Dnevnik 28.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 28. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23571 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

NAD LE @NO STI VOJ VO DI NE PO NO VO NA DNEV NOM RE DU PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

U Banovini ~ekaju Da~i}a, najavio se i Dinki} str. 3

OTVOREN 45. SAJAM TURIZMA U NOVOM SADU

PRED SED NI [TVO DS-a IZA BRA LO ^LA NO VE OR GA NI ZA CI O NOG OD BO RA IZ BOR NE SKUP [TI NE

Startovalo demokratsko lobirawe str. 2

NASLOVI

Politika

Foto: J. Pap

2 Da~i}: „Prajd” jo{ neizvestan

Vojvodina nema more ali ima du{u

Ekonomija 4 Hipoteke na stanovima zamka i za investitore 4 U Srbiji `ivi 90 multimilionera

Dru{tvo 6 Pet fakulteta ima nove dekane

UQA U RAD WA MA IMA, ALI PO 200 DI NA RA

Dr`ava se okliznula o jeftin zejtin

str. 5

Zbog vandala uvenulo „solarno drvo” str. 7

Crna 12 Optu`nica za kra|u Sezanove slike

Lov 19 Vojvo|ani „rasturali” u Kovilovu!

Svet

Novi Sad

str. 5

I[ ^U PA NI SVI KA BLO VI ZA PU WE WE MO BIL NIH

Vojvodina 11 Ho}e li Zrewanin ikada piti zdravu vodu?

7 Ve~eras po~iwe Festival nauke 8 Gradska biblioteka proslavila 167. ro|endan 9 U Sremskim Karlovcima po~iwe „Gro`|ebal”

Sve`ije

20 Uhap{en pa pu{ten gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi}

Najvi{a temperatura 27 °S

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] OCE WU JE:

Vatrogasci u „Kontrastu” dobro radili str. 13

SPORT

n KRE]E JADRANSKA LIGA

str. 14 – 18

n VOJVODINA I PARTIZAN PRED DERBI n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak28.septembar2012.

dnevnik PRED SED NI [TVO DS-a IZA BRA LO ^LA NO VE OR GA NI ZA CI O NOG OD BO RA IZ BOR NE SKUP [TI NE

Vla da vo di jed nu po li ti ku

na Pa ra da. [ta }e bi ti s tim? [to se me ne ti ~e, {to se ti ~e Vla de Sr bi je, ne ma ni ka kve di le me o to me da ono {to je Skup {ti na do ne la i {to sto ji u Usta vu i za ko nu i me poslani^ke teme Vla da Sr bi je ima jed nu po li ti ku, pred sed |u na rod nim stan dar di ma, de fi ni sa no kao nik dr à ve se ne me {a u rad Vla de, ni ti se Vla da me {a u nad le - qud sko pra vo i slo bo da, da tre ba da bu de do zvo qe no da se de {a va `nost dru gih dr àv nih or ga na. Ni je bi lo ni jed ne ta~ ke dnev nog re - u Sr bi ji. Osim uko li ko po sto ji bez bed no sni raz lo zi za ta ko ne da Vla de Sr bi je gde ni su svi gla sa li jed no gla sno. To ne zna ~i da je {to. Obra tio sam se bez bed no snim slu `ba ma da mi po {a qu iz ve kva li tet ra da na ne kom vi so kom ni vou ve} zna ~i da ne ma su ko ba ni {ta je i wi ho ve pro ce ne. pro ble ma – tvr di pre mi jer Ivi ca Da ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we li de ra LDP-a ê do mi ra Jo va no vi }a, ko ji je oce nio da Re pu bli~ ka vla da ne ma je din stve nu po li ti ku o pi ta wi ma kqu~ nim za Sr bi ju. – Pa met na i mu dra po li ti ka je da ne bu de mo u di le mi o tme da li da pri zna mo ne za vi snost KiM ili da u|e mo u EU – po ru ~io je – Ni kad u svom ì vo tu ni sam bio pi jan, ni ti kon zu mi ram al ko hol, po put mno gih po li ti ~a ra iz va {e stran ke – re kao je Ivi ca Da ~i}, od go va ra ju }i na re ~i po sla ni ka DSS-a Mi lo {a Jo va no vi }a, ko ji je re kao da „Sr bi ji tre ba do sto jan stve ni pre mi jer, a ne ne ko ko pod dej stvom al ko ho la pe va u Skup {ti ni u pet uju tro i dr ì ne su vi sle go vo re“. Da ~i} je pod se tio na to da je dva pu ta po mo gao Vo ji sla vu Ko {tu ni ci da for mi ra Vla du – da ju }i joj ma win sku po dr {ku i „ka da sam ube dio To mi sla va Ni ko li }a da od u sta ne od di sku si je da s Ta di }em pra vi vla du pet mi nu ta pre is te ka ro ka“. – Tre ba da vas je sra mo ta jer ja mno go to ga znam i o va {oj par ti ji i o sklo no sti ma qu di iz we, o ku} nim qu bim ci ma, al ko ho lu i ne al ko ho lu, o sve mu... Ni ka da o to me ni sam go vo rio – pod vu kao je Da ~i}.

Nit’ sam pi jan, ni ti pi jem al ko hol

^a nak vi {e ni je po sla nik

Da ~i}, na gla {a va ju }i da „ni ka da ni smo ima li bli è od no se s EU i Ru skom Fe de ra ci jom, pri zna }e te da je to uspeh“. – Ne è lim da vam se do pa dam jer bi to zna ~i lo da se ne do pad nem ve }i ni gra |a na Sr bi je, ali sam spre man da pri hva tim va {e su ge sti je, ako vo de jed nom ci qu – da vo di mo re al nu po li ti ku – na veo je Da ~i}, uz po ru ku: – Tre ba da otvo ri mo di ja log po {to je LDP ozbiq na opo zi ci ja, ko ja se naj vi {e ja vqa u ospo ra va wu po li ti ke Vla de. – Da li Vla da ima stav o evrop skim in te gra ci ja ma – ima. Da li svi ma le ì na sr cu – ne, ali mi smo pri hva ti li da re a li zu je mo i ono {to je pa ra fi rao Bo ri slav Ste fa no vi}. Da ni je bi lo tog spro ra zu ma i onog o re gi o nal nom pred sta vqa wu, ne bi smo do bi li sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU – is ta kao je Da ~i}.

Li der LSV-a Ne nad ^a nak od ju ~e ni je vi {e na rod ni po sla nik. Skup {ti na Sr bi je ju ~e je kon sta to va la pre sta nak we go vog po sla ni~ kog man da ta, na kon {to je u sre du pre dao svo ju ostav ku na pi sar ni ci par la men ta. ^a nak je pr vo bit no ostav ku pod neo 25. sep tem bra, ali je ni je ove rio u su du pa je ona bi la „prav no ne vi dqi va” za nad le `ni skup {tin ski od bor. Ka ko je na ju ~e ra {woj sed ni ci tog te la re kao pred sed nik Od bo ra Zo ran Ba bi}, naj no vi ja ostav ka je ove re na u su du i li~ no pod ne ta na pi sar ni cu pa su ta ko is po {to va ne od red be Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka ko je ure |u ju i na ~in pod no {e wa ostav ke.

Ka ko po mo }i rad ni ci ma „Sun ca” Po sla nik SPO-a @i ka Goj ko vi} pi tao je pre mi je ra da li je mo gu }e pro na }i re {e we za te `ak po lo `aj ne ko li ko de se ti na rad ni ka uqa re “Sun ce” iz Som bo ra, ko ji su do bi li pre me {taj u

Boks i vre }a Na Jo va no vi }e vu pri med bu da Da ~i} go vo ri pre {i ro ko vi {e od po la sa ta, Da ~i} od go va ra kon tra pi ta wem: – [ta vi mi sli te, da smo ov de do {li da tre ni ra te boks, ni smo mi vre }a za uda ra we. Po sto ji li ne ko ogra ni ~e we? Vi ima te tri mi nu ta, ja sam pred sed nik Vla de ko ga ste iza bra li ov de, slu {ao sam vas pa `qi vo i vi }e te me ne slu {a ti pa `qi vo jer ja od go va ram za sve {to se de {a va u ze mqi. Od 19 ~la no va Vla de u sa li ih je 13, vo leo bih da ne ko to uva ì kao po zi tiv nu ~i we ni cu. Ova vla da ni je ima la ni jed nu te le fon sku sed ni cu, pro {la je odr à la 500 ta kvih sed ni ca – na veo je Da ~i}. – Va {e vla de ne ma, go spo di ne Da ~i }u. Vi ste pred sed nik Vla de ko ja Sr bi ju uve ra va da je po sle dva me se ca u sjaj nim od no si ma s pr vim pot pred sed ni kom Vla de. Va {a mi ni star ka ener ge ti ke vo di svo ju ener get sku po li ti ku. Va{ mi ni star prav de ima svo je mre è su do va i svoj broj su do va u Sr bi ji, a Din ki} je usvo jio svoj bu xet i sad on tre ba da se ob ja {wa va s Voj vo di nom o to me da li je ona us kra }e na za ne ko pra vo ili ne. Na rav no da je us kra }e na i us kra ti la ju je ista ona pa met ko ja je pret hod no do ne la Ustav 2006. go di ne – obra tio se Jo va no vi} pre mi je ru Da ~i }u.

„Prajd” jo{ ne iz ve stan Po vo dom di le me o to me ho }e li bi ti gej-pa ra de 6. ok to bra u Be o gra du, Ivi ca Da ~i} je re kao da Vla da Sr bi je jo{ ni je do ne la od lu ku, a da }e ona za vi si ti od bez bed no snih pro ce na, ko je tre ba da da ju nad le `ne slu `be. – [e stog ok to bra ima vi {e do ga |a ja. Po ro di ca Ka ra |or |e vi} vra }a po smrt ne ostat ke tri ~la na po ro di ce, gde smo mo ra li na sed ni ci od bo ra, ko jim pred se da va pred sed nik Ni ko li}, ~i ji sam za me nik pred sed ni ka, da re {a va mo pi ta we gde }e oni bi ti sa hra we ni. Da li }e svi bi ti sa hra we ni u cr kvi ili }e je dan bi ti van? To je bi lo ve li ko dr `av no i na ci o nal no pi ta we. To se de {a va {e stog – ka zao je Da ~i}. – [e stog je i obe le `a va we rat nih zlo ~i na u Ja jin ci ma to kom Dru gog svet skog ra ta. [e stog je na ja vqe -

vr ba ski “Vi tal”, iako im je no vo rad no me sto uda qe no pe de se tak ki lo me ta ra. Goj ko vi} je na veo da je po slo da vac uga sio pro iz vod wu mar ga ri na, ma jo ne za i ke ~a pa, a rad ni ke pro gla sio teh no lo {kim vi {kom.

(Ne)stra na~ ki Te le kom Funk ci o ner ka DSS-a San da Ra {ko vi}-Ivi} je po vo dom ime no va wa Pre drag ]u li br ka za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Te le ko ma “Sr bi ja” kon sta to va la “da to je ste ne ki kon ti nu i tet vla sti i uti ca ja DS-a, ko ji mi ri {e na pri kri va we tra go va”. – Pro blem je u to me {to je de se tak da na pred iz bo re go spo din Pre drag ]u li brk po stao ~lan DS-a – re kla je San da Ra {ko vi}Ivi}, na gla {a va ju }i da je vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} tvr dio da je pr vi put u is tor ji na ~e lo te dr `av ne kom pa ni je do {la ne stra na~ ka li~ nost. S. Stan ko vi}

Star to va lo de mo krat sko lo bi ra we – Pred sto ji nam su dar dva ko lo sa, a uz to na ne po mir qi vim po zi ci ja ma – kon sta to vao je za „Dnev nik“ vi so ko po zi ci o ni ra ni fun ci o ner DS-a pred ju ~e ra {wu sed ni cu Pred sed ni {tva stran ke ko ja je iza bra la ~la no ve Or ga ni za ci o nog od bor za pri pre mu pred sto je }e iz bor ne skup {ti ne, na ko joj }e 10. no vem bra bi ti bi ran pred sed nik i dru gi ru ko vo de }i or ga ni stran ke. ^la no vi Or ga ni za ci o nog od bo ra su: Da ni lo Ba {i}, Mar ko \u ri {i}, Du {an Ele zo vi}, Ja sen ko La zo vi}, Mi lan Po po vi}, Mi o drag Ra ki}, Bo ris Ran ko vi}, Ta ma ra Tri pi} i Da ri ja [a jin. Pred wi ma je da na red nih da na od re de kvo te za lo kal ne od bo re,

pa we Mi o drag – Mi ki Ra ki}. To je bi lo i je di no ime ko je je u svom obra }a wu GO DS-u, ka da je utvr |en da tum iz bor ne skup {ti ne i de le gat ski si stem iz ja {wa va wa, Ta di} iz go vo rio. Pri tom je is ta kao da bi Ra ki} mo rao da za u- zme vi so ko me sto na stra na~ koj funk ci o ner skoj le stvi ci. Mno gi su to pro tu ma ~i li kao da Ra ki }a kan di du je una pred za svog za me ni ka. U me |u vre me nu, ni ak tu el ni gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las ne se di skr {te nih ru ku, i, ka ko se spe ku li {e, for mi rao je svoj iz bor ni {tab, na ~i jem ~e lu je pred sed nik Omla di ne DS-a Bal {a Bo `o vi}. U ti mu je, po tim iz vo ri ma, i pot pred sed nik

Ne pre sta no sa stan ~e we Ka ko sa zna je mo ju ~e je ceo dan bio obe le `en sa stan ci ma de mo ka ra ta na raz li ~i tim ni vo i ma i kru go vi ma. O~i to je da }e „pre sto ni~ ka pre gru pi sa va wa” ve o ma br zo is kri sta li sa ti „sve pred sed ni~ ke ti mo ve”.

DS Ja go di ne za Ta di }a Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} iz ja vio je prek si no} u Ja go di ni da DS mo ra bi ti u vla sti da bi Sr bi ja na sta vi la da se me wa, oce wu ju }i da ak tu el na vlast ni je u sta wu da su {tin ski me wa dru {tvo. Pred sed nik Grad skog od bo ra DS Ja go di ne Go ran Pe tro vi} je oba ve stio ~la no ve da su po dr {ku Ta di }u da li Grad ski od bor Ja go di ne i Op {tin ski od bo ri Svi lajn ca i Re kov ca. Po dr {ku za za me ni ka pred sed ni ka do bio je Dra gan [u ta no vac. Pret hod no se za Ta di }a opre de lio i Op {tin ski od bor DS Kur {u mli je, dok je omla di na za Dra ga na \i la sa. od no sno broj de le ga ta ko ji }e pred sta vqa ti po je di ne op {ti ne na iz bor noj Skup {ti ni. Ka ko ka ù u toj stran ci, po sto je ja sni ma te ma ti~ ki kri te ri ju mi za od re |i va we kvo ta i ne ma pro sto ra za sum wu da ne ki od kan di da ta mo è iz dej stvo va ti ve }i broj pred stav ni ka od bo ra ko ji su mu na klo we ni. Ak tu el ni pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} jav no je na sed ni ci GO DS-a is ta kao svo ju kan di da tu ru, a stav we go vog za me ni ka Dra ga na \i la sa jav nost jo{ uvek o~e ku ju. Za sa da jo{ uvek ne po sto ji ofi ci jel na li sta de mo kra ta s ime ni ma kan di da ta za pred sed ni ka i pot pred sed ni ke stran ke, ali }e po ve re we ~lan stva, od no sno de le ga ta, ka ko su na ja vi li, na Skup {ti ni tra ì ti, i ne ka da {wi za me nik pred sed ni ka DS-a Zo ran @iv ko vi} i ak tu el ni pred sed nik be o grad ske op {ti ne Vra ~ar Bra ni mir Ku zma no vi}. O~i to da li sta ni je sme ta la da pre ten den ti uve li ko vo de pred iz bor ne ak tiv no sti, a Ta di} je u ovom tre nut ku bit ku za pri do bi ja wa op {tin skih od bo ra za po ~eo u cen tral noj Sr bi ji, a ne ki iz vo ri tvr de da je mo tor we go ve kam -

DS-a, li der voj vo |an skih de mo kra ta Bo jan Paj ti}, za ko ga u slu ~a ju tri jum fa \i las pla ni ra me sto svo ga za me ni ka. ^i ta va lo bi sti~ ka igra }e se tek za huk ta ti, a po seb no }e bi ti za ni mqi va ka da je re~ o voj vo |an skoj i be o grad skoj or ga ni za ci ji. Na i me, kao {to ni \i las jo{ ni je iza {ao u jav nost i re kao „kan di dat sam“, ta ko ni Paj ti} ni je iz re kao svo ju „po sled wu re~“, a ona }e, s ob zi rom na po zi ci ju ko ju ima u DS-u, bi ti i te ka ko zna ~aj na. „Ra {o mon“ mo `e bi ti i sam Be o grad, o ~e mu sve do ~i i po sled wa sed ni ca Grad skog od bo ra ko ja je tra ja la u uto rak do 23 ~a sa. Na woj Bra ni mir Ku zma no vi} ni je ni za pe daq uz ma kao od to ga da sa svo jom ide jom i pro gra mom za re for mi sa ni DS iza |e kao kan di dat za li de ra, upr kos pri ti sci ma da se po vu ~e. Ku zma no vi} je pri rod no kam pa wu kre nuo od Be o gra da, kao ma ti~ ne or ga ni za ci je, u ko joj je od osni va wa DS-a 1990. go di ne i, ka ko tvr de na {i iz vo ri, „ima ve li ki ugled me |u obi~ nim ~lan stvom, ko je }e na kra ju u svoj stvu de le ga ta i gla sa ti na Skup {ti ni“. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA (Pod)se }a we De {a va wa i in ci dent ve zan za Ne na da ân ka pre ne ko li ko da na u No vom Sa du i da qe za o ku pqa ju pa `wu na „Tvi te ru“. Funk ci o ner SNS-a Ma rio Ma le ti} iz no si svo je ide je na laj ni: „Ako se re {i mo ovog ân ka s po li ti~ ke sce ne, mi slim da smo ma kar ne {to po zi tiv no ura di li. ô vek je eks tre mi sta, kla si~ ni. Ni kog ni su tu kli, ni su ras par ~a va li Sr bi ju i {tam pa li pa so {e Voj vo di ne, ni su pri su stvo va li ma ni fe sta ci ja ma ’Srem Hr vat skoj’”. Na Ma le ti }e vu „di sku si ju“ ko men tar ima no vi nar Ni ko la To mi}: „Bar 50 od sto ak tu el nog SNS-a po dr à va lo je rat nu po li ti ku u eks-Ju, Mla di }a, Ka ra xi }a, gra na ti ra we Sa ra je va i Vu ko va ra. Me ne je dan sa da {wi SNS ’98. iz ba cio s kon fe ren ci je za no vi na re SRS-a jer sam pro te sto vao zbog iz ja va o Al ban ci ma i Pro kle ti ja ma„. Na to }e Ma le ti}: „Ta ~i&Ha ra di naj tre ba da ti da ju or den„. „Ja pi tam za Hrt kov ce. O Ta ~i ju i Ha ra di na ju znam {ta mi slim, a ne mi slim do bro„. Ma ri ja na To ma pi ta Ma le ti }a: „Sad me za ni ma ju Hrt kov ci, elem?„ Ma le ti} uz vra }a: „SNS po sto ji pe tu go di nu, u vre me de {a va wa u Hrt kov ci ma ja sam imao osam go di na, {ta bi ste, dra ga de voj ko, hte li da zna te?„

Go ran Pi li po vi} }e na to: „He he he, znao sam :) A pre tih pet go di na eki pa iz SNS-a je kla la zar |a lom ka {i kom, ali pod dru gim ime nom :)„

Ne(zgod ni) je lov nik Pr vi ~o vek „Dve ri“ Vla dan Gli {i} ka è na „Tvi te ru„: „ân ko va od bra na ka è da je kao pr vi ku var Sr bi je ma lo o{tri je re a go vao na go sta u ka fa ni ko ji je imao pri med be na je lov nik“.

Hmmm, hmmm... „Tvi te ra {i„ se za ni ma ju i za „Pa ra du po no sa“. Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} ko men ta ri {e raz ne pred lo ge ko ji po vo dom te ma ni fe sta ci je sti ù: „Pot pu ni je non sens ide ja o 100-go di {woj za bra ni ’Praj da’. âk i da se usvo ji, taj za kon se, kao i sva ki dru gi, uvek mo è pro me ni ti„. Po sla nik ZZ[-a Sa {a Mi le ni} se pi ta: „î ja je to ide ja? To bi bi lo u su prot no sti sa Za ko nom o za bra ni dis kri mi na ci je. Ili se i Za kon od la è za na red no sto le }e?„ „’Dve ri’, ali tre ba pi ta ti, na pri mer, Pal mu {ta mi sli o toj ide ji. Me ni je bi lo za ni mqi vo kad je Gli {i} iz ’Dve ri’ u kam pa wi tvr dio da ne tre ba tek ta ko otva ra ti do si jee... Hmm...„, za go net no }e \u ri}.

Gde (ti) je pa met bi la? Ma lo-ma lo pa se „tvi te ra {i„ se te i eks mi ni stra Oli ve ra Du li }a. Sa vet ni ca PSS-a za me di je Bla gi ca Ko sti} ima pred log: „A da se osnu je De mo krat ski mu zej sa to va? :-))„ Du li} od mah re a gu je: „Da li je mo gu }e da vi u to ve ru je te, po bo gu??... Ba rem ste vi pa met ne `e ne... ima te u mo jim twi to vi ma sli ke„, tvr di Du li} po vo dom spe ku la ci ja o to me ko li ko ko {ta we go va ko lek ci ja ru~ nih sa to va. „Iskre no, u po sled we vre me, slu {a ju }i ve sti, bri nem za svo ju pa met... gde mi je bi la ’90. da za pa lim odav de...:-(„, „iskre na“ je Bla gi ca Ko sti}.

^a stan uvek po be |u je Je dan od kan di da ta za pred sed ni ka DS-a Bra ni mir Ku zma no vi} ko men ta ri {e na laj ni: „Za bo qu Sr bi ju i de mo kra ti ju Zo ran \in |i} je dao `i vot, me sto pred sed ni ka naj bo qe op {ti ne je tri ca i ku ~i na pre ma toj `r tvi. Ne bo jim se“. Po tom do da je: „Ni smo ima li ni slo bod no oce wi va we mi ni sta ra ko je je Zo ran uveo u stran ku jo{ 2002. go di ne. Da smo ima li, bi li bi bo qi...„

Na opa sku jed nog „tvi te ra {a„: „Vo leo bih da @BaneKuzmanovic preuzme stranku jer mi je dosta ’izvikanih trla baba lan’ politi~ara„, Kuzmanovi} obja{wava: „Drugi preuzimaju ili zadr`avaju, ja bih samo da je poboq{am. Hvala za podr{ku. Kad si ~astan, uvek si pobednik, ~ak i kad izgubi{„, poru~uje Kuzmanovi} s lajne.

Poùteli novci „Gde su, bre, pokradene pare, ùti?!“, pitawe je koje je stiglo na „Tviter“ adresu ekspremijera iz redova DS-a Zorana @ivkovi}a. „To pitawe postavi Da~i}u, Dinki}u i Qaji}u, a ne meni„, upu}uje znatièqnika @ivkovi}, potom dodaje: „@utica je bolest prqavih ruku, a moje ruke i moj obraz su ~isti„.

[ta se „dimi” u Skup{tini? Poslanica i {efica NP-a Maja Gojkovi} “otkriva” na lajni: „U Skup{tini Srbije ima kr{ewa zakona, oseti se dim cigarete…„, ”namirisala” je Maja. S. St.

politika

dnevnik

petak28 .septembar2012.

NAD LE @NO STI VOJ VO DI NE PO NO VO NA DNEV NOM RE DU PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

U Banovini ~ekaju Da~i}a Bez ma lo tri go di ne od do no {e wa, Sta tut i Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne, sle de }e ne de qe bi }e na ne ki na ~in na no vom pre i spi ti va wu i u po kra jin skom par la men tu. Voj vo |an ski po sla ni ci na sed ni ci za ka za noj za 4. ok to bar od lu ~i va }e, na i me, o iz me na ma Od lu ke o po kra jin skim pro pi si ma ko je je pri pre mi la Vla da APV a zbog uskla |i va wa s od lu kom Ustav nog su da Sr bi je ko jom je Voj vo di ni us kra }e no vi {e od 20 nad le `no sti. Do iz me ne tog po kra jin skog pro pi sa do la zi dva i po me se ca na kon od lu ke Ustav nog su da, a ko ju su pret hod no po kra jin ski zva ni~ ni ci oce ni li „po li ti~ kom„ i u mno gim de lo vi ma „ap surd nom„. Iz Ba no vi ne su po ru ~i va li da ipak ne }e do zvo li ti da se ta kve od lu ke lo me pre ko le |a gra |a na Voj vo di ne te da }e po kra jin ska vlast na sta vi ti da ra di i one po slo ve ko je je Ustav ni sud ospo rio jer za to prav ni osnov po sto ji u dru gim za ko ni ma. A po na ja vi po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a, upra vo u skla du s tim po ru ka ma pred lo `e ne su i iz me ne Od lu ke o po kra jin skoj upra vi.

– Te me re de fi ni sa }e ka ko }e mo da qe da po ma `e mo so ci jal no ugro `e nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva, {to je ta ko |e ospo re no pred Ustav nim su dom, a da bi smo obez be di li raz voj Po kra ji ne i mo gu} nost u~e {}a u evrop skim

ce nio USS ve} i u ne kim dru gim za ko ni ma, te da one i da qe ima ju „pu no prav no ute me qe we”. Me |u tim, ipak ni je iz ve sno na ko ji na ~in }e po kra jin ska am di ni stra ci ja us pe ti da o~u va ne ke dru ge ospo re ne in ge ren ci je, me |u ko -

fon do vi ma – re kao je Paj ti}. – Mi ne ma mo pra vo da se od ri ~e mo raz vo ja Voj vo di ne ni ti da ustuk ne mo pred ne kim ten den ci ja ma ko je bi even tu al no gra |a ni ma Voj vo di ne ospo ra va le pra vo da se Po kra ji na raz vi ja i da wi hov stan dard bu de ve }i. On je uka zao i na to da ne ke od ospo re nih nad le `no sti APV ni su bi le ute me qe ne sa mo u Za ko nu o nad le `no sti ma ~i ju ustav nost je

ji ma je i fi nan si ra we Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, a ko je je, po tvrd wa ma po kra jin skih zva ni~ ni ka, ob u sta vqe no na kon od lu ke USS-a, ali i ga zdo va we Na ci o nal nim par kom „Fru {ka go ra„... Te te me sva ka ko }e bi ti pred met na ja vqe nih raz go vo ra po kra jin skog i re pu bli~ kog pre mi je ra, do ko jih bi mo glo do }i ve} da nas, ili po ~et kom na red ne ne de qe. Uz, na rav no, pi ta we fi nan si ra wa APV a ko jim bi tre ba lo da se ba vi i Ustav ni sud. Pi ta we je sa mo ka kva su uop {te o~e ki va wa od is ho da raz go vo ra iz me |u Bo ja na Paj ti }a i Ivi ce Da ~i }a, od no sno mo gu li se ta ko krup na po li ti~ ka pi ta wa re {i ti po li ti~ kim do go vo rom ili im je neo p hod na i in sti tu ci o nal na ove ra, bi lo kroz iz me ne Za ko na o nad le `no sti ma APV i do no {e we za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne u re pu bli~ kom par la men tu, ili, pak, ustav nim pro me na ma. Jer, pu ke po li ti~ ke na god be – a po ka za lo se to i u po sled we ~e ti ri go di ne – za vr {a va ju obi~ no na u {trb in te re sa gra |a na ili voj vo |an skog bu xe ta, ko ji je zbog ne do sled ne po li ti ke vla da ju }ih ak te ra na oba ni voa

Pod net zah tev za oce nu ustav no sti Za ko na o bu ye tu Vla da Voj vo di ne ju ~e je pod ne la Ustav nom su du Sr bi je pred log za oce nu ustav no sti spor nog ~la na Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, sa op {te no je u No vom Sa du po sle sed ni ce po kra jin ske vla de. U obra zlo `e wu pred lo ga pi {e da je spor na od red ba ~la na Za ko na ne sa gla sna sa Usta vom Sr bi je jer, mi mo ustav ne od red be, od re |u je osno vi cu za utvr |i va we vi si ne, od no sno iz no sa bu xe ta Voj vo di ne. Kao osno vi ca za utvr |i va we vi si ne bu xe ta Voj vo di ne utvr |e na je od red ba Usta va Sr bi je u ko joj se na vo di da bu xet Po kra ji ne iz no si naj ma we se dam od sto dr `av nog bu xe ta Sr bi je, s tim {to se tri sed mi ne od bu xe ta Voj vo di ne ko ri sti za fi nan si ra we ka pi tal nih ras ho da. „Ne spor no je da Ustav Sr bi je kao osno vi cu za utvr |i va we vi si ne, od no sno iz no sa bu xe ta Voj vo di ne od re |u je sam bu xet Sr bi je”, na vo di se u sa op {te wu.

vla sti u po sled wih pet go di na za - lans bu xe ta osno va ne, s ob zi rom ki nut za oko 70 mi li jar di di na ra. na to da je tu pri li ku ve} imao kad Iako je pre mi jer Ivi ca Da ~i} je pred log re ba lan sa i pra te }ih pre ne ki dan po ru ~io da s Paj ti - za ko na usva jan na sed ni ci Vla de }em ne }e pri ~a ti o „dnev no po - ~i ji je pred sed nik. lit~kim pi ta wi ma„, me |u ko ja je No, i sam je pri znao da se do sa uvr stio i po kra jin ski bu xet, na - da ni je ba vio Voj vo di nom „u smi kon na ja ve Vla de APV da }e se slu pro ce na ta„ jer je, ka ko je na zbog uma we wa tran sfe ra à li ti veo, to pi ta we ka da je vlast u Po Ustav nom su du, Da ~i} je ipak pro - kra ji ni i na re pu bli~ kom ni vou me nio dnev ni red za sa sta nak u Ba - bi la isto vet na re {a va no u po li no vi ni, na ko ji }e iz gle da po ve sti ti~ kim kon sul ta ci ja ma. [to je i mi ni stra fi nan si ja Mla |a na vaq da po ru ka da }e i no va Vla da Din ki }a. na sta vi ti prak su ig no ri sa wa Mi ni star Din ki}, pak, na me ran Usta va kad to pro ce ni za shod no. je da Paj ti }u de taq ni je po ja sni I mi ni star fi nan si ja Mla |an no vu for mu lu za ob ra ~un po kra - Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e li~ no jin skog bu xe ta jer mu Voj vo |a ni pred stav ni ci ma voj vo |an skih vla ni su po ve ro va li na re~ kad je no vi sti ob ja sni ti da no vim bu xe tom set fi nan sij skih za ko na bra nio u do bi ja ju vi {e. On je Paj ti }e ve iz par la men tu. Na i me, na kon usva ja - ja ve o pro tiv u stav no sti no vih za wa iz me na Za ko na o bu xet skom si - kon skih re {e wa oce nio kao „po ste mu, pred sed nik Vla de APV Bo - li ti kan stvo”, ali je ipak, ka ko je jan Paj ti} oce nio je da su te za - na veo, spre man da s wim raz go va ra kon ske iz me ne su „jer je go vo rio prot ne ustav nim kul tur nim re~ ni S predsednikom od red ba ma i da se kom”. Din ki} je, Skup{tine Vojvodine me wi ma Voj vo di ni |u tim, po ru ~io go di {we us kra }u - I{tvanom Pastorom da s pred sed ni kom je vi {e od de vet ne}u razgovarati dok Skup {ti ne Voj vo mi li jar di di na ra. mi se ne izvini jer di ne I{tva nom On je po ru ~io i da Pa sto rom ne }e je davao je to „gu bi tak ko ji raz go va ra ti dok nekulturne izjave Po kra ji na ne mo mu se ne iz vi ni (Mla|an Dinki}) è do zvo li ti ni ti „jer je da vao ne kul pre ko to ga pre }i„ tur ne iz ja ve”. te na ja vio da }e u tom po gle du ko Pa stor je, pod se ti mo, pret hod ri sti ti sva po li ti~ ka i prav na no o{tro krit ko vao mi ni stra fi sred stva da se ta za kon ska od red ba nan si ja zbog od ba ci va wa aman da ospo ri. man SVM-a na Za kon o bu xet skom Pred sed nik Vla de Sr bi je od - si ste mu, te po zvao re pu bli~ kog mah po tom iz ja vio je da za fi nan - pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a da Din si ra we Voj vo di ne tre ba pro na }i ki }a „ili ob u zda ili za me ni”. re {e we ko je uva à va i re al nu si Din ki}, me |u tim, tvr di da }e tu a ci ju u ko joj je ze mqa i zah te ve bu xe tom za 2013. go di nu za Voj vo Po kra ji ne, i da se ne sme do zvo li - di nu bi ti iz dvo je no vi {e nov ca ti da se ugro zi po li ti~ ka sta bil - jer }e, ka ko je na veo, i osno vi ca za nost Sr bi je za to {to je u Po kra ji - oba ve zni tran sfer iz bu xe ta, od ni i na re pu bli~ kom ni vou vlast ko je Voj vo di na do bi ja se dam od sto, raz li ~i ta. Za ni mqi vo je i {to je iz no si ti 820 mi li jar di di na ra, Da ~i} na ja vio i da }e mi ni stra od no sno vi {e od ovo go di {we Din ki }a pi ta ti je su li pri med be osno vi ce od 750 mi li jar di di na ra. Voj vo di ne ka da je u pi ta wu re ba B. D. Sa vi}

REKLI SU Krkobabi}: Penzije i cene na malo Mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} na ja vio je ju ~e u Pro ku pqu da }e se pen zi je od ok to bra idu }e go di ne uskla |i va ti u od no su na rast ce na na ma lo. – Stal no sam in sti sti rao na si ste mu da pen zi je pra te pla te, i to ne ra di ne ka kve mo de ve} zbog to ga {to `e lim da se qu di u ovoj ze mqi ose }a ju rav no prav no – re kao je Kr ko ba bi}. U raz go vo ru s pred sed ni kom op {ti ne Pro ku pqe Qu bi {om \ur ko vi }em mi ni star je ob ja snio da ta kvo uskla |i va we ni je bi lo mo gu }e zbog kri ze, ali je i pod se tio na to da su naj u gro `e ni ji pen zi o ne ri do bi li jed no krat nu po mo}.

Ili}: Liga{i pravi doma}ini – Si tu a ci ja u GSP-u „No vi Sad” i „Tr `ni ci”, jav nim pred u ze }i ma ko ji ma su do ju ~e upra vqa li ka dro vi Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne a ko je je na kon sme ne vla sti pre u zeo DSS, vi {e je ne go za do vo qa va ju }a – re kao je za Ra dio 021 za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}. Po we go vim re ~i ma, za raz li ku od pred u ze }a ko ji ma su upra vqa li ka dro vi iz dru gih stra na ka, „li ga {ke” fir me su do bro po slo va le. – Ne mo gu da gre {im du {u – te fir me su u po sled wih ne ko li ko go di na po slo va le u skla du sa za ko nom, po go to vo „Tr `ni ca”, ko ja je jed na od ret kih grad skih fir mi ko je po slu ju u plu su. Da ne is pad ne da uvek kri ti ku je mo LSV, mo ram da ka `em da su pred u ze }a ko je su pre u ze li na {i ka dro vi vo |e na za i sta do ma }in ski – ka `e za me nik gra do na ~el ni ka.

ekonomija

petak28.septembar2012.

dnevnik

PRO TEST BIV [IH SA VE TO DA VA CA IS PRED VLA DE SR BI JE

SR BI JA ^E KA [E ZDE SE TOG LO TO MI LI O NE RA

Agronomi tvrde da su izigrani

Oko 150 agronoma, biv{ih asistenata savetodavaca, kojima nije produèn ugovor s dràvom, okupilo se ju~e ispred Vlade Srbije sa zahtevom da ih primi neko od nadle`nih, kao i da budu vra}eni u slu`bu. Protest je organizovan jer, kako tvrde nezadovoqni agronomi, ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} nije ispo{tovao dogovor „o vra}awu na posao odre|enog broja diplomiranih inèwera poqoprivrede nakon rebalansa buxeta”. Oni tvrde da je takav dogovor postignut na sastanku ministra s predstavnicima asistenata savetodavaca 7. avgusta, dodaju}i da im, iako su 11. septembra ponovo podneli zahtev za prijem kod ministra Kneèvi}a, „niko iz Mini-

starstva do danas nije zvani~no odgovorio, niti ih je primio na razgovor”. Diplomirana inèwerka poqoprivrede Sne à na \u ki} izjavila je Tanjugu da je u okviru projekta „Stru~no znawe za va{e imawe” na terenu bilo angaòvano 1.658 inèwera koji

su pokrivali celu Srbiju. Po wenim re~ima, na sastanku s Kneèvi}em im je obe}ano da „projekat u su{tini treba da se produì uz odgovaraju}u reviziju pre svega broja”, sa ~ime su se predstavnici asistenata savetodavaca sloìli, a obe}an im je i ponovni sastanak. – Iako smo podneli molbu, do dana{weg dana nismo dobili odgovore – tvrdi Sneàna \uki}, koja je kao asistent savetodavca bila angaòvana na podru~ju Beograda, Mladenovca i Smedereva. Ona je tako|e tvrdi da su iskustva agronoma s terena veoma dobra jer su „prihva}eni od na{ih seqaka, doma}ina, poqoprivrednika izuzetno dobro, iako je u po~etku bilo malo nepoverewa”.

U bubwu se okre}e dva miliona evra Dr àv na lu ti ja Sr bi je objavila je da o~ekuje 60. loto milionera u 77. kolu, ~ije }e izvla~ewe biti u petak, 28. septembra, a glavna premija dostiè ~ak 2,05 miliona (2.050.000) evra. Do sada je sre}u da postanu dobitnici najpoèqnije

Rekord u visini iznosa „sedmice” i daqe drì dobitni tiket iz marta 2010. godine, koji je vlasniku iz Kawiè doneo ~ak 4,8 miliona evra. Vi{emilionska sedmica zabeleèna je i u aprilu 2005, kada je dobit nik iz Sta re Pa zo ve

DR @A VA PRE PU [TA PRI VAT NI CI MA „MA SOV NU STA NO GRAD WU”

Hipoteke na stanovima zamka i za investitore Izjava ministra finansija i privrede Mla |a na Din ki }a da dràva vi{e ne}e graditi stanove za prodaju ve} }e taj posao prepustiti privatnim investitorima do{la je neo~ekivano, iako su dràvni stanovi bili me|u najskupqima pa su potencijalni kupci traìli jeftiniju varijantu. Samo pre dva meseca najavqena je mogu}nost izgradwe 5.000 novih stanova u aran`manu dràve, od koje je sektor gra|evine o~ekivao pomo}. Ali, program nije makao daqe od Beograda, a izgradwa na dve tamo{we lokacije zaposlila je tek {a~icu neimara i tek deli} kapaciteta gra|evinske industrije. Gra|evinska direkcija Srbije prodavala je nove stanove u novoizgra|enim beogradskim naseqima za oko 1.300 evra kvadrat, {to je u vi{e navrata i na vi{e mesta oceweno kao preskupo. Cena je mo`da i bila konkurentna u vreme ugovarawa izgradwe, me|utim, nakon sunovrata na trì{tu nekretnina, prestala je da to bude. Istina, gra|ani su ~esto negodovali i pitali gde su ti jeftiniji stanovi od po 800 i 1.000 evra za kvadrat o kojima se toliko pri~a, kada su cene s kojima su se sretali uvek relativno visoke. Me|utim, poznavaoci

Tokom jula plasirana je vest da }e dràva pokrenuti izgradwu novih stanova {irom Srbije po beogradskom receptu. O~ekivalo se da zidawe iz dràvnog programa krene i u Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu... Obja{wewe je bilo da je pokretawe stanogradwe re{ewe ne samo za one kojima treba stan ve} i za ve}e zapo{qavawe zidara, gra|evinske industrije i drugih privrednih grana koje prate taj sektor. Koliko }e investitori poleteti da grade stanove nije te{ko proceniti. Zasigurno mawe nego do sada jer, osim {to te{ko mogu prodati izgra|eni stan – zbog ~ega su i uvedeni subvencionisani stambeni krediti (koje i danas „ostavqa” ministar Dinki}) – oni zbog nedostatka obrtnih sredstava i skupih kredita ne mogu ni krenuti u izgradwu. Tako|e, treba imati na umu da je u zemqi blizu milion stanova pod hipotekom, koju banka moè aktivirati svaki ~as, a svedoci smo da su brojne i aktivirane. To je om~a oko vrata za novo investirawe jer stanovi koji se na|u na dobo{u prodaju se ispod cene, {to neminovno ima odraza i na vrednost novoizgra|enih kvadrata. R. Da u to vi}

Vr zi no ko lo U vrzinom kolu stagnacije i duboke krize u zemqi, na trì{tu su se pojavili i porodi~ni stanovi za koje vlasnici vi{e ne mogu da pla}aju reìje ve} traè neki skromniji sme{taj, {to tako|e obara cenu kvadrata. To zna~i propast za doma}u i stanogradwu i industriju gra|evinskog materijala, ali ne samo wu, ve} i ostale privredne grane koje pokre}e gra|evina. Ako nema novih stanova i novih useqewa, nema ni kupaca novog name{taja, podnih obloga, keramike... A ne moè sve kupiti {aka bogata{a. prilika na trì{tu nekretnina uvek odgovaraju isto: nije cena ono {ta se traì za kvadrat, ve}

ono po{to se proda. A proda se uvek mnogo jeftinije od onoga {to se tra`i.

Pireus: Krediti sa subvencionisanim kamatama Pireus banka saop{tila je da se potpisivawem ugovora s Fondom za razvoj Srbije ukqu~ila u Vladin program subvencionisanog kreditirawa preduzetnika, malih, sredwih i velikih preduze}a. Klijentima su stavqeni na raspolagawe krediti za finansirawe obrtnih sredstava i odr`avawe likvidnosti, kao i za izvozne poslove. Limiti kredita se odre|uju pojedina~no u zavisno-

sti od procewene kreditne sposobnosti klijenta, uz po{tovawe propisanog maksimalnog iznosa od 30 miliona dinara za preduzetnike i mala preduze}a, 200 miliona dinara za sredwa preduze}a i 400 miliona dinara za velika preduze}a, odnosno 600 miliona dinara za izvozne poslove. Krediti sa subvencionisanim kamatama odobravaju se na rok do 18 meseci, u koji je ukqu~en grejs-period od pet meseci. Banka primewuje od-

redbe ugovora s Fondom za razvoj Republike Srbije tako da kamata iznosi najvi{e do referentne kamatne stope NBS-a za kredite u dinarima i najvi{e do 3,5 posto na godi{wem nivou za kredite s valutnom klauzulom. Subvencionisani iznos kamate za obe vrste kredita iznosi pet posto godi{we na iznos kredita, a krediti za finansirawe izvoznih poslova odobravaju se iskqu~ivo uz primenu valutne klauzule.

Re kord u vi si ni iz no sa „sed mi ce” i da qe dr ì do bit ni ti ket iz mar ta 2010. go di ne, ko ji je vla sni ku iz Ka wi è do neo ~ak 4,8 mi li o na evra premije kod nas imalo ukupno 59 igra~a iz razli~itih krajeva zemqe. Statistika pokazuje da su najvi{e sre}e imali Beogra|ani jer je ~ak 28 dobitnih listi}a upla}eno u tom gradu. Ni{lije su slavile tri puta, a po dve premije su obradovale sre}nike u Uìcu, Novom Sadu, Bijeqini, Pan~evu i Bawaluci. Loto milioneri ìve i u Kragujevcu, Ba~koj Topoli, Dowem Milanovcu, Rumi, â~ku, Trsteniku...

po stao bo ga ti ji za 3.967.626 evra, kao i u julu 2006, ka da je naj sre} ni ji Be o gra |a nin osvo jio 3,22 miliona evra. Tri puta do sada su dobitnu kombinaciju pogodila po dva igra~a, u maju 2005, martu 2007. i u februaru ove godine, pa su dobitak podelili. Od 100 dinara koje igra~ uplati za loto, 30 dinara ide u republi~ki buxet, a 50 za premije.

U Srbiji ìvi 90 multimilionera U Srbiji ima 90 multimilionera ~ije se bogatstvo procewuje na 11 milijardi dolara, navodi se u We alth X izve{taju. Kako se navodi, pro{le godine je u Srbiji bilo 120 multimilionera s procewenim bogatstvom od 15 milijardi dolara pa je ove godine zabeleèn zna~ajno mawi broj. Srbija se u izve{taju „World Ul tra We alth Re port 2012–2013” nalazi na 29. mestu od ukupno 45 evropskih zemaqa. Od biv{ih jugoslovenskih zemaqa najboqe je rangirana Hrvatska (23), koja po izve{taju ima 260 multimilionera, ~ije ukupno bogatstvo iznosi 30 milijardi dolara. U Bosni i Hercegovini, rangiranoj na 30. poziciji, ìvi 85 milionera, koji imaju bogatstvo od

devet milijardi dolara, dok u Sloveniji (34. pozicija) `ivi wih 70 s bogastvom od osam milijardi dolara. Makedonija je rangirana 42. poziciji s 35 multimilionera (~etiri milijarde dolara) a samo jednu poziciju iza we, na za~equ liste je Crna Gora, koja ima „svega” 21 multimilionera koji su „te{ki” dve milijarde dolara. Prva na listi je Nema~ka s rekordnih 15.770 milionera. „We alth X” u izve{taju navodi da se na listi iskqu~ivo nalaze osobe s neto bogatstvom koje prelazi 30 miliona dolara (nakon obra~una akcija u preduze}ima, stambenih i investicionih jedinica, umetni~kih zbirki, aviona, gotovine i ostalih sredstava).

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

112,6300

114,9286

117,5720

112,2852

Australija

dolar

91,0215

92,8791

95,0153

90,7429

Kanada

dolar

88,9021

90,7164

92,8029

88,6299

Danska

kruna

15,1019

15,4101

15,7645

15,0557

Norve{ka

kruna

15,1987

15,5089

15,8656

15,1522

[vedska

kruna

13,2623

13,5330

13,8443

13,2217

[vajcarska

franak

93,0750

94,9745

97,1589

92,7901

V. Britanija

funta

141,4239

144,3101

147,6292

140,9910

dolar

87,3440

89,1265

91,1764

87,0766

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 9. 2012. godine

Cena

Promet

13,51%

840

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

13,09%

648

1.296

Razvojna banka Vojvodine a.d.

7,14%

450

10.800

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

4,35%

2.400

93.600

Bambi Banat a.d. , Beograd

4,19%

22.400

224.000

Promena %

Cena

Promet

-15,66%

3.500

Pet akcija s najve}im padom Privredna banka a.d. , Beograd Energoprojekt Visokogradwa a.d.

-1,54%

319

29.030

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,27%

390

97.500

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,62%

4.353

130.600

Tehnogradwa a.d. , Zrewanin

BELEX 15 (431,03 -0,38) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,66%

1.369

18.168.125

Imlek a.d. , Beograd

0,03%

2.900

635.127

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,62%

4.353

130.600

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

2.200

110.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,27%

390

97.500

NIS a.d., Novi Sad

-1,11%

621

2.151.336

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-1,90%

412

61.117

Energoprojekt holding a.d.

0,80%

501

54.072

Tigar a.d. , Pirot

0,90%

223

11.160

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-2,78%

910

1.507.580

-1,80

437

48.507

-14,29%

600

7.200

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,27%

390

97.500

Soja protein, Be~ej

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Morava a.d. , Jagodina

Razvojna banka Vojvodine a.d.

7,14%

450

10.800

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Akoteh a.d. , Ada

0,00%

113

678.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.587

0,00

Sremput a.d. , Ruma

0,00%

1.056

369.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

62.400

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-4,35%

1.100

224.400

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak28.septembar2012.

UQA U RAD WA MA IMA, ALI PO 200 DI NA RA

Dr `a va se okli znu la o jef tin zej tin OTVO REN 45. SA JAM TU RI ZMA U NO VOM SA DU

Voj vo di na ne ma mo re ali ima du {u

Na Novosadskom sajmu ju~e je otvoren Sajam turizma, koji ove godine bele`i svoje 45. izdawe, a tu manifestaciju otvorio je pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. Ovogodi{wi jubilarni Sajam turizma odr`ava se pod sloganom

– Vojvodina nema more, planine i jezera, ali zato ima {iroku vojvo|ansku du{u – rekao je Vasin, dodaju}i da upravo ta gostoprimqivost treba da bude jedan od bitnih faktora u razvoju turizma Vojvodine. On je istakao da svaki doma}in u Vojvodini predstavqa deo turi-

Pri zna wa za naj bo qe U Srpskom narodnom pozori{tu sino} su uru~ena priznawa Novosadskog sajma za kvalitet turisti~kih objekata i usluga. Uru~eno je 23 pehara Novosadkog sajma, 76 velikih zlatnih medaqa, 33 zlatne medaqe, kao i 41 plaketa, 13 poveqa i {est diploma. „Turizam i obnovqivi izvori energije”, {to je i slogan Me|unarodne turisti~ke organizacije za ovu godinu. – Partner Sajma je regija De`ela Ceqska, koja obuhvata 21 op{tinu u Sloveniji, a nastupa vi{e od 160 izlaga~a – rekao je direktor novosadskog sajma Go ran Va si}. Pokrajinski sekretar Vasin je na otvarawu istakao da ta sajamska priredba nije samo prilika da se ukrste turisti~ki potencijali zemaqa regiona ve} i da Srbija jo{ jednom jasno ka`e da prihvata evropske standarde.

sti~ke ponude Pokrajine i da bi svako od wih trebalo da u~ini da ta ponuda bude boqa. – Svaka ku}a u vojvo|anskim selima treba da bude ure|ena jer ukoliko nema lepu fasadu, to }e sigurno naru{iti utisak gostiju o Vojvodini, a samim tim }e naru{iti i utisak o turisti~koj ponudi – kazao je Vasin. – O tome svedo~i i ~iwenica da su na Sajmu u~e{}e uzele turisti~ke organizacije i agencije iz Slovenije, Hrvatske, Austrije, Ma|arske, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije. D. Ml.

Od intervencije Robnih rezervi bilo je malo vajde jer jeftinijeg uqa i daqe gotovo da nema, osim kod najve}ih trgovinskih ku}a, a i u wihovim rad wa ma br zo se ras pro da. „Intervetni” zejtin po 142,56 dinara razgrabi se ~im stigne a ostane samo onaj od 200 dinara ili na rafovima nema nikakvog. Trgovci, proizvo|a~i i nadle`ni Vladini resori i in sti tu ci je pre ba cu ju jed ni drugima loptu odgovornosti za takvu situaciju, a o~igledno je da dràva nema mehanizam da stabilizuje trì{te. Stoga bi delotvornije bilo da se odrekne carina na uvoz i obezbedi normalnu ponudu nava`nijih namirnica. Trgovci, naime, kaù da je problem kod proizvo|a~a, koji nemaju spakovane dovoqne koli~ine ni uqa ni {e}era po 95 dinara. Jer, poru~ene su ogromne koli~ine pa oni ne mogu sti}i da ih sukcesivno isporu~uju. S druge strane, proizvo|a~i kaù da redovno isporu~uju, a zrewaninski „Dijamant” veli da su plasirane koli~ine ~ak ve}e od uobi~ajenih. U Ministarstvu trgovine, pak, navode da su pojedini trgovci odustali od preuzimawa robe iz Rezervi jer nisu zadovoqni koli ~i na ma, a de lom kri vi cu prebacuju i na gra|ane jer kupuju ve}e koli~ine i stvaraju zalihe, ~ime prave ve{ta~ke ne{ta{ice. âk je, upozoravaju iz Ministarstva, sve vi{e uqa se preprodaje po pijacama pa inspekcija ima pune ruke posla. Kako god, uqa nema, a i kada ga bude dovoqno i kada se snab-

devawe normalizuje, te{ko da }e biti jeftinije od 180 dinara, s obzirom na cene sirovine kod nas i na svetskim tr`i{tima. Podsetimo, uqare sada suncokret pla}aju oko 55 dina-

ju~e ekspert u Privrednoj komori Srbije Vo ji slav Stan ko vi}, dodaju}i da su, iako je su{a desetkovala rod, prenete zna~ajne zalihe poqoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Vek na po sta rom? – Nema razloga da hleb u Srbiji poskupi i maksimalna cena osnovne vrste hleba “sava” treba da bude i daqe do 44 dinara po vekni – ocenio je Vojislav Stankovi}. – Trì{te Srbije normalno je snabdeveno p{enicom i bra{nom i nema razloga za poskupqewem hleba. Treba produìti vaèwe uredbe kojom je cena hleba “sava” od belog bra{na tip 500 ograni~ena na maksimum 44 dinara po vekni od pola kilograma. Uredba, ina~e, isti~e 30. septembra, a u resornom ministarstvu jo{ uvek nemaju informaciju o tome da li }e je produìti i poru~uju da }e se to znati kada vaè}oj uredbi istekne rok. U Uniji pekara, me|utim, ne odustaju od zahteva da hleb ide na 54 dinara. ra, a lane mu je otkupna cena bila oko 30. – Trì{te Srbije normalno je snabdeveno osnovnim ìvotnim namirnicama, svi bilansi su pozitivni i nema razloga za strah od nesta{ica – ocenio je

On je izjavio da se procewuje da je ovogodi{wi rod suncokreta oko deset odsto mawi od lawskog, ali }e uqare mo}i da proizvedu dovoqno uqa za doma}e potrebe. Ocewuju}i da se nepotrebno stvara psihoza ne-

sta{ica jestivog uqa, {to podrazumeva i pove}anu tra`wu, Stankovi} je dodao da je realna cena uqa izme|u 180 i 200 dinara jer se cena suncokreta kre}e od 50 do 56 dinara kilogram. Cena {e}era ne bi trebalo da ide preko 100 dinara i realno je da iznosi 95 dinara za kilogram jer su zalihe dobre, kazao je on. Po wegovim re~ima, Robne rezerve bi {to pre trebalo da iza|u s maksimalnim koli~inama da bi se uspostavila ravnote`a na doma}em tr`i{tu i otklonila psihoza nesta{ica. Stankovi} je mi{qewa da nije dobro {to je zabrawen izvoz {e}erne repe, soje i suncokreta jer, kako je rekao, to stvara psihologiju nesta{ica i uti~e na rast cena, a kao primer je naveo zabranu izvoza p{enice koja je bila najskupqa kada nije mogla da se izvozi i dostizala je do 32 dinara kilogram. Ministar spoqne i unutra{we trgovine Ra sim Qa ji} najavio je ju~e da }e naredne sedmice Ministarstvo intervenisati s jo{ 3.000 tona uqa iz Robnih rezervi, uglavnom name we nih ma wim pro daj nim objektima. – Mi }emo ve} naredne sedmice intervenisati s novih 3.000 tona uqa, uglavnom namewenih mawim maloprodajnim objektima i mawim op{tinama – re kao je Qa ji} pri li kom obilaska fabirke uqa „Viktorija oil” u [idu, najavquju}i da }e se raspodela uqa odvijati po novom planu jer su u prvoj fazi uqe uglavnom povla~ili veliki trgovinski lanci i distributeri. S. G.

dRU[TvO

petak28.septembar2012.

OPERACIJE PROTIV POJA^ANOG ZNOJEWA NA INSTITUTU ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE

PRVOG OKTOBRA PO^IWE AKADEMSKA 2012/13. GODINA, ALI I NOVI MANDATI ^ELNIH QUDI

Pet fa kul teta ima no ve de ka ne

Pro blem se re {a va za po la sa ta Po ja ~a no zno je we te la naj ~e {}e se po ve zu je s vre lim let wim da ni ma. Me |u tim, za po je di ne qu de po ja ~a no zno je we je pra vi pro blem jer se s wim su o ~a va ju to kom ce le go di ne. Pre ko mer no zno je we, ili hi per hi dro za, ni je bo lest ko ja do vo di do o{te }e wa or ga ni zma, in va li di te ta ili smr ti. To

je sta we ko je zna ~aj no uma wu je kva li tet sva ko dne vi ce po je din ca, uti ~u }i na sve aspek ta we go vog ì vo ta (so ci jal ni, psi ho lo {ki, pro fe si o nal ni, emo tiv ni), na ro ~i to kod oso ba mla |e ì vot ne do bi. – Pri sut na je kod pri bli `no tri od sto svet ske po pu la ci je, ja vqa ju }i se pod jed na ko kod oso ba mu {kog i èn skog po la – ka è dr Ivan Ku haj da, spe ci ja li sta grud ne hi rur gi je na In sti tu tu za plu} ne bo le sti Voj vo di ne. –De fi ni {e se kao pre ko mer no i ne kon tro li sa no zno je we ko j e pre v a z i l a z i po t re b e nor m al n e ter m o h o m e o s ta z e. Mo è se po de li ti na pri mar nu, ka da uzrok ni je po znat, i se kun dar nu, ko ja na sta je kao po sle di ca ne kih dru gih po re me }a ja or ga ni zma kao {to su di ja be tes, en do kri ni po re me }a ji, tu mo ri, tu ber ku lo za, ne u ro lo {ke i psi hi ja trij ske bo le sti... Po ja ~a no zno je we se mo è ja vi ti sa mo na po je di nim de lo vi ma te la, a mo è za hva ti ti i ce lo te lo. No vi jim is tra ì va wi ma do ka za no je da se hi per hi dro za na sle |u je, te da u 25 do 50 od sto slu ~a je va po sto ji po re me }aj kod ~la no va po ro di ce. Ka da je dan ro di teq ima hi per hi dro zu, ve ro vat no }a da }e se ona po ja vi ti i kod de te ta je oko 25 od sto. Ja vqa se ve} u de tiw stvu ili pu ber te tu, ma ni fe stu ju }i se go to vo sva ko dnev no, bez ob zi ra na spo qa {wu tem pe ra tu ru. Po ja ~a no zno je we po ten ci ra ne pri jat nost i ne si gur nost u dru {tvu, ~i me se, po sle di~ no, i

zno je we po ja ~a va i na sta je za ~a ra ni krug. Za po sta vqa we di jag no ze pri mar ne hi per hi dro ze neo p hod na je du go go di {wa isto ri ja po ja ~a nog zno je wa pa ci jen ta, kao i kli ni~ ki pre gled. La bo ra to rij ski te sto vi su iz u zet no zna ~aj ni za is kqu ~i va we se kun dar ne hi per hi dro ze uzro ko va ne ne kom dru gom bo le {}u. Ne ke od pred lo è nih me to da za sma wi va we pre ko mer nog zno je wa su di je tet ski re ìm is hra ne, pa se za bra wu je k o n z u m i r a w e ka fe, ~a ja, ko ka-ko le, ~o ko la de, pred la è se upo tre ba ra znih an ti per spi ra na ta, le ko va, jon to fo re za, in jek ci je bo tok sa i hi rur {ka te ra pi ja, ko ja je di na da je traj ne re zul ta te s ve li kim uspe hom. – To ra ko skop ska sim pa tek to mi ja je mi ni mal no in va ziv na hi rur {ka pro ce du ra ko ja se iz vo di kao jed no dnev na hi rur {ka in ter ven ci ja. Je di na ima tra jan efe kat, pred sta vqa stan dard le ~e wa i iz vo di se ve} 30 go di na svu da u sve tu. Ope ra ci ja se iz vo di u op {toj ane ste zi ji i tra je pro se~ no 30 mi nu ta, ra di se kroz po dva ma la re za, oko pet mi li me ta ra, s obe stra ne grud nog ko {a. Re zo vi na ko ì se ne {i ju ve} se le pe spe ci jal nim lep kom ta ko da oì qa ka ne ma. Efe kat se ja vqa od mah na kon bu |e wa iz ane ste zi je i tra jan je. Uko li ko ne ì vi da le ko od Srem ske Ka me ni ce, pa ci jent na pu {ta bol ni cu u po sle po dnev nim ~a so vi ma. Na kon od la ska ku }i, pa ci jent na sta vqa nor ma lan sva ko dnev ni ì vot, ve} na red nog da na se mo è vra ti ti na po sao, iz u ze tak je sa mo uko li ko se ba vi te {kim fi zi~ kim ra dom – ka è dr Ku haj da. To ra ko skop ska si map tek to mi ja je po ~e la da se iz vo di u ze mqi na Kli ni ci za grud nu hi rur gi ju In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne 1996. go di ne. Za po sled we ~e ti ri go di ne zbog pre ko mer nog zno je wa ope ri sa no je vi {e od 1.000 pa ci je na ta. S upu tom za bol ni~ ko le ~e we ope ra ci ja je bes plat na, a bez upu ta se pla }a 1.000 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti, ko ji se upla }u ju na ì ro-ra ~un In sti tu ta. J. Barbuzan

SINDIKAT NEZADOVOQAN STAWEM U PRED[KOLSKOJ USTANOVI „ZREWANIN”

De ca u vr ti }i ma je du ba jat hleb

Pred log ko lek tiv nog ugo vo ra ko ji je Ne za vi sni sin di kat pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne pre vi {e od tri me se ca pro sle dio di rek to ru Pred {kol ske usta no ve “Zre wa nin” Du {ku La zi }u jo{ je u we go voj fi o ci. Sin di kal ci su o~e ki va li da }e ih di rek tor po zva ti na raz go vor da bi za jed no sa ~i ni li fi nal nu ver zi ju ugo vo ra, ali ume sto to ga na i {li su na }u ta we. – U me |u vre me nu smo sa zna li da je di rek tor, na zah tev gra da, lo kal noj sa mo u pra vi po slao sta ru ver zi ju ko lek tiv nog ugo vo ra. Za i sta ne znam za {to je to u~i nio i ne bih da na ga |am. Uosta lom, no vi ugo vor i ne mo `e oti }i u Grad sku upra vu dok Sin di kat i upra va ne sed nu i ne po raz go va ra ju – iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” pred sed nik Ne za vi snog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne u Pred {kol skoj usta no vi “Zre wa nin” @eq ko Cvi ja no vi}. Vo |a Sin di ka ta je na gla sio da je pred log no vog ugo vo ra di rek to ru pre dat na we gov zah tev i da su sin di kal ci o~e ki va li da }e ih La zi} po zva ti na sa sta nak, ali se to ni je do go di lo. – Nas de ve to ro iz Iz vr {nog od bo ra Sin di ka ta bu kval no smo ne ko li ko me se ci sa sta vqa li no vi ko lek tiv ni ugo vor ko ji bro ji vi {e od 60 stra na. O to me ko li ko je to bio obi man po sao naj bo qe sve do ~i po da tak da sta ri ko lek tiv ni ugo -

vor ima sve ga dva de se tak stra na – re kao je Cvi ja no vi}. ^la no vi Sin di ka ta ka ù da kroz ko lek tiv ni ugo vor è le da po ten ci ra ju za {ti tu pra va za po sle nih. – Ma te ri jal ni po lo àj za po sle nih je ka ta stro fa lan. Teh ni~ ko oso bqe, ko je odr à va pro stor Pred {kol ske usta no ve, ima pla tu do 22.000 di na ra, za po sle ni sa sred wom stru~ nom spre mom ima ju oko 31.000 di na ra. A vas pi ta~, ko ji ima 30 de ce u gru pi i ba vi se ta ko zah tev nim ra dom, do bi ja sa mo 39.000 di na ra – na gla sio je Cvi ja no vi}. On je upo zo rio na to da je na sa stan ku IO Sin di ka ta za kqu ~e no da se lo {e sta we u Pred {kol skoj usta no vi ne ogle da sa mo u to me ve} i u gre {ka ma pri na bav ka ma kva li tet nih na mir ni ca za is hra nu oko 2.400 ma li {a na, ko li ko ih po ha |a zre wa nin ske vr ti }e. – De si lo se da jed nog da na u vr ti }e ni je sti gao hleb. Su tra dan je sti gao, ali sta ri. Ve ro vat no onaj {to je tre ba lo da do |e ju ~e. Po pra vi lu, s ta kvim do ba vqa ~em tre ba od mah ras ki nu ti ugo vor. Is hra na de ce je od vi tal ne va `no sti u usta no vi – pod vu kao je Cvi ja no vi}, i na gla sio da i vo }e na me we no de ci po ne kad bu de tru lo ili ze le no, {to je ne do pu sti vo. @. Balaban

dnevnik

U po ne de qak, 1. ok to bra, po ~i we no va {kol ska go di na u vi so kom obra zo va wu, ali ove go di ne od tog da tu ma za po ~i we no vi tro go di {wi man dat ni pe riod za rek to re i de ka ne uni ver zi te ta, od no sno fa kul te ta ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od no sno Po kra ji na. Iz bo ri ru ko vo de }ih qu di na tim po zi ci ja ma, ko ji ma do sa da {wi man dat is ti ~e 30. sep tem bra 2012. na Uni ver zi te tu u No vom Sa du i fa kul te ti ma u we go vom sa sta vu kre nu li su jo{ pro le tos, a po sled wi iz bor de ka na oba vqen je pre kju ~e. Iz bo ri ma sa da ni je bio „taj ming” na Eko nom skom fa kul te -

tu u Su bo ti ci jer wi ho vom de ka nu prof. dr Ne na du Vu wa ku tro g o d i { wi man d at is t i ~ e 2013. go di ne, te na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u No vom Sa du gde su oprav da ne okol no sti ubr za le iz bo re, pa ak tu el ni de kan prof. dr De jan Ma di}, iza bran u mar tu ove go di ne, te mu man dat i te ~e od ta da. Teh no lo {ki fa kul tet u No vom Sa du ni je iza brao no vog de ka na pa je na toj funk ci ji, ali kao vr {i lac du `no sti, do sa da {wi de kan prof. dr Zol tan Za v ar g o. U~i t eq s ki fa kul tet na ma |ar skom na stav nom je zi ku ima v. d. de ka na, doc.

dr Mar tu Ta ka~, a, ka ko „Dnev nik” sa zna je, na ovom fa kul te tu u to ku je pro ce du ra za iz bor de ka na. Pod se }a mo, po ve re we i za dru gi man dat, ko ji tra je od 1. ok to bra 2012. do 30. sep tem bra 2015. go di ne, do bi li su rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, te de ka ni: prof. dr Ne da Mi mi caDu ki}, Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet u No vom Sa du; prof. dr Ran ko Ke ~a, Prav ni fa kul tet u No vom Sa du, prof. dr Ni ko la Gru ji}, Me di cin ski fa kul tet u No vom Sa du, prof. dr Mi lan Pa vlo vi}, Teh ni~ ki fa kul tet „Mi haj lo Pu pin” u Zre -

wa ni nu i prof. dr Alek san dar Pe to je vi}, Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru. No vo i za bra ni de ka ni (ovo }e im bi ti pr vi man dat) su: prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{, Fi lo zof ski fa kul tet u No vom Sa du; prof. dr Mi lan Po po vi}, Po qo pri vred ni fa kul tet u No vom Sa du; prof. dr Ra de Do ro slo va~ ki, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du; pro fe sor Zo ran Kra ji {nik, Aka de mi ja umet no sti u No vom Sa du, i prof. dr Mi ro slav Be {e vi}, Gra |e vin ski fa kul tet u Su bo ti ci. V. ^eki}

„MASTER PLAN” RAZVOJA FRU[KE GORE TE^E KAKO JE PREDVI\ENO

Pri mar ni pro jek ti i ja ~a we in fra struk tu re Sa 112 mi li o na di na ra, ko li ko je Po kra jin ska vla da to kom ove go di ne iz dvo ji la za pro jek te Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra”, za po ~e ta je re a li za ci ja „Ma ster pla na” ko jim bi ta voj vo |an ska pla ni na do 2020. tre ba lo da po sta ne vo de }i tu ri sti~ ki cen tar Sr bi je. – No vac ko ji je iz dvo ji la Vla da Voj vo di ne, kao i do dat nih 50 mi li o na ko je je Na ci o nal ni park obez be dio iz dru gih iz vo ra, is ko ri {}e ni su za pri m ar n e pro j ek t e za { ti t e par ka i ja ~a we in fra struk tu re. Re kon stru i san je deo put ne mre `e, ob no vqe ni su mno gi objek ti i Fru {ka go ra na taj na ~in sve vi {e po pu wa va svo je ka pa ci te te, {to se od ra zi lo i kroz po ve }a ni broj tu ri sta ko ji do la ze – re kao je voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti} pri l i k om po s e t e ob n o vqe noj {u mar skoj ku }i na Po po vom ~o tu ko ja }e ubu du }e bi -

ti iz let ni~ ki cen tar za de cu s po seb nim po tre ba ma. Po we go vim re ~i ma, iako se u po sled we vre me do vo di u pi ta we nad le `nost Po kra ji ne nad NP-om, Vla da Voj vo di ne }e na sta vi ti re a li za ci ju svih pro je -

ka ta ko ji do pri no se raz vo ju Na ci o nal nog par ka i svih osam op {ti na u we mu. Di rek tor NP-a Do bri vo je An to ni} ka `e da je ove go di ne ob no vqe no 24 ki lo me tra pro tiv po `ar ne pru ge, oko 48 ki lo -

me ta ra me kih {um skih pu te va, a iz gra |e no je i ~e ti ri ki lo me tra no vog tvr dog pu ta. – Osim to ga, ure |e no je oko 50 ki lo me ta ra pe {a~ kih sta za, po sta vqe no vi {e od 200 iz let ni~ kih kom ple ta, a ofor mi li smo i sop stve nu sto lar sku ra di o ni cu s no vim ma {i na ma za iz ra du mo bi li ja ra – re kao je An to ni}, i na ja vio iz grad wu eko-kam pa na Stra `i lo vu, pr vog u Sr bi ji ko ji }e bi ti ura |en po svim evrop skim stan dar di ma u toj obla sti. Po we go vim re ~i ma, u na red nom pe ri o du pla ni ra na je re a li za ci ja oko 40 ma wih i ve }ih pro je ka ta ko ji ma }e se na sta vi ti spro vo |e we „Ma ster pla na„. – Ra du je nas {to je i pri vat ni sek tor pre po znao va `nost usvo j e n og „Ma s ter pla n a„ i {to je na Fru {koj go ri sve vi {e vi no gra da i ma lih far mi, {to je ste je dan od ci qe va – re kao je An to ni} N. Perkovi}

Pe tru {i}: U na {em dru {tvu vla da za kon si le Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} re kla je da toj in sti tu ci ji pri sti è sve vi {e pri tu `bi, kao i da je Sr bi ja da le ko od dru {tva gde vla da si la za ko na, jer u woj vla da za kon si le: – Pred sto ji nam dug put do dru {tva istin ske rav no prav no sti ko je svi ma pru à pod jed na ke {an se za raz voj i sa mo i spu we we – na ve la je Ne ve na Pe tru {i}. Ona je is ta kla da od dr à ve o~e ku je ne sa mo da sank ci o ni -

{e ve} i da stva ra prav ni i po li ti~ ki am bi jent da prav da bu de do stup na svi ma: – Mo ra mo da bu de mo sve sni da je do no {e we do brih za ko na – a na {i an ti di skri mi na ci o ni za ko ni su do bri i uskla |e ni s evrop skim stan dar di ma – sa mo po ~e tak u bor bi pro tiv dis kri mi na ci je – do da la je. Po we nim re ~i ma, ~ak i ka da bi se za ko ni strikt no pri me wi va li, to ne bi bi lo do voq no za su zbi ja we ne to le ran ci je i dis kri mi na ci je pre ma oni ma

ko ji su dru ga ~i ji po bo ji ko `e, et ni~ kom po re klu, ve ri, sek su al noj ori jen ta ci ji: – Ne pro |e ni je dan dan a da jav nost u Sr bi ji ne sa zna za ne ki slu ~aj na si qa, pret we, {i ka ni ra wa, naj stra {ni jih iz li va mr `we i ne tr pe qi vo sti pre ma po je din ci ma i gru pa ma sa mo za to {to se po ne kom svom li~ nom svoj stvu raz li ku ju od ve }i ne – ob ja sni la je po ve re ni ca. Ne v e n a Pe t ru {i} ka ` e da je, uo~i ovo g o d i {we „Pa r a d e

po n o s a„, jav n i pro s tor za g a |en naj s tra { ni j im go v o r om mr ` we i otvo r e n im pret w a ma, i na p o mi w e da `i v i mo u dru {tvu gde je rom s ki de ~ ak u auto b u s u pre t u ~ en, a da ni k o od put n i k a ni j e re a g o v ao osim jed n og go s po d i n a ko j i je zbog to g a bio iz l o ` en {i k a ni r a w u: – Na ma se de si lo i da di rek tor jed ne osnov ne {ko le izo lu je rom sku de cu u po se ban obje kat i taj slu ~aj jo{ ni je do bio sud ski epi log – do da la je ona.

VESTI Ne ma raz lo ga za sum wu u pro ce nu kva li te ta le ko va Le ko vi ko je pro ce ni i odo bri Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je (ALIMS) su kva li tet ni i pa ci jen ti u Sr bi ji mo gu ima ti pu no po ve re we u wi ho vu bez bed nost, efi ka snost i kva li tet, sa op {tio je ALIMS. Po vo dom iz ja ve dr Dra ga ne Jo va no vi} na okru glom sto lu „Dok to ri pro tiv ko rup ci je” da je kon tro la le ko va u ALIMS-u neo d go va ra ju }a, ta agen ci ja u sa op {te wu na vo di da se mi {qe we dr Jo va no vi} ne mo `e pri hva ti ti jer je da to ola ko, od no sno ni je za sno va no ni na jed noj ~i we ni ci ko jom bi se do veo u pi ta we kva li tet ra da ALIMS-a, od no sno we go ve la bo ra to ri je. ALIMS is ti ~e da je spre man da od go vo ri na sva ki zah tev stru~ ne jav no sti o svom ra du, ko ji ob u hva ta kon tro lu kva li te ta le ko va i me di cin skih sred sta va, i to s po tvr |e nim ~i we ni ca ma, kao i da }e i ubu du }e re a go va ti na sve pro iz voq ne oce ne o svom

ra du. Agen ci ja pod se }a na to da se po slo vi kon tro le kva li te ta le ka u Sr bi ji spro vo de od 1948. go di ne, ka da je osno van Sa ve zni za vod za is pi ti va we i kon tro lu le ko va i dru gih ma te ri ja la ko ji slu `e u me di cin ske svr he.

{nog is pi ta, do da je se u sa op {te wu. Ni je dan gra |a nin s ko jim je oba vqen raz go vor ni je po sve do ~io da je do pri ba vqa wa te sto va do {lo pre po la ga wa za vr {nog is pi ta.

Test iz ma te ma ti ke ni je fal si fi ko van

U Vla di Voj vo di ne pred sta vqen je pro je kat „Mo gu kao ti”, ko ji re a li zu je Ma ti ca rom ska u sa rad wi sa Kan ce la ri jom za in klu zi ju Ro ma Vla de APV i Jav nim ser vi som Voj vo di ne. Re zul ta ti is tra `i va wa po ka zu ju da je sta we bez bed no sti mla dih za do vo qa va ju }e, ma da su pri sut ni ra zni ob li ci na si qa, od onog u po ro di ci, za tim vr {wa~ kog na si qa, do dis kri mi na ci je i ne to le ran ci je. Is tra `i va wem je ob u hva }e no sto rom skih i ne rom skih stu de na ta sa No vo sad skog uni ver zi te ta, a is pi ta ni ci su uglav nom od go va ra li da se ose }a ju bez bed no, ali da ima ju od re |e ne stra ho ve. Mla di Ro mu su bi li naj ne si gur ni ji za svo ju bez bed nost, dok je ve }i na is pi ta ni ka iz ja vi la da je naj ma we je dan put bi la `r tva dis kri mi na ci je.

Pr vo osnov no jav no tu ì la {tvo u Be o gra du utvr di lo je da ne ma do voq no ele me na ta da se oka rak te ri {e kao kri vi~ no de lo pri ja va mo gu }eg fal si fi ko va wa i zlo u po tre be te sta iz ma te ma ti ke u okvi ru za vr {nog is pi ta u osnov nom obra zo va wu i vas pi ta wu 2011/12. go di ne, sa op {ti lo je Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja. U iz ve {ta ju Tu ì la {tva se na vo di da, na osno vu pri ku pqe nih do ka za, ori gi na la te sta i pre ku ca nog te sta – fal si fi ka ta, pri ba vqe ni te sto vi ne od go va ra ju ori gi na lu. Tu ì la {tvo na vo di da na osno vu iz ja va gra |a na ko ji su pri ja vi li de lo utvr |u je da su svi spor ni te sto vi pri ba vqe ni po sle po la ga wa za vr -

„Mo gu kao ti”

NA SAJ MU AN TI KVI TE TA

V remeploV

O`i veo sjaj pro {lo sti Na saj mu an ti kvi te ta ju ~e u Do mu voj ske Sr bi je po se ti o ci su mo gli da vi de pred me te sta re po ne ko li ko ve ko va. Sta ri fo to-apa ra ti, na kit od sre bra i zla ta, sli ke i iko ne, ru~ ni, xep ni i zid ni sa to vi sa mo su ne ki od pred me ta ko je su po se ti o ci mo gli da raz gle da ju i ku pe. Sa va S. To do rov, pred sed nik Dru {tva ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na” ka `e da je ko lek ci o nar stvo

Cvet ne le je na pi sa le ot kaz

kao ho bi po sta lo pri li~ no sku po i te {ko za pro mo vi sa we. Na gla sio je da se na saj mu naj ~e {}e pro dav ci me |u sob no raz me wu ju, a da po se ti o ci ret ko ku pu ju an ti kvi te te zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci je. Na saj mu je or ga ni zo va na tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja pred me ta i pri lo ga ~la no va Dru {tva „Srp ska Ati na”, sa mih iz la ga ~a, kao i ru ko tvo ri na u~e ni ka „Dr Mi lan Pe tro vi}” i Ko la srp skih se sta ra. A. V. / L. B.

Eko nom ski od bor No vog Sa da pri mio je u le to 1869. u slu `bu „iz u ~e nog ba {to va na ko ji go vo ri srp ski, ne ma~ ki i ma |ar ski”. Ovaj ~o vek je mno go obe }a vao a ma lo ura dio, pa je 28. sep tem bra 1872. ot pu {ten iz slu `be. Isto vre me no je u Be ~u i Pra gu kon kur som tra èn vi so ko o bra zo va ni stru~ wak ko me je na me wen po lo àj grad skog ~i nov ni ka sa od go va ra ju }om pla tom. Na spi sku we go vih oba ve za bi lo je ne go va we ogled nog vo} wa ka uz ob u ~a va we {kol ske de ce u ore zi va wu vo }a ka i odr à va we cvet nih le ja na pro me na di, na {e ta li {tu od kra ja Du nav ske uli ce do re ke. Po sle po la go di ne do ve den je iz ve sni Hajn rih Klo de ko ji je ve ro vat no do bro ra dio, ~im se o we mu ni je go vo ri lo... N. C.

Novosadska petak28.septembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

VE ^E RAS U CEN TRU FE STI VAL NA U KE

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Na tr gu ro bo ti i eks pe ri men ti

Stu den ti za du `bi na ri

vet se okrenuo naopa~ke. Dok su nekad bogati qudi svojim novcem i podizali zadu`bine za zajednicu u kojoj `ive, danas to rade oni koji imaju najmawe para, studenti. Tako su putevima Pupina, Kolarca, Tekelije nastavili studenti arhitekture Fakulteta tehni~kih nauka, koji }e prvog dana oktobra sve~ano otvoriti drveni mosti} iznad kanala kod Limanskog parka i Kineske ~etvrti. Izgradili su ga svojom pame}u i sredstvima. Neki }e

re}i kako tri i po metra drvenog mosta nije poduhvat, no kad bi se uhvatili u ko{tac sa izgradwom dobro bi se oznojili, ili odustali. Uz konkretnu korist minijaturnog zdawa gest najvi{e dira. Kako to da dana{wi bogati preduzetnici, tajkuni i posednici ne tr~e da izgrade ne{to gde nema profita? Mo`da koji bogata{ pre|e taj most, ne slute}i da su studenti to napravili za sve, pa i za wega. A. Latas

Trg slo bo de }e da nas, od 17 ~a so va do po no }i, bi ti cen tar na u ke ka da, sve ~a nim na stu pom Uni ver zi tet skog ho ra i obra }a wem po kra jin skog se kre ta ra za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go sla va Pe tro vi }a, ot po~ ne ma ni fe sta ci ja „No} is tra ì va ~a”. Kroz pro gra me pri la go |e ne svim uz ra sti ma i pot pu no bes plat no po se ti o ci }e na za ba van na ~in u~i ti o na u ci i upo zna ti naj bo qe srp ske is tra ì va ~e u wi ho vim sva ko dnev nim ak tiv no sti ma. U sa mom cen tru }e bi ti iz vo |e ni broj ni eks pe ri men ti i ra di o ni ce, kao {to je „Ro bo ti u po tra zi za bla gom”, na ko joj }e po se ti o ci mo }i da za vi re u unu tra {wost ro bo ta i upra vqa ju wi ma. Na ra di o- ni ci „Su prot no sti se pri vla ~e” u~i }e se o si la ma qu ba vi, dok }e se na ra di o ni ci „Bu di spre man za ka ta stro fal nu ne man” ana li zi ra ti ka ko se mo gu iz be }i ili ubla ì ti po pla ve, ze mqo tre si i po à ri. Naj mla |i }e od is tra ì va ~a u~i ti i o ple su zve zda, astro lo gi ji, na stan ku sa pu na i o za ni -

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika mqi voj he mi ji, kao i ka ko sa mi mo gu da na pra ve bez be dan eks pe ri ment. Za one ne {to sta ri je or ga ni zo va na je i ka fa sa na u~ ni ci ma, od 19 do 21 ~as, u klu bu „Ber li ner”, u Ka to li~ koj por -

ti o ci }e vi de ti ko li ko stru je mo gu da na pra ve vo ze }i bi cikl i za {ta se sve ta ener gi ja mo `e is ko ri sti ti. Ma ni fe sa ci ju }e, od 23 sa ta do po no }i, za tvo ri ti za bav ni pro gram, od no sno na -

ti, na ko joj }e ima ti pri li ku da raz go va ra ju o ve li kom pra sku, eko lo gi ji, teh no lo gi ji pi va, fo ren zi ci... Po seb na atrak ci ja bi }e tak mi ~e we u pro iz vod wi elek tri~ ne ener gi je uz po mo} bi ci kla i qud skog po go na, te }e cen tar gra da po sta ti pra va elek tra na na qud ski po gon, a po se -

stup per for me ra bra zil skih uda raq ki „Sam ban sa”. „No} is tra `i va ~a” je do ga |aj ko ji na ini ci ja ti vu Evrop ske uni j e ve} tre } u go d i n u afir mi {e na u ku i pod sti ~e mla de da se wom ba ve. Po red No vog Sa da, ovaj fe sti val na u- ke odr `a }e se i u Zre wa ni nu, Be o gra du i Ni {u. A. J.

VESTI Deo Na se qa bez to ple vo de Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Uli ci To do ra Jo va no vi }a To ze po ~i we da nas u 7 ~a so va i zbog ovih ra do va to ple vo de ne }e bi ti u uli ca ma To do ra Jo va no vi }a To ze 6, 8, 10, 12 i 14, Sto ja na No va ko vi }a 1, 3 i 5 i u Ra do mi ra Ra {e Ra duj ko va 3, 5 i 7. Za vr {e tak ra do va i po nov ni do la zak to ple vo de o~e ku je se da nas u ka snim po po dnev nim sa ti ma. B. M.

„Sli ka u ogle da lu” AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Sli ka u ogle da lu” autor ke Ka ta ri ne Iva no vi} bi }e odr à no ve ~e ras u 18 ~a so va, u gale ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. O iz lo `bi, we nom kon cep tu, de li ma i autor ki go vo ri }e ku stos iz lo `be Sne à na Mi {i}. Po stav ka se mo è po gle da ti do 20. ok to bra. A. J.

Re kre a tiv ci na „Saj mi {tu” Tra d i c i o n al n i su s ret re kre a ti va ca sa „Saj mi {ta” i „\a~ kog” odr `a }e se u su bo tu, ovo ga pu ta na SC „Saj mi {te”. Od 10 ~a so va po ~i wu nad me ta wa u ma lom fud ba lu, te ni su gla vom i lo ru mu, a kao i uvek na kra ju sle di dru `e we uz ne za o bi la zni pa suq. B. M.

I[ ^U PA NI SVI KA BLO VI ZA PU WE WE MO BIL NIH

Zbog van da la uve nu lo „so lar no dr vo” No vo sa |a ni vi {e ne mo gu da ko ri ste „so lar no dr vo” za pu we we mo bil nih te le fo na, ko j e se na l a z i na pla t ou Spen sa, a po sta vqe no je pre go di nu da na, jer su sa we ga i{ ~u pa ni svi ka blo vi. Mi lo[ Mi li sa vqe vi}, di rek tor kom pa ni je “Stro u be ri ener x i” ko j a je po s ta v i l a “dr vo” ka `e da su oni upo zna ti sa ovom si tu a ci jom, ali da sa Gra dom tre ba da se

pot pi {e ugo vor o odr `a va wu pu wa ~a. - Ovo se i ra ni je de {a va lo, pa smo ta ko sa mo i ni ci ja tiv no, o svom tro {ku, pet ili {est pu ta ve} me wa li ka blo ve, ali vi {e ni smo u mo gu} no sti da to ra di mo, jer ne ma mo nov ca. Da bi se ovaj po sao oba vio mo ra se, ka ko sam ve} ka zao, pot pi sa ti ugo vor o odr `a va wu sa Gra dom - na gla sio je Mi li sa vqe vi}. B. M.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak28.septembar2012.

DNEVNIK

NA GRA DI LI [TU NA PO ZO RI [NOM TR GU

Ra do vi spo ro hva ta ju za let

Iz lo `ba u ~ast 255 go di na ro |e wa Vu ka Ka ra yi }a

{tanska {tedionica i novi suinvestitor “Ateks invest” prognozirano je da bi zgrada trebalo da bude gotova krajem slede}e godine. -Objekat bi trebalo da bude zavr{en u predvi|enom roku ukoliko ne bude nekog administrativnog zadr`avawa oko kompletirawa raznih saglasnosti - re-

Tre nut no na dne vom re du sa na ci ja kro va, uklo wen je uni {te ni crep. Na pro zo re su sta vqe ni naj lo ni

GRAD SKA BI BLI O TE KA PRO SLA VI LA 167. RO \EN DAN

Usko ro Cen tar stra ne kwi ge

Gradska bibilioteka ju~e je organizovala proslavu u ~ast 167 godina postojawa i rada, a tom prilikom najavqeno je otvarawe Centra strane kwige, u renoviranim prostorijama na Trgu republike. Kako je naveo direktor ove ustanove Mi lo{ Pan kov, radovi se privode kraju, a Centar bi trebao da otvori vrata za posetioce krajem godine. - Otvarawe Centra jedan je od kqu~nih ciqeva u ovoj godni. U wemu }e se na}i kwige na engleskom, ruskom, francuskom i nema~kom jeziku, kao i na jezicima nacionalnih mawina u Vojvodini. Tako }e sugra|anima biti na raspolagawu edukativni sadr`a-

ji za u~ewe i usavr{avawe znawa stranih jezika - kazao je Pankov. Ovom prilikom prisutnima su podeqene lepo ure|ene kwi`ice sa informacijama o Biblioteci, a organizovana je i izlo`ba u ~ast 255 godina ro|ewa Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, koju je pripremila urednica kulturnog programa ove ustanove Na da Uro {e vi}. Kako 2012. godina u Biblioteci proti~e u ~ast Novog Sada, tako su ju~e glumci Bo {ko Pe trov i So wa Mla de nov ~itali tekstove o gradu, a za muzi~ki deo bila je zadu`ena Ago ta Vit kai Ku ~e ra uz klavirsku pratwu Li di je Me di}. A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Be le `ni ca” Ni ko la sa Spark sa

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Bele`nica” Ni ko la sa Spark sa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (13.30), „Pla}enici 2” (22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.30), „Meda” (18, 20), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.30), „Sudija Dred” (16.10, 20.15, 22.10), „Anonimna dojava” (22.15), „Dr rej i |avoli” (18.05). KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}” opera „rigoleto” (19), Scena „Pera Dobrinovi}” balet „[ampawac i jagode” (20.30). Pozori{te mladih velika sala „Testosteron„ (20). novosadsko pozori{te „Marat d sade” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u ist vreme rodile su: BLIZANCE: Isi do ra Pe kez iz Sremske Kamenice (devoj~ice) i Gor da na Gu li} iz Ba~ke Palanke (de~ak i devoj~ica) DEVOJÎCE: Spa se ni ja Kr sti}, Veq bo ne Spa so li, Mi le na Ca re vi}, So fi ja Ra ko ~e vi} i Je le na Ti {ma Ma ri} iz Novog Sada. DEÂKE: Ma ri ja Osto ji}, Re na ta Ku jun xi} Da ~o vi}, Sa wa Ko pri vi ca, Sla |a na Su dar, Alek san dra Dam wa no vi} i Mar ta Pa la ti nu{ iz Novog Sada, Mil ki ca Ba ji} iz Ba~ke Palanke, La u ra Jo vi} iz êrevi}a, Ele o no ra Sa bo iz Temerina, Mir ja na Mar ko vi} iz Kr~edina, Bra ni sla va To do rov iz In|ije, Ta ma ra Ve li~ ko vi} iz Futoga, Jar mi la Mu ~a ji iz Ba~kog Petrovca i Jo va na Ra bqe no vi} iz Starih Ledinaca.

SAHRANE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Antun Ka`imira Opa~ak (1942, urna) u 10.30 sati, Vitomir Qudevita Andri} (1933, urna) u 11.15 sati i Jovan Ivana Nikoli} (1959) u 12 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahraweni Stevan Borislava Obradovi} (1931) u 13 i @arko Jovana Oros (1920) u 15 ~asova. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen \ura Milana Stankovi} (1930) u 15 sati.

uklowen uni{teni crep. Ovakvu sliku sugra|ani mogu videti svakodnevno, pa se sti~e utisak da posle ~etiri meseca od novog po~etka gradwa te~e sporo. Kako bi saznali da li }e prva faza gradwe biti zavr{ena u roku i koliko daleko su odmakli radovi zvali smo firmu “Ateks invest”, ali na upu}ena pitawa nismo dobili odgovore. Posao na objektu nastavqen je posle gotovo dve decenije od prekida radova. Nakon potpisivawa ugovora o nastavku radova, koji su parafirale Po{ta Srbije, Po-

kao je tada generalni direktor “Ateks investa” Mar ko ]u li brk.- Po studiji, koju je uradio Gra|evinski fakultet, a na zahtev suinvestitora, da bi se objekat priveo nameni mora prvo da se izvr{i sanacija o{te}enih delova, koji su propali od dugog stajawa i kra|e. Da bi se objekat kompletno zavr{io bi}e potrebno da suinvestitori daju zahteve za projektni zadatak oko zavr{etka izgradwe objekta i opremawa prostora. ]ulibrk je kazao da }e se u prvoj fazi izgradwe raditi novi

Fo to: R. Ha yi}

Radovi na zgradi na Pozori{nom trgu, popularno nazvanoj Po{tanska {tedionica, po~eli su u maju ove godine, ali ju~e mi nismo videli majstore na gradili{tu. Po izgledu zgrade moglo se zakqu~iti da se trenutno radi na sanaciji krova. Postavqena je za{tita za prolaznike, na prozore su stavqeni najloni a sa krova

krov, fasada, bi}e ugra|eni prozori i sanirana o{te}ewa izolacije u suterenu, koji je propao zbog vode, koja je tu godinama stajala. Ovi radovi trebali bi da budu gotovi krajem godine. U zgradi }e se nalaziti robna ku}a italijanskog “Atksa”, prostorije Po{te i Po{tanske {tedionice. Da podsetimo, Ugovor o izgradwi ovog objekta potpisan je krajem osamdesetih godina pro-

{log veka izme|u Po{te Srbije, Po{tanske {tedionice i preduze}a “Investdom”. Gradwa je po~ela devedesetih, ali je zbog nedostatka novca, sankcija i nere{enih vlasni~kih odnosa prekinuta. Nakon bankrota “Investdoma” i izlaska iz partnerstva, kao tre}i suinvestitor u posao ulazi italijanska firma “Ateksinvest” i preuzima obavezu da finansira zavr{etak objekta. N. R.

[TA PO TRO [A ^I MA DO NO SI OTVA RA WE NO VOG SU PER MAR KE TA?

Po jef ti we wa na du gom {ta pu U tr`nom centru “Big ce”, koji bi po najavama trebao da bude otvoren sredinom oktobra, bi}e sme{ten i supermarket DIS. Otvarawe tog marketa potro{a~ima bi trebalo da donese niè cene, jer prema pravilima trì{ta, {to je konkurencija i ponuda ve}a, cene bi trebale da budu niè. Iz Nacionalnog udruèwa za za{titu potro{a~a kaù da je svaka zdrava konkurencija na trì{tu i vi{e nego dobrodo{la. - Trì{te Srbije je odavno zarobqeno monopolom zbog ~ega mi kao organizacija za za{titu potro{a~a pozdravqamo svaki vid konkurencije - rekao je predsednik tog

telefoni

Osim supermarketa DIS, koji }e se prostirati na 3.550 kvardata, u tom centru svoje prodajno mesto na}i }e oko 50 svetskih brendova. “Big ce”, koji je u vlasni{tvu izraelske kompanije “Big {oping centers”, nalazi se u Industrijskoj zoni u blizini Novosadske mlekare, a prostire se na 30.000 kvadratnih metara. Ispred objekta bi}e ura|eno 1.500 parking mesta, {to }e kupcima olak{ati pristup. Otvarawe tog izraelskog tr`nog centra predstavqa prvi dolazak jedne velike izraelske firme u Vojvodinu. N. R.

MA NI FE STA CI JA PRED ZA VO DOM ZA ZA [TI TU STU DE NA TA

Ve `ba we ~u va sr ce

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Udruèwa Go ran Pa po vi}. - Ne nadamo se nekim drasti~nim promenama, ali o~ekujemo da }e dolaskom ovog supermarketa bar neki proizvodi biti jeftiniji i pristupa~niji potro{a~ima. Po re~ima Papovi}a, na cene proizvoda mogla bi uticati i lokacija na kojoj se tr`ni centar nalazi. - Po{to se nalazi na udaqenoj lokaciji, ne mogu se o~ekivati ve}e razlike u cenama svih proizvoda. Moè se o~ekivati da u prvom, udarnom talasu, kada centar bude otvoren, cene budu ne{to niè, ali to ne mora biti trajno - obja{wava Papovi}.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Zavod za zdravstvenu za{titu studenata danas od 12 do 13 ~asova priredi}e javnu manifestaciju „Jedan svet, jedan dom, jedno srce”, povodom obele`avawa Svetskog dana srca. Manifestacija }e se odr`ati ispred Zavoda, Ulica dr Sime Milo{evi}a 6. Studenti }e imati mogu}nost da provere indeks telesne uhrawenosti, obim struka i kuka, krvni pritisak, kondiciju...Studenti }e mo}i da se informi{u o faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i s volonterima }e popuwavati anketu. Manifestacija populari-

^ITAOCI PI[U SMS

zuje redovnu fizi~ku aktivnost posebno kod mladih ~iji je na~in `ivota uglavnom sede}i, te se kao posldica toga ~esto javqa gojaznost. Dom zdravqa „Novi Sad” ju~e je istim povodom organizovao preventivne preglede u okviru humanitarne akcije MZ „Adice” - „Dunavske no}i”. Gra|ani su od 13 do 17 ~asova mogli da provre krvni pritisak, telesnu masu, nivo {e}era u krvi, izmere ugqen monoksid u izdahu (ukoliko su pu{a~i), a `ene su imale obuku za samopregled dojki. I. D.

065/47-66-452

Sme }e i smrad ni kom ne sme taju? Kad pre|ete prugu na Bulevaru Evrope zapahne vas u`asan smrad, razbacano sme}e, a ni~u i novi objekti od kartona. Morate tu pro}i, jer sa druge strane nema staze, a skupqaju se i psi. Zar to nikome ne smeta? Sramota za na{ grad, nekada naj~istiji, nekada... 063/5130.. * * * Pre tri nedeqe, pisali ste u dva navrata o tome da po~iwe popravka kolovoza kod Ka}ke petqe i da }e vozila iz pravca Zrewanina ulaziti u Novi Sad obilaznicom kroz Ka}. Svakodnevno putujem tom trasom i nisam video nikakvo gradili{te, ni jednog radnika, niti ma{inu, a i daqe se maltretiramo voze}i sporom i 5 kilometara du`om obilaznicom. Molim vas pi{ite o tome. 063/8523...

* * * Dokle bre qudi, da radnici „Noviteta“ Futo{kom ulicom, kojom su nekada i{li bezbri`no, sada idu sa poniàvaju}im transparentima? 064/3078... * * * Da li je mogu}e? U eri nekulture, {unda, desi}e se i jedna lepa stvar! Taman sam izgubio svaku nadu da }u u ovom svom izmu~enom ìvotu ~uti ne{to drugo normalno, a onda pro~itah, da }e 21. decembra u Beogradu nastupiti grupa „Smak“. Hvala ti boè. Kre}em pe{ke. @iveo To~ak, dosta mi je ove boranije, udavi{e, bre dvadeset godina nam piju krv. Vlada, Detelinarac... 065/6798... * * * Od kad nam je stigla nova vlast sve poskupquje 50 odsto. Meso, grejawe... Ni{ta od jeftine struje, ni{ta od ukidawa pretplate. Tresla se gora, rodio se mi{! 062/2630..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Od da nas po gled pu ca s Vi di kov ca Vi di ko vac u 17.30 sa ti otva ra ju pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i pred sed nik Op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} Mi len ko Fi li po vi}. Vi di ko vac }e bi ti me sto gde }e mo }i da se odr `a va ju kul tur ni i du hov ni pro gra mi, a i tu ri sti~ ka atrak ci ja Kar lo va ca. Naj zna ~aj ni ji we gov deo je otvo re na sce na na

dva ni voa. Cen tral no ste pe ni {te iz Pu pi no ve uli ce vo di po se ti o ce na pr vi ni vo, gde je po sta vqen krst, na po sta men tu od tri me tra, ta ko da da wu i no }u uz de ko ra tiv nu ra sve tu do mi ni ra pro sto rom, dok je na dru gom ni vou, u am fi te a tru skulp tu ra Du {ka Tri fu no vi }a. Sve ~a no otva ra we „Gro `|e ba la” bi }e odr à no da nas u 20.15 na tr gu u Srem skim Kar lov ci ma ka da }e na stu pi ti umet ni~ ki an sambl MO “Sta ni slav Bi ni~ ki” i so li sta Bo ì dar Bo ki Mi lo {e vi}. U 22 ~a sa bi }e odr àn kon cert “Voj vo |an skih tam bu ra -

A N K E T A : KOLIKO VOLIMO DVA TO^KA I PEDALE

U KARLOVCIMA „GRO@\EBAL“ I...

U okvi ru obe le `a va wa kar lo va~ kog „Gro `|e ba la” da nas }e se odr `a ti sve ~a no otva ra we Vi di kov ca u 17.30 sa ti, ka da }e pri sut ne po zdra vi ti pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} i pred sed nik Op {ti ne

petak28.septembar2012.

{a”, a na stu pi }e i or ke star “Zo ru le”, “Ku zmin ci” i “Kar lov ~a ni”. U 23.30 po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u kon cer tu gru pe “Ni ja ga ra”. Su tra }e na tr gu u 11 ~a so va za naj mla |e bi ti iz ve de ne

pred sta ve „Dok tor en ci klo pe di jus” i „Hra bri ti gri}”, a od 13 ~a so va na stu pi }e ma |i o ni ~a ri, klov no vi i ani ma to ri. Od 14 do 16 ~a so va bi }e odr àn „Vajn fest”, per for mans u~e ni ka me |u na rod nog kam pa Po kre ta Go ra na Voj vo di ne, a od 16 kon cert OKUD „Bran ko vo ko lo”. U 19 ~a so va po se ti o ci }e mo }i da ~u ju „Ba tin sen ti men tal bend”, u 20. 30 Kse ni ju Mi ja to vi}, a naj bo qi u~e sni ci tak mi ~e wa „Pr vi glas Sr bi je” na stu pi }e u 22.15. Po sled wi kon cert su tra }e odr à ti „Lov han ters” u 00.15 ~a so va. “Kar lo va~ ka ber ba gro `|a” }e tra ja ti do ne de qe, 30. sep tem bra, a po se ti o ci }e mo }i da ku pe raz ne vr ste gro `|a, vi na i auten ti~ ne su ve ni re, kao i da uì va ju u bo ga tom kul tur no-za bav nom pro gra mu. A. Va.

Lep {e u rit mu bi ci kla Ko li ko No vo sa |a ni vo le bi cikl? Iz gle da mno go. Ne ki ga vo ze re kre a tiv no, ne ki sma tra ju da je naj e ko no mi~ ni ji, pa ga ko ri ste zbog sva ko dne vih oba ve za i od la ska na po sao. A {ta im sme ta kad vo ze bi cikl? Mno gi sma tra ju da naj ve }i pro blem pred sta vqa ju vi so ke ban ki ne i “pre pre ke” na sta za ma {i rom gra da. Mar ~el Do ban, sa o bra }aj ni in `e wer:

Ju li ja Ben gin, prav ni ca:

- Bi cikl ko ri stim stal no i naj bo qe sta ze su du` Bu le va ra oslo bo |e wa. Dra ga na Kne `e vi}, stu dent ki wa:

- Ve li ki pro blem na sta za ma pred sta vqa ju pre vi so ke ban ki ne ka da se do la zi iz spo red nih uli ca. Sva ko dnev no ko ri stim bi cikl. Tri vun Ka la ba, stu dent:

- Vo zim ~e sto bi cikl, naj vi {e mi sme ta ju gr be na sta za ma i pre vi so ke ban ki ne, pa ne ka da mo ram da ko ri stim put da bih iz be gla smet we na sta za ma. Naj bo qa sta za je na Bu le va ru Evro pe.

- Vo lim bi cikl, vo zim po 3 sa ta dnev no. Naj vi {e mi se do pa da ju sta ze na ke ju, ali su za to u Fru {ko gor skoj uli ci ja ko lo {e. A. V. - L. B.

Vo zom ta mo i na zad „@e le zni ce Sr bi je” }e u vre me Gro `|e ba la u Srem skim Kar lov ci ma or ga ni zo va ti pre voz po se ti la ca iz No vog Sa da i Kar lo va ca. Da nas }e re dov ni vo zo vi iz No vog Sa da kre ta ti u 17.50, 19.29 i 22.19 ~a so va, a iz Srem skih Kar lo va ca u 18.36, 21.37 i 00.29 ~a so va. Su tra }e po red re dov -

nih sa o bra }a ti i tri pa ra van red nih vo zo va ko ji iz No vog Sa da po la ze u 18.15, 20.05 i 21.05 ~a so va, a sa srem ske stra ne kre }u u 19.45, 20.35 i 21.45. Rad no vre me put ni~ ke bla gaj ne u Srem skim Kar lov ci ma }e bi ti od 6 do 23 ~a sa. „@e le zni ce Sr bi je” za ovu pri li ku iz da je po seb ne vo zne kar te ko je

va `e is kqu ~i vo na re la ci ji No vi Sad – Srem ski Kar lov ci – No vi Sad po ce ni od 100 di na ra u jed nom prav cu, dok se de ca do 6 go di ne `i vo ta pre vo ze bes plat no. Sve in for ma ci je o van red nim vo zo vi ma mo gu se do bi ti na te le fo ne 021/443-200 i 021/ 443 – 199. A. Va.

^ETVRTI DAN KAKO JE REKA PRESE^ENA

Pla te da nas de blo ki ra ju Du nav? Plov ni put na Du na vu blo ki ran je ve} tre }i dan ne da le ko od Mon ta `no - de mon ta `nog mo sta. Osim re ke, blo ki ran je i ulaz u Lu ku i ka nal Du nav-Ti sa-Du nav, a po na ja va ma oko 150 ne za do voq nih rad ni ka fir me „Du nav gru pe agre ga ti” ta ko }e osta ti dok im se ne is pla te za o sta le za ra de. - Sve je po sta rom, ni ko nam se ni je obra tio. Iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a sti gle su nam re ~i po dr {ke, a we go vim za la ga wem do bi li smo i ci ster nu vo de. Po ne kim na ja va ma iz Ka pe ta ni je, da nas bi tre ba lo ov de da do |u i pred stav ni ci Mi ni star stva sa o bra }a ja na raz go vor - re kao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. Na po mi we da bi da nas mo glo do }i i do ko na~ nog sa zna wa da li }e se is pla te po ~e ti po ja vqi va ti na ra ~u ni ma rad ni ka, ili }e NAGRADA CENTRA „@IVETI USPRAVNO” [KOLI „MIHAJLO PUPIN” IZ VETERNIKA

Zna we za sve

Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li uri ~io je ju ~e na gra du Cen tra” @i ve ti us prav no” Osnov noj {ko li „Mi haj lo Pu pin” iz Ve ter ni ka, za do pri nos na po qu stva ra wa uslo va za obra zo va we sve de ce. Osnov ni ciq do de qi va wa na gra de je ste pod sti ca we na gra |e ne i dru gih {ko la u Po kra ji ni da za po~ nu ili na sta ve rad na po qu in klu zi je i da sa gle da ju va `nost plan skog pri stu pa u ovom pro ce su. - Sva ko tre ba da ima jed nak pri stup obra zo va wu i obra zov nim in sti tu ci ja ma i zna wu, kao i is ku stvi ma ko je sva ko de te tre ba da stek ne kroz obra zov ni si stem – re kao je De li. Di rek tor ka O[ „Mi haj lo Pu pin” iz Ve ter ni ka Te o do ra Mi ti} ka `e da je ova na gra da re zul tat ra da u~i te qa, na stav ni ka, u~e ni ka, kao i sa mih ro di te qa, te da sva ko de te ima do voq no po ten ci ja la da na pre du je, sa mo tre ba uskla di ti sre di nu za u~e we sa we go vim po ten ci ja li ma i po tre ba ma. U ovoj {ko li se ko ri ste sa vre me na me to di~ ka re {e wa i asi stiv na teh no lo gi ja, ko ja je pri la go |e na po tre ba ma sva kog u~e ni ka. De ca sa smet wa ma u raz vo ju i de ca sa in va li di te tom ak tiv no su ukqu ~e na u svim na stav nim i {kol skim ak tiv no sti ma. Pred sed ni ca Cen tra „@i ve ti us prav no” Mi li ca Mi ma Ru `i ~i} - Nov ko vi} je re kla da je Cen tar pro {le go di ne ini ci rao uvo |e we na gra de na te ri to ri ji Voj vo di ne za {ko le ko je su u pro te kloj {kol skoj go di ni da le naj ve }i do pri nos jed na kim uslo vi ma obra zo va wa svih u~e ni ka. Ini ci ja ti va je po te kla iz pro jek ta vr {wa~ kog sa ve to va li {ta za de cu i mla de sa in va li di te tom, i wi ho vih ro di te qa i sta ra te qa.

ne da nas, ma da ni {ta ne mo è da obe }a. - Bio sam si gu ran da }e bi ti upla ta i pre ~e ti ri da na, a tre nut no u ni {ta vi {e ni sam si gu ran - iz ja vio je Er ce go vi}. Re kao je i da su gu bi ci pred u ze }a ova kvim na ~i nom {traj ka ve} sa da ogrom ni, a naj vi {e ga bri ne ako na adre su fir me kre nu da sti ù od {tet ni zah te vi zbog gu bi ta ka dru gih. Oko 370 rad ni ka ove fir me tra ì de cem bar ski mi ni ma lac i pla te od apri la do da nas, za tim da im se ove re zdrav stve ne kwi ì ce i po ve è rad ni sta` za pret hod ne dve go di ne, te da se is pla te tro {ko vi pre vo za i bo rav ka Fo to: F. Ba ki} na bro do vi ma. In spek ci ja Lu~ ke ka mo `da in ter ven ci jom po li ci je do }i do de - pe ta ni je je od mah po blo ka di plov nog pu ta na blo ka de plov nog pu ta. lo ì la ukla wa we bro do va, a po red pa ra, sve Di rek tor ove fir me Ma {an Er ce go vi} po - stra ne ove pri ~e ~e ka ju i re ak ci ju Mi ni star tvr dio je da bi is pla ta za ra da tre ba lo da po~ - stva sa o bra }a ja. A. L.

SKUP BICIKLISTA, [ESTI PUT

Pe da le osva ja ju grad Qu bi te qi bi ci ka la mo }i }e da nas da se pri kqu ~e vo `wi ko ju, sad ve} tra di ci o nal no, sva kog po sled weg pet ka u me se cu, or ga ni zu je „No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini i ja ti va” (NSBI), u sklo pu ak ci je „Kri ti~ na ma sa”. Skup je u 16 ~a so va u Li man skom par ku gde }e se bes plat no oba vqa ti sit ne po prav ke bi ci ka la, a or ga ni zo va no je i tak mi ~e we vo `we bi ci kla kroz ~u we ve. Ta ko |e, bic kli sti }e ov de pi ca ti tran spa ren te za po dr {ku ko ri {}e wa bi ci kla kao pre vo znog sred stva. U 17 ~a so va po vor ka kre }e pre ko Bu le va ra ca ra La za ra, Ke ja `r ta va ra ci je, Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, Ki sa~ ke, Te mrin ske pa do Mu ze ja Voj vo di ne. Plan je da se u~e sni ci oku pe na Tr gu slo bo de u 18 ~a so va gde }e odr à ti svoj ~u ve ni po zdrav di za wem bi ci ka la u vis a po tom uì va ti u „No }i is tra ì va ~a”. „Kri ti~ na ma sa” je apo li ti~ na i ne pro fit na ma ni fe sta ci ja lo kal nog ka rak te ra ko ja slu ì za pro mo ci ju bi ci ka la kao efi ka snog i zdra vog na ~i na pre vo za. Po sto ji u pre ko 400 gra do va {i rom sve ta i funk ci o- ni {e od 1992. go di ne. A. J.

SUTRA HUMANITARNI TURNIR U @ENSKOM FUDBALU

„Voj vot ki we” u bi ci za be be

@en ski klub ame ri~ kog fud ba la u No vom Sa du „He trik Voj vot ki we“ pri kqu ~io se ak ci ji Fon da B92 „Bit ka za be be” ko jom se pri ku pqa opre ma za bol ni ce po put re a ni ma ci o nih sto lo va, sto lo va za po ro |aj, apar ta za ven ti la ci ju, kre ve ta ca „Bit ka za be be“. „Voj vot ki we“ or ga ni zu ju hu ma ni tar ni tur nir su tra u 12 ~a so va, na Ka be lo vom sta di o nu. Ovo je ujed no i pr vi `en ski tur nir u ame ri~ kom fud ba lu u Sr bi ji. Za tro fej se nad me }u no vo sad ske “Voj vot ki we”, “Vajld kets” iz Kra gu jev ca, “Ro jal kra uns” iz Kra qe va, “Orinx trajb” iz Ki kin de i “Gol den bers” iz Bo ra, a spe ci jal ne go {}e su be o grad ske “Vu ~i ce”. Ka ko je ob ja sni la pot pred sed ni ca Klu ba Mia Ba jin, ovih {est eki pa, ukqu ~u ju }i do ma }i ne, nad me ta }e se u bes kon takt noj ver zi ji ovog spor ta i ukqu ~i ti se, za jed no sa pu bli kom, u po me nu tu ak ci ju. - @e qa nam je da uz pro mo ci ju spor ta u~i ni mo i jed no za i sta le po i hu ma no de lo. Na {e ma lo ne ko me zna ~i pu no i to je ono ~i me se vo di mo kad or ga ni zu je mo hu ma ni tar ne ak ci je - re kla je Ba jin na vo de }i da }e svi pri ho di od pro da tih ula zni ca i}i upra vo Fon du B92, a ce na kar te je sim bo li~ nih 100 di na ra. Do da la je da tur nir po ~i we u pod ne ali da }e se po la sa ta pre to ga, u sa rad wi sa mu {kim klu bom ame ri~ kog fud ba la “Djuks”, odr `a ti pre zen ta ci ja ovog spor ta, ka ko bi se svi upo zna li sa we go vim pra vi li ma. U

pla nu je i sni ma we do ku men tar ca, u sa rad wi sa “Plej me di ja”, ka ko bi sve bi lo do ku men to va no, ali i pro mo tiv ne ak tiv no sti ko je }e se odr `a va ti na red na tri da na u cen tru gra da. - U cen tru, od 14 do 20 ~a so va, ima }e mo po sta vqe na dva {tan da, da nas, su tra i pre ko su tra, ka ko bi qu de upo zna li sa ka rak te rom

Fo to R. Ha yi}

STONOTENISERI PARAOLIMPIJCI NA „SPENSU”

Sa rad wom do me da qa No vi v.d. di rek to ra „Spen sa” Bo ri slav Raj kov ugo stio je ju ~e u tom pred u ze }u Bo ri sla vu Pe ri} Ran ko vi}, Zlat ka Ke sle ra, Na du Ma ti} i tre ne ra La za ra Kur te {a. ^la no vi Sto no te ni skog klu ba „Spin” su ~la no vi re pre zen ta ci je Sr bi je i osva ja ~i me da qa sa Pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu. Ru ko vod stvo „Spen sa” im je ~e sti ta lo na iz u zet nim us pe si ma, a bi lo je re ~i

i ci qem tur ni ra. Na {tan do vi ma }e se pro da va ti ka~ ke ti i kar te i de li ti be xe vi i ~e stit ke, a pri hod, na rav no, ide u Fond “Bit ka za be be”- ob ja sni la je sa go vor ni ca. “Voj vot ki we” su po zna te po svo jim hu ma ni tar nim ak ci ja ma, ta ko da im ova ni je pr va. Sva ke go di ne, u sklo pu obe le `a va wa svog ro |en da na, one or ga ni zu ju pro sla vu i pri ku pqa ju slat ki {e za de cu. Ove go di ne to su, ta ko |e, u~i ni le, a da ro ve su od ne le u Si gur nu ku }u. A. Jerini}

i o to me ka ko una pre di ti wi ho vu iona ko od li~ nu sa rad wu. - Mi se na „Spen su” ne ose }a mo kao go sti ve} kao do ma }i ni, s ob zi rom da ja ko du go tre ni ra mo ov de. Sa rad wa ko ju ima mo je iz u zet na a ter mi ne za tre nin ge imao i pre i po sle pod ne. Spen su hva la na do broj sa rad wi za ko ju se na dam da }e se na sta vi ti - re kao je Zlat ko Ke sler. B. M.

Bob Mar li na ve li kom plat nu Pre mi jer no pri ka zi va we mu zi~ ko - dom ku men tar nog fil ma „Bob Mar li - stva ra we le gen de”, re ì ser ke Ester An der son, odr à }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Film pra ti pr ve ko ra ke u mu zi ci Bo ba Mar li ja, a ko ri {}e ni su snim ci iz se dam de se tih go di na pro {log ve ka. Pro jek ci ja je or ga ni zo va na u sa rad wi sa Kon zu la tom Ja maj ke u Be o gra du, a po vo dom obe le à va wa po la ve ka ne za vi sno sti ove ka rip ske dr à ve. G. ^.

dnevnik

petak28.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

Osnov na {ko la „Jovan Jovanovi} Zmaj”, istureno odeqewe u Ledincima

Su tra: O[ „Sveti Sava”, Rumenka i O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

vOJvOdinA

dnevnik

petak28.septembar2012.

У ТОКУ ЈЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА ПУТА БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО – БЕЧЕЈ

Радови готови до краја октобра

Веран Матић

Инкубатор за сомборско породилиште

СОМБОР: Захваљујући новчаној донацији бизнисмена Милана Поповића, који је српској јавности познатији као супруг хрватске поп-иконе Северине Вучковић и сомборско породилиште је добило најмодернији инкубатор са тачно дозираним снабдевањем кисеоника. Ову донацију је особљу Одељења за гинекологију и акушерство сомборске Опште болни-

це „Др Радивој Симоновић“ уручио директор „Фонда Б9-2“ Веран Матић који је иницијатор и носилац пројекта „Битка за бебе“, на чему су се захвалили в.д. директора сомборске болнице др Милан Грба, начелник Одељења гинекологије др Драгољуб Градински и шеф одсека неонатологије др Ружица Безбрадица. М. Мћ.

ИНВАЛИДИМА НЕОПХОДАН ДНЕВНИ ЦЕНТАР

Стратегија постоји, недостаје новац ВРБАС: Иако је Стратегијом социјалне заштите усвојено да у општини Врбас буде изграђен Дневни боравак за инвалиде још увек се не назире решење за ово питање. Вук Недовић, председник телесних инвалида општине Врбас истиче да из локалне самоуправе кажу да нема средстава. - Клуб телесних инвалида општине Врбас жели да скрене пажњу јавности да смо имали пре пет година најбољу социјалну стратегију, званично проглашену од ресорног министарства, али се приоритет број један није реализовао. Урађена је пројектна документација за изградњу дневног центра, чак и неки темељи су постављени, међутим то је био и крај – напоменуо је Недовић. Он је истакао да би дневни центар био веома значајан за инвалиде, али би пуно помогао и родитељима чија деца су инвалиди. Поред тога што немају своје просторије, инвалиди нису у могућности ни да формирају своје удружење. - Удружење не постоји из практичних разлога, јер ресорно министарство не признаје удружење где би сви били под истим кровом, већ само уз стриктне поделе на дијагнозе, рецимо дечија и церебрална парализа, дистрофија или параплегија. То би изискивало велике трошкове, јер би нам онда требало пет просотрија, пет секретара, а то би био

огроман издатак за општину – казао је Недовић. Снежана Крстић, мајка дечака Марка Ераковића који је инвалид истиче да би дневни центар био веома користан, као и да би било значајно када би постојало удружење где би родитељи могли да добију корисне информације или размене искуства. У Врбасу постоји Дневни центар у којем бораве чланови Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама. За сада је то мали простор, али општина Врбас је издвојила средства за адаптацију старе зграде Информативног центра, па ће на пролеће Друштво за помоћ МНРО добити много већи простор за свој рад. Координатор за социјална питања у општини Врбас Радмила Мусић каже да се Стратегија социјалне заштите односи на период од 2010. до 2015. године. - Дневни центар за инвалиде би према пројекту требао да буде изграђен у оквиру Геронтолошког центра. Према плану, Фонд за капитална улагања је требало да финансира изградњу овог објекта, али уколико фонд до наредне године не буде у могућности, ми ћемо покушати на неки други начин да пронађемо средства за ове намене – рекла је Мусић. М. Кековић

Посебна брига о старима

СРБОБРАН: У сусрет Међународном дану старих особа који се обележава 1. октобра , Центар за социјални рад општине Србобран и Дом здравља „Др Ђорђе Бастић“ организоваће акцију помоћи угроженим старим лицима. Тимови ових установа обилазиће угрожена стара лица у сва три места општине, обављати медицинске прегледе и саветовати их како да сачувају и унапреде здравствено стање. Члан Општинског већа задужен за здравство др Илија Газепов прецизирао је да ће у акцији посвећеној старим лицима, уз запослене у Центру за социјални рад, учествовати Општа служба и Поливалентна служба ДЗ „Др Ђорђе Бастић“. - Старе особе из Турије и Надаља обилазићемо целе наредне не-

деље, док ће у Клубу пензионера у Србобрану, у згради Центра за социјални рад, у понедељак 1. октобра, од 7 до 9 часова, заинтересоване прегледати наши лекари и медицински радници. Спискови за обилазак сачињавају се са службеницима Центра за социјални рад, како би отишли на праве адресе и код особа којима је помоћ најпотребнија. Мерићемо старима притисак и ниво шећера у крви, пружати савете како да чувају своје здравље, саслушати њихове тегобе и потребе и на основу тога израдити план колико се као локална самоуправа морамо додатно ангажовати, да бисмо унапредили и олакшали њихов положај - рекао је др Газепов. М. Кк.

Дрворезбарска изложба БЕЧЕЈ: Удружење дрворезбара „Арс ин Лигно“ са седиштем у Бечеју, а чији су чланови и житељи других војвођанских средина, данас отвара традиционалну, 9. по реду, годишњу изложбу дрворезбара. - Имамо добру сарадњу с галеријом „Круг“ Градског позоришта Бечеј, па ће и ове године наше рукотворине бити постављене у две галеријске просторије. Отварање изложбе заказано је за 13 сати и Бечејци ће моћи да је виде до 8. октобра -рекао је председник поменутог Удружења Јене Берентаи. В. Ј.

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Дужи низ година црна траса саобраћаја у бечејској општини, деоница Државног пута другог реда између Бачког Петровог Села и Бечеја, требало би ускоро да буде реконструисана и саобраћај овим фреквентним путем, јер спаја Нови Сад с државном границом према Мађарској код Хоргоша, нормализован. - Захваљујући разумевању инвеститора ЈП „Путеви Србије“, у чијој надлежности је овај пут, механизација фирме „Војводинат – Бачкапут“ је наставила са пре две године започетом реконструкцијом. Током јула је урађено симболичних 300 метара, а сада се наставља потпуна реконструкција из правца Бачког Петровог Села у дужини 2.000 метара. Истовремено, из правца Бечеја скида се

Челници бечејске општине у обиласку пута

горњи хабајући слој асфалта у дебљини 5 сантиметара и у дужини 1.660 метара поставиће се но-

ви слој на коловозу. Ови послови на две локације биће завршени до краја октобра. Преостали среди-

шни део у дужини око 1.700 метара би требало да се реконструише у догледно време, највероватније у првој половини наредне године, и тада ће комплетна деоница пута Бечеј – Бачко Петрово Село бити по стандардима који су прописани за Државни пут другог реда, рекао је приликом обиласка радова председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. Заменица председика општине Тамара Иванишевић, додала је да је ЈП „Путеви Србије“ издвојило око 350 милиона динара за реализацију овог посла, док је Томислав Милин из ЈП „Путеви Србије“ истакао да извођачи имају великих потешкоћа, јер не постоји алтернативна саобраћајница и комплетан саобраћај се одвија паралелно с актуелним радовма. В. Јанков

ХОЋЕ ЛИ ЗРЕЊАНИНЦИ ИКАДА ПИТИ ЗДРАВУ ВОДУ

Немци нису решење

ЗРЕЊАНИН: Научни сарадник из Београда др Милета Перишић сматра да уговор о изградњи фабрике воде у Зрењанину, који су склопили ЈКП “Водовод и канализација” и аустријско – немачка компанија “Васертехник”, Зрењанинцима неће донети ништа добро. Перишић је на то још пре неколико месеци упозорио и овдашње Градско веће али

пречишћавање воде за пиће, а у новије време то ради тако да га никад не нађе. Да би се пречистила подземна вода изворишта у Зрењанину за то је потребно имати технолошко решење. Доказано је да то решење нису могле дати велике међународне фирме које су биле ангажоване на овом задатку од осамдесетих година прошлог века. У Зрењанину је

Забрана на снази Вишедеценијски проблем који Зрењанинци имају са квалитетом пијаће воде кулминирао је 2004. године када је вода из градског водовода, одлуком санитарне инспекције, забрањенена за пиће због повећане концентрације арсена. Ова забрана још је на снази.

се локална самоуправа није обазирала на његове ставове. Уговор о инвестицији вредној 25,6 милиона евра средином априла потписали су генерални директор “Васертехника” Ралф Шредер и тадашњи директор “Водовода и канализације” Милорад Бјелогрлић, и том приликом су истакли да би изградња постројења за пречишћавање воде за пиће требало да буде завршена у наредне три године. - Руководство Зрењанина више од 30 година тражи решење за

реализовано и више од десет пилот модела и све је било безуспешно – каже Перишић за “Дневник”. Експерти највећег немачког института за воде TZW из Карлсруеа, по Перишићевим речима, после опсежних анализа и тестова пречишћавања, пре пар година, констатовали су да се са расположивим стањем технике овај проблем не може решити на рационалан начин. Али, онда се појавила аустријско – немачка компанија “Васертехник” која тврди

Пилот постројење за пијаћу воду

да ће мештанима највећег банатског града обезбедити здраву пијаћу воду и гарантује да ће се поштовати захтевани квалитет воде према ЕУ регулативи. - Она не може обезбедити наш стандард квалитета воде за пиће. О томе сам 12. априла обавестио Градско веће, понудивши му доказе да би било изузетно опасно

потписати такав уговор. Чујем, међутим, да Немци и даље врше тестирања на пилот моделу – вели др Перишић. У допису упућеном Градском већу он се осврнуо на обећање “Васертехника” да ће поштовати захтевани квалитет воде према ЕУ регулативи. Како наводи Перишић, ЕУ стандард је са знатно нижим захтевима квалитета воде за пиће од националних стандарда европских земаља и нашег стандарда. - ЕУ стандард дозвољава 2,5 пута већи садржај растворене органске материје од нашег правилника о хигијенској исправности воде за пиће. Наш правилник је још на снази па није јасно како се улази у пројектовање а да се при том не обезбеђује национални стандард квалитета воде за пиће – упитао је Перишић и констатовао да се из кратког прегледа уговора између “Водовода и канализације” и “Васертехника” може зекључити да компанија из Есена није упућена у проблематику пречишћавања овог типа природних вода и да није обавештена о резултатима досадашњих пилот испитивања. Ж. Балабан

ДАНАС У СЕЛЕНЧИ

Шести форум о органској производњи СЕЛЕНЧА: Овогодишњи шести по реду Форум о органској производњи који се данас одржава у Селенчи, разматраће гајење, прераду, паковање и пласман традиционалних прехрамбених производа органског квалитета. Иако Србија не спада у земље са развијеном органском производњом, ова тема је побудила пажњу у сеоским срединама, јер поједина домаћинства желе да се овом врстом пољопривреде баве као главним и успутним занимањем, а то без тржишта и познатог купца није могуће одржати. Да би дошли до што вреднијих сазнања Центар за органску производњу из Селенче у расправу о овој теми укључио је експерте из Аустије и Словачке. Према првим искуствима произвођача, пре свега, у Војводини, највише се исплати гајење на

великим површинама поврћа, житарица и уљарица. Ова стручна разматрања пратиће и изложба органских производа. Округли сто Форума почиње у 10 часова у Бизнис центру у Селенчи. Председник Био Аустрије Корушке области у Аустрији Јоханн Кресцхисцхниг говориће на тему „Традиционални органски производи на тржишту Аустрије “, а доц. др Јан Бриндза, са Пољопривредног универзитета у Нитри у Словачкој, на тему „Традиционални агросистеми - искуства у традиционалној производњи органског квалитета“. Др Сандра Бијелић са Пољопривредног факултета у Новом Саду говориће о „Могућности производње традиционалних производа од аутохтоних воћних врста“. На тему „Могућности производње традици-

оналних сирева у Војводини по угледу и примерима добре праксе“ говориће проф. др Анка ПоповићВрањеш са Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Нада Косановић МИ „Косановић“ из Мартинаца, „Пут ка бренду традиционалних производа“, доц. др Станислав Шилхар са прехрамбеног института Словачке, говориће о „Квалитету и сертификација традиционалних и органских производа“, директор Organic Control System-a Ненад Новаковић о „Контроли и сертификацији производа са села“ и дипл. инг. Саша Витошевић о Пословном систему „Global Seed“ у Новом Саду, на тему „Намере и планови у производњи, преради и пласману традиционалних органских производа ПС „Global Seed“ и „Здраво-Органик“.

Садржајан програм за Дечју недељу

БЕЧЕЈ: Мото овогодишње Дечје недеље, која ће се у Бечеју одржати од 1. до 5. октобра је „Растемо као једно – бољи смо заједно“. Предшколци и најмлађи основци ће првог дана Дечије недеље на бетону цртати разне мотиве, после чега ће бечејска Погача бити галерија под ведрим небом. Свих пет дана траје хуманитарна акција „Деца – деци“, у оквиру које се прикупља материјал за децу из породица слабијег материјалног стања. И ове године ће председник општине са сарадницима посетити неке основне школе и организо-

вати пријем у Градској кући за представнике свих ученичких парламената, те одговарати на питања деце. Најављује се и активност „Грађанин по мери деце“, еколошка радионица „Растимо с природом“, позоришна представа, намењена деци, финално такмичење у препричавању бајки, те фудбалски турнир „шестака“... На крају ће се, 5. октобра, на централном градском тргу одржати завршна фешта креативног стваралаштва деце и просветних радника. В. Ј.

С обзиром на то да у нашој земљи органски производи не уживају посебан третман у пласману на тржиште, поготово великих маркета и да се за њих захтева поштовање различитих стандарда, посебну пажњу побуђује тема „Специфичности прераде традиционалних производа“, о којој ће говорити проф. др Љубо Врачар са Технолошког факултета у Новом Саду. Организатори очекују да ће Форум отворити потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић. Председник Центра за органску производњу Јозеф Гашпаровски обавестио је новинаре да је учешће у раду овог скупа потврдило 60 еминентних стручњака и произвођача органске хране из наше земље и региона. В. Х.

petak28.septembar2012.

BE O GRA \A NIN SE TE RE TI ZA LA @NO PRED STA VQA WE

Suboti~ani o{te}eni za 132.850 evra Zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la pre va re, su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ne na du D. (1972) iz Be o gra da. Po sto ji osnov sum we da je Ne nad D. od apri la 2006. go di ne do sep tem bra 2008. go di ne, o{te tio ve }i broj oso ba s pod ru~ ja Su bo ti ce, pred sta vqa ju }i se kao bro ker austrij ske fir me.

Gra |a ne je uve ra vao da }e, uko li ko ulo è no vac na tr ì {te ka pi ta la, ostva ri ti vi {e stru ku do bit. On je za ulo è ni no vac iz da vao fik tiv ne pri zna ni ce ove re ne pe ~a tom ne po sto je }e fir me i o{te tio gra |a ne za 132.850 evra. Ne nad D. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

U TRI PO SEB NE AK CI JE NA POD RU^ JU BE O GRA DA

Zbog razbojni{tava iza brave 12 osoba – Be o grad ska po li ci ja je u tri odvo je ne ak ci je uhap si la 12 oso ba zbog sum we da su po ~i ni le raz boj ni {tva na te ri to ri ji Be o gra da – iz ja vio je ju ~e pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}. On je re kao da su zbog po sto ja wa osno va sum we da su na pod ru~ ju Be o gra da iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva pre kju ~e uhap {e ni Ni ko la Z. (24), Vla di mir F. (27), Bo jan T. (26), Da vor M. (24), Ili ja N. (20) i Mi lo{ M. (22), svi iz Be o gra da, Dra gan S. (38) iz Sta re Pa zo ve, Dar ko N. (21) iz U`i ca i \or |e M. (18) iz Ari qa. Za kri vi~ no de lo la `nog pred sta vqa wa te re te se Ni ko la Z., Vla di mir F. i Dra gan S. Po Da ~i }e vim re ~i ma, oni su, ka ko se sum wa, 7. sep tem bra ove go di ne u Po `a re va~ koj uli ci pre sre li rad ni cu zla ta re „Bur ma”, pred sta vi li se kao po li caj ci, za tim je na sil no ugu ra li u auto i od ve zli u prav cu Srem ~i ce, gde su je mal tre ti ra li psi hi~ ki i fi zi~ ki da bi pri zna la gde su no vac i zla to. – Po {to u zla ta ri ni je bi lo zla ta ni nov ca, oni su iz we ne tor be uze li 9.000 evra, mo bil ni te le fon i kqu ~e ve od zla ta re – na veo je Da ~i}. On je do dao da se Ni ko la Z., Vla di mir F., Bo jan T., Da vor M. i Ili ja N. sum wi ~e da su 24. sep tem bra 2012. go di ne iz vr {i li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva u po ku {a ju u zla ta ri DAG na No vom Be o gra du. Sum wa se i da su Mi lo{ M. i Dar ko N. u sep tem bru ove go di ne iz vr {i li dva kri vi~ na de la raz boj ni {tva u pro sto ri ja ma dve po {te u Uli ci voj vo de Ste pe, oda kle su uze li vi {e od 200.000 di na ra.

\or |e M. je uhap {en 25. sep tem bra, ne po sred no na kon {to je za jed no s Mi lo {em M. po ku {ao raz boj ni {tvo u Sa mo stal noj ugo sti teq skoj rad wi „Ste pin va jat”, dok je Mi lo{ M. uhap {en dan ka sni je. – Pre tre som sta na osum wi ~e nih pro na |en je pi {toq ko ji su od u ze li rad ni ku obez be |e wa po {te pri li kom raz boj ni {tva, a pro na |e no je i vo zi lo ko je su ko ri sti li za raz boj ni {tvo u zla ta ri „Bur ma” – na veo je Da ~i}. U tre }oj ak ci ji, zbog osno va ne sum we da su u no }i iz me |u 21. i 22. sep tem bra ove go di ne po ~i ni li te {ku kra |u u jed nom bu ti ku u cen tru gra da, slo bo de su li {e ni Zo ran G. (45), Sla vo qub C. (31) i Vla di mir N. (43) iz Be o gra da. – Sum wa se da su oni u{li u hod nik zgra de iza bu ti ka, do {li do dr ve nih vra ta na ko ji ma su paj se rom na pra vi li otvor, s unu tra {we stra ne ot kqu ~a li dve bra ve i u{li u bu tik – do dao je Da ~i}. – Iz bu ti ka su ukra li ve }u ko li ~i nu mu {ke i èn ske obu }e, ode }e i èn skih tor bi, a ukra de nu ro bu spa ko va li su u xa ko ve, od ne li u kom bi ita li jan skih re gi star skih ozna ka, a po tom se od ve zli do sta na osum wi ~e nog Zo ra na G., gde su i osta vi li ukra de nu ro bu. Pri li kom pre tre sa sta na osum wi ~e nog Zo ra na G. pro na |e na je ukra de na ro ba i vra }e na je vla sni ku. Po Da ~i }e vim re ~i ma, zbog tog kri vi~ nog de la pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta u iz no su od oko 3,5 mi li o na di na ra. On je do dao da }e svi osum wi ~e ni, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. (Ta njug)

^EL NIK SME DE REV SKOG NE DE QNI KA „NA[ GLAS” IZA RE [E TA KA

Urednik uhap{en zbog mita

Sme de rev ska po li ci ja uhap si la je di rek to ra i glav nog i od go vor nog ured ni ka ne deq ni ka „Na{ glas” Go ra na R., zbog sum we da je pri mio mi to od 50.000 di na ra u ve zi s ne za ko ni tim iz da va wem pro sto ra u vla sni {tvu tog ne deq ni ka, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Po li cij skoj upra vi Sme de re vo.

Go ran R., ko ji je grad ski od bor nik i biv {i pred sed nik Skup {ti ne gra da, uhap {en pod sum wom da je biv {im za kup ci ma lo ka la u Uli ci kra qa Pe tra obe }ao no vi ugo vor, a za uz vrat pri mio 50.000 di na ra – u obe le `e nim nov ~a ni ca ma. Spor ni lo kal je pod sud skim spo rom i ne mo `e bi ti pred met za ku pa ili otu |e wa, is ti ~u u po li ci ji. Go ran R. je voj no li ce u pen zi ji i na me sto di rek to ra i

glav nog i od go vor nog ured ni ka „Na {eg gla sa” do {ao je dve go di ne po sle pri va ti za ci je 2009. go di ne. Me |u tim, Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki nu la je u ju lu ove go di ne ugo vor o pri va ti za ci ji No vin sko-iz da va~ kog pred u ze }a „Na{ glas“ jer ku pac „Zo du fin“ d. o. o. Be o grad ni je na vre me iz mi rio oba ve ze. V r e d n o s t k a p i t a l a bi la je 3 6 9 . 0 0 0 evra, a ku pac je pla tio tri ra te po 34.000 evra. N a k o n ime n o v a w a p r i v r e m e nog za stup ni ka ka pi ta la, Skup {ti na ak ci o na ra od lu ~i la je da Go ran R. i da qe oba vqa funk ci ju di rek to ra tog me di ja ko ji je tre nut no u re struk tu ri ra wu. Po li ci ja is tra `u je da li je bi lo dru gih zlo u po tre ba to kom pri va ti za ci je me di ja i od li va ka pi ta la na kri mi nal ni na ~in, is ta kli su u sme de rev skoj po li ci ji. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

TRO JI CA TE ME RI NA CA I MLA DI] IZ PE TRO VA RA DI NA DA NAS U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU

Kvartet se tereti za dilovawe droge

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Te me rin ci ma Ne na du P. (1986), Alek san dru S. (1985) i Dra ga nu S. (1985) zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro g a, kao i @eq k u M. M. (1985) iz Pe tro va ra di na, ko ji se, osim za na ve de no de lo, te re ti i za oma te we ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti i odr `a va wa jav nog re da i mi ra.

Osum wi ~e nom @eq ku M. M. se pri pi su je da je pri li kom hap {e wa od ba cio ke si cu s he ro i nom i po ku {ao da po beg ne, a ka da ga je po li ci ja su sti gla, pru `io fi zi~ ki ot por po li caj ci ma. Pri li kom pre tre sa we go vog sta na pro na |e na je va gi ca za pre ci zno me re we kao i prah za ko ji se sum wa da je taj nar ko tik, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. U to ku pre tre sa u stan je do {ao No vo sa |a nin Va sa J. (1978) ko ji je, vi dev {i po li ci ju, od ba cio dve ci ga re te s biq nom ma te ri jom za

ko ju se za sa da pret po sta vqa da je ma ri hu a na. Pro tiv we ga sle di pri ja va u re dov nom po stup ku za kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga. Pre tre som sta na Dra ga na S. pro na |e ne su sup stan ce za ko je se sum wa da su nar ko ti ci, ha {i{ i ma ri hu a na, kao i ru~ na bom ba M-75, pa se on te re ti i za ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja la, dok je u sta nu Alek san dra S. po li ci ja pro na {la di gi tal nu va gi cu za pre ci zno me re we.

Osum wi ~e ni Dra gan S., Ne nad P., Alek san dar S. i @eq ko M. M. bi }e da nas pri ve de ni na sa s lu { a w e de ` ur n om is t ra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da, a pro tiv No vo sa |a ni na Dra ga na M. (1984) bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, do da je se u ju ~ e r a { wem sa o p { te w u po li ci je. M. V.

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL

Optu`nica za kra|u Sezanove slike Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv ~e ti ri oso be, uhap {e ne u apri lu ove go di ne pod sum wom za u~e {}e u kra |i i po ku {a ju pro da je sli ke Po la Se za na „De ~ak u cr ve nom pr slu ku„, ko ja je ukra de na 2008. go di ne iz mu ze ja u Ci ri hu. Tu ì la {tvo je sa op {ti lo da je op tu `ni ca pod gnu ta pro tiv Iva na Pe ko vi }a, Bo be ta Ne deq kov skog, Ra {ka Mla de no vi }a i Go ra na Ra do je vi }a, a osum wi ~e ni su za kri vi~ na de la raz boj ni {tva i udru ì va wa ra di vr {e wa kri vi~ nih de la. Op tu `ni ca okri vqe nom Pe ko vi }u na te ret sta vqa i kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr à wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja Spe ci jal ni tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} je na veo da op tu `ni ca okri vqe ne „sum wi ~i da su od 2008. do 11. apri la ove go di ne, kao ~la no vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, iz ga le ri ja evrop skih ze ma qa, upo tre bom si le, od u zi ma li umet ni~ ka de la ve li ke vred no sti, pre no si li ih na te ri to ri ju Sr bi je, a po tom sa mi, ili uz po sre do va we dru gih li ca, od vla sni ka umet ni~ kih sli ka zah te va li na kna du ra di po vra }a ja ukra de nih sli ka ili nu di li od u -

ze te umet ni~ ke sli ke na pro da ju dru gim za in te re so va nim li ci ma“. – Gru pi okri vqe nih su op tu `ni com sta vqe ne na te ret sum -

ke“ Ed ga ra De gaa, „De ~ak u cr ve nom pr slu ku“ Po la Se za na, ko je su u [vaj car skoj pro ce we ne na 180 mi li o na fra na ka. Sum wa se da su sli ke „Grof Le pik i we go -

we da su 10. fe bru a ra 2008. go di ne u Ci ri hu iz mu ze ja „Za du `bi ne E. G. Bur lea“ od u ze li umet ni~ ke sli ke „Ma ko vi bli zu Ve te u la“ Klo da Mo nea, „Gra na ke ste na u cva tu“ Vin sen ta van Go ga, „Grof Le pik i we go ve }er -

ve }er ke“ i „De ~ak u cr ve nom pr slu ku“ us pe li da pre ne su u Sr b i j u, dok su pre o s ta l e dve sli k e vr l o br z o na k on kra | e pro na |e ne u [vaj car skoj – pre ci zi rao je tu `i lac Ra di sa vqe vi}.

Po we go vim na vo di ma, „sli ke ko je su se na la zi le u Sr bi ji okri vqe ni su nu di li na pro da ju“. – Jed na od ove dve sli ke je 2009. go di ne ot ku pqe na i vra }e na mu ze ju, dok je dru ga 11. apri la 2012. pro na |e na u Be o gra du, skri ve na u kro vu put ni~ kog vo zi la ko jim je tre ba lo da bu de tran spor to va na, a re~ je o Se za no voj sli ci „De ~ak u cr ve nom pr slu ku“, ko ja je pro ce we na na 100 mi li o na {vaj car skih fra na ka – ka è Ra di sa vqe vi}. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je pred lo ì lo Vi {em su du u Be o gra du da svim okri vqe ni ma pro du ì pri tvor i da se od wih odu zme imo vin ska ko rist pri ba vqe na kri vi~ nim de lom. Pod se ti mo, na kon {to su pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u ak ci ji spro ved ne oj pre pet me se ci, pro na {li u Be o gra du Se za no vu sli ku „De ~ak u cr ve nom pr slu ku„ i uhap si li ~e tvo ri cu osum wi ~e nih, sa op {te no je da je ak ci ja pri pre ma na u sa rad wi sa {vaj car skom po li ci jom od ju na 2010. go di ne. Tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} je ta da na veo da je sli ka pro na |e na u auto mo bi lu Iva na Pe ko vi }a, ko ji je po sle du è po te re uhap {en u bli zi ni „Ju go pe tro lo ve„ pum pe u Ma lom Mo krom Lu gu. J. J.

TU @I LA [TVO ZA RAT NE ZLO ^I NE

U predmetu „]u{ka” jo{ jedan „{akal” na sudu Tu ì lac za rat ne zlo ~i ne po di gao je op tu `ni cu pro tiv biv {eg pri pad ni ka pa ra voj ne for ma ci je “[a ka li” De ja na Bu la to vi }a, zva nog Bu la, iz Kra qe va za rat ni zlo ~in pro tiv al ban skih ci vi la u se li ma ]u {ka, Qu be ni} i Za ha~ 1. apri la i 14. ma ja 1999. go di ne. Bu la to vi} je op tu èn da je u~e stvo vao u ubi stvu naj ma we 59 ci vi la kao pri pad nik je di ni ce ko jom je ko man do vao po koj ni Ne boj {a Mi ni}, zva ni Mr tvi, u sa sta vu 177. Voj no-te ri to ri jal nog od re da Voj ske Ju go sla vi je za Pe}, sa op {ti lo je Tu ì la {tvo

za rat ne zlo ~i ne. Tu `i lac je pred lo `io da se taj pred met spo ji s pred me tom „]u {ka”, jer se ra di o istom do ga |a ju i istom kri vi~ nom de lu za ko je se ve} su di To pli ci Mi la di no vi }u i jo{ 11 pri pad ni ka „[a ka la” ko ji ma je ju ~e na sta vqe no su |e we pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne. Bu la to vi} se bra ni sa slo bo de, ali mu je su di ja za pret hod ni po stu pak od re dio me ru za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta bez odo bre wa su da. Bu la to vi} se te re ti da je za jed no s pri pad ni ci ma “[a ka la”, kao i za sa da ne po zna tim pri -

OT KRI VE NO U SU BO TI CI

U ku}i 61 migrant

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci li {i li su slo bo de Mi le ta G. (1963) iz Su bo ti ce i pa ki stan skog dr à vqa ni na Ma li ka R. zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Osum wi ~e ni se te re te da su u po ro di~ noj ku }i Mi le ta G. za nov ~a nu na kna du pru à li uslu ge sme {ta ja stra nim dr à vqa ni ma ko ji ne za ko ni to bo ra ve u Re pu bli ci Sr bi ji. Po li ci ja je u pre tre su ku }e pro na {la 61 dr à vqa ni na Av ga ni sta na i Pa ki sta na. Mi le G. i Ma lik R. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

pad ni ci ma tog od re da, za stra {i vao, vr {io te ror, oti mi ce, pqa~ ke i uni {ta va we imo vi ne, ra se qa va we sta nov ni {tva, s ci qem da ono traj no na pu sti svo je do mo ve i pre se li se u Al ba ni ju. Po op tu `ni ci, Bu la to vi} je u se lu ]u {ka, 14. ma ja 1999. go di ne li {io `i vo ta tri ci vi la, ra fal no is pa qu ju }i iz pu {ko mi tra qe za pro jek ti le u wi ho va te la, a za jed no s okri vqe ni ma Po po vi }em i Ob ra do vi }em iz dvo jio gru pu od de set ci vi la, od veo ih u ku }u Sa hi ta Ga {i ja, po tom na wih pu cao iz pu {ko mi tra qe za, ra fal no is pa qu ju }i

pro jek ti le u o{te }e ne. Pre `i veo je sa mo je dan ci vil, dok su po smrt ne ostat ke de vet li ca sku pi li na go mi lu, pre kri li sun |e ri ma i }e be tom i za pa li li, za jed no s ku }om. Istog da na u se lu Za ha~, Bu la to vi} je u~e stvo vao u ubi stvu ~e ti ri ci vi la i pqa~ ki, pri li kom ko je je od u ze to zla to i no vac u vred no sti od ne ko li ko hi qa da ne ma~ kih ma ra ka, na vo di se u op tu `ni ci. U se lu Qu be ni} li {e no je `i vo ta naj ma we 43 ci vi la, dok ih je dva na est za do bi lo te {ke te le sne po vre de. (Ta njug)

UHAP [EN VLA SNIK AUTO BU SKOG PRED U ZE ]A IZ KO SOV SKE MI TRO VI CE

Falsifikat odveo u pritvor? Re gi o nal ni port pa rol ko sov ske po li ci je Be sim Ho ti iz ja vio je ju ~e da je po li ci ja uhap si la Go ra na An ti }a (39) iz Ko sov ske Mi tro vi ce, vla sni ka auto bu skog pred u ze }a „Xo tra vel”, zbog sum we za fal si fi ko va we do ku me na ta i ni za ca rin skih pre kr {a ja. An ti} je je dan od pri vat nih auto pre vo zni ka sa se ve ra Ko so va ko ji je sva ko dnev no oba vqao pre voz put ni ka na re la ci ji Ko sov ska Mi tro vi ca Be o grad i obr nu to. Ho ti je iz ja vio da je An ti }u od re |en jed no me se~ ni pri -

tvor na osno vu od lu ke su di je Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci ko ji je pri vre me no iz me {ten u Vu ~i tr nu. „An ti} je osum wi ~en za fal si fi ko va we do ku men ta ci je za pet auto bu sa ko ji se vo de na we go vu fir mu. Ta ko |e, zbog ca rin skih pre kr {a ja od no sno iz be ga va wa pla }a wa ca rin skih tak si i osi gu ra wa”, re kao je Ho ti. Po li cij ski port pa rol je na veo da je An ti} po ku {ao da iz vr {i pre re gi stra ci ju auto bu sa na ko sov ske re gi star ske ozna ke i da je tom

pri li kom pri ka zao la `nu do ku men ta ci ju, zbog ~e ga je uhap {en u uto rak, a na kon ~e ga mu je od re |en pri tvor do 30 da na. Ho ti je ka zao da je u po sled wih ne ko li ko da na ko sov ska po li ci ja u dva de se tak slu ~a je va, pri li kom po ku {a ja pre re gi stra ci je na ko sov ske re gi star ske ozna ke, za ple ni la fal si fi ko va na do ku me na ta. Zbog tih slu ~a je va, pre ma we go vim re ~i ma, uhap {e ne su naj ma we ~e ti ri oso be. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak28.septembar2012.

USTAV NI SUD JU ^E NI JE RAS PRA VQAO O PRED SED NI CI VR HOV NOG KA SA CI O NOG SU DA

Od lo `e na od lu ka o Na ti Me sa ro vi} Ustav ni su di Sr bi je od lo `io je ju ~e raz ma tra we i od lu ~i va we o ini ci ja ti vi za oce nu ustav no sti iz bo ra pred sed ni ce Vr hov nog ka sa ci o nog su da Na te Me sa ro vi}, re ~e no je Ta nju gu u Ustav nom su du. U su du ni su mo gli da pre ci zi ra ju zbog ~e ga se na ju ~e ra {woj sed ni ci ni je ras pra vqa -

PREK SI NO] KOD VA RA DIN SKOG MO STA

Po li cij ski gra ni ~a ri spa sli de voj ku Pri pad ni ci Upra ve gra ni~ ne po li ci je u No vom Sa du spa sli su prek si no} oko 23.30 sa ti `en sku oso bu sta ru oko 19 go di na ko ja se da vi la u Du na vu i do zi va la u po mo}. Tro ji ca po li ca ja ca s me |u na rod nog re~ nog pre la za, na do mak Va ra din skog mo sta, od mah su stra t o v a l a pa t rol n i ~a mac „zo di jak” i pro na {la de voj ku u vo di. Spa sa va we je tra ja lo go to vo 15 mi nu ta jer se mo ra lo pa zi ti na to da plo vi lo ne po vre di da vqe ni cu, a te {ko }u je pred sta vqao i rad u mra ku, sa mo pod sve tlo {}u re flek to ra, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

Po li caj ci su de voj ku uba ci li u ~a mac i pru `i li joj pr vu po mo}, pre ne go {to su je do ve zli do pon to na Sta ni ce gra ni~ ne po li ci je Re gi o nal nog cen tra za gra ni cu pre ma Hr vat skoj. Hit na po mo} je, ta ko |e, vr lo br zo do {la, pre u ze la de voj ku i od ve zla je u Ur gent ni cen tar ra di ho spi ta li za ci je. Po pr vim sa zna wi ma, mo gu }e je da se ra di o po ku {a ju sa mo u bi stva, ali za sa da ni su is kqu ~e ne ni dru ge okol no sti do ga |a ja. Ka ko god, jo{ jed nom je, za hva qu ju }i br zoj i pri seb noj in ter ven ci ji slu `be ni ka Gra ni~ ne po li ci je sta ci o na ra nog kod Va ra din skog mo sta, spa sen mla di `i vot. M. V.

TRO JI CA SU BO TI ^A NA LI [E NA SLO BO DE

Ob ra ~un zbog ne ra {~i {}e nih ra ~u na Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci li {i li su slo bo de Be lu J. (1976), Zol ta na S. (1978) i Ti bo ra S. (1983), svi iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni se te re te da su u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka, zbog ra ni je ne ra {~i {}e nih

lo o toj ini ci ja ti vi, ni ti ka da }e ona opet bi ti na dnev nom re du. Ini ci ja ti va se od no si na ~lan 102, stav 5 Za ko na o su di ja ma. Taj ~lan gla si: „Iz u- zet no od od re da ba st. 1–4. ovog ~la na, pred sed nik Vr hov nog ka sa ci o nog su da bi ra se u ro ku od 90 da na od da na kon sti tu i-

KO ME MO RA CI JA PO VO DOM PO GI BI JE PI LO TA GO RA NA SA VI ]A

@r tvo vao `i vot da spa se dru ge Ko me mo ra tiv ni skup po vo dom tra gi~ ne smr ti pi lo ta ma jo ra Go ra na Sa vi }a odr `an je ju ~e u ko man di Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je u Ze mu nu. Uz po ro di cu, ko le ge i pri ja teqe, ko me mo ra ci ji su pri su stvo va li mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} i na ~el nik Ge neral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. Od pi lo ta Sa vi }a, ko ji je na stra dao pre kju ~e u No voj Pa zo vi to kom is pi ti va wa avi o na „la sta”, na ko me mo ra ci ji su se opro sti li ko man dant Voj nog va zdu ho plov stva Ran ko @i vak, biv {i i sa da {wi pi lo ti i mno go broj ni pri ja te qi.

O Sa vi }e vom `i vo tu, {ko lo va wu i ra du, a po seb no we go voj o qu ba vi pre ma le te wu i bri zi o po ro di ci i mla dim ko le ga ma, go vo ri li su di rek tor Teh ni~ ko-opit nog cen tra pu kov nik Slo bo dan Ili} i ko le ga s kla se pot pu kov nik Go ran Ra do sa vqe vi}. – Jo{ kao pi to mac po sti zao je naj bo qe re zul ta te u akro bat skom le te wu i na bo je vim ga |a wi ma, a bi ti pi lot za we ga je bi lo sve. Bio je i od li ~an pro gra mer i ra dio-ama ter – re kao je Ra do sa vqe vi}, ko ji se u ime ko le ga 50. kla se Voj ne aka de mi je opro stio od Sa vi }a. – „Bog je na ne bu, qu di su na ze mqi a pi lo ti su ne gde iz me |u” – pod se tio je Ra do sa vqe vi}

od no sa, fi zi~ ki na sr nu li na o{te }e nog N. V. i na ne li mu te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot, kon sta to va ne u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci. Be la J., Zol tan S. i Ti bor S. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

RE AK CI JA SZTR „@I TO” NA OP TU @BE IZ TOR WO [A KOD SEN TE

„Ni ko nam ni je za bra nio ubi ra we use va” Po vo dom tek sta ob ja vqe nog u „Dnev ni ku„ pro {le ne de qe pod na slo vom „No} ne bit ke za ku ku ruz i re pu”, u ko jem je na ve de no da je vla snik fir me „@i to” iz ê ne ja bes prav no sa svo jom eki pom na par ce li od 143 hek ta ra, ko ju je iz naj mio Imre Bi lic ki iz Tor wo {a, s dva kom baj na po ~eo ber bu ku ku ru za, ogla sio se i pro zva ni Dra gan Sre} kov. U do pi su na {oj re dak ci ji on de man tu je iz re ~e no u tom se lu i Sen ti. – Iz me |u Imrea Bi lic kog i SZTR „@i to” u to ku je sud ski po stu pak zbog sme ta wa po se da, u ko jem ni po sle vi {e od {est me se ci ni je do ne ta pra vo ste pe na od lu ka ni ti je u vre me pred u z i m a w a rad w i SZTR „@i to” na ubi ra wu use va bi la uve de na bi lo ko ja pri vre me na me ra za bra ne ta kvih rad wi – ra n i j a ta k va re { e w a je, po pri go vo ru SZTR „@i to„, dva pu ta uki nuo Sud u Su bo ti ci – ve li Sre} kov. On do da je da je taj sud ski po stu pak na stao kao po sle di ca kr {e wa pra vi la po stup ka jav nog nad me ta wa – li ci ta ci je dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi { ta u op { ti n i Sen t a, usled ~e ga su sve od lu ke u tom po stup ku (ukqu ~u ju }i i od lu ku o do de li ze mqi {ta u za kup Bi lic kom) su spen do va ne àl ba ma SZTR „@i to” po ko ji ma do da nas ni je re {e no, usled ~e ga ni ugo vor ko ji Bi lic ki ima za kqu ~en s re sor nim Mi ni star stvom ne mo è pro iz ve sti bi lo ko je prav no dej stvo jer od lu ke ko je mu pret ho de ni da nas ni su ko na~ ne. U „@i tu” sma tra ju da u ta kvoj prav noj si tu a ci ji ni je dan or gan ni je nad le àn da u to ku sud skog po stup ka i pre sud ske od lu ke tu ma ~i dej stvo ugo vo ra

ili re {a va pi ta we pra va na ubi ra we use va (i ti me pre ju di ci r a i obe s mi { qa v a sud s ku od lu ku), a o po {to va wu ili pre k o r a ~ e w u nad l e ` no s ti u tom po gle du od lu ~u ju od go va ra j u } e in s tan c e ko j i m a se SZTR „@i to„ obra ti lo – ka `u u toj ~e nej skoj fir mi. – Na po mi wem da rad ni ci i pred s tav n i c i SZTR „@i t o” ni ka da ni su spre ~i li Bi lic kog ili bi lo ko je li ce da pred u zi ma rad we na pred met nom ze mqi {tu, za raz li ku od ovog i vi {e de se ti na dru gih li ca ko ja su kon kret nom pri li kom fi z i~ k i spre ~ a v a l a rad w e SZTR „@i t o” (bez sud s ke odlu ke u spo ru ko ji se vo di), {to sva k a k o tre b a da bu d e pred met po stu pa wa nad le `nih or g a n a sa sta n o v i { ta od g o vor no sti svih tih li ca – is ti ~e Sre} kov. – Ta ko |e, va `no je i pi ta we ko ja li ca, i po ko jem osno v u, ob r a | u j u pred m et n u par ce lu, s ob zi rom na to da je PS Sen ta za ti ca la ve }i broj raz li ~i tih li ca, a sa mo Bi lic ki ima za kqu ~en ugo vor s re sor nim mi ni star stvom, ko jim je iz r i ~ i t o za b ra w e n o izda va we dr `av nog ze mqi {ta u pod za kup. SZTR „@i to” }e i na da qe na s ta v i t i da prav n im sred stvi ma kroz od go va ra ju }e sud ske i dru ge po stup ke {ti ti svo ja pra va i in te re se, a pod ne te su i od go va ra ju }e pri ja ve pro tiv svih od go vor nih li ca u ve zi s na pred na ve de nim do ga |a ji ma. Ko na~ no, SZTR „@i to” }e sva ka ko pod ne ti i zah tev za na kna du {te te ko ju je pre tr pe lo na osno vu vi {e mi li on skog ula ga wa u po qo pri vred nu pro iz vod wu na spor nim par ce la ma u op {ti ni Sen ta, do da je se u de man ti ju. E. D.

sa wa Vi so kog sa ve ta sud stva„. Pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da bi ra Na rod na skup {ti na me |u li ci ma ko ja is pu wa va ju uslo ve za iz bor su di ja to ga su da, na pred log Vi so kog sa ve ta sud stva, po pri ba vqe nom mi {qe wu nad le `nog od bo ra Na rod ne skup {ti ne.

Min ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} na ko me mo ra ci ji

Maj ka na stra da log pi lo ta

na Sa vi }u re ~e ni cu ko ja, ka ko je na veo, od sli ka va svu we go vu qu bav pre ma le te wu. – Slu `io je ko le ga ma na ~ast, po ro di ci na po nos, a pam ti }e mo ga kao he ro ja ko ji je `r tvo vao svoj `i vot da bi spa sao ne du `ne – re kao je on, pod se tiv {i na to da je Sa vi} pre kju ~e sve sno ostao u avi o nu da bi le te li cu usme rio u dvo ri {te iz me |u dva stam be na objek ta. – Sa vi} je le teo na ra znim ti po vi ma avi o na, bio i du go go di {wi na stav nik le te wa i no si lac broj nih pri zna wa – pod se tio je pu kov nik Slo bo dan Ili}. Di rek tor TOC-a je na veo i da se ino va ci je iz obla sti pro -

gra mer stva, ko je je ura dio Sa vi}, ko ri ste i u toj usta no vi, a da je svi ma bi la po zna ta i we go va ve li ka bri ga za po ro di cu ko joj ni je us peo da obez be di stan. Po we go vim re ~i ma, oba ve zu da se Sa vi} i sve ono {to je ra dio, kao i we go va po ro di ca, ne za bo ra ve osta je na we go vim ko le ga ma i pri ja te qi ma. On je pod se tio na to da je Sa vi}, ko ji je pi lot u TOC-u, smrt no stra dao pri li kom iz vo |e wa slo `e nog za dat ka is pi ti va wa avi o na za po tre be Voj ske Sr bi je. Sa vi} }e, ka ko je na ja vqe no na ko me mo ra tiv nom sku pu, bi ti sa hra wen da nas u 15 sa ti na gro bqu u ^a je ti ni. (Ta njug)

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] OCE WU JE:

Va tro ga sci u „Kon tra stu” do bro ra di li Na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} iz ra zio je ju ~e uve re we da su va tro ga sci i spa si o ci iz No vog Sa da do bro ura di li po sao pri li kom ga {e wa po `a ra u dis ko te ci „Kon trast”, i na gla sio da }e is tra ga utvr di ti ~i we ni ce i isti nu. – Is tra ga je u to ku, utvr di }e se ko je ra dio svoj po sao, ko ni je. Naj lak {e je sva li ti kri vi cu na

On je ospo r io na v o d e iz kri vi~ ne pri ja ve prav nih za stup ni ka za ku pa ca di sko te ke pro tiv ko man di ra ~e te Va tro ga s no-spa s i l a~ k e je d i n i c e No vi Sad Go ra na Kr sti }a i {e fa sme ne Dar ka Jo ci }a, i ka zao da ni je isti na da je pr vo na li c e me s ta sti g lo ne i s prav no vo zi lo. – Vo zi lo ko je je sti glo bi lo je po kva re no, ali ono ni je sti -

Do ja va o po `a ru je ka sni la

va tro ga sce spa si o ce, na qu de ko ji sva ko dnev no `r tvu ju svoj `i vot da spa su {to vi {e qud skih `i vo ta. Za {to i s ko jim mo ti vi ma se to ra di, mi slim da }e bi ti ja sno i u to ku sud skog po stup ka – ka zao je Ta nju gu Ma ri}.

glo pr vo i ni je do ve de na u pi ta we ce la or ga ni za ci ja i efi ka snost sa me in ter ven ci je – ka zao je Ma ri}. Po we go vim re ~i ma, ne ta~ no je i da va tro ga sci i spa si o ci ni su ima li od go va ra ju }u opre -

mu za ula zak u po àr, kao ni to da se ni je utvr |i va lo da li su po mo} ni pro la zi ili iz l a z i ot k qu ~ a n i ili ne. – Ali je ta~ no da je na objek tu ne ko otvo rio krov, da je do {lo do na g log {i r e w a po à ra. I sa ma do ja va je ka sni la vi {e od 15 mi nu ta – ka zao je Ma ri}. Ka ko je is ta kao, 1. apri la pro {le go di ne u toj dis ko te ci, ka d a je na s tra d a l o {est mla d ih qu d i, tra ge di ja se do go di Pre drag Ma ri} la zbog „lo {eg si à ra. Na {a je ide ja da se iz me ste ma re gi stra ci je klu bo va u nom tri za ko na re gi stra ci ja Sr bi ji”. – S Bran kom Mi la di no vi - ta kvih me sta vr {i je di no pod }em, ro di te qem Ta ma re ko ja je uslo vom da su pri ba vqa ne sve na stra da la u „Kon tar stu”, po - sa gla sno sti s aspek ta za {ti te ku {a va mo da po pra vi mo taj si - od po à ra. Pot pu no iden ti~ na stem re gi stra ci je klu bo va i si tu a ci ja je bi la u Ma |ar skoj, me sta gde se oku pqa ve li ki s istim tra gi~ nim is ho di ma, broj qu di. Taj si stem je pot pu - dok qu di ni su pro me ni li si no na o pa ko po sta vqen – is ta - stem i uve li si stem re gi stra kao je Ma ri}, i ob ja snio da ci je ta kvih klu bo va na dru ga klub mo è da se re gi stru je u ~i ji na ~in. Agen ci ji za pri vred ne re gi On je is ta kao da to {to se stre ta ko {to se do sta vi do kaz de s i l o u dis k o t e c i „Kon o vla sni ku, do kaz da po sto ji za - trast”, me |u tim, ne is kqu ~u je {ti ta od bu ke, i da klub mo è od go vor nost bi lo ko jih ak te ra po ~e ti da ra di. – Tek on da po - pri pad ni ka Sek to ra za van red ~i we da se pri ba vqa sa gla - ne si tu a ci je u obla sti pre ven snost s aspek ta za {ti te od po - ti ve, ako ga je bi lo.

SPORT

petak28.septembar2012.

Pro si ne~ ki tu `i Zve zdu Do sko ra {wi tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki na vod no }e tu `bom pred FI FA i UEFA po ku {a ti da na pla ti du go va wa cr ve no-be lih. - Ni sam se na dao da de vet me se ci ne }e mo do bi ti pla te. Ne }u do bi ti ni {ta ako se ras pad nure kao je Pro si ne~ ki ko ji je do bio tek ~e ti ri od 20 obe }a nih pla ta to kom ra da u Cr ve noj zve zdi. Pro si ne~ ki je pod se tio na si tu a ci ju u za gre ba~ kom Di na mu, ko ji je oti {ao u ste ~aj pre ne go {to je Ro bi us peo da na pla ti du go va wa od 750.000 evra. Pro si ne~ ki je za hr vat ski Glo bus go vo rio i u od no su se lek to ra dve ze mqe Si ni {e Mi haj lo vi }a i Igo ra [tim ca, za ko ga sma tra da ne ma ha ri zmu. Ro bi je pre ne ko li ko da na iz ja -

ta, a ka sni je i do in ci den ta.ê mu tak ti ka, ka da je ma lo vre me na? Mi slim da je pa met ni je ra di ti na kul tu re pre zen ta ci je. Me ne za bri wa va se dam hi qa da qu di pro tiv Ma ke do ni je. Od to ga je 60 po sto hte lo da iz gu bi mo. Te {ko mi je da ka èm za {to je Bi li }a, ka da je po stao se lek tor, po dr à va lo 80 po sto sport ske jav no sti, a [tim ca 20 po sto. Bit na je ha ri zma. [ti mac je u ovom mo men tu ne ma. Vi de li smo raz log. Jav nost je uvi de la raz log. Sve jed no, mi slim da Igo ru tre ba da ti po dr {ku. On sa da to tre ba da bi re pre zen ta ci ja oti {la na SP. Ve ro vat no ni su ni svi u [pa ni ji za Del Bo skea, ali ga po dr à va ju. Upo re |u ju }i Za greb i Be o grad, ili pre ci zni je, Di na mo i Zve zdu, Ro bi ne mo è da na |e

U PAR TI ZA NU SE OKRE NU LI DER BI JU U NO VOM SA DU

Ver me zo vi} hva li Vo {u Par ti zan se po be dom nad no vo sad skim Pro le te rom (4:1) o~e ki va n o pla s i r ao u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je. Cr no – be li su u ovom su sre tu na te ren is tr ~a li u znat no iz me we nom sa sta vu u od no su na pret hod ne utak mi ce pa su Dar ko Bra {a nac i Ste fan A{kov ski bi li me |u strel ci ma. Par ti zan je od i grao do bru utak mi cu s pr vo li ga {em, me |u tim sle di me~ sa Voj vo di nom, pr vi der bi ove se zo ne ko je }e igra ti fud ba le ri {am pi o na. - Za do vo qan sam utak mi com sa Pro le te rom, na pra vi li smo do bru uver ti ru pred duel s Voj vo di nom. Pru `io sam {an su ne kim no vim igra ~i ma i oni su je u pot pu no sti is ko ri sti li. Voj vo di na je ri val pre ma ko jem mo ra mo da po ka `e mo mak si ma lan re spekt i sna gu ako ho }e mo do po voq nog re zul ta ta. Svi igra ~i su zdra vi, ta ko da u kom plet nom sa sta vu go stu je mo u No vom Sa du – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}. Na pi ta we da li se Par ti zan mo `da pla {i Voj vo di ne, s ob zi rom na to da je s Pro le te rom igrao u iz me w e n om sa s ta vu, {ef stru ke je od go vo rio: ZVE ZDA PO KA ZA LA DVA LI CA I U NI [U

Osci la ci je bez ka zne

Ro bert Pro si ne~ ki

vio da je bo qa Hr vat ska od Sr bi je. - Bi lo bi nor mal ni je da me na kon ta kve iz ja ve pro zvao [ti mac, a ne Mi haj lo vi}. Ne vi dim ni {ta lo {e u to me {to sam re kao - od go va ra Ro bi i pri se }a se da je kao igra~ Mi haj lo vi} bio po bed nik. U we go vom i [tim ~e vom ver bal nom du e lu na utak mi ci Zve zda - Haj duk ‘91. ne bih ula zio. Si gur no su ima li i ne {to pre to ga, ina ~e ne bi do {lo do Mi haj lo vi }e vog star -

ob ja {we we za pra zne tri bi ne Mak si mi ra u Li gi {am pi o na. - To si gur no ni je nor mal no. Sku pe kar te ni su je di ni pro blem, ve ro vat no je stvar u boj ko tu pre ma vo| stvu klu ba. Ma mi} me ni je zvao, ali ni ne mo ra. I pre ne go {to po zo vu da ka ` em, ne } u u Di n a mo! Kad Zdrav ka vi dim po zdra vim ga i to je sve. Ne ma tih pa ra za ko je bih se vra tio u klub iz ko ga sam dva pu ta po te ran - ja san je Pro si ne~ ki.

NO VO SA \A NI DO BI LI NO VOG KA PI TE NA

Ro qi} i zva ni~ no u Vo {i Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me od pet ka do ne de qe u~e stvo va }e na tur ni ru u Kla do vu, a eki pu }e pred vo di ti no vi ka pi ten – Bran ko Ro qi}. Na i me, ono o ~e mu se mno go go vo ri lo to kom pri pre ma i u po sled wih ne ko li ko da na, do bi lo je i zva ni~ nu for mu, po {to je is ku sni pri ma~ po sti gao do go vor sa di rek to ri ma Va som Mi ji }em i Ni ko lom Ma ri }em i pot pi sao i pri stup ni cu za cr ve no-be le. Ugo vor je na jed nu se zo nu, a Ro qi} }e me di ji ma bi ti zva ni~ no pred sta vqen 3. ok to bra, na kon fe ren ci ji u klup skim pro sto ri ja ma, ka da }e bi ti na ja vqen i „Me mo ri jal @ar ka Pe tro vi }a“. - Dra go mi je {to se vra }am u Voj vo di nu po sle to li ko go di na. Za me ne je to no vi iza zov, jer je mo ja ulo ga sa da dru ga ~i ja. Kao ka pi ten i kao igra~ tru di }u se mak si mal no da po mog nem eki pi i sa i gra ~i ma, ko ji je su mla di, ali su iz u zet no ta len to va ni. Mi slim da u pred sto je }oj se zo ni mo `e mo mno go da ura di mo, sa mo tre ba mno go str pqe wa, ra da i vo qe. Pro {ao sam kom plet ne pri pre me s Voj vo di nom, ta ko da mi ne }e bi ti po treb no vre me da se uklo pim. Ve} sam ose tio i eki pu i at mos fe ru, igrao sam dve utak mi ce, isti na je da u Bu dvi ni sam bio, ali sa da idem sa ti mom u Kla do vo – re kao je Bran ko Ro qi}.

Ge ne ral ni di rek tor Va sa Mi ji} iz ra zio je za do voq stvo ti me {to su raz go vo ri uro di li plo dom. - Na {li smo za jed ni~ ki je zik, ima mo iste tak mi ~ar ske ci qe ve, a u klu bu smo ve o ma sre} ni zbog Ro qi }e vog an ga `ma na. Na

Bran ko Ro qi}

po zi ci ji pri ma ~a on nam je od ize zet nog zna ~a ja, a si gur no }e i svo jim is ku stvom i osta lim igra~ kim kva li te ti ma mno go po mo }i eki pi. Sma tram da }e sa wim Voj vo di na bi ti spo sob na da se bo ri za sam vrh – iz ja vio je Mi ji}. Ina ~e, ka pi ten sku tra ku Ro qi} je pre zeo od An dri je Ge ri }a ko ji je po sle mno go raz mi {qa wa od lu ~io da vi {e ne igra i da me sto pre pu sti mla |i ma. R. D.

TUR NIR U BAN GKO KU

Po raz Tro ic kog Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki eli mi ni san je u dru goj run di ATP tur ni ru u Bang ko ku. B oqi od w ega i tr e}i put u m e| uso bnim d u el ima bio je fra nc uski t en iser Gael Mo nfis - 7:5, 7:5.

Tr oi cki je d obro p o~eo, n apr avio dva bre jka i p oveo 4:1 u p rvom s etu, ali se p otom ra z igrao Mo nfis, sa tri bre jka d obio set i p otom u dr ugom bio s igu rn iji u kqu ~nim m ome nt ima za k ona ~nu p ob edu. U osm ini f in ala igr a}e pr otiv z emq aka @ ila S im ona.

dnevnik

Sve ~e {}e na Ma ra ka ni po se ù za onom na rod nom da se po be di ne gle da u zu be. Zve zda je na star tu Kup tak mi ~e wa uz do sta mu ka i sre }e obez be di la po be du pr o tiv Rad ni~ kog. Cr ve no- be li sa stav ima ogrom ne osci la ci je u igri, po no vi la se ta kva si tu a ci ja i u Ni {u, bez po sle di ca u po gle du ko na~ nog is ho da. - U pr vom de lu mir nom igrom ste kli smo vo| stvo, pr o ma {i li jo{ dve- tri zi ce ra. Za tim smo u na stav ku iz gu bi li kon tro lu me ~a, Rad ni~ ki je do dao gas, vi de lo se da gol vi si u va zdu hu. Ni sam us peo da to spre ~im iz me na ma Ri val je bio sil no mo ti vi san u pra vom fud bal skom am bi jen tu na â i ru. Sa ~u va li smo smi re nost u fi ni {u i obez be di li pr o laz da qe na pu tu ka od bra ni tr o fe ja- is ta kao je tre ner Be o gra |a na, Alek san dar Jan ko vi}. Mi nut pre kra ja utak mi ce {to per Mi lan Jo va no vi} je po got kom ove rio po be du. - Po en ta ova kvih du e la je da se ciq is pu ni. Ide mo da qe i to je naj bit ni je. Na kon so lid nog pr vog po lu vre me na fi zi~ ki smo pa li u dru gom de lu. Ri val je to is ko ri stio. U{li smo u pa kle nu se ri ju, gde uglav nom go stu je mo, {to je ote à va ju }a okol nost. Ne do sta je nam sve ì ne, {to se od ra à va na kva li tet i kon ti nu i tet igre. Od lu ~u ju }i po go dak mi zna ~i pu no na pla nu sa mo po u zda wa, ali je sva ki po go dak uvek de lo kom plet ne eki pe- ka è Jo va no vi}. U su bo tu }e cr ve no- be li u ve ~e re wem ter mi nu (19) ugo sti ti Sme de re veo. Z. R.

Tre ner Par ti za na Vla di mir Ver me zo vi}

- Ne, svi zna te da ja ~e sto for si ram ro ta ci ju, po {to ima mo dva kva l i tet n a sa s ta va. Pro le ter je bio test da pro ve rim na ko ga sve mo gu da ra ~u nam i im pre si je su do bre. Voj vo di na je sva ka ko od li ~an tim, ali ni smo zbog to ga to li ko ro ti ra li. Voj vo di na je bez po ra za {est ko la, ma lo da ja i ma lo i pri ma

go lo va, da li o~e ku je te do ma }i n o v u ne { to za t vo r e n i j u igru? - Ne. Voj vo di na je eki pa ko ja pre sve ga ima od li~ nu sre di nu te re na i ko ja uvek ide na po be du. To {to u ne kim utak mi ca ma No vo sa |a ni ni su is ko ri sti li ko ju pri li ku vi {e ni {ta ne zna ~i, jer pr ven stvo je tek po -

~e l o. O~e k u j em pra vu igru oba ti ma i za do voq stvo gle da la ca po sle me ~a. Da li }e te po no vo od i gra ti me~ sa dva {pi ca ? - To ne mo gu da vam ka èm, ali si gur no je da ne } e mo i}i na re mi. Uza s top n i smo pr va c i ve} pet go di na i na vi ja ~i od nas o~e ku ju jo{ jed nu po be du. Si gur no da to ne }e bi ti la ko, jer je Voj vo di na po ka za la da je tim ko ji ima po ten ci jal i ko ji mo è da nas ugro zi. Ra du jem se pred sto je }em der bi ju i è li mo da gle da o c i na sta di o n u uì va ju. Po sled wi me ~e vi sa No vo sa |a ni ma po ka za li su da Par ti zan te {ko igra pro tiv wih. - Taj po da tak mi je po znat i o~e ku jem da }e ta ko bi ti sa da. Voj vo di na je am bi ci o zna sre di na ko ja iz pr ven stva u pr ven stvo è li da bu de ja ~a. Po {tu jem ih i mi slim da }e u su bo tu bi ti te àk me~ – is ta kao je Ver me zo vi}. I. La za re vi}

NO VI SAD PO SLE VE LI KE BOR BE ELI MI NI SAO KRA GU JEV ^A NE

Vre me ka na ri na ca do la zi

Tri go di ne fud ba le ri No vog Sa da ni su us pe li da pre sko ~e pr vi ko rak u kup Sr bi je. No vo sa |a ni su za ri va le su per li ga {e OFK Be o grad, Me ta lac i Ja vor. I ove se zo ne na De te li na ru je sti gao kra gu je va~ ki Rad ni~ ki, ali su e ovo ga pu ta ka na rin ci pred vo |e ni sjaj nim Ri sti }em, Rok som, ka pi te nom Bo gu no vi }em i ju na kom su sre ta Mar kom Stan ~e ti }em, us peo da pre ki ne ne pri jat nu tra di ci ju, eli mi ni sao je Kra gu jev ~a ne (1:0). Stre lac od lu ~u ju }eg go la Mar ko Stan ~e ti} (pro {ao kom plet nu omla din sku {ko lu Voj vo di ne, na stu pao za Ce ment, Pro le ter i Spar tak) ka `e: - Iako nam ni je bio pri o ri tet uspeh u Ku pu, us pe li smo da pr vi po stig ne mo gol i svi ma je bi lo ja sno da nam se uka za la {an sa ko ju ni smo sme li da is pu sti mo. Bi la je to tvr da utak mi ca, sa do sta star to va i du e la, s mno go tr ~a wa. Tre ner Ko rak je od li~ no pro ~i tao ri va la i po sta vio tak ti~ ki do bro utak mi cu, a mi smo us pe li da is po {tu je mo we go ve za mi sli i na kra ju smo za slu `e no sla vi li. Uspeh je tim ski - re kao je Stan ~e ti}. Ko ga bi vo le li za na red nog ri va la u osmi ni fi na la Ku pa ? - Vo le li da to bu de ne ko iz ve li ke troj ke, Par ti zan, Cr ve na zve zda ili Voj vo di na. Igra ti pro tiv ve ~i tih je ve li ki iza zov, a bi lo bi le po po sle du go vre me na vi de ti i grad ski der bi s Voj vo di nom. Bez ob zi ra na ime na red nog pro tiv ni ka, si gur no

da }e mo da ti sve od se be kao {to je to bio slu ~aj pro tiv Rad ni~ kog -ka zao je na pa da~ ka na ri na ca. No vo sa |a ne ~e ka se ri ja te {kih du e la, ka na rin ci go stu ju Slo gi iz Kra qe va, do ~e ku ju Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve, pa se u grad skom der bi ju sa sta ju s Pro le te rom. Slo ga je od po ~et ka se -

snoj utak mi ci ibo ri ti po vo qan re zul tat. Pla sman na ta be li si gur no ni je me ri lo kva li te ta Slo ge. Do la skom Bog da na Ko ra ka na me sto {e fa stru~ nog {ta ba, ~i ni se da ste se na {li na pra vom kur su ? - Vre me nam je sa ve znik. Ka sno smo se oku pi li, i jed no stav -

Ka na rin ci su od li~ no igra li u od bra ni

zo ne pro me ni la dva tre ne ra, Igo ra Tu feg xi }a i Mi o dra ga Mar ta }a. Osvo ji li su cr ve ni sve ga {est bo do va u se dam ko la, {to je da le ko od am bi ci ja s po ~et ka pr ven stva. - Si gur no da nam ni ma lo ne }e bi ti la ko u Kra qe vu, po go to vo {to imao ne ko li ko po vre |e nih i ro vi tih igra ~a, a do dat ni pro blem su i cr ve ni kar to ni Mak si mo vi }a i Ba la ba no vi }a. Ipak, ve ru jem da }e mo u ne iz ve -

Fo to: N. Sto ja no vi}

no tre ba lo je od re |e no vre me da se koc ki ce sklo pe. Ka ko pr ven stvo od mi ~e si gur no da }e mo pru à ti bo qe i si gur ni je par ti je. Po ~e li smo da igra mo an ga ò va ni je, tre ner Ko rak in si sti ra na ~vr {}oj igri sa vi {e tr ~a wa i du e la. At mos fe ra me |u igra ~i ma je do bra, ja ~a tim ski duh i na kri li ma sve ga re ~e nog sti ù i re zul ta ti na te re nu. - za kqu ~io je Stan ~e ti}. I. Gru bor

RE AK CI JA PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA ZA SPORT I OMLA DI NU PO VO DOM ODR @A VA WA NO VIH MMA BOR BI

Tra ì se po {to va we za ko na Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu pro {le ne de qe do sta vio je mi ni star ki omla di ne i spor ta u Vla di Re pu bli ke Sr bi je, Ali si Ma ri} otvo re no pi smo sa ini ci ja ti vom da se se za bra ni odr à va we MMA bor bi (miks mar {al arts), jer su Za kon o spor tu u ko me se de ci di ra no za bra wu je ba vqe we ova kvim bor ba ma. Po vo dom otvo re nog pi sma odr àn je u Mi ni stra stvu omla di ne i spor ta sa sta nak na ko jem su u~e stvo va li pred stav ni ci Mi in star stva, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta i MMA sek to ra i pro fe so ri sa fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa iz Be o gra da, Ni {a i No vog Sa da.

- Na i me, tre ba raz ja sni ti da mi iz Se kre ta ri ja ta ne tra ì mo za bra nu MMA, ve} pro fe si o nal nih bor bi. U MMA po sto je dve ka te go ri je. Jed na je ama ter ska, ko ju je pri zna la i Svet ska rva~ ka fe de ra ci ja, kao i na{ na ci o nal ni sa vez, te bor be se od vi ja ju otvo re nim stru wa ~a ma sa za {ti tom gla ve, ru ku i no gu. Dru ga ka te go ri ja su pro fe si o nal ne MMA bor be, ko je se odr à va ju u ka ve zi ma i ko je su Za ko nom o spor tu za bra we ne. Mi smo tra ì li sa mo da se po {tu je za kon i sma tra mo da dok se ne uskla de pro tiv re~ no sti Za ko na o spor tu i Pra vil ni ka o sport skim gra na ma tak mi ~e wa u pro fe si o nal nim MMA bor -

ba ma ne sme ju da se odr à va ju. Na ci o nal ni sa vez je taj ko ji mo è da or ga ni zu je tak mi ~e wa i da je li cen ce tre ne ri ma. Kod nas ne po sto ji na ci o nal ni sa vez u MMA. Po sto ji gran ski sa vez u AP Voj vo di ni i jo{ tri klu ba u Be o gra du, ali dok ne ma te li cen ci ra ne tre ne re ne mo è te da or ga ni zu je te ni klub, pa mi po sta vqa mo pi ta we ka ko su ti klu bo vi mo gli da se re gi stru ju - re kla je po kra jin ska se kre tar ka za sport i omla di nu Ma ri ni ka ô ba nu i do da la: - Za kqu ~ak sa sa stan ka u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta bio je da se do daq weg za bra wu ju sport ske pri red be, ma ni fe sta ci je ili tak mi ~e wa u pro -

fe si o nal nim MMA bor ba ma dok se kon tra dik tor no sti iz me |u Za ko na o spor tu i Pra vil ni ka o sport skim gra na ma ne uskla de. Me |u tim, po sle sa stan ka po ja vi le su se u me di ji ma i na in ter net stra ni ci www.del ta city.rs in for ma ci je da se pla ni ra ju bor be u ama ter skom, ali u pro fe si o nal nom (ta~ ni je po lu pro fe si o nal nom) MMA 30. sep tem bra u Del ta si ti ju u Be o gra du. Tim po vo dom Po kra jin ski se kre ta ri jat je opet mo rao da upu ti pi smo Mi ni star stvu omla di ne i spor ta i uka `e na to, s mol bom da Mi ni sta sr tvo re a gu je shod no Za ko nu o spor tu. G. Ma le no vi}

SPORT

dnevnik

petak28.septembar2012.

VOJ VO DI NA IZ ME \U KUP PO BE DE NAD DO WIM SRE MOM I SU TRA [WEG DER BI JA S PAR TI ZA NOM

Duel za pu ne tri bi ne na „Ka ra |or |u” U Kup utakmici s Dowim Sremom, fudba le ri Voj vo di ne uradili su ono {to su planirali i èleli i, posle pobede od 1:0, plasirali se u osminu finala. Ve} sutra pred wima je veliki izazov, prvi pravi derbi u sezoni, jer na stadion „Kara|or|e“ stiè aktuelni prvak i lider ovogodi {weg {am pi o na ta, eki pa Partizana. Bi}e to, bez sumwe, duel za fudbalske sladokusce i o~ekuje se da }e ovu utakmicu, koja po~iwe u 14 ~asova, pratiti veliki broj gledalaca na ispuwenim tribinama novosadskog stadiona. - U utakmici s Dowim Sremom samo na momente sam video u na{oj igri ono {to sam èleo i traìo od igra~a – osvr}u}i se na me~ s ekipom iz Pe}inaca rekao je trener Vojvodine Neboj{a Vigwevi}. – Individualni kvalitet pretpostavili smo kolektivnoj igri i to je ono {to nas ometa da igramo kako moèmo i stvaramo mnogo ve}i broj {ansi. Moj plan je da adekvatno napadnemo rivala, s vi{e igra~a u samoj zavr{nici, jer samo u tom slu~aju bi}e vi{e prilika. Na treninzima to radimo i sprovodimo u delo, a na utakmici – ne. U drugom poluvremenu ste u igru uveli Abubakara i Moreiru umesto [kuleti}a i Kosovi}a? - Jako mi je ào {to se mali Kosovi} povredio i ta izmena bila je iznu|en potez. Kosovi} je odigrao veoma dobro poluvreme i pokazao je da na wega moèmo da ra~unamo, pa }e

I doktor sastavqa tim Ima Vigwevi} odre|enih problema sa zdravstvenim biltenom igra~a pred derbi s crno-belima. Naime, Marku Poletanovi}u koji je ju~e po~eo s laganim treninzima, pridru`io se mladi Neboj{a Kosovi} koji je povredio meniskus i pred kojim je barem tronedeqna pauza. - Uz wih, odre|ene probeme s povredama imaju i na terapiji su Moreira i Joki}, pa }e se oko sastava koji }e istr~ati na megdan Partizanu dosta pitati i doktor Borko Vukosav – dodao je Vigwevi}. – Ovo je utakmica u kojoj nije dovoqno da tim pru`i 60 ili 70 posto mogu}nosti, ve} je re~ o me~u u kojem svi moraju da igraju sa 100 posto znawa, snage i voqe.

Abu ba kar je svo jim pro do ri ma uneo `i vost u igru Voj vo di ne

nam nedostajati pred sutra{wi derbi. U drugom poluvremenu smo dobili igru dubinskim loptama, ali smo sve `eleli da zavr{imo {to pre, kroz akcije u kojima su u~e-

stvovala samo po dvojica igra~a. Odbrana rivala brzo prepozna na{u nameru i ba{ zbog toga insistiram da budemo raznovsniji u napadu, jer imamo kvalitet za to.

Fo to: F. Ba ki}

Ipak, jedini gol postignut je posle dubinske lopte Moreire ka Abubakaru koji je fauliran, a onda je Bojovi} majstorski pogodio gol rivala posle slobodnog udarca.

- To jer ta~no, ali je pred nama jo{ dosta posla jer èlim da jednog dana, ~ak i kada even tu al no iz gu bi mo ne ki me~, navija~i prepoznaju na{u orijentaciju i aplauzom nas isprate s terena. Naravno, ne volim da gubim, optimista sam i vidim dosta prostora za ono {to èlim da sprovedem u delo. Moreira je u{ao u igru u nastavku, ali je na terenu proveo tek nekih pola sata, kada je zamewen. Zbog ~ega je napustio igru? - On je osetio bol u zadwoj loì, pa je i ta izmena bila neplanska. Sutra vam u goste stiù crno-beli. Bi}e to duel najboqeg napada (Partizan) i najboqe odbrane (Vojvodina)? - Ne}e biti lako ni nama ni Be o gra |a ni ma. Par ti zan je svestan da mu je to jedna od kqu~nih utakmica ove jeseni, a nama }e sutra{wi derbi biti

prilika da pokaèmo {ta i koliko moèmo. Ta~no je da }e to biti okr{aj najboqeg napada i najboqe odbrane, a ja bih voleo da na{a odbrana bude ~vrsta kao i do sada, a da nam napad proradi. O~ekujem ispuwene tribine, posebna motivacija igra~ima ne}e biti potrebna, jer ovakvi me~evi donose pozitivne stvari u ekipi. Uz podr{ku navija~a i malo sportske sre}e koju }emo morati da zasluìmo igrom i borbom tokom svih 90 minuta, moèmo da ostvarimo èqeni rezultat, a to je pobeda. Naravno, u svakom tre nut ku mo ra mo da bu de mo svesni toga da se u duelima s Partizanom svaka gre{ka èstoko ka`wava. Dakle, respektu je mo cr no-be le, ali svoj sportski ciq ne mewamo i i}i }emo na to da osvojimo sva tri boda – rekao je na kraju Neboj{a Vigwevi}, {ef stru~nog {taba Vojvodine. A. Pre do je vi}

sport

petak28.septembar2012.

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

OP[TINSKA LIGA – PE]INCI

Nastavqena N[K-ova serija

Raspolo`eni De~ani Sremac - Vitez 5:0 (3:0) DE^: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Or lo vi} (Obre`). Strel ci: Jo va no vi} u 9. i 80, Tu ru di} u 19, @. @i va no vi} u 27. i Dra go qub Mi li} u 54.mi nu tu. SREMAC: Pa li ku }a-, Pa vi ~i} 7, @. @i va no vi} 7, Ju ri {i} 7, De jan Mi li} 7, M. @i va no vi} 7, Ar se ni je vi} 7, Dr qa ~a 7, Dra go qub Mi li} 7, Ili} – (Tu ru di} 7), Jo va no vi} 8. VITEZ: No va ko vi} 7, D. Ma ti} 6, Dr pa 6, Uro {e vi} 6, Cu ci} 7, Ri sti vo je vi} 6, N. Ma ti} 7, Ni ko li} 6, Hor vat 6, Pet ko vi} 6, Ste fa no vi} 6. Mla |a ni sa stav go sti ju ni je mo gao da se no si sa is ku snim do ma }i ni ma. Re zult sat je mo gao bi ti i ve }i. S. Orlovi}

OFK Bresta~ – Mladost (P) 2:1 (0:0) BRESTA^: Igra li {te OFK Bre sta ~a, gle da la ca 100, su di ja Jo va no vi} (Po pin ci). Strel ci: D. Ko va ~e vi} u 51. i Stoj kov ski u 57. (iz pe na la) za OFK Bre sta~, a La li} u 61. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar ton: Stoj kov ski (OFK Bre sta~). OFK BRESTA^: Stra hi wa Mla de no vi}, Be li}, D. Ko va ~e -

vi}, Ste fan Mla de no vi}, Ni ko lov (V. Glu {ac), Dra go je vi}, Stoj kov ski, D. Glu {ac, Ma ta no vi}, Sr zi}, Pet ko vi}. MLADOST: Kr sti}, Ko ji}, Ma noj lo vi}, D. To ma {e vi}, Po zna no vi}, Kr wa ji}, Ta nac ko vi}, Sto il ko vi}, Stoj ~e vi}, V.To ma {e vi} (La li}), Ba bi} (Stoj {i}). Za slu `i li su do ma }i ni i ube dqi vi ju po be du. M. Subotin

Kameni - Sloboda 3:0 (1:0) A[AWA: Igra li {te Ka me nog, gle da la ca 50, su di ja Mak si} (Srem ski Mi ha qev ci).Strel ci: Do bri ko vi} u 34. i 53. i Jo va no vi} u 50. mi nu tu. KAMENI: Ga vri lo vi} 6, Cve ji} 6 (Uro {e vi} 6), Fi li po vi} 6, Bo {ko vi} 6, Dra ga{ 6, M. Ba la ban 6, S. Ba la ban 6, Bla nu {a 6, Ma ti} 6, Jo va no vi} 6, Do bri ko vi} 7. SLOBODA: M. Ste pa no vi} 5, @i va no vi} 5, Mak si mo vi} 5, G. Spa so je vi} 5, Gor di} 5, Ve se li no vi} 5, Ni ko li} 5, Dr qa ~a 5, Ca re vi} 5, Mi ri lov 5, Ma ti} 6. Alek san dar Do bri ko vi} je pro pu stio pri li ku da Ste pa no vi }u na pu ni mre `u do vr ha. Z. Vasi}

BRE STA^: OFK Bre sta~-Mla dost (P) 2:1, DE^: Sre mac-Vi tez 5:0, A[A WA: Ka me ni-Slo bo da 3:0, OBRE@: Gra ni ~ar-Srem 0:2. 3 2 1 010:2 7 1. Sre mac 3 2 1 0 8:2 7 2. Srem 3. Mla dost (P) 3 2 0 1 8:5 6 4. OFK Bre sta~ 3 2 0 1 7:4 6 3 1 1 1 5:3 4 5. Ka me ni 6. Gra ni ~ar 3 1 1 1 4:3 4 7. Slo bo da 3 0 0 3 0:9 0 3 0 0 3 2:150 8. Vi tez

OBRE@: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Ste pa no vi} (Do wi To var nik).Strel ci: Baj lo vi} u 38. i Jo va no vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Tu ru di}, N. Ran ko vi} (Srem). GRANIÂR: Le o vac 6, I. Ni ko li} 6, â vi} 6, Mi lan Ni ko li} 6, Kne è vi} 6 (Jo va no vi} 6), Z. Or lo vi} 6, Ve li mir 6, Mar ko vi} 6, Vla ho vi} 6 (N. Or lo vi} 6), Li su lov 6 (Mi lo{ R. Ni ko li} 6), Mi lo{ Ni ko li} 6. SREM: Pet ko vi} 9, Vu ko ma no vi} 7, An |e li} 6, Ra ni sa vqe vi} 6, Baj lo vi} 7, Ma ri ~i} 7, Ve si} 6, Ba bi} 6 (A. Ran ko vi} 6), N. Ran ko vi} 6, Jo va no vi} 6, Tu ru di} 6. Do ma }in o~e ki vao si gur nu po be du, ali go sti iz ne na di li i do brom i efi ka snom igrom. S. Orlovi}

Pobeda posle pet godina

Vojvodina - Polet 0:3 (0:1) NERADIN: Igra li {te Voj vo di ne, gle da la ca 100, su di ja Gra o vac (Ru ma). Stre lac: Ste va no vi} u 4, 55.i 75. @u ti kar to ni:

Madost (P) - Car Uro{ 1:2 (1:1) PAVLOVCI: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 30, su di ja Ka ti} (Ru ma). Strel ci: N. Pan te li} u 6. za Mla dost, a N. Jo ci} u 17. i Po po vi} u 89. mi nu tu za Car Uro{. @u ti kar ton: Su bo ti} (Mla dost). Cr ve ni kar to ni: Pa cek (Mla dost), Ra do wa (Car Uro{).

RI VI CA: Pla ni nac-27.ok to bar 7:2, NE RA DIN: Voj vo di na-Po let 0:3, PA VLOV CI: Mla dost-Car Uro{ 1:2.Bo rac iz Ste ja no va ca je bio slo bo dan. 1. Po let 2. Car Uro{ 3. Pla ni nac 4. Bo rac (S) 5. Mla dost (P) 6. Voj vo di na 7. 27.ok to bar

3 3 3 2 2 3 2

3 2 1 1 0 0 0

0 1 1 0 1 1 0

0 0 1 1 1 2 2

Du {an Po po vi}

sa pu nim ple nom, a No vo sa |a ni su sa “Sve ci ma” vo di li te {ku bit ku da ostva re mak si ma lac u bo do vi ma. Tri re mi ja: [o lak, Ko va ~e vi} i Vu~ ko vi}, za tim le pa po be da Mar ku {a, pa po raz [a ri }a, da bi {lag na tor tu sta vio Du {an Po po vi} ko ji je u za vr {ni ci, u pro tiv ni~ kom ~e tver cu, od i grao da mom pra vu za -

vr zla mu gde se naj mla |i Ne sto ro vi} ni je sna {ao, ili, mo `da, ni je ni mo gao da se sna |e. Re a zul ta ti: Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) - Ni{ 3:3 (Mar ko vi} – Ipa tov re mi, Vra to wi} - Bo go sa vqe vi} 0:1, So lo mu no vi} - Mar ja no vi} re mi, Ra bre no vi} - Mi ro slav Miq ko vi} 0:1, Ko jo vi} - M.Q. Pe ru no vi} 1:0, Sre do je vi} - Mak si mo vi} 1:0), Cr ve na zve zda (Be o grad) Vo do vod (Kra gu je vac) 2,5:3,5 (Iv kov – Sar gi sjan re mi, â bri lo - Iva ni {e vi} re mi, \u ri} - Mi lo{ Pe ru no vi} re mi, Ve li~ ko vi} - Mi la no vi} 0:1, Za ki} – Pi ku la 0:1, Vu ja ~i} Zla ta no vi} 1:0), Ju go vi} (Ka}) La sta (Be o grad) 2:4 (Ni ko li} Pa vlo vi} 1:0, Laj thajm - D. Ma stro va si lis 0:1, Ra dlo va~ ki – Bre wo re mi, M. Po po vi} - Sa vi} 0:1, Ma ri no vi} - Osto ji} re mi, Jo vi} - Z. Ar so vi} 0:1), No vo sad ski [K DDOR - V[K „Sv. Ni ko laj Srp ski” (Va qe vo) 3,5:2,5 ([o lak - Rod {tajn re mi, Vu~ ko vi} - Da mqa no vi} re mi, Mar ku{ - Stri ko vi} 10, D. Po po vi} - L. Ne sto ro vi} 1:0, Ko va ~e vi} - Abra mo vi} re mi, [a ri} - Bo ì} 01), Rad ni~ ki (Kra gu je vac) - Spar tak (Su bo ti ca) 3:3 (An ti} - A. Ma stro va si lis re mi, Bar lov - Na| He |e {i re mi, No vo sel ski - Stan ko vi} re mi, Jo va no vi} - Tan ~ik re mi, Ra do va no vi} - â bar ka pa re mi, M. Mi li }e vi} - Ku mi} re mi), Slo bod ni Ro man ti ~a ri (Be o grad). Pla sman: 1. No vo sad ski [K DDOR 27 (38), 2. Vo do vod 22

(34,5), 3. La sta 22 (31), 4. V[K “Sve ti Ni ko laj Srp ski” 15 (30), 5. Ni{ 13 (27,5), 6. Ju go vi} 12 (25,5), 7. Me ta lac Ta ko vo 8 (27), 8. Spar tak 8 (27(+), 9. Rad ni~ ki 8 (25), 10. Cr ve na Zve zda 4 (21,5), 11. Ro man ti ~a ri 0 (13). Kod {a hist ki wa slo bo dan dan za Ju go vi} iz Ka }a je bio ko ban. Na i me, svi we go vi kon ku ren ti za me da qe su ju ~e do bi li me ~e ve pa su ta ko Ka }an ke sa dru gog pa le na pe to me sto s ma lim iz gle di ma na jed nu od me da qa. Mo `da, ipak, ako do bi ju vi so kim re zul ta tom Rad iz Be o gra da... Ali, tu se on da pi ta i Ru dar iz Ko sov ske Mi tro vi ce ko ji ima lak su sret sa Po à re vqan ka ma. Der bi dve naj bo qe eki pe, BAS-a i Je li ce, u po sled wem ko lu ne }e do ne ti pro me nu na vr hu jer BAS bez bed no do ~e ku je su sret sa vi {kom od pet bo do va. Re zul ta ti: Rad (Be o grad) N[K DDOR (No vi Sad) 4:0, Zla tar (No va Va ro{) – Po à re va~ ki [K 2,5:1,5, Ru dar (Ko sov ska Mi tro vi ca) - Rad ni~ ki (Ru dov ci) 2,5:1,5, Ne stor (Be o grad) - Je li ca (Go ra ~i }i) 1:3, BAS (Be o grad) - [ah mat ni kru òk (No vi Sad) 3,5:0,5, Ju go vi} (Ka}) slo bo dan. Pla sman: 1. BAS 25 (25), 2. Je li ca 21 (24,5), 3. Rad 19 (25), 4. Ru dar 18 (22,5), 5. Ju go vi} 18 (22), 6. Zla tar 10 (17), 7. Ne stor 9 (14), 8. No vo sad ski [K DDOR 9 (13,5), 9. Rad ni~ ki 7 (14), 10. [ah mat ni kru òk 4 (13,5(+), 11. Po à re va~ ki [K 1 (9). B. Dankovi}

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I DAME

Planinac – 27. oktobar 7:2 (2:0) Iva ni} (Voj vo di na), D.Pe tro vi} (Po let). VOJVODINA: Mar ja no vi} 5, S.Avra mo vi} 5, Pe tro vi} 5, Ri sti} 5, Bi ki} 5, Mi tro vi} 5, LAvra mo vi} 5, ]e to je vi} 5, Sta me ni} 5 (Iva ni}), Bi zu mi} 5 (Va si}), Pu {i} 5 (Ra do va no vi}). POLET: Sa bo 6, Lo zan ~i} 6, Li ki} 7, Dra gi }e vi} 6, D. Pe tro vi} 7, Po lak 7, To do ro vi} 6 (Te o do ro vi} ), Jo va no vi} 7 (Go lek ), Jo vi} 7 (Va si}), Ste va no vi} 8, N. Pe tro vi} 7. Ste va no vi} je ra dio sa do ma }om od bra nom {ta je hteo.Ustva ri za do vo qio se sa sa mo tri go la. S. Jankovi}

De se to ko lo Pr ve li ge Sr bi je za mu {kar ce i `e ne ko je se igra u ho te lu „Grand” u Va qe vu tri voj vo |an ska pred stav ni ka za vr {i la su s raz li ~i tim ras po lo `e wi ma. Pr vo je Spar tak sa Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca od i grao, ru ku pod ru ku, [u ma dij sko ko lo za op sta nak, da bi Ju go vi }u La ste od le te le

Grani~ar - Srem 0:2 (0:1)

RUMA–IRIG, DRUGI RAZRED

RIVICA: Igra li {te Pla nin ca, gle da la ca 150, su di ja Stoj ko vi} (Do brin ci). Strel ci: D. ]i ri} u 10.i 53, Pe tro vi} u 32. i 84, V. Pa ji} u 61. i 74. i M. ]i ri} u 62.za Pla ni nac, [i rak u 70. (iz pe na la) i 77. za 27. ok to bar. @u ti kar to ni: D. ]i ri}, Pe tro vi} (Pla ni nac). PLANINAC: Ste va no vi} 7, Va si qe vi} 7, V.Pa ji} 8, D. ]i ri} 8, B. Pa ji} 8, S.]i ri} 7, M.]i ri} 8 (N. ]i ri} 7), Ma ti} 8, Pe tro vi} 7, Du du ko vi} 7, Pu ti ca 6 (Ru de{ 6). 27.OKTOBAR: Sa bo 5, Var ga 5, Ston ~ik 5, K.Se ge di 6, Tri vu no vi} 5 (Pa vin 6), D.Se ge di 5 (Mar ko vi} 5), Fe ke te 5, Pu ti ca 5, Bi ri wi 5, [i rak 7, Ju has 5. Po sle pet go di na Ri vi ~a ni su sa vla da li go ste iz [a tri na ca.Ovo ga pu ta na pla ti li su ~e ka we sa se dam le pih ko ma da.

dnevnik

9:0 9 6:4 7 9:9 4 4:2 3 2:3 1 2:6 1 3:110

MLADOST: D. Bog nar 6, Ni ko li} 8, Mi lin 6, M. Bog nar 7, Pa cek 7, Cvje ti no vi} 7, N. Pan te li} 8, Su bo ti} 6, S. Su bo ti} 6 (Ro {uq), Or lo vi} 6 (Ne da ko vi}), Mi trev ski 6 (Ma le {e vi}). CAR URO[: A. Jo va no vi} 7, Bo ji} 7, Ro di} 7, Ne di} 7, Bo `i} 6, J. Jo ci} 7, Maj sto ro vi} 6 (Vra we{), N. Jo ci} 7 (Mi li ~e vi}), Ra do wa 7, Po po vi} 7, Ju ri {i} 7 (L. Jo va no vi}). Sve do 73. mi nu ta igra lo se fer i sport ski, ta da do {lo do ko {ka wa iz me |u Pa ce ka i Ra do we, {to su di ja Ka ti} ka `wa va cr ve nim kar to ni ma. Do {lo je do krat kog pre ki da, ali je utak mi ca na sta vqe na.

Sedmerci presudili u Novom Sadu, Be~eju i @abqu Od i gra ne su utak mi ce dru gog ko la ru ko met nog Ku pa Voj vo di ne za mu {kar ce i da me. Po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - mu {kar ci: Gra ni ~ar (Ga ko vo) - Si vac 69 26:27, Sta ni {i} - Gra fi ~ar (Bez dan) 35:29, Rad ni~ ki (Baj mok) - Som bo re lek tro (Som bor) 0:10, Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) - Apa tin 28:36, Par ti zan (Hor go{) - Dal ma ti nac (Ri |i ca) 24:39, Ru sin (Ru ski Kr stur) - Voj put (Su bo ti ca) 18:44, ^o no pqa 1947 - Kqa ji }e vo, La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) Mla dost TSK (Ba~ ki Ja rak) 36:20, Haj duk (^u rug) - Me ta lac (Fu tog) 30:31 (25:25), Sla vi ja (No vi Sad) - Ti tel Xon Dir

Adrijatik liga PRVO KOLO Vo `do vac - Pe ~uj Voj vo di na - Ce qe No vi Za greb - Par ti zan ^e lik - Su bri na Slo bo da - R. Ko ra} Vr {ac - M. Kra ji {nik

64:69 74:56 90:93 74:48 42:73 52:70

STRANI FUDBAL Italija–Serija A Pe ska ra - Pa ler mo 1:0, Mi lan - Ka qa ri 2:0, Ro ma - Samp do ri ja 1:1, Ka ta ni ja - Ata lan ta 2:1, Kje vo - In ter 0:2, \e no va - Par ma 1:1, Na po li - La cio 3:0, To ri no - Udi ne ze 0:0.

Engleska–Liga kup Ar se nal - Ko ven tri 6:1, Kar lsi - To ten hem 0:3, Man ~e ster j. - Wu kasl 2:1, No ri~ - Don ka ster 1:0, Kvins Park - Re ding 2:3, VBA - Li ver pul 1:1. VETERANI ODU[EVILI: U Kri va ji u re vi jal nom me ~u sna ge su od me ri li ve te ra ni Kri va je i Cr ve ne zve zde, po sle za ni mqi ve igra sla vi li su Be o gra |a ni (7:4), ko ji su igra li u sle de }em sa sta vu: Ka ti}, Ni ko li}, Stan ko vi}, Bo rov ni ca, Rad ma no vi}, Ste vo vi}, Pe tro vi}, Jo vi}, Va ni}, [e sti}, Tur kaq, Jo vi {i}, Bo {ko vi}, Bur sa}, Pe to {e vi} i \a ~i}. Po stig nu to je ne ko li ko le pih go lo va, a po sle me ~a ak ti ri su se du go dru `i li. S. St.

Nema~ka Bundes liga Aug zburg - Ba jer (L) 1:3, Fraj burg - Ver der 1:2, Ha no ver Nir nberg 4:1, Bo ru si ja (M) Ham burg 2:2, [tut gart - Ho fen hajm 0:3.

40:41 (32:32), Sta ra Pa zo va Rad ni~ ki ([id) 16:28, Slo ga (Hrt kov ci) - @e le zni ~ar (In |i ja) 0:10, Srem (Srem ska Mi tro vi ca) - Ru ma 27:29, Pu tin ci No va Pa zo va 28:32, Je din stvo (No vi Be ~ej) - Na pre dak (^e ste reg) 40:39 (36:36), Voj vo da Ste pa - Her ce go vi na (Se ~aw) 34:23, \. J. Grad nu li ca (Zre wa nin) - Po ti sje Ple teks (Ada) 28:19, Ki kin da - Par ti zan (I|o{) 50:14, Obi li} (No vi Kne `e vac) Naf ta gas (Ele mir) 27:22, Sen ta - Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) 24:37, Vla di mi ro vac - Je din stvo (Ka ~a re vo) 33:36, Omla di nac (De li bla to) - Cre pa ja 23:21, Mla dost (Vr {ac) - Spar tak (De be qa ~a) 41:16, Do lo vo - Bu du} nost

(Ali bu nar) 36:29, Mla dost (Omo qi ca) - Glo gow 40:41, Rad ni~ ki (Ko vin) - Ba nat ski Kar lo vac (da nas u 18), PIK Pri gre vi ca - Cr ven ka Ja fa 3. ok to bar, @SK (@a baq) - Vr bas Kar neks 3. ok to bra (19). Ru ko me ta {i ce: Ru sin (Ru ski Kr stur) - La ki (Cr ven ka) 17:30, Oxa ci - Son ta 10:21, Ma gli} Mi le ti} (Mo {o rin) 10:0, Eret (Ba~) - Vr bas 24:29, @e qa (@a baq) - Te me rin 18:31, Le hel (Mu `qa) - Sen ta 10:0, Alek san dro vo - Slo ga (Osto ji }e vo) 10:0, Mla dost (Opo vo) - Mla dost (Be la Cr kva) 10:0, Naf ta gas (Ele mir) - Grad nu li ca (Zre wa nin) (da nas u 17). J. G.

MLADI IGRA^ MILETI]A SVE BOQI

Bagi} daje golove u seriji Fud ba le ri Mi le ti }a iz Mo {o ri na tak mi ~e se u Op {tin skoj li gi Vr bas, Be ~ej u dru {tvu @a ba qa ca i Ti te qa na i na da ju se pla sma nu u vrh ta be le. U ne de qu su go sto va li u Lo ku i po sle sjaj ne igre po be di li su do ma }u Slo gu (3:0), a iz van red nu par ti ju pru ìo je mla |a ni Ne boj {a Ba gi} (17), ko ji je u fi ni {u me ~a po sti gao efek tan gol. - Ne boj {a je iz u zet no ta len to va ni fud ba ler - ka è tre ner Mi le ti }a Dra gan Sa vi}. - Brz je ima do bru no gu, pred wim je le pa bu du} nost. Mla di fud ba ler ka è da je sve pod re dio fud ba lu da ra di dva pu ta dnev no i da mu je è qa da ka ri je ru na sta vi u ne kom pr vo li ga {kom klu bu. Naj bo qa pre po ru ka su mu go lo vi, na de vet po sled wih utak mi ca po sti gao je ~ak 11 go lo va.

Ne boj {a Ba gi}

- Ima mo za i sta kva li tean tim - ob ja {wa va pred sed nik Mi le ti }a Go ran Pe tri}. Ne boj {a tre nut no mo `da ni je naj bo qi na{ igra~, ali je pra vi dra guq, ve} sa da se mnop gi klu bo vi in ter su ju za we ga. Mi bi ga ra do za dr `a li, ali smo sve sni da }e na pre do va ti sa mo u ja ~oj sre di ni.

SPORT

dnevnik

Ja dran ska li ga na TV Are na TV Are na sport pri pre mi la je gle da o ci ma od ovog vi ken da naj a trak tiv ni je pra }e we ko {ar ka {ke ABA li ge do sa da. Ove se zo ne di rekt no }e bi ti pre no {e na u pro se ku ~e ti ri me ~a po ko lu. Na stu pa }e 14 klu bo va iz se dam dr `a va, a di rek tan pla sman u Evro li gu obez be di }e {am pion. Ce de vi ta, Par ti zan, Union Olim pi ja i Cr ve na zve zda su fa vo ri ti, ali se sti ~e uti sak da je u pi ta wu tak mi ~e we u ko me sva ko sva kog mo `e da po be di. No vaj li je su MZT Sko pqe i ma |ar ski Sol nok, a u eli tu se vra }a ju Split i Za dar. Pre mi jer nom ko lu da nas su tra i u ne de qu gle da o ci }e mo }i da pra te ~ak {est du e la. U dru gom ko lu u uto rak i sre du na pro gra mu je pet di rekt nih pre no sa, ba{ kao i na red nog vi ken da u okvi ru tre }e run de tak mi ~e wa.

Ob ra do vi} ide u De tro it Iza @eq ka Ob ra do vi }a je pr vo slo bod no le to u tre ner skoj ka ri je ri. Osva ja~ osam evrop skih klup skih ti tu la do bro se od mo rio, u~e stvo vao na ne ko li ko tre ner skih kli ni ka, a sa da

radi u najja~oj ligi sveta, a sigurno je da }e i stru~ni {tab Detroita na ~elu sa Lorensom Frenkom imati {ta da nau~i od trenera, koji u riznici ima ~ak 32 trofeja.

re {io da stek ne no vo is ku stvo. Gr~ ki sajt „Eurohoops” objavio je na Tviteru da }e Obradovi} sa pomo}nikom Dimitrisom Itudisom slede}e nedeqe biti u Detroitu, gde 2. oktobra po~iwu pripreme Pistonsa za novu NBA sezonu. Doskora{wi tandem sa klupe Panatinaikosa vide}e kako se

Obradovi} je letos oti{ao iz Panatinaikosa posle 13 godina i potom odbio primamqivu ponudu Efesa, odlu~iv{i da napravi pauzu u radu. Pre nekoliko dana objavqeno je da }e se „preko bare” otisnuti i Aleksandar \or|evi}, na poziv Denver Nagitsa.

UTAK MI COM PA RTI ZAN–ZA DAR PO ^I WE JA DRAN SKA LI GA

Zve zda i Ce de vi ta fa vo ri ti Tre ner Par ti za na Du {ko Vu jo {e vi} is ta kao je da su fa vo ri ti u re gi o nal noj ABA li gi Cr ve na zve zda Di va i za gre ba~ ka Ce de vi ta, ali da ve ru je u svoj tim. Vu jo {e vi} sma tra da ovu eki pu o~e ku je „ve li ka bu du} nost”, ako klub uspe da obez be di mi ni mal ne uslo ve za funk ci o ni sa we. - Ima ju mno go ta len ta, ali tre ba od ta len ta da po sta nu ve li ki igra ~i, a to se ne ra di br zo, ali se ra di sva ki se kund. Ve ru jem u ta le nat, a po we mu je u ran gu sa ge ne ra ci jom ko joj je pred vod nik bio Vla de Di vac - re kao je Vu jo {e vi}. Vu jo {e vi} je na dru `e wu Par ti za na sa no vi na ri ma ka zao da je ce lo kup ni bu xet za funk ci o ni sa we klu ba oko dva i po mi li o na evra, ali da ni ta sred stva ni su obez be |e na. Naj sta ri ji igra~ u Par ti za nu ove se zo ne ima 27 go di na, a cr no-be li }e po sle du go vre me na igra ti bez is ku snih ve te ra na. - Bez ri zi ka ne ma uspe ha. Ovo je tim u ko me ni je ku pqen ni je dan

Ko {ar ka {i Par ti za na

igra~. Ni je kon cep ci ja ‘ako ne sad, on da pro past’. Tre ba obez be di ti kon ti nu i tet mir nog ra da, jer re zul ta ti do |u ako se uz ta le nat ra di. Ve ru jem da }e i ova se zo na bi ti tro fej na. Bu du} nost ovog ti ma je ve li ka ako se obez be de mi ni mal ni uslo vi - re kao je Vu jo {e vi}.

Za dar do veo ame ri~ kog plej mej ke ra Dimitros Itudis i @eqko Obradovi}

petak28.septembar2012.

Po vrat nik u re gi o nal nu ko {ar ka {ku li gu eki pa Za dra po ja ~a la je tim ame ri~ kim plej mej ke rom ^ej so nom Ale nom. Ame ri ka nac je u Hr vat sku je sti gao iz tur ske Pi nar Kar si ja ke gde je pro {le se zo ne pro se~ no po sti zao 6.8 po e na. Ra ni je je igrao u Izra e lu za Ga lil Gil bou. Alen je stu di rao na uni ver zi te tu Nor tve stern, a de bi u dre su Za dra mo gao bi da ima ve} u da nas ka da hr vat ski tim go stu je Par ti za nu mt:s u „Pi o ni ru”. Pre mi jer ni me~ no ve se zo ne u ABA li gi je i da qe pod znakom pitawa zbog problema Zadrana sa povre|enim i bolesnim igra~ima.

Tre ner Par ti za na je oce nio da je bu xet od dva i po mi li o na evra za kom plet no funk ci o ni sa we klu ba ja ko ma li u od no su na ono {to je klub ura dio pret hod nih go di na. Vu jo {e vi} je po zvao dr `a vu da po mog ne Par ti za nu, a po li ti ~a re da se ne po na {a ju „pre ma svo jim afi ni te ti ma” i da ne da ju no vac kao da je wi hov li~ ni. - Ni je me ni pro blem {to Cr ve na zve zda stva ra od li~ nu eki pu, mi slim da je to do bra stvar za ko {ar ku. Ni je pro blem ni {to se Rad ni~ ki po ja ~a va, to je do bro za re gion. Ali, ne moj te da Par ti zan ne ma za osnov ne stva ri. Ne pro zi vam ja dru ge {to oni ima ju, ne go pra vim po re |e we i go vo rim u ka kvoj smo si tu a ci ji mi ko ji smo ipak ne {to ura di li i obez be di li ovom gra du: i pra zni ke i pu ne are ne i {am pi on ske ti tu le i igra ~e re kao je Vu jo {e vi}.

Da nas

[i ro ki - Igo kea Par ti zan - Za dar

(18) (20)

Su tra

Ci bo na - MZT (20.30) Bu du} nost - Ce de vi ta (20.30) Rad ni~ ki - Olim pi ja (17) Split - Cr ve na zve zda (21)

Ne de qa

Kr ka - Sol nok

18)

Tre ner Par ti za na je ot krio da je de le ga ci ja sport skog dru {tva bi la na sa stan ku sa pre mi je rom Ivi com Da ~i }em i da je tra `e na „mi ni mal na po mo}” za va ter po lo i ko {ar ka {ki klub. - On je obe }ao tu po mo} i na dam se da }e to da se re a li zu je - re kao je Vu jo {e vi}. Par ti zan se zo nu po ~i we da nas utak mi com pro tiv Za dra u Ja dran skoj li gi.

sport

petak28.septembar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Arsenal - ^elsi Everton - Sautempton Fulam - Man. siti Norvi~ - Liverpul Reding - Wukasl Stouk - Svonsi Sanderlend - Vigan Man~ester j. - Totenhem Ne de qa Aston Vila - VBA Po ne de qak Kvins Park - Vest Hem 1. ^elzi 5 2. Man~ester J. 5 5 3. Everton 5 4. VBA 5. Arsenal 6 5 6. Fulam 7. Man~ester S. 6 8. Totenhem 5 9. Vest Hem 5 5 10. Wukasl 5 11. Svonsi 12. Sanderlend 4 5 13. Stouk 14. Aston Vila 5 15. Vigan 5 16. Sautempton 5 17. Nori~ 5 5 18. Liverpul 19. Kvins Park 5 20. Reding 4

4 4 3 3 2 3 2 2 2 2 2 0 0 1 1 1 0 0 0 0

1 0 1 1 3 0 3 2 2 2 1 4 4 1 1 0 3 2 2 1

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17) (21) 0 1 1 1 0 2 0 1 1 1 2 0 1 3 3 4 2 3 3 3

9:2 13 12:6 12 9:5 10 7:4 10 9:2 9 12:7 9 10:7 9 8:6 8 5:4 8 6:6 8 10:7 7 4:4 4 4:5 4 5:9 4 5:10 4 9:15 3 2:8 3 4:10 2 4:10 2 4:9 1

1. Brajton 2. Hadersfild 3. Blekburn 4. Blekpul 5. Hal 6. Vulvs 7. Kardif 8. Lester 9. Midlzbro 10. Bristol 11. Notingem F. 12. Lids 13. Barnsli 14. Bolton 15. Kristal P. 16. Barnli 17. Berbi 18. ^arlton 19. Birmingem 20. Votford 21. [efild 22. Milvol 23. Ipsvi~ 24. Piterboro

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 4 4 4 4 4 4 4 4 3 2 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 0

1 2 2 1 1 1 1 0 0 1 4 1 1 1 1 0 2 2 2 1 1 0 2 0

1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 1 3 3 3 3 4 3 3 3 4 4 5 4 7

14:4 16 12:6 14 15:1114 16:7 13 12:8 13 11:7 13 12:9 13 11:8 12 11:1212 15:1310 10:9 10 12:1210 11:1110 10:1110 11:1310 13:13 9 12:11 8 8:9 8 8:14 8 9:13 7 11:16 7 9:15 6 5:15 5 5:16 0

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Fortuna - [alke (20.30) Su bo ta Bajer - Grojter F. (15.30) Verder - Bajern (15.30) Nirnberg - [tutgart (15.30) Hofenhajm - Augzburg (15.30) Hamburg - Hanover (15.30) Borusija (D) - Borrusija (M) (18.30) Ne de qa Ajntraht - Frajburg (15.30) Volfsburg - Majnc (17.30) 1. Bajern 2. Ajntraht 3. Hanover 4. [alke 5. Fortuna 6. Borusija (D) 7. Verder 8. Bajer 9. Nirnberg 10. Borusija (M) 11. Hofenhajm 12. Frajburg 13. Volfsburg 14. Hamburg 15. Majnc 16. Grojter F. 17. [tutgart 18. Augzburg

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 3 3 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 0 0

0 1 1 1 3 2 1 1 1 3 0 2 2 1 1 1 2 1

0 187:2 15 0 14:7 13 1 14:8 10 1 10:5 10 0 4:0 9 1 11:8 8 2 9:8 7 2 7:7 7 2 7:9 7 1 7:7 6 3 10:12 6 2 7:8 5 2 2:8 5 3 7:10 4 3 4:8 4 3 2:8 4 3 3:12 2 4 2:10 1

HR VAT SKA

Da nas Inter - Slaven Su bo ta Dinamo - Hajduk Cibalija - Rijeka Istra - Osijek Split - Lokomotiva Zadar - Zagreb 1. Dinamo 2. Slaven 3. Hajduk 4. Split 5. Rijeka 6. Osijek 7. Lokomotiva 8. Istra 9. Inter 10. Cibalija 11. Zadar 12. Zagreb

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 6 4 5 4 3 4 3 2 2 0 1

(19) (18) (19) (19) (19) (19) 2 0 3 0 3 5 2 3 3 2 4 1

1 3 2 4 2 1 3 3 4 5 5 7

20:9 20 17:1318 15:9 15 14:1015 11:8 15 8:4 14 13:1114 7:7 12 11:12 9 7:13 8 6:18 4 4:19 4

[PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

Tobyije ni {a ne kom {i je Der bi {e stog ko la Pre mi jer li ge igra se na sta di o nu Emi rejts gde }e u grad skom der bi ju Ar se nal ugo sti ti li de ra {am pi o na ta ^el si. Tre ner tob xi ja Ar sen Ven ger, na kon pro {lo ne deq nog re mi ja u du e lu sa Si ti jem o~e ku je da we go vi pu le ni po no ve do bru igru ali i osvo je

Sa we, Vil {i ra i [~e {wi ja. Fud ba le ri ^el si ja slo mi li su te {kom mu kom ot por Sto u ka (1:0) i na sta vi li se ri ju. Pro tiv Ar se na la, Ita li jan na klu pi pla va ca ne }e mo }i da ra ~u na je di no na po vre |e nog Sta ri xa. Je di na ne po ra `e na eki pa u Bun des li ge, min hen ski Ba jern pu tu je u Bre men gde ih ~e ka Ver -

Sigurno P. Fereira - Benfika Austrija (B) - VAK Man~ester j. - Totenhem Seviqa - Barselona Parma - Milan Juventus - Roma Verder - Bajern (M) Fulam - Man. siti PS@ - So{o Lion - Bordo Zenit - Lokomotiva Kolon - Serto Portewo Gimarae{ - Braga Arsenal - ^elzi Ajaks - Tvente H Valensijen - Marsej Sampdorija - Napoli Gent - Klub Bri`

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Su bo ta (16) Bolton - Kristal P. (16) Midlzbro - Lester Barnli - Milvol (16) (16) Hadersfild - Vatford ^arlton - Blekburn (16) Barnsli - Ipsvi~ (16) (16) Kardif - Blekpul Hal - Piterboro (16) (16) Bristol - Lids Vulverhempton - [efild V. (16) (18.30) Brajton - Birmingem Ne de qa Notingem F. - Derbi (14.15)

dnevnik

Bane Ivanovi} (^elsi)

ceo plen u du e lu sa do sad ne po ra `e nim plav ci ma: - Upr kos iz o stan ku {e sto ri ce kqu~ nih igra ~a uve ren sam da }e mo us pe ti da pa ri ra mo ^el si ju ko je je do bro otvo rio se zo nu i na kri li ma na vi ja ~a do }i do po be de - re kao je Ar sen Ven ger. Do ma }in }e bi ti li {en uslu ga Fa bi jan skog, [a ma ka, Ro sic kog,

Ren yer si iz ba ci li li de ra Po be da Gla zgov Ren xer sa nad Ma der ve lom ne bi tre ba lo da bu de ve li ka vest, ali ta kva je re al nost {kot skog fud ba la. Je dan od naj tro fej ni jih klu bo va na sve tu svih vre me na eli mi ni sao je u Li ga ku pu eki pu iz Ma der ve la sa 2:0.

der ko ji je u po sled wa dva ko la osvo jio ~e ti ri bo da. Ma rio Man xu ki} ju nak u po be di pro tiv vu ko va iz Volf sbur ga op ti mi sta je pred go sto va we na Ve ze ru: - Si gur no da nam ne }e bi ti la ko. Ver der ima is ku snog tre ne ra To ma sa [a fa ko ji zna da mo ti vi {e tim. Ove se zo ne smo za cr ta li sa mo je dan ciq, a to je po vra tak

Realno

ti tu le na Ali nac Are nu. Bi }e ovo pra vi test za nas, o~e ku jem da ga po lo ì mo. Na Pi ri ne ji ma ni {ta no vo. Bar se lo na pred vo |e na Me si jem, me qe ri va le, a su tra {wi test pro tiv Se vi qe bi }e do sa da i naj te ì. An da lu à ni ne mo gu da ra ~u na ju na po vre |e nog Re je sa i Lo pe za, dok }e u re do vi ma Ka ta lo na ca iz o sta ti Pi ke i Pu jol. Ve ~i ti ri val, {am pion [pa ni je, ma drid ski Real na kon o~aj nog star ta ugo sti }e De por ti vo.

pa u ze igra{ pr vu utak mi cu, ali sjaj no je {to sam za be le `io mi nu te, ko ji }e mi zna ~i ti u na stav ku se zo ne - , re kao je Ru ni za en gle ske me di je. Ru ni ni je igrao od 20. av gu sta ka da je za do bio ne zgod nu po se ko ti nu na no zi, a {an su je do bio u

RU SI JA

Su bo ta Zenit - Lokomotiva Amkar - Spartak (M) Kuban - Terek Ne de qa CSKA - Dinamo (M) An`i - Volga Rostov - Rubin Po ne de qak K. Sovjetov - Krasnodar Mordovija - Alanija 1. CSKA 2. An`i 3. Lokomotiva 4. Terek 5. Zenit 6. Spartak(M) 7. Rubin 8. Kuban 9. Amkar 10. Krasnodar 11. K. Sovjetov 12. Rostov 13. Alanija 14. Dinamo(M) 15. Volga 16. Mordovija

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 6 6 6 5 5 5 4 3 3 3 2 2 2 1 1

0 2 1 1 2 1 0 1 3 2 2 3 2 0 1 1

(12.00) (14.45) (17.15) (11.30) (14.15) (16.45) (15.45) (18.15) 2 1 2 2 2 3 4 4 3 4 4 4 5 7 7 7

16:8 21 18:1020 18:1119 12:1219 19:8 17 17:1516 13:1015 16:1313 13:1212 16:1411 11:1611 9:13 9 13:15 8 8:18 6 10:21 4 10:23 4

FRAN CU SKA Ren - Lil

Da nas

(20.45)

Su bo ta

PS@ - So{o Aja~io - Brest Nansi - Monpeqe Troa - Tuluz Evijan - Lorijen Nica - Bastija Ne de qa Valensijen - Marsej Sent Etjen - Rems Lion - Bordo 1. Marsej 2. Lion 3. PS@ 4. Lorijen 5. Rems 6. Bordo 7. Tuluz 8. Brest 9. Valensijen 10. Sent Etjen 11. Nica 12. Lil 13. Aja~io(-2) 14. So{o 15. Bastija 16. Monpeqe 17. Evian 18. Ren 19. Nansi 20. Troa

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 4 3 3 3 2 2 3 2 2 1 1 2 2 2 1 1 1 1 0

(17.30) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 0 2 3 3 1 4 3 0 2 1 4 4 2 0 0 2 1 1 1 2

0 0 0 0 2 0 1 3 2 3 1 1 2 4 4 3 4 4 4 4

9:1 18 12:5 14 10:3 12 12:7 12 8:5 10 7:5 10 7:7 9 7:11 9 7:5 8 10:6 7 8:7 7 8:8 7 5:7 6 7:10 6 7:16 6 7:9 5 6:8 4 7:11 4 2:8 4 6:13 2

Vejn Runi (desno)

na te ren. Ovo je bi la od li~ na pro ve ra za me ne. Ose }am se do bro, uvek je te {ko ka da po sle

me ~u tre }eg ko la en gle skog Li ga ku pa pro tiv Wu ka sla, koju je Junajted dobio sa 2:1.

BEL GI JA

HO LAN DI JA

Su bo ta Anderleht - Lokeren Genk - Mehelen Leuven - Vasland Lirs - Varegem Mons - Ber{ot Serkl Bri` - [arlroa Ne de qa Gent - Klub Bri` Kortrijk - Standard 1. Klub Bri` 2. Anderleht 3. Genk 4. Gent 5. Ber{ot 6. Varegem 7. Mehelen 8. Lokeren 9. Kortrijk 10. Standard 11. Lirs 12. Mons 13. Leuven 14. [arlroa 15. Beveren 16. Serkl Bri`

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 4 3 4 4 4 3 3 3 3 1 2 1 2 1 0

2 4 5 2 1 1 2 2 2 1 6 2 5 1 3 1

(20) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 0 0 0 2 3 3 3 3 3 4 1 4 2 5 4 7

22:9 20 14:8 16 14:1014 11:9 14 13:1213 12:1113 15:1211 12:1111 8:9 11 17:1510 8:7 9 16:18 8 12:15 8 10:18 7 7:12 6 6:21 1

Su bo ta Herenven - Breda Fejenord - NEC Utreht - Vitese Herakles - Den Hag Ajaks - Tvente Ne de qa AZ Alkmar - Valvajk Viqem - Cvole Groningen - Roda Venlo - PSV 1. Tvente 2. Vitese 3. Ajaks 4. PSV 5. Utreht 6. Fejenord 7. Den Hag 8. Valvajk 9. AZ Alkmar 10. NEC 11. Groningen 12. Herakles 13. Breda 14. Roda 15. Venlo 16. Herenven 17. Viqem 18. Cvole

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 4 3 4 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 0 2 3 0 2 1 3 3 2 2 1 3 2 1 3 3 3 2

(1.60) (1.50) (1.55) (1.50) (1.70) (1.70)

2 2 3+ 1 3+ 1

(1.70) (1.80) (1.70) (2.00) (1.90) (1.75)

Iznena|ewe

Ru ni odu {e vqen po vrat kom Na pa da~ Man ~e ster Ju naj te da Vejn Ru ni re kao je da se do bro ose }a i da je odu {e vqen zbog po vrat ka na te re na po sle ~e ti ri ne de qe pa u ze. - Pro {lo je ~e ti ri ne de qe od kad sam po sled wi put igrao i odu {e vqen sam zbog po vrat ka

2 1 1 2 3+ 1

0 0 0 2 1 2 1 1 2 2 3 2 3 4 3 3 3 4

16:4 18 10:3 14 18:6 12 18:6 12 7:4 11 6:6 10 12:9 9 8:8 9 11:10 8 10:11 8 6:12 7 7:9 6 5:11 5 4:12 4 7:12 3 4:9 3 4:13 3 3:11 2

1 (2.80) 2 (3.15) (3.30) 2 (2.30) 2 (2.25) 2 (3.20)

- Upr kos lo {em star tu us pe li smo da po pra vi mo igru, ali i at mos fe ru. Po be da pro tiv Si ti ja u Li gi {am pi o na da la nam kri la, shva ti li smo da mo `e mo i mo ra mo bo qe. Mu ri wo je sja jan psi ho log, do bro nas je pri pre mio za duel pro tiv Va qe ka na i to se ose ti lo u na {oj igri. Na re du je duel pro tiv De por ti va pred do ma }im na vi ja ~i ma. Uve ren sam da }e mo po ka za ti do pa dqi vu igru i da }e gol ge te ri bi ti na vi si ni za dat ka - ka zao je Di Ma ri ja. I. G.

POR TU GAL

Da nas P. Fereira - Benfika (21.15) (22.30) Gimarae{ - Braga Su bo ta Sporting - Estoril (19.15) (21.30) Rio Ave - Porto Ne de qa (17) Beira Mar - V. Setubal Olhanense - Nacional (17) @il Visente - Moreirense (17) Maritimo - Akademika (19.15)

1. Galatasaraj 2. Kasimpa 3. Fenerbah~e 4. Ordu 5. Be{ikta{ 6. Istanbul 7. Trabzon 8. Sivas 9. Bursa 10. Eski{ehir 11. Gen~lerb. 12. Antalija 13. Gacijantep 14. Akhisar 15. Kajzeri 16. Karabuk 17. Mersin 18. Elazig

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 1 1 1 0 0

1 0 3 3 2 2 2 2 1 0 3 0 0 2 1 1 3 2

(19) (16) (18) (18) (15) (18) (18) (19) (19) 0 15:6 13 2 9:4 9 0 6:2 9 0 7:4 9 1 12:7 8 1 7:3 8 1 4:2 8 1 5:4 8 2 8:6 7 3 9:9 6 1 7:7 6 3 5:8 6 3 4:9 6 2 2:8 5 3 6:10 4 3 4:10 4 2 6:9 3 3 2:10 2

BO SNA I HER CE GO VI NA Su bo ta Radnik - Slavija ^elik - @eqezni~ar Rudar - Zvijezda Gradina - Borac Olimpik - Travnik Ne de qa GO[K - Zriwski Sarajevo - [iroki Vele` - Leotar 1. Sarajevo 2. @eqezni~ar 3. Zriwski 4. Slavija 5. Borac 6. Olimpik 7. Leotar 8. Rudar 9. [iroki 10. ^elik 11. Travnik 12. GO[K 13. Vele` 14. Zvijezda 15. Radnik 16. Gradina

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 4 4 3 3 2 3 3 2 2 2 2 2 2 0 0

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.00) (15.30) 1 2 1 3 1 4 1 1 3 2 2 2 1 1 4 3

1. Barselona 2. Majorka 3. Malaga 4. Seviqa 5. Atletiko (M) 6. Betis 7. Real (M) 8. R. Vaqekano 9. Levante 10. Depportivo 11. Selta 12. Saragosa 13. Vaqadolid 14. Sosijedad 15. Valensija 16. Atletik (B) 17. Hetafe 18. Granada 19. Espawol 20. Osasuna

5 5 5 5 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 3 3 3 3 3 2 2 2 1 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0

0 2 2 2 1 0 1 1 1 3 0 0 0 0 2 2 1 2 1 1

(16) (18) (20) (22) (12) (16) (18) (19.50) (21.30) (21.30) 0 14:3 15 0 7:3 11 0 6:2 11 0 6:2 11 0 11:5 10 1 8:5 9 2 7:4 7 2 6:7 7 2 7:9 7 1 7:7 6 3 6:6 6 3 5:6 6 3 4:5 6 3 6:9 6 2 6:8 5 2 8:12 5 3 6:10 4 3 2:8 2 4 7:11 1 4 3:10 1

[PA NI JA– SE GUN DA

Da nas Kastiqa - Ponferadina Su bo ta Hirona - Hihon Barselona B - Las Palmas Viqareal - Kodoba Alkorkon - Hueska Lugo - Mirande{ Santander - Numansija Kserez - Mursija Sabadeq - Gvadalahara El~e - Rekreativo Ne de qa Almerija - Herkules 1. El~e 6 6 2. Viqareal 3. Almerija 6 4. Barselona B 6 6 5. Sabadeq 6 6. Hirona 6 7. Alkorkon 8. Rekreativo 6 6 9. Hueska 10. Numansija 6 6 11. Kastiqa 12. Kordoba 6 13. Rasing 6 6 14. Mursija 6 15. Lugo 6 16. Kserez 17. Mirande{ 6 18. Sporting 6 19. Las Palmas 6 20. Ponferadina 6 21. Herkules 6 22. Gvadalahara 6

5 4 4 4 3 3 3 3 2 2 3 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 0

1 2 1 0 2 1 1 1 3 3 0 2 2 2 3 0 2 2 2 1 0 1

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (20) (12) 0 0 1 2 1 2 2 2 1 1 3 2 2 2 2 4 3 3 3 4 5 5

12:5 16 8:4 14 14:1013 13:1012 9:4 11 12:5 10 8:7 10 7:7 10 8:6 9 4:3 9 13:13 9 6:4 8 5:4 8 9:9 8 6:10 6 7:12 6 6:5 5 6:9 5 6:14 5 7:10 4 3:9 3 6:17 1

ITA LI JA–SE RI JA A

TUR SKA

Da nas Orduspor - Galatasaraj Su bo ta Bursa - Gaziantep Ka{impasa - Fenerbah~e Akhi{ar - Karabuk Ne de qa Eski{ehir - Istanbul Trabzon - Mersin Antalija - Ekazig Genl~erbirgili - Kajzeri Po ne de qak Ba{ikta{ - Sivas

Su bo ta Valensija - Saragosa Malaga - Betis Sosijedad - Bilbao Seviqa - Barselona Ne de qa Granada - Selta Vaqadolid - R. Vaqekano Osasuna - Levante Real (M) - Deportivo Espawol - Atletiko (M) Po ne de qak Hetafe - Majorka

0 18:3 19 1 11:5 14 2 5:4 13 1 5:4 12 3 10:5 10 1 5:4 10 3 6:7 10 3 8:1110 2 7:6 9 3 6:6 8 3 6:6 8 3 7:10 8 4 9:12 7 4 4:9 7 3 3:9 4 4 6:15 3

Su bo ta Parma - Milan Juventus - Roma Ne de qa Udineze - \enova Atalanta - Torino Bolowa - Katanija Kaqari - Peskara Lacio - Sijena Palermo - Kjevo Sampdorija - Napoli Inter - Fiorentina 1. Juventus 2. Napoli 3. Sampdorija 4. Inter 5. Lacio 6. Roma 7. Fiorentina 8. Katanija 9. \enova 10. Milan 11. Torino 12. Atalanta 13. Parma 14. Udineze 15. Bolowa 16. Peskara 17. Kjevo 18. Kaqari 19. Palermo 20. Sijena

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 4 5 5 5 5 4

4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 0 0 1

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 1 1 2 0 0 2 2 2 1 0 3 1 2 2 1 1 0 2 1 2

0 11:2 13 0 11:2 13 0 8:5 10 2 8:5 9 2 7:5 9 1 11:7 8 1 6:4 8 1 7:7 8 2 7:7 7 3 6:5 6 1 4:3 5 2 4:4 5 2 5:7 5 2 6:9 5 2 5:8 4 3 4:10 4 4 3:9 3 3 2:9 2 4 1:9 1 1 5:4 -1

ITA LI JA–SE RI JA B

Su bo ta Krotone - Livorno Empoli - Bre{a Verona - Bari Juve Stabia - Padova Vi}enca - Groseto Novara - Ternana Sasuolo - Askoli Specija - Re|ina Lan~iano - Modena Po ne de qak Citadela - Pro Ver}eli ]ezena - Varese 1. Sasuolo 2. Livorno 3. Verona 4. Vareze 5. Bre{a 6. Bari 7. Krotone 8. Ternana 9. Padova 10. Specija 11. Citadela 12. Pro Ver}eli 13. Lan}iano 14. Askoli 15. Modena 16. Novara 17. Vi}enca 18. ]ezena 19. Juve Stabia 20. Re|ina 21. Groseto 22. Empoli

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 4 3 4 2 4 2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 1 1 0 1 1 0

1 1 3 1 2 2 1 1 3 1 1 0 3 1 2 4 3 1 3 2 4 2

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21) 0 1 0 1 2 0 3 3 1 3 3 4 2 3 2 0 2 4 3 3 1 4

12:2 16 14:9 13 11:5 12 10:8 12 7:7 8 11:5 7 5:5 7 3:4 7 9:7 7 6:8 7 7:9 7 7:8 6 5:6 6 6:9 6 7:7 6 10:6 6 9:9 6 3:11 4 6:11 3 6:9 2 7:7 1 5:14 1

LOv

dnevnik

PA DEJ SKE LOV CE KO ^E PRO PI SI

petak28.septembar2012.

NA FI NAL NOM TAK MI ^E WU U GA \A WU GLI NE NIH GO LU BO VA

Ima pa ta ka, al’ ne ma iz vo za Lo va~ ko udru `e we „Pa dej” u isto i me nom se ver no ba nat skog me stu je di no se u Sr bi ji ba vi ve {ta~ kim uz go jem di vqih pa ta ka

da to. Pa dej ci je di ni ima ju si stem pri hra ne pa ~i }a sta ro sti {est ne de qa na je ze ru do glav nog pri hva ti li {ta. Iz ovo go di -

Pa ~ar nik LU „Pa dej”

ko jih ima ju u iz o bi qu, ali is ko ri {}e no je ma we od pe ti ne ka pa ci te ta pa ~ar ni ka. Pred sed nik LU „Pa dej” Ju go slav Cvet ko vi} ka `e da se na otva ra wu se zo ne gru pa tu ri sta le po pro ve la i u jed nom da nu od stre li la 120 pa ta ka. Ka pa ci tet pa ~ar ni ka u Pa de ju je oko 30.000 je din ki, ma da su Pa dej ci ove go di ne dra sti~ no sma wi li uz goj na oko 5.000 jer ne ma do voq no do ma }ih i stra nih tu ri sta. Iz ovo go di {weg uz go ja 2.000 je pu {te no na sop stve nom po li go nu, a 3.000 je pro -

{weg uz go ja na me we nog za lov ni tu ri zam po lo vi na pa ta ka ve} uve li ko le ti u glav nom pri hva ti li {tu, oda kle se kao od ra sle je din ke ka da do |u tu ri sti pu {ta ju na tram bo li ne vi so ke osam me ta ra gde uz le }u pre ma je ze ru. - Glav na pre pre ka da pa ~ar nik ra di pu nim ka pa ci te tom i da u lov na di vqe pat ke do |e vi {e stra nih tu ri sta je {to oni ne mo gu da iz ne su me so di vqa ~i iz na {e ze mqe. Ne ka da su nam lov ci iz Ita li je do la zi li auto bu som ko ji sa so bom vu kao hlad -

wa ~u u ko joj su od no si li sav od strel. Sa da iz voz me sa di vqa ~i iz Sr bi je ni je omo gu }en, a ma li je broj tu ri sta ko ji do la ze sa mo da uì va ju u od stre lu i osta ve me so kod nas - pre do ~a va Cvet ko vi}, uz na po me nu da po red do ma }ih lo va ca, do la ze bo ga ti go sti iz arap skih ze ma qa. - Zbog ne mo gu} no sti da od no se ulov Ita li ja ni ni su za in te re so va ni da pu ca ju na pat ke iz ve {ta~ kog uz go ja, ta ko da oni ko ji sa da do la ze u na {a lo vi {ta ra di je uì va ju u od stre lu na je ze ri ma rib wa ka, dok go sti iz arap skih ze ma qa ka da do |u na je dan dan è le mak si mal no da ga is ko ri ste i pu ca ju, pa u to ku da na od stre le 500 do 1.000 ko ma da uka zu je Cvet ko vi}. Po {to me so pa ta ka ne mo gu da po ne su, ono osta je LU „Pa dej” pa se od stre qe ne pat ke po de le ~la no vi ma, pri ja te qi ma i me {ta ni ma, po {to kod nas ne ma in te re so va wa za pre ra du i pla sman me sa. - Ra di mo pro jek te za objek te za ras hla |i va we i du bo ko za mr za va we, da bu de mo sprem ni za pe riod ka da na {i pro pi si bu du uskla |e ni sa pro pi si ma EU. Part ne ri iz Ma |ar ske za in te re so va ni su da za wih u na {em pa ~ar ni ku uz ga ja mo 40.000 od ra slih di vqih pa ta ka go di {we, ali zbog ne mo gu} no sti iz vo za ni smo u mo gu} no sti da re a li zu je mo ovaj po sao - ka è Cvet ko vi}. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

VR HUN SKI KA RA BIN NAJ VRED NI JI NA LO RI STU

Naj sku pqa pu {ka 875.879 di na ra Naj sku pqa pu {ka na ovo go di {wem Lo ri stu je po lu a u to mat ski ka ra bin mar ke „Sa u er„ tip S303, iz se ri je „Ele gans„ ka li bra 30-06, iz lo `en na {tan du fir me „Ka pri o lo”. Ko {ta 875.879 di na ra. Ta pu {ka je pro iz ve de na u li mi ti ra noj se ri ji od 260 ko ma da, a iz lo `e ni pri me rak na no vo sad skom saj mu pro iz ve den je kao tre }i po re du. Opre mqe na je op ti~ kim ni {a nom „Swa rov ski„ a oba ra~ joj je po zla }en. Su tra je na Lo ri stu glav ni Dan lo va. Po seb na po sla sti ca bi }e me |u na rod no tak mi ~e we „Zlat ni lo va~ ki rog 2012” - lo va~ ke hor ne i „Otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne u opo na {a wu ri ke je le na”, gde }e se nad me ta ti tak mi ~a ri iz Slo ve ni je, Ma |ar ske i lo vo ~u va ri iz lo vi {ta JP „Voj vo di na {u me” ( od 11 sa ti). Istog da na u isto vre me u Ma -

Pra va rap so di ja Voj vo |a na na dr àv nom tak mi ~e wu u ga |a wu gli ne nih go lu bo va mi nu le ne de qe u Ko vi lo vu, pod okri qem LSS: na po bed ni~ kim po sto qi ma bi li su sa mo voj vo |an ski strel ci u svim kon ku ren ci ja ma, {to se ni ka da ra ni je ni je de si lo! Ko li ko su tak mi ~a ri sa se ve ra Sr bi je bi li ube dqi vi i da le ko ras po lo è ni ji od osta lih go vo ri po da tak da je su Glo àn ci i Ele mir ci ras pu ca va li za pr vo me sto, a Le din ~a ni i Plan di {tan ci za tre }e, {to zna ~i da su pr ve ~e ti ri eki pe iz Voj vo di ne. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji su per i or ni su bi li Ba na }a ni, pa je me |u se ni o ri ma po be dio Bran ko Dr qa ~a iz Plan di {ta, me |u ju ni o ri ma we gov sin

Mar ko, a me |u ve te ra ni ma Bla go je Mir kov iz Opo va. Ta ko su strel ci iz Plan di {ta, ko ji ma je za ma lo iz ma klo tre }e me sto,

sta ma i ras po re du ga |a wa po ba te ri ja ma, te je bi lo do sta pre prav ki, sa mim tim i ras pra va. Ku ri o zi tet je i {to je, na kon

Evo kompletnih rezultata najboqe plasiranih ekipa i pojedinaca. Eki pe: 1. Glo`an 2. Elemir 3. Ledinci

65 golubova 65 64

Se ni o ri: 1. Bran ko Dr qa ~a 23+20 2. Ne nad Ste fa no vi} 23+20 3. Fa bri Mi {ko 24+18 ster cen tru po ~e }e sa ve to va we „Lov stvo i lo vi {ta u Voj vo di ni”, sa te ma ma: Pri me na pra vil ni ka o lov stvu, Pred lo zi za iz me ne pra vil ni ka i Pred lo zi za for mi ra we ce nov ni ka u LU.

ne de qu, na stre li {tu u Fu to gu od 8 sa ti po ~i we tra di ci o nal ni Kup No vo sad skog saj ma, otvo re no tak mi ~e we u ga |a wu gli ne nih go lu bo va (trap). D. Kn.

SU TRA JE KI NO LO [KA MA NI FE STA CI JA U KA ]U

Smo tra, is pit uro |e nih oso bi na, vak ci na ci ja Smo tra pa sa i po la ga we Is pi ta uro |e nih oso bi na za pse pti ~a re na pro gra mu je su tra u Ka }u, u or ga ni za ci ji isto i me nog Ki no lo {kog dru {tva. Ovo je do bra pri li ka da lov ci svo je no ve mla de pse-po mo} ni ke, ko ji su sta sa li za lov, iz ve du pred ki no lo {ke su di je, ka ko bi psi plo `i li IUO bez kog ni je dan pas ne mo `e bi ti vo |en u lov! Ta ko |e, or ga ni za tor je omo gu }io da se tom pri li kom na li cu me sta oba vi oba ve zna vak ci na ci ja pa sa pro tiv be sni la, kao i mo gu} nost da se iz ra de iden ti fi ka ci o ne kar ti ce za pse, ko je iz da je Ki no lo {ki sa vez Sr bi je, a ko je su oba ve zne za sve lov ne ke ro ve.

Voj vo |a ni „ras tu ra li” u Ko vi lo vu!

Skup u~e sni ka za vla sni ke lov nih pa sa je na Fa za ne ri ji LD’’ Ka}’’ u {est sa ti, a za vla sni ke ne lov nih pa sa na istom me stu u 9 sa ti, ili ca Na rod ne voj ske BB. Na kna da za u~e {}e pa sa: smo tra 500 di na ra, is pit uro |e nih oso bi na 300. Za sve u~e sni ke je obez be |en za jed ni~ ki do ru ~ak i ru ~ak. Su tra }e bi ti or ga ni zo va na i vak ci na ci ja pa sa od be sni la, po ce ni 400 din. i iz ra da iden ti fi ka ci o nih kar ti ca za lo va~ ke pse. Ki no lo {ko dru {tvo ’’Ka}’’ ta ko |e upi su je no ve ~la no ve i pod mlat ka re. In for ma ci je i pri ja ve: 063/591–506 Pe tar Mi {i}, 063/516–179 Alek san dar Bur sa}.

Ju ni o ri: 1. Mar ko Dr qa ~a 2. Ni ko la Voj no vi} 3. Ni ko la Jo va no vi}

23 21 21

Ve te ra ni: 1. Bla go je Mir kov 2. Jo sip Da mjan 3. Alek sa Jo va no vi}

20 18 16

Glo `an ci naj bo qi u Sr bi ji

ute hu pr o na {li u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Strel ci iz Ba na ta su ima li i naj sta ri jeg tak mi ~a ra, to je bio Ko sta Pu ja iz Uz di na, a je di na `e na tak mi ~ar i ujed no je di na oso ba ko ja se na {la na po di ju mu a da ni je iz Voj vo di ne je Sve tla na Ni ko li}, ko ja je po go di la sa svim so lid nih 18 go lu bo va. Do bar deo tak mi ~a ra se po `a lio na pr o pu ste u orga ni za ci ji, s ob zi rom da se de {a va lo da iz vu ~e ni br o je vi ne od go va ra ju li -

na te za wa i ube |i va wa, Le din ~a ni ma po sle urgen ci je iz vr ha LSS ipak do zvo qe no da pu ca ju (na voj vo |an skom tak mi ~e wu ni je, jer LU „No vi Sad” ~i ji su ~la no vi ni je pla ti lo ~la na ri nu Lo va~ kom sa ve zu Voj vo di ne.) Wi ma to o~i gled no ni je sme ta lo da bu du kon cen tri sa ni i pre ci zni i po stig nu od li ~an re zul tat. Ta ko |e je za pa `e no da ni ko iz vr ha LSS ni je pri su stvo vao tak mi ~e wu. D. Kne `i}

svet

petak28.septembar2012.

dnevnik

U SKLO PU IS TRA GE O KO RUP CI JI I PRI VRED NOM KRI MI NA LU U SLO VE NI JI

Uhap {en pa pu {ten gra do na ~el nik Qu bqa ne Zo ran Jan ko vi} QU BQA NA: Gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} uhap{en, a potom pu{ten na slobodu, u jednoj od najve}ih istraga o korupciji i privrednom kriminalu u Sloveniji. Uhap{eno je {est osoba, a me|u wima su i wegovi sinovi Jure i Damijan koji su tako|e u toku dana pu{teni ku}ama. Slovena~ka policija pretraìla je ku}u gradona~elnika Qubqane i wegovog sina Jure, ali i jo{ 21 lokaciju u gradu. Ju~e pre podne gradona~elnik Zoran Jankovi} je u pratwi policije i istraìteqa do{ao u Gradsku skup{tinu u kojoj je , prema izjavama zaposlenih, policija zape~atila i ulaze u kancelarije gradske vlasti, tako da zaposleni nisu mogli da u|u na posao, ali je kasnije slu`benicima omogu}en rad. Gradona~elnik Maribora Franc Kangler tako|e se sumwi~i za zloupotrebu poloàja, odnosno, kako se nezvani~no saznaje, zbog izgradwe mariborske tr`nice. Policija je saop{tila da su pretrage i privo|ewa deo predistra`nog postupka u kom se prikupqaju podaci povezani sa vi{e krivi~nih dela iz privrednog kriminala i korupcije. Nezvani~no , me|utim,slovean~ki mediji navode da se radi o aferama s prodajom zemqi{ta i gradwom sportskog centra „Stoìce”.

kako se nezvani~no saznaje, zbog izgradwe mariborske tr`nice. Gradona~elnik Qubqane je osumwi~en za krivi~no delo privrednog kriminala i korupcije. Po nezvani~nim informacijama, re~ je o prodaji gradskog zemqi{ta i izgradwi sportsko-trgovinskog centra u qubqanskom nasequ „Sto`ice„. Po pisawu slovena~kih medija, u avgustu je slo-

Uz to je rekao i da je wegova karijera u slovena~koj politici tek po~ela, i najavio da namerava da preuzme premijerski kabinet na slede}im izborima, uz „jo{ ve}u podr{ku”. Jankovi}, koji je ro|en u Srbiji, u selu pored Smedereva ponovo je izabran za gradona~elnika Qubqane na prevremenim izborima u martu ove godine. On je pro{le godine podneo ostavku na mesto gradona~elnika Qubqane kada je wegova partija Pozitivna Slovenija, koju je formirao samo nekoliko nedeqa

Po li ci ja bi la ko rekt na

Gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi}

vena~ka Poreska uprava poslala Nacionalnom istra`nom uredu poverqivu poresku dokumentaciju, iz koje proizilazi sumwa da je gradona~elnik Qubqane, Zoran Jankovi} po~inio tri krivi~na

Us pe {an po slov ni ~o vek, a ne taj kun Zoran Jankovi} imao je 52 godine kada je ubedqivo na izborima porazio protivnike vladaju}e koalicije desnog centra, osvojiv{i tri puta vi{e glasova od drugopalsiranog kandidata Demokratske stranke premijera Janeza Jan{e, ~iju je vladu o{tro kritikovao. Trijumfalna pobeda Jankovi}a, kako su je tada ocenile svetske agencije, bila je posledica ogromne popularnosti koju je on stekao kao uspe{an poslovan ~ovek, ali ne i tajkun. On je tada vaìo za kontraprimer u odnosu na „poslovnu elitu” nastalu posledwih decenija na prostorima nekada{we Jugoslavije, ali i isto~ne Evrope. Pamti se kao neobi~no u poslovnom praksi {to je, dok je bio na ~elu „Merkatora„, ve}inu zaposlenih u poslovnom sistemu li~no poznavao, ~ak po imenu. Kao rukovodilac u oblasti poslovawa dobio je ~ak 13 slovena~kih i me|unarodnih nagrada. Izme|u ostalog, progla{en je za Menaxera godine 2002. Pod Jankovi}evim „gazdovawem” Qubqana je progla{ena za najbezbedniji grad Jugoisto~ne Evrope, a „Forbs„ i „Riders Digest„ su je tako|e veoma visoko rangirali po vi{e osnova. Qubqanski „Dnevnik„ pi{e da policija istraùje i ku}u Jankovi}eve saradnice Jadranke Daki}, kao i ~elnih qudi dva preduze}a u ~ijem je vlasni{tvu firma „Grep”, koja je gradila „Stoìce”. Radi se o predsedniku upravnog odbora poduze}a „Gradis” Uro{u Ogrini i vlasniku „Energoplana” Zlatku Sraki. Gradona~elnik Maribora Franc Kangler tako|e se sumwi~i za zloupotrebu poloàja, odnosno,

vom ili u vlasni{tvu wegove bliske rodbine. Ugovori, na osnovu kojih je Gradska op{tina Qubqana upla}ivala novac preduze}u „Grep”, koje je u vlasni{tvu same op{tine, je putovao preko preduze}a „KLM Nalo`be” ~iji je ve}inski vlasnik upravo Jankovi}, i „Elekta In`eniring”, pri ~emu je najve}i deo tog novca i zavr{io u tim preduze}i-

dela, i to zloupotrebio slu`beni polo`aj, falsifikovao poslovne dokumente i o{tetio poverioce. Gradona~elnik Jankovi} je, prema podacima koje ima Poreska uprava, zloupotrebio svoj polo`aj za „iscrpqivawe” qubqanske op{tine, ~ime joj je prouzrokovao veliku finansijsku {tetu, istovremeno stekav{i veliku imovinsku korist za preduze}a koja su u wego-

ma, ne stigav{i do „Grepa”, u ~emu Poreska uprava vidi falsifikovawe poslovnih papira i o{te}ivawe poverilaca. Ina~e je tuìla{tvo, jo{ u januaru ove godine, dobilo vi{e prijava zbog sumwe da je Zoran Jankovi} po~inio krivi~na dela, a analizom transakcijskih ra~una je utvr|eno da je preduze}e „Grep” 2. novembra 2010. od qubqanske op{tine primilo vi{e od 11 miliona evra, kojima je pro{le godine dodato jo{ skoro 4 miliona evra, {to je sve zajedno bila finansijska iwekcija projektu gradwe qubqanskog stadiona „Stoìce”. Ina~e, tokom prve predizborne kampawe za qubqanskog gradona~elnika, Zoran Jankovi} je gra|anima Qubqane obe}ao da }e izgraditi stadion „Stoìce” i da ih to ne}e ko{tati ni evra iz gradskog buxeta, ve} }e svi tro{kovi biti pokriveni novcem investitora. Hap{ewe Zorana Jankovi}a u sklopu istrage o privrednom kriminalu i korupciji je novi obrt u pri~i o uspe{nom ìvotu prvog ~oveka Qubqane koji je veliku popularnost stekao kao gradona~elnik koji brine o gra|anima i sposoban biznismen koji je druga~iji od tajkuna. Pre samo nekoliko meseci Jankovi} je ocenio da su izbori pokazali da je wegov rad u prestonici bio za dobrobit svih i izrazio zadovoqstvo {to se iz parlamenta vra}a u Gradsko ve}e gde su, kako je rekao, razgovori „mnogo produktivniji, mnogo tolerantniji.”

„Policija je bila veoma korektna, zaplenili su ra~unar i ajped”, rekao je Zoran Jankovi}, predsednik parlamentarne partije Pozitivna Slovenija, koji je nakon toga nastavio sa obavqawem du`nosti gradona~elnika. Nacionalni istra`ni ured i policija su pojedine detaqe izneli na popodnevnoj konferenciji za novinare, a pomo}nik direktora Robert ^repinko je rekao da istraìteqi sumwaju da je izvr{eno vi{e krivi~nih dela iz domena privrednog kriminala i korupcije, zbog kojih osumwi~enima preti i do osam godina zatvora. pre izbora, osvojila najvi{e glasova na op{tim izborima 4. decembra. Jankovi} je bira~ima tada obe}avao da }e pospe{iti ekonomski rast Slovenije i u~initi je jednom od 15 najuspe{nijih dràva na svetu do 2020. Kada nije uspeo da formira novu vladu Slovenije odlu~io je da se vrati na mesto gradona~elnika Qubqane, {to mu je i po{lo za rukom 25. marta na prevremenim gradskim izborima na kojima je osvojio 62 odsto glasova. Jankovi}eva ìvotna pri~a je prema hroni~arima puna neo~ekvanih obrta. U politiku je u{ao sticajem okolnosti, nakon {to je smeweno rukovodstvo „Merkatora„ na ~ijem se ~elu nalazio. Ipak ovo nije prvi put da na wegovu poslovnu i politi~ku karijeru pada senka. Jankovi} je u martu ove godine potvrdio novinarima da je saslu{an u okru`nom sudu u Qubqani kao osumwi~en zbog zloupotrebe poloàja prilikom gradwe hipermarketa „Merkator” u Ni{u 2006. godine, u vreme kada je bio direktor tog trgova~kog lanca.

[pAnijA

De mon stran ti tra è ostav ku vla de MA DRID: Posle jo{ jednog te{kog dana na trì{tima, nekoliko hiqada demonstranata protestovalo je blizu {panskog parlamenta ve} drugu no} zaredom. Uzvikuju}i „traìmo ostavku vlade” i „ne pla{imo se”, demonstranti su se suo~ili sa policijom za razbijawe demonstracija na trgu Neptuno, u istom delu Madrida u kome je policija prethodne no}i tukla demonstrante pendrecima i gumenim mecima, prenosi AFP. „Bio sam ovde ju~e i dolazi}u svakog dana, da kaèm ‘ne’ ovom sistemu”, izjavio je Anhel Alkai-

de, 30-godi{wi inèwer koji je nosio transparent sa natpisom: „Ostavka”. „Ova vlada je gora od prethodne. Ona {titi svoje privilegije, luskuz, a qudi, jednostavno, moraju da {tede na zdravqu i obrazovawu”, rekla je 26-godi{wa Karmen Lopes koja ìvi u Londonu, po{to je, kako kaè, bila primorana da ode u inostranstvo zbog toga {to u [paniji nema posla za mlade. Vi{e od 60 osoba, ukqu~uju}i 27 policajaca, povre|eno je u utorak tokom antivladinih demonstracija u blizini parlamenta u centru Madrida.

GR^KA

No ve me re {ted we ATI NA: Nakon sastanka lidera tri stranke vladaju}e koalicije u Gr~koj postignut je sporazum „o glavnim ta~kama” mera buxetske u{tede koje od Atine tra`e me|unarodni kreditori. „Dogovorili smo se o glavnim ta~kama” mera buxetske u{tede, koje se odnose ukupno na vi{e od 11,5 milijardi evra za 2013. i 2014. godinu, rekao je Sturnaras posle sastanka lidera tri partije. „Sada je potrebno da postignemo dogovor sa me|unarodnim kreditorima - Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom i Me|unarodnim monetarnim fondom, a potom i sa na{im (evropskim) partnerima”, dodao je gr~ki ministar. Predstavnici trojke doputova}e u nedequ u Atinu da bi odobrili sporazum partnera u gr~koj vladi. Gr~ki premijer i vo|a konzervativaca Antonis Samaras, lider socijalista Evangelos Venizelos i {ef umerene levi~arske stranke „Demokratska levica” (Dimar) Fotis Kuvelis razgovarali su du`e od dva sata u sedi{tu vlade u Atini. „Postignut je spo-

razum o osnovnim pravcima” programa, ali „jo{ ima otvorenih pitawa”, kazao je posle razgovora Kuvelis.

Janis Sturnaras

Trojica lidera sastala su se vi{e puta od po~etka septembra da bi poku{ala da postignu sporazum o merama {tedwe koje predvi|aju nova smawewa plata, penzija i socijalne pomo}i. Priprema novih mera buxetske i {tedwe u {irem dr`avnom sektoru uz ga{ewe ili prodaju niza ustanova i preduze}a, bila je uzrok generalnog {trajka i {trajka pojedinih slu`bi i struka koji je nastavqen i ju~e.

Ka me ron se ni je pro sla vio WU JORK: Britanski premijer Dejvid Kameron, svojim odgovorima u kvizu koji se odnosio na britansku istoriju, nije odu{evi gledaoce tok-{oa Dejvida Letermana. Kameron nije znao kako se na engleski prevodi Magna Karta (Ve li ka po ve qa), kao ni ime kompozitora ‘’Rule Britannia’’ (Tomas Arne). Kamerona su kriti~ari osudili da je tokom gostovawa u emisiji bio u{togqen i ne naro~ito zabavan, ali da se ne vidi da se toga stidi. Pored Kamerona Letermanovi gosti su bili i glumac Xoni Li Miler i ~lanovi benda ‘’Mum ford & Sons’’ Premijer je znao kada je izdata Velika poveqa (1215) i opisao je svoju ulogu u razvoju demokratije. Kameron je dobio smeh od publike kada je opisivao britansku istorijsku vezu sa SAD. Me|utim, propusti u wegovom znawu dali su materijala Kameronovim politi~kim protivnicima da mu se ismevaju, prenosi AP. ‘’Drago mi je da vidim duhovitog i pametnog Britanca kako dobro promovi{e svoju zemqu kod Letermana sino}’’, napisao je na dru{tvenoj mre`i biv{i zamenik britanskog premijera Xon Preskot. ‘’Svaka ~ast Xoniju Li Mileru!’’

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJAN ASAN@ Ameri~ka vojska ozna~ila je osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asanà za neprijateqa dràve. Tako bar proisti~e iz nedavno objavqenih dokumenata obave{tajne slu`be ameri~kog ratnog vazduhoplovstva, preneli su australijski mediji. Svaki pripadnik vojske koji kontaktira sa „Vikiliksom” ili wegovim pristalicama rizikuje da bude optuèn za „komunicirawe s neprijateqem”.

BIL KLINTON Biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton rekao je da ne veruje tvrdwama Teherana da ne radi na razvoju nuklearnog naoru`awa. „Ako bi Teheran nabavio nuklearno oru`je odmazda bi bila nezamisliva, a drugi u regionu bi poku{ali da se pridru`e elitnom klubu nuklearnih sila. Pove}awem broja nuklearnih sila, postojala bi ve}a verovatno}a da bi nuklearno oru`je moglo biti ukradeno ili predato teroristima”.

PETER SORENSEN Specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini Peter Sorensen rekao je da je 2020. godina realan rok za ulazak BiH u EU. Sorensen je napomenuo da je uslov za to da doma}i politi~ari po~nu da provode neophodne reforme. B iH je jedina zemqa jugoisto~ne Evrope, koja jo{ nije podnela ni zahtev za ~lanstvo u EU. Politi~ki lideri u BiH propustilisu prvi rok, 31. avgust za provo|ewe Mape puta ka EU.

RU SKA CR KVA PO DR @A LA PRI KU PQA WE POT PI SA ZA ODR @A VA WE RE FE REN DU MA

Kon fe de ra ci ja Ru si je, Be lo ru si je i Ukra ji ne? MO SKVA: U poznatom moskovskom hramu Svetog Nikolaja na tri brda sluèn je moleban s molitvom Bogu da „daruje uspeh u ujediwavawu bra }e Slo ve na”, pre no si Verska informativna agencija. Ovim je ozna~en po~etak, po dr àn od Mo skov ske pa trijar{ije, prikupqawa potpi sa za odr à va we „sve na rodnog referenduma” u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji za „ujediwewe”, s tim da ovoj konfederaciji „mogu da pristupe i druge dràve”. U ime Patrijar{ije ovu akciju sa svojim potpisom podrào je jedan od najbliìh saradnika patrijarha Kirila, {ef patri jar {ij skog Ode qe wa za

Crkva Hrista Spasiteqa

odnose crkve i dru{tva, protojerej Vsevolod âplin. Zahtev za referendum otvoren je za potpisivawe „zainteresovanim gra|anima”, tako|e organizacijama i dru{tvenim udruèwima. Razdeqewe tri naroda bilo je „protiv wihove voqe” i {tetilo je razvitku i blagostawu. U Moskvi se podse}a da su ruske dràvne i cr kve ne vla sti, ne jed nom, pro te klih go di na na gla si le da àle zbog raspada Sovjetskog Saveza. Patrijarh Kiril je pre mawe od godinu dana izjavio da je raspad zajedni~ke dràve „kata stro fa”. Pred sed nik Pu tin, tako|e, smatra da je raspad SSSR „najve}a geopoliti~ka katastrofa veka”.

kultura

dnevnik

petak28.septembar2012.

НОВА СЕЗОНА У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

У знаку гостовања и копродукција Српско народно позориште нову сезону започиње с четири премијере на драмској сцени и најављује неколико значајних гостовања која ће обележити наредни период у нашем најстаријем театру. Новоизабрани директори уметничких јединица глумац Борис Исаковић (Драма), диригент Александар Којић (Опера) и кореограф Владимир Логунов (Балет) јуче су на конферен-

ставе. Као прву у овој сезони, Исаковић је поменуо премијеру представе „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, у режији Бориса Лијешевића, рађену у копродукцији СНП –а, НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и Будва град театра, заказану за 5. октобар. Друга је премијера дугоприпремане представе „Галеб“ Чехова, у режији Томија Јанежича, за коју се, како каже Борис

Ниже цене карата - Целокупан ценовник је доживео редукцију, тако да смо ове сезоне цене снизили за 15 до 30 одсто, уз остале попусте које нудимо. Покушали смо да кроз пакете улазница привучемо и премијерну публику. Нама је најважнија публика. Ова наша одлука значи отварање врата овог позоришта за најшире гледалиште – рекао је директор Маркетинга СНП –а Ненад Јовановић, представљајући нов ценовник за ову сезону. цији за новинаре изнели планове и представили репертоар за ову сезону СНП –а. Признајући да говори о представама које су планиране пре него што је недавно постао директор Драме, те да ће његове намере моћи да се реализују тек у наредој сезони, а успут и напомињући да га је на ову функцију натерала нека врста моралне обавезе, и одлука да не окрене леђа свом позиву и покуша да нешто уради, Борис Исаковић најавио је премијере четири пред-

Исаковић, већ бруји о њеној дужини, а неколико сати је у питању. Ова представа ће премијерно бити изведена 26. октобра, а 3. новембра нас очекује премијера представе „Салома рилоудид“ Оскара Вајлда у режији Предрага Штрпца. Као највећу копродукцију у региону, којима ће СНП тежити и убудуће, како напомиње Исаковић, најавио је представу „Одисеј“ Горана Стефановског у режији Александра Поповског, која ће бити премијерно изведена 22, 23. и 24. новембра у

СНП –у. У питању је копродукција неколико позоришта с простора бивше Југославије: Казалишта „Улисис“ с Бриона, „Гавеле“ из Загреба“, Театра на навигаторот из Скопља, Словенског народног гледалишча из Марибора, Стеријиног позорја и СНП –а. Уз поменуте копродукције, ова сезона у СНП у ће бити у знаку великих гостовања, а једно од њих је везано за оперу „Милева“ Александре Вребалов, у режији Озрена Прохића, која у октобру учествује на значајном оперском фестивалу „Армел“ у Сегедину. „Милева“ ће бити једна од шест представа на овом фестивалу модерне опере, подсетио је Александар Којић и додао да је овај фестивал такмичарски конципиран за младе певаче. У овој опери гостују певачи Викторија Маркарјан (сопран) из Грузије, и Дан Попеску (бас) из Румуније које ћемо моћи да чујемо и на извођењима у Новом Саду 6. и 8. октобра. Опера „Милева“ гостoваће и у оквиру „Дана СНП –а у Загребу“ крајем године, када ће бити изведене и представе „Годо на усијаном лименом крову“, „Галеб“ и „Језик зидова“ Форума за нови плес. Којић је најавио још гостовања кроз сарадњу са Краснојарском, главним градом Сибира из којег ће нам доћи солисти и певати у „Травијати“, а такође ће и неки наши пе-

ПРОМОТИВНИ КОНЦЕРТ У УТОРАК У БЕОГРАДУ

Нове композиције Бориса Ковача Поводом објављивања новог албума групе Борис Ковач & La Campanella „Fly by...” за издавачку кућу Multimedia Music, Ковач ће са својим саставом одржати концерт у Београду у установи културе Палилула (Сцена Стаменковић) 2. октобра у 20.30 на коме ће представити своје нове радове и неке од ранијих култних композиција. Цене улазница су 500 динара (партер) и 400 динара (балкон). Седам година после првог албум Бориса Ковача & La Campanella “World after history”, бенд представља своје ново издање, на којем је 11 нових дела чији композитори су Борис Ковач и Милош Матић и на коме су активно учестовали сви чланови групе, посебно млади бубњар Лав Ковач, Борисов син, који је своје школовање наставио на конзерваторијуму у Гронингену (Холандија). Албум наставља поетичко путовање почето легендарним алДВЕ БЕОГРАДСКЕ ПРЕДСТАВЕ У САРАЈЕВУ

Гости МЕСС-а Мало позориште „Душко Радовић” и Битеф театар из Београда гостоваће идућег месеца на међународном фестивалу МЕСС у Сарајеву са представама „Неке врло важне ствари” и „Радници умиру певајући“. Представа позоришта Душко Радовић „Неке врло важне ствари”, ауторски је пројекат Далије Аћин и биће изведен у Сарајеву 6. октобра, а намењен је најмлађој публици. Након успешног наступа на Балет фесту у Сарајеву са представом “Божанствена комедија“ Битеф театар ће се сарајевској публици представити на МЕСС-у 1. октобра са представом „Радници умиру певајући”, у режији Анђелке Николић. Ова представа рађена у сарадњи са Хартефакт фондацијом, бити изведена и на Јоаким фесту у Крагујевцу а потом у Скопљу. На позоришном Мот фестивалу у Скопљу управо је наступила представа „Хипермнезија” Селме Спахић. Ове представе добиле су бројне награде у протеклој сезони, док је представа Битеф театра „Патриотик хипермаркет” у режији Дина Мустафића, добила другу награду на управо завршеном фествалу Ex ponto у Љубљани.

бумом “The Last Balkan Tango”, који је престижни ворлд мјузик магазин “Сонглинес” изабрао за један од 50 најбољих ворлд мјузик албума икада. Ово је други београдски концерт ове

године за Ковача, који је већ представио, на отварању овогодишњег Ринг Ринг фестивала нови квартет посвећен импровизованој музици “Ултима Армониа”.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Жан-Жак Русоу Тристоту годишњицу рођења Жан-Жака Русоа, филозофа, писца и теоретичара из доба просветитељства, Библиотека Матице српске обележиће електронском изложбом грађе из својих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Милица Цветковић, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати до 24. октобра у јавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Жан-Жак Русо je рођен у Швајцарској 1713. године. Живот је провео у Француској и Швајцарској. Сматра се једним од најзначајнијих филозофа просветитељства. Славу му је донела Расправа о уметностима (1750), у којој се први пут појављује идеја коју ће касније развијати у својим делима: да је човек по природи слободан и добар, а да су неправични и неразумни системи владавине допринели потискивању и гушењу његове природе. Русо је веровао да људи треба да се врате природи. У педагошком роману Емил или О васпитању (1762), који је јавно осуђиван и спаљиван, износи утопистички про-

грам природног васпитања, заштићеног од штетних утицаја неморалног друшва. Сматрајући својину главним извором сукоба и неједнакости међу људима, у делу О пореклу и основама неједнакости међу људима (1754) Русо разматра друштвену неједнакост као нужну последицу социјализовања, развоја разума и образовања, а у Друштвеном уговору (1762), политичкој расправи која је инспирисала целокупну идеологију француске грађанске револуције, говори о неправди коју друштво чини појединцима и износи теорију о праведној држави, заснованој на општој вољи народа. Својом политичком филозофијом Русо је утицао на Канта, Фихтеа и донекле на Хегела, а својом „логиком срца” на Шилера, Гетеа и целокупну романтичарску књижевност. Међу његовим делима налазе се и Јулија или Нова Елоиза, Писмо Даламберу, Писма с планине и Исповести (аутобиографија, објављена постхумно). Аутор је и неколико музичких дела (мелодрама Пигмаилон, опера Сеоски врач) и радова о музици: Музички лексикон, Дисертација о модерној музици, Писмо о француској музици и др.

Из представе „Галеб”

вачи тамо учестовати у представама. Од осталих планова за ову сезону, Којић је поменуо обнову оперете „Књегиња чардаша“, износећи мишљење да оперета не сме изостати с репертоара СНП –а. Премијерна извођења планирана су само у оквиру Загребачког бијенала, за који се планирају две једночинке које компонују Зоран Јуранић из Загреба и наша композиторка Јасмина

Митрушић. Којић је подсетио и на годишњице Вагнера и Вердија, и рекао да се планира њихово обележавање. Једна премијера очекује нас и у Балету, а ради се о „Успаваној лепотици“ коју ће режирати Владимир Логунов. Он је навео и да су у Балету, уз помоћ неких играча, успели поново да ангажују педагога Илијану Јанку, што је врло значајно за рад овог ансамбла, а жеља је, по ре-

чима Логунова, да се он подигне на још виши ниво. Како је истакао управник овог позоришта Александар Милосављевић, сва тројица новоименованих директора су у кандидатури предложила врло озбиљне програме и планове, а имају и несумњиве квалитете, и озбиљност у приступу раду. Милосављевић је поменуо и да се наставља процес реструктуирања у позоришту, израда аката и систематизације радних места, а и процес реновирања није готов, јер би требало средити горњи фоаје за кабаретску сцену, као и клуб „Трема“. Главни проблем, не само за реконструкцију, већ и за реализацију програма, јесте новац, који тренутно недостаје за гостовање представе „Брод за лутке“ Милене Марковић, у режији Ане Томовић, у чувеном њујоршком театру „Ла МаМа“. По Милосављевићевм речима, за суфинансирање овог гостовања конкурисало се у Министарству културе Србије, али пара још нема, а прошли су сви рокови за визе. Уколико не добије новац од овог министарства, СНП у Њујорк неће моћи да иде, напоменуо је Милосављевић, а такву прилику овај театар је добио као једини код нас, и она представља велику част за целу земљу. Н. Пејчић

ПРО МЕ НЕ У ВОЂ СТВУ ФЕ СТИ ВА ЛА „ЏЕЗ, ИМ ПРО ВИ ЗО ВА НА МУ ЗИ КА”

Пре крет ни ца по сле пу но лет ства Међународни фестивал „Џез, наше регије, него чак и шире импровизована музика„ одржан свет ски проблем. Све што је 18.пут, пре десетак дана прегр- озбиљно и што је права уметност мео је пунолетство, али остаје све мање простора и помагања без досадашњег уметничког ди- има од стране заједнице или ректора Золтана Бичкеија, који је страних држава - указује Бичкеи. саопштио да више неће обављати Бичкеи подсећа да поред готу дужност. Бичкеи повлачење стовања еминентних уметника и образлаже очекивањима погор- легенди џеза, на кањишком фешања финансијске ситуације, ко- стивалу су прилику добијали и ја је била разлог што је и проте- наши уметници, не само сопствекли фестивал уприличен са скромнијим програмом, уместо оне ширине коју је фе стивал имао. Директор фестивала Золтан Балинт, међутим, уверен је да повлачење Бичкеија неће значити и гашење кањишког фестивала, него прекретницу за наставак рада. - Задовољан сам квалитетом протеклог фестивала, али баш због тога овде хоћу да станем, док имамо неко лице и држање, јер не верујем да би идуће године ни половина од овог могло да се оствари. Моје мишљење је било и 1988. када смо зауставили „Дане џеза„ у Новом Саду на неко времо, да би требало да се држимо замисли и концепције које смо започели. Мислим да су нас и волели и кудили зато што смо били озбиљни. Золтан Балинт и Золтан Бичкеи Можда су некада рекли и да смо превише озбиљни, али ми ним остварењима него и укључисмо озбиљно схватили уметност вањем у радионице са познатим и све оне стилове који искрено и музичарима, оних који су сродни дубоко говоре о људској судбини, музички и стилски. па смо их представљали на кањи- Направили смо саставе од мушком фетсивалу - каже Бичкеи. зичара који пре наступа у КањиОн подсећа да је на концепци- жи нису никада заједнички радију и развој фестивала утицало ви- ли. Грађен је један свет пре свега ђење сада већ покојног Ђерђа Са- у области савремене импровизобадоша, који је у неку руку био и ване музике, па је одрасла једна ментор кањишке манифестације, генерација захваљујући и кањиискуство новосадског фестивала, шком фестивалу - указује Бичкеи. поглед на равницу из кањишког Завршетак ангажмана Бичкеиугла и много тога. ја на дужности уметничког руко- Добро је ако се ствари не раз- водиоца, директор фестивала Бадвајају по стиловима него по линт не види као гашење, уверен озбиљности, јер музика је увек да ће фестивал и даље живети, музика, зависи какав дух и квали- највероватније са неким прометет има. Ми смо стварно негова- нама, можда чак и у садржају ли пуно стилова и пратећих ма- програма. нифестација уткали у фестивал и - Остаје ми задатак да нађем то је добро, јер се данас све нека- решење за насталу ситуацију, јер ко сужава у неку стилску фиоку, сматрам да је фестивал важнији па је то један од разлога што не од мене и мог пријатеља Золтана видим да ту ширину можемо одр- Бичкеија. Кањишки фестивал је жати. Питање је финансија, али институција која је 18 година путо није само проблем Кањиже и но значила на овим просторима.

Не можемо да кажемо да нисмо били примећени од стручне јавности, људи који су доносили одлуке и медија. Били смо присутни, али јесте да смо далеко од ватре, мала смо средина, средства су скромна и све је то утицало да је Бичкеи осетио да више не може да испуњава оно што смо замислили. Корени џеза су ипак у Америци и прави џез фестивал,

без изворних музичара тешко је замислити. Уверавања од стране представника Амбасаде САД у Београду, да ће наставити да нас помажу, улива наду. На нама је да нађемо адекватно решење и замену за Бичкеија, јер сматрамо да је фестивал важан за нас. Као мала варош немамо сталне саставе уметничких ансамбала, нити могућности да из издржавамо, па је једино решење да пред овдашњу публику доводимо квалитет јесу фестивали. Правимо фестивал са скромним средствима, које у већим срединама потроше за једно вече или један састав. Сматрам да фестивал може да опстане, али пронаћи праву екипу која ће га водити неће бити лако, али имамо времена и идеја. То што је Бичкеи одустао од дужно сти уметничког директора, не значи да неће бити присутан у овим догађањима - рекао је Балинт. Текст и фото: М. Митровић

petak28.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav doktoru i prijatequ

prof. dr Stevanu Obradovi}u Lala i Todor Kuqi}.

61339

Posledwi pozdrav dragoj majci, ta{ti i baki

Joki Bjelanovi} O`alo{}ena k}erka, zet i unuci.

61348

Sa tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula draga mama

Joka Bjelanovi} ro|. 1943. Sahrana je danas, 28. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}en sin Qubi{a. 61347

Posledwi pozdrav {kolskom,

Predragu Jerkovi}u Pe|i

POTRA@WA stanova svih struktura, ku}a, vikendica za izdavawe. Stanodavcima besplatno. Potreban ekskluzivan trosoban stan, ku}a, garsowera. Telefoni: 021/662-1797, 064/2614054, 065/4393102. 61261

CENTAR - soba sa kupatilom 9m2, 7000E, garsowera 27m 19.000E, ku}a Kamenica- dva stana 60000E, ukwi`ena, Rumenka 28.000E. Telefoni: 6621797, 063/598-463. 61259 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Tel. 063/239-411.60940

PRODAJEM jutro zemqe prve klase u Livadama i jutro u

Wegovi prijateqi, VIII 2. Ra{qama u Ka}u. 064/16-55-476.

Telefon 61229

IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 59436

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61161

PRIRODNI PREPARAT protiv {uqeva, iskustvo 12 godina,

ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, eliminisano za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 61008

61364

Posledwi tati

pozdrav

Borinom

SPLAVU u Futogu potreban konobar i pomo}na radnica u kuhiwi. Prevoz obezbe|en. Telefon 063/509167. 61228

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 60870

prof. dr Stevanu Obradovi}u Porodica Smaji}.

61370

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana, 28. 9. 2012. godine navr{avaju se 24 godine od kad nije sa nama

Dragi na{ kume

Pe|a

Posledwi bratu

petak28.septembar2012.

pozdrav

voqenom

Kumovi Miroslav, Tawa, Mila i Jana Trandafilovi}.

Milo{ Jelovac Mime

U na{im srcima postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene.

Predrag Jerkovi} Pe|a

Rajku Stuparu

neka dragi Gospod, darodavac svih dobara podari tvojoj plemenitoj du{i rajsko naseqe i ve~an spomen.

od brata Milana i snaje Margite.

Predrag Jerkovi} Pe|a

Dragi Pe|a, uvek }emo te se se}ati.

Tetka @uta, stric Milovan sa porodicama.

Porodica Brdar.

61337

Dragi kume

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Od wegovih: Alekse, Nemawe, Tawe, Vlatke, Vlade i Dejana.

Posledwi kumu

pozdrav

61302

61328

voqenom

Iznenada si oti{ao bez pozdrava i opro{taja, na put bez povratka. Mnogo }e{ nam nedostajati.

61327

Posledwi pozdrav dragom

61329

Pe|a

Predragu Jerkovi}u Pe|i

Posledwi pozdrav na{em

suvi{e, suvi{e rano odlazi{. Po~ivaj u miru me|u pravednicima. Uspomena na tebe je ve~na. Ceca i Jovan Miqanovi}.

Rajku Stuparu

Pe|i Zoran, Mirjana i Ratko Vuleti}.

od porodice Ra{eta.

Tetka Cuja, stric Drago sa porodicama.

od: deda Milana, babe Jele [trbac sa porodicama.

61340

61303

61326

61323

61338

Pe|i

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav na{oj

Predrag Jerkovi} Pe|a

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa velikom tugom opra{tamo se od dragog kom{ije

Posledwi pozdrav voqenom

Roga, Sandra, Sale, Mi{ke, Sne`a, Ilija, Ivana, Radovan, Darko, Ivana, Tomo, Bato, Suzana, Boban i Sowa.

61336

Joki Bjelanovi}

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Joki

voqenom

Rajku Stuparu

Predragu Jerkovi}u Pe|i

Predraga Jerkovi}a Pe|e

Zauvek u na{im srcima, neka te an|eli ~uvaju... od porodica Ru`i~i}. Dever Milorad Bjelanovi} sa porodicom.

pozdrav

dragoj

od tetke Cide, te~e Radenka sa porodicom.

61304

61322

61321

voqenom

S ponosom }emo te pomiwati i ~uvati u na{im srcima.

Ako `ivot nije ve~an se}awe na tebe bi}e. Uvek }emo te voleti.

61354

61353

Posledwi sestri

Porodica Panto{.

od porodice Plav{i}.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu i kom{iji

Rajku Stuparu 1954 - 2012.

od: supruge Cvijete, }erke Dragane i sina Dragana.

Joki

tetki Joki

Brat Krstan sa sinovima Dejanom, Goranom i Zoranom.

od sestri~ine @ivke sa porodicom.

Sahrana je danas, 28. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Temerinu.

61352

61351

61300

Opra{tam se sa tugom i bolom.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

Predrag Jerkovi} Pe|a

Rajku Stuparu

pozdrav

dragom

Predrag Jerkovi} Pe|a

Uvek }emo te voleti. od porodice Popovi} i wegovog Mimice.

Stric Ratko, strina Miroslavka, brat Du{an, sestra Aleksandra.

Brat Ratko, supruga Mirjana, sin Luka.

61305

61320

61319

Posledwi pozdrav prijatequ

3 Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je u 36. godini preminuo na{ dragi

tetki Joki

Rajku Stuparu

Predrag Jerkovi} Pe|a od sestri}a @arka sa porodicom.

od sestri}a Vitomira sa porodicom.

od porodice Milojevi}: Jovana, Vere, Mile, babe i dede.

61349

61350

61301

od Borke i @eqka [ikmana sa decom.

Sahrana je danas, 28. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni: supruga Mira, sin Luka, otac Branko, majka Jela i brat Ratko.

61306

61318

^iTUQe l POMeni

petak28.septembar2012.

Sa tugom u srcu, sa `eqom da po~iva u miru opra{tamo se od na{eg dragog oca, dede i pradede.

dnevnik

Posledwi pozdrav

Predragu Jerkovi}u

\ura Stankovi} 1930 - 2012.

prijatequ i poslovnom saradniku.

Sahrana je danas, 28. 9. 2012. u 15 ~asova, na Novomajurskom grobqu.

Audio Konstruktor DOO Novi Sad.

Tvoji najmiliji: sin Josip, snaja Zorka, unuk Milan sa porodicom.

721/P

61293

Tu`nim srcem i bolom u du{i opra{tamo se od voqenog oca, dede i pradede.

SE]AWE

U subotu, 29. 9. 2012. godine dava}emo godi{wi pomen

Vasa Milojevi}

\ura Stankovi}

28. 9. 1990 - 28. 9. 2012.

1930 - 2012. Sahrana je danas, 28. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Novomajurskom grobqu. Tvoja }erka Anica, zet Stevan, unuka Sawa i unuk Sa{a sa porodicom.

POMEN

2006 - 2012.

28. 9. 2008 - 28. 9. 2012.

Nenad Jelki}

Zorka Pavkov

Pro{lo je {est dugih i bolnih godina bez tebe. Volimo te i ~uvamo od zaborava.

ro|. Popov

Tvoji: mama Jelica, sestra Julijana i zet Marjan.

Pro{le su ~etiri godine od kako nisi sa nama i daqe tugujemo za tobom. Porodica.

61181

[ESTOMESE^NI POMEN

Milica Jokovi} Lazaru Vuji}u

S po{tovawem uspomene ~uvaju: Dragica, Branislav, Aleksandar, Sne`ana i Aleksandra Milojevi}.

Sestro na{a draga, nisi vi{e me|u nama, ali si uvek u na{im srcima i mislima.

Porodica Vuji}.

Tvoji najmiliji: Milorad, Pajo, Marija, Saveta i Lela sa porodicama. 61206

61291 61267

GODI[WI POMEN Pro{la je godina tuge i bola od kada nije sa nama

dr Borislav Pejin 1974 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 29. 9. 2012. godine, odr`ati godi{wi pomen na{em voqenom tati i suprugu

dr Borislavu Pejinu

@arko Oros

1974 - 2011.

Pomen }e se odr`ati 29. 9. 2012. godine, u 10 sati, u Sivcu na pravoslavnom grobqu. Neute{ni: majka Vida, otac Du{an, brat i sestra.

Pomen }e se odr`ati na pravoslavnom grobqu u Sivcu u 10 sati. Wegove neute{ne: }erke Milena i Ivanka i supruga Sofija.

Pe|i Jerkovi}u

Opra{tamo se od dragog te~e sa qubavqu i po{tovawem.

Posledwi pozdrav Tawinom tati

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 29. 9. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`avati jednogodi{wi pomen na{oj dragoj

Posledwi bratancu

pozdrav

61333

61299

dragom

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Tatjana Veselinovi} Tawa Danas, 28. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen na{oj Tawi na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Majka Radmila i brat Du{an.

61274

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo moj dragi tata

Borivoj Vasin Oliveri Milo{evi}

Borivoju Vasinu

1952 - 2011. od porodica: Todorovi} i Devi}.

JEDNOGODI[WI POMEN

61209

Posledwi pozdrav na{em dragom nikad zaboravqenom suprugu i ocu

Sahrana je 28. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Novom centralnom grobqu u Futogu.

od: Borisa, Milo{a i Kuzme.

Sanda, Guta, Zoka i Stanka. 61276

od: supruge @ivke, dece \or|a, Ru`ice, Dane i Petre.

na{em

Pro{la je godina dana od kada nije sa nama na{a draga

61295

Borivoju Vasinu

61278

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

61296

Simeunu Markovi}u

61159

Bol za tobom ne mo`emo da le~imo vremenom a tvoj odlazak da pravdamo sudbinom. Zauvek si u na{im srcima. Tvoje: Milena i Marija sa porodicom.

od: sestre Ru`ice, [awike, Sla|ane i Sini{e.

Posledwi pozdrav dragom tati, tvoja Tawa.

Neka te an|eli ~uvaju.

61277

Sahrana je u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Od bola sam nema. Samo du{a neprestano jeca. Zauvek }u te ~uvati tamo gde si uvek i bio, u mom srcu.

61264

61268

U subotu, 29. 9. 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana `alosti otkako se upokojio voqeni nam deda, otac i suprug

SE]AWE Danas, 28. septembra 2012. godine, navr{ava se trinaest punih godina od kako je oti{ao u nezaborav moj voqeni suprug

Simeunu Markovi}u Simeunu Markovi}u od stri~eva Mihajla i Ilije sa porodicama. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe i sve poznanike da je na{ dragi bratanac Simeun Markovi} preminuo u 45. godini.

od: brata Pere, snajke Savice i bratanca Jovana.

61335

61334

Vuka{in Nikoli} Lala

Pero Srdi} Pomen }e se odr`ati u 10.30 ~asova, na Mesnom grobqu u Ba~kom Jarku.

dipl. ekonomista

O`alo{}eni: supruga Ivanka sa decom.

Hvala mu za svu qubav, pa`wu i podr{ku koju mi je pru`ao tokom na{eg tridesetogodi{weg uspe{nog braka. Radojka Nikoli}.

61298

61279

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN

petak28.septembar2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav studentu Akademije umetnosti u Novom Sadu

5. 4. 2012 - 29. 9. 2012. na{oj voqenoj

Irini Vuka{inovi}

Zvonimir Kraq

Dani bez tebe su tu`ni, mnogo nam nedostaje{, vreme te~e ali tuga i bol ostaju za tobom, kao i se}awe na tvoj lik, dobrotu, lepe re~i i saveti.

1. 1. 1946 - 28. 9. 2006. Supruga Margita sa decom.

Suprug Milan, }erka Mirjana, unuci Vawa i Boris. Pomen obele`avamo u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. 61235

61140

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN

Danas, 28. 9. 2012. navr{ava se 5 godina od kada je zauvek oti{ao moj suprug

Tomislav Vojnovi}

prof. dr Stevanu Obradovi}u Po~ivaj u miru, a mi }emo te se se}ati kao odanog prijateqa, druga, kolege, veseqaka, uvek spremnog za pesmu i {alu, a iznad svega kao dobrog stru~waka i humanog ~oveka. Avramov dr Svetolik, Bobi} dr Branislav, Haxi} Aleksandar, Kraj~inovi} dr Jovan, Melkus dr Vojislav, Ne{kov Dragoslav, Surli} Milenko, Stepanov Du{an, Zavi{i} dr Sever, Tomin Borivoje, Vojinovi} ^edomir i Vajagi} dr Nikola.

Predragu Jerkovi}u ro|. 20. 11. 1976. Osta}e u na{em se}awu po izuzetnoj posve}enosti studijama i dizajnu svetla kao profesiji. Studenti, nastavnici, saradnici i nenastavno osobqe Akademije umetnosti. 720/P

Sa velikom tugom obave{tavamo kolege i pozori{ne prijateqe da }e se u petak 28. 9. u 11.30 u Pozori{tu mladih odr`ati komemoracija kao posledwi pozdrav

61263

1940 - 2012. Pomen }emo odr`ati u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. Samo mi koji te volimo znamo kako je tu`no `iveti bez tebe. Hvala ti na neizmernoj i iskrenoj qubavi koju }emo ~uvati u na{im srcima. Vole te tvoji: supruga Desanka, }erke Milica i Jelena, zetovi Ivan i Aleksa i unuci Vuk i Rastko.

Andrija Divild

Predragu - Pe|i Jerkovi}u

Vreme prolazi, bol nikada. Tvoja Nada.

61245

61056

[ESTOMESE^NI POMEN

Na{ dragi tata

na{em dragom

Prof. dr Stevan Obradovi} Posledwi pozdrav po{tovanom doktoru i dragom prijatequ porodice.

Sahrana je u 14 ~asova u Ba~kom Jarku, istog dana. Neka mu je ve~na slava.

Kolektiv Pozori{ta mladih.

Porodica Milo{evi}. 432/P

61254

@arko Oros dipl. pravnik u penziji 1920 - 2012. preminuo je 26. 9. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti. Sahrana je na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu, danas, 28. 9. 2012. godine, u 15 ~asova. O`alo{}eni: }erka Mirjana i sin Jovica.

Dejanu Dedinu obele`i}emo u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji najmiliji.

61246 61251

Posledwi pozdrav na{em deda Stevici

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj majci i supruzi

Dragani Prelevi}

... No}u, kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo{ uvek {a{av letim, i `ivim....

Stevi Obradovi}u

obele`i}emo u subotu, 29. septembra 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Nedostaje nam tvoja plemenitost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala. Tvoji: Ksenija, Jelena i Dragan.

Docent dr Milena Dalmacija od: Jelene, Marije, Kristine, Jovane i Petra Ninkovog.

61192 61212

Posledwi pozdrav ocu na{e snahe Jovane

[ESTOMESE^NI POMEN

U subotu, 29. septembra 2012. godine, u 10 ~asova, u Alma{koj Kapeli u Novom Sadu odr`a}emo {estomese~ni pomen.

Mama i tata.

Miodrag Besnilov

Stevi Obradovi}u

Pro{lo je {est meseci od kada nas je napustio Mile. U znak se}awa okupi}emo se 29. septembra, u 11 sati, na Gradskom grobqu. Olivera Besnilov.

od porodice Ninkov iz Ka}a. 61211

61198

61213

tv program

petak28.septembar2012.

08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

Откривање споменика Душку Трифуновићу у Сремским Карловцима (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.55 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.40 01.05 02.35 03.05

Добро јутро, Војводино Фолдер култура Плави круг Вести Документарни програм ТВ баштине Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Свет тишине Српски екран-емисија МТВ-а на српском Емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Говорник Ник Вујичић, снимак наступа у Новом Саду Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Откривање споменика Душку Трифуновићу у Ср. Карловцима Војвођански дневник Петказање Један на један Комшилук Све странци Концерт групе „Апсолутно романтично“ Емисија на мађарском.са титл.на српском Српски екран-емисија МТВ-а на српском

08.30 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Цртани филм Зозонци Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Лична грешка Дунавска салетла Неми сведок Опчињени Витраж Вреле гуме Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Новосадско поподне Објектив Опчињени Ленија Сајам инфонет Објектив Неми сведок Филмски програм

СЕРИЈА Кухињица – мађ. Вршачки венац Додати живот годинама Петказање Свјетионик Концерт Кад зазвони Чаробна шума - Инђија, дечија позоришна представа 12.30 Вести (мађ) 12.40 Док. филм на словачком са титлом на српски 13.05 Вршачки венац 14.05 Биографије 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија на словачком 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

15.05 15.50 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 23.05 23.55 00.18 01.03 02.45 03.00 03.56 04.29 04.55 05.48

Емилија Фокс 06.30 06.55 07.50 08.45 10.00 10.30 12.00 12.15

06.05 08.00 09.05 10.12 10.41 11.15 12.00 12.15 12.30 13.19

Неми сведок Сваки случај убиства крије своју интригантну причу: ко је та особа била, како је живела и оно што је најважније затим истражитеља, како је умрла. Неми сведок, серије у продукцији британског Би-Би-Сија, комбинује криминал, мистерију и науку. Улоге: Емилија Фокс, Том Вард Режија: Морис Филипс (Новосадска ТВ, 22.30)

11.30 Свет фудбала 12.00 Евролига квалификације: 1/2 финале 14.00 АТП Бангкок 1/4 финале 18.30 Украјинска лига: Шактар – Дњипро 20.30 Евролига квалификације: Финале 22.45 Најава шпанске лиге 23.15 Најава Премијер лига 00.30 АТП Куала Лумпур 1/4 Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Фарма, 14.55 Инфо К9, 15.30 Оф Роад, 16.00 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Герила, 22.45 Бибер, 23.00 Инфо К9, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Разгледница Енциклопедија за радознале Виа милитарис-Коридор 10. Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Харфа траве, филм Ово је Србија Гастрономад Цват липе на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Дневна светлост, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Лука љубави, филм Цео живот за годину дана Вести Око Разгледница Цват липе на Балкану Верски календар

Досије о: Они су себи забранили да буду деца Од укупног броја тражених азила у Србији, скоро четвртину чине деца и то за неверовати, већином она која путују сама. Некада путују и по неколико година а има их узраста од 11 до 17 година. Једини центар у Југоисточној Европи за малолетне азиланте налази се у Београду и о њему готово да се ништа не зна. Уредница и ауторка: Оливера Панчић (РТС 2, 20.00) 07.21 08.00 08.06 08.28 08.40 08.45 08.51 09.03 09.27 09.40 10.02 10.30 11.00 11.25 12.22 12.46 13.15 14.18 14.30

Милорад Чавић

Вече с Иваном Ивановићем Милорад Чавић, најбољи српски пливач свих времена, након Олимпијаде у Лондону окончао је богату каријеру. Шта ће радити у будућности, како изгледа живот без пливања и такмичења... За разлику од Милорада, легенда народне музике Предраг Живковић Тозовац и даље се спрема за нове изазове у каријери. (Прва, 21.30) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.15 20.25 21.30 23.00 23.15 00.00 00.05 01.00 01.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Езел Вече с Иваном Ивановићем Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

14.54 15.07 15.28 15.59 16.23 16.33 17.01 17.45 18.24 19.12 19.18 19.40 19.52 20.00 20.30 21.01 21.48 22.20 23.09 23.40 00.30 01.30 02.00 02.25 02.55 03.32

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Бардови театра: Михајло Миша Јанкетић 44. Мокрањчеви дани Кругови поезије Трезор Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Цркве брвнаре у Србији Урбана екологија Верски календар Праг села Србије Очајне домаћице Концерт Ане Бекуте Савремени писци Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Досије о... Лов и риболов Очајне домаћице Контекст Видик 52.октобарски салон Време је на мојој страни Трезор Цркве брвнаре у Србији Праг села Србије Урбана екологија Контекст Досије о...

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: СБ затвара круг 12.00 Топ шоп 12.30 Слике живота 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Мућке специјал 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Тајванска канаста 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Италијан 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Мућке специјал 02.00 Филм: Три слепа миша 03.30 Домаћа музика 04.30 Филм: Италијан

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.30 Више од живота 08.30 Топшоп 08.50 Цртани филм 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.20 Нинџа ратници 14.20 Филм: Прљави Хари: Коло смрти 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Бандити 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Амерички топ-модел 01.05 Више од живота

Кејт Бланчет

Бандити Џо Блек и Тери Колинс пљачкаши су банака, бегунци који се надају да ће низом пљачки успети да финансирају свој сан о пензији „јужно од границе“. Неодољиви Џо и његов хипохондрични партнер Тери постају најславнији лопови у земљи... Улоге: Брус Вилис, Били Боб Тортон, Кејт Бланчет Режија: Харли Пејтон (Б92, 21.00)

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.30 00.30 01.30 03.15 05.00 06.30

Добро јутро Мала невеста Све за љубав Први Национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Др Оз Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Шопингхоличарке Север Југ Филм: Дан гнева Филм: Прогоњена Филм: Моје срце куца за Лолу

Дејан Станковић

Луда кућа Тема која нас никад неће напустити, срж је вечерашње емисије: отац жели да своју ћерку уда за богаташа из Швајцарске, у намери да има обезбеђен цео живот, али девојка то одбија. У студију ће се наћи отац са ћерком, њен младић, као и потенцијални младожења из Швајцарске, који ће је запросити. Водитељ: Дејан Станковић (Хепи, 23.00) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.45 12.00 12.30 12.50 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 01.30 02.20 03.45 04.30 05.00

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Цртани по избору гледалаца Моћна чигра Телешоп Хепи квизић Дино ратник Мали мајстор Гоа Беверли Хилс Цртани по избору гледалаца Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Истина или правда Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Лепи и мртви, док. серија Луда кућа Гламур Позајми ми ауто Скандалозно Љубавни сигнали Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak28.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Све најбоље Монк Филм: Ејс Вентура: Зов природе 22.20 Плаве крви 23.20 Хаваји 5-0 00.20 Пандури новајлије

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20

07.10 Венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Обрачун посластичара 11.20 Најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 Супруге мафијаша 21.50 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Медијум са Лонг Ајланда

Џејн Сејмур 10.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Лондонска болница 14.00 У потрази за Бетовеном 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 20.00 Дневник Ане Франк 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Ханибал

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Револуција госпође Ретклиф Танго аргентино Побуна Тајна Матине Зодијак Еротски филм Еротски филм

Зодијак Серијски убица из Сан Франциска шаље полицији шифрована писма. Осим детектива у потеру за убицом креће и млади новинар, који , врло брзо, постаје опседнут случајем... Улоге: Џејк Гиленхол, Марк Руфало, Роберт Дауни Џуниор Режија: Дејвид Финчер (Синеманија, 22.00)

Роберт Дауни Џуниор

06.00 Топао дом 07.50 Друга жена 09.30 Први осветник. Капетан Америка 11.30 Напад паука 13.05 Неспокојни 14.35 Кантри у срцу 16.30 Гномео и Јулија 17.50 Филмови и звезде 18.15 Поштена игра 20.05 Епизоде 20.35 Царство порока 21.35 Права крв В 22.35 Зелена зона 00.25 Јацкасс 01.50 Кејти Морган 02.20 Плениоци 04.20 Дивни дечак

Туђе срце Џил Медокс сматра се промашајем: разведена је, има кћерку Аманду и болесно срце, због чега је пала Аманди на терет. Годинама је била на листи чекања за ново срце, док није дочекала позив за операцију, у задњи трен. Иако је због мајчине болести постала прерано озбиљна и одговорна, Аманди ништа није тешко да уради... Улоге: Џејн Сејмур, Маги Лосон, Винсент Кораца Режија: Дик Ловри (ХРТ 1, 00.10) 07.00 10.12 11.06 12.00 12.41 13.34 14.32 14.55 15.38 16.08 16.40 16.58 18.00 18.25 19.10 19.30 20.09 21.45 22.28 00.10 02.20

07.08 07.38 08.00 08.24 08.46 09.10 10.00

Добро јутро, Хрватска Светски бисери 2, док. серија Преуреди па продај! Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Јеловници изгубљеног времена Друго мишљење Научна петица Луда кућа ТВ календар Хрватска уживо Контакт Иза екрана Тема дана Дневник Певај моју песму Дневник 3 Филмски маратон: Змија и дуга, филм Филмски маратон: Туђе срце, филм Скица за портрет

13.31 15.03 15.11 16.00 16.20 16.38 17.08 17.25 17.55 18.20 18.48 19.32 20.00 20.53 21.20 21.54 23.05

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Туђе срце, филм Скица за портрет Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Паралеле Еџмонт Генерација Ипсилон Бриљантин Слатко лудило, док. серија Деца сунца Књига или живот Опера бокс Опера под звездама Буђење мртвих

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Последњи циглар у Америци Момци с Медисона Смртна опасност На златном језеру Момци с Медисона Земљанке су лаке женске Дванаест мајмуна Момци с Медисона Украдене жене, освојена срца Момци с Медисона Црвена напаст Медаљон Девлин

07.10 10.40 12.30 14.10 16.00 18.00 19.40 21.45 00.00 01.40

Врата раја Стела Злочини и преступи Бул Дурам Мужеви и жене Разгледнице из пакла Телма и Луиз Народ против Лерија Флинта Еротски филм Еротски филм

08.00 09.05 11.25 11.45 12.55 13.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 02.10

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Како ја кажем, филм Занимање шпијун, филм Астро шоу

Како ја кажем Мајчинска љу бав Дафне Вилдер не зна за границе. Поносна је мајка три кћери: психолога, озбиљне Меги, секси и бунтовне Мие те несигурне и драге Мили, која никако не може да нађе правог мушкарца... Улоге: Дајен Китон, Менди Мур, Лорин Грахам, Пајпер Перабо, Габриел Махт Режија: Мајкл Леман (РТЛ, 22.00)

Пајпер Перабо

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Нелегалне дестилерије Мафијашка правила Лу Ферантеа 22.00 Уклета кућа 00.00 Уништавање

08.30 09.00 10.00 11.30 13.00 13.15 14.15 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.15

Аутомобилизам Фудбал Тенис Тенис Фитнес Фудбал ФИФА У-17 Фудбал Тенис Тенис Најјачи човек Бокс Куглање Мотоспортови Тенис

Спа си нас, Бо же, осред њих ли де ра

ва ко дру штво ко је упад не у ва ку ум те шко при - ним раз го во ри ма ши ром раз ви је ног све та, др жав ни зна је да ви ше не на пре ду је. Још је те же они ма ли де ри и ми ни стри су се огор че но жа ли ли на прет по ко ји су не кад би ли на вла сти. Од ли ка осред њих став ке гло ба ли за ци је. Фру стри ра ло их је стал но по на ли де ра је да ве ру ју да ће се све на ста ви ти по ста ром. вља ње на че ла да њи хо ву власт огра ни ча ва ју не де мо Они свој не до ста так та лен та, мо рал ног упо ри шта, хра - крат ске, не по ли тич ке тр жи шне си ле. За див но чу до, бро сти или ин те ли ген ци је на до ме шћу ју уве ре њем да упра во су ми ни стри фи нан си ја Г-8 и Г-20 нај о тво ре су на де лу си ле не из бе жно сти. Оне се мо гу на зва ти бо - ни је твр ди ли да на ци о нал не др жа ве мо гу ути ца ти на жан ским или ће се тре ти ра ти као бо жан ство – тех но ло - про ме ну прав ца свет ских до га ђа ја. Но, о оп штем уве ги ја или тр жи шне си ле. Али чак и од луч ног во ђу у су - ре њу – да гло ба ли за ци ја, за пра во, ни је ус пе ла или је о ча ва њу са ствар но шћу ва ку у ма спу та ва ју увре же на на низ бр ди ци или је ра ди кал но му ти ра ла – ве ћи на зва ми шље ња. Реч ник, фра зе, тврд ње мо гу по ста ти по пут нич ни ка не рас пра вља јав но због про фе си о нал ног за тво ра. Они нас мо гу спре чи ти да до сег не мо но ви ста - упра вљач ког на че ла ко је зах те ва да се сви мо ра ју пре ди јум – оно што фи ло зоф Ри чард Рор ти на зи ва „сти ца њем на ви ке де ло ва ња у су о ча ва њу са ствар но шћу“. Има мно го ре фор ма то ра ко ји же ле да ху ма ни зу ју гло ба ли за ци ју. Али ка ко то да се спро ве де кад се та иде о ло ги ја де ли мич но за сни ва и на прет по став ка ма као што су ума њи ва ње уло ге др жа ве, под ре ђи ва ње не е ко ном ских прин ци па еко но ми ји, сла бље ње кон ку рен ци је услед ве ро ва ња у ве ли чи ну, гле да ње кроз пр сте они ма ко ји из бе га ва ју да пла ћа ју по рез? У та квим окол но сти ма опа сно је на сто ја ње да се на ђе не ки сен за ци о на ли стич ки из лаз из на ста ле збр ке – Бе ке то во на пре до ва ње по мо ћу ве ша ња или за ба - Старомодни национализам прескочио и зидине Кремља вља ња – уме сто да се по ку ша ухва ти ти у ко штац с ре ал но шћу. Уоби ча је на сред ства тва ра ти да још ве ру ју у по ре дак да би се из бе гао још др жав ног сен за ци о на ли зма укљу чу ју ла жни по пу ли - ве ћи не ред. Хен ри Ки син џер је пре 30 го ди на упо зо рио на то да зам, рат, под сти ца ње раз до ра ме ђу кул ту ра ма, ра си зам и по зи ва ње на Бо га као вр хов ног са вет ни ка да се је нај ве ћа опа сност код та квих ме те жа то што „на род оправ да ју вла сти ти по ступ ци. Но, у дру штву ви ше не гу би по ве ре ње у бу дућ ност свог дру штва, а ти ме и ве вла да ра ши ре на, а ка мо ли ду бо ка, ве ра или по ве ре ње ру у де мо крат ска сред ства – др жав не ин сти ту ци је и во ђе“. Упра во тај гу би так по ве ре ња у ци ље ве гло ба ли зма. Ме ђу на под сти че ја ча ње ла жног по пу ли род на ор га ни за ци ја ра да го во ри СССР и источни блок зма, скло ност ка ра то ва њу, раз дор о „мо рал но не при хва тљи вој и ме ђу кул ту ра ма, ра си зам и зло у по ли тич ки нео др жи вој“ не рав распали су се баш кад по тре бу бо го ва. Украт ко, по ја ча ва но те жи у ина че „сил ној про из је глобалистичко се оно што ће Ка ми на зва ти „тех вод ној сна зи“ гло ба ли за ци је. С самопоуздање било на ни ком“ за стра ши ва ња. СССР и јед не стра не, струч ња ци сма тра врхунцу. Совјетски ис точ ни блок рас па ли су се кад је ју да се овај „мо дер ни свет ски дипломата Георгиј Арбатов гло ба ли стич ко са мо по у зда ње би си стем бли жи сво ме кра ју“. А с дру ге, и да ље су убе ђе ни у то да је упозорио: „Учинићемо вам ло на вр ху. Со вјет ски ди пло ма та Ге ор гиј Ар ба тов упо зо рио је: је „про цес гло ба ли за ци је не по - нешто ужасно. Нећете више „Учи ни ће мо вам не што ужа сно. вра тан“, чак и ако је ту ве ли ким има ти не при ја те ља” Не ће те ви ше има ти не при ја те де лом реч ви ше о „ме те жу, не го ља“. Аме ри ка нац Са мју ел П. за ве ри“. На кон чи та вог де се тле ћа го ми ла ња не у спе ха, по крет се сад стра те шки по ву - Хан тинг тон је сво јом об ја вом „Су ко ба ци ви ли за ци ја„ дао све му мра чан тон, под стре ку ју ћи нај ду бље стра хо као у де фан зи ву. Не вла ди не ор га ни за ци је, ма да су за др жа ле ор га ни за - ве. У све ту по сле Хлад ног ра та, „нај ва жни је раз ли ке ци о ну спо соб ност и по пу лар ност на ко ји ма им за ви де ме ђу љу ди ма ни су иде о ло шке, по ли тич ке и еко ном ске све по ли тич ке стран ке За па да, је два да су учи ни ле не - већ кул тур не“. То се, на пр ви по глед, мо же учи ни ти при лич но бе за што у прав цу до се за ња ствар них по лу га мо ћи уз ле гал ну по др шку гра ђа на. Оне су оста ле на ме та фо рич ким зле ним. На пи са не 1996, те ре чи по твр ђу ју да је иде ји ули ца ма или су нај че шће за до вољ не што их по зи ва ју да еко ном ске не из бе жно сти од зво ни ло; да се вра ћа ју на кон сул ту ју струк ту ре мо ћи или с њи ма рас пра вља ју. То ци о нал не др жа ве и ста ро мод ни на ци о на ли зам. Али нео бич но под се ћа на про те стант ске ре фор ма то ре у ра - Хан тинг то нов став у су шти ни је тех ни ка за стра ши ва ња ним да ни ма ре фор ма ци је, пре не го што је због ње из - јер он иден ти фи ку је но вог прет по ста вље ног оп штег не при ја те ља: ко му ни сте ће за ме ни ти му сли ма ни. Хан био европ ски гра ђан ски рат. Од др жав них вла сти, са мо се не ко ли ци на – на Но вом тинг тон сма тра да се дел ни ца ме ђу ци ви ли за ци ја ма, ко Зе лан ду, у Ма ле зи ји, Бра зи лу – вра ти ла ра ни јим ин те - ју је ра ни је пред ста вља ла Гво зде на за ве са, са да по ме лек ту ал ним кон цеп ци ја ма и јав но из ја сни ла да ће сво је ри ла на Ис ток. „Да нас је то ли ни ја ко ја раз два ја на ро де зе мље по ве сти у дру гом сме ру. Не ке дру ге су го во ри ле за пад ног хри шћан ства од му сли ма на и пра во сла ва ца“. Ага Кан ис тан ча но од го ва ра на та кве ар гу мен те: „То о то ме, али у ста ром сти лу. Жак Ши рак: „Свет ни је са мо тр жи ште, на шим дру штви ма су нео п ход на пра ви ла, је као кад бих ја ре као: ’А шта хри шћан ство чи ни у Се еко но ми ја мо ра да бу де у слу жби чо ве ка, а не обр ну то.“ вер ној Ир ској?’ Ви би сте од го во ри ли: ’Ка кве ве зе има Углав ном, у јав но сти је и да ље вла дао не при ја тан хри шћан ство с про те стант ско-ка то лич ким од но си ма у мук, на ро чи то ме ђу иза бра ном вла шћу. Али у при ват - Се вер ној Ир ској?’ Ви ди те, то ни је од раз хри шћан ства.“ Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak28.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так би мо гао би ти по че так про ду же ног ви кен да уко ли ко ра ни је за вр ши те по сао и по ву че те се у не ки свој свет. По тре бан вам је од мор, иако сте пу ни сна ге.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан, Ве не рин дан, би ће ствар но леп и при ја тан, сун чан и то пао. Мо гли би сте се де ти у не ком ка фи ћу, на отво ре ном про сто ру, у дру штву дра гих би ћа.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. septembar 2012.

Ве се ло не ко вре ме за вас. И су ви ше ра зно ра зних оп ци ја у ка ри је ри вам не ће до не ти ко нач на ре ше ња и по у зда не до го во ре. Окре ни те дан на игру и ве се ље!

Ме сец пло ви кроз во де ни знак Ри ба па сте ин ту и тив ни и емо тив но пре о се тљи ви. Би ло би до бро да се опу сти те у ме ди та ци ји, ду хов но сти, пле су или му зи ци, умет но сти.

Ула же те у свој дом, у сво ју ду шу, у парт нер ско-љу бав ну ве зу, али ни сте са свим за до вољ ни. Сун це у ду плом зна ку Ва ге вас упу ћу је на са рад њу и ком про ми се.

По слов на си ту а ци ја је ве о ма зах тев на. Олак ша ва ју ћа окол ност је то што сте по све ће ни ра ду, при сут ни на свом ме сту и ан га жо ва ни, на соп стве но за до вољ ство.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ке скри ве не окол но сти иза за тво ре них вра та за слу жу ју ва шу па жњу и ан га жо ва ње. Уко ли ко ра ди те у за тво ре ној ин сти ту ци ји, по штуј те ста ри је и ис ку сни је.

Мно го тру да, ма ње ре зул та та, или ма ње тру да а ви ше ре зул та та? За ви си од на чи на на ко ји функ ци о ни ше те. Ду го роч но са ра ђуј те с дру ги ма. Би ће ОК.

Из у зет но по зи тив на по зи ци ја у ко јој сте омо гу ћа ва вам да се по ста ви те на пра во ме сто у пра во вре ме. Са мо стал ност и са мо по у зда ње.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ма ло сте успо ре ни и за мо ре ни од ду го трај них оп те ре ће ња ко ја но си те по след њих го ди на. По тре бан вам је пра ви од мор. Али, бу ди те фи зич ки ак тив ни.

Мно го ра ди те, ви ше мен тал не не го фи зич ке по сло ве, а ре зул та ти и на пла та ни ка ко да бу ду у ста бил ној фор ми. Не мој те пре ста ти да се тру ди те и ко му ни ци ра те.

У свом до му има те ко нач но ре ше ње, до ко јег сте до шли, ко јем сте те жи ли. Са да ства ри сто је на свом ме сту, бу ква ло и але го риј ски. По у зда не осно ве.

TRI^-TRA^

Тај но ви та Џе ни V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

PROGNOZA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

Од ба че на је тужбa про ду цент ске ку ће „Те ле мун до” про тив Џе ни фер Ло пез због, на вод ног, пе ва чи ци ног ме ша ња у сни ма ња фил ма о ње ном бра ку са Оха ни јем Но ом. Пр во је Џе ни фер Ло пез 2007. ус пе ла да на су ду од бив шег дра гог до би је од ште ту вред ну ви ше од по ла ми ли о на до ла ра због ње го вог пла на да об ја ви књи гу о њи хо вом бра ку. Ме ђу тим, пре две го ди не је и она ту же на јер су, на вод но, ње ни адво ка ти по ку ша ли да спре че сни ма ње фил ма „I Owe JLo”. У ту жби је на ве де но да је пе ва чи цин прав ни тим Нои и ње го вим по слов ним парт не ри ма по слао пи смо у ко јем тра жи да од у ста ну од сни ма ња фил ма о ње го вом бра ку са Џе ни фер. Уме сто од го во ра пе ва чи ци ни адво ка ти су до би ли ту жбу те шку де сет ми ли о на до ла ра, али суд у Лос Ан ђе ле су ју је од ба цио као нео сно ва ну. Џе ни фер и Ноа су се вен ча ли 1997. го ди не, али је брак по тра јао ма ње од го ди ну да на. По сле раз во да у јав ност су по че ли да из ла зе нај ра зли чи ти ји де та љи, а сви ње го ви по ку ша ји да би ло шта обе ло да ни, за са да, суд ски су за бра ње ни. Џе ни фер из гле да има баш опа сне адво ка те, а у ни зу ту жби ко је је под не ла је и она про тив во за ча ко ји је, на вод но, пре тио да ће ода ти све ње не тај не. Шта ли то то ли ко кри је ни ко ме ни је ја сно...

Evropa

и Променљиво облачно

НО ВИ САД: Све же и про мен љи во облач но. Ују тру је мо гу ћа крат ко трај на ки ша, а за тим су во. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 16 до 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све же уз про мен љи ву облач но сти и мо гу ћу крат ко трај ну ки шу ују тру. То ком да на су во. Ве тар слаб до уме рен се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 27 сте пе ни. СР БИ ЈА: На се ве ру Ср би је све жи је уз про мен љи ву облач но сти и мо гу ћу крат ко трај ну ки шу ују тру. У оста лим пре де ли ма сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб до уме рен се вер ни на се ве ру Ср би је, а на ју гу ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту сун ча но и ве о ма то пло за ово до ба го ди не уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре ко је ће се кре та ти од 30 до чак 35 сте пе ни у то ку да на. Од не де ље по сте пе но ни жа тем пе ра ту ра уз про мен љи ву облач ност и ме сти мич ну по ја ву ки ше и ло кал них пљу ско ва. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја и да ље по вољ но ути че на све хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у бла жој фор ми у ви ду не са ни це и гла во бо ље.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA За љу бље на пла ву ша ка же деч ку: - Ви ди, дра ги, ка ко се оне две пти це љу бе на гра ни... Тип ће ве се ло: - Хај де мо и ми! Пла ву ша: - А ако се гра на сло ми?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

78 (-15)

Slankamen

180 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

150 (-15)

Zemun

250 (5)

Bogojevo

141 (-10)

Panчevo

266 (4)

Smederevo

452 (6)

Baч. Palanka 163 (-9) Novi Sad

141 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

162 (-1)

S. Mitrovica

147 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

Beograd

195 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

168 (0)

NERA

Hetin

70 (16)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja