Dnevnik 28.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 28. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23119 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

NA INSTITUTU ZA SUDSKU MEDICINU KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE ZAMEWEN IDENTITET PREMINULIH

Su ze za tu |im po koj ni kom U PARLAMENTU TESNO PRO[LO FINANSIRAWE LOKALA NA PREDLOG URS-a

Foto: B. Lu~I}

U Klini~kom centru Vojvodine dogodila se neprijatnost kakva se u ovoj ustanovi ne pamti. Naime, pre nekoliko dana zamewen je identitet dva pokojnika koji su preminuli u toj ustanovi. To je

Politika 2 Svi prilozi partijama pod duplom lupom

Ekonomija 4 Zamrzavawe kursa dinara neizvodqivo 5 Beko vra}a Luku po nabavnoj ceni, uz kamate?

Novi Sad

otkrila rodbina jednog od wih neposredno pre sahrane, u kapeli na Novom grobqu u Novom Sadu, i bila sablaznuta kada je po otvarawu kov~ega ustanovila da pokojnik nije wihov ro|ak. str. 14

TRGOVCI NUDE POPUST I DO 70 ODSTO

8 Dani vina i muzike na Trgu slobode 9 Deci ulice tesno, za hranu nesigurno

Din ki} sre }an, za hva qu je i opo zi ci ji

Vojvodina

str. 3

S HIQADAMA FAL[IRANIH POTVRDA, ESTRADA, SPORTISTI I FOLKLORA[I SE BA[KARE U PENZIJI

10 Neobi~ni eksponati ispunili Belu Crkvu

Pre pli }u se opan ~i }i uz la `ne sve do ke

str. 4

str. 6

Besp ar ic a ubrzala rasp rod a j e

Crna 12 Hrvatska ~uvala Paraviwu od izru~ewa Beogradu

Dru{tvo 14 Lo{i i opasni vicevi sti`u do RRA 15 Daroviti studenti su rudnik zlata

Foto: F. Baki}

U KRUGU FABRIKE [E]ERA U CRVENKI

Za pa qe na tri ka mi o na

str. 12

STRU^WACI OCEWUJU DA JE POLICIJSKE TORTURE MAWE, IAKO JE I DAQE PRISUTNA

POSLE IZMENA I DOPUNA ODLUKE O TAKSI PREVOZU U NOVOM SADU

Na Ustav ni sud zbog na lep ni ce „euro”

str. 7

str. 13

Prijatno Najvi{a temperatura 25 °S

U APATINU O[TE]ENO NOVOIZGRA\ENO PRISTANI[TE

str. 16 – 20

SPORT

n NOLE S TOMI]EM ZA POLUFINALE

Pred tam nim broj ka ma ne tre ba `mu ri ti

n DELFINI SE OKRE]U OLIMPIJADI U LONDONU

n VOJVODINA ^EKA SUPI]EV POTPIS

Brod direktno udario u pristan str. 11

POLiTikA

utorak28.jun2011.

MINISTAR DRAGAN [UTANOVAC

Mnogi u~e od Vojske Srbije – Pro fe si o nal ni sa stav Voj ske Sr bi je po pu wen je s vi {e od 90 pro ce na ta, a ve li ko je i in te re so va we za do bro voq no slu `e we voj nog ro ka, pa u sep tem bar skoj kla si ima mo vi {e od tri kan di da ta za jed no me sto – re kao je ju ~e, pri li kom otva ra wa ob no vqe ne gar ni zon ske am bu lan te u Kra qe vu, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

Po we go vim re ~i ma, upo red na sta ti sti ka po ka zu je da je VS da nas u bo qem sta wu od mno gih ar mi ja u okru `e wu.

– Pro ces pro fe si o na li za ci je, ko ji vo di mo po sled we ~e ti ri go di ne, za vr {en je na efi ka san i efek tan na ~in. Po go to vo je to zna ~aj no u go di ni u ko joj u bu xe tu ima mo 150 mi li o na evra ma we ne go 2008. go di ne – na gla sio je [u ta no vac, i do dao da zbog to ga, is ku stva u pro fe si o na li za ci ji VS ko ri ste i ar mi je mno go raz vi je ni jih ze ma qa, po put Ne ma~ ke.

Ka ko je na veo, eks per ti iz za pad nih ze ma qa ka `u da je Sr bi ja ura di la re for mu bo qe ne go po je di ne ze mqe ko je su ve} u NA TO-u.

Osvr }u }i se na obe lo da wi va wa de la iz ve {ta ja s ozna kom „slu `be na taj na” o pri pre ma ma za od bra nu u pret hod nim go di na ma, ko je su raz ma tra li po sla ni ci i u ko ji ma se na vo di da po je di na pred u ze }a i usta no ve ig no ri {u te pri pre me, [u ta no vac je re kao da ne ma gor ~i nu {to ta pred u ze }a ni su bi la sprem na, ali da }e je ima ti ako to ne bu du ni u bu du} no sti. On je do dao da su svi po ~et ni ci u to me i da ne po sto ji `e qa da se bi lo ko ka `wa va, ve} da se si stem una pre di.

– Ne {to {to je kla si fi ko va no kao slu `be na taj na, ili stro go po ver qi vo, ne sme da bu de do stup no jav no sti. Uko li ko `e li mo dr `a vu ko ja se te me qi na za ko nu, mo ra mo da po {tu je mo stva ri ko je su de fi ni sa ne za ko ni ma – re kao je [u ta no vac.

On je iz ra zio `a qe we {to je taj do ku ment iza {ao iz par la men ta, ~i ja je ulo ga da de fi ni {e za ko ne, zbog ~e ga pro blem le `i u od go vor no sti onih ko ji da nas se de u skup {tin skim klu pa ma.

c m y

2

dnevnik

„DNEVNIK” ISTRA@UJE FINANSIRAWE POLITI^KIH STRANAKA U REGIONU I EVROPI

Svi prilozi partijama pod duplom lupom No vim za kon skim re {e wi ma o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka Sr bi ja do bi ja fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka sli~ no ili isto kao u ze mqa ma re gi o na ili ne kim evrop skim dr `a va ma. U Ne ma~ koj je, po Za ko nu o po li ti~ kim stran ka ma, par ti ja ma do zvo qe no da pri ma ju do na ci je. Do iz no sa od 1.000 evra do na ci ja mo `e bi ti go to vin ska. Me |u tim, vred nost pra ga ogra ni ~e wa pri lo ga u kam pa wi ne po sto ji. Ova pra vi la pri me wu ju se i na do na ci je po sla ni ci ma. Dr `a va odva ja pa re za po li ti~ ke stran ke da bi one de li mi~ no fi nan si ra le svo je ak tiv no sti, a kri te ri ju mi za ras po de lu jav nih sred sta va od re |u ju u~e {}e stra na ka u evrop skim, sa ve znim i po kra jin skim par la men tar nim iz bo ri ma, su mu pri lo ga ~la no va i iz nos pri mqe ne do na ci je. Stran ke ko je po ko na~ nim re zul ta ti ma na evrop -

skim ili na ci o nal nim par la men tar nim iz bo ri ma ima ju naj ma we 0,5 od sto gla so va, ili na po kra jin skim iz bo ri ma je dan od sto va `e }ih gla so va, ima ju pra vo na po dr {ku jav nih fon do va, kao i one po li ti~ ke par ti je ko je su po kraj wim re zul ta ti ma iz bo ra do bi le de set od sto va `e }ih gla so va. Iz nos jav nih fon do va ne mo `e pre }i go di {wi pri hod stran ke.

U Slo va~ koj je do zvo qe no fi nan si ra we stra na ka iz bu xe ta, a no vac se do bi ja sa mo u vre me iz bor ne kam pa we. Za ko nom ni je

pre ci zi ra na na me na tih pa ra.

Vi si na svo te ko ju stran ka do bi ja pro ce wu je se po uspe hu na iz bo ri ma za ko je se kam pa wa vo di.

Stran ke ima ju pra vo na po sred no fi nan si ra we iz jav nih iz vo ra kao i na bes pla tan pri stup me di ji ma. Vre me emi to va wa na te le vi zi ji je jed na ko za sve. Po li ti~ ke stran ke ne ma ju po re ske olak {i ce, kao ni wi ho vi do na to ri, i ne ma ju pra vo na ne ki dru gi ob lik po sred nog fi nan si ra wa iz jav nih iz vo ra.

U ^e {koj je za pi ta we fi nan si ra wa po li ti~ kih stra na ka nad le `na Vla da. Stran ke su u oba ve zi da pri ja vqu ju pri hod od pri lo ga ko je do bi ja ju, od no sno mo ra ju da pri ja ve sve pri mqe ne pri lo ge. Ne po sto ji ogra ni ~e we vi si ne pri lo ga za po li ti~ ku stran ku. Fir me ko je za kqu ~u ju ugo vor s Vla dom, kao i stra na li ca, ne mo gu bi ti do na to ri po li ti~ kih stra na ka. Ano nim ne do na ci je ta ko |e ni su do zvo qe ne, ne po sto ji za bra na po klo na u vi du bes plat nih uslu ga ili pro iz vo da, dok sin di ka ti mo gu bi ti do na to ri pri lo ga.

Po li ti~ ke stran ke se mo gu fi nan si ra ti iz bu xe ta, a no vac do bi ja ju u pe ri o du iz me |u iz bo ra. Ni je pre ci zi ra na po seb na na me na za tro {e we tih pa ra, dok vi si na do bi je nog nov ca za vi si od uspe ha po stig nu tih na iz bo ri ma za ko je se kam pa wa vo di, kao i od tre nut ne za stu pqe no sti u Par la men tu.

U Bu gar skoj or gan ko ji je nad le `an za spro vo |e we fi nan si ra wa po li ti~ kih stra na ka je Re vi zor ska in sti tu ci ja. Stran ke su oba ve zne da pri ja vqu ju uku pan pri hod od pri lo ga ko je do bi ja ju. Po sto ji i oba ve za da se da va lac pri lo ga pri ja vi, kao i to da stran ka pri ja vi sve pri lo ge ko je do bi je. Vi si na pri lo ga je ogra ni ~e na, i to i za fi zi~ ka i za prav na li ca.

Ta ko fi zi~ ka li ca mo gu da ti pri lo ge do 10.000 bu gar skih le va, a prav na do 30.000, dok su ukup na sred stva ogra ni ~e na po iz bor nom ci klu su do mi lion le va. Stra na li ca ne mo gu da va ti

pri lo ge, kao ni fir me ko je ima ju za kqu ~en ugo vor s Vla dom, a za bra we no je i ano nim no do ni ra we. Stran ke ima ju oba ve zu da ob ja ve svo je pri ho de i ras ho de.

U vre me kam pa we i iz me |u iz bor nih ci klu sa stran ke do bi ja ju no vac iz bu xe ta po tre nut noj za stu pqe no sti u Na rod noj skup {ti ni.

Re pu bli ka Srp ska je ovu oblast ure di la pre tri go di na i za ko nom je od re |e no da se iz bu xe ta stran ka ma da ju pa re u iz no su ko ji ne mo `e bi ti ma wi od 0,2 od sto od ukup nih bu xet skih pri ho da iz pret hod ne go di ne. Od tih bu xet skih pa ra 20 od sto se ras po re |u je u jed na kim iz no si ma po li ti~ kim stran ka ma i ko a li ci ja ma ko je ima ju po sla ni ke, od no sno od bor ni ke, a 80 od sto sra zmer no bro ju osnov nih man da ta ko je po li ti~ ka stran ka, ko a li ci ja, ne za vi sni po sla nik, od no sno od bor nik, ima u par la men tu. Po seb no se kon tro li {u tro {ko vi iz bor ne kam pa we, ko ji pod ra zu me va ju {tam pa we i le pqe we pla ka ta, pred iz bor ne ogla se, pro gla se, sa op {te wa u

va {tvo. Uku pan iz nos pri lo ga ne kog fi zi~ kog li ca u ka len dar skoj go di ni ne sme pre ma {i ti iz nos od osam pro se~ nih ne to pla ta, a uku pan iz nos svih pri lo ga prav nog li ca ne sme pre ma {i ti iz nos od pet na est pro se~ nih ne to pla ta. Od no va ca ko ji se do bi ja iz bu xe ta BiH 30 od sto se ras po re |u je jed na ko svim par la men tar nim gru pa ma, 60 od sto

Sve dr`ave dozvoqavaju privatne donacije strankama Is tra `i va~ ko ode qe we ne ma~ kog Bun de sta ga ura di lo je kom pa ra tiv nu ana li zu o do na ci ja ma po li ti~ kim stran ka ma, ka ko u evrop skim ze mqa ma, ta ko i u SAD i Ka na di. Re zul ta ti po ka zu ju da ni u jed noj dr `a ve ne po sto ji za bra na pri vat nih ili po je di na~ nih do na ci ja po li ti~ kim stran ka ma. U isto vre me, do {lo se do za kqu~ ka da sa mo u Bel gi ji, Esto ni ji, Izra e lu, Poq skoj i Por tu ga lu po sto ji za bra na do na ci ja prav nih li ca po li ti~ kim stran ka ma dok u svim dru gim te za bra ne ne ma. me di ji ma, tro {ko ve or ga ni za ci je i spro vo |e wa pred iz bor nih sku po va i sla we pred iz bor nog ma te ri ja la bi ra ~i ma.

Fe de ra ci ja BiH je za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih par ti ja do ne la pro {le go di ne i wi me je od re |e no da po li ti~ ke stran ke obez be |u ju no vac sa mo na osno vu ~la na ri ne, pri lo ga prav nih i fi zi~ kih li ca, od imo vi ne u vla sni {tvu po li ti~ ke stran ke, iz bu xe ta BiH i do bi ti od pred u ze }a u vla sni {tvu po li ti~ ke stran ke, pod uslo vom da se ono ne ba vi de lat no {}u ko ja je ve za na za kul tu ru i iz da -

sra zmer no bro ju po sla ni~ kih me sta a de set od sto par la men tar nim gr pa ma ko je pri pa da ju ma we za stu pqe nom po lu.

Hr vat ska je pre dva me se ca usvo ji la no vi za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka i iz bor ne kam pa we ko ji se u naj ve }em de lu fo ku si ra na re gu li sa we do bro voq nih pri lo ga. Ogra ni ~a va se gor wi iz nos do na ci ja prav nih i fi zi~ kih li ca da bi se omo gu }i la ne za vi snost po li ti~ ke stran ke ili kan di da ta od do na to ra. Zbog osi gu ra wa {to ve }e tran spa rent no sti fi nan si ra wa po li ti~ kih kam pa wa,

stran ke na svim ni vo i ma iz bo ra mo ra ju da otvo re po se ban ra ~un za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we, a sve po dat ke o do na ci ja ma i tro {ko vi ma mo ra ju do sta vi ti nad le `nom iz bor nom or ga nu i ob ja vi ti ih na svo jim in ter netstra ni ca ma. Za kon je ogra ni ~io i ko ri {}e we nov ca iz dr `av nog ili lo kal nog bu xe ta. Za kr {e we ovih pra vi la pred vi |e ne su sank ci je, ko je mo gu bi ti ad mi ni stra tiv ne, gu bi tak bu xet skih pri ho da kao i pre kr {aj ne pri ja ve.

Cr no gor ski Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih par ti ja pro pi su je da po li ti~ ke par ti je no vac za re do van rad i iz bor nu kam pa wu mo gu sti ca ti iz jav nih i pri vat nih iz vo ra. On ni je u pot pu no sti ure dio ovu oblast pa je na kon pri me da ba ko je su sti gle od GRE KA do go vo re no da se po no vo pro ~e {qa i uskla di s evrop skim nor ma ma. Ina ~e, re~ je o pre po ru ka ma ko je se od no se na pro me ne si ste ma iz ve {ta va wa, a s dru ge stra ne, tu i one ko je se su {tin ski ti ~u si ste ma fi nan si ra wa po li ti~ kih par ti ja, a to je od nos pri vat nog i jav nog fi nan si ra wa. Mo ra }e da se do ra di i deo o sank ci ja ma za pre kr {i o ce oba ve za, ali i o tran spa rent no sti nov ~a nih do na ci ja po li ti~ kim par ti ja ma.

Cr na Go ra }e sa ~i ni ti no vi za kon da bi is pu ni la zah te ve Evrop ske ko mi si je i uskla di la ga s pra vi li ma ko ja va `e u ve }i ni evrop skih dr `a va.

Q. Male{evi}

politika

dnevnik

utorak28.jun2011.

3

U PAR LA MEN TU TE SNO PRO [LO FI NAN SI RA WE LO KA LA NA PRED LOG URS-a

Din ki} sre }an, za hva qu je i opo zi ci ji – Ja sam da nas naj re} ni ji ~o vek u Sr bi ji jer je usvo jen za kon ko ji je do bio u par la men ta ri zmu naj vi {u po dr {ku gra |a na i ni je se de si lo isto {to i na pred wa ci ma i osta lim po sla ni~ kim gru pa ma – da osta ne mr tvo slo vo na pa pi ru, ve} je usvo jen, ne bi lo ko ji ne go naj va `ni ji za kon ko ji smo pred lo `i li – iz ja vio je za „Dnev nik“ li der URS-a Mla |an Din ki} na kon {to su na pred log we go ve stra ke usvo je ne iz me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va.

Po no vim re {e wi ma gra do vi ma i op {ti na ma u Sr bi ji }e od 1. ok to bra ume sto do sa da {wih 40 od sto pri ho da od po re za na za ra de pri pa da ti 80 od sto. Po sle vi {e me se~ ne kam pa we te stran ke i o{tre ras pra ve, ka ko u par la men tu, ta ko i u de lu stru~ ne jav no sti, za kon je po dr `a lo 108 po sla ni ka od 127, ko li ko ih je bi lo u sa li. Po ra ~u ni ci, Skup {ti na Sr bi je ima 250 po sla ni ka i , da je opo zi ci ja, ko ja je bi la o{tro pro tiv za ko na u{la u sa lu, Din ki }ev pred log bi pao, a ova ko is pa da da je pro {ao za hva qu ju }i uobi ~a je nom po na {a wu opo zi ci o nih po sla ni ka da u da nu za gla sa we ne u|u u sa lu.

– I opo zi ci ja shva ta da je ovo do bar za kon, sva ka im ~ast. Ovo je za kon ko ji je do bar za Sr bi ju, ne za vi sno od to ga ko je da nas, a ko }e su tra bi ti na vla sti. Do bar je za gra do ve i op {ti ne i su tra }e u wi ma mo `da opo zi ci ja bi ti na vla sti pa su qu di iz we

Gla sa we ^e ti ri po sla ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra bi la su pro tiv, a dva po sla ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta – Ne nad ^a nak i Alek san dra Jer kov uz dr `a ni. Pre o sta la tri po sla ni ka LSV – Bo jan Ko stre{, Ele na Pa pu ga i Ra do van Ra do va no vi}, ka ko je no vi na ri ma re ~e no u URS, ni su gla sa li za za kon iako su bi li u sa li, kao ni svih pet po sla ni ka PUPS-a. Za za kon ni su gla sa li ni po sla ni ci DS - Gor da na ^o mi}, Dra go qub Mi }u no vi}, Mi ro slav Mar ti} i Bran ka Qi qak, kao ni so ci ja li sta De jan Ra den ko vi}. bu xe tu, da ti me ne }e bi ti obez be |en rav no mer ni raz voj, kao i da je u pi ta wu „jo{ jed na pre va ra” Din ki }a.

LDP sma tra da }e do kra ja go d i n e za k on za ` i v e t i ta k o {to }e tih se dam mi li jar di di na ra, ko li ko }e do bi ti lo kal, bi ti obez be |e no „no vim za du `i va wem Vla de Sr bi je ve} na je sen“.

Pred stav ni ci osta lih opo zi ci o nih stra na ka ni su `e le li da iz ne su svoj stav, ra di ka li uz pod se }a we da su po ku {a li da ga po pra ve amand ma ni ma ko ji ni su pro {li.

Po sla ni ci SVM-a da li su za ko nu, ka ko ka `e Ba lint Pa stor za „Dnev nik“, „cr ve ni kar ton“ –

Ko stre{: Ni je ovo po be da URS-a – U sva kom slu ~a ju, ni smo gla sa li za za kon, {to je ja sna po ru ka da, iako tre ba da se do ne se bo qi tak, ovaj ni je naj bo qi, pre sve ga za Voj vo di nu – ka `e Bo jan Ko stre{ i oce wu je da ju ~e u Skup {ti ni Sr bi je ni je bi la „po be da URS-a“, ve} sa mo do no {e we jed nog od sto ti nu za ko na, ko ji je pri tom zna ~aj no iz me wen amand ma ni ma DS-a.

– Tre ba lo ga je do ne ti i mi po zdra vqa mo {to se URS za la `e za de cen tra li za ci ju, a mi sli mo da je uz wu ve o ma va `na re gi o na li za ci ja i da }e mo za jed no mo }i da ura di mo mno go. To {to smo bi li uz dr `a ni ne zna ~i da smo pro tiv URS-a, ve} je kva li tet bio raz log – za kqu ~u je Ko stre{. shva ti li ko li ko je sna ga za ko na i usvo ji li ga. Mi smo `e le li pun kon sen zus i 250 gla so va, ali po be di se u zu be ne gle da – ko na sta to vao je Din ki} za na{ list.

Opo zi ci ja je, ina ~e, bi la slo `na u oce ni da }e pri me na pred lo `e nih iz me na pro u zro ko va ti ma wak u re pu bli~ kom

pr vo jer po sto ji opa snost od even tu al ne ne mo gu} no sti fi nan si ra wa AP Voj vo di ne we go vim usva ja wem.

– To je po va za no i sa sta vo vo ma MMF-a i Fi skal nog sa ve ta o po ve }a wu de fi ci ta re pu bli~ kog bu xe ta, a zna mo da je i pret hod nih go di na bi lo iz u zet no te -

{ko obez be di ti po {to va we Usta va ve za no za fi nan si ra we Po kra ji ne, i sva ke go di ne ni je bi lo ni po {to va no. Bi li smo zbog to ga ~ak pri mo ra ni na to da gla sa mo pro tiv za ko na o bu xe tu – pod se }a Pa stor.

– Go spo din Din ki} je re pli ci rao da se ovaj za kon ne ba vi Voj vo di nom, {to je ta~ no, ali mo `e ima ti po sle di ce po we no fi nan si ra we – do da je Pa stor, uz opa sku da je tu i di le ma SVMa o tme „da li }e i u bu du} no sti Voj vo di na do bi ja ti 18 pro ce na ta iz po re za na za ra de“.

–Mi slim da se pla ni ra da se udeo Po kra ji ne sma wi – stav je po sla ni ka SVM-a, ~i ja je dru ga di le ma ve za na za lo kal ne sa mo u -

LDP: Pod me ta ~i na Me |u opo zi ci o nim stran ka ma naj o {tri je kri ti ke iz neo je LDP, a ~i we ni cu da za kon ko ji je opo zi ci ja na pa la ne bi pro {ao da je ona u{la u sa lu po sla nik LDP-a Ke nan Haj da re vi} ko men ta ri {e re ~i ma da „na taj na ~in ne funk ci o ni {e Skup {ti na Sr bi je“.

– Ni je se de si lo u isto ri ji par la men ta ri zma Sr bi je da su ne ki po sla ni ci bi li na svim za se da wi ma, od no sno gla sa wu, i to je obi~ na pod me ta ~i na i na ~in da ne ke stran ke vla da ju }e ko a li ci je oprav da ju usva ja we ovog za ko na – ka `e Haj da re vi}, i do da je da no vac obe }an lo ka lu ne po sto ji. pra ve. – Ne bri ne me Be o grad jer je evi dent no da je on naj ve }i do bit nik s ovim za ko nom, po {to je po lo vi na za po sle nih s te ri to ri je Sr bi je s pre bi va li {tem u we mu, a osta le lo kal ne sa mo u pra ve ne spo ri mo da }e ima ti vi {e sred sta va, ali ne zna mo da li }e ima ti i vi {e oba ve za, {to se ne re gu li {e ovim za ko nom i ni -

Po mo }i }u im Stal ni pred stav nik MMF u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik i Fi skal ni sa vet us pro ti vi li su se pred lo gu URS za de cen tra li za ci ju, uz obra zlo `e we da bi to do ve lo do po ve }a wa de fi ci ta bu d`e ta.

- Pred la `em Fi skal nom sa ve tu ko ji pri ma pla tu od cen tral nih vla sti, a ne od lo kal nih sa mo u pra va da ma lo na o {tri olov ku i pred lo `i ka ko da se uklo ne ne ci los hod ni ras ho di cen tral ne dr `a ve. Ne }e mo }i da se ka `e da su gra do vi i op {ti ne uzrok pro ble ma Be o gra da, od no sno re pu bli~ ke Vla de, jer ko li ko ima tro {ko va ko ji se mo gu sma wi ti, ne ce lis hod nih ras ho da, a sa tim

je bi lo mo gu }e pod no si ti amand ma ne.

Na pi ta we za {to je uz ~e ti ri „cr ve na“ kar to na SVM-a u sa li bi lo sa mo dva „`u ta“ LSV-a, i to Ne na da ^an ka i Alek san dre Jer kov, po sla nik Li ge Bo jan Ko stre{ ka `e da tri osta la po sla ni ka stran ke ni su gla sa la i da se to de si lo teh ni~ ki jer ne se de za jed no pa ni su pri ti snu li ta ster jer se „ni smo do bro do go vo ri li“.

Po sla nik DS-a Mi lan Sta ni mi ro vi} na na {e pi ta we da li je iz ne na |en {to je sa mo 108 po sla ni ka – a 127 iz vla da ju }e ko a li ci je da lo je kvo rum – gla slo za za kon, ka `e da je to na go ve -

sma we wem mo gu da odr `e fi skal nu si gur nost.Ako `e le da ~u ju mo je mi {qe we spre man sam da raz go va ram i dam im ne ke ide je, iako su oni pla }e ni za taj po sao, a ne ja, re kao je Din ki}. ko men ta ri {u }i stav Fi skal nog sa ve ta o no vim ras ho di ma ko ji sa pri me nom za ko na ugro `a va ju fi skal nu sta bil no sti ze mqe. Din ki} je na ja vio da }e URS po mo }i ne sa mo Fi skal nom sa ve tu, ve} svi ma ko ji su za uki da we ne ci lo skohd nih ras ho da i na gla sio da je „do sta bi lo da tr pe srp ski gra do vi i op {ti ne, a da se ba {ka ri bi ro kra ti ja re pu bli~ ke Vla de“.

{ta va la ve} sa ma di sku si ja, aman da ma ni i skep sa oko obez be |i va wa pa ra za we go vo funk ci o ni sa we.

– Pred la ga~ je uve ra vao u dru go, ali ne znam ko li ki je ni vo do stig nu tih pa ra jer ima mo op {ti ne u Voj vo di ni, po put Plan di {ta, @i ti {ta, Opo va ko ji ma da da te 100 po sto po re za na za ra de te {ko da bi funk ci o ni sa le s tim nov cem. Za to su ugra |e ni i ne ki prin ci pi so li dar no sti pre ma ta kvim op {ti na ma i pri hva }e ni aman dam ni DS-a pa smo gla sa li za ovo – ka `e Sta ni mi ro vi}.

Ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da je opo zi ci ja ula skom u sa lu mo gla obo ri ti za kon, po sla nik DSa na gla {a va da ona neo zbiq no shva ta svoj po sao i da je u mno gim evrop skim par la men ti ma, po put slo ve na~ kog, po sla nik du `an da u~e stvu je u gla sa wu i is ka `e svo ju vo qu „za“ ili „pro tiv“.

Dra gan Mi li vo je vi}

rekli su \i las: Ne bi va qa lo da vla da SNS Za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las iz ja vio da ne bi lo do bro da na vlast do |u qu di ko ji ~i ne SNS. – Ne zbog to ga {to se pla {im da }e vra ti ti Sr bi ju u de ve de se te ve} za to {to ta mo se de qu di ko ji su 20 go di na u po li ti ci i ko ji ni {ta ni su ura di li – re kao je gra do na ~el nik Be o gra da u emi si ji „Uti sak ne de qe”. On je ka zao i da ne tvr di da je u De mo krat skoj stran ci sve sjaj no i da Vla da Sr bi je ni je gre {i la, uka zav {i na to da za ne ke po te ze, po put pro fe si o na li za ci je jav nih pred u ze }a, ni je bi lo do voq no hra bro sti. Ipak, on tvr di da je DS naj o zbiq ni ja stran ka, s naj vi {e stru~ nih qu di, ali je i do dao da u po li ti ku tre ba uve sti i no ve qu de.

Mir ~i}: Ce na p{e ni ce je pre va ra Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Mi lo rad Mir ~i} iz ja vio je ju ~e da po nu |e na ce na za p{e ni cu, od oko 17 di na ra ki lo gram, od go va ra je di no taj ku ni ma iz kom pa ni ja, i oce nio da je to „no va pre va ra se qa ka od dr `a ve“.

– Tom ce nom p{e ni ce po qo pri vred ni ci ne mo gu po kri ti ni osnov ne tro {ko ve u we noj pro iz vod wi, a o za ra di ne ma ni go vo ra – re kao je Mir ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je na gla sio da ta ko ni ska ce na od go va ra sa mo „taj ku ni ma iz kom pa ni ja po put ‘Del ta gru pe’ jer }e joj iona ko iz mu ~e ni i pre va re ni se qak na kra ju mo ra ti bud za {to da pro da `i to“.

Pet ko vi}: Sta tut Voj vo di ne je ne u sta van Ustav ni sud, ni po sle go di nu i po, ni je se iz ja snio o zah te vu te stran ke za oce nu ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne, re kao je ju ~e port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi}.

Ta stran ka je 24. de cem bra 2009. go di ne za tra `i la da se oce ni uskla |e nost Sta tu ta Voj vo di ne s Usta vom, ali se sud jo{ ni je iz ja snio. Pet ko vi} je oce nio da je Sta tut Voj vo di ne ne u sta van jer je, ume sto de cen tra li za ci je i iz vor nih pri ho da, utvr dio glav ni grad i Vla du Voj vo di ne, pred stav ni {tva u ino stran stvu, la ti ni cu kao zva ni~ no pi smo i Voj vo |an sku aka de mi ju na u ka i umet no sti.

On je uka zao na to da je taj sud oba ve zan da se ogla si ka da zah tev za oce nu ustav no sti po kre nu po sla ni ci.

poslani^ke teme

Gro `|e i „Fi jat” Opo zi ci ja je ju ~e ra {wu skup {tin sku ras pra vu o ra ti fi ka ci ja ma ne ko li ko ugo vo ra i spo ra zu ma u obla sti fi nan si ja, me |u ko ji ma su i ga ran ci je za kom pa ni ju „Fi jat kom pakt auto mo bi li Sr bi ja”, is ko ri sti la za kri ti ku no vog za du `i va wa ze mqe, ali i da za tra `i in for ma ci je o to me ko li ko je do sa da dr `a va ulo `i la u tu kom pa ni ju.

Na tom po dat ku in si sti ra li su po sla ni ci SNS-a, DSS-a, kao i LDP-a.

– Ako je od 2001. do 2007. go di ne od me |u na rod nih in sti tu ci ja za re {a va we pro ble ma ne za po sle no sti po tro {e no 30 mi li o na evra, a da mi ne ma mo ni jed no no vo me sto ko je je ve za no za ove tro {ko ve, zar je sra mo ta iza }i pred jav nost s pre ci znim ci fra ma o to me ko li ko je ulo `e no u ’Fi jat’ i ka da }e to gro `|e po ~e ti da ra |a? – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} iz SNS-a.

I li be ra li sma tra ju da bi Vla da Sr bi je tre ba lo da ob ja vi ko li ko je nov ca do sa da ulo `e no u pro je kat „Fi jat auto mo bi li”.

– Nas ne za ni ma plan pro iz vod we ve} ko li ko je nov ca ulo `e no i ko li ko }e fa bri ka bi ti spo sob na da pro da tih vo zi la? – re k ao je Ivan An d ri} iz te stran ke, do da ju }i da je do bro {to je „Fi jat„ u Sr bi ji, ali da dr `a va ne mo `e zbog tog pro jek ta da se pre vi {e za du `u je i da „sve sna ge usme ri na tu stav ku”.

Ra di ka li tra `e ras pra vu o Ko so vu Po sla ni~ ka gru pa Srp ske ra di kal ne stran ke za tra `i la je ju ~e od pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} da sa zo ve po seb nu sed ni cu Skup {ti ne Sr bi je na ko joj bi se raz ma tra la po li ti ka Vla de Sr bi je pre ma Ko so vu i Me to hi ji. „ – ^i we ni ca je da je u pro te klih me sec da na vi {e stra nih di plo ma ta to kom bo rav ka u Sr bi ji otvo re no na ja vqi va lo da se od we o~e ku je da pri zna ne za vi snost Ko so va, je di no se ja vqa ju fi ne se da li je to uslov za kan di da tu ru ili za pri jem u EU – re kao je Zo ran Kra si}.

Rad na gru pa za imu ni tet Pred sed nik skup {tin skog Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne nad Kon stan ti no vi} iz ja vio je da je taj od bor na ju ~e ra {woj sed ni ci for mi rao rad nu gru pi za iz me ne Za ko na o Skup {ti ni i Po slov ni ka u de lu ko ji se od no si na imu ni tet. Za da tak rad ne gru pe je da na |e re {e we ka ko da se imu ni tet po sla ni ka ogra ni~ ni sa mo na ono {to ura de to kom oba vqa wa svo jih re dov nih ak tiv no sti.

– To zna ~i da po sla nik ne mo `e bi ti go wen za iz ne to mi {qe we,

ni ti za gla sa we – re kao je Kon stan ti no vi}.

On je ka zao da je stav De mo krat ske stran ke, ~i ji je ~lan, da imu ni tet tre ba da se ogra ni ~i sa mo na to, a da za dru ga kri vi~ na de la po sla ni ci ne tre ba da ima ju imu ni tet jer „ne sme bi ti qu di ko ji su ne do dir qi vi i ko ji se kri ju iza imu ni te ta“. Po we go vim re ~i ma, ~la no vi rad ne gru pe bi }e po sla ni ci iz svih po sla ni~ kih gru pa u Skup {ti ni Sr bi je, a tre ba lo bi da po~ nu rad do kra ja me se ca.

Uvre da i kle ve ta Ne nad Kon stan ti no vi} je ka zao da imu ni tet va `i i za ono {to po sla ni ci ka `u van go vor ni ce, od no sno na tri bi na ma i u me di ji ma, i sma tra da u bli skoj bu du} no sti uvre da i kle ve ta ne }e bi ti tre ti ra ne kao kri vi~ na de la jer to ne po sto ji ni u ze mqa ma Evrop ske uni je, ve} se mo `e po kre nu ti par ni~ ni po stu pak i tra `i ti na kna da {te te. D. M.

4

ekonomija

utorak28.jun2011.

dnevnik

VALUTNI ODBOR NIJE ZA SRBIJU

Uvo |e we va lut nog od bo ra, od no sno fik si ra we kur sa di na ra pre ma evru, ne bi bi lo iz vo dqi vo u Sr bi ji jer ta kvo re {e we zah te va znat no ure |e ni ji fi nan sij ski si stem i zna ~aj na fi skal na pri la go |a va wa, oce ni li su ju ~e do ma }i eko no mi sti.

Ame ri~ ki eko no mi sta Stiv Henke je za okru glim sto lom, u or ga ni za ci ji Eko nom skog in sti tu ta, oce nio da bi naj bo qe re {e we za Sr bi ju bi lo uvo |e we va lut nog od bo ra na sli ~an na ~in kao {to je to ura |e no 1997. u Bu gar skoj jer bi to obez be di lo sta bil nost kur sa di na ra u od no su na evro, s tim {to bi Sr bi ja ima la sto od sto re zer vi u evri ma, ko je bi obez be |i va le sta bil nost do ma }e va lu te. Hen ke, pro fe sor pri me we ne eko no mi je na Uni ver zi te tu „Xons Hop kins” u Bal ti mo ru, na veo je da bi uvo |e wem va lut nog od bo ra do sta sred sta va u evri ma pre {lo u di na re, opao bi ni vo ka mat nih sto pa, {to bi, ta ko |e, do pri ne lo re lak sa ci ji pro ble ma li kvid no sti pri vre de ko ji sa da po sto ji u Sr bi ji.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Pavle Petrovi} oce nio je da je mo ne tar na po li ti ka ci qa wa in fla ci je mno go bo qa za Sr bi ju od uvo |e wa va lut nog od bo ra jer da je mno go

vi {e „ela sti~ no sti” fi nan sij skom si ste mu.

Pe tro vi} je na veo pri mer Gr~ ke, ko ja je uve la evro, i ni je ima la mo gu} nost da kroz de pre ci ja ci ju va lu te spro ve de fi skal no pri la go |a va we to kom kri ze, od no sno da po ve }a kon ku rent nost i po~ ne vi {e da iz vo zi i pri vla ~i tu ri ste.

– Za Sr bi ju je bo qe ci qa we in fla ci je to da je ela sti~ nost da se kroz pro me nu kur sa, de pre ci ja ci ju di na ra, spro vo di deo pri la go |a va wa, a ka da usvo ji te evro ili ima te va lut ni od bor, va ma je kurs fik si ran i pri la go |a va we je je di no mo gu }e kroz sma we we pla ta i ce na, {to zna ~i ve li ku re ce si ju – pre ci zi rao je Pe tro vi}.

Pred sed nik Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je Boris Begovi} oce nio je da je do bro po slo va we va lut nog od bo ra mo gu }e u ure |e nim bal ti~ kim ze mqa ma, gde se mo `e spro ve sti zna ~aj no fi skal no pri la go |a va we, ali ne i na Bal ka nu, „gde po li ti ~a ri gra de ka ri je re na ra stu jav nog sek to ra”, kao {to je to ura |e no u Gr~ koj.

TRGOVCI NUDE POPUST I DO 70 ODSTO

Bes pa ri ca pre se li la let we ras pro da je u jun S ku pov nom mo }i 65 od sto sla bi jom od evrop skog pro se ka i ku} nim bu xe tom ko ji po je de hra na, gra |a ni Sr bi je sva ka ko se ne mo gu ba ha ti ti u bu ti ci ma i mod nim ku }a ma, a su de }i po to me ka ko su tr gov ci ovog le ta po `u ri li da spu ste ce nu ode }e i obu }e, iz gle da da im do sad s let wim stvar ~i ca ma ni je cve ta lo. Le to je tek po ~e lo a se zon ske ras pro da je no vih mo de la tra ju ve} ne ko li ko da na pa su „kr pi ce” i san da le jef ti ni je 50 od sto, po ne ke i 70 od sto.

Re ci mo, od 24. ju na do 28. av gu sta u {pan skom bren du „za ra„ tra je sni `e we ozna ~e nih pro iz vo da od de set do 50 od sto. Na let wem, se zon skom po pu stu }e bi ti kr pi ce iz mu {ke, `en ske i de~ je kon fek ci je, iz se zo ne pro le }e–le to 2011.

U „Man gu” se pred ka bi na ma i na ka sa ma ~e ka u re du, u rad wi je ve} gu `va ka kvu smo na vi kli da gle da mo tek s kra ja le ta, a sni `e we „ide” do 50 od sto. Ma ji ce i „xem pe ri }i” su 600 di na ra, pan ta lo ne ma we od 2.000...

U „Be ne to nu” sni `e we je 30 od sto, za 20 od sto jef ti ni ja je „Ge ok so va” obu }a... Sport ska obu }a i ode }a u „In ter spor tu” od 23. ju na do 31. av gu sta mo `e se pa za ri ti upo la ce ne, ma da ni su svi pro iz vo di sni `e ni to li ko. Ja pan ke za pla `u ume sto 890 di na ra ko {ta ju 490, pa ti ke „adi das” su 4.490 di na ra, a bi le su 5.290, de~ je „naj ki” pa ti ke su 2.990 ume sto 4.390 di na ra...

U pro dav ni ci „Ba ta” tra je ak ci ja na ko joj je sva obu }a jef ti ni ja de set od sto, a ako pa za ri te dru gi, jef ti ni ji par ci pe la ili ne ki po is toj ce ni, on da one ima ju upo -

Fo to. B. Lu ~i}

Na sunce i redovnu i sni`enu cenu – Od red be Za ko na o ogla {a va wu ko ji ma su re gu li sa na pra vi la o ob ja vi sni `e wa upo zo ra va ju na to da tr gov ci ne bi sme li da ra de {ta im je vo qa. Ovim i dru gim pro pi si ma pro dav ci ma se za bra wu je da ob ja vqi va wem la `nih ras pro da ja, po seb no u pro cen tu sni `e wa, do vo de po tro {a ~e u za blu du – ob ja {wa va pred sed nik Po kre ta za za {ti tu po tro {a ~a Petar Bogosavqevi}. – Po slo vu za ko na, du `ni su i da ozna ~e ko li ko }e ras pro da ja tra ja ti, a mo ra ju da is tak nu i pret hod nu i no vu ce nu. Ta ko |e, ne bi tre ba lo da bu de stal nih ras pro da ja, ali vi di mo da kri za pri mo ra va mno ge tr gov ce i na ta kve po te ze. la ni `u ce nu. Ina ~e, ka ko nam je re ~e no u ovoj pro dav ni ci, let we sni `e we po ~i we za de se tak da na i iz no si }e 20 do 50 od sto. U „Ba ti” ve le da je pro met jed nak pro {lo go di {wem ali da se pro da ja za huk ta va ka da po~ ne se zon sko sni `e we.

Sku pqe mle ko u „Imle ku” Kom pa ni ja „Imlek” po di }i }e da nas ce nu svo jih go to vih pro iz vo da je dan do tri po sto.

Me na xer ka „Imle ka” za od no se s jav no {}u Nevena Veselinovi} pre ci zi ra la je da }e pro iz vo |a~ ka ce na, u za vi sno sti od ka te go ri je pro iz vo da, od 28. ju na bi ti vi {a di nar do di nar i po.

Ona je na po me nu la i da ne mo `e pre ci zi ra ti ko li ko }e iz no si ti ma lo pro daj ne ce ne, ali da o~e ku je da }e bi ti zna ~aj nih raz li ka jer to za vi si od tr go va ca.

– Raz log za po ve }a we ce ne mle ka i ki se lo mle~ nih pro iz vo da te kom pa ni je je ste po sku pqe we in pu ta – re kla je Ne ve na Ve se li no vi} u iz ja vi Ta nju gu. – To se, pre sve ga, od no si na po sku pqe we ener ge na ta, zbog ~e ga su „Imle ko vi” pro iz vo di mo ra li da po sku pe.

Po we nim re ~i ma, osta le mle ka re su ce ne svo jih pro iz vo da po di gle jo{ pre me sec da na, a „Imlek” }e to u~i ni ti da nas.

Ne ve na Ve se li no vi} je na gla si la i da }e „Imle ko vo” pa ste ri zo va no mle ko, po {to je re~ o „naj o s e t qi v i j em” pro iz vo du ko ji ko nu zi mi ra ve l i k i broj po t ro { a ~ a, i po sle po sku pqe wa bi ti jef ti ni je „od re al ne kon ku ren ci je”.

U to ku je let wa ras pro da ja u „Wu jor ke ru”, „Or se ju”, „Te ra no vi”... U „Tom tej lo ru” od 24. ju na do 3. ju la ce ne su sni `e ne 30 od sto, a u tom pe ri o du na ma ji ce, ta we xem pe re, jak ne, sku we... na te, ni `e ce ne, ob ra ~u na va se i do dat ni po pust od 50 od sto.

Pet akcija s najve}im rastom

Ener ge ti ka u slu `bi gra |a na

Sve ~a nost ko jom je “Elek tro voj vo di na” obe le `i la 53. go di {wi cu ra da i po slo va wa odr `a na je si no} u zgra di Vla de Voj vo di ne, a to kom da na ovo pred u ze }e pot pi sa lo je spo ra zum o sa rad wi s gra dom No vim Sa dom i Uni ver zi te tom u No vom Sa du. Kao je din stve no pred u ze }e za di stri bu ci ju elek tri~ ne ener gi je na pod ru~ ju Voj vo di ne osno va no je 28. ju na 1958. go di ne. Ka ko se is ti ~e, da na {wa “Elek tro voj vo di na” pred sta vqa na sle |e vr hun skog pro fe si -

du (da nas mu je 51. ro |en dan) iza bra no je kao pra vi mo me nat da ove dve ve o ma zna ~aj ne i uspe {ne in sti tu ci je svo ju vi {e de ce nij sku ope ra tiv nu sa rad wu ozva ni ~e i kru ni {u stra te {kim do ku men tom – Spo ra zu mom o po slov noj sa rad wi, ko ji su ju ~e u Rek to ra tu UNSa pot pi sa li rek tor prof. dr Miroslav Veskovi} i di rek tor „Elek tro voj vo di ne” dr Si mi}.

– Obe in sti tu ci je ima ju sli~ na stra te {ka opre de qe wa za to {to

U Novom Sadu 246 miliona Spo ra zum iz me |u gra da i „Elek tro voj vo di ne” o za jed ni~ kom ula ga wu u iz grad wu 40 elek tro e ner get skih obje ka ta i jav nu ra sve tu pot pi san je ju ~e u Grad skoj ku }i. Pri bli `na vred nost pro je ka ta je 246 mi li o na di na ra, s tim da grad po kri va tre }i nu, a „Elek tro voj vo di na“ osta lo.

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} re kao je da stal no po ve }a we po tro {we svih vr sta ener gi je pred sta vqa glav ni uzrok pro ble ma u si ste mi ma.

– Na{ za jed ni~ ki ciq je da gra |a ni do bi ju {to kva li tet ni ju uslu gu i pro iz vod, a pot pi si va we ovog spo ra zu ma do pri ne }e bo qoj me |u sob noj ko or di na ci ji i br `em re {a va wu even tu al nih pro ble ma – ka zao je gra do na ~el nik. o nal nog ra da pret hod nih ge ne ra ci ja za po sle nih i na sto ja we da se vi zi ja ener get ski sta bil ne Voj vo di ne i Sr bi je ostva ru je kroz mi si ju una pre |e wa tr `i {ne po zi ci je, in ten zi vi ra wa teh no lo {kog raz vo ja, po sti za wa po zi tiv nog re zul ta ta po slo va wa i po boq {a wa uslo va ra da i bez bed no sti svih za po sle nih.

O ra du i do stig nu }i ma ovog pred u ze }a na sve ~a no sti su go vo rili predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, di rek tor „Elek tro voj vo di ne” Tihomir Simi}, kao i pred stav ni ci Elek tro pri vre de Sr bi je, Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku.

Po kla pa we go di {wi ca Pri vred nog dru {tva „Elek tro voj vo di na” i Uni ver zi te ta u No vom Sa -

`e le da zna we i eks per ti ze ko je po sto je u wi ma pre ne su i na one mla |e, da se is tra `i va~ ka i stru~ na kom po nen ta znat ni je po ja ~a ju i u jed noj i u dru goj in sti tu ci ji – is ta kao je rek tor Ve sko vi}.

Dr Si mi} je po seb no uka zao na to da }e ova stra te {ka sa rad wa omo gu }i ti imle men ta ci ju no vih mla dih stru~ wa ka i pu nu ma te ri ja li za ci ju wi ho vog zna wa i di plo ma ko je osva ja ju na UNS-u. Ta ko |e, pred vi |e na je edu ka ci ja i do dat no obra zo va we za po sle nih u skla du s po tre ba ma „Elek tro voj vo di ne” ko ja }e, pak, omo gu }i ti ko ri {}e we svo jih ma te ri jal no-teh ni~ kih po ten ci ja la za stru~ na i na u~ na is tra `i va wa UNS-u.

V. ^.

A. J.

In fla ci ja kre nu la u ri kverc Vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bojan Markovi} iz ja vio je da }e in fla ci ja u Sr bi ji u na red nom pe ri o du na sta vi ti da pa da, da }e do kra ja go di ne bi ti obo re na is pod de set po sto i da }e se u 2012. pri bli `i ti ci qa nom okvi ru.

– Kqu~ ni ciq NBS-a je ni ska, sta bil na in fla ci ja – ka zao je Mar ko vi}, i po no vio da je na vi so ku in fla ci ju u Sr bi ji naj vi {e

uti ca la ce ne hra ne jer iz da ci za hra nu kod nas ima ju naj ve }e u~e {}e u po tro {a~ koj kor pi. – Ka da bi hra na uti ca la na in fla ci ju kao u dru gim ze mqa ma, rast po tro {a~ kih ce na ne bi pre ma {io de set po sto.

On je na ja vio da }e u na red nom pe ri o du, ka ko in fla ci ja bu de pa da la, NBS opre zno sma wi va ti i re fe rent nu ka mat nu sto pu.

Promena %

Cena

BELEX 15 (757,66

Promet

0,21)

Seme a.d. , Beograd

20,14%

346

24.220

Tekstilpromet a.d. , Zrewanin

20,00%

600

396.000

AIK banka a.d. , Ni{

0,74%

3.147

7.883.820

Ikaterm a.d. , Beograd

20,00%

12

120.000

NIS, Novi Sad

0,00%

725

9.328.280

Sacen a.d. , Novi Sad

20,00%

1.236

370.800

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.905

0,00

8,82% Promena %

370 Cena

370 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

842

0,00

Agrobanka, Beograd

0,00

7.699

0,00

Politika a.d. , Beograd

-12,00%

66

2.646

Imlek a.d. , Beograd

1,65%

2.099

1.227.639

Polet a.d. , Novi Pazar

-11,98%

1.153

207.540

Soja protein, Be~ej

0,96

1.261

2.869.350

Zmaj a.d. , Smederevo

-11,98%

882

4.410

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,41%

4.168

83.350

Ineks Budu}nost a.d. , Po`ega

-11,93%

502

8.032

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,94%

538

2.253.389

-11,84% Promena %

31.505 Cena

441.070 Promet

0,00

13.200

0,00

-5,45%

2.600

605.800

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Topola a.d. , Ba~ka Topola

-11,84%

31.505

441.070

Tekstilpromet a.d. , Zrewanin

20,00%

600

396.000

Razvojna banka Vojvodine a.d

-7,47%

2.501

390.090

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Saken a.d. , Novi Sad

20,00%

1.236

370.800

Globos osiguranje a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

TE - TO a.d. , Senta

1.313,70248

„ELEKTROVOJVODINA” PROSLAVILA 53. GODI[WICU

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Topola a.d. , Ba~ka Topola Vojvo|anskih top-pet akcija

24. 06. 2011.

– Pro da ja ide od li~ no otkad je ova ak ci ja u to ku, a i na kon 3. ju la, do 13, sni `e we }e iz no si ti 30 od sto na svu ro bu – re ~e no nam je u „To mu Tej lo ru”, gde je let wi po pust ta ko |e upri li ~en ra ni je ne go pret hod nih go di na.

Ne ki tr gov ci ipak ne pri me }u ju da kri za tre se xe po ve po ro {a ~a.

– Ku pu je se vi {e ne go pro {le go di ne, ku pov na mo} ni je osla bi la kod ku pa ca, jed na ko „idu” i ci pe le od 5.000 i one od 12.000 di na ra. Ku pu je se i na ~e ko ve, ali i za go to vi nu, a pa za ri su nam i 20 po sto ve }i ne go la ne – ka `e za na{ list po slo vo |a jed ne od „Pe ko vih” rad wi u No vom Sa du Tijana Komneni}.

Ina ~e, u „Pe ku” se mo `e pa za ri ti ~e ko vi ma na pet ra ta, a obu }a je sni `e na i do 60 od sto. Re ci mo, `en ske san da le ume sto 10.890 di na ra sa da ko {ta ju 4.900 di na ra, na ko li ko su „pa le” i one od 12.190. @en ske pa pu ~e u ovoj rad wi ume sto 3.040 di na ra ko {ta ju 1.900 di na ra.

Ipak, sni ma ju }i sni `e ne ce ne u no vo sad skim rad wa ma, pri me ti li smo da su tr gov ci na sta vi li uobi ~a je nu prak su da iz lo ge ob le pe oba ve {te wi ma o ve li kim po pu sti ma, iako u rad wi sve }om mo ra te tra `i ti pro iz vod ko ji je to li ko sni `en. Ta ko su ne ki iz lo zi iz le pqe ni pla ka ti ma na ko ji ma sto ji da je sni `e we do 70 od sto. Pri tom je „do” na pi sa no sit nim slo vi ma, te la ko pro mak ne kup ci ma ko ji po ula sku u rad wu bi va ju ne pri jat no iz ne na |e ni.

S. Glu{~evi}

Fo to. R. Hayi}

Za mr za va we kur sa di na ra ne iz vo di vo

Naziv kompanije

Jubmes banka, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

Promena %

Cena

Promet

0,00

2.355

0,00

-7,47%

2.501

390.090

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

Tigar, Pirot

0,00

780

0,00

-0,64%

467

274.140

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Sti `u ne ma~ ke kom pa ni je?

Naj go ra bi la pro da ja fir mi na ve re si ju

– Ne ma~ ka pred u ze }a ima ju ve li ke pla no ve ula ga wa u ino stran stvu, ko ja bi u Sr bi ji mo gla do sti }i vi {e sto ti na mi li o na evra – iz ja vio je ju ~e u in ter vjuu Ta nju gu za me nik ge ne ral nog di rek to ra Ne ma~ ke in du strij ske i tr go vin ske ko mo re (DIHK) Fol ker Tra jer po vo dom de set go di na po slo va wa De le ga ci je ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji.

– Ogro man broj ne ma~ kih pred u ze }a te `i da se pro {i ri na tr `i {ta van Ne ma~ ke, zbog ~e ga su im po treb ni part ne ri za sa rad wu – re kao je on, i pre po ru ~io pred u ze }i ma iz Sr bi je i re gi o na ju go i sto~ ne Evro pe da bu du sprem na za mo gu }u sa rad wu i da se pri la go de ta kvim ini ci ja ti va ma ne ma~ kih pri vred ni ka.

– Sr bi ja ima po seb no po voq nu ge o graf sku po zi ci ju ko ju tre ba da is ko ri sti ka da je re~ o tim in ve sti ci ja ma – na gla sio je Tra jer, i na ja vio da se o~e ku je da ove go di ne bu de do stig nut re kord u ula ga wu ne ma~ kih sred wih pred u ze }a u Sr bi ji, ali }e to za vi si ti od vi {e eko nom skih fak to ra.

Po seb no bi, ka ko je is ta kao, bi la zna ~aj na pri pre ma pred u ze }a iz Sr bi je i re gi o na za mo gu }u sa rad wu s ne ma~ kim pred u zet ni ci ma u obla sti in fra struk tu re, elek tro teh ni ke, eko lo gi je i „ze le nih teh no lo gi ja”.

– S dru ge stra ne, i u Ne ma~ koj su po ra sle in ve sti ci je i po tro {wa i za to ne ma~ ko tr `i {te mo `e bi ti in te re sant no za pla sman ro be iz Sr bi je i dru gih ze ma qa – na po me nuo je Tra jer.

Srp ska pri va ti za ci ja mo ra do bi ti i eko nom ski i po li cij ski i sud ski epi lo ga, a to {to nas Evro pa bu kval no te ra da pro ~e {qa mo tran zi ci ju sa mo je ga ran ci ja da }e prav da bi ti za do vo qe na i da }e ra ~un mo ra ti da pla te i krup ne i sit ne ri be, to jest svi ko ji su se ogre {i li o za ko ne. Ako je u Hr vat skoj na op tu `e ni~ ku klu pu seo i pre mi jer Ivo Sa na der, ne ma ni ka kvog raz lo ga da se i u Sr bi ji ne pro ve ri ka ko je {ta pro da va no i ko je ko ga na „ten de ru„ ku po vao.

Na da mo se da je spi sak ko ji je sti gao iz EU sa mo pr vi u ni zu i da }e kan di da ta za pro ve ru bi ti mno go vi {e.

Dok se ~e ka ju pro ve re, ogla si la su se i dva biv {a srp ska mi ni stra za pri va ti za ci ju, Alek san dar Vla ho vi} i Pre drag Bu ba lo (2004. do 2007), ko ji su oce ni li da je pri va ti za ci ja u Sr bi ji ima la mno go ote `a va ju }ih fak to ra, po put de se to go di {wih sank ci ja, ras pa da dr `a ve i tr `i {ta, te po dr `a vqe wa dru {tve ne svo ji ne pre sa me pri va ti za ci je.

Biv {i mi ni stri su se sa gla sa li u to me da je bi lo pro pu sta, da je vi {e tre ba lo in si sti ra ti na in ve sti ci ja ma, da su pa re tro {e ne ne ra ci o nal no, na po tro {wu. Tre ba lo je da se vi {e in si sti ra na stra te {kim part ner stvi ma, ume sto na pro da ji.

Sa da {wi mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja, za du `en i za pri va ti za ci ju, Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je ju ~e da bi

Go di {we 400 sum wi vih ra bo ta Po re ~i ma Da ni la [u ko vi }a, Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je naj vi {e pri med bi do sta vi li su ma li ak ci o na ri, ko ji tvr de da su o{te }e ni, i sin di ka ti, ko ji sma tra ju da im je ugro `e na sin di kal na ak tiv nost. [u ko vi} je do dao da Sa vet go di {we pri mi oko 400 pri med bi na pri va ti za ci ju. tre ba lo pre i spi ta ti sve spor ne pri va ti za ci je. On je re kao da je we gov stav „uvek da to tre ba da se za vr {i na ta kav na ~in da se ka `e da li je pri va ti za ci ja bi la u skla du sa za ko nom ili ni je”. On je oce nio da je pro ces pri va ti za ci ja bio neo p ho dan, ali da ne bi do zvo lio pro da ju pred u ze }a na ra te bi lo ko me bez pret hod ne pro ve re i po re kla nov ca i kva li fi ka ci je kup ca fir me.

U PO SR NU LOJ IN DU STRI JI ME SA KRE NU ]E PRO IZ VOD WA

„^o ka” ide na ame ri~ ke i ru ske tr pe ze Vla snik In du stri je me sa „^o ka„ Bran ko Mi lo {e vi} de man tu je tvrd we da je ras pro da ta opre ma fa bri ke i ne od u sta je od po kre ta wa pro iz vod we kon zer vi u po go ni ma ne ka da ~u ve ne fa bri ke, ~i ju je imo vi nu ku pio u ste ~a ju po sle pro pa sti. On je pre do ~io pot pi sa ni ugo vor o po kre ta wu pre ra de me sa i pro iz vod wi me snih pre ra |e vi na u fa bri ci u ^o ki s kom pa ni jom „Co re Bi oID Inc“ iz Va {ing to na u SAD pod po zna tim bren dom „~o ka„.

Mi lo {e vi} ka `e da je s ame ri~ kom fir mom pot pi san ugo vor o po slov noeh ni~ koj sa rad wi, ko ja se od no si na po kre ta we pre ra de me sa i pro iz vod wu me snih pre ra |e vi na u fa bri ci ko ja se na la zi u ^o ki. On do da je da je po slov ni in te res ame ri~ kog part ne ra da se do ka `e na tr `i {tu Sr bi je, da ulo `i deo svog ka pi ta la u pro fi ta bil nu gra nu pro iz vod we i da ostva ri iz voz pro iz vo da na ame ri~ ko tr `i {te.

– Osim pro iz vod we me snih kon zer vi za tr `i {te u Ame ri ci, mo ja fir ma „Go li ja im plex plus se gond„ ima po ti san ugo vor i o is po ru ci

pro iz vo da s bren dom „~o ka„ i na ru sko tr `i {te – do da je Mi lo {e vi}. – Na me ra nam je da se pro iz vod wa po kre ne u naj sko ri je vre me, a u pr voj fa zi u fa bri ci }e se za po sli ti i oko 150 me sa ra. S ame ri~ kim part ne rom do go vo re na je pro iz vod wa i tov 25.000 gu sa ka i ga je we po vr tar skih kul tu ra na vi -

{e od 100 hek ta ra kao or gan ski zdra ve hra ne ko ja }e ta ko |e na me we na ame ri~ kom tr `i {tu.

De man tu ju }i tvrd we da je ras pro dao opre mu fa bri ke, Mi lo {e vi} ka `e da su po go ni u ^o ki pot pu no sprem ni i opre mqe ni neo p hod nim ure |a ji ma za pro iz vod wu kon zer vi i me snih pre ra |e vi na, da fa bri ka po se du je po treb ne ser ti fi ka te i da }e to, ~im se oba ve

neo p hod ni ad mi ni stra tiv ni po slo vi, usle di ti.

– Bi lo je vi {e ome ta wa i spre ~a va wa za po ~i wa wa pro iz vod we u In du stri ji me sa „^o ka„ od ra znih na lo go da va ca, ali mi slim da je ovo ga pu ta i to me do {ao kraj. In te res i na {ih naj ve }ih po ve ri la ca, Po {tan ske {te di o ni ce i Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, isti je kao i na{ – da se po kre ne pro iz vod wa. ^u ve ni ~o kan ski brend, kon zer ve s eti ke tom „~o ka„, po ja vi }e se na dva ogrom na i zah tev na svet ska tr `i {ta, u Ame ri ci i Ru si ji. To je iz van red na pri li ka da se na sta vi i re a li za ci ja dru ge i tre }e fa ze re vi ta li za ci je ~o kan ske me sne in du stri je da bi se ob no vi la pro iz vod wa svih ne ka da {wih „^o ki nih„ pro iz vo da – na gla {a va Mi lo {e vi}.

Rad tre ba da po~ ne i hlad wa ~a u kru gu IM „^o ka„, ka pa ci te ta 5.500 to na. Po re ~i ma Bran ka Mi lo {e vi }a, ka pa ci te ti hlad wa ~e }e bi ti u funk ci ji jav nog ca rin skog skla di {ta, {to je bi la i dok fa bri ka ni je oti {la u ste ~aj pre osam go di na.

M. Mi tro vi}

Pr va so lar na elek tra na KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SRP SKA PRI VA TI ZA CI JA ^E KA I EKO NOM SKI I PO LI CIJ SKI I SUD SKI EPI LOG

FOL KER TRA JER

Zemqa

utorak28.jun2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,0193

101,0400

103,3640

98,7162

Australija

dolar

1

73,0446

74,5353

76,2496

72,8210

Kanada

dolar

1

70,7079

72,1509

73,8104

70,4914

Danska

kruna

1

13,2691

13,5399

13,8513

13,2285

Norve{ka

kruna

1

12,6882

12,9471

13,2449

12,6493

[vedska

kruna

1

10,7290

10,9480

11,1998

10,6962

[vajcarska

franak

1

83,6736

85,3812

87,3450

83,4174

V. Britanija

funta

1

111,6470

113,9250

116,5450

111,3050

SAD

dolar

1

70,0724

71,5024

73,1470

69,8578

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 6. 2611. godine

Ka men te me qac za iz grad wu pr ve so lar ne elek tra ne u Sr bi ji, ukup ne sna ge pet me ga va ta i vred no sti 15 mi li o na evra, po lo `en je ju ~e na Zla ti bo ru.

Po ~e tak iz grad we ove elek tra ne ko ju }e po kre ta ti ener gi ja Sun ca, sim bo li~ no su ozva ni ~i li ge ne ral ni di rek to ri „Du nav osi gu ra wa” i Elek tro pri vre de Sr bi je Mi len ka Je zdi mi ro vi} i Dra go mir Mar ko vi}, kao i pred sed nik op {ti ne ^a je ti na Mi lan Sta ma to vi}. So lar na elek tra na }e bi ti iz gra |e na na {est ki lo me ta ra od cen tra Zla ti bo ra na pu tu pre ma Cr noj Go ri, na br du Smi qa ni }a ko sa.

Go v o r e } i o pre p o r u c i Evrop ske uni je da se pre i spi ta j u od r e | e n e pri v a t i z a c i j e, ]i ri} je re kao da je pro blem ako je Sr bi ja do {la u si tu a ci ju da ne ko dru gi ka `e da je po treb n o pre i s pi t a t i spor n e pri va ti za ci je u po sled wih de set go di na.

– Za ne ke od tih pri va ti za ci ja bi lo je is tra `nih rad wi, ali bo qe bi bi lo da smo to ura di li ra ni je – re kao je ]i ri}.

On je is ta kao da u Sr bi ji po sto ji krup ni ka pi tal, ma la i sred wa pred u ze }a i da pr vo pi ta we tre ba da bu de da li je ne ki po slo da vac po slo vao u skla du sa za ko nom, da li je ne ko le gal no ste kao ka pi tal, da li pla }a po rez, oba ve ze, pla te i do pri no se. ^lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Da ni lo [u ko vi} oce nio je da bi is tra ga pri va ti za ci ja u Sr bi ji na zah tev Evrop ske uni je tre ba lo da do pri ne se ja ~a wu do ma }ih in sti tu ci ja.

– Va `no je da se po kre ne pi ta we is tra ge pri va ti za ci ja u Sr bi ji. To je do bro i to }e nas na te ra ti da ja ~a mo in sti tu ci je – ka zao je on. [u ko vi} je na gla sio da zah tev EU ja ~a pri ti sak da se pre i spi ta ju spor ne pri va ti za ci je u Sr bi ji na ko je Sa vet odav no uka zu je i o ~e mu je Tu `i la {tvu do sta vqe na do ku men ta ci ja.

– Mo del pri va ti za ci je u Sr bi ji omo gu }a vao je ko rup ci ju, a od lu ke ko je su do no {e ne bi le su na {te tu dr `a ve, pred u ze }a i gra |a na – ka zao je on. – Ume sto da je pro ces pri va ti za ci je bio tran spa ren tan i omo gu }io da se do |e do no vog vla sni ka ko ji bi opo ra vio pred u ze }e, i{lo se u pri va ti za ci ju po sva ku ce nu, a fir me su ku po va ne ne zbog po sla, ve} zbog lo ka ci ja i dru gih ko ri sti. [u ko vi} je na veo da ima mno go pri me ra uspe {ne pri va ti za ci je – „pra vih vla sni ka, ~i ji su in te re si u su {ti ni isti s in te re si ma rad ni ka”.

D. U.

NE BOJ [A ]I RI]

Su {tin ski, kri za ni je pro {la Mi ni star eko no mi je i re gi o- nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je, ana li zi ra ju }i ma kro e- ko nom sku si tu a ci ju u na {oj ze mqi, da je, po sma tra no sta ti sti~ ki, Sr bi ja iza {la iz kri ze, ali da su {tin ski ni je, jer je po treb no da se „ma kro e ko nom ski po ka za te qi spu ste na ni vo sva kog gra |a na” i da oset ni je po ra ste broj za po sle nih.

On je pod se tio na ci qe ve sma we wa ne za po sle no sti i ne li kvid no sti pred u ze }a, uka zu ju }i da naj ve }a ka {we wa u iz mi ri va wu oba ve za pre ma pri vre di ni su od mi ni star sta va ne go od ne kih jav nih pred u ze }a i lo kal nih sa mo u pra va. ]i ri} je re kao da su mo gu }a dva sce na ri ja – je dan je da se ogra ni ~i pla }a we za dr `a vu, da se za mi ni star stva, jav na pred u ze }a, lo kal ne sa mo u pra ve i dr `av ne agen ci je pro pi {e da mo ra ju da pla te svo je oba ve ze u naj vi {e 60 da na od tre nut ka is po ru ~i va wa uslu ga ili do ba ra. Po we go vim re ~i ma, dru ga op ci ja je da, uko li ko se dr `a va i pri vat nik do go vo re da se pla }a we oba vi u ro ku od 30 da na, pre ko ra ~e we tog ro ka bu de naj vi {e za 15-20 da na. ]i ri} je upo zo rio i na mo gu} nost pre no {e wa po sle di ca kri ze iz Gr~ ke na Sr bi ju, ali je do dao da ne o~e ku je ostva re we tog sce na ri ja.

NA STA VQE NE IGRE OKO BE O GRAD SKE KOM PA NI JE

Be ko vra }a Lu ku po na bav noj ce ni, uz ka ma te?

Mi lan Be ko je ju ~e sa op {tio da }e pro da ti svo je ak ci je u Lu ci „Be o grad„. Be ko je ka zao da }e ak ci je pro da ti po ce ni po ko joj ih je ku pio plus ka ma tu ko ju dr `a va pla }a stra nim ban ka ma kad se za du `u je. „Pro da }u svo je ak ci je u Lu ci ’Be o grad’ po ce ni sti ca wa, uz pri pis ka ma te ko ju dr `a va pla }a stra nim ban ka ma ka da se za du `u je, ona ko ka ko sam ve} jav no po nu dio. S tim u ve zi, ve} da nas smo se obra ti li me |u na rod noj re vi zor skoj fir mi KPMG ra di pre ci znog utvr |i va wa ce ne. Grad }e do bi ti pred u ze }e s 200 hek ta ra ze mqi {ta i raz ra |e nom raz voj nom stra te gi jom na ba zi Li be skin do vog pro jek ta ’Grad na vo di’“, na veo je Be ko.

On je usa op {te wu do dao da ne po sto ji po je di nac ko ji mo `e odo le ti na pa du dr `a ve i da ni on ni je iz u ze tak. „Uto li ko `e lim da se teh ni ka ku po vi ne ak ci ja oba vi u {to kra }em ro ku“, na veo je Be ko.

Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz ja vio da je Be o grad spre man da od vla sni ka ku pi Lu ku „Be o grad„ po ce ni po ko joj je pri va ti zo va na, {to je, ka ko je na veo, oko 40 mi li o na evra. \i las je re kao da }e po sla ti i zva ni~ nu po nu du vla sni ku Lu ke Mi la nu Be ku, ko ji je jav no po nu dio dr `a vi da ot ku pi to pred u ze }e, tvr de }i da su mu ugro `e na vla sni~ ka pra va.

Lu ka je u spo ru s gra dom Be o gra dom o pra vu ko ri {}e wa ze mqi {ta, a ne dav no je Vi {i sud do neo pri vre me nu me ru ko jom je Lu ci za bra nio da ras po la `e spor nim ze mqi {tem od oko 100 hek ta ra. \i las, za me nik pred sed nik De mo krat ske stran ke, ni je `e leo da ko men ta ri {e tvrd we Mi la na Be ka o to me da dr `a va re ke ti ra sve gra |a ne.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo mir Ma xar iz ja vio je ju ~e da bi vra }a we Lu ke „Be o grad„ u dr `av no vla sni {tvo

[ta s ma lim ak ci o na ri ma Mo `da se Be o grad i Mi lan Be ko i do go vo re, ali on da osta je i pi ta we ma lih ak ci o na ra, ko ji tvr de da su o{te }e ni za oko 30 mi li o na evra.

Oni ve} go di na ma tvr de da je ru ko vod stvo na mer no pre }u ta lo pra vu vred nost ak ci ja da bi pred u ze }e pro da lo {to jef ti ni je. Oni ka `u da je oko 200 hek ta ra eks klu ziv nog ze mqi {ta u cen tru Be o gra da da to na ko ri {}e we, a hi qa de kva dra ta pro sto ra za Sr bi ju stra te {ki va `nog pred u ze }a pro da to za 40 mi li o na evra sa mo za to {to su rad ni ci ve ro va li svom ru ko vod stvu. „Ti ma li ak ci o na ri, ko ji su go di ne pro ve li u Lu ci ’Be o grad’, da od po slo vod stva ko je je tre ba lo da bu de wi hov ser vis do `i ve ovo. Mi smo vla sni ci, a oni su se po na {a li kao da je to wi ho va li~ na svo ji na i pra vi li ra zno ra zne kom bi na ci je”, tvr di li su u Klu bu ma lih ak ci o na ra.

Lu ka je pro da ta po ce ni ak ci je od 800 di na ra, a In sti tut eko nom skih na u ka, ko ji je an ga `o va lo ru ko vod stvo, pro ce ni lo je svo je vre me no da je vred nost ak ci je 1.774 di na ra. Ta ko su, ka ko ka `u, o{te }e ni za 30 mi li o na evra, a dr `a va, ko ja je bi la ma win ski vla snik Lu ke, po wi ho vim pro ce na ma, o{te }e na za 21 mi lion evra. Ako grad Be o grad od Be ka ot ku pi Lu ku, rad ni ci su opet osta li bez svo jih ak ci ja i opet su o{te }e ni za 30 mi li o na evra. zna ~i lo ve }e mo gu} no sti za za po {qa va we par tij skih ka dro va, {to bi Sr bi ji do ne lo jo{ vi {e {te te.

On je no vi na ri ma u Eko nom skom in sti tu tu ka zao da Lu ka „Be o grad„ ne bi bi la pro da ta da je dr `a va do bar vla snik: – Ako se bi ra iz me |u dr `a ve, ko joj ni orah iz ru ke ne bih uzeo, i jed nog bo ga tog ~o ve ka za ko ga ni je ja sno {ta je sve ra dio da bi po stao bo gat, Be ko je pri hva tqi vi je re {e we – ka zao je Ma xar.

Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} ni je hteo da ko men ta ri {e da li je za dr `a vu bo qe da Lu kom upra vqa pri vat ni in ve sti tor ili da se vra ti u dr `av no vla sni {tvo.

– Ako po sto je zdra vi iz vo ri ko ji ma bi dr `a va mo gla ku pi ti Lu ku „Be o grad„, i ako to ne stva ra de fi cit u bu xe tu Sr bi je, on da je pri hva tqi vo da dr `a va bu de vla snik te lu ke – oce nio je Pe tro vi}, ne na vo de }i da li je to iz vo dqi vo. E. Dn.

6

TRe]e dOBA

utorak28.jun2011.

Slo ve na~ ke pen zi je ~e ka ju se du `e ne go ko me te Na saj tu Re pu bli~ kog fon da PIO svi ko ji su pen zi ju, ili deo, ostva ri li u Slo ve ni ji mo gu pro ve ri ti da li se ra di pre ra ~un iz de `e le na kon {to je stu pio na sna gu pen zij ski spo ra zum Qu bqa ne i Be o gra da.

Uz upi si va we je din stve nog ma ti~ nog bro ja sva ko mo `e pro ve ri ti da li je evi den ti ran me |u slo ve na~ ke pen zi o ne re i da li je na{ fond kre nuo po slu `be noj du `no sti po stu pak pre ra ~u na pen zi ja ko je su pret hod no utvr |e ne re {e wem pre ma slo ve na~ kom no si o cu osi gu ra wa. Fond PIO, shod no spo ra zu mu, po kre nu }e po stu pak za pre ra ~un pret hod no pri zna tih pen zi ja ako je re {e wem Fon da pri zna to pra vo na pen zi ju od 8. ok to bra 1991. do 31. ok to bra 2010, uzi ma ju }i u ob zir i sta` osi gu ra wa u Slo ve ni ji, te da je u de `e li dug naj ma we go di nu da na.

Uslov da Fond PIO Sr bi je po kre ne po stu pak je ste da je pen zi o ner ostva rio bar go di nu sta `a u na {oj dr `a vi.

Ako je re {e wem pri zna to pra vo na pen zi ju uzi ma ju }i u ob zir, sem sta `a ostva re nog u Slo ve ni ji i dr `a vi s ko jom je

za kqu ~en spo ra zum o so ci jal nom osi gu ra wu, iz u zev re pu bli ka biv {e SFRJ, po kre }e se po stu pak za pre ra ~un sa mo pod uslo vom da je re {e wem Fon da pri zna to pra vo na sa mo stal nu pen zi ju a no si lac te dr `a ve ni je pri znao pra vo na pen zi ju. To zna ~i da se po stu pak za pre ra ~un ne }e po kre ta ti u slu ~a ju kad je, pri me nom spo ra zu ma s dr `a va ma ko je ni su biv {e re pu bli ke SFRJ, pri zna to pra vo na sra zmer ni deo pen zi je. Po stup ka ne }e bi ti ako je pri zna to pra vo na sa mo stal nu pen zi ju a no si lac te dr `a ve je pri znao to pra vo.

Ina ~e, oko 10.000 na {ih gra |a na go to vo dve de ce ni je ~e ka da se re {i pi ta we slo ve na~ kih pen zi ja, pa da Slo ve ni ja i Sr bi ja ko na~ no re gu li {u na ~in is pla te pen zi ja oni ma ko ji su ceo rad ni sta` ili we gov deo ostva ri li u de `e li ili Sr bi ji. Na kon {to je ko na~ no kra jem 2010. ra ti fi ko van Spo ra zum o so ci jal nom osi gu ra wu, do {lo je vre me i da pr ve slo ve na~ ke pen zi je stig nu do srp skih pen zi o ne ra.

Q. M.

FATALNE PO ZDRAVQE I KOMBINACIJE NAJOBI^NIJIH TABLETA

Ubi {e ga ka pi za o~i Vi {e sto ti na hi qa da sta ri jih qu di sva kog da na iz lo `e no je fa tal nom ri zi ku zbog ne do voq nog zna wa o te {kim po sle di ca ma uzi ma wa le ko va u od re |e nim kom bi na ci ja ma. Po gor {a we de men ci je, pa ~ak i smrt, mo gu iza zva ti kom bi na ci je ta ble ta ko je se uzi ma ju za uobi ~a je ne bo le sti, ka rak te ri -

efi ka sno blo ki ra ju ace til ho lin. [to je lek efi ka sni ji u blo ki ra wu ovog je di we wa, to je opa sni ji ako se uzi ma u ve }im do za ma. Me |u naj o pa sni jim su „pi ri ton„, „fe ner gan„, „se rok sat„ i lek pro tiv in kon ti nen ci je „di tro pan„.

U le ko ve s naj bla `im uti ca jem na ace til ho lin spa da ju „ra ni ti din„, „ka fe tin„ (ko dein), be ta blo ka tor „ate no lol„ i ka pi za o~i. Le ko vi s naj ma wim uti ca jem na ace til ho lin ozna ~e ni su jed nim, a oni s naj ve }im uti ca jem, s tri po e na. Stu di ja je po ka za la da pa ci jen ti ko ji uzi ma ju kom bi na ci ju le ko va zbi ra ve }eg od ~e ti ri po e na – kao {to je spoj ne kog an ti hi sta mi ni ka i Le~ili kijavicu, zavr{ili u bolnici obi~ nih ka pi za o~i – sti~ nih za se ni o re. Bri tan ski na - ima ju 20 po sto {an se da umru u ro u~ ni ci utvr di li su da u gru pi tka - ku od dve go di ne, u od no su na se dam vih opa snih mo gu bi ti i oni za od sto {an se sta ri jih od 65 ko ji ne ubla `a va we simp to ma po len ske uzi ma ju le ko ve. Ri zik od smr ti po ki ja vi ce, le ko vi pro tiv bo lo va i ve }a va se 25 po sto sva kim do dat nim ta ble te za spa va we. Is tra `i va ~i s po e nom, re zul ta ti su stu di je ob ja uni ver zi te ta Kent i Ist An gli ja vqe ne u „Xor nal od ame ri kan ge iden ti fi ko va li su 80 ~e sto ko ri - ri ja triks so sa je ti“. {}e nih le ko va ko ji, kad se uzi ma ju Na u~ ni ci su is ta kli da opa sna u od re |e nim kom bi na ci ja ma, po ve - kom bi na ci ja le ko va mo `e po gor }a va ju ri zik od ozbiq nih zdrav - {a ti i de men ci ju. I ra ni ja is tra stve nih pro ble ma. `i va wa po ka za la su da blo ki ra we Na spi sku po ten ci jal no fa tal - ace til ho li na ima ne ga ti van uti nih le ko vi ko je ko ri sti ve }i na caj na mo zak, ali je ovo is tra `i va qu di sta ri jih od 65 go di na su an ti - we, za sno va no na po da ci ma sku pqa hi sta mi nik ra ni je ge ne ra ci je „pi - nim vi {e od 20 go di na, is pi ti va lo ri ton„ ili „ra ni ti din„ za ubla `a - ku mu la tiv ni efe kat le ko va, po ka va we `e lu da~ nih te go ba i an ti de - zu ju }i pr vi put da me {a we le ko va pre siv „se rok sat„, ka pi za o~i, te ima zna ~a jan uti caj na {an su za le ko vi za sr ce i ast mu. Svi oni de - smrt ni is hod. lu ju na or ga ni zam ta ko {to blo ki Dok to ri su do ka za li i da je opa ra ju glav nu he mi ka li ju u ner vnom snost mno go ve }a na ro ~i to po one si ste mu – ace til ho lin. Sma we ni ko ji ima ju vi {e hro ni~ nih bo le ni vo ace til ho li na od go vo ran je za sti. Za to, ne tre ba da uzi ma ju le ko raz voj Al chaj me ro ve bo le sti. Is - ve sa mo i ni ci ja tiv no, na ro ~i to ne tra `i va ~i su sve le ko ve po de li li uobi ~a je ne, pro tiv aler gi ja i pre na gru pe, u od no su na to ko li ko hla de.

Ivana Vujanov

dnevnik

UZ HIQADE FAL[IRANIH POTVRDA ESTRADA, SPORTISTI I FOLKLORA[I U PENZIJI

Pre pli }u se opan ~i }i uz la `ne sve do ke Van red nom re vi zi jom re tro ak tiv no ot ku pqi va nog sta `a u Fon du PIO ot kri ve no je da se u 95 od sto slu ~a je va va ra lo. Na i me, od oko 1.300 pre gle da nih pred me ta na osno vu ko jih su biv {i ~la no vi KUDova, ali i estrad nih, sport skih i no vi nar skih udru `e wa, do bi ja li sta` i ot ku pqi va li ga da bi do {li do pen zi je, ogro man deo je mu tan.

Kad je utvr |e no da je vi {e od 1.000 pen zi o ni sa nih spor ti sta, glu ma ca, pe va ~a, igra ~a i no vi na ra oti {lo u pen zi ju na osno vu fal{ po tvr da i da je kao ta kvi pri ma ju ve} ne ko vre me, svi oni mo ra }e da je vra te ako u naj kra }em ro ku ne do ka `u da su se za i sta ba vi li Do{lo vreme da se proveri status umetnika estra dom, od no sno po slom ko ji ko sta `a ko li ko im je bi lo po – Kon kret no, pre gle da ni su na ve li kao je di ni i na osno vu treb no da bi ostva ri li uslo ve pred me ti uglav nom ni su ta~ no ko jeg su – jer osta li na to ne ma za pen zi o ni sa we. pred sta vqa li ~i we ni ce ko je to ju pra vo – ste kli mo gu} nost da Di rek tor Sek to ra za ostva - po tvr |u ju jer su po tvr de iz da te ot ku pe go di ne sta `a da bi, ka da ri va we pra va iz PIO Vla di - bez po sto je }ih in ter nih evi den na pu ne go di ne `i vo ta, oti {li u mir Stan ko vi} ob ja {wa va da ci ja i do ku me na ta, {to je bi la pen zi ju. Jer, pra vo na re tro ak su oni mo ra li, da bi im se pri - wi ho va za kon ska oba ve za – re ti van ot kup sta `a ima ju sa mo znao sta`, iz me |u osta log, do - kao je Stan ko vi}, do da ju }i da }e ~la no vi kul tur no-umet ni~ kih ne ti va qa ni do kaz da su se za i- u 184 pred me ta bi ti po sla i za dru {ta va, estrad nih, sport skih sta ba vi li svo jim po slom, a to po li ci ju jer je Fond PIO o to i no vi nar skih udru `e wa i u je mo gu }e uz po tvr du od go va ra - me pi sme no oba ve stio Mi ni pro se ku za su go di nu rad nog sta ju }ih i pri zna tih or ga ni za ci ja star stvo unu tra {wih po slo va. `a pla }a li oko 40.000 di na ra. kao {to su Sa v ez estrad n ih Sad je sve na “umi ro vqe noj” Evi dent no je da su svi ko ji su iz umet n i k a Sr b i j e, kul t ur n o- estra di jer ako ne do sta ve no ve ove bran {e oti {li u pen zi ju po umet ni~ ka dru {tva, udru `e wa i va qa ne do ka ze i ta ko is ko ri pra vi lu ku po va li ta~ no ono li no vi na ra. ste {an su da se ob no vi po stu pak

i po no vo im se, ali na za ko nit na ~in, utvr di pen zi ja, osta }e bez we, a ono {to su pret hod nih go di na do bi ja li mo ra }e da vra te. Na i me, uko li ko ta kvih do ka za ne ma, re {e wa }e im bi ti po ni {te na, upi sa ni sta` iz rad ne kwi `i ce iz bri san i mo ra }e da ~e ka ju na pen zi ju dok ne is pu ne dru ge za ko nom pred vi |e ne uslo ve.

Ina ~e, Fond PIO ni je nad le `an da utvr di da li je ne ki pri lo `e ni do kaz uz zah tev za ostva ri va we pra va iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa la `an, jer to utvr |u je sud. Is ti ~u da je zlo u po tre ba u naj ve }em de lu bi lo u estrad nim a naj ma we u no vi nar skim udru `e wi ma. Stan ko vi} pod vla ~i da estrad nim umet ni ci ma pra vo na ot kup sta `a osim Za ko na o PIO omo gu }a va i po se ban ugo vor, a uslov je da su ~la no vi udru `e wa u Sa ve zu estrad nih umet ni ka Sr bi je, da im je estrad no na stu pa we osnov no za ni ma we i da ima ju pre bi va li {te u Sr bi ji. Na po mi wu da su naj ve }e zlo u po tre be ra |e ne sa ~lan skim kar ta ma, jer su, su prot no za ko nu, iz da va ne rek tro ak tiv no, sa mo na osno vu iz ja va je da ne ko na be |e ni umet nik i da je `i veo od pe va wa. Sa da }e, po sle ne ko li ko go di na u`i va wa u mi ro vi ni, ipak mo ra ti do ka za ti da su dr `a li mir ko fon i igra li kol ce jer je van red na re vi zi ja po ka za la da se igrom i pe smom ne mo `e ta ko la ko u pen zi ju.

Qubinka Malae{evi}

ZA DOBROVOQNE DAVAOCE KRVI NI KOD LEKARA NEMA POPUSTA

Hu ma nost bez ro ka tra ja wa Ni je hu ma nost kvar qi va ro ba, ni ti ima rok tra ja wa, ali se do bro voq ni da va o ci kr vi obi~ nu po mi wu sa mo ka da je ve li ka ne sta {i ca u za vo di ma za tran sfur zi ju. Na Dan Cr ve nog kr sta me |u do bit ni ci ma pri zna wa bi la je i pen zi o ner ka iz Apa ti na Ami ra Pav ko vi}, ko ja je krv da -

bro voq ni da va o ci. Na sta vi la sam po sle uda je i pre se qe wa u Apa ti nu, gde sam se uda la. Od la ne, zbog bo le sti {tit ne `le zde, na `a lost vi {e ne mo gu da da jem krv. Po seb no mi je `ao {to ni ka da ni sam da la ne ko me krv iz ve ne u ve nu jer znam da je to dra ma ti~ na si tu a ci ja – ob ja -

\or|e Ivan~i}

Amira i Milan Pavkovi}

la 51 put, {to se vred nu je kao dvo stru ko vi {e kod mu {ka ra ca.

– Pr vi put sam krv da la 1971. u Bo sni, gde sam ro |e na. Tek sam bi la na pu ni la 21 go di nu. Ta da naj vi {e iz ra do zna lo sti, ali i jer su moj otac i se stra bi li do -

{wa va Ami ra, du go go di {wa rad ni ca pred u ze }u „Mar ko Ore {ko vi}“.

Do b ro v oq n i da v a l ac je i wen su prug Mi lan, jo{ od kad je bio na od slu `e wu voj nog ro ka.

– Ja sam dao mno go ma we od Ami re, pa sam sto ga jo{ po no sni ji na wu – ka `e on. \or |e Ivan ~i} je, pak, svo ju so li dar nost s ne voq ni ci ma pr vi put is ka zao u No vom Sa du, gde je u~io auto me ha ni ~ar ski za nat, a po sle sti ca wa di plo me ceo rad ni vek je bio bro do mon ter.

– Na {a mla dost i `i vot bi li su pot pu no dru ga ~i ji. Ovi no vi de ra ni ima ju sve a ne zna ju ni {ta.

Sve gle da ju kroz evro. Ni ko ne mi sli da }e se mo `da su tra raz bo le ti, pa za to da nas mo ra ju po mo }i dru gi ma – tvr di Ivan ~i}.

I on `a li {to zbog go di na vi {e ne mo `e da va ti krv, i do -

da je da, kad bi svi da li sa mo po lo vi nu ono ga ko li ko je on, ni kad ne bi bi lo ne sta {i ce. A on je krv da vao ~e sto i dok je ra dio na te re nu u Ri je ci, No vom Sa du i dru gim gra do vi ma.

– Mo `da bi ne ke na do bro voq no da va we kr vi pod sta klo ka da bi ima li vi {e po vla sti ca ako im za tre ba le kar ska po mo}. Ja mo ram sva ki put kad odem kod hi r ur g a da pla t im par ti ci pa ci ju, a upra vo za we go ve pa ci jen te u `i vo tu sam dao oko 30 li ta ra kr vi. Ni je to ma lo – ka `e Ivan ~i} dok po no sno po ka zu je Zlat nu zna~ ku ko ju je do bio.

J. Prel~ec

KAKO LEKAR KA@E

Po paj bi bio jak i da je jeo ma sla ~ak Si rov, su {en ili ku van, ma sla ~ak je dra go ce na biq ka za ko ju se ve ru je da ~ak i pod mla |u je. Ovaj ko rov, ko ji ra ste po svi ma li va da ma, ima mno go ka li ju ma u svom nad zem nom de lu, za tim smo le i ete ri~ nih uqa, dok je u ko re nu 40 od sto in su li na. Li sto vi sa dr `e 16 do 18 po sto vi ta mi na C, ka ro ti na i oko tri od sto gvo `|a, vi {e ne go i spa na}. Mo `e se uzi ma ti u svim ob li ci ma. Su {en se ko ri sti za spra vqa we ~a ja ili tink tu ra, a u pro le} nim da ni ma mla do li {}e mo `e se je sti si ro vo kao uku sna sa la ta. Zbog bla go gor kog uku sa, mno gi ko ri ste i ku van ma sla ~ak kao pri log me su ili ja ji ma.

^aj po ja ~a va lu ~e we `u ~i, sti mu li {e rad bu bre ga i de lu je kao di u re tik. Pod sti ~e me ta bo lo zam i rast }e li ja je tre i pan kre a sa. Di ja be ti ~a ri ma se pre po ru ~u je da sva ki dan po pi ju po {o qu ~a ja od ma sla~ ka ili `va }u pet do de set sta bqi ka biq ke. ^aj po ma `e i le ~e wu sla bo krv no sti, gih ta i re u me, pro ~i {}a va or ga ni zam, po ma `e re ge ne ra ci ji hr ska vi ce, ali i ski da wu vi {ka ki lo gra ma.

Ako se u ko re nu, li sto vi ma i cvet nim pu poq ci ma `e li sa ~u va ti bo gat stvo vi ta mi na C, naj bo qe je pra vi ti sa la te ili osve `a va ju }e na pit ke ter mi~ ki neo bra |e ne. Mo gu se ko ri sti ti i kao sa stav ni deo

su pa od po vr }a. Uko li ko se ko ren ma sla~ ka ku va u su pi, do bra je za me na za krom pir i {ar ga re pu.

Iako iz u zet no ko ri sna biq ka za o~u va we zdra vqa, ma sla ~ak ne tre ba uzi ma ti sva ko dnev no u ve }im ko li ~i na ma, na ro ~i to ka da „oma to ri”. Na i me, ko ren i sta blo sa dr `e gor ke sa stoj ke ko ji su di u re ti~ ni i mo gu iza zva ti pro liv, a po ne kad i smet we u sr ~a nom rit mu. Mla di, pro le} ni ma sla ~ak, pak, pot pu no je bez o pa san, pa je za to we gov nad zem ni deo naj bo qe bra ti u pro le }e, kad sa dr `i naj vi {e de lo tvor nih sa sto ja ka, a naj ma we gor ~i ne. Ta kav je i u je sen.

J. Barbuzan

Eliksir mladosti raste po livadama

Li man ci ma {e }er naj ~e {}a boq ka U ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja je u su bo tu odr `a na u O[ „Jo van Po po vi}” zdra vqe je pro ve ri lo 525 Li ma na ca.

Svi po se ti o ci su pro ve ri li te `i nu i vi si nu, a in deks te le sne ma se je pre kon tro li sa lo wih 505. La bo ra to rij ske ana li ze {e }e ra u kr vi ura di li su svi po se ti o ci ak ci je, od ko jih je 175 ima lo po vi {e ne vred no sti, ho le ste rol i tri gli ce ri de pro ve ri lo je 465 gra |a na i wih 137 ima lo je po vi {en ho le ste rol, a 183 po vi {e ne vred no sti tri gli ce ri da

u kr vi. EKG mo ni to ring ura di lo je 489 sta nov ni ka, a pri ti sak je iz me ri lo 500 qu di. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va no je 156 No vo sa |an ki, gu sti nu ko sti ju pro ve ri lo je 96 po se ti la ca i kod 18 je utvr |e na oste o ro po za, a mla de `e je pre gle da lo 185 gra |a na, od ko jih je tro je upu }e no hi rur gu, a tro je je do bi lo sa vet o re dov nim kon tro la ma. Sa vet in ter ni ste o pra vil noj is hra ni do bio je 91 po se ti lac ak ci je.

I. D.

Raz go vor o pri va ti za ci ji vo de O pri va ti za ci ji vo de, s po seb nim osvr tom na pri va ti za ci ju no vo sad skog „Vo do vo da i ka na li za ci je”, bi }e re ~i u Omla din skom cen tru CK13 da nas od 20 sa ti. Po sle raz go vo ra o ovoj te mi bi }e pri ka zan i film „Pla vo zla to: Svet ski ra to vi za vo du”. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

Novosadska utorak28.jun2011.

La vi rint pa pi ro lo gi je i bi ro kra ti je 250 {to pi sme nih {to usme nih pri tu `bi No vo sa |a na, ko ji su se ma hom `a li li na rad in sti tu ci ja sa ko ji ma, go to vo sva ko dnev no, do la ze u kon takt. Mno ge pri med be su se od no si le na Za vod za iz grad wu gra da gde su gra |a ni “oba vqa ju pa pi ro lo gi ju” ko ja se ti ~e ot ku pa ili le ga li za ci je, na Dom zdra vqa uglav nom zbog za ka zi va wa pre gle da, Re pu bli~ ki ge od et ski za vod, Za vod za ur ba ni zam...Sve u sve mu, sti ~e se uti sak da je bi ro kra ti ja naj ve }i pro blem na me sti ma gde se

oba vqa ju “te ku }e stva ri”, jer su ta mo i naj ve }e gu `ve, pa na tim me sti ma si stem naj pre po ka `e svo je fa lin ke.

Da je bi ro krat ski apa rat glo ma zan i trom ve} i de ca zna ju, pa je za to in sti tu ci ja grad skog om bud sma na, iako ne ma iz vr {nu mo}, vi {e ne go po treb na. On je tu da pre po ru ~i me re i na osno vu svog auto ri te ta uka `e na pro ble me sa ko ji ma su gra |a ni ku bu re, jer sva ko ko je ne ka da kre nuo da „za vr {a va ne ke po slo ve„ vr lo do bro zna ka kav je ose }aj ka da se su sret ne te o~i u o~i na na {om ad mi ni stra ci jom.

B. Mar ko vi}

Iz lo `be za Dan Ste pa no vi }e va Dve iz lo `be „Osni va ~i do bro vo qa~ ke ko lo ni je” i „70 go di na od po ~et ka Dru gog svet skog ra ta” bi }e otvo re ne da nas u 9 ~a so va u Ste pa no vi }e vu, pr va u Bi bli o te ci „Ni ko la Te sla”, Uli ca voj vo de Ra do mi ra Put ni -

Po vo dom obe le `a va wa 100 go di na ra da Jav no grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e usko ro }e po ~e ti da emi tu je ma tur ske pa noe na mo ni to ri ma u auto bu si ma. [ko le i raz re di mo gu fo to gra fi je ma tur skih pa noa po sla ti naj ka sni je do 1. ju la na mejl jgspno vi sad@ gmail.com. U to ku je i kon kurs za vi zu el no re {e we pla ka ta kam pa we „Moj bus, moj grad”, na

ko jem mo gu u~e stvo va ti mla di umet ni ci sred wo {kol skog i aka dem skog obra zo va wa, a naj bo qi ra do vi bi }e na gra |e ni. Ra do vi se mo gu po sla ti do 15. ju la na adre su pred u ze }a, Fu to {ki put 46, sa na zna kom kon kurs za vi zu el no re {e we pla ka ta kam pa we obe le `a va wa sto go di {wi ce jav nog pre vo za ili u elek tron skoj for mi na adre su kon kurs@gspns.rs. N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a pr vih {est me se ci ove Z go di ne grad ski om bud sman, za {tit nik gra |a na, do bio je

Ma tur ski pa noi u auto bu si ma

ka 9, a dru ga u MZ „Ste pa no vi }e vo”, Uli ca voj vo de Ste pe Ste pa no vi }a 112. Iz lo `be se odr `a va ju po vo dom da na se la i cr kve ne sla ve Vi dov dan, a autor je bi bli o te kar ka Mi le na Vu~ ko vi}.

G. ^.

Cr te `i Er vi na Ka wa Otva ra we iz lo `be cr te `a Er vi na Ka wa odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ma lom li kov nom sa lo nu, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9.

Iz lo `ba }e tra ja ti do 19. ju la.

B. M.

V remeploV

PO SLE IZ ME NA I DO PU NA OD LU KE O AUTO-TAK SI PRE VO ZU

Na Ustav ni sud zbog na lep ni ce „euro” Grad ska vlast do ne la je iz me ne i do pu ne od lu ke o auto-tak si pre vo zu, gde tak si sti mo ra ju na vid nom me stu da is tak nu tak si le gi ti ma ci ju vo zi la i le gi ti ma ci ju vo za ~a, a u gor wem de snom uglu ve tro ban skog sta kla na lep ni cu iz da tu u skla du s ovom od lu kom. Na i me, svi tak si sti }e ubu du }e mo ra ti da ima ju iz da tu na lep ni cu u skla du s od lu kom na ko joj sto ji da je od 31. de cem bra 2009. go di ne pro iz ve de no mi ni mal no u skla du sa uslo vi ma pro pi sa nom nor mom „Euro 3„ u po gle du iz duv ne emi si je, a od 1. ja nu a ra ove go di ne, u skla du sa uslo vi ma pro pi sa nim nor mom „Euro 4”, od no sno da is pu wa va uslo ve u po gle du iz duv nih emi si ja iz ovih nor mi. To kon kret no zna ~i da }e tak si sti uko li ko `e le da se ba ve ovim po slom mo ra ti da ima ju mo to re „Euro 3” od no sno „Euro 4”.

Pred sed nik tak si udru `e wa „Voj vo |a ni” i pred sed nik sa mo stal nog Sin di ka ta tak si pred u- zet ni ka No vog Sa da Ra do slav

Kr sti} s dru ge stra ne sma tra da je ne do pu sti va re tro ak tiv na pri me na od lu ke, da }e se zbog to ga `a li ti Ustav nom su du kao i tak si sti iz ^a~ ka.

- Zbog ove od lu ke grad }e osta ti bez tak si sta, jer ko li ko sam upo znat sve ga 200 tak si sta is pu wa va ove uslo ve. Sma tram

Kon cert po ma `e bo le snoj de ci Hu ma ni tar ni vi dov dan ski kon cert na me wen bo le snoj de ci po ~i we ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju „M”. Kon cert or ga ni zu je Ko lo srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke a u~e stvu ju oper ski pe va~ Alek san dar - Sa {a Pe tro -

vi}, Hor „Ison” O[ „Mi lan Pe tro vi}” pod vo| stvom Mi {e Bli zan ca, pe va~ Ne nad Ni ko li}, Pe va~ ka gru pa „Bil bil”, Slo bo dan ka Ka {i ko vi} i fol klor na gru pa KUD-a „Sve to zar Mar ko vi}”.

J. Z.

do bi li spor pro tiv svoje lo kal ne sa mo u pra ve.

Kr sti} na vo di da su i no vo sad ski tak si sti ta ko |e pod ne li `al bu Ustav nom su du i da o~e ku ju da }e bi ti do ne ta u wi ho vu ko rist. Ka ko ka `e, Ustav ni sud je (ka da su se ^a ~a ni `a li li) oce nio da je od lu ka o tak si pre vo zu, ko ji je do ne la lo kal na sa mo u pra va, a u ko joj je pro pi sa no da tak si vo zi lo mo ra da ima uslov nor me „Euro 3” od no sno „Euro 4” u po me nu tom pe ri o du, ne sa gla sna sa Usta vom i Za ko nom.

- To zna ~i da je lo kal na sa mo u ra va ta kvim ure |i va wem pre ko ra ~i la za ko nom utvr |e no ovla {}e we. Ta ko |e u od lu ci ustav nog su da ko ja je do ne ta za ^a ~ak sto Fo to: F. Ba ki} ji da je ~la nom 195. stav 2 da je ova od lu ka pro tiv od lu ke Usta va de fi ni sa no da sta tu ti, Ustav nog su da, jer pre ma toj od - od lu ke i dru gi op {ti ak ti lu ci pro pi sa no je da tak si vo zi - auton mne po kra ji ne i je di ni ca la tek na kon 1. mar ta 2013. go di - lo kal ne sa mo u pra ve mo ra ju bi ti ne mo ra ju da ima ju ove nor me - usa gla {e ni sa za ko nom, {to ka ob ja {wa va Kr si}. ko pi {e u obra zlo `e wu Ustav Do da je da su se tak si sti iz nog su da u ovom slu ~a ju ni je ura ^a~ ka pr vi `a li li na ovu od lu - |e no - pre do ~io je Kr sti}. ku Ustav nom su du i da su na su du Q. Na to {e vi}

FU TOG I VE TER NIK JU ^E BEZ VO DE

Pu kla ma gi stra la kod GSP-a

Fu tog i Ve ter nik u to ku ju ~e ra {weg da na ni su ima li vo de zbog pu ca wa ma gi stral nog vo do vo da u bli zi GSP-a. Iz „Vo do vo da i ka na li za ci je“ sa op {ti li su da su po sla li ci ster ne s pi ja }om vo dom. Uz to, u tom pred u ze }u ju ~e su o~e ki va li da Fu tog i Ve ter nik vo du do bi ju u po po dnev nim ~a so vi ma.

S. K.

KAK O JE BI LO NA NO] NOM MA RA TO NU

Tr ka, re ka i ri tam bub we va

Ko `ar skom esna fu stro ga pra vi la Ma gi strat je 28. ju na 1753. dao pri med be na pred log ar ti ku la, od no sno, pra vi la ce ha pra vo slav nih }ur ~i ja, uko li ko Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku odo bri we go vo osni va we. Iz me |u osta log, ar ti ku la ma je pred vi |e no da se {e gr tu, ko ji za nat u~i kod ro di te qa, mo `e skra ti ti vre me

{e gr to va wa. Ali, sa mo pod uslo vom da se tom {e gr tu pro du `i vre me „van dro va wa”, tj. obi la ska {to ve }eg bro ja uda qe ni jih gra do va u dr `a vi, da bi u wi ma ra di li i kod dru gih maj sto ra i ta ko svoj za nat {to bo qe is pe kli.

N. C.

No} ni ma ra ton, dru gi po re du, odr `an je pro te klog vi ken da na ke ju uz u~ {}e pre ko 300 qu di.

Ovaj do ga |aj ob u hva tao je ma ra ton od osam, po lu ma ra ton od ~e ti ri i mi ni ma ra ton od jed nog skra }e nog kru ga, gde je dan krug iz no si 5.274 me ta ra, a glav na tr ka star to va la je u su bo tu u 22 ~a sa. Pr va tri me sta u mi ni ma ra to nu za u ze li su Og wen Sto ja no vi}, @i van Mi lo {e vi} i Jo van Po wa vi}, u po lu ma ra to nu Ati la Kar di ro, Nik {a Pa pi} i Lu ka ^a wi, a u ma ra to nu Sre ten Nin ko vi}, Ati la Fi lep i Velj ko Po po vi}. U `en skoj kon ku ren ci ji po bed ni ce su Dra ga na [te her, Il di ko Fa bo i Bi qa na ^on ki (po lu ma ra ton) i Mar ti na Be zek i @e li mi ra Ko pec ki (ma ra ton).

Sta za je bi la rav na, br za, sa ne ko li ko bla gih pre u sme re nja, a du` we, vid no obe le `e ni, sto ja li su vo lon te ri ko ji su se bri nu li o bez bed no sti tr ka ~a. Na ne ko li ko punk to va or g a n i z o v a n i su pra t e } i pro gra mi, po put igra ~a s va trom i bub wa ra. Na start noj po zi ci ji bi la je bi na na ko joj se od vi jao kul tur no – mu zi~ ki pro gram. Ta ko |e, u sa rad wi s dru gim no vo sad skim klu bo vi ma, odr `a va le su se pro mo ci je spor to va po put ka ja ka, ve sla wa, bi ci kli za ma, tri a tlo na, pli va wa, ame ri~ kog fud ba la, ori jen ti rin ga, ken doa. Ka ko je na veo or ga ni za tor, Atlet sko re kre a tiv ni klub “Fru {ka Go ra”, ono {to ovaj ma ra ton ~i ni je din stve nim je sa mo

Fo to: N. Sto ja no vi}

vre me odr `a va wa tr ke u ka snim ve ~er wim sa ti ma uz sam Du nav, {to “tr ~a we ~i ni pri -

jat nim i je din stve nim is ku stvom”.

A. J.

DA NAS U STU DENT SKOM GRA DU

Pro mo ci ja do na ci je or ga na Pro mo ci ja tran splant ci je i do na ci je or ga na „[an sa za no vi `i vot” bi }e pri re |e na u Stu dent skom gra du da nas od 11 do 13 ~a so va is pred Stu d ent s ke glav n e men z e, Uli ca dr Si me Mi lo {e vi }a 6. Ak c i j u or g a n i z u j e Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u sa rad wi sa Za vo dom zdrav stve ne za { ti t e stu d e n a t a,

PSANS Far ma ce ut ske stu dent s ke aso c i j a c i j e i IFMSA - Sr bi ja In ter na ci o nal no udru `e we stu de na ta me di ci ne. Ide ja je da se in for mi {e {to ve }i broj mla dih qu di, da se ot klo ne ne ja sno }e i za blu de i da se uka `e na zna ~aj tran splan ta ci je i do na ci je or ga na.

I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak28.jun2011.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

ME \U NA ROD NI FE STI VAL VI NA IN TER FEST 2011.

„De~ ji re~ nik” na dar Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le -

fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo „De~ ji re~ nik„ auto ra Za gor ke Po po vi} i To mi sla va Po po vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U pred go vo ru je na pi sa no: „ U de ~i joj psi ho lo gi ji se odav no po zna je i pri zna je sud bin ska po ve za nost i slo `e no je din stvo zna wa i zna ~e wa. Ovaj re~ nik le po te de~ jih re ~i pred sta vqa re dak, i ne sa mo u nas, je din stven pri mer str pqi vog is tra `i va qa i ta na nog raz u me va qa te mno go stra ne i slo `e ne ve ze. Ova kvo de lo ne slu `i na ~ast sa mo auto ru, ne go i dru {tvu i kul tu ri ko ja ga je in spi ri sa la, omo gu }i la i ume la da pri mi”.

A. J.

„DNEV NIK” I „STI LOS” DA RU JU KWI GE

„Po sle di ce qu ba vi” Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e sva kog rad nog da na na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Po sle di ce qu ba vi” auto ra Su lej ma na Ado ni ja.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u Je vrej skoj uli ci 28, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Usa mqe ni imi grant Na ser na uli ca ma sa u dij skog gra da Xe de pri mo ran je da oba vqa po ni `a -

va ju }i po sao i od bi ja udva ra wa bo ga tih na sr tqi va ca. Oko we ga se od i gra va cr no-be li film `e ne pre kri ve ne cr nim aba ja ma i mu {kar ci u be lim tu ni ka ma mi mo i la ze se ne ~uj no i bez su vi {nih po kre ta. Jav na smak nu }a, ho mo sek su al ne sklo no sti i `i vot u ne pre sta nom stra hu od ver ske po li ci je ~i ne at mos fe ru jo{ na pe ti jom. Ali, jed na neo ~e ki va na po ru ka i par ru `i ~a stih ci pe li ca is pod cr ne aba je une }e u Na se rov svet mno {tvo bo ja. Mo `e li pro na }i put u sve tu gde su emo ci je do pu {te ne sa mo ma lo broj ni ma, i ko ja je ce na za to?

A. L.

Da ni vi na i mu zi ke na Tr gu slo bo de Me |u na rod ni fe sti val vi na In ter fest 2011 odr `a }e se od ~e tvrt ka do su bo te na Tr gu slo bo de, a bi }e otvo ren sva kog da na od 18 do 24 sa ta. Tri da na qu bi te qi ovog pi }a ima }e pri li ku da pro ba ju naj bo qa vi na pro iz vo |a ~a iz Sr bi je, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Ita li je i [pa ni je, a bi }e pred sta vqe no oko 600 eti ke ta od ukup no 100 pro iz vo |a ~a. Odr `a }e se spe ci jal ne de gu sta ci je, ra di o-

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na” Ra fa e lo vim tra gom „ Xo a ne Pit man, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Do voq na je bi la jed na sli ka ma wih pro por ci ja, na ko joj mla di} ubi ja a`da ju, da dva de settro go di {wi Ra fael po sta ne je dan od mi qe ni ka pu bli ke i plem stva, is ti snuv {i sa tog me sta ~u -

Kon cert u Aka de mi ji umet no sti Kon cert har fist ki we Mi ne Mom ~i lo vi} uz kla vir sku prat wu Na de `de Pa ji} odr `a }e se ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Ulaz je slo bo dan.

A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge Gor da ne \i las Kwi ga pe sa ma „Se }a we ko je se ni je do go di lo” Gor da ne \i las bi }e pred sta vqe na su tra od 19 sa ti u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. U pro gra mu u~e stvu ju Mi haj lo Pan ti}, Li di ja Mu ste da na gi}, Dra ga na Be le sli jin i autor ka.

Z. Ml.

Od no se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Ko vi qu, na Kli si i Kli san skom bre gu, su tra u Fu to gu, a pre ko su tra u Ve ter ni ku. Gra |a ni tre ba sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va, upa ko va no u ke se, xa ko ve ili ku ti je.

G. ^.

ve nog Mi ke lan |e la. Na sta nak Ra fa e lo ve sli ke Sve ti \or |e i zmaj je tek po ~e tak o~a ra va ju }e pri ~e ko ja pre mo {}u je ve ko ve splet ki i iga ra mo }i, upli }u }i li~ no sti pod jed na ko `i vo pi sne i za stra {u ju }e. Pu nih pet sto go di na ovaj pred met `ud wi svih ko lek ci o na ra tu ma rao je po Evro pi, ne ka da je pri pa da la Hen ri ju 7 i 8, ^ar lsu 1., Ka ta ri ni Ve li koj i Sta qi nu, a da nas je iz lo `e na u Va {ing to nu, kao re mek-de lo re ne san se. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

ni ce i pre zen ta ci je na me we ne pra vim po zna va o ci ma i qu bi te qi ma vi na, eno lo zi ma i pro fe si o nal ci ma iz vin ske in du stri je. Na bla gaj ni In ter fe sta su gra |a ni }e mo }i da ku pe de gu sta ci o ne ~a {e po ce ni od 150 di na ra, a va u ~e ri za de gu sta ci ju kao i sva ke go di ne ko {ta }e 50 di na ra.

-Od svih iz la ga ~a naj za stu pqe ni ji su srp ski, a pre o vla da va ju vi na iz Voj vo di ne. Ce na de gu sta ci o nih va u ~e ra osta la

je ista kao pret hod nih go di na, jer uze li smo u ob zir da na {wu eko nom sku si tu a ci ju. Po se ti o ci ne mo ra ju da ku pu ju ~a {e, mo gu da do ne su svo je, a ulaz je bes pla tan- re kla je di rek tor ka In ter fe sta Na ta {a Bu di sa vqe vi}.

Kao no vi tet na fe stu, Ma |ar ska }e, po red svo jih naj kva li tet ni jih vi na, pred sta vi ti i

spe ci ja li te te ko je }e pri pre ma ti ku li nar ski maj sto ri iz ove ze mqe.

U mu zi~ kom de lu ovog fe sti va la u~e stvo va }e Fraj le, Or ke star Alek san dra Du ji na, tam bu ra {ki sa sta vi i gru pa „Stu dio Alek tik„.

N. R.

„RA DO SNO DE TIW STVO” ^E KA RAS PI SI VA WE TEN DE RA

Na je sen go to va me ga ku hi wa Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” na ba vi la je kra jem pro {le ne de qe gra |e vin sku do zvo lu za iz grad wu cen tral ne ku hi we, a ce la do ku men ta ci ja pre da ta je Fon du za ka pi tal na ula ga wa.

Di rek tor te usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} ka `e za „Dnev nik” da se na da da }e Fond ve} ove ne de qe ras pi sa ti ten der po ub za nom po stup ku, ka ko bi iz grad wa po ~e la u ju lu.

- Re vi zo ri pro jekt ne do ku men ta ci je ura di li su svoj deo po sla, od ZIG-a smo do bi li sve do ku men te i mi smo na{ deo po sla za vr {i li. Osta je sa mo da se iza be re iz vo |a~ ra do va i iz grad wa mo `e da po~ ne - ob ja {wa va Sa mar xi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, sa svim je iz ve sno da }e ku hi wa bi ti za vr {e na na je sen, a da }e rad po ~e ti do kra ja ove go di ne.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ka da ku hi wa bu de iz gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no i on }e bi ti do vo qan za na -

red nih 15 go di na. Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa iz dvo jio je 541 mi lion di na ra za iz grad -

wu no ve cen tral ne ku hi we „Ra do snog de tiw stva”.

Go vo re }i o dru goj ve li koj in ve sti ci od no sno iz grad wi vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, Sa mar xi} na vo di da je i ov de pro jekt na do ku men ta ci ja za vr {e na, kao i da na ra ~u nu ove usta no ve ve} ima ju 90 mi li o na di na ra ko je su na me we ni za we go vi iz grad wu. Ka ko ka `e, ovih da na bi tre ba lo da do bi ju i gra |e vin sku do zvo lu.

- Za iz grad wu vr ti }a, na me {taj, ogra du i sve osta lo {to je po treb no da bi ob da ni {te funk ci o ni sa lo po treb no je 230 mi li o na di na ra. Na dam se da }e re ba lan som bu xe ta ko ji bi tre ba lo da bu de u sep tem bru usta no va do bi ti jo{ 145 mi li o na. Ina ~e i sa ovih 90 mi li o na mo `e mo ve} u ju lu da kre ne mo s iz grad wom - pre do ~io je Sa mar xi}.

Q. Na to {e vi}

LET WA MO DA U GRA DU NE PO PU [TA

So la ri ju mi kao ko {ni ce

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

Ra fa e lo vim tra gom

dnevnik

c m y

8

Bron za ni ten, za ko jim u pr vim pro le} nim da ni ma `u de mla de No vo sa |an ke, po stao je me ri lo le po te i deo mo der nog iz gle da. Ve} od mar ta po ~i we pra va po ma ma za so la ri ju mi ma u ko ji ma }e se pu tem ve {ta~ kog sun ~a wa pri pre mi ti za ko mot ni ju let wu gar de ro bu. Da ovo ni je sa mo `en ska ra bo ta sve do ~i nam sve ve }i broj mo ma ka u so la ri ju mu. Ne ki od wih sti dqi vo su kre nu li sa dru ga ri com ili de voj kom, a sa da u so la ri jum od la ze i sa dru ga ri ma.

Iz go vo ri za ve {ta~ ko sun ~a we su raz li ~i ti. Dok se jed ne prav da ju da se sun ~a ju da bi iz gle da le mo der no, jer ne pri hva tqi vo je i ru `no da obu ku krat ku suk wi cu na be le no ge, dru ge ka `u da im je ko `a lep {a i da

^ITAOCI PI[U SMS

iz gle da ju mr {a vi je. Ima i onih ko je su za vi sne od ove vr ste sun ~a wa {to nam je po tvr di la i rad ni ca u jed nom od no vo sad skih sa lo na.

-Ima de vo ja ka ko je do la ze i po dva pu ta dnev no, jer umi sle da su be le i da ko `a ne }e da po cr ni.

da se sun ~a 28 mi nu ta iako nam je so la ri jum ogra ni ~en na naj vi {e 18. Pri met no je da do la zi sve vi {e mu {ka ra ca, ali ka ko ih je sra mo ta da ih ne ko vi di u so la ri ju mu obi~ no sa ~e ka ju is pred da se gu `va ra{ ~i sti- re kla je ova rad ni ca.

Ima devojaka koje dolaze i po dva puta dnevno, jer umisle da su bele i da ko`a ne}e da pocrni. Da ovo nije samo `enska rabota svedo~i sve ve}i broj momaka u solarijumu Jed na od wih mi je re kla da je za vi sna od sun ~a wa i da ne mo `e da za mi sli da joj dan pro |e, a da ne do |e u so la ri jum. Ima li smo de voj ku, ko ja se re dov no sun ~a ve} 15 go di na i ko ja je zah te va la

Upo zo re wa le ka ra, da iz la ga we ovom ve {ta~ kom sun cu mo `e da iza zo ve rak ko `e, ne do ti ~e ih mno go, jer za le po tu i mod ni krik sve mo `e da se is tr pi. [tet ni zra ci neo n skih lam pi

ni su je di ni pro blem u ne kim sa lo ni ma. Ima i onih so la ri ju ma ko ji hi gi je nu dr `e komb na ci jom sred stva za ~i {}e we i pa pir nog ubru sa. Bo qe opre mqe na me sta svo je mu {te ri je {ti te po sta vqa wem fo li je i ski da wem iste po sle sun ~a wa.

I ta ko, dok ne ki nu de bes plat no sed mo sun ~a we, ne ki su od re di li ce nu od 1000 di na ra za 100 mi nu ta, a ima i onih ko ji se tak mi ~e ni skom ce nom od 15 din po mi nu ti. Mo gu se na }i i sa lo ni u ko ji ma se sun ~a we na pla }u je 200 di na ra bez ob zi ra na mi nu ta `u, pa se ta ko u so la ri ju mu za ove pa re mo `e se pro ve sti 10, ali i 25 mi nu ta. Sa lo ni do dat no nu de i kre mi ce ko je po boq {a va ju pig men ta ci ju i {ti te ko `u, a ko je se do dat no na pla }u ju.

N. R.

065/47-66-452

Braon vo da mno go ko {ta Sad pi je mo u Ko vi qu ne ku braon vo du, a po sle tu {i ra wa far ba pe {ki re. Po ko joj ce ni?

063/7128... * * * Ja sam sku `io ta ble na ula zi ma u Fu to {ki park - Na ci o- nal ni park pod „za {ti tom”dr `a ve... Ru i na! Mla di xo gi ra ju po ru p a m a, sta r i {e t a j u po xom ba ma, osta li se de po pro pa lim klu pa ma ili stu bo vi ma jer u ce lom par ku ima de se tak klu pa, je ze ro ob ra slo u {i bqu, igra li {ta za de cu i omla di nu ne ma... Gra do na ~el ni ~e obi |i „za {ti tu”!!!

064/0863... * * * Pi tam se: ka ko pre `i ve ti u ovom gra du, pre hra ni ti se, pla ti ti ko mu na li je, a ne ma{ za po sle we? Is pred pi ja ce da pro da jem ki ne ske ~a ra pe ne mo `e, ot me mi ko mu nal na po li ci ja i na pi {e ka znu, ja vqam se na sve mo gu }e ogla se, uglav nom ni {ta. Za nas ko ji ne ma mo po sao, a ne ma mo po dr {ku dr `a ve, ne pre o sta je ni {ta ne go da sve te di plo me po {a qe mo u pla sti~ nim fla {a ma Du na vom u be li svet, jer ni ~e mu ne slu `e, a svi da ide mo iz ove Sr bi je ne mo `e.

064/9415...

* * * Opet tu ~a u Osno vov noj {ko li u [aj ka {u, pr vi put duel na stav ni ce i u~e ni ce, dru gi duel u~e ni ka i u~e ni ka. [ta li }e bi ti tre }e? 065/8651... * * * Di rek tor „Pu ta” da je iz ja vu da su sve bus li ni je okr pqe ne. Ne ka pro {e ta od svo je kan ce la ri je 100 me ta ra i vi di ru pe i o{te }en sliv nik u K.Stan ko vi }a od 9 do 13, ko je sto je jo{ od pro {le je se ni.

063/503... * * * Pred la `em gra do na ~el ni ku Pa vli ~i }u da se pre se li na Li man, pa da ne po sred no iz svog sta na, sa svo jom de com, u`i va u no} nom pro gra mu na [tran du, sve do 1.30 ~a so va. A on da, oran i sve` da na vre me bu de na po -

slu. Ugo sti te qi se ka `wa va ju za pre ko ra ~e we rad nog vre me na, a gra do na ~el nik odo bra va ova kvo no} no mal tre ti ra we od ko -

jeg tr pi ceo Li man 1 i 2. Sto go di {wi ca [tran da mo `e se obe le `i ti i kul tur ni je. 063/588... * * * Eh, ka kva je ova ko mu nal na po li ci ja ka da se JKP „Ze le ni lo” ga li i ve se li gra |a ni ne mo gu mir no da spa va ju od gla s ne mu z i k e ko j a do l a z i sa [tran d a u dru g i deo gra d a, a ka d a po z o v e t e one ko j i su du `ni da to sank ci o ni {u, oni ka `u da ne ma ju in gi ren ci ju da na ta ko ne {to re a gu ju. A ako ne k o dru g i pu s ti ma l o ja ~ e mu z i k u, tu su da pi {u pri ja ve. Ta ko do za kqu~ ka do l a z i m o - ka `wa va te gra |a ne, a JKP pred u z e } a ne sme te. To le 061/2767... * * * Pro te stvuj mo pro tiv ne ~i we wa. Fil mo vi pu ni na si qa na

RTS 1 i B92 u 12 i 12.30 ~a o sva 10. ju na. Pi {e za bra we no za is pod 16 go di na. A ~u di mo se od kud ma lo let ni~ ka ubi stva. Te le vi zi ja ko ju mi pla }a mo vas pi ta va. ^i ja je to di ver zi ja na mo ral ove za jed ni ce?

064/2859... * * * De~ je igra li {te Li man ski park. Ju no {e no }u pi ju {to ku pe u rad wi ci pre ko pu ta. Tu se i olak {a va ju i fla {e raz bi ja ju. Da wu se de ca tu igra ju.

Ho }e li se po se }i i za ra zi ti? Pla sti ka i{a ra na i pro se ~e na. Po vu kli ste ~u va ra, pa po sta vi te bar je dan to a let, a je dan kod skej ta vi iz Grad skog ze le ni la. ^u vaj mo na {u de ~i cu.

064/2859... * * * Sva {ta! ^i me to mo `e bi ti „za do vo qan” pred sed nik Vla de ka da mu „o`iq ci”i da qe sto je u ko lo ni Bi roa ra da ili is pred ka za na sa hra nom? Ko ji su to po we mu „po ma ci” kad mu ar mi ja na ro da tu ma ra bez po sla i uki nu tih pen z i j a? A „po s le di ce”mu i ne mo gu bi ti ve }e ka da mu je dr `a va ve} odav no na sa mom dnu po no ra! Qu bi {a.

062/1758...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak28.jun2011.

9

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE RAZMATRALA @ALBE GRA\ANA

Na Li ma nu IV hu li ga ni ca ru ju Za re {a va we pro ble ma Pod gra |a bi }e za du `en „Po slov ni pro stor” ko ji }e iz gra di ti sta no ve i da ti ih sta nov ni ci ma po me nu tog de la Pe tro va ra di na u za me nu za ove u ko ji ma sa da `i ve, a na kon to ga }e bi ti po kre nu ta ob no va, re ~e no je ju ~e na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke pred lo ge, odr `a noj u Skup {ti ni gra da. @al ba De ja na Bo lo ri na na ak tiv no sti Rad ne gru pe za ko or di na ci ju po slo va za {ti te Pe tro va ra din ske tvr |a ve sa Pod gra |em, upu }e na je Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve. Upra va je u od go vo ru,

iz me |u osta log, na ve la da Za vod za iz grad wu gra da (ZIG) ra di na po sta vqa wu ogra da, Ele tro voj vo di na je pro me ni la sta re kan de ba le re na Gor woj tvr |a vi, a u to ku su iz ra de pro je ka ta oze le wa va wa sta za Horn ver ka , ure |e wa pla toa iz nad pri stup nog tu ne la i dru gi.

Na osno vu `al be Si ma na ]a to vi }a sa No vog na se qa, ko ja se ti ~e ure |e wa par ko va, re ~e no je da za ovu go di nu ne }e bi ti nov ca za to, ve} da se u pe ri o du od 2012. do 2021. pla ni ra iz ra da teh ni~ ke do ku men ta ci je. @i te qi Sa te li ta `a li li su se na ot pad ko ji u

svom dvo ri {tu sku pqa Jo va Ter zi} u Uli ci @iv ka Ra do va no vi }a. Ka ko je Ko mu nal na in spek ci ja za kqu ~i la, ot pad se ne na la zi la na jav noj po vr {i ni i ti me ne spa da u wi ho vu nad le `nost.

Sta nov ni ci Uli ce Mi lo ja ^i pli }a `a li li su se na iz li va we ka na li za ci je i po pla ve to kom ja ~ih pa da vi na, a `al ba }e bi ti upu }e na Upra vi za ko mu nal ne po slo ve. Ovaj pro blem ak tu e lan je i u Uli ci Ba no vi} Stra hi we, gde je de~ je igra li {te pre svu ~e no as fal tom, pri ~e mu je as fal ti ran i od vod ni ka nal, pa po pla va mu ~i sta na re

zgra de broj 6. ZIG }e mo ra ti da se iz ja sni ka da }e za po ~e ti sa na ci ju, s ob zi rom da su se sta na ri jo{ pre go di nu da na obra }a li ovom pred u ze }u. U ovom de lu gra da ~e ste su lo mqa ve jav ne ra sve te, klu pa, tu ~e, na pa di na gra |a ne, te je pred stav ka upu }e na Po li cij skoj upra vi. Svi nad le `ni or ga ni tre ba da do sta ve od go vo re do 20 ju la. Ko mi si ja ne }e pri ma ti gra |a ne na raz go vor to kom let we pa u ze, ko ja se za vr {a va 1. sep tem bra, ali se `al be mo gu sla ti na adre su Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2.

A. J.

PROBLEMI SVRATI[TA NA BULEVARU OSLOBO\EWA 28

De ci uli ce te sno, za hra nu ne si gur no Na uli ca ma je sve vi {e ne zbri nu te de ce, a uto ~i {te je di no mo gu da pro na |u u Svra ti {tu na Bu le va ru oslo bo |e wa 28, u ko je re dov no do la zi 173 de ce uz ra sta od 4 do 19 go di na, a pro ce wu je se da ih na uli c i `i v i da l e k o vi { e.

Osim {to mo gu da se oku pa ju, do bi ju ~i stu ode }u i obrok,

je i na bav ka do voq ne ko li ~i ne hra ne.

- Rad nim da ni ma do bi ja mo ru ~ ak pre k o Pred { kol s ke usta n o v e „Ra d o s no de t iw stvo”, a vi ken dom se sna la zi mo pre ko do na ci ja. Me |u tim, stra ne do na ci je ni su si gur ne, jer po is te ku pro jek ta mo gu i da se po vu ku - re kla je Jak {i}.

Rad nim da ni ma do bi ja ju ru ~ak od „Ra do snog de tiw stva”, a vi ken dom do na ci je obez be |u ju hra nu, ali stra ni do na to ri po is te ku pro jek ta mo gu i da se po vu ku vo lon te ri, vas pi ta ~i ce, pe di ja tri i psi ho lo zi sva ko dnev no ima ju s wi ma raz ne ak tiv no sti, in di vi du al ne raz go vo re i sa ve to va wa.

Su p er v i z or k a svra t i { ta Ani ta Jak {i} na po mi we da je po ve }an broj de ce ko ji ma je po treb na wi ho va po mo}, na ro ~i to zi mi, te da }e im sa da {we pro sto ri je usko ro po sta ti te sne. Po red pro sto ra, pro blem

VESTI Pa vli ~i} pri mio go ste iz Ri je ke Pred stav ni ci Sve u ~i li {ta gra da Ri je ke i Uni ver zi te ta u No vom Sa du pot pi sa li su ju ~e Spo ra zum o na u~ noj i kul tur noj sa rad wi, a o da qim mo gu} no sti ma sa rad we dva gra da raz go va ra li su sa gra do na ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em. Gra do na ~el nik je na gla sio da No vi Sad te `i raz vi ja wu sa rad we i pri ja teq skih od no sa sa Ri je kom.

- Ka da smo pot pi sa li spo ra zum o pri ja teq skoj sa rad wi sa Ri je kom, gra do na ~el nik Obers nel i ja do go vo ri li smo se da {to pre ini ci ra mo pred u zi ma we ko ra ka za osta vri va we kon kret nih za jed ni~ kih ak tiv no sti u vi tal nim dru {tve nim obla sti ma. Pot pi si va we spo ra zu ma iz me |u ri je~ kog Sve u ~i li {ta i na {eg uni ver zi te ta pred sta vqa upra vo je dan ta kav ko rak ko ji }e bo qe po ve za ti na {e gra do ve – re kao je Pa vli ~i}.

Na po mo lu {trajk u „Ne i ma ru” Rad ni ci gra |e vin skog pred u ze }a „Ne i mar” oku pi li su se ju ~e u fir mi ka ko bi iz ra zi li ne za do voq stvo zbog pro da je imo vi ne fir me kao i zbog ne is pla }e nih za ra da od ja nu a ra ove go di ne. Sin di kat je sa ve }in skim vla sni kom pot pi sao spo ra zum gde se vla snik oba ve zu je da }e do kra ja me se ca is pla ti ti rad ni ci ma za ra de u ce lo sti od ja nu a ra do apri la. Uko li ko vla snik ne is pu ni obe }a we, rad ni ci su na ja vi li pro test is pred se di {ta fir me u po ne de qak 4.ju la.

U ovom pred u ze }u je pre pri va ti za ci je bi lo 680 za po sle nih, da nas ra di 130 qu di, s tim {to je u pla nu da se broj rad ni ka sve de na 40.

A. V.

Otva ra we Svra ti {ta po dr `a la je Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu, ko ja iz d va j a od r e | e n i pro c e n at sred sta va za rad, a taj bu xet bi na red ne go di ne mo gao da bu de ve }i. Pre ma re ~i ma su per vi zor ke na da ju se da }e kam pa wa „Svra ti {te je deo mog gra da za Svra ti {ta u bu xe ti ma lo kal ne sa mo u pra ve” us pe ti da ve }i pro ce nat iz lo kal nog bu -

xe ta bu de iz dvo jen za rad s de com uli ce.

- To je za i sta ve li ki po sao, jer po red to ga {to im pru `a mo tre nut nu si gur nost i beg s uli ca, tru di mo se da ih po ve `e mo sa si ste mom, da im iz ra di mo neo p-

hod nu li~ nu do ku me ta ci ju i da se obra zu ju - is ta kla je na {a sa go vor ni ca. Za hva qu ju }i an ga `o va wu vo lon te ra 16 de ce je upi sa no u {ko lu, a jed no de te je pe ti raz red za vr {i lo sa svim od li~ nim oce na ma u kwi `i ci. I. D.

Sta na ri ne zna ju kud s ko li ma na ma sta na ri ma do zvo li par ki ra we u uli ci uz na kna du, ko ju su svi sprem ni da pla te.

Da ne vo qa bu de ve }a, po re ~i ma Di vi }e ve, po li cij ci sva ko -

dnev no pro la ze uli com, fo to gra fi {u auto mo bi le sta na ra i do no se ka zne, a pri tom i sa mi pra ve pre kr {a je, jer se par ki ra ju na istim me sti ma oda kle wih te ra ju.

- Ni ko od wih ne osta vqa slu `be no vo zi lo na tom par kin gu gde nas upu }u ju, a po vrh to ga, sve do ci smo da go sti lo ka la u cen tru pro la ze sa opo me nom, dok se na ma is pi su ju pri ja ve - na ga la {a va Qi qa na Di vi}.

Na ~el nik Ode qe wa za ko mu nal no - stam be ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne u kar lo va~ koj op {ti ni Mi li voj Duv wak pod se }a da su zna ko vi za bra ne par ki ra wa i za u sta vqa wa u toj uli ci po sta vqe ni pre oko tri go di ne zbog ve li ke fre kven ci je sa o bra }a ja.

- Kraj we je vre me da qu di shva te da Kar lov ci po sta ju grad, gde va `e dru ga ~i ja pra vi la - ka` }e Duv wak.Sta na ri mo gu na ve li kom i par kin gu na Tr gu pa tri jar ha Bran ko vi }a, ko ji su na 250 me ta ra od wi ho ve uli ce uz po vla {}e nu go di {wu par king kar tu da osta vqa ju auto mo bi le. Vla sni ci pro dav ni ca i ugo sti teq skih objek ta u uli ci, pak, za po tre be snab de va wa mo gu da do bi ju re {e we za pri vre me no za u sta vqa we uko li ko pret hod no pod ne su zah tev i do sta ve do ku men ta.

Ovo ni je pr vi put da se sta na ri Ra ja ~i }e ve `a le na re `im sa o bra }a ja u wi ho voj uli ci, zbog ko jeg su osta li bez mo gu} no sti da par ki ra ju vo zi la is pred ku }a. Kra jem 2008. go di ne obra }a li su se op {tin skim vla sti ma zbog istog pro ble ma, ali ni su na i {li na raz u me va we.

Z. Ml.

Fi li po vi} na ~e lu kar lo va~ kih de mo kra ta No vi pred sed nik Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Srem skim Kar lov ci ma je Bra ni slav Fi li po vi}. Na ne po sred nim iz bo ri ma odr `a -

Ma li {a ni s pri ro dom na „ti” U~e sni ke Go ran skog eko-kam pa „Te ste ra 2011” ju ~e su po se ti li ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Mi lan \u ki} i na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Alek san dra Jo va no vi} Ga lo vi}. Kamp se 13. put odr `a va u od ma ra li {tu „Te ste ra” na Fru {koj go ri, a u we mu bo ra vi 106 u~e ni ka 5. raz re da iz 32 no vo sad ske osnov ne {ko le i 25 ma li {a na iz Srem ske Mi tro vi ce, In |i je, Be o ~i na, Ba~ ke Pa lan ke i Srem skih Kar lo va ca.

- Pla ne tu ni smo na sle di li od na {ih ro di te qa, ve} smo je po zaj mi li od svo je de ce. Svi tre ba ta ko da se od no si mo pre ma woj, a upra vo je ovaj kamp je dan od na ~i na da de ca na pra vi na ~in raz vi ja ju svest o krh ko sti pri ro de, sa zna ju ka ko da je za {ti te, ali je ovo ta ko |e od li~ no me sto za raz vi ja we me |u qud skih od no sa

i skla pa we pri ja teq sta va - re kao je Mi lan \u ki}.

Kamp omo gu }a va de ci da kroz dru `e we, igru i re kre a ci ju, me to da ma ak tiv nog u~e wa upo zna ju poj mo ve iz eko lo gi je na te re nu, pro {i re zna we iz obla sti o~u va wa `i vot ne sre di ne, sa vla da ju me to de te ren skog is tra `i va wa, kao i da se {to vi {e pri bli `e pri ro di i upo zna ju `i vi svet je di nog na ci o nal nog par ka u Voj vo di ni – Fru {ke go re.

Glav na te ma ovo go di {weg Go ran skog eko-kam pa je „Ot pad i pra vil no po stu pa we sa wim“, a sve sa dr `a je re a li zu ju sa rad ni ci i vo lon te ri Po kre ta go ra na No vog Sa da, bo ta ni ~a ri i zo o lo zi sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog i Po qo pri vred nog fa kul te ta, kao i stru~ wa ci iz Za vo da za za {ti tu pri ro de i JP „NP Fru {ka go ra”.

A. V.

Kon cert na Vi dov dan

ZBOG ZABRANE PARKIRAWA U RAJA^I]EVOJ ULICI U KARLOVCIMA

Po ja ~a na kon tro la po li ci je i ka `wa va we vla sni ka ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a u Srem skim Kar lov ci ma, od ras kr sni ce sa Po {tan skom do Tr ga Bran ka Ra di ~e vi }a, ob ra do va la je sve one ko ji do sko ra od ko lo ne auto mo bi la ni su mo gli da pro |u tom de o ni com, ali je na i {la na ne go do va we ne ko li ci ne sta nov ni ka te uli ce.

Oni ko ji `i ve u tom de lu uli ce, a ne ma ju kol ske ula ze, ka `u da ne ma ju ni {ta pro tiv da par ki ra we bu de u toj i okol nim uli ca ma za bra we no, ali pi ta ju gde da osta vqa ju svo ja vo zi la.

- Od po li ci je sam do bi la od go vor da par ki ram auto na ve li kom par kin gu pre ko pu ta `e le zni~ ke sta ni ce, ali to ni je obez be |e no par ki ra li {te, a i ne ma do voq no me sta za sve nas, pa sma tram da to ni je pra vo re {e we pro ble ma - ka `e Qi qa na Di vi}, jed na od sta na ra Ra ja ~i }e ve uli ce.

- Ni u obli `wim uli ca ma ne ma uslo va za par ki ra we, osim da sta ne mo ne kom pred ulaz, {to ne `e li mo da ~i ni mo. Po mom mi {qe wu, pra vo re {e we bi bi lo da se

GORANSKI EKO-KAMP „TESTERA 2011”

nim u su bo tu, za Fi li po vi }a, ko ji je bio je di ni kan di dat, gla sao je 31 od 34 ~la no va stran ke, ko li ko ih je iza {lo na bi ra li {te.

U op {tin ski od bor su iza bra ni Mi la din ka Vje {ti ca, Sne `a na Mi tri}, Ol gi ca Ra di}, Slav ko Ke vre {an, Sve ti slav Ne na do vi} i Bran ko ^a ki}. Z. Ml.

Kon cert na Vi dov dan odr `a }e se ve ~e ras u 19.30 sa ti u sve ~a nom ho lu Vla de Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na16. Hen dlo va, Ba ho va i de la dru gih po zna tih kom po zi to ra iz ve {}e Mi li ca Pa {i} na har fi i Mi lan Jan ko vi} na oboi. Or ga ni za tor je Hu ma ni ta ri fond „Pri vred nik”.

N. R.

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA JOVANOVI] PREDSTAVIO NOVI SISTEM

Elek tron sko gla sa we kao na dla nu No vo sad ski odvbor ni ci pr vi su u Sr bi ji ima li pri li ke da gla sa ju elek tron ski u grad skom par la men tu na po sled woj sed ni ci odr `a noj u pe tak. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ju ~e je no vi na ri -

Pri li kom gla sa wa ima ju op ci ju da gla sa ju za, pro tiv i da bu du uz dr `a ni, kao i da za tra `e da go vo re, da li sa me sta na ko jem se de ili sa go vor ni ce.

Pri sut nost od bor ni ka i re zul ta ti gla sa wa vi dqi vi su na

tri ve li ka ekra na u skup {tin ma pred sta vio si stem, ko men ta skoj sa li i ho lu. Ta ko |em, vi ri {u }i da je to je dan od ko ra ka di se ta~ ka dnev nog re da o ko u de mo kra ti za ci ji dru {tva. joj se gla sa, kao i re do sled od - Ide ja je bi la da ubr za mo gla bor ni ka ko ji su se pri ja vi li sa we i u~i ni mo ga tran spa rent da go vo re. nim. Gra |a ni sa da - Sa da se da le zna ju ko li ko je Ide ja je bi la da se ko br `e i bo qe od bor ni ka gla sa gla sa we ubr za i u~i ni ra di. U ceo si lo i ko je za {ta tran spa rent nim stem, ko ji je po gla sao. Ovo ima sta v qen jo{ po seb nu va `nost 2002. go di ne, ulo `i li smo do na kon od lu ke Ustav nog su da Sr dat nih 15.000 evra ka ko bi pro bi je da man dat pri pa da od bor ni ra dio. On je deo ve }eg si ste ma: ku, te da je ti me od bor nik od go mi ve} {a qe mo od bor ni ci ma va ran gla sa ~i ma, a ne stran ci – ma te ri jal u elek tron skoj for na veo je Jo va no vi}. mi, a do kra ja ma na da ta na dam Gla sa~ ki si stem se sa sto ji od se da }e mo po sta vi ti i ekra ne kon zo la na od bor ni~ kim me sti ose tqi ve na do dir na od bor ma, ko ja od bor ni ci ak ti vi ra ju ni~ kim me sti ma, ka ko bi mo gli li~ nim ~i po vi ma, ~i me se auto da pre gle da ju i pre tra `u ju ma mat ski be le `i wi ho vo pri su te ri jal – re kao je Jo va no vi} i stvo na sed ni ci. Sva ki od bor do dao da bi ta ko no vo sad ska nik svo jim ~i pom mo `e da ak ti skup {ti na bi la pr va u dr `a vi vi ra is kqu ~i vo kon zo lu na svom sa za o kru `e nim elek tron skim me stu. Zbog to ga je na po sled woj si ste mom.

S. K. sed ni ci iz me wen i ras po red se Fo to: B. Lu ~i} de wa od bor ni ka.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak28.jun2011.

c m y

10

DNEVNIK

ОДРЖАН БЕЛОЦРКВАНСКИ КАРНЕВАЛ ЦВЕЋА

Необични експонати испунили град

БЕЛА ЦРКВА: Овогодишњи карневал цвећа окупио је више од 500 учесника, а у завршној манифестацији, већ читав век традиционалној карневалској поворци учествовало је осамнаест експоната и тридесет карне-

валских група. Карневалску поворку и ове године, као и претходних тринаест, предводиле су мажореткиње Културноуметничког друштва „Банаћанка” из Беле Цркве, прво оне нешто старије, а онда и мали мажуро тим, које је пратио дувачки оркестар „Ђорђе Кожбух” из Гребенца. Сваки од учесника морао је да са маском коју носи донесе и одређену поруку. Тако је најмлађи узраст учесника, деца белоцркванских вртића носио веселе поруке цветића, лептирићи, принцеза и принчева из бајки, мали основци су били пчелице, шишмиши, пачја школа, балерине и Јапанке уз поруку коју шаљу деци Јапана. Старији основци представљали су чувену „Врачеву кухињу”, чудну плаву птицу, мексичке музичаре, каубоје и индијанце, и српски средњо-

вековни двор. Средњошколци су били посада неког брода, панонски морнари из прошлих века, а девојке су се одлучиле за повратак у нешто ближу прошлост, носиле су хаљине шездесетих година прошлог века и изгле-

дале су као у филму „Бриљантин”. Белоцрквански Карневал издваја од других јесу експонати, познати као алегоријска колица и ко-

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena:­ Sala 1 „Su­per­ 8”­ (13.40,­ 15.50,­ 18.0,­ 20.15,­ 22.25).­ Sala 2 „ran­go” (13.10),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(15.15),­„De­ve­ru­{e”­(17.50, 20.20,­22.45).­Sala 3 „rio”,­3D,­sin­hro­ni­zo­van­(12),­„Kung­fu­pan­da­2”,­3D, sin­hro­ni­zo­van­(14,­16,­18),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”,3D­(­20, 22.40).­Sala 4 „Hop”­(13.15),­„H­Men:­pr­va­kla­sa”­(15.30,­17.50,­20.10,­22.35).

Sa­la­5­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.20),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30, 20.30,­22.30).­Sala 5 „Kung­fu­pan­da­2”,­sin­hro­ni­zo­van­(13.30,­15.30,­19.30), „Ha­na”­(17.30,­21.30) Jadran:­„O,­Grin­go”„­(19),­„Cr­ven­ka­pa”­(21)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 24. juna, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Rad mi la @e ra vi ca, Sa wa Mak si mo vi}, @i `a Kne `e vi}, Ja smi na La zi}, Shu an gling Chen, Sne `a na Kaj ~i} i Sne `a na Jo vi} iz Novog Sada, Oli na Pa {i} iz Ba~kog Petrovca, Ta wa Re qi} iz Siriga, Je le na [tr bac iz Futoga, Emi na Ma kra iz Ba~ke Palanke, Dra ga na Pe tro vi} iz Vrbasa, Mil ka \ur |e vi} iz ^uruga, Sne `a na Kr sti} iz Sremske Kamenice, Dra ga na Ku li} iz Rumenke, An drea Go da iz Sente i Da ja na \u ri} iz Mo{orina, DE^AKE: Mi qa Miq ko vi}, Ma ri na Kon ti}, Dra ga na Eri}, Ja smi na Do ba no va~ ki, Ve sna Va si}, Mo ni ka Bu gar ski, Sa wa An dre ji}, Jo va na Ti ja ni}, Sve tla na Sta ni}, Eli na Bo dirk ha no va, San dra Mi skin i Ma soud Ala trash-Wej dan iz Novog Sada, Sne `a na Ra do vi} iz Veternika, Vla di mi ra Maj sto ro vi}, Bar ba ra Tot i Ta wa Ra di no vi} iz Ka}a, Ma ri ja Jo va no vi} i Sa wa Ra da ko vi} iz Futoga, Da ni je la Ga }i no vi} iz ^elareva, Ma ri ja na Li va ja - To mi} iz Ledinaca, Kri sti na Go spo |i na~ ki iz Be~eja, Ka ti ca Rom ~ev i La na Bo `i} iz ^uruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milina Stevana Juri{in (1921) u 10.30 sati, Viktorija Andra{a [inkovi} (1935) u 11.15, Vojislav Lazara Bugarski (1938) u 12, Jelena Petra Se~i (1946) u 12.45 i Katica Nandora Horak (1924) u 13.30 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 11 sati bi}e sahrawena [tefanija Aleksandra Ilijevi} (1927), a na Uspenskom grobqu u 13 ~asova Obrad Jova Miqevi} (1927).

Na Novom Majuru u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Hela Josipa Petrovi} - Kolman (1930). Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 sati bi}e sahrawen Spasoje Stevana Babi} (1937).

јих је овога пута било осамнаест. Традиција првих Карневала са почетка прошлог века је да они сваки за себе осликава неки догађај важан за сам град и свет око њега, а који се догодио у току године, мерено од карневала до карневала. На првом експонату, који је увек симбол града цвећа налазе се најлепше белоцркванке и најлепши дечак и девојчица. Ове године била је и принцеза Карневала на посебном експонату и изгледала је као, некада чувена Италијанска лутка упакована у кутију. По оцени већине посматрача, један од сигурно најинтересантнијих примерака у поворци била је бела кока која је представљала топли дом за малишане у хранитељским породицама, а направили су је чланови Удружења хранитеља из Беле Цркве „Срећни заједно”. Био је ту и један огроман диносаурус као подсећање да је у организацији Природњачког музеја у Београду, била организована изложба ових огромних, одавно несталих животиња.

Чешки национални сват представио се Карловим мостом у Прагу, Техничка школа са бунаром знања, а Одред извиђача табором у којем негују свест о чистом окружењу. Будућност Бела Цркве представљена је кроз низ кругова које треба да покрене ветар, симболично представљени ветропаркови од којих се пуно очекује. Сваку групу или експонат пратила је и порука коју се са главне бине прочитао водитељ програма Лука Тешановић, а по завршетку поворке познати певач Харис Џиновић је за неколико хиљада белоцрквана ињихових гостију одржао концерт. Фантастичну атмосферу, после два сата Харисовог концерта допунио је величанствен ватромет.

- Први белоцрквански карневали помињу се у списима путописаца од пре век ипо. Новија форма, са организацијом сличном садашњој датира из прве деценије прошлог века, а одржавани су у време белих поклада. У намери да задржи Карневал, као значајну привредно-туристичку манифестацију послератне власти су помериле датум одржавања Карневала, како би га одвојили од верске свечаности. До краја седамдестих година, одржаван је Карневал цвећа, а онда је након паузе од десетак година обновљен. Данас се Карневалом означава почетак туристичке сезоне и од њега се очекује пуно. Одржавање овогодишњег Карневала цвећа помогли су Министарство економије и одрживог развоја, Покрајински секретаријат за културу, Комерцијална Банка Београд, Фриком Београд и многобројни спонзори из Беле Цркве. М. Витомиров

У Темерину отворена сувенирница ТЕМЕРИН: У Темерину је јуче отворена Војвођанска сувенирница у којој ће бити изложени производи и рукотворине сеоских женских удружења из ове општине. Сувенирницу је отворио покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин уз присуство чланица удружења жена из Бачког Јарка и Сирига, представника општине Темерин, као и Националног парка Фрушка гора, у чијој радионици је и изграђена дрвена кућица у војвођанском стилу. После Сомбора, Темерин је друга општина у којој је постављена Војвођанска сувенирница.

- У последње две године у Војводини је основано више од 300

удружења жена. Једна од акција које спроводимо на њиховом оснаживању је изградња и додела оваквих кућица појединим општинама у Војводини. Циљ је да се допуни туристичка понуда, али и да се запосле жене да креирају и стварају сувенире и да се омогући да имају и економску корист од њихове продаје - рекао је Васин и најавио да ће до краја године у десет општина у Војводини бити постављене кућице-сувенирнице. - Желимо да побољшамо туристичку понуду и оснажимо активитет сеоских жена, да их мотивишемо да наставе да праве своје производе које ће понудити посетиоцима својих насеља.

БЕЧЕЈ: Љубитељи хорског певања у Бечеју имали су у року од непуних месец дана прилику два пута истински да уживају. После гостовања београдског хора „Колегијум музикум“ с реномираним диригентом Даринком Матић-Маровић, поводом обележавања десетогодишњице смрти овдашње музичке величине Миленка Шустрана, у граду крај Тисе гостовао је и Мешовити хор Културно-уметничког удружења „Јека Приморја“ из Ријеке, којим диригује маестро Игор Влајнић.

- Постојимо четири деценије и међу нама и данас има чланова који су певали на премијерним концертима хора, нагласила је председница хора „Јека Приморја“ Саша Чохар-

Манчић. Негујемо разноврсни програм, а за гостовање у Бечеју припремили смо два блока. У првом ћемо певати духовну музику, а међу композиторима чије песме изводимо је и Стеван Мокрањац. У другом делу представићемо се музиком из нашег приморског региона. Мада није уобичајено, овога пута се искочило из шеме и програм свечаног концерта у Градском позоришту Бечеј оплемењен је гласовима Градског хора Бечеј, којим диригује Наташа Радосављевић. Међу делима које је извео бечејски хор биле су и композиције славног суграђанина Миленка Шустрана „Слутње“ и „Молитва“. В. Ј.

Нови хорски доживљај

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Власници киоска блокирали општинску зграду

ТЕМЕРИН: Власници киоска на пијачном тргу у Темерину којима је прошле године упућен налог да уклоне своје објекте, блокирали су јутрос општинску зграду у том месту. Они траже оставку председника општине Андраша Густона, због, противзаконите одлуке о локалним комуналним таксама. Појединима је, тврде, наложено да плате 500 хиљада динара, а потом је стигао и налог да уклоне објекте. Учесници протеста истичу да више од годину дана захтевају разговор са челницима локалне власти. Власници киоска добили су решења о уклањају ових објеката до 1. јуна, многи решење очекују.

- Оваква одлука донеће несагледиво негативне последице, које се огледају у повећању броја незапо-

Светско првенство у банатским шорама ТОМАШЕВАЦ: Томашевац ће 2. и 3. јула бити домаћин 11. Светског првенства у банатским шорама. Титулу светског првака брани екипа Орловата, а првенство почиње у су-

боту, у 11 сати, такмичењем по групама. Такмичење се затим наставља у недељу у 12 сати када почиње борба за титулу и највише позиције. Финале ће бити одиграно у недељу, у 18 сати, након чега ће бити уручен пехар победнику и награде. Титулу светског првака у игри, од које је према легенди настао бејзбол, ове године покушаће да освоје екипе: Маријево и Чоке из Томашевца, Орловат из Орловата, Сакуле из Сакула, Лале из Црвене цркв, Ђилкоши из Панчева, бечкеречке кере из Зрењанина, Мамути из Кикинде, „Томи Ленд” из румунске Радимне. В. Х.

слених, смањењу уплате пореза и доприноса локалном буџету, продубљавању социјално економске кризе. По први пут наишли смо на подршку многих суграђана у овим захтевима, јер раније није било смелости да то учине – истиче Бранислава Зец, која је била на челу протеста. Протестанти су дали рок од три сата за одговор и оставке. Такође, учесници протеста истичу да ће сваког дана од 7 до 15 часова бити испред зграде СО Темерин до испуњења захтева. Председник општине Темерин Андраш Густоњ је у петак отпутовао у Морахалом, у Мађарску, па нисмо успели да чујемо његов коментар на захтеве послодаваца са пијачног трга у Темерину. М. М.

Напад на просторије „Двери”

ЗРЕЊАНИН: Недавно отворене просторије невладине организације „Двери” у Зрењанину биле су нападнуте у ноћи између четвртка и петка. Разбијен је излог на коме је видно истакнут плакат са прошлогодишње манифестације „Породична шетња„. „Двери које су у медијима већ годинама етикетирани као „екстремисти, клерофашисти, хулигани и насилници”, а да ниједном нису учествовале у насиљу, позивању на насиље, нити су користили говор мржње, Двери које су организовале стотине јавних окупљања, а да ни на једном није било разбијања, нити других видова насиља, сада су постале мета и најотворенијих физичких напада, који су одлика свих фашистичких фаланги и режима које историја Европе познаје”, наводи се у саопштењу Информативне службе ове роганизације. Полиција је обавила увиђај и биће поднета кривична пријава против НН лица. В. Х.

Брод директно ударио у пристан

АПАТИН: Брод самохотка „Хеинз Хубер“ који плови под немачком заставом, ударио је у путнички пристан у Апатину и у великој мери га оштетио. Према изјави очевидаца брод је пловио из правца Бездана низводно и прамцем је директно ударио у Пристан рушећи ограду насео на три плоче пристана од плутајућег бетона.

- Штета ће тек да се процени али већ сад се може рећи да је око 20.000 евра. На Пристану се морају заменити бетонски понтони, санирати ограда и покидане електричне инсталације као и држачи који повезују понтон са шиповима - рекао је Миле Ђукић, директор Туристичке организације у Апатину. На увиђају су били представници МУП-а, капетан пристаништа и дежурни судија. Истражни судија је јуче направио увиђај, док је брод задржан у апатинском бродоградилишту, одакле је требало да одвуче две изграђене барже. Самоходка је дужине 104,97 метара и

Брод „Хеинз Хубер” и пристан

процењене тежине око 800 тона. Упућени тврде да габарити брода нису узрок удара него непоштивање пловидбе.

- До сада су путнички бродови великих габарита без проблема пристајали уз новосаграђени пристан у Апатину јер су се поштовала правила пристајања. Посади сваког брода ова правила су позната и очигледно се у овом случају

Штета ће тек да се процени али већ сад се може рећи да је око 20.000 евра нису тога пруидржвалаи. Наиме, упућени су да се брод може зауставити само пловећи узводно, дакле с обзиром на то да је долазио низводно требало је да прође пристан и тада пловећи узводно при-

Индустријска зона добија струју

При крају постављање кабла

се о 300 хектара простора чији су садржаји овог тренутка непознати. Ово је почетак радова који ће омогућити да сутра буде направљена трафо станица од које ће сви кори-

Роберт Соради скувао најбољи паприкаш

СВИЛОЈЕВО: Међу 36 кувара рибљег паприкаша у Свилојеву стручна комисија је оценила да је Роберт Соради скувао најбољи и тиме се квалификовао за учешће на такмичењу за „Златни котлић“ Апатинских рибарских вечери које ће се од 6. до 10. јула одржати у Апатину по 48. пут.Друго место освојио је Тибор Кесег а треће Стеван Винко.Осим дипломе најбољи кувари рибљег паприкаша у Свилојеву освојили су и вредне награде. Ово такмичење које је окупио завидан број такмичара и близу

11

У АПАТИНУ ОШТЕЋЕНО НОВОИЗГРАЂЕНО ПРИСТАНИШТЕ

РУМА ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТЕ ЗА ИНВЕСТИТОРЕ

РУМА: По угледу на суседне општине Пећинци и Инђија, а захваљујући сјајном географском положају, и на територији румске општине планирано је формирање нове индустријске зоне Румска петља која се налази на раскрсници аутопута Е - 70 (Београд – Загреб) и магистралног пута М - 21 (Нови Сад - Шабац). Земљиште планирано за изградњу зоне је у власништву Општине Рума, а планирана површина ове радне зоне је око 300 хектара. Зона ће бити блоковски подељена, са сервисним путевима унутар блокова. Планирано је да инфраструктура (канализација, вода и струја ) буде смештена у коридорима путева. Ових дана румска Електродистрибуција завршава постављање кабла.

- Вредност радова је нешто мање од 52 милиона динара, а трошкове сносе половина румска Општина, половина Електровојводина. Ради

utorak28.jun2011.

200 мештана који су паприкаше појели у сласт организовано је уз подршку Општине,Туристичке организације и Месне заједнице Свилојево и постаје већ традиционално као и у осталим селима апатинске општине пред Рибарске вечери.Тако ће се такмичење у Купусини одржати 29. јуна а наредног дана у Сонти док ће Пригревчани своје умеће показати првог јула.Победници са свих тих предтакмичења улазе у конкуренцију за такмичење за „.Златни котлић“. Ј. П.

сници ове индустријске зоне добити струју прописаног квалитета. Што се тиче струје ова зона је веома срећно решење, као и сјајна локација саме зоне – каже директор румске Електродистрибуције Живан Равић. У отвореном поступку јавне набавке румска фирма ‘’Елит’‘, чији је власник Милан Миловановић, добила је посао, који подразумева испоруку материјала и постављање.

- Укупна дужина постављених каблова је 19.344 метара на траси дужине 9.672 метара. Реч је о подземним кабловима високог напона. Паралелно се вуку два вода јер се једним ископавањем у земљу полажу два кабла која могу да обазбеде двострано напајање. Ово је веома важно јер уколико дође до хаварије на једном каблу напајање ће ићи са другог, тако да неће бити прекида у напајању – истиче директор Равић.

Израда пројектно - планске документације за инфраструктурно опремање индустријске зоне почела је прошле године, а сам процес ће тећи у фазама, у зависности од потреба инвеститора.

- Електрификација је основ инфраструктуре и због тога смо ово и урадили. Ова индустријска зона значи да је по први пут сјајан географски положај Руме и искоришћен. Планирано је да парцеле буду различитих величина, од једног до 50 ха, а у оквиру зоне постојаће могућност градње различитих постројења и то фабрике, складишта чак и спортско - рекреативни центри. Једини услов за будуће инвеститоре је да технологије које буду користили не буду штетне по околину и здравље грађана општине Рума, односно забрањен је превоз, складиштење и производња опасних материја каже председник Општине Рума Горан Вуковић. Ј. Антић

Третмани против комараца

КУЛА: Третман са земље против одраслих комараца на подручју општине Кула биће изведен од среде 29. јуна до петка 8. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „Икон„ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице

уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана. Љ. На.

стане, сазнали смо у разговору са познаваоцима пловидбе. Шта се догађало приликом пристрајања самохотке јуче, у понедељак, утврђивали су и судски истражитељи.

Пристан за путничке бродове изграђен је од плутајућег бетона који држе 24 шипа побијена у дно Дунава у дубину од 24 метра. Понтони се прилагођавају осцилацијама водостаја Дунава. Први путнички бродови почели су да пристају прошле године. Пристан је изграђен средствима Националног инвестиционог плана и Фонда за капитална улагања Војводине. Ј. Прелчец

БЕЧЕЈЦИ НЕЗАДОВОЉНИ СТАЊЕМ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ РЕФОРМЕ ПРАВОСУДНОГ СИСТЕМА

Много разлога за враћање суда

БЕЧЕЈ: Бечеј је још половином 19. века био значајан центар правосудног система тадашње Аустро – Угарске. Почетком наредног века, тачније 1906. године, изграђена је садашња спратна зграда суда површине 880 метара квадратних. Три године после 100. рођендана, средствима Министарства правде (13 милиона динара) дограђен је анекс зграде Општинског суда површине 220 метара квадратних. Створени су оптимални услови за рад, јер у згради постоји девет просторних судница, посебни кабинети за судије, писарнице, грунтовница, просторија за смештај притвореника, санитарни чворови, чајна кухиња, огроман простор за судску архиву… И иместо да се прошири делетност бечејском суду, јер је ресорно министарство уложило значајна средства за просторно проширење, последњом реформом правосудног система у Србији општина Бечеј је остала без Општинског суда, који сада делује као судска јединица Основног суда у Новом Саду. Локална власт је још приликом увођења поменуте реформе реаговала, али…

- Како спроведеном реформом нису остварени прокламовани циљеви о економичности, ефикасности и ажурности судских поступака, правда је евидентно и формално-правно постала недоступнија за грађане. С обзиром на то да је бечејска општина вишенационална средина, у односу на ранији период битно је смањена двојезичност у поступању, што није у складу с јасним опредељењима Републике

Србије ка европским стандардима о заштити, унапређењу и остваривању свих људских и мањинских права. Управо због тога Општинско веће наше општине препоручује да се приликом нужне и најављене нове реформе правосуђа омогући оснивање Основног суда у Бечеју, да се до измене мреже судова ургентно повећа број извршиоца судијске функције са, за сада, једног на шест, затим враћање кривичне рефераде, због пораста стопе криминалитета, повећања броја кривичних дела, а тиме и броја судских истражних и кривичних предмета. Све ово наводимо, како комплетна правосудна пракса у Бечеју не била жртва нечије неинфорнисаности и паушалних процена, односно политичке инертности, пише у препоруци Општинског већа која је, достављена председнику Републике Србије, Министарству правде, председницима Основног, Вишег и Апелационог суда у НоВ. Јанков вом Саду.

12

CRnA HROnikA

utorak28.jun2011.

NE SRE ]A NA DU NA VU, U BLI ZI NI „DA NU BI JU SA”

Rad nik pao u bar `u i te {ko se po vre dio Rad nik, ru ski dr `a vqa nin, za do bio je ju ~e oko se dam ~a so va te {ke te le sne po vre de na kon {to je upao u otvo re nu re~ nu bar `u na Du na vu u bli zi ni fa bri ke „Da nu bi jus” u No vom Sa du, ja vi la je ju ~e Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne.

Po sa op {te wu te te le vi zi je, rad nik je pao s vi si ne od ~e ti ri me tra, a po {to o~e vi da ca ne sre }e, za sa da, ne ma, ne zna se ka ko je do we do {lo.

S ob zi rom na to da je pao s ve li ke vi si ne, po vre |e nog rad ni -

ka su s dna bar `e spa sa va li pri pad ni ci Va tro ga sne bri ga de iz No vog Sa da. Na kon {to je iz vu ~en, po vre |e ni je pre ve zen u Ur gen ti cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne.

Na li ce me sta iza {la je i eki pa Hit ne po mo }i.

– Po vre |e ni je sve vre me bio pri sve sti. Me |u tim, we go ve po vre de su te {ke, ima fark tu ru le ve ru ke, `a lio se na bo lo ve u sto ma ku i ima po vre de gla ve – iz ja vi la je le kar ka Hit ne po mo }i dr So wa Po kra jac-Ne na di}.

DVO JI CA VE TER NI ^A NA TE RE TE SE ZA KRA \U

Ku qan ki ope qe {e na tor bi ca No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ed mun da ^. (1950) i Alek san dra ^.

(1970) iz Ve ter ni ka, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo kra |e.

Po ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve, oni su li {e ni slo bo de na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci, ne -

po sred no po {to su, iz tor be jed ne Ku qan ke, od u ze li tor bi cu s nov cem, mo bil nim te le fo nom i li~ nim do ku men ti ma. Po li ci ja je stva ri vra ti la vla sni ci i na sta vqa da qi rad na ra sve tqa va wu ukup ne kri mi nal ne de lat no sti osum wi ~e nih, do da je se u sa op {te wu.

M. B.

U NO VOM SA DU PRI TVO REN MLA DI]

Osum wi ~en za 12 raz boj ni {ta va Kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Ro ber ta B. (1983) iz No vog Sa da, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io dva na est kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Kri vi~ na pri ja va ga te re ti da je, u pro te klih {est me se -

ci, pre te }i za po sle ni ma no `em, od u zi mao no vac iz pro dav ni ca. Ro bert B. je za dr `an, a za tim pri ve den na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na, do da je se u sa op {te wu.

M. B.

SA STA NAK SU DI JA HA [KOG TRI BU NA LA SA SU DI JA MA IZ RE GI O NA

Prav da za rat ne zlo ~i ne

Su di je ha {kog tri bu na la Fa u sto Po kar i Bej kon Xa stis Mo lo to sa sta li su se u Be ~i }i ma u Cr noj Go ri s oko 20 su di ja iz Sr bi je, Cr ne Go re, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne da bi raz me ni li is ku stva u su |e wi ma za rat ne zlo ~i ne, sa op {tio je tri bu nal u Ha gu.

– Raz me na ide ja i is ku sta va iz me |u stru~ wa ka Ha {kog tri bu na la i na {ih ko le ga u re gi o- nu ima za ciq ja ~a we pra vo su |a u re gi o nu da bi se oja ~a lo lo -

kal no pra vo su |e i su do vi ma omo gu }i lo da na sta ve pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na po za tva ra wu Tri bu na la – iz ja vio je tim po vo dom su di ja Mo lo to.

Sa sta nak su di ja se odr `a va u okvi ru pro jek ta „Prav da za rat ne zlo ~i ne„, ~i ji je ciq da olak {a pre nos zna wa i ve {ti na Tri bu na la u pro ce su i ra wu rat nih zlo ~i na na su do ve u re gi o nu, sa op {tio je Me |u na rod ni kri vi~ ni tri bu nal za biv {u Ju go slaviju.

(Ta njug)

dnevnik

U KRU GU FA BRI KE [E ]E RA U CR VEN KI

Za pa qe na tri ka mi o na Tri ka mi o na pri vat nih pre vo zni ka za pa qe na su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u kru gu fa bri ke {e }e ra AD „Cr ven ka“.

U ne po sred noj bli zi ni ove fa bri ke su ot pad ne fi o ke za od la ga we osta ta ka {e }er ne re pe i pre vo zni ci Bo ri slav Kqja i} iz Do ro slo va, kao i Dra gan \u ki} i \or |e Ra ji} iz Ba~ kog Bre stov ca su an ga `o va ni da svo jim ka mi o ni ma od no se te ostat ke.

Da ne bi sva ko dnev no vo zi li ka mi o ne kroz se lo do svo jih ku }a,

oni su se do go vo ri li s ru ko vod stvom [e }e ra ne da ka mi o ne no }u osta vqa ju u fa bri~ kom kru gu na svo ju od go vor nost.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ju ~e se od me {ta na ovog se la mo glo ~u ti da je ka mi o ne za pa lio rad nik ko ji ra di na ~i {}e wu tih ta lo `nih po qa, ko ji je, pret po sta vqa se, zbog sva |e s pre vo zni ci ma iz osve te za pa lio tri ka mi o na.

Cr ven ~a nin Pi {ta Ko pas pri ~a da je u ne de qu ra no uju tro

i{ao na pe ca we i pro la ze }i po red Fa bri ke {e }e ra pri me tio je ka mi o ne s vid no pro me we nom bo jom.

– No} pre to ga sam ta ko |e pro la zio tu da i ka mi o ni su bi li par ki ra ni kao ve} no }i ma. U ne de qu uju tro vi deo sam ka mi o ne s pot pu no iz go re lim ka bi na ma i in sta la ci ja ma – ka `e Ko pas.

Ovim po vo dom Po li cij ska upra va Som bor se ogla si la sa op {te wem u ko jem je po tvr |e no da je Po li cij skom ode qe wu u

Cr ven ki u su bo tu oko 7 ~a so va pri ja vqen po `ar u kru gu fa bri ke {e }e ra AD „Cr ven ka“. „Po ovla {}e wu nad le `nog tu `i o ca, uvi |aj su iz vr {i li po li cij ski slu `be ni ci i pri pad ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a ci je.

Utvr |e no je da su u dvo ri {tu fa bri ke u pot pu no sti iz go re le ka bi ne tri ka mi o na. Ma te ri jal na {te ta se pro ce wu je na oko 1.500.000 di na ra„ – na vo di se u sa op {te wu PU Som bor.

M. Ke ko vi}

U ZA GRE BU PRI ZNA JU DA SU ZNA LI DA SE KOD WIH NA LA ZI OKRI VQE NI ZA SI LO VA WE U SR BI JI

Hr vat ska ~u va la Pa ra vi wu od iz ru ~e wa Be o gra du - Hr vat ska je zna la da Dra gan Pa ra vi wa `i vi u Hr vat skoj na kon {to je u Sr bi ji po ~i nio kri vi~ no de lo si lo va wa, ali ga ni je iz ru ~i la 2007. go di ne kad je ra pi sa na me |u na rod na po ter ni ca jer je on dr `a vqa nin Hr vat ske, ~i ji ga ustav {ti ti od iz ru ~e wa – iz ja vio je ju ~e u Spli tu port pa rol MUP-a Kru no slav Bo ro vec.

On je, me |u tim, pre ba cio kri vi cu za ne hap {e we na Sr bi ju, ko ja je, po we mu, mo gla pre pu sti ti Hr vat skoj da kri vi~ no go ni Pa ra vi wu.

Ka ko iz ve {ta va Hr vat ska te le vi zi ja, Bo ro vec je no vi na ri ma iz ja vio da je Hr vat ska, od mah po do bi va wu in for ma -

Pre ba ~en u Is to~ no Sa ra je vo Pa ra vi wa je ju ~e pre ba ~en u tran zi ci o ni za tvor „Ku la„ u Is to~ nom Sa ra je vu. Osnov ni sud u So ko cu sa da mo ra da od lu ~i ho }e li da ga za dr `i ili }e ga pre ba ci ti u fe de ral ni za tvor zbog iz ru ~e wa Sr bi ji ili Hr vat skoj, ~i ji je dr `a vqa nin. ci je o ras pi si va wu me |u na rod ne po ter ni ce, oba ve sti la In ter pol u Be o gra du da se ra di o hr vat skom dr `a vqa ni nu ko ji po hr vat skom usta vu ne mo `e bi ti iz ru ~en.

– O po ter ni ci be o grad skog In ter po la po li ci ja je pra vo vre me no iz ve {ta va la i Mi ni star stvo prav de i Dr `av no tu `i la {tvo jer se po Kri vi~ nom za ko nu Hr vat ske mo `e pre u ze ti kri vi~ no go we we za ona de -

Dra gan Pa ra vi wa

la ko ja su po ~i ni li hr vat ski dr `a vqa ni u ino stran stvu – re kao je Bo ro vec, i do dao da ima in for ma ci je da je pre u zi ma we tog kri vi~ nog go we wa za tra `e no, ali da ni je do bi jen od go vor. – Po sto ji ve }i broj hr vat skih dr `a vqa na, kao {to je Pa ra vi wa ko ji su u ino stran stvu po ~i ni li kri vi~ no de lo.

– Hr vat ska }e deo svo jih pro ble ma re {i ti ula skom u {en gen ski pro stor i EU jer }e on da va `i ti na log za hap {e we za hr vat ske dr `a vqa ne ko ji po ~i ne kri vi~ no de lo u ne koj od ze ma qa EU, ali }e i da qe osta ti pro blem onih dr `a va u re gi o nu ko je ne }e za jed no s na ma u}i u EU ni ti }e bi ti u {en gen skom pro sto ru – re kao je Bo ro vec.

Ka ko iz ve {ta va „No va TV„, po ro di ca 17-go di {we An to ni je Bi li} ko ja je ne sta la 7. ju na i za ko ju Pa ra vi wa ka `e da ju je ubio i ba cio u re ku Kr ku, i da qe ne ve ru je we go voj tvrd wi i na ja vqu je sna `nu prav nu bor bu za we go vo iz ru ~e we Hr vat skoj.

– Ceo si stem za za ka zao jer se Pa ra vi wa slo bod no {e tao kroz tri dr `a ve. Tre ba lo bi da se sa sta nu pre mi je ri tih dr `a va i omo gu }e da se ta ko ne {to ni kad vi {e ne po no vi – is ti ~e po ro di ca Bi li}.

ci ja is tra `i ti Pa ra vi win rat ni put u pa ra voj nim srp skim je di ni ca ma. Na to ih je, ka ko na vo di HRT, na ve la we go va po ru ka ko ju je osta vio na or ma ri }u ku pa ti la u ku }i u Do wim Sr |e vi }i ma, u Re pu bli ci Srp skoj. „Ja ni sam ubio tu cu ru ni ti bi lo {ta dru go u~i nio i po be gao sam iz Hr vat ske jer sam mi slio da me ho }e iz ru ~i ti Sr bi ji, gde ne smem jer znam {ta su u~i ni li na ’Ov ~a ri’ i u Sla vo ni ji. Znam i {ta su u~i ni li svi ma ko ji su zna li”, pi {e u toj po ru ci ko ju pre no si HRT. Ja ke po li cij ske sna ge na sta vi le su ju ~e u Hr vat skoj po tra gu za ne sta lom An to ni jom Bi li}. [i ben ska po li ci ja je sa op {ti la da se pre tra `u je {i re po ru~ je od me sta Oklaj pre ma Ki sta wa ma, ukqu ~u ju }i i Kr ku. U pre tra `i va wu u~e stvu ju po li caj ci i kri mi na li sti iz vi {e po li cij skih upra -

Le{ ni je na |en Port pa rol ka {i ben sko-knin ske po li cij ske upra ve Ma ri ca Ko sor upu ti la je ju ~e po ru ku me di ji ma i gra |a ni ma da ne op stru i {u is tra gu i pre tra gu ne ta~ nim tvrd wa ma da je na |en le{ An to ni je Bi li}. Ona je na gla si la da po tra ga u to ku re ke Kr ke i pod ru~ ju uz re ku tra je i da le{ ni je na |en, ni ti o to me za sa da ima in di ci ja. „No va TV„ iz ve sti la je da su oko po dne va dva psa tra ga ~a „po ka za la in te res” za jed nu lo ka ci ju na Kr ki, kao i da je na te ren sti glo i spe ci ja li zo va no vo zi lo.

Na ~el nik Kri mi na li sti~ ke po li ci je Hr vat ske Vi to mir Bi je li} na ja vio je da }e po li ci ja is tra `i ti i rat ni put Dra ga na Pa ra vi we, ko ji je u ne de qu na vod no pri znao da je ubio ma lo let ni cu iz Dr ni {a, u Hr vat skoj, An to ni ju Bi li}.

Bi je li} je za Hr vat sku ra di o te le vi zi ju iz ja vio da }e po li -

va, ro ni o ci, pri pad ni ci Gor ske slu `be spa sa va wa i va tro ga sci.

Za Pa ra vi wom, ko ji je dr `a vqa nin Sr bi je i Hr vat ske, ras pi sa ne su dve po ter ni ce zbog vi {e kri vi~ nih de la si lo va wa, u BiH i u Sr bi ji.

E. D.

SU \E WE GRU PI DAR KA [A RI ]A

Ka ko su do spe li snim ci pri slu {ki va nih raz go vo ra

EKS PLO ZI JA U KRU [EV CU

Bom ba is pod „gol fa” U Kru {ev cu je ju ~e ra no uju tro oko 2.30 ~a sa eks plo di ra la bom ba is pod vo zi la mar ke „golf” i tom pri li kom o{te }e na su ~e ti ri auto mo bi la, a ni je bi lo po vre |e nih, re ~e no je Ta nju gu u In for ma tiv noj slu `bi Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Eks plo zi ja se do go di la na uglu uli ca [u ma to va~ ke i Ta kov ske i uz ne mi ri la je gra |a ne

Kru {ev ca. Bom ba je eks plo di ra la is pod „gol fa” kru {e va~ kih ta bli ca i o{te ti la ~e ti ri auto mo bi la ko ja su bi la par ki ra na u oko li ni.

Ka ko pre no se elek tron ski me di ji, „golf” je vla sni {tvo Kru {e vqan ke Iva ne Pa lo li}, a pre 16 da na za pa qen je i auto mo bil we nog su pru ga Ne na da. Po li ci ja spro vo di is tra gu ovih na pa da.

Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du ju ~e je iz vo |e wem audio-do ka za, na sta vqe no su |e we od be glom Pqe vqa ku Dar ku [a ri }u i gru pi s wim sa o kri vqe nih. Wih op tu `ni ca te re ti za ume {a nost u ile gal ni pro met ko ka i na to kom 2008. i 2009. go di ne, u ve zi s do ga |a jem od 15. ok to bra 2009. go di ne u Uru gva ju, kad je ta mo {wa po li ci ja za ple ni la 2.174 ki lo gra ma ko ka i na, te do ga |a jem od 19. ja nu a ra iste go di ne, kad je u Ita li ji, u bli zi ni Pi ze, za ple we no 235 ki lo gra ma ko ka i na.

Od lu kom sud skog ve }a ju ~e su na glav nom pre tre su kao do ka zi iz ve de ni snim ci pre sret nu tih pri slu {ki va nih raz go vo ra po je di nih okri vqe nih s kra ja av gu sta 2008. go di ne. Pred sed nik sud skog ve }a su di ja Si ni {a Pe tro vi} je na veo da je „re~ o do ka zi ma ko ji se od no se na Ita li ju“ .

Advo ka ti od bra ne ju ~e su bez u spe {no pri go va ra li i pred la ga li da se ti snim ci iz dvo je iz spi sa pred me ta, uz is ti ca we da „od bra ni ni je do sta vqe na do ku men ta ci ja

tra `e na od Tu `i la {tva u ve zi s pri ba vqa wem do ka za u po stup ku me |u na rod ne prav ne po mo }i“.

– Mi ne ma mo ni ka kve po u zda ne do ka ze o to me da je ovo do {lo u ne koj slu `be noj raz me ni iz me |u na {eg tu `i la {tva i tu `i la {tva Ita li je i Uru gva ja – na veo je advo kat Dra gan Pla zi ni}.

Advo ka ti Bo ri vo je Bo ro vi} i Zden ko To ma no vi} su is ta kli da od bra na ni je do bi la iz ve {taj o to me „ko je su nad le `ne slu `be spro vo di le nad zor pre ma okri vqe ni ma“. Glav ni su di ja Pe tro vi} je u ve zi s ju ~e iz ve de nim do ka zi ma ka zao da je, po re le vant nim do ku men ti ma u pred me tu, re~ o snim ci ma pre sret nu tih raz go vo ra op tu `e nih @eq ka Vu ja no vi }a i De ja na Ra ki }a.

Kao pra te }i do ku ment na gra fo sko pu je po ka za na na red ba is tra `nog su di je od 22. ma ja 2008 go di ne, kao i do pu na na red be po pod ne tom pred lo gu Tu `i la {tva od 22. av gu sta 2008, ko je se od no se na nad zor te le fon skih ko mu ni ka ci ja okri vqe nog Vu ja no vi }a.

Advo ka ti To ma no vi}, Bo ro vi}, Pla zi ni}, kao i wi hov ko le ga Sead Spa ho vi}, uka za li su na to da „od bra na ni je ra ni je ima la pri li ku da u spi su pred me ta vi di CD sa snim ci ma pri slu {ki va nih raz go vo ra okri vqe nih“, ko ji su ju ~e iz ve de ni na glav nom pre tre su, te da ih pret hod no sud ni je bla go vre me no oba ve stio o wi ho vom iz vo |e wu.

Advo kat Dra gan Pla zi ni} je tra `io da se od bra ni ob ja sni, ka ko je is ta kao, „do ka zna vred nost ono ga {to se na snim ci ma ~u lo, na ko je se okol no sti iz op tu `ni ce od no se, jer se to iz sa dr `i ne raz go vo ra ne vi di“.

Advo kat Sead Spa ho vi}, bra ni lac okri vqe nog Vu ja no vi }a, je, na vo de }i da su audio-za pi si s kra ja av gu sta 2008, is ti cao da „taj pe riod ni je mo gla po kri ti na red ba is tra `nog su di je za me re nad zo ra od 22. ma ja 2008, jer po za ko nu na red ba va `i tri me se ca“.

Ju ~e je emi to va no ukup no {est sni ma ka pri slu {ki va nih raz go -

vo ra s kra ja av gu sta 2008. go di ne.

Me |u tim, slu {a o ci sa stra ne su te {ko mo gli shva ti ti o ~e mu dvo ji ca mu {ka ra ca pri ~a ju, osim {to u jed nom od raz go vo ra je dan mu {ki glas ne go du je {to je ta mo ne gde gde se na la zi ostao du `e ne go {to je pla ni rao i us put se `a li na jo{ po ne {to {to mu ni je po vo qi. Raz go vo ri su obi lo va li vul gar nim iz ra zi ma, ali kao uobi ~a jen deo vo ka bu la ra obo ji ce sa go vor ni ka.

U ovom po stup ku su di se ukup no osam na e sto ri ci okri vqe nih, od ko jih u od su stvu sed mo ri ci od be glih, me |u ko ji ma je i Dar ko [a ri}. Sa mo je dan od okri vqe nih se ne do vo di u ve zu ni s jed nom od dve kqu~ ne ta~ ke op tu `ni ce, kao ni za pri pad nost gru pi, ve} se te re ti sa mo za kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja.

Svi okri vqe ni ko ji ma se su di u od bra ni su ne gi ra li op tu `be.

Dvo ji ca okri vqe nih su do bi li sta tus sve do ka-sa rad ni ka.

J. J.

crna hronika

dnevnik

utorak28.jun2011.

13

STRU^ WA CI OCE WU JU DA JE PO LI CIJ SKE TOR TU RE MA WE, IAKO JE I DA QE PRI SUT NA

Pred tam nim broj ka ma ne tre ba `mu ri ti LE TE LI CA ZA DISEL DORF PO SLE PO LE TA WA VRA ]E NA NA BE O GRAD SKI AERO DROM

Sum wa u teh ni~ ki pro blem pri ze mqi la „Ja tov” avion Avion „boing 737” nacionalnog prevoznika „Jat ervejza” koji je ju~e poleteo za Diseldorf pilot je posle desetak minuta leta, bez ikakvih problema vratio na beogradski aerodrom zbog sumwe da postoji mawi tehni~ki problem. „Zbog indikatora maweg tehni~kog problema a u skladu s procedurama, iz bezbednosnih razloga, pilot je vratio avion na aerodrom”, re~eno je Tanjugu u „Jat ervejzu”. U nacionalnom

avio-prevozniku navode da ne mogu da saop{te da li je kvar uop{te postojao, kao i da je ta letilica trenutno na tehni~kom pregledu, posle kojeg }e se pouzdano znati o ~emu se radilo. Taj avion, koji je poleteo s mawim ka{wewem posle osam sati, bio je gotovo kompletno popuwen, a u „Jat ervejzu” navode da }e planirani let za Dizeldorf kasniti oko {est sati jer je bilo potrebno obezbediti drugu letilicu.

U PR VIH PET OVO GO DI [WIH ME SE CI

Po ve }an broj pe {a ka po gi nu lih u sa o bra }a ju Broj pe{aka poginulih u saobra}ajnim nesre}ama tokom prvih pet meseci 2011. godine pove}an je 67,5 posto u odnosu na isti period pro{le godine, saop{tila je Agencija za bezbednost saobra}aja. Istovremeno, broj povre|enih pe{aka porastao je 17 posto, a i broj povre|enih putnika u vozilu ve}i je gotovo 15 posto. U saop{tewu se ne navodi broj poginulih pe{aka.

Kao uzrok tog ne ga tiv nog trenda navodi se da voza~i, ali ni pe{aci, ne po{tuju saobra}ajna pravila. Kao naj~e{}e gre {ke i pre kr {a ji vo za ~a zbog kojih pe{aci stradaju, navode se nepropisna i neprilago |e na br zi na, ne po {to va we obaveza prema pe{acima, upravqawe vozilom pod dejstvom alkohola.

Naj~e{}e gre{ke pe{aka su prela`ewe ko lo vo za van pe-

{a~kog prelaza, prelazak na crveno svetlo semafora za pe{ake i nepropisno kretawe kolovozom. Kako jedan od kqu~nih propusta pe{aka navodi se i nepa`wa, po seb no kada se pri li kom prelaska ko lo vo za koristi mobilni telefon ili drugi ure|aj sa slu{alicama na u{ima.

Agencija za bezbednost u saobra}aju skre}e pa`wu i na to da je po~ela letwa turisti~ka sezona pa posebno treba da budu oprezni voza~i koji kre}u na du`a putovawa. „Apelujemo na sve u~esnike u saobra}aju, posebno voza~e, da budu strpqivi, da na put krenu na vreme i da po{tuju pra vi la sa o bra }a ja, sve sni svoje odgovornosti za bezbednost saobra}aja”, naveli su iz Agen ci je za bez bed nost sa o bra}aja.

Eksperti iz oblasti kriminologije i sociologije slo`ili su se ju~e u tome da je zakon granica koji policija, kao ni bilo ko drugi, ne sme da prekora~i, uz ocenu da je policijske torture i prisile, iako one i daqe postoje, ipak, mawe nego ranije. Oni su, povodom video-zapisa koji kru`i internetom a na kojem se vidi da se policija fizi~ki obra~unava s jednim mladim Romom, u izjavama Tanjugu upozorili na to da je ~iwenica da se na torturu ne reaguje odgovaraju}e i shodno propisima i potrebama razvijenog demokratskog dru{tva. Pojedini sagovornici su, me|utim, ukazali na to da treba imati na umu i da policija naj~e{}e nema posla s „naivnim osobama”.

Profesor psihologije kriminala Do bri vo je Ra do va no vi} je jedan od onih koji, kako ka`e, ~vrsto veruje u to da je tortura u Srbiji dosta eliminisana u radu policije i da su retke situacije da se fizi~kim pritiscima dobijaju odre|eni podaci, dok kriminolog Zlat ko Ni ko li} upozorava na to da je problem torture problem svih policija sveta, a da je u nekima od wih tako ne{to

da toga jo{ ima, „posebno u policijskim stanicama gde vlada odre|ena familijarnost izme|u policijskih slu`benika ili u policijskim stanicama koje se mawe kontroli{u od centralnih organa”.

Po re~ima sociologa Rat ka Bo `o vi }a, „policija je tu da

On smatra i da je reagovawe na ovaj doga|aj bilo neodgovaraju}e i da u ovakvim slu~ajevima ne bi trebalo sve da bude zavr{eno suspenzijom ve} bi protiv aktera trebalo podneti krivi~ne prijave.

Nikoli}, tako|e, isti~e da sve slu~ajevi torture treba

brani zakon, da ga upra`wava i uspostavqa, a ne da ga kr{i”.

– Zakon je ta granica preko koje policija, kao ni bilo ko

ispitati i sankcionisati do kraja i da pred „tamnim brojkama”, koje postoje u svim policijama sveta, ne treba za-

„na~et i sporan kao li~nost i ne mo`e da spoji savest i profesiju u jednu dimenziju ne bi smeo da bude policajac”, a kriminolog Nikoli} smatra da se u konkretnom slu~aju radi o osobama koje su nezrele za posao koji obavqaju.

Nikoli} je, osvrnuv{i se na snimak s „Jutjuba”, Tanjugu rekao da to {to su neki tra`ili da se snima i pristali na snimawe govori o tome da se radi o „emocionalno socijalno nezrelim osobama”, koje ne mogu da pretpostave i nemaju sposobnost za empatiju, tu|u patwu, pa to moraju da gledaju naknadno.

– Jer ovakav snimak nije za obuku druge policije – jedino kao negativan primer. Prema tome, sami su to snimali, sami su pustili. Ti su zapravo apsolutno nezreli za posao koji zna~i uniformu i oru`je – kazao je on.

Nikoli} je, me|utim, upozorio i na to da policajci ~esto imaju posla s osobama „koji uop{te nisu naivne”, kao {to je u ovom slu~aju re~ o vi{estrukom povratniku koji je, kako su mediji objavili, kasnije sam tvrdio da nije bio tu~en...

Pro test Na ci o nal nog sa ve ta rom ske ma wi ne

Da ~i} da nas s ocem i si nom Sto ja no vi} Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} razgovara}e danas s mladi}em romske nacionalnosti Da ni je lom Sto ja no vi }em koga su pre ~etiri godine fizi~ki maltretirala dvojica policajaca. Da~i} }e u Beogradu istovremeneo razgovarati i s ocem mladi}a Ga ni jem Sto ja no vi }em, najavilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

~ak i instrumentalizovano i pravdano vi{im ciqevima.

Radovanovi} je za „vr{a~ki slu~aj”, objavqen na „Jutjubu”, Tanjugu rekao da je vi{ezna~ajan jer pokazuje da, na`alost, u policiji jo{ uvek postoji tortura prilikom isle|ivawa, i drugo, da je re~ o slu~aju starom ~etiri godine, koji je tek sad dospeo u javnost, {to zna~i da javnost nedovoqno kontroli{e rad policije. On je dodao

drugi, ne sme da ide – podvukao je Bo`ovi}, i dodao da je najbitnije kako se na „mikronivou, u policijskim akcijama na terenu uspostavqa odnos prema gra|anima”.

Radovanovi} je ponovio da je torture i prisile mnogo mawe nego ranije, i istakao da su istra`ivawa pokazala da se na postupke prema wima vi{e `ale osu|enici nego osobe koje su isle|ivane u policiji.

Nacionalni savet romske nacionalne mawine Srbije ju~e je osudio pona{awe policajaca koji, kako se vidi na snimku objavqenom na internet-sajtu „Jutjub„, tuku mladog Roma.

Romski nacionalni savet je zatra`io da se odgovori na pitawe zbog ~ega se ~ekalo ~etiri godine da se razgovara o tom slu~aju, za{to po~inioci nisu suspendovani, kao i {ta je radilo Tu`ila{tvo, ako je od 2008. godine upoznato s tim predmetom. „Tra`imo da se protiv u~esnika ovog nemilog doga|aja pokrene istraga u ciqu rasvetqavawa slu~aja i da se procesuiraju i pravedno kazne”, isti~e u saop{tewu.

Nacionalni savet romske nacionalne mawine je zatra`io od direktora policije Mi lo ra da Ve qo vi }a da stane na put ovakvim slu~ajevima i da „vrati poverewe prema MUP-u svim po{tenim i ~estitim gra|anima Srbije”.

`muriti. On je ukazao na ve}i upliv medija i javnosti u rad policije i drugih organa, oceniv{i da se „i ve}a pra{ina di`e”, ali i upozorio na to da }e se takve stvari, ipak, i daqe de{avati, ne samo u Srbiji nego u svim policijama sveta.

Sociolog Ratko Bo`ovi} istakao je da „deluje dramati~no i strahovito da qudi koji bi trebalo da brane gra|ane i da ih {tite budu nasilnici” i da je zadatak policije da sa~uva javni red i mir, a ne da bude nosilac agresije i nasiqa. On je naglasio da u policiji moraju biti qudi koji su kompletne i integrisane li~nosti i koje „sre}no spajaju moral i savest s profesijom”, dodaju}i da neko ko je

Zamenik ombudsmana za prava lica li{enih slobode Mi lo{ Jan ko vi} izjavio je ju~e na konferenciji za novinare da snimak s „Jutjuba”pokazuje da na{e dru{tvo ne voli i ne `eli da govori o torturi, iako se svakodnevno ~uju populisti~ke pri~e o potrebi ka`wavawa, represiji i obra~unima.

– Odre|en broj pojedina~nih slu~ajeva tolerisan od nadle`nih organa, inertno i neblagovremeno postupawe po informacijama o tim doga|ajima, pokazuje sistemski odnos dr`ave prema torturi – rekao je Jankovi}, i dodao da je pitawe da li mo`emo re}i da tortura u Srbiji ne postoji kao sistem.

PO [TO DO IS TE KA RO KA NI JE STI GLA DO KU MEN TA CI JA HR VAT SKE

Vu ~u re vi} u Tre bi wu u ~e tvr tak?

Me sto tra gi~ nog do ga |a ja

NA KON PUC WA VE U ^A^ KU

Pre mi nuo ra we ni mla di} U beogradskom Klini~ko-bolni~kom centru preminuo je Marko [i{ovi} (22), koga je prekju~e oko 8.30 sati u jednom ~a~anskom stanu hicem iz vatrenog oru`ja te{ko ranio wegov poznanik Bo jan A. (19). Odmah po pucwavi policija je uhapsila Bojana A., dok je [i{ovi} s povredama opasnim po `ivot preba~en u bolnicu.

Po nekim saznawima, postoji verovatno}a da je smrtonosni hitac ispaqen slu~ajno.

Kako je saop{teno iz Policijske uprave, ne{to kasnije saslu{an je i maloletni S. L. (17), tako|e iz ^a~ka, zbog sumwe da je iz wegovog pi{toqa, koji je posedovao ilegalno, ispaqen fatalni hitac. Prilikom pretresa stana u kojem je boravio ovaj maloletnik, prona|ena je ve}a koli~ina razne robe za koju se pretpostavqa da je ukradena.

(Ta njug)

Ratni gradona~elnik Trebiwa Bo `i dar Vu ~u re vi} mogao bi se vratiti u Trebiwe ve} u ~etvrtak, 30. juna, izjavio je Srni wegov advokat Sve to zar Vu ja ~i}.

Vuja~i} je rekao da je ju~e u Vi{em sudu u Beogradu obave{ten da dodatna dokumentacija tra`ena od Hrvatske i BiH nije stigla do isteka roka, i izrazio o~ekivawe da }e sudija sa~ekati jo{ dan-dva, a zatim odbaciti zahtev Hrvatske za iz ru ~e we Vu ~u re vi }a. On je uveren u to da dokumentacija iz Hrvatske, koja Vu~urevi}a tereti za granatirawe Dubrovnika, ne}e sti}i, jer “da su imali {ta da dostave, oni bi dostavili, ne bi ~ekali posledwi dan”.

– U tom slu~aju sudija }e, po{to je dao rok od 30 dana, konstatovati da nisu odgovorili,

a na osnovu ovoga {to su dostavili nisu ispuweni uslovi za izru~ewe i sudija nema {ta nego da primeni zakon i da ga pu-

Bo `i dar Vu ~u re vi}

sti – rekao je Vuja~i}. Nekada{weg gradona~elnika Trebiwa srpske vlasti uhapsile su 4. aprila na grani~nom prelazu

Karakaj u Malom Zvorniku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim raspisala Hrvatska koja je za tra `i la we go vo iz ru ~e we.

Nedugo potom, izru~ewe Bo`idara Vu~urevi}a zatra`ila je i BiH. Vu~urevi} je iz ekstradicionog pritvora u Beogradu pu{ten 17. juna, uz uslov zabrane napu{tawa teritorije Srbije do okon ~a wa eks tra di ci o nog postupka. Da bi ponovo dobio slobodu da putuje kuda `eli, dovoqno je ve} i da sud u Beogradu odbaci zahtev Hrvatske.

BiH, za razliku od Hrvatske, nije raspisala poternicu i odredila pritvor Vu~urevi}u, pa bi posle odbacivawa hrvatskog zahteva, nekada{wem na~elniku Trebiwa bila vra}ena dokumenta, nakon ~ega on ne}e imati ograni~ewa u kretawu.

14

dRU[TvO

utorak28.jun2011.

KO MI KA IVA NA IVA NO VI ]A UVRE DI LA HR VA TE U VOJ VO DI NI

Lo {i i opa sni vi ce vi sti `u do RRA Ko mi ~a ri u Sr bi ji pro te kle ne de qe na i la zi li su na po pri li~ no tvr du pu bli ku, li {e nu smi sla za wi hov uvr nu ti hu mor.

Slu ~aj ame ri~ ke vo di teq ke ^el si Hen dler je ve} ap sol vi ran. Zbog uvre da na ra ~un gra |a na Sr bi je, woj su „na ru du” ve} na le gli i am ba sa dor Sr bi je u Ame ri ci, kao i mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac. I dok srp ski fo ru ma {i i ko men ta to ri po saj to vi ma ^el si raz vla ~e na sve stra ne, ovu afe ri cu po la ko za me wu je slu ~aj dru gog ko mi ~a ra, ovog pu ta do mi cil nog Iva na Iva no vi }a.

De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta za tra `i la je da se TV „Pr va srp ska” odu zme pra vo na na ci o nal nu fre kven ci ju zbog vre |a wa Ka to li~ ke cr kve i go vo ra mr `we pre ma hr vat skom na ro du.

Oni su po sla li otvo re no pi smo pred sed ni ku Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je vla di ki Por fi ri ju.

DZH na vo di da je u emi si ji „Ve ~e s Iva nom Iva no vi }em” 29. apri la i 6. ma ja vo di teq po grd no go vo rio o Ka to li~ koj cr kvi i „po zvao Al-ka i du da pri ~e ka da Hr vat ska u|e u EU pa da on da po sta vi atom sku bom bu uz ja sne in si nu a ci je gde”.

Ova stran ka tvr di da je Iva no vi} i mno go pu ta do ta da iz ja vio da mr zi Hr va te, te svo jim sta vo vi ma pod sti cao me |u na ci o nal nu mr `wu. Po oce ni DZHa, „Pr va Srp ska” te le vi zi ja s „ta kvom kon cep ci jom ne ma {ta da tra `i u me dij skom pro sto ru Voj vo di ne i Sr bi je”.

ba vim op tu `ba ma DZH-a na osno vu ono ga {to sam do sa da mo gao da vi dim u {tam pi, pa ne `e lim una pred da ko men ta ri {em slu ~aj – re kao je Ka ra xi}.

On je is ta kao da }e, ka da pred stav ka stig ne, RRA je raz mo tri ti i re a go va ti u skla du sa za kon skim re {e wi ma ko ja su im na ras po la ga wu.

U me |u vre me nu se ogla sio i Iva no vi}. On je iz ja vio da je sa op {te we De mo krat ske za jed ni ce Hr va ta, ko ja ga je op tu `i la da je vre |ao Hr va te i Ka to li~ ku cr kvu, „pu no la `i” i da ta or ga ni za ci ja sa mo `e li da skre ne pa `wu na se be.

– Ako mi sle da sam ugro zio wi ho va pra va, ne ka me tu `e su du – re kao je Iva no vi}.

Vo di teq „Pr ve TV” ni je pr vi put op tu `en za vre |a we, a po zna to je da su mu ma wi ne u Sr bi ji omi qe na te ma za, ~e sto, ve o ma lo {e i pri zem ne vi ce ve ko je iz ri ~e pred ogrom nim audi to ri ju mom.

Osim po ni ` a v a j u } i h „{a la” na ra ~un gej-po pu la ci je i ve }i ne na ro da ko ji `i ve na Bal ka nu, Iva no vi} je, iz me |u osta log, u svo joj emi si ji po ru ~io i no vi nar ki „Ku ri ra” Zo ri ci Ra du lo vi}, kao i we nim ko le gi ni ca ma, da ga uhva te za pe nis. Iva no vi} je ta da re kao: „Iva na Bu ha je op tu `i la no vi nar ku ’Ku ri ra’ Zo ri cu Ra du lo vi} da je ’va ta la we nog mu `a za me |u no` je, po sle ~e ga je iz ba ~e na s pro mo ci je. Mi po ru ~u je mo no vi nar ka ma ’Ku ri ra’ da, ako `e le ne kog da uhva te za me |u no` je, slo bod no do |u kod nas, mi ih ne }e mo iz ba ci ti„.

Ni „Ku rir” ni je ostao du `an te ga je na zvao „ma lim |o ki com” i „oma le nim de be lim vo di te qem”.

Vo di teq je ujed no i tu `e ni u spo ru ko ji je po kre nu la Je le na

I NUNS za is pi ti va we slu ~a ja Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je za tra `i lo je od Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je da is pi ta na vo de o uvre da ma na ra ~un Ka to li~ ke cr kve i go vo ra mr `we pre ma hr vat skom na ro du iz re ~e nim u vi {e emi si ja “Ve ~e s Iva nom Iva no vi }em”.

– Dr `a va Sr bi ja i sve we ne in sti tu ci je du `ne su da za {ti te ma wi ne. Ako se dr `a va na naj vi {em ni vou ogla si la u slu ~a ju ame ri~ ke ko mi ~ar ke ^el si Hen dler ko ja je vre |a la i isme va la ~i tav srp ski na rod zbog ne po voq nih kri ti ka kon cer ta Ej mi Vaj nha us, ne ma raz lo ga da dr `a va po stu pi dru ga ~i je ka da je u pi ta wu za {ti ta dru gog na ro da u we nim me di ji ma, u ovom slu ~a ju hr vat ske ma wi ne u Sr bi ji – iz ja vio je pred sed nik NUNS-a Vu ka {in Ob ra do vi}, i do dao da su ton i na ~in na ko ji Iva no vi} vo di svoj {ou za bri wa va ju }i i ka da su dru ge ma wi ne u pi ta wu. „^ak i sam po ziv Al-ka i di na ubi ja we jed nog na ro da ni je bio do vo qan da RRA, re sor no mi ni star stvo ili dru ga nad le `na dr `av na te la ko ji ma je u opi su po sla, re a gu ju”, na gla si li su iz ove par ti je.

Pot pred sed nik RRA-e Go ran Ka ra xi} iz ja vio je za „Dnev nik” da je ~uo da je pi smo DZH-a upu }e no ovoj in sti tu ci ji, ali da jo{ ni je sti glo.

– Sva ku pred stav ku gra |a na ko ja stig ne do nas ozbiq no raz ma tra mo, pa }e mo se ta ko po sve ti ti i ovoj. Neo zbiq no je da se

Kar le u {a jer ju je u jed noj od svo j ih emi s i j a na z vao „tran xom”.

Te {ko je pre ju di ci ra ti ho }e li „Pr va TV” sno si ti po sle di ce zbog op skur nog hu mo ra svo je zve zde, ali se tre nut no pr vi put su sre }e s op tu `ba ma za iza zi va w e me | u n a c i o n al n e mr `we, {to je ne u po re di vo te `e i stra {ni j e od do s a d a {wih estrad nih pre gor wa va wa. Du ho vi tost na ko ju je ra ~u nao, ovog pu ta, bi mo gla iz o sta ti i pre se sti mu.

P. Kla i}

Ne }e bi ti ne sta {i ce le ko va U Mi ni star stvu zdra vqa na vo de da plan ko ji je do sta vqen iz “Ga le ni ke” pred vi |a da }e bi ti re {en pro blem de fi ci tar nih le ko va. Po mo} ni ca mi ni stra zdra vqa Zo ri ca Pa vlo vi} iz ja vi la je da }e se pro blem de fi ci tar nih le ko va raz re {i ti do kra ja ju na.

– U me |u vre me nu, Mi ni star stvo zdra vqa }e pred u zi ma ti da qe ak tiv no sti s Re pu bli~ kim za vo dom za zdrav stve no osi gu ra we da bi dru gi pro iz vo |a ~i mo gli na sta vi ti pro iz vod wu tih i ta kvih le ko va i da bi tr `i {te bi lo za do vo qe no, a ako i tu bu de od re |e nih pro ble ma, mi }e mo oba vi ti in ter vent ni uvoz – re kla je ona.

Mi ni star stvo zdra vqa pro ce wu je da }e tr `i {te u pot pu no sti bi ti snab de ve no “Ga le ni ki nim” le ko vi ma ko ji su na po zi tiv noj li sti me di ka me na ta.

dnevnik

NA IN STI TU TU ZA SUD SKU ME DI CI NU KLI NI^ KOG CEN TRA VOJ VO DI NE ZA ME WEN IDEN TI TET PRE MI NU LIH

Su ze za tu |im po koj ni kom U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne do go di la se ne pri jat nost ka kva se u ovoj usta no vi ne pam ti. Na i me, pre ne ko li ko da na za me wen je iden ti tet dva po koj ni ka ko ji su pre mi nu li u toj usta no vi. To je ot kri la rod bi na jed nog od wih ne po sred no pre sa hra ne, u ka pe li na No vom gro bqu u No vom Sa du, i bi la sa bla znu ta ka da je po otva ra wu kov ~e ga usta no vi la da po koj nik ni je wi hov ro |ak.

Kao smo sa zna li u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, oba po koj ni ka su pre mi nu la u toj usta no vi u istom da nu, u raz ma ku od {est sa ti, i pre ne ti su na In sti tut za sud sku me di ci nu gde je ura |e na ob duk ci ja. Me |u tim, pri li kom sta vqa wa u kov ~eg wi ho va te la su za me we na, ta ko da su za me we na i wi ho va ime na, pa je po greb na slu `ba po koj ni ka ko ji je tre ba lo da bu de sa hra wen na ^e ne ju, do ve zla na No vo gro bqe u No vom Sa du, a dru gi po koj nik je od ve zen na ^e nej.

Rod bi na je te le gra mom oba ve {te na o smr ti svog ro |a ka, ali iako ni su iden ti fi ko va li te lo, pot pi sa li su do zvo lu za sa hra nu.

Ka da je u ka pe li na gro bqu u No vom Sa du rod bi na `e le la po sled wi put da vi di pre mi nu log, ot kri ve no je da se ra di o “po gre {nom”, dru gom po koj ni ku. Po zvan

In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sadu

je teh ni ~ar s In sti tu ta za sud sku me di ci nu, ko ji je oti {ao na gro bqe, ali i on da je bio si gu ran u

li ci ja ko ja je za u sta vi la sa hra nu na ^e ne ju, a te la su za me we na. Sa hra na na ^e ne ju je oba vqe na isti

Pri li kom sta vqa wa u kov ~eg za me we na su te la pre mi nu lih, ta ko da su za me we na i wi ho va ime na pa je po greb na slu `ba po koj ni ka ko ji je tre ba lo da bu de sa hra wen na ^e ne ju, do ve zla na No vo gro bqe u No vom Sa du, a dru gi je od ve zen na ^e nej to da je to taj „pra vi” po koj nik i da za me ne ni je bi lo. Do {ao je i le kar ko ji je le ~io po koj ni ka i on je, naj zad, po tvr dio da je po koj nik za me wen. Oba ve {te na je po -

dan, a sa hra na na gro bqu u No vom Sa du je oba vqe na dan ka sni je, u no vom ter mi nu.

– Pra vo vre me nom in ter ven ci jom rod bi ne po koj nog na No vom

gro bqu u No vom Sa du iz beg nu to je da po koj ni bu du po gre {no sa hra we ni, kao i even tu al na ka sni ja eks hu ma ci ja – ka `e za na{ list di rek tor Kli ni~ kog cen ra Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}.

– Ovo je pr vi put da se de si la za me na iden ti te ta u na {oj usta no vi.

Utvr di li smo gde je gre {ka na sta la. Dva za po sle na Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne su su spen do va na, od no sno pro tiv wih se vo di di sci plin ski po stu pak. Da bi smo spre ~i li da se ubu du }e do go di ova kva ne pri jat nost, Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne je pro ce du ru pre da je po koj ni ka rod bi ni pro me nio i oni se vi {e ne }e pre da va ti po greb nim pred u ze }i ma bez pri su stva ne ko ga od rod bi ne ko }e oba vi ti iden ti fi ka ci ju pre mi nu log.

Mo li mo gra |a ne za raz u me va we da se oda zo vu oba ve zi iden ti fi ka ci je po koj ni ka. Na i me, kod nas se le ~e pa ci jen ti iz ce le Voj vo di ne, pa ka da se de si smrt ni slu ~aj, iz la zi li smo u su sret rod bi ni da u tim te {kim tre nu ci ma ne mo ra ju da do la ze u No vi Sad ra di iden ti fi ka ci je. U ovom slu ~a ju ro |a ka je do {la da iden ti fi ku je po koj ni ka, ali ni je `e le la da ga po gle da i bez vi |e wa je pot pi sa la do zvo lu za sa hra nu.

J. Bar bu zan

OBE LE @EN DAN PO NO SA

Pa ra da naj ve ro vat ni je na je sen Raz vi ja wem za sta ve du gi nih bo ja na zgra di Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu u Be o gra du, pred stav ni ci or ga ni za ci je „La bris„ ju ~e su sim bo li~ no obe le `i li Me |u na rod ni dan po no sa, dan bor be za pra va le zbij ki, gej, bi sek su la nih i tran srod nih oso ba (LGBT).

– Bu du }i da je LGBT-po pu la ci ji u Sr bi ji us kra }e no pra vo na spon ta no oku pqa we i po treb no je ne ko li ko me se ci pre go vo -

ra da se or ga ni zu je „Pa ra da po no sa„, ovim ge stom sim bo li~ no obe le `a va mo Pri de Day, ume sto „Pa ra de po no sa„ – iz ja vi la je no vi na ri ma pred stav ni ca „La bri sa” Jo van ka To do ro vi}-Sa vo vi}.

Ona je na gla si la da to ni je za me na za „Pa ra du po no sa„, ko ja }e bi ti odr `a na, ka ko je na ve la, naj ve ro vat ni je na je sen.

Di rek tor Upra ve za qud ska i ma win ska pra va Ne nad \ur |e vi} je is ta kao da je spu {ta wem

plat na u du gi nim bo ja ma sim bo li~ no obe le `en Svet ski dan po no sa, ~i me Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu iz ra `a va svo je sna `no za la ga we za po {to va we pra va svih ma win skih gru pa, ukqu ~u ju }i sek su al ne ma wi ne. On je na po -

In sti tu ci o nal na po dr {ka Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} uka zao je na po tre bu in sti tu ci o nal ne po dr {ke i do sled ne za {ti te pra va LGBT-po pu la ci je u Sr bi ji.

“Za {tit nik gra |a na pod se }a na to da u Sr bi ji po sto ji za kon ska rav no prav nost svih, bez ob zi ra na sek su al nu ori jen ta ci ju i rod ni iden ti tet”, na vo di se u sa op {te wu om bud sma na.

Uka zu je se i na neo p hod nost za {ti te i una pre |e wa pra va pri pad ni ka ove po pu la ci je od dis kri mi na ci je, go vo ra mr `we, uvre da i na si qa, kao i omo gu }a va we pra va na bez bed no jav no oku pqa we. „Za {tit nik gra |a na }e i ubu du }e na sto ja ti da Sr bi ja po sta ne i osta ne me sto mir ne, za {ti }e ne, rav no prav ne eg zi sten ci je za sve we ne gra |a ne i gra |an ke, bez ob zi ra na rod ni iden ti tet, pol i sek su al nu ori jen ta ci ju ili bi lo ko je dru go li~ no svoj stvo„, na veo je Jan ko vi}.

me nuo da Vla da Sr bi je sto ji iza svih pra va svo jih gra |a na.

– Va `no je da se qud sko pra vo iz bo ra sek su al nog opre de qe wa u Sr bi ji u pot pu no sti po {tu je i uva `a va – is ta kao je \ur |e vi}.

Pri li kom per for man sa, uli ca u ko joj je Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u -

Iz lo `e ni dis kri mi na ci ji Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} is ta kla je da u Sr bi ji i da qe tra je bor ba za qud ska pra va LGBT-oso ba, kao i da su de set go di na od pr vog po ku {a ja odr `a va wa „Po vor ke po no sa„ u Be o gra du, sek su al ne ma wi ne jo{ uvek iz lo `e ne sva ko dnev noj dis kri mi na ci ji.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu po ve re ni ce, „Po vor ke po no sa„ afir mi {u ide ju rav no prav no sti i slo bo du od dis kri mi na ci je, do pri no se ja ~a wu vi dqi vo sti i po tre bu po {to va wa pra va oso ba druk ~i je sek su al ne ori jen ta ci je. Po ve re ni ca je is ta kla da svi nad le `ni or ga ni tre ba da u~i ne sve da bi se LGBT-oso be za {ti ti le od ~e stih uvre da, na si qa i go vo ra mr `we, ali i da svo jim de lo va wem do pri no se {i re wu sve sti o wi ho vim pra vi ma. pra vu bi la je za tvo re na za sa o bra }aj i pod nad zo rom po li ci je.

ZAU[KE

Ma te ri ja li za ci ja se }a wa Fik sna ka ma ta. Ve ro vat no naj po pu lar ni ji estrad ni umet nik s Ovih Pro sto ra odr `ao je jo{ je dan pe to let ni na stup u Be o gra du. Oko sto hi qa da op ti mi sta, jer kon zu ment mo ra bi ti ne po pra vqi vo sre }an da bi do {ao na U{}e, u`i va lo je u ma gi ji be nig nog vra go la na za sva vre me na i si ste me. Oni ko ji su po de li li uti ske s „Dnev ni kom“ sla `u se u to me da we go ve no vi je pe sme ni su na ni vou sta ri jih, sva sre }a pa ni su we go ve te ova ne pri jat nost mo `e slo bod no tran sce den ti ra ti do od go vor nih du {a, ne re me te }i ras pe va nu ma te ri ja li za ci ju se }a wa. No vi di sko vi ne re ~e nog pe va ~a se odav no do bi ja ju gra tis uz mo bil nu pret pla tu ili ku po vi nu u mar ke tu pre ko 1.000 di na ra, {to go vo ri o in spi ra ci ji umet ni ka i po ne {to o na ma sa mi ma, a ras pe va ne pe to qet ke tu su da nam od go net nu ko li ko mu je ras te gqiv gu ber. Ina ~e, ste `em mu ru ku {to je oku pio sve po li ti~ ke li de re na jed nom me stu, mo `da po ve ru ju da su i oni qu di kao i svi dru gi. A op ti mi sti je su...

Blan ko me ni ca. Osma ci su za vr {i li ma lu ma tu ru. Is po sta vi lo se da je is pit iz ma te ma ti ke bio te `i od onog iz ma ter weg je zi ka te da je srp ski bio vru}

is kqu ~i vo me te o ro lo {ki. Naj za ni mqi vi ji po da tak sva ka ko je onaj o 1.000 du {a ko je se ni su po ja vi le na is pi tu iz ma te ma ti ke.

Mla di euta na zi sti obra zo va wa sve sno su sta li na osmo qet ki,

od lu ka sa svim le gal na, ma da imam iz ve sne skep se u tom po gle du. Pre stra vqen sam, na i me, oso ba ma ko je ni {ta ne pla {i, a ovo mi na to mi ri {e. Hi qa du de ce sprem ne na to da kroz ne {to {to se zo ve `i vot kr sta ri po lu skro je no stva ra mi la ko ob ja {wi vu ne la go du. No, stvar je za kon ski ko {er i va qa ih qu qa ti dok ne po~ nu da ma te ri ja li zu ju svo ja {kr ta se }a wa.

Di vi den da. U Sr bi ji se zva ni~ no dro gi ra 150.000 qu di, od ~e ga je wih 24.000 na he ro i nu.

Ne zva ni~ no, `ur ka je jo{ bo qa.

Spe ci fi kum pro ble ma sa `et je u ka snom le ~e wu i ra noj bo le sti, a ovu ze mqu stru~ wa ci su na zva li „ko la te ral nom {te tom tran zi ta dro ge“. De ce ni je ra su la i op {teg ras pa da be le `e, ve ru jem, naj zna ~aj ni je re zul ta te, da ne na pi {em „ma te ri ja li zu ju se }a wa“, dok je ge o graf ski po lo `aj sa mo {pi ko vao iona ko uku sno je lo. U No vom Sa du pro se ~an u`i va lac ~e ka go to vo 15 go di na da bi se na ka nio oti }i le ka ru, de lom za to {to je we go -

va sre di ne sve to le rant ni ja. Pa ra dok sal no, SE KA i osta le ja ha ~i ce apo ka lip se otre zni li su po ro di ce i pri ja te qe pa sad ovi ima ju vi {e raz u me va wa i ma we vre me na da se se ki ra ju zbog onih ko ji iona ko ne `e le da se dru `e. @i ran ti. Ista ta SE KA skro ji la je ci fru od de set od sto nas ko ji gu bi mo ono {to ne ma mo.

Koc ka we je odav no re gi stro van pro blem u ze mqa ma tran zi ci je i srp ska voj ska fa ta li sta i ne u te me qe nih op ti mi sta sve je mla |a.

Klin ci, na i me, ne re al no do bro pod no se po be de, a pre la ko po ra ze i ~ak 80 od sto wih se ba rem jed nom opro ba lo pred Ko smi~ kim to~ kom. Ru let i po ker naj te `e su le gal ne dro ge, kao he roin, fud bal ske kla di o ni ce ne {to lak {e, dok su bin go i lo to ma ri hu a na u sve tu koc ka wa. Pod slo ga nom „jed nom }e i me ne Bog po gle da ti“ ova je ze mqa pa da la u naj va `ni jim igra ma na sve tu i ne fer je o~e ki va ti da gra |an stvo ne }e ma te ri ja li zo va ti se }a wa o~e va i maj ki na ci je.

I. Mi ha qe vi}

dRU[TvO

c m y

dnevnik

utorak28.jun2011.

15

FOND ZA STI PEN DI RA WE DA RO VI TIH STU DE NA TA UNS-a DO DE LIO ZA HVAL NI CE DO NA TO RI MA

Da ro vi ti stu den ti su rud nik zla ta Ulazak u 20. godinu svog postojawa (osnovan je u maju 1992) i uspe{nog rada Fond za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu obele`io je ju~e prigodnom sve~ano{}u koju je posvetio svojim donatorima, bez kojih ne bi mogla opstati i tako dugo funkcionisati ova jedinstvena fondacija u akademskoj zajednici Srbije. Tim povodom, predsednik Saveta Fonda prof. dr Pe tar Do ki} i rektor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, koji je i ~lan Saveta Fonda, uru~ili su zahvalnice najvrednijim donatorima, a to su Skup{tina Vojvodine, grad Novi Sad, Advokatska komora Vojvodine, DDOR „Novi Sad”, „Vode Vojvodine„, „Novosadski sajam”, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Razvojna banka AD „Novi Sad”, Rotari klub „Novi Sad”, Naftna industrija Srbije i prof. dr Sve tla na Lu ki}-Pe tro vi}, koja je 2010. otvorila novu eru Fonda kao prvi individualni donator. Ona je Fondu uplatila celokupnu sumu dodeqenu joj kao dobitnici Oktobarske nagrade Novog Sada.

Podsetiv{i na istorijat Fonda i wegove prve velike donatore, kakvi su bili Vojvo|anska banka, PIK „Be~ej” i HINS, na to da je u oktobru 1992. dodeqeno prvih 19 stipendija, a u 2010/11. 48, te da je ukupno do ove godine stipendirano 739 studenata UNS-a, profesor

„Omo gu }i li ste nam ve li ku si gur nost” U dru{tvu svojih dobro~initeqa ju~e se na{lo i troje ovogodi{wih stipendista Fonda UNS-a: Dra ga na Ra da ko vi}, studentkiwa Poqoprivrednog fakulteta, Sa {a Lu ki} s Tehnolo{kog fakulteta i Ma ja Si qa nov ski s Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin”, koji su iskreno zahvalili donatorima {to su im redovnom isplatom stipendije omogu}ili i „veliku sigurnost” (stipendija se dodequje za celu kalendarsku godinu, a mese~ni iznos je 14.000 dinara po studentu). Objasniv{i da im je ovaj novac omogu}io da kupe ra~unar, laptop ili usavr{avaju znawe stranih jezika, stipendisti posebno isti~u koliko im mnogo zna~i to {to ima onih koji su prepoznali wihov trud. To im daje dodatni „vetar u le|a” pa su obe}ali jo{ boqe rezultate.

Doki} naglasio je da su svi oni bili i jesu vrhunski: daroviti, vredni i uspe{ni na studijama i isto takvi stru~waci koji nose dru{tveni razvoj. Statisti~ka

je procena da je u jednoj generaciji svega dva-tri odsto nadarenih qudi, pa su ~elni qudi Univerziteta i Fonda uputili apel potencijalnim donatorima da

ula`u u mlade i darovite qude koji su pravi biseri. Novosadski univerzitet ima oko 48.000 studenata, te je aktuelnih 48 stipendija tek jedan promil, konstatovao je rektor Veskovi}, i pozvao i fakultete u sastavu UNS-a (koji, u zavisnosti od svoje veli~ine i broja studenata svake godine pokrivaju od jedne do tri stipendije) da pove}aju donacije da bi se broj stipendija bar udvostru~io. On je naglasio da su vrhunski, daroviti studenti Univerzitetov „rudnik zlata”!

Sopstvenim primerom ovakvo opredeqewe dokazali su rektor Veskovi}, dekan Fakulteta tehni~kih nauka prof. dr Ili ja ]o si} i prorektor UNS-a prof. dr Mi lan Si mi}, koji su ovih dana Fondu ukupno donirali 260.000 dinara sopstvenog novca! Tako|e, dekan ]osi} najavio je da }e i FTN, ~ijih je studenata i po desetak godi{we me|u korisnicima stipendija, „ubudu}e donirati deset stipendija jer nema smisla da dajemo mawe nego {to dobijamo”.

Potpredsednik Skup{tine Vojvodine, koja je dugogodi{wi donator Fonda, Bra ni mir Mi tro vi} izrazio je zadovoqstvo {to su ugledne institucije i kompanije prepoznale zna~aj ovakvog investirawa u mlade talente i uzdanice dru{tvenog razvoja i ocenio kqu~nom pojavu individualnih donatora, te najavio da }e i on „poku{ati kao fizi~ko lice da se ukqu~i”.

V. ^e ki}

DI JA SPO RA

Mo bi li sa we hu ma nog ka pi ta la Ministar vera i dijaspore Sr |an Sre} ko vi} pozvao je kompanije u Srbiji da podr`e projekat letwih praksi i omogu}e studentima iz dijaspore da steknu prve poslovne ve{tine u matici, saop{teno je iz Ministarstva.

– Ove godine se prijavio veliki broj studenata najrazli~itijeg obrazovnog profila iz svih krajeva sveta i sa svetski priznatih univerziteta. Ovi mladi

qudi poseduju razli~ite nivoe humanog ka pi ta la, zna wa i ve {ti na ko je mo gu upotrebiti u Srbiji – kazao je Sre}kovi}.

On je ocenio da odlaskom intelektulnog potencijala dr`ava ne gubi samo finasnijske resurse koje je investirala u wihovo {kolovawe ve} i „motor” modernizacije i populacionog razvitka zemqe neophodan u procesu pridru`ivawa EU.

– Zbog toga je neophodno da postoji konsenzus za podr{ku projekata ovog tipa, koji za ciq imaju mobilisawe humanog kapitala iz dijaspore za razvoj dr`ave Srbije, na svim nivoima – od javnog do privatnog sektora – dodao je Sre}kovi}.

Do sada je preko ovog projekta, koji se realizuje ~etiri godine zaredom, vi{e od 70 studenata iz dijaspore steklo prve poslovne ve{tine u svojoj zemqi.

VI DOV DAN

Te meq ko lek tiv nog iden ti te ta Sr ba Srpska pravoslavna crkva danas obele`ava Vidovdan kao pomen na pogibiju kneza Lazara Hrebeqanovi}a i stradawe Srba u bici protiv turske vojske na Kosovu poqu kod Pri{tine, 28. juna 1389. godine. Vidovdan je prise}awe na poginule i umrle u svim ratovima i obilazak wihovih grobova, pa se na taj dan ne igra i ne peva.

U sabornoj crkvi Silaska Svetog duha u Ni{u bi}e odr`ane Vidovdanske sve~anosti, ka`e se na sajtu Srpske pravoslavne crkve. Kako je najavqeno, u 8.30 bi}e odr`an parastos postradalim od Mari~ke i Kosovske bitke do danas, a od 19 ~asova u porti crkve bi}e odr`ana centralna manifestacija na kojoj }e govoriti i patrijarh srpski Iri nej.

Na po~etku Kosovske bitke Srbi su bele`ili pobedu, ali i poraz na kraju, koji je doveo do gubitka nezavisnosti u narednih gotovo pet vekova, iako je taj boj zadugo zadr`ao daqi prodor Turaka u Evropu. Stradawu srpskih ratnika je posve}en spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka. Vidovdansko stradawe Srba poistove}eno je s Hristovim i s osnovnim idejama hri{}anske vere.

Vidovdan, koji se praznuje 15, ili, po novom kalendaru, 28. juna, u narodu je poznat i kao Dan

svetlosti i za wega su vezane razne legende. Sveti Vid u vreme starih Slovena bio je bo`anstvo koje pripada kultu prirode i vegetacije, iz vremena pre hri{}anstva. Ime praznika Vidovdan vezuje se uz svetog Vida koji je hri{}anstvo zadu`io podvizma u vreme rimskog cara Dioklecijana, poznatog po progonima hri{}ana.

Narodi severne Evrope ovaj praznik zovu Sveti Vit. Vidovdan je, po mi{qewu na{ih istoriografa, va`an datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temeqa kolektivnog identiteta. On je poseban zna~aj dobio u vreme stvarawa nove srpske dr`ave, a za zvani~an dr`avni praznik bio je uveden 1889. na 500. godi{wicu Kosovskog boja. Kao nacionalni praznik je opstao do kraja Drugog svetskog rata. Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329–389) sahraweno je u manastiru Ravanica, a u Seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em krajem 17. veka je preneto u fru{kogor-

UPIS U SRED WE [KO LE

Su tra pre li mi nar ni re zul ta ti ma le ma tu re Polagawem male mature osmaci su pro{le nedeqe i zvani~no zavr{ili osnovnu {kolu tako da im ove nedeqe po~iwe groznica upisa u sredwe {kole. I mada su u svim osnovnim {kolama ve} objavqeni rezultati zavr{nog ispita, zvani~ni preliminarni rezultati bi}e objavqeni tek sutra, kada }e kandidati za sredwo{kolce, ukoliko smatraju da su o{te}eni pri bodovawu testova iz materweg jezika i matematike, mo}i da tra`e testove na uvid i ulo`e prigovor, ukoliko za to ima osnova. Ove prigovore }e sutra primati {kolske upisne komisije, i to od 8 do 16 sati, i re{avati ih odmah, a ukoliko u~enici ne budu zadovoqni wihovim re{ewima, u ~etvrtak, tako|e od 8 do 16 sati, prigovore mogu podneti okru`nim upisnim komisijama pri pripadaju}im {kolskim upravama Ministarstva prosvete.

I ove prigovore komisije }e re{avati odmah i o tome izdati od-

Nije na odmet jo{ jednom podsetiti osmake na to da pri popuwavawu liste sa `eqama za nastavak {kolovawa ne zaborave na realnost, to jest na bodove koje su sakupili po osnovu uspeha iz osnovne {kole i na zavr{nom ispitu. Orijentacije radi, bilo bi dobro da u Informatoru, koji je i ove godine izdao „Prosvetni pregled”, pogledaju s koliko su se najmawe bodova prethodnih godina na koje smerove upisivali wihovi prethodnici i da tek liste `eqa usagla{enih s mogu}nostima i navedene prema redosledu va`nosti za svakog u~enika predaju u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama u ponedeqak i utorak, 4. i 5. jula od 8 do 15 ~asova. Ove liste na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se u subotu, 9. jula, kada }e u~enici od 8 do 15 ~asova mo}i da provere da li su sve wihove `eqe ta~no unete u centralnu bazu podataka Ministarstva posvete i da eventualno tra`e da

Me sta ima vi {e ne go do voq no Da podsetimo jo{ jednom i svr{ene osmake i wihove roditeqe na ~iwenicu da mesta u sredwim {kolama ima vi{e nego dovoqno, s obzirom na to da je zavr{ni ispit, bez kojeg se u sredwu {kolu ne mo`e upisati, polagalo ne{to mawe od 75.000 osmaka, a u sredwim {kolama ima ~ak 86.000 mesta. To zna~i da }e septembar do~ekati oko 11.000 praznih sredwo{kolskih klupa.

Od svih mesta tek svako ~etvrto je u trogodi{wim smerovima, dok su tri od ~etiri {kolske klupe u gimnazijama ili ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~nih i {kola za talente. govaraju}a re{ewa. Pri podno{ewu prigovora uz u~enika mora biti prisutan i jedan roditeq.

Kona~ni rezultati zavr{nog ispita na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se u nedequ, 3. jula, ali }e prakti~no oni biti poznati ve} i u petak, 1. jula, kada se okon~a podno{ewe prigovora. Toga dana u {kole za talente }e se upisivati u~enici koji su polo`ili prijemni za te {kole, te su, zahvaquju}i zbiru bodova sa zavr{nog ispita i iz osnovne {kole, dospeli iznad crte na spisku.

I dok }e ova nedeqa pro}i u o~ekivawu prvo preliminarnih rezultata i eventualnom podno{ewu prigovora na wih, a zatim i kona~nih rezultata zavr{nog ispita i upisivawa u~enika u {kole za talente, slede}a }e biti u znaku sastavqawa liste `eqa za nastavak {kolovawa u ostalim {kolama.

se unesu ispravke. Kona~ne liste u~eni~kih `eqa {kole }e objaviti sutradan, 10. jula, a raspored u~enika po sredwim {kolama na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se 13. jula, kada }e se, kao i sutradan, 14. jula, raspore|eni u~enici i upisivati u svoje nove {kole.

Oni koji u prvom upisnom krugu ne budu raspore|eni ni u jednu {kolu, na preostala mesta u sredwim {koolama mo}i }e konkurisati ve} 14. jula, podnose}i ponovo liste sa svojim `eqama, ali ovaj put te `eqe }e biti ome|ene raspolo`ivim mestima u sredwim {kolama. Raspored u~enika u drugom upisnom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen 16. jula, kada }e se ovi u~enici i upisivati, a tim upisom bi}e zavr{en i ovogdi{wi upisni rok u sredwim {kolama.

D. De ve ~er ski

VESTI Mi li o ni za za {ti tu `i vot ne sre di ne Iza bra na Ko sov ka de voj ka Na odvojenim manifestacijama u Gra~anici izabrane su Kosovka devojka i Mis Gra~anice. Za Kosovku devojku u porti manastira Gra~anica izabrana je Mi le na Boj ko vi} iz Prilu`ja, a za wene pratiqe Jo va na Mi li} iz Plemetine kod Obili}a i Jo va na Traj ko vi} iz Lipqana. Nedaleko od manastira Gra~anica, na bazenu „Hacijenda„, na manifestaciji „Kulturno leto„, za Mis Gra~anice izabrana je Ka ta ri na Di mi} iz Gwilana. ski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mo{ti vra}ene 1989, na 600. godi{wicu Kosovske bitke. La za re va `e na, kne gi wa Milica, posle mu`evqeve pogi bi je se za mo na {i la, uze la ime Jefimija i, po predawu, za-

jedno sa `enama poginulih srpskih vojnika, osnovala manastir Qubostiwu kod Trstenika.

Na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta vekovima cveta crveni kosovski bo`ur.

Fond za za{titu `ivotne sredine Srbije dodelio je 188 miliona dinara za sufinansirawe projekata za{tite `ivotne sredine u Vojvodini u 2011. godini. Fond jenovac nabavio od naplate taksi zaga|iva~ima u Vojvodini i usmerio ih za projekte 178 nevladinih organizacija i institucija koji }e biti sprovedeni ove godine. Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} ocenio je da su nevladine organizacije obu~ene i spremne da budu partneri s Fondom i da realizuju projekte koji su od velikog zna~aja za lokalne sredine. Pajti} je rekao da }e projekti biti realizovani u 44 grada i op{tine u Vojvodi-

ni, i najavio da }e isti projekat biti podr`an i naredne godine.

Dr `a va „pro blem” u me dij skoj stra te gi ji Povla~ewe dr`ave iz vlasni{tva nad medijima, predvi|eno nacrtom Strategije razvoja sistema javnog informisawa u Srbiji do 2016. godine, glavni je kamen spoticawa u tom dokumentu o kojem }e, po okon~awu javne rasprave, odlu~iti Vlada Srbije, re~eno je na panelu o Nacrtu. Dr`avni sekretar Ministarstva kulture, informisawa i informacionog dru{tva Dra ga na Mi li }e vi} Mi lu ti no vi} precizirala je da je do sada u diskusiji u~estvovalo oko 120 medijskih radnika.

SPORT

utorak28.jun2011.

dnevnik

c m y

16

VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE OD BRA NI LA TI TU LU U SVET SKOJ LI GI I IZ BO RI LA VI ZU ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Del fi ni se okre }u Lon do nu Po sle stre la ca, pli va ~a i atle ti ~a ra, va ter po lo re pre zen ta ci ja je pr va eki pa iz Sr bi je ko ja je obez be di la pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu. Del fi ni su do vi ze do {li ta ko {to su od bra ni li tro fej po bed ni ka Svet ske li ge na fi nal nom tur ni ru u Fi ren ci.

U fi na lu iza bra ni ci De ja na Udo v i ~ i } a sa v la d a l i su Ita li ju 8:7. U iz u zet no ne iz ve snoj i tvr doj utak mi ci, u ko joj del fi ni ni su bli sta li, sa vla dan je ne u go dan ri val, ko ji je sve kar te ba cio na to da osvo ji pr vo me sto i uzme

na kra j u dru g e i po ~ et k om tre } e de o n i c e do n eo pre o kret i si gur nost i na kra ju i re {io utak mi cu po sti gav {i po sled wi po go dak za 8:7. No, ta~ ku je na kra ju sa dve od li~ ne od bra ne sta vio So ro sa ~u vav {i pred nost od jed nog go la. Ina ~e, Ni ko la Ra |en je pro tiv Ita li je od i grao svo ju 100. utak mi cu u dre su Sr bi je.

On je igrao iako je imao pro ble ma sa po vre dom.

Dan po osva ja wu ti tu le del fi ni su do pu to va li u Be o grad. Put auto bu som od Fi re ne ce do Ri ma tra jao je ~e ti ri sa ta i jo{ dva sa ta le ta do

Di vac ~e sti tao Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac ~e sti tao je va ter po li sti ma Sr bi je na osvo je noj zlat noj me da qi u Svet skoj li gi i pla sma nu na Olim pij ske igre. „Mom ci sva ka vam ~ast na od bra we noj ti tu li, ali {to je jo{ va `ni je - na pla sma nu na Olim pij ske igre! Is ko ri sti li ste pr vu pri li ku da ove ri te vi zu za Lon don! Jo{ jed nom ste po ka za li bor be nost i `e qu i na ~in ka ko se bo ri za svo ju ze mqu. @e lim vam da u ovom rit mu na sta vi te da qe i da u pu noj for mi do ~e ka te Lon don. Is kre ne ~e stit ke upu }u jem stru~ nom {ta bu, Va ter po lo sa ve zu Sr bi je i svi ma oni ma ko ji su da li svoj do pri nos da va ter po lo re pre zen ta ci ja stig ne do ove me da qe�, po ru ~io je pred sed nik OKS. vi zu. U slu `bi to ga je i do de la do ma }in stva Ita li ji. No, na tom pu tu is pre ~i li su se Sr bi. Vi de lo se to kom tur ni ra da del fi ni ni su naj bo qe uigra ni, ali su smo gli sna ge, do spe li do fi na la, a on da u tom su sre tu ima li vi {e ne go ras po lo `e nog Slo bo da na So ra na go lu (14 od bra na), te

Sr bi je. U Be o grad ni su sti gli ka pi ten Va wa Udo vi ~i} ( oti { ao u Mi l a n o), Fi l ip Fi li po vi} ko ji je ot pu to vao u \e no vu da se ja vi u Pro Re ko, gde su na pre go vo re oti {li i An dri ja Pr la i no vi} i Du {ko Pi je tlo vi}.

- Re kao sam i pre Fi ren ce da nam je ote `a va ju }a okol -

So vro vi}: Ova eki pa mo `e sve Pred sed nik VS Sr bi je Ve li bor So vro vi} bio je uz eki pu u Fi ren ci, kao i mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi}, te Alek san dar [o {tar, perd sed nik Sport skog sa ve za Sr bi je.

- Ova eki pa iz gle da mo `e sve. Iz dr `a li su su di je, am bi jent, ne do voq nu sve `i nu... Po ka za li su da su iz van red ni sport si ti i ve li ki igra ~i. Sa pet da na pri pre ma uze ti Svet sku li gu i olim pij sku vi zu Ita li ja ni ma pred no som na wi ho vom te re nu mo gu sa mo naj bo qi. Ve ru jem u wih, sjaj ni su - re kao je So vro vi}.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je s po bed n i~ kim pe ha rom u Fi ren ci

nin ge bez od mo ra od se zo ne.

Ali, sna `nom vo qom i `e qom za po be dom igra ~i su po ka z a l i da mo g u uspe { no da stig nu do kra ja. U Fi ren ci smo ostva r i l i naj v a ` ni j i ciq. Ne `e lim da pot ce nim zna ~ aj osta l ih tak m i ~ e w a, pre sve ga Svet skog pr ven stva u [an ga ju, ali Lon don je na{ naj va `ni ji ciq - re kao je po do la sku u Be o grad se lek tor De jan Udo vi ~i}, po no sno is ta kav {i da su va ter po li sti

Ko na~ ni pla sman 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Srbija Italija Hrvatska SAD Crna Gora Australija Kanada Kina

di mo po sao. Sa da se okre }e mo Lon do nu, stal no ima mo no vi ciq.

Ni Du { ko Pi j e t lo v i} ni je bio za d o v o q an ar b i t ri m a.

- O~e k i v a l a se te { ka utak m i c a u fi n a l u. Ita l i j a je od l i~ n a eki p a, ko j a do s ta na p re d o v a l a u po s led w e dve go d i n e. Po b e d i t i ih dva pu ta pred wi h o v om pu b li k om je ve l i k a stvar. Oni su de kla s i r a l i Ame r i k an c e, po be d i l i Hr v a t e. Spre m i l i

smo se za ova k av na ~ in su | e wa, iz d r ` a l i smo i to je naj va ` ni j e -re k ao je Pi j e t lo vi}. @iv k o Go c i} je ~e s ti t ao sa i g ra ~ i m a.

- Tre b a l o je od i g ra t i {est me ~ e v a u {est da n a. ^e s ti tam mom c i m a, ni j e bi l o la ko, po s eb n o ka d a se zna ko l i ko smo se pri p re m a l i - re kao je Go c i}.

Po s le krat k og od m o r a del f i n e o~e k u j u no v e pri -

Slo bo dan So ro naj bo qi gol man i Fi lip Fi li po vi} naj bo qi stre lac Kao po ro di ca: na {i va ter po li sti u ba ze nu u Fi ren ci

naj bo qeg ka da je tre ba lo Fi li p a Fi l i p o v i } a. Naj b o q a svet ska le vi ca je sa dva go la

nost to {to ni smo ima li sve `i ne i do voq no vre me na za pri pre me. U{li smo u tre -

Do sa da {wi osva ja ~i me da qa 2002. godine, Patras: Rusija, [panija, Ma|arska 2003, Wujork: Ma|arska, Italija, SAD 2004, Long Bi~: Ma|arska, SRBIJA I CRNA GORA, Gr~ka 2005, Beograd: SRBIJA I CRNA GORA, Ma|arska, Nema~ka 2006, Atina: SRBIJA I CRNA GORA, [panija, Gr~ka 2007, Berlin: SRBIJA, Ma|arska, Australija 2008, \enova: SRBIJA, SAD, Australija 2009, Podgorica: Crna Gora, Hrvatska, SRBIJA 2010, Ni{: SRBIJA, Crna Gora, Hrvatska 2011, Firenca: SRBIJA, Italija, Hrvatska

pr vi u ekip nim spor to vi ma iz bo ri li olim pij sku vi zu i iz ra zio na du da }e bi ti do bar pu t o k az osta l im srp s kim spor ti sti ma.

Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je po sle fi nal ne utak mi ce bio sa mo kri ti ~an.

- Sa m o smo kri v i, jer smo pra v i l i ne s voj s tve n e gre {ke. Ovo je ve l i k i uspeh i ne `e l im da iko pot c e w u j e Svet s ku li g u. Ovim se z o n a za nas ni j e za v r { e n a, na re d u je Svet s ko pr v en s tvo u [an g a ju, ali naj v a ` ni j e je da smo obez b e d i l i vi z u za Lon d on iz pr v og po k u { a j a - re k ao je Udo v i ~ i}.

Naj bo qi stre lac fi nal nog tur n i r a u Fi r en c i Fi l ip Fi li po vi} re kao je da je ostva ren od li ~an re zul tat ve} u pr voj ovo go di {woj pro ve ri.

- Zre li smo za Lon don i to ono {to je naj va `ni je. Ima mo sve, kva li tet, vo qu, za jed ni {tvo - is ta ko je tro stru ki stre lac u fi na lu sa Ita li jom.

Slo bo dan Ni ki} imao je za mer ke na su |e we: - Sra mo ta je za va ter po lo sport ka ko se su di lo i {to mo ra mo uop {te da raz mi {qa mo o to me. Us pe li smo do kra ja da se pri la go di mo ta kvom kri te ri ju mu i naj bo qe od ra -

Li sta stre la ca 1. Filip Filipovi} (Srbija) i Sukno (Hrvatska) 16 3. \or|eti (Italija) 13 4. Konstantin (Kanada) i Du{ko Pijetlovi} (Srbija) 12 6. Vawa Udovi~i} (Srbija) 11 7. Grejem (Kanada), Mekgregor (Australija), Bo{kovi} (Hrvatska) 10 8. M. Janovi} (Crna Gora), Slobodan Niki} (Srbija), Pre{juti (Italija), Andrija Prlainovi} (Srbija) 8

pre m e, jer je od 16. do 31. ju l a u [an g a j u Svet s ko pr v en stvo. I tu }e Sr b i j a bra n i t i zla t o, a pr v e tri re p re z en ta c i j e iz Ki n e }e ove r i t i vi z e za Lon d on.

- Na s ta v qa m o sa ra d om, ve} 8. ju l a pu t u j e m o u Sin g a pur gde }e m o se pri l a g o d i t i na vre m en s ke uslo v e ko j i nas ~e k a j u u Ki n i. Na sva tak m i ~e w a ide m o sa naj v e } im am bi c i j a m a, bez ob z i r a u kom sa s ta v u }e m o na s tu p i t i.

Ima m o do v oq n o vre m e n a da na p ra v i m o do b ar plan za na stup na Olim p ij s kim igra m a - za k qu ~ io je Udo v i ~ i}.

Gor d a n a Ma l e n o v i}

SPORT

dnevnik

utorak28.jun2011.

17

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE U VIMBLDO NU

No le s To mi }em za po lu fi na le No vak \o ko vi} pla si rao se ~e t vrt f i n a l e tre } eg gren sle ma se zo ne. Sr bin je na te re nu broj je dan po be dio Fran cu za Mi ka e la Lo dru, 35. igr ~a na ATP li sti - 6:3, 6:3, 6:3.

We gov pro tiv nik u na red nom kru gu je ve li ko iz ne na |e we na tur n i r u, osam n e s to g o d i {wi kva l i f i k ant Ber n ard To mi} iz Austra li je.

Lo dra je kre nuo ve o ma ner vo zno i ve} u dru gom ge mu na pra vio tri du ple gre {ke, {to

Re zul ta ti Osmi na fi na la, `e ne: Ma ri ja [a ra po va – [u ai Peng 6:4, 6:2, Vik to ri ja Aza ren ka – Na |a Pe tro va 6:2, 6:2, Sa bi ne Li sic ki – Pe tra Cet kov ska 7:6, 6:1, Ta mi ra Pa {ek – Kse ni ja Per vak 6:2, 2:6, 6:3, Pe tra Kvi to va – Ja ni na Vik ma jer 6:0, 6:2, Ma rion Bar to li – Se re na Vi li jams 6:3, 7:6, Do mi ni ka Ci bul ko va – Ka ro li na Vo zni jac ki 1:6, 7:6, 7:5, Cve ta na Pi ron ko va – Ve nus Vi li jams 6:2, 6:3.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la: Ma ri ja [a ra po va – Do mi ni ka Ci bul ko va, Sa bi ne Li sic ki – Ma rion Bar to li, Ta mi ra Pa {ek – Vik to ri ja Aza ren ka, Pe tra Kvi to va – Cve ta na Pi ron ko va.

Ana i No vak u naj tra `e ni jim re kla ma ma Re kla me u ko ji ma glu me No vak \o ko vi} i Ana Iva no vi} na {le su se na li sti 20 naj tra `e ni jih te ni skih re kla ma, za jed no sa re kla ma ma Ro xe ra Fe de re ra i En di ja Ma re ja, pre no si Roj ters. Ka da je re~ o re kla ma ma, Fe de rer je ne pri ko sno ve ni vla dar sa se dam od 20 naj gle da ni jih re kla ma po oce ni „An ru li me di je„ ko ja se be na zi va glo bal nom plat for mom za dru {tve no vi deo re kla mi ra we.

Fe de re ro va naj bo qa re kla ma je ona u ko joj on iz i gra va Vi li je ma Te la i Ana Iva no vi} oba ra kon zer vu sa gla ve mu {kar ca svo jim ser vi som. se u sa mo jed noj re kla mi sa li \o ko vi} se po ja vio u ne ko li ste - za Ar ma ni jev do wi ve{. ko re kla ma ukqu ~u ju }i i jed nu Na li sti, ko jom do mi ni ra ju u ko joj igra te nis na kri li ma mu {kar ci, na {le su se i Ma avi o na ko ji je u va zdu hu. We gov ri ja [a ra po va, Li Na i Ana ko le ga Ra fael Na dal po ja vio Iva no vi}.

je No v ak ru t in s ki is k o r i stio. \o ko vi} je sti gao do 3:0 na po ~ et k u me ~ a i pi t a w e osva ja ~a pr vog se ta prak ti~ no je bi lo re {e no. Lo dra je na k on po ~ et n e tre m e do s ta po pra vio svo ju igru, ta ko da su te ni se ri do kra ja pr vog se ta bi li su gur ni na svoj ser vis. \o ko vi} je po sle 28 mi nu ta vo dio 1:0. Iz jed na ~e no se igra lo sve do sed mog ge ma u dru gom se tu ka da je No vak is ko ri stio dru gu brejk lop tu u ovom de lu igre i po veo sa 4:3.

San dra Per ko vi}

glav na kan di dat ki wa za zlat nu me da qu na Svet skom pr ven stvu u Ju ` noj Ko r e j i, a sli ~ an

uspeh joj je pred v i | an i za Olim p ij s ke igre u Lon d o n u 2012. go di ne.

FOR MU LA 1: HA MIL TON OKRE NUO PLO ^U

Ni ka da ne }u od u sta ti Vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil ton pre ko no }i je pro me nio mi {qe we o iz gle di ma da ne ko ugro zi Se ba sti je na Fe te la u tr ci za {am pi on sku ti tu lu u For mu li 1.

Po sle no ve po be de mla dog Nem ca na tr ci za Ve li ku na gra du Evro pe vo `e noj u Va len si ji iz gle da lo je da je sve go to vo i da je {am pi -

Ne ma pre da je: Lu is Ha mil ton

on ska tr ka za vr {e na. Vo za~ Red Bu la je u osam tr ka osvo jio 186 bo do va, od no sno 77 vi {e od Xen so na Ba to na i Mar ka Ve be ra i de lu je ne do dir qi vo na pr voj po zi ci ji ge ne ral nog pla sma na {am pi o na ta For mu le 1. To su po tvr di li i vo za ~i Fe ra ri ja oce niv {i da je se zo na go to vo re {e na.

Sve si gur ni ji: No vak \o ko vi}

Is pa le se stre Vi li jams i Vo zni jac ki ^e tvo ro stru ka {am pi on ka Se re na Vi li jams eli m i n i s a n a je u osmi n i fi n a l a Vimbldo na, po {to je iz gu bi la od Ma rion Bar to li sa 6:3, 7:6 (8-6) za sko ro dva ~a sa igre. We na na red na ri val ka bi }e Sa bi ne Li sic ki iz Ne ma~ ke, ko ja je u dva se ta po be di la Pe tru Cet kov sku 7:6 (7-3), 6:1. Ni {ta vi {e uspe ha ni je ima la ni we na se stra Ve nus, ko ja je iz gu bi la od Cve ta ne Pi ron ko ve iz Bu gar ske sa 6:2, 6:3. Pe tra Kvi to va de kla si ra la je Ja ni nu Vik ma jer 6:0, 6:2 i sa da je ~e ka Cve ta na Pi ron ko va. Po raz je do `i ve la i pr va no si teq ka Ka ro li na Vo zni jac ki – bo qa od we

Hr va ti ca Per ko vi} do pin go va na Hr vat s ka atle ti ~ar ka San dra Per ko vi} bi la je po zi tiv na na do ping te stu na kon mi tin g a Di j a mant s ke li g e u [an ga ju i Ri mu. Evrop ska {am pi on ka u ba ca wu di ska bi la je po zi tiv na na psi ho sti mu lans me til hek sa na min ko ji je na li sti za bra we nih sup stan ci od 2010. go di ne. Na eti ke ti pro iz vo da ko ji je uzi ma la za po boq {a we mi {i} ne ma se ni je bio na ve den me til hek sa na min. Per ko vi }e va je pri zna la da je ne do pu {te nu sup stan cu uzi ma la ne sve sno te ni je zah te va la pro ve ru B uzor ka. Ako bu de pro gla {e na kri vom, San dra Per ko vi} mo gla bi da bu de ka `we na su spen zi jom od dve go di ne.

Per ko vi }e va se ove se zo ne po ka za la ne po be di vom, bi la je

\o ko vi} je uspe {no re a li zo vao svoj ser vis i vr lo br zo po no vo do { ao do brejk lop te, ko ja je ovaj put bi la i set lop ta. Set je bio za vr {en... Ba rem su ta ko svi po mi sli l i, kao i \o k o vi}, ali ne i Lo dra.Su d i j e su kod dru gog ser vi sa Fran cu za do su di le aut i No vak je ve} seo na klu pu da se od mo ri pred po ~e tak tre }eg se ta. Ipak, Lo dra je za t ra ` io ~e l enx i is po sta vi lo se da je bio u pra vu. Lop ta je do dir nu la li ni ju, do bio je no va dva ser vi sa i iz j ed n a ~ io na 40:40. Me | u t im, ve} na red nu set lop tu, u istom ge mu, na{ te ni ser je pre tvo rio u ve li ko vo| stvo. Ovaj put di le me ni je bi lo - 2:0.

- Ka da se go vo ri o pr ven stvu, {am pion je sko ro po znat - iz ja vio je Ha mil ton, ko ji je tr ku u Va len si ji za vr {io kao ~e tvr ti, ali je sa mo dan ka sni je okre nuo plo ~u i po ru ~io da ne }e od u sta ti od bor be za ti tu lu.

- Po ru ~u jem svim na {im na vi ja ~i ma - ig no ri {i te ono {to ~i ta te u no vi na ma. Moj tim ni ka da ne }e od u sta ti, ja ni ka da ne }u od u sta ti - na pi sao je Ha mil ton na svom tvit ter na lo gu.

Sle de }a tr ka vo zi se na sta zi Sil ver ston u Ve li koj Bri ta ni ji i Ha mil ton se na da da uz po mo} do ma }e pu bli ke mo `e do do brog re zul ta ta, upr kos do mi na ci ji Red Bu la u do sa da {wem to ku {am pi o na ta.

- Do |i te na Sil ver ston, va {a po dr {ka }e na pra vi ti ogrom nu raz li ku. Sa da idem u fa bri ku da ura dim sve {to mo gu sa na {im ti mom - do dao je vr lo op ti mi sti~ no Ha mil ton.

bi la je Do mi ni ka Ci bul ko va sa 1:6, 7:6, 7:5.

Ta ko su u raz ma ku od sa mo dva sa ta is pa le tri mo `da i glav ne fa vo rit ki we za osva ja we Vimbldo na.

Be lo ru ska te ni ser ka Vik to ri ja Aza ren ka pr va je igra ~i ca ko ja je obez be di la pla sman u ~e tvrt fi na le, po {to je po be di la Na |u Pe tro vu sa 6:2, 6:2 i sa da je ~e ka Austri jan ka Ta mi ra Pa {ek, ko ja je do bi la Kse ni ju Per vak sa 2:1 u se to vi ma. Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va ta ko |e je do {la do ~e tvr tog ko la, po be div {i Ki ne ski wu Peng [u aj sa 6:4, 6:2. [a ra po va je osva ja la Vimbldon 2004.

Tre }i set do sta je bio sli ~an dru gom. Opet su obo ji ca bi l i si g ur n i na ser v i s u, a jed ni brejk na pra vio je No le i to za vo| stvo 5:3. Ser vi rao je za ~e tvrt fi na le i bio je si gu ran.

I ~e t vr t i no s i l ac En d i Ma ri pla si rao se u ~e tvrt fi na le Vimbldo na, po {to je po be d io Ri { a r a Ga s kea iz Fran cu ske sa 7:6 (7-3), 6:3, 6:2.

Ozbiq n i j i ot p or Ga s ke je pru `io je di no u pr vom se tu, ali Ma ri je iz dr `ao na let ri va la i pre lo mio me~ sre di nom dru gog se ta.

SVE TI SLAV PE [I], PRO SLA VQE NI TRE NER

Ve ru jem u Du di ne iza bra ni ke Sve ti slav Pe {i} po znat je kao tre ner ko ga de fi ni {u dve stva ri - ra dan je i si ste ma ti ~an. Sa mno gim klu bo vi ma i re pre zen ta ci jom po sti gao je uspe he, zbog ~e ga je i ove go di ne na „Be o grad skoj ko {ar ka {koj kli ni ci” odr `ao pre da va we ko je je bi lo ve o ma po se }e no.

On je re kao da je na pu stio Va len si ju jer ni su us pe li da se do go vo re o du go ro~ noj sa rad wi.

Sa da je na me ti mno gih ve li kih evrop skih klu bo va, ali is ti ~e da ne `u ri sa no vim po slom.

- Klu bo vi u ko ji ma bih hteo da ra dim su prak ti~ no ve} za u ze ti, ne `e lim po sva ku ce nu da ula zim u ne ke pro gra me. Mo ja pr va `e qa je bi la da se za dr `im u Va len si ji jo{ tri go di ne i da osvo jim ACB li gu. To je bio moj glav ni ciq, me |u tim, klup ske am bi ci je se ni su po klo pi le sa mo jim. Me ni sa da tre ba pro je kat na ko jem bih ra dio du `e vre me. Ne `u rim nig de, ula zi mo u no vu de ce ni ju, a pla ni ram da ra dim bar jo{ to li ko. Ali, zna te ka kav sam. I kad ne ma po sla ja ga na |em - iz ja vio je Pe {i}.

On se osvr nuo i na rad u Cr ve noj zve zdi u se zo ni 2008/2009. i sa op {tio da bi se ra do vra tio u Sr bi ju jed nog da na.

Sve ti slav Pe {i}

- Od 1987. go di ne ra dim u ino stran stvu. @i veo sam u mno gim ze mqa ma i ra dio u do sta klu bo va, ali u Sr bi ji mi je bi lo fan ta sti~ no. Pe riod pro ve den u Cr ve noj zve zdi je bio pra va stvar.

Ima li smo sjaj nu po dr {ku pu bli ke i jav no sti. Mo gao sam da pri ~am na na {em je zi ku, pe vam na {e pe sme i pi jem na {e vi no.

Za to bih se si gur no za dr `ao u Zve zdi vi {e od jed ne se zo ne sa mo da je po sto jao pro je kat na du `e sta ze. Na `a lost, we ga ni je bi lo, pa Slo bo dan Vu ~i }e vi} i ja ni smo osta li u klu bu. Ra do bih se vra tio jed nog da na.

TUR NIR U AN KO NI

Sr bi ja dru ga Mla da ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je, igra ~i do 20 go di na, osvo ji la je dru go me sto na tur ni ru u An ko ni. Iza bra ni ci se lek to ra Alek san dra Xi ki }a su u tre }em ko lu sa vla da li se lek ci ju Fin ske re zul ta tom 75:71 (18:8, 21:24, 16:13, 20:26). Naj e fi ka sni ji u se lek ci ji Sr bi je bi li su Og we no vi} i \e ki} sa po 17 po e na. U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Lind bom sa 17 po e na.

Pr vo me sto na tur ni ru osvo ji la je Ita li ja, a po tom sle de Sr bi ja, Hr vat ska i Fin ska. Bek re pre ze ta ci je Sr bi je Ne ma wa Ne do vi} pro gla {en je za naj bo qeg igra ~a tur ni ra, a do bio je i pri zna we za naj bo qeg strel ca, po {to je na tri utak mi ce po sti gao 48 po e na. U naj bo qu pe tor ku tur ni ra iza bra ni su Ne do vi} i \e ki}.

Pe {i} je sa op {tio da to, ipak, ne bi bio Par ti zan, iako je to naj u spe {ni ji srp ski klub.

- Za {to bih pre u zeo Par ti zan, ja pre fe ri ram Zve zdu. Par ti za nu ne tre ba mo ja po mo}, we mu svi po ma `u. [a lu na stra nu, on je svo jim ra dom sve to za slu `io.

Uosta lom, ima ju od li~ nog mla dog tre ne ra Vla du Jo va no vi }a ko ji do bro ra di, do bar je mo mak.

Su {ti na mo je pri ~e je da je Zve zdi po treb ni ja po mo} ne go cr nobe li ma, ali i He mo far mu.

Ne za o bi la zna te ma bi la je i Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji.

Po pu lar ni Ka ri iz ja vio je da ve ru je u tim ko ji je od re dio Du {an Iv ko vi}.

- Bi lo bi bo qe da su igra ~i vi {e igra li ove se zo ne u svo jim klu bo vi ma, ali su u Poq skoj i u Tur skoj po ka za li da su ve} sa da sprem ni. U Li tva ni ji ni smo fa vo ri ti, ali sva kog fa vo ri ta mo `e mo da po be di mo. Ima mo do bar tim, ve o ma mo ti vi san, ~i me mo `e mo da na dok na di mo ne do sta tak is ku stva i kva li te ta u od no su na se lek ci ju ka kva je {pan ska i ne ke dru ge - za kqu ~io je Pe {i}, ko ji je sa re pre zen ta ci jom Ne ma~ ke 1993. i Ju go sla vi je 2001. osvo jio evrop sko zla to i svet sku ti tu lu 2002. u In di ja na po li su.

18

sport

utorak28.jun2011.

dnevnik

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

BA RA@ ZA PO PU NU SREM SKE LI GE

Sil na Mla dost

Vrdnik bez problema

Mla dost – Sta ni {i} 7:1 (5:0) KRU [^I]: Stadion Mladosti, gledalaca stotinu. Sudija Du{an Pan~i} (Karavukovo). Strelci: Kokot u 9, Ki{juhas u 23, 58. i 72, Joki} u 36. i Stojanovi} u 37. i 43. minutu za Mladost, a Kawo u 52. minutu za Stani{i}. @uti kartoni: Kokot i Kili} (Mladost), a [ari}, Bulovi} i Jawi} (Stani{i}).

MLA DOST: Vu~ini} -, Kokot 8, Te{ovi} 8, Na| 8, R.Rabrenovi} 8, Krznar 8, Joki} 8, Kili} 8, Stojanovi} 8 (M. Rabrenovi} ), Ki{juhas 9, Vlahovi} 8 ( Kovijani} -) STA NI [I]: Radmanovi} 6, Vukadinovi} 5, Niki} 5, [ari} 5, Bulovi} 5, Jawi} 5, Terzija 5, Bobanac 5, Vrani} 5 (Dubaji} -), Kawo 6 i @e`eq 5 (Jagodi} Kurid`a -).

U sudaru drugoplasirane i prvoplasirane ekipe fudbaleri Mladosti o~itali su lekciju novom ~lanu Vojvo|anske lige Stani{i}u. Lideru sigurno obrazi bride od poraza u Kru{~i}u, dok je doma}in jo{ jednom potvrdio da ima najboqu ekipu, ali ne i sredstava za plasman u vi{i rang. \. Bo ja ni}

Haj duk - Po let 8:1 (5:1) STA PAR: Igali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Luki} (Sombor), strelci: Stoj{i} u 1.

19. 44. i 76. Lazi} u 73. i 83. Sabo u 4. (iz penala), Luki} u 28. za Hajduk, a Cvetkovi} u 12. minutu (iz penala) za Polet. @uti kartoni: Pekez, Radakovi} (Hajduk). Crveni karton: M. Krsti} (Polet).

HAJ DUK: Pekez, Dam. Stani}, Goli}, Pelengi}, Sabo (Na|), Radakovi} (Ni{ovi}), Lazi}, Stoj{i}, Mulali}, Dej. Dtani}, Luki}.

PO LET: M. Krsti}, Stankovi}(Stanojkovi}), I. Veli~kovi}, Krajinovi}, Vasiqevi}, M. Veli~kovi}, Gal, Jov~i}, Cvetkovi}, Bogdanovi}, D. Krsti}.

Hajduk je izvanrednom igrom naneo pravu katastrofu gostima.Kao novajlije u ligi Staparci su zavr{ili prvenstvo na tre}oj poziciji, {to su i zaslu`ili.

J. Du kat

Za dru gar - Rad ni~ ki 4:1 (0:0) SRP SKI MI LE TI]: Igrali{te Zadrugara, gledalaca 200, sudija Milo{ Marku{ (Oxaci), strelci: Mili~evi} u 53. (iz penala), Radosavqevi} u 55. Stankovi} u 65. Brankokovi} u 79. za Zadrugar, Kardinal u 70. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Vukovi} (Zadrugar), Preli}, Kardinal (Radni~ki).

ZA DRU GAR: Jovanovi} 7, Mladenovi} 7 (Dondi} -), Stojanovi} 8, Veli~kovi} 7, Vukovi} 7, Lepojevi} 7, Radosavqevi} 8, Ran~i} 7, Stankovi} 8, Mili~evi} 8, Brankovi} 9.

RAD NI^ KI: Koci} 6, Petkovi} 7, Trifunovi} 7, Mil. Kesi} 6, Vig 7, Ostoji} 8, Ivovi} 7, Crwanski 7, Kardinal 6, Preli} 7, Mir. Kesi} 6.

Prvo poluvreme proteklo je u ravnopravnoj igri. U nastavku doma}in je dodao gas i ubedqivo pobedio.

A. ^.

Kor dun - Omla di nac 4:1 (2:1) KQA JI ]E VO: Igrali{te Korduna, gledalaca 150, sudija [}epanovi} (Kula), strelci:Ili} u 9. 15. i 72. Stanojevi} u

KRU [^I]: Mla dost - Sta ni {i} 7:1, STA PAR: Haj duk - Po let (Ka ra vu ko vo) 8:1, SOM BOR: @AK - Cr ven ka 5:2, OXA CI: Oxa ci - Ku la 2:1, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac - Gra ni ~ar (Ri |i ca) 3:2, PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 1:3, SRP SKI MI LE TI]: Za dru gar - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 4:1, KQA JI ]E VO: Kor dun - Omla di nac (Bu ko vac) 4:1.

1. Sta ni {i} 30 21 3 6 72:46 66 2. Mla dost(-1)30 19 3 8 63:36 59 3. Haj duk 30 15 5 10 72:51 50 4. Za dru gar 30 14 6 10 49:40 48 5. Pri gre vi ca(-1) 30 14 6 10 49:40 47 6. Kor dun 30 13 7 10 68:43 46 7. Omla di nac 30 12 5 13 57:53 41 8. Gra ni ~ar 30 11 8 11 67:65 41 9. Cr ven ka 30 12 5 13 60:59 41 10. @AK 30 9 11 10 53:48 38 11. Bo rac 30 11 3 16 45:63 36 12. BSK 30 11 2 17 55:75 35 13. Ku la 30 9 7 14 52:64 34 14. Po let 30 10 4 16 54:77 34 15. Rad ni~ ki 30 8 5 17 46:72 29 16. Oya ci(-1) 30 7 8 15 44:74 28 Sta ni {i} je no vi ~lan Voj vo |an ske li ge za pad, dok se u ni `i ste pen tak mi ~e wa se le Oya ci.

74. za Kordun, Jovanovi} u 44. minutu za Omladinac. @uti karton Kne`evi} (Kordun), crveni karton Topalov (Omladinac).

KOR DUN: Korolija, Pavlovi}, Kova~i} (@ivkovi}), Mil. Cime{a, Kr{i}, [u{ilovi} (Karas), Stanojevi}, Mar. Cime{a, Kne`evi} (Stokrpa), Ili}, Zori}.

OMLA DI NAC: @e`eq, R. Komazec, M. Halas, N. Komazec, Topalovi}, Te{i}-\uri} (Komu{anac), Zvekanov, Dujmovi} (Lekaj), \ur|ev, Vlajisavqevi}, Jovanovi}.

Doma}i fudbaleri su zabele`ili visoku pobedu, ~emu je doprinelo i to {to su gosti ostali brojna~no slabiji posle iskqu~ewa Topalova.

J. D.

@AK - Cr ven ka 5:2 (1:0) SOM BOR: Igrali{te @AKa, gledalaca 100, sudija Tumac (Sombor), strelci: Trivunovi} u 28. i 41. Primorac u 65. Pustaji} u 69. Raci}-Beri} u 78. za @AK, a Radulovi} u 48. i Dragovi} u 75. minutu za Crvenku. @uti karton Jo~i} (Crvenka). @AK: Ko zli na, Ben ~i}, Kla ji}, Pri mo rac (Ob ra do vi}), Mra~ina, Sazdani}, Pustaji}, Kova~evi}, Raci}-Beri}, Vidakovi} (Tubi}), Trivunovi} (Sabo).

CR VEN KA: Bosni}, Ko~i{, Dragovi}, Vidovi} (Gatari}), Pjevac, Grnovi}, D. Ili}, Radulovi} (Romi}), Matijevi}, Jo~i}, Bata (Popovi}).

Fudbaleri @AK-a su odigrali najboqu utakmicu u drugom delu prvenstva i sa lako}om savaldali solidne Crven~ane.

J. D.

Pri gre vi ca - BSK 1:3 (1:2) PRI GRE VI CA: Igrali{te Prigrevice, gledalasa 100, sudija Veinovi} (Apatin), strelci: V. Rati} u 5. za Prigrevicu, Divjak u 3. \ur|evi} u 40. Radoj~i} u 85. minutu za BSK. @uti kartoni: Jakovqevi}, Vladeti} (Prigrevica), Luki} (BSK).

PRI GRE VI CA: P. Ostoji}, Kqaji} (Radoj~i}), Meni~anin (N. Raki}), Jakovqevi}, Ba}anov, ]u}a, Vladeti}, D. Raki}, V. Raki}, D. Ostoji}, ^ovi}.

BSK: Raja~i}, Bagi}, Bo`i} (Lon~ar), Popovi}, Luki}, Resanovi} (Stani}), Radoj~i}, Rajkovi}, Orski}, Divjak, S. \ur|evi} (Stoj. \ur|evi}).

Po prikazanoj igri gosti su trebali da pobede jo{ ubedqivijim rezultatom.

J. D.

Sre mac - Bo rac (M) 4:1 (1:0)

VOJ KA: Stadion Sremca, gledalaca 250, sudija Sremac (Ruma).

Strelci: Gruji} u 38, \ur~in u 60, Grujin u 74. i Kova~evi} u 88. za Sremac, Stanki} u 54. za Borac.

SRE MAC: \ermanovi} 7, Rosi} 7, Perin 7, Skopqak 7, Vra~ev 7 (Kova~evi} 8), ^ortanova~ki 7, Gruji} 8, ^obanovi} 7, Pavkovi} 7 (\ur~in 8), Grujin 8, Radosavqevi} 7 (Radivojevi} 7).

BO RAC: Jandri} 5 (Lemaji} 5), [ar~evi} 6, Mati} 6 (Parmakovi} 6), Alimpi} 6, [umar ski 6, R.Ma le {e vi} 6, Stanki} 7, M. Male{evi} 6, Joveli} 6, Dobrota 7, Lazi} 6 (Jovi} 6).

D. Uze lac

[u mar - Ru dar 2:2 (2:0) OGAR: Sta dion [u ma ra, gledalaca 300, sudija Majstoro vi} (Sta ri Ba nov ci).

Strelci: Obradovi} u 21. i 25. za [umar, Cilni{ek u 47. i Le`akov u 55. za Rudar.

[U MAR: Rogi} 7, Mili~evi} 7, Vesi} 7, Vra~evi} 7, \eri} 7, Mitrovi} 7, Kova~evi} 7 (Babi} 7), Mati} 7, [evi} 7 (Ne{kovi} 7), \ur~i} 7, Obradovi} 9.

RU DAR: Avramovi} 7, Antoni} 7, [mit 7 (Mrvi~in 7), Gruji} 7, Boji} 7 (Cilni{ek 8), Ba~i} 7, Petrovi} 7, Gerbec 7, Stri~evi} 7, Grabi} 7 (Le`akov 8), Bo`i} 7.

Sve je krenulo dobro za doma}ine. Obradovi} je dva puta iskoristio gre{ke gostuju}eg golmana Avramovi}a i tada svi na stadionu o~ekivali debakl gostiju. No, tako nisu mislili Vrdni~ani, u nastavku su poravnali rezultat, a oba puta u glavnoj ulozi bio je Cilni{ek.

Z. Mi li ~e vi}

Ru dar - Sre mac 3:1 (1:0) VRD N IK: Stadion Rudara, gledalaca 300, sudija Maksimo-

vi} (In|ija). Strelci: Grabi} u 31, Skopqak u 50. (autogol) i Gruji} u 69. za Rudar, ^ortanova~ki u 54. (iz penala) za Sremac. @uti karton: Kova~evi} (Sremac).

RU DAR: Avramovi} 7, Antoni} 7 ([mit), Bo`i} 7, Gruji} 8, Mrvi~in 7, Boji} 7, Petrovi} 8, Gerbec 7, Stri~evi} 7, Grabi} 8 (Le`akov), Rikanovi} 7 ([mit).

SRE MAC: \ermanovi} 6 (Uzelac 6), Kova~evi} 6, Rosi} 6, Skopqak 6, Vra~ev 6, ^ortanova~ki 7, Gruji} 7, ^obanovi} 6, ]ur~in 7, Grujin 6, Radosavqevi} 6.

U 31.minutu zaslu`eno vo|stvo Rudara, odbijenu loptu Grabi} je sa 25 metara pogodio mre`u.U nastavku Skopqak poga|a sopstvenu mre`u, da bi u 54.minutu ^ortanova~ki sa penala doveo doma}ina u vo|stvo. Kona~an rezultat postavio je kapiten doma}ih Gruji}.

B. Rok ni}

Na pre dak - [u mar 2:1 (0:0) VA [ I C A: Sta dion Na pretka, gledalaca 400, sudija Pa pri ca (No va Pa zo va).

Strelci: Novakovi} u 69. i B. Mladenovi} u 78. za Napredak, I. Vra~evi} u 56. za [umar. @uti kartoni: Stanoj~i}, \a~anin, B. Mladenovi} (Napredak), I. Vra~evi}, \eri}, Mili~evi} ([umar).

NA PRE DAK: Dobrojevi} 7, Jastrebi} 7, A.Mladenovi} 8, \a~anin 9, Luji} 7, B. Mladenovi} 8, Petrovi} 8, Krtini} 8 (Tuti} 7), Raji} 8 (Gali} 7), Novakovi} 7, Stanoj~i} 8.

[U M AR: Ro gi} 5, Mi li ~e vi} 6, Ve si} 6, Ma ti} 6, \e ri} 7 (Ko va ~e vi} 5), Mi tro vi} 5, I. Vra ~e vi} 7 (G. Vra ~e vi} 5), \ur ~i} 5, [e vi} 5, Mi lo va no vi} 5, Ob ra do vi} 6.

Doma}ini su bili boqi rival tokom celog susreta, a od gostiju se mnogo vi{e o~ekivalo.

D. Do bro je vi}

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

OGAR: [u mar-Ru dar 2:2, VOJ KA: Sre mac-Bo rac (M) 4:1.Slo bo dan je bio Na pre dak iz Va {i ce. VRD NIK: Ru dar-Sre mac 3:1, VA [I CA: Na pre dak-[u mar 2:1. Slo bo dan je bio Bo rac iz Mar ti na ca.

1. Ru dar 2. [u mar 3. Sre mac 4. Na pre dak 5. Bo rac (M)

4 4 4 4 4

3 2 2 2 0

1 1 0 0 0

0 11:3 1 7:6 2 8:5 2 3:8 4 3:10

10 7 6 6 0

Ru dar iz Vrd ni ka (pr vak Op {tin ske li ge Ru ma-Irig,pr vi raz red), [u mar iz Oga ra (pr vak Op {tin ske li ge Pe }in ci) i Sre mac iz Voj ke (pr vak Op {tin ske li ge In |i ja-Sta ra Pa zo va) su no vi ~la no vi Srem ske li ge.

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – IS TOK

KU SI]: [e vac - Haj duk ([u {a ra) 0:0 (pre kid u 15. mi nu tu, go sti osta li sa 7 igra ~a), VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Do bri ca 2:1, PA VLI[: Cr ve na zve zda - Ka ra{ (Ku {tiq) 4:1, VRA ^EV GAJ: Bo rac - Je din stvo (Vlaj ko vac) 3:2, HAJ DU ^I CA: Haj du ~i ca - Slo ga (Plan di {te) 2:2, POT PO RAW: Pot po raw - Ka ra{ (Ja se no vo) 2:1 (pre kid u 35. mi nu tu, go sti osta li sa 7 igra ~a), KRU [^I CA: Ra tar - Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 2:2. Slo bo dan je bio Ba nat (Du pqa ja).

1. Slo ga 28 25 1 2 136:19 76 2. Haj du ~i ca 28 16 6 6 71:36 54 3. Ra tar 28 13 6 9 55:44 45 4. C. zve zda 28 14 2 12 55:37 44 5. Du nav 28 12 8 8 57:52 44 6. Bo rac (VS) 28 13 2 13 55:36 41 7. [e vac (-1) 28 11 5 12 51:40 37 8. Pot po raw 28 11 3 14 53:57 36 9. Je din stvo 28 11 3 14 47:62 36 10. Haj duk 28 11 2 15 34:51 35 11. Ka ra{ (K) 28 9 5 14 46:68 32 12. Do bri ca 28 9 4 15 45:55 31 13. Ka ra{ (J) 28 10 1 17 46:70 31 14. Bo rac (VG) (-1)28101 17 33:87 30 15. Ba nat 28 9 3 16 34:10430 Slo ga iz Plan di {ta se pla si ra la u Pr vu ju `no ba nat sku li gu, a u ni `i rang se pre se lio Ba nat iz Du pqa je.

No vi ~la no vi su: Bu du} nost (Ali bu nar), So lu nac (Ba nat ski So ko lac) i Vi no gra dar (Gu du ri ca).

Sakule u vi{em rangu Borac (S) - Borac (P) 6:1 (4:0)

SAKULE: Igrali{te u Porti, gledalaca 400, sudija: Jovi~i} (Pan~evo). Strelci: Matkovi} u 15. i 62. (iz penala), Tomi} u 25. i 28.

Okuka u 44. Krsti} u 88. za Borac (Sakule), a Starovlah u 75. minutu (iz penala) za Borac (Plo~ica). @uti kartoni: Pavlovi}, Arsi} (Borac Plo~ica).

SAMO[: Pobeda - Pan~evo 3:0 (p.f.f.), UZDIN: Unirea - Omladinac (Opovo) 3:0, DOLOVO: Dolovo Omladinac (Deliblato) 6:1, CREPAJA: Vojvodina - Jedinstvo Stevi} (Ka~arevo) 2:1 (igrano ranije), SAKULE: Borac - Borac (Plo~ica) 6:1, VOJLOVICA: Mladost - Proleter (Mramorak) 0:3 (p.f.f.), PAN^EVO: @elezni~ar - BSK (Bavani{te) 0:3 (p.f.f.). Slobodni su bili: Glogow i Plavi Dunav iz Skorenovca).

1. Borac (S) 30 28 2. Vojvodina 30 20 3. Omladinac (O) 30 20 4. Mladost 30 17 5. Jedinstvo 30 16 6. Dolovo 30 15 7. Unirea 30 16 8. BSK 30 16 9. Plavi Dunav3013 10. Omladinac (D)30 12 11. @elezni~ar 30 11 12. Borac (P) 30 9 13. Glogow 30 8 14. Pobeda 30 5 15. Pan~evo (-1)30 2 16. Proleter (-10)30 5

1 1 105:17 85 7 3 76:37 67 4 6 102:27 64 7 6 74:25 58 3 11 107:55 51 6 9 81:42 51 3 11 95:63 51 2 12 69:54 50 4 13 64:52 43 3 15 70:71 39 2 17 54:78 35 5 16 44:88 35 3 19 60:90 27 2 23 37:12717 2 26 27:135 7 0 25 33:140 5

Borac iz Sakule se plasirao u Prvu ju`nobanatsku ligu, a novi ~lan ove lige je Budu}nost iz Banatskog Brestovca.

BORAC (S): To{i} 7 (@ivak), Carevi} 7, Matkovi} 8, Jovanovski 7, Mladenovi} 7, Rusov 7, Okuka 7 (Krsti}), Pavlovi} 7 (Petrovi}), Ro{uq 7, Tomi} 7, Mitrovi} 7.

BORAC (P): Krsti} 6, Mihajlovi} 6, Sokolovi} 5, Pavlovi} 6, Topalovi} 6, Arsi} 6, Mandi} 6, Babi} 6, Ili} 5, Starovlah 6, Janovi} 5..

S. M. P.

BA RA@ ZA PO PU NU POD RU^ NE LI GE NOVI SAD

[aj ka{ i Ba~ ka u Sr bo bra nu Finalna utakmica drugog kruga bara`a za popunu Podru~ne lige Novog Sada izme|u [ajka{a iz Koviqa i Ba~ke iz \ur|eva odigra}e se u sredu, 29. jun, umesto u Vrbasu u Srbobranu, sa po~etkom u 17.30 ~asova.Sekretar Podru~ne lige Stevan [quki} je saop{tio da su se ekipe, [ajka{ i Ba~ka, dogovorile da zbog smawewa tro{kova utakmicu odigraju u Srbobranu.

Ina~e, Ba~ka je na igrali{tu Kabela u prvom krugu bara`a savladala Soko iz Nove Gajdobre rezultatom 2:0 (strelci Vujovi} i Leti}) i nagovestila da }e sa [ajka{om odigrati kvalitetan i neizvestan me~.

Sle di od lu ~u ju }i me~: eki pa Ba~ ke iz \ur |e va

KUP KA WI @E

Ta len to va ne de ~a ke vre di po dr `a ti Na Kupu Kawi`e, koji je za fudbalere najmla|eg uzrasta proteklog vikenda organizovalo kawi{ko Potisje, u tri uzrasta nastupilo je 18 ekipa. Nadigravawe fudbalskog podmlatka bilo je zanimqivo i potvrdilo da ima talenata sa kojim vredi

mesto Dribling iz Subotice bio je uspe{niji od Potisja 2 (Kawi`a) 4:3. Prethodno u polufinalu Olimpik je savladao Potisje 1 sa 5:3, a AFK je bio boqi od Driblinga 2:1. Za 5.mesto Subotica 1 je nadigrala Olimpiju(Totovo Selo) 7:0, a

Pet ekipa mali{ana ro|enih 2002. godine takmi~ilo se po bod sistemu, a prvo mesto osvojio je sastav Spartak Zlatibor vode iz Subotice sa 10 bodova, ispred ^antavira sa 9, ekipe kawi{kih klubova Potisje i Kawi`a osvojile su po 4, a Subotica jedan bod.

de~aka ro|enih 2003. godine, osvojiv{i prvo mesto i pobedni~ki pehar sa 10 bodova, na drugom mestu je ekipa ^antavira sa 7, Subotica je sa istim brojem bodova i slabijom gol razlikom zavr{ila na tre}em mestu, ^oka je ~etvrta sa 4 i

raditi na stvarawu igra~kog potencijala.

U konkurenciji de~aka ro|enih 2001. godine takmi~ilo se osam ekipa, a posle predtakmi~ewe pobedu je odneo Olimpik iz Apatina nadigrav{i u finalu AFK iz Ade 3:0. Za tre}e

za 7. mesto Subotica 2 je bila uspe{nija od druge ekipe Potisja 5:0. Za najboqeg igra~a pro gla {en je Pe tar Re pac (Olimpik), najboqeg golmana Robert Juhas (AFK), a najboqi strelac je bio Daniel Abraham (Potisje 1).

U ovom uzrastu za najboqeg golmana progla{en je Leticija Revid (Potisje), za najboqeg igra~a Veqko ]aki} (Spartak Zlatibor voda), a waboqi strelac je Kristijan Me~erik (^antavir).

Fud ba le ri Sen te bi li su najubedqiviji u konkurenciji

posledwe Potisje bez bodova.

Za najboqeg golmana progla{en je Lazar Radi} (^oka), najbo qeg igra ~a Adri jan Na| Torma (^antavir), a najboqi strelac je Strahiwa Bulatovi} (Senta).

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

TUR NIR U KA ]U

Pe har Zre wa nin ci ma Posle trodnevnih takmi~ewa zavr{en je 11.memorijalni fudbalski turnir „@ivko Kondi}” u Ka}u. Prvo mesto osvojila je ekipa Banata iz Zrewanina koja je u finalu savladala ^SK iz ^elareva sa 3:0. U borbi za tre}e mesto fudbaleri Igala iz Crne Gore pobedili su doma}i Jugovi} sa 1:0. Pored ove ~etiri ekipe, na turniru su jo{ u~estvovali Slavija, Topola iz Lev~a( Republika Srpska), Novi Sad i In|ija. Za najboqeg igra~a progla{en je Zoran [vowa (^SK Pivara),najboqi golman je Goran Trivunovi} (Banat), a najboqi strelac Neven Radakovi} (Banat).

Svi u~esnici su pohvalili sjajnu organizaciju turnira.

M. G.

SPORT

dnevnik

utorak28.jun2011.

19

KU QA NI IZA BRA LI [E FA STRU^ NOG [TA BA

Lac ma no vi} na klu pi Haj du ka

Ne ma wa Su pi}

AK TIV NO STI U FK VOJ VO DI NA

U i{ ~e ki va wu Su pi }e vog pot pi sa Pre la zni fud bal ski rok u FK Voj vo di na, za sa da, pro ti ~e re la tiv no mir no. Ipak, to ni ka ko ne zna ~i da klup ski ope ra tiv ci se de skr {te nih ru ku. Na pro tiv. Po sto ji, ka ko nam je re kao sport ski di rek tor klu ba Mi o drag Pan te li}, li sta s ime ni ma fud ba le ra ko ji su in te re sant ni i s wi ma su us po sta vqe ni kon tak ti. Da li }e (i ka da) ne ko od wih sta vi ti pa raf na ugo vor s cr ve no-be li ma, osta je da vi di mo u da ni ma ko ji sle de, tek tre ner Qu bo mir Ri stov ski s igra ~i ma ko je ima na ras po la ga wu ra di pu nom pa rom u SC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku.

- Ra di mo na op {tem de lu, ko ji je i naj te `i, ali sam ve o ma za do -

vo qan ka ko se igra ~i od no se pre ma oba ve za ma - re kao je Ri stov ski.

- Svi smo sve sni da vre me na ne ma mo pu no do utak mi ce 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe s Va du com iz Lih ten {taj na i zbog to ga na sto ji mo da sva ki tre nu tak mak si mal no is ko ri sti mo. Tre ni ra mo dva pu ta dnev no, od i gra li smo ve} jed nu tre ning utak mi cu, a u su bo tu je na pro gra mu dru ga, u ko joj }e mo od me ri ti sna ge s ma |ar skim Ke~ ke me tom. Za sa da sve ide po pla nu, po vre |e nih igra ~a ne ma i ve ru jem da }e mo mak si mal no sprem ni do ~e ka ti evrop ske iza zo ve.

Sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a za mo li li smo da

nam pro ko men ta ri {e pre la zni rok, od no sno da ka `e ima li ne kih no vo sti ka da su u pi ta wu eve tu al na po ja ~a wa.

- Za sa da no vo sti ne ma - re kao je Pan te li}. - Ne ma wa ^o vi} je po stao na{ ~lan pre ne ko li ko da na, a o~e ku je mo da u naj sko ri jem vre me nu za vr {i mo do go vor s gol ma nom Ne ma wom Su pi }em iz Ja vo ra, od no sno da i on po sta ne igra~ Voj vo di ne. Za ni mqi vo je da se s go di {weg od mo ra vra tio gol man @eq ko Br ki} i da je i on po ~eo da tre ni ra. Ra di }e s eki pom sve do 10. ju la, ka da od la zi u Ita li ju da se sta vi na ras po la ga we Udi ne zeu s ko jim je pot pi sao ugo vor.

A. P.

U FK Haj duk pred sta vqen je no vi {ef stru~ nog {ta ba - Dra gan Lac ma no vi}.

- Pro te k lih da n a oba vi l i smo vi {e raz go vo ra sa po ten ci jal nim kan di da ti ma za me sto {e fa stru~ nog {ta ba i iz bor je pao na Dra ga na Lac ma no vi }a.

Pru `i }e mo mu sve uslo ve da mo `e ne sme ta no da ra di i pra vi re zul ta te. Ve} od pri pre ma mo ra mo kre nu ti `e sto ko ka ko bi smo {to pre iz bo ri li op sta nak, jer }e ove se zo ne li ga bi ti te `a u od nu su na pret hod nu i zbog to ga }e no vi {ef ima ti mno g o po s la. [to se ti ~ e igra~ kog ka dra, oba vi li smo raz go vo re sa do sta fud ba le ra ko ji tre ba da nas po ja ~a ju, a sa da }e mo kon sul to va ti Lac ma no vi }a da vi di mo na ko jim po zi ci ja ma nam tre ba ju pa }e mo se ta k o i po n a {a ti. ^e s ti tam Lac ma no vi }u do la zak u na {u sre di nu i na dam se da }e ga kul ska pu bli ka pri hva ti ti kao i sve tre ne re ko ji su ov de ra di li - re kao je klup ski di rek tor Alek san dar Vla {ka li}.

Dra gan Lac ma no vi} je iz ra zio za do voq stvo {to je do {ao u Ku lu.

- Za hva qu jem se qu di ma iz klu ba ko ji su me do ve li, pre svih Ni ko li Xom bi i di rek to ru Alek san dru Vla {ka li }u. Im po nu je i le po je do }i da ra di{ u klu bu ko ji je to li ki niz go di na ne pre kid no ~lan na {e naj kva li tet ni je li ge.Na me ni je da na sta vim taj kon ti nu i tet i ako bu de mo glo da bu de i bo qe ne go {to je bi lo u pret hod noj se zo ni. Po ku -

Dra gan Lac ma no vi}

U na red nih ne ko li ko da na Lac ma no vi} }e kom ple ti ra ti stru~ ni {tab. Iz ve sno je da }e sa gol ma ni ma i da qe ra di ti Ra do van Drin ~i}.

eki pu Rad ni~ kog iz [i da. Na pra vi }e mo mi do bar stru~ ni {tab, sa qu di ma ko ji su odav de, sa qu di ma ko ji zna ju igra ~e - is ta kao je Lac ma no vi}.

HAJ DUK DO BIO PR VOG NO VAJ LI JU

Mar ko vi} ja ~a be dem

PRI PRE ME PAR TI ZA NA

Na pad od li ~an Fud ba le ri Par ti za na u dru goj pri prem noj utak mi ci u Slo ve ni ji po be di li su Me ta list iz Har ko va 1:0, go lom no vaj li je Jo van ~i }a.Uspeh do bi ja na zna ~a ju jer je za be le `en pro tiv eki pe ko ja je po kva li te tu u Ukra ji ni od mah iz [a htjo ra i ki jev skog Di na ma.

Sam me~ je bio le pr {av, sa pri li ka ma na obe stra ne, ali Par ti zan je bio za ni jan su bo qi i za slu `e no po be dio. S ob zi rom na te {ke no ge igra ~a tre ner Sta no je vi} mo `e bi ti ap so lut no za do vo qan igrom svo jih pu le na.

- Shod no mo men tu u kom se mi na la zi mo, da jo{ uvek tra `i mo eki pu, a da je pro tiv nik igrao u naj ja ~em sa sta vu uti sak je ko rek tan. Na pad je bio od li ~an, sa ne do voq no od mor nim Edu ar dom, ras pu ca nim Jo van ~i }em i u po qu ko ri snim [}e po vi }em. Ovo obe }a va – re kao je Sta no je vi}.

Na kon {to su, iz ve sno je, Alek san dar Jo va no vi} i Ni ko la Ko ma zec na pu sti li re do ve kul skog su per li ga {a do {lo je vre me i za pr ve do la ske. No vi ~lan Haj du ka po stao Jef to Mar ko vi} ko ji u Ku lu sti `e iz Lo zni ce.

- Ja sam li~ no pra tio Mar ko vi }e ve igre. Gle dao sam ~e ti ri utak mi ce ko je je od i grao za Lo zni cu. On je igra~ ko ji tre ba Haj du ku i o~e ku je mo da }e on bi ti jed no od zna ~aj nih po ja ~a wa.

Igra na po zi ci ji {to pe ra i u klu bu u ko jem je do sa da igrao za i sta je pru `ao do bre par ti je i kao ta kav u Haj du ku do bi ja pri li ku da igra u su per li gi Sr bi je - re kao je di rek tor kul skog su per li ga {a Alek san dar Vla {ka li}.

Pod se ti mo, u pr vom me ~u cr no – be li su od i gra li sa qu bqan skom Olim pi jom 2:2, a na red ni, tre }i po re du, igra }e u ne de qu pro tiv Ro zen bor ga.

- To je gi gant nor ve {kog fud ba la, pa iako tre nut no ta mo ne bli sta ju do ~e ku je mo ih vr lo ozbiq no. U je ku su pr ven stva, da le ko sve `i ji od nas i ima }e mo pra vu pro ve ru pred na sta vak pri pre ma smtra tre ner.

Ka ko sa da stva ri sto je sve ma we su {an se da }e Par ti zan an ga `o va ti {to pe ra Pa ler ma Kar lo sa La bri na. Pre go vo ri ju ~e ni su na sta vqe ni, ali po sto ji mo gu} nost da on, ipak, pre |e u Hum sku.

- Ni {ta jo{ ni je iz gu bqe no, `e li mo da do ve de mo ^i le an ca i u~i ni }e mo sva da to i u~i ni mo – re kao je sport ski di rek tor klu ba Mla den Kr sta ji}.

I. L.

{a }u da oprav dam po ve re we qu di ko ji su me do ve li i na dam se da ne }u iz ne ve ri ti wi ho va o~e ki va wa - re kao je Lac ma no vi}.

Jef to Mar ko vi} je de vet na e sto go di {wi {to per ko ji je po ~eo u Dri ni iz Zvor ni ka, a po sled we ~e ti ri go di ne je pro veo u Lo zni ci. Od tre ne ra sa mla dim Mar ko vi }em su ra di li Ko vr li ja i Dar ko Mi la no vi}.

- Kon tak ti su us po sta vqe ni jo{ pro {le go di ne, qu di iz Haj du ka su pra ti li mo je igre i od lu ~i li da me an ga `u ju. Ni sam se dvo u mio ka da su me po zva li, jer `e lim u Ku li da se usa vr {a vam i afir mi {em. Haj duk je po znat kao klub u ko jem mla di igra~ do bi ja pri li ku i ja }u se tru di ti da na te re nu oprav dam po ve re we ko je mi je uka za no do la skom u Haj duk - re kao je Jef to Mar ko vi}.

- Drin ~i} }e ra di ti sa gol ma ni ma. @e leo sam da do ve dem u stru~ ni {tab kao tre ne ra Tri vu Ili }a, ali on je pre u zeo

Pri pre me za no vu se zo nu fud ba le ri Haj du ka }e po ~e ti 4. ju la. \. Bo ja ni}

PO SLE 110 GO DI NA RI VER PLA TA PA LA U DRU GU LI GU

Ha os na uli ca ma Bu e nos Ajre sa Fud bal ski klub Ri ver Pla ta pr vi put od svog osni va wa tak mi ~i }e se u dru goj ar gen tin skoj li gi, po {to je kao do ma }in u dru gom me ~u ba ra `a igrao ne re {e no 1:1 sa Bel gra nom i is pao iz pr vo li ga {kog tak mi ~e wa. U pr vom me ~u Bel gra no je po be dio sa 2:0. Ri ver Pla ta osno van je pre 110 go di na i je dan je od naj tro fej ni jih u Ar gen ti ni. Me |u tro fe ji ma naj zna ~aj ni ji su 33 ti tu le na ci o nal nog pr va ka, dva tro fe ja Ku pa Ju `ne Ame ri ke (Ko pa Li ber ta do res) i jed na ti tu la In ter kon ti nen tal nog ku pa.

PRO SI NE^ KI NA TE RE NU: Tre ner Cr ve ne zve zde, ko ji je zbog zdrav stve nih te go ba na pu stio ne deq ni tre ning na Zla ti bo ru, ose }a se do bro i ju ~e se vra tio na te ren.

- Sve je u re du, bio je to sa mo pad imu ni te ta - ob ja snio je Ro bert Pro si ne~ ki.

On je to kom po po dnev nog tre nin ga u ne de qu ose tio sr ~a nu arit mi ju, zbog ko je je od mah za tra `io me di cin sku po mo} i u prat wi le ka ra De ja na Pu ri }a oti {ao u ho tel „Pa li sad”. Na sre }u, usta no vqe no je da tre ner Cr ve ne zve zde ne ma ozbiq ni jih zdrav stve nih pro ble ma. [ef stru~ nog {ta ba cr ve no-be lih pre dve go di ne je ta ko |e imao pro ble ma sa zdra vqem, ka da mu je bio po re me }en cen tar za rav no te `u. Ta da je bio ~lan stru~ nog {ta ba re pre zen ta ci je Hr vat ske, iz le ~io se i na sta vio da se ba vi tre ner skim po slom.

Zve zdi na eks pe di ci ja se da nas vra }a sa Zla ti bo ra u Be o grad.

Na vi ja ~i Ri ver Pla te iza zva li su van red no sta we na uli ca ma Bu e nos Ajre sa na kon {to je wi hov klub is pao u dru gu li gu. Ar gen tin ski me di ji is ti ~u da je mno go po vre |e nih po li ca ja ca, ali i obi~ nih gra |a na, i da je po li ci ja ~ak mo ra la da upo tre bi su za vac ka ko bi ras te ra la po di vqa lu ma su.

Na kon {to je pr vi me~ ba ra `a pro tiv Bel gra na pre ki nut na 20 mi nu ta, jer su na vi ja ~i Ri ve ra po ku {a li fi zi~ ki da se ob ra ~u na ju sa igra ~i ma, ar gen tin ske vla sti od lu ~i le su da za re van{

na Mo wu men ta lu po ja ~a ju obez be |e we, an ga `o va wem 2.200 po li ca ja ca. Ni to ni je mno go po mo glo jer u tre nut ku ka da je bi lo ja sno da }e Ri ver na red nu se zo nu igra ti kao dru go li ga{, sa tri bi na su po ~e le da le te ka me ni ce, fla {e, sto li ce i sve {to je ogor ~e nim na vi ja ~i ma do {lo pod ru ku. Na pa di na po li caj ce si mul ta no su kre nu li na svim iz la zi ma sa tri bi na, pa je po li ci ja tu kla sve re dom, ta ko da je me |u po vre |e ni ma i do sta obi~ nih

gra |a na ko ji su pri su stvo va li me ~u.

Grad ske bol ni ce su ubr zo bi le pu ne po vre |e nih jer se ha os pre se lio i na uli ce Bu e nos Aire sa.

Po li ci ja je ko ri sti la su zav ce, gu me ne met ke, a he li kop te ri su nad le ta li grad. Za pa qe no je sto ti ne auto mo bi la i kon tej ne ra, hu li ga ni su na pa da li i pa li li sve {to im se na {lo na pu tu. Ne re di su tra ja li do du bo ko u no}, a jo{ se sa bi ra broj po vre |e nih i uhap {e nih.

20

sport

utorak28.jun2011.

dnevnik

SVETSKA LIGA: SRBIJA POSLE POBEDNI^KOG VIKENDA U PORTUGALU

Dva ko ra ka do Poq ske Pr vi put u ovo go di {woj Svet skoj li gi, tek u pe tom vi ken du, od boj ka {i Sr bi je po ve za li su dve po be de u dva da na i sa da se na la ze u ve o ma do broj po zi ci ji. Do {li su orlo vi u si tu a ci ju ko ju su od po ~et ka pri `eq ki va li, a to je da sve za vi si od wih. Kar te su u ru ka ma na {ih mo ma ka, a za o sta tak od ~e ti ri bo da za Argen ti nom i te ka ko je na dok na div, jer ih do ~e ku ju u neo svo ji voj no vo sad skoj tvr |a vi, a dan ka sni je u Be o gra du.

S dve po be de, re zul ta tom 3:0 ili 3:1, na {a re pre zen ta ci ja bi se s pr vog me sta pla si ra la na fi nal ni tur nir u Poq sku, a u

Vo {a i „Dnev nik” da ru ju ula zni ce

Na ta {a Kr sma no vi}

Od boj ka {i Sr bi je do ~e ka }e Argen ti nu su tra u no vo sad skom Spen su (), teh ni~ ki orga ni za tor Voj vo di na NS se me i Dnev nik de li }e ula zni ce za pret po sled wi me~ in ter kon ti nen tal ne fa ze Svet ske li ge.

De set naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve da nas od 13 ~a so va na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-827, do bi }e po ula zni cu, a isto va `i i za su tra ka da }e u op ti ca ju bi ti jo{ de set ka ra ta.

EVROPSKA LIGA

Srp ki we do mi nant ne Sa de set po be da iz de set me ~e va, od boj ka {i ce Sr bi je is ta kle su naj o zbiq ni ju kan di da tu ru za osva ja we tre }e Evrosp ke li ge i osta nu je di na re pre zen ta ci ja kao osva ja~ ovog tak mi ~e wa. Iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a ni su se bi do zvo li le luk suz da u kon ku ren ci ji Fran cu ske, [pa ni je i Gr~ ke iz gu be utak mi cu, u me ~e vi ma po sled weg ko la sna ge }e od me ri ti s Gr~ kom, po sled woj u na {oj A gru pi.

Ipak, Evrop ska li ga je tre }e tak mi ~e we po pri o ri te tu za na {e de voj ke ovog le ta. Mno go je va `ni ji pre mi jer ni na stup u

svet skom Gran pri ju (ekvi va lent mu {koj Svet skoj li gi) i Evrop sko pr ven stvo u sep tem bru ~i ji smo do ma }i ni.

- Ni smo do bi li ja ke pro tiv ni ce u Evrop skoj li gi, ali se ra du je mo fi nal nom tur ni ru u Tur skoj gde }e bi ti so lid nih re pre zen ta ci ja, a tu pre sve ga mi slim na do ma }i na i na se lek ci je ^e {ke i Bu gar ske. Naj va `ni je za nas je da na pre du je mo i la ga no po di `e mo for mu za va `ni ja tak mi ~e wa ko ja nas o~e ku ju, a svi raz mi {qa mo o Evrop skom pr ven stvu na ko jem `e li mo me da qu - re kla je re pre zen ta tiv ka Na ta {a Kr sma no vi}.

M. R.

slu ~a ju osva ja wa pet bo do va (je dan od tri jum fa da bu de 3:2) Argen ti na bi ima la bo qi set ko li~ nik, uz isti br oj po be da i po ra za, i ove ri la vi zu za Gdawsk.

Pre ma ma te ma ti ci ko ja je u op ti ca ju, a gle da ju }i na pret hod nih de set me ~e va u C gru pi,

PRVENSTVO STARIJIH JUNIORA

Dra gu tin To pi} u cen tru pa `we U Kra gu jev cu je odr `a no Pr ven stvo Cen tral ne Sr bi je za sta ri je ju ni o re. Po stig nu ti su mno gi li~ ni re kor di uz u~e {}e pre ko 200 atle ti ~a ra.

Ipak, ovo tak mi ~e we osta }e upam }e no po ska ka wu van kon ku ren ci je, jed nog od na {ih naj bo qeg atle ti ~a ra svih vre me na, svet skog ju ni or skog re kor de ra Dra gu ti na To pi }a ko ji je re zul ta tom 2,21 me tar pre sko ~io vi si nu svet skog re kor da za ve te ra ne sta ro sti pre ko 40 go di na. Ovo je da le ko naj bo qi re zul tat tre nut no u Sr bi ji u sko ku u vis, ali jo{ va `ni je po tvr da da je atle ti ka sport za ceo `i vot.

- Ni sam o~e ki vao ova ko do bar re zul tat, jer re al no ni sam ni tre ni rao za ovo. Vra tio sam se spor tu zbog sa ve ta le ka ra da re kre a tiv no tre ni ram. Ja vo lim sport i me ni je ska ka we u kr vi. @e lim sa mo da po ka `em mla |im ge ne ra ci ja ma da ve rom u se be i na por nim tre nin gom re zul ta ti si gur no do la ze - is ta kao je To pi}.

To pi} je na pa dao vi si nu i od 2,28 me ta ra ko li ko iz no si B olim pij ska nor ma.

Dra gu tin To pi}

- Do da nas za i sta ni sam ni raz mi {qao o Lon do nu. U ovom tre nut ku 228 cm je ne do sti `no i je dan vi so ki ciq, ipak ja vo lim da sa wam i ne od u sta jem la ko do dao je To pi}, ko ji je do sa da u~e stvo vao na pet Olimpjskih iga ra, a su de }i po sve mu i od la zak na {e ste ni je da le ko.

- Naj vred ni ji re zul tat na Pr ven stvu Cen tral ne Sr bi je po sti gla je Mi le na Rman di} (~la ni ca Vo `da) ko ja je is pu ni la nor mu za od la zak na Pr ven stvo

Evro pe za ju ni o re (u Ta li nu) u di sci pli ni 3.000 m 9:46,29. Tak mi ~e we je pro {lo ve o ma uspe {no, a ima li smo i me |u na rod nu di men zi ju u~e {}em svet ske ju ni or ske {am pi on ke u sko ku u vis Ma ri je Vu ko vi} i bu gar ske atle ti ~ar ke Ga bri je le La le ve ko ja je 100 m is tr ~a la za 12.04 se kun di. U Kra gu jev cu je tr ~a la i Ta tja na Mi ti} ko ja je po sle po vre de za be le `i la 12.06 na 100 m - is ta kao je de le gat tak mi ~e wa Qu bi {a Ga ji}.

Od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je na tajm-autu u Por tu ga lu

ja sno je da su ga u ~o si u ma loj pred no sti, ali ne tre ba za bo ra vi ti da na pr vo me sto pre ten du je tre }a re pre zen ta ci ja sve ta, ko ja je ~i ni se pr o na {la `e qe nu igru.

- Dve po be de u Por tu ga lu umno go me su nas pri bli `i le `e qe nom ci qu, pla sma nu na fi nal ni tur nir Svet ske li ge.

Mi slim da smo ima li do sa da pu no pri li ka da ra ni je ove ri mo pr vo me sto, ali sve za bo ra vqa mo i okre }e mo se me ~e vi ma sa Argen ti nom po sle ko jih

}e mo, na dam se, sla vi ti put u Poq sku. Po treb ne su nam dve po be de i osvo je nih {est bo do va da bi smo iz be gli kal ku la ci je i to }e nam bi ti pri o ri tet - re kao je ka pi ten Bo jan Ja ni}.

U slu ~a ju da od boj ka {i Sr bi je osvo je pet bo do va, po no vo bi bi li ve o ma bli zu fi nal nog tur ni ra kao jed na od naj bo qih drug pla si ra nih. Iz ve sno je da }e SAD za u ze ti dru go me sto u A gru pi (ima isti br oj bo do va kao i do ma }in Poq ska, ali ~e -

ZAVR[ENO JUNIORSKO PRVENSTVO EVROPE

Tur ci uze li pri mat Ru si ma

Spu {te na je za ve sa na ju ni or sko pr ven stvo Evro pe u rva wu ~i ji je od li~ ni or ga ni za tor bio grad na Be ge ju. Pre ko 750 tak mi ~a ra iz 40 ze ma qa bo ri lo se za me da qe a naj bo qa re pre zen ta ci ja u ukup nom pla sma nu je Tur ska, dru go me sto za u ze la je Ru si ja, a tre }e je bi la Gru zi ja. Tak mi ~e we u gr~ ko – rim skom sti lu do ne la su za do voq stvo za pre ko 1.500 gle da la ca u No voj ha li spor to va, re pre zen ta tiv ci Ru si je oso ji li su ~e ti ri zlat ne me da qe, a Ma go med ^uk ha lov (66 ki lo gra ma) pro gla {en je naj bo qim tak mi ~a rem pr ven stva.

Re pre zen ta tiv ci Sr bi je ni su us pe li da se pla si ra ju u bor bu za me da qe, ja je di no od li~ je za na {u dr `a vu osvo ji la je Una Tu ba u slo bod nom sti lu za da me.

Ko na ~an pla sman u gr~ ko-rim skom sti lu - do 50 kg: 1. Ga hra man li Vi la jat (Azer bej xan), 2. Tet sklad ze Ni ka (Gru zi ja), 3. Me ken se De niz (Ne ma~ ka), 3.Ka ra tas Tol ga (Tur ska), 12. Da ni jel [po qa ri} (Sr bi ja), do 55 kg: 1. Azi zli El da niz (Azer bej xan), 2. Pi ku za An drei (Be lo ru si ja), 3. Ka ~a tra jan Na rek (Jer me ni ja), 3.Ni ko laj Vi ~ev (Bu gar ska), 8. Kri sti jan Ga zdag (Sr bi ja), do 60 kg: 1. Or ha sko du kov Asker (Ru si ja), 2. Tag hi ~ev Rov shan (Azer bej xan), 3. Kra snai Ma te (Ma |ar ska), 3. Aslan Emre (Tur ska), 17.Ma te Ne me{ (Sr bi ja), do 66 kg: ^u ka lov Ma go med (Ru si ja), 2.Da vi tai Sa{ hi no (Gru zi ja), 3. ^u na jev Ra sul (Azer bej xan), 3.Gok tas Do gan (Tur ska), 9.Vik tor Ne me{ (Sr bi ja), do 74 kg: 1. ^a ra ev Islam (Ru si ja), 2.Ko ca slan Ismail

PRIPREME JUNIORKI I KADETKIWA U KAWI@I

Bal ka ni ja da pro ve ra za Evro pu Naj bo qe ju ni or ke i ka det ki we Sr bi je za vr {a va ju da nas pri pre me u Ka wi `i za na stu pa na Bal ka ni ja di u Sme de re vu, ko ja je ujed no u sklo pu pri pre ma wa za pr ven stvo Evro pe sre di nom ju la u Ru si ji.

- Ra di li smo u iz van red nim uslo vi ma u Ka wi `i, a ve o ma je bit no da ne ma mo ve }ih pro ble ma sa po vre da ma igra ~i ca. Naj ra do -

sni ja vest je ukqu ~i va we u nor ma lan rad Aliz \ur ~ik, ko ja se opo ra vi la po sle ne u god ne po vre de.Ne sme ta no pod no si tre nin ge, ta ko da }e bi ti stan dard ni ~lan eki pe na pr ven stvu Evro pe - ka `e se lek tor Mi lo rad Gli {i}.

U od no su na pret hod ne pri pre me sa stav je ma lo pro {i ren. Uz ju ni or ke Ho lok, Ra do wi}, Lu pu le sku, \ur ~ik i Mak su ti i ka det -

Naj bo qe ju ni or ke i ka det ki we sa se lek to rom i spa ring part ne ri ma

ki we Po pov i Vej no vi} tu su Alek san dra Sa vi} i Iva na Mi lo va no vi}, a iz No vog Kne `ev ca na tre nin ge do la zi Su za na Men der gi{ ko ja }e u~e stvo va ti na Bal ka ni ja di.

- Sve de voj ke vred no tre ni ra ju i za do vo qan sam wi ho vim an ga `o va wem. Na Bal ka ni ja di do mi nant ne su uvek re pre zen ta ci je Ru mu ni je i Sr bi je, ali sve ja ~e su se lek ci je Tur ske. Bal ka ni ja da pa da u sred pri pre ma za pr ven stvo Evro pe, {to je u ne ku ru ku i do bro jer u pro te klih me sec i po de voj ke ni su ima le ozbiq ni jih pro ve ra. Ide mo da osvo ji mo {to vi {e me da qa. U ekip nom de lu sva ki re zul tat sem ula ska u fi na le bio bi iz ne na |e we - na po mi we Gli {i}.

Bal ka ni ja da u Sme de re vu po ~i we 30. ju na.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

ka ne ja ki Por to ri ko u me ~e vi ma po sled weg vi ken da) pa }e se dva naj bo qa dru go pla si ra na iz gru pa B, C i D na }i u fi na lu.Sa da za to me sto pre ten du ju Sr bi ja (18 bo do va), Bu gar ska (18) i Ku ba (20), s tim {to na {a re pre zen ta ci ja ima uslov no re ~e no naj lak {i po sao. Ku ban ci }e se su prot sta vi ti Ita li ja n i m a, Bu g a r i ~e k a j u do m i nant ne Ru se i iz ve sno je da }e, kao i pr o {le go di ne, osta ti krat kih ru ka va.

M. Risti}

Na |a Higl

MITING U PARIZU

Hi glo voj zla to Naj bo qa srp ska pli va ~i ca Na |a Higl osvo ji la je pr vo me sto u tr ci na 200 me ta ra pr sno na Otvo re nom pr ven stvu Fran cu ske.

Ona je svo ju dis tan cu pre pli va la za 2:21.17 mi nu ta na mi tin gu ko ji je odr `an u Pa ri zu. Ovim re zul ta tom Hi ge lo va je na pra vi la i svo je no vo vre me ko je je za 52 sto tin ke bo qe od pro {lo go di {wem na Tro fe ju Be o gra da. Hi glo va ipak ni je do sti gla olim pij sku A nor mu.

- Za do voq na sam tr kom, ali mi je `ao za te tri de se tin ke, jer bi bi lo bo qe da {to pre do |em do nor me za Lon don. Ipak, ve ru jem da je sa da pi ta we vre me na ka da }u to ura di ti - iz ja vi la je Higl.

RELI SRBIJE

Bu ga ri do mi ni ra li

De taq sa tak mi ~e wa u Zre wa ni nu

- Ovo je re al nost, o~e ki va li smo da se ne ko od na {ih tak mi ~a ra u gr~ ko – rim skom sti lu na |e u si tu a ci ji da se bo ri za od li~ je, ali sve se ne ka ko uro ti lo pro tiv nas, u ve }i ni slu ~a je va `reb je bio ne mi lo sr dan – re kao je @eq ko Traj ko vi}, pred sed nik RS Sr bi je. – Svi go sti i zva ni~ ni ci FI LE i CE LE ima ju sa mo re ~i hva le, do bi li smo sve u kup no od li~ nu oce nu za or ga ni za ci ju pr ven stva. Si gur no da nam po hva le pri ja ju, ali i oba ve zu ju da po ku {a mo jed nog da na da Zre wa nin do bi je or ga ni za ci ju se ni or skog pr ven stva Evro pe.

(Tur ska), 3. Ki lov Ka zbek (Be lo ru si ja), 3. Da tu nas hvi li Zu ra bi (Gru zi ja), 13.Mi lo{ Ami xi} (Sr bi ja), do 84 kg: 1.Be le ni uk Zan (Ukra ji na), 2.Azi sir Rak sin (Ne ma~ ka), 3.

Du gu ~i ev Mov sar (Ru si ja), 3.Atem Aslan (Tur ska), 19.Alek san dar Li pa ji} (Sr bi ja), do 96 kg: Ge or gi Ri zma jer (Ma |ar ska), Ar tur Alek sa ni jan (Jer me ni ja), 3. Ba sar Me te han( Tur ska), Dik ha mi wih San dro (Gru zi ja), 12.Ro land Bin (Sr bi ja), do 120 kg: 1.Va si li Par shin (Ru si ja), 2. Baj ram Ni gar (Tur ska), 3.Lam Ba lint (Ma |ar ska), 3.Igor Di di juk (Ukra ji na), 15.Ne ma wa Pa vlo vi} (Sr bi ja).

N. Jowev

Bu ga rin Di mi tar Ili ev po bed nik je 44. Re li ja Sr bi ja, na {eg naj zna ~aj ni jeg tak mi ~e wa u auto mo bi li zmu. On je sa su vo za ~em Ja na ki Ja na i ki e vim za vo la nom {ok de fa bi je S2000 us peo da sa ~u va pred nost ste ~e nu pr vog da na re li ja i za be le `i no vo sla vqe s vre me nom 1:49:21,6. Ovo je pe ta po be da Ili e va na Re li ju Sr bi ja (ne ka da Ju re li). Dru go i tre }e me sto ta ko |e su osvo ji li Bu ga ri, Pe tar Goj {ev i Krum Don ~ev.Naj bo qe pla si ra ni srp ski vo za~ je Vla dan Pe tro vi}, sa su vo za ~em Sr |a nom Kon di }em ,u su ba ru im pre ci N11 na pe tom me stu.

G. M.

mu[ka posla

dnevnik

utorak28.jun2011.

21

ручни сатови заувек у тренду И

док жене уживају у разном накиту, мушкарци су, кад је аксесоар у питању, обично оријентисани на ручни сат. Ручни сатови су одавно прерасли своју основну функцију показивања тачног времена. Данас су модни додаци

Нико јој Није раваН: Вођени успехом реклама с британском старлетом и пропалом глумицом Кели Брук која је донедавно била заштитно лице њихових патика, спортски бренд у својим је редовима сада ангажовао прелепу Еву Мендес. Ева је тако постала ново заштитно лице Рибок ИзуТонс патика које обећавају дефинисање мишића ногу и гузе док у њима ходате. Глумица је снимила и своју прву рекламну кампању у склопу које је поред базена позирала у уском црвеном топу, црним панталонама и патикама које рекламира. Ипак, Ева је Ева само када има мало одеће на себи...

ЗБОГ ЧЕГА СЕ МУШКАРЦИ ПЛАШЕ ОЗБИЉНЕ ВЕЗЕ

Скупо „да”

К

ао гром из ведра неба одекнула је вест (на опште задовољство женске популације) како је Џорџ Клуни опет соло. Све утописткиње овог света могу да славе јер им се повећавају макар и теоретске шансе да га освоје. Џорџ је прекинуо своју двогодишњу везу с прелепом и презгодном Елизабетом Каналис и тиме још једном потврдио свој статус „вечног нежење“. Зашто неки мушкарци једноставно избегавају обвезу, везивање… брак па чак и када поред себе имају једно од најбољих риба на свету? Многа истраживања су показала како све касније ступамо у брак… ако уопште и ступимо. Животни стил се мења и све смо мање спремни да прихватамо компромисе. Ево неких од разлога зашто модерни мушкарци избегавају озбиљну везу?

Губитак слободе Мушкарци су по природи изразито независни (осим кад им треба опрати, испеглати, скувати …). Та независност се првенствено манифестује на емоционалној основи. Воле да сами управљају својим временом, да сами доносе одлуке и прилагођавају околину себи. У вези једнострани потези ретко кад заврше славно. Одједном организација времена и активности постаје предметом компромиса. Слободно време се претвара у заједничко и више немају онолико времена за себе као што су имали пре. Један од најчешћих страхова од везивања је управо страх од губитка слободе.

Притисак У брак улазимо с „У добру и злу… док нас смрт не растави“. Осим што звучи као нека пресуда, на самом старту оставља одређен притисак. Клети се на доживотну љубав кад не знате ни шта вам сутра доноси, и нема баш превише смисла. У прилог томе иде и све већи број разедених бракова. У везу улазе с најбољим намерама и препуштају се времену. Унапред написани сценарији функционишу само у филмовима. Било какав притисак на партнера врло често донесе контрапродуктиван резултат.

Недостатак поверења Део мушкараца, поучен прђашњим лошим искуствима, тешко се емоционално отварају у вези мислећи да је иста унапред осуђена на пропаст. Ако не успеју да се одупру комплексима мање вредности свака веза ће им завршити фијаском. Пољуљано самопоуздање, склоност депресивном понашању и летаргија многе мушкарце кочи да уопште започну везу.

Незрелост Нису сви мушкарци дорасли обавези и преданости. Физичко одрастање не прати увек и оно емоционално. Сви смо сведоци да није редак случај кад мушкарац у браку преузима улогу још једног детета.

Сопствени избор Неким мушкарцима породица једноставно није приоритет. Животни стил који воде и време које посвећују себи не укључује озбиљну везу или брак. Време у ком живимо нуди многе алтернативе у којима се многи проналазе.

а врло често и статусни симбол. Размишљате о куповини новог? Одаберите неки од популарних брендова, у зависности од укуса и дубине џепа. Дизел је осим као врло популарна марка одеће, све познатији и као произвођач ручних сатова. Трендовски дизајн и приступачне цене су главни су адути овог бранда. И ове сезоне нам нуди занимљиве моделе, а споменимо и да је велик део колекције унисекс. Келвин Клајн је синоним за безвременски и минималистички дизајн. Баш као и код одеће, аксесоар овог бранда одише једноставним и префињеним линијама. За мушкарца који преферира ЦК дизајн, мање је више а елеганција му је основа стила. За окореле љубитеље и страствене колекционаре сатова ту су и врло скупи примерци. Breitling,

IWC и Ulusse само су неки од познатих произвођача врхунских сатова. Израђени од најквалитетнијих материјала попут нерђајућег челика, сафира и кау-

чука. Све их карактерише самонавијајући механизам. Осим што заиста одишу ексклузивношћу, ни цена није ништа мање ексклузивна.

кратка историја М

ало је познато да су пре Првог светског рата ручне сатове носиле искључиво жене. У то доба су се сматрали женским украсом који је превише личио на наруквицу да би их мушкарци носили. Нирнбершки сајџија Петер Хендалјн израдио је 1511. први џепни сат, који је био претеча данашњим ручним сатовима, а већ је у 17. веку господи је понуђена могућност да их носе као стандардни аксесоар на својим оделима. Контроверзни британски краљ Чарлс II., познат по својим модним иновацијама, наводно је први почео да носи капутић са сатом у унутарњем џепу, а с обзиром да је прописивао дрескод на свом двору и ова је иновација постала инстант тренд. Занимљиво је да су тадашњи џепни сатови имали само једну казаљку. Друга, која је показивала минуте, додата је тек 1700. године. Енглеске сајџије Томас Муџ и Џошуа Емери патентирали су крајем 18. века

нови механизам, који је био прецизнији и квалитетнији и постао стандардан у изради сатова наредних година. Године 1854. у Масачусетсу је отворена прва фабрика сатова, Валтам Вач Компани, знатно унапредивши производњу сатова, који су се до тад правили искључиво у малим сајџијским мануфактурама. Циљ јој је био да омогући сваком раднику и обичном човеку да поседује сопствени џепни сат.

Претеча ручним сатовима џепни сат Петера Хенлајна

Почетком 20. века процветала је технологија израде вештачког, јефтиног накита, бижутерије па почињу да се израђују украсни ручни сатови за жене. Мушкарци их у почетку нису носили, али предност ручног сата препознала је британска војска. Ручни сат омогућавао је војнику да провери време и кад није у позицији да стане и извади џепни сат. Резултат је био да су многе савезничке трупе у Првом светском рату носиле ручне сатове, који су после рата постали индустрија и модни тренд широм Европе. Сатови су се навијали све до 1969. кад је јапанска компанија Сеико представила кварц технологију. Иновативна технологија користила је јефтиније материјале и покретала механизам помоћу мале батерије. Кроз наредних 10ак година кварц је постао стандард у производњи сатова, а следећа генерација почела је да кокетира с дигиталном технологијом и ЛЦД дисплејевима те направила први велики корак у приближавању модерне технологије свакодневној употреби.

Правилна техника трчања кључ успеха

П

равилним трчањем ћете постићи најбоље резултате. Баш као и код неправилног извођења вежби снаге, и неправилно кардио вежбање битно смањује делотворност тренинга. Како из трчања извући највише користи за своје тело?

Загревање Једна од најчешћих грешака код трчања је изостанак загревања. Познато је да трчањем првенствено оптерећујете зглобове доњег дела тела. Како би колена била припремљена за напоре, пре трчања обавезно треба да се размрдате. Станите у полу-чучањ, положите руке на колена и направите неколико кружних окрета коленима како би их разгибали. После тога је били би добро да направите по десетак чучњева у три серије. Да би тело адекватно реаговало на притисак тренинга, оно мора бити загрејано.

Правилно држање ногу Замислите правилну линију која пролази између ваших стопала. Када трчите, настојте да не сечете ту линију. Другим речима, настојте да трчите померајући ноге једну поред друге а не једну испред друге. Пра-

вилним положајем ногу знатно смањујете ризик од повреде стопала.

Користите горњи део тела Положај код трчања у ком сте лагано нагнути трупом унапред помаже код убрзавања и редукује стрес организма. Бити лагано нагнут напред никако не значи имати савену кичму већ се неганути у боковима с равним држањем кичме. Код било које врсте вежбања правилно држање је од пресудне важности. У противном последице могу бити озбиљне и дугорочне. Симетрија руку је такођер врло важна. Правилно, симетрично кретање руку код трчања значајно смањује притисак с ногу.

Трчање кроз неколико фаза Правилно рекреативно трчање се састоји од тр фазе. Прва фаза подразумева лаганији темпо трчања. У овој почетној фази тело постиже оптималну радну температуру. Друга фаза је трчање појачаним интензитетом, када трошите највише енергије. Трећа фаза подразумева смањивање темпа и лагани завршетак трчања. На овај начин телу дајете времена да се прилагоди физичком напору.

22

kultura

utorak28.jun2011.

dnevnik

НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО ПОЧИЊЕ 11. ЈУЛА

Врло разнолик звук и надасве квалитетан Музичка омладина Новог Сада ће и ове године организовати у јулу и августу циклус Новосадско музичко лето, који је, по речима секретара МОНС Милана Радуловића, постао један од препознатљивих симбола града у летњем периоду. И ове године ће програми бити организовани махом у врту Средњошколског дома у Николајевској 1, који се показао као изванредан простор за концерте у летњим месецима.

- Овогодиши циклус обухвата четрнаест концерата, а то је знатно мање него што смо имали претходних година. Прошле године смо имали 20 концерата, тако да то значи да смо за око 25 одсто смањили број концерата, што је разумљиво због финансијске ситуације. Али, мислим да одабрани и понуђени програм у сваком случају оправдава све оно што смо желели: пуно уметника солиста и ансамбала који нам долазе из иностранства, значајних имена. Зато верујем да ће Новосађани у летњим месецима стварно уживати – каже Милан Радуловић. У поређењу са фестивалима у региону, који се такође баве организацијом

летњих манифестација, Нови Сад апсолутно не заостаје ни за ким, сматра Радуловић и додаје да сви „јачи“ фестивали, као онај у Љубљани или Дубровнику и Охриду, имају далеко већи буџет.

- Понуђени програм ће обухватити од класичне музике, па све до џеза и такозване ворлд музике. Мислим да оно што ћемо чути на Новосадском музичком лету, апсолутно задовољава све критеријуме – истиче Милан Радуловић. Циклус почиње11. јула, дакле нешто касније него иначе, а након Егзита и Инфанта, а као разлог тога Радуловић наводи да нису хтели да дође до преклапања програма ових фестивала, да би публика могла свему томе да присуствује, уколико жели.

- Први је концерт Загребачких солиста, једног од најпознатијих камерних ансамбала на овим просторима, с изузетно дугом традицијом од преко 50 година. Последњи пут су у нашем граду били 2004. и ево након пуних седам година долазе у Нови Сад, са сјајним програмом, и изузетним солистима који су познати нашој публици. Биће ту кон-

цертмајстор Минхенске филхармоније Сретен Крстић, као и члан гудачког квартета „Тартини“ виолиста Александар Милошев, који већ дуже време ради са Загребачким солистима. Треба издвојити и поновни долазак у Нови Сад чувене Марте Шебешћен, која ће 27.јула наступити са својим ансамблом Шебе, са којим је започела каријеру. Са њом ће наступити и одлични цимбалиста Калман Балог. Наступиће и Хот клуб Загреб 19. јула и приредити Вече гипси џеза. У августу долази сјајна америчка певачица Џеки Рајан и Трио Ларија Вучковића. Овај наступ ће бити уприличен у сарадњи са Нишвил џез фестивалом, који се тада одржава у Нишу и постоји велика вероватноћа да ћемо на овом концерту имати још неко специјално изненађење, као предгрупу овог концерта. Очекује нас у августу и наступ квартета „Доминант“ из Русије са пијанисткињом Ритом Кинком, као и сјајног виолинисте и гитаристе Ча Лимбергера, који нам долази из Брисела заједно са Будапест џипси оркестром. Ту су и „Кабаљероси“, најбољи маријачи састав који нам долази из За-

греба, тако да верујем да ће Новосађани стварно уживати у врло разноликом али надасве квалитетном програму – поручује Милан Радуловић. Уз поменуте, на Новосадском музичком лету ће учествовати још и пијаниста Ђовани Култрера 13. јула, Радомир Васиљевић и „Сикс стринг“ 22. јула са фламенко музиком, салсом и балканским етном, али и класичном музиком. Чуће се и „Музика Бразилера“ 25. јула. Пијанисткиња Јоана Трећак из Белгије свираће 1. августа, два Плакат Новосадског музичког лета, дана касније „Јеунесес мувинг оркестра“, а гитариста Зоран рад ауторке Сање Шајатовић Крајишник 12. августа. Војвођански пропратним штампаним материјалима, омладински камерни оркестар заокру- тако да публика може да се детаљно обажиће овај циклус разноликог звука 19. вести о концертима. Уз врт Средњоавгуста концертом класичне музике. школског дома, планирано је да се конУлазнице за све концете биће од 300 церти одржавају и у Градској кући, а у до 500 динара, и почеће да се продају у случају лошег времена у Синагоги. ПоМОНС –у (Католичка порта) од 27. јуна. кровитељ циклуса је Град Нови Сад, као Ускоро ће бити објављени спот и плакат и претходних година. овогодишње манифестације са свим Н. Пејчић

ОД ДАНАС У КИКИНДИ И У БЕОГРАДУ

ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ДУШАН ВАСИЉЕВ“

Признање роману Ранка Рисојевића Скупштина општине Кикинда додељује награду Душан Васиљев, са намером да допринесе афирмацији савремене српске књижевности и да изрази поштовање према делу српског експресионистичког песника, прозног и драмског писца, Кикинђанина, Душана Васиљева ( 1900 – 1924). Овогодишњи добитник је Ранко Рисојевић, а награђен је за роман „Господска улица„ (Издавачки центар Матице српске), према одлуци жирија у саставу Јован Зивлак (председник), Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић. Ранко Рисојевић (1943) је професор математике и физике, песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, историчар, преводилац. Био је директор Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске у Бања Луци.Oбјавио је око четрдесет књига: 14 збирки песама и 18 прозних књига, од чега седам романа. Приредио је за штампу десетак књига поезије и прозе. „Господска улица” је други роман у истоименој трилогији, први роман „Симана”, објављен је 2007. године, а наслов трећег је „Бескућник”. За књижевни рад награђиван је више пута, а најзначајније награде су: Награда „Жељезаре Сисак“, „Лаза Костић“, Награда

„Политикиног забавника“ , „Печат варошки сремскокарловачке“, „Скендер Куленовић„, „Бранко Ћопић“. Носилац је француског ордена Витез реда Академских палми.

Ранко Рисојевић спада у ред најистакнутијих савремених писаца Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Прво познат као песник, па потом у зрелим годинама као прозни писац, он је тихом стаменошћу запосе-

дао пажњу читалачке публике и савремене српске критике. Рекло би се да у својој трилогији истражује једну врсту историјског и друштвеног релативизма на овим просторима, наводи се у образложењу жирија. Рисојевић исписује роман у чијем је средишту Бања Лука крајем деветнаестог и у првој половини двадесетог века, као сцена драматске еманципације српске трговачке породице, испуњене жртвовањем и патњом, чији чланови у узаврелој друштвеној клими траже одговоре на многа питања, где се мешају одјеци и удари неколико култура који су одређивале судбину појединца и народа. Приповедач је Ђорђије, син Васе Малеша, власника радионице и радње „Малеш и синови„ и, еманциповане мајке Милице, која је морална савест породице. Родитељи приповедача су на друштвеној сцени антиподи, мајка представља активни и динамички принцип, а отац принцип помирења, несупростављања и мировања. Сцена романескне нарације је постављена у широку Господску улицу, која је знамен надирања

ЧЕЛНИЦИ ПАЛИЋКОГ ФЕСТИВАЛА ЗАМЕРАЈУ „СИНЕМА СИТИЈУ“ НА УВОЂЕЊУ ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС ЕВРОПСКОМ ФИЛМУ

Дуплирање награда нема смисла Челници Фестивала европског филма на Палићу негативно су коментарисали увођење награде за допринос европском филму на фестивалу Синема сити у Новом Саду, истичући да Палићки фестивал већ 11 година додељује награду „Александар Лифка„ за допринос европском филму. Директор Палићког фестивала Радослав Зеленовић изјавио је да то „нема смисла, да не кажем нешто грубље„, због свих истакнутих људи који су до сада добили „Лифку„ и који су лично долазили на Палић да приме то признање. Међу њима су такве величине као што су Кен Лоуч или Кен Расел. „Нема смисла да се на 80 километара раздаљине расправљамо око истог аутора, ко је у комбинацији да добије награду. То што се Синема сити одржава термински нешто раније (јун) у односу на Палић (јул), не даје му право да угрожава традицију која траје 11 година„, нагласио је Зеленовић.

Додајућу да „наравно, нико нема тапију на награде„, он је оценио да једноставно није добро да се награде понављају. „Наш фестивалски концепт је апсолутно јасан, ово је фестивал искључиво европског филма„, што ограничава поље за избор филмова, гостију и лауреата, рекао је он. Зеленовић је подсетио да је Палић члан Европске федерације филмских фестивала већ десетак година, као један од ретких са ових простора и додао да то подразумева и одређене обавезе, те тако Палић усклађује програме, на пример, са фестивалом у Мотовуну. Извршни директор Палићког фестивала Блажо Перовић изјавио је да „није добро дуплирање награда на два фестивала, оба у Војводини”. „Не мислимо да ће ексклузивност Палића бити доведена у питање, већ је реч о томе да ми пре-

ко ове награде настојимо да афирмишемо оно што је наше, а то је Лифка. Он није рођен у Србији, али је највећи део свог деловања остварио овде„, рекао је Перовић.„Определили смо се да за награду Лифка, који је име преко којег се препознаје и историја филмске културе Србије. Зато не примамо са симпатијом то дуплирање награде, јер се тим ад хок потезом на неки начин девалвира наша идеја„, додао је Перовић. Лифка је био један од пионира кинематографије на овим просторима. У Суботици је још 1911. отворио први стални биоскоп. Поводом те стогодишњице Палићки фестивал овог лета објављује њему посвећену монографију. Фестивал европског филма Палић биће одржан од 16. до 22. јула. На фестивалу ће бити приказано 95 филмова у десет програмских селекција. (Танјуг)

модерног времена, као амблем који говори и језиком друштвене драме и језиком појединца и његових унутарњих побуда. Средишња тачка на тој сцени је хотел „Балкан„, чији живот оивичава трајање овог романа. Рисојевићева упечатљива и драгоцена приповедачка умешност нас ослобађа патоса породичног романа као историје у малом, са њеним катарзама и повлашћеним догађајима. Она нас уводи у евокацију у којој се једнаком рационалном мирноћом сучељавају реалност и фантазија, историја и њено разумевање које тежи да промене учини подношљивим, као жеље и моћ да се неуспех рационализује и да се одржи нада као израз стоицизма да се поднесу болести тела и времена, наводи жири. Свечано уручење награде „Душан Васиљев“, одржаће се данас у Кикинди. Признање чини 2,5 хиљаде евра у динарској противвредности и плакета. Ову награду добили су до сада , између осталих, Милорад Павић, Стеван Раичковић, Гојко Тешић, Милисав Савић. Дародавци наглашавају да награда има за циљ да афирмише домаћу савремену уметничку књижевност у окружењу агресивних облика тривијалне културе. Р. Л.

Међународни фестивал кратке приче Од данас па до 3. јула, у Кикинди и Београду, биће одржано шесто издање Међународног фестивала кратке приче „Ki kin da short“.На овогодишњем Фестивалу наступиће 24 аутора из 18 земаља што је највећи број учесника, земаља, али и различитих језика до сада. Организатори у Србију доводе велики број писаца из земаља које до сада нису учествовале на Фестивалу, али и одређени број оних чија су дела већ превођена на српски језик . Кикиндска читања су 29. (свечано отварање) и 30. јуна док ће београдска публика овогодишње госте Фестивала имати прилике да чује 1. и 2. јула. Традиционално, читања у Кикинди биће одржана у башти Народне библиотеке „Јован Поповић”, са почетком у 21 сат, а београдски наступ аутори ће имати у исто време, Музичком павиљону парка Калемегдан, саопштавају организатори . На Фестивалу учествују: Ајла Терзић (Босна и Херцеговина), Петар Денчев (Бугарска), Ерик Готје (Канада), Невен Ушумовић (Хрватска), Јарослав Рудиш (Чешка), Иви Вајлд (Енглеска), Адам Марек (Енглеска), Каља Пападаки (Грчка), Улрике Алмут Зандих (Немачка), Тејс де Бур (Холандија), Јулија Кинга Кираљ (Мађарска), Ђорђо

Фонтана (Италија), Жарко Кујунџиски (Македонија), Бјарте Брејтејг (Норвешка), Давид Машадо (Португал), Вероника Д. Никулеску (Румунија), Јасмина Врбавац (Србија), Мића Вујичић (Србијадомаћин фестивала), Грегори Норминтон (Шкотска), Бернард Мек Лаверти (Шкотска), Томаж Космач (Словенија), Шан Мелангел Дафид (Велс), Холи Хауит (Велс), Рејчел Трезисе (Велс), као и гост изненађења (Србија). Земља-специјални гост ове године је Велс, а поред аутора и гостију фестивала , Кикинду и Београд ће посетити и књижевница Мирјана Ђурђевић (Србија), књижевни критичар Владимир Арсенић (Србија), уредник Марко Погачар (Хрватска), књижевник Еди Матић (Хрватска), уредник Џим Хинкс (Енглеска), селектор Роланд Орчик (Мађарска), као и Џејми Колман, литерарни агент из Велике Британије. Након читања у Кикинди, публика ће моћи да ужива у неформалном наставку дружења са ауторима, као и у концертима кикиндских рок-састава.Од пратећих садржаја издвајамо трибину „Улога литерарног агента на савременом тржишту књига“ у Београду, 2. јула. Р. Л.

ПИСАЦ АРАПСКОГ ПОРЕКЛА ПОСТАО НОВИ БЕСМРТНИК

Амин Малуф изабран у Француску академију Француски писац арапског порекла Амин Малуф изабран је за члана Француске академије и постао нови бесмртник овог интелектуалног Олимпа, у коме има места само за њих 40, саопштила је издавачка кућа „Лагуна„ која је превела скоро све његове књиге. Малуф (62) је заузео место чувеног етнолога Клода Леви-Штроса, који је преминуо 2009. године, у најважнијој институцији Француске чија је примарна функција да брине о поштовању француског језика и да саставља речник.Изабран је за члана Академије у првом кругу гласања са 17 од 24 гласова, док је филозоф Ив Мишо добио три гласа.У два наврата је био кандидат за Академију, 2004. и 2007. године. Малуфу, који је не само књижевник, већ и борац за толеранцију у свету „Лагуна„ је објавила романе

„Самарканд„, „Леон Африканац„, „Левантски ђердан„, „Балдасарово путешествије„, „Вртови светлости„, „Таниосова стена„ и есејистичку прозу „Крсташки ратови у очима Арапа„, „Поремећеност света”. Добитник је Гонкурове награде 1993. године за роман „Таниосова стена”. Рођен у Бејруту, у арапској породица која је хришћанска, Малуф, који говори арапски и француски, посветио је своје дело приближавању цивилизација. Као новинар у главном дневном листу „Ан-Нахар„ био је присиљен да 1976. године оде у егзил у Француску, када је у његовој земљи избио грађански рат.Теме егзила и идентитета заузимају велико место у његовим есејима, а историјски романи имају за теме значајне догађаје из арапске историје у којима су се директно сукобили са Европљанима.

kultura

dnevnik ГЛУМИЦА НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА ЛИВИА БАНКА ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Есенцијална и у малим и у великим улогама Глумица Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз Ливиа Банка ових дана је на Фестивалу ванграничних мађарских позоришта у Кишварди у Мађарској добила награду за животно дело. На овом фестивалу Новосадско позориште гостовало је с представом „Сан летње ноћи“ у режији Золтана Пушкаша, а Ливиа Банка игра Хиполиту / Титанију у овој плесној верзији Шекспирове комедије. Такође игра и у другој представи, изведеној у Кишварди, у „Мајстору и Маргарити“ Булгакова, у режији Шандора Ласла, а незаобилазна је и незаменљива и у низу других представа овог нашег позоришта, између осталих тренутно у „Поморанџиној кори“, „Изгубљеном човечанству“, и „Човековој трагедији“.

- Кад већ имате искуства иза себе, имате и рутину и знате како да из себе извучете нешто што мислите да ће вам као зачин бити потребно за одређени лик. Кад прочитам текст, имам неку слику и визију како то треба да изгледа, полако тражим особине тог лика и онда заједно са редитељем усклађујем ту слику. Али увек на почетку, када добијем неку улогу, несигурна сам. Мени је у односу на некога без искуства лакше је-

дино утолико што ја можда имам више петље и храбрости да пробам нешто ново. А исто је то и са малим и великим улогама. Ја лично, чини ми се да више волим управо те мале, оне су као бисери и дају ти могућност да покажеш есенцију, и тад јеси или ниси – рекла је једном приликом Ливија Банка о томе како припрема своје улоге, додајући и да јој је увек важно да буде добра цела представа а не само она. Н. П-ј.

МИНИСТАР ЖАРКО ОБРАДОВИЋ У ПОСЕТИ МАТИЦИ СРПСКОЈ

Помоћ издавачкој делатности Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је јуче у Новом Саду да ће ресорно министарство настојати да, у првом реду, помогне издавачку и истраживачку делатност Матице српске (МС). У наставку сарадње са том најстаријом културном и научном институцијом у Срба, „видећемо и како да помогнемо у повезивању јединица Матице српске у околним државама, јер је Матица одувек имала велики значај у очувању нашег националног бића”, рекао је Обрадовић. Поздрављајући министра, који посећује Матицу српску први пут откако је после реконструкције Владе Србије Министарству просвете прикључен ресор науке, председник МС, академик Чедомир Попов, је истакао да је изузетно важно да ресорно министарство буде „у току са свим важним подухватима Матице српске”. Попов је подсетио да МС, институција са 185 година дугом традицијом, негује науку, културу и образовање наглашавајући значај веза са пријатељима и члановима Матице српске у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

ЧАСОПИСИ: ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЛАСИЧНЕ СТУДИЈЕ

Антика и српско наслеђе Из штампе је изашао нови Зборник Матице српске за класичне студије број 12 за 2010. годину. Овај најмлађи Матичин научни часопис има 30 прилога на 294 стране подељених у пет целина (Студије и чланци, Прва истраживања, Наслеђе, Критике и прикази, Хроника), из више области класичних наука, античке философије, историје, реторике, права, језика, књижевности и археологије. И у овом броју Зборника, чији је главни и одговорни уредник професор др Ксенија Марицки Гађански, значајан допринос дали су и научници из иностранства, 13 прилога научника из Немачке, Сједињених Америчких Држава, Грчке, Канаде и Италије, што довољно говори о угледу нашег часописа у свету. Издвајамо најпре рад о односу хришћанске литературе и паганске реторике у светлу модерних тумачења Карла Јоахима Класена, водећег светског стручњака за класичне науке из Гетингена и дугогодишњег председника међународне класичне асоцијације FIEC (Fédération internationale des associations d’études classiques) која је једна од 13 Унескових чланица за друштвене науке. Професор Класен је инострани члан уредништва овог Зборника и члан Матице српске. Посебну пажњу заслужује и рад „Археолошке белешке уз антички лавиринт“ прерано преминулог професора Универзитета у Београду и Новом Саду Александра Јовано-

вића, написан за Зборник кратко време пре његове смрти. И овај број, као и претходни, доноси импресивне резултате три истраживања млађих стручњака. „Критике и прикази“ представљају нова научна сазнања из области античке митологије и философије, о Сократу и Аристотелу. Посебно инструктивна је „Хроника“ која указује на активно учешће наших научника и страних сарадника на међународним научним скуповима од Оснабрика, Мадрида и Будимпеште до Атине, Иркутска и Оклахоме (САД), до Италије и Токија у Јапану. У часопису се наглашено негују компаративне теме, с акцентом на српском наслеђу и словенској компоненти, у раду Јасмине Грковић Мејџор и хомеролошким паралелама код Француза и Срба у студији Јована Попова. Античкој козмологији је посвећен заједнички рад наших и грчких научника, као и студије о Платону и Плотину грчких и канадских професора. Тешко је само и набројати актуалне теме којима се баве други радови, од Перикла и политичке културе у његово доба до религије римске војске у Горњој Мезији, од занатске делатности у античком Нишу до обимног рада о класичном римском праву или Страбоновој „Географији“. Класичне науке су очигледно и даље у темељу европске и светске науке и културе и представљају важан домен у хуманистичким наукама у Србији. Др Светозар Бошков

utorak28.jun2011.

23

ДРУГОГ ДАНА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ ФЕСТИВАЛА АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА

Насиље сваке врсте и бесконачна несаница Другог дана Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“ одигране су три представе, од којих две у званичној селекцији: „Турбо парадизо“ у режији Андраша Урбана и извођењу суботичког позоришта „Деже Костолањи“, и „Инсомниа“ холандске трупе „Тела Ирачана“, док су ван конкуренције биле „Аналогије“ Породице бистрих потока из Србије. И овај фестивалски дан почео је заправо у јутарњим сатима радионицом „Путеви маште“ коју води Мишел Матје из Тулуза, и бави се и покретом и гласом, и то је једна од три колико ће их бити током „Инфанта“. Други радионицу водиће Хени Варга, а трећу под називом „Саундпејтинг“ водиће Лора Рошел из Француске, и она ће Из представе „Турбо парадизо“ се базирати на импровизованој паченост, содомију, потребу за музици. иживљавањем над другима, али Представа „Турбо парадизо“ и над собом. изведена на сцени Новосадског Милитаризам има посебно позоришта / Ујвидеки синхаз, место у овој представи, у иробави се насиљем сваке врсте, од нијском подсећању на времена породичног, такорећи цивилног, братства и јединства, и заједнич-

Данас на Инфанту 10.00 Радионица Путеви маште, Мишел Матје, Француска – Балетска школа 11.00 Округли сто о представама „Интервју с уметником“ и „Ion“ – КЦНС 17.00 Приказивање филмова: „Рита Гоби“, „Симптоми“, и „Бруно Вагнер“ – КЦНС 20.00 „Пројекат 10 минута“, Продукција Ен Кнап група, Словенија (Приказивање филма) – КЦНС 22.00 „Рефлекторка“, Наоко Танака, Немачка/Јапан – Позориште младих до оног почињеног у рату, и према женама и према мушкарцима, али уз приметну, и некада сурову иронијску дистанцу према томе. „Турбо парадизо“ је и прича о свим могућим последицама које насиље оставља, рађајући деструкцију, али и сексуалну изо-

ке нам војске, кроз микс фолклорних, динарских игара и напева на српском језику, и партизанских песама на мађарском језику. Урбан и у овој представи, као и у „Урби ет орби“, у изнетим потресним исповестима огољује ликове, и глумце у бу-

Фото: Б. Лучић

квалном смислу, али иде даље од тога, даље од самосажаљења, ка суровијем суочавању са прошлошћу, личном и колективном, уз помоћ тешке ироније у којој нема попуштања и лицемерја. Треба ли још једом додати колико Урбан дугује одличним глумцима Марти Береш, Андреји Ердељи, Јулији Кокрехел, Имреу Елеку Микешу, Арпаду Месарошу и Габору Месарошу? Наслов представе „Турбо парадизо“ илустративан је за њен крај: публици се дели парадајз којима гађа глумце - ужитак или позив за насиље којем се доста њих у публици радо одазива, питање је сад? Две плесачице и два плесача у тамним дугим одорама, на тамној сцени, уз дискретно ефектно осветљене контуре изузетно експресивних тела, која подрхтавају, титрају, и крећу се у истом смеру као у јату птица, или слепих мишева који ноћу не спавају, могао би бити један од утисака који остају после представе „Инсомниа“ холандске трупе „Тела Ирачана“, која говори о несаници.

ПО 36. ПУТ У ЗЕМУНУ

Фестивал монодраме и пантомиме Међународни фестивал моноДруге такмичарске вечери на драме и пантомиме биће одржан програму су монодрама „У шуми„ 36. пут у Земуну, од 1. до 3. јула на коју изводи Кеико Јокота (Јапан), сцени позоришта „Пинокио„.Тра- пантомима „Ричард III„ Макотоа диционална манифестација овога Иновеа (Чешка) и монодрама срппута понудиће публици шест моно- ског глумца Драгомира Чумића драма - у извођењу српских, али и „Беара хвата високу лопту„ у режиуметника из Јапана и Шпаније, као ји Милана Кнежевића. и три пантомиме и то из Пољске, Чешке и Италије, као и пратећи програм. Нови селектор програма од ове године је др Милован Здравковић, а директор фестивала је Лада Мирков. Уочи свечаног почетка фестивала биће отворена изложба „Графички знак„ аутора Милана Игњатовића.Фестивал ће прогласити отвореним академик Драгослав Михаиловић Такмичарски програм започиње представом Београдског драмског позоришта „Дервиш и смрт„, по тексту Милош Софреновић у монодрами Меше Селимовића, у извође- „М. - Соло за три ума” њу Слободана Ћустића. Следи пантомима гостију из Кракова Последње вечери монодраму Николаја Вепрева и Доминике Јухе „М. - Соло за три ума (Дијалози са „Луткица Лолита„, по делу Влади- Марселом Прустом)” извешће Мимира Набокова. Прве вечери насту- лош Софреновић (Србија, Аустрипиће и Владан Савић из Позоришта ја), представу пантомиме „Дворска на Теразијама са кабареом „Како луда хвата лептира„ Паоло Аватано разумети Србе„, који су написали (Италија), а монодраму „Медеја„ Жељко Јовановић и Михаило Вуко- Карлос Конца (Шпанија).На крају братовић. ће, док буде свирао „Дуо модера-

то„, жири изабрати победнике и награде ће одмах бити свечано уручене. У пратећем програму у земунском ресторану „Стара царинарница„ биће представљена књига „Сенке минулог времена„ - позоришне критике Радомира Путника у издању Позоришног музеја Војводине. Најављена је и кратка представа „Координатни систем„ ауторке Маријане Ајзенкол, као и традиционална симултанка шаховског велемајстора Алисе Марић са учесницима и гостима фестивала. Председник стручног жирија је глумица Љиљана Лашић, а чланови редитељка Дијана Милошевић и глумац Слободан Бода Нинковић.У жирију публике биће публициста Ђорђе Аћимовић, професор Миодраг Дабижић, директор хотела „Скала” Михало Дашић, новинар Маша Самарџиски и економиста Ружица Ћирић. Специјалну награду за инвентивност доделиће жири чија је председница театролог Маја Волк, а чланови кореограф Александар Илић и професор Владимир Томашевић. (Танјуг)

У метафоричном смислу, несаница је једини начин да се преживи, ако се сан сматра суочењем са смрћу. Зато ова тела у грчу одржавају своје стање, физичко и ментално, и стварају бесконачност и безвременост од сваког тренутка, што и сам гледалац може да осети, гледајући поједине призоре као споре, или замрзнуте импресивне слике игре светла и покрета тела у тамном, ових прецизних и сугестивних плесача. Њихова имена су: Муханад Рашид који је и аутор представе и дизајнер светла, Амар Кол, Инез Алмеида и Лотус Еде. Муханад Рашид је уметнички директор трупе „Тела Ирачана“, а 2010. добио је награду за најперспективнијег кореографа, коју додељује Холандски фестивал игре, такође и за најбољу представу („Оплакивање“). Рођен је у Багдаду, где је студирао позоришну уметност на Институту ликовних уметности, а живи у Холандији, где му је 2008. понуђен политички азил. Наташа Пејчић

НАЈЗНАЧАЈНИЈА СМОТРА СЕДМЕ УМЕТНОСТИ

Међународни салон стрипа Међународни салон стрипа, девети по реду, биће одржан од 29. септембра до 2. октобра у Београду, а конкурс за пријаву радова трајаће до краја августа, саопштили су организатори. Салон стрипа је најмасовнији и највећи стрип догађај у Србији и једна од најзначајнијих смотри девете уметности у региону. У првих осам година, на Међународном салону стрипа такмичило се преко 1.500 аутора из 49 земаља. Овогодишњи конкурс за учешће на Међународном салону стрипа биће отворен до 20. августа. Право учешћа имају сви афирмисани и неафирмисани стрип аутори и уметници свих узраста и свих ликовних и стилских профила, медија и израза. Како се наводи у саопштењу, на конкурс се може поднети само један раду у оригиналу или доброј копији, обима од једне до четири табле на А3 или А4 формату. Текст у стрипу мора бити на једном од језика народа бивше Југославије или енглеском.Уз рад је обавезно послати и пријаву за конкурс која се може преузети са сајта: www.skc.org.rs.

24

svet

utorak28.jun2011.

Izdat nalog za hap{ewe Gadafija HAG: Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu izdao je ju~e nalog za hap{ewe libijskog vo|e Moamera el Gadafija, wegovog sina i {efa obave{tajne slu`be zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti izvr{enih u prvim danima borbe sa pobuwenickim koji tra`e Gadafijev odlazak sa vlasti.

U saoop{tewu suda se navodi da se Gadafi tra`i zbog organizovawa ubistava, rawavawa, hap{ewa i zatvarawa vi{e stotina civila u prvih 12 dana borbi sa sa pobuwenicima.

Posle izdavawa naloga Me|unarodnog krivi~nog suda, Gadafi, wegov sin Islam Gadafi i {ef

obave{tajne slu`be Abdulah al Sanusi mogu da budu uhap{reni bilo gde u svetu, {to }e komplikovati sve posredni~ke napore da se okon~a ~etvoromese~ni ratni sukob u Libiji, navodi AP. Velika Britanija, Italija i Francuska

pozdravile su odluku Me|unarodnog krivi~nog suda da izda nalog za hap{ewe Moamera Gadafija. „Gadafijeve snage nastavqaju da napadaju Libijce bez milosti, a to mora da se zaustavi”, rekao je Hejg.Ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je da su „zlo~ini protiv ~ove~nosti o~igledni” i da je zbog toga „hitno potrebno iznala`ewe politi~kog re{ewa koje bi, bez Gadafija na vlasti, omogu}ilo Libiji da krene daqe”.

Za brz odlazak Gadafija s vlasti zalo`io se i {ef francuske diplomatije Alen @ipe.

(Ta njug)

dnevnik

Po~elo su|ewe liderima Crvenih Kmera

PNOM PEN: Ju~e je po~elo su|ewe za ~etiri visoka zvani~nika kamboxanskog re`ima Crvenih Kmera, optu`enih za zlo~ine protiv ~ove~nosti i genocid. Optu`eni biv{i predsednik Kieu Samfan, ministar spoqnih poslova Jeng Sa ri, mi ni starka socijalnih poslova Jeng Tirit i vode}i ideolog grupacije Nuon ^easu, bili su me|u naj bli`im saradnicima vo|e Crvenih Kmera Pola Pota.

Oni su optu`eni za zlo~ine protiv ~ove~nosti, genocid i druge zlo~ine, ukqu~uju}i ubi-

DVE DE CE NI JE OD RAS PU [TA WA VAR [AV SKOG PAK TA

Priznawe sovjetskim liderima zbog mudrosti PRAG: [ef ~e{ke diplomatije Karel [varcenberg odao je ju~e veliko priznawe sovjetskim liderima koji su omogu}ili raspu{tawe Var{avskog pakta bez nasiqa. „Moramo da pognemo glave pred onda{wim liderima na obe strane koji su se poneli vrlo odgovorno. Ceo proces promene ravnote`e snaga u svetu se zahvaquju}i odlukama tada{wih politi~ara odigrao mirno, bez nasiqa”, kazao je [varcenberg na po~etku dvodnevne me|unarodne konferencije „Evropa ujediwena i slobodna” kojom se u Pragu obele`ava 20. godi{wica raspu{tawa Var{avskog pakta.

Analiziraju}i sada{wu bezbednost i uticaja raspu{tawa Var{avskog pakta 1. jula 1991. godine na bezbednost Evrope, {ef ~e{ke diplomatije upozorio je da je to pouka i za budu}nost. „Iako je jasno da se bezbednost Evrope u posledwih 20 godina po-

ve}ala jo{ je potrebno da tragamo za takvim re{ewem koje bi ote`alo ili u idealnom slu~aju onemogu}ilo izbijawe novog vojnog sukoba na severnoj polulopti”, ocenio je [varcenberg. ^e{ki ministar odbrane Aleksandar Vondra posebno je istakao zna~aj spremnosti tada{wih zvani~nika u Moskvi, pre svega predsednika Mihaila Gorba~ova da adekvatno reaguju na izmewene okolnosti u svetu. Vondra je podsetio da mnogi na Zapadu, po~ev od SAD nisu bili skloni da podr`e ubrzani odlazak sovjetskih vojnika iz biv{ih sovjetskih satelita u sredwoj i isto~noj Evropi koji su oborili svoje komunisti~ke re`ime. „Presudni trenutak je bio susret Vaclava Havela i Mihaila Gorba~ova u Moskvi. Relativno brzo su uspeli da formuli{u zahtev da se razbije sovjetska struktura mo}i u isto~noj Evropi”, rekao je Vondra.

Sovjetski tenk u plamenu u centru Praga

Na dvodnevnom skupu u okviru Nedeqe slobode kojom ^e{ka obele`ava odlazak posledwih sovjetskih vojnika sa svoje teritorije, okupili su se i predstavnici zemaqa koje su `elele raspu{tawe Var{avskog pakta, ali i predstavnici Rusije me|u wima i biv{i ministar inostranih poslova An-

[I ROM MA RO KA PRO TE STI PRO TIV USTA VA

Ponu|ene reforme nedovoqne RA BAT: Vi {e hi qada qu di de smon tri ra lo je {i rom Maro ka za i pro tiv no vog usta va o ko me }e se Maro kan ci iz ja{wa va ti za ne de qu da na na re fe ren du mu. Mu ha med VI je pre de vet dana pred sta vio niz pla ni ranih ustav nih re for mi ko ji ma se ogra ni ~a va ju wego va {i ro ka po li ti~ ka ovla{}e wa, obe }ao ustav nu mo nar hi ju sa de mo krat skim par la men tom i na ja vio da }e se o pred lo `e nim refor ma ma gla sa ti na re fe ren du mu.

Marokanskog monarha su na ovaj korak navele prodemokratske demonstracije {irom zemqe, koje su po~ele 20. februara, a bile su inspirisane narodnim pobunama u drugim arapskim zemqama. Ve}ina politi~kih partija, kako opozicionih, tako i onih na vlasti, pozdravila je kraqev predlog, ali prodemokratski Pokret 20.

februar smatra da ove reforme nisu dovoqne i pozvao je na mirne proteste {irom zemqe.

Pristalice vlade sada organizuju demonstracije kako bi parirali protestima koje organizuje Pokret 20. februar, {to ~esto rezultira ko{kawem izme|u dve strane. Najmawe 1.000 qudi, koji su u nedequ pozivalii na bojkot referenduma, poku{alo je da pro{eta marokanskom prestonicom Rabatom, ali su ih u tome spre~ili policija i nekoliko stotina pristalica vlade.

Vladine pristalice su spre~ile {etwu nekoliko hiqada qudi i u najve}em marokanskom gradu Kazablanki, preneo je AP. Na snimcima, objavqenim na veb sajtu Pokreta 20. februar, moglo se videti da su demonstracije odr`ane i u Tanxiru, Marake{u i Tetuanu.

(Ta njug)

drej Kozirev. Var{avski pakt osnovan je u maju 1956. godine kao reakcija na ulazak Zapadne Nema~ke u NATO. Raspu{ten je 1. jula 1991. godine u Pragu upravo u ^erwinskoj palati, sedi{tu ~e{ke diplomatije u kojem se odr`ava konferencija povodom te godi{wice.

stvo, ropstvo, verski i politi~ki progon, ne~ove~no postupawe i nezakonito pritvarawe, a o~ekuje se da }e se izja-

sniti da nisu krivi. Crveni Kmeri su Kamboxom vladali od 1975. do 1979. godine, a tokom wihove vladavine je od izgladwivawa, iscrpqivawa prisilnim radom umrlo ili je ubijeno

oko 1,7 miliona qudi, {to je sko ro ~e tvr ti na ta da {weg kam bo xan skog sta nov ni {tva.

Kazne koje tribunal, pod pokroviteqstvom Ujediwenih nacija, mo`e odrediti biv {im li de ri ma Crvenih Kmera kre}u se od pet godina zatvora do do`ivotne robije, dok smrt na presuda ne postoji u Kamboxi.

Svi optu`eni su veoma stari i u lo{em zdravstvenom stawu, a neki mo`da ne}e ni do`iveti izricawe presuda.

(Ta njug)

U Kini inflacija ve}a od ~etiri posto HONGKONG, PEKING: Premijer Narodne Republike Kine Ven \abao ju~e je prvi put ukazao da }e ta zemqa imati problem da ostvari ciq ograni~ewa stope inflacije na najvi{e ~etiri odsto.Ovakva izjava predsednika vlade druge po veli~ini privredne sile u svetu je kod ulaga~a podstakla o~ekivawa da }e kamatne stope u NR Kini biti dodatno pove}ane ~ak i ako ekonomski rast bde usporen, preneo je Rojters.

Premijer Ven, koji se nalazi u vi{ednevnoj turneji po Evropi, izjavio je za honkon{ke medije da za ovu godinu prognozira ekonomski rast NR Kine iznad osam ili devet odsto, ali i da }e biti te{ko da inflaciju odr`ava na nivou ispod ~etiri odsto. „Finansijska situacija u kojoj se nalazi Kina }e biti jedna od najboqih u svetu ove godine, sa ekonomskim rastom iznad osam ili devet odsto i stopom inflacije ispod pet odsto”, rekao je Ven. Ti najnoviji komentari Ven \abaoa su ne{to mawe optimisti~ni od onih u petak, kad je rekao da }e inflacija u NR Kini

Ven \abao

tokom 2011. biti ~vrsto pod kontrolom i da bi trebalo polako da usporava. Mnogi ekonomisti su ve} ranije prognozirali da }e inflacija u NR Kini ove godine prema{iti ~etiri odsto s obzirom na to da je zna~ajno iznad tog nivoa jo{ od januara, a o~ekuje se da }e u junu ili julu dosti}i maksimum od {est odsto.

Analiti~ari koje je ovog meseca anketirala agencija Rojters predvi|aju da }e NR Kina nastaviti da po{trava monetarnu politiku, odnosno da }e tokom 2011. pove}ati kqu~nu kamatnu stopu za ~etvrt procenta i stopu na depozite za pola procenta. (Ta njug)

Protesti protiv brzih pruga RIM: Policija u Italiji se ju~e sukobila sa demonstrantima koji su protestovali protiv planirane brze pruge koja bi i{la kroz dolinu na severu Italije.

Sukobi su usledili kada su radnici pripremali po~etak rada na kopawu tunela za prugu u dolini Susa u blizini Turina, prenose agencije. Oko 2.000 demonstranata je u~estvovalo u povorci kroz dolinu u nedequ uve~e.Stanovnici doline Susa se `estoko protive ovom planu, i isti~u da bi izgradwa tunela nanela {tetu `ivotnoj sredini. “Grupa protivnika je po~ela sa napadima na policiju na veoma nasilan na~in oko

sedam sati i policija je odgovorila“, rekao je zvani~nik vlasti zadu`en za izgradwu pruge LionTurin, Mario Virano.On je opisao stawe na terenu veoma „te{kim“.

Protivnici pruge su postavili prepreke na puteve koji vode do mesta gradwe i uspostavili vi{e kampova sa ciqem blokirawa radova na projektu, rekao je Virano. Radovi moraju po~eti pre kraja juna ako projekat `eli da ima koristi od tran{a evropskih subvencija za `elezni~ku vezu.

Ministar unutra{wih poslova Italije Roberto Maroni je ju-

~e kazao da }e radovi na ovom projektu po~eti pre 30. juna. „Projekat }e biti realizovan.

Ako to ne bude slu~aj mi bi mogli da se oprostimo od stotine miliona evropskih subvencija, ali posebno veze sa Evropom, i ujedno bi rekli zbogom budu}nosti“, upozorio je on.

Francuska i Italija su potpisale dogovor 2001. oko brze pruge u ciqu smawewa putovawa izme|u Milana i Pariza sa sedam na ~etiri sata, i uspostave strate{ku vezu u evropskoj mre`i.Tro{kovi realizacije projekta se procewuju na 15 milijardi evra.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARTIN OBRI Liderka francuski socijalista Martin Obri trebalo bi danas u Lilu da objavi svoju kandidaturu za predsedni~ke izbore 2012. u posebnom obra}awu Francuzima, najavqeno je iz wene kancelarije. Obri (60) bi zatim trebalo da se na strana~kim izborima izbori za kandidaturu socijalista.

Wen glavni protivkandidat Fransoa Oland, trenutno vodi u istra`ivawima.

ALEN @IPE Francuski ministar spoqwih poslova Alen @ipe izjavio je da je sirijski predsednik Ba{ar al Asad mo`da oti{ao toliko daleko u obra~unu sa prodemokratskim demonstrantima da vi{e nema povratka.”Asad je stigao do ta~ke bez povratka. @ao mi je {to se represija nastavqa u uslovima koji dovode u pitawe bezbednost regiona rekao je u nedequ @ipe.

HAMID KARZAI Predsednik Avganistana Hamid Karzai optu`io je ju~e Pakistan da je u posledwe tri sedmice ispalio 470 granata na dve isto~ne avganistanske provincije, {to je za posledicu imalo smrt 36 qudi, od kojih su 12 bili deca. Napadi su se dogodili u provincijama Kunar i Nangarhar iz kojih su se snage NATO-a povukle, a pakistanski talibani doselili posle bekstva civila.

Iz rael ne }e do zvo li ti de blo ka du Ga ze TEL AVIV: Izraelska vlada je najavila da ne}e dozvoliti da me|unarodna flotila, koja ove nedeqe treba da krene iz Gr~ke sa tovarima humanitarne pomo}i, probije pomorsku blokadu Gaze. Vlada Izraela je ponudila da se tovar, ako ne sadr`i oru`je, prebaci kopnenim putem Palestincima.

U`i sastav izraelske vlade, zadu`en za bezbednost, sastao se ju~e drugi dan zaredom radi kona~nog brifinga sa najvi{im pomorskim i bezbednosnim zvani~nicima pred dolazak desetak brodova sa oko 350 propalestinskih aktivista iz 22 zemqe. Na sastanku je data instrukcija izraelskoj armiji da bude ~vrsta i spre~i da o~ekivana flotila dospe do pojasa Gaze ali uz maksimalnu uzdr`anost kako bi se izbegle povrede.

Tako|e su date instrukcije Ministarstvu spoqnih poslova

da nastavi diplomatske napore da odvrati flotilu od planirane misije. „Ju~e su ministri odlu~ili da ne dozvole da se brodovi ukotve u pojasu Gaze, iako }e im biti dozvoqeno da istovare tovar

brodovi uplove i El Ari{, luku u Sredozemnom moru koja le`i 50 kilometara zapadno od granice Egipta sa Gazom. Izraelske vlasti odlu~ile su ju~e i da preispituju odluku o zabrani ulaska u zemqu stranim novina-

Flo ti la bez tur skih bro do va U novoj flotili, nazvanoj „Flotila sloboda II„, brodovi su iz Gr~ke, Francuske, Italije i [panije. Me|utim, brod „Mavi Marmara”, na koji su upali komandosi, ne}e isploviti ove godine i ne}e biti turskih brodova u misiji.

u (izraelskoj luci) A{dodu ili egipatskoj luci El Ari{„, javio je ju~e izraelski vojni radio. U izve{taju radija se precizira da }e „tovar biti preba~an u potpunosti u Gazu, ako se ne na|e oru`je ili municija”.

Izraelski mediji dodaju da su se Egipat i Izrael saglasili da

rima na deset godina ako se ukrcaju u novu flotilu pomo}i pojasu Gaze.

Propalestinski aktivisti su najavili da bi desetak brodova koji nose pomo} pojasu Gaze, teritoriji pod kontrolom islamisti~kog Hamasa, mogli da isplove iz evropskih luka u na-

rednim danima, preneo je Rojters. Udru`ewe stranih novinara u Jerusalimu ozna~ilo je upozorewe novinarima kao poruku od koje podilazi jeza, istakav{i da je podstakla pitawa o posve}enosti Izraela slobodi {tampe.

Generalni sekratar UN Ban Ki mun i nekoliko me|unarodnih lidera apelovali su na flotilu da ne isplovi i Va{ington je upozorio ameri~ke gra|ane da joj se ne pridru`e u kr{ewu embarga. Izrael je uveo blokadu u nad pojasom Gaze 2006. godine nakon {to su ekstremisti oteli izraelskog vojnika Gilada [alita. Pro{le godine je posle smrtonosnog incidenta na turskom brodu ubla`ena kopnena blokada ali je pomorska ostala na snazi jer Izrael na tome insistira u ciqu da spre~i krijum~arewe oru`ja.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

utorak28 . jun2011.

^E [KA PRE DA LA MA KE DO NI JI PRED SE DA VA WE DE KA DOM RO MA

Gru ev ski: Za po sle nost i obra zo va we Ro ma PRAG: ^e{ka je ju~e predala Makedoniji predsedavawa Dekadom Roma - programu Svetske banke, Instituta za otvoreno dru{tvo i 12 zemaqa sredwe i isto~ne Evrope s ciqem da se do 2015. godine poboq{a polo`aj Roma u tom delu starog kontinenta. ^e{ki premijer Petr Ne~as predao je na 20. sastanku Me|unarodnog upravnog odbora Dekade romske inkluzije, kako se program zvani~no zove, predsedavawe premijeru Makedonije Nikoli Gruevskom. ^e{ku godinu u Dekadi Roma sumira}e Me|unarodni upravni odbor danas u Pragu, a me|u u~esnicima su, pored premijera ^e{ke i Makedonije, izme|u ostalih, Xorx Soros, osniva~ Instituta za otvoreno dru{tvo, predstavnici Evropske komisije i Svetske banke. ^e{ka je za svoje predsedavawe Dekadom Roma postavila pet prioriteta - integracija romske dece iz specijalnih u redovne {kole, {to je goru}i problem u ^e{koj, prava romske dece, polo`aj romskih `ena, politika integracije Roma na nivou lokalnih samouprava i slika romske mawine u medijima.

Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je ju~e u Pragu da }e Makedonija naredne godine, tokom koje predsedava Dekadom romske inkluzije, nastojati pre svega da pove}a zaposlenost Roma i obrazovawe.

ukratko Ru mu ni ja od lo `i la pro me ne BU KU RE[T: Rumunija je ju~e odlo`ila plan o teritorijalnoj reorganizaciji 41 okruga u osam velikih oblasti ~emu se protivila ma|arska mawina, po{to je Demokratska unija Ma|ara (UDMR), ina~e ~lan vladaju}e koalicije, zapretila da }e napustiti vladu.

Predlog o prekomponvawe postoje}eg 41 okruga u osam velikih oblasti omogu}io bi prema re~ima predsednika Trajana Baseskua u{tedu od 100 miliona evra u buxetu zahvaquju}i smawewu administracije na nivou okruga.

Me|utim, okruzi u kojima `ive mawine, ukqu~uju}i i ma|arsku, time bi se na{li unutar ve}ih razvojno-administrativnih jedinica {to bi po mi{qenu UDMR oslabilo wen uticaj. „Koalicija je odlu~ila da formira odbor koji }e na}i formulu koja bi {ve zadovoqila, saop{tio je Sever Voinesku, potpredsednik Liberalnodemokratske stranke premijera Emila Boka.

Vladaju}a koalicija liberaldemokrata, UMDR i nezavisnih kandidata ima krhku parlamentarnu ve}inu i gubqewe podr{ke ma|arske stranke bi izazvalo politi~ku krizu koja bi vladi onemogu}ila da donese mere {tedwe.

(Ta njug)

Ma win ska vla da Slo ve ni je QU B QA N A: Predsed nik slo vena~ ke par ti je Za res (Uistinu) Gregor Golobi~ najvio je izlazak svoje partije iz vladine koalicije.Ta stranka, koja ima tri ministra u vladi, saop{tila je da je takvu odluku donela jer wena o~ekivawa o rekonstrukciji vlade nisu ispuwena.

Na kon par ti je pen zi o nera (Desus), Zares je druga partija koja napu{ta vladinu koaliciju i Slovenija }e do redovnih ili van rednih iz bo ra imati mawinsku vladu sastavqenu od partija Socijalnih demokrata i liberalnih demokrata.

Upra`wena ministarstva odlaskom partije Zares }e preuzeti partija mawinske vlade, a neka }e verovatno biti ukinuta i pripojena drugim ministarstvima.

„Zaposlenost je faktor koji direktno uti~e na blagostawe”, kazao je ju~e Gruevski na po~etku 20. sastanka Me|unarodnog

bloku rasprava o dobrim i uspe{nim primerima aktivnosti tokom Dekade koji su pomogli poboq{awu polo`aja Roma, za-

[ko lo va we va `an uslov za bo qi `i vot Ro ma

upravnog odbora. Za Makedoniju su, po re~ima Gruevskog, prioriteti obrazovawe Roma, pove}awe wihove zaposlenosti, kao i zdravstvena nega i stambeni problemi, Kao dobre primere makedonskog pristupa Romima Gruevski je, izme|u ostalog naveo praksu medijatora u zdravstvu, i iskustva Srbije upravo u toj oblasti.

Makedonski ministar Nedzdet Mustafa, nacionalni koordinator Dekade romske inkluzije, predstavi}e prioritete predsedavawa Makedonije. U

menica srpskog ministra zdravqa Dubravka [aranovi} Ra}i} }e zajedno sa Laurom Saitovi} predstaviti program romskih medijatora u zdravstvu u Srbiji.

U Dekadu romske inkluzije prvobitno se 2005. godine ukqu~ilo osam zemaqa sredwe i isto~ne Evrope u `eqi da koordiniranim merama i razmewuju}i iskustva osetno poboq{aju polo`aj svojih Roma do 2015. godine, a Dekadi su se postepeno pridru`ivale i druge zemqe te ih je danas u projektu 12 dr`ava.

IN TER VJU KE TRIN E[TON „DNEV NOM AVA ZU”

No voj vla di tre ba sna `na ve }i na

BA WA LU KA: Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu poliitku i bezbednost Ketrin E{ton ka`e da EU podr`ava Dejtonski sporazum i spremna je na sankcije i restrikcije za one koji ga kr{e. „Novi Savet ministara BiH mora imati {iroku politi~ku bazu i podr{ku sna`ne ve}ine koja bi se slo`ila oko primene kqu~nih reformi”, rekla je E{tonova u intervjuu Dnevnom avazu.

Ona je potvrdila da je BiH jedan od wenih prioriteta u radu i da pa`qivo prati uspostavqawe vlasti u BiH, navode}i da se zastoj mora prevazi}i {to je pre mogu}e, uz formirawe {iroke koalicije na dr`avnom nivou.

E{tonova je od svog posledweg dolaska inicirala aktivniju ulogu EU kroz takozvani oja~ani pristup, u okviru kojeg

}e narednih dana u Sarajevo sti}i novi specijalni predstavnik EU i ujedno {ef Delegacije EU u BiH Peter Sorensen.

Pe ter So ren sen

Ona isit~e da Sorensen odli~no poznaje BiH i celi zapad-

„kontra napad” protiv novih mera {tedwe.

Oko 300 ~lanova komunisti~kog sindikata PAME u{lo je na Akropoq pre nego {to je otvoren za javnost i u podno`ju Par-

tenona postavilo ogroman transaprent, izjavio je agenciji AFP jedan od organizatora Hristos Kazotis.

Na transparentu je, na engleskom i gr~kom jeziku pisalo: „Narodi imaju vlast i nikad se ne predaju.

Organizujte kontra napad”.

Gr~ki parlament }e 29. i 30. juna raspravqati i zatim glasati o petogodi{wem programu {tedwe, ~ije je usvajawe preduslov za dobijawe nove rate kredita od 12 milijardi evra od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.

Sindikati su ranije pozvali na generalni 48-~asovni {trajk od danas.

(Ta njug)

SA R A J E V O: Poslanici SNSD-a ~vrsto ostaju pri ranijoj odluci da na sednici Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH u sredu ne podr`e imenovawe Slave Kuki}a za predsedavaju}eg Ve}a ministara, rekao je ju~e agenciji „Srna“ {ef

takao je Kalabi}, dodav{i da je suludo o~ekivati da neko iz RS podr`i ovakav politi~ki koncept budu}eg predsedavaju}eg Ve}a ministara.

Kalabi} je podsetio na stav SNSD-a da je nerealno da se u proceduru izbora predsedavaju}eg i ~lanova Ve}a minista-

Dra go Ka la bi}

Kluba poslanika SNSD-a Drago Kalabi}.

Prema Kalabi}evim re~ima, svako ko kao Kuki} u|e u proceduru izbora za predsedavaju}eg Ve}a ministara sa tezom da treba ukinuti entitetsko glasawe - osu|en je na propast. „Mislim da je ovo gotova stvar i da je to pouka za budu}e mandatare da za ovaj nevi|eni politi~ki bezobrazluk ne tra`e podr{ku politi~kih partija iz Republike Srpske ”, is-

U Vi {e gra du da nas po ~i we grad wa „An dri} gra da” BA WA LU KA: U Vi{egradu }e danas sve~ano biti obele`en po~etak radova na izgradwi „Andri}grada”, grada u kamenu, koji }e se raditi po ideji proslavqenog rediteqa Emira Kusturice.

Pored Kusturice, brojnih gostiju i me{tana Vi{egrada i okolnih mesta, ovoj sve~anosti }e prisustvovati i predsednik i premijer Republike Srpske Milorad Dodik i Aleksandar Xombi}, kao i vi{e ministara iz vlade RS. Sve~ani po~etak radova bi}e najavqen delovima iz opere „Karmina Burana”, koju }e izvesti hor i Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije.”Andri}grad” }e biti gra|en u tri etape, a prema planu u potpunosti bi trebao da bude sagra|en 2014. godine.

Projekat izgradwe grada u kamenu }e se realizovati po ideji Kusturice i to na u{}u reke Rzave u Drinu, nedaleko od mosta Mehmed - pa{e Sokolovi}a u Vi{egradu.

Grad u kamenu prostira}e se na povr{ini od 17 hiqada kvadrata.U gradu }e biti locirani zgrada gradske skup{tine, pozori{ta,

ni Balkan i da }e preuzeti vode}u ulogu u podr{ci BiH i napretku na svim poqima koja su vezana za odnose Unije i BiH. „Sorensen }e imati na raspolagawu {irok i izbalansiran set EU politika i programa. Od wega se o~ekuje da igra veoma va`nu ulogu kada je u pitawu Unija kao i u nadzoru i pomagawu reformi koje BiH provodi u procesu stabilizacije i pridru`ivawa. Taj proces sada osigurava okvir za odnose EU i BiH. Sorensen }e raditi zajedno sa vlastima BiH. Nadam se da }e one, zauzvrat, preuzeti i deo odgovornosti...On mo`e, na primer, predlo`iti Evropskoj komisiji da podr`i neke projekte u okviru Instrumenata za predpristupnu pomo} (IPA) ili da suspenduje neke projekte”, navela je E{tonova.

(Ta njug)

Pro gram man da ta ra Ku ki }a ne ma po dr {ku Sr ba

Gr~ ki pro te sti – tran spa rent na Akro po qu ATI NA: Nastavqaju}i proteste zbog programa {tedwe gr~ke vlade, grupa sindikalnih aktivista postavila je ju~e na Akro po qu u Ati ni tran spa rent ko jim na rod po zi va na

25

muzeja, biblioteke, spomen ku}a nobelovca Ive Andri}a, po kome grad nosi naziv, kao i drugi prate}i objekti, hoteli, zanatske radwe, du}ani... „Andri}grad” }e biti

{ta}e izme|u 20 i 25 miliona konvertibilnih maraka ( jedna KM iznosi 0,50 evra).

Izgradwa „Kamengrada”, kako ga jo{ zovu, bi}e izgra|ena i za po-

izgra|en u javno-privatnom partnerstvu.

Kustrica }e biti najve}i finansijski nosilac projekta, a deo novca obezbedi}e vlada RS. Op{tina Vi{egrad }e obezbediti lokaciju i infrastrukturu. Izgradwa „Andri}evog grada” ko-

trebe snimawa filma u re`iji Emira Kusturice „Na Drini }uprija”, prema romanu nobelovca Ive Andri}a.Tokom izgradwe bi}e anga`ovano oko dve hiqade radnika, a to }e biti i jedan od najve}ih poduhvata na ovom prosotoru.

(Ta njug)

ra u|e bez prethodnog politi~kog dogovora o formirawu parlamentarne ve}ine. „Prema svim normalnim demokratskim pravilima, parlamentarna ve}ina utvr|uje predlog za mandatara i obezbe|uje mu politi~ki prolaz”, konstatovao je Kalabi}. On je istakao da je krajwe vreme da dvojica ~lanova Predsedni{tva Bakir Izetbegovi} i @eqko Kom{i} prestanu da se igraju sa gra|anima BiH i predla`u re{ewa poput Kuki-

}a. „Nadam se da }e ubudu}e prelagati re{ewa koja su mogu}a, ako uop{te `ele da se do|e do re{ewa”, rekao je Kalabi}, izraziv{i uverewe da su Kom{i} i Izetbegovi} od samog po~etka znali da Kuki} ne samo da nema {anse nego da }e wegovim imenovawem dodatno pogor{ati politi~ku situaciju u BiH. Za Kalabi}a je vrlo simptomati~no da stranke koje je nazvao probosanskim ne rade ni{ta na formirawu parlamentarne ve}ine. „Naprotiv, wihovi potezi usmereni su na daqe produbqivawe podela u BiH, a posle Kuki}a, odnosi }e biti sve lo{iji”, upozorio je Kalabi} i dodao da stranke iz RS ne}e kle~ati na koqenima i tra`iti od stranaka iz Federacije BiH da se formira parlamentarna ve}ina.

Sednica Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH, na kojoj je jedina ta~ka dnevnog reda potvr|ivawe imenovawa Kuki}a za predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH, zakazana je za sredu, 29. juni, u Sarajevu. Preglasavawem srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{e Radmanovi}a, Predsedni{tvo je imenovalo Kuki}a za mandatara za novi saziv Ve}a ministara.

UGO VOR CR NE GO RE I VA TI KA NA

Ka to li~ koj cr kvi prav ni su b jek ti vi tet POD GO RI CA: Temeqnim ugovorom, koji je sa Svetom stolicom u Vatikanu, potpisao crnogorski premijer Igor Luk{i}, predvi|eno je da Crna Gora javno priznaje pravni subjektivitet Katoli~ke crkve, u skladu sa na~elima svog Ustava i kanonskim pravom Katoli~ke crkve.

Crna Gora priznaje i javno pravni subjektivitet svih crkvenih ustanova koji imaju takav pravni subjektivitet u skladu sa odredbama kanonskog prava Katoli~ke crkve, stoji u Temeqnom ugovoru izme|u Crne Gore i Vatikana, potpisanom u petak, koji je objavqen na sajtu Vlade.

Povodom potpisivawa konkordata izme|u crnogorske vlade i Vatikana, mitropolit Amfilohije je rekao da to predstavqa poku{aj da se sa najvi{ih mesta u dr`avi Mitropolija li{va identiteta, postojawa i pravnog statusa i u isto vreme potpisuje taj ugovor sa Vatikanom iako 80 odsto naroda u Crnoj Gori pripada pravoslavnoj crkvi.

On je objasnio da je u vreme kada je kwaz Nikola potpisao konkordat sa Svetom stolicom, pravoslavna vera bila dr`avna, i bilo je prirodno {to su katolici tra`ili re{ewe svog statusa.

Temeqni ugovor ima ukupno 21. ~lan i, ukoliko parlament ratifikuje sporazum sa Vatikanom, Katoli~ka crrkva u Crnoj Gori ima}e javno pravni subjektivitet, pravo na restituciju dobara, osnivawe verskih i obrazovnih institucija i uvo|ewe veronauke u {kolama.

Pripadnici Katoli~ke crkve, pored prava na slobodne dane za Badwi dan, Bo`i}, Veliki petak, Uskr{ni ponedeqak, ne}e raditi ni 1. novembra, kada slave praznik Svi sveti. Temeqnim ugovorom uvodi se i novina u odnosu na postoje}e stawe u dijelu koji se odnosi na crkvenu imovinu, odnosno restituciju dobara.Katoli~ka crkva je dobila i pravo da gradi crkve i crkvene objekte, pro{iruje i preure|uje ve} postoje}e, u skladu sa va`e}im zakonodavstvom Crne Gore.

(Ta njug)

26

GLOBUS

utorak28.jun2011.

Колико кошта шампањац с дна мора

М

ного! Али има и оних који то себи лако могу да приуште. Анонимни купац платио је у петак 54.000 евра за две флаше шампањца старог 200 година, извученог из олупине брода са дна Балтичког мора. Купац из Сингапура платио је рекордну цену од 30.000 евра за флашу шампањца „вев клико” и 24.000 евра за флашу „жиглара”. Верује се да се ради о најстаријим очуваним флашама истоимених произвођача шампањца. Аукција је одржана на Оландским острвима, између Финске и Шведске, пошто су рониоци прошлог јула у близини тих острва открили олупину брода са товаром пива и шампањца. Стручњаци су проценили да је брод вероватно пловио између северне Немачке и западне обале Финске када је у првој половини 19. века потонуо. Рониоци су затекли 145 очуваних боца у олупини на дубини од 50 метара, које су биле у потпуном мраку и на константно ниској температури. То је, по свему судећи, главни разлог због којег је пиће остало у добром стању. У товару је било 94 флаша „жиглара” чији је произвођач давно престао да постоји, 46 флаша „вев кликоа” и четири флаше „хајдсика”. Џон Капон из аукцијске куће Акер, Мерал и Кондит која је организовала лицитацију, рекао је да је купац куповином ових алкохолних раритета добио и „део историје”. „Ове флаше потичу из доба Наполеона а то је нешто заиста непроцењиво”, рекао је Капон.

В

олите пирсинг или сте једноставно „луда” стриптизета која жели да обори светски рекорд? Који год да је одговор на ово питање, знајте да 3.200 пирсинга у једном дану нису мала ствар... Американка Стајша Рендал (22), преплакала је бол и 3.200 убода иглом, само како би оборила светски рекорд у броју пирсинга за „једно седење”. Она је у једном таттоо и пирсинг студију у Лас Вегасу „пре-

Н

лежала” неколико сати како би оборила свој претходни рекорд од 3.100 пирсинга у једном дану. Стриптизета Стајша је у сврху обарања рекорда испирсовала леђа, бутине и руке, тачније само једну руку, јер се у једном тренутку онесвестила па је пирсинг мајстор одлучио да прекине рад на овом „ремек делу”. Када се освестила, поносно је показивала своје тело на улици.

Ован Шрек отишао у легенду начно ухваћен и приказан на телевизији. У земљи у којој оваца има 10 пута више него људи, Шрекова одметничка прича инспирисала је три књиге, а неколико пута је био на турнејама по Новом Зеланду. Његов пепео биће развејан са врха навише планине Новог Зе-

се бекством у пећине изнад своје фарме на Јужном Острву спасавао од редовних годишњих стрижења. Његов власник Џон Перион каже да се Шрек разболео пре три седмице и да је успаван у понедељак у 17. години. Био је покривен са запањујућих 27 килограма вуне када је ко-

ланда, а ускоро би требало да буде објављен и документарац о животу најпопуларнијег овна на планети. О овну који „одбија да буде ошишан„ приче су опбјављивали скоро сви светски медији, укључујући и „Плејбој”, „Њујорк Тајмс”, „Си-Ен-Ен”, „Би-БиСи”...

Најтемељније прање косе И

мате проблем са масном косом или перути? Можда проблем није у шампону који користите, већ у вашим пријатељима... Нови Интернет хит је снимак младића под тушем који пере косу. Сваки пут када би испрао шампон, сапуница би се изнова појављивала. „Али, неће да се испере!”, вришти младић испод туша покушавајући „стоти пут” да испере косу, не схватајући да би му пријатељ иза леђа изнова и изнова сипа шампон на главу. Видео је прегледан скоро четири и по милиона пута.

Р

Како ће се сад вртети око шипке?!

овозеланђани се опраштају од најпопуларнијег овна на планети, који ће бити кремиран а његов пепео просут са највише планине те земље. Ован звани Шрек био је славан јер је годинама успевао да измакне стрижењу. На насловне стане је доспео 2004. када се сазнало да

dnevnik

А

Ш

да одлучила да раскине. Пријатељи пара кажу да су „дефинитивно одлучили да раскину јер се Том уплашио обавезе”, као и да

нису сигурни да ли ће Том и Џанин поново потражити партнера на „сајту за ружне људе” који им је чак као поклон за веридбу уплатио медени месец.

Шта слуша велика бела ајкула

устралијанац Мет Валер тврди да су беле ајкуле велики обожаваоци групе АЦ/ДЦ и њиховог жестоког звука. Овај туроператор недавно је пронашао нов начин да заинтересује туристе за своје подводне излете и дружење са ајкулама. И док његови конкуренти привлаче опасне предаторе рибама, Валер користи технику за коју каже да је далеко ефикаснија: пушта им хитове чувене аустралијске групе АЦ/ДЦ. „Ајкуле највише воле песме ‘If You Want Blood’ и ‘You Sho ok Me All Night’”, изјавио је Мет за „Хералд сан”. Према писању листа, овај феномен има и своје научно објашњење. Наиме, ајкуле привлаче ниске фреквенције, које су веома заступљене у хитовима бенда АЦ/ДЦ.

Тата, где је то пиво

Жена је на сигурном, али теби није добро ведски морнар пријавио је у паници да му је жена пала у море, иако је није ни повео са собом на пловидбу... Неименовани мушкарац позвао је са брода близу Калмара, на јужној обали Шведске, хитну службу и пријавио да му је супруга пала са брода у воду. Екипа која се одазвала позиву затекла је успаниченог морнара са сломљеним пропелером. Он је

Ружан раскид

аскинуо пар који се упознао преко агенције за спајање ружних људи. Све је личило на бајку... Том Клифорд (37) и Џенин Вокер (32) упознали су се прошле године преко сајта који спаја „естетски изазване” људе „Ugly bug ball”. Постали су Интернет сензација када је откривено да „мушкарац који може да расплаче децу погледом” и девојка која воли „брзу храну и гледање телевизора”, спремају венчање. Месеци су прошли, а венчање које је требало да буде одржано у децембру прошле године је одлагано, све до тренутка када је мла-

пријавио да му је жена пала у море, али након што су позвали његову породицу, жестоко су се изненадили. Његова супруга уопште није испловила са њим, већ је остала код куће где ју је полиција затекла безбедну, али запрепашћену. Морнару је урађен алкотест, и утврђено је да је у крви имао велику количину алкохола, очигледно довољну да заборави да жену није ни повео са собом.

Ш

та обично обрадује једну бебу - када угледа маму и тату, бату или секу, омиљену плишану играчку, али не и ову бебу... Овај малиша се сав озари кад

угледа лименку „свог омиљеног пива”. Када му се у видном пољу појави зелена лименка пива он почене да лупа и ногама и рукама од радости, а тај тужан поглед када тата удаљи лименку од њега...тешко је описати. У одсуству лименке, малиша се занима отварањем и затварањем фиока по кухињи, вероватно у нади да ће тамо наћи своју вољену лименку пива. А када му је поново врате, па, нико није срећнији од њега.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak28.jun2011.

PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 20 ari u Pe tro va ra di nu, Bu ko va~ ki put po sle bro ja 3 po god na za sve gra |e vin ske i po slov ne objek te.

Te le fon 063/547-782.

31782 SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sa da, 8.564m2, plac ide a lan za sve. Put, stru ja, iz vor ska vo da, lep po gled. Te le fon 069/18-26-726.

31470

27

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nu la na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

Du {an ka Pan ti} 1929 - 2011.

PRO DA JEM Sta ra~ ki dom u iz grad wi u So po tu po vr {i ne 4150m2. Te le fon 063/224-213.

31754

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31918

PRO DA JEM ko ke no si qe sta re 11 me se ci, ko mad 150 di na ra. Mo gu} nost do sta ve.

Te le fo ni: 021/848-188, 063/511-932.

31751

PRO DA JEM po voq no, pot pu no opre mqen i od mah use qiv stan 35m2 kod Ma ster cen tra. Te le fon: 063/7661367.

31803

LE TUJ TE jef ti ni je od bo rav ka ku }i. Va zdu {na ba wa Br ze }e - Ko pa o nik. Se dam da na sa mo 79 eura, udo ban sme {taj. Te le fon 064/2876224. Ne nad.

31806 SO BE i apart ma ni Utje ha kod Ba ra, bli zu mo ra. Te le fo ni: 021/6363-291 i 064/3162303.

31863

IZ DA JEM nov na me {ten jed no so ban stan, CG, te le fon, ka blov ska, te ra sa kod saj ma od 1. ju la. Te le fon 060/5474478.

31339

DVO SO BAN kom fo ran stan, Ze mun Po qe, 49m2, 65.000e i stan du pleks 102m2 za 110.000E. Te le fon 063/224-213.

31753 PO VOQ NO jed no i po so ban stan 36m2 na pe tom spra tu u Pre zi den to voj zgra di, }o {ak Fu to {kog pu ta br.1 i Bu le va ra Evro pe. Te le fon 063-47-57-65.

31872 PO VOQ NO jed no i po so ban stan 41m2 na pe tom spra tu u Pre zi den to voj zgra di, }o {ak Fu to {kog pu ta br. 1 i Bu le va ra Evro pe. Te le fon 063-47-57-65.

31873

PO VOQ NO u stro gom cen tru gra da, dvo i po so ban stan na pr vom spra tu, 58m2 sa te ra som, u Pre zi den to voj zgra di.

Te le fon 063/47-57-65. 31871

PO VOQ NO u stro gom cen tru gra da, tro i po so ban stan na pr vom spra tu, 84m2 sa dve te ra se, u Pre zi den to voj zgra di. Te le fon 063/47-5765.

31869 PO VOQ NO u stro gom cen tru gra da, tro i po so ban stan na tre }em spra tu, 86m2 sa dve te ra se, u Pre zi den to voj zgra di. Te le fon 063/47-5765.

31870

UGAQ Ko sto lac 5100, Du na vac za cg i ka lo ri~ ni je pe }i 5900 sa pre vo zom i sve vre ste dr ve ta.

Te le fon: 064/13877-58 i 062/85-16695.

31443 BU KVA sa pre vo zom me tri ce 3400, iz re za noi is ce pa no 3500, pre voz, re za we, ce pa we pen zi o ne ri ma gra tis. Te le fo ni: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600.

31447 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

31580

Sa hra na }e se oba vi ti 28. 6. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ba no {to ru.

O`a lo {}e ni: su prug Mi lan, si no vi Sa {a i Se li mir sa su pru gom i unu ke Ma ja i Se le na.

31933

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a maj ka i ba ka

Mi li na Ju ri {in - Zo ri} 1921 - 2011.

Ispra }aj }e se oba vi ti 28. 6. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka, unuk, se stri ~i na i se stri}.

31927

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Ob ra du Mi qe vi }u od Kne `e vi} Mi la na i Rad mi le sa de com.

31923

Po sled wi po zdrav na {em vo qe nom

Mi ro sla vu (Mi tru) Ku le tu - Ku stu di ji 1955 - 2011.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e kov ~eg sa te lom bi ti iz lo `en 29.6.2011. go di ne u pe ri o du od 15 - 16 ~a so va na Grad skom gro bqu u No vom Sa du gde }e po ro di ca pri ma ti sa u ~e {}e.

Sa hra na }e bi ti u Cr noj Go ri, a o da tu mu }e mo Vas na knad no oba ve sti ti Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Ne iz mer no te vo le i tu gu ju za to bom: su pru ga Mir ja na, si no vi Mi tar, Mar ko i Mi lo{, sna ha Dar ja i unu ka Zo ja.

31938

28

^iTUQe l POMeni

utorak28.jun2011.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku

Ar si La li }u

Ar si La li }u

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 27. 6. 2011. go di ne pre mi nu la na {a dra ga su pru ga i ma ma

Qu bi ca Ga ji}

Po sled wi po zdrav

Ar se ni ju La li }u

ro|. Ka ra pan xi} od: se sta ra Jul ke i Ma ri ce i se stri }a Sa {e.

od se stri ~i ne Na de Mi le u sni}.

31924

31922

Po sled wi po zdrav

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Sa hra na }e se oba vi ti 28. 6. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na No vom gro bqu u Iri gu, u u`em kru gu po ro di ce.

O`a lo {}e ni: su prug Bo ri slav i we na de ca Lo la i Mar ko.

od Slo bo da no vih ko le ga DTD Stan dard.

31934

31909

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 92. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni

Da nas se na vr {a va ju tri go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a

Spa so je Ba bi} 1935 - 2011.

Edi ta Cvet ko vi}

Sa hra na }e se oba vi ti 28. 6. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Ka me ni~ kom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

Ar si

ro|. Na zdra vec ki Tvo ju qu bav, ple me ni tost i do bro tu pam ti }e mo za u vek.

Mi jo, Bo ba, Ja sna, Qu ban i Bo {ko.

O`a lo {}e na po ro di ca.

31928

31925

Po ro di ce Cvet ko vi}.

Stan ko Stru gar U uto rak, 28. ju na 2011. go di ne, u 18 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, da va }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {oj dra goj su pru zi, maj ci i ba ki

Na ta li ji @il nik

Uvek }e{ nam osta ti u sr ci ma

31745

Sa hra na je 28. 6. 2011. go di ne, u 17 ~a so va, na Gro bqu u Lov }en cu.

O`a lo {}e ni: sin Vla di mir, }er ka So wa, sna ja Jel ka, sna ja Vesna zet Ni ko la, unu ci Iva na, Vla di mir, Ka ta ri na, Go ran, Ne ma wa, Stan ko i Vo ji slav i pra u nu ci Oli ve ra i Ko sta.

Cum bo

ro|. Stri ber

31910

Dru ga ri iz sred we {ko le.

Sa hra na je u Pe tro va ra di nu na Tran xa men tu, u sre du, 29. 6. 2011. go di ne, u 15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ne deq ka, si no vi, sna je i unu ~ad.

31932

31919

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, ta ta i de da

Ste van Zo ri}

Po sled nji po zdrav vo lje noj tet ki i za o vi

31907

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

Ka ta ri ni - Ka ti Ho rak

De di ka na{ naj bo qi i naj dra `i, za {to si nas na pu stio?

Uvek }e mo te vo le ti i u sr cu ~u va ti!

Tvo ji „dru ga ri”: Da ki, Sa {ka, Fi }a i Aca.

Ste van Zo ri}

Du {a nu Cum bi

1946 - 2011.

Sa hra na je na Me snom gro bqu u Ka }u, 28. 6. 2011. go di ne, u 15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mil ka, }er ke Bi qa na i Rad mi la, ze to vi Sa {a i Ra do mir, unu ci Da mjan, Alek san dra, Fi lip i Alek san dar.

Be a ta, Ali sa i Va le ri ja Ho rak.

31929

31931

po zdrav

Ar se ni ja La li} 1927 - 2011.

S qu ba vqu i po {to va wem uspo me nu na wu ~u va ju: su prug \u ra, si no vi Vla di mir i Mi ro slav, sna je Dra ga na i Mi la na i unu ci Igor, Ana i La na.

Po sled wi pri ja te qu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

dra gom

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je, na kon kra }e bo le sti pre mi nu la na {a dra ga su pru ga, maj ka, ba ka i pra ba ka

od ko lek ti va „Mas se teh nic„doo No vi Sad.

421/P

31914

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo rod bi ni i pri ja te qi ma da je pre mi nuo na{ dra gi

Sa u ~e stvu je mo u bo lu na {eg ko le ge zbog smr ti maj ke

Vu ko sa ve Atla gi} Ste van Ko sti}

Ste va nu Zo ri }u

iz \ur |e va

Ru `i ca Ta ma{ kro ja ~i ca iz @a bqa od pri ja te qa Mi la na i Ru `i ce Stan ko vi} iz Fu to ga.

31930

Sa hra na dra ge nam po koj ni ce oba vi }e se da nas, 28. ju na 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u @a bqu.

We ni naj mi li ji.

31920

Sa hra na je da nas, 28. 6. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u \ur |e vu.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Mi la, sin Sa va, k}er ke Ma ri ja i Ve sna sa po ro di ca ma.

31908

Za po sle ni JKP „Tr `ni ca” No vi Sad.

59955/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu

Du {a nu Cum bi

Du {a nu Vig we vi }u

utorak28.jun2011.

Po sled wi po zdrav po {to va nom kom {i ji

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Ob ra du Mi qe vi }u

od ge ne ra ci je VI II1/2001. go di ne i ode qen skog sta re {i ne Mi re Gre do.

od ge ne ra ci je VI II1/2005. go di ne u~i te qi ce Sve tla ne Pi vac i ode qen skog sta re {i ne Mi re Gre do.

31874

P O M E N

od sta na ra uli ce Mi li ce Sto ja di no vi} Srp ki we 4.

Du {a nu Cum bi

31875

29

S E D M O G O D I [ W I P O M E N na {em naj dra `em

Ro ber tu Mla de no vi }u 28. 6. 2004 - 28. 6. 2011.

Ras ta li smo se, ali ni si oti {ao od nas.

Pu no te vo le: ma ma, ta ta i se stra sa po ro di com.

31897

31901

T U @ N O S E ] A W E

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 65. go di ni pre mi nu la su pru ga i maj ka

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

od pri ja te qa: Kr ste i Ra de ta.

Mi slim na mo je dra ge ro di te qe i sve mo je Re geq ce.

31882

Mi li ca Sta men ko vi}

Se ~i Je le na

T R O G O D I [ W I P O M E N

Va ta Re ge qac

Bo ji Kru ni}

Sa hra na je da nas, 28. 6. 2011. u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

ro|. Ta ti}

O`a lo {}e ni: su prug I{tvan, de ca Pe tar i Jo `ef sa po ro di ca ma.

od [e bez Mi le ne i Bo ja na, Bi qa ne Goj kov i Bo ja ne Su bo tin.

31896

Jo ca Re ge qac ko va~ iz De spo to va

Du {an Sta men ko vi} S naj ve }im po no som }e mo vas se se }a ti kroz naj lep {e uspo me ne ko je ste osta vi li u na {im sr ci ma.

Va {a Bu la.

Si no vi: \or |e i Mi lan sa po ro di ca ma.

31864

31768

31894

P O M E N

P O M E N

1992 - 2011.

1992 - 2011.

Edi ta Na zdra vec ki Vre me ne }e u~i ni ti da se }a wa ne sta nu i uspo me ne iz ble de. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Pe tar Du ki}

Pe tar Du ki}

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe, da je pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni su prug i de ka Po ro di ca Na zdra vec ki.

S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na tvo ju do bro tu i ple me ni tost.

Tvo ji: @a na, \or |e i su pru ga Mi lo sa va.

31895

Pro {lo je de vet na est tu `nih go di na od ka da si me osta vio si ne.

Vre me pro la zi, tu ga i bol osta ju u sr cu maj ke Zor ke i bra ta Dra ga na sa po ro di com.

31892

Po sled wi po zdrav

31890

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 87. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je na {a dra ga maj ka i ba ka pre mi nu la u 76. go di ni.

Vo ji slav Bu gar ski 1938 - 2011.

Sa hra na je da nas, 28. 6. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ju di ta i unu ka Ani ta.

Du le tu

Vik to ri ja [in ko vi}

Ka ti ca Ho rak

1935 - 2011.

Kre ma ci ja }e se oba vi ti na Grad skom gro bqu, da nas, 28. 6. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va.

Ta ti ne ko le gi ni ce i ko le ge s po sla.

]er ka Gi ze la, unu ci Jo van i Vik to ria.

31866

We ni naj mi li ji.

31893

31883

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom ocu i ta stu. Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Sa hra na je da nas, 28. 6. 2011. go di ne, na No vom gro bqu, u 13.30 ~a so va.

31887

S E ] A W E

Opra {ta mo se s qu ba vqu od na {eg dra gog te ~e

Tri vo Bo san ~i} ba ki Vik to ri ji

Vo ji sla va Bu gar skog

Vo ji slav Bu gar ski ]er ka Li di ja i zet Pi {ta.

31868

Po ro di ce Be li: Mi ki i Da ni ca, Mi ka i Sr |a sa po ro di com.

31867

Ne do sta je{ nam.

od: Mar ja na, Pa {ke, Ga bri e le i Ma ri ne le.

31915

Sin Mi lan, unu ci Va so i Jo va na.

31865

30

tv program

utorak28.jun2011.

06.30 09.00 09.30 10.05 10.08 10.35 11.20 11.30 11.53 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 01.05 01.10

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Стање на путевима Живопис: Дунавски стражар Плаже шездесетих Хроника Инфанта Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Здравље за 21. век Вести Центар света На трагу природе Имам једну жељу Плаже шездесетих Десило се ТВ Дневник Хроника Инфанта Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту, сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Живо месо Васка Попе Мистерија близанаца, филм Хроника Инфанта 100 сумских тамбураша, музички програм 02.10 Сигнали

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Најлепше бајке света 07.45 Лицидерско срце, муз. програм 08.45 Ф.Л.У.О.Ш. позоришна представа за децу 09.05 Слободна тема 09.35 Дероње до Холивуда 10.05 Пут у Перуђу 10.35 Знање 11.00 ПЦТВ 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Циганско срце 14.00 Здраво живо 14.30 Десило се 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Ева магазин (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 У туђим ципелама, филм 23.00 Циганско срце 23.40 Десило се

Андреа Патраску

СЕРИЈА

Циганско срце Прича о забрањеној љубави између Кодруца и Ирине: он је млади Ром, лекар у хитној помоћи, али и даље везан за чергу чији је шеф његов отац - буљубаша Аурика Фиерару. Она је млада и интелигентна Румунка, студенткиња медицине, а њен отац, Ђиђи Думбрава власник моћне грађевинске империје. Улоге: Андреа Патраску, Денис Стефан, Николета Луциу, Марин Морару, Саболц Цех, Лоредана Гроза (РТВ 2, 23.00)

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Е ТВ Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.00 11.05 11.53 12.00 12.15 12.30 12.36 13.31 15.10 15.20 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 21.55 22.00 23.50 00.05 01.04 01.09 01.21 01.42

07.00 07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Тајанствене приче Вести Река наде Вести Храна и вино Свет дивљине Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Спринт Неон сити Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Истрага Неон сити НС поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Пуне руке прошлости Добро дошли у Европу Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Грен Слем Вимблдон Фул Тилт покер Прави НБА Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон, студио Грен Слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Фул Тилт Покер Грен Слем Вимблдон

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.05 20.15 21.10 23.30 01.00 01.15 01.45 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Улица липа.тихомир Вести Квадратура круга Путопис Вести Ружна Бети Егзит Дневник Спорт плус Евронет Тихи сведок Волим те највише на свету, филм Вести Време је за бебе Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре, инфо Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Горки плодови 48 сати-свадба Вести Харли Дејвидсон и Марлборо мен, филм Дневник Тихи сведок Евронет Егзит у покрету Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Пит Фајтер, филм

Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Екстремне мере Аурора Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Епидемија Ја волим Србију Ексклузив Експлозив Радна акција Ја волим Србију

Рене Русо

Епидемија Средином 1960. од смртоносног вируса, за само 24 сата, оболели су сви становници малог села у Заиру. Власти су тада одлучиле да униште цело село како се не би дозволило даље ширење заразе. После 30 година, вирус поново оживљава, али се овај пут преноси у Америку... Улоге: Дастин Хофман, Рене Русо, Морган Фримен, Кевин Спејси Режија: Волфганг Питерсен (Прва, 21.10)

dnevnik

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.02 07.39 07.44 07.49 08.03 08.26 08.38 08.54 09.23 10.06 10.11 10.40 11.11 11.38 12.08 12.35 13.02 14.04 14.19 14.48 15.29 16.00

Слагалица, квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Косовски бој Егзит у покрету Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин СО РТС: Концерт недовршених симфонија Приче за западне стране Трезор Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Косовски бој Срби и српска православна црква у расејању Ово је Србија

Владимир Копицл

Вавилон „Вавилон” отвара необичан прилог о три монографије посвећене песницимауметницима, Владимиру Копицлу, Вујици Решину Туцићу и Славку Матковићу,које је приредио и о њима говори историчар уметности Небојша Миленковић. Уредница: Јасмина Врабавац (РТС 2, 22.44) 16.37 17.10 18.12 20.15 20.22 20.34 21.00 21.48 22.19 22.44 23.14 23.50 00.17 01.16

Воде Србије Златокоса, филм за децу Ја имам таленат, финале Енциклопедија Егзит у покрету ТВ мрежа Ружна Бети Живот са музиком Светски изазов Вавилон Метрополис у Сенти Леди пева блуз Трезор Егзит интерактив

07.00 08.00 09.00 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30

Маратон Милица² Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Ја, робот Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: Сачувај последњи плес Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Секуестро експрес Друга страна Србије

22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Игор Первић

Ноћ у кући моје мајке У тренутку распада једне идеологије и трагања за новим егзистенцијалним и моралним вредностима друштва, двоје младих покушавају, да освоје простор за своју срећу. Али околности им нису наклоњене... Улоге: Игор Первић, Даница Максимовић, Зумрета Ибрахимовић, Љубиша Самарџић, Петар Божовић, Фарук Беколи Режија: Жарко Драгојевић (Б92, 00.05) Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Филм: Коцка је бачена Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Филм: Марш на Дрину Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.45 Спортски преглед 00.05 Филм: Ноћ у кући моје мајке 01.45 Укључење у Инфо канал 05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 11.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.05 23.40

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.10 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.00 03.30

16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. програм Вести На звезданом путу Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин На звезданом путу Стаљин, докудрама

Мегаминималс Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. Свака епизода је пуна узбудљивих ситуација и карактера са којима се деца предшколског узраста лако идентификују. (Хепи, 08.50)

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Мењам жену Добро вече, Србијо Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Соло Филм: Ванредно стање 4 Филм: Ловци у тами

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak28.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

ЕКО НОМ СКИ УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА

Пи ше: Ман сур Ол сон 07.00 09.05 10.10 11.00 11.15 12.00 12.32 13.20 14.20 14.50 15.40 16.00 17.00 17.35 18.20 18.30 18.40 19.30 20.10 20.55 22.25 23.05 23.30

Де низ Ри чардс

00.30 01.45 02.30

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Живот: Бубе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Од Ларк Риса до Кендлфорда Пустоловина у Хрватској Хрватско пролеће Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Дневник плавуше Код Ане 8. спрат, ток шоу Дневник Од Ларк Риса до Кендлфорда Циклус комедија: Брза промена, филм Дневник 3 Кратки сусрети Све што сте одувек желели знати о класичној музици Територија Команча, филм Завршни ударац Шаптачица духова

При род не пла ву ше Ди и Давн су две луц ка сте пла ву ше, обо жа ва тељ ке ро зе бо је ко је ће се слу чај но упо зна ти и по ку ша ти да за ра де на осно ву сво јих до сад них жи во та, све док их не сна ђе низ до го дов шти на ка да при хва те по сао у ло к ал ном стрип тиз клу бу... Уло ге: Па ме ла Ан дер сон, Де низ Ри чардс, Ема ну ел Ва гер, Мег хан Ори, Џои Аре ско Ре жи ја: Дин Ха мил тон (Но ва ТВ, 21.45) 08.00 08.50 10.40 11.40 12.30 13.20 15.20 16.20 17.00 17.45 18.25 19.15 20.00 20.55 21.45 23.45 00.00 01.00 01.55 02.45 04.30 05.30

Бумба Победа љубави Чувар правде Заувек суседи ИН Победа љубави Кад лишће пада Бег Вести ИН Заувек суседи Дневник Кад лишће пада Бег Природне плавуше, филм Вечерње вести Тјудорови Опасна игра Медијум Савршени странац, филм Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде

08.00 Велики научници 09.00 Како је размишљао средњ. интелектуалац 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Царство мора 12.00 Рим није изграђен за један дан 13.00 Мач 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 2. св. рат у боји 16.00 Колонија 17.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 18.00 Блер 19.00 Нефертити и изгубљена династија 20.00 Героуов закон 21.00 Ханибал 22.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Колонија 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Снежана и седам патуљака Дигсвил Ози Бу Снежана и седам патуљака Дигсвил Обрачун Заштитник Лилика Секретарица Хари ван фокуса Whipped Матрикс XXX Голи скандал 1 Како убити комшијског пса

06.00 07.45 09.20 10.45 12.45 14.15

План Б Само Пек Џеси Стоун: Танак лед Џули и Џулија Погрешно осуђен Голи пиштољ 33 1/3: Коначна увреда Маторани Ванредне мере Царство порока - Град смарагда X-Мен 2 Борџије - Отровни пехар Борџије - Атентатор Дивља вожња 2 Доријан Греј

15.40 17.20 19.05 20.05 22.20 23.10 00.00 01.30

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.30

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Калифорнијанци Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Женска школа Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Медијум Мини Ана Карењина Медијум

05.40 07.00 07.50 08.15 09.15 05.55 11.05 12.00 12.50 13.45 15.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.35 00.30 00.45 01.35 02.35

Астро шоу, емисија уживо Аурора Драгон бол З Езел Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Аурора Наследници Врата раја Кобра 11 1001 ноћ Не дај се, Нина! Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Менталист Увод у анатомију ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести На лицу места Астро шоу, емисија уживо На лицу места

СЕ РИ ЈА

Мен та лист

Ђина Дејвис

Брза промена Кад током преподнева у једну њујоршку банку ушета симпатични пајац, нико од службеника и клијената не зна да се иза шарене маске крије Грим, добродушан и помало неспретан момак који је одлучио да изведе савршену пљачку... Улоге: Бил Мареј, Ђина Дејвис, Ренди Квејд, Џејсон Робардс, Боб Елиот, Брајан Меконахи, Фил Хартман, Тони Шелхауб Режија: Хауард Френклин и Бил Муреј (ХРТ 1, 20.55)

08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 09.55 10.40 11.20 12.05 12.30 13.00 13.30 13.55 15.30 16.10 16.45 17.15 17.55 18.45 19.25 19.55 20.05 20.55 21.50 22.40 23.35 00.00 00.45 01.10 01.55

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Жутокљунац Конор Андерковер Наврх језика У здравом телу здрав дух Плесне ноте Алиса, слушај своје срце Твоја сам судбина Вероника Марс Шаолин Вузанг Жутокљунац Обртник партнер Лагодни живот Зека и Кодија Територија Команча, филм Ружна Бети 4 зида Директ Гле Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Браћа и сестре Легенде америчког сна, док. серија Завршни ударац Др Хаус Холивудска шквадра Шаптачица духовима Два и по мушкарца Прави играчи Ноћни музички програм

Син Монте Криста Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Битка за Русију Невероватне приче Битка за Нову Британију Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Трава Невероватне приче Бојева глава Трава Ноћ ајкула Дуга ноћ Нечастан Пут

Дијаболик Трчи, Рони, трчи И то је рокенрол Фриџек Завађене стране Дуга ноћ Велика зверка Подизање Аризоне Милерово раскршће Врућа романса Без промашаја

По што су у Палм Спринг су про на ђе на те ла су пру ге про фе си о нал ног голф игра ча и ње ног ле ка ра, на ме сто зло чи на по зван је ка ли фор ниј ско Ис тра жно оде ље ње и де тек тив Па трик Џејн, мен та лист, ко ји с по себ ним мо ћи ма при ме ћи ва ња и за кљу чи ва ња, по ма же аген ти ци Лис бон... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Ту ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 21.00)

Ро бин Ту ни

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Грађевинске интервенције Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Деконструкција Врхунско градитељство X-машине: Оштрица, Горостас, Разбијач 22.50 Борна кола браће Хау 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 09.00 10.00 10.15 13.00 13.30 14.45 15.00 20.30 21.30 23.00 00.00 01.15

Трке коња Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Фудбал Фудбал Фудбал Бокс Бокс Фудбал Фудбал Мотоспортови

Доктори најбрижљивије лече своје новчанике

К

ад год је нека организација за колективну ак- зације и релативну снагу њених чланова, дата ситуцију велика, а понекад чак и када није, мора ација ће обично захтевати тешке рунде нових прегода доноси велики број различитих одлука. вора, које групе с посебним интересима и оне које Када се одлуке доносе споро и много их је, дневни делују у дослуху можда не би преживеле. Са своје ред је обично преобиман па неке тачке никад и не стране, овакве прилике нагоне картелске групе да дођу на ред. Неки споразуми или уговори могу буду веома опрезне када је реч о иновацијама и проостати неизмењени чак и када у новим околностима менама. Када је нека привредна грана национализонису више оптимални јер неизвесност да ће доћи до вана, уређена као јавно добро, или из неких других новог споразума, као и време и труд које је потреб- разлога подвргнута политичким налозима, релено у њега уложити, изазивају забринутост. вантни лобији могу уложити вето на промене, или Проучавајући неке правне споразуме о формира- једноставно захтевати консултације у вези с њима, њу цена у Данској, Бјарке Фог је наишао на екстре- чиме ће иновације и инвестиције бити ређе и много ман случај у којем цена једног производа није мења- успореније. У неким случајевима чак и једноставно на десет година, упркос повећању трошкова и губитку профита. Слично томе, Ф. М. Шерер је истакао да је Међународна асоцијација ваздушног саобраћаја током прилично дугог периода била у стању да промени одлуке само у погледу неважних питања као што су накнаде за вишак терета, емитовање филмова и врста сендвича. Пошто правилник Асоцијације захтева да одлука о промени цена мора бити једногласна, исход је био одржавање постојећег стања. Неки изучаваоци који прате рад ОПЕК-а (Организација земаља извозница нафте), на пример, тврде да се за повремено достигнути степен дослуха моДоговори чланица ОПЕК-а личе на ратне маневре же делимично захвалити чињеници да је конкуренција између крупних међуна- прилагођавање новим видовима тражње и увођење родних компанија омогућила да се међу државама нових машина може бити одложено, некада и током чланицама изврши приближна деоба трошкова на- неколико генерација, као што то показује пример сталих услед рестрикције производње нафте. Чла- америчких железница. нице ОПЕК-а тад су могле да се договоре о цени по Ако се, рецимо, повећа број лекара, њихове зарабарелу, а количина нафте коју је свака земља могла де морају да падну те од земље до земље струковне да прода по тој цени тада је била резултат релатив- организације које представљају лекаре настоје да ног успеха једне или више компанија које ваде наф- ограниче приступ овој професији. Као што показују ту у свакој од земаља чланица. Слично томе, синди- високе зараде лекара у многим земљама, тај труд се кати обично предвиђају правило да се одлуком коју често исплати. Стечена диплома и стручни испити доносе најстарији чланови, или који се обично захтевају од чак само послодавац, утврђује оних који желе да се баве леПошто правилник ко ће имати користи од веће карском праксом се, свакако, Међународне асоцијације плате коју је синдикат издејобјашњавају нужношћу да се ваздушног саобраћаја ствовао у преговорима, и то депацијенти заштите од нестручлимично да би се спречило трности. Али полагање испита гозахтева да одлука о вење међу члановима синдикатово се увек захтева само од нопромени цена мора бити та због тога ко ће морати да равих чланова. Уколико би ограједногласна, она годинама ди мање, или изгубити посао ничења била мотивисана само јер је послодавац сад мотиви- није мењана. Све су чланице жељом да се заштите пацијенсан да користи мање радне снати, од старијих лекара би такобиле сагласне само с ге. Природно, давање преднође требало захтевати да периобаналним накнадама за сти старијим радницима – и задично полажу стручне испите сендвиче или вишак терета немаривање интереса потенцида би показали да и даље распојалних нових радника, који нилажу савременим знањем. И су ангажовани због веће плате – такође одражава међу адвокатима и другим стручњацима у многим уобичајено већи утицај старијих радника у синдика- земљама постоје слична ограничења за приступ ту и чињеницу да нико не гласа за потенцијалне но- професији. Међутим, у правним системима у којиве раднике. ма не постоје велика ограничења у погледу започиСиндикат, на пример, има понекад мотив да су- њања судског спора, додатни адвокати могу повећазбија иновацију за уштеду радне снаге, која би сма- ти тражњу за својим колегама, повећавајући вероњила тражњу за радницима које он представља, или ватноћу да ће имати већи број правних спорова, чида захтева запошљавање радника који нису потреб- ме контрола уласка нових чланова престаје да буде ни, или превеликог броја радника. Слично томе, кад толико важна. год неко предузеће у групи која делује у дослуху Лоби, или чак војни савез који тражи ратни плен, уведе нови производ или производни процес који мање ће имати шта да расподели сваком члану укоњегови конкуренти не могу одмах да копирају, лико прими више чланова него што је потребно за остала предузећа у групи имају мотив да искористе постизање успеха. Баш као што картел мора да моћ целе групе да блокирају или одложе иновације. укључи све продавце, тако и коалиција која делује Пошто ће крупни технолошки напредак обично политички или војно мора да ангажује само довопроменити оптималну политику картелске органи- љан број чланова да би остварила победу. Књи гу Ман су ра Ол со на „УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто, за 870 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak28.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је ве о ма ди на ми чан и стре сан дан за вас. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и са о бра ћа њу с љу ди ма. Мо гу ћи су про бле ми у ко му ни ка ци ји. Не стр пље ње и бес ни су пре по руч љи ви. Љу бав ни су сре ти.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја је са свим ОК. По тру ди те се да ства ри на зо ве те пра вим име ном. При лив нов ца и евен ту ал ни кра ћи пут ће вам до бро до ћи. Има те же љу и по тре бу да тро шка ри те по рад ња ма и ре сто ра ни ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

28. jun 2011.

Ме сец пло ви кроз ваш знак и ства ра вам пр ву кон фу зи ју. Скло ни сте про ме на ма рас по ло же ња а у љу ба ви као да не зна те шта да ми сли те. Не бу ди те ла ко вер ни, али ни ко ле бљи ве при ро де.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не што сте ра стро је ни и нео р га ни зо ва ни да нас. По во дљи ви за тре нут ним емо ци ја ма. Тај ни су сре ти, при че и при чи це с дра гим осо ба ма ве о ма су ак ту ел ни. Ве сти из ино стран ства ће вас ора спо ло жи ти.

Дру же љу би ве сте при ро де па ће те про ве сти дан у дру штву при ја те ља и по тен ци јал них парт не ра. Све то не ка ко има по ма ло де ти њи тон, на и ван и бе за злен. Због то га не ра чу нај те на озбиљ ност и до след ност.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка Бли за на ца па и до бре од но се са жен ским би ћи ма, би ло на по слов ном или при ват ном пла ну. Де ца би да пу ту ју, и од вас се оче ку је да им то омо гу ћи те.

RIBE 20.2-20.3.

Љу ба ви од нос иде нео че ки ва ним то ком. Ис ко ри сти те шан су да при до би је те дра ге осо бе на свој шар ман тан али па ме тан на чин. Мо гу ћа су и из не на ђе ња, уко ли ко бу де те и су ви ше са мо у ве ре ни.

Шта ре ћи за овај уто рак, сем да бу де те до вољ но при сут ни у при ват ном по слу. Не ко од из вр ши ла ца вас при лич но го ти ви, сим па ти ше и под сти че на рад. Мо гу ћи су при хо ди и ус пе си, до бри ре зул та ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

По слов на си ту а ци ја је ста бил на, као и ва ша по зи ци ја у њој. Уко ли ко ни сте за по сле ни, сла бе су шан се да ће те уско ро то по сти ћи, што не зна чи да не тре ба да се тру ди те. Штед ња је нео п ход на.

Ваш Марс у Бли зан ци ма ни је во љан мно го да по ле ми ше већ би да бу де од ак ци је. Али, окол но сти и са го вор ни ци из и ску ју упра во да ко му ни ка ци ја бу де што ја сни ја и бо ља. За то, при чај те!

Ча вр ља те с мно го осо ба ко је вам при ја ју, из ла зи те и про во ди те се ви ше на мен тал ном не го на те ле сном ни воу. При ја ју вам удва ра ња и ко ке те ри ја. А што не би, кад је ле то, а ви до бро из гле да те!

Би ло би до бро да пр во раз ми сли те пре но што би ло шта учи ни те или ка же те. Мо же те по зва ти дру штво у свој дом, ор га ни зо ва ти пар ти па по сле за па ли ти на не ко дру го ме сто. Љу бав је у ку ћи.

TRI^-TRA^

Тај но вен ча ње V REMENSKA

PROGNOZA

ПријаТно

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

24

Pan~evo

24

Vr{ac

21

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 22 Ni{

Док се једни разилазе, други се у тајности венчавају. Британски глумац Да ни јел Крег и глумица Реј чел Вајс венчали су се почетком недеље на приватној церемонији у Њујорку. Пар је своју везу започео прошле године на снимању филма „Кућа снова” који ће се ускоро појавити у биоскопима и у ком глуме супружнике, а сумња се и на то да се Рејчел од свог дотадашњег вереника, режисера Да ре на Аро ноф ског с којим је била девет година и с којим има четворогодишњег сина, растала управо због везе с Крегом. С друге стране, Данијелу је ово други брак, а из првог брака с Фи о ном Лу дон има 19-годишњу ћерку Елу. Због Рејчел је прекинуо веридбу с Сат су ки Ми чел. Рејчел и Данијел неколико година су били пријатељи, а више пута су демантовали да су заједно. Према писању америчких медија, на тајном је венчању било свега четворо званица - Рејчелин четворогодишњи син, Данијелова 18-годишња ћерка и двоје пријатеља.

- Данијел и Рејчел су хтели мало, тихо венчање. Јако су заљубљени и једва су чекали да постану супружници, али желели су да минимално привуку пажњу на себе - рекао је америчким медијима извор близак пару.

24

Evropa Madrid

НОВИ САД: Претежно сунчано с мало облака уз пријатне дневне температуре. Ветар умерен северозападни. Притисак изRim над нормале. Јутарња температура 13, максимална 25 степени.

London ВОЈВОДИНА: Пријатне дневне температуре уз сунчане периоде, а само је понегде на истоку могућа слаба појава кише. Ветар Cirih умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална темBerlin пература 11, а максимална 25 степени. СРБИЈА: Променљиво облачно са сунчаним периодима, али и Be~ с могућом краткотрајном кишом. Већа шанса за кишу је у западним Var{ava и јужним пределима Србије. Ветар умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9, а максиKijev мална 26 степени.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: Наредних дана пријатно време, али температуре су и даље испод просека за ово доOslo ба године. Биће променљиво уз честу појаву краткотрајне кише и St. Peterburg локалних пљускова. За викенд сунчаније и топлије. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивана промена времена допринеће погоршању биометеоролошке ситуације. Опрез се саветује срчаним и цереброваскуларним болесницима. Од метеоропатских реакција могући су главобоља, реуматски и болови у мишићима. Максимална пажња је неопходна свим учесницима у саобраћају.

36 30 22 32 28 25 25

VIC DANA Оже нио се Ла ла, али ни ка ко да лег не са Со сом и оба ви му шку ду жност. Про ђе и го ди на, а Со са још увек не ви на. Јед ног да на ка же Со са Ла ли да би тре ба ло да оду код док то ра по са вет. Лекар пи та Ла лу за што још ни је оба вио ду жност. На то ће Ла ла: - Е, мој док то ре, али ја сам до ле као бе ба.

- Јао, Ла ло, па што то ра ни је ни си ре као? Ни је ни тре ба ло да до ла зи мо код док то ра јер та кав ме ни и од го ва ра - ре че Со са.

- Знам, мо ја Со со, са мо што сам ја до ле 52 цм и 4,5 кг па сам се упла шио за те бе - ре че Ла ла.

22 28 22 22

Atina

27

Pariz

31

Minhen

28

Budimpe{ta

26

Stokholm

26

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

197 (7)

Slankamen

262 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

272 (0)

Zemun

296 (14)

Bogojevo

261 (-3)

Pan~evo

314 (16)

Smederevo

484 (18)

Ba~. Palanka 256 (-9) Novi Sad

232 (-7)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kne`evac

196 (0)

S. Mitrovica

121 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

261 (0)

Beograd

243 (9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

248 (0)

NERA

Hetin

82 (2)

SAVA

2 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

44 (0)

Re{ewe iz pro{log broja