Dnevnik 28.septembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 28. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23211 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Policija na svakom }o{ku, roditeqi uveli „policijski ~as”

str. 2

Foto: N. Perkovi}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : UHAP [E NI MA LO LET NI CI KO JI SU PRE KJU ^E U TE ME RI NU PRE TU KLI SRED WO [KOL CA SRPS KE NA CI O NAL NO STI

DRAMA NA JARIWU

INVESTICIJA BELGIJSK O-SRPSKE KOMPANIJE

Kfor pucao na Srbe

str. 2

TURBULENCIJA U VOJVO\ANSKOJ VLASTI

DS: LSV je veselo udru`ewe, od politike prave cirkus str. 3

U In|i ji ni~e nova fabrika

s tr. 4

NASLOVI

Ekonomija 4 Francuska fabrika u Zrewaninu

Poqoprivreda 6 Tajkuni spremaju pare da kupe wive

Novi Sad 9 Grad nije za poskupqewe taksi prevoza

VLA DA OD LU ^I LA DA HLEB PO JEF TI NI

Vojvodina 11 Gajbice za izvoz od uvoznog drveta

Crna 13 [efica ~uvara u „Zabeli” priznala kupovinu ispita

Vekna ne mo`e preko 44 dinara

str. 6

Reporta`e 14 Utakmica, sre}om, nije trajala pet dana

Sun~ano

Dru{tvo

Najvi{a temperatura 26 °S

UV zra~ewe 4

15 Koga zmija jednom ujede...

str. 16 – 20

SPORT

n ODBOJKA[ICAMA SVAKI ME^ KAO FINALE

POKLON NOVOG BE^EJA POZNATOJ PEVA^ICI

No} u Severininom apartmanu

str. 11

Foto: N. Stojanovi}

Politika 3 Nema para da svi idu u Brisel

\ACIMA USLOVI ZA 21. VEK: Mi ni star pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je @ar ko Ob ra do vi}, pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i gra do na ~el nik Novog Sada Igor Pa vli ~i} ob i {li su ju ~e po ~et ne ra do ve na do grad wi O[ „Ko sta Trif ko vi}” i na do grad wi O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” u Novom Sadu. Pro {i re we je deo pro jek ta ko jim je Mi ni star stvo pro sve te Vla de Sr bi je kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke.

n VO[A @ELI MU[KI DO POBEDE S PARTIZANOM

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 9

POLiTikA

sreda28.septembar2011.

dnevnik

DRA MA NA JA RI WU

Kfor pu cao na Sr be U su ko bu pri pad ni ka Kfo ra i gra |a na oku pqe nih na Ja ri wu, ko ji je po ~eo ju ~e oko 13 ~a so va, po vre |e no je ukup no 11 oso ba. Se dam Sr ba je zbri nu to u mi tro va~ koj bol ni ci, ukqu ~u ju }i i {est oso ba sa pro strel nim ra na ma na ne tih bo je vom mu ni ci jom. ^e ti ri pri pad ni ka Kfo ra ra we na su u de to na ci ji im pro vi zo va ne eks plo ziv ne na pra ve. Do su ko ba je do {lo ka da su voj ni ci Kfo ra is pa li li pa tro ne su zav ca, a za tim i gu me ne met ke, naj pre pre ma Sr bi ma ko ji su op ko li lo al ter na tiv ni put iz prav ca su Le po sa vi }a, a za tim i ka Sr bi ma ko ji su blo ka du op ko li li iz prav ca Rud ni ce. Isto vre me no se ~u la i ra fal na paq ba iz va tre nog oru` ja. Sr bi su se, po tom, po vu kli iza na si pa. Ko sov ska po li ci ja oba vi la je uvi |aj na za o bi la znom pu tu kod Ja ri wa, a do 17 ~a so va oko 50 voj ni ka Kfo ra he li kop te ri ma pre ba ~e no je u ba zu kod Ja ri wa. Iz Kfo ra po ru ~u ju da su voj ni ci bi li pri mo ra ni da u sa mo od bra ni is pa le gu me ne met ke na Sr be oku pqe ne na pu tu, po {to su ih Sr bi ga |a li ka me ni ca ma. Voj ni ci su to kom ak ci je uhap si li ne ko li ko Sr ba ko ji su ka sni je oslo bo |e ni. Oko 10 sa ti sto ti ne Sr ba po no vo se oku pi lo na ba ri ka da ma na Ja ri wu, pa su se voj ni ci Kfo ra po vu kli iza bo dqi ka ve `i ce na ko joj pi {e: „Stop ili pu ca mo. Kfor”. Sr bi su blo ka de na se ve ru Ko so va po sta vi li 16. sep tem bra u

Da ~i}: Ve li ka sra mo ta za me |u na rod nu za jed ni cu Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je da je su kob Sr ba i Kfo ra na pre la zu Ja ri we „ve li ka sra mo ta” za me |u na rod nu za jed ni cu i da }e Sr bi ja za tra ì ti „hit no pre ci zi ra we” po zi ci ja me |u na rod nih mi si ja na Ko so vu. „Po treb no je od ko man de Kfo ra po tra ì ti po ja {we we da li su pri pad ni ci Kfo ra to sa mo stal no ura di li ili su po stu pi li po na re |e wu i da li je do {lo do pre ko ra ~e wa ovla {}e wa mi si je me |u na rod ne za jed ni ce na Ko so vu”, ka zao je Da ~i}. On je na veo da je Sr bi ja pri vr è na mi ru i na stav ku di ja lo ga ali i do dao da je te {ko shva ti ti za {to da nas, ka da se na sta vqa di ja log u Bri se lu, Kfor upo tre bqa va oru` je pro tiv na ro da ko ji mir no iz ra à va svoj stav. „Ako me |u na rod na za jed ni ca i ubu du }e mi sli da pri me wu je si lu ume sto di ja lo ga si gu ran sam da Be o grad na to ne mo è gle da ti za tvo re nih o~i ju”, ka zao je Da ~i}. znak pro te sta {to je Euleks na pre la ze ka se ve ru Sr bi je do ve li ko sov ske ca ri ni ke.

„DNEVNIK” NA LICU MESTA

Za me nik port pa ro la Kfo ra Kaj Gu de no ge re kao je da su to kom su ko ba po vre |e na ~e ti ri

voj ni ka, od ko jih je dan te è, a tri lak {e, ka da je na wih ba ~e na bom ba ku} ne iz ra de. Mi ni star Go ran Bog da no vi} re kao je da je pot pu no ne pri hva tqi vo da Kfor pu ca na ne na o ru à ni na rod. Na pi ta we ka kva }e bi ti re ak ci ja vla de i pred sed ni ka, Bog da no vi} je re kao da Be o grad po ku {a va da „pri do bi je sve re le vant ne me |u na rod ne fak to re” ka ko bi spre ~io da qu eska la ci ju su ko ba Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} osu dio je ju ~e u iz ja vi agen ci ji Ta njug upo tre bu si le pre ma gra |a ni ma na se ve ru Ko so va. „O{tro osu |u jem upo tre bu si le pre ma gra |a ni ma i ape lu jem na me |u na rod ne sna ge da se ne su ko bqa va ju sa Sr bi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je”, is ta kao je pred sed nik Ta di}.On je po zvao Kfor na mak si mal nu uz dr à nost i sta tu snu ne u tral nost. [ef ti ma Vla de Sr bi je za pre go vo re sa Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} re kao je da in ci den ti na pre la zu Ja ri we, gde se Kfor su ko bio sa Sr bi ma, ve o ma lo {e uti ~u na pre go vo re dve de le ga ci je, ko ji su za ka za ni za ju ~e. Ste fa no vi} je re kao da de {a va wa na Ja ri wu po ka zu ju da „ima sna ga” ko je ne è le da se pro ble mi re {e mir nim pu tem i ko je su sprem ne da zbog to ga „pu ca ju na ne na o ru à ne qu de”. „To se ra di sa ci qem da Sr bi ja od u sta ne od di ja lo ga (sa Pri {ti nom) i da on da ona bu de

okri vqe na da ne `e li mir na re {e wa”, re kao je {ef be o- grad skog pre go va ra~ kog ti ma. „Gra |a ni mo ra ju osta ti mir ni i ne sme ju im da ti po vo da da ura de ono {to po ku {a va ju. Mi

va wa na Ja ri wu, da blo ka de tre ba da bu du uklo we ne. „Ba ri ka de ogra ni ~a va ju slo bo du kre ta wa i tre ba da bu du uklo we ne. Na kra ju kra je va, qu di ko ji naj vi {e tr pe su qu di ko -

Ima snaga koje ne èle da se problemi re{e mirnim putem i koje su spremne da zbog toga pucaju na nenaoruàne qude (Borislav Stefanovi}) }e mo u~i ni ti sve da se sa ~u va ju ì vo ti i op sta nak Sr ba na Ko so vu”, re kao je Ste fa no vi}. Evrop ska uni ja sna `no osu |u je na si qe pro tiv me |u na rod ne za jed ni ce na se ve ru Ko so va i ape lu je na uz dr à nost i od go vor no po na {a we, sa op {te no je u Bri se lu. Port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce EU Ma ja Ko ci jan ~i} re kla je Ta nju gu da “EU pru à pu nu po dr {ku Eulek su i Kfo ru u na po ri ma ko je ~i ne da smi re si tu a ci ju.” Mi si ja EU na Ko so vu sa op {ti la je ju ~e, po vo dom de {a -

ji ì ve u wi ho voj bli zi ni. To ~i n i wi h ov ì v ot jo{ te ìm”, iz ja vi la je port pa rol ka Iri na Gu de qe vi}. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} re kao je da je za „sva ku osu du” ak ci ja Kfo ra ~i ji su voj ni ci pu ca li na Sr be.”Pu ca ti bo je vom mu ni ci jom na qu de ko ji mir no pro te stu ju - to se ni je do ga |a lo u 11 go di na, ko li ko ima mo ko mu ni ka ci ju sa Kfo rom”, re kao je dr àv ni se kre tar no vi na ri ma.

UHAP [E NI MA LO LET NI CI KO JI SU PRE KJU ^E U TE ME RI NU PRE TU KLI SRED WO [KOL CA SRPS KE NA CI O NAL NO STI

Po li ci ja na sva kom }o {ku, ro di te qi uve li „po li cij ski ~as” Dan na kon {to se u Te me ri nu do go dio in ci dent u ko jem su ne ko li ko ma lo let ni ka ma |ar ske na ci o nal no sti pre tu kla ta ko |e ma lo let nog Sr bi na B. O. (16), u ovom me stu vla da pra vo van red no sta we jer je u pi ta wu tre }i ova kav in ci dent u ro ku od 16 da na. Sko ro na sva kom uglu sto je po dvo ji ca po li ca ja ca, ko jih ima i u cen tru gra da, po red sva ke {ko le i prak ti~ no na sva kom me stu gde se oku pqa ili pro la zi omla di na. Na uli ci se do sta pri ~a o sve mu {to se de {a va lo u pret hod nih pet na e stak da na pri ~e mu svi is ti ~u da ta kva vr sta na si qa mo ra {to pre bi ti pre ki nu ta ka ko ne bi do {lo i do ve }e tra ge di je. Zbog po pri li~ no uz dr ma nih od no sa iz me |u dve naj ve }e na ci o nal ne za jed ni ce u Te me ri nu, ovu op {ti nu ju ~e je po se tio i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko ji je is ta ko da je sva ka vr sta na si qa pot pu no ne pri hva tqi va i ne do pu sti va, a ako na si qe ima et ni~ ki ka rak ter on da ono pred sta vqa uda rac na mi ran su `i vot gra |a na i na mul ti et ni~ ki ka rak ter Voj vo di ne. - Mo ram da na gla sim da in ci den ti ko ji su se u pret hod nih pet na e stak da na de si li u Te me ri nu pred sta vqa ju iz u ze tak, a ne pra vi -

i Cen tra za so ci jal ni rad, a ova kva kri vi~ na de la mo ra ju bi ti stro go sank ci o ni sa na i raz re {e na u naj kra }em ro ku pri to me se na od go vor nost mo ra ju po zva ti i ro di te qi na sil ni ka. - Ne sme mo iz jed na ~a va ti po je di na~ ne iz gred ni ke i na sil ni ke sa ce lo kup nom na ci o nal nom za jed ni com jer i Sr bi i Ma |a ri u ogrom noj ve }i ni `e le mi ran i kva li te tan su `i vot sa svo jim kom {i ja ma, pri ja te qi ma i ro |a ci ma jer je to ta ko ve} de ce ni ja ma

Opa sni in ci den ti u Voj vo di ni Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i na ja vio je za da nas za jed ni~ ku sed ni cu skup {tin skih od bo ra za bez bed nost i me |u na ci o nal ne od no se zbog in ci de na ta u Te me ri nu i No vom Sa du. - To su ve o ma opa sni in ci den ti za nas u Voj vo di ni i mi }e mo u sa rad wi sa pred stav ni ci ma MUP-a u~i ni ti sve da se za u sta ve eks tre mi sti~ ki is pa di i na sil ni~ ko po na {a we, a ka ko bi se obez be dio mir, bez bed nost i si gur nost svih gra| na Voj vo di ne, bez ob zi ra na wi ho vu na ci o nal nu ili ver sku pr pad nost - is ta kao je Ege re {i. B. D. S. lo, jer sa jed ne stra ne ima mo ove za i sta u~e sta le in ci den te u Te me ri nu, ali pre ma po da ci ma PU No vi Sad, u po sled wih go di nu da na broj in ci de na ta ko ji ima ju et ni~ ki ka rak ter je sma wen za 50 od store kao je Paj ti}. Pre ma we go vim re ~i ma ova si tu a ci ja zah te va pu nu re ak ci ju po li ci je, dr `a ve, {ko le

i ve ko vi ma na ovim pro sto ri ma. Sve do ci smo da se ne ka ista ime na pro vla ~e kroz ove in ci den te, {to nam go vo ri da se ra di o ne koj ma woj gru pi mla dih qu di ko ji su pod le gli eks tre mi sti~ koj ide o- lo gi ji i oni mo ra ju bi ti ka `we ni, ali isto vre me no mo ra mo de lo va ti pre ven tiv no na te mla de qu -

de pa i wi ho ve ro di te qe ko ji si gur no sno se ve li ku od go vor nost, a ma lo se po mi wu u ovoj si tu a ci ji re kao je Paj ti}. Pre ma re ~i ma An dra {a Gu sto wa, pred sed ni ka op {ti ne Te me rin, ova kvi in ci den ti su za sva ku osu du i vi nov ni ci mo ra ju bi ti ka `we ni. - Mo ra mo u {to kra }em ro ku smi ri ti stra sti jer si gur no ni ko me ni je po treb no da se po di `e ten zi ja. Zbog to ga }e mo u na red nih ne ko li ko da na or ga ni zo va ti sa stan ke gde }e bi ti po zva ni svi ko ji mo gu da po mog nu od po li ti~ kih stra na ka do osta lih in sti tu ci ja ko je se ba ve od no si ma me |u na ci o nal nim za jed ni ca ma. Na rav no u stal nom smo kon tak tu sa po li ci jom ko ja je znat no po ja ~a la pa tro le u Te me ri nu i to je do bro za po ~e tak ka ko bi se spre ~i li even tu al ni no vi in ci den ti, ali ne mo `e mo o~e ki va ti da }e mo sva ki dan u Te me ri nu ima ti na sto ti ne po li ca ja ca i zbog to ga ovaj pro blem mo ra bi ti re {en u sa moj osno vi kroz raz go vo re i uza jam ne do go vo re -re kao je Gu stow. Zbog po sled weg in ci den ta ko ji se do go dio u po ne de qak, no vo sad ska po li ci ja je uhap si la i pri ve la is tra `nom su di ji dvo ji cu ma lo let nih Te me ri na ca N. P. (16) i R. F. (16) zbog sum we da su na ne li te -

Or ga ni za ci ja „Obraz„ je pre u~e sta le slu ~a je ve na si qa ko je je {ku te le snu po vre du vr {wa ku B. O. iz Go spo |i na ca i pre ma re ~i ma ne ko li ko da na na ja vi la da }e wi - et ni~ ki obo je no. Uglav nom od ma Ste va na Kr sti }a, na ~el ni ka PU ho vi ak ti vi sti za jed no sa sta nov - hu ju }i gla vom, oni ka ù da iza sve No vi Sad, wi ma je od re |en pri - ni ci ma Te me ri na or ga ni zo va ti ga sto je ne ki ko ji ma je in te res da stra è i je dan pro test u cen tru se di è ten zi ja jer ne ve ru ju da su tvor. - Mi u Te me ri nu ima mo po ja ~a - gra da, ipak je od u sta la od ove na - prak ti~ no de ca mo gla sa ma da do ne pa tro le i si gur no ne }e mo do - me re jer, ka ko ka ù u „Obra zu„, |u na ide ju da na pad nu ne kog sa mo za to {to je dru ge na zvo li ti vi {e ni ka ci o nal no sti. kve pro vo ka ci je ili Ako nasiqe ima etni~ki karakter, onda ono - Vi |a li smo s vre in ci den te od stra ne eks trem nih gru pa i predstavqa udarac na miran suìvot gra|ana me na na vre me gru pe o{i {a nih mo ma ka u odr à }e mo sta bi lan i na multietni~ki karakter Vojvodine cr nim jak na ma sa jav ni red i mir - re (Bojan Pajti}) ozna ka ma ne ka kvih kao je Kr sti}. ma |ar skih eks tre mi U Sred woj {ko li Lu ki jan Mu {ic ki u Te me ri nu, ko - ni su è le li da do dat no di ù ten - sta, ali po li ci ja ni je ni kad pro ve ra va la ko li ko je to ozbiq no. Ne ju po ha |a ju dvo ji ca uhap {e nih, na - zi ju. sta va se od vi ja bez pro ble ma, a - Ima li smo raz u me va wa i za po - mo è me ne ni ko po sva |a ti sa bi pre ma re ~i ma di rek to ra {ko le, li ci ju i za sta nov ni ke Te me ri na i lo ko jim kom {i jom Ma |a rom, ali \u ri ce Uzel ca, me |u |a ci ma ne ma u pe tak smo ot ka za li i stra è i se ipak bo jim za svo ju de cu i osta ten zi je jer su iz gred ni ci ipak sa - pro test, ali sa mo 24 sa ta ka sni je le mla de jer oni ola ko shva ta ju mo po je di na~ ni iz u ze ci. do go dio se no vi na pad. Mi ve} tri stva ri ko je im se ser vi ra ju - ka è - Mi u sa moj {ko li ni smo ima li go di ne uka zu je mo na po sto ja we je dan od Te me ri na ca srp ske na ci o ova kvih in ci de na ta iako ima mo ozbiq ne eks tre mi sti~ ke gru pe nal no sti. Go to vo svi is ti ~u da je dvo je zi~ nu na sta vu, a {to se ti ~e mla dih Ma |a ra u Te me ri nu, ali se u po sled we dve ne de qe u Te me ri nu u~e ni ka ko ji su u po sled wih ne ko - na to ni ko ne oba zi re. Na da mo se na sna zi svo je vr sni po li cij ski li ko da na u~e stvo va li u dva in ci - da }e se po li ci ja ovo ga pu ta ~as jer ro di te qi obe na ci o nal no den ta, oni }e ve ro vat no bi ti sank - ozbiq ni je po za ba vi ti ti me jer u sti svu da pra te svo ju de cu, po go to ci o ni sa ni iz ba ci va wem iz {ko le, su prot nom stva ri }e se sa mo na ne - vo ako uve ~e idu van ku }e. - Mo ra se {to pre utvr di ti da ali pr vo mo ra mo da sa ~e ka mo zva - ko vre me sti {a ti, a pro blem }e ni~ ne iz ve {ta je po li ci je i dru gih osta ti da ti wa sve dok opet ne li su to sa mo klin ci ko ji se na pi or ga na. Mi smo da nas pre ko svih buk ne - re kao je Vla do Te pi} iz ju i pra ve pro ble me ili po sto ji i ne {to iza to ga jer je ten zi ja do sta raz red nih sta re {i na pre ne li „Obra za„. svim u~e ni ci ma da }e sva ka pro vo Gra |a ni Te me ri na bez ob zi ra po dig nu ta i to se mo ra pre se }i ka ci ja ili even tu al ni in ci dent na na ci o nal nost, ju ~e ni su bi li ka è jed na od maj ki ko ja po sled bi ti ka `wen ta ko |e iz ba ci va wem ras po lo è ni da ko men ta ri {u po - wih da na sa ~e ku je svo ju de cu is Niko Per ko vi} iz {ko le - re kao je Uze lac. sled we do ga |a je u svom me stu i pred {ko le.

c m y

politika

dnevnik

TUR BU LEN CI JE U VOJ VO \AN SKOJ VLA STI

DS: LSV je ve se lo udru è we, od po li ti ke pra ve cir kus Na kon {to je LSV za tra ì la hit nu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne da bi se utvr dio raz log ot ka zi va wa pret hod ne, 12. sep tem bra, ju ~e je Po kra jin ski od bor DS-a za Voj vo di nu sa op {tio da funk ci o ne ri Li ge „po ko zna ko ji put po ku {a va ju da na pa dom na voj vo |an ske de mo kra te se be pri ka ù je di nim za stup ni ci ma po kra jin skih in te re sa„. - Ali to ~i ne ta ko {to pot ce wu ju Voj vo |a ne. A Voj vo |a ni to uvek pre po zna ju na vre me - na vo di se u sa op {te wu ko je pot pi su je pred sed nik PO DS-a Du {an Ele zo vi}. - Po di ù }i ne do la zak po sla ni ka na sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne na ni vo afe re, funk ci o ne ri Li ge na mer no pre }ut ku ju da je usva ja wem po kra jin skih amand ma na od stra ne Vla de Sr bi je, ta sed ni ca

prak ti~ no bi la iz li {na. Za raz li ku od ne kih funk ci o ne ra Li ge, voj vo |an ski DS

ne iza zi va su ko be, ne go nu di re {e wa. U sa op {te wu se po zdra vqa „po vra tak naj vi {ih funk ci o ne ra LSV-a sa vi {e me se~ nog go di {weg od mo ra”. - Ali ni je nam dra go {to na sta vqa ju po sta rom, pre tva ra ju }i po li ti ku u pi ja cu i me dij ski cir kus - ka `e se u sa op {te wu. DS o~e ku je da }e se pro ble mi re {a va ti „ozbiq no i za jed ni~ kim sna ga ma svih ko ji ma je do Voj vo di ne sta lo”. - To zna ~i da po je di ni funk ci o ne ri Li ge, po sle 21 go di nu po sto ja wa tog ve se log udru `e wa, ko na~ no mo ra ju da ube de bi ra ~e da ume ju da ra de dve stva ri isto vre me no: da se ba ve po li ti kom i da bu du ko ri sni gra |a ni ma - sa op {tio je PO DS. S. N.

Vre ba lov: Zbog Li ge Voj vo di na mo `e osta ti bez imo vi ne Sa op {te we Po kra jin skog od bo ra DS-a ni je je di na re ak ci ja iz Voj vo di ne na Za kon o jav noj svo ji ni, ko ja je usle di la dan na kon we go vog usva ja wa. Na i me, i po kra jin ski po sla nik i funk ci o ner Li be ral no-de mo krat ske par ti je Mi li voj Vre ba lov ogla sio se pi sa nom iz ja vom u ko joj je oce nio da je pri hva }e ni amand man Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne na taj za kon pro ti van in te re si ma Voj vo di ne, te op tu `io Li gu da je ti me da la „ve tar u le |a da qoj cen tra li za ci ji, a ne ten den ci ji ka to li ko po treb noj de cen tra li za ci ji”. - Amand ma nom LSV ko ji je usvo jen i ko ji se jav no sti na pad no pri ka zu je kao bit no po me ra we za kon ske re gu la ti ve ka in te re su Voj vo di ne za pra vo je pre ne to ne pri ko sno ve no pra vo Vla di Sr bi je da ’svo jim ak tom utvr di sred stva ko ja pri pa da ju Auto nom noj Po kra ji ni Voj vo di ni a stvo re na su ula ga wem APV u ro ku od 180 da na’, a {to }e ima ka ta stro fal ne po sle di ce - is ta kao je Vre ba lov u pi sa noj iz ja vi za me di je.

On je na veo je da je, po red ~i we ni ce da se ovim za kon ska ma te ri ja pre no si na pod za kon ski akt ko ji tek tre ba da utvr di Re pu bli~ ka vla da, pro ble ma ti ~an i rok za do no {e we tog ak ta ko ji se po kla pa sa o~e ki va nim ras pi si va wem re do vi nih iz bo ra. Vre ba lov na po mi we da bi

naj po gub ni ja po sle di ca ovog amand ma na LSV mo glo bi ti to da do pre no {e wa pra va svo ji ne na APV, ko ja je ina ~e de fi ni sa na za ko nom, uop {te i ne do |e. - To }e se in di rekt no od no si ti i na dru ge seg men te pra va svo ji ne a za ko je je Vla da Voj vo di ne kroz dru ge usvo je ne amand ma ne us pe la ja sno da de fi ni {e u ko rist po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va - sma tra Vre ba lov, ko ji je i pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej. On je do dao i da na ja ve LSV da }e Po kra ji na na osno vu tog amand ma na do bi ti svo ji nu u obla sti ener ge ti ke, saj mo va, ru dar stva... - sa mo „deo pred iz bor nog po li ti~ kog mar ke tin ga”, po {to je po Usta vu i dru gim va `e }im pro pi si ma ta imo vi na is kqu ~i vo u ru ka ma dr `a ve.

- U po sled wem tre nut ku usvo jen amand man jed ne re gi o nal ne po li ti~ ke op ci je mo è se opi sa ti kao mar ke tin {ki po tez u ko rist svo je {te te i bi }e po treb no mno go od go vor no sti i na po ra da se po sle di ce de struk tiv no sti ovog re {e wa mak si mal no uma we - oce nio je on. Vre ba lov, ~i ja stran ka je ina ~e po dr à la za kon o jav noj svo ji ni, na veo je da je usva ja we ovog ak ta po zi ti van ko rak u po gle du na stav ka pro ce sa evro in te gra ci ja Sr bi je, kao i za re a li za ci ju in te re sa i po ve }a wa ukup nih ka pa ci te ta i AP Voj vo di ne i lo kal nih sa mo u pra va. On je, me |u tim, iz ra zio à qe we {to pri li kom usva ja wa ovog pro pi sa ni su usvo je ni „ne ki kon struk tiv ni i zna ~aj ni amand ma ni Li be ral no de mo krat ske par ti je i deo amand ma na po kra jin ske vla de i Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra u ve zi svo ji ne do ba ra u op {toj upo tre bi, od no sno obje ka ta re gi o nal ne è le zni~ ke in fra struk tu re”. B. D. S.

LI GA ZA TRA @I LA HIT NU SED NI CU SKUP [TI NE APV ZBOG OP STRUK CI JE TOG TE LA

Ege re {i: Ini ci ja ti va LSV ne mo è na dnev ni red Pred sed nik Skup {ti ne Voj On je na veo da in vo di ne [an dor Ege re {i iz ja ci ja ti va LSV ne za vio je ju ~e da ne mo è pri hva ti do vo qa va ni dru gi ti ini ci ja ti vu Li ge so sci jal de pro ce du ral ni uslov, mo kar ta za za ka zi va we van red ne pre ma ko jem na dnev sed ni ce po kra jin skog par la men ni red mo è da se ta na ko joj bi se ras pra vqa lo o uvr sti pred log ak ta op struk ci ji tog pred stav ni~ kog ko ji je for mu li san u te la zbog neo dr à va wa ras pra skla du s pro ce du rom ve o za ko nu o jav noj svo ji ni. i ko ji je do sta vqen Ege re {i je ju ~e no vi na ri ma po sla ni ci ma. ka zao da ini ci ja ti va LSV, ko ja Po sla ni~ ka gru pa je u Skup {ti nu APV do sta vqe LSV je pre kju ~e za na u po ne de qak, ni je pod ne ta u tra ì la od pred sed skla du s pro pi sa nom pro ce du ni ka Skup {ti ne Voj rom, ko ja zah te va da ta kvu in vo di ne da za ka è hit ci ja ti vu pot pi {e naj ma we pe nu sed ni cu na ko joj bi ti na od 120 po sla ni ka, {to Li se utvr dio na ~in na ga ni je obez be di la. ko ji je ot ka za na sed - Upra vo zbog po {to va wa in ni ce 12. sep tem bra, ka da je tre na ~i na ot ka zi va we te sed ni ce sti tu ci je par la men ta i pro ce ba lo da se ras pra vqa o Pred lo do da nas osta lo bez od go vo ra, du re pro pi sa ne skup {tin skim gu za ko na o jav noj svo ji ni. Ina te da }e LSV }e zah te va ti utvr po slov ni kom ne mo |i va we od go vor no gu pri hva tit pred sti „za sram no ot ka log LSV da sa zo vem zi va we i op struk ci Pro ce du ra zah te va da in ici ja ti vu pot pi {e ju ra sed ni cu Skup {ti da par la men ta”. naj ma we pe ti na od 120 po sla ni ka ne. Pre ma po slov - Ako se po ka è ni ku, pred sed nik je da je to gre { ka u du àn da sed ni cu skup {ti ni, da vi di sa zo ve ili na pred log Vla de ~e, {ef i za me ni ca {e fa po mo ko je tu gre {ku na pra vio. A Voj vo di ne, ili na pred log naj sla ni~ ke gru pe LSV Bra ni slav ako se po ka è da je to gre {ka ma we jed ne pe ti ne po sla ni ka. Bo ga ro {ki i Ma ja Se dla re vi} po k ra j in s ke ad m i n i s tra c i j e, To ov de ni je slu ~aj - re kao je iz ja vi li su ju ~e na kon fe ren da vi di mo ko je od go vo ran za Ege re {i. ci ji za no vi na re da je pi ta we tu gre {ku i da za tra ì mo we -

go vu ostav ku - re kao je Bo ga ro {ki, do dav {i da je za LSV ap so lut no ne pri hva tqi vo da se na ovaj na ~in ru { i dig n i t et i ugled po k ra j in s ke skup {ti ne i zbog to ga }e in si sti ra ti da ovo pi ta we „ne osta ne na ni vou re kla-ka za l a, bez na v o | e w a kon kret nih kri va ca i kon kret nih okol no sti”. Pod se ti mo, spor na skup { tin s ka se s i j a ni je odr `a na po {to naj v e } i broj po s la ni ka ni je do {ao u Skup {ti nu, jer su u no }i uo~i za ka za ne sed ni ce te le fo nom oba ve {te ni da ne do la ze. U Skup {ti nu su do {li je di no po slan ci Sa ve za vo vjo |an skih Ma |a a ra i Srp s kog po k re t a ob n o v e. Pred sed nik par la men ta iz ja vio je tog da na da on ni je ot ka zao sed ni cu, te da ona ni je odr `a na zbog „teh ni~ kih pro pu sta” za ko je je okri vio skup {tin skog se kre ta ra Mi lo ra da Ga {i }a. B. D. S.

sreda28.septembar2011.

SMA WE NA DE LE GA CI JA ZA OTVA RA WE PRED STAV NI [TVA VOJ VO DI NE U CEN TRU EU

Ne ma pa ra da svi idu u Bri sel Na sve ~a no otva ra we pred stav ni {tva Voj vo di ne u Bri se lu 10. ok to bra i}i }e znat no ma wa skup {tin ska de le ga ci ja ne go {to je to pr vo bit no pla ni ra no, {to je iza zva lo raz o ~a ra we po je di nih po sla ni ka voj vo |an ske skup {ti ne. Na otva ra we idu pred sed nik i pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i i Ma ja Se dla re vi}. To je ju ~e, na pred log Ege re {i ja, odo brio skup {tin ski Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu. Od bor je ti me pri hva tio da is pra vi svo ju pret hod nu od lu ku, usvo je nu svo je vre me no ta ko |e na pred log pred sed ni ka, da }e na otva ra we pred stav ni {tva APV u Bri sel bi ti po sla ti i {e fo vi po sla ni~ kih gru pa i {e sto ro po sla ni ka - ~la no va tog od bo ra. Me |u tim, Ege re {i je obra zlo `io da se od ri ~e pred lo ga usled ne do stat ka nov ca i uz do go vor sa pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em. - Ovim se vi di ko li ko se uva `a va ju od lu ke Od bo ra za evrop ske in te gra ci je. Ni ko me ne }e ube di ti da ne po sto je sred stva da se u Bri sel upu te i ~la no vi ovog od bo -

ra. Po sle sve ga, osta je go rak ukus u usti ma i pi ta we za {to po sto ji Od bor. Raz o ~a ran sam i ne }u gla sa ti ni za, ni pro tiv - re kao po sla nik Mi li voj Vre ba lov, ~lan Od bo ra. On je ka zao da je u Bri se lu bio pet pu ta, ali da bi „i dru gi tre ba lo da vi de ka ko to funk ci o ni {e, i da ka ù: po sla li su me u Bri sel, i ja sam va àn”. - Ova ko, kao da je ne ko po pu {io ci ga re tu, pa je zga èn pi ka vac do dao je Vre ba lov. Ovaj slu `be ni put pred sed ni ka Ege re {i ja u Bri sel tra je ~e ti ri da na, a pot pred sed ni ce Se dla re vi} dan kra }e. U de le ga ci ji su {ef ka bi ne ta pred sed ni ka i skup {tin ski re fe rent. Kao i obi~ no, Ege re {i pu tu je auto mo bi lom ko ji vo zi slu `be ni vo za~. Pred vi |en je i avio-pre voz, a svi tro {ko vi idu na te ret voj vo |an skog bu xe ta. Od bor je ju ~e usvo jio i iz ve {ta je o slu `be nim pu to va wi ma funk ci o ne ra u Hr vat sku, Ukra ji nu, Re pu bli ku Srp sku i Slo va~ ku. Odo bre no je i pot pi si va we Pi sma o na me ra ma iz me |u skup {ti na Voj vo di ne i ma |ar ske @u pa ni je Jas-Na| kun-Sol nok. S. N.

MA \AR SKA O SRP SKOM ZA KO NU O RE STI TU CI JI

Re {e wa ko ja }e uda qi ti Sr bi ju od Evro pe

Za kon o re sti tu ci ji, ko ji je usvo ji la skup {ti na Sr bi je, uda qi }e tu ze mqu od Evro pe, iz ja vio je ju ~e dr àv ni se kre tar ma |ar skog mi ni star stva spoq nih po slo va @olt Ne met. Ne met je re kao da je po zvao srp skog am ba sa do ra u Ma |ar skoj i iz neo mu stav ma |ar ske vla de ko ja sma tra da ovaj za kon ko ji je iz gla san ju ~e ne pri bli à va Sr bi ju Evro pi, ja vi la je ma |ar ska no vin ska agen ci ja MTI. Ma |ar ski zva ni~ nik je re kao da }e ovaj za kon u svom sa da {wem ob li ku oì ve ti prin cip ko lek tiv ne kri vi ce, bu du }i da, pre ma srp skom za ko nu, oni ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa ci o-

nih sna ga od 1941. do 1945. go di ne i wi ho vi po tom ci ne ma ju pra vo na obe {te }e we.”To u stva ri zna ~i da su ovim za ko nom iz u ze ti svi et ni~ ki Ma |a ri u Voj vo di ni”, ka zao je Ne met. Za Za kon o vra }a wu imo vi ne i obe {te }e wu, ko ji kao osnov ni mo del re sti tu ci je pred vi |a vra }a we imo vi ne u na tu ri svu gde gde je to mo gu }e, ju ~e je u skup {ti ni Sr bi je, od 154 pri sut na po sla ni ka gla sa lo 117, dok su, iz me |u osta log, pro tiv bi la 23 po sla ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i DSS. Po sla ni ci SVM su tra `i li da iz re sti tu ci je bu du iz u ze ti sa mo pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ko ji su stra ni dr `a vqa ni.

REKLI SU

Pal ma: Ot ka `i te Pa ra du Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da „Pa ra da po no sa” tre ba da bu de ot ka za na i da }e, uko li ko bu de do {lo do na si qa, za to bi ti od go vo ran or ga ni za tor sku pa. U tom kon tek stu Mar ko vi} je na pra vio po re |e we sa na si qem na sport skim pri red ba ma, za ko je je, na gla sio je, od go va ran or ga ni za tor, pa je sa mim tim po treb no isti ar {in pri me wi va ti u dru gim slu ~a je vi ma. Li der JS je pod se tio da je je dan evrop ski zva ni~ nik po zvao Sr bi ju da po {tu je Ustav i ne do zvo li dis kri mi na ci ju. Pre ma we go vim re ~i ma, Evro pa je upra vo ta „ko ja sva ko dnev no kr {i Ustav Sr bi je po pi ta wu Ko so va i Me to hi je”. „[ta Evro pa ho }e od nas. Sma wi li ste nas ge o graf ski, a sa da ho }e te i bi o lo {ki”, re kao je Mar ko vi}.

Fi li pov ska: Skup vi so kog ri zi ka Pot pred sed ni ca stran ke No va Sr bi ja Du brav ka Fi li pov ski iz ja vi la je ju ~e da je NS pro tiv bi lo ka kve vr ste dis kri mi na ci je i ugro à va wa bi lo ko je gru pe gra |a na, do da ju }i da ta ko |e ne po dr à va ni oku pqa we, ko je mo è do ve sti do ne re da na uli ca ma Be o gra da. „U pi ta wu je skup vi so kog ri zi ka, Vla di tre ba da od lu ~i da li }e do we ga do }i ili ne”, is ta kla je Fi li pov ski na kon fe ren ci ji za no vi na re, go vo re }i o Pa ra di po no sa 2. ok to bra u Be o gra du. Fi li pov ski je oce ni la da u Sr bi ji tre nut no ima i ozbiq ni jih pro ble ma za re {a va we, ne go {to je pi ta we „Pa ra de po no sa”, po ru ~u ju }i da Sr bi ja ne ma vre me na da is pi tu je gra |a ne da li su za odr à va we pa ra de ili pro tiv we.

PSS: Ne pra vi te ne mi re Po li cij ski sin di kat Sr bi je po zvao je po no vo or ga ni za to re Pa ra de po no sa da raz mi sle o od la ga wu za ka za ne ma ni fe sta ci je, a we ne pro tiv ni ke da - uko li ko ona, ipak, bu de odr à na - po ka ù vi sok ste pen od go vor no sti i da ne pra ve ne mi re. Uka zu ju }i da je si tu a ci ja na Ko so vu kri ti~ na i da su po treb ne ja ke po li cij ske sna ge da kon tro li {u taj deo Sr bi je, ka ko se su ko bi ne bi pre li li na osta tak te ri to ri je, iz PSS na vo de da }e po li ci ja ume sto to ga u su bo tu i ne de qu mo ra ti da bu de skon cen tri sa na u Be o gra du. „Bez na me re da ne kom za bra wu je mo usta vom za ga ran to va na pra va na pro test, mi sli mo da }e gej i le zbo po pu la ci ja vi {e u~i ni ti za pro mo ci ju svo jih pra va ako ostat ku gra |a na po ka è dru {tve nu od go vor nost i od lo ì Pa ra du po no sa, ne go da je odr è u uslo vi ma ge ta”, na vo de iz sin di ka ta.

ekonomija

sreda28.septembar2011.

VELIKI KOOPERANT „FIJATA” STI@E U BANAT

Fran cu ska fa bri ka u Zre wa ni nu

Fran c u s ka kom p a n i j a “Me ka plast”, osno va na 1955. go di ne u Mo na ku, ko o pe rant ~u ve ne auto mo bil ske kom pa ni je “Fi jat” i pro iz vo |a~ de lo va en te ri je ra za auto mo bi le, po ~et kom na red ne

pro i z v od w e auto m o b il s ke opre m e, a ve l i k e po g o n e otvo rio je, iz me |u osta log, u Ki ni i In di ji. Po g o n i “Me k a p la s ta” u Zre w a n i n u pred s ta v qa } e de lom “bra un fild” in ve sti -

dnevnik

SUD DAJE POSLEDWU RE^ ZA PRODAJU APATINSKE FIRME

Na su ka la se pro da ja Bro do gra di li {ta Ko sti }u? Ugo vor o pro da ji apa tin skog Bro do gra di li {ta MK ko mer cu jo{ ni je pot pi san, iako je rok od pet da na is te kao . Raz log je pri go vor Voj vo |an ske ban ke na po stu pak pro da je. Ina ~e,Od bor po ve ri la ca je dao sa gla snost da ste ~aj ni uprav nik pro da pred u ze }e je di nom po nu |a ~u ko ji se oda zvao po zi vu za ne po sred nu po god bu, MK ko mer cu, za 150 mi li o na di na ra. -Na osno vu pri go vo ra Voj vo |an ske ban ke na po stu pak pro da je, su di ja je od lo `io pot pi si va -

we ugo vo ra, do sud skog re {e wa, ka `e Pre drag Qu bo vi}, ste ~aj ni uprav nik Bro do gra di li {ta „Apa tin“. Qu bo vi} ni je `e leo da go vo ri o de ta qi ma pri go vo ra Voj vo |an ske ban ke, dok sud ne za vr {i po stu pak. Ne zva ni~ no sa zna je mo da je spo ran biv {i sa stav Od bo ra po ve ri la ca, ko ji je pro me wen na Skup {ti ni istog da na ka da je no vo for mi ra ni Od bor do neo od lu ku da se fir ma pro da Mi o dra gu Ko sti }u. J. P.

DR@AVA GUBI BITKU SA SIVOM EKONOMIJOM

Na cr no u Sr bi ji ra di mi lion qu di Fran cu ska kom pa ni ja „Me ka plast” po ~et kom na red ne go di ne po kre nu }e pro iz vod wu u Zre wa ni nu i za po sli ti 150 rad ni ka (Mi le ta Mi haj lov) go di ne po kre nu }e pro iz vod wu u Zre wa ni nu i za po sli ti 150 rad ni ka, na ja vio je gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov jed nu od naj zna ~aj ni jih stra nih in ve sti ci ja u Zre wa ni nu u po sled wem pe ri o- du. Ka ko se na vo di na saj tu ove fran c u s ke kom p a n i j e, “Me k a p last” je je d an od evrop skih li de ra u obla sti

ci ju, a de lom }e bi ti iz gra |e ni no vi po go ni, na lo ka ci ji na La za re va~ kom pu tu, gde se sa da na la zi fir ma “Is ko”. Gra do na ~el nik Mi haj lov je do dao da ovih da na po ~i we iz g rad w a po g o n a, ko j i bi tre ba lo da bu du sprem ni za pro iz vod wu po ~et kom 2012. go di ne. @. B.

INVESTICIJA BELGIJSKO-SRPSKE KOMPANIJE

U In |i ji ni ~e novi pogon

Mi ni stri u vla di Sr bi je Ne boj {a ]i ri} i Oli ver Du li} ozva ni ~i li su po ~e tak iz grad we pr ve fa bri ke za ot kla wa we ot pa da iz me sne in du stri je po naj vi {im eko lo {kim i bez bed no snim evrop skim stan dar di ma. Zva ni~ nom otva ra wu ra do va pri su stvo vao je i gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i}. Iz grad wu }e re a li zo va ti bel gij sko-srp ska kom pa ni ja „Ener go ze le na” a po ~e tak ra da fa bri ke, ko ja }e za po sli ti oko 100 rad ni ka, o~e ku je se u sep tem bru 2012.

ce ne da u Sr bi ji po sto ji 220.000 to na kla ni~ kog ot pa da, a da su ne zva ni~ ni po da ci 400.000 to na. Du li} je uka zao da je ova fa bri ka deo re a li za ci je „ze le ne eko no mi je” u ko ju je, od po ~et ka man da ta ove vla de, za po sle no 8.000 qu di, a do kra ja we nog man da ta tre ba lo bi da obez be di po sao za ukup no wih 10.000. Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da je ova fa bri ka do kaz da je Sr bi ja, i po red te {ko }a i kri ze, do bro me sto za in ve sti ra we.

Si va eko no mi ja je je dan od naj ve }ih pro ble ma pri vre de u Sr bi ji i tu bit ku na {a dr à va sve vi {e gu bi jer u ne le gal nim to ko vi ma ra di iz me |u po la mi li o na i mi lion qu di, a bu xet go di {we gu bi oko mi li jar du evra, zbog ne pla }e nih po re za i do pri no sa, re ~e no je na okru glom sto lu o re for mi in spek cij skih slu `bi. Pot pred sed ni ca vla de Ve ri ca Ka la no vi} je upo zo ri la da se zbog to ga mo ra ju po di }i efi ka snost in spek cij skih or ga na i spro ve sti re for me, kao i do ne ti od go va ra ju }a za kon ska re gu la ti va. Ka la no vi} je is ta kla da qu di ko ji ra de u si voj zo ni da nas ne ma ju zdrav stve nu za {ti tu a su tra ne }e ima ti pen zi je i na ja vi la da }e vla di pred lo ì ti for mi ra we ko or di na ci o nog te la ko je }e ra di ti na re for mi in spek cij skih slu `bi. Di rek tor po re ske Upra ve Dra gu tin Ra do sa vqe vi} re kao je da u Sr bi ji tre nut no ima oko 117.000 ob ve zni ka PDV-a ~i ju aùr nost kon tro li {e oko 750 in spek to ra. On je na ja vio da }e od ja nu a ra 2012. bi ti uve den elek tron ski si stem po ve zi va wa po rek se upra ve i po re skih ob ve zni ka, ~i me }e dr à vi bi ti u{te |e no oko 600 mi li o na evra.Ilu stru ju }i ko li ko je ozbi qan pro blem si va eko no mi ja, Ra do sa vqe vi} je na veo da na po pu lar noj pan ~e va~ koj bu vqoj pi ja ci ne po sto ji ni jed na te zga gde tre nut no ne ma ro be is pod 10.000 evra, a wi ho vi vla sni ci ne pla }a -

Po treb no da se omo gu }i osni va we agen ci je za pri vre me no za po {qa va we, kao svo je vr sni li zing rad ne sna ge ju dr `a vi ni di nar po re za ni do pri no sa. Po mo} ni ca mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Rad mi la Bu ku mi ri} Ka ti} re kla je da je u apri lu ove go di ne za po sle nih u si voj eko no mi ji bi lo 19,9 od sto, {to zna ~i da sva ki pe ti za po sle ni „rad ni na cr no”. Ona je re kla da je ta kav rad uglav nom pri su tan u sek to ri ma tr go vi ne, uslu ga, po qo pri vre de i ugo sti teq stva.

„Si va eko no mi ja funk ci o ni {e kroz ne re gi stro va na pred u ze }a, za tim kroz re gi stro va na u ko ji ma rad ni ci ra de le gal no, ali za ra du pri ma ju na ne le ga lan na ~in”, re kla je Bu ku mi ri} Ka ti} i do da la da su na {em tr `i {tu ra da neo p hod ne flek si bil ni je for me ra da. Ona je pri me ti la da je po treb no da se omo gu }i osni va we agen ci je za pri vre me no za po {qa va we, kao svo je vr sni li zing rad ne sna ge.

Di rek tor ka pred stav ni {tva USAID u Sr bi ji Su zan Fric re kla je da je una pre |e we in spek cij skog si ste ma va `no za raz voj srp ske pri vre de i da je ciq USAIDa da kroz po dr {ku re for mi in spek cij skog si ste ma, u sa rad wi sa pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je i re son rih mi ni star sta va, po boq {a po slov nu kli mu u kom pa ni ja ma, oslo bo di pri vred ni po ten ci jal ko ji u Sr bi ji po sto ji . USAID ra di na eli mi na ci ji kva zi fi skal nih na pla ta i na me ta da bi se olak {a lo for mi ra we kon ku rent nih fir mi i po ve }a la sto pa za po sle no sti, re kla je Fric i do da la da je po slov na za jed ni ca u Sr bi ji sprem na da od go vo ri na pro me ne i re for me u in spek cij skom si ste mu. Ona je na ve la da po sto ji vi {e od 1.000 pro pi sa i za ko na ko ji re gu li {u ovu oblast i da ona mo ra da se ure di ka ko bi po slo va we bi lo {to pro duk tiv ni je. Pot pred sed ni ca Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vi do sa va Xa gi} is ta kla je da tro {ko vi pri vre de po osno vu in spek cij skih kon tro la iz no se oko 13 mi li o na evra go di {we. Ona je re kla da su kao pre pre ke u po slo va wu pred u ze }a pri vred ni ci oce ni li pro pi se ko ji su ne ja sni i te {ko pri men qi vi, za tim ob u ~e nost i in for mi sa nost, vr {e we in spek cij skih kon tro la i ka zne nu po li ti ku. E. Dn.

Da nas po~iwu je se wi saj mo vi Je se wa se zo na saj mo va na No vo sad skom saj mu po ~i we da nas, a otvo ri }e je 44. me |u na rod ni sa jam lo va, ri bo lo va i spor ta „Lo rist”, 44. me |u na rod ni sa jam tu ri zma, 18. me |u na rod ni sa jam hor ti kul tu re, 20. me |u na rod ni sa jam eko lo gi je „Eko-svet”, Pr vi sa jam {u mar stva, 17. me |u na rod ni sa jam opre me za ugo sti teq stvo i Iz lo `ba hra ne i pi }a. Dan ka sni je, 29. sep tem bra, otva ra se i Dru gi me |u na rod ni sa jam ko war stva „Hor -

svil”, ko ji }e za po ~e ti de fi le om u~e sni ka uli ca ma No vog Sa da, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu. Ka ko se o~e ku je, ovu ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti po zna ti spor ti sta, od boj ka{ Vla di mir Gr bi}. Na ovoj sa jam skoj ma ni fe sta ci ji pred sta vi }e se oko 400 iz la ga ~a iz na {e ze mqe i ino stran stva ~i ja je de lat nost usko ve za na za pri ro du i uka zu je na po ve za nost ~o ve ka i `i vot ne oko li -

ne. Ta ko }e ne ko li ko da na No vo sad ski sa jam po nu di ti svim qu bi te qi ma pri ro de, spor ta, lo va, ri bo lo va, tu ri zma... To kom pri red be bi }e odr `a no niz stru~ nih pre dav wa i sa ve to va wa i uru ~e na pri zna wa naj bo qim iz la ga ~i ma. Ka pi je No vo sad skog saj ma otvo re ne su od 10 do 19 ~a so va, ulaz na ovu pri red bu je 300 di na ra, a za ko lek tiv ne po se te, pen zi o ne re i de cu do 12 go di na ula zni ca je 200 di na ra. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Iz grad wu }e re a li zo va ti bel gij sko-srp ska kom pa ni ja „Ener go ze le na”, a po ~e tak ra da fa bri ke, ko ja }e za po sli ti oko 100 rad ni ka, o~e ku je se u sep tem bru 2012. Ener go ze le na” }e u fa bri ku in ve sti ra ti 21 mi lion evra, kao i sop stve ni si stem lo gi sti ke ko jim }e pri ku pqa ti `i vo tiw ski ot pad iz kla ni ca, far mi i fir mi iz me sne in du stri je. Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja je za iz grad wu fa bri ke i na bav ku opre me pre ko Fon da za raz voj odo bri lo du go ro~ ni in ve sti ci o ni kre dit u iz no su od 300 mi li o na di na ra. Is ti ~u }i da je ovo pr va mo der na in ve sti ci ja u obla sti pre ra de bi o ma se, mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Du li} re kao je da su pro -

On je uka zao da je In |i ja je dan od naj bo qih pri me ra pro ak tiv ne ulo ge lo kal ne sa mo u pra ve, zbog ~e ga je u taj grad do {ao ve li ki broj in ve sti to ra. Ot pad }e se ob ra |i va ti i tran spor to va ti u skla du sa evrop skim stan dar di ma, {to }e Sr bi ji u bu du} no sti omo gu }i ti iz voz me snih pro iz vo da u ze mqe EU. Fa bri ka u In |i ji ob ra |i va }e 150.000 to na ì vo tiw skog ot pa da ko ji vi {e ne mo è da se ko ri sti u qud skoj i ì vo tiw skoj pre hra ni i ko ji tre ba da bu de uni {ten iz zdrav stve nih i eko lo {kih raz lo ga.

Promena %

Cena

Promet

Agrounija, In|ija

20,00

840

8.400

Polet, Novi Pazar

19,63

1.950

5.850

Elan, Izbi{te

12,50

1.800

3,53

BELEX 15 (567,88 -0,31) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,31

657

7.455.527

1.193.400

AIK banka, Ni{

-1,67

1.947

4.432.703

469

5.846.697

Komercijalna banka, Beograd

-0,81

2.083

49.984

2,94 Promena %

385 Cena

108.480 Promet

Imlek, Beograd

-0,46

2.151

2.151.000

Energoprojekt holding, Beograd

-2,40

487

135.290

Dinara, Beograd

-12,10

305

6.100

Soja protein, Be~ej

-0,17

582

5.695.210

Fasil, Ariqe

-12,00

836

18.392

Agrobanka, Beograd

1,45

4.980

403.362

Radijator, Zrewanin

-11,88

423

16.074

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,53

469

5.846.697

Termika, Beograd

-11,67

1.007

800.565

Jubmes banka, Beograd

-0,84

13.654

423.265

-11,39 Promena %

7.000 Cena

14.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

NIS, Novi Sad

0,31

657

7.455.527

Tigar, Pirot

-1,73

625

40.790

Soja protein, Be~ej

-0,17

582

5.695.210

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,50

1.950

3.900

Elan, Izbi{te

12,50

1.800

1.193.400

Alfa plam, Vrawe

-0,63

7.850

376.800

Karneks, Vrbas

0,00

1.500

150.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,94

385

108.480

Fabrika {e}era, Crvenka

2,50

4.100

123.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Napred Razvoj, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI]

sreda28.septembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

VLADA PREUZIMA OBAVEZE PREMA INOSTRANSTVU „@ELEZNICA SRBIJE”, „PUTEVA”...

Sr bi ji tre ba sta bi lan di nar

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} izjavio je da se ne zala`e za uvo|ewe fiksnog kursa i Mo ne tar nog od bo ra, ve} za obezbe|ivawe stabilnog kursa, gde }e oscilacije vrednosti dinara u odnosu na evro biti mawe.

„Zala`em se za to da u prvom redu Narodna banka Srbije obezbedi da oscilacije kursa ne budu izme|u 20 i 25 odsto, jer to obesmi{qava bilo kakvo planirawe i pripremu godi{wih biznis planova”, rekao je on i ukazao da je to primarni zahtev privrede. Ono {to je zahtev i na{ih privrednika i stranih investitora je da se spre~i neizvesnost i rizik koje sa sobom no se pre ve li ke osci la ci je dinara, dodao je on u izjavi novinarima. ]iri} je rekao da je fluktuiraju}i kurs koji je kod nas na snazi, pomogao da krajem 2008. i 2009. godine kroz takva pomerawa lak{e prebrodimo ekonomsku krizu. Na pitawe kome odgovara takav kurs, ]iri} je rekao da to zavisi od toga na kom nivou se taj kurs uspostavaqa. „[to dinar ima mawu vrednost prema evru to vi{e odgovara na{im izvoznicima, i obrnuto”, rekao je ]iri}.

Du go vi gu bi ta {a sva qe ni na gr ba ~u gra |a na Vlada Srbije ju~e je predloìla Skup{tini da donese zakon kojim }e deo dugova javnih preduze}a biti vra}en iz buxeta. Re~ je o dugu javnih preduze}a prema kreditorima iz inostranstva, ~iji ukupan iznos prema{uje milijardu i po evra. Tako }e gra|ani - poreski obveznici jo{ jednom iz svog xepa platiti dugogodi{wu praksu u kojoj su javna preduze}a u Srbiji izuzeta od normalnog na~in poslovawa. Naime, dok za svakog gra|anina i privatno preduze}e vaì pravilo da moè da tro{i i zaduùje se samo onoliko koliko moè da plati - u suprotnom mora da snosi posledice, dotle javna preduze}a i wihovi partijski menaxeri o~igledno mogu da se zaduùju koliko ho}e jer im je jasno da }e wihove dugove platiti neko drugi. Dugove }e naravno platiti gra|ani, a prva ra~unica pokazuje da }e svaki gra|anin u proseku, da bi se vratili ovi dugovi javnih preduze}a, ostati kratak za preko 200 evra. Kako je ju~e saop{teno, na predlog Ministarstva finansija, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o regulisawu odnosa Republike i du`nikakorisnika javnih sredstava, kojim preuzima na sebe vra}awe dugova javnih preduze}a, nastale uzimawem inostranih kredita. Tako }e dràva vratiti dugove u ukupnom iznosu od oko 655 miliona evra, 590 miliona dolara i 627.000 {vajcarskih franaka.

UPRAVNI SUD ODBACIO TU@BU OST HOLDINGA

VAC i da qe ~e ka „No vo sti” Upravni sud Srbije saop{tio je ju~e da je odbacio tu`bu austrijskog Ost holdinga na postupawe Komisije za za{titu konkurencije u odlu~ivawu o zahte-

vu te firme da preuzme ve}inski paket akcija kompanije „Novosti”. U obrazlo`ewu odluke suda navedno je da u tom slu~aju, prema Zakonun o upravnim sporovima, nije dozvoqeno vo|ewe upravnog spora.

Ost holding, koji je u vlasni{tvu nema~ke medijske kompanije Vac, zatraìo je pre vi{e od dve godine od Komisije za za{titu konkurencije odobrewe da preuzme 62,4 odsto akcija „Novosti”, ali je Komisija sredinom jula ove godine obustavila postupak dok Upravni sud ne donese odluku po tu`bi te firme. Ost je tuìo Komisiju navode}i da dovodi u pitawe zavr{etak postupka preuzimawa „Novosti” u predvi|enom roku. Nakon odluke Upravnog suda da odbaci tu`bu Vaca, Komisija za za{titu konkurencije moè da nastavi postupak odlu~ivawa o zahtevu te firme za preuzme „Novosti”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,8683

101,9064

104,2502

99,5626

Australija

dolar

72,7373

74,2217

75,9288

72,5146

Kanada

dolar

71,9979

73,4672

75,1569

71,7775

Danska

kruna

13,4172

13,6910

14,0059

13,3761

Norve{ka

kruna

12,8085

13,0699

13,3705

12,7693

[vedska

kruna

10,8443

11,0656

11,3201

10,8111

[vajcarska

franak

81,7453

83,4136

85,3321

81,4951

V. Britanija

funta

114,9497

117,2956

119,9934

114,5978

SAD

dolar

73,8179

75,3244

77,0569

73,5919

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 9. 2011. godine

Tro{e nezara|eno Ministarstvo finansija ovih dana je objavilo analizu poslovawa dela preduze}a u javnom vlasni{tvu koja je pokazala ono {to ve} svi znaju: ve}ina ovih preduze}a posluje sa gubitkom, ali i ona koje poslovne godine zavr{avaju u plusu mu~e veliki dugovi, nelikvidnost, vi{ak zapolenih... Ipak, to im ne smeta da svojim zaposlenima - po pravilu proverenim partijskim kadrovima - ispla}uju plate vi{estruko vi{e od prose~nih. Me|u analiziranim preduze}ima nema onih kojima je dràva sada odlu~ila da plati dugove, ali se pokazalo da ~esto upravo one dràvne kompanije koje najlo{ije posluju, imaju i najve}e plate. Tako je u „Koridorima Srbije” koji imaju obveze od 2,5 milijarde dinara, prose~na zarada 125.000 dinara, {to je 3,7 puta vi{e od proseka. Sli~na je situacija i u dràvnim agencijama, pa na primer i u Agenciji za privatizaciju koja tako|e posluje ispod granice rentabilnosti ({to dodu{e nije neo~ekivano, s obzirom na fazu u kojoj se proces privatizacije nalazi) imaju plate u proseku tri puta ve}e od proseka. Re~ je o preduze}ima, dodaje se u saop{tewu, ~ije je funkcionisawe od javnog zna~aja i bitno za celokupan sistem, pa

dr`ava pored izdvajawa zna~ajnih sredstava iz buxeta, garantuje i za nova zadu`ewa tih preduze}a u zemqi i inostran-

stvu. To su javna preduze}a koja svojim poslovawem ne obezbe|uju vi{ak sredstava, koji bi mogli usmeriti za vra}awe dugova i Srbiji, objavqeno je na sajtu Vlade. Preduze}a se osloba|aju obaveza prema Republici, sa stawem na dan 31. maja ove godine, nastalih po osnovu kori{}enih kredita, kod Me|unarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca. Tako se „@eleznice Srbije” osloba|aju duga, u ukupnom iznosu od 181,8 miliona evra i 15,15 miliona ameri~kih dolara, „Putevi Srbije” duga od 43,33 miliona dolara i 464,84 miliona evra, Klini~ki centar Srbije duga od 3,17 milona evra, KBC „Zemun” duga od 1, 9 miliona evra, „Radio Jugoslavija” duga od 3,13 miliona evra i 627.341 {vajcarskih franaka. Fond za razvoj Republike Srbije oslobo|en je duga od 320.943 dolara, a Gra|evinski fakultet u Subotici duga u ukupnom iznosu od 235.243 dolara. U saop{tewu Vlade se dodaje da je uspostavqawem direktnih du`ni~ko - poverila~kih odnosa po osnovu kori{}enih inokredita, dràva kao poverilac u mnogo povoqnijem poloàju, jer joj se obezbe|uje kompletan prihod od naplate tih potraìvawa, kao i kontrola postupka i na~ina regulisawa tih potraìvawa. V. ^vorkov

VERICA KALANOVI]

An ti kri zni pa ket sti è Dr à va mo ra da po mog ne privredi, a privrednici moraju da pokaù dozu odgovornosti u poslovawu, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Ve ri ca Ka la no vi} najavquju}i da Vlada priprema novi antikrizni paket mera za privredu. Situacija u doma}oj privredi je te{ka, rekla je potpredsednica Kalanovi} dodav{i da je u pripremi izdvajawe vi{e novca za pove}awe likvidnosti i smawewe obavezne rezerve banaka, kako bi bilo obezbe|eno vi{e kredita privredi. Kalanovi}eva je najavila da }e vlada, u ciqu poboq{awa likvidnosti ekonomije, doneti uredbu o skra}ewu roka za izvr{ewe obaveza u me|usobnim pla}awima privrede na 60 dana. Uredba }e, po Kalanovi}evoj, najpre biti primewena za pla}awa dràve i dràvnih organa. Tom uredbom bi}e uspostavqen reciprocitet kako za dràvu tako i za pri vre du, ob ja sni la je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je. Sma we we oba ve zne re zer ve banaka prema ura|enim analizama, bilo najprihvatqivije sa 40 na 20 odsto, ~ime bi se oslobodilo oko 750 miliona evra vi{ka sredstava banaka za kreditirawe privrede. Kalanovi}eva je dodala da bi i 20 odsto obavezne rezerve banaka bio vi{i nivo od nekih zemaqa u okruèwu, pa ~ak i kod nekih dràva u Evropskoj uniji (EU).

JO[ MNOGO SPORNE IMOVINE PREDUZE]A NAKON RASPADA SFRJ

Svo je ho }e, na {e ne da ju? Uredba o za{titi imovine delova preduze}a ~ije je sedi{te u biv{im republikama SFRJ bi}e tema sednice vlade u ~etvrtak, najavio je ministar ekonomije i regionalog razvoja Ne boj {a ]i ri}. ]iri} je rekao da produèwe roka primene uredbe kojom se reguli{u vlasni~ki odnosi firmi iz biv{ih jugoslovenskih republika ima ekonomski, politi~ki i socijalni zna~aj, zbog ~ega cela srpska vlada o tome treba da odlu~uje. Tom uredbom je propisano da se zahtevi za re{avawe imovinskih odnosa mogu podneti do kraja septembra 2011. godine, a do sada je nekoliko puta taj rok produàvan. „Postoji mogu}nost da dràva produì Uredbu na jo{ {est meseci ali odluku o tome, imaju}i u vidu wen ekonomski zna~aj, ali i politi~ki i socijalni aspekt, treba da donese cela vlada”, rekao je ]iri} i naglasio da o~ekuje da }e vlada doneti odluku u ~etvrtak, a najkasnije do petka, (kada Uredba predstaje da vaì). Podse}aju}i da ima 150 spornih kompanija, ministar je do-

Vlada Srbije tako|e treba da se izjasni. ]iri} je rekao da je Srbija zainteresovana da se re{e svi sporni slu~ajevi i da se postigne dogovor oko toga u procesu sukcesije. Na pitawe o kojoj imovini je re~, on je naveo da je „Boreli” jedan od najo~iglednijih primera, za koje je te{ko na}i re{ewe, ali da ni{ta mawe va`ni nisu ni ostali slu~ajevi.

Pre ma po da ci ma Di rek ci je za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je, vred nost zgra da, sta no va, od ma ra li {ta ne ka da {wih srp skih pred u ze }a i lo kal nih sa mo u pra va u Hr vat skoj u tre nut ku ras pa da SFRJ iz no si la je 1,8 mi li jar du evra dao da je samo za dve re{en problem razgrani~avawa vlasni{tva, tako {to su se firme iz Slovenije dogovorile sa na{im firmama u Srbiji. On je naveo i da je Ministarstvo ekonomije pripremilo 10 sporazuma za 10 kompanija iz Hrvatske i Slovenije, o kojima

„Boreli je najo~igledniji primer i najlak{i za medijsku eksploataciju, zato {to ta firma ima preko 100 lokala, koji su nekad bili deo Borova u Hrvatskoj. Tu postoji situacija da su neki od lokala otu|eni jo{ pre dono{wa uredbe”, rekao je ]iri}.

Od NIS-a do odmarali{ta Jedn od slu~ajeva svakako je onaj NIS-ov. Ruski „Gaspromweft” smatra da je kupovinom 51 posto kapitala srpske naftne kompanije do{ao u posed i nekretnina u Hrvatskoj, a radi se o benzinskim pumpama, skladi{tima, odmarali{tima i delu „Jadranskog naftovoda” (Janaf). Tu su naravno i mnoga odmarali{ta vojvo|anskih preduze}a {irom jadranske obale... On je objasnio da }e Agencija za privatizaciju po~eti utvr|ivawe procenta kapitala svih zainteresovanih strana u tim firmama, u trenutku kad Uredba ne bude vi{e va`ila. Nakon toga }e im biti ponu|eno da preuzmu ono vlasni{tvo koje bude potvr|eno. „Ako to ne budu prihvatili dogodi}e se privatizacija, a novac koji se dobije, shodno u~e{}u kapitala, bi}e podeqen kompanijama iz Srbije i Hrvatske, ali i gra|anima i kompanijama u Srbiji”, rekao je ]iri}. Prema podacima Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odma-

rali{ta nekada{wih srpskih preduze}a, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ, iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Ali, prema drugoj zvani~noj proceni, od prognanih Srba i na{ih firmi iz vremena SFRJ u Hrvatskoj je ostala imovina vredna bar nekoliko milijardi evra. Najmawe 65.000 ku}a i stanova. Na drugoj strani, zagreba~ki „Jutarwi list” navodi da oko 150 preduze}a ima imovinu na podru~ju Srbije koju sada koriste srpske firme, a samo dvadesetak ih je re{ilo pitawe vlasni{tva. E. Dn.

POQOPRivRedA

sreda28.septembar2011.

NA KONKURSU POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Za kre di te pri sti glo pre ko 400 zah te va

Fo to: R. Ha yi}

Na kon kurs za do de lu no vih kre di ta ras pi san 17.ju la ove go di ne Po kra jin skom fon du za raz voj po qo pri vre de je do sa da pri sti glo pre ko 400 zah te va, ali za dve kre dit ne li ni je zah te vi se mo gu pod ne ti jo{ do 17.ok to bra. Na ovom kon kur su po qo pri vred ni ci ma su po nu |e ni kre di ti za na ba vak pri plod nog pod mlat ka za tov ju na di, za obez be |e we pro tiv grad nih mre `a u vo }ar stvu i vi no gra dar stvu, gde je kon kurs bio otvo ren dva me se ca do 17.sep tem bra, a pre ma re ~i ma di rek to ra Jo `e fa Sa boa za

po di za we si lo sa i pod nih skla di {ta dat je rok du `i za me sec da na jer je po treb no vi {e vre me na za obez be |e we pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je i do zvo la. - Za na {e tra di ci o nal ne kre dit ne li ni je ko je su pro le tos

On do da je da je od pri sti glih zah te va za ko ri {}e we sred sta va Po kra jin skog fon da za raz voj po qo pri vre de ve }i na va lid nih, me |u tim, to su iz u zet no ve li ka sred stva ko ja u da tom mo men tu ne sto je na ras po la ga wu Po kra jin skom fon du za raz voj po qo pri vre de jer po ten ci jal za ovaj je se wi ci klus iz no si oko 1,3 mi li o na evra. - Pod se tio bih da smo pro le tos ras po de li li kre di te u vren do sti pre ko dva mi li o na evra, ta ko da je za ovu go di nu na ras po la ga wu ukup no 3,3 mi li o na evra ili 330 mi li o na di na ra. Ja ko je te {ko od re di ti kri te ri ju me ko mo è, a ko ne mo è da do bi je ove kre di te. Kon sul to va }e mo se i vi de ti, da li svi oni ko ji ima ju is prav nu do ku men ta ci ju, mo gu da do bi ju kre di te, ili }e uko li ko ne bu de mo ima li do voq no sred sta va, to bi ti do is pu we wa kvo te, ka ko je i na ve de no pri li kom ras pi si va wa kon kur sa. Ova go di na je ja ko te {ka i {to se eko nom skih me ra ti ~e, je di no je Fond za raz voj po qo pri vre de ove go di ne us peo da odr ì svo je kre dit ne li ni je i da iz po kra jin skog bu dè ta obez be di 100 mi li o na di na ra, a sve osta lo do 3,3 mi li o na evra su

Po kra jin ski fond za raz voj po qo pri vre de do sa da do de lio sko ro 2.000 kre di ta, u iz no su od pre ko 10 mi li o na evra otvo re ne, kon kurs je za tvo ren 17.sep tem bra, od ziv je iz u zet no do bar i ve li ki broj re gi stro va nih ga zdin sta va je kon ku ri sao za na bav ku po qo pri vred ne me ha ni za ci je. Sti glo je pre ko 140 zah te va za na bav ku trak to ra, a i za osta le kre dit ne li ni je ta ko |e je ve li ko in te re so va we. U to ku ove ne de qe za vr {a va mo po sao na pre gle du kon kurs ne do ku men ta ci je i na kon to ga, ve} po ~et kom idu }e ne de qe po zva }e mo ko ri sni ke kre di ta na pot pi si va we ugo vo ra - ka `e Sa bo.

sred stva iz po vra }a ja ra ni jih kre di ta - na po mi we Sa bo. On is ti ~e da je Po kra jin ski fond za raz voj po qo pri vre de do sa da po qo pri vred nim ga zdin stvi ma do de lio sko ro 2.000 kre di ta u iz no su od pre ko 10 mi li o na evra. - Na ma je po vra }aj sred sta va od do de qe nih kre di ta iz u zet no vi sok oko 95 od sto i ti me smo za do voq ni, jer se ova sred stva po no vo vra }a ju za da va we no vih kre di ta za raz voj po qo pri vre de - na gla {a va Sa bo. M. Mitrovi}

Kon tro la or gan ske hra ne Kon tro lu i ser ti fi ka ci ju u or gan skoj pro iz vod wi za 2011. go di nu, u Sr bi ji }e mo }i da oba vqa osam ovla {}e nih kon trol nih or ga ni za ci ja, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju Slu `be nog gla sni ka. Na spi sku ko ji je utvr di lo Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne Sr bi je, kon tro lu i ser ti fi ka ci ju u or gan skoj pro iz vod wi to su be o grad ska pred u ze }a „Bi o a gri cert„, „Eco cert Bal kan„, „Evro cert„, „Ju go in spekt Be o grad”, „SGS- Be o grad” i „ Su o lo e sa lu te Bal kan„. Ovla {}e ne kon trol ne or ga ni za ci je za ovu go di nu su i „Pan cert„ iz No vog Sa da i „Or ga nic con trol si stem„ iz Su bo ti ce. Se kre tar Udru `e wa Pri vred ne ko mo re Be o gra da Mi o drag Ve se li iz ja vio je ra ni je da je or gan ska pro iz vod wa adut po qo pri vre de Sr bi je u me |u na rod noj raz me ni i da je do 2014. go di ne ak ci o nim pla nom pred vi |e no da se po vr {i ne pod or gan skim use vi ma u Sr bi ji po ve }a ju na 50.000 hek ta ra.

VLADA ODLU^ILA DA HLEB POJEFTINI

Vek na ne mo è pre ko 44 di na ra Vla da Sr bi je do ne la je na ju - no mer nog snab de va we sta nov ni ~e ra {woj te le fon skoj sed ni ci {tva osnov nim vr sta ma hle ba, od lu ku o po jef ti we wu hle ba is ta kli su u mi ni star stvu. „sa va” za dva di na ra, ta ko da no Ured ba stu pa na sna gu od 1. ok to va mak si mal na ma lo pro daj na ce bra i pri me wi va }e se {est me na vek ne od po la ki lo gra ma od 1. se ci, do 31. mar ta 2012. go di ne. ok to bra ne mo è da bu de vi {a - Ured ba Vla de Sr bi je o ce od 44 di na ra. ni hle ba do bro je Vla da Sr bi je je do { la pro i z v o na pred log Mi ni Po tro {a ~i u Sr bi ji |a ~i ma hle ba jer star stva po qo ima ju pri vi le gi ju da }e omo gu }i ti da pri vre de i tr go se odr ì po sto je du naj jef ti ni ji vi ne usvo ji la je }i ni vo pro iz hleb u re gi o nu, Ured bu o oba ve vod we, sta bil na znoj pro iz vod wi ce na i da tr ì uka zu ju pe ka ri i pro me tu hle ba {te nor m al n o od bra {na „Tf u n k c i o n i { e , 500” u ci qu pra }e wa sta wa na iz ja vio je pred sed nik Uni je pe tr ì {u bra {na i hle ba od no sno ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca. o~u va wa stan dar da ni ìh so ci - Ured ba }e ta ko |e omo gu }i ti jal nih ka te go ri ja gra |a na i rav - i po tro {a ~i ma u Sr bi ji da ima -

Taj ku ni spre ma ju pare da ku pe wi ve Srp ski taj ku ni se spre ma ju da ku pu ju wi ve ko je biv {im vla sni ci ma tre ba da bu du vra }e ne po sle usva ja wa za ko na o re sti tu ci ji, a ima }e i pred nost pri li kom ove na me re jer im to omo gu }a va pra vo pre ~e ku po vi ne, s ob zi rom da ogro man deo dr à va nih wi va oni i sa da ob ra |u ju. To zna ~i da ako ne ki ga zda ne kog po qo pri vred nog kom bi na ta i je dan po qo pri vred nik po nu de istu ce nu za wi vu, par ce la pri pa da taj ku nu. Pre ma po u zda nim in for ma ci ja ma „Dnev ni ka” ne ko li ko ov da {wih taj ku na ve} spre ma nov ce za ku po vi nu vra }e nih ora ni ca, a je dan od wih je za na{ list iz ja vio i da raz mi {qa o to me da po dig ne i ban kar ski kre dit ka ko bi se ozbiq ni je ukqu ~io u tr ku za wi ve. A tr ka ili bit ka za ora ni ce }e bi ti ve o ma ozbiq na jer }e u igri bi ti mo `da i svih 300.000 hek ta ra. Mo à ne ki na sled ni ci wi ve ne }e hte di da pro da ju, ne ki }e è le ti da ih da ju u aren du, ne ki zah te vi za po vra }aj mo `da ne }e bi ti ni pri hva }e ni, ali ako i tre }i na ovih ora ni ca bu de oti {la na tr ì {te bi }e to kru pan za lo gaj vre dan naj ma we ne ko li ko sto ti na mi li o na evra. - Kqu~ na sla bost svih tih pro pu sta dr à ve je to {to za pra vo ona sve ra di zbog spre ge iz me |u taj ku na i wi ho vih par ti ku lar nih in te re sa i iz vr {ne vla sti, tj. po li ti~ kih par ti ja - ka è za „Dnev nik” eko no mi sta Da ni lo [u ko vi}. Po we mu, stvar je u to me {to vlast u Sr bi ji ne ma vi zi ju ka ko da ra ci o nal no po stu pa sa svo jim re sur si ma, a ze mqi {te je re dak i dra go cen re surs. - Re ci mo, u ne kim ze qa ma EU po sto ji ogra ni ~e we ko li ko je -

Li der na tr `i {tu se men skog ku ku ru za se ~an rod „Pi o ni ro vih” hi bri da ku ku ru za ove go di ne u Sr bi ji iz no si ti od de vet do 12 to na po hek ta ru. - Na ima wi ma sa do brim ras po re dom pa da vi na i pu nom pri me nom agro teh ni~ kih me ra po -

stig nu ti su re zul ta ti od 13-15 to na po zhek ta ru, {to je zna ~aj no vi {e u od no su na pro se ~an rod ku ku ru za u Sr bi ji, ko ji se kre }e od 4,5-5,5 to ne. Tre ba ima ti u vi du da je 2011. go di na u Sr -

ju tu pri vi le gi ju i je du naj jef ti ni ji hleb u re gi o nu, re kao je on pod se tiv {i da se ce na vek ne hle ba „sa va” od be log bra {na Tip-500 od po la ki lo gra ma u Sr bi ji do sa da kre ta la iz me |u 40 i

46 di na ra, {to je sko ro naj ni `e u re gi o nu. Pra li ca je re kao da je u pro te klih 20 da na ce na bra {na u Sr bi ji ni `a za oko 20 pro cen ta u od no su na pre dva me se ca „ta ko da }e i pe ka ri mo }i da se ukal ku li {u u no vu ce nu hle ba i da ra de nor mal no”. Ipak, on sma tra da je objek tiv na ce na vek ne hle ba „sa va” iz me |u 50 i 55 di na ra ali da su tr gov ci i pe ka ri, zbog eko nom ske kri ze i ni skog stan dar da gra |a na, pod ne li deo te re ta.

KAD DR@AVA VRATI ZEMQI[TE BIV[IM VLASNICIMA

„PIONIROVIH” 15 GODINA U SRBIJI

Kom pa ni ja „Pi o nir”, vo de }a se men ska ku }a u sve tu u obla sti pro iz vod we ku ku ru za, pro sla vi la je ju ~e 15 go di na po slo va wa u Sr bi ji i de set go di na uspe {ne sa rad we sa Del ta Agra rom, na Cen tral nom da nu po qa odr à nom na ima wu “Na pre dak” u Sta roj Pa zo vi. Oko 2.000 po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, po slov nih part ne ra, pred stav ni ka stru~ ne jav no sti i dr àv ne upra ve ima lo je pri li ku da se na jav nom ski da wu ogle da na po qi ma Del ta Agra ra, me re wem pri no sa i vla `no sti zr na, uve ri u kva li tet dva de set i dva hi bri da „Pi o ni ra”. - U 2011. go di ni se me ku ku ru za „Pi o nir” za se ja no je u Sr bi ji na po vr {i ni od 330.000 hek ta ra, ~i me smo za u ze li li der sku po zi ci ju na do ma }em tr ì {tu, iz ja vio je Slo bo dan Sa mar xi ja, di rek tor kom pa ni je u Sr bi ji do da ju }i da }e pro -

dnevnik

bi ji bi la ne po voq na za ku ku ruz i da je usled su {e rod sma wen za oko 30 od sto, re kao je Lu ka Po po vi}, di rek tor agro di stri bu ci je Del ta Agra ra. Osim vi so kih pri no sa, hi bri di „Pi o ni ra” od li ku ju se kli ja vo {}u ve }om od 93 od sto, gu stom se tvom, to le ran ci jom na su {u i br zim ot pu {ta wem vla ge u ber bi. Za hva qu ju }i uspe {noj de se to go di {woj sa rad wi sa Del ta Agra rom, do ma }i pro iz vo |a ~i ima ju mo gu} nost na bav ke „Pi o ni ro vih” pro iz vo da po naj po voq ni jim ce na ma u Evro pi, re ~e no je na Da ni ma po qa. Ka ko se ~u lo, za jed ni~ ki ciq „Pi o ni ra” i Del ta Agra ra je da qi rast pro da je, po di za we ni voa ser vi sa i uslu ga ko ji se nu de kli jen ti ma i pri bli `a va we ma lim pro iz vo |a ~i ma. U tu svr hu, pred vi |e no je {i re we di stri bu tiv ne mre `e Del ta Agra ra. S. G.

Neki ho}e, neki ne}e Po da ci o to me ko li ko ko ji po slov ni si stem po se du je ze mqi {ta ko ji ma se ba ra ta u jav no sti raz li ku je se od onih ko je na svo jim saj to vi ma na vo de kom pa ni je. U sva kom slu ~a ju, ako iz u zme mo \or |i ja Ni co vi }a ~i je su „Ir va in ve sti ci je” ku pi le PIK Be ~ej, jer tu si tu a ci ja, na kon {to je Po kra jin ska vla da „u{la u pri ~u” ni je ja sna, naj vi {e wi va u ru ka ma je Mi ro sla va Mi {ko vi }a, tj. Del ta Agra ra, Mi o dra ga Ko sti }a, tj, MK Gru pe, Pe tra Ma ti je vi }a... Dok ne ki od wih iz ri ~i to tvr de da ne ma ju na me ru da u Sr bi ji ku pu ju ze mqi {te jer im je sla |i bi znis u ne kim evrop skim i afri~ kim ze mqa ma, dru gi za na{ list po tvr |u ju da im je ba{ to u pla nu. dan ~o vek ko ji se ba vi po qo pri vre dom mo `e da ku pi ze mqi {ta. U Bel gi ji je to 385 hek ta ra, s tim da po je di nac mo `e da ih ku pi sa mo pod uslo vom da se ba vi po qo pri vre dom, da kle, da to ze mqi {te ra ci o nal no upo tre bi. Kod nas o~i to to ga ne ma. Ako kod nas ne ko ku pu je de se ti ne hi qa da hek ta ra da bi to ze mqi {te

pre pro dao, on da zna ~i da ne ma na me ru da ula `e u po qo pri vred nu pro iz vod wu, od no sno u ono {to je eko nom ska pred nost Sr bi je, ve} da spe ku li {e i do |e la ko do za ra de. To }e ima ti ne ga tiv ne po sle di ce za raz voj po qo pri vre de i eko nom ski raz voj Sr bi je, po seb no Voj vo di ne - uka zu je [u ko vi}.

On do da je da bi nad le `ni ko ji se ba ve po qo pri vre dom tre ba lo da zna ju ka kva struk tu ra po se da je po èq na. Dru gim re ~i ma, dr à va bi tre ba lo da stvo ri ta kvu po li ti ku da obez be di naj ra ci o nal ni ju struk tu ru po se da, ko ja }e da ti naj ve }e efek te u po qo pri vre di i ta ko omo gu }i ti ve }em bro ju sta nov ni {tva da ra di, a ne po je din ci ma da uzi ma ju kaj mak. - Na à lost, u Sr bi ji je si ro ma {tvo pa je i ce na ze mqi {ta ni ska, a pra va tr ì {na vred nost ze mqi {ta }e bi ti tek ka da ono bu de na evrop skoj pi ja ci. Tek }e se ta da us po sta vi ti pra vi od no si - uka zu je [u ko vi} uz oce nu da je dr à va tre ba lo na po ~et ku pro ce sa pri va ti za ci je da od lo ì pro da ju po qo pri vred nih ve li kih kom bi na ta dok se ce ne na {eg ze mqi {ta ne iz jed na ~e sa evrop skim, ka ko ne bi bi lo {pe ku la ci ja. Po me ni mo, sa mo ~e tvo ri ca naj ve }ih srp skih ga zda po se du je oko 100.000 hek ta ra ze mqi {ta, s tim da ni su sve wi ve u wi ho vom vla sni {tvu, ve} je do bar deo uzet u za kup od dr à ve. Ka da su ku po va li kom bi na te u wi ma je bi lo i dr àv ne ze mqe ko ja je osta la kod wih da je ob ra |u ju. Ina ~e, po qo pri vred no ze mqi {te u Sr bi ji je ma hom u ru ka ma po qo pri vred ni ka, to jest ga zdin sta va, kao i za dru ga - oko 83 od sto oran ca je wi ho vo, ali va qa ima ti na umu da se po sed uglav nom kre }e od tri do sto hek ta ra. Dr àv nog je 10 od sto, a pri vat ne kom pa ni je dr è se dam od sto po qo pri vred nog ob ra di vog ze mqi {ta. Po qo pri vred ni kom bi na ti sa 200.000 hek ta ra ras pro da ti su krup nim i sred wim ka pi ta li sti ma za oko 280 mi li o na evra. S. Glu{~evi}

Agrar ni su fi cit 1,5 mi li jar du do la ra O~e ku je se da Sr bi ja do kra ja go di ne u spoq notr go vin skoj raz me ni po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da ostva ri su fi cit od 1,5 mi li jar di do la ra, iz ja vio je da nas po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi}.

U spoq notr go vin skoj raz me ni po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da Sr bi je za se dam me se ci 2011. za be le `en je su fi cit od 820 mi li o na do la ra, ka zao je Mi lo va no vi}, pod se }a ju }i da je uku pan su fi cit pro {le go di ne iz no sio mi li jar du do la ra.

- Na { a o~e k i v a w a su, na osno vu do sa da ostva re nog su fi ci ta i po zna va wa di na mi ke tr go vin skih de {a va wa, da na kra ju 2011. go di ne su fi cit bu de do 1,5 mi li jar du do la ra, re kao je Mi lo va no vi} no vi na ri ma i na po me nuo da iz voz po qo p r i v r e d n o - p r e - hram be nih pro iz vo da u pro se ku ~i ni oko ~e tvr ti nu ukup nog iz vo za Sr bi je. On je uka zao da su, tra di ci o nal no, vo d e } i pro i z v o d i po vred no sti iz vo za, ma li ne, {e }er, a u po sled we vre me i `i ta ri ce - p{e ni ca, ku ku ruz. „Je dan od za da ta ka Mi ni star sta va po qo pri vre de i tr go vi ne za jed no sa pri vat nim sek to rom i fi nan sij skim in sti tu ci ja ma je ste da u pr vih pet ili de set ar ti ka la bu de ukqu ~e no {to vi {e pro iz vo da vi {e fa ze pre ra de”, re kao je Mi lo va no vi}.

Iz lo `ba go ve da u ê ne ju Na kon uga {e ne iz lo `be go ve da u @a bqu, sto ~a ri iz re gi o na ju `ne Ba~ ke po no vo se oku pqa ju, ali u ê ne ju – 9. ok to bra, ka da }e bi ti po ka za na naj bo qa mle~ na gr la go ve da, kao i ov ce i ko ze. Ka ko pi {e „Agro ser vis”, do ma }i ni su na ja vi li i de gu sta ci ju vi na i si re va iz rav ni ce, kao i iz lo `bu sta rih za na ta, ru~ nih i umet ni~ kih ra do va. Bi }e or ga ni zo va no i tak mi ~e we u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a uz tam bu ra {ki ma ra ton. Na pro sto ru oko lo va~ kog do ma u ê ne ju or ga ni za to ri o~e ku ju vi {e od sto ti nu gr la raz li ~i tih ka te go ri ja, kao i autoh to ne ra se.

Izlo`ba lula iz cele Srbije

HU MA NI TAR CI STI @U DA NAS NA [TRAND

Biciklisti poma`u afri~koj deci Bi ci kli sti hu ma ni tar ne or ga niz ci je „Stre et ac tion„ po se ti }e [trand da nas u 17 ~a so va, gde }e ih do ~e ka ti ~la no vi „Smeh klu ba No vi Sad”, ko ji }e de mon stri ra ti osno ve ta ko zva ne smeh jo ge. Hu ma ni tar na ak ci ja, u ko joj u~e stvu je {e sto ro bi ci kli sta, na me we na je

afri~ koj de ci uli ce, a za po ~e ta je 7. av gu sta u Lon do nu. Bi ci kli sti su ta da kre nu li na put dug 12.000 mi qa kroz 30 ze ma qa, u ci qu pri ku pqa wa po mo }i za afri~ ku de cu. Na pu tu do ju `no a fri~ kog gra da Kejp tauna bi ci kli sti se ve} ne ko li ko da na na la ze u na {oj ze mqi. I. D.

Sve ~a no otva ra we iz lo `be „Lu le iz mu zej skih zbir ki Sr bi je” odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Zbir ci stra ne umet no sti, uli ca Du nav ska 29. Autor je vi {i ku stos - ar he o log Div na Ga ~i}, a bi }e iz lo `e no pre ko 400 pri me ra ka iz pe ri o da od 17. do po lo vi ne 20. ve ka. Iz lo `bu }e

po se ti o ci mo }i da po gle da ju rad nim da ni ma, sem po ne deq ka, od 10 do 17 ~a so va i su bo tom od 14 do 20 ~a so va. Po vod za or ga ni zo va we ove iz lo `be je 27. kon fe ren ci ja Me |u na rod ne aka de mi je o lu la ma, a or ga ni za tor Mu zej gra da. G. ^.

Novosadska sreda28.septembar2011.

Sajam zapo{qavawa na Spensu Sa jam za po {qa va wa odr `a }e se su tra od 10 do 16 ~a so va u za pad nom ho lu Spen sa. Svo je u~e {}e po tvr di la su 22 po slo dav ca ko ja su pri ja vi la vi {e od 360 slo bod nih rad nih me sta, a ne za po sle ni ma }e bi ti po nu |e ni po slo vi u ko mer ci jal noj, tr go va~ koj, ma {in skoj, po qo pri vred noj, pre hrem be no - teh no lo {koj i eko nom skoj stru ci. Po `eq no je da kan di da ti po ne su sa so bom vi {e pri me ra ka rad ne bi o gra fi je. Or ga ni za tor je Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we, Fi li ja la No vi Sad. G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kra dqiv ci tu |eg vre me na

o li ko su se su gra |a ni sa mo mu ~i li, no }i ma ~u ~ a l i u re d o v i m a, ner v i r a l i, is p i ja l i ka f e pod ve drim ne bom ne bi li do {li do no vih li~ nih kar ti, ili pa so {a, sa mo oni zna ju. Re do vi su se vu kli po put zmi je, ~e ka li su na red ne bro je ve kao oze bli sun ce, a sa da iz po li ci je ka ù da u pro s to r i ja m a na Bu l e v a r u oslo bo |e wa sto ji osam hi qa d a ne p o d ig n u t ih li~ n ih ka ra ta i pa so {a. U ~e mu je trik, ko se ov de {a li, gde je skri ve na ka me ra? Svi smo bi li sve do ci ko li ka se gun gu la stvo ri la u ve zi sa iz ra dom do ku me na ta, ko ja, is po sta vqa se, od jed nom mno gi ma ba{ i ni su to li ko po treb na. ê mu on da ono li ka pa ni ka, neo gra ~i ~e no mno go po tro {e nog vre me na, i na rav no ì va ca, sa da ni je ba{ naj ja sni je. Za {to su to li ke hi qa de qu di re {i le

da tra }e svo je i kra du tu |e vre me i da zbog wih - po re |e wa ra di gru pa za bo rav nih pre pu ni la bi tri bi ne na {ih lop ta~ kih igra li {ta - dru gi qu di oka pa ju po re do vi ma i ne mi li ce tro {e ner ve. Sa zna we da ~ak 8.000 do ku me na ta “~a mi” i ~e ka da po wih do |u vla sni ci otu pqu ju sil ne kri ti ke upu }e ne ad mi ni stra ci ji zbog re do va. Jer, da ni je bi lo tih ~e ka ~a bez raz lo g a, oni ko ji m a stvar n o tre ba ju no vi do ku men ti mo `da bi po sao za vr {i li bez la vi ne stre sa. î ni nam se da bi ovim fe no me nom naj pre tre ba li da se po za ba ve so ci o lo zi i psi ho lo zi, i da bi ima li, ite ka ko, {ta da ka ù. Mi ni smo ni jed no ni dru go, pa za to mo è mo sa mo da se za pi ta mo u ~e mu je {tos, i da pod se ti mo su gra |a ne da tre ba da odu po svo ja no va do ku men ta. B. Markovi}

V remeploV

Penyera{ev rad pomelo vreme No vo sa |a nin Mi lan [e vi}, sta klo re zac, do bio je 28. sep tem bra 1870. od nad le `nog Mi ni star stva Ugar ske obrt ni list. O we mu, od no sno we go vom ra du, ni je osta lo sko ro ni ka kvog tra ga. Ve ro vat no je bio obi ~an pen xe ra{ i po ku {a vao da ra di kao gra ver u sta klu. U we go vo vre me sta klar ski za nat je pri pa dao Nem ci ma, kao {to su Sr bi u 18. ve ku i du bo ko u 19. sko ro u ce lo sti dr `a li ku jun xi ski i zla tar ski za na t. N. C.

Fo to: B. Lu~i}

ODR @A NE „DU NAV SKE NO ]I NA ADI CA MA”

Muzika i humanost sabrali qude Tra d i c i o n al n a ma n i f e s ta ci ja „Du nav ske no }i na Adi ca ma” odr `a na je ju ~e is pred MZ “Adi ce” a obe le `e na za i sta bo ga tim pro gra mom. Na dve bi ne i de se tak {tan do va upri li ~e no je pre ko 50 na stu pa. Pro gram ma ni fe sta ci je po de qen je na scen s ko-mu z i~ k i, de~ j i i sport ski seg ment. Na ve li koj

bi ni stal no su se sme wi va li na stu pi kul tur no-umet ni~ kih dru {ta va i fol klor nih an sam ba la, dok je na ma loj bi ni pri re |en za bav ni pro gram za de cu. Od 21 ~as na glav noj bi ni na stu pi li su gru pa “Ga ra vi so kak” i pe va ~i ca Ne da Ukra den. Po red wih, po se ti o ci su mo gli da u`i va ju u va tro me tu i tru ba -

~i ma, a po sle po no }i za do bru at mos fe ru na ma i fe sta ci ji hu ma ni tar no-za bav nog ka rak te ra, ko jom se obe le `a va Kr stov dan, sla va ovog pri grad skog na se qa po bri nuo se dixej [a ca. Hu ma nost ove ma ni fe sta ci je ogle da se u ~i we ni ci da }e po klo ne do bi ti naj u spe {ni ji i so ci jal no naj u gro `e ni ji |a ci

ovog na se qa. Pri re |e ne su broj n e edu k a t iv n e ra d i o n i c e o pre ven ci ji bo le sti za vi sno sti, pre da va wa na te mu zdra vog `i vo ta i is hra ne, a u or ga ni za ci ji no vo sad skog Do ma zdra vqa su gra |a ni su mo gli bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, kao i da do bi ju sa vet ka ko da ga po boq {a ju. I. D.

VEK JAV NOG PRE VO ZA U NO VOM SA DU (1)

Sve krenulo tramvajem Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” od da nas po ~i we i zva ni~ no da obe le `a va sto ti nu go di na od po ~et ka jav nog pre vo za u na {em gra du. Pr vi tram vaj No vim Sa dom je kre nuo 30. sep tem bra 1911. go di ne i ta ko na{ grad pri bli `io me tro po la ma. Taj da tum se uzi ma kao po ~e tak or ga ni zov nog jav nog pre vo za. U to vre me tram vaj je pred sta vqao posledwu re~ teh ni ke.

Me | u t im, za ~ e c i jav n og pre vo za da ti ra ju iz 1868. go di ne ka da je ta da {wim grad skim vla sti ma pod ne ta mol ba ko jom se tra `i la do zvo la za pre voz put ni ka po gra du fi ja ke rom. Wi h ov broj je ra s tao, pa je ta k o 1904. go d i n e iz d a t o 70 do z vo l a za jed n o p re ` na na jam n a ko l a i 15 za dvo p re `na. Grad s ka do z vo l a za jed no p re g e je bi l a de s et kru n a,

Sta ri bu se vi pred Grad skom ku }om Da nas }e bi ti po sta vqe na iz lo `ba fo to gra fi ja u Uli ci kra qa Alek san dra, na ko joj }e bi ti pred sta vqen raz voj pred u ze }a GSP, a is pred Grad ske ku }e bi }e par ki ra no vi {e auto bu sa, od naj sta ri jih do no vi jeg do ba, ra di pod se }a wa ka kvim su se auto bu si ma ne ka da pre vo zi li No vo sa |a ni. U ~e vr tak je za ka za na sve ~a na aka de mi ja u Grad skoj ku }i.

a za dvo p re g e 20. No v ac se upla } i v ao u grad s ku bla g aj nu. Ko l a su ima l a svo j u „pru gu”- li n i j u, od Te m e r in s ke uli c e do oba pri s ta n i { ta ili Grad s ke ku } e, od Grad s ke ku } e do @e l e z ni~ k e sta n i c e i od Te m e r in s ke uli c e do Gvo z de n ih vra t a - Rim s kih {an ~ e v a. Po stav {i cen tar Du nav ske ba no vi ne 1929. go di ne No vi Sad se te ri to ri jal no {i rio, a broj sta nov ni ka uve }a vao. No vo vre me zah te va lo je uvo |e we no vih vi do va put ni~ kog pre vo za. Ta ko je 1930. ta da {wa Grad ska upra va do ne la od lu ku da se za po tre be pre vo za put ni ka ku pe tri auto bu sa. Ubr z o je bi l a uo~ q i v a

pred nost auto bu sa nad tram va jem. Jav ni pre voz je bio u stal nom po ra stu, sve do po ~et ka Dru gog svet skog ra ta, ka da je usled rat nih dej sta va sma wen i tram vaj ski i auto bu ski pre voz.Pot pu ni pre kid tram vaj skog pre vo za na stao je 1944. go di ne ka da je usled bom bar do va wa te {ko o{te }e na elek tri~ na cen tra la. Tram vaj je po no vo po ~eo da ra di 25. ma ja 1945. go d i n e. Re { e w em Na rod n og od b o r a 1946. go d i n e osno va no je sa da {we Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e, a po sle obim nih pri pre ma 1958. go d i n e pot p u n o je uki n ut tram vaj i pre {lo se na auto bu ski pre voz. Z. De li}

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda28.septembar2011.

U ULICI MODENE

OD DANAS DO PETKA

Da ni eko lo gi je na [tran du No vo sad ski pred {kol ci }e, od da nas do pet ka, na Cen tral nom pla tou [tran da u~e stvo va ti u edu ka tiv nim pro gra mi ma u okvi ru pro jek ta „Da ni eko lo gi je na [tran du”. Pro gram, ko ji }e tra ja ti od 15 do 17 ~a so va, or ga ni zu je pe da go gi ca Je le na Ivan ~e vi} Pe tro vi}, sa vas pi ta ~i ca ma i de com ne ko li ko vr ti }a, a do bro do {li

dnevnik

su i naj mla |i po se ti o ci. Te me ko je }e se ob ra |i va ti kroz eko lo {ku ra di o ni cu bi }e: eko lo {ki bon ton, Du nav kroz isto ri ju, Du nav ko ji spa ja qu de, za ga |e ni i ne za ga |e ni Du nav, biq ni i `i vo tiw ski svet Du na va. Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da sli ka ju re~ ne mo ti ve, tak mi ~e se u eko - kvi zu, slu {a ju mu zi ku, igra ju. I. D.

Spo me nik La zi Ko sti }u ~e ka ot kri va we Spo me nik La zi Ko sti }u po sta vqen je u sre di ni cvet ne ale je u Uli ci Mo de ne, a sve ~a na ce re mo ni ja ot kri va wa, naj ve ro vat ni je, }e bi ti or ga ni zo va na na red ne ne de qe. - Jo{ uvek ne mo gu sa si gur no {}u da ka èm kog }e da na spo me nik bi ti ot kri ven. O~e ku jem da se to de si u pr voj po lo vi ni na red ne sed mi ce, no sve za vi si od pro to ko la Grad ske ku }e ko ji }e od re di ti ta ~an da tum i pro prat ni pro gram - ka è Da li bor Ro ì} iz rad nog te la Skup {ti ne gra da. Sta tua La ze Ko sti }a, vi so ka bli zu tri me tra i iz li ve na u bron zi, de lo je va ja ra Ste va na Fi li po vi }a i pr vi je u ni zu od ~e ti ri spo me ni ka ko ji }e bi ti po sta vqe ni u ~ast ve li ka na ko -

ji su obe le `i li kul tur nu isto ri ju gra da i dr `a ve. Ka ko je ne dav no po tvr di la pred sed ni ca Sa ve ta za kul tu ru Skup {ti ne gra da Kri sti na Me ne {i mer mer na sta tua osni va ~i ce ba le ta Srp skog na rod nog po zo ri {ta Ma ri ne Ole wi ne tre ba lo bi da bu de po sta vqe na 11. ok to bra na ze le noj po vr {i ni is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta, na stra ni ko ja gle da na TC „Apo lo„. Autor ove skulp tu re je no vo sad ski va jar La slo Si la |i. Ot kri va we spo me ni ka Va si Sta ji }u za ka za no je za 23. ok to bar - Dan oslo bo |e wa gra da i bi }e po sta vqen na trav na toj po vr {i ni pre ko pu ta grad ske Skup {ti n e, od n o s no iz me | u zgra da Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}” i Iz vr {nog ve }a Voj vo -

Fo to: B. Lu ~i}

di ne, a autor sta tue je Slo bo dan Bo du li}. Spo me nik Mi haj lu Pu pi nu, rad va ja ra Sa ve Ha lu gi na, bi }e po sta vqen 9. no -

vem bra na trav na toj po vr {i ni na uglu Uli ce Mo de ne i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na. J. Z.

PUNE SE VRELOVODNA MRE@A I KU]NE INSTALACIJE

To pla na sprem na za grej nu se zo nu Bu ko vac

Fo to: N. Sto ja no vi}

NA [TA SE ZA[TITNIKU GRA\ANA @ALE GRA\ANI

Bu kov ~a ne mu ~e lo {i pu te vi

Sta nov ni ci ma Bu kov ca naj ve }i pro blem pred sta vqa ju pu te vi ko ji vo de kroz me sto, a ko ji su u iz u zet no lo {em sta wu, kao i ne do sta tak grad skih in ve sti ci ja u ovo pri grad sko na se qe. Ove dve stav ke Bu kov ~a ni su pre do ~i li za po sle ni ma u Stru~ noj slu `bi Kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na Gra da No vog Sa da ko ji su po se ti li ovu me snu za jed ni cu u ovi ru Pro gra ma obi la ska me -

Re mont i re vi ta li za ci ja si ste ma “No vo sad ske to pla ne” je u za vr {noj fa zi i u to ku je pu we we vre lo vod ne mre `e i ku} nih in sta la ci ja, po ~ev {i od de la gra da ko ji po kri va ju to pla ne „Du da ra” i „Pe tro va ra din”, pod ru~ ja TO „Za pad”, kao i de -

po jas po kraj pu te va na la zi se u ve o ma lo {em sta wu i ne ret ko se de {a va da ne po se ~e no gra we i gr mqe o{te }u je auto mo bi le kao i ka me ni ce ko je uda ra ju u vo zi la. Bu kov ~a ni su se u vi {e na vra ta obra }a li nad le `nim in spek ci ja ma, Za vo du za iz grad wu gra da i JKP „Put” ali bez re zul ta ta. Gra |a ni su se `a li li i na rad Sa ve ta MZ „Bu ko vac” jer sma tra ju da ~la no vi Sa ve ta kao

Ombudsman danas u [angaju Za po sle ni u Stru~ noj slu `bi za {tit nik gra |a na da nas su u MZ „[an gaj”, Uli ca Osma 8, od 10 do 13 ~a so va. Sta nov ni ci [an ga ja mo }i }e da pod ne su pri tu `bu, uko li ko sma tra ju da im je ra dom grad skih upra va, kao i or ga ni za ci ja, pred u ze }a i usta no va ~i ji je osni va~ Grad po vre |e no ne ko pra vo.

lo va gra da ko je po kri va ju to pla na „Is tok”, „Se ver” i „Jug”, ka `u u ovom pred u ze }u. Po za vr {et ku ra do va, si stem To pla ne }e bi ti u pot pu no sti spre man za po ~e tak grej ne se zo ne, ko ja po ~i we 15. ok to bra, a mo gu }e je i ra ni je, ako tem pe ra tu ra tri da na uza stop no me re na u 21 sat bu de 12º ste pe ni i ni `a, ali ne pre 1. ok to bra. Pr va fa za re kon struk ci je i pro {i re wa To pla ne „Se ver”pri vo di se kra ju, a za vr {et kom ovog po sla omo gu }i }e se po ve zi va we To pla ne „Se ver” pre ko po ve znog vo da sa Ter mo e lek tra nom-to pla nom „No vi Sad”, a sa mim tim i pre u zi ma we to plot ne ener gi je iz TE-TO. Ta ko |e, re kon struk ci jom po me nu te to pla ne }e se re {i ti du go go di {wi hi dra u li~ ni pro ble mi to pla na „Se ver”, „Is tok” i „Jug”, {to }e do pri ne ti po boq -

{a wu kva li te ta i si gur ni joj is po ru ci gre ja wa za objek te u se ver nom de lu gra da. U to ku ove go di ne „No vo sad ska to pla na„ je, ka ko ka ù, po sve ti la po seb nu pa `wu ob na vqa wu de lo va vre lo vod ne mre è na naj u gro è ni jim de o ni ca ma, te je re kon stru i sa no vi {e od 3.500 me ta ra vre lo vod ne mre è na raz li ~i tim lo ka ci ja ma u

me we na no vim tro cev nim vre lo vod n im si s te mom u blo k u Bal za ko ve i Uli ce 1.300 ka pla ra, a u blo ku Fru {ko gor ske uli ce, ko ji ob u hva ta Fru {ko gor sku, Veq ka Pe tro vi }a, Mil ke Gru gu ro ve, Vla di sla va Ka }an skog, Dra ge Spa si} i Stru mi~ ku, kao i Sun ~a ni kej, re kon struk ci ja 950 me ta ra vre lo vo da je pri kra ju.

Grej na se zo na po ~i we 15. ok to bra, a mo gu }e je i ra ni je, ako tem pe ra tu ra tri da na uza stop no me re na u 21 sat bu de 12 ste pe ni i ni `a, ali ne pre 1. ok to bra gra du. U Uli ci Mi le ve Ma ri} je za me wen deo vre lo vo da na tra si od 200 me ta ra, dok su u blo ku [ek spi ro ve uli ce od Bu le va ra ca ra La za ra do Bu le va ra de spo ta Ste fa na re kon stru i sa ni vre lo vod ni pri kqu~ ci i tra sa tro cev nog vre lo vo da du `i ne 1.700 me ta ra. Ne {to kra }a tra sa od 650 me ta ra do tra ja log vre lo vo da je za -

U To pla ni is ti ~u da }e, za hva qu ju }i ovim po slo vi ma, obez be di ti si gur ni je i kva li tet ni je gre ja we za objek te na po me nu tim lo ka ci ja ma, a za me nom sta rih i do tra ja lih ce vi pre di zo lo va nim ce vi ma no ve teh no lo gi je osi gu ra }e grej nu se zo nu bez ha va ri ja na naj kri ti~ ni jim de lo vi ma vre lo vod ne mre `e. B. M.

„INFORMATIKA” PRETA^E U DELO ODLUKU DA PLA]AWE VIDEO-NADZORA VI[E NIJE OBAVEZNO snih za jed ni ca na te ri to ri ji gra da. Ka ko sto ji u iz ve {ta ju Kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na, sta nov ni ci Bu kov ca ima ju ogrom ne pro ble me zbog neo dr `a va wa pu te va ko ji su pu ni ru pa. Ka da je ki {no vre me, ru pe se na pu ne vo dom i pred sta vqa ju „pri ta je ne” cr ne ta~ ke na pu te vi ma. Po red ovo ga, za {ti ti ni

i za po sle ni u me snoj za jed ni ci ni su a`ur ni i efi ka sni u ra du. Po vo dom pod ne tih pri tu `bi, za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji} obra ti }e se po me nu tim nad le `nim grad skim pred u ze }i ma, pred sta vi ti im pro ble me Bu kov ~a na i upu ti ti zah tev za pred u zi ma we ko ra ka ka ko bi se ovi pro ble mi {to pre re {i li. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Kwi ga su tra {wi ce” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak kwi ge „Kwi ga su tra {wi ce“ Se si li je Ahern. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ta ma ra Gu dvin je uvek `i ve la u sa da {wo sti i ni kad ni je mi sli la na su tra. Sve dok pu tu ju }a bi bli o te ka ni je do {la u we no ma lo se lo i sa so bom do n e l a ta j an s tve n u ve l i k u kwi g u u ko ` nom po v e z u, sa zlat nom bra vom i za kqu ~a nu ka tan cem. Ono {to je ot kri la na we nim stra ni ca ma, od u ze }e joj dah i pro tre sti wen svet do te me qa. Op ~i wa va ju }a pri ~a o to me ka ko su tra {wi ca mo `e pro me ni ti ono {to se de {a va da nas... A. Va.

VESTI Promocija „Po sled we ve ~e re” Pro mo ci ja kwi ge „Po sled wa ve ~e ra” Pe tra Mi lo ra do vi }a odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va, u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, u sa li Tri bi na mla dih, Ka to li~ ka por ta 5. U pro gra mu u~e stvu ju Bo jan Sam son i Pe tar Mi lo ra do vi}. S. K.

Mu zi~ ki pro gram u CK13 Xez fla u ti sta Her bi Men na stu pi }e da nas u 17 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13, a u okvi ru pro gra ma Slu {a o ni ca. Na istom me stu u 21 ~as bi }e odr `an kon cert ben da “Im pro stor # 26”. Ula zni ce za kon cert ko {ta ju 150 di na ra. I. D.

Ra ~u ni bez enig me

Na pla ta vi deo-nad zo ra za No vo sa |a ne je op ci o na, po od lu ci Grad ske skup {ti ne od pro {log pet ka pla }a we vi {e ni je oba ve zno. Usko ro }e bi ti od lu ~e no i na ko ji na ~in }e to bi ti for mu li sa no na ra ~u nu „In for ma ti ke”. - Va `no je da je svi ma ja sno da mo gu, ali i ne mo ra ju da pla }a ju 30 di na ra za odr `a va we grad skog vi deo-nad zo ra i ni ko ne mo ra da se pri ja vqu je ili od ja vqu je. S ob zi rom na to da je od lu ka do ne ta sko ro, na ma tre ba ne ko vre me da se kon sul tu je mo i da vi di mo na ko -

^ITAOCI PI[U SMS

ji na ~in }e ta stav ka sta ja ti na sa mom ra ~u nu - ka è port pa rol ka JP „In for ma ti ka” Gor da na Ga le {ev. Ka ko ka è, ka da je 2009. go di ne do ne ta od lu ka o uvo |e wu vi deo-nad zo ra i pla }a wu ove stav ke, No vo sa |a ni su to od li~ no pri mi li jer su vi de li efek te tog pro jek ta. ê sto se po mi we ka ko su ras kr sni ce me sta na ko ji ma je naj va `ni je po sto ja we ka me ra, ali u gra du su ka me ra ma po kri ve ne {ko le i vr ti }i, {to je jo{ va `ni je.

- Mo `da su su gra |a ni ose }a li ka ko im je pla }a we vi deo-nad zo ra na met nu to, ali uti sak je da su vr lo br zo shva ti li da ni je pro blem pla }a ti taj iz nos sva kog me se ca. Sa da je naj va `ni je omo gu }i ti qu di ma ko ji `e le da pla }a ju, da to ne sme ta no ~i ne, a oni ko ji ne `e le, pro sto ne }e pla }a ti. Po treb no je ma lo str pqe wa i vr lo br zo }e se na ra ~u nu na }i i iz me we na stav ka ja sna svim su gra |a ni ma - do da je Ga le {ev. J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Stro go }a (ne) va `i za sve

Sra m o t a je da mo ` e t e da na t e r a t e re t ro a k t iv n o sve vla s ni k e mo t o r a (do 50 ku b i ka), ko j i ima j u traj n u sa o b ra }aj n u do z vo l u, da sa d a mo r a j u sva k e go d i n e da re g i s tru j u svo j e mo t or ~ i } e, a ni s te ka dri da na t e r a t e „kva z i in v e sti t o r e“ da mo r a j u u od r e | e nom ro k u da za v r { e za p o ~ e t a gra d i l i { ta! Odu z mi t e im, pa daj t e oni m a ko j i bi to pri v e li na m e n i! 065/5206... * * * De set ban de ra ne ra di na ve li kom par kin gu kod Uli ce Sa ve Ko va ~e vi }a. Vr ti} u mra ku, pro va le na ko li ma, Me sna za jed ni ca ne mo} na, „Elek tro voj vo di na“ ~e ka ZIG i ta ko ve} vi {e od po la go di ne. 065/2707... * * * Da li nad le `na in spek ci ja kon tro li {e da li le ka ri u pri vat noj prak si iz da ju fi -

skal ne ra ~u ne? Ra di se ne ka da o po pri li~ nim iz no si ma! I to pot pa da pod uta ju-uma we we po re ske osno vi ce, {to ide na te ret svih gra |a na. A u tra fi ci za no vi ne od 25 di na ra iz da ju fi skal ne ra ~u ne. 062/8248...

ma |ar skih fa {i sta, za ta {ka va ju slu ~aj pre bi ja wa srp skih de ~a ka. 061/6598... * * * ^uj i po ~uj, na ro de moj! Na ovim pro sto ri ma se po ja vi la ma s ov n a ORA (omla d in s ka rad na ak ci ja) sa jed nim ak ci ja -

* * * Po li ci ja i grad ske vla sti o~i gled no ni su u sta wu da za {ti te gra |a ne Te me ri na od

{em. Pred sed nik Po kra jin ske vla de sva ko dnev no „za sa di” te me qe fa bri ka u ko ji ma }e ra di ti 10 do 20 rad ni ka, a isto -

vrem no ot ka ze do bi ja na sto ti ne i sto ti ne istih. 063/1449... * * * Za {to Grad ni je pu stio u pro met ob ve zni ce za gra |a ne po ka mat noj sto pi od 6,25 od sto? Na {i gra |a ni, ~i ja {ted wa iz no si pre ko {est mi li jar di evra, {te de i do bi ja ju ka ma tu od pet od sto, sa pla }e nim po re zom. Mi kad {te di mo u ban ka ma, raz li ku u ka mat noj sto pi za ra |u je ban ka, ko ja je na te mi li jar de evra ve li ka. 064/8249... * * * Do kle }e mo slu {a ti o na vod noj ne mo }i po li ci je u hva ta w a kre a t o r a gra f i t a mr `we ili van dal skih po stu pa ka, ka kav je bio ovaj u Ma |ar skom kul tur nom cen tru. Raz u mem da to ni je lak po sao, ali ne raz u mem da se ni ko iz te gru pa ci je dr skih pre stup ni ka ne uhva ti. 063/5243...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda28.septembar2011.

PO SLE BLO KA DE KO JOM JE TRA @E NA VI [A CE NA TAK SI PRE VO ZA

Pa vli ~i}: Grad ni je za po sku pqe we

Fo to: F. Ba ki}

Gra do na ~el nik iz ja vio da }e do kra ja ne de qe Grad sko ve }e do ne ti od lu ku o ce ni tak si pre vo za, ali sma tra da ona ne }e uti ca ti na po sku pqe we. Or ga ni za to r pro te sta „Si tan s” raz mi {qa da tu `i i Grad

PRO JE KAT GRAD SKE BI BLI O TE KE I CEN TRA ZA SO CI JAL NI RAD

Kwi ga sti `e na ku} nu adre su

Grad ska bi bli o te ka u part ner stvu sa Cen trom za so ci jal ni rad po kre nu la u ju lu ove go di ne pro je kat „Kwi ga za sva kog“, u okvi ru ko ga se ovog me se ca odr à va ju li te rar ne ra di o ni ca sa de com u Si gur noj èn skoj ku }i i Dnev nom bo rav ku Cen tra za so ci jal ni rad. Od 1. sep tem bra odr à ne su ~e ti ri ra di o ni ce, a do kra ja pro jek ta, 31. ok to bra, bi }e ih jo{ de set. U okvi ru istog pro jek ta ra di i ser vis do sta ve kwi ga na ku} nu adre su za ~la no ve Bi bli o te ke ko ji ni su u mo gu} no sti da sa mi do |u do

we. Ko ri sni ci ove uslu ge mo gu da se ja ve na te le fon po zajm nog ode qe wa za od ra sle ko ri sni ke „\u ra Da ni ~i}“ 451-233 i na ru ~e tra è ne kwi ge, ko je se do sta vqa ju po ne deq kom, sre dom i pet kom. Ciq ove ak ci je je pod mi ri va we kul tur nih, in for ma tiv nih i obra zov nih po tre ba i sma we we izo la ci je so ci jal no ugro è ne de ce i è na, li ca sa in va li di te tom, oso ba na ku} noj ne zi, sta ri jih i ne mo} nih oso ba, qu di obo le lih od hro ni~ nih bo le sti i dru gih mar gi na li zo va ni hgru pa na te ri to ri ji No vog Sa da. A. Va.

da to {to je na pre kju ~e ra {wem pro te stu bi lo oko 250 vo zi la pred sta vqa o~i gle dan do kaz da je ve }i na pro tiv do no {e wa naj ni è eko nom ski is pla ti ve ce ne. Pred sed nik Stru kov nog udru è wa tak si pred u zet ni ka „Si tans”, ko ji su or ga ni zo va li pro test, Mi lan Pa u no vi}, ka è da tak si sti ~e ka ju pe tak ali da u me |u vre me nu raz mi {qa ju o od re |e ni prav nim po stup ci ma ko ji ma bi do {li do è qe nog re zul ta ta. - Pla ni ra mo da po {a qe mo do pis di rekt no Vla di Sr bi je ka ko bi ona ras pi sa la naj ni ù eko nom sku ce nu tak si pre vo za. Uko li ko or gan lo kal ne upra ve ne do ne se akt na ko ji ga oba ve zu je za kon i uko li ko to od bi ja we ima {tet nu po sle di cu po pri vre du, on da to mo è da ura di Vla da. Na kra ju kra je va, raz mi {qa mo i o to me da tu ì mo Grad pa da vi di mo {ta }e bi ti - do da je Pa u no vi}. J. Zdje la re vi}

Fo to: N. Sto ja no vi}

Vest je vest Sva ko svo ju mu ku mu ~i, `i vot pro la zi, sva ki dan u `ur bi, za dan gu bu vre me na ne ma. Ali, je dan na{ su gra |a nin od lu ~io je da za sta ne, osta vi sve mi sli po stra ni i po sve ti se ne koj ja ko va `noj ve sti. A mo `da i ne koj za bav noj ili sme {noj. Mo `da mu je ho ro skop za o ku pio pa `wu ili oglas ko ji je pi san ba{ za we ga.

Iako mno gi tvr de da kla si~ no {tam pa no no vi nar stvo iz u mi re i da ga sme wu ju sve broj ni ji in ter net por ta li, ose }aj no vin ske har ti je u ru ka ma je din stven je i ne za me wiv. I {to je naj va `ni je, za ~i ta we no vi na ni je va `no da li ste po red kon tej ne ra, u dnev noj so bi ili u ka fa ni. J. Z.

PO ^E LO PRO [I RE WE O[ „KO STA TRIF KO VI]” I „SVE TO ZAR MAR KO VI] TO ZA”

\a ci ma uslo vi za 21. vek Mi ni star pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je @ar ko Ob ra do vi}, pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i {li su ju ~e po ~et ne ra do ve na do grad wi O[ „Ko sta Trif ko vi}” i na do grad wi O[ „Sve to -

ja vio da }e se u gra du na do gra di ti jo{ jed na {ko la, u ko joj }e auto mat ski bi ti uki nu ta tre }a sme na. Is ta kao je ta ko |e da Re pu bli ka i Po kra ji na ima ju od li~ nu sa rad wu i po pi ta wu po de le bes plat nih ux be ni ka u {ko la -

jom sta rog de la zgra de, sva ki }e pred met ima ti svoj ka bi net, a mo }i }e i da fi zi~ ki odvo je ni `e od vi {ih raz re da. Osim u~i o ni ca i zbor ni ce, {ko la }e po ra sti za kan ce la ri je psi ho lo {ke i pe da go {ke slu `be, u~i o- ni cu za zdrav stve nu za {ti tu

~e ti ri go di ne, u Voj vo di ni je sre |e no 330 {ko la, za {ta je iz dvo je no 3,7 mi li jar di di na ra. [ko le mo ra ju da bu du sre |e ne, ka ko to pri li ~i u 21. ve ku. Ove na do grad we su si gur no ve li ki pod strek de ci da u~e bo qe - re kao je Paj ti}. Fo to: N. Sto ja no vi}

No vo sad ski tak si sti ju ~e su re dov no vo zi li uli ca ma gra da iako i da qe ne od u sta ju od zah te va da Grad sko ve }e od re di naj ni `u eko nom sku ce nu tak si pre vo za, na {ta ih oba ve zu je Za kon o sa o bra }a ju. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, iz ja vio je da }e do kra ja ne de qe Grad sko ve }e do ne ti od lu ku o ce ni tak si pre vo za ali da sma tra da ona sva ka ko ne }e uti ca ti na po sku pqe we. - Mi sli mo da Grad sko ve }e ne tre ba da se me {a u tr `i {ne od no se u obla sti tak si pre vo za. Tak si sti tre ba sa mi da se iz bo re za svo je stran ke kva li te tom svo jih uslu ga i vo zi la, a po tom i vi si nom ce na. Grad je tu da obez be di uli ce bez ru pa, tak si sta ja li {ta i osta lu in fra struk tu ru re kao je ju ~e gra do na ~el nik Pa vli ~i}. Pre ma od re |e nim na vo di ma, u gra du ra di oko ~e ti ri hi qa de tak si sta a gra do na ~el nik sma tra

DA NAS PRO TEST MA LIH AK CI O NA RA AD „AGRO HEM”

Ak ci o na ri tra `e deo imo vi ne

Ma li ak ci o na ri AD”Agro hem” pro te stvo va }e da nas u 16 ~a so va u Ri bar skoj uli ci broj 3 (slu `be ni ulaz), is pred zgra de ko je je da nas na pu {te na i ru i ni ra na, a u ko joj je svo je vre me no bi la Fa bri ka mi ne ral nih |u bri va. Pre ma re ~i ma jed nog od ma lih ak ci o na ra Mi lo ji ce Hr va }a ni na, ak ci o na ri ma pri pa da 14 od sto ka pi ta la pred u ze }a, te oni tra `e da im se vra ti par ce la broj 4143, kao i da nad le `ni ko na~ no pre kon tro li {u po slo va we, po wi ho vim pri ja va ma u su du i po li ci ji. Fa bri ka mi ne ral nih |u bri va u ~i jim po go ni ma se pro iz vo di lo pet vr sta |u bri va pri va ti zo va na je 2003. go di ne. Ku pac je bio ^a do @an ko iz Ma ke do ni je. Od 2006. go di ne fa bri ka ne ra di, i od ta da do

da nas, is ti ~e Hr va }a nin, sud i po li ci ja ni su is pi ta li ni {ta od pre da tih pri ja va. - Sum wa mo u spre gu dr `av nih ~i nov ni ka i vla sni ka „Agro he ma„. Ne mo `e mo vi {e da ~e ka mo, sa da je fi ni{, na sta je bor ba za na {u imo vi nu -ka zao je Hr va }a nin na gla {a va u }i da ma le ak ci o na re iz da je str pqe we. Na vo di da je za 14. ok to bar na ja vqe no ro ~i {te u Pri vred nom su du ra di uvo |e wa ste ~a ja. Sa pred stav nkom ve }in skog de la ka pi ta la ni smo us pe li da us po sta vi mo kon takt. Ra ni ji broj po mo }u ko ga smo kon tak ti ra li s po slo vod stvom pred u ze }a ni je vi {e u funk ci ji. Slu `ba za in for ma ci je 988 ne ma re gi sto ran broj na adre si Pe tra Drap {i na 45, gde je ra dio „Agro hem”. Z. De li}

SU TRA U DO MU VOJ SKE SR BI JE

Sa jam an ti kvi te ta Je se wi sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta odr `a }e se su tra, od 10 do 19 ~a so va, u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Pri ja vqe no je oko 50 u~e sni ka, ko ji }e iz -

lo `i ti pre ko 15.000 pred me ta, a bi }e or ga ni zo va na i tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja.Or ga ni za tor je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”. G. ^.

VESTI Oba ve {te we za po pi si va ~e Iza bra ni po pi si va ~i tre ba da se ja ve da nas u 10 ~a so va u Me snu za jed ni cu na zna ~e nu u spi sku po red wi ho vog ime na. Spi sak po pi si va ~a ob ja vqen je na saj tu Gra da www.no vi sad.rs, kao i na ogla snim ta bla ma u Grad skoj ku }i, Trg Slo bo de 1, i u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. A. Va.

Hlad na vo da u Uli ci Mi le ve Ma ri}

U Uli ci Mi le ve Ma ri} da nas od 8 ~a so va ne }e bi ti to ple vo de zbog

pre ve zi va wa na pri vre me ni vre lo vod na uglu Bu le va ra kne za Mi lo {a i Uli ce Mi le ve Ma ri}. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to ple vo de se o~e ku je u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma. A. Va.

„Sma rag dni grad„ pred pu bli kom Pro mo ci ja kwi ge pri ~a Em su re Ham zi} „Sma rag dni grad” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. O de lu go vo re Fra wa Pe tri no vi}, Dra ga na Be le sli jin i autor ka. M. D.

zar Mar ko vi} To za”. Pro {i re we je deo pro jek ta s ko jim je Mi ni star stvo pro sve te Vla de Sr bi je kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Mi ni star Ob ra do vi} re kao je da pro {i re we ove dve {ko le u No vom Sa du po ka zu je do bru i du go traj nu sa rad wu re sor nog mi ni star stva s AP Voj vo di nom. - Ovi za jed ni~ ki pro jek ti s pred sed ni kom voj vo |an ske vla de i gra do na ~el ni kom No vog Sa da, po ka zu ju da svi ima mo isti ciq, a to je mo der ni za ci ja {ko la, ka ko bi uslo vi bi li jo{ bo qi - na veo je Ob ra do vi} i na -

Mi ni star pro sve te u Vla di Sr bi je @ar ko Ob ra do vi}, pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i {li ju ~e po ~e tak ra do va ma, kao i na te ma ma vi so kog obra zo va wa po put, ma ster stu di ja i dok to ra ta. U O[ „Ko sta Trif ko vi}“ bi }e do gra |e no jed no kom plet no kri lo zgra de po vr {i ne oko 1. 300 me ta ra kva drat nih. Na kon {to {ko la bu de pro {i re na s 12 no vih u~i o ni ca i jo{ tri ko je }e bi ti do bi je ne re kon struk ci -

u~e ni ka i vi {e na men sku sa lu. Vred nost ra do va je iz no si 559.174 evra, a do go vo re ni rok za za vr {e tak je 120 da na. Bo jan Paj ti} je na kon obi la ska iz ja vio da ova vlast in ve sti ra u de cu i wi ho vu bu du} nost. - Sva ka vlast bi tre ba lo ova ko da se op ho di pre ma de ci. Za

KA DA SE NA PLA ]U JE NE [TO [TO NI JE NA RU ^E NO

Ku ver na ra ~u nu, ne pri jat no sti u re sto ra nu

Po sle pri jat no pro ve de nog po po dne va ili ve ~e ri u re sto ra nu, ce lo kup ni uti sak u po sled we vre me sve vi {e kva ri jed na stav ka na ra ~u nu ko ju go sti ni su na ru ~i li - ku ver. On pred sta vqa hleb do bro do {li ce, ali i pri bor za je lo ko ji go sti ni su na vi kli da pla }a ju. Zbog ove no ve „mo de” u re sto ra ni ma, su gra |a ni su ne za do voq ni, a sve ~e {}e iz la sci u re sto ra ne za vr {e se ne u god no i mu~ no. Ta ko je pro {log vi ken da su gra |an ka M. M. na kon ru~ ka sa svo jim mom kom i pla }e nog ra ~u na pri me ti la stav ku ku ver -180 di na ra. Ko no ba ri su joj ob ja sni li da je to na kna da za hleb ko ji je sta jao na sto lu. -Kad sam re kla da ja taj hleb ni sam ni na ru ~i la, ni je la, re kli su ku ver pred sta vqa ko ri {}e we escaj ga i ta wi ra. To se ni kad ra ni je ni je na pla }i va lo. Za tra `i la sam da mi vra te tih 180 di na ra, a po -

{to su to od bi li, ja sam uze la no` i ~e ti ri vi qu {ke i iz ne la ih iz re sto ra na. Ako sam pla ti la za wih, zna ~i mo gu i da ih od ne sem – ka è M.M. Su gra |an ka je escajg ba ci la u obli `wi jen dek, ka da je pri me ti la da ih pra te ko no ba ri iz re sto ra na. Usko ro se po ja vi la i po li ci ja, ko ja je le gi ti mi sa la M.M. i re kla da }e joj sti }i pri ja va. - Ne è lim da me pra ve bu da lom i da pla }am ne {to {to ni sam na ru ~i la – ka è M.M. Pred sed nik Na ci o nal nog udru è wa po tro {a ~a Go ran Pa po vi} ka è da ku ver ne na pla }u ju svi re sto ra ni, a da we go va ce na va ri ra, ali da mo ra ja sno bi ti na ve den u ce nov ni ku. Po ku {a li smo da do |e mo i do Tu ri sti~ ke in spek ci je, ali na à lost, ne u spe {no. A. Va.

Osnovna [kola „Sve to zar Mar ko vi} To za” bi }e na do gra |e na sa oko 1. 600 me ta ra kva drat nih, a ure di }e se i kom plet na sa na ci ja pre o sta log de la rav nog kro va. Vred nost ra do va je oko 730.896 evra, a rok za za vr {e tak je 120 da na. Gra do na ~e lin Pa vli ~i} na veo je da je po seb no po no san {to se na do gra |u je „To zi na” {ko la, po {to je bio wen |ak. - Iz gra di li smo dve no ve {ko le, „Mi lan Pe tro vi}” i „Ma ri ja Tran da fil”, a usko ro }e mo iz gra di ti jo{ jed nu na Kli si za kqu ~io je gra do na ~el nik. Q. Na to {e vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va [ek spi ro va uli ca 20 - 46, Bu le var de spo ta Ste va na 2, Na rod nog fron ta 31 - 45, Bal za ko va 24 - 42 i 39 67; od 10 do 11.30 1300 Ka pla ra 2 - 10, Na rod nog fron ta 65 - 71; od 8 do 11 La ze La zar vi }a od Si me Ma ta vu qa do He ro ja Pin ki ja, Si me Ma ta vu qa ce la uli ca, Jer ne ja Ko pi ta ra od Si me Ma ta vu qa do bro ja 37 i 26; od 8 do 13 Uli ca To ne Ha xi }a; od 8.30 do 11.30 Dal ma tin ska od Te lep ske do Su bo ti~ kog bu le va ra i Uli ce Il ke Mar ko vi}, ]i ri la i Me to di ja od Jo `e fa Ati le do He ro ja Pin ki ja i Uli ca La ze La za re vi }a od He ro ja Pin ki ja do {ko le i He ro ja Pin ki ja od La ze La za re vi }a do ]i ri la i Me to di ja. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 ~a so va uli ca bra }e An |e li} 15 - 55, 16 - 50, Uli ca Mi ~u ri no va, Uli ca pa tri jar ha Ra ja ~i }a od cr kve do cen tra, Uli ca Po {tan ska, Voj vo |an ska, @e le zni~ ka sta ni ca, Ka ra |or |e va, Bo go slo vi ja i in ter nat, Uli ca bra }e De ja no vi}, Uli ca Te o do ra Kra ~u na, Tr `ni cen tar, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7 - 15, vr ti} “Koc ki ca”, Be o grad ski put do @e le zni~ ke sta ni ce, Sa ve zni cen tar za me ha ni za ci ju, Ste fa ne um, Du nav ska, pre daj nik Te le ko ma.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda28.septembar2011.

DNEVNIK

c m y

ПЕТ РАДИОНИЦА И ИДУЋЕГ ВИКЕНДА У СТАРИМ БАНОВЦИМА

Култура реално

Представљена књига „Двадесет година рада Кола српских сестара 1991-2011”

ЈУБИЛЕЈ СОМБОРСКОГ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

Доброта и љубав звезде водиље

СОМБОР: Ако постоји хуманитарна организација у Србији за коју се никада нису везивале ружне вести, онда је то свакако Коло српских сестара, па не чуди што је прослава 20 година постојања сомборског огранка Кола одржана у препуној свечаној сали Српске читаонице „Лаза Костић”. Дводеценијско несебично хуманитарно прегалаштво чланица Кола увеличала је

нагласила је Јелена Секулић, председница сомборског Месног одбора Кола српских сестара на свечаној прослави годишњице. Ова свечаност је уједно била и прилика за промоцију књиге „Двадесет година рада Кола српских сестара 1991-2011” из пера Милана Степановића, о којој су, осим аутора и Јелене Секулић, говорили сомборски архијерејрски наме-

СТАРИ БАНОВЦИ: Млади окупљени у неформалној групи Културна мрежа „Дунав” урадили су пролетос пројекат „Култура реално” и добили на конкурсу Балканског фонда за локалну иницијативу, у оквиру пројекта „Центрифуга” 370 хиљада динара. Реализација пројекта је почела протеклог викенда, када се у пет радионица окупило преко 50 учесника из Старих и Нових Бановаца, Београда, Батајнице, Старе Пазове. Сарадница Института за конзервацију Весна Свобода, водила је радионицу за израду реплика археолошке керамике, а десетак заинтересованих, више момака но девојака, урадило је занимљиве реплике предмета винчанске културе. Радомир Дувњак је машински инжењер који је, како рече, пожелео да барем један дан буде „винчанин”. Адам Митевић је водио радионицу филмске монтаже коју је похађало десетак студената различитих факултета, одушевљени оним што су научили

Од глине израђиване реплике винчанских предмета

током дводневног дружења. Како нам рекоше Борис Мирчета, Марија Божић, Станислава Јовановић и други, занимљиво је од правог мајстора сазнати неке тајне професије. Ови млади људи ће до краја пројекта урадити и филм који ће бити монтиран и приказан.

Највише полазника је било у ликовној радионици коју води Сунчица Пинц из Нових Бановаца, стуиденткиња Академије за дизајн и сликарка. У њеној групи је било неколико дечака и девојчица, младих људи, али и оних са преко тридесет година, и сви су здушно покушали да савла-

дају упоребу различитих врста боја и подлога за слику. Катарина Радуновић рече да је одушевљена, прошла је све радионице и задржала се у ликовној. Еколошла радионица и радионица модерног плеса су организоване само у суботу, а за наредни викенд организатори најављују више полазника у тим облицима рада. Главна тема еколошке приче биће управо Дунав.Све што су представници Културне мреже „Дунав” организовали у Старим Бановцима одвија се у Омладинском парку, уз реку, а исто ће бити и наредног викенда, 1.и 2.октобра, када ће се поново свих 5 радионица одвијати између 12 и 18 часова, да би све што буде урађено у овом пројекту публици било представљено 8.октобра, на изложби у Културном центру Стари Бановци, најавили су Душан Шубић и Ирена Молнар, организатори и оснивачи Културне мреже „Дунав” и аутори пројекта „Култура реално”. А. Мали

ЗРЕЊАНИНСКИ ПЛЕСАЧИ НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У МОДЕРНОМ ПЛЕСУ У НЕМАЧКОЈ

Блистави појединачни и групни наступи

Поштоваоци Кола испунили свечану салу Српске читаонице

Мила Викторовић председница Главног одбора Кола српских сестара у Београду, као и бројни представници јавног, културног и привредног живота Сомбора и околине. - Са поносом можемо да кажемо да нисмо изневериле традицију из које смо потекле, а сви знамо колико је то било тешко у ово време нехуманости и друштвеног клонућа. Успеле смо зато што нас је окупила и водила идеја доброте и љубави -

сник, јереј Саво Николић и рецензенти књиге др Саша Марковић и Радивој Стоканов. У пригодном уметничком програму учествовали су ђаци ниже и средње Музичке школе „Петар Коњовић” у Сомбору, као и Ксенија Ђорђевић, глумица овдашњег Народног позоришта. Установама, предузећима и појединцима који су подржавали и помагали рад овог огранка Кола српских сестара уручене су захвалнице. М. Мћ

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.25), „[trumpfovi” (11.30, 11.45, 13.50, 16, 18.10), „Kako se re{iti {efa?” (22.10), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.50, 20.10), „Ta luda qubav” (18, 20.20, 22.40), „Samo drugarski” (20, 22.15) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

ЗРЕЊАНИН: Чланови Плесног клуба „Фри денс” из Зрењанина вратили су се из немачког града Бохума где су, у оквиру репрезентације Србије, освојили историјске резултате за своју земљу на Светском првенству у модерним плесовима. Упркос изузетно јакој конкуренцији, од преко 2.600 плесача из 24 земље света (у свакој плесној и узрасној категорији било је од 20 до 90 такмичара), млади представници Србије успели су да се издвоје и још једном докажу да имамо таленте вредне хвале. На такмичењу у Немачкој појавиле су се и интернационалне судије – Николета Дојкић из Зрењанина, Светлана Суботић из Нових Бановаца и Предраг Катанић из Чачка. Сви наши такмичари изборили су право учешћа на државним првенствима у току године, у оквиру Српске асоцијације плесних организација. Што се самих резултата тиче,

образ зрењанинског Плесног клуба „Фри денс”, тренера Николете Дојкић, осветлао је Александар Бечејски који је освојио вицешампионску титулу света у категорији диско фристајл сениори. Плесни клуб „Лана” из Нових Бановаца, тренера Светлане Суботић, у Бохуму су представљали Марко Суботић (првак света у категорији диско денс јуниори), Игор Суботић (седми на свету у категорији диско денс деца), Мирјана Рагастовац која је са Игором Суботићем освојила 16. место у категорији диско денс парови деца, али и 24. позицију у категорији диско денс деца. Такође, Александар Бечејски и Марко Суботић заузели су 15. место у дисциплини сениорских диско денс парова. Испред Плесног клуба „Фиеста” из Крагујевца, тренера Јелене Алимпијевић, на првенству су наступали Бојана Стефановић (пето место у ка-

tElEfOnI

Репрезентативци Србије успешни у конкуренцији плесача из 24 земље

тегорији диско денс соло одрасли), Даша Радосављевић и Софија Иванић (12. место међу одраслим

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekj~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Du {ka Fra ne ta, Da li bor ka Da ki}, Alek san dra Ko ~i}, Sne à na Si mi}-@iv ko vi}, Iv na Osto ji} iz Novog Sada, Me ri ma Sa i tov ska iz Beo~ina, Je le na Pa vi}-â nak iz Ka}a, Ne deq ka Bre ka iz Ba~kog Gra~ca, Ema nu e la-An na Za} ko iz Ba~kog Petrovca, Lej la Vra we{ iz Veternika,Sa wa Pre do ve i} iz In|ije, Ta wa Bo gu no vi} iz Temerina, DEÂKE: Ta ma ra Po po vi}, Na ta li ja Dra gan, Ma ri ja Dra ga{, Il di ko Vu kli{ iz Novog Sada, Sil va na Gr gu ro vi} iz Petrovaradina, Mi ha le la Ba {pa rov ski iz Ba~a, Sne à na Gr bi} iz Silba{a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Elizabeta Mihaela Muri} (1921) u 10.30 ~asova - ispra}aj, Qubica Save Bu}an (1928) u 11.15, Smiqka Du{ana Sekuli} (1929) u 12 i \or|e \ure Horwak (1935) u 12.45 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Manda Mileta Vojnovi} (1956) u 13 ~asova.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

плесачима диско денса), док је формација „Фиеста” освојила трећу позицију у стрит денс шоу. Ж. Б.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ДОБРА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА У СУБОТИЦИ И НА ПАЛИЋУ

Више путника за викенд и у транзиту

СУБОТИЦА: За првих седам месеци на Палићу забележен је пораст ноћења страних туриста за 42 одсто, а у републици износи 16 одсто у односу на исти период лане. Пораст укупног броја туриста у Суботици износи 19 одсто, а на нивоу републике седам процената. Ови подаци саопштени су јуче, на Светски дан туризма, када се обично сумирају резултати сезоне. Стручна сарадница у Туристичкој организацији Суботице Ивана Јовчић каже да туристички посленици могу бити задовољни постигнутим ове сезоне: - Подаци говоре да иако смо млада организација имамо успеха. У Суботицу туристи углавном долазе на једно ноћење или су у пролазу. Пројекти планирани за ову годину биће и завршени. Тако ће до краја године бити постављена нова туристичка сигнализација и обележени путеви вина у пешачкој

зони. У октобру планирамо да реализујемо пројекат оснивања Конгресног сектора у Суботици. Туристичка организација Суботице учествује у прекограничном пројекту, ИПА са сродном организацијом Сегедина, а тема је како сачувати културно наслеђе два града. Акценат је стављен на сецесију, објаснила је Јовчић. Палић има све предиспозиције да постане центар за здравствени, бањски или велнес спа туризам. Директор предузећа д.о.о. „Парк Палић” Горан Габрић истиче да иако се увелико ради на побољшању инфраструктуре, реконструкцији Женског штранда и другим објектима задовољни су посетом туриста. На Палић се долази углавном за викенд одмор, а ове године биће реализована и манифестација дани бундеве, поред мноштва других. А. А.

Пакети помоћи успешним фирмама ВРБАС: Са намером да се на терену упозна са проблемима са којим се сусрећу предузетници у општини Врбас, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин посетио је јуче неколико овдашњих предузећа. Пре обиласка фирми он се састао са неколицином предузетника, као и представницима покрајинске администрације и локалне самоуправе и упознао их са плановима Владе Војводине у уређењу привредног амбијента. - Налазимо се на прекретници и након промена у области надлежности, Влада Војводине је у позицији да више пажње обрати на привреду. Велики број приватизација у пољопривредним предузећима је поништен, нека су у процесу реструктурирања и сада имамо шансу да у том сектору урадимо значајне ствари, креирамо добру аграрну политику и остваримо напредак - рекао је Васин и додао да је Војводина у позицији да преко Фонда за развој и Развојне банке тренутно понуди низ пакета помоћи привредицима. - До сада је акценат био на помоћи при оснивању малих и сред-

њих предузећа и помоћи у почетку њиховог рада, али од сада помоћ ћемо усмеравати предузећима која раде, како би тај процес био још ефикаснији - истакао је Васин. Састанку је присуствовала Снежана Репац, директорка Фонда за развој АПВ, која је представила актуелне програме помоћи предузетницима, подсећајући да је до сада Фонд у општину Врбас усмерио 10,2 милиона евра кредита. - Највећи део наших средстава иде у пољопривреду, прецизније у ратарство, а затим у сточарство и

Из погона за производњу амбалаже за воће и поврће

Оближња депонија одбија могуће партнере

Тајна Миленине кромпируше НОВИ КОЗАРЦИ: На трећој Питијади одржаној у Новим Козарцима најбољу питу кромпирушу, према оцени жирија, умесила је Милена Качавенда, чланица Актива жена овог места. - Ово је други пут да освајам ово ласкаво признање и пресрећна сам. Питу припремам другачије од осталих, јер сам од старијих жена чула неке тајне које приме-

њујем. Уколико будем победила и на наредној Питијади, открићу о чему се ради - каже Милена. На такмичењу су учествовале домаћице из свих села кикиндске општине као и из Српске Црње и Карађорђева. Чланице Актива жена из Нових Козараца умесиле су питу дугу 27 метара за шта су утрошиле по 20 килограма кромпира и брашна. А. Ђ.

це потрошили смо око 7.000 евра - говори Младен Копривица. Целокупну производњу „Глобал продукт” д.о.о. извози у инистранство и то највише у Шпанију и Италију, а захтева је све више, иако је често питање да ли ће роба бити плаћена. Ипак, их више брине набавка сировине због чега се догоди и застој у производњи. - Све трупце које купујемо у „Војводинашумама” морамо плаћати авансно, а често нисмо сигурни у квалитет. Сада нам је одобрен кредит за увоз трупаца из Хрватске где су и јефтинији и квалитетнији, а плаћање је у року од 90 дана од преузимања каже Копривица. Планова за проширење производње има, међутим, није их лако остварити. За ову фирму тренутно је најболнији проблем сметли-

ште дуж пута којим се долази до погона, кућа и салаша па и до Дунава. У производњи амбалаже остаје доста отпада који би се одмах ту на лицу места могао прерадити, брикетирати, јер места има, довољан је и капацитет трафо станице, има и заинтересованих за подизање погона али сметња је депонија. - Недавно нам је у посету дошао купац из Немачке, међутим, када је видео депонију одустао је од посла са нама, јер нам је образложио да се то коси са прописима Европске уније и да не може ризиковати - рекао је Копривица, додајући да у оквиру фирме има довољно простора, али и услова да се отворе и друге фирме али сви они одустају када виде депонију. Депонија смета и људима који су приморани да овде пролазе сваког дана идући у село. Чињеница је да Месна заједница издваја знатна средства за сређивање депоније, међутим, многи неоговорни и надаље овде бацају разни отпад, од кућног смећа до угинулих животиња. - Ово није добро ни за село ни за нас. Желимо да проширимо производњу и запослимо још људи из села јер ова производња, амбалажа од дрвета, се све више тражи, имамо и сировине и жељу да доведемо друге фирме, а све то нам ограничава депонија. Можда би, док се не реши на другачији начин, требало изградити зид између депоније и пута, да се бар не види - објашњава Копривица, и предлаже да се сви заинтересовани нађу и размотре шта је могуће урадити у што краћем року. Ј. Прелчец

Деценија Друштва пријатеља деце

БЕЧЕЈ: Свечаном академијом у Градском позоришту, Друштво пријатеља деце општине Бечеј данас у 17 сати обележава јубилеј десет година преданог рада. Гости ће у приземном холу имати прилику да виде пригодну изложбу фотографија и новинских текстова о раду Друштва, а на спрату ће бити изложени ликовни радови основаца са конкурса „Ајде свете, буди дете”. У оквиру свечаности биће приказан филм „Са децом, за децу, о

воћарство. Циљ нам је да произвођаче удружујемо како би их оснаживали, и повежемо прерађивачке капацитете - рекла је Репац. Директор Регионалне развојне агенције Бачка Срђан Везмар је подсетио да је прошле године 13 локалних самоуправа приступило формирању ове Агенције како би на лакши начин конкурисали за сва доступна средства из буџета Европске уније. - За мање од годину дана, успели смо да обезбедимо 1,2 милиона евра из буџета ЕУ кроз четири

пројекта и то је резултат који оправдава зашто су се наше општине ујединиле у Регионалну развојну агенцију - казао је Везмар. Председник општине Врбас др Жељко Видовић нагласио је да је ова општина некада била изузетно развијена у области прехрамбрене индустрије. - Не можемо данас очекивати велики добитак од неких других делатности већ треба да се вратимо ономе што најбоље знамо да радимо. У наредне три до четири године, мислим да ћемо се вратити тамо где смо били осамдесетих година, додао је Видовић. Помоћник покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Миодраг Јововић, је рекао да оваквог састанка није било скоро у некој општини и да је потребно да се искористи тренутак да се повеже покрајинска Влада, затим развојни алати и развојни капацитети у Војводини и, додао је он, да је Врбас добар пример како треба да се крене са тим. М. Кековић

ИМА ПРОСТОРА ЗА НАПРЕДАК ПОЉОПРИВРЕДЕ

Гајбице за извоз од увозног дрвета

стити хале и пребацити машине из Српског Милетића. Поправили смо и трафо станицу у кругу фирме, јер је са ње однето све што се могло искористити. Само за оспособљавање трафо стани-

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА РАД МИРОСЛАВ ВАСИН У ПОСЕТИ ВРБАСУ

ПОНОВО АМБАЛАЖА ИЗ СОНТЕ

СОНТА: У некадашњој хали апатинске „Ужарије”, а потом „Макома” из Новог Сада, поново је пре нешто више од три месеца покренута производња амбалаже од дрвета за воће и поврће. Новосадску фирму „Маком” у стечају купио је „Глобал продукт” д.о.о. власника Милана Копривице, предузеће које је успешно радило три и по године у изнајмљеном простору у Српском Милетићу. За ово село које је последњих година изгубило многе фирме и многа радна места свако, па и једно радно место, много значи. Сада је ангажовано седам радника на неодређено време, а 45 је под уговором. Како истиче организатор производње Младен Копривица, сви запослени су пријављени, односно фирма за њих плаћа све обавезе држави. - Објекти су били изузетно девастирани и у халама није било машина. То нам је одговарало јер смо све добили по прихватљивијој цени. Морали смо поправити кров који је прокишњавао, очи-

sreda28.septembar2011.

деци...” и уручене награде за радове приспеле на конкурс расписан поводом јубилеја и признање Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј лента „Грађанин по мери деце”. За разлику о претходна три признања, када је о лауреату одлучивао организатор, овога пута су то урадила сама деца. Ова свечаност је увод у традиционално обележавање Дечије недеље у оквиру које ће свакодневно бити организоване активности за децу. В. Ј.

Незапослени агрономи на обуци

КИКИНДА: У регионалном центру за стручно усавршавање организује се обука за незапослене агрономе која ће трајати до петка. Едукација је организована под покровитељством Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде. - На позив Министарства пријавио се 31 пољопривредни инжењер из кикиндске општине, рекао је Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе у Кикинди. - Циљ обуке јесте да се савладују саветодавне вештине и технике, као и стицање знања у области програма подстицајних мера државе ради унапређења пољопривреде. Обуком је обухваћено и стицање вештина презентације бенефита при кори-

шћењу кредита и процени потреба пољопривредних произвођача. Обука траје од понедељка до четвртка – четири дана, док је у петак тестирање. У складу с тим како буду рангирани и према потребама, поједини учесници обуке добиће посао на шест месеци и загарантовану плату од 42 хиљаде динара. - Просечан принос кукуруза на нашем подручју је око шест тона по хекатру, док би реално могли произвести десет тона - каже Владо Крејић, помоћник председника општине, задужен за пољопривреду. - У кикиндској општини има 60 хиљада хектара обрадивих површина и ако за само 100 евра по хектару подигнемо доходак, то је огроман успех. А. Ђ.

Северина и Миливој Вребалов приликом уручења кључева

ПОКЛОН НОВОГ БЕЧЕЈА ПОЗНАТОЈ ПЕВАЧИЦИ

Ноћ у Северинином апартману НОВИ БЕЧЕЈ: Поп певачици Северини Вучковић председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов је, у име хотела „Тиски цвет”, уручио кључеве поклоњеног апартмана. Вребалов је подсетио да је локална самоуправа, приликом Северининог наступа у Новом Бечеју, одржаног пре неколико година, једној од најпознатијих балканских певачица обећала кућу у викенд насељу поред Тисе. - Због тешке економске ситуације, у којој смо се сви нашли, викенд насеље још није завршено, али пошто је реч о Северини, хотел „Тиски цвет”, као замену, да-

Исправка Завршног дана „Грожђебала“ у Сонти није одржана миса захвалница, иако је била најављена на плакату.Такође, на концерту нису учествовали гости из Аљмаша, јер су били спречени. Извињавамо се читаоцима и Сонћанима због грешке у тексту, коју је направио дописник.

ровао јој је апартман, казао је први човек новобечејске општине. Северина Вучковић која је крајем августа, у оквиру манифестације „Великогоспојински дани”, по други пут наступила у средњобанатској вароши, пријатно се изненадила поклоном. Рекла је да су то „дивни и спонтани људски гестови, ужасно симпатични” јер се не добија сваки дан апартман на дар. Северина се договорила са управом хотела да, док не користи апартман, он може бити изнајмљиван другим гостима. Тако се у хотелу „Тиски цвет” можете одмарати у истом кревету у коме је спавала Северина, док вас са зидова посматра њено лепо лице. Ж. Б.

sreda28.septembar2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

NE SRE ]A U A\AN SKOM PRED U ZE ]U „BU ZA-KO OP”

Tra gi ~an pad s trak tor ske pri ko li ce

DVO JE VR BA [A NA I MLA DI] IZ BA^ KOG DO BROG PO QA ZA DR @A NI U PO LI CI JI

Troj ka se te re ti za po ku {aj ubi stva

Vrbaska policija odredila je zadr`avawe me{tanima Bran ku R. (1980) i Qi qa nu S. (1983), kao i Edvar du B. (1974) iz Ba~kog Dobrog Poqa, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu. Policija je saop{tila da se oni terete da su 25. septembra, oko jedan sat, u jednom stanu u Vrbasu, poku{ali da ubiju me{tanina Alek san dra M. (1979), tako {to su ga tukli nogama, rukama i bezbol palicom, a prebi-

jawe su prekinuli po dolasku policije, koja je Aleksandra zatekla u nehumanim uslovima i s vidnim povredama. Aleksandru M. je ukazana lekarska pomo} u Op{toj bolnici u Vrbasu, gde su mu konstatovane te{ke telesne povrede opasne po `ivot zbog ~ega je prevezen je u Klini~ki centar Vojvodine. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu i u zakonskom roku, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu. M. B.

NA KON [TO JE BIV [A PORT PA ROL KA TRI BU NA LA OSU \E NA ZBOG NE PO [TO VA WA SU DA

Flo rens Art man ni je pla ti la ka znu od 7.000 evra

Me|unarodni tribunal u Hagu je ju~e potvrdio da biv{a portparolka glavne tu`iteqke Flo rans Art man nije platila kaznu zbog nepo{tovawa tog suda.

Florens Artman

- Do danas Tribunal nije dobio nikakvu uplatu - rekla je predstavnica suda Ner ma Je la ~i}, na redovnoj konferenciji za novinare. Prema wenim re~ima, Sekretarijat Suda }e o tome obavestiti Apelaciono ve}e koje }e odlu~iti o „slede}im koracima”. Artman je kaznu trebalo da plati u dve rate, a Sekretarijat je krajem avgusta obavestio sudije da je prva rata izostala. Rok za uplatu druge rate kazne istekao je 19. septembra. Tribunal je Florens Artman osudio jer je objavila dve poverqive odluke tog suda iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a.

Artman je od 2000. do 2006. bila predstavnica za {tampu ta da {we glav ne tu ì teq ke Tribunala Kar le Del Pon te. U kwizi „Mir i kazna” i ~lan ku pod na slo vom „Pri kriveni kqu~ni dokazi o genocidu” koji je objavio Bosanski institut, Artman je, posle odlaska s du`nosti, 2007/8. tvrdila da su sudsko i àlbeno ve}e Tri bu na la u po stup ku pro tiv Mi lo {e vi }a po gre{ili kada su odobrili zahtev vlasti u Beogradu da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane imaju poverqiv status zbog za{tite na ci o nal nih in te re sa SRJ. Zvani~ni Beograd je, po Florens Artman, to iskoristio da spre~i upotrebu zapisnika u procesu pred Me |u na rod nim su dom pravde po tu`bi kojom je BiH tvrdila da je SRJ odgovorna za genocid nad nesr bi ma to kom bo san skog rata. U presudi Tribunal je utvrdio da je Artman, objavqivawem tih odluka „namerno i voq no ome ta la spro vo |e we pravde” i time po~inila krivi~no delo nepo{tovawa suda. Sudije su nazna~ile da postupci Florens Artman mogu ugro zi ti sa rad wu dr à va s Tribunalom i naru{iti povere we jav no sti u Tri bu nal. Kao olak{avaju}u okolnost, sudsko ve}e je uzelo u obzir to {to je deo in for ma ci ja iz wen kwige ve} bio objavqen, kao i to {to „kwiga nije bila komercijalni uspeh”, a Florens Artman se unapred zaduìla kod izdava~a za 10.000 evra.

KRI VI^ NA PRI JA VA ZBOG PO KU [A JA KRI JU M ^A RE WA QU DI

Ile gal no u Ma |ar sku za 800 evra Protiv M. S. iz Kwaèvca podneta je krivi~na prijava zbog poku{aja da preko dràvne granice omogu}i ilegalni prelaz tri osobe u Ma|arsku, saop{tila je Policijska uprava Zaje~ara. U saop{tewu se navodi da je M.S. poku{ao da za nadoknadu od 800 evra u Ma|arsku ilegalno prebaci P. A., P. A. i J. M. svi iz Pirota, ali ih je grani~na policija osujetila du` èlezni~ke pruge koja vodi pored prelaza Horgo{. Protiv wega je Op{tinskom dràvnom tuìla{tvu u Zaje~aru podneta prijava za krivi~no delo nedozvoqen prelaz dràvne granice i krijum~arewe qudi.

U krugu preduze}a DOO „Buza-koop” u Adi poginuo je Karoq Sel (1964) iz naseqa Utrine, op{tina Ada. Prema saop{tewu policije, Sel je pao s traktorske prikolice na koju je bila natovarena silaà i od teìne povreda preminuo je na licu mesta. Nesre}e se dogodila prekju~e oko 14 sati. Kako saznajemo Sel je u krugu a|anskog preduze}a tovario silaù od zelene mase koja ostaje pri ~i{}ewu i preradi kukuruza {e}erca, a koristi se za ishranu stoke. Sel je u Adu do{ao traktorom s dve prikolice za silaù za potrebe jednog poqoprivrednika iz Utrina. Nesre}ni Sel se nalazio na prvoj prikolici, gde je slagao i gazio silaù da bi {to vi{e

Krug preduze}a a|anskog „Buza-koopa”

stalo, a kada je bila napuwena, da ne bi silazio, zamolio je jednog od radnika „Buza-koopa”, koji se tu zatekao, da pomeri traktor radi puwewa druge prikolice. Tom prilikom Sel je izgleda iz nepa`we izgubio ravnote`u i pao s napuwene prikolice s visine od oko 2,80 metara. Od posledica direktnog pada glavom na beton, zadobio je povrede od kojih je preminuo na licu mesta. Uvi|aj na mestu nesre}e, u prisustvu policije, izvr{io je istra`ni sudija Osnovnog suda Subotica, koji je nalo`io obdukciju tela nastradalog u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Prema saop{tewu policije sve okolnosti nesre}e se sipituju, radi preduzimawa zakonskih mera. M. Mi tro vi}

IDU ]E NE DE QE U TRI BU NA LU

Sta tu sna kon fe ren ci ja o Mla di }u U Ha{kom tribunalu bi}e odràna statusna konferencija u slu~aju Rat ko Mla di} u ~etvr tak 6. ok to bra. Sta tu sna konferencija bi}e odràna u 14.30 ~a so va, sa op {ti la je portparolka Ha{kog tribunala Ner ma Je la ~i}. Mladi} je u dve ta~ke optuèn za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, a u ostalih devet na teret mu se stavqaju progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, prisilno preme{tawe, terorisawe, nezakoniti napadi na civile i uzimawe talaca tokom rata u BiH. Uhap{en je 26. maja u selu Lazarevu kod Zrewanina, a u Sheveningen je preba~en 31. maja. Na pr vom po ja vqi va wu pred su dom, od lo ìo je iz ja {wa va -

we o kri vi ci, a 4. ju la je uda qen iz sud ni ce zbog ome ta wa sed ni ce i ni je se iz ja snio o kri vi ci, te je u we go vo ime une se no da se ne ose }a kri vim. Odbrana Ratka Mladi}a zatraìla je 13. septembra od Sud skog ve }a da od ba ci one ta~ke i delove optu`nice zasnovane na nepotpunim informacijama i da naloì tuìla{tvu da ih ili upotpuni, ili, ako to ne moè, onda da ih ukloni iz optu`nice. Tu ì la {tvo je za ve }i nu op tu `bi ozna ~e nih kao ge no cid, pro gon, ubi stva i is tre bqe we iz o sta vi la da iden ti fi ku je ime na po je di na~ ne `r tve u Sre bre ni ci, Sa ra je vu, za to ~e ni~ kim lo go ri ma, is ta kla je od bra na, na vo de }i da bi

Ratko Mladi}

za ade kvat nu is tra gu i pri pre mu od bra ne za ta ko uop -

{te no na ve de ne `r tve tre ba le de ce ni je. (Ta n jug)

^E TVO RI CA HA [KIH OP TU @E NI KA TRA @E DA IH PRE GLE DA JU NA [I ME DI CI NA RI

Le ka ri iz Sr bi je u She ve nin ge nu Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Ra sim Qa ji} izjavio je ju~e da postoje ~etiri zahteva ha{kih optuènika iz Srbije da wihovo zdravstveno stawe provere na{i medicinski stru~waci. U toku je procedura pripreme tima lekara koji bi, kako je naveo, pregledali ha{ke optuènike s na{ih prostora koji su izrazili takvu èqu i potrebu.

- Na spisku su specijalisti iz Klini~kog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije - vode}ih ustanova u oblasti le~ewa. Ko }e se kona~no na}i u timu zavisi i od vrste bolesti pritvorenika koji su zahtev uputili - rekao je Qaji}, ali nije mogao da precizira termin odlaska srpskih lekara u Sheveningen. (Ta njug)

PRO CES U TRI BU NA LU PRO TIV NE KA DA [WEG KO MAN DAN TA OVK

Advo kat Ha ra di na ja po ku {ao da dis kre di tu je sve do ka U nastavku su|ewa biv{em premijeru Kosova i nekada{wem komandantu Oslobodila~ ke voj ske Ko so va (OVK) Ra mu {u Ha ra di na ju, Haradinajev advokat Ben Emer son poku{ao je da diskredituje svedoka tuìla{tva, tvrde}i da ovaj name rno zavarava sudsko ve}e. Emerson je optuìo svedoka da poku{ava da sudskom ve}u prikaè sliku koja se razlikuje od stvarnosti, da namerno laè i zavarava sudsko ve}e i da èli da diskredituje Haradinaja. - Nisam do{ao da ikoga diskreditujem, jednostavno govorim ono {to znam, {to sam ~uo - rekao je svedok. - Nisam ovde radi osvete, nego radi pravde. Emerson je, tako|e, optuìo i tuìteqku Da ni je lu Kra vec da nije upoznata s dokazima i da ga opstrui{e prigovorima. Haradinaj je, zajedno s biv{im pri pad ni ci ma OVK Idri zom Ba qa jem i Qa hi jem Bra hi ma jem, optuèn pred Ha{kim tribunalom za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe

zakona i obi~aja ratovawa na Ko so vu 1998. go di ne. Op tu `nica, izme|u ostalog, tereti Haradinaja i za eliminisawe iz operativne zone Duka|in

Ramu{ Haradinaj

suparni~kih snaga, me|u kojima Oru`ane snage Republike Kosovo (FARK), kako bi svojim vojnicima omogu}io da do-

miniraju tim podru~jem i progone civile, kao i za otmicu i zlostavqawe qudi osumwi~enih da su pristalice Demokratskog saveza Kosova. FARK je bila oru`ana grupa koju je osnova la sa mo pro gla {e na vla da Kosova u egzilu, odana lideru De mo krat skog saveza Kosova Ibrahimu Rugovi. Za{ti}eni svedok pod brojem 77 izjavio je da je 26. juna 1998. godine odr `an sa stanak oficira FARK i OVK, na kojem je u~estvovao i Haradinaj. Svedok 77 je re kao da ni je prisustvovao tom sastanku, ali da ga je o toku razgovora izvestio pukovnik FARK Ta hir Ze maj, koji mu je re kao da je sna ga ma

FARK re~eno da se vrate u Albaniju jer im nije dozvoqeno da u|u dubqe na teritoriju Kosova. Ha ra di na jev advo kat Ben Emerson izjavio je da èli da dokaè da svedok nije imao nikakvu predstavu oko ~ega je bio spor i naveo, pozivaju}i se na iskaz jednog vi{eg oficira koji je prisustvovao tom sastanku, da su nesuglasice izbile oko na~ina raspore|ivawa snaga FARK. Prema Emersonovim re~ima, OVK nije èlela da zadrì FARK van Kosova, ve} da te snage na odre|eni na~in rasporedi unutar te ri to ri je Ko so va, dok je FARK traìo da ostane jedinstvena jedinica na jedinstvenoj lokaciji. - Ono {to sam rekao ~uo sam od vi{ih stare{ina, a, koliko znam, oni nisu prihvatili da budu pod zapovedni{tvom OVK jer su predstavqali snage Republike Kosovo i nisu hteli da budu pod komandom drugih - qudi koji nisu poznavali vojnu ve{tinu - odgovorio je za{ti}eni svedok. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

U SME DE REV SKOM SU DU NA STA VQE NO SU \E WE U AFE RI „IN DEKS”

[e fi ca ~u va ra u „Za be li” pri zna la ku po vi nu is pi ta Op tu è na pen zi o ni sa na {e fi ca za tvor skih ~u va ra u po à re va~ kom za tvo ru Rad mi la Jo va no vi} Ca ni} pri zna la je ju ~e na su |e wu op tu è ni ma u afe ri „In deks” da je da la mi to 5.000 evra za po la ga we is pi ta za ko je „ni je ima la vre me na”, kao i da na te is pi te ni je ni iz la zi la. Rad mi la Jo va no vi} Ca ni} (56) je na su |e wu pred Vi {im su dom u Sme de re vu pri zna la da je ku po va la is pi te na Prav nom fa kul te tu u Kra gu jev cu i da je na pre do va la od ad mi ni stra tiv nog rad ni ka pre ko nad zor ni ka u èn skom de lu za tvo ra do za po ved ni ka obez be |e wa. Ona je s be ne fi ci ra nim rad nim sta òm oti {la u pen zi ju u ma ju 2009. go di ne, a na pi ta we su da od go vo ri la je da ima pen zi ju od 72.000 di na ra i da je za vr {i la Prav ni fa kul tet u Kra gu jev cu.

Op tu è na Ja smi na Pe tro vi} ne gi ra la je ju ~e na vo de op tu `ni ce da je po sre do va la u da va wu mi ta od 5.000 evra ko ji je Rad mi la Jo va no vi} Ca ni} da la pro fe so ru To do ru Pod gor cu, ko ji je za tim taj no vac ras po de lio na ne ko li ko pro fe so ra ko ji su upi si va li oce ne u in deks. Ja smi na Pe tro vi} je u su o ~e wu re kla svo joj ku mi Rad mi li Jo va no vi} Ca ni} da je sre bro qu bi va i da je to zna la ce la „Za be la”. Pre ma op tu `ni ci, di plo ma se mo gla do bi ti za 12.000 evra do 16.000 evra ili za auto mo bil „bmv”, a po zi tiv na oce na za je dan is pit „ko {ta la” je od 100 evra do 1.500 evra. Op tu è no je 87 pro fe so ra, stu de na ta i na vod nih po sred ni ka u ko rup ci ji. Pro fe so ri se te re te za ukup no 159 kri vi~ nih de la, od ko jih je 114 de la pri ma wa mi ta i 45 zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja.

Vi {i sud u Sme de re vu

DR @AV NI SE KRE TAR MI NI STAR STVA PRAV DE SLO BO DAN HO MEN

Pro vi zi ja – te ma is tra ge o vak ci na ma Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da je pro vi zi ja od 1,25 mi li o na evra su {ti na is tra ge o na bav ci vak ci na pro tiv no vog gri pa A H1N1. - Pred sto ji utvr |i va we da li je to u~i we no na za ko nit na ~in, za {ta je ma la ve ro vat no }a ili je u pi ta wu mi to, {to }e bi ti te ma is tra ge - re kao je Ho men, do da ju }i da u slu ~a ju na bav ke vak ci na, u ko joj su osum wi ~e ni di rek to ri ve li kih in sti tu ci ja, upra vo iz ra `e na sprem nost za bor bu pro tiv ko rup ci je. Pre ma we go vim re ~i ma, je di ni na ~in da se Sr bi ja iz bo ri s ko rup ci jom pred sta vqa di rekt na bor ba pro tiv vi so ke ko rup ci je. Ko men ta ri {u }i slu ~aj ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva, su di je Bla go ja Jak {i }a, ko ji je osum wi ~en da je sa sa rad ni ci ma svo jim de lo va wem pri ba vio pro tiv prav nu ko rist od 20 mi li o na di na ra, dok je bio

na ~e lu Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, on je re kao da je to je dan od naj te `ih ob li ka kri vi~ nih de la zlo u po tre be slu -

`be nog po lo `a ja za ko ji je za pre }e na ka zna do 12 go di na za tvo ra. Ho men je Te le vi zi ji „Pink” re -

kao da je taj su di ja osum wi ~en za kri vi~ no de lo ko je je u~i nio kao pred sed nik su da i za to }e od go va ra ti, dok dru ge od lu ke ko je je do -

no sio ne }e bi ti spor ne, uko li ko se ne po ja ve no ve ~i we ni ce i do ka zi.

Na pi ta we o ubi stvu Zo ra na \in |i }a, Ho men je od go vo rio da spe ci jal no tu ì la {tvo ra di svoj po sao i da je osam oso ba do sa da pri tvo re no ili se za wi ma tra ga i da se is pi tu je po bu na „cr ve nih be ret ki”. Pre ma we go vim re ~i ma, po treb no je jed nom za u vek „sta vi ti ta~ ku” na taj po stu pak, a o~e ku ju se sa zna wa o po za di ni tog aten ta ta. Upi tan o re i zbo ru su di ja, Ho men je od go vo rio da je po stu pak u to ku i da su we go ve dve tre }i ne ve} za vr {e ne, a da je plan da se do kra ja ok to bra pot pu no okon ~a i da o~e ku je po zi ti van iz ve {taj o to me Evrop ske ko mi si je. Sli ~an je po stu pak i ka da je re~ o tu ì la {tvu, s tim {to }e on bi ti jo{ br è go tov, jer je ostao ma li broj li ca o ko ji ma }e se od lu ~i ti, do dao je Ho men. (Ta njug)

OD LO @E NO SU \E WE BIV [EM DI REK TO RU AERO DRO MA „NI KO LA TE SLA” BO JA NU KRI [TU

Tu `i la {tvo za tra `i lo spi se na raz ma tra we

Su | e w e ne k a d a { wem ge n e ral n om di r ek t o r u JP Aero drom „Ni ko la Te sla“ Bo ja nu Kri {tu u jav no sti po zna tom kao „afe ra astro nom ski me na xer ski bo nu si”, u ko jem ga Tu `i la {tvo sum wi ~i za pro bi ja we Pro g ra m a po s lo v a w a tog

pred u ze }a za 2008. go di nu ko ji je usvo ji la Vla da Sr bi je, ni je odr à no u sep tem bar skom ter mi nu, sa zna je „Dnev nik“ u Pri vred nom su du u Be o gra du pred ko jim se vo di po stu pak. - Su |e we je od lo è no jer je Tu ì la {tvo za tra ì lo spi se

Be o grad ski aero drom „Ni ko la Te sla”

na raz ma tra we - ka za la nam je ju ~e su di ja Alek san dra Po po vi}. Ka ko nam je re ~e no, za to je po sto jao oprav dan raz log po {to je „u sep tem bru sti gao na laz i mi {qe we ve {ta ka pa je Tu ` i l a { tvu po t reb n o vre m e da pro u ~i spis“. Su di ja Po po vi} je ob ja sni la da }e na s ta v ak su | e w a bi ti za ka zan kad se spi si vra te iz Tu `i la {tva. Pod se ti mo, pre ma jav n o do s tup nim in for ma ci ja ma, Sek tor za bu xet sku in spek ci ju i re vi zi ju Ode qe wa bu xet ske kon tro l e Mi n i s tar stva fi n an s i j a, pod neo je 6. fe bru a r a 2009. go d i n e ta da {wem Dru gom op { tin s kom jav nom tu `i la {tvu u Be o g ra d u pri j a v u za pri vred ni pre stup pro tiv Bo ja na Kri {ta u svoj stvu od g o v or n og li ca, kao i pro tiv

JP Aero drom „Ni ko la Te sla“ u svoj stvu prav nog li ca. Na kon to ga je Tu `i la {tvo pod ne lo sa da biv {em Tr go vin skom su du u Be o gra du op tu `ni akt pro t iv od g o v or n og li c a Bo ja na Kri {ta i prav nog li ca JP Aero drom „Ni ko la Te sla“. U me di ji ma je obe lo da we no da se Kri {to sum wi ~i za pri vred ni pre stup iz ~la na 9. stav 1. i 2. Ured be o na ~i nu i kon tro li ob ra ~u na i is pla te za ra da u jav nim pred u ze }i ma ko ja je ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku„ ma ja 2006, za ko ji su za pre }e ne is kqu ~i vo nov ~a ne ka zne. Za od go vor no li ce je pred vi |e na ka zna od 5.000 do 200.000 di na ra, a za prav no li ce, od 30.000 do 3.000.000 di na ra. Ina ~ e, “afe r a me n a x er s ki bo nu si u Aero dro mu”, bi la je jed n a od naj z vu~ n i j ih kra j em 2008. go di ne kad je iz bi la u jav no sti i me di ji su je du go dr `a li u fo ku su, iz ve {ta va ju }i o ogrom nim sti mu la tiv nim bo nu si ma ko je je me nax ment be o grad skog aero dro ma is pla tio se bi uz vi so ke pla te, ali je po tom ta ko re }i za bo ra vqe na, jer je in te re so va we jav no sti „pre ga zi lo vre me“. J. J.

sreda28.septembar2011.

JU ^E U SI RI GU

„Po lo” po ko sio sta ri cu U sa o bra }aj noj ne sre }i u Si ri gu, u Uli ci JNA ju ~e uju tro po gi nu la je Za gor ka V. (78) iz tog me sta. Pre ma pr vim sa zna wi ma, ona je na stra da la dok je pre la zi la uli cu van pe {a~ kog pre la za ka da je na wu na le teo “fol ksva gen po -

lo” za ~i jim upra vqa ~em je bio D. C. (34) iz Si ri ga, sa op {tio je de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ra do mir [tu la. Te lo na sta ra da le sta ri ce je po sla to u In sti tut za sud sku me di ci nu ra di ob duk ci je. M. V.

DE VOJ KA I MLA DI] ZA DR @A NI U SU BO TI^ KOJ PO LI CI JI

Fal{ kar ti ce za go to vi nu Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Zo ri ci P. (23) iz Su bo ti ce i Bran ku B. (28) iz Vr ba sa zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo fal si f i k o v a w e i zlo u p o t re b a plat nih kar ti ca. Osum wi ~e ni se te re te da su u Zo ri ~i noj tr go vin skoj rad wi fal si fi ko va nim plat nim kar ti ca ma, pu tem pos ter mi na la,

pre b a c i v a l i no v ac na ra ~ un rad we, ko ji je po tom Zo ri ca po d i z a l a u go t o v om nov c u. Sum wa se da su na ovaj na ~in oni pri b a v i l i pro t iv p rav n u imo vin sku ko rist u iz no su od 1.435.350 di na ra. Zo ri ca P. i Bran ko B. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. A. A.

IZVIWEWE U su bo tu, 24. sep tem bra, uz tekst „Su di ja Vi so kog sa ve ta sud stva uhap {en zbog zlo u po tre be” gru bom teh ni~ kom gre {kom ne na mer no je, ume sto fo to gra fi je uhap {e nog su di je Bla go ja Jak {i }a, ob ja vqe na fo to gra fi ja su di je Mi li mi ra Lu ki }a. Iz vi wa va mo se go spo di nu Lu ki }u i ~i ta o ci ma zbog ove slu ~aj ne gre {ke.

UDES KOD ^AN TA VI RA

Po gi nuo vo za~ „mer ce de sa” U sa o bra }aj noj ne sre }i kod ^an ta vi r a po g i n u l a je jed n a oso ba. Ne sre }a se do go di la u uto rak uju tro ka da je I{tvan H. (54) iz ^an ta vi ra, upra vqa ju }i svo jim ‘’mer ce de som’’, na le teo na pri ko li cu trak to ra, ko jim je upra vqao Ivan M. (23) iz Sta rog @ed ni ka. I{tvan H.

je pod le gao po vre da ma na li cu me sta. Uvi |aj su oba vi li de ùr ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci, za me nik tu ì o ca Osnov nog jav nog tu ì la {tva u Su bo ti ci i po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci. A. A.

AK CI JA PO LI CI JE U SVR QI GU

Ot kri ve na ve }a ko li ~i na oru` ja Ni {ka po li ci ja pri ve la je Zvon ka I. (59) iz Svr qi ga zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks lo ziv nih ma te ri ja, sa op {te no je ju ~e u Po li cij skoj upra vi u Ni {u. U ku }i osum wi ~e nog i ku }i we go ve ne ven ~a ne su pru ge pro na |e na je jed na auto mat ska pu -

{ka, pet okvi ra sa 170 me ta ka, jed na ru~ na bom ba i 855 gra ma pla sti~ nog eks plo zi va, na ve li su u po li ci ji na kon fe ren ci ji za no vi na re. U po li ci ji su na po me nu li da se ne zna jo{ uvek po re klo oru` ja, a osum wi ~e nom je is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ni {u od re dio pri tvor do 30 da na. (Ta njug)

ZBOG RAT NOG ZLO ^I NA U KLE^ KI, KOD LI PQA NA

Su |e we Qi ma ju sre di nom ok to bra

Su |e we Fat mi ru Qi ma ju, op tu `e nom za rat ne zlo ~i ne u se lu Kle~ ka, kod Li pqa na, za vre me su ko ba na Ko so vu 1999. go di ne, tre ba lo bi da po~ ne sre di nom na red nog me se ca, na ja vqu je ju ~e pri {tin ska {tam pa.

Fat mi r Qi ma j

Po sto je na ja ve da je mo gu }i da tum po ~et ka su |e wa 17. ok to bra. U Eulek su ka `u da jo{ ni su od re di li ta ~an da tum, ali da je

sle de }i me sec va ro va tan za iz vo |e we Qi ma ja pred sud. Fat mir Qi maj, ko ji je od pro {le ne de qe u ku} nom pri tvo ru, }e od go va ra ti za te {ke op tu `be ko je je pro tiv we ga po di gao ita li jan ski tu ì lac za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva i za rat ne zlo ~i ne pro tiv za ro bqe ni ka. Op tu `be Qi ma ja i gru pu te re te za ubi stva, mu ~e we i ugro à va we zdra vqa al ban skih i srp skih ci vi la s Ko so va i rat nih za ro bqe ni ka. Ve }e Okru `nog su da u Pri {ti ni, na ~e lu sa su di jom Eulek sa, pre kju ~e je gru pi od de ve to ro op tu è nih za zlo ~i ne u Kle~ koj pro du ìo pri tvor za jo{ dva me se ca. Su |e we Qi ma ju i gru pi pri pad ni ka biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va u Pri {ti ni se pred sta vqa se kao je dan od naj ve }ih pro ce sa za rat ne zlo ~i ne na Ko so vu. Qi maj je pot pred sed nik De mo krat ske par ti je Ko so va i po sla nik u ko sov skoj skup {ti ni. (Ta njug)

reporta@e

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

ENGLEZ PITER ^IZMEN DOSELIO SE U KAWI@U, A TAZBINU BI DA PROSVETLI KRIKETOM, UVEZENIM IZ DOMOVINE

utak mi ca, sre }om, ni je tra ja la pet da na D a li zbog spar nog da na ili ne po zna va wa ti pi~ no en g le s kog spor t a, tek, pr vi Kri ket kup u Ka wi ì, na igra li {tu FK „Po ti sje„, ni je po bu dio ve }e in te re so va we pu bli ke, po go to vo {to u Voj v o d i n i jo{ ne m a re g i stro v a n og klu b a. To {to se kri ket igrao, naj ve }a je za slu ga Pi te ra î zme na, se lek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je, En gle za ko ji ve} sed mu go di nu ì vi u va ro {i kraj Ti se. Ne ko li ko de s e ti na zna ti ` eq ni ka ipak je do { lo na pr v u utak m i c e „Ka wi à King sa„ i „Kvok sa„ iz za pad nog Lon do na. [to je

ovaj sport, za do vo qan {to za po ~e tak ima po dr {ku Sport skog sa ve za, lo kal ne sa mo u pra ve i ne ko li ci ne spon zo ra. – Pr vi put sam u `i vo tu gle dao i igrao kri ket. Za bav no je, ali je ovaj sport pri l i~ n o stran na {oj pu bli ci – pri zna je Vi d o v i}, du g o g o d i { wi igra~ i ak tu el ni pred sed nik FK „Po ti sje”. – Ipak, in te re san tan je za one ko ji ba{ ni su u naj b o q oj fi z i~ k oj for m i, ali bi da se ak ti vi ra ju. U od no su na fud bal, ko ji sam du go igrao, ovo je – {et wa. Sma tra da je da nas, u vre me op {te osku di ce, osni va we sva -

fe de ra ci je, pod se }a da je kri ket u Sr bi ji po ~eo da se raz vi ja 2007, u pr va dva be o grad ska klu b a, „Mi r i j e v o„ i „Sta r i grad„, po tom su osno va ni klu bo v i u ^a~ k u i be o g rad s ki „Vra ~ar„, a 2009. sta ro va la je kri ket li ga sa ~e ti ri klu ba. – Pri li~ no sam za do vo qan ko li ko je kri ket us peo da za in te re su je po klo ni ke u Sr bi ji, jer je do sta kom pli ko van i ni je to li ko atrak ti van, na pr vi po gled. Tru d i m o se da kri k et pro mo vi {e mo me |u lo kal nim sta nov ni {tvom i ma we se ba zi ra mo na stran ce ko ji kod nas bo ra ve, ma da u ti mo vi ma ima mo

Za Ka wi `a ne igra li i Pa ki stan ci i Austra li jan ci

Pi o ni ri kriketa Jan ko vi}, Vi do vi} i ^i zmen

me~ od mi cao, pu bli ka se osi pa la, a ko zna ka ko bi bi lo da je kao u po stoj bi ni kri ke ta, gde se me ~e vi igra ju i po pet da na. U sa sta vu do ma }e eki pe bi la su sa mo tro ji ca Ka wi à na: Pi ter î zmen, Mi lo{ Vi do vi} i Vla da Jan ko vi}, dok su osta li iz se lek ci ja Sr bi je i Ma |ar ske. Go sti iz Lon do na po be di li su za se dam tr ~a wa, ali î zmen ve ru je da }e us pe ti da za in te re su je Ka wi à ne za

Lon don ci dr `a li prak ti~ nu na sta vu

kog no vog klu ba pri li~ no te {ka mi si ja, u bi lo kom spor tu. – Vo qa i `e qa po sto ji, tu nam je i Pi ter, pa na kon ove pro mo ci je, kri ket mo `da i za `i vi kod nas – do da je Vi do vi}, ko ji je u pr vom de lu me ~a pro tiv Lon do na ca imao ne ko li ko od li~ nih hva ta wa, ali je u dru gom br zo iz ba ~en kao uda ra~. Vla di mir Nin ko vi}, ka pi ten re pre zen ta ci je i ge ne ral ni se k re t ar do m a } e Kri k et

Pa ki stan ce, En gle ze, Austra li jan ce, Ju `no a fri kan ce. Je di no mi u Evro pi ima mo na ~e ti ri ogra ni ~en broj stra nih igra ~a u li gi. U po ~et ku smo se ma lo zbog to ga mu ~i li, ali sad ve} ima mo sve vi {e igra ~a u Be o gra du, do sta je za in te re so va nih u Ja go di ni i jo{ ne kim gra d o v i m a da se for m i r a j u klu bo vi – pri ~a Nin ko vi}. Pi ter ^i zmen i we go va su pru ga Va le ri ja, ro dom iz sa la -

PRE^ANSKA LEKSIKA

ema prave seoske ku}e, gazda~ke ili siroma{ke, bez dobrog, prostranog i bar delom zatvorenog – gonka. Zovu ga jo{ i konk, ganak, konka, doksat, konak, pa i trem. Moè se nazvati i nusprotorijom, ali mu se nikako ne moè osporiti va`nost u kompletirawu udobnosti, pa i sigurnosti ku}e. Gonkova ima raznih. Od prostih nadstre{nica na dva stuba iznad ulaznih vrata u kuhiwu, do ~vrstih gra|evina i od po dvadesetak metara, koliko je duga i ku}a ~iju glavnu stranu krase i {tite. Naru~ivali su ih i pravili svi ambiciozniji doma}ini. Oni ~ije su ku}e na kant, duòm, sa samo dva prozora na {oru, ili leè popreko, s tri i vi{e soba, a one na lakat se bez gon-

ka nisu mogle ni zamisliti. Po jedan na svakom krilu. Gonk se gradi na strani koja se zove “prid ku}om”. Dakle, tamo gde je i dvori{te, a ne “za ku}om”, gde je obi~no samo goli zid jer je tamo kom{ijina avlija. Iz pristojnosti, vaqda, a najvi{e iz prakti~nih razloga, “za ku}om” nema ni prozora. Da ne vide {ta mi radimo a i da ne misle da se nas ti~e {ta oni rade. Zato sluì badà na tavanu ili podignut crep. Najboqe je kad je gonk na strani “sasunca”, dakle na istoku ili jugoistoku, zavisno od poloàja cele ku}e, a ona, opet, mora stajati kako nare|uje red ku}a na sokaku. Iz gonka se obi~no ulazi samo u kuhiwu, osim ako on ne hvata i druge prostorije du` ku}e, kao {to su {pajz, kujnica, ulaz na tavan. Ako gonk pokriva i koju sobu, onda su na tom zidu prose~eni, ako nisu tako ve} napravqeni u prvoj gradwi – lebrwi pendèri, koji gledaju u gonk, odnosno u avliju. Kad vidi{ gong, zna{ kako ìve i {ta rade uku}ani. Kod onih {to se ne bave sami zemqodeqstvom, notaro{a, pope, u~iteqa, zanatlija ~ija radwa nije u ku}i, svih u ~ije avlije ne ulaze kowi i kola, gonkovi su

Gonk obi~no zatvoreni, ~ak i zastakqeni, zid ku}e molovan, na svim otvorima i prozorima je cve}e, patosano je ùtim, svilenim cigqama, negde ~ak i onim sa {est }o{kova, ~isto je k’o u crkvi jer se cigqe bri{u svaki dan. Kod ratara i sto~ara, koji uz ku}u drè {talu, {upu, duboko kod ba{te ~ak i gumno, gonk je skroz druga~iji. Makar bio isto velik, hladovit ili osun~an kao kod “gospode”. Tu se moè na}i i pokoji dàk ìta, kao privremeno, dok se ne odnese u mlin, bure s prekrupom, razne alatke slu~ajno donete iz dowe avlije, sikirica, makaze za rezawe vo}a, testerica kojom je onomad prerezana kost na posledwoj {unki, pa ~ak i vile. Mada tu nisu nimalo slu~ajno, ali niko ne sme da opomene Bábu da ih vrati u {talu. U gonku se, kad je tome sezona, redi ìvina ako napoqu pada ki{a, ~ija perje bez obzira na vreme, kqukaju guske, trebi pasuq ili kruni kukuruz, samo korpa-dve. Tu uvek vise crvene paprike, sveè ili ve} suve, venci belog i crnog luka, upleteni trostruko, veliki bi~ s novim {vigarom {to ga Deda nikom ne da, pa klepetu{a s najboqeg vola {to je slomio nogu pa je morao biti priklan, duga~ka tikva od koje ve} dve godine niko ne stiè da napravi nateg, a ispod crepova je zaboden duga~ki àra~, kojim se leti tera sotonije, oluja s ledom, ~im se primeti wen crni oblak. Lovci u gonku drè rogove srnda}a ili celog jelena, poneko ispuwenu jarebicu ili fazana, ribolovci glavu od najve}e {tuke {to su je poklopili ko{arawem, a udava~e najve}e i najlep{e goblene. Gonk sluì da se u wemu izuju ~izme, opanci, klompe, pa i papu~e pre ulaska u kuhiwu, gde su mo`da i krpare, ali i da glavna redu{a moè kasti: Ja one wegove pijane pajta{e ne pu{tam daqe od gonka! U gonku je najlep{e sedeti kad pada jaka ki{a, kad nije ni toplo ni hladno, pa moè{ mirno da se zavali{ u stolicu ili, jo{ boqe, u dàkove s je~mom ili suncukretom (ti su mekani), pu{i{ i gleda{ da li kapi prave klobuke po barama, jer to zna~i da }e ki{a jo{ padati, pa }e{ mo}i jo{ da len~ari{. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

{ar skog na se qa Bu raw {or, kod Sen te, upo zna li su se u Ame ri ci, pu to va li za jed no po be lom sve tu, a kad im je bi lo do sta `i vo ta na Za pa du, opre de li li su se za Ka wi `u, gde je sve mno go mir ni je i dru ga ~i je. Pre za do voq ni su, uve riv {i se da va ro{ ni je slu ~aj no na zva na Grad ti {i ne. Na vi kao je Pi ter na qu de, a i kli ma mu pri ja, jer je skroz dru ga ~i ja od ki {ne En gle ske. Pi ter je igrao kri ket jo{ kao de ~ak, a ka sni je bio pro fe si o na lac. Po r ed nad i g ra v a w a „King sa” i lon d on s kih „Kvok s a”, pro m o c i j i kri k e t a do p ri n eo je i me~ na ci o nal nih se lek ci ja Sr bi je i Ma |ar ske. Ka ko go sti ni su do {li u naj ja ~em sa -

Samo je Britancima sve jasno Omi qen {i rom bri tan skog ko mon vle ta, kri ket je i da qe pra va mi ste ri ja za ve }i nu ostat ka pla ne te. Ipak, ni je ta ko kom pli ko van kao {to se ~i ni. Ciq je od pro tiv ni ka po sti }i vi {e po e na, tzv. tr ~a we. Dve eki pe od po 11 igra ~a na iz me ni~ no ba ca ju i uda ra ju lop ti cu, sve dok svi igra ~i jed nog ti ma ni su iz ba ~e ni, ili do kra ja 20. ove ra, ko ji je za pra vo set od {est is prav nih ba ca wa. Po sle sva kog ove ra ba ca ~i se me wa ju i ba ca ju lop ti cu sa su prot nog kra ja pi ~a, cen tral nog de la te re na, na ~i jim kra je vi ma sto je igra ~i. Ba ca~ lop ti cu ba ca is pru `e nom ru kom ka uda ra ~u, ko ji po ku {a va da je pa li com uda ri i po stig ne tr ~a we. Jed no se po sti `e kad uda ra ~i za me ne me sta, a za ra |u ju se ~e ti ri tr ~a wa ako se lop ti ca uda ri ta ko ja ko da iza |e van te re na, pret hod no do dir nuv {i tlo u te re nu, ili {est ako ne do dir ne.

sta vu, na {a ube dqi va po be da za 114 tr ~ a w a ne od r a ` a v a

pra vi kva li tet ko {ij skog kri ke ta. Milorad Mitrovi}

SOMBOR NIKAKO DA SE OTARASI SVOJIH PAPKARA, KOMPITARA I SITNIJE FAUNE

svi we grok }u pod pro zo rom grad ske vla sti a da je svo je vre me no som bor ska je opet zah te va lo od go vor ozbiq ne dr va ro {ka asem ble ja od lu ~i la à ve. da ogra ni ~i uz goj ne sa mo do No vom od red bom je pred vi |e no ma }ih ì vo ti wa (u ko je spa da i mit - ogra ni ~a va we dr à wa ì vi ne, tov nih sko srp sko ì vin ~e ’prag we’ – sim bi - pi li }a i go lu bo va u pr voj, cen tral noj o ti~ ka ge net ska ì vuq ka na sta la va ro {koj zo ni, oivi ~e noj gla so vi tim ukr {ta wem pra se ta i jag we ta), ve} je som bor skim Ven ci ma, u ko joj wi ho va stro gi pro pis, i we mu sle du ju }e tak se, do neo pra vi la i u ve zi sa dr à wem ku ~i }a i ma ~i }a i eg zo ti~ ne fa u ne: pa pa ga ja, pi ra na, zlat nih ri bi ca i osta le, o~e ki va lo se da }e ova re {e nost pred stav ni ka na rod ne vo qe uve sti ma lo re da u sta ro stav nu va ro{. Na rav no, za sve ove go di ne ni ko ni je u va ro {ki bu xet upla }i vao tak su za pi to ne, kor wa ~e ili hr~ ke, pa od pod za kon skog ak ta ni ko ha sne ni je ni vi deo. Ali, ova stvar i ne ~u di, po {to se Od bor ni ci iz cen tra ise qa va ju i go lu bo ve zna da je, kao {to ono mad re ~e je dan ak tu el ni som bor ski sli kar po ja va uop {te ni je do zvo qe na, dok se u (po to mak ni {ta ma we pri zna tog de de- dru goj zo ni broj ~a no ogra ni ~a va na 20 va ja ra), je di ni pro blem Som bo ra u to - ko ma da ku ni }a, 20 ko ma da ì vi ne, 50 me {to ne ma gra |a ne, pa sled stve no tov nih pi li }a i tri pap ka ra i ko pi ta to me ni po me nu ta re gu la ti va ni je do - ra, ali sa mo do 2014. U tre }oj zo ni, u zva la pa me ti we go ve sta nov nke. Ta ko ko joj }e se ’prag wad’ mo }i dr à ti sa se i da qe u na vod no ba rok noj som bor - mo do 2016, do zvo qe no je i dr à we 30 skoj va ro {i uz ga ja ju svi we i pap ka ri ko ma da ku ni }a i ì vi ne, te 70 tov nih raz ne fe le na do mak @u pa ni je i Var - pi li }a. Za ~e tvr tu zo nu, {to pod ra zu me |e ({to }e re }i Grad ske ku }e), {to me va pri grad ska na se qa i sa la {e, po -

Be êj ska va ri jan ta Be ton Fej sBu ka: Vra}a se, izgleda, normalno vreme, pa umesto fatalisti~kog zakazivawa vi|ewa u ~ituqi i dva metra ispod zemqe, neka rezneèna du{a je, na trotoaru ispred ulaza u be~ejsku Ekonomsku {kolu, poru~ila izvesnoj Ivani: Ti i ja tri metra iznad neba! Zaobi{ao momak sveprisutni Fejsbuk, uveren da su grafiti svevremeno romanti~ni. Mo`da }e mu, razneèna originalno{}u, Ivana ipak odgovoriti preko neke dru{tvene mreè. V. Jankov

red 100 ko ma da pap ka ra i 20 ko pi ta ra, va ì i od red ba po ko joj se mo è dr à ti 40 ku ni }a i 350 ko ma da ì vi ne i tov nih pi li }a. Po {to je Som bor s oko li nom po znat po go lu ba re wu, de mo krat ski iza bra ni pred stav ni ci na rod ne vo qe su po pi ta wu ove ì vi ne do ne li iz u ze tak, ko ji gla si da je u svim zo na ma iz u zev one pr ve (sta ro stav no in kri mi ni sa ne kao pa {te tar ske) do zvo qe no dr à we do 200 go lu bo va, bi lo da je re~ od sta par skim vi so ko le ta ~i ma il’ som bor skim “ga }a ni ma”. Po {to re da mo ra da bu de, grad je po de qen na zo ne, pa vla sni ci u pr voj zo ni ima ju da re {e kom {i luk be la ja i ble ja wa ova ca i rok ta wa pra si }a u ro ku od go di nu da na, dok u dru goj i tre }oj zo ni to mo ra ju da u~i ne za tri–pet go di na. Da ne bi bi lo ne ke za bu ne, ova par la men tar na od lu ka se od no si is kqu ~i vo na po je din ce, ali ne i one ko ji ima ju re gi stro va ne far me. Tek da se zna ko je su raz me re ovog pro ble ma, mo è da po slu ì i pro ce na nad le `nih slu `bi, po ko ji ma u sa mom gra du ~ak 400 do ma }in sta va u svom dvo ri {tu ima kra ve, ko ze ili svi we, dok ih je jo{ hi qa du u pri grad skoj zo ni. M. Miqenovi}

dRU[TvO

dnevnik SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

Voj vo di na osam me se ci bez be snih `i vo ti wa Procewuje se da oko 55.000 qudi {i rom sveta go di {we umire od besnila, {to zna~i da svakih 10 minuta porodice, najve}im delom u Africi i Aziji, gube po jednog svog najmilijeg ~lana od ove najstra{nije bolesti. Pora`avaju}a je ~iwenica da je svaki od ovih smrtnih slu~ajeva mogao biti spre~en. Iako, kada ~ovek oboli od besnila, nema izle~ewa, besnilo

se kroz brzu i adekvatnu medicinsku pomo} putem primene savremenih imuno bi o lo {kih preparata protiv besnila (vakcine protiv besnila i humanog an ti rabij skog imuno glo buli na), mo`e spre~iti u 100 odsto slu~ajeva. U Evropi je u 2010. go di ni regi stro vano ukup no

di ne da spro vo di kampawu oralne vakcinacije lisica na podru~ju cele zemqe. Mamci koji sadrè hranu primamqivog mirisa i ukusa za lisice i druge divqe mesojede, a u ~ijoj se unutra{wosti nalazi kapsula sa rastvorom vakcine protiv besnila, ve} su distribuirani iz vazduha na teritoriji cele zemqe, izuzev naseqenih mesta. Kampawa oralne vakcinacije divqih ìvoti wa traja}e pet go di na i sprovodi}e se putem prole}nih i jesewih kampawa na podru~ju cele zemqe. - Kao dokaz uspe{nosti ove metode je podatak da posle vi{e od 30 go di na, u pr vih osam meseci 2011. godine ni je bi lo nijednog registrovanog slu~a ja be sni la kod ìvotiwa na teritoriji Vojvodine - kaè direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu prof. dr Du {an La lo {e vi}. Ovakav trend u Vojvodini po~eo je pre oko pet godina, od kada vi{e nije bilo slu~ajeva besnila u Ba~koj, a od ove godine nema ih ni u Banatu i Sremu, iako ih je jo{ pro{le godine

Sve je mawe besnila ìvotiwa u Srbiji - 2008. registrovana su 234 slu~aja, a 2010. godine 104. U prvih {est meseci ove godine dijagnostikovane su 32 besne ìvotiwe 7609 slu~ajeva besnila, prete`no kod divqih ìvotiwa, uz 8 smrtnih slu~ajeva kod qudi. U Srbiji je od 2008. godine prisutan trend pada broja dijagnostikovanih slu~ajeva besnila ìvotiwa, tako da je od 234 registrovanih slu~ajeva u 2008. godini broj slu~ajeva opao na 104 u 2010. godini. U prvih 6 meseci 2011. godine registrovane su ukupno 32 besne ìvotiwe. Osim uobi~ajenog pada broja slu~ajeva karakteristi~nog za ovu cikli~nu zoonozu, svakako najva`niji uticaj je ostvaren putem oralne vakcinacije lisica. Ova metoda se pokazala kao najefikasniji na~in da se elimini{e besnilo iz prirode ~ime se efikasno {tite i doma}e ìvotiwe i qudi. Da bi se iskorenilo besnilo u Srbiji, Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za veterinu, u saradwi sa Evropskom komisijom, po~ela je novembra pro{le go-

bilo dosta. Ovaj uspeh je rezultat peroralne vakcinacije lisica, koja se ve} vi{e godina sprovodi u Ma|arskoj, prvo u regionu zapadno od Dunava, zatim izme|u Dunava i Tise, kada je i prestala epizootija besnila u Ba~koj. Kampawa oralne vak ci na ci je li si ca, ko ja je pro{le godine po~ela na podru~ju cele Srbije, direktno je uticala na nestanak besnila u Banatu i Sremu. Ovako povoqna situacija nije i u centralnoj Srbiji, gde je od januara do jula ove godine dijagnostikovano 35 slu~ajeva besnila kod `ivotiwa, od kojih su {est doma}e `ivotiwe, a ostalo su besne lisice. Sa nastavkom zapo~etih kampawa oralne vakcinacije lisica na podru~ju cele zemqe o~ekuje se da }e se trend pada broja slu~ajeva nastaviti, ali se svakako mora ostati na oprezu i biti spreman da se reaguje ukoliko se besnilo ponovo javi. J. Barbuzan

Is pla ta ot prem ni na za vi si od bu ye ta Ukoliko Vlada i Ministarstvo prosvete do 30. septembra ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu i zaostale otpremnine ili ne daju pismenu garanciju da }e to u~initi do 14. oktobra, ~lanovi Unije sindikata prosvetnih radnika odr`a}e {trajk upozorewa 3. oktobra. Prema odluci glavnog odbora Unije, toga dana zaposleni koji su ~lanovi ovog sindikata ne}e dr`ati prvi ~as u obe smene. Ukoliko ni posle toga jubilarne nagrade i otpremnine ne budu ispla}ene, Unija najavquje da }e stupiti u {trajk od 14. oktobra. U Vojvodini oko 700 prosvetnih radnika nije dobilo otpremnine i premije. S druge strane ministar prosvete i nauke Republike

Srbije @ar ko Ob ra do vi}, prilikom posete Novom Sadu izjavio je da }e i premije i zaostale otpremnine biti ispla}ene. - Ovo }e sigurno biti ispla}eno, ali sve zavisi od novca u buxetu. Danas bi trebalo da imamo podatke vezane za rokove isplate. To su svakako garantovana sredstva koja se realizuju preko lokalne samouprave. Nakon rebalansa buxeta, o kojem }e se raspravqati na sednici zakazanoj za 11. oktobar, mo}i }emo da pri~amo konkretnije o ovoj temi - naveo je Obradovi}. Podsetio je i da je 158 zaposlenih u prosveti u Srbiji od po~etka godine ostalo bez posla, jer su imali nedovoqan fond ~asova. Q. Na.

sreda28.septembar2011.

BUYETSKA MESTA ZA UPIS NA DOKTORSKE STUDIJE JO[ UVEK SAMO MOGU]NOST

Ko ga zmi ja jed nom uje de... „NAPOMENA: Vlada Srbije jo{ uvek nije odobrila predloène kvote za upis studenata na teret buxeta. Ukoliko mesta na buxetu ne budu odobrena, doda}e se broju samofinansiraju}ih studenata”- uvodni je i sveobja{wavaju}i tekst za konkurs za upis u prvu godinu doktorskih studija u akademskoj 2011/12. godini na fakultetima Univerziteta u Beogradu. Konkurs za upis potencijalnih doktoranata na Univerzitetu u Novom Sadu tako|e po~iwe sli~nom napomenom: „Upis kandidata u statusu studenata koji se finansiraju iz buxeta realizova}e se u skladu sa obezbe|ivawem buxetskih sredstava na osnovu Odluke Vlade APV i saglasnosti Ministarstva prosvete i nauke RS za {kolsku 2011/12”. Isto je i na ostalim dràvnim univerzitetima, odnosno fakultetima u Srbiji, iako su konkursi za upis nove generacije doktoranata u toku, niko ìvi ne zna da li }e i za koliko wih dràva pla}ati studije. Pored teksta konkursa za upis, na sjatu Novosadskog univerziteta objavqena je i „Saglasnost na odluku” o upisu na buxetska mesta, iz koje se vidi da je buxetsku kvotu za UNS, Vlada Vojvodine usvojila jo{ 4. maja ove godine, pa je onda Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice dobio traènu saglasnost Ministarstva prosvete i nauke (18. maja) za buxetsku kvotu za prvu godinu doktorskih studija u 2011/12, koja je ukupno za UNS 235 mesta (i jo{ 370 samofinansiraju}ih). Pa u ~emu je onda „kvaka”? Pa u tome {to „koga jednom zmija ujede...”. Naime, fakulteti UNS-a nisu od resornog ministarstva jo{ dobili ni di-

No vo sad ski uni ver zi tet

nar za takozvane buxetske doktorante koje su upisali 2010/11. „Dnevniku” su to potvrdili dekani, odnosno prodekani Fakulteta tehni~kih nauka, Medicinskog, Filozofskog, a ova tema

{kolovawe doktoranata, tek, jedino se pouzadano zna da oni koji `ele da upi{u doktorske studije moraju biti spremni kao da }e pla}ati {kolarinu, ali i: prijavu na konkurs, tro{kove i

Sti}i }e „lawski novci”? Finansirawe doktorskih studija na dràvnim fakultetima prekju~e je bilo u ìì skupa „Doktorske studije u Srbiji”, odànom na Novosadskom univerzitetu. U tom kontekstu pitali smo prof. dr Ra di vo ja Mi tro vi }a, dràvnog sekretara Ministarstva prosvete i nauke kako se dogodilo da nijedan fakultet Novosadskog univerziteta jo{ nije dobio novac za „buxetske studente” upisan lane u prvu godinu doktorskih studija? - Ne znam za{to je do{lo do ovih te{ko}a, proveri}emo ovih dana. Zbog toga, ba{ zbog problema nedostatka sredstava „tri puta merimo a jednom se~emo” i mislim da je va`no da se pre svega dugovawa iz pro{le godine izmire, a da se onda preuzmu realne obaveze za narednu {kolsku godinu i da se te obaveze po{tuju - rekao je za „Dnevnik” dr Mitrovi}. pomiwana je i na posledwoj sednici Senata UNS-a. Ako ne bude buxetskih para, neki fakulteti }e o svom tro{ku {kolovati svoje mlade kadrove za budu}e doktore nauka. Ali, ko ho}e, ko ne}e, odnosno ne moè da pla}a

„izvr{ewe ekvivalencije i priznavawa ispita na magistarskim studijama” ako kandidat dolazi s magistarskih studija, pa materijalne tro{kove upisa, pa osigurawe... Pa }e neke mo`da obradovati kad saznaju da im fakul-

tet pla}a {kolarinu, a i to je zna~ajno, jer su one u proseku oko 150.000 dinara. Na Novosadskom univerzitetu najnià godi{wa {kolarina za doktorske studije je na Tehnolo{kom fakultetu i iznosi 90.000 dinara (i jo{ moè da se plati u ~etiri rate) , Poqoprivrednom 100.000 (ovde je jedino veterinarska medicina 150.000), Medicinskom 110.000, Filozofskom i Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 120.000, Prirodno-matemati~kom 150.000, Gra|evinskom u Subotici 190.000, Fakultetu tehni~kih nauka 200.000, a na Pravnom fakultetu 254.000 dinara... Neki nude olak{icu pla}awa u dve rate. Ali, ve} na startu pri samom konkurisawu i upisu kandidati }e morati da plate i ostale pomenute tro{kove, a tu stvarno ima velikih razlika. Tako, recimo, Poqoprivredni tro{kove upisa napla}uje 5.750 dinara, Tehnolo{ki 6.500, Pravni 1.500 prijavu i 3.000 upis, Medicinski tro{kove konkurisiwa 6.000 i upis s kolektivnim osigurawem 5.550, FTN prijavu 1.000, a upis 10.000, PMF za tro{kove konkursa 1.800 i upis 6.050, Gra|evinski po 6.000 dinara i za prijemni i za upis, Fakultet sporta 8.000 za upis, dok se na Filozofskom fakultetu naknada za prijavu na konkurs pla}a ~ak 20.000 dinara i jo{ toliko plati}e oni koji se budu upisivali. Tako ko uspe da upi{e tre}i stepen akademskih studija u startu }e morati da plati od 31.500 dinara (recimo jedna od ~etiri rate {kolarine, plus tro{kovi upisa na Tehnolo{kom) do 158.000 dinara (prva rata i tro{kovi upisa na Pravnom). V. êki}

SVI BELOBLATSKI JEZICI

Uni ver zal na je zi~ ka so na ta Evropski dan jezika, 26. septembar, naro~ito bi trebalo obeleàvati u Belom Blatu, seocetu na obroncima Carske bare, za kog vaì deviza – „ni maweg sela, ni vi{e jezika”. Jer, poliglotizam je sasvim normalna stvar u komunikaciji wegovih me{tana. Ovde se divan zapo~ne spontano, na bilo kom od pet - {est aktivnih jezika, a zavr{i se beloblatskim slengom. Slova~ki je najdominantniji, a za nema~ki Belobla}ani kaù da je jezik pijeteta, prema Nemcima koji su i formirali ovo mesto, da-

nas sa oko 1.500 du{a, a u koje su se prvi Srbi doselili sedamdesetih godina pro{log veka. - To je neverovatno bogatstvo i {arenilo, i velika prednost. Slova~ki, ma|arski, bugarski, srpski, romski, nema~ki, “beloblatski“... Sve su to na{i jezici. Dodu{e, ponekad imamo malo problema, kada na{i |aci krenu u sredwu {kolu, jer nas neki „jezi~ki ~istunci“ ba{ ne razumeju najboqe. No, tolerancija je na{e oru`je, te strpqewem prevazilazimo i taj „problem~i}“ – veli za

„Dnevnik“ direktor beloblatske Osnovne {kole „Bratstvo jedinstvo“ Mi lan Ne deq kov i dodaje da je Evropski dan jezika bio prilika da se podsetimo da su nam jezi~ki koreni isti. U seoskoj {koli trude se da neguju govore starih predaka. @iteqi sa ponosom poru~uju da je Belo Blato primer pravih vojvo|anskih i evropskih vrednosti kakvima te`imo. Mo`da je ba{ zato i seoska {kola zadr`ala naziv „Bratstvo jedinstvo“, kao neku simboliku. Navode da je to ne{to

~ega se ne odri~u, ali ne u ideolo{kom smislu, ve} kao okosnice najva`nijih dru{tvenih vrednosti. - Ne samo evolutivno - biolo{ki, ve} smo i jezi~ki svi bliski, tako da mo`emo jasno re}i da je Evropski dan jezika i na{ zajedni~ki jezi~ki pra-praznik. I zato - govorimo glasno, na svom i svim na{im jezicima. A eho na{ih zajedni~kih jezika komponova}e jednu razumqivu, univerzalnu jezi~ku sonatu – poru~uje Nedeqkov. @. Balaban

VESTI No vo ru ko vod stvo evrop skih om bud sma na Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu odr`ana je Generalna skup{tina Evropskog Instituta Ombudsmana, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo. Predsednica Instituta je Bur gi Fol ger, ombudsman Ju`nog Tirola, a od dva izabrana potpredsednika jedan je Di ter fon Bla rer, ombudsman {vajcarskog kantona Bazel, a drugi potpredsednik je prof. dr Dra gan Mil kov, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i dosada{wi ~lan upravnog odbora Instituta. Evropski institut ombudsmana osnovan je 1982. godine pod prvobitnim nazivom Evropska ombudsman akademija. Wegovi osniva~i su univerzitetski profesori iz Insbruka, u saradwi sa slu`bom austrijskog ombudsmana. Ciq Instituta je prou~avawe institucije ombudsmana u Evropi i kao takav Institut okupqa nau~nike, stru~wake i prakti~are (aktivne ombudsmane) evropskih zemaqa, koji se bave ovom tematikom, bilo teorijski, bilo prakti~no. Sedi{te Instituta je u Insbruku, u Austriji.

Ne ma do ka za o smr ti Dra `e Vi{i sud u Beogradu ne poseduje dokaz o smrti, odnosno streqawu komandanta Kraqevske vojske u otaxbini Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, rekao je ju~e na ro~i{tu za rehabilitaciju Mihailovi}a sudija Alek -

san dar Iva no vi}. Po{to ni predlaga~i rehabilitacije nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovi}evoj smrti, sudija Ivanovi} je najavio da }e sud poku{ati da do zvani~nog podatka o tome do|e od Bezbednosno-informativne agencije, Istorijskog arhiva i mati~ara op{tine Ivawica u kojoj je Mihailovi} ro|en. Jedini trag o Mihailovi}evoj smrti, koji su sudu dostavili predlaga~i, jeste izve{taj lista „Borba” koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovi}em izvr{ena smrtna kazna streqawem dan ranije.

Na po pi su li sti }i na srp skom Na~elnik Odeqewa za popis stanovni{tva u Republi~kom zavodu za statistiku Sne `a na Lak ~e vi} izjavila je da popis u Srbiji ne}e mo}i da se obavi na svim mawinskim jezicima i da sada vi{e nema vremena da se na tom planu bilo {ta mewa. Ona je objasnila da je za ovogodi{wi popis stanovni{tva obezbe|en softver sa opti~kim prepoznavawem, pa }e listi}i biti iskqu~ivo na srpskom jeziku, osim za Albance i Ma|are. - Nemogu}e bi bilo obraditi podatke na svim jezicima mawina, a sada nema vremena da se bilo {ta mewa, jer je organizacija popisa u toku i ve} su odre|eni listi}i koji }e biti na srpskom jeziku i }irili~ni - rekla je Lak~evi}. Ona je dodala da }e pripadnici ostaliih mawina dobiti „zbirku”, kao ogledni primerak u kome su obrasci na raz-

li~itim mawinskim jezicima, kao i latini~nom pismu.

Ma |ar skom cen tru 500.000 di na ra Vojvo|anski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice odlu~io je da Ma|arskom kulturnom centru „[andor Petefi” u Novom Sadu uputi 500.000 dinara za sanaciju {tete nastaloj demolirawem objekta. Kako se navodi u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za informacije, saglasnost za davawe pomo}i dao je predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti}, a sredstva }e biti ispla}ena iz buxetskih rezervi. Resorni sekretarijat je ocenio da je demolirawe svakog obele`ja kulturnog identiteta, kao {to je Ma|arski kulturni centar, nedopustiv ~in koji se mora o{tro osuditi i kazniti najstro`im zakonskim merama.

Voj te hov ska na pu sti la Pink Potpredsednica „Pink medija grupe” i predstavnica za medije te kompanije Ta tja na Voj te hov ski, posle skoro decenije rada, napustila je kompaniju iz li~nih razloga. - Odluku sam donela iz potpuno li~nih razloga, lojalna svojim moralnim i profesionalnim principima - navela je Vojtehovski u saop{tewu dostavqenom medijima. Ona je napomenula da se ne povla~i iz javnog `ivota.

SPORT

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U SRBIJI I ITALIJI DARKO ZAKO^, SELEKTOR RUMUNIJE

Sr bi ja je fa vo rit Drugu godinu zaredom srpski stru~wak Darko Zako~ predvodi `ensku reprezentaciju Rumunije, a pred wegovim timom je sada najve}i izazov, me~ protiv Srbije u plej-ofu i borba za ~etvrtfinale. Solidno su se Rumunke suprotstavile Poqskoj i ^e{koj u osnovnoj grupi, ali su s tre}eg mesta u{le u plej-of i dobile,

Dar ko Za ko~

prema re~ima selektora, najte`eg mogu}eg protivnika. Nije Zako~ o~ekivao da }e se u plej-ofu sastati sa Srpkiwama. - Primarni ciq smo ostvarili plasmanom u plej-of, iako su moje `eqe i{le preko toga. Potajno sam se nadao da u me~u s

tat bio druga~iji, da bi utakmica bila neizvesnija – obja{wava Zako~ i dodaje da se desilo ono ~emu se najmawe nadao i èleo, a to je da plej-of igra protiv svojih. - Srbija je apsolutni favorit, svi dobro znaju kakav je kvalitet srpske reprezentacije. Naàlost, u utakmici protiv Nema~ke nije sve i{lo onako kako treba, ali mislim da }e to uz dobru analizu stru~nog {taba i verovatno samokriti~nost devojaka uroditi plodom i da }e biti jako motivisani protiv nas. Bilo bi glupo pretiti Srbiji iz ove pozicije, jer smo imali puno hendikepa i ovo nije ono {to sam èleo i {to krasi moj rad. Nisam uspeo da ostavim pe~at na ovo rumunsku reprezentaciju, jer nisam imao ni vremena, ni mogu}nosti da napravim pravu kompoziciju na vreme. Zako~ obe}ava da }e wegove devojke probati da se odupru favoritu. - Ose}awa su jedno, razum drugo, ali ja sam profesionalac i moram u~initi sve da rumunski tim izgleda {to boqe sutra na terenu. Trebalo bi mnogo stvari da se poklopi da bi se desilo iznena|ewe. Moramo da odigramo ekstra borbeno, da se sve devojke potrude i pruè i vi{e od

Na Poq sku ser vi som Realno je da Srbija pro|e u ~etvrtfinale i tamo se sastane sa Poqskom. Kakve su {anse srpskog tima u tom me~u obzirom da ste vi igrali protiv wih u okviru grupe? – Poqska ima iskusan sastav. Puno im zna~i Sadurek na poziciji diza~a, povratak Skovronske, kao i odli~ni sredwaci Bednarek i Podolec. Za nijansu imaju slabiju prima~ku dijagonalu od onoga {to se naviklo i tu vidim neku {ansu. Dobar servis sve re{ava – otkriva Zako~. ê{kom moèmo da uradimo ne{to vi{e pa da sa druge pozicije u|emo u plej-of, naàlost to je bio prvi me~. Siguran sam da je bio raspored malo druga~iji, da smo u tre}em susretu odmerili snage s ê{kom da bi rezul-

svog maksimuma i da, s druge strane, Srbija ne{to slabije odigra. Jedino tu mo`e da se krije neka na{a {ansa za eventualno iznena|ewe – rekao Darko Zako~. M. Risti}

NA[ SELEKTOR ZORAN TERZI] UVA@AVA SELEKCIJU RUMUNIJE

Sva ki me~ kao fi na le Porazom od Nema~ke do{le su odbojka{ice Srbije u situaciju da do ~etvrtfinala moraju du`im putem, kroz plejof, a tamo ih o~ekuju Rumunke. Ne treba posebno da se naglasi da su na{e devojke favoritkiwe u tom susretu, ali da treba tom me~u pristupiti s maksimalnom ozbiqno{}u, jer je svaki me~ za Srbiju od sada kao finale. Ne mi ce su u po sled wem me ~u u gru pi od i gra le ve o ma do bro i u ~e tvrt fi na le se pla si ra le s pr ve po zi ci je, a Sr bi ju osta vi le u plej-ofu. - Znali smo da }e me~evi protiv Ukrajine i Francuske biti lak{i za nas i da }emo s Nemicama igrati za prvo mesto. Od 2005. godine nismo pobedili Nema~ku, a to je dug period. Nije Nema~ka bila problem, ve} se videlo od po~etka prvenstva da ne igramo kao ove se zo ne. De voj ke su spremne, i to nije sporno, i sve `ele dobar rezultat. Ma-

sa ambicijom da naprave ne{to. Kada smo i{li na neka takmi~ewa, ve}ina nije imala pojma da u~estvujemo tamo, a kada smo ne{to uradili onda je to bilo lepo. Moramo da budemo spremni na to da svi `ele da naprave dobar rezultat. Treba biti realan, ozbiqan i igrati dobro. Ne prihvatam da kao Rumunke dobijemo s pola snage, a onda }emo kao da zapnemo s Poqskom. Toga ne sme da bude u sportu. Toga su devojke svesne i nadam se da }e me~ s Nemicama da bude prekretnica, pre svega, u razmi{qawu o tome {ta treba da se radi na terenu, a ako se desi to bi}e i rezultata. Sva ki pred sto je }i me~ je kao fi na le? - Upravo tako! Do sada su me~evi bili va`ni, ali imali smo pravo na kiks, od Rumunki pa nadaqe vi{e toga nema. Do sada smo obi~no dobro igrali na utakmicama gde ima pritiska. Treba da nastavimo kontinuitet dobrih iga-

Cur lea pred wa ~i - Puno su Rumunke dobili povratkom Karmen Curlee, skoro je do{la, ali je ve} pokazala da je u posledwih nekoliko godina jedan od najboqih igra~a na poziciji korektora. Ekipa igra dobru odbranu i to je karakteristi~no za Darkov rad, da malo gre{e i imaju veoma dobar servis. Mo`da im je nedostajao krajwi napada~ koji moè da realizuje te{ke situacije. Realno, kvalitetniji smo i to nije sporno, ako Rumunija bude igrala sa sto odsto, onda moramo da odgovorimo na isti na~in, ako èlimo trijumf – rekao je Terzi} la presija je uticala na wih, ali mo `da ovaj iz gu bqe ni me~ bude i dobar. Devojke moraju da shvate da moè da se izgubi pred doma}om publikom i da ìvot i takmi~ewe idu daqe – kaè Terzi}. Da nas vas o~e ku je plejof su sret s Ru mu ni jom? - Ne smemo ni u kom slu~aju da raz mi {qa mo o Ru mu ni ji kao o autsajderu. Sve ekipe su na Evropsko prvenstvo do{li

ra koji smo zapo~eli u Evroligi i nastavili na Gran priju, nema razloga da ne bude tako i sada. Igra l i ste pri p rem n e me ~e ve s Ru mun ka ma i do bi ja li ih, ka ko pri tiv Za ko ~a? - Prednost Rumunki je ta {to wi hov se lek tor do bro poznaje na{u odbojku i na{e igra ~i ce. Ru mun ke igra ju skroz dru ga ~i je od ka da ih

Zo ran Te re zi}

Darko vodi, mnogo ozbiqnije. Mno go vi {e po {tu ju te ren nego pre, ozbiqnije su i te`ak su protivnik. Jesmo ih dobijali u pripremama, ali to ni{ta ne zna~i jer tada nismo igrali maksimalno. Ciq jeste pobeda, ali uz opu{tenu, pravu i te~ni igru kakvu umemo da pru`imo. Da li je po raz osta vio tra ga na de voj ka ma? - Nadam se da ne}e, dugo smo raz go va ra li po sle po ra za. Treba da budu svesne da su porazi sastavni deo igre, pa i pred doma}om publikom, da nije tako onda bi organizator uvek bio {ampion. Ne treba da bude presije jer nije sramota izgubiti. Ovo je sport i treba dati maksimum i ako si spreman da pobedi{ - pobedi}e{. Postoji mali pritisak i

Srp ki we iza bra le du `i put Srbija – Nema~ka 1:3 (22:25, 15:25, 25:20, 17:25) BE O GRAD: Hala „Pionir“, gle da la ca: 3.900, su di je: Ro drigez ([panija), Groenevegen (Holandija). SR B I J A: Bra ko ~e vi} 18 (48-17 napad, 1 bl), Krsmanovi} 7 (13-7), Molnar 9 (20-8, 1 as), Ogwenovi} 3 (2-2, 1 as), Nikoli} 11 (29-10, 1 as), Ra{i} 15 (21-9, 4 bl), Malagurski 1 (1 as), Male{evi}, Antonijevi}, Vesovi}, Ninkovi}, Popovi} (l).

Bri`itka Molnar

NE MA^ KA: Vajs 2, Grun 20 (40-19, 1 as), [u{ke 14 (13-9, 3 bl, 1 as), First 10 (7-3, 6 bl, 1 as), Kocuh 15 (36-15), Brinker 14 (29-11, 3 bl), ^erlih (l), Kaufeldt, Mates, Hipe, Tomsen, Apic. Odbojka{ice Srbije pora`ene su od Nema~ke u posledwem me~u A grupe na Evropskom prvenstvu i u plej-ofu }e se sastati s Rumunkama u borbi za mesto me|u osam najbo-

qih reprezentacija. Nisu mogle na{e devojke ozbiqnije da se su prot sta ve raz i gra nim Nemicama, pre svega zbog slabog prijema, a i zbog veoma dobre i di sci pli no va ne igre protivnica. Tako se Nema~ka direktno plasirala u ~etvrtfinale i ima}e dan pauze vi{e u odnosu na Srpkiwe. Iako su na{e devojke vodile na startu duela, velike probleme pravile su im Nemice sa servis linije. Maksimalno su bile optere}ene Molnar i Nikoli}, ali su wih dve, pored slabog prijema, imale veliku ulogu u na{em napadu. Nemice su dobro bile upoznate sa igrom Brako~evi}eve i, posle solidnih odbrana, lagano su do{le u prednost. Igrale su Srpkiwe ne{to slabije u odnosu na predstave iz Gran prija, ali su odr`avale egal sve do zavr{nice seta. Napravile su Nemice as na Molnarovoj (lo{a procena), a potom je Grun iskoristila kontranapad i poenom Firstove nema~ka je povela. U drugom setu kao da nije bilo na{ih devojaka na terenu. Nemice su boqe po~ele (6:3), ali su plave uspele da vrate egal (8:8) i to je bilo sve za {ta su imale snage. Klasi~na demonstracija sile vi|ena je na parketu „Pionira“ i kona~nih 25:15 za Nema~ku. Dobro je da su Srpkiwe do{le i do tog u~inka, s obzirom na igru. Slab prijem, pra}en veoma lo{im dizawima Ogwenovi}eve i gomilom gre{aka puca~a nisu ni mogli boqe da se odraze na situaciju na semaforu. Sredwi bloker [u{ke pravila je ~uda preko na{eg

Da na {wi pro gram Plej-of (Beograd) Sr bi ja – Ru mu ni ja ^e {ka – Fran cu ska

(17) (20)

pre nekoliko dana sam rekao da bi bilo dobro izgubiti jedan me~ u ovom periodu, dok utakmice nisu kvalifikacione, jer bi taj teret pao. Moè da se izgubi, nije to stra{no, igra se daqe. Pitawe je da li je sa da ras po red te ì ili lak{i nego da smo dobili Nemice? Imamo me~ vi{e i druga~ije protivnike u eventualnom polufinalu, {to moè da bude dobra stvar. Ko je ja~i ili slabiji, te{ko je re}i – is ta kao je se lek tor Zo ran Terzi}. Marko Risti}

Re zul ta ti i ta be le A grupa Ne ma~ ka – Sr bi ja Fran cu ska – Ukra ji na 1. Ne ma~ ka 3 2. Sr bi ja 3 3. Fran cu ska 3 4. Ukra ji na 3

3 2 1 0

0 1 2 3

3:1 3:0 9:1 7:4 4:6 0:9

9 6 3 0

B grupa Azer bej yan – Hr vat ska Ita li ja – Tur ska 1. Ita li ja 2. Tur ska 3. Azer bej . 4. Hr vat ska

3 3 3 3

2 2 1 1

1 1 2 2

3:1 2:3 8:4 6:6 5:7 4:7

7 5 3 3

C grupa ^e {ka –-Iz rael Poq ska – Ru mu ni ja 1. Poq ska 2. ^e {ka 3. Ru mu ni ja 4. Iz rael

3 3 3 3

3 2 1 0

3:0 3:0 0 1 2 3

9:0 6:3 3:6 0:9

9 6 3 0

D grupa Ru si ja – Ho lan di ja [pa ni ja – Bu gar ska

Te{ko kroz blok Nemica: Jelena Nikoli}

bloka, a Kocuh i Grun bile su tu samo da stave {lag na sjajno odigran set. Ne ko li ko spor nih su dij skih odluka po~etkom tre}eg seta unele su nemir u na{e redove, ali su i pored toga Terzi}eve devojke imale snage za solidnu igru. Ponovo je Molnar bi la op te re }e na pri je mom, a i Nemice su malo oduzele gas posle visokog vo|-

stva. Milena Ra{i} je igrom u sredini tog perioda odigrala veoma dobro i bila igra~ preokreta, a prikqu~ila joj se Brako~evi}eva, pa je Srbija izborila ~etvrti set. Nemice su odigrale bez gre{ke ~etvrti set. Veoma brzo su povele 6:1 i 8:3, preko Kocuh i Grun, a odsustvo na{eg bloka nije garantovao ni{ta dobro. ^itav tok me~a obele-

1. Ru si ja 2. Ho lan di ja 3. [pa ni ja 4. Bu gar ska

3 3 3 3

3 2 1 0

0 1 2 3

3:1 3:0 9:2 7:3 4:6 0:9

9 6 3 0

`ilo je veoma lo{e kori{}ewe kontranapada na{ih devojaka, a Nemice su bile dobre u tom segmentu i nije bilo spasa za doma}ina Evropskog prvenstva. Mewao je Terzi}, u{le su Malagurski i Antonijevi}, ali slab prijem u bitnim trenucima obio se o glavu na{ih devojaka i Nema~ka je ubele`ila tre}u pobedu u A grupi. Marko Risti}

SPORT

c m y

dnevnik

Bar sa na is pi tu u Min sku Pe pe Gvar di o la.- Sa da ima mo igra ~a vi {e u ve znom re du, igra mo 3-4-3. U ova kvoj for ma ci ji za sa da se mno go bo qe sna la zi mo na Kamp nou, gde ima mo vi {e pro sto ra, ali se na dam da }e mo i u go sti ma pri ka zi va ti kva li tet ne par ti je. S iz bo rom tak ti ke sla `e se i Li o nel Me si. - Ova ko je mno go bo qe, iz ve znog re da do bi jam vi {e upo tre bqi vih lop ti, sve `i ji sam u za vr{pnci, {to je re zul ti ra lo i sa osam go lo va u pr ven stvu. @e -

Gru pa E Va len si ja - ^el zi Ba jer - Genk

1. ^el zi 2. Genk 3. Va len si ja 4. Ba jer

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

1. Olim pik (M) 2. Ar se nal 3. Bo ru si ja (D) 4. Olim pi ja kos

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

Gru pa G Ze nit - Por to [a htjor - APOEL 1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

Gru pa H Ba te - Bar se lo na Mi lan - Plzen

1. Bar se lo na 2. Mi lan 3. Ba te 4. Plzen

- Ima mo sja jan tim i uz to ne pri dvi dqiv – tvr di no vi na pa da~ Ba te Bo ri so va Ma te ja Ke `man. – Uve ren sam da mo `e mo da pa ri ra mo Bar se lo ni. Znam da }e bi ti iz u zet no te {ko, ali se ipak na dam po voq nom re zul ta tu. Bar se lo na po la ko hva ta for mu, na Kamp nou Ka ta lon ci ima ju sja jan u~i nak, ali na go sto va wi ma jo{ mno go to ga kod wih ne {ti ma. - Pro me ni li smo si stem igre – ob ja {wa va tre ner Bar se lo ne

lim da sru {im sve gol ge ter ske re kor de. êl zi go stu je Va len si ji na Me sta qi. Bi }e to po pred vi |a wi ma sja jan okr {aj, a in ter sant no je da je no vi vo |a na va le êl zi ja Huan Ma ta le tos ba{ s Me sta qe sti gao na Stem ford brix. Uz to, u re do vi ma êl zi ja ni je ba{ sve idi li~ no, no vi tre ner Vi qas Bo a{ je iz ~i sta mi ra pre se lio na klu pu jed nog od naj i sku sni jeg igra ~a Fren ka Lam par da.

(20.45) (20.45) 2:0 0:0 0:0 0:2

3 1 1 0

Gru pa F Ar se nal - Olim pi ja kos (20.45) Olim pik - Bo ru si ja (D) (20.45)

1. APOEL 2. Por to 3. [a htjor 4. Ze nit

Ma te ja Ke `man, pr vo ti mac Ba te Bo ri so va

0 0 0 1

1 1 1 1

0 0 0 0

1 1 1 1

0 0 0 1

0 0 1 1

0 0 0 0

1:0 1:1 1:1 0:1

3 1 1 0

(18) (20.45) 2:1 2:1 1:2 1:2

3 3 0 0

(20.45) (20.45) 2:2 2:2 1:1 1:1

1 1 1 1

- Lam pard je umo ran, po treb na mu je pa u za – ob ja snio je svoj po tez Vi qas Bo a{. – Ima mo do vo qan broj kva li te nih igra ~a, na Me sta qi igra }e naj sprem ni ji. Za gre ba~ ki Di na mo, po sle mi ni mal nog po ra za u su sre tu s Re a lom, go stu je u Li o nu, i ra ~u na na bod. - Ako po no vi mo igru iz utak mi ce s Ma dri |a ni ma si gu ran sam da ne }e mo iz gu bi ti – op ti mi sta je ka pi ten mo drih Mi lan Ba deq. - Olim pik je ve li ki fa vo rit, ali i mi ima mo pra vo da se na da mo uspe hu. G. Ko va~

Pe tro vi} zo ve Mar ka Si mi }a Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} Pi `on u ~e tvr tak }e sa op {ti ti spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za me ~e ve pro tiv Ita li je i Slo ve ni je. Se lek tor Sr bi je ne }e mo }i da ra ~u na na {to pe ra Man ~e ster ju naj te da Ne ma wu Vi di }a, a pod zna kom pi ta wa je i Mi lan Bi {e vac. Za to }e naj ve ro vat ni je na spi sku bi ti i Mar ko Si mi}, de fan zi vac BA TE Bo ri so va. Kva li fi ka ci o na utak mi ca pro tiv Ita li je igra se 7. ok to bra u Be o gra du, a ~e ti ri da na ka sni je u Ma ri bo ru je na pro gra mu me~ pro tiv Slo ve ni je. Pre Pe tro vi }a, svoj spi sak igra ~a za kva li fi ka ci o ne me ~e ve sa Ma ke do ni jom i Dan skom, da nas }e sa op {ti ti se lek tor mla de re pre zen ta ci je Alek san dar Jan ko vi}. Te utak mi ce ta ko |e se igra ju 7. i 11. ok to bra. Fud bal ski sa vez Sr bi je sa op {tio je i da }e u ~e tvr tak u Be o gra du bi ti odr `an `reb za osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je. U pe tak, 30. sep tem bra, Ku }u fud ba la u Sta roj Pa zo vi po se ti }e pred sed nik FS Ita li je \an kar lo Aba te, ko ji }e sa srp skim ko le gom To mi sla vom Ka ra xi }em pot pi sa ti ugo vor o sa rad wi.

Ste vens tre ner [al kea Ho lan |a nin Hub Ste vens je no vi tre ner [al kea, sa op {ti la je upra va klu ba iz Gel zen -

Hub Ste vens

kir he na. Ste vens je za me nio Ral fa Rang ni ka ko ji je pod neo ostav ku zbog zdrav stve nih raz -

lo ga. On je pot pi sao ugo vor do kra ja 2013. Ste vens je ve} bio na ~e lu [al kea od 1996. do 2002. i vo dio je klub do osva ja wa Ku pa UEFA 1997. ka da su u fi na lu po be di li mi lan ski In ter. On je ta ko |e i tre ner ko ji je naj du `e bio na klu pi klu ba iz Gel zen kir he na, a ra dio je i u ber lin skoj Her ti, Kel nu, Ham bur gu i PSV-u iz Aj ndho ve na. Po sled wi klub ko ji je vo dio bio je austrij ski Sal zburg, sa ko jim je 2010. osvo jio ti tu lu {am pi o na. [al ke se po sle se dam ko la Bun de sli ge na la zi na pe tom me stu na ta be li sa 12 bo do va.

Mar ko Si mi}

Tvr do i mu {ki do po be de Na te re ni ma SC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su prak ti~ no po ~e li pri pre me za der bi 7. ko la do ma }eg {am pi o na ta, u ko jem do ~e ku ju li de ra i ak tu el nog pr va ka Sr bi je, eki pu Par ti za na. Za raz li ku od cr no-be lih, ko ji su do ì ve li je dan po raz (u Uì cu), no vo sad ski cr ve no-be li ima ju skor od po tri po be de i re mi ja i è qa im je da pro du è uspe {ni niz. Na rav no, svi su u eki pi tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a sve sni ozbiq no sti za dat ka ko ji je pred wi ma, ali ni ko ne kri je ciq, a to je po be da i jo{ je dan do kaz da je Voj vo di na po kva li te tu u vr hu srp skog fud ba la. - @ao mi je {to u Ja go di ni ni smo po be dom kru ni sa li do bru igru - is ta kao je le vi bek No vo sa |a na Vla dan Pa vlo vi}. - Po sve mu smo za slu ì li da osvo ji mo sva tri bo da, ali nam sport ska sre }a ni je bi la sa ve znik. Pro ma {i li smo pu no iz gled nih pri li -

Ula zni ce od pet ka Der bi iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na igra se u su bo tu od 19 ~a so va, uz pre nos na RTS-u. Ula zni ce za tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e” u pro da ji }e se na }i od pet ka, na bla gaj ni ovog objek ta. Po zna te su i ce ne ka ra ta: 1.000 di na ra za za pad nu, 700 di na ra za is to~ nu i 200 di na ra za se ver nu tri bi nu. ka, a do ma }in je prak ti~ no iz je di nog {u ta na na{ gol po go dio ciq i do ~e pao se bo da. Sli~ no nam se do go di lo i u Uì cu i ve ru jem da je sa da do {ao red da i nas sre }a po gle da. Na rav no, wu (sre }u) tre ba za slu ì ti do brom igrom, vi so kim ni vo om kon cen tra ci je i hra bro {}u, a ve ru jem da }e nas sve ovo pra ti ti u su bo tu uve ~e, ka da ugo sti mo Par ti zan. Do la zi za i sta jak i mo }an su par nik. Ko ji je naj bo qi na ~in da se su prot sta vi te cr no-be li ma? - Ne ma tu mno go fi lo zo fi je: mo ra }e mo da igra mo tvr do i mu {ki, jer je to je di ni na ~in da is pu ni mo osnov ni ciq, a on je, po na vqam, po be da. U pro {loj se zo ni do bi li smo Par ti zan u oba pr ven stve na me ~a i po ka za li smo da zna mo ka ko tre ba da igra mo ka da je ovaj ri val u pi ta wu. Po ra è ni smo u fi na lu Ku pa, svi zna ju {ta se ta da de {a va lo. Sa da smo mi do -

Po uz dan i bor ben: Vla dan Pa vlo vi}

ma }i ni i ve ru jem da }e mo se re van {i ra ti Be o gra |a ni ma. Na rav no, ne `e li mo ni ka kva ne ga tiv na ose }a wa, ve} ho }e mo da bu de mo bo qi i uspe {ni ji na sport skom po qu, na sa mom te re nu. Pu bli ka se u sve ve }em bro ju vra }a na tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e”. O~e ku je te li da }e i u su bo tu bi ti is pu we ne? - Na dam se da ho }e, jer je re~ o su sre tu dve mo `da i naj bo qe eki pe u srp skom fud ba lu. Po zi vam na {e na vi ja ~e da do |u u ve li kom bro ju i po no vo bu du na{ 12. igra~, jer, ka da su oni uz nas, i na ma je mno go lak {e da igra mo i pru `i mo mak si mum. Na {ta tre ba te da obra ti te po seb nu pa `wu, ka da je igra ri va la u pi ta wu? - Na{ tre ner De jan Vu ki }e vi} do bro po zna je igra ~e i igru Par ti za na i ne ma sum we da }e nam uka za ti na sve wi ho ve vr li ne i ma ne. Do bra pri pre ma bi }e od kqu~ nog zna ~a ja u der bi ju i ube -

|en sam da }e mo do su bo te ta~ no zna ti {ta nam va qa ~i ni ti. Par ti zan ima ve li ki broj do brih fud ba le ra, ali ima mo ih i mi. Mi slim da }e ni jan se od lu ~i va ti, ne ka gre {ka, kiks po je din ca ili ne {to sli~ no i na dam se da se to ne }e do go di ti ne ko me od nas. Upra vo za to sam i is ta kao da }e ni vo kon cen tra ci je mo ra ti da bu de na vi so kom, naj vi {em ni vou to kom svih 90 mi nu ta utak mi ce, po seb no u od bra ni. Na {a de fan zi va po ~i we od naj i stu re ni jih igra ~a, a za vr {a va se s gol ma nom Su pi }em i to }e u ovoj utak mi ci po seb no bi ti va `no. U pret hod nim me ~e vi ma ni smo bi li mi qe ni ci sre }e iako smo igra li do bro. Ra di mo na por no i zna mo da }e nam se ta sre }a ne gde vra ti ti, naj lep {e bi bi lo da se to do go di u su bo tu i da po be di mo ve li kog ri va la - za kqu ~io je Vla dan Pa vlo vi}, po u zda ni pr vo ti mac No vo sa |a na. A. Pre do je vi}

GOL MAN PAR TI ZA NA VLA DI MIR STOJ KO VI] UO^I GO STO VA WA U NO VOM SA DU

Sve na go ve {ta va do bru pred sta vu Pr vi ve li ki fud bal ski der bi ove se zo ne iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na po ka za }e ko je tre nut no u bo qoj for mi.Cr no – be li ima ju iza se be niz od pet uza stop nih po be da i to bez pri mqe nog go la. Bez sum we da je to no vi kva li tet Be o gra |a na, ko jim se u isto vre me pro {le go di ne ni su mo gli po hva li ti. Je dan od

pre ga la ca ovog uspe ha je gol man Vla di mir Stoj ko vi}. Biv {i re pre zen ta ti vac sjaj no je bra nio na te {kim is ku {e wi ma pro tiv Haj du ka i Ra da i od veo je svoj tim do po be da. - Ce la eki pa se pre nu la po sle ne {to lo {i jih par ti ja na po ~et ku. Mo me nat je bio ta kav da smo mo ra li da se po gle da mo u o~i i

GRAD SKA LI GA NO VOG SA DA

Te me rin ci u Ki sa ~u Da nas su na pro gra mu me ~e vi sed mog ko la Grad ske fud bal ske li ge No vog Sa da. Sa sta ju se - NO VI SAD: Mla dost - Par ti zan (Su sek), @e le zni ~ar - Si rig, TE ME RIN: Ba~ ka (Be ge~) - Pro le ter (Ba no {tor), KI SA^: Ta tra - TSK (Te me rin), RA KO VAC: Bo rac Fru {ko gor ski par ti zan (Bu ko vac), BU DI SA VA: Di na mo - Vi no gra dar (Le din ci), ^E NEJ: ^e nej - Fu tog. Sve utak mi ce po ~i wu u 16 sa ti. G. K.

PR VO TI MAC VOJ VO DI NE VLA DAN PA VLO VI] UO^I DER BI JA S PAR TI ZA NOM

DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE DRU GOG KO LA LI GE [AM PI O NA

Fud ba le ri Bar se lo ni (bra ne ti tu lu u Li gi {am pi o na) na otva ra wu se zo ne ni su bli sta li u me ~u s Mi la nom. Po sle do sta mu ka na Kamp nou osvo ji li su sa mo bod. Sa da ima ju po prav ni u Min sku pro tiv Ba te Bo ri so va. Pr vak Evro pe ne }e ima ti lak po sao u ovom du e lu jer {am pion Be lo ru si je igra od li~ no. Ukva li fi ka ci ja ma Ba te je eli mi ni sao eki pu [tur ma, a u pr vom ko lu re mi zi rao je s Vi to ri jom (1:1) u Plze nu.

sreda28.septembar2011.

U re pre zen ta tiv noj for mi: Vla di mir Stoj ko vi}

od lu ~i mo {ta da qe. Zna li smo da ima mo kva li tet i da ga tre ba sa mo po ka za ti. U tom me |u sob nom bo dre wu us pe li smo da pro na |e mo se be i kre ne mo sa o~e ki va nim par ti ja ma – ka `e Stoj ko vi}. Gol man Par ti za na za do vo qan je igrom od bram be nog be de ma. - S ob zi rom na sve okol no sti, to sa da iz gle da vr lo do bro.

Iva nov i Rni} se sve bo qe raz u m e j u, Ak s en t i j e v i} po k a z u j e za vi dan po ten ci jal, dok La zev ski pod se }a na par ti je iz mi nu le se zo ne. Si gur no je da }e to bi ti jo{ bo qe. U su bo tu go stu je te Voj vo di ni ? - Bez sum we vr lo te `ak me~. Oni su, kao i mi, u uspo nu po sle lo {eg po ~et ka i sva ka ko da sil no `e le tri jumf. Sve obe }a va do bar fud bal, a tre nu tak in spi ra ci je po je din ca mo gla bi da re {i po bed ni ka. Voj vo di na je u pro {lom ko lu sa mo re mi zi ra la u Ja go di ni ? - Ako to shva ti mo kao na {u pred n ost ne } e bi t i do b ro. Ovo je der b i, spe c i f i~ n a utak mi ca i ta ko joj mo ra mo i pri }i. Uz to, No vo sa |a ni su pro m a { i l i do s ta pri l i k a, {to sa mo po tvr |u je da su u do broj for m i – na p o m e n uo je Stoj ko vi}. Par ti zan bi u su bo tu mo gao da za i gra u naj ja ~em sa sta vu. Na stup Vla di mi ra Vol ko va je sve iz ve sni ji jer je po ~eo da tre ni ra sa eki pom. Le vi bek, ko ji je do po vre de bio naj bo qi igra~ cr no – be lih, po sle mi ro va wa od 10 da na sta vio se na ras po la ga we tre ne ru. I. La za re vi}

sport

sreda28.septembar2011.

OL RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Raz li ka u kla si 27. ok to bar – Mla dost (P) 1:5 (0:2) [A TRIN CI: Igrali{te 27.oktobra, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma).Strelci: Zec u 72. za 27. oktobar, a N. Panteli} u 9, 10, 65, 80. i 85. minutu za Mladost. 27. OK TO BAR: R. Birinji, Varga (Fekete), Trivunovi}, K.Segedi, Ili}, Gre~, Zec, Vi{nji}, D. Segedi, K. Birinji (Quba{~ik), Putica. JA ZAK: Car Uro{–Bo rac(S) 6:2, DO BRIN CI: Sre mac–Pla ni nac 7:1, [A TRIN CI: 27. ok to bar–Mla dost(P) 1:5. Voj vo di na iz Ne ra di na je bi la slo bod na. 1. Car Uro{ 4 4 0 0 19:4 12 2. Sre mac 3 3 0 0 21:5 9 3. Pla ni nac 4 2 0 2 12:11 6 4. Voj vo di na 3 2 0 1 4:4 6 5. Mla dost(P) 4 1 0 3 8:16 3 6. Bo rac(S) 3 0 0 3 4:15 0 7. 27.ok to bar 3 0 0 3 3:16 0 MLA DOST: Nedakovi}, Cvjetinovi}, Anxi}, Suboti}, Pacek, Milin, N. Panteli}, Cikota, D. Panteli}, Orlovi} (Markovi}), M. Bognar (Todori}). Razlika u klasi je bila velika. S. Pa vin

Car Uro{ – Bo rac (S) 6:2 (2:2) JA Z AK: Igra li {te Car Uro{a, gledalaca 100, sudija Bosan~i} (Vogaw). Strelci: Radonja u 7. (iz penala), Popovi} u 17, 48. i 83, L. Jovanovi} u 72. i N. Joci} u 89. (iz penala) za Car Uro{, a Neznanovi} u 31. i Jankovi} u 43. (iz penala) za Borac. @uti kartoni: Markovi}, Radowa (Car Uro{), Jan ko vi}, [kr bi}, Horo{kopovi} (Borac). CAR URO[: A. Jovanovi}, Boji} (L. Jovanovi}), N. Joci}, Nedi} (J. Joci}), Bo`i}, Markovi}, Vrawe{, Stepanovi}, Radowa, Popovi}, Juri{i}. BO RAC: I. Buli}, Stri~evi}, Jankovi}, V. Jovanovi}, Neznanovi}, [krbi}, D. Jefti}(J. Buli}), M. Buli} (M. Jefti}), Utvi} (Luki}), Horo{kopovi}. Dok su Stejanov~ani imali snage pru`ali su dobar otpor favorizovanim doma}inima.U nastavku igrao je samo jedan tim–doma}i. J. Maj sto ro vi}

Sre mac – Pla ni nac 7:1 (2:0) DO B RIN C I: Igra li {te Sremca, gledalaca 50, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Ivani{ u 17, D.êsti} u 34, 81. i 90, J. A{}eri} u 55. i 71. i Qubinkovi} u 62. za Sremac, a Petrovi} u 66. minutu za Planinac. @uti karton: J. A{}eri} (Sremac). SRE M AC: R. A{}e ri} 8, Peke~ 8, A. Radojev 8, Gagi} 8 (@. Radojev), Zeqaji} 8, D.êsti} 9, Ivani{ 8, Qubinkovi} 8, M.Dupor 8, \.êsti} 8, Kleverni} 8 (J. A{}eri}, Motika). PLA N I N AC: Ra di {i} 6, Atkovi} 6 (]ali}), S. ]iri} 6, Petrovi} 6, D. ]iri} 6, ]osi} 6, M. ]iri} 6 (Ili}), Brki} 6, M. ]osi} 6, Vasiqevi} 6, Mati} 6. Bez ve}ih problema doma}i na pa da ~i su pu ni li mre ù mladog Radi{i}a. V. Vu ko ma no vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Is ku stvom do po be de Fru {ka go ra – Bo rac (K) 0:2 (0:0) RU MA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Bla`on (Ruma). Strelac: V. Mati} u 81. i 83. minutu. @uti kartoni: Milinkovi}, \api} (Fru{ka gora), @ivkovi}, Ranki}, Golubovi} (Borac). FRU [KA GO RA: Radivojevi}, Putica, Petrovi}, ]irkovi}, \api}, [akoti}, Novakovi}, M.Baxa, Ristivojevi}, Milinkovi}, Dejanovi} (Bome{tar, S.Baxa). BO RAC: M. Milenkovi}, [ok~ani}, Ranki}, Kula~in, Vujaklija, @ivkovi}, Jovi}, M. Mati}, B. Milinkovi}, Golubovi}, V. Mati} (Vasi}, Sto{evski). Prvi deo protekao u ravnopravnoj igri. Dok, su u nastavku iskusni gosti bili boqi. D. ^u ~in

Po let – Slo ga (V) 0:0 NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). @uti kartoni: Lozan~i}, [alamon, Stevanovi} (Polet). PO LET: Liki} 7, Mileti} 7 (Polak 5), Radovi} 6, Lozan~i} 7 (Nonkovi} 6), Trni} 7, Dragi}evi} 6, Mraki} 7, [alamon 6, Stojkovi} 7, Stevanovi} 7 (Jovanovi} 6), Burmuxija 6. SLO GA: Balog 7, Mari~i} 7, Popovi} 7, Pupovac 7, Nenadi} 7, Baki} 6, Radivojevi} 7, Spasojevi} 6 (Maleti} 6), Vu~ini} 7 (Dragi}evi} 7), Vuji} 7, Lazi} 6. Gledaoci su gledali kvalitetnu utakmicu, neizvesnu do samog kraja, a nedostajali su samo golovi. Z. Kolyi}

PSK Pu tin ci – Kru {e dol 2:0 (2:0) PU T IN C I: Igra li {te PSK Putinaca, gledalaca 69,

sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Vukoti} u 19. (iz penala) i Mudri} u 25. minutu (iz penala). @uti kartoni: B.Graovac, Milj ko vi} (PSK Pu tin ci), Bizumi}, \oki}, Rajli}, Baji} (Kru {e dol).Cr ve ni kar to ni: Mudri} (PSK Putinci), \oki} (Kru{edol). PSK PU TIN CI: Stamenkovi}, Bara} (Gwatovi}), Alimpi}, Bjeli}, ^a~ari}, Simonovi}, Vukoti}(Latas), B. Graovac, Mihajlovi}, Mudri}, Milojkovi} (Ribi}). KRU [ E D OL: Par do vic ki, Bizumi}, Anti} (Zeki}), \oki}, Radulovi}, Belanovi}, Gari}, Rajli} (Bugarski), Qepoja, Baji}, Lisovac. Utakmica u znaku te{ke povre de Ba ra }a, i po cr ve ne li Mudri}a i \oki}a. T. Sta ni {i}

Fru {ko go rac – Je din stvo (R) 0:0 MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci).@uti kartoni: Stojkovi}, Kadar, D. Curakovi} (Fru{kogorac), S. Sabo, P. Sabo, Opa~i}, Danijel Qubi{i}, Grbi} (Jedinstvo). Crveni karton: Pavi} (Fru{kogorac). FRU [KO GO RAC: Jovanovi} 7, Stojakovi} 7, Obrenovi} 8, Stojkovi} 8, Pavlovi} 7(D.Curakovi} 7), Pani} 7, Kne`evi} 7(Pavi} 7 ), Kadar 6, Ste pa no vi} 6 (Ba ji} 7), Vein 7, Miokovi} 7. JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Opa~i} 7, Cviji} 6, Joki} 8, Dejan Qubi{i} 7, Grbi} 7, P.Sabo 7 (Vrgoti} 6), Danijel Qu bi {i} 7, Ba sa ra 7 (Gwatovi} 6), S.Sabo 6, Vasiljevi} 7.

PU TIN CI: PSK Pu tin ci – Kru {e dol 2:0, @AR KO VAC: Na pre dak–Mla dost (B) 1:2, RU MA: Fru {ka go ra – Bo rac (K) 0:2, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac–Je din stvo (R) 0:0, NI KIN CI: Po let–Slo ga 0:0. OFK Kra qev ci su bi li slo bod ni. 1. Je din . (R) 5 3 2 0 7:2 11 2. Kru {e dol 5 3 0 2 6:3 9 3. Bo rac(K) 5 3 0 2 6:6 9 4. Slo ga(V) 5 2 2 1 5:3 8 5. Fru {ko g. 4 2 2 0 3:1 8 6. Na pre dak 4 2 1 1 5:3 7 7. Pu tin ci 5 2 0 3 7:7 6 8. Mla dost (B) 5 2 0 3 6:8 6 9. F. go ra 4 1 0 3 5:9 3 10. Po let 4 0 2 2 3:5 2 11. Kra qev ci 4 0 1 3 6:12 1

Bila je to utakmica sa malo {ansi.Doma}i su imali samo dve, a gosti ni jednu. R. Mi o ko vi}

Na pre dak – Mla dost (B) 1:2 (1:1) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci: N. Miqkovi} u 20. za Napredak, a Jugovi} u 15. i Stojanovi} u 70. minutu za Mladost.@uti kartoni: G. Miqkovi} (Napredak), Krivo{i}, Kukoq, Gligori}, Jugovi}, Veji} (Mladost). NA PRE DAK: Krni} 7, Stankovi} 7, Ili} 6, G.Miqkovi} 6, Sekuli} 7, N. Miqkovi} 7, Lazi} 6, Star~evi} 6, Devrwa 6, Buza{ 6, Ivanovi} 6 (Beukovi}). MLA DOST: Veji} 7, Obradov 7, Krivo{i} 7(Bo`i~kovi} ), Kukoq 7, Simi} 7, Aleksi} 7, Qubinkovi} 7(Mari} 7), Gligori} 8, Jugovi} 8, Vojnovi} 7, Stojanovi} 8. Doma}i upisali bodove unapred, a iskusni gosti na ~elu sa Jugovi}em i Stojanovi}em, tako nisu mislili, i zaslu`eno su slavili u @arkovcu. M. La zi}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Pre o kret u na stav ku Du nav – Slo ga (M) 3:1 (0:1) NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija Tica (In|ija).Strelci: @ivkovi} u 50, Vuka{in u 75. (iz penala) i Tomi} u 85. za Dunav, a Du}ak u 38. minutu za Slogu. @uti kartoni: Kiti}, Badovinac (Dunav), Milin, R. Ipa~ (Sloga). DU NAV: Jelovac, Vojvodi}, Kne`evi}, Badovinac, [kori}, Davidovi}, Najdanovi}, Vuka{in, @ivkovi} (Tomi}), Kiti} (Cvi{i}), Dra~a.

koja je mogla biti jo{ i ubedqivija. B. Vu ja kli ja

Bo rac – ^SK 3:1 (0:1) JAR KOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Rogi} (In|ija).Strelci: Peura~a dva i Jawanin za Borac, a Simi} za ^SK. @uti kartoni: Radulovi}, Jawanin (Borac), Lap~i} (^SK). BO RAC: Milinovi}, M. Novkovi}, Veqovi} (Sto{i}), Do{en, Lazi}, Radulovi} (Naran-

Fud ba le ri Du na va iz No vog Slan ka me na

SLO GA: G. Ipa~, [kori}, Veselinovi}, Petkov, Hajnal, Milivojevi}, Bradi}, Du}ak, Milin, Kusi}, R. Ipa~. Tek, u nastavku, doma}ini su pokazali da su mnogo boqa ekipa. U prvom delu gosti su mo`da i bili boqi, postigli su gol,a onda su stali i u fini{u Dunav je lako doa{o do sigurne pobede

xi}), Petrovi} (Ke`i}), Mraovi}, Jawanin, Peura~a, D. Novkovi}. ^SK: Petrovi}, A. Jawin, Bota, Lipov~an, Bakvi}, I. Jawin, @ugi} (Mirkovi}), Marjanovi}, Joki}, Lap~i}, Simi}. Favorizovani gosti iz ^ortanovaca nadigrani su u drugom poluvremenu. M. Ob ra do vi}

JAR KOV CI: Bo rac–^SK 3:1, NO VI SLAN KA MEN: Du nav–Slo ga(M) 3:1, KR ^E DIN: Fru {ko go rac–Po let 1:0. 1. Du nav 4 3 0 1 6:3 9 2. ^SK 4 3 0 1 6:3 9 3. Bo rac(J) 4 2 0 2 9:5 6 4. Po let 4 2 0 2 4:5 6 5. Fru {ko go rac 4 2 0 2 3:4 6 6. Slo ga(M) 4 0 0 4 3:11 0

Fru {ko go rac – Po let 1:0 (0:0) KR ^E DIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija ]iri} (In|ija).Strelac: Obradovi} u 56.minutu. FRU [KO GO RAC: M. Vu~i} 8, ^ortan 7, Livaja 7, Batalov 8, Poqak 8, Filipovi} 7, Obradovi} 8, Pejakovi} 7 (Gavri}), Petkovi} 7 (Milosavqevi}), D. Vu~i} 7, Dobi} 7. PO LET: Pa{i} 7, Markovi} 7, Kalezi} 7, Baweglav 7 (Mari}), ]ali} 7, @ivkovi} 6, Pej~i} 7 (Mihi}), Sirixanski 7, Popovi} 6, Todorovi} 7, Jovi} 7. Kr~edinci su imali vi{e {ansi za gol, a jedini pogodak su postigli u 56. minutu. Obradovi} je preciznim {utem s 16 metara matirao golmana Pa{i}a.U fini{u susreta gosti su imali dve {anse, ali se istakao golman doma}ih Vu~i} odli~nim odbranama. S. Ra ni to vi}

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (I RAZ RED)

Kon tra ma do bo do va Slo ga (^) – Sre mac 2:6 (2:3) ^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija: Novakovi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strelci: Majstorovi} i Bogosavqevi} za Slogu, @ivanovi} dva, S. Simovqevi}, Mocowa, A{}eri} i M. Simovqevi} za Sremac. @uti kartoni: Zec, Sekuli} (Sloga), Mari~i}, M. Simovqevi}, A{}eri}, @ivanovi} (Sremac). SLO GA: Leki} 6, Cvjeti} 6, Zec 6, Vetmi} 6, Draganovi} 6, An to ni} 6, Bo go sa vqe vi} 7 (Mocowa 6), Sekuli} 6 (Igwati} 6), Majstorovi} 7 (Kere{evi} 6), Keki} 7, Topi} 7. SRE MAC: Jan~i} 7, Eri} 7, M. Gvoka 7, \uri} 7, Mari~i} 7, Gruji} 7, M. Simovqevi} 7, Mocowa 7, S. Simovqevi} 8 (Cuki} 7), A{}eri} 8 (Stanojevi} 7), @ivanovi} 7 (N. Gvoka 7). ^al man ci br zo po ve li sa 2:0, a onda gosti postizali golove iz kontri i veoma lepih akcija. D. Bo ja ni}

Bo rac (R) – Mi tros 1:3 (1:2) RA D EN K O V I]: Igra li {te Borca, gledalaca 150, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: M. Jankovi} u 3. za Borac, a Simi} u 22, Ivkovi} u 34. i Lazi} u 84. minutu za Mitros. @uti kartoni: Beri}, Stanisavqevi} (Borac), Markovi}, Krsti}, Mijatovi} (Mitros). Crveni karton: A. Turudi} (Borac). BO R AC: A. Jan ko vi} 5, Marko Turudi} 5, Beri} 5, M. Rudi} 5, Stanisavqevi} 5, S. Rudi} 5, M. Jankovi} 5, Milan Turudi} – (A.Turudi} 5), Stani} 5, Jezdi} 5 (J. Vladisavqevi} ), Jovanovi} 5. MI TROS: Vukovi} 7, Krsti} 6, Mataruga 6, Markovi} 6, Simi} 7 (Mijatovi}), Pani} 7, Novakovi} 7, Tomi} 7, Ivkovi}7, ]iri} 7, Kova~evi} 6 (Gligorovi}). U nadstavku gosti bili boqi rival, mada su doma}ini rano poveli i do izjedna~ewa imali prilike da udvostru~e vo|stvo. M. Ru di}

Srem – Haj duk 0:3 (0:2) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Halilovi} u 15. i Ili} u 17. i 75. @uti karton: [u{ilovi} (Hajduk). SREM: Mitrovi}, Marjanovi}, [upuri}, Borko Milovano vi} (Tri vu no vi}), Bra ni slav Milovanovi}, Petkovi}, Jovi}, Bu}ko (Raji}), [ivoqic ki (Gve ro), [a ga no vi}, Stepanovi}. HAJ DUK: Zeqkovi}, [u{ilovi}, Andri}, Vidovi}, Kotarli}, Mari~i}, Ili} ([evi}), Krmpoti} (Stevan~ev),

NO ]AJ: Zmaj–Fru {ko go rac 7:2, RA DEN KO VI]: Bo rac–Mi tos 1:3, SREM SKA RA ^A: Srem–Haj duk 0:3, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac–Slo bo da 0:1, ^AL MA: Slo ga–Sre mac 2:6. 1. Sre mac 4 4 0 0 18:6 12 2. Slo bo da 4 3 0 1 8:8 9 3. Haj duk 4 2 1 1 7:3 7 4. Bo rac (VR) 4 2 0 2 10:8 6 5. Mi tros 4 1 3 0 6:4 6 6. Zmaj 4 1 2 1 11:7 5 7. Fru {ko go r. 4 1 1 2 7:12 4 8. Slo ga (^) 4 1 1 2 5:11 4 9. Bo rac (R) 4 1 0 3 7:11 3 10. Srem 4 0 0 4 3:12 0

Pet ko vi}, Ha li lo vi} (Xa ki}), Kqaji}. Neo~ekivano, ali Divo{ani, su zaslu`eno slavili. V. Rat ko vi}

Bo rac (VR) – Slo bo da 0:1 (0:1) VE L I K I RA D IN C I: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelac: Kulpinac u 6. minutu. @uti kartoni: Z. Kozomara, Jovanovi} (Bo rac), P. â na xi ja (Sloboda). BO RAC: Klincov 7, Kova~evi} 6, Kneèvi} 6, B. Kozomara 6, Filipovi} 6, Cvjeti} 6, Cerovac 7, Stani{i} 6 (Dejanovi} 6, Eri}), Jobvanovi}, \uri~i} 6, Mitrovi} 7. SLO BO DA: S. Popovi} 8, Pe tro vi} 7, Stra no je vi} 7, Antoni} 8, P. ânaxija 7 (Tep{i} 7), Malenkovi} 7, Zmijanac 8, Z. ânaxija 8, Kulpinac 8, M. Popovi} 7, Damjanovi} 7. [a{ina~ni rano poveli i do kraja sa~uvali vo|stvo. Jo{ u dva maha Klincov je spasao sigurne golove hrabrim intervencijama. S. Ne deq ko vi}

Zmaj – Fru {ko go rac 7:2 (3:2) NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 50, sudija: Tre}akovi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strelci: \uki} u 30. i 33, Stepanovi} u 31, 52. i 62, I. Bugarski u 54. i Savi} u 90. za Zmaj, a Grabi} u 13. i M. Trni} u 26.z a Fru{kogorac. @uti kartoni: Savi}, Toji}, I. Bugarski (Zmaj), I. \ori}, Laketi}, Bojani} (Fru{kogorac). ZMAJ: Ili} 7, Zackalicki 8, Toji} 8, I. Bugarski 8, R. Sretenovi} 8 (@ivkovi}), M. Bugarski 8, \uri} 8, Bari} 8, Ste pa no vi} 9 (A. Sre te no vi}), Savi} 8, Ogwenovi} 9. FRU [KO GO RAC: Veselinovi} 5, Laketi} 5, Vukojevi}, I. \ori} 5, D. Grabi} 5, Ko~i} 5, Bojani} 5, M.Trni} 6, Maslari} 6, @. \ori} 5 (Stoj~i}), Grabi} 6 (V. Trni}). Gosti iz Man|elosa brzo su poveli, a posle toga doma}ini su krenuli u ofanzivu, i posle silnih centar{uteva Ogwenovi}a, Veselinovi} je primio samo sedam golova. N. Og we no vi}

OP [TIN SKA LI GA SREMSKA MI TRO VI CA (II RAZ RED)

Go sti ma po ne sta lo sna ge Gr gu rev ci – Pla ni nac 3:3(0:2) GR G U R EV C I: Igrali{te Grgurevaca, gledalaca 10, sudi ja Sto ja no vi}(Ma ~van ska Mitrov ica).Strelci: Kowevi}, Melenti} i Jeli} za Grgurevce, S. Stepan~evi}, Smiqani} i Savi} za Planinac. @uti karton: Alter (Planinac). GR G U R EV C I: G. Ra do sa vqevi}, Jovi}, Jeremi} (Paunovi}), Nagradi}, Pani}, Toma{evi}(M.Toma{evi}), Krsti}(Pet ko vi}), Me len ti}, Jeli}, ]etkovi}, Kowevi}. PLA NI NAC: Pej~inovi}, J. Stepan~evi}, Gr{i}, Andri je vi}, Al ter, Ma le ti} (Pavlovi}), Smiqani}, Man-

BE [E NO VO: BSK–Bo sut 3:0, [U QAM: Na pre dak–Slo ga(Z) 0:5, GR GU REV CI: Gr gu rev ci–Pla ni nac 3:3. 1. Slo ga(Z) 4 2 2 0 7:1 8 2. BSK 4 2 2 0 5:0 8 3. Bo sut 4 1 1 2 6:9 4 4. Pla ni nac 3 0 3 0 7:7 3 5. Gr gu rev ci 4 0 2 2 6:9 2 6. Na pre dak 3 0 2 1 1:6 2

di} Savi}, Stanojevi}, S. Stepan~evi}. Igralo se `ustro, sa dosta {ansi. Prvi deo pripao je gostima, dok su u nastavku doma}ini smogli snage i do{li do boda, mada su u fini{u mogli pobediti i jedni i drugi. \. Al ter

SPORT

c m y

dnevnik

sreda28.septembar2011.

SU SRE TI: IGOR KO VA ^E VI], PR VO TI MAC MAR SE JA

Osta jem u Fran cu skoj Va ter po li sta Igor Ko va ~e vi} opet je na stu pao pred no vo sad skom pu bli kom. Pr vi put po {to je na kra ju se zo ne 2009/2010, za jed no sa Uro {om Ka li ni }em, Pe trom Fi li po vi }em i Mi lo {om Vu ki }e vi }em, na pu stio Voj vo di nu, klub u ko jem je po ni kao, Igor je u No vom Sa du igrao zva ni~ ne utak mi ce, no sio je ka pi cu Mar se ja za ko ji na stu pa dru gu se zo nu. Ko va ~e vi} je je dan od naj za slu `ni jih {to je Mar sej na kva -

li fi ka ci o nom tur ni ru za Evro li gu u No vom Sa du osvo jio pr vo me sto. - Pre za do vo qan sam u~in kom na tur ni ru. Is pu ni li smo za cr ta ni ciq i pla si ra li se u Evro li gu ka `e Ko va ~e vi}. - Na pa pi ru je iz gle da lo da je na {a gru pa la ka, jer smo zna li da Pri mo rac igra sa ju ni o ri ma, da je Du i zburg dru ga ne ma~ ka eki pa i da je Voj vo di na kva li tet ni ja od svih. Od lu ~u ju }i me~ igra li smo sa Voj vo di nom. Ima li smo pro ti sak od klup ske

Lepo mu je u Marseju: Igor Kova~evi}

Fo to: F. Ba ki}

upra ve da mo ra mo da pro |e mo, da li smo mak si mum, za raz li ku od Voj vo di ne ko ja je u duel u{la opu {te ni je, i na kra ju osvo ji li pr vo me sto u gru pi. Da li si za do vo qan uslo vi ma u Mar se ju, eki pom i tre ne rom Pe trom Ko va ~e vi }em? - Uslo vi u Mar se ju su od li~ ni, sve oba ve ze is pu wa va ju se na vre me. sa i gra ~i su me pri hva ti li, uklo pio sam se i u wi hov si stem ra da ko ji je pot pu no dru ga ~i ji od na {eg. Fran cu zi ima ju dru ga ~i ji kon cept igre od nas, sli ~an je ita li jan skoj i {pan skoj va ter po lo {ko li. Tre ner Pe tar Ko va ~e vi} po ku {a va da une se na{ stil igre, ali jo{ uvek u to me ne uspe va. Pla sman u Evro li gu ste is pu ni li, {ta jo{ o~e ku je Mar sej u pred sto je }oj se zo ni? - Sle de }i ci qe vi su osva ja we na ci o nal nog Ku pa i pr ven stva. Do sa da je Mar sej 33 pu ta bio pr vak Fran cu ske, a sa da ju ri mo 34. na slov i sed mi za re dom. U Ku pu Mar sej ima se dam ti tu la. Ko su vam glav ni kon ku ren ti? - Si tu a ci ja u fran cu skoj li gi je sli~ na na {oj. Ima tri ti ma ko ja se iz dva ja ju, Mar sej, Mon pe qe i Ni ca. Sa Mon pe qe om smo igra li u fi na lu pr ven stva i us pe li da ga do bi je mo po sle tri utak mi ce. Mo ram da pri znam da je bi lo gu sto. Ko li ko ti jo{ tra je ugo vor sa Mar se jom i {ta da qe pla ni ra{? - Ugo vor mi tra je jo{ ovu se zo nu, ali bi tre ba lo da ga pro du `im za jo{ dve ili tri go di ne - re kao je Ko va ~e vi}. G. Ma le no vi}

@REB ZA LEN KUP

Zve zda pu tu je na Hi os Va ter po li sti Cr ve ne zve zde VET ni su us pe li da se pla si ra ju u Evro li gu, ali su i po red sva tri po ra za na kva li fi ka ci om tur ni ru u Se ge di nu za u ze li me sto u LEN ku pu. @re bom je od lu ~e no da }e Zve zda u gru pi igra ti pro tiv fran cu skog Mon pe qea, is tan bul skog En ka i gr~ kog Hi o sa. Do ma }in kva li fi ka ci o nog tur ni ra bi }e gr~ ki Hi os, a dva pr vo -

pla si ra na ti ma iz gru pe pla si ra }e se u osmi nu fi na la LEN ku pa. Utak mi ce na ovom tur ni ru igra ju se od 7. do 9. ok to bra. Sr bi ja }e u Evro li gi ima ti dva pred stav ni ka. Voj vo di na je kroz kva li fi ka ci je iz bo ri la me sto u evrop skoj eli ti, dok }e Par ti zan ove se zo ne bra ni ti ti tu lu {am pi o na Evro pe.

TAK MI ^E WE BI CI KLI STA S PO SEB NIM PO TRE BA MA

Sr bi ji tri zlat ne me da qe i bron za

Bi ci kli sti sa po se be nim po tre ba ma iz Sr bi je osvo ji li su tri zlat ne i jed nu bron za nu me da qu na Pa ra saj kling ku pu Evro pe odr `a nom u Be o gra du. U~estvto va lo je 80 tak mi ~a ra iz 13 ze ma qa. Zlat nim me da qa ma u drum skoj tr ci i u vo `wi na hro no me tar oki tio se srp ski pa ra bi ci kli sta Du {an Ver {i}. Zlat nu me da qu u drum skoj tr ci osvo jio je Mi lo{ Gla vo wi}. Le pe pals ma ne za be le `i li su i na {i tak mi ~a ri na tan de mi ma (sle pi i sla bo vi di). La zar Fi li po vi} sa pi lo tom Vla di mi rom Po tri }em osvo jio je bron za ni tro fej u drum skoj tr ci, dok su Mi lan Pe tro vi} i srp ski re pre zen ta ti vac u drum skom bi ci kli zmu Go ran [mel ce ro vi} bi li pe ti. U vo `wi na hro no me tar Mi lan Pe tro vi} i Go ran [me le ce ro vi} su

bi li ~e tvr ti i za osam se kun di im je iz ma kla me da qa, dok su La zar Fi li po vi} i Vla di mir Po tri} osvo ji li pe to me sto. ^e tvr to me sto u svo joj ka te go ri ji u drum koj tr ci pri pa lo je Ste fa nu \u ke li }u. U vo `wi na hro no me tar \u ke li} je bio pe ti. - Ve li ko ime svet skog pa ra bi ci kli zma, svet ski {am pion Ita li jan Mi ke le Pi ta ko lo, ko ji je vo zio svo je vre me no i \i ro, osvo jio je obe zlat ne me da qe - drum i hro no me tar – ka `e Ran ko Ma ri}, ge ne ral ni se kre tar BS Be o gra da. - Na {i tak mi ~a ri, ko ji ve} ima ju dve olim p ij s ke vi z e za Lon d on, pro pu sti li su {an su da osvo je jo{ ne ku me da qu, ali i tri zla ta i jed na bron za su lep uspeh u ve o ma ja koj kon ku ren ci ji.

BAL KAN SKO PR VEN STVO U SKVO [U

TUR NIR U TO KI JU

Ana u tre }em ko lu Ana Iva no vi} pla si ra la se u tre }e ko lo tur ni ra Pa ci fik open u To ki ju, po {to je u dva se ta, 7:5 6:4, sa vla da la Lo ru Rob son iz Ve li ke Bri ta ni je. Iva no vi }e va je osvo ji la pr vi set po sle iz jed na ~e ne igre, ka da je us pe la da na pra vi brejk u 12. ge mu i do |e do 7:5. U dru gom se tu Bri tan ka je na star tu na pra vi la dva brej ka i po ve la sa 3:0, ali je Iva no vi }e va od mah uz vra ti la brejk i bo qom igrom us pe la jo{ dva pu ta da odu zme ser vis pro tiv ni ci da bi re {i la me~ u svo ju ko rist za sat i 27 mi nu ta. U na red nom ko lu na {a te ni ser ka igra }e sa po bed ni com du e la iz me |u Austra li jan ke Sa man te Sto sur i Ru ski we Ma ri je Ki ri len ko.

Ana Ivanovi}

^E LA RE VO UO^I STAR TA @EN SKOG [AM PI O NA TA

Am bi ci je do se ù do sre di ne ta be le U su bo tu star tu je èn ska elit na li ga za ko {ar ka {i ce, u ko joj ~e tvr tu go di nu za re dom u~e stvu je i eki pa ê la re va. Eki pa je pod mla |e na, pa za raz li ku od pro te kle se zo ne, ka da je osvo je no osmo, am bi ci je su skrom ni je. - Od stan dard nih i is ku snih ko {ar ka {i ca ni jed na ni je osta la, osta li smo sa ju ni or ka ma i ka det ki wa ma i ne ko li ko po ja ~a wa ko ja su u me |u vre me nu sti gla u ê la re vo. Kon ku ren ci ja u A li gi je sla bi ja u od no su na pret hod ne se zo ne. Ko vin je is tu pio iz li ge (kre }e od naj ni èg ran ga), Par ti zan, Vo `do vac, Ra di voj Ko ra}, Voj vo di na i He mo farm igra }e u Re gi o nal noj li gi

i na kra ju pr ven stva wi ma }e se pri dru ì ti tri pr vo pla si ra na ti ma iz na {e li ge - ka è tre ner de vo ja ka iz ê la re va Mil kan Mr |a.- U li gi }e po red nas igra ti jo{ Cr ve na zve zda, Spar tak,

Sa stav U no voj se zo ni za ê la re vo igra }e: Ma ri ja i Mi qa na Ra do {e vi}, Gr bi}, La lo vi}, [tr bac,I. Je vi}, Do ma zet, Mi lu tin, [qi var, Miq ko vi}, T.Je vi}, Mir ko vi}, Ter zi}, Nin ko vi} i tri mla de igra ~i ce iz Rat ko va, Maj ki}, Vu ~e ti} i Bo ì ~i}, iz dik ti rao nam je tre ner ko {ar ka {i ca ê la re va Mil kan Mr |a.

Pro le ter, Lo zni ca, Stu dent iz Ni {a, Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca, kao i pet no vaj li ja: Vr bas, Ja go di na, Be o ~in, [a bac i Sta ra Pa zo va. To je dva na est ti mo va od ko jih }e dve na pu sti ti tak mi ~e we na kra ju pr ven stva. Na {e am bi ci je su pla sman u sre di ni ta be le i mi slim da }e mo to i ostva ri ti u kon ku ren ci ji ~ak pet ti mo va ko ji su u{li ove go di ne u li gu. Na star tu no vog pr ven stva (su bo ta) tim ^e la re va go stu je Zve zdi. - Bo ri }e mo se ko li ko mo `e mo. Ne }e mo se pre da ti la ko i o~e ku jem bor bu do po sled weg se kun da - na ja vio je pro fe sor Mr |a. V. Vu ja no vi}

Mu {kar ci po be di li

Mu {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je u skvo {u osvo ji la je Bal kan sko pr ven stvo u Za gre bu. U fi nal nom me ~u Sr bi ja je bi la bo qa od Slo ve ni je 2:1. Od lu ~u ju }i me~ od i grao je Ivan \or |e vi}, se lek tor, igra~ i vi {e stru ki dr `av ni pr vak i po be dio Ro `lea Lan gu sa 3:1. Ovim tri jum fom \or |e vi} se opro stio od dr `av nog ti ma. - Bio je ovo moj po sled wi me~ u re pre zen ta ci ji. Kad smo do {li na tak mi ~e we ozna ~i li su nas kao fa vo ri te i pre sre }an sam {to smo i to us pe li da oprav da mo i {to se na taj na ~in za vr {a va mo ja re pre zen ta tiv na ka ri je ra. Ta ko |e, de voj ke su od i gra le od li~ ne me ~e ve, u ti mu smo ima li i ju ni or ku, a sve za jed no su na pra vi le do bar uspeh, po go to vo {to su iza se be osta vi le Bu gar sku i Tur sku - re kao je \or |e vi}. @en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je ~e tvr to me sto.

U TI TE LU OPET RA DI @EN SKI KO [AR KA [KI KLUB: @en ski ko {ar ka {ki klub Ti tel, po sle pa u ze od go di nu i po da na, po no vo ra di i tak mi ~i se sa mla |im ka te go ri ja ma u li gi Sr bi je. Tak mi ~e se de voj ~i ce ro |e ne od 1998. do 2003. go di {ta, a u {ko li ko {ar ke tre ni ra ju i mla |e. Tre ner Ti bor î ko{( na sli ci sa jed nom od eki pa) ra di sa dve tak mi ~ar ske se lek ci je, a Sa wa Zdrav ko vi} u {ko li ko {ar ke. Tre nut no ko {ar ku tre ni ra 70 de voj ~i ca a è qa je da ih bu de jo{ vi {e. - Raz lo zi za pa u zu u ra du klu ba su od la zak naj bo qih igra ~i ca u dru ge sre di ne bez obe {te }e wa na ko je se ra ~u na lo. Klub je za pao u fi nan sij ske pro ble me, ostao je i bez lop ti i osta lih re kvi zi ta, a pa ra ni je bi lo da se ku pe. Tur ni ra za pi o nir ke na Zla ti bo ru je na{ klub ko {tao oko 200.000 di na ra,a na kon we ga eki pa se osu la i pa ra za tak mi ~e we ni je bi lo - ka è Ti bor î ko{. Za se dam go di na kroz klub je pro {lo vi {e od 250 de voj ~i ca, a ne ke od wih sa da igra ju u pr vo li ga {koj kon ku ren ci ji,Mo mi rov, Ko ma zec, ôr to... U @KK Ti te lu pla ni ra ju da ani mi ra ju de voj ~i ce u osnov nim {ko la ma u Ti te lu, [aj ka {u i Kni }a ni nu.Na mer ni su u klu bu da se tak mi ~e sa mo sa mla |im ka te go ri ja ma i ve ru ju da }e ne ke od de voj ~i ca sta sa ti u va qa ne ko {ar ka {i ce. @. Mar ko vi}

EKIP NO PR VEN STVO DRU GE LI GE SR BI JE – VOJ VO DI NA

Naf ta gas dao gas

FRAN CU SKI AM BA SA DOR LA TIO SE MA Â: Am ba sa dor Fran cu ske u Be o gra du Fran soa Gza vi je De nio, pri li kom ovo ne deq ne po se te Zre wa ni nu, ob i {ao je i Ma ~e va la~ ki klub Omla di nac. Kao biv {i ma ~e va lac, am ba sa dor je iz ra zio è qu da pri su stvu je tre nin gu jed nog od naj tro fej ni jih i naj sta ri jih ma ~e va la~ kih klu bo va u ze mqi, a tom pri li kom od me rio je i sna ge sa Ni ko lom Pe tro vi }em, de se to ran gi ra nim u ka det skoj kon ku ren ci ji na evrop skoj sce ni. Tre ner Omla din ca Ve sel ko Du mi trov ka è da su zre wa nin ski ma ~e va o ci za vr {i li pri pre me i da ih ve} u ~e tvr tak o~e ku je put u Bu dim pe {tu, gde se odr à va tak mi ~e we u mu {koj kon ku ren ci ji. Zre wa nin ci su mi nu log vi ken da bi li i do ma }i ni Evrop skog ku pa u ma ~u za ka det ki we, na ko me je na stu pi lo 50 de vo ja ka iz osam ze ma qa. @. B.

U ho te lu “Ba~ ka” u Vr ba su igra se Ekip no pr ven stvo Dru ge li ge Sr bi je - Voj vo di na. Fa vo ri ti Naf ta gas iz Ele mi ra i Ju go vi} iz Ka }a sa ku pqa ju bo do ve po (svom) pla nu, pa }e iz gle da tek wi hov me |u sob ni su sret u 8. ko lu raz re {i ti di le mu oko pr vog me sta. Iz li ge is pa da ju dva klu ba, a kan dida ti su se

ve} po sle tre }eg ko la po re |a li na dnu ta be le. Re zul ta ti 3. ko la: De te li na ra (No vi Sad) - Sta ra Pa zo va 1,5:4,5, Naf ta gas (Ele mir) - Rad ni~ ki (Zre wa nin) 5,5:0,5, “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) - Ko va ~i ca 5,5:0,5, “Ivan Kur ja~ ki” (Pan ~e vo) - Mla dost (No va Pa zo va) 4,5:1,5, Ju go vi} (Ka}) - Srem (Sr. Mi tro vi ca) 3,5:2,5, Som bor ski

[K Kra qi ca (Pe tro va ra din) 5:1. Pla sman: 1. Naf ta gas 9 (13), 2. Ju go vi} 9 (12), 3. Sta ra Pa zo va 6 (12), 4. Som bor ski {k 6 (11), 5. Srem 6 (10), 6-7. „Ivan Kur ja~ ki“, „Bo ra Ko sti}“ 3 (9,5), 8. Mla dost 3 (8), 9. De te li na ra 3 (7,5), 10. Rad ni~ ki 3 (6,5), 11. Kra qi ca 3 (6), 12. Ko va ~i ca 0 (3,5). B. D.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda28.septembar2011.

BA^ KA LI GA Rezultati 10. kola: Srbobran - BT[K Ba~ka Topola 4:4, Ba~ka Palanka – Prigrevica 4:4, Hercegovac (Gajdobra) - Ba~ka (Pa~ir) 2,5:5,5, Vulkan Protektor (Apatin) - „Miqo Vujovi}“ (Crvenka) 4,5:3,5, Panonija Senta 5:3, Omladinac (Kucura) – Adice (Novi Sad) 2:6. Plasman: 1. Adice 25 (48), 2. Ba~ka 25 (47,5), 3. Senta 16 (41,5), 4. Omladinac 16 (40,5), 5. Hercegovac 15 (39,5), 6. BT[K Ba~ka Topola 14 (39,5), 7. Vulkan-Protektor 13 (37,5), 8. Srbobran 12 (40), 9. Ba~ka Palanka 10 (39), 10. Panonija 10 (35,5), 11. Prigrevica 9 (35,5), 12. „Miqo Vujovi}“ 5 (36).

BA NAT SKA LI GA Rezultati 10. kola: Proleter (^oka) - Radni~ki (Kovin) 4:4, Naftagas 2 (Elemir) - Sloga (Plandi{te) 4:4, Partizan (Toma{evac) - PA[K (Pan~evo) 6,5:1,5, „Bata ]osi}“ (Opovo) Alibunar 4,5:3,5, Lehel (Mu`qa) - Unirea (Riti{evo) 5:3, Bile}anin (Se~aw) - Rusanda (Melenci) 5:3. Plasman: 1. Partizan 30 (57), 2. „Bata ]osi}“ 27 (47,5), 3. Proleter 19 (42,5), 4. PA[K 19 (42), 5. Rusanda 14 (42), 6. Alibunar 13 (42), 7. Naftagas 12 (39,5), 8. Sloga 11 (38), 9. Bile}anin 9 (31,5), 10. Lehel 8 (35,5), 11. Radni~ki 8 (35), 10. 12. Unirea 1 (25,5).

SREM SKA LI GA Rezultati 9. kola: Radni~ki ([id) - Hajduk (Be{ka) 4:4, Stara Pazova (2) 5:3, „Stevica Puzi}“ (Irig) 4,5:3,5, Banovci Dunav - Sloga (In|ija) 1,5:6,5, Sloven (Ruma) - „Car Uro{“ (Jazak) 4,5:3,5, LSK (La}arak) - Cement (Beo~in) 4:4, Sremac (êrevi}) Sremac (Vojka) 3,5:4,5. Rezultati 10. kola: Hajduk - Sremac (Vojka) 4:4, Cement - Sremac (êrevi}) 5:3, „Car Uro{“ – LSK 5:3, Sloga – Sloven 4:4, „Stevica Puzi}“ Banovci Dunav 4:4, Radni~ki Stara Pazova (2) 3:5. Plasman: 1. 3. Stara Pazova (2) 24 (47), 2. Sloga 23 (50,5), 3. Sloven 22 (48), 4. Banovci Dunav 15 (38), 5. Cement 14 (31,5), 6. Hajduk 13 (43,5), 7. LSK 13 (37,5), 8. Radni~ki 12 (38), 9. „Car Uro{“ 10 (40), 10. Sremac (Vojka) 9 (37,5), 11. „Stevica Puzi}“ 9 (37), 12. Sremac (êrevi}) 1 (26,5).

ML SU BO TI CA Rezultati 6. kola: BT[K 2 (Ba~ka Topola) - E|{eg (Mali I|o{) 4,5:3,5, Spartak 3 (Subotica) - Gunaro{ 4:4, Senta (2) Jevrejska op{tina (Subotica) odl. Stari @ednik – Radni~ki (Torwo{) 5:3. Rezultati 7. kola: Radni~ki – BT[K 2 5,5:2,5, Jevrejska op{tina - Stari @ednik 3,5:4,5, Gunaro{ - Senta (2) 2,5:5,5, E|{eg - Spartak (3) 4:4, Plasman: 1. 2. Stari @ednik 16 (30,5), 2. Radni~ki 15 (30,5), 3. Senta (2) 12 (29), 4. BT[K (2) 12 (25), 5. Spartak (3) 8 (27,5), 6. E|{eg 7 (27,5), 7. Jevrejska op{tina 4 (22), 8. Gunaro{ 3 (24).

PRO BLEM BR. 356

Be li da je mat u dva po te za S. Lojd N.Y.Mail and Express, 1892.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pe {a~ ke za vr {ni ce (3) Trak tat o ok to bru H. Rink, 1922. Dijagram (Beli: Kh2, pe{ak a3; Crni: Ka2, pe{ak f3.) Beli na potezu – dobitak. Re{ewe je: 1.a4 Kb3 2.a5 Kc3 (Gubilo bi 2...Kc4 3.a6 Kd3 4.a7 f2 5.a8D f1D 6.Da6+ i pada dama.) 3.Kg1! Poenta, ne bi bilo dobro (3.a6 zbog 3...Kd2! 4.a7 f2 5.Kg2 Ke2; Ne zadovoqava ni 3.Kg3 Kd4! 4.a6 Ke3 5.a7 f2 6.Kg2 Ke2 sa remijem.) 3...Kd4 4.a6 Ke3 5.Kf1 i beli dobija. H. A. Adamson,1921. Dijagram (Beli: Kh7, pe{ak c6; Crni: Ka6, pe{ak a5) Beli na potezu – remi. 1.Kg6! a4 2.Kf5 Kb6 (Na 2...a3 3.Ke6! Kb6 4.Kd7 a2 5.c7 a1D 6.c8D sa remijem.) 3.Ke5! K:c6 (Ili 3...a3 4.Kd6 a2 5.c7 Kb7 6.Kd7 sa remijem.) 4.Kd4 Kb5 5.Kc3 sa remijem. C. De Fajter,1939. Dijagram (Beli: Ka8, pe{ak f4; Crni: Kb5, pe{ak a6) Beli na potezu – remi. 1.Kb7! (Pogre{no bi bilo 1.f5? zbog 1...Kc5 2.f6 Kd6 3.f7 Ke7 i crni bi dobio.) 1...a5 2.Kc7 Kc5 (Na 2...a4 3.f5 a3 4.f6 a2 5.f7 a1D 6.f8D sa istim ishodom kao u glavnoj varijanti.) 3.Kd7 Kd5 4.Ke7 Ke4 5.Ke6! a4 (Ako 5...K:f4 6.Kd5 a4 7.Kc4 i pada crni pe{ak.) 6.f5 a3 7.f6 a2 8.f7 a1D 9.f8D sa remijem. L. Prokes, 1947. Dijagram (Beli: Kd8, pe{ak a5; Crni: Kd6, pe{ak h7) Beli na potezu – remi. 1.Kc8! (Ako 1.a6? Kc6 2.Ke7 h5 i crni bi dobio.) 1...Kc6 2.Kb8! (Pogre{no bi bilo 2.a6? zbog 2...Kb6 3.Kd7 h5 i beli kraq je van kvadrata.) 2...Kb5 3.Kb7 K:a5 4.Kc6 h5 5.Kd5 h4 6.Ke4 Remi. Kraq je u kvadratu pe{aka. V. Korolkov, 1950. Dijagram (Beli: Kb7, pe{aci a5, d5, e5; Crni: Kc5, pe{aci d3, h7) 1.e6! (Na 1.a6? d2 2.a7 d1D 3.a8D D:d5+ 4.Ka7 D:a8+ 5.K:a8 Kd5 i beli kraq nije u kvadratu protivni~kog pe{aka.) 1...Kd6 2.e7 K:e7 3.Kc7 d2 4.d6+ Ke6 5.d7 d1D 6.d8D D:d8+ 7.K:d8 Kd6 Nastala je pozicija iz prethodnog primera. 8.Kc8! Kc6 9.Kb8 Kb5 10.Kb7 K:a5 11.Kc6 h5 12.Kd5 sa remijem, J. Moravec, 1952. Dijagram (Beli: Kh3, pe{ak d2; Crni: Ka5, pe{ak b7) Beli na potezu – remi. 1.Kg4! b5 2.d4 b4 3.d5! Kb5 4.d6 (Pogre{no bi bilo 4.Kf5? zbog 4...b3 5.d6 b2 6.d7 b1D+ i crni je promovisao pe{aka sa {ahom.) 4...Kc6

5.Kf5! b3 (Posle 5...K:d6 6.Ke4 Kc5 7.Kd3 Kb5 8.Kc2 Ka4 9.Kb2 beli bi vladao opozicijom.) 6.Ke6 b2 7.d7 Kc7 8.Ke7 i remi je osiguran. E. Pogosianc, 1976. Dijagram (Beli: Ka4, pe{ak c5; Crni: Kb8, pe{ak h7) Beli na potezu – remi. 1.Kb5! (Na 1.Kb4? h5 2.Kc4 h4 3.Kd4 h3 i pe{ak se ne mo`e zaustaviti.) 1...h5 2.Kc6! Kc8 (Ako 2...h4 3.Kd7 h3 4.c6 h2 5.c7+ Ka7 sa remijem.) 3.Kd5 h4 4.Ke4 i kraq je u kvadratu. R. Reti, 1928. Dijagram (Beli: Kh5, pe{ak c6; Crni: Ka6, pe{aci f6, g7, h6) Beli na potezu - remi 1.Kg6! Kb6 (Ako 1...h5 2.K:g7 h4 3.K:f6 sa prelaskom u mati~nu Retijevu studiju iz 1922. godine, ili; 1...f5 2.K:g7 f4 3.Kf6 f3 4.Ke7 f2 5.c7 Kb7 6.Kd7 sa remijem.) 2.K:g7 h5 (Mogu}e je 2...f5 3.Kf6 f4 4.Ke5 f3 5.Kd6 f2 6.c7 sa istim rezultatom kao u glavnoj varijanti.) 3.K:f6 h4 4.Ke5! sa poznatim finalom! Mogu}e je 4...h3 5.Kd6 h2 6.c7 Kb7 7.Kd7 h1D 8.c8D+ i remi. E. Pogosianc, 1984. Dijagram (Beli: Kh5, pe{aci c6, f5; Crni: Ka6, pe{aci f7, g7, h6) Beli na potezu – remi. 1.f6! g:f6 (Ili 1...g5 2.K:h6 g4 3.Kg7 g3 4.K:f7 g2 5.Ke7 g1D 6.f7 sa remijem) 2.K:h6 Kb6 3.Kg7 f5 4.Kf6 f4 5.Ke5! f3 6.Kd6 f2 7.c7 f1D 8.c8D Df6+ 9.Kd5 sa remijem.

JU @NO BA NAT SKA LI GA

navac 6 (18,5), 7. Sremac (2) 4 (16 (+),9. Dowi Srem 1 (12,5 (+).

Rezultati 11. kola: „Bora Ivkov“ (Banatsko Novo Selo) „Aqehin“ (Pan~evo) 5,5:2,5, Ilanxa - Bavani{te 7,5:0,5, Omladinac (Vr{ac) - Spartak (Debeqa~a) 4:4, Grebenac - Jedinstvo (Ka~arevo) 4,5:3,5, Banatski Brestovac - ^okot (Gudurica) 3,5:4,5, Lokve – Gaj 5,5:2,5, Bela Crkva - Izbi{te 4:4. Plasman: 1. „Bora Ivkov“ 31 (64), 2. B. Brestovac 26 (64), 3. ^okot 25 (59,5), 4. „Aqehin“ 22 (57), 5. Lokve 21 (46,5(-), 6. Jedinstvo 20 (55), 6. Bela Crkva 20 (54,5), 8. Izbi{te 17 (40(-), 9. Gaj 13 (38), 10. Ilanxa 9 (30,5), 11. Grebenac 8 (32,5), 12. Omladinac 2 (24,5), 13. Spartak 2 (23,5), 14. Bavani{te 1 (17).

SREM SKA ZO NA Rezultati 7. kola: Bano{tor Sremac 2 (Vojka) 6:0, Rudar (Vrdnik) - [imanovci 5:3, Sloga (Hrtkovci) - Dowi Srem (Pe}inci) 5:3, Podunavac (Belegi{) - Dunav (Novi Slankamen) 3:5, Borac (Veliki Radinci) slobodan. Plasman: 1. Borac 13 (25), 2. Dunav 12 (28 (+), 3. Bano{tor 12 (24,5), 4. Rudar 9 (21), 5. [imanovci 7 (21),.6. Sloga 6 (20,5), 7. Podu-

Opozicija Opozicija je polo`aj kraqeva kada je rastojawe izme|u wih svedeno na neparan broj poqa (jedno, tri ili pet). Ima veliki prakti~an zna~aj u pe{a~kim zavr{nicama i u su{tini predstavqa manevarsku borbu, ~iji je ciq postizawe materijalne prednosti ili zauzimawe {to boqe pozicije za kraqa. Strana koja stupa u opoziciju u ve}ini slu~ajeva je u prednosti i ka`e se da ona vlada opozicijom.

Bli ska opo zi ci ja Pod bliskom opozicijom podrazumeva se horizontalni, kosi i vertikalni polo`aj kraqeva sa jednim poqem razmaka izme|u wih. Dijagram (Beli: Kc6, pe{ak d6; Crni: Kc8) Beli na potezu – remi.

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Rezultati 10. kola: Novi Kneèvac – Mladost (Luki}evo) 5:3, Mladost (Banatski Despotovac) - Radni~ki (Kikinda) 3:5, Krajina (Kraji{nik) - Mladost (Bo~ar) 4:4, Proleter (Zrewanin) - 2. oktobar (Kumane) 5:3, Jedinstvo (E~ka) - Begej (@iti{te) 5:3, Budu}nost (Srpska Crwa) - Napredak (êstereg) 3,5:4,5. Plasman: 1. Napredak 30 (51), 2. Proleter 25 (50), 3. 2. oktobar 21 (46,5), 4. Novi Kneèvac 18 (40,5), 5. Krajina 15 (43,5), 6. Mladost (Bo~ar) 14 (43), 7. Radni~ki 13 (41), 8. Mladost (Banatski Despotovac) 12 (39,5), 9. Mladost (Luki}evo) 8 (35), 10. Budu}nost 7 (34), 11. Jedinstvo 7 (29,5), 12. Begej 4 (26,5).

SE VER NO BA^ KA LI GA Rezultati 10. kola: „Milo{ Raki}“ (Ratkovo) – Bezdan 5:3, „@aki Jo`ef“ (St. Moravica) - Mladost (Oxaci) 3,5:4,5, Polet (Rastina) - Potisje (Kawi`a) 5:3, Elektrovojvodina (Subotica) - Hajduk (Kula) 3:5, Polet (Karavukovo) – Karavukovo 6:2, Radni~ki (Bajmok) – Ada 4,5:3,5,

DA NI ADI CA

Ke re zo vi} is pred Ra di na

Re{ewe problema br. 355 (D. M. [amrovski, 1928.) sa pozicijom: beli – Kd4, Dd1, Tc7, Te7, Sd8, pe{ak d3; crni – Kd6, Ta7, Tg7, Lg2, Sd5, pe{aci c4, e4; je 1.Da4! Na 1...T:a4 sledi 2.Sb7 mat. Na 1...Sb6 sledi 2.Db4 mat. Na 1...T:c7 sledi 2.Te6 mat. Na 1...T:e7 sledi 2.Dc6 mat.

dnevnik

U okviru proslave mesne zajednice Adice pod nazivom “Danavske no}i Adica” u subotu je odr`an brzopotezni turnir sa 24 u~esnika, ~lanova [ah kluba Adice i pozvanih gostiju. Posle zanimqivih borbi i smewivawa u vo|stvu vi{e igra~a na kraju je pobedio mk Mihajlo Kerezovi} sa 9,5 poena ispred Dragomira Radina sa istim brojem poena ali je Kerezovi} progla{en pobednikom zbog boqeg dodatnog kriterijuma. Nagra|eno je pet proplasiranih u~esnika a specijalne nagrade su dobili i Milan Popovi} kao najmla|i i Bo{ko Zlatkovi} kao najstariji u~esnik.

Plasman: 1-2. Mihajlo Kerezovi}, Dragomir Radin 9,5, 3-4. Sini{a Kova~evi}, Milan Popovi} 9, 5. @ivko Ubiparip 8,5, 6. \or|e Gaji} 8, 7-8. Zvonimir Radi}, Krasoje Notaro{ 7,5, 9-10. Zoran Milenkovi}, Slavko Popovi} 7, 11-15. Pavle Ni{avi}, Nikola Kolunxija, Traj~e Kostovski, Dragan \or|evi}, Aleksandar Jandri} 6,5, 16. Stanko Jovi} 6, 17-18. Petar Mili~evi}, Miroslav ^abarkapa 5,5, 19-21. Aleksandar Mladenovi}, Milan Milovac, Bo{ko Zlatkovi} 5, 22. Qubo Maksimovi} 4, 23. \oko ]urkovi} 3, 24. Radislav Nikoli} 2 poena.

Crni na potezu - beli dobija U poziciji na dijagramu rastojawe izme|u kraqeva je jedno poqe i u slu~aju da je beli na potezu, prinu|en je da napusti opoziciju. Na primer 1.Kc5 (Ne bi vodilo napretku 1.d7+ zbog 1...Kd8 2.Kd6 i crni je u patu.) 1...Kd7 2.Kd5 Kd8 3.Ke6 (Ili 3.Kc6 Kc8) 3...Ke8 i po{to crni vlada opozicijom partija je remi. Ako je crni na potezu, prinu|en je da napusti opoziciju. 1...Kd8 2.d7 Ke7 3.Kc7 i beli dobija. Duklos, 1903. Dijagram (Beli: Ka3, pe{ak d5; Crni: Kb5, pe{ak c7) Beli na potezu – remi. 1.d6! (Gubilo bi 1.Kb3? zbog 1...Kc5 2.Kc3 K:d5 3.Kd3 Kc5 4.Kc3 c6! i beli je prinu|en da napusti opziciju.) 1...c:d6 2.Kb3 @rtvom pe{aka beli je uspeo da zauzme opoziciju. 2...Kc5 3.Kc3 Kd5 4.Kd3 Ke5 5.Ke3 i remi je jasan. H. A. Adamson, 1915. Dijagram (Beli: Kc8, pe{ak g2; Crni: Ka7, pe{ak h6) Beli na potezu – dobitak. Ovo je sloèna studija u kojoj beli dobija na slede}i na~in. 1.Kc7! Pogre{no bi bilo odmah krenuti na h-pe{aka po{to bi u tom slu~aju crni kraq stigao da odnese belog g-pe{aka. Beli uz pomo} takozvane bo~ne opozicije zadràva crnog kraqa na a-liniji i bira pogodan trenutak da krene ka protivni~kom pe{aku. 1...Ka6 2.Kc6 Ka5 3.Kc5 Ka4 4.Kc4 Ka3 5.Kc3 Ka2 6.Kc2 Ka3 (Na 6...Ka1 sledilo bi 7.g4 Ka2 8.Kd3 i beli bi dobio) 7.g3! (Pogre{no bi bilo 7.g4? zbog 7...Kb4 8.Kd3 Kc5 9.Ke4 Kd6 10.Kf5 h5! 11.g:h5 Ke7 12.Kg6 Kf8 13.Kh7 Kf7 sa remijem.) 7...Kb4 (Ako 7...Ka2 8.g4! Ka3 9.Kd3 i beli bi dobio) 8.Kd3 Kc5 9.Ke4 Kd6 10.Kf5 Ke7 11.Kg6 i beli dobija. Dijagram (Beli: Ke6, pe{aci g6, h7; Crni: Kg7) Beli na potezu – dobitak. 1.h8D+! K:h8 2.Kf6 Vaàn momenat u kojem se kraqevi koso su~eqavaju a wihovo rastojawe po dijagonali iznosi jedno poqe. 2...Kg8 Crni je prinu|n da napusti kosu opoziciju. 3.g7 Kh7 4.Kf7 i beli dobija. U slu~aju da je crni na potezu dobitak se ostvaruje na slede}i na~in 1...Kh8 2.Kf5 Kg7 3.h8D! Kh8 4.Kf6 i daqe je isto kao u prethodnoj varijanti. Slo bo dan Mir ko vi}: “[ko la {a ha” Plasman: 1. Hajduk 24 (45), 2. Radni~ki 24 (44,5), 3. Polet (Rastina) 20 (45,5), 4. „Milo{ Raki}“ 19 (43,5), 5. Elektrovojvodina 16 (40), 6. „@aki Joèf“ 16 (38,5), 7. Mladost 13 (38), 8. Ada 12 (39), 9. Bezdan 12 (37,5), 10. Potisje 11 (37,5), 11. Polet (Karavukovo) 9 (36), 12. Karavukovo 3 (31,5).

NO VO SAD SKA LI GA Rezultati 10. kola: Bubamara (2) - @elezni~ar 3:5, ênejac (ênej) – Promocija 4:4, „Obili}“ - „64“ 1:7, Kraqica 2 (Petrovaradin) – Borac 4:4, Penzioner - Pruèna ruka (Sr. Kamenica) 2:6, Dnevnik - Jedinstvo (Rumenka) 4,5:3,5. Plasman: 1. „64“ 27 (60,5), 2. Borac 25 (56), 3. Pruèna ruka 24 (55), 4. Promocija 22 (47), 5. Dnevnik 18 (46), 6. Kraqica (2) 16 (41), 7. @elezni~ar 13 (33,5), 8. ênejac 13 (30,5), 8. Jedinstvo 10 (36,5), 10. Penzioner 4 (31,5), 11. Bubamara 4 (23,5), 12. „Obili}“ 0 (18).

JU @NO BA^ KA LI GA Rezultati 10. kola: Temerin Sutjeska (BD Poqe) 4:4, „Mihail Taq“ (Veternik) - Bubamara (Novi Sad) 4:4, Vojvodina (Novi Sad) - An pasan (Novi Sad) 4,5:3,5, Titel - Hajduk (^urug) 4:4, Zmajevo – Mladenovo 3,5:4,5, Omladinac (@abaq) slobodan. Plasman: 1. Vojvodina 23 (47), 2. An pasan 17 (43,5), 3. Bubamara 17 (43), 4. Temerin 15 (40,5), 5. Mladenovo 15 (40(+), 6. Zmajevo 12 (40,5), 7. Titel 11 (31), 8. Sutjeska 9 (33,5), 9. Hajduk 9 (30), 10. „Mihail Taq“ 5 (29), 11. Omladinac 3 (22 ).

[AJ KA [KA LI GA Rezultati 7. kola: Jugovi} 2 (Ka}) - Budu}nost (Nadaq) 1:7, [ajka{ - Hajduk (Gardinovci) 5:3, Sloga (Lok) - Pion (Be~ej) 3,5:4,5, Budisava - [ajka{ (Koviq) 4:4. Kona~an: 1. Budu}nost 18 (39), 2. Pion 18 (35,5), 3. [ajka{ 15 (32), 4. [ajka{ (Koviq) 10 (31), 5. Jugovi} (2) 9 (26,5), 6. Budisava 8 (22,5), 7. Hajduk 4 (20), 8. Sloga 0 (17,5).

Bliì se jo{ jedan oktobar. Mesec, nekada poznat kao “Novosadski {ahovski oktobar”, bio je priznati {ahovski turnir u Jugoslaviji, a i mnogo, mnogo {ire… Predivni plesovi drvenih figura na scenama magi~nih kvadrati}a, bilo da se igralo na èlezni~koj stanici ili u amfiteatru Spensa, neumitno nas vu~e u nostalgiju. Prisetimo se samo nekih od u~esnika: Lejn, Benke, Ivkov, Planinc, Matulovi}, ôkaltea, Adorjan, Taq, Forinto{, Romani{in, Bala{ov, Smejkal, Velimirovi}, Hort, Saks, Gligori}, Olafson, Geler, [ahovi}, Barcai, Georgiju, Sve{wikov, Van der Vil, Kinteros, Ivanovi}, Jansa, Tringov, Tore… Wima na “biqeg” izlazili su (tada) mladi novosadski igra~i Deè, Marjan, Ilij}, Jovi}, Popovi}, Notaro{, Jevti}… Prise}amo se {ta je pokojni novinar „Dnevnika„, Du{an Bu}an, zabeleìo o partiji Marjanovi} – Popovi} odigrane na desetom turniru (1984.): Marjanko je doprineo jednoj od najsadràjnijih partija turnira, a Pjotr je vrhunski demonstrirao odbranu. Beskompromisna bitka mladih velemajstora dokazala je da muze postaju neme kada oru`je progovori (in ter ar ma mu sae si lent). Ovome bismo mogli i mi da dodamo: Mu sae si lent – arme nema vi{e, ni onih oktobara!

Mar ja no vi}–Po po vi} Si ci li jan ka (B63) 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 e6 7.Dd2 Le7 8.0–0–0 0–0 9.Sb3 a6 10.f4 b5 11.L:f6 g:f6 12.Kb1 Kh8 13.Le2 Db6!

Crni priprema kontraigru na daminom krilu i nastaje veoma o{tra pozicija sa suprotnim rokadama. 14.Thf1 Ld7 15.Lh5 a5 16.Tf3 a4 17.Sc1 b4 18.S3e2 Tg8! Dok je beli svoje figure postavio prili~no neprirodno, crni je dobio va`ne tempove za napad potiskivawem belog skaka~a. 19.g4 Le8?! Neprecizan potez. Posle 19…Tg7 beli bi bio stopiran u napadu. 20.Th3 Tc8? Sada je ve} neophodno bilo 20…Tg7 spre~avaju}i slede}i potez belog. 21.f5! e:f5 Sada je ovaj antipozicioni potez, koji prepu{ta poqe d5, iznu|en. 22.e:f5? Mnogo je boqe 22.g:f5 s pretwom Sf4-d5 i igrom po g-liniji, {to bi belome donelo nesumwivu prednost. 22…Se5 23.Dh6 Tg7 24.g5 d5 25.Sd4 Ld7 26.Sce2 Dd6 27.Tf1 Sc4? Gre{ka u obostranom cajtnotu. Trebalo je igrati 27…Ta8 sa idejom Ta6, a na 28.Tg3, T:g5 29.T:g5 f:g5 30.f6 Tg8! 28.g6! Lf8 29.g:f7 T:f7 Ne ide 29…T:g5?? 30.D:h7+ K:h7 31.Lg6+ Kg7 32.Th7 mat. 30.Dc1 Tg7 31.Sf4? Posle 31.Tg1! nastala bi pozicija s obostranim {ansama. Ovako je napad crnog br`i.

31…b3 Dok napad beloga jewava, crni otvara poziciju belog kraqa. 32.Sg6+?! Pucaw u prazno. Na 32.a:b a:b 33.T:b3 ide 33…Ta8 sa idejom Da6. 32…Kg8 33.S:f8 b:c2+ 34.Ka1 K:f8 35.D:c2? U stra{nom cajtnotu direktno gubi, ali pozicija je ina~e beznade`na. 35…a3 36.b3 Se3 37.D:c8+ L:c8 38.T:e3 Te7 39.Se6+ L:e6 40.Tfe1 D:h2 41.T3e2 D:h5 0:1. Kada ga neko nadigra, posle poraza Bojan Kurajica svoje nezadovoqstvo za~ini i re~ima: ”Igrao sam kao vo!”

Po po vi}–Ku ra ji ca Si ci li jan ka (B33) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Db6?! Preran ispad damom kojim crni `eli da igra {evenin{ku postavu s tom razlikom da je beli skaka~ na b3 umesto na d4. Me|utim, sada beli postavqa svog lovca na aktivnije poqe d3. 5.Sb3 Sf6 6.Sc3 e6 7.Ld3 a6 8.0–0 Dc7 Preciznije je 8…Le7 jer ovako beli odmah sprovodi f4. 9.f4 d6 10.De2 Le7 11.Ld2 0–0 12.Tae1 Koncentri{e snage u centru s pretwom napada na kraqevom krilu. 12…Sd7 Spre~ava 13.e5 ali crni kraq ostaje bez dovoqno za{tite. 13.Tf3 Sb4 Uni{tava belopoqca ali pritom gubi vreme i otvara c-liniju koja }e vi{e koristiti belome. 14.Th3 S:d3 15.c:d3 Te8 16.Kh1 b5 17.Tc1! Svrha ovog poteza je ne toliko igra na daminom krilu koliko dobitak tempova da bi se ostale figure ustremile na crnog kraqa. 17…Db6 18.Sd1 a5 19.Le3 Db7 20.Sf2 Sf8 21.Dh5 Ld7 22.Sg4 Tec8 Jedino da se oslobodi poqe e8 za lovca, {to ipak ne spa{ava crnog od razornog napada. Na 22…f5 sledilo bi 23.e:f e:f 24.Sh6 s dobitkom. 23.Tf1! Odustaje od izmena i uvodi jo{ jednu figuru u napad. 23…a4?! S tempom tera i posledwu figuru beloga u napad na svog kraqa. Na otpornije 23…Le8 sledi 24.f5 f6 25.Sh6+ Kh8 26.Sf7+ Kg8 27.f:e s neodbrawivim pretwama. 24.Sd4 Le8 25.f5 Tc5

26.Sh6+! Ru{i i posledwu barijeru oko crnog kraqa. 26…Kh8 27.S:f7+ Kg8 28.Sh6+ Kh8 29.Dg4 g:h6 30.L:h6 Lf6 31.Tg3 1:0 S posebnim interesovawem o~ekivan je okr{aj filipinskog velemajstora Euhenia Torea i sovjetskog prvaka Andreja Sokolova. Samo nekoliko meseci pre novosadskog susreta wih dvojica su u Londonu vojevali bitku u me~u SSSR – “ostatak sveta”. Tore je taj londonski duel dobio 2:1. U Novom Sadu mogao je u svoj bilans s novom nadom sovjetskog {aha da poboq{a. U ovoj kriti~noj poziciji Tore se odlu~io na `rtvu lovca 19.L:g7!? {to je, me}utim, bilo dovoqno samo za pola poena. Naime, posle 19…K:g7 20.L:d5 L:d5 21.D:d5 h:g 22.Tad1 Sf8 23.Dh5 Lf6! Tore je bio prisiqen da dr`i remi ve~itim {ahom. Sa 19.Sh6+ beli bi forsirano dobio. Dr Tartakover je rekao: “^itava {ahovska igra je, tako re}i, jedan zamaskirani potez kowem…” Ko men tar: Du {an Bu }an Pri pre mio: B. Dan ko vi}

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

sreda28.septembar2011.

МОДНА КУЋА „МОНА” ПРЕДСТАВИЛА НОВУ КОЛЕКЦИЈУ НА РЕВИЈИ СПОЈА ЛЕПОТЕ И СПОРТА

PAPARACO

Црно-бела јесен С

порт и мода, лепота и игра, и у сред ове приче велика модна ревија „Моне“ с колекцијом за предстојећу сезону јесен/зима под називом „Црно-бели свет“. Милош Шобајић, сликар, био је једна од званица „Монине“ ревије, уз оне из света

OUT

Сека Саблић

политике, музике, спорта попут легендарног Владимира Грбића, моде, између осталог прослављеног манекена Невена или креатора Неше Клика, глуме, јавног живота, бизниса и медија. Нада Момировић-Делић, власница „Моне“ која је одмах након ревије отпутовала у ренесансну Фиренцу, јер не постустаје за трендовима светских диктата очито је поново направи „бум“ предстојеће сезоне. - Фасциниран сам креацијама које су посебну ноту унели у црно-беле моделе за које бих могао рећи да припадају заиста високој моди. То је она чудесна плава боја ренесанских мајастора која се добија из камена лапис лазули, вредна као злато, предивна и као накит. - Коко Шанел је рекла да је модна индустрија на путу за пропаст, а „Мона“ нам је управо доказале да мода може да буде уметност и јединственост. Модели су ми се јако допали јер ова кућа на својим ревијама, али и у продавницама, форсира индивидуалност у ово доба глобализма - констатује глумица Вјера Мујовић. „Мона“ је спојила моду и спорт, па се након Јелене Јанковић на овој ревији појавила комплетна екипа српске женске одбојкашке репрезентације, за чији наступ на Европском првенству у Италији и Србији је ова модна кућа креирала специјалне моделе. Јелена Николић, једна од пет најбољих одбојкашица Европе, за коју су се отимали клубови од Италије, преко Јапана, до Турске где сада игра, одјашњава да све девојке репрезентације Србије којима је на челу, лако могу да из спортске пређу у манекенску улогу. - Креације које је направила Нада Момировић, која је и члан Почасног организационог одбора ЕП 2011, заиста су ме одушевиле - каже Јелена. Спортска гардероба није једино што, како сазнајемо, носе наше репрезентативке у одбојци носе. Спортисткиње током такмичења и разних припрема по свету, сем дресова, тренерки и патика, на пут не одлазе и без вечерњих тоалета која им је неопходна за изласке у елитне ресторане. „Мона“ је за ову сезону одабрала најфиније материјале за своју колекцију, чији су посебан део модели направљени од коже и ташне. Љубитељи моде су тако упловили у свет који се може видети на чувеном Шпанском тргу у Риму. Владимир Ђуричић

Пенелопе Круз и Вуди Ален

Бако, деко, ви сте хит Н

ова интернет сензација је постарији брачни пар који учи да користи вебкамеру. Брус (86) и Естер Хафман (79) из пензионерског дома Хилсајд у Мекминвилу у Орегону током једне посете своје унуке добили су час из коришћења нових технологија. Пошто им је купила лаптоп, унука је желела да им објасни како да користе вебкамеру, да би могли да комуницирају преко сервиса Скyпе. Када је час био готов, Брус и Естер одлучили су сами да покушају да укључе видео, а резултат је троминутни снимак у којем се дека кези, пева, прави смешне изразе лица, испушта гасове, па чак и флертује са својом супругом.

„Коса ти дивно изгледа, хајде сада мало спусти хаљину да ти видимо груди”, каже Брус. Њихова унука погледала је видео на компјутеру, а када се опоравила од напада смеха, поставила га је на Јутјуб, где га је за само неколико недеља погледало скоро два милиона људи.

„Покушавала сам да укључим камеру а нисам схватила да је већ укључена. Брус се све време нешто кревељио, и деконцентрисао ме”, рекла је Естер и додала да јој је драго што је снимак забавио толико људи. „Када погледате колико лоших вести свакодневно чујемо, срећни смо што смо насмејали интернет заједницу”. Брус и Естер за сада не планирају да направе још који видео, али знају шта би променили на првом. „Да сам знала да камера ради, не бих жвакала жваку, изгледам као крава која прежива”, рекла је она. Сличну славу доживео је и брачни пар који је желео својој унуци да сними рођенданску честитку.

Мрачна сенка Џонија Депа

мерички глумац Џони Деп ради на свом новом пројекту, филму под називом „Дарк шедоуз”, у којем глуми вампира

Барнабаса Колинса. Објављене су и прве фотографије са сета, на којима је Деп маскиран у вампира. Радња филма је базирана на причи из шездесетих година о вампирима, зомбијима, вукодлацима и духовима. Глумачку поставу чине: Клое Морец, Хелена Бонам Картер, Мишел Фајфер, Ева Грин, Кристофер Ли, Џони Ле Милер и Хана Мареј. Ражију потписује Тим Бартон, а Џонију Депу је ово осми пут да сарађује са култним редитељем. Филм је сниман на локацијама у Великој Британији. Филм „Дарк шедоуз” (Мрачне сенке) ће се у биоскопима појавити 11. маја 2012. године.

Јуниор Џек у клубу Мр. Стефан Браун К

Снежана Савић

луб Мр. Стефан Браун обећава врелу јесен када је у питању ноћни живот Београда. Нову сезону и хуманитарну акцију ће отворити светски познати ДЈ Јуниор Џек и Кид Крим. Комплетно реновиран клуб Мр. Стефан Браун најавио је још једну узбудљиву сезону београдског ноћног живота, која стартује од 15. септембра. Менаџер клуба Милош Петровић најавио је да ће специјални гости првог хуманитарног, понедељка 19. септембра, а који ће клуб редеовно организовати, бити ДЈ Јуниор Џек и ДЈ Кид Крим популарни двојац, један од најпознатијих и најбољих хоусе ди-џеј тандема данашњице. „Нама је велика част што можемо да се похвалимо што ћемо светске хоусе звезде ДЈ Јуниорa Џека и ДЈ Кидa Крима угостити као пријатеље клуба и провести са њима пар дана, колико планирају да се задрже у Београду. Очекујемо журку за памћење!”, најављују из „Стефан Брауна”. „Хуманитарни понедељак” имаће за задатак да кроз организацију журки и разних догађаја прикупи новчана средства за оне најугроженије.

Традиционално, понедељком ће познати радити за шанком и скупљати добровољне прилоге, а за добар провод побринуће се ДЈ Влада. Уторак је резервисан за музику деведесетих, док ће поп - рок бенд Веска Вучковића госте забављати средом вече. Новина је да ће познат београдски репер Далибор Ан-

донов - Гру и ДЈ Плаyа, четвртком преузети ДЈ пулт и побринути се за одличан провод уз Р’н’Б и Хип Хоп звуке. Петком и суботом пуштаће се најновији дисцо-хоусе хитови, док ће недељом као и прошле године наступати бенд „Екстра oркестра”.

kultura

sreda28.septembar2011.

АРТ КЛИНИКА НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ ОКТОБАРСКОМ САЛОНУ У БЕОГРАДУ ПЛАНИРА ЕУТАНАЗИЈУ

Са Лиманске пијаце на Зелени венац Са Лиманске пијаце на Октобарски салон! Звучи блесаво, али кад је у питању Арт клиника из Новог Сада, ништа није немогуће. У Арт клиници кажу да их је вест затекла у припремама „Велике прославе“, планирању пројекaта којим ће да обележе десет година опстанка у тржишним условима на српски начин. Знајући да је Арт клиника настала на утопијским премисама да уметност може да лечи и мења болестан свет и друштво, не чуди што је деценијски живот и рад прошаран бројним ожиљцима. Селекторска екипа Октобарског салона, коју чине Аленка Грегорич (Словенија) и Галит Еилат (Израел), затекла их је у акцији „Публици на ноге“ - „Тотална распродаја уметности“, коју у улози Пиљара уметности већ неко време на новосадској Лиманској пијаци спроводи дежурни тим Арт клинике. Тезга – врховна метафора савремене културе! - Таман смо расправљали о трансформацији, недостатку подршке, идеолошким разликама, незрелости, материјалном стању, судским процесима са градском управом, болном процесу без видљивог краја, што нас је наводило да размишљамо о врло мучном гашењу, о одумирању, када су се појавиле кустоскиње Октобарског салона – прича Никола Џафо, оснивач и водитељ Арт клинике. – То указање, ми то тако зовемо, пружило нам је прилику да уместо одумирања дођемо на идеју еутаназије, која ће нам, наизглед парадоксално, помоћи да живимо! Арт клиника је једини учесник из Новог Сада који је позван на традиционалну и прстижну београдску манифестацију посвећену ликовној уметности која ће бити отворена 20. октобра. Селекторке 52. октобарског салона главну изложбу конципирале су тако да глобални проблеми савременог друштва буду сагледани

кроз локалне догађаје у региону Југоисточне Европе. Кључне речи биће симулација, експеримент и реконструкција, а кључна питања одговорности, односно грађанске послушности и конформизма.

Изложба Арт клинике на Октбарском салону биће коципирана тако да се њихова Шок галерија, најмања галерија на Балкану, „пренесе“ и мултиплицира, како би се у неколико собичака, иза не-

ти нову парадигму деловања. Октобарски салон је дошао као права прилика да се прошлост резимира, процени, те да се тиме изврши симболички чин самоукидања и новог рођења. Од Жељка Груловића, програмског координатора Арт клинике и једног од оних на којима Арт клиника остаје уколико се остваре намере Николе Џафа, сазнајемо да је у оквиру акције „Публици на ноге“ у току анкетирање којим ће се на основу десетак питања „о нама, вама и њима“, добити егзактни одговори о стању у култури. Стотинак Новосађана већ је дало своје мишљење, а план је да то током Октобарског салона учине и Београђани, како би се у новембру прешло на објављивање и анализу резултата.

dnevnik СА БЕТОВЕНОВОГ ФЕСТИВАЛА У БОНУ

Најславнији оркестри, диригенти и солисти (Специјално за „Дневник“ из Бона) Овогогодишњи Бетовенов фестивал у Бону (као и неколико претходних) траје читавих месец дана (од 9.септембра до 9. октобра). Окупља најславније оркестре: Питсбуршки симфонијски оркестар, Барокни оркестар Зефиро, Израелску филхармонију, Лондонски симфонијски оркестар, Лајпцишки Гевандхауз оркестар, Немачку камерну филхармонију из Бремена, Будимпештански фестивалски оркестар, Ротердамску филхармонију, Фински Радио оркестар. Пред њима стоје најеминентнији диригенти данашњице: Манфред Хонек, Алфредо Бернандини, Зубин Медхта, Рикардо Чаји, сер Џон Елиот

концерата њему у част: у Минстер базилици, у центру Бона, оргуљаши Хазелбек и Ивета Апкална свирали су чувене Листове транскрипције (”Прелудијум и фуга BACH“, „Свети Фрањо Паулски хода по таласима“, “Прелиди“, „Прометеј“). Камерни ансамбл са цимбалом извео је Шесту мађарску рапсодију, Дванаесту елегију, Изгубљену романсу у Бетовеновој родној кући у срцу Бона, вокални трио је представио „Листа у Паризу“ у Бетовеновој Сали, на обали Рајне. Под истим кровом, у Студију, чуле су се „Реминисценције Дон Жуана“ у извођењу клавирског Дуа „Д’акорд“, а на истом месту пија-

са својим диригентом Стефаном Блинијем интерпретирао је „Данте симфонију“, а на завршном 62. концерту предвиђено је да Фински Радио оркестар изведе симфонијску поему „Орфеј“. Разуме се, на Бетовеновом фестивалу највише се чула његова музика: поред незаборавног Дуа Рахлин - Голан, који су интегрално извели све његове виолинске сонате могао се чути и Трећи (Марија Јоао Пирес), Четврти (Елен Гримо) и Пети клавирски концерт (Чен Рајс), Виолински концерт (Арабела Штајнбахер), Увертире „Леонора 3“ (Зубин Мехта) и „Кориолан“ (Рикардо Чаји), Прва, Четврта, Пета и Де-

Гардинер, сер Колин Дејвис, Иван Фишер, Јос ван Имерсел, Паво Јарви, Рикардо Сахити, Силвејн Камберлинг, Јаник Незет-Сегин. Поред чувеног Хаген квартета чули су се изузетни солисти: Ане-Софи Мутер, Елен Гримо, Јулијан Рахлин, Итамар Голан, Паул Гулда, Мареј Пераја, Штефан Микиш, Елена Башкирова, Стив Рајх, Ерик Шнајдер, Николај Токарев, Елена Денисова и Алексеј Корњенко, Мартин Хазелбек, Мартин Штадфелд. Уз националне бугарске и мађарске музичаре чули су се и наши уметници: пијаниста Дејан Лазић (уз Ивана Фишера и Будимпештански фестивалски оркестар) интерпретирао је „Игру смрти“ Франца Листа, а читаво вече посвећено је музици Горана Бреговића, који је наступио са осамнаест инструменталиста и групом певача и у трочасовном програму, пред 1300 посетилаца представио је широк програм који је садржао оперске арије, стару српску духовну музику, трубачки ансамбл, шпанске и циганске нумере. Лист је имао неколико вечари, 24. септембра било је чак шест

ниста Николај Токарев одсвирао је Десету трансценденталну етиду у еф-молу, „Фигаро-фантазију“, „Ла Кампанелу“, „104. Петраркин сонет“. Сопран Клаудија Барански и пијаниста Ерик Шнајдер представили су „Листа у Бајројту“, а пијанисткиња Елена Башкирова дала је устрептало, са упорним трилерима, ефемерно, са преплетима руку, са молитвеном црквеном акордиком читање текста о „Светом Фрањи Асишком (који) разговара са птицама“, делом које је настало 1863, у композиторовој 52. години, две године пре но што је Франц Лист у Риму ушао у свештенички ред и које је касније инспирисало Оливијена Месијана за јединствени клавирски „Каталог птица“. Зубин Мехта је са Израелском филхармонијом дириговао Листове „Прелиде“, Паул Гулда извео је „Чардаш макабр“, „Љубавне снове“, Другу, Трећу и Шесту мађарску рапсодију. „Прелиде“ је извео и Барокни ансамбл „Анима етерна“, са диригентом Јос ван Имерселом а уз Паскала Амојела и Други клавирски концерт у Адуру. Оркестар града домаћина

вета симфонија (сер Џон Елиот Гардинер), Седма симфонија (Сакари Орамо), „Миса солемнис“ (сер Колин Дејвис), клавирске транскрипције „Кориолана“, Пете симфоније и Петог клавирског концерта (Штефан Микиш), Девете симфоније (клавирског Дуа „Д’акорд“), четврта соната за виолину и клавир (Елена Денисова и Алексеј Корнијенко), „Пролећна соната“ (Еуген Угарски и Константин Лифшиц), последња виолинска соната (Линус Рот и Хозе Гаљардо), прва и последња клавирска соната (Мартин Штадфелд), четврта и пета соната за виолончело и клавир (Стевен Исерлис и Денес Варјон), Соната за хорну и клавир (Пчемисл Војта и Томоко Савано), квартети опус 130 и 131 (Хаген квартет). Поред Листа и Бетовена било је и других композитора на укупно 62 концерта (Вагнер, Шуман, Брамс, Шчедрин) са неколико стотина солистичких, камерних и оркестарских извођача који су се максимално потрудили да публици пруже из вечери у вече врхунске уметничке доживљаје. Гордана Крајачић

Двогодац за десетлетку У току 2011, „Велика прослава“ Арт клинике којом се обележава десет година постојања, за циљ има издавање монографије „Двогодац 2009-2010“. Овом публикацијом била би употпуњена литература о деценијском деловању овог алтернативног новосадског центра културе. Такође, планирана је пројекција филмова снимљених у продукцији Арт клинике, као и представљање „Шок алијансе“ и њених чланова. колико врата, представило старо и ново – архива и будућа грађа, односно млади уметници, врло често фаворизовани у раду Арт клинике. Наступ на Октобарском салону садржао би и излазак на тржиште, односно пијацу, у београдском случају Зелени венац. - Купићу сам себи сат за јубилеј. Хоћу да сахраним собом свој део, јер старо кочи младо – у свом стилу каже Џафо, а затим наставља у нешто озбиљнијем тону. – Десетогодишњицу смо дочекали с низом унутрашњих и спољашњих проблема и већ смо се питали да ли је могуће наставити на исти начин или треба успостави-

Најновији пројекат Арт клинике требало би да буде „Шок алијанса“ – повезивање већег броја уметничких асоцијација у региону у оквиру излагачког концепта који има „Шок“ галерија. Особен начин рецепције уметничког дела у условима скученог простора (”Шок“ галерија је величине шпајза) и инсистирање на граничним подручјима уметности (храбрим и оригиналним концептима, провокацији) требало би да створи ланац „микрогалерија“ с новим излагачким концептом и новим обликом сарадње између уметника и њихових асоцијација. И. Бурић

У БЕОГРАДСКОМ ДОМУ ОМЛАДИНЕ

Премијера Жилниковог документарца Нови дугометражни документарни филм „Једна жена - један век” сценаристе и редитеља Желимира Жилника биће премијерно приказан вечерас у Дому омладине Београда. Филм нуди слику једног века кроз живот жене старе готово стотину година. Заснован је на исказима, интервјуима и реконструкцији, односно животној причи Драгице Срзентић, која је лично 1948. године однела Стаљину у Москву чувено Титово „не”. Кроз слику једног века, живота те жене хероја, отварају се ретко спомињани сегменти екс југословенских интелектуалних и идеолошких лавирината кроз које се пролазило у стварању и пропадању осам држава у којима је живела та Истријанка из Совињака. То су Аустроугарска, Краљевина Италија, Краљевина СХС, НДХ, ФНРЈ, СФРЈ, Хрватска, Србија.

Директор фотографије је Миодраг Милошевић, монтажер Вук Вукмировић, цртеже и анимацију радили су Александар Рот и Александар Илић, а продуцент је Сарита Матијевић (Плејграунд продукција). Дом омладине ће уз ову премијеру приредити ретроспективу „посткомунистичких филмова” Жилника, од 29. септембра до 2. октобра. Програм обухвата период у којем читав регион пролази кроз најтеже раздобље ратове, транзицију, друштвена превирања. Жилник успева, као ретко који аутор, да проговори о томе директно, снажно, а опет лако и духовито. Биће приказано 11 играних и документаних, дугометражних и кратких филмова снимљених од 1994. до 2009. године. Међу њима су „Тито по други пут међу Србима”, „Куд плови овај брод”, „Тврђава Европа”, „Кенеди се враћа кући”, „Марбл ас”, „Стара школа капитализма”...

REPERTOAR

Film

Џони Инглиш: поново рођен

Akteri

Sadr`aj

Режија: Оливер Паркер Сценарио: Вилијам Дејвис и Хемиш Макол Улоге: Роуен Аткинсон, Доминик Вест, Гилијан Андерсон, Розамунда Пајк, Данијел Калуја, Ричар Шиф, Бен Милер, Того Игава, Марк Ајванир

Тајни агент МИ-7 Џони Инглиш (Роуен Аткинсон) увелико је забрљао ствар. У Мозамбику је несмотрено, али му је увелико и намештeно да направи прoпуст у организацији обезбеђења новопостављеног демократског председника. Зато је сада у служби на леду. Постиђен, рецимо да тихо пати у дубокој илегали. На Тибету је међу тамошњим Шаолин монасима, где ради на, за њега неспретног и несвесног, мукотрпном подизању телесних и духовних способности. И тако пет година. А онда његовом учитељу преко интернета стиже поверљива порука (гле, стари гуру је у вези са западним обавештајним службама) за Инглиша. Мора одмах за Лондон јер га чека нови задатак. У врху МИ - 7 су на ово нерадо пристали - веза у Хонг Конгу жели да разговара само са Инглишем...Његови противници су удружени неваљалци из КГБ - а, ЦИА и МИ - 7.

Re~ kritike Црна Гуја и Мистер Бин су свима позната глумачка отелотворења Роуена Аткинсона, комичара упечатљиве, а не баш симпатичне фаце чији су гегови засновани на апсурдним изобличењима разноликих тема, самоиронији, често и самодеструкцији. Било да је реч о „ревидирању“ историје (Црна Гуја) или „тумачењима“ свакодневних баналности (Мистер Бин). Најбоље је све то деловало у форми епизода намењених телевизији. Касније, порасле „уметничке“ амбиције, ваљда и самог Аткинсона винуле су га до великог, биоскопског платна упросечујући Аткинсонову оригналност и сугестивност, у крајњој линији разводњавајући концентрованост његових идеја и њихових реализација. Да је, и упоран, и амбициозан, и непоклебљив у експлоатацији свог талента, Аткинсон је потврдио истрајношћу којом се држи филма. И чини се, да је у овом другом о ружном, смешном и смушеном

тајном агенту у служби њеног величанства „Џони Инглиш: понов рођен“ (Johnny English Reborn), који све ствари ради лоше да би на крају испало како треба, наш комичар нашао прави пут. Допринео је томе несумњиво и редитељ Оливер Паркер који Аткинсона исконтролисао и искористио као инспиративни инструмент за креирање макар забавне и динамичне филмске жваке за очи. Дакле, у основи је онај опште познати укус, а остало је у „нијансама“: не до краја иритантном пародирању Џејмса Бонда, специјалним ефектима таман толико и на местима у причи где треба, и пристојној глумачкој екипи, која није ту да би само статирала за Аткинсона. Нажалост, овај ружни, неспретни и углавном не баш бистар „мистер Би(о)н(д)“ није и бар делом и инспектор Клузо, којег су творци Џонија Инглиша, у овом филмском издању, чини се негде ипак имали на уму. В. Црњански

kultura

c m y

dnevnik

sreda28.septembar2011.

У МАТИЦИ СРПСКОЈ ПРЕДСТАВЉЕНА ЕДИЦИЈА „ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНOСТИ”

Стубови књижевног и духовног уздизања У складу са оснивачким циљем, Матица српска је одувек издавала књиге које ће бити траг у времену, а служиће просвећивању сопственог народа. Подсећајући на те чињенице, председник Матице Чедомир Попов јуче је започео свечану промоцију прва два кола антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Издавачког центра МС. Прво коло у десет томова изашло је прошлог, а друго, сличног обима, овог лета, а када највећи подухват у српском издаваштву буде окончан, садржаће најбоље књиге од Светог Саве до данас. Појава ових наслова велики је догађај за српску књижевност, културу и Матицу српску,

истакао је председник Одбора за изучавање историје књижевности САНУ Предраг Палавестра. Уз напомену да је САНУ у свему подржала ИЦ МС, он је захвалио главном уреднику Едиције Мири Вуксановићу „што је имао снаге, храбрости и упорности, што је успео да нас помери да кренемо у овај огроман, историјски важан подухват“. Палавестра је, између осталог, рекао да код нас није било много времена добрих за издавање књига, али да су врхунски наслови ипак опстајали. Тако је шездесете године прошлог века обележила едиција „Сто књига српске књижевности“ коју су заједно објављивали Матичино

тадашње издавачко предузеће и Српска књижевна задруга. Та колекција је један од темеља српске културе , као и едиција „Десет векова српске књижевности“. Та едиција је један од њених потпорних стубова и сведочи о готово хиљаду година књижевне вертикале и духовног раста српског народа . Главни уредник Едиције Миро Вуксановић рекао је да је Издавачки центар основан 2007. године, као природни део првог српског издавача-Матице српске. За сада има четири едиције: „Прва књига“, „Антологија српске књижевне критике“, „Матица“ и прва по зачају- „Десет векова српске књижевности“. Он је нагласио да су глав-

Фото: Б. Лучић

ни циљеви Уређивачког одбора Едиције „да сагледамо целину српске усмене и писане књижевности, на свим њеним језичким облицима, под свим именима српског језика, на његовим наречјима, по савременом правопису“. Такође их ру-

ководи намера да српску књижевност ставе у европски контекст, где јој је и место и да издвоје оно што најуверљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали. Вуксановић је, између сталог, напоменуо да се десетотомно

треће коло припрема за штампу, а треба да изађе на пролеће наредне године. „Као да су сви против, а стуб од књига расте, јер је то наш цивилизацијско-родословни именик“, закључио је Вуксановић. Р. Лотина

ГОСТ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА: КЊИЖЕВНОСТ НА ПОРТУГАЛСКОМ

Један језик – пуно култура

Фото: Б. Лучић

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Грађански модернизам и популарна култура Изложба под називом „Грађански модернизам и популарна култура.Епизоде модног, помодног и модерног (1918–1941)“ ауторке др Симоне Чупић отворена је синоћ у Галерији Матице српске. Изложбу је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, уз поздравне речи управнице Галерије Матице српске Тијане Палковљевић, и Симоне Чупић, која је укратко представила ову поставку. Изложба ће бити отворена до 20. октобра, а током њеног трајања биће приређени пропратни програми: предавања, тумачења изложбе и пројекције филмова. Галерија Матице српске припремила је изложбу „Грађански модернизам и популарна култура. Епизоде модног, помодног и модерног (1918–1941)“ и истоимену публикацију с идејом да кроз ликовни материјал и одабрана дела прикаже историјске догађаје и друштвене промене које су се у српској средини одиграле у периоду између два светска рата. /Излагањем уметничких дела која обухватају портрете тадашњих филмских дива, аутопортрете умет-

ника, представе грађанских ентеријера и јавних простора намењених забави, желимо да представимо дух једног времена, схватања и тежње једне динамичне епохе у националној историји – наводе у Галерији Матице српске - Крај Првог светског рата означио је почетак периода убрзане модернизације српског друштва, макар у њеним спољним манифестацијама. Простори јавног окупљања и још више јавне забаве сведочанства су нових, модних и помодних дешавања, као и нових интересовања, животног стила и организације слободног времена који постају статусни симболи и елементи препознавања модела живота европеизираног нарастајућег грађанства. Тематски груписана око догађаја из домена популарне културе (гостовање варијете ведете Џозефине Бејкер, долазак тениског првака Анри Кошеа, отварање Зоолошког врта у Београду) и могућности њиховог преношења на поље визуелних уметности – слика, филмова, фотографија, дизајна, како додају у Галерији Матице српске, улога модног и помодног у конструкцији грађанског идентитета српског дру-

штва овом приликом представља се као оличење новог друштва. “Кроз нераскидиву везу популарне културе, уметности и друштвених и историјских прилика, наглашене су особености грађанске културе, као нове и модерне пројекције стварности, уобличене визуелном интерпретацијом урбане свакодневице међуратне епохе“. На изложби, груписаној у неколико целина, биће представљено педесетак радова – слика и цртежа из фондова Галерије Матице српске, Народног музеја, Музеја савремене уметности, Народног позоришта, Галерије „Милене Павловић Барили” и Спомен-збирке Павла Бељанског. Уметничка дела ће бити употпуњена нацртима за украсне кутије из Музеја примењене уметности, новинским илустрацијама из тадашње штампе, а у поставци ће бити емитован филм „Тропска сирена“ са Џозефином Бејкер из 1927. Овом изложбом Галерија Матице српске најавила је своје укључивање у месец моде који ће у читавој Србији бити приређен у поводу одржавања међународне музејске конференције посвећене одевању. Н. Пeјчић

У ОКТОБРУ У ДОМУ ОМЛАДИНЕ

Беогрaдски џез фестивал Овогодишњи 27. Београдски џез фестивал биће одржан у Дому омладине Београда од 27. до 30.октобра уз учешће врхунских мајстора џеза из света и домаћих џез уметника свих генерација. Главни и одговорни уредник програма ДОБ-а Драган Амброзић рекао је да овај угледни фестивал има много задатих стандарда које треба испоштовати, да од како је обновљен 2005. све више има публике која жели другачије виђење џеза, по чему је Београдски фестивал познат.Он је додао да слоган фестивала „И ти си џез” одаје почаст верној публици без које фестивала не би било и са друге стране одаје почаст џезу као слободној музици до чије дефиниције свако сам долази.

Уметнички директор фестивала Војислав Пантић рекао је да ће сви концерти, осим оног на отварању, бити у ДОБ-у. Фестивал ће у Центру „Сава” отворити Пет Метени Трио, 27. октобра.Према Пантићевим речима, наступиће нека од највећих имена савременог џеза, од незаборавних легенди какве су Чарлс Лојд и Јоаким Кун, преко фантастичних аутора средње генерације Стефано Боланија, Марка Рибота, Кристине Бранко и Елиота Шарпа, до звезда будућности као што су Тигран Хамасиан и Анат Форт.Посебна пажња посвећена је домаћим уметницима, један од најуспешнијих српских џез музичара легендарни трубач и композитор Душко Гојковић прославиће свој 80. рођендан са публиком

Највећа и најважнија културна манифестација у Београду, 56. међународни сајам књига, биће отворен у недељу, 23. октобра, и трајаће до 30. октобра, саопштио је јуче председник Организационог одбора Жељко Ожеговић. На првој конференцији за медије у Скупштини града, Ожеговић је истакао да ће почасни гост ове године бити португалски језик, који ће, под мотом „Један језик - пуно култура„, заступати осам лузофонских земаља (у којима се говори португалски): Ангола, Бразил, Гвинеја Бисао, Зеленортска Острва, Мозамбик, Португал, Сао Томе и Принципе и Источни Тимор. За сајам 2012. почасни гост ће бити Мађарска којој ће на крају овогодишњег сајма бити предата „штафета„ у виду „Отворене књиге„. Амбасадори Бразила и Португала, као и саветник амбасаде Анголе, били су јединствени у изра-

пунију слику о различитим културама са свих континената које повезује исти језик. Уредник пратећих програма Сајма проф. др Владислава Гордић Петковић најавила је богат програм који ће се, као и претходне две гоидне, одржавати у специјално уређеним салама у

жавању задовољства што су њихове земље ове године, заједно са осталим лузофонским, почасни гости и најавили су да ће довести 20 значајних писаца с португалског говорног подручја чија су де-

Хали 2 . Она је истакла да је посебна пажња посвећена литератури на поругалском језику, као и јубелеју пола века откако је Иво Андрић добио Нобелову награду, о чему је припрмељена из-

ла преведена на српски језик. Они су истакли да је током протекле године преведено 40 нових наслова са португалског на српски језик и да ће домаћим читаоцима бити пружена прилика да стекну пот-

Исте цене улазница На овогодишњем сајму, чији је слоган „Књиге спајају људе”, наступиће, на површини од 30.091 метар квадратни, више од 800 издавача из земље и иностранства, од којих су 450 домаћи и изложиће искључиво своје књиге. Према речима Ожеговића, радно време сајма је продужено и биће од 10 до 21 сат, а цене улазница су остале исте као претходне две године - 250 динара за појединце, 150 динара за групне посете и 100 динара на дан отварања сајма када се врата сајамских хала отварају у 15 сати, док ће церемонија отварања почети у 18 сати, а штандови ће моћи да се разгледају до 21 сат. Организатори сајма су, као и раније, одредили Школски дан (27. октобра) и два (25. и 26. октобар) за породичне када за јединствену цену од 600 динара могу да уђу родитељи са децом. Сајам ће, према традицији, доделити и три награде: издавач године, издавачки подухват године и дечја књига, али овога пута су сви домаћи издавачи у игри.

ложба која ће имати центрлано место у Хали један. Већ познате и популарне програме: ћаскаоница, агора, стрип радионице, поезија и окружење допуниће ове године три сајамске конференције на којима су учешће потврдили домаћи и страни стручњаци за поједине области, као и многобројни писци. Према речима Владиславе Гордић-Петковић, први скуп посвећен постколонијалним студијама трајаће два дана и у његовом раду ће учествовати 25 домаћих и страних научника, а њихова саопштења ће убрзо накан сајма бити публикована у електронској форми. Једна конференција биће посвећена новим технологијама а трећа ће се бавити преношењем Андрићеве прозе на филм и телевизију. Уобичајени форуми сајма бавиће се ове године темама суфинансирање издаваштва:помоћ или обмана, библиотеке будућно-

сти и правопис и писменост...Уредница је најавила и седми годишњи сусрет библиотекара на тему „Нови закон о обавезном примерку публикације„, а посетиоци ће имати прилику да разгледају више изложби посвећених писцима чији се јубилеји обележаваја, као што су Бранко Миљковић, Сава Текелија, Чеслав Милош, Борислав Пекић. Владислава Гордић Петковић је истакла да нису заобиђене ни задужбине и фондације, као и организације преводилаца, јер сви су у функцији грађења мостова путем књига. Маријан Маринковић, уредник сајта Сајма књига, препоручио је излагачима, посетиоцима и новинарима да све што их интересује потраже на сајту www. beogradskisajamknjiga. org где ће моћи да нађу све информације. (Танјуг)

svet

sreda28.septembar2011.

UKRATKO

LIBIJA

Aten tat na mi ni stra ADEN: Ministar odbrane Jemena, Mohamad Naser Ali, izbegao je atentat koji je izveo bomba{-samoubica u lu~kom gradu Adenu. „Bomba{ koji je vozio automobil natovaren eksplozivom uleteo je na izlasku iz tunela u ko lo nu vo zi la pod prat wom”, opisao je incident jedan bez bed no sni zva ni~ nik pod uslovom da ostane anoniman. On je naglasio da je ministar pre`iveo napad, ali da je desetoro qudi iz wegove pratwe raweno. Eksplozija, od koje je raweno sedam vojnika u prvom vozilu u konvoju, pokrenuta je daqinskim komandama. Ministar odbrane je bio u drugom vozilu.

@e ne na fron tu KAN B E R A: Pr vi put u isto ri ji, è ne voj ni ci u Australiji mo}i }e da se bore na frontu, zahvaquju}i odluci vlade po kojoj }e se vojni raspored dobijati po zasluzi, a ne na osno vu po la. Za hvaquju}i novim propisima, ène }e mo}i da konkuri{u za sedam odsto radnih mesta u vojsci koja su im do sada bila zabrawena, kaè australijski mi ni star od bra ne Sti ven Smit. Me|u saveznicima Australije, samo tri zemqe - Novi Zeland, Kanada i Izrael - dopu{taju ènama da se bore na frontu. Nova vojna politika primewiva}e se postepeno u narednih pet godina, kako bi se ène vojnici pripremile za taj posao. Ova mera odnosi}e se na pe{adiju i artiqeriju, borce-ronice i protivavionsku odbranu. Austra lij sku voj sku ~i ni 81.000 voj ni ka, od ko jih su 10.000 ène. Sada su uvedena nova pravila kojih }e svaki oficir i podoficir Vojske Australije morati da se pridràva, a ènama ostaje da pokaù svoje sposobnosti u bici za zemqu i svoj pol.

RUSIJA

Ga da fi spre man da umre kao mu ~e nik TRI PO LI: Biv{i libijski lider Moamer Gadafi rekao je da se jo{ bori na terenu i da je spreman da umre kao mu~enik, objavqeno je na sajtu televizije Allibija„Heroji su pruàli otpor i pali su kao mu~enici. I mi ~ekamo da padnemo kao mu~enici”, objavio je ovaj vebsajt Gadafijeve re~i iz obra}awa na lokalnom radiju u Bani Validu, jednom od posledwih wegovih upori{ta. „Kroz va{ xihad ponavqate podvige va{ih predaka”, kazao je Gadafi. „Morate znati da sam sa vama, na terenu. Laù kada kaù da je Gadafi u Venecueli ili u Nigeru. Sa svojim sam narodom, a neo~ekivani {ok ~eka ovih dana

ovu kliku agenata”. Snage Nacionalnog prelaznog saveta (NPS) preuzele su kontrolu nad lukom u gradu Sirtom, rodnim mestu Moamera el-Gadafija. Snage prelazne vlade u Libiji su u Sirt u{le jo{ 25. septembra, ali su nai{le na sna`an otpor Gadafijevih snaga, posle ~ega su se povukle. U novom napadu su uspele da zauzmu kontrolu nad lukom, ali ne i celim gradom. „Smatramo da se bitka jo{ vodi. Zauzimawe luke je usledilo posle `estoke borbe sa snagama lojalnim

pukovniku Gadafiju. NPS ne objavquje koliko je bilo `rtava ili rawenih u sukobima, i vrlo oprezno se izja{wava o uspehu u Sirtu, postignutom tokom tri dana borbi, tvrdwom da je „prerano i}i daqe od toga”.

PRO [I REN AME RI^ KO-IRA^ KI VOJ NI UGO VOR

Za lov ce ve} pla }e no 1,5 mi li jar du do la ra BAG DAD: Irak je potpisao treba da odobri i administraugovor sa SAD o kupovini 18 cija u Va{ingtonu. borbenih aviona tipa F-16, i Dogovor o kupovini vojnih ve} isplatio 1,5 milijardu aviona od Amerikanaca smatra ameri~kih dolara. Savetnik za se vrlo osetqivim pitawem. medije ira~kog premijera Ali Musaui je potvrdio da je Irak prvobitno imao zavr{en ugovor vredan 4,2 milijarde dolara, koji je obuhvatao same letelice, ali i rezervne delove, obuku i postavqawe odgovaraju}eg naoru`awa na te lova~ke avione. Ugovor je zamrznut kada su u arapskom svetu nastale pobune protiv tada{wih vlasti. Ira~ki premijer Nuri al-Maliki krajem jula je Nuri al-Maliki po~eo razgovore o kupovini 36 Pentagon i Stejt department su aviona F-16, umesto 18 kako je odbili da daju bilo kakav koprvobitno bilo planirano. Ku- mentar, sve dok Bagdad zvani~no povinu tolikog broja letelica ne objavi da je obavio kupovinu.

Odluka premijera Nurija alMalikija da nastavi zapo~eti posao usledio je posle znatnog pove}awa zarade od prodaje nafte tokom 2011. godine. Ira~ki i ameri~ki vojni predstavnici isti~u da je ja~awe vazduhoplovnih snaga jedan od prioriteta vlade u Bagdadu, budu}i da se povla~ewe ameri~kih trupa priprema za 31. decembar, vi{e od osam godina nakon invazije na Irak kojom je svrgnut Sadam Husei. Uprava kompanije „Lokid”, koja proizvodiove avione, saop{tila je da je zadovoqna {to su se vlade Iraka i SAD saglasile o prodaji. Kompanija je istakla da }e Irak biti 26. zemqa koja koristi avion F-16.

Odloèna pre su da Ro du Bla go je vi }u Î KA GO: Federalni sudija u îkagu odloìo je na neodre|eno vreme izricawe presude biv{em guverneru Ilinoisa Rodu Blagojevi}u, za vi{estruke osude za korpciju. U tri re~enice nakon odluke, izdate elektronskim putem, sudija Xejms Zegel nije naveo nijedan razlog za odlagawe izricawa presude, ve} je samo naveo da je izricawe presude „obustavqeno do daqe odluke suda”. Advokat odbrane [eldon Soroski izjavio navodi da }e sudija izre}i presudu ukoliko to spada u wegovu nadle`nost i

dnevnik

dodao da Blagojevi} nije imao primedbi na odlagawe. Iako sudija Zegel nije naveo datum kada }e proces biti nastavqen, advokat Soroski je rekao da }e Rodu Blagojevi}u presuda biti izre~ena najverovatnije krajem oktobra ili po~etkom novembra, ubrzo nakon zavr{etka su|ena u slu~aju pro tiv Vi li ja ma Se li ni ja ko me }e, tako|e, tokom oktobra suditi Xejms Zegel. Vilijam Selini se na sudu izjasnio da nije kriv za optu`be da je poku{ao da

izvu~e novac od jednog holivudskog producenta za Blagojevi}evu kampawu, iako tu`ioci ni ne tvrde da je Blagojevi} bio ume{an u to. Sudije su 27. juna utvrdile da je Blagojevi} kriv za 17 od ukupno 20 optu`bi za korupciju, me|u wima i poku{aj prodaje ili trampe mesta ameri~kog predsednika Baraka Obame u Senatu. Blagojevi}u preti maksimalna kazna od 305 godina zatvora, ali ve}ina sudskih eksperata smatra da }e dobiti 10 -godi{wu zatvorsku kaznu. (Tanjug)

Medvedev: Skupa odbrana zemqe ÊQABINSK: Rusija }e uvek imati visoke rashode za odbranu i bezbednost, kaè ruski predsednik. Medvedev brani odluku o visokom vojnom buxetu i smenu ministra finansija. Rashodi za odbranu i bezbednost Rusije }e uvek biti visoki, a ~inovnici koji se sa tim ne slaù, treba da promene posao, kaè predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev na susretu sa komandantima vojnih jedinica koje su u~estvovale na ve`bama „Centar2011” .Vojne ve`be se odràvaju u blizini grada êqabinska. Dmitrij Medvedev je u ponedeqak, 26. septembra, smenio potpredsednika vlade i ministra finansija Alekseja Kudrina, koji je u SAD izjavio da ne vidi sebe u budu}oj vladi na ~ijem ~elu bi bio Medvedev zbog nekoliko neslaga-

wa, pre svega povodom rashoda za vojne ciqeve. „Ne moèmo da pro|emo bez rashoda za odbranu. Pri tome, mislim na rashode dostojne Ruske Federacije. Ne neke ‘banana republike’, ve} upravo Ruske Federacije - veoma velike zemqe, stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, koja ima nuklearno oru`je”, rekao je ruski predsednik. Medvedev je rekao da stoga „koliko god to bilo tu`no po buxet, uvek }e biti veoma visoki rashodi za odbranu i bezbednost”. Predsednik Medvedev je rekao da za ponekad mere za reformu Oruànih snaga kritikuju ne samo politi~ki oponenti, ve} i dràvni slu`benici, koji smatraju da se „novac pogre{no tro{i i ne u obimu koji bi trebalo”.

SIRIJA

Ten ko vi za u ze li grad Ra stan RA STAN: Sirijski vojnici i tenkovi su zauzeli pobuweni~ki grad Rastan u centralnom delu zemqe, i tom prilikom je bilo `rtava, izvestili su tamo{wi borci za qudska prava. Tenkovi i oklopna vozila su uz paqbu u{la u Rastan, i na desetine vojnika je potom raspore|eno po ulicama grada, na magistralnom putu za Tursku, u blizini Homsa. „Tenkovi su tokom no}i opkolili Rastan i neprekidno su se ~uli pucwava i eksplozije. Kona~no su ju~e ujutro u{li u grad”, rekao je jedan `iteq ovog grada. Rastan je postao jedno od `ari{ta pobune protiv vlasti predsednika Sirije Ba{ara al-Asada. Tamo su se vojni dezerteri sukobili sa regularnim sirijskim trupama i policijom. O napadu na Rastan iz-

vestila je mreà aktivista- Lokalni koordinacioni komiteti. Izve{taji o zauzimawu Rastana stiù dan po{to je ministar spoqnih poslova Sirije Valid al-Mualem za nasiqe i odlagawe demokratskih reformi u svojoj zemqi optuìo „stranu intervenciju”. U govoru pred Generalnom skup{tinom Ujedniwenih nacija (GS UN), {ef sirijske diplomatije je vlast predsednika Ba{ira al-Asada opisao kao strukturu koja je bila spremna na sveobuhvatne demokratske promene, koje su spre~ili religiozni ekstremisti i naoruàne grupe podstaknute iz inostranstva. Vlasti su zato, tvrdi sirijski diplomata, bile prinu|ene na gu{ewe takve pobune.

AUSTRIJA

Re gi stro va no 580 zlo ~i na iz mr `we BE^: U Austriji je tokom 2010. registrovano 580 zlo~ina iz mr`we koje su po~inili ekstremni desni~ari, {to je pove}awe od 28 odsto u odnosu na godinu dana radnije. Austrijsko ministarstvo unutra{wih poslova je u izve{taja o kriminalu u 2010. godini navelo da su zlo~ine iz mr`we izveli ultradesni~ari, a me|u tim aktima bilo je ksenofobi~no-rasisti~kih, islamofobi~nih, antisemitskih i drugih. Agencija AP prenosi da se u izve{taju navodi da je u 2010. go-

dini registrovano 580 zlo~ina iz mr`we od kojih je 48,6 odsto slu~ajeva uspe{no istra`eno, u pore|ewu sa 453 takvih zlo~ina godinu dana ranije, od kojih je uspe{no istra`eno „samo” 44,2 odsto slu~ajeva. Ameri~ka agencija prime}uje da je islamofobija porasla u posledwih nekoliko godina u Austriji, a da su desni~ari Partije slobode, koja ukqu~uje nekolicinu neonacisti~kih pristalica, eksploatisali takva antimuslimanska ose}awa da bi dobili na popularnosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Izbor ruskog premijera Vladimira Putina za predsednika Rusije na prole}e 2012. godine je siguran. Tablid „Bild” navodi da }e on onda jo{ {est godina vladati i podse}a na porodi~nu istoriju aktuelnog ruskog premijera, navode}i da je wegova majka, kada su Nemci okupirali Lewingrad skoro umrla od gladi, ali je pre`ivela i 1952. godine rodila Putina.

VOLFGANG [OJBLE Pove}awe obima fonda zone evra za spasavawe finansijski ugroènih ~lanica je „glupa ideja” koja „nema smisla”, izjavio je ju~e nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble. „Ako pove}amo cifru, a ne razumem kako bilo ko moè da ima tako besmislenu ideju, rezultat }e biti taj da }e suvereni kreditni rejting trostrukog A ostalih ~lanica zone evra biti ugroèn”, rekao je [ojble.

IVAN GA[PAROVI^ Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ upozorio je ju~e u Bratislavi, nakon razgovora sa predsednikom Nema~ke Kristijanom Vulfom, da Slova~ka ne sme da bude ko~nica stabilizacije evra. Ga{parovi~ je pozvao slova~ke stranke u parlamentu da ne blokiraju ratifikaciju za{titnog mehanizma za evro.

Tvo rac ga sne ko mo re bio {pi jun LON D ON: Biv {i na ci sti~ ki oficir Valter Rauf, koji je pomogao u osmi{qavawu mobilne gasne komore, radio je kao agent zapadnonema~ke obeve{tajne slu`be 19581962. BND mu je pruàla podr{ku i nakon {to ga je uhapsila ~ileanska policija 1962. godine. Gledaju}i unazad, wegovo angaòvawe je bilo „politi~ki i moralno neshvatqivo”, izjavio je istori~ar BND-a Bodo Hehelhamer, preneo je Bi-Bi-Si. Rauf je preminuo u îleu 1984. godine, izbegav{i su|ewe za ratne zlo~ine. Kako je kasnije otkrila ameri~ka obave{tajna slu`ba, on je osmislio gasne kombije koji su kori{}eni za ubistva Jevreja i qudi sa invaliditetom. Optu`be su se odnosile Potraga za Valterom Raufom na vreme kada je bio zvani~nik Krivi~noPoveren mu je zadatak da ode na Kubu i tehni~kog instituta sedi{ta Rajha, kome se {pijunira kubanskog lidera Fidela Kapridruìo 1941. godine. Posle sloma nacistra. Za usluge koje je odradio BND-u dobio sta, Rauf je pobegao u île i promenio svoje vi{e od 70.000 nema~kih maraka. Iako je je ime u Enriko Gomes, ali ga je zapadnonepostao lice sa poternice kada je obelodama~ka obeve{tajna slu`ba BND pratila i weno {ta je u~inio tokom Drugog svetskog regrutovala za {pijuna. rata, pa ~ak i nakon {to ga je uhapsila ~ile-

anska policija 1962. godine, BND mu je i daqe pruào podr{ku. Hehelhamer je otkrio da mu je zapadnonema~ka obeve{tajna slu`ba pla}ala ra~une dok se borio protiv ekstradicije. Vrhovni sud îlea oslobodio je Raufa 1963. godine obrazlaù}i da je pro{lo isuvi{e vremena otkako je po~inio zlo~ine. Vlada generala Augusta Pino~ea, koji je izveo vojni pu~ i do{ao na vlast 1973. godine, godinama se oglu{avala o zahteve o Raufovoj ekstradiciji da bi mu se sudilo u Zapadnoj Nema~koj ili Izraelu. Posledwi zahtev za wegovu ekstradiciju odbijen je 1983. godine. On se nikada nije pokajao za zlo~ine koje je po~inio tokom nacisti~ke Nema~ke, a ìvot je proveo u îleu, gde je preminuo u 77. godini. Sahrawen je u prestonici Santjagu, uz povike „Hajl Hitler, Hajl Rauf”. Hehelhamer je izjavio i da je Rauf tajno u dva navrata boravio u Nema~koj izme|u 1960. i 1962. godine, da bi prisustvovao kursu koji je organizovao BND.

balkan

dnevnik PRED STA VQEN PRO GRAM HDZ-a U ZA GRE BU

Ne ma po vrat ka u ju gos fe ru ZA GREB: Hr vat ska de mo krat ska za jed ni ca (HDZ) ju ~e je u Za gre bu pred sta vi la svoj iz bor ni pro gram po ko me, ka ko je re kla pred sed ni ca stran ke i pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor, ne }e bi ti po vrat ka u ju gos fe ru. Ona je na gla si la da HDZ ne }e po vra tak u ju gos fe ru zbog sve ga {to se ra ni je de {a va lo i da se zbog to ga od lu ~i la za ula zak u EU i NA TO. U pro gra mu ni su po me nu te ma wi ne ili po vrat ni ci u Hr vat skoj, ali se za to po mi we Hr vat ska ma wi na u re gi o nu. „HDZ }e se za la ga ti za pu nu kon sti tu tiv nost hr vat skog na ro da u BiH i do bi ja wu sta tu sa na ci o nal ne ma wi ne u Slo ve ni ji i Ko so vu”, re kla je Ko so ro va. Ve te ra ni mo gu o~e ki va ti da im se ne }e sma wi va ti pra va, ali i da }e bi ti do ne sen Ustav ni za kon o wi ho vim pra vi ma, re kla je Ko so ro va is ti ~u }i da su se „ve te ra ni mo ra li su prot sta vi ti ve li kom zlu ve li ko srp ske agre siv ne po li ti ke Slo bo da na Mi lo {e vi }a”. HDZ na gla {a va da to kom pr ve dve go di ne ~lan stva u EU od 1. ju la 2013. Hr vat ska o~e ku je vi {e od tri mi li jar de evra iz ra znih pro gra ma EU, a pre to ga o~e ku je ra ti fi ka ci ju pri stup nog ugo vo ra.

Tomislav Karamarko

Ko sor je na ve la da pro gra mom ni su pred vi |e ni no vi po re zi, pa ni po rez na imo vi nu, da ne }e bi ti ot pu {ta wa iz dr àv ne slu `be, ne ma ras pro da je vo da, {u ma i elek tro pri vre de. „HDZ ho }e kon ku rent nu, so ci jal no od go vor nu, pra ved nu, evrop sku i rav no mer no raz vi je nu Hr vat sku”, re kla je Ko so ro va pred sta vqa ju }i pro gram u ko me je na gla {e no da je „HDZ vo dio Hr vat sku u ostva re wu svih naj va `ni jih stra te {kih ci qe va: Hr vat ska je po sta la ne za vi sna dr à va ko ja je oslo bo di la svo ju dr àv nu te ri to ri ju, raz vi la de mo kra ti ju, po -

sta la ~la ni ca NA TO sa ve za i za vr {i la pre go vo re o ula sku u Evrop sku uni ju”. Mi ni star unu tra {wih po slo va To mi slav Ka ra mar ko, ko ji je ne dav no u{ao u par ti ju, na ja vio je pro ce su i ra we zlo ~i na iz vre me na ko mu ni zma. „Za po ~e li smo ob ra du onih ko ji su na pu ni li 900 ja ma u Hr vat skoj i 650 u Slo ve ni ji”, re kao je. Iako je po sled we is tra `i va we po ka za lo da Ku ku ri ku ko a li ci ja ima po dr {ku od 37 dok HDZ ima 20 od sto po dr {ke, svi par tij ski ru ko vo di o ci bi li su uve re ni da }e HDZ bi ti po bed nik na iz bo ri ma 4. de cem bra.

Srp ske optu `ni ce u fi o ka ma pri hva tqi vo da Sr bi ja po di `e op tu `ni ce za ono {to se do go di lo na te ri to ri ji Hr vat ske, po go to vo kad se zna da je rat na pod ru~ ju biv {e Ju go sla vi je po -

kre nu la po li ti~ ka i voj na ma {i ne ri ja bi {eg srp skog i ju go slo ven skog pred sed ni ka Slo bo da na Mi lo {e vi }a. ^i we ni ca je, me |u tim, ka ko se do da je da sta vo vi hr vat skog mi ni star stva ni ~im ne oba ve zu ju Sr bi ju ni ti je mo gu spre ~i ti da pred u zi ma da qe prav ne rad we {to se ti ~e op tu `ni ca ko je su uz bur ka le po li ti~ ke vo de u Hr vat skoj, pi {e list.

„Vi je snik” na vo di da je za op tu è ni ke nej ne u go di ne ras pi si va we po ter ni ce, jer je pi ta we ho }e li im za pre ti ti hap {e we u ne koj stra noj dr à vi ako ih Sr bi ja ras pi {e. U Mi ni star stvu prav de Hr vat ske tvr de da bi op tu è ne oso be ima le raz lo ga za stra ho va we od hap {e wa sa mo ako bi pu to va li u Sr bi ju, ali ne i u ne ku dru gu dr à vu. Na i me, od pre de se tak me se ci, ka ko se na vo di, va ì pra vi lo da me |u na rod na In ter po lo va po ter ni ca ne mo è bi ti ras pi sa na ako se sa tim ne sa gla si i dr à va o ~i jem je dr à vqa ni nu re~. U kon kret nom slu ~a ju, Hr vat ska ne }e da ti sa gla snost In ter po lu za ras pi si va we po ter ni ce pr o tiv tih op tu è ni ka, pa ne ma ve li ke opa sno sti od wi ho vog hap {e wa u ne koj stra noj dr à vi u ko joj bi se na {li, na vo di list i do da je da je dru ga stvar ako bi oni ri zi ko va li, pa ot pu to va li u Sr bi ju. To je, uka zu je se, bio slu ~aj s Veq kom Ma ri }em, ko ji je u uhap {en u Sr bi ji, dok je ka ko se na vo di, Ti ho mir Pur da uhap {en na osno vu me |u na rod ne po ter ni ce, ali jo{ iz 2007. go di ne kad ni je bi la po treb na sa gla snost do mi cil ne dr à ve. Ipak, list upo zo ra va da op tu è ni ma ne bi sa ve to vao da pu tu ju u ino stran stvo jer stva ri oko to ga ni su u pot pu no sti ra{ ~i {}e ne.

BUGARSKA

Ve li ki an ti rom ski ne mi ri SO FI JA: Tri oso be, ukqu ~u ju }i dva po li caj ca, su po vre |e ne, a sto ti ne de mon stra na ta uhap {e ne u ne ko li ko gra do va Bu gar ske gde ja ~a ne tr pe qi vost pre ma Ro mi ma Ne tr pe qi vost ja ~a po sle in ci den ta ko ji je pro {le ne de qe do veo do smr ti dvo je qu di. De mon stra ci je mla dih uz pa ro le pro tiv rom ske i tur ske ma wi ne, odr `a ne su u po ne de qak uve ~e u de se tak gra do va, ukqu ~u ju }i So fi ju, Plov div, Var nu i Bur gas. Po li ca jac je ra wen u Var ni, na is to ku Bu gar ske, gde su uhap {e na 23 de mon stra na ta. Po li ca jac i jed na de voj ka su po vre |e ni, a 27 oso ba je uhap {e no u So fi ji gde su de mon stra ci je bi le is pred So bra wa. U Plov di vu, dru gom po ve li ~i ni gra du, 47 qu di je uhap {e no zbog van da li zma. Ro -

RU MUN SKI MI NI STAR TE O DOR BA KON SKI

Odr à ti trend pro {i re wa EU na re gion ZA GREB: Ru mun ski mi ni star spoq nih po slo va Te o dor Ba kon ski oce nio je ju ~e u Za gre bu da je Hr vat ska za vr {et kom pre go vo ra s EU ostva ri la ve li ki uspeh i da sa da ima isto rij ski za da tak da odr ì trend pro {i re wa EU na re gion. „Uve ren sam da }e Ru mu ni ja bi ti me |u pr vim dr à va ma ko je }e ra ti fi ko va ti hr vat ski pri stup ni ugo vor s Evrop skom uni jom”, iz ja vio je Ba kon ski ko ji se u Za gre bu sa stao s hr vat skim ko le gom Gor da nom Jan dro ko vi }em i pred sed ni kom Sa bo ra Lu -

kom Be bi }em. On je do dao da Ru mu ni ja ve} sa da sma tra Hr vat sku ~la ni com i part ne rom za re {a va we pi ta wa od za jed ni~ kog in te re sa EU. Ba kon ski i Jan dro ko vi} su na kon fe ren ci ji za no vi na re oce ni li da su od no si dve dr `a ve ve o ma do bri, kao i da tre ba po seb no ja ~a ti pri vred nu sa rad wu. [ef hr vat ske di plo ma ti je je oce nio da Ru mu ni ja kao ~la ni ca EU i NA TO-a i Hr vat ska, kao ~la ni ca NA TO-a, a usko ro i EU mo gu da po mog nu u sta bi li za ci ji si tu a ci je na pod ru~ ju Ju go i sto~ ne Evro pe.

Fi kret Ab di} osta je u za tvo ru

MI NI STAR STVO PRAV DE HR VAT SKE SE OGLA SI LO

ZA GREB: Hr vat ska ne }e po stu pa ti po op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne i ge no cid nad Sr bi ma na pod ru~ ju Vu ko va ra, na ko ji ma su [eks, Gla va{, Mer ~ep, a ko je je do sta vi la Sr bi ja. To pi {e za gre ba~ ki „Vje snik” na vo de }i da hr vat sko Mi ni star stvo prav de ne }e po stu pa ti po ovim srp skim op tu `ni ca ma. Prav na pr o ce du ra po kre nu ta je sa mo za Iva na Ve ki }a jer je op tu `ni ca pr o tiv we ga po dig nu ta u Op {in skom su du u Osi je ku. Oce wu je se i da je Sr bi ja po di gla op tu `ni ce iz dnev no po li ti~ kih raz lo ga, a ne zbog ra sve - Zagreb tqa va wa even tu al nih rat nih zlo ~i na. U Mi ni star stvu su za kqu ~i li da su naj no vi je op tu `ni ce iz Sr bi je ta kve da po wi ma ne tre ba po stu pa ti, pa su, ka ko se na vo di, stor ni ra na sva da qa po stu pa wa u ve zi s op tu `ni ca ma za ru ko vo di o ce kri znih {ta bo va u Sla vo ni ji - [ek sa, Gla va {a i Mer ~e pa. Uz to, stav Mi ni star stva je, ka ko se na vo di, da je ne -

sreda28.septembar2011.

mi, na o ru à ni se ki ra ma i mot ka ma, bi li su u Plov di vu sprem ni da do ~e ka ju na pa da ~e, ka è dr àv na te le vi zi ja. Demon stra ci je, or ga ni zo va ne kroz dru {tve ne mre è na in ter ne tu, pri re |e ne su po sle te {kog in ci den ta u pe tak ve ~e u Ka tu ni ci, se lu na ju gu gde je ja ka rom ska na ci o nal na ma wi na. Dva mla di }a su po gi nu la, a pet qu di je po vre |e no u sa o bra }aj noj ne sre }i i su ko bu po sle we. Me {ta ni za ne sre }u kri ve ro |a ke lo kal nog rom skog sta re {i ne, Ki ri la Ra {ko va. Mi ni bus s ro di te qi ma Ra {ko va je u se lu obo rio i usmr tio jed nog mla di }a - pe {a ka, a vo za~ mi ni bu sa po be gao. Po tom su ro di te qi i pri ja te qi po gi nu log na pa li ku }u Ra {ko va gde je do {lo do su ko ba. Od ta da na -

pe tost ra ste {i rom ze mqe. Dok sta nov ni ci Ka tu ni ce pro te stu ju zbog „ne ka `wi vo sti po ro di ce Ra {kov”, de mon stra ci je {i rom ze mqe su - ka ko uz vi ku ju: „pro tiv ne ka `wi vo sti Ci ga na”. De mon stri ra se upr kos upo zo re wu le vi ~ar skog {e fa dr `a ve Ge or gi ja Par va no va i de sni ~ar skog pre mi je ra Boj ka Bo ri so va u po ne de qak da se ne po ve }a va me |u na ci o nal na na pe tost, i upr kos wi ho vim tvrd wa ma da je uzrok in ci den ta „li~ ni su kob”. To ja ~a we me |u na ci o nal ne na pe to sti, bez pre se da na za dva de se tak go di na, po kla pa se sa kam pa wom za pred sed ni~ ke i op {tin ske iz bo re 23. ok to bra.U po ku {a ju da smi ri pri li ke, Vla da je na ja vi la otva ra we po re ske is tra ge pri ho da po ro di ce Ra {kov.

ZA GREB: Ko mi si ja za uslov no ot pu {ta we od lu ~i la je da za tri me se ca od lo ì do no {e we od lu ke o pre vre me nom pu {ta wu na slo bo du Fi kre ta Ab di }a Ba ba. Ab di} je osu |en za rat ni zlo ~in u za pad noj BiH. O we go vom zah te vu od lu ~i va }e za tri me se ca, a do ta da on osta je iza re {e ta ka, ja vi la je Hr vat ska te le vi zi ja. Zah tev za uslov no pu {ta we na slo bo du na kon dve tre }i ne iz dr à ne ka zne u ju nu je pod ne la Ab di }e va fa mi li ja ko ja je na kon ove od lu ke u {o ku, pre no si te le vi zi ja. Ab di} u Hr vat skoj iz dr à va za tvor sku ka znu od 15 go di na po pre su di za rat ne zlo ~i ne po ~i we ne u za pad noj BiH i do sa da je u za tvo ru bio de set go di na. Po ro di ca je u obra zlo è wu na ve la da }e on usko ro na pu ni ti 72 go di ne, da ima zdrav stve nih pro ble ma, pre sve ga s no gom, i da

je we go vo vla da we za vre me iz dr `a va wa ka zne bi lo uzor no, iz ja vi la je za HTV we go va }e r ka El vi ra Ab di}-Je le no vi}. Ona je re kla i da je wen otac svo je vre me no sam do {ao u po li ci ju, da

ni kad ni je bio u bek stvu i da se do sa da ni je ko ri stio bi lo ka kvim po vla sti ca ma ko je se sti ~u na kon po lo vi ne iz dr `a ne ka zne, od vi ken da i go di {wih od mo ra do sme {ta ja o po lu o tvo re nom ili otvo re nom za tvo ru. U Upra vi za za tvor ski si stem hr vat skog

Mi ni star stva prav de ni su mo gli da po tvr de in for ma ci ju o sed ni ci ko mi si je jer je, ka ko se na vo di u pi sa nom od go vo ru, po za ko nu o iz vr {a va wu ka zne za tvo ra i za ko nu o pra vu na pri stup in for ma ci ja ma re~ o pro fe si o nal noj i slu `be noj taj ni. Po de se }a wa ra di, ta ko mi si ja je ne dav no od lu ~i la da hr vat skog ge ne ra la Mi r ka No r ca na kon od le à nih 10 od je din stve no od re |e nih 15 go di na za tvo ra za rat ne zlo ~i ne u Go spi }u 1991. i Me da~ kom xe pu 1993. go di ne pu sti na uslov nu slo bo du. No rac je za raz li ku od Ab di }a ko ri stio sve mo gu }e pri vi le gi je od vi ken da i go di {wih od mo ra do sme {ta ja u po lu o tvo re nom za tvo ru, {to mu je omo gu }i lo da za vre me iz dr à va wa ka zne sa gra di ku }u, upo zna svo ju è nu i do bi je dvo je de ce. (Ta njug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Ah me to vi}: Svi azi lan ti bi }e vra }e ni u BiH SA RA JE VO: Mi ni star bez bed no sti BiH Sa dik Ah me to vi} po tvr dio je ju ~e da je to mi ni star stvo do bi lo pi smo ko me sa ra za unu tra {we po slo ve EU Ce ci li je Mal strom u ko me se tra `i pred u zi ma we ak tiv ni jeg pri stu pa pre ma po ve }a wu bro ja azi la na ta na ko ji je ra ni je uka za la vla da Bel gi je i na ja vio da }e svi azi lan ti bi ti vra }e ni ~im bel gij ske vla sti za vr {e pro ce du re

„pro go na la `nih azi la na ta”. Nad le `ni u BiH }e obez be di ti avion za pre voz i 72 oso be sa pro sto ra Po sa vi ne ko je su u pro te kla tri me se ca na pu sti le BiH. „Sva ko ko zlo u po tre bi bez vi zni re `im pre tr pe }e od re |e ne sank ci je”, po ru ~io je Ah me to vi} u Oxa ku, po sle sa stan ka s na ~el ni ci ma op {ti na Oxak, Mo dri ~a i Gra da ~ac na ko me je raz go va ra no o ovom pro ble mu. Ah me to vi}

je po no vio da u pi smu ko me sar ke unu tra {wih po slo va EU ne ma ni jed ne re ~i o uki da wu bez vi znog re ì ma za gra |a ne BiH, ali se tra ì da vla sti u BiH in den ti fi ku ju pro blem. On je ka zao da vla sti u BiH mo ra ju bi ti od go vor ne ka ko ne bi bi la ugro è na od lu ka EU o bez vi znom re ì mu za gra |a ne BiH, jer je to naj zna ~aj ni ji ko rak pre ma EU in te gra ci ja ma. (Ta njug)

CRNA GORA

Po sla ni ci i mi ni stri bez enormnih bo nu sa POD GO RI CA: Pred sed ni ci cr no gor ske vla de i Skup {ti ne, Igor Luk {i} i Ran ko Kri vo ka pi}, pred lo `i }e uki da we bo nu sa po sla ni ci ma i mi ni stri ma ka ko bi po mo gli do go vor vla de i sin di ka ta „u kre i ra wu so li dar nih me ra za su o ~a va we s efek ti ma uspo re nog pri vred nog ra sta”, sa op {te no je iz ka bi ne ta Pred sed ni ka Skup {ti ne Cr ne Go re.

Kri vo ka pi }ev ka bi net re a go vao je po sle po zi va vla de po sla ni ci ma da od u sta nu od po ve }a wa pla ta u iz no su od 500 evra i na ja ve da }e vla da na sed ni ci u ~et vratk uki nu ti bo nu se za mi ni stre ko ji se kre }u do 900 evra. Ka bi net pred sed ni ka cr no gor ske skup {ti ne uka zu je da su po sla ni~ ka i mi ni star ska pri ma wa u Cr noj Go ri naj ma wa u re gi o nu, a da su za ra de u

„dru gim gra na ma vla sti, agen ci ja ma i lo kal nim sa mo u pra va ma ve }e od pri ma wa” par la men ta i vla de, zbog ~e ga se pred la `e pre i spi ti va we si ste ma za ra da u Cr noj Go ri. Ova kva re ka ci ja skup {ti ne i vla de usle di la je po sle pret wi {traj kom sin di ka ta zbog lo {eg ma te ri jal nog po lo `a ja rad ni ka. [trajk upo ze ra wa za 10. ok to bar na ja vi li su me di cin ski rad ni ci.

moja ku]a

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

Уређење дома уз помоћ стакла

такло се производило још од времена Сумера и Египћана али је било скупоценоо све до почетка 20. века. Данас је стакло лако доступан и на све могуће начине кориштен материјал, могуће га је применити у свакој просторији у стану где може допринети и функцији и естетици, дајући безвремени и модеран изглед свим

просторима. Осим као елемент намештаја, стакло у стамбеном простору можемо пронаћи у купатилу – као преграду у туш кабини и кади, као зидне или подне плочице, затим у кухињи – као зидну плочу или радну плочу, плочу шанка, а од стакла могу бити и фронте кухиње. Прозирне преграде туша интензивно утичу на осећај величине ку-

патила и омогућују видљивост зидне облоге, плочица или камена и лепо дизајнираних славина. Од стакла се данас врло често израђују ограде степеница, а због нових технологија и начина учвршћења, могуће ју је израдити у континуитету, без пресецања металним стубићима. Стакло, коришћено као преграда, одваја просторе на жељеном месту, а ипак оставља могућност уласка природног светла, због чега у свим просторима повећава осећај прозрачности. Због свог сјаја, свему даје профињени изглед. С друге стране, глатка површина је погодна за чишћење, па је одличан материјал за кухиње и купаонице. С обзиром да су проблеми сигурности (лома) посебно побољшани појавом ламинираног и каљеног стакла, стакло се заи-

ста може употребити у много ситуација код уређења стамбеног простора. Проблем чишћења и осетљивости на огреботине такође је решен новим технологијама. Поступак лепљења стакла унапређен је до мере да је предмете могуће се израдити лепљењем делова стакла без додатних спојних делова. Уколико је оков потребан и пожељан, могуће је пронаћи изузетно функционалне и лепо обликоване елементе који додатно доприносе изгледу. Вањски извор природног или уметног светла, стакло чини занимљивим због рефлекса или прозирности, но стаклена плоха може и сама да се претвори у светиљку ако јој се уз руб постави трака с лед расветом. Новим технологијама стакла су пресвучена трајним слојем који стакло чини отпорним на појачану изложеност влази, темпера-

тури, губљење боје, или средства за чишћење те огреботине. Стакла туш кабина данас се обрађују модерном технологијом оплемењивања стакла, тако да вода лако клизи, што смањује

скупљања каменца и олакшава чишћење и одржавање. Осим провидног, данас се користе сатинирана, пескарена, савијена, бојена и текстурирана стакла.

Трошну гаражу претворио у стан из снова

отограф Џереми Буххолц живи на релацији Парис – Бордо и жеља му је била да има властити стан у Бордоу, али није имао новца. Његов сан се ипак остварио, након што је пронашао напуштену гаражу која се продавала за ситан новац. Већина људи када закорачи у мрачну, приземну просторију с металним вратима не може ту да замисли свој дом, али не и Џереми који је одмах назвао пријатеља и архитекта Метјуа де Мариена и

Кућа сКривена од погледа

ишта не пали мостове као одлука да продате нешто што сте некад делили са својом половином која сада више није ту. У овом случају то је направила америчка глумица Хале Бери, која је одлучила да прода викендицу коју је делила с некадашњим невенчаним супругом Габриелом Аубрyјем. Глумица Хали Бери одлучила је рећи збогом свом прекрасном, изолованом и 25,5 хектара великом имању у Сент-Иполит у канадском Квебеку. Њезина бивша љубав и отац њихове кћеркице Нале Ариеле Аубрy ово је имање на њен наговор купио још 2008. године за 1,85 милион долара, како би пар био што ближе његовим родитељима, који живе у оближњем предграђу Монтреала. Хале сада ово велелепно има-

З а ви р и те у љ у ба в н о г н езд о Хале Бери ње продаје за 1,9 милион долара, а оно укључује кућу која се протеже на 232 квадратна метра, док остатак простора заузима приватно језеро! Унутрсшње уређење је у модернистичком и на делове минималистичком стилу, има три спаваће собе и два купатила, обложена је прекрасним дрвеним подним облогама и красе је велики стаклени зидови које омогућавају поглед на зеленило. Високи стропови омогућили су и градњу галерије на којој се налазе спаваће собе. Цео први спрат окружују велики прозори од пода до стропа, који омогућавају да се у сваком тренутку може несметано уживати у заи-

ста запањујућем крајолику и прекрасном језеру, које ће будући власници овог имања имати само и искључиво за себе. Ријеч је о дизајнерски одлично осмишљеној и пројектираној кући која је изграђена 1998. године, а осим велике пространости куће, велики плус овог имања је тај што сте потпуно заклоњени од погледа знатижељника. Због свих ових погодности јасно је да је реч о мирном месту на којем дефинитивно можете пронаћи спокој, због чега се цена коју глумица тражи за ово имање слободно може сматрати симболичном.

замолио га да му помогне да у гаражи направи дом. Де Мариен је део гараже претворио у врт како би повећао доток светла, те је метална врата заменио дрвеним, која у стан пропуштају светлост, али се могу и затворити до краја. С обзиром да се висина крова није могла мењати, јер се гаража налази у историјском градском језгру, архитекта се поиграо с оним што има, а фотограф је добио 12 квадрата врта и 40 квадрата изнимно функционалног стамбеног простора.

GLOBUS

dnevnik

sreda28.septembar2011.

Љубав постоји, верујте ми Н

Најталентованији пси на свету

емља излазећег сунца је поново у Гинисовој књизи рекорда, а за то је заслужно 13 паса који као један прескачу конопац. Тренер паса Учида Гиноуша је покренуо свој мали „Супер Ван Ван циркус” након што га је знатижељна пудлица одушевила својим самоиницијативним прескакањем конопца.

„Пудлица Мајонеза је веома знатижељно псето и сама је почела да прескаче конопац током шетњи по парку. С обзиром да је у томе уживала помислио сам да ће се то свидети и другим псима. Сада их је 13 и синхронизовано прескакање канапа им је свакодневна активност”, каже Учида.

ајдлакавији човек на свету постао је заштитно лице једне агенције за упознавање. Ју Женхуан, којег су званичници Гинисове књиге рекорда прогласили за најдлакавијег човека на планети, промовише једну кинеску агенцију за склапање познанстава. Ју (33) из Хунана постао је права звезда у Кини, и рекламира све од креме за скидање маља до филма „Планета мајмуна”, али фали му љубав, како сам каже. „Имао сам дугогодишњу девојку, али ме је оставила пошто се уморила од ‘селебрити’ начина живота”, пожалио се он.

„Никада нисам мислио да сам посебно привлачан, али жене ме опседају на сваком кораку! Зато сам одлучио да промовишем

агенцију за упознавање, и свима ставим до знања да љубав ипак постоји, само је треба пронаћи”, рекао је он.

Како каже папагај? Ав, ав...

Жена с ноктима од три метра

а би се Крис Валтон из Лас Вегаса уписала у Гинисову књигу рекорда морала је 18 година да пази да не сломи нокат. На левој руци има нокте дугачке 3,1 метар, док су на десној мало краћи 2,92, и о њима се сама бринула и каже да јој не сметају док обавља кућне послове. - Мрзим да чистим, али то радим. И сама се шминкам - каже поносна рекордерка, која планира да ускоро објави музички албум. Претходни рекорд држала је Ли Редмонд из Солт Лејк Сиција чији су нокти били дуги укупно 8,5 метара. Своје нокте је изгубила у саобраћајној несрећи 2009. године.

ва два папагаја су се, веровали или не, захваљујући једној посебној вештини коју су стекли, запослили као радници обезбеђења у компанији „МП Гардинг”. Два папагаја, Елвис и Цила, већ годину дана су запослени у компанији која се бави обезбеђи-

викао на њега. Када смо се вратили у Велику Британију, моја породица и ја смо посмислили да је ово идеалан начин да уштедимо новац и не купујемо пса”, рекао је власник папагаја Тревор Бате. Елвис и Цила нису увек „опасне птице”, тачно знају када „су на послу”, а када је њихово сло-

вањем објеката, а посао су добили тако што су научили да опонашају лавеж паса, и сад на тај начин терају лопове, пише магазин „Метро”. „Лавеж паса су научили да опонашају када смо били у Шпанији. Наш комшија је имао пса који је лајао без престанка, излуђивао нас је, али ето, видите како је то на крају испало корисно. Његов власник је често излазио и

бодно време које проводе са породицом. Нежни су, умеју да пољубе и пошаљу пољубац. Птице „чувају стражу” на улазу у зграду сигурносне компаније „МП Гардинг” у Телфорду. Породица се нада да ће папагаји ускоро имати и младе, али Елвис још увек није заинтересован за „женидбу”, воли момачки живот, и живот на „ивици опасности”.

Хаљина за 300 особа К

реаторка Ама Сонг из Кореје креирала је хаљину у коју стаје скоро 300 људи истовремено. Сензација овогодишњег лондонског Фестивала дизајна је црвена хаљина направљена од 550 метара вуненог платна, уметничка инсталација намењена смештању извођача и публике

Три метара високо постоље намењено је певачима, док ће се публика увући у огромне џепове црвене хаљине. Сонгова је на идеју да креира овакву вечерњу тоалету дошла док је размишљала о томе како додати нову димензију уметничком извођењу.

Боља од Худинија!

место да спрема клинцима сендвиче за ужину, а онда трчи на посао у основној школи, Дона Пурнел је решила да у 49. години постане женски Худини. Услед рецесије, неколико премештаја из школе у школу и отказа, Дона Пурнел је решила да се посвети својој правој љубави магији. Дона је уметник попут Худинија. Њен супруг, и њена највећа подршка у новом позиву, је пред сваки наступ везује у „лудачку кошуљу” и обмотава ланцима, а она се, попут великог Худинија, избавља за максимум 37 секунди.

Шта то плови аутопутем Р

еплика брода „Црни бисер” капетана Џека Спероуа... Четири Британца обучена у костиме пирата заустављена су на аутопуту у Немачкој за време во-

су видели дрвени аутомобил са палубом, осматрачницом и фењером, али се „сабрала” када је чула да се „посада” упутила у Минхен на изложбу аутомобила.

жње у свом аутомобилу модификованом тако да личи на брод „Црни бисер” из филма „Пирати с Кариба”. Аутомобил уређен по узору на брод филмског лика капетана Џека Спероуа, заустављен је на аутопуту у Немачкој. Полицајци нису веровали својим очима када

Након што су полицајци проверили документе, „пирати” су наставили своје путовање. „Имали су све потребне документе и дозволе за модификације аутомобила. Сви закони су испоштовани и ми смо им пожелели срећан пут”, рекао је један од полицајаца.

Изложба слика мог... слона С

вака животиња зна колико живот у зоолошком врту зна да буде досадан и једноличан. Али слоница Каришма је пронашла начин да убије досаду у зоолошком врту Випснед она слика. Тринае стогодишња слоница Каришмао божава платно и четкици озари се чим их угледа. Четкицу држи својом сурлом, и то врло спретно и ствара ‘ремек-дела’. „Каришма заиста ужива да слика и тиме показује колико су заиста слонови спретне и паметне животиње”, ре-

кла је Елизабет Бекер, чувар у зоолошком врту. Слоница живи у зоолошком врту Випснед у Азији већ четири године, а има и младунче по имену Џорџ. Зоолошком врт ће овог викенда својој талентованој слоници организовати посебан догађај. Слоница ће имати самосталну изложбу слика на којој ће сви посетиоци зоо врта моћи да виде њене изложене радове. Овај догађај ће послужити за прикупљање новца који ће бити усмерен на пројекте заштите слонова широм света.

sreda28.septembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

MOLIM, po{tenog nalaza~a, li~nih dokumenata koja su mi ukradena u Gradskom autobusu br. 3 da ih vrati. Sledi nagrada. Telefon 064/246-3-607, na ime Milo{ \uki}. 38378

IZDAJEM nov dvosoban kompletno name{ten stan 51m2, Ul. Lasla Gala, Grbavica, zaposlenoj devojci od 1. 9, cena dogovor. Telefon 064/888-2264. 35870

DESET JUTARA u komadu Fru{ka Gora - Jazak ispitano za vo}arstvo. Telefon: 064/401-4180. 38140

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefoni: 063/521546, 021/6212780. 32373 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524. 37141

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37951 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 38315

064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25. 38330 PRODAJEM bukova drva prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19-142. 38323

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Tel.: 064/16-12-358. 38312

Radoslavu \uki}u KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 37799 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Tel.: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 37800 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. îstimo tavane i podrume. Dolazimo. Tel.: 062/649-000, 063/744-8700. 37876 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3750 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Tel.: 064/99-44-828, 062/87-38-205. 38329 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni:

Zauvek si ostao u na{im srcima. Tvoj otac Slavko, majka Koviqka, supruga, }erke Sara, Daca i Marija, sestre Milica i sestri}i Nemawa i Mi{a. 38384

Posledwi pozdrav voqenoj nani

na{oj

Smiqki Sekuli} 1929 - 2011.

Tvoji najmiliji.

38385

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 78. godini tragi~no preminula

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminula na{a draga i voqena

Zagorka Vujanovi}

Manda Vojnovi}

iz Siriga Sahrana je danas, 28. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu, u Sirigu.

sreda28.septembar2011.

POMEN

SE]AWE

28. 9. 2008 - 28. 9. 2011.

S po{tovawem, qubavqu tugom ~uvaju uspomenu na

Zorka Pavkov ro|ena Popov

Ispra}aj je iz ku}e `alosti, 28. 9. 2011. godine, u 12.30 sati, Ul. Carice Milice 118, a sahrana na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni suprug Ilija sa porodicom.

38382

38353

Vasu Milojevi}a

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. I daqe tugujemo za tobom.

Dragica, Sa{a, Brane, Sne`a i Sa{ka Milojevi}.

Porodica. 38342

Sa qubavqu se opra{tamo od divnog ~oveka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{inici

prim. dr Vladimira Komnenova

Mandi Vojnovi}

Wegovi: Marela, Milena, Miki i Rade.

38365

Posledwi sestri

Mandi

od porodice Medi}: Du{ko i Zorka sa decom.

na{eg dragog zeta, {uraka i te~e.

pozdrav

voqenoj

Mandi

od Borke sa decom.

od: sestara Bosiqke i Save sa porodicom.

38354

38380

38357

38355

Dana, 27. 9. 2011. godine u 82. godini `ivota napustio nas je na{ voqeni suprug i otac

prim. dr Vladimir Komnenov

Posledwi mami

pozdrav

voqenoj

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 29. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru an|ele moj.

Posledwi pozdrav prijateqici

Manda

Mandi

ginekolog

od: Zorice, Nikole i Ivane.

Mandi

Vawa, Ilija, Slavica i Gojko.

Posledwi pozdrav priji

od porodice Koprivica.

od prijateqa Miladina i prije Nede.

Supruga Ksenija, k}erka Sandra i sin Nenad. 38379

Posledwi strini

pozdrav

snaji

Mandi od devera Du{ka Vojnovi}a sa porodicom.

38364

38362

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. septembra preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav penzionerki na{e ustanove, gospo|i

Danas, 28. 9. 2011. godine navr{avaju se dvadeset tri godine od kada nije sa nama

Du{an Vergi}

Rat Aji{i

Milo{ Jelovac Mime

Sahrana je danas, 28. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu, u [ajka{u. O`alo{}ena porodica.

38377

38369

Zauvek je oti{ao

38360

SE]AWE

38358

SE]AWE Danas, 28. 9. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada je zauvek oti{ao moj suprug

Zvonimir Kraq 1. 1. 1946 - 28. 9. 2006.

Andrija Divild

S tugom i po{tovawem, Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine.

Wegovi najmiliji: Aleksa, Nemawa, Tawa, Vlatka, Vlada i Dejan.

Supruga Margita sa decom.

Bol, tuga i se}awe nikada ne umiru. Tvoja Nada.

350/P

38338

38230

38001

Posledwi pozdrav cewenoj profesorki i saradnici

Pro{la je godina mama, a bol za tobom je sve ja~i

POMEN

2006 - 2011.

Nenad Jelki}

Vitomir Bugarski

prof. dr sci. med. Miroslavi Dokmanovi} - \or|evi}

Milena Keravica 1948 - 2010.

Opelom za pokoj du{e smo se oprostili. Pomen dala }erka Maja Bugarski. 38368

Zaposleni Klini~kog centra Vojvodine.

Neute{ni Tawa i Sveta.

Vreme prolazi, praznina, bol i tuga ne prolaze, se}awe na tebe ne bledi. Nikad te ne}emo zaboraviti ni preboleti. Tvoji: mama Jelica, sestra Julijana i zet Marjan.

1722/P

38319

38276

Из на шег со ка ка За бав но-му зич ка еми си ја, у ко јој се пе ва чи ама те ри так ми че за ти ту лу нај бо љег, а све уз прат њу Ве ли ког там бу ра шког ор ке стра РТВ. Ква ли тет на тра ди ци о нал на и на род на му зи ка да нас је пра ва рет кост. РТВ не гу је и чу ва му зич ку тра ди ци ју Вој во ди не. (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.30 10.30 12.10 12.35 12.50 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 00.30 01.55 02.20

06.35 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.05 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.18 00.00

tv program

sreda28.septembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Информативни програм Стање на путевима Центар света Гимназијалци Кухињица Знање Знамените жене Новог Сада: Паула Шосбергер Здравље за 21. век Историја француске обавештајне службе Трио-Еврорегионални магазин Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Плаже 60-их Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Сурови свет, филм Један на један Трио-еврорегионални магазин Знање

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Свет тишине Хајде са мном у обданиште Програм за децу Кад зазвони Музички програм Вести (мађ) Македонско сонце Седам и по Европа за почетнике Центар света Добро вече Војводино (ром) Емисија на мађарском ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Прекинута веза, филм Седам и по ТВ Продаја

Пи пи шоу У нај но ви јем из да њу еми си је упо зна ће те се са за ни ма њем грн ча ра. Упо зна ће те се с атле ти ком, по пу лар ним спор том, ко ји мо гу да тре ни ра ју и де вој чи це и де ча ци. Ужи ва ће те уз му зи ку и пе ва ње та лен то ва них де вој чи ца и де ча ка, а у свет ма ги је уве шће вас наш ма гич ни Хари Магнус. (КТВ, 20.00)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Освета Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Наш гост Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 09.43 10.04 10.32 11.05 12.00 12.15 12.36 13.19 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 00.15 00.30 01.27 02.10 03.40 04.23 04.52 05.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Казнени простор Гастрономад Траг Шта ја имам од тога Вратите ми младост Дневник Спорт плус Злочиначки умови Нови швајцарски Робинзони, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал - Лига шампиона: Фудбал - Лига шампиона: Валенсија-Челси, пренос Дневник Злочиначки умови Женски клан Ноћни биоскоп: Велики Бак Хауард, филм Казнени простор Око Траг Позориште у кући

06.02 07.03 07.41 07.44 07.50 07.53 07.58 08.22 08.25 08.35 09.04 09.16 09.41 09.59 10.30 10.57 11.29 12.02 12.31 13.00 14.05 14.34 14.58

Концерт за добро јутро Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Невен Између игре и математике 2 Шешир без дна Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Добро је, добро је знати Душан Трбојевић Метрополис у Србији Трезор Невен Шешир без дна Арс практика

ФУД БАЛ ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Ва лен си ја – Чел си (РТС 1, 20.40) Тијана Милешевић

ОД БОЈ КА (Ж): ЕП

Ср би ја – Ру му ни ја (РТС 2, 16.53) 06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Вреле гуме Истрага Вести Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон цyти Вести Одељење за убиства Вести Дунавска салетла Славни парови Вести Пороци Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Швајцарска лига 11.30 Аргентинска лига 12.30 Руска лига 13.00 Белгијска лига 14.00 Преглед Шампионата 14.30 Холандска лига 15.30 Фудбал мондијал магазин 16.00 Трка 16.30 Преглед Премијер лиге 18.30 КХЛ: Динамо Рига – Динамо Москва 20.45 Профи бокс – Боровчанин 22.15 Једрење 23.15 ТВС 00.45 Премијер лига, класик: Њукасл - Челси

15.15 Енциклопедија за радознале 15.48 Породица Сопрано 16.40 Одбојка (ж): ЕП, Србија - Румунија 16.53 Одбојка (ж): ЕП, Србија - Румунија, пренос 18.14 Гарави сокак 18.49 Линк 19.15 У свету 19.45 Беокулт 20.11 Концерт Београдске филхармоније поводом јеврејске Нове године, снимак 21.35 Емисија о Београдској филхармонији - jеврејска Нова година 21.51 Породица Сопрано 22.47 Номад, филм 00.49 Ко сам ја 01.41 Боже, сиђи до нас: Концерт Бобе Стефановића 02.27 Трезор 03.28 Фудбал - Лига шампиона: Валенсија-Челси (р)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Домаћине, ожени се Експлозив Ексклузив Трачара Паклена кухиња

dnevnik

c m y

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.00 Инфо, Временска прогноза 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Топ шоп 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Кад је Хари срео Сели 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Без очигледног мотива 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Афрички слон 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Без очигледног мотива

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

: 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Џејми Пресли

Ин фер но Еди је мо то ци кли ста ко ји бес циљ но лу та по ку ша ва ју ћи да пре бо ли по ги би ју нај бо љег при ја те ља Џо ни ја. Он од ла зи у Џо ни јев род ни град, али га та мо на па да гру па ло кал них си ле џи ја, пре би ја га и оти ма му мо тор. Еди је, ме ђу тим, све са мо не чо век ко ји се ла ко ми ри с не прав дом. Уло ге: Жан-Клод ван Дам, Дени Тајехо, Пет Морита, Џејми Пресли Ре жи ја: Џон Џ. Авилдсен (Б92, 21.05) Стјуардесе Цртани филм Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Доушници Истражитељи из Мајамија Филм: Утроба звери Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Вести Б92 Филм: Инферно Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.05 Саут Парк 06.10 07.00 08.25 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 13.15 14.10 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.06 19.35 20.00 21.00 21.05 23.00 23.35

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече, Србијо 12.00 Наслеђе једне даме 13.30 Краљица југа 14.30 Сестре 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Курсаџије 21.00 48 сати свадба 22.00 Брачни судија 23.15 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Филм: Улични краљеви 03.00 Филм: Магла 04.30 Филм: Лагер Ниш

05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.50 16.00 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 21.00 21.30 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50

Јутарњи програм Вести Телешоп Направите места за Нодија Мала принцеза Мегамнинималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Играна серија Црвени орао Вести Малдиви – Више од игре… Црвени орао Играна серија

Винкс Блум, из гра да Гар де ни је, по са зна њу да по се ду је ча роб не мо ћи од ла зи Ал фи ју да се шко лу је. Во ли да про у ча ва ста ре књи ге о ко ри шће њу ча роб них на пи та ка, от кла ња њу љу бав них уро ка и гле да њу у бу дућ ност. У шко ли се спри ја те љи ла с дру гих пет ви ла ко је има ју спе ци јал не мо ћи... (Хепи, 12.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) : 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda28.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Четири венчања 11.20 Удварање у мраку 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Четири венчања 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Четири венчања

08.00 Колонија 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Бити Мухамед Али 11.00 Потрага за Северозападним пролазом 12.00 Гладијатори. повратак међу живе 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Египат 15.00 Пет америчких гиганата 16.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 17.00 Путовања и открића 18.00 Господари рата 19.00 Азијске монархије 20.00 Јелена Тројанска 21.00 Рим: Последња граница 22.00 Библијске загонетке 23.00 Пет америчких гиганата 00.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Легенда о змају Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Најлепше доба твог живота Тренер Прелепа земља Ана Карењина Најлепша девојка Улични пси Еротски филмови

07.00 09.07 10.06 11.10 11.10 12.00 12.30 13.20 14.20 14.50 15.35 16.05 16.25 17.45 18.20 19.30 20.10 20.50 21.45 22.20 23.05 23.35 00.25 01.15 02.55 03.05

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Екумена Алиса, слушај своје срце Алпе Дунав Јадран ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Стипе у гостима Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Шаптач псима Жица Скица за портрет Алпе Дунав Јадран

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсомеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсомеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Плаве крви Хаваји 5-0

06.10 07.00 09.05 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.55 21.50

Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Њујорк

Екс клу зив та бло ид

Соња Сон

СЕ РИ ЈА

Жи ца Аген ти Грег, Кар вер, Херц и Сајд нор ухва те бе гун ца са за ли хом дро ге за пре про да ју. Авон је бе сан и пи та Ди Ан ђе ла да ли је от крио из дај ни ка у сво јим ре до ви ма. Ди Ан ђе ло по ри че да по сто ји из дај ник... Уло ге: Доминик Вест, Ленс Редик, Соња Сон, Андре Ројо, Доменик Ломбардозо, Сет Гилијам Ре жи ја: Кларк Џонсон (ХРТ 1, 01.15)

У Екс клу зив та бло и ду гле дај те при че ко ја ће вас шо ки ра ти, за чу ди ти и из не на ди ти - и не ће вас оста ви ти ни ма ло рав но ду шни ма. У нај бо љем по чет ку ве че ри тач но у 18 са ти во ди тељ ка Еди та Ми си рић во ди вас кроз свет пун емо ци ја, људ ских дра ма, ис кре них ис по ве сти и скан да ла бо га тих и слав них... (РТЛ, 18.00)

Ана Ка ре њи на Ана Ка ре њи на, узор на су пру га и бри жна мај ка, за љу бљу је се у гро фа Врон ског и са њим за по чи ње ве зу. Због ње га она од ба цу је брак, по ро ди цу, дру штве ни по ло жај и на кра ју жи вот. Уло ге: Вивијен Ли, Ралф Ричардсон Ре жи ја: Џулијен Давајвер (Синеманија, 18.00)

Вивијен Ли

07.25 08.55 10.45 12.20 12.45 14.20 16.30 18.10 19.30 20.05 21.40 22.40 00.20 01.50

Кад си у Риму Амелија Што више, то боље Филмови и звезде Главна улица (2010) Чудо Викторија: Живот младе краљице Милдред Пирс Епизоде Шрек срећан заувек Спартак. Богови арене Месец Анаконда 4: Траг крви Нинџа плаћени убица

07.50 08.20 08.45 09.30

Мала ТВ Серија Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора 13.50 Бриљантин 14.30 Х2О Уз мало воде! 14.55Еџмонт за младе 15.20 Школски сат 16.05 Метеор и велики точкови 16.20 Мала ТВ 16.50 Аладинове пустоловине 17.05 Шаптач псима 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.35 4 зида 19.05 Силвестрове и Чичијеве тајне 19.30 Шансоне 20.10 Вечерас 20.15 Фудбалска Лига првака емисија 20.40 Фудбалска Лига првака: Валенсија - Челси, 1. полувреме 21.40 Фудбалска Лига првака: Валенсија - Челси, 2. полувјеме 22.35 Фудбалска Лига првака емисија 23.25 Жица 00.35 Закон и ред 01.45 Серија

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Увек Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Ефекат окидача Сиквест

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Између љубави и игре Дохвати стену Грејсленд Оги Роуз Дуга ноћ Пет асова Река Дач Кад китови дођу Између љубави и игре Цена пожуде Слатке луткице

Едита Мисирић 23.35 23.50 01.30 02.30 04.00

РТЛ Вести 11. сат Астро шоу Пут освете РТЛ Данас

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске Погранична полиција Разоткривање митова Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске

08.30 08.45 13.45 13.55 14.55 15.55 16.55 17.00 19.00 20.00 20.10 20.15 21.45 21.50 22.55 23.00 23.30 00.45

Аутомобилизам Тенис Фудбал Мотокрос Брзина Брзина Фудбал Тенис Мотокрос Сви спортови Коњички спорт Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Фудбал Билијар Тенис

Do me ti bes plat nog {ko lo va wa Z

a emancipaciju èna u prvim posleratnim (ili 28,73% od ukupnog broja). U Ma|arskoj je godinama, a time i partizanki, od velikog 1934. bilo 2.176 studentkiwa (13,90%), a skoro je zna~aja i priroda velikih ekonomskih dve decenije kasnije, 1951. godine, 9.600 (23,58%). promena i najve}eg demografskog pomerawa U Austriji je na univerzitetima u prvoj poslestanovni{tva ka gradovima u istoriji jugoslo- ratnoj deceniji broj studentkiwa sa 21,63% 1937. venskih naroda. Slobodan Selini} tako navodi godine opao na 20,73% 1953. U Francuskoj je, pak, da u razdobqu od 1953. do 1961. godine ~ak 70% porastao sa 26,9% (23.483) na 31,37% (48.000) stanovni{tva doseqenog u Beograd nije bilo u 1951. godine. Beogradski univerzitet je pre rata radnosposobnom uzrastu. âk dve tre}ine preo- spadao me|u evropske univerzitete sa ve}im prostalih – radnosposobnih – doseqenika nije ima- centom studentkiwa, a posle Drugog svetskog ralo ni zavr{eno osnovno obrazovawe ta trend porasta broja studentkiwa naglo raste Ve}i na me|u 2.000 nezapo slenih Beo gra|an ki regi strovanih 1952. godine, prema analizama AF@, ni su imale profesionalne kvalifikacije, a mnoge su bile nepismene. Tako je na sastanku predstavnica Centralnog odbora AF@J i predstavni ca AF@ iz rudni~kih basena i in dustrij skih cen tara iz NR Slovenije, NR Hrvatske i NR Srbije, izme|u ostalog, zakqu~eno: „Ve}inu èna ne pokre}e na rad visoka radni~ka svest, ve} Ka pe tan Mi {i no zda we po sta lo do stup ni je è na ma li~ na materi jal na korist. Ovo je posledica slabog rada sindikata i, tokom prvih {est posleratnih godina, ima najsa ènama, malo im se pa`we poklawalo i one ve}i procenat studentkiwa me|u prikazanim ostaju politi~ki nezainteresovane. Na primer, u evropskim univerzitetima. jednom preduze}u od 1.300 radnika, 900 su ène, a Pre Drugog svetskog rata na Beogradskom uniu upravi sindikata je svega jedna.“ verzitetu je predavala samo jedna èna – Ksenija Po{to su jednim delom pripadale novoj dru- Atanasijevi}, koja je 1936. godine izba~ena s fa{tvenoj eliti, biv{e partizanke su se u posle- kulteta. Ve} 1950. godine na Beogradskom uniratnim godinama u zna~ajnom broju vratile ili verzitetu je u nastavnom osobqu radilo 136 èstupile na univerzitet. Trend pove}awa broja na. U to vreme na ovom univerzitetu bilo je zapoèna na univerzitetu postojao je i u me|uratnom sleno ukupno 1.863 nau~na radnika. Do kraja peperiodu. Ipak, po{to je posle Drugog svetskog rioda nijedna od èna jo{ nije uspela da postane rata postojala velika potreba za stru~nim i profesorka. Najvi{e je bilo asistentkiwa (80), obrazovnim kadrom, zvani~na slede lektorke (35), predavapolitika zalagala se za ubr~ice (12), zatim docentkiwe Pre Drugog svetskog rata (9). Najvi{e èna je radilo zano pove}awe udela visokoobrazovanih gra|ana u stanovna novoosnovanom Farmacena Beogradskom ni{tvu. Zato je u kratkom utskom fakultetu, na kojem je univerzitetu je predavala razdobqu do kraja ~etrdeseme|u asistentima bilo dvanasamo jedna èna – Ksenija tih godina broj studenata na est èna i jedan mu{karac. Atanasijevi}, koja je 1936. fakultetima i vi{im {kolaNa Arhitektonskom i Bogogodine izba~ena ma u Srbiji pove}an sa 11.812, slovskom fakultetu nije bikoliko ih je studiralo tokom lo èna. s fakulteta studijske 1939–1940. godine, âk devet od ~etrnaest nana 27.950 studenata 1952–1953. {ih sagovornica nastavilo je godine. ili upisalo studije posle Drugog svetskog rata. Samo na Beogradskom univerzitetu pred rat je Tri su zavr{ile studije pre 1941. godine. Do studiralo 1.586 èna, koje su ~inile petinu od 1947. godine u ustanovama KPJ pojavilo se miukupno 7.786 studenata. Na svim fakultetima i {qewe da Antifa{isti~ki front èna ne deluvi{im {kolama tokom 1945/1946. studirala su je u skladu sa o~ekivawima. U martu je, na sastan14.074 studenta, me|u kojima je bilo 5.573 èna. ku Komisije za rad me|u ènama CK KPJ, zakqu@ene su, dakle, ~inile oko 40% studenata na ~eno da u mnogim selima {irom NR Srbije, dve Univerzitetu, a udeo je dvostruko pove}an, pre godine posle zavr{etka rata, nisu oformqeni svega formalnom politi~kom odlukom i uvo|e- mesni odbori AF@. Smatralo se da je rad AF@ wem besplatnog {kolovawa. Do 1952–1953. godi- kampawski, nesamostalan, da najvi{e ustanove ne broj studenata se gotovo udvostru~io 27.950, AF@ ne deluju kao rukovodstvo ve} kao propame|u kojima je bilo 9.622 èna. Udeo je su{tin- gandna tela, kona~no, da se ène slabo odazivaju ski opao na 34% (33%). Prilike na univerzite- kroz aktivnosti organizacije. Komisija je, takotima susednih balkanskih dràva ukazuju na do- |e, pokazala nezadovoqstvo sadrìnom ènskih mete posleratne emancipacije èna u FNRJ. Ta- listova koji su pod nadzorom AF@ izlazili u ko je u Bugarskoj 1947. bilo 14.341 studentkiwa narodnim republikama. Књи гу Иване Пантелић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda28.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Венера и Сатурн заједно доносе вам велике амбиције у вези са зарадом новца, али и могућностима. Прво напишите дугорочни план па радите на њему, мотивисано и неуморно. Можете сређивати некретнине.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. septembar 2011.

Озбиљни сте у односу на све друге, према пословним партнерима, па и у браку, вези. Љубавни однос је изложем разним лошим утицајима, на које не морате да одреагујете. Пазите шта потписујете.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Среда је средњи дан у радној седмици, Меркуров дан, ваш дан, па га проведите весело и без претеривања. Немирни сте, брзоплети и можете нешто погрешно рећи или проценити. Фрка у кући.

Месец је у знаку Ваге, што вам доноси стабилне односе с драгим особама. Оно што мислите и осећате лако и паметно износите и изговарате. То је повољно за посао, али и за склад у љубави.

Будите пажљиви у саобраћају. Имате мноштво идеја, састанака и сусрета из којих се могу остварити неки нови послови и познанства. Будите опрезни шта коме причате и концентрисани на суштину.

Заморна и стресна атмосфера на радном месту вас оптерећује. Краћи одмор би вам добродошао. Неко се супротставља вашем учешћу у раду. Партнер није реалан у погледу званичних ствари.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Није вам лако у овом периоду. А како би било да једноставно нестанете у непознатом правцу и одете на пусто острво? Није лош савет, али је питање колико је остварив. Сви би дошли за вама!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Размимоилажења међу укућанима ће све више расти. Нећете се сложити с њиховим захтевима и жељама. Бити дипломата или милитариста, питање је сада?! Одлука је на вама. Доносите решења.

Бурне промене у каријери вам могу веома тешко пасти. Волите сигурност, а сада се ту неки размећу својим идејама и предлозима. Имајте на уму да не зависи све од вас и немојте се упецати.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс управо улази у сукоб с Јупитером, који представља званичне одлуке, суд и судска решења, уговоре с иностранством и политизирање, званичне ставове. Можете се некоме замерити.

Диван дан за вас! Успешан и пријатан, довољно разнолик да га обојите својим бојама. Односи с иностранством су повољни и стабилни, иако тако не изгледа на први поглед, који увек вара.

Пословни жар, поготово у домену приватног бизниса, доводи до разрешења и резултата који сте прижељкивали и на којима сте радили. Све ће бити ОК, ако се држите слова закона и званичних папира.

TRI^-TRA^

Не пали се на похвале V REMENSKA

По хва ле за до бру глу му го де сва ком глум цу, али са 29-го ди шњом глу ми цом Кир стен Данст то ни је слу чај. Она не во ли тап ша ње по ра ме ну за до бар рад и ви ше во ли да чу је ло ше кри ти ке на ра чун сво је глу ме. - Мно ги то не схва та ју, али бо љи ми је знак кад ме кри ти ку ју не го кад ка жу „па, би ла си до бра, дру ги ћеш пут би ти још бо ља” - из ја ви ла је Кир стен, чи јом глу мом у фил му „Ме лан хо ли ја” кри ти ча ри ни су пре те ра но оду ше вље ни. Кир стен је уве ре на да ка ри је ра глу ма ца бр же пад не у за бо рав ка да до би ја са мо по хва ле.

PROGNOZA

VIC DANA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Ni{

Evropa

и тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Након хладног јутра, током дана сунчано и топло за Rim ово доба године. Ветар слаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 11, а максимална 25 степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Без већих промена: биће сунчано и пријатно тоCirih пло. Јутро хладно, понегде краткотрајна магла. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална Berlin температура 9, а максимална 26 степени. Be~ СР БИ ЈА: Без већих промена: биће сунчано и пријатно топло током дана, а јутро свеже и понегде краткотрајна магла. Дуваће Var{ava слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Kijev Минимална температура 7, а максимална 27 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак незнатно нижа температура уз слабо изражено пролазно наоблачење. У пеOslo так и за викенд сунчано и топло за ово доба године, уз свежа јутра. St. Peterburg Слично време и почетком наредне седмице. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекиване временске прилике ће и даље имати релативно повољан утицај на већину хроничних болесника, уз адекватно одевање и активности у складу са очекиваним дневним температурама. Метеоропатске реакције се могу јавити у блажем облику. У саобраћају се препоручује известан опрез.

29 28 25 22 20 23 19

Срео Суљо Мују, а у Мује велика масница под оком. - Болан, Мујо, каква ти је то масница? - Ћуј, јаране мој, погодила ме жена парадајзом. - Ma, дааааааај, немој зезат‘, не мере толика масница бит‘ од парадајза. Какав је то парадајз? - Ћуј, какав, јој, још питаш? Какав ће бит‘? Конзервиран, јаро мој, конзервиран!

19 14 15 14

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

131 (-17)

Slankamen

202 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

201 (-17)

Zemun

240 (10)

Bogojevo

189 (-20)

Pan~evo

266 (12)

Smederevo

454 (4)

Ba~. Palanka 204 (-4) Novi Sad

180 (5)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

143 (-1)

S. Mitrovica

27 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

215 (-9)

Beograd

195 (11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

186 (12)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-2 (-23)

Tendencija stagnacije

Kusi}

34 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja