam ti ti i po to me {to ni sam ga |ao u ja ~em po re zul ta ti ma. U fi -

na le ni su u{li strel ci sa 1.174 kru ga, a to }e mo `da u Lon do nu na Olim pij skim igra ma bi ti do voq no i za me da qu - re kao je Mi ro sa vqev.

G. M.

BEZBOLAN PORAZ REPREZENTACIJE SRBIJE U DUELU SA [PANIJOM

Ima prostora za napredak

BANE IVANOVI] O MOGU]NOSTI DA PRE\E U REAL

Sre}an sam u ^elsiju

Mno g o ka d rov s kih no v i t e t a u fud b al skom na ci o nal nom ti mu Sr b i j e, pro m e n a si ste ma igre i de bi na klu pi se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a, a epi log isti - po raz(0:2).

Ipak, ne u speh pro tiv [pa na ca ni je bo lan i obes hra bru ju }i.

Spa da u ka te go ri ju o~e ki va nih, jer raz li ka u kla si u po re | e w u sa ak t u e l n im evrop skim i svet skim {am pi o ni ma

- Re al no, za do vo qan sam, jer je ura |e no na te re nu vi {e ne go {to sam o~e ki vao. Ne tre ba tro {i ti re ~i o kva li te tu ri va la, ali ta kvi su sre ti }e nam ko ri si ti ti za sti ca we is ku stva. Bit no je i da stvo ri mo ja snu sli ku gde se na la zi mo u od no su na one iz evrop skog vr ha. To }e nam po mo }i da da qim ra dom is pra vqa mo ne do stat ke i sprem ni do ~e ka mo tak mi ~ar ski ci klus - kon sta to vao je se lek tor Mi haj lo vi}.

glu po pri mqe na go la. Lo gi~ na je bi la do mi na ci ja [pa na ca, jed no stav no bo qi su od nas. Po ka za li smo ne ke po zi tiv ne ele men te, kao i ne ga tiv no sti. Ge ne ral no, mi slim da ima mo pro sto ra za na pre dak i usa vr {a va we igre, a to je na no vom po ~et ku naj bit ni je - sma tra za me nik ka pi te na Alek san dar Ko la rov.

Ra no je na kon jed ne pro ve re do no si ti za kqu~ ke o po ten ci ja lu mla dih sna ga ko je Mi haj lo vi}

igra ~a ko ji ma ras po la `e i uklo pi ih u pre zen ti ra ni si stem „3-42-1“.

- Ne tre ba pre vi {e bri nu ti na kon po ra za od [pa na ca. Us pe li smo da im pa ri rar mo so lid no. Ve ru jem da ima mo ka pa ci te te za uspe {no vo je va we u kva li fi ka ci o noj gru pi, ko ja je pri li~ no iz jed na ~e na. Mo ra li smo pro tiv [pa na ca da bu de mo opre zni i da {an se vre ba mo iz kon tre. Za to se stvo rio uti sak da smo u na pa du bez o pa -

uvo di u va tru. ^i ni se da }e udar nu sna gu or lo va ~i ni ti de fan ziv ni blok u sa sta vu Iva no vi}, Su bo ti} i Ko la rov. Sve osta le po zi ci je su otvo re ne, po seb no u ve znom re du gde je evi den tan iz o sta nak kre a tiv no sti. Ote `a va ju }a okol nost je i de fi cit kla si~ nih na pa da ~a. Se lek tor ima `e qe nu vi zi ju igre, tre ba mu vre me na da upo zna vred no sti, vr li ne i ma ne

sni. Pro me ni }e se sli ka, jer znam da mo `e mo bi ti da le ko ubo ji ti ji.

Na pra vom smo pu tu - sma tra cen tra for Osa su ne De jan Le ki}.

No vi is pit sle di u ~e tvr tak u Rem su, pro tiv jo{ jed nog ve li ka na evrop skog fud ba la- Fran cu ske.

Bi }e to pri li ka da se lek tor Mi haj lo vi} vi di na de lu ne ke no ve igra ~e.

Z. Rangelov

Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Bra ni slav Iva no vi} pri znao je u iz ja vi za {pan sku Mar ku da ga `e li Real Ma drid.

- Znam {ta se pri ~a o mo joj bu du} no sti i da po sto ji in te res Re a la za me ne, ali sre }an sam u Lon do nu - re kao je Iva no vi} po sle po ra za Sr bi je od [pa ni je (2:0) u Sent Ga le nu.

Ipak, ni je `e leo kon kret ni je da pri ~a o pla no vi ma za sle de }u se zo nu.

- Znam da je Real ak tu e lan, ali ni je vre me za raz go vor o to me.

Kon cen trisn sam na re pre zen ta ci ju, a i ve o ma sam sre }an u ^el si ju. Osvo ji lo smo Li gu {am pi o na pre se dam da na i mi slim da je kom pli ko va no da pri ~am o pro me ni ti ma - do dao je Iva no vi}.

Srp skom de fan ziv cu se svi |a {to bi u Real Ma dri du mo go da igra i bo~ nog i cen tral nog de fan ziv ca, ~i me bi za do vo qio po tre be Mu ri wa, ~i ji }e tim sko ro iz ve sno na pu sti ti Ar be loa i Kar va qo.

- Ne mo gu da ka `em ni {ta vi {e. Fo ku si ran sam na Sr bi ju, a za bu du} nost }e mo da vi di mo. Sre }an sam u ^el si ju po sle osva ja wa Li ge {am pi o na - jo{ jed nom je po no vio Iva no vi}.

SELEKTOR [PANIJE DEL BOSKE IZABRAO

Bez Viqe i Pujola Tre ner evrop skih i svet skih pr va ka Vi sen te Del Bo ske, dan po sle utak mi ce sa Sr bi jom u Sent Ga le nu (2:0), sa op {tio je ko na ~an spi sak igra ~a ko ji }e na pred sto je }em Evrop skom pr ventsvu u Poq skoj i Ukra ji ni br ni ti ti tu lu. Na spi sku ne ma Adri ja na Lo pe sa, fud ba le ra Vi ga na, ko ji se go lom i iz nu |e nim pe na lom is ta kao pro tiv or lo va.

Tur nir }e zbog po vre da pro pu sti ti naj bo qi stre lac [pna i je Da vid Vi qa i ka pi ten Kar les Pu jol.

GOL MA NI: Iker Ka si qas (Real Ma drid), Vik tor Val des (Bar se lo na), Pe pe Re i na (Li ver pul). OD BRA NA: Ser hio Ra mos

(Real Ma drid), Al va ro Ar be loa (Real Ma drid), Raul Al biol (Real Ma drid), \e rar Pi ke (Bar se lo na), \or di Al ba (Va len si ja), Hu an fran (Atle ti ko Ma drid). SRE DI NA TE RE NA: Ser |o Bu skets (Bar se lo na), ]a vi Er nan dez (Bar se lo na), An dres Ini je sta (Bar se lo na), Sesk Fa bre gas (Bar se lo na), Ha vi Mar ti nes (Bil bao), ]a vi Alon so (Real), San ti Ka zor la (Ma la ga), Huan Ma ta (^el si), Da vid Sil va (Man ~e ster si ti), He sus Na vas (Se vi qa). NA PAD: Fer nan do Qo ren te (Bil bao), Fer nan do To res (^el si), Al va ro Ne gre do (Se vi qa), Pe dro Ro dri gez (Bar se lo na)

Mo me nat iz utak mi ce u [vaj car skoj Sr bi ja - [pa ni ja

je ba{ ve li ka i pri met na. So li dan uti sak je osta vi la Sr bi ja u Sent Ga le nu, otva ra ju }i no vu stra ni cu pri ~e, ~i ji je kraj wi ciq bor ba za pla sman na SP. Po taj no, po sto ja la je do za stra ha u jav no sti od de ba kla od cr ve ne fu ri je, ali po pra vqe nim od no som pre ma dre su sa gr bom iz beg nu ta su ta kva pred vi |a wa.

Bi lo je pu nih 60 mi nu ta tak ti~ ke di sci pli ne u na {im re do vi ma.

Pri ti sak [pa na ca je ne ka ko ne u tra li san, ali su vi {e ener gi je od ne li su de fan ziv ni za da ci. Or lo vi su bi li bez o pa sni po gol Ka si qa sa.

- Te {ka utak mi ca pro tiv sjaj nog ri va la. Ko rekt no smo funk ci o ni sa li to kom pr vog po lu vre me na, a u na stav ku su nas sa se kla dva

18

sport

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik TRKA OKO TURSKE - ^ETVRTA ETAPA

SINI[A MIHAJLOVI], SELEKTOR FUDBALSKE REPREZENTACIJE

Tre ner zbog Man }i ni ja Novi selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} je zasukao rukave i po~eo da radi. Ideja vodiqa je stvoriti novi tim, uglavnom od mladih igra~a, kojima }e pomagati nekolicina iskusnijih.

Kada je imenovan za selektora prva re~enica mu je bila da je postao trener, pre svega, zato da bi mladim igra~ima ukazivao na vlastite gre{ke koje je pravio tokom igra~ke karijere, uz `equ i savet da ih oni ne ponavqaju.

U intervjuu nedeqniku „Vreme”, Mihajlovi} je rekao da je svojevremeno dr`avni tim Jugoslavije imao sjajne pojedince, sa Dejanom Savi}evi}em, Predragom Mijatovi}em, Draganom Stojkovi}em-Piksijem, Miroslavom \uki}em, Slavi{om Jokanovi}em...ali da nisu uradili ni{ta posebno, jer se nisu pona{ali onako kako je trebalo.

- Ja prvi, pa svi ostali. Vi{e smo u Beograd dolazili da se sretnemo sa rodbinom nego {to smo mislili na reprezentativne obaveze. Na meni je obaveza da ovoga puta, kao selektor, odaberem igra~e koji ne}e praviti sli~ne gre{ke - rekao je Mihajlovi}.

Igrao je za Vojvodinu, pa za Crvenu zvezdu. Malo je nedostajalo da umesto u Zvezdi zavr{i u Partizanu. Od prvog novca, koji je dobio u Vojvodini, kupio je „zastavu 128”.

da je to presudno za uspeh u izvo|ewu slobodnih udaraca.

Podr{ka oca Bogdana Od oca Bogdana uvek je dobijao razumevawe i podr{ku.

Osim wega, zahvalnost duguje Qupku Petrovi}u, Svenu Goranu Eriksonu i neizbe`nom Robertu Man}iniju.

- Dva puta je, bez primedbe, mewao gvozdena vrata na dvori{noj gara`i koja sam demolirao svakodnevnim udarawem lopte. Qupko Petrovi}, koji je imao ose}aj i hrabrosti da me forsira u {ampionskom timu Vojvodine ~im sam do{ao iz tre}eliga{a Borova.I trener Sven Goran Erikson, koji mi je prona{ao pravo mesto u timu, jo{ dok sam igrao u Sampdoriji, i koji je najvi{e insistirao da se posle ~etiri godine provedene u Sampdoriji vra-

Umalo da ode u Partizan - Partizan se prvi pojavio sa ozbiqnom ponudom. Doneli su i istresli mi na sto hrpu novca kakvu do tada nikad nisam video u `ivotu. Ali, bio sam pod ugovorom sa Vojvodinom i morao sam sa~ekati wen stav. U me|uvremenu je usledio Zvezdin poziv, a pisalo je po {tampi da me `ele i neki italijanski klubovi. Odlu~io sam da odem, decembra 1989, u Zvezdu jer se dogovorila sa Vojvodinom da me pusti pre isteka ugovora. Qupko Petrovi} me je ubedio da sam potreban Zvezdi za predstoje}e me~eve u Kupu {ampiona, a za ~etvorogodi{wi ugovor dobio sam 240.000 nema~kih maraka, stan i mazdu 323F. Vojvodina je dobila milion maraka i pri~alo se da je to do tada rekordan trensfer u jugoslovenskom fudbalu.

U intervjuu je govorio i o svom `ivotu, po~ecima i karijeri, o tome kako je od oca Bogdana uvek imao podr{ku da postane fudbaler i kako svoju decu vaspitava tako da moraju da zavr{e {kolu. Ina~e...

- Ina~e, ne}e dobiti ni{ta od imovine koju sam stekao! Detiwstvo sam proveo sre}no i bezbri`no. Bio sam odli~an |ak i veoma nesta{an: ~este fudbalske utakmice izme|u susednih ulica uvek su zavr{avale tu~om.

Tata je sve tolerisao, a majka me je i tukla i kritikovala, kako zbog mawe ocene od petice tako i zbog nesta{luka, naro~ito kada bih istukao ~etiri godine mla|eg brata. U sredwoj ma{inskoj {koli sam bio skoro odli~an |ak, ali su ~esta odsustvovawa sa ~asova u~inila svoje. Jednom sam ~ak pao na popravni kod matemati~arke koja nije opravdavala moja povremena odsustva sa ~asova zbog fudbala. Iz straha od we, upisao sam i zavr{io sredwu obu}arsku, gde matematika i matemati~arka nisu bile bauk .

Sa loptom se dru`i otkad zna za sebe. Bilo je, naravno, i nesta{luka.

- Kad su igrali odrasli vra}ao sam lopte iza gola, a kod ku}e {utirao u dvori{nu kapiju.

Bilo je va`no biti precizan, pa sam lopte name{tao i precizno ga|ao zami{qenu ta~ku na kapiji ili golu. Jednom sam loptom povredio druga, drugi put mamu.

Drug je oprostio, a mama me istukla ~im se osvestila. Kasnije, kada sam oja~ao, ispostavilo se

Stro gi ta ta Da li se pla{i da }e novac pokvariti wegovu decu?

- To je opasnost koja preti svim dobrostoje}im qudima. Rekao sam da moraju da budu odli~ni |aci, da moraju da zavr{e fakultet, zaposle se... Ako to ispune, sve }u im dati, ako ne ispune, ne}u im dati ni{ta! Od malih nogu kod wih razvijam radne navike i zadajem im zadatke. Ako ih dobro ispune, dobiju poklon, ako ne, zabranim im ne{to {to vole, tenis recimo. tim u Rim - {to sam jako `eleo, {to se obistinilo i na ~emu sam Eriksonu jako zahvalan.

Posle Crvene zvezde i uspeha u Bariju i Tokiju, put ga je odveo na Apeninsko poluostrvo. Igrao je za Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter.U Sampdoriji se prise}a odli~ne atmosfere, koju su, ka`e, diktirali sjajni trener Erikson i kapiten Man}ini. Erikson mu je na{ao novo mesto u timu - libero.

- Tu je igrao Jugovi}, {to mi je puno zna~ilo. Od poznatijih igra~a zatekao sam Gulita, Vjerhovoda, Zengu, Plata, Maninija.. Posre}ilo mi se, Sampdorija je iste godine postala {ampion Italije, a ja, po op{toj oceni, bio sam jedan od boqih igra~a. U drugoj sezoni sam postao libero. To mi je saop{tio Erikson, s obrazlo`ewem da imam sve {to je potrebno za to: visinu, pregled igre, dug i ta~an pas, tehniku, sposobnost da ~itam protivni~ke akcije. Kako je bio veliki gospodin i sjajan stru~wak, prihvatio sam bez pogovora. Vreme i igre su pokazali

da je to bio sjajan potez Eriksona, veliki pomak u mojoj karijeri.

Libero po odluci Eriksona Posle je oti{ao u Lacio, za Eriksonom i Man}inijem. Titula je izmakla rimskom klubu za jedan bod. Milan je bio spretniji. U toj sezoni postigao je i hek-trik iz slobodnih udaraca.

- Bilo je to u decembru 1998. protiv Sampdorije u \enovi. Ina~e, te sezone bio sam veoma efikasan, postigao devet golova, a imao sam i 20 asistencija. Celu sezonu igrao sam odli~no, kandidovan sam za Zlatnu loptu i uvr{ten u idealan tim Evrope. @al za izgubqenom titulom uti{an je osvajawem Kupa kupova, gde smo u finalu pobedili {pansku Majorku.

Naredne sezone Lacio je osvojio titulu prvaka Italije, prvu posle 26 godina. Karijeru je potom nastavio u Interu. Opet zbog Man}inija.

- Ugovor sam potpisao na dve godine. Radio sam vi{e nego ikad u `ivotu kako ne bih osramotio trenera, svog prijateqa Man}inija, a Interu je imperativ bio Skudeto. U prvoj godini odigrao sam 20 utakmica i postigao ~etiri gola, {to i nije tako lo{ u~inak, mada Inter nije ostvario ciq bio je tek tre}eplasirani. Za utehu, osvojili smo Kup. Kona~no, u drugoj sezoni u Interu, mojoj opro{tajnoj igra~koj sezoni, osvojili smo Kup i prvenstvo, tako da sam karijeru zavr{io sjajno - duplom krunom! Posle 14 godina u Seriji A, u 37. godini oka~io sam kopa~ke o klin.

Na odluku da postane trener presudno je uticao Man}ini.

- On je definitivno moj najboqi i najve}i sportski prijateq.

Rekao sam mu da bih rado bio trener, ali mi je neprivla~an po~etak sa decom, {to je neki prirodan put. Slo`io se rekav{i da i on to ne bi bio da ga Erikson nije u Laciju anga`ovao za pomo}nika odmah po prestanku igrawa. Predlo`io mi je da mu budem pomo}nik, {to sam sa rado{}u prihvatio.

Trener je i svojoj deci. Ima ih {estoro sa suprugom Arijanom (jednog vanbra~nog sina, jo{ tri sina i dve k}erke).

- U~im ih radu i disciplini.

Veoma su dobro organizovani i ta~no se zna kada se rade doma}i zadaci, kada se ide na spavawe...

Ne provodim mnogo vremena sa decom jer sam od sedam dana samo tri dana u ku}i, ali se trudim da to vreme iskoristim kvalitetno.

Idemo zajedno u bioskop, zoolo{ki vrt, igramo se i po ku}i, gledamo filmove... Puno pri~amo, uglavnom na italijanskom. U po~etku sam sa decom pri~ao na srpskom, ali mi je trebalo mnogo vremena da im objasnim {ta ho}u, pa sam morao da pre|em na italijanski. Ne vredi. A i meni je tako lak{e, navikao sam.

Kao Unicefov ambasador dobre voqe poma`e mnogima i ima zanimqivu opservaciju: - ^esto decu iz De~ijeg sela u Sremskoj Kamenici povedem na letovawe ili zimovawe sa svojom decom. Puno mi je srce kad im vidim osmeh. Kupim im ne{to i oni ska~u od sre}e, a ove moje ni avion ne bi obradovao!.

Novac je, ka`e, veoma bitan, ali ne i primaran. Daje sigurnost i mogu}nost da se `eqe realizuju. Najvi{e voli da se „otvori” za automobile (do nedavno je imao audi iz limitirane serije od 500 automobila), a sada vozi bentli.

- Automobile volim i ne `alim da ulo`im u ono {to po`elim. Nastojim da novac tro{im pametno, a o detaqima ne bih.

Re}i }u samo da sam pre kraja igra~ke karijere investirao u nekretnine. Kupio sam stanove u Rimu, ku}u u planini iznad Rima, vilu na Sardiniji, ku}u u Milanu, roditeqima ku}u u Sremskoj Kamenici - rekao je novi selektor Srbije.

Ka sa osmi Olimpijski kandidat Gabor Kasa, ponikao u suboti~kom Spartaku, sada u majici Salkano tima (Turska), zauzeo je osmo mesto na kraju trke Oko Trakije(kategorija 2.2) zavr{enoj posle ~etiri etape.

Osvojio je i jedan bod za rang listu. Me|u 15 najboqih su na 11. mestu zavr{ili trku Kraqev~anin Aleksandar Milivojevi} i na 12. mestu @olt Der, olimpijski kandidat kragujeva~kog Radni~kog. @utu majicu osvojio je ukrajinski biciklista Juri Metlu{enko (Kowa, Turska) u vremenu 9:47,10, drugi je bio Ali Riza Tanriverdi (Turska, Kowa) sa 16 sekundi zaostatka, dok se na tre}e mesto plasirao Eduard Grosu Mihael (Rumunija, nacionalni tim) sa 20 sekundi zaostatka. Pozicije ostalih srpskih biciklista u generalnom plasmanu: 25. Dejan Mari} (Radni~ki ) + 1,15, 25. Marko Stankovi} (@elezni~ar MBN – Metalac) + 1,52, 28. Svetislav Blagojevi} (Radni~ki) + 2,23, 31. \or|e Stevanovi} (@elezni-

Ga bor Ka sa

~ar MBN – Metalac) +3,52, 33.

Dragan Spasi} (@elezni~ar MBN – Metalac) + 4,31, 34. Ne-

boj{a Jovanovi} (Radni~ki), 35.

Marko Bogdanovi} (@elezni~ar MBN Metalac) + 5,30.

PRVA MU[KA LIGA

Pre su dio kva li tet @elezni~ar - Vojput 31:36 (16:19) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca:100. Sudije: Mandi} i Kova~i} (obojica iz Novog Sada). Sedmerci: @elezni~ar 6 (5), Vojput 2 (2), iskqu~ewa: @elezni~ar 4, Vojput 12 minuta. @E LE ZNI ^AR: Pavlovi} 5, Novakovi}, Duki} 5, [jakini}, Bali} 7, Andeseli} 3, Kri`anovski 2, Jezdimirovi}, Dutka, Pili} 8 (4), Pernar 1 (1).

VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini} 5, Pavlovi}, Ratkovi}, Rojevi} 4, :Popovi}, Ristovski, Jovanovi} 3, Kuki}, Distol 2, Poto~kai, Papi} 9 (2), bo`ovi} 6, Veselinovi} 7, \ukanovi}.

Rukometa{i @elezni~ara su posledwu utakmicu teku}eg prvenstva na svom parketu zavr{i-

li porazom. Me|utim, odigrali su veoma dobro, `estoko su se suprostavili finalisti nacionalnog Kupa, ~ak su uspeli i da povedu (24:23), ali je Vojput bio krupan zalogaj da se priredi iznena|ewe, presudio je kvalitet.

Ipak, malobrojni navija~i su bili zadovoqni nihovim zalagawem i kvalitetom prikazane igre.

In|ijski zeleno-beli su, naime, posledwih nekoliko susreta za bodove odigrali nekompletni, ali su upravo tada nanizali nekoliko doblrih rezultata.Istakli su se u ovom me~u Bali}, Pavlovi} i Pernar u doma}em, a Papi}, Bo{ovi} i Veselinovi} i gostuju}em timu. Sudije u korektnom susretu zaslu`uju solidnu ocenu.

D. Vi}enti}

Po be da za ra sta nak

Jo van Ze ka vi ca

TRKA U SAD

Ze ka vi ca po be dio Srpski biciklista Jovan Zekavica, ~lan ameri~ke ekipe sa voza~ima do 23 godine BMC Hinkepi sportska oprema, osvojio je prvo mesto u kriterijumu u ameri~kom gradu Rileju, stigav{i solo na ciq posle 40 krugova.

- Presre}an sam zbog prve pobede u kriterijumu i ukupno tre}e u SAD i sa mnogo optimizma o~ekujem trku u Filadelfiji, gde dolaze pro tur ekipe - rekao je Zekavica.

Zekavica je pobedio je ove sezone na dve trke u SAD. Osvojio je i ~etvrto mesto u generalnom plasmanu u etapnoj trci iz nacionalnog kalendara.

Crvena zvezda - Novi Pazar 33:18 (16:8) KI KIN DA: Hala SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Bura (Stara Pazova) i Perendija (Nova Pazova). Sedmerci: Crvena zvezda 2 (1), Novi Pazar 3 (2), iskqu~ewa: Crvena zvezda 8, Novi Pazar 2 minuta.

CR VE NA ZVE ZDA: Tepavac (3 odbrane i sedmerac), Mi{kov 1 (10 odbrana), Lazi} 3, Komarek 5, Veki} 2, Terek, Toki} 3, Stepanov 2, Goli} 6, Dukatarov 2, Pa{i} 9 (1).

NO VI PA ZAR: Bihorac (10 odbrana i sedmerac), Muji~inovi} 2, Bati} 1, Novali} 4, Hadmirovi} 8 (2), Crnovr{anin 2, Haki} 1, Po~urica.

Rukometa{i mokrinske Crvene zvezde pobedom su se oprostili od svojih navija~a u Kikindi, po{to }e slede}e sezone igrati u svojoj hali u Mokrinu. Gosti iz Novog Pazara na me~ su do{li sa svega osam igra~a, ali su pru`ili dobar otpor sportskim prijateqima iz Mokrina. Rivali su igrali bez rezultatskog pritiska pa je zato bilo mnogo golova, lepih i atraktivnih poteza.

Ina~e, deset minuta pre po~etka me~a jedan od sudija, bez razloga, sa mesta gde sede novinari poslao je potpisnika ovih redova u publiku.Obja{wewa za ovakav potez nije bilo, a sli~nu sudbinu do`iveo je i glavni de`urni, ina~e sekretar kluba.

M. S.

NBA LIGA

Bo ston u fi na lu Ko{arka{i Boston Seltiksa savladali su na svom terenu Filadelfiju sa 85:75 i ukupnim rezultatom 4:3 u pobedama plasirali se u finale Isto~ne konferencije u kojem }e se sastati sa Majamijem.Centralna figura susreta i igra~ koji je prakti~no pogurao svoj tim u finale Istoka bio je Raxon Rondo. Sa 18 ko{eva, deset asistencija i deset skokova Rondo je ostvario deveti tripl-dabl u doigravawima.

Zanimqivo je da je Rondo 11 od ukupno 18 svojih poena ubacio u posledwoj deonici. Ba{ kada je wegovom timu to bilo najpotrebnije imaju}i u vidu da je zbog {est li~nih gre{aka Pol Pirs morao da napusti teren. Pirs je, ina~e, do iskqu~ewa imao vrlo zapa`enu ulogu u redovima Kelta o ~emu svedo~e 15 ko{eva, devet uhva}enih i dve ukradene lopte, tri asistencije i isto toliko rampi. Uz pomenutu dvojicu, standardno dobar bio je Kevin Garnet, koji je utakmicu zavr{io sa 18 poena i 13 skokova. U pora`enoj Filadelfiji istakli su se Andre Iguodala sa 18 i Elton Brend, odnosno Xu Holidej sa po 15 ko{eva. Pr-

Ra yon Ron do naj za slu `ni ji za pla sman Bo sto na u fi na le Is to ka

va utakmica finalne serije u Isto~noj konferenciji igra se u no}i izme|u ponedeqka i utorka u Majamiju.

SPORT

c m y

dnevnik

Ta ma ra osvo ji la sre bro

Ana od li~ no star to va la

U Qu bqa ni je odr `a no 10. me |u na rod no tak mi ~e we u `en skoj sport skoj gim na sti ci za ju ni o re. Na stu pi lo je oko 60 gim na sti ~ar ki iz 11 dr `a va (Hr vat ska, Sr bi ja, Austri ja, [vaj car ska, ^e {ka, Bra zil, Slo va~ ka, Ma |ar ska, Ho lan di ja, Luk sem burg i Slo ve ni ja). Ta ma ra Mr |e no vi}, ~la ni ca SD Voj vo di ne, osvo ji la je sre br nu me da qu u vi {e bo ju sa 49,550. An |e la \ur |e vi} (SD Voj vo di na) je bi la 18. sa 42,750, Ana

ATP LI STA

Tro ic ki na pre do vao

Ta ma ra Mr |e no vi}

19

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE (RO LAN GA ROS)

TUR NIR U QU BQA NI

Spa sov (GD Be o grad) 26. sa 41,600, Ani ca Ili} (GD Be o grad) 30. sa 40,800, De ja na Ku zma no vi} (SD Voj vo di na) 40,600, a Ni na Mi lin ko vi} (GD Be o grad) 49. sa 35,100.

Ekip no So kol sko dru {tvo Voj vo di na je osvo ji lo tre }e me sto sa 92,750. Po be dle su Bra zil ke iz klu ba Ce gin sa 100,300, a dru go me sto je pri pa lo ^e hi wa ma iz TJ Bo he mi jans iz Pra ga sa 95,550. G. M.

ponedeqak28.maj2012.

Ana Iva n o v i} na sja jan na ~in je za po ~e la tak mi ~e we na ovo go di {wem Otvo re nom pr ven stvu Fran cu ske u te ni su. Srp ska te ni ser ka je u pr vom ko lu po be di la La ru Aru a ba re nu-Ve si n o sa 6:1, 6:1. Ne k a d a { wa {am pi on ka na Ro lan Ga ro su od i g ra l a je ve o m a kva l i t e t an me~, bez ob zi ra {to je za pro tiv ni cu ima la znat no sla bi ju te ni ser ku. Iva no vi }e va je bi la od li~ na u prak ti~ no svim aspek ti ma igre i na ja vi la je da bi mo gla da le ko da do gu ra u Pa ri zu ove go di ne. We na pro tiv -

Kra ji no vi} stao u prvom kolu Srp ski te ni ser Fi lip Kra ji no vi} svoj de bi tant ski na stup u glav nom `re bu ne kog Gren sle ma za vr {io je ve} u pr vom ko lu.

On je u pr vom ko lu Ro lan Ga ro sa po ra `en od do ma }eg igra ~a Ni ko la sa De vil de ra sa 3:0, po se to vi ma 6:2, 6:2, 6:0.

Kra ji no vi}, ko ji je do glav nog `re ba sti gao pro {av {i tri ko la kva li fi ka ci ja, bio je u ve }em de lu me ~a pro tiv is ku snog Fran cu za u pod re |e nom po lo `a ju, ali }e mu ovo bi ti si gur no ve li ko is ku stvo u na stav ku ka ri je re. ni ca u dru gom ko lu bi }e bo qa iz du e la Ste fa ni Du boa – [a har Per. Ana je ve} u uvod nom ge mu na pra vi la brejk, ali je uz ne ko li -

Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki na pre do vao je za tri po zi ci je na ATP li sti i sa da je 28. igra~ sve ta sa 1.325 bo do va, dok je No vak \o ko vi} za dr `ao pr vo me sto. Udru `e we te ni skih pro fe si o na la ca (ATP) ob ja vi lo je li stu dan ra ni je, zbog po ~et ka Ro lan Ga ro sa.

ATP li sta: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 11.800 bo do va, 2.

Ra f ael Na dal ([pa n i j a) 10.060, 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 9.790, 4. En di Ma rej (Ve l i k a Bri ta n i j a) 7.500, 5. @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 4.965, 6. Da vid Fe r er ([pa ni ja) 4.640, 7. To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.515, 8. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 3.110, 9. Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 2.910, 10. Mar di Fi{ (SAD) 2.625... 28. Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.325... 194. Du {an La jo vi} (Sr bi ja) 265... 200. Ni ko la ]i ri} (Sr bi ja) 256... 302. Ili ja Bo zo qac (Sr bi ja) 146... 365.

Mi qan Ze ki} (Sr bi ja) 115...

366. Ni k o l a ^a ~ i} (Sr b i j a) 115... 369. Bo ris Pa {an ski (Sr bi ja) 111... 690. Fi lip Kra ji no vi} (Sr bi ja) 37.

ko gre {a ka vra ti la pro tiv ni cu u me~. Ve} po sle dva ge ma srp ska te ni ser ka je ima la po pet vi ne ra i ne iz nu |e nih gre {a ka. Ipak, u pre o sta lom de lu pr vog se ta Ana je u pot pu no sti kon tro li sa la de {a va wa na te re nu ~ak i ka da je pra vi la gre {ke. Po e ni su za vi si li od we nih uda ra ca, a ona se u ta kvoj si tu a ci ji ipak naj bo qe ose }a.

Do bi la je srp ska te ni ser ka pet ve za nih ge mo va i ve} po sle po la sa ta je po ve la sa 1:0 (6:1). Se ri ja je na sta vqe na i u dru gom se tu, a mla da [pa wol ka je gu bi la na sa mo po u zda wu {to je me~ vi { e od m i c ao. S dru g e stra ne Ana je za i gra la opu {te no, a u ta kvoj si tu a ci ji vr hun ski te n i s e r i su naj o p a s ni j i. [pa wol ka je bi la ve o ma bor be na u dru gom ge mu dru gog se ta, spa si la je {est brejk {an si, ali ni je us pe la da pre ki ne se ri ju ne ka da {we {am pi on ke u Pa ri zu. Iva no vi }e va je na sta vi la da re {e ta iz ubi ta~ nog for hen da, od li~ no se kre ta la i ni je pro tiv ni ci da va la ni ka kvu {an su.

Ani na se ri ja pro du `i la se na de set uza stop no do bi je nih ge mo va, pre ne go {to je mla da [pa wol ka iz be gla i u dru gom se tu. Ipak, u na red nom ge mu je srp ska te ni ser ka bez ika kvih pro ble ma pri ve la me~ kra ju.

VTA LI STA

Skok Kru ni }e ve Ana Iva no vi} za be le `i la je pad za jed nu po zi ci ju i sa da je sa 2.975 bo do va 14. na naj no vi joj VTA li sti. Je le na Jan ko vi} i da qe je 21. sa 2.260 bo do va, dok je ve li ki na pre dak na pra vi la Bo ja na Jo va no vi ski. Ona je po zi ci ju po pra vi la za de set me sta i sa da je 101. sa 660 bo do va, dok je te ni ser ka ru skog po re kla ko ja igra pod za sta vom Sr bi je Ve sna Do lonc na 174. me stu. Naj ve }i skok ostva ri la je Alek san dra Kru ni} ko ja je na pre do va la ~ak 19 me sta i sa da je 230. te ni ser ka sve ta sa 261 bo dom.

VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 9.020 bo do va, 2. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 8.390, 3. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 7.350, 4. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 6.275, 5. Se re na Vi li jams (SAD) 5.695, 6. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.440, 7. Na Li (Ki na) 4.965, 8. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4.870, 9. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.586, 10. An ge li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 3.560... 14. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.975... 21. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.260... 101. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 660... 174.

Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 346... 230.

Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 261.

SVET SKI KUP U BRA TI SLA VI ZA OSO BE S IN VA LI DI TE TOM

Na {i ma ~e ti ri me da qe Uku pan bi lans sto no te ni ske re pre zen ta ci je Sr bi je za oso be s in va li di te tom na Svet skom ku pu u Bra ti sla vi, ve ro vat no naj ja ~em u ovoj go di ne, je tri sre bre ne i jed na bron za na me da qa.Igra le su Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}( ko ja je na ovom tur ni ru po be di la dve Ki ne ski we),Na da Ma ti} i Zo ri ca Po pa di}., Zlat ko Ke sler, Mi tar Pa li ku }a, Bu di mir Ma le {i} i Ne boj {a Ili}.

Sre bre ne me da qe ,u po je di na~ n oj kon k u r en c i j i,osvo j i l i su Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} i Mi tar Pa li ku }a. Na da Ma ti} je za u sta vqe na u ~e tvrt fi na lu od Ki n e s ki w e Zang Mi ao,a Zlat ko Ke sler je eli mi ni san u pred tak mi ~ e w u u gru p i zbog sla bi jeg poen ko li~ ni ka u kru gu sa jo{ dvo ji com igra ~a.U dva srp sko-ki ne ska fi na la ni smo po be di li,ali je Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} u po lu fi na lu sa vla da dru gu Ki ne ski wu Zang Mi ao sa 3:2 u se to vi ma. Me |u tim u od lu ~u ju }em du e lu za zla to iz gu bi la je od Zou Jing 3:0.

Mi tar Pa li ku }a je u ~e tvrt fi na lu po be dio ^e ha Re ne Ta u sa 3-2 u se to vi ma, a u po lu fi na lu mu je Nor ve `a nin To mi Ur hau pre dao par ti j u.Po s le ve l i k e bor be i igre u fi na lu je iz gu bio od pr vo pla i ra nog na svet -

Mu {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je u Slo va~ koj

skoj rang-li s ti Ki n e z a ^ao Nin ga – 3:2. Re pre zen ta tiv ci Ki ne su se u Br ti sla vi pr vi put po ja vi li u ovoj se zo ni na jed nom Set skom Ku pu u Evro pi.

Sr bi ja je u dru gom de lu tak mi ~e wa osvo ji la jo{ dva me da qe..U ekip noj kon ku ren ci ji, u kla si od 3 do 5, mu {ka re pre zen ta ci ja osvo ji la je sre bre nu me da qu, a u kla si 4 i 5 sto no te i- ser ke su bi le tre }e, iza pr ve i dru ge se lek ci je Ki ne. Sto no te ni se ri su u fi na lu po ra `e ni od Ki ne 3:0, a u tom okr {a ju ume sto Zlat ka Ke sle ra igrao je Bu di mir Ma le {i}, a u du blu uz Mi -

tra Pa li ku }u Ne boj {a Ili}.

Pre to ga na {i re pre zen ta tiv ci su, iz me |u osta lih, sa vla da li pr vu i dru gu se lek ci ju Ko re je i u po lu fi na lu jak ~e {ko-slo va~ ki sa stav. Sa Ki ne zi ma u fi na lu Mi tar Pa li ku }a je bio bli zu po be de u du e lu sa biv {im olim pij skim {am pi o nom. @en ska re pre zen ta ci ja je u po lu fi na lu iz gu bi la od pr ve Ki ne ske elek ci je 3:1 .Je di nu obe du ostva ri la je Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}. U su sre tu za bron za nu me da qu na {e sto no te ni ser ke su po be di le jak slo va~ ko-en gle ski tan dem.

S. S.

TRE ]E KO LO KU PA SR BI JE

Dve ti tu le Mar ti Bi re{ Dru gog da na tre }eg ko la Ku pa Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem, na stre li {tu kraj No vog Sa da, odr `a na su na de ma ta wa pu {kom u tro sta vu. Kod se ni o ra MK pu {kom 3 pu ta 40 me ta ka po be dio je Ni ko la Pa u no vi} iz be o grad skog Po li caj ca sa 1.154, is pred Igo ra ^o tre iz be o grad ske Zve zda re sa 1.153 i Mi lo {a Ta si }a iz Vra wa sa 1.147. Kod ju ni o ra pr va dva me sta pri pa la su ^o tri i Ta si }u, dok je tre }i bio Go ran Vlaj ko vi} iz be o grad skog Par ti za na sa 1.134 kru ga.

Naj b o q a se n i o r ak MK pu { kom 3 pu t a 20 me t a k a bi l a je Mar t a Bi r e{ iz sta r o p a z o va~ k og Je d in s tva sa 575 kru g o v a, is p red Je le n e @iv k o v i}, ~la n i c e Ja g o d i n e 92 sa 573 i Je l e n e Ba n o v i} iz Par t i z a n a sa 572. Kod ju ni o r k i pr v a je bi l a Bi r e { o v a, dru g a Ma r i na Si m i} iz No v og Be o g ra d a U{}a sa 569, a tre } a Ka t a r i n a Bi s er ~ i} iz Ni { a sa 568 kru g o v a.

Sle d e } eg vi ken da }e se u No vom Sa du odr `a ti fi na le Ku pa u ga |a wu MK oru` jem.

G. M.

20

SPORT

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

VELIKA NAGRADA MONAKA

Ve ber sla vio u Mon te Kar lu Australijanac Mark Veber pobedio je na Velikoj nagradi Monaka u Formuli jedan, vo`enoj ulicama mondenskog Monte Karla. On je {esti pobednik ovgodi{we {este trke za {ampionat najbr`eg cirkusa na svetu, {to se nikada do sada u istoriji nije desilo. Pre Vebera slavili su Baton, Alonso, Rozberg, Fetel i Maldonado, pa to nagove{tava izuzetno zanimqiv {ampionat. Voza~ Red

Bula je do osmo pobede u karijeri, a druge u Monaku (bio je najboqi i 2010), do{ao sigurnom vo`wom, po{to je krenuo sa pol pozicije.

Dodu{e, on nije imao najbr`e vreme, ve} veteran Mihael [umaher, ali po{to je legendarni Nemac

ka`wen zbog incidenta na prethodnoj trci morao je da se pomeri pet mesta unazad, pa je Veber krenuo prvi sa starta. Drugo mesto zauzeo je Nemac Niko Rozberg iz Mercedesa, a tre}e [panac Fernando Alonso iz Ferarija.

Veber je od starta do ciqa odli~no vozio, a lidersku poziciju je napu{tao samo kod odlazaka u boks. Rivali u Monte Karlu nisu ni imali pravu {ansu da ga ugroze.

To je u nekoliko navrata umalo

u~inila ki{a koja je pretila nad kne`evinom, a onda u fini{u trke i pala, ali sre}om nije pomrsila ra~une pobedniku. Odli~nu partiju u Monaku su imali i Niko Rozberg i Fernando Alonso, ali i aktuelni svetski prvak Nemac Se-

AKROPOLIS RELI

Po be da Le ba Voza~ Sitroena Sebastijan Leb trijumfovao je na Akropolis reliju, {estom takmi~ewu sezone u Svetskom reli {ampionatu. Leb je do ~etvrte pobede u ovogodi{wem {ampionatu do{ao besprekornom vo`wom tokom tri dana, a tako je ujedno po tre}i put u karijeri bio najboqi u Gr~koj.

Osmostruki svetski {ampion je reli zavr{io sa 40 sekundi prednosti u odnosu na svog timskog kolegu Mika Hirvonena, dok je tre}i bio voza~ Forda Jari-Mati Latvala, sa tri minuta lo{ijim vremenom od pobednika. Leb je, ina~e, do trijumfa do{ao po{to se sjajno odbranio od napada Latvale i wegovog timskog kolege Petera Solberga, iako je morao da stane tokom 20. brzinca kada mu je pukla guma.

Francuz je tako pove}ao svoju prednost u generalnom plasmanu, a {ampionat se nastavqa Relijem Novog Zelanda, koji je na programu od 22. do 24. juna.

bastijan Fetel iz Red Bula, koji je na kraju zavr{io kao ~etvrti. On je najdu`e izdr`ao na stazi pre odlaska u boks, a onda je uspeo da nadoknadi i nekoliko pozicija.

No, na kraju nije uspeo da se domogne podijuma, jer je staza u Monte Karlu poznata po malo mesta za preticawe. Kona~no je dobru trku imao i Brazilac Felipe Masa iz Ferarija, koji je na ciq stigao kao {esti. Voza~i Fors Indije su zabele`ili dobar rezultat, jer je Pol di Resta bio sedmi, a Hilkenberg osmi. Do bodova u Monaku su jo{ do{li Raikonen i Sena.

Najve}i gubitnik trke u Monaku je Britanac Luis Hamilton. Voza~ Meklarena je bio tre}i posle starta, ali je tokom trke izgubio dve pozicije i na kraju bio peti. Za to najvi{e mo`e da zahvali svojim mehani~arima, koji su opet napravili gre{ku u boksu, pa je Hamilton izgubio dosta vremena. To se isto mo`e re}i i za Mihaela [umahera, koji prvo priredio senzaciju osvajawem pol pozicije, onda je zbog kazne krenuo kao {esti, imao veoma problemati~nu trku i na kraju morao bolid Mercedesa da pre kraja trke parkira u boksu , u 64. krugu zbog problema sa dovodom goriva. Pored wega na ciq nisu stigli ni Britanac Xenson Baton iz Meklarena, Danijel Rikardo (Toro Roso), [arl Pik (Marusija), Vitalij Petrov (Keterhem), Kamui Kobaja{i (Zauber), Pedro de la Rosa (Hispanija), pobednik pro{le trke Pastor Maldonado (Venecuela) i Roman Gro`an (Lotus). Francuz Gro`an je bio zadu`en za jedini pravi incident na stazi. Odmah posle starta imao je kontakt sa Masom, pa odmah i udes sa [umaherom, ostao bez zadweg levog pneumatika i okrenuo se na stazi. Sre}om incident je protekao bez ve}ih problema, Gro`an je mrao da odustane, a na stazu je iza{ao sejfti kar. Jedan od gubitnika ovog incidenta bio je i Baton, koji je tada izgubio nekoliko pozicija i vi{e nije bio u borbi za visok plasman, a onda je i odustao nekoliko krugova pre kraja.

Naredna trka vozi se za Veliki nagradu Kanade na stazi „@il Vilnev� u Montrealu 10. juna.

G. M.

Rezultati 1. Veber (Australija, Red Bul) 1:46:06.557, 2. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) + 0.643, 3. Alonso ([panija, Ferari) + 0.947, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) + 1.343, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) + 4.101, 6. Masa (Brazil, Ferari) + 6.195, 7. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 41.537, 8. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) + 42.562, 9.

Raikonen (Finska, Lotus) + 42.562, 10. Sena (Brazil, Vilijams) + 44.516, 11. Peres (Meksiko, Zauber) +1 krug, 12. Verw (Francuska, Toro Roso) +1 krug, 13. Kovalainen (Finska, Katerhem +1 krug, 14. Glok (Nema~ka, Marusja +1 krug, 15. Kartikejan (Indija, Hispanija) +1 krug.

Voza~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 76, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 73, 3. Veber (Australija, Red Bul) 73, 4.

Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 63, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 59, 6. Raikonen (Finska, Lotus) 51, 7.

Baton (V. Britanija, Meklaren) 51, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 35, 9. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 29, 10.

Peres (Meksiko, Zauber) 22, 11. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 21, 12. Kobaja{i (Japan, Zauber) 19, 13. Sena (Brazil, Vilijams) 15, 14.

Masa (Brazil, Ferari) 10, 15.

Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 7, 16. Verw (Francuska, Toro Roso), 17. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2, 18. [umaher (nema~ka, Mercedes) 2.

Konstruktori 1. Red Bul 146, 2. Meklaren 108, 3. Ferari 86, 4. Lotus 86, 5. Mercedes 61, 6. Vilijams 44, 7. Zauber 41, 8. Fors Indija 28, 9. Toro Roso 6.

Posledweg dana Evropskog prvenstva u ma|arskom gradu Debrecinu niko od srpskih pliva~a nije nastupao, po{to je na{a {tafeta u disciplini 4h100 me{ovito odustala od nastupa. Tako je pored nekoliko finala najve}i uspeh na{eg tima zabele`io Milorad ^avi} osvajawem zlatne medaqe na 100 delfin.

Odli~nu formu potvrdio je doma}i takmi~ar Laslo ^eh osvojiv{i tre}u zlatnu medaqu. Ma|ar je slavio u disciplini 400 metara me{ovito sa 4:12,17, ispred sunarodnika Davida Verasta sa 4:14,23 i Grka Joanisa Drimonakisa sa 4:14,41. U sprintu na 50 metara slobodno najbr`i je bio Francuz Frederik Buske sa 21,80 ispred [ve|anina Stefana Nistranda sa 22,04 i Ukrajinca Andrija Govorva sa 22,18. U {tafeti 4 puta 100 me{ovito slavili su Italijani sa 3:22,80 ispred Nemaca sa 3:34,41 i Ma|ara sa 3:34,57.

Kod dama na 50 slobodno o~ekivano je pobedila svetska rekorderka Nemica Brita [tefan sa 24,37 ispred Holan|anke Hinkelin [reder sa 24,78 i Grkiwe Neri Mantej Niangure sa 24,93. Na 50 prsno zlato je uzela ^ehiwa Petra Kokova sa 31,25, srebro je pripalo Irkiwi Sikeriki Mekmahon sa 31,27, a bronza Nemici Karolini Runau sa 31,35. Odli~na Ma|arica Katinka Ho{u domogla se jo{ jednog zlata u Debrecinu, po{to je pobedila na 200 delfin sa 2:07,28 ispred sunartkiwe Zuzane Jakabo{ sa 2:07,86 i [ve|anke Martine Granstroem sa 2:08,22.

Na 400 slobodno prva je bila Francuskiwa Karol Balmi sa 4:05,31, druga [pankiwa Mireja Belmonte Garsia sa 4:05,45, a tre}a jo{ jedna Francuskiwa Ofelija Siril Etien sa 4:07,47. U {tafeti 4 puta 100 me{ovito zlato su uzele Nemice sa rekordom {ampionata od 3:58,43, srebro je pripalo Italijankama sa 4:01,92, a bronza [ve|ankama sa 4:05,58.

G. M.

SRPSKA LIGA VOJVODINA

STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 350, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: A{}eri} u 36. za Dunav, a \akovi} u 33. (iz penala) i \okovi} u 67. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Nini} i Haska (Dunav), a \akovi} i Ninkov (Dolina).

DU NAV: Veren~evi} 7, Jaguzovi} 7, Nini} 6, Javorac 7, Kokir 7, Ka~ar 7 (Milanovi} 7), A{}eri} 7, Zogovi} 7, Haska 6 (Ivani{evi} 7), Jerkovi} 7, Rusmir 7 (Mili~i}).

DO LI NA: Jefti} 8, ^i`ik 8 (Staji} 7), Nedu~i} 6, Ivani{evi} 7 (Ninkov 7), \okovi} 8, Tomin 7, Josimovi} 7, \akovi} 8, Tripkovi} 7, Memovi} 7, Karanfilovski 7.

U utakmici u kojoj je gostuju}i tim vi{e `eleo pobedu doma}i su propustili nekoliko izglednih situacija za postizawe pogotka u

Vojvodina - Crvena zvezda 1:2 (1:2)

Omla din ci Voj vo di ne su pre der bi ja sa Zve zdom osvo ji li {am pi on sku ti tu lu

Kordi} je bio savladan. Brzonogi ^iki} najzaslu`niji je za drugi gol Crvene zvezde, u slalomu je pro{ao ~uvare, sna`no je uputio udarac, a Kordi} je krajwim naporom uz pomo} pre~ke spre~io najgore, ali je Mitrovi} pratio akciju i glavom loptu sproveo u mre`u.

Uspeli su doma}i da smawe rezultat, Sekuli} je loptu ubacio u prostor [aleta Kordi}a, stu{tio se ka golu Mitrovi}a koji nije mogao ni{ta da u~ini, jer je lopta zavr{ila u samom uglu. Mogao je [aleta Kordi} na centar{ut Spreme da izjedna~i rezultat, ali je wegov po-

Ube dqi vi ^eh

Dunav - Dolina 1:2 (1:1)

Po raz ni je po kva rio {am pi on sko sla vqe

peli su beogradski crveno-beli u tome zahvaquju}i nespretnosti doma}ih napada~a i odli~nim odbranama golmana Milana Marinkovi}a, koji je fenomenalnim odbranama spre~io da slavqe doma}ih bude upotpuweno pobedom. Izdr`ali su Beogra|ani po~etne nalete i za samo ~etiri minuta do{li do vrednog kapitala od dva gola.

Radost gostima doneo je Savi}evi}, kaznio je nesmotrenost Nasti}a i svi poku{aji Sekuli}a da klize}im startom onemogu}i napada~a Crvene zvezde ostali su bezuspe{ni, jer se lopta odbila ponovo do Savi}evi}a i

EVROPSKI [AMPIONAT U DEBRECINU

\o ko vi} od lu ~io

OMLADINSKA LIGA SRBIJE

NO VI SAD: Sportski centar Vujadin Bo{kov, gledalaca 700, sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: [. Kordi} u 27. za Vojvodinu, a Savi}evi} u 15. i Mitrovi} u 19. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Nikoli}, Petri}, [. Kordi}, Ivani}, Spremo (Vojvodina), a Lazi}, Golubovi}, Stepanovi} (Crvena zvezda).

VOJ VO DI NA: M. Kordi}, Nikoli}, Nasti}, Sekuli} (Simiki}), Glum~evi}, Petri}, Ba{kalo (Ili}), Kosovi}, [. Kordi}, Ivani} (Cviji}), Spremo (Markovi}).

CR VE NA ZVE ZDA: Marinkovi}, Lazi}, Peto{evi} (Stanojevi}), Popadi}, Golubovi}, Simi}, Mitrovi} (Basrak), Stepanovi}, Mihajlovi}, Savi}evi}, ^iki} (Marinkovi}).

U divnom ambijentu, pred vi{e od 700 qubiteqa fudbala, omladinci Vojvodine proslavili su titulu najboqe ekipe Srbije. Iz ruku Dragana Radovanovi}a, direktora takmi~ewa Omladinske lige Srbije, pehar je primio kapiten Milovan Petri}. Usledio je vatromet i radost momaka koji su u ovom prvenstvu bili bez premca u dr`avi.

Videlo se odmah da su doma}i fudbaleri krenuli da pobedom overe titulu, me|utim, svojski su se momci trenera Nikole Radmanovi}a trudili da im povoqnim rezultatom pokvare slavqe i revan{iraju se novom {ampionu za jesewi poraz. Us-

OD RE \E NA RE PRE ZEN TA CI JA U SA VA TEU ZA PR VEN STVO EVRO PE: U Novom Sadu odr`an je seminar za trenere u organizaciji Savate saveza Srbije i Vojvodine, kao i zajedni~ki trening reprezentativaca u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji. Oni }e u~estvovati na Prvenstvu Evrope (od 14. do 17. juna u Baru) u aso savateu. Seminarom su rukovodili selektor Miodrag Raki} i treneri Miroslav Oxi}, Slobodan Popov i Dejan Gavrilovi}. U juniorskoj selekciji su: Igor Bagowa (60), Milo{ Vra~evi} (65), Nemawa Komadina (70), Ile{ Pap (80), Jovan Iki} (85) i Nikola Nikoli} (iznad 85). Seniorski sastav sa~iwavaju: Predrag Damwanovi} (60), Dragoqub \urin (70), Igor Panti} (75), Qubomir ^esti} (80), Zoran Romac (85) i Sa{a ]irovi} (iznad 85).

M. P.

Foto: F. Baki}

ku{aj glavom zavr{io u spoqnom delu mre`e. Do kraja poluvremena i Ba{kalo je bio u situaciji, ali je stativa spre~ila izjedna~ewe.

U nastavku su naleti doma}ih bili jo{ `e{}i, gol je visio u vazduhu i samo zahvaquju}i nespretnosti Kosovi}a dva puta, Ili}a i [aleta Kordi}a i odli~nim odbranama Marinkovi}a mre`a Crvene zvezde ostala je netaknuta. Vrhunac propu{tenih {ansi doma}ih dogodio se u posledwim trenucima utakmice kada je rezervista Simiki} sa samo metar od gola poslao loptu kraj stative.

M. Popovi}

Dunav - Dolina 1:2 Radni~ki (NP) - ^SK 4:1 Sloga - Mladost 1:1 Cement - Zadrugar 1:3 Tekstilac - Kikinda 6:0 Ba~ka Topola - Senta 3:2 Pali} - Vr{ac odgo|eno Radni~ki ([) slobodan 1. Radn. (NP) 26 16 8 2 42:19 56 2. ^SK 26 12 6 8 31:29 42 3. Radn. ([) 26 11 9 6 35:24 42 4. Sloga 26 12 5 9 30:29 41 5. Senta 26 11 6 9 39:29 39 6. Tekstilac 26 11 5 10 32:28 38 7. Dunav 26 11 4 11 30:29 37 8. B. Topola 27 10 6 11 23:26 36 9. Pali} 26 9 9 8 30:29 36 10. Mlad. (BJ) 26 9 8 9 30:23 35 11. Cement 26 9 5 12 33:31 32 12. Zadrugar 26 9 4 13 30:35 31 13. Dolina 26 8 6 12 24:35 30 14. Vr{ac 27 8 3 16 25:44 27 15. Kikinda 26 6 4 16 23:47 22 U slede}em kolu (2/3.juna) sastaju se: Senta - Tekstilac, Kikinda - Cement, Zadrugar - Sloga (T), Mladost (BJ) - Radni~ki (NP), ^SK Pivara - Dunav, Dolina - Pali}, Vr{ac - Radni~ki ([). Ba~ka Topola je slobodna.

prvom poluvremenu, {to je iskusni sastav gostiju znao da kazni.

Nakon propu{tene {anse Haske i Kokira i nakon neopreznog starta Nini}a odli~ni sudija Bo{kovi} opravdano pokazuje na belu ta~ku.

Siguran egzekutor je bio \akovi}. Radost je kratko trajala, jer je Petar A{}eri} posle odli~no proigravawa Ka~ara plasirao loptu iza nemo}nog Jefti}a.

U drugom poluvremenu doma}i nastavqaju sa pritiscima, me|utim odli~ni Jefti} sve brani.

Gol odluke je delo \okovi}a kada iz gu`ve nakon kornera zakucava loptu u nebrawenu mre`u. Doma}i onda kre}u na sve ili ni{ta, gosti se znala~ki brane i iz kontranapada ugro`avaju gol Veren~evi}a. Na kraju, ipak, rezultat ostaje nepromewen, uz zaslu`enu pobedu gostiju.

G. Kova~i}

PRVA LIGA SRBIJE

Kolubara - Dowi Srem Proleter - Banat Srem -Teleoptik In|ija - Napredak Radni~ki (S) - Sloga (K) Be`anija - Novi Sad Sin|eli} - Mladost ^ukari~ki - Mladenovac Mladi radnik - Radni~ki 1. Radn. (N) 32 18 7 7 2. Dowi Srem 32 15 12 5 3. Sloga 32 14 7 11 4. In|ija 32 13 10 9 5. Proleter 32 14 7 11 6. Teleoptik 32 12 12 8 7. Napredak 32 12 12 8 8. Be`anija 32 10 18 4 9. Mladost 32 11 14 7 10. Novi Sad 32 11 10 11 11. Mladen.

32 10 10 12 12. Banat 32 9 13 10 13. Radn. (S) 32 10 8 14 14. Kolubara 32 10 7 15 15. ^ukari~ki 32 9 10 13 16. M. radnik 32 8 9 15 17. Sin|eli} 32 6 10 16 18. Srem 32 4 8 20

0:1 2:0 0:5 2:2 1:0 2:0 0:3 2:0 (N) 0:2 48:27 61 29:14 57 33:32 49 34:30 49 31:27 49 45:25 48 34:27 48 28:14 48 39:26 47 35:38 43 43:47 40 34:37 40 21:31 38 33:43 37 30:39 37 22:35 33 30:43 28 24:58 20

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

21

NAJ VE ]E MU ZI^ KO TAK MI ^E WE STA ROG KON TI NEN TA

[ved ska po bed nik Evro son ga, Sr bi ja tre }a Pred stav ni ca [ved ske Lorin po be di la je u fi na lu 57. tak mi ~e wa za „Pe smu Evro vi zi je”, odr `a nom 26. ma ja, dok je srp ski pred stav nik @eqko Joksimovi} sa pe smom „Ni je qu bav stvar” za u zeo tre }e me sto, od mah iza Ru si je.

Ove go di ne Azer bej xan i Ba ku ugo sti li su ovo go di {wu ma ni fe sta ci ju naj ve }eg mu zi~ kog tak mi ~e wa u Evro pi.

Lo rin je sa pe smom „Eufo ri ja” (Eup ho ria) osvo ji la naj ve }i broj gla so va pu bli ke i stru~ nog `i ri ja - 372, dru go pla si ra na je fol klor na gru pa iz Ru si je „Bu ra nov ske ba bu {ke” ko ja je pe smom „Par ti for evri ba di” (Party for eve ri body) osvo ji la 259 gla so va, dok je tre }e me sto za u zeo Jok si mo vi} sa 214 gla so va. [ved skoj je ovo pe ti tri jumf na Evro son gu, po {to je pret hod no

Kona~an plasman u~esnika 57. izbora za „Pesmu Evrovizije”

Od kom {i ja po 12 po e na Sr bi ja je mak si mal nih 12 po e na do bi la od Cr ne Go re, Bu gar ske, Slo ve ni je i Hr vat ske, dok je po 10 do bi la od Austri je, Bo sne i Her ce go vi ne, [vaj car ske, Ma ke do ni je, Ho lan di je, [ved ske, Nor ve {ke i Ne ma~ ke.

Po bed ni ca Lo rin

singl „The Sna ke„ sa gru pom „Rob’n’Raz”, ra di la je kao pre zen ter na {ved skoj TV 400 i pro du cent {ou emi si ja. Pa `wu jav no sti pri vu kla je tek u~e {}em na na ci o nal nom tak mi ~e wu „Me lo di fe sti va len 2011” sa pe smom

Lo rin je pe smom „Eufo ri ja” op ~i ni la Evro pu

Maj kla Ni ma na iz fil ma „Kla vir”. „@e lim da stva ram mu zi ku ko ja do ti ~e mo ju du {u”, ob ja sni la je Lo rin.

Za se be ka `e da je po ma lo usa mqe nik, „tra ga~ ko ji be `i od in -

Dru go me sto su osvo ji le sim pa ti~ ne ba ki ce iz se la Bu ra no vo, u pod no` ju Ura la, od ko jih naj sta ri ja ove go di ne pu ni 77 go di na. U tra di ci o nal noj no {wi one iz vo de ru ske me lo di je, ali i pe sme „Bitlsa” i gru pe „Kvin”, a evro -

for ma ci ja ko ji ma je pre pla vqen da na {wi svet” i ciq joj je da uje di ni qu de u sta vu da po sto ji mno go vi {e u `i vo tu od ma te ri jal ne do bi ti, iako pri zna je da to zvu ~i po ma lo „hi pi” . Ne ma te le vi zor, sa mo lap top. „Eufo ri ja” je wen tre }i singl, a za sep tem bar pla ni ra da iz da al bum. Pe smu su na pi sa li i pro du ci ra li Peter Bostrom, ko ji je pot pi sao i nu me ru nor ve {kog pred stav ni ka, i Tomas Gison ko ji sto ji ta ko |e iza {pan ske kom po zi ci je.

vi zij skoj pu bli ci su se pred sta vi le sa pe smom ko ja je spoj fol klo ra i mo der nog po pa.

Tre }e me sto Sr bi je jo{ jed nom je po tvr di lo iz u zet nog kom po zi to ra i pe va ~a Jok si mo vi }a ko ji je i je dan od ret kih mu zi ~a ra ko ji svi ra 14 in stru me na ta. Pe smu Sr bi je “Ni je qu bav stvar” kom po no vao je @eq ko Jok si mo vi}, tek sto pi sci su Marina Tucakovi} i Milo{ Roganovi}, a na tak mi ~e wu je na stu pio sa „Ad hok or ke stra”.

@eq ko Jok si mo vi} i „Ad hok or ke stra”

po be |i va la 1974, 1984, 1991. i 1999. go di ne, a sva ka ko naj po zna ti ja po be da je pr va, ka da je 1974. gru pa „Ab ba” osvo ji la svet kom po zi ci jom „Va ter lo” (Wa ter loo), {to je bio po ~e tak ne po no vqi ve ka ri je re du go go di na naj po pu lar ni jeg pop ben da u sve tu.

Pe va ~i ca i mu zi~ ki pro du cent Lo rin (28) od ra sla je u pred gra |u Stok hol ma, u po ro di ci po re klom iz Ma ro ka. U~e stvo va la je 2004. u {ved skom iz da wu tak mi ~e wa „Idol”, na red ne go di ne je iz da la

„Bu ra nov ske ba bu {ke” iz Ru si je

„My He art is Re fu sing Me„. Za ni mqi vo je da se pr vo bit no ni je pla si ra la u fi na le, ali je we na pe sma po sta la hit zbog ~e ga je vra }e na u tak mi ~e we i sa no vom pe smom, iza bra na da pred sta vqa [ved sku na Evro son gu. Svo jim spe ci fi~ nim iz gle dom i po na {a wem pri vu kla je pa `wu evro vi zij ske jav no sti i od po ~et ka je bi la fa vo rit. Vo li mu zi ku ko ja ba ca u trans i umet ni ke kao {to su Bjork, Enia, Li sa @e rard, a kla vir je na u ~i la da svi ra uz mu zi ku

Ni ko kao AB BA i Yoni Lo gan Ma da {i rom Evro pe po sto ji ve li ki broj fa no va Evro vi zi je, ima i onih ko ji ovo nad me ta we upo re |u ju sa pa ra dom ki ~a.

Sva ke go di ne tak mi ~e we je sve gla mu ro zni je, na stu pi su sve ori gi nal ni ji i eks tra va gant ni ji, ali se po sta vqa pi ta we pam te li se uop {te pe sme i da li one mo gu da bu du od sko~ na da ska za uspeh u ka ri je ri onih ko ji na Evro son gu na stu pa ju.

Iz ve sno je da su po bed ni ci ne ko li ko pret hod nih tak mi ~e wa br zo uto nu li u za bo rav. Ko je sko ro ~uo za El i Niki,

Pod se }a mo da je Jok si mo vi} na „Pe smi Evro vi zi je” 2004. u Is tan bu lu sa kom po zi ci jom „La ne mo je” za u zeo dru go me sto, ali i spe ci jal nu na gra da za naj bo qeg kom po zi to ra fe sti va la - „Mar sel Bez en con”, {to mu je otvo ri -

Lenu, Aleksandra Ribaka ili Dimu Bilana?

Ma da pam te se vre me na ka da je po ja vqi va we na ovom tak mi ~e wu mo glo da zna ~i po ~e tak ve li ke mu zi~ ke ka ri je re. To se do go di lo gru pi AB BA ko ja je po sti gla 1974. god ne ogro man uspeh pje smom „Wa ter loo„, ko ja je te go di ne po be di la na Evro vi zi ji. Tu je i Selin Dion ko ja je 1988. iza bra na da pred sta vqa [vaj car sku na tak mi ~e wu. Slav na Ka na |an ka je te go di ne tri jum fo va la sa pe smom

„Ne par tez pas sans moi„, a ubr zo po tom je sni mi la ne ko li ko ve li kih hi to va i po sta la po pu lar na.

Irac Xoni Logan je je di ni pe va~ ko ji je dva pu ta po be dio na Evro vi zi ji i 1980. pe smom „What’s Anot her Year„ i 1987. sa ro man som „Hold me now„. Autor je i nu me re „Why me„ sa ko jom je Lin da Mar tin po bi je di la 1992.

Ita li jan ski pe va~ Toto Kutuwo, tri jum fo vao je na Evro vi zi ji 1990., sa pe smom „In si e me„, ko ja je bi la po sve }e na pa du Ber lin skog zi da i uje di we wu Evro pe.

lo put ka vr hu evrop ske mu zi~ ke pop sce ne. We go vom kom po zi ci jom „Oro” na „Pe smi Evro vi zi je” u Be o gra du 2008. go di ne Sr bi ju je pred sta vqa la Jelena Toma{evi} i za u ze la {e sto me sto. O uspe -

1. [vedska 2. Rusija 3. Srbija 4. Azerbejyan 5. Albanija 6. Estonija 7. Turska 8. Nema~ka 9. Italija 10. [panija 11. Moldavija 12. Rumunija 13. BJR Makedonija 14. Litvanija 15. Ukrajina 16. Kipar 17. Gr~ka 18. Bosna i Hercegovina 19. Irska 20. Island 21. Malta 22. Francuska 23. Danska 24. Ma|arska 25. Velika Britanija 26. Norve{ka {no sti Jok si mo vi }a na naj ve }em evrop skom mu zi~ kom tak mi ~e wu sve do ~i i tre }e me sto ko je je sa we go vom kom po zi ci jom „Lej la” osvo jio pred stav nik Bo sne i Her ce go vi ne „Ha ri Ma ta Ha ri” 2006. go di ne u Ati ni.

Fi nal no ve ~e u Kri stal noj dvo ra ni po ~e lo je ve li kim va tro me tom ko ji je su ge ri sao na slo gan ovo go di {weg tak mi ~e wa „Light your fi re„ (Za pa li svo ju va tru), na kon ~e ga je na sce ni pri re |en splet tra di ci o nal nih iga ra uz zvu ke sta rih azer bej xan skih in stru me na ta.

Pro {lo go di {wi po bed ni ci „Pe sme Evro vi zi je” El i Niki iz ve li su pe smu „Run ning sce red„, sa ko jom su tri jum fo va li u Di zel dor fu i do ve li Evro song u Ba ku. Pu bli ka je ima la pri li ku da vi di i ka ko je za sa mo osam me se ci iz gra |e na Kri stal na are na na oba li Ka spij skog je ze ra. U re vi jal nom de lu na stu pio je je dan od naj po pu lar ni jih pe va ~a iz Azer bej xa na Emin, ko ji je pri re dio svoj mi ni {ou.

Naj bo qa pe sma Evro pe iza bra na je iz me |u 26 kom po zi ci ja, a pre ma pro ce na ma or ga ni za to ra fi na le je pra ti lo je oko 20.000 po se ti la ca u Kri stal noj are ni i vi {e od 120 mi li o na gle da la ca is pred ma lih ekra na.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak28.maj2012.

dnevnik

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ „СИ НЕ МА СИ ТИ”

Нај но ви ји то ко ви у се лек ци ји Press Exit Point У Press Exit Po int так ми чар ској се лек ци ји ин тер на ци о нал ног фил ма по се ти о ци фе сти ва ла Си не ма си ти ( одр жа ће се од 16. до 23. ју на у Но вом Са ду) мо ћи ће да по гле да ју не ка од нај зна чај нијх филм ских оства ре ња не за ви сне про дук ци је. Овај филм ски про грам пред ста ви ће до ма ћој пу бли ци фил мо ве при ка за не на не ким од ве ли ких свет ских филм ских фе сти ва ла, ука зу ју ћи нам на нај но ви је то ко ве ко ји ма се кре ће свет ска ки не ма то гра фи ја. Из бор фил мо ва Press Exit Po int про гра ма пот пи су је филм ска кри ти чар ка Ду брав ка Ла кић, а у окви ру про гра ма би ће пред ста вље но де сет фил мо ва ко ји ће се так ми чи ти за на гра ду Ибис, на ја ви ли су су ор га ни за то ри фе сти ва ла. Та ко нам Press Exit Po int до но си филм „Са рад ник“ (Col la bo ra tor), де би тант ско оства ре ње аме рич ког ре ди те ља и глум ца Мар ти на До но ва на, ко је је са из у зет ним успе хом при ка за но на фе сти ва лу Кар ло ви Ва ри, где је осво ји ло на гра ду за нај бо љег глум ца (Деј вид Морс), као и ФИ ПРЕ СЦИ при зна ње кри ти ке. Мрач на ко ме ди ја бо га та на пе том ат мос фе ром и про во ка тив ним ди ја ло зи ма, го во ри о из не над ном обр ту у жи во ту не ка да успе шног дра ма тур га Ро бер та Лонг фе лоа. Пе ти филм ре ди те ља Џе фри ја Ент хо ве на, “До ви ђе ња” (Ha sta la vi sta / Co me As You Are), пре ми -

јер но је при ка зан на фе сти ва лу у Мон тре а лу, где је по ред Гран при на гра де фе сти ва ла осво јио и Pe o- ple’s Cho i ce Award, као и спе ци јал но при зна ње еку мен ског жи ри ја. Ово је не ве ро ват но сна жна при ча о љу ба ви, без у слов ном при ја тељ ству и по жу ди, при ча о ху мо ру као је ди ном сред ству ко јим се пре ва зи ла зе бол не си ту а ци је, о жуд њи као нај моћ ни јем мо ти ву ко ји сто ји иза чо ве ко ве бор бе да се пре ва зи ђу лич на огра ни че ња. У окви ру се лек ци је Press Exit Po int би ће при ка зан дру ги ду го ме тра жни игра ни филм мла де ре ди тељ ке Зу за не Ли о ве, „Ку ћа“ (Dom / The Ho u se), ко ји пред ста вља при чу о не са вр ше ном му шка р цу ко ји са ња о са вр ше ној по ро ди ци. Филм при ка зу је оштар су коб ге не ра ци ја, ам би ци ја и иде а ла уну тар јед не не функ ци о нал не по ро ди це. До ма ћа пу бли ка ће мо ћи да по гле да и сло ве нач ки филм „Ла ку ноћ, го спо ђи це“ (Lah ko noć, go spo dič na / Good Night, Missy), ви ше стру ко на гра ђен на филм ском фе сти ва лу у Пу ли, у ре жи ји Ме то да Пе ве ца, ко ји го во ри о не ста би лом од но су и љу бав ним ве за ма глав не ју на ки ње Ха не ко ја на кра ју ипак до но си од лу ку ко ја ће јој олак ша ти жи вот и учи ни ти је спо кој ном. Оно што би пу бли ку фе сти ва ла мо гло на ро чи то да об ра ду је је но -

Из фил ма „Љу бав и мо дри це”

во оства ре ње фран цу ске глу ми це и ре ди тељ ке Џу ли Дел пи – „Le Skylab“. Филм је, ка као се на ја вљу је, од лич ну ко ме ди ја ко ја пру жа но стал ги чан осврт на 1979. го ди ну и ве ли ка по ро дич на оку пља ња, и то све у но ћи па да На си не „Скyлаб“ све мир ске ста ни це. На фе сти ва лу ће би ти при ка зан и филм „Љу бав и мо дри це“ (Lo ve and Bru i ses) - но во оства ре ње, по зна тог ки не ског ауто ра Луа Јеа, до ма ћој пу бли ци на ро чи то по знат по фил му „Лет ња па ла та”,

МЛА Д И ХО Л И ВУД С КИ ЛА ВО В И БИ Л И У КА Н У

Сти гли до озбиљ них уло га Вам п и р и, тран с фор м ер с и, рас пе ва ни сред њо школ ци - све су то уло ге ко је су им по мо гле да стек ну сла ву и да се обо га те, али по је ди не мла де хо ли вуд ске зве зде би да нас же ле ле да сво јој ка ри је ри да ју озбиљ ни ји тон. Је дан број њих био је на Кан ски фе сти вал упра во да би по ка за ли да има ју „што фа„ и за зре ли је ро ле, а не са мо да глу ме у ме га фран ши за ма и хит се рија ма. Пу бли ка на Кро а зе ти је та ко ове го ди не има ла при ли ку да ви ди не ке од тре нут но нај по пу лар ни јих ти неј џер ских зве зда у оства ре њи ма ко ја се умно го ме раз ли ку ју од оних у ко ји ма смо их до сад гле да ли. Ро берт Па тин сон и Кри стен Стју арт (Су мрак), Ши ја Ла баф (Тран сфор мер си) и Зак Ефрон (High School Musical) сви они игра ју у фил мо ви ма ко ји су се у Ка ну над ме т а ли за Злат ну пал му. Па тин сон у „Ко смо по ли су„, фу ту ри стич ком оства ре њу Деј ви да Кро нен бер га, адап та ци ји исто и ме ног ро ма на До на Де ли ла, ко ји је пре ми јер но пред ста -

Кри стен Стју арт и Ро берт Па тин сон

„Ка да глу ми те у не кој ве ли кој фран ши зи (...) мо ра те да се при ла го ди те јед ном са свим дру га чи јем све ту, уме сто да се тру ди те да ва ша глу ма бу де све бо ља са сва ким но вим фил мом„, об ја снио је ти неј џер ски ср цо ло мац. Не ма сум ње да би ве ћи на глу ма ца ра до при хва ти ла уло гу у до бро пла ће ном и до бро из ре -

Ши ја Ла баф

вљен у пе так на фе сти ва лу, глу ми мла дог па ра но ич ног ми ли јар де ра. „То је про ме ни ло на чин на ко ји се бе по сма трам„, ка зао је 26го ди шњи глу мац. „Ста ри ји сам. Љу ди ви ше у ме ни не ви де де те и мо рам да пре ста нем да се по на шам као де те„, об ја снио је Па тин сон ко ји ће се уско ро по ја ви ти и у но вом фил м у Деј в и д а Ми ко д а „The Rover„ као и у вој ном три ле ру „Mission: Black List„, два оства ре ња ко ја не ма ју пред знак блок ба сте ра.

кла ми ра ном фил му. Ова кве уло ге, ме ђу тим, мо гу да угу ше обе ћа ва ју ће глу мач ке ка ри је ре. Кри стен Стју арт, Па тин со но ва 22-го ди шња парт нер ка у „Су мра ку„, та ко ђе ис тра жу је но ве те ри то ри је са ве о ма иш че ки ва ном екра ни за ци јом ро ма на Џе ка Ке ру а ка о бит ге не ра ци ји, „На пу ту„, у ре жи ји Вал те ра Са ле ша ко ја jе та ко ђе пред ста вље на у Ка ну. Пу бли ка у Ка ну је мо гла да ви ди и Ши ју Ла ба фа у фил му „Lawless„, Џо на Хил ко та, чи ја је рад ња сме ште на у до ба Ве ли -

ке де пре си је, а сни мљен је пре ма сце н а р и ј у ко ј и пот п и су ј е култ н и аустра л иј с ки му з и ч ар Ник Кејв. Мла ди глу мац, ко ји игра и у нај но ви јем фил му Ро бер та Ред фор да „The Company You Keep„, из ја вио је да је ве о ма сре ћан што му је да та при ли ка да глу ми у овом оства ре њу за ко је се на да да ће би ти по че так јед не но ве фа зе у ње го вој ка ри је ри. „Спре ман сам да ви ше ри зи ку јем„, ка же 25-го ди шњи Ла баф ко ји у „Lawless„-у игра нај мла ђег од тро ји це бра ће, кри јум ча ра ал ко хо ла у до ба про хи би ци је. „Пре ду го је био за то че ник фран ши за. Из га рао је од же ље да глу ми ју на ка из ре ал ног жи во та„, ка зао је Хил кот. У Ка ну jeе i Ли Да ни јелс пред ста ви ти сво ју дра му „The Paperboy„ у ко јој 24-го ди шњи Зак Ефрон, још јед но „слат ко„ хо ли вуд ско ли це, глу ми мла ђег бра та но ви на ра (Ме тју Ме ко на хи) ко ји пи ше о осу ђе ни ку на смрт (Џон Кју сак). При ну ђен да због сво је де це „тр пи„ се ри ју „High School Musical„ ко ју су она по не ко ли ко пу та гле да ла, Да ни јелс је ми слио да ни ка да не ће ан га жо ва ти Ефро на за не ки свој филм. „И не мо гу да вам ка жем ко ли ко би по гре шио да сам се то га др жао„, на вео је ре ди тељ ко ји је ви со ко оце нио Ефро но ву глу му. „То је Зак ка квог још ни ко ни је ви део„, ис та као је он. Но ви на ри у Ка ну су се сло жи ли да за Ефро на, Стју ар та, Ла ба фа и Па тин со на не по сто ји бо ља од скоч на да ска од Ка на, где се ви ше не го игде це ни сме лост.

(Tанјуг)

због ко јег је у Ки ни до био „ти ту лу” за бра ње ног ре ди те ља. Мај стор ски ре жи ран, сни мљен у Па ри зу, филм „Љу бав и мо дри це“ на стао је пре ма ро ма ну Јие ЛиуФа лен и го во ри о мла дој ки не ској про фе сор ки ко ја сту па у ра зор ну ерот ску ве зу са по се сив ним, по ма ло при ми тив ним, али из у зет но при влач ним Ма тје ом. пи ше на сај ту фе сти ва ла. „Ис точ ни Сток холм“ (Stoc kholm Östra / Stoc kholm East) Си мо на Кај се ра да Сил ве је ин три гант на и опа сна љу бав на при ча

из ме ђу дво је стра на ца ко ји се упу шта ју у ве зу стра сти и ла жи, ви ше стру ко но ми но ва на за на гра ду ко ју до де љу је Швед ска филм ска ака де ми ја и успе шно при ка за на у зва нич ним се лек ци ја ма Фил мфе ста у Хам бур гу, Ин тер на ци о нал ног филм ског фе сти ва ла у Ин ди ји, Абу Да би филм ског фе сти ва ла. Сва ка ко не тре ба про пу сти ти ни “Успа ва ни глас” (The Sle e ping Vo i ce / La voz dor mi da), тре ћи филм чу ве ног Бе ни та За бра на, ко ји је свет ску сла ву сте као већ

сво јим пр вим оства ре њем “Сам” из 1990. Филм је на стао пре ма исто и ме ном ро ма ну-бест се ле ру Дул ће Ча кон и пред ста вља све до чан ство о же на ма ко је су из гу би ле рат, за вр ши ле у Фран ко вом за тво ру тр пе ћи не за ми сли ве са ди стич ке тор ту ре и зло чи не о ко ји ма су мо ра ле да ћу те. Филм „Не пра ве дан свет” (Adi kos ko smos / Un fa ir World) грч ког ауто ра Фи ли по са Ци то са свет ску пре ми је ру је имао на фе сти ва лу у Сан Се ба сти ја ну, где је Ци тос осво јио на гра ду за нај бо љу ре жи ју, а глу мац Ан то нис Ка фе цо пу лос на гра ду за нај бо љу му шку уло гу. „Не пра ве дан свет“ је вр ло сим па тич на при ча о по ли циј ском ислед ни ку, чи ја је оп се си ја да бу де пра ве дан али у скла ду са соп стве ним мо рал ним ко дек си ма, што ће га до ве сти у ве ли ке не при ли ке, али због ко јих ће и на и ћи на љу бав. Ко ме ди ја „Со жи во та“ (Gianni e le donne / The Salt of Life) ита ли јан ског сце на ри сте, глум ца и ре ди те ља, Ђа ни ја ди Гре го ри ја је ху ма на и оп ти ми стич ка при ча о по тра зи јед ног ше зде се то го ди шња ка за „но вим љу бав ним аван ту ра ма“. Укљу чу ју ћи у филм сво је по зна ни ке, чак и сво ју де ве де се то го ди шњу мај ку, Ди Гре го рио је ма лим сред стви ма ус пео да на пра ви ве ли ки егиз тен ци ја ли стич ки филм, на во ди се у на сај ту Си не ма си ти фе сти ва ла.

ДО К У МЕН ТАР НИ ФИЛМ „ОД БЕ О ГРА ДА ДО БАГ ДА ДА”

Три при че о но вом свет ском по рет ку До ку мен тар ни филм “Од Бе о гра да до Баг да да” ре ди те ља Ра до сла ва Ог ње но ви ћа, ко ји је пре ми јер но при ка зан 24. ма ја у До му омла ди не Бе о гра да, нео бич на је при ча о но вом свет ском по рет ку, ис при ча на кроз ин тим ну при зму ка над ског но ви на ра и рат ног из ве шта ча Ско та Теј ло ра, по след њих де се так го ди на из ве шта ча из Бе о гра да (1999), Њу јор ка (2001) и Баг да да (2004). Уоб ли чив ши ње го ва те рен ска ис ку ства у три по тре сне при че, Ог ње но вић је по ку шао да да сли ку пр ве де це ни је 21. ве ка. Пр ви део фил ма, сни мљен у Бе о гра ду за вре ме НА ТО бом бар до ва ња 1999. го ди не. То је при ча је о дво ји ци при ја те ља из мла до сти - Ско ту Теј ло ру и Гле ну Фи лип су, ко ји су од ра сли у ис точ ном пред гра ђу То рон та, ста но ва ли у су сед ству, ишли у исти раз ред исте сред ње шко ле, би ли за љу бље ни у школ ске дру га ри це из раз ре да ко ји ма су се ка сни је оже ни ли; обо ји ца су се ак ти ви ра ли у вој сци, да би је Скот ка сни је на пу стио и по стао но ви нар, а Глен остао у вој ној ба зи у Не мач кој. При ча се на ста вља по нов ним су сре том дво ји це при ја те ља мно го

го ди на ка сни је за вре ме бом бар до ва ња Бе о гра да, ода кле је Скот из ве шта вао као но ви нар из хо те ла “Мо сква”, док је Глен ко ман до вао еска дри лом ко ја је бом бар до ва ла град. Раз и шав ши се емо тив но, фи зич ки, и по “по ли тич ким опре де ље њи ма” са сво јим дру гом из мла до сти, Скот се пр ви пут за пи тао о “пра вич но сти” но вог устрој ства све та и “исти на ма” ко је су но ви на ри оста лих ме диј ских ку ћа из но си ли о њој. Дру ги део фил ма, на зван “За хвал ност вла ди”, Теј ло ро ва је при ча по ње го вом до ла ску у Њу јорк да из ве шта ва по сле на па да те ро ри ста 11. сеп тем бра 2001. Ту се су о чио и са истин ском људ ском тра ге ди јом и ње ном упо тре бом у про па ганд не свр хе. Теј лор за то из но си не ко ли ко при ме ра: гле дао је ка ко се аме рич ки вој ни ци, мла ди ћи са про те за ма уме сто ам пу ти ра них но гу, по врат ни ци из Ав га ни ста на ко ји је на пад нут од мах по сле ру ше ња згра да Свет ског тр го вин ског цен тра у Њу јор ку, јав но за хва љу ју аме рич кој вла ди што их је снаб де ла оклоп ним пан ци ри ма ко ји су им за шти ти ли гор њи део те ла, па су ус пе ли да пре жи ве. “За што их

не при ка жу ка ко из ла зе из сту ди ја, са шта ка ма и про те за ма?” за пи тао се Теј лор ко ји се су о чио са мно гим слич ним слу ча је ви ма то ком бо рав ка у Њу јор ку, до во де ћи у пи та ње оправ да ност сла ња тих мла дих љу ди у ак ци је по пут ра та у Ав га ни ста ну. “Смрт на пре су да” по след њи је део фил ма, сни мљен у Баг да ду 2004. го ди не. Теј лор у том за вр шном де лу из но си де та ље сво је ин тим не дра ме кроз ко ју је про шао ка да су га за ро би ли у Ира ку при пад ни ци турк мен ске па ра ми ли тар не гру пе. Та да му је из ре че на и смрт на пре су да као “аме рич ком шпи ју ну”, из во ђен је шест пу та пред стре љач ки строј, ус пео је да пре жи ви фи зич ка и пси хич ка му че ња, а пре жи вео је и посттра у мат ски стрес на кон што је је два из ву као жи ву гла ву. Теј лор на кра ју из но си сво ја раз ми шља ња из пер спек ти ве бив шег ирач ког за ро бље ни ка, но ви на ра чи ји је ма тер њи је зик ен гле ски, “је вреј ског шпи ју на” и “шпи ју на ЦИА-е”, као не ко ко је на сво јој ко жи осе тио и ис ку сио “на лич је” “Но вог свет ског по рет ка”, свр стан на ње го ву стра ну и про тив сво је во ље.

„Дик та тор” за ра дио 55,4 ми ли о на до ла ра Филм „Дик та тор„ по сце на ри ју Са ше Ба ро на Ко е на, ко ји ту ма чи и на слов ну уло гу, до са да је за ра дио 55,4 ми ли о на до ла ра ши ром све та, са оп штио је до ма ћи ди стри бу тер „Та ра ма унт„. Филм у ре жи ји Ле ри ја Чар лса је, пре ма по да ци ма ком па ни је „Па ра мо унт Пиц ту рес„, то ком пр вих пет да на при ка зи ва ња ин ка си рао на ин тер на ци о нал ним бла гај на ма 30,9 ми ли о на до ла ра.

„Дик та тор„ је пре ма шио старт ну за ра ду Ко е но вих прет ход них фил мо ва - „Бо рат„ и „Бру но„ у мно гим зе мља ма, укљу чу ју ћи и Ср би ју, где га је за пет да на при ка зи ва ња по гле да ло 17.212 гле да ла ца. Филм, у ко ме Ко ен игра се вер но-африч ког дик та то ра ко ји ри зи ку је жи вот ка ко би се по ста рао да де мо кра ти ја ни кад не за вла да у др жа ви ко ју с љу ба вљу угње та ва, при ка зу је се од 16. ма ја.

Ро џер Мур пи ше књи гу о Џеј мсу Бон ду Бри тан ски глу мац Ро џер Мур, ко ји је у се дам на вра та глу мио Џеј мса Бон да на ве ли ком плат ну, пи ше књи гу о 50 го ди на аван ту ра чу ве ног аген та 007, ју на ка ро ма на Иана Фле мин га и нај ве ће са ге у исто ри ји ки не ма то гра фи је, за по че те 1962. го ди не са фил мом „Др Но„. Књи га јед но став ног на сло ва „Џејмс Бонд„, ко ја ће се у књи жа ра ма у Ве ли кој Бри та ни ји и још не ко ли ко зе ма ља по ја ви ти по чет ком ок то бра, је збир успо ме на, анег до та и

из во да из Му ро ве лич не ар хив ске гра ђе о нај слав ни јем фик тив ном шпи ју ну. Мур је глу мио Џеј мса Бон да у ре корд них се дам фил мо ва од „Жи ви и пу сти да умре„ (1973) до „По глед на уби ство„ (1985). „За Џеј мса Бон да сам чуо тек 1962. го ди не, осам или де вет го ди на од об ја вљи ва ња пр вог ро ма на Иана Фле мин га„, при зна је глу мац ко ји је, та ко ђе, по знат и као ту мач Сај мо на Тем пла ра у по пу лар ној ТВ се ри ји „Све тац„ из 1960-их го ди не.

kultura

c m y

dnevnik

INTERVJU

ponedeqak28.maj2012.

23

БРАНИСЛАВ ТРИФУНОВИЋ, ГЛУМАЦ

ђања у друштву. Ако је једно такво позориште на томе настало, онда је ваљда логично да макар не заборавимо на чему нам је настао овај посао којим се бавимо. Све сам више убеђен да глумци морају да говоре, да буду свесна и мислећа бића, као вероватно и редитељи, и позориште као такво, прво да детектује проблеме у неком друштву. Самим тим и ми не можемо ићи низ длаку све-

Фото: Б. Лучић

Он је отац Махмут Зољ десетогодишњем Дину кога игра Ђуза Стојиљковић и тај њихов однос, упркос реалним годинама глумаца, одлично функционише у представи „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића, којом је отворено овогдишње 57. Стеријино позорје. Глумац Бранислав Трифуновић игра и у најновијој представи Оливера Фрљића

„Зоран Ђинђић“ коју је овај редитељ поставио такође у Атељеу 212. Играти у представама редитеља Оливера Фрљића, и сарађивати са њим, подразумева да глумац има јасан став и да стоји иза онога што ради. И да уме да га образложи, као Бранислав Трифуновић. l Шта мислите о театру који, када се у животу нагомилају одређени проблеми, преузима место дешавања која би могла да доведу до њиховог разрешења? Има ли глумац вере у такав театар?

- Мислим да позориште не може уопше ишта да разреши. Али, чак је и грчко позориште, где је настало, било уперено на политичаре и дога-

му што нас окружује, и говорити како је све у реду. Или није у реду, или ћемо стално бити на један уметнички начин одвојени од стварности, тако да су повремено ти пробоји не легитимни, него изузетно потребни. Поготово у Србији, мислим да смо ушли у једну врсту конвенционалног позоришта, где смо сви сами себи довољни, и ако се ништа не таласа, сви ћемо се тапшати по рамену и бити задовољни тиме што имамо. l Фрљић, као и неки други млађи редитељи, уводи другачији начин рада са глумцима и, с једне стране, то изгледа као да им оставља много слободе у креирању, али с

друге, глумцу то ствара одређену врсту проблема, можда и несигурности?

- Оливер Фрљић је вероватно најталентованији редитељ са којим сам радио. Ево, у представи „Отац на службеном путу“ имате галерију ликова, и то добрих глумачких улога које не могу да се направе без помоћи редитеља. Једноставно је немогуће да се таква палета оствари. Имате сигурно шест, седам фантастичних улога у тој представи. С друге стране, у „Зорану Ђинђићу“ глумац је у некој функцији античког хора, иако не коментарише оно што се догађа на сцени, али коментарише шта се дешава у друштву. Ту је глума сведена на минимум, мада смо ми ту представу урадили због идеје. Фрљићев таленат је довољно јак да направи глумачки добар посао али и идејно, или и једно и друго. Немам проблем са редитељима који много више знају од мене. Ми смо имали пуно креативних сукоба, али је битно да смо ми и за „Оца на службеном путу“ и за ову другу представу, имали заједничку идеју. До те идеје се долази на милион начина. Али, он је такав човек, енергичан, који воли да провоцира, који мисли да се провокацијом постиже то што треба да се производи као ефекат код публике. Он бежи од досадног конвенционалног позоришта које више, чини ми се, не служи ничему, само забави. Он није човек који мисли да су ова друштва окружена забавом, и директно детектује проблеме који се дешавају што у Босни, што у Хрватској, Србији, јер је његова припадност везана за све три средине. Ми смо представу “Зоран Ђинђић“ почели химном ЈСО- а, за коју многи нису знали шта је, али сам 20. маја, баш у овом граду, на телевизији видео два младића који славе победу новоизабраног председника певајући ту химну и одмах схватио колико је и даље то актуелно, колико ми нисмо рашчистили неке ствари. И даље правимо грешке, због својих грешака, и то је као „врзино коло“, Пандорина кутија. Све мање имам наде да ће се све то разрешити. Али, надам се да ми, као уметници, људи из позоришта, имамо макар мало снаге да све то издигнемо на неки ниво, да буде мало видљивије, да неко некад мало више размишља и томе, и да неко престане да ствари ставља „под тепих“. Н. Пејчић

ЗАВРШЕН МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ У СУБОТИЦИ

Гран при Мини театру из Словеније Гран при на 19. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици за најбољу представу добила је „Снежана„ Мини театра из Словеније, а специјалну награду за оригиналност и фантазију „Камен по камен„ шпанског „El Teatre de L´Home Dibuixat”. Уручењем награда на сцени „Јадран„ Народног позоришта у Суботици прексиноћ је завршен фестивал на којем су од 21. маја у званичној селекцији изведене 23 представе из 15 земаља, уз већи број пратећих програма. Председник жирија био је академик, књижевник и редитељ из Хрватске др Луко Паљетак, а чланови редитељ из Русије Јевгениј Ибрагимов, редитељ, луткар, педагог и виолончелиста из Словеније професор Едвард Мајарон, редитељ из Белорусије Олег Жугжда и драмски писац из Србије Игор Бојовић. Награда за најбољу режију добио је Марек Бечка („Снежана„), за сценографију Маријета Голомехова („Вук и седам јарића у музеју бајки„, БиХ), за музику Бендек Дарваш („Габи и деда који лети„, Мађарска), за естетско и технолошко решење лутака Вик-

Фото: Б. Лучић

Више размишљати о стварима испод тепиха

ЗАГРЕБАЧКО КАЗАЛИШТЕ МЛАДИХ ОТВОРИЛО ПРОГРАМ „КРУГОВИ” 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Опори дух данашњице Представом „Мој син само мало спорије хода“ Ивора Мартинића, у режији Јануша Кице, Загребачко казалиште младих је прексиноћ отворило Међународни програм „Кругови“ на 57. Стеријином позорју. Ивор Мартинић, иако најчешће карактерисан као „млад и талентиран“, осим што је већ познат као онај који пише драме са дугачким насловама, и на Стеријином позорју има свој идентитет. Пре неколико година, Југословенско драмско позориште извело је „Драму о Мирјани и овима око ње“. И драма „Мој син само мало спорије хода“ се јасно распознаје као квалитетно штиво изразито модерног сензибилитета какав у српској драматургији најбољи пример има у делима Биљане Србљановић. Та осећајност везана је искључиво за „ситничарско“ иронијски дискурс, маштовит говор у анегдотама, репетицијама и временско-просторном неусловљеношћу. Тако драмски јунаци Мартинићевог дела, у овом случају породица – готово племенска заједница - окупљена на једно место, без виднијег разлога до прославе „дечаковог“ 25. рођендана, делује чисто, ничим изазвани узорак који треба да исприча причу о суштинској не-

заинтересованости родитеља за децу и обрнуто, деце за своје родитеље, мужева и жена. Једни мисле на бол у леђимс, други на пропуштене прилике, трећи су утеху нашли у кућним љубимцима, а четврти у мржњи према ближњем свом. Али, није чак ни то, него Мартинић би да стане још више, тамо негде где је Чехов, па да та породица исприча причу животу иманентне настраности, хендикепираности у психолошком смислу доживљаја смрти, пролазности, времена, за сваког од њих понаособ. То се појачава утиском да изабрана породица нема социјалних, политичких или других проблема. Још се више појачава тиме што су се у породицу увукле зебња, болести – једно од деце је особа с инвалидитетом, друго хомосексуалац. Пре ће бити да све њих и нас (у покушају) мучи нека врста здравља. Менталне хигијене. „Треба ходати, треба шутјети, треба се заљубити, претјеривати, бити лијеп, олакшати себи“, то је скупљено на гомилу све оно што говоре јунаци представе из ЗКМ.Оно што све време раде је да беже, беже, беже. Редитељ Јануш Кица, који такође има свој потпис на Стеријином позорју, на плану

бекства поентира тако што их све смешта у стан-кутију-просторију (сценографија Славице Радовић Надаревић), празну, истина, са вратима, али без прозора. Ту они играју свој мали, и метафорички и буквално, унутрашњи живот. Унутра за себе, унутра и са другима. Само чекаш да пукне, док Том Вејтс свира... У овом временски-просторно неодређеном формулару живота, понекад драматуршки хаотичном услед сталних улазака и излазака великог броја ликова за које се не зна увек шта ту раде, траже, каткад заморном због спорог ритма и репетиција, ниског прага експресивности, натегнутом од неких тамо малих, слабих људи до великих и сјајних идеја у суморно празном, устајало опором духу данашњице, редитељ је ипак постигао жељени ефекат и захваљујући постојаној колективној игри ансамбла представе и индивидуалним бравурама (бака Ана Дорис Шарић Кукуљица, Сара Јадранке Ђокић) горко засмејао публику Стеријиног позорја, нечим што би се могло назвати готово циничним воајерским увидом у сложеност фрустрација савременог породичног човека. Игор Бурић

ДАНАС НА ПОЗОРЈУ 10 сати – отварање изложбе „Сцена, маска, костим, лутка,“, доњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 11 и 12 сати – Округли сто о представама „Радници умиру певајући“ и „Мрзим истину“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 13 сати – Презентација Нове европске театарске акције НЕТА, Стеријино позорје 17 сати – Међународна трибина о статусу позоришне критике у региону, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 18 сати – Позорје младих: „Записи из подземља: Логика+Кисеоник“, НОВА академија умет-

ности Београд, Културни центар Новог Сада 19 сати – Национална селекција: Представа „Бунар“, Установа културе „Вук Караџић, Радионица Интеграције и Фонд „Круг“ Београд, сцена „Пера Добриновић“ СНП 20 сати – Позорје младих: „Галеб“, Академија уметности Нови Сад, АУНС 21 сат – Селекција „Кругови“; Представа „Писар Бартлби“, Мини театар Љубљана, Хинтербина СНП 22 сата – Позорје младих: „Трагедија на мађарском језику, из Софоклове“Електре“, Академија уметности Нови Сад, АУНС

НОВА ЗБИРКА МИЛИСАВА САВИЋА У ИЗДАЊУ „АГОРЕ”

Наставак књижевне игре

тор Никоњенко („Медвед„, Русија). За глумачко мајсторство додељено је пет равноправних награда. Добили су их ансамбли представа „Камен среће„ (Русија) и „Чаробњак из Оза„ (Македонија), Јулија Рита Круцсо и Сабо Балаж за улоге у мађарској представи „Габи и деда који лети„ и Ирина Вјеретнова („Мала рода и страшило„, Русија). У посебном програму представљено је пољско луткарство,

уз изложбу и научни скуп на ту тему. Поред бројних радионица, одржан је 4. Међународни форум за истраживање позоришне уметности. Током фестивала представљено је више књига на тему стваралаштва за децу, међу којима и дело овогодишњег добитника награде „Мали принц„ Луке Паљетка коме је, као и добитници „Малог принца„ Донки Шпичек, посвећено посебно тематско вече.

Нова збирка приповедне прозе Милисава Савића, „Љубавна писма и друге лекције“управо је изашла у зрењанинској „Агори“.Истовремено са овом књигом, „Агора“ је објавила и познату Савићеву мултижанровску књигу „Фуснота“, као својеврсну претходницу најновијих Савићевих приповедака. „Говорећи о литератури изнутра, али и споља, о књижевном животу и контексту, говорећи о властитим поетичким утемељењима, али и поетици низа савременика, књига, „ Љубавна писма и друге лекције“ наставља књижевну игру Савићеве “Фусноте“, поручује уредник Ненад Шапоња. Писана у форми прозног и есејистичког меланжа, у заносу да су овом свету још потребне приче и потреби писца да се до краја оголи, скоро две деценије након “Фусноте“, ова књига прати писца, његову поетику и лектиру, с подразумеваним погледом искоса, из неочекиваног.

Иза биографске прозе, комбиноване са конкретним искуством читања савременика (Видосава Стевановића, Мирослава Јосића Вишњића, Драгослава Михајловића, Милорада Павића, Слободана Селенића, АлександраТишме, Љубомира Симовића, Виде Огњеновић, Светислава Басаре...), али и често затамњених места из историје српске књижевности (попут оних која се тичу Доситеја, Милована Видаковића, Григорија Божовића, па и Црњанског), открива се мозаик који афирмише један важан слој вредности националне културе, наводи издавач. Овај поетички бедекер, прецизно сведочећи о неким чињеницама наше литерарне топографије и историје, истовремено дубински и једноставно, обавештава о сталности дуалитета живљења и писања, у које је сапет писац, о проблему биографије и биографског у писању, о месту

стварности у којем се рађа литература, на концу, о историји књижевних поступака као родном месту литературе, препоручују из зрењанинске „Агоре“. Р. Л.

24

svet

ponedeqak28.maj2012.

TE ROR EKS TREM NIH ISLA MI STA

Pqa~ ka li i pa li li ba ro ve i pro dav ni ce TU NIS: Nekoliko stotina ekstremnih islamista terorisali su tuniski grad Jendubu napadaju}i policijsku stanicu i barove i prodavnice koje prodaju alkohol. Policija je upotrebila suzavac da rastera grupe ultrakonzervativnih muslimana poznatih, kao sala-

fisti, od kojih su neki bili naoru`ani motkama i sabqama. ^etiri osobe su uhap{ene a policija traga za jo{ nekima vo|ama izgrednika, saop{tio je ministar unutra{wih poslova Tunisa Ali Larajed. Ekstremni islamisti su oja~ali od februara pro{le godine kada je sru{en re`im tuniskog autokratskog

vo|e Zine el Abidina bena Alija, koji je pohapsio mnog islamiste a druge prisilio da se pritaje. Tuniska dr`avna agencija TAP javila je da je oko 200 salafista nasilno reagovalo na zadwe hap{ewe jednog wihovog pristalice i da su bacali molotovqeve koktele i kamewe na zgradu slu`be nacionalne bezbednosti u Jendubi i da je wihov broj narastao na oko 500 dok su i{li prema centru grada. Oni su zapalili policijsku stanicu i opqa~kali prodavnice i barove u kojima se prodaje alkohol. Dok je policija koristila suzavac, vojnici su zauzeli pozicije ispred javnih zgrada. Salafisti su posle toga uto~i{te prona{li u xamiji.Dana{wi neredi po~iweni su nedequ dana po{to su salafisti napali barove i druga mesta na kojima se prodaje alkohol u Sidi Buzidu, gradu u kojem je i po~ela tuniska revolucija koja je izazvala talas protesta nazvan „arapsko prole}e”.

(Ta njug)

KI NA KRI TI KU JE AUSTRI JU ZBOG PO SE TE DA LAJ LA ME

Po vre |e no ose }a we ki ne skog na ro da BE^: Kina je o{tro kritikovala Austriju zbog susreta vode}ih austrijskih politi~ara sa duhovnim vo|om Tibetanaca dalaj-lamom, koji boravi u vi{ednevnoj poseti toj zemqi. U pismu kineskog Ministarstva spoqnih poslova se isti~e da susreti dalaj-lame sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom i {efom diplomatije Mihaelom Spinde le ge rom pred sta vqa ju me {a we u unu tra {wa pi ta wa Kine.

Ki na iz ra `a va naj du bqe nezadovoqstvo i odlu~no je protiv takvih susreta. Ministarstvo i ambasada u Austriji uputi}e ozbiqan demar{, najavquje Peking i isti~e da su susretom Fajmana i Sspindelegera sa dalaj-lamom „povre|ena ose}awa kineskog naroda”. Kinesko ministarstvo daqe navodi da je dalaj-lama

IRAN

NEMA^KA

BON: Nacisti~ki ratni zlo~inac, Holan|anin Klas Karel Faber, koji je posle Drugog svetskog rata pobegao iz holandskog zatvora i izbegao sve poku{aje Holandije da mu tamo bude su|eno, umro je u 91. godini u Nema~koj. Na listi najtra`enih nacisti~kih zlo~inaca u bekstvu Centra Simon Vizental, Faber je bio na drugom mestu. On je umro u ~etvrtak u nema~kom gradu Ingol{tatu u Bavarskoj gde je `iveo decenijama, naveo je taj izvor.

Nema~ko tu`ila{tvo saop{tilo je u januaru da je od suda u Bavarskoj zatra`ilo da Faber kaznu do`ivotnog zatvora, koja mu je izre~ena u Holandiji zbog ubistva 22 Jevreja, slu`i u Nema~koj. Faber je nekada{wi pripadnik nacisti~ke [ jedinice „Srebrna jelka” i prvobitno je u Holandiji osu|en na smrtnu kaznu 1947. godine. (Ta njug)

TE HE RAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad pozvao je novoizabrani parlament da stane uz wega „protiv zlih koji su opkolili (iranski) narod”.Danas su se zli mobilisali sa svih strana da bi pritisnuli

Pri ve de no 40 oso ba

MO SKVA: Moskovska policija privela je 40 osoba tokom poku{aja gej aktivista da odr`e neodobren skup u centru grada, a me|u privedenima su i protivnici skupa koji su iza{li na ulicu da bi spre~ili wegovo odr`avawe. Prema saop{tewu policije, privedeno je i dvoje novinara za koje se navodi da nisu izve{tavali sa skupa, ve} su bili wegovi u~esnici.Svi privedeni bi}e administrativno ka`weni, a posle odre|ivawa nov~ane kazne bi}e pu{teni na slobodu.

Mahmud Ahmadineyad

iranski narod. Uklawawe i odupirawe pritiscima i saradwa su danas glavni prioritet, istakao je Ahmadinexad u obra}awu parlamentu, koji je u`ivo prenosila dr`avna televizija.

Ahmadinexad je, tako|e, zatra`io od poslanika da se ne me{aju u wegove nadle`nosti.Svaki poku{aj me{awa u nadle`nosti drugih ne}e slu`iti dr`avi, kazao je iranski predsednik.

Obra}awe poslanicima na sednici iranskog parlamenta „izgledalo je kao apel konzerva-

„politi~ar u egzilu, koji ve} dugo vremena, pod {titom vere, {iri antikineske i separatisti~ke aktivnosti”. @eli mo da austrij ska stra na ozbiqno shvati stav Kine, i obustavi smesta ohrabrewe i podr{ku onim snagama koje su usmerene protiv Kine, te odmah preduzme mere za uklawawe negativnih posledica, kako bi o~uvala zdrav razvoj kine sko-austrij skih od no sa“, na vo di ki ne sko mi ni star stvo.

Kineski ambasador u Be~u je jo{ pre dolaska dalaj lame u Austriju upozorio da bi susreti sa politi~arima mogli dovesti do negativnih posledica po odnose dveju zemaqa.

Me |u tim, austrij ski kan ce lar Faj man je, pre ju ~e ra {weg susreta sa dalaj-lamom, poru~io da ne dozvoqava da neko drugi odlu~uje s kim }e

se sastati, a s kim ne. Na drugoj strani, predsednik Austrije Hajnc Fi{er nije razgo va rao sa ti be tan ski ver skim vo|om. On je, u intervjuu be~kom dnevniku „Kurir“, rekao da je Austrija suverena zemqa i da ne dozvoqava da joj bilo ko odre|uje ko mo`e po-

tivnim oponentima” iako Ahmadinexad i konzervativci dele sli~ne poglede na iransku spoqnu politiku, mada se ne sla`u u ekonomskim pitawima, ocenila je agencija AP.Agencija AFP je istovremeno prenela izjavu direktora iranske Organizacije za nuklearnu elergiju Ferejduna Abasija Davanija da Iran nema razloga da obustavi proizvodwu 20 odsto oboga}enog uranijuma. „Nema razloga da prestanemo da proizvodimo 20 odsto oboga}enog uranijuma, po{to mi proizvodimo gorivo samo do 20 odsto, koliko nam je potrebno. Ni mawe ni vi{e”, rekao je Abasi Davani.

Pitawe oboga}enog uranijuma kao i wegovo skladi{tewe bili su predmet razgovora pro{le srede i ~etvrtka u Bagdadu izme|u predstavnika Irana i {est svetskih sila.U pregovorima Irana i Grupe 5+1 (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka) glavni je zahtev velikih sila bio da Iran obustavi proizvodwu 20 odsto oboga}enog uranijuma, koji se brzo mo`e obogatiti do stupwa dovoqnog za nuklearnu bojevu glavu.

(Ta njug)

Ne gi ra ume {a nost u ma sa kar u Hu li AMAN: Sirijske vlasti su odbacile bilo kakvu odgovornost za masakr u Huli, gde je poginulo izme|u 90 i 110 civila, javqaju agencije.Re~ je o jednom od najgorih krvoproli}a tokom 14 mese~nih sukoba pobuwenika i predsednika Ba{ara Al Asada. Sirijska vlada je najavila i da }e formirati komisiju za istragu o masakru, negiraju}i ume{anost u taj zlo~in. Po-

setiti ovu zemqu i koga on mo`e ili ne sme da primi.

Fi{er je naveo da se austrijski stav prema dalaj-lami, koji je primqen kao duhovni vo|a nije se promenio, i naglasio da to nije nikakva promena odnosa prema Kini.

(Ta njug)

UKRATKO

SIRIJA

Ah ma di ne yad po zvao par la ment da ga po dr `i

Umro na ci sti~ ki zlo ~i na c

dnevnik

je „u`asnuta vestima o brutalnom masakru” i pozvala sirijski re`im da odmah prekine sve oblike nasiqa i povinuje se mirovnom planu izaslanika UN i Arapske lige za Siriju Kofija Anana.

Klintonova je nazvala pogibije u Huli „monstruoznim” i dodala da }e Va{ington sara|ivati sa me|unarodnom zajednicom kako bi se poja~ao pritisak na „Asada i we-

ZIM BAB VE

U ude su 13 po gi nu lih HA RA RE: Najmawe 13 osoba poginulo je a {est je te`e povre|eno u saobra}ajnom udesu koji se dogodio u Zimbabveu.Nesre}a se dogodila kada je na prepunom minibusu pukla guma nakon ~ega je naleteo na drvo. Voza~ minibusa te{ko je povre|en u nesre}i koja se dogodila oko 50 kilometara severoisto~no od Hararea.Udesi autobusa su ~esti u Zimbabveu zbog preoptere}enosti vozila, kao i lo{eg stawa puteva i voznog parka. U martu ove godine, 18 qudi je poginulo kada je autobus predvi|en za 26 putnika prevozio 46 i sleteo u provaliju u isto~nom delu zemqe.

(Ta njug)

EGI PAT

Za tvor zbog ko rup ci je O{tre osude krvoproli}a u Huli

tvrd|eno je da }e izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan doputovati u Siriju i pozvao na dijalog i „povratak za pregovara~ki sto”.

Opozicioni Sirijski nacionalni savet saop{tio je da su snage sirijskog re`ima u Huli, blizu grada Homsa, ubile vi{e od 110 qudi, od kojih su polovina deca i apelovao na Savet bezbednosti UN da zbog toga hitno ne{to preduzme. Napad su ju~e osudile visoka predstavnica za spoqnu politiku EU Ketrin E{ton i ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton.E{tonova je izjavila da

gove saveznike ~ija vladavina straha mora biti okon~ana”.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun i izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan izdali su zajedni~ko saop{tewe u kojem su osudili „u`asan i brutalan zlo~in” u kojem je nasumi~no kori{}ena neproporcijalno velika sila, oceniv{i da ta akcija predstavqa „flagrantno kr{ewe” me|unarodnog zakona i kr{ewe obe}awa sirijske vlade da ne}e koristiti te{ko naoru`awe ili nasiqe”.

(Ta njug)

KA I RO: Krivi~ni sud u Kairu osudio je {efa kabineta biv{eg egipatskog lidera Hosnija Mubaraka na sedam godina zatvora zbog korupcije.

Prema re~ima jednog sudskog izvora, nekada{wi bliski Mubarakov pomo}nik Zakarija Azmi pored toga treba da plati kaznu od 38 miliona egipatskih funti, odnosno 6,2 miliona dolara. Pomo}nik Mubaraka od 1989. godine, Azmi se smatrao uticajnom li~no{}u u okviru predsedni{tva i nekada{we Nacionalne demokratske partije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAJNC FI[ER Predsednik Austrije Hajnc Fi{er podr`ava ostanak Gr~ke u evrozoni, smatraju}i da je to najboqe re{ewe za Evropsku uniju. Fi{er je pojasnio da je to i ekonomski i politi~ki najboqe re{ewe. On je ukazao da }e uskoro biti odr`ani novi parlamentarni izbori u Gr~koj, koji }e odlu~iti da li je mogu} put ostanka Gr~ke u evrozoni.

BIYIN INAVI[VILI Desetine hiqada Gruzijaca okupilo se u prestonici Tbilisiju na mitingu koji je organizovao najbogatiji ~ovek u zemqi Bixina Ivani{vili na startu svoje predizborne kampawe. Izbori u Gruziji bi}e odr`ani kasnije ove godine, a tajkun Ivani{vili namerava da na wima pobedi vladaju}u partiju predsednika Mihaila Saka{vilija.

HAMDIN SABAHI Levi~arski kandidat Hamdin Sabahi zatra`i}e da se predsedni~ki izborni proces u Egiptu obustavi dok se ne ispitaju neregularnosti i re{i slu~aj koji se ti~e prava biv{eg ministra Ahmeda [afika da se kandiduje. Egipatska dr`avna televizija je javila da preliminarni rezultati glasawa pokazuju da se Sabahi nalazi na tre}em mestu.

BA RAK OBA MA PRI ZNAO GRE HE IZ MLA DO STI

Vo leo da se dru `i s ma ri hu a nom VA [ING TON: Da je ameri~ki predsednik Barak Obama u mladosti pu{io marihuanu nije tajna, po{to je on to sam priznao pre par godina, ali u novoj kwizi novinara i dobitnika Pulicerove nagrade Dejvida Maranisa su detaqno opisani sredwo{kolski dani na Havajima dana{weg predsednika Amerike, pa i wegovo dru`ewe sa marihuanom.

Marinis, koji je poznat po izdavawu biografskih kwiga o ameri~kim predsednicima, napisao je novu „Barak Obama: Pri~a” , koja }e se sredinom juna na}i u kwi`arama. Ameri~ki mediji su ve} do{li do delova kwige i objavquju so~ne detaqe o Obaminim mladala~kim danima.

Bari, kako su Baraka zvali prijateqi, uveo je pravilo - potpuno uvla~ewe , {to je zna~ilo da ne sme nijedan dim marihuane da se izduva. Ko bi to prekr{io, dok je

i{ao xoint u krug, gubio je pravo na svoj red, navodi se u kwizi.

Obama je sredwe obrazovawe stekao poha|aju}i presti`nu Punahu {kolu u Honoluluu, na Havajima,

gde se dru`io sa momcima koji nisu imali bilo kakve veze sa kriminalom, ve} su ~esto voleli da se predaju ~umi, kako na Havajima u slengu nazivaju marihuanu. Pravi-

lo je bilo i da, kad se duva u kolima, prozori budu podignuti, da bi na kraju mogli da u`ivaju u oblaku dima koji su stvorili , pi{e u kwizi Marinis koji je danas jedan od urednika u Va{ington Postu.

Autor navodi da su svi ti Obamini prijateqi kasnije postali uspe{ni poslovni qudi i advokati, sem dilera koji im je prodavao travu. Wega je par godina kasnije ~eki}em ubio wegov gej qubavnik , navedeno je u kwizi.

Obama je 2006. godine javno rekao da je pu{io marihuanu. Isto je, desetak godina ranije, priznao i tada{wi predsednik Bil Klinton, ali je kazao da nije uvla~io dim u plu}a.

Obama je tu bio mnogo iskreniji i otvoreniji. Naravno da sam uvla~io, pa to i jeste svrha pu{ewa trave , rekao je novinarima aktuelni ameri~ki predsednik.

(Ta njug)

LekAR

dnevnik

Ome ga-3 ki se li ne do bre za pu {a ~e a sne ki se li ne ome ga 3 mo gu po mo }i u sma we wu {tet nih po sle di ca pu {e wa, tvr de bri tan ski kar di lo zi. Is tra `i va we, ko je je tra ja lo me sec da na, ba vi lo se is pi ti va wem efe ka ta oral ne pri me ne ome ga -3 ma snih ki se li na (2 gra ma na dan) na ar te rij ski si stem pu {a ~a. Por tal „Vi ta mi ni” pre no si da su re zul ta ti po ka za li da je tret man iz me nio akut no o{te }e na ela sti~ na svoj stva krv nih su do va kod pu {a ~a. Stru~ wa ci uka zu ju da bi za kar di o pro tek tiv ne efek te ma snih ki se li na mo gao bi ti za slu `an si ner gi zam raz li ~i tih pro ti vu pal nih i an tiate ro skle ro ti~ nih svoj sta va. Za to

r za kon zu ma ci ja hra ne mo `e do ve sti do po ve }a wa ri zi ka za raz voj di ja be te sa ti pa 2, su ge ri {e is tra `i va we spro ve de no u Li tva ni ji.

U no vu stu di ju su bi la ukqu ~e na 234 is pi ta ni ka sa di ja be te som ti pa 2 i 468 zdra vih oso ba iz kon trol ne gru pe. Utvr |e no je da su u~e sni ci is tra `i va wa ko ji su br `e je li ima li pro se~ no 2,5 pu ta ve }i ri zik za pri sut nost di ja be te sa ti pa 2, a is pi ta ni ci ko ji su br `e kon zu mi ra li hra nu su ima li i ve }i in deks te le sne ma se. Is tra `i va we spro ve de no na No vom Ze lan du su ge ri {e da oso be ko je br `e je du ima ju ve }e {an se za „pri ku pqa we” su vi snih ki lo gra ma. U stu di ji spro ve de noj na Uni ver zi te tu Ota go u~e stvo va lo je oko 1.600 `e na sta ro sti od 40 do 50 go di na. U

B

~i to ma snu i bo ga tu ome ga-3 ma snim ki se li na ma, i to naj ma we dva pu ta ne deq no.

(Ta njug)

pro se ku su is pi ta ni ce ko je su naj spo ri je je le ima le naj ma wi in deks te le sne ma se, dok je in -

Bi po lar ni po re me }aj kod ti nejyera i po lar ni po re me }aj ima pr ve po ~et ke u ado le scent skom do bu, a ne u dva de se tim i tri de se tim go di na ma, kao {to se do sad ve ro va lo, {to zna ~i da sa pre ven ci jom i le ~e wem tog psi hi ja trij skog obo qe wa tre ba po ~e ti ra ni je, upo zo ra va tim stru~ wa ka ame ri~ kog Na ci o- nal nog in sti tu ta za men tal no zdra vqe.

Bi po lar ni po re me }aj ka rak te ri {e po ja va al ter na tiv nih ci kli sa ma ni je i de pre si je, ma da se u ne kim slu ~a je vi ma mo `e ma ni fe sto va ti i sa mo kao ma ni ja.

Ame ri~ ki tim je, ana li zi ra ju }i slu ~a je ve vi {e od 10.000 ti nej xe ra, ko ji su pro {li obim ne raz go vo re o svo jim ras po lo `e wi ma i po na {a wu, utvr dio da je 2,5 od sto ima lo fa ze ma ni je i de pre si je, od ~e ga 2,2 od sto u po sled wih go di nu da na.

To je pro ce nat ka kav se uo~a va i kod od ra slog sta nov ni {tva. Ta ko |e je utvr |e no da je to kom go di nu da na pre is pi ti va wa, 1,3 od sto ti nej xer skih is pi ta ni ka ima lo sa mo na stu pe ma ni je, a 5,7 od sto sa mo fa ze de pre si je. Ele men ti bi po lar nog po re me }a ja me |u ti nej xe ri ma po sta ju u~e -

B

Te sti ra we na HIV kod ku }e me ri kan ci bi usko ro mo gli da se te sti ra ju na vi rus ko ji iza zi va AIDS u pri vat no sti sop stve nog do ma, na kon {to je gru pa stru~ wa ka pre po ru ~i la pro da ju pr vog, br zog te sta na HIV ko ji se mo `e ku pi ti u apo te ci. Stru~ wa ci fe de ral nog te la za le ko ve i hra nu (FDA) jed no gla sno su oce ni li da pred no sti „Ora Kvik” HIV te sta pre va zi la ze po ten ci jal ni ri zik za po tro {a ~e.

Test, ko ji za 20 mi nu ta ana li zi ra uzo rak uzet iz usta, ni je pre ci zan kao pro fe si o nal na di jag no za, ali mo `e da po slu `i kao va `an na ~in {i re wa te sti ra wa na HIV vi rus. FDA }e ko na~ nu od lu ku o to me da li }e odo bri ti ko ri {}e we te sta do ne ti ka sni je ove go di ne.

Ame ri~ ki zva ni~ ni ci pro ce wu ju da jed na pe ti na, od no sno oko 240.000 qu di, od 1,2 mi li o na za ra `e nih vi ru som HIV ni su ni sve sni da su za ra `e ni. Te sti ra we }e po mo }i u uspo ra va wu {i re wa in fek ci je.FDA je ve} odo bri la dru gu vr stu HIV te sta ko ji se mo `e ura di ti kod ku }e i ko ji zah te va uzo rak kr vi, ali taj uzo rak mo ra po tom da bu de po slat u la bo ra to ri ju.

(Ta njug)

A

Cr ni bi ber sni `a va ma sno }e r ni bi ber je do bar pro tiv ma sno }a u kr vi. Na me, na u~ ni ci uka zu ju na pi pe rin, sa sto jak ko ji cr nom bi be ru da je ka rak te ri sti ~an ukus, a ta k o | e blo k i r a stva r a w e no vih ma snih }e li ja. Is tra `i va wa su po tvr di la da pi pe rin sni `a va ni vo ma sno }a u kr vi. Cr ni bi ber se ve ko vi ma ko ri sti u tra di ci o nal noj is to~ wa~ koj me di ci ni u le ~e wu sto ma~ nih po re me }a ja, le ~e wu bo lo va i upa la.Upr kos du go traj noj pri me ni u me di ci ni, ma lo se zna o me ha ni zmu de lo va wa pi pe ri na na mo le ku lar nom ni vou. Naj no vi ja is tra `i va wa u la bo ra to ri ji i na kom pju te ri skim mo de li ma ot kri la su da pi pe rin uti ~e na ak tiv nost ge na od go vor nih za stva ra we no vih ma snih }e li ja.

C

sta li ji s go di na ma. Dok je me |u ana li zi ra nim tri na e sto go di {wa ci ma i ~e tr na e sto go di {wa ci ma bi lo 1,4 od sto wih sa simp to mi ma ma ni je, do tle ih je me |u is pi ta ni ci ma od se dam na est i osam na est go di na bi lo go to vo dvo stru ko vi {e. Sva ki pe ti is pi ta nik sa simp to mi ma ma ni je ili de pre si je je u ne kom tre nut ku po ku {ao sa mo u bi stvo, a vi {e od po lo vi ne ih je pa ti lo i od ank si o znog po re me }a ja ili po re me }a ja po na {a wa, utvr dio je ame ri~ ki tim.

(Ta njug)

Kom pli ka ci je trud no }e `e nama od no se `i vo t lo bal na sto pa smrt no sti trud ni ca opa la je za po lo vi nu u po sled we dve de ce ni je, ali sva ka dva mi nu ta u sve tu umre je dan `e na od po sle di ca kom pli ka ci ja to kom trud no }e, na vo di se u ob ja vqe nim is tra `i va wu Uje di we nih na ci ja. Po da ci go vo re da je oko 287.000 bu du }ih maj ki umr lo u 2010. {to je pad od 47 od sto u od no su na po sma tra nu 1990. go di nu. Dve dr `a ve gde je re gi stro va no 20 od sto ukup nog bro ja smrt nih slu ~a je va u sve tu u 2010. su In di ja i Ni ge ri ja, a sle de Kon go, Pa ki stan, Su dan, In do ne zi ja, Eti o pi ja, Tan za ni ja, Ban gla de{ i Av ga ni stan. Go to vo 99 od sto ta kvih smrt nih slu ~a je va po ja vqu je se u ze mqa ma u raz vo ju i ve }i na bi mo gla da bu de spre ~e na, po ka zu je is tra `i va we ko je su za jed no spro ve li Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja, Unicef, Po pu la ci o ni fond UN i Svet ska ban ka. Pro se~ na smrt nost trud ni ca u 2010. bi la je 210 na 100.000 re gi stro va nih bu du }ih maj ki i 15 pu ta je ve }a u ze mqa ma u raz vo ju ne go raz vi je nim ze mqa ma po put Sje di -

G

we nih Ame ri~ kih Dr `a va, gde je re gi stro vao 21 smrt ni slu ~aj na 100.000, od no sno ukup no 880 ta kvih slu ~a je va u 2010, na vo di se u iz ve {ta ju. SAD je ze mqa ko ja se ne ran gi ra u top ne ko li ko {to se ti ~e zdra vqa bu du }ih maj ki, po put Za pad ne Evro pe, Ka na de i Austra li je, ve} je u ran gu s Ru si jom, Cen tral nom i Ju `nom Ame ri kom i de lo vi ma Se ver ne Afri ke. U iz ve {ta ju „Tren do vi u smr ti trud ni ca” pre ci zi ra se da se smrt de {a va to kom trud no }e ili u ro ku od 42 da na od pre ki da trud no }e, iz bi lo kog raz lo ga u ve zi sa trud no }om ili po gor {a wa zdrav stve nog sta wa zbog trud no }e ili we nog vo |e wa, ali ne slu ~aj no.

(Ta njug)

K

Ko ti nin je utvr |en u kr vi ~ak 55 od sto ana li zi ra ne de ce, {to zna ~i da su bi la iz lo `e na ni ko ti nu to kom pret hod na tri do ~e ti ri da na.Sa mo 13 od sto ro di te qa ove de ce pri zna lo je da po ne kad za pa le ci ga re tu u wi ho vom pri su stvu ili je bi lo sve sno da im je de te bi lo iz lo `e no du van skom di mu. Da bi se ko ti nin po ja vio u kr vi, do voq no je da de te pro ve de iz ve sno vre me u pro sto ri ji u ko joj je ne ko ne dav no pu {io ili ~ak da `i vi u

deks te le sne ma se bio pro se~ no {est od sto ve }i kod `e na ko je su naj br `e je le.

(Ta njug)

Tre }i na pa ti od hi per ten zi je va ka tre }a od ra sla oso ba pa ti od vi so kog krv nog pri ti ska, glav nog uzro ka {lo ga i sr ~a nih obo qe wa, ob ja vi la je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO).Naj ma we hi per ten zi ~a ra ima u Ka na di i SAD - ma we od 20 od sto, ali u si ro ma {ni jim ze mqa ma, kao {to je Ni ger, oni ~i ne bli zu 50 od sto sta nov ni {tva. Dok su bo ga te ze mqe sma wi le broj slu ~a je va hi per ten zi je za hva qu ju }i efi ka snoj i jef ti noj te ra pi ji, u Afri ci mno gi obo le li od po vi {e nog pri ti ska osta ju bez di jag no ze i ne do bi ja ju ni ka kvu te ra pi ju. Je dan od de set sta nov ni ka sve ta ima po vi {en ni vo {e }e ra u kr vi, sa op {ta va ta ko |e SZO, uz po da tak da na pa ci fi~ kim ostr vi ma pro ce nat ta kvih do sti `e i do jed ne tre }i ne. Iz me |u 1980. i 2008. se broj go ja znih u sve tu

S

udvo stru ~io. Da nas se po la mi li jar de qu di, od no sno 12 od sto svet skog sta nov ni {tva, mo `e sma tra ti go ja znim. Me du od ra slim Ame ri kan ci ma pro ce nat od ra slih ko ji su go ja zni je naj vi {i - 26 od sto, dok je naj ni `i u ze mqa ma Ju go i sto~ ne Azi je tri od sto. Smrt nost de ce mla |e od pet go di na opa la je u sve tu sa 10 mi li o na 2000. go di ne na 7,6 mi li o na 2010. Na ro ~i to je sma we na smrt nost od ma lih bo gi wa i bo le sti po ve za nih s di ja re jom, kon sta tu je SZO. (Ta njug)

Ma wak sna po ve }a va ape tit e d o v oq n o spa v a w e in hi bi ra hor mon ko ji kon tro li {e si tost, a pod sti ~e je dan dru gi hor mon ko ji po ve }a va ape tit, pre do ~e no je na Evrop skom kon gre su o go ja zno sti u Li o nu. Ka da ~o vek ne do voq no spa va, ose }aj gla di se po ve }a za 25 od sto, {to zna ~i da bi mo gao da kon zu mi ra 350 do 500 ka lo ri ja vi {e dnev no ne go {to bi ~i nio da je na s pa v an, upo z o r i l a je Ka rin Spi gel sa Li on skog uni ver zi te ta. Naj i- zra zi ti ja ve za iz me |u ne do voq nog spa va wa i po ve }a nog ape ti ta po sto ji kod de ce i mla |ih od ra slih oso b a. Stru~ w a c i sma tra ju da ~o vek tre ba da spa va se dam do osam sa ti dnev no.

N

Pa siv no pu {e we de ce od vi {e od po lo vi ne de ce u jed nom is tra `i va wu je te sti ra wem kr vi utvr |e no da su bi la iz lo `e na du van skom di mu, od no sno tzv. pa siv nom pu {e wu, upo zo ri li su stru~ wa ci sa Uni ver zi te ta Ka li for ni je. Ana li zi ra na je krv 496 de ce, uglav nom sta ro sti od jed ne do ~e ti ri go di ne, a na wi ho vu iz lo `e nost pa siv nom pu {e wu uka zi va lo je je di we we ko ti nin, ko je se stva ra u or ga ni zmu iz lo `e nom ni ko ti nu.

25

Br zi unos hra ne i di ja be tes

M

oni svi ma, a po seb no pu {a ~i ma, kod ko jih ni je di jag no sti ko va na ko ro nar na bo lest sr ca pre po ru ~u ju da kon zu mi ra ju ri bu, na ro -

ponedeqak28.maj2012.

zgra di u ko joj je pu {e we do zvo qe no, na po me nu li su stru~ wa ci. Iz la ga we de te ta du van skom di mu se, ina ~e, do vo di u ve zu sa sin dro mom iz ne nad ne smr ti de ce, re spi ra tor nim pro ble mi ma, in fek ci jom uha i ast mom. Ka li for nij ski is tra `i va~ ki tim je pred lo `io da se te sti ra we de ce na ko ti nin u bu du }e u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma oba vqa ru tin ski, kao {to je to sa da slu ~aj sa te sti ra wem na olo vo.

(Ta njug)

de^Ji dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

Put jed ne se men ke

Potok moga srca

B

i lo jed no se me. Pr va ga je vi de la jed na de voj ~i ca i uze la ga je. Ka da ga je uze la, sta vi la ga je u tor bu. Se men ka je vi de la jed nu ru pu, ali ni je mo glo da se pro vu ~e kroz wu. De voj ~i ca je ve} sti gla ku }i i iz va di la je iz tor be.

Ka da je iz va di la iz tor be, vi de la je pre le pu se men ku.

Su tra dan su je de voj ~i ca i we na ma ma za sa di le. Ki {a je pa la i se men ka je ra sla i po ra sla. De voj ~i ca je po sle ki {e iz vi ri la na po qe da vi di se men ku, a ta se men ka je po sta la sun co kret. Sva kog da na de voj ~i ca ga je za li va la i on je bio mno go lep.

Na velikom bregu bistri potok juri, sve br`e i br`e ko’ da nekud `uri.

Sav ~ist je i hladan, kao da je gladan, pa ba{ zato tako brzo te~e, ko’ da ho}e da prestigne ve~e, pa da neku de~ju igru sma`e.

Tad bi wemu bilo dra`e. ^isti potok jo{ se trka sa zracima vrelog Sunca, a dedina dva brka ~ekaju da se ku}i vrate dva wegova sunca.

Sa va Pa vi}, VI-5 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Neo stva re na `e qa

`i vo tu ~o vek ima pu no `e qa, ne ke se ne ostva re, ali do ri.

UMo sta wih se ostva ja neo stva re na `i vot na `e qa je da vi dim ken gu re u zo -

o lo {kom vr tu.

Ta `i vo ti wa mi se po seb no do pa da jer je neo bi~ na. Naj ne o bi~ ni ji deo we nog te la je tor ba na we nom sto ma ku. Tu ~u va i gre je svo je mla dun ce. Ona br zo ska ~e i ve o ma je spret na. Te `i vo ti we su ve o ma ja ke i po ceo dan ska ~u. Me ni iz gle da kao da one ne mo gu da iz gu be sna gu. Ken gu ri `i ve u Austra li ji.

Na dam se da }e mi se `e qa da vi dim ken gu re ostva ri ti.

Ne ma wa Ris, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

dnevnik

c m y

26

La ra Sta ji}, I-3, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

Stvor U jednom selu ima dvor i u wemu `ivi jedan gadan stvor.

Kod wega je sve kontra, on sve radi lako i uvek vi~e, dobro je i tako.

Kravica mu jaje nosi, a koko{ka seno kosi.

I petao tu poma`e da se boqe stvor sna|e.

Da bi bilo ve}e ~udo, on i kozu ja{e mudro, a kowi~ak ru~ak kuva, obor ~uva... ^ik pogodi ko je stvor?

Ste fan Stoj kov, II-2 O[ „Mi lan Stan ~i} U~a” Ku ma ne

Mi li ca Pre ra do vi}, I-1, O[ „Vuk Ka ra xi}”, No vi Sad

Dok svi ram, sve dru go pre sta je

K

a da imam ne ki pro blem, sed nem za kla vir i svi ram i ta da sve dru go pre sta je.

Ka da do dir nem pr vu dir ku, opu ste me zvu ci in stru men ta. Na mu zi ku se kon cen tri {em vi {e od svih dru gih stva r i ko je ra d im. Po n e kad, kad svi ram ne ku le pu i ose }aj nu kom po zi ci ju, to li ko se une sem, da se pre da mnom stva ra ju sli ke svih do ga |a wa u pe smi. Ba{ kao ju ~e, dok sam svi rao jed nu opu {ta ju }u so na ti nu.

To kom svi ra wa, za mi {qao sam ven ~a we, mla do `e wu ko ji dr `i mla di nu ru ku i sta vqa joj pr sten. A dok sam svi rao jed nu tu `nu ko mo zi ci ju, to li ko me je dir nu la ,da sam mi slio na svog de du ko ji je umro kad sam bio ja ko ma li. De da je bio do bar ~o vek, a ja sam se kroz mu zi ku pri se }ao ka ko me je vo zio na bi ci klu i ku po vao mi raz ne slat ki {e. Vo lim da svi ram i ne ke br `e kom po zi ci je, kao na pri mer Voj ni~ ki mar{. Ta da

mi se ~i ni kao da ~u jem mar {i ra we voj ni ka.

Vo lim da svi ram i ma {tam kroz kom po zi ci je. Ne ke kom po zi ci je me ras tu `e, a ne ke me ~i ne sre} nim.

Kla vir je mo ja naj ve }a qu bav i vo leo bih da jed nog da na po sta nem po zna ti pi ja ni sta.

Da ni jel Gu qa{, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Tor ta o ja ma ma je pra va do ma }i ca. Omi qe ni deo M u ku }i joj je ku hi wa.

la, shva ti la sam da su sta nov ni ci ove ze mqe `i vo ti we. Svi su sta no va li u pre le pim ku }a ma. Me ne su sme sti li u jed nu ko li bu i re kli da je to naj lep {e me sto na sve tu. Do ne li su mi su vu ko ru hle ba i re kli su da je to naj lep {e je lo na sve tu. Sve je bi lo na o pa ko. ^im sam vi de la da je ma ~ak ne ku da po tr ~ao, ja sam kre nu la za wim.

Od jed nom - na {la sam se is pred svo je zgra de.

Jed nog ki {nog je se weg da na bi lo mi je ve o ma do sad no. Za mo li la sam ma mu da na pra vi mo mo ju omi qe nu tor tu. To je pla zma tor ta. Pr vo sam mo ra la da odem u pro dav ni cu po si ro vi ne. Ka da sam se vra ti la, ma ma i ja smo po ~e le da pra vi mo tor tu. Do {ao je i moj omi qe ni deo, a to je mu }e we {la ga. Tor ta je go to va, sa mo jo{ mo ra mo da je sta vi mo u fri `i der da se ohla di. Po sle ne kog vre me na tor ta je sprem na za ukra {a va we. Ukra si la sam je ra zno boj nim cve to vi ma.

Iz ne le smo tor tu i svi ma u po ro di ci se do pa la.

Obo `a vam da po sma tram ma mu dok pra vi raz ne po sla sti ce, ali naj vi {e vo lim ka da to ra di mo za jed no.

Iri na Mak si mo vi}, I-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Du wa Gr bi}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Ma ri na Ko la ro va, IV-2, O[ „Qu de vit [tur”, Ki sa~

U mo joj ~ud noj ze mqi

M

o ja kom {i ni ca ima ma~ ka ko ga zo ve Ti gri}. Jed nog da na, vi de la sam Ti gri }a ka ko tr ~i ne ku da. Po `e le la sam da ga vra tim kom {i ni ci. Po ju ri la sam za wim, a on je sve br `e tr ~ao. Ka da je naj zad stao, ja sam se osvr nu la oko se be. Od jed nom sam ~u la ne ki kre {ta vi glas: „Gle prin ce ze!„ Shva ti la sam da mi go vo ri jed na sta ra svra ka.

Ma ~ak je ob ja snio da ja ni sam prin ce za. Svra ka je ipak po na vqa la da sam prin ce za. Re kla je da }e me od ve sti u dvo rac. Dok sam ho da -

Ko sta Zo ri}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Cen tar za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta or ga ni zu je niz ra di o ni ca za sve stu den te ko ji `e le da sa zna ju ka ko da una pre de, raz vi ju i usme re svo ju ka ri je ru. Su tra, od 10 do 12 ~a so va, ra di o ni cu o pi sa wu bi o gra fi je, pro prat nog i mo ti va ci nog pi sma odr `a }e Ili ja Mi lo va no vi} i Mi li ca Ob ri}. Ta ko |e 29. ma ja, od 13 do 15 ~a so va, bi }e i ra di o ni ca „Ka ko iz be }i ma ni pu la ci ju?”, ko ju vo de Oli ve ra Ko va ~e vi} i Ne ve na Mar kov.

U sre du, 30. ma ja, od 10 do 12 sa ti, bi }e odr `an tre ning o sa mo pred sta vqa wu i raz vo ju ka ri je re kao i vir tu el ni in ter vju ko ji }e or ga ni zo va ti Mi na Bo {wa ko vi} i Ma ri ja Mi lin -

ko vi}. Ta ko |e, od 13 do 15 ~a so va ra di o ni cu o aser tiv no-po slov noj ko mu ni ka ci ji vo di }e Ni na Vu ke li}. Su tra dan, 31. ma ja, od 10 do 13 sa ti, stu den ti }e ima ti pri li ku da u~e o kre a tiv nom do no {e wu od lu ka s ~im }e ih upo zna ti Ne ve na Mar kov i Va len ti na Ka laj. Ra di o ni ca „Kri ti ka i po hva la ka ko ih upu ti ti i pri mi ti?” pla ni ra na je za pe tak, 1. ju na, od 10 do 11.30 ~a so va.

Zan te re so va ni tre ba da se pri ja ve na mejl karijerauns@gmail.com, s naznakom „Prijava za radionicu”, u kojoj treba da navedu svoje ime i prezime i za koji trening su zainteresovani. Sve radionice su besplatne.

A. J.

U NIS po no va zna wa i ve {ti ne Naft na in du stri ja Sr bi je i ove go di ne otva ra vra ta stu den ti ma i mla dim ta len ti ma. U skla du sa svo jim po slov nim ak tiv no sti ma, i na te me qu do bre sa rad we s uni ver zi te ti ma, NIS }e spro ve sti dve vr ste stu dent ske prak se. Let wu, za stu den te ko ji te `e zna wu iz me |u is pi ta, ko ja }e tra ja ti od ju la do ok to bra, dok }e prak sa „10 sa ti u ne de qi“, za sno va na na po tre ba ma bi zni sa, a uz nov ~a nu na dok na du stu den ti ma, tra ja ti do go di nu da na.

Svi za in te re so va ni }e pro }i se lek ci ju na osno vu bi o gra fi je i in ter vjua ko ji }e bi ti spro ve de ni u sa rad wi s cen tri ma za raz voj ka ri je re Uni ver zi te ta u No vom Sa du i Uni ver zi te ta u Be o gra du. Za naj bo qe stu den te otva ra se i mo gu} nost za po sle wa. Sva bli `a oba ve {te wa i uslo vi pri ja vqi va wa mo gu se na }i na NIS-ovom kor po ra tiv nom saj tu www.nis.rs/poslovi-i-karijera/studentska-praksa-2012. Rok za prijavu je 3.jun.

A. Va.

27

ZA „DNEVNIK” GOVORE NAGRA\ENI IZUZETNI DIPLOMCI UNS-a

BESPLATNE RADIONICE U CENTRU ZA KARIJERU

Pi sa we bi o gra fi je, vir tu el ni in ter vju...

ponedeqak28.maj2012.

Zna ju sa mo za de set ke Svo jim naj bo qim stu den ti ma u {kol skoj 2010/11. go di ni Uni ver zi tet u No vom Sa du, ba{ kao {to to ~i ni sva ke go di ne, do de lio je na gra de za vr hun ske re zul ta te na stu di ja ma, u na u~ nom ra du, umet no sti, spor tu, a sve ~a no uru ~e we 128 naj vi {ih pri zna wa i na gra da upri li ~e no je 22. ma ja na Teh no lo {kom fa kul te tu. Ukup no je na gra |e no 917 stu de na ta na svih 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a.

Ne ki stu den ti su osvo ji li i vi {e na gra da, a me |u ta kvi ma je i Na ta li ja Dan gu bi} sa Prav nog fa kul te ta, ko ja je naj bo qi stu dent ovog fa kul te ta, ali joj je pri pa la i iz u zet na na gra da za di plo mi ra ne stu den te ko ji su osnov ne stu di je za vr {i li s pro se~ nom oce nom 10!.

- Tre nut no sam na ma ster stu di ja ma i isto vre me no oba vqam pri prav ni~ ku prak su u jed noj od naj bo qih advo kat skih kan ce la ri ja u No vom Sa du, {to me za i sta ~i ni sre} nom. Kad za vr {im ma ster vi de }u u kom prav cu }u da qe... Ima la sam ne ke pla no ve

da odem u ino stran stvo, ali ne ko mi je sad va `ni ji od sve ga ka `e Na ta li ja dr `e }i svo ju pe to me se~ nu Te o do ru.

jem na svom ma ti~ nom fa kul te tu kao asi stent. Iskre no mi slim da se ov de lep {e `i vi ne go u ino stran stvu. Po red ovih oba ve za tre -

Na ta li ja Dan gu bi}

Am bi ci ju da svo je zna we na sta vi da usa vr {a va ili pri me wu je u ino stran stvu ne ma ni do bit nik iz u zet ne na gra de za za vr {e ne stu di je Di mi tri je Ni ko li}.

- Za vr {io sam ar hi tek tu ru na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka i osta -

Di mi tri je Ni ko li}

ni ram i gim na sti ku u ~e mu, mo ram pri zna ti, ma lo po su sta jem. Ali do brom or ga ni za ci jom sve mo `e da se po stig ne- tvr di Di mi tri je.

S ovom tvrd w om sla ` e se i Du w a Ar s i}, do b it n i c a iz u z et n e na g ra d e za za v r { e -

ne osnov n e aka d em s ke stu d i je, i to ma t e m a t i k e na Pri rod n o-ma t e m a t i~ k om fa k ul te t u.

Du wa Ar si}

- Ma `o ret ki wa sam i svi ram kla vir, ali me to ne ome ta u ma ster stu di ja ma na ko ji ma sam tre nut no. Osnov ne sam za vr {i la bez pro ble ma, jer vo lim ma te ma ti ku i u`i va la sam u~e }iiskre na je Du wa.

A. Varga

Rad na prak sa u Se mi nar o ener get skoj „Evrop skim po slo vi ma” efi ka sno sti Uni ver zi tet u No vom Sa du je po no vo ras pi sao kon kurs za pro gram rad ne prak se u Fon du „Evrop ski po slo vi” AP Voj vo di ne ko ji je otvo ren do 15. ju na, dok rad na prak sa po ~i we od sep tem bra i tra je do ma ja 2013.

Na kon kurs mo gu da se pri ja ve svi za in te re so va ni stu den ti na za vr {noj go di ni osnov nih stu di ja, ap sol ven ti ili stu den ti ma gi star skih i ma ster stu di ja. Prak sa }e se oba vqa ti, ka ko je pla ni ra no, u Fon du „Evrop ski po slo vi“ APV

u No vom Sa du. Tu }e se mla di qu di upo zna ti s upra vqa wem evrop skim pro jek ti ma u obla sti in fra struk tu re, ino va ci ja i no vih teh no lo gi ja, ali i pred u zet ni {tva, kul tu re, tu ri zma i sli~ no. Svi za in te re so va ni stu den ti za prak su mo gu po sla ti svoj, s na zna kom “Prak sa u fon du Evrop ski po slo vi” na imejl adre su karijerauns@gmail.com.

Vi {e in for ma ci ja o Fon du „Evrop ski po slo vi“ i wi ho vim ak tiv no sti ma mo `e se vi de ti na saj tu www.vojvodinahouse.rs.

A. V.

Se mi nar „Po boq {aj efi ka snost, sma wi po tro {wu” odr `a }e se od 29. ju na do 1. ju la u Be o gra du, a za u~e {}e se mo `e pri ja vi ti do 5. ju na. Odr `a }e se niz pre da va wa i ra di o ni ca ko je }e se ba vi ti ener get skom efi ka sno {}u kroz eko lo {ki, eko nom ski i so ci jal ni osvrt na pro ble me, sta wem i sta vom Sr bi je o ovom pi ta wu i pri me ri ma ini ci ja ti va u sve tu u bor bi za una pre |e we `i vot ne sre di ne.

Sme {taj i pre voz u~e sni ka su po kri ve ni uz par ti ci pa ci ju od 500 di na ra. Mo gu se pri ja v i t i svi stu d e n i ko j i se kroz for m al n u ili ne f or mal n u edu k a c i j u ba v e ovim pi ta wi ma.

Pri jav ni for mu lar mo `e se na }i na saj tu www.youth.rs/seminari, a {aqe se na mejl naseminar@zelenaomladina.org, na kojem se mogu postaviti i dodatna pitawa.

A. J.

I STUDENTSKI DOM „SAJMI[TE” DOBIO TERETANU

Bes plat no ve `ba we za sta na re

Go sti su skok nu li i do Petrovaradinske tvr |a ve

Be o grad ski stu den ti ge o de zi je po se ti li FTN Gru pa stu de na ta ge o de zi je Gra |e vin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du po se ti li su mi nu le sre de Fa kul tet teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, gde su, pre sve ga, upo zna li ono wi ma naj in te re sant ni je i naj bli `e. Pred sta vqen im je FTN-ov stu dij ski pro gram Ge o de zi je i na ~in ra da, a upo zna li su i svo je ko le ge po stru ci. Za tim su raz gle da li Kam pus UNS-a (je din stven u Sr bi ji, u ko jem se na la zi se dam fa kul te ta je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, stu dent ski do mo vi, men ze, ka fi }i...), kao i No vi Sad i Pe tro va ra din sku tvr |a vu.

Stu den ti ko ji `i ve u do mu „Saj mi {te” do bi li su no vu, sa vre me no opre mqe nu te re ta nu u pri ze mqu. Mo der na ve `ba o ni ca na pra vqe na je ure |e na na ini ci ja ti vu sa mih stu de na ta, a svi oni ko ji bu du `e le li da ve `ba ju i da se re kre i ra ju od sa da }e to mo }i da ra de pot pu no bes plat no. Na oko 80 kva dra ta ras po re |e ne su sa vre me ne spra ve za ve `ba we: tra ka za tr ~a we, spra va za ru ke i no ge, klu pe za ben~ i tr bu {wa ke, te go vi...

- Te re ta na, od no sno me sto gde }e mo ve `ba ti sva ka ko je po t reb n o na m a stu d en t i m a.

Mi ko ji `i vi mo u „Saj mi {tu„ od lu ~i li smo da ne ~e ka mo, ve} da sa mi po kre ne mo ovo pi ta we. Obra ti li smo se nad le `ni ma u Stu dent skom cen tru, kao i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu i dra go nam je {to su nas po dr `a li - ka `e stu dent Dra `an Ja ro{.

Ta k o | e is t i ~ e da su stu d en ti u TV sa l i ima l i sto za sto -

Stu den ti je dva do ~e ka li da, osim du ha ja ~a ju i te lo

ni te n is, ali da je ova te r e t a na ne { to ~e m u su se svi po seb n o ob r a d o v a l i. Po s eb n o su za d o v oq n i {to }e mo } i da je ko r i s te bes p lat n o i ne } e

vi { e mo r a t i da pla } a j u sku p e ~la n a r i n e u fit n es cen t ri ma.

- Te r e t a n u }e mo } i da ko r i ste sa m o sta n a r i do m a „Saj -

mi { te” ka k o se ne bi pra v i l e ve l i k e gu ` ve. U na { em do m u `i v e i stra n i stu d en t i ko j i su do { li na raz m e n u, pa je ovo i za wih sjaj n o - ka ` e Ja ro{.

Ovo je tre }a te re ta na u do mo v i m a Stu d ent s kog cen t ra „No vi Sad”, ima je i dom „Ni ko la Te sla” u No vom Sa du i „Mi haj lo Pre di}„ u Zre wa ni nu. Iz grad wu i opre ma we te re ta ne u „Saj mi {tu„ fi nan si rao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za omla d i n u i sport, a vred nost ra do va i opre me je oko 700.000 di na ra.

-S ob zi rom na ve li ki broj mla dih qu di, kao i to da se na ovaj na ~in pro mo vi {e zdrav na ~in `i vo ta, in ten ci ja je da svi stu dent ski do mo vi do bi ju te re ta ne. Ta ko }e mo omo gu }i ti stu den ti ma da na naj bo qi i naj kva li tet ni ji na ~in tro {e svo je slo bod no vre me - po ru ~io je po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}.

A. Jerini}

VA@NI TELEfONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak28.maj2012.

Dra gom kom {i ji i {kol skom dru gu

dnevnik

S du bo kom tu gom opra {ta mo se od na {eg dra gog ko le ge i pri ja te qa, div nog ~o ve ka

Zvon ku [ik ma nu po sled wi po zdrav od po ro di ca Br bo ri}.

53913

Dra gom kom {i ji

Zvon ka [ik ma na Zvon ku [ik ma nu Ko lek tiv „TE TO” NO VI SAD. po sled wi po zdrav od po ro di ce Ma ka ri}.

53908 53912

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

SO KO BA WA - so be i apart ma ni za od mor, Su per kom for.

U`i cen tar. Po voq no. Te le fon: 063/81-54-200 i 018/880100.

52923

Po sled wi kom {i ni ci

po zdrav

Po sled wi po zdrav ze tu

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi i pri ja te qu

dragoj

Zvon ku [ik ma nu

od ku mo va Gor da ne i Dra ga na Bub we vi}.

Mi li Bo `i }u

53903

Po sled wi po zdrav maj ci

PRO DA JEM ku }u u Sta rim Le din ci ma, no vi ja grad wa, sprat na, u cen tru, Vu ka Ka ra xi }a 80, od 180m2. Te le fon 2986-729, 063/166-1425.

53657

Zvon ku

od: Ani ce, [pi re i Mi lo va na sa po ro di com.

53911

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 26. ma ja 2012. go di ne, u 62. go di ni pre mi nuo na{ dra gi otac i de da

Gor da ni Stan ko vi}

Sin di kat „TE TO” NO VI SAD.

od Qi qe i Raj ka Ivan ko vi}.

53907

OG/1 Dra ga

De si Ne di mo vi}

„[KO DA 120L” re gi stro va na, u do brom sta wu. Te le fon: 064/260-42-88.

53838

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

53847

od si na Vla de sa po ro di com.

Mi le Bo `i}

53889

Na vr {a va se 40 tu `nih da na od ka da ni je sa na ma na {a dra ga

Adam ]u }a

Qu bi ca Uro {e vi}

53910

S E ] A W E

Go co

29. 5. 2007 - 29. 5. 2012.

osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma.

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, auto {koq ke, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi n i j um, aku m u l a t o r e, ~i sti mo ta va ne i po dru me, do la z i m o. Te l e f on: 062/649000.

53586 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846.

53736

T U @ N O S E ] A W E

Sa hra na je 28. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

O`a lo {}e ni: su pru ga Go {a, si no vi Sa {a i Si ni {a, sna he Ve sna i Ma ja, unu ~ad Mi la, Stra hi wa i Ne ve na.

Na vr {a va se pet tu `nih go di na od ka ko ni si sa na ma, ali si za u vek u na {im sr ci ma.

Ma mi ne ko le gi ni ce sa IV ofi sa In sti tu ta Srem ska Ka me ni ca.

Oku pi }e mo se oko we ne ve~ ne ku }e, 29. 5. 2012. go di ne, u 10 ~a so va.

Fi lip Mar ti no vi} 28. 5. 1997 - 28. 5. 2012.

Su pru ga, de ca i ta {ta.

O`a lo {}e ni: }er ka Dan ka, se stra Ve ra i zet Sa {a.

53845

53882

Po ro di ca.

OG/2

53873

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dra gom ku mu pri ja te qu

i

ve li kom

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Po sled wi se stri

po zdrav

ponedeqak28.maj2012.

dra goj

29

3 Sa ve li kom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da nas je u 23. go di ni na pu sti la na {a vo qe na

Zvon ko [ik man

Zvon ku [ik ma nu

po sled wi po zdrav od po ro di ce Ste va no vi}.

1958 - 2012.

Gor da na Stan ko vi}

Sa hra na je 28. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Ste pa no vi }e vu iz ka pe le.

So fi ji Asur xi}

Po sled wi is pra }aj na {e me zi mi ce je u uto rak, 29. 5. 2012. u 15 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

O`a lo {}e ni: ma ma Ma ra, ta ta Sa {a, brat Go ran, sna ja Mi la i bra tan ci Vla da i Ni ko la.

O`a lo {}e na su pru ga Mi ra sa }er kom Ma ri nom.

53914

53892 53904

Dra gom ku mu pri ja te qu

i

ve li kom

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav od se stre Jul ke i ze ta \o ke Vla do vi}.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 26. 5. 2012. go di ne pre mi nu la na {a dra ga maj ka, ba ka, sve kr va i ta {ta

53900

Zvon ku [ik ma nu

Zvon ku

Po sled wi po zdrav dra goj te ti ci

Zvon ku

Ka ta ri na Vu ka ni} 1927 - 2012.

po sled wi po zdrav od po ro di ce Mi tro vi}.

53905

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

od Pe re Maj ki }a sa po ro di com.

od Mi o dra ga Maj ki }a i we go ve po ro di ce.

53894

53893

Sa hra na je u uto rak, 29. 5. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka Je li ca, sin Pe tar, unu ka Ma ja, unu ci Mi lo{, Vuk i Vid, sna ja Alek san dra i zet Sa va.

53902

na {em

So fi ji Asur xi}

Po sled wi po zdrav svom pri ja te qu

od: Ste ve, Bi qa ne, Vu ka {i na, Du {a na, Qu bi ce i Pe re sa po ro di com.

S tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo svu rod bi nu i pri ja te qe da je na {a vo qe na i dra ga maj ka, sve kr va i ba ka

53901

Zvon ku [ik ma nu

So fi ja Asur xi}

Zvon ku [ik ma nu

14. 1. 1924 - 26. 5. 2012. pre mi nu la, 26. 5. 2012. go di ne, u 88. go di ni. Sa hra na dra ge nam po koj ni ce je 28. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

O`a lo {}e ni: sin Ste va no vi} Mi le, sna ja Ve sna i unuk Ni ko la.

Tvoj lik }e mo pam ti ti za u vek. od po ro di ce Ba la}.

Bo {ko i Mi li ca Qu bo ti na iz Auto - li ke ko merc.

53888

53906

S E ] A W E

28. 5. 1999. - 28. 5. 2012.

Sa bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi

53895

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Pe ri ca Ili} 28. 5. 2006 - 28. 5. 2012.

Po sled wi po zdrav dra goj te ti ci, ba bi i pra ba bi

Go di ne pro la ze a tu ga i bol su jo{ ve }i.

Alek san dar Ba jin Ne do sta je{ nam kao i pr vog da na.

Tvo ji naj mi li ji.

Du {an Ri sti} pre mi nuo u 64. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti 28. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Kr ~e di nu.

O`a lo {}e ni: sin Dra gan i }er ka Dra ga na sa po ro di ca ma.

53788

Ko sa Bra di}

ro|. 1924.

28. 5. 2002 - 28. 5. 2012.

53909

od Je li ce Po `a rev sa po ro di com.

Hva la ti za sve.

53896

Po sled wi po zdrav dra goj te ti ci

S E ] A W E

So fi ji Asur xi}

53898

Po sled wi po zdrav te ti ci

Sa bo lom i tu gom opra {ta mo se od dra gog nam

Je le na Pri {i} pre mi nu la u 87. go di ni.

Sa hra na je 28. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu u @a bqu.

O`a lo {}e ni: si no vi Mi ka i Lo le, sna je Ma ca i Mi li ca, unu ci Na ta {a, Raj ko, Mi lan i @ar ko.

So fi ji Asur xi}

od: bra ta Mi lo {a sa su pru gom Ve ri com i }er kom Da ni com.

53890

53506

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka, sve kr va i ba ba

Tvo ja Mir ja na sa po ro di ca ma Xo dan i Mi lo va nov.

Du {a na Ri sti }a

Maj ko, svi su se oku pi li oko te be, a ja osta la sa ma da tu gu jem.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

O`a lo {}e ni: brat Jo van, sna ja \u ja, si no vac Sa vo, si no vi ca Sla vi ca sa po ro di ca ma.

53891

So fi ji Asur xi}

So fi ji Asur xi}

od Na de i Mi lo va na @iv ko vi }a.

od po ro di ce Kr kqu{.

53899

53897

K}er ka Mi le na sa po ro di com.

53854

08.55 09.05 09.30 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.05 00.55 01.25

tv program

ponedeqak28.maj2012.

Потрошачки репортер Кад зазвони Еко – Лето на Фрушкој Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик: Рвачева гробница Вреди знати: Методе акупресуре Живопис: Градитељ виолина Војвођански дневник Злогласни атентати Оперативци Хроника 57. Стеријиног позорја Џонатан Крик: Рвачева гробница Један на један Вреди знати

Вино и виноградарство (Панонија, 22.30) 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Анали Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника

СЕРИЈА

Савамала

Скаламерије из појединих фаза прављења виолине истински личе на неке чудновате свемирске станице. У ствари, то су помоћне направе које је, као и низ алатки, сам конструисао Зоран Фајндовић из Београда, да би могао успешно да ради то што ради Уредник, сценариста и редитељ: Владимир Перовић (РТВ 1, 21.30)

10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Буца и Ната Жена Верски недељник Путеви наде Бразда, ем. за пољопривреднике-мађ. Гyонгyосбокрета 2009. 7. деомађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) ВИВЕ 2011-гала (мађ) Певана поезија 2012. (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак у село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Љубав на сеоски начин Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Вести Дебела породица на дијети Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Савамала Портрети Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре

Љубиша Самарџић

Живопис: Градитељ виолина

06.25 06.50 07.45 08.10 08.35 09.30 10.00

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.47 10.00 10.04 10.36 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 14.06 14.50 15.05 16.01 17.00 17.20

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

09.30 НБА плеј оф 1/2 Финале 11.30 Лига 1 плеј оф финале: Хадерсфилд - Шефилд УТД 13.45 Аргентинска лига 15.30 НБА Кошаркологија 16.00 НБА плеј оф 1/2 Финале 18.30 Преглед сезоне Премијер лиге 19.30 Прави НБА 20.00 НБА плеј оф 1/2 Финале 22.00 ЦХ ТВ Специјал – прослава Лиге шампиона 23.00 Кејџ ратници – Ирска 01.00 Лига 2 плеј оф финале: Челтенам – Крув

Главни јунак је младић који живи у Савамали, озлоглашеном крају Београда. У Европи се те, 1936. године, осећа опасност од предстојећег светског сукоба. У узбурканом амбијенту Савамале сукобљавају се различите страсти... Улоге: Синиша Ћопић, Љубиша Самарџић, Данило Лазовић, Ружица Сокић, Гордана Бјелица, Вера Чукић, Милош Жутић, Бранка Петрић Режија: Жика Митровић (РТС 1, 13.22) 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.00 22.05 23.00 23.05 23.55 00.10 00.19 01.03

Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Отмица Дејвида Белфора, филм 02.39 Љубав на сеоски начин

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.50 22.45 23.45 23.50 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Двоструки удар Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

06.02 06.49 07.21 07.26 07.33 07.44 07.54 08.06 08.18 08.46 09.00 09.32 09.38 09.43 09.52 10.22 10.46 11.16 11.50 12.26 12.58 13.58 14.26 15.11 15.17 15.52 16.43 17.15 18.15 18.45 19.12 20.00 20.35 21.00 21.26 22.26 00.11 01.09 02.06 02.38 03.28 03.58

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откријте свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Змајева библиотека У сенци облака Антоније Гауди Концерт Јасмине Јанковић Датум Верски календар Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Контекст Чајковски: Концерт за клавир и оркестар Молитва под Миџором Трезор Змајева библиотека У сенци облака Концерт Јасмине Јанковић Други век Сат Све боје живота Капри Биг бенд РТС Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Миксер 2012, хроника Технологије Капри Атентат, филм Ана Станић уживо у Београду Трезор Други век Сат Све боје живота Верски мозаик Србије

06.00 ВОА 06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 07.55 Двоугао 08.00 Слике живота 08.30 Филм: Мачак са шеширом 09.45 Топ шоп 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.30 Биљана за вас 12.30 Улови трофеј 13.00 Србија у ритму Европе 13.30 Слике живота 14.00 Монк 15.00 Др.Хаус 16.00 Филм: Американка у Токију 18.00 Рабит фол 18.30 Обични људи 19.30 Филм: Последњи круг у Монци 21.00 Филм: Деветоро у кући 23.00 Злочиначке намере 00.00 Филм: Нула нула 02.30 Др.Хаус 03.30 Злочиначке намере 04.30 Филм: Деветоро у кући

Ерик Жудор

Нула нула Бен и Бил су најгори, потпуно неупотребљиви тајни агенти који постају део једне изузетно тешке тајне мисије. Наиме, Французи су управо продали моћну ракету Русима за велику своту новца... Улоге: Ерик Жудор, Рамзи Бедија, Едуар Бер, Ли Ксин, Роси де Палма Режија: Жерар Пирес (Авала, 00.00)

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.55 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 22.50 00.25 01.00 01.50 03.35 04.00 05.30

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Млади револвераши Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Витез апокалипсе Ноћни ТВ пројекат Вести Жива мета Филм: Реинкарнација Саут Парк Филм: Зли вилењак Укључење у Б92 Инфо

Хунтик Уморан од чекања да неко други пронађе његовог оца, одлучује да сам крене у потрагу наводећи се информацијама пронађеним у дневнику. Придружује се Хунтик фондацији, групи трагача који су са мисијом да чине добро. (Хепи, 11.30) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 14.00 14.05 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Бледи месец, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Дангубе Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Дангубе Филм Звездана капија Универзум

Мими Роџерс

Детектив и дама Клер случајно присуствује убиству као сведок и њен живот је доведен у опасност. Детектив Мајк има задатак да је чува, али се између њих двоје јавља и љубав. Да ли ће Мајк успети да је сачува од претње, и да ли ће успети да сачува и свој брак? Улоге: Том Беринџер, Мими Роџерс, Лорејн Брако Режија: Ридли Скот (Пинк, 00.00) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00 05.00

Добро јутро Све за љубав Градске вести Мала невеста Папарацо лов Курсаџије Тачно у подне- живо Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Детектив и дама Акција Чиста хемија Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak28.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

07.00 09.05 10.06 11.03 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.28 18.20 19.12 19.30 20.35 21.35 22.37 23.15 23.50 00.20 01.10 02.05 02.45

08.00 Импресионисти 09.00 Мане: човек који је измислио модерну уметност 10.30 Животиње које су ушле у историју 11.00 Дешифровање мајанског кода 12.00 Лежаки 1942.

13.30 Прохоровка. Кроћење тигра 14.00 Господари рата 15.00 Жртве и заводници – судбина кастрата 16.00 Вивалдијевим стопама 17.00 Древни доктори 18.00 Стварање новог човека. тајни експерименти у совјетским лабораторијама 19.00 Менделсон, нацисти и ја 20.00 Ћелија 21.00 Коса која је променила историју 22.00 Породица која је преживела Хитлера 23.00 Жртве и заводници – судбина кастрата 00.00 Вивалдијевим стопама 01.00 Древни доктори

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Лабудови Пинокио Гроф Монте Кристо Поп звезда Влаком према југу Америчка пита Живот у ружичастом Торањ смрти Тајна Николе Тесле Еротски филм Еротски филм

То рањ смр ти Лик ко јег игра Брус Ли ис тра жу је смрт при ја те ља, на кон сум њи вих окол но сти ка да бан да по ку ша ва да укра де ков чег на са хра ни. Ка да за ин ци дент чу је Ли јев... Уло ге: Брус Ли, Тај Чунг Kим, Јанг... Ре жи ја: Са мо Хунг KaмБo (Синеманија, 20.00)

Брус Ли

Златокоса и разбојник Филмови и звезде Страст у пустињи Нешто позајмљено Васпитање за почетнике Мртав угао Гангстерска петорка Лото тикет Откриће лажи Камелот Игра престола Човек звани храброст Убица са интернета Потпредседница Девојке 13 Жив закопан Срећковић

09.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Прича о два заселка 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Ургентни центар 13.20 Дијагноза: Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Филм: Убиства у Мидсомеру: Птице грабљивице 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Добра жена 22.20 Скандал 23.20 Филм: Ноћ дама

08.05 Кобра 11 09.15 Ексклузив викенд 09.55 Кувар и пол 10.00 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 11.55 Ружа ветрова 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Сурвајвер 21.50 Једанаести сат, филм 23.40 РТЛ Вести 23.55 ЦСИ Мајами 01.30 Астро шоу 02.30 ЦСИ Мајами

Је да на е сти сат

Са ра Пол сон

Ду га чак бег ку ћи То мас ста ри је пен зи о нер, удо вац. Ку ћу је про дао, јер де ца не до пу шта ју да жи ви сам от ка ко има по вре ме не вр то гла ви це. На дво ри шној про да ји рас про да ју се ње гов дом и успо ме не, а он кра дом успе ва да за др жи не ко ли ко по себ но дра гих пред ме та... Уло ге: Џек Ле мон, Са ра Пол сон, Кри стин Гри фит, Гар вин Сан форд, Том Ба тлер Ре жи ја: Глен Џор дан (ХРТ 2, 13.50) 07.50 Мала ТВ 08.20 Псећа опходња 08.45 Х2О Уз мало воде!

09.10Школски сат 09.45 Горски лекар 10.30 Крижевци: Гркокатоличка литургија, пренос 12.05 Деграси Нови нараштај 12.30 Бетмен и храбри суперјунаци 12.55 Плодови земље 13.50 Дугачак бег кући, филм 15.20 Деграси Нови нараштај 15.45 Олујни свет 16.10 Школски сат 16.40 Мала ТВ 17.15 Љубав у залеђу 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Даунтаун Еби 19.20 Телетабис 19.45 Музика, музика...

20.00 Хрватски плетер 2012, пренос 21.20 Топ гир 11, док. серија 22.15 Трачара 23.00 Закон и ред 23.45 Пет дана 00.43 Сестра Џеки 01.13 Хрватске утакмице на ЕП: ЕП ‘96. Хрватска - Турска, снимак 01.58 Увек је сунчано у Филаделфији 02.19 Пепео пепелу 03.09 Додир живота и смрти

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00

06.00 07.40 08.10 09.40 11.35 12.00 14.05 15.50 17.30 19.10 20.05 21.05 22.50 00.15 00.45 01.15 02.55 04.30

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. Серија Место под сунцем - остати или отићи 5, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Југословенске тајне службе, док. серија Пулс Хрватске Реконструкција Дневник 3 Свет профита Шпанска уметност, док. серија Југословенске тајне службе, док. серија Трачара Закон и ред

21.00 23.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Мртви не лажу Биографија - Морган Фриман Банда на моторима Мртви не лажу Биографија - Скарлет Џохансон Пандури и Роберсонови Кратак спој 2 Биографија - Морган Фриман Мртви не лажу Биографија - Скарлет Џохансон Једини Немогуће бекство

Чувај се лепих отмичарки Опчињена месецом Испод површине Риба звана Ванда Утакмица Подизање Аризоне Ејс Вентура, шашави детектив 22.00 Ејс Вентура, зов природе 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Бив ши при пад ник елит не аме рич ке мор на рич ке је ди ни це Фо ке, Мајкл Адамс, пре три је го ди не био за ро бљен за вре ме ак ци је осло ба ђа ња ја пан ских за тво ре ни ка из се вер но ко реј ског за тво ра... Уло ге: Ме тју Рис, Кеј Да нор Џе ралд, Џе ни фер Кле кас Ре жи ја: Џон Лојд (РТЛ, 21.50)

Џе ни фер Кле кас

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 09.45 10.30 11.00 20.30 21.00 21.30 22.30 22.45 23.30 00.30 00.45 01.15

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Најбољи остају Бекство из затвора - истините приче Како преживети катастрофу Трава – за и против Разоткривање митова Најбољи остају Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Бициклизам Тенис Тенис Тенис Тенис Рвање Рвање Сви спортови Супербајк Супербајк Фудбал Тенис Мотоспортови

Ор ги је о др жав ном тро шку

В

ла дар ска при ват ност у Ср би ји до по след њих та њу; принц је че сто у уни фор ми са ми ни ја тур ном Обре но ви ћа по сво јој фор ми би ла је пре гра - пу шком на ра ме ну, при су ство вао вој ним па ра да ма и ђан ска не го уоби ча је на двор ска кру та ети ке ци - дру гим про то ко лар ним све ча но сти ма. Ње го во обра ја ве ли ких европ ских вла дар ских ку ћа. По ро дич ни зо ва ње је би ло стро го ор га ни зо ва но и по че ло је у про бле ми по след ња два вла да ра из ди на сти је, Ми ла на ше стој го ди ни у, за ње га по себ но опре мље ној, учи о и Алек сан дра, по ста ли су јед на од кључ них те ма срп - ни ци у дво ру, где је био је ди ни уче ник. Про ве ру зна ске, али и европ ске штам пе сво га вре ме на, са дра ма - ња оба вљао је и сам краљ, ис пи ту ју ћи си на из не ких тич ним ути ца јем на по ли тич ке при ли ке у зе мљи. Же - пред ме та. Гу би так оца по сле атен та та у Мар се љу 1934. ве о ма сти на и по сле ди це су ко ба кра ља Ми ла на са су пру гом, кра љи цом На та ли јом, бор ба за ути цај на си на Алек - је ути ца ло на жи вот остат ка кра љев ске по ро ди це, уву сан дра, раз вод, као и ка сни је, Алек сан дро ва не по пу - че не у по ли тич ке игре око ути ца ја на ма ло лет ног кра лар на же нид ба и афе ре са ла жном труд но ћом кра љи це Дра ге, из не ли на по вр ши ну ого ље ни кра љев ски при ват ни жи вот, са свим про бле ми ма ко је су има ли мно ги њи хо ви по да ни ци. Срп ска и стра на штам па, на афе ра ма срп ског дво ра до би ја ле су го ди на ма но ве чи та о це. Де таљ ни ји по глед у ин ти му мла дог Алек сан дра Обре но ви ћа да је ње гов фран цу ски про фе сор Ав густ Ма ле, као и срп ски „гу вер нер“ Јо ван Ми шко вић. Јо ван Жу јо вић, бли зак кра љи ци На та ли ји и мла дом кра љу, дао му је, јед ном „очин ски“ са вет кра љу, под стак нут не по вољ ним од је ци ма ње го ве ве зе са двор ском да мом Дра гом Ма шин: „ Ми смо сви са да ма ма ви ше-ма ње не мо рал ни, али јав но мне ње тра жи да се јав но ко рект но по на ша мо. Тај но ра ди те са сви ма, па и го спо ђом Дра гом све Па ши ћу син Ра де за гор чао ста рост што Вам је ми ло, јер ја ни сам про тив ник на сла да, али ља. Кра ље вић је жи вео окру жен офи ци ри ма, учи те љи ма и по ли ти ча ри ма, али је био дис тан ци ран пре ма јав но мо ра те чу ва ти Ва ше до сто јан ство.“ Из но ше ње де та ља из ин тим ног жи во та Ја ше То ми - стри цу-ре ген ту, као и мај ци и бра ћи, ко ја су нај че шће ћа и ње го ве су пру ге ко шта ло је жи во та уред ни ка но - би ла у ино стран ству. До че као је не при пре мљен пре во сад ског ли ста „Бра ник„ Ми ше Ди ми три је ви ћа, ко га вре ме но пре у зи ма ње вла дар ских ду жно сти по сле пу је То мић убио и за то осу ђен на до жи вот ну ро би ју, ко - ча 27. мар та 1941. Ње гов по ло жај се мо же по ре ди ти, до не кле, са оним у ко јем се на шао ма ло лет ни, мно го ја му је ка сни је пре и на че на у шест го ди на за тво ра. Скан да ли пре сто ло на след ни ка Ђор ђа Ка ра ђор ђе ви - сво је вољ ни ји и ка при ци о зни ји Алек сан дар Обре но ћа, од ко јих је је дан (смрт ње го вог по сил ног, као по - вић, по сле раз во да ро ди те ља и од ла ска кра ља Ми ла на сле ди ца прин че вог фи зич ког на па да) био по вод да ње - из Ср би је. Ње го во по на ша ње то ком ра та го во ме сто за у зме мла ђи брат у еми гра ци ји, кад је са офи ци Алек сан дар. Сту па ње на пре сто и же нид ба са ру мун ском прин це - Ма да је др жав на про па ган да ри ма оби ла зио лон дон ске ноћ не при ка зи ва ла кра ља клу бо ве, укљу чу ју ћи и жен ди бу, зом Ма ри јом, са ко јом је имао оста вља ли су не по во љан ути сак тро је де це, ни су на ру ши ли не го - Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа код ње го вих бри тан ских до ма ва ну сли ку кра ља-вој ни ка и ње као узор ног оца и су пру га, ћи на, али и при ста ли ца. Еми го вог го то во аскет ског жи во та. чар ш и ј а је ње г о в а пу т о в а њ а грант ски жи вот, раз вод, ве зе са Краљ-вој ник је са да као су пруг и у Па риз „ра ди ле че ња” дру гим же на ма, ал ко хо ли зам, отац ме ђу сво јим по да ни ци ма у бо лест, су ко би са чла но ви ма по зва нич ној про па ган ди ис ти цан и ту ма чи ла ве зом са не ком ро ди це, одво је ност од си на, фи као узор, не са мо као „отац ју го Фран цу ски њом, ко ја му је нан сиј ски про бле ми, део су ду сло вен ске на ци је“ већ је кра љев и ро д и л а кћер гог ни за не во ља ко је су га пра ска по ро ди ца тре ба ла да бу де за ти ле. углед као оте ло тво ре ње иде а ла При ват ни жи вот по ли ти ча ра, од ко јих је ве ћи на при тра ди ци о нал ног мо де ла. Ипак, кра ље ва по вре ме на пу то ва ња у Па риз „ра ди ле че ња“ по лу гла сно су до во - па да ла ста ри јој ге не ра ци ји „по ро дич них љу ди“, ка кав ђе на у ве зу са ван брач ним из ле ти ма, ко је је имао са је био Ни ко ла Па шић, био је из ла ган су ду „чар ши је“ јед ном Фран цу ски њом, уз гла си не о кће ри ро ђе ној из нај че шће због не во ља са на след ни ци ма. По себ но је Па шић био очин ски слаб пре ма је дин цу, си ну Ра де ту. те ве зе. Ва жност ро ђе ња пре сто ло на след ни ка прин ца Пе - По ли ти чар „но вог ти па“ био је Ми лан Сто ја ди но вић, тра, при мер је пре тва ра ња овог ин тим ног чи на у јав ни ми ни стар фи на си ја, спољ них по сло ва и пре ми јер ко га до га ђа. У скла ду са двор ским про то ко лом, по ро ђа ју су су про тив ни ци оп ту жи ва ли због зло у по тре бе по ло жа ја мо ра ли да при су ству ју и ви со ки пред став ни ци вла де и за сту па ње у ин тим не ве зе са же на ма. При ча ло се мно скуп шти не, ко ји су пот пи са ли до ку мент ко јим су по - го о за ба ва ма са да ма ма из ви со ког дру штва, ко је су на твр ди ли да је кра љи ца ро ди ла здра во му шко де те. Од др жав ном до бру у Бе љу при ре ђи ва не за ита ли јан ског ва жно сти је би ла и чи ње ни ца да је принц ро ђен у Бе - ми ни стра спољ них по сло ва Га ле а ца Ћа на. Но ва ју го сло вен ска по ли тич ка ели те ко је до шла на о гра ду а не на Бле ду, где се кра љи ца на ла зи ла до пред власт по сле Дру гог свет ског ра та, ве ли ком ве ћи ном у сам по ро ђај. Пре сто ло на след ник је од мах на кон ро ђе ња, по же - мла дим го ди на ма (сем не ко ли ци не ста ри јих, па и ше љи оца, упи сан за ре до ва 6. пе ша диј ског пу ка, ко ји фа КПЈ ко ји је 1945. имао 53 го ди не), на кон рат не је до био ње го во име. Краљ Алек сан дар је же лео да оску ди це су о чи ла се са ис ку ше њи ма при ви ле ги ја у си си на од нај ра ни јег до ба под врг не вој нич ком вас пи - ро ма шном дру штву. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak28.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша Ве не ра се и да ље по и гра ва у ва зду шном зна ку Бли за на ца, вра ћа ју ћи се на не ке ра ни је од но се и си ту а ци је. То вам до но си по нов но ин те ре со ва ње за љу бав. Озбиљ ни је при сту пи те дра гој осо би.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

28. maj 2012.

По не де љак је, па сте рад но ан га жо ва ни. Ипак, као да вам све то де лу је не до вољ но зна чај но. Са из вр ши о ци ма мо же те има ти про бле ме про ла зне при ро де. Дан ће би ти про дук ти ван и успе шан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Сре ћан ва ма ро ђен дан, и не ка сва ки дан бу де као сла вље нич ки. Има те до вољ но љу ди око се бе да на сва ком ко ра ку на пра ви те не ки вид жи ве жур ке. Ипак, не мој те гу би ти пра вац кре та ња.

Ме сец је у зе мља ном и про мен љи вом зна ку Де ви це, ал хе ми ча ра, што вас упу ћу је у по тра гу за нај и де ал ни јим ре ше њи ма у све му, а по себ но у по слу. Са стан ци у тај но сти пру жа ју мно ге мо гућ но сти.

Иако има те ја ко пу но по сла, не мој те пре те ри ва ти и пре ки ни те у да том тре нут ку, док ни сте из гу би ли сву сна гу и во љу. Јав ност вам увек иде у при лог. При ја те љи при ја те ља, та ко ђе. По ве жи те се с њи ма.

Ваш Мер кур је у ја ко до број по зи ци ји, свој на сво ме, што је до бро за све што же ли те и пла ни ра те. Ак тив ни сте, али не са мо то. Пре све га сте до ми шља ти и па мет ни, спрет ни и ко му ни ка тив ни.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је под по вољ ним и успе шним окол но сти ма, та ко да се сва ки труд ис пла ти, у до глед но вре ме. Парт нер ски од нос и кон так ти с дру ги ма, ге не рал но, ве о- ма су зна чај ни.

У ка ри је ри је да нас и су тра по ма ло на пе та ат мос фе ра, па, не к е окол но сти не ће те мо ћи ускла ди ти, ни ти по ве за ти. За то се при ла го ди те да тим про ме на ма. Ина че, у при ват ном би зни су тра је успон.

Ди ван дан за вас, ди ван дан за љу бав и од но се са ино стран ством. Не ко не ве ру је, али ви ве ру је те се би и све му што ра ди те. А то је до вољ на по твр да за до бар ути сак ко ји оста вља те и по ве ре ње.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Спо ри је до но си те од лу ке, јер сте ре ал ни и тре зве ни. По треб на су вам ду го трај на и ста бил на ре ше ња, ко ја ће тра ја ти и тра ја ти. Парт нер не ма стр пље ња за та кве ва ше по став ке, па ра ди по сво ме.

Ни сте за до вољ ни љу бав ним од но сом и ко му ни ка ци јом с дра гом осо бом, у јед ни ни или мно жи ни? Као да ни са ми не зна те шта тач но хо ће те. Хај де, пр во то са со бом ре ши те. Ра ди те са окол но сти ма.

Ви кенд је про шао, по не де љак до шао, и ни шта вам дру го не пре о ста је не го да се ре се ту је те, по пут ком пју те ра и из по чет ка кре не те у ак ци ју. Иди те ко рак ис пред оно га где је сте, да би има ли мо ти ва.

TRI^-TRA^

Рас по ја са на Ни вес V REMENSKA

PROGNOZA

СуНце, па

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

22

Sombor

23

Kikinda

23

Vrbas

22

B. Palanka

23

Zreњanin

22

S. Mitrovica 23 Ruma

22

Panчevo

22

Vrшac

21

Srbija Beograd

23

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Niш

Стар ле та Ни вес Цел зи јус у по след ње вре ме жи ви на ре ла ци ји За греб - Опа ти ја, а иако је че сто раз дво је на од су пру га Ди не Др пи ћа, ис ти че ка ко за њу то има пред но сти. Ни вес на овај на чин сва ки пут из но ва до би ја при ли ку да се „улиц ка” до нај сит ни јих де та ља ка ко би су пру гу би ла што леп ша. Ди но, с дру ге стра не, не рет ко из не на ди су пру гу, па се зна ло до го ди ти да се на вра ти ма њи хо вог за гре бач ког ста на по ја ви у три са та ују тро. Али, иако јој не до ста је су пруг, Ни вес ни је обо жа ва тељ ка ње го вих ка сно ноћ них, од но сно ра но ју тар њих по се та.

- За ме не то ни је ро ман тич ни гест. У три ују тро ми ни шта ни је ро ман тич но - на ша ли ла се Ни вес ко ја је пред ка ме ра ма јед не до ма ће те ле ви зи је не пре ста но на вла чи ла ми ни сук њу ис под ко је јој је све по ис па да ло. Овом при ли ком стар ле та је при зна ла и ка ко се ве о ма че сто по сва ђа са сво јом сна жни јом по ло ви ном.

- Зна да бу де љут и аро ган тан - по жа ли ла се Ни вес ко ја епи те ти ма стар ле та, су пру га, мај ка и књи жев ни ца са да на ме ра ва до да ти је дан но ви. Ни вес, ве ро ва ли или не, же ли да по ста не гра до на чел ни ца.

22

VIC DANA

Evropa

пљуСак

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i mogu}u pojavu kratkotrajnih lokalnih pquskova popodne. Duva}e slab do umeren severozapadni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 9 stepeni, a maksimalna 23 stepena.

VOJVODINA: Ujutru i pre podne du`i sun~ani intervali. Popodne razvoj oblaka mo`e usloviti kratkotrajnu ki{u i lokalne pquskove s grmqavinom. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 8 do 12 stepeni, a maksimalna od 17 do 23 stepena.

SRBIJA: Ujutru i pre podne du`i sun~ani periodi, dok }e na jugoistoku Srbije padati ki{a. Popodne razvoj oblaka mo`e usloviti pojavu kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 8 do 12 stepeni, a maksimalna od 17 do 23 stepena.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak promenqivo obla~no uz ~estu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Od srede vi{e sunca i postepeno toplije u ve}ini krajeva, uz mawe izglede za pquskove. Za naredni vikend ponovo ~esta ki{a i pquskovi.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ne{to povoqnije biometeorolo{ke prilike doprine}e smawewu tegoba kod svih hroni~no obolelih. Meteoropatske reakcije mogu se javiti u formi slabije koncentracije i pospanosti. Preporu~uje se izuzetna opreznost u saobra}aju.

Madrid

30

Rim

22

London

25

Cirih

24

Berlin

22

Beч

23

Varшava

22

Kijev

24

Moskva

18

Oslo

19

St. Peterburg 20 Atina

25

Pariz

24

Minhen

22

Budimpeшta

23

Stokholm

18

Жа ли се Ла ла при ја те љи ма ка ко уоп ште ни је сре ћан, а Со са увек је сте.

- Пред Но ву го ди ну ти мо ја Со са на ђе зла тан пр стен на пу ту, а од мах по сле то га и лан чић. На Но ву го ди ну ти мо ја Со са на ђе и бун ду од кр зна, за ми сли те ко ли ко је она срећ на. А ја од мах по сле Но ве го ди не на ђем јед не му шке га ће у свом кре ве ту и оне су ми ве ли ке. Та, за ми сли те ко ли ко сам ја не сре ћан!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

189 (33)

Slankamen

311 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

258 (36)

Zemun

400 (17)

Tendencija stagnacije

Senta

270 (-7)

Bogojevo

233 (34)

Panчevo

400 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

544 (2)

Titel

310 (14)

NERA

Baч. Palanka 228 (26) Novi Sad

234 (20)

Tendencija porasta

Hetin

290 (-54) N. Kneжevac 218 (-10) S. Mitrovica 473 (57)

84 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

353 (18)

218 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja