Dnevnik 28.novembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 28. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22556 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP[TINA SRBIJE NASTAVILA RASPRAVU O VOJVO\ANSKIM AKTIMA

Ta~ka u ponedeqak

str. 3

Pedijatri zalu|uju roditeqe

Foto: S. [u{wevi}

NOVI GRIP

SUTRA OTVARAWE DELA AUTOPUTA OD SUBOTICE DO NOVOG SADA

NASLOVI

Politika 2 Srbija na belu listu, Kosovo na crnu

Ekonomija 5 Gazde povezuju sta` o dr`avnom tro{ku?

str. 13

Poqoprivreda 6 P{enica ve} stigla do 12 dinara

Novi Sad 9 Ni{ta od rezawa plata

Vojvodina

Kroz Vojvodinu jo{ 20 kilometara str. 4

SA[A MILENI]

Statut ohrabrewe za Srbiju str. 3

Kubik jeftiniji ~etiri dinara

str. 4

VE^ITI DERBI NA MARAKANI

str. 16 – 19

PROLETER–JUGOVI] U NOVOJ DVORANI

NOLE OPET BOQI OD NADALA

Crna 12 Iz po{te oteto 222.000 dinara 12 Na neisporu~enom {qunku zaradili 64 miliona?

Dru{tvo 13 Asistent postao izdava~

POJEFTIWEWE GASA U JANUARU

SPORT

11 Kikinda i Pirot za status grada

Slaba ki{a

Najvi{a temperatura 14 °S

Kultura 14 Mla|enovi} v. d. direktora Pozorja

POLITIKA

subota28.novembar2009.

EKSKLUZIVNO: „DNEVNIK“ IMAO UVID U AMANDMAN I ZAJEDNI^KU IZJAVU INSTITUCIJA EU O VIZNOJ LIBERALIZACIJI

KOSOVO

Drugi krug Centralna izborna komisija Kosova objavila je kona~ne rezultate izbora za predsednike op{tina prema kojima }e drugi izborni krug, 13. decembra, biti odr`an u 21 od ukupno 36 op{tina. U tri nove srpske op{tine, Gra~anici, Klokotu i Ranilugu, predsednici su izabrani ve} u prvom krugu, dok }e u dve op{tine sa srpskom ve}inom, Novom Brdu i [trpcu, biti drugog kruga. U [trpcu su u drugom krugu kandidati Srpske liberalne stranke i Demokratske partije Kosova, a u Novom Brdu kandidati SLS-a i Demokratskog saveza Kosova.

Tirana za Srbe Potpredsednik vlade Albanije i ministar spoqnih poslova Iqir Meta obe}ao je pomo} Albanije za izgradwu ku}a za kosovske Srbe povratnike, ali i za izgradwu drugih objekata u kosovskim op{tinama s ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Meta je izneo ovo obe}awe na kraju dvodnevne posete Pri{tini, tokom susreta s predstavnicima srpske zajednice na Kosmetu Slobodanom Petrovi}em, presednikom Samostalne liberalne stranke, i Sa{om Ra{i}em, ministrom za povratak i zajednice u privremenoj vladi Kosova.

Pomozimo Beogradu Dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Nema~ke Verner Hojer ocenio je da „treba stvoriti klimu koja }e Beogradu olak{ati re{avawe problema Kosova“. „Kada je re~ o Kosovu, tu jo{ ne vidim re{ewe, ali isto tako ne verujem ni da je ono iskqu~ivo u rukama Beograda. Ono je delom i na Kosovu, delom u Moskvi, a delom i u op{toj klimi novog po~etka me|unarodne saradwe u okviru OEBS-a“, rekao je Hojer.

Srbija na belu listu, Kosovo na crnu (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Komitet stalnih predstavnika ~lanica EU (Koreper) u Briselu usvojio je tekst amandmana i zajedni~ke izjave institucija EU povodom vizne liberalizacije sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom, koja }e biti i zvani~no odobrena u ponedeqak na Savetu ministara unutra{wih poslova i pravosu|a. U zajedni~koj izjavi evropskih institucija (Saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta), u koju je „Dnevnik“ imao ekskluzivan uvid, kaè se da su Srbija i Crna Gora ispunile dodatne uslove iz „mape puta“ za viznu liberalizaciju. “EP je predloìo u svom mi{qewu, usvojenom 12. novembra, amandmane koji se odnose na prebacivawe Bosne i Hercegovine i Albanije na listu iz Aneksa 2 (zemqe ~ijim gra|anima nisu potrebne vize za putovawa do 90 dana u dràve [engenskog sporazuma). Savet za pravosu|e i unutra{we poslove i EK su te amandmane odbacili. Dodatni izve{taji za Srbiju i Crnu Goru su pokazali da su te zemqe zadovoqile merila postavqena u ’mapi puta’ za viznu liberalizaciju. Istovremeno, Savet i EK slaù se s Evropskim parlamentom da je krajwi ciq ukidawe viznog reìma sa svim dràvama Zapadnog Balkana”, pi{e u pripremqenom dokumentu EU. U zajedni~koj izjavi daqe stoji da Evropska unija sna`no podràva ukidawe viznog reìma sa svim zapadnobalkanskim dràvama, te da Savet i EP priznaju da su BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija ispunili sve uslove za viznu liberalizaciju. “To nam omogu}ava da usvojimo amandman na Pravilnik 539/2001 u vremenskom roku koji }e omogu}iti da pomenute tri zemqe dobiju viznu liberalizaciju 19. decembra 2009. godine. EP i Savet izraàvaju nadu da }e se i Alba-

I zvani~no je potvr|eno da }e vizna liberalizacija po~eti da se primewuje na Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju 19. decembra nija i BiH vrlo brzo kvalifikovati za viznu liberalizaciju. U tom smislu, EP i Savet pozivaju dve zemqe da u~ine sve napore kako bi dostigle sva merila traèna u ’mapi puta’”, navodi se u zajedni~koj izjavi EP i Saveta, uz poziv Evropskoj komisiji da predstavi predlog za viznu liberalizaciju ovim dvema dràvama ~im ustanovi da su ispunile traène uslove. Ina~e, u tekstu amandmana kojim se Srbija i dva na{a ju`na suseda stavqaju na pozitivnu {engensku listu, precizira se i da se vizna liberalizacija odnosi samo na lica koja imaju biometrijski paso{. “Osobe koje imaju prebivali{te na Kosovu pod Rezolucijom 1244 SB UN i osobe kojima je uverewe o dràvqanstvu izdato na teritoriji Kosova obra}a}e se za izdavawe paso{a posebnom koordinacionom centru u Beogradu. Ipak, imaju}i u vidu bezbednosna pitawa, posebno ona koje

BORIS TADI] NAJAVIO DRUGA^IJI PRISTUP PREGOVORIMA O STATUSU KiM

Nezavisnost ne priznajemo, o ostalom se moè divaniti Predsednik Boris Tadi} poru~io da je Srbiji potrebna inovativnost u vo|ewu pregovora o statusu Kosova i Metohije. „To je ono {to Srbiji danas treba – druga~iji pristup. Jer, onaj ko nije nau~io lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup, koji nije dao rezultate, ne moè biti ponavqan u budu}nosti, gubi pravo i legitimitet da obavqa posao i u sada{wosti“, rekao je Tadi} prekju~e u SANU. U prvom reagovawu, direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da je Tadi}eva izjava da je potreban druga~iji pristup u pregovorima o Kosovu „razborita i trezvena“. „Po{to prethodni pregovori nisu dali neophodni rezultat, a ceo region Zapadnog Balkana ide ka EU, re{ewa i oslonce treba pronalaziti u okviru evropskih institutucija“, rekao je Vejvoda. S druge strane, potpredsednik Skup{tine zajednice op{tina KiM i funkcioner DSS-a Marko Jak{i} kaè da je u pitawu „zloslutna najava promene politike prema Kosovu i Metohiji”. On pri tome tvrdi da se iza svega krije zahtev administracije u Briselu da Srbija, ako èli ka EU, mora da sara|uje s Kosovom i da s wim razvoja dobrosusedke odnose. – Naàlost, ovo pokazuje da ona pri~a „i Kosovo i EU”, koju je forsirao predsednik Tadi}, nije ta~na, a ova najava druga~ijeg vo|ewa pregovora o statusu Kosmeta je najboqi dokaz za to – kaè Jak{i} za „Dnevnik”. – Naprosto, na{ predsednik nam najavquje da se odri~e Kosova, odnosno da planira da ga `rtvuje zarad ulaska u EU. Naravno, ne}e on nikada javno upotrebiti termin „odricawe”, ali narodski kazano – to }e biti to.

Zloslutna najava promene politike prema Kosovu (Marko Jak{i})

Podr`ati lokalnu komunikaciju Srba i Albanaca (Oliver Ivanovi})

Dràvni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} tvrdi, me|utim, da se u strate{kom smislu sigurno ni{ta ne}e promeniti jer je predsednik Tadi} vi{e puta bio jasan i nedvosmislen: Kosovo ne}emo priznati! I upravo zato se, kaè, i veoma pa`qivo mere potezi dràve Srbije i wihovi se efekti sagledavaju iz svih uglova, da ne bi slu~ajno, direktno ili indirektno, bili protuma~eni kao nekakvo priznavawe. Me|utim, dodaje sagovornik „Dnevnika”, politi~ko priznavawe Pri{tine je jedno, a svakodnevni ìvot ne{to sasvim drugo. – Jaz izme|u Srba i Albanaca, koji je dodatno produbqen jednostranim progla{ewem nezavisnosti, nekako se mora prevazi}i, makar na nivou koji ne proizvodi politi~ke implikacije. Naime, taj nedostatak komunikacije samo moè izazvati tenziju koja na duè staze preti da rezultira konfliktom. A to ne odgovara nikome: Srbima, zato {to ih tera s Kosova, a Albancima, jer produàva politi~ku nestabilnost, a samim tim i ekonomsku agoniju. Na stranu velika politika, ~iwenica je da na Kosovu posao nema vi{e od 400.000

qudi. I to sve vi{e zabriwava obi~nog ~oveka koji tamo ìvi, ta ekonomska besperspektivnost. Pro{lo je vreme independisti~ke euforije, jer ona se ne maè na hleb – jasan je Ivanovi}. On pri tome obja{wava da uspostavqawe te, kako navodi, preko potrebne politi~ke stabilnosti u Pokrajini nije mogu}e bez komunikacije kosovskih Srba i Albanaca na lokalnom nivou. I to takve komunikacije koju bi podràla dràva Srbija, ali bez priznavawa nezavisnosti Kosova. – I zato ne{to moramo da promenimo, ne samo u retorici nego i u konceptu. Uostalom, vrlo brzo }e Me|unarodni sud pravde doneti odluku, uvereni smo – takvu da }e progla{ewe nezavisnosti biti oceweno kao protivno me|unarodnom pravu. Ali, ipak moramo imati odgovor i na svaku drugu mogu}nost. U suprotnom, suo~i}emo se sa situacijom kao kod proteklih lokalnih izbora, kada su neki na{i qudi na Kosovu, koji objektivno nisu sposobni da donose va`ne strate{ke odluke, takve odluke ipak donosili, i wima direktno naudili interesima dràve Srbije – zakqu~io je Ivanovi}. M. S.

DNEVNIK

c m y

se odnose na ilegalnu emigraciju, lica koja poseduju paso{ izdat od koordinacionog centra bi}e iskqu~ena iz vizne liberalizacije sa Srbijom. Zbog bezbednosnih razloga i pravne jasno}e, Kosovo pod Rezolucijom 1244 bi}e uvr{}eno na negativnu {engensku listu. Ova odluka ne prejudicira status Kosova”, pi{e u amandmanu. Odluka Saveta ministara EU }e, ina~e, imati efekat i na druge potpisnice [engenskog sporazuma koje nisu ~lanice EU – Norve{ku, Island, [vajcarsku, Lihten{tajn – u koje }e srpski gra|ani tako|e putovati bez viza. S druge strane, za Veliku Britaniju i Irsku vize }e i daqe trebati. Na kraju se ka`e i da }e Pravilnik s novim amandmanom stupiti na snagu po objavqivawu u “Slu`benom glasniku EU”, a po~e}e da se primewuje na Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju 19. decembra! @eqko Panteli}

GR^KA OSTALA PRI „SOLUNSKOJ AGENDI“ ZA ZAPADNI BALKAN

Beograd uklopqen u evropski tajming Atine Izvori „Dnevnika“ u gr~koj diplomatiji demantovali su ju~e vest da je Atina izmenila „Solunsku agendu“, odnosno inicijativu kojom se predlaè da sve zemaqa Zapadnog Balkana postanu deo Evropske unije 2014, na stotu godi{wicu po~etka Prvog svetskog rata. Zabuna je, ina~e, nastala zbog informacije agencije BTA nakon susreta bugarskog predsednika Georgija Prvanova i premijera Gr~ke Jorgosa Papandreua, a koju su preneli i neki doma}i mediji. Agencija je, naime, javila da je predsednik Bugarske saglasan s „inicijativom Gr~ke, odnosno ’Solunskom agendom’, da sve zemqa Balkana do 2018. godine postanu ~lanice EU, na godi{wicu zavr{etka Prvog svetskog rata“. Kako saznajemo, tokom netom zavr{enog susreta Prvanov–Papandreu nije ni bilo re~i o dinamici evropskog puta dràva Zapadnog Balkana, ve} se bugarski predsednik zaloìo za to da na stogodi{wicu zavr{etka Balkanskih ratova, 2013. godine, svi sukobi i tenzije u regionu budu re{eni i zakqu~eni. U svakom slu~aju, kako su nam potvrdili gr~ki diplomatski izvori, zvani~na Atina nije odustala od 2014. godine, jer ocewuju da bi to bila i najboqa poruka Unije za

region. Dakle, inicijativa, koju je tokom nedavne posete Srbiji izneo vr{ilac du`nosti {efa diplomatije Dimitris Ducas, i daqe vaì, a 2014. je igodina u kojoj }e i po tvrdwama nekih na{ih zvani~nika Srbija biti spremana, s ispuwenim uslovima, za ~lanstvo u EU. Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}, komentari{u}i za na{ list te ~esto pomiwawe datume evropskog ~lanstva, kaè da, umesto razmi{qawa o terminima, pa`wu treba posvetiti nastavku sprovo|ewa reformi. – Ono {to je za mene bitno jeste da postignemo datume koje smo sami sebi nametnuli, odnosno koje je Vlada Srbije zacrtala u Nacionalnom programu. Ciq tog programa je da uskladimo svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Unije, ~ime se podiè na{a spremnost za otpo~iwawe pregovora s EU o na{em ~lanstvu, a kada otpo~nu, da ih {to pre zavr{imo – obja{wava Milica Delevi}. Podsetimo, Nacionalnim programom za evropske integracije reforme prilago|avawa evropskim standardima i zakonodavstvu trebalo bi da budu okon~ane 2012. godine. D. Milivojevi}

Usvojene zakone treba i primewivati [ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De`er istakao je ju~e, u razgovoru s predsednicom Narodne skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi}, da je Srbija ostvarila napredak u reformi zakonodavstva, ali i da je neophodno oja~ati mehanizme koji }e garantovati odgovaraju}u primenu propisa. On je istovremeno istakao i da su sveobuhvatna reforma javne administracije

i pravosu|a va`an korak na putu evropskih integracija. Vensan De`er je, kako se navodi u saop{tewu parlamenta, tako|e rekao i da se nada da }e u najskorije vreme biti postignut konsenzus o aktivirawu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, izraziv{i zadovoqstvo nivoom saradwe EU i Srbije, koja se ogleda i kroz skori zavr{etak procesa vizne liberalizacije.

KARIJERNI DIPLOMATA IZ ^E[KE BI]E EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE I KOM[IJSKU POLITIKU

Fule umesto Rena Dobri poznavaoci zapadnobalkanskih prilika i procesa pro{irewa ocewuju izbor ~e{kog karijernog diplomate [tefana Fulea za komesara za pro{irewe i kom{ijsku politiku kao „slatko-gorku“. Slatku, jer se radi o diplomati koji je vrlo prijateqski naklowen pro{irewu EU i ima vrlo dobre odnose s kreatorima srpske spoqne politike, uspostavqene tokom wegovog ambasadorovawa pri NATO-u. Ukus gor~ine u odluci predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza ogleda se u ~iwenici da je Fuleovo znawe o pro{irewu vrlo limitirano i li~no je zainteresovaniji za isto~ni deo Evrope nego za jugoisto~ni. Negativna okolnost za politiku pro{irewa je i to {to je spojena s kom{ijskom politikom, ~ime je predsednik EK-a Barozo ispunio èqu svoje politi~ke familije, Evropske narodne partije. Spajawe portfolija pro{irewa i kom{ijske politike tuma~i se na dva na~ina. Prva {kola mi{qewa, koju predvodi nema~ki evroparlamentarac Elmar Brok, smatra da „pro{irewe“ ne moè biti jedino sredstvo spoqne politike EU i da treba razmi{qati o aran`manima “vi[tefan Fule {e od SSP-a a mawe od ~lanstva u EU”. Druga {kola mi{qewa, iz koje je biv{i komesar za pro{irewe Ginter Ferhojgen, ne vidi opasnost za pro{irewe u spajawu s kom{ijskom politikom, ve} poru~uje Velikoj Britaniji i visokoj predstavnici EU Ketrin E{ton da ne}e mo}i samostalno voditi politiku s okruèwem EU. U svakom slu~aju, Fuleovo imenovawe mnogo vi{e obe}ava za biv{e sovjetske republike nego za jugoslovenske. Fule je kao ambasador ê{ke pri NATOu bio ~lan Severnoatlantskog saveta i vrlo dobro je upoznat s dosijeima Ukrajine i Gruzije, dok se to ne moè re}i za zapadnobalkanske dràve. Istini za voqu, {ef Fuleovog kabineta bi}e Jana Katarina [indlekova, tako|e karijerni diplomata, koja je slu`bovala u nekoliko dràva biv{e Jugoslavije, a bila je i „broj dva“ ~e{ke ambasade u Srbiji. [indlekova vrlo dobro poznaje na{u zemqu i, kao i Fule, ima odli~ne kontakte s na{im zvani~nicima. Dobra strana Fulea je da svoj nedostatak znawa o Zapadnom Balkanu i pro{irewu èli da pokrije vrlo do-

bro promi{qenim sastavom svog kabineta i me|u qudima s kojima je ve} kontaktirao je nekoliko odli~nih stru~waka za pro{irewe EU. Me|u negativne aspekte Fuleeovog imenovawa ulazi i to {to je on karijerni diplomata, a ne politi~ar, {to }e u radu s balkanskim liderima za wega biti hendikep. Eksperti za pro{irewe EU polaze i od ~iwenice da je dvojac Solana–Ren bio daleko politi~ki teì od kopije E{ton–Fule, jer su, procena je, Balkanu i daqe potrebni evropski lideri koji su u stawu da {aqu jasne i jake politi~ke poruke. – Ve} spajawem portfolija pro{irewa i kom{ijske politike poslata je lo{a poruka zemqama Zapadnog Balkana, a biv{im sovjetskim republikama odaslan je signal koji bi mogao kreirati nerealna o~ekivawa. Zapadnobalkanske zemqe mogu pomisliti da su stavqene u isti ko{ s biv{im sovjetskim republikama, {to je za wih lo{a vest, a biv{e sovjetske republike bi u tome mogle videti {ansu za put ka ~lanstvu u EU, {to je dobro za wih ali nije realno. Jaka politi~ka figura na mestu komesara, u odsustvu uticajnog visokog predstavnika EU, jer E{tonova to svakako nije, mogla je preduprediti izvla~ewe pogre{nih zakqu~aka – kometari{e se u diplomatskim krugovima u Briselu. Ina~e, imenovawe Fulea je jedno od onih koje }e pro}i kroz najozbiqniji test u Evropskom parlamentu, s obzirom na veliki broj poslanika koji su alergi~ni na komuniste i one s komunisti~kom pro{lo{}u. Imaju}i u vidu da je Fule, osim dugogodi{weg staà u Komunisti~koj partiji, svoje {kolovawe zavr{io u Moskvi, na Dràvnom insitutu za me|unarodne odnose, mora}e da upotrebi sve svoje diplomatsko ume}e da sro~i prave odgovore na rafalna pitawa evroparlamentaraca. Podsetimo, svi komesari moraju da pro|u kroz saslu{awe u Evropskom parlamentu i dobiju „zeleno svetlo“ od evroparlamentaraca. O~ekuje se da se saslu{awa komesara obave u januaru i da krajem tog meseca Evropski parlament izglasa poverewe novom sazivu Evropske komisije, koja bi po~ela rad 1. februara 2010. godine. @. Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

INTERVJU SA[A MILENI], PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA KRAGUJEVCA

Statut je ohrabrewe za ostatak Srbije Predsednik gradske skup{tine u Kragujevcu i republi~ki poslanik Sa{a Mileni} iz stranke “Zajedno za [umadiju” ocenio je da vojvo|anski statut predstavqa korak koji vodi ka napretku dru{tva jer predstavqa ohrabrewe za proces decentralizacije vlasti i regionalizacije Srbije. U razgovoru za “Dnevnik” on je odbacio teze o separatisti~kim elementima statuta i zakona o nadle`nostima APV, aktima o kojima se vodi rasprava u republi~kom parlamentu, uz opasku da “suverenitet Republike Srbije ozbiqno ugroàva zapravo gruba centralizovana struktura privrede i ukunih dru{tvenih odnosa, koja za posledicu ima niz anomalija u ìvotu dru{tva: od metropolizacije do depopulacije i pusto{ewa mnogih krajeva Srbije”. – A novi vetar u jedra razvoju Srbije je decentralizacija i regionalizacija, jer treba da pruì za{titu ugroènom i provincijalizovanom podru~ju za razvoj i napredovawe. Sasvim suprotno od kvazinacionalne retorike koja priziva guslarski moto “svaki svoje da okaje stare”, politika regionalizacije je istinski nacionalna i patriotska politika jer obezbe|uje napredovawe generacijama koje dolaze – kategori~an je Mileni}. z Postoji li spremnost vladaju}e elite za procese decentralizacije i regionalaizcije koji se godinama najavquju? – Na{e dru{tvo ometeno je u razvoju optere}uju}im nasle|em iz skore pro{losti. I ovo je bolan period vra}awa zdravim dru{tvenim ciqevima, ali i vra}awa dru{tva u civlizacijski koridor. O~igledno je da su stvorene snage kojima je interes zamajavawe javnosti i izolacija dru{tva i wegovo sporo napredovawe. A to su zapravo i interesi monopola u javnom i privrednom ìvotu Srbije. A regionalizacija, decentralizacija vlasti i demetropolizacija Srbije uslov su stvarawa konkurentnog trì{ta i otvorenog dru{tva, {to je pretpostavka wegovog naredovawa. Ali to obeshrabruje “ste~ena prava”, odnosno privilegije centara mo}i, koji se onda demago{ki kriju iza takozvane politike integralnog srpstva i argumentacije nagla{ene nacionalisti~ke patetike, sa stanovi{ta tobo`we brige za suverenitet Srbije. Decentralizacija jeste retori~ki podràna kao pozitivan dru{tveni proces u svim relevantnim politi~kim krugovima u zemqi. Me|utim, kad odre|ene snage do|u u poziciju da preduzi-

VESTI Izbor Palme Izbornoj skup{tini Jedinstvene Srbije, koja }e danas biti odr`ana u Centru „Sava” u Beogradu, prisustova}e 4.000 delegata, a o~ekuje se i dolazak predsednika Srbije Borisa Tadi}a, zamenika premijera Ivice Da~i}a, nekoliko ambasadora i drugih visokih zvanica najvi{ih dr`avnih i partijskih organizacija. Po re~ima lidera JS-a Dragana Markovi}a Palme, on }e Skup{tini podneti izve{taj o radu, a potom }e biti izabrano i rukovodstvo stranke. Podsetimo, u nedavno je „Devniku” Dragan Markovi} Palma potvrdio da }e on biti jedini kandidat za ~elnu funkciju u JS-u.

Na Vo`dovcu 14 lista Op{tinska izborna komisija Vo`dovca potvrdila je 14 izbornih lista za predstoje}e lokalne izbore u toj beogradskoj op{tini koji }e se odr`ati 6. decembra. Predsednik OIK-a Igor An|elkovi} izjavio je da su sve liste predate u zakonskom roku, a da }e redosled na glasa~kom listi}u zavisi od redosleda progla{avawa lista: pod brojem 1 je odborni~ka lista je LDP - ^edomir Jovanovi}.

maju odre|ene mere u tom pogledu, onda se pojvaquje kolebqivost. To se mo`e tuma~iti kao nespremnost vlasti da sebi uskra}uje zate~ene privilegije. Ipak, jo{ ozbiqniji je problem {to nemamo

Veoma su va`ni saradwa i povezivawe [umadije i Vojvodine kako bismo ohrabrili Beograd da prestane da sebe razumeva kao ostrvo u politi~kom ìvotu Srbije i da preuzme ulogu mosta u povezivawu Vojvodine i unutra{wosti Srbije ni ohrabrewe javnosti za razmi{qawe u tom smeru. Treba ukupnu javnost ohrabriti neposrednim prednostima koje decentralizacija donosi. z Kako? – Mislim da u ovom trenutku stepen razumevewa vi{i u unutra{wosti Srbije, a naro~ito u Vojvodini, a da je najniì u Beogradu. Zato su veoma va`ni saradwa i povezivawe [umadije i Vojvodine kako bismo ohrabrili Beograd da prestane da sebe razumeva kao ostrvo u politi~kom ìvotu Srbije i da preuzme ulogu mosta u povezivawu Vojvodine i unutra{wosti Srbije. Verujem da je najja~a sila u dru{tvu ipak voqa naroda i da }e, pre svega, gra|anskom inicijativom, proces regionalizacije i decentralizacije biti neminovan u skoroj budu}nosti. I za-

pravo ovu atmosferu kod dono{ewa statuta Vojvodine i zakona o nadle`nostima i vidim kao ambijent i iskru iz koje ta svetlost treba da obasja celu Srbiju. z Koliko to ohrabrewe mogu sputati poruke koje potenciraju strah od separatizma? – îni mi se da javnosti izvan Vojvodine nije u potpunosti jasno da sam ~in dono{ewa statuta nije nikakav hir, nego rutinska proceduralna ustavna obaveza. A pitawe broja nadle`nosti koje se prenose na Vojvodinu tako|e je stvar procesa koji postoji jo{ od utvr|ivawa “omnibus” zakona. Tako da tu objektivnog iznena|ewa nema. Ali, to su retrogradne politi~ke snage iskoristile kao povod da se raspirivawem straha onemogu}e procesi decentralizacije i regionalizacije Srbije. To je veoma opasan politi~ki naum! Svako zastra{ivawe javnosti je dru{tveno {tetno i ne ide u prilog pove}awu odgovornosti, ve} u prilog pove}awu panike i raspirivawa strasti. A najbolnija pritajena strast, s kojom mi kao kultura te{ko izlazimo na kraj, jeste taj plemenski i buxaklijski na~in razmi{qawa, koji ra~una na ostatak primitivnog modela prosu|ivawa, a koji je, u su{tini, izolacionisti~ki i pun prezira prema svetu i modernizaciji. I u tome je najve}i greh tih konzervativnih snaga, jer se time celo dru{tvo gura u mentalnu regresiju. z Da li }e [umadiji nakon polemike o vojvo|anskom statutu biti teè ili lak{e da do|e, ako ne do svog statuta u nekom doglednom periodu, a ono bar do imovine koja bi trebalo da se vrati lokalnim samoupravama? – “Zajedno za [umadiju” zalaè se za regionalizaciju. Me|utim, svesni smo toga da, za razliku od Vojvodine koja ima ustavno utemeqewe za dono{ewe statuta, ostali delovi Srbije to nemaju. Na{a podr{ka Vojvodini u skladu je s na{im principijelnim zalagawem za proces decentralizacije i regionalizacije na celoj teritoriji Srbije. Ali, pre ustavnih promena moraju da se po{tuju vaè}a ustavna re{ewa, koja govore i o ravnomernom regionalnom razvoju i koji garantuju imovinu lokalnih samouprava. A zabriwava to {to zakon o imovini lokalnih samouprava jo{ uvek nije donet. I zato se moè postaviti pitawe postoji li stvarna politi~ka voqa u Srbiji da se dru{tvo unapre|uje ako se ne po{tuju norme postoje}eg Ustava. B. Dragovi}-Savi}

SKUP[TINA SRBIJE NASTAVILA RASPRAVU O VOJVO\ANSKIM AKTIMA

Ta~ka u ponedeqak

Ni u nastavku rasprave o vojvo|anskim aktima nije bilo promene pozicije bilo koje parlamentarne stranke. U ju~era{woj diskusiji o amandmanima na predlo`eni zakon o nadle`nostima Vojvodine opozicija – narodwaci, napredwaci i radikali – uporno je poku{avala da objasni da }e dr`ava Srbija biti razvla{}ena ovim propisom i statutom, dok vladaju}a ve}ina istrajava na poziciji da je granica svega {to je dato – Ustav. Rasprava o zakonu i statutu poslanici }e nastaviti u ponedeqak, kada se o~ekuje i glasawe o ovim aktima. Obezbe|ena je sasvim komotna ve}ina od preko 140 glasova jer }e podr{ku, osim vladaju}e ve}ine, dati i klub LDP-a. Na zakon o prenosu nadle`nosti podneto je, podsetimo, vi{e od 200 amandmana, Vlada je prihvatila samo jedan – amandman Liberalno-demokratske partije, kojim je predvi|ena obaveza Vlade Srbije

Nemo} i netrpeqivost Opozicija je tokom cele ju~era{we diskusije tvrdila da je Vojvodina dobila previ{e ovla{}ewa predloènim zakonom i svim amandmanima koje su obrazlagali traìla da se one redukuju, jer je “duboko prekr{en mitrovdanski Ustav”. Iako je sedeo u skup{tinskoj sali, kao ovla{}eni predlaga~ Vlade, ministar kulture Neboj{a Bradi} se nije ogla{avao, ve} je predloèna re{ewa “branila” {efica ZES-a, {to je za poslanika DSS-a Zorana Nikoli}a bilo znak da se “Nada Kolunxija kandiduje za sudiju Ustavnog suda”. – Ne znam za{to mi se poslanici li~no obra}aju, ja ovde govorim o aktu i ne obra}am se nikom li~no – odgovorila je na zamerke koje su se ~ule na wen ra~un Nada Kolunxija. – To dokazuje izvesnu nemo} i netrpeqivost, kojima u Skup{tini nije mesto, po{to smatram da se ne radi o partijskom nadmetawu, ve} o pri~i o konkretnom aktu, da li sadrì ne{to {to nije u skladu s Ustavom, ili ne. da pribavi mi{qewe vojvo|anskih institucija o predlozima zakona koji se odnose na Vojvodinu, dok je Odbor za ustavna pitawa podrào amandman poslanika Demokratske stranke Vlatka Ratkovi}a koji je zatraìo da se nadle`nosti Vojvodine, osim zapo{qavawa, prenesu i na oblast rada. Prema tom amandmanu, APV bi se, preko svojih organa, starala o realizaciji sistema politike u obla-

BALINT PASTOR (SVM) ZA „DNEVNIK” O IZBORU NACIONALNIH SAVETA

Poseban bira~ki spisak nije strana~ko pitawe Narodni poslanik i visoki funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor izjavio je ju~e u Kawi`i da prikupqawe potpisa pripadnika ma|arske nacionalne zajednice za poseban bira~ki spisak za izbore za Nacio-

lara, koji su potom dostavqani lokalnim i gradskim upravama, odakle }e biti prosle|eni Ministarstvu za qudska i mawinska prava. – Uveren sam u to da }emo do 11. marta idu}e godine, kada isti~e zakonski rok za upisivawe u pose-

Po~iwe upis Roma Ministarstvo za qudska i mawinska prava po~e}e u ponedeqak kampawu za upis i izbore za nacionalni savet romske nacionalne mawine. Kampawa }e zapo~eti predstavqawem nadle`nosti nacionalnih saveta, procedure upisa u posebne bira~ke spiskove i na~ina sprovo|ewa izbora. Na sastanku, koji }e biti odràn u Palati “Srbija”, u~estvova}e ministar za qudska i mawinska prava Svetozar îpli} i koordinatori za romska pitawa koji su angaòvani u lokalnim samoupravama, romski asistenti u nastavi i predstavnici civilnog sektora. nalni savet Ma|ara ide veoma dobro, ~ak iznad prvobitnih o~ekivawa. On je za na{ list rekao da je od 16. novembra, kada je, na osnovu Zakona o nacionalnim savetima, aktivnost na terenu zapo~elo oko 1.100 aktivista idu}i od vrata do vrata, prikupqeno 48.000 formu-

ban bira~ki spisak, imati taj zakonski minimum za odr`avawe neposrednih izbora za Nacionalni savet Ma|ara od 117.320 upisanih bira~a. ^ak sam uveren da }e se u poseban bira~ki spisak upisati mnogo vi{e gra|ana ma|arske nacionalnosti – rekao je Pastor.

sti radnih odnosa na teritoriji Vojvodine, sprovodila socijalni dijalog, kao i upis u registar sindikata i poslodavaca za grane, podgrupe i delatnosti na teritoriji Pokrajine. Isto tako, predloèno je i utvr|ivawe reprezentativnosti sindikata i udruèwa poslodavaca, kao i registracija posebnih kolektivnih ugovora za teritoriju APV i lokalnih samouprava. Poslanici opozicije usprotivili su se, ina~e, ju~e i formirawu razvojne banke Vojvodine. Potpredsednik parlamenta iz redova DSS-a Rade Obradovi} objasnio je da formirawe razvojne banke AP Vojvodine nije u skladu sa Zakonom o bankama, jer prema tom propisu Pokrajina ne moè biti osniva~ banke. On je napomenuo i da se u memorandumu Vlade Srbije o ekonomskoj politici nigde ne spomiwe osnivawe republi~ke razvojne banke, pa tim pre ~udi

On je podsetio na to da su nacionalni saveti veoma va`ni za mawinske zajednice jer imaju nadle`nosti u sferama obrazovawa, informisawa, slu`bene upotrebe jezika i kulture. Pastor je dodao da upravo stoga treba iskoristiti mogu}nost da se do novog nacionalnog saveta do|e na najdemokrati~niji na~in, na neposrednim izborima, na kojima mogu u~estvovati samo upisani na poseban bira~ki spisak. – Svi koji èle da nam pomognu u ovoj akciji dobro su do{li, bez obzira na strana~ku pripadnost, pa tako u Kawiì u ovoj akciji najneposrednije u~estvuju aktivisti DSVM-a Andra{a Ago{tona. Takve primere imamo i u Ba~koj Topoli i jo{ nekim op{tinama. Uostalom, u akciji koju sprovodimo imamo veoma va`nu podr{ku udruèwa gra|ana ma|arskog predznaka i tradicionalnih crkava. Nama je bitno {to gra|ani ose}aju da ovo nije partijsko pitawe, nego nacionalno – kategori~an je Pastor. M. Mitrovi}

{to }e Pokrajina imati takvu banku. Napredwaci nemaju ni{ta protiv razvojne banke, koja treba da postoji i u Srbiji i Vojvodini, ali ne na taj na~in {to }e Izvr{no ve}e Vojvodine da kupi neku banku, kao {to je, kako upozorava lider SNS-a Tomislav Nikoli}, slu~aj s Metals bankom, preko koje se “otima~ina pretvara u legalizaciju”.

Isto misle i radikali jer, kako obja{wava Zoran Krasi}, u oktobru pro{le godine, “na zahtev DSa i predsednika PIV-a Bojana Pajti}a, guverener NBS-a Radovan Jela{i} uveo je privremene mere u Metals banci, da bi potom Pokrajina kupila akcije u zatvorenom postupku, postala zna~ajan vlasnik i vi{e i ne kriju da je to razvojna banka”. Na taj na~in pripremqen je teren da to “bude centralna banka” koja }e mo}i da koristi IPA fondove pa }e se Pokrajina prva prijaviti za kori{}ewe para za regionalni razvoj. Iz poslani~kog kluba “Za evropsku Srbiju” odgovaraju da }e Pokrajina preko svojih organa sve nadle`nosti koje su joj odre|ene sprovoditi u skladu sa zakonima koje }e donostiti Republika Srbija. Kako je objasnila {efica kluba ZES-a Nada Kolunxija, Pokrajina ne}e mo}i da ure|uje oblast bankarstva izvan sistema Srbije, {to }e vaìti i za razvojnu banku. Zamerke su iznete na to {to Pokrajina osniva Nacionalni park “Fru{ka gora”, na ~ijem ~elu }e biti, kako procewuje Nata{a Jovanovi} (SRS) neko “iz va{eg DS-a, ili LSV-a, kako bi se li~no bogatili pojedinci iz vrha stranke”. – Jednu stvar da vas pitam: kakva je to decentralizacija Nacionalnog parka, to je otu|ewe od dràve – interesovalo je Tomislava Nikoli}a. – Ne ide, to je draguq svih nas. Zamka je prevelika da bismo je pre}utali: da Nacionalni park, koji evropska ba{tina, proklamovanim aktom postane vlasni{tvo APV. Vlast je, pak, tvrdila da APV ne osniva Nacionalni park, po{to on ve} postoji po zakonu Srbije. Uz to, navedeno je i da se nijednom re~ju ne spomiwe vlasni{tvo nad Nacionalnim parkom, koji je nacionalno dràvno dobro, ve} je jednostavno u pitawu odgovornije upravqawe u interesu gra|ana. S. Stankovi}

REKLI SU

[utanovac: Neutralna saradwa s Amerikom Ministar odbrane Dragan [utanovac najavio je posetu SAD naredne nedeqe, tokom koje je planiran susret i s ameri~kim dr`avnim sekretarom odbrane Robertom Gejtsom. Po ministrovim re~ima, u ovom trenutku je saradwa u oblasti odbrane stub odnosa izme|u Srbije i SAD. „Pri tome, anga`ovawe u odnosima sa SAD ni na koji na~in nije u neskladu s odlukom parlamenta o vojnoj neutralnosti”, rekao je [utanovac. On je dodao i da svi politi~ari, koji su svesni odgovornosti koju nosi wihova funkcija, zagovaraju stabilnije odnose sa sva ~etiri stuba srpske spoqne politike – Briselom, Va{ingtonom, Moskvom i Pekingom. „Ukoliko bismo se spoqnopoliti~ki oslawala samo na one zemqe koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, Srbija bi bila u bezizlaznoj situaciji”, upozorio je ministar odbrane.

Vu~i}: Neko mora da odgovara zbog NIS-a Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} zatra`io je politi~ku i krvi~nu odgovornost za sve one koji su doveli do pro{logodi{weg gubitka Naftne industrije Srbije od osam milijardi dinara. „Zahtevamo da odgovorni za gubitak od osam milijardi dinara, odnosno 95 miliona evra, odgovaraju pred licem pravde i ne zamajavaju javnost pri~ama da taj gubitak ne}e biti popuwen iz buxeta. Tra`imo odgovornost direktora i predsednika Upravnog odbora NIS-a, kao i ministra energetike Petra [kundri}a“, rekao je Vu~i}. On je ocenio da }e „gra|ani Srbije biti najve}i gubitnici kriminalnog poslovawa Vlade i wenih slu`benika“, i naveo da je gubitak NIS-a ravan ukupnim transfernim sredstvima za Beograd, Kragujevac, Ni{, Novi Sad i jo{ 20 op{tina u Srbiji.

EKONOMIJA

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

SUTRA OTVARAWE DELA AUTOPUTA OD SUBOTICE DO NOVOG SADA

Kroz Vojvodinu jo{ 20 kilometara Kao {to su i obe}ali, neimari su u roku zavr{ili drugu traku autoputa Horgo{ – Novi Sad, dugu 20 kilometara, koje }e – kako je i planirano, biti pu{tena u sao-

bra}aj u nedequ, 29. novembra. Radnici “Puteva” iz U`ica, koji su gradili deset kilometara autoputa iz smera Novog Sada prema severu, i PZP “Beograd”, koji su Koridor „napali“ u istoj du`ini od Subotice prema glavnom vojvo|anskom gradu, dali su sve od sebe

da bi ispo{tovali datu re~, iako im ki{no vreme nije i{lo naruku. Tehni~ki direktor Preduze}a za puteve “Beograd” Dejan Bulaji} izjavio je ju~e za na{

list da su tokom juna, jula i oktobra imali ~ak 37 ki{nih dana, uz to, bilo je problema i s nabavkom polimer-bitumena, me|utim, zahvaqzju}i lepom vremenu, odli~na ekipa neimara uspela je da zavr{i sve poslove u predvi|enom roku.

– Asfalt je ura|en kvalitetno, u tri sloja, izgra|ene su za{titne elasto-odbojne ograde, koje imaju zadatak da vozilo u slu~aju udara vrate na put, postavqena je horizontalna i vertikalna signalizacija, izgra|ene su bankine, tako da saobra}aj novom trakom moè da krene – kaè Bulaji}. [ef gradili{ta na deonici koju grade “Putevi – Uìce” Stanko Teji} kaè za na{ list da je zadovoqan ura|enim poslom. Sve je zavr{eno, {to }e se danas potvrditi i snimawem iz aviona, da bi se nova traka autoputa sutra mogla bezbedno pustiti u saobra}aj. Neimari su izgradili i oko 400 metara trake za uklapawe saobra}aja s postoje}eg poluautoputa na novu traku, kako u zoni Novog Sada, tako i na kraju deonice, s koje }e voza~i posle desetokilometarske vo`we nastaviti da voze starom trakom, a deset kilometara pre Subotice saobra}aj }e se odvijati punim profilom autoputa, dakle, starom i novom trakom. R. Dautovi}

SVE IZVESNIJA SUDBINA ZREWANINSKE FABRIKE

Bankrot {e}erane jedino re{ewe Sudbina Fabrike {e}era „Zrewanin“ sada je vi{e nego o~igledna. U jednoj od nekada vode}ih srpskih {e}erana najverovatnije }e biti progla{en bankrot, a imo-

deobi bude pravosna`no, sledi i isplata ste~ajnih poverilaca, ukoliko preostane novca. Dug zrewaninske {e}erane poveriocima narastao je na vi{e od 1,3 milijardu dinara, koliko je, zapravo, priznao Centar za ste~aj pri Agenciji za privatizaciju, kojem je poverena i uloga ste~ajnog upravnika. Najve}i poverioci su dr`ava Srbija i wena javna preduze}a, po{to 47 odsto ukupnog duga potra`uju upravo oni. Preostala 53 odsto odnose se na

Tri godine

vina rasprodata da bi se namirili brojni poverioci. S obzirom na tro da posle uvo|ewa ste~ajnog postupka, sredinom juna ove godine, niko od ovla{}enih predlaga~a u zakonskom roku nije predlo`io plan reorganizacije, Trgovinski sud u Zrewaninu je u septembru doneo zakqu~ak o unov~ewu ste~ajne mase, odnosno bankrotu, kao jednoj od dve varijante namirewa poverilaca i izlaska iz ste~aja. Jo{ nije obavqena procena vrednosti {e}erane, a nadle`ni obe}avaju da }e to biti u~iweno do kraja godine. O~ekuje se da bi prodaja imovine mogla biti ogla{ena ve} u januaru, a mesec dana kasnije i sprovedena u delo. Ako se prodaja realizuje, u roku od tri dana bi}e ispla}eni razlu~ni poverioci, a nacrt za glavnu deobu bi}e sa~iwen u roku od 15 dana. Kada re{ewe o glavnoj

Prerada slatkog korena u ovda{woj {e}erani prekinuta je jo{ pre tri godine, zbog ~ega radnici od tada nisu ni dolazili na posao. U prvom krugu otpremnine je dobilo blizu 150 radnika, dok ih je 47 ostalo u preduze}u, i{~ekuju}i odluku dr`ave. Me|utim, i neki od wih su u me|uvremenu izgubili strpqewe, pa je na kraju, od nekada{wih 200 zaposlenih, u {e}erani ostao svega 21. [e}erana je za to vreme i opusto{ena. Gotovo celokupna oprema je prodata da bi se namirili poverioci, ili je ukradena. brojne poverioce, me|u kojima nijedan nema potra`ivawe ve}e od 100 miliona dinara. Kada je re~ o najve}ima, predwa~e „Panonske elektrane“, kojima fabrika {e}era duguje 516,14 miliona dinara, slede Fond za razvoj Republike Srbije (164,82 miliona) i Naftna industrija Srbije (pribli`no 139 miliona dinara). @. Balaban

PROTEST RADNIKA VRBASKE UQARE

[trajk upozorewe u „Vitalu“ Nezadovoqni radnici vrbaskog “Vitala“ odràli su ju~e, kao {to su i najavili, jedno~asovni {trajk upozorewa i ponovili da }e, ukoliko im poslodavac ne ispune upu}ene zahteve, 7. decembra stupiti u generalni {trajk. Sindikat od poslodavca traì da se radnici “Vitala” koji su poslati na rad u druge fabrike, ~iji je vlasnik tako|e Peconijev “Invej”, vrate u “Vital”, zatim pove}awe plata od 50 posto, potpisivawe kolektivnog ugovora, isplatu slobodnih sati i prekovremenog rada, potpisivawe kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravqu na radu kao i da u~esnici {trajka ne snose posledice zbog u~e{}a. Osim predstavnika op{tinskog i pokrajinskog Samostalnog sindikata, podr{ku {trajka~ima su ju~e pred „Vitalom“ pruìli i biv{i radnici, predstavnici sindikata „Karneksa“ i {e}erane „Ba~ka“, kao i predstavnici lokalne samouprave. Tokom ju~era{weg {trajka upozorewa, proizvodwa u „Vitalu“ nije prekidana, a na ulazu u fabriku su se okupili radnici druge i tre}e smene. Po re~ima predsednika [trajka~kog odbora\or|a Vukovi}a, zahtevi su upu}eni poslodavcu, a uslov za zapo~iwawe pregovora je da radnici „Vitala“ koji su pre nekoliko dana preme{teni u „Medelu“ i „Albus“, budu vra}eni na posao u vrbasku uqaru.

POJEFTIWEWE GASA U JANUARU

Kubik jeftiniji ~etiri dinara – Cena gasa za doma}instva od januara 2010. trebalo bi da bude sni`ena s 31 na 27 dinara po kubnom metru – najavio je direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}. Izra`eno u procentima, pojeftiwewe gasa }e iznositi oko 12 odsto. Bajatovi} je u “Azotari” u Pan~evu rekao da je u planu da se do Nove godine saberu svi efekti i utvrdi koliko je smawen dug potro{a~a “Srbijagasu”, i dodao da, ukoliko ne preostanu velika dugovawa, “stanovni{tvu }e biti ponu|e-

na ona cena gasa koja u datom trenutku bude trì{no realna”. Bajatovi} je podsetio na to da je gas ove godine na svetskom trì{tu dva puta pojeftinio, ali da se do kraja tre}eg kvartala, zbog kursnih razlika, nisu stekli uslovi za wegovo pojeftiwewe kod nas u ovoj godini. On je rekao da je “Srbijagas” sklopio ugovor s toplanama o kvalifikovanom kupcu, {to je omogu}ilo cene gasa niè ~etiri do {est dinara po kubnom me-

tru, napomiwu}i da se radi o toplanama koje isporu~uju toplotnu energiju industriji i daqinskim sistemima grejawa. – “Srbijagasu” je u interesu da prodaje {to vi{e gasa po niìm cenama, ali te cene ne mogu biti niè od trì{nih – naglasio je Bajatovi}, i ukazao na to da treba imati u vidu da je neophodno nadoknaditi gubitak “Srbijagasa” od oko 120 miliona evra, koji je nastao u pro{logodi{woj grejnoj sezoni zbog kursnih razlika i niskih cena gasa.

TR@I[TE NEKRETNINA MIRUJE

Nesta{ica i stanova i kupaca Povratak subvencionisanih stambenih kredita od pre mesec i po, koji zna~e povoqnije uslove otplate zajma, jo{ uvek nisu izazvali ve}u prodaju stanova, iako se cene nisu mewale. Ohrabreni povoqnim kreditima, investitori su, naime, pomislili, da }e mo}i pove}ati cenu kvadrata, koju su bili pove}ali za petnaestak procenata, ali slaba potra`wa spustila je lopticu na zemqu. Potencijalni kupci obilaze banke i agencije za promet nekretnina, posebno podstanari koji bi èleli da iskoriste pogodnost subvencionisanog kredita i oslobode se tereta gazdarica, me|utim, prodaja je veoma slaba, broj realizovanih ugovora je nekoliko puta mawi nego lane. Upu}eni kaù da se u Novom Sadu mese~no proda maksimalno do 50 stanova, s tim {to se oni koji se ne pla}aju ke{om, pla}aju uglavnom komercijalnim, a ne subvencionisanim kreditima. Direktor prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina “Solis” Dragan Rabati} izjavio je za na{ list da nema ni{ta od spektakularne prodaje stanova, najavqene povodom pu{tawa subvencionisanih stambenih kredita, iako je izraèna potreba za stambenim prostorom. Ali zbog nedostatka i novca i odgovaraju}ih stanova, kupci vi{e traè nego {to kupuju. Sagovornik isti~e da su kupci uglavnom gra|ani bez stana, dakle, stan se

Veliki stan – veliki i problem Problem je prodaja velikih stanova, za koje mnogi kaù da su glavni razlog vra}awa subvencionisanih kredita. To se posebno odnosi na stanove u beogradskom naequ “Benvil”: kupci ne mogu da preuzmu toliko veliku kreditnu obavezu, uprkos svim pogodnostima, jer im za stan od 100 kvadrata, kakvih je jo{ preostalo, treba 200.000 evra. prodaje krajwem korisniku, kome je zna~ajan svaki dinar. Do sada je me|u kupcima mnogo bilo onih koji su ulagali u nekretnine, ali, ~ini se da je to vreme iza nas. – Kupci ta~no znaju {ta èle i ne zale}u se – kaè Rabati}. – Najvi{e se traè garsowere i dvosobni stanovi, eventualno trosobni. Za garsoweru kupci su naj~e{}e spremni da plate oko 30.000 evra, za dvosoban stan od 50 do 55 kvadrata – do 40.000 evra, a za trosoban izme|u 75 i 85 kva-

dratnih metara – do 70.000 evra. Nedavno je prodat stan od 33 kvadrata u novogradwi za 33.000 evra, iako se, na primer, za garsoweru od 27 kvadrata u zgradi koju na Bulevaru cara Lazara gradi “Aleksandar”, tra`i 1.350 evra po kvadratu. Stan na Limanu od 69 kvadrata prodat je za 69.000 evra, a na Satelitu od 48 kvadratnih metara – za 36.000. Sve zavisi od slu~aja. Rabati} ka`e da se od svih prodatih stanova polovina odnosi na garsowere, 20 do 30 odsto na jedno-

iposobne i dvosobne stanove, a ostatak na ve}e stambene jedinice. Garsowere se ve}inom pla}aju ke{om, a ve}i stanovi kombinovano – gotovina i krediti, uglavnom komercijalni, jer subvencionisani su veoma zahtevni, procedura odobravawa traje dugo, {to prodavac nerado ~eka i stan prodaje onom ko prvi mo`e da plati. Svi koji su zainteresovani da kupe izgra|en stan ili onaj koji je pred zavr{etkom, mogu posetiti sajt Privredne komore Srbije, koja me|u ozbiqnim gra|evinskim firmama sprovodi anketu o broju izgra|enih stanova i ceni kvadrata da bi investitorima olak{ala prodaju a gra|anima kupovinu. Do sada je u Srbiji evidentirano blizu 1.000 stanova, ali, kako je ove godine za subvencionisane kredite izdvojeno samo 450 miliona dinara, to je dovoqno tek za oko 200 do 300. Naredne godine za subvencionisane kredite bi}e obezbe|eno tri milijarde dinara, {to ohrabruje i investitore i besku}nike. R. Dautovi}

26. 11. 2009.

1.120,78943

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (664,52 -2,91%)

Promet

Lipa, Sombor

20,00

360

1.440

^oka duvanska industrija, ^oka

19,90

1.500

2.967.000

Planinka, Kur{umlija

8,18

11.900

583.100

^a~anska banka, ^a~ak

6,85

18.359

5,91 Promena %

Utva silosi, Kovin

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,70

2.548

339.604.083

Komercijalna banka, Beograd

-3,38

31.450

188.700

1.780.868

Energoprojekt holding, Beograd

-4,43

777

4.196.811

1.398 Cena

58.716 Promet

Agrobanka, Beograd

-5,78

8.514

20.631.078

Univerzal banka, Beograd

-2,02

6.544

1.014.271

-12,00

3.784

37.995.144

Soja protein, Be~ej

-2,02

968

2.859.921

NK - 1. MAJ, Bogati}

-11,99

345

3.450

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,07

2.404

175.508

Dijamant, Zrewanin

-11,97

7.905

39.525

Imlek, Beograd

-0,96

1.540

157.770

Metals banka, Novi Sad

Centroproizvod, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Sremput, Ruma Alas holding, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija Utva silosi, Kovin

-11,90

1.273

38.190

-1,43

6.900

559.300

-11,82 Promena %

1.305 Cena

43.065 Promet

Privredna banka, Beograd

-5,94

681

167.584

Tigar, Pirot

-7,55

686

2.281.940

-12,00

3.784

37.995.144

Meser Tehnogas, Beograd

-4,72

6.708

167.695

^oka duvanska industrija, ^oka

19,90

1.500

2.967.000

Alfa plam, Vrawe

-3,45

8.400

7.140.000

Soja protein, Be~ej

-2,02

968

2.859.921

Telefonija, Beograd

-1,89

1.766

259.640

Veterinarski zavod, Subotica

-0,35

571

482.510

Metals banka, Novi Sad

-1,43

6.900

559.300

Veterinarski zavod, Subotica

-0,35

571

482.510

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK SRBIJA BEZ NOVIH NAMETA

Buyet kasni, ali sti`e na vreme – Vlada Srbije }e u ponedeqak, a najkasnije u utorak, 2. decembra, odlu~ivati o Nacrtu zakona o buxetu za 2010. godinu – najavila je ju~e ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije navela dva razloga za ka{wewe u dono{ewu buxeta za narednu godinu. Jedan je u tome {to }e to biti, kako je objasnila, sasvim novi buxet u odnosu na one iz prethod-

– Nismo pove}avali poreze i ne}emo ih pove}avati, da bismo omogu}ili onima koji rade i stvaraju da imaju {to boqe uslove poslovawa – izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mla|an Dinki}. Po wegovoj oceni, strategija pove}awa poreza i uzimawe jo{ vi{e novca onima koji stvaraju vrednost da bi se punio buxet bi bila kratkovida

jer bismo time samo jo{ vi{e smawili prihode. On je naveo da je, za razliku od susedne Hrvatske, koja je pove}ala PDV i poreze na zarade i pri tom ostvarila mawe prihode u buxetu, Srbija, bez pove}awa poreza, dobila prihod u buxetu 0,6 posto ve}i nego pro{le godine. Dinki} je od malih i sredwih preuzetnika zahtevao podr{ku za “predstoje}u se~u birokratije”. On je napomenuo da se smawewem birokratije moè ostvariti 200 miliona evra godi{we u{tede za privrednike. Dinki} je i za slede}u godinu najavio kredite za likvidnost preduze}a, ali i sna`niji podsticaj dràve za investicije, jer je ove godine za to izdvojeno nedovoqno novca. U slede}oj godini preduzetnici Srbije, po ministrovoj najavi, mogu o~ekivati pomo} dràve i da svoje proizvode predstavqaju na doma}im i me|unarodnim sajmovima.

godine. Po dogovoru postignutom s Misijim MMF-a, koja je boravila u Beogradu po~etkom septembra u okviru druge revizije stend-baj aran`mana, Vlada bi trebalo da usvoji buxet najkasnije dve nedeqe pre sednice Izvr{nog odbora MMF-a, koja }e biti odr`ana 21. decembra u Va{ingtonu i tada se o~ekuje potvrda nastavka aran`mana koji Srbija ima s Fondom.

[KRIPI U NADOKNADI IZGUBQENIH RADNI^KIH GODINA

Gazde povezuju sta` o dràvnom tro{ku? Stalno radno telo za ekonomska pitawa Socijalno-ekonomskog saveta Srbije razmatralo je prakti~ne probleme u regulisawu neupla}enih doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe. UGS “Nezavinost” je ukazao na to da je u posledwem trenutku, umesto zakona na koji su sindikati dali pozitivno mi{qewe i podràli ga, pitawe povezivawa radnog staà radnicima koje su poslodavci od 2004. godine ostavili s “rupom” u staù re{eno zakqu~kom Vlade Srbiji koji se bitno razlikuje od onoga o ~emu su se oni pozitivno izjasnili i koji nije objavqen ni u “Slu`benom glasniku Srbije” niti se moè prona}i na sajtu Vlade Srbije. Konstatovano je da zakqu~kom Vlade Srbije od 2. oktobra ove godine nisu obuhva}eni svi privredni subjekti jer pravo na povezivawe staà nije dato privatnim preduze}ima, a nije jasno ni da li su wime obuhva}ena preduze}a koja su privatizovana po zakonima o privatizaciji iz devedesetih godina pro{log veka. Predstavnici “Nezavisnosti” ustvrdili su na sastanku da je u praksi mali broj preduze}a pokrenuo proceduru povezivawa radnog staà i da su to uradila uglavnom ona u kojima jo{ uvek nije zavr{en proces privatizacije ili su u ve}inskom dràvnom vlasni{tvu. Po{to, kako tvrde sindikalci, zakqu~ak Vlade Srbije nije

JOVAN KRKOBABI]

Nema smawewa penzija Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} ka`e da ne}e biti smawewa penzija, bez obzira na pritiske i najavqenu reformu penzionog sistema. “Kada je re~ o reformi penzionog sistema, zalaga}u se da se pove}aju male penzije, smawe one velike i pravedno re{i beneficirani radni sta`”, rekao je Krkobabi} na tribini u Pan~evu pod nazivom “Dr`ava socijalne pravde”. On je ukazao da su prose~ne penzije danas 63 odsto od plate, i pored nastojawa “pojedinih ~lanova Vlade”, predstavnika MMF-a,

nih godina, a drugi razlog su pregovori s Me|unarodnim monetarnim fondom. Diana Dragutinovi} je objasnila da, ukoliko bi se po{tovala dinamika iz Zakona o buxetskom sistemu, Vlada Srbije ne bi imala o ~emu da pregovara s MMF-om. Po tom zakonu, Vlada mora da usvoji predlog buxeta za narednu godinu najkasnije 1. novembra, a Skup{tina Srbije do 15. decembra teku}e

Evropske banke za obnovu i razvoj, ~ak i nekih partija, da se one svedu na znatno mawi nivo.

obavezuju}i, ne mo`e se govoriti o su{tinskim merama za prevazila`ewe ekonomske krize ve} vi{e o jo{ jednoj wenoj obmani i stvarawu privida soci-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

92,9469

94,8438

97,0252

Australija

dolar

56,1579

57,304

58,622

92,6624 56,986

Kanada

dolar

58,4866

59,6802

61,0528

58,3076

Danska

kruna

12,4857

12,7405

13,0335

12,4475

Norve{ka

kruna

10,9096

11,1322

11,3882

10,8762

[vedska

kruna

8,8273

9,0075

9,2147

8,8003

[vajcarska

franak

61,6645

62,923

64,3702

61,4758

V. Britanija

funta

102,162

104,247

106,645

101,849

SAD

dolar

62,3638

63,6365

65,1001

62,1729

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 11. 2009. godine

vezivawe sta`a jer su podaci u Upravi za trezor, i nagove{tava da }e to biti poznato polovinom naredne nedeqe, ali odbacuje tvrdwe da gazde nisu zainteresovane za to da iskoriste ponu|ene mogu}nosti za re{avawe problema nastalih nepovezivawem sta`a. – Na sajtu Ministarstva rada i socijalne politike nalaze se i zakqu~ak Vlade i svi potrebni obasci i formulari za

regulisawe povezivawa staà – obja{wava Radmila Kati}Bukumiri}. – S obzirom na to da je prva adresa za postupak za povezivawe staà Uprava za trezor, u ovom trenutku ona je jedina koja zna koliki je broj poslodavaca koji su pokrenuli proceduru za popunu “rupa” u staù, ali }e ta informacija na kraju sti}i i do Ministarstva rada i socijalne politike, koje prati {ta se de{ava i koliko interesovawe postoji. Zvani~no nas niko nije obavestio o tome da postoji problem povezivawa penzijskog staà u praksi. Od nekih kolega sam ~ula da se deo poslodavaca buni protiv na~ina na koji je odlu~eno da se ovoga puta re{i problem radnika s “rupom” u staù jer su o~ekivali da }e to, kao {to je bilo pro{log puta, biti besplatno. Navodno, oni ne}e ni u~estovati u postupku povezivawa staà. Vide}emo da li je to ta~no. Na pitawe {ta }e se dogoditi s radnicima ~iji gazda odbije da pokrene postupak za povezivawe staà i pored toga {to ima ~ime da “zalegne”, odnosno ima imovinu koju moè dati kao hipoteku ali ne}e to da u~ini zato {to traì da “rupe” popune bez wegovog u~e{}a, na{a sagovornica odgovara da se radnik na kraju krajeva uvek moè obratiti sudu i naterati poslodavca da mu plati ono {to nije platio na vreme. Q. Male{evi}

Ruski kredit Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da delegacija tog ministarstva i daqe pregovara s Rusijom o kreditu od milijardu dolara i demantovala medijske spekulacije da su pregovori zastali, kao i da ruska strana uslovqava zajam kamatom od sedam posto godi{we. Ona je rekla novinarima u Vladi Srbije da je kamata za kredit o kojem se pregovara s Rusima mnogo mawa.

„Simpo” izvozi za „Ikeu” Ministar ekonomije Mla|an Dinki} ju~e je pustio u rad modernizovanu i rekonstruisanu “Simpovu” fabriku de~jih kreveta u Radovnici kod Trgovi{ta. Dinki} je rekao da je veoma dobro {to su kreveti nameweni izvozu – gotova cela koli~ina “Ikei”. – Fabrika u Radovnici je dokaz da i u nerazvijenim sredinama mogu postojati fabrike koje su zna~ajne ne samo za taj kraj nego i za Srbiju, a koje od izvoza ostvaruju zna~ajne prihode – kazao je on. Zahvaquju}i novcu iz Fonda za razvoj, rekonstruisano je vi{e od 5.600 kvadrata i dogra|eno 1.400, pa je fabrika utrostru~ila kapacitet, na 90.000 kreveta mese~no. Generalni direktor “Simpa” Sla|an Disi} je rekao da je “Simpo” u rekonstrukciju ulo`io 2,5 miliona evra iz Fonda za razvoj i pola miliona evra svog novca.

Privreda tra`i stabilnost Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je ju~e da privrednici od Vlade Srbije u 2010. pre svega o~ekuju da obezbedi stabilnost kursa dinara. Bugarin je na sednici Upravnog odbora PKS-a rekao da je potrebno smawiti obavezne devizne rezerve kako bi privredi bilo dostupno vi{e novca. On je naveo da privrednici tra`e i predvidivu poslovnu klimu i isti~u da je nedopustivo pove}awe poreskih optere}ewa.

REVIZIJA PRO^E[QALA TRO[EWE LAWSKOG BUYETA SRBIJE

Gomila prekr{aja u ar~ewu dr`avnih para Prvi izve{taj u novijoj srpskoj istoriji o tro{ewu buxetskih para, za 2008. godinu, predat je ju~e Skup{tini Srbije. Doga|aj se odigrao ju~e u Beogradu, u Centru „Sava“, u prisustvu medija. U ime kontrole predao ga je predsednik i dr`avni revizor Radoslav Sretenovi}, a u ime parlamenta primila ga je predsednica Slavica \uki}-Dejanovi}. Ona je rekla da je to prvi izve{taj koji }e omogu}iti poslanicima uvid u tro{ewe buxetskih para. Izradi izve-

Krkobabi} je ocenio da }e privredna kriza biti okon~ana 2011. godine i da }e tada i plate i penzije porasti.

Pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati}-Bukumiri} ka`e za na{ list da se jo{ uvek ne zna koliko se poslodavaca javilo za po-

Radnik se, na kraju krajeva, uvek moè obratiti sudu i naterati poslodavca da mu plati ono {to nije platio na vreme jalne odgovornosti i brige o zaposlenima. Na sednici radne grupe je zakqu~eno da se ova upozorewa i ukazivawa proslede radnoj grupi koja je pripremala zakon o povezivawu staà, kao i onima koji su sa~inili zakqu~ak Vlade, i da se traì organizovawe zajedni~kog sastanka kako bi se sagledale mogu}nosti za prevazilaèwe problema u povezivawu staà u praksi.

VESTI

DIANA DRAGUTINOVI]

Ve}i porez, ve}a {teta

Zemqa

subota28.novembar2009.

{ta ocena da je provera discipline u tro{ewu buxeta tek zapo~eta. Najvi{e prekr{aja odnosi se na poslove sklopqene mimo zakona o javnim nabavkama. Procene govore da se ovako odlilo vi{e od dve milijarde dinara. Najmawe nepravilnosti uo~eno je kod ministarstava koja imaju svoje interne kontrole i revizije, a dobar primer gde je sve bilo „pod konac“ je Ministarstvo za nauku. Protiv prekr{ilaca }e biti podnete prekr{ajne ili krivi~ne

Plate pod lupom Pod lupom su se na{le plate i dodaci zaposlenih. Prilikom isplate naknada za prekovremeni rad nije obezbe|ena evidencija pa se ne moè utvrditi na {ta se rad odnosio, kao ni broj sati. U nekim slu~ajevima nema podataka o tome da li su pla}ene usluge stvarno i obavqene jer je to ura|eno bez javnih nabavki, a posebna slabost nadle`nih uo~ena je kod usluga vezanih za ra~unarski sistem i informisawe. Revizorsko telo nije moglo da ustanovi ni da li su ove usluge, kao i prekovremeni rad, mogli obaviti zaposleni u samim dràvnim organima u redovno radno vreme, bez posebnog anga`mana. Izve{taji o stvarno izvr{enim poslovima fale. Toga je bilo u svim ministarstvima. Mawkave podatke o javnim nabavkama posebno je imalo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, a s podacima je bilo te{ko}a i kod Ministrastva za regionalni razvoj. {taja znatno su pomogli Norveàni, a ambasador te zemqe Hakon Blinkeborg je i prisustvovao maloj ceremoniji. Srpska nezavisna revizorska institucija kontrolisala je utro{ak 27 odsto buxetskog novca. Otkrivene su brojne nepravilnosti, a sam Sretenovi} je rekao da je op-

prijave, zavisno od stepena kr{ewa zakona i popisa. Izve{taj sadr`i 167 stranica, a na prvoj prezentaciji novinarima je dostavqen rezime na {est. Kr{ewa je bilo u gotovo svim segmentima. Tako Glavna kwiga trezora ne sadr`i podatke o prihodima i rashodima izvora i ko-

risnika vanbuxetskih sredstava. Kod podataka vezanih za zavr{ni ra~un nisu evidentirana sva stawa. Kod korisnika buxetskih para interna kontrola nije organizovana na pouzdan na~in da bi se obezbedila primena zakona. Promene kod nefinansijske imovine nisu evidentirane u trenutku nastanka, {to je obaveza organa. Republi~ka direkcija za imovinu nije uspostavila aùrnu evidenciju o wenom stawu, {to je posledica neaùrnog vo|ewa evidencije te neusagla{enosti stvarnog i fakti~kog raspolagawa imovinom. Kod dugoro~ne finansijske imovine, koja se odnosi na u~e{}e Republike Srbije u kapitalu javnih preduze}a i poslovnih banaka te fondova, agencija i sli~nih institucija, napla}eni prihodi od dividendi su 748.105 dinara. Oni su ostvareni samo za deo dobiti preduze}a, dok ostalih subjekata nema u izve{tajima i ne prate se iako postoji obaveza. Kod kratkoro~nih potraìvawa nijedna pozajmica ispla}ena iz buxetske rezerve nije vra}ena u predvi|enom roku. Tako|e, nijedna pozajmica novca od privatizacije u 2005. i 2006. godini, ukupno 14.969.185 miliona dinara, nije vra}ena u skladu sa zakqu~cima Vlade, a bilo je precizirano da se

to u~ini do kraja 2008. Nije utvr|eno ni da li su preduzete mere za naplatu. Nepravilnosti je bilo i kod naplate i evidentirawa obaveza javnog duga. Utvr|eno je, izme|u ostalog, da su indirektne obaveze prema EU po osnovu reprograma kredita – iskazane kao direktne obaveze po osnovu javnog duga. Te{ko}a je bilo i kod vanbilansne aktive i pasive, izdavawa garancija, kao i kod donacija. Evidencija o primqenim i realizovanim donacijama vodi se u Ministarstvu finansija, Upravi za trezor i NBS-u, nije me|usobno usagla{ena, a razlika prikazuje mawak od 379.399.000 dinara. D. Vujo{evi}

POQOPRIVREDA

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

@IVNULA PRODUKTNA BERZA

P{enica ve} stigla na 12 dinara IZDAVAWE DR@AVNE ZEMQE U ZAKUP U VOJVODINI

Dosko~iti {pekulacijama tajkuna Problemi koji se javqaju u vojvo|anskim op{tinama u postupku davawa u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u vlasni{tvu dràve bili su na dnevnom redu Odbora Skup{tine AP Vojvodine za poqoprivredu, koji je zasedao u ôki. Kako je predo~eno, od 628.519 hektara dràvne zemqe, od ~ega je 387.685 obradivo, u 2008. godini u zakupu je bilo 171.396 hektara, pri ~emu je prose~na arenda po hektaru iznosila 146 evra, ukupna vrednost zakupa iznosila ne{to vi{e od 25 miliona evra, a napla}eno je 20,5 miliona evra ili 82 odsto. Ocena je da efikasnijim merama dràve treba spre~iti {pekulacije tajkuna, omogu}iti poqoprivrednicima da korektno u~estvuju na licitacijama, kao i da naplatom zakupa op{tine do|u do o~ekivanih prihoda. Kao posebni problemi konstatovani su nesprovedeno razgrani~ewe izme|u dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta i zemqi{ta biv{ih dru{tvenih preduze}a koja su privatizovana. To oteàva

rad op{tinskih komisija za izradu godi{wih programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa dràvnog zemqi{ta i izdavawe u zakup. Na ~etvrtini podru~ja Vojvodine jo{ uvek su na snazi stari premeri zemqi{ta iz vremena Austrougarske, s neaùrnom evidencijom u lokalnim slu`bama za katastar nepokretnosti. Tako|e, ukazano je na naduvavawe ekstremno visokih iznosa zakupnina i nepotpisivawe ugovora o zakupu, s ciqem da se elimini{u konkurenti na licitaciji, pa se posle vansudskim poravnawem ostvaruje daleko povoqnija cena. Ukazano je i na nedosledno sprovo|ewe predvi|ene procedure u postupku izdavawa zemqe u zakup, neblagovremeno dono{ewe op{tinskih programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta – tek u posledwem tromese~ju u godini, pa nije preostajalo dovoqno vremena za blagovremeno izdavawe dràvne zemqe u zakup. M. Mitrovi}

Oduzete sadnice duwe Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, uni{tila je 3.290 komada vo}nog sadnog materijala – mladice duwe – koje su oduzete proizvo|a~u iz Banatskog Novog Sela u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu. Nakon izvr{ene kontrole proizvodwe vo}nog sadnog materijala, Fitosanitarna inspekcija je ustanovila da objekat nije upisan u Registar proizvo|a~a i prometnika sadnog materijala, odnosno nije prijavqen za proizvodwu Ministarstvu poqoprivrede, ~ime su se stekli uslovi za zabranu proizvodwe, oduzimawe i uni{tavawe sadnica.

FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE VOJVODINE

Zajam za vo}wake Fond za ravoj poqoprivrede Vojvodine dodelio je 13,5 miliona dinara korisnicima kreditnih sredstava za podizawe vi{egodi{wih zasada vo}a i vinove loze. Vo}ari, wih 12, dobili su 6,5 miliona dinara, a vinogradari sedam miliona. Kredit za podizawe vi{egodi{wih zasada vo}a se daje na pet godina, s periodom po~eka od tri godine. Kamatna stopa je 1,9 posto na godi{wem nivou. Za podizawe vi{egodi{wih zasada vinove loze odobreno je devet kredita. Rok otplatei kamatna stopa isti su kao za vo}e, a grejs-period je dve godine. Kako je najavqeno, Fond za razvoj poqoprivrede }e do kraja godine potpisati jo{ nekoliko kreditnih linija za za razvoj p~elarstva. Iz Fonda za razvoj poqoprivrede je u proteklih devet godina ukupno plasirano oko {est miliona evra za razne kreditne linije, a ove pare koristio je 1.251 poqoprivredni proizvo|a~. S. G.

Vi{e nego utrostru~en promet, daqi rast cene p{enice i kukuruza obele`ili su ovonedeqni promet na novosadskoj Produktnoj berzi. I ove nedeqe izve{taj zapo~iwemo de{avawima na tr`i{tu p{enice. Naime, na samom po~etku nedeqe zakqu~ena cena se kretala na nivou od 11 dinara kilogram, da bi pred kraj sedmice dostizala i 12 dinara. Prometovano je 2.154 tone, uz ponderisanu cenu od 11,68 dinara kilogram, {to je daqi rast od 8,34 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Vredi spomenuti i jedan zakqu~en kupoprodajni ugovor za 200 tona p{enice

roda 2009. s pla}enim tro{kovima lagera do polovine decembra po 12 dinara kilogram, kao i kupoprodaju 700 tona stare p{enice, a po ceni od 11 dinara kilogram. Bezmalo dve tre}ine ovonedeqnog prometa odnosi se na kupoprodaju kukuruza. Sude}i po zakqu~enim ugovorima, ve}ina kukuruza }e zavr{iti u izvozu. Cena se kretala od 9,80 do 10,20 dinara kilogram, uz deset sklopqenih ugovora i promet od 5.350 tona. Ponderisana nedeqna cena iznosi 10,06 dinara kilogram, {to je daqi rast od 1,14 posto u odnosu na prethodnu nedequ.

posto u odnosu na prethodnu nedequ. Od ostalih roba treba ista}i jedino kupoprodaju 200 tona sto~nog je~ma, a po ceni od 8,60 dinara kilogram, {to je skok u odnosu na prethodnu nedequ od 1,20 posto.

POQOPRIVREDNICIMA STIGLE „^ESTITKE” IZ PORESKE UPRAVE

Paore davi odvodwavawe Iz Poreske uprave ovih dana vojvo|anskima paorima opet je stiglo neprijatno iznena|ewe, to jest re{ewe da plate naknadu za odvodwavawe za ovu i pro{lu godinu, a pride i akontaciju za narednu. Poqoprivrednici su revoltirani, vele da je problem u tome {to su naknade veoma visoke i da odjednom treba da daju velike pare – i po nekoliko desetina hiqada dinara. Jo{ vi{e ih quti to {to se ta obaveza pla}a retroaktivno i {to postoje i kazneni poeni, odnosno zatezne kamate, a naro~ito su na dràvu kivni zbog toga {to ih je o tome obavestila kasno, kada je rok za pla}awe istekao. Pomenimo, naknada za odvodwavawe upla}uje se na ra~un preduze}a “Vode Vojvodine”, a utvr|ena je na osnovu katastarskog prihoda. – Nije nam jasno {ta se de{ava. Re{ewa su nam stigla tek 21. novembra, a u wima je navedeno da je trebalo da platimo naknadu do 15. novembra. To je bio rok za pla}awe ovogodi{we, posledwe od ~etiri rate. Tako|e, nije nam jasno za{to nam sada stiè re{ewe za pro{lu godinu niti na osnovu ~ega je odre|ena tako visoka suma. Pri tome, ovogodi{wa naknada je skupqa od lawske, a zbog ~ega – niko ne zna. U re{ewu stoji da treba da platimo i naknadu za narednu godinu, odnosno akontaciju koja se odre|uje spram iznosa za ovu godinu – kaè za “Dnevnik” poqoprivrednik Avram Savin iz Ka}a, koji obra|uje pet hektara zemqi{ta a za naknadu za odvodwavawe za 2009. treba da da 5.349 dinara, dok je lawska oko 300 dinara jeftinija. Sve u svemu, uz sve “stavke

]uprije Marije Terezije – ]uprije su nam iz doba Marije Terezije i samo ~ekamo da se provale kada preko wih pre|e neka ma{ina. O tome niko ne vodi ra~una. Kanale su ~istili u Ka}u i drugim mestima, ali parama od zakupa dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta. Pri tome, prelaze preko kanala su toliko suzili da sada ne moèmo da do|emo do parcela – kaè Vojislav Male{ev. pride”, odjednom treba da plati vi{e od 12.000 dinara. Koliko god wiva da obra|uju, paorima ne}e biti lako da izmire ovu obavezu. Dodu{e, ostavqena im je mogu}nost da se àle na ova re{ewa, ali i àlbu treba da plate 300 dinara. – To je ~ista pqa~ka! U redu bi bilo da pla}amo vodni doprinos kada bi sve funkcionisalo kako treba, ali nije tako. Kada ki{a pada, na{e su wive pod vodom, kada je su{a, usevi su èdni. [ta je ura|eno na na{im pacelama pa da pla}a-

VRBAS DOBIJA CENTAR ZA VE[TA^KO OSEMEWAVAWE SVIWA

Nema~ka tehnologija u sto~arstvu U Vrbasu u januaru idu}e godine po~iwe da radi prvi centar za ve{ta~ko osemewavawe sviwa u Vojvodini, u koji je do sada ulo`eno oko 120.000 evra, re~eno je ju~e u Fondu za privla~ewe investicija u Vojvodini (VIP). Otvara ga nema~ka kompanija SZV, a po re~ima predsednika Upravnog odbora centra Sa{e Stojiqkovi}a, najpre }e sti}i oko 40 nerasta svih rasa, ~iji }e genetski materijal mo}i da kupe sve farme u Srbiji. Cena doze semena bi}e oko pet evra, a u planu je da se u dogledno vreme u Vrbasu izgrade novi objekti, kako bi se kapacitet centra pro{irio na oko 300 nerasta. Docent na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ivan Radovi} ocenio je da se od jednog kvalitetnog nerasta, kakvi }e biti u centru u Vrbasu, godi{we mo`e proizvesti od 3.500 do 5.500 prasadi s dobrim genet-

Pojedina~no, najve}i skok cene je zabele`en kod sojine sa~me, 12,01 posto u odnosu na po~etak novembra. Promet je iznosio 220 tona, uz raspon cene od 37,80 dinara kilogram po~etkom nedeqe, pa do 39,20 dinara krajem nedeqe. Cena suncokretove sa~me tako|e bele`i rast od 7,24 posto u odnosu na prethodnu nedequ, uz promet koji je iznosio 50 tona po 11,80 dinara kilogram. Zrnom soje se trgovalo u koli~ini od 175 tona, po ceni koja se kretala od 30 din/kg po~etkom nedeqe, pa do 31 dinara krajem iste, uz ponderisanu cenu od 30,51 dinara kilogram, {to je rast od 1,71

skim materijalom. On je ukazao na ~iwenicu da smo posledwih 30 do 40 godina uvozili genetski potencijal, ali krajwi efekat nije bio na zavidnom nivou, zbog ~ega su farme danas izraubovane i dugo u wih nije ulagano. Uz

nisku cenu semenskog materijala, sto~ari }e sada biti u prilici da poprave performanse na svojim uzgajali{tima, rekao je Radovi}. Investicija proizvo|a~a sviwa iz Nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg ostvarena je u saradwi s Univerzitetom Ho-

kenhajm i Poqoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, uz podr{ku VIP fonda. – Ova investicija je veoma zna~ajna za razvoj sto~arstva u Vojvodini i Srbiji jer }e doprineti kvalitetnijem razvoju sto~arstva, odnosno sviwarstva, i konkurentnosti poqoprivrede – rekao je direktor VIP-a Branislav Bugarski podsetiv{i da je VIP fond definisao nekoliko sektora za koje smatra da imaju potencijal za privla~ewe stranih investicija. Me|u wima je i agrobiznis, a VIP, zahvaquju}i austrijskoj razvojnoj agenciji ADA, trenutno izra|uje studiju o investicionim potencijalima u tom sektoru. Po podacima VIP fonda, u tom sektoru su od 2002. godine u Vojvodini realizovane investicije 44 strane kompanije, ~ija ukupna vrednost iznosi 1,3 milijardu evra, a posao je dobilo oko 16.200 qudi. S. G.

mo tako visoke naknade? – pita Vojislav Male{ev iz Ka}a. – A du`ni smo da ispunimo tu obavezu i dajemo novac za odvodwavawe i za na{e wive i one koje smo uzeli u zakup, iako nikakve vajde nemamo ni od “Voda Vojvodine” ni od bilo kog drugog. To je kao nekada{wa oxa~arina koju smo pla}ali iako dimni~ari nisu ~istili oxake, ali toga smo se re{ili, a ovog ne. Oni na ~iji ra~un su upu}ene optu`be navode, me|utim, da su poqoprivrednici svakako du`ni da pla}aju naknadu za odvodwava-

we i o tome su obave{teni, ali nisu bili revnosni i nisu na vreme pla}ali {to je trebalo. Naime, trebalo je da za pro{lu i ovu godinu pla}aju akontaciju u visini naknade za 2007. godinu sve dok ne dobiju novo re{ewe. – Pla}awe naknada propisano je Zakonom o vodama. Obra~un, zaduèwe i naplatu nakanda za poqoprivredno i {umsko zemqi{te za fizi~ka lica obavqa Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava. Do 2008. godine naknada za odvodwavawe za fizi~ka lica pla}ala u okviru re{ewa o porezu na prihode od poqoprivrede i {umarstva. U skladu sa Zakonom o privremenom izuzimawu od oporezivawa porezom na dohodak gra|ana, propisano je da se za 2008. i 2009. godinu ne utvr|uje i ne pla}a porez na prihod od poqoprivrede i {umarstva, ali je u dispozitivu re{ewa za 2007. navedeno da se do dono{ewa re{ewa za narednu godinu pla}a akontacija u visini posledwe za 2007. godinu – obja{wavaju u preduze}u “Vode Vojvodine”. Kako je nova re{ewa Poreska uprava donela tek pre oko mesec dana, poqoprivrednici koji nisu pla}ali akontacije sada treba da plate dvogodi{wi iznos naknada. Ona se, ina~e, pla}a kvartalno, u ~etiri rate, ali onima koji su re{ewa dobili posle 15. novembra 2009. godine fakti~ki je dospela naknada za celu godinu i du`ni su da je plate u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa. Po isteku propisanog roka za pla}awe, obra~unava se zakonom propisana kamata. Sada im ostaje samo da se àle dràvi, {to }e ih tako|e ko{tati. S. Glu{~evi}

POMO] POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA POQOPRIVREDU

Za melioraciju 187 miliona Pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi} potpisao je s predstavnicima 25 vojvo|anskih gradova i op{tina 40 ugovora, vrednih 187 miliona dinara. Novac je namewen ure|ewu i kori{}ewu poqoprivrednog zemqi{ta, odnosno komasaciji, anga`ovawu poqo~uvarske slu`be... Ugovori o komasaciji zakqu~eni su s op{tinama Ba~ki Petrovac, Ba~ i Opovo u iznosu od 38 miliona dinara, realizuje se na teritorijama katastarskih op{tina Magli}, Selen~a i Opovo na ukupnoj povr{ini od 10,7 hiqade hektara. S ovim, kao i s op{tinom Ba~ka Palanka za katastarsku op{tinu Nova Gajdobra, ugovoreno je i odvodwavawe u postupku komasacije, vredno 53 miliona dinara, a za ure|ewe atarskih puteva dato je 33 miliona. Za opremawe ili anga`ovawe poqo~uvarske slu`be u op{tinama Subotica, Irig, Temerin,

Vrbas, Srbobran, Ada, Alibunar, ^oka, Kawi`a, @abaq, Mali I|o{, Ruma, Be~ej, Senta,

Apatin, Kikinda, Nova Crwa, Ba~ka Palanka, Ba~ i @iti{te iz pokrajinskog buxeta obezbe|eno je ukupno 46,8 miliona dinara. Pokrajina je za izradu studija i projekata u vezi sa za{titom, ure|ewem i kori{}ewem poqoprivrednog zemqi{ta dala 16 miliona dinara, a ugovori su potpisani s op{tinama Pan~evo, Sombor, In|ija, Vrbas, @abaq, Mali I|o{, Kawi`a, Ada i @iti{te. S. G.

FIRMA „TREJLER KOMPANI“ PRAVOSNA@NO DU@NA NOVOM SADU

NA TENDERIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

Gradu 14 miliona i kamata Vi{i trgovinski sud odbio je `albu beogradske firme “Trejler kompani” na presudu Trgovinskog suda kojom je utvr|eno da je raskinut ugovor i ankeks ugovora o dodeli sredstava za projekat “Na lepom plavom Dunavu”. Ugovor je bio sa~iwen izme|u grada No-

vog Sada i te kompanije u vreme mandata pro{le vlasti, ali predvi|eni koncert nikada nije odr`an zbog ~ega je kasnije postao razlog politi~kih rasprava. Presuda Trgovinskog suda kojom je “Trejler kompani” du`an da isplati Novom Sadu 14

„Mercedes” i „Simens” najboqi

miliona dinara sa kamatom od 15. aprila 2008. godine i da plati 138.100 dinara za tro{kove su|ewa sada je pravosna`na. Stoga se ona mo`e se realizovati i prinudno ako kompanija to ne u~ini mirnim putem. S. T.

„Mersedes Benc „iz Beograda dao je najboqu ponudu za kupovinu {est autobusa na gas po oceni Komisije za tender Gradskog saobra}ajnog preduze}a, dok su najpovoqniju ponudu za uvo|ewe elektornskog sistema naplate dala preduze}a koja su zajedno konkurisala,“Simens“iz Beograda i „Margento RD“ Slovenija, saop{tio je gradski prevoznik. Ponu|a~i koji

Novosadska subota28.novembar2009.

Re{ewe je na asfaltu mo`e, razloga za to je najmawe 17, ali najuo~qiviji je taj {to ga u ponudi - nema. S drogom je druga~ije, ne na pomenutoj pijaci, ve} u gradu: borci protiv narkomanije doslovno tvrde da se u Novom Sadu „droga nabavqa lak{e nego teletina“. I, {ta da se radi? Na tu temu najnovija vest je da }e se u Institutu za javno zdravqe izra~unati ta~an broj narkomana u Novom Sadu.

Prili`an broj }emo, dakle, znati, ali ne i na~in kako da ga smawimo. Istovremeno, svakodnevno se odr`avaju sastanci i sednice gde se, uglavnom pametno smatra i ukazuje, ali bez vidqivih rezultata. „Drugovi, ovako }emo. Drugovi, onako }emo“. Da se razumemo, dobra voqa da se pomogne sugra|anima s problemom nikako ne mawka, ali zato fale u~inkovite ideje. Drugim re~ima: droga se suzbija na ulici, a ne u kabinetu! D. Apro

Na bazene po izmewenom rasporedu Zbog najavqene vaterpolo utakmice, bi}e izmewen raspored gra|anskih smena na bazenima Spensa. Dana{we smene su od 10 do 12, od 12.30 do 14.30, od 15

do 17 ~asova i od 21 do 23 sata, dok }e sutra smene biti organizovane od 12.30 do 14.30 i od 15 do 17 ~asova. B. P. P.

[kola klizawa Upis na {kolu klizawa i umetni~kog klizawa po~iwe danas, ~asovi ko{taju dve hiqade dinara i upla}uju se na blagajni klizali{ta. Deset nastavnih ~asova vodi}e instruktor kli-

zawa Svetlana Tre{wi}, a {kola po~iwe 5. decembra. Termini ~asova su utorkom i ~etvrtkom od 15 do 16 i subotom i nedeqom od 8.30 do 9.15 ~asova. B. M.

V REMEPLOV

PRO[IREWE OBJEKATA „RADOSNOG DETIWSTVA“ SVE BLI@E KRAJU

I prizemqa vrti}a mewa}e lik? Nadogradwa tri vrti}a „Radosnog detiwstva“ i dogradwa dva bi}e zavr{ene do kraja decembra, rekao je za „Dnevnik“ tehni~ki direktor ove ustanove Miomir Spalevi}. Ipak, probijawe roka kod nadogra|ivanih vrti}a moglo bi da se desi ukoliko Grad finansijski podr`i ideju „Radosnog detiw-

Ukoliko ne bude renovirawa prizemqa, po zavr{etku tehni~kog prijema 700 dece sa liste ~ekawa useli}e se u nove prostorije dobijene {irewem vrti}a stva“ da se sada dok su vrti}i prazni renovira i wihovo prizemqe. - Bilo bi dobro, ako ima mogu}nosti, da sada premestimo kupatiSUTRA KONCERT U „TREMI“

Bluz Ane Popovi}

Bluz gitaristkiwa Ana Popovi}, koji dugi niz godina `ivi u inostranstvu gde je stekla ogromnu popularnost na bluz sceni, odr`a}e koncert sutra od 21 ~as u klubu „Trema“. Ulaznica ko{ta 1.000 dinara. B. M. SUTRA U CK 13

Razmena starih stvari

Politika bistu pretvorila u portret Novosadska „Zastava“ objavila je 28. novembra 1907. ~lanak povodom predloga grupe profesora novosadske gimnazije da na ulazu u gimnazijsku zgradu postavi bistu Vase Pu{ibrka, wenog tada{weg direktora. ^lankopisac je podsetio ~itaoce da je Pu{ibrk profesor ove {kole od 1865. a wen direktor neprekidno od 1871. Pre nekoliko godina je vi{e profesora iz grupe koja sada predla`e da se Pu{ibrku

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a li se na Futo{koj pijaD ci mo`e kupiti nuklearni reaktor? Naravno da ne

su konkurisali za ove dve nabavke imaju osam dana da ulo`e prigovor na izbor Komisije za tender. Kupovinu autobusa na gas finansira buxet grada sa oko 190 miliona dinara. Za elektronski sistem naplate iz gradske kase bi}e izdvojen 81 milion, a razliku do 136 miliona treba da obezbedi Gradsko saobra}ajno preduze}e. Z. D.

oda priznawe za toliko dugi dobar rad, zatraìlo javno da se on smeni, isti~u}i wegove mnoge gre{ke. Pitawe da li je umesno otkrivawe biste ìvom ~oveku, da li je taj ~ovek uop{te i zasluìo priznawe za rad itd. bilo je veoma ispolitizovano. Kona~no, umesto biste, po nalogu Patronata gimnazije, Uro{ Predi} je naslikao portret Vase Pu{ibrka, koji je i danas izloèn u gimnaziji. N. C.

Omladinski klub CK 13 i NLO organizuju sutra od 14 do 18 sati u prostorijama CK 13, Ulicia vojvode Bojovi}a 13 razmenu starih stvari pod nazivom “@enski bazar+besplatna radwa”. Pored Bazara koji podrazumeva prodaju stvari za novac, organizatori su osmislili i Besplatnu radwu u kojoj je mogu}e samo poklawati i razmewivati stvari. Z. Ml. TRIBINA U MZ „GAVRILO PRINCIP“

Narkomanija i vr{wa~ko nasiqe Tribina o poreme}ajima pona{awa dece i adolescenata bi}e odra`ana u utorak 1. decembra u 17.30 ~asova u velikoj sali Mesne zajednice „Gavrilo Princip“. O narkomaniji i vr{wa~kom nasiqu govori}e {kolska psiholo{kiwa Jasmina Novakovi}. A. V.

Poslovi u vrti}u u Janka ^melika najbr`e napreduju

la u prizemqu kako bi bila prilago|enija deci. Ideja nam je i da zamenimo spoqnu stolariju i portale i da okre~imo dowi deo - objasnio je Spalevi}. Vrti} u Janka ^melika je najbli`i zavr{etku

radova, te bi, ka`e Spalevi}, mogao da bude gotov za dve nedeqe: zavr{eno je postavqawe keramike, radnici postavqaju parket, ostaje samo posledwe kre~ewe. Vrti} u Ulici Save Kova~evi}a malo ka-

ska i u wemu }e se sada postavqati keramika, dok se u onom u Dragi{e Bra{ovana tek izvode gipsarski radovi. Kada je re~ o dogradwi, u vrti}u u Ulici Stojana Novakovi}a su zavr{eni zidarski poslovi i sledi pravqewe plafona i pregrada. U objektu u Antuna Urbana do kraja nedeqi bi}e gotovi kerami~arski radovi. Za sve ove vrti}e, nabavqena je kompletna oprema. Grad je za ove radove izdvojio blizu 200 miliona dinara, a za opremawe oko 24 miliona. Ukoliko ne bude renovirawa prizemqa, po zavr{etku tehni~kog prijema po~e}e useqavawe dece sa liste ~ekawa u nove prostorije vrti}a. Investicija otvara mesta za oko 700 mali{ana, koji }e biti raspore|eni u 33 grupe a posle novog prijema na listi ~ekawa }e ostati 550 dece. A. Vidanovi}

^ITAOCI PREDLA@U, „NOVOSADSKA HRONIKA“ BELE@I

Koga `elite na trgu za Novu godinu Jo{ uvek je nepoznato ko }e, kako i gde zabavqati Novosa|ane u najlu|oj no}i na gradskim trgovima. Jedino je izvesno da je za organizaciju, kao i pro{le godine, zadu`en Kulturni centar grada, koji se jo{ nije zvani~no oglasio o tome ko }e nastupiti. Za ovogodi{wu fe{tu iz gradske kase izdvojeno je 10 miliona dinara, i jo{ 10 miliona koji su preusmereni iz ve} planiranog buxeta Kulturnog centra grada. Pro{le godine u ovo doba krenulo naga|awe oko toga ko bi uveselio sve one koji bi proslavili Novu godinu na glavnom gradskom trgu. Odatle je usledilo da su mnogi mediji javqali da je \or|e Bala{evi} najboqi ~ovek za taj posao. Da bi izbegli naga|awa, „Novosadska hronika“ pita svoje ~itaoce i sve Novosa|ane koga bi oni voleli da vide i slu{aju na javnoj proslavi.

Svoje predloge mo`ete slati do 14. decembra na emejl adresu nshronika@dnevnik.rs sa naznakom „proslava 2010“ ili

„@ELEZNI^AR“ SUTRA ORGANIZUJE

Pe{a~ewe do „Jugodentovog” doma Planinarsko - smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe do novoobnovqenog doma Planinarskog dru{tva „Jugodent“ na Popovici. Do doma }e

se pe{a~iti preko Sremske Kamenice i Sun~ane doline. Polazak je u 9 sati ispred apoteke na Bulevaru oslobo|ewa kod Mosta slobode. I. S.

na telefon redakcije 528 - 765 svakog radnog dana od 13 do 13.15 ~asova. N. V.

VESTI Otkazana „Dama s kamelijama” Baletska predstava „Dama s kamelijama“ koja je trebalo da se odr`i danas u 19 ~asova u Srpskom narodnom pozori{tu, otkazana je. Belet ne}e biti izveden zbog povrede jednog od igra~a. B. M.

Maskenbal u klubu „Gara`” Deveti „Disko maskenbal“ bi}e odr`an danas, sa po~etkom u 22 sata, u klubu „Gara`“, na Bulevaru Despota Stefana, na Limanu. Najavqen je nastup dixejeva Xej-Di Fankija, Xekila, Respekta, Fera... Ulaznica ko{ta 100 dinara. D. A.

c m y

subota28.novembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

[VERCERI NE STREPE OD UKIDAWA VIZA

Bli`a pijaca od Ma|arske

OTVOREN „TEMPO EKSPRES” U NOVOM SADU

Potro{a~ka groznica Kompanija „Delta Maksi“ otvorila je prvi „Tempo Ekspres“ u Novom Sadu, u Ulici Jovana Du~i}a 1a. Uvo|ewem novog maloprodajnog diskonta potro{a~ima je omogu}ena kupovina proizvoda po najni`im cenama na tr`i{tu tokom cele godine. - Od 2.500 artikala, najve}i deo ~ine proizvodi privatne robne marke „Delta Maksija“ koji su i do 40 odsto jeftiniji u odnosu na proizvode istog kvaliteta drugih proizvo|a~a - re-

kla je na ju~era{wem sve~anom otvarawu Vesna @abi} iz sektora za odnose s javno{}u. Otvarawu je prisustvovao veliki broj kupaca, a me|u wima je bilo i onih koji su, osim uobi~ajenog pazara, ku}i poneli poklon koji im je pripremila ova kompanija. Tako|e, iz „Tempa“ je najavqeno da }e postoje}i prodajni objekat u Tekelijinoj ulici u zoni Sever 3 zbog popisa biti zatvoren od nedeqe u 17 sati do utorka u sedam. B. P. P. Foto: A. Erski

VE^ERAS NASTUP KIKIJA I „PILOTA”

„Dnevnik” vodi na koncert Veliki novosadski koncert muzi~ara Zorana Kikija Lesendri}a i sastava „Piloti“ bi}e odr`an ve~eras u 21 ~as u Velikoj sali Spensa. Najbr`im ~itaocima „Dnevnika“ koji se jave danas od 14 do 14.05 ~asova jave na telefon 528-765, podeli}emo pet puta po dve karte. Lesendri} je jedan od vode}ih imena u pop rok muzici osamdesetih i devedesetih godina i

^ITAOCI PI[U SMS

trenutno je na velikoj turneji po Srbiji kojom promovi{e prvi solo cd „Mesec na vratima“, na ~ijem stvarawu je radilo 40 vrsnih muzi~ara. Kiki i „Piloti“ }e nastupiti u 11 gradova {irom dràve. Ulaz na koncert je slobodan uz studentski indeks ili |a~ku kwiìcu, a cena karte je 200 dinara i moè se nabaviti na blagajni Spensa. N. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

Kantawe Dana 24. 11. bila sam sa detetom u domu zdravqa na Novom nasequ kod dr Jasne Jovanovi} Ebenhe, zatim u Zmaj Ogwena Vuka kod dr Gvozdenovi} Koruga i na kraju na Limanu kod sestara fizijatra i svi su bili divni, prijatni, profesionalni uglavnom naj-naj! Za svaku pohvalu i u dana{we vreme prosto neobi~no! Hvala im! 062/1338... *** Vest u ovoj hronici kako su se gradona~elnik i svi {efovi odborni~kih grupa slo`ili oko zahteva da „Novi Sad-Gas“ bude javno preduze}e u nadle`nosti grada, da se ne privatizuje. Ovo bratstvo i jedinstvo u gradskoj Skup{tini nam je razumqivo, javna preduze-

ih ostave i na putu. Ipak ih mi pla}amo zar ne? 060/3000... *** Stvarno me interesuje ko mo`e da objasni gra|anima Novog Sada kakvi }e biti ra~uni za mesec novembar po{to nas toplana „greje“ oko tri sata dnevno, a i tada su radijatori takore}i hladni. Uve~e u 21 ~as grejawe iskqu~eno. [ta sa bebama starima i bolesnima. Stvarno sramota, jadne gra|ane ~erupa ko stigne. 062/1108... *** Od ~ega da radnici Future `ive i hrane svoje porodice? 064/2663... *** Po va{em tekstu da penzioneri imaju pravo na brisawe jedne mese~ne obaveze u Informatici, ako su platili do 30. u mesecu.

}a u gradu su partijski plen. Ako ti nije danas, bi}e ti sutra! Gra|anima sleduje tarifa, a gas na ka{ikicu, kao grejawe od javnog preduzeca „Novi Sad-Toplana“... Zar im javna rasprava o tom pitawu ne pada na pamet?! 063/8776... *** Potparol JKP ^isto}e izjavquje da nesavesni gra|ani svoje sme}e ostavqaju i gde ne treba. Ok, ima takvih ali da li zna da wihovi radnici koji prazne kante tako|e ne ostave kantu gde je zate~ena, ve} je br`e boqe isprazne i bace je pored puta, a nekad

Iako ispuwavam uslov, na {alteru kaù „ne moè, niste upisani kao penzioner“. [ta bih drugo mogao biti sa 75 godina? 064/2653... *** Za{to îsto}a ne prazni specijalne kontejnere za PVC ambalaù na Novom nasequ? 062/214... *** Traìmo od SBB da vrati kanale koje je ukinula: tve, TV5 i Rai Uno. Podràvamo sve koji su protiv ovakvog pona{awa SBB-a. 069/1334...

Prodavci robe iz Ma|arske na novosadskim pijacama jo{ uvek ne razmi{qaju o tome kako }e otvarawe granica prema dr`avama ~lanicama [engenskog sporazuma uticati na prodaju. Ve}ina o~ekuje da }e stari kupci nastaviti da dolaze kao i do sada, po{to se za pojedine sitnice, kako ka`u, „ne vredi {vr}kati“ do Ma|arske i natrag. Trenutni asortiman na ve}ini tezgi sa~iwen je od kozmeti~kih preparata, ~okolada i kafe, a ni uvek aktuelnih salama i kobasica iz Ma|arske ne mawka. Po potrebi, stalni kupci do sada su od trgovaca poru~ivali ako treba jo{ ne{to posebno. Uglavnom je to bio pra{ak za ve{. - Ne o~ekujem pad prometa, jer za{to bi neko i{ao u inostranstvo zarad jedne ~okolade. Taj proizvod je jednostavnije pazariti na pijaci kod nas. Pretp{ostavqam da }e narod vi{e putovati, a mo`da se pojave i neki novi trgovci robom iz inostranstva. Takva konkurencija bi mo`da i mogla ne{to da NA DETELINARSKOJ PIJACI

Tezge na licitaciji

Javna licitacija za davawe u rezervaciju prodajnih mesta u potpuno rekonstruisanoj hali na Detelinarskoj pijaci, odr`a}e se u ~etvrtak od 9 sati u JKP ”Tr`nica” u Ulici @ike Popovi}a 4. Detaqne informacije u vezi s raspisanim oglasom mogu se tako|e dobiti na pomenutoj adresi ili na telefon 480-85-18, svakog dana od 8 do 14 sati. S. T.

Napredwaci biraju U dvadesetak od 37 mesnih odbora zavr{eni su izbori za Skup{tinu Gradskog odbora Srpske napredne stranke izjavio je za „Dnevnik“ poverenik Gradskog odbora prof.dr Zoran Milo{evi}, koji po odluci predsednika stranke Tomislava Nikoli}a sada vodi „srpske napredwake“ u na{em gradu. Milo{evi}, koji je u pro{lom sazivu Skup{tine bio ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport, nije precizno mogao da ka`e kada }e biti zakazana Skup{tina.Spomenuo je da bi se to moglo dogoditi u decembru ili u januaru naredne godine. Tada }e se birati predsednik i sekretar Gradskog odbora Srpske napredne stranke. Z. D.

promeni. Ovako ostaje sve isto. Stalni kupci su nam najbitniji, a oni dolaze ve} godinama. Zadovoqna sam prodajom – objasnila je prodava~ica inostranih proizvoda na Futo{koj pijaci M.A, i dodala da najvi{e zaradi od prodaje ~okolada, koje ko{taju od 50 do 80 dinara. Ve}ina wenih kolega nije `elela da daje nikakve informacije, ali sude}i po broju kupaca me|u tezgama sa {vercovanom robom na ovoj pijaci, mo`e se zakqu~iti da potra`we ne mawka. Novosa|anka Silvija M. na tezgama se snabdela ~okoladom i mlekom za telo. Svi proizvodi su, kako ocewuje, za oko 20 odsto jeftiniji, pa ~ak i u odnosu na tezge u drugom delu iste pijace. - Mleko za telo ko{ta 180 dinara kod prodavaca robe iz Ma|arske, a na tezgama sa kozmetikom na po~etku robnog dela ono se prodaje za 240 dinara. Taman sam za tu razli-

ku uzela jo{ jednu ~okoladu sa le{nikom. Ve} godinama se snabdevam kod {vercera na Futo{koj, i mislim da }e tako biti i ubudu}e. Sa vizama ili bez. Ne isplati mi se da idem preko granice u {oping za sitnice– kazala je ona. Gungula i `amor me|u tezgama se {vercovanom robom te~e u kontinuitetu ve} godinama. Jo{ uvek ima skeptika po pitawu odre|enih proizvoda, ali kafa, ~okolade i kozmetika se lako prodaju. Ako ne~ega i nema na tezgi, prodavci najave kada }e biti nova nabavka robe. U {oping prose~no odlaze bar jedanput nedeqno. S. Tanuryi}

DANAS U ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Osnovci aranìraju cve}e Prva radionica za u~enike {estih razreda osnovnih {kola, u okviru programa „Mala {kola aranìrawa cve}a“, odrà}e se danas u Zavodu za za{titu prirode, ulica Radni~ka 20. Dvo~asovne radionice se realizuju od 10 do 12 sati u toku tri subote, a slede}e su na programu 5. decembra i 12. decembra. Vode je stru~waci hortikulture i pejza`ne arhitekture, kao i ~lanovi UPIDIV-a zajedno sa saradnicima za hortikulturu Pokreta gorana. Kroz tri

dvo~asovne radionice }e se truditi da polaznike upoznaju s istorijom umetnosti aranìrawa, razli~itim stilovima i elementima aran`mana, ~uvawu i su{ewu biqnog materijala, priboru i alatu koji se koristi u aranìrawu. Nakon zavr{ene obuke u~enici }e u~estvovati na takmi~ewu u javnom ki}ewu jelke, koje }e se odràti u petak, 18. decembra. u centralnom holu Spensa u 10 sati, a u okviru kampawe „100 posto jelka–jelka sa busenom“. Q. Na.

NEDEQA MATERWIH JEZIKA U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Melodije razli~itog govora Pod sloganom “Bogatstvo razli~itosti”, u Gradskoj bilioteci u Dunavskoj ulici broj 1, od ponedeqka 30. novembra do subote 5. decembra odr`ava}e se Nedeqa materweg jezika. Ciq manifestacije, koja je organiozovana u godini materwih jezika progla{enoj od strane UNESKO-a, je da promovi{e jezike naroda koji `ive u Novom Sadu i unapredi ~itala~ke navike me|u razli~itim nacionalnostima, kazao je ju~e direktor Gradske biblioteke Dragan Koji}.

- Potrebno je da sve grupe naroda koje `ive u Novom Sadu prepoznaju biblioteku kao svoju ku}u kwige. Predstoje}a nedeqa predstavqa ja~awe svesti o toleranciji, doprinos stvarawu jezi~kih i kulturno obrazovnih politika i univerzalna je poruka o va`nosti i zna~aju materweg jezika- istakao je Koji}. [estodnevni program uveli~a}e brojni uva`eni govornici razli~itih nacionalnosti, a prvi u nizu je Rumunski dan u ponedeqak

od 18 sati. Ostalih dana program }e po~iwati od 19 sati. Utorak je rezervisan za Slova~ki dan, u sredu }e materwim jezikom govoriti predstavnici ma|arske zajednice, a u ~etvrtak je Rusinski dan. Peti dan je Srpski dan, a u subotu je Romski dan. Predstavnice posledwih izlaga~a igra}e trbu{ni ples, brejk i turbo dens. Zainteresovani mogu svake ve~eri da u`ivaju u melodiji razli~itih materwih jezika, a ulaz je slobodan. S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

SKUP[TINA GRADA JU^E ODBILA DA ^INOVNICIMA SMAWI PLATE I USVOJILA STRATEGIJU RAZVOJA

Ni{ta od rezawa plata Skup{tina grada ju~e nije izglasala odluku kojom bi se plate gradskih ~inovnika i funkcionera smawile od 30 do 50 procenata, ali je usvojila Strategiju privrednog razvoja grada, donela dve odluke kojima se po novom zakonu ure|uje i napla}uje gradsko gra|evinsko zemqi{te, zabranila prodaju alkohola od 23 ~asa do 6 sati ujutro, imenovala Milivoja Mla|enovi}a za vr{ioca du`nosti direktora Sterijinog pozorja i saslu{ala informaciju o na~inu na koji je „Egzit“ utro{io gradski novac. U pauzi sednice, koja je po~ela minutom }utawa zbog smrti patrijarha Pavla, {efovi i predstavnici odborni~kih grupa i stranaka “Za evropski Novi Sad–Boris Tadi}”, Srpske radikalne stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Grupe gra|ana “Maja Gojkovi}”, G17 Plus, Srpskog pokreta obnove i Ma|arske koalicije–I{tvan Pastor, potpisali su inicijativu za izuzimawe dru{tvenog preduze}a “Novi Sad–Gas” iz procesa privatizacije, koja je upu}ena premijeru Mirku Cvetkovi}u. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari}, nakon {to je pozicija bila uzdràna od glasawa, a radikali protiv odluke kojom bi prestala da vaì sada{wa odluka koja odre|uje visinu zarada i stimulacija za zaposlene i funkcionere gradske uprave, rekao je da sada Grad ~eka re{ewe Republi~ke buxetske inspekcije na koje }e uloìti àlbu, a kao krajwu instancu pomenuo je tu`bu na re{ewe inspekcije Vrhovnom sudu. Makari} je izjavio da bi, ukoliko bi Grad pristao da ukine stimulacije za koje inspekcija tvrdi da su nezakonite, do{lo do odliva

Bojan Bo{kovi} podnosi izve{taj Skup{tini

visokostru~nih qudi iz gradskih slu`bi, koji ionako imaju male plate. Kako smo saznali, plate gradskih ~inovnika vra}ene na period pre odluke iz 2006. godine, ne ra~unaju}i topli obrok, prevoz i ostale dodatke, izgledale bi ovako: za one sa osnovnim obrazovawem plata bi bila

primedbe radikala da je Strategija privrednog razvoja grada samo spisak lepih `eqa i da zapostavqa prigradska naseqa, gradona~elnik Igor Pavli~i} je kazao da je taj dokument, ra|en pod nadzorom USAID-a, osnova za privla~ewe stranih investicija, a da se u wemu nalaze projekti vredni 300 miliona evra.

Menayer „Egzita” Bojan Bo{kovi}, predstavqaju}i na~in tro{ewa 50 miliona dinara dobijenih od Grada, ustvrdio da festival za jedan ulo`eni evro gradu posredno vrati 25 evra 13.686,20 dinara, sa sredwom {kolom 18.925,2, sa vi{om {kolom 21.191,94, a sa fakultetom 25.768,21, dok bi na~elnici gradskih uprava imali 54.808,24 dinara. Ovako zaposleni, istim redosledom, primaju slede}e iznose: 20.529, 28.388, 31.787, 38.652 i 71.251 dinar. Odgovaraju}i na

^inovnicima se protest isplatio Radnici Gradske uprave ju~e su odr`ali jedno~asovni protest zbog toga {to je ju~e na dnevnom redu Skup{tine grada bila odluka o smawewu plata. Predsednik Sindikata Gradske uprave Lazar [kori} rekao je za „Dnevnik“ da su zaposleni protestvovali mirno na radnim mestima, mesne zajednice su bile otvorene, s

B. Lu~i}

tim {to u vreme {trajka gra|ani nisu bili uslu`ivani. Protest koji je trajao od 10 do 11 ~asova isplatio se, jer su zahtevi sindikalaca usvojeni i odbornici u Skup{tini nisu glasali za ovu odluku. „Plate nam nisu smawene, ali su ostale male kao {to su i bile“, rekao je [kori}. L. N.

- Ne postoji razdavajawe na gradsko i prigradsko. Ovo je `iv dokument, prati}emo kako se ostvaruje i dopuwava}emo ga, ako bude potrebno. Zemqi{te ne}emo mo}i doveka da prodajemo, jer je to ograni~en resurs, ve} se moramo okrenuti novim izvorima prihoda za grad, kao

{to je opti~ka mreà – objasnio je Pavli~i}. Pred odbornike je iza{ao i menaxer „Egzita“ Bojan Bo{kovi} koji je, predstavqaju}i rashode „Egzita“ i na~in tro{ewa 50 miliona dinara koje je Grad ove godine direktno donirao, naveo da festival za jedan uloèni evro gradu posredno vrati 25 evra i da je to dobar model koji Grad treba da podrì i u slu~aju drugih nezavisnih projekata mladih qudi. Me|utim, radikali su zamerili da je Grad izdvojio i vi{e novca kroz rad javnih preduze}a, da festival ugroàva Tvr|avu, da je informacija o tro{ewu novca neprecizna, a {ef odborni~ke grupe SRS-a \ura| Jak{i} predloìo je da se od svake karte izdvoji po evro za obnovu Tvr|ave. Pozicija je, pak, ocenila primedbe radikala licemernim, jer za vreme wihove vlasti nisu ni{ta od toga u~inili, te da su davali i po 30 miliona dinara za do~ek Nove godine, a da je Grad novac dao, ne privatnom preduze}um, ve} udruèwu gra|ana „Egzit“. Bo{kovi} je na primedbe odgovorio da „Egzit“ èli da sara|uje s Novim Sadom na doborbit grada, da u toj organizaciji rade mladi Novosa|ani koji vole svoj grad, a da se po ceni soba za izdavawe u vreme festivala moè videti wegov finasijski doprinos gradu. - Nemam ni{ta protiv da dolazim i da ovde predstavqam na{e rezultate. Do{ao bih i pro{le godine, da su me zvali – rekao je Bo{kovi}, isti~u}i da evro od karte ne bi pomogao Tvr|avi, kojoj treba sveobuhvatna rekonstrukcija, i gde bi „Egzit“ pomogao novcem, ali i privla~ewem stranih fondova. S. Krsti}

NEKO ]E KONA^NO ^UTI RADNI^KE ZAHTEVE

Radnici „Drap{ina” na razgovoru u G17 plus Otpu{teni radnici iz AD „Petar Drap{in“ i strana~ki prvaci iz G17 plus razgovara}e u ponedeqak u 8. 30 ~asova o zahtevima sindikata „Solidarnost“ da se vrate na posao. Predsednik sindikata „Solidarnost“ Mi{a Starovi} kazao je da su se iz G17 plus odmah javili sa `eqom da ~uju radni~ke zahteve, po{to su radnici pre toga protestovali ispred wihovih strana~kih prostorija. Ot-

pu{teni radnici smatraju da je za lo{u privatizaciju „Drap{ina“ odgovoran strana~ki kadar u dr`avnim institucijama. Nisu zadovoqni ni kako firmu posle raskida privatizacije vodi zastupnik dr`avnog kapitala Zorica Sari}. PIV je doneo pre vi{e od dve sedmice zakqu~ak da Sari} pokrene vansudsko poravnawe da se otpu{teni vrate na posao. Taj zakqu~ak nije jo{ sproveden. Z. D.

Prijavite zlostavqawe

subota28.novembar2009.

STI@E DIREKTOR JERUSALIMSKOG CENTRA „SIMON VIZENTAL”

Efraim Zurof u Gradskoj ku}i Direktor Centra „Simon Vizental” iz Jerusalima Efraim Zurof promovisa}e svoju kwigu „Lovac na naciste“ u ponedeqak 1. decembra u 18 sati u Sve~anoj sali Gradske ku}e. Promociju }e otvoriti gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, a osim autora prisustvova}e savetnik predsednika Srbije Triva In|i}, docent na Fakultetu politi~kih nauka dr Slobodan Markovi} i direktor Zavoda za izdavawe uxbenika Miloqub Albijani}. D. A.

Foto: S. [u{wevi}

@ene protiv nasiqa Bilo je vikawa, plakawa, }utawa i dramskih pauza, a unaokolo su bile popaqene sce}e... Performans protiv nasiqa nad `enama „Ako mrtve ustanemo“ odr`an je ju~e popodne na

Trgu slobode. Re~ je o putuju}em performansu kroz vi{e gradova u Srbiji koji je posledwih sedam godina deo kampawe „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama“. D. A.

ZA VLASNIKE BESPRAVNIH OBJEKATA KOJI SU VE] POKRENULI LEGALIZACIJU

Po dokumente, pa pred novi {alter Zavod za izgradwu grada poziva sve vlasnike bespravno izgra|enih objekata, koji znaju ili misle da se wihovi predmeti nalaze u postupku kod Komisije, da se bez odlagawa jave odeqewu za legalizaciju, koje se nalazi u Zavodu, u Ulici Stevana Branova~kog 3, svakog radnog dana od 12 do 15 ~asova. Vlasnici ovo treba da urade kako bi preuzeli svoju dokumentaciju i dobili informacije do koje je faze stigao wihov postupak, kao i uputstvo {ta daqe treba da ~ine. Ovo je potrebno uraditi, kako ka`u u ZIG-u, da bi u skladu sa novim zakonom podneli zahtev za legalizaciju objekata u gradskoj Upravi za urbanizam i stambene poslove, najkasnije do 11. marta 2010. godine. U protivnom, ukoliko se ovaj rok propusti, izgubi}e mogu}nost da legalizuju svoje objekte i preuzeti rizik da im sagra|eno bude poru{eno, jer }e Gra|evinska inspekcija za svaki takav objekat mo}i da pokrene postupak za ru{ewe.

Postupak legalizacije se po Zakonu o planirawu i izgradwi, koji je na snagu stupio 11. septembra ove godine, pokre}e se po zahtevu vlasnika bespravno sagra|enog objekta. Kod odeqewa za legalizaciju Zavoda za izgradwu grada nalazi se jo{ oko 3.500 predmeta koji su popisani po slu`benoj du`nosti ili na zahtev stranaka, gde se lagalizacija obavqala preko Komisije za utvr|ivawe objekata izgra|enih bez gra|evinske, odnosno upotrebne dozvole, koju je imenovao gradona~elnik. Tako|e, ukoliko su vlasnici objekata tokom 2003. pa sve do 2006. godine pokrenuli postupak legalizacije kod Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove, iz ZIG-a mole vlasnike da im dostave dokaz o tome, jave broj predmeta ili ih obaveste na telefonske brojeve 4889-115, 4889-124, 4889-117 ili 4808-125, kako bi postupak bio obustavqen. B. M.

Forum `ena Sremskih Karlovaca obele`i}e i ove godine “16 dana aktivizma”. U Preradovi}evoj ulici, blizu pijace ~lanice Foruma }e danas od 9 do 11 sati deliti bro{ure i na taj na~in promovisati akciju “Pomozi joj! Prijavi nasiqe”, kojom se apeluje na sve koji prisustvuju nekom obliku nasiqa ili znaju da se ono de{ava da to obavezno prijave nadle`nima kako bi se `rtva za{titila i sklonila od nasilnika. Z. Ml.

Sinulo pred crkvom Sun~ano i vedro vreme, kao poru~eno za korisne aktivnosti, izmamilo je molere da uposle svoje ~etke i naprave „glanc“ na ogradi Saborne crkve.

- U pitawu su zavr{ni radovi u okviru ure|ewa porte Vladi~anskog dvora, koje ina~e finansiramo- rekao je za na{ list Branislav \uragi}, |akon Vladi~anskog dvora. B. P. P.

U CENTRU, U PONEDEQAK

Beì~ni internet sve~ano kre}e Po~etak rada besplatnog servisa kori{}ewa beì~nog interneta u centru grada sve~ano }e biti obeleèn u ponedeqak 30. novembra u 14 sati uz prisustvo gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Projekat je realizovan u saradwi Gradskog ve}a i „Informatike“ a u okviru muzi~ko-scenskog performansa pojavi}e se kultni novosadski pank bend Ateist rep, zatim Obojeni program, Overdrajv, Marko Nasti}, I - Plej, Trans Balkan... D. A.

subota28.novembar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop “Jadran”: “Ma~ak u ~izmama” (11 i 17), “Edit i ja” (18.30), “Majkl Yekson, To je to” (21.45). Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Gola istina” (19.30), “Prekinuti zagrqaji” “(21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “Tri sestre” (19.30), Pozori{te mladih, velika sala: “Draga Jelena Sergejevna” (20), mala sala “PUK! u potrazi za ~arobnim biserom” (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Aniko Jovi{i} (de~ak i devoj~ica) iz Novog Sada i Danijela Golubovi} (de~ak i devoj~ica) iz Be{ke, DEVOJÎCE: Jelena Suvajxi}, Sanela Mitrovi}, Biqana Vukeqa i Brankica Trtovi} iz Novog Sada, Anastasija Beer iz Kule, Danijela Bo}anski iz Selen~e, Du{anka Bara~anin iz Temerina, Sneàna Arsenin iz Tovari{eva i Enike Kolarski âswi iz Ba~kog Petrovog Sela. DEÂKE: Jelena Karanovi}, Dulinaza Grek i Jelena Srdanovi} iz Novog Sada, Danka Mi{kov i Marija \ilas iz Ba~ke Palanke, Du{ica @ivanovi} iz Rumenke, Smiqa Pej~i} iz ôrtanovaca i Ruìca Griji~i} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Slavko Slavka Qe{wak (1949) u 12.45 sati, Milo{ Ilije Ma~ki} (1940) u 13.30, Radoslav Eugena Barna (1955) u 14.15, Eva \ura Rankov (1930) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Qubomir @ivne Ni}eti} (1921) u 15 sati, na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Jovan Andrije Idei (1923) u 13 sati, na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Nikola Mirka Jovanovi} (1959) u 13, a na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milo{ Qubomira Simi} u 13 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar- autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Kikinda i Pirot za stutus grada KIKINDA: U poseti Kikindi boravio je predsednik op{tine Pirot Vladan Vasi}. Zajedno sa rukovodstvom op{tine Kikinda, definisana je platforma o zajedni~kom nastupu prema nadle`nim republi~kim organima da bi Kikinda i Pirot dobili status grada. Predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi}, zajedno sa svojom pomo}nicom Gordanom Bulatovi}, priredio je prijem za Vasi}a i u obra}awu novinarima istakao da su Kikinda i Pirot jedini centri okruga u Srbiji koji nemaju status grada. - Ovo je prilika da razmenimo iskustva i da zajedni~ki nastupimo prema nadle`nim ministarstvima Vlade Republike Srbije kako bismo ostvarili ciq - istakao je Vojinovi}. Po re~ima Vasi}a, dobijawe statusa grada bio bi pravi put decentralizacije dràve o ~emu se mnogo pri~a. On je izrazio nadu da }e zajedni~ki nastup dati rezultate. I Vojinovi} i Vasi} su istakli da je Srbiji potrebno vi{e gradova sa zvani~nim statusom, radi boqeg, brèg i ravnomernijeg razvoja dràve. Pirot, ina~e, ima 45.000 stanovnika, op{tina oko 67.000, a Pirotski okrug oko 110.000 stanovnika, {to je pribli`no demografskim ciframa u Kikindi, kikindskoj op{tini i Severnobanatskom okrugu. A. \.

Prodaja imovine APATIN: Upravna zgrada sa proizvodnom halom Obu}arskog preduze}a „Luksor” u ste~aju, prodata je firmi „Kanap Stefan” u Apatinu za tri miliona dinara, dok je tre}inu restorana dru{tvene ishrane kupilo preduze}e „Siba S” iz Sombora za 500.000 dinara. Za proizvodnu opremu sa inventarom nije bilo zainteresovanih kupaca, pa }e ste~ajni upravnik i Odbor poverilaca doneti odluku o novom na~inu prodaje ovog dela imovine. J. P.

EKONOMSKI FORUM „BA^KA 09” U KULI

Put ka odrìvom razvoju regiona KULA: U organizaciji Skup{tine op{tine Kula, ju~e je u ovoj op{tini odràn Ekonomski forum „Ba~ka 09”, koji treba da bude prilika za promociju regiona kao potencijalnog mesta za ulagawa i zbijawe redova privrede ove oblasti kako bi se {to brè i {to lak{e prevazi{le posledice ekonomske krize. Ekonomski forum „Ba~ka 09” realizovan je kroz tri panela na kojem su razmatrane aktuelne teme: Strate{ka pozicija - gra|evinsko zemqi{te, Urbanizacija i ekologija, nakon toga Odrìvi razvoj: investicioni potencijali agrobiznisa i ruralne ekonomije, dok je zavr{na tema bila Konkurentnost: na~in finansirawa i mapa investicija. Prema re~ima predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, inicijativa i podr{ka za odràvawem ovog foruma, stigla je od vode}ih privrednika Zapadnoba~kog okruga, lokalna samouprava je prepoznala u tome priliku da ih poveè i ukaè im na neke prednosti ulagawa na ovom podru~ju.

- Na{ ciq je da poveèmo okruge, regione i sve one koji ~ine deo privrednog ìvota, jer to je jedan od uslova za odrìvi razvoj ovog dela Vojvodine i Srbije. Jaka privreda je interes dràve, koja zajedno sa pokrajinom i op{tinama mora da u~ini vi{e kako bi se omogu}io

ozbiqniji ekonomski zamah i kvalitetniji rad privrede, {to }e doprineti otvarawu novih radnih mesta, bez ~ega nema opstanka- rekao je Miloji~i}. Na otvarawu foruma „Ba~ka 09”, prisutnima se obratio pomo}nik ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa u

Otvoren Uslu`ni centar BEÊJ: Zahvaquju}i uspe{noj saradwi Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu i Skup{tine op{tine Be~ej, ju~e je i zvani~no otvoren Uslu`ni centar u prizemqu Gradske ku}e. Tim povodom, grad kraj Tise posetila je pokrajinski sekretar pomenutog sekretarijata Jadranka Beqan-Balaban i uverila se da su Be~ejci maksimalno ispo{tovali letos potpisan ugovor o sufijansirawu. - Nadam se da }e sugra|ani osetiti blagodet koju }e im pruìti Uslu`ni centar, koji je po svemu prikladan veku u kojem ìvimo, za razliku od ostalih prostorija lokalne samouprave. Ovo je jo{ jedna potvrda vi{egodi{we dobre saradwe sa Izvr{nim ve}em AP Vojvodina, pogotovo Sekretarijatom za lo-

Turisti~koj organizaciji besplatne prostorije Grdasko ve}e, razmatraju}i predlog odluke o odre|ivawu mati~nih podru~ja Grada Sombora, jednoglasno je donelo zakqu~ak po kome se Odeqewu za op{tu upravu gradske uprave Grada Sombora nala`e da pre upu}ivawa predloga ove odluke u skup{tinsku proceduru, pribavi mi{qewe Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samo-

Imenovan {tab zimske slu`be Jednoglasno je prihva}ena informacija o sprovo|ewu zimske slu`be na lokalnim putevima grada Sombora i odre|enim gradskim ulicama za sezonu 2009/2010. godinu. Prema re~ima na~elnice Odeqewa za komunalne poslove Paule Vuka{inovi}, od 10,9 miliona dinara opredeqenih za funkcionisawe zimske slu`be, potro{eno je oko 6,4 miliona, a sa preostalih 4,5 miliona dinara kompanija „Somborputevi” obavqa}e ovaj posao po sa~iwenom planu. Imenovan je gradski {tab Zimske slu`be u sastavu: Luka Ra{i}, Frawa Budim~evi}, Hasib Selimovi} i Miroslav Soviq. ci izvr{avawa odluke o buxetu grada Sombora za period od po~etka godine do 20. novembra, koja je jednoglasno prihva}ena, donesen je Zakqu~ak da se zbog smawene dinamike prihodovne strane buxeta, direktnim buxetskim korisnicima nalo`i da sa~ine dinami~ke finansijske planove za 2009.godinu, za period januar-decembar u iznosu od 85 odsto u odnosu na godi{we aproprijacije sa izuetkom kada su u pitawu plate i ostala li~na primawa zaposlenih. Zakqu~kom je tako|e definisano da u slu~aju ve}eg ostvarivawa buxetskih prihoda i primawa srazmerno }e se uve}avati i procenat dinami~kog finansijskog plana.

U~esnici foruma „Ba~ka 09”

Vladi Republike Srbije Neboj{a Jawi}, koji je rekao da je ovo savremeni instrument za unapre|ewe ekonomskog razvoja i dotoka investicija. - Osnovni ciq ovakvih doga|aja jeste da se stvori osnova za novi zamah op{teg ekonomskog prosperiteta, u ovom slu~aju Zapadne Ba~ke, a taj primer bi trebalo da slede i drugi regioni - rekao je Jawi}. Prema re~ima diretora Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini Branislava Bugarskog, od izuzetne je va`nosti da se otvori dijalog izme|u op{tina, privrede, investitora i to ne samo doma}ih, ve} i stranih. Forumu „Ba~ka 09” pored predstvanika mnogih investitora, banaka, komora, ekspertnorazvojnih organizacija, prisustvovali su i predstavnici ambasada Hrvatske, republike Srpske, Crne Gore, kao i predstavnici Saveta stranih investitora Japana. N. Perkovi}

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA LOKALNU SAMOUPRAVU I ME\UOP[TINSKU SARADWU U BE^EJU

ZASEDALO SOMBORSKO GRADSKO VE]E

SOMBOR: Na sednici somborskog Gradskog ve}a, usvojen je Poslovnik o radu ovog tela prema kome je omogu}eno formirawe stalnih i povremenih radnih tela Ve}a, kao i formirawe Privrednog saveta, po ~ijem formirawu }e biti izabrani predsednici iz reda ve}nika po resornim zadu`ewima. U okviru Informacije o dinami-

subota28.novembar2009.

upravu, a nakon pribavqenog mi{qewa nadle`nog Ministarstva, uputi predlog Odluke o odre|ivawu mati~nih podru~ja Grada Sombora odbornicima Skup{tine grada na razmatrawe i usvajawe. Gradsko ve}e jednoglasno je donelo Zakqu~ak po kome se Turisti~koj organizaciji Grada Sombora na privremeno kori{}ewe, bez pla}awa zakupnine, dodequje poslovni prostor u Ulici kraqa Petra prvog (u pasaù kod kafea „Des arts”) za potrebe otvarawa suvenirnice i turisti~kog info-centra. Prema ovom Zakqu~ku, TOGS je duàn da poslovni prostor uredi i odràva sopstvenim sredstvima. M. Miqenovi}

kalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu i verujem da }e se ona nastaviti i u periodu koji je pred nama - rekao je, na pres konferenciji, predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. Na~elnik Op{tinske uprave Be~ej Zoran Kova~ je rekao da je ukupna vrednost iznosila oko ~etiri miliona dinara i da su sredstva obezbe|ena u srazmeri pola-pola. - U Uslu`nom centru }e Be~ejci mo}i na jednom mestu brzo i efikasno da zavr{e poslove zbog kojih dolaze u Gradsku ku}u. To }e biti od koristi i potencijalnim investitorima i predstavnicima brojnih firmi. Iako je krizna godina, imali smo na raspolagawu 22 miliona dinara za konkurs vezan za sufinansirawe projekata otvarawa Uslu`nih centara. Pri-

Jadranka Beqan-Balaban u poseti be~ejskom Uslu`nom centru

stiglo je 26 projekata, a odobrili smo sredstva za 14. Nastavi}emo sa ovim vidom finansirawa i u godini koja je pred nama, sve u `eqi da u {to

skorije vreme sve op{tine imaju ovakvu vrstu saradwe sa sugra|anima - naglasila je Jadranka Beqan-Balaban. V. Jankov

Dobili krov nad glavom ska komuna, u sklopu pomenutog programa, dobila pomo} od pet miliona dinara, pod uslovom da izdvoji jo{ 250.000 dinara svojih sredstava za zbriwavawe izbeglih lica. - Jedan deo programa odnosio se na pomo} izbeglicama koje imaju svoje stambene objekte, a bio im je potreban gra|evinski materijal kako bi adaptirali i zavr{ili ku}e. Tu vrstu pomo}i dobilo je {est porodica, a isto toliko ih je dobilo gotove ku}e – obja{wava Damjanov. Po wegovim re~ima, kada je re~ o drugoj vrsti pomo}i, cena

jedne ku}e nije smela biti iznad 620.000 dinara. U suprotnom, budu}i korisnici morali bi razliku sami da pokriju. Izbeglice su birale ku}e u kojima èle da stanuju i polovina ih se odlu~ila da otkupe one objekte u kojima su pre toga ìveli kao podstanari. - êtiri familije sme{tene su u Srpskoj Crwi, i po jedna u Vojvoda Stepi i Aleksandrovu. Uz kupovinu ku}e, korisnici su dobili i nov~anu pomo} od po 80.000 dinara za kupovinu gra|evinskog materijala ili bele tehnike – precizirao je Damjanov. @. B.

AKCIJA UDRU@EWA „TRA^AK” I KANCELARIJE ZA MLADE

Maturanti za bezbednost u saobra}aju STARA PAZOVA: Maturanti Tehni~ke {kole u Staroj Pazovi u ~etvrtak su organizovali akciju pod geslom „Mlad i bezbedan” koju su osmislili gra|ansko udruèwe „Tra~ak” i Kancelarija za mlade op{tine Stara Pazova, uz finansijsku podr{ku Ministarstva omladine i sporta Srbije. Maturanti ove sredwe {kole, najvi{e u~enika iz odeqewa ma{inskih tehni~ara i ma{inskih tehni~ara za kompjutersko konstruisawe i grafi~ara, uz punu podr{ku saobra}ajne policije, voza~ima su delili poruke i poklone, koje su sami osmislili u ciqu pove}awa bezbednosti u saobra}aju. Mladi kaù da su ovu akciju prihvatili svesni da su ugroèni u saobra}aju dvostruko, i kao pe{aci i kao u~esnici za

VESTI Snièn nivo Mrtve Tise BEÊJ: Usled radova na regionalnom putu Be~ej – Novi Be~ej pre dve nedeqe prese~en je kabl koji obezbe|uje struju za Crpnu stanicu „Biserno ostrvo”, na Mrtvoj Tisi. Prestanak rada crpne stanice za posledicu je imao porast vodostaja. U ciqu spre~avawa daqeg porasta vodostaja, JVP „Vode Vojvodine” reagovalo je postavqawem mobilne pumpe na ovoj lokaciji. Pumpa kapaciteta od 500 litara vode u sekundi, radi danono}no, a obezbe|eno je gravitaciono odvo|ewe vi{ka vode. JVP „Vode Vojvodine” prati situaciju na Mrtvoj Tisi i ukoliko se pojavi potreba, bi}e postavqena jo{ jedna pumpa istog kapaciteta. Ina~e, sam porast nivoa vode na Mrtvoj Tisi ne ugroàva poqoprivredno zemqi{te, ali su problema sa visokim vodostajem imali vlasnici vikendica na tom potezu. H. V.

Nagrade najboqim studentima RUMA: Op{tina Ruma dodelila je skromne nagrade najboqim studentima sa podru~ja ove op{tine. Na spisku nagra|enih je 36 studenata, od koji je 14 dobilo skromne nov~ane nagrade po 20 hiqada dinara, a 22 studenta su nagra|ena sa po deset hiqada dinara. Nagrade su dodeqene prema proseku ocena u protekloj godini {kolovawa, me|utim, u op{tini ka`u da su ovogodi{we nagrade skromne i simboli~ne, zbog ekonomske krize, koja je uticala na ukupno smawewe sredstava u op{tinskom buxetu i da }e one ubudu}e biti znatno ve}e. S. B.

Trgovina 21. veka

POMO] ZA DVANAEST IZBEGLI^KIH PORODICA U NOVOJ CRWI

NOVA CRWA: U okviru programa podr{ke Lokalnim akcionim planovima u Srbiji, namewenog izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dvanaest porodica na teritoriji op{tine Nova Crwa dobilo je krov nad glavom, odnosno pomo} u gra|evinskom materijalu. Program je finansirao UNHCR, a sproveden je preko Komesarijata za izbeglice Srbije. Zamenik predsednika novocrwanske op{tine i predsednik Komisije za dodelu pomo}i Branislav Damjanov izjavio je za „Dnevnik” da je ova sredwobanat-

Podr{ku dala saobra}ajna policija

volanom automobila ili sve ~e{}e na motociklima, a da `ele da doprinesu bezbednosti saobra}aja, naro~ito u svetlu novog zakona koji stupa na snagu od 10. decembra. I u~esnici u saobra}aju su dobro prihvatili akciju, nije

zabele`en nijedan slu~aj nervoze ili protesta zbog zaustavqawa, a podeqeno je obiqe reklamnog materijala koji apeluje na ve}u bezbednost u saobra}aju svih, a naro~ito dece i mladih. A. M.

NOVO MILO[EVO: U Banatkom kulturnom centru Novo Milo{evo (Omladinska 19) organizuju ve~eras promociju kwige „Trgovina 21. veka” Dalibora Bubwevi}a iz Zrewanina. O kwizi }e govoriti Ivan Danikov, urednik izdawa, mr Dejan Molnar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i autor Dalibor Bubwevi}, ekonomista, novinar i urednik lista „Zrewanin”. Promocija }e po~eti u 19 sati. M. K.

Saradwa na svim nivoima IN\IJA: Predsednik Skup{tine op{tine In|ija Aleksandar Kova~evi} bio je doma}in sastanka predsednika SO sa podru~ja Srema, koji je odràn u Hotelu „Boì}” u Be{ki. Na sastanku su razmewena iskustava, a konstatovano je da ovakva okupqawa mogu doneti samo unapre|ewe u radu op{tinskih skup{tina. Pomo}nik Pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jelena Radakovi} je istakla da je inicijativa za ovakav sastanak, koja je potekla od predsednika SO In|ija, veoma dobra i da }e postati praksa koja }e zahvaquju}i radnim dogovorima i razmeni iskustava doprineti efikasnijem re{avawu problema u op{tinama. - Imamo mnogo tema koje moèmo da otvorimo i sada nakon ovog sastanka nam je jasno u kom pravcu treba da idemo i na koji na~in da produbqujemo na{u saradwu - zakqu~io je Kova~evi}. S. B.

CRNA HRONIKA

subota28.novembar2009.

DNEVNIK NA DETELINARI U NOVOM SADU

POSLE PREKSINO]NE PQA^KE NOVOSADSKE TRAFIKE

Iz po{te oteto 222.000 dinara

Uhap{enom se pripisuje sedam otima~ina

Hap{ewe osumwi~enog Vawe S.

Foto: S. [u{wevi}

SAOBRA]AJNA NESRE]A NA PUTU KUPINOVO–PROGAR

Poginuo pomo}nik komandira policije Te{ka saobra}ajna nesre}a, u kojoj je smrtno stradao Radovan M. (30), ina~e pomo}nik komandira stanice policije Novi Beograd, dogodila se ju~e posle pono}i oko 0,20 ~asova, na putu Kupinovo – Progar, a voza~ BMV-a Nemawa S. (28), iz Kupinova zadobio je povrede i hitno prevezen na le~ewe u Urgentni centar u Beogradu. Do ove te{ke nesre}e, do{lo je, kako saop{tava Policijska uprava Sremska Mitrovica, jer voza~ nije prilagodio brzinu

uslovima saobra}aja i stawu puta. Kako se nezvani~no saznaje, voza~ auotomobila, iz jo{ neutvr|enih razloga, izgubio je kontrolu nad vozilom, sleteo s kolovoza, nakon ~ega se automobil nekoliko puta prevrnuo. Tokom prevrtawa, pomo}nik komandira, koji je bio suvoza~, ispao je iz vozila i zadobio smrtonosne povrede. Voza~ automobila ima lak{e povrede, ali je u {oku i nalazi se u Urgentnom centru. S. B.

Nakon prekju~era{weg hap{ewa Novosa|anina Vawe S. (1985) posle pqa~ke trafike na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice u Novom Sadu, o ~emu je"Dnevnik" pisao, novosadska policija ju~e je saop{tila da je rasvetlila sedam razbojni{tava po~iwenih na podru~ju grada u posledwih mesec dana. Naime, ovaj osumwi~eni se tereti da je, maskiran i naoru`an no`em, oduzeo dnevni pazar u pet prodavnica, te da je u jednoj zlatari osim novca uzeo i pet zlatnih lan~i}a. Protiv Vawe bi}e podneta krivi~na prijava za razbojni{tvo. M. V.

Nepoznati mu{karac, naoru`an no`em, prisvojio je ju~e u Novom Sadu nov~anu po{iqku od radnika javnog preduze}a PTT "Srbija. Policija intenzivno traga za izgrednikom osumwi~enim za razbojni{tvo, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Kako smo nezvani~no saznali, doga|aj se desio u jutarwim satima u Krfskoj ulici na Detelinari, a plen je oko 222.000 dinara. M. V.

UHAP[ENI DIREKTORI BEOGRADSKOG „INTEREKSPORTA” I SOMBORSKE „BETOWERKE”

Zaradili na neisporu~enom {qunku? Ministarstvo unutra{wih poslova potvrdilo je ju~e da su uhap{eni vlasnik, direktor i finansijski direktor beogradskog preduze}a "Intereksport" i direktor

naloge u ime somborskog preduze}a da se plate, iako navedena roba nikada nije isporu~ena. Osumwi~eni su, na osnovu prethodno postignutog dogovora,

pravnog osnova, prebacivali na ra~une preduze}a "Intereksport". MUP navodi da su uhap{eni na taj na~in pribavili protivprav-

dinara, za koliko je o{te}eno somborsko preduze}e "Betowerka". Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra-

PRESU\ENO ZA UBISTVO U @ARKOVU 2006.

Navija~u decenija robije Okru`ni sud u Beogradu osudio je ju~e na deset godina zatvora navija~a "Crvene zvezde" Marka Blagojevi}a (22) zbog ubistva Aleksandra Pani}a (24) iz @eleznika na fudbalskom terenu FK "@arkovo" u julu 2006. godine. Blagojevi}u je izre~ena kazna duà za godinu i {est meseci nego prvom presudom od 6. oktobra 2007. godine, kada je osu|en na osam i po godina zatvora, koju je ukinuo Vrhovni sudu Srbije i naloìo da se ponovi su|ewe. Ju~era{wom presudom sudskog ve}a, sa Verom Vukoti} na ~elu, Nemawa Gr~i} je uslovno osu|en na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, po{to je Blagojevi}u pruìo pomo} posle izvr{ewa krivi~nog dela. Ukinutom presudom, Gr~i} je

bio osu|en na sedam meseci, uslovno na dve godine. Sud je utvrdio da je Blagojevi}, u tu~i koja je izbila izme|u navija~a "Partizana" i "Crvene zvezde", noèm izbo Pani}a, koji je, posle nekoliko minuta, podlegao povredama. Tu~a "delija" sa Sewaka, takozvanih "ultrabojsa", i "grobara" iz @eleznika bila je ugovorena telefonom, a u~esnici tu~e se nisu ranije poznavali. Kobnom obra~unu prethodile su uzavrele navija~ke strasti. Po{to su pesnice i metalne {tangle "sevale" sa svih strana, niko od u~esnika tu~e nije video kad je Pani} povre|en. On je vikao da je uboden noèm, posle ~ega se su se navija~i razbeàli. (Tanjug)

Slavi{a P.

preduze}a "Betowerka" iz Sombora, zbog sumwe da su o{tetili somborsko preduze}e za vi{e od 64 miliona dinara. Uhap{eni su vlasnik i osniva~ preduze}a "Intereksport" Slavi{a P. (49), direktor i finasijska direktorka tog preduze}a Radomir J. (43) i Swe`ana T. (47), kao i direktor "Betowerke" Milan B. (51). Radomir J. i Swe`ana T. su, kako se navodi u saop{tewu, postupaju}i po nalozima Slavi{e P., u ime preduze}a "Intereksport" sa~iwavali i ispostavqali predra~une za prirodni separisani {qunak preduze}u "Betowerka", na osnovu kojih je Milan B. davao

NAGRANI^NOM PRELAZU HORGO[ OTKRIVENE VREDNE STARINE

Zlatni orden Franca Jozefa u kombiju Carinici su, u saradwi s pograni~nom policijom, na grani~nom prelazu Horgo{ kontrolom vozila na izlazu iz Srbije 24. novembra, u traci predvi|enoj za putnike koji nemaju {ta da prijave za cariwewe, otkrili stari ruski kovani novac, ordewe i dugmad uniformi, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Bugarski dr`avqanin A. G., koji je upravqao kombi-vozilom marke "ford tranzit", ca-

rinicima je objasnio da, osim li~nog prtqaga i dozvoqene sume novca, za izno{ewe iz Srbije nema {ta da prijavi za cariwewe. Nakon detaqne kontrole, u torbi u kojoj su bile li~ne stvari putnika i xepovima A. G. prona|en je 601 stari ruski kovani nov~i}. Na|eno je 13 ordena, izme|u ostalog, orden s likom Franca Jozefa u zlatnoj i srebrnoj boji, orden za 30 godina zemqe

socijalizma, orden Sofijskog sabora iz 1939. godine, Orden sa srebrnim vencem, Orden Narodne armije i drugo, kao i dugmad uniformi. S obzirom na specifi~nost prekr{aja i sumwu da se potencijalno radi o predmetima koji imaju istorijski zna~aj, vrednost prekr{aja }e biti utvr|ena nakon ekspertize, navodi se u saop{tewu Uprave carina Srbije. M. Mr.

NA KIKINDSKOJ PUMPI „EKO”

Pono}na sva|a i {amar Kikindska policija odredila je zadr`avawe Zoltanu B. (1973) iz Kikinde i protiv wega i Stevana ]. (1979) iz Banatskog Velikog Sela podneta je krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawu javnog reda i mira. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da su oni u ~etvrtak, 26. novembra, oko jedan sat posle pono}i, na pumpi "Eko" u Kikindi remetili javni red i mir. Zoltan B. se tereti da je

o{amario D. B. iz Kikinde, a onda se posva|ao sa Stevanom ]., koji mu je pretio metalnom {ipkom. Po dolasku patrole policije oni su i, pored upozorewa, nastavili reme}ewe javnog reda i mira. Protiv Zoltana B. podnet je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog nasiqa nad drugim licem, a protiv Stevana ]. krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio i krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru|em pri tu~i i sva|i. M. Mr.

Milan B.

U pogonu somborske „Betowerke”

Do hap{ewa na poslu Vest o hap{ewu Milana B., svojevremeno generalnog, a u trenutku li{avawa slobode tehni~kog direktora somborskog preduze}a "Betowerka", vrlo brzo je zaokupila i somborsku ~ar{iju. Milan B. je sedeo u foteqi generalnog direktora uo~i i nakon privatizacionog procesa, ta~nije aukcije na kojoj je Slavi{a P., vlasnik beogradskog "Intereksporta", za 290 miliona dinara postao vlasnik "Betowerke". Na ovom polo`aju je bio do po~etka ove godine, kada je zbog neispuwavawa obaveze o investicionom ulagawu Republi~ka agencija u ime preduze}a "Betowerka" s bankama zakqu~ivali ugovore o kreditima, a dobijene pare, bez

za privatizaciju poni{tila kupoprodajni ugovor. Tokom nepune dve godine ve}inskog vlasni{tva Slavi{e P., "Betowerka" je upala u velike dugove, procewene na 350 miliona dinara, zbog ~ega je, po re~ima aktuelnog zastupnika dr`avnog kapitala Ferenca Varge, podneto i nekoliko tu`bi protiv "Intereksporta". Milan B. je, prema pojedinim izvorima iz ove somborske firme, sve do posledweg dana redovno dolazio na posao i nije se moglo zakqu~iti da mu je policija "za petama". M. M}

nu imovinsku korist vlasniku preduze}a "Intereksport" Slavi{i P. od 64.192.397 miliona

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ^ELNIKA NOVOSADSKOG „SM KONDOR KOMPANI”

Osumwi~en za utaju 23,5 miliona dinara poreza Poreska uprava podnela je Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv S. M. iz Novog Sada, direktora preduze}a "SM Kondor kompani" zbog osnovane sumwe da je zloupotrebio slu`beni poloàj, utajio porez i neosnovano iskazivao iznos za vra}awe poreza i poreski kredit, ~ime je o{tetio buxet za oko 23,5 miliona dinara. Kako je navedeno u saop{tewu Poreske uprave, S. M. je, u nameri da izbegne pla}awe poreza, od marta 2005. do septembra 2008. godine pribavio i evidentirao u poslovnim kwigama preduze}a la`ne ulazne ra~une ukupne vrednosti oko 59,1 miliona dinara. Ulazni ra~uni u poslovnim kwigama evidentirani su s iskazanim porezom na dodatu vrednost s pravom na odbitak, i S. M. je predao poreske prijave neistinite sadrìne o visi-

ni prethodnog PDV-a od oko 7,3 miliona dinara, ~ime je izbegao wegovo pla}awe. Osumwi~eni je od aprila do juna 2008. godine, uno{ewem podataka o fiktivnoj nabavci dobara vrednih oko 5,6 miliona dinara u poreske prijave PDVa, neosnovano uve}ao poreski kredit za oko 763.575 dinara. S. M. je tako|e, u nameri pribavqawa protivpravne imovinske koristi, zloupotrebom slu`benog poloàja, prodao robu ukupne vrednosti oko 61,5 milion dinara na crnom trì{tu, a da bi to prikrio, sa~iwavao je la`ne ra~une o prodaji raznim kupcima. Novac ostvaren prodajom osumwi~eni nije upla}ivao na teku}i ra~un preduze}a, ve} ga je zadrào za sebe, a nije obra~unao i platio porez na dohodak gra|ana na prihode od kapitala od oko 15,4 miliona dinara, kaè se u saop{tewu. (Tanjug)

`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug) VLASNIK „KURIRA” IZA RE[ETAKA

Rodi}u produèn pritvor Okru`ni sud u Beogradu produìo je ju~e za jo{ mesec dana pritvor vlasniku vi{e beogradskih listova Radosavu Rodi}u, zbog opasnosti da bi sa slobode mogao uticati na svedoke koji jo{ nisu saslu{ani u istrazi. Portparolka suda Ivana Rami} precizirala je, u izjavi Tanjugu, da je Rodi}u, koji je uhap{en 27. oktobra, pritvor produìlo vanpretresno krivi~no ve}e Okru`nog suda. Ivana Rami} je naglasila da su po nalogu istra`nog sudije nad Rodi}em izvr{eni svi neophodni pregledi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, kao i da je tokom pro{le sedmice imao hirur{ki zahvat na Vojno-medicinskoj akademiji, gde mu je ugra|en stent. Posle neophodnog oporavka, Rodi} je vra}en u Centralni zatvor u Beogradu. Rodi}a ~eka i saslu{awe kod istra`nog sudije Prvog op{tinskog suda u Beogradu po zahtevu Tuìla{tva da se protiv wega pokrene istraga zbog sumwe da je utajio porez i o{tetio dràvu za vi{e od 203 miliona dinara.

DRU[TVO

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

DOK ZARA@ENI UMIRU OD GRIPA, NEKI LEKARI I DAQE SUMWAJU DA JE VAKCINA NEOPHODNA

Pedijatri zalu|uju roditeqe

Foto. R. Hayi}

RTV u etru prvih 60 godina Jubilej 60 godina Radija i 34 od osnivawa TV Novi Sad sve~ano su obele`eni ju~e u “Studiju M”. Ro|endani najstarijih pokrajinskih elektronskih medija bili su prilika i da se nagrade najzaslu`niji. Direktor RTV-a Bla`o Popovi} podsetio je okupqene na to da su Radio i TV Novi Sad “medijski simboli Pokrajine”, dok je predsednik Upravnog odbora RTV-a Boris Labudovi} najavio da }e naredne godine biti re{en problem zgrade Televizije i obezbe|ena moderna oprema. Direktor Radija Pavle Milivojev uru~io je priznawa novinaru jutarweg programa Sini{i Stankovi}u i rukovodicu odeqewa informacionih tehno-

logija Zvonku Balu. Prvi ~ovek Televizije Aleksandar Dotli} godi{we nagrade je predao producentkiwi Mariji Stan~u i snimatequ @elimiru Totu, dok je priznawe “Slavuj Haxi}” pripalo wegovom kolegi Du{anu ^eki}u. Velike plakete RTV-a dodeqene su Eparhiji ba~koj, Nacionalnom savetu ma|arske nacionalne mawine, NIS-u, Univerzitetu u Novom Sadu, Matici srpskoj i Izvr{nom ve}u Vojvodine. Pokrajinski premijer dr Bojan Pajti} je rekao da Pokrajina, iako na to nije obavezna, ispuwava svoju moralnu du`nost da RTV-u obezbedi uslove za dobar rad. Ig. M.

I pored svih napora Svetske zdravstvene organizacije, kao i Ministarstva zdravqa Srbije i doma}ih epidemiologa, da se narodu objasni da je vakcina protiv novog gripa jedina i dobra za{tita, jo{ uvek veliki broj qudi smatra da je boqe izbe}i je. Ako neki laici ne pristaju da se „pelcuju“ zbog neznawa i neinformisanosti, zbuwuje {to i izvestan broj lekara pacijentima daje razli~ita uputstva. Tako se jedna majka dvogodi{weg de~aka raspitivala kod pedijatra da li da dete vakcini{e, a dobila odgovor da vaqa sa~ekati jer „nema zvani~nog stava“! – Jo{ 30. aprila, kad su se pojavili prvi oboleli, Vlada je odlu~ila da novi grip spada u zarazne bolesti, {to pokre}e niz postupaka, pa i vanrednu vakcinaciju – ka`e ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi}. – Pitam se kako }e pedijatar da objasni svoj li~ni stav da dete ne treba vakcinisati ili da treba ~ekati kad se zna da je u svetu tre}ina te{ko obolele dece prethodno bila sasvim zdrava. ^ak polovina te{ko obolelih trudnica je tako|e bila zdrava. Ima onih koji smatraju da treba sa~ekati dok se ne vidi kako vakcina deluje. Zna~i li da treba dozvoliti da qudi

PREVAZI\ENA KRIZA ZBOG [TRAJKA GLA\U MR SLOBODANA SAYAKOVA

Asistent postao izdava~

Univerzitet u Novom Sadu saop{tio je ju~e da je kriza povodom {trajka gla|u donedavnog asistenta Filozofskog fakulteta mr Slobodana Saxakova re{ena zahvaquju}i zalagawu i konstruktivnom pristupu predstavnika nadle`nih dr`avnih i pokrajinskih organa, Univerziteta i Fakulteta. Saxakov je prihvatio da nastavi karijeru u izdava~kom centru Filozofskog fakulteta, „{to }e mu omogu}iti i dobre uslove za nastavak rada na doktorskoj disertaciji“. On je u sredu, od 10 ujutro do pono}i, {trajkovao jer je ostao bez posla po{to su, kako je naveo, wegov reizbor drasti~no i neopravdano blokirali profesori dr Milenko

Slobodan Sayakov

„Ponosan i sre}an ~ovek“ – Nadle`ni organi reagovali su urgentno i efikasno, shvataju}i koja vrsta nepravde mi se nanosi i zahvalan sam {to su me za{titili – kaè mr Saxakov. – Posebno je bilo zna~ajno zalagawe rektora Veskovi}a, koji je pokazao veliku odgovornost na funkciji koju obavqa, ali i qudsku veli~inu u te{kim trenucima kroz koje sam prolazio. Od po~etka sam se borio za svoj integritet i dostojanstvo, ne èle}i da trpim {ikanirawe niti svoju sre}u gradim na nesre}i drugih. Zato ìvot nastavqam kao ponosan i sre}an ~ovek.

Skresani kvadrati sedi{ta Novosadskog univerziteta Centralna zgrada Univerziteta u Novom Sadu, ~ija gradwa po~iwe ~im se obezbedi novac (tri su potencijalna izvora), mo`da ve} u prvom kvartalu 2010, umesto prvobitno planiranih 6.600 kvadrata ima}e 5.199, a povr{ina je smawena da bi se lak{e obezbedila potrebna suma. Revizija projekta ve} je ura|ena i ju~e dobila saglasnost Saveta Univerziteta. Kako je objasnio rektor dr Miroslav Veskovi}, „prethodni elaborat i projekat napravqeni su malo preambiciozno za ovaj trenutak, pa idemo na ovu realisti~niju varijantu“. Najve}e promene i smawivawa povr{ine su u suterenu, posebno na parkingu (na kojem }e se u{tedeti oko 30 miliona dinara), promene je pretrpeo i amfiteatar i

druge prostorije, a smawen je i kabinet rektora. Sve potrebne dozvole su obezbe|ene i ~im stignu pare, po~e}e radovi na betonskom skeletu (u Ulici dr Zorana \in|i}a) zgrade namewene Rektoratu, ~ije je izgradwa prekinuta jo{ 1996. Savet je informisan i o aktivnostima Fondacije za re{avawe stambenih potreba mladih nastavnih i nau~nih radnika i umetnika. U junu je useqena zgrada s 27 stanova u Ulici Stanoja Stanojevi}a 16 na novosadskom Novom nasequ, zavr{ava se i druga, s ku}nim brojem 18 i 25 stanova (28. oktobra objavqena je kona~na rang-lista za wihovu raspodelu), a gotove su i pripreme za po~etak gradwe tre}e zgrade, na broju 20. V. ^.

Perovi} i dr Mirko A}imovi}, a ukazao je i na nezakonitosti i poreme}ene me|uqudske odnose na Odseku za filozofiju, gde je radio deset godina. „Ovaj slu~aj ilustruje neophodnost ja~awa dijaloga i pravovremenog re{evawa konflikata unutar fakulteta. Naàlost, {teta ovom krizom naneta Univerzitetu je nenadoknadiva, u trenutku kad je prioritet wegovo regionalno i me|unarodno pozicionirawe“, isti~e se u saop{tewu. Rektor prof. dr Miroslav Veskovi} je ipak izrazio nadu „da }e ovaj doga|aj posluìti kao platforma za sagledavawe odnosa unutar univerzitetske hijerarhije, zna~ajne uloge i velike odgovornosti profesora koji procewuju kandidate u svakom trenutku wihove karijere, kao i mladih kolega koji na zaista te{kom i dugom putu napredovawa moraju da ispuwavaju sve visoke profesionalne i qudske kriterijume“. Dodao je da je ovakvim re{ewem jedan mlad ~ovek dobio novu {ansu, ali je i o~uvan autoritet i pravo profesora da izraze svoj stav. V. êki}

Vakcine sti`u u hladwa~ama Vakcine protiv novog gripa }e tokom vikenda biti dostavqene Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak“, najavila je zastupnica {vajcarskog „Novartisa“~ije }e se vakcine koristiti u Srbiji, „Jugohemija“, koja je ju~e, i pre predvi|enog roka, preuzela prvi kontingent od 140.000 doza iz „Novartisovog“ pogona u italijanskom gradu Sijena. Vakcine se dopremaju specijalnim kamionima-hladwa~ama, a tokom transporta bi}e preduzete sve mere rigorozne kontrole radi odr`avawa temperaturnog „hladnog lanca“. te{ko oboqevaju i umiru pa tek onda re}i: mo`da je trebalo vakcinu uvesti ranije? Stav doma}e ekspertske Radne grupe za pra}ewe pandemije, u

kojoj su, osim epidemiologa, pedijatri i lekari drugih specijalnosti, jasan je: vakcina je najboqi i siguran na~in da se stane na put {irewu virusa H1N1.

Pandemija novog gripa svetu je do~ekana prili~no spremno. Naime, prvi put u istoriji ~ove~anstva sprovodi se ovako masovna vakcinacija. A da li je mogu}e zaustaviti epidemiju? – Tokom bombardovawa na{e zemqe 1999. bili smo prisiqeni na to da zatvorimo {kole, vrti}e, a i mnoge preduze}a nisu radila. Time smo uspeli da „prese~emo“ epidemiju gripa i te smo rezultate izloìli na brojnim skupovima {irom sveta. Sada smo produìli {kolski raspust, usporili {irewe infekcije i dobili na vremenu da zavr{imo plan vakcinacije, {to je vrlo zahtevan posao – kaè epidemiolog dr Predrag Kon. Posle decembarskog kontingenta od 500.000 doza, u januaru stiè 850.000, a februaru i martu po 800.000. Srbija svaku pla}a 8,4 evra, {to je, po dr Milosavqevi}u, povoqnije od cene koju pla}aju neke zemqe na{eg regiona. Vakcine }e pro}i proveru laboratorije Agencije za lekove, ali resorni ministar najavquje izmenu Zakona koja }e uskladiti na{e propise s onima u EU, {to }e omogu}iti da se, bez provere u na{oj nacionalnoj laboratoriji, u promet puste lekovi koji imaju sertifikat neke referentne iz EU. J. Barbuzan

IZBORNA SKUP[TINA DRU[TVA NOVINARA VOJVODINE, IPAK, DANAS

Partija{ewe ne}e pro}i

– Skre}em pa`wu na to da bilo kojoj politici nije mesto u Udru`ewu novinara Srbije i da je izjava predsednika Dru{tva novinara Vojvodine Slobodana Jakovqevi}a, koji je u posledwe vreme posve}en otvorenom poku{aju otcepqewa DNV-a od UNS-a, u neskladu s osmogodi{wim naporima na-

{e organizacije da svaki strana~ki rad iskqu~i iz delatnosti UNS-a – istakao je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Novom Sadu potpredsednik UNS-a Branko @ujovi}. Naglasio je da se u budu}em statusu DNV-a ne}e ni{ta su{tinski mewati, ali smatra da predlog novog statuta,

Odo{e pare u agrar? Generalni sekretar Udruèwa novinara Srbije Nino Brajovi} je odbacio optu`be predsednika Dru{tva novinara Vojvodine Slobodana Jakovqevi}a da se iz Beograda manipuli{e ~lanstvom tog vojvo|anskog ùranlisti~kog esnafa i organizuju izbori za upravu i predsednika DNV-a. – To nema veze s istinom! Da smo mi wima bilo kad organizovali izbore, takvo dru{tvo ne bi bilo toliko godina na ~elu DNV-a – tvrdi Brajovi} za „Dnevnik“. – Oni koji nas prozivaju zapravo nam duguje neke odgovore. Pisa}emo potpredsednici Izvr{nog ve}a Vojvodine Ani Tomanovoj-Makanovoj da UNS ne moè biti odgovoran za to {to je 18. avgusta na ra~un DNV-a iz pokrajinskog buxeta leglo 500.000 dinara, a onda po dva predra~una preba~eno ukupno 339.000 dinara „Agroprofitu“, udruèwu gra|ana za unapre|ewe agrara sa sedi{tem na adresi stana potpredsednika DNV-a êdomira Keca. Brajovi} dodaje da UNS ne zna kakve su prirode ti projekti DNV-a. Keco obja{wava da ugovor izme|u “Agroprofita”, koji nije privatna firma, i DNV-a, obuhvata edukaciju novinara na me|unarodnoj sceni. – Brajevi}eve tvrdwe nisu ta~ne, taj ugovor je vredan iznad 339.000 dinara i sa~inila ga je organizacija koja se vodi na mojoj ku}noj adresi ve} ~etiri godine. Novac je preba~en zbog programa, za koji odgovaramo Izvr{nom ve}u. On se moè prebaciti i nekoj agenciji ili “Dnevniku”... Ne znam gde je cela suma oti{la, ne vodim to poslovawe. Ti novci su u postupku, nisu problem Brajevi}a nego DNVa – kaè Keco.

koji je sa~inila po svim pokazateqima odlaze}a garnitura, predvi|a stvarawe nove novinarske organizacije u Pokrajini, koja }e delovati nezavisno od UNS-a. Dodao je i da nije logi~no da se najpre registruje nova organizacija, a tek posle traì mi{qewe ~lanstva. – Jedina preokupacija UNS-a i DNV-a, koji ostaje da funkcioni{e u wenom okviru, bi}e i daqe briga o kolegama i unapre|ewe profesije – rekao je @ujovi}. – Politi~ka ube|ewa treba da ostanu privatna stvar ~lanova UNS-a, a ne argument u poku{aju destrukcije sopstvenog udruèwa. ^lan Uprave UNS-a Milan Bozokin je protiv podele u novinarskoj organizaciji i ocenio je naknadnu odluku Uprave DNV-a da za dva meseca odloì izbore koji je trebalo da budu odràni jo{ u septembru – neopravdanom. A odloèni su, misli Bozokin, i jer je aktuelno rukovodstvo DNV-a uvidelo da nema podr{ku ~lanstva za svoju opciju. Izborna Skup{tina DNV-a, koje ima 425 ~lanova, odrà}e se danas u podne u prostorijama Sindikata Novog Sada (Bulevar Mihajla Pupina 24) a kandidat za predsednika je novinar RTV-a Predrag ]ur~ija. Igor Mihaqevi} Sneàna Nikoli}

I OSNOVCI U^E KAKO SE PROFITIRA PO KOMPANIJAMA

Biznismeni od kratkih pantalona Organizacija „Dostignu}a mladih u Srbiji“, kao jedan od ogranaka Junior Achievementa, u na{oj zemqi prisutna je ve} sedam godina, a uz fakultativne programe koji sredwo{kolcima nude obuku iz preduzetni{tva, tr`i{ne ekonomije i poslovawa, krenuo je i pilot-projekat za osnovce, da bi i oni kroz igru savladali osnove biznisa. – Na{ program se sprovodi u 113 zemaqa sveta i obuhvata vi{e od 7,5 miliona |aka godi{we, dok ga je u Srbiji do sad pro{lo 250.000 u~enika vi{e od 200 sredwih {kola u 60 op{tina – ka`e izvr{na direktorka DmuS-a Aleksandra Vidanovi}. – Kroz seminare, koje je odobrilo Ministarstva prosvete, za osnovne predmete – \a~ka kompanija, Primewena ekonomija ili Ra~unarska simulacija dono{ewa poslovnih odluka – osposobqeno je 300 nastavnika, koji }e ove godine raditi u 150 {kola s oko 4.000 |aka.

Na vreme u~e i preduzetni~ku etiku

U ponudi su i tri nova predmeta: Biznis etika, Preduzetni{tvo bez granica i Banke u akciji, a ciq svih programa je pomo} u~enicima da sti~u preduzetni~ka znawa i razumeju privredu. Obrazovne metode zasnovane su na partnerstvu

doma}ih i me|unarodnih kompanija i agencija, pa }e, recimo, Erste banka pomo}i u 50 {kola, a Kompanija „Orakl“ u jo{ 20. Ina~e, ovim programima je Zavod za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa dao status posebnog interesa. Za ovu godinu

planirano je i pet takmi~ewa „Ve{tina u praksi“ za polaznike u Beogradu, Ni{u, Novom Pazaru i Novom Sadu. – Lane smo imali tri nacionalna takmi~ewa s izuzetnim rezultatima i vi{e od 200 u~esnika i 40 volontera, a organizovan je u Beogradu i sajam najboqih |a~kih firmi – ka`e Aleksandra Vidanovi}. – Na{e ekipe dobro su se plasirale i na regionalnom takmi~ewu u Bugarskoj, evropskom u Briselu i Roterdamu, gde je oti{la ekipa najboqe plasirana u Beogradu. Ovi programi su u~enicima toliko interesantni da su wihovi nekada{wi polaznici – jer organizacija okupqa samo mlade do 25 godina – osnovali alumni organizaciju i organizuju internacionalne konferencije, da bi {irili preduzetni~ki i liderski duh ne samo edukacijom o biznisu i marketingu ve} i kroz me|unarodne doga|aje. D. Deve~erski

KULTURA

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

S FESTIVALA „DEZIRE” U SUBOTICI

ODLU^ENO NA JU^ERA[WOJ SEDNICI SKUP[TINE GRADA NOVOG SADA

Delirijum ruske du{e

Mla|enovi} v. d. direktora Pozorja

^etvrtak na „Desire Central Station 2009 – West“ u Subotici, koji prvi put kao me|unarodni/ regionalni pozori{ni festival organizuje pozori{te/

Iz predstve „Pijani proces”

sinhaz „Kostolawi De`e“, protekao je u ne{to opu{tenijem programskom tonu, kao prelomna ta~ka prema zavr{nici u kojoj publika do nedeqe ima

priliku da vidi ~ak jo{ devet predstava. „@ena, Geza ât, Strast“ naslov je kwièvnog popodneva uz ~aj i kola~ povodom izdawa romana „[panska nevesta“ Ildiko Lova{ na srpskom jeziku koje je odràno prekju~e, u danu kada je bilo i filmskih projekcija, xez svirki i samo jedna predstava – „Pijani proces“ Bernara Marija Koltea, u reìji Ivice Buqana i produkciji Pu~kog otvorenog u~ili{ta Velika Gorica iz Hrvatske. Predstava je poput ostalih izazvala veliku pa`wu suboti~ke publike, a na sceni su mogli da uìvaju u gluma~kim majstorijama stare garde (Ivica Vidovi} kao Marmeladov, Ana Kari} kao Marmeladova) i mla|ih zvezda hrvatskog glumi{ta poput Lucije [erbexije (Sowa) ili Ane Vilenice (Duwa). U Kolteovom delu koje je nastalo kao refleksija na roman „Zlo~in i kazna“ F. M. Dostojevskog,

(ras)pu{teni su duhovi velikog maga literature, na prvom mestu, naravno, Raskoqwikov, i prikazani u jednoj slobodnoj autorskoj intepretaciji sveta ruskog pisca. Ako je kod Dostojevskog struktura dobro poznata, kod Koltea je wen nedostatak, polifonost, „razbacanost“ likova u sopstveni o~aj, nedostatak qudskih odnosa, topline, upravo su{tinska odrednica jednog te{kog i sumornog sveta. Hrvatski rediteq Ivica Buqan u potpunosti prati tu nelinearnu stranu Kolteovog dela i, kako mu i ime kaè, predstavu relizuje kao dramatur{ki sloèn (alkoholni) delirijum sna`ne psiholo{ke poetike u koji gledaocima nije lako u}i, ali kasnije ni iza}i. Ono {to je nekada{wi pozori{ni kriti~ar uradio u Velikoj Gorici moè se nazvati predstavom velikih, pomalo i preteranih umetni~kih pretenzija, u okviru kojih se ipak dobio jedan vredan odgovor na izazove literarnog nasle|a. Festival „Dezire“ u Subotici danas se nastavqa izvo|ewem predstava „Eks-pozocija“ Baca~a sjenki iz Hrvatske, „Neki omiqeni“ Iva Dim~eva iz Bugarske i tri performansa slovena~ke Via negative iz ciklusa „Via nova“, objediwenim pod naslovom „Novac, krv i qubav“. I. Buri}

NAGRADA „MILO[ CRWANSKI” ZA DEBITANTSKI ROMAN „KONSTANTINOVO RASKR[]E”

Laureat Dejan Stojiqkovi} Mladom ni{kom piscu Dejanu Stojiqkovi}u je u Zadu`bini Ilije M. Kolarca u Beogradu sve~ano uru~ena nagrada Zadu`bine Milo{a Crwanskog za debitantski roman "Konstantinovo ra{kr{}e". Stojiqkovi}ev roman objavila je beogradska izdava~ka ku}a "Laguna", a piscu je, pored poveqe i bronzane medaqe s likom Milo{a Crwanskog, pripala i nov~ana nagrada od 2.000 evra. Nagra|eni roman inspirisan je legendom o nestanku klinova kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst, nakon vaskrsewa. Prema toj legendi, jedan klin umetnut je u krunu, drugi je stavqen na vrh kopqa, a tre}i pretopqen u se~ivo ma~a. Onaj ko se domogne sve te tri dragocenosti, zavlada}e svetom. Tre}a relikvija nalazi se na Balkanu, na jugu zemqe koju po-

tresa gra|anski rat, u gradu u kojem je ro|en Konstantin Veliki. "Stojiqkovi} je napisao vrlo sloèn roman s dva lica. U prvom ve{to, bez pateti~nih elemenata, do~arao ìvot u okupiranom Ni{u 1944. godine, kao i veliku nesre}u duboko podeqenog naroda. Ali taj realizam je samo okvir za drugo lice romana, pri~u s elementima fantasti~nog i ezoterijskog, o zlu koje se presipa na sve strane", rekao je na sve~anosti ~lan ìrija Radivoje Miki}. Prema wegovim re~ima, "Konstantinovo ra{kr{}e" se po umetni~kom postupku moè uporediti s romanom "Kap {panske krvi" Milo{a Crwanskog, kao i s romanom "Besnilo" Borislava Peki}a, u kojem je "apokalipti~na vizija data kroz moderni na~in pripovedawa".

Mladi pisac je rekao da se veoma raduje nagrada i da je po~astvovan time {to ona nosi ime Milo{a Crwanskog ~ija ga je proza oblikovala kao pisca. U `iriju su bili i Milo Lompar i Dimitrije Tasi}, a odluka o pobedniku doneta je jednogalsno. Nagrada "Milo{ Crwanski" dodequje se svake druge godine, po~ev od 1981. Priznawe se dodequje za prvu objavqenu kwigu u svim oblastima u kojima se ogledao Crwanski - roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoari. Me|u dosada{wim laureatima su Borislav Peki}, Du{an Kova~evi}, Radoslav Petkovi}, Milosav Te{i}, Judita Salgo, Dragan Veliki}, Milo{ Komadina, Borislav Mihajlovi} Mihiz, Aleksandar Gatalica, Milena Markovi}.

NA SAJMU KWIGA U LAJPCIGU 2011.

Srbija po~asni gost Srpski ministar kulture Neboj{a Bradi} i direktor Sajma kwiga u Lajpcigu Oliver Cile potpisali Memorandum o saradwi u naredne tri godine u realizaciji "Fokus programa", ~ija je centralna ta~ka Lajpci{ki sajam kwiga 2011. na kome }e Srbija biti po~asni gost. Tim dokumentom je predvi|en niz programskih aktivnosti koje imaju za ciq da se na nema~kom govornom podru~ju skrene pa`wa na srpske autore, izdava~e i izdava~ku produkciju, Bradi} je na konferecniji za novinare posle potpisivawa Memoranduma izjavio da je ovim ~inom "okon~ana jo{ jedna faza u pripremama straralaca iz Srbije za nastup u Nema~koj". "Sajamsku prezentaciju smatramo dobrim povodom da se, prevo|ewem na nema~ki jezik ve}eg broja naslova, stvore uslovi za ~e{}e prisustvo na{ih autora, ne smao u Nema~koj, ve} svuda gde se nema~ki jezik upotrebqava", istakao je ministar.

On je dodao da je "posebno zna~ajno {to }e ta pove}ana vidqivost na{eg stvarala{tva doprineti oboga}ivawu i pro{irivawu kulturne saradwe dveju zemaqa". Podsetiv{i da se ne radi samo o literaturi, Bradi} je kazao da nam se "pru`a prilika da se predestave publikacije iz umetnosti, kulture, nauke, obrazovawa, turizma i drugih oblasti koje mogu biti predmet zanimawa publike sa nema~kog govornog podru~ja". "Sada nam predstoji ono najva`nije razdobqe priprema motivisawe i podr{ka naporima nema~kih izdava~a u prevo|ewu odabranih kwiga iz Srbije na nema~ki jezik", naglasio je ministar. Dirtektor Sajma kwiga u Lajpcigu, jednog od najstarijih u svetu, izrazio je zadovoqstvo {to }e se u okviru programa "Srbija zemqa u fokusu" poru`iti prilika nema~kim ~itaocima da se upoznaju sa mla|om generacijom srpskih pisavca, pored onih koji su odavno ce-

weni kao Aleksandar Ti{ma, Danilo Ki{ i Bora ]osi}. To }e se raditi postepeno, korak po korak, a nastup na sajmu 2011. nije kraj ve} po~etak stvarawa mre`e koja je povezati pisce, izdava~e, prevodioce dveju zemaqa na istom zadatku, dodao je on. Cile je rekao da se Sajam kwiga u Lajpcigu fokusirao na prezentaciju kulture i literature zemaqa isto~ne i jugoisto~ne Evrope, podse}aju}i da je 2007. po~asni gost bila Slovenija, a 2008. Hrvatska. On je izrazio nadu da }e srpska prezentacija biti po|ednako uspe{na. Cile je naveo da na lajpci{kom sajmu kwiga u~estvuje oko 2.100 izdava~a, iz 50 zemaqa, uz 1.900 prate}ih programa, 147.000 posetilaca i 2.900 novinara. Naglasio je da to nedvosmisleno potvr|uje da je to, posle sajma u Frankfurtu, najve}a manifestacija te vrste na nema~kom govornom podru~ju sa veoma visokim profilom i prepoznatqivo{}u po literarnom festivalu "Lajpcig ~ita". (Tanjug)

Milivoje Mla|enovi}, dosada{wi upravnik Srpskog narodnog pozori{ta, koji je nedavno podneo ostavku na tu funkciju, imenovan je za vr{ioca du`nosti direktora Sterijinog pozorja na ju~era{woj sednici Skup{tine grada Novog Sada, osniva~a ove institucije. Mla|enovi} }e biti vr{ilac du`nosti direktora Pozorja do raspisivawa konkursa, odnosno imenovawa direktora koji }e tim putem biti izabran. Ro|en je u Koj~inovcu, kod Bijeqine (Bosna i Milivoje Mla|enovi} Hercegovina), 1959. Mla"Kwièvni prauzori u dramama |enovi} je diplomirao na Filoza decu Aleksandra Popovi}a" lo{kom fakultetu 1982. (grupa odbranio je 2002, a doktorirao za jugoslovenske kwièvnosti je s tezom ''Preoblikovawe moi srpskohrvatski jezik - smer dela bajke u srpskoj dramskoj kwièvno-publicisti~ki). Makwièvnosti za decu'' na Filogistarsku tezu pod naslovom

lo{kom fakultetu u Beogradu 2007. Nakon bavqewa novinarstvom (od 1982. do 1989), Milivoje Mla|enovi} je 1989. postao upravnik i umetni~ki direktor Narodnog pozori{ta u Somboru i na tom mestu bio do 2000, a tu je potom radio kao urednik pozori{nih izdawa (od 2000. do 2002. godine). Razdobqe u kojem je upravqao somborskim pozori{tem ra~una se kao ''zlatni period'' u kojem su nastale kultne predstave ''Kate Kapuralica'', ''Putovawe u Nant''... Uz podr{ku glumaca, Mla|enovi} je ustanovio ''Pozori{ni maraton'', jedinstvenu teatarsku manifestaciju koja traje ve} 17 godina. Od septembra 2003. bio je upravnik je Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. N. P-j.

„PROMETEJ” OBJAVIO KWIGU DU[ANA SABOA

Jezik pozori{ne reìje Izdava~ka ku}a „Prometej“ objavila je kwigu „Jezik pozori{ne reìje“ Du{ana Saboa, na{eg sugra|anina, dramskog pisca, rediteqa, televizijskog i filmskog autora, koji od 1993. ìvi u Parizu, gde se posvetio pedagogiji dramske umetnosti. „Jezik pozori{ne reìje“ je o zapravo uxbenik namewem mla|im generacijama, ali i ostalima koji se bave reìjom. Zanimqivo je da je Du{anu Sabou predloèno da napi{e uxbenik reìje i objavi ga 2001. u Francuskoj, u kojoj, uzgred, nema posebnih katedra za reìju. Sada je taj uxbenik objavqen i kod na na srpskom jeziku. U u~ewu reìje ne postoji metodologija koja je bitnije promewena posle Stanislavskog, primetio je Sabo na promociji kwige nedavno odrànoj u „Prometeju“, navode}i da je na woj radio ~etiri - pet godina, poku{avaju}i da rezimira i isto~nu i anglosaksonsku {kolu reìje. U ovom uxbeniku je primewena op{ta metodologija, koja, po re~ima autora, pomaè da se preciziraju etape nastanka jedne predstave. U napomeni uz doma}e izdawe ove kwige, Sabo isti~e da se umetnost reìje ne u~i, ve} iskqu~ivo weni elementi. Ova kwiga zastupa dva stanovi{ta, koja po priznawu drugih koji su je ~itali, kako je Sabo pomenuo, predstavqaju originalne ideje koje dosad niko nije izloìo. Jedno stanovi{te obja{wava {ta se sve pozdrazumeva pod pozori{nom predstavom, pa time i reìjom, i ukazuje na to da mi danas ne pravi-

mo razliku izme|u predstava u kojima se, primera radi, me{aju ànrovi, ili onih koje nemaju dramski predloàk. Me|utim, o reìji takvih predstava koje nastaju kroz li~nu umetni~ku vizuru i produkt su individualnih umetni~kih kon-

cepcija, kao recimo predstave Boba Vilsona ili Joèfa Na|a, po mi{qewu Saboa, vrlo je te{ko predavati, jer su to li~ne poetike o kojima je nemogu}e u~iti. Zato se, smatra Sabo, mora objasniti da se u~ewe o reìji odnosi na dramsku reìju, o kojoj je re~ i u ovom uxbeniku, jer se na wenom primeru moè ukazati na karakteristike ove profesije. Reìja zahteva da se precizira {ta je to scenska radwa, jer je reìja nastojawe da se za zadate scenske situacije prona|u scenske radwe koje }e mo}i da ih objasne. Zato je scenska radwa, po Sabou, oko-

snica ove kwige. Drugo stanovi{te ti~e se utiska uverqivosti, na kojoj se mnogo radi u predstavama, ali po Sabou je to ne{to {to se podrazumeva i oko toga se ne treba posebno truditi, jer ako rediteq ima dobru ideju, ona }e sama po sebi biti uverqiva. Rediteq treba da se trudi da sve {to se pojavi u scenskom poqu, od muzike do kostima i scenografije, bude u funkciji gra|ewa lika, a to nastojawe Sabo zove panpersonifikacijom. Uvod ove kwige po~iwe upravo pristupom predrasudama o reìji, kao i zabludama savremenog pozori{ta – o pi{~evom, gluma~kom ili rediteqskom pozori{tu, predstavqa~koj glumi i glumi proìvqavawa. Sabo zatim navodi pet univerzalija reìje, kojima se rediteq sluì u stvarawu predstava. One ukazuju da svaka predstava mora da uvede nova pravila, da je imitacija greh, pozori{te uvek teatralno, a scenska sredstva paradoksalna, i da delawe daje novi smisao postoje}em zna~ewu. Isti~u}i da u dramskoj umetnosti ne postoji pri~a, ve} samo doga|aj, Sabo kao tri kqu~na momenta izdvaja doga|aj, sukob i scensku radwu, a tome treba pridodati i pomo}ne tehnike bez kojih se, kako napomiwe, ne moè misliti dramska reìja. Upravo su tim pojmovima posve}ena posebna poglavqa u kwizi koja se zavr{ava komentarima o rediteqskim teorijama, teorijama o dramama, definicijama reìje... N. Pej~i}

ZA DOPRINOS KWI@EVNOJ SATIRI

Nagrade „Radoje Domanovi}” Nagrade Fonda "Radoje Domanovi}" uru~ene su preksino} ~etvorici laureata za ukupan doprinos srpskoj kwièvnoj satiri. Dobitnici Momo Kapor, Rade Jovanovi}, Savo Martinovi} i Sini{a Pavi}, ~ije je "tanano ose}awe za humor" poznato kwièvnoj publici, obeleìli su posledwu godinu dru{tvenog i politi~kog ìvota u Srbije, navodi se u obrazloèwu koje je pro~itao direktor Fonda Radoslav Tilger. "Pi{em u samoodbrani i za svoju ulicu", rekao je, primaju}i nagradu u Ministarstvu za dijasporu, pisac, slikar i akademik Momo Kapor, govore}i sa aluzijom na savremene politi~are "od kojih boqe spava sawaju}i Beograd". "Lupali smo u {erpe, a sada se lupamo rukama u glavu", re-

kao je Kapor u duhovitom osvrtu na politi~ku satiru koju je "te{ko pisati protiv onih koje smo sami doveli na vlast". Kwiga aforizama "Kratko i jasno" koja je, kako je re~eno, koncentrat misaonosti, duhovitosti i kriti~nosti, donela je nagradu uì~kom satiri~aru Radetu Jovanovi}u. Prema obrazloèwu ìrija, Jovanovi} je prepoznatqiv po aforizmu "najteè je biti Srbin danas, kad ti niko ne brani", stvorio je "upe~atqivo i duhovito satiri~no delo o nedelima onih koji uni{tavaju i narod i dràvu pa ~ak i nadu da }e nam nekada biti boqe". Za vredno delo "Pitamteja", u kome se svaka re~enica zavr{ava znakom pitawa, a po|ednako su vredni i pitawa i odgovori pitawem, pripala je Savi Martinovi}u, koji

je ponudio novu formu u trenutku kada je izgledalo da u aforistici nema mogu}nosti za novine na planu forme, tematike i poetike. Nagradi je dobio i Sini{a Pavi}, "alhemi~ar koji je 80.000 stranica pisanih rukom pretvorio, uz pomo} drugih umetnika, u televizijske serije, drame, filmove, pozori{ne komade i kwige". Pisac koji se proslavio "Vi{wom na Ta{majdanu" i televizijskim serijama "Boqi `ivot", "Sre}ni qudi"... nagradu je dobio za seriju "Bela la|a" i satiru upu}enu politi~kim strankama i wihovim liderima koje je predstavio sa humorom i primerenom dozom cinizma. Nagrade se sastoje od Poveqa Fonda i nov~anog dela od 50.000 dinara. (Tanjug)

c m y

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

SPORT

subota28.novembar2009.

EVROLIGA: VOJVODINA SUTRA IGRA SA ZAGREP^ANIMA

Debi za istoriju Vaterpolisti Vojvodine sutra debituju u Evroligi u me~u sa sedmostrukim prvakom Starog kontinenta, ekipom zagreba~ke Mladosti. Novosa|ani na krilima dobrih igara u Evrointer ligi (posle tre}eg kola dele prvo mesto s Partizanom) sa nestrpqewem ~ekuju vatreno kr{tewe u najja~em klupskom takmi~ewu.

Samim plasmanom u Evroligu ostvaren je sjajan uspeh, ali ne zadovoqavamo se time, {est utakmica iskoristi}emo na najboqi mogu}i na~in. Isti~em da niko igra~ima nije postavio rezultatski imerativ, {to zna~i da nema nikakvog pritiska - istakao je trener Novosa|ana. Vojvodina je u grupi sa velikim ekipama, Mladost, Barseloneto i Jadran iz Herceg Novog,

Vaterpoliste Vojvodine ~eka `estok duel sa Zagrep~anima

Kako ka`e trener Stanojevi}, dugo sawani evroliga{ki san je dosawan, sledi dokazivawe i potvrda da ova mlada i talentovana ekipa nije zalutala u odabrano evropsko dru{tvo. - U~e{}e u Evroligi je veliki izazov za igra~e i struku i ujedno promocija kluba i grada.

pa je nerealno da se od we o~ekuju rezultati kao i Interligi.Mladost je sjajan sastav koji tri godine uspe{no vodi trener Emil Nikoli}, a zvezde tima su repezentativni golman Pavi}, Hini}, Muslim i Buquba{i}. - Sutra{wi duel bi}e sudar mladosti i timske igre, sa jed-

ne strane i iskustva i pojedina~ih kvaliteta, sa druge. Najboqi igra~i Mladosti su Pavi} i Hini}, s tim {to nema slabog mesta u timu. I pored respekta prema rivalu, smatram da mo`emo da im se suprostavimo kolektivnom igrom, borbeno{}u i disciplinom istakao je Stanojevi}. Prema predvi|awima tribine bazena na Spensu bi}e tesne

Foto: F. Baki}

da prime sve qubiteqe vaterpola koji `ele da vide Vo{in debi za istoiju u Evroligi. Ulaznice po ceni od 200 dinara mogu se kupiti na blagajni Spensa i u tr`nom centru “Pariski magazin”.Sutra{wa utakmica po~iwe u `9 ~asova. I. Grubor

DNEVNIK

c m y

MASTERS TURNIR U LONDONU

Novak pobedio, sve zavisilo od Robina Novak \okovi} odradio je ono {to je bilo do wega. Pobedio je Rafaela Nadala (7:6, 6:3) u 3. kolu Grupe B Masters kupa u Londonu, ali mu je za plasman u polufinale neophodno da Robin Soderling savlada Nikolaja Davidnka. Do sedme pobede nad Nadalom u 21. me~u, tre}e uzastopne, \okovi} je do{ao posle sat i 58 minuta. Srbin je prvi set dobio osvojiv{i prvi taj-brejk protiv [panca, od {est koliko su ih ukupno igrali. U setu, koji je trajao 67 minuta, igra~i su lo{e servirali, pa ne treba da ~udi {to je bilo ~etiri brejka. Prva tri gema serveri su gubili, a Novak je poveo 2:1. Me|utim, Nadal je izjedna~io na 4:4 i od tada nije bilo brejk prilika. U prvom setu Novak je ubacio samo 43 odsto prvog servisa, dok je Nadal na 32 prva servisa osvojio samo 19 poena! Obojica su mnogo gre{ili, imali su duplo vi{e neiznu|enih gre{aka nego vinera. Ipak, tre}i teniser sveta je u tajbrejku stigao do 6:2, ali je iskoristio tek ~etvrtu set loptu – 7:5. Umor se jasno ocrtavao na licima igra~a, {to je i logi~no s obzirom na to da je kraj sezone, a drugi teniser sa ATP liste je ~ak posle tre}eg gema drugog seta tra`io lekarsku pomo}. Dobio je i masa`u le|a. Odmah po povratku na teren O2 arene, branilac trofeja osvojenog pro{le godine u [angaju stekao je brejk prednosti – 3:1. \okovi} je daleko boqe servirao u drugom setu (osvojio 16 poena od 19 prvih servisa), udarci su mu bili ~vr{}i i precizniji, raslo mu je samopouzdawe, pa je me~ priveo kraju. Dodu{e, Nadal se, na samo wemu svojstven na~in, “zakoprcao” u posledwem gemu, ali mu je Novak,

Mirwi i Ram u polufinalu Maks Mirwi i Endi Ram (6) obezbedili su plasman u polufinale Masters kupa u Londonu po{to su u 3. kolu Grupe B savladali Luka{a Dluhija i Leandera Pae{a (4) – 7:6, 6:4. Me~ je trajao 75 minuta. Belorus i Izraelac imaju skor od dve pobede i jednog poraza, dok su êh i Indijac zavr{ili takmi~ewe bez osvojenog seta. Iz Grupe A u daqe takmi~ewe plasirali su se Franti{ek êrmak (ê{ka), Mihal Mertinak Slova~ka) i Mahe{ Bupati (Indija), Mark Nouls (Bahami). Tabela grupa A: êrmak/Mertinak 2-1 (4:2), Bupati/Nouls 2-1 (4:3), Firstenberg/Matkovstki 12 (3:4), Nestor/Zimowi} 1-2 (2:4). Grupa B: (4) Dluhi/Pae{ - (6) Mirwi/Ram 0:2 (6:7, 4:6), (2) M. Brajan/B. Brajan - (7) Kubot/Marah (20.00). TABELA: Kubot/Marah 2-0 (4:1), Mirwi/Ram 2-1 (5:2), B. Brajan/M. Brajan 1-1 (2:2), Dluhi/Pae{ 0-3 (0:6).

Pozdrav velikih asova: Nadal i \okovi}

ipak, zadao zavr{ni udarac – 6:3. \okovi} sada mora da navija za

GRUPA A (4) Marej - (7) Verdasko 2:1 (6:4, 6:7, 7:6), (1) Federer - (5) Del Potro 1:2 (3:6, 7:6, 3:6). Tabela: Federer 2-1 (5:4), Del Potro 2-1 (5:4), Marej 2-1 (5:4), Verdasko 0-3 (3:6).

GRUPA B (2) Nadal - (3) \okovi} (6:7, 3:6), (6) Davidenko - (8) Soderling sino}. Tabela: Soderling 2-0 (4:0), \okovi} 2-1 (4:3), Davidenko 1-1 (3:2), Nadal 0-3 (0:6). Robina Soderlinga ~ija pobeda nad Nikolajem Davidenkom (igrali sino}) bi mu donela plasman u polufinale i dana{wi duel s Ro-

xerom Federerom. U tom slu~aju, [ve|anin bi igrao sa Huanom Martinom Del Potrom. Ono {to mo`e da hrabri Srbina je to da je Soderling pobedio Davidenka ~ak {est puta u dosada{wih devet me~eva. Ipak, osmi nosilac je ve} obezbedio prolaz daqe, a za prvo mesto u Grupi B i izbegavawe susreta sa Federerom, od koga je izgubio svih 12 dosada{wih me~eva, dovoqno mu je da osvoji jedan set. Nadal je kofere za odlazak iz Londona spakovao jo{ ranije, posle drugog poraza na Masters kupu, ali za wega sezona nije zavr{ena, jer po~etkom decembra [panija }e poku{ati da na doma}em terenu odbrani titulu u Dejvis kupu. U finalu se sastaje sa ^e{kom. Tada }e poku{ati da ostvari 400. pobedu u karijeri, jer je izgubio posledwa ~etiri me~a (tri u Londonu i u Parizu od \okovi}a).

Del Potro nije znao da li je pro{ao Posle {est poraza, Huan Martin Del Potro je dva puta uzastopno savladao Roxera Federera i ostvario najve}e uspehe u karijeri. Osvojio je prvu gren slem titulu (US open) i plasirao se u polufinale Masters kupa u Londonu. I to kako! Argentinac je u ~etvrtak uve~e mogao da bude Federerov xelat. Da je dobio taj brejk drugog seta, a bio je blizu, eliminisao bi teniskog kraqa, a u polufinale tunrira u Londonu poslao bi Endija Mareja. Ipak, Del Potro je na kraju pobedio Federera (6:2, 6:7, 6:3) u dramati~noj zavr{nici. Jer, bilo mu je neophodno da u tre}em setu pobedi bar sa tri gema razlike kako bi po gem-koli~niku bio ispred Mareja. I ba{ to je uradio. - U finalu US opena sam odigrao najboqi me~ u karijeri. Me~ u Londonu me donekle podsetio na onaj u Wujorku, a u poje-

dinim segmentima igre sam bio i na vi{em nivou. Zadovoqan sam, igram odli~no, iako sam se u polufinale provukao kroz malu rupu - ocenio je Del Potro. Federer malo kad ispoqava emocije na terenu. Ali, kada je osvojio taj-brejk drugog seta i kada je postalo izvesno da }e igrati u polufinalu Masters kupa, eksplodirao je od odu{evqewa. Samo dva-tri poena pre toga bio je na ivici ambisa, jer bi ga gubitak me~a bez osvojenog seta poslao na odmor. - Osetio sam da Del Potro pada u tre}em setu, a onda me je iznenadio. Zaslu`io je da pobedi po{to se tako digao. Meni je najva`nije da sam sve me~eve odigrao na visokom nivou - istakao je Federer.- Kada se zavr{io me~ i kada smo pri{li mre`i, pitao sam Del Potra da li je pro{ao, a on mi je odgovorio da ne zna.

PLEJ-OF PRVE LIGE

Spartak juri jubilarnu titulu U Subotici }e se danas odràti zavr{no takmi~ewe u okviru Prve rva~ke lige Srbije. Plej-of }e se odràti u sali O[ „Maj{anski put”, a za titulu }e se boriti doma}in Spartak, Partizan iz Beograda, Proleter iz Zrewanina i Radni~ki iz Kragujevca. Spartak ima devetnaest titula prvaka dràve, osvojili su je i pro{le sezone, ali im je ona oduzeta za zelenim stolom. To je jo{ jedan razlog vi{e da Suboti~ani pred svojim pristalicama osvoje dvadesetu - jubilarnu titulu. - Svi dobro znaju kako se rve u Subotici. I kada je Spartak bio najgori, svi su se bojali od nas. Ove godine je to jo{ izraènije jer zaista imamo ekipu koja je

Sreten Damjanovi}, trener Spartaka

ozbiqan kandidat za naslov prvaka - istakao je Sreten Damjanovi}, trener Spartaka, i najavio da je spremio nekoliko iznena|ewa za predstoje}e me~eve. Da je Spartak jedan od favorita potvrdio je i Davor [tefanek, kapiten i jedan od najuspe{nijih rva~a Spartaka. - Titulu ne mo`emo unapred da obe}amo, imamo protiv sebe kvalitetne rivale. Ono {to mo`emo da obe}amo je maksimalna borba i izgarawe za boje kluba do samog kraja - dodao je [tefanek. Takmi~ewe u O[ „Maj{anski put” po~iwe u 16 sati duelom Partizan - Radni~ki, od 16,45 na megdan izlaze Proleter i Spartak. Susret za tre}e mesto po~iwe u 18,45, a finale u 19,45. N. S.

SPORT

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

DANAS SE NA MARAKANI IGRA 137. VE^ITI DERBI

Zvezda i remijem Partizan ima ~uva tron kvalitet za pobedu Fudbaleri Crvene zvezde imaju priliku da u 137. ve~itom derbiju stave pe~at na sjajne rezultate i solidne partije ove jeseni. Na kontu lidera je ~ak 11 pobeda, uz jedan remi i samo dva primqena gola. Dakle, zakqu~ak se name}e sam po sebi, odbarana crvenobelih funkcioni{e besprekorno, mo`da je i garant da se protiv kom{ija mre`a mo`e sa~uvati. - Fudbal je kolektivan sport, a nas nikakvi rekordi ne zanimaju, niti ih jurimo. Jedini ciq je da pobe|ujemo i osvajamo trofeje. Mo`da je dobro {to smo u Kupu primili dva pogotka, jer smo izvukli pouke iz gre{aka koje smo pravili - konstatovao je iskusni {toper Slavoqub \or|evi}.

Slavoqub \or|evi}, {toper Crvene zvezde

I drugi defanzivac Milan Viloti}, koji }e de„Do{ao je i taj dan“, po~etak je navija~ke pesme bitovati u derbiju, ne mari mnogo zbog povoqnih koja ima dva kraja. Ukoliko Partizan danas izgustatisti~kih parametara. bi od Crvene zvezde onaj nepovoqniji deo pesme - Voleo bih, ako je mogu}e, da protiv Partizana oslikao bi wegove {anse za odbranu titule. Crno slavimo recimo rezultatom 11:10. Dakle, u svaki –beli na Marakani igraju me~ koji im moè doneduel ulazimo sa istim elanom i èqom da trijumti mnogo. fujemo, a ne da samo ne primimo gol. Izvenaredna Stawe na tabeli govori da ve~iti rival ima ~eje atmosfera u klubu, vidim da postoji veliko intiri boda vi{e. Kom{ije su primile i najmawe teresovawe publike, a ja mogu re}i da nemam tregolova, a i vezale devet uzastopnih prvenstvenih mu. Ose}am silnu radost {to }u biti akter ove pobeda. Partizan je nanizao pet trijumfa u Jelen predstave. Jednostavno, vredelo je trenirati kroz superligi, uz jo{ dva u Kupu i, ~ini se, u pravo ~itavu karijeru zbog ovavreme se vratio u formu. kvih trenutaka - isti~e Sve to uliva nadu grobariStankovi} na centru Viloti}. ma da vaqak moè do pobeStadion Crvene zvezde. Po~etak: 16,15 Zvezdi plus od ~etiri de u 137. derbiju. (TV - Foks). Sudija: Stankovi} (Beograd). boda otvara mogu}nost da Istorijat duela ve~itih CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} (Paremijem zadrì qutog riu kojima je Crvene zvezda vlovi}), Ninkov, Igwatijevi}, \or|evi}, vala na pristojnoj distanbila doma}in je daleko loViloti}, Isah, Savio, Bogdanovi}, Blace. {iji po Partizan. Crno– ì}, Perovi}, Leki}. - Generalno, mo`da bih beli su na 67 utakmica slaPARTIZAN: Boòvi}, Kneèvi}, Lobio zadovoqan bodom, ali vili samo 12 puta, {to kommi}, \or|evi}, Krstaji}, Fejsa, Tomi}, znam da navija~ima to ne {ijama daje ulogu favoriMoreira, Qaji}, Kleo, Dijara. bi prijalo. O~ekujem zanita. Me|utim, od 2007. vaqak mqiv duel, pun takti~kog je slavio ~ak dva puta, uz nadmudrivawa, pred verujem solidno popuwenim jo{ jedan trijumf u Kupu, pa popularna Marakana tribinama. Spremni smo da pruìmo maksimum i vi{e i nije tako neosvojiva. Ukupno, od posledda ne dozvolimo Partizanu da se protiv nas izvawih pet Partizan je dobio tri duela, a dva su zadi za slabije rezultate u sezoni - smatra Slavovr{ena nere{enim rezultatom. qub \or|evi}. Lamin Dijara, koji je u golgeterskoj seriji, ne Nisu èleli {toperi Zvezde da istaknu posebzna za poraz od Crvene zvezde. no fudbalere crno- belih od kojih im preti najve- Da, ima i pesma posve}ena tome. [alim se, na}a opasnost, ali je Viloti} izneo zanimqiv podaravno. [ta da kaèm, potrefilo se da je Partizan tak. bio u zaletu kada sam ja ovde do{ao. Imali smo - Jo{ uvek se ne zna ko }e na koga motriti, ali boqu ekipu i rezultati nisu izostali. Znam kakav ~iwenica je da brzi Dijara nije uspeo da matira je rivalitet izme|u klubova i uvek dajem svoj makodbranu ûkari~kog dok sam bio na Banovom brdu. simum – rekao je uvek raspoloèni Senegalac. Nastup rovitog kapitena Nikole Lazeti}a i Dijara je optimista pred derbi. daqe je pod upitnikom, mawih zdravstvenih pro- Po{tujem Zvezdu, igra odgovorno i ~vrsto i blema ima i golman Stamenkovi}. retko prima golove. Ipak, ne mislim da su boqi, Zvezda ulaè ogromne napore da organizacija jer su ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope. derbija, koji uvek nosi etiketu visok rizik, bude Iskoristili su momenat u kojem smo mi prebukina najvi{em nivou, a na osnovu procena adminirani i zaseli na ~elnu poziciju. [anse su 50:50 stracije o~ekuje se poseta od preko 30.000 gledasmatra Dijara. laca. Poseban motiv danas bi trebalo da ima BraziZ. Rangelov lac Kleo. Dijarin kolega iz napada igra u sve bo-

KUQANI U PO@AREVCU

SUBOTI^ANI U KRAGUJEVCU

Kraj crne serije

Golubovima prijaju gostovawa

Fudbaleri Hajduka gostuju u Poàrevcu, a nalaze se u prili~no nezavidnoj situaciji, iza wih su ~etiri vezana poraza i vi{e rovitih igra~a.No, i pored toga veruju da }e crnoj seriji do}i kraj. - Mladi radnik je ekipa koja u svaki me~ ulazi maksimalno motivisano i igra izrazito disciplinovano, pa je jasno da nas o~ekuje teàk zadatak da izvu~emo povoqan rezultat.Ali, u principu sve zavisi od nas, kako }emo u}i u utakmicu i da li }emo ispo{tovati dogovoreno. U susretu sa OFK Beogradom igrali smo sve do primqenog gola kvalitetno, taj model bi trebalo da primenimo i u Poàrevcu, s tim {to ne bi

PRVA LIGA SRBIJE NOVI SAD: Novi Sad - Dinamo IN\IJA: In|ija - Zemun SREMSKA MITROVICA: Srem - Radni~ki (S) ÊLAREVO: ^SK Pivara - Proleter APATIN: Mladost - Banat LUÂNI: Mladost - Beànija KRAQEVO: Sloga - Sevojno BEOGRAD: Teleoptik - Kolubara NI[: Radni~ki - Novi Pazar Utakmice po~iwu u 13 ~asova 1. Kolubara 2. Teleoptik 3. In|ija 4. Srem 5. Sevojno 6. Banat 7. Proleter 8. Dinamo 9. Novi Pazar 10. Beànija 11. Zemun (-2) 12. Novi Sad 13. Mlad. (A) 14. Mlad. (L) 15. Sloga (K) 16. Radni~. (S) 17. ^SK Piv. 18. Radni~. (N)

16 10 16 9 16 8 16 8 16 7 16 6 16 6 16 6 16 6 16 4 16 6 16 5 16 5 16 4 16 3 15 3 15 2 16 3

4 3 4 3 3 6 4 4 3 8 4 4 4 6 7 5 8 4

2 4 4 5 6 4 6 6 7 4 6 7 7 6 6 7 5 9

21:13 23:12 22:13 20:14 14:12 12:10 21:16 13:15 12:14 11:9 16:16 10:15 13:21 15:18 10:13 12:18 10:17 14:23

34 30 28 27 24 24 22 22 21 20 20 19 19 18 16 14 14 13

smeo da nas poremeti eventualno primqeni gol - ka`e trener Hajduka Sr|an Kova~evi}. Mladi stru~wak je vi{e puta isticao da je trenutno najva`nije psiholo{ki di}i ekipu. Je li se u tome uspelo? - Verujem da jeste. Hajduk je bio poznat kao ekipa koja ima karakter. Imali smo sastanke, analizirali i pri~ali sa igra~ima o tome i verujem da }e i zbog toga ekipa svih 90 minuta izgarati na terenu - nada se Kova~evi}. Gde su slabosti doma}ina, odnosno, gde je {ansa Hajduka? - Na{a {ansa je u tome da mi kontroli{emo igru i da mi budemo ekipa koja }e imati vi{e loptu u svom posedu. Ne smemo dozvoliti doma}inu da krene agresivno i napada~ki. Ne bih da otkrivam slabosti rivala, to je tema za na{u svla~ionicu, ali dobro smo ih analizirali i znamo koji su na{i aduti isti~e Kova~evi}. Prema svemu sude}i Hajduk }e se Mladom radniku suprotstaviti u slede}em sastavu: Manolov, Kozo{ (Duki}), Fejsa, Radanovi}, Trajkovi}, Bogi}, Jovanovi}, Ki{ (Maksimovi}), @ivanovi}, Davidov i Komazec. \. Bojani}

Mihajlovi} u Vojvodini Sve ~e{}a praksa je da biv{i fudbaleri novosadske Vojvodine, naro~ito oni koji `ive ili jo{ igraju u inostranstvu, pose}uju svoj nekada{wi klub po dolasku u Novi Sad. To je ju~e u~inio i nekada{wi proslavqeni reprezentativac i internacionalac u Italiji, a sada novope~eni fudbalski trener Sini{a Mihajlovi}, o ~ijem je talentu mnogo lepih re~i izneo {ef Vo{ine struke Branko Babi}. S. S.

Seriju dobrih rezultata fudbalera Spartaka Zlatibor vode u ligi prekinuo je poraz u Kupu na Marakani (2:3), {to nije poremetilo dobru atmosferu Suboti~ana pred gostovawe Metalcu. - Nalazimo se u dobroj formi i uz maksimalno uvaàvawe dobre ekipe Metalca verujemo da moèmo da ostvarimo dobar reultat na jo{ jednom gostovawu.Smatram da smo blago kvalitetniji i da bi to moglo da prevagne na na{ tas - kaè kapiten Vladimir Torbica. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode u jesewem delu sezone imaju vrlo dobar skor na gostovawima, u Beogradu su vezali tri pobede, pali su BSK, ûkari~ki i Rad, pa Vladimir Torbica u duelu s Lomi}em iz Partizana veruju da bi mogao da padne i Metalac. Voju Ubiparipa i Vidaka Bra- Vi{e smo osvojili bodova ti}a. na gostovawima nego pred svo- Pokazali smo i u me~u sa jim navija~ima, {to zna~i da na Zvezdom da moèmo vaqano da tu|im terenima igramo opu{teigramo i bez dvojci veoma kvanije. Ne vidim ni jedan razlog litetnih igra~a.Oni }e nam svada tako ne bude i ovoga puta. kako nedostajati, ali verujemo Zbog povreda Suboti~ani da }emo ispuniti ciq i bez wih }e biti slabiji za povre|ene - optimista je Torbica. N. S.

Brazilac Kleo predvodi}e napad Partizana

qoj formi i mogao bi biti pretwa svom nekada{wem klubu. - Ja sam igra~ Partizana i u~ini}u sve da postignem gol. Zvezdu cenim, ali emocije vi{e ne postoje. @elim pobedu kao i svi u klubu i povratak u borbu za titulu. Bi}e te{ko, ali verujem u uspeh – optimista je Brazilac. Na debiju u susretu ve~itih Kleo se ne pla{i delija. - Verovatno }e mi zvi`dati, ali to nije ni{ta ~udno. I u Brazilu je sli~no. Nestrpqiv sam da istr~im na teren - isti~e Kleo. I. Lazarevi}

JELEN SUPERLIGA – 13. KOLO Subota KRAGUJEVAC: Metalac - Spartak Zlatibor voda PO@AREVAC: Mladi radnik - Hajduk SMEDEREVO: Smederevo - BSK Bor~a BEOGRAD: OFK Beograd - ûkari~ki Stankom ÂÂK: Borac - Habitfarm Javor BEOGRAD: Crvena zvezda - Partizan Nedeqa BEOGRAD: Rad - Vojvodina KRU[EVAC: Napredak - Jagodina 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak ZV 6. Jagodina 7. Javor 8. Smederevo 9. Mladi radnik 10. Borac 11. Metalac 12. BSK Bor~a 13. Hajduk 14. Napredak 15. Rad 16. ûkari~ki

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

11 9 7 6 5 5 3 4 3 4 4 3 2 2 1 2

1 3 3 3 4 3 6 3 5 1 1 3 4 4 5 1

0 0 2 3 3 4 3 5 4 7 7 6 6 6 6 9

13 13 13 13 13 16.15 (TV) 13 13 (TV) 22:2 25:8 21:6 13:7 15:8 14:13 9:10 12:15 7:13 10:16 6:15 8:16 10:16 9:16 10:17 7:20

34 30 24 21 19 18 15 15 14 13 13 12 10 10 8 7

U slede}em kolu (5/6. decembra) sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina – Javor, KULA: Hajduk – Borac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Smederevo, JAGODINA: Jagodina – Metalac, BEOGRAD: ^ukari~ki – Mladi radnik, Partizan – OFK Beograd, BSK – Crvena zvezda, Rad – Napredak.

DANIJEL ALEKSI] O SUTRA[WEM GOSTOVAWU NA BAWICI

Vo{a prihvata ulogu favorita Fudbalere Vojvodine sutra o~ekuje gostovawe na Bawici. Gra|evinari ove jeseni niù slabe rezultate, ali prema op{toj oceni pruàju dobre igre u poqu, koje nisu adekvatno nagra|ene. Voda im je do{la do grla i u situaciji su da fleke vade protiv Novosa|ana. U Vojvodini znaju da tradicionalno te{ko izlaze na kraj s Radom, ali veruju da }e u nedequ biti uspe{niji od rivala. To potvr|uju i re~i Vo{inog mladog reprezentativca Danijela Aleksi}a. - O~ekuje nas te{ka utakmica s rivalom koji voli da se nadigrava. Nama takvi suparnici odgovaraju, ali je ~iwenica da na Bawici odavno nismo pobedili. Radu gori pod nogama, no, gra|evinari }e morati da potraè drugog protivnika za va|ewe. Vojvodina to nije, u svakom slu~aju – tvrdi Aleksi}. Napada~ crveno-belih isti~e i slede}e: - Prihvatamo ulogu favorita i potrudi}emo se da je na terenu opravdamo. Ako svi pruìmo maksimum i odigramo po`rtvovano, vrati}emo se kao pobednici – uveren je Aleksi}. Me~ na beogradskoj Bawici igra se sutra od 13 sati. S. S.

Danijel Aleksi}

SPORT

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKI DERBI U ZREWANINU: PROLETER–JUGOVI] (18)

Klopka za Jugovi}eve ti}e Rukometa{i Proleter Naftagasa izrazito motivisani i èqni pobede do~ekuju ekipu Jugovi}a iz Ka}a, koja je tradicionalno neugodan rival kada igra u Zrewaninu. Kao i pred svaku utakmicu, trener Bjelica nema na raspolagawu sve rukometa{e na treninzima, pa je te{ko predvideti ko }e istr~ati na parket. Dobra atmosfera u timu je i pred vojvo|anski derbi, jer igra~i èle da se u pravom svetlu prikaù doma}oj publici i osvoje izuzetno va`ne bodove u borbi za opstanak. Obe ekipe u svojim redovima imaju izuzetno mlade, ali perspektivne igra~e, pa treba o~ekivati bezpo{tednu borbu od prvog do posledweg minuta i po svemu sude}i ishod se ne}e ni naslutiti do posledweg sudijskog zvi`duka. - Odli~ne igre i osvojeni bodovi u posledwe dve utakmice daju nam za pravo da pred doma}om publikom u duelu sa uvek neugodnim Jugovi}em o~ekujemo pobedu - istakao je Vladimir Kneèvi}, kapiten Nafta{a. - Dobro smo

Vladimir Kne`evi} (levo), kapiten Proletera

VO[A GOSTUJE U NI[U

Novosa|ani umereni optimisti Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar odlaze u goste ekipi Naisusa, koja ove sezone na papiru slovi za jednog od najozbiqnijih kandidata u borbi za mesto u samom vrhu superliga{ke tabe-

Milorad Radi{i}

le. Me|utim, Ni{lije igraju promenqivo, tako da visoko rangirani Novosa|ani na jug putuju s velikom dozom optimizma, nadaju}i se da wihov doma}in ne}e biti na visokom nivou. - Ne zanosimo se mi puno u to {to je na{ rival izgubio neo-

radili ove nedeqe i pored zdravstvenioh problema nekolicine bitnih igra~a. Verujem, da ko god bude igrao u ovom derbiju moè da ima samo motiv vi{e da se dokaè pred na{im navija~ima i da kao ekipa pokaèmo da nismo zaboravili da igramo rukomet. Eventualan trijumf u ovom me~u za nas bi bio izuzetno bitan, jer bi nam ucrtao put ka opstanku. U Zrewaninu vlada veliko interesovawe za oavj me~, a posebno zbog ~iwenice da }e se vojvo|anski derbi odigrati u novoj hali sportova. - Ukoliko èlimo pobedimo, a ube|en sam da moèmo da je ostvarimo, potrebno je da svi igra~i pruè i vi{e od svog maksimuma. Pratio sam igre Jugovi}a i dobro ga skenirao, tako da za nas u stru~nom {tabu nema nepoznanica. Kao i u svakoj ovakvoj utakmici, potrebna nam je podr{ka navija~a, a sna`nom odbranom moèmo da napravimo klopku za popularne ka}ke pti}e - istakao je trener Zrewaninaca @eqko Bjelica. N. Jowev

~ekivano bodove. S obzirom na to da se radi o novom timu, bili su neuigrani, tako da te wihove promenqive igre ne smeju da nas uspavaju. Naisus je dobar tim, sastavqen od kvalitetnih pojedinaca i apsolutni su favoriti u dana{wem susretu - smatra sjajno krilo Novosa|ana Milorad Radi{i} i dodaje: - Me|utim, videli smo i to da su rawivi. U Ni{ idemo sa skrivenim optimizmom, bez optere}ewa. Ako ispunimo sve, ili ve}inu zadataka koje smo se dogovorili onda moè lako da se desi da se nada pretvori u stvranost. Ni{lijama je pobeda imperativ. Ve} su na svom terenu izgubili bodove od Dinama i Jugovi}a, pa ako bi se to desilo ve~eras wihov prioritetni ciq, izlazak na me|unarodnu scenu, bio bi znatno ugroèn. - Svesni smo te situacije, zato i o~ekujem da }e to biti utakmica na no`, prava mu{ka, borbena, ali o~ekujem da }e biti i pravog rukometa, zbog kojeg se dolazi u hale. Za razliku od nas oni }e biti pod optere}ewem, tu je na{a {ansa da uzmemo bodove i zadrìmo kurs kretawa ka Evropi - nagla{ava Radi{i}. J. Gali}

Ka}ka varka malog Marka Pravi sportisti ka`u da i u lo{im igrama treba prona}i povod za optimizam. A u bledom izdawu ka}kih rukometa{a, protiv Radni~kog, tra~ak nade u boqe igre Jugovi}a ulio je rezervista Marko Vasi}, hladnokrvnom i sigurnom realizacijom penala. Iako je dugo grejao klupu, ovaj skromni i brzonogi momak nije ustuknuo pred iskusnim golmanom Zlatanovi}em. Ho}e li i u Zrewaninu s Proleterom uslediti neka varka malog Marka? - Nadam se da ho}e i da }u napokon i ja proigrati, eksplodirati - ka`e Marko Vasi}. - Posle lo{eg izdawa cele ekipe u duelu s Radni~kim, idemo vrlo ambiciozno u Zrewanin. Porazom u duelu sa Kragujev~anima splasnuo je optimizam u va{im redovima. S druge strane, bodom osvojenim u Smederevu Zrewaninci su dobili dodatni impuls.

- Nadam se da je to bio samo na{ lo{ dan i da }emo nastaviti seriju dobrih igara i {to je jo{ va`nije dobrih rezultata. [to se ti~e Proletera, radi se o dobroj ekipi s kojom moèmo da se nosimo i nadigravamo, ali i verujem u nova dva boda. Pro{le godine ostvarili smo tri pobede u duelima sa wima (dve u prvenstvu, jednu u nacionalnom kupu). O~ekujem nastavak pobedonosne serije u me|usobnim duelima. Prvi put igra}ete u novoj, Kristalnoj dvorani. Da li to moè da uti~e na va{u igru? - Ne bi trebalo, naprotiv, samo moè da bude motiv vi{e za nadigravawe u novoj i lepoj dvorani. Mi idemo rastere}eni, a na Zrewanincima je ogroman pritisak, gori im pod nogama. Mi idemo da igramo rukomet i da uzmemo bodove - kategori~an je Marko Vasi}. J. Gali}

Dvome~ s Francuzima Iako je u prvi mah bilo planirano da rukometne reprezentacije Srbije i Francuske odigraju samo jedan prijateqski me~ u okviru priprema za Evropsko prvenstvo, koje }e se u januaru odr`ati u Austriji, dva saveza su se dogovorila da se svetski i olimpijski prvaci i orlovi sastanu dva puta. U sklopu zavr{nih priprema za Evropsko prvenstvo u Austriji, reprezentacija Srbije }e uzvratiti gostovawe Francuzima, a me~evi su zakazani za 10. i 12. januar. Orlovi, koji }e prvi deo priprema sprovesti u Krawskoj Gori, 9. januara putuju za Francusku, da bi dan kasnije u Tulonu od 17 ~asova, odigrali prvi me~ s doma}inom. Potom se sele u Marsej, gde }e 12. januara od 20 ~asova odigrati drugi me~, a sutradan se vra}aju u Srbiju.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - PO@AREVAC: Mladi radnik - NIS Vojvodina (19), QIG: Spartak - Partizan (19.30), KRAQEVO: Ribnica Smederevo (19). Viner {tedi{e ènska superliga - KLEK: Klek - Crvena zvezda (20.30), BEOGRAD: Po{tar - Tent (17), PANÊVO: Dinamo azotara - Vizura (17.30). Prva mu{ka liga - KOVIN: Bavani{te - NS As (17.30), NI[: Ni{ - Putevi Ivawica (16), VELIKO GRADI[TE: VGSK - @elezni~ar (19). Prva ènska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Vizura Super nova (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Vojvodina (19), LAZAREVAC: Kolubara - Radni~ki NIS petrol (16.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - [umadija (19). Druga mu{ka liga - sever FUTOG: NIS Vojvodina 2 Pertovaradin (20), RFU Spartak (14), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - Mladost Ekspans (20).

Druga ènska liga - sever NOVI SAD: Varadin BMG gradwa - Mladost (I) (15.30), VST - Kikinda (15), SREMSKI KARLOVCI: Partizan Zrewanin 023 (18), SREMSKA MITROVICA: Srem - Futog (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - BEÊJ: Be~ej - Vrbas (19), KIKINDA: Kikinda Partizan Megal (20), TURIJA: Mladost - Topola (19), MAGLI]: Spartak 2 - Magli} (17). Prva vojvo|anska ènska liga - sever - NOVI SAD: Novi Sad 2 - Futog vest (12.30), BA^KA PALANKA: Blok aut - Volej stars (14.30), KIKINDA: Ki 0230 - Merkur (16). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - RAVNI TO^POLOVAC: Hercegovina - Sloven (17). Prva vojvo|anska ènska liga - jug - NOVI SAD: NS tim Sloga (12), PANÊVO: Dinamo 2 - Banat Klek 2 (11), [ID: Maks - Prvi tempo (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - NOVI SAD: Vo{a - Mladost (14.30), Dubl - Pe-

trovaradin 2 (12), FUTOG: NS As 2 - Stra`ilovo (17), [ID: [id - Dunav volej (20).

Rukomet Superliga (m) - LAZAREVAC: Kolubara – Dinamo (19.30), PRIBOJ: Priboj – Smederevo (19), ZREWANIN: Proleter – Jugovi} (18), NI[: Naisus – Vojvodina (19), [ABAC: Metaloplastika – PKB (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda – Crvenka (19). Superliga (`) - ÂÂK: â~ak – Kikinda (18), ZAJEÂR: Zaje~ar – Kwaz Milo{ (19), JAGODINA: Jagodina – Naisa (19), PANÊVO: Dinamo – Medicinar (20). Prva liga (m) - NOVA VARO[: Zlatar – Dubo~ica (19), KOSTOLAC: Rudar – Vrawe (18), JAGODINA: Jagodina – Mladost TSK (16), NOVI PAZAR: Novi Pazar – Nova Pazova (19), VRBAS: Vrbas – Napredak (19), ZAJEÂR: Zaje~ar – BASK (17). Prva liga (`) - GORWI MILANOVAC: Metalac – @upa (18), TOVARI[EVO: Nopal – Cepelin (18), IN\IJA: @ele-

zni~ar – Napredak (19), ZREWANIN: Proleter – Ku~evo (15.30). Druga liga (m) - @ABAQ: @SK – Vojput (18), APATIN: Apatin – Jabuka (18), RUMA: Ruma – Sombor (19). Druga liga (`) - ADA: Halas Joèf – Vojvodina (18), APATIN: Apatin – Ravangrad (16). Prva vojvo|anska liga (m) JA[A TOMI]: Radni~ki – Obili} (19), SOMBOR: Kqaji}evo – Dolovo (18), KAÂREVO: Jedinstvo – Grafi~ar (19), NOVI BEÊJ: Jedinstvo – Sivac (18). Prva vojvo|anska liga (`) BUDISAVA: Mileti} – Obili} (17).

Aleksandar Stojanovi}

Stojanovi} propu{ta EP? Dugo se mu~i Aleksandar Stojanovi} sa povredom ramena. Bol je sve ja~i… Desni bek Kadetena i reprezentacije Srbije bio je na magnetnoj rezonanci u sredu, a prve prognoze nisu dobre. - Izgleda da je stradala tetiva na levom ramenu - rekao je Stojanovi}. - Ve} godinu dana me boli rame, ali igram. Uradio sam tri magnetne resonance, dve u Sloveniji i jednu u Srbiji, i ni{ta nisu pokazale. To mi je dalo nadu da nije ni{ta stra{no… Ali, bol je sve ja~i. Sada ne mogu da dobacim loptu do gola. On dodaje da je deset lekara kod kojih je bio tvrdilo da mu nije ni{ta. - U Kopru su ~ak mislili da se foliram. Sada mu preostaje da ~eka. - ^ekam izve{taj lekara specijaliste. Rekli su mi da je pitawe trenutka kada }e se tetiva otka~iti. Za ovakvu vrstu povrede sledi pauza od tri nedeqe do tri meseca - zakqu~io je Aleksandar Stojanovi}. A Evropsko prvenstvo u Austriji je u januaru 2010.

ZANIMQIVOST

Mafija omamqivala fudbalere? Advokat jednog od optu`enih za name{tawe fudbalskih utakmica u evropskim takmi~ewima Burhard Beneken izjavio je da su lekari ekipa i kuvari u hotelima sedativima omamqivali igra~e kako bi lak{e manipulisali wima. On je kazao da su organizatori name{tawa utakmica lekaru jedne slovena~ke ekipe dali sedative kojima je trebalo da omami svoje fudbalere.

Beneken je branilac jednog od 15 uhap{enih u Nema~koj u okviru najve}e istrage o name{tawu utakmica u istoriji evropskog fudbala. Evropska fudbalska unija (UEFA) saop{tila je da se pod istragom nalazi oko 200 utakmica nacionalnih prvenstava, kvalifikacija za Ligu Evrope, Ligu {ampiona i Evropskog prvenstva za mlade.

Lampard odbio le~ewe u Beogradu Fudbaler êlsija Frenk Lampard proveo je oko sat vremena u ordinaciji doktorke Marijane Kova~evi} u Beogradu u dru{tvu klupskog lekara Brajana Ingli{a, ali je igra~ londonskog kluba procenio da masirawe kowskom placentom nije za wega i odlu~io je da se odmah vrati u Englesku. êlsi je poslao Ingli{a u Beograd sa Lampardom kako bi se uverio u ispravnost tretmana kod doktorke Kova~evi}. Lampard (31) je pokidao butni mi{i} na treningu reprezentacije 12. novembra, a prema prvim procenama lekara fudbaler êlsija trebalo je da pauzira {est nedeqa. On }e najverovatnije igrati za êlsi u nedeqnom me~u protiv Arsenala, iako je odbio da se podvrgne tretmanu kod doktorke Kova~evi}, koja je pa`wu stranih i doma}ih medija privukla kada je pro{le nedeqe u britanskoj {tampi objavqeno da su se kod we le~ili Robin van Persi iz Arsenala,

Frank Lampard

Pablo Zabaleta i Vensan Kompani iz Man~ester sitija, kao i ~lanovi Liverpula Josi Benajun, Glen Xonson, Albert Rijera i Fabio Aurelio.

Ne poma`u ni vraybine Jedan od pacijenata sada ve} slavne doktorke Marijane Kova~evi}, Ivan de la Pewa, ozbiqno razmi{qa o zavr{etku

Kuglawe Druga vojvo|anska liga, sever (m) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Dunav (16).

Stoni tenis Pozivni turnir za Top 24 za mu{karce - @ITI[TE: Sala O[ “Sveti Sava” (10). Pozivni turnir za TOP 24 za devojke – SENTA: Klupska sala (11). Ivan de la Pewa

karijere. Biv{i {panski reprezentativac razmi{qa da zavr{i karijeru po{to ne uspeva da se izbori sa sve ~e{}im povredama. Ovaj 33-godi{wi fudbaler sredine terena Espawola ve} dve i po sezone ~e{}e me~eve gleda sa tribina nego {to je na terenu. - Ne mogu normalno ni da treniram, pa nije ni ~udno {to sve ~e{}e razmi{qam da zavr{im karijeru. Ose}am da bih mogao jo{ da igram jer voqa postoji, ali samo ako uspem da se izborim sa povredama - izjavio je Ivan de la Pewa.

DNEVNIK NOVI SAD DO^EKUJE KRAQEV^ANE

Ma{incu samo pohvale Iznena|uju}e lo{ strat i slabe igre ostale su iza ko{arka{a Novog Sada, koji su trijumfom u gradskom derbiju u pro{lom kolu kona~no izjedna~ili odnos ovosezonskih pobeda i poraza (4-4), a posle dana{weg me~a s Ma{in-

~eta trenera Nemawe Danilovi}a nastupi}e ve~eras kompletna. - Ma{inac je preporo|en od dolaska trenera \oki}a i pod wegovim vo|stvom dva puta su pobedili, igraju mnogo agresivnije i vidi se timski duh u igri, za razliku od nekih prethodnih me~eva koje sam gledao. Udarne igle ekipe su Bjegovi}, Radulovi} i ^upkovi}, ali imaju jo{ deset igra~a u rotaciji i svaki od wih mo`e da odigra odli~no. Na ovom me~u ono {to ide na vodenicu Kraqev~ana je ~iwenica da mogu potpuno rastere}eno da odigraju protiv nas, jer nemaju {ta da izgube, mogu samo da dobiju - istakao je trener Novosa|ana Nemawa Danilovi} i okrenuo se stawu u svojoj ekipi: - Nama bi pobeda mnogo zna~ila iz tri razloga, najpre da overimo trijumf iz gradskog derbija, zatim da do|emo do pozitivnog skora i da se psihi~ki podignemo za nastavak prvenstva. Bilo je sitnih povreda i bolesti, ali }emo odigrati u istom sastavu kao u pro{lom me~u. ReNemawa Danilovi} Foto: F. Baki} spektujemo ekipu Macem iz Kraqeva nadaju se da }e {inca, ali smo svesni svojih u}i u pozitivu. Interesantno kvaliteta, kao i mana. @elimo je pomenuti da su Novosa|ani pobedu i verujem da }emo je i trijumfovali na ~etiri utakostavriti - istakao je Danilomice kada su odigrali u punom vi}. sastavu, a kada je neko od igraUtakmica Novi Sad - Ma{i~a falio gubili su. Uprkos nac igra se u maloj sali Spensa sitnim povredama i bolestima, u 20 ~asova. M. Risti}

SPORT

subota28.novembar2009.

TRENER PARTIZANA DU[KO VUJO[EVI] POSLE POBEDE NAD OLIMPIJAKOSOM

Ostanimo na zemqi Trener Partizana Du{ko Vujo{evi} je za prethodnih osam godina u Evroligi imao i senzacionalnijih pobeda od ove nad Olimpijakosom (86:80).Posle utakmice, opredelio se za diskretno likovawe, istovremeno poru~iv{i svojim igra~ima da nema razloga za poletawe u visine. - Kriza je kada se godinama ne osvajaju trofeji, a ne kada se izgube dve utakmice zaredom... Mi jo{ imamo problema u funkcionisawu. Imamo dvojicu novih stranaca, klince koji nisu bili deo sistema. Kada pobedimo Olimpijakos treba da ostanemo sa obe noge na zemqi. Isto tako moramo da ostanemo uspravni kada nam ne ide - rekao je Vujo{evi}. On je naglasio da ko{arka{ki klub ne}e dozvoliti da kao fudbaleri Partizana, posle poraza na evropskoj sceni potpadnu pod uticaj komentara sa strane, pa da se to odrazi i na u~inak u doma}em prvenstvu. - Mi smo jo{ neuigrani. Doga|a se da se sudare dvojica igra~a, jer je potrebno vreme da se do|e do automatizma u timskim kretwama. Nismo jaki kao pre godinu dana, ali bi}emo borbeni. Na{ rast ne}e biti linearan. Bi}e tu i padova, me|utim, tek je uspon posle pada ono pravo. Vujo{evi} je ostao dosledan sebi, po{to se i ovog puta osvrnuo na te{ku finansijsku situaciju u klubu. - Novi dobri rezultati trebalo bi da probude interes pravih partizanovaca, ali i onih koji su du`ni da ~uvaju bitne stvari u ovoj dr`avi. [to se ti~e doga|aja na parketu, strateg crno-belih se zahvalio publici na pru`enoj podr{ci, a nije bio previ{e o{tar u kritici onih koji su u

Senzacionalni pobednici u me~u s Olimpijakosom: ko{arka{i Partizana

nekoliko navrata doveli me~ na ivicu prekida. - Na po~etku je vi|ena slika za pam}ewe, to je predstavqawe Beograda na najboqi na~in. Naravno, trebalo bi da i navija~i budu malo disciplinovaniji. Ali oni su svojom verom u uspeh preneli obavezu na igra~e. Obarawe na kolena protivnika zvu~nog imena zna~i mnogo, na vi{e na~ina. - Ostajemo u trci za ne{to {to nije ni obaveza, niti je realno - mislio je na plasman u Top 16 Evrolige. - Posle nekoliko poraza, vra}eni su samopouzdawe, at-

mosfera i vera publike, kojoj dugujemo veliku zahvalnost. Ekipa je odigrala sa puno emocija i borbenosti. Vratio se Bo`i}, koji nije ubacio mnogo toga, ali ima liderski kapacitet i poma`e da se na terenu uspostavi hijerarhija. I Ra{i} je pokazao svoje kvalitete. On je mo`da i najboqi {uter u Partizanu. Nadam se da smo, pored utakmice, dobili i wega - izjavio je Vujo{evi}. Mo`da i kqu~na za pobedu bila je prva ~etvrtina, u kojoj su crno-beli gubili sa devet poena razlike, ali su brzo uspeli da se vrate u rezultatski egal.

U drugom poluvremenu je odbrana podignuta na daleko vi{i nivo. Pirejci su od 37 poena u tom delu utakmice ~ak 22 postigli sa linije slobodnih bacawa, dok su iz igre bili precizni svega sedam puta za 20 minuta! - Igra~i su bili stegnuti na po~etku, krenulo se sa strahom. Ja ne ~itam sajtove i novine, ali oni verovatno ~itaju i bili su svesni kakva atmosfera vlada u javnosti. Ali ovakva utakmica nije mogla da bude odlu~ena na po~etku. Olimpijakos je prerano poveo, verovao sam da }emo se vratiti - tvrdi Du{ko Vujo{evi}.

NIS VOJVODINA U PO@AREVCU (19)

I nekompletni mogu do bodova Po povratku iz Ruzone ne da da iza|emo na teren sije odbojka{i NIS kompletni. U Poàrevcu }emo Vojvodine nisu imali nastupiti bez Gabrijela Radimnogo vremena za od}a, a na na{u sre}u oporavqa mor, ve} su zapo~eli mini cise Borislav Petrovi} - istaklus priprema za prvo kolo kao je sportski direktor Nikodrugog dela prvenstva i me~ s la Mari}. Mladim radnikom u PoàrevSvega dva ili tri igra~a Vocu. Novosa|ani su u prvom kolu {e nisu imali problema s polagano i veoma nadahnutom vredama u sedam kola prvanstva, igrom maksimalno porazili Poàrevqane i prekinuli lo{u tradiciju, ali ovoga puta bi}e nekopletni zbog povreda koje nikako da ih zaobi|u. - Na po~etku prvenstva uspeli smo da prekinemo lo{iju tradiciju u duelima s Poàrevqanima, bar kada je doma}i teren u pitawu, a sada }emo poku{ati da isto u~inimo u gostima. Imao je Mladi radnik problema u nekoliko kola, ali je u posledwem me~u pobedio Partizana (3:0) i ìvnuo, bodovno i igra~ki. Verujem da }e nas do~ekati veoma motivisani i èqni revan{a. Treba ista}i da su Aleksandar Veselinovi} u odnosu na prvi me~ Poàrepa zato se trener Nikola Salavqani malo izmenili sastav. ti} konstantno nalazi u proOti{ao je Ivica Jevti}, a doblemu kako da, na treninzima i {ao tehni~ar Darko Bojkovi}, na utakmicama, na|e formulu ina~e na{ biv{i prvotimac. za dobru igru. Pred gostovawe u Kada smo mi u pitawu, moramo Poàrevcu on je rekao da ekipu priznati da nas je put u Rusiju o~ekuje teàk period od petnaizmorio, ali nam je u~e{}e na estak dana, jer predstoje, osim turniru mnogo zna~ilo. [teta utakmica u doma}oj ligi, i me~ je samo {to nam se od starta seu evropskom êlenx kupu.

- Bez obzira na rezultat, iskustvo u Rusiji bilo je veoma pozitivno i sigurno da }e nam mnogo zna~iti. U 50 odsto setova pokazali smo da moèmo da se nosimo sa izuzetno jakim evropskim ekipama, a i svi igra~i su dobili {ansu, {to je dobro, jer }e nam u narednim utakmicama i te kako trebati pomo} s klupe. Ukoliko ponovimo dobru igru iz prvog me~a s Mladim radnikom i ako atmosfera bude na nivou, moèmo da o~ekujemo dobar ishod i u Poàrevcu. Motiv mora da postoji, a rezultati }e do}i kao proizvod kvalitene igre i vaqanog pristupa - naglasio je Salati}. Prima~ Aleksandar Veselinovi} upozorio je da Mladi radnik do~ekuje Vojvodinu re{en da se pokaè boqe nego na premijeri prvenstva i da }e sve u~initi ne bi li obogatio bodovni saldo. - Posle pobede nad Partizanom Foto: F. Baki} Poàrevqani su sigurno dodatno motivisani i siguran sam da }e odigrati boqe nego u na{em prvom ovosezonskom duelu. Bez obzira na to, verujem da ako svi pruìmo maksimum, smawimo broj gre{aka i odigramo borbeno, èqeni rezultat ne}e izostati jasan je Veselinovi}. M. Risti}

SVET

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

OSMA RUNDA RUSKO-AMERI^KIH PREGOVORA O STRATE[KOM OFANZIVNOM NAORU@AWU

Lavrov: Sporazum u roku koji su postavili predsednici MINSK, MOSKVA: Rusija i SAD potpisa}e nov sporazum o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoruàwa „po nalogu predsednika i u rokovima koje su postavili, ~im bude zavr{en“, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Lavrov je rekao da ne odgovaraju stvarnosti medijski izve{taji da se odlaè potpisivawe sporazuma koji }e zameniti postoje}i, ~iji je rok vaèwa do 5. decembra. Kako je iz Minska prenela agencija Itar-Tass, Lavrov je, istovremeno izrazio sumwu da nau~ni saradnici na koje se po-

zivaju mediji u tim vestima mogu da imaju vi{e informacija od ~lanova zvani~nih delegacija. Ruska dr`avna agencija je, tako|e, prenela izjavu zvani~nog predstavnika Ministarstva inostranih poslova Rusije Andreja Nesterenka da se ne razgovara o usvajawu bilo kakvih prelaznih dokumenata u slu~aju da novi sporazum ne bude potpisan do 5. decembra. „U @enevi se nastavqaju intenzivni rusko-ameri~ki pregovori o sporazumu o strate{kom ofanzivnom naoru`awu“, rekao je Nesterenko, dodaju}i da delegacije rade neprekidno.

POJAS GAZE

„Mnogo je ve} u~iweno, do{li su u su{tini do fini{a“, rekao je predstavnik ruskog MIP-a i dodao da „jo{ ostaju principijelna pitawa, koja zahtevaju re{ewa“ i da je pa`wa usmerena na tra`ewe „uzajamno prihvatqivih kompromisa i dolazak do kona~nih formulacija do 5. decembra“. „[to se ti~e organizacionih pitawa potpisivawa dokumenata - ponovo podvla~imo, nije to sad glavno“, rekao je Nesterenko. Aktuelni sporazum (START-1) isti~e 5. decembra a trenutno se u @enevi odr`ava osma runda pregovora dve delegacije,

Sergej Lavrov

koja, po navodima Itar-Tas sa, treba da bude nastavqena sve do 5. decembra. (Tanjug)

VELIKA BRITANIJA O INVAZIJI NA IRAK

SAD imale sopstveni raspored

Vazdu{ni napad Izraela GAZA: U vazdu{nom napadu izraelske vojske na pojas Gaze povre|ena su najmawe ~etiri Palestinca, saznaje se ju~e uju-

tro iz palestinskih bezbednosnih izvora. Meta napada bili su ciqevi nedaleko od izbegli~kog logora Xabalija, na severu pojasa Gaze.Izraelska vojska nije ni potvdila ni demantovala da je izvela ju~era{wi napad, ali je saop{tila da je ju~e spre~ila palestinski napad na izraelsku luku na Crvenom moru, nedaleko od granice sa Egiptom. (Beta-AFP)

LONDON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave sledile su sopstveni vojni raspored za invaziju na Irak 2003. godine, ne dozvoqavaju}i diplomatiji da preuzme vode}u ulogu, izjavio je ju~e biv{i britanski ambasador u Ujediwenim nacijama Xeremi Grinstok, ~etvrtog dana istrage o britanskoj ulozi u ira~kom ratu.Opasnost koju je, kako se smatralo, predstavqao Irak, mogla je da se otkloni putem Ujediwenih nacija „samo u skladu sa rasporedom koji su utvrdile SAD“, istakao je Grinstok. Biv{i britanski ambasador je, tako|e, ocenio da inspektorima svetske organizacije pre invazije nije biYeremi Grinstok lo dato dovoqno vremena da sprovedu istragu o oru`ju za mawa tada{weg ira~kog lidera Sasovno uni{tewe, koje je navo|edama Huseina sa vlasti takvo no kao glavni razlog za rat, jaoru`je nije prona|eno, Grinstok vqa Rojters. Iako nakon svrgavaje izrazio uverewe da je Irak,

AUSTRIJA

ipak, nesto skrivao. On je, peto~lanom odboru koji je imenovala britanska vlada, rekao da je rat bio „svakako izvestan“, ~ak da je Amerika pristala da upotrebu sile odloì do oktobra 2003, ali da bi kampawa u tom slu~aju imala ve}u legitimnost. Invazija na Irak 2003. godine nije bila nezakonita, ali je wena legitimnost bila „pod znakom pitawa“, jer nije ostvarena ve}inska podr{ka me|u ~lanicama UN, niti ve}inska podr{ka u Velikoj Britaniji, smatra Grinstok, koji se na poloàju ambasadora u UN nalazio od 1998. do 2003. godine. Istraga o utvr|ivawu razloga za u~e{}e Velike Britanije u invaziji na Irak i u posleratnom angaòvawu u toj zemqi nastavi}e se u ponedeqak.

EKS-JU

Rasmusen s Ro}enom i Vu~ini}em PODGORICA: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen saop{tio je u Podgorici da alijansa „ostaje dosledna“ politici otvorenih vrata i da „posebno ceni“ odluku Crne Gore da po{aqe vojnike u Avganistan, saop{teno je iz crnogrske vlade. Rasmunsen se preksino} sastao sa ministrima odbrane i inostranih poslova Borom Vu~ini}em i Milanom Ro}enom. Posetu Podgorici nastavqa susretima sa predsednicima dr`ave, skup{tine i vlade sa kojima bi trebalo da razgova-

ra o izgledima Crne Gore da u decembru dobije Akcioni plan za ~lanstvo (MAP) u NATO. Rasmunsen posle Podgorice putuje u BiH koja je tako|e nedavno zatra`ila prijem u MAP. Uo~i dolaska u region on je izneo dilemu „da li je vreme“ da Crna Gora i BiH dobiju poziv za MAP. „Cenimo napredak koji su postigle obe zemqe, ali one i daqe imaju dosta posla da urade. Mawe u Crnoj Gori, mnogo vi{e u Bosni“, kazao je Rasmunsen, a preneli podgori~ki mediji. (Beta)

Mesi}eve izjave zlonamerne BAWALUKA: Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} izjavio je ju~e da su politi~ke ocene koje hrvatski predsednik Stjepan Mesi} daje o situaciji u BiH jednostrane, tendenciozne i zlonamerne i da predstavqaju nedopustivo me{awe u unutra{we stvari druge dr`ave. „Nismo zaboravili wegovu ulogu razbija~a biv{e dr`ave, kojoj je bio na ~elu. Posledwih 20 godina Stjepan Mesi} je aktivan u politici i za svih tih 20 godina jedan je od glavnih krivaca za lo{e politi~ke od-

nose u regiji“, istakao je Radmanovi} u saop{tewu. On je ocenio da Mesi} u javnim istupima otvoreno pru`a podr{ku politi~kim predstavnicima samo jednog, bo{wa~kog naroda u BiH, a kritikuje politi~ke predstavnike druga dva naroda u BiH, Srba i Hrvata. „Mesi} se predstavqa prijateqem BiH, a za 10 godina wegovog mandata na ~elu Hrvatske, sva otvorena pitawa izme|u dve zemqe koja je zatekao na po~etku mandata jo{ uvek su mrtvo slovo na papiru“, ka`e Radmanovi} u saop{tewu.

Bajramska sve~anost u Begovoj yamiji SARAJEVO: Centralna sve~anost obele`avawa Kurban bajrama u Bosni i Hercegovini, odr`ana je ju~e ujutro u Sarajevu u Gazi Husrevbegovoj xamiji. Kurban bajram je uz ramazanski, najve}i islamski praznik koji traje ~etiri dana. Uz wega se vezuje obred prino{ewa `rtve bogu, odnosno obaveza klawa ovna i hodo~a{}e u Meku, odnosno haxiluk.

Poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Ceri} poru~io je ju~e da qudi treba {to vi{e da se pribliè bogu, „jer onaj koji je blizak bogu, blizak je i ~oveku kome treba qudska qubav i pomo}“, rekao je Ceri}. On je na kraju poèleo da „Kurban-bajram vrati veru i nadu u boqi i sre}niji ìvot i da me|u qudima vlada sloga“. (Beta)

AVGANISTAN

Osuda iranskog nukleranog programa BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila je ju~e rezoluciju u kojoj se kritikuje iranska politika razvoja nuklearnog programa. Prema saznawima agencije Aso{ijeted pres (AP), za usvajawe rezolucije glasalo je 25 od ukupno 34 predstavnika dr`ava u bordu IAEA. Rezoluciju su podr`a-

li, pored ostalih, Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka. Izvor AP-a navodi da se u rezoluciji kritikuje iransko nepo{tovawe zabrane oboga}ivawa uranijuma koju je usvojio Savet bezbednosti UN. Tako|e se kritikuje izgradwa novih nuklearnih postrojewa u Iranu i zahteva od vlasti u

Rat }e trajati do odlaska osvaja~a

Teheranu da odmah prekinu radove. IAEA u rezoluciji navodi da nije utvr|eno da je iranski nuklearni program usmeren iskqu~ivo u miroqubive svrhe. Izra`ava se „ozbiqna zabrinutost“ da Iran prikriva razvoj svog vojnog nuklearnog programa. (Beta-AP)

KABUL: Lider islamisti~kih pobuwenika u Avganistanu Gulbudin Hekmatjar izjavio je da }e se rat u toj zemqi nastaviti do „odlaska osvaja~a“ i formirawa islamske vlade. „Ameri~ke snage se suo~avaju sa porazom i priznaju da ne mogu da pobede otpor. Avganistanska vlada i weni strani saveznici priznaju da brojni regio-

ni nisu pod wihovom kontrolom i da nije osigurana bezbednost glavnih puteva i vojnih baza“, naveo je u poruci Hekmatjar povodom muslimanskog praznika Kurban-bajrma. „Na{i neprijateqi treba da znaju da se ovaj rat ne}e prekinuti do bezuslovnog povla~ewa osvaja~kih snaga iz cele zemqe. Kada se zavr{i strana uprava,

vlast }e preuzeti privremena vlada koju prihvataju sve strane i koja predstavqa ceo avganistavnski narod“, naveo je lider naoruàne grupe i islamisti~ke partije Hazb-e-Islami. Predsednik Avganistana Hamid Karzai ponovo je ju~e pozvao talibane i Hazb-e-Islami da poloè oru`je i angaùju se na obnovi zemqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da su francuska elektrodistribucija EDF i ruski „Gasprom“ skopili sporazum o ulasku EDF-a u ruski projekat izgradwe gasovoda Ju`ni tok. „Upravo je zakqu~en sporazum EDF-Gasprom o ulasku Francuske u projekat Ju`ni tok“, rekao je Putin u Rambujeu, gde je ju~e sa francuskim zvani~nicma razgovara o saradwi.

TOMI HILFIGER Ameri~ki modni kreator Tomi Hilfiger prodao je luksuzno imawe u Konektikatu za 20 miliona dolara - sumu osam miliona mawu od one koju je tra`io. Ku}a povr{ine 1.860 kvadratnih metara u Grini~u, ima osam spava}ih soba i devet kupatila, vinski podrum sa 2.000 boca, zatvoreni ko{arka{ki teren, saunu, salu za masa`u i ku}ni bioskop.

ROBI VILIJAMS Britanski peva~ Robi Vilijams je, kako se ~ini, zaoprosio svoju devojku u jednoj radio emisiji emitovanoj u`ivo na australijskom radiju. Vilijams se obratio svojoj devojci koja je bila u studiju, re~ima: „Ajda Fild toliko te volim. Da li bi pristala da bude{ moja verenica do kraja sveta?“ „Volela bih da budem tvoja verenica zauvek“, uzvratila je ona.

ZAVR[ENA PETA I POSLEDWA OVOGODI[WA MISIJA AMERI^KE SVEMIRSKE AGENCIJE NASA

„Atlantis“ se vratio na Floridu KEJP KANAVERAL: Spejs {atl „Atlantis“ sleteo je ju~e u svemirski centar „Kenedi“ na Floridi, posle 11dnevne misije u okviru koje je isporu~io vi{e tona opreme Me|unarodnoj kosmi~koj stanici (MKS). Ju~era{wim sletawem „Atlantisa“ zavr{ena je peta i posledwa ovogodi{wa misija ameri~ke svemirske agencije NASA. Astronautima ovog spejs {atla se na putu ka Zemqi pridru`ila i in`ewer MKS Nikol Stot. Za {est dana }e jo{ tri ~lana posade MKS napustiti stanicu, koja }e, tako, prvi put od 2006. godine, ostati sa samo dva astronauta. SAD }e svoju flotu od tri svemirske letelice de-

finitivno povu}i, iz bezbednosnih razloga i visokih tro{kova odr`avawa, tokom 2010. godine, nakon obavqawa jo{ pet misija, koje }e omogu}iti privo|ewe kraju izgradwe i opremawa MKS, vredne 100 milijardi dolara. Me|unarodnu kosmi~ku stanicu, koja predstavqa zajedni~ki projekat 16 zemaqa na kome se radi 11 godina, nakon toga }e snabdevati ruske, evropske i japanske teretne svemirske letelice. Astronauti }e iskqu~ivo leteti na ruskim svemirskim kapsulama „Sojuz“. Dolazak zamene o~ekuje se 23. decembra, a posada MKS }e ponovo biti u punom {esto~lanom sastavu tek u martu.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

Novi proizraelski lobi za mir s Palestincima Glas Amerike meri~ko-izraelski komitet za javnu politiku, poznatiji kao Ejpek, ve} je decenijama vode}i proizraelski lobi u Sjediwenim Dràvama, sa oko 100 hiqada ~lanova od ukupno oko {est miliona pripadnika jevrejske zajednice u Americi. Me|utim, u Va{ingtonu se pojavio novi proizraelski lobi, koji se zove Xej strit, po va{ingtonskoj ulici u kojoj je wegovo sedi{te. Proteklih dana, odràna je prva nacionalna konferencija Xej strita, na kojoj je u~estvovalo oko 1.500 odu{evqenih delegata i mnogo govornika iz Izraela i Sjediwewih Dràva. Neki tvrde da je konferencija ozna~ila po~etak pokreta koji se zalaè za nov na~in obnavqawa bliskoisto~nog mirovnog procesa. „Hteli bismo da Sjediwene Dràve i me|unarodna zajednica budu aktivne u pregovorima. @elimo okon~awe ovog konflikta,“ izjavio je Xeremi Ben-Ami, izvr{ni direktor Xej strita, na prvoj nacionalnoj konferenciji te nove organizacije. Xej strit je novi proizraelski lobi u Va{ingtonu, koji je posve}en okon~awu izraelsko-palestinskog sukoba i uspostavqawu palestinske dràve. Organizacija je osnovana pre 18 meseci. Xej strit je otada pridobio {iroku podr{ku u Americi i Izraelu, ali nema podr{ku Izra elske vlade. ^lanovi organizacije kaù da je brzi uspon Xej strita odraz podele koja vlada me|u ameri~kim Jevrejima, ~iji sve ve}i broj podràva stvarawe palestinske dràve i protivi se izgradwi jevrejskih naseqa na okupiranoj Zapadnoj obali. Izraelska ofanziva u Pojasu Gaze pro{log januara {okirala je mnoge ameri~ke Jevreje, navo-

Hrvatski „klan“ name{tao utakmice Doj~e vele akon {to je nema~ko pravosu|e povelo istra`ni postupak u novom kladioni~arskom skandalu u kome glavnu ulogu imaju Hrvati, bra}a [apina, u Nema~koj se pomno analizira na~in funkcionisawa tog kriminalnog miqea. Glavno àri{te name{tawa rezultata o~ito je Berlin. A to je i rodni grad „klana [apina“, kako pomenutu bra}u zovu nema~ki mediji. U glavnom gradu Nema~ke kladioni~arski biznis cveta. U takozvanim sportskim barovima nema sporta na koji ne moète da se kladite. Uz standardni program koji ~ine razne evropske fudbalske lige, tu su i egzoti~nije discipline: portugalska odbojka{ka liga, kowske trke u Rumuniji ili ènski fudbal u Finskoj. U Berlinu trenutno radi oko 100 takvih kladionica. Kako javqa list „Belriner morgenpost“, hrvatski kladioni~arski „kraq“, Ante [apina na tom biznisu je proteklih godina zaradio pravo bogatstvo - i to na legalan na~in. Me|u ostalim osumwi~enima preovladavaju isto~ni Evropqani, uglavnom sa Kosova, prenosi nedeqnik „[pigl“. U Nema~kim kladionicama, ukqu~uju}i i internet, go-

di{we se, prema procenama stru~waka, zabeleì promet od oko tri milijarde evra. Iako je sada jasno da je klupko tek po~elo da se odmotava i da su dosada{wa otkri}a samo „vrh ledenog brega“, portparol Nema~kog fudbalskog saveza Harald [tenger poùrio je da objasni: „Definitivno moèmo da kaèmo da UEFA, kao i sistemi Nema~kog fudbalskog saveza za nadgledawe kladioni~arskog trì{ta, nemaju nikakve indicije o manipulacijama utakmica u Nema~koj.“ Na~in laìrawa utakmica objasnio je jo{ sudija Robert Hojzer, koji je pre nekoliko godina dobio doìvotnu suspenziju zbog u~e{}a u takvom laìrawu: podmiti se sudija, i uz wega jo{ samo par igra~a koji sabotiraju rezultat u povoqnom trenutku. Ukoliko je re~ o posebno va`noj utakmici, mogu}e je i angaòvawe rezervne kombinacije igra~a, o kojoj glavni protagonisti ne znaju ni{ta. Nema~ki kriminalisti~ki ured ve} odavno upozorava da se radi o „kladioni~arskoj mafiji koja dela globalno“. Smatra se da je u Berlinu u name{tawe fudbalskih rezultata ukqu~eno do stotinu qudi. Glavna sedi{ta globalne kladioni~arske mafije su u Kini, Maleziji, Tajvanu i Singapuru. Sre}ko Mati} / Sa{a Boji}

Pli{ana demokratija – mlada, a ve} umorna e{ki predsednik Vaclav Klaus objasnio je za{to na 20. godi{wicu ~ehoslova~ke pli{ane revolucije dràva uop{te ne slavi, ve} obeleàvawe prvi put prepu{ta samim êsima, wihovim gra|anskim inicijativama i nekada{wim disidentima: „Nismo mi Nemci da slavimo pompezno. Boqe je ovako skromno, kakvi smo mi i kakva je bila na{a revolucija”.

Slovaka eksplodira na ulicama i da kao pretposledwi u sovjetskoj sferi, zveckawem kqu~eva, otera komuniste. êsi danas priznaju samo jedno ne`na, pli{ana revolucija jeste bila najve}i doga|aj u savremenoj istoriji wihove domovine. âk 69 odsto u najnovijoj anketi agencije STEM tvrdi da je vredelo iza}i na ulice i promeniti sistem. Me|utim, wihova tek 20-godi{wa demokratija toliko je umorna da se oko svega ostalog êsi spore. Tre-

“Nismo mi Poqaci. Mi stalno laviramo izme|u [vejka i Kafke”, odbio je na izmaku totalitarnog doba kasniji vo|a pli{ane revolucije Vaclav Havel da ga tada zarazi slobodarski optimizam wegovog poqskog prijateqa, disidenta Adama Mihwika. A upravo tako, malo {vejkovski malo kafkijanski, ^esi ovih dana i slave dve decenije otkako je 17. novembra 1989. godine komunisti~ka policija prebila studente na Narodnom bulevaru u Pragu. Taj dozvoqeni pa brutalno rasterani studentski pohod bio je detonator da nezadovoqstvo ^eha i

ba li da slave svoju hrabrost? Da li je totalitarni re`im zaista oborilo wihovo zveckawe kqu~evima kojim je dirigovala {a~ica disidenata? Ili se uru{io sam a ~e{ku kockicu domina gurnule tu|e - poqska i nema~ka? Da li je u prvim mesecima i godinama demokratije trebalo mawe verovati ekonomistima i ne dozvoliti da se bez pravnog okvira uvede “tr`i{ni fundamentalizam”, kako danas Havel dopu{ta svoju naivnost. Ili je upravo “havelizam” sa moralnim i pravnim zahtevima, bio najve}i balvan na putu tranzicije, kako tvrdi wen

Nezavisne novine

glavni arhitekt, Havelov naslednik na ~elu dràve Klaus. Da li su se ispunile parole pli{ane revolucije? Jedna od glavnih, natrag u Evropu, po oceni 56 odsto êha jeste. Ali ni dva ~e{ka Vaclava, ni sami êsi, ni wihove politi~ke elite ne mogu da se dogovore u kakvu su to Evropu hteli. Da li dubqe integrisanu ili samo slobodnu ekonomsku zonu po kojoj bez viza i granica mogu da se kre}u roba i qudi, kakvu bi èleo sada{wi predsednik Vaclav Klaus? “Danas ne bih mogao da vam kaèm da na{a zemqa ne cveta”, podsetio je naciju uo~i 20. godi{wice Vaclav Havel na svoj istorijski, prvi predsedni~ki novogodi{wi govor 1990. godine. I precizno formulisao ono {to misle i êsi, otre`weni davno od revolucionarne pli{ane euforije: “Na{a zemqa cveta, ali povremeno nekako ~udno”. Svega tre}ina êha veruje da ìvi u razvijenoj demokratiji, 85 odsto je nezadovoqno svojim politi~arima. Dana{wi studenti na velikom koncertu u ~ast pli{ane revolucije na koji ih je pozvao Havel najavili su da }e 17. novembra u isto vreme pro}i istom trasom do Narodnog bulevara. Ne toliko da slave, ve} da traè da se napravi inventar demokratije u te prve dve decenije. “Mi nismo izvukli pouke i ponavqamo gre{ke koje su drugi ve} ispravili. @elimo da igramo igru, a pla{imo se da joj damo pravila. Sve mawe je pristojnosti. Krade se, a kad neko kaè da se to ne ~ini, smeju mu se. Ali, na sre}u, i na{e dru{tvo se budi i stvari }e se promeniti. Na sre}u, za to vi{e ne treba revolucija”, podrào je dana{we studente Havel. Da{a Pavlovi}

de ~lanovi Xej strita. Neki su izgubili iluzije zbog, kako smatraju, nezainteresovanosti izraelskog premijera Bewamina Netawahua za mirovni proces i wegovog odbijawa da prekine izgradwu jevrejskih naseqa. Mnogi ka`u da im je dojadila bezuslovna podr{ka, koju Izraelu daju ostale proizraelske or-

bio bi to ovaj. “Na skupu su u~estvovali i ~lanovi ameri~kog Kongresa, kao i biv{i izraelski generali i ~lanovi Kneseta. Kolet Avital, biv{a izraelska ambasadorka, isti~e da ve}ina ameri~kih Jevreja podr`ava mirovni proces: „Do 79 odsto ameri~kih Jevreja istrajno podr`ava mirovnu politiku. Oni svaka-

ganizacije. Suzan Ejdelman, ~lanica Xej strita, ìvi u Kaliforniji: „Kad god poku{am da pokrenem neko pitawe, progla{avana sam antisemitom, antiizraelkom, Jevrejkom koja samu sebe prezire. Ja nisam ni{ta od toga.“ Xeremi Ben-Ami kaè da èli da Izrael kao jevrejska dràva napreduje. On veruje da se to moè ostvariti mirovnim sporazumom i uspostavqawem nezavisne palestinske dràve, ali upozorava da vreme isti~e: „Za nekoliko godina, ne znamo da li za deset ili mawe, nejevreji }e biti brojniji od Jevreja na podru~ju izme|u Jordana i Mediterana. Izrael bi u tom trenutku mogao da izgubi {ansu da ostane i demokratski i dom svih Jevreja.“ Podr{ka Xej stritu stiè i iz Bele ku}e. Xejms Xons, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Baraka Obame, bio je jedan od glavnih govornika na konferenciji, na kojoj je rekao da administracija podràva Xej strit: „Ako postoji jedan problem, koji bih predsedniku predloìo da re{i i u~ini sve {to moè da re{i jedan problem,

ko podr`avaju Obaminu inicijativu da mirovni proces krene daqe. “ Xej strit dobija i kritike. ^lanovi Ejpeka odbili su da daju izjavu za Glas Amerike. Ejpek

Doplata za udobnije sedi{te u avionu Toronto star utnici koji èle da sede na sedi{tu po sopstvenom izboru, mora}e to i da doplate, najavila je „Er Kanada”. Ovim se kompanija pridruìla sve ve}em broju avioprevoznika koji putnicima nude takvu mogu}nost. Primera radi, sedi{te sa ve}im prostorom za noge mo}i }e da se dobije po ceni od 35 dolara na doma}im linijama, do 75 na me|unarodnim. Novine tako|e podrazumevaju da se majke sa malim bebama smeste iza zidova ili pregrada, gde u delu koji se i ina~e zove nebeski krevetac ima prostora za bebe da spavaju. Ove novine su uvedene na zahtev putnika, obja{wavaju zvani~nici aviokompanije. Posebna sedi{ta }e mo}i unapred da se rezervi{u, tako da putnici mogu biti sigurni da }e na putovawu imati osiguranu dodatnu udobnost. Me|utim, u Asocijaciji putnika u aviosaobra}aju, portparol Hari Gau kaè da ovakve i sli~ne doplate za letove postaju model pona{awa aviokompanija, koje napla}uju svaku uslugu, ukqu~uju}i i vazduh koji se udi{e. Povoqno je, ipak, {to su putnici, naro~ito oni visoki, u prilici da za sebe dobiju adekvatniji sme{taj u avionu. On, me|utim, nikako ne odobrava dodatno pla}awe za udobniji sme{taj majki sa bebama, nazivaju}i to korakom unazad i ~ak, predboì}nim poklonom avio-{krtice. “Vestxet” napla}uje od pro{le godine putnicima do 15 dolara za dodatni prostor za noge, dok regionalna kompanija “Porter Erlajnz” ni{ta ne zara~unava. Oni kaù da imaju dodatnih pet do sedam santimetara prostora izme|u redova, tako da je putnicima svugde udobno.

je ve} dugo glavni proizraelski lobi u Sjediwenim Dràvama i uìva podr{ku Izraelske vlade. Ejpek i ostale jevrejske organizacije kaù da je Xej strit u raskoraku sa interesima Izraela.Posledweg dana konferencije, u~esnici su lobirali kod vi{e od 100 ~lanova Kongresa. Rekli su im da Amerika treba da insistira na mirovnom procesu i re{ewu dve dràve, Palestine i Izraela. Eliot Pol Rotman, koji ìvi u Bostonu, razgovarao je sa nekoliko ~lanova Kongresa, od kojih je jedan iz Pensilvanije: „Potrebne su mu informacije da bi znao {ta se doga|a u Izraelu, jer to nije wegovo poqe, ali podràva Xej strit.“ Svoju prvu nacionalnu konferenciju Xej strit je proglasio uspe{nom. Me|utim, nije sigurno koliko }e dugo Xej strit da opstane. Yef Svajkord

subota28.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

subota28.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

Posledwi pozdrav IZDAJEM ku}u na Kopaoniku i apartman. Telefon 011/2195-483, 064/0441-431. 90286

PRODAJEM ukwi`enu gara`u u Ul. Dimitrija Tucovi}a. Telefon: 064/186-1045. 90244

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Tu`nim srcem javqamo da nas je 27. 11. 2009. godine zauvek napustio na{ dragi otac i suprug

PRODAJEM kompletan name{taj sa poku}stvom i radijatore. Telefon 371-643. 90884

IZDAJEM sobu sa kupatilom za samca. Telefon 062/399-721. 90742

IZDAJEM jednosoban stan - name{ten na Novom nasequ, cena - dogovor po vi|ewu stana, depozit obavezan. Telefon 064/3829-614. 90714 PRAZAN trosoban stan 56 m2 ku}a, poseban ulaz, 130 E Vr{a~ka 27 N. Sad. Telefon 064/489-3689, 021/6392768. 90271 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/15, kablovska, internet, cena 170e. Telefon 064/153-20-10. 90669 IZDAJEM novu, praznu garsoweru 28m2 na du`e vreme. Gogoqeva, zvati do 22 sata. Telefon 464-256. 90841 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 90807 IZDAJEM nov ~etvorosoban luks name{ten stan, 100m2, II sprat, dva sanitarna ~vora, Ul. Pavla Papa, cena 430E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 90809 IZDAJEM jednosoban name{ten odmah useqiv stan. Telefon 064/810 70 96. 90908 IZDAJEM sobu u centru grada za jednog ili dva studenta. Telefon: 064/23-76416. 90903

STANOVI u izgradwi, svih struktura, pouzdan investitor, Petrovaradin, predugovarawe, rok jun 2010. godine. Telefon 062/261-160. 89927

PRODAJEM jednosoban, ukwi`en stan, kod Sajma, bez posrednika, cena dogovor. Telefon 062/261-160. 89926

STAN 63m2, CG, klima, sa name{tenom kuhiwom, Ul. Mileve Simi} 8, Slana Bara. Telefon 4780-380, 064/136-0012. 90817 PRODAJEM jednoiposoban stan, 37m2, bez posrednika, cena dogovor. Nova Detelinara. Telefon 062/261160. 89924 PRODAJEM dvosoban stan, 52m2, bez posrednika, cena dogovor. Nova Detelinara. Telefon 062/261-160. 89921 KREDIT subvencionisani: povoqno jednoiposoban stan Nova Detelinara, 41m2, drugi sprat, cena: 1.133e/m2, povra}aj PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 90878

PRODAJEM stan, 65m2, useqiv, dvoiposoban, bez posrednika, cena dogovor. Nova Detelinara. Telefon 062/261-160. 89923

KU]A na prodaju: ispod Kopaonika na putu Jo{ani~ka Bawa - Kopaonik, udaqena 24km, 100m2, prizemqe i potkrovqe. Pored asfaltnog puta sa gra|evinskom dozvolom i legalizacijom, ful name{teno. Cena 100.000 evra. Kontakt telefoni: 065/40-30608, +241-07-40-70-30 (Gabon), 064/9633-883, 064/405-42-052, 021/531-102. 90635 PRODAJEM ku}u u Futogu, useqiva, 160m2, cg, voda, struja, kanalizacija. Bez posrednika, cena dogovor. Telefon 062/261-160. 89928 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000m2 /150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 90470 ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Telefoni: 063/318-040, 063/238-202. 90724 MONTA@NE KU]E svih struktura, sistem kqu~ u ruke, na na{em ili va{em placu. Do|ite da se dogovorimo. Telefoni: 062/261-160, 021/521244. 89929 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 40m2 u lo{em stawu plac dupli 35 X 100, voda, struja, lepo mesto, ravno, tvrd put. Telefon: 065/2404048. 90921

IZDAJEM lokal u centru Novog Sada, ugao Pa{i}eve i Skerli}eve, 35m2, cena 400e. Telefon 064/1838-979. 90650

VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 90332 SEÊMO i orezujemo drve}e, sa i bez dizalice. Telefon: 063/8426876. 89713 TAPACIRAWE i restauracija sve vrste name{taja. Prevoz besplatan. Telefon 021/6414-126, 060/38-999-44. 88661 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 88371 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non stop, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 90810 POTREBAN farmaceut za rad u apoteci u Herceg - Novom. Za sve informacije, kontakt telefon +38268662196. 90654 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete i prodajem drva i ugaq. Telefon: 6618-846, 063/8485-945, 6614-274. 90989

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

Radoslav Barna

PRODAJEM debele sviwe i politke. Telefon 6416-874, 063/7748-578. 90848

PENZIONERKA 71/167/60 po{tena, mala penzija, upoznala bih penzionera, po`eqno pravnika iz N. Sada da mi pomogne u re{avawu problema. Telefon 064/9366-782. 91014

Milo{u Ma~ki}u

]adi

1955 - 2009. Sahrana je danas, 28. 11. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

od prije Jovanke i Dobrile.

Vesna i Zvonko.

od Mire i Jove Savanovi}.

91103

91117

91120

91109

Sa tugom svekrve

Posledwi pozdrav

opra{tam

Opra{tamo se od na{eg dragog

Posledwi pozdrav dragom zetu.

Ranka Baji}a ]ade

Qubici

Ranko Baji} ]ado

Dane Pavkov Puno lepih uspomena pamti}emo.

Posledwi kom{iji

od Jace i Duce.

Snaha Jasna.

Baba Mira, Drenka i Du{ko sa decom.

Tetka Mileva, Mira, Nada i Branka.

91108

91105

91113

91116

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 28. 11. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj i voqenoj

Posledwi pozdrav dragom bratu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Slavki Komar

Ranku S. Baji}u ]adi

Janko Peri}

pozdrav

PRODAJEM tovne pili}e, o~i{}ene, cena 200 din/kg. Donosim na ku}nu adresu. Farma Ba~ko Gradi{te. Telefoni: 807-032, 063/107-44-38. 88821

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 89893

Qubomiru Ni}eti}u

Slavku od kom{ija Ul. Vojvode Bojovi}a br. 6, Novi Sad.

O`alo{}eni: }erka Nada, zet Miodrag, unuci Milan i Dragan, snaja Sne`ana i praunuk Danilo.

91122

91100

POMEN

Sa tugom se opra{tam od na{eg dragog

S qubavqu, po{tovawem i se}awem uvek }e{ biti sa nama. od bra}e i sestara sa porodicama. Tvoja porodica.

POTREBNI pekari, za rad u pekari sa iskustvom. Potreban majstor za lisnata testa. Telefon 505-813, 062/107-4325. 90628 KIOSKU brze hrane potrebna radnica na neodre|eno vreme sa validnom sanitarnom kwiìcom i poloènim higijenskim minimumom. Rad u tri smene. Uslovi odli~ni. Telefon 064/64-16-461. 90824 VREDNE i komunikativne osobe traìm za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406, 021/402-035. 91110

DRVA, cer, hrast, bagrem, bukva sa prevozom izrezana, cena 3200. telefon 064/95-82-103. 90301 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 90868 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 90870 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Tel.: 063/77-19-142, 021/6413575. 90254 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85495 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-28645. 90869

91115

91114

Darica Rocanov Draga snajka i ujna, tvoju dobrotu ne}emo nikada zaboraviti.

Slavka Qe{taka Uvek }e{ mislima.

biti

na{im

Zorica i Dragoqub sa porodicama.

Tvoji: tetka Divna i sestra Svetlana.

91123

91098

POMEN [est meseci je od kada nisi sa nama na{a mila }erka.

Dana, 27. novembra 2009. godine prestalo je da kuca plemenito srce supruga, oca i dede

Gordana ^akovac 1965 - 2009.

Kada bi ti samo mogli pokloniti bar malo trenutaka `ivota svojih, da srce tvoje zakuca, da ti osmeh na licu zatitra, da bar za tren bude kao pre an|ele na{.

Ranka S. Baji}a ]ade Hvala ti za 55 godina qubavi, po{tovawa i razumevawa. Tuga je beskrajna, bol neizreciva. Sahrana je 28. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, u B. D. Poqu.

Tvoji najmiliji, mama i tata.

Tvoji: supruga Rajka, sin Stevan, k}erka Qubica, zet Predrag i unuci Aleksa i Marko. 91112

91083

^ITUQE z POMENI

subota28.novembar2009.

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sahrana je u subotu, 28. 11. 2009. u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }emo te se se}ati.

Milo{u Ma~ki}u od porodice Savanovi} iz Ba~kog Jarka.

Danijela, Svetlana i Mile Ma~ki}. 91094

pozdrav

POMEN

Na{oj voqenoj k}erki, sestri i tetki

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Veri Beli}

Milo{u Ma~ki}u

Posledwi prijatequ

DNEVNIK

dragom

u nedequ, 29. novembra, u 11 sati, u Uspenskoj crkvi odr`a}emo parastos. Uvek si u mojim mislima i srcu. Mama Zora, brat Borivoje, bratanci Nenad, Aleksandar i Dejan sa porodicama, bratanica Jovana, snaje Vera i Veroslava.

pozdrav

prof. dr Milijana Popovi}a

od: Mirka Qubojevi}a sa sinovima Sa{om i Svetozarom i suprugom Valikom.

91034

91096

Posledwi bratu

Milo{u Ma~ki}u

1994 - 2009.

91032

JEDNOGODI[WI POMEN

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. 11. 2009. preminuo na{ dragi

S velikom qubavqu i po{tovawem, supruga Olga i deca Boris i Nata{a.

91107

Milo{u Ma~ki}u

od prijateqice Valike.

od brata Dane sa porodicom.

91097

91099

Posledwi kolegi

Qubomir Ni}eti}

pozdrav

dragom

Sahrana je danas, 28. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Srbislav Novakov Sve nam vi{e nedostaje{.

Tu`ni i o`alo{}eni tvoji najmiliji: supruga Milica, sin Miroslav, snaja Mira i unuci Sr|an i Marko.

Tvoji najmiliji.

91101

Posledwi pozdrav dragom kolegi

90930

GODI[WI POMEN na{em voqenom

POMEN

Slavku Qe{taku

od kolega iz laboratorije: dr Goce, Jelene, Tawe, Du{ice, Jaroslava, Bore i Dragana.

Gordana ^akovac

Slavku Qe{taku

[est meseci je od kako nisi sa nama. Srca su nam prazna, a tuga velika. od kolektiva VMC Novi Sad.

91086

obele`avamo 28. 11. 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11 ~asova. Voqeni ne umiru dok postoje oni koji ih vole. Supruga Radmila, sin Milenko, snaja Evica, unuke Milica, Jelena i Sla|a i sestra Katica.

O`alo{}eni: Olika, Luka, Jovan i David.

5719/P

Uro{u Ivkovu

91092

90932

Posledwi pozdrav dragoj

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se nedeqni pomen na{em dragom

[ESTOMESE^NI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 28. 11. 2009. godine, odr`ati pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu u 11 sati.

Arsenu Milinu Pap Qubici ro|. Jojki}

odr`ati 28. 11. 2009. godine na grobqu u Ba{aidu.

O`alo{}ena porodica.

od porodice Mijatovi}.

5720/P

91022

POMEN

I danas, i uvek mi biramo se}awe umesto tuge, jo{ uvek ~ujemo tvoj smeh, dopire sa druge strane duge...

Pro{la je tu`na godina od kad nije sa nama na{ voqeni

Gordana ^akovac Zauvek u srcu.

Milan Tutwevi}

Sawa Matkovi} Kolektiv Specijalne bolnice za hemodijalizu â&#x20AC;&#x17E;Fresenius Medical Careâ&#x20AC;?. 5931/P

Tvoj Lazica.

Pomen }emo obele`iti 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, u Budisavi. Otac Ilija, brat @eqko sa porodicom.

91085 91087

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ~ika

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj sestri

subota28.novembar2009.

U nedequ, 29. novembra 2009. godine obele`i}emo 15 godina od preranog upokojewa na{eg

SE]AWE

POMEN U subotu, 28. 11. 2009. godine, na grobqu u Gospo|incima, u 11 sati dava}emo ~etrdesetodnevni pomen mami, svekrvi i babi

Verica Xombi} Qubici Babi}

Milo{u

1925 - 2009. iz Loka

Sandra, Maja i Smiqa Lazarevi}.

odr`a}e se danas, 28. 11. 2009. godine u 10 sati. O`alo{}ene sestre: Kaja i Spomenka.

91042

Oti{ao je iznenada i ostavio nas da rastemo, sazrevamo i starimo bez wega. Da je me|u nama bio bi sigurno ponosan na nas, iako ose}amo da nas prati i ~uva tu gde je. Supruga Radojka, sin Stevan sa porodicom i k}i Vera Medan sa decom.

Dve godine tuge i bola za tobom zlato na{e. Svaki dan je sve te`i. Ne mo`emo da shvatimo da te nema.

1930 - 2009. O`alo{}ene porodice Isakov.

91054

na{oj voqenoj

Milovan Topi}

Strahiwa Tohoq

Ve~no o`alo{}eni tvoji: deda Toma i baba Kosa.

Stric Ranko, strina Du{ka, brat Toma i sestra Rankica sa porodicom.

91038

91037

Navr{ava se 40 dana bola i tuge otkako smo ostali bez plemenitog i voqenog nam supruga, oca i dede.

91057

TROGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

@iveti bez tebe te{ko je, a se}awe na tebe ve~no je. Mnogo nedostaje{ onima koji te vole.

Ro|endan ti je. Se}am se moje radosti s tobom. A sad, umesto poqupca, zagrqaja i â&#x20AC;&#x17E;Mikiceâ&#x20AC;&#x153; ~ujem izdah koji te odvede u ve~nost. @eqom te tra`im. Suzom dozivam. Ma gde da si, mi smo sestre zauvek. Tugo moja. Beskrajno te volim. Tvoja sestra Mika.

91053

mom dragom suprugu

Strahiwa Tohoq

Leposavi Zlokolica

91039

DVOGODI[WI POMEN

ro|. Vuliki}

Lazara Vujina

1924 - 2009.

Dragici [krbi}

Petru Kojdi}u obele`i}u danas, 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena supruga Rosa Kojdi}.

Po dobroti te pamtimo, sa ponosom pomiwemo i qubavqu ~uvamo od zaborava.

Danas, 28. 11. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a draga

Milo{ Livada sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

91055

U ponedeqak, 30. 11. 2009. godine navr{avaju se dve godine bola za mojim sinom

Po~ivaj u miru dragi prijatequ. Hvala za iskreno prijateqstvo.

91051

91052

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je najtu`nijih 40 dana od smrti na{eg voqenog sina, supruga i brata

Mile Piqak

Stevana Rokvi}a

Pomen je 28. 11. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Ka}u. Wegovi najmiliji: supruga Mira, sinovi Oqeg, Vladimir, unu~ad Nikolina i Nikola i snaja Sne`ana.

Pavlom Mihajlovi}em

Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaje. Na{a qubav i se}awe na na{eg Stevu zauvek }e `iveti u nama. Pomen obele`avamo u sredu, 2. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Veterni~kom grobqu. Majka Milica, otac Bo{ko, supruga Tamara, }erka Jelena i sestra Smiqa sa porodicom.

Danica Dragin

1976 - 2007. dipl. in`. agronomije

91071

Toga dana, u 11 sati okupi}emo se pored groba wegovog. Bol mi uze mesto mog nestalog sina, boravi mi u ku}i, ide sa mnom svud, uzima na sebe wegov lepi lik, ponavqa wegove re~i, pa imam razlog da svoj bol volim.

Po{tovanom profesoru

Qubav koju si nam dala ostaje u nama zauvek.

Sin Stevan, snaha Miroslava i unuka Dragana.

91062

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom i nikad pre`aqenom bratu

Pavlova mama.

91047

SEDMODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 28. 11. 2009. godine, u 10 sati, obele`iti pomen na Gradskom grobqu.

91030

dr Milijanu Popovi}u

Gubitak velikog ~oveka i srpskog radikala ose}amo svaki dan.

Tugujemo dve godine. @alost roditeqska nikad ne}e prestati.

Stevanu Rokvi}u Ilija Drku{i} Sestre: @ivka, Mica i brat \urica sa porodicama.

Srpska radikalna stranka. 91067

Obave{tavam prijateqe da moj otac

Dragi profesore,

O`alo{}eni: porodica Drku{i}.

91064

91048

rodbinu i je preminuo

Navr{ava se bolnih {est meseci od kako nije sa nama na{

Strahiwa Tohoq Upokoj Hriste sa svetima du{u ~eda na{eg Strahiwe, gde nema tuge ni uzdaha nego gde je `ivot ve~ni.

dr Milijan Popovi}

Milo{ Simi}

svaki trenutak proveden sa tobom za nas je bio dragocen.

Volimo te: bra}a Nemawa i Neboj{a, tata Vlada i mama Sne`ana.

Gradski odbor Srpske radikalne stranke Novi Sad. 91065

Petar Pejovi}

Sahrana je danas, 28. 11. 2009. godine, u 13 sati, u Sremskoj Kamenici.

Tuguju wegovi najmiliji.

Mi}an. 91050

91046

91043

^ITUQE z POMENI

subota28.novembar2009.

SEDMODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom i cewenom kolegi

DNEVNIK

[E S T O G O D I [ W I POMEN

TROGODI[WI POMEN

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kuma

28. 11. 2003 - 28. 11. 2009.

\or|e Mari}

Ubori [andoru

iz Loka

Bogdan Tokin

od wegovih kolega iz Ribolova~kog saveza Vojvodine.

Ve~no }emo te ~uvati u srcima na{im. O`alo{}ene sestre: Dara, Bogdanka i Julka sa porodicama.

91081 91060

SE]AWE

POMEN TUGE

1. 12. 2006 - 1. 12. 2009.

Slavka Qe{taka

Novak Stjepan

Porodica Vuji~i}. ^uje{ li no}u kad se svetla pogase, ovu bol srce kao da ne di{e. Spavaj moja qubavi samo ne zaboravi da vole}u te zauvek.

Tvoji: Dejan, Aleksa, Sowa, Ilonka, Laci, Tawa, Svetlana i Du{ko.

Vreme prolazi, a tuga i bol ostaje za tobom, nikad ne}e pro}i. S puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe. Tvoja supruga Marina i @ivko sa porodicom.

91079

90762

POMEN

Danas se navr{ava sedam dana od kada zauvek nije sa nama voqena supruga i majka

Danas, 28. novembra 2009. godine navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nas je napustio na{ dragi

91080

Sr|a Macak 1. 1. 1982 - 1. 12. 2006.

Sr|a Macak

Jo{ uvek tra`imo. U ki{i korake, u vetru re~i, u Suncu tvoj osmeh i znamo da si tu, u nama koji te ~uvamo u srcu, uspomeni i se}awu. Volimo te. Trogodi{wi pomen je u nedequ, 29. 11. 2009. u 10.30 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu. Zauvek u tuzi Tvoja porodica.

1982 - 2006.

Sa tugom do kraja `ivota ostaje{ u mom srcu i se}awu.

DVOGODI[WI POMEN

Amalija Lazarov ro|ena Ivanov

Neute{na tvoja baba Zorka Macak.

S qubavqu do kraja `ivota: suprug Miroslav i deca s porodicama.

91059

90823

91058

Tu`nim srcem javqamo da nas je 26. 11. 2009. godine napustio na{ dragi

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom

Slavko Jelovac S qubavqu i tugom zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Supruga Emilija i sin Milan sa porodicom. 90803

GODI[WI POMEN

Strahiwa Tohoq

Slavko Qe{tak

Slavku Qe{taku

1949 - 2009. Kremacija je u subotu, 28. 11. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu

Dani prolaze, a tugu ne odnose, ostaje bol u srcu, a suze u oku. Dragi na{ Strahiwa, koliko nam nedostaje{ nikada ne}e{ saznati, a ono {to boli nikada ne}e prestati.

Miroslav Anti} Bora Dejanovi}

Porodica Samarxi}.

Tvoji: baka Nata, tetka Kovica, te~a Milenko i bra}a Jovica i Aleksandar.

Tvoja Dragana.

91077

90753

90620

Supruga Milena.

Po dobru te pamtimo sa ponosom pomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava. Pomen }emo obele`iti 28. 11. 2009. god. u 11 ~asova, na Grobqu u \ur|evu. O`alo{}eni: supruga Sofija sa porodicom.

91075

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama moja mama

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom te~i

Julki Panti}

Uspomena na tebe ne bledi, jer te ~uvam duboko u svom srcu. Tvoj sin Radica sa porodicom.

POMEN

Vreme prolazi, a bol i tuga za tobom nikad. Ve~no }u ~uvati uspomenu na tebe.

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nas je napustila na{a voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od Vasilija.

Brat Pera, snaha Marija, sinovac Zoran, snaha Tamara i unuci @arko i Marko.

30. 11. 2006 - 30. 11. 2009. Pro{le su tri tu`ne godine od kada nisi sa nama. O`alo{}ena supruga Nada sa decom. 90866

91076

90864

POMEN

Mama,

Milo{ Ma~ki}

Julka Panti}

91073

Nemawa Kiselica

Tvoj suprug Bogoqub. 91070

Sa puno qubavi ~uvaju te od zaborava: Tvoj brat i snaja sa decom.

Nemawa Kiselica

Slavku

91068

Mila

POMEN Tri godine su pro{le od kako nema na{eg dragog brata i strica.

mojoj voqenoj

Julka Panti}

90600

Ti si sve moje boli bolovala i sve moje tuge tugovala, a ja nikada ne}u mo}i da te prebolim. Sa ponosom te nosim u srcu. Tvoja }erka Duda sa porodicom. 91074

Hvala ti za sve u~iweno. Po~ivaj u miru. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Ranko Mitrovi} Pro{lo je dugih godinu dana od kako nisi sa nama. Ta godina nije umawila ose}awa koja nosimo u svojim srcima.

Mile Vrhovac i Milo{ Stani{qevi}.

Tvoji: supruga Jadranka i rodbina.

91061

90622

\or|e Puji} U subotu, 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova obele`i}emo {estonedeqni pomen na pravoslavnom grobqu u \ur|evu. Wegovi najmiliji. 90876

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN

Dana, 27. 11. 2009. godine navr{ile su se 3 godine od kako se upokojio na{ dragi

subota28.novembar2009.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj brat

Petar Krstin

Pro{la je tu`na godina bez na{eg najdra`eg

Cvetka Ratkovi}a

iz Ka}a

Branko Uro{evi}

Dana, 12. 12. je ta~no godina od kada sam izgubila svog voqenog oca. Pomen }e se odràti 29. 11. 2009. u 10.30 sati. Po~ivaj u miru Boìjem a u mom srcu }e{ ve~no ìveti.

1928 - 2006.

Tvoja jedina }erka sa porodicom.

Uspomenu na wegovu dobrotu, plemenitost i qubav koju nam je pru`ao ~uvaju od zaborava: supruga Saveta, sin \or|e, snaja Miroslava i unuci Du{an i Sowa. 90816

1942 - 2009. Sahrawen je u Mariboru, 27. 11. 2009. godine, gde je `iveo i radio. O`alo{}ena sestra Koviqka Krajnovi} sa porodicom.

U ve~noj `alosti: sestre Milica, Jela i Nada sa porodicama.

Uvek u na{im mislima i srcu. Sinovi, Vladimir i Nenad i supruga Marija. 90806

POMEN

[ESTOGODI[WI POMEN

28. 11. 2007 - 28. 11. 2009.

28. 11. 2003 - 28. 11. 2009.

Milovana ^onki}a

Godi{wi pomen }e se odr`ati u nedequ, 29. novembra 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

90880

90715

Pro{lo je 6 meseci od smrti na{eg jedinog brata

psihologa

Novica Mile Bojovi}

Radivoju Ratku Iwcu Postoje se}awa koja se ne bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jewava, osmeh koji se pamti. Vole te tvoji: supruga Marica, sin Vladimir, }erka Tawa, zet Milivoj, snaha An|elka, unuci Marko i Milo{, majka Dara i sestra Radmila.

Dr Vasilije Markovi}

POMEN Danas, 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, u crkvi u Ne{tinu, obele`i}emo godi{wicu smrti i osvetiti spomenik na{em dragom

Gavri Gruji}u

Tuguju za wim wegovi: supruga Bubica, sinovi Petar i Vuk sa porodicom.

@ive}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 90684

90834 90875

90735

Pro{lo je pola godine

GODI[WI POMEN

25. 12. 2008 - 25. 12. 2009.

26. 11. 1999 - 26. 11. 2009.

@ivko Beara Milovan ^onki} Mnogo nam nedostaje{ dragi na{ tata. Tvoji: Sne`ana, Brane i Vesna.

1935 - 1989. 20 godina, @ivane moj, kako smo samo u mislima zajedno. Vi{e mi nedostaje{ sada nego kada sam morala na brzinu i neo~ekivano sama preuzeti i tvoj deo porodi~ne brige i odgovornosti. Tuguju za tobom tvoji: Vladan i Kata.

Jovanu Pani}u Cigi Deda, tek sada vidim koliko mi nedostaje{ od kako si me napustio. Tvoj lik, dobrota i qubav ve~no }e mi ostati u se}awu. Tvoja Brana sa mamom i tatom.

90729 90618

90613

SE]AWE

Dana, 28. 11. 2009. god. na @abaqskom grobqu dava}emo pomen nikad pre`aqenim roditeqima.

SE]AWE

28. 11. 2003 - 28. 11. 2009.

Jovanu Pani}u Cigi

\oka Vasi}

iz Gardinovaca

U na{e `ivote, pre godinu dana, uvukla se tuga i mra~na praznina koja mnogo boli. Da je qubav mogla da te sa~uva, qubav bi ti podarila ve~nost. Sa puno qubavi i po{tovawa ve~no si u srcima na{im.

Tvoji: supruga, sin i }erka sa porodicom.

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Supruga Dragica i }erka Mira sa porodicom.

90619

Jovan [omo|i obu}ar

Ana Boroja

Jovo Boroja

1. 12. 1984 - 1. 12. 2009.

2000 - 2009.

2008 - 2009.

Dvadeset pet tu`nih godina od kako `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji.

Milivoj Meduri} Mika

90827

Dana, 8. decembra 2009. godine navr{ava se godinu dana od smrti mog dragog i voqenog supruga

Vrema prolazi a se}awe ne bledi. O`alo{}ene }erke: Nedeqka, Qubinka, Marija, Sne`ana i sin Stojan sa porodicama.

Mislimo na tebe i ~uvamo te u srcu svom. Tvoja porodica.

90698 90904

90473

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SE]AWE

U subotu, 28. 11. 2009. godine na Gradskom grobqu dajemo {estomese~ni pomen.

Petra Ma{i}a

Mirku Ra|enovi}u

Milo{ Stani{i} 28. 11. 1994 - 2004.

Ilija Markov Sa qubavqu, sin Zoran, }erka Biqana, sestra Zorka, brat Radivoj, Jovan sa unu~adima i rodbinom. 90660

Radojka Kozi} 1989 - 2009.

Supruga i }erka Dragica, deca i unuci Zoran i Jasna sa porodicama.

90590

odr`a}e se na grobqu u Temerinu, danas, 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e i da posetimo wegovu ve~nu ku}u. Tuguju za tobom tvoje: }erke Senija i Aleksandra i supruga Gordana. 90905

Dragi moj Pero! Da je qubav ja~a od smrti sad bi smo opet bili zajedno. Sada je ostala samo bol, tuga i praznina u srcu mom koju ne mo`e niko ispuniti. Neka Te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od zaborava.

Ve~no o`alo{}ena tvoja supruga Jelica Ma{i}.

90495

07.00 08.00 08.05 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.10 15.35

Kuhiwica Vesti Majstor i Margarita Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wive Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema Zabavni program Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Eko - Carska bara

Tu sasvim blizu U i{~ekivawu jo{ jednog izve{taja ha{kog tuìoca Serà Bramerca o saradwi Srbije sa Tribunalom, postavqa se pitawe da li optuène za ratne zlo~ine isporu~ujemo zbog me|unarodne zajednice ili zbog budu}nosti generacija koje dolaze. U emisiji govore politikolog Filip Ejdus, istori~ari Darko Gavrilovi} i Edin Radu{i}, profesorica istorije Sawa Risti} i mnogi drugi. Autorka: Marina Fratucan (RTV 1, 16.25) 16.00 16.25 17.00 17.20 17.30 17.55 19.45 20.15 21.15 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

06.33 07.30 10.00 11.30 12.30 12.35 13.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30

TV PROGRAM

subota28.novembar2009.

Dnevnik bicikliste 5 Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: Sku{a Centar sveta Ko{arka - NLB liga: Hemofarm - Budu}nost, prenos Trio - evroregionalni magazin Matijin komad sveta/50. godina rada Matije Be}kovi}a Ru~ak na lepe o~i Vojvo|anski dnevnik Preokret Koncer Masima Savi}a ^arde na Dunavu Opasan `ivot ministranta, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Koncert slova~kog kvarteta Vesti (ma|) Crtani film (ma|) Bra}a po krvi, film Bajko kviz Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Svet ti{ine TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Galantni prevaranti, film

06.05 08.00 09.05 11.05 12.34 13.10 13.13 13.20 14.00 14.51 14.55 15.22

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.00) 08.00 Glas Amerike - otvoreni studio 08.30 Prepodnevni program 09.50 De~iji program 11.30 Multietnik 12.30 Bez cenzure 14.30 Hedonist 15.30 Vojvo|anske vesti 17.00 Lice s naslovnice 17.30 Vojvo|anske vesti 19.00 Ulovi trofej 20.00 Halo, predsedni~e 20.50 Film: Pre nogo {to |avo sazna da si mrtav 23.00 Vojvo|anske vesti 23.35 Sajam infonet 23.55 Glas Amerike

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.20 16.30 17.00 18.30 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Dok. program @ivot na Marsu Neon siti Dok. program Film Radionica Gra|evinske inicijative Najboqi lek Katapultura @ivot na Marsu Objektiv Istraga Buntovnici

11.00 13.00 13.30 15.00 15.15 17.00 18.00 20.00 21.30 21.45 23.45 01.00

NBA: Hjuston – San Antonio Real ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Pregled Evroliga ACB Liga: Unikaha – Barselona ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Pregled Evroliga NHL: Atlanta – Filadelfija

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

15.44 16.41 16.43 18.32 19.00 19.01 19.30 20.06 20.13 21.09 21.44 21.46 23.47 01.20 02.15 03.03 03.50 04.17 04.42 05.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mansarda Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Na{ auto na{im gledaocima TV lica Tenis: Masters, Lolndon, polufinale, prenos ili Jesen stiè duwo moja Na{ auto na{im gledaocima Balkan ekspres, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Jesen stiè duwo moja TV bingo Trka sa vremenom, film ili Tenis: Masters, London, polufinale, prenos, Kultne tinejyerske komedije: Osveta {mokqana, film Jesen stiè duwo moja Vi i mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Dolinom Ibra kroz vekove, dok. prog. Kvadratura kruga Leti, leti,pesmo moja mila Slagalica, kviz

Kurtis Armstrong

Osveta {mokqana 4 Neobi~ni svet {mokqana ponovo je o`ivqen u posledwem nastavku o wihovim dogodov{tinama. Buger okupqa sve prijateqe sa fakulteta na svom ven~awu sa devojkom iz visokog dru{tva... Uloge: Kurtis Armstrong, Robert Karadin, Yulija Montgomeri, Yesika Tak, Robert Pikardo Re`ija: Stiv Zakarias (RTS 1, 23.47)

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 14.00 16.05 18.00 19.00 20.00 21.00 00.30 01.30 02.30 04.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Na terapiji Film: @ikina `enidba Fudbal: Crvena zvezda - Partizan Foks dosije Serbijan open Viking Film: 10:5 Apokalipsa Top spid Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: @ikina `enidba Film: Muwe

06.15 Brazde 07.10 TV lica... kao sav normalan svet 07.58 Stvoriteqeva igra, film 09.40 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.31 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.26 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 Dolina Ibra kroz vekove 14.54 Princeza Stroci iz Toskane 15.21 Hayiluk, strani dok. prog. ili 15.23 Tenis: Masters, London, polufinale, prenos 16.14 Tvoje pesme moji snovi 17.30 Vrele gume 18.12 Reli 18.25 Fudbal - Premijer liga, prenos 20.15 Matijin komad sveta, prenos sve~anosti 21.17 Bolesti organa za varewe 21.53 Svet sporta 22.20 Fudbal - Jelen super liga 22.45 Put ka dru{tvu znawa 21.17 Fudbal: Jelen super liga 21.55 Tenis: Masters, London, polufinale, prenos 22.51 Svet sporta 23.10 Borba za `ivot 00.03 Bila je tako lepa: Pesme Dragana Stojni}a 01.24 Vrele gume 02.03 Fudbal: Premijer liga (r) 03.40 Tenis: Masters, London, polufinale (r)

06.00 06.30 07.30 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 16.15 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.45 01.15 02.30 03.00

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmond-omnibus Sva{tarica Za dobar dan Dok. serija nedeqe Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Slike `ivota Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Zlo~in iz pro{losti Film: Savamala Zaustavno vreme Milica na kvadrat Zlo~in iz pro{losti Glas Amerike Qubav za sva vremena Milica na kvadrat Doma}a muzika

DNEVNIK

06.46 07.00 08.05 08.30 09.05 09.12 09.35 10.00 10.20 10.45

Terens Stamp

Englez Vilson je profesionalni kriminalac iz Engleske, koji izlazi na slobodu posle 9 godina provedenih u zatvoru. U me|uvremenu je saznao, da je wegova }erka Yeni oti{la da `ivi u Los An|eles... Uloge: Terens Stamp, Piter Fonda, Luis Guzman, Lesli En Voren Re`ija: Stiven Soderberg (B92, 22.00) 07.00 08.15 08.40 09.05 11.00 12.00 12.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.20 17.25 18.00 18.30 19.05 19.30 20.00 22.00 23.45 00.20 00.45

07.00 08.30 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.30 03.00 03.15 05.00

Dora istraùje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Psi milioneri Veliki brat, uìvo Vesti za osobe o{te}enog sluha Popodne TV Travel magazin Film: Moj otac, moja èna i moja qubavnica Vesti B92 Bu|elar Dvougao Potraga Patrola Vesti B92 Vrlo va`ni Oplaneti se Veliki brat - Veliki mozak Film: Englez Kalifornikacija Nadrealiti {ou Film: Moj otac, moja èna i moja qubavnica

Jutro sa Ne{om Risti}em U sosu Farma (uìvo) Vikend vizija Siti îtaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (uìvo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Nezakoniti ulazak Farma (uìvo) Film: Loganov rat Siti Film: Savr{eno oru`je Film: Nezakoniti ulazak

11.18 12.02 13.12 13.25 13.50 14.55 15.30 15.55 16.25 18.00 18.35

Meda Rupert Mala princeza Presovawe Sporti} Engleski sa Nodijem Sa Sa{om u avanturu Skipijeve avanture Skajlend Idemo uìvo Bekstvo sa ostrva [korpiona Dinosaur Kind [aman king Papirmanija Sa Sa{om u avanturu êli~ni alhemi~ar Tajna Idemo uìvo Bekstvo sa ostrva [korpiona Film Sporti} [oping mania

18.55 Telemaster 19.30 NLB liga - direktan prenos: Partizan - Union Olimpija 21.15 Film 23.00 Fritajm 23.55 Telemaster 00.10 Gavran 00.50 [oping mania 01.10 NLB liga: Partizan - Union Olimpija (r) 03.00 Film

NLB LIGA

Partizan – Union Olimpija (Ko{ava, 19.30)

Irena Jerkovi}

Beli svet Wegova biblioteka nije za ~itawe, nego za gledawe. Ovaj umetnik slika po koricama i pravi jedinstvene slike od kwiga... Voditeqka: Irena Jerkovi} (Avala, 19.30)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota28.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek 08.15 09.40 10.20 10.53 12.32 13.20 14.05 14.35 15.00 16.10 16.55 17.10 17.45 18.30 Tom Kruz

Malo dobrih qudi Narednik Danijel Kafi, vojni advokat koji jo{ nije bio u sudnici, brani dva tvrdoglava oficira optuèna za ubistvo svog kolege. Kafi nije previ{e vredan, pa ne èli da ide na sud. Zato ugovori priznawe ubistva kako bi se optuènima umawila kazna... Uloge: Tom Kruz, Yek Nikolson, Demi Mur, Kevin Bejkon, Kifer Satrlend, Kevin Polak, Yejms Mar{al Reìja: Rob Rajner (Nova TV, 14.10 i 00.50) 08.20 Bumba, crtani 08.35 Pauer Renyers 09.00 Superheroj Spajdermen, crtani 09.15 Graditeq Bob, crtani 09.30 Vinks, crtani 09.55 Dora istraùje, crtani 10.50 Lude sedamdesete 11.20 Doma}ice iz visokog dru{tva 12.20 U sedmom nebu 13.20 Smalvil 14.10 Malo dobrih qudi, film 16.30 Vesti 16.40 Kod Ane 17.25 Bra~ne vode 17.55 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Spajder men, film 22.05 Vremenski policajac 2, film 23.50 Vidoviti Milan, film 00.50 Malo dobrih qudi, film 02.35 Druga strana besa, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Impresionisti Raj na zemqi Pisani kod Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Wutn – mra~ni jeretik @ivot pod Napoleonom Kolonijalni svet Sufi soul – tajanstvena muzika Islama Rat veka Impresionisti Raj na zemqi Isus Hrist – godine koje nedostaju Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Protestantska revolucija Faraoni koji su izgradili Egipat Ku}a iz ~etrdesetih Genije fotografije Rat veka Impresionisti Raj na zemqi

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Pokahontas Kraqeva garda Sirano de Ber`erak Loganov rat @ivot u zaboravu Ameri~ki ro|aci Prave koley devojke

06.00 Nacionalno blago 2: Kwiga tajni 08.00 Mekalisterova selidba 09.30 Privla~nost 11.15 Reanimacija 12.35 Igra~ke 14.35 Qubav se vra}a 16.30 Sedam stvari koje treba da u~inim pre nego {to napunim tridesetu 18.00 Nacionalno blago 2: Kwiga tajni 20.05 Voz za Daryiling 21.35 Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit 23.30 Pu-239 01.05 Normalno tinejyersko pona{awe

18.35 19.30 20.20 22.30 00.40 02.15

Kinoteka: Revolvera{, film Skica za portret Ku}ni qubimci Veterani mira Oprezno s an|elom Prizma Duhovni izazovi Jelovnici izgubqenog vremena Reporteri Euromagazin Kulturna ba{tina: Ozaq @ivot na jezeru, dok. film [kriwa: Kapetan HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta U istom loncu Dnevnik Ples sa zvezdama Filmski vikend Tomija Lija Yonsa: Begunac, film [pijun koji me hvatao, film Samo najja~i, film

06.00 Dodir an|ela 07.00 Kolt 09.00 Gardijan 11.00 Morska patrola 12.00 [ta sam sve uradio za qubav 14.00 Bila je i ona 16.00 Biti Erika 18.00 Gardijan 21.00 Zakon i red 03.00 @ivot je stao 05.00 Dodir an|ela

08.15 09.20 09.45 10.25 11.25 11.50 13.40 15.55

Ulica Sezam Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Tajna ~okolade Jedna od momaka Idemo do kraja, film Krletka, film Premijer liga: Portsmut - Man~ester junajted 18.00 Zvezde ekstra: Kijanu Rivs 19.05 Diskaveri: Nemogu}a misija - Upis u vrti}, dok. film 20.00 Nemogu}a misija 3, film 22.10 Urota, film 00.30 Beg iz Los An|elesa, film 02.10 Damijen: Pretkazawe 2, film

Zavera Heder Graham

Ostin Pauers 2: [pijun koji me hvatao Godina je 1999. i dr Ivl se vra}a iz svemira na planetu Zemqu kako bi se kona~no obra~unao sa svojim najve}im neprijateqem, britanskim tajnim superagentom Ostinom Pauersom. Wegov plan je da se uz pomo} vremenske ma{ine, koju je izradio wegov glavni saradnik Br 2, vrati u pro{lost, ukrade Pauersovu „mu{kost“ i tako osigura da se wegov plan osvajawa sveta ostvari... Uloge: Majk Majers, Heder Graham, Majkl Jork, Rob Lou, Robert Vagner, Set Grin, Elizabet Harli, Vern Trajer Re`ija: Yej Roa~ (HRT 1, 00.40)

08.00 Na kraju ulice 08.35 Leo, serija za decu 09.00 Kokice 09.25 Hrvatski de~ji festival 2009., snimak 11.10 Brilijantin 11.55 Hrvatski pisci na TV ekranu M. C. Nehajev. Doktorova no} 13.00 KS auto 13.30 4 zida 14.05 U zemqi plemena Venda, dok. serija 15.00 Volim fudbal 18.00 Aspen: Svetski ski kup (`) - veleslalom 18.55 Gara`a 19.25 Lejk Luis: Svetski ski kup (m) - spust 20.10 HNL: Hajduk - Osijek, prenos 22.05 Aspen: Svetski ski kup - veleslalom 22.35 Sportske vesti 22.45 HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta 22.55 Dobre namere 23.45 Pet {op bojs - specijal 00.10 No} u pozori{tu: Adel i Mara Josipa Hatzea

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00

Serija Dr Finli Afera u Kejptaunu Luda ambasada Aurora: Prekinuta operacija Ku}a 4: Dome, smrtonosni dome 21.00 Misionar 23.00 Gvozdeni lavirint 01.00 Badi u nevoqi

06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00

Mr`wa Zlo pod suncem ]utqivi jezik Apostol Svi su ludi za Meri Opasna ~arolija Zmajeva potraga Te{ka ki{a [akal Unutar isku{ewa

U vremenu kada najrazli~itiji mediji a posebno internet, obiluju pri~ama o zaverama i zata{kavawima, wujor{ki taksista Yeri Fle~er skupqa i najmawe komadi}e glasina i pri~a, deli}e informacija svoje nejasne pro{losti, od ~ega konstrui{e teorije zavere o svemu na {ta nai|e: od vanzemaqaca do zakulisnih politi~kih spletki... Uloge: Mel Gibson, Yulija Roberts, Patrik Stjart, Kilk Kozart, Stiv Kejhan, Teri Aleksander Re`ija: Ri~ard Doner (RTL, 22.10)

Yulija Roberts

10.00 Iks-ma{ine 10.55 Megagraditeqi 11.50 Qudskih ruku delo 12.45 Gamadatori 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Razorna laboratorija 16.25 Kako se pravi? 17.20 Qudskih ruku delo 18.15 Megagraditeqi 19.10 Y-ma{ine 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Uli~ni obi~aji 2008. 21.55 Peta brzina 22.50 Samo jedan izlaz 23.45 Kako pre`iveti u opasnim situacijama 00.40 Izgubqeni raj

08.30 Dizawe tegova 10.00 Skija{ki skokovi 11.00 Nordijsko skijawe 11.45 Dizawe tegova 13.00 Kros-kantri skijawe 13.45 Nordijsko skijawe 14.15 Nordijsko skijawe 15.00 Skija{ki skokovi 16.45 Kros-kantri skijawe 17.15 Nordijsko skijawe 18.00 Alpsko skijawe 19.00 Skija{ki skokovi 19.30 Alpsko skijawe 21.00 Alpsko skijawe 21.55 Zimski sportovi 22.00 Borila~ki sport 00.00 Dizawe tegova 01.00 Skija{ki skokovi 01.55 Zimski sportovi

Za silovawe ka`wen {i{awem na nulu entimentalnosti sklono vizantijsko ~itapojave. One koje nisu bile spremne da obustave teqstvo veoma je volelo “Pripovest o svoju delatnost, bi}e o{i{ane do glave i stavqeVeltandru, Romeju”, posve}enu kraqevi}u, ne na stub srama, dok je klijenteli zapre}eno novkoji po{to se wegov otac lo{e odnosi prema we~anom globom. Vlasnicima kr~mi, koji su, kao mu, odlazi sa svojim {titono{om u tu|inu, gde do{to je po svoj prilici bio ~est slu~aj, istovreìvqava te{ko zamislive juna~ke avanture. Prameno dràli i bordel, trebalo je oduzeti sav te}i uzvodno jedan vatreni vodotok, stiè do preimetak. No, dopuna zakona nije imalo bilo kakvo krasnog zamka boga Erosa, na kojem su svi mogu}i dejstvo. proro~anski natpisi, a na jednom pi{e da }e trpeOstali su izve{taji o brakolomstvu na galeriti qubavne patwe zbog Hrizance, }erke mo}nog jama crkava, a neretko se pomiwu i brakolomne kraqa Antiohije. Samo {to je to pro~itao, on se zaista zaqubi. Uspeva da u|e u zamak i dopre do Erosa, koji mu predstavqa 40 odabranih devojaka, o ~ijoj lepoti moè da sudi, a najlep{u da uzme. Na ovoj tr`nici robiwa ra~una se samo lepota i ni{ta drugo. Devojke moraju da se okre}u i vrte, ali se nijedna ne dopada Veltandru, koji uvaàva samo spoqne kriterijume. Jedna ima i suvi{e vodwikave o~i, druga srasle obrve, tre}a, pak, ~ak i dlake po rukama. Samo je jedna besprekorna i dobija nagradu. Posle tog sna, princ produàva da traì svoju lepoticu po Antiohiji, gde postaje kraqev vazal. Tada ugleda Hrizancu i u woj odmah prepoznaje lepoticu kojoj je u Erosovom zamku dodelio nagradu. I ona prepoznaje wega, pa tu vi{e nije potrebna nikakva erotska predigra. Ali pro}i }e pune dve godine do qubavnog sastanka u ba{ti palate, gde ih “obara oluja wihovih poqu- Arhi|akonu Aja Sofije napastvovana mezimica baca” i oni, nesposobni da vladaju svojim ~ulima, ostaju zagrqeni do pono}i. Hrizanca veze. âk se }erkica jednog ~inovnika, visoko kouspeva da se vrati u palatu, ali Veltandra zarotiranog u dvorskoj administraciji, koja je bila bqava straà. Da ga oslobodi, princeza uvodi u zaru~ena za prestolonaslednika, upustila u inakciju svoju pratiqu Fedrokasu, kojoj tvrdi da se cest i zatrudnela. Patrijarh i sabor se okupqaju wen qubqeni zapravo u ba{ti zabavqao. Wemu i ve}aju nadugo i na{iroko da li zbog toga veridsve biva opro{teno ako se oèni Fedrokasom. On ba s mladim carevi}em postaje nevaè}a, {to je pristaje, jer mu to omogu}ava da ima uza se Hribila vi{evekovna praksa. O~igledno da ju je na zancu. Na kraju se wima dvoma sve to po~iwe da kraju li~no vladar poni{tio, ali je u zamenu de~ini suvi{e opasnim i vojci “darovao” drugog siti su skrivawa. Beè u princa za muà. RastakaVeltandrovu otaxbinu, Kad se }erkica jednog visokog carskog we stare pravne sigurnogde mladi}a otac sada sti je evidentno, pa su ~inovnika, ina~e zaru~ena èli da postavi za nacrkveni poglavari moraza prestolonaslednika, upustila slednika, a episkop ga na li neprestano da strogo u incest i zatrudnela, patrijarh je istoj ceremoniji ven~aopomiwu kako su seksuva i progla{ava novim okupio sabor arhijereja da naduga~ko alni odnosi i me|u verevladarom. metani{u vaì li veridba jo{ uvek nicima ka`wivi, te da i “Junaci” tih romana roditeqima koji tako imaju malo {ta juna~kog ne{to dopuste sledi kau sebi. Prepu{taju se na milost i nemilost sudbizna. Od mladoèwinog tate i mame o~igledno se ni, koju trpe dok im se ne smiluju bogovi. Jedini je uop{te vi{e nije moglo o~ekivati da nadgledaju ciq preìveti, da bi ~ovek mogao da voqenu osopotomka i drè ga na uzdi. bu napokon osvoji za sebe. Mnogo se razlikuju zaPonovo je po~ela da se primewuje i stara zabrapadwa~ki riteri, koji od po~etka traè “avantuna zajedni~kog kupawa mu{karaca i èna po javre” i u wima se dokazuju, dok je element qubavi gonim termama. Uglavnom, mereno svim tim zabranatovo sekundaran. ma, junaci romana iz doba Paleologa bi svi zajedNovina u prozi iz doba Paleologa je devoja~ko no i bez izuzetka morali da budu ekskomuniciralako i vrlo predusretqivo odustajawe od ~uvawa ni iz pravoslavne crkve. nekad (pre)cewenog devi~anstva do dana ven~awa Od silovawa nisu po{te|ene ni k}eri sve{tepred Bogom i roditeqima. Verovatno je i tu vini~kih doma}instava. Pravi primer s kraja 13. vedqiv najve}i afinitet prema literaturi koja je ka je neki Frangopul, dugokosi prestupnik, koji je stizala sa zapadnih strana, ali je i ogledalo oslono}u sa svojim dru{tvom do svitawa ban~io. Onda bo|enosti seksualnog ìvota u poznoj Vizantiji. je upao u ku}u jednog arhi|akon Svete Sofije, koKrute moralne norme su u javnosti postale sasvim ji se neposredno pre toga uputio u crkvu na jutreoslabqene, me|utim, gotovo nimalo se nije promewe, i silovao wegovu najmla|u }erku. Jo{ je najponio odnos mu{kog nepo{tovawa ène. A one su na znatiji i najceweniji pravnik te epohe Konstanto reagovale po svoj prilici samosvesnije nego tin Armenopul, predvideo za to saka}ewe i novranije. ~anu globu u visini tre}ine imovine prestupnika Uspeo je strogi revnosnik morala, patrijarh u korist silovane. Frangopulu su samo odrezali Atanasije, da cara Andronika II ubedi u neophoddugu kosu i odredili godinu dana zatvora. U me|unost dono{ewa aneksa zakona koji bi okon~ao sve vremenu mu je kosa porasla do nekada{we duìne seksualne ekscese u imperiji. Bludnice su o~ii patrijarh izve{tava da je uskoro nastavio skangledno jo{ uvek spadale u svakodnevne gradske dalozno pona{awe.

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota28.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subota diprinosi va{em dobrom raspolo`ewu. Pred sobom imate neke nove perspektive i mogu}nosti, puni ste `ara i strasti, pa vas je te{ko susti}i, pratiti i obuzdati. Qubav gori punim plamom.

BIK 20.4-20.5.

Uznemireni ste zbog neke ènske osobe koju doìvqavate ugroàvaju}e, a da ni sami toga niste svesni. Imate mnogo razloga za sumwu, bez vidqivih dokaza. Ovog vikenda sve podredite sebi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

28. novembar 2009.

Dru{tveni ste i skloni da se uklopite u odre|eni, ve} postavqeni, pravac kretawa i delawa. Budite pa`qivi u saobra}aju i nemojte juriti. @urite polako! Od partnera o~ekujete gotova re{ewa. Mesec plovi u vatrenom znaku Ovna, pa ste i vi puni energije. U karijeri je mogu} sukob s odre|enim kolegama ili klijentima, {to }e vas nepotrebno ometati. Sa~uvajte svoje emocije za partnera. Borbeni Mars u va{em znaku vas naprosto goni u vatru, u akciju, pa morate biti energi~ni i vredni. Ovo je vreme kada ostvarujete svoje primarne ciqeve, ukoliko ih jasno defini{ete. Strasti. Iskoristite ovaj vikend da se odmorite od posla i svakodnevnih obaveza, navika. Mo`ete mnogo da radite iza zatvorenih vrata, ono {to volite, {to vam donosi zadovoqstvo, ali ~uvajte svoje zdravqe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Ulaskom Saturna u va{ znak, zapo~iwete period zrelosti, svode}i sve na ono osnovno i primarno. Tek sada cenite osnovu na kojoj po~iva egzistencija. Odrecite se nepotrebnih stvari i navika.

[KORPION 24.10- 23.11.

Partner se trudi da vam doka`e i poka`e svoju qubav i pa`wu, pa biste mogli to i da cenite, priznate i prihvatite. Bar tokom vikenda! Ne}ete odustati od svog ciqa, ni po koju cenu. Dinamika u domu.

STRELAC 24.11- 21.12.

Produ`eni vikend i kra}e putovawe pravo su re{ewe za vas. Imate lepu situaciju s decom i u qubavi, mladala~kog duha. Mogli biste se zajedni~ki baviti nekim takmi~arskim sportom. Pobeda.

JARAC 22.12-20.1.

Prihvatite zahteve uku}ana kao opravdane, ~ak i ako vam izgledaju brzopleti. Dopustite deci da se izraze, ma kako vam to zvu~alo i izgledalo. Va{a }e i onako biti posledwa i opredequju}a.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Akcija! Dru{tveni ste, mnogo dogovora imate pred sobom i potrebna vam je ~arolija da ih uklopite i postignete. Partner vas i ho}e i ne zna kako }e, pa se nemojte previ{e zanositi.

RIBE 20.2-20.3.

Tro{ite novac, i to s dobrim razlogom. Imate mnogo obzira prema jednoj `enskoj osobi, pa vas to mo`e usporiti ili skrenuti s puta. Tro{ite i na decu, na sveop{te zadovoqstvo. Igra i prijateqi.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vru}i kalendar Prsata britanska starleta Xema Atkinson poznatija po svom plasti~nom poprsju nego po gluma~kom ume}u i ove godine skinula se za kalendar 2010. koji }e, ne sumwamo, krasiti zidove mnogih kabina kamiona. Starleta i glumica u usponu Xema Atkinson mnogima je poznata po kratkotrajnoj qubavnoj vezi s fudbalerom Kristijanom Ronaldom, a }erka je komi~ara Rovana Atkinsona – popularnog Mister Bina. Britanskoj publici poznata je i po ulozi u seriji „Hollyoaks: In the City”. Nekoliko seksi fotografija kalendara za 2010. godinu Xema je velikodu{no podelila s nama preko ~asopisa „Nats”.

SLABA

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Ni{

KI { A

Evropa Madrid

NOVI SAD: Naobla~ewe sa slabom ki{om. Bi}e i duìh intervala suvog vremena. Vetar slab ju`ni, pa zapadni. Pritisak oko normale. Rim Jutarwa temperatura 5, a maksimalna oko 12 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Naobla~ewe sa povremenom slabom ki{om i malo sveìje. Ki{na zona se preme{ta ka istoku i ne}e biti puno padavina. Cirih Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temBerlin peratura 4, a maksimalna 14 stepeni na jugu Banata. SRBIJA: Ujutru suvo, a zatim sledi naobla~ewe sa povremenom kiBe~ {om. Sveìje vreme nego u petak. Ki{na zona se preme{ta sa zapada ka Var{ava istoku i ne}e biti puno padavina. Vetar slab ju`ni i zapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 15 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ sun~anije i toplije nego u subotu. U ponedeqak ja~a jugoisto~ni vetar uz promenqivo Moskva obla~no i relativno toplo vreme. U ponedeqak krajem dana i u utorak Oslo jaka ko{ava sa udarima blizu 100 km/h uz obla~no vreme. Na prelazu ka sredi ki{a. U sredu zahla|ewe sa ki{om, a na planinama sa snegom. St. Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e da ose}a tegobe zbog uticaja vremena, pa im se preporu~uje, posebno astmati~arima i osobama sa sr~anim problemima, da se pridr`avaju svoje terapije. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije.

VIC DANA

12 18 10 10 8 9 8

Sedi Crnogorac ispod drveta i ~ita. @ena mu pere ve{. Kad pade sa Lov}ena kamen - tup, tup... pa na `enu. Ubi je namrtvo. A na to }e ti Crnogorac: - Evo ga, tre}a ve{-ma{ina crkla od kamenca!

SUDOKU

5 2 6

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

3 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

73 (3)

Slankamen

217 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

130 (0)

Zemun

274 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (-3)

Bogojevo

115 (-3)

Pan~evo

294 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

468 (-10)

Titel

221 (-11)

NERA

Ba~. Palanka 130 (-5) Novi Sad

147 (-8)

Tendencija stagnacije

Hetin

84 (-8)

TISA

10 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 227 (-13) S. Mitrovica 128 (-16)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

222 (-12)

3 8

9 1

4 6 2

58 (-6)

9 6

5 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja