Dnevnik 28.novembar 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 28. NOVEMBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22914 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

JOVAN KRKOBABI], POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE POVE]AWE PENZIJA

Penzionere ne ~eka „sudwi dan” Penzije }e, bez obzira na sva osporavawa i dizawa tenzija zbog teksta Predloga izmena i dopuna Zakona o PIO, koji je pre mesec dana povu~en iz skup{tinske procedure, dogodine biti znatno vi{e. I, {to je najva`nije, svako pove}awe od tri planirana ulazi trajno u osnovicu, tvrdi u razgovoru za „Dnevnik” potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi}.

– Uno{ewe tre}eg, vanrednog, pove}awa penzija u toku 2011. posle dve godine zamrzavawa, jedan je od razloga {to je zakon povu~en iz Skup{tine. To je, da tako ka`em, „osvojeno“ u pregovorima sa MMF-om, tokom posledwe revizije, i to je prvi put otkada postoji Fond PIO u Srbiji da se penzije uskla|uju tri puta godi{we s platama u javnom sektoru. U izmenama zakona definisano je i da granica minimalne penzije bude 27 odsto od prose~ne zarade – navostr. 3 di Jovan Krkobabi}.

KAKO SPRE^ITI GRA\ANE SRBIJE DA ZLOUPOTREBQAVAJU SISTEM AZILA U EU

str. 6

Iz ure|ene dr`ave qudi ne be`e str. 4

ADMINISTRACIJA APV SPREMNA ZA PITAWA EVROPSKE KOMISIJE

NASLOVI

I Vojvodina o{tri pero

INTERVJU NEDEQE

Dimitrije Boarov

str. 7

Jon Makovej

Evropa na Dunavu

\or|e Randeq Vaspita~i i podvoda~i

Najvi{a temperatura 9 °S

Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} potvrdio je u izjavi na{em listu da se nekoliko pitawa iz Upitnika Evropske komisije direktno ti~u Vojvodine, a re~ je o implementaciji odredbi koje se odnose na status pokrajine. Po re~ima direktora Fonda „Evropski poslovi” Predraga Novikova, vojvo|anska administracija je spremna da u okviru svojih nadle`nosti doprinese pripremi odgovora. „Definisawe odgovora na primqeni upitnik Evropske komisije nije posao koji treba da se obavi kabinetski, ve} u tome treba da u~estvuju svi segmenti dru{tva”, obrazlo`io je Novikov. str. 4

Bora Oti}

Gospocko yeparewe

@eqko Markovi} Vasa i Steva u svom svetu

Kraqevi su voleli proroke

str. 7

Hladno s ki{om i susne`icom

FESTIVAL ^VARAKA: Na prvom „^varak festu”, odr`anom ju~e u Ka}u, titulu vrhunskih majstora u pravqewu ovog specijaliteta ponela je takmi~arska ekipa „Rimski dani” iz Hrtkovaca. No, pokazalo se da su i ~varci ostalih u~esnika bili izvrsni, jer su planuli neposredno nakon va|ewa iz kazana, pa ih tokom dana nije bilo „ni za lek”.

str. 14

2

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

CITATI

„

Brza i odlu~na rekonstrukcija Vlade ne bi {kodila i mogla bi da doprinese evropskim integracijama. Ali rekonstrukcija ’na odlo`eno’ mogla bi da ugrozi integracije, jer bi do{lo do nervoze unutar administracije.

Bo`idar \eli}, potpredsednik Vlade Srbije

”

Pohvale iz Strazbura

Jo{ nismo kao Skandinavci

Evropski parlament trenutno priprema rezoluciju o Srbiji, koja }e biti jedna od najpozitivnijih do sada, najavio je poslanik u EP Hanes Svoboda. Prema wegovim re~ima, rezolucija se bavi pozitivnim naporima Srbije i podr{kom Beogradu na putu pribli`avawa EU. Svoboda je ocenio da je do{lo do zna~ajnog napretka na putu pribli`avawa Srbije EU i naveo viznu liberalizaciju, kao i nedavnu odluku o prosle|ivawu kandidature Srbije za ~lanstvo u EU.

[ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en ocenio je ju~e da je ideja predsednika Srbije Borisa Tadi}a o zajedni~kim diplomatsko-koznularnim predstavni{tavima “dobrodo{la”, ali kada Srbija i Crna Gora dostignu nivo saradwe kakav imaju zemqe Skandinavije. “Crna Gora i Srbija te`e skandinavskom modelu uspostavqawa odnosa.

Kada dostignemo taj nivo, verovatno }e i ta ideja biti dobrodo{la”, kazao je Ro}en novinarima u Budvi.

PREDSEDNICA NP MAJA GOJKOVI] OCENILA DA VO\EWE GRADA NEMA IDEOLOGIJU

Sru{en „Berlinski zid“ u Novom Sadu

Predsednica Narodne partije Maja Gojkovi} poru~ila je ju~e da je u Novom Sadu pao „Berlinski zid“ i da su politi~ke stranke shvatile da vo|ewe grada nema ideologiju. Obra}aju}i se izbornoj skup{tini Gradskog odbora NP, koja je odr`ana u Skup{tini grada, ona je pozdravila to {to joj prisustvuju predstavnici drugih partija koji su „shvatili da je Novi Sad na{a zajedni~ka ku}a i da samo zajedno, bez obzira na politi~ke razlike na vi{em, nacionalnom nivou, u ovom gradu mo`emo da uradimo mnogo vi{e“.

Sve~anom delu strana~ke skup{tine, koja je ju~e popuwavala redove gradskog odbora NP-a, prisustvovali su predsednik novosadskog GO G17 plus Dalibor Novakovi}, potpredsednik PO SPO Milan \uki}, kao i predstavnici PUPS, Jedinstvene Srbije, DSS, Nove Srbije i SNS-a. Gojkovi}eva je podsetila da je jo{ u izbornoj

kampawi 2004. godine, nakon ~ega je izabrana za gradona~elnika, te`ila tome da se u Srbiji, a pogotovo u Novom Sadu, „kona~no sru{i ’Berlinski zid’“.

- Mnogi me nisu shvatili, ali su me shvatili gra|ani Novog Sada i dali mi poverewe da vodim grad, a kasnije i da u|em u politi~ki poduhvat nazvan Narodna partija. Ru{ewe Berlinskog zida u Novom Sadu je zna~ilo upravo ovo: da sve politi~ke stranke u gradu shvate da vo|ewe jednog grada nema ideologiju i da je samo va-

`no da jako volimo ovaj grad, da saberemo te sve na{e razli~itosti i ideje i da poguramo tom na{om sinergijom grad za jedan korak napred – rekla je Maja Gojkovi}, ~ija NP je od skoro u vlasti u Novom Sadu koju predvodi DS. Podsetila je da je NP ~lan Ujediwenih regiona Srbije i da se zala`e za vra}awe imovine i ve}e nadle`nosti lokalnih sredina kao i direktni izbor gradona~elnika i predsednika op{tina.

Predsednica NP je rekla da je put te stranke bio te`ak i da su 2008. „iz inata“ po~eli kao grupa gra|ana, isti~u}i da nisu imali medijsku pa`wu, ni pomo} tajkuna.

- Iz inata smo hteli i da slomimo jo{ jedan monopol koji se pripremao u na{oj dr`avi, a to je politi~ki monopol – kazala je Gojkovi}eva, oceniv{i da su u tome uspeli jer je grupa gra|ana osvojila 13.000 glasova i u{la u novosadski parlament.

S. Nikoli}

VEQA ILI] JU^E PREDSTAVIO VOJVO\ANIMA PROGRAM KOALICIJE NS I SNS

Jo{ ima mesta za Ko{tunicu Lider Nove Srbije predstavio je ju~e op{tinskim odborima svoje stranke iz Vojvodine program novoformirane koalicije sa Srpskom naprednom strankom i najavio o{tar pritisak na aktuelnu vlast ne bi li raspisala preevremene parlamentarne izbore. Prema wegovim re~ima, koalicija je jo{ uvek otvorena za druge stranke iz opozicije.

- O~ekujem da jo{ neki poja~aju na{u koaliciju, a pre svih Demokratsku stranku Srbije i Vojislav Ko{tunica. Na raspolagawu im stojimo ukoliko su voqni da nam pri|u. – rekao je Ili}.

Po wegovim re~ima, koalicija }e od januara po~eti kampawu za raspisivawe vanrednih izbora.

On je najavio mitinge, pregovore sa vla{}u, okupqawa, ali ne i klasi~ne demonstracije.

– Re`im jedva ~eka pa da napravi neki skandal koji }e pripisati opoziciji. To je stari sistem koji je i Slobodan Milo{evi} koristio. – rekao je Ili}. On je kritikovao vlast zbog lo{e reforme pravosu|a, vladaju}e stranke je optu`io za korupciju i nepotizam i uzimawe kredita kod komercijalnih banaka, uz velike kamate, a sve samo zbog ostanka na vlasti.

P. K.

Protest Bugara u Bosilegradu Oko stotinak pripadnika nacionalisti~ke bugarske stranke Ataka i Demokratske partije Bugara iz Bosilegrada protestovalo je ju~e u centru tog grada zbog, kako tvrde, ugro`avawa prava te nacionalne mawine u Srbiji.

Srpska policija na grani~nom prelazu Ribarci nije dozvolila ulazak deset bugarskih autobusa sa oko 500 pristalica nacionalisti~ke partije Ataka.

Na skupu je ipak bilo pristalica te partije, koji su tokom skupa pevali nacionalisti~ke pesme i nosili transparent na kome je pisalo: ”90 godina ropstva - asimilacija, konclageri, genocid, ubistva i dole Noj” aludiraju}i na Nojski sporazum iz 1919. kojim su op{tine Bosilegrad i Dimitrovgrad pripale Kraqevini SHS. Predstavnik Demokratske partije Bugara u

Srbiji Ivan Nikolov rekao je na skupu da Bugari u Srbiji ne tra`e promenu granice ve} da tra`e da se po{tuju wihova nacionalna prava. S druge strane, predsednik op{tine Bosilegrad Vladimir Zaharijev (DSS) rekao je agenciji Beta da stanovnici tog grada ne podr`avaju protest, {to je pokazao i skup na kome nije bilo mnogo me{tana.

Karlos Slim ho}e „Telekom”?

Meksi~ka kompanija „America Movil“, koja posluje u 18 dr`ava i ima vi{e od 211 miliona korisnika, otkupila je dokumentaciju za u~e{}e na tenderu za kupovinu dela akcija „Telekoma Srbije”. Vlasnik ove kompanije je jedan od najbogatijih qudi na svetu, Meksikanac Karlos Slim, ~ija se imovina procewuje na 83 milijarde dolara. Podsetimo, Vlada Srbije produ`ila je „zbog velikog interesovawa” rok za otkup tenderske dokumentacije za kupovinu dela akcija „Telekoma” do 10. decembra. Dokumentaciju za u~e{}e na tenderu ranije su otkupili “Telekom Austrije“, “Doj~e telekom“ i “Frans telekom“.

MINISTAR SA[A DRAGIN NAJAVIO POMO] PROIZVO\A^IMA MLEKA

Premija ide na 4 dinara

Dr`ava }e sigurno pomo}i Dragin je kazao da se iskreno On je kazao i da je ciq Miniproizvo|a~ima mleka davawem nada da }e agrarni buxet za starstva da se, zajedno sa partve}ih subvencija, najavio je ju~e 2011. godinu biti izda{niji, nerima - seoskim gazdinstvima, ministar poqoprivrede Sa{a jer mlekarstvo, ukoliko se na porodi~nim farmama i svim Dragin, ali uz opasku da “poqotaj sektor ne bude mislilo, „neonim qudima koji `ive iskquprivrednici ne}e proizvoditi }e mo}i da pre`ivi”. ~ivo od poqoprivrede - “izbori mleko ukoliko niko ne bude `e– Minimalna sredstva koja su da vi{ak sredstava, odnosno zaleo da plati to mleko koliko nam potrebna za ozbiqnije inrade u poqoprivredi, ide pre ono vredi”. On je ocenio da kqu~vesticije u sto~arstvu su od svega poqoprivrednicima, a ne ni razlog za te{ku situaciju u oko 2,4 milijarde do 5 milijarme{etarima”. kojoj se trenutno nalazi Dragin je ocenio da }e srpsko mlekarstvo le`i to biti izuzetno te`ak zau zloupotrebi monopolidatak, jer svakog dana traje Srbiji je za iole ozbiqnije sti~kog polo`aja pojediinvesticije u sto~arstvu potrebno “medijski rat” u kome odnih kompanija i zakqure|ena sredstva informiod 2,4 do 5 milijardi dinara ~ivawu ugovora {tetnih sawa “~ak dopu{taju da se za poqoprivrednike. promovi{u kompanije koje – Sredstvima iz rebasu pravosna`no sudski lansa buxeta za 2010. godinu usdi dinara – ocenio je Dragin, osu|ene da su monopolisti, kao pe}emo da pove}amo premiju za dodaju}i da je u Evropskoj uniji da se ni{ta ne de{ava, dok sa sirovo mleko za ~etvrti kvarstandard da agrarni buxet u druge strane stoje poqoprital sa dinar i po na ~etiri dibuxetu dr`ava u~estvuje sa pet vrednici koji o~ekuju pomo} drnara po litru i da, pored fizi~odsto; kod nas je to u~e{}e sve`ave”. kih, uvedemo i pravna lica u ovu ga 2,6 procenata.

– Ako su te iste kompanije meru. Na `alost, sa polovinom Po ministrovim re~ima, 2007, kada je evro bio 74 dinara, tra`enih sredstava jednostavno ukoliko Srbija `eli da i daqe a cena nafte i naftnih derivane mo`emo da obezbedimo i ve}a poqoprivreda bude vode}a grata bila skoro duplo mawa nego davawa po grlu – rekao je Drana privrede, mora da ula`e u sada, mogle da pla}aju 34 dinara gin, obrazlo`iv{i da je Miniwu”. A jedino re{ewe za to, za litar sve`eg mleka, onda je starstvo poqoprivrede rebadodao je, predstavqa pove}awe nedopustivo da 2010. godine, kalansom buxeta dobilo 650 milisubvencija i odr`avawe wihoda je evro 106 dinara, otkupna ona dinara od tra`enih milivog nivoa u svim sektorima pocena za litar mleka bude 20 do 25 jardu i 270 miliona. qoprivrede. dinara – zakqu~io je Dragin.

Uhap{eni zbog napada na voza~a Beogradska policija je uhapsila jednog od dvojice mladi}a osumwi~ene da su pre tri dana u Zemunu pretukli voza~a Gradskog saobra}ajnog prevoza, saop{tila je ju~e policija. Uhap{en je Damir A. (21) iz Zemuna, a policija sumwa da je on zajedno sa Nikolom J. (23), koji je u bekstvu, pretukao voza~a GSP-a na liniji 612 zbog toga {to nije zaustavio autobus i pustio ih da u|u van stanice.

Osumwi~eni su u ~etvrtak uve~e u Zemunu, na raskrsnici ulica Banatska i Ugrinova~ka, kada se autobus GSP zaustavio na semaforu, pri{li do predwih vrata i zatra`ili od voza~a da ih otvori kako bi u{li u autobus. Voza~ im je rukom pokazao da idu do autobuskog stajali{ta koje je blizu, a po-

S V E T

Devoj~ica preminula na ulici Be`ivotno telo devoj~ice stare oko 16 godina prona|eno je preksino} u Ra{koj ulici u Novom Sadu. Pretpostavqa se

RETROVIZOR

Kre}e prva iranska nuklearka Potpredsednik Irana Ali Akbar Salehi, koji je zadu`en i za nuklearna pitawa, izjavio je ju~e da je prva nuklearna elektrana u toj zemqi napuwena gorivom i nazna~io da bi mogla po~eti da radi krajem januara. Salehi je rekao da }e biti potrebno mesec do dva pre nego {to reaktor od 1.000 megavati koji koristi laku vodu po~ne da dostavqa struju iranskim gradovima.

Elektrana u Bu{ejru nije deo iranskog nuklearnog programa zbog kojeg Zapad sumwi~i Teheran da poku{ava da napravi atomsku bombu. Iranu su uvedene ~etri runde sankcija zbog odbijawa da obustavi oboga}ivawe uranijuma koji se mo`e koristiti i za nuklearno oru`je. Tehe-

CRNA HRONIKA tom je u{ao u tu ulicu i zaustavio se na propisanom stajali{tu.

Osumwi~eni su otr~ali do stajali{ta i po~eli da vre|aju voza~a i da ga udaraju. Tom prilikom je voza~ zadobio udarac u glavu i pri padu je povredio levu ruku i rame.

Uhap{enom Damiru A. je odre|en policijski pritvor od 48 sati, a policija traga za drugim osumwi~enim Nikolom J.

da je smrt nastupila usled zdravstvenih problema, budu}i da nisu prona|eni tragovi nasiqa niti krivi~nog dela, saznajemo nezvani~no.

O doga|aju je obave{ten de`urni istra`ni sudija, a on je ovlastio policiju da obavi uvi|aj. Le{ je upu}en na obdukciju u Institut za sudsku medicinu gde }e se utvrditi uzrok smrti. Prema prvim saznawima, re~ je najverovatnije o u~enici Sredwe hemijske {kole koja je imala sr~anih tegoba, a pretpostavqa se da je smrt nastupila dok se posle nastave vra}ala ku}i u prigradsko naseqe. Prema nepotvr|enim saznawima, u momentu smrti blizu we je bio neko od wenih drugarica. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo nakon zavr{ene obdukcije.

M. V.

FBI spre~io teroristi~ki napad Ameri~ki federalni agenti spre~ili su Mohameda Osmana Mohamuda (19) ro|enog u Somaliji da digne u vazduh kombi ispuwen eksplozivom na sve~anosti paqewa svetala na bo`i}nom drvetu u Portlandu, saop{tile su vlasti. Mohamud je uhap{en u petak predve~e u akciji agenata FBI neposredno pre nego {to je pozvao broj mobilnog telefon za koji je mislio da }e aktivirati bombu.

Tu`iocu su rekli da je Moha-

ran negira optu`be i navodi da nuklearni program ima mirnodopsku svrhu.

Puwewe gorivom elektrane je po~elo u avgustu, a prema Salehovim re~ima, treba sa~ekati da voda postepeno dostigne `eqenu temperaturu, posle ~ega }e bit izvedeni posledwi testovi.

“Nadamo se da }e elektrana u Bu{ejru biti povezana s nacionalnom mre`om u narednih mesec ili dva”, dodao je Salehi.

mud uzvikuju}i “Alahu Akbar” (Bog je veliki!) poku{ao da udari agente i policajce. La`nu bombu su Mohamudu dostavili tajni ageti u okviru posebne akcije i javnosti nikada nije bila u opasnosti, rekli su tu`ioci.

Mohamud, koji je dobio ameri~ko dr`avqanstvo, optu`en je za poku{aj kori{}ewa oru`ja za masovno uni{tewe, a na sudu bi trebalo da se pojavi u ponedeqak.

Irci protiv {tedwe Oko 50.000 qudi u~estvovalo je ju~e u mirnoj protestnoj {etwi u Dablinu koju je organizovao Irski kongres radni~kih sindikata (ICTU) zbog vladinog plana {tedwe. Predsednik ICTU Xek O’Konor rekao je okupqenima da su vlada i bankari zemqu “bacili na kolena” i da }e wihove ra~une morati da pla}aju naredne generacije. U~esnici protesta ka`u da su ovo prve u nizu demonstracija protiv planova vlade da pove}a porez i smawi izdvajawa u javnom sektoru, u poku{aju da smawi ogromni dr`avni deficit. U zamenu za pomo} od 85 milijardi evra, vlada u Dablinu }e uvesti stroge mere {tedwe, koje }e biti obelodawene 7. decembra.

Komesar EU za pro{irewe [tefan File uru~io je premijeru Mirku Cvetkovi}u Upitnik Evropske komisije. File je rekao da je uveren u to da }e Beograd sprovesti neophodne reforme, dodaju}i da je realno o~ekivawe Srbije da do kraja 2011. dobije status kandidata za ~lanstvo u EU. Skup{tina Vojvodine osnovala je Savet nacionalnih zajednica kao posebno skup{tinsko telo koje }e imati savetodavnu ulogu o svim pitawima koje se ti~u etni~kih zajednica. Pokrajinski parlament je osnovao i Vojvo|anski simfonijski orkestar kao novu ustanovu kulture.

Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}, jo{ jednom su poru~ili da ne}e odustati od dobrosusedske saradwe i politike pomirewa. „Izlazimo iz za~aranog kruga mr`we, koji je naneo mnogo zla”, rekao je Josipovi} na prijemu odr`anom povodom Tadi}eve zvani~ne posete Hrvatskoj.

Doskora{wi poslanik LDP-a iz Novog Sada Slobodan Mara{ saop{tio je da prelazi u G17 plus. On je obrazlo`io da je to u~inio jer se G17 kao deo Ujediwenih regiona Srbije zala`e za decentralizaciju i regionalizaciju. Novi poslanik LDP-a bi}e Bojan \uri}.

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da o~ekuje da }e Tu`ila{tvo ubrzo doneti kona~nu odluku u slu~aju Svetlane Ra`natovi}. Prema navodima istrage, dr`ava poznatu peva~icu i wenu sestru tereti da su nezakonito prisvojile preko 4 miliona nema~kih maraka i oko 3,5 miliona ameri~kih dolara, od prodaje fudbalera FK “Obili}“.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

JOVAN KRKOBABI], POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE

Penzionere ne ~eka „sudwi dan” enzije }e, bez obzira na sva osporavawa i dizawa tenzija zbog teksta Predloga izmena i dopuna Zakona o PIO koji je povu~en iz skup{tinske procedure, dogodine biti znatno vi{e. I, {to je najva`nije, svako pove}awe od tri planirana ulazi trajno u osnovicu, tvrdi u razgovoru za „Dnevnik” potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi}.

– Uveren sam u to da }e se tekst Zakona o PIO vratiti u Skup{tinu Srbije u dogovorenom roku, i u obliku i sa izmenama koje smo dogovorili kod {este revizije aran`mana sa MMF-om, te da wime penzioneri u Srbiji ne}e biti o{te}eni. U izmenama zakona definisano je da granica minimalne penzije bude 27 odsto od prose~ne zarade, kao i odlagawe primene postepenog pove}awa broja godina sta`a za odlazak u penziju za `ene sa 2011. na 2013. godinu – isti~e Krkobabi}. zPredsednik Boris Tadi} poru~io je gra|anima Srbije da im predstoji jo{ jedna te{ka ekonomska godina. Koliko su u takvoj situaciji realni zahtevi sindikata da se umek{aju pojedine odredbe Predloga izmena i dopuna Zakona o PIO? – Vlada Srbije je u godinama najve}e svetske ekonomske krize, u posledwih pola veka, pokazala svu svoju zrelost i uspela da ubla`i wene razorne udare.

Da je druga~ije, i u Srbiji bi do{lo do „gr~kog“ „,islandskog“ ili aktuelnog „irskog scenarija“ . Treba li da podse}am da su sve tri pomenute ekonomije neuporedivo ja~e od na{e, a neke od wih, skoro do ju~e, bile su uzor koji treba slediti.

P

Pa ipak, nisu uspeli da se izbore s krizom, dok smo mi na{u dr`avu i ekonomiju ipak uveli u mirnije vode.

U svakom slu~aju, samo zlonameran ili neuk mogao je moje protivqewe nerealnim zahtevima pojedinih sindikata, od kojih neki nisu uop{te predmet Zakona o PIO, da oceni kao li~ni hir.

U nedostatku argumenata

u tim granicama se trudim da za penzionere dobijem ono {to je i realno i maksimalno mogu}e, a to smo predlo`enim izmenama sistema PIO i ostvarili. zPrvo ste rekli da }e se isti zakon u skup{tinsku proceduru vratiti i da se u wemu ne}e promeniti ni znak interpunkcije a sada je jasno da ipak ima nekih izmena. Kako to tuma~ite ?

– Zakon se vra}a u skup{tinsku proceduru u formi i sadr`aju u kome je i bio kada je povu~en iz Skup{ti-

oni su se svojski potrudili da moje stavove tako i predstave javnosti. Istina je, naravno, sasvim druga~ija. Ja sam realan ~ovek, u svakom trenutku svestan {ta je mogu}e a {ta ne, i donosim odgovorne odluke, ne ostavqaju}i prostor politikanstvu ili dodvoravawu bilo kome. Naprosto, na{e ekonomske mogu}nosti su ograni~ene, i

ne. U posledwoj rundi pregovora sa MMF-om obezbedili smo neka poboq{awa. Jedno je vezano za procenat najni`e penzije, a drugo se odnosi na odlagawe pomerawe sta`a za odlazak `ena u penzije za dve godine. Ovi predlozi su usvojeni i ponosan sam na tu "interpunkcijsku promenu", jer sam sa {efom Misije MMF-a Albertom Jegerom ove kategorije razmatrao i dogovorio. zIpak, upozorili ste i da je MMF zauzeo stav da ne mo`e vi{e biti nikakvih promena u Zakonu o PIO? – Mnogo puta sam kazao, ponovi}u to i ovom prilikom, da su pregovori i aran`man sa MMF-om bili neophodni za zemqu u celini. Svi na{i razgovori, kada se ti~e penzija i reforme penzionog sistema, bili su ozbiqni, slo`eni ali i korektni i visoko profesionalni. Wihovi polazni stavovi bili su daleko od onoga {to smo mogli da prihvatimo i kona~na re{ewa, slobodno i mirno to

Imovinske karte „bogatije” od „Dnevnika” zMediji se ~esto vra}aju na pri~u o zaradama poslanika penzionera iznose}i u javnost wihova mese~na primawa koja u mnogim slu~ajevima prevazilaze i 10 prose~nih penzija u Srbiji.

– Poku{ao sam da u nekoliko navrata slikovito objasnim o ~emu se zapravo radi. Penzija je li~no pravo, zara|eno i niko vam ga niti mo`e dati niti oduzeti. S druge strane, ukoliko se penzioner zaposli i radi, pravi~no je i normalno da za svoj rad prima naknadu. U suprotnom, penzioneri bi bili jedini volonteri u parlamentu, u kome neki poslanici imaju imovinske karte za ~ije biste ~itawe potro{ili vi{e vremena nego da pro~itate „Dnevnik“ od prve do posledwe strane. Upkros tome, wih niko ne pita za{to primaju poslani~ku platu.

vodnevnom posetom Hrvatskoj {efa srpske dr`ave Borisa Tadi}a i wegovim razgovorima sa najvi{im predstavnicima susedne zemqe, predsednikom Ivom Josipovi}em i premijerkom Jadrankom Kosor, potvr|en je trend zna~ajnog poboq{awa odnosa Beograda i Zagreba. Ipak, kako priznaje i potpredsednik Vlade Hrvatske prof. dr Slobodan Uzelac, taj evidentni napredak jo{ uvek se ne ose}a dovoqno na terenu, pogotovo ne u sredinama u kojima `ive Srbi povratnici.

– Poboq{awe odnosa na najvi{em nivou ose}a se poodavno. Na`alost, taj dobri duh jo{ dovoqno nije si{ao na ni`e nivoe vlasti i me|u gra|ane – obja{wava za „Dnevnik” profesor Uzelac , koji u kabinetu Jadranke Kosor reprezentuje Samostalnu demokratsku srpsku stranku.

Po wegovim re~ima, Vlada Hrvatske je odavno re{ena da taj proces pospe{i, ali je i sama bila je suo~ena sa te{ko}ama, i to zbog nedovoqnog razumevawa u nekim sredinama.

– Recimo, ovog prole}a u Hrvatskoj su morali biti odr`ani dopunski lokalni izbori, jer na onim redovnim, pro{logodi{wim, nije izabran dovoqan broj predstavnika mawina u tim organima vlasti kako to predvi|aju

D

mogu da izjavim, povoqna su i daleko bla`a od postoje}ih re{ewa u penzionim sistemima zemaqa EU i na{ih suseda.

Istovremeno, pohvale i priznawa relevantnih me|unarodnih finansijskih institucija za profesionalno i dobro obavqen posao do`ivqavam ne samo kao li~nu, stru~nu satisfakciju ve} i svih onih qudi iz Ekspertske grupe koji su radili na izmenama Zaskona o PIO. Ne ulaze}i u detaqe, re}i }u samo da smo obezbedili da se ste~ena prava penzionera odr`e, a da sve promene budu blage i na du`i rok {to u drugim, ne samo susednim dr`avama, nije slu~aj.

Naprotiv. zProteklih meseci poru~ivali ste penzionerima da dok ste vi u Vladi oni ne}e biti ni na koji na~in o{te}eni, niti }e iko dirati u wihova prava. [ta }e biti sa penzionerima nakon novih izbora ako ste zaista jedini wihov za{titnik?

- Uno{ewe tre}eg, vanrednog, pove}awa penzija u toku 2011. posle dve godine zamrzavawa, jedan je od razloga {to je zakon povu~en iz Skup{tine. To je, da tako ka`em, „osvojeno“ u pregovorima sa MMF-om, tokom posledwe revizije i to je prvi put otkada postoji Fond PIO u Srbiji da se penzije uskla|uju tri puta godi{we s platama u javnom sektoru. Ina~e, svima je poznato da je PUPS i osnovan sa ciqem da za{titi prava ne samo penzionera ve} i drugih socijalno ugro`enih slojeva na{eg dru{tva. Na{im ulaskom u Vladu sasvim je normalno da se ciqevi na{e partije realizuju u meri u kojoj je to maksimalno mogu}e i koliko to ekonomska snaga zemqe dozvoqava. Isto tako je normalno da nastavimo da tako radimo dokle god za to imamo mandat na{ih glasa~a, a svi rezulati dosada{wih lokalnih izbora pokazuju da rejting PUPS-a raste.

Iz va{eg pitawa gotovo da slutite „sudwi dan“ za penzionere posle novih izbora. Ne morate da brinete, jer oni savr{eno dobro znaju ko wihove interese najboqe artikuli{e.

Qubinka Male{evi}

nedeqa28.novembar2010.

KARMA KOMA

Te{ka ruka krize

^

itaj novinske naslove ako `eli{ da sazna{ gde `ivi{, {ta to mesto zapravo jeste, a {ta o sebi misli da jeste, i kako to iskazuje. Ne mislim pri tome samo na sadr`inu tih naslova, na ono eksplicitno „informativno“ u wima; bar podjednako je va`na i wihova forma, ono {to ti samima sobom poru~uju. U ozbiqnijim novinama naslovi su smireniji, umiveniji, uop{teniji, u tabloidima su kri~avi i vri{tavi, `ivopisni preko mere podno{qivosti, rado psuju, podgurkuju i podriguju, i zavr{avaju se obvezatno znakom uzvika, bi}e zato {to znak groktaja jo{ ne postoji u na{em pravopisu, mada je potreba za wim sve urgentnija, jer i potra`wa i potro{wa mahnito rastu. Nekada, jo{ duboko u socijalizmu, pojavili su se „ve~erwaci“, kao prototip iz kojeg }e nastati tabloidni mutanti, a u tim ve~erwacima namewenim diskretnom opu{tawu radnih qudi i gra|ana zavrvelo je od koloritnih naslova o poduhvatima i nepo~instvima „malih qudi“, ili pak od spontanih domislica tipa „dete ujelo prase“, na kojima su posle generacije profesora materweg jezika isterivale mak na konac oko toga ko je to koga ujeo, a ko je ujedena strana u tom neobi~nom klin~u.

Kako god, naslovi nam i daqe mogu mnogo re}i, samo ih treba dobro ~itati. Eto nam sada i interneta, tog idealnog virusnog prenositeqa nepismenosti, da dokraj~i one iluzije koje su nam novine mo`da jo{ i ostavile na `ivotu. Mada, u osnovi, sve je to isto, jer jezik ima svoje zakonitosti, a ako se s jezikom ne zna, onda je muka s re~ima i wihovim smislom u svakom medijumu podjednaka. Pa tako, evo, ba{ ovih dana, ~itam vest na na{em najpopularnijem informativnom sajtu, na B92, o u~estalim napadima na voza~e gradskog prevoza, opremqenu podnaslovnom re~enicom koja bi imala biti validno i stru~no obja{wewe tog nastranog fenomena. A re~enica glasi ovako: „U~estali napadi na voza~e i vozila GSP-a dokaz su da gra|ani sve te`e podnose krizu, ocewuju psiholozi“.

Vidi{ {ta ti je stru~wak – taj sve ume da objasni, ~ak i naizgled neobja{wivo. Da je, recimo, mene pitalo za obja{wewe tog trenda, ja bih rekao da je, na primer „procenat opasnih idiota me|u gra|anima u porastu“. To je zato {to sam ja laik, pa na svet i wegove fenomene gledam lai~ki, do~im stru~wak, eto, tu stvar objasni na na~in koji lai~ki um ostavi bez daha, takore}i bez dovoda kiseonika. Ako ipak odete daqe od (pod)naslova i pro~itate sam tekst, vide}ete da su

SLOBODAN UZELAC, POTPREDSEDNIK VLADE JADRANKE KOSOR, ZA „DNEVNIK” REZIMIRA TADI]EVU POSETU HRVATSKOJ

Dobri duh saradwe mora si}i me|u gra|ane Ustav i Ustavni zakon. Neke jedinice lokalne i podru~ne uprave su, me|utim, pru`ale prikriveni otpor toj zakonskoj obavezi, odnosno posegle su za opstrukcijom, pa je Vlada bila prinu|ena da konkretno reaguje, i morala im je nametnuti obavezu da te izbore ipak provedu – navodi dr Uzelac.

On je, ipak, u osnovi zadovoqan kako vlade prate razvoj komunikacije dvojice predsednika, pogotovo u politi~kom smislu.

– Me|utim, ~iwenica je da sve dok ta saradwa ne bude mnogo konkretnija nego {to je sada, a na ukupnu korist gra|ana i jedne i druge dr`ave, sve dok ekonomske veze ne bude uspe{nije na dobrobit celog regiona, nijedna od na{ih vlada ne mo`e biti do kraja zadovoqna. Mogu}nosti saradwe izme|u dve zemqe toliko su velike da ne samo {to puteve kojima hode dvojica predsednika treba da prate dve vlade, nego bi to trebalo da ~ine i brojne druge institu-

cije, civilno dru{tvo, preduze}a, gra|ani...

Govore}i o me|usobnom povla~ewe tu`bi za genocid, podnetih pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, sagovornik „Dnevnika” na-

vi{ne – uveren je Slobodan Uzelac.

Ina~e, tokom susreta dvojice predsednika oceweno je i da sudbina nestalih predstavqa otvoreno pitawe koje treba priori-

Nama u Hrvatskoj treba jedinstvena lista nestalih, a ne da se odvojeno vode Hrvati i Srbi. Ali siguran sam da }emo nakon susreta dvojice predsednika i na tom poqu kona~no imati rezultate vodi da kabinet Jadranke Kosor jo{ na tu temu nije raspravqao.

– Ipak, nadam se da }e saradwa na{ih dveju dr`ava re{iti ve}i deo pitawa zbog kojih je i pokrenuta tu`ba Hrvatske, a onda i kontratu`ba Srbije. A kada odmaknemo na tom planu, uveren sam da }e i tu`ba i kontratu`ba postati su-

tetno re{avati. Kako navodi na{ sagovornik, kqu~ni uzrok {to se ni deceniju i po od prestanka ratnih de{avawa ne zna sudbina vi{e od 2.200 qudi krije se u ~iwenici da je, osim deklarativnog politi~kog opredeqewa, o~igledno nedostajala i re{enost da se ona rasvetli.

3

– Uz to, nama u Hrvatskoj treba jedinstvena lista nestalih, a ne da se odvojeno vode Hrvati i Srbi.

Ali siguran sam da }emo nakon susreta dvojice predsednika i na tom poqu kona~no imati rezultate. Kao {to mislim da }e sada organima vlasti u obe dr`ave u jednoj boqoj atmosferi saradwe radije i slobodnije pomo}i i gra|ani, svako ko mo`e da ponudi relevantne informaciju, da se taj problem re{i – ka`e potpredsednik Vlade Hrvatske.

Komentari{u}i na kraju najavqenu me|unarodnu donatorsku konferenciju za stambeno zbriwavawe srpskih izbeglica, dr Uzelac ocewuje da je to jedna od mera da se izbegli~ka pri~a kona~no privede kraju.

– ^iwenica da ta pri~a traje najmawe deceniju i po i da je nesno{qiva i za izbeglice i za obe dr`ave – napomiwe dr Uzelac. – Do sada je, me|utim, nedostajala istinska odlu~nost i anga`man i

„psiholozi“ zapravo jedan psiholog, {tavi{e psiholo{kiwa, i da je nare~ena tvrdwa weno autorsko delo. Mada ja opet ne sumwam da bi se moglo na}i jo{ ponekoga u bran{i ko bi pritvrdio ne{to sli~no, ali za tim o~igledno nije bilo potrebe.

Neka odmah bude jasno: ne osporavam ni stru~nost ni ~ast osobe koja nas je po~astila ovim otkri}em, neka we nama. Samo, ne vredi, ne mogu si pomo}i, ja u tom naslovu ne mogu da ne pro~itam ne{to drugo, neodvojiv deo jednog sindroma koji je ovde ba{ za`ilavio, uhvatio duboko korewe, i ni{ta ga vaqda vi{e ne}e i{~upati iz nas, pa ako je da izumremo kao vrsta, izumre}emo zajedno s wim. Elem, kad neko razlupa jedan ili vi{e gradova, pohara i popali {to stigne, prebije i ubije koga dohvati, onda taj neko nije prokleti patolo{ki moron – kako bih pomislio ja, jedan nervozni laik – nego je, recimo, „siroto dete ratova i tranzicije koje je izgubqeno u pometwi sistema vrednosti“, „pripadnik socijalno isfrustrirane omladine koja se traumati~no suo~ava sa besperspektivno{}u“, a u boqem slu~aju bogme i „hrabri branilac me|unarodnog pravnog poretka“. E sad, ako je to tako, i ako to tako mo`e, i ako mo`e jo{ {to{ta jo{ {tokako, pa za{to onda ne bi i „u~estali napadi na voza~e GSP-a“ bili „dokaz da gra|ani sve te`e podnose krizu“, a ne, recimo, dokaz da su izvesni gra|ani – recimo, oni koji napadaju „vozila i voza~e GSP-a“ – permanentno opasni po okolinu, pa i po sebe, te bi ih nekako trebalo osujetiti u ~iwewu {tete.

Ako odemo samo korak daqe, morali bismo se zamisliti i nad samima sobom. Kakvi smo mi to be{}utnici i debeloko{ci, mi koji nemamo obi~aj da napadamo voza~e i vozila GSP-a, ili ~ega god drugog?

To jest, da li mi uop{te imamo problema s tom prokletom krizom, ili se ona nas mo`da ni ne doti~e, mo`da ~ak u woj i prosperiramo kao kakvi paraziti? Jer, nije li to sumwivo, to da dok neki sop}u pod teretom krize, pa od sve muke i tra`e}i odu{ka biju voza~e GSP-a, mi drugi `ivimo svoj haj-nehaj kao da nam nije ni{ta – ma, ni obi~an kiosk da zapalimo? Mislim, kakvi smo mi to uop{te qudi? Ka`em ja vama, treba pa`qivo ~itati naslove, tamo sve pi{e.

Teofil Pan~i}

Hrvatske, ali i Srbije. Kada to ka`em, onda mislim na re{enost da se omogu}i tim qudima da sasvim slobodno – ponavqam, sasvim slobodno – odlu~e gde }e `iveti: da li u zemqi iz koje su oti{li, ili u zemqi u koju su do{li.

On je pri tome izri~it da, kako god odlu~ile, izbeglice „ni na koji na~in ne smeju biti imovinski ka`wene”.

– To {to neko odlu~i da ostane da `ivi u Srbiji ne bi smelo imati za posledicu da on izgubi svoju privatnu imovinu u Hrvatskoj.

Kada je, pak, re~ o biv{im korisnicima dru{tvenih stanova, situacija je unekoliko druga~ija.

Mi smo, naime, delimi~no re{ili problem onih koji se vra}aju u Hrvatsku jer im obezbe|ujemo krov nad glavom, ali onima koji se ne vra}aju, ideja dvojice predsednika je prilika da to pitawe re{e. No, za to je potrebno ispuniti dva uslova: da obe dr`ave potpuno saglasno i mnogo br`e i efikasnije utvrde realan broj onih na koje bi se odnosile te pogodnosti; i drugo, da me|unarodna zajednica, koja je ve} obe}ala finansijsku pomo}, svoje obe}awe i ispuni. Ali pri tome o~ekivati od me|unarodne zajednice da uradi svoj deo posla pre no {to i Hrvatska i Srbija ne urade svoj, nije realno – zakqu~uje prof. dr Slobodan Uzelac.

Miroslav Staji}

4

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

ADMINISTRACIJA APV SPREMNA ZA PITAWA EVROPSKE KOMISIJE

I Vojvodina o{tri pero akon predaje Upitnika Evropske komisije premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u, evropski komesar za pro{irewe [tefan File sugerisao je da je od brzine sastavqawa odgovora va`nije to da oni budu {to kvalitetniji, potvrdio je za “Dnevnik” direktor pokrajinskog Fonda „Evropski poslovi” Predrag Novikov. Po wegovim re~ima, i pozicija Vojvodine u pogledu ovog Upitnika je jasna, dodaju}i da je „Pokrajina spremna da u okviru svojih nadle`nosti doprinese definisawu tra`enih odgovora”.

– U definisawu odgovora bi}e sagledani zakonski okviri i wihova prilago|enost evropskim standardima, ali i primena zakona u praksi. Ali svakako da }e biti prostora gde Vojvodina mo`e da pomogne, a to su oblasti regionalne saradwe, qudskih i mawin-

N

On ka`e da dobijawe upitnika predstavqa otvarawe nove stranice na evropskom putu Srbije, te da u narednih nekoliko

meseci sva ministarstva i nadle`ne dr`avne institucije treba da {to kvalitetnije sa~ine analizu dru{tvenih i ekonomskih kretawa, kao i kqu~nih izazova i budu}ih pravaca.

Po wegovim re~ima, u tom pogledu je dobra vest odluka o

Lokal ne}e biti ko~nica Prvi ~ovek Subotice Sa{a Vu~ini} ka`e za „Dnevnik” da od gradske uprave jo{ uvek niko nije zatra`io asistenciju kada su u pitawu odgovori na Upitnik EK. „Sigurno je, me|utim, da evropske integracije ove dr`ave ne}e biti usporene zbog lokalnih samouprava. Naime, unazad nekoliko godina upravo su lokalne samouprave ~esto bile napredniji deo uprave i dr`avnog aparata, tim pre {to su mnoge od wih u~estvovale u realizaciji razli~itih evropskih projekata. Tu pre svega mislim na rad u poboq{awu infrastrukture, a samim tim i na podizawu kvaliteta nivoa lokalnih samouprava u smislu servisirawa potreba gra|ana“, rekao nam je Vu~ini}. skih prava, po{tovawe prava imovine, borba protiv korupcije i ja~awe administrativnih resursa, posebno kad je re~ o institucijama koje se bave procesom integracija – naveo je Novikov.

otvarawu predstavni{tva Vojvodine u Briselu, jer time “pokrajinska administracija jo{ jednom potvr|uje svoju opredeqenost da ja~a evropske resurse Pokrajine”.

– A poznato je i da je po po{tovawu qudskih i mawinskih prava, kao i u regionalnoj saradwi, Vojvodina apsolutni lider u regionu – istakao je Novikov.

Direktor Fonda „Evropski poslovi” je naveo i da je komesar File prilikom uru~ewa upitnika sugerisao na{im vlastima da u ovoj fazi procesa evrointegracija bude ukqu~en {to {iri krug aktera, od dr`avnih preko pokrajinskih do lokalnih organa vlasti i institucija.

– Definisawe odgovora na primqeni upitnik Evropske komisije nije posao koji treba da se obavi kabinetski, ve} u tome treba da u~estvuju svi segmenti dru{tva – obrazlo`io je Novikov.

I potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} potvrdio je u izjavi na{em listu da se nekoliko pitawa iz ovog upitnika direktno ti~u Vojvodine, a re~ je o implementaciji odredbi koje se odnose na status pokrajine.

– Odmah treba re}i da je to pitawe vi|eno kao unutra{wepoliti~ko, koje se ti~e Republike Srbije. Evropa, naime, nije ni na koji na~in uticala da bude usvojen ovaj ili onaj tip statusa Vojvodine, ovaj ili onaj stepen autonomije. Treba samo proveriti da li su ustavne, odnosno zakonske odredbe, sprovedene u realnost. Ni vi{e, ali ni mawe. Na ta pitawa odgovara Republika Srbija, jer svaka zemqa na upitnik odgovara u ime sebe, ali konsultacije pre toga postoje sa svim nivoima vlasti – kazao nam je \eli}.

Branka Dragovi}-Savi}

EVROPSKI POKRET U SRBIJI PROSLAVIO 18. RO\ENDAN

Fileov uputnik dar za punoletstvo U

danu kada je evropski komesar [tefan File predao Upitnik EK premijeru Mirku Cvetkovi}u, Evropski pokret u Srbiji obele`io je 18 godina postojawa. Tako se pogodilo se da je na{a dr`ava na~inila veoma zna~ajan tehni~ki korak u procesu pristupawa EU ba{ kada je punoletstvo slavila organizacija koja je jo{ na osniva~kom skupu, 24. novembra 1992, kao svoj ciq zacrtala modernu, demokratsku Srbiju u Evropskoj uniji – Na{a misija jeste ’demokratska Srbija u ujediwenoj Evropi’. Ali ona ne}e biti okon~ana samim ~inom ulaska Srbije u EU, jer nikada nije dovoqno demokratije i nikada nije dovoqno integracija.

I kada na{a dr`ava postane deo Unije, s na{im partnerima }emo nastaviti da radimo na daqoj promociji evropskih vrednosti i procesu dubqeg povezivawa na evropskom kontinentu – ka`e za „Dnevnik” generalni sekretar EPuS-a Maja Bobi}.

Po wenim re~ima, Srbiju tek o~ekuju bitni momenti na putu ka EU, kao {to je sticawe statusa kandidata i, pogotovo, otvarawe pregovora po poglavqima, jer }e tada i dr`ava i sve institucije, pa i celo dru{tvo, biti mnogo anga`ovaniji kada je re~ o sadr`aju i su{tini evropskih integracija.

– U dosada{wem procesu pristupawa Uniji naravno da je mno-

go toga moglo biti ura|eno i br`e i boqe. Tu je pre svega odgovornost na dr`avi, ali ni ostali akteri, u koje ubrajam i Evropski pokret, ne mogu biti amnestirani. No, na{ nekada{wi predsednik Desimir To{i} je svojevremeno rekao da je ta~no da rezultati EPuS-a nisu ogromni, ali da su u skladu sa okolnostima u dru{tvu. I zato je va`no {to ka Evropi, koja je na{a sudbina i istorijska nu`nost, iako polako, ipak hodimo sigurno – navodi sagovornica „Dnevnika”.

Ona je, ina~e, potvrdila da }e Evropski pokret u Srbiji pomo}i dr`avi da pripremi {to kvalitetnije odgovore na pitawa Evropske komisije, time {to }e

javnosti u taj upitnik, on je ve} postavqen na wihovom sajtu, jer to samo mo`e da doprinese kvalitetu odgovora koje bi dr`ava Srbija trebalo da pripremi – navodi Maja Bobi}.

Govore}i na kraju o nedavnom istra`ivawu „Galupa”, prema kojem pada poverewe gra|ana Srbije u Evropsku uniju, generalni sekretar EP-uS-a ka`e da ti rezultati ne treba da ~ude, ali ni da brinu.

– S jedne strane, unazad se godinama potvr|uje da {to je zemqa bli`a EU, to je podr{ka gra|ana procesu pristupawa sve mawa. Jer, zahteva je tada sve vi{e i bez obzira {to oni imaju i smisao i svrhu, na wih se ne gleda blagonaklono – obja{wava Va`no je {to Maja Bobi}. – S druge, pak, ka Evropi, koja je strane, treba na{a sudbina re}i i to da je i istorijska nu`nost, protekli peiako polako, riod bio veoma izazovan za saipak hodimo sigurno mu Uniju, po~ev{i od prodostaviti svoje komentare, popasti evropskog ustava pa do vedatke i preporuke iz oblasti kolike ekonomske krize. Kao i da, je je EPuS pratio, pre svega kroz po oceni samih gra|ana zemaqa Nacionalni konvent o EU. ~lanica EU, administracija u – Upitnik je tako struktuiran Briselu nije na{la adekvatne da je potrebno dati jasne, preciodgovore na te izazove. I to se zne i proverqive odgovore i poreflektovalo i na sve zemqe kodatke. U tom smislu mogu biti od je su u procesu pridru`ewa. Ali pomo}i ne samo istra`ivawa i i pored toga sva istra`ivawa, pa projekti EPuS-a i drugih aktera tako i ovo posledwe, pokazuju da u Srbiji, nego i niz studija i anabi jo{ uvek zna~ajno vi{e od poliza me|unarodnih organizacija lovine gra|ana Srbije na refekoje niz godina prate reforme rendumu glasalo za ulazak u EU, na{eg dru{tva. Stoga je jako dojer to je put koji, svesni su, ipak bro {to je Kancelarija za evropnudu boqu perspektivu.

M. Staji} ske integracije omogu}ila uvid

KAKO SPRE^ITI GRA\ANE SRBIJE DA ZLOUPOTREBQAVAJU SISTEM AZILA U EVROPSKOJ UNIJI

Iz ure|ene dr`ave qudi ne be`e E konomska emigracija bi}e jedan od velikih nevoqa srpske Vlade u budu}nosti.

Kako se Srbija bude pribli`avala Evropskoj uniji, pritisci da onemogu}i svojim gra|anima da zloupotrebqavaju ’beli {engen’, bi}e sve ja~i. Taj problem postoji ve} godinama, a s vremena na vreme ume da eskalira do razmera koje dr`ava vi{e ne mo`e da reguli{e.

Prema saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova u Berlinu, dr`avqani Srbije bili su najbrojniji me|u strancima koji su pro{log meseca zatra`ili azil u Nema~koj. Podatak je odmah povukao i prvu pretwu. „Svima mora da bude jasno da odluka o putovawu bez viza nije neopoziva”, upozorio je ministar unutra{wih poslova Bavarske Joahima Herman.

S druge strane, analiti~ar berlinskog Instituta za me|unarodna i bezbednosna pitawa Du{an Reqi} ukazuje na to da ovo nije prvi put u novijoj istoriji da je naglo rastao broj podnosilaca zahteva za azil. Naime, krajem {ezdesetih godina pro{log veka deo budu}ih gastarbajtera je tako do{ao u Nema~ku; osamdesetih je tako|e drasti~no sko~io broj ’azilanata’ i uglavnom su to bili qudi sa Kosova – Albanci i Romi.

– Ovaj novi talas nije ni{ta drugo do odraz lo{eg ekonomskog stawa dela stanovni{tva u Srbiji. Po{to su mogu}nosti legalne migracije zatvorene, posebno Albanci i Romi s juga Srbije poku{avaju da na|u bilo kakvu varijantu da se domognu Zapadne Evrope.

Pretpostavqam da }e vlasti EU, Srbije, Kosova ali i Makedonije i Albanije, na}i na~in da ovu pojavu suzbiju, s tim da mi se nikako ne bi dopalo ukoliko bi se poseglo za rumunskim i bugarskim re{ewem iz vremena pre wihovog ulaska u Evropsku uniju. Tada su qudima koji su ’delovali siroma{no’ vlasti zabrawivale da iza|u

problem hitno otkloni. Rumunska vlada je to re{ila tako {to je ograni~ila dobijawe putnih isprava svima koji zloupotrebe pravo na azil. To je bila zvani~na verzija. Na aerodromima i granicama se, me|utim, doga|alo masovno „etni~ko profilisawe“. Qudima je bukvalno onemogu}avano putovawe ukoliko su „tamnoputi“.

Postoji podatak da je vi{e od milion qudi tako zaustavqeno samo u jednoj godini. U Rumuniji, koja je u to vreme tek bila zakora~ila u `ivot bez viza, nisu se naro~ito bunile ~ak ni nevladine organizacije pod parolom da je „{engenska sloboda ipak va`nija“. Vlasti u SFRJ su sli~no postupile sredinom osamdesetih godina pro{log veka, kada su masovno odbijale da produ`e paso{e Romima da ne bi i{li u zemqe Zapadne Evrope da tra`e azil...

Danilo Raki} iz nevladine organizacije “484” za „Dnevnik” ka`e da je dosta onih koji su iskoristili slobodu kretawa nakon uki-

[vajcarska najprivla~nija Prema podacima Grupe „484“, [vajcarska je najprivla~nija dr`ava za srpske tra`ioce azila. Oko 14 odsto wih poku{ava da se nastani ovoj alpskoj zemqi. Nema~ku odabire 12 odsto azilanata, SAD 10, Austriju 7, Italiju 6, kao i Francusku i Australiju. @ivotu i radu u Kanadi nada se 5 odsto na{ih emigranata, Velika Britanija privla~i oko 4 odsto, Gr~ka, Norve{ka i [panija po 4 odsto.

U [vedsku bi oko 3 odsto potencijalnih azilanata, u Rusiju, Holandiju i Ma|arsku 2, dok u Hrvatsku `eli oko jedan odsto srpskih azilanata. Ina~e, kako navodi MUP Srbije, ove godine je azil u zemqama Zapadne Evrope zatra`ilo vi{e od 8.000 na{ih dr`avqana. dawa viznog re`ima kako bi ili zatra`ili azil ili radili na crno.

– Problem je {to u Srbiji postoji veliko siroma{tvo, naro~ito me|u marginalizovanim grupama, poput Roma. Stoga problem velikog broja azilanata iz Srbije mora da se re{ava u paketu sa re{avawem pitawe siroma{tva Roma – ka`e Raki}.

Nema azila, nema azilanata Po re~ima srpskog ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, i dr`ave Evropske unije moraju pomo}i da se zaustavi priliv „la`nih azilanata” iz zemaqa Zapadnog Balkana, prevashodno tako {to }e saop{titi da ne}e odobriti azil i {to }e ukinuti nov~ane i druge povlastice. „Oni o~ekuju da mi poo{trenim kontrolama re{imo to pitawe, ali to moramo zajedni~ki da re{imo, a najva`nije je da ti qudi znaju unapred da ne}e dobiti azil”, obrazlo`io je Da~i}, ali je i dodao da }e Srbija svakako poja~ati kontrolu na granicama i sprovesti kriminalisti~ke istrage da se utvrdi da li je bilo firmi koje su namenski organizovale putovawa za la`ne azilante. iz zemqe. To je metod koji mislim da bi bio poguban za qudska prava i u EU i u Srbiji, ukoliko bi neko poku{ao da ga ponovo primeni – isti~e Du{an Reqi} u izjavi „Dnevniku”.

Pomenuti slu~aj Rumunije koja je, s jedne strane, iznutra bila pritisnuta siroma{tvom stanovni{tva `eqnog boqeg `ivota na Zapadu, i, s druge strane, Evropske unije koja nije spremna da primi milione jeftinih radnika, obilovao je kontroverzama. Naime, veliki broj Rumuna je u pro{loj deceniji tra`io azil u zapadnim zemqama, zbog ~ega su se vlast u Bukure{tu suo~ile sa o{trim kritikama evropskih zvani~nika, koji su tra`ili da se taj

vawe, posao, stambeni prostor i porodicu, to je mawe verovatno da }e se iseliti.

Ina~e, po Raki}evim re~ima, ta~no je da veliki broj azilanata iz Srbije u zapadnim dr`avama mo`e da nam ukine bezvizni re`im: vizna ograni~ewa se uvode dr`avama iz kojih se qudi masovno sele, i to je ve} dugogodi{wa praksa.

– Vlasti u Srbiji su propustili priliku da gra|anima objasne {ta, zapravo, zna~i putovawe bez viza. Nije bilo ozbiqne kampawe na tu temu i sada trpimo posledice. Qudi moraju da znaju da bezvizni re`im ne zna~i mogu}nost tra`ewa posla na crno ili zahtevawe azila bez osnova – obja{wava Raki}.

Na{ sagovornik ka`e da zloupotreba azila dovodi u veoma lo{u situaciju i qude koji su u`ivali neku vrstu privremene za{tite, odnosno one kojima je priznat status izbeglice, ali ni`eg statusa. Oni su u zapadim zemqama ve}

Emigraciona kretawa iz Srbije prvenstveno su motivisana ekonomskim faktorom. Uz ovaj faktor ide i ure|enost i stabilnost dru{tvenog sistema. Kada je ekonomija lo{a, a ure|enost i stabilnost nedovoqni, najsiroma{niji be`e iz zemqe, pokazalo je jedno od istra`ivawa NVO Grupa „484“. Jedna od preporuka ovog istra`ivawa bila je da uporedo sa ekonomskim razvojem zemqe, a pogotovo omogu}avawem zapo{qavawa, treba ubrzano raditi i na demokratizaciji i razvijawu institucija sistema. Istra`ivawe je nadaqe pokazalo da, {to je osoba boqe integrisana u zemqu porekla i ukoliko je re{ila egzistencijalna pitawa – zapo~eto {kolo-

10 do 15 godina, a sada ih tako|e vra}aju u Srbiju.

– Nema~ka je zbog zloupotrebe sistema azila ve} na saveznom nivou ukinula programe pomo}i za povratak. Sada qudi, kojima je potrebna pomo} za povratak u zemqu porekla i reintegraciju u tamo{wi `ivot, bivaju uskra}eni za ovu vrstu pomo}i – ka`e Raki}.

Govore}i o mogu}nosti oduzimawa isprava od osoba za koje se sumwa da }e zloupotrebiti bezvizni re`im ili sistem azila u zemqama EU, Raki} upozorava da to nije u saglasnosti sa va`e}im Ustavom Srbije.

– Problem ovde ne le`i u qudskim pravima, ve} o slobodi svakog da iz zemqe iza|e – navodi na{ sagovornik. – No, pravo svakog gra|anina da poseduje putnu ispravu ne zna~i i pravo da kr{i pravila i zakone druge zemqe.

Ono {to vlasti u Srbiji treba da urade jeste da, kroz ogovaraju}u kampawu, nau~e gra|ane da tra`ewe azila u zapadnim dr`avama nije isplativo, jer }e biti odmah vra}eni i dobi}e zabranu ulaska u te zemqe.

S druge strane, dodaje Raki}, dr`ava mora vi{e da ulo`i i u reintegraciju gra|ana koji su vra}eni iz evropskih zemaqa u procesu readmisije. Strategija Srbije za reintegraciju povratnika usvojena je pro{le godine, ali je to ra|eno iskqu~ivo zbog toga {to je to jedan od preduslova za nastavak evropskih integracija. Me|utim, postojawe strategije ne zna~i i da ona funkcioni{e u praksi. Dr`ava nije spremna da finansira takav poduhvat iz buxeta, zbog ~ega o~ekuje donacije. A wih – nema.

Petar Klai}

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

TEMA „DNEVNIKA”: TRANSPORT ROBE NE IDE VOJVO\ANSKIM KANALIMA

Za{to brodom jeftinije kad yadom mo`e skupqe ada je 1957. po~ela izgradwa hidrosistema Dunav - Tisa Dunav, koja je trajala dve decenije, idejni projekat je predvideo mogu}i godi{wi promet robe od ~ak sedam miliona tona. Me|utim, najve}i promet od 4,2 miliona tona robe zabele`en je 1979, a danas ne prema{uje ni dva miliona tona na godi{wem nivou. Ako se zna da je prevoz vodnim putevima nekoliko puta jeftiniji od transporta drumskim saobra}ajnicama ili `eleznicom, onda se postavqa pitawe za{to se roba u ve}oj meri ne transportuje vojvo|anskim kanalima?

Pomo}nik direktora za Hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav u Javnom vodoprivrednom preduze}u „Vode Vojvodine“ Stevan Ilin~i} ka`e za „Dnevnik” da vodoprivredni sistem obuhvata 960 kilometara kanalske mre`e, 25 ustava, 17 prevodnica, pet pumpnih stanica i 84 mosta. Plovno je oko 600 kilometara kanala – 355,5 kilometara u Ba~koj i 245,1 u Banatu. Pri tome je plovidba teretwaka nosivoosti do 1.000 tona trenutno mogu}a na 345 kilometara, do 500 tona nosivosti na 558 kilometara, a onih od 200 tona na svih 600 kilometara kanala.

Ilin~i}, me|utim, dodaje i da planirani kapacitet hidrosistema nikada nije iskori{}en u maksimalnom obimu, iako se „Vode”, uprkos skromnom prihodu od kori{}ewa kanala, maksimalno trude da odr`e plovnost puta od Dunava preko Bogo-

K

o~ekuje da }e to potencijalni korisnici iskoristiti. Uostalom, to je ve} dalo neke rezultate pa je prihod u 2010. ve} pove}an je u odnosu na isti period lane za oko 20 procenata, a realno se rast o~ekuje i u 2011.

ima i onih koji su veoma dobro svesni svih prednosti transporta rekom, a to su prevoznici {qunka i peska, koji ~ine vi{e od 90 odsto prevezene robe kanalima. Na`alost, ostale robe, poput kamena, poqoprivrednih pro-

Ina~e, kao jedan od razloga slabe iskori{}enosti transporta vojvo|anskim kanalima Ilin~i} navodi lo{e stawe u privredi, jer, obja{wava, da su, recimo, stanogradwa i investicije u ve}em zamahu, nesumwivo bi

izvoda, ugqa, metala, nafte i naftnih derivata... u~estvuju veoma skromno u transportu vodnim putem.

Ipak, barem kada je o re~ o ratarskim proizvodima koje prodajemo svetu, stvari stoje boqe nego ranijih godina. Pomenimo, od oktobra 2009. do kraja jula 2010. godine Srbija je izvezla 1,4 miliona tona kukuruza, a posle beri}etne berbe ove jeseni, ima}emo za izvoz dva miliona tona. Tako|e, od po~etka godine, pa do oktobra, iz Srbije je izvezeno 300.000 tona p{enice.

Tu smo robu do svetske pijace najve}im delom transportovali upravo rekama, odnosno Dunavom, a u posledwe vreme vaqano smo se i osposobili za taj posao.

– @ito prete`no ide Dunavom u Konstancu, a utovaramo ga u lukama u Pan~evu, Novom Sadu, Beogradu, Bogojevu, Ba~koj Palanci i Apatinu. U wima sada mo`emo da utovarimo 250.000 tona `ita mese~no. S malim finansijskim ulagawima kapaciteti su zna~ajno podignuti - donedavno je to bilo tek 100.000 tona mese~no.

Umnogome nam je u tome pomoglo iskustvo Ma|arske, virili smo u wihovo dvori{te i od wih prepisivali kako se to radi. Sada 70 odsto ove robe iz

Pre~ista~ kod Vrbasa za dve godine Stevan Ilin~i} navodi da {e}erane koje se nalaze u zoni Vrbasa imaju velik problem s tamo{wom deonicom kanala, jer je nizvodno od grada kanal zaga|en i plovidbe nema. On dodaje da se priprema nekakvo re{ewe tog pitawa, i to u tri faze. Najpre treba da se izgradi novi kolektor, a zatim i centralni pre~ista~, za {ta su pare obezbe|ene iz evropskih fondova (radi se o oko 15 miliona evra a tender je ve} raspisan). Kada ti radovi budu zavr{eni, {to zna~i najvi{e za dve godine, na red dolazi izmuqewe i krajwi rezultat bi trebalo da bude –- ponovo plovan kanal. jeva do Tise kod Be~eja i od Be~eja do Kajtasova kod Dunava. Upravo kako bi se privukao ve}i broj korisnika, u ovom javnom preduze}u poku{avaju da posluju sa {to ni`om cenom koja se pla}a za plovidbu.

U razgovoru, naime, saznajemo da je cena plovidbe obi~no zavisila od tro{kova inflacije. Me|utim, „Vode” su donele odluku da se tarifa ni ove ni slede}e godine ne mewa, pa se

bilo i vi{e transporta robe kanalima. Ali, upravo kriza s kojom je privreda suo~ena morala bi i da upu}uje firme da se opredequju za jeftiniji prevoz, a ne skupqi.

S druge strane, treba priznati i to da nam je transportna re~na flota u dosta lo{em stawu. S druge strane, jak je kamionski lobi, pa se vi{e koriste putni pravci, iako tu nema ekonomske logike. No, ukazuje Ilin~i},

Srbije ode re~nim putem – ka`e za „Dnevnik” ka`e direktor „@ita Srbije“ Vukosav Sakovi}.

Ostale koli~ine hlebnog i zlatnog zrna namewene ne{to bli`im tr`i{tima idu `eleznicom i kamionima, veli Sakovi}. Kamionima se „pokrivaju ” BiH, Makedonija, Crna Gora, Albanija, severna Italija i severna Gr~ka, a `eleznicom idemo u Bar, Split i Rijeku.

Na{e velike agrarne kompanije imaju ozbiqne planove kada je re~ o transportu `ita rekama i kanalima. Barem one ~iji su silosi nadomak reke. „Delta agrar”, odnosno novosadski „Danubijus”, koji je u sastavu te kompanije, dogodine }e, recimo, ulo`iti oko milion evra u rekonstrukciju silosa za `itarice i transportnih linija, a s tim investirawe u pove}awe transportnih kapaciteta ne}e stati.

– U planu je rekonstrukcija utovarno-pretovarne rampe. Nalazimo se na odli~noj lokaciji, na u{}u kanala DTD u Dunav i preko na{eg silosa mo`e da se obavi zna~ajan tranzit `itarica.

Plan je da se na godi{wem nivou utovari i istovari oko 500.000 tona, s tim da bi kapacitet utovara podigli na 400 tona na sat – ka`e za na{ list generalni direktor „Danubijusa” Milorad Sredanovi}.

Za ostalu paorsku robu, me|utim, jo{ uvek vi{e koristimo drumove.

– Re~ni transport ima smisla i koristi ako su u pitawu daleke destinacije, ali roba iz {e}erne industrije ne ide daleko. Najdaqe do Gr~ke ili Italije, a do tamo nam se re~ni prevoz ne isplati – ka`e za “Dnevnik” zamenik generalnog direktora {e}erane u @abqu @eqko Kova~evi}, dodaju}i da se sav {e}er proizveden u Srbiji transportuje kamionom i vozom, a brodom je “putovalo” samo ne{to malo rezanca {e}erne repe.

Recimo na kraju da bi, ako bude po onome {to na{e vlasti dogovaraju sa susedima, u skorijoj budu}nosti iz Srbije trebalo otploviti sve vi{e robe. Naime, pre par dana su kopredsednici Me{ovita srpsko-ma|arske komisije za privrednu saradwu Bojan Pajti} i @olt Be~ei dogovorili ja~awe infrastrukture i veza izme|u dve zemqe. Izme|u ostalog, dogovoreno je i da se zajedno insistira na tome da Tisa kao me|unarodna reka bude plovna.

Ranka Dautovi} Sla|ana Glu{~evi}

PLITKA REKA PROBLEM ZREWANINSKIH BRODOGRADITEQA

Begejom plovi nedovr{ena barka inostranog tr`i{ta i sara|uje s aziv zrewaninskog brodobrojnim kupcima. gradili{ta „Begej” ime je Biv{i ~elnik ovda{weg brodograreke koja jednom od najve}ih dili{ta Milan Vi{wi}, koji je u sredwobanatskih izvoznika oduvek preduze}e do{ao 1987. kao finansijpri~iwava neda}e. Slaba plovnost ski direktor, a dve godine kasnije danas dobrano zaga|enog i zamuqanog preuzeo ulogu prvog ~oveka, veli za Begeja primorava brodograditeqe da „Dnevnik” da je „Begej“ u to vreme isse prilago|avaju okolnostima kako poru~ivao zna~ajan broj brodova. Slaznaju i umeju ne bi li gotova plovila `e se da je wihovo isplovqavawe oduisporu~ili do inostranih kupaca. vek bilo problem, zbog ~ega su se {leSme{tena pokraj same reke, na pupali pomo}u bar`i i tegqa~a do Dutu ka Kleku, fabrika je zvani~no nava, sve do \erdapa, dok nisu po~eli osnovana 4. oktobra 1947. godine. da koriste vlastiti Prvu deceniju popogon. Dodatan je to stojawa brodogradili{te je bilo Motore ne palimo sve tro{ak, ali, isti~e orijentisano na redo Dunava, ve} plovne Vi{wi}, on je bio ukalkulisan u cenu s mont brodova, barobjekte vu~emo, obzirom na to da se `i i izrade sitnije brodske opreme i {to je dodatni tro{ak ta~no znalo koliko ko{ta {lepawe brostolarije. U perio(Dragomir Subi}) da od fabrike do du od 1966. proizKladova, gde se obavodwa se zasnivala vqala wegova nadogradwa. na remontu plovnih objekata i iz–- Bili smo svesni ~iwenice da gradwu mawih jedinica za potrebe brodovi ne mogu da plove Begejom, poJugoslovenskih brodara. Iste godigotovo ne oni koje smo mi gradili – ne „Begej“ se naglo {iri i prelazi pri~a Vi{wi}. – Begej je plovna reka ve}im delom kapaciteta na izradu samo za bar`e, objekte koji imaju manovih plovila, otvorenih teretwaka wi gaz (onaj deo koji se urawa pod voi remorkera, a pro{iruje svoju produ). Po{to je ova reka duboka do ~etiizvodwu i na izgradwu rezervoara, ri metra, ve}i brodovi wome ne mogu sudova pod pritiskom, omek{iva~a da plove na vlastiti pogon. Jer, ako vode, cevi i ~eli~nih konstrukcija. plovilo te`i ~etiri-pet tona, proU ovom periodu kre}e u osvajawe

N

peleru onda treba okolni prostor od sedam-osam metara da bi radio.

Vi{wi} poja{wava da su se brodovi gradili do onog dela koji omogu}ava da, na putu ka kupcima, pro|u ispod gradskih }uprija koje su prili~no niske. A kompletirani brodovi dostizali bi visinu i do ~etrdeset metara.

Ostatak – dakle nadogradwa pramca, krme, jarbola... ra|en je u Kladovu.

– Dok sam bio u „Begeju“, do 1997, uglavnom smo radili prekookeanske brodove, {irine preko jedanaest metara – napomiwe na{ sagovornik. – Begej je zatvoren sistem, sa prevodnicama u Staji}evu i Be~eju, i kad god bismo spu{tali neke ve}e brodove, mi bismo taj sistem zatvarali. Na taj na~in se dizao nivo vode, {to bi omogu}ilo da plovila budu porinuta. Zahvaquju}i tome, prelazila bi prevodnicu u Staji}evu ~ija je {irina ne{to iznad jedanaest metara, i onda bi uplovqavala u Tisu. Sve je to ra|eno uz saglasnost „Voda Vojvodine“, s tim da smo im morali mesec dana unapred najaviti isplovqavawe novog broda.

Tako je pogotovo bilo kada smo radili norve{ki program: brodove {iroke skoro 17 metara, ~iji je gaz bio jako veliki.

Sada{wi direktor „Begeja“ Dragomir Subi} smatra da je najve}i

problem prevodnica u Staji}evu, kao „usko grlo“. Ali, navodi i dubinu reke i to {to odavno nije ~i{}ena. Obja{wavaju}i koja je dana{wa trasa brodova od fabrike do Holandije, gde se danas isporu~uju, Subi} isti~e da oni plove kroz ceo grad, pro|u pokraj skrobare, i zapute se ka Staji}evu. Posle tamo{we prevodnice ulaze u Tisu, potom u Dunav, i onda uzvodno plove do Holandije.

– Ni danas brodovi ne mogu Begejom da plove na sopstveni pogon, mada su potpuno opremqeni: od avgusta pro{le godine samo takve i isporu~ujemo – ka`e Subi}. – Motore ne palimo sve do Dunava, ve} plovne objekte vu~emo, {to je dodatni tro{ak. Na{e brodogradili{te ima u Staji}evu lokaciju koju iznajmquje od „Voda Vojvodine“, gde obavqamo nadogradwu.

Kao i u Sremskoj Kamenici. Tamo posedujemo, takore}i, malu luku u kojoj ima dovoqno prostora za zavr{etak poslova, a i dubina vode je dobra. Na tom mestu se {teluju motori, i izvode probne vo`we. A onda brodovi, koriste}i svoje motore, kre}u put Holandije. @eqko Balaban

5

INTERVJU JON MAKOVEJ, AMBASADOR RUMUNIJE U BEOGRADU

Evropa na Dunavu umunija je zajedno s Austrijom bila inicijator dono{ewa dugoro~ne strategije o razvoju podunavskih zemaqa. Inicijativa je op{teprihva}ena i ve} naredne godine po~iwe obiman program aktivnosti koje Dunav stavqaju u sredi{te Evrope. Nedavno je na samitu u Bukure{tu ponovqen stav da }e Dunavska strategija biti obaveza svih ~lanica EU, a ne samo podunavskih zemaqa. Time kori{}ewe potencijala Dunava postaje op{teevropski interes. Po{to Srbija nema izlaz na more, velika reka sa svojih devet luka, pru`a na{oj zemqi veliku razvojnu {ansu.

Po re~ima rumunskog ambasadora u Beogradu Jona Makoveja, Strategija Evropske unije o razvoju Dunavske regije posta}e stvaranost kada Evropska komisija, sredinom decembra, bude usvojila dokument koji se zove akcioni plan, odnosno kada po~ne wegova implementacija za vreme ma|arskog predsedavawa Unijom u prvoj polovini 2011. godine.

– Skup u Bukure{tu je obele`ila slobodno izra`ena voqa podunavskih zemqa i svih ~lanica EU da se anga`uju na maksimalnom kori{}ewu potencijala ovog panevropskog koridora, jer je to u interesu Evrope i svih dr`ava u regionu – navodi wegova ekselencija Jon Makovej.

– Inicijativa koju su dale Rumunija i Austrija postala je va`na preokupacija svih dr`ava regiona i one sa punom ozbiqno{}u deluju da ona uspe. Projekat je prvenstveno namewen gra|anima regije Dunava, a wegovu ekonomsku dimenziju, koja je najva`nija, ~ini re~ni transport. z Luka Konstanca na Crnom moru i „\erdap“ su ve} danas va`ni centri du` Dunava. Ima li Rumunija konkretne projekte o daqoj eksploataciji potencijala ove evropske reke?

– Iz ove perspektive, pored ta dva centra koja ste pomenuli, imamo u planu jo{ mnogo investicionih projekata koji se ti~u lu~kih infrastruktura i energetike. Prema Bugarskoj Rumunija ima jedan jedini most \jur|u – Ruse i ~eka se izgradwa drugog izme|u Vidina i Kalafata.

Planiramo tako|e podizawe jo{ dva mosta kao i izgradwu novog hidroenergetskog kompleksa na Dunavu. Sa Srbijom i Ma|arskom postoje programi regionalne koooperacije koji }e vrednovati lokalne mogu}nosti, a potrebni su jo{ i drugi, novi projekti kooperacije na kojima bi se radilo zajedno. z Rumunija je ubrzo posle prijema u EU postigla izvanredne privredne rezultate. Taj polet je, me|utim, prekinula svetska finansijska kriza koja tera i bogate i siroma{ne dr`ave na rigorozne mere {tedwe. Uspeva li rumunska vlada da dr`i pod kontrolom posledice krize i rastu}i socijalni bunt qudi koji ostaju bez posla i sredstava za `ivot?

– Rumunija je proces evropske integracije shvatila veoma ozbiqno. Sam ~in prijema u ~lanstvo obele`en je slavqem od samo nekoliko dana, a onda smo odmah prionuli na posao. Prve dve godine posle prijema Rumunije u EU, bile su vrlo uspe{ne i to nam je dalo velike nade. Bilo je vidqivih efekata ukqu~uju}i i strandard gra|ana. Krajem 2008. i tokom 2009. i 2010. godine finansijska i ekonomska krize donele su komplikacije i negativne efekte.

Kriza je potresla i sve ostale zemqe u okru`ewu, a socijalna pitawa su postala problem svih dr`ava, ne samo onih koje su se osloba|ale starog sistema. Uvedene su mnoge antikrizne mere koje, istini za voqu, ne mogu biti popularne. Me|utim, na du`i rok ove mere obezbe|uju ponovno lansirawe privrede i nadokna|ivawe izgubqenog. z Do kraja ove kalendarske godine ostalo je vrlo malo. Kako je protekla 2010. godina u bilateralnoj saradwi dve susedne i prijateqske zemqe?

– U duhu prijateqstva koje karakteri{e saradwu dveju dr`ava, Rumunija je dala podr{ku Republici Srbiji u slu~aju Kosova, kao i kada je re~ o evropskom putu Beograda. Na ekonomskom planu, trgovinski odnosi ostaju ~ak i u uslovima krize, va`na oblast bilateralne saradwe. Na planu bilateralne saradwe Rumunija i Srbija i daqe posve}uju zna~ajnu pa`wu politi~kom dijalogu. U tom duhu su protekle: radna poseta rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog Srbiji u juna i potom u julu poseta Bukure{tu prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a. No, i veliki me|unarodni skupovi su tako|e pru`ali mogu}nosti za razgovore izme|u ~lanova vlada Rumunije i Srbije. Tu pre svega mislimo na oblasti poqoprivrede, za{tite okoline i kulturu. z Kada je re~ o Kosovu, Rumunija je ostala svih ovih godina dosledna svom stavu da ne prizna samoprogla{ewe nezavisnosti. Ima li iskrenih `eqa u dana{woj me|unarodnoj zajednici da se srpsko-albanski problem, koji traje vekovima, trajno razre{i na zadovoqstvo svih?

– Postoji realna `eqa me|unarodne zajednice da se aktivno anga`uje na su{tinskoj stabilizaciji i ja~awu bezbednosti evropskog prostora. I to ohrabruju}i proterivawe duhova pro{losti i izgradwom istinske evropske budu}nosti na temequ onih vrednosti koje su omogu}ile ponovnu izgradwu Erope, razru{ene u konfliktima 20. veka. Dakle, srpsko-albansko pomirewe je va`an pokazateq stabilizacije Zapadnog Balkana. To, naravano, podrazumeva u prvom redu postojawe realne i iskrene `eqe dveju strana, Beograda i Pri{tine, da pregovaraju i da zajedno defini{u neophodno re{ewe. Me|unarodna zajednica mo`e jedino da ohrabri i podstakne takav korak.

Petar Tomi}

R

nedeqa28.novembar2010.

a li mo`ete da zamislite Srbiju u kojoj se marihuana kupuje na trafici kao novine i cigarete? Ili, da oslikamo apsurdnije, u prodavnici uz kafu, hleb i mleko?

Bez bojazni od policije, regularno, sa neizostavnim PDV-om?

Opre~na su mi{qewa u vezi sa legalizacijom indijske konopqe, koja spada u red lakih droga, ali su gotovo svim pobornicima legalizacije, bez obzira da li pu{e travu ili ne, zajedni~ki – ekonomski razlozi. Oni, naime, smatraju da bi stavqawe distribucije i upotrebe marihuane pod dr`avnu kontrolu smawilo visoku stopu kriminala, nasiqa i korupcije, koji su povezani sa ilegalnim prometom droge. A novac od poreza bi se, uz to, konstantno slivao u dr`avnu kasu koji bi se, tvrde, uz malo pameti vladaju}ih glava, mogao mudro iskoristiti.

Ipak, pre mawe od mesec dana i Kalifornija, jedna od mo`da najliberalnijih ameri~kih dr`ava, na referendumu je odbacila predlog da se marihuana tamo legalizuje. Liberalne kalifornijske glasa~e nije uspeo da motivi{e ni ameri~ki milijarder Xorx Soro{, koji je sa milion dolara donirao ovu kampawu. U Srbiji nije nikada organizovana kampawa za legalizaciju marihuane, ali bez obzira na ~iwenicu da va`imo za konzervativnu zemqu, pristalica legalizacije nema malo. Na{ sagovornik, tridesetdvogodi{wi, fakultetski obrazovan Novosa|anin, ~iji }emo identitet sakriti iz razumqivih razloga, priznaje za „Dnevnik“ da marihuanu konzumira ve} 15 godina.

– U proseku dva puta nedeqno popu{im xoint, mada je bilo perioda kada sam ’duvao’ svakodnevno. Definitivno nisam zavisan od marihuane i ~ak sam uveren u to da od we ne mo`e da se stvori zavisnost. Mislim da bih bez ’trave’ mogao, ali ne `elim, bar ne jo{; xoint me smiruje, opu{ta i tera da zaboravim na svakodnevne probleme, koji se u posledwe vreme samo nagomilavaju – otvoren je „Dnevnikov“ sagovornik.

D

c m y

6

TRAGOM IDEJE DA MARIHUANA BUDE LEGALIZOVANA U SRBIJI

DNEVNIK

ZEMAQSKI DANI TEKU

i Zdravqe je pre~e Vaspita~i podvoda~i od punog buyeta N n je pristalica legalizacije jer bi, kako ka`e, dr`ava na taj na~in uspostavila kontrolu u proizvodwi i prometu droge, a novac koji bi se od poreza slivao u buxet mogao bi, na primer, „da se iskoristi tako {to bi se pomoglo zavisnicima od onih droga koje ubijaju li~nost i razaraju mozak”.

– Osim toga, Srbija bi kona~no postala zemqa otvorena i primamqiva za qude koji su suo~eni sa konzeravtivnim re`imima. Turisti bi dolazili ovde, a marihuana bi, ba{ kao i u ^e{koj ili Holandiji, bila turisti~ka atrakcija, {to opet zna~i da bi ti turisti ostavqali novac u na{oj zemqi – obja{wava ovaj mladi}.

Da marihuana treba da u|e u legalne tokove, smatra i Bojan \., tridesetogodi{wi grafi~ki dizajner, koji ne konzumira nikakvu vrstu droge.

– Zala`em se za legalizaciju, jer smatram da bi dr`ava na taj na~in uspostaviti kontrolu i evidenciju u proizvodwi i distribuciji marihuane, {to bi sigurno smawilo nelegalne tokove droge. Ne verujem da bi mladi navalili na ’travu’, naprotiv, s obzirom na to da je sada masovno koriste samo zato {to je zabrawena.

Uostalom, mislim da od marihuane

O

I ’trava’ donosi zavisnost Iako oni koji pu{e xoint smatraju da marihuana nikako ne mo`e da izazove zavisnost, dr Aleksandra Dickov ka`e da se od ’trave’ i te kako mo`e postati zavisnik. „Mnogo je vi{e zavisnika od heriona, ali nije retkost da nam se na Kliniku jave i zavisnici od marihuane. ^esto se de{avaju i nezgodne nus-pojave nakon konzumacije trave, kao {to su paranoi~ni napadi i paranoidna psihoza. Ina~e, dokazano je da marihuana dovodi do zaustavqanaj normalnog razvoja li~nosti, jer ose}aj zadovoqstva koje proizvodi pu{ewe trave, gasi potrebu za drugim zadovoqstvima u realnom svetu”, ka`e na{a sagovornica sa Klinike za bolesti zavisnosti

te`e zavisni~ko dejstvo izazivaju akohol i cigarete – tvrdi Bojan \.

No, `ena koja je zagazila u 50-u godinu, a koja je u mladosti nekoliko puta u`ivala marihuanu, smatra da bi weno legalizovawe samo {tetilo i dr`avi i stanovni{tvu koje u woj `ivi.

– Ne vidim razlog za{to bi se legalizovalo ne{to {to naru{ava zdravqe. Sad se zabranilo pu{ewe cigareta, pa na {ta bi li~ilo ako bi se dozvolilo pu{ewe marihuane? Treba da se propagira zdrav `ivot, a protiv kriminala i narkomanije da se bori na druga~iji na~in. Na kraju krajeva, ako bi se otvorio put lakoj drogi, {ta bi bilo slede}e? – kategori~na je Slavica N., in`ewer za{tite na radu.

U svakom slu~aju, stru~no mi{qewe o ovoj temi ~ini se da je oborilo sve stavove pobornika legalizacije. Upravnica Klinike za bolesti zavisnosti sa Klinike za psihijatriju Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Aleksandra Dickov upozorava na to da, sa medicinskog gledi{ta, ne postoji nijedan racionalni razlog za legalizovawe marihuane.

– Mnoga istra`ivawa su pokazala da u zemqama gde je marihuana u legalnim tokovima, boqitka nema. A s obzirom na to da je marihuana zvani~no prihva}ena kao droga u svim granama koje se bave zavisnostima, name}e se pitawe da li zaista treba podr`ati ne{to {to je {tetno? Li~no ne vidim nikakvu korist od toga, ali zato vidim veliku opasnost, jer ne bi qudi od 30, 40 ili 50 godina najednom po~eli da duvaju, nego bi to ~inili oni najmla|i.

Mislim da bi narkomanija uzela samo jo{ vi{e zamaha – tvrdi dr Dickov.

Naposletku, ako se posmatra i ekonomski aspekt, ona smatra da ni sa te strane nema opravdawa za legalizaciju marihuane.

– Dakle, ako bi se legalizacijom postigla dekriminalizacija, jer prodavawe i konzumirawe trave vi{e ne bi bilo krivi~no delo, smawili bi se sudski postupci, a samim tim i tro{kovi. Ali, da li to zna~i da sve stvari koje nisu normalne samo zarad novca treba prebaciti u normalu? Samo zato da bi se u{tedelo i zaradilo? – zapitala je dr Dickov, uz opasku: – Uostalom, kolika bi bila {teta koju nose zdravstvene posledicama konzumirawa marihuane? Neko bi i to ipak morao da plati, zar ne?

Ivana Brcan

ANABOLI^KI STEROIDI SVE ^E[]I NA SPORTSKIM TERENIMA I TERETANAMA

Opasno kqukawe zarad bujnih mi{i}a I ako ilegalna proizvodwa i rasturawe anaboli~kih steroida u ve}ini razvijenih zemaqa u svetu podle`e krivi~noj odgovornosti, ~iwenica je da wegova upotreba ne jewava. [tavi{e, s trendom naduvanih mi{i}a i bogato oblikovanog tela kod oba pola, oni su veoma tra`eni uprkos tome {to medicina upozorava da se ne radi o bezazlenim preparatima po zdravqe. Anabolo~ki steroidi se u velikoj meri koriste i kod nas, naj~e{}e u bodibildingu i teretanama, a s vremena na vreme otkriju se i kod aktivnih sportista. Naj~e{}e se nude ilegalno, mada se neki od wih reklamiraju i kao vitaminsko-proteinski dodaci ishrani i mogu se na}i u legalnoj prodaji i pored toga {to se trgovina anaboli~kim steroidima tretira kao trgovina drogama.

Anaboli~ki steroidi su derivati testosterona koje telo prirodno proizvodi i kod mu{karaca i kod `ena, s tim {to ga mu{karci „naprave“ oko 10 puta vi{e nego `ene. Nau~nici su jo{ 1950. godine otkrili dva kvalitetna svojstva testosterona: anaboli~ko i androgeno. Anaboli~ko svojstvo izgra|uje kvalitetnu mi{i}nu masu bez masnog tkiva, dok androgeno svojstvo poma`e da se razviju mu{ka svojstva: rast brade i maqa po telu, dubqi glas, grubost ko`e... To je podstaklo nau~nike da poku{aju sinteti~ki da proizvedu steroide koji imaju mali androgeni, a veliki anaboli~ki efekat, kako bi se postiglo pove}awe mi{i}ne mase. Tako je krenula proizvodwa steroida koji su na{li svoje mesto i u medicini za, na primer, terapiju atrofije testisa, poreme}aje rasta i razvoja, tretirawe endometrioze, opadawe seksualne `eqe, osteoporoze, povreda, oporavka nakon te{kih operacija itd.

Me|utim, kako se ~ini, svoje glavno upori{te anaboli~ki steroidi su na{li me|u sportistima i rekreativcima koji `ele {to boqe sportske rezultate i lep{e oblikovano telo. Primewuju se u obiku tableta, praha i u obliku injekcija kada imaju du`i efekat i u telu ostaju i nekoliko dana. Neke steroide je mogu}e identifikovati u telu ~ak do 12 meseci. Kori{}ewe anaboli~kih steroida koji spadaju u hormonske preparate, me|u sporti-

stima i delom omladine kojima je atraktivan fizi~ki izgled veoma va`ni, zabriwava zdravstvene stru~wake.

– Uzimawe hormonskih preparata na svoju ruku mo`e dovesti do niza ne`eqenih efekata, a ovo se posebno odnosi na anaboli~ke steroide – ka`e specijalista sportske medicine dr Todor Kosti}. – Nuspojave mogu da budu bla`e, u vidu akni, pojave ginekomastije kod mu{karaca (odnosno `enski uobli~enih grudi), do onih koje direktno ugro`avaju `ivot – poput infarkta, o{te}ewa jetre, karcinoma... Kod osoba koje steroide uzimaju oralno, kao ta-

Sve je vi{e anaboli~kih steroida napravqenih u „ku}noj radinosti“, pa ne ~udi {to je u Panami stotine qudi umrlo zbog uzimawa steroida u kojima je glicerin, kao skupqi, zamewen drugim, jeftinijim sastojkom koji je imao veoma otrovna svojstva blete, jetra je najugro`enija jer ih ona razgra|uje.

Kod `ena upotreba anaboli~kih steroida ima suprotan efekat: dovodi do maqavosti po telu, promene glasa koji postaje dubqi i promukao, grube ko`e... Dugotrajna upotreba anaboli~kih steroida izaziva i promene u pona{awu – razdra`qivost, agresivnost, depresiju... i zavr{ava dugotrajnom zavisno{}u od ovih supstanci. Zato se znaci psihi~kog o{te}ewa javqaju i nakon prestanka uzimawa tih preparata.

Na internetu se mogu na}i brojna reagovawa zabrinutih roditeqa koji tvrde da se wihovoj deci u pojedinim sportskim klubovima, ali i teretanama, nude stimulativna sredstva kako bi se postigli boqi rezultat. Po re~ima na{eg fiziologa prof. dr Nikole Gruji}a, problem je {to se vrlo ~esto uz ve`bawe uzimaju preparati za oblikovawe tela pod formom vitamina, a zapravo su sumwivog sadr`aja.

Neretko su to upakovani steroidi ili neki sli~ni sintetski derivati testosterona s ve} poznatim {tetnim efektima.

– Steroidi su u sportu jo{ odavno stavqeni na zabrawenu doping listu. Me|utim, mnoge teretane su motivisane da prodaju te preparate jer pored zarade od prodaje, imaju i potvrdu o „pozitivnim i brzim efektima“ delovawa ve`bi ba{ u tom centru.

De{ava se da neko uzima steriode a da prakti~no i ne zna da to ~ini. Zato je neophodno strogo kontrolisati unos svih preparata i vitamina, odnosno ne treba piti ni{ta bez prethodne provere {ta se u datoj piluli nalazi. Rekreacija koja se preporu~uje kao korisna mo`e se sasvim dobro ispratiti kvalitetnom ishranom, gde }e se u vo}u i povr}u na}i svi potrebni elementi u sasvim dovoqnim koli~inama – ka`e prof. Gruji}.

I pored upozorewa stru~waka da se nije igrati s anaboli~kim steroidima, mladi se vrlo ~esto oglu{uju o wih. Na sajtovima koji razglabaju na ovu temu i daqe se mogu na}i tvrdwe samozvanih stru~waka koji osporavaju navode lekara o {tetnosti steorida po zdravqe: „Uzimam ih godinama i ni{ta mi nije, sve su to izmi{qotine“, ili: „Ako uzimate steroide u formi injekcije ne}ete imati nikakve zdravstvene probleme“...

Pri tome, nije nikakav problem kupiti steroide na crnom tr`i{tu. Nude se putem oglasa u ~asopisima koji „neguju lepo telo“, na flajerima koji se ubacuju u po{tansko sandu~e, interneta...

Nekada se nude otvoreno, bez skrivawa u nazivu, ili prikriveno, kao vitaminski preparati, „dijetetska sredstva kontrolisana u laboratorijama svetskog glasa koja }e za samo mesec dana ve`bawa u~initi da imate mi{i}e kao [varceneger“. Me|utim, podaci iz celog sveta govore da je sve vi{e anaboli~kih steroida napravqenih u „ku}noj radinosti“. Zato ne ~udi {to je pre par godina u Panami stotine qudi umrlo zbog uzimawa steroida u kojima je glicerin, koji je skupqi, zamewen drugim, jeftinijim sastojkom koji je imao veoma otrovna svojstva.

Jasna Barbuzan

emam sre}e sa ~itaocima. Ba{ kao kadgod sa urednicima, a pre toga sa cenzorima, pa onda i sa ministrima informisawa (od Aleksadra Vu~i}a do wegovog imewaka A. Tijani}a i nazad) i sa na{im di~nim „nezavisnim sudstvom“ koje dodu{e deset godina nije u stawu da doaka ni Kertesu ni Arkanovoj udovici Ceci, ali moja antidr`avna, dakle neprijateqska i izdajni~ka delatnost je mnogo jasnija i o~iglednija, pa me isti ti na{i sudovi lako privedu pravdi, ali ne i pameti. Pa ko zna, mo`da }e me jednom i ubediti da sam dr`avni neprijateq ja, a da su najve}i prijateqi ove dr`ave i naroda Kertes, Kari} i dr Mira Markovi}.

Jedan carinik i dvoje akademika, sa ~lanstvom u jednoj mawe poznatoj ruskoj akademiji – za 4.000 dolara po glavi akademika. Kako je nedavno objavqeno, a svi patrioti pre}utali. I sad me, ovako zluradog i jo{ ponajvi{e nezahvalnom, jako zanima i da li je Bogica Kari} dobio popust pri grupnom u~lawewu sebe i Mire. U tu proslavqenu provincijsku – akademiju! Recimo, da l’ se pogodio da dobije: dva akademska zvawa za „cirka oko“ 6-7 hiqada dolara. Ili je mo`da sredio da wih dvoje akademici postanu – na odlo`eno pla}awe, mo`da i sa vi{emese~nim „grejs periodom“. Bar je on uvek umeo s novcima.

Sve u svemu, nekako mi se ba{ nije dalo da zadovoqim i cenzore i ~itaoce u svih ovih 36 godina svakodnevnog znojawa, mu~ewa, cepidla~ewa i okapawa nad belim listovima papira i poru~im svetu i okolini... {ta da poru~im? Ono {to ve} ionako znaju, ili bar slute – da nam se „mrtva glava niz ledinu vaqa, pa se i goremu nada“. A {ta to mo`e gore da se desi toj mrtvoj glavi od samog tog vaqawa niz ledinu, e to ni taj na{ legendarni brdsko-planinski pjesnik nije uspeo da mi objasni; ili ono da „spasa nam nema – moramo pobediti“, sve te i takve, a i glupqe, ali zato listom juna~ke i nadrealne floskule (to sad ka`em „nadrealne“, da ne bih priznao da su „nerealne“) ponavqam, podse}am ih, „glasom vapiju}eg iz pustiwe“ kao kadgod Sv. Jovan Krstiteq, jedini novozavetni prorok i Prete~a Hristov. ^ija je glava zavr{ila na pladwu posle Salomine igre sa sedam velova, a na zahtev Irodove nalo`nice Irodijade.

I sad smo polako stigli i do naslova dana{weg komentara: tu novozavetnu drugaricu Salomu i Jovanovu glavu na metalnom pladwu reklamirala je ispred rije~kog kazali{ta ~uvena hrvatska peva~ica Severina. Koja je ne{to pre toga igrala i barunicu Kasteli u najpoznatijoj hrvatskoj drami „Gospoda Glembajevi“, a na kraju se, ba{ onomad, pojavila i na prijemu dvojice predsednika Srbije i Hrvatske – Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a. Pa gledam preksino} ko se sve na tom zagreba~kom prijemu pojavio i setim se nekada{wih otvarawa Bitefa, Festa ili na{eg Sterijinog pozorja. Koliko se samo pameti skupqalo na jednom mestu, ~ovek da se podi~i i ponese u kakvom se narodu rodio!

A sada su najvi|eniji gra|ani dve susedne dr`ave Lepa Brena i lepa Seve(rina). Pa imaju i na{e devoj~ice na koga da se ugledaju, ~emu da streme i o ~emu da sawaju. Stanujem na Limanu, tik do univerzitetskog kampusa na kojem je danas 40.00 studenata, i nikad da sretnem devoj~icu koja kao studentkiwa izgleda. To su nekad bile devojke sa ravnim cipelama, umotane u vind-jakne i |ubretarce, kao Ali MekGrou u „Qubavnoj pri~i“. Umesto tih naukom i umetno{}u zanesenih i prosto omamqenih studentkiwa, ve} godinama sre}em neke dugonoge „tetka~e“ u mini-sukwama i cipelama na {tiklu od 12 santimetara.

Roditeqi „to“ tako pu{taju na nastavu i „to“ nam tako i dolazi. I izlazi. Na o~i, i na ispite. [ta mislite, kome je do nauke i obrazovawa uop{te, na takvim {tiklama? Pitajte to wihove tate i mame, koji kao da podvode, a ne vaspitavaju svoju decu. I presli{ajte se na~as koja se re~ ~e{}e ~uje i u va{oj ku}i – modna pista ili {kolovawe? Nekako secujem na modnu pistu, tu tr`nicu sve`eg `enskog mesa!

A {to se same Severine ti~e, tu se sad name}e postupak u matematici (i jo{ ponegde) poznat kao stepenovawe. Ako ta lepa i atraktivna peva~ica snimi „porno uradak’ i wena dr`ava Hrvatska je posle toga po{aqe na Pesmu Evrovizije, to je ne{to {to mo`da nije ba{ ukusno i moralno, ali nije i nemogu}e. Siguran sam da je Seve o svemu tome mislila vi{e nego potowi rediteqi koji }e joj, kao da se ni{ta skandalozno nije desilo, davati uloge u najve}em hrvatskom pozori{nom prikazawu, ni mawe ni vi{e nego ba{ u Krele`inim „Glembajevima“, mada pozori{te ima u izvesnoj meri druge estetske i eti~ke obaveze.

I mislila je ona o tom filmu vi{e nego onomad qudi iz protokola Ive Josipovi}a koji }e je svrstati u najvi|enije gra|ane Hrvatske i pozvati na prijem kod dvojice predsednika, pa vi{e nego i sam predsednik Srbije Boris Tadi}, koji }e novinarima ispri~ati kako voli wene pesme i kako ga ba{ wen glas svako jutro budi. Predsednik moje dr`ave mo`e da voli wene pesme, ali to, mnim ja, ipak ne bi trebalo i da ka`e. To uostalom nije rekao ~ak ni Ivo Josipovi}, mada su Severina i wen moral u wegovoj nadle`nosti. \or|e Randeq

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

INTERVJU NEDEQE

7

DIMITRIJE BOAROV, NOVINAR

Srbija je telefonska dr`ava matra da Srbija mora da se opredeli za evropski put, potez koji je ona u~inila samo deklarativno. Govori nam i da mora vi{e da zapne, jer Evropa nije zemqa dembelija. „Srbija nije pro{la pakao prosvetiteqstva.

Ono se shvata vrlo usko, kao uterivawe dece u {kole, me|utim ono je {iri pojam i podrazumeva uterivawe svesti gra|anima da je dr`ava organizacija, disciplina, a s druge strane da se to isplati”, pri~a nam Dimitrije Boarov, kolega i profesor koji u~i budu}e kolege. Dobitnik Februarske nagrade Grada Novog Sada obja{wava da sam ulazak u EU ne}e promeniti Srbiju, ali da i sam proces pribli`avawa Evropi podrazumeva mnogo {to{ta. „Serija poku{aja srpske policije da pohapsi najve}e prevarante u privatizaciji je upravo posledica proevropske politike”, pri~a nam ro|eni Be~ejac, ekspert za ekonomiju, kog smo prvo pitali koliko je Srbija finansijski pukla?

– Ne mislim da je Srbija pred bankrotom. Samo u pravnim dr`avama dr`ava mo`e da bankrotira, a u onim koje nisu ba{ pravne, gde je dr`ava jedina industrija, ona ima rastegqive obaveze, a u krajwoj liniji i rastegqiva prava. z Zar stanar koji nema za ra~une nije pukao?

– Dobro, u tom smislu se mo`e re}i da Srbija samo na papiru ima uredne finansije. U realnom `ivotu, to je sasvim druga~ije. z Da li se zbog rupe u kasi ubrzano prodaje Telekom?

– Zagovornik sam da se javna preduze}a prodaju. Mislim da je dr`avna svojina kod nas nedevoqno za{ti}ena. Boqe je dati nekom ko }e tu svojinu pametnije koristiti, zaposliti qude, dati kvalitetnije usluge i ne}e tovariti gubitke. Nije poenta prodaje da vladaju}a kolaicija ima ~im da kupi slede}e izbore, mada ni to nije bez

S

eko{e Kara|or|evi}i da }e Dvorski kompleks na Dediwu, koji ~ine Stari i Beli dvor, otvoriti za gra|ane. I odr`a{e re~, pa su uz balove, svetkovine, humanitarne priredbe, i obilazak „srpskog Versaja“ u~inili mogu}im, daju}i time novi pe~at srpskoj prestonici. Tim tragom ide i serijala vernisa`a „Iz dvorske riznice“, koji }e predstaviti dvorske znamenitosti i izuzetno kulturno nasle|e.

Prva izlo`ba, „Na po~etku be{e re~“, sme{tena je u najstarijem zdawu dediwskog kraqevskog kompleksa, tzv. Slamnatoj ku}i, elegatnom prizemnom gra|evini u srcu parka. Postavka se sastoji iz tri segmenta: referentne kwige, kwi`evnost i kwige o umetnosti.

Formirawe Dvorske biblioteke po~elo je za dinastije Obrenovi}, pa se uve}avala sa svakim narednim vladarom, da bi u vreme kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a doma{ila do 50.000 kwiga. Nakon bombardovawa Beograda 1941. go-

R

zna~aja, poenta je da se politika odvoji od novca. Dr`ava }e, kao institucija, imati vi{e koristi od prodaje, ali politi~ka elita }e imati {tetu. z Ima li smisla da uop{te pri~amo o tome, jer ovde se sve re{ava po politi~kom kqu~u?

– Kad dr`ava postoji 100 godina i nije u stawu da suzbije korupciju, postavqa se pitawe da li }e to uraditi u narednih 100 godina. z Za{to predsednik u obra}awu tajkunima deluje krajwe neuverqivo?

– Dovo|ewe pravednog poretka sistema se ne radi preko izjava novinarima. Tadi} prvo treba da pokrene javnu inicijativu u Vladi i Parlamentu, a posle da objasni javnosti {ta je ciq toga. On `eli da rastu}i socijalni gnev preusmeri na nekog drugog, a ne politi~ku

prevarantsku civilizaciju. Kad nisi prevarant, onda ka`u „nesposoban si”, takore}i – intelektualac. To je gotovo pogrdno, pogotovo u biznisu. z Rekli ste da u Srbiji postoji „simulacija svega”, kome to odgovara?

– Imamo autonomiju Vojvodine, garantovanu Ustavom, a ministarka finansija ka`e da to nije garantovawe, ve} uspostavqawe limita koliko smemo da se zadu`imo – do sedam odsto. Simulirana autonomija. Skup{tina ima 250 qudi, koji nas ko{taju kao svetog Petra kajgana, a odlu~uje wih pet – simulacija parlamentarizma. z Simulacija je interes kaste?

– Srbija jo{ nije pravna dr`ava nego telefonska. z Diana Dragutinovi} u klin,

Iluzija nevinosti Prethodni gost „intervjua nedeqe” kriti~ar Dra{ko Re|ep pitao je „na nevi|eno” Dimitrija Boarova kada je izgubio iluzije, a kada nevinost?

– Te{ko pitawe (smeh). Shvatam to kao metaforu, dr`im se one Andri}eve – nevinih nema, te se to ne mo`e ni izgubiti. Mislim da iluzije jo{ nisam izgubio, mada bi bilo pametnije da jesam. Iluziju o tome da se vredi javno anga`ovati po cenu li~nog komfora. klasu koja ose}a breme odgovornosti. Pla{e se socijalne eksplozije i treba im krivac. z [ta da mislimo o dr`avi gde je udarni naslov to da }e pare gastarbajtera spasiti dinar?

– Taj naslov ne treba mistifikovati. Gastarbajteri jesu zna~ajan izvor deviza, ne treba to potcewvati, ali to ne mo`e da re{i osnovne probleme. z Vredi li ispitivati poreklo sumwivog kapitala kada je o~igledno da se dr`ava na wega uveliko oslawa?

– Uvek vredi istra`iti ko je koga prevario. Moramo suzbiti

Mla|an Dinki} u plo~u – neozbiqnost ili ne{to dubqe?

– Svaka partija ima na prvom mestu interes strana~ke vrhu{ke i oni se na nekoga oslawaju, na neke centre, i kad su ti interesi razli~iti dolazi do sukoba u koaliciji. Problem je {to bi koalicija trebala da vodi ra~una o interesima gra|ana, a to je posledwa rupa na svirali svih koalicija za sada. z Da li je to recept za glasawe, da gledamo ko ka`e „da” na ne~ije „ne”?

– To je pitawe na koje se ne usu|ujem da odgovorim. Svaki ~ovek se u Srbiji pita za koga vi{e glasati, nema vi{e drasti~nih razli-

ka. Sad i Nikoli} ka`e da }e uhapsiti Mladi}a. z Da li glasate?

– Glasam, ali oni za koje sam glasao nisu opravdali moja o~ekivawa. z Otkud Dinki}u smelosti da obe}a hiqadu evra?

– On je kriv za mnogo stvari, ali najmawe za to. Tada bih i ja isto izjavio, li~ilo je da se NIS mo`e prodati za milijardu i po, a ne 400 miliona evra. Naravno, on je to ve{to ikoristio u izborima, ali je sme{no {to ga prozivaju, jer su sve cene pale. z Ne bi ga niko ni prozivao da smo dobili 800 evra, a ne 20?

– Korektnosti radi, nismo jo{ dobili sve {to treba, ali ~ini mi se da ne}emo dobaciti ni do 500. z Da li su Vojvo|ani i{ta pametniji 20 i kusur godina posle “jogurta”?

– Vojvodina je ~udno glasa~ko telo. Spremna je da oprosti {to{ta, ~ak i politi~ko poni`avawe, ali ne i pqa~kawe. Beograd deluje kao glavni grad dr`ave bogatije nego {to je Srbija. Ni o svojoj, ni o vojvo|anskoj pameti, nemam dobro mi{qewe, ali imam o vredno}i, radinosti, gra|anskoj disciplini, sklonosti kompromisima i izvesnom stepenu tolerancije. z Pitam jer i daqe glasamo za „krug dvojke”?

– To je ta tragi~na dimenzija provincijskog duha. Ona je uvek bila na periferiji, u svim dr`avama joj je nametana ta uloga i tome nije uspela da odoli. Provincija je tamo gde se ni o ~emu odlu~uje. Qudi ose}aju da treba da gledaju u pravcu one bine na kojoj su junaci koji odlu~uju. z Nisu li NIS i Rusi {amar otre`wewa protivnicima autonomije?

– Trebali bi biti, ali narod, glasa~ko telo, ne mo`ete anali-

ra da zavr{i sa izborom protivnika. z Pla}ate li TV pretplatu?

– Ja sam ~lan UO RTV Vojvodine, da nisam – mo`da ne bih pla}ao (smeh) [alim se.... z Za{to se ose}am namagar~eno dok pla}am 500 dinara?

– Zato {to RTV nije dovoqno vojvo|anski. Ona ima dva osnovna problema: da shvati da mora biti vrlo nezavisna od politike, pa i vojvo|anske, i da postoji kao javni servis samo zato {to je zadr`ana kategorija autonomne pokrajine.

Ako ne stoji na te dve noge, i gleda da zadovoqi interese svih, to nije javni servis. z Za{to Novosa|ani na radu u Beogradu svoj rodni grad zovu Ba~ka Palanka?

– (smeh) Mislim da je to dosko~ica koja nije paradigmati~na.

Igor Mihaqevi}

U DVORSKOM DEDIWSKOM KOMPLEKSU OTKRIVENE ^ITALA^KE SKLONOSTI SRPSKIH VLADARA

Kraqevi su voleli Nostradamusa Kraqevskog dvora Ana Radovanovi}. Ina~e, Slamnata ku}a podignuta je 1925. i u wu je kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi} dolazio da preno}i dok je nadgledao gradwu kraqevskog dvora.

– Kada je Stari dvor podignut, kraq je Slamnatu ku}u ustupio sinovima, prin~evim Petru, Tomislavu i Andreju, za u~ionicu, i ovde su oni sticali svoja prva zdawa.

Postoje anegdote da u~iteqi nisu smeli da ih ispituju i ocewuju, a i iz tog doba ostale su fotografije prin~eva s wihovim profesorima, kao i sveske u kojima su izra|ivali svoje doma}e zadatke. Posle to-

pirusu. Neverovatan primerak, ali za istori~are umetnosti najvrednija je kwiga „@ivoti slavnih vajara, slikara i arhitekata“ \or|a Vazarija iz 1550. godine – radi se o prvom izdawu ovog kapitalnog dela.

Prva prostorija Slamnate ku}e „ugostila“ je referentne naslove, pa je tu veliki broj istorija, biografija, enciklopedija, bogoslu`benih kwiga, kao i velika karta sveta. Pa`wu }e svakako privu}i i re~nik, koji je koristio kraq Petar Prvi, koji se u izgnanstvu potpisivao kao „Kara“, skra}eno od Kara|or|evi}, tako da je na autenti~nom izdawu wegov suvi `ig. Zanimqivi su i ilustrovana istorija Vizantije iz 17. veka, kao i Veliki atlas sveta nastao vek kasnije, odnosno 1730. godine, koji najdetaqnije prikazuje na{e prostore u tom periodu. Kao ni mnogi evropski vladari, ni na{i nisu bili imuni na bolesti predvi|awa budu}nosti, pa su ~itali i „Nostradamusova proro~anstva“ iz 1698. godine, ali i tra`ili uto~i{te u „ Bibliji“ iz 1882. godine.

posve}en krunisawu vladara. Tu su dve kwige o krunisawu ruskih careva i u jednoj je fotografija srpskog diplomatskog kora u Rusiji, koja odslikava manire, staj-

Frawe Jozefa, a uz wu je kwiga o krunisawu japanskog cara Jo{ihite. Ovo izdawe koje se nalazi u kraqevskoj riznici na Dediwu najdetaqnije opisuje carsku svad-

ling, ali i ko su bile na{e diplomata toga doba. Uz ove je i kwiga posve}ena krunisawu engleskih vladara, kraqevske ku}e s kojom se srpska dinastija Kara|or|evi}a vezala brakom Aleksandra Prvog i Marije Rumunske. Porteti

benu ceremoniju zemqe izlaze}eg sunca, kojoj je predhodilo sa|ewe pirin~anih poqa.

Dok razgledate dela prate vas i fotografije nekih pisaca ~iji su vredni rukopisi pred vama: Zola, Bodler, Edgar Alan Po, [ekspir... Tu je ~ak i na{ slavni Mihailo Pupin, a uz wega „Velika teorija prirodnih nauka“ Ru|era Bo{kovi}a. Svaka oblast, od umetnosti, nauke, beletristike, kapitalnih dela klasika... uobli~uje sliku o onima koji su zaposedali srpski tron, ali i o wihovim porodicama i deci, na~inu odgoja, {kolovawa.

I upravo celina u drugoj sobi autenti~ne ku}e posve}ena zna~ajnim delima evrospke i svetske kwi`evnosti otkriva de~iji dvorski svet. Ove kwige su posebnost kraqevske biblioteke, jer su srpski kraqevi}i ~itali i kwige za decu koje su nastale iz pera wi-

Pisma Emila Zole dine, kada je stradala i Narodna biblioteka, deo kraqevskog fonda je prenet u wu i danas je na oba dvora ostalo oko 16.000 kwiga.

I upravo te enciklopedije, re~nici, biografije, putopisne i de~ije kwige, beletristika, ~asopisi i kwige o umetnosti najpoznatijih evropskih stvaralaca izuzetne vrednosti predstavqeni su na ovoj izuzetnoj izlo`bi, kroz koju nas je vodila istori~arka umetnosti u Umetni~kom odeqewu

zirati kao li~nost. Narod nema kolektivno mi{qewe, ono je uvek vladaju}e. z Ako bi Pajti} izvisio u DS-u, da li bi mogao da objedini {iri krug glasa~a od ^anka i napravi autenti~nu vojvo|ansku partiju?

– Ne verujem u pri~e da }e vojvo|anski deo DS biti disciplinovan i izba~en. To ne}e pro}i jer DS ne bi bila na vlasti da nema radar za opasnost. Prevaga proevropske koalicije je izvedena u Vojvodini, ne Srbiji. Bez vojvo|anskih glasova, na vlasti bismo danas imali Vequ Ili}a. z Pokrajina je odbacila novi Ustav, za{to se tim povodom nijedna lampcia nije upalila?

– Oni koji su tim Ustavom postigli da se stvari naizgled mewaju, a u su{tini ne, oni }ute. z A mi nikad siroma{niji...

– Vojvodina je 2000. godine u bruto dru{tvenom proizvodu u~estvovala sa oko 33 proceneta. Sada je to palo ispod 30 odsto, a jo{ je dramati~nije u~e{}e u dobiti, ono je 24 odsto i uporno pada. z Gde ~u~i magija tvrdwe „Kosovo je Srbija”, uprkos realnosti?

– Ako je kosovski mit gra|en 100 godina, onda za wegovu razgradwu i suo~avawe s realno{}u treba jo{ toliko. To nema veze s realno{}u. ^ak ni DSS nema te iluzije, wima to treba zbog drugih razloga.

Kosovo je samo brend politike koje vi{e nema nekakve perspektive. z Borka Pavi}evi} je rekla da na kraju svakog nacionalizma stoji Au{vic?

– Spreman sam da potpi{em tu izjavu. Problem je {to nacionalizam u krajwoj konsekvecni mo-

ga je ku}a poklowena kraqici Mariji, kao umetni~ki ateqe. Re~ je o autenti~nom prostoru koji je adekvatan za izlo`be kakva je ova kojom smo otpo~eli serijal „Iz dvorske riznice“ – navodi Ana Radovi}.

Izlo`ene kwige datiraju i iz 16. veka i obuhvataju period do prve polovine pro{log stole}a. Najstariji je „Kodeks Justinijanovog zakona“, koji je {tampan u formi ikunabule, sa komentarima, na pa-

– @eleli smo da i prostor bude autenti~an kao da je upravo iz ove prostorije iza{ao neki veliki pisac zavr{avaju}i svoje kapitalno delo i pisa}i sto, pa se na wemu nalaze kopije pisama Emila Zole, koja su prona|ena na Dvoru u jednoj od wegovih kwiga koja je u rafu Dvorske biblioteke. Tu je i ma{ina za pisawe iz 19. veka doneta iz Arhiva Jugoslavije i iz istog perioda autenti~na smederevska mastionica. Uz sto, na starom ofingeru je kostim pisca iz 19. veka, koji nam je pozajmilo Narodno pozori{te – obja{wava na{ vodi~.

O~ito da su srpske dinastije bile i `elele da budu u toku sa onim {to se de{ava u drugim kraqevskim ku}ama diqem sveta, pa su u dve vitrine „Slamnate ku}e“

engleskih vladara ra|eni su u akvarelu, u zlatopisu je ispisana goticom, a {tampana je 1816. godine. Korice od kovanog srebra kriju Habsburge i fotografiju cara

hove bake, rumunske kraqice Marije.

– Ona je i oslikavala svoje kwige i tu je tradiciju prenela i na svoju }erku, na{u kraqicu Mariju – ka`e nam Ana Radovi}.

Otkrivamo da je kraq Petar Drugi kao dete obo`avo Dikensovog „Nikolasa Nikolbija“, a kraqica Marija im je, uz ostale bajke, ~itala i „Pepequgu“. Tu je i De~iji atlas sveta, ali, kao i sva deca, i kraqevi}i su bili znati`eqni i ~esto su posezali, a mo`da i wihovi roditeqi, za „Odgovorom na de~ija pitawa“. Sva ta izdawa su sjajno ilustrovana i prire|iva~ je o~ito bio na muci koju stranicu da otvori za publiku. Bogato su ilustrovane i one kwige koju su ~itali odrasli na dvoru: Bodlerv „Albatros“, pa „Madam Bovari”, Servatesov „Don Kihot“, Geteov „Faust“, [eksirovi „Romeo i Julija“... Pojedine korice su ostale zatvorene da bi se videlo koliko su bogato ukra{ene. [etwa kqi`nicom srpskih kraqeva zavr{ava se u prostoriji posve}enoj umetnosti. Tu je ilustrovani Boka~ov „Dekameron“ u tri toma; autor je @ak Bagres, a period {tampe je nepoznat. Tu su kwige posve}ene italijanskoj umetnosti, pa kwiga sa crte`ima francuskog slikara Pola Gogena, koju prati wegova originalna grafika, prvi otisak za kwigu „Noa noa“ o `ivotu i kulturi naroda Tahitija. Ni ruski umetnici nisu zaobi|eni, te je na uvid izlo`ena monografija slikara Dmitrija Levickog, portretiste ruske vladarske ku}e. Zavr{ni deo postavke posve}en je i teatru, a najmla|a kwiga je ona koju je ispisao slavni Stanislavski „Teorija glume“; po{to je iz 1945. godine, to je ve} bio period Titovih afiniteta i stolovawa na Dediwu.

Dragan Milivojevi}

nedeqa28.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

8

[ O R O M

S

B O R O M

Gospocko yeparewe Uvatim ja svoj telefon koji nisam dobio u nagradnoj igri, okrenem taj win ameri~ki broj i dobijem elektri~nu sekretaricu, divani ta snajka na struju da sam dobio win broj, da je gu`va velika i da ukqu~uju jednog po jednog, ko {to je i red ad smo mi bili mali, divanili su nam i svetlovali nas da je zdravo sramota lagati. Naopako da {togod sla`emo, oma }e nam Boga oce}i jezik.

Ej, naopako, {ta }emo ondak, ako nam oce~e jezik, s ~im }emo sladoled lizati. Suvi{e je to velik rizik bio, mogo bi sladoled da se otopi dok bi ~ekali da nam izraste novi jezik. Nije ni taj sladoled jeftin bio, kad je brka (op{ti naziv za sladolexiju, poslasti~ara) i{o {orom i viko slaaaaadooooleeeed, jedna kugla je vredila dva `ivinska jajeta il ~etir-pet klipova kukuruza, zavisi koje je doba godine bilo.

Kad je bila berba kukuruza, pa kad su kolima vukli klipove ku}i, ako ne nazadevaju dobro uz lotre, o}e koji i da ispadne. Ako ko~ija{ ne primeti, pa ne stane da podigne taj klip {to je sklizno s kola, oma su ga deca sklawala u kraj, {teta da propadne. A i brka }e pro}i tuda, bi}e sladoleda. Da li je to bila kra|a? Mislim da nije,

K

to ko da je od Boga dato, da se deca vesele u onoj sirotiwi na {oru.

Znao je i taj ko~ija{ kad koji klip ispadne, al se pravio neve{t, volo je i on sladoled.

Kad je bila sezona, kad se radilo i `urilo, kapije se nisu ni zatvarale, da se ne dangubi oko toga.

Sva zdrava ~eqad je bila na wivi, kod ku}e je ostajala samo po neke gluva baba, od we slaba vajda da dotr~i i otvori kapiju, al je bila kadra da podgreje ve~eru, zato su i voleli {to je imaju. Zvrjale su ku}e prazne, avlije {irom otvorene, de~urlije makar kolko na {oru, svi musavi i u klotanim ga}ama, ~ekaju da nai|e brka i broje kolko imaju klipova. Nikad nije bilo dovoqno da svi imaju za sladoled, ali nikom nije ni na kraj pameti bilo da u|e u ~iju avliju i uzme par klipova kukuruza il dva jajeta iz buwe u slami. Niko to ne bi ni primetio, verovatno im ne bi ni zamerili, bilo bi to zbog sladoleda. Al de~urlija to nije radila, nije se smelo, tako su ih nau~ili kod ku}e. Ovako, {to nakupe na {oru, investiraju u sladoled i onda tu jednu-dve kugle li`u redom, svi po malko, sre}ni {to imaju jezike i zabrinuti za one {to su lagali pa im ga je Boga otfikarila. Ize{ `ivot bez sladoleda.

Pre dve nedeqe, lep dan, upeklo sunce ko da je vreme da se na more ide, znamo da }e nam se to lepo vreme za koji dan obiti o glavu, kad dune i zaiveri sne`ina, al ne marimo, u`ivamo na suncu. Bila je nedeqa, bili mi u lovu i ajd kad smo zavr{ili, sednemo malko da

se odmorimo, u jedan bircuz na Klisi. Spremio nam gazda i da {togod ~alabrcnemo, imali smo kade, nedeqa je, ne radi se. I mi imamo du{u, mo{ misliti ako presko~imo jedared supu i rinfqa{. Sedimo u ba{ti, napoqu, malko pirka, al ne marimo, jaki smo. Svira neki radijo, name{ten na stanicu, ne kr~i, dobro se ~uje al ne godi u{ima. Tuku neki narodwaci, volu svi oko nas, ajd pravi}emo se i mi da volemo, mo`da je

To{e. On otvori penxere {irom, poja~a taj wegov radijo do daske i svi slu{aju „Veselo ve~e”, raduju se i smeju, pevaju i vesele. Posle o tom divane celu nedequ, ko je {ta ~uo i zapamtio. Bilo je to doba kad se bez dvoumqewa verovalo u sve {to javi radijo. Tu lagarije nije bilo, ako kogod ka`e da su javili na radiju, ondak je to tako i bilo.

Elem, vesele se oni mali qudi {to `ive u radijo aparatu, sedimo mi u tom garavom bircuzu i setih se Mike: Jesi l’ ~uo da }e sutra padati dinari s neba?

– Nisam.

A je l’ veruje{ da ima tica {to donosi kola~e?

– Ne verujem.

Jesi l’ ~uo da ima negde gde je stalno leto?

– Nisam.

A jel’ veruje{ da u radiju `ive mali qudi?

– Ne verujem.

Pa mar{ onda iz na{eg sokaka kad ne ume{ da sawa{.

Da te pokrqam na polak, kao lebac!

Dugo sam i ja jeo taj radijski lebac. Razumem se {ta rade ti mali qudi {to `ive u radiju i kad svira muzika i kad su nagradne igre i kad kogod divani. Zavr{i{e ti mali qudi ~estitke i pozdrave, ro{tiq nam jo{ ne sti`e al je na radiju stigla nagradna igra. Ko se javi na onaj veliki broj {to po~iwe ko da zove{ Ameriku, dobi}e nov telefon, neku besnu Nokiju su delili. Slu{am onog mu~enika {to ima mu{ki glas kako pita narod dal kogod zna {ta je to FI-

to i zdravo lepo, samo {to mi to ne sva}amo.

Kadgod, kad je bilo sramota lagati, radijo je bio ~udo tehnike.

Eto, onomad sam bio u Sremu, nema o ~emu nismo divanili, svega je bilo na astalu pa nismo `urili ku}i. Setila se gazdarica, Sremica, nekog ~ika To{e, sin mu bio vojno lice pa mu kupio od plate radijo. Jedan jedini radijo u celom selu. Onda kad porade poslove, kad sunce krene da seda iza brega u Ba~ku, oni svi begaj kod ~ika

RANGA ili FIRUNGA, kako je on pro{irivo to svoje zdravo te{ko pitawe. Malko divani, malko stewe, ondak kalko opet isto radi i sve to traje ko gladna godina. Javi se jedna snajka, lupi da je to SIJALICA i ostane `iva. Javi se druga snajka, tre}a, peta, deveta, pomislio bi kogod da svi mu{ki sede u bircuzu ko {to i mi radimo, samo vredne snajke sede kod ku}e i vrebaju da supa ne pokipi i da dobiju besan telefon. Te snajke {to ukqu~uje taj {to zvu~i ko mu{ko nit imaju ime, nit umu da ka`u dobar dan, nit se kaju nit laju, samo ka`u jednu pogre{nu re~ i ostanu bez telefona. Traje ta muka oko firange vi{e od polak sata, mene sad ve} po~elo sve da svrbi, o}u- ne}u, o}u- ne}u... o}u!

Diraju mi u veliku qubav, jebavaju taj na{ narod, po dva osnova re{im ja da ih opravim, ako dobijem vezu. Redovno bi kazo svoje ime i prezime i sve {to mi kvari lep dan. Uvatim ja svoj telefon koji nisam dobio u nagradnoj igri, okrenem taj win ameri~ki broj i dobijem elektri~nu sekretaricu, divani ta snajka na struju da sam dobio win broj, da je gu`va velika i da ukqu~uju jednog po jednog, ko {to je i red. Pravim se ja neve{t i ~ekam, ba{ da vidim dokle ide taj win brezobrazluk. Divani ona automatska snajka po{to }e sve to mene da iza|e, da je ~ekawe na vezi ograni~eno na deset minuta, sve ja to juna~ki trpim, re{io sam da ispitam do kraja, da i vama umem posle da ispri~am, ako vam ustreba besan telefon. Svira muzika, sve u {esnajst, onaj {to ima glas ko mu{ko uvatio se firange pa ne pu{ta, nigdi nikog da mu se javi, jadan divani sam sa samim sobom, ja strpqivo ~ekam, {ta ko{ta nek ko{ta, re{io sam. ^ekam i mislim kolko jo{ qudi `eqnih obe-

}anog telefona ~eka u nekoj `ici sa mnom, svako ima svoj motiv. [to vi{e ~ekam, sve me je vi{e sramota, ko da ja la`em i varam taj narod, rastu mi i magare}e u{i, al ima jo{ dva minuta, izdr`a}u. Naravno da sam na ~ekawu bio svih deset minuta, namerno to uradih, naravno da me niko od qudi u studiju nije uzeo sa linije, naravno da nikog nisu ni ukqu~ili u program u tih desetak minuta. To je i mehanizam ove prevare, neko od wih tresne glupost umesto odgovora, onda vas isprovociraju da se javite, prihvati vas ona automatska kasirka i krene da vas xepari, onako gospocki, a ne ko u autobusu, da se gurate. Ovde ima svako svoju fotequ, pozovete telefonom, niko vas ne dira, niko vas ni{ta ne pita, sa~ekate deset minuta, tiho i dostojansveno vas iskqu~e sa ~ekawa i umesto nagrade dobijete onu stvar, al se pi{e druga~ije nego TELEFON. Imate moralnu satisfakciju da ste znali ta~an odgovor, ali ste tawi za koju hiqadarku, toliko vas je ko{tao besan telefon u poku{aju.

Oti{li smo iz garavog bircuza pre nego {to do~ekah da ~ujem jelil kogod umo da ta~no odgovori.

Volo bih da znam kakav obraz imaju ti qudi koji ovako xepare na{ svet. Ovce su za {i{awe, to je stara narodna mudrost, ali ovakvog lopov{aga, brezobrazluka i legalnog lopovluka nikad bilo nije.

Odavno vi{e ne vredi ono da je „javio radijo“ i da je to tako.

Odavno je pro{lo i ono doba kad su se krale samo tre{we, i to one prve. Za nedequ dana stignu i na{e, ondak nam ni tu|e vo}e nije bilo sla|e. Wihovo }e navek biti kiselo a ja }u uvek verovati da u radiju `ive mali qudi. Lak{e }emo ih pokrjati ko lebac, na polak!

Bora Oti}

JEDNODNEVNA KOMBINACIJA U@ITKA I [OPINGA U SEGEDINU

Kad se zglobovi raskrave, strada nov~anik vine u Segedinu, protekle se sedmice dobijalo izme|u 266 i 270 forinti. Na kursnim listama mewa~nica ustalio se i na{ dinar sa plivaju}im kursom. Za crvenu hiqadarku sada se dobija 2.400 forinti, a u mewa~nici u Kawi`i za nov~anicu od 1.000 forinti pla}a se, po najsve`ijem kursu, 397 dinara. Nije te{ko sve staviti na digitron, pa prosta ra~unica kazuje

ja pre pola veka. Sada uz pansion ima 14 zatvorenih i 13 otvorenih bazena, te 11 raznih sauna. Iz jednog od bunara fla{ira se mineralna voda “Arpad”. Termalna voda u Morahalomu je taman - 39,5 Celzijusa, bogata je jodom, i stru~waci uveravaju da smiruje gr~eve u mi{i}ima i da je povoqna za metabolizam. Uostalom, popularni naziv bawe je “terd es vall”, {to bi u prevodu zna~ilo “koleno i rame”, upravo zbog toga {to je najblagotvornija u le~ewu problema sa zglobovima.

Onima koji pate od visokog krvnog pritiska u bazenima sa najtoplijom vodom nije preporu~eno zadr`avawe du`e od deset minuta. U otvorenom velnes bazenu sa toplom vodom i podvodnom masa`om, u`iva se i zimi, a zatvoreni bazeni su povezani toplim hodnicima.

Prohtevniji idu na masa`u, u saune i kozmeti~ki salon da bi {to boqe iskoristile jednokratno bawawe. U organizovanim turama novosadskih agencija najbrojnije su `ene, starije, ali na|e se i mla|ih koje znaju da povedu decu i unuke. U trenucima predaha u restoranu ~arde “Varga”, u koju je mogu}e u}i i iz dvori{ta bawe, kaficom se mo`e okrepiti, ve} u zavisnosti od probirqivosti, za 130

Merkawe akcijskih sni`ewa Prera~unava se i u kom{iluku pazari puno qudi iz vojvo|anskih varo{i, mnogi samo zbog toga da se iz Evrope ku}i ne vrate praznih ruku, ali i su razlog i akcijska sni`ewa. Tako su aktuelni popusti za “filipsove” aparate, pa mu{ki brija~ staje 12.490, `enski depilator 4.999, pegla 9.990, usisiva~ 23.990, toster 5.990, a fen za kosu 3.000 forinti. Od tehnike na akciji se nudi ve{ ma{ina “Whirpool” sa 800 obrtaja sni`ena je sa 69.990 na 59.990 forinti, dakle za okruglo deset hiqadarki. Kada se na granici tome doda i mogu}i povra}aj AFA-e, odnosno PDV-a, za kupovine iznad 200 evra, onda kod nekih tehni~kih ure|aja zaista treba razmisliti, bez obzira na to {to je problem garancija. da je najpovoqnije forinte uzeti za evre.

Za razliku od \ule, Harkawa i drugih nam znanih ma|arskih bawa, ova u Morahalomu – za koju se skre}e na prvoj desnoj krivini posle prelaza – po~ela je da se razvi-

z S wim nismo u srodstvu.

Mo`e da nam radi {ta ho}e. z Turski sultan je imao harem.

Na{ vo|a – narod.

crkavica i opstajati u pograni~nom {vercerskom biznisu.

Za svaki evro koji se posle prelaska granice naj~e{}e razmewuje u “Zebri”, pre br~kawa u termalnim vodama Morahaloma (gde nema mewa~nice), ili kasnije pre kupo-

Ilija Markovi} z ^uvajte se vo|a s uko~enim pogledom.

Ne kriju krajwe namere. z Stvoreni su jedno za drugo.

Nikada se nisu sreli.

NAOPA^KE

P

i svakojakih ku}nih potrep{tina po rafovima hipermarketa “Kore”, “Teska”, “Metroa”, “Praktikera” i drugih trgova~kih centara. Onima {to u Segedin idu radi kupovine robe za preprodaju na pijacama i buvqacima, radi spasavawa gole egzistencije, nije ni malo lako, jer treba i tu {kolu savladati, biti prava vidra da bi se moglo plivati, zaraditi neka

z Srbi ne qube bli`wega svoga.

Zaziru od krvnog delikta.

ute{estvija u kom{ijsku varo{ Segedin, najve}u na jugu Ma|arske, do koje Vojvo|ani naj~e{}e sti`u prolaskom kroz rampe drumskog prelaza Horgo{-Reske, oduvek su bila atraktivna. Dok se u nekada{woj Jugi kod nas `ivelo mnogo boqe, provod je bio jeftiniji u severnom susedstvu. U vreme ~vrstog dinara Ante Markovi}a i nemerqivo stabilnije nema~ke marke, hrlilo se „preko” u {oping, a kasniji je period vi{egodi{wih sankcija i hiperinflacije bio zlatno {vercersko doba, za mnoge ~ak i slamka za puko pre`ivqavawe.

Gu`ve i vi{e~asovna ~ekawa nisu jewavali ni kada se u dr`avnu kasu pla}ala obavezna izlazna taksa, a splasnule su tek zbog viznog re`ima. Tek, nepunu godinu od ukidawa viza Vojvo|ani vi{e ne hrle u Segedin kao nekad, ali ipak putuju. Iz Novog Sada, Srbobrana, Ade, Sente, Subotice i drugih polaznih ta~aka, naj~e{}a destinacija je i daqe Segedin, ali su uglavnom u pitawu jednodnevne izletni~ko-{oping ture u kojima se kombinuju u`itak u bawskom kompleksu Svete Er`ebet u pograni~noj varo{ici Morahalom i prebirawu sireva, vaj-kremova, zimskih i letwih salama, krpica

Segedin

do 200 forinti. Mirisne lango{ke su 320 do 450, ru~ak po izboru je 1.500 forinti, ~emu treba dodati i cenu priloga koji se posebno napla}uju.

Kada se ve} raskrave i razmrdaju zglobovi, o~isti ili ozari lice, u smiraj dana, pre povratka, nov~anici se najvi{e prazne u “Kori” i drugim segedinskim hipermarketima. Pri pazaru treba voditi ra~una o kursu, ali i biti upu}en u cene artikala s obe strane granice. Pakovawe od pola kilograma zimske salame “Winny”, jedne od jeftinijih koju na{i qudi kupuju, staje 1.399 forinti, dok za 0,75 kg ~uvene segedinske “PIK” salame vaqa pripremiti svih 3.000 forinti. Na akcijskom sni`ewu kilogram vir{li je 300, kilogram barene {unke u vakum pakovawu 1.300 forinti, a toliko staje i kilogram jeftinije fele sira “trapista” koji se naj~e{}e na|e u korpama. Kilogram dimqenog ka~kavaqa u “Kori” staje 2.199 forinti, 100 grama mocarele je 183 forinte, a mame i razni italijanski, francuski, austrijski i

Foto: M. Mitrovi}

{vajcarski sirevi koji su skupqi, jer za kilogram treba dati i do 4.000 forinti.

Posle septembarskih akcijskih popusta za {kolske potrep{tine, tr`ne centra ve} je zapqusno talas popusta za prazni~ne ukrase za jelku, salon bombone i robu iz pretprazni~ne ponude, pa se tako ve{ta~ka jelka od metar i po nudi za 3.390 forinti, odnosno oko 1.300 dinara. Akcijski popusti od 10 do 15 posto i kupovina “na veliko”, upravo su prilike za {vercere, koji ra~unicu nalaze u iznosu popusta kome se doda AFA, pa tu imaju zaradu, tako da na pijacama mogu robu da prodaju koliko su im maloprodajne cene u Ma|arskoj.

Zbog toga se odlazak zbog sitnijeg pazara u Segedin odvi{e i ne isplati, ako nije usput, uz u`itak u bawi ili putovawe zbog drugog razloga. Naravno, treba tu dodati i tro{ak putovawa, dnevnu ulaznicu za bawsku kupku i jo{ po neku sitnicu. A du`i boravak, studiozniji provodi i ozbiqniji {oping, ipak su stvar ra~unice za koju je potreban dubqi xep.

Milorad Mitrovi}

nedeqa28.novembar2010.

c m y

DNEVNIK

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Vasa i Steva u svom svetu RU^AK NA FRANCUSKI NA^IN: KUHIWA POD ZA[TITOM UNESKA

Ukusom protiv koli~ine o je prvi put nepripremo}u najrafiniranijih metoda mije zaista potvr|uje da ova mqen bilo gde u Severnoj pripreme), a koli~ina hrane smaoblast zauzima visoko mesto u svaAmerici sleteo no}u, izwila se u korist ukusa (od svih jekodnevnom `ivotu nacije. Nimalo nenadio se za doru~kom grickajula ukupna dekagrama`a po osobi slu~ajno, institut za istra`iva}i univerzalnu pala~inku zvanu stala bi u jednu {aku). S obzirom we Haris interaktiv je sutradan pancake. Gotovo da nema ukus i jede na to da je dekoracija hrane na po odluci Uneska, objavio podatse tako {to sami odlu~ite ho}ete pladwevima i tawirima na ivici ke naru~ene od Fondacije Nestle, li je za~initi na slatko, na kiseumetnosti, lako je zamisliti kako o shvatawu i va`nosti hrane za lo, na slano… Mo`da upravo zato se ove dve krajnosti u prvom moprose~nog Francuza.

Amerikanci ra|e govore o biznimentu i ne zapa`aju.

Na op{te iznena|ewe, zadovoqsu nego o hrani. Englezi, pak, kada U razgovorima s onima koji ove stvo ne po~iwe od hrane, ve} od se sretnu, pri~aju o vremenu. Jedu restorane pose}uju po pripadnodru{tva za obedom. Za 70 posto ispojaku, ali tradicionalno raznosti, va{a skromna opaska o kolipitanika ugodan momenat provevrsnu hranu. Ali zato Francuzi ~ini bi}e osporena kao “korisniden za stolom zasniva na srda~nom svaki susret iskoriste da pri~aju je je za zdravqe”. Nau`ivate se prisustvu drugih osoba, 64 posto o gastronomiji (istina, i o vinu, ukusa, ne iza|ete gladni, ali, ~ina prijateqevawu, a samo 42 proali ono se smatra vi{e mu{kom wenica je, ni sasvim siti. Ako ste centa na kvalitetu samog obroka. temom). Tako je konverzacija bogajo{ skloni i cepidla~ewu, utvrDrugo iznena|ewe je da 9 od 10 wih ta koliko je i sama hrana raznovrdi}ete da svi sastojci kori{}eni daje prednost obedovawu bez telesna. za pripremu, od sirovina do za~ifona, novina, mejlova i interneta, Stoga i ne ~udi da je upravo na i sosova, ne ko{taju po glavi ali tre}ina ne vidi problem u ovih dana Unesko uvrstio francuvi{e od 8 evra po nabavnoj ceni. ukqu~enom televizoru. Skoro svi sku kuhiwu u nematerijalnu baSve ostalo spada u ~udo spravqaka`u da je porodi~no okupqawe za {tinu ~ove~anstva. I va{ je izvewa ukusa. Ra~un od nekoliko desestolom trenutak za porodi~nu raz{ta~ sa suprugom, tim povodom, tina puta vi{e evra ide za {efovmenu ideja, ve`ba dobrih manira oti{ao u jedan od onih imenom ~usku ma{tu, ve{te kuvarske ruke i (92 posto) i razvijawe kulinarvenih pariskih restorana u koje, ambijent. skih znawa (62 posto), s tim da ~ak da biste rezervisali ru~ak, moraElem, tokom gustirawa koje je, 90 posto ispitanika obo`ava da te da budete preporu~eni od nekog rekoh, trajalo vi{e od dva sata, ide na ve~eru kod drugih ali isti ko je ve} pro{ao inicijaciju. Remoja boqa polovina i ja imali smo procenat i da ugo{}uje. storan poluzatvorenog tipa koji dovoqno vremena da prokomentaMo`e, dakle, da se zakqu~i a da izve{ta~u ne pripada po statusu, ri{emo to {to je na godi{wem sase ne pogre{i, ili ne bar ne preali znati`eqi je nekada te{ko stanku Komiteta za saradwu me|u vi{e, kako je za Francuze kuhiwa odoleti – pa {ta ko{ta da ko{ta.

Naravno da iza svega stoji i slavni {ef, gastronomski prvak ~ije ime ne i{~ezava iz svetskog medijskog vremena i prostora.

Susret s ambijentom fascinira. Le`eran luksuz me{avine stilova, ali dobro uklopqen u kraj XIX veka. Prostorno dovoqno izda{no da se niko ni s kim ne dodirne ni laktovima. Posluga radi u ekipama koje dr`e samo po dvatri stola. Pri slu`ewu nisu la`no qubazni, upravo naprotiv, prili~no su opu{teni. Znaju i da se na{ale, ako i u vama prepoznaju tome sklonog.

Ru~ak je trajao 2 ~asa i 15 minuta (ko to sebi mo`e da priu{ti, a i za{to bi toliko dugo trajao svaRu~ak je trajao 2 ~asa i 15 minuta kodnevni podnevni obrok?). Po protokolu, od aperitiva do di`evladama u Najrobiju, 16. novembra, vi{e dru{tvena nego prehrambestiva, ~a{e, escajg i tawiri meUnesko odlu~io, prvi put, da zana pojava. [to ostavqa beskrajan wani su devet puta. Nakon svake {titi svetsku gastronomiju kao prostor ma{ti i inovacijama veetape specijalni vinski savetnik nematerijalnu ba{tinu. Na toj likih {efova. dolazi s novom fla{om vina, islisti se na{la mediteranska dijePa ipak, svetska slava ovih popri~a vam inspirativno i poetski ta (legendarni spoj maslinovog sledwih, bacila je u senku franpone{to o wegovom poreklu i uqa, cerealija, vo}a i povr}a), cusku tradicionalnu kuhiwu. A u svojstvima, zatim vam ga preporuali i slavonski hleb zasnovan na pomenutoj sonda`i upravo je o woj ~i kao najboqeg za jelo koji ste licidarskoj tradiciji, te meksi~re~. Ipak, prose~an Francuz jede odabrali. ka i, naravno – francuska kuhiwa. dobro i u nekom slavnom restoraA jelovnik? Izabran je kao rePitawe koje se smesta pronelo nu ali bez poznatih {efova. Jer, prezentativan obrok ku}e. Te{ko u kuloarima glasi: za{to {tititi ova zemqa u Evropi izlazi na Mega je prepri~ati. Sve se diteran i Atlantik, i slu`i pomalo: {tapi}i na osnovu kolonijalne slani od na slano karaistorije, jo{ uvek poseNau`ivate se ukusa, ne iza|ete gladni, melisanog biqa za predduje teritorije na Paciali, ~iwenica je, ni sasvim siti. jelo, gusta supa od malo fiku kao i na KaribiA cena – prava sitnica poznatih tikava zaprema. Najboqi poznavaoci mila je samo {est zapretvrde da je ba{ zato u mina pli}e supene kawenoj tradiciji vrhun{ike, varivo sa tartufima, komafrancusku kuhiwu, s obzirom na sko pro`imawe ukusa koje se prodi pe~enih delova patke u saftu to da je jedna od onih s najve}im filiralo i daqe se razvija ve} od meda po dva zalogaja… sve do elanom na svetu, i dobro joj ide? nekoliko vekova. mini-deserta koji, da biste razaOdgovora nema, ali se natuca da je Uvrstiv{i francusku gastroznali {ta sve od sastojaka sadr`i, francuski lobi u~inio sve da isnomiju u nematerijalnu ba{tinu zahteva da dobrano razbijate glapuni ovu `equ svome predsedniku ~ove~anstva, Unesko nikada nije vu. Sve u svemu, pedesetak sasvim i inicijatoru, Nikoli Sarkoziju. doneo odluku sa mawe obaveza: nerazli~itih ukusa koje sa u`ivaDokaz kojima se Komitet rukovo}e na weno “spasavawe” od nestanwem razla`ete muqaju}i po ustidio sadr`an je pod za{titnim znaka potro{iti ni jednu paru. Ali ma svaki zalogaj, kao da ste na tajkom Gastronomski jelovnik Fran}e joj s novim za{titnim znakom noj degustaciji. cuza. O~ito da je na odlukama o isnapuniti kasu.

Za nekoliko stotina evra, dahrani radila i kuloarska kuhiwa.

I posledwe zapa`awe koje lukle, mo`e da se izvede zakqu~ak: Ako se ne prenebregne da je sedi~imo iz sve`eg iskustva: nakon godana{wa kuhiwa zasnovana na ve{te ove svetske organizacije u Pare opisanog obeda lak{e }ete prelikim {efovima, objedinila je rizu, i da su svi weni zaposlenici pri~ati gde ste bili, nego opisati dve te`we – gotovo krajnosti: fapresti`ni, jasno je da se i zahvalslo`ene ukuse koje ste gustirali. scinantno bogatstvo mnogobrojnost ume{ala kao jedan od za~ina.

Ali i to je boqe od razgovora o nih ukusa u jednom obroku (o~iObjektivnost na stranu, {ta je biznisu i vremenu.

Du{an Simin gledno istra`ivano i neguje se potu je: francuska vizija gastrono-

K

Umirao je i znao da umire. Ekspozicija wegove jedno oko, to {to treperi, raspozna lice samo kad smrti imala je ubrzani tok u posledwem stadijumu se pribli`i{. A – vidio je ranije, skoro normu. Pao je u “vodenu” bolest kao prolaznik koji malno je vidio, radili smo jedno vreme u mesari u ni{ta ne slute}i upadne u no}ni {aht, muwevito [idu, mi smo mesari, znate... Ali gazda nam nije i bez najave (ba{ tako je saop{tio sinovima: bez pla}o socijalno, prevario nas... I sad je Steva najave), kada se u wemu, ~oveku takore}i do maloskoro slep! Ja ga brijem. Ja i kuvam. Ranije, dok je ~as zdravom i pravom, podigla unutra{wa te~vidio, i{li smo u mobu, nema kome nismo pomonost i opteretila plu}a, indikacija koja priziva gli u selu... Ovome berbi kukuruz, ovome kromnaglu slabost sr~ane pumpe i kardiovaskularnu pir...” onemo}alost, usled ~ega mu se vrlo brzo “nadu“A vama?” upitah Knatka. “Poma`e li ko vavao” stomak, zategla dijafragma i otekle noge, ma?” oboriv{i ga u krevet. Tri-~etiri dana pre Veli“Ne `alimo se... @ivimo u svom svetu! Pose}ukog odlaska, rekao je sinovima, hladno nasmejan, je nas stari kum Romawak Ratko, wegov otac Steda je malo~as, prelistavaju}i stranice svoje va ven~o je na{eg oca \uru sa ma}ehom iz Kukuje(fru{kogorske) biografije, odjedared za~uo povaca.” znate glasove: pozivaju ga, ka`e, roditeqi – po“A va{a mama? – [ta je s wom?” kojni roditeqi, pozivaju ga odozgo da im se pri“Na{a mama... @iva je! Do|e povremeno iz [idru`i na Nebu, i to {to mu se koliko ju~e ~inida. Lepo od we, po{tujemo, ali nije to to. Mi smo lo daleko, ka`e, sada je sasvim blizu... Umro je bez svedoka, a u stvari “udavila ga je voda u plu}ima”, veli~anstveni trzaj Posledweg trenutka lansirao ga je iz posteqe i, poput elektri~nog bi~a, bacio ga na pod, gde su ga sinovi i na{li, jo{ toplog pored kreveta, udavqenog u sopstvenoj vodi.

Pokojni \ura Knatko, “nasmejani” Rusin iz Biki} Dola, godina Velikog odlaska: 2008 , samohrani otac jednojaj~anih blizanaca Vase i Steve, upam}en je po vedrom, {aqivom duhu s lucidnom i, ~esto, s crnohumornom iskri~avo{}u i, posledi~no (premda ne mora da zna~i), po “optimisti~kom” `ivotnom stavu i licu s izrazom ~este i, ka`u, neizve{ta~ene nasmejanosti, koja ga je – samo je Knatko znao pomo}u koje mentalne alhemije! – dr`ala u psihi~koj ravnoteFoto: S. [u{wevi} `i do pred samu smrt, koju Vasa i Steva Knatko iz Biki} Dola je do~ekao “do zadweg dana vedar i svestan”, premda je, kao {to smo saznali voleli oca \uru, on nas je odranio... Mnogo nam iz uvodnog akorda, umirao te{ko, vrlo te{ko, dafali otac. Steva i ja smo vedri na wega. Podigli ve}i se u sopstvenoj te~nosti: utopqenik sopsmo mu i spomenik na grobqu.” stvenog tela.

“Kako vi i brat provodite vreme u ku}i?” upiO Knatku ne znamo mnogo, znamo u stvari tolitah Vasu Knatka. “O ~emu razgovarate?” ko koliko ga ima u memorijskoj kartici wegovog “O ~emu? O ni~emu! ]utimo.” sina Vase i jo{ u izjavama svega nekoliko “slu“]utite? Pa, za{to?” ~ajnih prolaznika” sa Biki}ke {trafte. Ro|en je “]utimo. A o ~emu da razgovaramo? Steva je nai ceo vek pro`iveo u ovoj ku}i (ulica ^apajeva) viko da }uti i kad je u dru{tvu stalno }uti... A ja, pod strehom svog oca Vase Knatka, u ku}i u kojoj kad nema posla, pa ostanem ku}i, pokrijem se po su ro|eni – i danas `ive pod wenom strehom – weglavi i spavam. Po ~etrnaest sati spavam. Ili, govi novogodi{wi blizanci: Vasa i Steva, jednoako ne spavam, lo`im vatru, pu{im i meditiram jaj~ani genetski duplikati, koje je 1. januara 1973. pored {poreta. Steva za to vreme slu{a radio u godine rodila `ena iz [ida, s detetom iz pretsobi. I uop{te ne razgovaramo. @ivimo u svom hodnog braka (s kojim je do{la u ku}u Knatko). svetu! Poja~amo radio da svira – radio je kod nas [ta se pokarambasilo izme|u i \ure i wegove po ceo dan ukqu~en – poja~amo ga, slu{amo muzi`ene, ni to ne znamo, ali znamo da je izme|u wih ku... Vasa slabije ~uje, a i mene izdaju u{i, da, izubrzo “puklo” i da ona napu{ta ku}u Knatko i daju me... On slu{a televiziju, uop{te ne vidi vra}a se u [id, tri koraka nizvodno od Biki} Dosliku, pa poja~amo i televiziju... ja mu prepri~ala, prepu{taju}i koautoru wihove dece da ih povam {ta vidim... Na jedno oko je slep, a drugo mu di`e sam... I tako je i bilo. Samohrani otac \utreperi, ne{to malo nazire kroz maglu. Wegovo ra Knatko, silom prilika motivisan materinje, kad se probudi, pije kafu i meditira pored skom ulogom, uve`bao je tehnike i trikove odga{poreta od devet do deset... Ode nekad uz ogradu jawa male dece i, kad bi izjutra odlazio iz ogrado du}ana. Po~isti avliju. I odvrne radio. Po cede, recimo na wivu, napojio bi Vasu i Stevu krali dan slu{a radio. Daj Bo`e da tako i ostane!... vqim mlekom i ostavqao bi ih na dvori{tu da se Ka`em vam, `ivimo u svom svetu...” igraju pod starom jabukom. Kad su blizanci proU trenutku kada prelazim limun-`uto osveslavili svoj sedmi januar pod jabukom, \ura tqeni prag wihovog sveta, slobodnog sveta ku}e Knatko izlazi iz uloge samohranog roditeqa i Knatko, napoqu je, ve}, debeli mrak prohladnog dovodi u ku}u `enu iz Kukujevaca, `enu s kojom se predve~erja, gust kao pasta (ako sam dobro video ven~ava i koja uzima ulogu ma}ehe i nekoliko gou mraku), ozvu~en mqackavim {umom romiwave, dina opstaje na porodi~noj sceni u ^apajevoj 45, psihosomatske ki{e, koja se u vizuelnoj rekaciji “~ita qubavne vikend romane i pu{i”, i najzad sa elektri~nom izlu~evinom anemi~ne avlijske izlazi iz uloge ma}ehe, vra}a se u Kukujevce (pod lampe presijava na bobuqi~avoj betonskoj oblatnerasvetqenim okolnostima), i \ura Knatko ni kao sluz. Omawa prostorija u koju smo upravo opet ostaje na bra~nom cedilu. zakora~ili, odmah s vrata koja gledaju na dvoriSamohrani blizanci Vasa i Steva, sve do pre {te, zapravo je svetlo`uto predsobqe, pretvoredve godine, jeli su za istim stolom sa svojim “nano u kuhiwicu, s pragmati~nim mu{kim smislom smejanim” ocem \urom Knatkom, ~ovekom s kojim za sa`imawe prostora, pretvoreno u malu mu{ku su bili “jako vezani”, seqakom i – bra~nim brokuhiwicu, s pripadaju}im elementima, {poretom dolomnikom, koji ih je podigao, a sami se nisu `e“smederevcem” nahrawenim drvenim krmenadlanili, i sada `ive od socijalne crkavice, uno{ema, s ringlama crvenkasto oksidirane teksture i wa drva po ku}ama i nadni~arewa, poslovi za ko{erpom punom ~orbe (za sutra). I s onim – bez ji je sposoban samo Vasa, po{to je Steva bezmalo uvrede zbog ove dobronamerne generalizacije – slep i skoro da i ne otvara kapiju. U stvari, jedsama~ki i boemski opu{tenim, kiselkasto-zagonojaj~ana bra}a Knatko iz Biki} Dola toliko relim, pomalo pleswivim {mekom slobodnog mufizi~ki li~e da ih te{ko identifikuju i qudi s {kog egzistencijalizma, oli~enog u zacementikojima su svakodnevno, ali samo wih dva znaju – i ranoj {koqki pepeqare na golom stolu, zgu`vato mi u rusinskom klubu “Ivan Kotqarevski” noj prqavoj krpi i {arenom, raskupusanom neupravo obja{wava Vasa Knatko – da su u wihovim deqniku, skoreloj {oqi jutros popijene kofe... “dupliranim” telima, ipak, dve li~nosti, dva I u pe{kiru na {triku zategnutom dijagonalno mentalna, psiholo{ka profila. iznad grejne povr{ine {poreta! Iz toplog polu“I vi i brat imate ozbiqne probleme sa vidom mraka susedne prostorije od{krinutih vrata pei sluhom. Genetsko prokletstvo jednojaj~anih va radio. U sobu ulazi Vasa Knatko, a izlazi Steblizanaca?” va Knatko.

“Nemam pojma”, re~e Vasa Knatko. “Brat je vi“Ja sam Steva”, re~e Vasa. dio, nosio je nao~are, onda mu se posle devedeset “Ja sam Vasa”, re~e Steva. devete... Ma, sve je to od bombardovawa, ja vam kaI tako u Biki} Dolu `ive jednojaj~ana bra}a `em!... Onda mu se odjedared javila miopatija o~Knatko! @ive u svom svetu. I svaki u svom svetu. @eqko Markovi} nih mi{i}a, pa mu je pala ablacija... I sad na to

10

SPORT

nedeqa28.novembar2010.

DNEVNIK SPARTAK U DERBIJU DO^EKUJE ZVEZDU

PRVA LIGA SRBIJE

Todi} sa~uvao kanarince Novi Sad - Radni~ki (S) 1:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 250, sudija: Radanovi} (La}arak). Strelci: Bogunovi} u 50. minutu (iz penala)za Novi Sad, a Te{anovi} u 74. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: \uki}, Stankovi} (Novi Sad), Lazareski, Dabi} i Petrovi} (Radni~ki).

Sa{a Todi}

NOVI SAD: Todi} 8, \uki} 7 (od 69. Pandurov 7), Josimov 7, Simeunovi} 6, Miji} 7, Stankovi} 7 (od 63. Bajat 7), \orovi} 6, Bogunovi} 7, Balabanovi} 6 (od 90. Vu~i} -), Baji} 7, Kav~i} 6.

RADNI^KI (S): @akula 7, Lazareski 7, Dabi} 8, \okovi} 7, Vidovi} 7, Te{anovi} 8 (od 88.

Kuli} -), Zeli} 7, Petrovi} 7 (od 62. Danojevi} 8), Pe{i} 7 (od 74.

Rikanovi} 8), Resanovi} 8, Dubaji} 7.

Na kraju utakmice Somborcima je pripao sla|i bod, a junak susreta bio je veteran me|u stativama, Sa{a Todi} koji je u tre}em minutu sudijske nadoknade odli~nom intervencijom zaustavio {ut Da-

nojevi}a i tako spre~io preokret Somboraca.

Remiju na Detelinari kumovala je i sudijska trojka na ~elu sa sudijom Radanovi}em, koji nije dorastao zna~aju utakmice, a ~iji su previdi uglavnom na {tetu doma}ina, iritirali sve prisutne, po~ev od nedosu|enog penala u 30. minutu ali i posle izjedna~uju}eg pogotka Radni~kog.

Novosa|ani su iako oslabqeni bez petorice standardnih fudbalera u prvih 45 minuta prikazali dobru igru, protiv veoma kvalitetnog rivala. Krenuli su Somborci ofanzivno, pa je u 11. minutu umalo nedostajalo da do|u do vo|stva. Petrovi} je uposlio Pe{i}a ali se ovaj na{ao u nedozvoqenoj poziciji. Ne{to kasnije Petrovi} se ponovo na{ao u izglednoj prilici ali wegov udaraca sa nekih 13 - 14 metara zaustavio je Todi}. Sporni momenat vi|en je u 30. minutu, kada je Vidovi} zaka~io loptu rukom u kaznenom prostoru, ali je uprkos protestima Novosa|ana, Radanovi} nije pokazao na belu ta~ku. U 37. minutu Bogunovi} je posle dobro izvedenog kornera Josimova tukao glavom tik preko gola, da bi gosti u fini{u prvog dela igre uzvratili preko Resanovi}a koji je proigrao Pe{i}a, ali je ovaj kasno reagovao pa je lopta zavr{ila u autu.

Po~elo je dobro za fudbalere Novog Sada u nastavku susreta. U 50. minutu \orovi} je nakon prodora po levoj strani centrirao do usamqenog Baji}a na drugoj stativi, koga Dabi} ru{i s le|a,a Radanovi} je pokazao na belu ta~ku.

Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je kapiten Bogunovi}. Somborci su tada krenuli na sve ili ni{ta, a prelomni momenta ~ini se bio je izlazak iz igre \uki}a u

Aplauzi za petardu Banat - Mladi radnik 5:1 (1:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija D. An|elkovi} (Kru{evac), strelci: Stamenkovi} u 29. Stevanovi} u 54. i u 66. (iz penala), Vujovi} u 70. i u 82. za Banat, a Nedeqkovi} u 78. minutu za Mladi radnik. @uti kartoni: ]ulibrk, \urovi} (Banat), Mi{i}, So~anac, Nedeqkovi} (Mladi radnik).

BANAT: Kne`evi} 7, Ristovi} 7 (Baqak 7), ]ulibrk 7, Jeremi} 7 (\urovi} 7), Stamenkovi} 7, Milojevi} 7 (Paunovi} -), Zowi} 7, Metua 8, Pe{i} 7, Vujovi} 8, Stevanovi} 9.

MLADI RADNIK: Mi{i} 6, So~anac 6, Stojanovi} 6, Stoki} 5, Risti} 5, Maleti} 5, \or|evi} 5, Mani} 6 (Panovi} 6), Nedeqkovi} 6, Santra~ 6 (Jeremi} -), Vuka{inovi} 6.

Zrewaninci su u najboqoj partiji ove jeseni propisno izre{etali mre`u Po`arevqana i do{li do pobede koji im je osigurao drugo mesto na tabeli. Doma}in je poveo u 29. minutu posle kornera Jeremi}a, najvi{i u skoku bio je

Stamnekovi} i glavom loptu zakucao u mre`u. Gosti su najboqu priliku imali u 31. minutu kada je Mani} poku{ao lob udarcem, me|utim, ]ulibrk je loptu izbacio u poqe.

U nastavku solo akcijom Stevanovi}a Banat je do{ao do vo|stva od 2:0, vezni fudbaler prebacio je So~anca i pored Mi{i}a loptu poslao u mre`u. Svojim drugim golom Stevanovi} iz penala doneo je sigurno vo|stvo ( sru{en je Jeremi}). Solo prodorom u 70. minutu Vujovi} je pove}ao vo|stvo Zrewaninaca na 4:0 i to udarcem sa ivice kaznenog prostora.

Gosti su postigli po~asni pogodak u 78. minutu preko Nedeqkovi}a a ta~ku na sjajnu partiju ekipe sa Begeja, posle centar{uta \urovi}a stavio je Vujovi} u 82. minutu golom glavom za kona~nih 5:1. Posle me~a publika je burnim aplauzom pozdravila igra~e trenera Kuzeqevi}a, {to je oslikao wihov stav prema igri fudbalera Banata.

N. Jowev

Bikovi stali Napredak - Radni~ki Big bul 2:0 (2:0) KRAGUJEVAC: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Mili}evi} (Ivawica), strelci: Puno{evac u 36, Milunovi} u 42. minutu, `uti kartoni: Puno{evac, Radosavqevi} (Napredak), ]i`ik.

Drobwak, Mari~i} (Radni~ki Big bul). Crveni karton: Trebovac (Radni~ki Big bul) u 72. minutu NAPREDAK: Milenkovi} -, Milosavqevi} 7 (od 70. Anti} -), Proji} 7, Ga{i} 8, Paunovi} 7, Taskovi} 7, Spasojevi} 7 (od 61.

Radosavqevi} 7), Milunovi} 8, Puno{evac 8, Petronijevi} 7 (od 82. Risti} -), Petrovi} 7 RADNI^KI BIG BUL: Davidovi} 7, Savinovi} 6 (od 70. Trebovac -), ^i`ik 6, Babi} 6, Vukobrat 6, \ukanovi} 6, Drobwak 6, Simeunovi} 6 (od 82. No`ini} -), Mla|enovi} 6, Petkovi} 6, Mari}i} 6 (od 46. Veselinovi} 6).

Ve} u 2. minutu Petronijevi} se izborio za dobru poziciju i {uti-

rao tik pored gola. Slede}u priliku imao je Taskovi}, ali iako se ~inilo da lopta leti u mre`u, zavr{ila je u `ivoj ogradi iza gola.Na `eqenom mestu odsela je lopta u 36. minutu: posle centar{uta sa leve strane stigla je do Milunovi}a, usledila je asistencija za kapitena Puno{evca, koji dovodi Napredak u vo|stvo.

Dva minuta kasnije vi|en je Ga{i}ev {ou. U fini{u prvog poluvremena ponovo su se Milunovi} i Puno{evac na{li u centru pa`we, ali sada u izmewenim ulogama. Bila je to odli~na i brza akcija, izmewali su dupli pas i Milunovi} je rutinski poentirao za 2:0.

U nastavku su se gosti oslobodili pritiska, u 54.minutu bilo je vrlo opasno pred Napretkovim golom, ali odli~ni Ga{i} je u dva navrata ra{~istio gu`vu.

S. Milutinovi}

Novi Sad - Radni~ki (S) Sin|eli} - Proleter Banat - Mladi radnik Be`anija - Kolubara BASK - Radni~ki 1923 Zemun - Novi Pazar Napredak - Big bul Srem - Mladost (L) Dinamo - Teleoptik

Danas

1:1 1:0 5:1 2:0 0:0 1:1 3:0 (13) (13)

1. BASK 17 11 4 2 23:7 37 2. Radn. (K) 17 9 5 3 27:16 32 3. Banat 17 8 8 1 21:10 32 4. Sin|eli} 17 9 4 4 20:12 31 5. Proleter 17 8 5 4 27:15 29 6. Novi Pazar 17 8 5 4 18:13 29 7. Napredak 17 7 4 6 21:19 25 8. Rad. (S) 17 6 7 4 14:12 25 9. M. radnik 17 7 4 6 20:21 25 10. Mladost (L) 16 6 6 4 14:11 24 11. Novi Sad 17 6 4 7 23:25 22 12. Big bul 17 5 3 9 18:20 18 13. Srem 16 3 8 5 14:17 17 14. Be`anija 17 4 5 8 11:15 17 15. Teleoptik 16 4 5 7 18:26 17 16. Zemun 17 3 6 8 13:19 15 17. Kolubara 17 1 5 11 9:26 5 18. Dinamo 16 1 2 13 5:32 5 Prvenstvo se nastavqa 12. februara utakmica 18.kola, a sastaju se: Novi Sad - Radni~ki 1923, BASK - Be`anija, Zemun Radni~kim(S), Srem - Novi Pazar, Banat - Mladost (L), Napredak - Mladi radnik, Dinamo - Big bul Radni~ki, Sin|eli} - Teleoptik, Kolubara - Proleter.

69. minutu, koga je Lazareski preo{trim startom uz aut liniju poslao u svla~ionicu.

Trener Sabo u igru je uveo raspolo`ene Rikanovi}a i Danojevi}a, {to se pokazalo kao pun pogodak. Radni~ki je izjedna~io u 74. minutu. Dabi} je centrirao sa nekim 20 metara, lopta je pogodila

pre~ku odbila se na drugu stranu, a Te{anovi}u nije bilo te{ko da zatrese mre`u Novosa|ana. Gosti su imali jo{ dve prilike da do|u do preokreta i slavqa, ali je ju~e sjajni Sa{a Todi} najzaslu`niji {to wegov tim nije pora`en na Detelinari.

I. Grubor

Minimalac na ^airu Sin|eli} - Proleter 1:0 (0:0) NI[: Stadion ^air, gledalaca: 1200, sudija: \oki} (U`ice), strelac: S. Stefanovi} u 69. minutu. @uti kartoni: Milan Stankovi} (Sin|eli}), Ra{iovan, Kova~evi} (Proleter) SIN\ELI]: Zdravkovi} -, Milan Stankovi} 7, Markovi} 7, Markov 7, Komadina, Mi. Kosti} 6, A. Jovanovi} 7, Kolarevi} 7, Kurtu{i} 6 (od 46. J. Jovanovi} 6), M. \or|evi} 7 (od 81. Stojanovi} -), S. Stefanovi} 6 (od 71. Veli~kovi} -).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 5, \or|evi} 6, Stamenkovi} 5, @igi} 6, Glogovac 6 (od 69. Veselinovi} -), Ra{iovan 6, Vislavski 6, Damwanovi} 6, Sekuli} 5 (od 81.

Zuki} -), Kova~evi} 5 (od 77. \ori} -).

Namu~io se Sin|eli} da bi upisao minimalac protiv neugodnog Proletera. Prvo poluvreme bilo je skromno. ^eta trenera Ristovskog ume{no se branila, zatvorila je prilaze ka mre`i Jeli}a sve do 38. minuta. Tada je Miroqub Kosti}, u silnom naletu, pre-

vario ~uvara i idealno uposlio Acu Jovanovi}a, koji je neometan sa deset metara pogodio Jeli}a.

Druga pri~a u nastavku. Gosti su poku{avali preko Damwanovi}a i Sekuli}a da iznenade i jedinu {ansu stvorili su u 55. minutu.

Sekuli} je zahvatio loptu glavom, Zdravkovi} je oti{ao u prazno, ali lopta je zavr{ila pored gola. „Orli}i“ su sve vi{e stezali obru~. Razigrani Milan \or|evi} je idealno centrirao, gosti su odbili loptu, ali ponovo je do{la do „desetke“ doma}ina. Usledio je jo{ jedan centar{ut, S. Stefanovi} je iz poluokreta zahvatio loptu koja je zaka~ila @igi}a, Jeli} je bio u raskoraku i zatresla se mre`a Proletera.

Gosti su zaigrali ofanzivno da bi izjedna~ili, a Sin|eli} je posle kontranapada, imao pet idealnih {ansi. Na kraju prilikom ispucavawa lopte pogodio Jovana Jovanovi}a, opasni strelac topovski je raspalio sa 12 metara, ali lopta je uzdrmala desnu stativu.

M. Gijevski

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Arsenal slavio Fudbaleri Arsenala pobedili su danas u Birmingemu ekipu Aston Vile rezultatom 4:2 u prvom me~u 15. kola Premijer lige, a Man~ester je ispra{io Blekburn.

Berbatov je u prethodnom periodu bio u centru pa`we zbog pisawa ostrvskih medija da }e biti prodat Juventusu u zamenu za golmana Juventusa \anlui|ija Bufona.

Razlog za to bio je {to Bugarin od septembra nije bio stelac za „crvene |avole“ ali je partijom na „Old trafordu“ i definitivno dokazao da poseduje kvalitet za slavni engleski klub. Vulverhemton je pobedio kod ku}e Sanderlend sa 3:2 (0:0), iako su gosti golovima Benta i Velbeka vodili sa 2:1 do 78. minuta me~a. Junaci preokreta za veoma va`nu pobedu Vulvsa bili su Hant i Blejk, a strelac je jo{ bio Foli. Vulsi sada imaju 12 bodova, isto kao i posedwi Vest Hem, koji je zabele`io tek drugi trijufm u sezoni nad

Viganom (3:1). Everton je pretrpeo debakl na „Gudisonu“ od VBA (1:4), dok su Bolton i Blekpul odigrali 2:2, a bodove su podelili i Fulam i Birmingem.

Rezultati: Aston Vila - Arsenal 2:4 (0:2) (Klark 52’, 70’ - Ar{avin 39’, Nasri 45’, [amak 56’, Vil{ir 90’), Vulverhempton Sanderlend 3:2 (0:0) (Foli 50’, Hant 81’, Blejk 89’ - Bent 67’, Velbek 77’), Fulam - Birmingem 1:1 (0:1) (Dempsi 53’ - Larson 20’), Stouk - Man~ester siti 1:1 (0:0) (Eterington 90+2’ - Ri~ards 81’), Everton - Vest Bromvi~ 1:4 (1:2) (Kejhil 42’ - [arner 16’, Brant 26’, ^oi 76’, Distin ag 87’), Bolton - Blekpul 2:2 (0:1) (Petrov 76’, Dejvis 89’ - Evat 28’, Varni 57’) Man~ester junajted - Blekburn 7:1 (3:0) (Berbatov 2’, 27’, 47’ 62’ i 70’, Nani 48’, Park 23’ - Samba 83’), Vest Hem - Vigan 3:1 (1:0) (Behrami 34’, Obina 56’, Parker 75’Kleverli 86’)

Golubovi spremni Pred posledwi jesewi duel koga }e igrati pred doma}om publikom fudbleri Spartak Zlatibor vode su optimisti. Iako je protivnik Crvena zvezda, iako golubovi imaju problema sa zadwom linijom, razlog za optimizam le`i u dobrom radu i odli~noj atmosferi.

Zbog problema sa `utim kartonima iz ekipe izostaju dva standardna odbambena igra~a, desni bek Sini{a Stevanovi} i {toper Vidak Brati}. Za o~ekivati je da }e u mesto kraj aut linije zauzeti internacionalac Mui ^eng, dok bi realno bilo da svestrani Nikola Milankovi} zameni Brati}a na poziciji {topera.

Trener Ilija Dobri} je istakao da jasno zna sa kojim }e timom iza}i pred doma}e navija~e, ali nije `eleo da govori o imenima.

– Imamo dovoqno kvalitetnih igra~a, i ne}e biti problema da sastavimo ekipu za Crvenu zvezdu – kratko je rekao Dobri}, a potom nastavio: – Iza nas je jedna odli~na nedeqa. Dobro smo radili, a atmosfe-

ra u klubu je odli~na. Igra~i su silno motivisani, nisam imao oko toga mnogo posla, jer je veliki klub poput Zvezde dovoqan motiv za sve. Zvezda je svakako jedna od na{ih najboqih ekipa, verovatno i jesu favoriti pred ovaj me~, ali se mi ne}emo predati. Sistem igre ne}emo mewati, dakle ne}e biti totalne defanzive, ve} }emo tra`iti na~ina kako da se nadigravamo sa protivnikom. Pozitivan rezultat je svakako mogu}, a odgovarali bi nam i pobeda i nere{en rezultat – govori Ilija Dobri}.

Jedan od igra~a odluke svakako mo`e biti i Vojo Ubiparip. Najboqi strelac Spartak Zlatibor vode predstavqa}e konstantnu opasnost za odbranu crveno-belih.

– Zvezda }e sigurno i}i na pobedu, to je jasno. @ele da odr`e korak sa Partizanom i nemaju mesta za kiks. No, ni mi se sigurno ne}emo predati, ne znamo {ta je bela zastava, ve} }emo se truditi da osvojimo bod, a {to da ne i sva tri. – kazao je Ubiparip.

N. S.

Ratni~ki do bodova Daleko su fudbaleri Crvene zvezde ove jeseni od `eqene forme, ali i uz traqave partije sakupqaju bodove i dr`e korak za vode}im Partizanom. Pod teretom takmi~arske tenzije, slabih izdawa ali i nekih vanfudbalskih stvari, nervoza na Marakani ose}a se na svakom koraku, {to je potvrdila i beseda trenera Kristi}a uo~i derbi duela u Subotici.

- Nova utakmica za nas, protiv ekipe koja je pokazala u dosada{wem delu {ampionata kvalitet, o ~emu svedo~e i rezultati i mesto na tabeli. Mo`da su mogli jo{ boqe po igrama koje su prikazali.Vidim da su maksimalno motivisani, ~itam u novinama da su puni samopouzdawa i da }e pru`iti 150 procenata da pobede Zvezdu ili da uzmu bod. Iz toga proizilazi da ne}e odmarati neke igra~e za posledwe kolo u Jagodini {to pozdravqam kao wihov sportski motiv da se nadigravaju sa Crvenom zvezdom- bila je jasna aluzija mladog stru~waka.

Oti{ao je Kristi} i korak daqe, a povod je zamena doma}instva kom{ija i ekipe Sevojna u posledwem kolu prvog dela prvenstva, {to je potez koji mo`e da ugrozi regularnost takmi~ewa.

- Vremenske prilike ne}e biti sjajne. Prognoze ka`u da su mogu}i sneg i ki{a, tako da nas o~ekuje lo{ teren i ne ba{ fudbalski uslovi za igru. Naravno, lep{e bi bilo da igramo protiv Spartaka na na{em stadionu. Lep{e za sve, za navija~e, za igra~e, a na prole}e kada bude boqe vreme da gostujemo u Subotici. Neke ekipe su to u~inile, a vidim da nije bilo inicijativa sa te strane prema nama- konstatovao je trener Beogra|ana tonom prepunim ironije.

Sledi i zakqu~ak pred okr{aj u Subotici.

- Bi}e to ratni~ka utakmica, po terenu koji sigurno ne}e biti dobar, protiv ekipe koja }e biti motivisana, ~iji su pokreta~i Ubiparip i Torbica, zatim Miri} pa [arac, a nedostaja}e im Brati} i Stevanovi}. Mi smo kompletni, a u pogonu ne}e biti zbog kartona samo Milovanovi}- istakao je Kristi}.

Za koje „ratnike“}e se opredeliti Kristi} ostaje tajna.

- Ho}emo da nastavimo sa pobedama i da do~ekamo Vojvodinu u dobrom raspolo`ewu. zakqu~io je Kristi}.

Z. Rangelov

NEMA^KA BUNDESLIGA

[alke potonuo

Fudbaleri Hofenhajma slave pogodak Sigurdsona s penala

Na prva ~etiri mesta tabele Bundeslige nije bilo promena posle nekompletnog 14. kola. Majnc i Hanover osvojili su po tri boda, dok je Bajer pobedu ispustio u posledwem minutu na gostovawu Hofenhajmu. [alke je do`iveo katastrofu u Kajzerslauternu.

Farmaceuti su zadr`ali tre}e mesto, ali nisu uspeli da pobede na vru}em terenu u Sinshajmu – 2:2. Ekipi iz Leverkuzena ovo je bila peta uzoastopna utakmica bez poraza - posledwi neuspeh do`iveli su protiv Majnca na svom terenu 24. oktobra kada su izbubili 0:1. Bajer je od mogu}ih 15 bodova osvojio 11. Jup Hejkens bio je nadomak nove pobede, vodio je 2:1 sve do 90. minuta, ali je Gjulfi Sigurdson iskoristio penal i postavio kona~an rezultat.

Hanover se nije mnogo mu~io sa Frajburgom (3:0), koji sve vi{e posustaje i polako tone ka dowem delu tabele. Jan [aludraf je postigao prvi gol u 15. minutu, da bi pred kraj me~a Didije Ja Konana i Mike Hanke samo potvrdili tri-

jumf ekipe Mirka Slomke. [alke je uni{ten u Kajzerslauternu - 0:5!

Feliks Magat dobro gura u Ligi {ampiona, gde je tim iz Gelzenkirhena, kolo pre kraja grupne faze, obezbedio prole}e u Evropi, ali zato u Bundesligi ne ide nikako. [alke ima samo tri boda vi{e od „fewera{a“ iz Menhengladbaha.

Bajern je na „Alianc Areni“ ubedqivo pobedio Ajntraht 4:1.

Bavarci su se probili na peto mesto, dok timu iz Frankfurta nije pomogao ni 12 gol Gekasa u sezoni.

Rezultati: Hofenhajm – Bajer 2:2 (1:2) /Salihovi} 31, Sigurdson (penal) 90 – Sam 8, Vidal (penal) 10), Bajern – Ajntraht 4:1 (1:1) /Timo{~uk 29, 88, Miler 59, Gomez 61, – Gekas 33/, Kajzerslautern – [alke 5:0 (2:0) /Laki} 8, 56, Amedik 39, Ili~evi} (penal) 76, Moravek 88/, Hamburg – [tutgart 4:2 (3:1), /Trohovski 4, Pitroipa 29, Petri} 36, Van Nistelroj 60 – Marika 9, Gentner 46/, Hanover – Frajburg 3:0 (1:0)/[laudraf 15, Ja Konan 73, Hanke 88/

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

11

JELEN SUPERLIGA SRBIJE NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo IN\IJA: In|ija - Sloboda SP KULA: Hajduk - ^ukari~ki Stankom ^A^AK: Borac - Jagodina Danas SUBOTICA: Spartak ZV - Crvena zvezda BEOGRAD: OFK Beograd - Javor BEOGRAD: Rad - BSK Bor~a BEOGRAD: Partizan - Metalac 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Crvena zvezda 4. Rad 5. Sloboda 6. Jagodina 7. Spartak 8. Smederevo 9. OFK Beograd 10. Javor 11. BSK Bor~a 12. In|ija 13. Borac 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

13 14 13 13 14 14 13 14 13 13 13 14 14 13 14 14

11 9 10 7 6 5 4 3 4 3 3 3 2 2 1 0

1 4 1 4 5 5 6 8 4 6 5 4 7 2 4 4

4:1 (3:1) 1:3 (0:2) 1:1 (0:0) 1:1 (1:0) (13) (13) (13) (17) 1 1 2 2 3 4 3 3 5 4 5 7 5 9 9 10

31:9 21:3 17:5 16:6 17:12 13:12 13:10 14:14 11:12 9:11 8:15 12:19 7:16 8:19 8:19 5:26

34 31 31 25 23 20 18 17 16 15 14 13 13 8 7 4

U slede}em kolu (4/5. decembra) sastaju se - SMEDEREVO: Smederevo - In|ija, BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina, JAGODINA: Jagodina - Spartak ZV, BOR^A: BSK - Borac, IVAWICA: Habitfarm Javor - Rad, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom OFK Beograd, KRAGUJEVAC: Metalac - Hajduk, U@ICE: Sloboda - Partizan.

Sre}a napustila Kuqane Hajduk - ^ukari~ki Stankom 1:1 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 200. Sudija: Jovaneti} (U`ice). Strelci: Komazec u 63. za Hajduk, a Caki} u 87. minutu za ^ukari~ki Stankom. @uti kartoni: V. Kova~evi} i Maksimovi} (Haj-

Nikola Komazec

duk), a Radivojevi}, Popovi}, Kiso, Stojmirovi}, Ra{kovi} i Caki} (^ukari~ki Stankom).

HAJDUK: Bra} 6, Petrovi} 7 ( Fejsa -), Novakovi} 6 ( Maksimovi} 6 ), Radanovi} 7, Kasalica 6, Pauqevi} 7, Jovanovi} 7, Bogi} 7, ( Komazec 7), V. Kova~evi} 6, M. Kova~evi} 6, @ivanovi} 7. ^UKARI^KI STANKOM: Radivojevi} 6, Petrovi} 6 ( Stanojevi} -), Popovi} 7, Ribi} 6, ( Kuzmanovi} -), Kiso 6, @ivanovi} 6, Stojmirovi} 6, Ra{kovi} 6 ( Milovanovi} -), Vi{wi} 6, Kr~marevi} 7, Caki} 7.

Kad ne}e onda ba{ ne}e - kako druga~ije objasniti ono {to se desilo fudbalerima Hajduka u derbiju za~eqa u kojem ih je tek par minuta delilo od potpune radosti. Susret je bio veoma dinami-

~an, borben, bez mnogo prilika, upravo onakav kakav se i mogao o~ekivati. Prvi su pripretili gosti. U 8. minutu nakon kornera kojeg je izveo biv{i igra~ Hajduka Stojmirovi} u petercu Kuqana prakti~no su se sudarili Vi{wi} i Kr~marevi}. Potom u 15. minutu bele`imo poku{aj doma}ina.

Slobodan udarac sa desne strane iskosa sa oko 30 metara izveo je Milo{ Kova~evi}, o{tro {utirao i primorao Radivojevi}a da iz ra{qi loptu izbije u korner. Nakon kornera stvorila se gu`va, ali nije bilo gola.

U drugo poluvreme Hajduk ulazi ofanzivnije, sa napada~em Komazecom koji je zamenio Bogi}a i ta ofanziva se isplatila. Naime, u 48. minutu posle gu`ve u {esnaestercu gostiju, Radanovi} je bio u prilici, u padu je {utirao, ali je lopta oti{la u korner. Potom, u 55. minutu Jovanovi} je {utirao s 18 metara, lopta izblokirana, ali ova dva poku{aja su bila nagove{taj vo|stva. U 63. minutu kornert za doma}ine je izveo Jovanovi}, uposlio Petrovi}a, ovaj mu vratio lopt,u a Jovanovi} upu}uje centar{ut na drugu stativu gde je najvi{i u skoku bio Komazec i glavom sme{ta loptu u mre`u Radivojevi}a.

Priliku da obezbedi pobedu svom timu Komazec je propustio u 75. minutu, kada je nakon odli~ne asistencije @ivanovi}a izbio sam pred gol gostiju, sa desetak metara ga|ao suprotni ugao i za malo bio neprecizan. Ovaj proma{aj se Kuqanima osvetio u 87. minutu, kada je Kiso centrirao, neko iz odbrane Hajduka je glavom izbio loptu na 17 metara, gde je prihvata Caki} i veoma preciznim udarcem {aqe u levi dowi ugao Bra}a. \. Bojani}

Kuzmanovi} se vra}a u Seriju A? ^elnici italijanskog prvoliga{a \enove zainteresovani su za veznog fudbalera [tutgarta i srpskog reprezentativca Zdravka Kuzmanovi}a. Ovaj list tvrdi da italijanskom klubu nedostaju kvalitetni vezni fudbaleri, koji bi klubu doneli stabilnost u igri. \enova je napravila seriju lo{ih rezultata i trenutno se nalazi na 12. mestu na tabeli italijanskog prvenstva sa 17 bodova iz 13 me~eva.

Interesovawe za srpskog fudbalera pokazao je i Napoli, koji `eli da se vrati u vrh „Kal~a“.

Klub iz Napuqa je tre}i na tabe-

li Serije A sa 24 poena, a do kraja {ampionata `eli da se zadr`i u vrhu i da obezbedi plasman u evropska kup takmi~ewa. Rukovodstvo Napolija razmi{qa ve} o poja~awima na kraju sezone, a na listi `eqa je i Kuzmanovi}, koji se trenutno oporavqa od povrede le|a.

Kuzmanovi} (23) je ve} igrao u Seriji A za Fiorentinu od 2007. do 2009, a potom je pre{ao u [tutgart. On je za nema~ki klub odigrao 55 utakmica i postigao 10 golova. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na 35 me~eva i ~etiri puta se upisao u listu strelaca.

Za puno srce vojvodina{ko Vojvodina – Smederevo 4:1 (3:1) NOVI SAD: Stadion “Kara|aor|e”, gledalaca 2500. Sudija: Maru{i} (Kraqevo).

Strelci: Mereba{vili u 5. i 21, Ili} u 23. i Tumbasevi} u 74. za Vojvodinu, a Marinkovi} u 45. (iz jedanaesterca) za Smederevo. @uti kartoni: Mojsov (Vojvodina), Jerini} i Milosavqevi} (Smederevo).

VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 7 (Stevanovi} -), Smiqani} 7, Mojsov 7, Ili} 7, Lazeti} 8, Mito{evi} 7, Abubakar 7 (Katai -), Mereba{vili 8 (Tumbasevi} 7), Vuli}evi} 7, Karan 7.

SMEDEREVO: D. Rankovi} 5, I. Milosavqevi} 5, D. @ivkovi} 6, Brkovi} 5, Miovi} 5, Todorov 5, Jerini} 6, Stani} 6 (Stojanovi} -), Milosavqevi} 6 (S. Rankovi} 6), Marinkovi} 7, ]eran 6.

Sve je za igra~e i navija~e Vojvodine bilo potaman: ubedqiva pobeda i odli~na igra za~iweni su i sjajnim ambijentom.

Igra~i su na terenu dali sve od sebe, za prikazanu partiju nagra|eni su golovima, aplauzima i pesmom koja je neprestano stizala sa severa, istoka i zapada.

Posle ovakve predstave, puno je srce vojvodina{ko.

Igra~i za koje se opredelio trener Zoran Milinkovi} uzvratili su mu na poverewu na pravi na~in. Bilo je to visokoprofesionalno izdawe Nikole Lazeti}a, Brane Ili}a i Georgi Mereba{vilija, igra~a ~iji se svaki potez meri milimetarskom precizno{}u i kojima je dovoqna i najmawa gre{ka za zvi`duke, dok sa druge strane moraju da poka`u mnogo da bi zadovoqili ukuse probirqive no-

Georgi Mereba{vili (desno) dva puta pogodio ciq

Foto: R. Hayi}

le, pa su za samo dva minuta, Smederevci jo{ dva puta vadili loptu iz mre`e. Opet je, u 21. minutu, u glavnoj ulozi bio Mereba{vili. “Preglavanu” loptu, majstorski je iz prve produ`io ka mre`i, lobuju}i golmana Rankovi}a. Tek {to su krenuli sa centra, gosti su bili primorani na reprizu. Kao vihor pro{ao je Abubakar, centrirao, Lazeti} je bio sam, {utirao, ali je wegov udarac za kratko izblokiran, no, “otpadak” je Brana Ili} iskusno pretvorio u gol.

Do odlaska na odmor vi|en je jo{ jedan pogodak i to iz penala.

Karan je nesmotreno sapleo Milosavqevi}a, a najstro`u kaznu silovito i precizno izveo je Nenad Marinkovi}, pa Brki}u

nije vredelo to {to je udarac pro~itao.

U nastavku su gosti krenuli ambicioznije, imali i dve lepe {anse, ali nisu bili efikasni.

Mojsov je u 61. minutu izbio loptu sa gol-linije u poqe, a devet minuta kasnije bombu Jerini}a, Brki} je bravurozno zaustavio.

Kona~an rezultat postavio je rezervista Janko Tumbasevi} posle {kolske akcije. Nikola Lazeti} je u svom stilu proptutwao desnom aut-linijom, zavrnuo s korner linije iz trka, a Tumbasevi} je glavom s ivice peterca na prvoj stativi zatresao mre`u. Kraj me~a do~ekan je pesmom s tribina, uz `eqe da Vojvodina u posledwem kolu na “Marakani” pobedonosno zaokru`i jesen.

S. Savi}

Sudija svirao, pa poni{tio penal

Borac - Jagodina 1:1 (1:0)

vosadske publike. Ju~e ih je pomenuti trio, potpomognut ostalim delom ekipe, “kupio” u bukvalnom smislu. Zalagawe, igra i golovi, sve je bilo kako se samo po`eleti mo`e.

Nije doma}ina zbunila ni rana {ansa Smedereva, ali se @eqko Brki} potrudio da u 2. minutu odbrani zicer i ulije dodatnu snagu saigra~ima. U 5. minutu Georgi Mereba{vili na~eo je goste. Prodro je Lazeti}, nagovestiv{i da }e to biti wegov dan, centrirao, a posle kratko odbijene lopte pravovremeno je reagovao Gruzijac i sa {est metara pogodio kontra ugao. Stativa Ili}a, posle proigravawa Mereba{vilija u 14. minutu, samo je jo{ vi{e nadahnula creno-be-

In|ija - Sloboda Sevojno Point 1:3 (0:2) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice. Gledalaca: 700.

Sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: Vu~eti} (penal) u 81. minutu za In|iju, a Arsenijevi} u 11. i 13. i Qubinkovi} u 61. minutu za Slobodu PS. @uti kartoni: \urovi}, Dubqevi}, Davidov i Bubalo (In|ija), a Jovanovi} (Sloboda PS).

IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, Joksimovi} 6, \urovi} 6, Dubqevi} 7, Davidov 7 (Koxo), Vu~eti} 7, ^ovilo 7, Kosti} 6 (Batioja 6), Isidorovi} 6 (Lemaji} 7), Bubalo 7.

SLOBODA PS: Nikoli} 7, Bulatovi} 8, Radosavqevi} 7, [uwevari} 8, Golo~evac 7 (Bosman 7), Stevan~evi} 8 (Petrovi}), Lazi} 8, Arsenijevi} 8 (Stanisavqevi}), Qubinkovi} 7, Jovanovi} 6, Novkovi} 6.

In|ija je o~ekivala da }e prekinuti neugodnu tradiciju i protiv Slobode Point Sevojna ukwi`iti sva tri boda i mirno sa~ekati nastavak prvenstva. Me|utim, gosti su se potrudili da dobre igre u me|usobnim susretima kruni{u jo{ jednim uspehom. Wihov trener Qubi{a Stamenkovi} je postavio ~vrstu odbranu sa ~ak

Milan Davidov

pet igra~a u sredini terena koji su obilato pomagali {toperima i bekovima a preko brzih kontranapada je tra`io put do pobede. Uspeli su u tome veoma brzo golovima u 11. i 13. minutu. Najpre je akciju Qubinkovi}a i Stevan~evi}a po desnoj strani nakon centar{uta krunisao golom sa nekoliko metara a zatim je samo tri minuta kasnije bio najprisebniji u gu`vi ispred Poleksi}a i ponovo sme-

stio loptu u mre`u. Veliku priliku za doma}ine imao je Bubalo u 29. minutu. Davidov ga je prona{ao na desnoj strani ali je mladi fudaler s osam metara, potpuno sam {utirao u protivni~kog golmana. Sporan trenutak na utakmici zabele`en je u 30. minutu. Davidov je oboren u kaznenom prostoru, a arbitar je rukom pokazao na belu ta~ku. Me|utim, do{lo je do ko{kawa izme|u igra~a, a kada je sve smirio sudija je tra`io da se igra nastavi slobodnim udarcem iz kaznenog prostora gostuju}e ekipe. Burno su na wegovu odluku reagovali navija~i, a novinari elektronskih medija su se morali izviwavati. Trener doma}e ekipe je na poluvremenu izvr{io jednu izmenu, uveo u igru crnoputog Batioju ali to nije dovelo do promene rezultata. Naprotiv, gosti su opet jedan kontra napad preto~ili u gol po{to je sada Qubinkovi} bio najspretniji pred golom i matirao Poleksi}a. Nakraju, posle propu{tene idealne prilike Bubala u 71. minutu da makar ubla`i poraz, u~inio je to Vu~eti} sa bele ta~ke 10 minuta kasnije.

Da. Vi}enti}

PARTIZAN DO^EKUJE METALAC

Pobeda za jesewu titulu Partizan danas do~ekuje Metalac, u me~u koji vaqak mo`e da pribli`i jesewem tronu.

- Ova utakmica nam je izuzetno va`na jer pobedom osvajamo jesewu titulu. Svi su zdravi i spremni i u najja~em sastavu do~ekujemo me~ – rekao je trener crno – belih Sa{a Stanojevi}.

Sloboda i Partizan su zamenili doma}instva pa }e tako Beogra|ani narednog vikenda ugostiti U`i~ane u Humskoj.

- Koliko je to prednost toliko je i mana jer onda na prole}e imamo devet utakmica na strani naspram {est doma}instava, {to je

veliki hendikep – ka`e Stanojevi}.

Metalac je od dolaska trenera Radanovi}a popravio formu.

- Dobili su dve od tri utakmice {to je svakako za respekt. Sigurno je ,,profa’’ uradio na psiholo{kom planu dosta, a primetne su i neke korekcije u igri. Razmi{qamo kako da zaustavimo Betolingara i proboj wihovih bekova.

Partizan je ove jeseni ve} odigrao 24 utakmice.

- Prirodno je da smo svi umorni i moj prvi zadatak bio je da motivi{em ekipu za posledwa dva kola. Do`iveli smo {ok protiv [ahtjora i igra~e je trebalo psi-

hi~ki podi}i. Nadam se da sam u tome uspeo, jer nam je pored pobede va`no da budemo i ubedqivi, kako bismo potvrdili epitet najboqe ekipe u Srbiji.

Stanojevi} se osvr}e i na optu`be ve~itog rivala da je prvenstvo neregularno jer su Sloboda i crno – beli zamenili doma}instva, kao i da im je `ao {to to Spartak nije wima ponudio.

- Rekao sam da ne}u da komentari{em druge, ali re}i}u da je Sloboda isto ponudila i wima. A, {to se Spartaka ti~e mi smo sa wima dva puta remizirali i samo jednom ih pobedili u posledwa tri duela.

I. Lazarevi}

^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca oko 800, sudija M. Vukadinovi} (Beograd), strelci: Prtewak u 35. za Borac, Simi} u 47. minutu za Jagodinu. @uti kartoni: Mladenovi}, Stojanovi}, Jeremi}, Va{ington (Borac), [qivi}, M. @ivkovi}, Stojkovi} (Jagodina).

BORAC: Milojevi} -, Anti} 7, Mladenovi} 7, Igwatovi} 7, Mitrovi} 7, Alves 7, Kosti} 7, Jeremi} 6, Kne`evi} 7 (Toma{evi} -), Prtewak 7 (Nikodijevi} -), Stojanvoi} 6 (Va{ington 6).

JAGODINA: Bonxuli} 8, M. \or|evi} 6, Simi} 7, Ili} 6, Proti} 6 Vusqanin 7 (M. @ivikovi} -), [qivi} 7, \eni} 6 (Ogwenovi} 7), Stojkovi} 6, Novkovi} 6 (Bojovi} 7), \ilas 7.

Da na golu Jagodine nije stajao Igor Bonxuli}, gosti bi pretrpeli ubedqiv poraz, {to bi i bila najrealnija ocena ovog me~a.

Po igri i htewu i `eqi u prvom delu susreta Borac je imao stalnu inicijativu. Nastavak susreta doneo je malo `e{}u igru, jer su se Jagodina probudila. Ogwenovi} je majstralno ubacio loptu i kornera na peterac, tamo je bio usamqeni Simi}, niko na wega nije obra}ao pa`wu uputio je glavom prvi udarac prema Milojevi}u a lopta se na{la u levom uglu wegove mre`e.

A. Stefanovi}

Grbaq zaustavio Mogren Fudbaleri Mogrena i Grbqa igrali su u Budvi bez golova u me~u 16. kola Prve crnogorske lige.

Budu}nost je u gostima savladala Petrovac 2:0, a pogotke za Podgori~ane postigli su Vukovi} u 58. minutu sa Penala i Cicmil u 62.

Mladost je na svom terenu nadigrala Bar 1:0. Doma}i su do trijumfa stigli autogolom fudbalera gostiju @ivkovi}a u 86. minutu.

Sutjeska je u Nik{i}u savladala De~i} 2:1. Lov}en je na svom terenu pobedio Rudar 1:0, a jedini gol na me~u postigao je Kalu|erovi} u 41. minutu. Mornar i Zeta igrali su bez golova. Prvo mesto na tabeli dr`i Mogren sa 39 bodova, dok je Budu}nost druga s 34.

12

SPORT

nedeqa28.novembar2010.

NBA LIGA

Stojakovi} poga|ao, Boston pobedio Posle sedam poena za {est minuta na debiju protiv Filadelfije, Predrag Stojakovi} nastavio je da posti`e gotovo jedan broj poena u odnosu na minute koje dobija u novom timu, Toronto Reptorsima U me~u protiv Bostona, drugom od trejda iz Wu Orleansa, Stojakovi} je za 16 minuta ubacio 13 poena, uz tri trojke iz ~etiri poku{aja.

Ipak, Reptorsi i on nisu uspeli da nadoknade 21 poen zaostatka sa kojim su u{li u posledwu ~etvrtinu me~a u Boston Gardenu, iako je pet minuta i 20 sekundi pre kraja rezultat bio 99:93 za Seltikse. Na kraju, bilo je komfornih 110:101 za vice{ampiona, koji se tako osvetio Reptorisma za poraz od pro{le nedeqe u Kanadi (102:101).

Stojakovi} je tu utakmicu, nakon {to je tek bio stigao iz Hornetsa, presedeo na klupi, a ovog puta pokazao da je da mo`e da bude od velike koristi novom timu.

- Probali smo, ali smo prethodno stavili sebe u jako lo{u poziciju. Bio je to preveliki zaostatak da bi se stigao na kraju, naro~ito protiv timova kao {to je Boston rekao je Stojakovi} (33).

Boston, koji je prvi put posle tri me~a pauze mogao da ra~una na startnog pleja Rexona Ronda, vode}e igra~e imao u veteranima Kevinu Garnetu i [akilu O'Nilu. Prvi je ubacio 26 poena, uz 11 skokova, a drugi 16 poena, uz devet skokova.

Ipak, za to {to se Toronto nije potpuno vratio u igru u posledwoj ~etvrtini, trener Bostona Dok Rivers mo`e da zahvali najvi{e rezervnom centru Glenu "Big Bejbi" Dejvisu, koji je deset od 16 poena postigao kada se Toronto ozbiqno pribli`io.

Ne{to ju`nije, Majami Hit prekinuo je niz od tri poraza i nekako uspeo da izbegne status mediokri-

teta posle mesec dana takmi~ewa.

Pobedom nad najgorim timom konferencije, Filadelfijom (99:90), tim u kojem nastupaju tri velike zvezde Lebron Xejms, Dvejn Vejd i Kris Bo{ zabele`io je devetu pobedu, uz sedam poraza, ali je daleko od vode}ih timova Istoka.

Vejd je ubacio 23 poena, a pratio ga je Xejms sa 20, koji je tako postao tek drugi igra~ u istoriji Majamija, koji je na 13 uzastopnih utakmi-

Predrag Stojakovi}

ca imao 20 i vi{e poena. Xejmsa naredne nedeqe o~ekuje povratak u Klivlend, grad u kojem je po~eo NBA karijeru i igrao od 2003. do pro{log leta, kada je slomio srca navija~a Kavalirsa, odlukom da kao slobodan agent prihvati ponudu Majamija i oformi "Big 3" trio sa Vejdom i Bo{om, ne bi li osvojio titulu.

- Kako da ne razmi{qam o povratku u Klivlend posle svega? uzvratio je pitawem na pitawe Xejms, ~ije su dresove navija~i palili nakon {to je u emisiji na ESPN saop{tio svoju odluku da odlazi u Majami.

- Bi}e surova atmosfera i spreman sam na to - dodao je "King" Xejms. Na Zapadu, Dalas Meveriksi i Dirk Novicki prekinuli su u

teksa{kom derbiju seriju San Antonija od 12 uzastopnih pobeda.

Kao gosti, Mevsi su do{li do pobede od 103:94 i tako se bar malo revan{irali Sparsima za poraz u prvoj rundi plej-ofa pro{le sezone.

Tada su ih ko{arka{i San Antonija, kao sedmi tim Zapada, izbacili u {est utakmica, uprkos ~iwenici da se Dalas cele sezone borio da do|e do drugog mesta pred plej-of. Serijom 14:2 u posledwih pet minuta, Mevsi su dobili Sparse, ali im nisu oduzeli epitet najboqeg tima NBA lige, jer je samo jo{ jedna ekipa do sada uspela da pobedi crno-bele Grega Popovi~a, a to je Wu Orleans Hornets.

Nenad Krsti} zbog bolova u le|ima nije igrao u Indijanapolisu, gde je wegova Oklahoma pobedila u produ`etku (110:106, 96:96), najvi{e zahvaquju}i Raselu Vestrbuku, koji je ubacio rekord karijere sa 43 poena.

Prva zvezda tima Kevin Durent odigrao je 250. utakmicu u karijeri i do`iveo da su samo dvojica aktivnih igra~a, [akil O'Nil i Lebron Xejms ubacili vi{e poena od wega u prvih 250 nastupa.

Rezultati: Orlando - Klivlend 111:100 (Hauard 23, 11 - Xejmison 22, 7 sk), [arlot - Hjuston 99:89 (Dijao 22 - Badinxer 19), Boston Toronto 110:101 (Garnet 26, 11 sk Kleiza 18) Detroit - Milvoki 103:89 (Staki 18 - Xenings 25, 6 as), Majami - Filadelfija 99:90 (Vejd 23, 8 as - Miks 21), Indijana - Oklahoma Siti 106:110 (96:96) (Grenxer 30 - Vestrbruk 43, 8 as), San Antonio - Dalas 94:103 (\inobili 31 Novicki 26), Denver - ^ikago 98:97 (Entoni 22, 8 as - Votson 33), Finiks - LA Klipers 116:108 (Ri~ardson 29 - Gordon 32, 6 as), Juta LA Lejkers 102:96 (Vilijams 29, 12 as - Brajant 31), Memfis - Golden Stejt 116:111 (Gej 25 - Bidrins 28, 21 sk), Portland - Wu Orleans 78:97 (Roj 27 - Grin 19).

NLB LIGA

Srce i publika napravili razliku Crena zvezda - Hemofarm 77:73 Crvena zvezda koja je u petak pobedila Hemofarm nije ista ona koja je kod ku}e gubila od Radni~kog i Zadra, jer je u me|uvremenu dovela nekoliko kvalitetnih igra~a.

Ipak, bez fanati~ne borbenosti i podr{ke sa tribina, "suvi kvalitet" Hemofarma odneo bi pobedu u 99 odsto slu~ajeva. Ovako, crveno-beli su slavili rezultatom 77:73 i postavili osnovu za jo{ pobeda u nastavku NLB lige.

"Borili smo se srcem za Zvezdu.

Zahvaqujem divnoj publici, koja nam je davala krila i kada nije i{lo. Bacali smo se za izgubqenim loptama, na{a borbenost je bila kqu~ pobede", rekao je centar Uro{ Nikoli}, svojevremeno ~lan Hemofarma, a pro{le sezone slovena~kog prvaka Krke.

@estok duel u Pioniru

za opstanak. Mislim da ipak imamo pravo da proslavimo ovu veliku pobedu, jer smo savladali jako dobar tim. - rekao je trener Zvezde, pripisav{i pad u drugom poluvremenu boqoj igri i bu|ewu Hemofarma. Na sli~an na~in utakmicu

Radni~ki iznenadio Partizan , Lafajetu otkaz Ko{arka{i Radni~kog savladali su aktuelnog {ampiona NLB lige Partizan mts rezultatom 89:85 me~u devetog kola regionalne lige odigranog u kragujeva~koj dvorani "Jezero". Radni~ki je u prvom poluvremenu iskoristio mawe pokretnu odbranu gostiju kojima je uspeo da ubaci ~ak 54 poena (Partizan 44). U nastavku je Partizan zaigrao ozbiqnije ali nije uspeo da trijumfuje, iako je u posledwu ~etvrtinu u{ao sa samo dva poena minusa (67:65). Junak pobede ekipe Miroslava Nikoli}a bio je Amerikanac Majkl Li koji je dao 24 poena uz sedam skokova. Najefikasniji u Partizanu bili su Kati} sa 17 i Kecman sa 16 poena, Jan Veseli (8 sk) i Xejms Gist su ubacili po 13 poena.

Uprava ko{arka{kog kluba Partizan odlu~ila je da raskine saradwu sa Oliverom Lafajetom i umesto wega na poziciju plejmejkera anga`uje Kurtisa Xeralsa. Lafajet nije zadovoqio ~elnike kluba i wemu je utakmica sa Radni~kim u Kragujevcu u NLB ligi, u kojoj je u porazu svog tima postigao sedam poena, bila posledwa u crnobelom dresu.

Mihajlo Uvalin konstatovao je da su "igra~i pokazali kako se bori za grb" i upozorio da ne sme biti euforije. I daqe smo posledwi na tabeli i ovakve pobede nam ne}e puno zna~iti ako ne budemo dobijali i direktne protivnike u borbi

su videli i predstavnici gostuju}eg tima. Reprezentativac Milan Ma~van pokazao je da je veliki sportista, istakav{i doprinos navija~a pobedi Zvezde, iako ga je ve}ina prisutnih u Pioniru konstantno vre|ala tokom utakmice!

Zaslu`ena pobeda Zvezde. Igrali su ~vr{}e pod ko{em i uz to imali sjajnu podr{ku. Fanati~na publika ih je nosila svih 40 minuta.

Hemofarm je i daqe na vrhu tabele NLB lige, kao i svoje grupe Evrokupa. Ipak...

-Cele sezone pobe|ujemo, iako igramo lo{e. Protiv Be{ikta{a i Asvela poga|amo trojke i neke neverovatne {uteve, ali nam igra nije na nivou. Moramo ne{to da promenimo, pa i da se ugledamo na Zvezdu kada su u pitawu energija i `eqa. Pokazali su nam kako se igra za svoj klub.

Strateg gostiju @eqko Lukaji} ~estitao je crveno-belima na pobedi, rekav{i da je "predvideo ovu energiju". _ Imaju mladost, a Amerikanci su im doneli sigurnost. ^estitam i navija~ima na podr{ci koju su pru`ili ekipi.

Hemofarmu je, pored podr{ke sa tribina, nedostajalo mnogo toga. Problemi u igri nisu "od ju~e". _ Nedovoqno poena posti`emo iz reketa, lako nam pada predwa linija. Nema tima koji nas nije nadsko~io, a posebno nam je lo{ defanzivni skok. Nemamo karakter u fazi odbrane. -kritikovao je Lukaji}.

DNEVNIK EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U AJNDHOVENU

Najdanovska {esta

Srpska pliva~ica Miroslava Najdanovski osvojila je {esto mesto u disciplini 100 metara slobodnim stilom na Evropskom prvenstvu u malim bazenima, koje se odr`ava u holandskom gradu Ajndhovenu. Ona je ovu deonicu isplivala za 54 sekunde i 14 stotinki i u sedmom nastupu na evropskim prvenstvima zabele`ila najboqi rezultat u karijeri. Zlatna medaqa pripala je Holan|anki Ranomi Kromovixojo, koja je ostvarila rezultat od 51,44 sekunde. Druga je bila wena zemqakiwa Femke Hemskerk (52,02), a tre}a Nemica Brita [tefen (52,92).

Posle polufinala na 50 slobodno Radovan Siqevski je izborio plasman i u polufinale trke na duplo du`oj deonici. On je u kvalifikacijama plivao 49,06 sekundi, {to je bilo ukupno 12. vreme. Ali, Siqevski nije uspeo da izbori plasman u finale. Zabale`io je 13. rezultat u polufinalu isplivav{i 100 metara za 49,22 sekunde. Najbr`e vreme u polufinalu imao je Italijan Luka Doto, koji je ostvario rezultat od 47,40 sekundi. Siqevskog sutra o~ekuje

nastup na 200 slobodno, {to mu je i najja~a disciplina, a sude}i po wegovoj uzlaznoj putawi u prethodnim trkama mo`e se o~ekivati i plasman u finale. Boris Stojanovi}, posle 50 metara, nije uspeo da izbori polufinale ni na 100 slobodno. On je u kvalifikacijama isplivao 50,81 i zauzeo tek 40 mesto, a slabija od wega bila su samo dva pliva~a.

Rus Stanislav Donec pobedio je na 50 metara le|no sa evropskim rekordom koji sada iznosi 22,74 sekunde. Drugi je bio wegov zemqak Vitalij Borisov (23,72), a tre}i Holan|anin Nik Dribergen (23,73). Zlatnu medaqu u disciplini 100 metara delfin osvojio je Nemac [tefen Dajbler, koji je ostvario rezultat od 49,95 sekundi. Drugi je bio Holan|anin Jeri Verlinden (50,52), dok je tre}i bio Slovenac Peter Manko~ (50,92). Ma|ar David Verasto pobedio je u disciplini 400 metara me{ovito (4:03,06) ispred Nemca Janika Leberca (4:05.08) i Italijana Federika Turinija (4:05.24).

Italijan Fabio Skocoli bio je najbr`i u disciplini 100 metara prsno (57,78). Drugo mesto pripa-

PRVA LIGA

Iskustvom do pobede Proleter Naftagas – Nova Pazova 31:27 (20:11) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca: 200, sudije: Kne`evi} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Proleter Naftagas 6 (5), Nova Pazova 3 (1). Iskqu~ewa: Proleter Naftagas 18, Nova Pazova 14 minuta.

PROLETER NAFTAGAS: Sl.Dimitri} , B.Nikoli} , Kevre{an, V.Kne`evi} 8, Bjelica , Kova~evi} 10(5), \uri{i}, A.Nikoli} 2, Koqevi} (18 odbrana), Gruji}, Cveki} 4, M.Kne`evi} 2, Ili}, St.Dimitri} 3.

NOVA PAZOVA: [krobi} 4, Baqak, Vagi} 3, Milojevi}, Ili} 7, Opa~i}, Guduri} 6(1), Vukovi} 2, Andrejevi} 1, Panteli} (7 odbrana), Da~evi} 2, \ur|evi} 1, ^u~kovi} (5 odbrana), Todorovi} 1.

Rukometa{i iz grada na Begeju uspeli su ve} u prvom poluvremenu zahvaquju}i iskusnom tendemu Koqevi} – Kova~evi} da naprave nedosti`nu razliku, {to mladi sastav iz Nove Pazove nije uspeo da nadoknadi i pored ne{to boqe igre u nastvaku susreta, pa je pobeda nafta{a o~ekivana i realna.

Sjajan start i vi{e nego ekspresno vo|stvo doma}ina u 9.minutu od 6:1 nateralo je gostuju}eg trenera Cmiqani}a na tajm – aut. Ni posle malog predaha gosti nisu ispeli da se konsoliduju, a u tom periodu nepremostiva prepreka im je bio golman Koqevi} koji je zaustavio pet udaraca, a raspucan je bio Cveki}

sa pozicije krila sa tri postignuta gola, {to je Proleteru donelo vo|stvo u 15.minutu od 10:3. Kada je u 21.minutu tim doma}eg trenera Kova~evi}a sa igra~em mawe uspeo da postigne dva pogodka preko iskusnog Vladana Kne`evi}a bilo je jasno da bodovi ostaju u Medisonu.

Na odmor se odlazi sa vo|stvom crveno –belih od 20:11, a posle osmog gola Kne`evi}a u 37.minutu Zrewaninci su po prvi put imali dvocifrenu prednost - 24:14. Slede}ih deset minuta igralo se gol za gol, ali su se malo poja~ale odbrane, pored fantasti~nog Koqevi}a koji je u 49.minutu imao 18 uspe{nih intervencija, razbranio se i gostuju}i ~uvar mre`e Panteli} koji je skinuo nekoliko zicera nafta{ima. Fini{ susreta trener Kova~evi} je iskoristio da uvede mla|e snage, potez koji je za pohvalu, ali ne i igra Bjelice, Gruji}a, Nikoli}a i Ili}a. Pred wima je jo{ mnogo rada, {to pokazuje i ~iwenica da se nisu ba{ nosili sa svojim vr{wacima iz protivni~ke ekipe, pa je gostuju}i tim smawio razliku i u 56.minutu do{ao do pristojnijih - 24:31. Do kraja me~a gosti su jo{ tri puta matirali ekstratalentovanog @ivu Ili}a, i pokazali da imaju potencijala, a prednost koju su napravili iskusni Koqevi} i Kova~evi} Proleterove bebe na svu sre}u prisutne publike nisu uspele da pro}erdaju, pa je nakraju slavio doma}in i to rezultatom - 31:27.

N. Jowev

lo je Nemcu Hendriku Feldveru (58.09), dok je tre}i bio Holan|anin Robin van Agele (58.68).

Doma}a pliva~ica Inge Deker osvojila je zlatnu medaqu u disciplini 50 metara delfin (25,38).

Drugo mesto pripalo je wenoj zemqakiwi Hinkelien [rojder (25,49), dok je tre}a bila Estonka Trin Aqand (25,90). Ukrajinka Darina Zevina salavila je na 100 metara le|nim stilom (57,57), ispred Holan|anke [eron van Ruvendal (57,91) i [pawolke Duane da Ro~i Mar~e (58.37). Ruskiwa Anastasija ^aun osvojila je zlato u disciplini 200 metara prsno (22,68), druga je bila Slovenka Tawa Smid (2:22.88), a tre}a Italijanka Kijara Bo|ijato (2:24.52).

Italijanka Federika Pelegrini osvojila je zlatnu medaqu u disciplini 800 metara slobodnim stilom (8:15,20). Drugo mesto osvojila je Ma|arica Boglarka Kapas (8:16.56), a tre}e Irkiwa Grejn Marfi (8:19.45). @enska reprezentacija Holandije osvojila je zlatnu medaqu u {taferi 4h50 metara slobodno (1:34,34) ispred Nema~ke (1:36.83) i Finske (1:39.02).

G. M. ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Dru`ewe za kraj

Ba~ka (P) - Tezno (M) 2:2 (2:1)

PA^IR: Stadion Ba~ke, gledalaca 100, sudija Lazarevi} (Pa~ir), strelci: Sijeran u 10. Balunovi} u 43. za Ba~ku, a [tebih u 20. i Gorani u 46. minutu za Tezno.

BA^KA: Gorjanac, Vujaklija, [oper, Polovina, \urovi}, \ereg, Sijeran, [icar, Lon~ar, Stojanovi}. Igrali su jo{: Halas, Reme{, Bexula, Predojevi}, ]iri}, Miklo{.

TENZO: Cipot, ^u~ek, Durakovi}, Rojth, Pani}, Nadernik, Macokat, [erkezi, Stelec, [tebih, Gorani. Igrali su jo{: Ramqak, Brumet, Dobnik, Kirbis.

Pa~irani nastavili su uspe{na saradwu sa klubom Tezno iz Maribora koji je ~lan Prve lige i jesewi prvak.

Bila je ovo prava prijateqska utakmica sa dosta {ansi.

Doma}in je poveo iz kontre preko Sjerana, a gosti u ubrzo izjedna~ili lepom golom [tebiha. Dva minuta pre kraja prvog poluvremena kapiten Balunovi} posti`e gol sa nekih 20 metara.

Samo {to je po~elo drugo poluvreme Tenzo je uspeo da izjedna~i rezultat. Ba~ke je sa ovom utakmicom zavr{ila sezonu, a igra~i su oti{li na zaslu`eni odmor.

S. Stojiqkovi}

OMLADINCI IN\IJE JESEWI PRVACI KVALIETETNE LIGE VOJVODINE

Kapital od devet bodova

Osvajawem titule jeseweg prvaka Kvalitetne lige mla|ih kategorija na teritoriji Vojvodine, sa ~ak devet bodova vi{e od nada drugoplasiranog Novog Sada, omladinci In|ije su prijatno iznenadili svoje navija~e. Aleksandar Drobac, Aleksandar Kotrqanovi}, Milan Pavlovi}, Ogwen Koroq, Bojan Jovanov, \or|e Jovanovi}, Stefan Sto{i}, Jovan Pavlovi}, Milutin Krivo{ija, Du{an Jagodi}, Vladimir Mili}, Mile Vujasin, Danilo Krivo{ija, Darko Lemaji}, Sr|an Dimitrov, Vojislav Blagojevi}, Nenad Stankov, Zoran Vuka{in i Marko Jawuz su zabele`ili 13 pobeda i 2 remija. Nisu dakle osetili gor~inu poraza pa se veruje da }e u nastavku prvenstva odbraniti prvo mesto.

Puleni trenera Vladimira Pro~ikevi}a su postigli najvi{e a primili najmawe golova, bilo je 45:11 {to samo potvr|uje wihovu supriornost u konkurenciji vr{waka Pokrajine.

- Najubedqiviju pobedu od 6:1 zabele`ili smo protiv Omladinca iz Novih Banovaca, bodove smo podelili sa omladincima Mladosti iz Apatina i Ba~ke Topole a kruna dobrog, ~etvorogodi{weg rada je nastup nekolicine igra~a za seniorsku ekipu superliga{a In|ije. Milan Bubalo je standardan prvotimac najboqeg tima zeleno-belih, Darko Lemaji} i Sr|an Dimitrov su nedavno protiv Vojvodine na stadionu Kara|or|e, debitovali u Jelen Super ligi a Mile Vujasin, Vojislav Blagojevi} i jo{ kadet Marko Jawuz

su, na prijateqskoj utakmici protiv Cementa tako|e igrali za prvi tim zeleno-belih. Dodamo li svemu pomenutom da samo ne{to stariji Bojan Dubaji} i Danilo Markovi} uspe{no, na kaqewu, nastupaju za Radni~ki iz Sombora i Cement, proizilazi da Miroslav Blanu{a i Goran Varni~i}, treneri kadeta i pionira i ja dosta dobro radimo, - isti~e vlasnik „B“ me|unarodne licence, trener omladinaca In|ije, Vladimir Pro~ikevi}.

Omladinci In|ije }e, trenirati jo{ desetak dana, odigra}e dve prijateqske utakmice protiv vr{waka ^SK Pivare i Ba~ke Topole, kako bi isprobali 10-15 mladih igra~a koji su izrazili `equ da pre|u u In|iju, izabrali najdarovitije pa }e, posle toga, mladi zeleno-belih na zaslu`eni odmor. Pripreme za prole}nu sezonu po~e}e im 15. januara.

Da. Vi}enti}

SPORT

DNEVNIK

GENERALNA SKUP[TINA EOK-a ZAVR[ILA RAD

Srbija ima viziju Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac izjavio je danas povodom zavr{etka rada Generalne skup{tine Evropskih olimpijskih komiteta (EOK), da je Srbija pokazala da je zemqa koja po{tuje olimpijske vrednosti.

pohvalno je govorio o organizaciji Skup{tine EOK i gostoprimstvu srpskih doma}ina.

Posebno zaslu`uje pohvalu ~iwenica da postoji izvanredna saradwa izme|u OKS i dr`ave. Nemamo ~esto priliku da vidimo kako premijer jedne dr`ave otvara Skup{tinu, a

Patrik Hiki i Vlade Divac

Srbija je tokom ova dva dana pokazala i da je zemqa koja nema samo bogato olimpijsko nasle|e, ve} i viziju budu}nosti.

- rekao je Divac na zavr{noj konferenciji za novinare u beogradskom hotelu „Hajat“.

Predsednik OKS je izrazio zadovoqstvo {to je na{a zemqa na 100. godi{wicu obele`avawa olimpijskog pokreta u Srbiji imala priliku da ugosti „prijateqe iz Evrope i sveta, me|u kojima i predsednika Me|unarodnog olimpijskog komiteta @aka Roga“.

Predsednik Evropskih olimpijskih komiteta Patrik Hiki

predsednik za goste organizuje sve~anu ve~eru. - istakao je Hiki.

Prvi ~ovek EOK napomenuo je da Srbija ima rezultate na sportskom poqu „kao zemqa sa 50 miliona stanovnika“.

Na zavr{nom sastanku Generalne skup{tine izabrani su Tbilisi i Lihten{tajn za gradove doma}ine letwih, odnosno zimskih Evropskih olimpijskih dana mladih 2015. godine, a ruski grad So~i bi}e doma}in 40. generalne skup{tine Evropskih olimpijskih komiteta (EOK) koja }e biti odr`ana naredne godine.

Zimowi} i Nestor boqi od bra}e Brajan Nenad Zimowi} i Danijel Nestor igra}e u finalu zavr{nog ATP Masters turnira u Londonu! Srbin i Kana|anin su posle velike borbe u polufinalu bili boqi od najve}ih rivala – bra}e Brajan. Amerikanci su nakon sata i deset minuta igre morali da polo`e oru`je – 6:3, 3:6, 12:10.

Bio je sjajan me~m u prvom setu Nestor i Zimowi} su napravili jedan brej i to je odlu~ilo, u drugom bra}a Brajan su bili bolji ~ak dva puta su oduzeli servis Beogra|anima, koji su mogli mo`da i da preokrenu rezultat, ali nisu imali sre}e. U taj brelu vodila se divovska borba, sve do posledweg poena i jedni i drugi su branili servisa,a onda je pogre{io Majk Brajan i Nestror i Zimowi}, slavili veliku pobedu.

Bob i Majk su pre me~a u Londonu imali tri vezane pobede protiv Zimowi}a i Nestora - posledwu u finalu turnira u Bazelu.

Za razliku od pro{le sezone, kada su na zavr{nom turniru posle dva poraza u grupi zavr{ili takmi~ewe, Beogra|ani }e se od zajedni~kog igrawa oprostiti

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

onako kako doli~i jednom od najboqih dublova zadwih nekoliko godina - u velikom finalu Mastersa.

Rafael Nadal igra}e u finalu Masters kupa prvi put u karijeri. Do borbe za trofej stigao je trijumfom nad Endijem Marejom posle tri sata i 12 minuta spektakularne bor-

Ali, Rafa je pokazao da ga niko nikad ne sme smatrati otpisanim. Izjedna~io je na 4:4, stigao i do druge me~ lopte (opet na servis protivnika), a iskoristio je tre}u - prvu na svoj

NIS Vojvodina - Jedinstvo (SP) 3:0 (25:14, 25:20, 25:23)

Vujo{evi} dobija milion dolara Ko{arka{ki klub CSKA isplati}e milion dolara biv{em treneru moskovske ekipe Du{ku Vujo{evi}u posle sporazumnog raskida ugovora.

Vujo{evi} je pre ~etiri dana raskinuo ugovor sa moskovskim klubom, a ruski mediji tvrde da je u „xentlmenskom sporazumu“ o prekidu saradwe srpskom stru~waku pripalo milion dolara.

On je po zavr{etku pro{le sezone preuzeo CSKA, a sa moskovskom ekipom nije ostvario rezultate kakvi su se od wega o~ekivali. CSKA je u Evroligi zabele`io samo jednu pobedu uz ~ak pet poraza, dok su „armejci“ u ruskom prvenstvu ostvarili tri pobede i poraz.

Biv{i ko{arka{ CSKA Vladimir Tka~enko zamerio je Vujo{evi}u na tome {to je bio mekan.

Moramo da vratimo Mesinu.

On je re~it, ~vrst trener i to

je ono {to je potrebno CSKA. Etore dr`i ceo tim u svojim rukama i sprovodi disciplinu. Vujo{evi} je ne`an ~ovek.

Evidentno je da on nije mogao da komanduje, prevodilac tu ne poma`e. - rekao je Tka~enko.

Mesina ima ugovor sa Realom i ne `eli da napusti madridski klub sem u slu~aju da dobije otkaz. CSKA }e u narednom periodu voditi pomo}ni trener Dimitrij [akulin.

Ruski mediji navode da su pored Mesine kandidati za novog trenera Ergin Ataman, Jonas Kazlauskas, Panajotis Janakis i Bo`idar Maqkovi}.

- Ekipi je potrebna terapija. Znamo da su potrebne promene, tim nema vi{e ni samopouzdawa ni motivacije, ali trenutno ne vodimo pregovore ni sa jednim trenerom. - rekao je predsednik CSKA Andrej Vatutin.

Zimowi} i Nestor }e od slede}e sezone, posle tri godine, igrati sa novim partnerima.

Finale dubla igra se danas u

Nadal prvi put u finalu

Novosa|ani odradili posao period igre dobili veoma brzo i ubedqivo, ali je u preostala dva seta definitivno nedosajalo motiva crveno-belima. Predvo|eni mladim korektorom Mrdakom i kapitenoj Simeunovi}evim Novosa|ani su upisali nova tri boda i tako na pravi na~in doma}oj publici prikazali zadovoqavaju}u partiju posle ispadawa iz {esnaestine finala CEV kupa. Tre}i set bio je najneizvesniji. Novosa|ani su vodili 18:14 da bi se potom bespotrebno opustili i dozvolili Pazov~anima da preko razigranog Stojisavqevi}a do|u do 22:22 i zavr{nicu me~a u~ine neizvesnom. Ipak, pogre{io je Drap{in a potim i Stojisavqevi} za maksimalnu pobedu NIS Vojvodine.

M. Risti}

13

POLUFINALE MASTERS TURNIRA U LONDONU

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 150, sudije: Cvetkovi} i Toma{evi} (Beograd).

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 6, [kundil (l), Martinovi}, Simeunovi} 12, Petrovi} 13, Veselinovi} 1, Ivovi} 6, Jovovi}, Basta, L. ^ubrilo 2, Mrdak 12, Kapur.

JEDINSTVO: Radivojevi}, Stojisavqevi} 8, Majstorovi} 4, Manojlovi}, Horvat, Ilijin 7, Zvonkovi} (l), Miti} 1, Marinkovi} 4, Drap{in 8, Matija{evi} 3, Vrban 4.

Odbojka{i NIS Vojvodine „odradili“ su posao protiv novajlije, Jedinstva iz Stare Pazove. Izabranici Nikole Salati}a samo su u prvom setu odigrali prema o~ekivawu pa su taj

nedeqa28.novembar2010.

Rafael Nadal

be u O2 areni u Londonu 7:6(5), 3:6, 7:6(6). Bio je prvi reket sveta nadomak pobede u wihovom 13. duelu mnogo pre.

Imao je me~ loptu u gemu na Marejov servis kod 5:3 u tre}em setu, servirao je u narednom gemu za me~... Ali, qubimac doma}e publike se oba puta „izvukao“.Kada je Britanac napravio dva mini brejka u uvodu taj-brejka i poveo 3:0, na tribinama O2 arene po~elo je slavqe. Svi su verovali da }e se Marej prvi put domo}i finala. I bio je blizu.

servis. Marej je pogre{io, poslao lopticu u aut i poklonio Nadalu vo|stvo od 7:6. U narednom poenu sevnuo je forhend [panca i antologijski me~ je zavr{en devetom pobedom Nadala nad Marejom.

Teniser sa Majorke sada vodi protiv [kota i kada se ra~unaju samo dueli na tvrdoj podlozi 5:4. Qubiteqi „belog sporta“ mogli su da u`ivaju vi{e od tri sata u bespo{tednoj borbi, ali i igri dvojice divova. U prvom setu su servirali fantasti~no, niko nije bio ni blizu brejk

lopte... A onda je Nadal iskoristio prvu set loptu u taj-brejku - 7:5.

Obojica, kao i Federer i \okovi}, spadaju me|u osam najuspe{nijih igra~a u istoriji tenisa u kategoriji - kada osvoje prvi set, dobijaju me~. Tako je bilo i ovaj put. [panac ima vi{e od 95 odsto uspe{nosti, a Marej oko 93 odsto. Najboqi teniser sveta je prvi do{ao do brejk {anse, kod 1:0 u drugom setu, ali je ipak on prvi izgubio servis. U desetom gemu na Nadolov servis Marej je prvi put dobio priliku - 0:40. Iskoristio je tek ~etvrtu i poveo 4:3. Za narednu {ansu se izborio i u narednom gemu u kome je po~etni udarac imao [panac, iskoristio je i izjedna~io u setovima 6:3.

Kada je poveo 1:0 u uvodu tre}eg seta, Mareju je to bio peti uzastopni osvojeni gem. Delovalo je da je Nadal uzdrman. A onda se digao kao Feniks iz pepela i iz riterna napravio brajk za 2:1. Tu prednost ~uvao je do 5:4 kada je usledio ve} opisani hi~kokovski fini{.

Britanac je napravio znatno vi{e direktnih poena (53-32), ali je imao i dosta vi{e neiznu|enih gre{aka (47-35).

Marej }e biti ~etvrti na ATP listi na kraju 2010. godine. Pretekao je Robina Soderlinga, ali je Novak \okovi} na tre}em mestu ostao van wegovog doma{aja.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga - ALEKSANDROVAC: Igokea - Cibona (17).

Prva A `enska liga - ZREWANIN: Proleter - Crvena zvezda (19).

Prva B `enska liga - [ABAC: [abac - Kraqevo (18.30).

Druga srpska mu{ka liga Sever - KULA: Hajduk - Ruma (19), PAN^EVO: Dinamo Krajina Grme~ (17.30), VR[AC: Mladost - Srem (19).

Stoni tenis @enska superliga – NOVI KNE@EVAC: Obili} - ^elarevo (17).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: Partizan - Ribnica (13), Crvena zvezda Radni~ki Kredi banka (20).

Prva `enska liga - PRIJEPOQE: Putevi Trenedeks -

[umadija (18.30), QIG: Spartak - Lazarevac (17).

Druga `enska liga - sever RUMA: Ruma - Ki 0230 (17), KIKINDA: Kikinda - Klek 2 (14.30).

Druga mu{ka liga - sever IN\IJA: In|ija - Sloven (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: Novi Sad 3 - VST (12.45).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BA^KI PETORVAC: Mladost - CVS (18), BE^EJ: Be~ej - Spartak 2 (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - JA[A TOMI]: Se~aw - @iti{te (16), ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Mladost Ekspans (17), STARI BANOVCI: Dunav - Banat (17), KRAJI[NIK: Kraji{nik Proleter (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - FUTOG: Novi Sad DDOR 2 - Vo{a (12).

Prva vojvo|anska mu{ka li-

ga - sever - BE^EJ: Be~ej - Partizan Megal (19), BA^KA PALANKA: Merkur - Spartak 2 (15.30).

Rukomet Prva mu{ka liga - KOSOVSKA MITROVICA: Mokra Gora - Zlatar (19).

Druga mu{ka liga, sever RUMA: Ruma - Banatski Karlovac (19.30).

Druga `enska liga, sever KIKINDA: Mladost - Jabuka (17), VRBAS: Vrbas - Lehel (20), PAN^EVO: Pan~evo Apatin (15.30).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Beograd - Partizan (11), NI[: Ni{ Put - Crvena zvezda (11), GORWI MILANOVAC: Kraqevo - Kawi`a (12).

Superliga (`) - ZREWANIN: Toza Markovi} - Kristal (14.30), PAN^EVO: @elezni~ar - E|{eg (11).

16.30. Turnir u Londonu igra se za nagradni fond od 2.227.500 funti, a svaka pobeda donosi 200 ATP bodova.

Despotovi}u Zlatna rukavica Bokser Srbije, ~lan novosadske Vojvodine, Goran Despotovi} osvojio je ovogodi{wu „Zlatnu rukavicu“ u finalu 54. me~a {ampiona. Despotovi} je u finalnoj borbi u superte{koj kategoriji ubedqivo savladao predstavnika Slovenije Roka Urbanca i za to bio nagra|en najzna~ajnijim bokserskim trofejom. Za najboqeg tehni~ara, u trodnevnoj me|unarodnoj reviji, u kojoj je u~estvovalo preko 70 boraca iz desetak zemaqa, progla{en je Aleksandar Besputin iz Rusije, koji je tehni~kim nokautom, u poluvelter kategoriji, savladao {panskog predstavnika Alonsa Xonatana.

Za najborbeniji par progla{ena je borba u polute{koj kategoriji izme|u na{eg takmi~ara Marka Nikoli}a i Rusa Jegora Mehovceva, koju je dobio ruski predstavnik. Reprezentacija Rusije progla{ena je za najboqu ekipu, s obzirom da je imala najvi{e pobeda i najvi{e u~esnika u finalnoj borbi.

U dvorani „Pinki“, reprezentacija Srbije je imala trojicu predstavnika. Dvojica su izgubili svoje me~eve - Predrag Kova~evi} i Marko Nikoli}, dok je Despotovi} bio jedini uspe{an i zato osvojio „Zlatnu rukavicu“. Malobrojna beogradska publika je bila zadovoqna kvalitetom dana{wih borbi.

Prikazano je nekoliko sjajnih partija, u kojoj je najboqi utisak ostavio ruski predstavnik Ildar Vaganov, koji je u lakoj kategoriji (do 60 kg) pobedio Al`irca Abdelkadera [abija.

Ovoj lepoj bokserskoj manifestaciji prisustvovao je i veliki broj nekada{wih {ampiona i osvaja~a „Zlatne rukavice“ - Ace Rusevski, Tadija Ka~ar, Vujkovi}, Mujo Hajrovi}, Qubi{a Simi}, @ivorad Jelisijevi}, Dragan Konovalov i Fazlija [a}irovi}.

Rezultati - Bantam kategorija (52 kg): Mi{a Alojan (Rusija) Abdelfatah Nasil (Maroko) 2:0, Pero (56 kg): Garnik Harutinijan (Jermenija) - Dmitri Poqanski (Rusija) 2:0, Laka (60 kg): Abdelkader ^adi (Al`ir) - Jildar Vaganov (Rusija) 0:2, Poluvelter (64 kg): Xonatan Alonso ([panija) - Aleksandar Besputin 0:2 (tko), Velter (69 kg): Andrej Zamkovoj - Predrag Kova~evi} (Srbija) 2:0, Sredwa (75 kg): Ahmed Varsi (Maroko) - Vitalij Pandarenka (Belorusija) 0:2, Te{ka (91 kg): Dervel Vulen (Bugarska) - Kristijan Delmaj (Albanija) 2:0, Superte{ka (plus 91): Rok Urban (Slovenija) - Goran Despotovi} (Srbija) 0:2

Novosadska nedeqa28.novembar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Sani i slon” (11 i 18), “@ena sa slomqenim nosem” (19.45), “Dru{tvena mre`a” (21.45) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Festival italijanskog filma

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala “Vuk i jari}i” (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra)

V REMEPLOV

Glad pretila Novom Sadu Magistrat Novog Sada je 28. novembra 1803. obavestio Namesni~ko ve}e Ugarske da je u Novom Sadu vozidba. Ali “vr{idba je zapela zbog trajno r|avog vremena”. Ratari su bili razo~arani, naro~ito zato {to je godina lepo po~ela, a letina dobro ponela. Ina~e, gradski atar je bio mali, a na wegovim wivama moglo je da se proizvede hrane samo za ~etvoromese~ne potrebe stanovni{tva. Glad je ozbiqno pretila, posebno {to je u ovim krajevima u posledwe vreme bilo vi{e ratova. A vojske, ne samo da su gazile i za du`e vreme uni{tavale useve i {ume, ve} su od gra|anstva oduzimale hranu za qude i stoku.

N. C.

U KA]U ODR@AN PRVI „^VARAK FEST”

^varci planuli u rekordnom roku Oko ~etrdeset kazana s kqu~alom ma{}u, iz koje su se nazirali ~varci u nastajawu, ju~e su na~i~kani jedan do drugoga stajali na ka}koj pijaci, u okviru manifestacije “^varak fest” koja je ove godine prvi put organizovana u ovom vojvo|anskom mestu.

Kako su ~varke pravili takmi~ari iz udru`ewa “Rimski dani” iz Hrtkovaca nismo mogli doznati jer se neke male a ipak va`ne tajne kulinarskih podviga nikome ne otkrivaju, tek wihovi ~varci su po oceni `irija bili najboqi.

Oni su za nagradu dobili umetni~ku sliku, pehar i nekoliko medaqa.

Uporedo sa takmi~arskim delom manifestacije posve}ene autenti~nom vojvo|anskom proizvodu koji se konzumira u zimskim danima, trajala je i izlaga~ko prodajna izlo`ba suhomesnatih proizvoda, vina, meda, licidarskih srca, vojvo|anskih suvenira, lisnatog testa kao i svilenih bombona te inih doma}ih slatki{a.

Na{li su se tu i zimski sladoled, poznati ma|arski slatki{kruto{ i alva pa sve do magneta za fri`ider sa lalama i sosama te masa`era za umorna le|a. Uz zvuke tamburice ali i harmonike, spravqali su se ~varci koji su po ce|ewu bili razgrabqeni u trenu, pa

sve to uz po koji gutqaj portugizera. Na drugoj strani, Mladen Zoranovi} iz Rumenke bio je od retkih koji je jo{ uvek me{ao svoje ~varke, a kako tvrdi oni se jedino tako i mogu napraviti kako treba

se posetiocu ~inilo da su do degustacije do{li jedino ~lanovi `irija. Ve} oko dva sata, za kad su organizatori najavili degustaciju i ocewivawe ~varaka, vi{e nije bilo ~varka “ni za lek”.

Dva sata bez vode

De`ura apoteka „1. maj”

Zbog radova “Elektrovojvodine” PS “Popovica” sutra ne}e imati struje pa zbog toga ne}e biti vode na Popovici i Paragovu. Slavine }e biti suve od 8.30 do 10.30 sati.

B. M.

De`urna apoteka danas }e biti “1. maj” u Jevrejskoj ulici 40.

Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci “Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7.

B. M.

Kako su ~varke pravili takmi~ari iz udru`ewa „Rimski dani” iz Hrtkovaca nismo mogli doznati, jer se neke male a ipak va`ne tajne kulinarskih podviga nikome ne otkrivaju.

Tek, wihovi ~varci su po oceni `irija bili najboqi

Foto: S. Nikoli}

Kod jednog od takmi~ara iz Ka}a, Zorana Diki}a moglo se poslu`iti propratnim specijalitetom nad specijalitetima - hlebom premazanim ma{}u i alevom paprikom sa dro`dinom kao dodatkom, i

- ukoliko se prave natenane i polako.

Vrhunac dana bio je ve~erwi koncert Miroslava Ili}a u Svetosavskom domu, a kako su organizatori - Grupa gra|ana KATU iz Ka}a i Mesna zajednica Ka} najavili, plan je da ova manifestacija postane tradicionalna kako bi se promovisala doma}a hrana autenti~na za ovo podnebqe uz negovawe svih obi~aja i turisti~kih specifi~nosti koje krase ove ravni~arske predele.

J. Zdjelarevi}

Stanari o~istili okoli{ Stanari ulica Narodnog fronta i Balzakove, u~enici O[ “@arko Zrewanin” i deca iz vrti}a “Razli~ak” ju~e su zasukali rukave i uprkos zubatom novembarskom suncu, dali se na ure|ewe svoje okoline. Uz pomo} radnika “^isto}e” uklawali su li{}e i otpad oko zgrada i sa zelenih povr{ina. Nakon zavr{etka akcije, skupqeno sme}e je odneto na gradsku deponiju.

J. Z.

Do zimske opreme na jeftiniji na~in Jo{ jedna razmena zimske opreme za one koji bi da u`ivaju u blagodetima predstoje}ih sne`nih dana, a nemaju odgovaraju}u ode}u, obu}u i pomagala, organizovana je ju~e na Spensu ispred Gradske kafane.

S obzirom na to da su nove skije, klizaqke ili skafanderi prili~no skupi ukoliko se kupuju u specijalizovanim radwama, ova akcija predstavqa lak{i i prihvatqiviji na~in da se do|e do zimske opreme.

J. Z.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK d kada su se pojavili na ulicama, komunalni policajci postali su apsolutni hit kod Novosa|ana. Qudi im se sme{kaju, klimnu im glavom, neki im prilaze da ih pozdrave i prozbore po koju lepu re~. Ali, ipak je najvi{e onih {to ih zaustavqaju iskqu~ivo da bi se `alili na nekulturu pojedinih sugra|ana. Na~elnik Komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e da ga ova pojava uop{te ne ~udi, jer sugra|ani mnogo o~ekuju od novoformirane slu`be. Isto tako, ima i onih sugra|ana koji ne znaju koje su nadle`nosti Komunalne policije.

- Naj~e{}i razlog {to nam qudi prilaze je taj {to komunalni policajac ne sme da ka`e da nije zadu`en za neki problem.

Du`ni smo zapi{emo svaku pritu`bu ili primedbu, a ako ne{to i nije u na{oj nadle`nosti, prosle|ujemo to inspekcijama – obja{wava za na{ list Radovanac.

O

SUTRA U MEDIJA CENTRU VOJVODINE FILM I TRIBINA

Odgovornost novinara za proizvodwu rata Vojvo|anska premijera filma "Godine koje su pojeli lavovi", autora Bore Konti}a, i tribina "Rat i mediji" na temu odgovornosti novinara i medija za proizvodwu rata, kao i za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti na prostoru biv{e Jugoslavije tokom devedesetih godina, odr`a}e se sutra u Medija centra Vojvodine, u Zmaj Jovinoj ulici 3, na prvom spratu. Uvodne re~i zakazane su za 16 ~asova, u 16.30 po~iwe projekcija filma a od 18.30 tribina na kojoj }e govoriti autori filma kao i novinarI Nade`da Ga}e, Branislava Opranovi} i Idro Seferi.

Dokumentarni film "Godine koje su pojeli lavovi" sarajevske produkcijske ku}e "Produkcija" bavi se ulogom novinarske profesije u vreme rata. Autor je od juna pro{le godine do maja ove godine obilazio qude u celom regionu koji su na bilo koji na~in bili ukqu~eni u ratnu propagandu tra`e}i odgovore na pitawa "Gde su danas i {ta rade ratni novinari propagandisti?" odnosno da li ovo pitawe vi{e i{ta zna~i u ovim sredinama.

Kako stoji u saop{tewu Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, koje je organizator ovog doga|aja, oni na ovaj na~in `ele da podsete kolege na vreme sunovrata novinarstva, ali i da u ovaj razgovor ukqu~e {to {iri krug medijskih konzumenata i gra|anskih aktivista koji }e na osnovu na{eg u`asnog medijskog iskustva progovoriti o tome {ta publika zapravo `eli od medija i kako posle svega vidi novinarstvo u protekle dve decenije i u budu}nosti.

J. Z.

15

KOMUNALNI POLICAJCI DOBILI NEO^EKIVANU ULOGU

Novosa|ani na{li rame za plakawe Prema wegovim re~ima, Novosa|anima najvi{e smetaju uli~ni prodavci koji zauzimaju javnu povr{inu, a odmah za wima psi lutalice i vlasnici pasa koji ne po{tuju propise i pu{taju pse da {etaju bez korpe i povoca.

- Za sada jo{ uvek Komunalna inspekcija kontroli{e da li se vlasnici pasa pridr`avaju pravila. Ukoliko se gra|ani po`ale na{oj slu`bi, ceo predmet predajemo inspekciji i oni posle izlaze na teren. Ovo je jako dobar sistem rada, jer vi{e ne mo`e da se desi da gra|ane “{etaju” od slu`be do slu`be i da se loptica prebacije da niko nije nadle`an – isti~e na{ sagovornik.

au~surfing je na~in putovawa u kojem doma}ini nude putnicima iz svih krajeva sveta besplatan sme{taj u svom domu. Neprofitna internet stranica istog imena, na kojoj se ugovaraju posete, do sada je dostigla brojku od 2,2 miliona korisnika u 237 zemaqa sveta.

Ali ku~surfing nije samo jeftinije putovawe, ne radi se samo o u{tedi, nego doma}ini u naj~e{}em slu~aju poma`u savetima, upoznaju sa gradom kao i zanimqivostima koje se ne mogu saznati putovawem preko agencija.

- Od kada sam se u~lanio 2003. do danas, broj ~lanova se ustrostru~io, vi{e qudi zna~i i `ivqu zajednicu, ve}e mogu}nosti nala`ewa sme{taja, ve}e rizike ali i ve}e {anse za kvalitet. Sam na~in funkcionisawa kluba se unapredio, i na tome se svakodnevno radi, pa sad to vidim i kao na~in `ivota a ne samo putovawa – rekao je ambasador KS-a za Novi Sad, Slobodan Acketa.

K

Novosa|anima je trn u oku i sme}e po gradu i prigradskim naseqima, te divqe deponije na prilazima gradu. Trenutno “zeleni ~uvari” najvi{e poziva imaju zbog divqe deponije koja ni~e u blizi Ka}a. Naime, od kada je zatvoreno i sanirano sto~no grobqe, nesavesni bacaju crkotine i ostalo sme}e na sve strane, {to Ka}anima zadaje veliki komunalni problem. Sugra|ane koji `ive u centru nerviraju vlasnici lokala koji prave mini deponije u pasa`ima. Zbog toga su zeleni ~uvari reda imali pune ruke posla, a to je rezultiralo napla}ivawem 37 mandatnih kazni.

Osim toga, zovu ih i iz drugih

prigradskih mesta, a naj~e{}e se `ale na izrovane i blatwave ulice.

Zadwi ovakav poziv Komunalna policija dobila je od `iteqa Koviqa, koji su se `alili na raskopanu i blatwavu ulicu.

- Na teren je pre nas iza{la i saobra}ajna policija, ali su qudi bili veoma nezadovoqni. Me|utim kada su se pojavili komunalni policajci, wihovo raspolo`ewe je po~elo da se mewa – prepri~ava Radovanac.

Ina~e, nekog odre|enog pravila nema, sugra|ani podjednako zo-

vu iz svih delova grada, a zato je komunalna policija podeqena po zonama. Svaki policajac ima svoju zonu. U prvu zonu spadaju Limani, Stari grad i Grbavica, u drugoj zoni su Novo naseqe, Telep i Detelinara, a u tre}oj Klisa, Ka}, Budisava i Koviq, dok se u ~etvrtoj nalaze mesta u Sremu.

SVE VI[E “KAU^SURFERA” U NOVOM SADU

Putnik namernik dobrodo{ao gost U Srbiji danas postoji 5.

880 “surfera” od toga 14 ambasadora, a u Novom Sadu svoj kau~ putnicima sveta nudi 880 qudi. Svaki ~lan kluba napravi svoj profil u kojem objavi osnovne podatke o sebi, tako|e objavi {ta je spreman da pru`i, sme{taj, dru{tvo u obilasku grada, ili oboje.

- Za sada ne postoji ni jedan administrator iz Srbije.

Dok su administratori zadu`eni za vo|ewe sajta, ambasadori treba da budu predstavnici lokalne KS zajednice i slu`e kao veza izme|u obi~nog ~lana i administratora.

U isto vreme, treba da poma`u neiskusnijim ~lanovima

Mica Flauers

sti~u odre|enu reputaciju na sajtu putem komentara koji jedni drugima ostavqaju na profilu i koje niko ne mo`e ukloniti sem administratora. Ovo je i jedan od oblika za{tite korisnika kao i preduhitrewe mogu}ih neprijatnosti tokom putovawa.

- U Novom Sadu sam kod fenomenalnog doma}ina i to mi je najboqe iskustvo ikada.

Imati doma}ina koji }e ti pomo}i da razume{ jezik i kulturu je ne{to neprocewivo. Da nemam takvu vrstu "vodi~a" moj boravak u Srbiji bi bio daleko siroma{niji. Kau~surfing mi je pomogao da zemqu iskusim na potpuno druga~iji na~in nego da sam obi~an turista - ka`e Mica Flauers iz Amerike, koji trenutno putuje vozom po Evropi, za “Dnevnik” Tako|e navodi da je novac najmawe bitan kada ~ovek odlu~i da putuje.

Kau~surfing nije za sve qude Kau~surfing apsolutno nije za sve qude. Da bi neko bio ~lan ove zajednice, mora da bude spreman da podeli hleb i krov s potpunim neznancem i da mu veruje. Ono {to je nekad bilo normalno u ve}em delu sveta, ugostiti putnika i ne ostaviti ga gladnog i van ku}e, danas je Kau~surfing. iz svoje zajednice da se sna|u, skre}u pa`wu na nepopuwene profile, da paze na eventualne neregularnosti i zloupotrebe, da primete ~lana koji ugro`ava druge ~lanove ili klub i organizuju zajedni~ka okupqawa – dodao je Acketa.

I doma}in i gost vremenom

Slobodan Acketa

PROJEKAT POKRETA GORANA I VOLONTERSKOG CENTRA VOJVODINE

[ta ti{ti mlade i ~emu se nadaju

Koje su potrebe mladih u Sremskim Karlovcima, s kakvim problemima se susre}u, {ta o~ekuju, a {ta `ele, sremskokarlova~ki omladinci ima}e priliku da iska`u do kraja godine u Ekolo{kom centru, gde }e biti organizovane fokus grupe. Ovde }e oni izneti svoje stavove, a u planu je da na taj na~in bude anketirano 150 mladih Karlov~ana razli~itog uzrasta. U prvoj fokus grupi u~estvovali su romski mali{ani.

Izve{taj s pokazateqima do kojih se bude do{lo bi}e prosle|en Fondu za otvoreno dru{tvo, koji je finansijer projekta “Sresmko-

nedeqa28.novembar2010.

karlova~ki omladinski klub” (SKOK).

Ovaj projekat Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine realizuje se u Sremskim Karlovcima od maja ove godine i traja}e do februara slede}e. Za to vreme organizovano je niz aktivnosti za mlade, kao {to su “No} muzeja”, “Vikend kubanske kulture”, kamp “Pre`ivqavawe”, “O~istimo Srbiju”, filmske ve~eri… U toku su besplatne edukativne i kreativne radionice za qubiteqe kwi`evnosti, pozori{ta i filma, za engleski i {panski jezik, ekologiju, origami i druge.

Z. Ml.

Kako su nastali brodovi Igraonica na temu kako su nastale brodovi odr`a}e se u nedequ u 11 sati u Muzeju Vojvodine, Ulica Dunavska 35. Gost igraonice je istori~ar Sr|an Bo{kovi}, a igraonicu vodi vi{i kustos pedagog Vladimira Stanisavqevi}. Program je namewen deci uzrasta od {est do 10 godina.

M. M.

- Najbitnija je odluka i posve}enost ideji da mo`e{ sti}i svuda i onda to i uradi{. Samo mora{ biti spreman na odricawa i imati dobru mo} prosu|ivawa kada donosi{ neke odluke tokom putovawa – dodaja Flauers.

A. Latas

DOMU ZDRAVQA NEDOSTAJU RADIOLOZI

Rendgen samo u dve ambulante Rendgen dijagnostika privremeno se obavqa samo u Domu zdravqa na Limanu i u Zmaj Ogwena Vuka, usled nemogu}nosti da kadrovski popune ambulantu na Novom nasequ. Naime, iz Odseka za komunikacije Doma zdravqa ka`u da je iznenadno jedan radiolog oti{ao u penziju, te je u ovom odeqewu ostalo {est zaposlenih, od kojih ~etiri wih rade mamografiju i ultrazvuk dojke, a koji se obavqaju samo u pomenuta dva objekta.

Svi RTG aparati su ostali na Novom nasequ te }e se nastaviti s radom i u ovom objektu ~im se za to steknu uslovi. Za ovaj posao, u planu su dva lekara koja zavr{avaju specijalizaciju. Me|utim, zakazivawe pacijenata sa Novog naseqa za rendgensko dijagosticirawe te~e bez problema, koji po pozivu odlaze na Liman ili u

Zmaj Ogwena Vuka. Zakazivawe pacijenata za ovaj pregled obavqa se pozivawem iz Kol centra, a na osnovu spiskova pacijenata dobijenih od strane izabranih lekara ili lekara specijaliste.

Tako da ovaj na~in osloba|a pacijenta obaveze da zovu Kol cen-

tar, jer “on” sada poziva wih i zakazuje u skladu s tra`enim terminima od strane lekara.

U posledwih nekoliko meseci pritisak gra|ana na ovo odeqewe je ogroman i svi radiolozi i RTG tehni~ari rade vi{e od propisanih normi. Osim stanovnika Novog Sada, od jula ove godine na RTG snimawa u novosadski Dom zdravqa dolaze i stanovnici Ju`noba~kog okruga, kao i gra|ani koji se le~e u "Signalu" i Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata.

Tokom prethodne godine na Odeqewu RTG dijagnostike 22.126 pacijenata obavilo je RTG snimawa, a 12.438 pacijenata UZ snimawa. U proteklih devet meseci ove godine ostvareno je 18.421 usluga na RTG dijagnostici i 14.442 na UZ dijagnostici.

I. D.

- Po~eli smo da radimo u tri smene, jer nam je nedavno stiglo i poja~awe, pa nas je sada 39. Uskoro }e nam se prikqu~iti jo{ 11 kolega, koji ovih dana pola`u ispite. ^im se i oni pojave, bi}e svima mnogo lak{e – zakqu~io je sagovornik.

Q. Nato{evi}

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

nedeqa28.novembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

ЈУЧЕ БИ ХЕНДРИКС ДУВАО 68 СВЕЋА

nedeqa28.novembar2010.

17

ДОГАЂАЊА

Има један краљ и не зове се Елвис С

А ЕЋ

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

ЊЕ

Д

a je bilo vi{e sre}e, ili pameti, Ximi Hendriks ju~e bi proslavio 68. ro|endan. Mo`da bi s Dilanom lo`io plamen nezadovoqstva svetom i qudima na wemu, ili s Ri~ardsom pu{io ha{i{ i bistrio o `enama i bluzu, kako god, ne bi se na{ao na neslavnoj listi „Kluba 27” – muzi~ara koji su u toj dobi napustili ovaj svet. Kako bi u tom slu~aju izgledalo moderno svirawe elektri~ne gitare tako|e nam ostaje da naga|amo, a ta nam napoznanica otvara i druga zamra~ena vrata, ona koja se ti~u industrije muzi~ke opreme i eksperimentisawa istom. Da je Kraq `iv, sve bi bilo druga~ije i na noge bi se i{lo wemu, a ne Kleptonu, Beku, Pejxu, Blekmuru...

Ro|en u Sijetlu kao Xoni Alen Hendriks, od malih nogu pratila ga je lo{a karma. Prvo dete od pet, bio je stidqiv i povu~en, kadar da plane, zbog ~ega su ga svi zvali Baster. Siroma{tvo, otac vojnik i majka alkoholi~arka crtali su tamne farbe u portretu wegovog formirawa. Po povratku iz vojske otac ga je prekrstio u slavu palog brata, te Xoni Alen postaje Xejms Mar{al, zvani Ximi. Prva akusti~na gitara bila je poklon vredan pet dolara, kada mali zvrk po~iwe samouko da skida prste i noge koga drugog do Bi Bi Kinga, Elmora Xejmsa, Madi Votersa i ^aka Berija. Sitne nevoqe i sati ve`be udaqile su ga od sredwe {kole, u kojoj nije zaostajao za drugom decom, kada bi se u woj pojavio. U duhu licemerja modernog doba, ista ta {kola onemogu}ila mu je da maturira, a posle mu dala po~asnu diplomu i bistu u ulazu pride.

Talenat za birawe prijateqa i `ena nikada imao nije, te se 1961. zbog vo`we s dru{tvom u kradenim automobilima na{o pred izborom: zatvor ili vojska. Bira potowe, odakle ga izbacuju posle godinu dana zbog proste ~iwenice da je bio katatrofalan vojnik po svim kriterijumima. Navodno je i glumio homoseksual nost (od svih qudi ?!, prim.aut), kako bi ceo pro -

ces ubrzao. U ar mi ji upo znaje budu}eg basistu Bilija Koksa, s kim se 1962. seli Ne{vil i zapo~iwe ne{to {to u tom trenutku nije ni li~ilo na karijeru. Tek 1964, nakon male ve~nosti po malim klubovima, uspeva da svira kao zagrevawe za Litl Ri~arda, Ajka i Tinu, Kinga Kertisa i Ajli Braders, lagano grade}i status eksecentri~ nog, neukro }enog ti pa sklo nog umetni~kim i pravnim ekscesima.

Famozna 1966. bila je odlu~uju}a za mladog Hendriksa, a sve zbog preseqewa u London. Prethodno je tavorio u senci mawe talentovanih, ali podobnijih, da ne napi{emo „belih” muzi~ara u Wujorku. Po{to su ga odbili i producent i menaxer Rolingstonsa (?!), basista grupe „Mankis” ^es ^endler primetio je zlatnu koku koja kquca 100 na sat i brzo reagovao ugovorom, odmah mu promeniv{i spelovawe imena iz Jimmy u Ji mi. London je u to vreme bio Meka za osobu poput Hendriksa. Vrlo brzo upoznaje Erika Kleptona i ekipu iz benda Cre am, Pita Taunsenda (The Who) te budu}e ~lanove svog projekta The Ji mi Hen drix Ex pe ri en ce. Paradoksalno, wegova muzi~ka slava rodila se u dalekoj i ekonomski daleko neisplativijoj, ali za wegov zvuk otvorenijoj Evropi, odakle poti~e enciklopedijska fotografija na kojoj pali svog „stratokastera”. Kasnije je ta gitara, weni funckionalni ostaci, zavr{ila kod Frenka Zape. [ou u Parizu, gde publika slu{a album „Are You Ex pe ri en ced” (1967) je rasprodat i wegove note lak{e pronalaze put do dalekog Japan negoli ro|ene Amerike. Ve} 1969. dobija sina u [vedskoj iz vanbra~ne veze, {to je verovatno i bio razlog brojnih koncerata u toj zemqi.

Do tada je ve} postao simbol umetni~ko tehni~ke avangarde. Osim {to je „krao” tehniku svirawa zubima od drugih, kao i scenski nastup, ozbiqno je eksperimentisao sa gitarskim efektima (fazom i oktaverom) i na neki na~in postao wihov pionir. Zapa ga je nalo`io na „vah” efekat, koji }e obele`iti izdawe „Axis: Bold in Lo ve”, izdat iste godine kada i album prvenac. Umesto gitare za levoruke, Hendriks svira „normalnog” Fendera „stratokastera” okrenutog naopa~ke. Tako su gitarski magneti nameweni vi{im `icama dali ekstra svetlinu wegovim pre{timanim ni`im strunama i obrnuto, (visoki registri su mu prigu{eni, prim.aut) a zbog obilate upotrebe ru~ice tremola instrument se ~esto ra{timavao. Tokom godina, wegove pauze za {timung postale su svojevrstan za{titni znak.

Dok mu slava u Evro pi bledi, daje se na osvajawe Ameri ke. Di nami~ no i beskompromisno, a zaista je takava bio po cenu para i zdravqa, 1968. bend sni ma svoj po sledwi album „Elec tric Ladyland”. U procesu ga napu{ta prijateq i menaxer ^endler, zbog devi jantne per fek ci o znosti i ~iwenice da je postao nemogu}, pre svega zbog buquka prijateqa koji su

g a svuda pratili, pa i u studiju. Osta}e upam}eno da je pesmu „Gypsy Eyes” snimio 43 puta, i daqe tra`e}i najboqe re{ewe!

Dru`i se sa Stivom Vinvudom i drugarima iz benda „Trefik”, Ximom Morisonom te uzorom Bi Bi Kingom. Nakon nastupa u Denveru i ba~enog policijskog suzavca, {to nije bio direktan povod, bend se raspao uprkos sve boqem statusu kod kriti~ara i publike jo{ od legendarne svirke u Montereju 1967. No, prava slava tek sledi na... ...Vudsto ku! Iro ni~ no, te 1969. godine nastupio je me|u posledwima i od po la mi li o na qudi videlo ga je „svega” 150.000. Bio je to najdu`i nastup u wegovoj karijeri (dva sata) i mesto na kom je promovisao ime novog benda, po{to ga je MC po gre{no najavio.

Mi smo „Ci gan sko Sunce i Duge”, rekao je Xi mi, pre nego {to je zapr`io, krstiv{i tako no vi bend, a godinu dana kasnije i istoimeni album - „Band of Gypsi es”. Tih se scena svi se}a mo, od cunamija strasti, preko pucawa `i ce na „Red Ho u se” do iko ni~nih nota iz „The Star S p a n g l e d Ban ner”, koje su obele`ile epo hu,

АТЕИСТИ НА „REBELLION” ФЕСТИВАЛУ: Novosadska pank-rok grupa Ateist rep }e slede}eg leta nastupiti na najpoznatijem britanskom pank festivalu „Rebellion” koji }e se odr`ati u Blekpulu (Blackpool), u periodu od 4. do 7. avgusta 2011. godine. Slede}e, 15. po redu, izdawe „Rebellion” festivala }e prote}i u znaku obele`avawa jubilarnih 35 godina postojawa pank pokreta. Novosadski pank-rokeri su u prethodnih nekoliko godina ~esto nastupali pre velikih engleskih pank bendova a najupe~atqiviji utisak, na muzi~are i koncertne promotere iz Engleske, Ateist rep je ostavio nastupom sa PTTB (Peter And The Taste Tube Babies) na novosadskom Trgu Slobode (manifestacija Ritam Evrope) 9. maja 2007. godine, pred vi{e od 7.000 qudi. Tada su se wihove kolege muzi~ari iz Engleske uverili u kvalitet i popularnost na{ih bendova (svirali su Vrisak generacije i Ateist rep) te u snagu i veli~inu pank pokreta u Novom Sadu. Ateisti su zatim delili binu i s legendarnim Oi bendom Cock Sparrer (na beogradskom koncertu) kao i s pank veteranima Buzzcocks (na Fju`n stejyu Egzit-a).

***

РОЂЕНДАНСКИ КОНЦЕРТ ПРОЛЕЋА: Novosadski hardkor-pank bend prole}e koncertom u Crnoj ku}i obele`io je 20 godina od osnivawa. Pred stotinak najvernijih fanova, bend je na~inio presek dvodecenijske karijere, a kao gosti na koncertu su svirali i beogradski bend Path Of Decay i Sizif iz Osijeka.

ТОП 10 - НОВЕМБАР 2010.

11. Bru no Mars – Just The Way You Are 12. Emi nem fe at. Ri han na – Love The Way You Lie 13. Ri han na – Only Girl ( In The World) 14. Ja mes Blunt – Stay The Night 15. Ta io Cruz – Dynamite 16. Sha ki ra fe at. El Ca ta & Diz zee Ras cal – Loca 17. Cee Lo Green – Fuck You! 18. Katy Pe rry – Teenage Dream 19. Pink – Raise Your Glass 10. B.o.b. fe at H. Wil li ams of Pa ra mo re – Airplanes

ВРЕМЕПЛОВ

Више од смрти

П

o klo ni ci te o ri je za ve re obo `a va ju da se nad mu dru ju smr ti ma ve li ka na ro ka. Po wi ma, uop {te ni je slu ~aj nost {to su Hen driks, Bo lan, Yo plin, Yons, Mo ri son, Le non, kom po zi tor Alek san dar Le vi, Lin da Yons, Reon Mek Ker nan (Gra te ful Dead), Dejv Alek san der (The Sto o ges), Kurt Ko bejn... umr li ta ko ra no i na sil no. Pre rav no de set go di na, Aleks Kon stan tin je ob ja vio ro man „Taj ni rat pro tiv ro ka”, u kom de taq no na vo di kon tra dik tor ne po dat ke u ve zi sa tra gi~ nim smr ti ma ve li ka na ro ka, wi ho vim ve za ma sa taj nim i jav nim agen ti ma dr `a ve te s krup nim ka pi ta lom. Hen drik so va smrt ni je iz u ze tak: pro na |en je mr tav u Lon do nu, 18. sep tem bra 1970, kom plet no ode ven, u apart ma nu ta da {we de voj ke Mo ni ke Dejn man. Ofi ci jel no, uzrok je gu {e we po vra} kom, do kog je do {lo na kon de vet pi lu la za spa va we „Ve spe raks”. Na vod no je du go go di wi ko ri snik ma ri hu a ne, al ko ho la i LSD-a bio ne na vik nut na jak ne ma~ ki lek.

Hen driks je, opet na vod no, bio `iv ka da je hit na po mo} do {la, ma da se bol ni ~a ri ku nu da su ga pro na {li mr tvog. Ta ko |e, na ga |a se da li je te ve ~e ri bio sam, bu du }i da po sto je ne do ka za ne sum we da je bio ubi jen, ko je po dr `a va ju we go va ta da {wa de voj ka i ne ko li ci na is tra `i va~ kih no vi na ra.

pokret i muziku.

Mlad muzi ~ar imao je svega 27 godina i ~etiri albuma iza sebe kada je umro. Nesnosan za po slo davce, a ne prevazi |en za pu bliku, pretalentovani ~udak svojom energijom i pasijom is tresao je svet iz ga}a.

Iskrenost i mo} kojima je sijao u~inile su ga, kriti~ari su se slo`ili, najboqim rok gitaristom svih vremena. Obele`iv{i vreme u kom je `iveo, Hen driks je posle smrti postao kult za sebe, vajaju}i ukuse generacija koje su dolazile i dolaze. Na mestu gde bi naveli sve one kojima je bio uzor i muza, konstatujemo da „Dnevnik” nema do voq no pa pira. Sre}an ro|endan, legendo!

Игор Михаљевић

Ерупција креативности

orx Harison, 27. novembra 1970. godine objavio je svoj prЏ vi post-Beatles album „All Things Must Pass”, koji je producirao Fil Spektor. Pre toga, Harison je izdao dva albuma, ali mu je post-Bitlsov prvenac postao najboqi album koji je napravio u solisti~koj karijeri.

Samostalno izdawe Tre}eg ~oveka Bitlsa, sastojao se iz trostrukog CD-a, a nagra|en je ~ak {est puta platinijumskom nagradom od strane ameri~ke izdava~ke industrije (RIAA). Na velikom muzi~kom projektu „All Things Must Pass” i stvarawu ukupno 23 pesme, Harisonu su dosta pomogli wegovi prijateqi i veliki muzi~ari, Bob Dilan, Erik Klepton, Ringo Star, Bili Preston, Dejv Mejson, Џорџ Харисон Xim Gordon i mnogi drugi.

Tek nakon raspada najpopularnijeg rokenrol benda, muzi~ka svetska scena dobila je umetnika koji je svu svoju nagomilanu kreativnost preto~io u savr{en gitarski zvuk i time dokazao svoj veliki uticaj u stvarawu muzike i razvoja Bitlsa.

U muzi~koj karijeri koja je trajala do wegove smrti 29. novembra 2001. godine, izdao je jo{ trinaest albuma od kojih je posledwi „Bra in was hed” posthumno objavqen. Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

NEMA MIRA NA KOREJSKOM POLUOSTRVU

Krvavo zveckawe oru`jem ezdeset godina posle prve velike konfrontacije podeqenog naroda na Korejskom poluostrvu, ponovo se zvecka oru`jem. Protekle nedeqe je komunisti~ka Koreja raketirala ostrvo Jongpjeong, na kome se nalazi oko 1.000 ju`nokorejskih marinaca i 1.600 civila.

Bilo je `rtava i me|u vojnicima i civilima. Prema izjavama zvani~nika, povod za otvarawe vatre bile su vojne ve`be koje je Ju`na Koreja najavila za danas, a koje su u Pjongjangu shva}ene kao nova provokacija ameri~ko-korejskih snaga.

Dve Koreje, severna komunisti~ka i ju`na demokratsko-kapitalisti~ka, jo{ uvek se, zapravo, nalaze u ratu koji su na po~etku ere hladnog rata, od 1950. do 1953, vodili lideri suprotstavqenih ideologija. Podsetimo, jedinice Severne Koreje, potpomognute kineskim dobrovoqcima i SSSRom, napale su Republiku Koreju, odnosno sada{wu Ju`nu Koreju, koja je jula 1948. godine donela svoj Ustav i konstituisala se kao samostalna dr`ava. Posle Drugog svetskog rata Korejsko poluostrvo je, naime, podeqeno na dve okupacione zone – sovjetsku i ameri~ku. Po{to su propali svi poku{aji da se organizovawem izbora uspostavi jedinstvena vlast za celu zemqu, ju`ni deo poluostrva je oformio svoju vlast, a mesec dana kasnije i komunisti~ki sever je proglasio Demokratsku Narodnu Republiku Koreju predvo|enu Kim Il Sungom.

Januara 1950. godine vlasti u Seulu i SAD su potpisale sporazum o zajedni~koj odbrani a pet meseci kasnije po~eo je rat. Na strani Ju`ne Koreje su anga`ovane snage Ujediwenih nacija, formirane uglavnom od severoamerikanaca. Bio je to prvi veliki otvoreni sukob budu}ih velikih sila NATO i Var{avskog ugovora i prakti~no prvo uplitawe Ujediwenih nacija u o~uvawe mira. U Korejskom ratu, na strani Ju`ne Koreje, u~estvovali su vojnici iz 16 zemaqa, a 41 zemqa je poslala vojnu opremu, hranu i drugu pomo}.

Severna Koreja je izvr{ila invaziju na ju`nu zonu poluostrva sa armijom od 135.000 vojnika, preka-

[

qenih u Drugom svetskom ratu.

Kim Il Sung je imao avijaciju i tenkove, dok je Ju`na Koreja bila slabije naoru`ana i imala je samo 95.000 vojnika. Korejski rat je

bio jedan od najkrvavijih u istoriji ~ove~anstva: ubijeno je milion civila samo u Ju`noj Koreji, a vi{e miliona su postali besku}nici; o poginulim civilima na severu poluostrva ne postoje podaci. Ju`nokorejske i savezni~ke snage imale su 570.000 poginulih, dok je komunisti~ka strana prikazala gubitak od 1.600.000 boraca. Cena ovog rata prema{ila je cifru od 67 milijardi dolara.

Svi poku{aji tokom 1954. da se u @enevi postigne mirovni sporazum nisu uspeli. Prakti~no, granica izme|u severa i juga osta-

la je 38. paralela. Po{to Kim Il Sung nije uspeo da ratom ujedini korejski narod u jedinstvenu dr`avu, odnosi na poluostrvu ostaju zamrznuti pune ~etiri decenije.

Za to vreme zabele`eno je vi{e incidenata i atentata na rukovodioce Ju`ne Koreje. Do prvog otopqavawe odnosa do{lo je tek 1988. godine, kada su uspostavqeni najpre trgovinski odnosi, a dve godine kasnije do{lo je i do prvog susreta premijera dveju Koreja. Posle smrti oca severokorejske nacije Kim Il Sunga, wegov sin Kim Xong Il nastavqa politiku zategnutih odnosa sa ju`nim susedom i ubrzo dolazi u konfrontaciju i sa razvijenim svetom zbog daqe militarizacije zemqe i razvoja nuklearnog programa izvan me|unarodne kontrole.

Istorija }e dati definitivnu ocenu o Korejskom ratu, ali je on u su{tini bio poligon za odmeravawe snaga tada{wih velikih sila. Korejsko pitawe je ostalo to i danas. Ono slu`i kao probni balon za ispitivawe reakcija onih koji bi danas da vladaju svetom.

SAD su uspele da me|u neprijateqima iz antifa{isti~kog rata steknu partnere i danas imaju svoje vojne baze u Ju`noj Koreji i Japanu. To sve vi{e smeta ne samo Pjongjangu nego i Kini, jedinoj zemqi koja ima uticaj na komunisti~ki re`im Severne Koreje.

Svaki neuspeli poku{aj da se pregovara o ukidawu nuklearnog programa Severne Koreje na kraju se svodi na konstataciju da Pjongjang ne veruje u pri~e o Koreji bez atomskog oru`ja dokle god Va{ington dr`i svoje vojnike u regionu.

Severna Koreja je, zajedno s Iranom, postala ozbiqan problem me|unarodne zajednice, ali kao {to Kim Il Sung nije uspeo ratom da ujedini korejski narod, ni novi rat ne}e poraziti komunizam na severu Koreje i osigurati trajni mir u tom delu sveta.

Daleki istok postaje zona ukr{tawa direktnih interesa, ekonomskih, politi~kih i vojnih, najmo}nijih zemaqa dana{wice.

Kina sve agresivnije napada polo`aje SAD u me|unarodnom `ivotu, oporavqena Rusija kao naslednica SSSR-a tra`i na~ine da iskoristi energetsku supremaciju, a tu su jo{ i mo}ne privrede Japana i Ju`ne Koreje koje globalizam vide kao {ansu za sebe.

Iskusni strateg me|unarodnih odnosa Zbigwev B`e`inski poru~uje ameri~kom predsedniku Baraku Obami da na posledwi incident izme|u dve Koreje reaguje smireno. Wegovo je mi{qewe da su protiv Pjongjanga efikasnije sankcije nego manifestacija sile. Ipak, u svojim prvim reakcijama Va{ington je izrazio spremnost da pritekne u pomo} Ju`noj Koreji ukoliko tenzije eskaliraju. U novim uslovima ni Ujediwene nacije vi{e ne `ure sa o~uvawem mira. Savet bezbednosti se ve} nekoliko dana dogovara kako i kada da zaseda.

Petar Tomi}

PUT OKO SVETA

OPET STATIVA: Sara Pejlin, izgledni aspirant na predsedni~ku nominaciju Republikanske partije na izborima 2012, ponovo je {okirala ameri~ku javnosti nepoznavawem sveta izvan rodne joj Aqaske. Komentari{u}i nedavni sukob na Korejskom poluostrvu, Pejlinova se gorqivo zalo`ila da SAD moraju da stanu uz svog saveznika - Severnu Koreju! Samo je proma{ila stranu preko 38. paralele.

PRE@IVELI: Tri samoanska tinejyera su pre`ivela 50 dana na pu~ini Tihog okeana nakon {to su ih sasvim slu~ajno prona{li ribolovci. Nesta{ni klinci, uzrasta 14 i 15 godina, nestali su 5. oktobra, a po{to potraga za wima nije dala rezultat, wih su familije pre`alile a dr`ava je odr`ala pomen i proglasila ih mrtvima. Preuraweno, o~ito je.

PIVO: U Holandiji je proizvedena nova vrsta piva namewena psima. Zahvaquju}i kombinaciji slada i estrakta govedine, “pse}e pivo” je zadr`alo ukus piva koji je oboga}en aromom kvalitetnog mesa. Pi}e ne sadr`i alkohol, a reklamiraju ga kao “pivo za va{eg najboqeg prijateqa”.

RAZBIJA^ MITOVA: Evropska komisija je pokrenula novi veb sajt dizajniran da pribli`i skepti~noj britanskoj javnosti vrednosti EU razbijaju}i „urbane mitove“ koje su mediji na ostrvu stvorili tokom proteklih godina. Izme|u ostalog, britanski mediji su izve{tavali da se sprema promena imena Engleskog kanala i zabrana igra~ima binga da duple brojeve nazivaju „dve debele devojke“, te da EU zahteva da farmeri moraju da nabave igra~ke za svoje prasi}e.

FEJK KLINIKA: Kao bomba odjeknula je na medijskom prostoru biv{e Jugoslavije vest da je u Novom Sadu otvorena prva klinika za odvikavawe od “lajkova” na Fejsbuku. Portali 24 sata.hr, nacional.hr i dnevnik.ba i drugi , o~ito pod pritiskom da stalno pronalaze i objavquju {to bizarnije i senzacionalnije vesti, eto propustili su da provere izvor ove informacije.

Da jesu, znali bi da je na{ portal njuz.net specijalizovan za objavqivawe iskqu~ivo “fejk” informacija.

IZBORNI RAT ZA MUBARAKOVO NASLE\E

Egipat ~eka novog Gamala (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) o~i dana{wih izbora za pet {estogodi{wih mandata - moDowi dom egipatskog par`e da izgura i {esti. lamenta predose}a se da bi I, mada se kao wegov najozbiqoni mogli biti veoma va`ni za tu niji naslednik pomiwe {ef tajne kqu~nu zemqu Sredweg istoka, slu`be i veoma mo}ni Omar Suwenu budu}nost i bezbednost u relejman, ~ovek od najve}eg Mubaragionu, kao i da bi mogli da imaju kovog poverewa, koji u wegovo ime uticaj na {ire me|unarodne odnopregovara s Amerikancima i se. Najboqi pokazateqi toga su Izraelom – a {to bi mo`da i odgotovo svakodnevna trvewa, pa ~ak govaralo starijoj gardi u vojsci i i veoma o{tri sukobi izme|u repoliciji – to nije sasvim reali`ima i drugih politi~kih snaga u sti~na procena. Po novouvedenom zemqi, da ne pomiwemo ~ak i happravilu, predsedni~ki kandidati {ewe blogera koji su u svom sajmoraju da obezbede 250 glasova pober aktivizmu veoma o{tri krislanika – {to zna~i naju`eg politi~ari poteza vlasti i prilika u ti~kog kruga zemqe, gde Sulejman zemqi. Broj sedi{ta u parlamenne kotira visoko a ~ini se da ni tu je pove}an sa 440 na 508 uvo|esam nema takve pretenzije. “Dnevwem kvote od 20 posto vi{e mesta nikov” dobro obave{teni izvor za `ene, u nameri vladaju}e Nacitvrdi da je zato na mestu {efa dronalne demokratske partije aktu`ave ve} vi|en Mubarakov mla|i elnog predsednika Hosnija Mubasin Gamal, kome je neka vrsta proraka da se {to vi{e razvodni utite`ea postala wegova majka Suzacaj Muslimanske bra}e, organina (i Mubarakova supru`nica, zacije koja je na pro{lim izboriina~e engleskog porekla) s dinama 2005. napravila iznena|ewe sti~kim ambicijama u republici. osvajawem ~ak 88 mandata. Istine Prema procenama na{eg sagoradi, u parlament su zapravo dovornika, taj ve{ti i inteligentspeli preko nezavisnih lista ni finansijski stru~wak bi u “grupa gra|ana”, budu}i da delovaovom trenutku mo`da najvi{e mowe Bra}e - i kao pokreta i kao gao da doprinese ekonomskoj stapartije - zabraweno jo{ od atentabilizaciji zemqe. On je ve} i ta na Envera el Sadata 1981, posle predstavqen u Va{ingtonu (koji kojeg je do{ao na vlast tada{wi ve} trideset godina uredno daje potpredsednik Mubarak i na vlaapana`u Kairu od nekih dve milisti je ve} skoro tri decenije. jarde dolara godi{we pomo}i zaBudu}i da je na snazi i daqe rad mira s Izraelom), ali i Pevanredno stawe, to daje odre{ene kingu (velikom trgovinskom i biruke vlastima da znis partneru) – i zabrane u~e{}e nai{ao je na poziVlast poku{ava onih kandidata u tivan odziv, dok izbornoj trci koji ambasadori iz zeda {to vi{e makar i samo pomaqa Evropske razvodni uticaj menu ’r’ od svoje unije {aqu depeMuslimanske bra}e {e ku}i ne kriju}i religije: Ustav Egipta strogo svoje odu{evqewe {titi sekularni karakter zemqe, wime. Egipat koji je u godinama pa u dr`avnim poslovima nema mepre krize imao stopu rasta i do 7 sta za obe}awa u stilu “tako mi posto godi{we, sada je morao da Alah pomogao”. Zarad tog ciqa uspori i gotovo prepolovi godiupo{qeni su svi resursi, pa tako {wi rast, {to se u zemqi u kojoj ovog puta nije dozvoqeno u~e{}e 40 odsto stanovni{tva `ivi s mastranih posmatra~a, kao na pretwe od dva dolara dnevno, i te kako hodnim, a zna se ko }e brojati glaose}a. Socijalni mir i daqe ~uva sove. Prema zakonima koji su donarodni hleb, koji bi bio pandan neti da bi u~vrstili vanredno onoj ~uvenoj ideji Tomislava Nistawe, osoba mo`e biti uhap{ena koli}a o ‘vekni za tri dinara’, s i provesti u zatvoru i do pet goditim da ta wihova lepiwica i kona bez pravosna`ne presude. Tako {ta bukvalno dva dinara. Uz to, se gotovo svakodnevno u egipatdr`ava subvencioni{e i cenu skoj {tampi mogu na}i primeri benzina koji je nekih pet puta jefpoput onog da su “dve osobe osu|etiniji nego u Srbiji. ne na tri godine zbog pretwi biNovi predsednik bi u zemqi sa ra~ima 2005. godine”, {to posmahiqadu problema ali i velikog tra~i vide kao na~in da se spre~i potencijala, morao upravo da se isticawe kandidatura i glasawe uhvati u ko{tac sa politi~kim i za one koji se smatraju neprijateekonomskim pitawima, razvojem qima sistema. biznisa, sa siroma{tvom i sociS druge strane, o~ito se favojalnim problemima, budu}i da porizuju druge partije kao potencibornika radikalnih re{ewa ne jalna opozicija, pogotovo kandimawka. Jer, da se ne{to ozbiqno dati Kafuta, najstarije partije u doga|a u dubini dru{tva posvedoEgiptu, osnovane jo{ dvadesetih ~ili su i ovonedeqni sukobi, kada godina pro{log veka koji bi mosu Kopti (pravoslavni hri{}ani) gli odigrati ulogu konstruktivnapali sedi{te guvernera Gize nih kriti~ara dr`avne politike. koji je naredio da se ru{i wihova Sve to navodi na zakqu~ak da je gra|evina, koja je prema dozvoli ciq dana{wih izbora priprema trebalo da bude kulturni centar, za razre{ewe najve}e dileme poali se nekako sve vi{e pretvaraliti~kog `ivota u Egiptu, a ona la u crkvu. U sukobima je ubijen jeglasi – {ta sledi posle Mubaradan student, povre|eno pedesetak kovog odlaska sa vlasti. Ako bi se policajaca, ali se prvi put u tasproveo naum vladaju}eg NDP-a, i kav sukob ume{alo i okolno mukreirala nova opozicija umesto slimansko stanovni{tvo koje je se islamista, i ako bi se smawio wipridru`ilo policiji i napalo hov uticaj na politi~ki `ivot zeKopte. To je bio veoma opasan i mqe, na slede}im predsedni~kim potpuno novi znak nezdravih struizborima, ve} za godinu dana, mojawa u Egiptu: da se postoje}e mugla bi se odigrati promena za drke pre`ivqavawa mogu prebaciti `avnim kormilom, budu}i da obona etni~ke/verske sukobe. Stoga je leli 83-godi{wi Mubarak, iako je potreban veoma ozbiqan lider jednom prilikom rekao da }e “slukoji }e biti u stawu da se uhvati s `iti svojoj zemqi dokle bude motim problemima – i to {to pre.

Reqa Kne`evi} gao da di{e”, te{ko da posle svih

U

nedeqa28.novembar2010.

c m y

DNEVNIK T R E N D R A P O R T : ONO KAO BAJKA

Ko ~eka, dobije prsten lede}i put kada vam neko prigovori kako ste uludo potro{ili gomilu para za novu haqinu, najboqi kontra argument vam je da ga podsetite kako je upravo haqinica (ali ne kao Sevkina „boje lila”), ve} vrlo transparentna i mre`asta pomogla nekada anonimnoj Kejt Midlton da se direktno iz sredwe klase, kako to ve} i prili~i jednoj modernoj bajci, jedno jutro probudi s krunom na glavi i ruku pod ruku sa, ni mawe ni vi{e, nego – pravim princom. Ova je spektakularna qubavna pri~a i planetarno najpopularnija moderna bajka, po pisawu britanske {tampe, otpo~ela pre desetak godina, a gde drugde nego na humanitarnoj modnoj reviji, na kojoj je tada mla|ahni princ Vilijam svoju budu}u princezu i vr{wakiwu Kejt Midlton onako „zapravo” zapazio tek kad je obukla vrlo smelu kreaciju mlade dizajnerke [arlot Tod. Do tada su wih dvoje bili tek kolege na Sent Endrjuz univerzitetu u [kotskoj. No, haqinica je uradila svoje, te i ne ~udi vest da }e ova krpica, kojoj je vrednost donedavno bila 30 funti uskoro verovatno biti prodata za, kako se procewuje, 100.000 britanskih nova~anica.

O tome kako se pri~a (nakon famozne haqine) daqe odvijala, verovatno najboqe svedo~e izjave anonimnih prijateqa koji su tada odu{evqeno i uglas govorili kako se Vilijamu dopala Kejt jednostavno iz prve. Kako su daqe otkrivali, mladi su golup~i}i mnogo vremena provodili zajedno i dugo bili samo prijateqi. A onda je prijateqstvo

S

– „vejti Kejti”, odnosno, „Kejti ~ekalica”. Kako „ko ~eka, do~eka”, tako je i Kejti do~ekala svoj hepiend. U oktobru je na zajedni~kom odmoru u Keniji od svog dragog dobila vereni~ki prsten na kojem je veliki safir okru`en mno-

Zamalo...

Lep, {armantan, bogat i iz fine (ne mo`’ finije) ku}e, princ Vilijam je devojkama oduvek bio posebno interesantan i privla~an. Tako se na spisku mladih dama koje danas mogu samo da pla~u nad propu{tenom {ansom, a koje su u jednom trenutku pomislile kako san o princu na belom kowu mo`da mo`e da postane wihova slatka java, nalazi se i mlada glumica Rouz Farkar, koja je sa princom od Velsa bila u vezi 2000. godine, a danas je dobra Kejtina drugarica. Tu je zatim i Xeka Krejg, mladala~ka qubav, koju je tada 16. godi{wi ludo zaqubqeni Vilijam hteo da o`eni, zatim koleginica sa studija Olivija Hant i Kejtina prethodnica u borbi za prin~evu naklonost, kao i glumica i manekenka Izabela Kaltrop. Ova je lepotica ume{ala svoje adute u do tada idili~nu romansu Vilijama i Kejt 2004. godine, ali ni woj nije po{lo za rukom da princa zadr`i na du`e staze. preraslo u... , za ne{to vi{e od deset godina, lepa je Katrin Elizabet Midlton pre{la put od zaqubqene u~enice do verenice jednog princa.

Naravno, i nastavak je podjednako bajkovit: uskoro }e biti princeza, a potom jednog dana i kraqica. A da je trebalo biti ne samo lepa, ve} i mudra i strpqiva svedo~i nadimak koji je u me|uvremenu „zaradila” u britanskoj {tampi

{tvom malih dijamanata, a koji je nekada krasio ruku pokojne princeze Dajane, Vilijamove majke. U nastavku bajke je, naravno, spektakularna svadba koja }e se u Vestminsterskoj opatiji odr`ati na prole}e, ta~nije, 29. aprila, na dan Svete Katarine od Sijene, ~ije ime nosi budu}a nevesta. Treba li uop{te spomiwati podatak da se o~ekuje da }e TV prenos ven~awa iz bajke gledati oko tri milijarde qudi?! Na-

kon toga jo{ samo ostaje da lepi princ i jo{ lep{a princeza u qubavi i sre}i provedu ostatak `ivota...

U me|uvremenu je vest o wihovoj veridbi obi{la svet, a budu}a snajka kraqice Elizabete Druge izjavila je kako joj je pokojna princeza Dajana bila uzor. Ne {tede}i na lepim re~ima, Kejt je tom prilikom dodala kako je cela Vilijamova porodica divna. Jo{ uvek pomalo zbuwena i upla{ena, priznala je da se nada da }e se brzo uklopiti u kraqevska pravila i standarde. Naravno, uz svesrdnu pomo} svog princa, za kojeg ka`e da je wen veliki u~iteq.

I dok Vilijam tvrdi kako Kejt niko ni ne poku{ava da „ugura” u cipele Ledi Di, ve} da }e wih dvoje zajedno stvarati sopstvenu budu}nost i sudbinu, reakcije javnosti se ba{ i ne poklapaju s tim wegovim tvrdwama. Naime, britanski list „Dejli telegraf” ovih je dana primetio da je Kejt u javnosti ve} prerasla u modnu ikonu, jer su se svega nekoliko ~asova nakon objavqivawa veridbe rasprodale kopije prstena koji je dobila, ba{ kao i model haqine koju je nosila tog dana. Ni{ta mawe nije zanimqiv ni podatak da u frizerske salone sve ~e{}e dolaze dame koje `ele da imaju frizuru kao Kejt. Planuli su i svi tawiri}i, {oqice i ostale drangulije sa od{tampanim likom budu}ih mladenaca, a razlog ovolike wihove popularnosti {irom sveta (osim zbog toga {to su lepi, pametni, mladi i bogati) verovatno le`i i u tome {to je u dana{we vreme, u kojem toliko poqubqenih `aba nikad ne postanu prin~evi, ne{to nalik bajkama prisutno jo{ samo u reklamama.

Oni koji je poznaju, za Kejt }e re}i da zaista fantasti~na devojka. Lepa je, ima divan osmeh i savr{ene manire i upravo zbog tih wenih kvaliteta nikoga iz okru`ewa dvoje zaqubqenih nije iznenadila ~iwenica da je wihovo prijateqstvo preraslo u qubav. Ova mlada dama poti~e iz dobrostoje}e porodice: otac pilot i majka stjuardesa, danas su milioneri, vlasnici kompanije koja pouze}em isporu~uje robu za proslave. Stoga i ne ~udi podatak da je Kejt tokom odrastawa poha|ala ugledne privatne {kole, a osim {to je s wim bila na istom fakultetu, sa Vilijamom se dru`ila i u ^ileu, gde su oboje godinu dana volontirali na jednom projektu. Kao zrela, zgodna i popularna devojka, ve} tada je plenila pa`wu i udvara~e. Ali ona je, kako i prili~i budu}oj princezi, uvek imala kontrolu nad sobom i weno je pona{awe bilo besprekorno u svakom trenutku. Zajedno sa svojim sada{wim verenikom, Kejt je diplomirala 2005, ali, za razliku od wega koji se odmah bacio na vojnu karijeru, nije uspevala da na|e posao po `eqi i meri. Upravo je u tom periodu i dobila nadimak „Kejti ~ekalica”, jer su je novinari prozivali kako, zapravo, ni{ta drugo i ne radi, ve} samo ~eka da je princ zaprosi. Ali, kako ve} rekosmo, „ko ~eka, do~eka”, te }e woj prvo radno mesto biti – princeza!

Jasna Budimirovi}

OD TRONA DO CELULOIDA Neke od wih slavu su dosegle tek u “Diznijevim” filmovima, a mnoge i daqe ukra{avaju korice istorijskih ~itanki. Pri~e o wihovom `ivotu raspaqivale su ma{tu umetnika, te su i danas glavni likovi brojnih filmova, kwiga, pesama, ~ak i opera. Plava krv oduvek je uzbu|ivala ma{tu stanovnika planete Zemqe.

Pokahontas Upoznali smo je u istoimenoj “Diznijevoj” bajci. Pokahontas, ~ije je pravo ime bilo Matoaka/Amonute, kasnije Rebeka Rolf, bila je }erka poglavice Vahunsunakok/Pouhatan, vo|e

a biste sebi donekle do~arali kako to izgleda kada trenutno najuzbudqivija britanska TV junakiwa zaple{e na podijumu tamo{weg „Plesa sa zvezdama”, zamislite slona kako na potpeticama od 12 centimetara poku{ava razbaciti rumbu. Da ne bude zabune, asocijacija na ’slona u staklari’ nije posledica fizi~kog izgleda En Vidikomb, nekada{we ~lanice britanskog parlamenta, ve} ~iwenice da je ona apsolutno bez dara za pokret i ples, a usput je posva|ana i sa bilo kakvim modnim ukusom! Uostalom,

D

u pro{loj emisiji je uspela (ponovo) da padne preko svog plesnog partnera, elegantnog Antona de Bikea, koji za svoju 63-godi{wu u~enicu ima neverovatno mnogo strpqewa.

Ruku na srce, za to ima i razloga. Jer, ova nezgrapna, trapava, nekoordinisana i zapravo urnebesno sme{na gospo|a u godinama, koja je kod ku}e odavno prozvana Doris Karlof (po Borisu Karlofu, nenadma{nom Franken{tajnu), razlog je {to iz emisije u emisiju ovaj ludi par uporno prolazi daqe. Naprosto, Engleska voli En. U stvari, taman onoliko koliko `iriju ide na `ivce, jer se iz sedmice u sedmicu u emisiji sudaraju wene dve leve noge, toliko je narod obo`ava. I nema veze {to od stru~waka uporno dobija najmawe poena (pro{le subote ona i wen partner osvojili su 13 od mogu}ih 40, a sedmicu pre 12, najmawe u istoriji {oua), i {to je ~aste re~enicama: „En, vi ste poput hemoroida, stalno se vra}ate, i to bolniji nego pro{li put”... jednostavno, sve to nema veze. Velikom Britanijom zavladala je „vidimanija”.

Ko je uop{te En Vidikomb?

Konzervativka i velika vernica od svojih o{trih stavova na kojima je izgradila politi~ku karijeru ne odstupa ni dok ple-

{e. Ne dopu{ta da joj iko i{ta diktira, pa ne samo {to je takva na plesnom podiju nego je ~ak u ugovoru za {ou unela ~lan da ne}e izvoditi pokrete i koreogra-

fije za koje smatra da su preseksi!? A isto vredi i za plesne haqine. I tako, dok ostale takmi~arke, poput prelepe glumice Petsi Kensit ili biv{e ~lanice grupe „Destini ~ajld” Mi{el Vilijams jedva da ne{to imaju na sebi, kod En u obzir dolazi samo duga~ko i pristojno.

„Htela sam imati napismeno da ne moram nositi ne{to {to previ{e otkriva i da ne moram izvoditi pokrete koje smatram neprostojnim ili sugestivnim”, objasnila je En, koju je Anton tokom proba doslovce molio da barem malo mrdne bokovima.

Ali – ne! Na kraju mu nije preostalo ni{ta drugo doli da wene smerne stavove proba da duhovito ukomponuje u koreografiju, pa kad se u `aru salse baci pred wu i razdrqi ko{uqu, ona mu je br`e-boqe zakop~a do grla uz podignuti qutiti prst.

Tek, sada je apsolutno svima jasno da je osma sezona britanskog „Plesa sa zvezdama”, nakon velike krize, ponovo u samom vrhu gledanosti upravo zahvaquju}i „Doris Karlof”. „Kada je {ou po~eo, mislila sam da postoje samo dve mogu}nosti: ili }e me izbaciti ve} prve sedmice jer ple{em grozno, ili }e me zadr`ati kako bi se sprdali. Ali zaista ni u jednom trenutku nisam o~ekivala da }e reakcija publike biti topla. A ~ini mi se da im se zaista svi|amo. Naravno, `ele videti {ta }emo im Anton i ja slede}e prirediti, ali ne iz zle namere”, ispri~ala je En. Bi}e da gledaoci po{tuju wen trud i to {to zaista u`iva u plesu, koliko god u wenom izvo|ewu on izgledao sumanuto!

E. N. L.

glasio nelegitimnim, tra`ila prorokovu glavu na tawiru. Svi veliki slikari renesanse oku{ali su se u oslikavawu Salominog lika, a najpoznatiji je portret koji je uradio Ticijan.

Opevali su je Gistav Flober i @il Masene, Oskar Vajld prikazao je Salomu kao fatalnu `enu u istoimenoj drami, a [traus joj je posvetio i operu.

Anastazija ^etvrta }erka cara Nikolaja Drugog dobila je ime Anastazija (ona koja prekida lanac) kako bi prekinula niz carskih }erki i kako bi Rusija kona~no dobila naslednika. Na `alost, to nije

indijanskog plemenskog saveza Pouhatan iz Virxinije. Za wenu slavu kriv je Xon Smit koji je ispri~ao da ga je Pokahontas sa kojom se sprijateqio, spasila sigurne smrti po{to su ga u nekom sukobu zarobili Indijanci. Romanti~ari su ovoj pri~i dodali qubavnu notu, a politi~ari iskoristili da poka`u dobre namere osvaja~a prema domorocima, dok je Pokahontas napustila rodno tlo i udajom za Engleza, udovca Xona Rolfa, postala simbol su`ivota Indijanaca i Engleza. Iako su imali samo jednog sina, potomci Pokahontas rasuti su svuda po SAD. Me|u poznatijim su prva dama SAD Nensi Regan, dama iz visokog dru{tva Polin de Rot{ild i matemati~ar Persival Lauel.

Satjavati Princeza Satjavati bila je supruga kraqa [antanua i prababa prin~eva Pandave i Kaurave, glavnih likova ~uvene “Mahabharate”. Bila je }erka kraqa Vasua i Adrike, bo`anske ple-

KAKO JE PENZIONISANA BRITANSKA POLITI^ARKA SPASILA „PLES ZA ZVEZDAMA”

„En, vi ste poput hemoroida...”

19

pomoglo Romanovima koje su pripadnici boq{evi~ke tajne policije ubili i zakopali u neobele`enu masovnu grobnicu.

Nepoznato mesto wihovog posledweg kona~i{ta podgrejalo je nade da je neko od carske porodice pre`iveo pokoq, a u celu pri~u ume{ale su se i razne devojke sumwive pro{losti koje su se izdavale za “odbeglu Anastaziju”, u nadi da }e dobiti deo ogromnog bogatstva carske porodice. Najupornija me|u wima bila je Ana Anderson, i tek su DNK dokazi kona~no potvrdili da je cela carska porodica pobijena i ugasili nadu da je legenda o Anastaziji ipak ta~na.

U me|uvremenu, mit o princezi Anastaziji kao jedinoj princezi koja je prevarila smrt u osvit Oktobarske revolucije na{ao je put do srca poklonika zahvaquju}i romanima, filmovima i raznoraznim dokumentarnim ekranizacijama, od kojih “Dizni” – opet nosi {wur.

Sisi Carica Austrije i kraqica Ma|arske, ^e{ke i Hrvatske, kako glasi wena titula, Elizabeta Bavarska u svetu poznata kao Sisi, bila je supruga Franca Jozefa. Postala je poznata sa~ice koju je Bramana pretvorio u ribu. Odgajio ju je ribar koji je uhvatio wenu majku, a posle smrti svog supruga vladala je kraqevstvom dugo i uspe{no.

Pri~i o wenom `ivotu posve}eni su brojni bolivudski filmovi koji inspiraciju crpe iz “Mahabharate”.

Saloma Saloma ili Irodijada, simbol `enske zavodqivosti i povodqivosti, bila je po}erka kraqa Heroda Antipasa (Iroda), ~iji je zavodqivi ples doveo do smrti svetog Jovana Kr-

stiteqa. Prema pri~i, Saloma je plesala pred Herodom i wegovom suprugom Herodijom u ~ast kraqevog ro|endana, a za nagradu je, podstaknuta od majke koja je bila besna jer je Jovan Krstiteq wen brak sa Herodom pro-

po otporu prema strogim pravilima etikecije, a `ivot je posvetila zabavi i putovawima, zanemaruju}i obaveze carice i majke. Opsednuta sopstvenom lepotom, podvrgavala se strogim dijetama koje je danas svrstavaju u prve poznate slu~ajeve anorekti~ne neuroze.

Umrla je na ulicama @eneve, kada joj je anarhista Lui|i Lukeni zario no` u srce. Wen grob u be~koj carskoj grobnici i danas pose}uju mnogi romanti~ari i zaqubqenici u “Malu caricu”. Naravno, pri~u o wenom `ivotu na razne na~ine ispri~ali su scenaristi, kompozitori i romanoposci, a serija romanti~nih filmova u Nema~koj i Austriji proslavila je glavnu protagonistkiwu Romi [najder.

Ivana Vujanov

20

nedeqa28.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

403820 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335.

404061

AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne.

Pozovite. Telefon 021/496-382.

16124

KOPAONIK - izdajem apartmane preko puta „Ma{inca“. Telefon 063/301-975, 063/370-787.

15750 TITEL prevoz - KULA - NOVI SAD organizuje putovawe u Budimpe{tu dana 11 - 12. decembra.

Put, no}ewe, {vedski sto, doru~ak, obilazak Sent Andreje - Vi{egrada, Estergomb, Banlika, Vaci ulice, @erbo poslasti~arnice, sve za 2.000 dinara i 20 eura.

Javiti se na telefone 025/725-059 kod Rade ili 021/505-450, 064/3690221 kod Valike.

15879 ZLATIBOR, izdajem de luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefon 031/511-159, 064/23-71-985, 065/511159-9.

16059

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

15840 PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136.

15393 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305.

15841 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

15875 DAJEM ~asove engleskog jezika, dolazim kod vas. Telefon 063/8600-934.

15966 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no.

Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

15980

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

15809 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

15842 SANITETSKI transport nepokretnih te{ko pokretnih i lica sa invaliditetom, dugogodi{we iskustvo i profesionalna usluga.

Telefon: 063/594-494.

15472 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/21654-24.

16050 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu.

Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

403871

IZDAJEM sobu za jednu devojku sa upotrebom kuhiwe i kupatila.

Liman IV, Narodnog fronta br. 62.

Telefoni: 061/1165-465, 021/63-62512.

15850 IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

15969 IZDAJEM sobu za dve studentkiwe, Liman 3. Telefon 021/2364503.

15987 IZDAJEM name{tenu sobu za dve studentkiwe nepu{a~e, upotreba kuhiwe, kupatila, CG, 150E mese~no, u Radni~koj ulici kod Spensa.

Telefon 021/425-427.

15992

IZDAJEM jednosoban nename{ten stan kod Limanske pijace, 40 m2 III sprat, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 15826 IZDAJEM praznu garsoweru od 27m2. Telefon 064/34-68-936.

15859 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ Ul. \or|a Johana Nik{i}a 6. Telefon 6336-253, 065/55-30-726.

15871 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan 36m2. ul. Janka ^melika 58.

Telefon 063/778-11-23.

15957 IZDAJEM prazan dvosoban stan sa centralnim grejawem u Alma{koj ulici. Telefon 634-16-36.

16077 IZDAJEM garsoweru, luksuzno name{tena, nova, u blizini Sajma - Cankareva, zaposlenoj osobi na minimalno 12 meseci. Cena 150E + depozit. Telefon 064/222-73-63.

16128 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667.

16129 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta.

Telefoni: 021/465-815, 064/20-44-331.

15096 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan sa CG, telefonom i kablovskom u Mi~urinovoj. Telefon: 4778124.

15604 IZDAJEM nename{ten komforan stan na Novom Nasequ, Ul. Stojana Novakovi}a, 52m2 povr{ine. Tel.: 021/651-31-98.

15791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu I kod fakulteta.

Telefon 063/611-044.

15835 IZDAJEMO stan na Trgu Ferenca Fehera 4, 130m2, prizemqe. Mo`e biti poslovni ili stambeni prostor. Telefoni: 021/420-580, 064/1148-414.

15849 NOVO NASEQE jednosoban, prazan, okre~en stan, 40m2 + terasa 6m2, CG, ul. Partizanskih baza, izdajem. Telefon 6360-644 od 16 ~asova.

15888 IZDAJEM garsoweru kod Limenske pijace Grbavica bra~nom paru, 30m2. Telefoni: 6365-116, 063/259-4845.

15910 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, na Limanu IV, nov name{taj komplet. Telefon 021/6313-308. 15961 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Novogradwa, telefon, kablovska, interfon. Blizu Pokrajinske bolnice. Telefon 021/371346.

15971 MAWI name{ten trosoban stan na prvom spratu, sa CG, telefonom, kablovskom, za ozbiqnu porodicu. Cena predlo`eni dogovor. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793.

15988 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6339487, 063/734-9836.

15989 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Soba, kuhiwa, kupatilo, 2+1 krevet, grejawe na gas, poseban ulaz, na Telepu. Telefon 021/503224.

15995 IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovsa, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27-684.

15999 IZDAJEM garsoweru 20M2. Top lokacija SPENS. Super konforna, name{tena, kuhiwa, TV, 2 le`aja, II sprat. Slobodna od 1. 12.

Telefon 063/344-711.

16002

IZDAJEM komforan name{ten troiposoban stan, 90m2 (internet, kablovska, klima, parking, pijanino) II sprat pored Doma zdravqa, Liman IV. Telefon 064/1289594.

16006 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewe. Telefon 063/821-3896.

16008 IZDAJEM 1,5 stan, 1. sprat, 43m2, name{ten, Ul.Radni~ka, 220 e. Telefon 064/124-97-91, 064/150-12-52.

16009 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici, pored Sajma, komplet name{ten, cena po dogovoru.

Telefon 064/147-39-56.

16011 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u blizini Medicinskog fakulteta, 140E+ depozit. Telefoni: 021/451-211, 063/560-087. 16012 IZDAJEM kompletno name{ten stan 37m2, kod Sajma, pored ambulante za dva studenta ili mladom bra~nom paru. Telefoni: 063/8378247, 021/842-048.

16015 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Futo{kom putu, centralno, parket, internet, prizemqe.

Cena 150 evra. Telefoni: 021/6366-882, 064/32-22-122.

16048 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan dvema devojkama kod fakulteta od 1. 12 -2010. Telefoni: 021/621-6207, 064/2655651 od 1517 ~asova.

16049 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Grbavici sa dva le`aja. Telefon 064/400-8039.

16055

IZDAJEM trosoban name{ten stan, centar Petrovaradina, 150e, dobro izolovan, jeftino grejawe, ve{ ma{ina, ADSL, broj le`aja dogovor, Telefon 021/6416-076, 063/8794-136.

16057 IZDAJEM dvosoban stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dve zaposlene osobe na du`e vreme Svetosavska, dogovor.

Telefon 064/495-23-19.

16063 IZDAJEM dvosoban stan 46m2, centar Pavla Papa 7 super komforan sa dvori{tem za auto. Mo`e i 3 studentkiwe. Telefon 064/552-0-856.

16075 IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 063/7653632.

16088 IZDAJEM name{ten stan od 32m2 na Limanu III blizu Merkatora, ima ve{ ma{inu, kablovsku, centralno grejawe. Telefon: 063/499-382.

16099 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Rumena~ka 51, I sprat, lift, terasa, telefon, kablovska.

Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

16140 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u Mi~urinovoj ulici, 33m2, 6. sprat, lift, ve{ ma{ina, dva le`aja, cena 140evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

16141 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 16142

POVOQNO izdajem trosoban stan 81m2 name{ten, visoki parter, Fru{kogorska 41. Telefon 063/52-62-34.

16038 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 16164

IZDAJEM stan, 70m2 u centru Budimpe{te, odmah useqiv. Telefon 063/501-962.

15803 IZDAJEM odli~an trosoban stan, prazan, u centru grada, blizu Keja!

Tel. 063/855-7109, ({ifra:14595), www.solis-nekretnine.com.

403865 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu.

Bul. oslobo|ewa. Terasa i lift, 200 evra mese~no! Tel. 063/7-315135, 021/6624-325, ({ifra: 14543), www.solis-nekretnine.com.

403866 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra:13811), www.solis-nekretnine.com.

403867 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru od 24m2, Ul. ]irpanova.

Cena: 150E. Tel: 021/6618-222.

403849 IZDAJEM, Radni~ka, nov ~etvorosoban stan 126m2, prazan, i eksstra name{ten 90m2 odmah useqivi. Telefon 528-137.

403815 IZDAJEM nov dvoipsoban stan 57m2 kod Socijalnog, lepo name{ten, slobodan od 01. decembra.

Telefon 528-137.

403816 IZDAJEM Branimira ]osi}a name{ten stan 28m2 odmah slobodan, dvojena kuhiwa. Telefon 528137.

403817 IZDAJEM Save Kova~evi}a name{ten stan 42m2 na prvom spratu sobodan od 01. decembra. Telefon 528-137.

403819

BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2. Sve u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20 m front. Novo 276.000 evra. Zamena (630 e/m2). Telefoni: 063/161-2873, 064/596-58-74.

15818 ZLATIBOR - prodajem nove aprtmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

15876 BEOGRAD {iri centar Zvezdara prodajem stan 37+7m2, V/V, bez lifta, CG, podrum, zajedni~ka krovna terasa. Izvaredna lokacija, mir, zelenilo, 54.000 ili zamena za Novi Sad za funkcionalni stan do 50m2, ni`e spratnosti sa liftom i CG. Telefoni: 011/2418006, 064/6679361.

16082 HITNO, povoqno prodajem stanove 50m2 i 117m2 na Tatarskom brdu i stanove od 54m2 i 90m2 na Telepu. Telefon 063/33-23-46.

16071 VRWA^KA BAWA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada, novembarski popust! Tel. 063/527-459, ({ifra: 14310), www.solis-nekretnine.com.

403893 ODLI^AN dupleks, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a!

Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520231, ({ifra: 14711), www.solis-nekretnine.com.

403940 MLADENOVAC - 25. maj, nov jednoiposoban stan od 40m2, useqiv, u prizemqu, cena 31.000 evra. Zamena za Novi Sad! Tel. 063/761-6364, ({ifra: 14040), www.solis-nekretnine.com.

403908

PRODAJE se useqiva garsowera na novoj Detelinari blizu Master centra. Telefon 63-41-521.

15593 PRODAJEM garsoweru u Kraqevi}a Marka, 27m2, II sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon 063/589040.

16053 PRODAJEM garsoweru u Novosadskog sajma, 25m2, I sprat, vlasnik.Telefon 064/12345-00.

16054 NOVE GARSOWERE, ~isti papiri od 27m2 i 30m2 pored sajma direktno od investitora, prodajem.

Useqivo odmah.

Telefoni: 063/8088147, 063/8088147.

16064 DOBRA LOKACIJA potpuno nova useqiva garsowera, tre}i sprat 27.m2 - 31.000 E. Telefon 064/209-78-63.

16095

PRODAJEM ILI

IZDAJEM garsoweru, 26 M , Trg Komenskog br. 6.

2

Telefon:

064/3301213.

TRA@IM cimera u dvosobnom stanu u centru grada. Telefon 021/6614-985.

16024 POTREBNA tre}a cimerka u novoopremqenom komfornom stanu sa zasebnom sobom, na Limanu 4, 80E+ tro{kovi. Telefon 065/67868-75.

15947 POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta.

Telefon 063519533.

16165

KUPUJEM trosoban ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2, Radni~koj ili keju, bez posrednika. Telefon 066/93-11-845. 15742 BEZ POSREDNIKA kupujem dvosoban stan. Kej, centar, Liman.

Telefon 021/422-116.

16010 KUPUJEM ve}i dvosoban ili dvoiposoban, trosoban stan ne prizemqe i posledwi sprat do 75.000 E. Telefon 061-160-83-14.

16097

15861

[IRI CENTAR garsowere 24m2 i 27m2 po 1150e/m2. Mogu}nost povrata PDV-a. Ekstra gradwa. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16100 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru u centru 25m2 - 31.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

16135 PRODAJEM jednosoban name{ten stan u blizini Medicinskog fakulteta. Telefoni: 021/451-211, 063/560-087.

16013 NOV, brzo useqiv 36m2, 5. sprat, lift, terasa, do Zmaj Jovine i Ribqe pijace, lift, CG, telefon, 41.000e. Tel. 063/8088147.

16065 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

16138 NA BULEVARU EVROPA Investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom uredni papiri. Cena 28.000 evra.

Tel. 451-318, 523-193.

404036

OGLASI

DNEVNIK

KOD RIBQE PIJACE u novoj zgradi odmah useqiva prazna garsowera 23m2 terasa, pro{ao tehni~ki prijem. Tel. 451-523, 063/550-387.

404037 U NOVOSADSKOG SAJMA u novoj zgradi garsowera 29m2 na 2. spratu cena 33.000. Tel. 451-318, 060/073-0577.

404038 CENTAR 25m2 ukwi`ena garsowera na II spratu, cena 31000. [ifra 44769. Tel. 060/073-0577, 523193.

404039 GARSOWERA 18m2 kod Zmaj Ogwena Vuka u zgradi staroj 5 godina ukwi`ena 23000 sa stvarima prvi sprat. Tel. 523-193, 060/073-0577.

404040 NOVA DETELINARA, garsowera od 24m2, II sprat, lift, uskoro useqiva, cena sa PDV-om. Tel. 423-208, 528-599.

403946 CENTAR, kod Futo{ke pijace 29m2, garsowera na ~etvrtom spratu 35.900 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

403952 GRBAVICA, garsowera, 27m2, 3. sprat, cg, lift, ukwi`ena, cena 36.000. Tel. 421-185.

403991 GRBAVICA, garsowera, 29m2, 3. sprat, cg, lift, terasa, cena 37.100. Tel. 472-1661.

403992

CENTAR, garsowera kod Dnevnika, 24m2, cena 28.300. Tel. 422-149.

403993 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, garsowera 26m2, 1. sprat, uskoro useqiva, povrat PDV-a. Tel. 422149.

403994 STANICA, garsowera, 24m2, visoko prizemqe, cg, terasa, ptv, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 472-1660.

403995 NOVA, ukwi`ena garsowera u \.

Rajkovi}a, 1. sprat, 34m2, klima, ugradni plakari I kuhiwa, cena 37.100. Tel. 421-185.

403996 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera po ceni 26.300. Tel. 064/2209565.

404012 NOVO NASEQE, ukwi`ena garsowera od 27m2 po ceni 28.850.

Tel. 636-6952.

404013 SAJAM, u blizini Medicinskog fakulteta, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Tel. 6366952.

404014 KOD FUTO[KE PIJACE novija zgrada, 29m2 garsowera, ukwi`ena, ~etvrti sprat. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

403824 USEQIVA garsowera u zgradi 17m2, Nova Detelinara, 3. sprat, grejawe. Cena: 15.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621.

403804 GAJEVA ul. - 29m2 - novija ukwi`ena garsowera, terasa, sa kompletnim name{tajem cena 34.400E - nije fiksno, CG. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 403805 CARA DU[ANA, 24m2 - 1. sprat, terasa, CG, useqivo, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

403806 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

403786 UKWI@ENA garsowera od 20m2, odmah useqiva, 1. sprat, centar, cena - 21.000E. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

403797 GRBAVICA - useqiva garsowera od 24m2, 1. sprat, ukwi`eno, terasa, lift, cena - 32.000E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6621.

403799 BEOGRADSKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, za 33.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403826 PRODAJEM garsoweru pred useqewem od 17m2, Telep. Cena 15.000E. Tel: 066/502-1984, 021/6622-677.

403840 PRODAJEM novu, brzo useqivu garsoweru od 28m2, Grbavica. Cena: 31.800E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222.

403844 HITNO ukwi`ena garsowera u blizini Bulevara oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, 25m2, cena: 27.300. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403852

HITNO nova ukwi`ena garsowera 26m2, lokacija: Ul. Mi~urinova, centralno grejawe, lift, redovan sprat - bez kosina, cena: 30.900E. Tel. 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

403853 GRBAVICA, nova ukwi`ena garsowera, centralno gradsko grejawe, 26m2, cena: 34.800E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

403855 UKWI@ENA, odli~na garsowera od 27m2 kod Socijalnog, odli~na za izdavawe! Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13900), www.solis-nekretnine.com.

403885 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 15m2 na Grbavici ili mewam za ve}i jednoiposoban uz doplatu!

Mo`e i na kredit! Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 14382), www.solis-nekretnine.com.

403886 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 26m2 na prvom spratu, uredni papiri, useqewe do kraja godine. Cena 29.600 evra sa PDVom. Tel. 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 14070), www.solis-nekretnine.com.

403887 GARSOWERA kod Uspenske crkve, 21m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem. Cena 24.000 evra.

Tel. 064/2003-103, ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com.

403888 UKWI@ENA garsowera od 27m2, u centru, sa odvojenom kuhiwom, terasa, cena dogovor! Tel. 063/8557109, 021/427-277, ({ifra: 13930), www.solis-nekretnine.com.

403889 GARSOWERA od 25m2 na prvom spratu, Nova Detelinara, nov i odmah useqiv stan, cena 16.000 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520231, ({ifra: 13352), www.solis-nekretnine.com.

403890 GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, 32m2, drugi sprat, lift, CG, cena 36.000 evra! Tel. 064/449-1270, 021/451-570, ({ifra: 13881), www.solis-nekretnine.com.

403891

PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en... Tel. 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra: 14564), www.solis-nekretnine.com.

403892 JEDNOSOBAN stan kod Sajma.

Odli~an raspored i minimalna ulagawa! Tel. 063/433-738, 021/520231, ({ifra: 10850), www.solis-nekretnine.com.

403894 BULEVAR - jednosoban stan od 29m2 na prvom spratu, cena 34.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 14715), www.solis-nekretnine.com.

403895 LIMAN - 33m2, ukwi`en jednosoban stan, cena 35.700 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 14679), www.solis-nekretnine.com.

403896 PRODAJEM nov neuseqavan stan od 42m2, Ul. Kisa~ka. Cena: 47.600E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

403850

HITNO - nov pred useqewem, jednosoban stan u mansardi, lift, podne povr{ine 48m2, redukovane 40m2, cena sa PDV-om: 27.800 evra.

Tel. 064/823-6600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

403851 PRODAJEM ukwi`en, noviji stan od 32m2 u blizini Futo{ke pijace. Cena: 36.100E. Tel: 064/346-6802, 021/6618-222.

403843 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan od 29m2, Ul. Omladinskog pokreta. Cena: 32.000E. Tel: 064/3466802, 021/6618-222.

403841 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403827 NOVO NASEQE kod robne ku}e, stan ukwi`en 34m2 plus 16m2 soba u potkrovqu, zgrada sa liftom.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

403828 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena: 36.200. Tel. 021/547-779, 064/823-6621.

403798 RADNI^KA ulica - 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa... Cena 36.100 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

403814 UKWI@EN - 33m2 - useqiv, komplet renoviran - PVC stolarija, 1. sprat, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

403810 LIMAN 3, klasi~an 1,0 ukwi`en stan po ceni od 35.700. Tel. 063/516-478.

404015 N. NASEQE, jednosoban, 33m2, cg, 1. sprat, renoviran, useqiv, ukwi`en, cena 32.960. Tel. 4721661.

403997 LIMAN, jednosoban, 30m2, ukwi`en, terasa, lift. Tel. 472-1660.

403998 BULEVAR, jednosoban, 41m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 42.230. Tel. 422-149.

403999 LIMAN, jednosoban, 41m2 + 25m2 terase, renoviran, bez ulagawa, ptv, cena 42.230. Tel. 421-185.

404000 LIMAN IV 33m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv 35.700 ukwi`en, mo`e se preurediti u jednoiposoban. www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

403953

PRODAJEM u {irem centru, mawi jednosoban stan, 27m2, terasa.

Lift. Mo`e na kredit. Pozovite 021/451-318, 523-193.

404041 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvadrat“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

403988 KOD BOLNICE, jednosoban, 33m2, 2. sprat, name{ten, odli~an, ukwi`en, nova gradwa. Tel. 063/566-157.

405287

PRODAJEM 2 dvosobna stana 48, 57m2, Ul. M. Miqanova, 1.sprat, 47, 63m2, Ul. ]irpanova, 1. sprat.

Telefon 062/518-416.

15769 SAJAM, ekstra dvosoban, 63m2, Budu}nost, bez ulagawa, odmah useqiv. Vlasnik. Cena dogovor.

Telefoni: 063/541-504, 021/512651.

15914 PETROVARADIN - nov useqiv stan, 48m2, tre}i sprat, CG, lift, terasa, cena 42.000E. Telefon: 063/585-076.

15997 DVORI[NI dvosoban stan, 45m2, mogu}a nadogradwa, {iri centar, 38000E. Telefon 069/2470565.

16016 DVOSOBAN 55m2, drugu sprat, ukwi`en, vlasnik, preko puta @. stanice, 54.000e, ekstra lokacija.

Telefon 063/518-781.

16069 PRODAJEM STAN, prvi vlasnik, na Novom nasequ. Stan je na 1. spratu, 38m2, cena je 36.000evra.

Telefon 062/194-5568, 062/2359-23.

15986 PRODAJEM jednoiposoban stan na Novoj detelinari, bez agencije.

Telefon 064/33-62-705.

16001 HITNO prodajem nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, 37m2, I sprat, lift, terasa, cena sa pdv. Telefon 063/519-429.

16042 ODMAH useqiv 32m2 sa kompletnim name{tajem, 5. sprat, pored Tozine {kole na Detelinari, vlasni, 28.000e. Telefon 064/1126239.

16068 BLIZINA centra potpuno nov neuseqavan jednoiposoban stan, cena 45000 E mogu} povr}aj PDV. Telefon 069-209-78-63.

16096 JEDNOIPOSOBAN odli~nog rasporeda, cena 39.250 e. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16101

nedeqa28.novembar2010.

CENTAR (STROGI), 45m2 jednoiposoban, odvojeno kuhiwa i trepazrija, dnevni boravak, spava}a soba, useqiv, renoviran, III sprat, lift, novija zgrada, ekstra luksuzan 1150 E. Telefon 064/658-1-384.

16127 PRODAJEM jednoiposoban stan od 38m2 u blizini Sajma. Cena 36.000 za dogovor. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

16136 JEDNOIPOSOBAN, 45m2, drugi sprat, terasa, Nova Detelinara, 46.350E sa PDV- om. Telefon: 064/418-32-23.

16147 KOD SAJMA, jednoiposoban, 30m2, 1. sprat, odli~an, nov, odmah useqiv, cena dogovor. Tel. 063/566-157.

405288 NA SOMBORSKOM BULEVARU mawi jednoiposoban stan 30m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom 36800. [ifra 44244. Tel. 451-318, 523-193.

404042 VOJVODE MI[I]A 37m2, drugi sprat, hitno i povoqno, 31.000.

Tel. 451-318, 523-193.

404043 KEJ!!! Stan od 42m2 na visokom parteru zgodan i za kancelarijski prostor, ukwi`en, useqiv. Pozovite 063/500-213.

404062 BETANIJA!!! Ukwi`en odli~an stan od 38m2 na prvom spratu sa terasom i odvojenom kuhiwom, odli~no stawe. Tel. 063/8680-335, 063/500-213.

404063 TELEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853.

403954 BULEVAR, Slova~ka, 42m2 jednoiposoban, ukwi`en, lepa terasa, dvori{na strana, odmah useqiv.

Tel. 444-107, 633-7853.

403955 NOVA DETELINARA, Cankareva 37m2 ukwi`en jednoiposoban, 44.300, lift, terasa. Tel. 444-107, 633-7853.

403956 CENTAR, 37m2, II sprat, jednoiposoban stan sa odvojenom kuhiwom, hitno, cena 31.000. Tel. 528599, 423-208.

403947

GRBAVICA, Bra}e Ribnikar 44m2, I sprat, noviji jednoiposoban stan, odvojena kuhiwa, terasa, useqivo. Tel. 528-599, 423-208.

403948 JEDNOIPOSOBAN, blizina centra - Podbara, nov, odmah useqiv, I sprat, cena sa PDV-om, 41.500 evra, „Kvadrat“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 403985

JEDNOIPOSOBAN, Liman IV Balzakova, 48m2, III sprat, lift, ukwi`en, odli~an stan. „Kvart“.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

403979 KOD MASTER CENTRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, lift, terasa, 1. sprat, 30m2, cena 37.100. Tel. 421-185.

404001 N. NASEQE, jednoiposoban, 48m2, ukwi`en, lift, terasa, ptv, cena 47.400. Tel. 422-149. 404002 SAJAM, jednoiposoban, 36m2, cg, terasa, nov, povrat PDV-a, brzo useqivo. Tel. 472-1661.

404003 SAJAM, ukwi`en dupleks, jednoiposoban, 40m2, bez kosina, cena 38.100. Tel. 422-149.

404004 NOVO NASEQE, ukwi`en, odmah useqiv stan u zgradi od fasadne cigle od 40m2 po ceni 41.200.

Tel. 063/82-88-377.

404016 CARA DU[ANA, odli~an nov 1,5 stan na II spratu, cena 41.500. Tel. 636-6952.

404017 NOV - jednoiposoban - 35m2 - brzo useqiv, lift, CG, cena sa PDV-om 39.850E. Tel. 021/542-779, 064/8236604.

403811 LIMAN TRI - [ekspirova - klasi~an stan 40m2, ukwi`en, ima terasu za 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

403825 USEQIV - 39m2 - jednoiposoban stan, grejawe, dvori{na strana, perfektan raspored cena 38.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607.

403807

21

JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ.

Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 41.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

403801 JEDNOIPOSOBAN, 35m2 - brzo useqiv, lift, CG, odli~an raspored, mo`e kredit, cena - 39.850E. Tel. 021/542-779, 064/823-6607.

403803 JEDNOIPOSOBAN, 36m2 ukwi`en - mo`e kredit, terasa, lift, CG, nova zgrada, cena 44.400E. Tel. 021/542-779, 064/8236606.

403790 UKWI@EN - 40m2 - odmah useqiv, jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena 43.300E. Tel. 021/6614-200, 064/8236608.

403791 JEDNOIPOSOBAN - Grbavica 1. sprat, terasa, lift, CG, brzo useqiv, cena sa PDV-om - 47.600E. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

403793 JEDNOIPOSOBAN, 34m2 - 4. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om - 31.500E. Tel. 021/6614200, 064/823-6608.

403794 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefon 528-137.

403829

NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno... Telefoni: 528-137, 661-2262.

403831 PRODAJEM nov, brzo useqiv jednoiposoban stan od 26m2 na Telepu. Cena 26.800E. Tel: 065/2769594, 021/6622-677.

403845 JEDNOIPOSOBAN mawi stan u centru kod Futo{ke pijace, nova zgrada, cena: 32.950. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403854 LIMAN ukwi`en jednoiposoban stan, redovan sprat bez kosina u dobrom stawu, cena: 35.000. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

403856 JEDNOIPOSOBAN nov ukwi`en i odmah useqiv stan na Novoj Detelinari, prvi sprat, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena: 40.200. Tel. 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

403857

PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Somborski bulevar, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Tel. 064/134-0459, 021/451570, ({ifra: 13105), www.solis-nekretnine.com.

403897 [IRI CENTAR - jednoiposoban stan od 35m2, nov, useqiv, dodatno opreman. Cena 40.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com.

403898 JEDNOIPOSOBAN stan od 30m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, bez kosina, useqiv u januaru. Odli~na gradwa i oprema, cena 36.800 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14313), www.solis-nekretnine.com.

403899 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

403900 ODLI^AN, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 na Somborskom bulevaru, cena 43.300 evra! Tel. 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 14428), www.solis-nekretnine.com.

403901 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, brzo useqiv, sa povratom PDV-a! 36m2 po ceni od 44.000 evra! Tel. 064/157-1297, 021/427-277, ({ifra: 14554), www.solis-nekretnine.com.

403903

22

nedeqa28.novembar2010.

DVOSTRANO orjentisan stan, dvosoban po strukturi, u odli~nom stawu! Detelinara. Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:14629), www.solis-nekretnine.com.

403909

KLASI^AN dvosoban, ukwi`en stan od 52m2 na ~etvrtom spratu, kod @elezni~ke stanice! Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14636), www.solis-nekretnine.com.

403910 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik.

Tel. 063/7726-845, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com.

403904 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Tel. 065/2019-011, 021/427277, ({ifra:13844), www.solis-nekretnine.com.

403905 UL. BRA]E KRKQU[, ~etvrti sprat bez lifta, bez terase, ali odli~an dvosoban i ukwi`en stan od 54m2, cena 39.000 evra! Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:14301), www.solis-nekretnine.com.

403906 PODBARA - nov dvosoban stan od 53m2 u prizemqu, prodajem ili mewam za sli~an na Limanima. Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:12783), www.solis-nekretnine.com.

403912 PRODAJEM nov, dvosoban stan od 50m2 sa ara`om, kompletno opremqen na Novoj Detelinari, odli~an!

Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 14212), www.solis-nekretnine.com.

403913 BUL. JA[E TOMI]A, komplet renoviran stan, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve prostrane sobe, sve iz hodnika, terasa, dvori{no orjentisan, 52m2, cena 58.700 evra. Tel. 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:14631), www.solis-nekretnine.com.

403914

RENOVIRAN, odli~an dvosoban stan na Detelinari, 43m2, hitna prodaja, cena 39.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14681), www.solis-nekretnine.com.

403915 HITNO - odmah useqiv dvosoban stan na prvom spratu, 65m2 za 63.600 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 10267), www.solis-nekretnine.com.

403916 HITNO - ukwi`en dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, redovan sprat - nije posledwi, terasa, lift, 56m2, cena: 49.450. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

403859 GRBAVICA - nov dvosoban stan, 43m2, prvi sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om: 52.850. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403860 GRBAVICA - dvosoban ukwi`en stan u blizini Ul. cara Du{ana, drugi sprat, terasa, u odli~nom stawu, 63m2, cena: 56.050. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

403861 GRBAVICA nov dvosoban stan, 58m2, redovan sprat, terasa, lift, ukwi`ena zgrada, cena: 61.800E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403862 PRODAJEM ukwi`en nov, dvosoban stan od 48m2, Ul. Gogoqeva.

Cena: 44.300E. Tel: 021/6618-222.

403839

OGLASI

PRODAJEM nov, neuseqavan odli~an dvosoban stan od 52m2 prvi sprat, Telep. Cena: 53.600E. Tel: 064/197-2102, 021/6622-677.

403848 PRODAJEM nov, luks, useqiv, dvosoban stan od 45m2 na Bul. oslobo|ewa, gradio „Aleksandar“. Cena 1380 E/m2. Tel: 066/5021984, 021/6618-222.

403842 GAGARINOVA dvosoban stan ukwi`en na prvom spratu, klasi~na gradwa za 46.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403832 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403833 LIPOV GAJ dvosoban stan 60m2 odli~an raspored, ukwi`en, ima terasu. Telefon 063/811-7331.

403834 LIMAN novija zgrada zidala Budu}nost dvosoban stan 54m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403830 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

403787 DVOSOBAN, 53m2 - ukwi`en useqiv stan, dvosoban, terasa, CG, cena - 43.800E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6610.

403802 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an odmah useqiv stan od 50m2 cena 52.000. Tel. 636-8429.

404019 LIMAN, odli~an renoviran klasi~an ukwi`en 2,0 stan 56m2 cena 58.750. Tel. 636-6952.

404020 NOVO NASEQE, kod robne ku}e sre|en 2,0 stan od 48m2 na V spratu sa liftom, cena 49.500. Tel. 636-6952.

404021 NOVA DETELINARA, zgrada “Budu}nosti”, nov stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2. Tel. 6368429.

404022 CARA DU[ANA, noviji 2,0 ukwi`en stan od 47m2. Tel. 6366952.

404023 LIMAN 3, dvosoban, 64m2, 3. sprat, terasa, ukwi`en, kuhiwa odvojena, cena 63.860. Tel. 421-185.

404005 DETELINARA, dvosoban, 48m2, 2. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 38.110. Tel. 422-149.

404006 LIMAN 1, dvosoban, 56m2, 2. sprat, ukwi`en, terasa, cena 63.450. Tel. 472-1661.

404007

RENOVIRAN dvosoban 43m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, III sprat, bez ulagawa, hitno! 40.000.

Tel. 063/517-846.

403942 LIMAN II 58m2, dvosoban, peti sprat, lift, dve terase, dva sanitarna ~vora 65.000 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853.

403957 SAVE KOVA^EVI]A 58m2, prvi sprat, dva sanitarna ~vora, dve terase, renoviran 56.000 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853.

403958 BULEVAR OSLOBO\EWA 64m2, dvosoban, dva sanitrna ~vora, dve terase, lift, prvi sprat 69.000 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853.

403959 GRBAVICA!!! Danila Ki{a dvosoban, odli~an u zgradi sa liftom, odmah useqiv, ukwi`en 52m2.

Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

404064

DVOSOBAN, Liman II, 61m2, odli~an raspored, ukwi`en, odmah useqiv stan, cena: 62.800 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/18938-87.

403976 DVOSOBAN, Grbavica - Qermontova, 54m2, II sprat bez lifta, odli~an stan bez ulagawa, parking, zelenilo, mir, po~etna cena: 52.500 evra. „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

403977 DVOSOBAN, Novo naseqe - [onsi, 55m2, II sprat, lift, crvena fasadna cigla, ukwi`en, cena: 57.680 evra. „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

403978

NA GRBAVICI 43m2, III sprat, kod Medicinske {kole, 48.400. [ifra - 44593. Telefoni: 523-193, 451-318.

404048 NA BULEVARU OSLOBO\EWA klasi~an dvosoban stan, 51m2, prvi sprat kod Lovotursa, cena 49.500. Tel. 451-318, 066/923-0909.

404049 KLASI^AN dvosoban stan 56 m2 kod SUP-a, IV sprat, lift, dobar raspored. Tel. 6624-218.

404073 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14334), www.solis-nekretnine.com.

403907 JEDNOIPOSOBAN stan u izgradwi, sa PDV-om, 80% zavr{en, useqewe u februaru, 43m2 na tre}em spratu, lift, terase, mogu}nost kredita. Cena 46.350 evra!

Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 14374), www.solis-nekretnine.com.

403902

DVOSOBAN, Liman I, 60m2, crvena fasadna cigla, i dvosoban Liman II, 65m2, II sprat, ukwi`en bez ulagawa, „Kvadrat“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

403986 PARISKE KOMUNE, hitno dvosoban stan od 58m2 IV sprat, odvojena kuhiwa, terasa, gara`a, ukwi`en, odmah useqiv, cena 55.000.

Tel.423-208, 528-599.

403949 NOVIJI dvosoban 52m2, centar, Temerinska, III sprat, odvojena kuhiwa, dvori{no orijentisan, useqiv, ukwi`en, 49.500. Tel. 063/517-846.

403941

LIMAN III!!! Dvosoban stan od 57m2 u zgradi sa liftom, odmah useqiv, dvostran po ekstra ceni od 57000E. Telefon 063/8680-335.

404065 LIMAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan na tre}em spratu, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih. Telefon 063/8680-335.

404066 U SLOVA^KOJ ULICI 46m2, dvosoban, u zgradi iz 2003, terasa, ukwi`en, 48.000. Hitno. Tel. 523193, 060/073-0577.

404044 PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44300 evra. I sprat. Tel. 021/451-318, 065/444-3455. [ifra - 43926.

404045 PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 45m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en.

Cena 52.000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra - 43848.

404046 KLASI^AN dvosoban stan na Limanu, 60m2, mo`e biti dvoiposoban. Povoqno. [ifra - 44725.

Tel. 451-318, 523-193.

404047

DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, kod hotela „Aleksandar“, novije, dvori{na strana, terasa, cena 64.750E. Telefon 064/24-66-206.

16161 DVOIPOSOBAN 72m2, ukwi`en, Maksima Gorkog, 3 sprat, lift, odmah useqiv, kod SPENSa, 1250E/m2 - dogovor. Telefon 064/24-66-206.

16162

GRBAVICA, dvoiposoban stan, 61, 5m2, Ulica Do`a \er|a, 1250E/m2, nova gradwa, useqiv odmah, parking. Prodajem hitno! Telefon 066/912-8061.

15946 PRODAJEM dvoiposoban stan, 75m2 na drugom spratu u Turgewevoj ulici, cena: 1150e/m2. Telefon 064/454-6842.

16090 PRODAJEM trosoban stan 81m2, visoki parter, Fru{kogorska 41.

Telefon 063/52-62-34.

16040 JANKA ^MELIKA 22, novo, ekstra stawe, 86m2, 3 sprat, vlasnik, dvostrano orjentisan. 87.000e. Telefon 063/8088147.

16066 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500e. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16102 NOVO NASEQE, 70 m2, Ulica Seqa~kih buna, lep raspored, ukwi`en, povoqno. Tel. 6624-218 .

404074 LIMAN II, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2, povoqno. Tel. 6624-218.

404076 PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213.

404067 VOJVODE STEPE!!! Prizemqe sa dve ba{tice od 63m2 u neposrednoj blizini {kole!!! Pozovite!!! Tel. 063/8680-335.

404068 CARA DU[ANA!!! Dvoiposoban stan, nov, u lepoj zgradi, brzo useqiv od 56m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

404069

U CARA DU[ANA dvoiposoban stan, 65m2, kuhiwa odvojena + gara`a i parking mesto. [ifra 43130. Tel. 523-193, 063/550-387.

404051 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853.

403960 LIMAN, dvoiposoban, 60m2, cg, lift, terasa, ptv, ukwi`en, cena 66.950. Tel. 421-185.

404008 TELEP, prodajem nov brzo useqiv mawi 2,5 stan po ceni od 38.100.

Tel. 636-8429.

404024 DVOIPOSOBAN, 65m2 - 3. sprat, terasa, lift, CG, useqivo za Novu godinu, cena sa PDV-om 64.000E. Tel. 021/542-779, 064/823-6607.

403796 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en.

Telefoni: 421437,063/534-505.

403788 GRBAVICA 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, cena - 59.800E. Tel. 021/424-963, 064/823-6608.

403808 DVOIPOSOBAN lepo preure|en od dvosobnog, ukwi`en, 51m2, cena: 46.350. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403858 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Tel. 063/7726845, 021/451-570, ({ifra:14089), www.solis-nekretnine.com.

403917 DVOIPOSOBAN stan na Grbavici, nov, ukwi`en, neuseqavan dupleks od 71m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 62.500 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 12683), www.solis-nekretnine.com.

403918 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:14584), www.solis-nekretnine.com.

403919

DNEVNIK

TELEP - dvoiposoban stan, useqiv do kraja godine, 47m2 na drugom spratu, cena 38.700 evra, sve iz hodnika, kuhiwa odvojena, terasa.

Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 14025), www.solis-nekretnine.com.

403920 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com.

403921 HITNO prodajem stan 71m2, Somborska ulica, 30m2 + terasa, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, SAMO 62.000 evra! Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 14651), www.solis-nekretnine.com.

403911 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra: 14366), www.solis-nekretnine.com.

403923 PRODAJEM nov trosoban stan na prvom spratu „Zoned“ gradwa, Novi Bulevar, 64m2, odli~an raspored, cena 82.400 evra. Tel. 063/7315-135, 021/520-231, ({ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com.

403924 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, 62m2 na prvom spratu, cena 82.400 evra, a u ceni je i gara`a!!! Tel. 065/2019-013, 021/427277, ({ifra: 13695), www.solis-nekretnine.com.

403925 UKWI@EN trosoban stan bez ulagawa! U ceni kuhiwa po meri i ugradni plakar. Za vi{e informacija pozovite... Tel. 063/433738, 021/427-277, ({ifra: 14660), www.solis-nekretnine.com.

403926 PRODAJEM trosoban stan na Grbavici, u novijoj zgradi, na prvom spratu, lepo odr`avan, ukwi`en...

Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 14660), www.solis-nekretnine.com.

403927 ODLI^AN renoviran salonac u Vase Staji}a, odvojena kuhiwa, tri sobe, sve iz hodnika, 75m2 na drugom spratu, cena 101.000 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 19940), www.solis-nekretnine.com.

403928 PODBARA - trosoban odmah useqiv stan, 75m2, centralno grejawe, zgrada stara 7 godina, lift, cena: 65.000. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

403863 LIMAN trosoban stan 80m2, ukwi`en, useqiv, zgrada sa liftom, za 77.300 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

403836 PRODAJEM nov, useqiv trosoban stan od 54m2, Ul. Novosadskog sajma. Cena: 55.600E. Tel: 064/9354559, 021/6618-222.

403846

PRODAJEM nov, neuseqavan trosoban stan od 80m2 na Novom bulevaru. Cena: 72.500E. Tel. 064/1972102, 021/6618-222.

403847 TROSOBAN, 61m2 - brzo useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena sa PDV-om 56.000E. Tel. 021/6614200, 064/823-6608.

403792 MAKSIMA GORKOG, 74m2 - 1. sprat, trosoban - luks - renoviran, ukwi`en, terasa, CG, cena 91.500E. Tel. 021/6614-200, 064/8236606.

403800 KEJ, ukwi`en 3,0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Tel. 636-6952.

404025 GRBAVICA, odli~an, nov, ukwi`en 3,0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Tel. 636-8429.

404026 @. STANICA, klasi~an ukwi`en 3,0 stan na II spratu, 74m2 po ceni od 70.100. Tel. 636-6952.

404027 CENTAR, trosoban, 57m2, sve iz hodnika, pla}ene komunalije, povrat PDV-a. Tel. 472-1660.

404009 LIMAN 2, trosoban, 73m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 82.400. Tel. 421-185.

404010 NOVO NASEQE 78m2, trosoban, Partizanskih baza, dva lifta, ukwi`en 74.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

403961

BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, trosoban stan 84m2, samo dva stana na spratu, dva kupatila, dve terase, lift. Tel. 423-208, 528-599.

403950 TROSOBAN, Liman II, odli~an stan na II spratu, lift, ukwi`en i trosoban Liman II, 92m2, novija zgrada,odli~an stan, bez ulagawa „Kvadrat“. Tel. 021/450-417; 063128-97-97.

403987

NOVOSADSKOG SAJMA 83m2, trosoban, generalno renoviran, dva sanitarna ~vora 85.500. www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444107, 633-7853.

403963 CENTAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

403964 BEOGRADSKI KEJ 72m2, trosoban, 65.000. Tel. 444-107, 633-7853.

403965 NA NOVOM NASEQU kod stara~kog doma, 70m2, prvi sprat, cena 67.000. Tel. 451-318, 523-193.

404052 NA BEOGRADSKOM KEJU, 72m2, trosoban stan, ukwi`en, lift, terasa, 67.000. Hitno. Tel. 451-318, 523-193.

404053 U MAKSIMA GORKOG, 70m2, na drugom spratu, deqiv na dva stana, po ekstra povoqnoj ceni od 82.400.

Tel. 451-318, 523-193.

404054

TROSOBAN stan u Gagarinovoj ulici, 70m2, terasa, u dobrom stawu, 58.000. Tel. 523-193, 060/0730577.

404055 U PAP PAVLA u novoj ukwi`enoj zgradi, 88m2, prvi sprat, sa gara`om od 27m2. Hitno. Tel. 451318, 523-193.

404056 INVESTITOR prodaje trosoban stan, 70m2, u L. Kosti}a - centar.

IV sprat. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe.

Mo`e i subvencija. Tel. 021/451318, 523-193.

404050 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 58.270, sa povratom pdv-a. Tel. 063/566-157.

405286 NOV trosoban dupleks, 70m2, kod Sajma, 5. sprat sa liftom, Haxi Ruvimova, hitno! 64.000. Tel. 063/517-846.

403943 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra. Tel. 063/761-63-64, ({ifra: 14314), www.solis-nekretnine.com.

403922

NOV ~etvorosoban stan 81m2 dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam. Telefon 063/537-446.

15566 LIMAN IV, 130m2, renoviran, odli~an, cena 130.000evra, vlasnik.

Telefon 063/7757-617, 063/213-246.

15697 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333177, 065/3333-188.

16103 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, ekstra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16104 CENTAR (strogi) 164m2 III sprat, lift, KTV, 5 soba, 3 toaleta, velika terasa, odvojena kuhiwa, ne{to posebno, ekstra luksuzan sa gara`om u sklopu zrade, 1100E/m2.

Telefon 064/658-1-384.

16126 PRODAJEM stan 85m2 kod Sajma i gara`u. Telefon: 063/1223512.

16132 DVA troiposobna luks stana 160m2 i 140m2, mogu}nost spajawa, Lipov gaj, ukwi`eni, useqivi, dve gara`e - povoqno. Telefon: 064/11-43-730.

16146

OGLASI

DNEVNIK

KOD DUNAVSKOG PARKA!!!

U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu, sa prostranom kuhiwom, salonac.

Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

404070 TROIPOSOBAN 75m2, Liman IV, Narodnog fronta, VI sprat, useqiv, ukwizen, dve terase, dve ostave, 75.000. Tel. 063/517-846.

403944 LIMAN IV 81m2 u funkciji troiposobnog, lift, terasa 75.000.

Tel. 444-107, 633-7853.

403962 GRBAVICA u kod Bulevara odli~an, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu po ceni od 101.000. Tel. 060/750-55-70.

404028

NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3,5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Tel. 636-6952.

404029 HITNO!!!! 65m2 - troiposoban Kosan~i} Ivana, 4. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en - mo`e kredit, odmah useqiv, cena - 64.000E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604.

403795 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 98.900.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

403837 NA GRBAVICI, Ul. Vojvo|anska, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Tel. 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 19671), www.solis-nekretnine.com.

403929 LEP, ukwi`en troiposoban stan od 80m2, na Limanu IV! Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:14645), www.solis-nekretnine.com.

403931 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Tel. 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com.

403935 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana.

Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Tel. 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 14092), www.solis-nekretnine.com.

403936

GRBAVICA - noviji ~etvorosoban stan od 122m2 sa gara`om od 16m2, izuzetna ponuda, cena 139.000. evra. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra: 14694), www.solis-nekretnine.com.

403937 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman!

Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

403932 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja, cena 110.000 evra! Tel. 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra:12712), www.solis-nekretnine.com.

403933 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com.

403934

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528-137.

403835 CENTAR, odli~an salonski ~etvorosoban stan na I spratu, cena 129.000. Tel. 636-8429.

404030

CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na I spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377.

404031 CENTAR, u ekskluzivnoj zgradi prodajem luksuzan 4,0 stan od 107m2. Tel. 064/220-9565.

404032 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa!

Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

403939 HAXI RUVIMOVA 83m2, ~etvorosoban dupleks, ukwi`en 75.000. Tel. 444-107, 633-7853.

403966 ^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, bez ulagawa. „Kvart“. Tel. 021/450 -417; 063/128-97-97.

403970 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

404071 U CARA DU[ANA, 90m2, ~etvorosoban, ukwi`en stan, lift, terasa, bez ulagawa, dvostran, cena 97.000. Tel. 451-318, 523-193.

404057 NA LIMANU IV, 130m2, petosoban, komplet sre|en, na IV spratu, lift, ukwi`eno, tri terase, dva kupatila, 134.000. Tel. 451318, 523-193.

404058 NOV ~etvorosoban 90m2, Sajam, Branka Baji}a, III sprat, dupleks, dva kupatila, ostaje deo name{taja, 72.000. Tel. 063/517846.

403945 LIPOV GAJ ~etvorosoban dupleks stan bez kosina na prvom spratu, ukwi`en, odli~an. Telefon 063/811-7331.

403838 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14225), www.solis-nekretnine.com.

403930 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

403938

PRODAJEM ku}u bez posrednika u ulici Ru`in gaj 26, Novi Sad 95/46/560m2. Telefon 6392021, cena po dogovoru.

14419 SR. KARLOVCI, plac 55m2, ku}a 150+45m2 ukwi`eno, gas, telefon, internet, odmah useqivo 76.000e. Telefon 064/1126239.

16067 KU]A, blizu N. naseqa 260/480m2 cena 56.650 E. Hitno !

Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16108 LUKS ku}a, Lipov gaj, 300m2, dve stambene jedinice, ukwi`en, dve gara`e, odmah useqiva, veoma povoqno. Telefon: 064/11-43-730.

16144 KU]A na samom izlazu iz Novog Sada, kod Gras-a, 360m2, plac 960m2, ukwi`ena, centralno grejawe, veoma povoqno. Telefon: 064/418-32-23.

16145 IZDAJEM ku}u od 100m2 bez gazde, prazna, Novi Sad, Bo`e Kuzmanovi}a 43. Telefon 458-648.

16019 ZLATIBOR - 140m2, P + PK, ukwi`ena, useqiva, centralno grejawe, asvalt, telefon, voda, struja, 80000E ili mewam za Novi Sad. Telefon: 063/152-052-1.

15996 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066.

15535

KU]A i plac, 7 ari, Stari Ledinci, Sime [olaje 16. Telefon 886-628.

15810 VIKEND ku}a 90/1500m2 ekstra, ukwi`ena, name{tena, sva infrastruktura, blizina Dunava 300m, vo}wak, vlasnik. Cena dogovor. Mo`e zamena. Telefon 064/256-4716, Bano{tor.

15839 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem.

Telefon 021/504-629.

15968 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

16137 PRODAJEM dva jutra zemqe na putu Novi Sad - Rumenka.Industrijska zona. Mo`e i zamena za stanove ili poslovni prostor.

Telefon 062/962-0-349.

15741 PRODAJEM plac od 1200m2 na periferiji Rumenke prema Novom Sadu. Telefon: 064/244-7252.

15801 BUKOVAC - gra|evinsko zemqi{te. Telefon: 021/445-010 i 021/825-201.

15857 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

16105 PRODAJEM gra|evinski plac 1000m2 u Sadovima. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188.

16106 PRODAJEM zemqu na Banstolu 2 hektara blizu puta 12.000 E, 5 jutara u Karlovcima tvrd put vikendicu u ^ortanovcima.Telefon 065/543-6731.

16076 PETROVARADIN - placevi 500-5.000m2. Ku}e za ru{ewe od 45.000evra - 145.000 evra. Telefon 063/152-052-1.

15993 PETROVARADIN plac 2.000m2 sa pogledom na Dunav, cena 12 evra/m2. Telefon 063/585076.

15994 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

16133

PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408.

16000 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527459, www.solis-nekretnine.com.

403868 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra:30616), www.solis-nekretnine.com.

403881 TELEP - ukwi`ena ku}a od 360m2 na placu od 600m2! Novije gradwe, lepo arhitektonski re{ena. Cena 260.000 evra. Tel. 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra: 30914), www.solis-nekretnine.com.

403882 PRODAJEM odli~nu ku}u kod auto ku}e „Petrovi}“, 150m2, gara`a, podrum, eta`no na gas, super stawe! Kompletno renovirana, prelepa! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com.

403883 TELEP kod Minakve odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Telefon 063/538-166.

403823

KU]A u blizini Novog bulevara, plac 680m2, ku}a 120 m2, ukwi`ena, mo`e zamena za mawi stan plus nadoplata, cena 135.000 evra, „Kvadrat“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

403984 KU]A, Ba~ka ulica, 150m2, ukwi`ena, 400m2 plac, front 15m, ku}a u odli~nom stawu, gradsko grejawe. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

403981 PETROVARADIN - ku}a na glavnom putu - 240m2 stambeno (4soban stan, podrum, gara`a, kotlarnica), plac 1200 (18h67m), ukwi`ena, odmah useqiva. Cena: 130.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

403812 TATARSKO BRDO odmah useqiva ku}a, 186 m2, kvalitetno gra|ena - sendvi~ zid, cena: 142.000.

Tel. 063/505-027.

403864 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com.

403879 KU]A Sr. Kamenica, blizina centra, 190/530 m2, odli~na odmah useqiva ku}a. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

403968 NA LIPOVOM GAJU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 155.000.

Tel. 523-193, 451-318.

404035 LIPOV GAJ petosobna ukwi`ena ku}a sa samostalnim dvori{tem, ima gara`u, useqiva. Telefon 063/811-7331.

403822 ^ARDAK, ukwi`ena ku}a 100 m2/1000m2, ~etvorosobna. Tel. 6624-218.

404077 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

403821 BOCKE - ku}a - prizemqe+sprat+potkrovqe 240m2, plac 813m2, ukwi`ena, kvalitetno gra|ena, eta`no grejawe. Cena: 67.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604.

403809 KU]A u Bockama - Sr. Kamenica, 70m2 - stambeno, plac 2.000m2 - kvadrati~an, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena! Cena: 80.000 evra - mo`e dogovor. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

403813 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

403880 ^EREVI] - vikend naseqe, ku}a od 70m2, plac 3.200m2, cena 30.000 evra. Tel. 063/7-61-63-64, 021/520231, ({ifra: 30937), www.solis-nekretnine.com.

403884 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete.

Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

403872 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103,({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com.

403873

nedeqa28.novembar2010.

GRA\EVINSKA PARCELA sa ukwi`enim objektom, povr{ina placa 600m2, dozvoqena gradwa Pr+1+Pk. Pla}awe novcem i kvadratima... Tel. 064/2003103,({ifra: 30909), www.solis-nekretnine.com.

403875 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Tel. 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com.

403876 ATRAKTIVNA gra|evinska parcela na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica“, povr{ina 12.700m2, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Tel. 064/2003-103,({ifra:70310), www.solis-nekretnine.com.

403877 PLAC, Mi{eluk 3, 2872m2 130.000 evra, i plac - Arsin do, 22.700m2, sa pogledom na Novi Sad i Dunav - 95.000 evra, mogu} svaki dogovor. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87.

403969 GRA\EVINSKI plac, Sr. Kamenica-Bocke, 985m2 i gra|evinski plac Sr. Kamenica-Novo Selo 1008m2. Tel. 021/450 417, 063/128-97-97.

403989 PLAC, Mornarska - Liman V, Telep, 1500m2, front 31m, izgra|enost 30% + 10%, p + 2 +pk, povoqno, informacije u agenciji „Kvart“.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

403982 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Tel. 065/2019-010, ({ifra: 70279), www.solis-nekretnine.com.

403874

IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni.

Telefon 061/633-99-87.

15855 IZDAJEM u centru poslovni prostor za 220E, 3 kancelarije ~ajna kuhiwa, telefoni, grejawe, klima, 2 parking prostora. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944.

15970 AUTO PLAC ili stovari{te povr{ine 1000m2 sa parkingom od 350m2 na atraktivnoj lokaciji izdaje. Telefon 063/522-948.

16073 IZDAJEM lokal 85m2 Bulevar oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene. Telefon 063/505257.

16085 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor.

Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

16094 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, tri odvojene celine, izlog do ulice, cena 41.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

16139 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000 m2 parcele.

Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

403878 IZDAJEM kod Ribqe pijace, uli~ni deo, 30m2, idealno za kancelariju, poslovni prostor, radionicu i sli~no za 100 evra. Telefon 528-137.

403818 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 422-439 ili 063/534-505.

403789

23

LOKAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 sa jo{ 176m2 magacinskog prostora i dve gara`e u suterenu. Cena 280.000 evra. Mo`e i izdavawe! Tel. 064/2003-103 ({ifra: 80250), www.solis-nekretnine.com.

403869 LOKAL - preko puta fakulteta 82m2 na uglu! Za sve informacija pozovite... Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 80209), www.solis-nekretnine.com.

403870 ULI^NI lokal 40m2 portal cena 26000. Tel. 523-193, 066/9230909.

404033 U LAZE KOSTI]A 17m2 lokal pogodan za advokatsku kancelariju, blizina Suda. Tel. 451-318, 060/075-3782.

404034

IZDAJEM zidanu gara`u 15, 5m2, kod Ribqe pijace, Ulica Stevana Milovanova. Telefoni: 021/461-078, 060/461-0788.

15985 IZDAJEM GARA@U od 13m2 u ulici Vase Staji}a. Telefon 064/282-6441.

14830 PRODAJEM dve gara`e u Novom Sadu. Telefon: 064/375-1541.

15856 PRODAJEM gara`u 21m2, u Ulici Kraqevi}a Marka. Telefon 064/157-03-04.

15930 GARA@A na Beogradskom keju 13m2. Tel. 6624-218.

404072

AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am.

Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

13731 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno odmah. Telefon 064/337-7695, 021/824-611.

13779 KUPUJEMO AUTOMOBILE, novije i starije mogu i havarisana i neispravna. Dolazak procena isplata odmah. Telefon 021/824-885, 064/150-1200.

14817 OTKUP havarisanih vozila do 20 godina starosti realna procena, dolazak i isplata odmah. Telefon: 064/846-88-70.

15473 JUGO KORAL IN 2008. god. pre{ao 11.600km. Telefon 060/53-53333.

16021

STOLARSKE tezge polovne, puca~, ~eli~ni ekseri i municija za zid. Telefon 062/852-3606.

15949 TRAKTOR torpedo TD45, prvi vlasnik, kabina, hidraulik, sve original, 3.300e + {pediter. Telefon 062/779880.

16032

PRODAJEM za drvoprera|iva~e furnir mahagoni, {elak indeijan. Telefon 062/852-3606.

15950

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 069/574-1622.

15984

24

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa28.novembar2010.

Posledwi an|elu

pozdrav

na{em

S po{tovawem na{eg {ogora

DNEVNIK

ispra}amo

Milorada Bogdanova KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

16098 KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, regale, ugaone garniture, trpezarije, isplata odmah, Mirko. Telefon: 451-032, 063/8-626542.

16134

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno.

Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23.Telefon: 021/421452, 064/131-2135.

15424 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove i popravke krovova ako curi. Dugogodi{we iskustvo. Telefon: 6434-313 i 064/1571-404.

15853 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15887

KERAMI^AR - postavqawe kerami~kih plo~ica i laminata.

Martin. Telefoni: 64-13-911, 062/853-49-48.

15932 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

15959 OTAC i sin vr{imo sve molersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791-615, 064/0765-195.

16060 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

16131 CEVI - limovi, rolovani pocinkovani lim, uslu`no rolovawe po tabli 80 din. Telefoni: 021/836-893, 063/592-984.

16174

PIANINO Petrof o~uvan. Telefon: 062519518.

16107

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke i o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

15674

PRODAJEM malokalibarski pi{toq „valter“. Telefon 876066.

16027

KU]NA nega bolesnih, hendikepiranih, dece, starih, medicinske, gerento, kurirske usluge, {etwa bolesnika, odr`avawe ku}ne higijene, kuvawe, nabavka potrep{tina. Telefon: 021/400-148.

16123 DUBAJI: potrebni elektromehani~ari klima ure|aja, kuvari, konobarice sa znawem engleskog jezika. Gr~ka- konobarice.

Evropa: medicinske seste, bebisiterke. Telefon 021/400-148, 021/522-999.

16125 UMETNI^KA radionica tra`i stolara za rad u masivu (proizvodwa name{taja). Po`eqno mla|i. Telefon 064/2825888.

15898

KUPUJEM tepihe, Sony televizore sa la{om slikom, neispravnim ekranima, sve tipove televizora, {porete, fri`idere, ve{ ma{ine, ispravno, neispravno, Telefon 063/7288-587.

15962 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15877 PRODAJEM praznu burad od lo` uqa od 200 litara. Telefon 021/504-629.

15967 KUPUJEM slike poznatih doma}ih slikara. Mile. Telefon 064/1323-805.

16035 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

16092 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

16093

Jeleni Bo`i}

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792

Dragani Vemi}

Posledwi pozdrav

Gojku Kunovcu

na wegov posledwi put.

Porodica Randeq.

od porodice Ze~evi}.

16278

16241

Porodica Kova~i}.

16240

od: babe Jele, tetke Ranke, te~e Zorana i bra}e Tomislava i Stojana.

Posledwi drugarici

Draga Jeja, Uvek }e{ biti u na{im srcima

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav

16267

Posledwi pozdrav dragom drugu

Jeleni Bo`i}

Dragani Vemi}

od drugara: Jovane, Bo{ka, Marka, Nikole, Saleta i Slavka.

Jelena Jovan~i} Biqana i Beba.

ro|. Laji}

OG-1

16279

Dragani Vemi}

Tvoji: sestra Mara Bawac sa porodicom.

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

Ilija i Ivana.

16256

16277

Posledwi pozdrav Radomirovoj i Milo{evoj majci

Jeleni

Dragani od sestre Seke Kajke sa porodicom.

od maminog osobqa Mikrobiologije.

16269

16261

Posledwi pozdrav dragoj sestri, tetki, {ogorici

Posledwi An|elu

Jeleni Bo`i}

Dragani Vemi} od seste Jovanke sa porodicom.

od: babe Grozde, stri~eva Gorana i Ilije sa porodicama.

16262

16268

271110/P1

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 11. 2010. preminula na{a voqena

Jelena Jovan~i}

Dragani Vemi}

od Mirjane Tatarski sa porodicom.

na{em

od igra~a i kolektiva OK „NIS Vojvodina”.

Posledwi pozdrav dragoj

Dragani

pozdrav

Dragani Vemi}

Posledwi pozdrav koleginici PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

14795 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516, 064/1572514.

14796

Posledwi pozdrav na{em drugu

1954 - 2010.

Kolektiv O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Sahrana je dana 29. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Temerinu - Staro \ur|evo.

O`alo{}eni: suprug Nenad, }erka Marija, sin Dejan, unuci Mina, Marko i Iva, snaja Jasmina i zet Milan.

OG-2

27110/P

16246

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

25

GODI[WI POMEN

Gojko Lugowa 28. 11. 2009 - 28. 11. 2010.

Pro{la je najte`a, najbolnija i najtu`nija godina u na{im `ivotima.

Uvek si u na{im mislima, re~ima i delima.

Otac Janko, sin Dejan, }erke Jelena i Marijana, supruga Branislava.

16159

Dragi

Dragi

Gojko

Goja

@eleli smo da ostanemo du`e zajedno, bolest koja je uzela maha to nije dozvolila. Opra{tam se od Tebe uz molitve Bogu da te prizove po dobroti du{e tvoje sa dobrim delima koje si ~inio i nastani te u carstvo nebesko.

Sa bolom i tugom u srcu opra{tamo se od tebe, oca pored koga smo odrasle. Veliko Hvala za sve {to si u~inio za nas. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i uvek }emo te se rado se}ati.

Supruga An|a.

Tatjana i Dragana.

1107/P1

1107/P2

26

^ITUQE z POMENI

nedeqa28.novembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav velikom rukometnom prijatequ, sponzoru i donatoru koji je dao veliki doprinos u razvoju rukometa u svom Ka}u „Jugovi}u“ gradu Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji

Posledwi pozdrav na{oj Gagi.

Posledwi pozdrav dragoj majci, supruzi i snaji

Mirjani Cap

Jelisavka Jeli}

ro|. Maksi} 1952 - 2010.

1925 - 2010.

Sahrana }e se obaviti dana 29. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Dragiwi Vemi}

Dragiwa Vemi}

1957 - 2010. ro|. Mali}

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka, baka i svekrva preminula u 58. godini.

Gojku Kunovcu

Sahrana je danas, 28. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Gradski rukometni Savez Novi Sad.

O`alo{}eni: suprug Dimitrije, sinovi Marko i Milan, snaje Sr|ana i Sandra, unuci Dejan, Vladimir i Milica.

16248

16231

O`alo{}ena porodica.

Sahrana }e se obaviti 28. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Milenko, Dada, Awa, Cole i Tawa.

Sinovi Milo{ i Radomir, suprug Radivoj, deda Milivoj i svekrva Persida.

16257 16280

Sa velikom tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

Posledwi pozdrav dragoj drugarici i prijateqici

16273

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav ~oveku i prijatequ

velikom

Mire

Dragani Vemi}

Dragiwi Vemi}

Uvek }emo se rado se}ati tvog osmeha i vedrog duha. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Goca i Bane sa decom.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

O`alo{}eni: }erke Jelena i Biqa, zetovi @eqko i Pera, unuci Nikolina, An|ela Sla|a i Tibor i prija An|a.

Dragani

Dragani

ro|. Mali}

Porodica Vi|ikant.

Porodica Dalmacija.

Dever Dragi{a Vemi} sa porodicom.

16260

16259

16258

16276 16230

Posledwi pozdrav prijatequ

Gojku Kunovcu Porodica Paunovi} iz Stokholma.

16250

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

Posledwi pozdrav

Kunovac Gojku 1940 - 2010. osniva~u firme UNIMET DOO iz Ka}a

Kolektiv UNIMET DOO.

1105/P

27

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa28.novembar2010.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

Gojku Kunovcu

DNEVNIK

Nije vi{e sa nama na{ veliki prijateq i kum

Posledwi pozdrav

Gojko Kunovac

Gojku Kunovcu

iz Ka}a Nikada te ne}e zaboraviti porodice Boto{ki i Dobanova~ki.

Wegov plemeniti lik i dobrotu nosi}emo u srcima i mislima do kraja `ivota. Hvala ti za sve.

Porodica Vu~kovi}.

16051

Posledwi osniva~u

pozdrav

velikom

dobrotvoru

i

svom

Gojku Kunovcu

1108/P1

Posledwi i najtu`niji pozdrav danas upu}ujem deveru

dragom

Posledwi pozdrav

Gojku Kunovcu

Gojku Kunovcu Qudi kao ti `ive ve~no.

od ~lanova sindikalne organizacije Unimet.

Slavko \uki} - Xune.

16029

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Gojka

Te{ka bolest bila je ja~a od moje `eqe da isprati{ ti mene na ve~ni put.

Porodica Jeli}.

Snaja Milka Kunovac.

1108/P2

59188/P1

Na posledwe putovawe, put bez povratka ispra}amo danas strica

Posledwi pozdrav mom djeveru dobrom i plemenitom ~oveku

Kunovac Gojka

Kunovac Gojku

16052

pozdrav

59188/P

Kunovac Gojku

Nikad te ne}e zaboraviti „Ka} Komerc”.

Milorad, Goran, Nikola i Joca.

Posledwi prijatequ

Zaposleni na benzinskim stanicama „Jeli}”.

Hvala za sve godine qubavi, razumevawa i nesebi~nog davawa.

Branka, Ki}an i Uro{ Lon~ar.

od snaje Kunovac Vasilije sa djecom.

1108/P3

1108/P6

1102/P

Prestalo je da kuca srce jednog voqenog i cewenog ~oveka u mom `ivotu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav velikom humanisti i dobrotvoru

Kunovac Gojku

Kunovac Gojka Gojku Kunovcu

iz Ka}a

Ne postoje re~i kojima bih mogla opisati qubav i zahvalnost za sve {to si u~inio za mene.

Zato dok `ivim, `ive}e i se}awe na tebe.

Gojko, hvala ti za sve {to si u~inio za Ka} i Ka}ane.

Neka ti je ve~na slava.

Verica sa porodicom.

^lanovi Saveta MZ Ka} i gra|ani Ka}a.

1108/P4

1103/P

Posledwi prijatequ

Predsedniku Skup{tine Rukometnog kluba „Jugovi} Unimet”, velikom privredniku i ~oveku, donatoru, prijatequ i vizionaru, koji }e uvek biti u na{im srcima i pobedama.

Rukometni klub „Jugovi} Unimet” Ka}.

pozdrav

dragom

Goja Gojku Kunovcu za sve na{e ukr{tene puteve i sva daleka putovawa, ostajem ti du`na ve~no se}awe.

Branka.

59187/P

1108/P5

Posledwi pozdrav

Kunovac Gojku

od Qubice Mili}.

Bo`o Jovi~i} sa porodicom.

1109/P1

1109/P2

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

Mom ocu

Kunovac Gojku Hvala ti za `ivotno usmerewe i za sve {to si meni u~inio. Bi}u prema tebi ve~no lojalan.

Sin Aleksandar Kunovac.

1106/P1

Posledwi pozdrav mom tati

Kunovac Gojku Bilo je zadovoqstvo rasti uz tebe, tvoju nesebi~nu qubav i razumevawe.

Zato ve~no }u te pamtiti i uvek }e{ mi nedostajati.

Tvoja }erka Ana Kunovac Ili} sa porodicom.

1106/P2

29

30

^ITUQE z POMENI

nedeqa28.novembar2010.

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav

Dragani

DNEVNIK

Godina dana tuge, suza, neverice i bolne istine da na{ voqeni, nepre`aqeni

GODI[WI POMEN

Gojko Lugowa

Dragani Vemi}

nije vi{e sa nama. @ivi u na{em srcu i se}awu.

od: Vere i Dragana Jovanovi} sa }erkama i zetovima i unukom.

od porodice Vukomanovi}.

Brat Zoran Vujovi} sa porodicom.

16264

Posledwi pozdrav Seki, Tetici i Baka - Tetici

16272

16263

SEDMOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

28. 11. 2003 - 28. 11. 2010.

Gojko Lugowa 28. 11. 2009 - 28. 11. 2010.

Dr Jovanka Ninkov Le|enac O`alo{}eni Srba, Verica i Nikola \uki}

Radivoju - Ratku Iwcu Postoje se}awa koja se ne bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jawava, osmeh koji se pamti.

Vole te tvoji: supruga Marica, sin Vladimir, }erka Tawa, zet Milivoj, snaja An|elka, unuci Marko i Milo{, majka Dara i sestra Radmila.

Va{a dobrota i plemenitost ostavila je veliki trag u na{im du{ama. Hvala za sve {to ste u~inili za nas.

16265

16232

16270

^ETVOROGODI[WI POMEN Dana 28. 11. 2010. navr{avaju se ~etiri godine od smrti moje voqene }erke

Na{a draga

Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Vas.

Gojku Kunovcu

Lugowa petrol DOO

Ve~na slava.

Porodica Isakov.

389/P

Posledwi pozdrav supruzi na{eg kolege

Vreme ne bri{e tugu i prazninu

Vjerka Bulaji} ro|. Ivkovi} ro|. 1946. upokojila se u gospodu, dana 27. 11. 2010. godine, u Novom Sadu.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja neizmerna qubav. @ive}e{ ve~no u mom srcu.

Voli te mama Sofija.

16247

16255

@anke Perovi} - Duki}

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju

Gojko Lugowa

Dragani Vemi} od Klinike za radiologiju Instituta za KVBV Sremska Kamenica.

Ponosni smo {to si bio deo na{ih `ivota. Hvala na duhovnom bogatstvu koje si nam pru`io. Tvojim delima i veli~inom Tvoje li~nosti sa~uvan si od zaborava.

Tvoj kolektiv „RIO� DOO EXPORT-IMPORT, Ravno Selo.

914/P3

Posledwi pozdrav supruzi na{eg kolege

390/P

Na{a draga

Mila Mun}an Draga Zago

Dragani Vemi}

Uvek }e{ ostati u na{im srcima kao plemenita osoba.

Sre}ni smo {to smo te imali za priju, a danas tu`ni {to smo te izgubili.

preminula je 27. 11. 2010. godine u 86. god.

Sahrana }e se obaviti 29. 11. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od Koronarne jedinice Instituta za KVBV. Ve~no o`alo{}eni: unuka Nina, snaja Dragica i sin Todor Mun}an.

Tvoji prijateqi: Porodica Petri} Vinka.

16253

Po~ivaj u miru

914/P2

16271

Posledwi pozdrav supruzi na{eg kolege

Zagorka Ze~evi}

Jelena Bo`i} 1994 - 2010.

ro|. Baki} Ao je `ivot morao stati, na{a qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati.

Sve {to bi rekli malo je za tako velikog ~oveka kakav si bila ti.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Vesna, unuci Predrag i Igor i zet Damir.

16251

Dragani Vemi} od ~lanova kolektiva Instituta za KVBV Sremska Kamenica.

914/P1

Zadesi nas sudbina prokleta ukrade nam An|ela od 16 leta.

Suze bola kvase na{e lice nema vi{e na{e miqenice.

Neute{ni roditeqi: otac Tomo, majka Qubica i sestra @eqka sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 28. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, u Bukovcu.

16266

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

nedeqa28.novembar2010.

IZ JA V A Z A H V A L NOS TI

31

UNIMET DOO iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg gazde, {efa, pre svega Velikog, Humanog ~oveka

1980 - 2010.

I{tvan Kajari Gojko Lugowa

Danica Popovi} ro|. Lali}

1955 - 2010. iz Sente

Gojko Lugowa

2008 - 2010.

S ponosom }u ~uvati od zaborava tvoje prijateqstvo, plemenitost i dobrotu.

Spasoje Popovi}

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene, koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. I posle godinu dana sa nama si u svakom trenutku `ivotne radosti i `ivotne boli, kao tiha snaga koja nas podsti~e da idemo daqe.

^ole.

Tvoj drug Milan Bajatovi} sa porodicom.

16189

16188

Sa qubavqu i tugom ~uvamo Vas od zaborava.

Va{e }erke Nata{a i Quba.

16195

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Povodom smrti dragog supruga i oca zahvalnost na izrazima sau~e{}a upu}ujemo rodbini, koleginicama, kolegama, prijateqima i poznanicima, Vojvo|anskoj partiji Senta, Predsedni{tvu Vojvo|anske partije u Novom Sadu, Vodoprivrednom preduze}u „Dunav“ AD Ba~ka Palanka, radnicima VP „Podunavqe“ Kovin, JP „Vode Vojvodine“ Novi Sad, Kapetaniji Pristani{ta Senta.

Hvala svima koji su mu odali po~ast na komemorativnoj sednici i na ispra}aju do ve~ne ku}e. Zahvalna porodica. Ve~na mu slava.

O`alo{}ena supruga Zora, sinovi I{tvan i Zoltan i snaja Izabela.

Gojka Kunovca Pamti}emo ga po mudrim savetima, lepoj re~i i stabilnosti koju je ulivao nama i na{im porodicama tokom proteklih decenija.

Wegovi radnici.

16177

16181

POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi

Gojko Lugowa Berewi Tibor

Tibiki

Tibiki

1931 - 2010.

Sahrana }e se obaviti dana, 29. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu, u Petrovaradinu.

Wegovi unuci: Dragan, Sowa, Jelena, Duwa, [aca, Nana, Leda i Stefan.

Po~ivaj u miru.

Brate, uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoje sestri~ine: Qiqana, Sne`ana i Stanka sa porodicama.

Brat Ne|o i sestra Qiqa sa porodicama.

16209

16198

Mira i Brana.

O`alo{}ena porodica.

16208

16212

16213

Gojko Lugowa

Ni vreme koje je pro{lo ne bri{e se}awe i uspomene na tebe.

Osta}e{ zauvek u na{im mislima.

28. 11. 2009 - 28. 11. 2010.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi: suprug, otac, deda i svekar

Simo Predojevi} 1942 - 2010.

Posledwi opro{taj }e se odr`ati 29. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Stoja, sinovi: Bo`o i Milan, snaje: Nata{a i Danica, unuci: Marko, Duwa i Svetlana.

774/P

32

^ITUQE z POMENI

nedeqa28.novembar2010.

DNEVNIK

POMEN

GODI[WI POMEN

30. 11. 1994 - 30. 11. 2010.

Gojko Lugowa Vinko Kr~mar

Gojku Lugowi S po{tovawem Kolektiv „VIP TAXI”-ja.

28. 11. 2009 - 28. 11. 2010.

Mnogo nam nedostaje{.

Svih ovih godina Ti si u na{im mislima i srcima.

Zauvek Te ~uvamo od zaborava: sin Cvijo, snaja Buba i unuci Tijana, Qubomir i Jovana.

Se}amo te se sa velikom qubavqu i ~uvamo u na{im srcima.

Da je qubav mogla da te sa~uva podarila bi ti ve~nost.

Sestra Sofija sa porodicom.

16192

16157

388/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe ~etrdesetodnevni pomen na{em

da

}e

se

Godina je pro{la dragi kume

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i prijatequ

Dragana Gojko Lugowa

Stevanu ^onki}u

Gojku Kunovcu

stolaru iz @abqa odr`ati danas, 28. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na @abaqskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Lenka, sin Aleksandar, snaha Qiqana, unuci Milan i Du{an.

Gabika - Ka}.

Ne mo`emo zaustaviti vreme ali mu ne}emo dozvoliti da sa sobom odnese s ponosom ~uvanu uspomenu na na{e kumstvo.

Kuma Lidija, kumice Ivana i Dejana sa porodicama.

16193

16167

„Sawala sam snove ru`ne...

Svirajte mi pesme tu`ne. Sada imam jednu bolnu uspomenu i ranu staru”.

Neka te re~i tvoje pesme isprate na ve~ni po~inak i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja drugarica Mirjana Radowi} sa porodicom.

15548

Posledwi pozdrav dragom bratu

Gojko

Pro{lo je tu`nih 8 godina

Simi Predojevi}u

Slavko Jelovac

hvala ti za sve {to si u~inio za mene i moju porodicu.

Brat Milanko sa porodicom.

Mladen sa porodicom i majkom Veselinkom.

16156

271110

POMEN Pro{la je tu`na godina od kada nije vi{e sa nama uvek voqena

POMEN

Angelina Markovi}

Pro{le su godine, ali su ostala se}awa koja traju i ~uvaju ga tvoji: supruga Emilija i sin Milan sa porodicom.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug Dobrosav, }erka Mirjana i zet Mirko.

774-1/P 15981

Posledwi pozdrav velikom prijatequ na{e porodice

15915

POMEN

Posledwi pozdrav

POMEN

Pro{lo je nedequ dana od kako nas je napustio na{

Vladimir \isalov

Simi Predojevi}u

Gojku Kunovcu

iz Turije ro|. 1947.

Vladimir \isalov iz Turije

Peca, Duwa, Dragana i Mile Popovi}.

od zaposlenih u Gra|evinskom centru Domino.

16002

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

DVOGODI[WI POMEN

774-2/P

S tugom smo se oprostili od dragog te~e i kuma

Ranko Mitrovi} Gojku Kunovcu iz Ka}a Porodica Stojanovi} i Zoki Galija iz Ka}a.

16005

Pro{le su duge dve godine od kako nije sa nama. Ovo vreme nije umawilo se}awa koje nosimo u svojim srcima.

Tvoje: supruga Jadranka i rodbina.

16025

Radivoja Vukanovi}a

Danas, 28. 11. 2010. godine navr{ava se 12 godina od prerane smrti drage sestre.

Negde postoji{, na mestu spokojnom i svetlom gde je i na{a mama.

Dragi tata, ponosno mo`emo re}i da smo tvoje }erke.

Ve~na ti slava i hvala.

Tvoji najmiliji.

Branka i Bogdanka.

15911

15912

Pro{lo je {esnaest tu`nih godina kako nisi sa nama.

Vinko Kr~mar

Slavica Visi} - Stojanovi}

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

S qubavqu i po{tovawem, porodica [ajti.

Ve~no o`alo{}en tvoj brat Zoki, zaova Dragica, brati}i Goran i Boki sa porodicama.

16072

16003

Tvoja supruga Milica, }erka Slavica, zet Jovan, unuci Milica i Marko.

16152

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

33

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Napustio nas je na{ predobri i voqeni ne}ak, brat i ujak

Gojko Lugowa Dragi moj brate, tvoj odlazak je i daqe bolan i te`ak bez obzira na vreme. Nadu i{tem u Ve~nosti koja je sveprisutna jer znam da }emo se sresti u svetlosti.

nedeqa28.novembar2010.

Milorad Bogdanov Mi}a

Milorad Bogdanov Mi}a

Gojko Kunovac

1939 - 2010. preminuo u 72. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Magda, sin Du{an i }erka Marija.

Nosi}emo ga u srcu s qubavqu i po{tovawem.

Porodice: Radivojev, Haxi} i [locer.

Predrag Dabi}.

16236

Tvoja dela i dobrota su ono {to te ~ini ve~nim i nezaboravnim.

Posledwi pozdrav od porodice Kuti}.

16237

16217

16249

Posledwi tetici

pozdrav

dragoj

dr Jovanki Ninkov - Le|enac

Sa tugom se rastajemo od na{e

dr Jovanke Ninkov Weni Dara i Zdravko Radovi}.

od Milane sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom ocu i dedi

Stevan ^onki}

Ivanu Radoj~i}u

Se}awe sa puno bola, tuge i qubavi.

S mnogo tuge i qubavi, uspomenu na tebe ~uvamo u srcu.

Porodice: Zlokolica, Loki}, Jovi}, Dimitrijevi}, Ra{i} i Jevremovi}.

Tvoji najmiliji: sin Nikola, unuke Teodora i Andrea, }erka Ivana i Seka.

16242

16244

Na{oj dragoj zaovi i tetici

^ETRDESETODNEVNI POMEN

16245

16226

Posledwi i tu`ni pozdrav dragom kom{iji

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Simi Predojevi}u

Mirjana Dore

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav velikom sportskom prijatequ

Zagi Ze~evi}

Gojku Kunovcu

od: Miroslava i Evice sa porodicom.

od Izvr{nog odbora OFK Jugovi} i svih ~lanova kluba.

16199

16275

Tata, bio si nam sve...

Milorad Bogdanov

Gojko Lugowa

S tugom i po{tovawem u srcu nosimo uspomenu na Tebe.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Dragi prijatequ, pro{la je i ~itava godina al’ sje}awe na tebe i na tvoje prijateqstvo nikada izbledeti ne}e.

Tvoji Du{ko i Marija.

Sa{a i Qubi{a Bani}.

Tvoje sestre: An|elija, Qeposava, Velinka i brat Milo{

Lola sa porodicom.

16203

16234

16224

16239

Posledwi pozdrav dragoj tetka Jovanki

POMEN Pro{le su tri godine od kada nas je napustila na{a draga

Najtu`nijih ~etrdeset dana kako smo izgubili na{u

Du{a boli, a srce se cepa, kako shvatiti da te vi{e nema.

dr Jovanki Ninkov - Le|enac posledwi pozdrav od snaje Leposave i Neboj{e sa porodicom.

Bio si dobar ~ovek i dobar kom{ija. Mnogo }e{ nam nedostajati. Neka ti je ve~ni pomen dragi na{ Simo.

ro|. Dmitri}

16201

30. 11. 2007 - 30. 11. 2010.

dr Jovanki Ninkov - Le|enac

Milenu Ba{i} 1966 - 2010.

Holod Katarina

Milorad Bogdanov

Posledwi pozdrav od porodica: Ninkov, Pavkov i Zeremski.

Uspomenu na wu ~uvaju: sestre Sofija i Olgica sa porodicama kao i sestra [tefica i brat Josip.

Pomen }e se odr`ati danas u 11 ~asova, u Kameni~koj crkvi.

Weni: brat Milo{, majka Mika, otac Branko i brati~ine Jovana i Tamara.

16204

16227

16229

Gojko Lugowa Ve} je pro{la godina dana od kako nisi sa nama.

Bio si najboqi deo mog `ivota.

Sa{a i Milijana.

Tvoja Magda.

16202

16238

Posledwi pozdrav dragoj kumi

SE]AWE

28. 11. 2009 - 28. 11. 2010.

Dragani Vemi}

Slobodan \urovi} Godina je pro{la od tvog odlaska u vasionu ve~nosti. @ivimo sa uspomenama a ~uvamo te u mislima i srcu od zaborava.

Koleginice i kolege sa posla.

16233

Hvala ti na divnom porodi~nom prijateqstvu i plemenitosti.

Gojko Lugowa dru`ewu,

Mnogo nam nedostaje{, uvijek }emo te se sje}ati i pomiwati te.

Mileta, Verica i Nikola ]osovi}.

^oki sa porodicom.

16274

16200

07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.35

TV PROGRAM

nedeqa28.novembar2010.

TV Ba{tina Vesti Legenda o vuku, de~ji film Trolovi Ma{taonica Kad zazvoni Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz: Koliko se poznajemo Vesti Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Tajna hrane: Pirina~ Ples qubavi, film TV Dnevnik Nevidqiva smena Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Gruvawe Iz studija „M ” [tikla papu~a

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 19.00) 07.30 08.10 09.00 10.30 11.45 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Zelena patrola Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine @abaq Vrele gume Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Vojvo|anske vesti Filmski program: @ivo nas mewa 00.05 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 11.01 12.34 13.00 13.15 13.30 14.10 14.45 15.28 16.19 17.15 17.46 18.24 18.56 19.30 20.04 21.05 23.10 23.55 00.10 01.06 02.54 03.06 04.06 04.51 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Moj ro|ak sa sela Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Teleton, film Uvi|aj Dnevnik Qubavnice Egzit Gastronomad Moj ro|ak sa sela Sat Gastronomad TV prodaja Verski kalendar

06.02 Muzika za dobro jutro 06.58 Kulturako aresipe (kultura i tradicija Roma) 07.45 Vreme odluke 08.00 Dozvolite...

09.00 Artur 09.25 Male pri~e 09.30 Zanimawe dete 09.45 Devoj~ica koja je spasla nebo, EBU drama 10.00 Igraj fudbal, budi sre}an 10.30 Moj qubimac 11.00 Brazde 12.00 UNHCR-povratak: Kosovo 12.25 Interfejs 12.55 Fudbal - Jelen super liga: OFK Beograd - Javor, prenos 14.55 Magazin Lige {ampiona 15.41 Verski kalendar 15.52 Put humanizma 17.25 Rukomet: Kup EHF, Crvena zvzeda - Skif Krasnodar, prenos 18.00 Olimpijski krugovi 18.25 Tenis: ATP Masters, London, finale, prenos 20.26 Ekolo{ka pitawa 20.49 Misliti zeleno 21.15 TV teatar 22.05 Jelen top deset 22.50 U svemiru 23.16 Iza granica 23.40 Vikend evronet 00.08 Ekolo{ka pitawa 00.31 Misliti zeleno 00.53 Fudbal - Jelen super liga: OFK Beograd - Javor (r) 02.30 Tenis: ATP Masters London, finale (r) 03.15 Rukomet - KUP EHF: Crvena zvezda - Skif Krasnodar (r) 05.30 Moj qubimac

Teleton Dolores Milo{ev

Kad zazvoni Koliko ~esto dan zapo~iwemo doru~kom i da li nam je omiqena u`ina pecivo ili hamburger? Vi{ak kilograma nije samo stvar izgleda i estetike, nego i zdravqa.

De`urni lektor Kosta razre{ava novu nedoumicu, da li se ka`e „svo vreme“ ili „sve vreme“?

Voditeq: Dolores Milo{ev (RTV 1, 10.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.45 10.50 11.00 11.50 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.15

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik Muzi~ki program Izlog strasti Pri~e iz Indije (slov) Dok. edukativni film za decu (slov) Duhovka (slov) Verska emisija (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Trio- Evroregionalni magazin Matija Be}kovi}, dok. film (rum) sa titl.na srp.

Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Moj gost (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tre}e lice Rusije TV Magazin (rus) Halo TV (ma|) TV sport (ma|) Razo~arana, film TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Serija Ugro`eni NS klinci Svet divqine Drum Serija Neon siti 7 NS dana Azbuka roditeqstva Ugro`eni Svet divqine Dani srpske kulture u Temi{varu Objektiv Neon siti Hrana i vino Po{ti}i Objektiv Medija centar Evo nas kod vas Sedam NS dana ICT plus Objektiv Serija

06.30 Pregled Evrolige 07.00 NBA: Juta – LA Lejkers 10.00 ATP Masters Finale London 1/2 finale kombinovani prenos 12.00 Ruska liga 14.00 NBA u`ivo 14.30 Premijer liga: Wukasl – ^elsi 16.30 ATP Masters Finale London dubl 1/2 finale 18.30 ATP Masters Finale London, finale 21.00 Golovi Premijer lige 21.30 Pregled NHL 22.00 NBA: Wu Orlians – San Antonio 00.30 Premijer liga: Totenhem – Liverpul

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program 07.00Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

Tokom ovog dobrotvornog kontakt-{ou programa gledaoci }e mo}i da pomognu `iteqima Kraqeva da saniraju wihove zemqotresom uni{tene domove. U emisiji poznate li~nosti odgovara}e na telefonske pozive gledalaca, a svaki poziv bi}e direktna donacija.

Voditeqi: Nata{a Miqkovi}, Du{ica Spasi} i Vladimir Jeli} (RTS 1, 21.05)

05.30 06.30 09.30 10.45 12.45 14.00 16.05 18.00 18.15 20.00 21.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Doma}in Do|i na ve~eru-Omnibus Film: Veli~anstveni ratnici Survajver Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ja volim Srbiju Film: Sveti ratnik 2 Vesti Eksploziv @elite li da postanete milioner?

Film: Matriks 2 Fajront republika Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Survajver-bez cenzure

Lazar Sakan i Dragoqub \uri~i}

Jelen top 10

Ove nedeqe Lazarev gostvoditeq je Dragoqub \uri~i}. ^uveni bubwar, svirao je na preko 6.000 koncerata na svim kontinentima izuzev Antarktika, a oprobao se i u skoro svim muzi~kim pravcima sviraju}i yez i etno rok, pop, a jedno vreme bio je i na pragu hevi metala.

Voditeq: Lazar Sakan (RTS 2, 22.05)

07.05 07.30 07.45 10.00 10.10 10.25 11.00 12.00 12.15 13.00 13.20 14.00 14.30 14.55 15.00 15.50 16.00 17.40 18.00 18.30 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30

Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica ² Info Vesti Simpsonovi Kefalica Otvoreni studio Vesti Milica ²: Specijal Otvoreni studio Dok. serija: Univerzum Otvoreni studio Agatin dvojnik 2 Otvoreni studio Vesti Posledwi ~as Milica: Specijal Spisak mojih biv{ih Otvoreni studio Film: Afera Tomasa Krauna Posledwi ~as Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika 10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

DNEVNIK

c m y

34

07.00 Film: Dru`ina sa slatkog potoka - Nevoqe sa nastavnikom 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Nacionalna geografija i BBC: @ivotiwa mi je spasila `ivot

Klaudija Pandolfi

Otmica

Branislav Le~i}

Idealan profil Rijaliti gejm-{ou idealna je prilika za sve koji nemaju ili ho}e da promene posao da iskqu~ivo svojim znawem, energijom i sposobnostima do|u do radnog mesta, za koje su ba{ oni - Idealan profil!Autor i voditeq Branislav Le~i} vodi nas kroz uzbudqive emisije, u kojima se po ~etvoro kandidata takmi~e za jedno radno mesto...

(B92, 20.00) 12.00 13.10 14.05 15.00 16.00 16.30 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 02.00

BBC na B92 Vrati}e se rode Izme|u redova Top gir Vesti B92 Ka`i za{to me ostavi Dvougao Vesti B92 Na{a mala klinika Idealan profil, gejm {ou Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Film: Diler Ukqu~ewe u B92 Info

Precizna i detaqna rekonstrukcija jedne od najdramati~nijih otmica u Italiji.

Pri~a o otmici poznatog italijanskog preduzetnika prikazana je sekvencama surove stvarnosti (otmica, te{ko}e zatvora, saka}ewe, smrt inspektora NOO-a, naporni pregovori izme|u otmi~ara, policije i ~lanova porodice), ali ne pada u zamku jednostavnog, dokumentarnog izve{tavawa o doga|aju...

Uloge: Mikele Plasido, Elio \ermano, Ana Bonaito, Lino Kapolikio, Klaudija Pandolfi Re`ija: Rikardo Milani (Hepi, 20.00) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Barbi tambulina Vinks Kilari Bakugan Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Neo~ekivani `ivot Tele{op I to je `ivot Telemaster VIP taksi Neo~ekivani `ivot Film: Otmica, 2. deo Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Iz iks u iks Crni Gruja Film Dokumentarac Zabavni program Neo~ekivani `ivot

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 19.30 20.00 01.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Ku}a mrtvaca 2: Smrt ~eka 02.45 Siti 03.00 Film: Istok Zapad

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa28.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

35

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer 08.00 08.55 09.35 10.01 11.36 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 Marisa Tomei

Alfi Alfi je voza~ limuzine u Wujorku i svakodnevno je okru`en lepim `enama od kojih su ve}ina klijentkiwe.

U`ivaju}i u vezama na jednu no} `ivi kao pravi Don @uan, a wegovoj devojci Yuli to se ni malo ne svi|a...

Uloge: Yad Lou, Rene Tejlor, Yejn Krakovski, Yef Harding, Marisa Tomei, Kevin Ram, Maks Moris Re`ija: ^arls [ir (Nova TV, 00.15) 08.10 08.25 08.55 09.10 09.40 09.55 10.25 10.55 11.25 13.20 15.10 17.00 17.10 17.50 19.15 20.05 21.05 22.45 00.15 01.55 03.30

Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Dog storis memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Heroji Bo`i}no okupqawe, film Supertalent – polufinale, {ou Vesti Nove TV Supertalent – polufinale, {ou nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Periferija Siti Nacionalna sigurnost, film Red karpet Alfi, film Majmun, film Red karpet

08.00 Raj na zemqi 08.30 Velike britanske vojskovo|e 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Putovawa i otkri}a 11.00 Su|ewe nacistima u Nirnbergu 12.00 Ostvo minotaura 13.00 Kolonija 14.00 Genije fotografije 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Raj na zemqi 16.30 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 17.00 Tajne dubina 18.00 Yingis Kan 19.00 Krvava Omaha 20.00 Zaboravqena ubistva 21.00 Ma~ 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Raj na zemqi 00.30 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 01.00 Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Leonardo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Putuju}e pri~e 3 Putuju}e pri~e 4 Beograd 011 Posledwi beg sa Balkana Obra~un u kazino kabareu Gra|anska presuda Grad nasiqa Pri~a o Yejn Nole {ou Lepotice i tirani Pad

06.00 07.50 09.30 11.05 12.55 14.30 16.15 18.00 19.35 20.05 21.45 22.45 00.40 02.10

Zaposlena devojka Mali Zizu Muwa @ene No}i u Rodanteu Na samom dnu okeana Ispovest kupoholi~arke Svici u ba{ti Holivud na snimawu Volim te, Bet Kuper Prava krv Sramota Prevaranti Kodeks

17.40 18.45 19.30 20.12 21.10 21.50 23.50 01.35

Prijateqi Nora For a TV kalendar Fojlov rat Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro Pustolovine Haklberi Fina, film Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Volim te, film Samo bez skandala, film [est stepeni odvojenosti, film

01.00 03.00 05.00 06.00 09.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00

Bra}a i sestre Kona~na presuda Ne{ Briyis Sudija Ejmi Doma}ice iz okruga Orany Misterija Hejvena Bra}a i sestre Ples pet sestara Opijena qubavqu Erika Misterija Hejvena Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 21.00 Bra}a i sestre 23.00 Danteov vrh

07.40 08.05 08.35 10.40 11.45 13.30 15.20 17.30 18.30 19.05 20.00 22.10 23.55 01.25 02.25

Bakugan Crvene kapice Malkolm u sredini Jezikova juha, rialiti {ou Kolumbo: Smrt pola`e ruku Za qubav ili lovu, film Gospodin i gospo|a Smit, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu, dok. film RTL Danas Ekskluziv s Tatjanom Juri} Hrvatski top model baj Vawa Rupena - Finale CSI: Majami Jedan jedini, film Astro {ou Besana no}, film, akcijski

Jedan jedini

Izabel Iper

Samo bez skandala @or`i je bio perspektivni francuski industrijalac koji je zbog lo{ih prora~una i poslovanja s novcem zavr{io u zatvoru. Osim wega, to je jako pogodilo wegovog brata Luisa voditeqa popularnog televizijskog {oua...

Uloge: Izabel Iper, Fabris Lu~ini, Vinsent Lindon, Vahina \okante, Sofi Obri, Andrea Parisi Re`ija: Benet @akot (HRT 1, 23.50)

08.50 Zlatna kinoteka: Svilene ~arape, film 10.48 Biblija 10.58 Virovitica: Misa, prenos 12.00 De~ji vapaj u pomo}, film 13.30 Ples sa zvezdama 15.05 Magazin LP 15.30 Olimp - sportska emisija 15.55 Ajndhoven: EP u plivawu (25m), prenos 17.15 Rukomet, LP: Zagreb Flensburg, prenos 17.50 Aspen: Svetski skija{ki kup (@) - slalom, prenos 1. vo`we 19.00 Lejk Luis: Svetski skija{ki kup (M) - super G, prenos 19.55 Olimp - sportska emisija 20.05 Najve}a predstava na svetu, film 22.40 Posebni dodaci 23.10 Filmski butik: Goli u sedlu, film 00.45 Gara`a 01.45 Svetski skija{ki kup (@) slalom, snimak 2. vo`we

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.10 23.00 01.00 03.00

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

@ene fudbalera Voqena Moli Arkti~ko ludilo @iveti kao sav normalan svet Kako napraviti ameri~ki prekriva~ Razdvojeni `ivoti Rupa bez dna Bunker Bo`iji pi{toq

Mawe od nule Kockari Kviz Pe~ Adams Hamlet Misterija na Aqasci I to je rokenrol Evelin Kriva ogledala Mawe od nule Me|u `enama Devojke iz katoli~ke {kole 3.

Samo malobrojni znaju za postojawe paralelnih svetova u kojima postoje na{e identi~ne kopije. Kada ubica Julav odlu~i da poubija sve svoje dvojnike kako bi stekao bo`ansku snagu, policajci Fun{ i Rodeker kre}u u poteru...

Uloge: Yet Li, Karla Gugino, Delroj Lindo, Yejson Statam, Yejms Morison Re`ija: Yejms Vong (RTL, 23.55)

Karla Gugino

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15

22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe udvoje Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Opasan lov Razotkrivawe mitova Prototipi Usporen snimak Grad motora Limarska radionica Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Razotkrivawe mitova Vodi~ iz bezizlaznih situacija Kako pre`iveti katastrofu Potera za ubicom Arijevsko bratstvo Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.15 15.00 16.00 18.00 19.00 20.15 21.00 22.00 23.00 00.30

Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Kros-kantri skijawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Plivawe Alpsko skijawe Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Plivawe Boks Skija{ki skokovi

19.10 20.05 21.00 21.55

Kuvari su glavni na pijaci ratnih tra~eva Prvi svetski rat bio je i rat obele`en usavrli da razlikuju stepene istinitosti mno{tva „ve{enom komunikacijom: generali su se o borbama sti za vojnike“. Za svaku nijansu postojao je poseobave{tavali putem poqskih telefona, fotograban izraz. Jedan od wih je bio „jama u zemqi za odfi su iz aviona pravili snimke neprijateqskih lagawe kuhiwskog otpada“. Tu, gde se pripremaju pozicija, novim tehnikama osmatrawa i akusti~hrana i pi}e, fama po~iwe svoj let. U kazanima i kim merewem razdaqine do ciqa locirani su nepokretnoj kuhiwi kr~kaju se, izme|u ostalog, i prijateqski polo`aji, a leci su ispadali iz ganovosti: „Sve {to se pri~a sti`e do wega. Kuvar snih balona opremqenih kao propagandne ma{ine zna sve“ i ~uo je i najmawi tra~. Pod „ve{}u iz kui rasipali se po rovovima – tako su britanski othiwe“ podrazumeva se informacija nepouzdanog pravnici ovih po{iqki dodatno razvili postuporekla koja kru`i dok „se ne porekne i zaborapak distribucije po{te isproban jo{ davno, u vi“. mirnodopska vremena, kad je uz po{tanske vazduTako je s govorkawem i tra~em svugde: „poput {ne pakete koje su pre rata nema~ki cepelini popacova i ostale bede“ gnezde se u naju`im veznim nekad bacali bila prilagana kovanica od pedeset rovovima, skrovi{tima i vojnim {atorima. Jer pfeniga. Onaj ko prona|e vre}u od masnog papira „lov na vesti, posebno one dobre, jedan je od najvavezanu tkaninom bio je zamoqen da je odnese do najbli`e po{te.

Britanci nisu prilagali kovanice: samo u posledwa tri meseca rata oni su obasuli svoju nema~ku ~itala~ku publiku s 13 miliona ovakvih specijalnih nosa~a vesti.

Kao otvorena ili skrivena propaganda, ova literatura je popuwavala informativni vakuum kod u{an~enih vojnika na frontu ~iwenicama i pitawima. „Smeju se iznositi samo istiniti iskazi“, glasila je, navodno, smernica ~uvene britanske propagandne organizacije tokom rata, Crewe House. „Vi se ne borite da biste odbranili svoju otaxbinu jer nikom nije palo na pamet da napadne Nema~ku“, ka`e se u verovatno pr- Vesti sti`u iz kuhiwe i s neba vom primerku ove popularne literature iz okto`nijih poslova vojnika“, a front je „velika pijabra 1914, za koju je kao {ef odeqewa bio odgovoca ogovarawa“; onaj ko nema {ta da nagovesti, na ran Herbert Xorx Vels, ina~e pisac nau~nofan{ta da upozori, da iznese novost, „nije drug“. tasti~ne proze. Kao stru~wak za ovaj, u Engleskoj Osim poslu`iteqa i kuvara, na ovu pijacu robu tradicionalno popularan `anr o invazijama, nedonose i zarobqeni vojnici i dezerteri s protivkoliko godina ranije, bio je zaslu`an za invaziju ni~ke strane. Osim toga, redovno je snabdevaju i Marsovaca u Velikoj Britaniji. Sad je za svoju povratnici s odsustva u domovini; ostalo odrade kontinentalnu publiku pisao o pozadinama masapisma od ku}e. Ako se tome doda i ono {to iz ofikara za koje su odgovorni Zemqani: „Borite se da cirskih krugova do|e do redova i {to telefonibiste zadovoqili slavoqubivu ratobornost vojsti znaju da ispri~aju (i iskrive), dobija se nagonog lobija na ra~un pravih interesa otad`bine. ve{taj o maglama po kojima svaki vojnik kopa. ^itava ova hajka je prostakluk“.

Na karti koja prikazuje liniju fronta, smatrao A tro{kovi ovog rata {tiva bili su enormni: je Bloh, iza stvarnih borbenih linija mo`e se po~etkom kampawe su na vazdu{nu distribuciju {rafirati oblast iz koje poti~u glasine: „zona nedeqno dolazila tri letka, u tira`u od po stvarawa legendi“. Ali one nisu ograni~ene po100.000 primeraka, a s stoje}im podelama na taoko 1,5 milion iz juna bore; nema~ki i francu1918. kona~no je narastao Britanska armija u Prvom svetskom ski vojnici pri~ali su na ta~no ~etiri miliona potpuno sli~ne pri~e, ratu je za {efa odeqewa u avgustu iste godine, dok samo s razli~itim predzadu`enog za to da nema~ke rovove je posledwih deset dana znakom. Glasine prelaze „bombarduje” propagandnom borbi jo{ 1,4 milion lisvaki rov. Uskra}eni za literaturom postavila Herberta stova {tiva na nema~kom pouzdane informacije i tra`ilo svoje ~itaoce – Yorya Velsa, u Engleskoj popularnog ograni~eni vojnom cenpune kwige naruxbi za zurom, vojnici s obe pisca nau~nofantasti~ne proze engleske {tampare. Nestrane fronta nalaze se ma~ki vojnici na frontu u nesavladivom vremensu od lete}eg {tiva mogli birati izme|u ruksakskom raskoraku: ratni mediji (a time i instrulektire, u vidu reklamnih sve{~ica, i posebno za menti cenzure i propagande) tako su moderni, dok wih napravqenih britanskih rovovskih nedeqnih diskreditovawe napisanog kroz cenzuru i manipunovina na nema~kom, od kojih je istovremeno pulaciju svodi vojnika na mogu}nosti koje su iza we{tano u promet i do pola miliona primeraka. govog vremena, vra}a ga u razdobqe pre {tampe i Ova {tiva su sigurno doprinela uno{ewu nesikwige. Frojd je, posmatraju}i dru{tvo u celini, gurnosti kod ~italaca, {to im je i bio ciq. Tako govorio o stavqawu gra|ana u ratu pod starateqje sna`na `eqa za vestima i glasinama, kakvu je stvo dr`ave. U tom oduzimawu mogu}nosti samostvorio ionako opasan polo`aj na frontu, dobila stalnog odlu~ivawa svoj udeo imaju i mediji, kako dodatnu hranu zahvaquju}i najmodernijim postupsu to Francuzi, Englezi i Nemci podjednako mocima distribucije. gli utvrditi – jer razgovori iz rovova preko piVojnici su shvatili rat veoma ozbiqno i kao sama vojnika prodiru iza fronta, bivaju od{tamrat interpretacijama. To se vidi po tome koliko pani, distribuirani, dobijaju autoritet napisasu precizno i s kakvim istan~anim ose}ajem umenog, a da uop{te nisu provereni.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa28.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

36

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Vredni ste danas, iako je nedeqa.

Svakodnevne obaveze, spremawe i pospremawe, majstorisawe, uslu`ne delatnosti. Od koristi ste sebi i porodici. Povedite vi{e ra~una o svom zdravqu.

BIK 20.4-20.5.

Stabilni ste u odnosu prema deci i dragoj osobi pa se svi oni mogu osloniti na vas. Sakupqate energiju i restruktuirate snage za predstoje}e borbe i pobede, u radu i pove}awu prihoda.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. novembar 2010.

Izgleda da ste ne samo sustigli partnera ve} i zaobi{li, dobili ubrzawe i nastavili svojim putem, vo|eni li~nim interesovawem i pobudama. Vi{e se bavite uku}anima i igrajte se s decom.

Mesec danas plovi kroz racionalni i analiti~ni znak Device pa se nemojte za~uditi ako budete ekstremno vredni ili lewi. Imate potrebu da razumete ono {to se de{ava. Dijalozi.

Raspolo`eni ste za zabavu i qubav, omiqeni u dru{tvu i prime}eni u javnosti. Sve su to dobri razlozi za to da nedequ, dan Sunca, provedete veselo i u dragom okru`ewu. Qubavni odnos cveta.

Odmorite se i opustite, bez preteranih razmi{qawa. Izbegavajte uznemiravawa bilo koje vrste, {etajte i di{ite punim plu}ima, ali sa {alom oko grla. Nedeqa je dan za nerad i izle`avawe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Deluje kao da vam je sve potaman, da ste spokojni i pomalo ravnodu{ni. Da li je ba{ tako – ni sami ne mo`ete definisati jer ne biste da se previ{e napre`ete i razmi{qate. U`ivajte dok mo`ete!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Sre}an vama ro|endan – Veoma ste anga`ovani na li~nom planu, uvek u dru{tvu. Mo`ete zbog toga biti pod odre|enim pritiskom.

Imate mnogo energije. Bavite se sportom, svakodnevno.

Fanati~ni ste u onome {to `elite pa se mo`e desiti da izgubite ose}aj za to kako vas drugi do`ivqavaju. Budite umereni u svemu.

Tajna qubav i strasti vam ne daju mira. Putovawe?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste, sve i da ne}ete. Pokre}u vas motivi da uspete, ali i da zaradite. Sada je pravo vreme za to pa se nemojte {tedeti. Na vidiku su lepe vesti i jo{ lep{i susreti. Intuicija?

Dru{tveni ste do te mere da zaboravqate na svoje potrebe i mogu}nosti, velikodu{no se prepu{taju}i dragim osobama. Imate sna`an poriv da pomognete. Vi{e spavajte, ~uvajte `ivce.

Svaki dan neka bude zanimqiv jer druga~ije ne bi vaqalo. Slobodni ste, mo`ete kako ho}ete, uglavnom vikendom. Dakle, ovo je ba{ va{ dan, pa ga provedite bez plana, opu{teno, laganica.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

8

Subotica

5

Sombor

5

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

8

Zrewanin

7

S. Mitrovica

9

Ruma

10

Pan~evo

9

Vr{ac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica 14 Ni{

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Modni o~aj dame u godinama

12

Biv{a spajsica Geri Halivel snimqena je u {opingu u Majamiju u vru}im pantalonicama i majici leopard-uzorka, {to nije izgledalo ba{ kako je nameravala. Iako ima 38 godina, Geri se i daqe obla~i kao tinejxerika. Premda dr`i do izgleda i ima vitku liniju, peva~ica jednostavno nije postigla {ta je htela. Umesto da izgleda seksi, Geri je u {opingu delovala kao `ena u godinama koja o~ajni~ki `eli biti mla|a nego {to jeste.

Celokupnom utisku definitivno nisu pomogle ni broj prevelike vru}e pantalonice. Nekad popularna peva~ica dugo nije dobila pohvale na ra~un obla~ewa, a izgleda da ni ne}e tako skoro.

S KI[OM I SUSNE@ICOM

NOVI SAD: Naobla~ewe koje se prostire sa jugozapada donosi ki{u od sredine dana. Duva}e umereno jaka ko{ava. Pritisak ispod normale. Temperatura od -1 ujutru do 8 stepeni popodne.

VOJVODINA: Ujutru slab mraz. Pre podne naobla~ewe koje donosi slabu ki{u popodne u ve}ini krajeva. Na severu Vojvodine je mogu}a i susne`ica. Duva}e umereno jaka ko{ava, na jugu Banata jaka. Minimalna temperatura od -3, a maksimalna 9 stepeni.

SRBIJA: Pre podne dolazi do naobla~ewa koje se prostire sa jugozapada i donosi slabu ki{u povremeno. Na jugu Srbije ve}inom suvo i toplije. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak u opadawu.

Minimalna temperatura -3, a maksimalna 15 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Slede}e sedmice vrlo promenqivo vreme sa ~estim naobla~ewima i prolaznom ki{om. Na jugu Srbije toplije nego na severu za 7 do ~ak 15 stepeni u pojedinim danima. U drugoj polovini sedmice postepeno zahla|ewe u svim krajevima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika usled uticaja ciklona uslovi}e poja~awe tegoba kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Svim osetqivim osobama savetuje se dodatna opreznost, naro~ito krajem dana i tokom no}i ka ponedeqku. Meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju.

Evropa Madrid

10

Rim

16

London

4

Cirih

1

Berlin

-1

Be~

-1

Var{ava

1

Kijev

3

Moskva

-6

Oslo

-8

VIC DANA Ulazi Piro}anac u prodavnicu: - Molim, dajte mi ~etvrt crnog hleba...

I ako vam nije te{ko, zamotajte ga u dana{we novine.

SUDOKU

St. Peterburg -7 Atina

21

Pariz

2

Minhen

-1

Budimpe{ta

4

Stokholm

-4

6 9

9

4

3

3 8

5

9

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

9 3 4 1 8 6 5 7 2 TISA

SAVA

209 (9)

Slankamen

366 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

293 (11)

Zemun

425 (15)

Tendencija stagnacije

Senta

298 (10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

424 (18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

283 (-2)

Tendencija porasta

Smederevo

540 (6)

Titel

338 (18)

NERA

Novi Sad

298 (16)

Tendencija porasta

Hetin

2 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

9

Bezdan

Ba~. Palanka 268 (13)

106 (40)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

268 (12) S. Mitrovica 538 (16) Beograd

4

8

1

Kusi}

1 6 7 9 5 2 8 3 4

9

5 8 2 4 3 7 1 6 9 8 7 1 3 9 4 6 2 5

380 (16)

3

Tendencija stagnacije i porasta

7

2

8

2

7 7

3 5 6 7 2 8 9 4 1

5

9

4 2 9 5 6 1 3 8 7 2 9 5 8 4 3 7 1 6

40 (0)

9 7

1

4 9

1

7 4 3 6 1 9 2 5 8 6 1 8 2 7 5 4 9 3 Re{ewe iz pro{log broja