Dnevnik 28.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 28. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23479 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSTIZBORNI RAZGOVORI SVE BLI@I RASPLETU

Ni ko li} o~e ku je da Da ~i} za tra `i man dat ve} da nas? Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} izjavio je sino} za RTS da o~ekuje da ve} danas da Ivica Da~i} zatra`i od wega mandat za sastav vlade.

NASLOVI

– Mislim da su se u mom odstustvu stvari razvijale brzo i da postoje nagove{taji da bi danas gospodin Da~i} mogao do}i da mi pru`i dokaze

da je formirana skup{tinska ve}ina i da zatra`i mandat za formirawe vlade – rekao je Nikoli}.

KOMBINATORIKE MU^E I LOKAL

ZA INDEKS UNS-a PRVOG DANA KONKURISALO VI[E OD 5.000 KANDIDATA

Ekonomija

Ra zi la ze li se de mo kra te i li ga {i u No vom Sa du?

5 Poqoprivrednici iz Ruskog Sela zadovoqni od{tetom NIS-a za useve

Ekologija 6 Za izme{tawe nuklearnog otpada iz Vin~e nedostaje milion evra

Novi Sad 8 Elektrodistribucija iskqu~ila 1.750 du`nika

str. 3

Vojvodina

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ZBOG NOVIH ZAKONSKIH PROPISA PRAVDA ]E BITI SVE PAPRENIJA

11 Rumunski poqoprivredni avioni o{tetili wive u ataru sela Hetin 13 Porodi~na drama bra~nog para iz Jankovog mosta – ne znaju gde su im deca

Kultura 23 Po~ele probe novih dramskih predstava SNP-a: koprodukcija s Brionima i Budvom

Foto: F. Baki}

Dru{tvo

Med ic in ar i „prob il i led”

Po ve }a va se i advo kat ska ta ri fa str. 15

str. 12

^E[KA „MAGNA SITING” I OP[TINA POTPISALE UGOVOR O ZNA^AJNOJ INVESTICIJI

DA LI NAS U JULU ^EKA NOVI TALAS POSKUPQEWA KAD ISTEKNE UREDBA?

Rad na me sta sti `u u Oya ke

Di nar po gub ni ji po stan dard od mar `i

str. 4

U NOVOM SADU KO SE PARKIRA MORA DA RAZMI[QA

Malo toplije Najvi{a temperatura 30 °S

SPORT

„Pau k” dnevn o ulov i 25 voz il a str. 8

MATURANTI IZ MATERWEG JEZIKA BOQI OD PRO[LOGODI[WIH

S ma le ma tu re u pro se ku no se 23,7 bo da str. 12

str. 16 – 22

n KRE]E ODBOJKA[KI PRAZNIK U NOVOM SADU

n JELA^A I KOLA[INAC U FINALU ATLETSKOG PE

n SVETSKA STREQA^KA ELITA DOLAZI U NOVI SAD

n KARAYI] OSTAJE PREDSEDNIK FSS-a

POLiTikA

~etvrtak28.jun2012.

dnevnik

LIDER SPS-a IVICA DA^I] POTVRDIO DA MU JE SNS PONUDIO MESTO PREMIJERA

Da ~i} iz me |u Ta di }a i Ni ko li }a bi ra se be Li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} po tvr dio je ju ~e da je do bio zva ni~ nu po nu du SNS-a da bu de pre mi jer u bu du }oj Vla di, i do dao da }e od lu ka bi ti do ne ta ve o ma br zo i ne u taj no sti. Srp ska jav nost ski nu la je ta ko jed nu di le mu: da Da ~i}, sem {to je od za vr {et ka iz bo ra è leo i re kao da „zna ko }e bi ti pre mi jer“, sa da to i mo è da bu de s po nu dom na pred wa ka, ali je li der so ci ja li sta za sa da „us kra tio“ gra |a ne svo je od lu ke pri hva ta li je, od no sno s kim }e pra vi ti ko a li ci ju ko ja ula zi u Ne ma wi nu 11. Ka ko je za pra vo iz gle dao jo{ je dan dan u po sti zbor nom pro ce su mr cva re wa Sr bi je i we nih gra |a na? Da ~i} je u su re tu s no vi na ri ma pre ci zi rao da sma tra da je su {tin sko pi ta we za Ko a li ci ju SPS–PUPS–JS-a za {to da bu de u ne ~i joj vla di ako mo è da je vo di. – Spor na je po li ti~ ka po zi ci ja na {e ko a li ci je – ho }e li vo di ti vla du ili }e bi ti u ne ~i joj vla di, i o to me pri ~a mo od sa mog po ~et ka. Ni je te ma ko }e do bi ti ko li ko mi ni star sta va ve} je re~ o stra te {kom in te re su na {e ko a li ci je, i ne o per so nal nim pi ta wi ma ve} o po li ti~ kim po zi ci ja ma na {e ko a- li ci je – pre ci zi rao je pr vi ~o vek SPS-a. On je re kao da jo{ ni je do neo ko na~ nu od lu ku o to me s kim }e pra vi ti vla du i da Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS sa da ima pri li ka da, uko li ko bu de vo di la vla du, okon ~a pe riod dvo stra na~ ja u Sr bi ji. – Mi se ne iz ja {wa va mo iz me |u SNS-a i DS-a i ne bi ra mo iz me |u To mi sla va Ni ko li }a i Bo ri sa Ta -

– SPS ima pra vo da ras ki ne ko a li ci o ni do go vor, ali ne ma pra vo da op tu `i DS da je kriv za ras kid tog spo ra zu ma – is ta kao je \i las. On je na veo da do go vo ra ne ma iako je 50 da na DS po tro {io na for mi ra we vla sti sa SPS-om po do go vo ru ko ji su te dve stran ke po sti gle 8. ma ja, i upr kos to me {to su u me |u vre me nu pre ci zi ra ni i

SPS iza |e pred jav nost i pred DS i da zah te va za Ivi cu Da ~i }a me sto pre mi je ra, po {te no je i da zah te va da se svi eko nom ski re so ri pre pu ste na upra vqa we Mla |a nu Din ki }u, pa da on da svi za jed no zna mo na ~e mu smo – oce nio je \i las. Po we go vim re ~i ma, ka ko god da se pre go vo ri za vr {e, va `no je za bu du }e pro ce se u ze mqi da se bu de

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Ve li ke emo tiv ne i eti~ ke di le me

di }a ve} bi ra mo iz me |u wih i nas – re kao je Da ~i}. On je is ta kao da jo{ ni je pri hva tio ni ka kvu po nu du ili pred log od po ten ci jal nih ko a li ci o nih part ne ra, ve} da ih je pri mio k zna wu, i da }e o to me usko ro od lu ~i va ti stra na~ ki or ga ni. Da ~i}, je od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra o to ku raz go vo ra o for mi ra wu vla da ju }e ko a li ci je, re kao da je tek pre dva da na do bio zva ni~ nu po nu du iz SNS-a za pre mi jer sko me sto, i pri me tio da se ni je dan po li ti ~ar na we go vom me stu ne bi to li ko pre mi {qao, ali da on na sto ji da bu de ko rek tan i pre ma do sa da {wim ko a li ci o nim part ne ri ma, od no sno DS-u i we go vom li de ru Bo ri su Ta di }u.

URS: Jo{ nismo doneli odluku Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sa op {ti li su ju ~e da jo{ ni su do ne li od lu ku o ula sku u bi lo ko ju vla du. „Od nas ma te ma ti~ ki ne za vi si ni jed na vla da, ko god da je vo di – DS, SNS, ili SPS”, po ru ~e no je iz URS-a. Ka ko na vo de, u ovom tre nut ku tre ba jo{ do sta stva ri da se po ja sni, po seb no ka kav }e pro gram ta vla da spro vo di ti, da li }e se ubr za ti evrop ske in te gra ci je i da li }e se pro me ni ti „auti sti~ na i po gre {no vo |e na unu tra {wa po li ti ka”. „La` je ono {to ka è za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las da smo na vod no tra ì li sve eko nom ske re so re. On bi zbog to ga tre ba lo da se sti di, kao i zbog ~i we ni ce da su po sled wih {est go di na ka dro vi DS-a upro pa sti li jav ne fi nan si je i Sr bi ju do ve li do ivi ce ban kro ta”, is ti ~u u URS-u. U sa op {te wu URS-a se na vo di da \i las pre }ut ku je isti nu da je Sr bi ja na go mi la la re kord ni bu xet ski de fi cit od vi {e od se dam od sto BDP-a, a da je za fi nan si ra we oba ve za dr à ve sa mo do kra ja ove go di ne neo p hod no ~ak oko tri mi li jar de evra. „Da kle, la` je to {to \i las in si nu i ra, ali je isti na da smo mu ja sno po ru ~i li da nam ne pa da na pa met da bu de mo u vla di u ko joj jav ne fi nan si je vo de ne spo sob ni ka dro vi DS-a, ko ji su u pret hod nom pe ri o du una ka zi li dr àv ni bu xet, a ne po treb nim pa ra fi skal nim na me ti ma oglo bi li srp sku pri vre du”, sa op {tio je URS.

– Bi lo ka kve od lu ke ne }e bi ti do ne te bez zna wa na {ih ko a li ci o nih part ne ra. Ovo je isto rij ska pri li ka za na {u ko a li ci ju da svoj po li ti~ ki pro fil de fi ni {e ta ko da bu de je dan od tri naj zna ~aj ni ja

SNS je od osnivawa nazivao Dinki}a najve}om {teto~inom i grobarom srpske ekonomije i tvrdio da }e ga po dolasku na vlast uhapsiti (Dragan \ilas) fak to ra u Sr bi ji, sve osta lo }e bi ti na sta vak dvo par tij ske Sr bi je – re kao je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, raz go vo ri o for mi ra wu vla de po ~e li su po sle dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, i ni ko se ne mo è pra vi ti da se u Sr bi ji ni je ni {ta de si lo i da se iz bo rom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka ni je pro me ni la po li ti~ ka sce na u Sr bi ji. Ka ko je is ta kao, dve do mi nant ne stran ke u Sr bi ji su na sto ja le da na pra ve dvo par tij ski si stem u ze mqi, ali je SPS osvo jio 15 od sto gla so va i to se ta ko |e mo ra uze ti u ob zir. On je po no vio da ni je tra ìo od DS-a pre mi jer sko me sto jer je sma trao da to ne bi bi lo ko rekt no pre ma Ta di }u, ali da se sa da od lu ~u je o pi ta wi ma ko je pre va zi la ze li~ ne od no se i ti ~u se stra te {kog in te re sa stra na ka. – Te {ke su di le me pred na ma, i ni su to di le me o to me ka ko }e te po de li ti mi ni star ska me sta ve} ka ko po mi ri ti è qu da bu de te

ko rekt ni pre ma part ne ri ma i da uva `i te po li ti~ ku re al nost u ze mqi – re kao je Da ~i}, na ja vqu ju }i da }e od lu ku do ne ti stra na~ ki or ga ni. On je po ru ~io i da ne ma ni {ta pro tiv to ga da SNS i DS na pra ve vla du i ta ko mu „ski nu pro blem s vra ta”, ali i ot krio da je li~ no po sre do vao ka da su u pet do dva na est Ta di} i li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca na pra vi li vla du. Ru ko vod stvo DS-a je u uto rak, na kon sed ni ce Pred sed ni {tva, za tra `i lo od SPS-a da sa op {ti

Pot pred sed ni ca SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ka `e da }e ko na~ nu od lu ku o to me s ki me }e so ci ja li sti u}i u vla du do ne ti stra na~ ki or ga ni, do da ju }i da su pred we nom stran kom ve li ke „emo tiv ne i eti~ ke” di le me. – Ni su to sa mo di le me pre ma De mo krat skoj stran ci i Bo ri su Ta di }u ve}, pre sve ga, pre ma gra |a ni ma Sr bi je – uka za la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} agen ci ji Be ta. Ona je re kla da se sa da raz ma tra ju dve va ri jan te: na sta vak pre go vo ra s de mo kra ta ma ili do go vor s na pred wa ci ma. – Ipak, ne za vi si ni sve od nas – po ru ~i la je. Pot pred sed ni ca SPS-a uka za la je na to da se na ko na~ nu od lu ku ne }e jo{ du go ~e ka ti, ali da se jo{ ne zna ta ~an da tum ka da }e Pred sed ni {tvo i naj vi {i stra na~ ki or ga ni o to me od lu ~i va ti. prin ci pi i pro gram po ko jem }e bu du }a vla da ra di ti. – Iako DS ni je imao ni je dan uslov osim od go vor ne fi nan sij ske po li ti ke i od lu~ no sti u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je – do go vo ra ne ma. Iako je DS ~e ti ri go di ne bio po uz dan

iskren, da se i bi ra ~i ma i ko a li ci o nim part ne ri ma, bu du }im i pro {lim, ja sno i gla sno ka `e isti na. \i las je uka zao na to da se, ume sto do go vo ra, u me di ji ma sve vi {e spe ku li {e o vla di To mi sla va Ni ko li }a, Ivi ce Da ~i }a, Mla |a na Din ki }a, Bo go qu ba Ka ri }a i Ve li mi -

SNS: DS da nau~i da prihvati poraz Srp ska na pred na stran ka je ju ~e po zva la De mo krat sku stran ku da na u ~i da pri hva ta po raz, i oce ni la kao „li ce mer nu” iz ja vu pot pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa ko ji, ka ko su na ve li, „dr ì mo ral ne pri di ke stran ka ma”. U sa op {te wu funk ci o ne ra SNS-a Ne boj {e Ste fa no vi }a pi {e da je „li ce mer no” da \i las go vo ri o to me {ta su pred stav ni ci stra na ka jed ni o dru gi ma mi sli li i go vo ri li i da je „dr skost” to {to po mi we Bo go qu ba Ka ri }a. „SNS pod se }a DS na to da je ce la kam pa wa po ra è nih de mo kra ta bi la upe re na pro tiv nas {ta je pro blem oko for mi ra wa vla de, a ju ~e je za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las po zvao so ci ja li ste da jav no za tra ì me sto pre mi je ra za Da ~i }a i da je po {te no da se zah te va i da se Mla |a nu Din ki }u pre pu ste eko nom ski re so ri, ako su to raz lo zi za ne po sti za we do go vo ra. \i las je po ru ~io da je, ako te am bi ci je ni su raz log {to vla da ni je for mi ra na i ako je do za sto ja do {lo kri vi com DS-a, ta ko |e stvar pri stoj no sti da se ja sno i gla sno ka è {ta je pro blem.

i To mi sla va Ni ko li }a, a da su na pred wa ci, uz pro gram i pla no ve za bu du} nost na {e ze mqe, go vo ri li o kri mi na lu i ko rup ci ji ko ji su iz je da li sve struk tu re na {eg dru {tva, za {ta naj ve }u od go vor nost sno si DS”, na veo je Ste fa no vi}. On je ka zao i da su pot pred sed ni ci DS-a \i las, Du {an Pe tro vi} i Dra gan [u ta no vac „naj ~e {}e po mi wa ni kao no si o ci naj te `ih pro tiv prav nih de la”. Po Ste fa no vi }e vim re ~i ma, po mi wa wem Bo go qu ba Ka ri }a \i las je „po ka zao dr skost” i to da je „iz gu bio po li ti~ ki kom pas”.

part ner SPS-a u vla sti i ni jed nog tre nut ka ni je pri li kom for mi ra wa no ve vla sti in si sti rao na ka drov skim re {e wi ma – do go vo ra ne ma – na veo je \i las. On je is ta kao da je, ume sto to ga, je di na te ma ko ja se pro vla ~i po me di ji ma u po sled wih me sec da na na vod na `e qa Ivi ce Da ~i }a da bu de pre mi jer i am bi ci ja Mla |a na Din ki }a da pre u zme kon tro lu nad svim eko nom skim re so ri ma u vla di. – Pa ako je to raz log, po {te no je na kon ~e ti ri go di ne sa rad we da

ra Ili }a i o funk ci ja ma i po de la ma re so ra unu tar te no ve ve }i ne. – Ni ko se ~ak ni ne tru di da ob ja sni ka ko se de si lo da SPS i URS pra ve ta ko o{tar za o kret i for mi ra ju vla du sa SNS-om ko ji je u kam pa wi po mi wao afe re za ko je su op tu `i va li di rekt no Da ~i }a, sa stran kom ko ja od osni va wa SNS-a upra vo Din ki }a na zi va la naj ve }om {te to ~i nom i gro ba rom srp ske eko no mi je i za ko ga su tvr di li da }e ga po do la sku na vlast uhap si ti – na veo je \i las. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA (Ne po)bit ne isti ne Sr bi ja je u{la u jo{ je dan dan sa sta rom vla dom. Sa vet nik za me di je URS-a Mar ko Se la ko vi} za kqu ~u je: „Dve stva ri su ne po bit no isti ni te: 1. For mi ra we vla de li ~i na {pan sku se ri ju, i 2. Svi ma se ve} smu ~i lo„. Pro fe sor eko no mi je i fi nan si ja Ra {a Ka ra pan xa pod vla ~i na laj ni: „Sve stan sam da se jo{ uvek uop {te ne zna ko }e na pra vi ti vla du, ali ako je bi lo SNS, bi lo de mo kra te na pra ve s Da ~i }em-Me ga tren dom – glu pi su!„ Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ne uzi ma zdra vo za go to vo na ja ve for mi ra wa vla de SNS–SPS–URS-a. „Da ~i }u }u po ve ro va ti da ho }e u vla du sa SNS-om tek ka da po lo `i za kle tvu u Skup {ti ni. Do ta da, tom ~o ve ku ne ve ru jem ama ba{ ni {ta„, po ru ~u je \u ka no vi} „bu du }im“ ko a li ci o nim part ne ri ma.

û jem, Pal ma „tra ì”… Ju ~e su na „Tvi te ru„ spo mi wa ne raz ne ka drov ske {e me. No vi nar Dra gan Ja wi} sa op {ta va: „Naj no vi ji tra~ ’s uli ce’: Vu ~i} mi ni star spoq nih po slo va, SNS uzi ma BIA-u...„ Ko le ga Mi lan Di ni} je za pi sao: „û jem, Pal ma tra ìo SNS-u da bu de pred sed nik Skup {ti ne...„, dok no vi nar Mi lan La |e vi} „pri zna je“: „Pi ta me pri ja -

teq: Da li }e nam Ar ka nov kum bi ti mi ni star od bra ne?„ Za funk ci o ne ra DSS-a Bor ka Ili }a „naj ja ~i“ uti sak ak tu el nih de {a va wa je SPS. „So ci ja li sti su pra vi Pre o kret ovih iz bo ra“, za pi sao je Bor ko Ili} na laj ni. A gra do na ~el nik In |i je, de mo kra ta Go ran Je {i}, ko men ta ri {e u dve re ~i: „po ro di {e Vla du...“

(Ne)vre me je… Li ga{ Pa vle Ba jec za pi sao je na „Tvi te ru”: „Pr vi put u sa vre me noj isto ri ji voj vo |an ska vlast }e se raz li ko va ti od re pu bli~ ke... Vre me nam je da po |e mo... :)„ We gov stra na~ ki ko le ga Pa vle Gan tar ima svo ju „vi zi ju“ o for mi ra wu vla de. „No va vla da Sr bi je na vi di ku. Du bai vi {e ne de lu je ta ko da le ko„, „pri zna je“ Gan tar.

Ma ja „po u zda no” zna Je dan od „tvi te ra {a„ se pi ta: „Mo gu }e je i da je is kqu ~e we Ma je Goj ko vi} iz URS-a uslov SNS-a da pri me URS u vla du?„ Sa ma pred sed ni ca Na rod ne par ti je }e za go net no: „Ni je, po u zda no znam“. Na kon sta ta ci ju fa no va: „Pu kla qu bav iz me |u @MajaGojkovi} i @mla|ad. Ali ni {ta ni je go to vo do kle god se pra -

te na ’Tvi te ru’!“, Ma ja Goj ko vi} „pri zna je“:„Ni sam zna la za to pra vi lo. [ta tre ba da ura dim?“

Od je se ni, do je se ni Ra di kal Ivan Ni ni} „raz mi {qa“ o to me ka ko }e funk ci o ni sa ti na ja vqe na ko a li ci ja. „Ako SNS–SPS for mi ra ju vla du, [a per }e ih ’ot ki da ti’ me dij ski do kra ja go di ne, do ta da mu tra ju ugo vo ri s jav nim pred u ze }i ma, e po sle...„, na veo je Ni ni} na svom „Tvi ter„ na lo gu. S „eks klu ziv nim“ sa zna wi ma i ju ~e se ogla sio ano nim ni „tvi te ra{„ „^o vek iz nu tra“. „Vuk Je re mi} do bio kre dit od Ko mer ci jal ne ban ke od ~ak mi li jar du di na ra, za ku po vi nu sta na u Ohrid skoj uli ci, kod hra ma sve tog Sa ve„, „oba ve stio“ je „tvi te ra {e„ „^o vek iz nu tra“. Ujed no, na vo di je dan „ve ro va tan sce na rio“: „’Ava li’ uzi ma ju fre kven ci ju i do de qu ju je BK-u. I sve to do je se ni...„

Pr vi pre let(a~)i Na pred wak Ma rio Ma le ti} ju ~e je „za go net no“ na pi sao na svom „Tvi ter„ pro fi lu: „Pri ~am s de~ kom iz DS-a ko ji ho }e da pre |e u SNS, Re sto ran ’Ig ma nac’“. Ne du go za tim, Ma le ti} je ob na ro do vao vest, pot kre piv {i je i sli kom: „Mar -

jan Pe tro vi}, stu dent Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, eks de mo kra ta, no vi je ~lan SNS-a„. Usle di lo je i ne go do va we po je di nih fa no va: „Ti se ti me jo{ po hva lio i po sta vio fot ku?!?!? Raz mi sli sam da li su ti bo qi oni, ili mi ko ji smo gla sa li„. Ma le ti} iz no si svo je ob ja {we we: „On je me ni iz ra zio `e qu da ho }e da pre |e. Po Sta tu tu stran ke ne mo gu da ga od bi jem. Mo ra da kre ne od 0 i do ka `e se„, tvr di Ma le ti}.

To ma „vra }a” Su lej ma na „Tvi te ra{„ ko ji se pot pi su je s „Bob Le bov ski„, kon sta tu je na laj ni: „Vra ti }e se To ma i do ne ti iz be log sve ta sve ga, sve ga“. Sa vet ni ca za me di je PSS-a Bla gi ca Ko sti} do da je: „Do ne }e le ble bi je... a do ne }e i na sta vak ’Su lej ma na Ve li ~an stve nog’!:-))„

U, je… So ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} se „za kleo“ na }u ta we, ka ko je ju ~e na veo na laj ni. „]u ta }u kao i po sled wih vi {e od me sec da na, zbog pri ja te qa u DS-u. Pred sed nik vam je ama ter, a o we go voj eki pi ne vre di tro {i ti re ~i„, „qu ti to“ }e Mi li }e vi}.

Na opa sku „tvi te ra {a„: „Ne tre ba ni {ta ni da go vo ri{, ve} spre maj po klo ne i usi saj cr ve ni te pih za sve ~a ni po vra tak Mi re i Mar ka“, Mi li }e vi} }e „ra do sno“: „U, je...“

[ta (ni)je u re du Sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} ka è: „Ja vi {e sre }em fi nog i pa met nog sve ta na ’Tvi te ru’ ne go u ì vo tu. Ili ne {to ni je u re du s TW, ili sa ì vo tom. Ili sa mnom„.

I ovo je Sr bi ja Ni su svi uz ne mi re ni zbog vla de. So ci ja li sta De jan Ra den ko vi} imao je „mol bu“ za pu ta re: „#onokad putari na Zlatiboru nisu asfaltirali ulice van sezone nego sad kad je puno gostiju. Uznemiravaju qude svojim ma{inama„, nezadovoqan je Radenkovi}. U povratku, Radenkovi} zapa`a jo{ ne{to: „E, pa, i ovo je Srbija. U ^a~ku pi{e na tabli ’rasprodaja nadgrobnih spomenika’„.

Spelovawe Direktor Beogradske filharonije Ivan Tasovac se pita: „Da li je ispravno spelovati ’An gro banka’ ili ’A grob anka’? Hvala„. S. St.

c m y

politika

dnevnik

Pajti}: Ve}ina u Skup{tini Vojvodine }e biti stabilna Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da bi DS u Vojvodini ve} sam mogao formirati ve}inu, tako da nije sporno da }e i skup{tinska ve}ina u Vojvodini i vlada Vojvodine biti stabilne.

– Da li }e u koaliciju okupiti jednog, dva ili tri koaliciona partnera mawe je bitno, va`na je pre svega voqa gra|ana, a oni su jasno rekli da su protiv vlade u kojoj nije DS, i to su potvrdili i na predsedni~kim i na pokrajinskim i na parlamen-

tarnim izborima – rekao je on. – Meni je va`no kako }e reagovati gra|ani Vojvodine, zato nam nije svejedno {ta }e se de{avati u republi~kom parlamentu i da li }e u Republici biti poslu{ana i uva`ena voqa gra|ana Vojvodine.

PO STI ZBOR NE KOM BI NA TO RI KE MU ^E I LO KAL

Razilaze li se demokrate i liga{i u Novom Sadu? Zapleti i zaokreti u pregovo ri ma o for mi ra wu re pu bli~ke vlade o~igledno ve} prevazilaze me|ustran~ke interese i odnose, i slatke muke lidera socijalista oko toga kome se privoleti, demokratama ili funkciji premijera. Jer, u namirivawu tih, bi lo stra na~ kih, koalicionih ili li~nih interesa na republi~ kom ni vou, tr pe svi ostali nivoi vlasti. Tako jo{ uvek nije formirana ni nova vlada u Vojvodini, gde DS gotovo sam ima apsolutnu ve}inu, ali ni u mnogim gradovima u Pokrajini, kao {to su Novi Sad i Zrewanin. I dok se u Banovini merka da li }e u pokrajinskoj vlasti biti mesta za socijaliste ukoliko iznevere demokrate u dogovorima o republi~koj vladi, u Novom Sadu je, kako navode pojedini politi~ari, u igri sasvim druga~ija kombinatorika, koja ne iskqu~uje socijaliste ne go Li gu so ci jal de mo kra ta Vojvodine. Tako da dva dana uo~i zakazane konstitutivne sednice novosadske skup{tine nije izvesno ko }e biti partneri demokratama u novoj gradskoj koaliciji. Zamenik predsednika LSV-a Bo jan Ko stre{ ne krije da je u raz go vo ri ma iz me |u we go ve stranke i DS-a u Novom Sadu debelo zapelo. On je u izjavi za na{ list ~ak izrazio zabrinu-

tost da bi ti dogovori mogli oti}i nekim drugim tokom jer se, kako je naveo, „sve glasnije ~uje da demokrate u Novom Sadu poku{avaju da naprave koaliciju sa SPS-om te D[-om, ’Dverima’ i SRS-om„.

On je naveo da je u razgovorima s DS-om o formirawu novosadske vlasti LSV insitirao „na principijelnom dogovoru a ne na kadrovskim pitawima„, koji ukqu~uje i izmene Statuta grada i Poslovnika gradske skup{ti-

Sve glasnije se ~uje da demokrate u Novom Sadu poku{avaju da naprave koaliciju sa SPS-om, te DSS-om, „Dverima” i SRS-om (Bojan Kostre{) – S obzirom na dosada{wi tok pregovora u Novom Sadu, ne bih bio iznena|en da takva koalicija i bude formirana. I ako se to desi, Liga sigurno ide u opoziciju u Novom Sadu jer nismo spremni na to da mewamo svoja politi~ka ube|ewa zarad opstanka na vlasti – kazao je Kostre{, ~ija stranka je u Novom Sadu osvojila 15 odborni~kih mandata, odnosno tri mandata mawe od DS-a.

ne, a koje bi omogu}ile „normalno funkcionisawe grada”. – Ako za DS to ne bude prihvatqivo i ako su im od Lige, s kojom sara|uju ve} 20 godina, bli`i D[, „Dveri„ i radikali, i ako s wima dogovaraju koaliciju u drugom po veli~ini gradu u Srbiji, to }e morati da objasne svojim bira~ima – istakao je Kostre{. On je nagovestio i da bi takav rasplet postizbornog procesa u Novom Sadu sigurno otvorio i

pitawe funkcionisawa koalicije LSV-a s demokratama na pokrajinskom nivou, ali nije èleo da precizira na koji na~in. Ocenio je i da do formirawa nove pokrajinske vlade sigurno ne}e do}i pre nego {to se razjasni situacija oko formirawa republi~ke. – Nama je DS dugogodi{wi partner, ali ako DS moè i s Ligom i s „Dverima„, i ako im je najva`nije to da budu u vlasti bez obzira na to s kim su, onda neka im je sre}an put. Uveren sam, ipak, u to da to nije stav DS-a ve} pojedinaca iz te stranke kojima je vlast iznad svega – ocenio je Kostre{. On je naveo i da ne vidi razlog za{to bi se koaliciji oko SPS-a omogu}ilo u~e{}e u pokrajinskoj vlasti ukoliko se socijalisti na republi~kom nivou priklone napredwacima. – Ako SPS èli da pravi koaliciju s napredwacima na republi~kom nivou, onda ne znam za{to bismo mi pravili s wima koaliciju u Vojvodini, posebno u situaciji kad nisu ni neophodni da bi se formirala pokrajinska vlada – poru~io je Kostre{. Posle majskih izbora DS je ima 18 odbornika, LSV i SNS po 15, SPS-PUPS-JS-SDPS 7, Romska demokratska stranka 6, dok su DSS, Dveri i SRS dobile po pet mandata. Po jednog odbornika imaju SVM i lista Nijedan od ponu|enih odgovora. B. D. Sa vi}

Beograd pod upitnikom Formirawe Vlade 2008. godine pokazalao je da se taj ~in uvezuje s najzna~ajnijim pozicijama lokalne vlasti za sve aktere, Beogradom i Vojvodinom. Nezvani~no saznajemo da je lider DS-a Bo ris Ta di} na sednici Predsedni{tva stranke zatra`io od svog zamenika i gradona~elnika Beograda Dra ga na \i la sa da poni{ti dogovor napravqen sa SPS-om na nivou glavnog grada, zbog paralelnog dogovora o vladi socijalista i napredwaka. Kako se

tvrdi, \ilas je to odbio, a ju~e je, za razliku od stava iznetog pre ~etiri godine, predsednik Skup{tine Beograda Ale ka san dar An ti} (SPS) izjavio da ne vidi nijedan razlog da se mewa sastav gradske vlasti ukoliko republi~ku formiraju druge stranke. – Smatram da je vlast u gradu napravqena na osnovu voqe gra|ana i da ona treba da vodi grad i u narednom periodu. Ne vidim razlog za{to bi se takav dogovor mewao – rekao je An-

ti} na pitawe novinara da li }e biti promewena gradska vlast ukoliko republi~ku vladu socijalisti formiraju sa SNS-om. Anti} je napomenuo da je najva`nije pitawe formirawe republi~ke vlasti i da zemqi {to pre treba vlast koja treba da upravqa veoma te{kom situacijom u kojoj se ona nalazi. Na pitawe ima li informacije o tome da je lider DS-a Boris Tadi} od zamenika predsednika DS-a i gradona~elnika Beogra-

da Dragana \ilasa tra`io da raskine gradsku koaliciju sa SPS-om ukoliko socijalisti u|u u vladu s napredwacima, Anti} je rekao da takve informacije nema i da mu se one ne ~ine realnim. Odgovaraju}i na pitawe kada }e biti sednica Predsedni{tva SPS-a na kojoj }e se doneti odluka o tome s kim }e socijalisti u budu}u vladu, Anti} je rekao da }e ona sigurno biti odr`ana u narednih nekoliko dana.

REKLI SU Petkovi}: DSS ne pregovara

Jeremi}: Razmenili mi{qewe o vladi

Jovanovi}: Da~i} je to radio i Ko{tunici

Port pa rol De mo krat ske stranke Srbije Pe tar Pet ko vi} rekao je da ta stranka nije u~estvovala u razgovorima o formirawu vlade. Na pitawe da li u vladi, za koju mediji spekuli{u da }e je ~initi Srpska napredna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Ujediweni regioni Srbije, ima mesta i za DSS i kako gleda na tu kombinaciju, Petkovi} je odgovorio da ta stranka nije u~estvovala u razgovorima i da je odgovornost na strankama koje su preuzele inicijativu za pregovore. Petkovi} je, na pitawe da li bi DSS mogao biti sto`er opozicije, budu}i da se protivi evroatlantskim integracijama za razliku od stranaka koje bi mogle formirati vladu, rekao da je o tome rano govoriti. Osvrnuv{i se na protekle izbore, Petkovi} je ocenio da je predsedni~ke i parlamentarne izbore 6. maja obele`io niz sistemskih propusta.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} je rekao da je, u razgovoru s visokom predstavnicom EU Ke trin E{ton, preneo zabrinutost zbog situacije na Kosovu i Metohiji i o~ekivawa Srbije da }e evropski partneri i Kfor biti angaòvani i na oprezu. – Imamo lo{a iskustva u periodima kada se formira vlada u Srbiji – rekao je Jeremi}, podse}aju}i na 2004. godinu kada se pregovaralo o vladi i kada je do{lo do ozbiqnog nasiqa na Kosovu. – Nismo mnogo pri~ali o odnosima Srbije i EU jer je za to potrebno formirati novu vladu Srbije. Jeremi} je izneo o~ekivawe da }e, ko god formira vlast, proces evropskih integracija imati kao prioritet. – To se moè zakqu~iti na osnovu izjava u~esnika u politi~kom ìvotu Srbije, a drugo je pitawe koliko se kome moè verovati – dodao je on. – Razmenili smo informacije o formirawu Vlade u Srbiji, ali Vlada se formira u Beogradu, a ne u Briselu.

ê do mir Jo va no vi} optuìo je Ivi cu Da ~i }a da se tokom pregovora o vladi poneo neodgovorno, da je provocirao LDP da bi dobio alibi za prelazak na stranu SNS-a. – Da~i} je dva meseca provocirao LDP i mene da bi dobio alibi za odlazak na Nikoli}evu stranu, {to mislim da je neodgovorno i prema Nikoli}u i prema Tadi}u. Ono {to je radio pre ~etiri godine Ko{utnici, sada radi Tadi}u. To je neodgovorno, ali to je, naàlost, deo na{e stvarnosti – rekao je Jovanovi}, gostuju}i u vestima B-92. On je kazao da je Da~i}evo pona{awe neodgovorno i prema zemqi jer smo zbog toga „jo{ udaqeniji od re{avawa previ{e zapostavqenih i mutiranih problema koji gu{e svakodnevicu u Srbiji”. Lider LDPa kaè da je napu{tawe pregovora o formirawu vlade jedini normalan i odgovoran potez koji je wegova partija mogla preduzeti.

~etvrtak28.jun2012.

U SU BO TI CI DE MO KRA TE I STRAN KA MA \A RA NI SU PO STI GLI DO GO VOR

SVM ho}e malu a ne veliku koaliciju

Suboti~ki DS i SVM nisu postigli dogovor o tome da li }e u gradskoj skup{tini, koja danas nastavqa konstitutivnu sednicu zapo~etu 7. juna, odborni~ku ve}inu ~initi „mala” ili „velika” koalicija, naveli su za „Dnevnik” predsednici tamo{wih strana~kih odbora Mo dest Du li} (DS) i Je ne Ma glai (SVM). Zbog toga odbornici SVM-a ne}e podr`ati predlog da za predsednika Skup{tine grada Subotice bude izabran Slav ko Pa ra} (DS). Tzv. malu koaliciju je u pregovorima o suboti~koj vlasti tra`io SVM, a ~inili bi je, sem te stranke, jo{ DS i SPS–PUPS–JS. Na {iroj koaliciji instistirao je DS, a ona bi ukqu~ila i LDP, LSV, dve stranke Buwevaca

o~ekuje izbor gradona~elnika Subotice. – U slu~aju da se SVM pridu`i, wima bi po snazi odborni~ke grupe pripalo mesto predsednika Skup{tine grada – napomenuo je Duli}. Iako se dosad insistiralo na tome da se u Subotici, kao i u mnogim drugim gradovima i op{tinama, „preslika” republi~ka koalicija, Duli} ipak ne o~ekuje probleme sa suboti~kim SPS-om ukoliko bi socijalisti u Beogradu odlu~ili da vladu Srbije ne prave s demokratama nego s napredwacima. – Zasad imamo takva uveravawa od suboti~kog SPS-a – dodao je on. S druge strane, Savez vojvo|anskih Ma|ara je odbio da podr`i predlog da se za predsednika

Od bor ni~ ki sa stav Od 67 suboti~kih odbornika, 20 ih je iz Koalicije „Izbor za boqi ìvot” koju predvodi DS, a 16 iz SVM-a. Po ~etiri odbornika je iz SPS–PUPS–JS-a, „Preokreta” i LSV-a. „Lista za Srbiju” (DSS, SRS, SDS) ima {est odbornika, a me|u wima je ~etvoro iz DSS-a. Savez ba~kih Buwavaca ima dva odbornika, dok po jednog imaju Buweva~ka stranka, Pokret ma|arske nade i Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ara. S izborne liste „Pokrenimo Suboticu” u suboti~ku skup{tinu je u{lo osam odbornika. i DSS. Upravo odbornici tih stranaka, wih 35 od ukupno 67 u suboti~kom parlamentu, podràlo je predlog za izbor Slavka Para}a na ~elo Skup{tine grada. – To nije kona~an dogovor nego potvrda da imamo ve}inu i bez SVM-a – kazao je predsednik suboti~kog DS-a Modest Duli}. – Na{i razgovori su zastali zbog insistirawa SVM-a na „maloj koaliciji„, {to je za nas neprihvatqivo jer èlimo {iroku, stabilnu koaliciju. Duli} je istakao da SVM ima kratak rok – do slede}eg ponedeqka ili utorka, da se izjasni o tome da li }e se pridruìti postoje}oj skup{tinskoj ve}ini, po{to se za sedam dana, dodao je,

Skup{tine grada Subotice izabere demokrata Para} jer je to, kako navodi predsednik gradskog odbora SVM-a Jene Maglai, privremeno re{ewe. – Glasa}emo protiv jer je DS to predlo`io samo da bi „kupio vreme” vezano za rokove oko konstituisawa Skup{tine, a imamo razliku u mi{qewu oko „male koalicije” – naveo je Maglai. Po wegovim re~ima, takva koalicija u kojoj bi bili SVM, DS i savez oko SPS-a „bila je dogovor na vi{em nivou”, a i za grad i za zajednicu bi to bilo, smatra Maglai, efikasnije i racionalnije. – Ovako, ka`e se, mnogo babica – kilavo dete – dodao je Maglai. S. Ko va ~e vi}

NA STA VQE NI PRE GO VO RI SA SPS-om O FOR MI RA WU VLA STI U ZRE WA NI NU

^eka se na odgovor socijalista Pregovori sa Socijalisti~kom partijom Srbije o formirawu lokalne vlasti u Zrewaninu su nastavqeni, mada konkretnih rezultata jo{ uvek nema. Demokratska stranka poru~uje da je koalicioni sporazum koji su postigli DS, SPS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvo|anskih Ma|ara i da-

na konstitutivna sednica, bude formirana vlast – izjavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare portparol Gradskog odbora DS-a Dra gan Sta ni {i}, i podsetio na to da, po ranije postignutom sporazumu, mesto gradona~enila pripada DS-u, zamenika gradona~elnika SPS-u, predsednika

Ko bi na pred wa ci ma bio tre }i part ner? Poziv Srpske napredne stranke upu}en SPS-u da te dve stranke formiraju lokalnu vlast, po principu pola-pola, portparol zrewaninskih demokrata prokomentarisao je re~ima da SNS, pri tom, nije kazao da te dve partije ne bi imale ve}inu od 34 odbornika u Skup{tini grada, ve} da bi im falio jedan mandat. – Napredwaci bi trebalo javno da kaù ko je, u tom slu~aju, tre}i partner – poru~io je Stani{i}. Na pitawe na{eg lista da li bi demokrate, ukoliko bi se socijalisti ipak okrenuli napredwacima, mogle s drugim partnerima formirati gradsku vlast, on je kazao da ne bi da spekuli{e, ali da bi bilo lo{e za grad ukoliko Skup{tina ne bi bila konstituisana. qe na stolu, i da se samo ~eka odluka socijalista da bi usledilo wegovo potpisivawe. Potpis na taj sporazum trebalo je pro{le nedeqe da stave predsednici gradskih odbora te ~etiri partije, ali su socijalisti izigrali dogovor, optuùju}i lokalnu samoupravu da èli da im oduzme zgradu Komiteta u Zrewaninu, u kojoj su strana~ke prostorije SPS-a, a nad kojom se vodi imovinskopravni spor izme|u te stranke, s jedne strane, i dràve, s druge. – DS, LSV i SVM ostaju pri svemu o ~emu smo se prethodno dogovorili. Ostaje otvoren poziv socijalistima za potpisivawe koalicionog sporazuma i ~ekamo da se oni javno izjasne. O~ekujemo, tako|e, da 6. jula, za kada je zakaza-

Skup{tine grada LSV-u i zamenika predsednika lokalnog parlamenta SVM-u. On je potvrdio da su pregovori sa socijalistima nastavqeni, ali je naglasio da predmet razgovora ne mo`e biti zgrada Komiteta koju SPS navodi kao razlog nepotpisivawa sporazuma. Na pitawe “Dnevnika” da li je gradska vlast podlegla ucenama socijalista i br`e-boqe prekinula pripremne radove na detaqnom ure|ewu Komiteta, Stani{i} je odgovorio da ne bi mogao kazati da se radi o uceni. Odluku o finansirawu ure|ewa sporne gra|evine donela Vlada Srbije, ~iji je potpredsednik Ivi ca Da ~i} ujedno i lider socijalista. @. Ba la ban

ekonomija

~etvrtak28.jun2012.

„MAG NA SI TING” I OP [TI NA POT PI SA LE UGO VOR O ZNA ^AJ NOJ IN VE STI CI JI

Rad na me sta sti ù u Oya ke Rad na zo na – blok 46 u Oxa ci ma i zva ni~ no je po sta la ve li ko gra di li {te in ve sti ci je ugled ne kom pa ni je „Mag na si ting Ho mu tov„ iz ê {ke Re pu bli ke. Vi {e me se~ ni do go vo ri do bi li su „ze le no sve tlo“ ju ~e ra {wim pot pi som ugo vo ra o in ve sti ci ji vred noj oko {est mi li o na evra, ko li ko tre ba da ulo ì in ve sti tor da bi ovaj pro iz vod ni po gon po ~eo da ra di. Uz pri su stvo pred sed ni ka voj vo |an ske vla de dr Bo ja na Paj ti }a, di rek to ra kom pa ni je

op {ti nu Oxa ci po {to u ov de ve} ne ko li ko de ce ni ja ni su sti za le in ve sti ci je sli~ ne vr ste – re kao nam je po kra jin ski pre mi jer dr Bo jan Paj ti}. – Mi smo obe }a li sta nov ni ci ma Voj vo di ne da }e sva ka op {ti na ima ti rad nu zo nu u ko joj }e bi ti omo gu }e ne in ve sti ci je ko je }e do pri ne ti po boq {a wu kva li te ta `i vo ta sta nov ni {tva. Kom pa ni ja „Mag na„ }e do pri ne ti da se broj za po sle nih u op {ti ni po ve }a ~ak 17 po sto, a ova ko ugled na kom pa ni ja }e si gur no bi ti

dnevnik

„PO SLO DAVAC”, TO JEST „MK-GRU PA”, „SR BI JA GAS”, „DEL TA HOL DING”... TRA @E SMA WE WE PO RE ZA

Na me ti na pla te pro iz vo de rad „na cr no”

Udru è we „Po slo da vac” pred lo ì lo je sma we we po re za na za ra de i do pri no sa za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we sa sa da {wih bli zu 70 od sto na 50, u ci qu spre ~a va wa ra da „na cr no„. Te sti mu la tiv ne me re bi sma wi le tro {ko ve po slo va wa u de lu ko ji se od no si na za ra de za po sle nih, {to bi uti ca lo na po voq ni je uslo ve po slo va wa i stvo ri lo am bi jent za otva ra we no vih rad nih me sta, a ta ko |e pre ve lo od re |e ni broj po slo da va ca iz „cr ne zo ne„ u zo nu le gal nog po slo va wa. Udru è we „Po slo da vac” pod se }a na po da tak Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da, po ko jem po slo dav ci go di {we u sve tu ostva re pro fit u iz no su od 3,2 mi li jar de do la ra od ra da „na cr no”,

pri ~e mu su gra |a ni i za po sle ni pred met rad ne eks plo a ta ci je. Udru è we se za la è za po {to va we od re da ba Za ko na o ra du i dru gih pro pi sa ko ji re gu li {u rad i rad ne od no se, i pod se }a na to da je po kre nu lo ini ci ja ti vu kod Vla de Sr bi je da se pro blem „si ve” eko no mi je ure di do no {e wem za ko na o spre ~a va wu oba vqa wa ne re gi stro va ne de lat no sti. Do no {e we tog za ko na bi u znat noj me ri do pri ne lo uvo |e wu ve li kog de la ne le gal nog po slo va wa u si stem na pla te po re za i sma we wu ne lo jal ne kon ku ren ci je po slo dav ci ma ko ji i u vre me nu ote à nog po slo va wa i ugro è ne li kvid no sti in si sti ra ju na po {to va wu za ko na. Udru è we „Po slo da vac” oku pqa bli zu 43.000 pri vred nih

dru {ta va i pred u zet ni ka, ko ji za po {qa va ju vi {e od 500.000 rad ni ka na te ri to ri ji Sr bi je. Me |u ~la ni ca ma tog udru `e wa su „MK-gru pa„, „ITM-gru pa„,

„Sr bi ja gas„, kom pa ni je „Del ta hol ding„, „ABS-Mi nel„, „In ter ko merc„, SA GA i dru gi, na ve de no je u sa op {te wu „Po slo dav ca”.

DA LI NAS U JU LU ^E KA NO VI TA LAS PO SKU PQE WA KAD IS TEK NE URED BA?

Di nar po gub ni ji po stan dard od mar `i „Mag na si ting Ho mu tov„ Li bo ra Hi tri ja i do ma }i na, pred sed ni ka op {ti ne Oxa ci Pre dra ga Cve ta no vi }a, pot pi san je ugo vor o re a li za ci ji ove naj zna ~aj ni je in ve sti ci je. „Mag na si ting„ je svet ski po zna ta kom pa ni ja, ko ja ima svo je pro iz vod ne po go ne u 26 ze ma qa sve ta i pro sti re se na pet kon ti ne na ta. Naj ve }i je pro iz vo |a~ se di {ta, pre svla ka za se di -

sig nal i dru gi ma da do |u u op {ti nu Oxa ci i in ve sti ra ju u pro iz vod wu, od no sno da is ko ri ste mo gu} no sti mo der no ure |e ne rad ne zo ne i, sva ka ko, da ostva re o~e ki va ni pro fit. Ta ko |e je na{ ciq da i u dru gim sre di na ma u Voj vo di ni iz gra di mo put nu mre `u, vo do vod nu, ka na li za ci o nu, da bi smo omo gu }i li svim sre di na ma ne sme tan raz voj.

Biti deo svetske industrije – Na kon vi {e od go di nu da na ra da na ovom pro jek tu, mo gu iz ra zi ti za do voq stvo {to smo pri ve li kra ju po sao ova ko zna ~a jan za „Mag nu„ i za op {ti nu Oxa ci – re kao je Li bor Hi tri . – @e lim da se za hva lim Vla di Voj vo di ne na an ga ò va wu u re a li za ci ji pro jek ta, kao i pred stav ni ci ma op {ti ne Oxa ci, s pred sed ni kom Cve ta no vi }em na ~e lu, na ko rekt no sti. Ve ru jem da }e ova in ve sti ci ja bi ti du go ro~ na i da }e bu du }i za po sle ni bi ti za do voq ni {to su deo „Mag ne„, vel ki og ime na svet ske auto mo bil ske in du stri je. {ta i en te ri je ra za auto mo bil sku in du stri ju i la ke ka mi o ne. Kom pa ni ja ko ja se ba vi di zaj nom, raz vo jem i pro iz vod wom auto mo bil skih si ste ma, sklo po va i mo du la i in è we rin gom, kao i mon ta òm kom plet nih vo zi la. U Oxa ci ma }e bi ti sme {te na pro iz vod wa ne ko li ko si ste ma, u po ~et ku uglav nom pre svla ka i se di {ta, a ka sni je }e bi ti pro {i re na i na dru ge pro iz vod ne ope ra ci je. Za sam po ~e tak ra da, ko ji je pred vi |en za ok to bar, i do kra ja ove ka len dar ske go di ne, pred vi |en je pri jem oko sto rad ni ka, a ve} je ras pi san kon kurs za pr vih dva de set, ko ji }e naj ve ro vat ni je bi ti upu }e ni na obu ku u ê {ku. – In ve sti ci ja kom pa ni je „Mag na„ je iz u zet no zna ~aj na za

– Ovo je za i sta ve li ki dan za op {ti nu Oxa ci! – re ~i su pred sed ni ka op {ti ne Pre dra ga Cve ta no vi }a. – Me se ci ma smo pre da no ra di li da bi smo do ~e ka li ovak tre nu tak i pot pi si va we ova ko zna ~aj nog ugo vo ra, po go to vo {to se ra di o ve o ma ugled noj svet skoj kom pa ni ji, ko ja }e u na red nom pe ri o du od naj vi {e tri go di ne za po sli ti oko 450 rad ni ka. Mi `e li mo da u~e stvu je mo u pro ce su re in du stri ja li za ci je op {ti ne Oxa ci, ko ja je ra ni jem bi la in du strij ski ve o ma raz vi je na. Ovo je je di ni na ~in da sta nov ni ci na {e op {ti ne bo qe `i ve, od no sno da pri vla ~e wem dru gih in ve sti to ra obez be di mo jo{ vi {e rad nih me sta, ko ja }e za u ze ti in du strij ski rad ni ci raz li ~i tih pro fi la. S. Mi ler

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

113,0036

115,3098

117,9619

112,6577

Australija

dolar

90,9193

92,7748

94,9086

90,6410

Kanada

dolar

88,2014

90,0014

92,0714

87,9314

Danska

kruna

15,1958

15,5059

15,8625

15,1493

Norve{ka

kruna

15,0201

15,3266

15,6791

14,9741

[vedska

kruna

12,7828

13,0437

13,3437

12,7437

[vajcarska

franak

94,0599

95,9795

98,1870

93,7720

V. Britanija

funta

141,3075

144,1913

147,5077

140,8749

SAD

dolar

90,3595

92,2036

94,3243

90,0829

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 6. 2012. godine

Bo ja zan da }e ce ne po ra sti u ju lu je oprav da na jer ured ba ko jom je Vla da Sr bi je po ~et kom go di ne ogra ni ~i la mar è na de set po sto za naj va `ni je na mir ni ce pre sta je da va ì 30. ju na, a jo{ se ne zna da li }e je ova vla da pro du ì ti. Ne ma in for ma ci ja o to me da li }e ta od lu ka sa ~e ka ti no vu vla du ili se to uop {te ne }e raz ma tra ti. U nad le `nom Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne re kli su da }e od lu ka o to me bi ti do ne ta bla go vre me no. Tr gov ci s jed ne stra ne tvr de da no vo ogra ni ~a va we mar ì ne bi uti ca lo na rast ce na, a to pot kre pqu ju ~i we ni com da su, i po red ured be, na kon iz bo ra ce ne po ~e le da ska ~u, u pr vom re du zbog pa da di na ra. Me |u tim, u udru è wi ma za za {ti tu po tro {a ~a ube |e ni su u to da je ured ba ima la i te ka ko efek ta jer bi bez we ce ne hra ne bi le jo{ vi {e. Za {tit ni ci pra va po tro {a ~a pod se }a ju na to da je pre ne go {to je do ne ta ured ba, bi lo zah te va da hleb po sku pi na 70 di na ra, ali se to ni je de si lo. Da ni je bi lo ured be, hleb bi, ka ko ka ù, ko {tao i 80 di na ra. Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Go ran Pa po vi} za na{ list je re kao da ogra ni ~e we mar ì tre ba pro du ì ti. Na i me, stav je NOPS-a da tr gov ci u po sled we vre me na ro ~i to „ko ri ste gu `vu” jer sma tra ju da teh ni~ ka vla da sa da ni je ka dra da li mi ti ra mar è pa je sto ga i do {lo do di vqa wa ce na. Pa po vi} je oce nio da je ured ba ima la efek ta, ali je uka zao i na to da bi tre ba lo da se obez be de sub ven ci je pri mar nim pro iz vo |a ~i ma i pro me ni Za kon o Rob nim re zer va ma, kao i da se one -

mo gu }e zlo u po tre be na osno vu mo no po la. Tr gov ci, pak, tvr de da ured ba, do ne ta pred No vu go di nu, ni je da la zna ~aj ni je efek te jer su mar `e na ve }i ni pro iz vo da ko je je taj do ku ment ob u hva tio, i pre to ga bi le ma we od li mi ti ra nih de set po sto. U po sled we vre me do {lo je do ni za

po sku pqe wa, ali su ih, ka ko ka `u tr gov ci, do ba vqa ~i prav da li ra stom evra. Pad di na ra se od ra zio i na ce ne uvo zne i do ma }e ro be u tr go vi na ma. Osim jun skog po sku pqe wa mle ka i jo gur ta od di nar do dva po pa ko va wu, po je di nih me snih pre ra |e vi na, vo} nih na pi ta ka i de ter xe na ta, po ve }a ne su ce ne ku} ne i

Po ve }a ne ot kup ne ce ne mle ka Kom pa ni ja Imlek sa op {ti la je ju ~e da je po ve }a la ce ne ot ku pa mle ka sa 34 na 36 di na ra po li tru, zbog pro me ne kur sa i po ve }a wa tro {ko va pri mar ne pro iz vod we. „@e li mo da ubla `i mo te {ko }e na ko je far me ri zbog ve }ih tro {ko va na i la ze, spre ~i mo ne sta {i cu i po spe {i mo do bi ja we kva li tet nog, pr vo kla snog mle ka evrop skog stan dar da”, re kla je Sve tla na Glu mac, di rek tor ka u Du nav hra na gru pi, u ~i jem sa sta vu po slu je Imlek. Ona je do da la da je „stra te {ki ciq kom pa ni je Imlek da na sta vi da bu de lo jal na far me ri ma i da pru `i po dr {ku raz vo ju do ma }eg mle~ nog go ve dar stva, {to bi za re zul tat tre ba lo da ima pre sta nak uvo za si ro vog mle ka”.

li~ ne he mi je, ko zme ti ke, po je di nih na ma za i za ~i na. Do ma }i pro iz vo |a ~i su ob ja sni li da pad evra u ve li koj me ri uti ~e na po sku pqe we am ba la è, a uvo zni ci su pra ti li kurs ne li ste i di za li ce ne. Elem, iako je ogra ni ~e we va ì lo i za mle ko i mle~ ne pro iz vo de, i za me so, za uqe..., te na mir ni ce po sku pqi va le su u ne ko li ko na vra ta, {to zbog evra, {to zbog ne do stat ka i po sku pqe wa si ro vi ne, {to je, re ci mo, slu ~aj s me som jer je ki lo gram ì ve va ge sviw skog me sa u ju nu u jed nom tre nut ku oti {ao i do 200 di na ra a to vqe ni ka ni je bi lo do voq no. Sve u sve mu, ured ba je ogra ni ~i la sa mo za ra du tr go va ca, ali ni je uti ca la na to ka ko pro iz vo |a ~i for mi ra ju svo ju na bav nu ce nu. U kom pa ni ji „De lez” ob ja sni li su da je ured ba ogra ni ~i la sa mo ma lo pro daj nu mar ù, a ne i na bav nu ce nu pro iz vo da. Pro iz vo |a ~i su ne sme ta no po di za li ce ne svo jih pro iz vo da ka ma lo pro daj nom sek to ru, {to je auto mat ski do vo di lo i do ra sta ma lo pro daj nih ce na, na vo de u „De le zu”. Ta ko |e, de {a va se i da, ka da su ne ke mar è ogra ni ~e ne, tr gov ci ih di ù kod dru gih pro iz vo da da bi po sti gli isti fi nan sij ski re zul tat. S ob zi rom na to da gra |a ni ne ku pu ju sa mo {e }er, mle ko, hleb i uqe, ja sno je da ipak pla te deo te dr àv ne me re. U ce loj pri ~i stra da ju i ma li du }a ni jer je wi hov asor ti man ba zi ran upra vo na ro bi ko ju je dr à va li mi ti ra la, za raz li ku od ve li kih mar ke ta ko ji ipak tro {ak ove me re mo gu ras po re di ti na ve }i asor ti man i cir ku la ci ju pro iz vo da. S. Glu {~e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

20,00%

864

574.560

Energoprojekt industrija a.d.

14,29%

1.600

320.000

Bambi Banat a.d. , Beograd

2,49%

20.497

16.438.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

1,35%

750

51.759

0,09% Promena %

10.990 Cena

109.900 Promet

Energoprojekt Niskogradwa a.d.

-8,92%

715

133.705

Centroprom a.d. , Beograd

-2,11%

930

26.040

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-1,34%

2.435

243.500

Jubmes banka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

AIK banka a.d. , Ni{ Komercijalna banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Razvojna banka Vojvodine a.d. NIS a.d., Novi Sad Soja protein a.d. , Be~ej Vig vodovod i grejawe a.d.

-0,74%

1.350

3.684.796

-5,00% Promena %

1.425 Cena

49.875 Promet

20,00% -0,17% 2,08% 0,00%

864 604 490 300

574.560 2.570.803 1.470 33.600

BELEX 15 (435,83 0,00) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,74%

1.350

3.684.796

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.300

138.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,09%

10.990

109.900

Komercijalna banka a.d. , Beograd

1,35%

750

51.759

NIS a.d., Novi Sad

-0,17%

604

2.570.803

Energoprojekt holding a.d.

8,04%

457

188.235

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

371

101.198

Soja protein a.d. , Be~ej

2,08%

490

1.470

0,00

0,00 0,00

Metalac a.d. , Gornji Milanovac Tigar a.d. , Pirot

0,00

1.601 310

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.211

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

PKS

Hit no for mi ra ti vla du Sr bi ja tre ba {to hit ni je da do bi je no vu vla du jer sva ko od la ga we for mi ra wa iz vr {ne vla sti po gub no uti ~e na do ma }u eko no mi ju, upo zo re no je na ju ~e ra {woj sed ni ci Po slov nog sa ve ta Pri vred ne ko mo re Sr bi je za di ja spo ru. Pot pred sed nik tog sa ve ta Pe tar Mar ja no vi} je re kao da, ako se vla da Sr bi je ne for mi ra do sep tem bra, u za kon skom ro ku, ka sni }e neo p hod ne re for me, ne }e bi ti pri li va nov ca u dr `av nu ka su, bu xet ski de fi cit }e

ra sti, iz voz pa da ti, a ze mqa }e bi ti u ve li koj kri zi. On je uka zao na to da se u Sr bi ji mo ra pro me ni ti prak sa na osno vu ko je iz bo ri ima ju dra sti ~an od raz na eko no mi ju jer od iz bo ra do sa sta vqa wa vla de sve stag ni ra, {to ni je slu ~aj u sta bil nim dru {tvi ma. Mar ja no vi} je iz ra zio na du da }e no va Vla da Sr bi je uvi de ti zna ~aj ko mu ni ka ci je pri vre de i vla sti i ulo gu di ja spo re za ma kro e ko nom sku sta bil nost ze mqe. Pot pred sed ni ca PKS-a Vi do sa va Xa gi} ta ko |e je uka za la na neo ph od nost {to sko ri jeg for mi ra wa vla de da se ne bi do go di lo da do |e mo u pro blem ser vi si ra wa spoq nih du go va do kra ja ove go di ne.

Do go di ne u Sr bi ji vi {e rad nih me sta? – Sle de }e go di ne o~e ku je se rast bro ja za po sle nih, pr vi put za pet go di na – ka è po mo} ni ca mi ni stra eko no mi je Bo ja na To do ro vi}. – Pro ce wu je se da }e BDP Sr bi je ove go di ne opa sti 0,3 od sto, a 2013. po ra sti 1,9 pro ce nat. Evrop ska uni ja je naj va `ni ji tr go vin ski part ner Sr bi je, a u po sled we dve go di ne od sve ga {to je ulo è no u Sr bi ju, 90 od sto sti glo je iz EU. Po we nim re ~i ma, eko no mi ja Za pad nog Bal ka na in te gri sa na je u EU, zbog ~e ga sva ka pro me na u Evro pi uti ~e na taj re gion, od no sno Sr bi ju. – Sr bi ja 56 od sto ukup ne tr go vi ne oba vqa s EU. Ako se do da ju ze mqe CEF TA-e, vi {e od 80 od sto iz vo za Sr bi je ve za no je za te ze mqe – ka za la je ona to kom pa nel di sku si je „Kri za u EU i bu du} nost zo ne evra”. – Osim tr go vi ne, EU je i naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ju. Od 2001, u Sr bi ju je ulo è no 17 mi li jar di evra, a od to ga je 60 od sto sti glo iz EU i ze ma qa CEF TA-e. U po sled we dve go di ne, zbog eko nom ske kri ze, pa da pri liv stra nih in ve sti ci ja u Sr bi ju, ali ra ste u~e {}a evrop skih in ve sti ci ja u od no su na ceo svet. Ta ko je 2011. od sve ga ulo è nog, 1,8 mi li jar de evra, 90 od sto do {lo iz ze ma qa EU. S dru ge stra ne, pot pred sed ni ca PKS-a Vi do sa va Xa gi}, pred sta vqa ju }i ju ~e pred log me ra PKS-a od 2012. do 2016, re kla je da sve ak tiv no sti tre ba da bu du usme re ne na sma we we jav ne po tro {we, odr à we ma kro e ko nom ske sta bil no sti, eko nom ski opo ra vak i po ve }a we za po sle no sti.

Vi {e od po la ve ka „Elek tro voj vo di ne”

da }e u tom prav cu i na sta vi ti da bi no ve ge ne ra ci je ima le bo qu bu du} nost, a naj bo qi na ~in da se to obez be di je za jed ni~ ko de lo va we svih lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni, gra da No vog Sa da i Vla de Voj vo di ne u obez be |e wu pot pu ne ener get ske si gur no sti. Po we go vim re ~i ma, „Elek tro voj vo di na” je 54. go di {wi cu po sto ja wa do ~e ka la s iz u zet nim po slov nim re zul ta ti ma po stig nu tim la ne i ja sno po sta vqe nim ci qe vi ma za ovu go di nu. Na po ~et ku pro {le go di ne za be le `en je mi nus ve }i od 1,2 mi li jar de di na ra na za vr {nom ra ~u nu, dok je kraj go di ne do ~e kan je s po zi tiv nim ne to fi na sij skim re zul ta tom od 527 mi li o na di na ra. Uz to, u ener get sku in fra struk tu ru la ne je in ve sti ra no vi {e od 30 mi li o na evra i na taj na ~in omo gu }e no da se ove go di ne po stig ne uku pan pla -

~etvrtak28.jun2012.

PO SLE TRI GO DI NE BI ]E ZA U STA VQE NO SMA WE WE BRO JA ZA PO SLE NIH

KO MA PA NI JA KO JA IMA [TA DA PRO SLA VI

– Ve} 54 go di ne „Elek tro voj vo di na„ uspe {no po slu je, a vi {e od po la ve ka po sto ja wa i ra da po tvr da je star te {kog zna ~a ja kom pa ni je za po di za we kva li te ta ì vo ta i ra da svih gra |a na i da qi na pre dak pri vre de i eko no mi je Voj vo di ne i Sr bi je – re kao je di rek tor „Elek tro voj vo di ne” Ti ho mir Si mi} na sve ~a no sti na ko joj je obe le è na ova go di {wi ca. – „Elek to ro voj vo di na„ je da va la sna àn sti mu lans raz vo ju pri vre de i si gur no je

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sman od 40 mi li o na evra. To, ali i po ve }a we na pla te za is po ru ~e nu elek tri~ nu ener gi ju, te sma we we gu bi ta ka, „Elek tro voj vo di nu” svr sta va me |u naj u spe {ni ja dru {tva u EPS-u i me |u naj u spe {ni je u jav nom sek to ru Sr bi je. Po re ~i ma pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva na Pa sto ra, pro {lo go di {wi re zul ta ti „Elek tro voj vo di ne” po ka zu ju put ko jim tre ba na sta vi ti, a tren do vi ko ji su u de lo kru gu ra da te kom pa -

ni je – ko ri {}e we al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je, kao i po di za we ener get ske efi ka sno sti, iz u zet no su va `ne sta ni ce na tom pu tu. – Pred „Elek tro voj vo di nom” su pro me ne, ko je su ve li ki iza zov, ali sam si gu ran u to da }e, za hva qu ju }i du goj i uspe {noj tra di ci ji, kva li tet nom ru ko vod stvu i ka dro vi ma, ta kom pa ni ja na pra vi na ~in od go vo ri ti na wih u ko rist i na za do voq stvo gra |a na – re kao je Pa stor. Sa rad we na u ke i prak se pra vi je na ~in za us pe {an rad, a de kan Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du Ili ja ]o si} uka zao je na to da je stra te {ka sa rad wa tog fa kul te ta i „Elek tro voj vo di ne” obo stra no ko ri sna i pod sti caj je obra zo va wu sa vre me nih ka dro va u obla sti en re ge ti ke. D. Mla |e no vi}

Slede}e godine o~ekuje se rast broja zaposlenih, prvi put za pet godina, a procewuje se da }e BDP Srbije ove godine opasti 0,3 odsto, a 2013. porasti 1,9 procanat Ona je is ta kla da re ce si ja u svet skoj i pri vre di EU ima di rekt nog uti ca ja na srp sku eko no mi ju, uz oce nu da, ka da „evro zo na do bi je ki ja vi cu, mi do bi je mo grip”. Ona je uka za la na to da su i u 2012. go di ni pri sut ni ne ga tiv ni eko nom ski tren do vi iz dru ge po lo vi ne 2011. go di ne, re al ni pad bru to do ma }eg pro iz vo da, in du strij ske pro iz vod we, iz vo za, rast spoq no tr go vin skog de fi ci ta i ne za po sle no sti kao i ne sta bil nost de vi znog kur sa. – Uspo ra va we in du strij ske pro iz vod we ove go di ne, kao i tren do vi od 1989. do da nas, go vo re da su u pi ta wu pre va zi |e ni

mo de li i da je ni vo pro iz vod we ni zak a struk tu ra neo d go va ra ju }a – do da la je Vi do sa va Xa gi}. Po we nim re ~i ma, ma kro e ko nom ski okvir za pe riod 2012–2016. go di ne mo ra bi ti za sno van na ot kla wa wu kqu~ nih dis pro por ci ja, pri sut nih iz me |u ukup ne pro iz vod we i po tro {we, do ma }e {ted we i ni voa neo p hod nih in ve sti ci ja, uvo za i iz vo za, ko ji stva ra jaz ko ji se po kri va za du `i va wem. Ta ko |e, tre ba ot klo ni ti dis pro por ci je iz me |u raz vi je nih i ne raz vi je nih re gi o na, od no sa iz me |u ak tiv nog i iz dr `a va nog sta nov ni {tva, bro ja za po sle nih i ne za po sle nih, za po -

sle nih u ad mi ni stra ci ji i pro iz vod nom sek to ru, bro ja za po sle nih i bro ja pen zi o ne ra. Du go ro~ ni ciq tre ba da bu de do sti za we go di {we sto pe ra sta od oko pet po sto u uslo vi ma ma kro e ko nom ske sta bil no sti, ni ske i sta bil ne in fla ci je, odr `i vo sti fi skal ne i plat no bi lan sne po zi ci je, sta bil no sti fi nan sij skih tr {i {ta i tr `i {ta ra da. Za ostva re we tog ci qa, ka ko je is ta kla Vi do sa va Xa gi}, neo p hod na je ma kro e ko nom ska sta bil nost i ni ska in fla ci ja, flek si bi lan kurs s ci qem o~u va wa kon ku rent no sti, kon so li da ci ja jav nih fi nan si ja sa sma we wem jav ne po tro {we na oko 35 od sto BDP-a, kao i pro me na struk tu re te po tro {we. Re for ma jav nog sek to ra tre ba da do ne se i uvo |e we kor po ra tiv nog upra vqa wa u jav nom sek to ru u skla du s prin ci pi ma i smer ni ca ma OECD-a, a neo p hod no je kom ple ti ra we re gu la ti ve i in fra struk tu ra za pri vat no-jav no part ner stvo. Osim na ve de nih me ra, za iz grad wu sta bil ne pri vre de neo p hod na je po re ska re for ma, uz sma we we po re za i do pri no sa na za ra de kao i uki da we pa ra fi skal nih na me ta pri vre di, re {e we pro ble ma ne li kvid no sti i po {to va we fi nan sij ske di sci pli ne. Ka ko su po ru ~i li iz PKSa, neo p hod no je do ne ti plan opo rav ka pro iz vod we na me we ne iz vo zu, ko ji bi pod ra zu me vao kre i ra we efi ka sni je po li ti ke pod sti ca wa in ve sti ci ja, sta bil ni ji po slov ni am bi jent s efi ka snom i ra ci o nal nom ad mi ni stra ci jom i od su stvom ko rup ci je. E. Dn.

NO VA KON TRO LA UPLA TE DO PRI NO SA

Ban ke ~e {qa ju pla te

Ban ke u Sr bi ji }e od 1. ju la bi ti u za kon skoj oba ve zi da Po re skoj upra vi sva ko dnev no do sta vqa ju po dat ke o upla }e nim po re zi ma, do pri no si ma i za ra da ma, a prak ti~ ni rad na tom po slu po ~e }e od 3. ju la. Oko 60.000 po slo da va ca, od ukup no 350.000 u Sr bi ji, ne pla }a re dov no po re ze i do pri no se, ta ko da se o~e ku je da }e no vim si ste mom upla te oba ve za dr `a vi na pla ta pri ho da u bu xet bi ti po ve }a na 15 do 30 po sto. ili naj ma we 45 mi li jar di di na ra go di {we. Ka ko je re ~e no na sed ni ci PKS-a, bu xet Sr bi je go di {we is pla }u je fon do vi ma zdrav stve nog i so ci jal nog osi gu ra wa oko 290 mi li jar di di na ra, zbog ne re dov no sti u pla }a wu po re za i do pri no sa. Sva kog rad nog da na 33 ban ke u Sr bi ji sla }e po dat ke Udru `e wu ba na ka Sr bi je, iz me |u 8 i 11 sa ti, a UBS }e ob ra |a na po dat ke sla ti Po re skoj upra vi do 13 sa ti. Soft ver za raz me nu po da ta ka iz me |u u~e sni ka je za vr {en, ta ko da je sve sprem no za po ~e tak ra da. Po ~e tak prak ti~ nog ra da pred vi |en je od utor ka, 3. ju la, ka da }e ban ke sla ti po dat ke o iz vr {e wu pla }a wa od pret hod nog da na, od po ne deq ka, 2. ju la, na ja vqe no je na sed ni ci PKS-a.

PO QO PRI VRED NI CI IZ RU SKOG SE LA ZA DO VOQ NI OD [TE TOM ZA USE VE

Pa o ri ma ào {to im NIS ne iz ga zi sve ì to Naft n a in d u s tri j a Sr bi je za po ~e la je is pla t u {te t e po q o p ri vred n i c i m a u Ru s kom Se lu, na sta le usled ge o- fi z i~ k ih is p i t i v a w a ra d i na l a ` e w a no v ih le ì {ta naf te i ga sa. Is p i t i v a w a u Ru s kom Se l u za p o ~ e t a su 10. apri la i pri li kom ga è wa pri ~i we ne su ve li ke {te te u ata ru. Po re ~i ma pred sed ni ka me sne za jed ni ce Imrea Ka bo k a, ra d o v i NIS-a u ata ru Ru skog Se la za vr {e ni su: – U Ru skom Se lu pre da to je oko hi qa du od {tet nih zah te va i jo{ uvek se pre da ju – na vo di Ka bok. – Vla s ni c i par c e l a sva k o dnev n o obi l a z e wi v e i u skla du sa {te tom po pu wa va ju zah te ve. Pr ve na kna de is pla }e ne su ju ~e s pr ve li ste ob ra ~u na, i to oko mi lion di na ra. To je ob ra ~un ko ji je oba vqen po, da ga na zo vem, sta r om ce n ov n i k u, ko j i }e bi t i is p ra v qen pri l i k om na red nih is pla ta, te }e bi ti is pla }e ne i raz li ke po qo pri v red n i c i m a ko j i m a su {te te ob ra ~u na te po pr vom ce nov ni ku. Pod s e t i m o, me { ta n i Ru skog Se la ni su bi li za do voq ni pr vo bit nim ob ra ~u nom {te t e ko j im je NIS pred vi deo mi ni mal nu stav ku od de set di na ra po kva drat nom me t ru, {to po q o p ri vred n i c i ni s u è l e l i da pri hva te. Na kon pre go vo ra, pa ~ak i blo k a d a ma { i n a Naft ne in du stri je Sr bi je, po stig nut je do go vor da se i da q e pri m e w u j e ce n ov n ik NIS-a, ali po {to je re~ o dve ma raz li ~i tim {te ta ma,

i ce ne su ta ko for mi ra ne. Na osnov nu ce nu od de set di na r a po kva d rat n om me t ru do da je se jo{ dva di na ra za {te te na sta le te ren skim vo zi li ma – xi po vi ma, i to za: `i to – 12 di na ra po kva dra tu, za ku ku ruz – 17,5, a sun co -

plo vi { e od pr v o b it n ih. Pa o ri }e do bi ti pra vi~ no obe { te } e w e. U ovo vre m e po qo pri vred ni ci ma je neo p hod no do sta nov ca. Jo{ uvek ne ma is pla ta za use ve, a tre ba oba vi ti `e tvu – do da je Ka bok.

S dogovorom o isplati {tete saglasile su se napismeno u MZ Aleksandrovo i usmeno u MZ Nova Crwa i Novi Kozarci, a s cenovnikom se, pak, nisu slo`ili stanovnici MZ Banatsko Veliko Selo, Vojvoda Stepa i Srpska Crwa kret – 12,5 di na ra. Za {te te na sta le vi bro-ma {i na ma, na ime ote `a ne ob ra de ze mqi {ta, ob ra ~u na va }e se jo{ ~e ti ri di na ra po kva dra tu na osnov nu ce nu od de set di na ra, na ime na bav ke, uno {e wa i ras tu ra wa staj wa ka do dat nih 5,5 di na ra i za ri go lo va we 3,8 di na ra vi {e. – Po qo pri vred ni ci su za do v oq n i no v im ce n a m a za ot pla tu od {te te jer su du -

Do sa da je ob ra |e no pe de se tak od {te te nih zah te va i to li ko pa o ra je do bi lo no vac. – Na dam se da }e is pla ta bi ti kon ti nu i ra na. Ob ra ~u ni se no se jed nom ne deq no u NIS i na kon ob ra de u toj kom p a n i j i upla } u j e se od {te ta – ka `e Ka bok. Po q o p ri v red n ik iz Ru skog Se la Sto jan Mi lo {e vi} o~e ku je no vac od od {te -

te. We mu su uga è ni ì to i ku ku ruz: – Ob ra |u jem osam ju ta ra ze mqe, a ko li ke su {te te za sa da na pra vqe ne, ne znam – na vo di Mi lo {e vi}. – Ga è no je i uz du` i po pre ko i sve sam pri ja vio. Ne mo gu da ka èm ka da }u do }i na red za is pla tu i ko li ka }e ona bi ti. Za is pla tu od {te te na ì tu NIS }e pla ti ti 25 di n a r a po kva d rat n om me tru, a mli na ri nu de od 18 do 21 di na ra za ki lo gram. Mi lo {e vi} je pro ko men ta ri sao ovu ~i we ni cu: – Vi {a je i bo qa ce na onu ko ju is pla }u je „Naf ta gas”. Bo qe da je NIS sve po ga zio ne go da se ì to pro da je mli na ri ma! Ka bok na po mi we da }e Ru sko sel ci ma na ime od {te te bi ti is pla }en iz nos od vi {e de se ti na mi li o na di na ra. On se na da da }e is pi ti va wa bi ti po zi tiv na i da }e i {i ra za jed ni ca ima ti ko ri sti uko li ko za po~ ne eks plo a ta ci ja naf te i ga sa na ovom pod ru~ ju. Is p i t i v a w a NIS-a tre nut no su ob u sta vqe na jer je deo op {ti na u Ba na tu gde se ona oba vqa ju re {io je da na pra vi s NIS-om spo ra zum o na ~i nu is pla te {te te. S do go vo rom o is pla ti {te te sa gla si le su se na pi sme no MZ Alek san dro vo i usme no MZ No va Cr wa i No vi Ko zar ci. S ce nov ni kom se, pak, ni su slo ì li sta nov ni ci MZ Ba nat sko Ve li ko Se lo, Voj vo da Ste pa i Srp ska Cr wa pa }e do po sti za wa ko na~ nog do go vo ra sva ge o fi zi~ ka is pi ti va wa bi ti ob u sta vqe na. A. \.

ekologija

~etvrtak28.jun2012.

dnevnik

NA SAJ TU ZE LE NE INI CI JA TI VE

Pr vi adre sar re ci kla `nih ostr va Prvi adresar recikla`nih ostrva u Srbiji objavqen je na sajtu Zelene inicijative (ww w.z elenai nic ijat iva.r s), u rubrici “Pazi |ubre!” Ovaj adresar predstavqa jedinstvenu bazu podataka o recikla`nim ostrvima, kako javno komunalnih preduze}a, tako i privatnih operatera sa dozvolom za upravqawe i tretman otpada u Srbiji. Nastao je kao deo projekta Zelene inicijative, mre`e 22 organizacije gra|anskog dru{tva, koje u saradwi sa Institutom za odr`ive zajednice (ISC) i uz finansijsku podr{ku

Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID), realizuju aktivnosti usmerene ka podsticawu primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou. Putem recikla`nog adresara, svaki gra|anin moè saznati gde sve, u mestu u kome ìvi, moè predati odre|enu vrstu otpada na reciklaù. Baza daje korisnicima mogu}nost da saznaju adresu, ulicu u broj na kojoj se u blizini grada ili mesta u kome ìve nalaze recikla`na ostrva, kao i podatak o tome koju vrstu otpada na odre|enom mestu mogu predati (papir,

U BE O GRA DU I 27 GRA DO VA [I ROM SR BI JE

PET, metal, staklo, elektronski ili elektri~ni otpad). Osim autora recikla`nog adresara, koji administrira i proverava ta~nost podataka koji se unose, u kreirawu baze u~estvuju i svi gra|ani koji èle da doprinesu podsticawu reciklaè i o~uvawu ìvotne sredine. Tako zainteresovani mogu jednostavnim unosom podataka, putem sajta Zelene inicijative u rubrici “Prijavi lokaciju” , da po{aqu podatke o recikla`nom ostrvu u mestu ili gradu u kome ìve, i time podstaknu {irewe navika u oblasti reciklaè. A. B.

SR BI JA I NA TU RA 2000

Vi {e pod ru~ ja pod za {ti tom Srbija namerava da u narednih nekoliko godina pove}a podru~ja za{tite na 15 odsto svoje teritorije i da tu organizuje boqu za{titu, a ove godine bi trebalo da pove}a povr{inu za{ti}enih podru~ja prirode sa {est na devet odsto, najavio je ministar ìvotne sredine Oli ver Du li} na nedavno zavr{enoj konferenciji EU “ Ja~awe administrativnih kapaciteta za{ti}enih podru~ja u Srbiji NATURA 2000”. Evropska mreà NATURA 2000. je najve}a mreà za{ti}enih podru~ja u svetu koja obuhvata oko 2.000 vrsta koje naseqava-

ju vi{e od 230 razli~itih tipova stani{tva. Za odràvawe takve mreè u EU potrebno je dosta novca, ali takav sistem za{tite teritorije donosi i prihode jer godi{we zemqe EU beleè izme|u 1,1 i 1,2 milijarde poseta onih koji èle da uìvaju u prirodi. Za Srbiji, koja je tvining projekat NATURA 2000 zapo~ela 1.januara 2010. i zavr{ava ga 30.juna ove godine, je va`no da shvati da za standarde u za{titi prirode, odnosno uspostavqawe mreè za{ti}enih podru~ja, nema perioda prilago|avawa po ulasku u EU, kao {to je slu~aj u

drugim ekolo{kim oblastima, ve} da to mora biti ura|eno danom pristupawa EU. Evropa }e i daqe nastaviti da pomaè Srbiji u tome jer je svesna da je i pored do sada ura|enog, ostalo jo{ mnogo problema koje treba re{iti kao {to je za{tita ugroènih biqnih i ìvotiwskih vrsta kojih u Srbiji ima 246. Tokom tvining projekta koji se kod nas sprovodio spremqeni su pilot planovi upravqawa za Specijalni rezervat prirode Obedska bara i Nacionalni park “ Tara”. Q. M.

Sa ku pqa we mla |i ma wo va

Zbor no me sto u Ba~ kom Gra di {tu

me|u pesaro{ima poznatijeg kao mawov. Akcija se organizuje u ciqu o~uvawa ribolovne vode, koja ima drugu kategoriju, od alohtone invazivne vrste ribe, koja je jedan od najve}ih faktora ugro`avawa biolo{ke raznovrsnosti i odumirawa prirodnih ekosistema.

Brojni letwi kampovi u zemqi i inostranstvu svake godne privla~e sve ve}i broj mladih, èqnih da na druga~iji na~in prvedu leto, borave u prirodi, druè se i nau~e ne{to novo. Pokret gorana Novog Sada organizuje ekolo{ke i istraìva~ke kampove za osnovce, sredwo{kolce i studente, dok Volonterski centar Vojodine pruà priliku starijima od 18 godina da za malo novca otputuju u kampove {irom Evrope i sveta. - Pokret gorana Vojvodine ve} 14 godina organizuje letwe kampove za male i velike avanturiste. Ovog puta organizujemo pet kampova koji su prilago|eni razli~itim uzrastima - rekla je ~lanica Pokreta gorana Ta ma ra Ga vri lo vi}. Kako je navela, u~enici tre}eg razreda mogu da uìvaju u Ekolo{kom kampu u Sremskim Karlovcima, a |aci petog razreda boravi}e u ekolo{kom kampu na Testeri. Sredwo{kolci i studenti mo}i }e da provedu nedequ dana u kampovima u Sremskim Karlovcima i Petrovaradinsko-koviqskom ritu. Goranski eko-kamp „Testera 2012„ po~iwe danas i traje do 5. ju-

Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede - Republi~ka direkcija za vode i Koka-Kola sistem, uz podr{ku velikog broja partnera iz vladinog i nevladinog sektora, i ove godine }e tradicionalno obeleìti Me|unarodni dan Dunava - 29 jun. Centralna proslava }e se odràti 30. juna na Adi Huji u Beogradu u Supernatural parku ~ime }e biti obeleèn po~etak revitalizacije ove jedinstvene prirodne oaze, {to je strate{ki ciq trogodi{weg ugovora koji su potpisali Supernatural i „Koka-Kola” sistem. Novina je i {to Dan Dunava prerasta u pravi festival - posetioce o~ekuju zabavno edukativni sadràji o za{titi i o~uvawu vode, Dunava i vodenih ekosistema, ali i zanimqiv muzi~ki program. Osim u Beogradu, Dan Dunava }e se obeleìti u jo{ 27 gradova {irom Srbije u saradwi sa vi{e od 300 partnerskih organizacija, kako bi se {to vi{e gra|ana, posebno najmla|ih, edukovalo koliko je va`no da o~uvamo i za{titimo ovu reku na ~ijem slivu se nalazi 92 odsto teritorije na{e zemqe. - Drago nam je {to ve} devetu godinu za redom u na{oj zemqi slavimo Dan Dunava, koji se obeleàva u 14 evropskih zemaqa potpisnica Me|unarodne kon-

vencije o za{titi najve}e evropske reke na ~ijem slivu `ivi 80 miliona qudi - rekao je direktor Republi~ke direkcije za vode Alek san dar Pro da no vi}. Svake godine broj partnera, gradova i gra|ana koji su ukqu~eni u kampawu je sve ve}i i na taj na~in poruka o va`nosti o~uvawa

ma ponosni na rezultate koje su postignuti tokom kampawe Dan Dunava. - Pro{le godine ~ak tri miliona qudi je upoznato sa za{titom dunavskog basena i na~inima na koje i oni li~no mogu da doprinesu o~uvawu te reke. Odgovoran odnos prema `ivotnoj sre-

i za{tite reka i racionalnoj upotrebi vodenih resursa sti`e do sve ve}eg broja qudi. Zna~ajno je i {to ova kampawa ostavqa konkretne rezultate, u ~i{}ewu obala, prikupqawu ambala`nog otpada, ali i pokretawu jedinstvenih projekata kao {to je projekat revitalizacije Ade Huje. Generalni direktor kompanije „Koka-Kola Helenik Srbija” Ra mon Vaj din ger ka`e da su veo-

dini jedan je od kqu~nih elemenata na{eg odr`ivog poslovawa koje u velikoj meri zavisi od vode. Na{ je ciq da svu vodu koju koristimo za svoje proizvode vratimo prirodi na adekvatan na~in - prera|enu do nivoa do kog nije {tetna za okolinu. Ponosni smo i na to {to iz godine u godinu smawujemo koli~inu vode koju upotrebimo za proizvodwu na{ih napitaka – ka`e Vajdinger.

Fo to: B.Lu ~i}

ZA IZ ME [TA WE NU KLE AR NOG OT PA DA IZ VIN ^E NE DO STA JE MI LION EVRA

U PAR KU PRI RO DE „STA RA TI SA”

Upravqa~ za{ti}enog prirodnog dobra „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva i korisnik ribolovne vode najdu`e mrtvaje u Vojvodini, Javno preduze}e „Komunalac“ iz Be~eja, organizuje predstoje}eg vikenda akciju sakupqawa ribqe mla|i ameri~kog patuqastog somi}a,

Pro sla va Me |u na rod nog Da na Du na va

- Uputili smo poziv udruèwima sportskih ribolovaca, „[aran“ u Ba~kom Gradi{tu i „Stara Tisa“ u ûrugu, ali i svim drugim qubiteqima priroda da uzmu u~e{}e u na{oj akciji u subotu 30. juna i nedequ 1. jula, od 7 sati - rekla nam je direktorka upravqa~a Parkom prirode „Stara Tisa“ Erè bet Fe her. - Skup zainteresovanih je u pomenutim terminima kod mosta u Ba~kom Gradi{tu i ûrugu, a pored dobre voqe bilo bi poèqno da svako ponese sa sobom meredov za va|ewe mla|i, a ko poseduje ~amac da u wemu do|e na zborno mesto. Ina~e, pomenuta Udruèwa su dobila po pet meredova za svoje ~lanove. Be~ejski „Komunalc“ je kao korisnik ribolovne vode u Parku prirode „Stara Tisa“ dve godine unazad organizovao sanacione izlove ameri~kog patuqastog somi}a, amura i tolstolobika, ~ime su popravili odnos ribqe vrste u korist autohtonih riba i voda je dobila drugu kategoriju. Predstoje}om akcijom se samo nastavqaju aktivnosti na odràvawu kvaliteta vode u Staroj Tisi. V. Jan kov

Te {ko do bez bed ni je lo ka ci je

Davno je isteklo vreme da se izmesti nuklearni otpad koji se decenijama skladi{ti u Institutu “Vin~a” , ali je za preme{tawe samlevenog uranijuma, takozvanog `utog kola~a, iz labaratorije na sigurnu lokaciju, udaqenu svega par stotina metara, neophodno oko milion evra koji Srbija u ovom trenutku nema. Drugo uslov je da novoizgra|eni Hangar 3 Nuklearnih objekata Srbije najzad dobije licencu za rad. Naime, jedino bezbedno mesto na koje bi nuklearni otpad mogao da bude preme{ten je ovaj novoizgra|eni hangar, ali on nikako da dobije licencu. Procedura dobijawa licence jo{ traje, me|utim, kako tvrde nadle`ni, postoje neke administrativne prepreke. Vr{ilac du`nosti Agencije za joniziraju}a zra~ewa Mir ja na Ra den ko vi}, koja bi trebalo da izda tu licencu, obja{wava da je neophodno pre svega

napraviti izve{taj o nuklearnoj sigurnosti dodaju}i da su Nuklearni objekti Srbije blizu dobijawa licence, ali uvek ne{to fali.

Dok ne pro|e cela administrativna procedura radioaktivne materije }e i daqe ostati u kontejnerima u podrumu zgrade “Vin~e” u krugu Instituta, izlo`eni opasnosti kao {to je to bilo zimus kada su usled zime popucale vodovodne cevi i po-

plavile otpad. Direktor Instituta “ Vin~a” Jo van Ne deq ko vi} o~ekuje da }e neohodnih milion evra biti obzebe|eno, kako bi se re{io problem adekvatnog zbriwavawa nuklearnog otpada. On je naveo da je pro{le nedeqe Upravni odbor te ustanove razmatrao na~in re{avawa problema skladi{tewa otpada, kao i sanacije prostorija u kojoj se odlaè nukelarni materijal. On tvrdi da su slu`be koje se bave odràvawem kruga Intituta uz pomo} specijalizovanih slu`bi zimus re{ile i otklonile krvar i da je voda iz te prostorije pokupqena. - Obavqena su i merewa radioaktivnosti i o svemu je obave{tena Agencija za za{titu od joniziju}eg zra~ewa, a od wih smo dobili dopis da je nivo radioaktivnosti u toj vodi takav da ona ne moè da predstavqa problem za za{titu ìvotne sredine - objasnio je Nedeqkovi}.

Na jesen bi, isti~e Nedeqkovi}, u saradwi sa Me|unarodnom agencijom za atomsku energiju iz Be~a trebao da po~ne projekat koji predvi|a da posebna ekipa u “Vin~i” i svim mestima gde ima radioaktivnog materijala obavi inspekcijski nadzor. Direktor Labaratorije za za{titu od zdra~ewa i `ivotnu sredinu u “Vin~i” Mi loj ko Ko va ~e vi} tvrdi da nukelarni materijal nije adekvatno uskladi{ten i da mu tu nije mesto. On je upozorio da bi ukoliko ponovo bude jakih mrazeva moglo do}i do pucawa cevi i podsetio da se to nije dogodilo prvi put ove zime, ve} da se ranije ~esto de{avalo.- Materijal je sada pod nadzorom i nema opasnosti da mo`e ugroziti zdravqe qudi, ali bi u narednom periodu, ipak, trebalo re{iti problem wegovog adekvatnog zbriwavawa - objasnio je Kova~evi}. Q. Ma le {e vi}

EKO LO [KI KAM PO VI PRI LI KA ZA \A KE I STU DEN TE

Od Srem skih Kar lo va ca do Ke ni je la, a odràva u de~ijem odmarali{tu „Testera” kod Andrevqa na Fru{koj gori koji je prilago|en potrebama dece ovog uzrasta. Ove godine na kampu u~estvuje 70 polaznika iz 30 novosadskih osnovnih {kola. U~e{}e u~enika novosadskih osnovnih {kola sufinansira Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine i Gradska uprava za obrazovawe. Tokom trajawa ekokampa polaznici se upoznaju sa temama kao {to su „ûdesni svet bi-

qaka“, „Sve {to ste hteli da znate o insektima“, „Postanak Fru{ke gore“ , „Preìvqavawe u prirodi“ i druge koje su vezane za prirodne i kulturne vrednosti Fru{ke gore, floru, faunu i za{titu prirode, koje }e im kroz boravak u prirodi i na interaktivan na~in pribliìti stru~waci sa Prirodno-matemati~kog fakulteta, Poqoprivrednog fakulteta, NP „Fru{ka gora” i saradnici Pokreta gorana Novog Sada. Ovo leto otvara vrata volonterskih kampova u vi{e od 60 zemaqa {irom Evrope i sveta, a koje organizuje Volonterski centar Vojvodine. Postoje ekokampovi, kampovi za pomo} deci, starijima, ali i razni drugi ~ije su teme arheolo{ka istraìvawa i sli~no.

Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra Kamp- seminar „Stopama prvih botani~ara” za u~enike sredwih {kola, odrà}e se od 8. do 15. jula u Ekolo{kom centru Pokreta gorana Vojvodine, u Sremskim Karlovcima. Ciq kampa je edukacja sredwo{kolaca za samostalan nau~ni i terenski rad na poqu botanike i wihovom osposbqavawu kao muliplikatora. Prijave i dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/523-865 i 021/451-788. Organizator je Pokret gorana Novog sada, a kamp je podrào Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine.

- Novosa|ani naj~e{}e biraju evropske zemqe i to Italiju, [paniju, Francusku i Nema~ku. Destinacije na koje }e ovog leta mo}i da otputuju su i Kenija, Mongolija, Island, Rusija, Nigerija, Ju`na Koreja, Estonija, Zambija, Vijetnam i mnoge druge zemqe - kazao je koordinator me|unarodne razmene volontera Er nest Ko va~ dodaju}i da volonteri pla}aju tro{kove putovawa, dok su boravak i hrana besplatni.

Jedan od u~esnik volonterskih kapova, apsolvent Inèwerstva za{tite ìvotne sredine na Fakultetu tehni~kih nauka Mar ko Iko ni}, naveo je da se na prvi kamp prijavio tragaju}i za novim iskustvom, avanturom, upoznavawem novih qudi i kultura. U~estvovao je na sedam kampova, a posledwi koji je posetio bio je u ê{koj. Kaè da je ovaj projekat odabrao jer se kamp nalazio na prelepoj planini. -Na kampu smo kosili travu i kasnije je osu{enu uklawali sa

dve livade u blizini edukativnog centra. Te livade su zna~ajne jer na wima raste endemi~na vrsta ruè, koja se moè na}i samo na nekoliko mesta u svetu. Kako su livade veoma vla`ne zbog konfiguracije terena, nije mogu}e koristiti mehanizaciju, pa se trava kosi i uklawa na tradicionalan na~in- uz pomo} kose i grabuqa- opisao je svoje iskustvo Ikoni}. Na sajtu ove organizacijewww.vo lon ti raj.rs postoji baza kampova i tu se mogu videti svi detaqi, u kojoj zemqi je kamp, kada se odràva, da li je sme{taj u {atorima, u ku}ama ili internatima. Jedini uslov je da oni koji apliciraju budu stariji od 18 godina. Ernest Kova~ obja{wava da su ovi projekti prvenstveno usmereni ka sticawu novih ve{tina, pa ve}ina wih ne zahteva nikakve kvalifikacije, a ni znawe jezika nije presudno. Prijavqivawe se bazira na slobodnim mestima u kampovima. A.Je ri ni}

Li kov ni kon kurs na te mu mi ra Hu ma ni tar na or ga ni za ci ja „La jons klub Neo plan ta” or ga ni zu je me |u na rod ni li kov ni kon kurs na te mu mi ra, a tak mi ~e we po ~i we da nas u 15 ~a so va u {ko li „Du {an Ra do vi}”, ^e nej ska 61. Na kon kur su }e u~e stvo va ti de ca uz ra sa 11,12 i 13 go di na. Kon kurs ima tra di ci ju 25 go di na i pr vi put se ove go di ne or ga ni zu je u Sr bi ji. Do sa da je u we mu u~e stvo va lo pre ko mi lion de ce iz sko ro svih ze ma qa sve ta. I. D.

Da ni spor ta na No vom na se qu Ma ni fe sta ci ja “Da ni spor ta” po ~e }e u 10 ~a so va u su bo tu na sport s kim te r e n i ma osnov n e {ko le “Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Uli ca Se qa~ kih bu na bb, na No vom na se qu. Pra vo u~e {}a u tak mi ~e wu u fud ba lu, te ni su, ko {ar ci, {a hu i tr ci na 100 me ta ra ima ju osnov ci i sred wo {kol ci, a

u {a hu i tr ci na 1000 me ta ra svi uz ra sti. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti do su tra u Me snoj za jed ni ci “Bi stri ca”, Uli ca Bra }e Dro wak 11. Sve ~a no za tva ra we i do de la na gra da }e se odr `a ti u su bo tu, 7. ju la, u 19 ~a so va na sport skim te re ni ma {ko le “Pr va voj vo |an ska bri ga da”. A. Va.

Novosadska ~etvrtak28.jun2012.

Re cept za {i re we par king zo ne je je dan od ko men ta ra su gra |a na na vest da se za ne ko li ko da na pla va zo na uvo di i u uli ce oko “Saj ma”. Me |u tim, kao i uvek re ak ci je su po de qe ne. Dok jed ni ku ka ju i hva ta ju se za gla vu, mo zga ju }i gde }e sa da u ovom de lu gra da par ki ra ti bes plat no, dru gi ka `u da }e sa da mo }i da odah nu, jer u wi ho vim uli ca ma vi {e ne }e bi ti ne sno snih gu `vi, zbog ko jih su sta na ri ne ret ko mo ra li da par ki ra ju da le ko od svo jih zgra da. Pro tiv ni ci uvo |e wa na pla te par kin ga ipak }e mo ra ti da se po mi re sa sud bi nom i da spre me po 35 di na ra dnev no, uko li ko `e le da auto mo bi le osta vqa ju na istim me sti ma, ili }e pak

mo ra ti da na |u al ter na ti vu. Ona je mo `da pri vre me ni par king na par ce li iz me |u Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Ko san ~i} Iva na gde se osta vqa we ~e tvo ro to~ ka {a ne na pla }u je, kao i par king u Uli ci Bra ni mi ra ]o si }a i onaj iz me |u Mi ~u ri no ve i Haj duk Veq ko ve. Isti na je da }e na po me nu tim me sti ma sa da bi ti i ve }e gu `ve i da }e se par ki ra ti po si ste mu “ko stig ne pre”, ali ta ko je ka ko je. Oni ko ji, uglav nom iz prin ci pa ne `e le da pla }a ju par king po no vo }e na }i ne ki ku tak (~i taj uli cu ili ne ko za vu ~e no me sto iza zgra da), bar dok na pla ta po no vo ne po~ ne da pu {ta pip ke. Osta li }e iz ye pa mo ra ti da iz va de ve} po me nu tu ci fru, ali, kao {to smo ka za li, ta ko je, ka ko je. B. Markovi}

De te li na ra bez to ple vo de Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Uli ce Ili je Bir ~a ni na po ~i we da nas u ra nim ju tar wim sa ti ma, pa za to to ple vo de ne }e bi ti na Sta roj i No voj De te li na ri, i u ho te li ma

„Gar ni” i „Sa jam” u Haj duk Veq ko voj 11. Za vr {e tak ra do va i po nov ni do la zak to ple vo de o~e ku je se da nas u ve ~er wim ~a so vi ma. B. M.

Su ve ~e sme na Po po vi ci i Pa ra go vu Bez vo de }e da nas od 8.30 do 10.30 bi ti na se qa Po po vi ca i Pa ra go vo. Vo de ne }e bi ti zbog ra do va ko je iz vo di Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad”. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va ra sve ta na auto pu tu i sta ni cagas na [an ~e vi ma. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ko steq ni ko va 1-9, 2-34, Br qa ni sla va Bu ku ro va 28, 30, Xo na Front ga ma 1-17, 2-10, 26; od 8.30

Bes plat ne kar te sa mo do su bo te Ak ci ja na gra |i va wa re dov nih pla ti {a bes plat nim ula zni ca ma za ba zen na „Spen su”, ko ju je or ga ni zo va la „No vo sad ska to pla na„ uspe {no je za vr {e na, a ti me je od ra |en deo spo ra zu ma o re pro gra mu du ga iz me |u ova dva pred u ze }a. Shod no ve li kom bro ju po de qe nih ka ra ta, od no sno bu xe ta pred vi |e nog za ovu na me nu, i ka pa ci te ta otvo re nih ba ze na Spen sa, po de -

la po klon ula zni ca se za vr {a va u su bo tu, sa op {ta va ju iz To pla ne. To kom ak ci je ko ja je tra ja la tri i po me se ca, No vo sa |a ni su is ko ri sti li ukup no 77.000 ka ra ta za ba zen, a ne is ko ri {}e ne ula zni ce gra |a ni }e mo }i da is ko ri ste do 10. ju la, ka da se o~e ku je da }e pred vi |e ni bu xet za ovu na me nu bi ti po tro {en. B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ao vi rus se {i ri ova par K king zo na, usko ro }e ceo grad bi ti pod na pla tom”, sa mo

ZA KUPAWE NA „SPENSU”

do 10.30 deo na se qa Pa ra go vo od pe ka re “Ma ja” pre ma Po po vi ci, uli ce Mir na, Plan di {te, Po to ~ar ska i Po po vi~ ki put od uli ce Mir na do Lo va~ kog do ma. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

Da nas re {e we za „Eg zi tov” kamp? Da nas bi mo glo bi ti obe lo da we no na ko jem me stu }e ove go di ne bi ti „Eg zi tov„ kamp, na ja vi li su or ga ni za to ri fe sti va la. To kom ovih da na qu di iz „Eg zi ta” mer ka li su sve ve }e lo ka ci je u gra du i oko li ni ko je za do vo qa va ju stan dar de za po sta vqa we kam pa. Da li }e „Eg zit” od u sta ti od po sta vqa wa kam pa na Pe tro va ra din skoj adi jo{ ni je pot pu no ja sno, ali je iz ve sni je da }e se sme {taj za po se to ce fe sti va la pre me sti ti na ne ko dru go me sto zbog ne go do va wa jav no ko mu nal nog pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja”. Iz ovog su pred u ze }a, da pod se ti mo, sa op {ti li ka ko }e is kqu ~i ti bu na re na iz vo ri {tu kod Pe tro va ra din ske ade uko li ko „Eg zit” na Ofi cir cu i ove go di ne po sta vi svoj kamp, {to bi do ve lo do re strik ci ja u vo do snab de va wu gra da. Iz or ga ni za ci je fe sti va la po tom su na ja vi li ka ko ne }e do pu sti ti da gra |a ni tr pe, te su kre nu li u po tra gu za no vom lo ka ci jom. A. L.

U DOMU ZDRAVQA ZBOG GODI[WIH ODMORA

Le to pro du ù je put do le ka ra Zbog de fi ci ta le ka ra i go di {wih od mo ra, u am bu lan ta ma no vo sad skog Do ma zdra vqa u na red nom pe ri o du do }i }e do jo{ ve }ih gu `vi i ~e ka wa. Ve} du ì vre men ski pe riod u ovoj zdrav stve noj usta no vi imau pro ble ma sa maw kom le ka ra, {to uzro ku je du è ~e ka we na pre gle de, is pi si va we re ce pa ta i la bo ra to rij skih upu ta. Le ti ovaj pro blem na ro ~i to do la zi do iz ra à ja, jer je pe riod go di {wih od mo ra. Ra ni je se to kom let we se zo ne bi lo ma we pa ci je na ta, pa se ne do sta tak le ka ra u or di na ci ja ma ni je pri me }i vao. Me |u tim, po sled wih ne ko li ko go di na se broj pa ci je -

Jo sif Ru wa nin, An tu na Mi ha no vi }a, po re klom iz oko li kom po no vao je pe smu ne Lo zni ce, ro |en „Qe pa na {a do mo vi 1821. u Vin kov ci ma, no”, ko ja je po sle pe de u~e stvo vao je u ra to set go di na po sta la hr vi ma ko je je vo di la vat ska him na. No vo car ska vla da u Be ~u, sad ska „Za sta va” je 28. da bi kao pot pu kov ju na 1922. ob ja vi la da nik oti {ao u pen zi su pri lo ge za po di za ju. Ta da je, 1876. kao we spo me ni ka Ru wa mno gi austrij ski ni nu na Us pen skom ofi ci ri - Sr bi, do gro bqu da li gra |a ni {ao u No vi Sad gde Ni {a i Spli ta po je umro 1878. Is ti 1.000 di na ra, Bu goj na Josif Ruwanin cao se kao rat nik, i se la To va ri {e va u ali i kao mu zi ~ar! Iz me |u osta Ba~ koj po 250 di na ra, kao i sla von log, na sti ho ve hr vat skog pe sni ka skog se la ^a gli }a 20 di na ra. N. C.

na ta ne sma wu je, za raz li ku od bro ja le ka ra, ko ji su le ti do dat no op te re }e ni, jer je vre me god {wih od mo ra - ob ja {wa va iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Ta ma ra Ja ko ni}.

broj le ka ra }e u am bu lan ta ma bi ti ma wi zbog go di {wih od mo ra. Kod 150 le ka ra op {te prak se i me di ci ne ra da, ko li ko je za po sle no u Do mu zdra vqa, le ~i se

Pre ra spo de lom po sla obez be |en je le kar za sva ko na se qe, te ne }e bi ti po tre be da se ne ka am bu lan ta za tvo ri Po we nim re ~i ma svi objek ti Do ma zdra vqa ra di }e to kom le ta. Pre ra spo de lom po sla obez be |en je le kar za sva ko na se qe, te ne }e bi ti po tre be da se za tvo ri ne ki obje kat. Na rav no,

180.000 gra |a na, 63 pe di ja tra bri ne o zdra vqu 70.000 de ce, a 60.000 `e na le ~i se kod 20 gi ne ko lo ga. Ovi po da ci go vo re o po tre bi ve }eg bro ja le ka ra, jer je po sto je }i ka dar pre op te re }en,

pa se de {a va da le ka ri u sme ni pre gle da ju i po 50 pa ci je na ta. Pa ci jen ti se naj vi {e `a le na ve li ke gu `ve, na za ka zi va we pre gle da kod iza bra nih le ka ra, na od su stvo svo jih le ka ra i na ne mo gu} nost da do bi ju te ra pi ju ko ju su na vi kli, bez do dat nih kon trol nih pre gle da. Iako se pri o ri tet da je hit nim slu ~a je vi ma, ja ko je te {ko pri mi ti hit na i akut na sta wa jer pa ci jen ti ko ji ve} ima ju za ka za no ni su voq ni da pro pu ste dru gog i na sta ju ras pra ve. Ta ko |e, ne mo `e se uvek is po {to va ti pro pi sa no vre me od de se tak mi nu ta po pa ci jen tu, pa to po me ra ce lu li stu za ka za nih pre gle da. I. D.

Vin ski fest sti `e ka ta ma ra nom

V remeploV

Sti za li pri lo zi za spo me i ik Ru wa ni nu

Fo to: N. Sto ja no vi}

U okvi ru pro mo ci je naj ve }eg fe sti va la vi na u re gi o nu “In ter fe sta”, ko ji }e bi ti odr àn od 5. do 7. ju la, ju ~e su no vi na ri ima li pri li ku da se uz srp ska i por tu gal ska vi na i za la zak Sun ca dru è plo ve }i tri sa ta ka ta ma ra nom po Du na vu. – Tru di mo se da uvek bu de mo ori gi nal ni pa smo i ovu pro mo ci ju u~i ni li ma lo dru ga ~i jom. û li smo da po sto ji ovaj ka ta ma ran ko ji plo vi Du na vom sva ki dan pa smo re {i li da na ovaj na ~in na ja vi mo pred sto je }i “In ter fest”. Ovo je ma li uvod u ono {to nas o~e ku je sle de }e ne de qe ka da

}e gra |a ni na fe sti va lu mo }i da u`i va ju u do broj at mos fe ri, vi nu i mu zi ci – re kla je di rek tor “In ter fe sta” Na ta {a Bu di sa vqe vi}. Na fe sti va lu }e sle de }e ne de qe pr vi put bi ti pred sta vqe na vi na iz Austra li je, Ju `ne Afri ke i La tin ske Ame ri ke, a u~e stvo va }e i vin ski po dru mi iz Sr bi je, Cr ne Go re, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Ma |ar ske, [pa ni je, Ita li je i Por tu ga la. U za bav nom de lu pro gra ma, ko ji }e kao i pret hod nih go di na bi ti upri li ~en na glav noj fe sti val skoj bi ni is pred Grad ske ku }e, na stu pa }e Ma si mo Sa vi}, or ke star Alek san dra Du ji na i Du ca Arad ski s “He pi hi pi ben A. Va. Fo to: B. Lu ~i} dom”.

Kon cert u Cr noj ku }i Kon cert kan ta u to ra iz Ro ter da ma He rija Me ri ja odr `a }e se u su bo tu 30. ju na u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovaj mu zi ~ar in spi ri san je zvu ci ma {e zde se tih go di na, fran cu skim {an so na ma, {la ge ri ma, slo ven skim po pom i tur bo fol kom, a ula zni ca ko {ta 150 di na ra. G. ^.

Iz lo `ba sli ka o Afri ci

Iz lo `ba sli ka „La vie en rose - Afrika” autor ke Jo van ke Dra gi ~e vi}-Ki zi bi }e otvo re na su tra u 19.30 ~a so va u Ga le ri ji Kul tur noin for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u Fu to gu, Ca ra La za ra 42. Iz lo `ba se mo `e po gle da ti do kra ja ju la. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak28.jun2012.

Gratis fit nes za No vo sa |an ke U okvi ru ak ci je “Vre me je za me ne”, ko ju je or ga ni zo vao Fit nes cen tar “Vorld klas”, No vo sa |an ke ko je su sta ri je od 25 go di na i pro vo de rad no vre me za ra ~u na rom, do bi }e 30 da na bes plat nog fit ne sa u ovom cen tru. Pre ma re ~i ma ope ra tiv nog me na xe ra ovog cen tra Maje Popov ciq ak ci je je da se su gra |an ke ak ti vi ra ju svo je te lo i na taj na ~in spre ~e ne ga tiv ne po sle di ce ra da za ra ~u na rom. Bu du }e po la zni ce mo gu se in for mi sa ti i pri ja vi ti na bro je ve te le fo na 021/ 422 218 i 021/ 21 00 217, a mo gu do }i i li~ no u fit nes cen tre, ko ji se na la ze u Ba za ru ili Park si ti ju na Li ma nu. Pri ja ve }e tra ja ti do pet ka 6. ju la sva kog rad nog da na od 6.30 do 22.30 sa ti i vi ken dom od 9 do 20 sa ti. N. R.

EKIPE „ELEKTRODISTRIBUCIJE” ISKQU^ILE1.750 DU@NIKA

Du `ni ci ma pre ti mrak

Bez stru je ovog me se ca osta lo je 1.750 du `ni ka, ko je su zbog ne pla }e nih ra ~u na sa mre `e is kqu ~i le eki pe Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad”. Pre ma po da ci ma tog pred u ze }a do ma }in stva du gu ju 1,15 mi li jar di di na ra, dok je pri vre da ne {to ma we za du `e na i wi ho vi ne iz mi re ni ra ~u ni iz no si 1,02 mi li jar de di na ra. Ka ko smo sa zna li iz Elek tro di stri bu ci je broj du `ni ka se iz me se ca u me sec sma wu je. Iz tog pred u ze }a na vo de da su za sma we we bro ja ne pla ti {a za slu `ne ak ci je ko je pod sti ~u po tro {a ~e da pla te sve ne iz mi re ne ra ~u ne. Po re ~i ma nad le `nih, jed na od do brih me ra su i po pust od pet od sto, ko je kup ci mo gu da ostva re uko li ko re dov no, do 20. u me se cu, pla }a ju stru ju, a do dat ni po pust od 11,89 od sto ostva ri }e uko li ko po -

tro {e ma we od 350 ki lo va ta. Osim ovih olak {i ca, su gra |a ni ma je omo gu }e no i pla }a we na {al te ri ma po {te ili ba na ka, gde se ne pla }a pro vi zi ja. Ka ko bi pod sta kli du `ni ke da pla te du go ve Elek tro di stri bu ci ja je po kre nu la i ak ci ju po de le {te dqi vih si ja li ca, za kup ce, ko ji do su bo te 30. ju na na na plat nim me sti ma Elek tro di stri bu ci je iz mi re dug za po tro {e nu elek tri~ nu ener gi ju. Iz tog pred u ze }a ka `u da je pri pre mqen do vo qan broj si ja li ca i da }e ih do bi ti svi, ko ji u pot pu ni sti iz mi re dug. Ak ci ju su po kre nu li ka ko bi una pre di li ener get sku efi ka snost gra |a na, ali i sti mu li sa li kup ce, da do kra ja me se ca pla te du go ve, ka ko bi na red nog me se ca ra ~u ni tih su gra |a na bi li ni `i. N. R.

SUGRA\ANIN OSTAO BEZ [TEDQIVE SIJALICE

Ceh pla tio na po gre {nom me stu Su gra |a nin, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, po `a lio se na ak ci ju po de le {te dqi vih si ja li ca, ko ju je ra di po boq {a wa ener get ske efi ka sno sti gra |a na or ga ni zo va la Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad”. Na i me, pre ma re ~i ma ovog sta ri jeg No vo sa |a ni na, dug za stru ju iz mi rio je u ta~ no pred vi |e nom ro ku, ali si ja li cu ni je do bio. Ka ko na{ sa go vor nik na vo di, sa li~ nom kar tom i pla }e nim ra ~u nom oti {ao je u Elek tro di stri bu ci ju da bi pre u zeo bes plat nu si ja li cu, ali mu je je dan od slu `be ni ka na {al te ru re kao da ne mo `e da do bi je si ja li cu, jer je ra ~un pla tio u Po {ti, a ne na na plat nim me sti ma “Elek tro voj vo di ne”. - Ova si tu a ci ja mi se de {a va ve} dru gi put. Pro {li put sam do {ao sa ra ~u nom i li~ nom kar tom i ni sam do bio si ja li cu, jer su tvr di li da ni sam pla tio u okvi ru vre me na, ko ji su oni za to pred vi de li. Ka da sam do {ao ku }i i po gle dao uplat -

ni cu, vi deo sam da su me pre va ri li, jer je ra ~un bio pla }en ba{ ka da je tre ba lo - ka è na{ sa go vor nik. Sli~ na si tu a ci ja se i sa da de si la. Ni je mi sta lo do jed ne si ja li ce, ali ako su re kli da ih de le on da tre ba ju to i da po {tu ju, a ne da na ovaj na ~in va ra ju gra |a ne. Iz Elek tro di stri bu ci je ka ù da su pro po zi ci je ak ci je ja sne i da ne mo è bi ti od stu pa wa. - Mi smo ja sno oba ve sti li gra |a ne gde i ka da tre ba da pla te dug da bi do bi li {te dqi vu si ja li cu. Pre ma pro po zi ci ja ma ak ci je dug mo ra da se iz mi ri od 25. do 30. ju na na na plat nim me sti ma “Elek tro voj vo di ne” i svi, ko ji se bu du dr à li pra vi la, do bi }e svo ju {te dqi vu si ja li cu. Mi ne mo è mo iz la zi ti u su sret po jed ni a~ nim mol ba ma gra |a na, jer su pra vi la, ko ja je od re di la upra va kom pa ni je, ve o ma ja sna - re kao je Vladimir [ijakovi} iz ED “No vi Sad”. N. R.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Ka ko se ka `e?”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pr o me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na br oj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Ka ko se ka `e?”, auto ra Milorada Telebaka. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

An ti fa {i zam pred iza zo vi ma sa vre me no sti

Pro mo ci ja zbor ni ka ra do va „An ti fa {i zam pred iza zo vi ma sa vre me no sti”, ko ju or ga ni zu je Al ter na tiv na Kul tur na or ga ni za ci ja, odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Go vo ri }e isto ri ~a ri mr Sr|an Milo{evi}, mr Milivoj Be{lin i Milan Radanovi} i umet nik i ko or di na tor pro gra ma u kul tur nom cen tru „Reks” Neboj{a Miliki}. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Li la Li la” Mar ti na Su te ra

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Li la Li la”

Martina Sutera u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ovo je ro man o qu ba vi, iz da ji i to me ka ko na sta ju best se ler ro ma ni. A. Va.

dnevnik

OKO ULAZA NA BAZEN “SAJMI[TE” NOVA MODA

Bes plat ne kar te tap ka ju, me ki ke ku pu ju No vo sa |a ni sve du bqe to nu u kri zu, a naj bo qi po ka za teq su tap ka ro {i bes pla nih ka ra ta ko je To pla na de li za ba zen i na taj na ~in ute ru je svoj dug ko ji je za gre ja we na pra vio Spens. Ve} da ni ma gru pa sta ri jih su gra |a na oko ula za na ba zen “Saj mi {te”, ali i u Fu to {kom par ku sto ji po sun cu i nu di kar te ku pa ~i ma za 100 di na ra. Sve ovo pod se }a na pe riod ka da su di le ri de vi za sta ja li po uli ca ma i {a pu ta li “mar ke, mar ke”, a sa da se ume sto to ga, mo `e ~u ti “kar te, kar te”. Za ra da ka `u ni je lo {a, jer dnev -

no uzmu iz me |u 800 i 1000 di na ra, a vi ken dom i ne {to vi {e. - Ma do bro na ma do bro i gra |a ni ma. Ima onih ko ji ne ma ju pra vo na bes plat ne kar te, jer se gre ju na gas. U sva kom slu ~a ju im je is pla ti vi je da kod nas ku pe za 100 di na ra, dok bi na ka si za od ra sle pla ti li pre ko 200, a za de cu 150. Ja ured no pla }am ra ~u ne i do bit nik sam zlat ne ku gli ce, ali ne ko ri stim ba zen, jer smo è na i ja ve} sta ri ji i sme ta nam sun ce, pa eto pro da jem, jer mi je ma la pen zi ja, a od ovog nov ca è na mo è da sku va ru ~ak za dva da na – is -

pri ~ao nam je je dan No vo sa |a nin. Dru gi ima dru gu ra ~u ni cu, on ko ri sti kar te za ba zen, ali ka `e da iza |e na po qe, is tap ka pet ko ma da, za ra di 500 di na ra i od tog nov ca de ci ku pi sla do led, pe nu, ili me ki ke. – [ta }u imam bes plat ne kar te, i tro je de ce, a ne mam pa ra da svi ma ku pim me ki ke ili sla do led, pa vi {ak ka ra ta pro dam i mo gu da im ku pim na ba ze nu ne {to od hra ne. Pra vi mo sen dvi ~e kod ku }e, ali ne vre di, zna te ka kva su de ca, kad vi de {ta dru gi je du tra `e i oni- pri ~a ovaj dru gi

ne {to mla |i No vo sa |an, ko ji ni je è leo da mu se ime ob ja vi u no vi na ma. Tvr de da je i ovo te {ko za ra |en no vac, jer rad ni ci sa ba ze na, ka da ih vi de zo vu po li ci ju, pa se tap ka ro {i raz be è. Pod se ti mo, ovo je ve} tre }a ak ci ja po de le bes plat nih ka ra ta za ba zen, ko ju spro vo di To pla na. Zi mus su or ga ni zo va li dve ak ci je, a kar te su mo gle da se is ko ri ste za ba zen i kli za li {te. Ovo go di {we kar te tre ba lo bi da se is ko ri ste do 10 ju la. Na kon tog da tu ma vi {e ne va è. Q. Na.

KO SE PARKIRA MORA DA RAZMI[QA

„Pa uk” dnev no ulo vi 25 vo zi la Arah no fo bi ja (strah od pa u ka) je pri li~ no ras pro stra we no sta we u No vom Sa du, ali se ono ne od no si na pa u ka kao ta kvog, ve} na vo zi lo „Par king ser vi sa” ko je no si ne pro pi sno par ki ra ne auto mo bi le. U po me nu tom pred u ze }u ka `u da „pa uk” u pro se ku dnev no od ne se od 20 do 25 ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la, ali i da je ~i we ni ca da je u~i nak ove slu `be u pr vih {est me se ci ove

U to ku mar ta in spek cij ske slu `be su bi le u {traj ku, {to se od ra zi lo na broj „dig nu tih” auto mo bi la, ali je pri me tan i trend sve ma weg ukla wa wa ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la. U „Par king ser vi su” ka `u da po vla {}e nih pri li kom od no {e wa vo zi la ne ma, ma da se mno gi su gra |a ni ne bi slo `i li sa po me nu tom kon sta ta ci jom. Rad ni ci ukla wa ju ne pro pi sno par ki ra na vo zi la po na lo -

Ce na ukla wa wa ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la va ri ra i kre }e se od 5.000 (vo zi la ma se do 800 kg) do 13.500 di na ra (za vo zi la naj ve }e do zvo qe ne te ì ne). Le à ri na za pr vi dan se ne pla }a, a ~u va we pre ko 24 ~a sa za sva ki dan iz no si 184 din go di ne ma wi ne go u istom pe ri o du pro {le. Ovo se po seb no od no si na ja nu ar i fe bru ar te ku }e go di ne, bu du }i da su zbog te {kih zim skih uslo va rad ni ci, ina ~e, an ga ò va ni na „pa u ku” bi li za du è ni za ukla wa we sne ga sa sa o- bra }aj ni ca i par ki ra li {ta, ta ko da za pr va dva me se ca ni je uklo we no vi {e od 400 vo zi la.

gu sa o bra }aj ne po li ci je, ko mu nal ne i sa o bra }aj ne in spek ci je, a ne sa mo stal no. Po sto je i pri o ri te ti ka da se ukla wa ju vo zi la, pa se pr vo skla wa ju oni ko ji ome ta ju re do van sa o bra }aj bi lo auto mo bi la, pe {a ka ili bi ci kli sta. Vo zi la se naj ~e {}e ukla wa ju po na lo gu sa o bra }aj ne po li ci je i to iz uli ca u u`em cen tru gra da,

a naj ~e {}i pre kr {aj je par ki ra we na tro to a ru i par ki ra we su prot no sa o bra }aj nom zna ku. Ce na ukla wa wa ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la va ri ra u za vi sno sti od te ì ne vo zi la i po vr {i ne sa ko je je uklo we no. Ta ko da se ce na kre }e od 5.000 ( vo zi la ma se do 800 kg) do 13.500 di na ra (za vo zi la naj ve }e do zvo qe ne te ì ne). Le à ri na za pr vi dan se ne pla }a, a ~u va we pre ko 24 ~a sa za sva ki dan iz no si 184 din. Tro {ko vi pret hod no pred u ze tih rad wi, uko li ko se pre ki ne ukla wa we vo zi la ka da se vo za~ po ja vi na li cu me sta iz no se 3.000 din. U gra du tre nut no ima pet „pa uk“ vo zi la, i sva su opre mqe na vi deo si ste mom. Vi deo pa uk uve den je u mar tu 2010. i sva spe ci jal na vo zi la za du ù ju sva ko dnev no vi deo ko fer i no se ga na te ren. Po sa de pa u ka na te re nu sa me uo~a va ju vo zi la u pre kr {a ju, i i vi deo opre mom sli ke sa te re na

pro sle |u ju de ùr nom po li caj cu u pro sto ri ja ma „Par king ser vi sa„. Po li ca jac na osno vu fo to gra fi ja sa te re na utvr |u je da li je vo zi lo u pre kra {a ju, i ako je ste iz da je re {e we o ukla wa wu. I gra |a ni pri ja vqu ju ne pra vil no par ki ra na vo zi la. Po zi vi sti ù de ùr nom po li caj cu i on u sa rad wi sa re fe ren tom „Par king ser vi sa„ upu }u je spe ci jal no vo zi lo na pri ja vqe nu adre su. B. M.

NESVAKIDA[WA ZA[TITA OD PAUKA

Le ci ma ~u va ye po ve vo za ~a Do {lo je vre me po la ga wa pri jem nih is pi ta na Uni ver zi te tu, {to zna ~i i do la zak ve li kog broj gra |a na iz osta lih de lo va ze mqe i re gi o na ko ji ba{ ne zna ju sve taj ne par king pro sto ra u gra du. Je dan od ve }ih pro ble ma u ovo vre me uvek se stvo ri kod Fi lo zof skog fa kul te ta, gde se usled ve li ke na va le auto mo bi la, a maw ka par king pro sto ra, stvo ri sa o- bra }aj ni ~ep. Tu si tu a ci ju ha o sa ne ki qu di iz pro vin ci je ili iz dru gih gra do va pla te od no {e wem auta u pro sto ri je „Par king ser vi sa„ i pla }a wem ve li ke ka zne za vra }a we ko la. Ta ko je je dan su gra |a nin, pod stak nut iz gle da ~i stim al tru i zmom, ju ~e de lio let ke u ko ji ma je ob ja {we no ka ko se i gde naj bli `e i naj be zbri `ni je par ki ra ti, a da ne ma te pro ble ma sa uvek opre znim pa u kom. Na let ku je

^ITAOCI PI[U SMS

sve de taq no ob ja {we no, od SMS bro ja na ko ji mo `e te pla ti ti par king me sto, ce ne ko ju }e te

za to iz dvo ji ti, do i{tam pa ne ma pe za rad lak {eg sna la `e wa. Po sle ove ak ci je, iz ve sno je da su ju ~e rad ni ci „Par king ser vi sa” na ovoj lo ka ci ji ima li ma we po sla. A ka ko na tom par king pro sto ru mno gi vo za ~i ni su na ~i sto gde se on za vr {a va, a gde po ~i we, i {ta je, a {ta ni je ze le na po vr {i na (ko ja ~e sto ta ko ne iz gle da), ja sno je ka ko bi ova ak ci ja za vre me po la ga wa pri jem nih is pi ta mo ra la do bi ti i po dr {ku od dru gih grad skih ili dr `av nih in sti tu ci ja. Jer je „pa uk” ja ko do bro upo znat sa ovom si tu a- ci jom i ka da kre nu pri jem ni is pi ti sa mo “{par ta” kroz Uli cu Zo ra na \in |i }a. A. L.

065/47-66-452

Ostao nam Ska dar na Bo ja ni La`, sve je bi la la`, sva ka va {a re~, sva qu bav va {a - pe va pe va~, a i mi s wim. Obe }a va li, po ko zna ko ji put, ali zgra da Po {te kod SNP-a i da qe sto ji ko ska dar na Bo ja ni. Pr o {li iz bo ri, pr o {la obe }a wa! I ko li ko pu ta jo{? 064/1442... *** Do kle }e Kr ko ba bi}, ili ka ko on se be na zi va „gosp Wet”, da stal no is ti ~e svo je za slu ge u borb pr o tiv za mr za va wa pen zi ja? Zar on po ve }a we od 1,53 od sto od ok to bra me se ca, ko je je usvo ji la Vla da ~i ji je on ~lan, stvar no sma tra za ne ko po ve }a we ili nas sma tra to tal no iz la pe lim da bi smo po ve ro va li u ova kve baj ke za ma lu de cu? 063/8532... *** Je dan pri li~ no ne qu ba zan go spo din na {al te ru ,,Elek tro voj vo di ne,, ka `e ,,Od ko ga ste ~u li za bes plat ne si ja li ce, idi te kod wih pa uzmi te,, 064/1849...

*** Mo lim Vas da sa zna te ko je nad le `an i ko mo `e da po mog ne jed nom la bu du u no vo sad skom Du nav cu, ko ji ima ve li ku tr o kra ku

udi cu za bo de nu u vrat! [te ta je da ta kva pti ca ugi ne! 065/5363... *** Za 069/1502..., De ro we, De ro we... Pi sao sam o tom pre tri me se ca. Ve }a sre di na oti ma od ma we sve {to va qa. Ka ko Be o grad od No vog Sa da, ta ko N.Sad od De ro wa. Za {to Eg zit kamp ni je na Novm Na se qu, pa da tu ri sti po tro {e evre po gra du?! 066/9346... *** Pqu nu li bi oni u {a ke i la ti li se po sla, al’ su po tro {i li pqu va~ ku u pred iz bor noj kam pa wi! 063/1050... *** Ka ko se ga si dru ga pe} `e le za re Sme de re vo sve je vre li ji ko a li ci o ni lo nac u ko jem tre ba sa sta vi ti vla du, a tu su i dru gi, ne ma we vre li lon ~i }i, ko ji se te {ko da ju ohla di ti, a ne ki se po la ko tek za gre va ju, dok Sme de re vo ide u hla do vi nu. 064/3078...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

JO[ NE MA GA RAN CI JA DA ]E SU TRA BI TI KON STI TU TIV NA SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA

Pre go vo ri uhva ti li br ì ri tam? Kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da tre ba lo bi da se odr ì su tra, ali ni ko od lo kal nih par tij skih ~el ni ka ni je vo qan da ga ran tu je da }e se to i de si ti. Po li ti ~a ri su jo{ ma we sprem ni da us tvr de da }e na{ grad su tra do bi ti iz vr {nu i pred stav ni~ ku vlast. Do du {e, pre go vo ri tra ju, pa zar zva ni jav na pred uz e }a se utvr |u je, a o~i i u{i su okre nu te pre ma Be o gra du, u i{ ~e ki va wu ko }e ~i ni ti Vla du Sr bi je. Odr à va we su tra {we sed ni ce sa mo za rad ve ri fi ko va wa man da ta od bor ni ci ma a bez kon sti tu i sa wa par la men ta osta vi lo bi ba{ lo{ uti sak na jav nost gra da. Na i me, kon sti tu i sa we pod ra zu me va iz bor pred sed ni ka Skup {ti ne gra da, we go vog za me ni ka, se kre ta ra i za me ni ka kao i for mi ra we Ka drov ske ko mi si je. To bi auto mat ski zna ~i lo da je po stig nut do go vor oko ras -

po de le funk ci ja me |u vla da ju }om ve }i nom. Za sa da su naj bli `i do go vo ru DS-LSV-SPOSPS-SVM, ali ako Vi dov dan do ne se re pu bli~ ku vla du SNS-

tiv na, su je ta pad ne u dru gi plan, pre vla da ra zum i ne stig ne ne ka za bra na stra na~ kih cen tra la iz pre sto ni ce tre ba o~e ki va ti iz bor Igo ra Pa vli ~i }a za gra do -

Ima fo re za ro ko ve Pre ma Za ko nu o lo kal nim iz bo ri ma, kon sti tu i sa we no vog sa zi va Skup {ti ne gra da mo ra da se de si naj ka sni je 60 da na od pro gla {e wa re zul ta ta lo kal nih iz bo ra. S ob zi rom da su se iz bo ri za no vo sad sku skup {ti nu po na vqa li na pet bi ra~ kih me sta, ko na~ ni re zul ta ti su pro gla {e ni 23. ma ja, pa je ta ko rok za odr `a va we kon sti tu tiv ne sed ni ce 22. jul. Ujed no, od for mi ra wa no vog sa zi va te ~e rok od 30 da na za iz bor iz vr {ne vla sti gra da. Ta ko, se do 21. av gu sta mo ra ju iza bra ti gra do na ~el nik i ~la no vi Grad skog ve }a. SPS-URS mo gu }e je da }e do }i do ma log za sto ja u for mi ra wu no vo sad ske vla sti i raz ma tra wa no vih kom bi na ci ja, ma da ne mo ra auto mat ski to i da se de si. Po li ti~ ki ku lo a ri bru je da ako da na {wa no} bu de kon struk -

na ~el ni ka, a da na ~e lo Skup {ti ne gra da za sed ne Alek san dra Jer kov. S dru ge stra ne pred sed nik Grad skog od bo ra SNS Mi lo{ Vu ~e vi} je ube |en da na su tra {woj sed ni ci ne }e bi ti for mi ra na vlast, ali do da je da

je ~uo da su se pre go vo ri iz me |u DS, LSV i SPS in ten zi vi ra li. - Ne znam da li }e i ko li ko for mi ra we re pu bli~ ke vla de SNS-SPS uti ca ti na vlast u lo ka lu. Te {ko mi je za mi sli vo da sa de mo kra ta ma for mi ra mo ve }i nu u gra du, ali ne is kqu ~u jem tu mo gu} nost. Svi su nam pri hva tqi vi kao part ne ri, osim SRS i LSV, ali ne za bo ra vi te da Li ga ima 12 man da ta, jer tri od 15 pri pa da ju SPO - re kao je Vu ~e vi}. No vo sad ski li de ri SRS i RDS \u ra| Jak {i} i To mi slav Bo kan re kli su za „Dnev nik” da ni sa jed nom par ti jom ni su raz go va ra li o ula sku u vlast. U sva kom slu ~a ju kon stu tiv nom sed ni com, kad god da bu de, pred se da va }e Jo van Gru bor (LSV) kao naj sta ri ji od bor nik u no vom sa zi vu, a u to me }e mo po ma ga ti dva naj mla |a de pu ta ta Ne nad Ve zmar (LSV) i Mia Ko sti} (SNS). D. Ig wi}

~etvrtak28.jun2012.

OD 2. JU LA

Zah te vi za vo za~ ke na Bu le va ru Zah te vi za iz da va we vo za~ kih do zvo la }e se od po ne deq ka, 2. ju la pri ma ti u {al ter sa li Po li cij ske upra ve na Bu le va ru oslo bo |e wa 143, sva kog rad nog da na od 7 do 21 ~as. Na istom me stu }e se i iz da va ti vo za~ ke do zvo le, a ne kao do sa da u objek tu po li ci je u [aj ka {koj uli ci. A. Va.

OBE LE @A VA WE ME \U NA ROD NOG DA NA DU NA VA

Iz lo `be, ~i {}e we, dru `e we…

Po vo dom Me |u na rod nog da na Du na va - 29. ju na, mno go broj ne or ga ni za ci je, udru è wa i po li ti~ ke par ti je na ja vi le su ak ci je i pro gra me ko ji ma }e obe le ì ti dan dru ge naj du è re ke u Evro pi. Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne or ga ni zu je da nas u 18 ~a so va iz lo `bu fo to gra fi ja Du na va, na Ke ju `r ta va ra ci je, pre ko pu ta re sto ra na „Sat”. Za su tra, Me sna za jed ni ca „Li man” spre mi la je pro gram ko ji po ~i we u 20 ~a so va u Ga le ri ji MZ - a, Uli ca Dra ge Spa si} 1. U okvi ru we ga bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba sli ka Igo ra Cve ja no vi }a, Dra go sla va Vi {e kru ne, Iva ne Ko sna o vi} i Bo ja na Ki ri xi }a i na stu pi pe sni ka Mir ka Sti ki }a, mu zi ~a ra Ob ra da Ja ko vqe vi }a i Kul tur no - umet ni~ kog dru {tva „Sve to zar Mar ko vi}”.

U su bo tu No vo sad ski eko lo {ki cen tar or ga ni zu je ak ci ju ~i {}e wa ze le nih po vr {i na na Ri bar cu i to od Bro do gra di li {ta do [pi ca, a bi }e po sta vqe na i ta bla sa oba ve {te wi ma o za {ti ti ì vot ne sre di ne. Po red wih oba lu Du na va ~i sti } e i Udru ` e w e gra | a n a „Cen tar za obu ku i re kre a ci ju”, ~i ji }e ~la no vi, kao i vo lon t e r i, ~i s ti t i oba l u kod Srem ske Ka me ni ce, a odr à }e se i edu ka tiv na i li kov na ra di o ni ca. Oku pqa we je na fud bal skom te re nu klu ba „Fru {ko go rac” u 8 ~a so va. Ta ko |e, ma ni fe sta ci ja „O~i sti mo re ku Du nav”, odr à }e se i u Ba no {to ru i po ~i we u 8 ~a so va, a or ga ni zo va na su tak mi ~e wa u sport s kom ri b o l o v u, ma l om fud ba lu, {a hu i ku va wu ri bqe ~or be. G. ^.

„Dve ri” tra `e no ve iz bo re Iako su iz bo ri pro {li pre vi {e od 50 da na iz iz grad skog po ve re ni {tva po kre ta Dve ri sa op {ta va ju da u gra du i da qe vla da ja va {luk i neo d go vor nost. „No vi Sad je po ni `en iz bor nom kra |om, ku po vi nom gla so va, stva ra wem la `nih ma win -

skih stra na ka i zlo u po tre bom iz bor nog za ko na” sa op {ta va ju Dve ri. Sva obe }a wa ko je su osta le stran ke iz re kle u vre me pre iz bo ra, po tvrd wa ma iz ovog po kre ta, ne }e se de si ti, pa je je di no re {e we ras pi si va we no vih iz bo ra u gra du. A. L.

PE TA FA ZA RA DO VA

Ku }e u Ka }u spa ja ju s ka na li za ci jom Pred u ze }e “Vo do vod i ka na li za ci ja” u{lo je u pe tu fa zu ra do va iz grad we ka na li za ci je u Ka }u. Tre nut no se ra di u uli ca ma Mo {e Pi ja de, Ni ko le Te sle, Bran ka ko za re va, Bra }e Ma zar, Bran ka Ra di ~e vi }a, Zdrav ka ^e la ra, Sve to za ra Mar ko vi }a. U pe tu fa zu ra do va spa da pri kqu ~i va we do ma }in sta va na ka na li za ci o nu mre `u. Po ~e tak 2014. je rok da svi ra do vi bu du go to vi. Ra do vi je ju ~e ob i {ao pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i is ta kao da je u pret hod ne ~e ti ri go di ne sa mo za ka na li za ci ju u Ka }u “Vo do vod” od spo stve nih pri ho da iz dvo jio ~e ti ri mi li o na evra. U KAR LOV CI MA

Bez na gra da ove go di ne Kar lo va~ ka Skup {ti na ne }e ove go di ne do de qi va ti pri zna wa za slu `nim po je din ci ma i or ga ni za ci ja ma po vo dom Da na Srem skih Kar lo va ca, 16. sep tem bra, za to {to Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i pro gla {e we po ~a snih gra |a na Srem skih Kal ro va ca ni je ob ja vi la po ziv za pred la ga we kan di da ta, {to ina ~e u ovo do ba go di ne ~i ni. Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, do de la naj vi {ih op {tin skih pri zna wa izo sta }e ove go di ne, jer je pri hva }en stav da se to ~i ni na sva ke dve go di ne. Z. Ml.

Pro mo ci ja mo} nih pri ~a Kwi ga „Ko se bo ji vu ka jo{? Mo} ne pri ~e za od va `ne i ra do zna le” autor ki Alek sa dre Iz gar jan i Iva ne Mi lo je vi} bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 ~a so va u Za vo du za kul tu ru, Uli ca voj vo de Put ni ka 2. Po red autor ki, go vo ri }e pro fe sor ke Qi qa na Pe {i kan i Ma ri ja Kle ut. Vi {e o kwi zi mo `e se pro ~i ta ti na saj tu www.moc ne pri ce.com. A. J.

- Do ka za li smo da iz grad wa ka na li za ci je u pri grad skim na se qi ma ni je bi la pred iz bo na tr ka i obe }a we. I po sle iz bo ra smo na sta vi li da ra di mo i ula è mo u ka na li za ci o ni si stem gra da. Sva pri grad ska na se qa mo ra ju da do bi ju osnov ne stva ri, a jed na od wih je ka na li za ci ja – is ta kao je Jo va no vi}. Re kao je da je za ovu pe tu fa zu ra do va iz dvo je no 98 mi li o na di na ra, te da }e sva do ma }in stva u ko ji ma se ra di bi ti pri kqu ~e na na se kun dar nu ka na li za ci o nu mre ù. I ra do vi na iz grad wi ka na li za ci o ne mre è u Bu di sa li te ku po pla nu, a kre nu }e i u Ko vi qu.

Di rek tor “Vo do vo da” Bran ko Bje la jac pod se tio je da iz grad wa ka na li za ci je mo ra da se od vi ja plan ski. - Mo ra ta~ no da se zna ka ko se i oda kle po sta vqa ju ce vi, a i upra vo to ra di mo u Ka }u. Kao lo{ pri mer iz grad we ka na li za ci o ne mre è i po sta vqa wa ce vi na veo bih Ru men ku, ko ja vi {e od 20 go di na ima po sta vqe ne ce vi ko je ni ~e mu ne slu è – po ja snio je pr vi ~o vek “Vo do vo da”. Is ta kao je da su ra do vi u Ka }u kre nu li ma gi stral no pre ma Bu di sa vi, te da se za vr {e tak mo è o~e ki va ti kra jem 2013. ili po ~et kom 2014. Ka da je re~ o pla no vi ma ovog pred u ze }a Bje la jac

je na ja vio da bi na kon re ba lan sa bu xe ta tre ba lo da se ra di ka na li za ci ja u Sa do vi ma, ali za po ~e tak sa mo u ne ko li ko uli ca, jer ta mo jo{ uvek ni su re {e ni imo vin sko prav ni od no si. Pla ni ra no je i da se za tih ne ko li ko uli ca iz dvo ji 40 mi li o na di na ra. Pod se tio je `i te qe Sa do va da bi tre ba lo da re {e imo vin skoprav ne od no se do 2015. go di ne. Za Ka }a ne i `i te qe Bu di sa ve pri kqu~ ci na cen tral ni si stem ka na li za ci je sta ju 36.000 di na ra i mo gu da se pla te u 24 ra te. Ovo ve }i ni Ka }a na od go va ra, ali ima jo{ uvek i onih ko ji ni su pot pi sa li ugo vor. Q. Na to {e vi} Fo to: N. Sto ja no vi}

Pre ki nut {trajk u „No vi te tu” Za po sle ni u „No vi te tu” ju ~e su po sle 10 ~a so va pre ki nu li {trajk i po ~e li da ra de, po {to je di rek tor pred u ze }a Alek san dar Pe tro vi} pot pi sao spo ra zum o pre ki du {traj ka. Sa spo ra zu mom se pi sme no sa gla sio i vla snik „No vi te ta” Dra gan \u ri}. Ju ~e je na ogla snoj ta bli fa bri ke ob ja vqe no da je za rad ni ke u pro iz vod wi su bo ta rad na, jer se zbog {traj ka ni je ra di lo od 11. ju na. Pot pred sed ni ca sin di ka ta u pred u ze }u Alk san dra Ig wa to vi} re kla je da pre ma spo ra zu mu o pre ki du {traj ka maj ska za ra da tre ba da bu de isla }e na u po ne de qak 2. ju la, a dru gi deo 9. ju la i da }e da ni u {traj ku bi ti ra ~u na ti kao go di {wi od mor.

U spo ra zu mu je na ve de no, re kla je Ig wa to vi}, da Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad i za po {qa va we na red ne sed mi ce upri li ~i sa sta nak sa In spek ci jom ra da, ka ko bi iz in spek to ra ta ob ja sni li pred stav ni ci ma sin di ka ta pri me nu ko lek tiv nog ugo vo ra. - U „No vi te tu”je ne dav no pot pi san ko lek tiv ni ugo vor i va `no nam je da u tu ma ~e wu ugo vo ra ne bu de raz mi mo i la `e wa sa po slo vod stvom - na ve la je pot pred sed ni ca sin di ka ta Ig wa to vi}. Skre nu la je pa `wu, da }e sin di kat za ka za ti no vi {trajk uko li ko se spo ra zum ne bu de po {to vao, pr ven stve no u de lu ko ji se od no si na is pla tu maj ske za ra de. Z. D.

Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu U okvi ru pro gra ma “Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du” ve ~e ras }e u 19. 30 ~a s o v a u Dram s kom stu d i j u AKUD “So w a Ma r in k o v i}”, Uli c a Vla d i m i r a Pe r i } a Val te ra 3, bi ti odr `a na jav na pro ba pred sta ve “Ka kav pre di van svet” Aka dem skog po zo ri {ta AKUD “So wa Ma rin ko vi}”. Su tra }e u am fi te at ru se dam Pri r od n o-ma t e m a t i~ k og

fa kul te ta, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, bi ti odr `a no pre da va we “Ma te ma ti ka i umet nost”. U su bo tu, 30. ju na, }e u 18 ~a s o v a na Tr g u Do s i t e j a Ob r a d o v i } a bi t i odr ` a n a pre zen ta ci ja sal se, a u 20 ~a so va u klu bu “So wa” na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, je kon cert “Duo gi ta ra”. U po n e d e q ak, 2. ju l a na PMF-u u 19 ~a so va bi }e odr -

à no pre da va we “Vo da kao ì vot na in spi ra ci ja”, a u su bo tu 7.ju la u klu bu “So wa” od 11 ~a so va ber za gra mo fon skih plo ~a i rok kon cert ”G. B. B.” od 21 ~as. Ceo pro gram je po dr àn od stra ne Mi ni star stva pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi jeSek to ra za u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard, kao i Uni ver zi te ta u No vom Sa du. A. Va.

SU TRA PO ^I WE LE TO NA KA ME WA RU

No vi na ri pr vi ukr {ta ju var ja ~e Ak ci jom „O~i sti mo Du nav” i tak mi ~e wem no vi na ra no vo sad skih re dak ci ja iz {tam pa nih i elek tron skih me di ja u pe tak i zva ni~ no po ~i we ovo go di {we le to na Ka me wa ru. Udru è we pri ja te qa Du na va, eko lo gi je, na u ti ke, spor ta i ru bo lo va „Du nav Ka me war”, udru è we „Eko lajf” i tu ri sti~ ka agen ci ja „Mar ket turs” su tra }e ni zom ak ci ja obe le ì ti Dan Du na va. Naj pre }e se od 12 do 14 ~a so va kod ri bqe ~ar de „Ka me war” or ga ni zo va ti ra di o ni ca o te mi „Du na ve, Du na ve, pla vi”. U~e sni ci ma ni fe sta ci je }e po tom od 14 do 16 ~a so va ~i sti ti Ma~ kov sprud i pri o ba qe Du na va. Pro fe sor Bran ka Mi la no vi} od 17 do 18 ~a so va odr à }e pre da va we o te mi „Du nav kao tu ri sti~ ki mo tiv”. Cen tral ni deo ma ni fe sta ci je, ipak, pri pa da ku li na ri ma. Su tra u 18 ~a so va nad me ta }e se no vi na ri u ku va wu ri bqe ~o be i ri bqeg pa pri ka {a. - Tak mi ~e we se odr à va u ~ar di “Ka me war” ve} 15 go di na. Po sle no vi na ra, u ku va wu ri bqe ~or be i pa pri ka {a 2. ju la

opro ba }e se vi na ri, 27. ju la tu ri sti~ ki rad ni ci, za tim 24. av gu sta oni ko ji s pri ja ve, a 7. sep tem b ra sli k a r i. Fi n al n o tak mi ~e we, na ko me }e ri bqu ~or bu ili pa pri ka{ ku va ti po bed ni ci pred tak mi ~e wa, odr à }e se 16. sep tem bra. „Mar ket turs”, kao or ga ni za tor obez be |u je ri bu, dr va, vo du i ko tli }e. U~e snik u tak mi ~e wu do no si svo je ku var ske taj ne – za ~i ne i na rav no zna we. Ku va we tra je 75. mi nu ta, a ku va se za de set oso ba- ka è vla snik ~ar de Mi }o Zlo ju tro. Za po bed ni ke su obez be |e ne vred ne na gra de i kva li fi ka ci je za da qa tak mi ~e wa na ni vou gra da, Voj vo di ne, Sr bi je …. Uz pri ja tan uì tak na oba li ov de za 300 di na ra nu de i vo `wu ~am cem mar {ru tom âr da - Ra ko va~ ki Du na vac - ma~ kov sprud - Qu bav no ostr vo - âr da. Ve} 14 go di na u Ri bqoj ~ar di „Ka me war“ or ga ni zu je se i dru è we no vo sad skih sli ka ra i kwi èv ni ka. Ovo go di {we dru è we po sve }e no je kwi èv ni ku i stva ra o cu Bo {ku Iv ko vu, pre mi nu lom kra jem 2010. M. B.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak28.jun2012.

DNEVNIK

c m y

САРАДЊА ДРУШТВА УЧИТЕЉА „БЕЧЕЈ” И ЈАПАНСКЕ АМБАСАДЕ

Спојио их оригами

Кучићи били најинтересантнији

Смотра и удомљавање паса

ЗРЕЊАНИН: Кинолошко друштво Зрењанин, у сарадњи са ЈКП “Чистоћа и зеленило”, организовало је у Парку пријатеља деце смотру паса свих раса. У оквиру смотре, уприличено је и такмичење мешанаца, такозваних хоби паса, који су посебно били интересантни за најмлађе посетиоце, јер су у додели медаља учествовали пријатељи свих клинаца - кловница Ди-Ди и истакнути зрењанински глумац Миљан Вуковић. Укупно је додељено 50 медаља малишанима чији су љубимци уче-

ствовали у избору најлепших и најсимпатичнијих паса, док су остали добили утешне награде - балоне. - Оваква смотра први пут је одржана у Зрењанину, јер до сада никада нису истовремено били организовани смотра паса свих раса, изложба хоби паса и удомљавање животиња. Из Привременог прихватилишта је, за време манифестације, удомљено 11 штенади и три одрасла пса. Сви су на лицу места пелцовани и чиповани - истиче директорка “Чистоће и зеленила” Биљана Глигић. Ж. Б.

Рок фест у Старчеву

СТАРЧЕВО: У суботу ће на фудбалском стадиону у Старчеву бити одржан Четврти Екс Ју Рок фест, на коме ће наступити неколико познатих регионалних бендова – „Црвена јабука“, „Хладно пиво“ и „Пекиншка патка“, као и бендови „Земље грува“ и „Сељачке буна“. Покровитељи манифестације су Град Панчево и компанија НИС. Председник Организационог одбора фестивала Петар Андрејић рекао је да је ово прилика да се Фест прикаже као велика манифестација. Медијатор Фестивала по други пут биће Влада Јанковић Џет.

- Ово је начин да се рок музика популарише међу младима, прављењем концерата не само у Београду, Нишу или Крагујевцу, већ и у мањим центрима као што је Старчево - рекао је Јанковић. За посетиоце који долазе из Београда и из околних места целе ноћи ће бити обезбеђен превоз. - Сви они који се одлуче да дођу јавним превозом имаће могућност да се врате и у Панчево и у Београд. Ми смо већ у контакту са људима који ће доћи из правца Новог Сада и осталих делова Србије и већ им дајемо смернице када имају аутобусе, возове за назад изјавио је Андрејић. З. Дг.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 20.15), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30 14.15, 14.30 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” (18.35, 20.40), „Izme|u svetova” (22.45).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Ki me ta [a ba ni, Ana Bar na i Ani ca Ni ko li} iz Novog Sada, Qu bi ca ]u lum iz Ba~ke Palanke, Bran ka Ra di} iz In|ije, Dra ga na Vi {e kru na iz Koviqa, Je li ca Ko va ~e vi} iz Be~eja, Kri sti na Gru jin iz Zrewanina, An |el ka Ne deq ko vi} iz @abqa i Bi qa na Ble {i} iz Temerina. DEÂKE: Ta wa ]i ri}, Na ta li ja Ni ko li}, Bo ja na [e ri}, Ja smi na Pe ri}, Mir ja na Pa {}an, Sne à na Ra di {i} i Zla ta na Gla vi} - Mar ko vi} iz Novog Sada, Qu bi ni ca Ni ko li} iz Veternika, Sla vi ca Ni ko li} iz [ida, Ma ri na Sti pi} iz êneja, Ma ri ja Osto ji} iz @abqa, Dra ga na Mi haj lo vi} i Qu bi ca Venj hart iz Be~eja i Ma ri ja na Gli go ri} iz Beo~ina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sini{a Ivana Nikoli} (1954) u 12 ~asova i Voislav [}epana Bigovi} (1950) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Franci{ka Antuna Tonkovi} (1940) u 15 ~asova, a na Centralnom grobqu u Futogu Branko Mi}e Bawac (1951) u 15 ~asova.

БЕЧЕЈ: Друштво учитеља „Бечеј” током ове године обележава два јубилеја, десет година постојања и успешног рада и исто толико бављења оригами техником. Управо ова специјализована активност повезала је Друштво са Амбасадом Јапана у Београду и означила га као једног од чувара дела древне јапанске културе. - Много смо креативних радионица организовали с тематиком оригами технике, где су нам полазници била деца, али и родитељи, чак баке. Свако ко жели да се упозна с умешношћу савијања папира и прављења разних фигурица од хартије добро је дошао на некој од наших радионица. Тако је било и током актуелног двонедељног Другог оригами кампа, који је окупио тридесетак бечејске деце, рекла је, између осталог, председница Друштва учитеља Бечеј Милена Гмијовић на скромној свечаности поводом посете представника јапанске амбасаде Марје Бастајић, помоћнице аташеа за културу при јапанској амбасади у Београду.

Том приликом је о историјату претходних удружења учитеља, чија активност датира од 1856. године и раду садашњег Друштва говорила Вишња Милошевић. Директорка Народне библиотеке Бечеј Ержебет Кинка се осврнула на успешну сарадњу са слављеником. Гошћа из јапанске амбасаде изразила је задовољство што се јапанска култура негује и ван Београда, а онда је уручила пригодан материјал за рад Оригами клуба при Друштву учитеља „Бечеј”, које је по оснивању пре две године и дошло на идеју да се у време летњег школског распуста организује оригами камп. Са децом, а и по којим родитељем, стрпљиво су у тек реновираном подрумском простору зграде Народне библиотеке радиле инструкторке Дренка Вендер, Весна Вулета, Милена Гмијовић, Вишња Милошевић, Верица Чешљевић и Јелисавка Швоња. У част посете представнице јапанске амбасаде, приређена је изложба ра-

Део учесника и инструктори Другог оригами кампа у Бечеју

дова чланова Оригами клуба, при ДУБ и актуелног сазива Другог оригами кампа. - У сарадњи с Народном библиотеком, уговорили смо током августа оригами радионицу у Бачком Петровом Селу, а 17. септембра ћемо у Геронтолошком центру Бечеј одржати оригами радионицу са штићеници-

ма те установе, јер се по јапанској традицији тај дан слави као „дан поштовања старијих особа“. У оквиру Дечије недеље традиционално организујемо оригами радионицу под ведрим небон на централном градском тргу за све заинтересоване суграђане - додала је Милена Гмијовић. В. Јанков

Мраморчани на Републичком такмичењу ПАНЧЕВО: Мраморачко Добровољно ватрогасно друштво основано је 1876. године и у 136 година постојања, забележило је одличне резултате на свим државним такмичењима. Ових дана припремају се за Републичко такмичење на којем ће учествовати од 29. јуна до 1. јула. Председник друштва Милутин Новосел задовољан је одзивом младих Мраморчана којима је ово једна врста спорта и забаве, а са друге стране и обавеза којом помажу мештанима у кризним ситуацијама. - Наше друштво јесте добровољно, али ми врло успешно излазимо на интервенције и гасимо пожаре. Имамо сву потребну опрему и 50 увек спремних ватрогасаца. Деси се некада да неко има обавезе у фир-

ми па не може да дође, али углавном нас је увек спремно бар 15-20 људи - рекао је Новосел. Поред сталних ту су и почасни чланови који су у ДВД-у преко 50 година, као и омладин-

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ци чести учесници разних европских манифестација. - Сениори А класе се спремају за Првенство државе које ће бити у Зрењанину и очекујемо висок пласман јер смо на тим такмичењима увек у врху. Протеклих 16 година смо стални учесници државних првенстава, били смо и на Првенству Европе са јуниорима два пута. Имали смо запажене резултате у Хрватској, Немачкој, добитници смо многих признања и освајачи високих одличја - изјавио је председник Добровољног ватрогасног друштва Милутин Новосел. З. Дг.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

ШЕФ РА ДИ КА ЛА ПРО ЗИ ВА СО ЦИ ЈА ЛИ СТЕ У БАЧ КОЈ ПА ЛАН ЦИ

Рад ма на Бо за ло вљева ре то ри ка не пла ши Уско ро леп ше ру хо за шко лу

РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА ФА СА ДЕ У ДВО РИ ШТУ СРЕД ЊЕ СТРУЧ НЕ ШКО ЛЕ

Изо ла ци ја уме сто пло чи ца

КИ КИН ДА: У Средњој стручној школи “Милош Црњански” и Високој струковној школи за образовање васпитача у кикинди, у току је реконструкција дворишне фасаде. Према речима Дра га на То ма ше ва из Јавног предузећа “Дирекција за изградњу града”, са фасаде је почео од отпада малтер, који није био адекватан када је зграда грађена: - Малтер који отпада угрожава безбедност ђака и студената. По налогу општинске грађевинске инспекције започети су радови. Средства су обезбеђена у буџету “Дирекције за изградњу града”. Уклонићемо плочице, којима је фасада обложена и поставити нову фасаду са термоизолацијом. Извођач радова је фирма “Технобор” из Кикинде, а вредност је око 800 хиљада динара. - Радови нису почели раније, јер смо чекали да се заврши школска година. Очекујем да ће реконструкција бити брзо завршена – додаје Томашев. Директор Средње стручне школе “Милош Црнајнски” Вик тор Фел баб задовољан је што се школа уређује:

- Од када је школа изграђена, пре четрдесетак година, на унутрашњем делу фасаде ништа није рађено, те су ови радови били неопходни. Још почетком школске године делови фасаде почели су да отпадају те је и грађевински инспектор затворио простор испред тог дела зграде. На овај начин побољшаћемо услове за рад. Највећи проблем Средње стручне школе “Милош Црњански” и Високе стручне школе за образовање васпитача који су у једном објекту јесте недостак простора. - Добра уписна политика и једне и друге школе резултира тиме да имамо доста ученика и студената. Нов начин рада захтева рад у више група у истом време, те је горући проблем то што немамо доста учионица. Постоје планови за надоградњу школе, али то изискује знатна финансијска средства, које ћемо потражити у фондовима Европске уније – објашњава Виктор Фелбаб. Средња школа има 600 ученика и 92 члана наставничког већа, а Висока струквна школа има око 500 А. Ђ. студента.

Ма ла Ма ри ја по ка зу је ма ми ну сли ку

ХУ МА НИ ТАР НИ КОН ЦЕРТ У РАВ НОМ СЕ ЛУ

„По мо зи мо Да ци да се про бу ди”

РАВ НО СЕ ЛО: Културно-уметничко друштво „Шове“ из Равног Села организује хуманитарни концерт, а сав приход од продатих улазница намењен је лечењу деветнаестогодишње Да ни је ле Ко ва че вић из Инђије, која се већ две и по године налази у болесничкој соби. Наиме, након порођаја, Данијела је добила сепсу, а после неколико дана, на тренутак је стало и њено срце. Она се ипак изборила за живот, али се од тада налази у стању „вигилне, будне коме“, што значи да има регулисан сан и будност, али нема свесну комуникацију са околином. Гледа, али не препознаје никога, може да хода само уз туђу помоћ, помера шаке, али не и руке. Не може да говори нити да се сама храни. Данијела не зна да њена ћеркица Ма ри ја уопште постоји, док мала Марија зна само да њена мама спава.

Ипак, лекари из Немачке су наговестили да постоји шанса да се Данијела опорави, али њена породица за то нема довољно новца. За почетак је потребно 60.000 евра и из тог разлога КУД „Шове“ је одлучило да помогне. Хуманитарни коцерт под називом „Помозимо Даци да се пробуди“ биће одржан 30. јуна у Дому културе у Равном Селу. Из КУД „Шове“ позивају све људе добре воље да дођу на концерт, или да помогну тако што ће послати празну поруку у МТС мрежи 064, 065 и 066 на број 1727 чија је цена 50 динара. Такође, постоји и број динарског рачуна 220-2930000020979-08 код „Про кредит банке“, на име Ковачевић Данијела, путем којег се може уплатити било која новчана сума и тиме помоћи да Данијела оздрави. М. Кк.

Над стре шни ца за де мон ти ра ни мaтeријал

РУ МА: Улагањем у изградњу надстрешнице за одлагање демонтираног материјала и опреме у ЕД Рума од преко пет милиона динара, овај огранак Електровојводине је уложиo у безбедност и сигурност те врсте материјала. У оквиру објекта постоји посебно ограђени простор, са јамом за сакупљање течности, намењен еколошки безбедном прању енергетских трансформатора. Преостали део надстрешнице намењен је за привремено прикупљање, разврставање и одлагање демонтираног материјала и опреме, као и за одлагање готових производа из браварске радионице.

– С обзиром на то да је Електровојводина испоручилац најчистије енергије, овом инвестицијом дајемо допринос укупном унапређењу заштите нашег рада, али и заштите животне средине – изјавио је поводом отварања овог објекта директор ЕД Рума Жи ван Ра вић. Директор Дирекције за корпоративне послове Си ни ша Пу шкар истакао је да полазећи од Закона о заштити животне средине и у складу са захтевима ISO стандарда 14001 о животној средини, отварајући овакав објекат, као друштвено одговорна компанија, на овај начин улажемо додатне напоре за унапређење заштите животне средине. В. Х.

БАЧ КА ПА ЛАН КА: Када се чуло да су социјалисти са напредњацима ДСС и још некима стекли већину од 42, колико броји локални парламент, огласио се у локалним медијима, односно ТВ БАП, досадашњи лидер СРС Дра ган Бо за ло. Он је својих седам новоизабраних одборника снимио пред улазом у овдашњу зграду Полицијске станице Бачка Паланка и изнео низ оптужби на рачун, пре свега, овдашње СПС, односно њеног председника Бо ја на Рад ма на, иначе по свим проценама будућег председника општине, а тврдио је да социјалисти „купују“ радикале за нову коалицију. - Наше одборнике (има их седам) „ападали“су поједини представници СПС, тражили од њих да напусте СРС, а ја им обећавам да око хиљаду новопотписаних члановала знају каско ће се одупрети овом нападу који је постојао и пре неколико годи на – изјавио је Бозало у снимку који је објављен на ТВ БАП, а снимили су људи из Шешељеве странке. Бозало је обећао жесток одговор, али не визичком силом већ трачевима о члановима породице, вероватно, политичких ривала. С обзиром на то да је овде извесно да радикали и демократе не могу бити власт, а да ће „Двери“ са два одборника дати у четвртак, када је, наводно, заака-

зана седница општинског парламента учинити вечину коју ће чинити СНС са девет, СПС са осам, ДСС са четири мандата у локалном парламенту. На оптужбе Драгана Бозала, иначе још увек актуелног председника радикалског пред-

у саопштењу које достављено овдашњим медијима од стране ОО СПСД, а потписао је лично председник Бојан Радман. – Забрињава реторика Бозала, која се своди на претње некаквом самоодбраном, а за нас то је неразумно. Као

Данас седница Скупштине Ако се испуне најаве коалиције коју са 21 одборником у Скупштини општине Бачка Паланка чине СНС, СПС, ДСС, данас би требало да се одржи седница локалног парламента, где би се добила већина, а вероватно и изабран председник општине. Међутим, ако „Двери“ не подрже СНС, СПС и ДСС, онда нема већине, а можда следе нови избори. За јуче су политичари најављивали стављање потписа „Двери“ на коалицини споразум са коалицијом коју предводе напредњаци, али новинар „Дневника“ је тачно у подне, када је наводно требао да падне параф, обишао просторије поменутих странака и сазнао да потписа нема, али, наводно споразума има. Данас ће се знати. седника општине, одговорио је председник Општинског одбора СПС у Бачкој Паланци Бојан Радман, изгледа, будући председник општине са око 60.000 становника. „Поводом најгрубљих оптужби и неистина изнетих у медијима од стране Драгана Бозала саопштавамо да ни један члан нити функционер СПА није улазио у било какве преговоре, који се односе на ткз. лов на одборника СРС – каже се

озбиљна политичка странка, тражимо од полиције и тужилаштва да утврди све чињенице о којима је говорио Бозало, а наводно да је одборницима СРС претио неко из СПС, а а ако неко јесте, или је то неко измислио, нека буде адекватно кажњен“ каже се у саопштењу за јавнsост Бојана Радмана, већ виђеног, новог председника општине Бачка Паланка. М. Су џум

ПО НО ВО СТРА ДА ЛЕ ЊИ ВЕ У АТА РУ ХЕ ТИ НА

Ру мун ски ави о ни оште ти ли усе ве

ХЕ ТИН: Румунски авиони поново су оштетили усеве на пољопривредним површинама у општини Житиште, односно у атару села Хетин. Како “Дневник” сазнаје, после авионског третмана пољопривредних површина у суседној Румунији, а услед неприлагођеног и неправилног рада у тадашњим временским условима, засејане површине у војвођанском делу Баната претрпеле су значајна оштећења. Третирање је погодило површине под пшеницом, слачицом и сунцокретом на парцелама хетинске Земљорадничке задруге “Будућност” и на парцелама индивидуалних пољопривредних произвођача. Члан Општинског већа у Житишту Ви о рел Ге реу вели да је третирање обављено још 1. маја, али су прва оштећења примећена тек касније. Случај је одмах пријављен надлежним органима. - На терен је изашла екипа општинске пољопривредне стручне службе, као и републички пољопривредни инспектор. Констатована су оштећења на близу четрдесет хектара засејаних површина. Успостављени су и контакти са румунском страном и очекујем да ће извршиоци

Про мо ци ја књи ге Аце Сто ја но ва ЗРЕ ЊА НИН: У Дворани класичне уметно сти Народног музеја Зрењанин, вечерас, у 19 часова, биће одржана промоција књиге „Бахово небо“ аутора Аце Сто ја но ва, а уз то ће бити организован и пригодан музички програм. Писац из Зрењанина Аца Стојанов по сле романа „Пета страна света“ и књиге прича „После пуног месеца“ објавио је роман „Бахово небо“ у издању Културног центра Зрењанин. Овај роман је дело које осликава животну причу два сликара у својим успонима и падовима. Роман обилује занимљивим обртима, причом о поводу уметничког Ж. Б. дела.

Вин ско ве че у Чу ру гу ЧУ РУГ: Удружење виноградара, винара и воћара „Бороњ” из Чуруга, у суботу организује „Винско вече“, у Удружењу, са почетком у 20 часова. Цена улазнице је 1.100 динара, а пријаве се примају на телефоне: 021/ 833-339 и 834-163. Планирана је богата вечера, пиће, томбола, а госте ће забављати оркестар „Тајне ноћних нота” и солиста РТВНС Ми о драг Л. К. Ми ша Бли за нац.

Не струч но оба вљен трет ман

овог посла надокнадити штету оштећеним власницима парцела – каже Гереу. Председник Савета Месне заједнице Хетин Ми хај ло Гру јић изјавио је јуче за “Дневник” да је страдала углавном пшеница, али су индивидуални пољопривредни произвођачи пријавили штету и на луцерки, сунцокрету и баштенском поврћу. По подацима које нам је Грујић предочио, штета је причињена на 23 хектара Земљорадничке задруге “Будућност” и на 17 хектара које обрађује једанаесторо овдашњих ратара. - Видео сам два авиона тога дана када су третиране пољопривредне

површине у Румунији. Колико ми је познато, ушли су један километар у наш ваздушни простор и причинили штету у хетинском атару. Није ми познато којим производом су третирали њиве – казао је Грујић за наш лист. Он је потврдио да ово није први пут да летелице из суседне републике нестручно обаве третман из ваздуха по овдашњим пољопривредним површинама. - Догодило се то и пре неколико година. Знам да су тада платили штету и да је сеоској задрузи исплаћено 12.500 евра у кешу. Сада је штета, међутим, далеко већа – истакао је Ж. Ба ла бан Грујић.

БАЧ КО ГРА ДИ ШТАН ЦИ СПРЕМ НИ ЗА ТРЕ ЋИ „ПА ЛА ЧИН КА ФЕСТ”

Оче ку ју пре ко хи ља ду го сти ју

БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Хеттрик Удружења грађана „Мост“ у Бачком Градишту када је у питању организација манифестације по имену „Палачинка фест“, која је заказана за последњи јунски дан. Тим поводом организована је прес конференција на којој су о свим детаљима говорили Аго штон Ле гва ри, Вла ди мир Јо ва но вић и Шан дор По љак. - Претходна два окупљања су била масовна, али очекујемо да актуелно буде још посећеније и да окупи најмање хиљаду људи. Нашу активност смо почели почетком године и верујемо да ће се труд исплатити, а посетиоци лепо забавити. Биће извесних новина. Поред до садашњих дисциплина, такмичења у брзом роловању палачинки и брзом једењу укусних специјалитета током преподнева, те такмичења за најбољу „фотку манифестације“ и избор краља или краљице фестивала, ове године смо увели дисциплине скакања у џаковима с палачинком у устима и „мусавко“, где ће деца палачинку намазану какаом размазивати по свом лицу. И сама инаугурација „краља или краљице фестивала“ биће нешто свечанија, јер ће се у фија-

керу провозати селом - презентовао је програм дешавања на Трећем палачинка фесту Агоштон Легвари. Котизација за учешће на атрактивној манифестацији у Бачком Градишту је хиљаду динара по екипи, која ће добити материјал за припремање палачинки, брашно, шећер, јаја, киселу воду, а материјал за филовање, слатко или слано, сам треба да обезбеди. - Очекујемо између 30 и 40 екипа, које ће бројати најмање по четири члана, али има их које су најавиле далеко већи број у свом саставу. Примера ради, из Темерина нам је стигла најава да долази читав разреда као једна екипа. Како ћемо имати госте такмичаре из Мађарске и Хрватске, читава манифестација има међународни карактер - додао је Агоштон Легвари. Суботња манифестација у Бачком Градишту почиње у 9 сати и траје до 19 сати и одржаће се у самом центру села испред и у порти Католичке цркве. Учесници ће продавати укусни специјалитет по промотивним ценама, а биће и забавног програма, па ће свако наћи задовољство за себе. В. Јан ков

Но ви од бор ни ци по ло жи ли за кле тву ПАН ЧЕ ВО: У великој сали градске куће одржана је конститутивна седница Скупштине града Панчева на којој су, након верификације мандата, нови одборници положили заклетву. На седници нису изабрани председник и секретар Скупштине, па је седница прекинута. У новом скупштинском сазиву који броји 70 представника грађана су одборници седам листа из 15 странака. ДС има 19 одборника, коалиција око СНС-а 18 одборника (односно СНС 14, Нова Србија два, Демократска партија Македонаца једног и Покрет снага Србије једног), коалиција окупљена око СПСа 12 одборника (СПС има пет одборника, Љајићев СДПС три, ПУПС два, Јединствена Србија два одборника), Демократска странка Србије има шест одборника, Лига социјалдемократа Војводине пет, коалиција Преокрет има пет одборника (односно Либерално демократска партија четири и једног одборника има Српски покрет обнове), коалиција Уједињени за Панчево – Уједињени региони Србије имају пет одборника (четири УРС и један одборник је из Народне партије). Законски рок да се странке договоре о избору скупштинским органа је 7. јул, а власт мора да буде формирана до 7. августа. Уколико не дође до договора, следе нови З. Дг. локални избори.

Ба зен су тра без ку па ча ЗРЕ ЊА НИН: Због одржавања пливачког митинга, отворени градски базен сутра неће примати купаче. Јавна установа “Спортски објекти”, у чијем се саставу базен налази, решила је да изађе у сусрет Зрењанинцима и тог дана ће купање за грађанство бити организовано у затвореном базену. - Подсећамо да је Градски базен у Зрењанину отворен за купаче сваког радног дана од 10,30 до 19 часова, док је викендом радно време дуже, од 10 до 20 часова. Цене карата су остале исте као прошле године – 150 динара за одрасле и 100 динара за децу до 12 година – саопштио је портпарол ЈУ “Спортски објекти” Ж. Б. Ми лош Пе шић.

dru[tvo

~etvrtak28.jun2012.

dnevnik

c m y

ZA IN DEKS UNS-a PR VOG DA NA KON KU RI SA LO VI [E OD 5.000 KAN DI DA TA

@e qe ih vu ku, a sa wa ju buyet U Kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du, gde je se di {te po lo vi ne od 14 fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni ju ~e, od sa mog ju tra, vr ve lo je kao u ko {ni ci jer su ga pr vog da na jun skog upi snog ro ka u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u 2012/13, pre pla vi li de voj ke i mla di }i

ko ji ov de na me ra va ju da na sta ve {ko lo va we. Iako do ku men ta i pri ja ve mo gu pre da ti jo{ da nas i su tra, ve} po ne kom ne pi sa nom pra vi lu, po hi ta li su pr vog da na, ba{ kao da se in dek si „de le” od mah, ili da od to ga ka da se pri ja vi{ za vi si ka ko }e{ bi ti po zi ci o ni ran na ko na ~oj rang-li sti. Jer, zna se, sa mo uku pan broj bo do va (a mak si mum je 100, od ~e ga naj vi {e 40 na sred wo {kol ski uspeh i 60 na re zul tat ostva ren na pri jem nom is pi tu) i upi sna kvo ta, od no sno broj me sta odo bren za upis stu de na ta na te ret

bu xe ta, kao i na sa mo fi nan si ra we - od re |u ju sud bi nu po ten ci jal nog bru co {a. Ali ko bi za me rio mla do sti {to je ne str pqi va, `eq na da ve} na ovom pr vom ko ra ku upo zna ne kog s kim }e mo `da de li ti stu dent sku sud bi nu ili so bu u do mu, da vi di ka ko je na fa kul te ti ma, Uni ver zi te tu i No vom

Sa du, jer mno gi se pr vi put sre }u s gra dom u ko jem è le da stek nu vi so ko obra zo va we, pa mo `da i na sta ve tu da ì ve i ra de. Svi fa kul te ti UNS-a do ~e ka li su ih kao svo ju de cu, a stu den te vi {ih go di na or ga ni zo va li da pri hva ta ju po ten ci jal ne ko le ge, po ma ù im u po pu wa va wu pri jem nog li sta, uplat ni ce za na kna du za po la ga we pri jem nog is pi ta. Ni ko ni je mo gao da se iz gu bi ili po gre {i sve i da je hteo. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma UNS-a, pr vog da na, ra ~u na ju }i i pret hod no pri ja vqe ne na Me di -

cin skom fa kul te tu i Aka de mi ji umet no sti, ukup no se pri ja vi lo 5.289 kan di da ta. Iz me |u 10 i 11 sa ti naj du ì re do vi bi li su pred {al te ri ma stu dent skih slu `bi Pri rod noma te ma ti~ kog i Fi lo zof skog fa kul te ta u am fi te a tri ma Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Prav nog, gde nam je stu dent de ù ran na ula zu u 11 sa ti sa op {tio da je za tri sa ta pri ja vqe no 370 kan di da ta! Is pred ula za na PMF za te kli smo u pre da hu dru {tvan ce iz Srem ske Mi tro vi ce, dru ga re iz Sred we eko nom ske: Ni na Vu jo vi}, Mom ~i lo Uze lac i Da ni lo Pe tro vi}. Mom ci na me ra va ju da upi {u ho te li jer stvo, a wi ho va dru ga ri ca tu ri zam ili lov ni tu ri zam, ako joj ta ko zva na pr va è qa bu de pre bu ki ra na. Iako iz sred we {ko le no se ja ke pro se ke, pri bo ja va ju se ve li ke i ja ke kon ku ren ci je, {to je ka rak te ri sti~ no za sve stu dij ske pro gra me De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo ve} go di na ma. Gre tu Ka vai iz Ador ja na i Anu Ne me{ iz To to vog Se la, ko je su obe za vr {i le Sred wu me di cin sku {ko lu u Sen ti, i to s ~i stim pe ti ca ma, upo zna li smo u re du is pred {al te ra gde pri ma ju do ku men ta za he mi ju. Obe na me ra va ju na stu di je za di plo mi ra nog he mi ~a ra. Ta ko |e zna ju da pri jem ni mo gu da po la ù na ma |ar skom je zi ku, {to im je lak {e jer srp ski ne do voq no raz u me ju. Na su prot nom kra ju du ga~ kog ula znog ho la „pre sre }e mo” jo{ ne ke kan di da te za in deks PMF-a, na da ju }i se da }e mo ova ko na pre ~ac upo zna ti ne kog ko bi na bi o lo gi ju, fi zi ku, ma te ma ti ku...

MATURANTI IZ MA TER WEG JE ZI KA BO QI OD PRO [LO GO DI [WIH

S ma le ma tu re u pro se ku no se 23,7 bo da I po sled wi svr {e ni osma ci ju ~e su u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma pre da li li ste s 20 svo jih è qa za na sta vak {ko lo va wa i sa da im osta je da sa ~e ka ju da se na ogla snim ta bla ma {ko la te wi ho ve è qe ob ja ve u ne de qu. Za tim bi u po ne de qak oba ve zno tre ba lo da pro ve re da li su sve wi ho ve è qe ta~ no une te u cen tral nu re pu bli~ ku ba zu po da ta ka i ako ni su, su tra dan, u po ne de qak, da tra è od {kol ske upi sne ko mi si je da gre {ke is pra vi, ~i me }e oni svoj deo po sla u ovom upi snom ro ku i za vr {i ti. Ko na~ ne li ste u~e ni~ kih è qa na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la na }i }e se sle de }e ne de qe, u uto rak, 3. ju la, a ras po red u~e ni ka po sred wim {ko la ma bi }e ob ja vqen ta~ no za ne de qu da na, u ~e tvr tak, 5. ju la. U pe tak i su bo tu, 6. i 7. ju la, u~e ni ci ras po re |e ni u pr vom upi snom kru gu }e se i upi si va ti u svo je no ve {ko le, a {ko le u ko ji ma osta ne slo bod nih me sta, ta

Li ste `e qa za po pu nu me sta u dru gom kru gu ne ras po re |e ni u~e ni ci pre da va }e 9. ju la, a wi hov ras po red po {ko la ma bi }e ob ja vqen 11. ju la, dok }e se upi si va ti 12. ju la. Za upis u sred wu {ko lu u~e ni ci ma je od do ku men ta ci je po treb na pri ja va za upis, ko ju su do bi li s Kon kur som, uve re we o po lo `e nom za vr {nom is pi tu, ori gi nal no sve do ~an stvo o za vr {e nom osnov nom {ko lo va wu, iz vod iz ma ti~ ne

Naj bo qi Be o gra |a ni Naj bo qi pro sek bo do va ove go di ne bio je u Be o gra du – 14,28 po e na iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, i 11,54 po e na iz ma te ma ti ke. Sle di [kol ska upra va Le sko vac s pro se~ nih 13,70 po e na iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, i 11,46 po e na iz ma te ma ti ke, [kol ska upra va No vi Sad tre }a je s 13,57 po e na iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, i 10,87 po e na iz ma te ma ti ke, sle de [kol ska upra va U`i ce s pro se~ nih 13,29 po e na iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, i 10,31 po e na iz ma te ma ti ke, [kol ska upra va Ja go di na s pro se~ nih 13,27 po e na iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, i 10,23 po e na iz ma te ma ti ke... me sta, na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la ob ja vi }e 7. ju la, u su bo tu. Na ta me sta mo }i }e da kon ku ri {u sa mo u~e ni ci ko ji ni su ras po re |e ni u pr vom kru gu, a ne i oni ko ji ni su za do voq ni svo jim ras po re dom. Na i me, u~e ni ci ko ji ne bu du za do voq ni {ko lom, od no sno sme rom u ko ji su ras po re |e ni, mo }i }e da se pre ba ce u dru gu {ko lu tek uko li ko u woj osta ne slo bod nih me sta po sle dru gog upi snog kru ga.

kwi ge ro |e nih, bez ob zi ra na to ka da je iz dat, i le kar sko uve re we o is pu wa va wu zdrav stve nih uslo va, ko je je po treb no uglav nom za sve obra zov ne pro fi le, osim gim na zij skih. Da pod se ti mo, ove go di ne osmi raz red za vr {i lo je 78.004 u~e ni ka, a za vr {ni is pit po la ga lo ih je 76.998, od to ga 523 u okvi ru pro jek ta „Dru ga {an sa“. S ob zi rom na ~i we ni cu da je za vr {ni is pit oba -

ve zan, u~e ni ci ko ji su, iz oprav da nih raz lo ga, bi li spre ~e ni da ma lu ma tu ru po la ù sa da, mo }i }e da je po la ù u av gu stu da bi ste kli pra vo na da qe {ko lo va we. Da }e i oni ima ti gde da se upi {u do kaz je to {to u pr vim raz re di ma sred wih {ko la ima 83.355 me sta, {to je ~ak 5.351 me sto vi {e ne go {to ima osma ka. Na za vr {nom is pi tu u 1.260 {ko la de ù ra lo ove go di ne je 3.113 na stav ni ka su per vi zo ra ko ji su ove

go di ne pr vi put ima li oba ve zu da nad gle da ju i rad pro fe so ra ko ji su pre gle da li i bo do va li te sto ve. Po po da ci ma iz Re pu bli~ ke upi sne ko mi si je, pro se ~an broj po e na na za vr {nom is pi tu iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, na ni vou Re pu bli ke ove go di ne je 13,27, a iz ma te ma ti ke 10,43. La ne je na za vr {nom is pi tu iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, pro se ~an broj po e na bio 12,76, a iz ma te ma ti ke 12. Mak si mal nih 20 po e na na te stu iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, ostva rio je 1.201 u~e nik, dok je na te stu iz ma te ma ti ke sve za dat ke ta~ no re {i lo wih 907. S dru ge stra ne, ni je dan poen na te stu iz srp skog, od no sno ma ter weg je zi ka, ni je osvo ji lo 176 u~e ni ka, a na te stu iz ma te ma ti ke wih 398. Okru `nim upi snim ko mi si ja ma na bo do va we te sto va `a li lo se 583 osma ka, a ko mi si je su pri hva ti le 190 `al bi. D. De ve ~er ski

Kad ta mo wih ~e tvo ro: Ti ja na Pe tro vi}, Fi lip Ci co vi} i Mar ko Iva ni {e vi}, svr {e ni no vo sad ski gim na zi jal ci („La za Ko sti}”), te Vr ba {a nin Alek san dar Cre pu qa i svi kon ku ri {u za ho te li jer stvo! Na Fi lo zof skom fa kul te tu red po ten ci jal nih an gli sta ote -

gao se vi {e me ta ra, a me sta ima sa mo za wih 70, od ko jih }e sve ga po lo vi na ima ti pra vo na bu xet. La nu iz Su bo ti ce to ne op te re }u je, iz nad sve ga `e li na en gle ski, ko ji go vo ri od ma lih no gu, a i „ge ni” su tu jer, ka `e, da joj je ma ma jed no vre me u {ko li pre da va la ovaj je zik. Zna da je pri -

Fo to: F. Ba ki}

Me di ci na ri „pro bi li led” Dok su kan di da ti za in deks na osta lim fa kul te ti ma UNS-a ju ~e tek pre da va li pri ja ve, na Me di cin skom je bi lo „bi ti ili ne bi ti”. Tu je, ta~ no u pod ne, kao i na osta lim me di cin skim fa kul te ti ma u Sr bi ji i VMA, po ~eo pri jem ni is pit (te sto vi) iz bi o lo gi je i he mi je za one ko ji su kon ku ri sa li za upis na in te gri sa ne stu di je me di ci ne i sto ma to lo gi je. Is pit na ko mi si ja stro go je nad zi ra la da li se po {tu ju svi pro pi si, pa je na kon pro ziv ke i sme {ta ja „po la ga ~a” u am fi te a tre, u zgra du mo gla da „u|e” jo{ sa mo jed na za bo ra vqe na li~ na kar ta i to ta ko {to ju je tet ka do ti~ nog za bo rav ka do da la „od go vor nom li cu” kroz od {kri nu ta vra ta. Pred ula zom su, kao i sva ke go di ne, osta li bri `ni ro di te qi, uglav nom oni ko ji su svo ju de cu do ve zli iz uda qe ni jih me sta.

jem ni te àk, ali ve ru je da }e ga po lo ì ti i pla si ra ti se u okvi ru upi sne kvo te. Ima pla no ve i za da qe: da za vr {i i ma ster, pa dok tor ske stu di je i da ra di na fa kul te tu. Od li ka {i ca Je le na iz Son te kon ku ri sa la je na Psi ho lo gi ju, gde je ta ko |e tra di ci o nal no bi lo mno go kan di da ta. Na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, ko ji ima ~ak 11.000 stu de na ta, i ove go di ne or ga ni za ci ja pri je ma do ku me na ta je iz van red na. Po {to ih ve} na ula znim vra ti ma po zdra vi „smaj li”, bu du }e bru co {e do ~e ku je ukup no sto ti nak stu de na ta sa svih de part ma na i stu dij skih pro gra ma, u „uni for ma ma ma” mar ke ting ti ma (sve tlo pla vim ma ji ca ma) i bes kraj no qu ba zno i str pqi vo bri ne o mla |im dru ga ri ma. A pri sti gli su sa svih stra na na {e ze mqe, ali i iz Rep bli ke Srp ske, Hr vat ske... Lo gi~ no, oni ko ji }e na elek tro ni ku i jo{ ne ko li ko in è wer skih stru ka ras po re |e ni su am fi te a tar s ime nom Ni ko le Te sle, gra |e vin ci kod „Mi lu ti na Mi lan ko vi }a”. Tu su se de }i mir no po pu wa va li pa pi re i od mah mo gli da ih pre da ju slu `be ni ci ma ko ji su se de li za ka te drom. S mno go na de i è qe da }e se i{ko lo va ti za elek tro in è we re pri jav ni list po pu ni li su, iz me |u osta lih, i Ana Kne è vi} i Pe tar Ga ji} (iz no vo sad ske Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”), te Vla di mir Ko sti}, od li ka{ iz Sred we elek tro teh ni~ ke, ko me je pr va è qa me ha tro ni ka. Le pa stru ka, a Vla di mir o~i gled no ve ru je u onu mu dru „Bu du} nost je mo ja”. V. ê ki}

„NO] IS TRA @I VA ^A 2012”

Naj ve }a i naj za bav ni ja pro mo ci ja na u ke „No} is tra ì va ~a”, jed no dnev ni spek takl ko ji se istog da na, ~e tvr tog pet ka u sep tem bru, odr à va u ce loj Evro pi, pred sta vqa „naj ve }u i naj za bav ni ju pro mo ci ju na u ke i na u~ ni ka u sve tu”. Taj edu ka tiv no-za bav ni pro je kat, na me wen oso ba ma svih uz ra sta, svo je vr sna je pro mo ci ja ra da i ì vo ta na u~ ni ka i re a li zu je se kroz 7. okvir ni pro gram EU (FP-7). Ove go di ne evrop ski pro je kat „No} is tra ì va ~a 2012” odr à }e se 28. sep tem bra u No vom Sa du, Be o gra du, Zre wa ni nu, Ni {u i mno gim dru gim me sti ma u Sr bi ji, u or ga ni za ci ji Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Kre a tiv nog cen tra, Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja u Zre wa ni nu, Cen tra za pro mo ci ju na u ke, Fe sti va la na u ke i In sti tu ta „Mi haj lo Pu pin”. Or ga ni za to ri po zi va ju is tra ì va ~e i na u~ ni ke iz No vog Sa da, Voj vo di ne i dru gih de lo va Sr bi je. Lajt mo tiv ma ni fe sta ci je je „Za qu bqi va we u na u ku” i za to or ga ni za to ri ape lu ju na is tra ì va ~e i na u~ ni ke da uzmu ak tiv no u~e {}e u „No }i is tra ì va ~a 2012” i pri ja ve svo je no ve, kre a tiv ne i in ter ak tiv ne ra di o ni ce ko je }e po se ti o ci ma pri bli ì ti glo bal ne iza zo ve i dru ge na u~ ne kon cep te. Ta ko |e,

or ga ni za to ri po seb no `e le da na gla se te me od op {teg zna ~a ja u okvi ru evrop ske plat for me „Ho ri zont 2020” pa }e za to ra di o ni ce gru pi sa ti u te mat ske ce li ne: „Ener gi ja i oko li na”,

vom Sa du: www.uns.ac.rs ili sla wem upi ta ko or di na to ru „No }i is tra `i va ~a 2012” za No vi Sad na i-mejl adre su: pri ja va @no ci stra zi va ca.rs. Po bed ni ci }e bi ti po zna ti do 1. av gu sta, a 15 naj bo -

Ba{ je uzbudqivo: detaq s pro{logodi{we „No}i istra`iva~a”

„Ino va ci je i ide je”, „Hra na i vo da” i „Zdra vqe i bez bed nost”. Svi za in te re so va ni is tra ì va ~i, bez ob zi ra na wi ho vo zva we i me sto za po sle wa, ko ji è le da u~e stvu ju u „No} is tra ì va ~a 2012” tre ba do 20. ju la da po {a qu po pu we nu pri ja vu svog pro jek ta uz kra tak opis za mi {qe nih ak tiv no sti i po treb nog ma te ri ja la. Pri ja va se mo è pre u- ze ti sa saj ta Uni ver zi te ta u No -

qih i naj in te re sant ni jih ra di o ni ca bi }e oda bra no da se pred sta vi na „No }i is tra `i va ~a”. U~e sni ci iza bra nih ra di o ni ca bi }e na gra |e ni s po 20.000 di na ra po ra di o ni ci, a ta ko |e }e ima ti na ras po la ga wu bu xet od 5.000 di na ra za sit ne tro {ko ve. Ta ko |e po sto ji i mo gu} nost fi nan si ra wa iz ra de po seb nih eks po na ta za ne ko li ko iza bra nih ra di o ni ca. V. ^.

Una pre |e we in klu ziv nog obra zo va wa Naj bo qi re zul ta ti u obla sti in klu ziv nog obra zo va wa ostva re ni su ta mo gde po sto je za in te re so va nost upra ve {ko le, ja sne pro ce du re i mo gu} nost da u~e ni ci i ro di te qi u~e stvu ju u do no {e wu od lu ka, oce we no je na re gi o nal nom sa stan ku Mre `e po dr {ke in klu ziv nom obra zo va wu. – Mno go to ga je ura |e no na una pre |i va wu obra zov nog si ste ma Sr bi je to kom po sled we dve go di -

ne – oce ni la je ko or di na tor ka za uvo |e we in klu ziv nog obra zo va wa DILS-pro jek ta Mi ni star stva pro sve te i na u ke Bo ri sla va Mak si mo vi}. Ona je is ta kla da je kqu~ na ulo ga Mre `e u pod sti ca wu raz me ne is ku sta va i pre no {e wa zna wa, u sa rad wi s ro di te qi ma i obez be |i va wu tim skog ra da u pla ni ra wu i re a li za ci ji pro je ka ta.

dru[tvo

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

SLU^AJ U^ITEQA OBOLELOG OD TUBERKULOZE I INFICIRANOG HIV-VIRUSOM

Po slo da vac ne sme da zna od ~e ga mu rad nik bo lu je Ve} nekoliko nedeqa u javnosti se raspravqa o tome da li je potrebno uvesti redovne sistematske preglede za prosvetne radnike koji rade s decom. Povod za to je slu~aj u~iteqa iz Osnovne {kole „Kraq Petar Prvi” u Beogradu koji je oboleo od tuberkuloze i “podario” bacile nekima od |aka u odeqewu u kojem je predavao. Roditeqe |aka dodatno je zabrinula informacija da je u~iteq i HIVpozitivan! Lekarski pregled za prosvetne radnike obavezan je samo prilikom zapo{qavawa. Kasnije takva obaveza ne postoji. Prilikom prelaska nastavnika iz jedne {kole u drugu, traì se da donese uverewe o lekarskom pregledu, ali ne novo, ve} ono koje je vadio prilikom prvog zapo{qavawa. Po{to radno mesto u prosveti ne spada u zanimawa s pove}anim rizikom, poslodavci nisu du`ni da u~iteqe i nastavnike {aqu na sistematske preglede. Kako kaù u Upravi za bezbednost i zdravqe na radu, ~ak i da se utvrdi da je zaposleni te{ko bolestan, wegov poslodavac ne sme da zna od ~ega boluje. Lekar moè samo napisati da li je sposoban da radi na odre|enoj poziciji ili nije. Time su oboleli za{ti}eni od diskriminacije. Me|utim, takva obja{wewa slaba su uteha za roditeqe u pomenutoj {koli koji strepe za zdravqe svoje dece i vr{e veli-

Dr Jo va na Ko sti}: Ne po sto ji ni ka kva za kon ska osno va da in fi ci ra ni oba ve sti po slo dav ca o to me. Ne zna we o na ~i nu pre no {e wa HIV-in fek ci je uzrok je stig me pre ma in fi ci ra ni ma ki pritisak na obolelog predava~a da ode iz razredne nstave. Smatraju da bi bilo korektno od u~iteqa da je direktoru rekao da je zaraèn HIV-om, a da je ovaj trebao da ga premesti na neko drugo mesto koje ne zahteva rad s decom. – Diskriminacija osoba zaraènih HIV-virusom je danas velika pa ne ~udi {to te osobe ne èle da bilo kome kaù da su zaraène – kaè dr Jo va na Ko sti}. – Ne postoji nikakva zakonska osnova da inficirani obavesti poslodavca o tome. Ne-

znawe o na~inu preno{ewa HIV-infekcije uzrok je stigme prema inficiranima. [to se ti~e tuberkuloze, to {to je u~iteq imao bolest samo zna~i da su deca bila u kontaktu s bacilom tuberkuloze, a verovatno}a da }e se neko od wih razboleti je veoma mala, maksimalno deset odsto. HIV-infekcije ne mogu se preneti uobi~ajenim dru{tvenim kontaktima kao {to je rukovawe, ka{qawe ili preko predmeta, tako da je bojazan da }e inficirani nastavnik zaraziti decu neosnovana.

U Ministarstvu prosvete ka`u da su, po Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, zaposleni u obrazovawu du`ni da prilikom zasnivawa radnog odnosa u obrazovno-vaspitnoj ustanovi dostave lekarsko uverewe kojim dokazuju da imaju fizi~ku, psihi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad s decom i u~enicima. Direktor ustanove nije nadle`an da procewuje zdravstveno stawe prosvetnog radnika jer za to nije stru~an, ali ima zakonsko ovla{}ewe da, ukoliko posumwa u zdravstveno stawe svog zaposlenog, po{aqe ga na lekarski pregled u nadle`nu zdravstvenu ustanovu. Ukoliko zaposleni odbije da se podvrgne lekarskom pregledu, prestaje mu radni odnos. Me|utim, da nije uvek tako govori slu~aj nastavnika u Osnovnoj {koli „Aleksa [anti}” u Stepanovi}evu. Direktor {kole ga je pre nekoliko godina poslao na vanredni lekarski pregled, a po{to je nastavnik to odbio, uru~en mu je otkaz. No, zbog neusagla{enosti na{ih zakona, {kola je izgubila spor i morala je da ga vrati na posao kao i da mu isplati zaostale zarade u vrednosti 3,3 miliona dinara. Po{to {kola nema svoje pare nego se finansira delom iz republi~ke kase, delom iz pokrajinske a delom iz gradske, a niko od wih nije uplatio novac za taj izgubqeni spor, {koli je ra~un i daqe blokiran. J. Barbuzan

PORODI^NA DRAMA NEVEN^ANOG BRA^NOG PARA

Ne zna ju gde su im de ca Porodi~na drama neven~anih supru`nika Sve tla ne Do mi} i Da ka Ja nu sa iz Jankovog Mosta, sela na teritoriji grada Zrewanina, traje ve} mesecima, a na wihov slu~aj uporno ukazuje i zrewaninsko Udru`ewe za pomo} izbeglim, prognanim i raseqenim licima, s obzirom na to da je glava ove familije zapravo izbeglica iz Hrvatske. Ovom bra~nom paru je, naime, pre nekoliko meseci sudskim re{ewem oduzeto ~etvoro dece jer je proceweno da nisu u stawu da vode ra~una o wima. Ali, roditeqi s time ne mogu da se pomire i tvrde da, uprkos tome {to `ive u te{kim uslovima, nije bilo razloga za tako rigorozne mere, pogotovo u trenutku kada su u akciji UNHCR-a i firme “Viktorija grup”, dobili krov nad glavom. Deca su im jednom ve} bila oduzeta, na tri me-

VESTI Pre ti ne sta {i ca me di cin skih po ma ga la Izvoznici, uvoznici i distributeri medicinskih sredstava tvrde da se cene medicinskih sredstava i pomagala koja se izdaju na nalog u apotekama pod hitno moraju uskladiti s kursom evra. Naime, ta grupacija u Privrednoj komori Srbije upozorava na to da je sada{wa cena medicinskih sredstava i pomagala koja se izdaju na nalog u apotekama: urin kese i kateteri, tra~ice za merewe insulina, ileostome i kolostome, pelene za odrasle, insulinski {pricevi i drugo, koja ona uvozi velika i da wima Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe ispla}uje znatno mawe. Podse}aju da su te cene utr|ene Pravilnikom o uslovima, kriterijuima i merilima za zakqu~ivawe ugovora s davaocima usluga jo{ 2009. godine, kada je kurs bio 93 dinara za jedan evro. Isti Pravilnik se primewuje i sada, iako je kurs dostigao 115 dinara. Zadr`avawe ovakvih cena, s negativnom kursnom razlikom

seca, ali tada je to u~iweno uz saglasnost roditeqa. Posle toga je, me|utim, Centar za socijalni rad u Zrewaninu poveo slu~aj i zatra`io da im deca budu oduzeta trajno. To je, naposletku, i u~iweno, a Svetlana i Dako mesecima ne znaju kod koga

svakim danom sve ve}i i da roditeqi gube nadu da }e ikada vi{e videti svoje potomke. – Zovu nas i pitaju {ta da rade – rekao je Mrkobrad. – Iz Centra za socijalni rad sti`u neka obe}awa da }e uskoro mo}i da vide svoju decu, ali to se od-

Iz Cen tra za so ci jal ni rad su po ru ~i li da je ta usta no va bi la po kre ta~ tu `be za li {e we ro di teq skog pra va za to {to je ne ven ~a ni bra~ ni par za ne ma ri vao ro di teq ske du `no sti su im deca sme{tena, niti u kojem su gradu. Predstavnik Udru`ewe za pomo} izbeglim, prognanim i raseqenim licima Mi lan Mr ko brad upozorio je na konferenciji za novinare, delom posve}enoj i toj socijalnoj pri~i, da je problem

laè iz dana u dan. Moète samo zamisliti kako je kada pro|u tri meseca a ne vidite svoju decu, ne znate gde su i u kakvim uslovima ìve. Mislim da ne dolikuje dana{wem vremenu da se na takav na~in postupa s ovom porodicom.

od gotovo 25 odsto, negativno se odra`ava na poslovawe uvoznika medicinskih sredstava i pomagala, {to uzrokuje smawewe plata i otpu{tawe radnika u tim kompanijama. S druge strane, takva tendencija vodi ka nesta{ici tih pomagala koji su neophodni najte`im hroni~nim bolenicima. Q. M.

naciji i da su oni jedina grupacija kojoj se negira jedno od osnovnih qudskih prava – pravo na slobodno okupqawe, navela je Nevena Petru{i}, i poru~ila da je potrebno u~initi jo{ mnogo na eliminisawu predrasuda i promociji tolerancije i ravnopravnosti jer je ta grupacija i daqe izlo`ena diskriminaciji, napadima i govoru mr`we.

LGBT-oso be i da qe dis kri mi ni sa ne

Zah tev za po vla ~e we dr `a ve iz me di ja

Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} izjavila je da je vi{ednevna „Povorka ponosa„ prilika da pokaèmo da li smo kao dru{tvo spremni da po{tujemo qudska prava i obezbedimo da svako izrazi svoju seksualnu orijentaciju, bez straha da }e zbog toga biti diskriminisan, ponièn, izloèn nasiqu ili iskqu~en iz dru{tvenog ìvota. Pro{lonedeqna zabrana akcije „Zajedno za jednakost LGBTosoba”, koja je trebalo da se odrì u Kragujevcu, pokazala je da je ta populacija u Srbiji i daqe izloèna svakodnevnoj diskrimi-

Nezavisno udruèwe novinara Srbije, Udruèwe novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine i Lokal pres, okupqeni u Medijsku koaliciju, zatraìli su efikasno sprovo|ewe Medijske strategije i povla~ewe dràve iz vlasni{tva u medijima. Na zajedni~koj konferenciji za novinare predstavnici Koalicije predloìli su i formirawe me|unarodnog tima koji }e raditi na reviziji istraga o ubistvima novinara Dade Vujasinovi}, Slavka ]uruvije i Milana Panti}a.

On je napomenuo da se ku}a u Jankovom Mostu, koja je familiji Domi}–Janus kupqena zahvaquju}i donaciji, adaptira i da se stvaraju uslovi da porodica tamo moè da ìvi s decom. Ali, na nadle`nima je da to procene. Iz Centra za socijalni rad su poru~ili da je ta ustanova bila pokreta~ tu`be za li{ewe roditeqskog prava zato {to je neven~ani bra~ni par zanemarivao roditeqske du`nosti. Sud je doneo presudu kojom su oni potpuno li{eni roditeqskog prava i Apelacioni sud u Novom Sadu ju je potvrdio. Roditeqi su imali mogu}nost da kroz sudski postupak dokaù da nije ta~no ono {to je Centar procenio kroz stru~na mi{qewa, ali to nisu u~inili. @. Balaban

SRBIJI NIJE UGRO@EN BEZVIZNI RE@IM SA ZEMQAMA EU?

Br oj la `nih azi la na ta sma wen – Srbiji nije ugroèn bezvizni reìm sa zemqama Evropske unije, a merama koje sprovode nadle`ne institucije broj la`nih azilanata iz Srbije je osetno smawen – izjavio je na~elnik Uprave grani~ne policije Ne nad Ba no vi}, koji je i predsednik Vladine Komisije za pra}ewe stawa bezviznog reìma putovawa dràvqana Srbije u zemqe EU. On je precizirao da je u prethodne dve godine broj azilanata iz Srbije smawen za nekoliko hiqada.

blike Srbije zatraìlo azil u zemqama EU, dok je lane, po podacima Uprave grani~ne policije, la`ni azil traìlo 10.700 osoba iz Srbije. Banovi} je dodao da je Srbija potpisala Sporazum o readmisiji s Turskom, a odlukom vlade Belgije Srbija je stavqena na listu sigurnih tre}ih zemaqa, {to je”dobar znak na{e saradwe s EU”. Kako tvrdi Banovi}, izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika predloèno je da se uvede novo krivi~no delo omogu}avawa zloupotrebe bezviznog reìma i nakon usvaja-

Od Kosova, preko Hrvatske, do Evrope U Upravi grani~ne policije primetili su i tendenciju da dràvqani Srbije, koji poseduju paso{e koje je izdala koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju, zloupotrebqavaju slobodu kretawa tako {to su bez viza odlazili za Hrvatsku a onda preko te zemqe daqe u Evropu. U Hrvatskoj bi se ~ekirali za letove ka zemqama EU i na taj na~in ilegalno odlazili, da bi po sletawu na me|unarodne aerodrome u zemqama EU odmah traìli azil. Po wegovim re~ima, eventualno pokretawe procedure za uvo|ewe bezbednosne klauzule, kojom bi dràvqanima Srbije ponovo bile potrebne vize za ulazak u zemqe potpisnice [engenskog sporazuma, bila bi automatski stopirano u slu~aju da Srbija pokaè „dodatnu odlu~nost u uticawu na smawewe broja odlazaka u EU radi azila”. – Pre izvesnog vremena izvestiteqka Evropskog parlamenta Ta wa Fa jon je plasirala podatak da je pro{le godine 14.000 osoba iz Srbije traìlo azil u EU, {to je za nas neprihvatqivo. âk i da prihvatimo taj broj, to zna~i da smo smawili broj azilanata najmawe 3.000 – rekao je Banovi}. On je naveo da je, po podacima Evropske komisije, u toku 2010. godine 17.700 dràvqana repu-

wa u Skup{tini Srbije sva lica koja budu zloupotrebila viznu liberalizaciju bi}e krivi~no odgovorna, a zapre}eno je i stroìm zatvorskim kaznama. Banovi} kaè da je osnovni razlog odlaska na{ih dràvqana u zemqe EU materijalne prirode, a da su najvi{e traìli azil dràvqani Srbije romske i albanske nacionalnosti s juga Srbije, kao i ìteqi isto~ne Srbije i pojedinih delova Vojvodine: – U tim delovima zemqe sproveli smo jaku informativnu kampawu o zloupotrebi traèwa azila. Tako|e, vlada je donela uredbu o pove}anim nadle`nostima Grani~ne policije, pa smo na osnovu te uredbe do sada s granice vratili vi{e od 3.500 na{ih dràvqana – naveo je Banovi}.

U MNOGIM VOJVO\ANSKIM OP[TINAMA DO IZVODA BEZ ^EKAWA U REDU

Elek tron sko vo |e we ma ti~ nih kwi ga Proteklih dana sve je vi{e zahteva za izdavawe Srbiji godi{we izda ~etiri miliona izvoda iz izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, ali redova pred mati~ne kwige ro|enih (to ko{ta ~ak 12 miliona mati~arskim zdawima kao prethodnih godina ne- evra). U{tedama za dràvu treba dodati i one za ma. Naime, u gotovo 100 gradova i op{tina {irom gra|ane jer sada{wi izvodi imaju holograme, pa je Srbije gra|ani vi{e ne moraju da ~ekaju u redovi- samim tim wihovo trajawe neograni~eno i ne}e ma jer postoji centralni sistem za vo|ewe elek- morati svaki put da se vade – a to je bilo obavezno tronskih mati~nih kwiga i izvod se dobija po- za izradu li~ne karte i paso{a ili upis u {kolu {tom. – {to je svaki put podrazumeCentralnom registru do valo ponovno pla}awe admisada su dostavqeni podaci iz Po sao oko iz ra de Cen tral nog nistrativne takse. mati~nih kwiga – a i daqe se Kompletno uno{ewe svih re gi stra ma ti~ nih kwi ga pune iz dana u dan – za sledepodataka iz starih mati~nih oba vi la je Po {ta Sr bi je }e vojvo|anske gradove i opkwiga u jedinstvenu elek{tine: Novi Sad, Apatin, tronsku bazu podataka forBa~ka Topola, @abaq, Kawià, Kikinda, Novi malno treba da bude gotovo 2014. godine. Kada se Be~ej, Pan~evo, Plandi{te, Sremski Karlovci, posao zavr{i, dràvna administracija ne}e ~ak Temerin, Ada, Ba~, Kova~ica, Pe}inci, Sombor, imati ni pravo da od gra|ana traì papire – izvoAlibunar, Bela Crkva, In|ija, Irig i Kovin. de iz mati~nih kwiga, ve} }e imati obavezu da ih O~ekuje se da }e da }e do kraja godine biti pre- prona|e u bazi podataka, odnosno Centralnom reuzeti podaci iz mati~nih kwiga i drugih op{tina gistru. Ceo posao oko izrade Centralnog regii gradova koje zasada nemaju elektronsku obradu. stra mati~nih kwiga obavila je Po{ta Srbije. Kada posao bude okon~an, svi }e mo}i u bilo kojem Ona }e dokumente iz mati~nih kwiga izdavati na gradu ili op{tini da elektronskim putem naru~e 1.500 {altera. Kada sve bude gotovo, i bira~ki izvod iz mati~ne kwige ro|enih, umrlih, ven~a- spisak }e biti vezan za Centralni registar. nih ili uverewe o dràvqanstvu. Tako }e 90 odsto Projekat umreàvawa Srbije ko{tao je tri misvih administrativnih poslova biti obavqano liona evra. bez papira, a u{tede su ogromne ako se zna da se u Q. Male{evi}

crna hronika

~etvrtak28.jun2012.

POLICIJA UHAPSILA STEFANA VLAJKOVI]A, KOJI SE TERETI ZA PREVARE

U HAGU ZAVR[EN PROCES PROTIV BIV[EG KOMANDANTA OVK-a

Stu dent osum wi ~en za fal si fi ko va we di plo me

Pre su da Ha ra di na ju u no vem bru U Ha {kom tri bu na lu ju ~e je za vr {e no po no vqe no su |e we Ra mu {u Ha ra di na ju i we go vim sa rad ni ci ma Idri zu Ba qa ju i La hi ju Bra hi ma ju za zlo ~i ne na Ko so vu 1998. go di ne, a port pa rol ka Tri bu na la Ner ma Je la ~i} na ja vi la je da bi pre su da mo gla bi ti do ne ta u no vem bru. Su |e we je okon ~a no za vr {nim re ~i ma Ba qa je ve i Bra hi ma je ve od bra ne, ko ja je za tra `i la oslo ba |a ju }e pre su de. Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj su u {est ta ~a ka op tu `e ni za ubi stva, okrut no po stu pa we i ne hu ma ne po -

tu `ba osla wa na is ka ze sve do ka ko ji iz no se ne i sti ne u skla du s dru gim in te re si ma i da su vo |e ni sop stve nim in te re si ma jer su do bi li pri vi le gi je od Tu ì la {tva. – U pret hod nom su |e wu fo kus je bio na zo ni „Du ka |in„, a sa da je sva pa `wa usme re na na Ja bla ni cu – re kao je Har vi, oce niv {i da se sla è s bra ni o ci ma Emer so nom i GajSmi tom u wi ho vim na sto ja wi ma da ospo re na vo de Tu ì la {tva. On je re kao da je Tu ì la {tvo uza stop no iz vo di lo fa li~ ne i is kri vqe ne is ka ze sve do ka u ovom su |e wu, na vo de }i pri mer sve do ka 81,

dnevnik

c m y

Po li ci ja je uhap si la Ste fa na Vlaj ko vi }a zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la pre va re i fal si fi ko va we is pra ve, po tvr |e no je Ta nju gu u In for ma tiv noj slu `bi Mi ni star stva unu tra {wih po slo va (MUP) Sr bi je. Osum wi ~e ni }e bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji, is ta kli su u In for ma tiv noj slu `bi MUP-a Sr bi je. Ka ko pre no se be o grad ski elek tron ski me di ji, Vlaj ko vi} je osum wi ~en da je fal si fi ko vao di plo mu Fi zi~ kog fa kul te ta i pre va rio Fond za mla de ta len te. Vlaj ko vi} je srp skoj jav no sti po stao po znat ka da je za me di je pri ~ao da je pre go va rao s NA SA o lan si ra wu pr vog srp skog sa te li ta. Ubr zo je na Fi zi~ kom fa ku le tu utvr |e no da ni je di plo mi rao, da je od 25 po lo `io sa mo se dam is pi ta i da je fal si fi ko vao di plo mu na osno vu ko je je upi sao dok tor ske stu di je u Ci ri hu.

Utvr |e no je i da je od Fon da za mla de ta len te na osno vu la `ne di plo me uzeo no vac za sti pen di ju. Su mqa se da je Vlaj ko vi} fal si fi ko vao do ku ment ta ko {to je ske ni rao pro de ka nov pot pis i pe ~at Fi zi~ kog fa kul te ta i sve to po sta vio na „do ku ment” na en gle skom, s ko jim je us peo da upi {e dok tor ske stu di je na Teh no lo {kom in sti tu tu u Ci ri hu i da do bi je sti pen di ju Fon da za mla de ta len te. U „do ku men tu” je na veo da je po lo ìo 25 is pi ta, a pre ma evi den ci ji fa kul te ta po lo ìo je sa mo se dam. Vlaj ko vi} je nedavno i zba~e n s Fizi ~kog f aku lteta, a o d trenutka ra sp isivaw a poternice je ìve o u ileg ali, nav odno, u okolini Vrwa~ke Ba we . Fakul te t je o dlu~io da Vl ajkovi }u, koji je iz okoline Vr wa ~k e Bawe, t ra jno zabrani u pi s na svi m n ivoima s tudija, r ek ao

Stefan Vlajkovi}

je p ro dekan Fizi~kog fakul tet a Ivan D oj~ino vi} i po ds et io da je podneta i krivi~na prijava . Lansirawe satelita, kojim bi se upravqalo iz Novog Sada, predvi|eno je za 2014. godinu, a

kako je ranije re~eno na FTN, „neugodne vesti” u vezi s Vlajkovi}em, ne}e ugroziti ovaj projekat, namewen potrebama UN i 50 svetskih univerziteta.

ZAJEDNI^KI PROJEKAT MUP-a SRBIJE, VELIKE BRITANIJE I REPUBLIKE ^E[KE

Po li ci ja su zbi ja ko rup ci ju u svo jim re do vi ma

Ramu{ Haradinaj

stup ke, kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa 1998. na Ko so vu. Oni se te re te za zlo sta vqa we, mu ~e we i ubi stvo naj ma we osam pri tvo re nih u Ja bla ni ci, od ko jih su dvo ji ca bi li Sr bi, a osta li Ro mi i Al ban ci. Advo kat dru go op tu è nog Ba qa ja Gre go ri Gaj-Smit je re kao da op tu `ba po ku {a va da za snu je kri vi cu na Ba qa je voj lo {oj re pu ta ci ji i da po ku {a va da usta no vi we go vu kri vi cu pu tem ogo va ra wa, a ne pu tem po u zda nih do ka za. – Gla si ne ne mo gu bi ti re le vant ne i ne ma ju me sta u sud ni ci, a re pu ta ci ja ka ko ju je de fi ni sa la op tu `ba kao osno va za sud ski na laz tre ba da bu de za ne ma re na – po no vio je advo kat Gaj-Smit, ospo ra va ju }i is kaz sve do ka 80. Od bra na je ospo ra va la i osta le ta~ ke op tu `ni ce, na vo de }i pri mer da sve dok 6 ni kad ni je iz ri ~i to tvr dio da je Ba qaj bio u Ja bla ni ci dok je on ta mo bo ra vio i da ga ni je pre po znao na fo to gra fi ja ma. Sve dok je ta ko |e znao ime na onih ko ji su bi li u Ja bla ni ci, ali me |u wi ma ni je po me nuo Ba qa je vo ime. Advo kat Gaj-Smit je re kao da tu ì o ci ni to kom po no vqe nog su |e wa ni su us pe li da „van ra zum ne sum we” do ka ù od go vor nost op tu è nog i da ve ru je da }e sud oslo bo di ti Ba qa ja sva ke op tu `be po {to te meq no pro u ~i do ka ze. Ri ~ard Har vi, advo kat La hi ja Bra hi ma ja, je di nog ko ji je osu |en u pr vom po stup ku, re kao je da se op -

i da ima kon tra dik tor nih is ka za sve do ka, te da ne ma do ka za da su sna ge OVK-a è le le da osnu ju za tvo re ni~ ki kamp. Advo kat Har vi je re kao da za pi sni ci sa sa sta na ka Ha ra di na ja, Ba qa ja i Bra hi ma ja ne po ka zu ju da je po sto ja la na me ra o zlo ~i na~ kom po du hva tu u re gi o nu „Du ka |in„, i za kqu ~io da Bra hi maj ni je kriv i da tre ba da bu de oslo bo |en. Na kon za vr {ne re ~i od bra ne, su du se po no vo obra tio tu ì lac Pol Ro xers ko ji je od ba cio na vo de bra ni la ca o ne u te me qe no sti do ka za i osvr nuo se na ne ka pi ta wa ko ja je po sta vi la od bra na op tu è nih. On je za tra ìo od su da da po gle da sav do ka zni ma te ri jal u ce li ni i da na osno vu to ga do ne se pre su du. Tu ì la {tvo je to kom iz no {e wa za vr {ne re ~i u po ne de qak za tra ì lo ka znu od naj ma we 20 go di na za tvo ra za Ha ra di na ja i sa op tu è ne, na vo de }i da sud pro ce ni ka znu za Bra hi ma ja, ko ji je u pr vom su |e wu 2008. osu |en na {est go di na. Su |e we je po no vo po ~e lo u av gu stu pro {le go di ne, i to po {est od ukup no 37 ta ~a ka pr vo bit ne op tu` zni ce. Tu ì la {tvo je iz ve lo 56 sve do ka, od ko jih je 12 sve do ~i lo u sud ni ci, dok su is ka zi osta lih za ve de ni u pi sa nom ob li ku. U pr vo ste pe nom po stup ku, ko ji je tra jao od 5. mar ta 2007. do apri la 2008, Ha ra di naj i Ba qaj su oslo bo |e ni od go vor no sti. (Tanjug)

– Dr à va ko ja ne pre po zna je svo je pro ble me ne mo è ni da se le ~i na od go va ra ju }i na ~in, a jo{ ve }i pro blem je ako ne pri zna da bo lest po sto ji – ka zao je mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} na za vr {noj kon fe ren ci ji tvi ning-pro jek ta „Re for ma po li ci je: unu tra {wa kon tro la“, ko ji je u po sled wih 20 me se ci re a li zo vao Sek tor unu tra {we kon tro le po li ci je, za jed no s tvi ning-part ne rom ko ji ~i ni kon zor ci jum Ve li ke Bri ta ni je i Re pu bli ke ê {ke. Da ~i} je oce nio da taj pro gram, ko ji je osmi {qen za una pre |e we bor be pro tiv ko rup ci je, po slu ìo za di jag no sti ci ra we pro ble ma i da pru ì od go vo re na na ~i ne i me to do lo gi ju wi ho vog re {a va wa. Sa dr ìn ski se pro je kat od no sio na raz voj sek to ra unu tra {we kon tro le po li ci je. – Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va je pre po zna lo po tre bu bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji, a da bi se uspe {no ba vi lo tim pi ta wem i pro ble mom, pr vo je mo ra lo da po sve ti pa `wu bor bi pro tiv ko rup ci je u sop stve nim re do vi ma. U sva koj ze mqi zna ~aj slu `be ko ja se ba vi po slo vi ma utra {we kon tro le po li ci je je ogle da lo sprem no sti za bor bu pro tiv ko rup ci je – oce nio je Da ~i}. – Ula ga we u ovu slu `bu krat ko ro~ no ima efek te u woj sa moj, a du go ro ~an efe kat ima ce lo mi ni star stvo.

PRESTROJAVAWE NA NARKOTR@I[TU

Sin te ti~ ke dro ge pre sti gle he roin i ko kain Po da ci UN-a po ka zu ju da je kon zu ma ci ja sin te ti~ kih dro ga, po put ek sta zi ja ili me tam fe ta mi na, nad ma {i la uzi ma we he ro i na i ko ka i na. Ka n a b is je i da q e naj r a { i re n i j a dro g a, a in f or m a c i j e ute m e q e n e na za p le n a m a i ot k ri } i m a ile g al n ih la b o ra t o r i j a su g e r i { u da su se na dru g o me s to pro b i l i me t am -

fe t a m in i sli~ n i sti m u l an si. Bi-Bi-Si pre no si da su vo de }i pro iz vo |a ~i sin te ti~ kih dro ga Ho lan di ja i Mi jan mar (Bur ma), ali i ne ke ze mqe za pad ne Afri ke i La tin ske Ame ri ke. Te dro ge su jef ti ni je i do stup ni je od ko ka i na ili he ro i- na, {to po go du je wi ho vom {i re wu sve tom, ob ja {wa va ju

Heroin vi{e nije toliko tra`ena droga

stru~ wa ci, ko ji su uka za li na to da je 2008. go di ne za ple we no 32 mi li o na ta ble ta me tam fe ta mi na, a 2009. ~ak 133 mi li o na. Stru~ wa ci iz spe ci ja li zo va nog cen tra u Li sa bo nu uka zu ju na to da je pro {le go di ne u EU iden ti fi ko va no 49 no vih dro ga. Oni ta kvo po ve }a we bro ja no vih dro ga po ja {wa va ju la kom do stup no {}u ni za sin te ti~ kih dro ga pu tem in ter ne ta, ko je u krat kom ro ku na la ze svoj put do no} nih klu bo va i uli ca. Agen ci ja Roj ters pre no si da kon zu ma ci ja tih dro ga sa so bom no si do dat ni ri zik zbog sla be in for mi sa no sti o ri zi ci ma za zdra vqe ko je one no se sa so bom. Is tra `i va we spro ve de no u EU pro {le go di ne po ka za lo je da mla di le gal ne sup stan ce ko je se mo gu upo tre bi ti za dro gi ra we na ba vqa ju uz po mo} pri ja te qa (54 od sto slu ~a je va), na za ba va ma ili u klu bo vi ma (37 od sto slu ~a je va), u spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma (33 od sto) i pu tem in ter ne ta (se dam od sto). (Tanjug)

Da ~i} ve ru je da je ovo sa mo po ~e tak ak tiv no sti na raz vo ju sek to ra, a na pu tu ka po sti za wu tog ci qa osmi {e qen je niz pro je ka ta, ko ji su ne for mal ni na sta vak tvi ningpro jek ta. Srp ski MUP je imao ~ast da u~i na zna wu, is ku stvu i gre {ka -

ci jal ne opre me za pri kri ve ni nad zor. – Me |u tim, za hva qu ju }i pred u- sre tqi vo sti Agen ci je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, kao i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Ve li ke Bri ta ni je, deo opre me je kom pen zo van wi ho vom

Sedi{te Sektora unutra{we kontrole policije

ma tvi ning-part ne ra Ve li ke Bri ta ni je i ^e {ke Re pu bli ke, ko ji, is ta kao je mi ni star, “ni su bi li ni ma lo {kr ti u ot kri va wu naj no vi jih teh no lo gi ja u pri me ni po seb nih is tra `nih me to da, me to do lo gi ji wi ho ve pri pre me kao i pro ce du ra ma ko je ih pra te”. Sam pro je kat je, ot krio je Da ~i}, imao jed nu sla bost ko ja se ogle da la u ~i we ni ci ne do stat ka spe -

do na ci jom – na gla sio je srp ski mi ni star. Po Da ~i }e vim re ~i ma, to kom pro jek ta su re a li zo va ne mno ge ak tiv no sti, me |u ko ji ma je iz ra |e na i stra te {ke ana li za ko rup ci je. U re a li za ci ji pro jek ta ak ce nat je dat po slo vi ma pre ven ci je, edu ka ci je i pro na la `e wa si stem skih re {e wa za spre ~a va we ko rup ci je kao pri o ri tet nih ci -

qe va. Po se ban zna ~aj u na red nom pe ri o du }e bi ti na una pre |e wu raz vo ja in te gri te ta po li cij skih slu `be ni ka kroz pre ven tiv ne me re. – Tu je i test in te gri te ta, ko ji prak ti~ no zna ~i da na {e mi ni star stvo tre ba da raz ra di i pred vi di sve mo gu} no sti za ko rup ci ju ko je da je od re |e no rad no me sto u MUP-u. Kad se to sve sa gle da, tre ba na }i me ha ni zme za kon tro lu. To je je dan od naj bo qih pu te va ka ko se mo è za u sta vi ti ko rup ci ja ko ja na ne ki na ~in pro iz la zi iz si stem skih re {e wa, od no sno po lo à ja od re |e nih rad nih me sta u MUP-u, pa sa mim tim to zna ~i da se na ta kav isti na ~in mo gu pra vi ti ana li ze i kroz sve dru ge dr àv ne slu `be u Sr bi ji – ob ja snio je Da ~i}. [ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De èr je re kao da tvi ning-pro je kat po ma è Sr bi ji na pu tu kao EU jer se mo ra obra ti ti pa `wa na unu tra {we re for me, da se una pre |u ju pra vo su |e, qud ska pra va i bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. De èr je na po me nuo da pri dru ì va we EU pod ra zu me va i pri hva ta we evrop skih vred no sti, ali i sprem nost i ka pa ci tet za pri me nu evrop skih stan dar da u dru gim obla sti ma, me |u ko ji ma je i oblast pra vo su |a, slo bo de i bez bed no sti. J. Jakovqevi}

VESTI Bri tvom na su pru gu Po li ci ja u No vom Kne èv cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi la na D. (1953) iz No vog Kne èv ca, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la na si qa u po ro di ci i ugro à va wa opa snim oru |em pri tu ~i i sva |i.

PU Ki kin das ju ~e je sa op {ti la ja je 17. ju na ove go di ne oko tri sa ta po sle po no }i, Ro bert N. iz Ade, u Sen ti kre tao se ko lo vo zom i po dig nu tom no gom za ka ~io u po kre tu vo zi lo ko jim je upra vqao Vik tor A. iz Sen te, ko ji je po tom, na kon sva |e, uda rio Ro ber ta N. i te `e ga po vre dio.

Kre dit na pro da tu imo vi nu Pro tiv Ka ta lin N. G. (1955) iz Mar to no {a po li cij ski slu `be ni ci u Ka wi `i pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu, zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no dleo prer va re- Ona se te re ti da je pro da tu i pre pi sa nu ne po kret nost pri ka za la kao svo je vla sni {tvo, na osno vu ko jeg je pot pi sa la za lo `nu iz ja vu pred Osnov nim su dom i na taj na ~in omo gu }i la }er ki do bi ja we kre di ta kod po slov ne ban ke u iz no su od 10.000 evra. Policijska stanica u Novom Kne`evcu

Osum wi ~e ni je u ve ~er wim sa ti ma 11. ju na ove go di ne, na kon sva |e u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e, bri tvom na sr nuo na su pru gu, a po tom joj za dao vi {e uda ra ca i lak {e je po vre dio.

In ci dent u Sen ti Po li ci ja u Sen ti pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Vik to ra A. (1980) iz Sen te, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de, a pro tiv Ro ber ta N. (1984) iz Ade zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, zbog re me }e wa jav nog re da i mi ra, dr skim i bez ob zir nim po na {a wem.

O{te }e no Mi ni star stvo od bra ne Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Dra ga na K. (1964) iz Na ko va, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pre va re. Pri ja va ga te re ti da je u pe ri o du od ja nu a ra 2007. do mar ta 2010. go di ne, la `nim pri ka zi va wem ~i we ni ca o ne re {e nom i lo {em stam be nom pi ta wu, za se be pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 2,3 mi li o na di na ra na {te tu Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je. Pri pre mio: M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik DANAS U HA[KOM TRIBUNALU

Pre su da [e {e qu za ne po {to va we su da Ha {ki tri bu nal iz re }i }e da nas pre su du li de ru Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla vu [e {e qu po tre }oj op tu `ni ci za ne po {to va we su da.

Tre }i po stu pak pro tiv [e {e qa za ne po {to va we su da je po kre nut zbog we go vog od bi ja wa da sa svog saj ta uklo ni ~e ti ri kwi ge, ~i ji je on autor, i {est po ver qi vih pod ne sa ka u ko ji ma su obe lo da we ne po ver qi ve in for ma ci je o za {ti }e nim sve do ci ma. Su |e we po ovoj op tu `ni ci je okon ~a no 18. ju na po sle kra }e ras pra ve po {to je [e {eq od bio da iz ne se svo ju od bra nu, tvr de }i da su pre kr {e na we go va pro ce sna pra va po {to je Se kre ta ri jat od bio da mu do de li re fe ren ta za pred met i pla ti mu tro {ko ve pu ta.

Pro ces je pre ki nut se dam da na ra ni je od lu kom pre tre snog ve }a da bi se op tu è nom da la pri li ka da od lu ~i da li }e iz no si ti svo ju od bra nu, upr kos sud skoj od lu ci da u sud ni ci bu de sa mo [e {e qev prav ni sa vet nik De jan Mi ro vi}, a ne i Ne ma wa [a ro vi}, u svoj stvu ru ko vo di o ca pred me ta. Ve }e je oce ni lo da je pro ces jed no sta van i da ne ma po tre be da u we mu ra di i re fe rent za pred met. U op tu `ni ci iz ma ja pro {le go di ne je na ve de no da je [e {eq naj ma we {est pu ta „sve sno” od bi jao da se po vi nu je na lo zi ma su da da sa in ter net stra ni ce uklo ni ~e ti ri kwi ge i {est po ver qi vih do ku me na ta ko ji ma bi mo gli da se ot kri ju iden ti te ti za {ti }e nih sve do ka tu ì la {tva. Ve }e je na log po no vi lo jo{ dva pu ta, ali se [e {eq i na to oglu {io. Na pr vom su |e wu za ne po {to va we su da [e {eq je pra vo sna `no osu |en na 15 me se ci za tvo ra, a na dru gom na 18 me se ci i ta pre su da je u àl be nom po stup ku. Su |e we po glav noj op tu `ni ci, ko ja [e {e qa te re ti za zlo ~i ne nad ne sr bi ma u Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, kao i u Voj vo di ni, za vr {e no je u mar tu, a do no {e we pre su de se o~e ku je u mar tu idu }e go di ne. (Tanjug)

SU\EWE U BEOGRADU VLASNICI DOBROTVORNOG FONDA I WENIM SARADNICAMA ZBOG ZLOUPOTREBE

Sve dok: Re bra ~a ni je upla ti la no vac Fon du B-92

Pred stav nik Fon da B-92 Gor dan Pa u no vi} ka zao je ju ~e pred Vi {im su dom u Be o gra du da Ka ta ri na Re bra ~a, op tu è na da je sa sa rad ni ca ma ne le gal no pri svo ji la 37 mi li o na di na ra, tom fon du ni je upla ti la no vac za ku po vi nu ma mo gra fa, iako su ima li ugo vor o do na ci ji. Pa u no vi} je ka zao da Fond B-92 ni je tu ìo Fond „Ka ta ri na Re bra ~a„ s ko jim je ugo vor o do na ci ji sklo pqen fe bru a ra 2009. go di ne. – Ni je prak sa da tu ì mo do na to re jer to ne sma tra mo oba ve zom ne go do bro tvor nim ~i nom – re kao je Pa u no vi}, i do dao da su iz Re -

– U 2009. go di ni 106.000 do ma }in sta va je upla ti lo no vac i pri ku pqe no je oko mi lion di na ra – re kla je Ve sna Ga ri}. Re bra ~a, we na maj ka San dri na Bo gu no vi} i wi ho ve sa rad ni ce Sla |a na Mi ro ni ja i Mir ja na Hri sti} op tu `e ne su za zlo u po tre be u Fon du „Ka ta ri na Re bra ~a” od 2006. go di ne do 2010. go di ne, ko ji ma su pri svo ji le 37 mi li o na di na ra. Ka ta ri na Re bra ~a je na ju ~e ra {wem su |e wu ka za la da je na kon we nog hap {e wa vo |e na osmi {qe na, or ga ni zo va na kam pa wa ko ja je, ka ko je ka za la, uti ca la na is tra `nog su di ju da joj od re di pri tvor.

Ka ta ri na Re bra ~a

bra ~i nog fon da do bi li in for ma ci ju da ni su u mo gu} no sti da upla te no vac. – Do na ci ja ni je bi la re a li zo va na pa smo kon tak ti ra li Fond „Ka ta ri na Re bra ~a„ i do bi li in for ma ci ju da tre nut no ni su u mo gu} no sti da do ni ra ju pa re jer su u te {koj si tu a ci ji. Po we go vim re ~i ma, Fond B-92 po kre nuo je kam pa wu za po di za we sve sti kod `e na o pre ven ti vim gi ne ko lo {kim pre gle di ma, ko joj se Re bra ~a pri dru `i la. U Vi {em su du ju ~e je sve do ~i la i di rek tor ka sek to ra ra ~u no vod stva JKP „In fo stan” Ve sna Ga ri}, ko ja je ka za la da su do bro tvor na sred stva ko ja su uz ra ~u ne „In fo sta na” gra |a ni upla }i va li i{la na ra ~un Fon da „Ka ta ri na Re bra ~a”.

– Me di ji su vo di li kam pa wu kao da sam ja mon strum i da ni ko me ni sam po mo gla – re kla je ona. Vla sni ca Fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” je u od bra ni od ba ci la sve na vo de op tu `ni ce i za svo je hap {e we op tu `i la je ta da {weg di rek to ra In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Ne na da Bo ro je vi }a ko ji je, pod op tu `bom da je na bav kom ci to sta ti ka o{te tio In sti tut, po ~et kom go di ne iz vr {io sa mo u bi stvo. Re bra ~a je fond osno va la u ma ju 2006, a we go ve ak tiv no sti su za po ~e te u sep tem bru te go di ne. Su |e we je ma ja 2011. go di ne po ~e lo iz po ~et ka zbog pro me ne su di je, po {to je pred met do de qen su di ji Ja smi ni Va so vi}. E. D.

~etvrtak28.jun2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ZBOG NOVIH ZAKONSKIH PROPISA PRAVDA ]E BITI SVE PAPRENIJA

Po ve }a va se i advo kat ska ta ri fa Zbog ni za no vih prav nih pro ce du ra ko je do no se broj ni no vi za ko ni, mo `e se o~e ki va ti i do pu na advo kat ske ta ri fe, sa zna je „Dnev nik”. Pred s ed n ik Advo k at s ke ko m o r e Sr b i j e Dra g o q ub \or |e vi} ka `e za na{ list da su upra vo u po stup ku iz me ne i do pu ne no ve ta ri fe, {to je u nad le `no sti ove ko mo re. – Iz me na ma }e bi ti pred vi |e ne mno ge rad we advo ka ta za za stu pa we i po stu pa we ko je do sa da ni su bi la ob u hva }e ne i ni su bi le pre ci zi ra ne, a po go to vo ima ju }i u vi du po sled w e iz m e n e i naj n o v i j e pro ce sne za ko ne, kao {to su ZKP, Za kon o par ni~ nom po stup ku, a ukqu ~u ju }i i Za kon o iz vr {e wu i obez be |e wu – na vo di \or |e vi}. Na i me, broj ni no vi za ko ni do ne li su niz no vih pra va, za kon skih mo gu} no sti i oba ve za, pa je ta ko, re ci mo, no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup -

ku pred vi deo mo gu} nost da i okri vqe ni sa svo jim bra ni o cem pri ku pqa do ka ze za svo ju stra nu u is tra zi. Ti no vi mo men ti u okvi ru prav ne po mo }i i za stu pa wa bi }e de fi ni sa ni kroz advo kat sku ta ri fu. Me |u tim, po {to advo kat ska ta ri fa mo ra bi ti je din stve na, ni je mo gu }e da po sto ji ne ka ni à ta ri fa za si ro ma { ne gra | a n e. Uz to je, isto vre me no pro blem {to su zbog sve kom pli ko va ni jih re la ci ja u dru {tvu, ka te go ri ji si ro ma {nih gra |a na, ko ja je i naj broj ni ja, na ro ~i to ugro è na pra va, a u raz ne prav ne pro ble me za pa da ju i zbog ne mo g u} n o s ti da iz v r { a v a j u svo je fi nan sij ske oba ve ze… – Mi ima mo advo kat sku ta Dra go qub \or |e vi} ri fu ko ja je je din stve na za sve gra |a ne. Ne mo è mo pra - vi li pri ~u ko ja bi bi la u di vi ti se gre ga ci ju gra |a na ta - rekt noj su prot no sti s Usta ko {to bi jed ni ima li jed nu vom i jed na ko {}u gra |a na u ta ri fu a dru gi dru gu jer bi - po stu pa wu pa i kod prav ne za smo auto mat ski ti me na pra {ti te – ob ja {wa va advo ka ta

\or |e vi}. – O~e ku je se da to pi t a w e re { i za k on o bes plat noj prav noj po mo }i ko ji pred vi |a obez be |i va we nov ca iz bu xe ta, ka ko lo kal nih sa mo u pra va, ta ko i Re pu bli ke i dru gih re gi o nal nih or ga ni za ci ja, da bi se obez be di la od go va ra ju }a, kom pe tent na i stru~ na po mo} advo ka ta li ci ma ko ja ne ma ju nov ca za to. Na r o ~ i t o se to od n o s i na kri vi~ ne po stup ke, a ko li ko sam oba ve {ten, i kad je re~ o po ro di~ nim i ma te ri jal no i mo vin skim spo ro vi ma. Na i me, ve }i ni osi ro ma {e nih gra |a na ko ji osku de va ju u sve mu, po ~ev od po sla i nor mal n ih pri h o d a do hra n e, advo kat ske uslu ge su ne do sti `ne. Za to je dr `a va ta ko ja mo ra da vo di ra ~u na o to me da se gra |a ni ma, ko ji ne mo gu da pri u {te iz sop stve nih pa ra, obez be di i od go va ra ju }a bes plat na prav na po mo}. J. Jakovqevi}

Ce nov nik od bra ne l Ak te ul na ta ri fa za od bra nu u kri vi~ nom po stup ku, za stu pa we pri vat nog tu `i o ca i o{te }e nog s jed nim za po ~e tim sa tom, kao i za sa slu {a we u po li ci ji, rad w u pre p o z na v a w a osum w i ~ e n og u pret kri vi~ nom po stup ku pred OUP-om, iz no si 10.500 di na ra za de lo s ka znom do tri go di ne za tvo ra. l Ako je re~ o de lu za ko je je za pre }e na ka zna od tri do pet go di na, ta ri fa je 18.000 di na ra, a 31.500, od no sno 39.000 di na ra za ka zne od pet do de set go di na, te pre ko de set go di na za tvo ra.

l Ta ri fa za raz go vor s okri vqe nim u pri tvo ru ili za tvo ru ili po ver qiv raz go vor je, u za vi sno sti od de la, od 6.000 do 20.000 di na ra. l Za od go vor na op tu `ni cu, na àl bu, kao i àl bu o{te }e nog, ta ri fa je, ta ko |e u za vi sno sti od ka zne za pre }e ne za de lo, od 9.000 do 37.500 di na ra, a za osta l e pod n e s ke od 4.500 do 18.500 di na ra. l U imo vin skim spo ro vi ma, re ci mo za ome ta we po se da, ta ri fa za pod ne sak je 9.000 di na ra, za àl bu 18.000, ro ~i {te

10.500, a za od lo è no ro ~i {te 6.000 di na ra. l U po ro di~ nim par ni ca ma ta ri fa za pod ne sak je 11.500 di na ra, za àl bu 22.500, za ro ~i {te 12.750… Ali, tre ba uvek ra ~u na ti i na broj ne dru ge tro {ko ve u kri vi~ nim po stup ci ma, kao i na to da u par ni ci onaj ko gu bi pla }a sve tro {ko ve po stup ka i dru ge stra ne. l Ta ri fa za pod ne sak u ustav nim spo ro vi ma je 37.500, za àl bu 75.000 di na ra, ro ~i {te 39.000, a kad je od lo è no 12.750 di na ra.

OBRT NA GLAVNOM PRETRESU ZA UBISTVO BRA^NOG PARA NA TELEPU

Okri vqe ni pre za vr {ne re ~i tra ìo iz u ze }e su di je Okri vqe ni za ubi stvo bra~ nog pa ra na Te le pu, po ~i we no 30. de cem bra pret pro {le go di ne, No vo sa |a nin Alek san dar Slan ka me nac (46), zva ni Ce ping, ju ~e je na glav nom pre tre su u no vo sad skom Vi {em su du pre iz no {e wa svo je za vr {ne re ~i tra ìo iz u ze }e sud skog ve }a ko jim pred se da va su di ja Zo ra Ja mu {a kov. Ro ~i {te je od mah pre ki nu to, a na kon pa u ze je od lu ~e no da se ovaj pred met pro sle di Ape la ci o nom su du na od lu ~i va we. Pre tog zah te va, Tu ì la {tvo je iz me ni lo op tu `ni cu i Slan ka men ca sa da te re ti „sa mo„ za dvo stru ko te {ko ubi stvo, dok se Je le ni Di we{, ko ja je bi la u ve zi s okri vqe nim i pr vo bit no bi la okri vqe na sa mo za ne pri ja vqi va we iz vr {i o ca po sle po ~i we nog kri vi~ nog de la, sa da iz me we nom op tu `ni com sta vqa na te ret i neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, za {ta je do sa da bio okri vqen Slan ka me nac. Zbog nar ko ti ka }e se vo di ti po se ban po su pak, ta ko da je taj deo iz op tu `ni ce pro sle |en is tra `nom su di ji uz zah tev za spo ro vo |e we is tra ge. Pod se ti mo, be ì vot na te la bra~ nog pa ra Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70) pro na |e na su 1. ja nu a ra pro {le go di ne u wi ho voj ku }i u Pa non skoj uli ci na no vo sad skom Te le pu. Za me ni ca vi {eg jav nog tu ì o ca Ma ri ca Bu ri} ju ~e je u za vr {noj re ~i na ve la da da je de lo te {kog ubi stva do ka za no u ce lo sti. – Okri vqe ni Slan ka me nac je pri li kom iz no {e wa od bra ne pred is tar` nim su di jom de taq no opi sao ka ko je po ~i we no de lo i pri znao ga – re kla je Ma ri ca Bu ri}. – Raz li ku je se sa mo opis ka ko je u{ao u ku }u. On je u is tra zi spo mi wao da je to ura dio po mo }u po de snog ala ta „~e {qa„, dok je na glav nom pre tre su tvr dio da mu je dru go o kri vqe na Je le na ob ja sni la da je kqu~ is pod sak si je. Ta ko |e,

na laz ne u rop si hi ja trij skog ti ma uka zu je na to da po pi je ni al ko hol i kon zu mi ra na ma ri hu a na ni su do bit nog ste pe na uti ca li na to da okri vqe ni shva ti zna ~aj de la i na spo sob nost da upra vqa svo jim po stup ci ma, {to se vi di i po to me {to su we go vi po te zi pre, za vre me i po sle de la bi li plan ski i ra ci o nal ni. Za me ni ca vi {eg jav nog tu `i o ca je pod se ti la na to da su ve {ta ci po tvr di li da je Jo si po va i Ro za li ji na smrt bi la na sil na. On je ugu {en ste za wem vra ta ili pri ti si kom na vrat. Po vre de na li cu su

{eg zdra vqa, fi zi~ ki sla bi, go to vo da se mo è go vo ri ti o ne mo} nim li ci ma. I po red mo gu} no sti da od su sta ne od li {e wa ì vo ta Jo si pa, ko ji je u ku }u u{ao po sle Ro za li je, on je i we ga usmr tio na pod mu kao i svi rep na ~in. We go va od bra na da se do voq no ne se }a do ga |a ja zbog uti ca ja al ko ho la i dro ge usme re na je na iz be ga va we od go vor no sti. O to me go vo ri is kaz sve do ki we ko ja je ot ku pi la plen i ko ja je po tvr di la pred su dom da je on u zla ta ri bio do bro ras po lo èn, si gur nog ho da, bez zna ko va da je kom zu mi rao al ko hol,

Pa la ta prav de u No vom Sa du

na ne te, po mi {e wu ve {ta ka, sna `nim oru |em ili sred stvom, a mo gu }e sti snu tom {a kom ili sto pa lom. Ni je is kqu ~e no da je na vrat de lo va lo obu ve no sto pa lo kao po go dan me ha ni zam, a sva ka ko je utvr |e no da pri ti sak ili ste za we ima uzro~ no-po sle di~ ne ve za s na stu pa wem smr ti, na ve la je za me ni ca tu `i o ca Bu ri}. – Ro za li ji na smrt je po na la zu ve {ta ka na stu pi la ugu {e wem ste za wem vra ta om ~om, od no sno za da vqe wem. Slan ka me nac je bio fi zi~ ki znat no nad mo} ni ji od ovog pa ra. Ti qu di su bi li sta ri, lo -

te da je tom pri li kom dva de se tak mi nu ta sta jao – na ve la je Ma ri ca Bu ri}. Je le na Di we{ je u ce lo sti pri zna la de lo kod is tra `nog su di je i na glav nom pre tre su. Ona je zna la da je okri vqe ni Slan ka me nac usmr tio we nog sve kra i sve kr vu i kad su tro {i li no vac u ku po vi ni po sle de la. – Ona je iz ja vi la da ga ni je pri ja vi la iz qu ba vi i za to {to je bio do bar pre ma we nim }er ka ma, te po zi vam sud da je ogla si kri vom, ali i da ce ni olak {a va ju }e okol no sti da je maj ka kao i we no ma te -

ri jal no-imo vin sko sta we – ka za la je ju ~e za stup ni ca op tu `be Ma ri ca Bu ri}. Dok je ona to go vo ri la, okri vqe ni Slan ka me nac je u jed nom tre nut ku na slo nio lak to ve na le |a op tu è ni~ ke klu pe i za ba ~e nom gla vom {a rao po gle dom po pla fo nu. – Ume sto za vr {e ne re ~i, iz ne }u pri med be. Sud je od u stao od re zul ta ta mog bri sa pqu va~ ke uze tog po mom pri vo |e wu u po li ci ju ko ji je kqu ~an za to da bi se mo glo utvr di ti mo je psi ho fi zi~ ko sta we u vre me iz vr {e wa de la. Ume sto to ga, pri hva }e ne su pret po stav ke. Ta ko |e, ni je ob ja {we na i utvr |e na na va li dan na ~in raz li ka u ob duk ci o nim na la zi ma za Jo si pa Di we {a i Ro za li ju Pa li}. Iako su pro na |e ni jed no bli zu dru gog u is toj pro sto ri ji, ni je iz me re na tem pe ra tu ra u pro sto ri ja ma kad je ra |en uvi |aj, a ni je ni utvr |e no ta~ no vre me smr ti po koj ni ka – za me rio je op tu è ni. – U me di ji ma su po sle mog hap {e wa ob ja vqe ni de ta qi de la, to je bio po ziv na me dij ski lin~. Pre ki da ni su mi me di cin ski tret ma ni zbog pri vo |e wa na glav ne pre tre se, bez ob zi ra na mo gu }e po sle di ce. Ima i gre {a ka ili pro pu sta i kod op tu `bi za dro gu na ra ~un Je le ne Di we{. Na kra ju bih pod vu kao da ni sam pri znao de lo, ka ko se to tvr di u za vr {noj re ~i Tu ì la {tva, ve} se to kom ce log po stup ka bo rim za svo je pra vo na od bra nu ko ju mi do zvo qa va za kon. Na osno vu sve ga to ga, ne bih do vo dio se be u si ta u ci ju da iz no sim za vr {nu re~, ve} sam iz neo pri med be na po vre |i va we svo jih pra va, i tra ìm iz u ze }e sud skog ve }a – ka zao je ju ~e okri vqe ni Alek san dar Slan ka me nac. U slu ~a ju da Ape la ci o ni sud od bi je zah tev okri vqe nog Slak na men ca za iz u ze }e sud skog ve }a, na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 6. jul. M. Vuja~i}

SPORT

~etvrtak28.jun2012.

PRELASCI

Manyuki} u Ba jer nu Hr vat ski re pre zen ta ti vac Ma rio Manxiki} pre{ao je iz Volfsburga u Bajern za 13 miliona evra.Wegov menaxer Ivan Cvjetkovi} potvrdio je da }e Manxuki} potpisati ~etvorogodi{wi ugovor, a da }e po sezoni zara|ivati 3,5 miliona evra. Transfer Manxuki}a u Bavarsku je ~etvrti najve}i u istoriji hrvatskog fudbala (Modri}, ]orluka, Da Silva), a on je peto poja~awe vice{ampiona Evrope za slede}u sezonu (Pizaro, Dante, [a}iri, Strong). Manxuki} je 2010. stigao u Volfsburg gde je u prvoj sezoni bio u drugom planu, da bi protekle, iako nije bio miqenik Feliksa Magata, na 32 me~a postigao 12 golova uz 10 asistencija.

Vas ko vo di Ma lu du Posle Didijea Drogbe, Salomona Kalua i @ozea Bosingve na izlaznim vratima je Floran Maluda.Iskusni, 32godi{wi francuski ofanzivni vezista blizu je prelaska u Vasko de Gamu.

Maluda je u ^elsi do{ao 2007. godine iz Liona za 13 miliona evra, ali nije opravdao o~ekivawa i menaxer Roberto Di Mateo ne ra~una na wega za slede}u sezonu. Zato se Fran cuz po eli mi na ci ji we go ve re pre zen ta ci je sa Evropskog prvenstva okrenuo razmi{qawima o nastavku karijere. Ugo vor ve zu je Ma lu du sa plav ci ma jo{ go di nu da na. Me|utim, oni ne `ele da mu stoje na putu, pa su odredili pristojno obe{te}ewe - tri miliona evra.Maludi je prima mqiv od la zak u Vas ko i zbog supruge Florensije, koja je Brazilka.

Be ni tez u Samp do ri ji? Rafa Benitez i ~elnici Sampdorije na}i }e se za pregovara~kim stolom. Povratnik u Seriju A `eli {panskog trenera na klupi, a italijanski mediji tvrde da mu nude dva miliona evra za trogodi{wi ugovor. Uz bonuse, mogao bi da zaradi jo{ pola miliona.

ZVE ZDA RE [I LA PI TA WE [TO PE RA

Jo va no vi} me wa To {i }a Crvena zvezda je dobila novo zna~ajano poja~awe. Milan Jovanovi} (27), stameni defanzivac crnogorske reprezentacije (30 nastupa) i do skora fudbaler Spartaka iz Naq~ika potpisao je dvogodi{wi ugovor sa crveno- belima.

Iskusni defanzivac je u karijeri promenio veliki broj klubova. Nastupao je za Borac (^), Mladost (L), @eleznik, Radni~ki (NB), Vaslui, Univerzitateu (Krajova), Radni~ki (Ni{), Unireu (Urziceni), Klu`, Ra-

Milan Jovanovi}

Ruko vodstvo Beo gra|ana je iskoristilo preporuku predsednika FSCG Dejana Savi}evi}a i dobilo trku sa splitskim Hajdukom.Jovanovi} }e u ekipi zameniti Du{ka To{i}a, obzirom da mo`e uspe{no da pokrije pozicije levog {topera i beka.

pid (Be~) i Spartak (Naq~ik). Pre dve godine Jovanovi} je postigao za Spartak efektan pogodak sa ~ak 70 metara. Trener Prosine~ki izrazio je zadovoqstvo zbog brzog re{avawa problema u defanzivi koji se otvorio odlaskom To{i}a u Tursku. Z. R.

dnevnik

c m y

IGRA ^I VOJ VO DI NE JU ^E IMA LI SLO BOD NO PO POD NE

Sti gao, naj zad, i Abu ba kar Fudbaleri Vojvodine nastavili su ju~e po planu da se pripremaju za novu sezonu, s tim da su imali slobodno poslepodne. Stvari se lagano kristali{u, smawuje se broj igra~a koji ve`baju pod dirigentskom palicom {efa stru~nog {taba Zlatomira Zagor~i}a i wegovih asistenata Zoltana Saboa, Spasoja Jela~i}a i Sa{e Todi}a, ali i kondicionog trenera Milana Ssolaje, a dobra vest je da je se saigra~ima napokon pridruìo i Kamerunac Abubakar Oumaru. S izuzetkom trojice odsutnih ~lanova reprezentacije Srbije do 19 godina (Poletanovi}, Radoja i Deleti}), Zagor~i} sada na okupu ima sve raspoloìve snage, ali je sigurno da je neplanirano dug odmor qubimca novosadske publike Abubakara remetio èqeni rad. - Abubakar je stigao u ranim popodnevnim satima i vide}emo {ta }e se daqe doga|ajti kada je on u pitawu, odnosno da li }e i kakav predlog za wegovio sankcionisawe dati {ef stru~nog {taba Zagor~i} – rekao je Radisav Rabrenovi}, generalni sekretar crveno-belih. Iako su pripreme po~ele jo{ 18. juna, tamnoputi golgeter dobio je dozvolu iz kluba da se javi tek 23. ovog meseca, pa je wegov dolazak o~ekivan u pro{lu subotu. Me|utim, nije se pojavqivao, stalno smo dobijali informacije da stiè “sutra”, a on je prakti~-

no presko~io prvih desetak dana rada i sasvim je sigurno da }e zaostajati u fizi~koj spremi za ostalim igra~ima. Vojvodina ve} u utorak putuje na pripreme u Austriju, a tamo }e, kako je trener Zagor~i} rekao, akcenat vi{e biti na igri i treninzima s loptom, pa je sasvim izvesno da }e popularni Abu imati problema dok uhvati prikqu~ak s ostalima. - Ju~e sam igra~ima, kao {to je to i bilo planirano, dao slobodno poslepodne, a ve} od danas nastavqamo s jakim treninzima – rekao je Zlatomir Zagor~i}. – Dobro je {to igra~i veoma dobro podnose treninge, tako da nemamo problema s povredama ili nekim bolestima. U subotu nas ~eka druga provera s ruskim drugoliga{em Abu ba kar Ouma ru Fakelom koji se u Novom Sadu o~ekivati da }e najboqi strelac nalazi na pripremama, a onda po- Novosa|ana zaraditi kaznu. Ipak, ~iwemo da se spremamo za odla- uz sve zasluge, re~ je o momku koji zak u Austriju. se profesionalno bavi fudbalom Nije `eleo trener Novosa|ana i koji mora da po{tuje kodeks popreko medija da komentari{e kana{awa, a Abubakar Oumaru ovog {wewe Abubakara, ali je nagove- puta to nije u~inio i sigurno je da stio da }e danas imati dosta toga }e snositi posledice za to. da mu ka`e na treningu, pa vaqa A. Pre do je vi}

S PRI PRE MA PAR TI ZA NA

Ver me zo vi} za do vo qan U ovom trenutku u Partizanu jedini siguran napada~ je Aleksandar Mitrovi}, momak koji je iz Omladinske {kole preba~en u prvi tim. - On je jedini koji je pro{ao kompletne pripreme. Dva {pica su povre|ena, a Stefan [}epovi} je kasnije do{ao, pa je zbog toga Aca za sada jedini siguran - objasnio je trener Vladimir Vermezovi}. Direktor Tumabakovi} i {ef struke napravili su plan za ovaj prelazni rok i pripreme. - [to se ti~e prelaznog roka 95 odsto je zavr{en. Da kucnem u drvo, posluìlo nas je i zdravqe, momci su stvarno izvanredno radili i nemam apsolutno nijednu primedbu. Za{to fudbaleri kaù da su im ovo jedne od najteìh priprema ? - Ne znam {ta su moji prethodnici radili, ovo sada nije ni{ta specijalno. Da ne shvati neko da mi igra~e ubijamo, radi se o samo profesionalnom i standardnom na~inu rada. Tako }e biti i u januaru. Radite sa dvojicom kondicionih trenera. Zbog ~ega ? - Tomi} je preba~en da radi sa povre|enim igra~ima i nadam se da uskoro ne}e imati posla. Koliko je blizu trenutna fizi~ka priprema viziji igre koju èlite ? - Dobar igra~ bez snage je kao slika bez rama. Mi smo na Tari postavili dobre temeqe, ali to nije ni{ta prema onome {ta momke o~ekuje u Sloveniji. Partizan }e na jesen igrati u 4-2-3-1 forAlek san dar Mi tro vi} (de sno) maciji. - Poznato je da ja volim taj sistem, ali ni{ta to - Ne, ne mogu ih ja ko~iti kada jednim ugovorom ne zna~i dok ne po~ne utakmica. Kada se dve ekipe mogu da obezbede sebe i svoja pokoqewa. Trudi}ena|u na terenu sve pada u vodu. Ne mogu ja da zahte- mo se svakom da prona|emo adekvatan klub, ali vam od nekog igra~a da non stop stoji na jednom ako se to ne desi oni moraju 100 odsto glavom bimestu. Rotacije u ekipi su neophodne i to je ono ti sa nama - istakao je Vermezovi}. {to ustvari zbuwuje protivnika. Fudbaleri Partizana danas putuju na Pohorje, Da li vas more misli o odlasku nekih igra~a, gde }e ostati do 12. jula. Babovi}a, Tomi}a... I. La za re vi}

KUL SKI HAJ DUK JA ^A RE DO VE

Do {li Seku li} i Jo va no vi} U Hajduku prelazni rok dobija na zamahu. Dok se u prvom delu vodila briga o svom podmlatku, pa su uglavnom potpisivani stipendijski ugovori, do{ao je red i na poja~awa. I stigle su prve laste. Vernost superliga{u iz Kule potpisa li su Da ni lo Se ku li} ( 1990. go di {te) iz no vo sad skog Proletera ( igra na poziciji veznog igra~a) i Stanoje Jovanovi} ( 1993. godi{te) iz Uba (levi vezni bek). - Ovo su prva dva poja~awa. Re~ je o mladim igra~ima koji }e u na{em klubu dobiti {ansu da zaigraju i mi se nadamo da oni ne}e do kraja odra di ti pot pi sa ne ugo vo re, ve} da }e za wima biti potra`wa, kao {to je to u ovom

ga{ke, ali sam izabrao Hajduk, jer je predsednik Zoran Osmaji} bio vi{e nego korektan u pregovorima i sada je na meni da se dokazujem i opravdam poverewe - rekao je Sekuli}. Stanoje Jovanovi} je mladi igra~ iz Loznice, koji u Kulu do{ao iz Jedinstva iz Uba, a poverewe rukovodstva Hajduka zadobio je igraju}i kontrolne utakmice u Kuli. I on je imao vi{e ponuda. - Ostvaruje se moj de~a~ki san da do bi jem pri li ku da igram u na{oj elitnoj ligi i nadam se da }u najpre izboriti status prvotimca. Imao sam ponuda Smedereva, klubova iz Bosne, ali sam se opredelio za Hajduk. Znam da }e

PO ^E LE AK TIV NO STI U MI NI MAK SI FUD BAL SKIM KAM PO VI MA

Ma li {a ni ma na ra dost

Pregovori su po~eli jo{ pro{le nedeqe, a biv{i strateg Liverpula i Intera je od tada odgledao niz utakmica Sampdorije iz pro{losezonske Serije B i upoznao se sa mogu}nostima ekipe.Ukoliko ipak ne bude postignut dogovor, klub iz \enove okrenu}e se drugom re{ewu Didijeu De{ampu.

Na radost vi{e od 300 mali{ana De~ija fudbalska asocijacija Srbije, posle uspe{no okon~ane 11. sezone takmi~ewa u Mini Maksi ligama, i ovog leta organizuje selektivne fudbalske kampove. Programom je obuhva}eno vi{e od 300 talentovane dece, uzrasta 7 do 12 godina, iz 27. Mini Maksi liga {irom Srbije. - Kampove organizujemo u periodu od 24. juna do 22. jula. Minulog vikenda, u Sportsko rekreacionom centru u Adi, startovao je drugi selektivni kamp za decu sa teritorije Vojvodine. Narednog vikenda kre}u aktivnosti u Sportsko rekreacionom

centru Krsmanova~a kod [apca i u Kosjeri}u – ka`e Marijan Meni}anin, direktor Mini Maksi lige Srbije. Kampovi za mlade nade organizuju se uz podr{ku Fudbalskog saveza Srbije, a program je pripremio docent dr Miroslav Smaji}. Kompletna testirawa sprove{}e provereni stru~ni tim, na ~elu sa prof. dr Zoranom Paji}em. - Decenijsko iskustvo De~ije fudbalske asocijacije najboqa su garancija da }e i ove sezone Mini Maksi kampovi deci prirediti zadovoqstvo. U realizaciji programa u~estvuju iskusni i provereni fudbalski radnici

i stru~waci za rad sa mla|im kategorijama iz cele Srbije. Pozivamo predstavnike svih fudbalskih saveza i instruktorskih slu`bi FSS da do|u u kampove i pomognu nam da i ovog leta zajedni~ki uspe{no realizujemo jednu lepu fudbalsku pri~u - istakao je Meni}anin. U stru~nom i organizacionom timu, pored Marijana Meni}anina, nalaze se jo{: Qubodrag Stani}, Bajro @upi}, Velimir [argi}, Mihailo Kolarevi}, Vladica To{i}, Nikola Jeli}, Dragan Ze~evi}, Milan Trnini}, Dragomir Grujovi} i tim sastavqen od 20 trenera sa A i B UEFA licencama. M. M

Da ni lo Se ku li} (le vo) i Sta no je Jo va no vi} (de sno) u dru {tvu di rek to ra Haj du ka Dra ga na Ta di }a

prelaznom roku bila za Pauqe vi }em, Bu ba lom i ^o vi lom. Mladi su, talentovani, na wima je da rade i da opravdaju na{a o~ekivawa - rekao je direktor Hajduka Dragan Tadi}. Iako igra na poziciji veznog Danila Sekuli}a to nije omelo da bude najboqi strelac Proletera sa osam postignutih golova. - Do{ao sam u pravu sredinu. Imao sam brojne ponude, od kojih su tri bile superli-

pripreme biti paklene, na meni je da radim i verujem da }u uspeti da se nametnem - rekao je Jovanovi}. Dok su dva no va igra ~a predstavqana novinarima, u kancelariji predsednika Zorana Osmaji}a bilo je jo{ novih lica. No, Kuqani ne odstupaju od ustaqene prakse da tek kada se stavi paraf dolazi predstavqawe. U narednim danima treba o~ekivati nove vesti iz Kule. \. Bo ja ni}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI BIV [I HR VAT SKI SE LEK TOR SLA VEN BI LI] ZA NE MA^ KI „BILD”

U SLU ^A JU DA OSVO JE TI TU LU

Po pio bih ka fu sa [tar kom

Nem ci ma po 300.000 evra

Ri kar do Mo nto li vo

SPE CI FI^ NA PO ZI CI JA RI KAR DA MON TO LI VA

Sr cem za Ita li ju, ali ma lo i za Ne ma~ ku Polufinalni duel izme|u Nema~ke i Italije bi}e mnogo vi{e od igre za ve}inu navija~a dve selekcije koje }e u ve~eras odlu~ivati o drugom finalisti Evropskog prvenstva u Poqskoj i Ukrajini. Ali, za jednog fudbalera utakmica u Var{avi bi}e, ba{, posebna. Rikardo Montolivo mora}e da se bori s emocijama koje ne}e mu~iti ostale igra~e. Naime, fudbaler Fiorentine je iz me{ovitog braka - od oca Italijana i majke Nemice. Montolivo }e mislima biti maksimalno fokusiran na igru svog tima i pru`i}e sto odsto da se sa azurima na|e u finalu Eura. Me|utim, jedan detaq }e ga, dok god bude trajao fudbalski rat dve najuspe{nije evropske selekcije u istoriji, podse}ati

na nema~ko poreklo. To su kopa~ke, odnosno zastave dve dr`ave, Italije i Nema~ke, pri{ivene na fudbalsku obu}u! - Takve kopa~ke nosim od kada sam po~eo da igram fudbal i ne}u ih sada promeniti - ponosno je izjavio Montolivo, jedini fudbaler azura koji je proma{io penal protiv Engleza. Nije uspeo ni okvir gola da pogodi, lopta je oti{la pored stative, ali se na kraju sve dobro zavr{ilo po Montoliva i wegov tim. U svakom slu~aju, Nemci ne}e smeti pred Montolivom da se glasno dogovaraju oko akcija prilikom prekida ili u toku same igre. Vezista Italije je od majke, koja je rodom iz Kila, nau~io i nema~ki jezik.

FS Nema~ke saop{tio je da }e svaki od 23 ~lana reprezentacije na Evropskom prvenstvu, ukoliko osvoje {ampionsku titulu, dobiti nagradu od po 300.000 evra. Premija za plasman u finale je dvostruko mawa - po 150.000 evra. Nagrada od 300.000 evra je najve}a u istoriji nema~kog saveza, po{to je eventualna premija za titulu {ampiona sveta pre dve godine u Ju`noj Africi iznosila po 250.000 evra. Pore|ewa radi, Fudbalski savez Italije svojim igra~ima obe}ao je po 200.000 evra u slu~aju da osvoje titulu.

ogor~enost na sudiju Volfganga [tarka, za koga Hrvati smatraju da ih je poprili~no o{tetio protiv [panije (nedosu|en penal nad ]orlukom, na primer). Dosada{wi selektor Hrvatske Slaven Bili} je odmah po-

RIO FER DI NAND OPET KRI TI KO VAO SE LEK TO RA

Mla di za slu `i li {an su

Rio ferdinand, defanzivac Man~ester junajteda i ~ovek za koga nije bilo mesta u Hoxsonovoj Engleskoj, kritkovao je selektora zbog toga {to nije dao ve}u priliku mladim igra~ima na prvenstvu Evrope. Iskusni engleski fudbaler sla`e se sa sve glasnijim i ve}im procenama javnosti da Engleskoj treba beg od tradicionalnog pristupa fudbalu koji je Gordi Albion ponovo ko{tao uspeha na velikim me|unarodnim takmi~ewima.

KA RI KA TU RA U „GA ZE TI DE LO SPORT” UZ BUR KA LA STRA STI

Ba lo te li pri ka zan kao maj mun Mario Baloteli ponovo je bio meta rasisti~kog napada. Ali, ne od navija~a, nego od italijanskih novinara. U jutarwem izdawu Gazete delo Sport na dan utakmice

- Istina, to nije bio najboqi crte` na{eg karikaturiste. U ovim vremenima potrebno je biti malo oprezniji kada je rasizam u pitawu. Uvek smo se borili protiv wega i naga|awa da je ova karikatura bila napad na Balotelija sasvim su neprihvatqiva - rekao je portparol italijanskih novina. Ina~e, Gazeta delo Sport jedan je od najuglednijih sportskih dnevnika u Evropi. Osnovan je jo{ davne 1896. godine, uo~i prvih modernih Olimpijskih igara, a prodaje se u oko 400.000 primeraka. Ka ri kar tu ra iz Ga ze te de lo Sport To, ipak, nije pos Engleskom u nedequ, osvanula remetilo igra~e Italije koji je karikatura na kojoj je Baloteve~era{wu utakmicu s Nema~li prikazan kao King Kong koji kom do~ekuju u odli~nom rasposedi na vrhu Big Bena i levom ruloèwu. Na treningu su odràkom „{amara” lopte poput gorili malo takmi~ewe - ònglirale koja je ru{ila avione u spomeli su loptom, a gubitnik je bio nutom filmu. onaj kojem lopta padne na travu. Baloteli se jo{ nije oglasio, Ispala je ba{ Baloteliju, pa je no jasno je da je karikatura neugod- od saigra~a dobio po u{ima. Dono iznenadila sve u taboru azura. slovno.

Hrvatska fudbalska javnost ima pome{ana ose}awa u vezi s nastupom na Evropskom prvenstvu u Poqskoj i Ukrajini. S jedne strane izra`en je ponos, jer je Hrvatska ispala iz grupne faze, ali nije razo~arala, a s druge

Sla ven Bi li}

EN GLE SKI NA VI JA^ NA BI ZA RAN NA ^IN OME TAO ITA LI JA NE PRI LI KOM IZ VO \E WA PE NA LA

Mi li o ner bi dao sve za po lu fi na le Engleski navija~ koji je tokom penala u ~etvrtfinalnom me~u s Italijom skinuo pantalone i ga}e kako bi ometao azure iza gola je milioner. Za qubav prema klubu i reprezentaciji navija~i su spremni na mnogo toga. Pokazao je to i Tim O’Liri, engleski navija~, koji je tokom penala na me~u Engleska - Italija, skinuo dowi deo ode}e u nameri da omete italijanske fudbalere prilikom izvo|ewa jedanaesteraca. Nije ih, na wegovu `alost, mnogo omeo. Italija je pobedila Englesku 4:2, ali 35-godi{wi Tim O’Liri je postao internet senzacija. Engleski novinari su ga prona{li i utvrdili da je on biznismen koji zara|uje milione. - Poku{ao sam da na neki na~in

doprinesem uspehu tima. Za pobedu Engleske bih u~inio sve. Na `alost, nije uspelo - rekao je O’Liri. Wegova supruga Klara, koja je u osmom mesecu trudno}e, videla je „performans” svog mu`a i izjavila da je to woj bilo vrlo zabavno. Zanimqivo, O’Liri je pre{ao pola stadiona u Kijevu ne bi li do{ao iza gola gde su se {utirali penali, samo da bi probao da omete italijanske fudbalere. - Moj drug i ja smo tr~ali s drugog kraja stadiona ne bi li stigli na penale - rekao je O’Liri za londonski „San”. Ina~e, O’Liri je biznismen ~ija se imovina procewuje na {est miliona funti. Poseduje trgova~ku firmu u centru Londona.

PO SLE PRET WE SU SPEN ZI JOM - Jedan na~in na koji je Engleska mogla da unese ìvost u igru je propu{ten - rekao je Rio Ferdinand. - Voleo bih da su mladi fudbaleri dobili vi{e prilika na EP. Smatram da su Aleks êmberlen i Fil Xouns mogli da unesu ìvost u na{u igru, Oks (êmberlen) je fantasti~an mladi}, veoma bez, inteligentan, na kraju je bukvalno postao posmatra~, ne i u~esnik. Tako|e, Fil je trebalo da dobije ve}u minutaù umesto Hendersona. Nemam ni{ta protiv Xordana, ali Xouns ima taj kvalitet transformacije, on je najagilniji, fudbaler koji se prilago|ava svakoj situaciji i poziciji u timu. Jednostavno, ponovo smo bili konzervativni i to nas je skupo ko{talo.

sle te utakmice i eliminacije svoje ekipe rekao da sudiji ni{ta ne zamera, da je i on ~ovek koji mo`e da pogre{i i da ne veruje u teorije zavere (u Hrvatskoj se pisalo da su sudijske odluke mo`da odmazda zbog nedoli~nog pona{awa dela hrvatskih navija~a). U intervjuu nema~kom „Bildu”, Bili} je ponovo govorio o [tarku. Opet je rekao da mu opra{ta gre{ke koje je napravio na {tetu Hrvatske i istakao da veruje da to nije uradio s namerom. Upitan {ta bi uradio ako bi sreo sudiju [tarka na ulici tokom godi{weg odmora, Bili} je imao zanimqiv odgovor: - S obzirom na to da imam malo vremena za odmarawe, trenutno ne bih voleo da ga sretnem. Me|utim, za nekoliko nedeqa - bih. Ako se sretnemo, voleo da sa wim popijem jaku kafu, jer mi je u principu drag kao osoba i kao sudija.

Na sri se iz vi nio Samir Nasri, reprezentativac Francuske, izvinio se ju~e navija~ima, preko svog Tviter naloga, zbog pona{awa nakon eliminacije trikolora u ~etvrtfinalu Evropskog prvenstva. On je posle ~etvrtfinalne utakmice u miks-zoni napao novinara AFP, koji ga je pitao da prokomentari{e me~ i tom prilikom izrekao brojne psovke na wegov ra~un. - @ao mi je ako su moje re~i {okirale navija~e, posebno decu. Volim da igram za Francusku i imam veliki respekt prema publici. Sve ostalo je li~ni odnos mene i nekoliko novinara, koji }u objasniti kada bude do{lo vreme za to - napisao je Nasri. Fudbaleru Man~ester sitija preti o{tra kazna, po{to ~elnici francuskog saveza (FFF) ozbiqno razmi{qaju da mu izreknu dvogodi{wu zabranu igrawa za reprezentaciju.

Tim O’Li ri (za o kru `en u de snom gor wem de lu fo to gra fi je)

BA KA RI SA WA, PO VRE \E NI RE PRE ZEN TA TI VAC FRAN CU SKE

Sa mir ne ume da }u ti Ne smiruju se strasti u Francuskoj, posle eliminacije nacionalnog tima s Evropskog prvenstva. Bakari Sawa, fudbaler Arsenala, koji je zbog povrede propustio {ampionat u Poqskoj i Ukrajini , smatra da je novi neuspeh galskih petlova posledica lo{e atmosfere u timu. - Nasri ne moè da pre}uti kada mu se ne{to ne svi|a. Burno reaguje, ali mora da bude svestan svojih postupaka - rekao je Sawa. - Nisam bio tamo, ne znam {ta se ta~no dogodilo. Ipak, {teta je, imali smo potencijal za ne{to vi{e. Mo`da }e neko re}i da sam lud, ali video sam tim koji moè da dogura do finala. Posebno me nerviraju pri~e koje kruè oko atmosfere u ekipi. To je àlosno i stvara ru`nu sliku o nama i reprezentaciji. Trikolori su i pre dve godine, po zavr{etku Svetskog prvenstva bili na meti medija zbog sukoba u timu. Iste pri~e ponovile su se tokom, a i u fini{u takmi~ewa u Poqskoj i Ukrajini. Navodno je na lo{u atmosferu uticao sukob koji su sa selektorom Loranom Blanom imali Hatem Ben Arfa, Jan Mvila i @eremi Menez.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

NEMA^KA

4 2

GR^KA

PORTUGAL

FRANCUSKA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

2 0

[PANIJA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

~etvrtak28.jun2012.

dnevnik

DANAS U NOVOM SADU PO^IWE ^ETVRTI TURNIR SVETSKE LIGE ZA ODBOJKA[E

Ku ban ci fa vo ri ti, or lo vi pri `eq ku ju pu ne tri bi ne Utak mi com Ja pan Ru si ja (15 ~a so va) da nas po ~i we ~e tvr ti vi kend na da me ta wa u A gru pi Svet ske li ge za od boj k a { e. Do m a } in je No v i Sad i za raz li ku od ra ni jih go di na ka da je bio do ma }in jed nog su sre ta, u ve li koj sa li Spen s a bi } e od i g ra n o svih {est utak mi ca, po sle ko jih }e se zna ti ko }e s pr vog me sta na fi nal ni tur nir {e sto ri ce u So fi ju.

Pro gram tur ni ra A grupa

Danas Ja pan - Ru si ja Sr bi ja - Ku ba Sutra Ru si ja - Ku ba Sr bi ja - Ja pan Subota Ku ba - Ja pan Sr bi ja - Ru si ja 1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

9 9 9 9

8 5 5 0

(15) (18) (17) (20) (17) (20) 1 4 4 9

25:10 23 20:18 15 20:18 13 8:27 3

Od boj ka {i Ku be su iz ra zi ti fa vo ri ti za pla sman na do i gra va we, jer im je za ove ru bu gar ske vi ze po tre ban sve ga bod iz tri utak mi ce. Sr bi ja je dru go pla si ra na, ali s ve o ma ma lim {an sa ma da pre tek ne Ku ban ce s ko ji ma }e se sa sta ti pr vog da na tur ni ra. Sa mo u slu ~ a j u da or l o v i za b e l e ` e tri si gur ne po be de, a Ku ba sva tri me ~a iz gu bi bez osvo je nog bo da Sr bi ja }e na fi nal ni tur nir. - Ovo je od li~ na pri li ka za pu bli ku u No vom Sa du da vi de atrak ti van tur nir. Ku ban ci su do bro igra li do sa da i go to vo da su obez be di li na stup na fi nal nom tur ni ru. Ovo tak mi ~e we }e bi ti ve o ma kva li tet no, na jed nom me stu }e se na }i ja ke eki pe Sr bi je, Ru si je i Ku be, uz uvek atrak tiv ne Ja pan ce. Mo }i }e pu bli ka da vi -

Ku ba nac Leon sme ~u je na blok Ra {i}-Sta ro vi}

di na {u re pre zen ta ci ju na, ta ko re }i, po sled wim me ~e vi ma pred pri pre me za Olim pij ske igre - re kao je na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}.

Vo {a i „Dnev nik” da ru ju ula zni ce Teh ni~ ki or ga ni za tor po sled weg tur ni ra Svet ske li ge je Od boj ka {ki klub Voj vo di ne NS se me i za jed no s na {im li stom da ro va }e ula zni ce za sve utak mi ce u ve li koj dvo ra ni Spen sa. [est naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve da nas na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-830 u pe ri o du od 12 do 12.10 ~a so va, do bi }e po jed nu ula zni cu za obe utak mi ce u su bo tu. Ina ~e, ula zni ce ko {ta ju 400 di na ra za is to~ nu i 300 za za pad nu tri bi nu.

OD BOJ KA [I PO SE TI LI NO VO SAD SKU [KO LU „DR MI LAN PE TRO VI]”: Od boj ka {ki sa vez Sr bi je i kom pa ni ja VIP mo bajl, ge ne ral ni spon zor Sa ve za, na sta vqa ju sa ak ci ja ma dru {tve no od go vor nog po na {a wa.

Ka pi ten Sr bi je Bo jan Ja ni} bio je vo |a na me ~e vi ma pro {log vi k en d a,pred v o d io je mla de igra ~e ko ji su u pot pu no sti oprav da li uka za no po ve re we. - Za nas je naj va `ni je u No vom Sa du da tri bi ne bu du {to pu ni je, kao {to je uvek do sa da bio slu ~aj. Pri li ka je za pu bli ku da vi di ak tu el ne evrop ske {am pi o ne i osta le ja ke re pre zen ta ci je, kao i na{ tim ko ji }e igra ti na Olim pi ja skim igra ma u Lon do nu. Mo gu da obe }am ve li ku bor bu, iako je Ku ba fa vo rit. Ve o ma je do -

Ula zni ce i od „VIP mo baj la” Ge ne ral ni spon zor Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, kom pa ni ja VIP mo bajl, za jed no s na {im li stom, da ru je pet pu ta po dve ula zni ce za utak mi ce Svet ske li ge. Pet naj br `ih ~i ta la ca ko ji se ja ve na te le fon sport ske re dak ci je „Dnev ni ka” 021/4806830 da nas od 12.30 do 12.40 ~a so va do bi }e ula zni ce za utak mi ce u su bo tu.

Po sle ak ci ja spro ve de nih u Su bo ti ci za vre me tra ja wa Evrop ske li ge i u Be o gra du za vre me Gran pri ja, ju ~e su od boj ka {i Sr bi je, uz prat wu pred stav ni ka Ku be, Ru si je i Ja pa na, po se ti li {ko lu za osnov no i sred we obra zo va we dr „Mi lan Pe tro vi}” za de cu ome te nu u raz vo ju.

bro {to su to kom Svet ske li ge svi igra ~i do bi li {an su da po ka ù {ta zna ju, a za tur nir u No vom Sa du è li mo da do |e mo do sve tri po be de - is ta kao je Ja ni}. Se l ek t or Ku b e Or l an d o Ble kvud, iako je we go va eki pa u ve li koj pred no sti u od no su na osta le, è li ozbiq nost u re do vi ma svog ti ma. - Pu n i smo sa m o p o u z da w a pred po ~e tak po sled weg tur ni ra i po tre ban nam je bod za pla sman na fi nal ni tur nir. Ipak, mo ra mo da bu de mo mak si mal no ozbiq ni i da odr ì -

mo kon ti nu i tet do brih iga ra ka ko bi smo is pu ni li pla no ve - re kao je Ble kvud. Tre n er Ru s i j e Vla d i m ir Alek no sve stan je da we go va re p re z en t a c i j a ne mo ` e da u~i ni ni {ta po vo dom pla sma na na fi nal ni tur nir i da bra ni ti tu lu osvo je nu pro {le go di ne. - Pro b a } e m o da od i g ra m o naj bo qe mo gu }e po sled wi tur nir Svet ske li ge i pred sto je }e kva li tet ne utak mi ce bi }e nam do bar po ~e tak pri pre ma za Olim pij ske igre - krat ko je re kao Alek no. M. R.

Tom pri li kom od boj ka {i su pre da li u~e ni ci ma ove {ko le na po klon mu zi~ ke is tru men te, a za wih je ho ra ove {ko le upri li ~io kon cert. Fo to: F. Ba ki}

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak28.jun2012.

REKLI SU

Br |o vi}: Po kre nu li la vi nu - Bili smo generacija koja je sve zapo~ela posle sankcija. Bili smo èqni uspeha, a predvodnici generacije smo bili Tanaskovi}, bra}a Grbi}, ja, ali nikako ne smemo da zaboravimo jednog od najboqih igra~a svih vremena kod nas @arka Petrovi}a, koji sada naàlost nije sa nama. Znamo da je teè kvalifikovati se na Olimpijadu, nego ponekad osvojiti medaqu i siguran sam da nova generacija ima snage i kvaliteta da nastavi uspe{an niz u~e{}a na Olimpijadama i 2016. i 2020. godine. U mla|im reprezentativnim kategorijama smo tako|e veoma uspe{ni, tako da ne treba da brinemo za budu}nost na{e odbojke.

Miq ko vi}: Za hva lan Ga ji }u - Zahvaquju}i hrabrosti Zorana Gaji}a, koji je 2000. godine pustio klinca od 20 godina da igra u postavi na Olimpijadi, dobio sam {ansu i veoma mi je drago {to sam bio ~lan zlatne generacije. Retko ko zna da sam u vreme Olimpijskih igara vi{e proveo kod zubara nego na trenizima i utakmicama, jo{ je i dobro ispalo. Verujem u sada{wu reprezentaciju i `elim joj da nastavi nisku uspeha koji je zapo~et pre vi{e od 15 godina.

Ga ji}: Le po je „tu }i” Ru se - U vreme kada su krenuli uspesi na{e odbojka{ke reprezentacije, pri~ali smo kako bi bilo lepo da to populari{e odbojku u Srbiji i nadali smo se da }e imati efekta na ~itav sport u na{oj zemqi. Bio je to fantasti~an ose}aj tu}i prejake Ruse i Italijane, pa onda obrnutim redom i osvajati zlata. Prakti~no smo 2001. godine u Ostravi odbranili zlato iz Sidneja i to ponovo protiv Italijana i Rusa i uvek se rado se}am tog perioda `ivota i karijere.

Bo ri ~i}: ê ka li na gra ni ci... - Zahvaquju}i velikom ~oveku Grku Masandreasu,koji nas je 1995. godine ubacio da budemo 17. reprezentacija u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, do{li su svi dosada{wi uspesi. Od selekcije koja je na put kretala autobusom i na granici ~ekala ~etiri sata i nije znala da li }e sti}i na utakmicu i kada su nas igra~i ~ekali u inostranstvu, do{li smo do pune prepoznatqivosti u svetu i do{li na visok nivo kompletne organizacije. Retko je tada mogao neko da kaè da }emo biti prva dràva od 1991. koja }e objediniti mu{ko i ènsko evropsko zlato, a sada mogu da kaèm da }emo se sigurno plasirati i na slede}u Olimpijadu 2016. godine.

Di vac: Sva ka ~ast od boj ka {i ma - Bio sam svedok po~etka zlatne ere na{e odbojke, dok sam igrao za reprezentaciju u Atlanti, ko{arka{i su zdu{no podràli odbojka{e. Verujem da mnogi ne znaju koliko je te{ko odràti kontinuitet uspeha i plasmana na Olimpijadu, a ovo je peti uzastopni put da }e srpska odbojka igrati, a drugi put da nas predstavqaju obe reprezentacije. Pokazalo se da je odbojka{ka familija brojna i èlim da uskoro svi budemo velika i uspe{na sportska porodica. Nadam se da }e na{i novi odbojka{ki klinci i klinceze nastaviti kontinuitet uspeha.

Srp ska od boj ka {ka eli ta na oku pu Odbojka{ki savez Srbije priredio je priredbu pod nazivom „Olimpijski kontinuitet”, na kojoj su se okupili zlatni i bronzani olimpijce iz Sidneja i Atlante, kao i aktuelni evropski {ampioni u obe konkurencije. Atmosfera je bila divna, evocirane su uspomene na sre}na odbojka{ka vremena, pri~ali su o najve}im uspesima Dejan Br|ovi}, Ivan Miqkovi}, Zoran Gaji}, Andrija Geri}, Qubomir Travica i drugih. ^lanovi zlatne olimpijske generacije iz Sidneja dobili su i sliku na poklon koja nikada do sada nije objavqivana. Okupio se krem odbojka{kog sveta Srbije, predsednik Saveza Aleksandar Bori~i}, potpredsednik Nenad Golijanin,

gensek Slobodan Milo{evi}, a bili su tu jo{ Slobodan Kova~, Slobodan Bo{kan, Vasa Miji}, Veqko Petkovi}, Bogdan Sretenovi}, Lazar Grozdanovi}, Rajko Kijac, predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac, kao i mnogi drugi sportski i odbojka{ki radnici. Posebna pa`wa posve}ena je sada{woj generaciji mu{ke i `enske reprezentacije koja je pro{le godine objedinila zlatne medaqe na Evropskim prvenstvima i svi su im po`eleli dobre igre na predstoje}oj Olimpijadi u Londonu, kao i mnogo uspeha u budu}nosti. M. Risti} Fo to: Filip Baki}

sport

~etvrtak28.jun2012.

dnevnik

NA ^ELU FSS-a BEZ PROMENA

No vi man dat Ka rayi}u Ne}e imati Skup{tina FSS, koja je zakazana za 12. jul, te`ak zadatak. U trci za fotequ prvog ~oveka srpskog fudbala ostao je samo stari- novi predsednik Tomilsva Karaxi}, koji }e verovatno aklamacijom dobiti novi ~etvrogodi{wi mandat. Odluku o tome doneo je Odbor za spro vo |ewe iz bo ra u Staroj Pazovi, koja je prethodila sastanku Izvr{nog odbora Saveza.

Prvenstvo kre}e 11. avgusta U Superligi Srbije, prvenstvo }e po~eti 11. avgusta, a zavr{i}e sa 26. maja, jer se o~ekuje da }e mlada reprezentacija igrati na prvenstvu Evrope od 5. juna 2013. godine. Prva liga Srbije startova}e tako|e 11. avgusta, a bi}e zavr{ena 5. juna. Finale Kupa Srbija zakazano je za 8. maj naredne godine.

To mi slav Ka rayi} - Za dosada{weg predsednika FSS-a stigli su predlozi iz regiona Vojvodine i Zapadne Srbije, zatim podr{ka ostalih regionalnih saveza, udru`ewa sudija i Superlige i Prve lige Srbije. Stigla je jo{ jedna kandidatura, ali kandidat Boban Bogdanovi} ne ispuwava uslove iz ~lana 41 Statuta FSS, pa ne}e biti ni uzimana u obzir- sa-

op{tio je Marjan Rni}, predsednik Odbora za sprovo|ewe izbora. Iz trke je ispao i Milovan \ori} koji na ponovqen izborima, zbog povre|ene procedure, nije dobio podr{ku za mesto predsednika trenerske organizacije Srbije, time je wegova predsedni~ka kandidatura pala u vodu, uz napomenuo da }e imati

mnogo toga javnosti da saop{ti. Na izbornoj Skup{tini FSS, Karaxi}u }e biti neophodno 39 glasova delegata. Skup{tina ne}e imati svih 80 delegata, ve} tri mawe, jer strukovna organizacija trenera nije delegirala trojicu svojih predstavnika. O~igledno, podr{ka je prijala Tomislava Karaxi}u. - Nisam imao izbora, fudbalska Srbija je traìla da ostanem jo{ jedan mandat i moj posao po~iwe sutra planirawem i uvo|ewem novina u funkcionisawe Saveza, reorganizacijomistakao je Karaxi}. Odbor za hitna pitawa pretrpe}e najvi{e izmena, a novi Izvr{ni odbor broja}e od 13 do 17 ~lanova. - Na Skup{tini FSS smo traìli vi{e kandidata, sugerisali regionalnim savezima da ih predlaù, ali do takvih predloga nismo do{li. Bilo je poku{aja jedne ili dve kandidature, ali one nisu bile validne, pa je spala kwiga na jedno slovo- poru~io je Karaxi}. Z. Rangelov

S U S R E T I : MARKO ZORI], PRVOTIMAC ZREWANINSKOG BANATA

Pret hod na se zo na za za bo rav Izdanak Proleterove {kole fudbala Marko Zori} u pro{loj sezoni nosio je dres Banata i predstavqao stub odbrane zrewaninskog prvoliga{a. Povreda tetive uslovila je da odigra mawe utakmica od planiranog, ali svih osam me~eva na kojima je igrao, neke i povre|en, pokazao je kako se bori za svoj klub i grad. Defan zi vac iz u zet ne teh ni ke, odli~an skaka~ i najboqi u igri glavom u ~itavoj Prvoj ligi, Marko je doprineo da Zrewaninci sa~uvaju prvoliga{ki status, a bilo je problemati~no u posledwim kolima nedavno zavr{enog prvenstva. - Veoma mi je drago {to smo uspeli da opstanemo u prvoliga{koj konkurenciji, ne mogu ni da zamislim da jedan fudbalski centar kakav je Zrewanin nema ekipu u drugoliga{koj konkurenciji – ka`e Zori}. - Naravno da nisam zadovoqan plasmanom, pre po~etka prvenstva bili smo kandidati za ulazak u vi{i rang, a dospeli smo sple tom ne sre} nih okolnosti da maltene do posledweg kola strepimo za svoj status. Morali smo i mogli smo mnogo boqe, siguran sam da se ovako lo{a sezona ne}e ponoviti i da }e Banat ve} ove go di ne po no vo na pa sti elitu. Ve }i na fud bal skih za qu bqenika iz grada na Begeju vo-

lela bi da vas vidi i slede}e godine u dresu Banata, kakvi su planovi? - Kao {to je i red, prvo sam razgovararao sa prvim ~ovekom FK Banat Mirkom Vu~urevi}em. Moja pri~a je jasna, u Srbiji jedino me interesuje da igram u zrewaninskom prvoliga{u, imao sam dosta ponuda od do ma }ih klu bo va, ali ja imam nameru da budem uz familiju koja mi ìvi ovde. Interesuje me samo dobar i kvalitetan rad i profesionalni pristup obavezama. Ostavili ste dubok trag i u naj mno go qud ni joj ze mqi na svetu? - I sad imam ponuda da se vratim u Kinu, ali ne èlim. Samo izuzetno primamqiv finansijski ugovor bi mogao ponovo da me odvoji od porodice. Lepo je biti kapiten stranac, po di }i pe har osva ja ~a ku pa Kine i igrati Azijsku Ligu {ampiona, ali me ubi nostalgi ja. Pro fe si o na lac sam, s tim {to mi sve teè pada rastanak od supruge i deteta, tako da bi voleo da karijeru zavr{im u Srbiji. Sezona za vama je za zaborav, povreda, borba za opstanak, razni maleri... - Bilo ne ponovilo se, nadam se da su i qudi u klubu uvideli da mora dosta toga na boqe da se mewa, ja sam spreman da igram za Banat, ali samo ako ima èqe da se slede-

MA LI FUD BA LE RI SON ]AN SKOG DI NA MA GO STO VA LI U BE ^U: Po la zni ci fud bal ske {ko le son }an skog Di na ma bo ra vi li su u Be ~u, gde su ih ugo sti le son }an ske po ro di ce Ha san ba {i} i Mi ha qev, a sport ski do ma }in bio im je FK Sr bi ja 08, na ~e lu sa pred sed ni kom Sr |a nom Sto ki }em. Od i gra ne su ~e ti ri utak -

Ju ni or ke su za do voq ne uslo vim za rad u Zre wa ni nu

JUNIORKE SE PRIPREMAJU U ZREWANINU ZA SP

Dan ki we naj ve }a pret wa

Uo~i nastupa na Prvenstvu sveta u ^e{koj (od . do 14. jul) ~lanice juniorske reprezentacije Srbije u rukometu i wihovi treneri borave u Zrewaninu. Na{e juniorke zavr{avaju u gradu na Begeju deo priprema za ovo zna~ajno takmi~ewe u Brnu i Ostravi, pa je to bila prilika da ih ugoste predstavnici lokalne samouprave, kao i da se javnost upozna sa tokom priprema i sazna {ta o~ekuju na{e igra~ice od nastupa na smotri najboqih juniorki sveta. Reprezentativke Srbije, igra~ice do 20 godina, u ^e{ku putuju nakon osvojenog prvog mesta u kvalifikacionoj grupi. U grupi na Svetskom prvenstvu o~ekuju ih dueli sa reprezentacijama Danske, Ma|arske, Kine, Urugvaja i [panije. Iako je ve} plasman me|u 12 najboqih ekipa na svetu ocewen kao uspeh vredan pa`we, na{e igra~ice o~ekuju dobar plasman, {to potvr|uje kapiten Marija Obradovi}. - Za po~etak, o~ekujemo da budemo dobro plasirane u grupi i pro|emo daqe. Strpqive smo, vide}emo kako }e i}i posle. Favo-

ritkiwe su, po meni, Dankiwe, ali s obzirom na to da im nedostaju neke igra~ice, sve je mogu}e – isti~e Obradovi}eva i dodaje da su igra~ice veoma zadovoqne uslovima sme{taja u Ka{telu E~ka i pripremama koje su obavqene u Zrewaninu. Selektor Zoran Valdevit tako|e je optimista. - Pripreme su u zavr{noj fazi, predstoje nam jo{ dva radna dana, nakon ~ega }emo odrediti 16 igra~ica koje }e i}i na Svetsko prvenstvo. Mi smo na okupu jo{ od 31. maja i zadovoqan sam onim {to je realizovano. Devojke ispuwavaju sve zadatke i nadamo se da }e taj kvalitetan rad doneti dobre rezultate – kaè selektor Valdevit. Po{to se ne zna u kakvim }e sastavima do}i druge ekipe, Valdevit kaè da je nezahvalno davati prognoze. - Nadam se dobrom rezultatu. U prilog tome idu nam i posledwe kontrolne utakmice koje smo odigrali i zabeleìli dve ubedqive pobede protiv ê{ke i dve pobede protiv Hrvatske – rekao je selektor. @. Balaban

IZBORNA SEDNICA SKUP[TINE RSV-a

Pe ro vi} na ~e lu

Mar ko Zo ri} u du e lu s Pe pe om iz Re a la

}e sezone juri{a na vrh tabele. Ja sam tu, nigde ne idem, ako sam potreban ekipi, na raspolagawu sam klubu– jasan

je Marko Zori}, jedan od najboqih prvoliga{kih defanzivaca. N. Jowev

mi ce po uz ra snim ka te go ri ja ma, a na son }an ske ma li {a ne naj u pe ~a tqi vi ji uti sak osta vi le se le po te Be ~a. -Ne mam re ~i za hval no sti za na {e do ma }i ne, kao ni za do na to re ko ji su omo gu }i li ovo pu to va we.Za hva qu je mo se i Op {ti ni Apa tin, ko ja je sko ro u pot pu no sti pod mi ri la ce nu pre vo za. Ono {to

U skladu sa odlukom o izbornim aktivnostima na nivou cele rukometne Srbije, u Novom Sadu je odràna izborna sednica Skup{tine Rukometnog saveza Vojvodine, kojoj je prisustvovalo 42 delegata od ukupno 45. Tako }e na ~elu Upravnog odbora RSV u naredne ~etiri godine biti ugledni advokat i rukometni radnik iz Apatina Borislav Perovi}, dok je za predsednika Skup{tine Bo ri slav Pe ro vi} izabran predsednik @RK Kikinda i uspe{ni preduzetnik lutin Perunovi}, Milisav KoZoran Pa{i}.Za potpredsedni- va~evi}, Jova Pavlov, Vukoslake Skup{tine izabrani su Sun- vovi} Vukosav, Marton Fabian, ~ica Boì} (In|ija) i Mile Bo{ko Pilipovi} i Jovica TuBatini} (Bajmok), za potpred- la}. Na ~elu Nadzornog odbora sednike UO Dragan Bukvi}, je Zoran êrnoh, a ~lanovi su Momir Rni} i Vitomir Vu~ko- Qubica @arkovi} i Jovan Kovi}, dok su ~lanovi: Paja Doba- va~evi}. Generalni sekretar je nova~ki, Milan Ga{i}, Zoran Slobodan Vi{ekruna. Stanojevi}, Zdravko Iwac, MiJ. G.

su pri u {ti li do ma }i ni po la zni ci ma Di na mo ve fud bal ske {ko le pre va zi {lo je sva o~e ki va wa. Ostva re ni re zul ta ti su bi li u dru gom pla nu, iako po be de pri ja ju – re kao je {ef Di na mo ve fud bal ske {ko le prof. Go ran Ma ti}. J. P.

c m y

SPORT

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

RU MQA NI DE^ JOM OLIM PI JA DOM OBE LE @I LI OLIM PIJ SKI DAN

Eki pe kao cve ti }i ra su te te re nom Pred{kolci iz Rume obeleìli su su me|unarodni Olimpijski dan odràv{i Prve de~je olimpijske igre. Rumske de~je olimpijske igre organizovali su Pred{kolska vaspitna ustanova „Poletarac“ i Udruèwe sport za sve Most, uz pomo} i podr{ku Saveza sport za sve Vojvodine i lokalne samouprave. De~ja olimpijada je organizovana pod motom: „Pruìmo priliku svima za radost u pobedi i dostojanstvo u porazu“. Ipak, ~ovek koji je sve osmislio, napravio projekat i spro-

veo u delo ovu manifestaciju je profesor fizi~kog vaspitawa Dejan Lov~anin iz sportske {kolice Most. Iako se za{lo u leto i u obdani{tima je sve mawe dece, Rumqani su uspeli da na stadionu

Naj u spe {ni ji Na kraju takmi~ewa najuspe{nijima na de~joj olimpijadi su medaqe uru~ili Slavko Perkovi}, sekretar Saveza sport za sve Vojvodine, Nenad Borovi}, Igor Sadrija, na~elnik dru{tvenih delatnosti i vaspita~ice iz „Poletarca“. A najuspe{niji na ovim prvim de~jim igrama bili su – trka na 30 metara – de~aci: Denis Stajki 5,80, Jovan Degenek 6,10, Nemawa Jano{evi} 6,19, devoj~ice: Milica Drqan 6,09, Milica [ari} 6,48, Iva Markovi} 6,50, skok u daq iz mesta: Filip Nik{i} 148 cm, Denis Stajki i Dragan Mitrovi} po 147, bacawe vorteksa: Aleksa Dobri} 19,02 metara, Stefan Deli} 13,30, Aleksa Va`i} 12,20 i nadvla~ewe konopca: Raketa, Veliko srce i Lavi}i.

Slovena okupe stotinak mali{ana i prirede zaista lepu manifestaciju koja }e svima ostati dugo u se}awu. Zato sve ~estitke rukovodstvu „Poletarca“ i vaspita~icama koje su predvodile svoje {ti}enike. Doma}ini su se potrudili da sve ekipe klinaca i klinceza, a bilo ih je sedam, dobiju majice sa oznakom ovih Igara, tako da su se klinci rasuli kao {areni cveti}i terenom. Mali{ani su se takmi~ili u tr~awu na 30 metara, skoku iz mesta, bacawu vorteksa (plasti~ne rakete) i

nadvla~ewu konopca. A da bi sve bilo kao na pravoj olimpijadi uprili~en je defile u~esnika koji su na borili{ta iza{li sa imenima svojih timova: Dobri klinci, Vesela dru`ina, Lavi}i, Delfini, Veliko srce, Rakete i Tim zvezdica, a potom je obavqeno sve~ano otvarawe. Najmla|e olimpijce pozdravio je predsenik Op{tine Ruma Goran Vukovi}, kao i predsednik Skup{tine op{tine Nenad Borovi} koji je s mali{anima bio do kraja takmi~ewa i uru~ivao

medaqe i priznawa. Borovi} je pozdravio ovu akciju i obe}ao da }e se ova manifestacija slede}e godine odr`ati na novoizgra|enom bazenu u Borkovcu i da }e jedna od takmi~arskih disciplina biti i plivawe. Ova olimpijada imala je i svo je pro mo te re, to su bi li najistaknutiji rumski sportisti, reprezentativke u tekvondou Iris Jovi} Vujakovi} i Adriana ]iri}, kao i atleti~a ri Alek san dar Bun da lo i Milo{ Markovi}. A da bi sve bilo kao na pravim olimpijadama pobrinuo se spiker i komen ta tor Mi lan Smi qa ni}, profesor fizi~kog vaspitawa ko ji je na vi ja ~i ma pre no sio {ta se zbiva na terenima i

pravio kratke intervjue s najboqima u pojedinim disciplinama. A deca su se svojski borila na svim terenima.Trudila su se ko }e {to pre istr~ati stazu, sko~iti najdaqe ili {to daqe hitnuti vorteks. I vaqa ista}i da su postignuti dobri rezultati koji obe}avaju i nagove{tavaju da bi neko od ovih mali{ana, jednoga dana, mogao da bu de u~e snik i ve li kih olimpijskih igara. U trci na 30 me ta ra Mi li ca Dr qan je imala fantasti~no vreme s kojim bi osvojila srebrnu medaqu u kategoriji de~aka, a Aleksa Dobri} je hitnuo vorteks na ~ak 19,02 metra, skoro {est metara daqe od drugoplasiranog. Ipak, najatraktivnije, najzanimqivije i najbu~nije bilo je u nadvla~ewu konopca. Kakvi su tu bili izlivi radosti posle pobede, a bogami bilo je vrlo neizvesnih me~eva koji su trajali i preko dva minuta, a u finalu su se, zasluèno, na{li Veliko srce i Raketa. U skoku u daq je bilo tesno i o medaqama su bukvalno odlu~ivale sekunde, a treba re}i da je Denis Stajki osvojio medaqe u dve discipline. Iako je bilo prili~no toplo, mali{ani su dosta lako izdràli vru}inu i napore, a osveàvali su se vodom „Jazak“, sladoledom „Frikom“ i bananama iz TR „Gile“, koji su bili sponzori De~je rumske olimpijade. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

sport

~etvrtak28.jun2012.

TURNIR OSAM NACIJA U KOZENCI

Del fi ni ube dqi vi na star tu Srbija - Kanada 12:4 (2:1, 2:1, 3:0, 5:2) KO ZEN CA: Olimpijski bazen Piscina, gledalaca:700, sudije: Kaputi (Italija) i Aleksandresku (Rumunija). SR BI JA: G. Pijetlovi}, A. [apowi} 1, Goci} 1, E{kert, ]uk 1, Mandi} 1, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en, Filipovi} 3, Prlainovi} 2, Mitrovi} 2, L. [apowi}.

Kana|ani su dr`ali prikqu~ak samo u prve dve ~etvrtine (4:2), a onda su delfini dodali gas i napravili seriju od 4:0 za 8:2 po~etkom ~etvrte deonice. Do kraja susreta na{i momci su postigli jo{ ~etiri gola, a Kana|ani dva za kona~nih 12:4. Najefikasniji u na{im redovima bio je Filip Filipovi} sa tri pogotka, dok su ga sledili Stefan

Fi lip Fi li po vi}

KA NA DA: Rendal, Kubada, Vikalo, Bikari, Bojd, Robinson1, Konvej 1, Graham 1, Radoj~i}, Daki}, Ga{i}, Mek Elroj 1, Aleksi}. Selektor: Be{lin. Vaterplisti Srbije startovali su pobedom na turniru „Osam nacija” koji se igra u italijanskom gradu Kozenci. Izabranici Dejana Udovi~i}a savladali su reprezentaciju Kanade 12:4 koju sada vodi jo{ jedan stru~wak sa ovih prostora, Aleksandar Be{lin. Dosada{wi selektor Dragan Jovanovi} sada je direktor reprezentacije Kanade.

Mitrovi} i Andrija Prlainovi} sa po dva. U drugoj utakmici na{e A grupe Ma|arska je pobedila Kazahstan 14:3, a u B grupi Cna Gora je bila uspe{nija od Gr~ke 6:4. Danas u drugom kolu Srbija igra sa Ma|srkom u 17.40 ~asova. Na tehni~kom sastanku kojem su prisustvovali Marko Stefanovi} i Dejan Stanojevi} je re~eno da treneri mogu da mewaju sastave svakog dana. Na{ selektor ovde ima 16 igra~a i taj se broj ne}e pove}avati jer kako sada stvari stoje Pijetlovi} i Udovi~i} }e ostati u Beogradu. G. M.

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U HELSINKIJU

Ko la {i nac i Je la ~a u fi na lu Prvog dana seniorskog Prvenstva Evrope u Helsinkiju dvoje srpskih atleti~ara je uspelo da se plasira u finale. Baca~ kugle Asmir Kola{inac uspeo je da izbori plasman u finale daqinom od 19,62 metra, kao i baca~ica kopqa Tatjana Jela~a sa daqinom 57,29 metara. Kola{inac je kao 10. je u{ao u zavr{nicu i borbu za medaqu.On je napomenuo da su favoriti za odli~ja David [torl, koji je bacio 20,30 i Rutger Smit sa 20,55 metara, a ostali }e se ravnopravno boriti za bronzu. – Imam dva dana da se odmorim, a finale je uve~e i tada je organizam budniji – izjavio je Kola{inac. Tatjana Jela~a pokazala je najvi{e kada je bilo najpotrebnije. Uspela je da se na|e u finalu bacawa kopqa. Rezultatom 57,29 metara kao 11. je u{la u zavr{nicu takmi~ewa. Podsetila je Tatjana da je i rekla da mo`e do finala i dodala da }e tamo biti jo{ boqa. – Ciq je ispuwen. U finalu }u bacati opu{teno, a mogu boqe nego u kvalifikacijama. Va`no je da sam se vratila i Olimpijske igre polako ulaze u prvi plan – prokomentarisala je Jela~a. Dr`avni rekorder na 400 prepone Emir Bekri} rezultatom 50,73 pro{ao je u polufinale,

Is pu ni la obe }a we: Ta tja na Je la ~a

koje je na programu danas u 12.15 ~asova. – Bi}e potrebno da idem ispod 50 sekundi ako èlim da u|em u finale – rekao je Bekri} i dodao da }e u slu~aju da se plasira u zavr{nicu imati vi{e vremena da se adaptira na klimu, jer je finale u petak. Ivana [panovi} nije uspela da se na|e me|u 12 najboqih u skoku u daq. Pored dva prestupa, zabeleìla je 6,33 metra {to nije bilo dovoqno za finale. Dràvna rekorderka (6,78) istakla je da je tih 6,33 bilo dovoqno za prolazak da-

Iv ko vi} naj bo qi tre ner Evro pe Selektor reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} osvojio je trofej „Aleksandar Gomeqski”, namawen najboqem treneru Evrope u protekloj sezoni. Ivkovi} je pro{le sezone osvojio duplu krunu sa Olimpijakosom, posle 15 godina u Pirej je vratio titule {ampiona Gr~ke i Evrope. Duda je sa 68 godina postao najstariji trener koji je postao {ampion kontinenta, a iza wega su ostali dvostruki osvaja~ nagrade @eqko Obradovi}, te treneri Uniksa i Makabija Jevgeni Pa{utin i David Blat. Ivkovi} }e presti`no priznawe dobiti 6. jula prili-

Du{an Ivkovi}

kom `reba grupa za novu sezonu Evrolige. On je pre nekoliko dana napustio Olimpijakos kako bi se posvetio radu u reprezentaciji. Nagrada „Aleksandar Gomeqski” se dodequje od 2005. godine, kada je tvorac ko{arke u SSSR i osvaja~ prve tri titule u tada{wem Kupu {ampiona sa Rigom preminuo. Do sada presti`nu nagradu osvajali su Pini Ger{on (2005, Makabi), Etore Mesina (2006. i 2008, CSKA), @eqko Obradovi} (2007. i 2011, Panatinaikos), Du{ko Vujo{evi} (2009, Partizan) i ]avi Paskval (2010, Barselona).

PRED 30. VOJVO\ANSKU ZLATNU RUKAVICU

Va wa Ba ~i} bra ni tro fej Od 5. do 9. jula me|unarodni bokserski tur nir Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca za mlade ima}e svoje trideseto izdawe. Po svemu sude}i pa{}e rekord po broju u~esnika, jer na ringove u @abqu i Novom Sadu iza}i }e 120 boksera i bokserki iz osamnaest zemaqa. Ina~e, trojica Suboti~ana su do sada osvajala trofej. Na prvom turniru po{lo je to za rukama nekada{wem reprezentativcu SFRJ Danilu Jovanovi}u (1980. godine), Denis Memetovi} osvojio je trofej 2010. godine, a lane ga je u Suboticu odneo Vawa Ba~i}. - Ovo }e mi biti ~etvrto u~e{}e na ovom veoma kvalitetnom turniru - rekao je Ba~i}. - Pre ~etiri leta bio sam prvi u kategoriji, iako sam se borio s rivalima tri do ~etiri godine starijim. Pro{le

godine pobedio sam Rusa Bahti va ra Na zi ro va, pr va ka Evrope. Iako jo{ pripada uzrastu mladih, Ba~i} je ~lan seniorske reprezentacije. - Ve} dugo boksujem u seniorskoj konkurenciji i to mi mnogo zna~i. Bio sam i prvak dr à ve u se ni or skoj kon ku renciji. Potrebno mi je da imam {to vi{e jakih borbi, jer o~ekuje me Svetsko prvenstvo za mlade na Tajlandu, u oktobru ove godine. Spremam se za planetarnu smotru ve} dugo sa svojim trenerom Tomom Anteqom, a ovo mi je i zavr{na godina u ovom uzrastu. @elim medaqu na Tajlandu. Naravno, velika èqa mu je da odbrani trofej osvojen lane. - Konkurencija }e biti èstoka i to mi odgovara. Rusi dolaze s kompletnom selekci-

Sa sta vi na {ih re pre zen ta ci ja Mu {kar ci - do 52 kg: Milan @ivkovi}, do 56: Vawa Ba~i}, do 60: Marko Pavlovi}, do 64: Jovan Pavlovi}, do 69: Denis Memetovi} i Nenad Zamfirovi}, do 75: Quban Vidovi}, do 81: Andrej Pe{i} i Mladen Habu{, do 91: Nik{a Terzi} i Bojan Zavi{i}. De voj ke - do 48: Saida Bukvi}, do 51: Valentina Keri i Naza ^undi}, do 54: Milanka Tadi} i Sandra Maran, do 57: Marija Pavlov i Tamara Miloradovi}, do 60: Jelena Jeli}, do 64: Awa Va{ali} i Semra Bogu}anin, do 69: Milena Matovi}, Sla|ana Topalov i Aleksandra Stojanovi}.

Va wa Ba ~i} s tro fe jom

jom. U woj }e biti i Magomed Xabrailov, koji me je savladao na Svetskom prvenstvu u Jermeniji. Bio bih presre}an

da odbranim trofej i da se s wim sretnem u finalu - naglasio je Vawa Ba~i}. M. Pavlovi}

qe, ali su u tre}oj seriji druge takmi~arke po~ele isto boqe da ska~u. – Skok mi je bio nesiguran i tehni~ki i po zaletu. Vetar se ~esto mewao tokom tr~awa, zalet mi unosi nesigurnost uz sve ostalo - poku{avala je da objasni situaciju Ivana [panovi}. Bo`idar Antunovi} je u svojoj grupi baca~a kugle bio 11. daqinom 18,69 metara, ali je rekao da ne `ali zbog ~iwenice {to nije pro{ao daqe. Mihail Duda{ nalazi se posle pet disciplina desetoboja

na tre}em mestu sa 4193 boda. Ispred Duda{a su Ukrajinac Kasjanov (4352) i Nemac Berenbruh (4291), Duda{ ~etvrtoplasiranom „be`i” 20 bodova. Na{ olimpijac je na 400 metara, posledwoj disciplini prvog dana, ostvario najboqi rezultat (48,02) i sa 908 bodova popravio plasman. Danas je na programu jo{ pet disciplina, 110 metara sa preponama, bacawe diska, skok s motkom, bacawe kopqa i trka na 1500 metara. Pet disciplina zavr{io je ukupno 21 desetobojac. Petorica ostaju bez plasmana zbog odustajawa a me|u wima je i na{ drugi predstavnik u Helsinkiju, Igor [ar~evi}. Iskusni Dragutin Topi} nije uspeo da se plasira u finale takmi~ewa u skoku u vis. On je u kvalifikacijama presko~io visinu od 210 centimetara, ali je to bilo dovoqno samo za pretposledwe, 30. mesto. Prvih 12 takmi~ara koji su se plasirali u finale presko~ili su visinu od 223 centimetra.

IZBORNA REGATA ZA SP

Dve po sa de u Li tva ni ji Na Srebrnom jezeru odr`ana je izborna regata za nastup na Svetskom vesla~kom prvenstvu za seniore do 23 godine, koje }e se od 11. do 15. jula odr`ati u Litvaniji. Srbiju }e u Trakaiju predstavqati ~etverac sa kormilarom (Aleksandar Filipovi}, Jovan Jovanovi}, Luka \or|evi} i Igor Luci}, kormilar }e biti naknadno odre|en) i laki dubl skul (Milo{ Vere{, Namawa Deli}), ali pod uslovom da wihovi klubovi snose tro{kove puta. J. G.

OVOG VIKENDA GRAN PRI „NOVI SAD 2012”

Svet ska eli ta na va tre noj li ni ji Tre}i po redu Gran pri „Novi Sad 2012” odrà}e se ovog vikenda na malokalibarskom streli{tu kraj Novog Sada, u organizaciji Streqa~ke druìne Novi Sad 1790. Na takmi~ewu }e nastupiti takmi~ari iz 12 zemaqa, me|u kojima i tridesetak u~esnika Olimpijskih igara u Londonu. Od pi{toqa{a }e pucati dvostruki svetski prvak Japanc Tomojuki Macuda, Ma|arica Sofija ônka, Bugari Tawu Kirijakov dvostruki olimpijski {ampion i Marija Grozdeva, koja ima pet olimpijskih odli~ja, kao i na{a Jasna [ekari}. Od strelaca pu{kom tu su olimpijski {ampion i svetki rekrder Slovenac Rajmond Debevec, svetski prvak Ma|ar Peter [idi, te Italijan Nikolo Kamprijani, ina~e prvi sportista koji je izborio kvotu za London i jedan od pretendenata na olimpijsko odli~je, kao i perspektivni Indijac Sawev Ra|put, pobednik pro{logodi{weg Svetskog kupa u Koreji. Naravno, pored [ekari}eve nastupi}e i Andrijom Zlati}em, Damirom Mikecom, Zoranom Arunovi}, Bobanom Veli~kovi}, Nemawa Mirosavqev, Andrea Arsovi}, Ivana Maksimovi} i ostali. - Nisam u~estvovao u organizaciji takmi~ewa zbog priprema za Olimpijske igre u sklopu kojih je i ovaj Gran pri. Sav posao su uradile moje kolege iz kluba i ja im se na tome zahvaqujem. [to se ti~e samog takmi~ewa konkurencija }e biti odli~na s obzirom ko sve dolazi rekao je Nemawa Mirosavqev, ina~e predsednik Upravnog odbora Streqa~ke druìne Novi Sad 1790. Jedan od organizatora i trener i reprezentativac Dragan Markovi} najavio je da }e biti preko 200 nastupa za vikend.

Tre ner Dra gan Mar ko vi}

- Ispunili smo kapacitet streli{ta, a da smo imali jo{ koju prijavu morali bismo da takmi~ewe produ`imo na tri dana. Ali, veoma nam je drago {to }e na Gran priju nastupiti elita streqa~kog sporta. Uz ovo takmi~ewe, u Novom Sadu na pripremama je reprezentacija Kuvajta, ~iji je prvi trener na{ stru~wak Sre}ko Pejovi}.Ovde je na pripremama i na{a juniorska reprezentacija, koja se sprema za Evropsko prvenstvo u Bolowi (10 - 15. jul). I oni }e nastupiti na Gran priju - rekao je Markovi}. Direktor SD Novi Sad 1790 Zvonko [abanovi} se zahvalio Vladi Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, Gradu Novom Sadu i Upravi za sport, sponzorima i svim ostalima koji su svesredno pomogli da se ovo takmi~ewe {to boqe organizuje. Takmi~ewe u subotu i u nedequ po~iwe u 9 ~asova. U subotu je na programu je MK pu{ka trostav, dok je u nedequ MK pu{ka 60 le`e}i i MK pi{toq. G. Malenovi}

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТИ 8. ФЕСТИВАЛА „ТИСИН ЦВЕТ“

Стопљеност ауторске и извођачке идеје Два завршна програма јунског сегмента овогодишњег 8. фестивала камерне музике „Тисин цвет“ у Новом Кнежевцу, оба одржана и изложбеној галерији Народне библиотеке „Бранислав Нушић“, међусобно потпуно сагласних односно тесно додирљивих звучних медија, показала су својом основном идејом и подударним концертним облицима суштинску повезаност - посвећеност најактуелнијој музици српских ауто-

свим расположивим извођачким и техничким средствима. Занимљиво је да су захваљујући још једној изванредној симбиози споју позитивно усмереног, малог, али одабраног и за концентрисани пријем необично надахнутог, новокнежевачког аудиторијума и за њега потпуно нове, али и веома занимљиве, мајсторски изведене музике, оба концерта претворена у јединствен догађај.

Трио „Покрет”

ра, пруживши као клавирски дуо и кларинетски трио, несумњиво тачну слику стања у тој области када су у питању остварења за ове, иначе веома ретке камерне формације. Укупан број од десет представљених композиција, базиран је на плодотворном истраживању звучних и изражајних могућности ових састава, али истраживању које је изворно повезано с природом коришћених инструмената. С једне стране, приказана ауторска трагања усмерена су на њихову традиционалну звучност, а с друге и на необично маштовито развијање сонорности доведено до екстрема, односно до максималног проширивања експресивности, потенциранио

Прве вечери чули смо пет композиција у тумачењу виолинског дуа Марија Мисита / Мадлен Стокић Васиљевић, уметница које своју каријеру граде у оквиру камерног, солистичког и оркестарског музицирања, пасионирано представљујући нова дела домаћих стваралаца. Иако су остварења Дејана Деспића, Татјане Милошевић, Александра Вујића, Светислава Божића и Ивана Бркљачића, свака за себе стилски и композиционо-технички међусобно различита и свака за себе на свој начин разматрају проблем избора и креативног обликовања тематског материјала, и премда је свака виолина следила свој одвојен, засебан, али увек интонатив-

но беспрекоран ток, стварајући утисак да свака линија може да постоји као самосвојни тонски монолог, исто тако је било јасно да њихово заједничко звучање везује тензија која их чини потпуно зависним и компатибилним у свим елементима исказа. Исти принцип неопходности међусобног ослушкивања и стварања сопственог одјека у оном другом, када инструменти као људска бића и гласови из дубине душа следе три засебне путање, али ипак стварају једну јединствену звучност, водио је и чланове Трија „Покрет“, наредне вечери фестивала „Тисин цвет“. Виолинисткиња Мадлен Стокић Васиљевић, пијанисткиња Маја Михић и кларинетиста Милош Николић који у овом ретком ансамблу делују од 2010, такође су у потпуности окренути музици савремених српских композитора, и то превасходно њима инспирисаној. Иста стопљеност ауторске и извођачке идеје красила је интерпретацију и ових изванредних уметника сагласних како у начину фразирања, нијансирању тона, па и у стварању тишине, исто тако речите као и најекспресивнија звучност. При том је, и често водећи, дувачки инструмент, са свим комбинацијама елемената кларинетске традиције и тонова из граничних области звука, на свој начин допринео да коначан утисак након слушања дела Дејана Деспића, Милане Стојадиновић-Милић, Светлане Савић, Југослава Бошњака и Александра Вујића, подједнако вежемо и за ове врсне извођаче, који су високим квалитетом и особеним тумачењем сваке композиције, учинили да и ово вече доживимо као пример светле будућности захтевне и технички добро израђене српске уметничке музике, која се рађа на овом тлу и у овом времену, потврђујући да је она добра само ако је израз склада ума и срца. Марија Адамов

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ НОВИХ ДРАМСКИХ ПРЕДСТАВА СНП –а

Копродукције са Брионима, Будвом, Зрењанином и Сомбором Српско народно позориште непланирано је већ завршило сезону због квара расхладног система, али иако нема њихових представа, има првих проба нових представа чије ћемо премијере гледати најесен. Редитељ Борис Лијешевић одржао је ових дана прву пробу представе „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, која се, како сазнајемо од управника СНП –а Александра Ми-

жича, коју ћемо такође гледати с јесени. Милосављевић подсећа да је ово наставак рада на овој представи, започетог пре две године, и наставак сарадње са редитељем Јанежичем, који је био најавио да више неће режирати, али је ипак одустао од те одлуке. Рад на овој представи је, иначе, и дуготрајан и специфичан, јер се одвија кроз радионице, али треба очекивати и овог пута не-

Чека се уље из Италије - Везано за поправку система за хлађење, све што је било могуће, урадили смо, обезбедили новац, спровели поступак јавних набавки, написали и потписали уговор са фирмом која би требало да поправи клима систем, и да га потом сервисира. У овом тренутку чекамо да стигне уље из Италије. Чим се то догоди, речено нам је да ће у року од једног дана моћи да се замени уље у расхладном систему. Врло је битно да се то што пре уради, да би пробе могле да се одвијају, и да не би опет морали да тражимо алтернативне просторе. Прошле године смо, због реконструкције зграде то морали да урадимо, јер је било немогуће да балетски играчи и остали уметници вежбају у тако неадекватним условима. – напомиње Александар Милосављевић. лосављевића, ради у копродукцији Будва град театра и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Још једна копродукција је најављена, са Народним позориштем из Сомбора, а у питању је представа „Салома“ Оскара Вајлда, у режији Предрага Штрпца. Трећа нова представа биће „Галеб“ Чехова, у режији Томија Јане-

што посебно од Јанежича, који је у СНП –у пре неколико година режирао „Находа Симеона“, такође несвакидашњу представу која је тријумфовала на Стеријином позорју. Ових дана најављен је и почетак рада на представи „Одисеј“ Горана Стефановског, у режији Аце Поповског, која се ради у копродукцији неколико позоришних кућа из региона. Ту су загребачки театар „Гаве-

ла“, Атеље 212, Словенско народно гледалишче из Марибора, „Улисис“ са Бриона, и СНП, као и Стеријино позорје. У овој представи играју Анита Манчић, Светозар Цветковић, Борис Исаковић, Јасна Ђуричић и Никола Ристановски. - Пробе у „Гавели“ ће почети 2. јула, а премијера, заправо праизведба, заказана је за 20. јул на Брионима. Представа ће након тога тамо бити играна још десет пута током јула, а после креће на турнеју. Сваки копродуцент има право на три до пет извођења, и ми смо се одлучили за три у новембру на сцени „Пера Добриновић“ – каже Александар Милосављевић. Што се других, „неуметничких“ планова ове куће тиче, ових дана је актуелно расписивање конкурса за руководиоце све три уметничке јединице: Драме, Опере и Балета. - Моја молба оснивачу је била да се директори уметничких јединица не именују док не прође период обележавања јубилеја СНП –а. То је с крајем ове сезоне окончано и сад расписујемо конкурсе, иако нисмо дужни по закону, по којем је право директора да сам предложи своје сараднике, односно руководиоце уметничких јединица. Али, желећи да будемо отворени, одлучили смо се за конкурс. - напомиње Милосављевић – Све послове смо привели крају, и вероватно ћемо их следеће недеље расписати. Н. П-ј.

НА БРОДВЕЈУ ИДУЋЕ ГОДИНЕ

Мјузикл о оснивачу „Мотаун рекордса” Мјузикл заснован на животу чувеног оснивача „Мотаун рекордса„ Берија Гордија долази на Бродвеј идуће године, преносе амерички медији. Горди (81) ће написати текст за мјузикл који ће почети да се игра у пролеће 2013. у позоришту Недерландер. У мјузиклу, кој ће режирати Чарлс Рендолф-Рајт, наћи ће се чувене песме Смокија Робин-

сона, Дајане Рос, Марвина Геја, Стивија Вондера, Мајкла Џексона и група „Темптејшнс„ и „Џексон фајв„. „Ово је невероватна прилика за све да искусе Мотаун феномен кроз очи човека који га је живео„, рекао је продуцент Даг Морис. Главне улоге, као и датум премијере биће накнадно саопштени. (Танјуг)

ОТВОРЕНА НЕДЕЉА КИНЕСКОГ ФИЛМА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Филмски погледи на савремени живот Кине „Недеља кинеског филма“ отворена је синоћ у Културном центру Новог Сада, током које ће бити приказано шест играних и један анимирани филм, снимљених од 2010. Ове филмове видеће и публика у Београду, Новом Саду, Крагујевцу Лесковцу и Нишу, а ради се о најрепрезентативнијим кинеским филмовима из најновије продукције који се баве темама из савременог живота Кине. Манифестацију је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, а присуствовали су чланови кинеске делегације, филмски уметници, редитељи, сценаристи, као и глумица филма „Пун круг” Јан Бингјан, затим представник Одељења за филмску уметност кинеске Државне администрације за радио, филм и телевизију и други.

Након тога приказани су поменути филм „Пун круг„ Жанга Јанга (2012) о теми старења, и „Моја монголска мајка“, заснован на истинитој причи о кинеским сирочићима послатим у унутрашњост Монголије. Сутра ће бити приказани филмови: „После шока“ (Фенг Сијаоганг, 2010) о породици раздвојеној великим земљотресом 1976 (19 сати), и„Велики мађионичар” (Дерек Ји, 2011) о доласку једног мађионичара 1916. у време када је Кина била обузета борбом за превласт локалних моћника и заплитала се у рат са Јапанцима (21.15 сати). У петак 29. јуна следе пројекције филмова „Да, ја хоћу„ (Сун Жу, 2012) о томе како да напуштене жене нађу мужеве, занованом на истоименом бестселеру (19 са-

ти) и , „Још једна миља“ (Ду Јиаји, 2011) базиран на истинитој причи о човеку који исцрпљујућом вожњом бицикла ка врховима тибетанских Хималаја покушава да оствари сан свог брата и донесе спокој његовој души (21 сат). За крај ревије, у суботу 30. јуна у 21 сат биће приказан филм „Краљ мајмуна” (Су Да, Чен Жихонг, 2012), заснован на одабраним поглављима романа-класика Ву Ченга „Путовање на запад“ и говори о борби Краља Мајмуна, против Жада - цара неба. Већина остварења су награђивана, а сваки од њих приказује процват Кине како на аудиовизуелном, тако и на економском и социјалном плану, указујући на нераскидиви однос традиционалне и савремене културе. Н. П-ј.

БОЖАНСТВЕНО КОМИЧНА „БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА“ БИТЕФ ТЕАТРА НА ИНФАНТУ

Суровост и лепота поезије покрета Запањујуће је колико говор тела, наспрам једног од највећих дела говора речи, стихова, може да пружи. Запањујуће је колико театар покрета, музике, наспрам театра у којем се користи текст, драмска интерпретација, може да донесе узбуђења, катарзе. Све је то успео Едвард Клуг са играчима Битеф денс компаније, представом „Божанствена комедија“. Има нечега заједничког у Клуговој представи и књижевном делу Дантеа Алигијерија. Без темељне, научне пипреме или тумачења, и једно и друго остаје у домену апстракције, неразумљивог. Да не буде забуне, опште место је да се ту ради о паклу, чистилишту и рају, као поретку људских спрам божјих ствари, таме спрам светлости. Да главног јунака, самог Дантеа, кроз муке и искушења води љубав, сјајна Беатриче на крају тунела, да се и ми изразимо језиком метафора, алегорије, али баш зато чини се да је управо плесни језик једини у стању да све то изнесе, на сцени поднесе, раксрили из и прими у себе. Као веома цењен кореограф, наравно да Едвард Клуг (којег је посебно задовољство гледати како плеше), наравно да има специфичан сценски језик. У њему се кроз играча еманира читава историја плеса, од ритуалних, механицистичких покрета, преко класичног и модерног балета, до савременог израза у којем је најважније само присуство извођача, његова телесност кроз држање, енергију. Чланови Битеф денс компани Никола Томашевић, Страхиња Лац-

ки лук покрета ноге или руке, брзи окрет или нагли стој, а ипак нам доста говоре о томе, о лепоти рођеној кроз сурове муке. Заправо, те плесове парови, ти грешни људи, ликови, играју држећи једни друге, вукући се, поштапајући, у фигурама наглашавајући механичко и стилски испреплетено, „испретурано“ кретање. Када би завршили, пакао би им апла-

ковић, Милош Исиловић, Урош Петронијевић, Ана Игњатовић Загорац, Невена Јовановић, Милица Јевић (као алтернације у овој представи играју Немања Наумоски и Миона Петровић), обогаћени са Ашхен Атаљанц, као да никад нису били спремнији да прихвате изазов једног овако описаног задатка, у којем истовремено морају да покажу целу вертикалу, као и да покрију сценску хоризонталу, ако се оне схватају као освешћено мисаоно и телесно сценско дејство. У представи „Божанствена комедија“ резултат је фантастичан. Што би се рекло – светски. Представа почиње „најавом“ – седам играча (ето мало подсећања на математичко-симболичко-мистичке

удирао, а радници би их онако мртве или обамрле одбацивали на гомилу. Гомила је ту и духовитих решења, а управо духовитост јесте дух Клугове представе. Њена дрчност да се на познату тему испева своја песма, нимало не умањујући значај или значења „драмског предлошка“. У средишњим сценама чистилишта, поново имамо људе, те бестидне грешнике (иронија), они пузе, леже и батргају се у репетитивним радњама очишћења које је подељено, надзирано и строго контролисано, што нам наговештава присуство једног лика ван, изнад конкретне радње. Не подсећа ли то на ауторитативне императиве од којих никад нисмо имали користи?

Алигијеријеве играрије) стоји иза стола, музика свира туш, све је црно бело, светло и сенка, лице и наличје, затим неко каже румба – и пакао може да почне. У њему су и валцер и самба и ча-ча-ча... Али, оно што је посебно занимљиво, ти плесови овде нису постављени као празник држања, елеганције покрета, лепоте плесача и вртоглавице коју изазива сваки њихов привиј и одбачај, широ-

Тек је рај „забавно“ место. У њему је све постављено за заслужене путнике намернике. Постављен је сто, спреман је и ручак, слуге су ту да споје и раздвоје сваки ужитак својих нових господара. Данте је женско, а Милош је Милош, док више биће не умре (ваљда загрцнуто сопственом вечером), с њим и Милош, и сви остали, а остане само Данте, жена, и њена цигарета. Као

ДАНАС НА ИНФАНТУ

Представа „Зен...” из Србије Данас ће на Инфанту бити изведена представа „Зен – ни реч ни ћутња“ трупе „Перпетуумденс“ из Србије, у 20 сати на сцени Сцена „Пера Добриновић“ СНП. Кореографкиња и редитељка је Светлана Ђуровић, а играју Ана Обрадовић и Марија Обрадовић. У представи се користи традиционална музика Јапана, Тибета, Кине и Индије. Представа је инспирисана причом „Десет слика чувања вола“, која се сматра најпознатијим описом остварења и пута Зена, чији је творац кинески Зен учитељ Какуан Шиен из периода династије Сунг.У причи се посебно наводи десет ступњева које човек мора прећи у кроћењу и разобличавању у себи дубоко утиснутог ега и его-програма. Центар за уметност покрета „Перпетуум“, основан је 1999. у Београду, као независна, непрофитна уметничка организација, чији је главни циљ подршка креативности и едукација младих у сфери савременог плеса.

Фото: Б. Лучић

да је усамљеност, а не коначно решење, задовољштина, оно што нам творац спрема. Ту је Клуг потпуно демистификовао и иронизовао тему и мотиве „Божанствене комедије“. Резултат је велики, потресан и забаван у исто време, баш као што је то и природа савременог, свезнајућег човека којем не треба ништа више идеја, него што их има доле, ниско при земљи. Најспектакуларнији је ипак прелазак из чистилишта у рај, у сцени у којој су (костимом) спојени један мушки и један женски лик. Баш она – Данте и он – Милош. Пре раја, демон, анђео, свеједно је, уз све могуће сексуалне импликације контакта са вишеструко полним и родним бићем, он их маказама раздваја и – остало већ знамо. Едвард Клуг, дакле, није произвољно бирао, он се инспирисао, одговарао Дантеовом делу, исписујући низ асоцијација, узбуђујућих у својој отворености, као и у интелектуалној вулгарности која је и може нешто родити само као грех, из самољубља. Отуд је његов Данте, наш Данте, савременик, позоришни уметник, савремени плесач и кореограф. Музика Борута Кржишника и Милка Лазара, за коју би био потребан посебан текст, потпуно одговара концепту. Брижљиво и бриљантно, у првом делу они комбинују референце на „Божанствену комедију“ Франца Листа са музиком Продиџија, у другом на апокалиптичне валцере ворлд музике (рецимо, Бориса Ковача), док у последњем бивају изливени, преточени у поптуно сатијевске „ударце“ по клавиру. Ма, сјајно! Игор Бурић

svet / BALkAn

~etvrtak28.jun2012.

RUSIJA

dnevnik

SAD

Pu tin ne gi ra da je Za kon „Mag nic ki” na re dio pre tre se pred Se na tom

MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin negirao da je nedavno naredio policiji da pretresa stanove opozicionih lidera koji su organizovali nekoliko protesta u Moskvi. Policija je 11. juna u ranim jutarwim satima pretresla stanove istaknutih opozicionara, me|u wima i stan popularnog blogera Andreja Navaqnog, {to je nai{lo na osudu zapadnih zemaqa i izazvalo zabrinutost Sjediwenih Dr`ava, navodi AFP. Opozicione javne li~nosti optu`ile su policiju da je nezakonito postupila i bez potrebnih naloga u{la u wihove stanove, dok je jedna od wih, poznata voditeqka, i odnedavno vatrena opozicionarka Ksenija Sob~ak

izjavila da su je policajci „poni`avali i opqa~kali”. Inspektori policije su, kako navodi AFP, uzeli kompjutere i zaplenili dokumentaciju za koju su se nadali da }e im poslu`iti kao dokaz u wihovoj istrazi o uli~nim neredima koji su izbili ispred Kremqa, uo~i Putinove predsedni~ke inauguracije pro{log meseca. - [to se ti~e pretresa... verovali ili ne, o tome sam obave{ten iz {tampe. Ukoliko se bilo {ta dogodilo u okviru zakona, onda su takve stvari normalne. Ukoliko su, me|utim, ne~ija prava bila prekr{ena, ti qudi treba da se obrate obrate odgovaraju}im organima, pre svega pravosudnim - rekao je Putin.

VA [ING TON: Odbor ameri~kog Senata usvojio je zakonski akt po kome ruskim zvani~nicima mo`e da bude uskra}ena viza za ulazak u SAD, ako kr{e qudska prava u svojoj zemqi. Zakon je dobio ime po ruskom aktivisti i advokatu Sergeju Magnickom, koji je 2009. godine preminuo u zatvoru u Rusiji. Wime je predvi|eno da ameri~ke vlasti odbiju da izdaju vizu ruskim ili drugim zvani~nicima, i da im zamrznu imovinu, ako se oni dovedu u vezu sa kr{ewem qudskih prava. Sli~ne mere su ve} usvojene u Odboru za spoqne poslove Kongresa ranije ovog meseca, ali je neizvesno da li }e ih Senat i Kongres i zvani~no usvojiti, jer admi-

nistracija predsednika Baraka Obame nije odu{evqena tim merama. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je smrt Magnickog tragedija, ali da }e Rusija odgovoriti istim merama ako Kongres usvoji mere protiv wegove zemqe. Ako bude restrikcija za ulazak u SAD nekim ruskim gra|anima, iste mere }e se primeniti i prema nekim Amerikancima za ulazak u Rusiju, kazao je Putin. Magnicki je bio uhap{en u Rusiji 2008. godine pod optu`bom za utaju poreza i prevaru u iznosu od 230 miliona dolara, da bi slede}e godine bio prona|en mrtav u zatvoru, za {ta nevladin sektor optu`uje vlast.

KINA

Ot pu {ta wa zbog na sil nog abor tu sa PE KING: Jedan kineski funkcioner za planirawe porodice otpu{ten, a nekoliko slu`benika ka`weno po{to je jedna `ena prisiqena na abortus u sedmom mesecu trudno}e. Taj slu~aj izazvao je buru u doma}oj javnosti i kritike u svetu, javili su ju~e dr`avni mediji. Prekid trudno}e Feng \ianmei okarakterisan je u kineskoj i me|unarodnoj {tampi kao primer ekstremnih mera koje su neki kineski funkcioneri spremni da primene da bi sprovodili kontrolu populacije u zemqi, ~ak i po cenu kr{ewa kineskih zakona. Kina koristi striktnu politiku planirawa porodice jo{ od 1970-tih da bi kontrolisala broj stanovnika koji sada iznosi 1,34 milijarde. Na snazi je i daqe politika jednog deteta

iako na selu porodice mogu imati dvoje dece, ukoliko je prvo `ensko, a od ovog pravila su izuzete i etni~ke mawine. S ekonomskim rastom i pojavom bogata{a i ovaj sloj qudi sve vi{e ne po{tuje zakon i spreman je da

SIRIJA

spada u medije koji pru`aju sna`nu podr{ku re`imu predsednika Ba{ara al Asada. Provladini novinari su bili meta napada u nekoliko slu~ajeva tokom nasiqa, ali do sada nije izveden nijedan sli~an napad. Pobuwenici su odbacili da je medij bio meta wihovog napada. I britanska Opservatorija za qudska prava je potvrdila da se napad na televiziju dogodio i da je tom prilikom nekoliko zaposlenih ubijeno, ali nije navela vi{e detaqa.

SIRIJA

Er do gan: Ne ma mo na me ru da na pad ne mo Si ri ju AN KA RA: Turski premijer Rexep Tajip Erdogan je ju~e izjavio da Turska nema nameru da napadne Siriju zbog obarawa turskog aviona pro{le nedeqe. - Mi kao Turska, kao turska nacija, nemamo nameru da napadnemo Siriju. Mi nemamo neprijateqske namere ni prema jednoj zemqi - rekao je Erdogan, preneo je AFP. Turska je ju~e rekla da wen biv{i saveznik Sirija predstavqa jasnu i realnu pretwu `bog pro{lonedeqnog obarawa turskog aviona iznad isto~nog Mediterana. Dva ~lana posade tog aviona jo{ se vo-

de kao nestali. Sirija insistira na tome da je turski vojni avion u petak oboren na wenoj teritoriji, dok Turska, iako priznaje da je letelica na kratko bila u sirijskom vazdu{nom prostoru, tvrdi da je avion oboren u me|unarodnom vazdu{nom prostoru. Erdogan je nekada{wi prijateq i saveznik sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada. Me|utim wihovi odnosi su se pogor{ali pro{le godine kade u Siriji izbila pobuna protiv re`ima zbog koje je u Tursku izbeglo vi{e od 33.000 Sirijaca.

NIGERIJA

Su ko bi eks tre mi sta i po li ci je LA GOS: Najmawe 18 osoba, me|u kojima 17 ekstremista i policajac, poginuli su u sukobima koji su izbili posle napada na policijske stanice i zatvor u gradu Kano, na severu Nigerije, saop{tila je policija. [ef policije Ibrahim Idris je istakao da su svi napadi uspe{no odbijeni, kao i da su trojica osumwi~enih za napade uhap{ena. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za ove napade, ali se sumwa na islamisti~ku ekstremnu grupu Boko Haram koja je u po~etku navodila da se bori za stvarawe islamske dr`ave, ali su weni zathevi od tada nekoliko puta mewani.

Van Rom puj po zvao evrop ske li der na sa mit BRI SEL: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuj pozvao je ju~e {efove dr`ava i vlada zemaqa ~lanica EU da se u ~etvrtak okupe u Briselu kako bi jo{ jednom razmotrili mere za okon~awe du`ni~ke krize. - Izazov za ovaj Savet je, sada vi{e nego ikad, da uputimo jasan i konkretan signal da ~inimo sve da se suo~imo s krizom - naveo je Van Rompuj u pozivnom pismu liderima. On je rekao da }e glavna tema dvodnevnog samita biti rad na

Multinacionalnom finansijskiom okviru koji ima za ciq podsticawe privrednog rasta i zapo{qavawa, uz efikasniju kontrolu potro{we unutar zajedni~kog tr`i{sta. S obzirom na pove}anu ulogu Evropskog parlamenta koju predvi|a Lisabonski sporazum, Van Rompej je pozvao predsednika EP Marina [ulca da se na po~etku samita obrati liderima. Sastanku na vrhu prisustvova}e i {ef Evropske centralne banke Mario Dragi.

AUSTRALIJA

Po to nuo brod sa 150 imi gra na ta SID NEJ: Brod koji je prevozio oko 150 imigranata potonuo je 200 km severno od Boì}nih ostrva kod Australije. Vi{e od 125 qudi je izvu~eno iz mora. Vlasti u Kanberi su saop{tile da je jedno telo otkriveno, dok se 20 putnika vode kao nestali Australijska premijerka Xulija Gilard izjavila je prethodno da se na brodu nalazilo izme|u 123 i 133 putnika, dok vlasti sada navode da je bilo oko 150 putnika na brodu. Ovo je ve} druga ovakva nesre}a u posle|ih nedequ dana, nakon {to je pro{le sedmice potonuo brod koji je prevozio traìteqe azila, kada je poginulo 90 qudi. Na mestu nesre}e nalaze se dva teretna broda koji su u~estvovali u spasavawu. Policija zasad nije otkrila koliko je osoba poginulo, ali je potvrdila da ima preìvelih. Pro{le nedeqe u blizini Boì}nog ostrva, potonuo je brod na kojem se nalazilo oko 200 traìteqa azila. Spa{eno je 110 osoba, a spasioci su u moru prona{li tela 17 `rtava. Potraga za

Sa mo u bi stvo, ne sre }a ili ne {to tre }e? PU LA: Martina Duras Pauleti} (33), ~inovnik u upravi Grada Pule i bliska saradnica pulskog gradona~elnika Borisa Mileti}a najverovatnije je izvr{ila samoubistvo. - Dosada{wim kriminalisti~kim istraìvawem sve upu}uje da se radi o samoubistvu trovawem plinom - rekao je Valter Opa{i} iz Policijske uprave Istarske. Prema informacijama do kojih je do{ao Jutarwi list, istarski kriminalni policajci bave se hipotezom da je u pozadini slu~aja posticawe na samoubistvo. Tokom istrage, do{li su do informacija koje sna`no ukazuju na mogu}nost da je neko iz poslovnog ili prijateqskog okruèwa Martine Duras Pauleti} na wu vr{io uticaj na na~in da ju je poticao da si oduzme ìvot, no zasad nema najava o hap{ewu osumwi~enog. Prema ~lanku 96. Kaznenog zakona Republike Hrvatske, ko navede drugoga na samoubistvo ili mu pomogne u samoubistvu pa ono

bude po~iweno, bi}e ka`wen sa {est meseci do tri godina zatvora. Policija ~eka rezultate toksikoli{kih nalaza koji bi trebalo da pokaù da je bilo tragova droge u krvi Martine, o ~emu se spekuli{e u pulskoj {tampi. Prvi ~ovek Pule je negirao „{pekulacije” da je su on ili wegovi saradnici konzumirali nelegalne supstance. Najpoznatiji hrvatski toksikolog Frawo Plav{i} kaè da je iznena|en uzrokom smrti mlade politi~arke. - Dugo se bavim ovim poslom, no ovo je prvi slu~aj da se neko otrovao ugqen monoksidom, a da su sve instalacije bile ispravne. Zaista, postavqa se pitawe, otkud onda ugqen monoksid u wenom stanu - kaè Plav{i}. On kaè da je malo verovatno da je Martina otrovala samu sebe, jer da je pustila plin i zatvorila se u sobu, smrt bi usledila od nedostatka kiseonika ne trovawa uglen monoksidom. On navodi da je mogu}e da ju je neko otrovao.

CRNOGORSKA VLAST ZADOVOQNA OTPO^IWAWEM PREGOVORA

BELGIJA

Ubi je ni no vi na ri DA MASK: Naoru`ani mu{karci ubili su ju~e sedam zaposlenih i kidnapovali pripadnike obezbe|ewa u napadu na sedi{te provladine TV stanice „Al-Ikbarija” u gradu Dru{a. Me|u ubijenima je troje novinara i ~etiri pripadnika slu`be obezbe|ewa. Sirijske vlasti su ocenile da je re~ o masakru nad slobodom medija, a istovremeno i primer jo{ jednog zlo~ina koji su izveli pobuwenici.„Al Ikbarija” je u privatnom vlasni{tvu, ali

plati visoke kazne da bi imao vi{e dece. Feng (22) je odvedena iz svoje ku}e 2. juna i prinu|ena da potpi{e saglasnost za abortus, jer je ve} imala jedno dete i nije mogla, ili nije htela, da plati visoku

kaznu za drugo dete. Ona i wena porodica tvrde da je prisiqena da prekine trudno}u. - Prema nalazima istrage, dok je ube|ivao Feng da preduzme abortus, osobqe gradske uprave koristilo je gruba sredstva da bi uticalo na wenu voqu - prenela je agencija Sinhua. Agencija navodi da nije bilo pravne osnove da vlasti tog mesta tra`e od Feng i wene porodice da plate depozit od 40.000 juana (6.300 dolara) za potvrdu kojom bi joj bilo omogu}eno da ima drugo dete. Gradske vlasti Ankanga, u centralnoj provinciji [ansi, otpustile su {efa ureda za planirawe porodice \ianga Nenghaija i administrativno kaznile zvani~na lica odgovorna za ovaj slu~aj. Ka`neno je i osobqe bolnice gde je izveden abortus.

ISTRAGA O SMRTI MLADE SARADNICE PULSKOG GRADONA^ELNIKA

nestalima jo{ uvek traje. Tri trgova~ka broda nalazila su se u blizini mesta nesre}e koja se desila u indoneànskim vodama, javio je AFP. Australijska slu`ba za carinske poslove i za{titu granice saop{tila je da je dobila poziv satelitskim telefonom rano jutros sa broda koji se kasnije prevrnuo. Indoneànske vlasti su navele da su dobile izve{taj da se generator broda pokvario i da je plovilo po~elo da prima sve vi{e vode. Veruje se da su ve}ina putnika bili Avganistanci, me|u kojima ima èna i dece, ali ovu informaciju nisu potvrdile ni Indonezija ni Australija. Pre sedam dana, 110 qudi je spaseno kad se prevrnuo brod sa vi{e od 200 putnika u blizini australijskih Boì}nih ostrva. Do sada je otkriveno 17 tela, a potraga jo{ traje. I na tom brodu su bili traìoci azila u Australiji, tako|e ve}inom Avganistanci koji su èleli da se domognu boqeg ìvota na tom kontinentu.

Naj ve }i dan na kon ne za vi sno sti POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} ka`e da preporuku da se u petak po~nu pregovori o ~lanstvu Crne Gore u EU najve}i dan nakon obnavqawa nezavisnosti. - Ovo je trenutak za zadovoqstvo i radost u svim crnogorskim domovima i porodicama, bez obzira na politi~ke i druge razlike. Ovo je dan koji }emo slaviti i pamtiti - kazao je Luk{i}. On je, u izjavi medijima, naveo da odluka ministara EU treba da ujedini gra|ane Crne Gore u stremqewu da budu deo Evrope. - Da nastavimo da modernizujemo i transformi{emo Crnu Goru, za ve}i kvalitet `ivota u na{em dru{tvu. Ako se nekima na{ ciq ~inio dalek i nestvaran, danas je i najve}im skepticima jasan realan i ostvarqiv kazao je Luk{i}. Prema wegovim re~ima, odluka o otvarawu pristupnih pregovora je pobeda Crne Gore, ali i celog regiona.

Proces pro{irewa se nastavqa jer bez zapadnog Balkana Evropa ne mo`e biti ujediwena, istakao je Luk{i} i ukazao da otvarawem pregovora o ulasku Crne Gore u EU posao nije gotov. - Taj posao po~iwe i bi}e vrlo zahtevan, ali, kao i do sada, uveren sam da }emo na}i formulu uspeha i za posledwu integracionu fazu. Ali, da bi se sa tim i drugim zahtevnim izazovima nosili treba nam optimizam svakog pojedinca i celog dru{tva, a vesti kao dana{wa taj optimizam i novu energiju podsti~u - naveo je crnogorski premijer. Pored integracione agende, naveo je on, Crnu Goru o~ekuje puno posla da podstakne br`i ekonomski oporavak i otvarawe novih radnih mesta. Crna Gora }e pregovore zvani~no otpo~eti 29. juna, otvarawem poglavqa koja se odnose na vladavinu zakona i osnovna qudska prava.

SUD POTVRDIO OPTU@NICU

[kr ba bru tal no ubi la fo to gra fa SA RA JE VO: Sud u Sarajevu potvrdio optu`nicu kojom se Dana [krba tereti da je skalpelom brutalno zaklala fotografa Mustafu Bukvi}a, s kojim je bila u qubavnoj vezi. Prema navodima iz optu`nice, [krba je Bukvi}a svirepo ubila 23. februara u podrumskim prostorijama wegovog fotografskog ateqa, u sarajevskom nasequ Dobriwa, koriste}i trenutak intimnosti i wegovo poverewe, preneli su sarajevski mediji. [krba je, kako se navodi, Bukvi}a ubila „smi{qeno i neo~ekivano”. On je le`ao na podu, na stoma-

ku, a ona mu je u nekoliko navrata povla~ila glavu na gore nanev{i mu smrtonosne povrede skalpelom po vratu. Ona je to, kako se dodaje, u~inila bezose}ajno, ne osvr}u}i se na wegove muke. Precizira se da je Bukvi} imao najmawe {est reznih rana po vratu. Advokat optuène Midhat Ko~a je „Avazu” rekao da }e glavna teza wegove odbrane biti da je zlo~in po~iwen u odbrani od napada. Tuìla{tvo je predloìlo da, nakon potvr|ivawa optu`nice, [krbi bude produèn pritvor, jer bi weno pu{tawe izazvalo ogor~ewe i strah gra|ana.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak28.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

~etvrtak28.jun2012.

BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707 IZ DA JEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon 069/030-5538. 55542 SO BE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefon 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903391. 55548

^A SO VI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206 55231 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 55555 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 55556

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 55557

IZ DA JEM garsoweru kod Spensa, name{tenu. Telefon 063/812-0057. 55293 IZ DA JEM dvosoban stan 61m2 kompletno name{ten Liman III kod Doma zdravqa cena 180 eura + komunalije + depozit, na du`e vreme. Telefon 065/4000-445. 55596 IZ DA JEM lep noviji, name{ten, jednoiposoban stan 32m2 u Valentina Vodnika, klima, terasa pogodan za studente, 150 EUR. Telefon 021/6915-587. 55549 NA ME [TE NA GAR SO WE RA, odvojena kuhiwa, sa dva otomana Bra}e Ribnikara. Telefon 064/1463126. 55456 IZ DA JE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-5588. 55561 U PE TRO VA RA DI NU izdajem jednoiposoban stan, CG, interfon, lift, drugi sprat. Telefoni: 023027153, 063/801-7620. 55580 IZ DA JEM lepo name{ten 1,5 stan u blizini Sajma. Telefon 063/512-414. 55634

GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, bez ikakvog ulagawa, kompletno name{tena-no name{taj, cena 24.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 LI MAN II, ukwièna garsowera od 26m2 po ceni 28.850. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15003 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 GR BA VI CA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2.0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 CA RA DU [A NA, ukwièn 1.5 stan od 36m2 u novijoj zgradi, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15008 LI MAN 2, ukwièn 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 SA TE LIT, klasi~an 2.0 stan od 48m2 po ceni od 32.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15011 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 SKEN DER-BE GO VA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-1111. 54508 SA TE LIT ukwièn dvosoban stan 48m2 na drugom spratu. Cena 30.000E. Telefon 060/02-01-000. 55591 KRA QE VI ]A MAR KA br. 20, {iri centar, visoko prizemqe jednoiposoban stan - 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806. 54297

BE TA NI JA, odli~an 2.5 stan, ukwi`en po ceni od 61.800. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15013 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, ukwi`en 2.5 dupleks, cena 37.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014

TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 RU ME NA^ KA ul., ukwièn 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15017 LI MAN 2, prazan i ukwièn 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 BU LE VAR EVRO PE, u novoj luks zgradi, nov neuseqa van 3.0 stan od 83m2 po ce ni od 67.000. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15019 CEN TAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Tel.636-6952, www.bomil.rs. 15020 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15021 BU LE VAR OSLO BO \E WA - zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwièn 77,65m2. Telefon: 064/8372806. 54298

BE O^ IN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, gara`a, pomo}ne prostorije, 40.000E. telefon 063/845-8757. 55578 PLAC na vodi - kanalu pripremqen za gradwu, u Turiji kod Srbobrana prodajem. Telefoni: 064/610-7000, 064/8195-480. 55174 UZI MAM u arendu zemqu: Peji}evi sala{i, ^enej, B. Jarak, Kisa~, Rumenka, Stepanovi}evo, prednost na vi{e godina, isplata odmah. Telefon 064/8372806. 55586 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 x 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 54001 PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547782, 021/6392-384 55433

PRO DA JEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000. 54477 SKEN DER-BE GO VA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, C, lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509

dnevnik

Dragoj tetka

Miri Kquti} posledwi pozdrav od \ur|ice i Milice Kalu|erski sa mamom i tatom. 55683

Vasiqka Pjevac Tu`ni se opra{tamo od kom{inice i prijateqice velikog srca.

IZJAVA ZAHVALNOSTI @elimo ovim putem da izrazimo najdubqu zahvalnost svima koji su bili uz nas u najte`im trenucima i pomogli da ispratimo najmiliju osobu sve~ano i dostojanstveno kako je zaslu`ila. Porodica Prodanov. 55698

Navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ dragi otac, deda Verica, Rale, Maja, Nikola, Ivana i Radmila.

55682

POMEN Pro{lo je devet godina bez na{ih dragih

Trivo Bosan~i} Sa qubavqu i po{tovawem, wegovi najmiliji.

55684

Miris pa~ulija...muzika no}i... i tvoja dobra du{a, qubavi moja...

An|elke Subi} 1920 - 2003.

Zauvek u meni... sve....

LI MAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15022 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15023 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15024 GR BA VI CA u novijoj zgradi redovna eta`a 105m2 za 105.000E. Telefon 060/0201-000. 55593

SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+ garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwièno, 236m2, moè zamena za stanove, cena 99.900. Telefon 063/82-88-377. 15025 PRO DA JEM novu name{tenu ku}u u Novom Sadu S. Pa{}ana 2, cena 60.000E. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929. 55654 PO SLOV NO-STAM BE NA ve}a ku}a, ukwièna 1/1, komforna, povoqno. Moè zamena za stan uz doplatu. Telefon 065/823-89-60. 55575 KU ]A Sr. Kamenica kod {kole policije ukwièna 106m2 plac 800m2, garaà pomo}ni objekti, odli~na 80.000E. Telefon 060/02-01000 55592 PRO DA JEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu. Cena 10.000E. Telefon 063/17574-96. 55525 PRO DA JEM ku}u 120m2, u [ajka{u, Ulica 20. oktobar broj 3. Telefon 868-244. 55629

GA [E NI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847034 i 064/613-83-68. 55280

Lazara Subi}a BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 54892 MO LER I FAR BAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 55302 PO PRAV KA {iva}ih ma{ina, servis, Vr{a~ka 69, Novi Sad. Telefoni 021/504712, 063/582-187. 55462 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo majlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55582

ME LE MI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15026

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 55512

@iksa

1917 - 2003. Uspomenu ~uvaju: unuci Miodrag i Vladimir, snaja Sne`ana i sin Branislav Subi}.

Tvoja An~i.

55707

55685

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav kumu

Draganu Topalovu

@iletu

od tetke Dare i wene porodice.

od Ice i Bobe.

55703

55697

Radio 021 iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav sestri

Vasiqki Pjevac

@iksa

od brata Mite i snaje Grozde sa decom.

Posledwi pozdrav od wegovih drugara i kolega.

55701

55696

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom tati i tastu

U subotu, 30. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{em

Posledwi pozdrav dragom

Voislavu Bigovi}u

Sini{i

@iksu

Dragom Stoj{i}u

Pamti}u te po dobroti, sa qubavqu spomiwati i od ve~nog zaborava ~uvati. od: supruge Vere, tasta Dragi{e i ta{te Marije.

O~ajne doma}ice sa dru{tvom.

Oko moje sawivo, spavaj mi u miru.

Sini{a Nikoli} Braca 1954 - 2012. Sahrana je danas, 28. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Boba, snaja Zora, sinovci Ivan i Miroslav sa porodicama.

Posledwi opro{taj od na{eg plemenitog prijateqa

Vasiqki Pjevac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

55643

Dragi moj

Stoj{i}u

Voislav Bigovi} in`. Aleksandra Kaleni}a

Kume, bio si najboqi kum na svetu. Hvala ti na svemu. Po~ivaj s an|elima. Kum Drago [evi}.

Porodica \urekovi}.

Vasiqka Pjevac 1934 - 2012. Sahrana }e se obaviti 28. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

mi koji te volimo, znamo kako je `iveti bez tebe. Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e umawiti tugu i prazninu za tobom. Lepo je bilo voleti te, bolno izgubiti te i te{ko `iveti bez tebe i tvoje qubavi. Tvoj Rale.

O`alo{}ena porodica Art. 55677

55679

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Milica.

55663

55675

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminuo na{

Zar je moralo tako biti? Da smrt bude br`a od `ivota. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. S po{tovawem i ponosom ~uva}u te od zaborava.

Tvoji: Bojana i Sr|an.

55678

~etvrtak28.jun2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav priji

Dragici Milanovi}

Voji

55645

55670

55668

Voislavu Bigovi}u

ro|. Kurbalija

1934 - 2012.

@eqko \ur|evac od: }erke Marije, zeta Bogoquba i unu~adi.

od: baxa Rade, svastike Slavke, Vladimira i Milana Trufunovi}a.

55676

55669

Sahrana je danas, 28. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, na Titelskom grobqu.

od \or|a Vukmirovi}a sa porodicom.

55664

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav voqenom kumu

od: prijateqa Pere, prije Qiqe i Milana, Katarine i Stefana Baki}.

55640

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav Bojaninom i Majinom tati

@eqku \ur|evcu

Voislavu Bigovi}u

S tugom i qubavqu wegovi: o`alo{}eni otac Dragan, }erka Lela, brat Voja, Milena i Luka.

55671

Voju

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e majke, bake i ta{te

Voislavu

od kumova: Ane, Sawe i Obrada, Branke i Todora.

od wegovih: Mi{e, Qiqe i Dejana Mitrovi}a.

Porodica An|eli}.

od: Tawe, Jelene, Nata{e, Vladana, Dragane i Dejana.

55672

55674

55660

55648

3 Posledwi pozdrav na oblaku plovi.

POMEN

Posledwi pozdrav najdivnijem dedi i najboqem tastu

Dragice Milanovi}

dru`e,

Danas je Vidovdan. Ja mislim na sve Vas, moje Regeqce.

ro|. Kurbalija 26. 4. 1961 - 26. 6. 2012.

Vata Regeqac Joca Regeqac

Sahrana je danas, 28. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, u [idu.

Voislavu Bigovi}u @iksa Mija.

Unuci Luka i Lana i zet Vladimir.

kova~ iz Despotova

In`. Milena Petri}

Zauvek u na{im srcima.

O`alo{}ene tvoje }erke Tawa, Dragana i Milana, unuci Bojan, Uro{ i Tea, zetovi @ika i Dejan.

Pro{la je godina od kako nas je ostavila na{a Milena. U subotu, 30. juna, u 11 sati, rodbina i prijateqi okupi}e se kod wene ve~ne ku}e.

Rada S. Regeqac Joca Pere Regeqac Va{a Bula.

Brat @ivorad sa porodicom. 55665

55673

55662

55646

55545

^iTUQe l POMeni

~etvrtak28.jun2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Voislavu Bigovi}u

od porodica: @iki} i Peruni~i}.

POMEN

Sa velikim bolom i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena mama, sestra i tetka

An|elka Prokin Seka Voji Bigovi}u

Vreme prolazi, a praznina ostaje zauvek. S tugom i po{tovawem ~uvaju te od zaborava: suprug Slavko, }erke Mirjana i Svetlana, zet Zoran i unuka Zorana.

55626

55632

POMEN na{em dragom

SE]AWE

^ETVOROGODI[WI POMEN

Edita Cvetkovi} ro|ena Nazdravecki

1998 - 2012.

od Vere i Milorada \uri~kovi}a sa porodicom.

55623

Pre petnaest godina na Vidovdan, napustila je moja mama gospo|a

na{em

dnevnik

Qiqana Grubi} ro|. Bokan 8. 10. 1952 - 25. 6. 2012.

Sa ponosom ~uvamo trajnu uspomenu na tebe, tvoju dobrotu i plemenitost. Porodice Cvetkovi}.

preminula posle kra}e i te{ke bolesti u Torontu u Kanadi.

Ve~no o`alo{}eni: sin Milan, sestre Nada, Mira, Rada i Smiqka sa porodicama.

55553

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ Bati

Spavaj mirno, i neka te An|eli ~uvaju.

Maja Dun|erski Borislav A}imovi} Borko

55616

Kadvaw Lajo{u

1993 - 2012. ovaj svet i sada je jedinstvena uspomena.

Uvek prisutan u na{im srcima i mislima.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

55576

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj mami i baki

POLUGODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Desanki Krsti}

Kovinki Dedi} obele`i}emo u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoj sin Petar, snaha Branislava i unuci Nemawa i Mihajlo. 55572

ro|. Lali~i} 1941 - 2012. odr`a}e se u subotu, 30. 6. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10 ~asova. Neute{ni: suprug Sava, sin Aleksandar, snaja Zlata i unuka Ksenija.

55524

28. 6. 2002 - 28. 6. 2012.

Svetislav @i`akov Bata Ti `ivi{ kroz nas i u na{im srcima.

Sine, dvadeset tu`nih i te{kih godina `ivimo uskra}eni za tvoju qubav i vedri duh. Mnogo nam nedostaje{, uvek si u mislima i srcu: majke Zorke, brata Dragana sa porodicom.

28. 6. 1992 - 28. 6. 2012.

Milica Stamenkovi}

@iksa

Uvek }ete biti u na{im srcima.

55659

Posledwi pozdrav na{em bratu i prijatequ

Franci{ka Tonkovi} @eqku \ur|evcu @iksi

ro|. Korhamer 1940 - 2012. Sahrana mile na{e je danas, 28. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grboqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: k}i Sanda, unuci Milan, Ivana i zet Dragan.

Bend â&#x20AC;&#x17E;[inobusiâ&#x20AC;?.

55618

55649

55615

Burence je ostalo bez dragog prijateqa

12. 6. 2008 - 12. 6. 2012.

55587

Tu`nim srcem javqamo da nas je napustila na{a voqena

28. 6. 1992 - 28. 6. 2012.

55652

Du{an Stamenkovi}

Va{i najmiliji.

POMEN

Petar Duki}

Porodica Stankovi}: Jovan, Mira, Zora i Olivera.

Tvoji: \ina, Stevan, Zaga i Miroslav.

55620

Aleksandru Kaleni}u Voleli smo te i osta}e{ uvek u na{im srcima.

Sestre Mancika i Valika, zetovi Joca i Bandika i sinovi Brane i Vlada.

Mama Radmila i brat Aca. 55574

TU@NO SE]AWE

1945 - 2011.

Posledwi pozdrav od: Micke, Dabe, Bebeka, Makija, ^ileta, Pekija, Igora, Vesne, Dinama, Bebe, Milo{a, Stejsija, Vlade, Miroslava, Zizija i Slavice. 55655

Po~ivaj u miru voqeni na{

@ile Kao {to vidi{, nema nam druge do se}awa na sre}ne trenutke. Po~ivaj u miru... Vole te puno tvoje: Beba i Lela \ur|evac. 55656

SE]AWE

POMEN

Petar Duki}

@ile

@iksa

Nazdravecki Edita

1992 - 2012.

1969 - 2008.

Znao si koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Pro{le su ~etiri godine tuge, a u na{im srcima kao da si jo{ uvek tu.

Tvoja deca i supruga.

Tvoji: mama, tata i maze Tijana, Teodora, Dragana i brat E~ika.

55614

55617

Tvoj nasmejani lik, topao zagrqaj i vedrina osta}e nam zauvek u se}awu. Uvek }e te voleti tvoji drugari: Laki, Mina, Sini{a, Frena, Na|a, ^ombe i [o{ke.

55658

Zauvek zahvalni tvoji: Milan, Du{ica, Julkica i Srle. 55657

dnevnik

^iTUQe

~etvrtak28.jun2012.

Posledwi pozdrav Dana, 26. 6. 2012. g. iznenada je preminula na{a koleginica

Dragica Milanovi} ro|. Kurbalija Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 28. 6. 2012. u 15h na Gradskom grobqu u [idu. INDUSTRIJA MESA MATIJEVI] DOO NOVI SAD. 3002/P1

Posledwi pozdrav

Dragica Milanovi} ro|. Kurbalija Porodica Matijevi}. 3002/P2

tv program

~etvrtak28.jun2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 „Профест” фестивал ауторског филма подунавских земаља 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Из птичје перспективе 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Из птичје перспективе 16.50 Временска прогноза

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.35 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Студентска телевизија Глас Америке

06.54 07.20 07.32 07.38 07.49 08.00 08.12 08.22 08.41 09.06 09.47 10.02 10.32 10.57 11.24 12.05 13.02 13.14 13.32

Слагалица Верски календар Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Политичке идеје у Срба Вита студентис Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Европа и Срби У свету Траг у простору А.Дворжак-симфонија бр.8 у г-дуру,оп.88. Трезор Верски календар Политичке идеје у Срба Вита студентис

ФУДБАЛ–ЕП

Немачка–Италија (РТС 1, 20.37)

Плави круг Током 8 фестивалских дана на Синема ситију виђено је мноштво занимљивих остварења у чак осам селекција, од којих су четири биле такмичарске. Нови Сад су посетили многи знани и незнани филмски ствараоци из разних крајева света. Међу њима је био и један од најзначајнијих европских синеаста данас, Андреас Дрезен. Аутор: Горан Вукчевић (РТВ 1, 15.30) 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 00.00 00.05 00.55 01.20 02.15

06.30 07.00 07.50 08.10 09.10 10.00 10.40 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.00

ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Аристократкиње Сучељавање Војвођански дневник Чарде на Дунаву Оперативци Хроника ИНФАНТ:а Аристократкиње Један на један Сучељавање Концерт године 2002.

Кухињица Ток шок Здраво живо Концерт године Грување Грување уживо у студију М Концерт Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.10 11.15 11.35 12.30 13.10 14.00 15.10 15.15 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 19.55 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Документарни програм Матуранти на Новосадској ТВ Рецепти Лауре Равајоли Живот на Марсу Украдена срца Опчињени Ево нас код вас Матуранти на Новосадској ТВ Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Матуранти на Новосадској ТВ Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живот на Марсу Украдена срца

09.00 Кошарка: Француска – Италија 10.30 Вимблдон 11.00 Вимблдон Преглед дана 12.00 Вимблдон 13.00 Гренд слем Вимблдон 22.00 Вимблдон Студио 22.30 Вимблдон Преглед дана 23.30 НБА акција 00.00 Премијер лига, магазин 00.30 Кошарка: Француска – Италија

Фолк-шоу Уживаћете у песми Мирослава Илића, Зорице Брунцлик, Александра Аце Илића, Наде Топчагић, Халида Муслимовића, Цакане, Милоша Бојанића, Вере Матовић, Митра Мирића и Бебе Тошић. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.10 10.23 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.36 13.24

05.40 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Дипломци Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Мода кроз векове Дневник Спорт плус Евронет Скок у будућност Фудбал - ЕП: ШпанијаПортугалија Ово је Србија Градилиште, филм Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: НемачкаИталија, пренос Мазурка Вести Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Освета остављене жене, филм Дипломци Вести(04.00,05.00) Фудбал - ЕП: НемачкаИталија Гастрономад Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Валтер брани Сарајево Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Стриптиз Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 22.43 23.05 23.08 23.55 00.10 00.20 01.06 02.41 03.00 03.41

13.58 14.39 14.47 15.16 16.15 18.50 21.15 22.20 22.52 23.20

Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Нити културе Капри Атлетика-ЕП: пренос Одбојка-Светска лига: Србија-Куба, пренос Капри Место за нас Метрополис Фестивал фестивала: Инспектор Белами, филм

07.00 Маратон 10.00 Домаћи Филм: Исушавање ђавола 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Еурека 15.00 Мућке 15.40 Ало-ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Домаћи Филм: Трећи кључ 20.00 Мућке 20.30 Ало-ало 21.00 Филм: Међу странцима 23.00 Удовице

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести

Наташа

Инспектор Белами Улоге: Жерар Депардје, Мари Бинел, Жак Гамблан, Вахина Ђоканте Режија: Клод Шаброл (РТС 2, 23.20)

dnevnik

c m y

Кели Престон

Луди од љубави Сем је астроном који ужива у животу, са својом вереницом Линдом у малом граду негде у Новој Енглеској. Међутим, једнога дана, Линда саопштава Сему да се сели у Њујорк, јер је нашла нови посао и новог дечка. Сем је шокиран и не жели да се одрекне Линде. Улоге: Мег Рајан, Метју Бродерик, Кели Престон Режија: Грифин Дан (Б92, 21.10) 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.10 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.15 21.10 23.10 23.45 00.05 01.35 02.25

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Моја грчка авантура Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Луди од љубави Вести Спортски преглед Филм: Матурско вече Увод у анатомију Саут Парк

06.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.15 00.00 00.30 02.30 03.15 04.00 05.00

Добро јутро Брачни судија Градске вести Мала невеста Недељно поподне Тачно у подне - живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академја дебелих- уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академја дебелих- преглед 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Сомерсби Тјудорови Гле ко то говори Хаф Моје срце куца за Лолу

Наташа, 17-годишња девојка је главни лик овог филма. Њен отац, полицијски инспектор, убијен је у неразјашњеном атентату. У корумпираном систему, годину дана касније, Наташа по сваку цену спремна да сазна истину, креће у безглаву дечију освету... Улоге: Тијана Кондић, Никола Ђуричко, Аница Добра, Давор Јањић Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 20.20)

Аница Добра 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 02.10 03.40 04.10

Изгубљене године Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Наташа, филм Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Голи живот Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak28.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Удварање у мраку Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

Дакота Фанинг

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Ћелија 10.00 Борба против Црвеног барона 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Уврнути Лули 14.30 Видео је убио радио 15.00 Тајм тим година X 16.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Џингис Кан 20.00 Тајни рат 21.00 Ратници 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Авантуре афричког фудбала 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Пепељуга Џек и чаробни пасуљ Ози Бу Сијај, сијај срећна звездо Збогом оружје Митраљезац Револуција госпође Ретклиф Заклон Пролаз Еротски филм Еротски филм

За клон Пре ва рант Чар ли Ми лер, хлад но крв на за вод ни ца Ти фа ни и оштро о ки кар та рош Вер нон чи не трио ва ра ли ца ко ји се на ме ра чио да на ме сти нај ве ћу пар ти ју ка ра та у гра ду и да од ше та са пле ном... Уло ге: Гебријел Брин, Џејми Фокс, Мелани Грифит, Силвестер Сталоне Ре жи ја: Демијен Нимен (Синеманија, 20.00)

Де вој ке из ви со ког дру штва Дра же сно еро тич на и мо дер на њу јор чан ка Мо ли је кћер ка по кој не рок зве зде, те је по сле смр ти ро ди те ља у ави он ској не сре ћи као бо га та на след ни ца жи вје ла удоб ним жи во том. Ме ђу тим, Мо лин ме на џер укра де јој сав но вац с ра чу на, и је она при си ље на да пр ви пут у жи во ту поч не да ра ди... Уло ге: Британи Марфи, Дакота Фанинг, Марли Шелтон, Доналд Фејсон, Џес Спенсер Ре жи ја: Боаз Џејкин (ХРТ 1, 21.02) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.02 Природни свет 4, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.22 Аир Бад, кошаркашка звезда, филм 15.14 Понос Раткајевих 15.59 Горски лекар 17.28 Хрватска уживо 17.53 Југославија - држава за један век, док. серија 18.27 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.08 Кратки сусрети 20.36 Моћ боја, док. серија 21.02 Девојке из високог друштва, филм 22.45 Отворено 23.42 Дневник 3 00.31 Секс и град 00.58 Циклус љубића - Р. Пилхер: Летња љубав 02.25 ЦСИ: Лас Вегас

07.59 08.27 08.50 09.11 09.33 10.00 13.29 14.10 14.41 15.24 15.46 16.11 16.32 17.00 18.50 19.31 20.00 20.35 22.35 23.20 23.36 00.17 01.00 01.41

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

Мелани Грифит

06.00 Необичне авантуре Аделе Бланк 07.45 Осам минута 09.15 Други живот 11.20 Страст у пустињи 12.50 Невине лажи 14.35 Бурлеска 16.35 Крива је мама 18.15 Луди камен 20.05 Месец 21.40 Врућа кафа 23.05 Љубав и друге дроге 00.55 Царство порока 01.55 Црни лабуд 03.45 Телохранитељи и убице

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Мала ТВ Фантастични пријатељи Кућни свемирци Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Трауматологија Хелсинки-ЕП у атлетици, пренос Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Евро 2012: Немачка-Италија, пренос Евро 2012, емисија Евро 2012, сажеци Битанге и принцезе ЦСИ: Лас Вегас Добра жена Закон и ред

Блејд у Хонгконгу Породица Брејди у Белој кући Биографија - Метју Меконахи Завера детелине Породица Брејди у Белој кући Биографија - Били Боб Торнтон Сурова казна Готика Биографија - Метју Меконахју Породица Брејди у Белој кући Биографија - Били Боб Торнтон Мрачни водопади Прождирућа игрица Узбуна: Рубиконова завера

08.00 Септембар 10.00 Пронађени рај 12.00 До последњег даха 14.00 Ејс Вентура, шашави детектив 16.00 Ејс Вентура, зов природе 18.00 Мод сквод 20.00 Бронсон 22.00 Робокап 3. 00.00 Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Смртоносна опчињеност Несрећа у ваздуху Видовњак

08.00 08.55 09.10 10.10 10.25 10.40 10.55 11.45 12.40 12.55 14.55 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.45 00.00 01.35 02.35

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Упознај Хрватску Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Крв није вода ТВ продаја Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине ЦСИ РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк Астро шоу ЦСИ: Њујорк

СЕ РИ ЈА

ЦСИ Два д е с ет осмо го д и ш ња са мо хра на мај к а про на ђе на је мр тва. Пр во је ње на смрт про гла ше на са мо у би ством, али Ке трин от кри ва да је у пи та њу уби ство. Екли се у ме ђу вре ме ну на ла зи с Гри сом ка ко би опо врг нуо све до че ње ен то мо ло га у су ђе њу за уби ство... Уло ге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Ре жи ја: Ентони Зикер (РТЛ, 21.00)

Марџ Хелгенбергер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Дајнамо, чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом Трка до Јужног пола Пронађи ме ако можеш Дајнамо, чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом

08.00 14.30 15.15 19.15 20.00 20.30 23.00 01.00

Атлетика Атлетика Атлетика Бициклизам Фудбал Билијар Фудбал Атлетика

„Пли ша ни раз вод” не мо гућ на Бал ка ну

р ва ви рас пад Ју го сла ви је до вео је на ци о на - се раз у ме ако се по сма тра као очај нич ки по ку шај ли зам у сре ди ште па жње. Одва ја ње Сло ве - ис тра ја ва ња на том на че лу. ни је 1991, на кон не ко ли ко да на пу шка ра ња с То оп ште при хва та ње је у до број на ме ри јер је кр њом ЈНА, по ка за ло је да је рас пад био мо гућ на ма ло зна ко ва би ло ка кве ве ће спрем но сти ме ђу зе ре ла тив но ми ран на чин. Али у Сло ве ни ји ни је би ло мља ма Ис точ не Евро пе да ме ђу соб но са ра ђу ју. На срп ске ма њи не, док у Хр ват ској и Бо сни је сте. Кад про тив, ста ре сум ње ни су иш че зле: од За па да се и су те ре пу бли ке по ку ша ле да иза ђу из Фе де ра ци је, да ље оче ку је да де лу је као спа си лац, а Ру си ја се и Ср би су од би ја ли да их пу сте. Сло бо дан Ми ло ше вић остао је на вла сти низ го ди на на кон сво јих бив ших ко ле га из дру гих ис точ но е вроп ских зе ма ља, а то је по сти гао та ко што је у рат ушао исто вре ме но као срп ски на ци о на ли ста и ју го сло вен ски ко му ни ста. Кад је Ча у ше ску по ку шао да за и гра на кар ту на ци о на ли зма, ви део је да су ма се и вој ска про тив ње га. Ми ло ше вић је очи стио вој ску од сво јих про тив ни ка, а тен ко ви су укло ни ли де мон стран те с ули ца Бе о гра да. На кон то га је у Ср би ји би ло ма ло отво ре не опо зи ци је – али мно го де зер ти ра ња, исе ља ва ња и по вла че ња – све док се рат ни је не слав но за вр шио 1995. У исто вре ме, не спо соб ност За па да да окон ча су ко бе и нео д луч ност Тенкови отерали демонстранте с улица Београда да на мет не нор ме ме ђу на род ног по на ша ња по ве ћа ле су нер во зу у ре ги о ну. Озбиљ на да ље сма тра не при ја те љем. Рав но ду шност За па да тр ка у на о ру жа њу из ме ђу Грч ке и Тур ске еска ли ра - при ста је уз нео д го вор ност Ис то ка. Пре ви ше ре ал ла је по чет ком де ве де се тих и при бли жи ла две др жа - по ли ти ке на За па ду ком пен зу је се пре те ра ном на ци ве ра ту нај ви ше у не ко ли ко по след њих де це ни ја. На о на ли стич ком крат ко ви до шћу у Ис точ ној Евро пи. Ко со ву се све ви ше чи ни ло да Ср би не мо гу још Ка ко ће се трај не ге о по ли тич ке исти не – ре ци мо, да мно го ду го те ро ри са ти ал бан ску ма њи ну, док су у ће Ру си ја За па ду увек би ти ва жни ја од Пољ ске или Ма ке до ни ји ет нич ке на пе то сти и на си ље ко је се Ру му ни је – укло пи ти у но ву ствар ност на кон 1989, пре ли ло из Ал ба ни је пре ти ли да на ру ше сла бо за сад не же ли да раз ми шља ни јед на по ло ви на кон урав но те жен ре жим. За стра шу ју ћи ефе кат ра та у ти нен та. „Де мо кра ти ја је три јум фо ва ла“, на пи сао је Збиг Бо сни не ће тра ја ти нео гра ни че но ду го и ни је за ме на за ко хе рент ну европ ску без бед но сну по ли ти ку њев Бже жин ски 1990. го ди не. „По бе ди ло је сло бод но тр жи ште. Али на тра гу ове ве ли ке иде о ло шке по бе пре ма Бал ка ну. Рат у Ју го сла ви ји мо жда је нај бо ље са гле да ти као де, од че га су да нас са чи ње на на ша уве ре ња?“ Ка ко про из вод уру ша ва ња фе де ра ли зма на кон 1989. У је еуфо ри ја ко јом је по здра вљен крај Хлад ног ра та Че хо сло вач кој „пли ша ни раз вод“ обез бе дио је ми - усту па ла ме сто ту роб ним сум ња ма, Френ сис Фу ку ја ран и ци ви ли зо ван раз лаз Че ха и Сло ва ка. Ствар не ма ви део је пад ко му ни зма као увод у крај исто ри је и освит про за ич ни је и ма ње хе рој те шко ће ле же у сфе ри бив шег ске епо хе. Дру ги су пред ви де ли СССР-а, с ве ли ким ру ским ма Ми ло ше вић је остао на по нов но ра ђа ње злих ду хо ва њи на ма на за пад ном и ју жном обо ду не ка да шње им пе ри је. У вла сти го ди на ма на кон па да исто ри је – на ци о на ли зма, фа ши зма, те ра сних и вер ских су европ ском де лу кон флик ти су сво јих ко ле га из дру гих ко ба. Они су го во ри ли о „по оста ли у гра ни ца ма по ли тич ис точ но е вроп ских др жа ва врат ку исто ри је“ и по вла чи ли ких су ко ба – с де ли мич ним из мрач не па ра ле ле – ка да је Са ра у зет ком Мол да ви је и бал тич ких јер је у рат ушао као је во до спе ло на на слов не стра не зе ма ља 1991. – и ни су еска ли ју го сло вен ски ко му ни ста – из ме ђу 1992. го ди не и пред ве ра ли. и срп ски на ци о на ли ста. чер ја Пр вог свет ског ра та. Уоп ште но го во ре ћи, Ис точ на У ства ри, исто ри ја ни је на пу Евро па, па та ко и Евро па у це Ча у ше ску је про пао чим сти ла Евро пу ни ти јој се вра ти ли ни, би ла је мно го ста бил ни ја је за и грао на ла. Али, по окон ча њу Хлад ног не го ра ни је у 20. ве ку. Ме ђу на ци о на ли стич ку кар ту ра та, ње но ме сто у исто ри ји се рат ни ре ви зи о ни зам тра жио је про ме ни ло. Евро па је опет не на чин да про ме ни гра ни це утвр ђе не у Вер са ју. Али су се на кра ју љу ди се ли ли по де ље на, али ви ше не за у зи ма глав ну уло гу у свет – или су при сил но ра се ља ва ни или уби ја ни – и, с из - ској по ли ти ци ко ју је има ла пре по чет ка Хлад ног ра у зет ком Пољ ске, СССР-а и Не мач ке кра јем че тр де - та. Сто га раз у ме ва ње си ту а ци је у ко јој смо да нас се тих, гра ни це су се вр ло ма ло ме ња ле. По сле 1989. зах те ва не са мо да уочи мо ка ко са да шњост под се ћа на чел но је при хва ће но да гра ни це тре ба да оста ну на про шлост не го и ка ко се од ње раз ли ку је. По не та мо где је су. До го вор је по стиг нут у Хел син ки ју кад је лак ше са ња ти ста ре сно ве – чак и ка да су то 1975. и остао је на сна зи, иако је то зна чи ло при хва - ноћ не мо ре – не го се про бу ди ти у не по зна тој ствар та ње не пра вед них до го во ра по сле 1945. Не мач ка је но сти. „У про то ку ве ко ва“, за кљу чи ла су два фран цу ска ко нач но при зна ла за пад ну пољ ску гра ни цу и од у ста ла од свих зах те ва пре ма ста рим ис точ ним те ри - исто ри ча ра 1992. „Евро па от кри ва да, упр кос раз ли то ри ја ма. Бал тич ке др жа ве та ко ђе су при хва ти ле чи тим је зи ци ма и оби ча ји ма, ње ни на ро ди де ле за не за ви сност у по сле рат ним гра ни ца ма и ни су тра - јед нич ку кул ту ру... Евро па по ста је све сна по сто ја жи ле по вра так на ста тус кво од пре 1939. Ста бил - ња европ ског иден ти те та“. Ма да се не срећ но по ност је би ла пре ви ше дра го це на да би се угро жа ва - кло пи ла с го ди ном по чет ка гра ђан ског ра та у Ју го ла и ве ћи део на из глед не мо рал не и опреч не за пад - сла ви ји, ова сме ла тврд ња има по ре кло вред но по њач ке по ли ти ке пре ма бив шој Ју го сла ви ји нај бо ље што ва ња. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak28.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Четвртак вас окупира текућим и планираним обавезама. Засићени сте од монотоније која влада већ дуже и покрећете се у неком новом правцу. Приходи ће вас обрадовати. Шопинг.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. jun 2012.

Обратите пажњу на то како вас други доживљавају. Изгледа да их данас не можете убедити ни у шта. Партнерски однос је подложан променама и немирима. У основи сте успешни, вредни и радни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

На личном плану је пожељно да прво направите план и поставите стандарде у односу на себе, али и на друге. Држите се званичних изјава и будите доследни у ономе што очекујете од партнера.

Месец је данас веома озбиљан па сте се повукли у себе и чекате право време, смишљајући неке мудре и дугорочне потезе и послове. Партнер тежи да очува ситуацију каква јесте, без узбуђења.

Чини се да знате шта желите и шта радите. Остављате утисак да превише драматизујете ситуације и да сте острашћени. Данас ћете одложити неке састанке, што је сасвим ОК. Чувајте се директног сунца.

Вредни сте, као што је то већ уобичајно у овом дугом периоду, и бићете, све док не одете на годишњи одмор. Па ни тада, тамо, нећете мировати. Обуздајте свој страсни темперамент.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Активни сте и ангажовани током целог дана, без паузе и престанка. Пријатељи додатно доприносе тој динамици. У току је успешна пословна сарадња с одређеним мушким ауторитетом.

Није онако како ви хоћете већ онако како други желе. Бар тако изгледа на први поглед, који је, узгред, увек погрешан. Само ви стварно знате шта бисте у датом тренутку па тако и учините.

Делујете породично, као стуб свог живота, посла и фамилије, што собом носи приличну одговорност. Немојте се усамити јер сте потребни сталном партнеру. У ово летње време више него обично.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Покренула вас је ваша Венера ка неким новим љубавима и искуствима. Истина, нисте расположени било шта битно да мењате, али мало додатне динамике није на одмет. Могућа је авантура.

Како овладати вештином функционисања на више нивоа, у више активности, истовремено? Лако. Само се опустите и препустите, одржавајући континуитет присутности ту и тамо, за корак испред других.

Сем мора, које вам је потребно више од свега, више него другима, ништа није толико актуелно. Завршите све обавезе и путујте, у једном правцу или повратно, с вољеним бићем и друштвом.

TRI^-TRA^

Не ве ро ват ни хир V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Сви знамо да светски познате звезде неретко имају, мало је рећи, чудне прохтеве, али ретко који се може мерити с оним на ком инсистира латиноамеричка дива Џе ни фер Ло пез. Веровали или не, позната певачица Џенифер Лопез не иде нигде без даске за WC-шољу која је направљена специјално за њу. Наиме, Џенифер је прилично опседнута чистоћом и страхом од бактерија, због чега не улази ни у један тоалет кад при руци нема своју даску за WC-шољу, која је посебно направљена за њене потребе и може да се стави на било који WC. Још док је била у вези с Бе ном Афле ком певачица је на поклон добила даску у којој је било уграђено драго камење и кристали, а глумац је за ово луксузно помагало „искеширао” 105 хиљада долара. Није познато шта је Лопезова учинила са својом луксузном даском по сле раскида с глумцем, али је сигурно да ових дана около но си даску рађену по својој мери и жељи.

Evropa

тоПлије

НО ВИ САД: Сунчано и мало топлије време. Ветар слаб југоисточни и јужни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 29 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Након свежег јутра, сунчано и топлије него у среду. Ветар слаб јужни и југоисточни или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 11, а максимална 30 степени. СР БИ ЈА: Након свежег јутра, сунчано и топлије него у среду. Ветар слаб јужни и југоисточни или променљив. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 9, а максимална 31 степен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сунчано и све топлије, па ће од петка поново бити врућина уз температуре изнад 30 степени, а од недеље и мало преко 35 степени. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике погодоваће већини хроничних болесника. Метеоропатске реакције се могу јавити у виду главобоље, умора и смањене концентрације.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA На семафору плавуша удара кола испред себе. Љутити возач излази напоље и виче: - Јеси ли нормална?! Ма, јеси ли ти уопште полагала возачки?! - Сигурно више пута него ти! - одговара плавуша.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

371 (11)

Slankamen

325 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

434 (14)

Zemun

338 (-8)

Bogojevo

390 (20)

Panчevo

350 (-6)

Smederevo

494 (-8)

Baч. Palanka 360 (15) Novi Sad

323 (9)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

200 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

311 (1)

NERA

Hetin

68 (-4)

TISA

38 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

S. Mitrovica 120 (-17) Beograd

Kusiћ

282 (-4)

68 (24)

Reшeњe iz proшlog broja