Dnevnik 28.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 28. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23509 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Pritisci na Vojvodinu poku{aj prekrajawa izborne voqe

S K U P [ T I N A S R B I J E I Z A B R A L A N O V U V L A D U

Da~i}: Radi}emo kao tim

str. 3 REPUBLI^KI MINISTAR POQOPRIVREDE, VODOPRIVREDE I [UMARSTVA GORAN KNE@EVI]

Decentralizacija nije puko prebacivawe nadle`nosti iz Beograda u Novi Sad

str. 2

str. 6 SRPSKA EKONOMIJA VI\ENA U EKSPOZEU IVICE DA^I]A

PO^ELE OLIMPIJSKE IGRE

O Vladi }e dela suditi

str. 5

NASLOVI Politika

Novi Sad

3 Vu~evi}: Ako SPS napusti DS, mewa}emo vlast u Novom Sadu

Ekonomija

STRELCI ]E POKRENUTI SRPSKI TIM: Olimpijske igre su po~ele. Od srpskih takmi~ara danas }e u centru pa`we biti strelci. O~ekuje se da }e oni dobrim rezultatima na startu dati dodatnu snagu ostalim sportistima. „Po~iwu i teniseri, imaju te`ak `reb, ali wih to ne uzbu|uje i nadamo se najboqem. Atmosfera me|u srpskim sportistima je sjajna”, prime}uje predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac. Danas izlaze na streli{te Ivana Maksimovi} i Andrea Arsovi}.

str. 14 i 18

NA WIVAMA U BA^KOJ NIJE SVE TAKO CRNO

NS kukuruz otporan na su{u str. 6

SVE VI[E @RTAVA OBRA^UNA NO@EVIMA

Pote`u i ma~ete i satare str. 13

4 Nenaplativi krediti {aqu lo{e signale: rejting Srbije pada, a kamate rastu

Poqoprivreda 6 Nisu se svima u Sremu lubenice osladile

7 Danas i sutra na [trandu yet-ski trke 8 Trgovina nekretninama: pao kvadrat u centru

Vojvodina 11 [trajk u „Vojvodinaputu” u Zrewaninu, putarima kasne ~etiri plate

Dru{tvo 12 Ni{ta od ~etni~kih penzija, bez statusa borca nema privilegije

Toplije Najvi{a temperatura 33 °S

POLiTikA

subota28.jul2012.

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE IZA BRA LA NO VU VLA DU

Ivi ca Da ~i}: Ra di }e mo kao tim Srbija je ju~e dobila novu Vladu, na ~ijem ~elu je premijer Ivi ca Da ~i}, podr{kom ve}ine narodnih poslanika Skup{tine Srbije. Za Vladu su glasala 142 poslanika, 72 su bila protiv, od ukupno 214 pri-

Po sla ni~ ke ostav ke Pre polagawa sve~ane zakletve, Skup{tina je konstatovala prestanak mandata poslanicima koji postaju ~lanovi nove Vlade Srbije. Poslani~ki mandat je prestao Ra si mu Qa ji }u, Alek san dru Vu ~i }u, Ve li mi ru Ili }u, Zo ra ni Mi haj lo vi}, Go ra nu Kne `e vi }u, Ivi ci Da ~i }u, Jo va nu Kr ko ba bi }u, Sla vi ci \u ki}-De ja no vi}, @ar ku Ob ra do vi }u, Mi lu ti nu Mr ko wi }u, Mla |a nu Din ki }u, Su za ni Gru bje {i} i Ve ri ci Ka la no vi}. Potvr|en je i prestanak mandata poslanicima Demokratske stranke Bo ja nu Paj ti }u i Ru `i ci Pa vlo vi}-\in |i}, koji su podneli ostavke. sutnih. Kabinet Ivice Da~i}a ima 17 resora i 19 ~lanova, me|u kojima su premijer i ~etiri potpredsednika i bi}e najmawi od 1990. godine. U sastavu Vlade su i ~etiri kancelarije: za Kosovo i Metohiju,

za qudska i mawinska prava, za crkve i verske zajednice i za dijasporu. Nakon izbora, uz intonirawe himne i sve~anu gardu, u zdawu na Trgu Nikole Pa{i}a ~lanovi Vlade i premijer su polo`ili i potpisali sve~anu zakletvu. Tekst zakletve glasi: „Zakliwem se na odanost Republici Srbiji i svojom ~a{}u obavezujem da }u po{tovati Ustav i zakon, da }u du`nost ~lana Vlade vr{iti savesno, odgovorno i predano i biti posve}en o~uvawu Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”. Poslanici su za novu Vladu glasali javnom prozivkom, a izboru su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora i verskih zajedni-

ca, me|u kojima su, izme|u ostalih, bili patrijarh Iri nej i muftija Mu ha med Ju suf spa hi}. Izboru Vlade prethodila je maratonska rasprava o ekspozeu, koja je trajala punih deset sati. Nakon polagawa zakletve prire|en je koktel za goste, a premijer Ivica Da~i} je, nakon kratkog obra}awa novinarima, iz zdawa parlamenta oti{ao na primopredaju du`nosti u Nemawinu 11 od svog prethodnika Mir ka Cvet ko vi }a, a potom je usledila i prva sednice Da~i}evog kabineta. Novu Vladu, koju ~ine koalicija SNS-a, SPS–PUPS–JS-a, URS-a, SDPS-a i SDA-e, Srbija je dobila 82 dana nakon republi~kih izbora, 30 dana otkako je lider socijalista Ivica Da~i} dobio mandat od

PR VA SED NI CA NO VE VLA DE SR BI JE

Oda lo vi} ge ne ral ni se kre tar, raz re {e ni dr àv ni se kre ta ri Vlada Srbije ju~e je na prvoj sednici izabrala za generalnog sekretara Veq ka Oda lo vi }a i donela odluku o razre{ewu dràvnih sekretara u ministarstvima iz prethodnog saziva. Vlada je usvojila i zakqu~ak da se prekine praksa odràvawa telefonskih sednica, osim u izuzetno va`nim situacijama. Kako se navodi u saop{tewu Vlade, na sednici je doneta i odluka o povla~ewu iz skup{tinske procedure predloga zakona i drugih akata koji su dostavqani parlamentu pre izbora nove Vlade. Novoizabrani premijer Ivi ca Da ~i} preuzeo je ne{to posle 15 sati u Vladi Srbije du`nost od svog prethodnika Mir ka Cvet ko vi }a i poru~io da ministre koji dolaze u Vladu i wega samog ~eka teàk pe-

riod u kojem nema mnogo prilika za popravni. On se zahvalio dosada{wem premijeru na svemu {to je do sada ~inio i poèleo mu mnogo uspeha u budu}em ìvotu. Cvetkovi} je, rekao je Da~i}, do sada radio odgovoran posao. în primopredaje du`nosti ne shvatam kao kraj politi~ke borbe, ve} po~etak. Nekoliko minuta pre Da~i}evog dolaska Cvetkovi} se u kabinetu premijera kratko obratio novinarima, isti~u}i da }e u parlamentu ostati neko vreme, da izlazi iz politike i da }e se baviti privatnim biznisom. On je dodao da se na kraju mandata ose}a odli~no i da Da~i}u èli uspe{an mandat. – Mi smo i do sada uspe{no sara|ivali. Da nije bilo tako, on danas ne bi bio ovde – rekao je Cvetkovi}.

predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a i 32 dana pre isticawa zakonskog roka za weno formirawe. Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} najavio je da }e „ova vlada sigurno delovati kao tim, ali to ne zna~i i da }e svako mo}i da radi {to ho}e“. – Nije bilo sporno da }e Vlada imati ve}inu, ali èleli smo da pokaèmo da, i u slu~aju kada nam neko ne treba kao 126, postoje i dràvni i politi~ki razlozi da taj politi~ki dogovor bude {to {iri. Zato izraàvam zadovoqstvo {to su na{oj po~etnoj koaliciji pristupili SDP i SDA, a podràli je NP Ma je Goj ko vi} i Pokret „Bogata Srbija„ Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a. Zadovoqan sam {to su i neke druge politi~ke stranke u su{tini izrazile podr{ku programu i ciqevima Vlade Srbije, bez obzira na to {to nisu glasale za wu jer razumemo wihovu politi~ku poziciju – naveo je Da~i}. Kako je Da~i} rekao novinarima, ju~e je razgovarao telefonom s visokom predstavnicom EU Ke trin E{ton, s kojom je imao dogovor da se 26. jula sastane u Briselu. Po{to nova vlada do tog trenutka nije bila izabrana, sastanka }e biti uprili~en krajem avgusta ili po~etkom septembra, po{to E{tonova nakon otvarawa Olimpijskih igara u Londonu odlazi na odmor. Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} izjavio je da SNS ulazi u Vladu da bi poku{ao da donese promene gra|anima Srbije jer su „zbog toga za nas glasali“. Vu~i} je rekao da }e Srbija biti bezbedna zemqa i da }e borba protiv kriminala i korupcije i}i s vrha, a ne od onih kojisu mawe krivi. Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} upozorio je na to da novu Vladu Srbije o~ekuju ogromni izazovi zbog katastrofalnih finansija i te{ke privredne situacije, ali da ipak veruje u mogu}nost stabilizacije, a zatim i ekonomskog preokreta. Dinki} najavquje antikrizni program za privredukao jednu od prvih mera koje }emo preduzeti. S. Stan ko vi} D. Mi li vo je vi}

Ta di}: \i las i Je re mi} da po {tu ju stra na~ ku di sci pli nu Predsednik Demokratske stranke Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da se nada da u DS-u ne}e biti podele, kao {to se to u pro{losti de{avalo, dodaju}i da od funkcionera Dra ga na \i la sa i Vu ka Je re mi }a o~ekuje da po{tuju strana~ku disciplinu. – Sve {to ~ini Dragan \ilas je i moja odgovornost. Od wega o~ekujem da po{tuje strana~ku disciplinu i statut stranke. To o~ekujem i od ~lana Predsedni{tva Vuka Jeremi}a. Wihove izjave nisu bile najkorisnije za stranku, ali verujem da }e u narednom periodu biti – rekao je Tadi} novinarima na Tari, na molbu da

prokomentari{e situaciju u DS-u. Tadi} je rekao da sa \ilasom, koji je zamenik predsednika stranke, ima dobre i prijateqske odnose, i podsetio na to da ga je on uveo u DS i predlo`io za predsednika Gradskog odbora i gradona~elnika Beograda. Na pitawe da li }e biti izborne skup{tine DS-a, Tadi} je rekao da }e o tome odlu~ivati strana~ki organi, a ako do toga do|e, on se nada da }e wegova politika opet pobediti. Lider DS-a ju~e je s predsednikom Republike Srpske Mi lo ra dom Do di kom posetio decu koja borave u „[koli prijateqstva” na Tari.

TVIT CRTICA

I pre mi jer (ni)je na laj ni

Ma ji no po {to va we

Na „Tviteru„ se ju~e pojavio i novoizabrani premijer Ivi ca Da ~i}, uz tvrdwu da li~no vodi svoj profil. La`ni „tviter Slobodan Milo{evi}„ kratko je konstatovao na lajni: “Zna~i, premijer“. „Premijer„, jo{ kra}e }e Da~i}, za koga ipak jo{ treba da se utvrdi da li je pravi, ili se neko poslu`io avatarom predsednika Vlade. Na poruku „tvitera{a„: „E pa neka je sa sre}om, bi}e Vam potrebna„, Da~i} odgovara: „Verujte da }e nam biti potrebna„.

Sim pa ti~ na ma la Tvitera{e ne interesuje samo politika. Tako su pojedini zapisali na lajni: „Simpati~na ova mala {to predsedava, nisam ~uo koja je?“ Odgovorio je lider URS-a Mla |an Din ki}, li~no: „Ve sna Ko va~, potpredsednica Skup{tine. Jedna od mojih najbli`ih saradnica... :))„

Na lajni se prati i kako je ko glasao. „Maja glasala za Vladu! Posle mnogo lutawa kona~no je vlast. A dogovor s Tadi}em? Zaboravqen?„, pitali su {eficu Narodne partije weni pratioci na „Tviteru“. Usledio je brz odgovor:„NP je podr`ala Vladu Srbije. Nikad ne zaboravqam prijateqe i po{tujem ga za razliku od mnogih drugih„, tvrdi Maja.

Vla da i baj ka I glumac Bra ni slav Tri fu no vi} ima svoj komentar povodom izbora Da~i}evog kabineta. „Vlada... i bajka...”, u dve re~i }e Trifunovi}.

Am bi jent Nekada{wi funkcioner ND-a @ar ko Jo ka no vi} „prime}uje“ nove poslanike. „Ma ri jan Ri sti ~e vi} vi{e nije na Farmi, nego u Skup{tini. U stvari – on nije promenio ambijent„, „slikovito“ }e Jokanovi}. S. St.

Vla da Sr bi je Ivi ca Da ~i} (1966) Premijer i ministar unutra{wih poslova, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. ^lan SPS-a, predsednik stranke od decembra 2006.

Go ran Kne `e vi} (1957)

Bra ti slav Pet ko vi} (1948)

Ministar poqoprivrede, diplomirao na beogradskom Ekonomskom fakultetu, gradona~elnik Zrewanina. Ranije ~lan i funkcioner DS-a, pristupio SNS-u 2010. godine.

Ministar kulture, diplomirao pozori{nu re`iju u Beogradu, redi teq dram ski pisac, kolekcionar, bi bli o fil, osni va~ i vla snik ko lek ci je Muzeja automobila.

Alek san dar Vu ~i} (1970)

Jo van Kr ko ba bi} (1930)

Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, usavr{avao se u Velikoj Britaniji. ^lan SNS-a od osnivawa 2008, v. d. predsednika stranke.

Potpredsednik Vlade i ministar rada i socijalne politike, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Predsednik PUPS-a od 2006. i Saveza penzionera Srbije.

Potpredsednik Vlade i ministar unutra{we i spoqne trgovine, telekomunikacija i in for ma ci o nog dru{tva, zavr{io Medicinski fakultet u Sarajevu. Osniva~ Socijaldemokratske partije Srbije.

Pot pred sed ni ca Vlade zadu`ena za evropske integracije, diplomirala na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, usavr{avala se na Siti kolexu u Wujorku, pot pred sed ni ca URS-a.

Ali sa Ma ri} (1970)

@ar ko Ob ra do vi} (1960)

Sla vi ca \u ki}De ja no vi} (1951)

Mla |an Din ki} (1964)

Ministar prosvete, nauke i nau~nog razvoja, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Zamenik predsednika SPS-a.

Ministarka zdravqa, diplomirala i doktorirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu, redovni profesor i {ef Katedre za psihijatriju. ^lan SPS-a od osnivawa 1990.

Ministar finansija i privrede, diplomira i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, osniva~ i predsednik Ujediwenih regiona Srbije.

Ministarka omladine i sporta, najboqa srpska {ahistkiwa, diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, doktor ekonomskih nauka, predava~ je na „Megatrend„ univezitetu.

Ra sim Qa ji} (1964)

Su za na Gru bje {i} (1963)

Ivan Mr ki} (1953)

Ni ko la Se la ko vi} (1983)

Mi lan Ba ~e vi} (1953)

Zo ra na Mi haj lo vi} (1970)

Ministar pravde, diplomirani pravnik, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Uporedna pravna tradicija. ^lan Izvr{nog odbora SNS-a.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa, diplomirao na Prirodno-matemati~kom fakultetu. Doskora{wi predsednik IO SNS-a, savetnik predsednika Srbije.

Ministarka energe ti ke, diplomirala i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, vanredni profesor „Megatrend„ univeziteta. ^lan Predsedni{tva SNS-a.

Ve ri ca Ka la no vi} (1954)

Mi lu tin Mr ko wi} (1942)

Ve li mir Ili} (1951)

Su lej man Ugqa nin (1953)

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, diplomirala i magistrirala na Tehnolo{ko-matelur{kom fakultetu u Beogradu, ~lanica Predsedni{tva URS-a.

Ministar saobra}aja, zavr{io Gra|evinski fakultet u Beogradu, pr vi di rek tor Sa o bra }aj nog in sti tu ta CIP. Je dan od osni va ~a SPS-a i potpredsednik stranke.

Ministar gra|evina i urbanizma, diplomirao na Tehnolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, osniva~ i predsednik Nove Srbije.

Ministar bez portfeqa, diplomirao na Stomatolo{kom fakultetu u Sarajevu, predsednik Stranke demokratske akcije Sanxaka od 29. jula 1990. i Bo{wa~kog nacionalnog ve}a u Srbiji.

Ministar spoqnih poslova, diplomirani pravnik, karijerni diplomata od 1978. godine, na du`nostima u zemqi, UN i EZ. Ambasador na Kipru i u Japanu. Strana~ki neopredeqen.

politika

dnevnik

INTERVJU

IGOR PA VLI ^I], GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA

Pri ti sci na Voj vo di nu po ku {aj pre kra ja wa iz bor ne vo qe Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} izjavio je da je siguran u stabilnost aktuelne gradske vlasti, uprkos najavama napredwaka i lidera URS-a Mla |a na Din ki }a da }e postoje}a koalicija biti sru{ena. U intervjuu za „Dnevnik” Pavli~i} je ocenio da je re~ o „politi~koj kampawi i pritiscima” nova republi~ke koalicija prema Novom Sadu, ali i jo{ nekim gradovima i op{tinama u Vojvodini, a ~ime se „dovodi u pitawe izborna voqa gra|ana Pokrajine„. – Ovo su svakako politi~ki pritisci na lokalnu vlast u Vojvodini, ali i poku{aj da se vlast na lokalu formira mimo voqe gra|ana. To sigurno uti~e na rad lokalnih samouprava, ali mi }emo se truditi da do toga ne do|e jer nam je interes gra|ana na prvom mestu. Boqe bi bilo da se oni koji sad poku{avaju da sru{e vlast u Novom Sadu i destabilizuju lokalne samouprave u Vojvodini, pokaù tamo gde su vlast formirali, a {ansu za to imaju u Vladi Srbije i u op{tinama gde su osvojili vlast – poru~io je Pavli~i}. On je dodao da se takvim kampawama namerno odvla~i pa`wa gra|ana od realnih problema koji su ogromni, zbog ~ega, kako je upozorio, „destabilizacija lokalnih samouprava nije ni u dràvnom interesu„. – Politi~ka voqa u Vojvodini jasno je izraèna na izborima za sve nivoe vlasti, a ~iwenica je da je DS u Pokrajini dobio ve}inu na svim listama, kao i na{ predsendi~ki kandidat. I mislim da nije politi~ki razumno destabilizovati prilike u Vojvodini zbog promene odnosa na republi~kom nivou – istakao je Pavli~i}.  Koliko je ipak va{ optimizam u pogledu opstanka vlasti u Novom Sadu realan, s obzirom na to da je i iz vrha SPS-a bilo poruka da taj strana~ki savez vi{e ne funkcioni{e? – Ne vidim da se ne{to promenilo u gradskoj skup{tini Novog Sada u proteklih mesec dana otkako je formirana nova gradska

OD BOR NI^ KA GRU PA „SVI ZA NO VI SAD”

Mi mo è mo sa svi ma, ali... Odborni~ka grupa „Svi za Novi Sad” u gradskoj skup{tini Novog Sada, koju ~ini tri odbornika Srpskog pokreta obnove i {est odbornika Romske demokratske stranke, saop{tila je ju~e da se jo{ nisu odlu~ili da li }e podràvati aktuelnu gradsku vlast ili }e biti „u opoziciji„. U saop{tewu koje je upu}eno iz Gradskog odbora SPO-a, a koje potpisuje {efica odborni~ke grupe Bran ka Be à nov, navodi se da ta odluka zavisi od spremnosti gradske vlasti da podrì wihove „programske ciqeve”. „Odborni~ka grupa ’Svi za Novi Sad’ podrà}e svaku gradsku vlast koja brine o interesima na{ih sugra|ana i prihvata programske ciqeve oko kojih se udruìla ova grupa odbornika„, stoji u saop{tewu. Dodaje se da u te ciqeve spada decentralizacija vlasti u Novom Sadu i formirawe sedam gradskih op{tina, te odgovorna socijalna politika. A o realizaciji tih ciqeva, kako navode, razgovara}e uskoro i s novosadskim gradona~elnikom, ali i sa „svim ostalim relevantnim strankama u gradu”. B. D. S.

koalicija s demokratama u Novom Sadu raskida? – Ne mogu da se bavim odnosima u drugim strankama. Mogu samo da konstatujem da nema nikakvih promena i novih momenata u odnosima u gradskoj koaliciji od trenutka kad smo formirali ve}inu do danas. Uz to, mi smo sa socijalistima u koaliciji i u drugim gradovima i op{tinama i ne vidim razlog da se tu ne{to mewa, posebno zbog toga {to nam je to omogu}io izborni rezultat. Onaj ko nije pobedio na izborima ne moè ra~unati na formiravlast, a {to bi uticalo na promewe ve}ine u gradskoj skup{tini nu odnosa snaga u gradu. Imam apjer bi to bilo izigravawe voqe solutno poverewe u sada{we koagra|ana Novog Sada. licione partnere i re~ koju smo  U kojoj meri bi se eventudali jedni drugima prilikom do- alna promena vlasti u Novom govora o formiSadu odrazila i rawu ve}ine u na funkcionisaMi slim da ni je gradskoj skup{tiwe drugih gradoni i zaista o~ekuva i op{tina gde po li ti~ ki ra zum no jem da }e na{i odste u kaoliciji de sta bi li zo va ti nosi vremenom bisa socijalistipri l i k e u Voj v o d i n i ti samo ja~i. I ne ma? – Ne mogu da se mislim da }e stva- zbog pro me ne od no sa na re pu bli~ kom bavim tim proceri koje se doga|aju nama. Izvesno je da van Novog Sada ni vou je vlast u Novom uticati na de{aSadu formirana vawa u Novom Saoko stranke koja je dobila najvi{e du, budu}i da je izborna voqa Noglasova na izborima. A podsetio vosa|ana jasna. Ako najve}a opobih i na to da je na izborima 2004. ziciona stranka nije dobila vigodine vlast osvojena uz razliku {e glasova od DS-a, koji je i u od svega 500 glasova, kada je DS prethodnom mandatu bio na vlaoti{ao u opoziciju i nikom nije sti u gradu, ve} ~etiri hiqade padalo na pamet da mewa odnose glasova mawe, onda ta stranka tesnaga i izbornu voqu gra|ana. Sa{ko moè biti centar okupqawa da ta razlika iznosi vi{e od 4.000 u gradskom parlamentu, bez obziglasova u na{u korist i ne vidim ra na to {to je deo koalicije koja osnov da se vlast mewa, osim o~i~ini Republi~ku vladu. gledne èqe nekih da se domognu  âk i ako centrala SPS-a vlasti u Novom Sadu po svaku cedonese takvu direktivu da se

nu, i to protivno voqi Novosa|ana.  Da li je DS-u prihvatqiva poruka Mla|ana Dinki}a da }e se lokalna vlast mewati svugde gde su u koaliciji SPS i DS, izuzev Beograda? – Mogu samo da primetim da onaj ko {aqe takve poruke nama u Vojvodini nije pre{ao cenzus ni u Novom Sadu ni na pokrajinskim izborima. Pokazalo se da u Vojvodini gra|ani ipak znaju da takve politi~are vrednuju i ocewuju, a nadam se da }e tako biti i ubudu}e.  Da li je ta~no da DS pregovara sa Srpskom radikalnom strankom o podr{ci u gradskom parlamentu, odnosno da je to alternativa za eventualno istupawe SPS-a iz koalicije? – Ne bih se bavio spekulacijama. Skup{tinska ve}ina koju smo formirali je stabilna, i to }e se videti na narednoj sednici Skup{tine grada, koja }e biti odràna najverovatnije krajem septembra. Do tada }emo se baviti re{avawem svakodnevnih problema gra|ana, a opozicija neka se bavi svojim poslom. Pa neka poku{aju i da formiraju ve}inu ako misle da mogu, ali to se onda ne radi preko medija i na konferencijama za {tampu, nego u Skup{tini grada.  Zna~i li to da ne razgovarate s radikalima? – Ja takve razgovore nisam vodio, niti je to ~inio Gradski odbor Demokratske stranke, mi ve} imamo stabilan koalicioni dogovor u gradu.  Imate li bojazan da bi neki odbornici DS-a mogli pre}i u drugi tabor, ~ime bi se omogu}ila promena vlasti u Novom Sadu, o ~emu se ovih dana spekuli{e u javnosti? – Nemam nikakvu sumwu da su na{i odbornici lojalni na{oj stranci. To su qudi s integritetom. A svako ko èli da ve}inu formira preotimawem odbornika iz drugih stranaka, ne moè o~ekivati politi~ku budu}nost. B. D. Sa vi}

Se vi}: Ne ma ele me na ta za pre kom po no va we vla sti u No vom Sa du Predsednik Gradskog odbora SPS-a Si ni {a Se vi} izjavio je ju~e da koalicija koja je sada na vlasti u Novom Sadu ima stabilnu ve}inu od 47 odbornika i da, za sada, nema elemenata koji ukazuju na to da bi moglo do}i do prekomponovawa gradske vlasti. – Takve spekulacije nisu dobre ni za Novi Sad, ni za Novosa|ane jer nisu zasnovane na realnosti, niti na trenutnom odnosu odborni~kih grupa u Skup{tini grada – kazao je Sevi} Tanjugu. On je istakao da SPS nije dobio nikakvu zvani~nu ponudu ni o formalnim, ni o neformalnim razgovorima od bilo koje politi~ke stranke, pa ni od SNS-a. Na molbu da prokomentri{e najavu napredwaka da }e im naredne sedmice i formalno uputiti poziv za razgovore o formirawu nove ve}ine u gradskom parlamentu, Sevi} je kazao da o~ekuje da od SNS-a dobije jasan predlog o tome ko }e ~initi novu ve}inu u gradskom parlamentu. – Tada bismo imali o ~emu da pri~amo jer sada nema ni teme o kojoj bismo razgovarali – istakao je Sevi}, dodaju}i da SPS nije na izborima u~estvovao da bi podr`avao DS i SNS ve} da bi ostvario sopstvene politi~ke ciqeve. – SNS treba jasno da ka`e koji su to novi momenti u

politi~kim odnosima u gradu i ko bi trebalo da ~ini novu ve}inu. Mi u SPS-u trenutno ne vidimo da ta ve}ina postoji. Na konstataciju da je wegova izjava u suprotnosti s ranijom izjavom potpredsednika SPS-a

izjava odnosi na one lokalne samouprave u kojima je mogu}e napraviti novu ve}inu, a da on, za sada, u Novom Sadu ne vidi tu mogu}nost. – Potpuno je jasno da odnosi SPS-a i DS-a nisu isti kao {to

Stri ko vi}: Vlast u po kra ji ni sko ro izo lo va na – U septembru, kada pro|u godi{wi odmori, razgovara}emo o promeni vlasti u vi{e vojvo|anskih gradova i op{tina – najavio je ju~e potpredsednik vojvo|anskih socijalista Ra do sav Stri ko vi}, isti~u}i da }e Kula i [id biti prve op{tine u kojima }e se formirati nova gradska vlast. On je kazao da je SPS o~ekivao da }e u~estvovati u pokrajinskoj vlasti i da je na~in formirawa vlasti u Vojvodini bio jedan od glavnih uzroka stvarawa ideje o promeni vlasti na lokalnom nivou u op{tinama i gradovima Vojvodine. Po wegovim re~ima, mo`e se lako desiti da vlast u pokrajini bude gotovo potpuno izlovana zato {to ne}e imati vezu s republi~kom vla{}u kroz partije koje su zastupqene na oba nivoa vlasti. – Smatrali smo da bi tu vezu trebalo da predstavqa SPS, ali iskqu~ivo krivicom DS-a mi ne}emo biti u mogu}nosti da predstavqamo sponu izme|u pokrajinske i republi~ke vlasti – rekao je Strikovi}, dodaju}i da se tako ne{to mo`e desiti s pojedinim lokalnim samoupravama. Du {a na Ba ja to vi }a da koalicija izme|u DS-a i SPS-a u Vojvodini vi{e ne postoji i da u svim lokalnim sredinama treba formirati vlast po ugledu na republi~ku vladaju}u ve}inu, Sevi} je odgovorio da se Bajatovi}eva

su bili, pogotovo od trenutka kada je doneta odluka da SPS ne u~estvuje u pokrajinskoj vlasti – kazao je Sevi}, isti~u}i da „iz ovog aspekta ne vidi ve}inu koju bi SPS mogao napraviti s nekim drugim u gradu”.

subota28.jul2012.

PRED SED NIK NOVOSADSKOG OD BO RA SNS-a MI LO[ VU ^E VI]

Ako SPS na pu sti DS, me wa }e mo vlast u No vom Sa du Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Mi lo{ Vu ~e vi} izjavio je ju~e da je ciq wegove stranke da se vlast u Novom Sadu promeni, ali da to sad zavisi od Socijalisti~ke partije Srbije. – Ako socijalisti napuste gradsku koaliciju s Demokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, vlast u Novom Sadu sigurno }e biti promewena – poru~io je Vu~evi} na ju~era{woj konfernciji za novinare. On je rekao da u tome o~ekuje podr{ku gradskih odbornika iz Demokratske stranke Srbije i „Dveri„, ali „potencijalno i od novog odborni~kog kluba koji su formirali Srpski pokret obnove i Romska demokratska stranka„. – SPO mo`e biti potencijalni saradnik SNS-u u Novom Sadu. Razgovara}emo s wima o tome i ne iskqu~ujem mogu}nost da postignemo dogovor – kazao je {ef novosadskih napredwaka. On o~ekuje da }e odborni~ki klub SNS-a posti}i dogovor s odbornicima iz DSS-a i „Dveri„, a koji }e biti „platforma delovawa da bi do{lo do promene aktuelne

bi se proverila izborna voqa gra|ana. On je odbacio spekulacije o tome da napredwaci u poku{aju da

preuzmu vlast u Novom Sadu „kupuju” odbornike iz klubova DS-a i LSV-a, uz opasku da o „kupovni” i „kra|i” poslanika govore oni koji su tome skloni, odnosno da je „DS stru~wak za takve radove”, te na-

No vi lo kal ni iz bo ri mo `da za dve go di ne [ef novosadskih napredwaka Milo{ Vu~evi} najavio je da postoji namera u novoj vladaju}oj koaliciji na republi~kom nivou da se uskoro promeni Zakon o lokalnim izborima, ~ime bi se prakti~no skratio mandat aktuelnih lokalnih vlasti za godinu i po do dve. On je za „Dnevnik” izjavio da bi u tom slu~aju i pokrajinski izbori trebalo da se odrè uz lokalne, odnosno odvojeno od republi~kih. Vu~evi} veruje da }e o tim zakonskim izmenama biti postignuta saglasnost, ne samo u vladaju}oj koaliciji ve} da }e ta zakonska inicijativa dobiti i podr{ku dela opozicije u republi~kom parlamentu. – Ukoliko se donese novi zakon o lokalnim izborima u Skup{tini Srbije, novi lokalni izbori mogli bi se odràti ve} krajem 2013. ili po~etkom 2014. godine. U svakom slu~aju, novim zakonom }e biti definisan i rok za sprovo|ewe novih lokalnih izbora. Moramo razdvojiti odràvawe lokalnih i regionalnih izbora, odnosno pokrajinskih, od republi~kih. A potpuno je logi~no da i pokrajinski izbori idu uz lokalne – ocenio je on. Po wegovim re~ima, istovremeno odràvawe izbora na svim nivoima stvara konfuziju kod bira~a, kao {to je to bilo na majskim izborima kada je u bira~kim kutijama bilo pet izbornih listi}a. Naveo je i da je odvojeno odràvawe izbora na razli~itim nivoima vlasti praksa i Evropske unije. vlasti u Novom Sadu”, koju je ocenio „najkorumpiranijom u istoriji grada”, te podvukao da trenutno ipak sve zavisi od socijalista, kojima }e, dodao je, SNS u tom pogledu za nekoliko dana i formalno uputiti zahtev za razgovore. Vu~evi} je socijalistima poru~io i da odgovore Novosa|anima „èle li da obezbede kontinuitet vlasti Igo ra Pa vli ~i }a ili su spremni da u|u u politi~ki blok koji sme da mewa stvari u Novom Sadu naboqe”. – Matematika }e biti jasna kad dobijemo odgovor SPS-a. Ali, garantujem da }e vlast u Novom Sadu biti promewena ako socijalisti iza|u iz aktuelne kaolicije – istakao je Vu~evi}. Dodao je da je SNS spreman i na eventualno nove izbore u Novom Sadu, ukoliko to bude opcija da

veo da trenutno demokrate poku{avaju da obezebde podr{ku SRS-a za opstanak na vlasti u gradu. Rekao je i da nema informacije o tome da }e u gradskoj skup{tini od eventualnih strana~kih prebega biti formiran klub Ujediwenih regiona Srbije, koji, ina~e, nisu osvojili cenzus na proteklim lokalnim izborima u Novom Sadu, dodav{i da on trenutno i ne vidi „za sada takvu soluciju”. – Mi nikog nismo kupovali, niti }emo kupovati. Mi samo pozivamo sve odbornike da nam se prikqu~e u promeni vlasti u gradu, zbog katastrofalnog stawa u gradu, u kojem u prethodne ~etiri godine nije bilo ni investicija ni novih radnih mesta. A da li }e to podr`ati i neko iz DS-a, LSV-a, SRS-a... – vide}emo – rekao je Vu~evi}. B. D. S.

REKLI SU

Jer kov: Kri vi~ no de lo – Prekomponovawe vlasti u Novom Sadu ne bi moglo pro}i bez krivi~nih dela, kupovine odbornika, potkupqivawa, pretwi, ucena – ocenila je ju~e portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Alek san dra Jer kov. Ona je istakla da ni LSV, ni ona kao predsednica Skup{tine grada Novog Sada, nemaju nikakve naznake od SPS-a da bi moglo do}i do promene vlasti. Aleksandra Jerkov je rekla Tanjugu da bi svaka promena ili rekonstrukcija vladaju}e koalicije u gradu bila direktno kr{ewe izborne voqe gra|ana Novog Sada, tim pre, kako je kazala, {to glasine o navodnom prekomponovawu vlasti vode stranke koje u tom gradu nisu pre{le cenzus.

Ili}: Da odu DS i LSV – Ciq Demokratske stranke Srbije je da Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demokratska stranka vi{e ne vladaju Novim Sadom, ali u ovom trenutku sve zavisi od SPS-a koji mora da napravi prvi korak – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Gradskog odbora DSS-a Bor ko Ili}. On je istakao da je DSS spreman da u|e u gradsku vlast, ali i da se jo{ ne vode zvani~ni razgovori o prekomponovawu vlasti u Novom Sadu. „Sve u ovom trenutku zavisi od SPS-a i oni su ti koji moraju da naprave prvi korak, odnosno da iza|u iz trenutne gradske ve}ine i da zajedno sa strankama koje su spremne da u~estvuju u novoj vlasti po~nu razgovore o pravqewu te nove vladaju}e ve}ine”, kazao je Ili}.

ekonomija

subota28.jul2012.

dnevnik

U pLA NU NA STA VAK SUB VEN CI O NI SA NE GRAD WE [I ROM SR BI JE

Za 5.000 sta no va po la mi li jar de di na ra? Uprkos maloj potra`wi za stanovima, u Udruèwu Privreden komore Srbije za gra|evinarstvo o~ekuju da bi dràva mogla krenuti u izgradwu novih stanova {irom zemqe. Sekretar Udruèwa Go ran Ro di} izjavio je ju~e za na{ list da se o~ekuje gradwa oko 5.000 stanova u vi{e gradova u zemqi po principu onih koje dràva gradi u Beogradu. Rodi} kaè da uprkos maloj prodaji stanova postoji velika po tre ba za re {a va wem stambenih pitawa gra|ana, od vojnih lica, izbeglica, do gra|ana koji idu trbuhom za kruhom, dolaze iz malih mesta u velike gradske centre u kojima vi{e od pola ìvotnog veka provedu po tesnim buxacima kod gazdarica. Samo u Beograd go di {we se sli je oko

20.000 osoba koje moraju negde da `ive. Da bi se gra|anima pomoglo da do|u do krova nad glavom, Rodi} ka`e da nova Vlada mora da nastavi program subvencio-

subvencionisanim stambenim kreditima i bilo izdvojeno iz bu xe ta za po mo} gra |a ni ma prilikom kupovine stana. Svi oni ko ji ma je Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta do sa da odobrila novac, a nisu ga dobili, ne treba da brinu jer su wihovi zahtevi u{li u raspoloìvu kvotu. Osim subvencionisanih kredita i povoqnijih uslova za dugoro~ne zajmove, gra|anima bez stana potreban je i posao. Rodi} kaè da to obe}ava i ekspoze novog premijera Srbije Ivi ce Da ~i }a koji se zasniva na ubr zanom pri vrednom razvoju i ve}em zapo{qavawu. Kako se o~ekuje, novi stanovi iz dràvnog programa trebalo bi da se zidaju u Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu i Beo-

stambenog kredita. Sagovornik ka`e da bi se moglo obezbediti novih 500 miliona dinara subvencija, ali da se mora promeniti i politika banaka, koje su previ{e optere}ivale

Ni è ce ne Za budu}e kupce interesantna je cena kvadrata, koja }e morati biti nià od sada{wih oko 1.300 evra, po koliko Gra|evinska direkcija Srbije prodaje stanove u beogradskim naseqima „Stepa Stepanovi}” i „Dr Ivan Ribar”, a koja je u vreme ugovarawa bila konkurentna. Me|utim, po{to je kasnije do{lo do sunovrata na trì{tu nekretnina, ispalo je da su sada dràvni stanovi me|u najskupqima. nisanih stambenih kredita i masovne stanogradwe. Zato svi koji planiraju da kupe stan mogu od jeseni, nakon rebalansa buxeta, o~ekivati pomo} dràve u po di zawu dugo ro~ nog

klijente, {to visokom kamatom, {to kursnom razlikom. Ka`e, ne mo`e i jedno i drugo. U prvoj polovini ove godine potro{eno je 1,7 milijardi dinara, koliko je uredbom o

gradu. Sagovornik ka`e da je pokretawe stanogradwe re{ewe ne samo za one kojima treba stan ve} i za ve}e zapo{qavawe zidara, gra|evinske industri je i drugih pri vrednih grana koje prate taj sektor. Me|utim, ako se zna da je u zemqi blizu milion stanova

GOD INA KQU^ NA ZA MA LE RAD WE

NE NA pLA TI VI KRE DI TI [A QU SVE LO [I JE SIG NA LE

Rej ting Sr bi je pa da, a ka ma te ra stu? SpA STI 1.000 pRED U ZE ]A

Hi t no le ~i ti 500 fir mi

Nova vlada }e morati hitno da sanira 924 velika preduze}a u kojima je akumulirano 849,5 milijardi dinara gubitaka, {to ~ini dve tre}ine ukupnih gubitaka ~itave privrede, izjavio je danas u Beogradu ekonomista Jo van Ran ko vi}. „Ti gubici su dovoqan razlog za preuzimawe hitnih mera za resavawe finansijskih problema tih preduze}a”, ukazao je Rankovi}, biv{i savezni ministar finansija u ranim 2000-tim, koji je tu svo ju tvrd wu pot kre pio podatkom da se ukupni gubici pri vre de Sr bi je pro ce wu ju na oko 2.000 milijardi evra, odnosno na oko 20 milijardi evra. „Primarni zadatak nove vlade je sanacija ovih 1000 preduze}a, od kojih je u najte`oj situaciji 500 firmi”, kazao je Rankovi}. Rankovi} je Naveo da u pomenutim velikim preduze}ima radi 472.266 radnika, pa je re{avawe problema u ovim firmama i uslov i za smawewe so ci jal nih ten zi ja ko je mogu da nastanu ako se re{avawe ovih problema odla`e.

Srbija ve} odavno nije bankarski eldorado u kojem klijenti uzimaju kredite i ne kasne s vra}awem ni sata, a kamoli dana. Ovih dana naslu{ali smo se pri~a o tome da privreda i stanovni{tvo sve teè izmiruje obaveze prema bankama. Procene govore da od 1.400 milijardi dinara, koliko privreda duguje bankama, nenaplativo 322. Gra|ani su ne{to boqi pa je od 602 milijarde pod znakom pitawa 48. Posledice te lo{e slike ne}e snositi samo oni koje su pare dali i oni drugi {to ih ne vra}aju ve} i svi mi. S takvim rezultatom vrlo lako moè do}i do pove}awa kamata i pada kreditnog rejtinga Srbije. Gotovo je izvesno da }e se to dogoditi ako nova Vlada, u saradwi s Narodnom bankom Srbije, ne povu~e odgovaraju}e poteze. O tome {ta nam se ve} doga|a, a {ta bi nas moglo sna}i u budu}nosti ekonomski stru~wak dr Si ni {a Osto i ji} kaè: – Kamate su u Srbiji ve} desetak procenata vi{e nego pre nekoliko meseci – podse}a on. – To je direktna posledica neizvesnosti u politi~kom i ekonomskom ìvotu koju smo imali u nekoliko prethodnih meseci. Nigde se to tako ne odrazi kao kod cene novca. Sada bi trebalo da se borimo da sa~uvamo kreditni rejting zemqe: BB minus ve} je dosta nizak, a sniàvawe

bi nas dodatno ko{talo. Me|u zemqama kojima je taj zna~ajan finansijski pokazateq smawen pretodnih meseci je i Slovenija. Oni su ve} izra~unali da ih to ko{ta tri stotine miliona

evra. Na{ ceh bi sigurno bio ve}i jer nam je privreda nerazvijenija i nismo ~lanica EU. Nove vlasti bi to mogle ubla`iti, pre svega menaxerskim pristupom u radu Vlade i upravqawem

javnim preduze}ima. Skeptik sam kada je to u pitawu pa mislim da }emo se uskoro uz niì rejting svi zaduìvati po vi{im kamatnim stopama. U poslovnim bankama tako|e o~ekuju da Vlada i NBS povuku nekoliko dobrih poteza. – Banke su pripremile mere za reprogram dugova, a da li }e ih primeniti zavisi}e od Narodne banke – kaè direktor glavne filijale AIK banke u Novom Sadu Slo bo dan Ra ci}. – Ukoliko nas ona oslobodi dela obavezne rezerve, koja je dosta visoka, deo problema bi se kroz to mogao amortizovati. Naàlost, u portfolijima svih banaka ima dosta preduze}a koja su dugo u blokadi ili ve} u ste~aju, kao i klijenata koji su izgubili posao kao i wihovi ìranti. Tu je naplata dosta te{ka, ako ne i nemogu}a. Poseban problem je rast evra prema dinaru zbog ~ega su u prethodnih nekoliko godina rate u dinarima porasle tre}inu. To tako|e oteàva servisirawe. Raste i referentna stopa {to poskupquje dinarske plasmane. Ta~no je da euribor pada, ali taj jeftini novac iz Evrope je te{ko dostupan nama u Srbiji, ba{ zbog rizika. Sanirawe buxeta i razgovori s MMF-om mogli bi doneti stabilniju situaciju u narednom periodu. To bi zadràlo rejting i svima nam omogu}ilo da do|emo do predaha. D. Vu jo {e vi}

Tek tre ba da se raz vi je mo U Findomestik banci, koja je deo svetski poznate grupe Paribas BNP, kaù da je na{e trì{te malo a da ovde radi mnogo banaka. – Srpsko trì{te je upola mawe po ekonomskoj snazi nego ono u susednoj Hrvatskoj. To govori da mi tek treba da se razvijamo, a onda slede i boqi uslovi finansirawa. Najve}i problem kod nas je nelikvidnost, koja vu~e koren jo{ iz devedesetih godina pro{log veka – obja{wava ~lan IO u Findomestk banci Vla di mir Mar ko vi}. – [to se ti~e novih zajmova, mi u banci imamo jasno definisanu politiku procene rizika. Ona je prilago|ena svakoj zemqi ponaosob pa i Srbiji. To zna~i da pa`qivo pregledamo projekte preduze}a i ukoliko procenimo da su prihvatqivi, zasnivamo partnerski odnos.

pod hipotekom, te ako se kriza po~ne produbqavati umesto da se smiri i pro|e kako se nadaju u novoj Vladi, postoji bojazan za svakog investitora, pa i dr`avu, da se aktivirawem hipoteka cena drasti~no snizi pa novoizgra|eni kvadrati te{ko naplate. R. Da u to vi}

Du }a ni (ne)}e pre `i ve ti?

Ova godina }e biti kqu~na za oporavak malih nezavisnih trgovaca u Srbiji koje se bore sa ekonomskom krizom i konkurencijom velikih trgovinskih lanaca, izjavila je generalni direktor „Metro ke{ end keri” Srbija Ve ro ni ka Pun ~e va. „U Sr bi ji po sto ji go to vo 100.000 malih trgovaca koji se

svakodnevno trude da obezbede dobre proizvode po povoqnim ce na ma za svo je po tro {a ~e, pritom se bore}i sa velikim trgovinskim lancima”, rekla je ona u Privrednoj komori Srbije (PKS). Pun~eva je istakla da su male trgovinske radwe ki~ma srpske trgovine i va`an izvor prihoda za porodice koje se bave tom delatno{}u. Ona je na predstavqawu projekta „Moja radwa” rekla da je 80 odsto malih trgovaca na srpskom tr`i{tu poslovni partner „Metro ke{ end kerija”. Pun~eva je ukazala da je jedan od na~ina za pove}awe potencijala i kvaliteta nezavisnih srpskih trgovina i ukqu~ivawe u projekat „Moja radwa” kojim je do sada obuhva}eno vi{e od 400 malih trgovaca u Srbiji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

evro

116,3154

118,6892

121,4191

115,9593

Cena

Promet

BELEX 15 (433,69 0,28)

Veterinarski zavod, Subotica

3,37

337

25.275

Komercijalna banka, Beograd

3,23

1.182

128.840

NIS, Novi Sad

0,16

611

2.813.141

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

/ EMU

Promena %

Australija

dolar

98,5724

100,5841

102,8975

98,2707

/ Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

93,8785

95,7944

97,9977

93,5911

Mlekara, Subotica

-3,70

1.300

41.600

Danska

kruna

15,6334

15,9524

16,3193

15,5855

Privredna banka, Beograd

-0,96

103

2.369

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,70

424

891.668

Norve{ka

kruna

15,7225

16,0434

16,4124

15,6744

[vedska

kruna

13,8020

14,0837

14,4076

13,7598

[vajcarska

franak

96,8246

98,8006

101,0730

96,5282

V. Britanija

funta

148,4183

151,4472

154,9305

147,9639

SAD

dolar

94,6423

96,5738

98,7950

94,3526

Dunav osigurawe, Beograd AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,07 Promena %

799 1.400 Cena

7.992 252.000 Promet

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,07

1.400

252.000

NIS, Novi Sad

0,16

611

2.813.141

Komercijalna banka, Beograd

3,23

1.182

128.840

Imlek, Beograd

0,00

2.400

120.000

Soja protein, Be~ej

0,00

492

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

437

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,70

424

891.668

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.000

100.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.126

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

NIS, Novi Sad

0,16

611

2.813.141

Mlekara, Subotica

-3,70

1.300

41.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

90.000

33.608

Tigar, Pirot

0,00

293

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

3,37

337

25.275

[ajka{ka {e}erana, @abaq Veterinarski zavod, Subotica

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 7. 2012. godine

-0,13

Naziv kompanije

-0,05

4.201

3,37

337

25.275

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

subota28.jul2012.

SRPSKA EKONOMIJA VI\ENA U EKSPOZEU IVICE DA^I]A

O Vladi }e dela suditi DU@NI^KA KRIZA STIGLA U OVE KRAJEVE

Na Balkanu najboqe uspeva siroma{tvo Po sle Gr~ ke, [pa ni je, Por tu ga la i dru gih ze mqa ko ji ima ju pro blem s jav nim du gom, du `ni~ ka kri za sti gla je i do Bal ka na. Ceo Bal kan je tre nut no po go |en kri zom jer je tr `i {ta Evrop ske uni je, na ko je ze mqe iz re gi o na iz vo ze, za hva ti la kri za, pi {e ber lin ski dnev nik „Velt” . Po re zul ta ti ma ana li ze ko ju je spro ve la fir ma „Eko no mist in te li xens ju nit”, Al ba ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Bu gar ska, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, Ru mu ni ja i Sr bi ja su naj vi {e pa ti le zbog kri ze ko ja je iz bi la 2008. U me |u vre me nu, upr kos bla gom pri vred nom uspo nu, te ze mqe ni su do sti gle ni vo pri vred nog ra sta ko ji je po sto jao pre iz bi ja wa kri ze. „Velt” pre no si pri zna we hr vat skog mi ni stra fi nan si ja Slav ka Li ni }a da je u toj ze mqi eko nom ska si tu a ci ja „eks trem no te {ka i po sta }e jo{ te `a”. U Hr vat skoj je uku pan do ma }i pro iz vod (BDP) u stal nom pa du, sto pa ne za po sle no sti je u po ra stu. I naj no vi ji po da ci Euro sta ta, sta ti sti~ ke agen ci je EU, o bru to do ma }em pro iz vo du po sta nov ni ku

po ka zu ju da re gi o nu pred sto ji dug put u pro ce su opo rav ka. U Bo sni i Her ce go vi ni BDP iz no si 29 od sto od pro se ka u 27 ze ma qa ~la ni ca EU, u Al ba ni ji 31, Sr bi ji 35, Ma ke do ni ji 36, a u Cr noj Go ri 43 od sto. Hr vat skoj, bu du }oj ~la ni ci EU, taj pro ce nat je 61 od sto, a u Slo ve ni ji, ko ja je 2004. pri mqe na u Uni ju, iz no si 84 od sto. Po na vo di ma Svet ske ban ke, u ze mqa ma Ju go i sto~ ne Evro pe ta ko |e ra ste si ro ma {tvo. U {est ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe – Al ba ni ji, BiH, Ko so vu, Ma ke do ni ji, Cr noj Go ri i Sr bi ji, po pro ce na ma Svet ske ban ke, 7,8 od sto sta nov ni {tva pa ti od eks trem nog si ro ma {tva i dnev no `i vi s ma we od 2,5 do la ra. [vaj car ski list „No je ci ri her caj tung” na vo di da re gion Za pad nog Bal ka na de fi ni {u mno ge po de le, ali i za jed ni~ ke od li ke – re ce si ja i si ro ma {tvo. Bal kan ka ska za di na mi~ ni jim eko no mi ja ma Is to ka, a isto vre me no je da le ko od eko no mi ja Za pa da, oce we no je u op {ir nom tek stu u tom re no mi ra nom li stu.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Mi loj ko Ar si} oce nio je da je eks po ze man da ta ra, a sa da ve} i pred sed ni ka no ve Vla de Ivi ce Da ~i }a, u de lu ko ji se od no si na fi skal nu po li ti ku do sta uop {ten i neo d re |en i da }e se ne ka pre ci zni ja sli ka u toj obla sti do bi ti tek ka da se usvo ji re ba lans bu xe ta. – U eks po zeu ne po sto je na ja ve pla no va Vla de o to me ko li ki }e bi ti bu xet ski de fi cit ove go di ne, a ko li ki se pla ni ra za na red nu – is ta kao je Ar si}. – Ne ma ni na go ve {ta ja o to me ka kva }e se po re ska po li ti ka vo di ti, ni ti ka ko }e se vo di ti ukup na po li ti ka jav nih ras ho da. – Ne ke iz ja ve ko je se od no se na ras ho de, izo lo va no po sma tra no, do ve le bi do jo{ ve }eg ra sta fi skal nog de fi ci ta. Na pri mer, na ja va tri ne ste pen zi je za deo pen zi o ne ra, na ja va da ne }e bi ti za mr za va wa pla ta i pen zi ja ima le bi za po sle di cu rast fi skal nog de fi ci ta, ali to ipak ne mo ra da bu de slu ~aj ako se ne u tra li {u ne kim dru gim me ra ma na stra ni ras ho da ili ko rek ci jom po re za. Ar si} je oce nio da je ap surd na oce na, da pro blem Sr bi je ni je vi sok jav ni dug, ne go ni zak bru to do ma }i pro iz vod jer je, po we go vim re ~i ma, BDP ta kav ka kav je i ne mo `e se br zo pro me ni ti, dok jav ni dug ra ste re la tiv no br zo, po pet na e stak po sto go di {we. – Ta iz ja va je pod jed na ko re le vant na kao kad bi ste re kli da de te tu od de set go di na ni je pro blem te ret od 50 ki lo gra ma, ne go je pro blem {to je to de te ma lo. U osno vi to je ta~ no, ali da bi de te po ra slo, tre ba ne ko li -

[ta je realno Pred sed nik kom pa ni je „Me ta lac” Dra go qub Vu ka di no vi} iz ja vio je da „ne ma pri med bi na eks po ze man da ta ra”, ali sa mo tre ba vi de ti da li je to {to je re ~e no re al no i da li za na ja vqe ne re for me po sto ji ka pa ci tet. – Ne mam raz lo ga ni da bu dem po do zriv da to ga ne }e bi ti jer se uz do bru vo qu i od go vo ran rad Vla de u na red ne ~e ti ri go di ne mo è mno go to ga ura di ti. @e lim da ve ru jem da ova vla da ne }e da va ti pra zna obe }a wa ne go }e ra di ti ono {to je na ja vi la, ka ko je to man da tar i re kao u svom za vr {nom ko men ta ru – re kao je Ta nju gu Vu ka di no vi}. ko go di na – ob ja snio je Ar si}, ko ji je i glav ni i od go vor ni ured nik „Kvar tal nog mo ni to ra”. Ko men ta ri {u }u Da ~i }e vu po ru ku da }e da {te di dr à va a ne gra |a ni, on je na gla sio da je pot pu no ne mo gu }e da dr à va, ko ja ni je fi zi~ ko bi }e, {te di i da }e uku pan te ret {ted we sno si ti gra |a ni Sr bi je.

Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi} oce nio je da u eks po zeu ima do brih me ra, ali da }e se stvar ne na me re Vla de vi de ti ka da za ne ko li ko sed mi ca bu de pred lo `en re ba lans bu xe ta za ovu go di nu. – Na osno vu to ga {ta je re ~e no ni {ta se kon kret no ne vi di kroz broj ke. To {to se ne }e pro da va ti pri rod ni mo no po li u na -

ci o nal nom vla sni {tvu, to je do bro. To {to se ne }e za mr za va ti pla te i pen zi je, to je re la tiv no do bro, sa mo tre ba vi de ti da li je to do slov no, ili }e po ve }a wa bi ti od lo è na dok se ne iz ba lan si ra bu xet – is ta kao je Zdrav ko vi} Eko no mi sta Mi lan ]u li brk o~e ku je da }e kqu~ ni pro blem no ve vla de bi ti ka ko pro na }i ne ko li ko mi li jar di evra, ko li ko ne do sta je za ot pla tu spoq nog du ga i za po pu nu bu xet skog de fi ci ta u dru goj po lo vi ni 2012. go di ne. – To je ono {to je ve ro vat no Da ~i }a i na te ra lo da raz mi {qa i ka è da je po tre ban aran `man s MMF-om – pri me tio je ]u li brk. Po ~a sni pred sed nik kom pa ni je „Tar ket–Sin te lon” Ni ko la Pa vi ~i} oce nio je da je eks po ze man da ta ra za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i }a „ap so lut no ono {to nam u ovom tre nut ku tre ba” jer su u pr vi plan sta vqe ne eko no mi ja i pro iz vod wa, ali da bi bio kom ple tan da je ob ja {wen zna ~aj iz vo za za bu du} nost Sr bi je. Pa vi ~i} je is ta kao da mu je kao pri vred ni ku pri jat no da ~u je Da ~i }e vo mi {qe we da „sve ovo dru go {to u Sr bi ji tre ba re {i ti za vi si od to ga {ta }e mo ura di ti s eko no mi jom”. – U we go vom eks po zeu sa mo jed na stvar, po me ni, ne do sta je. Mi slim da ni je re ~e no {ta za Sr bi ju zna ~i iz voz jer bez iz vo za Sr bi ja ne mo è re {i ti pro ble me s ko ji ma je su o ~e na – ka zao je on. – Mi slim da je si gur no da je ova vla da mo ti vi sa na da spro ve de u ì vot ono {to go vo ri. Da li }e to us pe ti, vi de }e mo – za kqu ~io je Pa vi ~i}. E. Dn.

POQOPRivRedA

subota28.jul2012.

dnevnik

RE PU BLI^ KI MI NI STAR PO QO PRI VRE DE, VO DO PRI VRE DE I [U MAR STVA GO RAN KNE @E VI]

Decentralizacija nije puko prebacivawe nadle`nosti iz Beograda u Novi Sad – Podràvam taj proces, ali pod wim ne smatram birokratsko preno{ewe nadle`nosti s dràve na Pokrajinu, iz Beograda u Novi Sad – kazao je Kneèvi}. Komentari{u}i odluku Ustavnog suda Srbije da ospori Vojvodi-

za{titom ustavnosti te da je besmisleno uop{te tuma~iti wegove odluke kroz pitawa i probleme agrara. Po onome {to smo mogli ~uti od novog ministra, zalaga}e se za pove}awe agrarnog buxeta koji bi,

Od go diti li be ra li za ci ju Goran Kneèvi} je najavio da }e zatraìti od Evropske komisije da Srbiji produì rok za liberalizaciju uvoza poqoprivrednih proizvoda iz EU jer poqoprivreda Srbije 2014. godine ne}e biti u stawu da se nosi s pritiskom proizvoda iz Evrope s prose~nom carinskom stopom od dva i po posto. On je rekao da su trgovinski sporazumi s EU potpisani uz o~ekivawe da bi Srbija 2015. godine mogla postati ~lanica EU, {to je, sada je savim jasno, nemogu}e. Kako je rekao, o tome je ve} razgovarao sa {efom Delegacije EU u Srbiji Ven sa nom De è rom. ni pravo na dono{ewe, sprovo|ewe i nadzor nad merama agrarne politike i ruralnog razvoja, on je podvukao da se Ustavni sud bavi

kako ka`e, do 2014. godine trebalo da iznosi pet odsto republi~kog, umesto sada{wa 2,4 odsto. Va`ne investicije, kakva je veliki proje-

NI SU SE SVI MA U SRE MU LU BE NI CE OSLA DI LE

U Bu|anovcima zara|uju, u Dobrincima gube

Ove godine, zahvaquju}i visokim temperaturama, retki koji }e trqati zadovoqno ruke u Sremu su bostanxije iz Bu|anovaca, a pogotovo oni koji su svoje zasade zalivali, jer je na takvim wivama prinos rekordan. Diwe i lubenice rodile su veoma dobro u tom delu Srema, i daqe imaju i dobru cenu, i, iako sezona traje ve} vi{e od mesec dana, potra`wa je i daqe veoma velika, a svakodnevno dolaze nakupci sa svih strana.

– To su najsla|e pare – zadovoqan je poqoprivrednik iz Bu|anovaca Jo vi ca Pe tro vi}. – Iako je cena sada pala, ipak se isplati. Nije lo{e. Za diwe i lubenice potebno je dosta sunca i toplih dana, {to ove godine nije nedostajalo. Upravo zbog toga nije bilo potrebno koristiti sredstva za

veoma nezadovoqni i prinosom, ali i zaradom. Iako slove za najpoznatije proizvo|a~e bostana u regionu, danima u centru Dobrinaca stoje prikolice prepune diwa i lubenica, a kupaca nigde. Proizvo|a~i su nezadovoqni i cenom, koja je svakog dana sve ni`a i ni`a pa sada za kilogram diwa treba izdvojiti svega deset dinara. – Tu zarade nema. Lo{e je bostan rodio ove godine, a cena je

nikakva – razo~aran je Zo ran Ra do vac iz Dobrinaca. Zbog su{e su i lubenice u dobrina~kom ataru slabo rodile – proizvo|a~i ka`u pedeset posto mawe nego lane – a cena je jedva 12 dinara kilogram. Ove godine Dobrin~ani }e, tvrde, izgubiti na bostanu jer su ulagawa prevelika.

Zbog su{e su i lubenice u dobrina~kom ataru slabo rodile, upola mawe nego lane, a cena je jedva 12 dinara kilogram brè sazrevawe diwa jer su one sazrele prirodnim putem najukusnije. Potra`wa za diwom i lubenicom i daqe je veoma dobra. Po Petrovi}evim re~ima, nakupci dolaze sa svih strana, a pojedini poqoprivrednici prodaju ih i na kvanta{koj pijaci. Bilo bi dobro kaè, kada bi narednih dana pala obilnija ki{a {to bi produìlo sezonu, a samim tim i pove}alo ovgodi{wu zaradu. Me|utim, nisu svi proizvo|a~i u Sremu zadovoqni: dok bu|anova~ki proizvo|a~i bostana kaù da su ove godine dobro zaradili od diwa i lubenica, Dobrin~ani su

– Treba kupiti dobro seme, foliju, |ubrivo, a tu je i radna snaga, sve to ko{ta, a bostan ne vra}a uloèno. Kada se sve sabere, vi{e od sto hiqada dinara treba uloìti u jedno jutro bostana. U povoqnim godinama to i nije veliki izdatak, ali u ovoj ekstremnoj je prevelik. Kada je dobra godina, rod diwa i lubenica bude izme|u ~etiri i {est vagona, {to u ovoj ne}e biti slu~aj. Takav prinos mogu o~ekivati samo oni koji su, osim pune agrotehnike, koristili i sisteme za naovodwavawe – kaè dugogodi{wi proizvo|a~ bostana Mi lo{ Ga gi}. J. An ti}

kat navodwavawa, }e se nastaviti, a kada je re~ o cenama hrane, on smatra da tu va`nu ulogu imaju Robne rezerve, ali ta institucija, po wegovoj oceni, treba da bude transformisana u narednom periodu. U izjavi Tanjugu posle ju~era{weg konstituisawa Vlade novi ministar je istakao da }e, uprkos tome {to }e mere koje su u mandatu pro{le vlade bile ura|ene dobro biti nastavqene, to ipak biti politika diskontinuiteta. – Ova vlada i mi svi koji smo obe}ali promene poku{a}emo da budemo u diskontinuitetu s politikom koju je vodila prethodna vlada, ne zbog nekih li~nih animoziteta, nego zato {to rezultati Vlade nisu odgovarali o~ekivawima gra|anima – rekao je Kne`evi}, dodaju}i da }e do kraja godine, po wegovom o~ekivawu, biti usvo-

jen niz podsticajnih mera za poqoprivredu, a jedna od wih bi trebalo da bude pove}awe broja poqoprivrednih gazdinstava koje }e primati subvencije od dràve. – Mere moraju biti sveobuhvatne i predvidqive da bi poqoprivrednici znali kako da se pona{aju i planiraju proizvodwu. Najva`nije je da poqoprivrednici znaju kako }e se dràva u naredne tri ili ~etiri godine odnositi prema wima – smatra Kneèvi}, uz ocenu da su poqoprivredi potrebna i kapitalna ulagawa. – Imam mnogo ambicija, ali ne èlim da dajem obe}awa koja ne mogu ostvariti. Mogu sad da kaèm da }e Srbija za ~etiri godine biti Holandija, da

}e biti najve}i izvoznik i fabrika hrane, ali pitawe je kako to ostvariti. Boqe je da idemo korak po korak i omogu}imo poqoprivrednicima i svima kojima rade u Srbiji da `ive boqe. S. Glu {~e vi}

NA WI VA MA U BA^ KOJ NI JE SVE TA KO CR NO

NS kukuruz otporan na su{u Da je kukuruz na vojvo|anskim wivama ovog leta obrao bostan, jasno je svima, ali novinari koji su ju~e imali priliku da u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo obi|u poqa u Ba~koj uverili su se u to da }e novosadski hibridi dobrano doprineti poboq{awu ukupne lo{e situacije. Nakon snimawa stawa na wivama u Zmajevu, Srbobranu, Radi~evi}u, Molu, Adi i drugim mestima, jedinstvena ocena je bila da su hibridi „NS seme” dobro podneli su{u i da se ne uklapaju u op{tu, poùtelu sliku kukurznih wiva. U karvanu koji je ju~e obi{ao brojne parcele s „NS seme” hibridima bili su, osim novinara i stru~waka novosadskog Instituta, i predstavnici poqoprivrednih stru~nih slu`bi, nau~nih i privrednih institucija... Doma}in u Zmajevu Bo ri vo je @i à kov kazao nam je da je, s obzirom na okolnosti, izuzetno zadovoqan stawem na wivama. Koliki }e rod imati nije mogao da precizira jer, kako je kazao, ipak sve zavisi od daqih vremenskih prilika. – Prosto, ne znam od ~ega su listovi tako zeleni kada smo imali ovakvu su{u. Klipovi su u dosta dobrom stawu, zrno se formira, sve ide svojim tokom. Primetno je, recimo, da su kasniji hibridi mawe podgoreli – kazao nam je @iàkov, koji je setvu obavio krajem aprila, bacio po jutru 150 kilograma osnovnog |ubriva i 100 kilograma uree. Ovaj poqoprivrednik obra|uje stotinu hektara, a kukuruz je posejao na 60 odsto povr{ina. I wegove wive ispucale su i èd-

Foto: R. Hayi}

Ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} izjavio je za „Dnevnik” da agrarna politika treba da bude jedinstvena za celu zemqu, ali da se konkretne mere i postupci moraju prilagoditi razli~itim potrebama na terenu. Osvrnuv{i se na pitawe da li se Vojvodina i centralna Srbija mogu razli~ito posmatrati kada je o agrarnoj politici re~, on je naglasio da nisu razlike izraène samo na relaciji Vojvodina – ostatak Srbije, te da postoji mnogo vi{e nijansi. Kada je re~ o pitwu decentralizacije poqoprivrede, na {ta, kao na neophodnost, ukazuje pokrajinski sekretar za poqoprivredu i potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i}, novoizabrani republi~ki ministar je ocenio da se ne moè govoriti o decentralizaciji u poqoprivredi bez su{tinske decentralizacije dràve.

Ki {a za ka sni la u Ba na tu Na podru~ju kikindske op{tine, tokom utorka i srede palo je oko 35 litara ki{e po kvadratnom metru. Ipak, dugoo~ekivane padavine ne}e bitno popraviti prili~no lo{e stawe u ataru. Op{tina Kikinda formirala je Komisiju za procenu {tete od elementarne nepogode, odnosno su{e. Predsednik Komisije je Vla do Kre ji} i on kaè da }e procena {tete biti ura|ena u {to kra}em roku i u skladu sa zakonom te }e izve{taj biti dostavqen Vladi Srbije i Pokrajinskom sekretarijatu za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. – [teta na sunockretu usled su{e je 30 odsto, na {e}ernoj repi oko 40 odsto. Kukuruz i soja su pretpeli najve}e posledice: 50 odnosno 60 odsto {tete – kaè Kreji}. Po wegovim re~ima, u kikindskoj op{tini gubitak se procewuje na 3,5 milijarde dinara, a situacija je veoma ozbiqna A. \. ne. êkale su da im ki{a udahne ìvot, ali su, kako nam doma}in re~e, prekju~e iz oblaka dobile tek tri litra. I u takvim uslovima kukuruz je najve}im delom – zelen. @iàkov se, pomenimo, opredelio za hibride „444 ul-

tra„, „640 ultra„, odnosno 4015, 4023, 5043, 5051, 6010, 6042, 7020.... Kod doma}ina Bra ne Ko va ~e vi }a u Srbobranu situacija u oranicama – jednako dobra. Kako smo od wega ~uli, predusev mu je

bila soja, zimsko orawe je rano obavio, bacio stotinu kilograma |ubriva „tri petnaestice” i zaorao. Kod wega smo obi{li oglednu parcelu s „NS-seme” kukuruzom 5042, 5043, 5051, 6102, 6010, 6030 i drugim. Elem, imaju}i u vidu da su prethodnih dana vojvo|anske wive ipak dobile ki{u, koja, dodu{e, nije bila ravnomerno raspore|ena, ipak je ulivena i nada da }e se kod useva koji su zadràli zelenu boju, odnosno zdrav list, gde su opra{ivawe i oplodwa uspeli, popraviti situacija i rezultati. Kod kukuruza koji su poùteli, gde je list iznad klipa ùt, ta ki{a je zakasnela. – Kada je re~ o „novosadskim hibridima”, sigurni smo da }e, ako do brawa padne jo{ jedna ili dve sli~ne ki{e, situacija biti dosta boqa – kazao nam je Si ni {a Ja ko vqev iz ove nau~ne i semenske ku}e. – U svakom slu~aju, zadovoqni smo kada vidimo kako novosadski hibridi izgledaju na terenu, bilo da su u ogledima, bilo da su u redovnoj proizvodwi. S druge strane, dobijamo i pozitivne povratne informacije od proizvo|a~a koji su sejali i novosadske i neke druge. Javqaju nam da su vrlo zadovoqni i zainteresovani da ve} sada kod nas kupuju seme kukuruza jer se boje da }e merkantilni biti skup pa }e, shodno tome, i cena semena biti vi{a. Tako|e, poznato im je da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo uvek bio korektan prema proizvo|a~ima kada je re~ o komercijalnim uslovima jer nudi kvalitet po pristupa~noj ceni. S. G

Soja na istorijskom maksimumu od 77 dinara Tokom protekle nedeqe cene robe kojom se trgovalo na berzi u Novom Sadu bile su u velikom naletu. Rast je bio veoma sinhronizovan i ujedna~en. Cene p{enice, kukuruza i soje su na ovogodi{wem maksimumu, saop{tila je ju~e Produktna berza u Novom Sadu. Soja ve} tre}u nedequ zaredom ru{i sopstvene cenovne rekorde. Nov apsolutni cenovni maksimum iznosi 77,76 din/kg (72 bez PDV-a). To je indeksirano u dolarsku vrednost 741 dolar za tonu. Ta cena je ~itavih 30 posto prema{ila do sada istorijski najve}u cenu iz juna 2009. godine,

kada se ta roba na na{em tr`i{tu prodavala po 571 dolar po toni. Ina~e, prose~na cena trgovawa tom robom u protekloj nedeqi iznosila je 77,18 din/kg (71,46 bez PDV-a), {to je rast u odnosu na cenu iz prethodne nedeqe od 8,27 posto. Pro{lonedeqno trgovawe p{enicom je startovalo cenom 24,50 din/kg, bez PDV-a, da bi se krajem nedeqe hlebno `ito prodavalo po 26 din/kg. Prose~na cena trgovawa iznosila je 27,57 din/kg (25,53 bez PDV-a). Sam kraj nedeqe protekao je u blagom smirivawu cene p{enice na svetskim berzama, {to uz rast na

na{em trì{tu, pribliàva na{u cenu onim na me|unarodnim trì{tima. To bi ujedno mogao biti i prvi signal smirivawa tog trì{ta kod nas. Kukuruz je protekle nedeqe prodavan na novosadskoj berzi po prose~noj ceni od 27,91 din/kg (25,84 bez PDV-a). To je cena 7,89 posto vi{a nego prethodne nedeqe. Maksimalna cena po kojoj je kukuruz prodavan istovetna je maksimalnoj ceni p{enice – 26 din/kg, bez PDV-a. Me|unarodni fond za ìta je smawio prognozu svetskih prinosa u odnosu na prethodnu ~ak 53,7 miliona tona. S druge strane, padavine kod

nas }e tek neznatno popraviti stawe useva, tako da su izgledi tr`i{nih perspektiva te robe sasvim dobri, {to bi moglo dovesti nove cenovne „pikove”. Sojina sa~ma se prodavala po prose~noj ceni od 66,10 din/kg, bez PDV-a, a sto~ni je~am po 24 din/kg, bez PDV-a. Statisti~ka slika trgovawa vrlo je sli~na onoj iz prethodne nedeqe. Promet od 2.941 tone robe je 13,80 odsto mawi od fizi~kog obima prometa u prethodnoj nedeqi, dok je finansijska vrednost prometa od 92.012.720 dinara 2,04 posto ve}a nego prethodne nedeqe.

U PONEDEQAK ZBOG REKONSTRUKCIJE VRELOVODA

PUNO POKLONIKA MANIFESTACIJE „KRITI^NA MASA”

Deo Novog na se qa bez to ple vo de Zbog rekonstrukcije dotrajalog vrelovoda u Ulici Todora Jovanovi}a - Toze u ponedeqak od osam ~asova tople vode ne}e imati `iteqi te ulice i ulica Stojana Novakovi}a od broja 1 do broja 26 i bb, Bulevara Slobodana Jovanovi}a brojevi 22 i

Bi ci klom ~u va li zdra vqe

24, Radomira Radujkova - Ra{e od broja 3 do 7 i \or|a Nik{i}a Johana od broja 18 do broja 30. Radove izvodi “Novosadska toplana”, pa iz tog preduze}a poru~uju da }e se snabdevawe toplom vodom normalizovati u kasnim ve~erwim satima. Z. D.

Fo to: F. Ba ki}

Novosadska subota28.jul2012.

Ovo je ve} ~etvrta godina da na{i sugra|ani okupqeni oko manifestacije Novosadska kriti~na masa promovi{u vo`wu biciklom. Kriti~na masa postoji u vi{e od tri stotine gradova u svetu, funkcioni{e od 1992. godine, a u Novi Sad su ju~e radi promocije stigli na biciklu gosti iz vi{e gradova iz Srbije i iz inostranstva. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Auto bu ski ma ra ton zbog le ka M o `da je i sti gao od go vor na ve ~i to pi ta we {to se to li ko pen zi o ne ra i sta ri jih su gra |a na kon stant no u sva ko do ba na la zi u auto bu si ma jav nog pre vo za i za mi {qe no ne gde pu tu je. Tra è le ko ve. Na i me, sa da ve} po obi ~a ju opet je ne sta {i ca me di ka me na ta, a kao po iro ni ji ve }i nom fa le oni za smi ri va we ì va ca. Prak sa u tom slu ~a ju ka è da le ka ri po ne kad pre pi su ju le ko ve ko jih u apo te ka ma ne ma, pa pa ci jen ti mo ra ju na zad u re do ve ka ko bi im le kar sa da pre pi sao me di ka ment sa sli~ nim dej stvom. S dru ge stra ne, sta ri ji su gra |a ni ne ve ru ju apo te ka ri ma ko ji im nu de za me ne kad “sta rog” le ka ne ma, pa obi la ze sve mo gu }e

Oko dve stotine zaqubqenika u vo`wu biciklom ju~e je oko 17 ~asova krenulo od Limanskog parka do Sun~anog keja promovi{u}i vo`wu biciklom kao zabavan, efikasan i zdrav na~in prevoza. Posle toga usledio je biciklisti~ki polo na \a~kom igrali{tu. Vo`wa se zavr{ila tradicionalnim pozdravom okretawem bicikla u vis.

pro dav ni ce le ko va po gra du u po tra zi za ne ~im do ~e ga ne mo gu do }i. Is cr pqi va we or ga ni zma i `i va ca. Dru gi na{ obi ~aj, od su stvo sva ke kon struk tiv ne kon ver za ci je, po go vo to u jav nim slu `ba ma, za re zul tat ima da le ka ri iz gle da ne zna ju ko jih le ko va ne ma, pa ured no is pi su ju re cep te ko ji gra |a ni ne mo gu da do bi ju. Da kle, ~e sto je ne iz be `na jo{ jed na tu ra u auto bu si ma GSP-a i po nov ni od la zak kod dok to ra ka ko bi do bi li lek ko ji mo `da po sto ji. Fi lo zo fi ja kon stant nog kru ga ta ko se kod nas po ja vqu je u auto bu su “sed mi ce” u kom bo le sni su gra |a ni kru `e bu le va ri ma u po tra zi za iz le ~e wem. A. Latas

No} no ku pa we na Spen su No}no kupawe na otvorenom bazenu Spensa organizuje se svakodnevno, a smena je od 20 do 23 sata. Na ovom bazenu mo`e se osve`iti i preko dana. Termin za dnevno kupawe je od 10 do 19, a vikendom od 9 do 19 sati. Na otvorenim bazenima „Sajmi{ta” nema no}nog kupawa. N. R.

V remeploV

Isto ri ja „Da nu bi ju sa” pri ~a o gra du Prvi vlasnik fabrike testenina „Danubijus” iz Novog Sada bio je trgovac ribom na veliko, Frawa Lovrekovi}. On je na levoj dunavskoj obali, na po~etku dana{we Radni~ke ulice, u ratnoj 1917. godini podigao fabri~ku halu za proizvodwu keksa i testa. Ubrzo je kraj we podignut i mlin. Mnoge nevoqe, pre svega nedostatak sirovina, naterale su Lovrekovi}a da digne ruke od ovog posla, o ~emu je on zvani~no 28. jula 1919. obavestio Savet grada Novog Sada. Ali, vlasti nove kraqevine SHS mu to nisu dozvolile. Od tada pa do dana{weg dana „Danubijus” je imao mnoge uspone i padove, a wegova istorija je verna slika na{eg naroda i dr`ave u proteklom veku. N. C.

DANAS I SUTRA NA [TRANDU ZANIMACIJA ZA O^I

Yet-ski tr ke na pla ì Me|unarodna xet-ski trka „Srbija open xet-ski kup 2012 Novi Sad“ bi}e odràna danas i sutra od 10 do 16 ~asova na najpoznatijoj novosadskoj plaì i mo}i }e da se posmatra uz kupqenu ulaznicu za [trand. Pored najboqih voza~a koji }e se nadmetati u 12 klasa, gledaoci mogu da o~ekuju veoma uzbudqivu stazu, trke neizvesne do posledweg kruga, odli~nu zvu~nu pozadinu, kao i promociju bezbedne vo`we. Uz vodu }e biti postavqena vip loà, tribine i prostor za novinare. Staza }e biti postavqena na takav na~in da omogu}i veoma uz bu dqi ve tr ke, a sa dru ge strane gledaoci }e mo}i da sa cele povr{ine [tranda posmatraju trku. - Xet-ski kup je aktivnost koja iskori{}ava potencijal [tranda. Sportovi koji se igraju na ovoj plaì bi trebali ~e{}e i kvalitetnije da se organizuju, {to }emo se truditi da u~inimo u slede}ih nekoli-

ko godina - rekao je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi} na ju~era{woj konferenciji. Ne ma wa Pro ti} iz Tu ri sti~ke organizacije Grada istakao je prednosti kupa, kao {to su privla~ewe turista i

Jo{ ve ~e ras go spel fe sti val Posledwi dan Internacionalnog muzi~kog gospel festivala “Sozo” odrà}e se danas od 20 do 23 ~asa na [trandu i od 23 ~asa u klubu “Rut 66”, Bulevar despota Stefana 5. Na novosadkoj plaì }e nastupati “Armu{i”, “Nojz tojz”, “Vesnik”, “Nata{a Josimov bend” i “Lajfsong”, dok }e posetioce kluba “Rut 66” zabavqati “Dejan Milinov”, “Nojz tojz”, “Nata{a Josimov bend” i “Rema”. Ovaj festival se nekoliko godina odràvao u Engleskoj, potom u Ma|arskoj, da bi ove godine stigao u Novi Sad. A. Va.

Ra di or ga ni za ci ja in va li da ra da Mesna organizacija invalida rada Vojvodine po~ela je sa radom u prostorijama Mesne zajednice „Bistrica”, Ulica Bra}e Drowak 11. Organizacija radi svakog ~etvrtka od 9 do 11 ~asova. G. ^.

promovisawe turisti~kih potencijala Dunava. Ovogodi{wu trku su podr`ali Grad Novi Sad, Gradsko ve}e Grada Novog Sada za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinski sekretarijat za sport i

omladinu, Gradsko zelenilo Novi Sad, Turisti~ka organizacija Grada Novog Sada, kafe – picerija „Makijato“ Liman kao i brojne druge organizacije, institucije i preduze}a. Organizator trke je xet-ski klub “Motoxet”. A. Va.

SUTRA I PREKOSUTRA

Svet ska re ga ta sti è na [trand Najve}a i najduà re~na regata na svetu „TID regata”, koja traje 73 dana, sti}i }e sutra u Novi Sad, gde }e se tradicionalno smestiti u kampu na [trandu. U~esnici regate iz celog sveta }e za dva dana pored grada obi}i Petrovaradinsku tvr|avu i Sremske Karlovce. Dnevne etape koje regata{i prelaze su od 16 do 60 kilometara. U etapnim mestima regata boravi jedan dan, a u ve}im se zadràva dva dana. Za u~esnike se u svakom mestu organizuje ve~era i prigodan kulturno umetni~ki program, gde strani u~esnici mogu da se upoznaju sa qudima, obi~ajima, istorijom, kul-

turom, tradicijom i gostoprimstvom zemqe u kojoj borave. Ova regata je i najstarija na svetu, a prva je odr`ana davne 1956. godine. Na{a zemqa je bila i jedna od prvih organizatora, pored Ma|arske i ^ehoslova~ke. U~esnici ove godine dolaze sa svih kontinenata, a osim Novog Sada etapna mesta u Srbiji su u Apatinu, Ba~koj Palanci, Starom Slankamenu, Beogradu, Smederevu, Velikom Gradi{tu, Do broj, Do wem Mi la nov cu, Tekijama, Kladovu i Brzoj Palanci. Organizator regate kroz na{u zemqu je Odbor za turizam Kajaka{kog saveza Srbije. A. Va.

DU@NICI DANAS I SUTRA NE MOGU BITI BEZBRI@NI

Se ku stru ju i vi ken dom Oko 30 monterskih ekipa Elektrodistribucije “Novi Sad” danas }e iskqu~ivati struju kupcima, koji nisu izmirili ra~une, a sa energetske mre`e bi}e skinuto oko 800 prikqu~aka. Iz ovog preduze}a ka`u da su zbog naplate velikih dugovawa primorani da elektri~nu energiju iskqu~uju i vikendom. Iz Elektrodistribucije apeluju na kupce da plate zaostale ra~une, jer }e im u suprotnom struja bi-

ti iskqu~ena, a kako bi je ponovo prikqui~ili mora}e da se izlo`e dodatnim tro{kovima. Potro{a~i iz kategorije doma}instva, koje imaju trofazni merni ure|aj, za ponovno prikqu~ewe mora}e da izdvoje 1.853 dinara, dok }e doma}instva sa monofaznim mernim ure|ajem platiti 1.236. dinara. Za kupce iz kategorije privreda ponovno prikqu~ewe ko{ta}e 4.214 dinara. N. R.

Fo to: F. Ba ki}

Let wa {e ma na klu pa ma Klupa ili nikada dosta, ili su prazne. Zimi zjape, leti bi trebalo da ih bude bar jo{ duplo kad roditeqi sa potomstvom krenu u pronala`ewe prijatnog zelenog ambijenta. Dobro, to {to su zimi prazne je stvar kontinentalne klime i hladno}e, no leti nakrcani

gradski zeleni prostori koji se {arene od vijorewa de~jih majica iz godine u godinu potvr|uju istu stvar. Sem kapitalnih saobra}ajnica mogli bi i jo{ koji prirodni prostor za `ivot sro~iti. A kome se ne svi|aju parkovi i Dunav, mo`e i na more. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota28.jul2012.

VE^ERAS NA CENTRALNOJ BINI [TRANDA

Kon cert ze le nih ben do va

Na centralnoj bini [tranda ve~eras od 20 ~asova odrà}e se koncert zelenih bendova „Revidi”, „Nekst kodeks”, „Babrege” i „Harpun”. Svirka je prvobitno bila zakazana za utorak 24. jula, ali je zbog lo{ih vremenskih prilika odloèna. Ovi mladi neafirmisani bendovi }e pored autorskih pesama izvesti i pesme na temu za{tite ìvotne sredine koje su izabrane kroz konkurs za najzeleniju pesmu Novog Sada. Koncertom ovih bendova sve~ano se otvara Letwa zelena biblioteka, a tom prilikom }e se prisutnima obratiti i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Alek san dar Kra vi}, direktor

Gradske biblioteke u Novom Sadu mr Mi lo{ Pan kov i predsednik Pokreta gorana Novog Sada Pe tar Vi |i kant. Sutra po~iwe realizacija besplatnih radionica pod nazivom „Budi kreativan na recikla`an na~in” i „Letwe tajne uspe{nog u~ewa” na prostoru ispred Biblioteke na [trandu. Radionice }e se odr`avati svakog dana od 19 ~asova kada dozvole vremenski uslovi, a organizovane su u okviru projekta “Budi drug, okreni sa kwigom jedan krug”. Svi zainteresovani za radionicu se mogu prijaviti na imejl Pokreta gorana of fi ce@ po kret go ra na.org.rs. R. O.

„VODOVOD” U BUKOVCU POSTAVQA ZA[TITU NA VODOMERE, GRA\ANI IZNENA\ENI

Vo du {te de li, pa po sta li sum wi vi

Pojedinim me{tanima Bukovca radnici Javno komunalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija” ovih dana ugra|ivali su za{titu na vodmere, kako ne bi do{lo do neovla{tenog {telovawa mernih ure|aja, kako bi se fiktivno smawila potro{wa vode. Ni{ta tu ne bi bilo sporno, isti~e na{a ~itateqka koja ìvi u ovom mestu, da se zna koji su kriterijumi da vam radnici do|u i „dodatno„ osiguraju vodomer, odnosno kako se po „Vodovodu” postaje sumwivac i potencijalni lopov? - Veoma sam se neugodno ose}ala kada su do{la dva momka iz „Vodovoda” i rekli kako moraju osigurati brojilo, jer se sumwa da kradem vodu. Kada sam ih pitala odakle im takve pretpostavke, odgovorili su da sam imala malu potro{wu, od samo dva kubika vode - kaè S. P. Ona daqe tvrdi da je zbog toga {to se pridràvala apela gradskih zvani~nika i ~elnika tog preduze}a, kako vodu treba {to

vi{e {tedeti u ovim su{nim danima, postala je osumwi~ena. - Biqke mi se su{e jer ne}u da tro{im vodu i drìm se reda, koristim je samo za najneophodnije stvari i sada se na na{ vodomer ugra|uje za{tita i postavqa pitawe otkud tako mala potr{wa vode - nastavqa ona. Portparol „Vodovoda” Da vor San tra~ potvrdio je da su kontrolne ekipe ovog preduze}a bile u Bukovcu i postavile za{titu koja onemogu}ava da neko ne{to radi neovla{}eno oko vodomera i to tamo gde je proceweno da treba. Kako kaè, pronalaèwe potencijalnih kradqivaca jedino mogu sprovesti kroz pra}ewe potro{we. S druge stane na{a sugra|anka apeluje da se radno vreme od 7 do 15 ~asova radnika koji o~itava vodu, mora promeniti, jer kako je i sama zaposlena u to vreme, ne èli da drì otkqu~anu kapiju, te vodu nikako ne mogu da o~itaju. A pretpostavqa da ima jo{ qudi sa sli~nim problemom. A. L.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Zo ri ca Sa vi} iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJÎCE: Mir ja na La ko bri ja, Mag da le na Spi ro ska, Ina Gru ji}, Alek san dra Ga }a i Ka ta ri na Ko ji} iz Novog Sada, So wa Ra do sa vqe vi} iz In|ije, Su za na An dres i Ma ri na [i mu no vi} iz Beo~ina, Ma ri ca Ne na do vi} iz Jazka, Qi qa na Sto {i}- Ka nas iz Ba~kog Petrovca, Dra ga na Se ku li} iz Sombora, Kla u di ja [i po{ iz Temerina, DEÂKE: Ol ga Svor can, Mi ra Pe jo vi}, Il di ko Pa la ti nu{, Je fi mi ja Me di}, Bi qa na Ko mar, Gor da na Pun gul- Mi lo va no vi}, Sa ri ta Vu ja no vi} i Bo à na Star ~e vi} iz Novog Sada, Ani ta ô ti iz Plavne, Zhou Su Fang iz Kisa~a, Ma ri ja na Man di} iz Vajske i Dra ga na Vu ja di no vi} iz Vrbasa.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Alek san dar Fe ren ca Ko va~ (1986) u 10.30 ~a so va (ur na), Sto jan ka Sa ve Pi li po vi} (1926) u 11.15, Dra gi wa Jo va na Rat ko vi} (1938) u 12, Vla di mir Alek san dra Ho ma (1949) u 12.45, Ka ti ca Iva na Ku zma no vi} (1940) u 13.30 (ur na), Ha bib Re |e pa Be ri {a (1967) u 14.15 i Mi li ca Dra gi }a Ka ~a re vi} (1942) u 15 sa ti. Na ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra we ni Vik to ri ja [an do ra Li hvar ~ek ( 1936) u 11 i De zi der \u le Rot (1929) u 15 ~a so va. Na pra vo slav nom gro bqu u Pe tro va ra di nu u 13 ~a so va bi }e sa hra we na Du {a ni ja Sve ti sla va Ku la {i no vi} (1937).

DNEVNIK

TRGOVINA NEKRETNINAMA U GRADU

Pao kva drat u cen tru U protekle dve, tri godine cene nekretnina koje se nalaze u centru grada su zna~ajno pale, pa umesto 1.800 kvadrat stana sada ko{ta 1.200 evra. [to se ti~e ostalih delova Novog Sada, vrednost novijih stanova se nije mewala, dok starije nekretnine gube na vrednosti, a u posledwih pola godine cena im je pala za 50 evra po kvadratu. Mada se po gradu uveliko pri~a da je

nom, dok se cene kvadrata na periferiji grada kre}u oko 800 i 900 evra po kvadratu. Centar vi{e nije toliko aktuelan kod kupaca, a zbog povoqnih cena veoma su traène nekretnine na Adicama, koje se kre}u od 650 do 700 evra po metru kvadratnom. - Cena ~esto zavisi i od prodavaca, neki je preuveli~aju, a neki smawuju - kaè iz agencije “Bulevar nekretnine” Ru ì ca Tum bas.

Zbog povoqnih cena veoma su tra`ene nekretnine na Adicama, koje se kre}u od 650 do 700 evra po metru kvadratnom prodaja stanova i ku}a drasti~no opala, iz agencije “Bulevar nekretnine” to negiraju i tvrde kako je promet isti kao i uvek. Gra|ani se najvi{e interesuju za nekretnine na Grbavici, Novoj Detelinari i na Somborskom bulevaru, gde se cene kre}u oko 1.200 evra po metru kvadrat-

Iako cene starijih nekretnina opadaju, vrednost starih salonskih stanova koji se nalaze u blizini Spensa je uvek ista, i za wih je uvek velika potra`wa, pa ~ak ima i dosta kupaca na ~ekawu, saznajemo iz jedne agencije za nekretnine. Na staroj Detelinari su dosta opale cene, mada prema re-

Fo to: F. Ba ki}

~ima agenata, nekretnine se sada prodaju po realnim cenama od 750 evra po metru kvadratnom, dok su ranije bile preuveli~ane i iznosile oko 1.000 evra. Gra|ani sve vi{e tra`e stanove koji imaju mawu kvadraturu

i ve}u funkcionalnost. Najpopularniji su stanovi do 35 kvadrata, a kako se na Novoj Detelinari nalaze jednoiposobni stanovi ove veli~ine, ovaj deo grada je trenutno veoma privla~an budu}im kupcima. A. Varga

ISTRA@IVAWE O RIZI^NOM PONA[AWU MLADIH U SAOBRA]AJU

Za vo la nom i ka pqi ca i mo bil ni U okviru projekta „Edukacija studenata i studentkiwa pe da go gi je o sa o bra }aj nom vas pi ta wu“ ko ji re a li zu je Udruèwe gra|ana „Tra~ak“ a finansira Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada – Kancelarija za mlade, sprovedeno je istraìvawe o rizi~nom pona{awu mladih u saobra}aju koje dovodi do saobra}ajnih nezgoda. Istraìvawe je radilo 95 studenata prve i tre}e godine pedagogije, koji su anketirali 376 mladih qudi od 19 do 25 go di na sta ro sti.”@eleli smo da saznamo za {to mla di ipak na pra ve

prekr{aj ili svoju bezbednost dovedu u opasnost”, ka`e ko or di na tor pro jek ta Smi qa na La li}. Istra`ivawe je pokazalo da najve}i broj mladih koji se voze na predwem sedi{tu ne vezuju pojas, jer nemaju naviku, ili smatraju da je to bespotrebno zbog kratke relacije u vo`wi, dok u slu~aju vo `we na zad wem se di {tu ili nema pojasa ili smatraju da ga nije potrebno vezivati. Na pi ta we za {to se da ju u auto sa pijanim voza~em 41 odsto ispitanika je odgovorilo da nemaju drugog na~ina da se vra ti ku }i. Ve }i na

mladih kr{i ograni~ewe brzine zato {to `uri, ali 24 odsto priznaje da jednostavno voli brzu vo`wu. Kada su i sami popili po koju ~a{icu vi{e, ispitanici ne oklevaju da sednu za volan, jer moraju da vrate auto ku}i, ili smatraju da mogu da se kontroli{u. U doba mobilnih telefona, ovi ure|aji se kori ste stal no i svu da, pa ukqu~uju}i i tokom vo`we. Ovo mladi pravdaju o~ekivawem hitnog poziva, ali i nepo se do va wem “hands fri” ure|aja. Podaci Srpskog komiteta za bezbednost saobra}aja go-

vore da u Srbiji svakodnevno poginu tri osobe u saobra}ajnim nezgodama, me|u kojima je oko 40 odsto mladih. @eleli smo da motivi{emo upravo mlade pedagoge da bi svoj profesionalni rad posvetili i ovoj temi i da bi unapredili poloàj mladih kada je u pitawu bezbednost u saobra}aju - kaè Lali}. Istraìvawe nam je bitno kako bi videli koliko mladi po{tuju pravila u saobra}aju i na koje to kriti~ne ta~ke treba da im skrenemo pa`wu i razvijemo svest raznim akcijama i tribinama. A. Varga

NOVOSADSKO DE^JE LETO

telefoni

Igra~ ke od re ci kli ra nog ot pa da

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Fo to: F. Ba ki}

Be ì~ na mre à u pri ro di Uz Dunav, parkovi su jedino mesto u gradu u koje se ~ovek moè uzdati u ove vrele dane, kada beton usija. Jo{ ako se malo prosurfuje po ~arima sajbera i dru{tvenih mreà, gde ima gomilu slika s morske plaè, ugoda je potpuna. Jedino {to jo{ nismo kao Makedonija, komplet

prekriveni be`i~nom internet mre`om, pa je za ovu zabavu centar grada najsigurnije uto~i{te. Ova pri~a prete~a je onoga {to se danas de{ava na popularnom „Fejsu”, gde su komentari pod slikama bitna dru{tvena stavka. Pro{lost ispred budu}nosti. A. L.

U okviru manifestacije „Novosadsko de~je leto“, deca }e od ponedeqka 30. jula do petka, 3. avgusta od 10 do 13 ~asova mo}i da u~estvuju na radionicama u Centru „Think“, Jevrejska 15, koje organizuje Udruèwe gra|ana „Tra~ak“. Ciq programa je da se deci omogu}i kreativno provo|ewe slobodnog vremena tokom raspusta, pruì mogu}nost za istraìvawem i razvijawem de~jih interesovawa i unapre|uju va`ne ìvotne vrednosti. Teme radionica su razli~ite, a u ponedeqak, 30. juna, deca }e mo}i da razvijaju ekolo{ku svest, u~e o va`nim ekolo{kim temama i prave igra~ke od recikliranog otpada. Bi}e to prilika da nau~e kako je va`no ìvotnu sredinu sa~uvati od zaga|ewa, {tedeti energiju i reciklirati. A. Va.

DANAS U SREMSKIM KARLOVCIMA

Po ~i we Let wa {ko la crkvenog pojawa Okupqawem polaznika u kasnim poslepodnevnim satima, danas u Sremskim Karlovcima po~iwe jubilarna, 20. Letwa {kola crkvenog pojawa „Korneliju u spomen”. Ovaj jedinstveni omladinski muzi~ki kamp u Karlovcima u organizaciji Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i Muzikolo{kog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti traje do 5. avgusta, a osnovna tema ove godine je liturgijska muzika u srpskoj crkvi danas. Autor programa je prof. dr Da ni ca Pe tro vi} sa Muzikolo{kog instituta SANU, dok su polaznici sredwo{kolci i studenti sa peva~kim iskustvom u amaterskim horovima, kao i

u~enici muzi~kih {kola i studenti muzike koji se sa sli~nim muzi~kim sadr`ajima ne sre}u na redovnim studijama. Po `eqi organizatora, na ovogodi{woj {koli bi}e sumirani rezultati dosada{weg rada i u razgovoru sa sada{wim i nekada{wim u~esnicima, kako peva~ima, tako i dirigentima, trebalo bi da budu zacrtane smernice delovawa u narednoj deceniji. Horsku radionicu vodi}e vanredni profesor Muzi~ke akademije u Isto~nom Sarajevu mr Ra de Ra do vi}, dok }e poja~kom radionicom rukovoditi docent na istoj akademiji mr Pre drag \o ko vi}. Rezultati rada obe radionice bi}e prezentova-

ni na zavr{nom koncertu, 4. avgusta u 20 sati u velikoj sali Karlova~ke gimnazije. Programom su predvi|ena i predavawa iz oblasti kulture, istorije, muzike kojima moè prisustvovati i gra|anstvo. Predava~i }e biti akademici Di mi tri je Ste fa no vi} i Vla de ta Je ro ti}, episkop ni{ki dr Jo van (Pu ric), dr Ne nad Ri sto vi}, prof. dr Danica Petrovi}. Svi polaznici }e biti sme{teni u Bogoslovskom internatu, a u sve~anoj sali Bogoslovije bi}e odràvana predavawa. Odràvawe {kole sa 200.000 dinara pomoglo je ove godine Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZAPOSLENI U „^I STO ]I” DO BI LI JUN SKU ZA RA DU I AKON TA CI JU ZA JUL

Pla te is pla }e ne, {trajk pre ti Za po sle ni ma u „î sto }i” je is pla }e na jun ska za ra da i akon ta ci ja za jul, dan po sle na ja ve ge ne ral nog {traj ka za ka za nog za 6. av gust.^lan [traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi} iz ja vio je ju ~e, da is pla tom za o sta le pla te i po ni su is pu we ni svi zah te vi sin di ka ta u „î sto }i”. Pet ko vi} pre do ~a va da sin di kat u pred u ze }u, ko ji de lu je u sklo pu Sa mo stal nog sin di ka ta ko mu nal no - stam be ne de lat no sti, ne }e ot ka zi va ti ge ne ral ni {trajk , dok se svi zah te vi ne is pu ne. Ka è da je je dan od zah te va upu }en Gra du No vom Sa du da Grad pre ma Za ko nu o do bro bi ti ì vo ti wa, iz de lat no sti”î sto }e” iz u zme hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. - Za kon je stu pio na sna gu jo{ 2009. go di ne i pred vi deo je da Grad osnu je Slu `bu bi o hi gi je ne,

ali ov da {wa lo kal na sa mo u pra va to ni je jo{ u~i ni la - iz ja vio je Pet ko vi}. Na vo di da je grad skim bu xe tom go di {we pred vi |e no sve ga {est mi li o na di na ra za Slu `bu hva ta wa pa sa i ma ~a ka lu ta li ca, a da

vor za {to je fir ma u lo {oj fi nan sij skoj si tu a ci ji. Pre u ze }e je u gu bit ku oko 847 mi li o na di na ra, a isto vre me no po tra `u je oko tri sto ti ne mi li o na di na ra. Da kle, u mi nu su smo pre ko po la mi li jar de di na ra, a no vac tre ba za

Tra è da se iz de lat no sti „î sto }e” iz u zme hva ta we pa sa lu ta li ca, jer pred u ze }e go di {we na od {te te da je 150 mi li o na di na ra. Od po slo vod stva se tra ì od go vor o mi nu su fir me od 500 mi li o na di na ra isto vre me no „î sto }a„ go di {we zbog tu `bi gra |a na mo ra da pla ti za o{te te zbog uje da pa sa oko 150 mi li o na di na ra. - Od po slo vod stva pred u ze }a [traj ka~ ki od bor tra ì i od go -

te ku }e po slo va we - ob ja {wa va Pet ko vi}. Po mo} nik di rek to ra Sr bo qub Bub we vi} ka zao je ne dav no da na lo {e fi nan si je uti ~u ni ske ce ne uslu ga „^i sto }e”, ko je se ni su me -

wa le go di na ma. Ju ~e je Bub we vi} ka zao da fir ma tra ì da uslu ge pred u ze }a ko {ta ju do ma }in stva 140 di na ra po ~la nu po ro di ce, od no sno da ce na tre ba da bu de u vi si ni ce ne li tre go ri va. - Grad iz bu xe ta go di {we iz dva ja za odr à va we jav ne hi gi je ne 210 mi li o na di na ra, u 2008. go di ni „î sto }a” je do bi ja la go di {we 350 mi li o na di na ra - pre do ~a va Bub we vi}. Na vo di i da je Slu `ba hva ta wa pa sa i ma ~a ka lu ta li ca ja ram oko vra ta pred u ze }u. - Fir ma pla }a vi so ke nov ~a ne o{te te po sud skim tu `ba ma gra |a na, a da bi se hva ta wa ra di lo ka ko tre ba ni je do voq no sve ga {est mi li o na di na ra go di {we, ko li ko za to Grad pla }a go di {we - na gla {a va Bub we vi}. Z. De li}

subota28.jul2012.

ANKETA KO LI KO STA TI STI KA RE AL NO PRI KA ZU JE PLA TE

I na du va ni pr o sek ne do vo qan Eko nom ska kri za dr ma, ce ne sko ro sva kod ne no ra stu, kao i kurs evra. Pr o se~ na ne to pla ta u na {em gra du u ju nu iz no si la je, ta ko bar tvr di sta ti sti ka, 47. 565 di na ra {to je po ve }a we za ~e ti ri od sto u od no su na maj. Da li je to do voq no za nor ma lan `i vot i da li je taj pr o sek za i- sta re a lan pi ta li smo na {e su gra |a ne: Pre drag Ba ja gi}, me di cin ski teh ni ~ar: - Na znam da li je to za i sta re al na pla ta, ali i to je ma lo. Su -

za pra vo, Po tem ki no vo se lo. Onaj ko ima po sao ima 20 ili 25 hi qa da di na ra i sre }an je ako mu je re dov na pla ta. Mi slim da ban ka ri i stra na~ ke fir me, a pr ven stve no ovi dru gi iz vla ~e pr o sek pla te. Mil ka Lu go wa, rad nica: - Taj pr o sek pla te ni je re a lan. Di rek to ri ba na ka i ~la no -

U PA SA @I MA U DU NAV SKOJ ULI CI

Mno ge bu ti ke spo pa li ka tan ci i lan ci U de vet pa sa `a, ko ji se na la ze u Du nav skoj uli ci, za tvo re no je oko 53 lo ka la, a ma li broj, ko ji je op stao u po slu je dva sa sta vqa kraj s kra jem. Na iz lo zi ma za tvo re nih bu ti ka ume sto po nu de naj no vi jih mo de la ode }e na {li su se ogla si za iz da va we lo ka la, a su de }i po pra {i ni i pa u ~i ni, ko ja se na wih na hva ta la, tu su pri li~ no du go. Iako su ovi pro la zi pre de se tak go di na bi li omi qe na me sta za {o ping, sa da je si tu a ci ja pot pu no dru ga ~i ja. Eko nom ska kri za i ne za po sle nost uslo vi la je sve ma wu ku po vi nu no ve obu }e i ode }e, a to je do ve lo do sma we wa obi ma po sla i na te ra lo vla sni ke pro dav ni ca da sta ve kqu~ u bra vu. Ma lo broj ni tr gov ci, ko ji su osta li da se bo re sa no vo na sta lom si tu a ci jom tu gu ju za ne ka da {wim le pim da ni ma. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, do bar pa zar pam ti se je di no u dav no pro {lom vre me nu. -Ne ka da su ov de sva ko dnev no de fi lo va le de voj ke no se }i pu ne ke se no ve gar de ro be i obu }e. Da nas je si tu a ci ja ka ta stro fal na, jer qu di ne ma ju nov ca ni da se pre hra ne i pla te ra ~u ne, a da ne

go vo ri mo o ku po vi ni no ve ode }e - ka `e na {a sa go vor ni ca. - Za to su i mno ge od ovih rad wi za tvo re ne, jer vla sni ci ne za ra |u ju do voq no da bi mo gli da pod mi re tro {ko ve naj ma lo ka la i pla te rad ni ka, a da i wi ma ne {to osta ne.

Ona tvr di da su mno gi od u sta li od po sla u pa sa `u jer su lo ka li do sta sku pi. Ta ko |e, od u mi ra wu po sla do pri ne la je i po ma ma za pri zna tim rob nim mar ka ma, jer se bu ti ci ove gar de ro be

na la ze na naj u dar ni jim me sti ma u cen tru gra da. -Mla di su sa da dru ga ~i ji, jer im mo da na la `e da je je di no va `no da ima ju mar ki ra nu ode }u i ka da kre nu u {o ping oni ne raz mi {qa ju o to me da li je kva li tet ode }e sra zme ran ce ni, ko ju

}e za wu pla ti ti. Za to se sa da naj vi {e obi la ze bu ti ci, ko ji pro da ju pri zna te mar ke, dok su na {e rad we ma lo skraj nu te, iako je kva li tet ode }e sko ro isti. Mla di }e ra di je }e ku pi ti

U SPORTSKOM CENTRU „SAJ MI [TE”

Lim bo na ba ze nu U okvi ru ma ni fe sta ci je „Le to na ba ze nu” su tra }e se od 15 ~a so va na otvo re nim ba ze ni ma Sport skog cen tra „Saj mi {te” or ga ni zo va ti mu zi~ ko-ple sno-scen sko dru `e we, u okvi ru ko jeg }e bi ti odr `a no tak mi ~e we naj mla |ih po se ti la ca u lim bo ple su. Tak mi ~a ri se mo gu pri ja vi ti na bi ni

po red ma log ba ze na od 15 ~a so va, a za sve u~e sni ke i po bed ni ke „Mi na kva‘” je obez be di la pri god ne na gra de. Ovom pri li kom }e se pred sta vi ti i ~la no vi Klu ba ma ne ke na No vog Sa da ko ji }e or ga ni zo va ti audi ci ju za no ve ple sa ~e, mod ne ma ne ke ne i vo di te qe. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

jed nu ma ji cu po vi so koj ce ni, ne go dve ili tri po ni òj - ob ja {wa va ova tr gov ki wa. Tr gov ci ka ù da je sred wi sloj, ko ji je ne ka da ku po vao u rad wa ma u pa sa ì ma pot pu no ne stao. -Kup ci se tre nut no mo gu po de li ti na dve ka te go ri je - bo ga te i si ro ma {ne. Oni, ko ji ima ju pa ra obla ~e se u ino stran stvu, dok si ro ma {ni obi la ze ki ne ske pro dav ni ce u po tra zi za {to jef ti ni jom ode }om- ka è je dan od pro da va ca. Iako su vla sni ci lo ka la u pa sa ì ma po ku {a li da sni ze ren tu za lo ka le i na taj na ~in pri vu ku mu {te ri je, stra te gi je ni je bi la do voq no de lo tvor na. Po re ~i ma vla sni ka jed nog od lo ka la, ren tu je sni zio za 30 od sto, ali ni sni è na ce nu ni ko me ni je in te re sant na. Ovom stra te gi jom po slu ìo se i “Po slov ni pro stor”, ko ji je od lu ~io da se ured nim pla ti {a ma za ku pa lo ka la mo gu odo bri ti olak {i ce i do 40 od sto. Upr kos ovim olak {i ca ma, tr gov ci sma tra ju da }e broj za tvo re nih lo ka la i da qe ra sti i da }e pa sa ì u naj po zna ti joj uli ci u gra du po sta ti sa mo le pa uspo me na. N. R.

Na stu pa No vo sad ski du va~ ki kvin tet Za vr {ni kon cert Kom pAr ta, in ter na ci o nal ne ra di o ni ce stu de na ta kom po zi ci je i mla dih kom po zi to ra, bi }e odr `an u po ne de qak 30. ju la u 20.30 sa ti u Klu bu “Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Na stu pi }e No vo sad ski du va~ ki kvin tet, a iz vo di }e de la kom po zi to ra, u~e sni ka u ra di o ni ci i na sta la u In ter na ci o nal noj kom po zi tor skoj ra di o ni ci. Ulaz je bes pla tan. N. R.

065/47-66-452

Kriv krov bio bi pra va stvar Obi ~an krov na Do mu zdra vqa Li man u{te deo bi mno go ener gi je, a pa ci jen ti ne bi pa da li. A to li ko po tro {i li na do grad wu. 064/2859... * * * Ka è Din ki} vr ba mr da, kao vlast u No vom Sa du i Som bo ru. Da mi vra ti mo Som bor ce iz No vog Sa da u Som bor. Ta ko }e bi ti Som bor ci ja ~i, a bo ga mi i No vo sa |a ni! 065/9137... * * * Pot pre sed nik DS po ~e ti ra du o de sta bi li za ci ji. Sa da se mi pi ta mo, da li bi tre ba lo da bu de ka ko je bi lo ili bo qe. Bi lo ka ko bi lo, ali ako na sta vi mo sa VIP-ovi ma, raz voj nim VIP-ovi ma, fon do vi ma itd, mo è mo sa mo da se sli ka mo. 065/9137... * * * Ne ma~ ka sa 80 mi li o na sta nov ni ka ima 8 mi ni star sta va, a Sr bi ja 16!! Plus sto ti nak ko je ka kvih slu `be ni ka za sva kog. Fa le nam jo{ mi ni stri za so ju, ì to, ku ku ruz, mo ~va re, ki {u, vo de ni ce itd. Zbog

sve ga to ga smo i naj ve }a be da Evro pe, na ma je me sto u Afri ci u ne koj kon tej ner dr `a vi. 063/7606... * * * No vo sad ska ko mu nal na po li ci ja se su ko bi la sa voj vo |an skim pro iz vo |a ~i ma or gan ske hra ne, i ne ki ma je i za to kriv Be o grad. Pa ako wi ma ne sme ta „Moj sa la{„, a no vo sad skim or ga ni ma vla sti sme ta, i tre ba da idu gde im je bo qe. 063/8352... * * * Do sta vi {e sa ape li ma da gra| ni ne stva ra ju di vqe de po ni je! In spek ci jo po~ ni te da ka `wa va te! Ka ko ste zna li da uklo ni te pi ja cu Moj sa la{, ta ko sa ~e kaj te ne ko ga ko do no si svoj ot pad na ve} po zna te di vqe de po ni je, ka zni te ga nov ~a no i jo{ da od ne se svoj ot pad na grad sku de po ni ju. To je me tod ko ji uvek da je re zul ta te. 063/5878.. * * * Gle dam i slu {am Acu Vu ~i }a i sve mi ga ne {to `ao, sam je... Fa li mu Ro si nan te, San ~o, Dul ~i ne ja... Je di no su ve tre wa ~e sa wim, al on se pra vi da ih ne vi di. 062/8992...

pru ga, de ca i ja `i vi mo u svom sta nu, da kle ne pla }a mo ki ri ju, pa nam me se~ no tre ba iz me |u 900 i 1000 evra i to bez luk su zi ra wa. Mi slim da taj pr o sek iz vla ~i ne ko li ci na po li ti ~a ra u No vom Sa du. Sa {a Mar ko vi}, pr o fe sor: - Ma, ot kud je to re al no? To je skroz ne re al no, na du va no. To je,

vi od bo ra po ve }a va ju taj pr o sek, jer svi zna mo ko li ke su wi ho ve pla te. Za ove na {e pr o sto re re al no je od 50 do 60 hi qa da di na ra po do ma }in stvu. Sa ve ta Ili}, pen zi o ner ka: - S ob zi rom ne uslo ve `i vo ta i na stan dard ko ji je do sta ni -

zak, to ni je re al ni pr o sek. Na ma pen zi o ne ri ma je te {ko, ali mi slim da je ipak te `e za po sle ni ma; jer su pla te ni ske, tr o {ko vi `i vo ta vi so ki, a sto pa ne za po sle no sti je sve ve }a. N. B. R. O.

OSVO JEN NO VAC ZA UNA PRE \E WE SPORT SKIH KA PA CI TE TA GRA DA

[am pi on ski olim pij ski duh No vo sa |a na No vo sa |a ni, ko ji su se tak mi ~i li u olim pij skim di sci pli na ma, za u ze li su pr vo me sto i kao na gra du za ak tiv no ukqu ~i va we i po dr {ku Olim pij skim igra ma od Te le no ra osvo ji li sred stva za una pre |e we sport skih i re kre a tiv nih ka pa ci te ta gra da. Oni su si mu li ra ju }i vo `wu bi ci kla, ve sla we i tr ~a we pre {li ukup no 2.717 ki lo me ta ra i ube dqi vo nad ma {i li tak mi ~a re iz Ni {a, Su bo ti ce i Kra gu jev ca. Or ga ni za to ri ovog tak mi ~e wa, na ko jem se bo ri lo 2.000 qu di iz sva ~e ti ri gra da, su Olim pij ski ko mi tet Sr bi je i Te le nor. Po re ~i ma di rek -

tro ke mar ke tin ga Te le no ra Di ne Ja nev ski ovo tak mi ~e we je je dan od na ~i na da se na {im spor ti sti ma u Lon do nu po ka è da ih Sr bi ja po dr à va. - Kra gu jev ~a ni, Su bo ti ~a ni, Ni {li je i No vo sa |a ni po ka za li su da je olim pij ski duh, za jed ni {tvo, pri ja teq stvo i fer plej ne {to {to po sto ji kod svih nas. Ovom ak ci jom è le li smo da svim gra |a ni ma pri bli ì mo Olim pij ske igre. Us pe li smo da u~e sni ke uje di ni mo u istom ci qu, a to je da se bo re za svoj grad ona ko ka ko se spor ti sti bo re za svo ju ze mqu - re kla je Ja nev ski. N. R.

subota28.jul2012.

ПЕТА УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА ПОРОДИЦЕ ЈАКШИЋ

Сусрет сликара, песника, музичара

КР ЧЕ ДИН: У сремском селу Крчедину отворена је 5. уметничка колонија, коју организује породица Јакшић, а од 26.до 29.јула, дом у Цара Душана 64 у Крчедину угостиће 32 сликара из девет земаља и преко стотину песника, музичара и глумаца из седам земаља света. Манифестацију, коју ни киша није успела да поквари, отворили су легенда срп-

лонија је окупила и 32 сликара из Јужноафричке Републике Годфрија Мајадиодуа и Ендруа Данденија, Мариану и Красимира Георгијева из Бугарске, Јевгенија Гусељникова и Станиславу Разумовску из Русије, Милована Ћировског из Париза, Франка Алтобелија из Италије, Радована Мићу Трнавца из Њујорка, Виктора Шилова из Белорусије, Милана Ђурића из Мађарске и Дану Петрков из Румуније, као и по Владимира Кепића из Јагодине, Татјану Пљакић и Слађану Миљковић из Краљева, Синишу Попова из Старе Пазове, Милутина Ранковића из Лајковца, Срђана Срећковића из Тополе, Славицу Ердељановић Цурк и Франца Цурка, те Перицу Донкова из Ниша, Зорана Тодовића из Новог Сада, Бојана Савића, Јасну ВиДобитници титуле „Ја Крчединац” шњић и Александра ског рока Бора Ђорђевић и песник Марковића, Тању Николајевић из Радомир Андрић, председник Београда, Марију Јанковић из ИнУдружења књижевника Србије. Док ђије, Јелицу Мијатовић из Каћа, је Бора Чорба у свом стилу публику Жељка Драгићевића из Совљака и поздравио песмом „Кад би било Ср- Невену Ацковић из Крчедина, који ба ко Кинеза“, Радомир Андрић је ће своје слике оставити у легату кррекао да породица Јакшић овом ма- чединске колоније. нифестацијом даје огроман доприПетак ће бити управо у знаку слинос српској култури. Бора Ђорђевић кања и забаве учесника колоније уз и Маја Волк су примили традицио- музику Градског тамбурашког оркеналну титулу „Ја Крчединац“ и при- стра Стара Пазова, док ће у суботу редили публици ужитак својом му- увече титулу „Ја Крчединац“, уз иззиком, а посебну атмосферу су на- бор из свог глумачког опуса, примиправили песници Радимир Андрић, ти Иван Бекјарев, признање „ЊаДраган Мраовић, Мирољуб Лаза- ка Крчединска“ биће уручено Иватевић, Зоран Бингулац, Нела Чоп, ну Плавшићу а предвиђен је и „меЈелена Ћирић, Љубомир Пјевче- ђународни песнички самит“, у ковић, Недељко Попадић.Титула јем ће учествовати песници из Ср„Њака Крчединска“ уручена је „Теа- бије, Црне Горе, Хрватске, Словенитру Лево“, који је извео представу је, биће приказан филм „Врата Ср„У Кубу“ на стихове Миодрага Јак- бије-Мојсињска Света гора“, мини шића, отворена је изложба керами- концерт ће извести Миша Близаке Милице Јакшић. Афоризме је нац. На све програме приступ пуговорио млади сатиричар Влади- блици је слободан, поручују органиА. Мали мир Драмићанин, а уметничка ко- затори.

vOJvOdinA

dnevnik

СВЕЧАНА СЕДНИЦА СО ЧОКА

На гра ђени ву ков ци

ЧО КА: Свечасед ни ца на Скуп шти не оп штине Чока поводом Дана општи не одр жа на је ју че у Дому културе у присуству де ле га ци ја су сед них вој во ђан ских оп шти на и брат ских градова и других го сти ју. Прочи та но је за вет но пи смо из 1855. године, од када се у Чоки обележа ва за вр ше так страдања од епиде ми је коле ре Награђени ученици из чоканске општине 1831. године, када је страдао велики број жите- ре публич ком и по кра јин ском ља, а храмовна слава чоканске власти како би се остварили заправо славне цркве 26.јули, Са- цртани развојни циљеви. Он је бор светог архангела Гаврила и истакао и да је за вишенациори мо католич ки пра зник дан налну средину, каква је чокансвете Ане се про славлају од ска општина, од велике важно пре осам година као Дан оп- сти очување и унапређење доштине.Уче снике свечано сти су брим међунационалних одно по здра ви ли пред сед ни ца СО са, неговање мултиетнично сти Чо ка Мир ја на Мар ја нов и и мултикултурално сти. председник општине Ференц Председница СО и председБа ла. Ба лаж је у свеча ном ник оп шти не Чо ка Мир ја на обраћању рекао да су оцену Марјанов и Ференц Балаж урууспешно сти рада у протеклом чили су скромне награде најбопериоду дали грађани на избо- љим уче ни ци ма из чо кан ске рима, указавши поверење, чи- општине, јер је пракса да се ме је нова општинска власт поводом општинског празника преузела одговорност за будућ- награђују ђаци који су током ност општине. Балаж је нагла- основне школе имали све петисио да је за ову неразвијену оп- це и понели Вукове дипломе. штину од изузетне важно сти Награђени су Емилија Петрида успо стави добре одно се са њац, Сташа Ђуза, Ђорђе Пе-

трињац, Иван Радин, Доротеја Ћирковић, Жељана Чавић, Денеш Пири, Балаж Худак, Ева Ка рачо њи, Ма ри а на Мар гит, Бар ба ра Ни колић, Катарина Корња, Едина Секе и Давор Димитров из Основне школе „Јован Поповић“ из Чо ке, Ире на Тот, Та ма ра Штурц и Николета Маргит из Основне школе „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, Оршоља Меланк, Невена Ђукин, Анита Палатинуш, Анаста зи ја Ба ри шић, Ни кола Смиљански и Ђорђе Симић из ОШ „Серво Михаљ“ из Падеја. Вуковцима је припао ваучер за куповину у вредно сти 3.000 динара и поклони. Текст и фото: М. Митровић

Су зби ја ње ко ма ра ца

БЕ ЧЕЈ: Имајући у виду најаве метеоролога да ће данас бити одговарајући услови за сузбијање комараца, београдска фирма ЕКО – ДЕЗ ће, сходно одлуци Одељења за заштиту животне средине Општинске управе Бечеј, обавити акцију сузбијања комараца на територији читаве општине Бечеј са земље и из ваздуха.

Током дана од 10 до 17 сати третираће се са земље у окружењу водених површина, бара, канала и реке, а од 18 сати најављен је третман одраслих комараца регистрованим хемијским средствима из авиона. Тим поводом упозоравају се и моле пчелари да предузму одговарајуће мере заштите својих В. Ј. ројева.

VESTI Дани дружења у Старчеву СТАРЧЕВО: Манифестација колажног карактера, најпосећенија у Старчеву Дани дружења почињу данас и трајаће до 14.августа. Старчевачка традиционална манифестација одржава се 17. пут. Организатори су се потрудили за богат музички програм, спортске утакмице, турнире, бициклистичке трке, мото скупове и такмичења у припремању јела.Почетак овогодишњих Дана обележиће „Жабаријада” првог дана манифестације од 9 у Јесењој улици. Уместо очекиваних жабљих батака на менију ће, по речима председника скупштине МЗ Старчево Аце Димитрића, бити рибља чорба. За прво вече на Тргу неолита планирано је „Војвођанско вече” са тамбурашима, а најбогатији програм биће 30. јула на Огњену Марију када је и слава Старчева. Посетиоци ће моћи да погледају изложбу пчелињих произвоЗ. Дг. да, голубова и животиња.

За јед но за леп ше ше та ли ште БЕ ЧЕЈ: Клуб омладине СНС у Бечеју организује данас акцију „Заједно за лепше шеталиште“, у оквиру које ће бити уклоњени бројни графити са бедема на насипу уз Тису. Скуп је заказан за 11,30 сати и ако се до тада заврши седница Скупштине општине Бечеј прикључиће се председник општине мр Вук Радојевић и одборници В. Ј. СНС.

Отва ра ње уз „Држ’ не дај” РУ МА: Сутра у 21 час, позоришни програм „Културно лето 2012“ у Руми, отвара урнебесна свадбена комедија „Држ’ не дај“, позоришне трупе из Новог Сада, на пјацети између Градске куће и кафеа „Липа“. Редитељка ове комедије је Маја Гргић, која је и ауторка текста, заједно са Соњом Младенов. У овој представи играју Наташа Боциј, Соња Младенов и Никола ИвачМ. М. ков.

VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik ДРУ ГО ЗА СЕ ДА ЊЕ ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

На је сен из бо ри РУ МА: Чланови румског Општинског већа су, на свом другом заседању, донели одлуку о истеку мандата Савета Месних заједница и донели решење о именовању привременог тела Месне заједнице у Добринцима и Хртковцима. -У свим Месним заједницама румске општине у различито време истичу мандати Савета Месних заједница који су именовани пре четири године. Да не расписујемо појединачне изборе за сваку ме сну заједницу, донели смо решење о именовању привременог тела. Овом одлуком желимо да скратимо процедуру и олакшамо ову специфичну ситуацију за месне заједнице и да тек на јесен када прођу летњи, пољопривредни послови и годишњи одмори, распишемо изборе за све Савете Месних заједница. При-

времени орган Месне заједнице ће обављати ту функцију до избора нових чланова- истакао је председник румске општине и председавајући Горан Вуковић. За председника Привременог тела Месне заједнице Добринци изабаран је Зоран Богдановић, а у Месној заједници Хртковци ту дужност ће вршити Милан Абрамовић. -Захваљујући успешној сарадњи Општине Рума и Савета Месне заједнице Хртковци, за ове четири године, кроз разне пројекте и акције наше село је значајно напредовало. Оспособили смо за рад здравствену амбуланту, изградили спортски терен, средили електроинсталације у селу и запослили око 30 радника у новоотвореној фабрици- рекао је АбраМ. Ма ру шић мовић.

ПО НО ВО ШТРАЈК У ЗРЕ ЊА НИН СКОМ „ВОЈ ВО ДИ НА ПУ ТУ”

Пу та ри ма пла те ка сне че ти ри ме се ца

ЗРЕ ЊА НИН: У јеку грађе-

винске сезоне уместо да раде, запослени у зрењанинској путарској фирми “Војводинапут” протестују због лоше пословне ситуације у предузећу. Они су јуче одржали једночасовни штрајк упозорења, а уколико наредних дана не постигну договор са менаџментом око испуњења њихових захтева, за четвртак најављују генерални штрајк и обуставу рада. Председник Самосталног синдиката у “Војводинапуту” Милан Слијепчевић изјавио је јуче за “Дневник” да радници траже исплату мартовске зараде и путних трошкова за четири месеца. - Плате нам касне пуна четири месеца а за почетак смо захтевали да нам буде sисплаћена једна заостала зарада. Пошто до четвртка то није испуњено, одлучили смо да организујемо једночасовни штрајк упозорења. Наредних дана одлучићемо шта и како даље, у зависности од тога да ли ћемо постићи договор са

менаџментом – објаснио је Слијепчевић. Тешка ситуација у “Војводинапуту” огледа се и у томе што је у седишту фирме, у Улици Жарка Зрењанина, због неплаћених рачуна искључена електрична енергија, па се запослени служе агрегатом како би могли да користе компјутере. Путарима недостаје и материјал за обављање послова па се плаше да ће многи, због неизвођења радова, бити послати на одмор. Ово није први пут да пословни проблеми потресају “Војводинапут” који води рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова. И лане је већина од преко 300 радника ступила у генерални штрајк а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Менаџмент је тада уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословЖ. Б. них банака.

subota28.jul2012.

КА ДРОВ СКЕ ПР О МЕ НЕ У ПЕ ЋИН ЦИ МА

Но ва власт, но ви и ди рек то ри

ПЕ ЋИН ЦИ: Седница пећиначког парламента протекла је у знаку кадровских промена, што је било и за очекивати, обзиром да је на претходном заседању дошло и до промена у комбинаторици владајуће коалиције. - Кренули смо у оно што смо обећали, а то су промене директора јавних предузећа и смањење Општинског већа. Циљ нам је повећање ефикасности у раду јавних предузећа и сагледавање могућности да послују на тржишним принципима, а на смањење Општинског већа смо се одлучили зарад смањења трошкова локалне самоуправе – казао је председник пећиначке Скупштине Никола Радосављевић. Тако су пећиначки одборници за вршиоца дужности Народне библиотеке именовали Миланку Андрејић из Добановаца, на месту вршиоца дужности директора Културног центра је остала Дејана Стаменковић, дипломирани инжењер

организације рада из Београда, нови вршилац дужности директора Дома здравља „Др Драган Фундук“ је Дубравка Ковачевић Суботички, лекарка специјалиста из Старе Пазове, на место вршиоца дужности директора ЈКП „Канализација“ именован је Жељко Ерор, дипломирани агроекономиста из Шимановаца, а на место вршиоца дужности директора ЈКП „Сава“ одборници су именовали Жељка Миличевића, дипломираног машинског инжењера из Доњег Товарника. Такође, промењени су и састави свих управних одбора пећиначких јавних предузећа, као и општинских комисија и савета. Пећиначку Агенцију за развој, у коју општинска власт улаже највише наде да ће привући инвеститоре, уместо досадашњег Радивоја Милошевића убудуће ће водити Миле Алексић, дипломирани инжењер агроекономије из Огара.

ничке фотографије прегледао је радове 117 аутора. За излагање је одабрао 99 фотографија од 71. аутора. Што се тиче филмова прегледано је 22 аматерска филма, а за приказивање у две званичне пројекције одабрано 12 филмова од којих су четири анимирана. Радови су пристигли из Словеније, Македоније и Србије. Додела награда најбољим фотографијама и филмовима биће 5. августа када је и затварање фестивала. З. Дг.

Му жљан ско ле то

МУ ЖЉА:

Манифе стација “Мужљанско лето 2012”, у организацији Удружења кувара аматера и неговаоца старих обичаја, биће одржана 4. и 5. августа у овом зрењанинском приградском насељу. Посетиоци ће, по најавама организатора, имати прилику да присуствују бројним занимљивим програмским садржајима. Тако ће првог дана, у суботу, већ у 8 часова почети такмичење у риболову, а после окупљања на обали “Сунчаног језера” следе

дечије спортске игре, надметања у гурању точка од бицикла, бацању потковице, бацању висеће кугле, ношењу воде, као и трке у џаковима и трчање по греди. Гости ће за то време моћи да пробају мекике, а за ручак је најављен овчији паприкаш. Наредног дана, у недељу, очекују се нова такмичења, и то у сликању, бацању пикада, одбојци на песку, кувању рибље чорбе, брзом испијању пива и надвлачењу конопца. Ж. Б.

Сред њо ве ков на му зи ка и пле со ви

АПА ТИН: Општински културни центар организује сутра у 19 часова, концерт групе CON MOTO која изводи средњовековну музику на старим инструментима, а истовремено део ансамбла плеше уз ту музику плесове, који су сачувани од заборава. Група CON MOTO има од 20 до 30 чланова, а долази из Немачке

из околине Келна. Реч је о члановима који су се музички образовали на факултетиима, а окупила их је љубав према средњовеквој музици и плесу. Наступ у Апатину није прва посета Србији. До сада су наступали у Суботици, Сомбору и Новом Саду. Улаз на концет је бесплатан. Ј. П.

- Наставићу оно што је мој претходник радио, али ће ми циљ бити и да проширим делатност Агенције, како у развоју привреде, тако и у развоју пољопривреде, у којој је стање критично и постоји могућност проглашења елементарне непогоде. Трудићу се да одржим досадашњи ниво активности, али и да у одређеним областима унапредим рад Агенције – истакао је Алексић. На седници су констатоване и оставке на одборничке мандате, које су поднели новоизабрани председник општине Сава Чојчић и његов заменик Милан Степановић, а уместо њих мандати су поверени Горану Блануши из Ашање, са листе УРС-а и Верици Анџић из Деча, са листе „Јединствено за наше село“. Такође, члан Општинског већа Горан Арсенијевић поднео је оставку на ту функцију, због, како је образложио, немогућности да учествује у раду овог тела, а на његово Ј. Ан тић место је именован Саша Шљукић.

ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА „ДУ НАВ ПРЕ ВО ЗА” ОБ РА ДО ВА ЛА БАЧ КО ПА ЛАН ЧА НЕ

Ауто бу ска ста ни ца ко нач но до шла ку ћи

БАЧ КА ПА ЛАН КА: По речима заменика директора „Дунавпревоза“ Велимира Радованова, Аутобуска станица у Бачкој Паланци од 1. септембра треба да засија новим сјајем и да у потпуности буде у функцији путника. То би како је, између осталог, рекао и већински власник најуспешнијег војвођанског јавног превозника путника у Војводини Миленко Дамјанић, иначе већински власник „Дунавпревоза“, био завршетак тек прве фазе ове инвестиције која по, његовим речима, треба да улепша и олакша живот становника ове општине са скоро 60.000 становника. - Цео пројекат конципиран је тако да, коначно, Аутобуска станица у Бачкој Паланци, после много деценија, буде само на корист путника, а не околних локала и предузетника – каже директор Аутобуске станице Бачка Паланка Милан Каран. – Наши

ком овога века, били власници аутобуских станица у својим матичним ме стима, а да је „Дунавпревоз“ имао проблема чак у својој средини Када је паланачки превозник и скупио повелики новац да купи аутобуску станицу АТП „Војводина“, која је пре тога пропала као и њен власник АТП „Војводина“, имала је велики отпор баш у својој средини. „Дунавпревоз“ је данас фирма од које у Бачкој Паланци и оклним селима живи око 200 породица, а за коју цела Србија, па и Европа, зна да је

Ве ли мир Ра до ва нов

Ре но ви ра ње ауто бу ске ста ни це

грађани морају знати да је од априла наша Аутобуска станица добила и правно, односно статус Аутобуске станице и да је „Дунавпревоз“, коначно постао као домицилни превозник, који после скоро пола века постаје власник перона у свом граду. Треба подсетити да су многи јавни превозници путника у Војводини, током прошлог и почет-

Се ку стру ју и ви кен дом

Око 30 монтерских екипа Електродистрибуције “Нови Сад” данас ће искључивати струју купцима који нису измирили рачуне. Због наплате великих дуговања, приморани да електричну енергију искључују и викендом. Овог викенда без струје ће остати дужници из Бачке Паланке, Маглића, Товаришева, Младенова, Обровца, Бачког Петровог Села, Темерина, Жабља, Чуруга и Ђурђева. Из Електродистрибуције апелују на купце да плате заостале рачуне. Потрошачи из категорије домаћинства, које имају трофазни мерни уређај, за поновно прикључење мораће да издвоје 1.853 динара, док ће домаћинства са монофазним мерним уређајем платити 1.236. динара. За купце из категорије привреда поновно прикључење коштаће 4.214 Н. Р. динара.

VESTI Тре ћа сед ни ца пар ла мен та БЕ ЧЕЈ: На данашњој трећој седници новог сазива одборници Скупштине општине Бечеј разматраће и највероватније донети Одлука о додели „Првоавгустовске награде“ за 2011. годину, коју је реализовала Комисија за доделу годишње награде именована од минулог локалног парламента. Пре тога ће се обавити прва „тумбања“ у локалном парламенту, пошто ће седморо одборника изгубити тај статус. Председник општине Бечеј мр Вук Радојевић, његова заменица Тамара Иванишевић и члан Општинског већа Далибор Кекић, због преузимања поменутих функција, неће више бити одборници, а Дејан Вуковић, Горан Матић, Слободан Митровић и мр Здравко Петровић, зато што су поднели писмене оставке. И док се се такве промене и очекивале, једна друга је стидљиво најављивана. У питању је оставка тек изабране заменице председника СО Бечеј Гордане Намачински и избор мр Ненада Томашевића за новог заменика лоВ. Ј. калног парламента.

Ста бил на скуп штин ска ве ћи на

Фе сти вал ама тер ског фил ма

ОМО ЉИ ЦА: Фестивал аматарског филма и фотографије „Жисел“ 42. по реду биће одржан у Омољици од 3. до 5. августа. Тема је живот села, а започеће Салоном фотографија у оквиру којег ће, првог дана бити отворене четири изложбе: „Хиландар“ аутора Станка Костића, „Нешто да ти кажем“ Зорице Петровић, еко-фотографије чланова Центра за таленте из Београда и изложба добитника звања мајстора фотографије Фото саве за Србије.Стручни жири Салона умет-

једна од најуспешнијих проиватизација у области јавног превоза путника. Откупљен је дуг је од поверилаца пропале АТП „Војводина“ и сада је у току адаптација Аутобуске станице. - Ако је „Дунапревоз“ бачкопаланачки, а јесте, јер ту раде људи из ове општине, онда смо решили да од Аутобуске станице направимо оно што деценијама ни-

је урађено – каже Каран. – Никога не прозивамо, али 1. септембра ће сви видети да је овај објекат апсолутно у функцији путника. Постојаће подно грејање, односно зими ће бити топло, а лети због климе хладовина, баш као што је у нашим аутобусима који су и добили признање од корисника широм Србије, па и у иностранству. Ми се озбиљно бавимо овим послом и желимо да нашим путницима пружимо услугу за новац који дају за карту, а биће још пријатних изненађења које сада нећу да одам. Колико смо сазнали од надлежних у „Дунавпревозу“ следе неке значајне промене, јер Туристичка агенција ове фирме из улице „Жарка Зрењанина“ сели се у нову Аутобуску станицу, а у њене просторије усељава се нова Ауто школа „Дунавпревоза“ која ће имати најновије „Голфове“, а обзиром да по новом закону школе морају имати своје полигоне за обуку, а ова фирма га има, очекују да ће и ту запослити 15-так радника. М. Су џум

Учи ни бо ље уз ма ло во ље

БЕ ЧЕЈ: Неформална група „Бечејски волонтерски центар“, која се окупила и почела да ради на иницијативу Канцеларије за младе општине Бечеј пре 15 ме сеци, спроводи омладински пројекат „Учини боље уз мало воље“. - У питању је пројекат који реализујемо уз подршку ре сурс центра „Ново садскох хуманитарног центра“ у оквиру програма „Млади су закон“, који фи нан си ра Ми ни стар ство омладине и спорта. Партнерска организација нам је Бечејско удружење младих – БУМ. Активност пројекта је усмерена ка уређењу про стора Центра за децу и младе у Главној улици 47,

почев од кречења про сторија Канцеларије за младе и заједнич ке про сто ри је на ме ње не одржавању састанака, семинара, обуке и слична окупљања, преко куповине столица за заједничку про сторију и формира ња ми ни би бли оте ке за (не)формално образовање -рекла је координаторка поменутог пројекта Јованка Ркман. Прво ће се од 6. до 10. августа кречити, потом следи прикупљање литературе, коју ће моћи да користе млади искључиво у про стору Центра за децу и младе. Завршетак пројекта предвиђен је за 20. септембар, када ће бити отворена мини биВ. Ј. блиотека.

СОМ БОР: Написи у медијима о могућој промени власти у Сомбору не одговара истини - рекао је председник ГО ДС Сомбор и актуелни председник Скупштине града Синиша Лазић на конференцији за новинаре. -Ни једног момента стабилност локалне власти у Сомбору не доводи се у питање. Изгледа да је легитимно на свим другим нивоима да власт чини онај ко је освојио највише мандата и ко је победио, а да то није легитимно само у Сомбору, где је ДС освојила четвртину одборничких мандата у Скупштини града - рекао је Лазић, додајући да за сада нема назнака да је СПС спреман за прекомпоновање скупштинске већине. Локална власт у Сомбору формирана је 21. јуна а међу 61 одборнка већину ћине ДС, ДСС, СПС, ЛСВ и СВМ са 32 одборника, уз подршку четири одборника СРС.У опозиционом блоку са 25 одборника су СНС, УРС, СПО , УГ „Бољи Сомбор“ и ДСВМ. Ј. П.

Бес пла тан курс ру ског је зи ка БЕ ЧЕЈ: Омладина Друштва српско-руског пријатељства „Острог“ из Бечеја у оквиру зацртаног програма рада почела је летњу школу руског језика. Заинтересовани могу да се пријављују у просторијама Друштва, које се налазе у Тржном центру „Колинг“ у Главној улици. У питању је бесплатан курс руског језика за почетнике. Часови су средом и недељом од 19 сати и трајаће до половине октобра. В. Ј.

subota28.jul2012.

dRU[TvO

dnevnik

RE STA U RI RA NA ZNA ^AJ NA ISTO RIJ SKA GRA \A U ZRE WA NI NU

Sa ~u va na le kar ska kwi ga iz 1592. go di ne Zna ~aj na isto rij ska gra |a u po se du Isto rij skog ar hi va u Zre wa ni nu kon zer vi ra na je i re sta u ri ra na za hva qu ju }i pa ra ma ko je je ta usta no va jo{ 2010. go di ne do bi la od Mi ni star stva kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog si ste ma. Po se ti o ci Isto rij skog ar hi va ubu du }e }e mo }i da po gle da ju ta do ku men ta bez bo ja zni da bi mo gla bi ti uni {te na. – Bi bli o te ka Ma ti ce srp ske, ode qe we za za {ti tu pu bli ka ci ja, oba vi lo je kon zer va ci ju i re sta u ra ci ju na {ih po je di nih ra ri tet nih do ku me na ta – re kla je di rek tor ka zre wa nin skog Isto rij skog ar hi va Na da Bo ro{. – Ka da smo do bi li no vac od Mi ni star stva, bi li smo u di le mi ko ja do ku men ta da pro sle di mo jer ima mo mo re wih ko ji ma je po treb na i re sta u ra ci ja i kon zer va ci ja. On da smo, u do go vo ru s ko le ga ma iz Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, oda bra li

naj u gro `e ni ja do ku men ta ko ja iz i sku ju te po slo ve. Iz me |u osta lih, tu je le kar ska kwi ga iz 1592. kao i plan gra da Ve li kog Be~ ke re ka iz 1894. go di ne. Ov de se, ina ~e, ~u va zbir ka ka ra ta i pla no va ko ji ob u hva ta ju pe riod iz me |u 1752. i 1992. go di ne. Zbir ka sa dr `i 421 in ven tar -

Vi {a bi bli o te kar ka Aran ka Ba lint ob ja sni la je da ta dva li sta pred sta vqa ju po ~et ke srp ske pe ri o di ke i da ih po se du je sa mo ov da {wi ar hiv i ni je dan dru gi u ze mqi. – To su no vi ne iz pe ri o da od 1891. do 1897. go di ne. Osim to ga, ka da je re~ o bi bli o te~ koj gra |i,

Isto rij ski ar hiv u Zre wa ni nu osno van je 1. ju la 1947. go di ne sa za dat kom da pri ku pqa i ~u va ar hiv sku gra |u na pod ru~ ju sred wo ba nat skih op {ti na Zre wa nin, No vi Be ~ej, No va Cr wa, @i ti {te i Se ~aw nu je di ni cu i ka te go ri sa na je kao gra |a od iz u zet nog zna ~a ja. – Oda bra li smo i li sto ve na srp skom je zi ku “Ko lo” i “Glas” ko ji su bi li ve o ma ugro `e ni jer je pa pir bio krt – is ta kla je Na da Bo ro{.

re sta u ri ra li smo i kwi gu iz 16. ve ka pi sa nu na ne ma~ kom – na gla si la je Aran ka Ba lint. Isto rij ski ar hiv u Zre wa ni nu osno van je 1. ju la 1947. go di ne sa za dat kom da pri ku pqa, sre |u je, ob ra |u je i ~u va ar hiv sku gra -

|u i re gi stra tor ski ma te ri jal na stao ra dom prav nih li ca na pod ru~ ju sred wo ba nat skih op {ti na Zre wa nin, No vi Be ~ej, No va Cr wa, @i ti {te i Se ~aw. Teh ni~ ki se znat no opre mio 2000, a tri go di ne ka sni je, kao i osta li re gi o nal ni i grad ski ar hi vi, pre {ao je na bu xet gra da, {to je u po ~et ku iza zva lo od re |e no ne za do voq stvo. Grad ski bu xet bio je ve li ka ne iz ve snost jer je po sto ja la od re |e na do za stra ha zbog fi nan sij skih oba ve za ko je su mu pre ne te. Me |u tim, is po sta vi lo se da je strah oko fi nan si ra wa bio neo sno van, po {to je grad is pu wa vao fi nan sij ske oba ve ze pre ma Isto rij skom ar hi vu, dok osta le op {ti ne ko je su du `ne da fi nan si ra ju ma te ri jal ne tro {ko ve i, de lom, pro gra me, sa mo de li mi~ no is pu wa va ju oba ve ze. @. Ba la ban

NI [TA OD ^ET NI^ KIH PEN ZI JA?

Bez sta tu sa bor ca ne ma pri vi le gi ja Na kon {to je Ustav ni sud Sr bi je, se dam go di na od pod no {e wa zah te va SUB NOR-a za oce nu usta nov no sti po je di nih od re da ba Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pra vi ma bo ra ca, utvr dio da je ~lan o iz jad na ~a va wu sta tu sa par ti za na i rav no go ra ca ne u sta van, osta je da se vi di {ta }e bi ti sa zah te vi ma za pen zi je i dru ge pri vi le gi je ko je su rav no gor ci pod ne li u tom pe ri o du. Na i me, od mah na kon stu pa wa na sna gu tog ak ta pri pad ni ci rav no gor skog po kre ta i Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni po ~e li su da pod no se zah te ve za do bi ja we pen zi ja. Ni ko od wih – a po po da ci ma Mi ni star stva za rad i so ci jal nu po li ti ku ta kvih je oko 3.000 – ni je u pro te klih se dam go di na us peo da ostva ri pra vo na pen zi ju jer su ceo pro ces blo ki ra li bor ci ko ji su od bi li da u|u u Vla di nu ko mi si ju ko ja je tre ba lo da od lu ~u je o to me ko ima pra vo da do bi je pen zi ju, a ko ne. Pen zi ju, pri to me, ne mo gu do bi ti oni ko ji ne ma ju sta tus bor ca, a sa da je upra vo ta od red ba pro gla {e na ne u stav nom. Bor ci su od mah re kli da ni ka da ne }e pri sta ti na iz jed na ~a va we ~et ni ka i par ti za na, i svi ma je bi lo ja sno da od pri me ne Za ko na i da va wa sta tu sa rav no gor ci ma ne }e bi ti ni {ta. Dru gim re ~i ma, bi lo je ja sno da su pra va ~et ni ka i par ti za na iz jed na ~e -

Ro ~i {te o Dra ì noj smr ti 17. sep tem bra Pr vi osnov ni sud u Be o gra du za ka zao je za 17. sep tem bar ro ~i {te na ko jem }e se utvr |i va ti ~i we ni ce o smr ti Dra go qu ba – Dra è Mi ha i lo vi }a. Na ro ~i {te }e bi ti po zva ni svi u~e sni ci u po stup ku kao i Ra di {a Bog da no vi}, advo kat ko ji je po ~et kom ovog me se ca ime no van za Mi ha i lo vi }e vog pri vre me nog za stup ni ka. Ina ~e, bez do ka za o smr ti, Vi {i sud u Be o gra du pred ko jim se vo di po stu pak, ne mo è od lu ~i ti o zah te vu za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a, od no sno po ni {ti ti pre su du od 15. ju la 1946. go di ne ko jom je on osu |en na smrt stre qa wem, po {to ne ma zva ni~ nih po da ta ka o to me gde je i ka da po gu bqen i sa hra wen. na sa mo na pa pi ru, ali su zah te vi pri ma ni re dov no. Ni kom u pro te klih se dam go di na ni je pa lo na pa met da iz me ni ovaj za kon i uki ne od red bu po ko joj u Ko mi si ji ko ja od lu ~u je o pen zi ja ma

rav no go ra ca, mo ra da bu de tri pred stav ni ka SUB NOR-a, a ~e ti ri Skup {ti ne Sr bi je. S dru ge stra ne, ni ko ni je ni sno sio od go vor nost za to {to se za kon ne pri me wu je i {to oni ko ji su

ostva ri li ne ko pra vo u prak si ne mo gu da ga ostva re. U Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke ob ja {wa va ju da im je, po sle ne ko li ko opo me na, SUB NOR do sta vio obra zlo `e we u ko jem se na vo di da oni rav no gor ski po kret ne pri zna ju kao an ti fa {i sti~ ki i da ne }e ime no va ti svo je pred stav ni ke. Pred sed nik SUB NOR-a Sr bi je Mi o drag Ze ~e vi} je iz ri ~it da oni od bi ja ju da u~e stvu ju u to me i ~ak se ~u di ka ko je ne kom pa lo na pa met da bi oni “s ko ji ma su se ~et ni ci sve vre me tu kli”, mo gli da ih pri zna ju ko an ti fa {i ste. – Nek im taj sta tus da ju Nem ci i Qo ti }ev ci, s ko ji ma su bi li za jed no i ko ji su ih pla }a la i za {to nas uop {te pe tqa ju u to – po ru ~io je Ze ~e vi}. Da je od sa mog usva ja wa za ko na bi lo ja sno da }e on osta ti mr tvo slo vo na pa pi ru sla `e se i pot pred sed nik Rav no gor skog po k re ta Dra g an Bog da n o vi}, ko ji je sve stan da su {an se da “je dan ~lan SUB NOR-a gla sa za to da ~et nik do bi je pen zi ju” ni ka kve. – Ima tu jo{ je dan pa ra doks: da bi ne ko do bio sta tus bor ca, osim do ka za, do ku men ta ci je, mo ra da ima i dva sta ra bor ca kao sve do ke. A sta tus bo ra ca ima ju sa mo ovi iz SUB NOR-a – ob ja sio je Bog da no vi}. Q. Ma le {e vi}

NI JE LA KO TA LEN TI MA NA SE VE RU BA NA TA

Svir ka na pro fe sor ki noj fla u ti Broj ne su na gra de ko je je ta len to va na u~e ni ca Osnov ne mu zi~ ke {ko le „No vi Kne è vac„ Zo ra na Mo mi} iz Ba nat skog Aran |e lo va, svi ra ju }i na fla u ti, osvo ji la na naj pre sti `ni jim do ma }im tak mi ~e wi ma, a po tvr di la se i u me |u na rod noj kon ku ren ci ji. Osim to ga, kao od li~ na u~e ni ca Osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, za pa è ne re zul ta te po sti za la je na op {tin skim i okru `nim tak mi ~e wi ma iz ma te ma ti ke, srp skog je zi ka i isto ri je. Zo ra na je pro {le go di ne pr vu na gra du osvo ji la na 55. fe sti va lu mu zi~ kih {ko la Sr bi je u Kra gu jev cu. Od li~ nom svir kom pr vu na gra du ove go di ne osvo ji la je na In ter na ci o nal nom fe sti va lu umet ni~ ke mu zi ke FE MUS u Su bo ti ci, tre }u na gra du je do bi la na Me |u na rod nom tak mi ~e wu du va~ kih in stru me na ta „Da vo rin Jen ko 2012” u Be o gra du. Bez we nog mu zi ci ra wa u po sled we vre me ne mo gu da pro |u pri red be u Ba nat skom Aran |e lo vu i No vom Kne èv cu, na kra ju pro te kle {kol ske go di ne na {la se me |u na gra |e nim u~e ni ci ma po vo dom Da na op {ti ne No vi Kne è vac, a s naj bo qi ma bi la je i na na grad noj eks kur zi ji u Ve ne ci ji.

Zo ra na uspe ha po sti è svi ra ju }i na pro fe sor ki noj fla u ti, ko ju bi ta ko |e tre ba lo pre pa ri ra ti, a ro di te qi ni su u mo gu} no sti da joj ku pe no vi in stru ment. S jo{ ve }im am bi ci ja ma ~e ka na red nu {kol sku go di nu, ka da tre ba da za vr {i 8. raz red osnov ne i 4. raz red mu zi~ ke {ko le. Zo ra na is ti ~e da je u~i te qi ca u ni ìm raz re di ma Sne à na Ba ji} uo~i la wen ta le nat i na ve li ko in si sti ra we u~i te qi ce, u Osnov nu mu zi~ ku {ko lu No vi Kne è vac upi sa la se u 5. raz re du. Zo ra ni se svi de la fla u ta, ko ju je pr ve go di ne u~i la kod pro fe sor ke Ma ri ja ne Gu tvajn, a po tom je dve go di ne pre da no na sta vi la da ve `ba pod stru~ nim nad zo rom i po dr {kom pro fe sor ke Ni ves Vi da ko vi}. – Svo jom ne sva ki da {wom pre da no {}u, vo qom i ume }em, kao i ras ko {nim ta len tom, Zo ra na Mo mi} spa da me |u naj da ro vi ti je fla u tist ki we u svo joj sta ro snoj ka te go ri ji – uka zu je pro fe sor ka Vi da ko vi}. – Wen od nos pre ma ra du, in stru men tu i oba ve za ma, po sve }e nost i qu bav pre ma mu zi ci, je su pu to kaz i za dru ge, a re zul ta ti ko je je do sa da po sti gla sa mo su lo gi ~an sled ta kvog pri stu pa u kom bi na ci ji s neo spor nom da ro vi to {}u.

Fo to: Zo ra na Mo mi}

Iz we ne ge ne ra ci je su jo{ dve da ro vi te fla u tist ki we, Ka ta ri na Hor vat i Na ta {a Kar pi}, har mo ni ku u~e Bo à Ele zo vi} i Mi li voj Hor vat, gi ta ru Jo van Bo dro à, tru bu Jo van Ar se nov i kla vir An ge la Mi ~ik – od 14 u~e ni ka iz ode qe wa, osmo ro upo re do po ha |a i mu zi~ ku {ko lu pu tu ju }i dva pu ta ne deq no u No vi Kne è vac. – Pro blem je to {to bi tre ba lo da na sta vim ve `ba we na kva li tet ni jem in stru men tu. Pro fe -

sor ka Ni ves Vi da ko vi} mi je iz i {la u su sret i da la svo ju fla u tu da mo gu da ve `bam i na stu pam na tak mi ~e wi ma, a pre ko le ta za ve `be sam do bi la in stru ment iz {ko le. Kva li tet ni ja fla u ta, ko ja ko {ta 700 evra, od go va ra la bi i za da qe {ko lo va we u Sred woj mu zi~ koj {ko li i ka sni je na Aka de mi ji, me |u tim, ro di te qi ne ma ju mo gu} no sti da je ku pe – ka `e Zo ra na Mo mi}. M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

subota28.jul2012.

TRSTENI^ANIN LI[EN SLOBODE ZBOG PRAWA NOVCA

Fond za razvoj o{te}en za 150 miliona dinara

OSUMWI^ENI ZA POKU[AJ UBISTVA U PETROVARADINU IZ MA\ARSKE IZRU^EN SRBIJI

Marko M. sproveden u pritvor No vo sa |a nin Mar ko M. (1988), osum wi ~en za po ku {aj ubi stva Slo bo da na M. (1986) 1. ju la oko pet sa ti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, ko ji je, na kon bek stva, ubr zo po tom uhap {en na aero dro mu u Bu dim pe {ti, is po ru ~en je ju ~e iz Ma |ar ske srp skim vla sti ma i spro ve den je u pri tvor, sa op {te no je ju ~e u is tra `nom ode qe wu no vo sad skog Vi {eg su da. Ka ko je na{ list pi sao, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, po me nu ti do ga |aj se odi ga rao is pred di sko te ke ka da je do {lo do sva |e

iz me |u ove dvo ji ce mla di }a. Po jed noj ver zi ji, ne ko od wih je tom pri li kom do bio i {a ma re, a osum wi ~e ni se, na vod no, te re ti da je za bio no` u Slo bo da no va le |a, ko ji je sto ga za vr {io na in ten ziv noj ne zi Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. Za osum wi ~e nim je istog da na bi la ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca, a po tom je de `ur nom is tra `nom su di ji pri ve den mla di} osum wi ~en da je po mo gao osum wi ~e nom da pre |e gra ni cu. Ta ko |e, sve do ci do ga |a ja su od mah sa slu {a ni. E. D.

OD POSLEDICE EKSPLOZIJE GASA PRO[LE NEDEQE U BEGE^U PREMINUO MIROSLAV JEFTI]

Opekotine bile smrtonosne Mi ro slav Jef ti} (1953) iz Be ge ~a pre mi nuo je od po sle di ca ope ko ti na ko je je za do bio pro {le ne de qe pri li kom eks plo zi je ga sa u we go vom ser vi su. Pri li kom po prav ke ka mi o na ve ro vat no je gas is cu rio iz ci ster ne i po me {ao se s va zdu hom, {to je mo glo, uz var ni ~e we, iza zva ti eks plo zi ju u ko joj je, uz vla sni ka ser vi sa, ope ko ti ne za do bio i vo za~ ka mi o na D. P. (1982) iz Per le za. Eks plo zi ja ga sa do go di la se pro {log ~e tvr tak oko 20 ~a so va u Be ge ~u u Uli ci oslo bo |e wa 24, a obo ji ca po vre |e nih su pre ve ze ni u Ur gent ni cen tar. Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le ne Ju ri {in, ope ko ti ne su za hva ti le oko 80 od sto te la Mi ro sla va Jef ti }a. On je, po sle ne pu ne ne de qe bor be za `i vot, pod le gao po vre da ma. Sa hra wen je u ~e tvr tak po sle pod ne na gro bqu u Be ge ~u. M. B.

OBRA^UN NA CRNOGORSKOM PRIMORJU

U Igalu pretu~ena trojica Novosa|ana Tro ji ca mla di }a iz No vog Sa da te {ko su po vre |e na u tu ~i ko ja se do go di la u dis ko te ci „Pan do ra” u Iga lu, a, po wi hovom ka zi va wu, na pad nu ti su bez po vo da. Pre tu ~e ni su Ne ma wa P. (19), Igor X. (19) i Alek san dar G. (19). Svi oni za do bi li su te `e te le sne po vre de, Ne ma wi P. i Igo ru X. po lo mqe ne su no sne, a Alek san dru G. ja go di~ na kost. Oni su pod go ri~ kim me di ji ma ka -

za li da su, bez po vo da, na pad nu ti u dis ko te ci „Pan do ra” od ve }e gru pe mo ma ka iz Her ceg No vog. Mla di }i su srp ski dr `a vqa ni pa su o sve mu oba ve sti li kon zu lat Sr bi je u Her ceg No vom. Svi ak te ri tu ~e u „Pan do ri” da li su iz ja ve u po li ci ji, a zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da pro tiv Sa {e M. iz Her ceg No vog pod ne ta je kri vi~ na pri ja va. (Tanjug)

Rumqanki lisice zbog kra|a na plaì Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je dr à vqan sku Sr bi je B. J. (54) iz Ru me ko ja je osum wi ~e na za vi {e kra |a na pla à ma u Her ceg No vom, sa op {te no je ju ~e u Pod go ri ci. Upra va po li ci je Cr ne Go re je na ve la da je B. J. po ~i ni la ~e ti ri kra |e, ta ko {to je, ko ri ste }i ne pa `wu tu ri sta, s pla à otu |i va la tor bi ce i pla `ne tor be, u ko ji ma

su bi li no vac, mo bil ni te le fo ni, na o ~a re, do ku men ta, gar de ro ba i osta le li~ ne stva ri. Po li ci ja je, ka ko je sa op {te no, kod B. J. pro na {la ve }i deo otu |e nih stva ri ko je su vra }e ne vla sni ci ma. Osum wi ~e na B. J. je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da ta osnov nom dr `av nom tu `i o cu u Her ceg No vom, na ve la je cr no gor ska po li ci ja. (Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Nove prijave zbog prosja~ewa Ka wi {ka po li ci ja pod ne la je zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog pro sja ~e wa pro tiv Ti bo ra K. (1988) i Kri sti ja na L. (1988) iz Hor go {a. PU Ki kin da sa op {ti la je da su oni prek si no} oko 23 sa ta u bli zi ni drum skog gra ni~ nog pre la za Hor go{ s Ma |ar skom, od vo za ~a tra `i li no vac. Po sa op {te wu PU Ki kin da, po li ci ja }e i u na red nom pe ri o du na sta vi ti da ot kri va pro sja ~e wa i sank ci o ni {e te pre kr {a je. Pre dve ne de qe po li ci ja je zbog pro sja ~e wa pre kr {aj ne pri ja ve pod ne la pro tiv {est pu no let nih li ca i ~e tvo ro ma lo let ni ka iz Hor go {a Po ja ve pro sja ~e wa na drum skog gra ni~ nom pre la zu Hor go{ po sta le su uobi ~a je ne u da ne vi ken da u let woj se zo ni go di {wih od mo ra, ka da se na pre laz srp sko-ma |ar ske dr `av ne gra ni ce na naj pro met ni jem pre la zu s EU ~e ka sa ti ma. M. Mr.

U na stav ku ak ci je su zbi ja wa fi nan sij skog kri mi na la li {en je slo bo de di rek tor pred u ze }a „D.A.R. si stem’’ d. o. o. Tr ste nik Ra di slav R. (1957) zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i pra wa nov ca i o{te tio Fond za raz voj za vi {e od 1,5 mi li o na evra, sa op {te no je iz Bi roa za sa rad wu s me di ji ma MUP-a Sr bi je. Ka ko je na ve de no, po sto je osno vi sum we da je Ra di slav R. od 2006. go di ne do kra ja 2010. go di ne „sa ~i nio vi {e ne i sti ni tih slu `be nih is pra va – pro fak tu ra, fak tura, ugo vo ra i bi znis-pla no va o na vod noj

is p o r u c i re m on t o v a n e ili uve z e n e polovne opre me, ko je ni je evi den ti rao u po s lov n im kwi g a m a svog pri v red n og dru{tva”. Pri vred ni su bjek ti s te ri to ri je Sr bi je su ne i sti ni te pro fak tu re, ko je je iz dao osum wi ~e ni, is ko ri sti li kod Fon da za raz voj ra di apli ci ra wa i do bi ja wa in ve sti ci o nog sub ven ci o ni sa nog kre di ta i na taj na ~in o{te ti li Fond za 150.805.400 di na ra, is tak nu to je u sa op {te wu. Ko ri sni ci kre di ta Fon da, na kon {to im je po osno vu ne i sti ni tih pro fak tu ra odo bren i upla }en no vac od Fon da, upla -

}i va li su no vac na te ku }i ra ~un pri vrednog dru {tva “DAR. si stem’’ d. o. o., ko ji im je osum wi ~e ni Ra di slav R. vra }ao uma wen za pro vi zi ju za u~i we ne uslu ge. Ka ko je na ve de no, na taj na ~in osum wi ~eni Ra di slav R. pri ba vio je pro tiv pravnu imo v in s ku ko r ist od 5.976.703 dina ra. Pri p ad n i c i Mi n i s tar s tva unu t ra {wih po slo va, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu ` i l a { tvom iz Kru { ev c a, na s ta v i } e rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po slo va wu na ve de nog pri vred nog dru {tva i oso ba. (Tanjug)

SVE VI[E @RTAVA OBRA^UNA NO@EVIMA

Poteù i ma~ete i satare Sva ko dnev ni iz ve {ta ji o tu ~a ma u ko ji ma su se va li i no è vi, kao i sve ve }i broj ubi sta va hlad nim oru` jem raz log su vi {e za bri gu srp skoj po li ci ji, jer se po sled wih ne ko li ko go di na no è vi sve lak {e i ~e {}e po te ù. Pod se }a wa ra di, u na {oj dr à vi je do zvo qe no no {e we se ~i va kra }ih od 12 cen ti me ta ra, dok za du à sle di kri vi~ na pri ja va i ka zna do 60 da na za tvo ra. Me |u tim, upr kos tim pro pi si ma, no è va je na uli ci sve vi {e i u po sled we vre me su po sta li ne za o bi la zni u okr {a ji ma na vi ja~ kih gru pa, tu ~a ma po ka fi }i ma, ali i u dru gim si tu a ci ja ma ka da do |e do fi zi~ kog ob ra ~u na. Ta ko je za be le è no i ne ko li ko slu ~a je va sva |e u grad skom pre vo zu ko je su se za vr {a va le po te za wem no è va, a bi lo je i ne ko li ko slu ~a je va ka da su se uli~ no do ba ci va we i sit na ~ar ka pre tvo ri li u uba da we s te {kim te le snim po vre da ma. Op {ti po rast na sil ni~ kog po na {a wa, po go to vo kod mla dih, do veo je i do zna ~aj nog po ve }a wa upo tre be no è va i dru gih se ~i va, pa se sve ~e {}e mo è ~u ti da su se u ne kim su ko bi ma ko ri sti le ~ak i ma ~e te, pa i sa ta re, {to je do sa da bi lo ka rak te ri sti~ no sa mo za ob ra ~u ne pri pad ni ka ju `no a me ri~ kih nar ko kar te la. No è vi su na uli ci po no vo po sta li „po pu lar ni” iz vi {e raz lo ga. Je dan je to {to je va tre no oru` je mno go sku pqe i, na sre }u, te è do stup no ne go pre pet na e stak go di na, ka da su se pi {to qi i bom be mo gli za ma le pa re ku pi ti na sva kom ko ra ku. Po o {tre ne ka zne ne me re i ne -

ko li ko ak ci ja do bro voq nog pre da va wa oru` ja po li ci ji do pri ne li su to me da se sma wi broj, po go to vo ile gal nog na o ru `a wa, ko je se i da nas naj vi {e ko ri sti u iz vr {e wu kri vi~ nih de la. La ko no {e we i sa kri va we no `e va jo{ je je dan od raz lo ga {to se sve vi {e ko ri ste, a u slu ~a ju po li cij skog pre gle da ili ula -

Po mi {qe wu na {ih kri mi no lo ga, je di ni na ~in da se uti ~e na sma we we bro ja in ci de na ta je ste da se no {e we i ko ri {}e we no à stro è kon tro li {e i sank ci o ni {e. Ka d a je u pi t a w u pro f il oso ba ko je su sklo ne upo tre bi, no è ve naj ~e {}e po te ù ma lo l et n i c i, za t im oso b e iz

ska u obje kat s de tek to rom za me tal, ma wa je „{te ta” ka da se mo ra od ba ci ti. Po po li cij skim iz ve {ta ji ma o in ci den ti ma u ko ji ma su ko ri {}e ni no è vi, i da qe su naj po pu lar ni ji ta ko zva ni ska kav ci, ko ji su po sled wih go di na do bi li mo der ni ja iz da wa, kao i lo va~ ki no è vi na pre kla pa we. Me |u tim, ka da su ubi stva u pi ta wu, na ro ~i to po ro di~ ne tra ge di je i zlo ~i ni iz stra sti, naj ~e {}e se po te ù ve li ki ku hiw ski no è vi jer su pr vo oru` je ko je je ubi ci pri ru ci.

kri mi nal nog mi qea, ali je u evi den ci ji i zna tan broj qu di ko ji su pret hod no i sa mi bi li iz lo è ni ne kom na si qu. Po li ci ja je naj vi {e no è va od u- ze la od mla dih od 15 do 25 go di na, ko ji se „na o ru à va ju” da bi pri vu kli pa `wu i u svom okru è wu ste kli sta tus opa snih mo ma ka. Ta ka te go ri ja ta ko zva nih „po ka zi va ~a” re |e i upo t re b i no` ko j i no s i, za raz li ku od dru gih ko ji to hlad no oru` je no si iz stra ha od su par ni ka i ko ji ga u slu ~a ju su ko ba la ko po teg nu.

Osim wih, po sto ji i ka te go ri ja qu di ko ji no se no` i ko ji su sprem ni da ga upo tre be u sva koj si tu a ci ji. To su iz u zet no agre siv ne oso be, naj ~e {}e ve} is ku sni kri mi nal ci ko ji su ta kve na pa de ve} iz vr {a va li u pro {lo sti. Po seb nu gru pu ~i ne nar ko ma ni-raz boj ni ci, ko ji s no èm upa da ju u ma we pro dav ni ce ili pre sre }u qu de na uli ci tra è }i no vac, mo bil ne te le fo ne i dru ge vred ne stva ri. S ob zi rom na wi ho vo psi hi~ ko sta we usled ko ri {}e wa dro ge, na pa da ~i se ~e sto us pa ni ~e i po vre de `r tvu, iako ne ma ju raz lo ga za to. Po po li cij skoj evi den ci ji, sa mo u po sled wa dva me se ca za be le è no je vi {e od 50 ra wa va wa no èm, a naj dra sti~ ni ji slu ~a je vi su se do go di li kra jem ma ja, ka da su se u sa mo ne ko li ko da na de si la dva ~e do mor stva de ce od me sec da na i tri go di ne ko je su maj ke po ~i ni le no èm. Po sled wih da na u No vom Sa du i oko li ni su se ta ko |e de {a va li ma wi i ve }i in ci den ti s upo tre bom no è va, a za bri wa va to {to su i na pa sni ci i `r tve iz u zet no mla di. Kri mi no lo zi is ti ~u da po li ci ja mo ra {to vi {e i {to ~e {}e da kon tro l i {e oso b e s kri mi nal nim do si je om kao i da dr ì pod kon tro lom ka te go ri je kao {to su nar ko ma ni, al ko ho li ~ a r i, psi hi~ k i bo l e s ni c i, raz boj ni ci i na sil ni ci. Je dan od pred lo ga ko ji se ~e sto po javqu j e je s te i pro me n a po stoje}eg za k o n a ko j om bi se zabrani lo no {e we i naj ma weg se ~i va. N. Perkovi}

KRIVI^NE PRIJAVE PO@AREVA^KE POLICIJE PROTIV DVE OSOBE

Osumwi~eni za prevare neèwa Po à re va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ra do sla va T. (48) iz Li so vi }a i Mi le ne M. (61) iz Dre nov ca, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo pre va re, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve Po à re vac. Ka ko je na ve de no, na kon ogla sa ob ja vqe nog u dnev nom li stu „No vo sti” po ~et kom go di ne da po se du -

ju Agen ci ju za skla pa we bra ko va sa stra nim i do ma }im dr `a vqa ni ma, osum wi ~e ni ma su se za ko ri {}e we uslu ga obra ti li M. P. i D. J., me {ta ni Bra ni ~ev skog okru ga. Za po mo} u iz bo ru bra~ nih part ne ra osum wi ~e ni su tra `i li da im se upla }u je no vac pu tem „Post ne ta„ pa je ta ko M. P. u vi {e na vra ta upla tio vi {e od

100.000 di na ra, dok je D. J. upla tio oko 70.000 di na ra, is tak nu to je u sa op {te wu. Ka ko se wi ho ve iza bra ni ce, ko je su oda bra li pu tem fo to gra fi ja ko je su im do sta vqe ne i upla }e nih iz no sa, ni su po ja vi le, oni su slu ~aj pri ja vi li po li ci ji ko ja je utvr di la da osum wi ~e ni ne po se du ju Agen ci ju, da su upla }e ne nov ~a ne iz no se pre u zi -

ma li i da su usa mqe ne ne `e we pre va ri li. Po li ci ja je ot kri la ve }i broj „ko ri sni ka uslu ga” ko ji su no vac upla }i va li na isti na ~in kao i pre va re ni me {ta ni Bra ni ~ev skog okru ga. Po li ci ja je pri tiv osum wi ~e nih pod ne la kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom su du u Po `a rev cu. (Tanjug)

VESTI Okrivqen za sedam kra|a Be ~ej ska po li ci ja uhap si la je To do ra G. (1989) iz Ba~ kog Gra di {ta pod sum wom da je po ~i nio naj ma we se dam te {kih kra |a. On se te re ti da je pro te klih me se ci ula zio u ku }e i vi ken di ce u Ba~ kom Gra di {tu i u vi kend-na se qu po red tog me sta, te da je iz tih obje ka ta krao teh ni~ ku ro bu, alat i raz ne dru ge stva ri. To do ru je od re |e no za dr `a va we, a po tom je i od ve den je na sa slu {a we is tra `nom su di ji, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na, dok po li ci ja utvr |u je da li je okri vqe ni po ~i nio jo{ ne ka de la, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

Prisvojili cevi Po li ci ja je u sre du oko dva sa ta uju tro uhva ti la Ra gi pa [. (1985) i jo{ jed nog ma lo let nog No vo sa |a ni na, ne po sred no po {to su iz ne do vr {e ne ku }e na Kli si ukra de ne ba kar ne ce vi ga so vo da vred ne oko 160.000 di na ra. Ce vi su vra }e ne vla sni ku, a pro tiv obo ji ce osum wi ~e nih

bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va za te {ku kra |u, sa op {ta va po li ci ja. M. V.

Krao re{etke? Pro tiv Slav ka K. (1981) iz Fu to ga pod ne ta je kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog sum we da je s ka na li za ci o nih od vo da krao me tal ne re {et ke ko je je lo mio i pro da vao kao se ku na dar nu si ro vi nu. On se te re ti da je iz vr {io 14 kra |a u Ve ter ni ku na {te tu JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

Prijava zbog ujeda psa Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Vil mo {a Z. (1966) iz Ki kin de zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti. Osum wi ~e ni se te re ti da je 18. ju na ove go di ne, u ve ~er wim sa ti ma, na Sta rom je ze ru u Ki kin di, bez za {tit ne kor pe {e tao psa, ko ji je pri li kom mi mo i la `e wa ujeo pro la zni ka za de snu pot ko le ni cu i lak {e ga po vre dio. M. Mr.

Povredio sina Po li ci ja u Sen ti od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti Fe ren cu K. (1951) iz Sen te zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci na {te tu su pru ge i de ce. Ka ko se po do zre va, na kon pret we, Fe renc K. je si na uda rio me tal nom ce vi i lak {e ga po vre dio. Osum wi ~e ni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da Su bo ti ca. M. Mr.

Kra|a {arana u Nakovu Pro tiv Ra de ta S. (1985) i Mar ka N. (1989) iz Ki kin de po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo kra |e na {te tu Ri bo lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne. Oni se te re te da su u no }i iz me |u 4. i 5. ju la ove go di ne iz „Pe ska re” u Na ko vu po mo }u tri ri bar ske mre `e-me tli ce iz lo vi li 12 {a ra na i na taj na ~in o{te ti li Ri bo lo va~ ki sa vez Voj vo di ne za oko 78.000 di na ra. M. Mr.

sport

subota28.jul2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) VA WA UDO VI ^I], KA PI TEN VA TER PO LI STA

PRED SED NI CI SR BI JE I OKS TO MI SLAV NI KO LI] I VLA DE DI VAC OTVO RI LI NA[ PA VI QON

Ova ge ne ra ci ja za slu `u je fi na le Va ter po lo re pre zen ta ci ja pri vi kla se na funk ci o ni sa we u olim pij skom se lu. Po sle dva da na ra da, del fi ni su ima li slo bo dan dan, ko ji su is ko ri sti li da se pro {e ta ju Lon do nom. Je di ni je oba ve zu imao Va wa Udo vi ~i}. Ka pi ten re pre zen ta ci je, dvo stru ki osva ja~ olim pij skih me da qa, bio je na kon fe ren ci ji za {tam pu ko ja je or ga ni zo va na u glav nom pres cen tru. On je re kao da je ova ge ne ra ci ja za slu `i la da igra olim pij sko fi na le i da }e sve u~i ni ti da ob ra du je i se be i na vi ja ~e. - Imao sam pri li ku pre osam go di na u Ati ni da igram u fi na lu, ta da smo is pu sti li tri jumf i

- Svi smo zdra vi, to se odav no ni je do go di lo. Sa mo da ne urek nem, jer sa mo kad se se tim ko li ko smo ima li pro ble ma sa po vre da ma na ne kim pret hod nim tak mi ~e wi ma, pa i pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu. Udo vi ~i} je kao za nim qvost iz d vo j io sko r o ne v e r o v a t an po da tak da je olim pij ski ba zen du bok sa mo 1.90 me ta ra. - To je za i sta ne ve ro vat no, ali ka ko svi ma, ta ko i na ma po ru ~io je Udo vi ~i}. Na we go ve re ~i kroz osmeh se na do ve zao pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac.

Vla de Di vac, Dra gi ca i To mi slav Ni ko li} i \or |e Vi {ac ki is pred na {eg pa vi qo na

na dam se da }u ima ti no vu pri li ku. Ova ge ne ra ci ja po sve mu {to je ura di la za slu `u je da igra u fi na lu, da to bu de na gra da i za nas, i za sve ko ji nas po dr `a va ju - re kao je Udo vi ~i}. On je is ta kao da je at mos fe ra u eki pi sjaj na i po seb no na gla sio od li ~an zdrav stev ni bil ten.

- Eto, sad vam je ja sno za {to ja ne mo gu da bu dem va ter po li sta - na {a lio se Di vac. Va ter po li sti Sr bi je pr vu utak mi cu igra ju su tra i to sa ak tu el nim olim pij skim {am pi o nom Ma |ar skom, u okvi ru pr vog ko la B gru pe od 16.30 ~aso va.

Za ga |e nost zbog vru }i ne Bri tan ski na u~ ni ci upo zo ri li su da je zbog ve li ke vru }i ne kva li tet va zdu ha u Lon do nu opao, {to bi mo glo da uti ~e na per for man se spor ti sta. Na u~ ni ci Kings ko le xa sa op {ti li su da je za ga |e nost va zdu ha u glav nom gra du Bri ta ni je naj ve }a u pro te klih {est go di na. Sun ce i ve tar su pra vi uslo vi za let wi smog u Lon do nu, pre no si AP. Stru~ wa ci za pri rod nu oko li nu po kre nu li su sajt na ko me }e sva kog sa ta ob ja vqi va ti no ve po dat ke o kva li te tu va zdu ha u Lon do nu. Lon don ima naj ve }i i naj na pred ni ji si stem nad gle da wa kva li te ta va zdu ha u Evro pi i vo de ga stru~ wa ci Kings ko le xa ko ji kom bi nu ju na u ku, tok si ko lo gi ju i epi de mi o lo gi ju.

Srp ske spor ti ste kra si bor be ni duh

Pred sed ni ci Sr bi je To mi slav Ni ko li} i OKS Vla de Di vac otvo ri li su Pa vi qon Srbi je u cen tru Lon do na, me stu gde }e mo, na da mo se, pro sla vqa ti me da qe. - Spor ti sti su na {i dra gu qi i sva ko me ko bu de osvo jio me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu bi }e mo du `ni do ve ka - re kao je Ni ko li} na otva ra wu Pa vi qo na. Sim pa ti~ no osmi {qen Pa vi qon za pra vo je ga le ri ja u ko joj je pred sta vqe na isto ri ja olim pij skog po kre ta u Sr bi ji ko ji }e u Lon do nu obe le ì ti 100 go di na u~e {}a na naj ve }oj pla ne tar noj ma ni fe sta ci ji. U ovom Pa vi qo nu }e bi ti or ga ni zo va na oku pqa wa, dru è wa, i daj Bo è, pro sla ve do brih re zul ta ta i uspe ha na {ih spor ti sta. Pred sed nik Sr bi je je, u dru {tvu su pru ge, am ba sa do ra Sr bi je u

Lon do nu De ja na Po po vi }a i pred sed ni ka Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Div ca otvo rio Pa vi qon, uz re ~i po dr {ke srp skim olim pij ci ma: - Na {a eki pa je ma la, ali ve o ma do bro pri pre mqe na i mi slim da }e mo pre ma {i ti tu du go o~e ki va nu 100. me da qu. Ka da se spor ti sti iz ce log sve ta, od ko jih bar 90 od sto wih ima bo qe uslo ve, ali ni su ta len to va ni ji, tak mi ~e sa na {im spor ti sti ma, ni ko me od tih ri va la ni je la ko, jer na {e spor ti ste kra si bor be ni duh ko ji cr pe iz na {e ma le a ve li ke ze mqe - re kao je Ni ko li}. U opu {te nom raz go vo ru sa no vi na ri ma, Ni ko li} je re kao da od spor to i va naj vi {e vo li atle ti ku i ekip ne, jer je „od ra stao u vre me ka da je ko lek tiv bio va `ni ji od sve ga”.

- Re kao sam spor ti sti ma i pre od la ska u Lon don da sa mo da ju sve od se be i da zna ju da }e ih mi li o ni gra |a na na {e ze mqe bo dri ti i gle da ti. A na {im qu di ma, ko ji ih bu du gle da li, po ru ~u jem da ska ~u od sre }e ka da osvo ji mo me da qu, ali i da isto ta ko ne tu gu ju mno go ako ne gde ne bu de uspe ha - do dao je Ni ko li}. Vla de Di vac je po zvao na op {te je din stvo: - Svi mi od da nas mo ra mo da bu de mo jed no, sa istim za dat kom, da bo dri mo na {e spor ti ste i do sto jan stve no pred sta vqa mo svo ju ze mqu. Na vi {e me sta u Lon do nu pri pre ma se za i sta spek ta ku la ran pro gram po vo dom ce re mo ni je otva ra wa, `ur ka po red Tem ze...Ta mo ne }e bi ti pred sed ni ka Sr bi je ko ji je u {a li re kao no vi na ri ma: - Ne }u i}i po red Tem ze, ve} sam se ta mo pre hla dio.

PLI VA^ MI LO RAD ^A VI]

Moj naj ve }i adut je is ku stvo Naj bo qi srp ski pli va~ Mi lo rad â vi} re kao je da sa ve li kom va trom u sr cu o~e k u j e na s tup na Olim p ij s kim igra ma, po sled wem tak mi ~e wu u we go voj ka ri je ri. - De fi ni tiv no za vr {a vam ka ri je ru po sle Lon do na i imam ve li ku è qu da na svom po sled wem tak mi ~e wu ura dim ne {to ve li ko i opro stim se na pra vi na ~in - re kao je â vi} no vi na ri ma u Lon do nu. Ka ko je na veo, sa ma ~i we ni ca da }e u~e stvo vo va ti na Igra ma za we ga je ve} ve li ka po be da na kon broj nih pro ble ma sa po vre dom. Ipak, kad je ve} tu, è qa mu je da se do ko pa po bed ni~ kog po sto qa. - Ako mo gu ta ko da ka èm, moj naj ve }i adut je is ku stvo. Ovo su mi ~e tvr te Olim pij ske igre u ka ri je ri. Pre ma sve mu {to se o~e ku je, svi fi na li sti bi }e mla |i i ne is ku sni ji od me ne i na dam se

da }u to us pe ti na naj bo qi na ~in da is ko ri stim. Srp ski pli va~ je do dao da je u po sled we dve go di ne zbog po vre de bio pri mo ran da pro me ni tak ti ku u ba ze nu. - Ja sam ra ni je bio po znat po sjaj nom star tu, ali sa da sam pri mo ran da to na dok na |u jem na ne ki dru gi na ~in i mi slim da sam u to me us peo. U sva kom slu ~a ju vred no ra dim, ba zen je za i sta od li ~an i na dam se naj bo qem. Za kraj, ^a vi} je imao ma lu za mer ku na ra ~un or ga ni za to ra ko ji su u olim pij skom se lu pu {ta li gla snu mu zi ku do po no }i. - Ose }ao sam se kao na Ibi ci. Go to vo da oka ni sam sklo pio, a ra no sam mo rao na tre ning. Ipak, opro stio sam im, jer su mi re kli da su ve `ba li za ce re mo ni ju otva ra wa Iga ra - re kao je ^a vi}.

Pr vi svet ski re kord Na {a Ma ri na no si la olim pij sku ba kqu pre otva ra wa

Ma ri ni Pet ko vi} i Slo bo da nu Mi ro vi}u pri pa la je ~ast da bu du me |u 8.000 u~e sni ka {ta fet ne tr ke iz ~i ta vog sve ta ko ji su no si li olim pij ski pla men uli ca ma bri tan skih gra do va i se la, a za hva qu ju }i to me {to su oda bra ni za lo kal ne he ro je zbog po ka za nog olim pij skog du ha i pret hod nih ì vot nih do stig nu }a. Fud ba ler ka Cr ve ne zve zde LASK je sa uz dig nu ta tri pr sta pro ne la ba kqu ne ko li ko sto ti na me ta ra kroz gra di} na oba li mo ra Vest gejt, u bli zi ni gra da Mar gejt. Pri zna la je da ju je za to vre me je za pro la zi la kroz te lo i da su ta tri da na pro ve de na u En gle skoj naj bo qa u we nom ì vo tu. Za uspo me nu je na po klon do bi la ba kqu. - Na uli ca ma gra da su bi li sko ro svi sta nov ni ci gra da i svi su nas po zdra vqa li. Ose }aj je bio ne ve ro va tan. Mo ram da po me nem da je Sam sung sve fan ta stic no or ga ni zo vao i hva la im {to je pro te kla tri da na u~i nio ne za bo rav nim i naj lep {im u mom ì vo tu. Hva la i Je le ni i Isi do ri ko je su me pred lo ì le da idem - is pri ~a la je Ma ri na, ko ja je u po sled wem mo men tu do bi la bri tan sku vi zu i to za hva qu ju }i oso bqu Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je.

Ma ri na Pet ko vi} }e no {e we ba kqe pam ti ti celog `i vota

Olim pij ske igre u Lon do nu su sa sport skog sta no vi {ta po ~e le na od li ~an na ~in – svet skim re kor dom u stre li ~ar stvu. Re pre zen ta ti vac Ju `ne Ko re je u stre li ~ar stvu Dong-hjun Im je u kva li fi ka ci ja ma za be le `io 699 po e na, ~i me je za tri po e na nad ma {io sop stve ni svet ski re kord. Ju `no ko rej ski tak mi ~ar je go to vo slep na le vo oko, a ne ma ide a lan vid ni na de snom. Hjun je ve} osva jao zlat ne me da qe na Olim pij skim igra ma 2004. i 2008. go di ne. Pret hod ni re kord je po sta vio u ma ju u Tur skoj. On je obo rio i tim ski re kord sa ko le ga ma Bub-min Ki mom i Xin-hjek Ohom – po go div {i 2087 kru go va. Oni su pret hod ni

re kord nad ma {i li za 72 kru ga. Tak mi ~e we je na or ga ni za ci o nom ni vou pra tio skan dal, jer na vi ja ~i ni su pu {te ni da gle da ju tak mi ~e we. Za stre li ~ar stvo, ko je se odr `a va na kri ket sta di o nu Lord’s, ni su se pro da va le kar te, ali se qu bi te qi spor ta po pra vi lu pu {ta ju na ne ko li ko mi nu ta, da ose te ~ar pr vog spor ta na tlu Lon do na, ne ko li ko sa ti pre sve ~a nog otva ra wa. Me |u tim, ovog pu ta or ga ni za to ri ni su pu sti li ni kog da u|e, {to je iza zva lo ma le pro te ste i ve li ku me dij sku pa `wu. Qu bi te qi su sve vre me ~e ka li u re du, na da ju }i se da }e bi ti pu {te ni, ali ih ni je bi lo pre ko 50 ni u jed nom tre nut ku.

SPORT

dnevnik

subota28.jul2012.

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) PRO GRAM Da nas

Ni ko la Sto ji} i Ne nad Be |ik da nas iz la ze na ve sla~ ku sta zu

Dvo jac bez kor mi la ra pro bi ja led Da nas star tu je ve sla~ ka re ga ta, na ko joj }e bo je Sr bi je bra ni ti dve po sa de – dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik i ~e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}. Led u ve sla~ ko-ka ja ka {kom cen tru u Ito nu, pred gra |u Lon do na, pro bi ja ju Sto ji} i Be |ik, ko ji od 13 ~a so va po na {em vre me nu ve sla ju u pr voj gru pi kva li fi ka ci ja, gde }e im pro tiv ni ci bi ti ~am ci Fran cu ske, Poq ske, No vog Ze lan da i Ma |ar ske. Na{ dvo jac }e ve sla ti u pe toj sta zi u tr ci iz ko je }e tri pr vo pla si ra ne po sa de oti }i di rekt no u po lu fi na le (na pro gra mu u sre du 1. av gu sta) dok }e ~e tvr ta i pe ta mo ra ti da se bo re kroz re pe sa`

(po ne de qak, 30. jul). U dru goj gru pi kva li fi ka ci ja su po sa de Ho lan di je, Ka na de, SAD i Austra li je, a u tre }oj ~am ci Gr~ ke, Ne ma~ ke, Ita li je i Ve li ke Bri ta ni je. Po re ~i ma se lek to ra Ne boj {e Ili }a, na{ dvo jac je u pot pu no sti spre man za start Iga ra. – Ne oba zi re mo se na `reb i na sta zu u ko joj ve sla mo. Ciq nam je da Sto ji} i Be |ik od ve sla ju na svom naj vi {em ni vou, a vi de }e mo za {ta }e to bi ti do voq no. Wih dvo ji ca su bi li {e sti na Svet skom ku pu u Min he nu sre di nom ju na u go to vo is toj kon ku ren ci ji ko ja ih o~e ku je ov de. Na por no smo tre ni ra li od Min he na, for mu smo, imam uti sak, po di gli na jo{ vi {i ni vo,

ali je i kon ku ren ci ja tem pi ra la for mu za Igre. U sva kom slu ~a ju, sva ko ima svo ju sta zu, 2 ki lo me tra pred so bom, i osta je da se sa mo na dam da }e mo od ve sla ti jed nu do bru teh ni~ ku i tak ti~ ku tr ku – ka zao je Ili}. Na pret hod ne tri olim pi ja de Sr bi ja je ima la pred stav ni ka u dvo ji cu. Sva ki put je je dan ~lan ~am ca bio Sto ji}, ko jem }e u Lon do nu, na we go vim ~e trv tim Igra ma, part ner bi ti de bi tant Be |ik. Po Ili }e vom mi {qe wu, lon don ski dvo jac ne za o sta je ni za sid nej skim, ni za atin skim ni za pe king {kim. – U ve sla wu su sa mo re zul tat i vre me me ro dav ni. Po re zul ta ti ma ko je Sto ji} i Be |ik po sti `u na tre nin zi ma si gur no je da

9:15 - Streqa{tvo (`), vazdu{na pu{ka, kvalifikacije A. Arsovi}, I. Maksimovi} 10:00 - Stoni tenis (m), preliminarna runda, singl M. Jevtovi}, A. Karaka{evi} 11:00 - Biciklizam (m), drumska trka I. Stevi}, G. Kasa 11:58 - Plivawe (m), 400m slobodno, kvalifikacije \. Markovi} 12:00 - Streqa{tvo (`), vazdu{na pu{ka, finale A. Arsovi}, I. Maksimovi} 12:30 - Odbojka (`), 1. kolo Srbija - Kina 12:30 - Tenis, 1. kolo singlova i dublova u obe konkurencije N. \okovi}, J. Tipsarevi}, V. Troicki, N. Zimowi}, J. Jankovi}, A. Ivanovi} 13:00 - Streqa{tvo (m), vazdu{ni pi{toq, kvalifikacije D. Mikec, A. Zlati} 13:00 - Veslawe (m), M2- kvalifikacije po grupama N. Stoji}, N. Be|ik 13:15 - Plivawe (m), 200 m prsno, kvalifikacije ^. Sila|i 14:30 - Boks (m), kategorija do 75 kg, 1. kolo A. Drenovak 16:30 - Streqa{tvo (m), vazdu{ni pi{toq, finale D. Mikec, A. Zlati} 17:00 - Stoni tenis (m), 1. kolo, singl A. Karaka{evi}, M. Jevtovi} 20:51 - Plivawe (m), 400 m slobodno, finale \. Markovi} 21:28 - Plivawe (m), 100 m prsno, polufinale ^. Sila|i

ne za o sta ju ni za atin skim ni za pe king {kim po sa da ma, ali ni za onim ~am cem iz Sid ne ja 2000. ka da su Sto ji} i Vi {ac ki bi li me |u fa vo ri ti ma za me da qure kao je Ili} i pro ko me na ri sao i sta we na sta zi : – Uslo vi na sta zi ni su ka ta stro fal ni, ali su iz u zet no lo {i. Ot ka ko smo sti gli u Iton ne pre kid no du va jak bo~ ni ve tar. Me |u tim, ka ko svi ma ta ko i na ma. Po prog no zi vre me u Ito nu }e se me wa ti iz ~a sa u ~as i ne za hval no je prog no zi ra ti {ta nas o~e ku je. ^e tve rac bez kor mi la ra svoj na stup u Lon do nu po ~i we u po ne de qak, 30. ju la od 11,40 ~a so va po na {em (10,40 ~a so va po lon don skom vre me nu).

ZLAT NI RU KO MET NI OLIM PI JAC MI LE ISA KO VI]

[an sa ge ne ra ci je Ne ka da {wi ru ko me ta{ Ju go sla vi je Mi le Isa ko vi} re kao je da je re al no o~e ki va ti da re pre zen ta ci ja Sr bi je pro -

|e u ~e tvrt fi na le, s tim da svi è le me da qu. - Ni ka da se ni sam ba vio prog no za ma, ali imam è qe, a è qe

su mi uvek vr lo vi so ko, mo `da ~ak i iz nad re al nih mo gu} mo sti. Re al no je da pro |e mo u ~e tvrt fi na le, a po sle to ga je sve

Na {i ru ko me ta {i u Lon do nu

Ili} ~a stio apa ra tom za ka fu Tre }eg da na bo rav ka u Lon do nu ru ko me ta {i su tre ni ra li od 10 do 11 ~a so va, u isto vre me sa re pre zen ta tiv ci ma Dan ske. To kom ~i ta vog da na u Ko per Boks Are ni, u ko joj }e se igra ti me ~e vi ru ko met nog tur ni ra, igra ni su pri ja teq ski me ~e vi. Su sre tu iz me |u se lek ci ja Hr vat ske i Islan da (25:23), pri su stvo vao je teh ni~ ki di rek tor re pre zen ta ci je Vla di ca Spa so je vi}, dok su se lek tor Ve se lin Vu ko vi} i we gov asi stent Vla dan Jor do vi} gle da li dvo boj [ve |a na i Ko re ja na ca. U 16 ~a so va, na pro gra mu je bi lo gle da we vi dea se lek ci je [pa ni je. Ka ko pro jek tor ni je da vao naj o {tri ju sli ku, kom {i je iz Ru si je po zaj mi le su ve li ki Sam sung LED te le vi zor na ko me

su igra ~i i stru~ ni {tab od gle da li ma te ri jal. Stru~ ni {tab na {e re pre zen ta ci je iza {oa je u su sret re pre zen ta ci ja ma Tu ni sa i Islan da, da ju }i CDove sa pri ja teq skih me ~e va. - Do bro ~i ni i do bru se na daj - ka `u u na {em ti mu. Ko per Boks Are na u ko joj se ka sni je ve ~e ras od i grao me~ sa Bri tan ci ma, oda je ose }aj is pu we no sti zbog ra zno boj nih sto li ca. ^lan stru~ nog {ta ba Go ran Ko va ~e vi} je u tr `nom cen tru po red olim pij skog se la pa za rio apa rat za ka fu, ko ji }e bi ti in sta li ran u pan si o nu or lo va. To je po klon ka pi te na Mo mi ra Ili }a, ko ji je ~a stio svo je dru go ve. Ka pi ten ski...

mo gu }e. Mo ja in tim na è qa je da osvo ji mo ne ku me da qu, a kad ka èm „ne ku„ mi slim na zlat nu re kao je Isa ko vi} no vi na ri ma u Lon do nu.- Mo `da je to ma lo bez o bra zno, ali ta ko je to u spor tu, ako ne è li te naj vi {e, bo qe da se ne tak mi ~i te . On je ~lan Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je. Osvo jio je zlat nu me da qu na OI 1984. u Los An |e le su, sa sa da {wim se lek to rom Ve se li nom Vu ko vi }em. Isa ko vi} je re kao da sa da ne ma kon tak ta sa ti mom. - Sa da sam na ne koj dru goj funk ci ji, ni sam ve zan za re pre zen ta ci ju. Po ma èm na svoj na ~in. Oni ima ju svoj ri tam, svo je tak mi ~e we. Ne sum wam u tre ne ra i igra ~e da }e po ka za ti ono {to su po ka za li ove zi me na EP. Sma tram da je ovo ve li ka {an sa jed ne ge ne ra ci je i po ku {aj da pro bi ju ba ri je ru da se na{ ru ko met vra ti na ve li ka vra ta u svet ski vrh - re kao je Isa ko vi}. Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je tak mi ~e we na Olim pij skim igra ma u Lon do nu po ~e }e u ne de qu, ka da }e se sa sta ti sa [pa ni jom.

Da nas iz la ze na stre li {te Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar so vi}

VLA DE DI VAC, PRED SED NIK OKS

Strel ci }e po kre nu ti ceo tim Pred sed nik OKS Vla de Di vac re kao je da se na da da }e re pre zen ta tiv ci u stre qa {tvu ve} pr vog da na u Lon do nu re zul ta ti ma da ti do dat nu sna gu dru gim spor ti sti ma. - Ra du je mo se svi {to Igre po ~i wu. U cen tru pa `we }e bi ti stre qa {tvo, na da mo se da }e oni do brim re zul ta ti ma na star tu da ti do dat nu sna gu osta lim spor ti sti ma. Po ~i wu i te ni se ri, ima ju te `ak `reb, ali ko li ko vi dim, wih to ne uz bu |u je i na da mo se naj bo qem - re kao je Di vac. On je do dao da }e pr vog da na Iga ra u dru {tvu pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a bi ti na stre li {tu, a ka sni je }e za jed no pru `i ti po dr {ku od boj ka {i ca ma Sr bi je

ko je }e igra ti pro tiv Ku be. Di vac je re kao da je at mos fe ra me |u srp skim spor ti sti ma sjaj na i da su sit ni pro ble mi u olim pij skom se lu re {e ni. - Bi lo je ma lo pro ble ma sa gla snom mu zi kom, jer su or ga ni za to ri pro ba li otva ra we, a bi lo je i pro ble ma sa vo dom. Uvek je ta ko u po ~et ku. Sa da je sve u re du i spor ti sti mo gu da se po sve te svo jim tak mi ~e wi ma - ka zao je on. Na pi ta we o is hra ni , na ko ju su se `a li li ve sla ~i, Di vac je od go vo rio: - Oni su sa da na di je ti, to im je va `no zbog re zul ta ta. Na hra ni }e mo ih ka da se za vr {e Igre - na {a lio se Di vac.

Ja sna o~e ku je me da qu Ja sna [e ka ri} sprem na je da ju ri {e stu me da qu u ka te go ri ja ma MK pi {to qem, ga ji na du da }e pu ca ti bo qe ne go u Ki ni. - Na pro {lim Igra ma ni sam us pe la da do |em do me da qe, a na dam se da }u ovog pu ta ima ti vi {e sre }e. Mi slim da je na{ stre qa~ ki tim je dan od naj ja ~ih ko ji re pre zen tu je Sr bi ju i na dam se me da qa ma, a vi de }e mo ko li ko - re kla je [e ka ri }e va. Re dov na je na Olim pij skim igra ma od 1988. go di ne i Se u la. Ta mo je osvo ji la zla to i bron zu. U Bar se lo ni je upu ca la sre bro, kao i 2000. go di ne u Sid ne ju i u Ati ni 2004. [e ka ri }e va na stu pa 1. av gu sta, u di sci pli ni ma lo ka li bar ski pi {toq 30 plus 30 me ta ka.

sport

subota28.jul2012.

dnevnik

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST)

Bri tan ci obo `a va ju ko wi~ ki sport „Ko wa, ko wa! Kra qev stvo za ko wa!”, uz vi ku je je dan od naj po zna ti jih [ek spi ro vih li ko va. Mol ba kra qa Ri ~ar da tre }eg bi na ovim Olim pij skim igra ma sa svim si gur no bi la usli {e na. U jav no sti se ~e sto sma tra da su Bri tan ci do bri u se de }im spor to vi ma po put ve sla wa ili bi ci kli zma, ali }e ove Olim pij ske igre bi ti sve u

zna ku ko wa. Me |u naj i stak nu ti jim u~e sni ci ma su kra qi ~i na unu ka Za ra Fi lips ko ja se tak mi ~i za Bri ta ni ju i kow ~i ji je vla snik En Rom ni, su pru ga re pu bli kan skog pred sed ni~ kog kan di da ta Mi ta Rom ni ja i ko ji u~e stvu je u tak mi ~e wu dre se ra. Ka ko na vo di agen ci ja

Fe de rer ho }e i u Bra zil Je dan od naj bo qih te ni se ra svih vre me na Ro xer Fe de rer re kao je da `e li da na stu pi i na Olim pij skim igra ma u Bra zi lu 2016. go di ne. - Mno go to ga se de {a va i od sve ga to ga za vi si ko na~ na od lu ka. Ali, `e lim jo{ da igram i na dam se da }e mi te lo to do zvo li ti - re kao je Fe de rer, ko ji 8. av gu sta pu ni 31 go di nu. [vaj ca rac je po sle tur ni ra u Vimbldo nu po no vo pr vi na sve tu jer je na ATP li sti pre te kao No va ka \o ko vi }a.Sa da }e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu po no vo po ku {a ti da tri jum fu je i da na Vimbldo nu, gde je osvo jio se dam gren slem ti tu la, osvo ji i pr vo olim pij sko zla to. Naj bo qi te ni ser sve ta po ku {a }e da osvo ji me da qu i u kon ku ren ci ji du blo va gde }e na stu pi ti sa ze mqa kom Sta ni sla som Va vrin kom.

AP, ne ma bo qeg me sta od Ve li ke Bri ta ni je za ko wi~ ke spor to ve. Sva kog ju tra u lon don skom Hajd par ku ko wi se iz vo de u {et wu, a kra qi ~i na re gi men ta ve `ba ka ko bi bli sta li na kra qev skim ven ~a wi ma dok u svo jim sjaj nim uni for ma ma se de na ve li ~an stve nim ko wi ma. Bri tan ska tak mi ~ar ka u even tin gu - ko wi~ koj di sci -

pli ni ko ja ob u hva ta dre su ru, tr ke i pre ska ka we pre pre ka Me ri King na da se da }e bri tan ski ja ha ~i ohra bri ti qu de da u ce loj ze mqi po~ nu da se ba ve ko wi~ kim spor to vi ma, ili ma kar da na u ~e da ja {u. - Na da mo se da }e mo ovi me uba ci ti vi {e zad wi ca u se dla -

re kla je King, ko joj su ovo {e ste Igre. Sve o~i ove go di ne upr te su u Fi lip so vu, 31-go di {wu }er ku prin ce ze Ane, ko ja je 14. u re du za bri tan ski tron i ko ja stal no pri vla ~i pa `wu me di ja iz van red nom ja ha }om ve {ti nom, ali i ti me {to we ne uspe he re dov no pra ti wen ro |ak, princ Vi li jam i we go va su pru ga Ke trin. Dru ga „zve zda” ko wi~ kog spor ta je Ra fal ka, 15-go di {wa ko bi la, ~i ja je vla sni ca En Rom ni i ko ju ja {e Ijan Ebe ling iz ame ri~ kog ti ma. Duo Rom ni/Ra fal ka pru `io je od li~ nu mu ni ci ju kri ti ~a ri ma re pu bli ka na ca. Ko mi ~ar Sti ven Kol bert oce nio je dre su ru kao sport za bo ga ta {e, ali se na {a lio da no vi na ri ko ji pra te ko wi~ ke spor to ve sa da pr vi put mo gu da gle da ju svo je tek sto ve na na slov nim stra ni ca ma a ne u sport skom odeq ku. Me |u za ni mqi vim li ko vi ma ovog spor ta je i ja pan ski dre ser Hi ro {i Ho ket su, ko ji ima 71 go di nu i naj sta ri ji je spor ti sta na ovim Olim pij skim igra ma. Pr vi put se tak mi ~io 1964. u To ki ju. Jo{ je dan za ni mqiv pred stav nik ovog spor ta je Ijan Mi lar ko ji se pr vi put na OI tak mi ~io pre 40 go di na, u Min he nu 1972. Ove go di ne, 65-go di {wi „Ka pe tan Ka na da” po 10. put }e u~e stvo va ti na OI. Da li }e mla di bi ti pri vu ~e ni ovim spor tom, ugle da ju }i se na Za ru za sa da se ne zna. Pro fe sor na Har var du Sti ven Grej ser ko ji go di na ma pro u ~a va OI sma tra da ne }e. - Mi slim da po zna ta oso ba mo `e da pri vu ~e pa `wu ali ne i da ceo sport u~i ni po pu lar nim - re kao je on.

ISKRENOST ASAFE PAUELA

Po sled wa {an sa

Biv {i svet ski re kor der na 100 me ta ra Asa fa Pa uel iskre no je pri znao da su mu OI u Lon do nu po sled wa pri li ka da ostva ri ne ki ve li ki re zul tat u ka ri je ri. Pa uel je na Igra ma u Ati ni 2004. i Pe kin gu 2008. go di ne za be le `io lo {e re zul ta te i ni je is pu nio o~e ki va wa. Pa uel je oba pu ta za u zeo tek pe to me sto u fi nal nim tr ka ma. - Ovo je ve o ma va `no tak mi ~e we za me ne. Po sled wi put }u na stu pi ti na Olim pij skim igra ma, a tr ka na 100 me ta ra je di sci pli na u ko joj sam naj bo qi - na veo je 29. go di {wi Pa uel. On je o~e ki va wa oprav dao je di no u ja maj ~an skoj {ta fe ti na 4h100 me ta ra u Pe kin gu, ka da je osvo jio zlat nu me da qu.

Asa fa Pa uel

- Od Ju se i na Bol ta sam na u ~io da mo ram da bu de mo ma lo opu {te ni ji. Lak {e mi je ka da raz mi {qam da tr ~im sa mo za se be. U fi na lu uvek mo ra te da se skon cen tri {e te sa mo na se be. On i ak tu el ni svet ski i olim pij ski {am pion Ju sein Bolt su ve li ki ri va li, ali su van sta ze u pri ja teq skim od no si ma. - On je uvek bio spre man za naj ve }a tak mi ~e wa, a na dam se da }e to bi ti i slu ~aj sa mnom sa da u Lon do nu - is ta kao je Pa uel. Upr kos sla bim re zul ta ti ma na pro {lim OI, Pa uel je na ja vio po hod na me da qe u Lon do nu. - Ako ne uzmem bar jed nu me da qu, bi }u ve o ma raz o ~a ran. Ce la Ja maj ka od svih nas o~e ku je do bre re zul ta te i znam da su na vi ja ~i uz bu |e ni zbog OI - re kao je Pa uel.

Bo ja na Jo va nov ski

Jo va nov ska u fi na lu Bo ja na Jo va nov ski igra }e pr vi put u fi na lu VTA tur ni ra! Srp ska te ni ser ka je u po lu fi na lu tur ni ra u Ba kuu (tvr da pod lo ga, 220 hi qa da do la ra) po be di la Alek san dru Pa no vu 6:2, 6:2. Me~ je tra jao 80 mi nu ta. Bo ja na je o~i gled no us pe la da se od mo ri po sle is cr pqu ju }eg po lu fi na la sa Alek san drom Kru ni}, sa ko jom je na te re nu pro ve la vi {e od tri sa ta. Dan ka sni je mno go br `e i lak {e je od ra di la po sao. Oba se ta u du e lu sa 75. te ni ser kom sve ta ima la su isti sce na rio. Do 2:2 su igra ~i ce ~u va le svo je ser vi se, a on da je 20-go di {wa Be o gra |an ka po ja ~a va la ri -

tam i do bi ja la na red na ~e ti ri ge ma. Bo ja na je od li~ no ser vi ra la, do bro joj je funk ci o ni sao for hend… La ko je iza {la na kraj sa 22 me sta bo qe ran gi ra nom pro tiv ni com. Bo ja na je pro tiv Alek san dre Kru ni} pre tr pe la ~ak osam brej ko va, a pro tiv Pa no ve ni je dan. Pre ci zni je, Ru ski wa je ima la sa mo jed nu brejk pri li ku na me ~u. S dru ge stra ne, Jo va nov ski je is ko ri sti la ~e ti ri od de set {an si da ri val ki odu zme ser vis. To do voq no go vo ri o we noj do mi na ci ji. Pro tiv ni ca Bo ja ni Jo va nov ski u fi na lu bi }e Ame ri kan ka D`u li ja Koen ko ja je sa vla da la Ol gu Pu~ ko vu iz Ru si je sa 3:6, 6:0, 6:3.

^OKA OSTALA BEZ DVE KLASNE IGRA^ICE

Raz i {la se vi ce {am pi on ska eki pa V i c e { a m p i o n s k a eki pa sto no te ni ser ki ô ke po ~e la je pri pre me za na red nu se zo nu bez dve naj bo qe igra ~i ce, re pre zen ta tiv ke Alek san dre Ra do wi} i Ana @o fi je Few ve {i. One su pri stu pi le STK No vi Sad. Ta ko }e u na red noj se zo ni bo je ô ke, po red @a net Kor ma wo{ i Do ro }e Haj nal, bra ni ti Iva na Mi lo va no vi}, Ki ti Kor ma wo{ i ve te ran ka Sa wa Be ~ej ski. Naj bo qi sa stav se ni or ki ô ke ove i pro {le go di ne je

ci ji u na {em sa sta vu bi }e Sa {a Dum ni}, Ste fan Ko mlu {an i Ta ma{ Me sa ro{. Wi ma se, po red Igo ra Vor gi }a, pri dru `i la i mla |a mu {ka eki pa ko ja se tak mi ~i u Ba nat skoj li gi, u ko joj su Da mir i Ste fan Dr qa ~a, Og wen Na u mov i Bo ris Mi lo va no vi}, kao i dru ga `en ska eki pa (Dru ga Voj vo |an ska li ga), ko ju sa ~i wa va ju Na ta {a Be ~ej ski, Na ta {a Olu {ki, Jo va na Gli {in i ve te ran ka Li Mak si mo vi}. Po red wih, tu su i mla di An drej Ili ja -

ATLETIKA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Bolt `e li ~e ti ri zlat ne me da qe Olim pij ski {am pion i svet ski re kor der u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra, Ja maj ~a nin Ju sein Bolt na ja vio je da }e se u Lon do -

nu tak mi ~i ti u ~e ti ri di sci pli ne. On }e, po red svo jih di sci pli na, tr ~a ti i {ta fe te na 4 h 100 i 4 h 400 me ta ra.

Ju sein Bolt

- Uvek sa ~e kam da vi dim ka ko }u pro }i u tr ci na 200 me ta ra, a za tim do ne sem od lu ku za osta le di sci pli ne. Ako se bu dem ose }ao do bro, na rav no da }u pro ba ti da po mog nem Ja maj ci da do |e do zla ta u {ta fe ta ma - ka zao je Bolt. On je pri znao i da ne }e bi ti smak sve ta ako ne osvo ji zlat ne me da qe u svim di sci pli na ma. - Na rav no da }u u tom slu ~a ju bi ti raz o ~a ran, ali sam psi hi~ ki ve o ma jak. Imam sjaj ne sa rad ni ke ko ji mi mno go po ma `u. Ipak, ne `e lim sa da da pri ~am o po ra zi ma. Bol ta u Lon do nu o~e ku ju du e li sa ze mqa kom Asa fom Pa u e lom. - Mi smo i da qe do bri pri ja te qi, iako se go di na ma tak mi ~i mo je dan pro tiv dru gog - is ta kao je Bolt.

Mi {el Oba ma se dru ì la sa ame ri~ kim spor ti sti ma Pr va da ma SAD Mi {el Oba ma do ru~ ko va la je sa ame ri~ kim olim pij ci ma re kav {i tom pri li kom da je odu {e vqe na {to je u wi ho vom dru {tvu. - Po ku {aj te da se za ba vi te i uì vaj te. Ali i po be di te, OK na {a li la se Oba ma dok se ru ko va la i gr li la sa ~la no vi ma ame ri~ kog ti ma i po zi ra la fo to gra fi ma. Pr va da ma SAD }e ima ti na po ran dan - pro mo vi sa la je zdra ve sti lo ve ì vo ta sa vi {e od 1.000 de ce, pri su stvo va }e pri je mu u Ba kin gem skoj pa la ti, ko ji or ga ni zu je kra qi ca Eli za be ta dru ga. Oba ma je spor ti sti ma re kla da su ne ke od we nih naj dra ìh sport skih uspo me na snim ci sa OI ko je je gle da la na TV. Ona je ta ko |e i re kla da je wen otac

TURNIR U BAKUU

bio stra sni spor ti sta, ali da je „na vr hun cu ì vo ta” obo leo od mul ti ple skle ro ze. - Za dr ào je, me |u tim, qu bav pre ma spor tu. A Olim pi ja da je bi la po seb no vre me za we ga, ka da je gle dao ove ne ve ro vat ne spor ti ste ka ko se tak mi ~e na svet skom ni vou. Sva kih ne ko li ko go di na ove igre do no se po nos, odu {e vqe we i za pre pa {}e we mi li o ni ma {i rom sve ta. A to mo ra da svi ma va ma mno go zna ~i - do da la je Oba ma. Oba ma se sa sta la i sa sto ti na ma de ce u zva ni~ noj re zi den ci ji ame ri~ kog am ba sa do ra u Lon do nu. Sa de com su se dru ì li i spor ti sti, me |u ko ji ma i Dej vid Be kam, Karl Lu is i Di kem be Mu tom bo ko ji je de ci po nu dio ko {ar ka {ke sa ve te. Dru -

Sto no te ni ser ke ^o ke s tre ne rom La slom Kor ma wo {em

igrao fi na le Su per li ge Sr bi je, ali se oba pu ta mo rao za do vo qi ti vi ce {am pi o skim ti tu la ma. - O~e ki va li smo da nas na pu sti Ra do wi }e va, jer je upi sa la fa kul tet u No vom Sa du, ali ne i Few ve {i je va ko ja jo{ gim na zi jal ka. Ali, ko ga ne ma bez we ga se mo è, pa }e u na red nu tak mi ~ar sku se zo nu bo je klu ba bra ni ti sa mo igra ~i ce iz ô ke - ka è tre ner La slo Kor ma wo{. Po red igra ~i ca ko je su bi le u pr vom ti mu, @a net Kor ma wo{ i Do ro }e Haj nal, u pr ven stve ne me ~e ve su per li ge ukqu ~i }e se i mla da Iva na Mi lo va no vi}, ko ja je bi la na dvoj nu re gi stra ci ju ustu pqe na Slo gi iz Osto ji }e va i za be le ì la sve po be de u Pr voj li gi, kao i Ki ti Kor ma wo{, ko ja je u pret hod noj se zo ni bra ni la bo je Ki kin de. Wi ma }e se pri kqu ~i ti i ve te ran ka Sa wa Be ~ej ski. - Pri pre me smo zpo ~e li svi za jed no, ta ko da sa naj bo qom po sta vom se ni or ki tre ni ra i mu {ka eki pa, ko ja je u pret hod noj se zo ni osvo ji la pr vo me sto u Voj vo |an skoj li gi i pla si ra la se u Dru gu li gu. U dru go li ga {koj kon ku ren -

{ev i ôn gor Ku ti, a na oku pu su i po la zni ci sto no te ni ske {ko le - ra por ti ra tre ner Kor ma wo{. Kon di ci o ni deo pri pre ma se lek ci je STK ô ka spro vo de na ba ze nu u Sen ti, a tre nin ge u ide al nim uslo vi ma u opre mqe noj sa li „I{tvan Sa bo“ u ô ki. Uz tre ne ra Kor ma wo {a, u rad su ukqu ~e ni i tre ne ri Sa wa Be ~ej ski, Sla |a na Dra go qe vi}, Ro bert Ma tok, De nis i Zo ran ô ni}, \en |i Olu {ki i Bo ris Mi lo va no vi}. Pred sed nik STK ô ka Ati la Haj nal, ko ji je na po ~et ku pri pre ma sa zvao Skup {ti nu klu ba i ~la no ve upo znao sa re zul ta ti ma i pla no vi ma, o~e ku je da qi na pre dak svih igra ~a. - Ve ru jem da }e mo na red ne go di ne, ka da obe le à va mo 50. go di {wi cu po sto ja wa klu ba, osvo ji ti jo{ ve }i broj po je di na~ nih i ekip nih {am pi on skih ti tu la. Ta le na ta i uslo va za rad ima mo, kao i ne se bi~ nu po dr {ku, pre sve ga ro di te qa, ru ko vod stva i pri ja te qa klu ba - is ta kao je Haj nal. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Tur ski su di ja pro na |en mr tav `e we sa de com deo je kam pa we Mi {el Oba ma „Po kre ni mo se” na me we ne bor bi pro tiv de~ je go j a z no s ti i pro m o v i s a w u spor ta.

- Mi slim da je ovo ne ve ro vat no i ono {to pr va da ma ra di za de cu je za i sta div no. I ona i pred sed nik vo le Olim pi ja du re kao je Karl Lu is.

Tur ski bok ser ski ar bi tar Ga rip Er ku jum ~u, ko ji je tre ba lo da bu de u su dij skoj ko mi si ji na OI, pro na |en je mr tav u svo joj ho tel skoj so bi u Lon do nu. Bok ser ski sa vez Tur ske na vo di da je uzrok smr ti naj ve ro vat ni je sr ~a ni udar. Er ku jum ~u je bio ~lan Me |u na rod ne bok ser ske aso ci ja ci je i u Lon do nu je tre ba lo da nad gle da rad svih su di ja.

SPORT

dnevnik

An `i - Vi te se (17.00) KuPS - Bur sa (17.30) Di la Go r. - Anor to zis (18.00) Ar se nal Ki jev - Mu ra (18.00) AIK - Leh (19.00) Eski {e . - Olim p. (M) (19.00) Kal mar - Jang Bojs (19.00)

Rid - Le gi ja (19.00) Trom so - Me ta lurg (D) (19.00) Bnei Je hu da - PA OK (19.00) Ruh - Plzen (19.00) Hor sens - Elf sborg (19.00) APOEL - Ale sund (19.00) Tven te - Mla. Bo le slav (19.45) Ser vet - Ro zen borg (19.45) He ren ven - Ra pid (B) (19.45) Ste a ua - Spar tak( T) (20.00) Go meq - Li ver pul (20.00) Genk - Ak to be (20.00) Aste ras - Ma ri ti mo (20.00) C. zvezda - Omo ni ja (20.30) Vi de o ton - Gent (20.30) Haj duk (S) - In ter (20.30) Dan di ju n. - Di n.o (M) (20.45) Sent Pa tri. - Ha no ver (20.45) Vojvodina - Ra pid (B) (21.00) Sa ra je vo - Ze ta (21.00) Atle t. Bil . - Sla ven (21.00) Ad mi ra - Spar ta Prag (21.05)

Su du va ar hi vi ra na, Ra pid u cen tru pa `we Us pe {an je bio dvo dnev ni put fud ba le ra Voj vo di ne u Li tva ni ju. No vo sa |a ni su pre va li li sko ro 3.000 ki lo me ta ra, od ra div {i ono {to se od wih i o~e ki va lo - eli mi ni sa li su Su du vu (4:0) i pla si ra li se u 3. ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. U~e ni ci tre ne ra Zla to mi ra Za gor ~i }a za slu `i li su sve po hva le, uosta lom na gra |e ni su i apla u zi ma od oko 3.500 gle da la ca na Ar vi are ni za ono {to su pri ka za li u re van {u i za na ~in na ko ji su pro sto raz ne li sno ve do ma }i na ka ko mo gu da pro du `e biv stvo va we u Evro pi. U pr vom su sre tu u No vom Sa du cr ve no-be li su je dva iz bo ri li re mi (1:1), sti gav {i do iz jed na ~e wa tek u na dok na di vre me na. Me |u tim, ta da su pro ma {i li pu no sto po stot nih pri li ka i u re van {u, uz

od li~ nu igru, to im se vra ti lo. Al ma mi Mo re i ra od i grao je naj bo qu utak mi cu u cr ve no-be lom dre su, po sti gao je i pr vi gol za Voj vo di nu, a i we go vi sa i gra ~i po tru di li su se da po ka `u ko je ko. Do ma }in ni je imao ni jed nu pri li ku za gol, tim iz Sr bi je dik ti rao je tem po, la ko stva rao i jo{ lak {e po en ti rao svo je pri li ke. Ve li ke pro ble me su Su du vi stva ra li i od li~ ni Mar ko Po le ta no vi}, pa ne u hva tqi vi Abu ba kar Ouma ru, a uz wih i svi osta li fud ba le ri iz No vog Sa da. - Za i sta je le po ka da se ova ko ube dqi vo po be di re kao je ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}. - Sa da }e mo mi -

dom - krat ko je ob ja snio Zla to mir Za gor ~i}. - Uspe {no smo spro ve li u de lo ono {to smo za mi sli li za utak mi cu sa Su du vom i za i sta su igra ~i za slu `i li dan pa u ze. Pra va je {te ta {to je na sa mom kra ju dru gi `u ti, sa mim tim i cr ve ni kar ton za ra dio Bra ni slav Traj ko vi}, po sle jed nog o{tri jeg, bes po treb nog star ta na sre di ni te re na. Me |u tim,

Da nas s Mo gre nom

Al ma mi Mo re i ra po sti `e pr vi gol

[u {war u Su tje sci \or |e [u {war se vra tio u re do ve Su tje ske iz Nik {i }a, u ko joj }e pro ve sti i na red nu se zo nu. Iako se ~i ni lo da bi mla di na pa da~ mo gao da se na met ne Zla to mi ru Za or ~i }u, ipak je usle dio ova kav epi log. Pa pi re od No vo sa |a na uzeo je i is ku sni {to per Mi lo van Mi lo vi} i on }e se naj ve ro vat ni je vra ti ti u Ja vor iz Iva wi ce.

sli da usme ri mo ka Ra pi du i pr voj utak mi ci ko ja se igra 2. av gu sta na „Ka ra |or |u”. Iako ni je u{ao u igru, Go ran Smi qa ni} je kraj me ~a u Ma ri jam po qu do ~e kao go to vo pro muk nut. - Kraj aut li ni je, dok sam se za gre vao, sve vre me sam bo drio sa i gra ~e i ose }am se kao da sam i sam bio na te re nu. Sre }an sam, ide mo da qe - re kao je Smi qa ni}.

U po vrat ku iz Ka u na sa, at mos fe ra u Avi on ge nek so vom avi o nu bi la je le pa, jer za do voq stvo ni su skri va li ni igra ~i, ni na vi ja ~i. ^u la se po bed ni~ ka, a po tom i na li cu me sta smi {qe na pe sma za pred sto je }e utak mi ce s Ra pi dom (2. i 9. av gust). - U pe tak je slo bo dan dan za igra ~e, a ve} od su bo te po ~i we mo pri pre mu pr ve utak mi ce s Ra pi -

Ula zni ca za Ra pid

Na vi ja ~i Vo {e u Ma ri jan po qu

UZ PLASMAN VOJVODINE U 3. KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Fo to: Og wen Ade mov ski

PAROVI 3. KOLA (2.–9. AVGUST)

subota28.jul2012.

FK Voj vo di na od re dio je ce ne ula zni ca za utak mi cu 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, u ko joj }e gost No vo sa |a na bi ti Ra pid iz Be ~a. Ce na kar te za Za pad bi }e 500 di na ra, za Is tok 400 di na ra, a za Se ver 200 di na ra. Voj vo di na na sta vqa sa rad wu s fir mom „Ti ket lajn“ ko ja }e bi ti za du `e na za {tam pa we i di stri bu ci ju ula zni ca, kao i za utak mi cu pret hod nog ko la na sta di o nu „Ka ra |or |e“. To zna ~i da za utak mi cu Voj vo di na-Ra pid ne }e va `i ti pret plat ne ula zni ce, ni ti }e bi ti de qe ne bes plat ne po bi lo kom osno vu. O da tu mu po ~et ka pro da je ka ra ta i rad nom vre me nu bla gaj ne jav nost }e bi ti na knad no in for mi sa na.

Igra ~i Vo {e ko ji ni su igra li u re van{ utak mi ci sa Su du vom i oni ko ji su ima li ma wu mi nu ta ù ima }e da nas por ve ru u FC „Vu ja din Bo {kov”. Ri val Voj vo di ne bi }e cr no gor ski pr vo li ga{ Mo gren iz Bu dve, a me~ po ~i we u 18.30 ~a so va. {to per cr ve no-be lih je pr vu opo me nu do bio ka da je pu klo no si lo ko jim je tre bao da bu de iz net s te re na. - Le gao sam na no si la, a ka da su do ma }i ni è le li da ih po dig nu, ona su se slo mi la - ob ja {wa vao je po za vr {et ku me ~a Traj ko vi}. Iako sam bio po vre |en, ustao sam istog tre nut ka, a su di ja mi je po ka zao jav nu opo me nu. Ni sam bio kriv, ali {ta to vre di... Za me~ s Ra pi dom, za me sto na ko jem igra Traj ko vi} kon ku ri sa }e no vaj li ja \or |e Jo ki} ko ji sti ~e pra vo igra wa, kao i De jan Ka ran. Ima }e Za gor ~i} do voq no vre me na da do ne se od lu ku, a u kom bi na ci ji za tim bi }e i dru gi no vaj li ja, Ho lan |a nin Ser ì wo Grin. A. Predojevi}

DEFANZIVAC PARTIZANA IVAN IVANOV [IRI OPTIMIZAM

Tek }e mo po ka za ti kva li tet Fud ba le ri Par ti za na pre sko ~i li su pr vu pre pre ku u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. U dru gom ko lu eli mi sa li su pr va ka Mal te Va le tu sa 4:1, 3:1. Cr no – be le sa da o~e ku je duel sa ki par skim AEL-om, ko ji je u dva me ~a bio bo qi od ir skog Lin fil da 3:0, 0:0. Ako se po ju tru dan po zna je Be o gra |a ni bi tre ba lo da eli mi ni {u i ovog ri va la i ti me obez be de ba ra` za pla sman u Li gu Evro pe, kao i duel sa ne kom

Ivan Iva nov

od po vla {}e nih eki pa za pla sman u Li gu {am pi o na. Za raz li ku od evrop skih iz da wa pro {le se zo ne Par ti zan sa da de lu je da le ko bo qe. Igra kon kret no, ka go lu pro tiv ni ka {to do no si re zul ta te. Vi so ki pre sing, ko ji ne gu je tre ner Ver me zo vi}, po ka zao se kao do bar pro tiv Va le te, ne ma sum we da }e ta ko bi ti i pro tiv AEL-a. Ki pra ni se u re van {u sa Lin fil dom ni su na i gra li ve} su sa mo ~u va li pred nost obez be |e nu u pr vom me ~u. To bi za cr no – be le tre ba lo da bu de pred nost jer je wi ho va fi lo zo fi ja po ka za la da le ko vi {e. U for ma ci ji 4-2-31 cr no – be li na pa da ju sa osam

igra ~a, dok u or ga ni za ci ji igre vr lo ~e sto u~e stvu ju i {to pe ri, po go to vo Ivan Iva nov, ko ji je po ka zao da mu lop te ima ju „o~i„. Iva nov je op ti mi sta pred du e- le sa AEL-om. - Ova se zo na bi tre ba lo da bu de ze nit ove eki pe. Ko stur ti ma je sa ~u van i tek sad de lu je mo kao ce li na. Me ~e vi sa Cr ve nom zve zdom u Ku pu po ka za li su gde smo tan ki, {to sa da po ku {a va mo da re {i mo. Otud i ve zni red za jed no sa na ma iz de fan zi ve u~e stvu je u od bra ni go la. Kva li tet na sre di ni i u na pa du smo ve} po ka za li, osta lo je jo{ sa mo da po pra vi mo od bra nu – re kao je Iva nov. Cr no – be li igra ju sa no vim {to per skim tan de mom. Ume sto Rni }a sad je tu Osto ji} ko ji bi pra vi kva li tet tre ba lo da po ka `e tek u pr ven stvu. Iva nov ve} hva li mla dog ko le gu. - Ve li ki je ta le nat, zna da se po sta vi, da osta ne smi ren, ~ak i da ula zi u gol {an se. Ne ma sum we, pred wim je le pa bu du} nost, a ja }u u~i ni ti sve da mu svo jim is ku stvom u to me po mog nem. Mi slim da je Par ti zan do bio pra vog {to pe ra. Iva nov i Osto ji} su pra va pret wa po gol pro tiv ni ka kod kor ne ra ili slo bod nih uda ra ca. - To je kva li tet ko ji pro {le se zo ne ni smo ima li. [ef je sve na pra vio da una pre di igru i u to me je i us peo.Par ti zan je po stao jak kod pre ki da i pre ko Osto ji }a i me ne. Ra du jem me to i o~e ku jem da }e mo to kom se zo ne po tvr di ti taj kva li te te – is ta kao je Ivan Iva nov. I. Lazarevi}

Sr |an Mi ja i lo vi}

IZ CRVENE ZVEZDE

Mi ja i lo vi} pro du ìo ugo vor Ve zni fud ba ler Cr ve ne zve zde Sr |an Mi ja i lo vi} pro du ìo je ugo vor na jo{ tri go di ne. Ge ne ral ni se kre tar klu ba \or |e Ste fa no vi} re kao je da je pot pi san sa svim so li dan ugo vor za na {e uslo ve. - Dra go mi je da se na sta vqa prak sa da igra ~i iz omla din ske {ko le po sta ju ili osta ju pr vo tim ci. @e li mo mu (Mi ja i lo vi }u) da bu de zdrav i da ra dom do ka è ta le nat ko ji ima. Pre go vo ri su tra ja li du è ne go {to smo o~e ki va li zbog oba ve za ko je je Sr |an imao pre ma eki pi i re pre zen ta ci ji Sr bi je, ali sa da mo è mak si mal no da se kon cen tri {e na no vu se zo nu - re kao je Ste fa no vi}. Mi ja i lo vi} je ka zao da je za do vo qan i da mu pri ja po ve re we upra ve i tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog. - Tru di }u se da na sva koj utak mi ci pru ìm mak si mum - is ta kao je 18-go di {wi fud ba ler. Mi ja i lo vi} je za pr vi tim Zve zde od i grao 45 utak mi ca, a pro {le se zo ne je osvo jio Kup Sr bi je.

sPORT

subota28.jul2012.

dnevnik

Kra gu jev ~a ni na o {tri li {pic

POSLE UTAKMICE CRVENA ZVEZDA – NAFTAN

Sa stan ak je bi o, no vac ni je pro blem Van red nog sa stan ka iz me |u ne ko li ci ne fud ba le ra Cr ve ne zve zde i vo |a na vi ja ~a, De li ja, bi lo je u ~e tvr tak oko po no }i u ka fi }u „Ste la Ro sa”, po tvr |e no je Mon du. Na{ iz vor iz Qu ti ce Bog da na 1 po tvr dio je vest ko ju smo ob ja vi li po sle bur ne utak mi ce Cr ve na zve zda Naf tan (3:3), ali je u isto vre me is ta kao da je raz go vor pro te kao

su igra li od ra di li su stan dard ni tre ning, dok su star te ri ra di li re ku pe ra ci ju na glav nom te re nu sa kon di ci o nim tre ne rom Ra di vo jem Ra da ko vi }em. Od lu kom {e fa stru ke Ro ber ta Pro si ne~ kog tre ning je bio za tvo ren za jav nost, pa ta ko ni je bi lo mo gu }e ni ju tro po sle utak mi ce do bi ti iz ja ve od cr ve no-be lih.U to vre me na sta di o nu se po ja vio pred sed nik Vla dan

ali se to ni je do go di lo. Mon do u klu bu ni je mo gao da do bi je ja san stav oko to ga ka ko }e ru ko vod stvo re a go va ti na po vi ke „Upra va na po qe”, „Lu ki }u od la zi” i „Dra gan Xa ji}”. Si tu a ci ja u Cr ve noj zve zdi da le ko je od re dov ne, a da li je van red na, ot kri }e da ni ko ji do la ze. Mon do sa zna je da ne a de kva tan od nos fud ba le ra Cr ve ne zve zde po sle vo| stva od 3:0 u Vi -

Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca je zna ~aj no po ja ~ao kon ku ren ci ju u {pi cu do vo |e wem dvo ji ce pro ve re nih igra ~a, Pre dra ga Si ki mi }a i Iva na Pej ~i }a.Naj bo qi stre lac Su per li ge u pro {loj se zo ni Dar ko Spa le vi} je ostao, a eki pi Sla ven ka Ku ze qe vi }a, po po vrat ku sa pri pre ma na Zla ti bo ru, pri kqu ~i li su se Pej ~i} i Si ki mi}.Obo ji ca na pa da ~a, ko ji }e usko ro pro sla vi ti 30. ro |en da ne, pot pi sa li su dvo go di {we ugo vo re, sto ji na zva ni~ nom klup skom saj tu.Pej ~i} je je dan od naj za slu `ni jih za po vra tak ni {kog Rad ni~ kog u eli tu. Pre Re a la sa Ni {a ve igrao je za Obi li}, ma ke don ski Ra bot ni~ ki, {vaj car ski Arau i ki par ski Eno sis. Si ki mi} je sti gao iz Ru si je. Ka ri je ru je po ~eo u Sme de re vu, a na sta vio u bel gij skom Lir su, Ra du, ru mun skom Ara du i Voj vo di ni dok ni je oti {ao u Ru si ju, gde je na stu pao za Am kar i Ural. Li o nel Me si

\ERAR PIKE NEMA DILEMU

Me si je naj bo qi

Zve zdini fud ba le ri raz o ~a ra li svo je pri sta li ce na Ma ra ka ni

u mir nom i aka dem skom to nu i da ni ka kvih po vi {e nih gla so va ni je bi lo to kom raz me ne sta vo va. [ta su De li je po ru ~i le i tra `i le od igra ~a osta }e ne po zna to, kao i zbog ~e ga svi ko ji su igra li pro tiv Be lo ru sa ni su bi li pri sut ni u ka fi }u. Pre to ga, na glav na vra ta svla ~i o ni ce iza {li su Dar ko La zo vi}, Fi lip Mla de no vi}, Mar ko Ve {o vi}, Ka du Men de{ i Evan dro Ge bel. Dan po sle utak mi ce, u ko joj je Cr ve na zve zda uma lo do `i ve la eli mi na ci ju iz Evro pe, bi lo je na iz gled mir no. Igra ~i ko ji ni -

Lu ki}, ko ji je ve ~e pre to ga u afek tu, po sle tre }eg go la Naf ta na i pro ziv ki sa tri bi na, na pu stio VIP lo `u, ali ne i sta dion. Iz svo je kan ce la ri je pr vi ~o vek klu ba, ~i ji su od la zak tra `i li na vi ja ~i, iza {ao je ta~ no u po no} i uz pri smo tru po li ci je - pre ven ti ve ra di. Ve li ki broj pri pad ni ka @an dar me ri je i re da ra obez be |i vao je po sle utak mi ce i pla to is pred za pad ne tri bi ne i par king is pred svla ~i o ni ca, pod pret po stav kom da bi ne za do voq stvo sa tri bi na mo glo da se pre to ~i u ne ki vid re vol ta i van sta di o na,

teb sku, od no sno 2:0 u Be o gra du pro tiv Naf ta na, {to je ugro zi lo pla sman da qe, ne le `i u ne za do voq stvu zbog ne is pla }e nih za ra da. Re ~e no nam je da su cr ve no-be li do bi li zna ~a jan deo jun ske ra te, kao da i ni je dan igra~ u ne for mal nim raz go vo ri ma ni je po me nuo fi nan si je kao go ru }i pro blem. Uko li ko je ovo ta~ no, on da }e stru~ ni {tab ima ti ja ko ma lo vre me na i ja ko mno go po sla do na red nog ~e tvrt ka i utak mi ce sa Omo ni jom u Be o gra du da pr vo uo~i pro blem, a po tom i pro na |e re {e we, jer se ova ko Zve zdi ne pi {e do bro.

AUSTRALIJANCI GOSTI DETELINARE

Pu ra} do veo ta len to va ne fud ba le re Ne ko li ko go di na – @e qa mi je da bu zare dom iz Austra dem pro f e s i o n a l ac, li j e i Fud b al s ke ov de mi se svi |a, od aka d e m i j e Du { a n a qu di na uli ca ma, do Pu ra }a u No vi Sad tre nin ga i utak mi ca. do la ze ta len to va ni Vo leo bih da osta nem mom c i iz ze m qe i da fud b al s ki na ken g u r a. Ne k a d a pre du jem – is ta kao je {wi fud ba ler No Ham bus. vog Sa da, Voj vo di ne, U pro s to r i j a m a OFK Be o gra da, Di No vog Sa da dra ge go na m a i Ci r i h a ste po zdra vio je ge ne igra~ ku ka ri je ru je ral ni se kre tar klu ba za vr {io u Austra Ran ko \u ro vi}: li ji, ofor mio je po – Mom ke je qu bav tom aka de mi ju ko ja pre ma fud ba lu do ve sa uspe hom ra di 20 la na De t e l i n a r u. go di na. Osim fud b a l a, upo – Hva la ma ti~ nom zna } e Sr b i j u, No v i klu bu {to mi je iza Sad, obi ~a je i kul tu {ao u su sret da mo ji ru. Ima j u kod nas u~e ni ci vi de me sto tret m an kao pr v o i si stem ra da na ko tim ci i pri pre ma ju me sam i ja u svo je se kao da }e su tra za vre me u~io i na ko je i gra ti u pr ven stvu. sam po n o s an. Uti Pre do ~io je Ili} sci Za ka Vor ne for da po znan stvo sa Du da (16), Mak sa Ham {kom Pu ra }em da ti bu sa (19), Da ni je la ra jo{ iz gim na zij Ka ri ja (21), Ro nal skih da na. da Aure ta (20), Xej – Igra li smo fud msa Zua (18) i Alek bal na {kol skim tur san d ra Kr k e q u { a ni ri ma ka da su nam se (16) su im pre siv ni, Du {an Pu ra}, Zak Vor neford i tre ner Da vi do vi} pu te vi raz i {li, Du jer su za dve ne de qe bo rav ka vi - ji su na vi kli. Raz u me ju fud bal - {an je oti {ao u OFK Be o grad {e na u ~i li ne go u svo jim klu - ski je zik, do bi li su u ne kim me - i bio sam zbog to ga qu bo mo ran bo vi ma, {to je sa mo kom pli - ~e vi ma pri li ku da se po ka `u. na we ga. Se bi sam pri znao da je ment za tre ne re no vo sad skog Za ozbiq ni ju oce nu po treb no bio bo qi igra~. U~io sam i ko pr vo li ga {a i {e fa stru ke Jo - je vre me na i ra da – po hva lio je pi rao we go ve fin te, po te ze i si fa Ili }a. u~i nak stra na ca Ili}. dri blin ge, bio je pra vi mag sa – Re~ je o mla dim i am bi ci o Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna - lop tom. Dra go mi je {to smo se znim mom ci ma ko ji su to kom li, u na r ed n ih {est me s e c i po no vo sre li, {to ima fud bal ra da po ka za li ozbiq nost, kao i dres No vog Sa da bi mo gao da sku aka de mi ju u ko joj je pre po ve li ku `e qu da u~e i na pre du - ob u ~e Maks Ham bus. Po re klom zna tqiv we gov ru ko pis - na po ju. Ima ju kva li te te, ali na{ je iz Ne ma~ ke i odu {e vqen je me uo je Ili}. rad se raz li ku je od onog na ko - pri je mom i tre nin zi ma. M. Popovi}

Od bram be ni fud ba ler Bar se lo ne \e rar Pi ke re kao je da je we gov sa i gra~ Li o nel Me si za slu `io da osvo ji na gra du Zlat na lop ta. Glav ni kon ku ren ti Me si ju u tr ci za pri zna we su klup ski sa i gra~ ]a vi Er nan des i An dres Iwe sta, kao i ~lan ma drid skog Re a la Kri sti ja no Ro nal do. - Te {ko je sa da pret po sta vi ti u ~i je ru ke }e oti }i ova na gra da. Ipak, mi slim da je Me si, bez di le me, naj bo qi igra~ na sve tu - is ta kao je Pi ke. Pro {le se zo ne Me si je sa 73 go la obo rio re kord le gen dar nog Nem ca Ger da Mi le ra po bro ju po go da ka u jed noj se zo ni. Ipak, Bar sa je osta la bez dve ti tu le, u [pa ni ji i u Li gi {am pi o na. - Uvek je ciq Bar se lo ne da osva ja tro fe je. Bo ri }e mo se iz utak mi ce u utak mi cu, a po ku {a }e mo i da po no vo igra mo naj lep {i fud bal. No vi tre ner Ti to Vi qa no va ima istu fi lo zo fi ju kao i Pep Gvar di o la - ka zao je {to per Bar se lo ne.

Fi o ren tina ne da Jo ve ti }a Ste van Jo ve ti} osta je u Fi o ren ti ni jo{ go di nu da na, ta ko bar tvr di ga zda klu ba An drea De la Va le. On je pri znao da su

Ni je taj na da su ne ka da {weg ka pi te na Par ti za na hte li Ju ven tus, ^el si, Ar se nal i Bar se lo na. Sta ra da ma je, pre ma me dij skim iz ve -

Stevan Joveti}

od bi li po nu du od 25 mi li o na evra za cr no gor skog re pre zen ta tiv ca. - Raz go va rao sam sa Jo ve ti }em i ob ja snio mu da po sto ji mi lion raz lo ga zbog ko jih ni je na pro da ju. Na dam se da je raz u meo. Mlad je, pred wim je jo{ mno go vre me na… Osta }e u Fi ren ci bar jo{ go di nu da na, a na dam se i vi {e. On je je dan od naj ta len to va ni jih igra ~a Evro pe - re kao je De la Va le.

{ta ji ma, po nu di la 25 mi li o na evra. - Pi taj te Lu ku To ni ja i Adri ja na Mu tua za ko je smo svo je vrem no od bi li po nu de od ukup no 45 mi li o na evra. Sa da smo sa Jo ve ti }em tu ci fru po di gli na 70 mi li o na . Jo ve ti} je, ta ko |e pre ma ita li jan skim me di ji ma, qut {to mu je tre ner Vi }en co Mon te la oduzeo kapitensku traku. - Stevan mi deluje opu{teno rekao je Andrea Dela Vale.

TURNIR U MALOM FUDBALU „GRADNULICA 2012”

[am pi on ski ples Kra ji ne Po sle 22 nad me ta wa uspe {no je apla u zi po sle me ~a do voq no sve za vr {en tur nir u ma lom fud ba lu go vo re, a re zul tat je bio ne re {en „Grad nu li ca 2012”. Pred vi {e od 1:1. Bo qe pe nal xi je ovo ga pu ta bi 1.000 gle da la ca, u sjaj noj fud bal - li su igra ~i Pi ce ri je Plus Plus skoj at mos fe ri, od i gra na su sva 3:1. Naj bo qi stre lac kod ju ni o ra fi na la i me ~e vi za 3. i 4. me sto u bio je Ni ko la \or |e vi} sa 8 go lo svim kon ku ren ci ja ma. Kod ju ni o ra va (Pi ce ri ja Plus Plus), naj bo qi pr vo me sto osvo ji la je eki pa Pi ce - gol man Adri jan Se ko {an (Bull ri ja „Plus plus”, kod ve te ra na Far ka{ Trans ju ni or, a kod se ni o ra Kra ji na iz Kra ji {ni ka. U du e lu ve te ra na za tre }e me sto, eki pa Grad nu li ce je po sle pe na la sa vla da la Jo cu Li mar 2:1. Fi na le je do ne lo okr {aj Far ka{ Trans ju ni o ra i eki pe Sr bi ja gas. Obe eki pe su pri ka za le do bar fud bal i po red to ga {to ni je bi lo go lo va.S pe na la uspe {ni ji su bi li Far ka {ov ci ko ji 2:1. Naj bo qi stre lac Eki pa Kra ji ne, po bed nik tur ni ra kod ve te ra na bio je Mi le \a ko vi} Tim Ba na }an ka), a naj bo qi igra~ sa 5 go lo va (Jo ca li mar), naj bo qi Ni ko la Kar li ca (Bul Te am Ba na gol man Alek san dar Pal fi (Far - }an ka). ka{ Trans ju ni or), a naj bo qi U du e lu za tre }e me sto kod se igra~ Mir ko To do ro vi} (Far ka{ ni o ra Mak sov ci su la ko na kraj Trans ju ni or). Far ka{ Trans ju - iza {li sa Bu zga kop tran som i sla ni o ru pri pa lo je 25.000 di na ra, vi li sa 3:1 i za slu è no osvo ji li Sr bi ja Ga su 15.000, a Grad nu li ci tre }u po zi ci ju. Fi nal ni su sret 10.000 di na ra. se ni o ra Kra ji na – A. C. Ta na si} U me ~u za tre }e me sto kod ju ni - od i gran je u ne za bo rav noj at mos o ra eki pa Kri la So vje tov je za - fe ri, pred pre ko 1.200 qu bi te qa slu è no sa vla da la Ma gus In ter - ko ji su uì va li u bra vu ra ma igra na ti o nal sa 2:0. U fi na lu ju ni o ra ~a obe eki pe i od li~ nom fud ba lu. iz me ~u Bull Te am Ba na }an ke i U re gu lar nom to ku me ~a bi lo je Pi ce ri ja Plus Plus vi |en je do - ne re {e no 1:1, a po sle pe na la sla pa dqiv fud bal, per spek tiv ni vi la je Kra ji na sa 3:2. Naj bo qi igra ~i iz gra da na Be ge ju ni su stre lac kod se ni o ra bio je Alek osta vi li pu bli ku rav no du {nom, san dar To min sa 11 go lo va

(A.C.Ta na si}), naj bo qi gol man \u ro Ro di} (Kra ji na), a naj bo qi igra~ Jo van Bla `i} (A.C.Ta na si}). Pr vo pla si ra noj eki pi Kra ji ne pri pa lo je 70.000 di na ra, A.C.Ta na si} 30.000 di na ra, a Ka feu Max 20.000 di na ra.

Na gra de i pri zna wa u kon ku ren ci ji ve te ra na do de lio je Mi len ko Cu ku }an, pot pred sed nik OSD Grad nu li ca, a u ka te go ri ji ju ni o ra Ne nad Jo wev, sport ski di rek tor OSD Grad nu li ca. - Ve o ma nam je bit no {to je sve pro te klo u sa vr {e nom re du, ni je bi lo po vre da, ni in ci de na ta. Ovo je sa mo do kaz da sa mi ni mal nim sred stvi ma mo `e da se na pra vi spek takl i da ovaj tur nir mo `e da pre ra ste u tra di ci o nal ni. Za hva qu jem se lo kal noj sa mo u pra vi na po mo }i, kao i svim u~e sni ci ma na do pri no su da tur nir do bi je na zna ~a ju – re kao je Mi len ko Cu ku }an. N. Jowev

kultura

dnevnik ДРУГИ ИГРАНИ ФИЛМ НОВОСАДСКОГ РЕДИТЕЉА НАСТАЈЕ ПО СЦЕНАРИЈУ ДУШАНА СПАСОЈЕВИЋА

ран„, а продуцент је познати глумац Бранислав Трифуновић , који и игра једну од главних улога. Што се тиче услова за рад, Пушић је приметио да је „филм тешко снимити и у неким богатијим земљама, а камоли у Србији”. „Трудимо се да радимо са малом екипом, компактном, која је усмерена на то да филм буде што боље и што тачније урађен чак и

је симпатије публике стекао пре три године дебитантским филмом „Јесен у мојој улици”. Пушић је изјавио да је његов нови филм смештен у једно мало, забачено планинско село, а тема је одумирање села и одлазак људи из села у градове, па и у иностранство. „Поред те теме, која је свакако важна и која је некако вечна овде у Србији, филм се пре свега бави себичношћу људи и одумирањем добрих и квалитетних односа међу њима, због чега они најчешће завршавају несрећно, усамљено и незадовољно„, рекао је редитељ. На питање како ће наслов филма деловати на потенцијалну публику, признао је да је ауторска екипа пуно размишљала о томе. „То је свакако важно питање, али мислим да је још важније оно о чему покушавамо да говоримо. Филм страшно одговара овом тренутку у Србији и уопште у свету. Наслов је изузетно снажан и тачан и некако има трајање које вас када га изговорите не оставља равнодушним, па је то основни мотив да га задржимо„, објаснио је он. „Одумирање„ реализује нова продукцијска кућа „Хит енд

у условима када нема много новца. Финансијска конструкција је затворена, али увек је ту низ договора и компромиса између креативног и продуктивног дела, који на крају, надам се, не сметају квалитету филма„, изјавио је он. Пушић је додао да је веома задовољан глумачким ансамблом. „Радујем што ћу радити са њима. Мислим да су сјајни и да може да испадне изузетно добар глумачки посао„, рекао је он. Главне улоге играју Борис Исаковић и Дара Џокић, који су исте ликове тумачили у представи у Атељеу, затим Бане Трифуновић, Емир Хаџихафизбеговић и Јасна Ђуричић, Новак Билбија. Редитељ је поменуо и двоје младих и изузетно талентованих глумаца - Милицу Јаневску и Николу Илића који су недавно завршили академију. Пушић је најавио да ће снимање трајати око шест недеља, од којих се већим делом снима на Златибору, делом у Ужицу и мањим делом у Швајцарској. „Надам се да би негде у првој половини идуће године могли имати завршен филм, ако све буде како треба„, додао је он.

САЛАШАРСКО ПОЗОРИШТЕ 35 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ОБЕЛЕЖАВА НОВОМ ПРЕДСТАВОМ

„Етапа” у споју прошлости и садашњости

Милош Пушић почиње снимање Снимање играног филма „Одумирање„, о стању на српском селу, почиње данас у Београду, изјавио је јуче Танјугу млади новосадски редитељ Милош Пушић. „Коначно крећемо са снимањем мог другог филма. Радимо према сценарију Душана Спасојевића, а предложак је била његова истоимена драма играна у Атељеу 212”, рекао је редитељ који

subota28.jul2012.

Салашарско позориште, јединствено у нашој земљи по томе што током лета припрема представе и изводи их на отвореном по војвођанским салашима и местима, слави ове године 35 година постојања. У част ове годишњице, биће и њихова нова представа „Етапа“ ауторке Кате Ђармати у режији Золтана Пушкаша, која ће премијерно бити изведена вечерас на салашу у Кавилу, месту крај Бачке Тополе, одакле је све кренуло и где се сваке године припремају представе и креће се на турнеју. Иза свега овога стоје глумци мађарског војвођанског позоришта, у првом реду Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, који све то сами организују и учествују у представама. Од када су га пре 35 година основали глумац Фриђеш Ковач и редитељ Ђерђ Херњак, салашарско позориште може да се похвали да је извело око 700 представа, а сваке године је имало по петнаестак хиљада гледалаца. Пре две године Атила Мађар, управник салашарског позоришта, иначе глумац Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, замолио је Кату Ђармати, драматурга у овом позоришту, да напише комад за овај јубилеј, који ће режирати Золтан Пушкаш, такође члан овог театра. - Тему још нисмо знали, нисмо причали о њој, и ја сам јако много размишљала шта може да буде актуелно, везано за салашарско позориште, али и за наш живот у 21.веку. Онда сам почела да се бавим историјом салашарског позоришта. Нашла сам јако лепе ствари, и једноставно схватила, и одлучила, да некако морамо да причамо и о људима који су основали ово позориште и годинама играли у њему – каже Ката Ђармати за наш лист. Сваког лета се глумци окупљају на салашу у Кавилу, и праве представу која путује по целој Војводини, а онда је, како додаје Ката Ђармати, забораве у септембру, јер следеће сезоне долази нова. То, дакле, није институција на коју су глумци навикли,

већ сасвим другачија позоришна форма. - Још нешто морам рећи: овде свако ради све. И глумци праве декор, реквизите, намештају сцену, монтирају, демонтирају... Све се заједно ради, тако да уметност и физички рад овде сваког лета иду заједно. Мислим да је то јако добар принцип рада, и пример како треба радити у позоришту. Академцима је то нека шанса да науче нешто сасвим другачије,

сачувати традицију, или пратити глас нових времена. - Конкретно код салашарског позоришта се то овако одражава: од 1978, од када постоји ово позориште, па до средине осамдесетих година, цео ансамбл је бициклом ишао од села до села, или пешке. Они нису имали никакав други превоз, а наш ансамбл већ годинама путује на тракторској приколици. Значи, нама је много удобније, ако уоп-

рима, каква је комуникација између нас, и шта се догађа у нашој околини. – напомиње Ката Ђармати. Ова представа ће, након премијере, бити изведена у преко двадесет места до половине августа, када се завршава турнеја, на којој ће глумци прећи чак 700 – 800 километара на тракторској приколици. - Публика је увек другачија, у сваком селу. Има и таквих места

Проба једне од ранијих представа Салашарског позоришта

јер је у позориштима нормално да се не ради тако, и зато је искуство које овде добију јако значајно за њих. Овде се формирају у добром смислу. Управо у овој представи глуме студенти прве и треће године Академије уметности у Новом Саду, као и гости из Румуније. О комаду „Етапа“ Ката Ђармати наводи да се јако пуно бавила тиме да у њему направи спој садашњости и прошлости, будући да увек постоји дилема у салашарском позоришту да ли треба

ште може да буде удобно у приколици, али свакако није толико напорно као кретање бициклом. Неки још увек мисле да треба да се вратимо принципу да салашарско позориште треба да буде онакво какво је било пре 35 година, а други да, напротив, треба и ми да напредујемо. О томе се ради у тексту нове представе: да ли треба пратити старе принципе или увести нове? Текст говори и о томе како напредак технологије утиче на човека, како ми у 21. веку стојимо са основним ства-

где нисмо били већ седам година, и у том периоду мештани нису видели апсолутно ниједно позориште и јако су знатижељни да виде како све то изгледа. Има и већих места где нас чекају сваког лета, и гостопримство им је савршено. Има и таквих места где је појава салашарског позоришта највећи догађај у години. Постоји легенда да је у неким селима, после Божића, гостовање салашарског позоришта највећи догађај. – додаје Ката Ђармати. Н.Пејчић

ЗАПАЖЕН КОНЦЕРТ ПИЈАНИСТКИЊЕ ЈУЛИЈЕ БАЛ НА ФЕСТИВАЛУ „ВРЊЦИ 2012”

СУТРА НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Транскрипције етида Вила Лобоса

Свира женски акустични састав „Фрајле”

Новосадска пијанисткиња Јулија Бал приредила је запажен концерт на Међународном фестивалу класичне музике „Врњци 2012“ који се ових дана одржава у Врњачкој Бањи. Приликом наступа у дворани Замка културе, Јулија Бал је фестивалској публици представила сопствене клавирске транскрипције дванаест концертних етида бразилског композитора Хеитора Вила Лобоса, у оригиналу намењених гитари, које иначе представљају један од камена темељаца гитаристичког репертоара двадесетог века. Уз извођење овог врло комплексног и опсежног циклуса Вила Лобосових етида, пијанисткиња је тумачила и своје транскрипције трећег става Брандембуршког концерта број 3 Јохана Себастијана Баха, комада „Астуријас“

Исака Албениза, Шубертове минијатуре „“Пчелица“, као и клавирске обраде Игре број 1 из балета „Ла вида брева“ Мануела де Фаље и Монтијевог „Чардаша“. Прецизне и енергичне интерпретације Јулије Бал наишле су на топао одзив публике и на ласкаве оцене присутних критичара из земље и иностранства. Овај концерт је истовремено био и најава предстојећег појављивања штампаног издања клавирских транскрипција концертних етида Хеитора Вила Лобоса, које ће, како се очекује, током јесени бити објављено у издању Асоцијације гитариста Војводине и Амбасаде Бразила у Београду, уз сарадњу са Музејом Хеитора Вила Лобоса из Рио де Жанеира. Б. Х.

Са концерта у Врњачкој Бањи

ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „МЕН БУКЕР”

У ширем избору 12 писаца На широј листи за овогодишњу престижну британску књижевну награду „Мен Букер„, нашло се 12 писаца, међу којима и четворо дебитаната, преносе британски медији. Међу номинованима је и Хилари Мантел која је 2009. године добила награду за роман „Вучје легло„. Ове године номинована је за наставак тог романа „Bring Up The Bodies”. У ширем избору су Никола Баркер, Нед Боман, Андре Бринк, Тан Тванг Енг, Мајкл Фрејн, Дебора Леви, Вил Селф, као и четворо дебитаната Рејчел

Џојс, Алисон Мур, Џит Тајил и Сем Томпсон. Књиге које су ушле у шири избор издвојене су из групе од 145 наслова. Ужи избор од шест роман биће саопштен 11. септембра, а добитник награде вредне 50.000 фунти биће проглашен 16. октобра. Председник жирија Питер Стотард рекао је да се међу темама овогодишње листе налазе доброта, лудило, урбане промене. Сотард је изјавио Би-Би-Си-ју да су сва одабрана дела “књиге које ће трајати”, а тичу се и тема као

што су деменција, стање града, технолошке промене... Добитник награде, осим приличног новчаног фонда, може да очекује и раст продаје књига. Прошлогодишњи добитник награде је Џулијан Барнс за роман „Ово личи на крај„. Заслугом „Геопоетике“и угледног англисте проф.др Зорана Пауновића у улози преводиоца, овај водећи британски писац присутан је у Србији већ скоро две деценије и ужива култни статус Прва Букерова награда додељена је 1969.

Новосадски женски акустични састав „The frajle“ наступиће сутра у 21 час у врту Средњошколског дома у Николајевској улици на манифестацији Новосадско музичко лето. Познате су по специфичном начину извођења, подсећају у Музичкој омладини Новог Сада и додају да се у њиховим ауторским песмама осећају елементи музике запада, истока, севера или југа, а ове даме успевају све то да уједине у један музички правац, такозвани „војвођански танго“. Улазнице стају 500 динара и могу се купити два сата пред почетак концерта на месту одржавања. У случају лошег времена, концерт ће бити одржан у Синагоги. - „The frajle“: Марија Мирковић, Наташа Михајловић и сестре Буча, Јелена и Невена, удружиле су своје очаравајуће вокале, две акустичне гитаре, очигледно посебан смисао за костимографију и направиле јединствен музички перформанс на актуелној сцени – наводе у МОНС-у. - Од лета 2009. четири госпођице одлучиле су да „споје“ снаге, своје невероватне вокале и музичке таленте, што их је за мање од годину дана довело до невероватног успеха. Порекло назива бенда је од немачке речи „fraulin“ („госпођица“) и према мишљењу критичара и њихових музичких фанова, име бенда у потпуности осликава његов музички стил. Овај

бенд веома активно наступа по клубовима, у позориштима и на различитим музичким фестивалима. Пре две године, „The Frajle“ су свирале на фестивалу „Егзит“ заједно са ди-џејем DeadTrashSuperStar. Овај наступ је симболично назван „музичка револуција“ и представљао је жељу „Фрајли“ да на позитиван начин дају допринос српској музичкој сцени. Током овог наступа бенд је „извео“ церемонију венчања која је означавала посвећеност ових девојака музици. Осим по изузетним интерпретаци-

јама, „The frajle“ су познате и по свом сценском изгледу, фризурама, шминки и костимима, што све изражава и истиче њихов укус, личности и индивидуалности. Изузев ауторских песама, репертоар бенда употпуњен је највећим светским поп, рок, џез и Р&Б хитовима. Циклус концерата „Новосадско музичко лето“ наставља се у петак 3. августа концертом певачице Амире Медуњанин и гитаристе Бошка Јовића у врт Средњошколског дома у 21 час, који ће приредити вече севдалинки. Н. П-ј.

svet

subota28.jul2012.

dnevnik

UKRATKO

DOK TRAJU BORBE IZME\U VLADINIH SNAGA I POBUWENIKA

EKS-JU

Ubio, pa za bo ra vio

UN: Ne ma pla na B za Si ri ju

Ras pu {te na cr no gor ska skup {ti na

DEN VER: Xejms Holms, osum wi ~en za ubi stvo 12 qu di u bi o sko pu u Ko lo ra du, tvr di da se ne se }a ni ~e ga i da ne raz u me za {to je u za tvo ru. Ame ri~ ki me di ji na vo de da je ~o vek ko ji se po li ci ji po sle ma sa kra na pre mi je ri fil ma „Us pon mra~ nog vi te za” pred sta vio kao „D`o ker” od lu ~io da na su |e wu igra na kar tu am ne zi je, ali i da mu ni ko u za tvo ru ne ve ru je - ni za tvo re ni ci ni ~u va ri. „Re kao nam je da mu ni je ja sno za {to je u za tvo ru. Re kao je i da ga bo li sto mak zbog lo {e hra ne. Ni ko ne ve ru je u to {to po ku {a va da pro da po ro ti”, re kao je je dan za tvor ski ~u var za „Wu jork dej li wuz”. Ina ~e, Holms je pot pu no odvo jen od osta lih za tvo re ni ka, jer po li ci ja stra hu je da oni pla ni ra ju da ga ubi ju. „Ubi ca iz Auro re” iz la zi iz }e li je sa mo jed nom dnev no i to ob u ~en u pan cir.

Po gi nu li ver ni ci YA MU: [e sna est In du sa ko ji su se vra }a li sa go di {we ver ske po se te pe }i ni Amar nat u in dij skom de lu Ka {mi ra je po gi nu lo, a isto to li ko je po vre |e no. Ka mion ko ji je pre vo zio vi {e od 30 ver ni ka, sle teo je sa pu ta ka sno prek si no} oko 50 ki lo me ta ra od ka {mir skog zim skog glav nog gra da Xa mu, re kao je port pa rol po li cje. „[e sna est qu di je po gi nu lo, a 16 je po vre |e no”, re kao je port pa rol po li ci je AFP. Na sto ti ne hi qa da In du sa sva kog le ta po se }u je ovu pe }i nu, ko ja je jed no od sve ti li {ta [i ve, bo ga ra za ra wa sve ta.

In ter net hap {e wa PE KING: Vi {e od 10.000 qu di je uhap {e no, a oko 600 kri mi nal nih gru pa je raz bi je no u no vom ob ra ~u nu ki ne skih vla sti sa “saj ber kri mi na lom”, sa op {ti li su zva ni~ ni ci. Dr `av ne agen ci je ja vqa ju da je ve }i na uhap {e nih osum wi ~e na za di stri bu ci ju por no gra fi je i ile gal nu pro da ju li~ nih po da ta ka, ali su se po ja vi le i tvrd we da je u pi ta wu no vi uda rac ki ne skih cen zo ra na in ter net i ob ra ~un sa pro tiv ni ci ma ak tu el ne vla sti. Mi ni star stvo za jav nu bez bed nost je saop{tilo “Okri vqe ni ma }e bi ti iz re ~e ne naj stro `e ka zne”.

DA M ASK: [ef Ode q e w a UN za mi rov ne ope ra ci je Er ve Lad sus ka `e da „ne ma pla na B” za Si ri ju i po zvao sve stra ne da pri me ne plan iza sla ni ka UN i

po bu we ni ka, Lad sus je is ta kao da „sve tre ba da bu de u~i we no da se sma wi i okon ~a na si qe i to ukqu ~u je, na rav no, upo tre bu te {kog na o ru `a wa od zva ni~ -

Erve Ladsus

Arap ske li ge Ko fi ja Ana na. Go vo re }i no vi na ri ma dok se {i r om Si r i j e ras p lam s a va j u bor be iz me |u vla di nih sna ga i

nih sna g a”, pre n eo je AFP. [ef mi rov wa ka UN je, ta ko |e, re kao da svet ska or ga ni za ci ja tre ba da osta ne an ga `o va na u

Si ri ji, iako je Sa vet bez bed no sti UN usvo jio 20. ju la pro du è we man da ta po sma tra~ ke mi si je na „po sled wih” 30 da na. „Su prot no ono me {to ne ki od vas mi sle ili pi {u, UN se ni na ko ji na ~in ne pa ku ju i ne idu ku }i”, na gla sio je Lad sus, obe }a va ju }i svu po mo} pro na la è wu re {e wa. êl nik ode qe wa za mi rov ne ope ra ci je UN je u sre du re kao da je po lo vi na od 300 pri pad ni ka posmtra~ ke mi si je na pu sti lo pri vre me no Si ri ju. Biv {i ge n e r al n i se k re tar UN je u mar tu sa ~i nio plan u {est ta ~a ka, ko ji pod ra zu me va po li ti~ ki pro ces, pre kid va tre, hu ma ni tar nu po mo}, oslo ba |a we pro iz voq no uhap {e nih, slo bo du kre ta wa za no vi na re i do z vo q a va w e mir n ih de mon stra c i j a, pod s e } a fran c u s ka no vin ska agen ci ja.

Go mi la we ar ti qe ri je, pri pre ma za ma sa kr DA MASK: Si rij ska vla da ras - sto ni ce Da ma ska. Pri me }e ne su i po re di la je oko tr go vin skog cen tra ko lo ne ten ko va i voj ni ka ko ji se Ale pa ten ko ve, he li kop te re, te {ko Ale pu pri bli à va ju iz gra da Ha me na o ru à we i voj ne avi o ne, dok se i gra ni~ nih po sta ja sa Tur skom u po bu we ni ci u gra du pri pre ma ju za even tu al ni na pad pri ku pqa ju }i mu ni ci ju i me di cin ski ma te ri jal, pre no si Bi-BiSi. Je dan si rij ski bez bed no sni iz vor re kao je agen ci ji Frans pres da su spe ci jal ne sna ge re ì ma po ~e le da sti ù na obo de Ale pa i da se spre ma ju za „op {tu kon tra o fan zi vu u pe tak ili su bo tu”. Hi qa de qu di su na pu sti le grad, Strah od nasiqa u dvomilionskom Alepu zbog stra ha od ofan zi ve, pre no si Roj ters. Sli~ ni iz ve {ta ji pro vin ci ji Idlib. Ame ri~ ki Stejt sti ù i od Si rij ske op ser va to ri je de part ment oce nio je da go mi la we za qud ska pra va, ko ja na vo di da ko - te {ke ar ti qe ri je oko Ale pa su ge lo na te {kog na o ru à wa i voj ni ka ri {e da sna ge si rij skog re ì ma ide ka Ale pu, glav nim pu tem iz pre - pri pre ma ju ma sa kr u naj na se qe ni -

jem si rij skom gra du od dva mi li o na sta nov ni ka. Port pa rol ka Stejt de part men ta Vik to ri ja Nu land je is ta kla da SAD ne }e in ter ve ni sa ti, osim {to }e pru ì ti svu ko mu ni ka cij sku i hu ma ni tar nu po mo} po bu we ni ci ma, ko ji ve} 16 me se ci po ku {a va ju da svrg nu pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da i we gov re ìm. Je dan od ak ti vi sta re kao je da ve }i nu `r ta va ~i ne ci vi li, jer se po bu we ni ci kre }u po gra du ka ko bi iz be gli na pa de, da su u gra du mno gi objek ti, po put {ko la, pre tvo re ni u pri vre me na sklo ni {ta, u ko ji ma su spas po tra ì li mno gi qu di, pre no si Roj ters. „Ako Alep pad ne, re ìm je go tov i dve su ko bqe ne stra ne to zna ju”, re kao je pred sed nik Si rij ske op ser va to ri je za za {ti tu qud skih pra va Ra mi Ab del Rah man.

U ob no vi Ira ka po gi nu lo 719 qu di BAG DAD: Ame ri~ ka in spek tor ska kan ce la ri ja za re kon struk ci ju Ira ka iz ne la je pro ce nu da je naj ma we 719 qu di, po gi nu lo ra de }i na pro jek ti ma ob no ve Ira ka od 2003. Go to vo po lo vi na po gi nu lih su Ame ri kan ci. Ta broj ka pred sta vqa je dan aspekt irac kog ra ta ko ji je ret ko iz no {en u jav nost jer je bio u sen ci mno go ve }eg bro ja `r tva na boj nom po qu, na veo je AP. Jo{ uvek ne po sto ji ta ~an broj po gi nu lih u ra tu u Ira ku, ali se pret po -

sta vqa da pre la zi 100.000. Ame ri~ ka voj ska iz gu bi la je 4.488 voj ni ka u tom ra tu, a we ni sa ve zni ci ne {to vi {e od 300 qu di. Ta ~an broj qu di po gi nu lih to kom ob no ve Ira ka ve ro vat no je ve }i od 719, ali ne mo `e bi ti pre ci zno utvr |en, uka za la je Ame ri~ ka in spek tor ska kan ce la ri ja za re kon sruk ci ju Ira ka. Me |u `r tva ma su ame ri~ ki ci vi li ko ji su ra di li za vla du, pri vat ni pred u zi ma ~i, voj no oso bqe, ira~ ka rad na sna ga i qu di dru -

gih na ci o nal no sti. To su bi li qu di ko ji su ob u ~a va li Ira ~a ne, in spe ko tri, sa vet ni ci, pre vo di o ci i dru gi ko ji su bi li ukqu ~e ni u ob no vu Ira ka od go to vo sa mog po ~et ka ra ta. Ni ko do wih u iz ve {ta ju ni je po me nut ime nom i pre zi me nom. Od 719 stra da lih, 318 je Ame ri ka na ca, od ko jih je 264 bi lo voj no oso bqe, 54 su bi li ci vi li, 271 Ira ~a ni i 111 qu di dru ge na ci o nal no sti.

POD G O R I C A: Po sla ni ci cr no gor skog par la men ta, na pred log vla da ju }e ko a li ci je, od lu ~i li su da ras pu ste par la ment, {to je bio pred u slov za ras pi si va we van red nih iz bo ra. Van red ni iz bo ri, }e se, naj ve ro vat ni je, odr `a ti po ~et kom ok to bra. Ini ci ja ti vu o skra }e wu man da ta Skup {ti ni Cr ne Go re po dr `a lo je 47 po sla ni ka De mo krat ske par ti je so ci ja li sta , So ci jal de mo krat ske par ti je i Bo {wa~ ke stran ke, dok je 27 pred stav ni ka opo zi ci je bi lo pro tiv. Po sla ni ci opo zi ci je su na ve li da se ne pla {e iz bo ra, ali su gla sa li pro tiv od lu keo skra }e wu man da ta par la men tu, jer sma -

tra ju da ne ma uslo va za de mo krat ske i slo bod ne iz bo re. Oni su is ta kli da je pre do no {e wa od lu ke o ras pi si va wu pre vre me nih par la men tar nih iz bo ra tre ba lo obez be di ti de mo krat ski am bi jent kao osnov za pra ved nu i po {te nu iz bor nu utak mi cu. Po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je na ve li su da se Cr na Go ra na la zi pred zna ~aj nim oba ve za ma ko je pro iz i la ze iz pri stup nih pre go vo ra sa Evrop sko mu ni jom, zbog ~e ga je po treb no da vla da i Skup {ti na u taj pro ces u|u sa pu nim ~e tvo ro go di {wim man da tom. Kao glav ni ter mi ni za par la men tar ne iz bo re u cr no gor skoj jav no sti spo mi wu se 7. i 14. ok to bar.

Vla da na ko lek tiv nom od mo ru POD GO RI CA: Na osno vu od lu ke ka bi ne ta pre mi je ra Igo ra Luk {i }a, za po sle ni u Vla di Cr ne Go re i dru gim or ga ni ma dr `av ne upra ve bi }e na go di {wem od mo ru od 30. ju la do 26. av gu sta. Mi ni stri i sta re {i ne or ga na upra ve oba ve zni su da sa ~i ne plan ko ri {}e wa go di {wih od -

mo ra, ko jim }e omo gu }i ti kon ti nu i tet u ra du mi ni star sta va, od no sno or ga na upra ve. Oni su du `ni da bla go vre me no oba ve ste ge ne ral ni se kre ta ri jat Vla de Cr ne Go re o li ci ma ko ja }e ih, za vre me go di {wih od mo ra, za me ni ti u oba vqa wu neo p hod nih po slo va.

Hr vat ska po kla wa „ka la {wi ko ve” ZA GREB: Ame ri~ ki ma rin ci do bi }e od Hr vat ske na po klon 1.200 „ka la {wi ko va” (AK-47) za po tre be obu ke svo jih pri pad ni ka, od lu ~i la je vla da Hr vat ske, a sa op {tio pre mi jer Zo ran Mi la no vi}. Hr vat ska ove „ka la {wi ko ve”, ma |ar ske pro iz vod we, po kla wa Ma rin skom kor pu su SAD za po tre be obu ke wi ho vih pri pad ni ka, jer ima vi {ak na o ru `a wa. Vred nost oru` ja iz no si 455.868 ku na

(60.863 evra) bez po re za na do da tu vred nost od 25 od sto, od no sno ukup no 76.709 evra. Tran sport oru` ja or ga ni zo va }e Ma rin ski kor pus SAD. Od lu ka je na in ter net fo ru mi ma pro pra }e na ko men ta ri ma da je Hr vat ska te pu {ke, kao i pro tiv a- vi on ske si ste me ko ji su ra ni je ta ko |e po klo we ni ku po va la za ve li ke pa re, po go to vo po ~et kom i za vre me ra ta.

Ne ma~ ka voj ska na pu {ta BiH BA WA LU KA: Ne ma~ ka voj ska se u no vem bru po vla ~i iz BiH, jer sma tra da su po li cij ske i voj ne sna ge BiH spo sob ne da sa me bri nu o svo joj bez bed no sti. Ne ma~ ki me di ji oce wu ju da je tom od lu kom, bez kon sul ta ci ja s osta li ma, Ne ma~ ka po sla la va `nu po ru ku. Po pi sa wu „Ne za vi snih no vi na”, vest je ob ja vqe na na kon {to je, pre ma pi sa wu ne ma~ kih me di ja, u jav nost pro cu re lo taj no pi smo ne ma~ kog mi ni stra spoq nih po slo va Gvi da Ve ster ve lea i mi ni stra od bra ne To ma sa Ma i ci ra o an ga `ma nu Ne ma~ k e u BiH. Port p a r ol EUFOR-a Stju art Kan te lou je za „Ne za vi sne no vi ne” in di -

rekt no po tvr dio da je ta in for ma ci ja ta~ na. „To pi ta we ustva ri ni je za EUFOR, ne go pre za ne ma~ ku vla du i ne ma~ ki na rod. Wi ho va od lu ka ne }e ima ti ni ka kav uti caj na na {e dnev ne ope ra tiv ne ak tiv no sti, jer je wi hov voj ni udeo ve o ma ma len, re kao je Kan te lou. Ne ma~ ki me di ji pi {u da je ova od lu ka ipak mno go ozbiq ni ja, jer po sto je ve li ki ot po ri sma we wu stra nog pri su stva u BiH, te da je Ne ma~ ka ovom od lu kom, ko ju je do ne la bez kon sul ta ci ja s osta li ma, po sla la va `nu po ru ku. Tre nut no Ne ma~ ka u BiH ima de se tak voj ni ka od ukup no 1.200 ko li ko ih je an ga `o va no u EUFOR-u u BiH.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LASLO ÂTARI U Slo va~ kom In sti tu tu pam }e wa na ro da ot kri ven je iz gu bqe ni do si je sa po sle rat nog su |e wa ko man dan tu po li ci je u Ko {i ca ma La slu â ta ri ju. â ta ri je na vr hu li ste Cen tra „Si mon Vi zen tal” na ko joj su naj tra è ni ji zlo ~in ci. Iako je iz gu bqen u osta lim dr àv nim ar hi vi ma, u ovom in sti tu tu je sa ~u van Slo va~ koj sa da ni {ta ne bra ni da za tra ì od Ma |ar ske iz ru ~e we â ta ri ja, ka ko zah te va ju i slo va~ ki Je vre ji.

RAUL KASTRO Pred sed nik Ku be Raul Ka stro op tu ìo pro za pad nu opo zi ci ju da è li da svrg ne vla du u Ha va ni, po uzo ru na „arap sko pro le }e”, is ti ~u }i da è li da raz go va ra s SAD. „Kad god è le, sto za raz go vo re je spre man. To smo ve} po ru ~i li pu tem di plo mat skih ka na la. Ako è le su kob sa na ma, ne ka to bu de sa mo u bej zbo lu ili dru gom spor tu”, po ru ~io je ku ban ski pred sed nik.

BA[AR AL-ASAD Si rij ski pred sed nik Ba {ar al-Asad za hva lio se ver no ko rej skom li de ru Kim Xong Unu na po dr {ci. Dr àv ni me di ji u Pjon gjan gu ja vi li su da je Asad mla dom Ki mu, u po ru ci ko jom mu je ~e sti tao na ime no va wu na po lo àj mar {a la, za hva lio {to po dr à va we gov re ìm usred sve ve }e me |u na rod ne izo la ci je, ali ni je po zna to u ~e mu se sa sto ji ta po dr {ka.

Ume sto si li ko na ko ri sti la su per le pak i ce ment FLO RI DA: To bo `wa le kar ka ko ja se ba vi estet skom hi rur gi jom uhap {e na je na ju gu Flo ri de i op tu è na za smrt jed ne è ne, ko ja je, ka ko tvr di po li ci ja, umr la po {to su joj to kom ope ra ci je uve }a wa zad wi ce u te lo ubri zga ne ne po zna te sup stan ce. [a tar ka Nu baj, 31-go di {wa maj ka, pla ti la je è ni po ime nu Onil Mo ris, po zna ti joj kao Voj vot ki wa, par sto ti na do la ra da joj do - Rayi Narinesin, jedna od `rtava |e u ku }u i ubri zga joj u zad wi cu, be dra, bu u mar tu ove go di ne ona je oba ve sti la is tra ti ne i gru di za sa da ne i den ti fi ko va nu sup ì te qe mi ni star stva zdra vqa o to me {to stan cu. joj se de si lo. Ka ko je sa op {te no iz {e ri fo Voj vot ki wa je ra ne od injek ci ja za tvo ri ve kan ce la ri je u Bra u ar du, utvr |e no je da je la su per lep kom i tup fe ri ma, re kli su ju ~e Nu baj pre tr pe la „ma siv nu, si stem sku mi po mo} ni ci {e ri fa okru ga Bra u ard. gra ci ju si li ko na” kao po sle di cu ubr zi ga va Nu ba je va se po ve ri la pri ja te qi ma da su wa. Vla sti Flo ri de na vo de da je Nu ba je va me sta gde je do bi la injek ci je po sta la tvr da tek jed na od `r ta va „eks per ti ze” Onil Mo i vru }a i da joj je ko à po cr ne la. Pred smrt ris (32), ko ja je na te ren po ne kad i{la u le -

kar skoj uni for mi, sa ste to sko pom. Ne ke od `r ta va, ~i ji broj ni je sa op {ten, do ì ve le su kom pli ka ci je po {to im je Voj vot ki wa u te lo ubri zga la sup stan cu u ko joj je, po red osta log, bi lo lep ka za plo ~i ce, su per lep ka, vul ka ni zer skog lep ka za gu mu, ce men ta i mi ne ral nog uqa, re kli su {e ri fo vi po mo} ni ci. Onil Mo ris je uhap {e na ju ~e u sta nu svo je maj ke na ju gu Flo ri de. Op tu è na je za ubi stvo, a wen advo kat je od bio da to ko men ta ri {e. Mo ri so va, za ko ju po li ci ja tvr di da je ro |e na kao mu {ko a da se pred sta vqa kao è na, bi la je uhap {e na i pro {le je se ni, i ta da je op tu è na da se ba vi la me di ci nom bez do zvo le i pri tom pro u zro ko va la ozbiq nu te le snu po vre du. Pre tog hap {e wa, za wom se tra ga lo go to vo go di nu da na.

dnevnik

OGLASi

subota28.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

subota28.jul2012.

BO KA KO TOR SKA, iz da jem so be u Ri snu, le pe hla do vi te pla è, upo tre ba ku hi we, uda qe no 250m od mo ra, po voq no. Te le fon 00382/32371-657, 063/10-62-862, 060/0237857www.banicevicsmjestaj-risan.me 56701 BA WA KO VI QA Â, cen tar - no vi, ukwi è ni, use qi vi sta no vi i gar so we re od 26 - 50m2. Te le fon: 015/815-635. 57275

IZ DA JEM na me {ten jed no i po so ban stan u Bra ni mi ra ]o si }a 31, pr vi sprat, svoj par king u dvo ri {tu. Ce na 200 evra. Te le fon 064/3531161, Smiq ka. 56884 IZ DA JEM jed no so ban na me {ten stan na du `e vre me u uli ci No vo sad skog saj ma. Ce na po do go vo ru. Te le fon 021/467513. 57233 IZ DA JEM jed no i po so ban stan na od li~ noj lo ka ci ji i po voq noj ki ri ji. Te le fon 021/521-256. 57399

CEN TAR, gar so we ra pri ze mqe, dvo ri {no or jen ti sa na sa mo 8500E, plac Kli sa 10.500E, Ka ra ga ~a 6500E, 5000m2 za pum pu od li~ na lo ka ci ja. Te le fon: 063/598463, 021/662-1797. 57577

LI MAN II, 44m2, IV sprat, od mah use qiv, ce na do go vor. Te le fo ni: 011/3195-236 i 063/239-411. 57272

dnevnik

S ve li kom tu gom i ne ve ri com opra {ta mo se od dra gog pri ja te qa, sa rad ni ka i ko le ge

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la sta ri ja i no vi ja, mo `e i ha va ri sa na. Te le fo ni; 021822-714 i 063-708-19-39. 57186

PRO DA JEM ma {i ne za pro iz vod wu i {i ve we me tli. Te le fon 781-242. 56951

JOR GAN XI NI CA. Ru~ no {i jem no ve i re no vi ram sta re jor ga ne, du {e ke i ja stu ke od vu ne i per ja svih di men zi ja. Te le fon 463-362. 56586 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57360

Zo ra na Kle pi }a We gov iz ne nad ni i tra gi~ ni od la zak nas je za i sta du bo ko po tre sao.

PO TRE BAN ko no bar na Spla vu u Fu to gu. Te le fon 063/509-167. 57281

S tu gom i po {to va wem po sled wi po zdrav od ko le ga iz â&#x20AC;&#x17E;JO MA PEKSâ&#x20AC;?-a No vi Sad.

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zalt ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44681 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 57282 KU PU JEM sta re auto mo bi le ne re gi stro va ne za ot pad. Sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, od no sim {ut, ~i stim po dru me, ta va ne, po voq no. Te le fon 064/95-33-943, 063/84-85-495, 021/6618-846. 57283

57576

Po sled wi po zdrav na {em dra gom dru gu

Ran ka Ri sti}

Zo ra nu

ro|. @i `a kov

od: Co le, Ra doj ka, Stan ~i }a, Vo je, Bo di }a i [a ta re. Po sled wi po zdrav vo qe noj pri ja te qi ci od: Da ne, To mi sla va i Lo le.

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti. 57575

57573

PRO DA JEM {e sto so ban stan, 130m2, de qiv u dve ce li ne, 3 ku pa ti la, cen tral no gre ja we, odvo jen ka lo ri me tar, vo do mer, 98.000E, kod GRAS-a. Te le fon 064/1658384. 57308 CEN TAR, Augu sta Ce sar ca 8, V sprat, du pleks, nov, 86m2, tro i po so ban, sa par kin gom. 99.000E. Te le fon 063/562-411. 57276

PRO DA JEM u No vom Sa du, na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra à. Te le fon 021/842-894. 57414 PRO DA JEM ku }u u Ve tr ni ku 240m plac 655m. Te le fon 021/823-907. 57335 PRO DA JEM ku }u 180m2 u Ba~ kom Pe trov cu, 7 ari, dvo ri {na ve li ka ha la za iz ra du me tli i ora ni cu 43 ari. Te le fon 781-242. 56950 PRO DA JEM pla ce ve u cen tru ê ne ja, ul. Vu ka Ka ra xi }a. Te le fon 063/248-150. 54742 PA RA GO VO, plac 1700m2 na glav nom pu tu. 1m2 / 40e. Te le fon 063/86-26-504. 57425 PRO DA JEM ba {tu - Be ge~ ka ja ma 20 ari, a mo è i po la, do zvo qe na grad wa, stru ja, 100m od vo de, bra we na od vo de. Te le fon 061/138-52-68. 57357

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Pri vi le gi ja je bi la po zna va ti te. Po sled wi po zdrav

Mi li ci

Mi li ci Ka ~a re vi} od: Sto ja na, Jor da na, Jo va na, Mi li ja ne, Ol ge i Dra gi ce.

Vla di mi ru

od: Ane, Zo ra na, Ja sne, Mar ka i Ma ri ne.

Na da i Bo ra Vu ji}.

57568

57574

57571

Po sled wi po zdrav dra goj

T U @ N O S E ] A W E Pro {le su ~e ti ri tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki i se stri

Goj ko Ke {eq

Mi li ci Ka ~a re vi}

Mi li ci

od: Miq ka, Dra gi ce, Dra ga na, Alek san dre, Sr |a na i Uro {a. 57572

od po ro di ca: Ga ji} i Ga vri lo vi}.

57570

Da nas, 28. 7. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, da va }e mo po men na Grad skom gro bqu. Po no sni smo na te be, mno go nam ne do sta je{. Tu gu je za to bom su pru ga Dra gi ca sa de com i unu ci ma. 57558

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav Sa {i nom ta ti

J E D N O G O D I [ W I P O M E N Go di na pro |e, a bol i tu ga za na {im vo qe nim su pru gom, ocem i de dom ne pre sta ju.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Po sled wi pri ja te qu

subota28.jul2012.

po zdrav

dra gom

od po ro di ca: Mi tro vi}, Mi }o vi} i La za re vi}.

Da nas, u 10.30 ~a so va, na Ka} kom gro bqu, po se ti }e mo we gov grob, za li ti ga su za ma i oki ti ti cve }em. Su pru ga Ra do slav ka, }er ka Ta tja na, zet Ra do mir i unu ~ad Mi ro slav i Mir ja na.

57524

Vo qe na na {a

Mak si mu Ka la pa }u

Dra gi wi Lu ~i} Rat ko vi}

Vla di Ho mi

Dra gi wi Rat ko vi}

Vo qe ni ni kad ne umi ru... Tvo ja }er ka Ta ma ra i su pru ga Gor da na.

Po ro di ca Vu ~i ~e vi}.

57518

57550

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Da nas, 28. 7. 2012. go di ne, u 10.30 sa ti, u Sa bor noj cr kvi da va }e mo po lu go di {wi po men na {oj dra goj ma mi i maj ki

57490

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi

na {em naj dra `em

Vla di mi ru Ho mi Bo ri slav Za ri}

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj se stri

od bra }e: La za, Mom ~i la, Va si li ja i Pe tra sa po ro di ca ma. 57555

Sa hra na mi le i dra ge nam po koj ni ce oba vi }e se 28. 7. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka Bo ja na, si no vi Bo ro i Bran ko sa po ro di ca ma.

Ka }o

Vla di mir Ho ma

Da ne Be ro wa

na{ si po nos i qu bav ve~ na.

Tvo ji: Sa ra, Mi re, Bo ca, Ja dran ka i Ba ta.

Vo qe ni na{, pro {lo je {est me se ci od ka ko si za u vek oti {ao i osta vio bol i pra zni nu u na {im sr ci ma. S tu gom i po no som sva ki dan mi sle na te be tvo je, su pru ga Ma ri ca i k}er ka Sla vi ca.

57561

iz Ko vi qa 30. 7. 2008 30. 7. 2012. Pro la zi vre me ali na {a qu bav sva kim da nom je sve ve }a...

Vre me pro la zi a bol je ve ~an...

D V O G O D I [ W I P O M E N

se }a wa na te be ne ble de.

Otac Vo ji slav i tvo ja Se ki.

Tvo ji dru go vi: @a re i Ke le.

57560

57559

57522

po zdrav

dra gom

Zo ra nu Kle pi }u Dra gi Zo ra ne, pre ra no si nas na pu stio, ali mi te i da qe vo li mo i sa po {to va wem se }a mo.

Po sled wi po zdrav je di nom bra tu, {o go ru i uja ku

Zo ra nu Kle pi }u ko ji je tra gi~ no iz gu bio `i vot u sa o bra }aj noj ne sre }i u 53. go di ni. Pu no smo te vo le li.

Po ro di ca Ru `i}.

Se stra Na da, zet Mi lo{, Ta ma ra i Ti na sa po ro di ca ma.

57567

57566

Sa ne iz mer nim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je tra gi~ no iz gu bio `i vot u 53. go di ni na{ vo qe ni

ro |e na Vi da ko vi} 1960 - 2010.

Sa hra na }e se oba vi ti 28. 7. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, iz ka pe le u @a bqu. O`a lo {}e ni: maj ka Mil ka, su pru ga Vi {wa, sin Pe tar i sna ha Qu bi ca. 57565

Sve to zar Sto ja no vi} Dru è To zo, da ni je od re |e nih da tu ma mi ne bi smo ni bi li sve sni da ti vi {e ni si tu. Ne mo è jed na go di na tek ta ko da pro me ni ~e tr de se to go di {wu na vi ku da si uvek sa na ma i u naj lep {im i u naj te ìm si tu a ci ja ma. A i za {to bi?

Vla di mi ru Ho mi

Vre me pro la zi, a se }a we na te be ne ble di u na {im mi sli ma, i ne iz mer na tu ga `i vi u na {im sr ci ma. ^u va mo te od za bo ra va. Maj ka Ta ja, su prug Sa {a, }er ke Ma ja i Mi na.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 20. 7. 2012. go di ne pre mi nuo na{

Tvo ji dru go vi: Ba ba, La za, Mi le, Ro le, Te ~a i Vi ki.

od po ro di ca Bu di sa vqe vi} i Bu di sa vqe vi} - Ho ma.

57552

57541

57542

Pri ja te qu i ku mu

Sve to za ru Sto ja no vi }u

Bo `o - Cve ko Uze lac 1928 - 2012. Sa hra na je oba vqe na 24. 7. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu Ja si ko vac u Go spi }u. O`a lo {}e na po ro di ca.

Mno go je uspo me na. I, sve su le pe. Po ro di ca Ra do je vi}. 57551

28072012-P

Po sled wi po zdrav po {to va nom ko le gi i pri ja te qu

Da nas se na vr {a va ju dve go di ne od gu bit ka vo qe nog oca i su pru ga

Dra go sla va Vu jo vi }a [e le ta

Vla di mi ru Ho mi

Zo ran Kle pi}

57556

Po sled wi po zdrav po {to va nom pri ja te qu

Sve tla na Gu sman

Vo le te tvo ji: sin Zo ran, su prug Aca i sve kr va Zo ra. Po sled wi pri ja te qu

57548

Sve to zar Sto ja no vi}

Osta lo je sa mo da se na da mo su sre tu u ve~ no sti, a do ta da da `i vi mo od se }a wa.

Tvoj unuk Ko qa.

Tvo ji naj mi li ji.

57519

Vla dan ka Plav {i} ro|. Ko stre {e vi}

pro fe so ru

O`a lo {}e ni we ni naj mi li ji.

Dru `e Stoj ke,

P O M E N

Dra gi de da, za u vek }u te vo le ti i sva ku no} }u te sa wa ti.

Ve ri Tru ji}

Uvek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

57463

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Vla dan ka Plav {i}

Zden ki Sav ko vi}

57554

18. 8. 1962 - 28. 7. 2010. Ko le ge JP â&#x20AC;&#x17E;Pu te vi Sr bi jeâ&#x20AC;? Ode qe we No vi Sad. 59835-P

Uvek tvo ji: Mi li ca, Stra hi wa i Mi ra. 57553

^iTUQe l POMeni

subota28.jul2012.

Sa du bo kom tu gom opra {ta mo se od dra ge na {e

dnevnik

Zbo gom Ma ma Je ja.

POMEN

Mama! Ni posle dvadesetpet i trinaest godina ne}u re}i ni re~, ~uva}u u sebi sve {to me se}a na vas...

VE^NAJA PAMJAT! Pro{la je tu`na godina od kako se upokojila na{a voqena

Mi le ve - Le le Kraj no vi}

Sto jan ka Pi li po vi}

Angelina Manojlovi} Gaqa - Beba

Za u vek, ne do sta ja }e nam Va {a ple me ni tost, do bro ta i ~e sti tost.

ro|. Vinki}

ro|. Ra pa ji} O`a lo {}e ni: se stra An ka Ob ra do vi}, unuk Sr |an i sna ja Ve ra.

Po ro di ca Pa vlo vi}. 57520

57462

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Pe ro Pa vlo vi}

Po sled wi po zdrav na {oj ma mi, ba ki i pra ba ki

od: Mi la na, Sla |a ne, Mi {e, Du {a na i Jo va ne. Sa hra na je da nas, 28. 7. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1936 - 2012. Sa hra na je 28. 7. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du.

57569

Miladinka Gluvakov

ro|. Radovanov 1950 - 2005.

2000 - 2012.

Rajki [vowa

Nikakve re~i ne mogu umawiti bol.

obele`i}emo danas, 28. 7. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Tvoja sestra.

Porodice: [vowa i Jovan~evi}.

57457

57393

57408

Aleksandar - Mirko Veselinovi} Dok `ivimo ~uva}emo Te od zaborava. Tvoje sestre Olga i Nada sa svojom decom i wihovim porodicama.

^ETRDESET DANA od kako nije sa nama na{ voqeni i po{tovani suprug i zet

IN MEMORIAM Dvadeset godina je pro{lo, a ti si i daqe u na{im srcima.

Sima Devrwa Milan Mandari} Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoja Gordana sa roditeqima.

57447

diplomirani veterinar Tvoji: sin Branislav, }erka Mirjana, zet Dragan, unuke: Simonida, Mirela, Lazarela.

57304

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{oj dragoj

56401

SEDMODNEVNI POMEN

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kad na{ dragi prijateq

57530

Desanki Andri}

T U @ N O S E ] A W E Da na, 30. ju la 2012. go di ne nav r{i }e se ~e ti ri go di ne od ka ko ni je sa na ma mo ja su pru ga

[ESTOMESE^NI POMEN

Uvek si u srcima mame Qubice, supruga Nine i unu~adi.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

3 O`a lo {}e ne }er ke Bo ri {ka i Ru `i ca sa po ro di ca ma.

57352

Lenka Miji}

POMEN Dana, 1. 8. 2012. godine navr{ava se godina od kako je zauvek sklopio svoje blistave o~i

Mi li ci Ka ~a re vi} Vik to ri ji Li hvar ~ek

S po{tovawem, }erka Vukica.

57445

IN MEMORIAM

57504

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci, su pru zi i ba ki

iz @abqa

POMEN

Brat Ni ko la Pa vlo vi}. 57527

Isa Kapetanov

Tvoji najmiliji: Koviqka, Igor i Zoran.

57412

Sa po no som te no sim u sr cu.

od kom {i ja Bu le var oslo bo |e wa 50.

Katica i

Pro{le su dve tu`ne godine od kad nisi sa nama. Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju.

Po sled wi po zdrav

Vla di mi ru Ho mi

2008 - 2012.

Weni najmiliji: porodice Manojlovi}, Jakovqevi}, Valenti}, te Kurov i Stokracki iz wenog rodnog Krasnojarska.

Milorad Leki} 28. 7. 2010 - 28. 7. 2012.

obele`i}emo danas, 28. 7. 2012. godine, u 10 ~asova. Ne postoje re~i kojima ti se mo`emo zahvaliti za svu tvoju qubav i dobrotu. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Ilija Ratkovi} [ane nije vi{e sa nama. Ivana, Daniela, Jovica i Laza. 57455

Neka te an|eli ~uvaju. O`alo{}eni tvoji najmiliji, suprug Svetislav sa decom.

Stevki - Sa{i Babin davati ~etrdesetodnevni pomen danas, 28. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni najmiliji.

57450

DVADESETOGODI[WI POMEN kumu.

Po sled wi po zdrav dra goj

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Vojin Lon~ar Danas, 28. 7. 2012. godine, u Ka}u, dajemo pomen na{em pokojniku odlaskom na grobqe u 10 sati. Sin Svetko, snajka Biqana, unuci Vojin i Milo{. 57417

57345

SEDMODNEVNI POMEN

Zahvaqujemo svim prijateqima, poznanicima koji su organizovali i odr`ali komemoraciju, a zatim sa nama ispratili

Ve ri ca - Ve ra No va kov ro|. Ni ko ~ev Dan za da nom pro la zi, ali ni je dan bez se }a wa na te be.

Dragan Drakuli} Beli Su prug Ste van No va kov.

57528

iz [ajka{a 1967 - 1992.

Sto jan ki Pi li po vi} Je ji

Vojin Lon~ar

Vojin Lon~ar Gobor Zoltana

Ve~na ti slava, kume moj. Kum Sretko sa porodicom iz [ajka{a.

od: \o ke, Ta we i Vo je.

57381

57562

na posledwi put. Gobor Jolan Zoltan i Beata. 57449

Sin Bo{ko i unuka Jelena.

Sin Nikola, snajka Dragica, unuk Cvijo i unuka Marija sa porodicom.

57419

57418

^iTUQe l POMeni

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

subota28.jul2012.

Posledwi pozdrav

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em najdra`em i jedinom

Zdravko Bojani}

Danilu Mijatovi}u

28. 7. 1992 - 28. 7. 2012.

obele`i}emo danas, 28. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu.

Milo{u Kova~u

U srcu i mislima. od Du{ice sa decom.

]erka Biqana sa porodicom i Milica.

K}erka i supruga.

57346

57262

DESETOGODI[WI POMEN

SE]AWE

57379

Posledwi Mi}i

pozdrav

dragom

Iliji Ratkovi}u [anetu

In`. Sima Majstorovi}

Lazar Vlahovi} Batuka

28. 7. 2004 - 28. 7. 2012.

2002 - 2012. Godine prolaze, tuga i bol ostaju zauvek. Supruga Mira, }erke Dragana i Svetlana sa porodicama.

Milo{u Kova~u

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji, supruga Milena i }erke Sowa i Ru`ica sa porodicama.

od Vinka Radomirovi}a.

57325

57378

57270

SE]AWE Danas, u 11 ~asova, na seoskom grobqu u [ajka{u obele`i}emo dvadesetogodi{wi pomen na{em drugu, saborcu, prijatequ i kumu

obeleì}emo danas, 28. 7. 2012. godine. Parastos }e se odràti u 11 ~asova, u crkvi Sv. Apostola Petra i Pavla u Petrovaradinu a potom }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana ispuwenih prazninom jer tvoj mili lik nije sa nama. @ive}e{ ve~no u na{im srcima i mislima sa neizmernom zahvalno{}u za sve {to smo uz tebe proìveli i sve radosti koje si nam poklonio. Ovom prilikom èlimo da izrazimo najdubqu zahvalnost rodbini, prijateqima i divnim kom{ijama koji su bili uz nas u najteìm trenucima i poku{ali da ublaè na{ preveliki bol. Tvoji: supruga Mira, sinovi Igor i Sr|an, snaja Tiana i unuk Aleksandar. 57452

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 7. 2012. godine u 59. godini preminuo

Zlatko Haxi}

Milo{ Kova~

Draganu Drakuli}u Grofu 1967 - 1992. Grofe, nikad te ne}emo zaboraviti. Tvoji drugovi: Rajko, Prika, Pera, Konxa, Ko~a, Beli, @e`a, Peda, Gojko, Bora, ^arli, Pakan, Bor~e, Milivoj, Gavra, Cuni, Baja, Mika, Mica, Mirko, Vujin, Bagi, Crveni i kum Sretko.

Ispra}aj }e se obaviti u utorak, 31. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Mirjana - Miki, sinovi Mirko i Du{ko, snaja Milica, unuci Milijan, Nina i Marko.

Danas, 28. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e. Uspomenu na wegovu nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i plemenitost ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem. Tvoji: supruga Nada, sinovi Damir i Zdenko sa porodicama.

57377

57380

DESETOGODI[WI POMEN

Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

57411

JEDNOGODI[WI POMEN Pro{la je godina od kad nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar, deda i brat

Umrla je na{a

2002 - 2012.

Stojanka - Jeja Pilipovi} ro|. 1926.

Zlatoje Jankovi} Porodica.

Pomen }emo odr`ati 28. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici. Ponosni na wegovu qubav i dobrotu ~uvamo ga od zaborava. Supruga Nada, k}er Svetlana, sin Dimitrije i brat Mladen sa porodicama.

57454

57400

57329

Svetozar Radovana Stojanovi}

Ispra}aj je danas, 28. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Za wom tuguju: suprug Stevan, }erke Mirjana i Nada, zet Obrad, unuci Nikolas, Katarina, Tijana i Milica, praunuka Damjana.

JEDNOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Svetozar Radovana Stojanovi}

Nestoru Mu{ickom

Miroslav Paripov Mire

iz \ur|eva

Danas, 28. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, odr`a}emo pomen na grobqu u Ka}u. Ostaje velika praznina bez tebe sa bolom u du{i.

Krasile su te sve najlep{e qudske osobine i sve {to bismo rekli bilo bi malo. Tvoji najmiliji.

Tuguje porodica Paripov. 57327

57432

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe dragi na{ zete, te~o i pa{a. \ole i Aneta Pje{~i} i porodice Jerkovi} i Polovina. 57401

07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Мини тини шоу – ЗДИ, концерт дечије музике 09.00 Змајеве дечије игре 2012. 09.30 ФЛУОШ 09.50 Лулу 10.05 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Знам да ништа не знам 12.35 Бејби Егзит 2012. 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Рат мирочувара филм 1.део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Изгубљена соба 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 22.55 Филмска премијера: Као на небу, филм 01.00 Изгубљена соба 01.45 Рат мирочувара, филм 1.део

Као на не бу Да ни јел Да ре ус је успе шан и ве о ма по знат ме ђу на род ни ди ри гент, чи ји је глав ни циљ у жи во ту од у век био да ства ра му зи ку, ко ја би отва ра ла људ ска ср ца. Ње го во ср це је, на жа лост, у ве о ма ло шем ста њу. На кон ср ча ног уда ра ко ји је до жи вео на сце ни, од лу чу је да се трај но по ву че... Уло ге: Ми ха ел Ни квист, Фри да Хал грен, Хе лен Сјо холм Ре жи ја: Кај По лак (РТВ 1, 22.55)

Хе лен Сјо холм

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.20 15.15 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

tv program

subota28.jul2012.

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађарска са титл.на српском Мали принц Биографије Мини тини шоу – ЗДИ Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Емисија (мађ) Концерт у Синагоги: Рита Кинка 2. део ТВ Продаја

dnevnik

02.15 Фудбал: Бенфика – Реал Мадрид 04.00 АТП Лос Анђелес 1/2 Финале

Бу ди ро ди тељ (Па но ни ја, 09.00) 06.00 07.30 08.15 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 16.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.30

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00

07.00 09.00 11.30 13.30 15.00 17.00 19.00 20.50 22.55 00.30

Музичко свитање Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Е-ТВ Перископ/Осаа Без цензуре Писма из Херцег Новог Здравље је лек Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут - пут под ноге Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Глас Америке

Серијски програм Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Дунавска салетла Витраж Вести Личности и догађаји Вести Зове море Рецепти Лауре Равајоли Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Време је на мојој страни Све што желим Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

Вимблдон Специјал АТП Лос Анђелес ¼ Финале Руска лига: Зенит - Динамо М АТП Лос Анђелес ¼ Финале Фудбал: Манчестер Сити – Арсенал Фудбал: Саутемптон – Ајакс Фудбал: Тотенхем - Ливерпул Спидвеј Мото ГП УС – Квалификације Мото ГП Белгијска лига: Клуб Бруш Беверен

РТС 1 06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.06 Жикина шареница 11.05 Дизни на РТС 11.55 Дневник 12.10 Спорт плус 12.25 Одбојка (ж) - ЛОИ 2012: Србија-Кина, пренос 14.05 Ексклузивно 14.55 ТВ лица: Мерима Његомир... као сав нормалан свет 15.48 Срећни људи 16.50 Госпођица Марпл: Код белог коња, филм 18.30 Квадратура круга 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Срећни људи 21.00 Шести круг 21.35 Пола века Бонда: Из Русије с љубављу, филм 23.40 Хичкок на РТС: Вртоглавица, филм 01.45 Ексклузивно 02.30 ТВ лица: Мерима Његомир...као сав нормалан свет 03.20 Квадратура круга 03.50 Увиђај 04.54 Срећни људи

ОД БОЈ КА (Ж): ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ки на (РТС 1, 12.25)

Ма ја Ог ње но вић

05.30 06.00 08.30 10.00 12.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.10 21.30

Европулс Дођи на вечеру Домаћин Филм: Доказ живота Езел Изгубљена част Филм: Манекенка и детектив Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Две недеље за заљубљивање 00.00 Трачара 03.30 Кобра

06.35 08.05 09.00 09.30 10.45 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 18.50 19.30 22.25 00.05 00.40 01.00 02.45

Од бој ка на пе ску: ЛОИ 2012. (РТС 2, 16.00) 06.17 Бразде 07.25 Капри 09.15 Стрељаштво(ж)-ЛОИ 2012: пушка, 10м, пренос 10.00 Стони тенис(м)-ЛОИ 2012: пренос 10.25 Летње олимпијске игре 2012:најава програма 10.30 Веслање(м)-ЛОИ 2012: квалификације, пренос 11.00 Пливање-ЛОИ 2012: квалификације, пренос 11.00 Бициклизам(м)-ЛОИ 2012: пренос 11.58 Пливање(м)-ЛОИ 2012: 400м, слободно, пренос 12.00 Стрељаштво(ж)-ЛОИ 2012, пушка,10м, финале, пренос 12.20 Летње олимпијске игре 2012 12.30 Стрељаштво(ж)-ЛОИ 2012: пушка,10м, додела медаља, пренос 12.30 Тенис(м и ж)-ЛОИ 2012: сингл и дубл, пренос 12.40 Летње олимпијске игре 2012: 13.00 Веслање(м и ж)-ЛОИ 2012: пренос 13.00 Веслање(м)-ЛОИ 2012: двојац без кормилара, пренос 13.15 Пливање(м)-ЛОИ 2012: 100м, прсно, пренос 15.10 Стони тенис-ЛОИ 2012: квалификације, пренос 16.00 Бокс-ЛОИ 2012:до 75 кг, укључење у пренос 16.00 Одбојка на песку-ЛОИ 2012: пренос 16.30 Стрељаштво(м)-ЛОИ 2012: пиштољ,10м, финале, пренос 17.00 Стрељаштво(м)-ЛОИ 2012: пиштољ,10м, додела медаља, пренос 17.00 Фудбал(ж)-ЛОИ 2012: САДКолумбија, пренос 18.50 Рукомет(ж)-ЛОИ 2012: Данска-Шведска, снимак 20.20 Летње олимпијске игре 2012 20.30 Пливање-ЛОИ 2012: полуфинале и финале, пренос

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Бошко Буха 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Тераса на крову 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Љубав и остале невоље 23.00 Филм: Менсонова породица 01.00 Еротска серија 02.00 Мини серија 03.00 Одељење за специјалне жртве 04.30 Филм: Бошко Буха

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.30 05.00

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Као случајно Интернат Вести Филм: Бетмен Вести Филм: Хари Потер и дворана тајни Филм: Полицијска академија 4: Грађанска патрола Вести Б92 Спортски преглед Филм: Гангстер број 1 Филм: Помпеја 1 и 2

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Ко то тамо пева Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Академија дебелих - преглед дана Филм: Маратонци трче почасни круг Филм: Паклена вожња Филм: Тиквоглави 3: Пепео пепелу Филм

Ксе ни ја Ми ја то вић

Лет њи ко вац Го сти Лет њи ков ца су Ксе ни ја Ми ја то вић, Алек сан дар Фи ли по вић, Ру шка Ја кић, Љуп ка Сте вић, Ми лан Ла не Гу то вић, Ми лан Стронг мен Јо ва но вић... Ове су бо те чу ће те ко су за вод ни ци, а шта кра си за вод ни це. Во ди те љи: Лу ка Те ша но вић, Бо ја на Ри сти во је вић, Ан дри ја на Ђор ђе вић и На та ша Ши ља ко вац (Хе пи, 14.10) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45

Зо ран Рад ми ло вић

Ма ра тон ци тр че по ча сни круг У по ро ди ци То па ло вић ко ју чи ни пет ге не ра ци ја му шка ра ца, до ла зи до су ко ба, јер нај мла ђи по то мак не же ли да се ба ви по греб нич ким за на том... Отац ње го ве де вој ке, са ко јим по ро ди ца по слов но са ра ду је (ва ди из гро бо ва мр твач ке сан ду ке, а То па ло ви ћи их за тим ко ри сте), до ла зи у су коб са њи ма... Уло ге: Па вле Ву и сић, Бог дан Ди клић, Зо ран Рад ми ло вић, Да ни ло Стој ко вић Ре жи ја: Сло бо дан Ши јан (Пинк, 00.00)

13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 23.30 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Острво диносауруса, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, документарни програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Држава мртвих, филм Голи живот Детективски пар 4, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota28.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Луда вожња 15.25 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Л.А. Инк 17.15 Кејт и осморо деце 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.00 Соул фуд породица 20.55 Краљица слаткиша 21.50 Необичан секс 22.45 Гојазна и трудна 23.40 Л.А. Инк 00.40 Соул фуд породица 01.40 Краљица слаткиша

Путовања и открића Прича о сателитима Тајне Партенона Ћелија Средњи век У телу Хенрија осмог Дешифровање мајанског кода Пирамиде смрти Мистериозни Мачу Пичу Изгубљени древни градови Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Путовања и открића 00.00 Афера Каравађо 01.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света

08.00 11.00 12.00 13.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Паулинине вратоломије Лавиринт Поноћна врелина Медени месец Посао за странце Тајанствена сила Доланов кадилак Еротски филм Еротски филм

По сао за стран це Џу ли Стај рон је успе шна по слов на же на ко ја има не ко ли ко при ја те ља и ни ко га од по ро ди це. По чи ње да сум ња да јој се спре ма от каз. У по ку ша ју да бу де за ко рак ис пред сво јих прет по ста вље них, са ста је се са Ни ком Хе ри сом... Уло ге: Џу ли ја Стајлс, Сто кард Че нинг Ре жи ја: Па трик Стет нер (Си не ма ни ја, 18.00)

Џу ли ја Стајлс

06.00 07.35 09.15 09.40 11.10 12.35 14.10 15.50 17.35 20.05 21.30 23.25 01.00 02.45 04.20

Драга, смањио сам децу Права љубав Филмови и звезде Провидне лажи Легенда о медведу Инкогнито Упознаћеш високог, црног мушкарца Ранго Трансформерс 3: Тама Месеца Звер 22 метка Погрешно скретање 3 Љубав на даљину Ракетни трио Тајни прозор

09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.25 00.25

Кри стин Адамс

По то пље ни Уло ге: Сти вен Си гал, Ви ли јам Хо уп, Ви ни Џонс, Кри стин Адамс, Ник Бримбл, Али сон Кинг Ре џи ја: Ен то ни Хи кокс (ХРТ 1, 00.00) 08.19 Кинотека - циклус класичног вестерна: Обрачун на Црвеној реци, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.14 Духовни изазови 13.40 Призма 14.28 Биоскоп Фламинго, филм 16.04 Природни свет, док. серија 17.12 Алпе Дунав Јадран 17.50 Репортери 18.51 Глобално село 19.30 Дневник 20.12 Аушвиц - Нацисти и „коначно решење”, док. серија 21.03 Фестивал далматинских клапа Омиш 2012. суперфинале, пренос 22.41 Дневник 3 23.17 Хроника фестивала играног филма у Пули 23.29 Фестивал далматинских клапа Омиш 2012. проглашење победника 00.00 Потопљени, филм 01.32 Филмски маратон: Савршени круг, филм

07.53 Мала ТВ 08.23 Спортске игре младих 08.40 ОИ Лондон 2012. - снимак свечаног отварања 10.40 ОИ Лондон 2012, Енглески доручак, емисија 11.00 ОИ Лондон 2012, Бициклизам - трка (М), пренос 12.00 ОИ Лондон 2012, Стрељаштво - ваздушна пушка, пренос финала (Ж) 12.25 ОИ Лондон 2012, Веслање квалификације, пренос 13.00 ОИ Лондон 2012, Гимнастика (М) - снимак квалификација 13.15 ОИ Лондон 2012, Бициклизам - трка (М), пренос 13.50 ОИ Лондон 2012, Кошарка (Ж): Канада - Русија, снимак 14.50 ОИ Лондон 2012, Веслање квалификације, снимак 15.20 ОИ Лондон 2012, Рукомет (Ж): Хрватска - Бразил, 1. полувреме 16.05 ОИ Лондон 2012, Бициклизам - трка (М), пренос 16.15 ОИ Лондон 2012, Рукомет (Ж): Хрватска - Бразил, 2. полувреме 17.00 ОИ Лондон 2012, Бициклизам - цестовна трка (М), снимак завршетка 17.30 ОИ Лондон 2012, Време за чај, емисија 17.35 ОИ Лондон 2012, Кошарка (Ж): Хрватска - САД, пренос 19.20 ОИ Лондон 2012, Стони тенис - 1. коло, пренос 20.30 ОИ Лондон 2012, Пливање финала, пренос 21.50 ОИ Лондон 2012, Одбојка (Ж): САД - Кореја, укључење у пренос 23.00 ОИ Лондон 2012, Гимнастика (М) - снимак квалификација 23.20 ОИ Лондон 2012, Олимпијски меридијан, емисија 00.21 Битанге и принцезе

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Боље мртав него жив Јуда Долина светлости Принц плиме Шевина песма Љубавна песма Окрутне намере 3 Биографија - Клајв Овен Татини анђели Сањала сам Африку Крађа

06.00 08.10 10.00 11.50 13.30

Снег пада на кедрове Кад будан сањаш Очајнички тражећи Сузан Наша кућа из снова Ејс Вентура, шашави детектив Ејс Вентура, зов природе Врата раја Егзорцизам Емили Роуз Мртав човек хода Еротски филм

15.00 16.30 20.00 22.00 00.00

Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Филм: Симона Све по закону Филм: Истребљење

07.55 Поп Пикси 09.10 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.50 Колумбо 11.35 Пороци Мајамија 13.50 П.Ц.У, филм 15.20 Угледни господин, филм 17.30 Преживети дивљину - Иза камере 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Ко је сместио Црвенкапици?, филм 21.25 Филм за мување, филм 22.55 Девојка из комшилука, филм 01.00 Астро шоу 01.50 РТЛ Данас

Филм за мување Џу ли ја Џонс је мла да же на у по тра зи за му шкар цем из сно ва с ко јим би се скра си ла у бра ку. Све сна да јој ки ла жа пред ста вља ве лик про блем код упо зна ва ња и оста вља ња пр вог ути ска, од лу чи да по сва ку це ну смр ша и упо зна са вр ше ног му шкар ца за се бе. Уло ге: Али сон Ха ни ган, Со фи Монк, Лил Џон, Еди Гри фин, Џе ни фер Ку лиџ, Кар мен Елек тра Ре жи ја: Џеј сон Фрид берг и Арон Сел цер (РТЛ, 21.25)

Кар мен Елек тра

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања

03.00 04.00 05.30 06.30 10.00 11.00 14.00 15.15 17.00 18.15 19.15 20.30 22.15 23.15 23.45 00.30 01.00

Фудбал Олимпијске игре Фудбал Олимпијске игре Мултиспортови Пливање Веслање Бициклизам Дизање тегова Гимнастика Мултиспортови Пливање Гиманстика Олимпијске игре Одбојка Мултиспортови Пливање

Рас цеп ка ност и кал ку ла ци је

а ло ше вић је 1905. го ди не, с др Ко стом Бу гар - ко ји не мо гу да се из ме сте из окви ра ”ка фан ских при ским и Сте ва ном Бе ни ном, био је дан од по кре - ча”. ”Ми Ср би не са мо да смо по де ље ни у че ти ри др та ча ча со пи са Сло га. Сво јим ан га жо ва њем Ла - жа ве, и сто ти ну стра на ка, не го смо чак и у јед ном је ди ло ше вић је оста вио број не члан ке у Сло зи ко ји ука зу ју ном ме сту по це па ни у не број ма лих гру па и кли ка... То на ње гов став о мно гим зна чај ним пи та њи ма из по ли - је и та ква је на ша дру штве ност. Па мо же ли се он да код тич ког жи во та Ср ба у мо нар хи ји. На ме ра ча со пи са би - нас раз ви ти здра во јав но мње ње, мо же ли на ше дру ла је да обо га ти са др жи ну на ци о нал ног ра да у днев но - штво има ти ону јед но ду шност, ко ја је основ сва ком по ли тич кој ат мос фе ри ко јом је пре о вла да ло при су ство успе шном ра ду и сва ком не сло мљи вом от по ру?” стра нач ког фрак ци о ни са ња ме ђу Ср би ма. ”Хо ће мо и Та Ла ло ше ви ће ва иде ја ни је би ла уса мље на већ је би тра жи мо сло гу свих Ср ба без раз ли ке. Пар ти зан ска и ла бли ска та да шњим апе ли ма Ми хај ла По лит-Де сан чи лич на бор ба је су ви ше оте ла ма ха у на шем на ро ду; ми тра жи мо да те бор бе не ста не, јер док је ње, не мо же би ти на прет ка на по љу на шег јав ног ра да... По ште но во ди ти бор бу са на чел ним про тив ни ком све до да на док опа сност не по пре ти чи та вом на ро ду, а ка да се то збу де, та да за бо ра ви ти све раз ли ке, и сто пи ти се у јед ну чвр сту не по бе ди му це ли ну”. Кри тич ка ми сао би ла је упе ре на про тив по ли тич ке рас цеп ка но сти срп ског ко ру пу са и стран ча ре ња по сто је ћих две ју срп ских стра на ка – Срп ске на род не сло бо до ум не стран ке и Срп ске на род не ра ди кал не стран ке – с по ма ло пре тен ци о зном тен ден ци јом ис прав но сти соп стве них ста во ва. Ам би ци ја Сло ге да бу де не ка вр ста срп ска на ци о нал не са ве сти, иако иза зов на и про во ка тив на, ни је на и- ла зи ла на же љен ода зив и ра зно вр сну ре ак ци ју. Отуд су је и по не ки ис тра жи ва чи, ве ро ват но и с пра вом, ста вља ли у кон ти ну и тет не ка да шњих но та би ли те та, од но сно по ли ти ча ра ко ји су мар ги на ли зо ва ни, али ко ји су по сто ја ли и би ли бли ски с вла да ју ћим кру го ви ма, ука зу ју ћи на по тре бу очу ва ња иден ти те та гра ђан ског сло ја Ср ба у Мо нар хи ји чи ји су по ли тич ки по гле ди би ли ви ше на кло ње ни ком про ми су и ан ти ре во лу ци о нар ним ме то да ма упра во за то што су со ци јал но би ли ви ше не го до бро обез бе ђе ни. По ли тич ки жи вот Ср ба у мо нар хи ји био је огле да ло фрак ци о на штва и кал ку лант ског при сту па ин те ли ген ци је на ци о нал ном пи та њу. С тим су се Отре жњу ју ћа, го ро ста сна лич ност Лаза Костић сла га ли и не ки дру ги пи сци и пу бли ци сти, по пут Вељ - ћа ко ји су се од но си ли на од ре ђи ва ње је дин стве ног ста ка Пе тро ви ћа, а ко ји су ка сни је, с об зи ром на бли скост ва о на ци о нал ном про гра му са зна чај ним на по ром на ди ста во ва, би ли не ко вре ме Ла ло ше ви ће ви идеј ни са рад - ла же ња днев но по ли тич ких раз ли ка. Ме ђу тим, и та кав ни ци. Осим то га, Ла ло ше вић је у сво јој око ли ни имао и апел ту ма чен је, нај че шће од при ста ли ца ра ди кал не ру ши лач ку, отре жњу ју ћу и го ро ста сну лич ност Ла зе стран ке, као про јек ци ја по ли тич ке ам би ци је По лит-Де Ко сти ћа, чи ји су ста во ви, с об зи ром и на по ро дич но сан чи ћа, а не као ја сна же ља да се не до ста ци и не по сто при ја тељ ство, мо ра ли има ти ути ца ја на ње га, на ро чи то ја ње на ци о нал ног кон сен зу са пре ва зи ђу. Та ко је По лито стран ча ре њу у об ли ко ва њу на ци о нал ног иден ти те та Де сан чић пи сао: ”По ред жа ло сног ста ња, у ко јем се чи и ан га жо ва не умет но сти, а та ва Угар ска на ла зи, ми Ср што се нај бо ље мо гло ви де би као да нај го ре сто ји мо. По лит-Де сан чић je пи сао: „По ред ти у Ко сти ће вој кри ти ци Ми смо по ти ште ни и на по Зма је вог ства ра ла штва, сма ли тич ком и на кул тур ном жа ло сног ста ња у ко јем се чи та ва тра ју ћи да је пот пу но по ли по љу, и што је нај го ре, у нас Угар ска на ла зи, ми Ср би као да тич ки ан га жо ван и умет нич ба не сло га и раз дор до нај го ре сто ји мо. У нас Ср ба не сло га Ср ки, што је не у по ре ди во зна сти гли су та кав сте пен, да и раз дор до сти гли су та кав сте пен чај ни је и ро до љу би ви је, то га ни у јед не дру ге не ма да то га ни у јед не дру ге не ма ђар ске ђар ске на род но сти не ма. пот пу но без вре дан. Ни ти За ста ва, ни ти Бра Сва ка дру га не ма ђар ска на на род но сти не ма” ник, штам па на гла си ла срп род ност бо ље сто ји не го ми ских стра на ка с већ ре спек Ср би. При на шем ве ли ком тив ном тра ди ци јом и угле дом, ни су про ко мен та ри са ла раз до ру на ша на род но-цр кве на ав то но ми ја спа ла је на по че так из ла же ња Сло ге, а ни ка сни је кон ти ну и ра но нај ни же гра не. Ту га мо ра об у зе ти сва ко га пра во га срп из ла же ње. Ква ли тет пи са не ре чи и пло до твор на са др - ско га ро до љу ба, кад ви ди, шта се све у нас ра ди”. жи на мо ра ли су да гра де пут Сло зи на ме диј ској по зор По лит-Де сан чи ће ве ре чи оста ће ра зу мљи ве сме ре ни ци. Пр во пре по зна тљи во Ла ло ше ви ће во огла ша ва ње ни це ње го вим при ста ли ца ма и љу ди ма ко ји су се сла га у Сло зи би ло је у овом кон тек сту ука зи ва ња на срп ске ли с не ким ње го вим ста во ви ма; ме ђу њи ма, у то вре ме над стра нач ке ин те ре се, чи ји је циљ фор му ли са ње и био је и Ла ло ше вић. Већ у на ред ним члан ци ма, Ла ло очу ва ње на род ног иден ти те та. Не до вољ но де тер ми ни - ше вић је у ве зи са сво јим на ци о нал ним ста вом спе ци сан сло ган ”дру штве ност срп ска”, у овом слу ча ју, ода - фич ни ји и пре ци зни ји. Ње гов по зив да ”се из ми ри мо са вао је по чет ну ши ро ко по те зност, не пре ци зност, ам би - на шом је рар хи јом; да на но во за до би је мо и за гре је мо за ци о зност, али и не ис ку ство фор му ли са ња очи глед но на род не иде а ле већ охлад не лу ин те ли ген ци ју на шу; да ро до љу би вих на ме ра чо ве ка ко ји на ци о нал ну бор бу по диг не мо ма те ри ал но ста ње на шег на ро да;...да учи ни ни је до жи вља вао као по ли ти кан ску ве шти ну већ као мо што бо љом на ста ву у на шим шко ла ма; да ство ри мо на пор обра зо ва ног чо ве ка. Та кав по глед Ла ло ше вић је срп ску дру штве ност...” про ис ти че из кон крет не кри ти за др жао и у ка сни јим сво јим освр ти ма на про блем срп - ке по ли тич ке оп ци је ко ја је на ме ра ва ла да са ра ђу је с ског иден ти те та и пар ци јал но сти кон фу зних по гле да угар ским странкамa.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи та та Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota28.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће се раз ве дри ти вре ме у сва ком сми слу. Кон та ти с ино стран ством вас ве се ле, би ло да вам не ко сти же од не куд, би ло да са ми пу ту је те, што да ље, то бо ље.

BIK 20.4-20.5.

Те жи те да ле ким пре де ли ма и има те ве ли ке же ље на ко ји ма са ми мо ра те да по ра ди те. Ако сре ћу оче ку је те од дру гих, те шко да ће те је до че к а ти а да тра је. По ве ћа ње при хо да.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. jul 2012.

На лич ном пла ну сте за до вољ ни ка да се ства ри од ви ја ју она ко ка ко вам па ше па бу ди те ја сни у по гле ду сво јих ста во ва. Скло ни сте по ве ћа њу апе ти та и го ја зно сти.

Не ки тај ни су сре ти ша ре них бо ја и об ли к а за ни мљи ви су са ми по се би. У по гле ду фи нан си ја мо ра те са ра ђи ва ти с од ре ђе ном осо бом ко ја зна шта и ка ко хо ће и тре ба.

Не што вас ву че и про во ци ра на пу то ва ње па се упу ти те та мо где же ли те, у дру штву осо ба ко је вас по др жа ва ју. Мо же те спо ји ти ле по и ко ри сно, љу бав, про вод и по сао.

Ат мос фе ра у до му је за ни мљи ва, би ло да се ба ви те сво јом де цом, да вам до ла зе го сти или се тру ди те да не што па мет но ура ди те. За б о р а в и те на по с ао, играј те се.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Леп љу бав ни пе ри од, ма да с мно го ма ње стра сти но што би сте во ле ли. Ва жна је мен тал на ко нек ци ја и ко му ни к а ци ја па се по тру ди те да што ви ше раз го ва ра те с парт не ром.

Све упу ћу је на пут и аван ту ре. То ме не бих ни шта ви ше до да ла, али ни ма ње. До бар про вод до ла зи спон та но, не као им пе ра тив, већ као пра ви и при род ни склад окол но сти.

Жу ти жу ту ју, цр ве ни пу ту ју. И где сте ту ви? Би ло би до бро да се по ме ри те с ме ста и па жљи во ис пла ни ра те не ку про ме ну, го ди шњи од мор, чак и по вла че ње у ре трит, ако же ли те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Спре ма те се на пут и од мор ко ји сте за слу жи ли. Ако не, шта че ка те? Док ви од ва га те на та со ви ма сво је ва ге раз ло ге за и про тив, про ђе ле то. Бу ди те ини ци ја тор ак тив но сти.

Има те до бру са рад њу с ино стра ством и љу ди ма та мо. Уко ли ко им от пу ту је те, ле по и ко ри сно ће те се про ве сти. Про ши ри ћи те ви ди ке, што вам је пре ко по треб но.

Шта ре ћи, сем да је ви кенд, и да тре ба да се опу сти те. Без жур бе и оба ве за, ле по вре ме про ве ди те на по љу, на пла жи или ба зе ну, ако већ не пу ту је те на мо ре. Ви ше од мо ра.

TRI^-TRA^

Ру жне ре чи V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 33 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Evropa

и тоПлије

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и то пли је. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 33 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру по не где мо гу ћа по ја ва су ма гли це и сла бе ма гле, а то ком би ће пре те жно сун ча но и то пли је са ма ло обла ка на ис то ку. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ују тру је по не где мо гу ћа су ма гли ца и сла ба ма гла. По по дне ва ће са мо на крај њем ис то ку би ти ма ло обла ка. Ду ва ће слаб и про мен љив ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 34 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу још то пли је и пре те жно сун ча но уз тем пе ра ту ре из над 35 сте пе ни, а по не где ће би ти и бли зу 40. У но ћи ка по не дељ ку на о бла че ње са пљу ско ви ма. То пло, али уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го у не де љу, уз пу но сун ца и по вре ме не пљу ско ве углав ном у цен трал ним и ју жним кра је ви ма. У уто рак при јат ни је вре ме уз са мо ре ђе пљу ско ве.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се не што по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја. Ср ча ним бо ле сни ци ма и аст ма ти ча ри ма се пре по ру чу је при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Мо гу се ја ви ти не са ни ца, гла во бо ља и нер во за у ви ду ме те о ро пат ских ре ак ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 27 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ке ти Пе ри, Џа стин Би бер, Кри стен Стју арт, Ла ри Кинг, Мет Ле бланк, Деј вид Спејд и Зои Де ша нел учествовали су у емисији Џи ми ја Ки ме ла, где су прочитали „пробране” твитове којима их на интернету вређају они који их не воле. „Радије бих одсекао себи руку и је... се њоме, него гледао филм са Кети Пери”, „Када бисмо одрали Ларија Кинга и испеглали његову кожу, било би довољно да се направи по капут за свако сиромашно дете у Америци”, „Кристен Стјуарт ми се више свиђала док је била мушко”, „Боже, врати нам Ту Пака, а ми ћемо ти дати Џастина Бибера”, само су неке од језивих порука које свакодневно пишу они чији се музички или филмски укус разликује од онога што раде одређене звезде. - Хтео сам да вам дам шансу да се присетите да ово нису само познати, они су и људска бића која имају осећања - рекао је том приликом водитељ Џими Кимел.

VIC DANA Пи та учи те љи ца: - Ка да ка жем да сам ’била лепа’, то је про шло вре ме, а ка да ка жем ’лепа сам’, шта је то, Пе ри це? Пе ри ца од го во ри: - То је ша ла, учи те љи це.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

263 (-6)

Slankamen

272 (16)

Apatin

355 (3)

Zemun

288 (9)

Bogojevo

342 (14)

Panчevo

300 (8)

Smederevo

470 (4)

Baч. Palanka 322 (20) Novi Sad

282 (25)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

194 (2)

S. Mitrovica

30 (1)

Tendencija porasta

Senta

265 (0)

Beograd

231 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

250 (16)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

86 (-14)

TISA

-50 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

58 (12)

Reшeњe iz proшlog broja