Dnevnik 28.oktobar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 28. OKTOBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23601 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U K R E ] E U B O R B U P R O T I V P L A G I J A T A U S T U D E N T S K I M R A D O V I M A

Pret ab av aw u dip loms kih do{ ao je kraj str. 5 SUMORNI REZULTATI „SKENIRAWA” SRPSKOG TR@I[TA RADA

NASLOVI

Li de ri u re gi o nu po ne za po sle no sti Pre sa m o ~e t i r i go d i n e sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji bi la je 14,4 odsto, a pre ma ana li zi Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID), usko ro }e bi ti naj ma we 27 procenata, i to s ten den ci jom ra sta. Sko ro sva ki sta nov nik Sr bi je u svo joj po ro di ci ili me |u pri ja te qi ma ima ne kog ko ne mo `e da pro na |e po sao, ko je ostao bez rad nog me sta ili je, pak, pri nu |en da ra di u si voj zo ni i ti me `i vi u ne iz ve sno sti.

INTERVJU NEDEQE

Vladimir Popin

str. 7

Teofil Pan~i} Sajamska `upanija

\or|e Randeq

str. 4

Pa~ja {kola

Bora Oti} Fleka

LATINKA PEROVI]

Vratili smo se u vreme varvara

str. 3

TAJNE BRA]E BRUMER

GORAN JE[I]

Zakoni va`e i za vlast

str. 2

DA LI STE POMERILI SAT?

Od Sombora do Wujorka

str. 8

Zahla|ewe

Najvi{a temperatura 14°S

ARSEN DEDI] ZA „DNEVNIK” PRED KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

@r tva sam mi nu log ra da Le gen dar ni {an so wer Ar sen De di} pr vi put je u No vom Sa du na stu pio jo{ 1963. go di ne. „Usko ro ob ja vqu jem sli kov ni cu za de cu sa CD-om i no vu kwi gu sti ho va ’Ka pi za o~i’. A je di no se to me,

iz gle da, ne }u po sve ti ti. Svi ma dru gi ma sam na uslu zi. Osta vio sam pre vi {e tra go va”, ka `e Ar sen za „Dnev nik” uo~i kon cer ta u Si na go gi, za ka za nog za pe tak, 2. no vem bar. str. 13

2

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

CITATI

„

Otvo re no pi smo pred se da va ju }eg Pred sed ni {tva BiH Ba ki ra Izet be go vi }a pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u ne do pri no si raz vo ju do bro su sed skih od no sa ve} pro du bqu je jaz. Izet be go vi }ev po tez je, na ne ki na ~in, kom pen za ci ja bi ra ~i ma SDA zbog gu bit ka po zi ci ja u vla sti i ali bi za ne u spe he BiH na pu tu evrop skih in te gra ci ja, jer se ni je ni mrd nu lo na Ma pi pu ta

”

Ni no slav Sto ja di no vi}, am ba sa dor Sr bi je u BiH

Da~i}: Rasprava o platformi za KiM Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e ras pra va o plat for mi za Ko so vo i Me to hi ju bi ti na sta vqe na idu }e sed mi ce i da je pr vi put sa sta nak dr `av nog vr ha o tom do ku men tu bi la ras pra va o re al nom sta wu u Sr bi ji. “Sr bi ja mo ra da zna {ta pred la `e, a ne sa mo {ta ne }e. Ne mo `e mo i}i u raz go vo re ako je pr va li ni ja od bra ne ujed no i po sled wa. Rad na plat for mi se na sta vqa, a u no vem bru }e mo ima ti i raz go vo re sa (vi so kom pred stav ni com EU) Ke trin E{ton i pred stav ni ci ma pri vre me nih in sti tu ci ja u Pri {ti ni”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma na sla vi Srp ske na pred ne stran ke i na veo da je on vi deo do ku ment plat for me. Pre mi jer je na gla sio da }e o do ku men tu o Ko so vu bi ti vo |e na ras pra va, da je ozna ka taj no sti na we mu tre nut na i da }e bi ti do go vo re no ka ko }e plat for ma o Ko so vu bi ti di stri bu i ra na jav no sti.

LDP: Neuspeli trik Pred log bu xe ta za 2013. go di nu je krat ko ro~ no pri kri va we isti ne pred gra |a ni ma, kroz ne u spe {an sta ti sti~ ki trik ko jim Vla da po kri va ne sprem nost da spro ve de ozbiq ne po li ti~ ke i eko nom ske re for me, iz ja vio je ^e do mir Jo va no vi}, pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je. „U taj bu xet ne ve ru je ni ko, od sa mih auto ra, pre ko MMF i me |u na rod nih in sti tu ci ja do tr `i {ta ko ja ve} ne ga tiv no re a gu je na we go vu na ja vu. Jo{ dra sti~ ni je ne go pret hod na Vla da, Din ki}, Vu ~i} i Da ~i} fik tiv no pro jek tu ju in fla ci ju, kurs, vir tu el no uve }a va ju po re ske pri ho de, ve {ta~ ki uma wu ju ras ho de i od la `u struk tur ne pro me ne bez ko jih }e taj bu xet za vr {i ti kao i bu xet za 2012. ko ji se ras pao jo{ po ~et kom ove go di ne”, na ve de no je u pi sa noj Jo va no vi }e voj iz ja vi .

Osuda skrnavqewa srpskih spomenika Ma |ar sko mi ni star stvo za qud ske re sur se osu di lo je skr na vqe we srp skih ver skih i kul tur nih spo me ni ka u bli zi ni Bu dim pe {te. Po ~et kom sed mi ce, na zi du Srp ske pra vo slav ne cr kve u Sent An dre ji kod Bu dim pe {te i na spo men-plo ~i Ja ko vu Ig wa to vi }u osva nu li su uvre dqi vi gra fi ti, pre ne la ma |ar ska no vin ska agen ci ja MTI. Na ci o nal ne ma wi ne u Ma |ar skoj sa stav ni su deo dr `a ve i na pa di na wih {te te po mi re wu i ja ~a wu Ma |ar ske, na ve lo je Mi ni star stvo, do da ju }i

da je po ~et kom go di ne iz dvo ji lo sred stva za re no vi ra we tih spo me ni ka. “Po ~i ni o ci su uni {ti li vred no sti kul tur nog na sle |a u Ma |ar skoj”, is ti ~e se u sa op {te wu. Ma |ar ska po li ci ja je sa op {ti la da su van da li, u po sled wa dva da na, spre je vi ma u bo ji i{a ra li zid Srp ske pra vo slav ne cr kve i spo men-plo ~u srp skom pi scu Ja ko vu Ig wa to vi }u, ko ji je osta vio naj u pe ~a tqi vi ja sve do ~an stva o Sr bi ma u ovom gra du na ju gu Ma |ar ske. Po li cij ska is tra ga o tom van da li zmu je u to ku.

Jerkov: Policijska uprava i za Vojvodinu Port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov po no vi la je zah tev za for mi ra we voj vo |an ske po li cij ske upra ve i oce ni la da bi se na taj na ~in po di gao ste pen bez bed no sti gra |a na po kra ji ne. „Se dam go di na zah te va mo po li cij sku upra vu za Voj vo di nu. Se dam go di na nas zbog to ga zo vu se pa ra ti sti ma. Ni ko ne zo ve se pa ra ti sti ma gra |a ne Be o gra da, iako ima ju svo ju po li cij sku upra vu ko ja bri ne o wi ho voj bez bed no sti”, ka za la je Jer kov na pro te stu LSV ko ji je or ga ni zo van is pred se di {ta Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu. Ona je oce ni la da to zna ~i da gra |a ni Voj vo di ne „ne vre de isto kao gra |a ni Be o gra da” i pod se ti la da No vi Sad ve} go di na ma ne ma na ~el ni ka po li ci je.

NA PRED WA CI OBE LE @I LI STRA NA^ KU SLA VU

Vu~i}: ^iste i du{e i obrazi Po sao Srp ske na pred ne stran ke, vi {e do 330.000 we nih ~la no va u na red nom pe ri o du }e bi ti da ~i ste du {e i obra za vo de ze mqu na -

pred, iz ja vio je li der te par ti je Alek san dar Vu ~i}, na obe le `a va wu stra na~ ke sla ve Sve te Pet ke.

On je ~la no vi ma SNS po ru ~io da tre ba da ura de sve {to je u wi ho voj mo }i da se stvo ri mo der na ze mqa Sr bi ja uspe ha, a ne ne u spe ha, o~i va ju na ci o nal ni i dr `av ni in te -

re si, i is tra je u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. „Uve ren sam da }e pred na ma bi ti te {ko vre me i ve li ko bre me. Ni kad, ni jed nog tre nut ka, ne sme mi ris mo }i da nas opi je”, re kao je on.

Vu ~i} se po seb no za hva lio pred sed ni ku De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji sla vu Ko {tu ni ci, za to {to je „u te {kom tre nut ku, ka da su svi di gli ru ke i za bo ra vi li na SNS i mo gu} nost pro me na u Sr bi ji”, ri zi ku ju }i mno go to ga, po mo gao i po zvao da se gla sa za To mi sla va Ni ko li }a.

Sla vi SNS pri su stvo va li su, po red Ko {tu ni ce, li der SPO Vuk Dra {ko vi}, JS Dra gan Mar ko vi} Pal ma, PUPS Jo van Kr ko ba bi}, kao i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik.

INTERVJU

GO RAN JE [I], POT PRED SED NIK VLA DE APV, PO KRA JI N SKI SE KRE TAR

Zakoni va`e i

ot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} iz ja vio je da je od lu ka po kra jin skog par la men ta o do ka pi ta li za ci ji Raz voj ne ban ke Voj vo di ne bi la je di na is prav na, po {to je dru ga op ci ja bi la da se RBV uga si i ti me, ka ko je uka zao, „Po kra ji na kao ve }in ski vla snik iz gu bi svoj ka pi tal”. Ko men ta ri {u }i kri ti ke mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, on je za “Dnev nik” is ta kao da je Na rod na ban ka Sr bi je oba vi la kon tro lu po slo va wa RBV i da je na kon to ga da la sa gla snost Po kra jin skoj vla di da in ve sti ra u we nu do ka pi ta li za ci ju.

– Ima li smo pred so bom dva pu ta: ili da do zvo li mo ga {e we Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i ti me kao ve }in ski vla snik iz gu bi mo na{ ka pi tal,

P

ili da je do ka pi ta li zu je mo. Za do ka pi ta li za ci ju smo do bi li sa gla snost NBS, ko ja je na kon iz vr {e ne kon tro le po slo va wa RBV, do zvo li la tu in ve sti ci ju. Ina ~e, ko li ko ja znam, mi ni star Din ki} se u pret hod nim go di na ma ve o ma za la gao za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, a sad je, iz gle da, ne {to pro me we no u we go vom od no su i po li ti ci u tom po gle du – na veo je Je {i}. l To ni je je di ni ne spo ra zum ko ji po kra jin ska vlast ima s mi ni strom fi nan si ja, s ob zi rom da je pre ne ko li ko da na Skup {ti na APV po kre nu la i za ko no dav nu ini ci ja ti vu pre ma re pu bli~ kom par la men tu za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu. [ta o~e ku je te na kon ove ini ci ja ti ve?

– Naj pre, ini ci ja ti va je pot pu no le gi tim na. Ali ono {to je ap -

surd no u toj si tu a ci ji je to {to mi mo ra mo da pod no si mo pred log za iz me nu za ko na da bi se is po {to vao Ustav. Jer u nor mal noj de mo krat skoj dr `a vi u ko joj po sto ji vla da vi na pra va, pod ra zu me va se da se Ustav po {tu je, a ne da se to tra `i za kon skim ini ci ja ti va ma.

Na `a lost, mi smo do {li u ta kvu si tu a ci ju i po ku {a va mo svim in stru men ti ma da se iz bo ri mo za po {to va we naj vi {eg prav nog ak ta ka da je re~ o fi nan si ra wu Voj vo di ne. Ozbiq na boq ka srp skog dru {tva je to {to se za ko ni ko ji se do no se ne spro vo de ili ne po {tu ju, a da zlo bu de ve }e, to ne po {to va we za ko na naj ~e {}e de mon stri ra Re pu bli~ ka vla da, ko ja je ina ~e i pred la ga~ tih za ko na. Ta ko da je ini ci ja ti va usvo je na u Skup {ti ni Voj vo di ne va paj i po ziv Vla di Sr bi je da po {tu je Ustav.

DS }e vo di ti no vi qu di l Ka kav ras plet o~e ku je te na kon od la ga wa iz bor ne skup {ti ne De mo krat ske stran ke?

– Ta od lu ka po ka zu je po li ti~ ku zre lost De mo krat ske stran ke, kao i to da u ovom pot pu nom po li ti~ kom lu di lu u Sr bi ji po sto ji stran ka ko ja ima od go vor nost. Upr kos mno gim o~e ki va wi ma da }e kam pa wa bi ti pr qa va, ona se, eto, pri vo di kra ju bez ni skih uda ra ca. A po stig nut je i naj bo qi mo gu }i do go vor. Do go vo ri li smo se oko za jed ni~ kog ci qa i o~e ku jem da 25. no vem bra do bi je mo ono {to smo i hte li od sa mog po ~et ka, a to je no va sta tu tar na, pro gram ska i iz bor na skup {ti na, na kon ko je }e ne ki no vi qu di vo di ti po li ti ku De mo krat ske stran ke, bez ve li kih ras ko la i te {kih re ~i. l Ka ko ce ni te Ta di }e vu na ja vu da }e se po vu }i iz li der ske tr ke pod od re |e nim uslo vi ma, ko je je iz neo ovih da na?

– Bo ris Ta di} ni je od ju ~e u po li ti ci. On je pro ce nio {ta u ovom tre nut ku mo `e da se ura di u po li ti ci, a {ta ne mo `e. Pro ce nio je i ko li ka {te ta mo `e da se na ne se stran ci uko li ko bu de tur bu len ci ja u iz bor nom pro ce su. Mi slim da su, u stva ri, obe stra ne sve do bro iz va ga le i da je na kra ju po stig nut naj bo qi mo gu }i do go vor. Za

DS je naj va `ni je da se {to pre kon so li du je i ko na~ no po~ ne da ra di svoj po sao, od no sno da bu de ozbiq na opo zi ci ja ovoj vr lo lo {oj vla di. l Ili mo `da da u|e u vlast? Da li is kqu ~u je te op ci ju ve li ke ko a li ci je o ko joj se i da qe spe ku li {e u jav no sti?

– DS je naj ve }a opo zi ci o na stran ka u re pu bli~ kom par la men tu, i u od no su na SNS mi smo na dva pot pu no raz li ~i ta po li ti~ ka po la. DS je par ti ja so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je, a SNS je de sni cen tar. A ta kve ko a li ci je se u de mo krat skim ze mqa ma pra ve vr lo ret ko i u spe ci fi~ nim okol no sti ma. Taj raz log za {to bi smo pra vi li ko a li ci ju sa na pred wa ci ma ja ne vi dim.

DS mo ra da bu de ozbiq na opo zi ci o na stran ka i da ~i ni sve da ko ri gu je po li ti ku ove vla de. A ako to ni je mo gu }e, on da da po ku {a mo da sru {i mo vla du i da ide mo na no ve iz bo re. Na rav no, to ni je ne {to {to }e se de si ti pre ko no }i. Na `a lost, za ovih sto da na no va vlast se ni je na ro ~i to po ka za la, ali na dam se da }e u na red nom pe ri o du bi ti od go vor ni ja i da {te ta ko ju }e na ne ti ne }e bi ti to li ka da se ne }e mo }i is pra vi ti. Me |u tim, i mi tre ba da bu de mo od go vor ni ji i bo qi ne go {to smo bi li u pro {lom man da tu.

l Opozicija u Skup{tini Vojvodine pokrajinsku vlast optu`uje da tra`i po{tovawe Ustava po pitawu finansirawa, ali ne i u pogledu nadle`nosti koje je osporio Ustavni sud?

– To ni je ta~ no! Mi smo shod no od lu ka ma Ustav nog su da uskla di li svoj rad i pro pi se. Pri la go di li smo nad le `no sti toj od lu ci i is po {to va li je. Svi po kra jin ski se kre ta ri ja ti su ski nu li nad le `no sti ko je je USS ospo rio, dok je deo tih in ge ren ci ja za dr `an na osno vu ne kih dru gih za ko na. Mi smo svoj deo po sla od ra di li. A pi ta we fi nan si ra wa je na ka rad no po sta vqe no i za to ima mo na ka rad ne re zul ta te na tom pla nu. Mo ra ju se ja sno za kon ski de fi ni sti iz vor ni pri ho di Po kra ji ne i voj vo |an ska po re ska upra va ko ja }e sa ku pqa ti te pri ho de. I on da ne }e mo za vi si ti od do bre vo qe u re pu bli~ koj vla sti, ne go od na {ih ak tiv no sti i od to ga ko li ko smo spo sob ni da re for mi {e mo ad mi ni stra ci ju i pri vu ~e mo in ve sti ci je.

A kad ima te se dam po sto ko ji se ni kad ne re a li zu ju, on da za pra vo ima te ovo {to ima te. Na `a lost, pred log bu xe ta Sr bi je ve} je usvo ji la Re pu bli~ ka vla da, i to bez ika kve jav ne ras pra ve i bez kon sul ta ci ja sa pred stav ni ci ma po kra jin ske vla sti, ko ji uop {te ni su ima li pri li ku da ka `u {ta o to me mi sle. Ali, od nos pre ma po kra jin skim or ga ni ma po pi ta wu fi nan si ra wa APV je maw ka vost ko ja ni je ka rak te ri sti~ na sa mo za ovu, ne go i za pret hod nu re pu bli~ ku vla du ko ju je vo di la De mo krat ska stran ka. I taj ne do sta tak di ja lo ga je kqu~ ni pro blem, od no sno ge ne ra tor svih pro ble ma u Sr bi ji. Na `a lost, iz gle da da je tra di ci ja u srp skom par la men tu da onaj ko ima ve }i nu mi sli da mo `e da se po na {a ka ko ho }e, pa je ta lo {a na vi ka iz pret hod nih vla da na sta vqe na i u ovoj.

IN T ER V JU: LA SLO VAR GA, ZA ME NIK PRED SED NI KA SKUP [TIN SKOG OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Hilari i Ketrin za „pozitivan pritisak” e ba{ sa odo bra va wem su u de lu srp ske jav no sti pri mqe ne ne dav no iz re ~e ne oce ne za me ni ka ma |ar skog pre mi je ra i mi ni stra prav de i dr `av ne ad mi ni stra ci je Ti bo ra Na vra ~i ~a da je po li ti~ ki `i vot voj vo |an skih Ma |a ra u ovom tre nut ku “vr lo slo `en” i da su oni otva ra wem gra ni ca do ve de ni u ve li ko is ku {e we da po beg nu iz Sr bi je po go |e ne kri zom.

– Naj pre, iz ja va je is trg nu ta iz kon tek sta i sled stve no to me je i sa ma we na po ru ka pre u ve li ~a na.

Jer, ak ce nat je za pra vo bio na uzro ci ma, u pr vom re du eko nom skoj kri zi, a ne na po sle di ca ma – ka `e za „Dnev nik” La slo Var ga, po sla nik SVM-a i za me nik pred sed ni ka Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Skup {ti ne Sr bi je. – Me |u tim, ~i we ni ca je ste da iz Sr bi je od la ze mla di Ma |a ri, ba{ kao {to uop {te mla dost od la zi iz na {e ze mqe. I to tra je vi {e od dve de ce ni je, a raz lo zi su i eko nom ski i po li ti~ ki. U po sled we vre me i ne ga tiv na at mos fe ra, ko ja se stva ra oko evrop skih in te gra ci ja, si gur no da ne pod sti ~e na osta nak ov de, ali i po red sve ga to ga ipak ne mi slim da se sa da ne {to dra ma ti~ no na tom pla nu de {a va. l Ka da go vo ri te o ne ga tiv noj at mos fe ri, ko ja okru `u je pro ces pri bli `a va wa EU, o~e ku je te li da se na tom pla nu ne {to pro me ni na kon pred sto je }e po se te Hi la ri Klin ton i Ke trin E{ton, ko je u Be o grad do la ze u uto rak?

– Do wi ho ve po se te do la zi dva de se tak da na na kon ob ja vqi va wa do ku me na ta Evrop ske ko -

N

mi si je, ko ji za Sr bi ju uop {te ni su bi li po hval ni, i iz tog ugla se od ove dve va `ne da me mo `e o~e ki va ti ohra bre we ov da {wim po li ti~ kim ak te ri ma da na sta ve pu tem ka EU, ali i od re |e ni po zi ti van pri ti sak u tom prav cu.

I `e lim da ve ru jem da }e, bez ob zi ra na ne ke obes hra bru ju }e po ru ke ko je su iz de la dr `av nog vr ha sla te jav no sti, kqu~ ni re zul tat po se te bi ti de blo ka da evrop skih in te gra ci ja. A to pr ven stve no zna ~i da }e bi ti na pra vqen po mak u prav cu na stav ka kon kret nih raz go vo ra sa Ko so vom, jer je to pri mar ni uslov na ko jem in si sti ra Bri sel. l Da li su re al na o~e ki va wa da bi u de cem bru, uko li ko se u me |u vre me nu ob no vi di ja log Be o gra da i Pri {ti ne i po stig ne brz na pre dak, Evrop ski sa vet mo gao Sr bi ji da do de li ta ko zva ni uslov ni da tum za po ~e tak pre go vo ra?

– Pi ta we je {ta se pod ra zu me va pod tim ter mi nom „uslov ni

da tum za po ~e tak pre go vo ra”.

Ako ga tu ma ~i te na {i ri na ~in, on da Sr bi ja ve} u ovom tre nut ku ima uslov ni da tum, jer sa mo tre ba da is pu ni zah te ve ko je je Evrop ska ko mi si ja de fi ni sa la u Iz ve {ta ju o na pret ku, pa }e usle di ti i „ze le no sve tlo” za na red ni ko rak evrop skih in te gra ci ja. S dru ge stra ne, ako ne is pu ni mo te uslo ve, da tum sva ka ko ne }e mo do bi ti. Da kle, ako ne ra ~u na mo je zi~ ku akro ba ti ku, su {tin ske raz li ke iz me |u po zi ci je u ko joj smo sa da i te pret po sta vqe ne sa uslov nim da tu mom – za pra vo ne ma. l Mo `e li se ipak do go di ti da Evrop ski sa vet pre ci zni je for mu li {e zah tev EK ko ji se ti ~e nor ma li za ci je od no sa sa Ko so vom?

– Te {ko je to prog no zi ra ti, ali ne ve ru jem da }e se i}i da qe i du bqe od ono ga do kle je sti gla Evrop ska ko mi si ja. To zna ~i da }e se osta ti pri zah te vu za „vi dqi vim i odr `i vim po boq {a -

wem od no sa s Ko so vom”. U sva kom slu ~a ju, na {e su {an se naj ve }e ako se is po {tu je ono {to je de taq no na pi sa no u za kqu~ ci ma EK. l A tre ba li da stre pi mo od to ga da }e nam na tom sa mi tu EU bi ti po no vo uve de ne vi ze?

– Mi slim da ne po sto je {an se da se to do go di u de cem bru.

Uosta lom, ta kva je po ru ka po sla ta i sa po sled weg sa stan ka Sa ve ta EU za unu tra {we po slo ve i pra vo su |e. Na i me, da bi se ta ko {ta do go di lo, pret hod no je po treb no da Evrop ska uni ja iz me ni sop stve nu re gu la ti vu u ovoj obla sti, a za to je, opet, nu `na sa gla snost Evrop skog par la men ta. Dru gim re ~i ma, stva ra we sa mog me ha ni zma za su spen zi ju bez vi znog re `i ma ne ide ta ko br zo, a i sa mo bi po to we do no {e we od lu ke na te me qu tog no vog me ha ni zma iz i ski va lo od re |e no vre me. Da kle, ski da we Sr bi je sa „be le {en gen ske li ste”, s jed ne stra ne, za sa da ni je teh ni~ ki iz vo dqi vo. S dru ge stra ne, to bi la pra va po li ti~ ka ka ta stro fa ko ja bi do ve la do da qeg obes hra bri va wa onih ko ji ve ru ju u evrop ske in te gra ci je. I uve ren sam u to da }e evrop ski po li ti ~a ri o toj ~i we ni ci ite ka ko vo di ti ra ~u na. Zbog sve ga to ga ne mam ose }aj da nam je ugro `en „be li {en gen”, ali to ne zna ~i da ne tre ba ozbiq no shva ti ti po ru ke ko je vla sti ma u Sr bi ji su ge ri {u da se mno go kon cen tri sa ni je mo ra ju ba vi ti pi ta wem la `nih azi la na ta. n Miroslav Staji}

nedeqa28.oktobar2012.

c m y

dnevnik

ZA POQOPRIVREDU I FUNKCIONER DEMOKRATSKE STRANKE

3

KARMA KOMA

za vlast

Sa jam ska `u pa ni ja

M

– Srbija ima veliki problem l A ka ko gle da te na na ja vu Re~ je o oko 30 hiqada hektara zemi ni stra Din ki }a o ustu pa wu mqi{ta u Vojvodini koje je prakjer ova Republi~ka vlada nema po qo pri vred nog ze mqi {ta u ti~no van zakona, jer se ne dozvokonzistentnu politiku, kao {to Voj vo di ni bez ten de ra iz ve - qava nikom, pa ni Razvojnoj banci ne vidimo ni ko je vodi: da li presnom {e i ku iz Sa u dij ske Ara - Vojvodine, da naplati svoja potramijer koji je i ministar policije, bi je, ~e mu su se us pro ti vi la i `ivawa od tih preduze}a. Tako|e, ili vicepremijer koji je i miniudru `e wa po qo pri vred ni ka? ne mo`e se ni prejudicirati kolistar vojni; ili, pak, imamo “{e– Imao sam sastanak s najve}im ki }e biti zakup zemqi{ta i mora stojanuarsku diktaturu”. Mi, zaudru`ewima poqopriverdnih pro- se po{tovati princip jednakosti, pravo, ni ne znamo kako ova Vlada izvo|a~a iz Vojvodine i funkcioni{e, i u tom oni su uglavnom ve} reasuludom slawu razliMo ra se po {to va ti prin cip jed na ko sti, govali na takvu najavu. ~itih poruka o Evropod n o s no da sva k o ima pra v o da za k u p i ili Vlada Vojvodine ne moskoj uniji, naravno da ku pi po qo pri vred no ze mqi {te, ili }e u }emo imati i slu|ene `e, me|utim, da reaguje pro tiv nom sve da se po de li „do go vo rom” gra|ane. Ova Vlada na pri~e rekla-kazala.

Jer, iz te Dinki}eve nane ko li ci ni taj ku na, bi lo da su oni Ara pi, {to pre mora da zaujave, sem usmeno javnosti zme jedinstvenu evropKi ne zi, Mon go li ili do ma }i predo~ene ideje, ne vide sku politiku, oko kose nikakvi konkretni je, ina~e, postoji drpredlozi. Ina~e, sama ideja, onako odnosno da svako ima pravo da za`avni konsenzus. Ovako, imamo kako je prezentovana, za mene nije kupi ili kupi poqoprivredno zeporuke koje zbuwuju i na{e gra|aprihvatqiva, a kosi se i sa nekolimqi{te. Ili }e, u protivnom, sve ne i na{e partnere u Evropskoj ko zakona ove zemqe. Ipak, ne mogu da se podeli “dogovorom” nekoliuniji, ali, {to je najgore, i potenda detaqnije komentari{em necini tajkuna, bilo da su oni Aracijalne investitore. Jer, mi mo{to {to nije precizirano. pi, Kinezi, Mongoli ili doma}i. `emo korigovati tu retoriku, ali U svakom slu~aju, ono na ~emu l Ima li Sr bi ja da nas pro - time ne}emo vratiti investitore insistiram jeste po{tovawe zakoblem s pro ce som evrop skih in - koji u takvoj {izofrenoj politina. Uostalom, upravo zbog nepote gra ci ja, i u ko joj me ri po ru ke ci ne mogu da prepoznaju ni poli{tovawa zakona imamo apsurdne ko je na {i zva ni~ ni ci {a qu u ti~ku stabilnost, ni jasan polisituacije s poqoprivrednim zetom po gle du uti ~u i na sta vo ve ti~ki ciq i put. I jednostavno }e mqi{tem koje je u vlasni{tvu gra |a na ko ji se is ka zu ju kroz nas zaobi}i. preduze}a koja su dospela ste~aj. is tra `i va wa jav nog mwe wa? n Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

o `e{ da ga ogo va ra{, mo `e{ da ga paw ka{, ali ne mo `e{ da ga za o bi |e{, osim na svo ju {te tu. Bar ne ako si od kwi ga i ~i ta wa, ako mi sli{ da u `i vo tu ima i lep {eg i bo qeg pro vo |e wa vre me na od drn da wa po ta sta tu ri ne kog so ko }a la. Na rav no, Sa jam kwi ga: em be o grad ski, em me |u na rod ni, em pe de set i sed mi. A kad je ve} me |u na rod ni, red je i da ima ze mqu - go sta, a ove go di ne to je bi la Ma |ar ska. Ka da je o li te ra tu ri re~, na rav no, gra ni ce dr `a ve ma we su va `ne od gra ni ca je zi ka, to jest, ni je ma |ar ska dr `a va ne go je ma |ar ska kwi `ev nost – sve ono vred no {to se pi {e na ma |ar skom je zi ku – bi la gost Saj ma.

Od lu ka da to me bu de ta ko vi {e je ne go is prav na. Ne sa mo za to {to su Ma |a ri na {i su se di, ne go jo{ vi {e za to {to je sa vre me na ma |ar ska kwi `ev nost iz vor bes kraj nih ugod nih sen za ci ja, jed na od naj vred ni jih li te rar nih za jed ni ca Evro pe.

Haj de da na bra ja mo, pa do kle stig ne mo: Imre Ker tes, \er| Kon rad, Pe ter Ester ha zi, La slo Dar va {i, Pe ter Na da{, La slo Kra sna hor kai, Ati la Bar ti{, Kri sti na Tot, La slo Ga ra ci, Kri sti jan Gre ~o... Ovo sam na br zi nu pro brao sa mo me |u `i vi ma i ak tiv ni ma, i pre vo |e ni ma na ju `no slo ven ska na re~ ja. Ima ih jo{ po mno go ko ji is pi su ju jed nu od naj `i vqih, naj ra zno vr sni jih, naj in tri gant ni jih kwi `ev no sti ma log, umor nog, po sop stve nom uve re wu pro sve }e nog kon ti nen ta. A kad im jo{ pri bro ji mo voj vo |an ske ma |ar ske pi sce, ni {ta ma we zna ~aj ne i do bre u kon tek stu ce lo kup nog pi sa wa na ma |ar skom je zi ku ne go {to je to ne ka da bio su bo ti~ ki va ga bund Ko sto la wi, do bi ja se Go zba ko ja se ne od bi ja.

Osim {to, hm, ta kve Go zbe u prak si, ov de i sa da, ba{ i ne ma. Za {to? Za to {to ni ko ga od na bro ja nih na saj mu ni je bi lo, ma da ov de ima ju i svo je kwi ge i svo je ~i ta o ce, a ne ki su od wih ov de ve} do la zi li, ve} su i do ma }i go sti, li ca ko ja se ne }e mo za ~u di ti da sret ne mo oko Te ra zi ja ili Fu to {ke pi ja ce. A na Saj mu ih ipak ni je bi lo, i to ne za to {to su boj ko to va li nas, ne go za to {to su boj ko to va li sop stve nu dr `a vu, to jest vla du. Ili je ona boj ko to va la wih, ili su se uza jam no ig no ri sa li, na ma je na kon cu i sa svim sve jed no, is hod je isti. Tek, ~i we ni ca je ovo: sve {to smo vi de li na Saj mu kao pred sta vqa we ma |ar ske li te ra tu re i kul tu re sve tlo snim je go di na ma da le ko is pod we ne pra ve vred no sti i zna ~a ja. Ne uma wu je to i ne uni `a va ni na ko ji na ~in one ma |ar ske pi sce ko ji su na Saj mu ipak bi li, a bi lo je i do brih me |u wi ma, ali uma wu je i uni `a va jed nu sjaj nu ide ju, ne {to {to je tre ba lo bi ti fa sci nant nim su sre tom vi {e ne go bli skih kul tu ra. Kad se sa mo se tim go sto va wa kwi `ev no sti por tu gal skog je zi ka od pro {le go di ne: po ja vi lo se ne vi |e no mno go pre vo da, a saj mom ni si mo gao pro }i da se ne sa ple -

te{ o ne kog por tu gal skog ili bra zil skog li te ra tu. A sa da, tek po ne ki pi sac, ali za to be {e i smo tra fol klo ra, i {a hov ska {am pi on ka, i pi ro{ ~i zma i ho su le pe{... Ba{ po me ri jed ne „kul tur ne po li ti ke“, {to bi se re klo.

Ko je to „kul tur ne po li ti ke“? One ko ja sto lu je u Pe {ti, na rav no, ali ni je se na ma ov de o tu |em ja du ba vi ti. Gle da ju }i tu tu gu od pro vin ci jal nog i tre }e ra zred nog pred sta vqa wa jed ne ve li ke i mo} ne kul tu re, ni sam mo gao ne po mi sli ti ka ko gle da mo u sop stve nu bu du} nost. Jer, ni smo li mi do bi li ono mad i svog Or ba na i svo je or ban ~i }e, i svoj Fi des i svoj Jo bik, a bog me nam ni na {e 64 `u pa ni je ne fa le, {ta vi {e, ima mo ih u vi {e va ri jan ti? I ne ke od wih ve} su na vla sti, dru ge kao da je su, tre }e sa mo {to ni su. A ima de mo i svo je Te me ri ne, ni je da ih ne ma mo.

Ne ma sre }e s vla {}u po pu li zma i kse no fo bi je gar ni ra nih sim bo li~ kim i re al nim na si qem, pa sto lo va li oni u Pe {ti ili u Be o gra du. Ne ma sre }e s an ti e vrop skim, ne li be ral nim i an ti in te lek tu al nim dok tri na ma i prak sa ma. Ma |ar ska li te rar na i in te lek tu al na eli ta to do bro zna i raz u me, i za to je na stra ni su prot noj od te i ta kve vla sti, ba{ kao {to je i ta kva vlast fun da men tal no pro tiv we, te eli te. Ni je to stvar li~ nih od no sa, su je ta i pi zmi kao {to je {to {ta u na {oj blat wa voj pa lan ci, ne go je po sre di na ~el no pi ta we: pro sve }e nost i ba nal no na rod wa {tvo sa svim we go vim de ri va ti u ma ne idu za jed no, ne go su pri rod ni ne pri ja te qi. Iz me |u wih ne ma ni {ta, iz me |u je bri sa ni pro stor.

Svo je sam strep we po ve rio pri ja te qi ci, re kav {i joj da, s ob zi rom nas to ku da Sve Ovo ide, la ko mo gu za mi sli ti ka ko, za go di nu ili dve, na {i ugled ni pi sci od bi ja ju da bu du pred sta vqe ni pre ko ove i ova kve dr `a ve Sr bi je ne gde na po qu.

Na me ja la se set no: „E, ba{ si na i van, gde ti ov de vi di{ Ker te sa, Kon ra da, Ester ha zi ja? Ve} }e se ovi na {i yep ni ge ni ji ne ka ko u{e mi ti s ovim ska kav ci ma, ni {ta se ne bri ni. I ni {ta im ne }e sme ta ti, i ni ~e ga se ne }e sti de ti ni ga di ti“ I pra vo da vam ka `em, bi }e da je u pra vu. I tu je na{ du go ro~ ni pro blem. Dr `a va mo `e da po klek ne, ali }e se br zo opo ra vi ti ako je kul tur na osno vi ca ja ka, ako je eli ta ozbiq na. I ako ume da ka `e „ne“ i pod ne se kon se kven ce. A ako ni je ja ka i ozbiq na i ni je sprem na da `r tvu je ne ki svoj ma kar i po sve dnev ni in te res? Ni {ta, on da to zna ~i da ste u }i ri li~ no or ba ni zo va noj Sr bi ji 2012, i ne ka vam je Sve vi {wi na po mo }i. n Te o fil Pan ~i}

ISTORI^ARKA LATINKA PEROVI] ZA „DNEVNIK” O KOSOVU, EVROPSKOM PUTU SRBIJE, AKTUELNOJ POLITICI...

Po vra tak u var var stvo e vidim re{enost i ne vidim osnove za politi~ki kompromis u Srbiji oko toga {ta i kako daqe kad je u pitawu re{avawe kosovskog pitawa. Skepti~na je, dakle, istori~arka dr Latinka Perovi} prema velikim re~ima odli~nika vlasti i wihovim tajnim platformama, koliko i prema mogu}nosti da se na kraju do|e do povoqnog re{ewa. Jer se, ka`e, zapravo tra`e re{ewa koja su nekompatabilna s realno{}u.

I daqe imamo devetnaestovekovni pogled na Kosovo, ako ne i – sredwevekovni, i otvoreno potcewujemo promene koje su se tamo dogodile godinama unazad.

– Govorimo kao da se tamo ni{ta nije dogodilo, a oni ve} imaju svoju istoriju. Posle sukoba do{lo je do smene generacija, postoji veliki broj mladih i obrazovanih qudi, i to je ta pripremqena politi~ka elita kakva se gradila u Crnoj Gori pre sticawa nezavisnosti. Dosta je i `ena u politici, ali, s druge strane, postoji i taj nemali problem kriminalizacije dru{tva, kao jednog od nekoliko procesa koji se odvijaju na Kosovu – ka`e dr Perovi} u razgovoru za „Dnevnik”.

O Kosovu govori i na osnovu neposrednog iskustva koje je stekla borave}i me|u tamo{wim Albancima, ali i u srpskim enklavama. Qudi u enklavama, otkriva, sami ka`u da vi{e ne mogu da ignori{u kosovske institucije, jer se u wima prave zakoni koji se primewuju na teritoriji Kosova, i da od tih institucija o~ekuju re{ewa za pitawa poput zapo{qavawa, le~ewa, {kolovawa... To su za wih stvarni problemi i oni, napomiwe dr Perovi}, ne mogu da ~ekaju da se promeni status Kosova „i da to~ak istorije krene

N

unazad da bi se po~elo s re{avawem tih pitawa“.

– Taj kompromis koji izostaje u Srbiji ti~e se upravo regulisawa prava srpske mawine na Kosovu – isti~e istori~arka.

Kosovski mit je deo na{e svesti i on }e, tvrdi dr Perovi}, opstati i pored nezavisnog Kosova, zato {to je s wim skop~ana istorija, crkva, poetika i kultura srpskog naroda, ali taj mit se, dodaje, devalvira teolo{kim shvatawem istorije, po kojem je ne{to jednom bilo na{e, pa smo ga izgubili pa ponovo povratili posle 600 godina.

– U tome veliku odgovornost snose politi~ari, ali ni{ta mawe i sama Crkva, jer svi zajedno uporno govore da ne mo`emo u Evropu po cenu da izgubimo Kosovo. Kako da ga izgubimo, pa ono ve} ima neki svoj suverenitet za koji se bori i ima neku svoju istoriju!

I {ta uop{te zna~i to „i Evropa i Kosovo“, pita dr Perovi}. Jer, i Kosovo ima, ka`e, tendenciju stremqewa ka EU, kao uostalom i ~itav ovaj region, s tim {to nas od tog regiona mogu da odvoje razli~ite perspektive: ako mi odlu~imo da ne `elimo u Evropu, a drugi to `ele, mi }emo postati inkompatabilni s tom istom Evropom. Evropska unija, istina, prolazi kroz krizu ali, uverena je dr Perovi}, od svoje strategije pro{irewa, i pored jewavaju}eg entuzijazma, ne}e odustati.

– Ujediwena Evropa je jedna od najve}ih ideja ne samo 20. veka. Ona je nastala na ru{evinama Evrope nakon Drugog svetskog rata i wen ciq je bio

da obezbedi mir u Evropi, kroz zajedni~ko tr`i{te, brigu o qudskim pravima i relativizaciju granica. I to su vrednosti od kojih Evropa ne}e lako odustati. Ali, ako i do|e do wenog rastakawa, na gubitku }e biti svaki onaj narod koji u tom procesu nije u~estvovao. Jer, oni koji su ga iskusili bi}e bogatiji za to iskustvo, i vi{e ne}e dozvoliti ratove u Evropi i samim tim wenu varvarizaciju.

Zato je ta ideja toliko va`na.

Sa gospo|om Perovi} sam razgovarao nakon novosadske tribine posve}ene Radomiru Konstantinovi}u; u razgovoru smo se, prirodno, dotakli i wegovog epohalnog dela „Filosofija palanke“ i pitawa kako Srbija izlazi na kraj sa svojom slo`eno{}u, koja je, iz vizure palana~kog duha – ve~iti izvor nesigurnosti. Da li je Srbija danas, upravo zbog svoje slo`enosti, toliko izlo`ena unutra{wim sukobima?

– Ako gledamo savremeno javnu scenu, ono {to meni najvi{e smeta je upro{}avawe koje nas neminovno vodi u demagogiju i voluntarizam. Neke stvari su objektivno slo`ene. Mi smo nerazvijeno dru{tvo, narod koji je nekada pripadao jednoj slo`enoj zajednici, i to je ostavilo dalekose`ne posledice pre svega na `ivot qudi, na stepen civili-

Tra `e se ~u do tvor ci U osvrtu na politi~ki `ivot u Srbiji, dr Perovi} isti~e da se na izborima ne nude konkurentski programi, ve} da umesto toga postoji samo strast za smewivawem. Nema konkurentskih programa ili se oni nemu{to artikuli{u, nema novih ideja i sve je podre|eno smeni vlasti. A po{to se u toj orijentaciji profili{e i bira~ko telo, onda se od politi~ara koji se istovremeno kritikuje tra`i nemogu}e – da budu ~udotvorci, zakqu~uje dr Perovi}.

zovanosti – mi smo se, na neki na~in, vratili u varvarstvo, ako gledate skalu socijalne patologije, gotovo endemsko siroma{tvo, odsustvo tolerancije...

To su neke slo`enosti koje ne mo`ete da re{ite prostim obe}awem da }e do}i nova vlast koja, kao prvo, nema uvida u tu slo`enost, a, kao drugo, nije spremna da u|e u razloge te slo`enosti bez kojih ne mo`emo ni sagledati perspektivu dr`ave.

Vlast koja crpi legitimitet na

nom i devastiranom dru{tvu, kakvo je na{e: – Dana{wi svet je slo`en i nu`no je pripremiti se za `ivot u takvom svetu, ukoliko ne `elite da `ivite u nekakvom zbegu – potpuno izolovani. U eri novih tehnologija i novih saobra}ajnih mogu}nosti, neophodno je postojawe svesti da lako mo`ete biti zaobi|eni, da ostajete zatvoreni prostor koji }e se kuvati u sopstvenom sosu, koji ne}e imati mogu}nost

Ide o lo {ki re vi zi o ni zam Kao istori~arka, dr Perovi} se ne protivi istorijskim revizijama jer su one konstante istorijske nauke. One bi, dakako, trebalo da dolaze kao posledice novih saznawa, novih uvida u istorijske izvore, i ti procesi postoje u Srbiji ali su malobrojni. Dr`ava ih, ka`e, potiskuje jer su suprotni wenoj politici – zapravo strana~koj politici onih kojih trenutno vladaju. I otuda takva vrsta revizija uvek dolazi posle smena vlasti.

To je zapravo ideolo{ki revizionizam: nastojawe da se izmeni pro{lost i da tu izmewenu pro{lost upotrebite za svoje neposredne politi~ke ciqeve. Takvo mewawe pro{lost em nikome do sada nije uspelo, em je vrlo opasno jer stvara velike konflikte u dru{tvu, upozorila je Latinka Perovi}. nezadovoqtvu prethodnom garniturom na vlasti i svoj ceo program ograni~ava na smenu vlasti, ne{to je {to }e ovu zemqu daqe voditi u krizu i poni{tava}e objektivne prirodne razli~itosti.

Vojvodina, u tom kontekstu, ima svoje razli~itosti i wena ustavnopravna pozicija uop{te nije slu~ajna – ona je upravo rezultanta tih razli~itosti i poku{aja wihovog kompromisa i su`ivota, isti~e dr Perovi}.

Palana~ki duh je autoritativan ali i totalitaran, u smislu da kondenzuje zajednicu oko jedne ideje, to vodi u poku{aj poni{tavawa te prirodne pluralnosti. A to je vrlo opasno, napomiwe, naro~ito u osiroma{e-

da agresiju prema spoqa, ali }e utoliko ja~ati tu unutra{wu agresiju. I ako posmatrate atmosferu danas u na{em dru{tvu, ona je puna tih tenzija a za wihovu eksploziju i nije potreban neki veliki povod.

Kakva eksplozija, kako bi se ona manifestovala, pitam dr Perovi}.

– Mo`e da bude haoti~na. Mi `ivimo u dru{tvu bez jasne percepcije {ta vaqa ~initi, uz nepostojawe dru{tvenog konsenzusa oko toga gde smo kao dru{tvo, kakvo je na{e okru`ewe, {ta su nam prioriteti. A to je smisao politike u dru{tvu. I u tom smislu. Mi smo se vratili u predmoderno doba. n De nis Ko lun yi ja

4

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

F E N O M E N I : DRu[TVENo PREDuzETNI[TVo

Habovawe Srbije r bi ja bi do No ve go di ne, ako je su di ti po na ja va ma iz vla da ju }e ko a li ci je, tre ba lo da do bi je za kon o so ci jal nom pred u zet ni {tvu, ~i me bi u na red ne ~e ti ri go di ne bio obez be |en po sao za vi {e od 70.000 so ci jal no ugro `e nih gra|ana. Iza te ini ci ja ti ve sto ji PUPS, ~i ji za me nik pred sed ni ka Mi lan Kr ko ba bi} i ne kri je da je do no {e wem tog za ko na ova stran ka uslo vi la svoj ula zak u Vla du Sr bi je. Ina ~e, taj za kon bi fak ti~ ki pri mo rao dr `a vu i lo kal ne za jed ni ce da ula `u sred stva u otva ra we rad nih me sta za so ci jal no ugro `e ne slo je ve dru {tva.

– Da bi za kon za `i veo u prak si, tre ba lo bi da pro iz vo di tih pred u ze }a ima ju ma wi PDV i da te fir me bu du oslo bo |e ne svih da `bi na, osim pla }a wa zdrav stve nih i pen zi o nih do pri no sa – iz ja vio je ne dav no Kr ko ba bi}.

Kao jo{ je dan va `an seg ment bu du }eg za ko na, za me nik pred sed ni ka PUPS-a na ja vio je uvo |e we po zi tiv ne dis kri mi na ci je pri li kom kon ku ri sa wa za do bi ja we od re |e nih po slo va, kao i, pa ra lel no s tim, po di za we sve sti gra |a na o po tre bi ku po va wa ro be pro iz ve de ne u ta kvim pred u ze }i ma.

U Sr bi ji, me |u tim, de lu je i gru pa en tu zi ja sta – za go vor ni ka dru {tve nog pred u zet ni {tva, ko ji sma tra ju da iz me |u so ci jal nog i dru {tve nog pred u zent ni {tva ne po sto je sa mo ter mi no lo {ka raz li ka.

S

Hab na milanski na~in

– In si sti ra ju }i na ter mi ni ma so ci jal no pred u zet ni {tvo i so ci jal no pred u ze }e, ini ci ja to ri do no {e wa od go va ra ju }eg za kon ogra ni ~i li su se na ugro `e ne so ci jal ne gru pe, s ci qem za po {qa va wa pri pad ni ka tih gru pa – ka `e za „Dnev nik” Ni ko la Jo va no vi}, je dan od is tak nu ti jih evan |e li sta dru {tve nog pred u zen ti {tva u nas. – Me |u tim, za raz li ku od poj ma so ci jal no pred u zen ti {tvo, dru {tve no pred u -

zet ni {tvo je mno go vi {e od to ga, jer tre ti ra dru {tve ne ino va ci je i iza zi va po sto je }e pa ra dig me eko no mi je. Isto vre me no, pred u ze }a na sta la na tim te me qi ma ~e sto po ma `u ili za po {qa va ju qu de iz ra wi vih, ugro `e nih gru pa, ali ne nu `no.

Da kle, ba{ kao i “obi~ ni” pred u zet ni ci, i ovi dru {tve ni kre i ra ju i tran sfor mi {u ~i ta ve in du stri je. No, za raz li ku od tra di ci o nal nih, bi znis pred u- zet ni ka, dru {tve ni pred u zet ni c i pr ven s tve n o na s to j e da stvo re “dru {tve nu vred nost”, a ne pro fit. Sa dru ge stra ne, za raz li ku od ve }i ne ne pro fit nih or ga ni za ci ja, wi hov rad je usme ren ne sa mo pre ma ne po sred nim, krat ko ro~ nim efek ti ma, ve} i sna `nim, du go ro~ nim pro me na ma.

Po jed no sta vqe no re ~e no – do sa da smo na jed noj stra ni ima li udru `e wa gra |a na, ko ja po ku {a va ju da na pra ve dru {tve ne pro me ne, i sa dru ge smo stra ne ima li bi znis, ko ji se obi~ no tru di da mak si mi zu je pro fit – i ni {ta dru go.

– Dru {tve ni pred u zet nik i dru {tve na pred u ze }a ima ju, me |u tim, ulo gu ko ja kom bi nu je obe re ~e ne stra ne, uzi ma ju }i pri tom naj bo qe od obe – na po mi we Jo va no vi}. On kao is tak nu ti pri mer dru {tve nog pred u ze }a na veo fir mu „Daj Daj” iz Be o- gra da, ko ja pro iz vo di pe le ne od bam bu sa, ko je su u isto vre me i zdra vi je za be bi nu ko `u od stan dard nih jed no krat nih i ~u va ju `i vot nu sre di nu.

Jed na od for mi kroz ko ju se is ka zu je dru {tve no pred u zen ti {tvo je su i tzv. ha bo vi (the Hub) - me sto ko je po je din ci ma ili gru pa ma qu di, ko ji `e le da se ba ve dru {tve nim/so ci jal nim pred u zet ni {tvom, nu di pri stup re sur si ma, qu di ma, po slov noj in fra struk tu ri, pro sto ru za sa stan ke, pre zen ta ci je, ali i zna we, is ku stvo i in ve sti ci je. U sve tu je tre nut no ak tiv no 35 ha bo va, s jo{ pe de se tak u osni va wu, me |u i wi ma i onaj u Be o gra du, ~i je se otva ra we o~e ku je to kom na red ne go di ne.

– Dru ga ~i ji svet ne sa mo da je mo gu}, ve} se svet kon stant no me wa ~ak i dok pri ~a mo o ovo me. Svu da oko nas po je din ci, bi lo da su iz vr {ni di rek to ri kor po ra ci ja, lo kal ni li de ri, do no si o ci od lu ka, sa mo stal ni pro fe si o nal ci, ne vla di ne or ga ni za ci je i dru go, is tra `u ju no ve ide je i ra de za bo qe su tra.

The Hub je je din stven si stem ko ji je di zaj ni ran da omo gu }i od li~ ne uslo ve svi ma ko ji `e le da na pre du ju i svo ju ide ju spro ve du u de lo – is ti ~e Jo va no vi}.

I pod se }a da je je dan ta kav po je di nac ha bu u Mi la nu otvo rio kom pa ni ju ko ja se zo ve Ma de In Car ce re, {to je mod ni brend ko ji kre i ra ju `e ne u za tvo ri ma Ita li je. Za tvo re ni ce pri to me u~e ne sa mo da {i ju, ve} i da di zaj ni ra ju. Ra dom za ra |u ju no vac ko ji do bi ju ka da iza |u iz za tvo ra, a ta da ima ju i si gur no rad no me sto da za po~ nu no vi `i vot. Ma de In Car ce re je pra vi pri mer ka kve dru {tve ne pro me ne ~la no vi ha ba `e le da na pra ve.

Am bi ci je gru pe en tu zi ja sta oku pqe nih oko ide je dru {tve nog pred u zet ni {tva, na gla {a va na{ sa go vor nik, je da na pra ve me sto ko je kom bi nu je naj bo qe ele men te “mem bers clu ba” (~lan ski ori jen ti sa ne or ga ni za ci je), kre a tiv ne agen ci je, kan ce la rij skih uslu ga, gru pe stru~ wa ka i – udob no sti sop stve nog do ma.

– Na taj na ~in stva ra mo pro stor sa spe ci fi~ nom at mos fe rom, udob no {}u do ma, i dru ga ~i ju oko li nu ko ja po dr `a va ino va ci ju i sa rad wu me |u ~la no vi ma – ob ja {wa va Jo va no vi}, uz na po me nu da }e u na red nim me se ci ma bi ti or ga ni zo va no vi {e edu ka tiv nih do ga |a ja i ra di o ni ca na ko ji ma }e, dru `e }i se sa za in te re so va ni ma i eks per ti ma, te sti ra ti ide ju dru {tve nog pred u zet ni {tva u ra znim obla sti ma (edu ka ci ja, IT, po qo pri vre da, umet nost...). n De nis Ko lun yi ja

SuMoRNI REzuLTATI „SKENIRAWA” SRPSKoG TR@I[TA RADA

Lideri u regionu, ali po nezaposlenosti re sa mo ~e ti ri go di ne sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji bi la je 14,4 a sa da je iz me |u 26 i 28 od sto.

Pre ma prog no za ma Be~ kog in sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je, sto pa ne za po sle no sti bi do kra je ove go di ne mo gla do sti }i 27 do 28 od sto, {to }e Sr bi ji “obez be di ti” ne ga tiv nu li der sku po zi ci ju u re gi o nu. Da le ko is pod nas po sto pi ne za po sle no sti je Hr vat ska sa 17,9 od sto, Bu gar ska sa 10,2% , Ma |ar ska sa 10,6% i Ru mu ni ja sa 7,2 pro cen ta.

Pre ma oce ni Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID), ko ja je ne dav no pro mo vi sa la is tra `i va we ra |e no za jed no sa na {om Na ci o nal nom

P

slu `bom za za po {qa va we, ve} jed na tre }i na srp skih rad ni ka kao i da }e naj ve }i po rast bro du gi niz go di na naj ve }i so ci - ra di u si voj zo ni, a 55 od sto ne ja za po sle nih bi ti u re gi o nu ju jal ni pro blem Sr bi je je iz u - za po sle nih je dva pre `i vqa va `ne i is to~ ne Sr bi je, po tom zet no vi sok ni vo ne za po sle no - ra de }i na cr nom tr `i {tu. [u ma di je i Za pad ne Sr bi je. sti, a naj ve }i strah u sta nov ni Na pra vqen je i “ske ner” tr Naj vi {e po te {ko }a za na la `e {tvu je onaj od gu bit ka rad nog `i {ta ra da u Sr bi ji za ovu go we po sla ima }e oso be sa sred me sta. Sko ro sva ki sta nov nik di nu. Na evi den ci ji Na ci o nal wom stru~ nom spre mom.

Sr bi je u svo joj po ro di ci ili ne slu `be za za po {qa va we na U Na ci o nal noj slu `bi za za me |u pri ja te qi ma ima ne kog la zi se 754.000 ne za po sle nih. U po {qa va we is ti ~u da se na bi ko ne mo `e da pro na rou ra da na la ze i |e po sao, ko je ostao pro fi li ko ji odav no U mesecima pred nama mogu se bez rad nog me sta ili ni su tra `e ni, kao i o~ekivati nova otpu{tawa, je, pak, pri nu |en da da se jo{ uvek vo de za o ~emu svedo~i ~iwenica ra di u si voj zo ni i ti ni ma wa ko ja se ne me `i vi u ne iz ve sno “pro iz vo de” du `e od da se dr`ava na to priprema sti.

Pri to me de ce ni je. Ta ko u ovom USAID is ti ~e da je ~a su po sao tra `i oko ne za po sle nost dav no pre ma {i - pro te kle ~e ti ri go di ne bez po 700 kul tu ro lo {kih teh ni ~a ra la 25 pro ce na ta, ko li ko dr `a - sla je osta lo 290.000 rad ni ka. i isto to li ko ino ko re spon de va pri zna je, kao i da }e usko ro Od ukup nog bro ja ne za po sle nih, na ta, ali i 4.000 dak ti lo gra fa, bi ti naj ma we 27 od sto, i to s wih 51,1 od sto ima iz me |u 15 i 20.000 eko nom skih teh ni ~a ra... ten den ci jom ra sta. Uz to, ~ak 24 go di na, 32 od sto iz me |u 25 i A po slo dav ci su i ovoj ank te ti 34 go di ne, 20,3 od sto iz me |u 35 is ta kli da `e le da ula `u i za i 44 go di ne,19,4 od sto iz me |u 45 po {qa va ju one ko ji po se du ju i 54 go di ne, a 15,1 od sto ima iz - zna wa i ve {ti ne iz teh ni~ kih me |u 55 i 64 go di ne `i vo ta. i dru {tve nih na u ka, od no sno Po se ban pro blem pred sta - iz obla sti in for ma ci o no-ko vqa {to je ~ak 19,1 od sto ne za - mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja i da po sle nih sa obra zo va wem ni - }e una pre |e we ovih ve {ti na `im od sred we, od no sno sa kod mla dih bi ti od ve li ke ko osnov nom {ko lom ili ~ak i bez ri sti. we. Oko 67 od sto ne za po sle nih Zbog sve ga to ga Na ci o nal na ima sred wu stru~ nu spre mu, dok slu `ba za za po {qa va we Sr bi je wih 13,7 od sto s vi {im i vi - je tra `i la je vi {e nov ca za ak so kim obra zo va wem. Alarm je tiv ne me re ne za po sle nih, jer je po go to vo upa qen i zbog ~i we - sve sna da }e sto pa i do go di ne ni ce da je tre nut no vi {e od ra sti, ali je na kra ju do bi la 3,4 200.000 mla dih do 29 go di na `i - mi li jar de di na ra, od no sno vo ta ne za po sle no. isto ko li ko je na ras po la ga wu Po slo dav ci u Sr bi ji, wih ima la i 2012. go di ne. Da zlo bu 4.029 – ko li ko ih je an ke tra no de ve }e, u me se ci ma pred na ma u is tra `i va wu – kao naj ve }e mo gu se o~e ki va ti no va ot pu pro ble me na srp skom tr `i {tu {ta wa, o ~e mu sve do ~i ~i we ni ra da na ve lo je ne do sta tak rad - ca da se dr `a va na to pri pre ma. nog is ku stva kan di da ta za po - Jer, u re pu bli~ kom bu xe tu za sao i za sta reo si stem obra zo - 2013. go di nu pla ni ra no je da se va wa u od no su na po tre be tr `i - na ime nov ~a ne na kna de za ne {ta. Ana li za je pri tom po ka - za po sle ne iz dvo ji 18 mi li jar di za la da }e tr go vi na, po qo pri - – {to je za 1,5 mi li jar du di na vre da i sa o bra }aj bi ti naj ve }i ra vi {e ne go ove go di ne! ge ne ra to ri no ve za po sle no sti, n Qu bin ka Ma le {e vi}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : FINANSIJSKI CENTAR SVETA

Ni Wujor{ka berza nije {to je bila ce ne ko je pam ti mo iz fil mo va: sto ti ne bro ke ra pa ni~ nih iz ra za li ca ko ji ma {u pa pi ri ma, ge sti ku li ra ju i ur la ju “ku puj” ili “pro daj”, u su ma nu toj gu `vi u ko joj se obi ~an ~o vek ni ka ko ne bi sna {ao – sa da su ve} dav na pro {lost. “Tr go va~ ki par ket” (tra ding flo or) Wu jor {ke ber ze da nas je mno go mir ni je me sto, na ko me se bro ke ri opu {te no {et ka ju s ma lim, sa mo za wih na pra vqe nim kom pju te ri ma u {a ka ma, dok iza wih ret ki ana li ti ~a ri pro u ~a va ju ko ja har ti ja je do {la na ce nu op ti mal nu za tr go va we.

Je di no {to je osta lo od ne ka da {weg gla mu ra je su sve tle }e re kla me bro ker skih fir mi li cen ci ra nih za tr go va we na naj ve }oj svet skoj ber zi ak ci ja i im pro vi zo va ni stu dio ame ri~ ke mre `e TV CNBC iz ko jeg se, di rekt no sa tr go va~ kog par ke ta, sva ko dnev no u`i vo iz ve {ta va o fi na sij skim kre ta wi ma u sve tu.

No, to {to ne ma film skih sce na bro ker skih stam pe da, ne zna ~i da je Wu jor {ka ber za iz gu bi la na zna ~a ju, na pro tiv. Re~ je i da qe o fi nan sij skom tr `i {tu ko je je naj ve }e i naj zna ~aj ni je na sve tu: tr gu je se ak ci ja ma pre ko 4.000 ve li kih kom pa ni ja, a sa mo u pro {lom av gu stu tu se is tr go va lo har ti ja ma od vred no sti po ce ni od sko ro 2.300

ve li ~i ni u sve tu, iza To ki ja. No, kao dom ~ak {est ber zan skih tr `i {ta (od ~e ga su wu jor {ko i NAS DAK glo bal no naj ja ~i), Wu jork je ipak naj ve }i fi nan sij ski cen tar sve ta.

Go to vo sve fi nan sij ske ope ra ci je u ovom gra du sme {te ne su na kraj wi ju `ni deo ostr va Men hetn, oko Ber ze i Vol stri ta, ko ji se i zo ve Fi nan sij ski di strikt. Oko 350.000 za po sle nih u fi nan sij skom sek to ru uzi ma pla te vred ne vi {e od po lo vi ne svih za ra da is pla }e nih u Wu jor ku i stva ra 35 od sto grad skog do hot ka. Sve to do ne kle za bri wa va po je di ne eko no mi ste

S

mi li jar di ame ri~ kih do la ra!

Law ski ja nu ar ski me se~ ni pro met od 1.400 mi li jar di do la ra pred sta vqa de se ti deo bru to do ma }eg pro iz vo da ame ri~ ke pri vre de, i da qe naj ve }e na sve tu.

Po re |e wa ra di, me se~ ni pro met na Be o grad skoj ber zi u pro {loj go di ni je dva je pre ma {i vao – 23 mi li o na evra...

Po slo va we na Wu jor {koj ber zi je pot pu no kom pju te ri zo va no. Ka ko su bro ke ri ob ja sni li gru pi srp skih eko nom skih no vi na ra, ko ja se u or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je me di ja, OEBS-a, IREX-a i ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du, na {la u po se ti fi nan sij skom cen tru sve ta, stvar

Porezi mawi, a plate ve}e Uop {te uzev, ame ri~ ka eko no mi ja je pri li~ no dru ga ~i je struk tu ri ra na od evrop skih. Dok evrop ske vla de, pa i srp ska, od re da iz pri vre de pre ko po re za uzi ma ju iz me |u 40 i 50 od sto BDP-a za po tre be funk ci o ni sa wa dr `av nog apa ra ta, u SAD je taj pro ce nat sko ro du plo ma wi - fe de ral na jav na po tro {wa kre }e se iz me |u 22 i 27 od sto BDP-a.

To zna ~i i da su po re zi oset no ni `i, a pro se~ nom Ame ri kan cu u xe pu sva kog me se ca osta ne mno go vi {e nov ca ne go obi~ nom Evro pqa ni nu.

Bezbednost na prvom mestu Te ro ri sti~ ki na pa di na “Ku le bli zna ki we” pre 11 go di na une li su zna ~aj ne pro me ne u `i vot svih Wu jor ~a na: bez bed no sne pro ve re o~e ku ju vas na mal te ne sva kom ko ra ku. Bi lo da ula zi te na Ber zu ili ne ku dru gu va `nu in sti tu ci ju, pa ~ak i u obi~ nu no vin sku re dak ci ju, svu da vas o~e ku je kom pli kov na bez bed no sna pro ce du ra – ske ni ra we, pro ve ra svih me tal nih pred me ta, iz ra da bi o me trij skih pro pu sni ca...

Sve je bu kval no kao na aero dro mu, je di no {to vas ne izu va ju. je sli~ na le tu avi o na s auto mat skim pi lo tom – ~o vek je po tre ban da bi po le teo i sle teo, a avion u me |u vre me nu vo di kom pju ter.

Upra vo za to je ne ka da na ovom me stu ak ci ja ma tr go va lo vi {e hi qa da bro ke ra, a sa da wih 260. Za ve ro vat no naj ja ~u bro ker sku fir mu, Si ti gru pu, u “film skim vre me ni ma” Wu jor {ke ber ze ak ci je je ku po va lo i pro da va lo 66 bro ke ra, a da nas ih je na ber zan skom par ke tu osta lo – tro je.

Wu jor {ka ber za je stub eko no mi je Wu jor ka, ba{ kao {to je Wu jork stub ame ri~ ke pri vre de. On je naj ve }a lo kal na eko no mi ja u Sje di we nim Dr `a va ma, a dru ga po

ko ji uka zu ju da grad po sta je za vi san od wi ho vih ra nih me sta.

U ta kvom okru `e wu ni me di ji ni su vi {e ono na {ta smo na vi kli.

Gru pa no vi na ra iz Sr bi je po se ti la je i cen tra lu “Tomp son Roj ter sa”, jed ne od naj sta ri jih i naj ve }ih svet skih no vin skih agen ci ja. Da nas, me |u tim, “Roj ters” prak ti~ no ne `i vi od svog ba zi~ nog po sla – pro da je ve sti no vi na ma, TV i ra dio sta ni ca ma. Ali ovaj deo po slo va wa do no si im “sa mo” 0,3 mi li jar de do la ra pri ho da go di {we. S dru ge stra ne, sek tor ko ji in for ma ci je pre no si fi nan sij skom sve tu ima go di {wi pri hod od 7,5 mi li jar di do la ra. n Vla di mir ^vor kov

dnevnik o sled wih go di na, ot ka ko je in for ma ti~ ka pi sme nost u naj sna `ni jem i sve o bu hvat nom pro do ru, kom pju te ri ~ak i u na {oj si ro ma {noj i po bro ju ne pi sme nih vi so ko ko ti ra noj dr `a vi ipak po sta ju ~e sto i sa svim ma loj de ci ma {i na bez ko je “ne mo gu” da `i ve. Ali, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma i stu den ti ma (ko ji bi, kao pu no let ni i obra zo va ni tre ba lo da bu du sve sni ji svo jih po stu pa ka i iz gra |e nih mo ral nih na ~e la), na `a lost, ra ~u na ri su sve ~e {}e “ge ni jal ni” ure |a ji ko ji im po ma `u da uz be so mu~ no ko ri {}e we mo gu} no sti copy/pa ste op ci je “pi {u” do ma }e za dat ke, se mi nar ske, ma tur ske, ma ster ra do ve... Ra do va na pi sa nih za hva qu ju }i ne do pu sti vom pre pi si va wu, da kle bez na vo |e wa ci ta ta ili iz vo ra iz ko jih je ne ki tekst, od no sno autor “po kra den”, bi lo je, na rav no, i pre po ja ve per so nal nih ra ~u na ra, in ter ne ta, Gu gla, Vi ki pe di je... ali je ovo vre me do ne lo pra vu za ra zu tzv. ko pi/pejst stva ra la {tva.

Na stav ni ci, od no sno men to ri ne mo gu uvek ~i ta wem da pre po zna ju {ta je sve u ne kom ra du pre pi sa no ili pre pri ~a no ma we sop stve nim, a vi {e re ~e ni ci ma po kra de nog auto ra. Na kon {to su na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci, ko ji je u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, pri me ti li da sve vi {e stu de na ta po se `e za ova kvim pre pi si va~ kim me to da ma, pre dve go di ne na ba vi li su soft ver ko ji pro na la zi pla gi ja te u ra do vi ma (~i ta i `u to mar ki ra pla gi ra ni deo tek sta). Ka ko ovaj pro blem ni ka ko ni je spe ci fi ~an sa mo za Eko nom ski fa kul tet ve} sve pri su tan, Rek to rat, de ka ni i pro de ka ni UNS-a slo `i li su se da ceo Uni ver zi tet tre ba da kre ne u bor bu pro tiv pla gi ja ta u se mi nar skim, za vr {nim, di plom skim, ma ster i dru gim pi sa nim ra do vi ma, jer na stav ni ci ma i men to ri ma od ogrom ne po mo }i mo `e bi ti ne ki od an ti pla gi jat soft ve ra.

Ini ci ja tor je bi la prof. dr Zi ta Bo {wak, pro rek tor za na sta vu, re dov ni pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci.

Za to raz go vor o va `no sti za po ~i wa wa bor be pro tiv sve pri sut ni jeg i agre siv ni jeg

P

nedeqa28.oktobar2012.

5

UNIVERZITET U NOVOM SADU KRE]E U BORBU PROTIV PLAGIJATA U STUDENTSKIM RADOVIMA

Pre ta ba va wu di plom skih do {ao je kraj stu dent skog pre pi si va wa de lo va ili ce lih tu |ih ra do va, za po ~i we mo is ku stvom, is tra `i va wem i po da ci ma do bi je nim na Eko nom skom fa kul te tu, gde ko ri ste ep ho rus (efo rus) soft ver ko jeg jo{ eva lu i ra ju, a po de qen je svim pro fe so ri ma. Doc. dr Mar ton Sa kal, pro rek tor za me |u na rod nu sa rad wu EF, ina ~e in for ma ti ~ar po stru ci, ba vio se i po seb nom sta ti sti kom, pa je po mo }u ovog pro gra ma pro ve rio ~ak 2.843 za vr {na, di plom ska i ma ster ra da (sta ri ja i no vi ja) stu de na ta EF. Sa mo u 161 ni je na |e no pre pi sa nog tek sta, od je dan do de set od sto do slov ce pla gi ra nog tek sta za te ~e no je u ~ak 574 ra da, a od 11 do 20 od sto u naj vi {e ra do va, ~ak 602. Naj be zo~ ni ji slu ~a je vi pla gi ja ta - od 91 od sto do 100 po sto - de tek to va ni su u 22 ra da.

Ana li zi ra ju }i po u zda nost “efo ru sa”, dr Sa kal u svom iz ve {ta ju na po mi we da pro gram “ne pro na la zi sve pla gi ja te”, kao i da pla gi ja tom tre ti ra i re gu lar ne ci ta te, {to zna ~i da se „ne oba zi re” na to da li su sta vqe ni na vod ni ci ili ob ja {we wa o ci ta ti ma u fu sno ta ma.

– Alat “efo rus” pre po zna je tek sto ve ko ji se pre kla pa ju, ali men to rov za da tak je da pro ve ri da li je to re gu lar no ci ti ra ni tekst, da li po sto je na vod ni ci, ne ke ozna ke u fu sno ta ma re fe ren ci iz ko jih je tekst, da li su mo `da u na stav ku tog pa su sa u za gra di na ve de ne lo ka ci je ili saj to vi s ko jih su pre u zi ma ni kao jav no do stup ni ra do vi – ob ja {wa va za “Dnev nik” pro rek tor ka Bo {wak. – Ne zna ~i auto mat ski da je pla gi jat ako se na i |e na tekst sli ~an ne kom ori gi -

Ne sme se prisvajati ni stvar, ni tekst Pla gi jat, ob ja {wa va pro rek tor ka UNS-a Zi ta Bo {wak, mo `e bi ti na me ran, ali i slu ~a jan, usled ne zna wa, ne a de kvat nog ci ti ra wa, da kle u~i wen mo `da i u naj bo qoj na me ri. Za to stu den te va qa na u ~i ti ka ko da na vo de re fe ren ce, de lo ve tek sta dru gog auto ra... „Tre ba od naj ra ni jeg de tiw stva for mi ra ti si stem vred no sti ko ji }e im bi ti ne ka mo ral na pre pre ka da se ne la te pla gi ra wa, pre pi si va wa na is pi ti ma... To je ve} pi ta we raz vo ja sve sti o to me {ta je va `no i na {ta tre ba sta vi ti na gla sak. S ti me je mo `da ra no kre nu ti u sred woj {ko li. Ta da u~e ni ci ma va qa po ~e ti ob ja {wa va ti na ko ji na ~in je is prav no ci ti ra ti itd. Ali oni bi ve} tre ba lo da zna ju da se tu |e ne sme pri sva ja ti: ni stva ri, ni ti tu |e kon cep tu al ne vred no sti”, upo zo ra va dr Bo {wak.

ske, Cr ne Go re ko je zbog sli~ nog je zi ka na {i stu den ti ~e {}e pla gi ra ju. Me |u tim, kad se pre vo de i en gle ski tek sto vi, te {ko je vi de ti da li se ra di o pla gi ra wu, jer je zbog raz li ka u pre vo du ot kri va we ma lo ote `a no. No, s dru ge stra ne, ~i we ni ca je i da na UNS-u ra ste broj ra do va, po go to vo dok to ra ta, ko ji se pi {u i na en gle skom je zi ku, zbog otva ra wa pre ma sve tu i bo qe di se mi na ci je zna wa i is tra `i va~ kih re zul ta ta.

U sva kom slu ~a ju, pro rek tor ka Bo {wak is ti ~e da }e i u pre vo di ma na en gle ski mo }i da se pro na |e ne ka sli~ nost u od re |e nim pa su si ma. Jer, “efo rus” ne pre tra `u je sa mo

I stu den ti i na stav ni ci, na po mi we na{a sa go vor ni ca, tre ba lo bi da ima ju za jed ni~ ki ciq: da s fa kul te ta iza |u qu di ko ji pre sve ga ima ju zna wa i ve {ti ne da pri me ne to zna we, kao i ve {ti ne za is tra `i va we ka kve sti ~u na aka dem skim stu di ja ma, {to zna ~i da svo jim bu du }im is tra `i va~ kim re zul ta ti ma po vu ku dru {tvo na pred.

– Ako za bo ra vi mo na taj kva li tet ili do pu sti mo u bi lo kom mo men tu jed noj ili dru goj stra ni da se opu sti, {to je u pri ro di qu di, on da }e mo bi ti u pro ble mu. S jed ne stra ne, ti kri te ri ju mi su na me we ni na stav ni ci ma da ih osve ste u to me da ne mo `e mo da

[ta jeste, a {ta nije plagijat – Ku po vi na tu |eg za vr {nog, di plom skog, ma ster... ra da ili kra |a ne ~i jeg tek sta ko ji se pri ja vi kao sop stve ni, ko ri {}e we ide ja bez ko rekt nog na vo |e wa iz vo ra, pa ra fra zi ra we auto ra vr lo slo bod nim tu ma ~e wem, ko pi ra we i pre u zi ma we s in ter ne ta bez na vo |e wa iz vo ra... to je sve pla gi jat – ob ja {wa va dr Zi ta Bo {wak. – S dru ge stra ne, ni je pla gi jat tzv. com mon cnow led ge ili op {te zna we ko je ve }i na jav nog mwe wa po se du je: ma te ma ti~ ke for mu le, de fi ni ci je, pra vi la... ko je mo ra te u iden ti~ noj for mi da za pi {e te, ali su one op {te po zna te i sma tra ju se “si vom zo nom pla gi ja tor stva”, od no sno to le ri {e se ako ne na vo di te iz vo re.

Prof. dr Zita Bo{wak

na lu, ko ji mo `e bi ti is prav no na ve den u ra du. I ja sam pre gle da la ne ke ra do ve po mo }u “efo ru sa” i bi la sam za do voq na iz ve {ta jem jer je ozna ~io `u tom bo jom taj na vod no pla gi ra ni tekst, ko ji on da mo ra te pro ve ri ti da li je ste ili ni je pla gi jat. Jer on mo `da je ste auten ti~ no pre u zet, pre sli kan, ali ako po sto je na vod ni ci po pra vi li ma ci ti ra wa, on da to za pra vo ni je pla gi jat.

Da kle, soft ver zna ~aj no olak {a va rad men to ru, ali ga ne oslo ba |a oba ve ze da i{ ~i ta rad i da even tu al no pro na |e ne ke sa dr `a je ko ji mu se u~i ne sum wi vim i do dat no ih pro ve ri. Jer “efo rus”, ob ja {wa va prof.

Bo {wak, ne mo `e na taj na ~in da pro ve ri sve iz vo re do ko jih stu den ti mo gu do }i. Za to se ide ka to me da se svi iz vo ri, kao mo gu }e ba ze ili lo ka ci je na in ter ne tu, vre me nom do da ju na spi sak, ko ji }e “efo rus” iz go di ne u go di nu {i ri ti i pro ve ra va ti.

Na Eko nom skom fa kul te tu je ta ko, u do go vo ru sa auto ri ma „efo ru sa”, ve} uba ~e no vi {e ba za iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat -

pot pu na pre kla pa wa tek sto va, ne go ako stu den ti pa ra fra zi ra ju ili pro me ne re do sled re ~i u re ~e ni ci, pre pri ~a ju ne ~i ji tekst uz vr lo ma le pro me ne u ori gi na lu, on da ovaj in for ma ti~ ki alat is ko ri sti te kom bi na ci je re ~i, pa su sa, pro me ne re ~e ni ca, i za hva qu ju }i ni zu svo jih al go ri ta ma uspe va da ot kri je i ta kva me {e ta re wa.

– Mo ram na po me nu ti da ni je dan soft ver ne mo `e da is ko re ni pla gi ra we, ali mo `e bi ti put pre ven ci je i znat no olak {a ti za da tak men to ra, po go to vo u sve tlu ovih po da ta ka ko je ima mo s Eko nom skog fa kul te ta – ka `e nam prof. dr Zi ta Bo {wak. – Na {i stu den ti, na `a lost, ne raz mi {qa ju o to me da pla gi ra ju }i ~i ne kraj we ne ko rek tan i ne e ti~ ki po du hvat u aka dem skom sve tu. Tre ba lo bi {to pre da se osve ste, pa ni je zgo reg uka za ti im da su u mno gim ze mqa ma, od no sno na uni ver zi te ti ma, ka zne za pla gi ja to re vr lo ozbiq ne. Ra ci mo, iz ba ci va we s fa kul te ta i za bra na upi sa na bi lo ko ji fa kul tet u ne koj od ze ma qa EU.

se za tvo ri mo u ne ke lo kal ne okvi re, da smo mi deo {i re za jed ni ce, pr ven stve no Evro pe i tog za jed ni~ kog pro sto ra vi so kog obra zo va wa, ali i svet skog. Zna ~i, mo ra mo raz mi {qa ti na glo bal nom ni vou. Ne ma vi {e pro vin ci ja li zma ili sa mo za do voq no sti – uka zu je dr Bo {wak.

S dru ge stra ne, na sta vqa na {a sa go vor ni ca, ni “stu den ti ma se ne sme do zvo li ti da se opu ste”: – Naj ma we {to mo `e mo u~i ni ti je ste da ih na tom pr vom ni vou, ka da ih ob u ~a va mo za sa mo stal no raz mi {qa we i pri me nu svo jih zna wa, na te ra mo da ta zna wa naj pre pri ku pe i da on da, jed no stav no – raz mi {qa ju. A to ne }e mo }i ta ko {to }e pre u zi ma ti tu |e tek sto ve ili ra di ti bi lo {ta sli~ no. Ali, pre ne go {to ih po~ ne mo pro zi va ti ili ka `wa va ti zbog pla gi ra wa mo ra mo da ih ob u ~i mo i da im ob ja sni mo {ta su pla gi ja ti, i {ta u za kon skom i u mo ral nom smi slu ni je do zvo qe no ra di ti! n Ve sna ^e ki}

6

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

o stu ju }i ne dav no u emi si ji „Ne de qom u 2” na HTVu ugled ni so ci o log i ka to li~ ki pre zvi ter don Ivan Gru bi {i} re kao je da su „upra vo oni ko ji se be de kla ra tiv no pro gla {a va ju ver ni ci ma za pra vo naj tvr do kor ni ji i naj ne to le rant ni ji soj qu di, bez ob zi ra ra di li se o ka to li ci ma, pra vo slav ci ma ili mu sli ma ni ma”.

Pro blem je, me |u tim, u to me ka da pred stav ni ci Cr kve i ver skih za jed ni ca to pri hva ta ju kao nor mal no sta we du ha i sve sti, a jo{ vi {e ka da pred stav ni ci vla sti, po pu {ta ju }i pred ver skim po pu li zmom i tra di ci o na li zmom, Cr kvu pri hva te kao sa ve zni ka u vo |e wu dr `av ne po li ti ke. Istin ski ver ni ci, oni ko ji „cr ve nu kwi `i cu ni su za me ni li za cr kve nu”, si gur no vi de taj spoj du hov no-sve tov nog li ce mer ja i za to bez bo ja zni mo gu da na sta ve sa ~i ta wem ono ga {to o pro ble ma ti ci „ve li kih” i „ma lih” cr ka va i ver skih za jed ni ca, kao i o od no su dr `a ve pre ma wi ma, za na{ list go vo ri so ci o log re li gi je Mir ko \or |e vi}. l Kako tuma~ite ~iwenicu da u sekularnoj dr`avi tzv. istorijske crkve i verske zajednice predstavqaju zna~ajnu buyetsku stavku od Republike do lokalne samouprave, a da istovremeno male verske zajednice ne ostvaruju te privilegije?

G

Radomir Konstantinovi}

FILOZOF DAMIR SMIQANI] O „FILOSOFIJI PALANKE” RADOMIRA KONSTANTINOVI]A

Pri log isto ri ji men ta li te ta s ku stvo nam je pa la na~ ko... Po ne kad, opa sno je (i ka `wi vo) re }i to na uho pa la na~ koj oho lo sti; po ne ka da, me |u tim, ova re~ ide do poj ma sud bin skog: pa lan ka je, ka `e se, na {a sud bi na, na{ zao udes. Ne ma ni ti mo `e da bu de pro me ne. Isto ri ja nas je za bo ra vi la, kao u ne ka kvoj ve li koj ra se ja no sti. Iz me |u se la i gra da, ova ko za bo ra vqen, svet pa lan ke ni je ni se lo ni grad. Duh we gov, me |u tim, je ste duh iz me |u ple men skog, kao ide al no-je din stve nog, i svet skog du ha, kao ide al no-otvo re nog. Ka da ovaj duh ova ko go vo ri o svo joj zloj sud bi ni, on go vo ri o svo joj iz u ze to sti iz isto ri je. Ali, i ka da je ogla {a va za pro klet stvo, on ho }e tu iz u ze tost.

Osnov na pret po stav ka du ha pa lan ke ne gde je u to me: da je to duh ko ji, za bo ra vqen od isto ri je, po ku {a va sa da ovaj udes da pre o bra zi u svo ju pri vi le gi ju, ti me {to }e i sam (ona ko kao {to se klin kli nom va di) da za bo ra vi isto ri ju, ovim za bo ra vom da se ove ko ve ~i u sa mom se bi, za ve ren tra ja wu, s onu stra nu vre me na. Vre me je s dru ge stra ne br da, ta mo gde po ~i we svet ski ha os, ili ha os ap so lut nootvo re nog sve ta.

Ova ko je pi sao kwi `ev nik i fi lo zof Ra do mir Kon stan ti no vi}, ko ji je pre go di nu da na na pu stio ovaj svet, u svo joj “Fi lo so fi ji pa lan ke” iz 1969, kult nom de lu ko je od tog do ba do da nas uz ne mi ra va svo jim o{tro um nim uvi di ma i di jag no za ma vre me na u ko me i dan da nas `i vi mo. U ovoj kwi zi on je pre po znao mo men te iz srp ske isto ri je ko ji se i dan da nas ve li ~a ju i ~e sto ne kri ti~ ki pre u- zi ma ju, a po vrh to ga je na ne ki na ~in an ti ci pi rao i ono {to se do ga |a lo 90-tih, tu na {u tra ge di ju i ka ta stro fu. Isto vre me no, „Fi lo so fi ja pa lan ke” se ~i ta i kao pri log isto ri ji men ta li te ta.

– Ana li zi ra se je dan men ta li tet, ite ka ko pri su tan. I ni je to sa mo kri ti ka, da ta ko ka `e mo, op {te sve sti, od no sno na {ih “obi~ nih qu di”, ne go vi {e in te lek tu al nog slo ja, ne kih kru go va ko ji su im pli cit no pri svo ji li fi lo zo fi ju pa lan ke – ka `e za na{ list fi lo zof prof. dr Da mir Smi qa ni}.

Po we mu, ne do vo di se u pi ta we sa mo fak ti~ ka pa lan ka, ne go pre sve ga oni ko ji je ne gu ju, ko ji se “upi su ju” u wu, ~e sto i ne sve sno.

– Pri to me se Kon stan ti no vi} ne dvo smi sle no opi re tom pa la na~ kom zlo du hu ko ji `e li sve jed no stav no, a fi lo zo fi ja i mi {qe -

we uop {te je, {to re ~e Te o dor Ador no, ot por pro tiv svih kli {ea. A to sme ta od u vek, pa i da nas.

Pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du do da je da je “Fi lo so fi ja pa lan ke” za pra vo ne ka vr sta srp skog od go vo ra upra vo na Ador nov “@ar gon auten ti~ no sti”, da kle kri ti ka `ar go na iza ko jeg se kri je na ci o nal-so ci ja li sti~ ka ide o lo gi ja. Isti na, Kon stan ti no vi} o to me ne pi {e sve do pred kraj kwi ge, ka da go vo ri o “srp skom na ci zmu”.

– Kon stan ti no vi} je naj pro vo ka tiv ni ji upra vo ka da go vo ri o srp skom na ci zmu. Kon ti nu i tet, na `a lost, po sto ji: ako bi smo se ovih da na ba vi li fi lo zo fi jom pa lan ke iz no vi je per spek ti ve, ja sno je da ov de po sto je ten den ci je o`i vqa va wa fa {i zma, na si qa, od

– Kon stan ti no vi} pi {e da je od li ka pa la na~ kog du ha na gon za za tva ra wem, mr `wa pre ma ne po zna tom, kon zer va tiv ni duh, ru tin ski `i vot, re gre si ja u ple men sku svest... To mo `e mo da pri me ti mo na ra znim ni vo i ma i da nas. Ali mr `wa pre ma sva koj raz li ~i to sti, strah od dru gog, stra nog, da taj dru ga ~i ji ni ne tre ba da po sto ji – to je ono {to me ja ko bri ne. Jer taj ne po sto ji ~ak ni pre ma in te lek tu al nim kru go vi ma u Sr bi ji, {to po ka zu je ne sprem nost da se o to me ~ak i di sku tu je...

U sva kom slu ~a ju, za Smi qa ni }a ni je spor no da je „Fi lo so fi ja pa lan ke” jed no od naj zna ~aj ni jih de la srp ske fi lo zo fi je i da je {te ta {to ni je pre ve de no na ne ma~ ki i en gle ski je zik, po {to ve ru je da pa lan ka ni je ogra ni ~e na sa mo na srp ski ili bal kan ski men ta li tet – ima je svu da. A jed no od obe le` ja du ha pa lan ke je po me nu ta za tvo re nost, fik si ra nost na sop stve nu isto ri ju, ali ne onu ko ja otva ra put ka raz vo ju, pro me ni, ne go je iz me {te na iz vre me na. „Ako se u|e u pro {lost, Prvo izdawe ula zi se u van vre me „Filosofije palanke” nost, iz la zi se iz isto ri je”, na pi sao ~e ga mi be `i mo i ne `e li mo da se je Kon stan ti no vi}. Ali tra di ci ja po i sto ve ti mo, ali ni ti da se s tim i sa mo tra di ci ja, na pro sto, pre vi su o ~i mo. ^ak se ~e sto ko ri sti ar |a da i sa da ne {to tre ba da se ura gu ment oprav da va wa na si qa Sr ba di. nad ne sr bi ma. Ot pri li ke: mi ni – Da nas ima mo je dan ve li ki dis smo kri vi, zlo i zlo ~i ne ~i ne kurs po vrat ka tra di ci ji – na vo di uvek dru gi, oni s dru ge stra ne br pro fe sor Smi qa ni}. – Ne dav no je da, ni kad mi. Ukrat ko, ni smo mi odr `an skup fi lo zo fa u Srem na ci sti ne go oni. Na ci zam je uvek skim Kar lov ci ma na te mu “Raz u wi hov a ne na{. me va we tra di ci je i tra di ci ja raz Dva do ga |a ja su u tom kon tek stu u me va wa”. Bi lo je tu ne kih ~ud nih vr lo ak tu el na, na vo di Smi qa ni}: te za da je, re ci mo, srp ski je zik kao s jed ne stra ne ot ka zi va we Pa ra de sta ro slo ven ski, sta ri ji i od egip po no sa; s dru ge, in ci dent na fud }an skog... Jed na od te ma sku pa je bal skoj utak mi ci u Kru {ev cu. bi la o kon ti nu i te tu i dis kon ti – Re ci mo, po sle tog in ci den ta u nu i te tu i ve }i na iz la ga ~a je go vo Kru {ev cu tre ba lo je od mah sa zva ri la o kon ti nu i te tu. Je di no je Ne ti sed ni cu Skup {ti ne, da se di nad Da ko vi} bio za dis kon ti nu i sku tu je o ra si zmu. Ta~ no je i da je tet. To je simp to ma ti~ no. re ak ci ja bri tan ske jav no sti bi la Pa la na~ ki duh se ogle da i u iz re `i ra na, da je ve {ta~ ka i ~ak tren du vra }a wa re li gi ji, ne koj po ma lo pod la – zna mo da su Bri vr sti de se ku la ri za ci je. ^ak i na tan ci jed na od ko lo ni jal nih si la ni vou po li ti~ kih zbi va wa vi di par eks e lans, i re kao bih da su i mo ko li ku cr kva ima te `i nu u oni is ka za li ne ku vr stu pa la na~ dru {tve nom `i vo tu, iako je sa mo kog men ta li te ta, ne ku vr stu pro ve ro va we iz gu bi lo kon takt s bi lo jek ci je „oni dru gi su uvek kri vi, ~im iz vor nim. Istin ski ne pa la oni su ra si sti, lo {i mom ci...” na~ ka fi lo zo fi ja tre ba lo bi da je Ali, za ni mqi vo je u kon tek stu na mi sti~ ka, tvr dio je Kon stan ti no {e pri ~e da je u pi ta wu pot pu no vi}, a da nas ima mo trend po vrat ka isti mo del: ne vra }a Sr bi ji uda ko ji ne ma ne ku du bqu po za di nu, rac im pe ri ja, ne go ta mo {wa pro ne go je sa svim po vr {an, ve li Smi vin ci ja. qa ni}.

Ot ka zi va we gej pa ra de – za {to?

Kon stan ti no vi} se, ina ~e, ne Smi qa ni} od go va ra: ko ri sti u svo joj kwi zi kon kret nim pri me ri ma. Za to bi, na po mi we pro fe sor Smi qa ni}, da nas bi lo po treb no ana li zi ra ti kon Problem otu|ene svesti kret ne do ga |a je i iz na la zi ti gde – Ma lo je re fe ren ci u „Fi lo so fi ji pa lan ke”, {to uka zu je na sa se kri je pa la na~ ki duh, go vo ri ti o mo stal nost u fi lo zo fo vom mi {qe wu. De lo je zna ~aj no i za to {to kon kret nim fe no me ni ma. te ma ti zu je je dan po jam ko ji slu `i auto ru da raz ot kri je ne {to {to – Na tom tra gu po ku {a va da raz bi se mo glo re }i jed nim sta ri jim, ~ak mark si sti~ kim re~ ni kom – mi {qa Te o fil Pan ~i}, {to ni je “otu |e nu svest”. Jer pa la na~ ki duh je ste otu |e na svest – ob ja {wa va ni ma lo la ko i vr lo je opa sno da Smi qa ni}. – S dru ge stra ne, Kon stan ti no vi }e vi kri ti ~a ri, pa i nas. Ali to je ono {to tre ba i da oni ko ji, pret po sta vqam, po {tu ju we gov rad, za me ra ju mu her me ti qe ra di ti. Ne sma tra ti “Fi lo so ~an je zik, po ma lo ne pri me ren bu du }i da i sam fi lo zof kri ti ku je fi ju pa lan ke” go to vim isto rij her me ti~ nost, od no sno za tvo re nost pa la na~ kog du ha. Ali Kon stan skim do ku men tom i od lo `i ti je ad ti no vi}, ipak, pi {e ori gi nal nim, ma da mo `da pro ble ma ti~ nim je ak ta, ne go i da qe raz vi ja ti kri zi kom, po ku {a va ju }i da iz beg ne ono u ~e mu je ogre zao aka dem ski dis ti~ ko mi {qe we, iz ne ke no ve bli kurs, na `a lost, i ov de u Sr bi ji ka da je pi ta wu fi lo zo fi ja: po na vqa zi ne pre ma fe no me ni ma, po la ze }i we od re |e nih ter mi na i wi ho vo ne kri ti~ no pre u zi ma we... od sva ko dne vi ce. E, to je to! n Reqa Kne`evi}

I

SOcIOLOg RELIgIJE MIRKO \OR\EVI]

Pa la na~ ki od Usta va dr `a vu. Zbog to ga ono {to pi ta te i ni je ne ko ~u do, jer je pr vo ura |e no da se neo sno va no le gi ti mi zu je i pro gla si pet ne ka kvih isto rij skih re li gi ja, a da se pri to me osta le sta ve u dru gi plan. To je ap so lut na be smi sli ca i to ga nig de u sve tu ne ma, jer ne ma re li gij ske za jed ni ce i cr -

Strah od ekumenizacije l Da li po vama zaista nije vreme za papinu posetu Srbiji, ili je to samo izgovor za neiskren odnos vrha Srpske pravoslavne crkve prema ekumenizaciji?

– O~e vid no ovo dru go, a to zna ~i da je re~ o ne is kre nom od no su. Ve} spo me nu ti vla di ka La vren ti je ka `e: „Pa, ka kvi smo mi to Sr bi i pra vo slav ci da se bo ji mo pa pe? Za {to da se bo ji mo?”

Tu su raz lo zi o~i gled no po li ti~ ke pri ro de, jer pa pa je do sa da po se tio broj ne pra vo slav ne ze mqe. I pa pa u ko ju god ze mqu do |e, to li~ no znam iz su sre ta sa pa pom Pa vlom VI, klek ne u ta mo {woj cr kvi. Na `a lost, i ov de se mo `e go vo ri ti o pre o vla |u ju }em du hu pa lan ke unu tar Cr kve. kve ko ja ne ma ne ku tra di ci ju.

Da kle, {to se ti ~e ma lih ver skih za jed ni ca, one ne sa mo da su

Veliki otpor u SPc

l Kako gledate na izjavu episkopa {aba~kog Lavrentija da treba priznati autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve?

– We go va iz ja va ni je no va, jer je i ra ni je za stu pao sli~ na sta ja li {ta. Sad je ja sno i gla sno re kao da je vre me da Srp ska pra vo slav na cr kva da auto ke fal nost Ma ke don skoj pra vo slav noj cr kvi. To }e for mal no i mo ra ti da se ura di. Me |u tim, ot por to me unu tar SPC je ve lik, o ~e mu sve do ~e i o{tra re a go va wa epi sko pa ko ji se s tim ne sla `u.

A to pi ta we je vr lo va `no, jer ono ni je sa mo cr kve no ne go i op te re }u je od nos Ma ke do ni je sa Sr bi jom i dru gim dr `a va ma. Ko na~ no, sve pra vo slav ne cr kve u sve tu su na ci o nal ne, ima ju na ci o nal ni pred znak. To {to Ma ke don ci tra `e, kod nas je ura dio jo{ Sve ti Sa va ju la 1219. ka da se ne za ko ni to ot ce pio od Va se qen ske cr kve, pa je zbog to ga bio i iz op {ten. Da kle, Ma ke don ci to svo je pra vo tra `e sa svim le gi tim no. Uosta lom, jo{ je po koj ni pa tri jarh Ger man go vo rio: „Dok smo u jed noj dr `a vi, po sto ji jed na, Srp ska pra vo slav na cr kva.

Ali, ako su tra Ma ke do ni ja bu de ne za vi sna dr `a va, ona ima le gi tim no pra vo da ima svo ju za ko ni tu i sa mo stal nu Cr kvu”. Pro sta stvar.

– Dr `a va u ko joj `i vi mo je po Usta vu de ju re se ku lar na a de fak to ni je, ne go je ne {to iz me |u. Mi ima mo do mi nant ne cr kve ne struk tu re ko je na ta la su kle ri ka li za ci je vr {e uti caj na

u sve tu, kod nas se ko ri sti je dan pot pu no neo sno van iz raz, pso va~ kog ka rak te ra: ‘sek te’! Ni su to sek te ne go ma le ver ske za jed ni ce, od ko jih su ne ke po tra di ci ji sta re i po dve hi qa de go di na, kao {to je to, na pri mer, slu ~aj sa na za re ni ma. Na `a lost, to je na {a re al nost, a ona go vo ri

skraj nu te, i za kon ih ne pre po zna je, ne go se na la ze bu kval no na mar gi ni dru {tva i wi ho va pra va se ne po {tu ju.

Pri me ra ra di, za ma le ver ske za jed ni ce, {to je nor ma lan iz raz

da ta ko zva ne isto rij ske cr kve i ver ske za jed ni ce, iako ni su re gi stro va ne kao po li ti~ ke par ti je, ipak vr {e ogro man po li ti~ ki uti caj i u do me nu spoq ne i u do me nu unu tra {we po li ti ke. l Koliko se u tom smislu mo`e govoriti o diskriminaciji dece, ~iji su roditeqi pripadnici malih verskih zajednica, jer nemaju ravnopravan tretman u {koli kada je re~ o veronauci?

– Ap so lut no se mo `e re }i da su dis kri mi ni sa na. Me |u tim, tu po sto ji i dru gi pro blem. Na i me, ve ro na u ka je u {ko le uve de na pro tiv u stav no i ne za ko ni to jed nom, na br zi nu do ne tom, ured bom ko ja je ima la za kon sku sna gu. Isti je slu ~aj i sa da {wim Za ko nom o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, ko ji je ste usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je, ali je on ipak pro tiv u sta van. Ali, vra ti mo se na ve ro na u ku u {ko la ma.

Hri {}an ske cr kve, re ci mo, ima ju svoj pro svet ni si stem od za ba vi {ta do fa kul te ta sa pri pa da ju }im pro gra mi ma. La i~ ka dr `a va ta ko |e ima sve to. Ka da je ve ro na u ka ured bom uve de na, do go di lo se ne {to {to nig de u

ZEMAQSKI DANI TEKU

„J

Pa~ja {kola

e ste l’ ~u li de co, ve ruj te bez {a le, otva ra se {ko la za pa ~i }e ma le... Svi pa ~i }i do {li, u ska mi ja sto je, sta ri pa tak met nuo, na o ~a re svo je... u~i li se, u~i li, od sre de do pet ka, ali ni su od ma kli, da qe od po ~et ka. Ni {ta ni je na u ~i la, pa ~ur li ja ta, osim onog svo jeg sta rog: ga, ga, ga!“ Za {to su ovih da na na{ no vi pred sed nik To ma Ni ko li} i we gov mi ni star voj ni Alek san dar Vu ~i} kre nu li „po {u ma ma i go ra ma na {e ze mqe po no sne“, si {li u ba zu, da obi |u za hval ni, pre sre} ni i oza re ni na rod, ko ji se sav to pi od ra do sti i mi li na...? Znam za {to je „po ra nio Mi lo rad da obi |e vi no grad, da obi |e {qi ve ran ke i mla de ~o ban ke“, ali za To mu i Acu mi jo{ ni je sa svim ja sno. Ni kri stal no, ni tran spa rent no. Sve je sta lo, ne ma {ta da se otva ra, ili bar ob na vqa i pu {ta u po gon, pa }e mo si }i u na rod i pod se ti ti ga da po sto ji vo do sta we na re ka ma zbog ko jeg }e mo uve sti pro tiv grad nu za {ti tu, pa vi {e ne }e bi ti vo do sta wa, ne go sa mo na vod wa va wa. Ko je }e nam spro ve sti Ara pi iz Uje di we nih Emi ra ta, jer se le po vi di da u wi ho vim dr `a vi ca ma ne ma ni san ti me tra pe ska, sve je to ta mo ve} na to pqe no ovim za liv nim si ste mi ma i za to ze le no, „kao kod Ho ra ci ja“ (re kao bi Cr wan ski).

Mo ra bi ti da im se u~i ni lo da ba{ ni {ta ni su u~i ni li za ovih ne ko li ko me se ci ot ka ko

su na vla sti – i do bro im se u~i ni lo – pa da se to slu ~aj no ne bi u~i ni lo i na ro du, kre nu li su u tur ne ju pri pre ma za van red ne si tu a ci je. Oni Bro zo vi su to zva li „ni {ta nas ne sme iz ne na di ti“ i jo{ i da nas `i vi mo od vi ce va na adre su te ak ci je u sklo pu ONO i DSZ. Osta lo je ma hom da kad smo pi ta li oso be su prot nog po la (da ka ko su prot nog, jer u mo joj be smrt noj mla do sti ni je bi lo svih tih tzv. Pa ra da po no sa, to li ko smo bi li o~aj no za o sta li) da li su za ONO, po ne kad su nam od go va ra le: „Da, ali i za DSZ!“ [to u pre vo du, na `a lost, zna ~i - i za dru {tve nu sa mo za {ti tu.

Vi ce vi su i je di no {to u Sr bi ji uspe va ove je se ni, re ci mo svi oni o To mi noj di plo mi ili po se ti pr ve da me Qu qa ni Ha bi ja no vi} \u ro vi}, naj re li gi o- zni joj ~la ni ci Di rek ci je JUL-a po sle di rek to ra iste Qu bi {e Ri sti }a, aka de mi ce Mi re Mar ko vi} i po koj nog (joj) Kun da ka.

Sve se ONO (i DSZ) za vr {i lo ono mad u Ti te lu i to pra vom edu ka tiv no-pe da go {kom po e mom u smi slu da „pre i po sle je la tre ba ru ke pra ti“ i da su „va tra i vo da do bre slu ge a zli go spo da ri“, sa osvr tom na la tin ske mu dro sti da „po sle ki {e do la zi sun ce“ i na He min gve ja da „Sun ce se po no vo ra |a“. Da, ne kad smo go vo ri li i ono naj sme {ni je - ak ci ja „ni {ta nas ne sme iz ne na di ti – od lo `e na zbog ki {e“!

Na tru lom Za pa du to se u~i lo u ska u ti ma, a kod nas, na -

pro tiv, gde ne ma eks plo a ta ci je ~o ve ka po ~o ve ku (ne go obr nu to) za to su bi li za du `e ni – tj. pre i me no va ni – oni slav ni i no vo pre kr {te ni „iz vi |a ~i“ i „pla nin ke“, a tek na ro ~i to iz ve sni „se le ni ti“, za ko je ni kad ni sam bio na ~i sto {ta ta re~ zna ~i, je di no znam da se ra di lo ne {to oko pod mlat ka na rod ne teh ni ke i da Go ran Mar ko vi} ni je mo gao da ih pod ne se, bu du }i da je de te tom bio – ma li, de beo i ne spre tan, ba{ kao i onaj we gov ju nak u fil mu „Ti to i ja“. Po sle je li tvan ski no be lo vac ^e slav Mi lo{ na pri me ru tih ska u ta-iz vi |a ~a ob ja snio su {ti nu ko mu ni zma: „Naj vi {e sam u mla do sti mr zeo ska ut sku or ga ni za ci ju – sma trao sam da je ska u- ti zam sa mo niz be smi sle nih rad wi. A po sle sam vi deo i shva tio da je ko mu ni zam - ska u ti zam po dig nut na en ti ste pen.“ Pro te kla sed mi ca sva je od vi ce va bi la, tek da nam br `e pro |e vre me. @i vot nam je na me stio vic nad vi ce vi ma – bi lo bi sme {no da ni je stra {no – da vi ce pre mi jer Aca i mi ni star Mla |en odu u Emi ra te da bi {e i ci ma po nu di li na pro da ju Utvi ne avi o ne, a da im se us put po kva ri i le ti li ca ko jom su ta mo kre nu li, pa se na zad vra te {e i ko vim pred sed ni~ kim avi o nom.

Ne da su osta vi li uti sak, ne go ve} vi dim {e i ke ka ko se tu ku u re do vi ma pred na {im avi o ni ma i za iste pro sto oti ma ju, a ko je ka kvi „er ba si“

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

O fARIZEjSTVU PREDSTAVNIKA CRKAVA I NOSILACA VLASTI

duh ja ~i i ka no na

INTERVJU NEDEQE: VLADIMIR POPIN, PUBLICISTA

Pod set nik za za bo rav ne im je pro ~i tao kwi gu “De zer ter” \e zea Bor da {a, znao je da }e mo ra ti da je pre ve de. “To je is po vest me sar skog po mo} ni ka iz Pa de ja ko ji je de zer ti rao iz kra qev ske voj ske, iz De bra, gde su sla li Ma |a re i ’ne po u zda ne ele men te’. Pa je od bu reg xi je ~uo da al ban ska kra qi ca @e ral di na, ina ~e ma |ar ska gro fi ca Apo wi, Ma |a ri ma ko ji pre beg nu u Al ba ni ju obez be |u je pre ba ci va we avi o nom u Pe {tu. I ta man je s dva dru ga ra pre be gao, a ona vi {e ni je bi la na pre sto lu jer su Ita li ja ni oku pi ra li Al ba ni ju...” pri ~a nam s uz bu |e wem Vla di mir Po pin, kom {i ja, prav nik, pu bli ci sta i pre vo di lac, a da nas pen zi o ner, ko ji osim pre vo da tog ro ma na pot pi su je i ta ze iza {lu kwi gu afo ri za ma “[o rom {aj ke, a Du na vom ~e ze”.

Dok di va ni mo o raz o ~a ra wu te ko vi na ma 5. ok to bra, kri ti~ no iz o sta loj lu stra ci ji i ak tu el noj re sta u ra ci ji Mi lo {e vi }e vog re `i ma, Po pin go vo ri: “Se }a mo se svi onih sen dvi ~a, je dan za Ma |a re, a dva za Slo va ke, jer du `e pu tu ju. Za {to je da nas ta ko, za {to je taj ~o vek pred sed nik dr `a ve? Ve ro vat no za to {to je sko ro 40 po sto qu di funk ci o nal no ili istin ski ne pi sme no, pa {ta smo dru go mo gli o~e ki va ti ?!”

Na{ sa go vor nik ni {ta ma we ni je kri ti ~an ni pre ma iz jed na ~a va wu ~et ni ka i par ti za na: “To je ne po {e na ra bo ta. Pa maj ku mu, ako tre ba do ka zi va ti da su ~et ni ci bi li to {to je su, kud smo sti gli? A ko je to, mo li }u fi no, za vre me bit ke na Su tje sci ~e kao s one her ce go va~ ke stra ne da do ku su ri par ti za ne?

Sti ca jem okol no sti, ro |en sam u Sla von skom Bro du, otac mi je dr `ao tr go vi nu ta mo. Uo~i ra ta je umro, hte li smo da se vra ti mo u Sen tu kod ma mi nih ro di te qa, me |u tim do {le su usta {e i Nem ci. U Be o gra du sam se za {est me se ci na gle dao sva ~e ga: pe to ri cu ko ju su stre qa li i obe si li na Te ra zi ja ma, vi deo sam ko se sve sli kao ta mo. U svim ra ci ja ma bi li su agen ti Ne di }e ve spe ci jal ne po li ci je. Moj brat od uja ka je uhap {en 1943. Dr `a li su ga ce le zi me na be to nu, umro je od ga lo pi ra ju }e tu ber ku lo ze, ta ko da imam i li~ ni mo tiv da o wi ma mi slim ta ko”, ka zu je Po pin. l Ne gledamo napred i osvr}emo se selektivno?

^

sve tu ne po sto ji, a to je da se l Kako gledate li na l To je, zapravo, „filota dva pro svet na si ste ma, ko pri su stvo re li gij skih sofija palanke” na dr`avja ne sa mo da se pre se ca ju ne obe le` ja u dr `av nim nom nivou. go i is kqu ~u ju, od jed nom spo ustanovama ili na posto– Upra vo ta ko. Mi se da nas je. Ta ko smo da nas u {ko la ma jawe kolektivnih krsnih ne se }a mo slu ~aj no Ra do mi ra do bi li si tu a ci ju ko ja je bu slava u nekim od wih?

Kon stan ti no vi }a. On je na kval no ne pri rod na.

– Ta ko ne {to je ne spo ji vo pi sao fe no me no lo gi ju pa Je di ni smi sao ve ro na u ke sa du hom mo der ne se ku lar ne lan ke, od no sno ka ko se ona po mom mi {qe wu, a ni sam je dr `a ve, ali to ga, na `a lost, sve ma ni fe stu je, i to na svim ima. O~i to je da se ti me ru - ni vo i ma: od isto rij skog i di ni ko ji ta ko mi sli - je ste {i tra di ci ja i da se kr {e kwi `ev nog do dr `av ne po li da je ve ro na u ka le gi tim na i po treb na u cr kva ma ti ke i ak tu el nog sta i pri cr kva ma, uz wa. Kao pra vi mi sli Ka ko bi re kao vla di ka La vren ti je: lac, on je taj po sao po mo} dru {tve ne za jed ni ce. Ali, u la ma e stral no ura dio. „Mi Sr bi ide mo u bu du} nost. i~ kim {ko la ma ni l Vidite li u Ali na t ra { ke” je, zbog su {tin skih perspektivi Srbiraz li ka ova dva si ju kao modernu, graod re |e na pra va. Zbog to ga |ansku i liberalnu dr`aste ma. U la i~ kim {ko la ma, mi i ima mo jed nu pa ra dok - vu kojoj }e crkve i verske re ci mo, u~i se da se Ze mqa sal nu si tu a ci ju da se ustav - zajednice imati mesto kookre }e oko svo je ose i oko ni po gla var Re pu bli ke jav - je im realno i pripada?

Sun ca, dok se u Cr kvi u~i da no kla wa mo nar hi sti~ kim se Ze mqa uop {te ne okre }e.

– S ob zi rom na to da sam sim bo li ma. Vi to ne mo `e - ne po pra vqi vi op ti mi sta, Ili: u la i~ kim {ko la ma u~i te za mi sli ti u jed noj Fran - moj od go vor da to vi dim i da se da je ~o vek na stao u pro ce cu skoj ili Ita li ji, gde se u to ve ru jem. Ali, do to ga su evo lu ci je, a u Cr kvi... To ja sno zna da li je Cr kva tre ba da pro |e jo{ do sta vre se, jed no stav no is kqu ~u je i odvo je na od dr `a ve ili ni - me na. Da ci ti ram mog pri ja ni je pri me re no ta kve eks pe je. To, na rav no, pa da u o~i te qa, vla di ku La vren ti ja, ri men te ra di ti na de ci. U gra |a ni ma, po seb no oni ma ko ji je na tu te mu jed nom iz ja Ru si ji, na pri mer, ne ma ve ko j i ni s u pri p ad n i c i ve - vio: „Mi Sr bi ide mo u bu du} ro na u ke u dr `av nim {ko la }in ske re li gi je, i iza zi va nost. Ali na tra {ke”. ma, a ima ju si gur no de se tak oprav da no ne za do voq stvo. re li gi ja. n Zlatko Romi}

[ta je – tu je za vr {a va ju u sta rom gvo `|u.

U me |u vre me nu je na {a pr va da ma – tj. dru ga ri ca Dra gi ca - dva pu ta u dva da na i{la na ka fu kod svo je obo `a va ne Qi qa ne Ha bja no vi} \u ro vi}, pa je tom pri li kom mo ra la da pro |e i po red ne ko li ko {tan do va na 57. me |u na rod nom saj mu kwi ga u Be og ra du, bu du }i da je Ha bja no vi} ka za ku pi la {tand u epi cen tru te ne sno sne pri red be – mi slim ne sno sne u po gle du gu `ve i vi so kih ce na kwi ga, a ne znam {ta ste vi po mi sli li da sam (po)mi slio. No vi na ri su to ka fe ni sa we pro gla si li po se tom Saj mu kwi ga, {to po dr `a vam, jer ni kad ni sam vo leo {to mi `e na mo je se de we u bir cu zu na sta di o nu Voj vo di ne ni je pri zna va la kao po se tu sport skom do ga |a ju i uop {te kao ba vqe we spor tom ko je je ko ri sno za zdra vqe.

To bi re ci mo bio vic da pr vu da mu ni je po be di la gu ver ner ka, ko ja je za mr zla svo je ~lan stvo u SRS (ili ka ko se ve} da nas zo vu) da bi bi la „gu ver ner ka svih gra |a na Sr bi je“, jer su se Sr bi u tu for mu la ci ju po sled wih me se ci za qu bi li do im be cil no sti, a on da je od mah ona ko za mr znu ta iza bra na za pot pred sed ni cu na re ~e ne par ti je, u ko joj we, dok je gu ver ner ka, ne ma.

Ona sad ni je ~lan(ica) te par ti je, ne go sa mo pot pred sed ni ca.

Uvod ni ~ar NIN-a je su sret na {eg pre mi je ra sa

Ha {i mom Ta ~i jem ko men ta ri sao pod na slo vom „Ne ve ruj `e ni ko ja la `e“, {to je pre te ra no gru bo i spa sa va ga je di no {to je ap so lut no ta~ no. Po sto ja lo je de set na ~i na da na{ pre mi jer sa port fe qom mi ni stra po li ci je iz beg ne da rek ne ono {to je ne sa mo re kao, ne go i na gla sio, i u pr vi plan sta vio – da se sa Ta ~i jem ni je ru ko vao – ali je Da ~i} u tri jum fa li sti~ kom za no su iza brao 11-ti, i to po gre {an. Mo gao je da skre ne te mu na sa dr `aj raz go vo ra, ili na okol no sti pod ko ji ma je do we ga do {lo, da ka `e da je sve tra ja lo to li ko i to li ko, ni ko ga ne bi pi tao, kao {to ga i ni je pi tao da li se sa wim i ru ko vao, a je ste... ali on je ba{, ko ne ka ma la pr zni ca, od lu ~io da ka `e da ni je. I da to bu de naj va `ni je, a ni je.

Tj. ni je naj va `ni je ako je re kao isti nu, a je ste, o ite ka ko je ste, ako je sla gao. A kan da je ste. I imao je ve }u zna~ ku na re ve ru od Ha {i ma Ta ~i ja! Nas ne ko opa sno za vi tla va, po na {a se kao onaj we gov po koj ni pred sed nik pred bom bar do va we Sr bi je, kad se ba vio iz gle dom i ki la `om Ma dlen Ol brajt.

To je re~ nik sa pi ja ce, ali ne sva ke, ne go sa bu vqa ka.

Zva ni jo{ i zev ze ~e we. To i ni {ta vi {e. I ta~ ka.

Naj ve }i vic tek o~e ku jem – to }e bi ti onaj dir qi vi tre nu tak kad pred sed nik

7

Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” ka ri ka tu ri sta Mar ko Som bo rac pi tao je “na ne vi |e no” Vla di mi ra Po pi na ka ko uspe va da po beg ne od mo der nog na ~i na `i vo ta gde ima mno go oba ve za, i ka ko to ra di jer we mu to ni ka ko ne ide?

– Ja ni ne po ku {a vam da po beg nem...(smeh). [ta je – tu je.

Re a lan sam ~o vek. I u li te ra tu ri: ne ~i tam fan ta sti~ ne ro ma ne.

svih gra |a na Sr bi je naj zad do |e i u naj ve }i grad u dr `a vi po sle pre sto ni ce, grad u ko jem we go va par ti ja vla da sa ap so lut nom ve }i nom od 14 od bor ni ka (od 70) u Skup {ti ni No vog Sa da, (ne u stav ne) pre sto ni ce Voj vo di ne u ko joj je od Ta di }a iz gu bio sa 11 od sto raz li ke u gla so vi ma. To mo ra da su oni ko je su de mo kra te u yako vi ma ba ca li u kon tej ne re, a To ma ih sku pqao i sli kao na TV kao do kaz da su iz bo ri po kra de ni i da ih on ne }e pri zna ti. Ne znam za {to ih je po sle uop {te i pri znao.

Ali ve ru jem da }e jed nom sva ka ko do }i i u ovaj na{ grad za ko je ga ve ro vat no ve zu ju naj lep {e uspo me ne iz we go ve be smrt ne mla do sti – jer „od ko lev ke pa do gro ba naj lep {e je |a~ ko do ba“, da se opet vra tim na Zma je ve re ~i, ili na re ~i uop {te. Da se u wi ma uto pim, ili bar sa kri jem - kao To ma i Aca, jer ni ka kvih de la ne ma ni na vi di ku. n \or|e Randeq

– Pro {lost se upo tre bqa va on da ka da nam tre ba. Sa mo ka da mi ho }e mo da raz go va ra mo o woj. Ko li ko pu ta je Ni ko li} to re kao, a i Da ~i} – “ne }e mo o pro {lo sti, do sta je bi lo, gle da mo na pred, ide mo na pred...” Po gle daj te isto ri ~a re ka ko su po de qe ni, to je sra mo ta za na u ku. Na pr ste ru ke mo `e te iz bro ja ti po {te nog isto ri ~a ra, po ~ev {i od Du brav ke Sto ja no vi}, Ran ka Kon ~a ra, La tin ke Pe ro vi}... Je dan do ka zu je da su ~et ni ci i par ti za ni isti, Bo jan Di mi tri je vi}, a da ne go vo rim o \u re ti }u i na da qe. l Nepismeni su nas unazadili?

– Ima qu di ko ji su neo bra zo va ni, ali ima ju ne ku mu drost. Eto, Ti tu su stal no pri go va ra li da je bra var ali je imao ke fa lo, znao je {ta da se ra di. l [ta da se radi?

– Da se ra di, pre sve ga. Da qu di ose te ne ki bo qi tak, bu du za po sle ni, stva ra ju ma te ri jal na do bra ko ja su pred u slov za ona kul tur na. De lu je pro sto, ali ka da tre ba ura di ti ni je jed no stav no. l Evroskeptici su nam qudi od 19 do 30 godina?

– Ka ko se s wi ma ra di lo i ka ko se ra di, to ni je iz ne na |u ju }e. Ta ge ne ra ci ja je pre pu {te na sa ma se bi.

Ne ma sna ge ko ja }e ih oku pi ti, an ga `o va ti na ne ~e mu. Mi smo ima li omla din ske or ga ni za ci je, rad ne ak ci je, stva ra li dru gar stva... Sa da se de po ka fi }i ma, a PUPS ima omla di nu. l Kako vam to izgleda?

– Lo gi~ no, jer da na {wi mla di qu di `i ve od de ki nih i ba ki nih pen zi ja. Bu kval no! Oni }e osta ti glad ni ako unuk `e li da ode u ka fi}. l Bi}emo na ulici ~im prva penzija zakasni?

– I to je mo gu }e. U ovoj si tu a ci ji sve su va ri jan te mo gu }e. De {a va ju se stva ri sa svim iz ne na da, eto kod Ara pa smo ima li ja ko ~vr ste re `i me, Ga da fi ko ji se zga da fio, na pra vio je ne ki na pre dak, ali qu di ni su iz dr `a li re `im. We go vu gra |an sku, po li ti~ ku stra nu. Pro ~i tao sam da ta kav sce na rio mo `e da se de si i u Evro pi. I ta mo ima pro ble ma, ali ne kao ov de, mi smo {am pi o ni, ne be ski na rod. l Da li je neodgovorno unapred se odricati Evrope?

– Ne ma nam dru ge, ali ka da vas spi nu ju dru gim ide ja ma... Opet pre o vla |u je taj ele ment ko ji nas vu ~e na zad. U Voj vo di ni, sre }a na {a, si tu a ci ja je ipak mno go dru ga ~i ja. Mi

ne’. Da po mog ne mo qu di ma da se se te, {ta smo ra di li... l O~igledno je problem dubqi?

– Psi ho lo zi ka `u da je u qud skoj pri ro di da ono {to je lo {e po ti sku je mo i ra di je se se }a mo le pog. To mo `e da bu de le ko vi to, ali to se ipak ne sme za bo ra vi ti. Pro pu sti li smo da ura di mo lu stra ci ju, vra }a ju nam se isti ti po vi, s to bo `e ma lo pro me we nom fir mom i pa ro la ma. l Ko{tunica pobedni~ki re~e da ne}e biti revan{izma?

– Da, ali se ni ko ne se }a da je on u toj no }i sme ne raz go va rao s Mi lo {e vi }em, a mi ne zna mo {ta su se do go vo ri li, ma da je lo gi~ no i ja sno.

Da ne po mi we mo ne tak nu te slu `be bez bed no sti, da je Ra de Mar ko vi} me se ci ma se lek ti rao do ku men te ko je tre ba spa li ti a ko je sa ~u va ti, da je Le gi ja ostao ne tak nut sa svo jom je di ni com ko ja je ka sni je ubi la \in |i }a, a da mi jo{ ne zna mo po ~i jem na lo gu. U stva ri, zna mo, ali ne mo `e mo da do ka `e mo. l Kako je mogu}e da ubistvo premijera ostane nerasvetqeno?

– Mo glo bi da se ra sve tli ka da bi po sto ja lo ono {to se zo ve po li -

ni ti pri hva ta mo Ko {tu ni ~in ustav, ni ti pri hva ta mo pre far ba ne ra di ka le, ipak je ov de dru go. Ma da... l [ta vi i ja imamo od toga?

– Ni {ta. Ima mo vla du ko ja je ko li ko to li ko pri stoj na, a sve osta lo ide po ko man di cen tra. Pred sed nik grad skih so ci ja li sta Se vi}, pra tio sam to, pru `ao je ot por do po sled weg mo men ta. Ivi ca ga je jed no stav no na te rao, uce nio, {ta je ovaj mo gao. l Za{to uop{te izlazimo na lokalne izbore?

– Sve je obe smi {qe no. l [to }utimo da je car go?

– Ne ki ka `u (smeh), ali ih sla bo ~u ju. l Poni`eni ste?

– Ka ko da ne. ^u jem, u Ko sje ri }u su ura di li isto to, pro te ra li su, po mom mi {qe wu, po {te nog, va qa nog ~o ve ka - pred sed ni ka op {ti ne i no vi na ra Vu ja di no vi }a i do bi li su ku va ra za pred sed ni ka. Sad ima ko da im za pr `i ~or bu! Afo ri zmi se ra |a ju u le tu, iz vo le ja. Si tu a ci ja te na te ra (smeh). l Promena vlasti u Novom Sadu?

– Ka ko da re a gu jem, kao i sva ki nor ma lan ~o vek. Ja bar mi slim da sam nor ma lan, dok me ne na ve du u si tu a ci ju da po sta nem ne nor ma lan (smeh). l To je uzurpatorska vlast?

– Je ste. So ci ja li ste ne sma tram ni ka kvim so ci ja li sti ma, to ne me ve ze s pra vim so ci ja li zmom. Po koj ni Gi ga La li}, bio je di rek tor ma lih ko mu nal nih pred u ze }a, pi tao me je po do la sku Mi lo {e vi }a na vlast ka ko se zo ve ka da se spo ji so ci ja li zam i na ci o na li zam? Ni je mu tre bao od go vor, na ci o nal-so ci ja li zam. A {to se ti ~e ra di ka la, to je ~i sti fa {i zam. Ko je spre man to da ra di? Ta kve svi wa ri je ni su ra di li ni na ci sti. l Malo o kulturi zaborava...?

– Imam spre mam od go vor. S va {im ured ni kom Acom \i vuq skim sam do go vo rio da po gle da moj dnev nik ko ji sam vo dio od 31. de cem bra 93’, do mar ta 94’. Ta mo su Ba le ti} ka, La zan ski i mno gi dru gi. Tekst od 20 stra ni ca sam na slo vio “Dnev ni~ ki za pi si iz tam nog vi la je ta”, u pod na slo vu ’pod set nik za za bo rav -

ti~ ka vo qa ali to ga ne ma. Svi za zi ru od to ga, iz istog raz lo ga {to ne }e da otvo re ar hi ve dr `av ne bez bed no sti. Ono mad je Mir ko ^a na da no vi} oti {ao da pro ~i ta svoj do si je od tri hi qa de stra ni ca, pa je na {ao ko ga je de set go di na ot ku ca vao. A taj da nas i da qe bri qi ra u jed nom iz da va~ kom pred u ze }u, neo p ho dan za ~in u sva koj ~or bi.

Zna te na ko ga se od no si i gde je lo ci ran. l Vojvodina glasa druga~ije ali se o tome ne pri~a?

– Ja sno da gla sa mo dru ga ~i je i to je ja ko te {ko pi ta we. Jed no vre me sam raz mi {qao o to me. Ma da, ot ka ko su se re for mi sti ras pa li, gde sam bio za jed no s Ra ma ~em od osni va wa pa do 94’, ka da su na pra vi li dil sa so ci ja li sti ma i u{li u grad sku i po kra jin sku vla du da bi po ku {a li ne {to da is pra ve, re kao sam – ja vi {e u to ne idem. Bio sam 43 go di ne ~lan Sa ve za ko mu ni sta, uvek u ne koj vr sti unu tra {we opo zi ci je, za to sam i na de rao s li be ra li ma pre 40 go di na. l Sa Nikezi}em, Perovi}evom...

– U rad ni~ kim par ti ja ma ~o vek ko ji ni je pro le ter skeg po re kla, pa jo{ ako je ne ka vr sta in te lek tu al ca, uvek je pod sum wom. To se do ka za lo i u slu ~a ju Ko ~e Po po vi }a, Ni ke zi }a i dru gih. Bio sam po {te na in te li gen ci ja, pa sam is pao ne po {te na, jer sam se pri klo nio stru ji ko ja je hte la da ra di dru ga ~i je. Oni su stra da li te `e, a ja sam bio dru gi, tre }i e{a lon, pred sed nik ko mi si je za me |u na ci o nal ne od no se u Po kra jin skom ko mi te tu, na ~i jem je ~e lu bio ^a na da no vi}.

Ap so lut no an ga `o van na li ni ji Ni ke zi }a i Pe ro vi }e ve i mog ve li kog pri ja te qa Te pav ca. Lo gi~ no da sam na dr qao, pa 4.000 qu di je sme we no s po lo `a ja u ak ci ji ~i {}e wa, sa mo u Voj vo di ni. A ko nas je ~i stio? Ber be ri, }ur ~i je, aran `e ri iz lo ga, {u ste ri... Ti to je ve} bio u go di na ma ka da po pu {ta ju re flek si, pa su ga Do lanc i Dra `a Mar ko vi} uze li pod svo je, ula gu ju }i se, bi ra ju }i po zi ci je za se be Za vr {i lo se ka ko se za vr {i lo. Da je ko jom sre }om ta stru ja po be di la, ne bi nas sve ovo sna {lo. Si gu ran sam! n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : BRA]A BRUMER OTKRILI AMERICI ANTIKU, RENEsANsU, IMPREsIONIZAM... A sRBIJI POKLONILI

Od Sombora do Metropoliten D

a kle, Er ni je stvar no ovaj put pre te rao! Po la Wu jor ka mi je ov de, a svi ~e ka mo we ga i onog Her sta s ko jim }e, sva je pri li ka, da se po sva |a kao som bor ska stri na.

Ne ma dru ge, mo ra }u Imrea da po {a qem po wih.“ Dok je raz mi {qao o to me ko li ka je {an sa da mu se mla |i brat, ume sto od li~ nog pa za ra, po sva |a sa no vin skim mag na tom Vi li ja mom Ran dol fom Her stom oko even tu al nog ula ska Ame ri ke u rat, ko jem se ba ha ti i bu~ ni Jen ki to li ko pro ti vio, pred ga le ri jom sme {te nom na uglu Is to~ ne 44. Uli ce i Ave ni je Me di son, za sta de im pre siv ni „pa kard“ iz ko ga, ne pre sta no ge sti ku li ra ju }i, iza |o {e Er nest Bru mer, we gov brat, i vla snik ove pre div ne ma {i ne, biv {i wu jor {ki gra do na ~el nik i mul ti mi li o ner Herst. „Vel Er ni, ako se oni tvo ji Hu ni ipak ne od lu ~e na rat, mo `da od ovog na {eg bi zni sa i bu de ne {to“, za vr {a vao je di sku si ju o~i gled no za po ~e tu jo{ u aut mo bi lu iz da va~ od ko ga su drh ta li i na va {ing ton skoj Pen sil va ni ja Ave ni ji 6000. „Ne bri ni Ren di, ~im za vr {i mo sa kaj ze rom i ma to rim Jo ze fom, ide mo za jed no u Vels, da po gle da{ Gla mor gan. Od li ~an dvo rac, ta man ka kav ti tre ba za ovaj tvoj ne `ni cve ti}“, na sme ja se sred wi od bra }e Bru mer pru `a ju }i ru ku i ta ko po ma `u }i da iza |e iz „pa kar da“ Me rion Dej vis, zve zda u uspo nu, za ko ju je ceo Wu jork znao da je za pra vo Her sto va kur ti za na, ko joj ovaj ho }e da ku pi ni ma we ni vi {e ne go

[ O R O M

S

ori gi nal ni en gle ski za mak i pre ba ci ga pre ko Atlan ti ka ... „Je zus Ma ri ja, pa Er ni mu ume sto Van Daj ka pro da je ceo dvo rac. U grob }e me ote ra ti ovaj moj brat“, pro le te kroz gla vu Jo ze fu, pri ~e mu mu pa de na pa met i da je mo `da bi la lo {a ide ja osta vi ti ga le ri ju u Pa ri zu na upra vqa we tom ta ko ras ko {no ta len to va nom, ali ipak pra vom po lu di vqa ku kao {to je Er nest. Taj ka kav je, ako se Evro pa zbog aten ta ta u Sa ra je vu za pa li, ne }e ~a si ti ni ~a sa da ob u ~e uni for mu. Sa mo je pi ta we ~i ju!? „Ka ko ga sr ce vo di, ne bi me ~u di lo da se zbog na {ih som bor skih Ra ca su tra pri ja vi u srp sku voj sku kao do bro vo qac.

Lud ~o vek“, za bri nu to od mah nu gla vom Jo zef Bru mer i da de znak gu da~ kom kvar te tu da „uda re“ tu{.

Ak te ri ove let we pri ~e iz i ta da gla mu ro znog Wu jor ka u pred ve ~er je Pr vog svet skog ra ta, po red no vin skog mag na ta Vi li je ma Ren dol fa Her sta, ka sni je ove ko ve ~e nog u an to lo gij skom fil mu „Gra |a nin Kejn“, da lek su put pre va li li od rod nog Som bo ra. Bra }a Bru mer, naj sta ri ji Jo zef, sred wi Er nest i naj mla |i Imre, ugle da li su sve tlo da na upra vo na Za pa du Ba~ ke i ma da su svo jim tr go va~ kim ume }em do slov ce obe le `i li umet nost pr ve po lo vi ne 20 ve ka, osta li su go to vo ne po zna ti {i roj jav no sti u do ma ji.

Re~ je na i me, o bra }i ~i ja ka ri je ra ga le ri sta i art-di le ra pred sta vqa ne za o bi la znu ta~ ku isto ri je umet no sti, pr ven stve -

no u SAD, ali i u Evro pi i na spram ~i je de lat no sti ga le ri sti i ko lek ci o na ri ovog de la Evro pe, wi ho vi sa vre me ni ci ti pa Mi ma re, pred sta vqa ju tek ho bi ste i pot pu ne ama te re. Go to vo da ne ma ni jed nog de la evrop skog im pre si o ni zma, eks pre si o ni zma, ja pan ske i ame ri~ ke pret ko lum bov ske umet no sti ko ja ni je pro {la kroz ru ke pred u zi mqi ve bra }e ko ja su svo ju pr vu ga le ri ju otvo ri li u Pa ri zu 1906. go di ne. Na kon otva ra wa is po sta ve u Wu jor ku, ko ri ste }i po to ke nov ca ko ji su se va qa li Vol stri tom i xe po vi ma no vih ame ri~ kih bo ga ta {a i mag na ta, bra }a Bru mer pro {i ru ju svo ja in te re so va wa i na an ti~ ku umet nost, da bi vr hu nac do sti gli „zlat nih dva de se tih“ ka da pot pu no go spo da re i pla sma nom umet ni~ kih de la re ne san se.

U ko joj me ri su bi li uspe {ni u tom po slu go vo ri i po da -

Jozef Brumer, rad H. Rusoa

le ra, Gu gen haj ma – ni do da nas se ne zna. U sve a me ri~ kom ka ta lo gu ro ma nesk ne umet no sti od 143 uno sa ~ak ih je 88 pro {lo kroz ru ke bra }e Bru mer, dok je u naj no vi joj stu di ji „Got ska skulp tu ra u ame ri~ kim ko lek ci ja ma“ od 309 naj vred ni jih re g i s tro v a n ih obje k a t a ce l a jed na tre }i na ot pa da na akvi zi ci je ga le ri ja Jo ze fa i Er ne sta Bru me ra. Sa mo kao ilu stra ci ja, u wi ho vom po se du je bio i „Lav iz Gve no la“, fa sci nant na, sve ga de se tak cen ti me ta ra vi so ka ka me na fi gu ra su -

ad god fle ke ni ko na mer no ni je pra vio. Bi lo je jed no vre me kad se zna lo da i zbog fle ke ne ko mo `e da na de re. Mu sa va de ca, ufle ka na il po de ra na ode }a u ta vre me na je na vek bio se ce raj da ma ter il ko god od ma to rih ko ga xan da ri za tek nu do bi je ko ju }u {ku, ona ko pred svi ma, da ga na u ~e re da. To mu do |e ko ne ka ve ~er wa {ko la il do {ko la va we. Ko ni je pa zio kod u~i te qa i ni je do bro upam tio {ta se ne sme i ni je le po, i{o je na po prav ni i do pun ski kod xan da ra. Ni su oni ba{ i{li kod xan da ra, tu bi se mlo go dan gu bi lo, za to su xan da ri i{li ta mo kod wi’. Ni je se dan gu bi lo ni zbog mlo go di va na, tu `bi, `al bi, advo ka ta, ote za wa i ras te za wa. U to do ba, ko god je za slu {io da bu de na lu pan, oma je do {o na red.

Bi lo je i ta ki {to su se `a li li, al su `al be i{le po sle, pr vo su bi li bi je ni pa kad su do bi li svo ju por ci ju tek on dak su ste kli pra vo na `al bu.

Fle ku je naj lak {e za ra di ti.

Mo{ je za ra di ti i kad ni {ta ne ra di{. A ume i da tra je du go, za ceo `i vot. Ima fle ka ko je na sle de i oni {to osta nu po sle tog {to je fle ku za ra dio. Fle ka ume da bu de i do bra i lo {a. One do bre tra ju od ro |e wa, ne ki {tam bir ima ta mo ne gdi i on dak bi ra ju ko me }e da uda re taj be leg. Ne -

iz Gve no la“ ostao je ne pri ko sno ve no naj sku pqa an ti~ ka skulp tu ra ika da iz ne se na na tr `i {e. Na kon smr ti „bra ta-pa tri jar ha“ Jo ze fa 1947. go di ne, i po tom za tva ra wa ga le ri je „Bru mer“, u ne ko li ko na vra ta su or ga ni zo va ne auk ci je we go ve za o stav {ti ne sa mul ti mi li on skim tran sfe ri ma, da bi po sle smr ti po sled weg od bra }e, Er ne sta, 1964. go di ne „osta takostat ka“ sa mo pri vat ne ko lek ci je Bru mer bio pro dat za su mu od pre ko 10 mi li o na do la ra. O ko joj ko li ~i ni i vred no sti

umet ni~ kih de la se ra di, do ka zu je i to {to je sa mo od do na ci je Er ne sto ve udo vi ce Ele Bah Bru mer sre di nom se dam de se tih oform qe na ube dqi vo naj im pre siv ni ja uni ver zi tet ska umet ni~ ka zbir ka na pre sti `nom „Djuk“-u, tre }em po ugle du uni ver zi te tu u SAD. O wi ho vom ta~ nom po re klu da nas se u Som bo ru go to vo ni {ta ne zna, a tek deo taj ni sa Bru me ra ski da ju ame ri~ ki, en gle ski i fran cu ski iz vo ri. Sa svim je iz ve sno da su pri pa da li vi {im slo je vi ma gra |an ske kla se, po {to im je od naj ra ni jeg de tiw stva bi lo omo gu }e no da se {ko lu ju na elit nim {ko la ma u ino stran stvu, pa je ta ko Jo zef, ina ~e ro |en 1883. go di ne, po sle pe {tan skih umet ni~ kih stu di ja u Pa ri zu po stao u~e nik Ogi sta Ro de na, dok je we gov ne {to mla |i brat Er nest (ro |en 1891. go di ne) po sle na u ko va wa fla u te na Je zu it skoj Aka de mi ji u Bu dim pe {ti stu di rao are ho lo gi ju kod zna me ni tog Sa lo mo na Raj nhar ta na Eco le du Lu vre.

O naj mla |em bra tu Bru mer, Imreu, go to vo da ne ma ni ka kvih po da ta ka, {to se mo `e pri pi sa ti i ~i we ni ci da je kao ja ko mlad umro ve} 1924. go di ne.

Ni jed na od po sto je }ih kwi ga ro |e nih (pra vo slav nih, ri mo ka to li ka i Je vre ja) ko je se ~u va ju u som bor skom Ar hi vu, ne sa dr `i bi lo ka kav po da tak o po ro di ci Bru mer, pa se tom ana lo gi jom mo `e sa iz ve snom ve ro vat no }om us tvr di ti da su bi li pri pad ni ci ma |a ri zo va ne ne ma~ ke pro te stan ske ili evan ge li~ ke za jed ni ce, ~i je su

KARLOVA^KI GIMNAZIJALCI PRETA^U

B O R O M

Bi lo je fle ka i pre re kla ma i te mo der ne he mi je {to sve pe re i bu de lep {e neg kad je bi lo no vo. Al od svi ti wi ni {pe ci ja, naj bo qi je do ma }i sa pun

mer skog sti li zo va nog la va sta ra pet hi qa da go di na, pro na |e na u Ira ku, ~i ju je re kord nu pro daj nu ce nu za jed nu skulp tu ru od 57 mi li o na do la ra, po stig nu tu kod „Sot bi ja“ „po be dio“ tek \a ko me ti jev „^o vek ko ji ho da“ na auk ci ji u is toj ku }i 2010. go di ne.

Ipak, po {to je Al ber to \a ko me ti umet nik 20. ve ka, „Lav

Napunili su Brumeri i ~uveni „Klojsters”

Fleka

K

tak da su jed nom Me tro po li ten mu ze ju sa mo u tom pe ri o du, to kom dve de ce ni je, pro da li vi {e od 400 eks po na ta te da je naj ve }i broj eks po na ta ~u ve nog wu jor {kog „Kloj ster sa“ do {ao upra vo iz wi ho vih de poa, a ta ~an broj umet ni na ko je su po sred stvom bra }e Bru mer za vr {i le u pri vat nim ko lek ci ja ma bo ga ta {a ti pa Her sta, Rok fe -

ko ga no si da ga vi de svi a ne ko se ba{ i ne fa li i ne po ka zi va ga svi ma, to je sa mo we gov dar.

Pra vu fle ku je naj lak {e za ra di ti za asta lom il di god di ima ne ke hra ne. To bu de ba{ kad ne tre ba i kad ni je red da svi vi de.

De ~ur li ja je naj vi {e bi la gr |e na kad se is fle ka ju di god u go sti ma il di je ne ka sve ~a na pri li ka. Kad god se no si lo ode lo za sva ki dan i sve ~a no ode lo. To sve ~a no je ne ki {a {av izu mo, na vek je bi lo be lo il s ne kim mor nar skim {traf ta ma. Bi lo je ne ko vre me kad su mlo gi pro ba li da do ka `u ka ko ba{ ta be la bo ja i ta mu stra naj vi {e pri vla ~e fle ke i da ni je do wi’ neg je do mu stre i far be.

Ka ko su de ca ra sla, ta ko su ih u~i li i o fle ka ma. Mu {ku de cu su na vek gr di li i sve to va li ka ko tre ba de se ~u va ju od fle ka a `en sku su sve to va li i u~i li ka ko se fle ke ski da ju. Ra ~u na lo se, tre ba }e im kroz `i vot, kad na ra stu i kad ih bu de mu ~i la jed na ista fle ka. I da nas su fle ke bar je da red u sva kim re kla ma ma.

Re kla mi ra se sve i sva {ta {to fle ke mo `e da ope re.

Bi lo je fle ka i pre re kla ma i te mo der ne he mi je {to sve pe re i bu de lep {e neg kad je bi lo no vo. Al od svi ti wi ni {pe ci ja, naj bo qi je do ma }i sa pun. Taj ope re i naj go re fle ke, {to za ta ke ti s re kla ma ni su ni ~u li. E, al vi {e ne ma mo do ma }i na i ne ma vi {e ni ba ba ko je umu da sku va ju sa pun. Ma sno }e ima mo ma kar kol ko, ufle ka ni smo za pra vo, al sve pe re mo sa mo s uvo znim {pe ci ja ma. Ni su ba{ sve na {e fle ke ra de da im po pu ste, za to nas i ri ba ju tol ko. Kad god je sva ka na {a do ma }in ska ku }a ima la bar po de set ka lu pa sa pu na jo{ od la ne. Nov se ~u vo za do -

go di ne, dok se sta ri ne po tro {i.

I par ~e cre pa je ume lo da ski ne fle ke. Ni je ba{ bi lo ko sa sa pu nom, al ni je se ni do bro vi dlo spram lam pe, pa se mo glo i ta ko.

Te fle ke od du do va su na vek ne ka ko s ve ~e ri ri ba li s par ~e tom cre pa. Za ju tra su no ve fle ke po kri le one iz ble de le od ju ~e i ta ko su de ~i je bo se no ge bi le {a re ne sve dok je na {o ru il u avli ji bi lo du do va. Za ta ke fle ke ni ko se je dio ni je, te su bi le ko sim bo li za zdra vu de cu, rod nu go di nu i pu no bu re ko mi ne. De ca ra stu, ko mi na ra di, bi }e i zdra vqa i ve se qa a i ako se ko god, ne daj bo `e ra se ~e bi }e i da na ma `u s ra ki jom, da se ne da na zlo.

On dak je do {lo do ba s gu me nim to~ ko vi ma. Osto je jo{ po ko ji fe der sic al su to~ ko vi bi li gu me ni. E, ti gu me ni to~ ko vi naj lak {e na |u ne ku klan fu, ba bin zub il ne ki kri vi ek ser. Kad do tog do |e, baj lag tu ne po ma `e, je di ni lek je da se uda ri fle ka.

Ni je to bi lo ca ka we i {o pa we, ni je se ta fle ka ta ko uda ra la. Ni je kad god ni bi lo vul ka ni ze ra, ta mo da je do {la po sle. Kad god, kad se pro bu {i gu ma, pr vo se sta ne, da qe se ne mo `e. On dak {o fer il ko ~i ja{ si |e da vi di {ta je, ko bo ja gi kao ne zna.

Zna, al ne bi ba{ oma da gr di, mo ra pr vo u se bi da se pre sli {a da {to god ne za bo ra vi kad ospe paq bu po tom {to je iz gu bio klan fu il {to je ba{ tu ba cio ek ser da on pro bu {i gu mu. E, on dak kre ne da „~a sti“ sve re dom, pr vo te {to su iz u me li gu me ne to~ ko ve, on dak ove {to ne pa ze di im is pa da ju stva ri, on dak di za li cu, pa ma {i nu ({i bi cu), pa ki {u ko ja ba{ tad po~ ne da is pa da, {a si ju ko ja je kri va i spa da s di za li ce, mo kra dr va da va tru ne mo{ pot pa li ti... Ceo cir kus i po lak da na pro |u dok ne uda re

fle ku na to me sto di je gu ma pro bu {e na. Te fle ke su mo ra li da le pe na vru }e, da upa le va tru, ugre ju alat, ne ku ste gu za fle ku da je steg nu na vru }e i on dak mal ko pri ~e ka ju, i tek kad se ola di mo gli su mal ko da je na du va ju i da po pqu nu, da vi de dal di god pu {ta i je su li do bro fle ku uda ri li. Bu de da tre ba opet isto, al dru gi put je ve} lak {e i ma we gr de.

Kad su ti gu me ni to~ ko vi ovla da li sve tom, fle ke su i{le s wi ma, na wi ma i nuz wi’. Sad, o~in ga znao ko je pr vi ka zo: „Al sam ga ofle ko“. Ta ko je po ~o no vi vek za fle ke i fle ka we. Mlo ge je ta ko fle ka we sku po ko {ta lo. Ne ki su ufle ka li ban de ru, ne ki ogra du, ne ki dud nuz put, ne ki ka mion, sve ga je bi lo, al se svet i da qe fle ka.

Ima ne {to {to se kod nas zo ve fle ki ca a nit ko me sme ta nit je za ru ga we. Fle ki ca je vr sta te sta, ovo mo ram ka sti zbog onih s du ga~ kim ma ni ki ra nim nok ti ma i po de ra nim ~ak {i ra ma na fron cle, te {mi zle ku va ju sa mo iz ke si ce, al fle ki ce se ta ko na pro da ju. Fle ki ce se me se ru~ no, raz vi ja ju s okla gi jom, se ku se s no `om, s der vi {om, il ih ki da ju ona ko s dva pr sta, s pal com i ka `i pr stom pa kol ko ko ju uva te ta ka i bu de. Su {e se di god na ~i stom be lom ~ar {a vu, ako re du {a o}e da bu du za po sle a mo gu da se za ku va ju i fri {ke.

De bqe fle ki ce se naj bo qe ~u va ju u ne koj ke si od gu stog plat na a onim ta wim, za su pu, naj lep {e je kad bu du u ku ti ji od be le naj lon ko {u qe. Ko {u qa vi si u or ma nu a na we no me sto, da se ku ti ja ne ba ci, do |u fle ki ce il re zan ci. Mi li na, em se oda te le la ko va de, da se ne po kr ja ju, em na vek vi di{ kol ko ih ima i ka ko iz gle da ju.

Gle dam ove na {e {to na vek no se be le ko {u qe kad idu na te wi ne sed ni ce i za se da wa i bu de mi `ao tih sil nih ku ti ja od ko {u qa. Kol ko je to ga sa mo uza lud po tro {e no i di god po ba ca no.

Kad bi to mo glo ne ka ko da se do go vo ri mo, da oni na ma osta ve ma kar te ku tu je od ko {u qa. Mi bi smo u wi ma dr `a li na {e fle ki ce a oni wi ne fle ke nek tr qa ju i nek se ri ba ju dok im ne do sa di.

Na ma su ve} do sa di li. n Bo ra Oti}

Igra senki i po men-bi bli o te ka Kar lo va~ ke gim na zi je ve} me sec da na me sto je gde |a ci naj sta ri je srp ske gim na zi je pod stru~ nim ru ko vod stvom Je le ne i Ana to li ja ^aj ke i wi ho ve ~e ti ri k}er ke Ma ri je, So fi je, Ana sta si je i Da ri je iz Omla din skog-de~ jeg stu di ja za ani ma ci ju “^aj ka-staj ka”, in ten ziv no stva ra ju ani mi ra ni film, ~i ja te ma je “Ko sov ska bit ka”. Mo `da u pr vi mah zvu ~i ~ud no ot kud ba{ taj isto rij ski do ga |aj da bu de te ma jed nog ova kvog po du hva ta, ali ako se zna da je to deo pro jek ta “Epo vi na ro da sve ta vi |e ni o~i ma de ce”, on da di le me vi {e ne ma.

U po za di ni sve ga je ste na me ra da se mla di pu tem mul ti me di -

S

Od plastelina...

... do kompjuterske animacije

jal nog stva ra la {tva pri bli `e ep skim iz vo ri ma na ci o nal nih kul tu ra, u pr vom re du kul tu ri sop stve nog na ro da, te da im se omo gu }i da du bqe ose te `i vu ve zu iz me |u kul tur nog na sle |a i sa vre me no sti. Kroz rad na jed nom ova kvom pro jek tu a po za mi sli kre a tiv nog ti ma iz Stu di ja za ani ma ci ju “^aj ka - Staj ka” iz ru skog gra da Vo ro we `a, la u re a ta me |u na rod nih i sve ru skih fe sti va la ani mi ra nog fil ma, tre ba lo bi da de ca ose te na ra zru {i vo je din stvo ~o ve ~an stva, ko jem je za jed ni~ ka cr ta – epo vi na ro da sve ta.

Uz po mo} go sti ju iz Ru si je u~e ni ci ru skog je zi ka Kar lo va~ ke gim na zi je re `i ra ju, mo de lu ju, sni ma ju, ani mi ra ju, ozvu ~a -

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

NAOPA^KE

na Kav ka zu, gde su na kon ta mo {weg ra ta po ku {a li da pre ne su stva ra la~ ku at mos fe ru i ukqu ~e de cu u kre ti van rad, ka ko bi {to se bez bol ni je vra ti la u nor mal ne to ko ve po sle rat nih ra za ra wa. Na po li ci me |u kwi ga ma u pro sto ri ji u ko joj su ra di li, na {li su kwi gu sve tog Ni ko la ja `i~ kog “Pi sma iz In di je”.

– To je pri ~a o srp skoj kul tu ri pi sa na za dru ge na ro de – ka `e Ana to lij. – Po sle to ga smo od lu ~i li da sle de }i pro je kat oba ve zno odr `i mo u Sr bi ji. Osno va kul tu re jed nog na ro da su epo vi i mi to vi. De ca iz Sankt Pe ter bur ga ko ja su ra di la “Ko sov ku de voj ku”, ni su pre to ga pu no zna la o Sr bi ji, ali ih je rad na fil mu pod sta kao da is tra `u ju, sa zna ju, {to je sve na kra ju re zul ti ra lo cr ta nim fil mom.

Ani mi ra ni film “Ko sov ska bit ka” pred sta vqa po gled de ce na isto ri ju. Po mi {qe wu Ana to li ja ^aj ke, vr lo je va `no da de ca zna ju svo ju isto ri ju. U~e sni ci ma na ova kvim pro jek ti ma pru `a se mo gu} nost da iz ra ze svoj od nos pre ma re al no sti i po gled na isto ri ju kroz sa vre me ne do ga |a je. Na po ~et ku fil ma “Ko sov ska bit ka” de ci ~i ta ju ep ske pe sme, da bi u na stav ku bi li pri ka za ni svi kqu~ ni mo men ti iz epo sa. Po tom do la zi do pre o kre ta, jer de ca ula ze u pri ~u i do bi ja ju mo gu} nost da ka `u {ta mi sle i na pra ve svet ona kav ka kav oni `e le da bu de. Me wa ju tok isto ri je, ula ze u rat, uzi ma ju voj ni ke ko ji ra tu ju i da ju ih u ru ke wi ho vim maj ka ma.

A dok ra de na ovom pro jek tu, Je le na i Ana to lij ve} raz mi {qa ju o sle de }em. Mi sle da bi lo gi ~an na sta vak mo gao da bu de „Od la zak Mi lo {a Obi li }a kod La ti na”, u ko me bi mo gla da se pri ka `e ar hi tek tu ra i le po te cr ka va i ma na sti ra na Ko so vu i u Sr bi ji. Po Ana to li je vom mi {qe wu, Sr bi ima ju du bqi od nos pre ma sop stve noj kul tu ri od Ru sa i ovi pro jek ti mo gu po mo }i da kod pri pad ni ka na ro da ko me pri pa da, pro bu di isti ta kav od nos i in te res za vla sti tu kul tu ru i isto ri ju. n Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

l Edipu je bli`a matu{ka od stare frajle.

va ju, ra de vi de o mon ta `u... po sred stvom po seb nih kom pju ter skih pro gra ma. I {to je naj va `ni je, u to me u`i va ju. To nam po tvr |u ju wi ho va pro fe sor ka Zla ta Po pov i Ana to lij, ko ji do da je da je to jo{ je dan od ci qe va ova kvog ra da.

– Pro sto smo pri jat no iz ne na |e ni ka ko su gim na zi jal ci to pri hva ti li. Ima li smo pri li ku ov de da vi di mo de cu ko ja su pod uti skom sve ga ovog pro cve ta la – ka `e Ana to lij. – Ina ~e, su {ti na pro jek ta i je ste stva ra la {tvo, ko je mi u na {oj po ro di ci ne gu je mo. Na {a de ca ni su gu bi la vre me na gle da we te le vi zi je, ne go su stva ra la pred me te od pla ste li na. On da su po ~e le da po se }u ju {ko le ani ma ci je, i ta ko smo for mi ra li u svo joj ku }i po ro di~ ni stu dio za ani ma ci ju.

Ana to lij ka `e da su Ma ri ja, So fi ja, Ana sta si ja i Da ri ja za pra vo ra sle uz ani ma ci ju.

– Za wih je na ~in ko mu ni ka ci je s osta lim sve tom po sta la ani ma ci ja. Ja ko je va `no stvo ri ti u po ro di ci stva ra la~ ku at mos fe ru, da se de ca ne od no se pa siv no pre ma oko li ni i sve tu, ne go da stva ra ju i u~e stvu ju u sve mu. Ka da od ra sta ju u jed noj ta kvoj sre di ni na sta je du hov ni `i vot i oni po sle ne mo gu la ko da pod leg nu ra znim is ku {e wi ma ko ja no si sa vre me ni `i vot. Osno va za `i vot je sa rad wa qu di, a ne ra to vi.

Ako de ci od ma le na pre do ~i mo {ta je sa rad wa ona }e na u ~i ti da se ko ri ste wo me i da pre no se to u `i vo tu.

Ani mi ra ni film “Ko sov ska bit ka”, ko ji }e pre mi jer no bi ti pri ka zan na pro sla vi Da na {ko le 31. ok to bra, u pri su stvu go sti ju iz Sankt Pe ter bur ga, u~e ni ka i pro fe so ra aka dem sko-fi lo lo {kog ode qe wa Op {te o bra zov ne {ko le N232 iz tog ru skog gra da s ko jom Kar lo va~ ka gim na zi ja sa ra |u je kroz u~e {}e u ovom pro jek tu, za pra vo je na sta vak fil ma “Ko sov ka de voj ka” ko ji su sanktpe ter bur {ki sred wo {kol ci ve} iz ra di li. Na pi ta we ka ko se ro di lo in te re so va we za srp sku ep sku po e zi ju, Ana to lij ka `e je sve po ~e lo dok su bi li u Ab ha zi ji

l Gde vlada provizorijum, prvi ministar je drugi, drugi – prvi.

pla ste li na

S

“Du do vi? Se }am se du do va po Pa zo vi, ka ko da ne...” ka `e mi sta ri Mi {o Ma }e rak, “Li fa mov” elek tri ~ar u pen zi ji. “Pa, ku pi{, ku pi{ iz pra {i ne, a ni kad ih po ku pi ti! Du do vi su bi li za sa |e ni sa obe stra ne uli ce, a po se kli su ih zbog gu ba ra... na pa li ih gu ba ri...”

“Zbog gu ba ra? – Mi sli te?”

“Pa, ta ko se pri ~a... Pe kla se du do va ~a. Ceo do wi Srem je pio du do va ~u. Du do va vi {e ne ma.”

I {ta u uli ci ]i ri la i Me to di ja jo{ vi di mo? Vi di mo gra |a ni na ko ji upra vo na me ra va da pre |e uli cu. ^o vek su vo wa ve gra |e i fi zi o no mi je, vla snik obli `we ku }e sve `e obo ja di sa ne `u to-bra on ske fa sa de s cr ve nim kro vom od bi ber-cre pa, jed ne od onih li ci dar skih, ne go va nih, do bro dr `e }ih sta rin skih ku }a, is po sta vi }e se du ho vit i raz go vor qiv “ras pu {ten ko” s cr nom ko som na o{tri raz de qak, tan ko i u stva ri ele gant no za sta kqe nih `i vah nih o~i ju, na gla {e ne ge sti ku la ci je ru ka ma ko je mu sko ro ne pre kid no – dok raz mu wu je mo re ~i s po gle dom na we go vu fa sa du – le pr {a ju u va zdu hu i oko mog dik ta fo na, upo zo ra va me da, na `a lost, ne vo li pu bli ci tet, i sto ga mi, iz vi wa va ju }i se na uli ci i pri tom ne pre ki da ju }i raz go vor (za no vi ne), us kra }u je za do voq stvo da mu ot kri jem iden ti tet i ovom slu ~aj nom su sre tu do dam di men zi ju uver qi vo sti. ^o vek, me |u tim, osim {to mi ot kri va da je “slo bod wak” od pre de se tak go di na, ka da su su pru ga i on po ni {ti li bra~ ni ugo vor, upi re ru kom pre ko uli ce i ka `e da je le vo we go va ku }a, a de sno, ku }a pri qu bqe na uz we go vu, oxa ~ar ska za dru ga...

“Da, du do vi su bi li ogrom ni, po red wih su i{li ze mqa ni pu te vi, sa obe stra ne uli ce, i wi ma su i{la {in ska ko la, a ovaj as falt ni put, od sta ni ce do ras kr {}a, bio je na pra vqen od ka men du ska sve ta mo od {e zde se te... I on da su po va di li ka men du ske, po va qa li tu ca nik i od o zgo sta vi li koc ku! I sve to na br za ka... Pi taj te za {to?”

“Za {to?”

“Za to {to je vo zom tre bo da do |e Ti to!”

“Pa, je l do {ao?”

“Ni je. Osto je u Be o gra du. Do {li su we go vi go sti Vla di slav Go mul ka i Jo zef Ci ren ki je vi~!”

“Ot kud da se se }a te wi ho vih ime na?”

“Ne mam po ji ma! Ja, ina ~e, te {ko pam tim ime na, a wi ho va ime na sam upam tio... Go mul ka i Ci ren ki je vi~!”

DRU GI PRI MER. Trg iza le |a zgra de op {ti ne. Sta ro pa zo va~ ki iz log do sad nog i hlad nog ge o me tri zma, s ide jom ko ja je, iz gle da, prem da si gur no ni je ta ko, bi la svr ha sa moj se bi. Ka ko iz su ve dre no vi ne ovog tr ga is ce di ti re por ta `u? Na isti na ~in! Da kle, {ta tu vi di mo? Skoc kan iz me |u be losi vih kov ~e ga i sta kle ni ka po slov nih i stam be nih zgra da, po plo ~an di ja go nal no slo `e nim Fo to: S. [u {we vi} okru glim go lu bi je si vim be ha ton skim plo ~a ma s efek tom ri bqe kr qu {ti, o`i vqen i u stva ri este ti zo van u sre di {wem de lu po plo ~a ne fak tu re cr ven ka stim pra vo li nij skim {traf ta ma i koc ka ma, opre mqen je uobi ~a je nim ele men ti ma i, da ka `e mo, ar te fak ti ma sva kog dru gog tr ga u naj {i rem zna ~e wu tog grad skog poj ma: klu pe u kom bi na ci ji gvo zde nih no gu s da {~a nim oval nim se dal nim po vr {i na ma, ve li ke za o bqe ne cr ven ka ste sak si je kao an fo re is pu we ne ze mqom i `bu na stom flo rom, ma le be ton ske po su de za sme }e i dr vo red sve tiq ki sa po tri be le ku gle na lo za stim pe teq ka ma gvo zde nog cr no ofar ba nog elek tri~ nog sta bla. Grud ni ko{ i sr ce tr ga, sr ce mr tvo kao ka men, pra zna tep si ja ta ko re }i (a ta ko i ne re }i), bez li~ na i, da taj iz raz ni je ta ko po tro {en i mo de ran, re kao bih: otu |e na ho ri zon ta la za sa |e na kan de la bri ma, oze le we na je – ako se ta ko mo `e re }i! – pri god nim tan kim mla di ca ma u `i ~a nim za {tit nim ma ska ma for si ra nim uz objek te po du bo kim rub nim li ni ja ma tr ga.

Le tos, ka da sam u svoj srem ski re por ter ski dnev nik utef te rio pr vi do la zak na ovaj trg, trg na ko ji sam u stva ri ba nuo tog u`a re nog ne nor mal nog da na oko dva na est (i ne zna ju }i da iza zgra de op {ti ne po sto ji trg), tek, ne ko li ko {a re nih sun co bra na u za stra {u ju }e pra znim ba {ta ma, me |u mr tvim ili po lu mr tvim sto lo vi ma i sto li ca ma dva ili tri ka fea, be {e sve, da, be {e sve {to me je pod se }a lo na di sa we i ra do sti grad skog `i vo ta, dok sam ki la vim ko ra kom, sku van i ovla `en, pro la zio po plo ~a nom grad skom le di nom. Vru }i na, ili, mo `da je pri me re ni je re }i, sun ~e va me }a va, ko ja je tog da na, naj vre li jeg da na naj vre li jeg le ta, sve {to di {e sa te ra la u hla do vi nu, osim jed nog uvr nu tog no vi nar skog eks pe ri men ta to ra, stra sni ka i, la ko je mo gu }e, bu da le, ko me je ba{ ta na ja vqe na lo ma ~a po slu `i la da u Sta roj Pa zo vi is pi tu je mo gu} no sti i, za {to ne re }i, vi {e sta di ju me re por ta `e, pre tvo ri la je taj trg u me ta fo ru apo ka lip ti~ ne ur ba ne pu sto {i.

Po ~et kom ok to bra, ka da sam ta mo, opet, na i {ao, a be {e dan ka ra ku {qiv i ni ka kav, za mu }en i spa ran, ta ko re }i (a ta ko i ne re }i), dan bez bo je, uku sa i mi ri sa – pa i za ta kav dan ne ko bio da sve svo je bo gat stvo! – taj pu sti sta ro pa zo va~ ki trg, s dva ili tri mu {ka i `en ska ~o ve ka, ko ji su ga uz du` i po pre ko for si ra li, u~i nio mi se jo{ za ni mqi vi jim i in spi ra tiv ni jim od onog tr ga ko jeg sam do `i veo le tos. I za gle dan u me ta fi zi~ ku, a bo ga mi i fi zi~ ku pra zni nu tog tr ga, shva tih da sam upra vo na pi sao jo{ jed nu re por ta `u od ni ~e ga! n @eq ko Mar ko vi}

l Srbija }e braniti Kosovo svim sredstvima me|unarodne zajednice.

KOSOVSKU BITKU U ANIMIRANI FILM

ta rim do brim i me ni ta ko dra gim re por te ri ma sta re go spo |e Evro pe, de ta qi sti ma, na tu ra li sti ma i for ma li sti ma ru skofran cu ske {ko le (Tur ge wev, Zo la), za vi sni ci ma i stra sni ci ma fi zi~ kih, ge o graf skih i me te o ro lo {kih opi sa, po ja va i fe no me na, ko ji su ume li da na te na ne, sko ro hi rur {kim re zo vi ma, i s fo to graf skom, pa bo ga mi i por no graf skom pre ci zno {}u svo jih “hra pa vih” re ~e ni ca u ko ji ma se jo{, po sle to li ko go di na, ose }a di sa we ~o ve ka i pul si ra we we go ve pla zme, ras klo pe ne ~i je li ce ili psi hu, ta ko re }i do krv nih zr na ca ili do dna pod sve sti, ili ras klo pe ne ki pej za`, ta ko re }i do ~e sti ce – ta kvim, da kle, maj sto ri ma re por ta `e mla di, pak, la vo vi mo der nog, br zog i ak ci o nog, “ame ri~ kog” pi sa nog re por ter skog no vi na ra stva, pod sme va li su se i, se }am se, pri pi si va li im i to da, kad ne ki pi sac ne ma {ta da ka `e – a par ce lu ne ~im tre ba po pu ni ti – on da pri beg ne za mor nom opi su ne ~i jeg li ca, pej za `a, ki {e... Pa, {ta!

Kad god mi se smu ~i ili, po {te ni je re ~e no, kad god mi se zga di to, na zo vi mo ga, utrob no, ak tu el no i po li ti~ ko, br zo i teh ni~ ko re por ter sko no vi nar stvo, i uop {te svo to bo le sno elek tron sko ubr za we (ko je vaq da jed nom mo ra da uspo ri), se tim se – se tim sa sim pa ti ja ma i po {to va wem – tih sta rin skih spo rih re por te ra, i iz la zi mi pred o~i je dan srem ski frag ment iz onih do bri spo rih vre me na – sa da ve} od pre sko ro ~e tr de set go di na – ka da sam po vru }i ni (ne ma ju }i pa met ni jeg po sla) ja hao bi ci kli za pe klim i pra {wa vim poq skim pu tem iz me |u mog Vrd ni ka i le pe Ru me, po li van sen ka ma de be lih du do va i ora ha i, mlad i lud, ver glao pe da le kao ma ni jak i, pri tom – ko li ko da se zna ko je br `i! – pre sti gao ri ta vog {e {ir xi ju ko ji je, se }am se, i ne osvr nuv {i se, dre mao i dr mu sao gla vom na {kri pa vim {in skim ko li ma, dok su we go va dva ugo je na sne `na po dol ska vo la, po di za la ko pi te sa za pe kle ze mqe kao da ih iz vla ~e iz `i vog be to na.

Pri zna jem, sa wam tu spo rost.

I mo `da pod uti ca jem svo jih ru sko-fran cu skih re por ter skih uzo ra, ali i ra nih srem skih bi ci kli sti~ kih ra do va, kad god se na |em u ne kom me stu na kon ti nen tu Sre mu, i dok gla vi wam {o ro vi ma, pod sve sno (ili sve sno, ko }e to sa si gur no {}u zna ti) pri zi vam du do ve i ora he. I onog {e {ir xi ju s de be lim vo lo vi ma.

I vo lim da pi {em re por ta `e od ni ~e ga!

Te o rij ski, ot pri li ke to zna ~i ovo. Re por ta `a od ni ~e ga (pri vid no od ni ~e ga, raz u me se), na pi sa na na prin ci ma mo je ne pri zna te Te o ri je slu ~aj nog pro la zni ka, za raz li ku od za nat ske ili {kol ske, {to }e re }i teh ni~ ke re por ta `e (ako je to re por ta `a), ko ja ve} sa mom spe ci fi~ nom sna gom te me vo di pi sca, pa i po kri va sla bog pi sca – ova, pak, mo ja re por ta `a, re por ta `a bez po vo da, re por ta `a od ni ~e ga, ba ve }i se `i vo tom ta ko Trg u Staroj Pazovi {to se ba vi i sa ma so bom, pa i sa mim auto rom, do ka zu je da pri ~u tre ba ot kri ti u ma lim la bo ra to ri ja ma `i vo ta, i to ta ko {to pi sac vo di pri ~u, pa i stva ra do ga |aj, a ne da pri ~a i do ga |aj vo de i stva ra ju pi sca. U srem skoj prak si to di {e ova ko...

PR VI PRI MER. Glav no sta ro pa zo va~ ko ras kr {}e na ko ri do ru No vi Sad–Be o grad, za li ve no sve `om as falt nom ko rom s jo{ pla vi ~a sto-qu bi ~a stom bo jom bi tu men ske ko {u qi ce i s bli sta vo be lim ze bra ma na cr ta nim na ~e ti ri }o {ka, obe le `no je i, prak ti~ no, de fi ni sa no – ako se ta ko mo `e re }i – ver ti ka lom evan ge li sti~ kog ne be skog pred stav ni {tva slo va~ ke cr kve okre ~e ne u be lo-`u tom de ze nu, kao i zgra da ma na }o {ko vi ma s po ~et ka ve ka, ukra {e nim zvo na stim iz ra {ta ji ma na kro vo vi ma po kri ve nim eter ni tom. Pod uslo vom da, do ko tr qav {i se od o zgo iz prav ca In |i je i Fru {ke go re, va{ to ~ak na se ma fo ru sa vi je le vo – upra vo ste u{li u Sve to sav sku, i kroz wu, ako vam je vo qa, iz vo li te u Ba nov ce; ako, pak, na ras kr {}u za lo mi te de sno – upra vo ste u{li u ]i ri la i Me to di ja, i kroz ovu uli cu (ako ne }e te na `e le zni~ ku sta ni cu) iz vo li te u Go lu bin ce.

Ovo ga pu ta re por ter ski tre ti ram de sno kri lo ras kr {}a, gla vi wam be ton skom kr pa rom tro to a ra po red pro zo ra i is pod kro {wi u ra nom ok to bar skom sta di ju mu ve ja wa i ok si di ra wa li {}a, i pre dam nom je u za mu }e noj i de for mi sa noj, {ta vi {e, o~u |e noj per spek ti vi ti hog {mr qa vog ki {nog da na bez ki {e, po put fo to gra fi je pre svu~ ne pla vi ~a stom se pi jom, bu le var ski {i rok {or pri zem nih ku }a, ku }i ca i ku }er di, {to sta rih, {to mla dih, {to uglan ca nih, a {to za ba ta qe nih, uosta lom kao i dru gde.

Ka ko, da kle, iz su ve dre no vi ne uli ce ]i ri la i Me to di ja is ce di ti re por ta `u? Ta ko {to }e i sa ma re por ta `a, pod vrg nu ta si tu a ci ji i iro ni ji `i vo ta, po sta ti su bjekt re por ta `e.

I {ta tu vi di mo? Po {to je no} bi la ve tro vi ta, s ne ko li ko ku gli ca ki {e – pa i sa da, s vre me na na vre me, dok for si ra mo }i ri li~ nu uli cu, za ta la sa ju se kro {we iz nad tro to a ra – ta ko je sa ne kih sta ba la opa lo do sta ora ha, pqu sak ora ha u tra vi i ka na li ma is pod sta ba la, i ta ko se tu i ta mo mi mo i la zi mo i po zdra vqa mo sa mu {kim i `en skim qu di ma ko ji ku pe ili otre sa ju ora he is pred svo jih ili tu |ih ka pi ja. Ne ka da su du` bu le va ra ]i ri la i Me to di ja, ali u dru gim ula ca ma Sta re Pa zo ve, ra sli du do vi, ko je je jo{ sta ra Te re zi ja de kre tom za da si la...

l Ovce za ovnom, ovacije za zvonom.

kwi ge ro |e nih odav no od ne se ne iz Som bo ra.

Ipak, sum wu u ovu pret po stav ku uno si ~i w e n i c a da su se oba sta r i j a bra t a Bru mer o`e ni li de voj ka ma - Je vrej ka ma, kao i da se po iz bi ja wu Pr v og svet s kog ra t a „Pa r i ` a n in“ Er n est pri d ru ` io ar mi ji Fran cu ske u bor bi pro tiv Ne ma ca i Austro u g a r a, ali i to {to je pred ula z ak Ver m ah t a u Pa riz to kom Dru gog svet skog ra ta u `ur bi emi gri rao u SAD. Mi s te r i j u wi h o v og od no sa sa pro sto ri ma na ko ji ma su, po vla sti tom do ku men to v a n om sve d o ~ e w u ro |e ni, do pu nio je i Er n e s tov po k lon sta ro e gi pat skog pra znog kov ~e ga Ne fer- Ernestov poklon Narodnom muzeju re ne pet be o grad skom Na rod nom mu ze ju, 1921. go di ne, mo do radosti i proslave `iu ko ji je sme {te na ni {ta ma we vota. Novi svet je ro|en, svet ta jan stve na „Mo krin ska mu mi koji }e poroditi umetnost doja”, po zna ti ja kao „Be o grad ska stojnu sebe, svet kojem ne tremu mi ja“, dar Pa vla Ri |i~ kog, baju bra}a Brumer i „wihova“ ple m e n i t og od Skri b e { }a, renesansa. Mo`da je Jo`i ipak srp skom na ro du. umro na vreme!?“, zapita se „Ne, ni {ta ni je kao pre. Ernest Brumer, prelistavajuPro{la su vremena pravih po- }i Herstovo bo`i}no izdawe znavalaca umetnosti, kojima „New York Daily Mail“-a za 1947. nisam morao da obja{wavam godinu i srknu dobar gutqaj razliku izme|u Monea i Ma- odli~nog kentaki burbona iz nea, izme|u anti~ke Gr~ke i japanske ~ajne {oqice Meiyi Rima. Protutwala je svetska perioda. klanica i qudima je stalo san Mi li} Mi qe no vi}

Re por ta `a od ni ~e ga

Ilija Markovi}

mu ze ja

UPOTREBA @IVOTA

l Minus je linija maweg otpora.

STAROEGIPATSKI KOV^EG

9

10

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

INTERVJU DAR KO TRI FU NO VI], PRO FE SOR FA KUL TE TA BEZ BED NO STI U BE O GRA DU

Srp ski softver identifikuje svet ske te ro ri ste F

akultet za bezbednost i Matemati~ki fakultet u Beogradu napravili su jedinstvenu bazu terorista i organizovanog kriminala. Tako je Srbija postala jedina dr`ava u svetu koja ima program sposoban da upore|uje sli~nost lica i na osnovu ove baze podataka otkriva kriminalce. No, to {to su svi teroristi i kriminalci u jedinstvenoj bazi i {to je re~ o delu na{ih qudi, ipak, ka`e u razgovoru za “Dnevnik” Darko Trifunovi}, profesor Fakulteta bezbednosti, nije dovoqno i da Srbija to koristi.

– Potencijal celog projekta je izuzetno veliki, o ~emu svedo~i i interesovawe qudi iz obave{tajnog sektora IBM. Ali mi sami ne znamo to da cenimo. Srbija bi ~ak mogla ozbiqno i da zaradi na ustupawu ovog sistema drugim zemqama. Radi se o stotinama hiqada evra godi{we zarade. Na`alost, nijedna dr`avna institucija ne pokazuje interesovawe da se ovaj sistem primeni u praksi, ali mi nismo prvi i jedini slu~aj gde dr`ava izdvaja orgomna sredstva za nauku i tehnologiju a da je kona~an “proizvod” ne zanima. I pla{im se da }e ovaj na{ projekat zavr{iti kod nekog drugog, pa }e onda za nekoliko godina Srbija dati milione evra da bi ga uvezla – obja{wava Trifunovi}. l O ka kvoj ba zi po da ta ka kri mi na la ca i te ro ri sta ce log sve ta se ra di?

– Baza je nastala tako {to smo dobili mogu}nost da koristimo podatke Evropskog centra za studije bezbednosti iz Garmi{-Partenkirhena u Nema~koj “Xorx Mar{al”. Postiplomci koji poha|aju kurs, a radi se mahom o qudima iz slu`bi bezbednosti, tokom svoje obuke izvla~e ise~ke iz medija i prave dnevne izve{taje o svemu {to se de{ava u svetu po pitawu bezbednosti i terorizma, kako gru-

pa tako i pojedinaca. U jednom trenutku smo shvatili da ti izve{taji studenata nemaju samo kvalitet otvorenog izvora, ve} i onaj na koji se sve bezbednosne slu`be mogu osloniti. Tako smo u na{oj bazi napravili nadogradwu onoga {to radi Centar “Xorx Mar{al”, povezuju}i imena pojedinaca, grupa, teroristi~kih napada... l Ko ji je zna ~aj ta kve ba ze po da ta ka?

– Zna~aj je u tome {to ona ima znatno ve}u koli~inu podataka od primarnih baza dr`avnih in-

stitucija. To zna~i da se u woj ne nalaze samo kriminalci sa nacionalnih ili Interpolovih poternica, ve} svi koji su bili osu|ivani ili imali neke veze sa drugom stranom zakona. Ona ima mogu}nost vi{estrukog tra`ewa, odnosno ogromnog ukr{tawa podataka, sve dok se ne dobiju oni relevantni za neku osobu. To, recimo, zna~i da kada bi se na na{oj granici pojavili ~lanovi IRA-a, ili neke druge teroristi~ke organizacije, koji su odle`ali u zatvoru zbog nekog zlo~ina, klasi~na policijska provera ne bi dala rezultate jer se oni vi{e ne na-

[a ma ri ume sto po hva le l Tvr di te da se va{ soft ver mo `e efi ka sno ko ri sti ti i u spre ~a va wu ile gal nih mi gra na ta, te da mo `e mno go u~i ni ti na sma we wu bro ja la `nih azi la na ta iz na {e dr `a ve zbog ko jih nam pre ti po vra tak vi za?

– Da se koristi ova baza podataka, bila bi znatno oja~awe u za{titi dr`avnih granica. Primera radi, ako postoji odre|en broj lica za koje je poznato da zloupotrebqavaju na{ paso{, koje dolaze iz krimogenih grupa i kojima je azilant postala profesija, ve} na samo wihovo pojavqivawe na dr`avnoj granici baza bi reagovala, i na vreme bi se prema tom licu sprovode odgovaraju}e zakonske mere. Za primenu sistema u praksi nisu potrebna skoro nikakva ulagawa i pre desetak dana Srbija je mogla sa ovim na{im programom iza|e pred EU i poka`e da ima na~ina za re{avawe problema azilanata. Ali ona to nije u~inila ve} je dobila {amare.

laze na poternicama. Me|utim, ova baza bi ih prikazala kao potencijalnu pretwu zbog pro{lih kriminalnih radwi i dala mogu}nost na{im bezbednosnim slu`bama da ih prate i obrate na wih pa`wu. l Da li u ba zi po sto je i fo to gra fi je kri mi na la ca i te ro ri sta, od no sno ko li ko taj je din stve ni sof ter ima mo gu} nost u pre po zna va wu li ca?

– U ovom jedinstvenom softveru ima ~etiri nove metode u prepoznavawu lica. Me|utim, da ne bude zabune, sama tehnika prepoznavawa lica nije ni{ta novo, ali su se na{i studenti i ekspertski timovi Matemati~kog fakulteta potrudili da primenom najsavremenijih metoda u matematici ovu bazu nadograde. Naime, oni su nedavno zavr{ili probne verzije programa sposobnih da prepoznaju crte lica, a zatim da ih na osnovu matemati~kih prora~una upore|uju. Ideja je da se na svakom licu uo~e istaknute ta~ke, “lendmarkovi“, koji se zatim, odgovaraju}im matemati~kim transformacijama, pretvaraju u kod. Ina~e, poseban kvalitet ove baze podataka je i mogu}nost da se ona primeni na mobilnom telefonu i tzv. android aplikacija je ve} u zavr{noj fazi implementacije. To }e omogu}iti kori{}ewe na terenu, posebno na grani~nim prelazima, aerodromima, raznim manifestacijama… l Ko me je na me we na ba za po da ta ka?

– Wena svrha nije da bude primarno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Ona je sekundarno sredstvo u poqu dr`avne bezbednosti, {to zna~i da se uz wenu pomo} poboq{ava rad policije, carine, vojske, BIA i drugih bezbednosnih organizacija, a doprinosi i podizawu nivoa bezbednosti aerodroma, banaka, po{ti, {kola, stadiona, velikih mitinga… Va`no je napomenuti da su{tina ove baze podataka nije da se qudi tek tako hapse, ve} da slu`be bezbednosti budu u toku i na vreme upozorene na svaku mogu}u opasnost. Drugim re~ima, da oni ~iji to posao budu upozoreni da se neko lice, koje je ~inilo odre|ena krivi~na dela u smislu organizovanog kriminala i terorizma, nalazi na teritoriji na{e dr`ave. n Qu bin ka Ma le {e vi}

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

11

„DRUGI SUSRET” PROTIVAVIONCA ZOLTANA DENIJA I AMERI^KOG PILOTA DEJLA ZELKA

Mir i porodica, bez politike ilm „Dru gi su sret” o ne ka da su prot sta vqe nim voj ni ci ma, pu kov ni ku u pen zi ji Zol ta nu Da ni ju i ame ri~ kom pi lo tu Dej lu Zel ku, no si po ru ku mi ra i bu di ve ru u po ro di cu – re kao nam je u „Are na si na plek su” re `i ser @eq ko Mir ko vi} po vo dom no vo sad ske pre mi je re fil ma, 30. ok to bra u 19 sa ti „Dru gi su sret” se do go dio 12 go di na na kon {to je Zol tan obo rio “ne vi dqi vi” F117, ko jim je pi lo ti rao Dejl, i pre to ~en je u dve po ro di~ ne pri ~e ne ka da su ko bqe nih qu di. Pro duk ci ja je tra ja la pet go di na i po ru ke mi ra su pro ~i ta ne isto vet no, emo tiv no i ener gi~ no, a film funk ci o ni {e jed na ko i u Sr bi ji i u SAD, gde je pret pre mi jer no pri ka zan. „Dnev nik” je pi tao Mir ko vi }a da li film ima i po li ti~ ku po ru ku,

F

kroz pri zmu po mi re wa i evro a tlan skih in te gra ci ja na {e ze mqe?

– Po li ti ~a ri }e uvek pro na }i po li ti~ ku po ru ku. Ka da je ide ja na sta la pre pet go di na, hte li smo da po {a qe mo po ru ka mi ra, da se film po sve ti po ro di ci - is kqu ~i vo ta ko. To nas je po ve lo da is tra je mo do kra ja – ka te go ri ~an je re di teq.

U po ku {a ju da ot kri je mo emo tiv nu stra nu ce le pri ~e, raz go va ra li smo sa Zol ta nom Da ni jem, ofi ci rom ko ji je ko man do vao je di ni com za slu `nom za oba ra we stelt le te li ce iz nad Bu |a no va ca. l Kako je izgledao prvi susret sa Zelkom, u prvom licu?

– Emo tiv na stra na nas je po kre nu la da u|e mo u ovaj pro je kat.

Sam po vod se do go dio u mo men tu ka da se sni mao pr vi @eq kov film, “21. se kund”. Ima se kven ca gde me sin po zi va, jer je na {ao na

in ter ne tu in ter vju ko ji je dao Zel ko i u ko me go vo ri o tre nut ku oba ra wa. Ko men ta ri sa li smo ga i ne pla ni ra no me je pi tao: „Ta ta, {ta bi se do go di lo ka da bi se jed nom sreo s wim, {ta bi mu re kao?” Od go vo rio sam da je to sko ro ne ve ro vat no, a da se sret ne mo po zvao bih ga na pi }e. On i ja smo bi li pro fe si o nal ci, iz vr {a va li svo je za dat ke, pa za {to ne bi smo se li i pri ~a li o to me. Ve ru jem da je i on ~o vek ko ji sa svim dru ga ~i je raz mi {qa o to me, u od no su na ono {to je mo rao da ura di. U tom mo men tu, s dru ge stra ne ka me re, @eq ko je re kao: “Sjaj no, ti stvar no ne bi imao ni {ta pro tiv to ga?” Na rav no da ne bih. Vo leo bih da se sret ne mo, da ga pi tam ka ko je ne ke stva ri ura dio, ~i sto pro fe si o nal no, ali i pri vat no. Ka ko je sve do `i veo. Za to

su mi emo ci je po me {a ne, s jed ne stra ne pri vat ne, s dru ge pro fe si o nal ne, a tu je i uz bu |e we zbog ~i we ni ce da }e se do go di ti ne {to {to ni ka da ra ni je ni je. l Bilo je i radoznalosti, pretpostavqamo?

– Na rav no! Upra vo ona pri rod na ra do zna lost. @eq ko je is tra `i vao i sve vi {e i vi {e je po sta ja lo re al no da se to do go di. Ka da je Dejl pr vi put do {ao u ju `ni Ba nat, u Sko ra no vac u op {ti ni Ko vin, sre li smo se, pru `i li ru ku je dan dru gom, po zdra vi li na voj ni~ ki na ~in i bi li smo sre} ni {to je do to ga do {lo. Za hva lan sam @eq ku jer je pre po znao ide ju.

I sve vre me su nas ~i ste qud ske emo ci je vo di le u po zi tiv nom prav cu. l Da li je ovo pravi na~in da se neke rane zacele, da preispitamo ko su nam prijateqi, a ko ne?

– To je pi ta we ko je no vi na ri ~e sto pro vla ~e kroz ovaj pro je kat. Ako gle da mo hri {}an ski, i go vo ri mo da to je smo, on da je hri {}an ski pra {ta ti. Ne go vo rim o to me da ne {to za bo ra vi mo, ali opro sti ti mo `e mo. ^o vek ko ji ne mo `e da opro sti je osu |en da se vra }a na po ~e tak i vr ti stal no u krug. Pre sa bi ra se da li bi tre ba lo ne {to da ura di ili ne i ni ka ko da kre ne na pred. A mi go vo ri mo upra vo o to me da mo ra mo i}i na pred. Ne ke stva ri ne sme mo za bo ra vi ti i one }e nas na u ~i ti {ta za pra vo tre ba u~i ni ti u od re |e nom tre nut ku. To je isto ri ja, u~i te qi ca `i vo ta. Ka da bi svi mi pam ti li ka ko su na {i ve li ki ju na ci i pre ci po gi nu li u ovoj ili onoj bi ci, {ta bi bi lo od nas? Da li bi od ga ja li de cu ko ju bi u~i li po zi tiv nim stva ri ma?

Naj ve ro vat ni je ne, vr te li bi smo se oko to ga. Ovo je pri mer ko ji tre ba da u qu di ma pro bu di po zi tiv na ose }a wa, da sa vla da ju unu tra {we pre pre ke i men tal ne zi do ve ko je mo `da ga je pre ma pri ja te qi ma, ro |a ci ma, pa i dru gim dr `a va ma. Pro baj mo to da na |e mo, ne }e mo ima ti dru gi `i vot, krat ko je vre me. Ako ne {to ne ura di mo, dru gi po ku {aj ne }e mo ima ti. l Da li se bojite politi~ke zloupotrebe filma?

– Uvek je to re al no mo gu }e. Sve je is po li ti zo va no, po ~ev {i od iz bo ra za mis Sr bi je do bi lo kog sport skog do ga |a ja. Pre po ru ~io bih svi ma ko ji bi `e le li da is po li ti zu ju ce lu pri ~u da ne ~i ne ni {ta {to ne bi ~i ni li svo joj de ci. Ovo je op {te do bro, ne jed ne ili dru ge po li ti~ ke stra ne, ve} na {eg dru {tva i dr `a ve. Ko god da je na po li ti~ koj sce ni, mo ra pre po zna ti ovaj pro je kat kao je dan od onih ko ji mo `e da pri ka `e po zi tiv no na {u dr `a vu. Do sa da su nas sa ta ni zo va li i ovo ni ko ni je o~e ki vao, je din stve no je u sve tu. l Porodica i drugarstvo su, ipak, najva`niji?

– Sve je to deo po li ti ke, i po ro di ca i emo ci je, ali haj de mo se osvr nu ti na op {te do bro. Po kre ni mo dru {tvo, vr ti mo se oko pro ble ma kri ze, ko ja je ne pre kid na, i vu ~e nas na do le. Ovo je jed na od mo gu} no sti da je pre va zi |e mo... l ... i da ~ovek koji nas je bombarovao po nare|ewu dobije ime, lik, porodicu, karakter?

– Da, on kroz film ka `e da mu je sve ga `ao. Sa da sa svim dru ga ~i je gle da na to, ali to je bi lo ne mi nov no. U tom mo men tu je on iz vr {a vao na re |e we. Mi slio je da stvar no do no si de mo kra ti ju, da su ov de di vqa ci u dik ta tu ri, `e leo je da po mog ne. Wi ma su da ti voj ni ci qe vi, ni je im go vo re no da su to mo `da ci qe vi ko ji }e na u di ti ci vi li ma. Ka ko god mi go vo ri li o to me, isto ri ja vo |e wa ra to va upra vo go vo ri o qu di ma ko ji iz vr {a va ju za dat ke, u in te re su svog dru {tva i dr `a ve, ka da se in te re si su ko bqa va ju. Film, s dru ge stra ne, go vo ri o to me da je bo qe se sti, raz go va ra ti i kom pro mi som do }i do re {e wa, ne go da ra tu je mo ma kar je dan mi nut. n Igor Mi ha qe vi}

VESTI Berluskoni ostaje u politici Biv {i ita li jan ski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni iz ja vio je da }e osta ti u po li ti ci, po sle pre su de su da u Mi la nu ko jom je pro gla {en kri vim za uta ju po re za. Ber lu sko ni je re kao da ose }a „oba ve zu da osta ne na tom po qu” ka ko bi za {ti tio Ita li ja ne od, ka ko je re kao, pra vo sud nih ne prav di.

Sud u Mi la nu osu dio je u pe tak ber lu sko ni ja na ~e ti ri go di ne za tvo ra, a za tim mu ka znu uma wio na go di nu da na na osno vu za ko na o am ne sti ji.

Ubica je do{ao sa istoka Ni ko las Mok ford, {ef bri tan ske is po sta ve ame ri~ ke naft ne kom pa ni je Ex xon Mo bi le, ubi jen je na uli ci u Bri se lu pred o~i ma svo je su pru ge dok su iz la zi li iz re sto ra na. Mok for da je po ku {ao spa si ti je dan me {ta nin, no ni je mu bi lo spa sa i pre mi nuo je na

pu tu do bol ni ce. De ta qi o ovom zlo ~i nu, ko je se do go dio jo{ 14. ok to bra, tek su ju ~e iza {li u jav nost, jer je po li ci ja sve vre me za ta {ki va la ceo slu ~aj. Iako je pr vo bit na te o ri ja bi la da je Mok ford ustre qen u ne u spe lom po ku {a ju kra |e we go vog auto mo bi la, sa da po li ci ja sum wa da je ubi jen upra vo zbog svog po sla u naft noj kom pa ni ji, a iz vor bi zak is tra zi ka zao je ka ko li kvi da ci ja ima sve od li ke pro fe si o nal nih ubi ca iz Ru si je ili Is to~ ne Evro pe.

Ja~a rasizam u SAD Od no si pre ma Afro-Ame ri kan ci ma u SAD se ni su po boq {a li ot ka da je pre ~e ti ri go di ne iza bran pr vi cr ni pred sed nik, usta no vqe no je u an ke ti agen ci je Aso {i je ted pres. Sa da 51 od sto be lih Ame ri ka na ca ima eks pli cit ne an ti cr na~ ke sta vo ve, u od no su na 48 procenata iz is tra `i va wa 2008. Ta kav od nos bi mo gao da ugro zi {an se pr vog cr nog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me da bu de re i za bran na gla sa wu 6. no vem bra.

[TA JE OSTALO OD MARTINA LUTERA NAKON PET VEKOVA

Dan reformacije n Pi{e: @i vi ca Tu ci} o sled wi, tri de set i pr vi dan u ok to bru, pro te stan ti zam obe le `a va {i rom sve ta kao „Dan re for ma ci je”, po kre nu te 1517. od ka to li~ kog mo na ha av gu stin skog re da Mar ti na Lu te ra (1483–1546). Tog da na te go di ne, on je na dvor skoj cr kvi Vi ten ber ga na ula zna vra ta „pri ko vao” svo jih 95 te za kri ti ke cr kve ne prak se i po tre bi du bo ke re for me Ka to li~ ke cr kve. On ni je `e leo da stvo ri no vu cr kvu, ve} da is pra vi po sto je }u.

Na ovaj dan u evan ge li sti~ kim, re for mat skim, an gli kan skim i ta ko zva nim slo bod nim cr kva ma, ko je bi ov de na zva li „ma lim ver skim za jed ni ca ma pro te stant ske tra di ci je” (me to di sti, bap ti sti, pen te ko sci, adven ti sti), odr `a va se po seb no sve ~a no bo go slu `e we. Naj broj ni ja pro te stant ska cr kva u Sr bi ji je Slo va~ ka evan ge li sti~ ka, ko joj pri pa da ju go to vo svi Slo va ci Sr bi je.

U we nim hra mo vi ma se na ovaj dan slu `i sve ~a no bo go slu `e we, sve {te ni ci su ob u ~e ni u cr ve ne ode `de kao na naj ve }e pra zni ke, i mo li se za je din stvo op {te cr kve.

Ka ko ka `e be o grad ski sve {te nik ove cr kve Vla di slav Ivi ~i ak, 31. ok to bar je vr lo va `an da tum. „Lu ter je `e leo da cr kvu vra ti iz vor nom u~e wu i prak si, da je ob no vi i sa ~u va u je van |e qu, na apo stol skim te me qi ma”. Cr kvu tre ba uvek ob na vqa ti, re for mi sa ti, da bi osta la do sled na po sla wu i u~e wu, a ujed no bi la „sa vre me na”.

Pro te stan ti zam se pri pre ma da 2017. obe le `i pet ve ko va svo ga po ~et ka. To tre ba da bu de „do ga |aj svet skog zna ~a ja”, ne sa mo za sto ti ne mi li o na sled be ni ka, ve} za ce lo ku pan hri {}an ski svet.

Sva ka ko, po seb no za ze mqe gde je pro te stan ti zam du bo ko uko re wen : Ne ma~ ka, Skan di na vi ja, Ve li ka Bri ta ni ja, Ho lan di ja, Bal tik, Ame ri ka, Ka na da, Austra li ja.

P

Iako je 2017. po ne ki ma da le ko, or ga ni za to ri obe le `a va wa mi sle da ni je. Pro gram je naj ve }im de lom po znat, za raz li ku od ne kih dru gih cr ka va gde sa dr `a je obe le `a va wa ne pre ci zi ra ju ni go di nu da na una pred.

Ka ko Ne ma~ ka ima naj vi {e pro te sta na ta raz li ~i tih de no mi na ci ja i ju ris dik ci ja, tri de se tak mi li o na, a ujed no je i ko lev ka po kre ta, ime no van je gla vi ko or di na tor svih ma ni fe sta ci ja. To je do sko ra {wa bi skup ki wa Mar got Ke sman (55).

Kod sledbenika u Srbiji ve}im je delom zastupqen umereni konzervativizam Ova iz u zet na i agil na `e na, ko ja je uz po mo} me di ci ne, ali i svog iz u zet nog op ti mi zma, pre vi {e go di na sa vla da la rak, maj ka ~e ti ri }er ke, sa go vor ni ca po ~iv {eg pa tri jar ha Pal va za vre me we go ve po se te Ha no ve ru, pre u ze la je na se be da bu de „Lu te ro va am ba sa dor ka”. Ona se za la `e i spro vo di kri ti~ no su ~e qa va we sa po kre ta ~em, jer Lu ter ni je pro gla {en za sve ca – to ga u pro te stan ti zmu ne ma. Po kret, po woj, i ni je bio u svo jim po ~e ci ma to le ran tan, po seb no ne pre ma Ri mu. Lu ter ta ko |e ni je bio oslo bo |en od an ti se mi ti zma i an ti i sla mi zma. I o sve mu tre ba go vo ri ti otvo re no.

Mar got Ke sman na pro sto ne `e li da se ne kri ti~ ki obe le `a va ju bi lej, on tre ba ve} sa da da je po vod da se svet upo zna je sa pe to ve kov nom, ne uvek sjaj nom prak som, pa ne ka sva ko stek ne svo je mi {qe we. Na sle |e je bo ga to, iz we ga ni je pro is te kao mo no li ti zma, to me se ni je te `i lo, ve} ra zno li kost ko ja je to li ko obim na

da wu i sam pro te stan ti zma ne sma tra sre} nom okol no {}u, ne tra `e }i da se to spu ta va. [ta je osta lo od Lu te ra na kon pet ve ko va da bi se tre ba lo pod se }a ti na we ga {ta je on po kre nuo? Ne ki bi, ne bez osno ve re kli, da je on u me |u vre me nu de lom „pro te stan ti zo vao” i Ka to li~ ku cr kvu, jer je ona i sa ma, ne ra do i ne la ko, pri hva ti la pre }ut no broj ne „te ze”, usva ja ju }i ih, po seb no na Dru gom va ti kan skom sa bo ru pre 50 go di na, pri to me, na rav no, ne po mi wu }i auto ra i we go vo na sle |e. Da ka ko, ova kon sta ta ci ja je „vr lo slo bod na”, jer raz li ke iz me |u pro te stan ti zma i ka to li ci zma i pra vo sla vqa su osta le iz u zet no ve li ke, s ma lim iz gle di ma da se ubla `e. Po seb no oko shva ta wa sa kra me na ta, cr kve ne hi je rar hi je, pa do `en skog sve {ten stva i sek su al nog mo ra la. Svet ski li be ra li zam, glo ba li zam, se ku la ri zma, shva ta we qud skih pra va... ta ko |e su te me raz li ka.

U pro te stan ti zmu sve ta pri sut ne su sve ten den ci je, od vr lo li be ral nih do ve o ma kon zer va tiv nih. Kod sled be ni ka u na {oj ze mqi ve }im de lom je za stu pqen „ume re ni kon zer va ti vi zam”, ko ji ni je mo gao iz be }i „no vi je te ko vi ne”, kao {to je `en sko sve {ten stvo. To je kod na {ih pro te stant skih ver ni ka pri mqe no bez ot po ra.

Me |u tim, i ov de je po treb na no va ener gi ja, en ti zi ja zam, opi ra we mar gi na li zo va wu i po ti ski va wu od stra ne ve }ih ver skih za jed ni ca, kao i me re wu ko je „tra di ci o nal ni ji” na ovim pro sto ri ma. Za da tak „lu te ra na ca” je, ta ko |e, da pri pad ni ke dru gih kon fe si ja upo zna ju sa svo jom mi si jom i na sle |em, da bu du ini ci ja to ri eku men skog zbli `a va wa – ako to ve} dru gi ne ~i ne do voq no. „Dan re for ma ci je” je uvek po go dan za pro te stant ski prin cip sa mo pre i spi ti va wa. (autor je ver ski ana li ti ~ar)

12

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

CRVENI BRAT VINETU PONOVO JA[E

Howgh, ich habe gesprochen!

(Ha ug, ja sam re kao!)

est svetskih agencija da se u Nema~koj priprema rimejk filma „Blago u srebrnom jezeru“, podsetila je sve sa du`im pam}ewem na neka ranija, sretnija vremena. Originalni film sniman je pre pola veka, 1962. godine, i to kao poduhvat visokog rizika – ali sa dobrim opravdawem. Naime, literarni predlo`ak filmu je istoimeni roman iz pera znamenitog nema~kog pisca Karla Maja (1842-1912).

Iako va`i za autora lakog {tiva, Maj je ponos nema~ke kulture zato {to je naj~itaniji tamo{wi pisac svih vremena, sa preko 200 miliona prodatih kwiga {irom sveta, pri ~emu je polovina tog broja {tampana na nema~kom jeziku.

Oreol najpoznatijeg pisca nije mogla da pomuti ni ~iwenica da je bio omiqeni pisac Adolfa Hitlera, koji je tvrdio da ga Maj inspiri{e i da je wegov junak, poglavica Vinetu, sjajan vojskovo|a od koga treba u~iti. Hitler je u ciqu „vaspitavawa naroda”, ~ak naredio {tampawe „Vinetua“ u tira`u od 300.000 primeraka, koji su podeqeni nema~kim vojnicima.

Posle Drugog svetskog rata Klaus Man je optu`io Maja da je bio mentor Hitlera i nacista; odavno mrtvi pisac nije, naravno, mogao da odgovori na tu optu`bu, ali su u wegovu odbranu ustali brojni velikani, me|u kojima i Albert Ajn{tajn.

Kao svojevrsno finale te odbrane, na 120-togodi{wicu ro|ewa i pola veka od smrti Karla Maja, producent Horst Vendland zapo~eo je snimawe najskupqeg posleratnog nema~kog filma. I to, ni mawe ni vi{e, filma koji se de{ava na Divqem zapadu, ~ime se ulazilo u neprikosnoveni zabran holivudskih vesterna, koji su bili za{titni znak ameri~ke kinematografije i popularne kulture.

Takav potez bio je, ~inilo se, izvan zdravog razuma. Kauboji i Indijanci su morali da dolaze iz svoje postojbine – SAD, da jure tamo{wim prerijama i da, naravno, govore ameri~ki engleski. Samo tada bi vestern bio autenti~an, a sve ostalo falsifikat i kopija koji publika ne}e hteti da kupi.

Dodatni hendikep filma bio je pomenuti „sumwivi status“ Karla

V

Maja zbog kojeg je i daqe, recimo, bio nepo`eqan pisac u socijalisti~kom DDR-u. Snimawe filma po wegovoj kwizi moglo se, dakle, smatrati za provokaciju saveznika, koji su bili blagi prema pora`enoj Nema~koj. Ni situacija sa prikupqenim parama nije bila bajna, pa je odlu~eno da se u ciqu smawewa tro{kova, film snimi u socijalisti~koj Jugoslaviji, u koprodukciji s „Jadran filmom“, a na lokacijama Nacionalnog parka Plitvice i wegovoj {iroj okolini, uz anga`ovawe jeftinih lokalnih „domorodaca“ – glumaca za sporedne uloge.

Zvezda filma, Old [eterhend, bio je Leks Bakster (glumac iz dru-

ge holivudske lige koji je pre toga u par filmova glumio Tarzana), dok je za ulogu Vinetua anga`ovan umereno poznati francuski glumac Pjer Bris. Sve u svemu, film je snimqen i pu{ten u bioskopski promet, da bi 1963. postao najgledaniji u Nema~koj, a potom hit u ~itavoj Evropi. Na krilima uspeha snimqeno je, jedan za drugim, ukupno 17 filmova po delima Karla Maja: naravno, najvi{e je bilo onih o Vinetuu i wegovoj beloj bra}i.

U DDR su, kao kontrateg, od 1966. tako|e snimani vesterni, ali ne po delima prokazanog Maja, ve} po avanturisti~kim kwigama „podobnog“ Frica [tojbe-

{e nego poglavica), da je bio strog ali pravedan, po{ten i ~astan (makar i na svoju {tetu), da je dr`ao datu re~, da je bio pravi xentlmen prema damama (~ak i kada im za wega vaqa mreti), da je uvek bio tiptop, nikad izgu`van, blistavog osmeha i zdravih zuba, te glatkih obraza – pa koja bi mu onda devoj~ica/devojka odolela? De~aci i momci su, pak, davali prednost ~iwenici da je Vinetu vo|a plemena koje se bori protiv doma}ih izdajnika (lo{ih Indijanaca, uglavnom zavedenih bela~kim parama, viskijem i la`ima) i stranog neprijateqa – ~itaj ugwetavawa ameri~ke dr`ave, kao i protiv svakojakih bandita, lopova i ubica (re~ju,

Pjer Bris i Leks Bakster

na. Glavna zvezda bio je Leskov~anin Gojko Miti}, koji je u 11 filmova glumio poglavicu Apa~a.

Sve u svemu, mit o ameri~kom vesternu dobrano je uzdrman, a kona~no je i sru{en kada su po~eli da se snimaju tzv. {pageti-vesterni (1964. pojavio se „Za {aku dolara“ Ser|a Leonea, prvi u tom nizu). Nema~ki vesterni odr`ali su se desetak godina da bi potom nestali jer je publika prestala da ih prati. I sam `anr vesterna bio je u dubokoj krizi, pa je i ameri~ka produkcija drasti~no smawena. Jedino su {pageti-vesterni bili u ekspanziji ali samo jo{ koju godinu, da bi kona~no i oni nestali s bioskopskih programa.

U svakom slu~aju, rimejk filma „Blago u srebrnom jezeru“ u produkciji „Konstantin filma“, uprkos velikim ulagawima i mo}noj produkciji, rizi~an je poduhvat jer vestern vi{e nije popularan `anr, a i slava Karla Maja poprili~no je izbledela. Ipak, vest o novom filmu o Vinetuu starijim `iteqima zemaqa nastalih raspadom SFRJ svakako budi mno{tvo prijatnih se}awa. Jer, slobodno bi se moglo re}i da je Vinetu jedna od ikona popularne kulture biv{e zemqe.

U vreme kada su se filmovi mogli gledati samo u bioskopima i na prvom (i jedinom) TV programu, jednostavno nije bilo deteta koje nije odgledalo ba{ svaki kadar snimqen o legendarnom poglavici Apa~a (isto se tako nisu propu{tali filmovi o Tarzanu, ameri~ki vesterni, ali ni partizanski filmovi). Mada nije imao crte pravih Indijanaca, ve} je i na prvi pogled bio „bledoliki Evropejac“, Pjer Bris je svojom pojavom, lepu{kastim licem, lepr{avom kosom i ode}om od jelenske ko`e ukra{enom blistavim vezom i resama, privla~io poglede pionirki i omladinki mame}i wihove uzdahe.

A kada se, osim dopadqive pojave, uzme u obzir da je Vinetu bio momak na polo`aju (ni mawe ni vi-

bledolikog {qama) – i da uvek ~asno pobe|uje.

Vinetuova politika bila nam je bliska i odgovarala gromkim Titovim parolama „Tu|e ne}emo svoje ne damo“ i „Radimo kao da }e sto godina biti mir - spremajmo se kao da }e sutra po~eti rat“. Vinetu se zalagao za „bratstvo i jedinstvo“, mir u svetu i za miroqubivu koegzistenciju, ali nije bilo kolebqivac ako je trebalo po~eti pravednu borbu za oslobo|ewe od okupatora. Re~ju, Vinetu je bio pravi, po{teni, pravdoqubivi i slobodoqubivi crveni brat. Dodu{e, zvani~no nije bio registrovani ~lan partije, ali se pona{ao kao iskreni simpatizer, pa je smatran za prirodnog saveznika socijalisti~kih i nesvrstanih naroda i narodnosti Jugoslavije. Stoga je razumqivo da je bilo slu~ajeva da su novoro|enim `iteqima Jugoslavije davana imena Vinetu (naravno, takve zahteve mati~ari su, uglavnom, odbijali).

Nije zgoreg podsetiti i da su, osim redovnog pra}ewa bioskopskih avantura Vinetua, koje su se potom proveravale na terenu – prilikom de~ijih igara „kauboja i indijanaca“ – vrlo popularni bili albumi sa sli~icama iz tih filmova koje su deca sakupqala i lepila (tada jo{ nije bilo samolepqivih sli~ica), odnosno me|usobno mewala. Sli~ice su se prodavale u kesici sa „kolois“ `vakom (jedna `vaka - jedna sli~ica) i nisu bile jeftine, ali su tada vremena bila „bogata“ i roditeqi su mogli deci da priu{te mali luksuz. ^ini se da su se, zapravo, najmawe ~itale kwige o Vinetuu, ali i to je bilo u tradiciji na{ih naroda i narodnosti. Vestern je pre pola veka bio u modi pa niko nije mnogo mario kada bi ponosni poglavica izgovorio „Ho ugh, ich ha be ge sproc hen“ - {to bi zna~ilo „Haug, ja sam rekao (svoje)“. Klinci bi lako zanemarili replike na nema~kom (umesto na ameri~kom) zavedeni avanturama koje slede.

Uostalom, nije im smetalo ni kada bi u kakvom stripu pro~itali slede}e: Indijaneri prihajaju na kowi~ke.“Roke u vis, imate kaj dinarjev?“ Tako je to bilo u nekim starim vremenima, u nekom drugom svetu i veku/milenijumu. Kako }e izgledati Vinetu za 21. vek tek nam ostaje da vidimo. n Ili ja Ba ki}

ELVIS PRISLI JE NEHOTICE BIO AGENT CIA!

Ro ken rol za re vo lu ci ju u DDR-u U jeku hladnog rata i izbijawa berlinske krize, u vojsku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava regrutovan je u to vreme najpopularniji muzi~ar Elvis Prisli. Posle polo`ene zakletve, poput drugih stotinu mladi}a, poslat je van SAD u prekomorske baze. Elvis se na{ao u tenkovskoj diviziji koja je bila stacionirana u Nema~koj. No ameri~ki istori~ar Frenk Bis, koji prou~ava Prislijev `ivot, danas tvrdi da takav potez ameri~kih vlasti nije bio slu~ajan.

Prema wegovim istra`ivawima, Elvis je zapravo trebalo da poslu`i kao „tajno oru`je“ u Hladnom ratu. Wegova misija, koju je organizovala CIA, bila je toliko tajna da ni sam Elvis nije znao o ~emu je zapravo re~!? On je, naime, prema planu ameri~kih obave{tajaca, svojim brojnim nastupima trebalo da pokrene omladinu DDR-a da se pobuni protiv svog represivnog re`ima koji im je zabrawivao rokenrol i svaku drugu novost koja je dolazila sa kapitalisti~kog zapada.

Provokacija je bila dobro smi{qena i, navodi Bis, gotovo je uspela. Elvisovi nastupi pro{irili su se preko „~eli~ne zavese„ i sve je vi{e Isto~nih Nemaca, na u`as komunisti~kog vo|stva, po~elo da slu{a kraqa roka. Igranke na kojima su se do tada svirali dosadni {lageri koji nisu dopu{tali iole br`e pokrete plesa~a, zahvaquju}i Elvisovoj muzici, pretvorili su se u mesta razuzdane zabave, a DDRovci su u Elvisovom maniru po~eli da ple{u i po stolovima.

Sve to je komunisti~ke vlasti nateralo na odgovor: li~no je generalni sekretar Komunisti~ke partije Valter Ulbriht zabranio pu{tawe Elvisove

muzike. Prethodno je, pi{e Bis, dobio po nosu od svog moskovskog {efa Nikite Hru{~ova, koji mu je pretio smenom zbog toga {to ne mo`e da poveren mu narod vodi po ispravnom marksisti~ko-lewinisti~kom putu. Poslu{nik iz Berlina nije, naravno, hteo da se zameri svom {efu i odmah je zabranio ne samo Elvisa, nego i svekoliku zapadwa~ku muziku.

No, nakon tog o~ajni~kog poteza nastali su jo{ ve}i problemi: u Drezednu su po~ele spontane demonstracije studenata i gimnazijalaca kojima su se prikqu~ile kolege iz 13 gradova Isto~ne Nema~ke. Sve je izgledalo kao po~etak revolucije i gra|anskog rata, ali komunisti~ka policija je bila mo}nija. Snagom sile raspr{ili su demonstrante, a vi{e od stotinu demonstranata osu|eno je na po {est meseci zatvora.

Elem, da{ak slobode, koji je s Elvisovom muzikom u{ao u DDR, brzo je ugu{en. Ta muzika se vi{e nije slu{ala na javnim mestima, a samo hrabri su je pronalazili na Radio Luksemburgu unutar svoja ~etiri zida, sve u strahu da ne budu otkriveni. A CIA, kako joj je propao prvobitan plan, iskoristila je Elvisa da pozira pri obnavqawu spomenika poginulim nema~kim vojnicima iz Prvog svetskog rata, sve kako bi se Zapadni Nemci jo{ ~vr{}e vezali uz SAD. Amerika je na taj na~in krenula s politikom prema kojoj }e u budu}nosti Zapadni Nemci biti prvi bedem protiv boq{evizma.

A za sve to vreme sam Elvis Prisli, zakqu~uje Frenk Bis, nije ni malo bio svestan uloge koju je imao tokom svoje vojne slu`be u Nema~koj. U svojoj naivnosti mislio je da je samo – obi~an vojnik. n E. P. H.

ODE LO I OSTA LE SIT NI CE ^I NE ^O VE KA, MA BIO ON I YEMS BOND

007 kao agent, al’ re klam ni svojoj je 50. godini, a od samog starta svog mitskog `ivota, odmah omiqen (ali i osporavan), vrlo brzo postao je najpoznatiji i najzabavniji svetski {pijun, {valer i {minker. Xems Bond, ovih dana, jo{ uvek u punoj snazi, do`iveo je svoju 23. filmsku pustolovinu.

Najnovija bondijada pod nazivom „Skajfol“ (Skyfall) svetsku premijeru je imala 23. oktobra, a u na{im bioskopima na repertoaru je od 1. novembra. Britanski kriti~ari, koji su ve} imali privilegiju da vide film, hvale ga, {to je nekako i u skladu s ~iwenicom da je serijal o agentu 007 britansko omiqeno kinematografsko ~edo i stvar nacionalnog ponosa. Prvi utisci su, dakle, u najve}oj meri pozitivni. Pohvale je, najpre, dobio rediteq Sem Mendez, jer je „uspeo da napravi ozbiqan akcioni spektakl“. Ne treba sumwati da je, ve} ustoli~en kao najnoviji Xems Bond, Danijel Krejg i ovog puta potvrdio svoju harizmu, od ranije slavni lik u~iniv{i vi{e ~ovekom od krvi i mesa, udahnuv{i mu ne{to od proleterskog izgleda, istovremeno sa~uvava{i bondovsku aristokratsku eleganciju. Vide}emo uskoro da li mu daje i bar trun humora i ironije.

No, ma koliko da se kao filmska ikona razlikovala od obi~nog sveta, i za mister Bonda va`i, ba{ kao i za prost puk, da odelo ne ~ini ~oveka, ali ipak puno zna~i. Kao i sve ostalo {to ovovremene nam `ivote – kako kome, ~ini materijalno potro{a~kim (ne)kvaliteteno brendiranim. Dakle, nije mala stvar ni u najnovijoj bondovskoj fran{izi, {ta to agent u slu`bi Wenog Veli~anstva kad uzmogne i na sopstveno zadovoqstvo: vozi, obla~i, ~ime puca, koji su mu se gexeti na{li pri ruci, s kim gu`va posteqinu...

“Bondolozi”, verovatno potpomognuti i od samih kompanija, jo{ su u pretpremijernom periodu „Skajfola“ izra~unali da }e u „pro duct pla ce men tu“ (pozcionirawu proizvoda) vrednom 28 milona funti, va`ne uloge imati ~etvoroto~ka{i kao {to su “aston martin”, “jaguar” i “renx rover”, te motocikl “honda”. U skladu sa proletersko - aristokratskim imixem, Krejgov Bond pi}e „hajneken“ pivo, ali i „bolinxer“ {ampawac. Ni{ta mawe nisu va`ne ni Bondove devojke: Francuskiwa Bernis Marloa i Britanka Naomi Heris.

U neku ruku, novi film o Xemsu Bondu je najskupqi reklamni pano na svetu. I najsofisticiraniji. Gledaoci jednostavno nikada nemaju utisak da su izlo`eni agresiji EPP spota, ve} ~ak ne{to vi{e od dva sata, gladaju}i film, `ive u prijatnoj iluziji da od svega toga ponu|enog na ekranu ne{to i wima pripada. Jednostavno Bond je koliko neuni{tivi akcioni heroj, toliko i brend. Jo{ uvek marka n Vla di mir Cr wan ski sa stilom i „za sva vremena”.

U

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

13

S E ] A W A : DE SET GO DI NA OD SMR TI AKA DE MI KA RU DOL FA BRU ^I JA

Me di o kri te ti su nam do {li gla ve

tradiciji be}arca i tamburica Novi Sad su hroni~ari “ozbiqnog” muzi~kog `ivota na ovim prostorima pamtili po prijem~ivoj i kompetentnoj publici, ali i po vrsnim “proizvo|a~ima” i pedagozima. Svojim pionirskim delawem epohu pre Prvog svetskog rata na tom poqu obele`ili su Morfidis i Isidor Baji}, dok }e period posle Druge velike vojne prote}i u znaku kompozitora Rudolfa Bru~ija, ~ija }e deseta godi{wica smrti biti obele`ena u utorak, 30. oktobra.

Sa maestrom Bru~ijem razgovarali smo pre bezmalo deceniju i po, a pokaza}e se da }e to, na`alost, biti i wegov posledwi intervju za ovda{we medije.

– U Zagrebu sam zavr{io sredwu {ko lu i upi sao akademiju kao violinista – pripovedao nam je tada maestro Bru~i. – Me|u tim, do{ao je rat i poslan sam u Vara`din u pozori{te. Tamo sam dirigovao kao mladi apsolvent operetom i uporedo sam predavao u muzi~koj {koli.

Istovremeno, po{to su mi dva brata bili u partizanima, i to ba{ blizu Vara`dina, dosta sam sara|ivao sa pokretom. I onog dana kada su par ti zani u{li u Vara`din, a u{la je ba{ nekim ~udom Vojvo|anska brigada, odmah sam stupio u wihov korpus i sa wi ma do {ao u Beo grad.

Posle sam bio u Centralnom domu JNA. Tamo smo osno vali simfo nij ski or ke star i do 1950. sam bio ~lan tog ansambla. No, po{to je moja `ena, koja je zavr{ila akademiju u Beogradu kod profesora Nikole Cveji}a, dobila anga`man u Novom Sadu, po~ela je i moja novosadska pri~a.

Gotovo celokupnu karijeru vezao je maestro Bru~i za Novi

U

– Po povratku iz Be~a {kolu sam zatekao u jadnom stawu, u~aurenu. U woj su se “u~ili” instrumenti, ali nije bilo i prave muzike. Trudio sam se da to promenim i pored stra{nih otpora. Po~eli smo s osnivawem u~eni~kih ansambala, koji su odmah i nastupali - Filharmonija mladih, kamerni ansambl, hor... ^ak smo uveli za Jugoslaviju ne{to do tada nezamislivo: da i devojke muziciraju na duva~kim instrumentima. No, kontakt sa mladima, `eqnim prave umetnosti, davao mi je snagu, pa

sam mnoge no}i proveo u {koli nad partiturom.

Ni osnivawe Akademije umetnosti 1974, ~iji je maestro Bru~i bio i prvi dekan, nije moglo da pro|e bez wegovog entuzijazma i organizatorske energije.

– Kako sam izabran za dekana, po~ela je bitka za postavqawe temeqa Akademije, u kojoj mi je

Be smrt ni ci u gla sa~ koj ma {i ni – Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti bila je `ari{ta koje je i nau~no i umetni~ki moglo da pomogne razvoju Vojvodine. Voqom ve}ine prikqu~ili smo se SANU, jer je postojala opasnost da akademija, ba{ kao i kosovska, jednostavno bude ugu{ena. Me|utim, odmah je bilo jasno i to da }e u budu}nosti sa ovih prostora te{ko ko vi{e biti primqen me|u “besmrtnike”. Ali to me ni ne ~udi, jer ni neke zaslu`ne srpske intelektualce ne primaju u SANU, koja je postala glasa~ka ma{ina...

Sad - bio je korepetitor i direktor Opere SNP, dekan Akademije umetnosti, a za dve decenije wegovog rukovo|ewa Muzi~kom {kolom “Isidor Baji}” ona je izrasla u najuspe{niju obrazovnu ustanovu te vrste u zemqi.

puno pomoglo neko moje evropsko iskustvo. Od po~etka sam insistirao na obezbe|ivawu najkvalitetnijih instrumenata -jer za razvoj mladog umetnika nije isto kada svira na kakvom kr{u ili pravom “stenveju” kao i na dovo|ewu najboqih

profesora. Tako su na muzi~ki odsek do{li pedagozi sa Moskovskog konzervatorijuma poput Marine Ja{vili, na likovni prof. Nikolajevi}, a na pozori{nom sam odmah anga`ovao Boru Dra{kovi}a, za {ta je trebalo i hrabrosti jer je imao status disidenta. I imam utisak da smo uspeli da postavimo akademiju na jakim temeqima, te se ne mo`e tako lako sru{iti.

Zaslugom maestra Bru~ija 1978. formiran je Muzi~ki centar Vojvodine, koji je objediwavao sve {to je na tom planu bilo bitno: operu, balet, filharmoniju, kamerne ansamble, koncertnu poslovnicu... No, mo}na institucija ugasila se odmah po wegovom odlasku u penziju, 1983.

– Centar je ulagao u sve ansamble koji su mogli da poslu`e za razvoj muzi~kog stvarala{tva u Vojvodini a i tada{woj Jugoslaviji. Pripremani su ozbiqni programi sa poznatim dirigentima i izvo|ima koji su impresionirali svojom ozbiqno{}u, a repertoarska politika je omogu}avala afirmaciju i na{im mladim kompozitorima, te su mogli da razmi{qaju o svojoj budu}nosti.

Odjednom je ovda{wi muzi~ki `ivot postao uzorom u celoj zemqi. Me|utim, Centar se naprosto nije uklapao u postoje}i samupravqa~ki sistem prepun mediokriteta koji su bili u stawu da sru{e i najboqi plan i program.

Od obimnog i raznovrsnog kompozitorskog opusa, pored brojnih orkestarskih dela (poput svite “Maskal” ili “Simfonije lesta”, koja je dobila Gran pri na konkursu belgijske kraqice Elizabete), izdvajaju se baleti “Katarina Izmajlova”, “Demon zlata” i “Kirka”, te opere “Prometej” i “Gilgame{“.

– U ovoj zemqi se nikada nije moglo `iveti od ozbiqnog muzi~kog stvarala{tva. Kompozitori su uvek morali da rade i neke druge poslove, kako bi obezbedili egzistenciju, dok je pisawe gotovo bilo hobi. Tako|e, ako nema izvo|ewa, odnosno komunikacije izme|u kompozitora, kompozicije i slu{aoca, onda on kao stvaraoc i ne postoji. A ve}ina na{ih kompozitora je danas osu|ena na pisawe muzike “za ladicu”. Eventualno se na koncertnim programima na|u neka kamerna ili solisti~ka dela, ali, recimo, o simfonijskoj muzici nema govora. n Mi ro slav Sta ji} n Mi {ko La zo vi}

AR SEN DE DI], LE GEN DAR NI [AN SO WER, GOVORI ZA „DNEV NIK” PRED KON CERT U NO VO SAD SKOJ SI NA GO GI

@r tva sam mi nu log ra da egendarni {ansower Arsen Dedi} i wegov sin Matija, pijanista i kompozitor, odr`a}e u petak, 2. novembra, zajedni~ki koncert u novosadskoj Sinagogi.

– Zapravo sam malo koncerata odr`ao u Novom Sadu, mada sam prvi put nastupio jo{ 1963. sa Zvonkom [pi{i}em. Ali su iskustva uvek bila dobra – prise}a se Arsen. – Ipak, moram re}i i to da nigde ne idem previ{e. A sada pogotovo, kada sam u fazi da po celi dan razvijam ve{tinu odbijawa a da ponu|iva~a ne povredim. No, nekada i ne uspem da odbijem: eto, sada dolazim u Novi Sad, to je dogovarao moj Matija, a i nisam nikada bio u Sinagogi, voleo bih je videti; pa u novembru idem u Sarajevo, posveta Indeksima - razlog je prijateqstvo, isto kao i koju nedequ kasnije kada }u na sceni biti sa Kemalom Montenom…

Najmawe, ka`e, vodi ra~una o sebi.

– Uskoro objavqujem slikovnicu za decu sa CD-om i novu kwigu stihova “Kapi za o~i”. A jedino se tome, izgleda, ne}u posvetiti. Svima drugima sam na usluzi. Nisam vi{e umetnik iz uverewa nego iz usluge.

Kratko i jasno: `rtva sam minulog rada. Ostavio sam previ{e tragova: muziku za 70 filmova, 150 kazali{nih predstava, 31 kwiga, 40 CD-ova… Sad su me zvali iz Leskovca, pitaju kada }u im do}i. Kada? Pa nema me toliko. Jedan moj prijateq je napisao pesmu “Da me ~etiri ima”. To je moj slu~aj. Ali… nema me ~etiri.

Slede}e godine bi}e pola veka od prvog zvani~nog Arsenovog kantautorskog nastupa, i to na Splitskom festivalu…

– Zvali su me i iz Splita. Bilo je nekih dogovora sa tamo{wim HNK, odnosno postojala je ideja da se uradi ozbiqan koncert sa kazali{nim orkestrom.

Ali oni sada tamo imaju neke svoje unutra{we probleme, ko }e biti intendant i tome sli~no, pa }u videti. Me|utim, moram oti}i tamo jer majka moje qubqene unuke Lu je Spli}anka, pa moram i o tome voditi ra~una (smeh)… Zovu me i iz [ibenika, mog rodnog mesta, na Dane kazali{ta. Neko bi bio sretan da ga toliko tra`e, a ja mojoj Gabi ka`em: stra{no! A opet, kako bi tek bilo stra{no da svega toga nema…

Kada govori o unuci Lu, Arsen se sav ozari, a u glasu se potpuno iskreno i bez ikakve zadr{ke ose}aju beskrajana qubav i toplina.

– Lane je ve} ne{to malo snimala, sa Leom Deklevom, a sada je pevala sa mnom, za onu slikovnicu koju smo napravili nas tri pesnika, Tonko Maroevi}, Zvonimir Balog i ja, uz pomo} trojice naivnih slika-

L

ra. Ide Lu i na solfe|o, u~i tri jezika: engleski, francuski, a sad je zbog Gabi, kao Berlinke, po~ela i nema~ki, pa igra ko{arku… I nema kod we glume, da se pravi odrasla ili izigrava dete, nego to~no ono koliko je i kako je. Ne optere}uje se time {to je iz muzi~ke porodice jer je mi ne optere}ujemo. Niko je ni na {ta ne tera, ~ak pomi{qamo i da je malo odmaknemo od klavira, jer stvarno ima puno obaveza.

Ali wena mama ka`e: ~im je optere}enija, tim je boqa. I {ta }u ja… mogu samo da je dr`im u za{titi, dok mogu. I Lu i drugu unuku, Emanuelu, od moje Sandre, koja }e 8. novembra napuniti 50 godina, a eto ima bebu od godinu dana.

Pri~amo i o Bitlsima i Stonsima, s kojima je nekako vr{wak…

– Nikada, recimo, nisam slu{ao Radio Luksemburg. U [ibeniku u detiwstvu nisam ni imao radio, tek nam ga je tamo krajem ~etrdesetih poklonio moj ujak Joso, koji `ivi u Beogradu i ima preko devedeset, prvoborac iz Prve proleterske.

Ali onda su se slu{ale italijanske stanice. A posle u Zagrebu, gde sam studirao na dva fakulteta, pravnom i Muzi~koj akademiji, ve} su me vi{e privla~ili Brel, Aznavur…

Podse}am ga da je prvi wegov snimak ipak bio prepev “Let’s twist again” ^abija ^ekera, sa qubqanskim Diksilend orkestrom..

– Ma na to me je nagovorio izdava~. Ali uglavnom sam slu{ao kantautore, talijanske i francuske, a od Amerikanaca Xonija Ke{a, Dilana i najvi{e Koena. Ali “moji” su ipak bili Brel, Brasans, @ilber Beko, \ino Paoli, Ser|o Endrigo pa i Rus Vladimir Visocki. Bitlsi i Stonsi su bili daroviti, van svake sumwe, ~ak sam svojevremeno i snimio Lenonov “Ima gi ne”, a Makartnija sam kasnije sa wegovim “Vingsima” slu{ao u Zagrebu. No, ipak, to nije moja {oqica ~aja. Kantautori su ipak jedinstveni, oni se ne daju imitirati niti oni imitiraju. Oni su osobe u prvom licu jednine. Na mene neko svojim kvalitetom mo`e napraviti pozitivan, vawski uticaj, ali da }e uticati na moj rukopis – to je apsolutno nemogu}e.

Pitam na kraju Arsena da li je odustao o “povla~ewa u vrt”, o kojem govori ve} godinama…

– Ma ne znam {to }u vam re}... Zaista do|u godine kada se lepo ka`e “on vi{e nije za u poqe, on je za vrt”, za oko ku}e, za mawe radwe… Ali, svakako se vidimo u Novom Sadu. n Mi ro slav Sta ji}

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Pri ho di + ro di teq ska qu bav = {ko lo va we kod ku }e n Pi{e: Du {an Si min kolovawe je obavezno i obavqa se u {koli. Takvo je barem bilo pravilo pre pola veka. Ako bi dete bivalo genijalno i {kola mu dosa|ivala, moralo je da pro|e pedago{ku komisiju i dobije specijalno odobrewe da se {koluje izvan {kolskih klupa. U toj komisiji psiholog je zauzimao najva`nije mesto, budu}i da nije dokazivao genijalnost deteta, ve} naprotiv, da nije mentalno zaostalo. Takvi su bili testovi inteligencije u ta doba.

Najve}i problem koji se ispoqavao svakako je bila procena da li dete mo`e da bude detiwasto a da wegova intelektualna sposobnost nadma{uje uzrast u kojem jeste, ili ve} treba da izgleda zrelo za nivo na koji intelektualno

[

pretenduje. S o~iglednim genijalcima problema nije bivalo, jer violonista virtuoz sa 13 godina samo bi gubio dragoceno vreme po {kolskim u~ionicama.

U Francuskoj se trenutno {koluje kod ku}e bezmalo 20.000 dece. Dovoqno je da roditeqi prijave u op{tini svoju odluku i to je sve. Slu~ajevi kada deca prate roditeqe na put oko sveta po godinu-dve, ili kada odu za poslovima roditeqa u neke egzoti~ne zoolo{ke divqine, na primer, re{avaju se dopisnim {kolovawem. U vreme interneta sve to je poboq{ano, i dovoqno je da se dete ukqu~i dva do tri ~asa dnevno kako bi savladalo kompletnu {kolsku materiju. ^ak i ako trougao roditeq - u~iteq nastavnik zapne» u slo`enijim znawima iz matematike, fizike ili hemije, smesta se obra}a dru-

{tvenim mre`ama da mu se pomogne. U slu~ajevima kada roditeqi sami {koluju decu u ku}i pojavi se nekakva administrativna obaveza za proveru de~jeg znawa oko petnaeste godine, ali to, o~igledno, ne predstavqa razlog za glavoboqu.

U Francuskoj odluke za {kolovawe dece u ku}i prevagwuju u imu}nijim i obrazovanijim porodicama, u na~elu sa vi{e dece, gde majka nije prinu|ena da zara|uje, i gde su stambeni uslovi dovoqno komforni da deca u`ivaju zavidnu slobodu i intimnost. U dokumentarnom filmu drugog francuskog televizijskog kanala (Fran ce 2), nedavno smo pratili kako je organizovan `ivot tri }erke, jedne ve}e za glavu od druge u uzrastu od 7 do 13 godina.

Najpre, nema rasporeda ~asova.

Zatim, nema odre|ene materije,

ona se odabire po znati`eqi.

Potom, nema ocena. I najposle, nema radne nedeqe. U~ewe i igra, kao i u~ewe kroz igru, jednako su zastupqeni. Majka priska~e svakom detetu prema problemu koji re{ava, dok neke predmete rade sve tri zajedno. Na proveri znawa nisu pokazale ni genijalnost ni neznawe. Gotovo da ne znaju za stres i umor od u~ewa. S obzirom da im je interes razli~it za razli~ite oblasti i znawe im je shodno tome potpunije ili dovoqno. O~ito se kroz gradivo probijaju br`e i slobodnije, jer nema ’«formatirawa’ ni vremena ni koli~ine znawa za savladati.

Me|u razlozima koji se navode za odluku da deca ostanu i u~e kod ku}e najzastupqeniji su detiwstvo oslobo|eno dru{tvenih stega i vreme provedeno u potpunoj

porodi~noj qubavi. U Francuskoj nisu u pitawu religiozni razlozi, ili droga u dr`avnim {kolama, koji se naj~e{}e isti~u u Severnoj Americi.

Francuski razlozi nemaju ni{ta sa «za{titom dece od zlog» dru{tva.

Naprosto, kada se ve} sti~u uslovi da se uzdi`u deca, za{to ih ne uzdizati u skladu sa wihovim najdubqim potrebama i najboqim imovinskim mogu}nostima ?

Da se radi o konzervativnim roditeqima a sa izda{nim prihodima, bilo bi im lak{e da decu upi{u u privatne {kole. Dekle, re~ je o stvarnoj qubavi i brizi.

Pitawe za koje roditeqi jo{ nemaju sasvim iskustvene odgovore sastoji se u daqem, izvanporodi~nom podru{tvqavawu te dece.

Kako }e da se sna|u na vi{im stepenicama u~ewa i kada }e da se ukqu~e u s« tvaran `ivot ? S jedne strane, za{ti}enost od neizbe`nih dru{tvenih ozleda u {kol-

skoj sredini o~uvava de~ju du{u ~istom i spokojnom. S druge strane, preza{ti}enost razoru`ava dete od u~ewa kako najbezbolnije re{iti prepreke pred kojima se nalazi. Jer, nije uvek izvesno da }e ovi privilegovani ku}ni u~enici ceo profesionalni `ivot provesti u borbi protiv osoba nalik sebi, niti u dru{tvu sa sebi sli~nima. (autor je {ef de ska na Ka na lu 5)

14

nedeqa28.oktobar2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

15

JE LEN SU PER LI GA - 10. KO LO KULA: Hajduk - Spartak ZV 0:1 (0:0) BOR^A: BSK - Smederevo 1:1 (1:1) U@ICE: Sloboda Point - Rad 1:0 (1:0) BEOGRAD: OFK Beograd - Radni~ki (N) 5:1 (3:0) NOVI SAD: Dowi Srem - Crvena zvezda 1:2 (1:1) DA NAS JAGODINA: Jagodina - Radni~ki 1923 (13.30) NOVI SAD: Vojvodina - Javor (15) BEOGRAD: Partizan - Novi Pazar (17) 1. Crvena zvezda 10 8 1 1 25:13 25 2. Partizan 9 8 0 1 28:6 24 3. Rad 10 5 2 3 13:8 17 4. Jagodina 9 5 2 2 8:4 17 5. Sloboda Point 10 4 3 3 13:16 15 6. Spartak ZV 10 4 2 4 14:11 14 7. Vojvodina 9 3 5 1 6:6 14 8. Novi Pazar 9 3 4 2 12:8 13 9. Radni~ki (N) 10 3 2 4 13:19 12 10. Dowi Srem 10 3 2 5 9:13 11 11. Javor 9 3 1 5 13:9 10 12. BSK 10 3 1 6 10:26 10 13. OFK Beograd 10 2 3 5 11:13 9 14. Radni~ki 1923 9 1 5 3 7:12 8 15. Hajduk 10 1 3 6 6:13 6 16. Smederevo 10 0 5 5 5:16 5 U slede}em kolu (3/4.novembra) sastaju se - IVAWICA: Javor - Hajduk, BEOGRAD: Rad - Vojvodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sloboda Point, NI[: Radni~ki - Partizan, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 OFK Beograd, BEOGRAD: Crvena zvezda - Jagodina, SMEDEREVO: Smederevo - Dowi Srem, SUBOTICA: Spartak ZV - BSK Bor~a.

VOJ VO DI NA DA NAS (15) DO ^E KU JE EKI PU JA VO RA

Agre siv no {}u do bo do va

Uko li ko `e le da za dr `e pri kqu ~ak s eki pa ma iz vr ha ta be le u Je len Su per li gi, fud ba le ri Voj vo di ne da nas mo ra ju da po be de Ja vor. Igra ju pred svo jim na vi ja ~i ma, po svim oce na ma ima ju kva li tet ni ji tim i vre me je da, pr vi put jo{ od 1. sep tem bra, za be le `e pr ven stve nu po be du. Tri jumf nad ^u ka ri~ kim u Ku pu Sr bi je na pra vio je do bru uver ti ru pred da na {wu utak mi cu, ali }e put do tri jum fa bi ti po sut tr wem i No vo sa -

gol na vre me. Kod igra ~a na tre nin zi ma vi dim ve li ku `e qu i sprem nost da naj zad iz bo ri mo po be du. Ve ru jem, da kle, u na {u po be du.

Jo{ uvek ni je iz ve sno s ko jim }e ti mom Voj vo di na u}i u da na {wi su sret, jer Mi ro slav Ste va no vi} jo{ uvek ose }a po sle di ce po vre de, a ni je pot pu no spre man ni re kon va le scent Mar ko Po le ta no vi}.

Na rav no, Vig we vi} na ras po la ga wu ima ve li ki broj igra ~a i mo }i

Od lu ~i li pro jek ti li Do wi Srem - Cr ve na zve zda 1:2 (1:1) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 7.000 . Su di ja: \o ki} (U`i ce), strel ci: Jan ko vi} u 2. za Do wi Srem, a Mi li vo je vi} u 24. i 72. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Vu ko brat (Do wi Srem), Mak si mo vi} (Cr ve na zve zda). Cr ve ni kar ton: ^or da {i} u 21. mi nu tu (Do wi Srem).

DO WI SREM: Be li} 8, Jo si mov 7, Vu ko brat 7, Bu ko rac 7 (od 82. mi nu ta Birn), La ki} 7, Pe {i} 7, Ko {u ti} 7, Pu tin ~a nin 7, Jan ko vi} 7( od 67. mi nu ta Mi lu ti no vi}), ^or da {i} -, Dam wa no vi} 7, To {i} 6 (od 73. mi nu ta Pet ko vi}).

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 7, Di mi tri je vi} 7 (od 82. mi nu ta Mi ja i lo vi}), Mi li ja{ 7, Mak si mo vi} 7, Mi ki} 7, Jo va no vi} 7, Ka sa li ca 7, Mi li vo je vi} 8, Mla de no vi} 7, Ve {o vi} 6(od 46. mi nu ta Mi lu no vi} 7), Mu drin ski 7 (od 63. mi nu ta Ba baq).

Naj bla `e re ~e no, ~ud no pr vo po lu vre me, ko je su obe le `i la dva go la i, na `a lost, su di ja \o -

ki}. Vr lo hra bro su fud ba le ri Do weg Sre ma za po ~e li utak mi cu pro tiv da le ko re no mi ra ni jeg klu ba. Ve} po sle ~e tr de se tak se kun di igre Srem ci su ima li sjaj nu pri li ku. Mla di Ko {u ti} je gla vom pre ba cio pre~ ku. Mi nut ka sni je Do wi Srem je po veo.

Ko {u ti} je pro i grao is ku snog Jan ko vi }a, ko ji do bro od me re nim udar cem sa 14 me ta ra po go dio mre `u. U 13 . mi nu tu Di mi tri je vi} je iz slo bod nog udar ca ozbiq no pri pre tio.

Ini ci ja ti va Cr ve ne zve zde mo gla je uro di ti plo dom u 20, mi nu tu, na kom cen tar {u ta Mi li ja {a, Jo va no vi} {u ti ra pre ko go la Be li }a. Mi nut ka sni je na sre di ni te re na do la zi do du e la Ka sa li ce i ^or da {i }a, ~i ni se sa svim obi~ nog, na kon ~e ga su oba fud ba le ra za vr {i la na tra vi. Na op {te iz ne na |e we, \o ki} je po ka zao ^or da {i }u cr ve ni kar ton, {to je iza zva lo pro te ste igra ~a Do weg Sre ma.

Broj ~a na pred nost Cr ve ne zve zde ma te ri ja li zo va na u 24. mi nu tu. Pri zem nim udar cem sa

Baj ko vi} in ter ve ni {e is pred na pa da ~a Do weg Sre ma Foto: F. Baki}

oko 18 me ta ra Mi li vo je vi} je iz jed na ~io re zul tat. po rav na va re zul tat.

Na sta vak utak mi ce do no si ve li ku ini ci ja ti vu Cr ve ne zve zde, {an se su se re |a le pred go -

Po klon u po sled wem mi nu tu Haj duk – Spar tak Zla ti bor vo da 0:1 (0:0) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 1000. Su di ja: Glo |o vi} (Vr bas). Stre lac: No va ko vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Cvet ko vi} i ]u lum ( Haj duk), a Pu {ka ri} i G. Ada mo vi} (Spar tak Zla ti bor vo da).

HAJ DUK: Bra} 6, Cvet ko vi} 6, Bu la to vi} 6, La li} 6, Ko va ~e vi} 6, ]u lum 6, Ob ro vac 6, Se ku li} 6 (od 63. Zo ri ca 6), Ada mo vi} 6 (od 70.

Ki{ 6), Po po vi} 6 i ]o vin 6 ( od 46. Stoj ko vi} 6).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ko va ~e vi} 7, Bra ti} 7, M. Ada mo vi} 7 ( od 88. Mi li vo jev), Tor bi ca 7, De spo to vi} 6 ( od 90. No sko vi}), No va ko vi} 8 ( od

92. \ur |e vi}), [a rac 6, An to ni} 6, Pu {ka ri} 6 i G. Ada mo vi} 6.

Fud ba le ri Haj du ka su svo jim pri sta li ca ma pri re di li ne pri jat no iz ne na |e we, jer su u ma lom voj vo |an skom der bi ju iz gu bi li od Spar tak Zla ti bor vo de sa mi ni mal nih, ali bol nih 1:0. Bol nih, jer su gol do bi li u 90. mi nu tu, ka da su jed nu svo ju ~i stu lop tu pre pu sti li Slo bo da nu No va ko vi }u ko ji je po klon umeo da va lo ri zu je i ma ti ra Bra }a. [ta se de si lo? Is pu ca na je jed na du ga~ ka lop ta pred gol Haj du ka, na wu su kre nu li Bu la to vi} i La li}, iz gle da da se ni su do go vo ri li ko }e je iz bi ti i tu wi ho vu neo d lu~ nost is ko ri stio No va ko vi} i

lob udar cem lop tu je po sla o pod pre~ ku za po be du Su bo ti ~a na.

Od mah va qa re }i da je Spar tak, na osno vu {an si ko je je imao za lu `io po be du, ali ka da ih ni su is ko ri sti li u go to vo 90 mi nu ta, mi ri sa lo je na re mi. No, da se do po sled weg su dij skog zvi `du ka mo ra igra ti od go vor no po ka zao je ba{ No va ko vi} i taj we gov pri stup je i na gra |en go lom. Tre ba re }i i to da je Haj duk na stu pio osla bqen, bez ka pi te na i naj bo qeg strel ca Ve se li no vi }a, ali to ne mo `e bi ti oprav da we za ble do iz da we onih ko ji su iz {li na te ren. Ina ~e, su sret je bio do pa dqiv, bor ben, ali ve o ma fer. \. Bo ja ni}

PAR TI ZAN DO ^E KU JE NO VI PA ZAR

Va qak ja ~i po sle me ~a sa In ter om Mi lan Bo jo vi}

|a ni }e na we mu mo ra ti da sa vla da ju mno ge pre pre ke. Naj ve }a od wih je ste gra nit na od bra na Iva wi ~a na ko ja, ka ko je re kao i Ne boj {a Vig we vi}, tre ner cr ve nobe lih, ne osta vqa pu no pro sto ra na pa da ~i ma.

- Pred vo |e ni is ku snim Mi lo vi }em, fud ba le ri Ja vo ra igra ju ve o ma or ga ni zo va nu i ja ku od bra nu - ob ja snio je Vig we vi}. - Ba{ zbog to ga u da na {woj utak mi ci od kqu~ ne va `no sti bi }e kre ta we na {ih igra ~a i pu no ra da bez lop te. Mo ra }e mo da na pad ne mo go ste ve} na wi ho voj po lo vi ni i one mo gu }i mo ih da or ga ni zu ju kon tre u ko ji ma ume ju da bu du i te ka ko opa sni. Va `no je da bu de mo str pqi vi, a {to je naj bit ni je, po stig ne mo

Foto: F. Ba ki}

}e, upr kos sve mu, da iz ve de jak tim, spo so ban da nad i gra Ja vor.

- Va `no je da mi, na pa da ~i, do bi je mo do vo qan broj upo tre bqi vih lop ti i ube |en sam da }e mo ba rem jed nu od wih sme sti ti iza le |a gol ma na Ja vo ra - do dao je Mi lan Bo jo vi}, vo |a na va le No vo sa |a na. - Ni je va `no to ko }e bi ti stre lac, bit no je da po be di mo.

Za da na {wi duel, po zna to je i to, da }e Vig we vi} pred nost da ti is ku snom gol ma nu Sr |a nu @a ku li, ko ji je mre `u Voj vo di ne ~u vao i u utak mi ci s ^u ka ri~ kim, po {to tre nut no Ne ma wa Su pi} ni je u pr vom pla nu zbog su ko ba s na vi ja ~i ma u du e lu s kul skim Haj du kom.

A. Pre do je vi}

\or |e vi} sru {io Mo na ko Fi lip \or |e vi} bri qi rao je u der bi ju 12. ko la fran cu ske Li ge 2 u Mo na ku i za kom pli ko vao bor bu za pla sman u elit ni rang. Biv {i na pa da~ Cr ve ne zve zde bio je dvo stru ki stre lac u po be di Nan ta sa 2:0 na go sto va wu pr vo pla si ra nom Mo na ku. \or |e vi} je oba go la po sti gao u pr vom po lu vre me nu, u raz -

ma ku od de set mi nu ta i ta ko do veo Nant na de o bu pr vog me sta sa Mo na kom i An gre som, a svi ima ju po 22 bo da. \or |e vi} je ujed no do bio bio bo qi u du e lu sa do sa da naj bo qim gol ge te rom Li ge 2, Ibra hi mom Tu re om iz Mo na ka, sa da oba na pa da ~a ima ju po de set go lo va u 12 utak mi ca.

Fud ba le ri Par ti za na do ~e ku ju No vi Pa zar. To }e bi ti pra vi is pit za cr no – be le po sle ne sre} nog po ra za od In ter a u Li gi Evro pe. Be o gra |a ni `e le da na sta ve us pe {an niz u pr ven stvu ka ko bi do dat no po pra vi li sa mo pu zda we ko je je ve} sa da na pri li~ nom ni vou.

Mi lo{ Osto ji} de fan zi vac Par ti za na ob ja {wa va da je te {ko pre {al ta ti se na do ma }e tak mi ~e we po sle me ~a pro tiv In ter a.

Ipak, on ve ru je da je va qak spre man za to i da }e da nas od i gra ti pra vu utak mi cu.

- Iza nas je te `ak duel ko ji nas je i psi hi~ ki i fi zi~ ki isr peo.

Ni smo na gra |e ni za do bru igru pro tiv In ter a i to nas ma lo bo li.

Sre }a pa ne ma mo vre me na za ku ka we jer nas ve} o~e ku je me~ u pr ven stvu. Na dam se da mo `e mo od i gra ti na ni vou me ~a pro tiv In ter a i za be le `i ti po be du – re kao je Osto ji} Cr no – be li su ima li do bru pri pre mu. Tre ner Ver me zo vi} ra dio je sa igra ~i ma na mo ti va ci ji.

- Svi od stru~ nog {ta ba pa do ru ko vod stva hra bri li su nas po sle po ra za u ~e tvr tak. Re kli su nam da smo do bra eki pa i da ne ma mo raz lo ga za o~a ja va we. Is ti ca li su da smo naj bo qa eki pa u ze mqi i pri -

pre mi li pred no vu utak mi cu. Hva la im na to me, a mi }e mo po ku {a ti da ih po no vo ne raz o ~a ra mo – is ta kao je Osto ji}.

No vi Pa zar ume da bu de ne zgo dan.

- Oni ima ju am bi ci je ove go di ne ve }e ne go pro {le. Do ve li su ne ko li ko is ku snih igra ~a i to je ono na {ta mo ra mo da obra ti mo pa `wu. Ima ju do bar kon tra na pad i mo ra mo obra ti ti pa `wu na to.

Ipak, ako mi od i gra mo svo ju igru te {ko da nas No vi Pa zar mo `e za u sta vi ti u po bed ni~ kom ni zu u pr ven stvu – za kqu ~io je Osto ji}.

I. La za re vi}

lom Be li }a . Od lu ka je pa la u 72. mi nu tu. Mi li vo je vi} je do bro od me re nim i pre ci znim pri zem nim {u tem, sa oko 18 me ta ra po slao e lop tu u mre `u. @. Ra di vo je vi} EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Tob yi je se pro vu kle

Ar se nal ni ka ko ni je uspe vao da pro na |e re {e we za od bra nu Kvins Park Ren xer sa. Mu ~i le se su se „tob xi je” pred svo jim na vi ja ~i ma sve do 84. mi nu ta, ka da je Mi kel Ar te ta po sti gao pr vi gol u se zo ni i svom klu bu obez be dio vr lo va `na tri bo da.

Je dan od uz bu dqi vi jih du e la od i gran je na Ma dej ski sta di o nu u Re din gu, gde je go sto vao Fu lam.

Me~ je za vr {en bez po bed ni ka 3:3, a ~ak pet go lo va vi |e no je u dru gom po lu vre me nu.

Majkl Li ger tvud je pr vi pre mi jer li ga {ki gol po sti gao dav ne 2005, a dru gi 2.835 da na ka sni je, ~i me je po stao naj bo qi stre lac An ti ge i Ber mu da u Pre mi jer li gi. We go vim go lom Re ding je sti gao do vo| stva u 26. mi nu tu.

Do ma }in je imao mi ni mal nu pred nost sve do 61. mi nu ta, ka da je Bra jan Ru iz Gon za les iz jed na ~io, a vr lo br zo Fu lam je sti gao i do pr vog vo| stva. Kris Berd je po go dio za pred nost go sti ju. Me |u tim, pet mi nu ta pre kra ja opet je bi lo ne re {e no. Stre lac je bio Ga rat Me kli ri. Ka da je Di mi tar Ber ba tov tri mi nu ta ka sni je do neo Fu la mu no vu pred nost, ~i ni lo se da je pi ta we po bed ni ka re {e no. Ali, da ne bu de ta ko po bri nuo se se Hal Rob son Ka nu.

Re zul ta ti de ve tog ko la: Aston Vi la - No ri~ 1:1 (1:0) /Tar ner 79 - Ben te ke 27/, Ar se nal - Kvins Park Ren xers 1:0 (0:0) /Ar te ta 84/, Re ding – Fu lam 3:3 (1:0) /Li ger tvud 26, Me kli ri 85, Rob son- Ka nu - Ru iz 61, Berd 77, Ber ba tov 88/, Sto uk – San der lend 0:0, Vi gan - Vest Hem 2:1 (1:0) / Ra mis 8, Me kar tur 47 Tom kins 90+3/, Man~aster siti Svonsi 1:0 (1:0) /Tevez 61/.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Pao sneg, Su bo ti} po go dio za po be du Po be da nad Real Ma dri dom u sre du do bro je do {la {am pi o nu na pla nu sa mo po u zda wa. Tri da na ka sni je, Bo ru si ja iz Dort mun da po be di la je Fraj burg u pr voj utak mi ci u se zo ni ko ja je od i gra na po sne gu, sa cr ve nom lop tom.Za tek dru go sla vqe Bo ru si je u po sled wih pet ko la Bun de sli ge, po bri nuo se na{ re pre zen ta ti vac Ne ven Su bo ti} go lom u 54. mi nu tu, po sle ~e ga je mla di plej mej ker Ma rio Ge ce po tvr dio po raz do ma }ih - 0:2 (0:0). U pro {lom ko lu, Dort mund je kao do ma }in iz gu bio ve li ki lo kal ni der bi od [al kea (1:2).

U pe toj se zo ni od do la ska u klub iz Majn ca, Su bo ti} je po sti gao 14. po go dak za „mi li o ne re”, a dru gi ove se zo ne. Ipak, utak mi ce

Su bo ti} po sti `e pr vi gol za Bo ru si ju

9. ko la obe le `io je Ma |ar Adam [a lai, ne su |e ni fud ba ler Real Ma dri da. On je po sti gao pr vi hettrik u ka ri je ri, ujed no i pr vi ove se zo ne u Ne ma~ koj. Za hva qu ju }i we mu, Majnc je nad i grao Ho fen hajm - 3:0 (1:0). ^e li~ ni Fe liks Ma gat sme wen je ove ne de qe i to je da lo re zul ta te u Volf sbur gu. Vu ko vi su do bi li For tu nu u Di sel dor fu i po be gli sa dna ta be le.

Re zul ta ti 9. ko la: [al ke - Nir nberg 0:0, For tu na - Volf sburg 1:3 (0:0) / Lan ge ne ke pen 71 - Dost 50, pen 64, Oli} 53/, Majnc - Ho fen hajm 3:0 (1:0) /[a lai 21, 46, 64/, Groj ter Firt - Ver der Bre men 1:1 (1:1) /Edu 8 - Pe ter sen 44/, Fraj burg - Bo ru si ja Dort mund 0:2 (0:0) /Su bo ti} 54, Ge ce 83/.

16

SPORT

nedeqa28.oktobar2012.

PRVA LIGA GRUPA SEVER (M)

PRVA LIGA SRBIJA

Si gur ni Sla no bar ci Proleter - Jedinstvo Putevi 2:1 (1:0) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelci: Obradovi} u 37. i [vowa u 80. za Proleter, a Jeremi} u 91. minutu za Jedinstvo Puteve.

JE DIN STVO PU TE VI: Ze~evi} 6, Marijanovi} 6, Joksimovi} 6 (Dasilva -), Gruji~i} 7, Blani} 7, Jovanovi} 7, Cari} 6 (Simi} 7), Jeremi} 7, Vuji} 7, Mudrini} 7 (Arsi} 7), Firi} 7.

Nakon pola sata igre nije bilo ozbiqnijih prilika za gol, a

Gu `va pred go lom Je din stva

PRO LE TER: Jeli} 7, Tanasin 8, Asani 8, Ivani} 7 (Dragojevi} -), @igi} 7, Kova~evi} 8, Kav~i} 8, Obradovi} 8, Drini} 7 (\ori} -), Tanu{ev 7 ([vowa 7), Babi} 7.

Fo to: D. Iva ni}

onda je u 36. minutu nakon odli~nog prodora Asanija po levoj strani i centar{uta Obradovi} je presko~io loptu koja je do{la do Drini}a, a ovaj je vratio Ob-

radovi}u koji je sa desetak metara bio neumoqiv. Gosti su pripretili u 41. minutu kada je iskusni Vladimir Mudrini} iz slobodnog udarca poslao loptu preko pre~ke. Posebno su za igru bili raspolo`eni bekovi Novosa|ana Halil Asani i Aleksandar Tanasin. Iz jednog odli~nog prodora Tanasina @igi} je na desetak metara loptu zahvatio glavom, ~inilo se da je Ze~evi} savladan, me|utim umesto mre`e ona je pogodila pre~ku i na sre}u doma}ih odbila se do rezerviste Gorana [vowe koji je glavom poslao u mre`u.

Poku{avali su gosti da postignu po~asni gol, krenuli su malo `ustrije prema Jeli}u, {to je ostavqalo dosta prostora za kontre. Iz jedne takve akcije Obradovi} je bio u prilici ali je {utirao pored stative, a zatim je i Babi} zagrejao dlanove dobrog golmana Jedinstva.

Potpuno neo~ekivano gosti su uspeli da postignu po~asni pogodak. Igrala se nadoknada vremena, Slavi{a Jeremi} je prihvatio loptu na ivici kaznenog prostora i preciznim udarcem je poslao u gorwi levi ugao golmana Jeli}a.

M. Popovi}

Pro le ter - Je din stvo P. 2:1 Rad ni~ ki (NP) - Na pre dak 0:0 Ba nat - Ti mok 0:0 In |i ja - Mla dost (L) 2:2 Ko lu ba ra - No vi Sad 4:0 Te le op tik - Me ta lac 2:1 Bo rac - Be `a ni ja 2:1 Vo `do vac - Mla de no vac 1:0 Danas Slo ga - ^u ka ri~ ki (13.30) 1. Na pre dak 12 9 2 1 29:10 29 2. Vo `do vac 12 6 5 1 18:4 23 3. ^u ka ri~ ki 11 6 4 1 12:6 22 4. Bo rac 12 5 5 2 17:8 20 5. Je din stvo 12 4 7 1 13:11 19 6. Pro le ter 12 4 6 2 12:10 18 7. In |i ja 12 4 5 3 10:9 17 8. Te le op tik 12 3 6 3 9:13 15 9. Mla de no v. 12 3 4 5 9:12 13 10. Rad. (NP) 12 3 4 5 9:13 13 11. Mla dost (L)12 3 4 5 12:18 13 12. Ba nat 12 3 4 5 7:15 13 13. Ti mok 12 3 4 5 9:19 13 14. Be `a ni ja 12 3 3 6 15:14 12 15. Me ta lac 12 2 5 5 11:12 11 16. No vi Sad 12 3 2 7 11:17 11 17. Slo ga 11 2 5 4 8:15 11 18. Ko lu ba ra 12 1 5 6 6:11 8 U sle de }em ko lu (3/4.no vem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Bo rac, Mla dost (L) - Te le op tik, Mla de no vac - In |i ja, Be `a ni ja - Vo `do vac, Ti mok - Ko lu ba ra, Je din stvo Pu te vi - Ba nat, Na pre dak - Pro le ter, ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (NP), Me ta lac - Slo ga.

Ka na rin ci no ka u ti ra ni

Kru {e vqa ni pro ma {i li pe nal

Kolubara - Novi Sad 4:0 (1:0)

Radni~ki (NP) - Napredak 0:0

LA ZA RE VAC: Stadion Kolubare, gledalaca 250, sudija: Nikoli}(Kragujevac), strelci: Rundi} u 17. (iz jedanaesterca), Filipovi} u 61. Obradovi} u 86. i Milunovi} u 87. minutu.

KO LU BA RA: Luki} 7, Jankovi} 7, Radoji~i} 7, Li{~evi} 7, Ili} 7, Rundi} 7, Stevanovi} 7(Jovanovi} 7), Mladenovi} 7(Obradovi} 7), Medi} 7, Filipovi} 7(Lukovi}), Milunovi} 7.

NO VI SAD: Risti} 6, Skopqak 6, ^obanov 6, Babi} 6, Bo`i~i} 6, Stan~eti} 6 (Vidovi}), Balabanovi} 6 (Ili} 6), Mi{an 6, Maksimovi} 6, Bogunovi} 7, Nedeqkovi} 6 (Jovanovi} 6).

Lazarev~ani su nokautirali kanarince i prepustili im fewer. Ve} od prvog minuta zeleno-crni su krenuli u napad i u 11. minutu Milunovi} je propustio da zatrese mre`u Risti-

}a.U 17. minutu posle centar{uta Radoji~i}a Mi{an je igrao rukom u svom {esnaestercu. Rundi} je bio siguran s bele ta~ke i doveo doma}ine u prednost. Gosti su mogli izjedna~iti kada jeStan~eti} uputio prolektil sa preko 20 metara ali je lopta oti{la tik kraj gola Luki}a.

U 55. minutu Stan~eti} je ponovo mogao pogoditi mre`u doma}ina, {utirao je u prazan gol glavom sa 18 metara ali je Rundi} spre~io da lopta u|e u mre`u.U 58 minutu ponovo je u prilici bio Mladenovi}, ali je Risti} ponovo iza{ao kao pobednik.U 61. minutu Mladenovi} je odli~no uposlio Filipovi}a koji sa par metara glavom postigao pogodak .U 86 minutu Obradovi} je iz solo akcije uve}ava prednost Lazarev~ana, a ta~ku na sigurnu pobedu stavio je Milunovi}.

Z. Lazarevi}

In |ij ci spa sa va li bod In|ija - Mladost 2:2 (1:2) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, su di ja I. Sto jil ko vi} (Beograd), strelci: Dimitrov u 31. Tomanovi} u 83. za In|iju, a Filipovi} u 16. i Avramovi} u 19. minutu za Mladost. @u ti kar to ni: Di mi trov, Dubaji}, Pavkovi} (In|ija), Filipovi}, Spasojevi}, Avramovi}, Gavri}, Milosavqevi}, Prtewak i Batolingar (Mladost). Crveni karton: Prtewak, trener Milovanovi} (Mladost).

IN \I JA: Dizdarevi} 6, @ivkovi} 6, Stankovi} 7, Savi} 7 (Livaja -), Tom~i} 6, Tomanovi} 7, Zeli} 7, Petrovi} 6 (Pavkovi} 6), Kordolup 6 (Ivkovi} 7), Dimitrov 7, Dubaji} 7.

MLA DOST: Jankovi} 7, Lazovi} 7, Stojanovi} 6, Filipovi} 7, Spasojevi} 6, Avramovi} 7, Gavri} 6, Milosavqevi} 6 (Useni 6), Pe{i} 7 (Stoji} -), Prtewak 7 (Tomi} ), Batolingar 6.

In|ija je u utakmici sa brojnim `utim i dva crvena karto na, broj nim pre ki di ma prakti~nu u igri bez igre na kraju spasla samo pola plena.

Zeleno-beli su istina, agresivno po~eli utakmicu, pro-

kockali su nekoliko povoqnih prilika, a onda je u 16. minutu iz prakti~no prvog napada gostuju}i tim postigao gol.

Iz ve den je uda rac sa de sne strane, Filipovi} je sa~ekao loptu kod suprotne stative i smestio je u mre`u. [ok za navija~e doma}eg tima usledeo je sa mo tri mi nu ta ka sni je.

Avramovi} je iznenada sa nekih 25 metara uputio o{tar udarac prema golu, Dizdarevi} je imao loptu u rukama ali mu se ona iskrala i zavr{ila u mre`i.

Doma}i tim je posle toka opet preuzeo inicijativu, poku{avao da smawi rezultat a eventualno i izjedna~i do kraja poluvremena. Uspeo je u tome samo delimi~no, jer je u 31. minutu posle kornera sa desne strane kod suprotne stative nekoliko igra~a i{lo na loptu, Dubaji} je vratio u sredinu do Dimitrova koji je sa peterca glavom smestio u mre`u.

Nastavak utakmice opet je pripao doma}inima, gosti su se gr~evito branili. Me|utim, Tomanovi} je u 83. minutu po sle do da va wa re zer vi ste Ivkovi}a udarcem s nekih 16 metara uspeo da poravna rezultat.

D. Vi}enti}

dnevnik

NO V A PA Z O V A: Grad ski stadion, gledalaca preko 1.000, su di ja Di mi tri je vi} (Lo zni ca). @uti kartoni: Bonxi}, Bo{ko vi}, A{}e ri}, Pu ni {i} (Radni~ki), Boji}, Truji}, Jani~i} (Napredak).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Pejovi} 8, Bonxi} 7, Radin 7, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Jovi} ), Isailovi} 7, Pavlovi} 6, Bo{kovi} 6, Gaji} 7, Bulatovi} 6 (A{}eri} 7).

NA P RE D AK: Kr zna ri} 6, Dujmi} 6, Jani~i} 7, B. Milo{evi} 7, Udovi~i} 7, Paunovi} 6, N. Milo{evi} 6, @ivkovi} 6 (Truji} 6), Boji} 6, Mirosavqevi} 7, Gavri} 6.

U izjedna~enoj igri rezultat je na kraju realan. Najpre je napada~ Napredak Mirosavqevi}

u 4. minutu tukao glavom iznad pre~ ke, a on da je Rad ni~ ki imao dve izgledne prilike. Na samom kraju prvog poluvremena sudija Dimitrijevi} se obrukao, jer je dosudio penal za Napredak posle jednog bezazlenog starta Bo{kovi}a. Me|utim, Mirosavqevi} je {utirao sa jedanaest metara pored gola.

U drugom poluvremenu Gaji} je imao priliku ali je wegov udarac zavr{io preko pre~ke.

U 44. minutu Jani~i} je tukao, ali pored gola. Do kraja je Radni~ki bio nekoliko puta u ozbiqnijem napad, u a gosti su u po sled wem mi nu tu ima li slobodan udarac sa preko 20 metara ali nisu postigli pogodak.

J. Vukovi}

Vetar sa~uvao mre`e Banat - Timok 0:0 ZRE W A N IN: Sta dion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, su di ja N. Pe tro vi} (Beograd). @uti kartoni: D. Stan ko vi}, Sta men ko, M. Stankovi} (Timok).

BA NAT: Baji} 7, Jovi} 7, Ce ni} 7, Ra do sa vqe vi} 6 (Sto{kovi} -), U`egovi} 6, De li ba {i} 8, Stoj ko vi} 7, Stankovi} 7, Jankovi} 6 (Mileti} 7), Jawanin 6, Mihajlovi} 7.

TI M OK: Jo va no vi} 8, D. Stankovi} 6 (\okovi} -), Jovandi} 7, Lalevi} 7, Stamenkovi} 7, Savi} 6, Cvetkovi} 6, M. Stankovi} 6 (Bjedov -), Jokovi} 7, Kali~anin 7, Stojkovi} 6 (Stepanovi} 6).

U izuzetno lo{em terenu i ve tro vi tom vre me nu Zre wa ninci i Zaje~arci i pored dosta prilika nisu uspeli da ni jed nu lop tu uba ce u mre `u protivnika. U prvom poluvremenu najboqu priliku imao je doma}i tim u 20. minutu kada je Deliba{i} iz prve proigrao Mihajlovi}a koji je iza-

{ao sam ispred golmana Jovanovi}a, {utirao, a lopta pogodila stativu. Bele`imo jo{ udarce O`egovi}a u 37. minutu i 41. minutu Radosavqevi}a kada je golman Jovanovi} fanta sti~ no re a go vao i spa sao svoj gol.

U nastavku inicijativa doma}ih igra~a ipak nije urodila plodom jer su ostale samo zapisane prilike Radosavqevi}a u 56. minutu kada je {utirao preko gola i istog igra~a u 66. minutu kada je iz slobodnog udarca ga|ao gorwi levi ugao Timoka, a Jovanovi} loptu izbacio u korner. Najboqu {ansu da ipak stignu do gola Zrewaninci su propustili u 67. minutu posle kornera Mihajlovi}a glavom je loptu zaka~io O`egovi} a ona pogodila stativu i oti{la u gol aut.

Poku{aj O`egovi}a u 83. minutu kada je {utirao o{tro po zemqi a najboqi igra~ susreta gostuju}i golman Jovanovi} sigurnom intervencijom spasao svoju ekipu.

N. Jowev

Voj vo |an ska li ga Is tok Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (B) 4:0, Bi le }a nin - Ki kin da 0:1, Slo bo da - Ko za ra 0:1, Je din stvo - Vr {ac 0:0, Je din stvo - Bo rac (S) 0:2, Ba~ ka 1901 - Ko lo ni ja 5:3.

Voj vo |an ska li ga Za pad Cr ven ka - Po let (S) 0:1, Sta ni {i} - Ba~ ka (BP) 0:0, Bo rac - Pr vi maj 3:0.

Sto il ko vi} ukro tio la vo ve Lavovi Ba~ka Palanka – Proleter Agro`iv 20:30 (9:14) BA^ KA PA LAN KA: Sportska hala „Tikvara”, gledalaca 500, sudije Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad), sedmerci Lavovi-BP 2 (2), Proleter-Agro`iv 3 (2), iskqu~ewa Lavovi 8, Proleter Agro`iv 6 minuta.

LA VO VI: Porobi} 1, Kozomora 4, Pejak 2, Bokan, B. Ra|enovi} 4(2), D. Kolesar, D. Ra|enovi} 1, Kova~evi}, Maksimovi} 1, Perleta 1, Stanoj~i} (5 odbrana), O. Karanovi}, Jovi} 3, Novakovi} (6 odbrana), Pu|a, A. Kne`evi} 3.

PRO LE TER AGRO @IV: Stoilkovi} (18 odbrana), Ostojin, Trnini} 1, Kne`evi} 2,Bjelica 3, Kova~evi} 2, Stani} 2 (1), Lojan~i} 5, Ili}, Doko, Ga}inovi} (dve odbrane), Dimitri} 7, Kostelac 3, Davidovi} 2, Gojkovi} 1, M. Kne`evi} 2 (1).

Derbi kola protekao je u nadmo}noj igri gostiju. Zrewaninci

su imali stalno vo|stvo, a Ba~kopalan~ani su samo jednom uspeli da do|u do izjedna~ewa. U sedmom minutu rezultat je glasio 3:3. Tog trenutka na scenu je stupio sigurni ~uvar mre`e Proletera Stoilkovi} koji je naj~e{}e bio nere{iva enigma za strelce doma}e ekipe, pa su gosti uve}avali svoju rezultatsku prednost koja je na kraju prvog dela utakmice iznosila pet golova. U ovom periodu igre istakao se Stanko Dimitri} koji je ~etiri puta pogodio mre`u Lavova.

U drugom poluvremenu kada je bilo jasno da }e bodovi oti}i u Zrewanin, trener Ba~kopalan~ana uveo je u igru mla|e igra~e koji su pru`ili dobar otpor nesumwivo kvalitetnijem i spremnijem rivalu. Posebno se odbranama istakao mladi golman Lavova Nikola Novakovi}.

M. \. Kremenovi}

VOJVODINA DO^EKUJE PAN^EVO

Naj te `i is pit No vo sa |an ki Jedan od glavnih kandidata za prva dva mesta u prvoliga{kom severu, koja vode u mini-ligu za popunu superice, rukometa{ice Vojvodina ve~eras (18 ~asova, Spens) o~ekuje jedan od najte`ih ispita na doma}em terenu, protiv ekipe Pan~eva.

- O~ekuje nas izuzetno kvalitetan sastav Pan~eva, koji na svakoj poziciji ima dve izuzetne igra~ice. Ni u jedan me~ ne ulazimo opu{teno, a kamo li protiv najkvalitetnijeg rivala koji }e ove jeseni gostovati u Novom Sadu. Bi}e to, uverena sam, neizvesna utakmica, puna nadigravawa, borbenosti, a mi }emo dati sve od sebe da pobedimo. Dok smo se nadmetali u Drugoj ligi gubili smo na wihovom terenu, ali smo na na{em slavili, nadam se da }e tako biti i ovoga puta. Nadam se da do kraja polusezone za nas ne}e vi{e biti poraza rekla je levoruko krilo Novosa|anki Jelena Pudar.

J. G.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Fudbal Srpska liga Vojvodina SOM BOR: Rad ni~ ki - Ce ment, PAN ^E VO: Di na mo - Mla dost, SEN TA: Sen ta - Tek sti lac, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Je din stvo (SP), PA DI NA: Do li na - ^SK Pi va ra, STA RI BA NOV CI: Du nav - Srem, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([), TE ME RIN: Slo ga - Pa li}.

Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Vojvo|anska liga Istok LA ZA RE VO: Za dru gar - Bu du} nost (SC).

Utak mi ca po ~i we u 14 ~a so va.

Vojvo|anska liga Zapad BE [KA: Haj duk - Cr ve na zve zda, TU RI JA: Mla dost - Ju go vi}, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Slo ga (E), MLA DE NO VO: Bu du} nost In deks, NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Sr bo bran.

Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Podru~na liga Novog Sada NO VI SAD: Ka bel - Je din stvo (10 ~a so va), BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Omla di nac, TE ME RIN: TSK - Tvr |a va, [AJ KA[: Bo rac - Obi li}, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Voj vo di na, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ba~ ka 1923, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Me ta lac.

Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Gradska liga Novog Sada FU TOG: Fu tog - Su sek, LE DIN CI: Vi no gra dar - Si rig, BE GE^: Ba~ ka - @e le zni ~ar, BU DI SA VA: Di na mo - Sre mac, KI SA^: Ta tra - Bo rac, SREM SKA KA ME NI CA:Fru {ko go rac - Sla vi ja.

Utak mi ce po ~i wu u 14 sa ti.

Rukomet Superliga za dame - ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ - Rad ni~ ki (18).

Prva mu{ka liga, sever - NO VA PA ZO VA: No va pa zo va - @SK (18).

Prva `enska liga, sever NO VI SAD: Voj vo di na - Pan ~e vo (18).

Druga mu{ka liga, sever [ID: Rad ni~ ki - Dal ma ti nac (17).

Druga `enska liga, sever @A BAQ: @e qa - Ra van grad (17), CR VEN KA: La ki - Ja dran (18), VR BAS: Vr bas - Obi li} (16.30).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - SU BO TI CA: NIS Spar tak - Va ra din (19).

Viner {tedi{e mu{ka superliga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Mla di rad nik (18.30), @e le zni ~ar - Rad ni~ ki (K) (17).

Prva `enska liga - NO VI SAD: Voj vo di na - Ta ko vo (19), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Fu tog (18).

Prva mu{ka liga - PRO KU PQE: To pli ~a nin - Du nav vo lej (17).

Druga `enska liga - sever - STA RI BA NOV CI: Du nav - Ru ma (17), IN \I JA: Mla dost Omla di nac (16).

Druga mu{ka liga - sever IN \I JA: In |i ja - No vi sad (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NO VI SAD: Va ra din 2 - VST (15), FOK - @a baq (19), NS vo lej tim 2 - Voj vo di na 2 (20).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BE ^EJ: Be ~ej Haj duk (18), TU RI JA: Tu ri ja Mer kur (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po - Slo ga (15).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - NO VI SAD: Du nav vo lej 2 - Stra `i lo vo (11).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - RU MA: Slo ven 2 Gor wi grad (14), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem iton 2 - Her ce go vi na (12.30).

Ko{arka Prva mu{ka liga Srbije BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - Sme de re vo (12.30).

Druga mu{ka liga Srbije ^A ^AK: Mla dost - Na pre dak (A) (17.30), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki Mo ra va (18).

Prva mu{ka liga - sever VR BAS: Vr bas - Srem (19), BA^ KA TO PO LA: To po la - Mla dost (18).

Druga mu{ka liga - sever ^O KA: ^o ka - Ve li ka Ki kin da (19.30), FU TOG: Mla dost Ve ter nik - Fu tog Teh no mer (18.30).

Druga mu{ka liga - sever/jug - ZRE WA NIN: Pe trov grad - Rad ni~ ki (14.30), LA ]A RAK: LSK - Kris kros (16).

HEBA JLS - BE O GRAD: Par ti zan MTS - Me ga Vi zu ra (15), @it ko ba sket - Ni bac (16), VR [AC: Vr {ac - Voj vo di na Sr bi ja gas (15).

ABC Elektor JLS - KRA GU JE VAC: [u ma di ja - Bo rac Mo cart sport (14.30).

SPORT

dnevnik

17

nedeqa28.oktobar2012.

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Ka }a ni se pro bu di li Ju go vi} Uni met - Rad ni~ ki 35:25 (17:12)

SVET SKO PR VEN STVO U POQ SKOJ

Za var ku zla to u kom bi na ci ji Srpski kugla{i i kugla{ice osvojili su posledweg dana pet medaqa (zlato, tri srebra i bronzu) na pojedna~nom {ampionatu sveta u Lesnom u Poqskoj. Vilmo{ Zavarko je sa 953 ~uwa oborio i svetski rekord u kombinaciji i osvojio zlato (najkompletniji igra~ {ampionata, sabira se najboqi rezultat iz pojedna~nog – klasik i pojedina~nog - sprinta). i okitio se i bronzom medaqom u pojedna~noj - klasik konkurenciji.

Dve srebrne medaqe pripale su Robertu Erwe{iju (pojedina~no klasik i pojedna~no kombanacija), a srebrom se okitila i Livia Santo u pojedna~nom delu - klasik.

Robert Erwe{i je u sprintu osvojio srebro, a Vilmo{ Zavarko i Daniel Tep{a bronze. Sa TUR NIR U BA ZE LU

Fe de rer i Del Po tro za tro fej Roxer Federer i Huan Martin Del Potro bori}e se za titulu u finalu turnira serije 500 u Bazelu danas od 14 ~asova.

Prvi teniser sveta savladao je u polufinalu Pol-Anrija Matjea u dva seta 7:5, 6:4, dok je Argentinac bio boqi od Ri{ara Gaskea sa 6:2, 6:2. Bi}e to wihov 16. me|usobni okr{aj, Roxer ima 13 pobeda, a dobio je i svih {est ovogodi{wih duela.

Branilac titule Federer ne briqira ove godine na doma}em turniru, ali i pored toga bele`i pobede. Po brejk u fini{u oba seta bili su sasvim dovoqni da obezbedi mesto u borbi za titulu.

Zi mo wi} i Ne stor u fi na lu Posle gotovo dve godine pauze srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor ponovo su zaigrali zajedno na turniru u Bazelu i podsetili na dane kada su harali teniskim terenima. Oni su u polufinalu turnira u Bazelu savladali Bra~alija i ^ermaka s 6:3, 6:4 i danas }e u finalu igrati sa Hejkom i Inglotom koji su u drugom polufinalu savladali Matkovskog i Firstenberga s 7:6, 7:5.

ZA VR [NI VTA TUR NIR VTA

Se re na i Ma ri ja za pr vo me sto

Marija [arapova i Serena Vilijams bori}e se za titulu na zavr{nom VTA {ampionatu za teniserke u Istanbulu. Ruskiwa je bila ubedqiva protiv najboqe teniserke sveta Viktorije Azarenke sa 6:4, 6:2.

U prvom me~u dana Serena Vilijams savladala je Agwe{ku Radvansku s 6:2, 6:1. Amerikanka, koja je od juna u odli~noj formi, deklasirala je Poqakiwu za samo jedan sat i jedan minut.

Finale VTA {ampionata u Istanbulu na programu je danas od 16 ~asova.

ukupno osam trofeja, jedno zlato, ~etiri srebra i tri bronze Srbija je najuspe{nija nacija na [ampionatu sveta, ispred Hrvatske i Ma|arske.

Po broju medaqa Hrvatska je prva sa ~etiri trofeja (3 – 0 – 1) ispred Srbije sa 8 (1- 4 - 3) i Ma|arske sa tri (1 – 1 – 1).

U finalu Livia Santo je sa 605:611 (2:2) izgubila od Swe`ane Kramar (Hrvatska). Bronzane medaqe pripale su Evi Sajko i Korini Kastner (Nema~ka).

U mu{kom finalu Robert Erwe{i je pora`en od Petruit Mihaq~oua (Rumunija) sa 625:605 (3:1).

Bronze su osvojili Vilmo{ Zavarko (Srbija) koga je u polufinalu savladao Robert Erwe{i sa 650:648 (2:2) i Rumun Nikolae Lupu.

Kugla{ka reprezentacija Srbije u Poqskoj

FI NA LE SVET SKOG KU PA U BAN KO KU

An dri ja ~e tvr ti, Zo ra na pe ta Andrija Zlati}, bronzani vazdu{nim pi{toqem na Olimpijskim igrama u Londonu ove godine, zauzeo je ~etvrto mesto u finalu Svetskog kupa u Bangkoku u Tajlandu sa 682,7 (580) krugova. Imao je drugu najboqu finalnu seriju od 102,7 krugova (boqi je bio samo pobednik Rus Ekimov 102,8) i sa {estog mesta popeo se na ~etvrto. Slavio je Loenid Ekimov (Rusija) sa 684,8 (582) kruga.

Peto mesto vazdu{nim pi{toqem posledweg dana osvojila je Zorana Arunovi}, a {esto mesto vazdu{nom pu{kom Andrea Arsovi}.

Andrea Arsovi} je u finale u{la tek posle dodatnih pet dijabola u raspucavawu sa jo{

dve takmi~arwke – Kineskiwom Li Du, olimpijskom {ampionkom iz Pekinga, i Poqakiwom Silvijom Bogackom vice{ampionkom iz Londona.

Zorana Arunovi} je slabo krenula u finalu sa dve osmice u prva dva hica (8,7 i 8,6) i time izgubila prikqu~aka. Jasna [ekari} je sa reprezentativkom [panije Franke raspucavala za ulazak u finale. Obe su imale po 376 krugova. Franke je bila u dodatnih pet dijabola preciznija 51,7, [akeri}eva 50,7 sedmostruka olimpijka Srbije ostala je deveta, prva ispod crte. Pobedila je olimpijska vice{ampionka iz Londona Olena Kostevi~ (Ukrajina) ispred ^en ^en Tien (Tajvan) i „bronzane“ iz Londona Selin Gobervil (Francuska).

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA IN DI JE

Fe tel na sta vqa do mi na ci ju

Aktuelni {ampion Formule jedan Sebastijan Fetel startova}e sa pol pozicije na 17. trci ovogodi{weg {ampionata, Velikoj nagradi Indije.

Voza~ Red Bula je do najboqe startne pozicije do{ao krugom na stazi „Bud“ u vremenu od 1:25.283 minuta. Uz Fetela u prvom startnom redu, danas od 10.30 na}i }e se wegov timski kolega Mark Veber, dok }e tre}i biti Luis Hamilton u Meklarenu.

Mladi Nemac je u kvalifikacijama nastavio dominaciju u Indiju koju je zapo~eo na prvom treningu vo`enom u petak. Fetel je od tada bio najbr`i na svim treninzima, a na kraju je do{ao do 35. pol pozicije u karijeri, sa samo 46 hiqaditinki prednosti u odnosu na Vebera.

Upravo Australijanac je jedini imao pravu priliku da pobedi

Fetela, ali je napravio gre{ku u tre}oj krivini, {to ga je ko{talo mo`da ba{ i toliko vremena koliko mu je falilo.

Najbli`i voza~ima Red Bula bio je dvojac Meklarena, Hamilton je na tre}oj poziciji bio dve i po desetinke iza Fetela, dok je Xenson Baton bio odmah iza, jo{ desetinku daqe.

Fetelov glavni konkurent u borbi za titulu Fernando Alonso morao je da se zadovoqi tek petim mestom na startu, po{to nikako nije uspevao da se ume{a u borbu za pol pozicijum,sa pola sekunde iza mladog Nemca. Dru{tvo u tre}em startnom redu Alonsu }e praviti timski kolega Felipe Masa, a iza }e slediti Kimi Raikonen u Lotusu i voza~ Zaubera Serhio Peres. Prvu desetoricu kompletira}e Pastor Maldonado i Niko Rozberg, u bolidima Vilijamsa, odnosno Mercedesa.

KA]: Dvorana Hram, gledalaca: 800, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd), sedmerci: Jugovi} 1 (1), Radni~ki 6 (4), iskqu~ewa: Jugovi} 10, Radni~ki 6 minuta.

JU GO VI] UNI MET: Dobrijevi} (1 odbrana), Vrgovi} 1, Vasi} 3, Kankara{ 4, Radakovi} 1, Vugdragovi}, Travar 3, Krsman~i} 3, Suxum 7 (1), Vu~i}evi} 2, Crnoglavac 1, Stejin 5, Ili}, Perovi} (16 odbrana, sedmerac), Joki}, Vukovqak 5.

RAD NI^ KI: Kosti} 6 (1), Pralica 7 (3), Radenovi}, Jani}ijevi}, Fili} 1, Mandi}, Leki}, Stevanovi} 1, Petrovi} (4 odbrane), Milin~i} 2, Simi}, Milo{evi} 2, Nikoli} 1, Tomi}, Bosi} 4, Raji~evi} 1.

Napokon su se rukometa{i Jugovi}a „otka~ili” i ostvarili prvu ovosezonsku pobedu. Novi trener Branko Maqkovi} uspeo je Ka}anima da vrati toliko potrebno samopuzdawe i hemiju, koje im je do sada nedostajalo. Koliko je pobeda protiv odli~nog sastava iz Kragujevca zna~ajna Ka}ani }e

tek shvatiti kako prvenstvo bude odmicalo.

Upustili su se nebesko plavi hrabro u ko{tac sa Kragujev~anima. Ni jednog sekunda nisu prikazali prevelik respekt prema rivalu, naprotiv, kidisali su ka wihovom golu. Mnogo anga`ovanije, motivisanije, mobilisanije krenuli su svi igra~i do jednog prosto je bilo za neverovati {ta je trener Maqkovi} uspeo da im uradi za svega ~etiri dana. Iza le|a su imali sigurnog Bojana Perovi}a koji im je ulivao dodatno samopouzdawe, pa su Ka}ani sigurno kora~ali i razvijali napad, koji je bivao sve raznovrsniji i opasniji.

U redovima Ka}ana gotovo da nije postojao igra~ koji je odigrao ispod proseka ekipe. Verna ka}ka publika znala je da ih nagradi za svaki dobar potez, a nema sumwe da su na otvorenoj sceni dvorane Hram najvi{e aplauza izmamili, pored Perovi}a, Suxuma, Stejina, Vukovqak, Kanka{ar i Vasi}. Naravno, i oni najmla|i kojima je trener Maqkovi} ukazao {ansu, a oni su se sjajno uklopili u celu ovu pri~u.

J. Ga li}

Ju g. Uni met - Rad ni~ ki Vr bas K. - Voj vo di na Na pre dak - Par ti zan PKB - @e le zni ~ar Me ta lo pla s. - Ko lu ba ra Ru dar - Cr ven ka Ja fa Cr. zve zda - Za je ~ar 1. Par ti zan 7 2. Voj vo di na 7 3. Me ta lo pla s.7 4. PKB 7 5. Za je ~ar 7 6. Rad ni~ ki 7 7. Ko lu ba ra 7 8. Cr ven ka 7 9. Na pre dak 7 10. Vr bas 7 11. C. zve zda 7 12. Ru dar 7 13. Ju go vi} 7 14. @e le zni ~ar 7

6 6 5 3 4 4 3 2 3 3 3 2 1 0

1 0 0 2 0 0 1 2 0 0 1 0 1 0

0 1 2 2 3 3 3 3 4 4 4 5 5 7

35:25 23:22 25:27 29:21 31:25 35:27 33:31

218:183 13 184:157 12 188:171 10 199:194 8 204:202 8 185:190 8 216:200 7 179:187 6 182:195 6 165:186 6 183:191 5 188:188 4 186:196 3 173:210 0

U sle de }em ko lu (10/11. no vem bra) sa sta ju se: Par ti zan Voj vo di na, Za je ~ar - Vr bas Kar neks, Cr ven ka Ja fa - Cr ve na zve zda, Ko lu ba ra - Ru dar, Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka, @e le zni ~ar 1949 - Ju go vi} Uni met, Na pre dak - PKB.

Pe ro vi} za sla vqe Vr bas Kar neks - Voj vo di na 23:22 (9:8) VR BAS: CFK „ Drago Jovovi}”, gledalaca: 1100, sudije: Savi} i Radulovi} (Beograd). Sedmerci: Vrbas Karneks, Vojvodina 6 (4). Iskqu~ewa: Vrbas Karneks 8, Vojvodina 10 minuta..

VR BAS KAR NEKS: Vlaisavqevi} (2 odbrane), Lu~i}, Komneni}, Orbovi} 3, J. Vojvodi} 2, V. Vojvodi} 4, Deliba{i}, Mili} 2, N. Perovi} 2, Govedarica, San~anin, V. Perovi} 4, Radulovi} (3 odbrane), Elezovi} 6.

VOJ VO DI NA: B. Radi{i}, Popov 3, Bari{i} 2, Veselinov, Stjepanovi}, Abaxi} (6 odbrana), Stojanovi} 7 (4), L. Arseni} (1 odbrana), ^upkovi} 1, N. Arseni}, Jo{i} 6, Marijanac 1, Milo{evi}, Mitrovi} 1, Stankovi} 1, ]urkovi}.

Vrba{ani su iznenadili i sebe, a sigurno najvi{e favorita iz Novog Sada. Bespo{tednom borbom uspeli su da slave. Doma}i su posle slabog starta skoro celo poluvreme imali prednost, a sa minimalcem su oti{li i na odmor (9:8).

U nastavku su na samom startu sa dva igra~a mawe postigli dva gola i do{li do vo|stva 11:8. Bili su u prednosti sve do 48. minuta, kada su Novosa|ani do{li do svoje igre. U neizvesnoj zavr{nici doma}i su vodili, a gosti u nekoliko navrata stizali rezultat. Odlu~uju}i gol postigao je sekund pre kraja Vuk Perovi} smestiv{i loptu u mre`u za neopisivo slavqe povratnika u elitu.

J. Len |er

PR VA A LI GA

SU PER @EN SKA LI GA

Ube dqi vi Kra gu jev ~a ni

Si gur ne No vo sa |an ke

Du nav - Rad ni~ ki 2:18 (0:7, 0:2, 2:5, 0:4)

KI KIN DA: Sala Partizan, gledalaca 10, sudija Bela Ladleve (Kikinda).

Rezultati: Adamovi} - Bosan~i} 2:3 (3, -2, 7, -2, -2), Popov - E. Tot 0:3 (-3, -8, -5), Vujin - K. Tot 0:3 (-7, -2, -2), Adamovi} - E. Tot 1:3 (2, 2, -5, -3).

Me~ u Kikinde protiv doma}eg Filipa bio je lep izlet za Novosa|anke.

M. S.

NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 200, sudije: Jovan~evi} (Vrwa~ka Bawa) i An|eli} (Beograd). Igra~ vi{e: Dunav 2 (0), Radni~ki 9 (6).

DU NAV: Dobo`anov, [iman 2, Vulovi}, Joksimovi}, Tohoq, Qubi~i}, Prekoga~i}, \ur|evi}, Voj~i}, Mari}, Kati}, Petrovski, [}epanovi}.

RAD NI^ KI: Lazi}, Buri} 1, Popovi} 2, Markovi}, Gak 1, Ba{i} 1, ]iri} 1, ^upi} 2, Zlokovi} 2, F. Filipovi} 3, Udovi~i} 2, \. Filipovi} 1, ]irkovi} 2.

Kao {to se i o~ekivalo ekipa Radni~kog iz Kragujevca ubedqivo je savladala Dunav u Novom Sadu. Ubedqivi su bili izabranici Dejana Udovi~i}a i ve} posle prve ~etvrtine vodili 7:0. U drugih osam minuta prednost su uve}ali jo{ za dva gola, pa su na veliki odmor oti{li sa 9:0. Mladi sastav Dunava poku{avao je da bar sa distance savlada golmana Kragujev~ana Igora Lazi}a, ali to je tek u

Fi lip - Pa no ni ja 0:4

Du nav - Rad ni~ ki 2:18, Sin gi du num - @AK 9:7, Par ti zan - Ba wi ca 12:5, Be o grad - Cr ve na zve zda 3:16, slo bod na je Voj vo di na.

1. Rad ni~ ki 2. C. zve zda 3. Par ti zan 4. Ba wi ca 5. Du nav 6. @AK 7. Voj vo di na 8. Sin gi du num 9. Be o grad

5 4 4 5 4 4 4 5 5

5 4 3 2 2 1 1 1 0

0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 0 1 2 2 2 3 4 5

87:23 15 54:15 12 52:16 9 38:35 7 21:40 6 25:36 4 33:37 3 22:61 3 15:83 0

tre}oj deonici uspelo Borisu [imanu koji je i postigao jedina dva pogotka za doma}e Prvo je smawio na 11:1, a onda i na12:2. Do kraja susreta gosti su samo pove}avali razliku.

- Dali smo sve od sebe protiv veoma jakog tima Radni~kog. O~ekivali smo visok rezultat, ali ~estitam mojim saigra~ima na borbenosti i nadam se da }eo ostvariti boqe rezultate u nastavku prvenstva - rekao je prvotmac Dunava Rade Joksimovi}. G. Ma le no vi}

ADRI A TIK @EN SKA LI GA

Hra bar ot por Vojvodine ^e lik - Voj vo di na 68:62 (11:15, 19:14, 25:17, 13:16) ZE NI CA: Gradska Arena, gledalaca: 300, sudije: Galiot, Tomi}, Hoqevac (Hrvatska). ^E LIK: Gagi} 11, Vidovi}, Baji} 2, Bogoje 2, Mehmedi} 18, Graham 12, Bejti} 8, Kova~evi} 14, ]orovi}, Pa{i}, Rus. VOJ VO DI NA: Popovi} 4, ^orto, Bo{kovi}, Stupar, Piper, ]iri}, [esni} 12, Bu~evac 31, Ivan~evi} 15.

Ko{arka{ice Vojvodine prikazale su dobru partiju uprkos poraz. Izabranice trenera Selimovi}a boqe su otvorile susret i nako prve ~etvrtine povele 15:11. U nastavku, doma}e ko{arka{ice

predvo|ene Mehmedi} i Kova}evi}, uspele su da preokrenu rezultat.

Novosa|anke su u nastavku dominirale u skoku, ali je slab procenat {uta za dva i pogotovo tri poena, uticao da crveno - bele ponovo ne pre|u u vo|stvo. Ko{arka{ice ^elika pitawe pobednika su re{ile u tre}oj deonici, a crveno - bele su u posledwih 10 minuta uspele sao da ubla`e poraz.

Uprkos sjajnoj partiji Nata{e Bu~evac koja je postigla 31 poen i dabl dabl u~inku Nata{e Ivan~evi} (15 poena i 10 skokova), Novosa|anke na kraju nisu mogle vi{e od ~asnog poraza.

I. G.

Der bi go {}a ma

Voj vo di na - Sen ta 3:4 NO VI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 100. Sudija: Nikoli} (Novi Sad).

Re zul ta ti: Radowi} - Vejnovi} 3:1 (7, 6, -6, 6), Mijin - Maksuti 0:3 (-9, -5, -5), Savi} - \ur~ik 3:1 (5, 7, 5, 9), Savi} - Vejnovi} 3:1 (-9, 11, 9, 109, Mijin - \ur~ik 3:0 (4, 3, 6), Radowi}, Savi} - Maksuti, Mirkovi} 1:3 (11, -10, -3, 6).

Go{}e iz Sente slavile su u Spensu, a odluka derbija u Novom Sadu je pala tek u dublovima.

S. S.

Go lu bi ce u pred no sti Odbojka{ice Varadina zapo~ele su sezonu s dva poraza, a raspored im nikako nije naklowen. Posle susreta s Jedinstvom iz Stare Pazove i Crvenom zvezdom, o~ekuje ih danas duel u Subotici sa NIS Spartakom.

Ipak, uprkos slabijem startu, Varadinke nisu zabrinute i `ele da o pariraju favoritu i nadaju se da bi, uz malo sre}e, mogle da osvoje i neki bod. Trener Adis Micanovi} sa ekipom je dve nedeqe i vidi napredak u radu.

- @elimo pre svega da odigramo hrabro i organizovano u odbrani.

Ali Spartak je ove sezone mo`da i prvi favorit za titulu – rekao je Micanovi}.

M. R.

Novosadska nedeqa28.oktobar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DESTINACIJA PO@EQNA ZA SVA^IJI UKUS

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (11.15, 12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13.50, 15.40), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.30), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Pri~a o delfinu sawaru” (11.40, 13.30), „Gumeni Tarzan” (11.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13, 14, 15.15, 16.10, 16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Galeb” (18).

Pozori{te mladih velika sala „Estrogen” (20).

Novosadsko pozori{te „Alabama song” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

„POSLOVNI PROSTOR” OBEZBEDIO OLAK[ICE

Za kup ni ne ma we i do 40 od sto

No vo ru ko vod stvo pred u ze }a „Po slov ni pro stor”, na ~e lu sa di rek to rom Zo ra nom Jov ~i }em je, kao i pro {lo, obez be di lo olak {i ce za za kup ce kao i sma we we ce ne za kup ni na. Na i me, oni su ove go di ne, s ob zi rom na te {ku eko nom sku si tu ac i ju u No vom Sa du i ze mqi, iz me ni li Od lu ku o uslo vi ma i po stup ku da va wa u za kup po slo vo nog pro sto ra, ~i me je pred vi |e no da Uprav ni od bor ovog pred u ze }a mo `e utvr di ti i do 40 od sto ma wu zak pu ni nu, oni ma ko ji svo je oba ve ze iz vr {a va ju na vre me i u pred vi |e nom ro ku.

Tre nut no, za ok to bar va `i Od lu ka da za kup ci, ko ji su sve svo je za o sta le oba ve ze pla }a wa za kup ni ne iz mi ri li, za kqu~ no sa 30. sep tem brom i za kup ni nu za ok to bar pla ti li do 15. ovog me se ca, ko jom se odo bra va uma we we za kup ni ne 23 od sto za eks tra A i B po slov nu zo nu, 32 od sto za eks tra zo nu C, dok se za po slov ne zo ne 1, 2, 3, 4, 5 i Pe tro va ra din sku tvr |a vu odo bra -

hronika

va uma we we za 33 od sto.

Ka ko ka `u u „Po slov nom pro sto ru” za kup ci ma je omo gu }e no da na kon is te ka ro ka za pod no {e we po nu da po ob ja vqe nom ogla su, uko li ko Uprav ni od bor od lu ~i da ne ras pi {e no vi jav ni oglas, pro sto re mo gu do bi ti u za kup ne po sred nom po god bom, s tim {to po ~et na ce na mo `e bi ti uma we na do 30 od sto. Ta ko |e, za kup ci ko ji ima ju ne iz mi re ne oba ve ze mo gu ot pla ti ti dug na ra te, a to je omo gu }e no i fi zi~ kim i prav nim li ci ma, uko li ko za kqu ~e spo ra zum o na ~i nu iz mi re wa du ga.

U ovom pred u ze }u do da ju da je tre nut no za ku pqe no 1.614 po slov nih pro sto ra i da su po slov no - fi nan sij ski ci qe vi ori jen ti sa ni ka una pre |e wu i raz vo ju osnov ne de lat no sti pred u ze }a. Uko li ko se stvo re uslo vi za omo gu }a va we do dat nih olak {i ca za za kup ce po slov nih pro sto ra, pred u ze }e }e ih re a li zo va ti.

G. ^etnik

V REMEPlOV

No vi Sad uga |a `e qa ma tu ri sta svih pro fi la Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da ve} se uve li ko pri pre ma da ugo sti i pre zen tu je u naj bo qem sve tlu grad, ko ji }e po ~et kom de cem bra bi ti po no vo do ma }in jed nog sport skog de {av wa, a u pi ta wu je Evrop sko ru ko met no pr ven stvo za `e ne. S ob zi rom na to da je zna ~a jan udeo u bro ju do la za ka i no }e wa stra nih tu ri sta za be le `en za vre me Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu za mu {kar ce, odr `a nog u ja nu a ru, o~e ki va wa ni su ni {ta ma wa za ovaj do ga |aj.

Od po ~et ka go di ne do kra ja av gu sta No vi Sad je, pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, po se ti lo ukup no 68.130 tu ri sta, a od to ga 26.501 do ma }ih i go to vo du plo vi {e (pre ko 40.000) stra nih tu ri sta. Oni su za jed no ostva ri li vi {e od 140.000 no }e wa, od ~e ga no }e we do ma }ih go sti ju ~i ni 46.582, a stra ni tu ri sti su ostva ri li 98.636 no }e wa.

U pret hod nom pe ri o du na broj tu ri sta naj vi {e je uti ca lo, po red bla go de ti ko je ima No vi Sad

Od po~etka godine do kraja avgusta Novi Sad je, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, posetilo 68.130 turista, a od toga 26.501 doma}ih i gotovo duplo vi{e stranih - Mi ve} {a qe mo in for ma ci je o sme {taj nom ka pa ci te tu i ce na ma, a ta ko |e or ga ni zu je mo „Fan zo nu” za na vi ja ~e, gde }e oni mo }i u cen tru gra da da se okre pe uz ne ko do ma }e vi no ili pro ba ju ne {to od do ma }ih ku l i n ar s kih spe c i j a l i t e t a, kao i da ku pe ne ki za ni mqiv su v e n ir. Pri p re m a m o i raz gle d a w e gra d a i Tvr | a v e za pra te }e de le ga ci je - na ja vi la je port pa rol ka TONS-a Ti ha na Vi da ko vi}.

i oko li na, broj ne ma ni fe sta ci je ko jih ove go di ne ima pre ko 200, kao i odr `a va we evrop skog ru ko met nog pr ven stva, na po me nu la je Vi da ko vi }e va.

U In fo cen tre TONS-a do sa da je svra ti lo 6.000 stra nih tu ri sta, a naj vi {e su u pi ta wu po se ti o ci iz Ne ma~ ke, Fran cu ske Ru si je i re gi o na. Iz re gi o na pred wa ~e go sti iz Slo ve ni je i Hr vat ske.

- Po seb no nas ra du je ~i we ni ca da je pro mo ci ja No vog Sa da

odr `a na u Mi la nu po ~et kom ove go di ne uro di la plo dom, jer se upra vo go sti iz Ita li je sve ~e {}e po ja vqu ju u na {em gra du.

Za tim, tu su i tu ri sti iz [pa ni je, Ve li ke Bri ta ni je i Poq ske - ka `e na {a sa go vor ni ca.

Po re ~i ma Ti ha ne Vi da ko vi}, iako je No vi Sad „si ti brejk” de stin ci ja po god na za pro du `e ni vi kend, pri me }e no je da se tu ri sti u po sled wem pe ri o du za dr `a va ju du `e od dva do tri da na.

- Mo `e mo da se po hva li mo da No vi Sad uga |a `e qa ma tu ri sta ra znih pro fi la. No vi Sad je in te re san tan za po slov nu pu bli ku,

za od mor i kul tur no isto rij sko upo zna va we gra da, za omla din sku po pu la ci ju ko ja u`i va u fe sti va li ma, za naj mla |i uz rast po sto je broj ne ma ni fe sta ci je, a po seb nu pa `wu po sve }u je mo i tu ri sti ma baj ke ri ma ili bek pe ke ri ma, avan tu ri sti ma ko ji do la ze u na{ grad na ra znim dvo to{k {i ma i ko ji su sve vi |e ni ji go sti - is ta kla je sa go vor ni ca, do da ju }i da ne tre ba za ne ma ri ti ni tu ri ste ko ji or ga ni zo va no pri sti `u na ve li kim kru ze ri ma, kao ni one ko ji do la ze svo jim bro di }i ma, {to im omo gu }a va grad na Du na vu.

I. Dragi}

U KULTURNO-UMETNI^KOM DRU[TVU PENZIONERA „ISIDOR BAJI]”

Dru `e wi ma ulep {a va ju sta rost @i vot sta ri jih su gra |a na ni je jed no li ~an i mo no ton, kao {to mno gi mi sle. Sa tim se na ro ~i to ne bi slo `i li ~la no vi Kul tur no-umet ni~ kog dru {tva pen zi o ne ra “Isi dor Ba ji}”, ko ji sva ke ne de qe vred no ve `ba ju `eq no i{ ~e ku ju }i sle de }i na stup. Oni ne pro vo de vre me za jed no sa mo na pro ba ma, ve} kao ve li ka po ro di ca za jed no sla ve No vu go di nu, ro |en da ne i idu na le to va wa.

- U okvi ru KUD-a po sto ji pet sek ci ja. Hor sku sek ci ju ~i ne me {o vi ti i `en ski ka mer ni hor, mu zi~ ka ob u hva ta or ke star, gru pe pe va ~a, kao i so lo pe va ~e, a ima mo i fol klor nu i li te rar no-re ci ta tor sku sek ci ju. Naj mla |a je dram ska sek ci ja ko ja po sto ji sve ga dve go di ne, a ru ko vo di lac je na{ po zna ti re `i ser Vo ja Sol da to vi} - ka `e pred sed ni ca KUD-a Qi qa na Gru ji}.

KUD “Isi dor Ba ji}” je 1970. go di ne osno va lo Udru `e we pen zi o ne ra gra da, a de set go di na ka sni je do bi ja svoj stvo prav nog

li ca, ali osta je u pro sto ri ja ma Udru `e wa u Po {tan skoj uli ci.

Iako u sa mom na zi vu sto ji da je ovo dru {tvo pen zi o ne ra, ni su ba{ svi ~la no vi pri pad ni ci ove ka te go ri je sta nov ni ka.

- Ni su nam svi ~la no vi pen zi o ne ri, ali to i ni je uslov da bi se ne ko u~la nio kod nas. Ima mo

sta ri je oso be ko je ni su ostva ri le pra vo na pen zi ju, ali i mla |e ko ji jed no stav no vo le da se dru `e i mi ih bez pro ble ma pri hva ta mo. Tre nut no ima mo jed nu `e nu od 30 go di na ko ja je na trud ni~ kom bo lo va wu, pa svo je slo bod no vre me pro vo di sa na ma.

Naj sta ri ji na{ ~lan ima 93 go -

di ne, i osim {to pe va u na {em ho ru, ak ti van je ~lan i pla ni nar skog dru {tva “@e le zni ~ar”ka `e Gru ji}.

Sva ka sek ci ja ima pro be dva pu ta ne deq no, dok hor ska, ko ja ima i naj vi {e na stu pa, ne kad ima i tri pro be.

-Na stu pa li smo na svim ma ni fe sta ci ja ma u No vom Sa du, a po no sni smo {to smo se pred sta vi li i na ma ni fe sta ci ji “No} mu ze ja”. Bi li smo u svim ve }im gra do vi ma Voj vo di ne, a u vre me ve li ke Ju go sla vi je, ka da su uslo vi to vi {e do zvo qa va li, pu to va li smo i da qe - pri se }a se Gru ji}. - Sa da se pri pre ma mo za pre mi je ru dra me “Du {ko Ra do vi} po no vo me |u na ma” na {e dram ske sek ci je, a na da mo se da }e sve bi ti sprem no ve} sle de }eg me se ca.

Gra |a ni ko ji `e le da po sta nu ~la no vi ovog dru {tva mo gu to da u~i ne po ne deq kom i ~e tvrt kom od 17 do 18 ~a so va u Po {tan skoj 3, ili pu tem te le fo na 062/468-158.

A. Varga

KLUB LE^ENIH ALKOHOLI^ARA „GRBAVICA”

Raz go vo rom do ap sti nen ci je

Bli sta va bi o gra fi ja glav nog ured ni ka Vla sti u Pe {ti su one mo gu }i le 1864. iz la `e we „Serb skih no vi na”, pa je upra va Ma ti ce srp ske od lu ~i la da iz da je nov „list kwi `ev nog i za bav nog sa dr `a ja”, ko ji se zvao „Ma ti ca”.

Nad le `no mi ni star stvo je pre od llu ke o do zvo li ili za bra ne we nog po ja vqi va wa, za tra `i lo od Pa va Sto ja no vi }a, gra do na ~el ni ka No vog Sa da, po drob na oba ve {te wa o li~ no sti An to -

ni ja Ha xi }a, 33-go di {weg prav ni ka, ko ji je bio pred vi |en za glav nog ured ni ka bu du }eg li sta.

P. Sto ja no vi} je op {ir no pred sta vqa ju }i A. Ha xi }a po seb no is ta kao da je on, jo{ 28. ok to bra 1859. po odo bre wu Na me sni~ kog ve }a za Ugar sku po sta vqen za ured ni ka Le to pi sa MS i da mu je mo ral no i po li ti~ ko dr `a we bez ika kve mr qe.

N. C.

Ma da je u na {oj ze mlji pri hva tlji vo, u ne kim slu ~a je vi ma i po `elj no, da oso ba, po go tvo mu {kog po la, kon zu mi ra al ko hol, mno gi ne shva ta ju do volj no ozbilj no do ~e ga sve mo `e do ve sti al ko ho li zam. U na {em gra du po sto ji Kli ni ka za bo le sti za vi sno sti, ko ja se ba vi, po red osta log, pro ble mom al ko ho li zma, ali se nji hov rad sa za vi sni ci ma za vr {a va kli ni~ kim le ~e njem. Ono {to, ka ko ka `u sa mi za vi sni ci je naj te `e ka da se za vr {i me di cin sko le ~e nje i ka da je po treb no vra ti ti se u nor ma lan `i vot. Za to po sto je klu bo vi le ~e nih al ko ho li ~a ra, ko ji se tru de da po mog nu za vi sni ci ma da se re so ci ja li zu ju i re ha bi li tu ju, kroz raz go vor i de lje nje is ku sta va.

Naj sta ri ji no vo sad ski klub le ~e nih al ko ho li ~a ra „Gr ba vi ca„ po sto ji ve} 44 go di ne i tre nut no ima oko 60 ~la no va, ko ji se sa sta ju jed nom ne delj no, a dva pu ta me se~ no or ga ni zu ju i raz go vor sa te ra pe u tom. Pred sed nik klu ba Zo ran Ma noj lo vi} ka `e da mno gi ne shva ta ju da je al ko ho li zam bo lest, ko ja se mo `e le ~i ti, ali i za le ~i ti.

- Mi slim da lju di ma ovaj klub mno go zna ~i, jer ov de mo gu da raz go va ra ju sa lju di ma, ko ji su ta ko |e pro {li isto {to i oni i mo gu sa nji ma da po de le is ku stva, od no sno da da ju jed ni dru gi ma po dr {ku.

Pa ci jen ti do la ze ov de po za vr {e nom kli -

Klub le~enih alkoholi~ara „Grbavica” ima i svoj SOS telefon, koji je namewen svim gra|anima koji imaju problema sa alkoholom. Pozivi su anonimni, a broj telefona je 021/496-145 ni~ kom le ~e nju, a klub ra di pot pu no na do bro volj noj ba zi - ka `e Ma noj lo vi}.

On je i sam ose tio {ta al ko ho li zam mo `e da ura di ~o ve ku, od no sno ka ko mo `e da uti ~e na sve aspek te `i vo ta.

- Pio sam du `e vre me i al ko hol je po ~eo da uti ~e na sve {to ra dim, na po ro di cu, po go to vo na od no se sa `e nom, od ko je sam se ka sni je i raz veo. Pro ble mi su po ~e li da se go mi la ju, a ni sam mo gao da ih re {im.

U jed nom tre nut ku sam shva tio da ne {to ni je u re du sa mnom. Ta da sam sa si nom iz pr vog bra ka, ko ji je sve vre me bio uz me ne, oti {ao i pri ja vio se na Kli ni ku za le ~e nje bo le sti za vi sno sti. Po sle to ga sam ap sti ni rao go di nu da na, ali bez klu ba, {to se ka sni je po ka za lo kao gre {ka. Na pra vio sam re ci div i po no vo se pri ja vio na Kli ni ku. Od ta da po se }u jem klub i ne pi jem 13 go di na- ka `e Ma noj lo vi}.

U klub sva kog dru gog utor ka kao te ra pe ut do la zi so ci jal ni rad nik Ol ga Jan ko vi} ko ja s biv {im al ko ho li ~a ri ma raz go va ra o pre va zi la `e nju bo le sti za vi sno sti i o pra vi li ma po na {a nja u ap sti nen ci ji.

- Naj va `ni ja su upra vo ta pra vi la po na {a nja, jer omo gu }a va ju sta bil nu i du go traj nu ap sti nen ci ju, na rav no kod onih ko ji ih po {tu ju. Ta ko |e, jed na od naj bit ni jih te ma o ko ji ma raz go va ra mo su ap si ten ci jal ne kri ze, ko je su ne pri met ne, ali se uvek ja vlja ju. Pri ~a mo o to me ka ko bi ih lju di pre po zna li i pre va zi {li. Moj po sao ov de je da is ka na li {em i usme rim, a naj ve }i u~i nak ima ju upra vo sa mi ~la no vi klu ba - ka `e Jan ko vi}.

G. ^etnik

novosadska hronika

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

U NAJVE]EM HOLISTI^KOM JOGA CENTRU U NOVOM SADU

JU^E U FUTOGU, PRESTONICI DOBROG ZALOGAJA I ZABAVE

Har mo ni ja `i vo ta na jed nom me stu

Kr~ kao se ku pus svih fe la U voj vo |an skoj pre sto ni ci ku pu sa, Fu to gu, ju ~e su se {i ri li ~a rob ni mi ri si, ka ko slat kog, ta ko i ki se log ku pu sa. Vi {e od 5.000 sar mi i go to vo to na ku pu sa sa isto to li ko me sa svih vr sta, sku va no je na 13. „Ku pu si ja di„ u Fu to gu, u kom se naj po zna ti ji ku pus u ovom de lu Evro pe ga ji - pet ve ko va!

U tom me stu je kao i pred nih go di na pro iz ve de no vi {e od 15.000 to na ku pu sa, a na sa moj „Ku pu si ja di“ oku pi lo se pe de te tak naj bo qih ku va ra iz tog i dru gih me sta. Za raz li ku od pret hod nih, ove go di ne, me |u tim, nad me ta wa u ku va wu sar mi za Gi ni sov re kord ni je bi lo.

Ipak, uz ka za ne ili ora ni je, ka ko to ka `u u Voj vo di ni, bi li

su vr sni ku va ri ama te ri, a je dan od wih je i Ste va Gla mo ~i} iz Fu to ga, ko ji je sa svo jom eku pom iz „Mi la na Vi da ka” ku vao ki se li ku pus sa su vom ov ~e ti nom.

Ste va ka `e da je taj na re cep ta u du gom kr~ ka wu me sa i ku pu sa uz do da tak ale ve pa pri ke i dru gih za ~i na.

- Ove go di ne se ne tak mi ~i mo, ve} }e mo sve po de li ti na ro du. Do la zim ot ka ko se or ga ni zu je „Ku pu si ja da”, a do sa da sam osvo jio dva pr va, jed nom dru go, jed nom tre }e me sto, a bio sam i ~e ti ti pu ta po sled wi - pri ~a kroz smeh ovaj Fu to `a nin.

Sa mo ne ko li ko sto ti na me ta ra da qe za ka za nom i s ve li kom var ja ~om u ru ci sta jao je Jo van, ta ko |e iz Fu to ga, s tim {to je on ku vao slat ki ku pus sa ov ~e ti nom. Ka `e da ku pus sa ov ~e ti nom ni je spe ci ja li tet, ali se ipak od lu ~io za ovo me so, po {to qu di ret ko je du ov ~e ti nu.

- Ka kav je od nos ku pu sa i me sa? Pa, je dan pre ma je dan, na rav no. A kad jo{ do da mo pa pri ku i niz dru gih za ~i na ko je sa mo mi zna mo i udah ne mo ma lo mu {ke du {e, ne ma to ga ko ovo me mo `e da odo li - ve li Jo van.

Foto: R. Hayi}

Po red ora ni ja, ku pus se ku vao i u ko tli }i ma, ali ne ma kar ka kvim, po {to je ve }i na bi la od po tri de se tak i vi {e li ta ra. Svo je pro iz vo de su pred sta vi li i Ko viq ~a ni, a na wi ho voj te zgi po se ti o ce su ma mi li pro iz vo di od man gu li ce.

Naj vi {e za in te re so va nih je bi lo

rav no u ki se lom ku pu su. Sva ka ~ast i ov ~e ti ni, i go ve di ni, i svi we ti ni, ali je ki se li ku pus ova ko naj lep {i - tvr di Zo ran iz „Ri be le”.

Ove go di ne naj te `u gla vi cu ku pu sa, od 8 ki lo gra ma i 915 gra ma, pro iz veo je Dra gan Voj no vi}.

Pobednik Neboj{a Ron~evi} U tak mi ~ar skom de lu „Ku pu si ja de”, u ku va wu slat kog ku pu sa s me som, pr vo me sto osvo jio je Ne boj {a Ron ~e vi}, dru go su za u ze li ~la no vi Dru {tva „^u va ri tra di ci je”, a tre }e Dra gan Ka ra gi}. Naj bo qim ku va ri ma pri pa le su vred ne na gra de. za xi ger wa ~u i ko ba si cu. Bi lo je tu i do ma }ih ko la ~a, vi na, ra ki je...

U Fu to gu je, ove go di ne, za mi ri sao i ku pus sa ri bom. U ka za nu od 30 li ta ra spre mi li su ga za po sle ni u „Ri be li”.

- Re~ je o di mqe nom {a ra nu sa ora si ma i su vim {qi va ma, na -

TRKA BEBA U „IDEI”

Tr ka ~i na „~e ti ri no ge” raz ne `i li pu bli ku

Dru go me sto za u zeo je Du {ko Voj no vi} sa gla vi com te {kom 8 ki lo gra ma i 715 gra ma, dok se na tre }u po zi ci ju pla si rao Mi lan Ko ki} iz Fu to ga, ~i ja je gla vi ca ku pu sa te {ka 8 ki lo gra ma i 472 gra ma.

Q. Nato{evi}

Naj ve }i ho li sti~ ki jo ga cen tar u No vom Sa du „Har mo ni lajf” otvo ren je po ~et kom me se ca u bli zi ni cen tra gra da, u Fu to {koj 115.

Pod mo tom „Har mo ni ja va {eg `i vo ta je u va {im ru ka ma” ovaj cen tar na svo jih 600 kva drat nih me ta ra nu di raz ne pro gra me ko ji do pri no se ka ko i fi zi~ kom, ta ko i men tal nom zdra vqu ko ri sni ka.

- Jo gom se ba vim 22 go di ne i iz ve li ke za hval no sti ovom u~e wu sam `e le la da na pra vim ova kav je dan cen tar. Zbog jo ge sam se ose }a la sre} ni je, opu {te ni je, za do voq ni je, a po sle ve `ba wa sva ko dnev ni stres sa ko jim sam se sre ta la je bio znat no uma wen. Za to sam re {i la da ovoj di sci pli ni po sve tim ceo obje kat i gra |a ni ma pru `im pri li ku da u`i va ju u ve `ba wi ma i le pom am bi jen tu - ka `e vla sni ca ovog cen tra Sve tla na Co li}. – Za sa da u cen tru ra di {est in struk to ra, a uvek po sto ji op ci ja da se taj broj po ve }a. „Har mo ni lajf” svo jim ko ri sni ci ma nu di raz ne pro gra me, jo gu za ki~ mu, po ro di~ nu jo gu za ro di te qe sa de com od 8 do 16 go di na, an ti stres jo gu i in di vi du al na ve `ba wa, a sva ki po la znik ima pra vo da iza be re in struk to ra.

Po la zni ci ve `ba ju u tri sa le, od 180, 90 i 25 kva drat nih me ta ra.

Po re ~i ma vla sni ce, ho li sti~ ki deo za ~i {}e we or ga ni zma bi tre ba lo da po sta ne sa stav ni deo cen tra u sle de }ih me sec da na.

Foto: R. Hayi}

ersku podr{ku i to mamu i tatu.

Na atletskoj stazi poneki roditeqi su upu}ivali mali{ane, a mame su ih s druge strane mamile wihovim omiqenim predmetima.Me|u predmetima kojima su mame dozivale svoje najdra`e bilo je svega i sva~ega – od pli{anih igra~aka i lopti, duda i bo~ica, {arenih kocki, pa do omiqene hrane.

Q. Na.

u svo jim sta no vi ma i ku }a ma, ret ki su objek ti po sve }e ni sa mo ovoj di sci pli ni, a jo ga cen tar „Har mo ni lajf” za jed no sa ho li sti~ kim de lom je je din stven u gra du. Iako su bes plat ni pro mo tiv ni ~a so vi za vr {e ni, po re ~i ma vla sni ce, usko ro }e bi ti ak tu el na i ra zna sni `e wa.

- Bi }e uve de ne ak ci je sa po pu sti ma, ka ko bi u~i ni li ve `ba we pri stu pa~ no svim gra |a ni ma i da li im pri li ku da ve `ba ju u ovom u ovom spe ci fi~ nom am bi jen tu- ka `e ona.

Za vi {e in for ma ci ja mo gu da se obra te na broj te le fo na 063/3322-44.

A. Varga

Se }a we na Sta ni sla va Pre pre ka tak ovo go di {weg bo go slu `e wa i ho do ~a {}a u tom sve ti li {tu.

Na kon li tur gi je bi }e odr `a na sve ~a na aka de mi ja po sve }e na Pre pre ku. Pro gram se od vi ja pod ge slom „Mu zi~ ki ge ni je pe tro va ra din ske cr kve”. Na stu pi }e or gu qa {i ca Ma ri ja Dru `i ja ni}, so li sta Zo ri ca Be li}, Me {o vi ti pe va~ ki hor HKPD „Je la ~i}” i vo kal no-in stru men tal ni sa stav „Te ki je”. O kom po zi to ru }e go vo ri ti Pe tar Pi fat.

Z. Ml.

U MUZEJU VOJVODINE

U prv oj t rci ta kmi ~ila su se deca d o dv e godine s tarosti, d ok je d ru ga trka namew en a mali {anima uzr asta o d dve do tri g od ine. Sv i u~es nici o ve zabavne trke su bili nagra|eni, a pobednici su dobili vredne poklon pakete.

Simpati~no takmi~ewe izazvalo je veliko interesovawe, a kako svi pravi sportisti imaju trenere, tako su i mali „trka~i na sve ~etiri” imali svoju tren-

- U pre go vo ri ma sam sa mno gim stru~ wa ci ma i u cen tru }e gra |a ni usko ro mo }i i da se po sa ve tu ju sa nu tri ci o ni sti ma o re `i mu is hra ne, odu na ma sa `u, ali i po raz go va ra ju sa psi ho lo zi ma jer se osim na fi zi~ kom mo ra ra di ti i na du hov nom zdra vqu. U sle de }ih {est me se ci bih `e le la da po kre nem i pre da va wa ko ja bi se odr `a va la vi ked nom u ve zi sa jo gom, is hra nom, zdra vqem i po ro di com- ka `e Co li}.

Iako je jo ga za stu pqe na u mno gim fit nes cen tri ma i ve li ki broj in struk to ra dr `i pri vat ne ~a so ve

DANAS U CRKVI NA TEKIJAMA

Sve ~a nom aka de mi jom i po la ga wem ven ca na grob kom po zi to ra i or gu qa {a Sta ni sla va Pre pre ka Upra va bi sku pij skog sve ti {ta Go spe Sne `ne na Te ki ja ma obe le `i }e da nas 30 go di na od smr ti ovog pe tro va ra din skog mu zi ~a ra. Oku pqa we po {to va la ca Pre pre ko vog stva ra la {tva i li ka je da nas u 15.30 sa ti na No vo ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu, gde }e uz mo li tvu bi ti po lo `en ve nac na we gov grob. U 17 sa ti u cr kvi Ma ri je Sne `ne na Te ki ja ma bi }e slu `e na sve ta li tur gi ja, ko jom }e bi ti ozva ni ~en za vr {e -

Be be i ma li {a ni sta ro sti do tri go di ne ju ~e su ima li pril ik u d a pro ve re svoju sposobnost pu zawa na vel iko j trci be ba koju je organ izova la ko mpanija “Id ea ” u wiho vo j proda vnici u Rum en a~koj u li ci.

19

Igra o ni ca „Duh `i ta” Pe da go {ka slu `ba Mu ze ja Voj vo di ne po vo dom iz lo `be „Duh `i ta” da nas u 11 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35 or ga ni zu je igra o ni cu za de cu 6 do 10 go di na na te mu „Ose ti mo duh `i ta.”

De ca }e raz gle da ti po me nu tu te mat sku iz lo `bu, raz go va ra ti o to me ka ko se ga ji lo i ko ri sti lo `i to, o upo tre bi sla me u sva ko dne vi ci i ri tu a li ma, a po tom }e u kre a tiv nom de lu pro gra ma ume {e no te sto ob li ko va ti u ukra {a va ti na tra di ci o na lan na ~in. Ra di o ni cu vo di vi {i ku stos pe da gog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}.

Q. Na.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

20

OGLASi

nedeqa28.oktobar2012.

Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina

dnevnik

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE NOVI SAD

Na osnovu ~lana 6. i 15. Statuta Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede i Programa rada i finansijskog plana Fonda za 2012. godinu, Savet Fonda ras pi su je

KON KURS

za dodelu kredita za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije (pogonske, prikqu~ne) u poqoprivredi u 2012. godini

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede objavquje dodelu kredita namewenih za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije (pogonske, prikqu~ne).

Sredstva }e se dodeqivati poqoprivrednim gazdinstvima - fizi~kim i pravnim licima sa podru~ja AP Vojvodine, upisanim u Registar poqoprivrednih gazdinstava.

Krediti }e biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godi{wem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na slede}i na~in:  Maksimalan iznos kredita 20.000 evra,  Fond ne}e odobravati kredit u iznosu mawem od 1.000 evra,  Za pogonske ma{ine grejs period u trajawu od 6 meseci uz u~e{}e od 20%, za vreme grejs perioda obra~unava}e se interkalarna kamata,  Za prikqu~ne ma{ine grejs period u trajawu od 6 meseci, bez u~e{}a, za vreme grejs perioda obra~unava}e se interkalarna kamata,  rok otplate kredita 48 meseci,  otplata }e se vr{iti u {estomese~nim anuitetima, prva rata se upla}uje po isteku grejs perioda (ukupno 9 rata).

Kredit }e biti realizovan tako {to }e Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavqa~u mehanizacije koju bude odabrao u~esnik konkursa.

Prioritet u dodeli kredita ima}e u~esnici konkursa sa predra~unima proizvo|a~a mehanizacije i zastupnika stranih firmi sa ovla{}enim servisom.

KON KURS

za dodelu kredita za nabavku kvalitetne teladi za tov u 2012. godini

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede objavquje dodelu kredita namewenih za nabavku kvalitetne teladi za tov u 2012 godini.

Sredstva }e se dodeqivati poqoprivrednim gazdinstvima - fizi~kim licima sa podru~ja AP Vojvodine,upisanim u Registar poqoprivrednih gazdinstava.

Krediti }e biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godi{wem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na slede}i na~in: – maksimalan iznos kredita 15.000 evra, – Fond ne}e odobravati kredit u iznosu mawem od 5.000 evra, – rok otplate 12 meseci, – korisnik kredita se obavezuje da celokupan iznos vrati jednokratno nakon isteka kredita Kredit }e biti realizovan tako {to }e Fond uplatiti iznos odobrenog kredita registrovanom dobavqa~u kvalitetne teladi za tov koju bude odabrao u~esnik konkursa.

Za sve navedene konkurse pored popuwene prijave, u~esnici konkursa du`ni su da podnesu i slede}u dokumentaciju: – originalni predra~un ovla{}enog dobavqa~a, iskazanom u dinarskom iznosu (Napomena: Fond ne}e prihvatati izmene predra~una u toku trajawa konkursa); – originalni predra~un registrovanog dobavqa~a kvalitetne teladi za tov iskazanom u dinarskom iznosu (Napomena: Fond ne}e prihvatati izmene predra~una u toku trajawa konkursa); – kao instrument obezbe|ewa kod pogonskih ma{ina mo`e biti i sama ma{ina koja je predmet kupovine - konkurs za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije – original vlasni~kog lista za nekretnine ne stariji od 15 dana, na koji se mo`e staviti hipoteka u korist Fonda u jedan i po puta ve}oj vrednosti od odobrene vrednosti kredita; (napomena; podnosilac prijave ne mora biti i vlasnik nekretnine koja }e se staviti pod hipoteku) ili u slu~aju bankarske garancije pismo o namerama izdavawa garancije; – izvod iz registra poqoprivrednih gazdinstava - podaci o poqoprivrednom gazdinstvu; – uverewe poreske uprave o izmirenosti naknade za odvodwavawe, ne stariju od 30 dana (za podnosioca prijave, za vlasnika i za svakog suvlasnika na nekretnini) – fotokopija li~ne karte (za podnosioca prijave, za vlasnika i za svakog suvlasnika na nekretnini) – procena vrednosti ku}e izdata od strane ovla{}enog proceniteqa sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat).

– Svi krediti }e se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poqoprivrede u Novom Sadu, lokalnim op{tinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs Konkurs je otvoren od 28. oktobra 2012. do 13. novembra 2012. godine.

Nepotpune i neblagovremene prijave se ne}e uzeti u razmatrawe.

Prijavu sa tra`enom dokumentacijom dostaviti iskqu~ivo po{tom na adresu:

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede 21000 Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 6 sa naznakom „Za konkurs” Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 021/557-451 Tekst konkursa i prijavu mo`ete preuzeti na sajtu Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

28425

STA R I J I MO M AK (43) upo znao bi slo bod nu No vo sa |an ku do 35 go di na, ra di dru `e wa - bra ka. Te le fon 065/6824398.

63139

IS K U S AN pro fe sor: za stu den te i u~e ni ke ma te ma ti ka, fi zi ka, sta ti sti ka, in for ma ti ka, me ha ni ka, na crt na, elek tro teh ni ka. Pri jem ni, ma tu ra. Ve o ma po voq no. Te le fo ni: 021/6367-482, 063/471644.

62861

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

62885 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 62886

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

62887 ENER GET SKI tretman, ki~ma, i{ijas, glavoboqa. Telefon: 064/38-552-77.

63071

SO BA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, telefon, voda u sobi, nema kupatilo. Telefon: 064/359-31-21.

62542 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz.

Telefon 021/504-629.

63045

IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite... Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518545.

667063 STU DENT KI WA tra`i jednu studentkiwu u trosoban komforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E. Telefoni: 021/522-139, 065/6379-679.

63097

OGLASi

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

21

KU PU JEM stan 30 - 35m2 za 20.000E. Telefon 065/888-56-36.

63052 KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759.

63061

PRO DA JEM mawi dupleks, 27m2 u ]irpanovoj ulici, moderno name{ten. Idealno za mlade. Cena 25.000 evra. Telefoni: 060/37-38-370, 548-398. 63072 PO VOQ NO prodajem trosoban stan u Segedinu, blizu „Teska”, cena 32.000E. Mogu}nost pla}awa na rate. Telefoni: 021/6612600, 063/535-944.

63074

IZ DA JEM name{ten stan 38m2 ul. Pariske komune 30. Tel. 063/712-0080.

63185 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ, mese~no pla}awe, 90E + depozit 80E. Telefon 064/221-9682.

63170 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

667152 IZ DA JEM na Grbavici dvosoban stan, 50m2, kompletno name{ten i u Radni~koj ulici, 126m2, ~etvorosoban, prazan.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668409 IZ DA JEM potpuno opremqenu garsoweru na Grbavici sa dva le`aja. Telefon 063/85-24-124 63010 IZ DA JEM mawi name{ten jednosoban dvori{ni stan u centru. Cena 80 evra. Telefoni: 456-765, 064/138-13-13, 069/44-56765.

63070 IZ DA JEM komfornu sobu - odmah studentu nepu{a~u. Liman III. Telefon 021/2361-768 63098 IZ DA JEM studentima name{tenu garsoweru na Limanu 2.

Telefon 063/8072928 62470 IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema u~enicama studentkiwama ili zaposlenoj devojci.

Telefon 064/495-23-19 62501 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-75-10.

62738 IZ DA JEM stan od 45m2, name{ten, u Bo{ka Novakovi}a 22.

Telefon 063/82-10-307.

62772 IZ DA JEM garsoweru za 80E ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 6360993.

62773

IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602.

62985 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace.

Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

62996 IZ DA JE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. telefon 504-629.

63046 IZ DA JEM od 1. novembra, name{ten jednosoban stan 30m2, sa terasom, nova zgrada, Ul. Veselina Masle{e br. 72. Telefoni: 069/1553-421, 021/445-654.

63075 IZ DA JE SE name{ten stan na Novom nasequ, udoban, u potkrovqu, za 100Evra. Telefon 066/206-626.

63087 IZ DA JEM jednosoban prazan stan poseban ulaz, fiksno 100E. Otokara Ker{ovanija 23/A. Telefon 063/755-8280.

63089 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

63125 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362.

63140

TRO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina tra`i komplet name{ten ili prazan stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred.

Tel. 021/526-387, 062/518-544.

667060 OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300.

62999 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra.

Brza realizacija. Telefoni: 063/519-533, 063/522-202.

63122

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 63123 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 63124

KU PU JE MO stanove svih struktura.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667123 KU PU JE MO stan, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/66-22746, 063/518-546.

667061 KU PU JE MO stan 40-50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci.

Tel. 021/526-387, 062/518-545.

667062 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668410

POD BA RA garsowera, 18m2, odmah useqiva, ukwi`ena, mo`e i sa name{tajem za 16.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

668411 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwi`ena!!! Pozovite 065/25-00-213.

668332 GAR SO WE RA!!! Odli~na na tre}em spratu od 31m2, nova u ekstra zgradi blizu centra!!!

Tel. 063/500-213.

668333 GR BA VI CA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!!

Hitno!!! Tel. 065/25-00-213.

668334 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena: 25.750 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

668320 HIT NA PRO DA JA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 14.500E. Tel. 060/6211685.

668354 OD MAH USE QIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2, Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 25.000. Tel. 063/504-799.

668355 POT PU NO NO VA, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri. Tel. 063/108-8017.

668356 OD MAH USE QI VA garsowera sa terasom 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe.

Cena: 22.000. Tel. 063/7776-233.

668357 SOM BOR SKI BU LE VAR, nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Tel. 021/526-622, 064/432-55-14. 667067 BRA NI MI RA ]O SI ]A, ukwi`ena garsowera, 28.000E. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 667074 UKWI @E NA garsowera 26m2totalno odvojena kuhiwa, lift, terasa, CG, odli~na gradwasendvi~ zid, zgrada stara 7god, odmah useqiva 27.800 e, tel.

064/823-6604 021/6614-200 667091 CA RA DU [A NA - ukwi`ena garsowera 22 m2 – 2. sprat, lift,cena 25.750 E i liman 22m2, useqivo odmah, lift, CG, cena-21.000 E, tel. 064/823-6610 021/424-963 667083 UKWI @E NA garsowera sa galerijom, mo`e na kredit, Nova Detelinara, CG, lift, cena16.500 E tel. 064/823-6601 021/424-963(www.avenia-nekretnine.com) 667087

GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000.

Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 667124 LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs.

667125 NO VO NA SE QE, ukwi`ena garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667126 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667127 UKWI @E NA - OD MAH useqiva garsowera 20m2-odvojena kuhiwa sa prozorom, lift, Cena -24.000 E tel. 064/823-6601 542-779 (www.avenia-nekretnine.com) 667095 GAR SO WE RA, Park siti, 28m2, Nova Detelinara 28m2, odli~na, Temerinska 20m2, sve ukwi`ene i odmah useqive.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667106 GAR SO WE RA, strogi centar, 30m2, visoko prizemqe, povoqno, odli~no za izdavawe. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667113 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Tel. 444-107, 6337853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs 667183 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi ukwi`ena, 23m2, u odli~nom stawu, cena 24.750, {ifra 1004265, www.nekretninemojdom.com.

Tel. 523-193, 065/85-06-616.

668292 U RAD NI^ KOJ ulici garsowera, 29m2, na III spratu, cena 32.000. Tel. 065/85-06-616, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003143.

668295 PRO DA JE se komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra: 23614.

Tel. 060/018-94-22; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

667160 NO VI JI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 21.000 evra i nije fiks. [ifra: 24009. Tel. 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

667161 EKS LU ZIV NO na Grbavici, ukwi`ena nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra: 24018. Tel. 021/451-570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 667162 PRO DA JEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, povr{ina 25m2. [ifra: 24040. Tel. 021/451-570; 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

667163 IZ U ZET NO, garsowera sa terasom i odvojenom kuhiwom, na Grbavici, brzo useqiva i ukwi`ena, 24m2 cena samo: 25.000 evra. [ifra: 24127. Tel. 021/427-277; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com.

667164

OD LI^ NA GA, 24m2, Heroja Pinkija, nova, odmah useqiva+terasa od 7m2, parking, pvc, grejawe, parket, cena samo: 21.900. Tel. 021/523-700, 063/536212.

20001 KLA SI ^AN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwi`en. [ifra: 22610. Tel. 021/520-231; 063/433738, www.solis-nekretnine.com.

667165 KLA SI ^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena: 27.000 evra. [ifra: 23937.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667166 NO VO NA SE QE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv! Cena: 28.500 evra. [ifra: 24130. Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

667167 NA LI MA NU III kod Merkatora, 1.0, 37m2 u prizemqu + 32m2 terase, cena 34.000. Tel. 523193, 451-318, {ifra 1004388, www.nekretnine-mojdom.com.

668296 STE VA NA MO KRAW CA, 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

667185 JED NO SO BAN stan, 29m2, ukwi`en, potrebno je renovirawe, cena 22.000, {ifra 1003984, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

668293 NA RU ME NA^ KOM PU TU u ukwi`enoj zgradi, 1.0, 47m2, lift, terasa, gleda na dvori{te, povoqno, 39.000. Tel. 451318, 065/85-06-616, {ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com.

668294 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, centralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846.

667117 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667128 SA JAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2 cena 35.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

667129 35m2-gradila Budu}nost, ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-35.000 e, tel. 064/823-6601, 021/542-779.

667086 OD LI ^AN stan, 1.0, 37m2 iza Merkatora na Limanu III. Ima prelepu terasu 25m2 koja nije u kvadraturi. Ukwi`en! Cena: 34.000. Tel. 063/108-8017.

668358 KOM FO RAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja ^ipli}a. II sprat, ukwi`en. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799.

668359

22

nedeqa28.oktobar2012.

UKWI @EN komforan jednosoban stan koji se lako mo`e preurediti u jednoiposoban, 48m2, ~etvrti sprat u zgradi od 7 spratova, lift, terasa, cena: 35.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

668323 KOD MER KA TO RA jednosoban stan 37m2 plus terasa 24m2, korektno stawe, ukwi`en za 34.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668413 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika.

Telefon 063/563-077, 021/462-364 62083 U CEN TRU kod Ribqe pijace prodajem jednosoban stan, ukwi`en, 36m2, III sprat sa liftom, povoqno, bez posrednika. Telefon 060/5563-077, 462-364 62829 PRO DA JEM nov useqiv dupleks 35m2, Liman, bez posrednika 19.500 E. Telefon 064/1148427, 6215-584 63000 PRO DA JE MO jednosoban ukwi`en stan od 29m2 za 19.600.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

63159 GAR SO WE RA 23.96m2 u Novom Sadu, Ul. Vuka Karaxi}a br.

6A. Telefon: 065/21-43-684 i 021/419-372.

62360 PRO DA JEM garsoweru 18m2, novogradwa kod `elezni~ke stanice, 12.500E. Telefon: 060/7411-971.

63029 PRO DA JE MO odmah useqivu garsoweru za 17.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

63163 SA JAM, garsowera, 28m2, 2. sprat, 29.000; Grbavica, garsowera, 25m2, 3. sprat, 24.000, Sremski Karlovci, garsowera, 26m2, prizemqe, 17.000. Telefon 063/587-602.

63166

DA NI LA KI [A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668414 NOV, OD LI ^AN, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, fenomenalnog rasporeda,terasa, blizina @elezni~ke stanice i sajma, treba ga pogledati.

Telefoni: 528-137; 063/538-166.

668415 GR BA VI CA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668416 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace, stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668412 CEN TAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

668324 NOV – odmah useqiv jednoiposoban stan u blizini Limana na Telepu, upotrebna dozvola, drugi sprat, terasa, cena: 35.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

668321 UKWI @EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, novija zgrada, 34m2, cena: 32.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

668322 SA JAM ukwi`en jednoiposoban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 27.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

668319 LI MAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664.

668360 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici – ukwi`en-useqiv, 3 sprat, CG, terasa, cena36.600 e tel. 064/823-6601 542779 667098

OGLASi

GR BA VI CA-36m2-nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG cena-40.800 E, tel. 064/823-6604, 661-4200.

667099 SOM BOR SKI BU LE VAR, 32m2 - 25.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14.

667069 SA JAM, ukwi`en jednoiposoban stan, 41.500E, lift, terasa.

Tel. 064/215-60-90, 021/522-177.

667071 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667130 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu cena 39.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667131 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667137 KOD LI MAN SKE pijace 38m2 – jednoiposoban, ukwi`en-useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa cena-43.300 E tel. 064/8236604 021/542-779 667102 HIT NO!!! Ukwi`en-odmah useqiv stan 48m2, 4 sprat, lift, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle, cena – 35.100 E tel.

064/823-6610 021/424-963 667103 MO KRAW ^E VA, 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667184 GR BA VI CA, 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667186

HIT NO! Odmah useqiv DS, 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena: 58.000. Tel. 021/523-700, 063/536212.

20003 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com.

667170 BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 021/427-277; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

667171 SU PER PO VOQ NO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwi`en, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750 evra/m2. [ifra: 23882.

Tel. 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

667172 GR BA VI CA, Ulica Gogoqeva, noviji, ukwi`en, dvosoban stan sa gara`om. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Odli~an, bez ulagawa. [ifra: 23960. Tel. 060/01894-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667173 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51 m2, cena 44.300.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667136 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan, 54m2, lift, terasa, ukwi`en, drugi sprat, povoqno, {ifra 1004051. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

668300

CEN TAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

667187 OD LI ^AN jednoiposoban, 35m2, u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002766. Tel. 451-318, 523-193.

668297 NA NO VOM Somborskom bulevaru, 1.5, 35m2 na prvom spratu, pred useqewe, mo`e i na kredit, odli~an raspored, {ifra 1004294, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193.

668298 JED NO I PO SO BAN stan na Bul. oslobo|ewa, 49m2, na IV spratu, ukwi`en, lift, terasa, hitno, 44.300. Tel. 451-318, 060/0753-782, {ifra 1002498, www.nekretnine-mojdom.com.

668299 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo: 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 667168 OD LI ^AN name{ten, nov jednoiposoban stan, 31m2, drugi sprat, terasa, cena: 37.000 evra i nije fiksno. [ifra: 23358. Tel. 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

667169 HIT NO! Brzo useqiv DS, 42m2, kod „Masters centra”, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena: 38.900 sa povratom PDV-a!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

20002

KOD STA DI O NA VOJ VO DI NE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2, na prvom spratu, komplet renoviran dvosoban stan pogodan i za poslovni prostor, useqiv.

Tel. 451-318, 523-193, www nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001692.

668301 AVI JA CI JA - Detelinara, 2.0, 60m2 na petom spratu sa liftom, 41.200. www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004194.

Tel. 523-193, 065/85-06-616.

668302 DE TE LI NA RA, 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwi`en, kvalitetna zgrada, svetao 45.400.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667188 KOD SO CI JAL NOG, nov, prazan dvosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 51m2, {ifra 1003642, www.nekretninemojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193.

668304 OD LI ^AN dvosoban stan na Novoj Detelinari na prvom spratu, ukwi`en, terasa, lift, 41m2, povoqno, {ifra 1003361, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 523-193, 065/85-06-616.

668305 NA BU LE VA RU EVRO PE dvosoban stan, 63,36m2 na II spratu, pred useqewem, cena 55.500, povrat PDV-a. Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 668307 DVO SO BAN Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, povoqno, odli~na ponuda. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667104 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 50.000 evra, ukwi`en. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

667105

HIT NO!!!!!! 48m2-ukwi`enuseqiv dvosoban stan, 2 sprat, terasa, CG cena-30.900 E, tel.

064/823-6604, 424-963.

667096 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en 72.000. Tel. 063/517-846.

667118 KLA SI ^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en 51.500. Tel. 063/517-846.

667119 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, lift, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, terasa sa ostavom, ukwi`en, brzo useqiv, 53.000. Tel. 063/517-846.

667120 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667133 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667134 S. KA SA PI NO VI ]A, odli~an, dvosoban, 44m2, I sprat, mo`e kredit, povrat PDV. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

667072 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika.

Telefoni: 421-437 ili 063/534505.

667075 SOM BOR SKI BU LE VAR, 55m2, I sprat, 45.000 E, odli~an, novo. Tel. 021/522-177, 064/43255-14.

667068 HIT NO!!! @.Stanica 57 m2 odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, lift, terasa.

CG cena-46.400 E tel. 064/8236604 542-779 667100 VA SE STA JI ]A 56m2-ukwi`en-prazan, novija zgrada, odli~an raspored-odvojena kuhiwa sa prozorom, 4 sprat , lift, terasa, CG 064/823-6601 021/542779 (www.avenia-nekretnine.com) 667088 KOM FO RAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta.

Ukwi`en, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233. 668361 UKWI @EN komforan dvosoban dobro odr`avan stan u blizini @elezni~ke stanice – miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668325 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan ni`e spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213.

668335 DE TE LI NA RA!!!

Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite 065/25-00-213.

668336 EKS TRA PO NU DA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500 evra!!!

Tel. 065/25-00-213.

668341 OD MAH USE QIV dvosoban stan 52m2 Milana Glumca. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233. 668353 GR BA VI CA, dvosoban stan, novija ukwi`ena zgrada iz 2008. godine, prvi sprat, terasa, lift, 44m2, cena: 49.850 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668327 VOJ VO DE MI [I ]A hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

668417 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117.

668346 CEN TAR, kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost.

Tel. 6615-117.

668348 KLA SI ^AN dvosoban stan, 50m2, kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117.

668349

dnevnik

PRO DA JE MO dvosoban ukwi`en stan od 57m2 na Limanu za 48.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

63160 CEN TAR - dva jednoiposobna stana po 43m2, useqivi, noviji 1100E/m2. Telefon: 021/526-387, 063/808-69-62.

63038 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan kod Sajma za 43.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

63161 PRO DA JEM stan u Novom Sadu, ulica Pariske komune 30 povr{ine 38m2. Telefon 063/7120080.

63186

CEN TAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117.

668347 NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528137, 063/538-166.

668418 LI MAN TRI odli~nog rasporeda 2.5 stan 75m2 na prvom spratu, u blizini {kola, vrti}, pijaca, park... Telefoni: 528137, 063/538-166.

668419 NO VO NA SE QE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a 2.5 stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528137, 063/538-166.

668420 LI MAN JE DAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668421 UKWI @EN dvoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi u blizini Bulevara oslobo|ewa, ~etvrti sprat – nije posledwi, terasa, lift, 56m2, cena: 57.700 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668326 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi`en. Cena: 49.000. Tel. 063/7776233.

668362 PRO DA JEM potpuno renoviran, prazan 2.5 stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 62.000E. Tel. 060/6211-685.

668363 MA WI DVO I PO SO BAN stan u odli~noj zgradi, 50m2, Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno!

Odli~na prilika! Tel. 063/1088017.

668364 NO VI JI klasi~no gra|en, ukwi`en 2.5 stan 68m2, kod Sajma.

II sprat, lift, terasa. Mo`e i sa gara`om u dvori{tu. Cena: 63.000E. Tel. 063/108-8017.

668365 HIT NO! Ukwi`en stan u Ulici cara Du{ana, 62m2, I sprat, lift, terasa. Bez ulagawa, odli~an raspored. 61.800E. Nije fiksno. Tel. 060/621-1685.

668366 HIT NO!!! 68m2 – dvoiposobanukwi`en-useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000 e – nije fiksna, 064/8236601, 021/542-779.

667084 DVO I PO SO BAN kod ABC-a 63m2 - 1.sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, cena-54.600 E Tel. 064/823-6601 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com) 667079 GR BA VI CA 71m2-dvoiposoban, ukwi`en-useqiv, 2 sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle HITNO!!! Cena-63.800 E. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

667080

[ON SI 60 m2-perfektan raspored, 1 sprat, terasa, CG, lift, ukwi`en-useqiv, cena52.500e, tel. 064/823-6601, 542779.

667101 STRA @I LOV SKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwi`en, renoviran salonski stan, II sprat. Tel. 021/526-622, 063/78099-09.

667066 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

667076 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, ukwi`en noviji 2,5 stan na 2. spratu, cena 64.600.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667135 CEN TAR, okolina Suda i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2,5 ukwi`en stan od 61m2 na I spratu. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs.

667139 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs.

667132 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Ul. Svete Kasapinovi}a nov, prazan, ukwi`en, useqiv 2.5 stan, 67m2, cena 57.000. Tel. 451318, 523-193.

668308 NA GR BA VI CI, kod Limanske pijace, odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193.

668309 KOD SAJ MA, dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici, 67m2, cena 58.700, {ifra 1004115, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

668310 MA WI DVO I PO SO BAN stan, 43m2, kod Stanice u ukwi`enoj zgradi na 6. spratu od 8, lift, terasa, cena 38.000. Tel. 523-193, 065/85-06-616, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004396.

668306 BRA ]E JO VAN DI], 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667189 NO VO NA SE QE, 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, dva sanitarna ~vora 61.800, nije fiksno.

Tel. 444-107, 633-7853.

667190 LI MAN I, 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 66.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667191 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA dvosoban stan, 60m2, na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena kuhiwa, mogu}nost dvoiposobnog, cena 49.400, {ifra 1001244. Tel. 523-193, 060/07-30-577, www.nekretninemojdom.com.

668303 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667141 LI MAN, odli~an 3,0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3,5, ukwi`en, cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667142 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Tel. 636-6952.

667143 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena: 69.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

667174 HIT NA PRO DA JA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, u zgradi sa dva lifta, cena: 67.000 evra. [ifra: 12833. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667175 TRO SO BAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pru`a pun komfor stanovawa u centru grada. [ifra: 24107.

Tel. 065/20-19-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667176

OGLASi

dnevnik

HIT NO prodajem odli~an trosoban stan od 77m2, u vojnoj zgradi kod Betanije, na 4. spratu, ukwi`en, lepe velike sobe, odli~no odr`avan! [ifra: 22387. Tel. 021/520-231; 064/13404-59.

667177 KOD IZ VR [NOG VE ]A, u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2, na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en.

Cena 92.700. Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com.

668311 NA NO VOM NA SE QU, prelep, trosoban dupleks stan, 114m2, ukwi`enih 99m2. Hitno, povoqno, cena 72.000, slike na www.nekretnine-mojdom.com pod {ifrom 1004105. Tel. 451-318, 063/10-10-661.

668312 NA LI MA NU I u novoj zgradi, 90m2, odli~an trosoban stan, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001254. Tel. 451-318, 065/85-06-616.

668313 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko nove godine, {ifra 1004376. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

668315 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3,0 stan cena 72.100, hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667140 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

667138 KLA SI ^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat, lift, mirna ulica, zelenilo, parking, ukwi`en, brzo useqiv, 68.000. Tel. 063/517-846. 667121 TRO SO BAN, Grbavica, 75m2, II sprat, lift, odmah useqiv, ukwi`en, odli~na lokacija, miran deo, odli~na ponuda, 69.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/18938-87.

667107 TRO SO BAN stan 84m2, Liman IV, Balzakova ulica, V sprat mo`e biti troiposoban, useqiv, ukwi`en. Zamena za mawi - cena 950 evra/m2. Tel. 021/526387, 063/518-546.

667064 BU LE VAR OSLO BO \E WA 75m2- trosoban-mogu} troiposoban, useqiv-ukwi`en, terasa, CG, lift, cena-69.000 etel.

064/823-6610, 021/6614-200 (www.avenia-nekretnine.com) 667092 GR BA VI CA 75m2 - trosoban odli~an raspored, ukwi`en useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 71.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 667093 @. STA NI CA 75 m2 - trosoban, 1 sprat, terasa, CG, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo cena 56.650 e, tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com 667085 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji 3.0, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa gara`om 69.000. Tel. 063/108-8017.

668367 PRO DA JEM nov, odmah useqiv 3.0 stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500.

Tel. 060/6211-685.

668368 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213.

668342 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS, 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwi`en, cena: 95.900. Tel. 021/523-700, 063/536212.

20004 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS, 74m2, podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, PVC, ukwi`en, cena samo: 61.000. Tel. 021/523-700, 063/536212.

20005

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS, 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, PVC stolarija, sig. vrata, ukwi`en, cena samo: 15.500.

Tel. 021/523-700, 065/5536-212.

20006 HIT NA PRO DA JA! TS, 60m2+terasa 17m2, Novo naseqe, Bul. v. Stepe, dvostrano orijentisan, kompletno renoviran, italijanske plo~ice, jakuzi, klima, ukwi`en, cena: 51.500. Tel. 021/523-700, 063/536212.

20007 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10.

63002 PRO DA JEM stan trosoban od 78m2. kod Limenske pijace, ukwi`en, CG, lift, nije ispod plo~e, dvostrano orjentisan.

Cena dogovor. Telefon 063/5422-65 63108 PRO DA JEM trosoban dupleks stan od 80m2, ekstra sre|en u Maksima Gorkog. Telefon 064/205-41-28.

63135 PRO DA JEM trosoban stan od 95m2 extra sre|en, nov, na Telepu. Telefon 064/205-41-28.

63136 HIT NO prodajemo klasi~an trosoban stan u blizini [tranda, ukwi`en, lep pogled.

Telefon 6447-622, 0637540-165.

63162 DVO I PO SO BAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/146-56-51.

62888 DVO I PO SO BAN kod Sajma, 63m2 (ukwi`en kao dvosoban) odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk. I sprat, agencije iskqu~ene, 063/121-74-60 stankodsajma@gmail.com 62901 NA LI MA NU 4 prodajem stan od 84m2, ukwi`en, bez tereta, na mirnoj lokaciji. Agencije iskqu~ene. Telefon 061/22-47987.

62902

NAJ PO VOQ NI JA kupovina potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDVa. {ifra: 21778. Tel. 064/1340459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

667181 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233.

668369 UKWI @EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, natkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena: 67.980.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

668330 KOD IZ VR [NOG VE ]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166.

668424 [EK SPI RO VA ul. 88 m2-troiposoban -renoviran, 1 sprat, lift, terasa, ukwi`en-useqiv odmah, odli~an raspored, cena 79.300e.

Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com).

667082

TRO I PO SO BAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwi`en stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667112 TRO I PO SO BAN, Liman II, 87m2, odli~na zgrada, lokacija, mo`e zamena za mawi. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667110 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov troiposoban stan pred useqewem, 100m2+30m2 terase, ima povrat PDV-a, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193.

668316 VA SE STA JI ]A, izuzetan 3.5 stan 107m2, komplet sre|en, mo`e i sa name{tajem, ukwi`en, {ifra 1000071, www.nekretninemojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193.

668317 KOD IZ VR [NOG VE ]A salonski 3.5 stan, 137m2, na II spratu sa liftom, cena 123.000, stan za renovirawe, dvostran, dva ulaza, deqiv na dva stana.

Tel. 523-193, 065/85-06-616, {ifra 1003338, www.nekretninemojdom.com.

668318 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com.

667178 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

667144 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

667145 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667147 GR BA VI CA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

667148 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2.

Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

667149 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

667146 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

667179 ^E TVO RO SO BAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi`en.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

667111 PR VO KLA SAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa hitno, 82.500. Tel. 063/517-846.

667122 RA VA NI^ KA, ukwi`en, petosoban, 155m2, luks, renoviran, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

667065 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel.

421-437 ili 063/534-505.

667077

NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668422 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

668423 KOD DU NAV SKOG PAR KA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika!

Povoqno!

Tel. 060/6211-685.

668371 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, 5.0 stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233.

668372 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi.

Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

668343 LI MAN I!!! Noviji ~etvorosoban stan u izuzetnoj zgradi na odli~nom mestu. Pozovite 063/500-213.

668344 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

668345 GR BA VI CA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na, www.solis-nekretnine.com, {ifra: 20210. Tel. 063/527-459; 021/520-231.

667180 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov dupleks PS, 128m2, Somborski bulevar, 600m od Limana, IV sprat, dvori{na strana, lift, 2 terase, cena sa PDV-om: 64.500 za ke{-popust!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

20008 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768 TRO I PO SO BAN salonski stan u strogom centru, na I spratu, od 102m2 CG klima, 2 telefona, velika terasa, tavan, podrum. 062/29-18-29 63102 SPENS IV sprat, petosoban bez lifta, 114m2 u dva nivoa 2 kupatila, 2 terase, bez ulagawa, ukwi`en 80.000Evra. Telefon 063/522-730.

62865 CEN TAR - ~etvorosoban nov stan 110m2, III sprat, useqiv, ima povrat PDV-a, cena 110.000E. Telefon: 021/526-387, 063/808-69-62.

63036 PRO DA JEM ~etvorosoban stan ili mewam za dva mawa. Stan je na Novom nasequ 96m2. I sprat.

Telefon 063/1011-481 63101

OD LI^ NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, gara`a za ~amac. Tel. 063/10-880-17.

668373 PRO DA JEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra.

Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

667154 PLAC na Mi{eluku, dozvoqena gradwa, parcelisan 530m2, ukwi`eno vlasni{tvo 1/1. Cena: 15.500 evra. Tel. 065/20-19011, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667155 PRO DA JEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, lepo mesto, odli~an, cena: 11.500 evra. Tel. 064/1340459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com.

667156 LO KA CI JA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra. Za vi{e informacija 064/2003-103.

667159 PE TRO VA RA DIN - Tranxament, 1.200m2, gra|evinski plac, ukwi`en 1/1. Odli~an, Povoqno! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622.

667070

nedeqa28.oktobar2012.

KO VIQ, vi{enamenski plac na auto putu NS-BG, prvi red do auto puta. Sva infrastruktura na 300-500m. Povr{ina 14.200m2, cena: 67.000 evra. [ifra: 70740. Tel. 060/018-94-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667153 ^AR DAK gra|evinski plac2200 m2-front 22m, ravan-pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas cena dogovor tel. 064/823-6601 021/424-963 667090 GRA \E VIN SKI PLA CE VI, Bocke 985m2 i Popovica-Mo{ina vila 1000m2, ukwi`eno, povoqno, odli~no locirani.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667108 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17.

668350 PRO DA JEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u.

Cena:14.000. Tel. 063/7776-233.

668351 KLI SA, ukwi`ena ku}a, odli~na, fasadna cigla. 98.000E. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14.

667073 KU ]A Veternik-kod Lipovog gaja 80m2 stambeno, plac 800m2deqiv na dva dela, zidano ciglom-odmah useqiva-trosobna cena 60.000 e Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com) 667081 KU ]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas cena-40.200 e, tel. 064/823-6604, 6614-200.

667097 PE TO SOB NA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwi`ena 135.000.

Tel. 063/517-846.

667114 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-8377.

667150 KU ]I CA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwi`ena 1/1, pa mo`e i kredit, cena samo:36.000 evra. [ifra: 24180. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

667158 KU ]A, Petrovaradin - Ma`urani}eva, odli~na, povoqno.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

667109 VI LA u Kamenici 350m2, naseqe Voinovo, mirna ulica, plac 500m2, vrt sa ~etinarima, velika gara`a, osam soba, funkcioni{e kao dva stana, ukwi`ena, mo`e zamena 196.000. Tel. 063/517-846.

667116 SREM SKA KA ME NI CA, dobra prizemna porodi~na ku}a, 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, cena: 72.000 evra. [ifra: 119. Tel. 064/134-0459; 065/20-19006, www.solis-nekretnine.com.

667157 KOD [KO LE MI LI CI JE u Kamenici porodi~na ku}a P+I+Pk 250m2 na placu od 475m2 u dobrom stawu, ukwi`ena. Tel. 060/07-30-577, {ifra 3000335, www.nekretnine-mojdom.com.

668291

23

S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

667182 KU ]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - gara`a i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena: 103.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

668331 KU ]A u Ka}u, naseqe Sun~ani breg, kvalitetna gradwa, 122m2, plus gara`a, fini{ni radovi, plac 25m2, cena: 44.000 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

668328 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233.

668352 OD LI^ NA ku}a-^ardak 180m2 stambeno – 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwi`enaodmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena-125.000 E tel. 064/8236601 021/542-779 (www.avenianekretnine.com) 667094 EKS KLU ZIV NA ku}a na ^ardaku, Kamenica, 150m2, na placu 1400m2, prvoklasna gradwa, italijanska oprema, sanitarije, keramika, ure|en vrt, tri sistema grejawa, ukwi`ena, treba videti! Tel. 063/517-846.

667115 HIT NO prodajem placeve od 402m2 do 432m2 u Veterniku, 800m od „Intersrema”, asfalt, struja, voda, ukwi`eni 1/1, dozvoqena gradwa ku}e u osnovi 120m2, cena cca 14.900 za ke{popust!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

20009 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

62766 PA RA GO VO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269.

63017 PO VOQ NO prodajem 1 jutro zemqe u Koviqu. Zemqa se nalazi u selu i pogodna je za plastenike, sadwu vo}a.Telefoni 021/6210-524.

63096 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad.

Telefon 064/1789789.

61632 PRO DA JEM tri ba{te u Futogu potez Rumena~ki drum 12, 10, 6 kvadrata. Telefoni: 6213-189 i 064/443-7898.

62867 GRA \E VIN SKI PLAC pre ulaska u Stare Ledince 1067m2.

Struja, voda, vo}e, loza, ~etinari, 15 e/m2. Telefon 064/236-9670.

63049 PRO DA JEM ku}u u Karlovcima, trosobnu komfornu ukwi`enu 25.000 i seosko imawe na Stra`ilovu, komforno sa opremom 35.000E. Telefon: 064/043-8702, 061/2686155.

63059 TRI HEK TA RA zemqe na Banstolu, 2,5 jutra u Karlovcima ravno, blizu mesta, oranica, vikendicu na Stra`ilovu, 8500.

Telefon: 064/043-8702, 061/2686155.

63060 GRA \E VIN SKI PLAC, od 27 ari blizu televizije na Mi{eluku Petrovaradin deqiv na dva dela. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/22-87731.

62097 FRU [KA GO RA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada.

Telefon 064/288-61-71.

62436

24

nedeqa28.oktobar2012.

PE TRO VA RA DIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521.

63014 PA RA GO VO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2 / 30E. Telefon 063/86-26-504.

63103 BOC KE - VE LI KI PLAC sa prelepim pogledom na Novi Sad. Cena 10.500Eura. Telefon 063/750-93-94 63130 PE TRO VA RA DIN, plac {irine 1.290m2, dva prikqu~ka gasa, dva za vodu, kod crkve, izlazi na dve ulice, 54.000 evra. Telefon 064/59-41-265.

63090 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/8575-215.

61692 KU ]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliki familiju, zemqi{te oko 900m, dowe Sajlovo.

Telefon 0631258455.

62459 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

62945 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena.

Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-96.

63018 TE LEP - dve ku}e 250m2 na placu 820m2. Futog ku}a za dve porodice, prostor za pekaru, magacin, plac 800m2. Telefon 063/587-602.

63168

PRO DA JEM ukwi`enu ku}u u Sremskoj Kamenici - Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infrastruktura.

Telefon 063-899-8999.

61109 PE TRO VA RA DIN - gradi} ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1.

63013 PE TRO VA RA DIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena.

Telefon: 063/585-076.

63015 PE TRO VA RA DIN - prodajem ku}u, mo`e za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno.

Telefon: 063/585-076.

63016 PE TRO VA RA DIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac ku}a monta`na 90m2 sa gara`om, ukwi`ena, plac 870m2. Hitno. Telefon 063/587-602.

63167 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810.

62767 TE LEP - ku}a na dobroj lokaciji, povoqno. Kontakt telefon: 063/896-7201.

63043 PRO DA JEM ku}u u Rumenki 120m2 + 80m2 potkrovqe (nedovr{eno) na 1200m2 placa sa pomo}nim prostorijama. Vrlo povoqno.

Telefon 064/205-41-28.

63134 SOM BOR. Na prodaju trosobna ku}a na sprat, dve terase, gara`a, dve ostave, malo dvori{te.

Useqivo, Jug Bogdanova 27a.

Cena 50.000 evra. Telefon 021/518-292.

63086 STA RA ku}a i plac od 7 ari, Stari Ledinci, S. [olaje 16.

Telefon 886-628.

63092

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

667078

OGLASi l ^iTUQe

NA BU LE VA RU EVRO PE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

668290 IZ DA JEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon 065/55-106-55.

62868 IZ DA JEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791.

61469 IZ DA JE se lokal, 100m2, magacin 110m2. Spreman za useqewe.

Telefon 063/540-510.

62318 IZ DA JE se lokal 17m2 Bulevar Kneza Milo{a 11. Telefon 063/ 7293135.

62527 MA GA CIN SKI PRO STOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu, hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001.

61566 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198.

62776 IZ DA JEM uli~ni lokal sa magacinom i parkingom, 610m2, Temerinska 76. Telefon 063/516883.

62953 IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 63028 IZ DA JEM lokal - bife, Kisa~ka - Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 064/42-105-87.

63149 IZ DA JEM lokal idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A, Cena vrlo povoqna, Telefon 498775, 445-919. 63169 PRO DA JEM ekstra sre|en lokal od 50m2, u radu na Novom Nasequ. Telefon 064/205-41-28.

63137

HI DRO I ZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`e i odlo`eno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87.

61287 KA DA SER VIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896.

62529 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

62935 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63132 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19.

63133 MO LER I FAR BAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142

RAD NI^ KA ul. 67m2-funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor-uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwi`en-prazan cena-69.000 E, tel. 064/823-6601, 021/542-779.

667089 IZ DA JEM poslovni prostor P+S (100 + 100) u Novom Sadu, Ulica Slobodana Seleni}a 46.

Telefoni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

61722

KU PU JEM antikvitete, sabqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/196-48-17.

61813

PRO DA JEM „zastavu 101 skala 55” 2006. godi{te, benzin - plin (fabri~ki), vu~na kuka, jednoosovinska prikolica - samogradwa, nosivosti 630kg, registrovani.

Kontakt: 064/338-58-64 63068

KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298.

61622

LIB HE RR, 1980, rovokopa~, doma}e table, remontirana pumpa, motor u dobrom stawu (deutz 912). Cena 8.500E. Telefoni 063/542-684, 069/577-6916. 62994 MIT SU BIS HI, 1972, NK300, doma}e table, autodizalica kato, strela 31m sa xipom 46m, 30T nosivosti, cena 37.000E. Telefon 063/542-684, 069/577-6916. 62995

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

62989

MO LER SKO - FAR BAR SKE USLU GE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki.

63063 HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596.

60931

dnevnik

3 Za tobom je ostala praznina dragi

Ne ma wa Na{a qubav i tuga, bol i se}awa na prekinutu lepotu `ivqewa, potvrda su tvog postojawa.

Tvoja bra}a Vla dan i Vi ki, Ci ta i te~a Ta sa.

SE]AWE

prof. Da ni ca Di mi tri je vi} 28. 10. 2007 - 28. 10. 2012.

Sin Dra gan Bu gar ski sa de com.

Du {a nu Ja ri }u 1948 - 2008.

Uvek }e{ nam nedostajati.

63154

62977

Samo mi znamo koliko nam nedostaje na{

U nedequ, 28. 10. 2012. godine odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen

POMEN Majka An |a, supruga Gor da na, }erke An |el ka i Je le na.

63178

Stri ber Fra wa PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

59846 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim!

Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

Ne ma wa Pa pi} 1974 - 1999.

Nastavio je da `ivi u na{oj qubavi, bolu i najlep{im uspomenama.

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Tel. 6366952, www.bomil.rs.

667151 TRA @IM saradnike za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406.

62836 TRA @IM `enu koja bi `ivela sa starijom `enom na selu. Telefon 064/301-35-11.

62889 AGEN CI JA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148.

63020 EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice.

Telefon 021/400-148.

63021 KU] NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148.

63022 HIT NO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefon 064/658-8610, 021/6624-511.

63077 HIT NO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624511, 064/6588-613.

63078

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

62483

U utorak, 30. oktobra obele`i}emo godinu dana od rastanka sa na{im dragim suprugom i ocem.

Uvek }emo te pamtiti.

Sestra Ne ve na i mama Je li ca.

Tvoji najmiliji: supruga Ve ra i sin Ste van.

62976

63067

POMEN

Jo sip Bur na}

U utorak, 30. oktobra 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana, otkako nije sa nama na{ voqeni

1952 - 2007.

Fe liks Bur na}

Ili ja Ko ~i} PRO DA JEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 63047

SE]AWE

28. 10. 1991 - 28. 10. 2012.

15. 3. 1937 - 20. 9. 2012.

Nema suze koja te mo`e oplakati, niti vremena koje te mo`e izbrisati. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen.

1923 - 1980.

Sve to zar Veq ko vi} Tog dana u 10 ~asova, na grobqu u Maradiku odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen i jo{ jednom posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Jo va na i Ma ra.

O`alo{}ena po ro di ca.

62856

62942

Voqeni nikad ne umiru. Po dobroti vas pamtimo, s qubavqu spomiwemo, u srcu ve~no ~uvamo.

Va{i naj mi li ji.

63094

TU@NO SE]AWE

Danas, 28. oktobra 2012. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Ra de Bu di mli ja

Pa {ko De li} 26. 10. 1995 - 26. 10. 2012.

Tvoji naj mi li ji.

ro |en 1936.

Dragi moj tata, nema re~i kojima bi se moglo re}i koliko nam nedostaje{.

Po~ivaj u miru Bo`jem.

Vole te tvoje, supruga Ma ra i }erka Rad mi la.

63164

63165

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama na{a tetka Gagica.

Danas, 28. 10. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Dra gi ca ^e mer li}

Fe renc [e ta lo

Ve~no }emo je se se}ati i sa qubavqu pomiwati.

Porodica Sal ma.

63171

Hvala ti za svu qubav i po`rtvovawe.

Sa ponosom te ~uvamo u na{im srcima.

Supruga Er `e bet i sin [an dor.

62946

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E Da na 31. ok to bra 2012. go di ne na vr {i }e se tu `nih dva na est go di na od smr ti ni kad pre `a qe ne su pru ge

nedeqa28.oktobar2012.

P O M E N

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Mi la na {a

25

Sa bo lom i tu gom opra {ta mo se od te be maj ko.

Oqew ka

Vo qe noj se stri s qu ba vqu

pam ti }e mo te kao ve li ~an stve nu Ru ski wu ko ja je istin ski vo le la oba pod ne bqa.

PustĂ? zemlĂ” te be bu det pu hom.

Va qa, Awa i Sla va De vi }i.

63172

Vo ji slav ka Eri}

Po sled wi po zdrav

Mir ja na Hor vat

30. 10. 2006 - 30. 10. 2012.

Bran ke Me du ri} ro|. Voj no vi} iz Tu ri je Osta }e{ ve~ no u mom sr cu.

Tvoj su prug Dra go mir.

Pre te {ko je qu bav i sre }u, vi {e od ~e tr de set go di na, za jed ni~ kog `i vo ta, pre se li ti u uspo me ne i se }a wa.

Tvo ji: su prug Mi lo mir, }er ke Sne `a na, Ve sna i Ja smi na, unu ~ad Iva na, Du wa, Og we na, Sa wa, Ili ja i ^ar na i ze to vi Mla den, Jo vo i Zve zdan.

62354

62624

P O M E N Na vr {a va se de set go di na od ka ko ni je sa na ma

1959 - 2012.

Dra gi ca La li} 28. 10. 2011 - 28. 10. 2012.

Tvo ja }er ka Da ni je la, unu ~i }i, De jan.

Na vr {a va se tu `na go di na od ka da si nas na pu sti la, ali tvoj lik, tvo ja do bro ta, tvo ja to pli na i qu bav osta ju za u vek u na {im sr ci ma.

63199

Mir ja ni Hor vat

Da na, 28. 10. 2012. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od ka da ni si sa na ma.

Tvoj brat Ne boj {a Nin kov sa po ro di com.

od: Ru `i ce, Mi qa ne, Mi ro sla va i Mi le ta.

63202

Mi li ca Kr ~a di nac

63197

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da nas je iz ne na da 26. 10. 2012. go di ne na pu sti la vo qe na i dra ga

Ob rad Mi lo {e vi} 1925 - 2010.

Tu gu ju za wom i ne za bo ra vqa ju po ro di ce: Kr ~a di nac i Me ni }a nin.

Tu `na sr ca oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 27. ok to bra u 55. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na su pru ga i maj ka

Bi ser ka Ne na dov Sa hra na je da nas, 28. 10. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, iz ka pe le u @a bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca: su prug Mi lo rad, }er ka Jo va na i sin Bra ni slav.

Tvo ji: su pru ga Vu ko sa va, i de ca Ve ra, Bi qa na i Pa vle sa po ro di ca ma.

63196

63044

63211

Po sled wi po zdrav mo joj ku mi

Po sled wi po zdrav mo joj dra goj

Da na, 26. 10. 2012. go di ne pre sta lo je da ku ca sr ce na {eg dra gog oca i su pru ga

Mir ja na Hor vat Mi ra 1959 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne, na No vo ma jur skom gro bqu (okret ni ca) u Pe tro va ra di nu, u 15. ~a so va.

Uvek }e te vo le ti i mi sli ti na te be Tvo ji: Da mir, Da ni je la i tvoj Bra ca.

63198

Sa du bo kim bo lom, uz ve~ nu za hval nost, za svu qu bav i pa `wu ko ju nam je pru `a la opra {ta mo se od na {e dra ge

Mi lo ra da Lu ki }a

Na ni

od @eq ka.

Bi ser ki - Bi si Ne na dov od: ku me Zla te, Ma je i De ja ne.

Is pra ti }e mo ga 29. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Uvek }e mo je pam ti ti kao `e nu ogrom nog sr ca i u na {im sr ci ma kao ta kva `i ve }e za u vek.

Su pru ga Qi qa na i si no vi Mi lan i Mla den.

63194

63205

63212

Po sled wi po zdrav dra goj stri ni

Po sled wi po zdrav dra gom

Oba ve {ta vam rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je pre mi nu la u 87. go di ni na {a dra ga maj ka, ba ka i pra ba ka

Ma ri je [ar ~ev ro|. Frei 1927 - 2012.

Mi lo ra du Lu ki }u Mi }i Hva la Ti na pri ja teq stvu i dru `e wu.

Po ro di ca Trm ~i}.

Da ra Iwac Sa hra na }e se oba vi ti u ne de qu, 28. 10. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na gro bqu u Ba~ kom Jar ku.

O`a lo {}e ni: }er ka Rad mi la, unu ci Ta wa i Vla di mir sa po ro di com.

po zdrav

O`a lo {}e ni: sin Vla di mir sa po ro di com i }er ka Je li ca sa po ro di com.

63207

63209

Po sled wi kom {i ji

We no ple me ni to sr ce, pu no qu ba vi za sve nas pre sta lo je da ku ca 26. ok to bra 2012. go di ne. Sa hra we na je 27. 10. 2012. go di ne na Pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu.

Ni ka da Te ne }e mo za bo ra vi ti.

Mi lo ra du Lu ki }u

od kom {i ja iz ula za Mi la na Glum ca br. 8.

63210

Ol ga La bat

Mi lo rad Lu ki}

1926 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, u Srem skoj Ka me ni ci.

63208

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 95-oj go di ni pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na

Pre mi nuo je na{ ce we ni ko le ga

So fi ja Ra do sav

Zdrav ko Iwac sa po ro di com.

63195

dra gom

Pre mi nu la je na {a dra ga ma ma

Da ri Iwac

ro|. Rov wev

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu.

O`a lo {}e ni: sin Ivan sa po ro di com i }er ka Ana sa po ro di com.

Ko lek tiv JP Za vod za iz grad wu gra da No vi Sad.

63203

627-P

Sa hra na }e se oba vi ti 30. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Us pen skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: si no vi sa po ro di ca ma i osta la rod bi na.

63200

26

07.00 08.00 08.05 08.30 08.50 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.35 01.25

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламоур Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Тужни чемпрес Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Снимање у Палерму, филм Грување Поаро: Тужни чемпрес

Кампино

Снимање у Палерму Фино је светски познатог фотографа који проналази нову љубав и нови живот, упркос томе што је мета упорног снајперисте. Фин води активан живот, мало спава и не иде нигде без својих верних слушалица. Како Финов живот почиње да се расплиће, он напушта Дизелдорф да би мир пронашао у Палерму. Нову идилу коју тамо проналази из корена дрма мистериозни убица који по сваку цену жели да се освети. Улоге: Кампино, Ђована Мецођорно, Денис Хопер Режија: Вим Вендерс (РТВ 1, 22.50)

07.30 08.00 08.30 08.55 09.55 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa28.oktobar2012.

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: За једну ноћ љубави, филм Мозаик-Дијагностика Програм за децу и младе Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Лепота румунске народне ношње, док.филм језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Златно доба (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Њушкало, филм

06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

07.00 08.00 09.00 09.21 09.24 09.39 09.54 10.24 10.55 12.00 12.30 13.00 14.00 14.32 15.10 15.35 16.05 17.04 17.30 17.55 18.55 20.45 21.26 22.15 23.05

Горица Поповић

Шљивик

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.25 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догадјаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

Африка од врха до дна (Новосадска ТВ, 19.30)

06.00 Мото ГП Аустралија - Трка Мото ГП 07.30 АТП Базел и Валенсија 1/2 Финале 09.30 Преглед Евролигае 10.30 Ф1 Индија - Трка 12.30 Холандска лига: Фејенорд – Ајакс 14.30 Премијер лига: Евертон – Ливерпул 17.00 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед 19.00 СК студио 19.30 Аргентинска лига: Ривер Плејт - Бока Јуниорс 21.15 Португалска лига: Есторил Порто 23.15 АТП Базел и Валенсија, финале 02.30 Премијер лига: Њукасл – ВБА

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Ко је бољи од најбољих изворних певачких група и солиста из Јагодине сазнаћемо у емисији „Шљивик“. Жирију ће се придружити Душица Биликић, а специјални гост емисије је Горица Поповић. Водитељка је Кристина Раденковић. (РТС 1, 17.32) 06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.16 14.56 15.20 16.08 17.06 17.32 18.30 19.02 19.30 20.05 21.06 22.59 23.50 00.07 01.24 02.21 03.03 03.29 04.03 04.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад САТ Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Дневник једне дадиље, филм Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Балканском улицом Задња кућа, Србија Сасвим природно САТ Јагодићи

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.15 20.45 21.15 23.15 01.00 02.00

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм: Дивљи, дивљи запад Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Будва на пјену од мора Парада Парада Филм: Пут ратника Досије Став Србије Лас Вегас

23.32 00.03 01.27 01.50 02.28 03.19 04.08 04.44 05.29

Амен ађес Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Сигуран сам да једног дана Вита студентис Мој љубимац Стогодишњица Кумановске битке, пренос свечаности Потрошачки саветник Е-ТВ Бразде Културако аресипе Магазин Србије на вези Београд-вечити град Верски календар Твоје песме, моји снови Викенд Евронет Магазин Лиге шампиона ЈУ група Кошарка-АБА лига: ПартизанРаднички, пренос Ликовна колонија РТС ТВ театар Јелен топ десет Хроника 57.међународног београдског сајма књига Вита студентис Магазин Лиге шампиона Кошарка-АБА лига: ПартизанРаднички (р) Београд-вечити град Твоје песме, моји снови ТВ театар ЈУ група Јелен топ десет Мој љубимац

Јелен топ 10 У најновијој емисији водитељи Лазар Сакан и Ана Коњовић баве се темом визуелног приказа музике. Колико спотови на домаћој сцени прате светске трендове у погледу визуализације музичког израза и да ли се довољно улаже у видео продукцију, сазнаћемо од редитеља неких од домаћих култних спотова, али и рокенрол критичара. Видећемо и промоцију новог спота „Канда Коџа и Небојша”, за сада већ легендарну нумеру „Кафане и РнР“. (РТС 2, 22.20)

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.30

Маратон Улови трофеј Филм: Пут у Ел Дорадо Топ шоп Филм: Председникова ћерка Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Еурека Обични људи Мирослав Лазански. Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Мајсторски Еурека Филм: Ошамари је, она је Францускиња Филм: Дубоко у долини Мирослав Лазански Слике живота Домаћа музика Филм: Пут у Ел Дорадо Филм: Дубоко у долини

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 ЕТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

dnevnik

07.25 Цртани филм 07.50 Добра земља 09.50 Пулс нације 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.40 Филм: Пети елемент 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Сити и витки 18.00 Свет на длану 18.30 Вести 19.05 Филм: Полицајац са Беверли Хилса 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Делта одред 2: Колумбијска веза 01.30 Људи с Менхетна

07.00 Добро јутро 11.00 Филм: Фантастични господин Фокс 12.30 Топ спид 13.00 Филм: Госпођа министарка 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Добро вече, Србијо 19.30 Национални дневник 20.00 Смешно ћоше код Ђоше 21.00 Тренутак истине 22.30 Вип рум 23.30 Филм: Вегас за двоје 01.10 Филм: Омаг 03.00 Филм: Фантастични господин Фокс 04.30 Филм: Госпођа министарка

Кабаре Познате јавне личности у до сада невиђеним улогама, плесне кабаретске нумере из познатих светских мјузикла, стенд-ап комичари, музички наступи, само су део 90-минутног спектакла. Емисија „Кабаре“ представља и својеврстан колаж најпознатијих домаћих и светских музичких хитова, оних нових, али и неких давно заборављених, а некада веома популарних и свима драгих мелодија. Водитељски пар чине Виолета МитровићГолдман и Милорад Дамјановић. (Хепи, 21.05) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Деми Мур у „Вип руму”

11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Бошко Јаковљевић, боравио је ових дана у Стокхолму где је урадио интервју са једном од најпопуларнијих холивудских глумица, Деми Мур. У ексклузивном разговору који се емитује сазнаћемо шта је тајна њене лепоте и шта се у њеном животу дешава ових дана.

- Морам доћи у Србију да тамо снимим неки следећи филм - поручила је бивша супруга Ештона Кучера. (Пинк, 22.30)

13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 18.55 19.30 21.05 22.00 23.30 00.00 01.30 02.50 03.15

Деми Мур

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сабрина – Заувек пријатељице, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Долина вукова Телемастер Филм Кабаре Скандалозно Гламур Луда кућа Кабаре Моја Србија Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Саградити, купити или рестаурисати Медијум са Лонг Ајланда Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Инцест или не Мајами инк Породилиште

08.00 Јелена Тројанска 10.00 Џингис Кан 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Успон и пад Версаја 15.00 Наполеон 16.00 Древни светови 17.00 У телу Хенрија осмог 18.00 Шпански грип – заборављене жртве 19.00 Излазак из сенке 20.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 21.00 11. септембар. Ванредно стање 22.30 Животиње које су ушле у историју 23.00 Трачко злато 00.00 Тајм тим година 01.00 Ускршње острво – повратак у прошлост

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Покахонтас Боље од бекства Клопа на точковима Механизам Мис Потер Мост судбине Мрак филм 3 Еротски филм Еротски филм

Механизам Прича се догађа једног зимског дана у забаченој провинцији, далеко од свих великих догађаја који потресају данашњи свет. Млада жена учитељица иде у удаљено село где је добила први посао после шест година чекања. Срећна и пуна наде жели да њен живот коначно почне... Улоге: Ива на Ми хић, Ни ко ла Ко јо, Гор дан Ки чић Режија: Ђор ђе Ми ло са вље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

07.07 Одмори се, заслужио си 07.50 Златна кинотека: Мр Џордан, филм 09.58 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.15 Све у 7!, квиз 21.10 Стипе у гостима 21.47 Недељом ујутро, суботом увече 22.20 Дамин гамбит, ток шоу 23.10 Дневник 3 23.52 Недељом у два 00.57 Истраге госпођице Фишер 01.52 Поново најбољи тим, филм 03.19 Призма

18.30 19.10 20.00 22.10 00.55 02.20

СЕРИЈА

Џе нет Су зман

Николас и Александра

07.30 07.55 09.02 09.25

20.05 23.10 00.35 01.50

13.05 14.05 16.10 17.50 18.20 20.05 21.45 22.45 00.20 02.10 03.55 04.20

Делко и Волф истражују смрт 19-годишњег Декса Гилмана, који је погинуо у ауту покушавајући да изведу опасну акробацију. Тинејџер је у несрећи остао без главе и сада истражитељи покушавају да разоткрију позадину ове необичне несреће... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.10)

Петроград, 1904. Краљ Николај II, који је управо добио сина, заокупљен је проблемима око руско-јапанског рата који само што се није распламсао. Такође, једнако велике проблеме представља му и народ, који упорно инсистира на оштрим променама... Улоге: Мајк Џеј стон, Џе нет Су зман, Ро де рик Нобл, Ања Мар сон, Лин Фре де рик Режија: Френ к лин Џеј Шаф нер (ХРТ 2, 20.05)

14.05 15.35 16.00 17.20 17.30

Гуливерова путовања Спасавање пеликана 895 Велика матурска журка Звер Дадиља Мекфи и велики прасак Редакција Кокова Упознаћеш високог, црног мушкарца Холивуд на снимању Замена Мамурлук у Бангкоку Права крв Црвенкапа Само га доведи Седам дана слободе Кејти Морган: Савети о сексу 2: Има ли још питања? Мамурлук у Бангкоку

Бибин свет Моји џепни љубимци Ју-Ги-Ох! Бен 10: Ултимате Алиен Језикова супа ТВ продаја Смртоносних 60 Др Дулитл, филм Чак, сада можете пољубити Лерија, филм Љубав је на селу, док. сапуница РТЛ Данас Галилео Сулејман Величанствени ЦСИ Мајами Филм катастрофе, филм Астро шоу

ЦСИ: Мајами

12.40

06.00 07.25 08.10 09.50 11.15

07.00 07.40 07.55 09.10 11.00 12.00 12.15 13.30 15.10 17.25

10.45 10.55

Ива на Ми хић

06.00 Филм: Суперерупција 08.00 Филм: Амерички ратни бродови 10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Велика лига 2 17.00 Филм: 2010: Моби Дик 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Премијера: Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Ти си ми све 02.00 Филм: Живот с непријатељем 04.00 Ерика

09.00 10.30 12.00 14.00 15.30

Аниманијаци Јудита Док. филм Солден: Светски скијашки куп (М) - велеслалом, пренос 1. вожње Библија Осијек: Дан реформације, пренос богослужења Солден: Светски скијашки куп (М) - велеслалом, пренос 2. вожње Поново најбољи тим 2, филм Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Хокеј, Ебел лига - емисија Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - ВСВ Вилах, пренос Николас и Александра, филм Циклус фестивалских победника: Четири лица, филм Мостар Севдах Ријунион, снимак концерта Ноћни музички програм

17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

И други пут би једва Божић... Двестогодишњи човек На самом дну океана Био једном једва Божић... Необичан пар: Поново заједно Госпођица Лети и ја Биографија - Дејвид Крозби Животиња Нинџа са Беверли Хилса Био једном једва Божић...

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.40 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

Стела Дани славе Откуцаји срца Мужеви и жене Наша кућа из снова Дневник Бриџет Џонс Тежак избор Пун месец Деца Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Еми ли Прок тер

08.30 09.15 10.45 12.15 13.30 15.00 16.00 18.00 19.45 20.45 22.45 23.00 00.30

Уметничко клизање Алпско скијање Тенис Алпско скијање Билијар Тенис Тенис Уметничко клизање Билијар Бокс Коњички спорт Тенис Билијар

08.30 09.15 10.45 12.15 13.30 15.00 16.00 18.00 19.45 20.45 22.45 23.00 00.30

Уметничко клизање Алпско скијање Тенис Алпско скијање Билијар Тенис Тенис Уметничко клизање Билијар Бокс Коњички спорт Тенис Билијар

Stra{nije i od smrti

ovremeno qudi ka`u da je neki kolektiv oduzimaju sebi `ivot ili vr{e akcije ~iji je lud. Ne ka`e se da su ludi oni koji ~ine ciq da se uni{ti `ivot {to ve}eg broja qudi i taj kolektiv. Tako ne{to se uzima kao da se tako spasu od onoga {to ih ~eka, a {to je ne{to {to se samo po sebi podrazumeva. Ako su „stra{nije od same smrti“. Ovakve ubila~ko-saodre|eni pojedinci ludi, za{to ne bi i kolekti- moubila~ke nakane ili aktivnosti pripadnika vi mogli biti ludi, i to ne u metafori~kom smi- kulta jesu razlog za intervenciju „organa reda i slu? Sud o tome govoto po pravilu donose oni mira“. Naravno, u onim slu~ajevima gde se ipak koji ne pripadaju tom kolektivu. Odmah da ka- na vreme sazna o namjerama vo|e kulta i wegovih `em: smatram da kolektivi ne mogu biti ludi u sledbenika, tj. pre nego {to realizuju svoje sapsiholo{ko-psihijatrijskom smislu re~i. Raz- moubila~ko-ubila~ke nakane. li~ite su vrste kolektiva za koje odre|eni broj qudi obi~ava da ka`e da su ludi.

Zaverenici su obi~no malobrojna grupa. Okupqa ih ideja da se treba suprotstaviti nekome ili ne~emu i da treba poduzeti odre|enu akciju, naj~e{}e ubistvo odre|enog vo|e, dr`avnika.

Veruju da uklawawem takvih qudi stvaraju uslove za promene {irih razmera za koje se zala`u.

Aktivnosti zaverenika ~esto imaju karakter individualnog terora. Vodi ih nepokolebqiva vera u opravdanost i neophodnost ostvarewa ciqa zavere.

U istoriji je poznat veliki broj zavereni~kih grupa. Recimo, koje su izvr{ile ubistvo ameri~kih predsednika (Linkolna, Kenedija), zatim crna~Kenedi nekoliko sekundi pre smrti od pu{~anog metka kog vo|e Martina Lutera Kinga, Oni koji pripadaju drugoj vrsti obo`avateqa Indire Gandi, koja je 15 godina bila premijer Indije, pa i ona koja je pripremala atentat na odre|enog kulta ne `ive izolovano. Ne pridr`avaju se posebnih, strogih pravila u svakida{wem Adolfa Hitlera.

Teroristi~ke grupe obi~no obuhvataju vi{e `ivotu. Jedino {to ih razlikuje od ostalih qudi jeste verovawe u natprirodnu mo} kultnog bi}a, qudi nego zavereni~ke, koje su mahom kratkog veka. Nakon {to wihovi ~lanovi poduzmu odre- mesta ili predmeta. Svoje verovawe iskazuju ti|enu akciju, obi~no bivaju razbijene ili se me {to jednom ili vi{e puta tokom `ivota hodospontano gase. Retko traju vi{e decenija. Tero- ~aste na kultna mesta ili kultna bi}a (ako nisu risti~ke grupe, pak, ~esto prerastu u organiza- `iva, onda wihove grobove), ube|eni u to da }e to ishoditi olak{avawem cije koje deluju decenijawihovih muka i `ivotma. Organizaciona strukProfesor muzike Mar{al Eplvajt nih jada. tura zavereni~kih grupa je s katoli~kog univerziteta Mar{al Eplvajt je bio je jednostavna a teroriprofesor muzike na kasti~kih slo`ena. Zavere- „Sveti Tomas” u Hjustonu otpu{ten toli~kom univerzitetu ni~ka grupa obi~no ima zbog homoseksualnih sklonosti. „Sveti Tomas“ u Hjustojedan ili dva ciqa, a teDa ih se otarasi, dao se nu, u Americi. S univerroristi~ka vi{e ciqeva kastrirati, i ubedio sledbenike ziteta je otpu{ten zbog i dugoro~an i {irok plan homoseksualnih sklonoaktivnosti. Dug je spisak svog kulta da je vanzemaqac sti. Da bi se re{io tateroristi~kih grupa i kvih sklonosti, Mar{al organizacija iz vremena pro{lih i dana{weg vremena. Al Kaida je danas se dao kastrirati. Ubrzo nakon toga sreo je devojku Boni i me|u wima se razvila sna`na emou svetu nesumwivo najpoznatija.

Obo`avateqi odre|enog kulta. Dve su vrste. tivna veza. Pri~a se da je Boni bila fasciniraPrvi se okupqaju oko vo|e i slepo ga slede. Dru- na Mar{alovim verovawem da je vanzemaqac i da gi bezrezervno veruju u natprirodnu, obi~no is- }e pro}i kroz „dveri“ na putu ka vi{em nivou egceqiteqsku mo} odre|enog `ivog ili mrtvog zistencije od one na kojoj `ive ostali qudi. bi}a ili odre|enog mesta (npr. pe}ine), reke, Mar{al i Boni su 1975. ubedili dvadeset qudi da kamena. Vo|a prve vrste kulta obi~no ima hari- napuste svoje domove i s wima krenu u isto~ni zmatske crte. Zna biti du{evno poreme}en. Dru- Kolorado gde treba da se spusti svemirski brod ga vrsta obo`avateqa odre|enog kulta nema vo- s vanzemaqcima iz nebeskog carstva. Grupa se |u. Wima je vodiqa ili princip okupqawa uve- oglasila tekstom u „USA tudej” 1993. u kojem rewe da neko ili ne{to ima nesvakida{wu mo}, tvrdi da }e na{a civilizacija biti „recikliranatrpirodnu snagu koja im mo`e pomo}i da uklo- na“. Grupa sad ima i ime – Nebeske dveri. Marne ili barem ubla`e muke najrazli~itijeg pore- {al i Boni su uspeli da ubede one koji su im se pridru`ili da treba da se odreknu svega ovozekla.

Oni koji pripadaju prvoj grupi – a oni su mno- maqskog da bi se osposobili za ulazak u carstvo go mawe brojni od druge vrste obo`avateqa – go- nebesko: porodice, prijateqa, imovine. Nisu tovo po pravilu `ive izolovano od ostalih qu- smeli da zadovoqavaju seksualne potrebe. Nosidi i striktno se pridr`avaju uputa, to jest na- li su ista odela, jeli istu hranu, potpuno odse~eredbi koje im izdaje vo|a. Verovawe vo|e naj~e- ni od sveta. @iveli su u iznajmqenoj vili u San{}e ima proro~anski karakter, s tim {to su mu ta Feu. Grupa „vernika“ bila je ube|ena u to da je predvi|awa u najve}em broju slu~ajeva katakli- Mar{al stvarno vanzemaqac i da je smrt jedini zmi~ka, apokalipti~ka. Da bi izbegli „stra{nu pravi na~in da se uzdignu do vi{eg „stepena pokaznu“ ili „stra{ni kraj“, pripadnici kulta, stojawa“. U martu 1997. u vili su na|eni le{evi obi~no na sugestiju ili pak izri~it zahtev vo|e, 39 qudi.

P

Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa28.oktobar2012.

dnevnik

28. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Нешто што вам је важно доживљава промену. Можда сте чак и забринути поводом будућности. То може бити повезано с вашом каријером или љубавном везом.

VAGA 23.9- 23.10.

Нејасне физичке нелагодности могле би учинити да се осећате мрзовољно. Чини се да узрок томе није болест. Умор и стрес вас мало успоравају, али ипак можете пребродити дан.

[KORPION 24.10- 23.11.

Дугоочекивани љубавни састаBLIZANCI 21.5- 21.6. нак можда ће бити отказан или ће се показати лошије него што сте се надали. Вероватно ће се појавити сумња у будућност тог односа.

STRELAC 24.11- 21.12.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Један посетилац вашем дому могао би донети непоуздане информације. Не узимајте здраво за готово било шта што та особа каже. Потреба за интимношћу и страшћу посебно је изражена тренутно када је романса у питању.

LAV 23.7-22.8.

Могуће је да ћете добити страствено писмо или позив од блиског пријатеља или романтичног партнера. Та особа можда је збуњена или прилично емотивна. Свакако будите љубазни.

DEVICA 23.8- 22.9.

Могуће је да поседујете уметнички таленат који нисте користили до сада. Данашњи догађаји могли би вам донети прилику да се опробате у томе. Ваша инспирација је веома изражена тако да је ово позитивно време за то.

JARAC 22.12-20.1.

Чланови породице можда желе да направе неке промене по кући, као што су преправке, уређење или опремање, али се чини да ће доћи до неслагања о потреби за променама.

Лоша комуникација с љубавним партнером могла би вам донети жељу за писањем или читањем роман тичне по езије или од ре ђе не приче. Веома је важно да изгладите неспоразум с вољеном особом.

Близак пријатељ или група с којом сте повезани могла би имати проблема с новцем. Можда ће бити тражено од вас да помогнете. Ипак, будите веома опрезни.

Ви волите људе, али понекад можете бити веома критички настројени. Данас ће вам можда бити посебно тешко да се интегришете у групу. Динамика групе можда вам тренутно не одговара.

Конфузију око метафизичких и VODOLIJA духовних ствари покушаћете да ре21.1-19.2. шите кроз истраживање. Разговор с пријатељима могао би бити посебно користан, али је важно да запамтите да су и они можда збуњени исто као и ви.

RIBE 20.2-20.3.

Нови вид сарадње могли бисте формирати с особом коју сматрате за при јате ља. Можда от кри јете обострани интерес или одједном видите пријатеља у сасвим новом светлу.

TRI^-TRA^

Za fotke s ven~awa 300.000 dolara V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

7

Kikinda

10

Vrbas

8

B. Palanka

9

Zreњanin

11

S. Mitrovica 10 Ruma

9

Panчevo

12

Vrшac

14

Srbija Beograd

12

Kragujevac

15

K. Mitrovica 22 Niш

Иако су се тајно венчали, фотографије с романтичне церемоније Џастина Тимберлејка и Џесике Бил ипак су доспеле до јавности, а објављене су у америчком магазину „Пипл”. Права на фотографије „Пипл” је платио 300.000 долара, а у Европи ће ексклузиву имати британски „ОК!”. „Савршено је бити у браку. Венчање је било прелепо и диван је осећај бити окружен породицом и пријатељима”, невео је пар у саопштењу популарном америчком таблоиду. Свадбено весеље Џастина (31) и Џесике (30), који су се верили у децембру прошле године, трајало је скоро целу недељу, наводно на приватном имању у Бриндизију, а прелепа млада је за свој посебан дан одабрала венчаницу Ђанбатисте Валија, која је рађена специјално за њу. Пар је у вези од 2007. године, а 2011. су кратко били „само пријатељи”.

23

Evropa

NOVI SAD: Zahla|ewe u toku dana sa ki{om. Jutro }e biti toplije od ve~eri pa }e minimalna temperatura biti uve~e. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura oko 9 koliko }e biti i maksimalna, a minimalna uve~e oko 5 stepeni.

VOJVODINA: Zahla|ewe uz obla~no vreme sa ki{om. Jutro }e biti toplije od ve~eri pa }e minimalna temperatura biti uve~e. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 8 do 14 {to }e ujedno biti i maksimalne dnevne, a minimalne temperature popodne i uve~e od 4 stepena na severozapadu do 8 na jugoistoku Banata.

SRBIJA: Ki{a i zahla|ewe na severu Srbije, dok }e na jugu biti vrlo toplo uz pquskove popodne. Temperaturna razlika izme|u juga i severa Srbije bi}e oko 15 stepeni. Duva}e umeren severozapadni vetar na severu Srbije, a na jugu ju`ni. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 6 do 12, maksimalne od 7 stepeni u Subotici do 23 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak svugde hladnije sa ki{om, a u planinama zapadne Srbije sneg. U utorak hladno uz prestanak padavina ujutru i sun~ane intervale tokom dana. U sredu ujutru slab mraz, a tokom dana toplije. U ~etvrtak prolazna ki{a. U petak i za naredni vikend suvo i toplije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{ke situacije utica}e nepovoqno na ve}inu hroni~nih bolesnika. Poja~ane tegobe mogu osetiti cerebro-vaskularni i sr~ani bolesnici, kao i astmati~ari. Razdra`qivost i reumatski bolovi su mogu}e meteoropatske reakcije. Savetuje se adekvatno odevawe, kao i dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

12

Rim

17

London

10

Cirih

2

Berlin

8

Beч

5

Varшava

5

Kijev

12

Moskva

2

Oslo

1

St. Peterburg 3 Atina

26

Pariz

10

Minhen

1

Budimpeшta

5

Stokholm

3

VIC DANA Ишли Мујо и Хасо бициклима. Каже Хасо: Мујо, тандрче ти блатобран. Не чујем те, болан. Тандрче ти блатобран! Ама, Хасо, јаране, не чујем те, тандрче ми блатобран.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

73 (-14)

Slankamen

200 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

149 (-17)

Zemun

270 (-2)

Bogojevo

142 (-17)

Panчevo

282 (-8)

Smederevo

468 (4)

Baч. Palanka 169 (-10) Novi Sad

152 (-12)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

148 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

184 (-13)

NERA

Hetin

60 (0)

TISA

-49 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 119 (-22) Beograd

Kusiћ

214 (-3)

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV