Dnevnik 28.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 28. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23272 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BANKARSKI SLU@BENICI SVE ^E[]E STREPE ZA POSAO

Kriza deli otkaze i u bankama po Vojvodini?

str. 5

„DNEVNIK” NA LICU MESTA PREDIZBORNO BOROVO IZME\U POSVA\ANIH POLITI^KIH OPCIJA

Kako do ~etvrtog ~oveka u Saboru

str. 2

Predizborni skokovi i padovi

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Stefanovi} kr{i Ustav

Ekonomija 4 Kamate i PDV ojadili prodavce stanova 5 Investicije proti~u pored Ba~ke Palanke

Novi Sad 7 Sme}e bi moglo da greje grad 9 Izbrisani grafiti netrpeqivosti

Vojvodina 11 Projekat puta od ma|arske Baje do Sombora 12 Mesto gde se le~i i telo i du{a

Crna 5 [o{ki}: I posle evra – evro

14 Elektronski nadzor i za sileyije 15 Nogom u stomak policajca

SPORT

n SVE BLI@I TRE]EM MESTU

Fo to: S. [u {we vi}

ANALITI^ARI O NAJNOVIJEM ISTRA@IVAWU REJTINGA POLITI^KIH STRANAKA

ZVEZDE PEVALE ZA DECU: Humanitarni koncert koji je na{ poznati ko{arka{ Darko Mili~i} organizovao za decu obolelu od Batenove bolesti, odr`an je sino} u velikoj dvorani Spensa. Me|u privima na bini nastupio je bend „Apsolutno romanti~no”, a za wima salom se prolamala muzika „Zvezda Granda”, takmi~ara {oua „Prvi glas Srbije”, kao i poznatih grupa „Garavi sokak” i „Frajle”. Sav prihod od prodatih ulaznica, koje su ko{tale 800 i 1.000 dinara, bi}e utro{en za le~ewe dece, a Mili~i}, kome nije prvi put da im poma`e, za-

„DNEVNIKOVA” TEMA PRILIKOM KUPOVINE STANOVA VAQA BITI MAKSIMALNO OPREZAN

Ne nasedajte na „dobru pri~u”, overite ugovor str. 15

str. 16 – 19

n MUP ISTRA@UJE NEREDE

hvalio je zvezdama, bez kojih ovog koncerta ne bi ni bilo. Gradona~elnik Igor Pavli~i} izrazio je nadu da }e prihod od koncerta oboleloj deci olak{ati borbu za `ivot i pru`iti N. R. im saznawe da ih drugi nisu zaboravili.

n OTVORENA SRPSKA KU]A U LONDONU

Promenqivo obla~no

Najvi{a temperatura 8 °S

ponedeqak28.novembar2011.

SKUP[TINA ZAJEDNICA OP[TINA KiM

Ste fa no vi} kr {i Ustav

Sa sed ni ce Skup {ti ne za jed ni ce op {ti na Ko so va i Me to hi je de le ga ti su za tra ì li od vr ha dr à ve da po {tu ju od lu ke naj vi {ih or ga na vla sti i da, ka ko su na ve li, pre sta ne da skla pa do go vo re sa al ban skom stra nom, na {te tu srp skih na ci o nal nih i dr àv nih in te re sa. Taj zah tev je upu }en pred sed ni ku dr à ve Bo ri su Ta di }u, za me ni ku pre mi je ra Ivi ci Da ~i }u i {e fu pre go va ra~ kog ti ma za raz go vo re sa Pri {ti nom Bo ri sla vu Ste fa no vi }u. De le ga ti su na ve li da je za Sr be na Ko so vu je di no pri hva tqi vo re {e we vra }a we sta wa na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Br wak i Ja ri we na pe riod od pre 25. ju la, {to je i u skla du sa De kla ra ci jom Skup {ti ne Sr bi je, usvo je nom 30 ju la. Skup {ti na za jed ni ca op {ti na je po dr à la od lu ke od -

bor ni ka sa se ve ra da svi do go vo ri i spo ra zu mi ko je je po sti gao Ste fa no vi} ne }e bi ti pri me wi va ni na Ko so vu do kle god je to mo gu }e i da je na ro ~i to ne do pu stiv bi lo ka kav spo ra zum o in te gri sa nom upra vqa wu ca ri nom. Na sed ni ci je re ~e no i da je skup {ti na ovla sti la advo kat ski tim od tri de se tak advo ka ta, sa Go ra nom Pe tro ni je vi }em na ~e lu, da pre du zmu za kon ske rad we pro tiv Ste fa no vi }a, za ko ga tvr de da svo jim de lo va wem kr {i Ustav Sr bi je. Osu |e ni su i, ka ko se na vo di, „ne ko rekt ni po stup ci pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a pre ma po je di nim pred sed ni ci ma sa se ve ra Ko so va i Me to hi je kao i di sci pli no va we po sla ni ka iz re do va vla da ju }e ko a li ci je ko ji su sta li na stra nu na ro da”.

INICIJATIVA STRANAKA MAWINA PRED USS

Tra `e oce nu ustav no sti iz bor nog za ko na Ne ko li ko stra na ka na ci o nal nih ma wi na ini ci ra lo je pred Ustav nim su dom Sr bi je oce nu ustav no sti Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka u ~la nu ko ji se od no si na broj pot pi sa ko ji su po treb ni da bi se po tvr di la ne ka iz bor na li sta. Za ko nom o iz bo ru na rod nih po sla ni ka od re |e no je da je iz bor na li sta utvr |e na ka da je svo jim pot pi si ma po dr `i naj ma we 10.000 bi ra ~a. Ove stran ke su pod se ti le da je to de set pu ta vi {e od bro ja po treb nog za osni va we stran ke na ci o nal ne za jed ni ce, za {ta je po treb no 1.000 pot pi sa. Broj za osni va we osta lih po li ti~ k ih stra n a k a je 10.000

pot pi sa i iden ti ~an je bro ju bi ra ~a ko ji tre ba da po dr `e iz bor nu li stu, {to ka da su u pi ta wu stran ke na ci o nal nih ma wi na ni je slu ~aj, na vo di se u sa op {te wu za jav nost. Ove stran ke su oce ni le da spor ni ~lan za ko na ogra ni ~a va qud ska i ma win ska pra va i dis k ri mi n i {e stran ke na ci o nal nih ma wi na. Ustav nu ini ci ja ti vu su pot pi sa li Cr no gor ska par ti ja, De mo krat ski sa vez Bu ga ra, Sa vez ba~ kih Bu we va ca, Po kret ma |ar ske na de, Slo va~ ka stran ka, De mo krat ska par ti ja Ma ke do na c a, Ru s in s ka de mo k rat s ka stran ka i Gra |an ski sa vez Ma |a ra.

VESTI Dra gi {i} ide sam na iz bo re Pred sed nik Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} iz ja vio je ju ~e da }e taj po kret na na red ne iz bo re iza }i sa mo stal no, a da }e se o even tu al noj po sti zbor noj ko a li ci ji do go vo ri ti sa mo sa onim stran ka ma ko je }e ga ran to va ti us po sta vqa we i sta bil no funk ci o- ni sa we dr àv nih in sti tu ci ja. Na kon fe ren ci ji za no vi na re, Dra gi {i} je re kao da in sti tu ci je u Sr bi ji ne funk ci o ni {u zbog ~e ga ni je dan sloj dru {tva ne mo è da ostva ri svo je in te re se in sti tu ci o nal nim pu tem. On je, kao pri mer, na veo Skup {ti nu Sr bi je za ko ju je oce nio da ne oku pqa pred stav ni ke gra |a na ve} da pred sta vqa is kqu ~i vo stra na~ ka ru ko vod stva i taj ku ne u dr à vi, dok se pra va mo} na la zi u ru ka ma mi ni sta ra. „Tek ka da u par la ment u|u pra vi na rod ni pred stav ni ci, mo }i }e da se for mi ra ju ozbiq ne in sti tu ci je”, re kao je Dra gi {i} i iz ra zio za bri nu tost i za bez bed no snu si tu a ci ju jer je oce nio da je u ze mqi vi {e od 90 od sto gra |a na ne za do voq no a da qu di u Sr bi ji „lak {e pod no se glad ne go ose }aj po ni è no sti”. Na kon fe ren ci ji za no vi na re pred sta vqe ni su i ~la no vi Pred sed ni {tva Po kre ta rad ni ka i se qa ka Dra gi {a Ter zi}, Alek san dar Vo ji no vi}, Zo ran Si mi}, Bog dan [uq ma nac, Mi o drag La zi}, Dra gi {a Ter zi}, Sa va Ba {i} i Da ni ca Ve li~ ko vi}.

Od la zio i do la zio Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je da je raz go vor o ~lan stvu Sr bi je u EU iz gu bio smi sao i da no vi stra te {ki pra vac tre ba da bu de eko nom ska sa rad wa sa Uni jom, kao i sa dru gim dr `a va ma.Ko {tu ni ca sma tra da je vre me za raz go vo re sa EU is te klo ka da je pot pi san Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu ko jim se Sr bi ja sa gla si la sa 22 dr -

`a ve EU ko je su pri zna le ne za vi snost Ko so va. On je u in ter vjuu „Pre su” oce nio da od no si sa EU mo ra ju da bu du re de fi ni sa ni i zbog sta wa u sa moj Uni ji, zbog ve li ke kri ze zbog ko je }e EU su tra iz gle da ti bit no dru ga ~i je ne go da nas. Pod se tio je da se ve} go vo ri o we nom pre u re |e wu i uvo |e wu tri li ge, gde Sr bi ji ne gi ne sta tus one tre }e. Do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvio u EU je kru na od pa pi ra, po sle ~e ga tek tre ba do bi ti da tum pre go vo ra, re kao je Ko {tu ni ca. „Mi slim da je iz in te res za pad nih si la kan di da tu ra sa mo sred stvo ve }eg pri ti ska i uce ne Sr bi je ka ko bi za vr {i li svoj pro je kat ‘ne za vi sno Ko so vo’”, re kao je li der DSS. Ko {tu ni ca sma tra da do no {e wem ured bi, ko jim re a li zu je do go vo re ne za kqu~ ke u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, vla da Sr bi je na ma la vra ta pri hva ta i pri zna je in sti tu ci je Ko so va i wi ho ve do ku men te. Go vo re }i o mo gu }im ko la i ci ja ma, Ko {tu ni ca je re kao da }e se DSS u raz go vo ri ma sa dru gim stran ka ma ru ko vo di ti na ~e li ma svo je po li ti ke. On je na po me nuo da mu ni je sta lo do vla sti na ko ju je tri pu ta do la zio i sa we dva pu ta do bro voq no od la zio, ve} do ide ja i po li ti ke u ko ju ve ru je.

POLiTikA „DNEVNIK” NA LICU MESTA PREDIZBORNO BOROVO IZME\U POSVA\ANIH POLITI^KIH OPCIJA

Ka ko do ~e tvr tog ~o ve ka u Sa bo ru bit ka dve srp ske stru je. Dok Iz bo ri u Hr vat skoj, za ka za ni SDSS kam pa wu vo di kroz po zi za 4. de cem bar osta }e ve ro vat no ci je ko je je osvo jio na pro {lim upam }e ni po ube dqi voj po be di KU KU RI KU ko a li ci je pred vo - iz bo ri ma, opo zi ci ja dr ì pred iz bor ne sku po ve i svo je sta vo ve |e ne SDP-om i sal va ma op tu `bi po ku {a va da upu ti kroz ma lo pro tiv HDZ-a ko ji po sr }e pod te re tom mal ver za ci ja pri pi sa - broj ne me di je. Sa Aj du ko vi }em smo raz go va nih naj vi {im funk ci o ne ri ma ove stran ke. Za Sr be u Hr vat - ra li u »Ra dio Bo ro vu« od mah na skoj igra je ma lo dru ga ~i ja. Mi - kon we go vog go sto va wa. Kao lo rad Pu po vac i SDSS, kao na - biv {i ~lan SDSS-a Aj du ko vi} ci o nal na stran ka ko ja je di na svo ju kam pa wu pre sve ga svo di ima ozbiq nu in fra struk tu ru na na pa de na biv {u stran ku. - SDSS go vo ri o po vrat ku iz po ku {a }e da se, po red tri za ga ran to va na me sta za srp ske po sla - be gli ca, ali ne è li da pot pi {e jed nu pe ti ci ju pro tiv pro ni ke, iz bo ri i za ~e tvr to van 12. tiv prav nog po lo à ja tih qu di. iz bor ne li ste re zer vi sa ne sa mo Iz be gli ca ma je za ma wi ne. Na us kra }en niz pra pro {lim iz bo ri ma to im ni je us - To {to SNS po dr à va va po put pra va na pe lo, a wi ho vi ne po sto je }u opo zi ci ju po vra tak, stam be na pi ta wa, pi ta su gra |a ni ka ù u stva ri ome ta na{ wa pen zi ja i sli~ da to ve ro vat no ne }e bi ti mo gu }e po sao ko ji na me ra va mo no. SDSS se to li da ura di mo (Vo ji slav ko od ma kao od na ni ovog pu ta. ro da jer je u{ao u P o s l o v i ~ n o Sta ni mi ro vi}) pot pu nu in te gra sla ba iz la znost ci ju u hr vat sko Sr ba na iz bo re u Hr vat skoj sva ka ko im ne ide na dru {tvo {to pred sta vqa jed nu ru ku, kao ni po ja va srp ske opo zi - vr stu asi mi la ci je. Mi mo ra mo ci je ko ju pred vo de Na {a stran ka da se in te gri {e mo u dru {tvo, Jo vi ce Aj du ko vi }a, Srp ska na - ali ne sme mo za po sta vqa ti na rod na stran ka Mi la na Ro di }a i ci o nal ni iden ti tet jer mo è mo De mo krat ska par ti ja Sr ba Veq - do ì ve ti sud bi nu ma |ar skih Sr ba ko ji su go to vo pot pu no ne ka Xa ku le. Ove tri stran ke, bez ve }eg upo ri {ta u bi ra~ kom te - sta lo. Pre 10 go di na je bi lo oko lu, do bi le su po dr {ku Srp ske 65 000 Sr ba u is to~ noj Sla vo ni na pred ne stran ke, ~i me se o{tra ji. Sa da ih vi {e ne ma to li ko – bit ka iz me |u To mi sla va Ni ko - ka è Aj du ko vi}.

Za mlade nema mnogo nade Mla di u Bo ro vu ni ma lo ni su za in te re so va ni da se ukqu ~e u re {a va we dru {tve nih pro ble ma. Pred sed ni ca omla din ske or ga ni za ci je „Bum” Sen ka Ro mi} ka è da, {ta god se za mla de u Bo ro vu or ga ni zu je, od ziv je ve o ma slab. - Ve li ko je pi ta we {ta je to {to bi mla de ov de in te re so va lo. Ono {to je ja sno je da ve }i nu mla dih za ni ma za po sle we, do ko jeg iz u zet no te {ko do la ze. Deo wih po ku {a va pre ko stran ke, a pi ta we je i ko li ko im ko ja stran ka mo è ili è li po mo }i. Omla di na ov de ~ak ni za stra na~ ki an ga `man ni je za in te re so va na ka è Sen ka. Mla di bi, sma tra ona, tre ba lo da ima ju po li ti~ ki uti caj i bi lo bi do bro da se oda zo vu na pred sto je }e iz bo re. - Li~ no mi slim da ni ove go di ne od ziv ne }e bi ti ve lik - tvr di ona. Mla di u iz Bo ro va be è naj ~e {}e zbog {ko lo va wa i tra è wa po sla. Uko li ko se i vra te, ne ma ju ne kog ve li kog iz bo ra. Ma hom osta ju du go bez po sla, na {ta do dat no uti ~e to {to su pri pad ni ci na ci o nal ne ma wi ne. Ret ko ko ov de na la zi po sao. Ili po sta ju se zon ski rad ni ci ili od la ze na stu di je, uglav nom u No vi Sad. li }a i Bo ri sa Ta di }a (po dr à va Pu pov ca) pre ne la i me |u hr vat ske Sr be, do dat no sma wu ju }i su na rod ni ci ma {an se da se iz bo re za tog, fa mo znog, ~e tvr tog ~o ve ka u Sa bo ru. Pred iz bor na kam pa wa, za raz li ku od Sr bi je, vo di se is kqu ~i vo pre ko me di ja. Dok pro la zi mo kroz Bo ro vo, me stu u ko jem ì ve go to vo is kqu ~i vo Sr bi, vid no je da ne ma pred iz bor nih pla ka ta osim na auto bu skim sta ja li {ti ma, ka ko to za kon na la è. Na jed nom stu bu sto ji

Da nas od bor za Ko so vo Sed ni ca Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju re pu bli~ kog par la men ta, na ko joj bi ~la no vi tog te la tre ba lo da raz ma tra ju re zul ta te po sled we run de di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, za ka za na je za su tra, na ja vqe no je iz Skup {ti ne Sr bi je. Po sled wa run da teh ni~ kog di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne odr `a na je u Bri se lu 21. i 22. no vem bra, ka da je po stig nut do go vor o pri zna va wu uni ver zi tet skih di plo ma, dok oko u~e {}a Pri {ti ne na re gi o nal nim sku po vi ma i pre la zi ma ni je bi lo sa gla sno sti.

dnevnik

SDSS-ov slo gan »„Glas za jed na kost„«, na dru gom por tret li de ra NS Jo vi ce Aj du ko vi }a uz do mi ni ra ju }i pra vo slav ni krst. U tom du hu vo di se i pred iz bor na

Raz log to me, je ka è on, lo {a po li ti ka ko ju spro vo di Mi lo rad Pu po vac ko ji je u ko a li ci ji sa cen tral nom vla {}u. - Pu po vac go vo ri da smo mi iz Kra ji ne qu di pr qa vog obra za, a oni ko ji su bi li iz van – ~i stog. Na pra vi li su po de lu Sr ba u Hr vat skoj pa sad ima mo pri vi le go va ne oko SDSS-a ko ji mo gu o~e ki va ti po vla sti ce – tvr di Aj du ko vi}. Pre ma bi ra~ kom spi sku Sr ba sa pra vom gla sa u Hr vat skoj ima 198 000, ali 80 od sto wih ni kad ne iz la zi na iz bo re. Po sti zbor na ma te ma ti ka ka è da je SDSS do bio oko 10 od sto, dok osta li u sli~ nom po stot ku gla sa ju za SDP. Aj du ko vi} tvr di da je sa da do {lo do pro me ne jer za osam go di na ni je dan kon kre tan pro blem Sr ba ni je do kra ja re {en. - Ka da bu de mo iza bra ni, mo ra mo uje di ni ti kom plet no srp sko bi }e u Hr vat skoj i is pra vi ti sve do sa da {we gre {ke SDSS-a – na ja vqu je Aj du ko vi}. Na pi ta we, ka ko mi sli da uje di ni Sr be, po red ta ko o{tre kri ti ke do ju ~e ra {wih par tij skih ko le ga, on ka è da o~e ku je da SDSS od u sta ne od svo je po li ti ke ko ju di ri gu je hr vat ska vlast. Aj du ko vi} je kri ti ko vao i ak tu el nu vlast u Sr bi ji ko ja je, ka ko ka è, po zi va la na for mi ra we je din stve nog srp skog fron ta ta ko {to }e po la iz bor nog ko -

la ~a pri pa sti SDSS-u, a po la wi ma kao al ter na ti vi. - To je po sle jed no stav no za bo ra vqe no. Ka da je Ta di} do la zio u Hr vat sku, ume sto am ba sa de ko joj je to po sao, pro to kol je pra vio

ka imo vi ne ko ji je do brim de lom za vr {en, ima mo i pro blem pi ta wa sta nar skih pra va i po vra ta sta nar skih pra va ot ku pa sta no va za Sr be, pi ta we kon va li da ci je rad nog sta `a za vre me rat nih go -

di na, otvo re no pi ta we pen zi ja Pu po vac ko ji je bi rao ko ji }e ko je su Sr bi ma za ki nu te i ukra Sr bi bi ti pri sut ni. To je stra de ne za vre me rat nih go di na. {na bla ma à – ka è Aj du ko vi} Na{ pro gram se uglav nom od no si Na dru goj stra ni, SDSS ne po na ma win sku pro ble ma ti ku, ali ka zu je ner vo zu. Vi so ki funk ci o uti ca }e mo si gur no i na rav no ner ove stran ke Vo ji slav Sta ni mer ni ji raz voj u re gi ja ma, po mi ro vi} ka è da srp ska opo zi vrat ni~ kim sre di na ma, da bi qu ci ja ne mo è uti ca ti na iz bor ni di i ko ji su se vra ti li mo gli za re zul tat jer se ra di o par ti ja ma pra vo da osi gu ra ju eg zi sten ci ju, ko je ne ma ju svo ju in fra struk tu jer ako se i vra te, a ne ma ju eg zi ru, ne ma ju ~lan stvo... sten ci ju, te {ko osta ju na svo jim - Ne ki od wih su se for mi ra li ra ni jim pre bi va li {ti ma - na ja me sec da na ne po sred no pred iz bo vqu je Sta ni mi ro vi}. re, ne ki su udru è wa, kao Srp ski Dok se ova kva pred iz bor na de mo krat ski fo rum. Do le Srp kam pa wa za huk ta va, Bo ro vo se ska na rod na stran ka ima ne ko li ko man da ta, i svi oni su se prak ti~ no udru ì li pro tiv Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke, ko ja ima svo ju in fra struk tu ru. Mi ima mo od pot pred sed ni ka vla de, tri sa bor ska za stup ni ka, se dam za me ni ka ù pa na, osam za me ni ka gra do na ~el ni ka, 15 na ~el ni ka op {ti na, 26 za me ni ka na ~el ni ka op {ti na i 250 man da ta u op {ti na ma, gra do vi ma i ù pa ni ja ma. Na {a stran ka ima sa da rav no 100 or ga ni za ci ja po Hr vat skoj i ima mo 10.000 ~la no va, a ne ki od na {ih opo ne na ta ne ma ju vi {e od 100 ~la no va. Pre ma to me oni nas ne mo gu ni u kom slu ~a ju ugro zi ti na ma win skoj bo ri sa osnov nim pro ble mi ma. li sti – tvr di Sta ni mi ro vi} - Mi Po sla go to vo da i ne ma, mla di ima mo pro blem {to po ku {a va mo qu di sve vi {e odav de od la ze, a i osvo ji ti je dan re do van man dat u 20 go di na od ra ta spo ra di~ no se de ve toj iz bor noj je di ni ci i sva ko po ja vqu ju me |u na ci o nal ne ten zi ot ki da we bi ra~ kog te la ni je do je. Na oba li Du na va, gde je ne ka da bro. Sto ga se mo ra se ob ja sni ti bi la ske la, na la zi se mno {tvo qu di ma da to {to SNS po dr à va sve }a za pa qe nih u ~ast hr vat skih ne po sto je }u opo zi ci ju u stva ri po li ca ja ca iz gi nu lih u jed noj ak ome ta na{ po sao ko ji na me ra va ci ji u ovom me stu. Bo rov ~a ni mo da ura di mo. sve do ~e da sva ke go di ne ka da se SDSS je do dat no op te re }en obe le à va pad Vu ko va ra ten zi ja osmo go di {wom sa rad wom sa pro bi ja krov. HDZ-om ko ji po sr }e pred ra znim - U tih ne ko li ko da na ni ko od op tu `ba ma. Sta ni mi ro vi} ne nas ne od la zi u Vu ko var. Za tvo o~e ku je da }e to we go voj stran ci ri mo se u ku }e i bi ti ote à va ju }a ~e ka mo da sve to okol nost. Pre ma bi ra~ kom pro |e, da bi se na - Mi se ne bo ri mo za isto bi ra~ - spi sku, Sr ba sa pra vom kra ju vra ti li gla sa u Hr vat skoj ima svo jim nor mal ko te lo. Na {e bi ra~ ko te lo za pra 198.000, ali 80 od sto nim ì vo ti ma – ka ù oni. vo uzi ma SDP ko ji wih ni kad ne iz la zi Za in te re so va je u eks pan zi ji, na iz b o r e nost za iz bo re je ali mi i da qe mi mi ni mal na, a sli mo da SDP ne raz lo zi su broj ni. So ci jal ni sta ma u svo jim pro gra mi ma pro blem tus, ne is pu we na pra va, za si }e iz be gli ca ko ji mi re {a va mo je di ni kao stran ka u RH. Kao ma nost po li ti kom i po li ti ~a ri ma win ski na rod ni smo u po zi ci ji do mi nant ni su. Tek, jed no je si da bi ra mo vla du i part ne ra, ve gur no – ni ove go di ne srp sko bi }in ski na rod to iza be re, a mi mo ra~ ko te lo ne }e ma sov no iza }i ra mo sa da da po ku {a mo da se ne na iz bo re. Ni ube |i va we naj ja ~e gde pri ka ~i mo, da ne ka èm tr gu srp ske stran ke u va qa nost wi ho je mo i vi di mo da li na {i pro ble vog ra da, kao ni po o {tre na na ci mi i na {i zah te vi mo gu da u|u u o nal na re to ri ka opo zi ci je ne pro gram vla de, ka ko bi ih lak {e uti ~u u ve li koj me ri na ap sti re {i li. – ka è Sta ni mi ro vi}. nen te. Bo ro vo, kao i dru ge op Na sta vqa mo sa za po ~e tim stva {ti ne gde Sr bi ì ve u ve }em ri ma ko je ni smo u pot pu no sti bro ju, bri nu bri ge du ge go to vo 20 ovim ko a li cij skim spo ra zu mom go di na. A, to je per ma nent ni za za vr {i li, a za vr {i li smo oko 70 stoj, bez ne ke vi dqi ve pri li ke da po sto po sla ko ji smo za po ~e li. se kre ne na pred. Petar Klai} Tu ima jo{ pu no po sla ve za no za Aleksandar Latas po vra tak, od de li mi~ nog po vrat Foto: B. Lu~i}

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

ANA LI TI ^A RI O NAJ NO VI JEM IS TRA @I VA WU REJ TIN GA PO LI TI^ KIH STRA NA KA

Pred iz bor ni sko ko vi i pa do vi Po li ti~ ki ana li ti ~a ri su sa iz ne na |e wem do ~e ka li re zul te te is tra ì va wa agen ci je Ip sos Stra te xik mar ke tin ga na osno vu ko ga je LDP po rej tin gu iz bo na tre }e me sto.Na i me, re zul ta ti is tra ì va we ka zu ju da ko a- li ci ja oko na pred wa ka i de mo kra te i da qe vo de mr tvu tr ku za po zi ci ju stran ke s naj ve }im po ve re wem bi ra ~a, dok je na tre }e tre }e me sto iz bio LDP , de le }i ga sa ko a li ci jom SPS-JS-PUPS, a na pre la zak iz bor nog cen zu sa od pet od sto mo gle bi da ra ~u na ju jo{ sa mo DSS i ra di ka li. Svi osta li su is pod pra ga, ~i jem pre la sku su naj bli ì URS. U broj ka ma, za ko a li ci ju oko SNS u ovom tre nut ku gla sa lo bi 23,9 od sto opre de qe nih bi ra ~a, DS bi bi la iz bor 19,4 od sto gra |a na, a LDP Pre o kret je fa vo rit 12,3 od sto is pi ta ni ka. Ovo je pr vi put da se u ne kom re le vant nom is tra ì va wu jav nog mwe wa op ci ja sa ê do mi rom Jo va no vi }em na ~e lu ta ko vi so ko ko ti ra. Pro fe sor FPN dr Zo ran Sto jiq ko vi} ob ja {wa va za „Dnev nik“ da u ovom is tra ì va wu ne do sta je kqu~ ni po da tak ko li ko se an ke ti ra nih gra |a na uop {te iz ja sni lo i da lo ne ku svo ju par tij sku pre fe ren ci ju. - Ja mi slim da su ovo re la no pro cen ti ko ji go vo re o onoj po lo vi ni gla sa ~a ko ji po pra vi lu u me |u i zbor nom pe ri o du da ju iz ja vu da }e se si gur no po ja vi ti na bi ra li {ti ma. Po da ci ko je ne mam su u kom je vre me nu vr {e no is tra ì va we na te re nu, {ta je bio ne po sred ni okvir, ili kon tekst, ne de qu da na pre is tra ì va wa pre ma ~e mu se gra |a ni naj ~e {}e iz ja {wa va ju, jer naj vi {e pam te te zbi va wa. Za

pra vi lu u me |u i zbor nom pe ri o- du da ju iz ja vu da }e se si gur no po ja vi ti na bi ra li {ti ma.Fak ti~ ki ka da se to ra di o ukup nom

bi ra~ kom te lu to tre ba de li ti sa dva, ob ja {wa va Sto jiq ko vi}.. On ka è da po zi ci o ni ra we LDP mo è bi ti uzro ko va no zah te vom u okvi ru Pre o kre ta za dis kon ti nu i tet vo |e ne po li ti ke pre ma Ko so vu ili na gla {e nim mo bi li za tor skim ka pa ci te tom onih gra |a na ko ji ni su za do voq ni rit mom pro me na i è le li bi da se Sr bi ja br è kre }e ka EU. - Stra te {ki ne {to du è gle da no je i ta ugod na po zi ci ja, po ma lo ci ni~ no bih re kao, ko ju LDP ima kao „po lu o po zi ci ja“ po sled wih ne ko li ko go di na, a po seb no u po sled we vre me da mo è da plu ta iz me |u po dr {ke Vla de i we ne kri ti ke ka da se pro ce ni da je to da le ko uspe {ni je. Iz gle da da ovo mo è da do ne se iz ve sni no vi, po zi tiv ni rej ting kod gra |a na u od no su na sma ra ju }e tvr de opo zi ci je i po zi ci o ne po zi ci ja, do da je Sto jiq ko vi}. Ka ko is ti ~e da bi se ce ni lo jed no is tra ì va we ni je sve jed no da li se ono ra di na ukup nih 100 po sto bi ra ~a ili

Ka ko sto je osta li Po is tra `i va wu sam SPS bi osvo jio 9,2 pro cen ta. S ob zi rom na to da bi za JS ta~ no dva od sto, a za PUPS 1,8, za ko a li ci ju Ivi ce Da ~i }a, Pal me i Kr ko ba bi }a iz ja sni lo bi se ukup no 13 od sto bi ra ~a. ^vr ste po zi ci je ima ju i stran ke Vo ji sla va Ko {tu ni ce i Vo ji sla va [e {e qa. D[ ima po dr {ku de vet, a ra di ka li 8,4 od sto is pi ta ni ka. Pr vi is pod cen zu sa je URS Mla |a na Din ki }a - 3,6 pro ce na ta, a sle de, po red po me nu tih JS i PUPS, SDPS Ra si ma Qa ji }a sa dva od sto, SPO Vu ka Dra {ko vi }a i LSV Ne na da ^an ka sa po 1,5 i na kra ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra sa 0,8 pro ce na ta po dr {ke opre de qe nog bi ra~ kog te la. me ne ov de ne do sta je kqu~ ni po da tak ko li ko se an ke ti ra nih gra |a na uop {te iz ja sni lo i da lo ne ku svo ju par tij sku pre fe ren ci ju. Ja mi slim da su ovo re la no pro cen ti ko ji go vo re o onoj po lo vi ni gla sa ~a ko ji po

po lo vi ni, ko ja ka `e da ne }e gla sa ti, da ne zna za ko ga, a pro cen ti se on da iz ba ce u jav nost na pre o sta lih 50 po sto. - Od ~e ga je tih 12 po sto do bio LDP, od ukup nog bi ra~ kog te la ili od onih ko ji ima ju par -

tij sku iden ti fi ka ci ju u ovom tre nut ku.^i ni mi se da se ra di o ovom dru gom, a to on da ni je ta ko im pre siv no, to je osnov ni

pro blem, na ~e mu se po ka zu ju pro cen ti. Obi~ no se da ju na uku pan iz bor 100 od onih ko ji su se iz ja sni li. Ra di re le vant ne ana li ze ove pre zen ta ci je rej tin ga ne do sta je po da tak ko li ko je wih re klo da ne }e da ne }e da iza |e na iz bo re, ili da ne zna, ob ja {wa va Sto jiq ko vi}. Ka ko za kqu ~u je „da ne bi bi lo pre vi {e mu dri ja {ki“ u is tra ì va wu je na ni vou o~e ki va nog. da je po zi ci ja dve kqu~ ne stran ke DS i SNS bor ba ko ja }e se du go vo di ti za po zi ci ju re la tiv no na ja ~e stran ke od no sno ko a li ci je. Po li ti~ ki ana li ti ~ar Mi ro slav [u ti} ka è da je ovo is tra ì va we za sva ko ga iz ne na |e we. - Pro blem je u to me {to se u tim re la ci ja ma u rej tin gu me |u stran ka ma vr lo te {ko me wa ju, na ro ~i to ta ko na glo, sko ko vi to.Na pr vi po gled ova ko ne {to mo ra da iza zo ve ne ku vr stu re zer ve, bez ob zi ra da li ne ko sko ~i sa 6 na 12 ili sa 7 na 11, ~ak i sa 7 na 10, to su dra sti~ ne pro me ne ras po lo è wa bi ra ~a, ko je se ret ko ili ni ka da ne de {a va ju. Ova kav skok LDP bi sva ka ko bio pre se dan, a ta kav skok bi tra ìo ne ki dra ma ti ~an do ga |aj ka da ~i ta vo bi ra~ ko te lo re gu je i ta kav ne ki do ga |aj pre tva ri u gla so ve. I taj pro ces tra ì ne ko vre me. Sve ovo {to je LDP ra dio u po sled we vre me bi lo je ipak ori jen ti sa no na od re |e nu ciq nu gru pu ko ja da ta ko ka èm ve} ima svop stve no opre de qe we i fa vo ri te i to se ta ko |e te {ko me wa.Ta ko da sve u sve mu iz gle da ne mo gu }e, ka è [u ti}, uz opa sku da bi bi lo lak {e ka da bi se zna li svi de ta qi pre zen -

to va nog is tra ì va wa. On ka è da uko li ko po sto ji mr tva tr ka oko DS i SNS oko pri ma ta u gla sa~ kom te lu i pr vog me sta, zna ~i da de mo kra te ni su na ne kom gu bit ku. - Si tu a ci ja je da kle hi po te ti~ ka iako je sve to ta ko LDP ni je ostva rio skok na ra ~un DS, ne go neo pre de qe nih, ili re zer vi sa nih gra |a na.To je sve mo gu }e, ali je sve na glo, da de lu je ne ve ro vat no.U na {im is tra ì va wi ma su po da ci da se re zul ta ti to kom go di nu da na ma lo me wa ju. Ima mo od no se DS i SNS od fe bru a ra, apri la, ma ja, ju na i oni su ve o ma bli ski, u za vi sno sti od iz vo ra is tra ì va wa, pri ~e mu su na pred wa ci to kom pro le }a ima li od pet do osam po sto raz li ke u svo ju ko rist. To su stran ke s ve li kim kor pu som i mo gu se i de tek to va ti pro me ne, ali da bi raz u me li one ko ji su na ni vou od pet do se dam po sto, mo ra mo bi ti tro stru ko opre zni ji, jer je ve} ri zi~ na ka te go ri ja is tra ì va wa. Jo{ go ra si tu a ci ja je sa onim ko ji su sa dva ili 3, 7 po sto rej tin ga, na gla {a va [u ti}, ko ji sma tra da je bi lo i „po ma lo pre ten ci o zno na zva ti

Pre o kret, ko jim LDP i SPO tra è pro me nu dr àv ne po li ti ke pre ma Ko so vu, ni je gla sno go vor nik De mo krat ske stran ke iz ja vi la je pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van. On je re kla za Po li ti ku da ni je ta~ no je da je Pre o kret na pra vqen da bi sa da {wa vlast obez be di la no vi man dat na iz bo ri ma. Pre ma we nim re ~i ma, DS vo di po li ti ku za ko ju je na iz bo ri ma do bi la man dat. Od ri ca we od Ko so va, da bi re {i li pro ble me neo d go vor no je raz u me va we dr àv ne po li ti ke, jed na ko kao i od ri ca we od EU ka ko bi, na vod no, po vra ti li Ko so vo, oce ni la je Tri van. „Ozbiq ne ze mqe ima ju sto go di {we, mi le ni jum ske ci qe ve, a mi ne mo è mo da se dr ì mo za cr ta nih na ci o nal nih ci qe va ni u to ku jed nog iz bor nog ci klu sa”, re kla je Tri van. DS }e na iz bo re iza }i sa kon kret nim re zul ta ti ma ume sto sa „mno go pra znih me dij skih na stu pa i de ma go {kih pri ~a”, re kla je Tri van.

Mi haj lo vi}: Ko je za du ìo dr à vu Srp ska na pred na stran ka zah te va kri vi~ nu od go vor nost za „sve one ko ji su za du ì li i pre za du ì li dr à vu, bez ika kvih kri te ri ju ma”, iz ja vi la je ju ~e funk ci o ner te stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re po no vi la da SNS tra ì ras pi si va we par la men tar nih iz bo ra i na ve la da su raz lo zi za to i {to je ze mqa pre za du è na i zbog „po ra sta kri mi na la i ko rup ci je”. Pre ma we nim re ~i ma, u po sled we tri go di ne vla da je za du ì la ze mqu za oko 6 mi li jar di evra. Mi haj lo vi} je ka za la da na pred wa ci o~e ku ju i tra è od Agen ci ja za bor bu za pro tiv ko rup ci je da pre i spi ta, ka ko je re kla, sve po li ti ~a re ko ji su se ve o ma br zo i enorm no obo ga ti li od ka da su do {li na jav ne funk ci je, a me |u wi ma „po seb no pot pred sed ni ke De mo krat ske stran ke”. Mi haj lo vi} je re kla da SNS sma tra da tre ba pret hod no is pi ta ti po re klo imo vi ne i ka pi ta la svih ko ji è le da u Sr bi ji u~e stvu ju u pro ce su pri va ti za ci je.

Svi u klu pe Skup {ti na Sr bi je na sta vqa da nas sed ni cu i do ~a sa gla sa wa ne o~e ku je se ni ka kvi pro ble mi. Po Po slov ni ku ko ji su „skro ji li“ par la men tar ci, do voq no je 84 na rod na pred stav ni ka u 10 uju tru i po sle to ga, „kud ko ji...“. Po sled we gla sa we, kao i osta la ove je se ni, po ka za lo je ko li ko je te {ko obez be di ti ci fru od 126. I pro te klog utor ka pre bro ja va we vla da ju }ih po sla ni ka sti glo je pr vi ~as sa mo do bro ja 125, po {to je li der URS-a Mla |an Din ki} po no vo imao neo d lo `ne oba ve ze. [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja mo ra la je te le -

fo nom hit no da po zo ve po sla ni ka DS-a Mi haj la Pu ri }a iz Ba we Ko vi qa ~e, ko ji je dan ra ni je na pu stio VMA po sle dva de se to dnev nog le ~e wa. Pu ri} je ka ko je znao i umeo, sti gao na gla sa we. Tr ke ne bi bi lo da je po sla nik Li ste za San xak Esad Xu xe vi} na vre me na ja vio da }e od mr znu ti man dat i u}i to ga da na u sa lu. Ali, ma kar je po sle du `eg vre me na u sa li bi lo je dan vi {e od mi ni mal nih 126 gla so va. ^ak je i Xu xe vi }ev ko le ga s li ste Baj ram Ome ra gi}, iako pod vi so kom te me ra tu rom, bio u sa li, a le ~e we vi ru sa ot po ~eo je – tek po sle gla sa wa.

Smog ni te sna ge Bu xet }e bi ti, po sve mu su de }i, na vje }i test za vla da }u ju ko a li ci ju, a ka ko stva ri sa da sto je, sti }i }e u par la ment tek ka da bu de ob na ro do va no da li je Sr bi ja do bi la kan di da tru za EU. Na pi ta we ima li Vla da sna ge da iz gla sa bu xet jer je to mno go bit no za gra |a ne, {ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a Mo mo ô la ko vi} iz no si za „Dnev nik“, ka ko ka è, li~ no mi {qe we „da }e Vla da ima ti do sta po te {ko }a u pri pre mi pred lo ga, ali da ohra bru je {to je po stig nu ta sa gla snost s MMF-om o kon cep tu i osnov nim okvi ri ma za 2012. go di nu. – O~e ku jem da }e Vla da taj za da tak ura di ti. Je di no {to za slu ù je kri ti ku je {to to ni je u~i we no na vre me, do 15. no vem bra, ma da imam raz u me va wa za to. O~e ku jem da }e se bu xet na }i u pro ce du ri po sle 10. de cem bra – na ja vqu je ô la ko -

vi}. On sma tra da }e i u par la men tu „ipak bi ti po stig nu ta sa gla snost i da }e Skup {ti na usvo ji ti bu xet. – O~e ku jem da }e Vla da na }i kom pro mis i po mi ri ti te dve stva ri, kao i da }e skup {tin ska ve }i na us pe ti ipak da smog ne sna ge da usvo ji bu xet. Po zi vam sve da se pri pre me i da po dr `e to {to bi mo ra li usvo ji ti. Naj go re bi bi lo da ne usvo ji mo bu xet pa da ide mo na pri vre me no fi nan si ra we.

Po li cij ski mi rov wa ci

SNS ko a li ci jom, jer tu ne ma u~e sni ka ko ji do ri no se rej tin gu, sa bi ra wu“. Po we go voj oce ni is tra ì va we je iz na ne di lo mno ge, jer osim ve li kih po tre sa ne me wa ju se rej tin zi tek ta ko. To pot kre pqu je po dat kom ne va ri ri a ju }ih DSS, SRS, SNS, za ko ju mi sli da je „ i na vi {oj po zi ci ji ne go ov de“. - I LDP se me wao mi kro skop ski, ali je vr lo sta bi lan i ovaj skok ve li ko iz ne na |e we u is tra ì va wu. I za to po sto ji raz log za oprez zbog na glih pro ble ma, te ce le si tu a ci je ko ja is ka ~e iz uobi ~a je nog to ka i ~o vek se pi ta hteo ili ne da li tu po sto ji jo{ ne ka ide ja ili na me ra iza to ga, za kqu ~u je [u ti} uz opa sku da }e is tra ì va we iza zva ti vi {e ko men ta ra ne go {to }e po slu ì ti za ne ke za kqu~ ke. D. Mi li vo je vi}

REKLI SU

Tri van: Pre o kret ni je port pa rol DS

poslani^ke teme

Ve se li nov: Voj vo di ni sta tus re pu bli ke Pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Dra gan Ve se li nov iz ja vio je da Voj vo di na tre ba da do bi je sta tus re pu bli ke i da o to me tre ba da se ras pi {e re fe ren dum. Ve se li nov je na tri bi ni Voj vo |an ski klu ba re kao da su Voj vo di na i Sr bi ja dve ze mqe. „Sva ka ze mqa tre ba da ima svoj na ziv, a za jed ni~ ki na ziv za obe ne ka se iz mi sli. „U Voj vo di ni po sto ji ras po lo `e we za sle de }i ko rak, a eli ta }u ti„, ka zao je Ve se li nov. On je oce nio da je ide ja auto nom ne Voj vo di ne unu tar Sr bi je „is cr pqe na” i do dao da je go to vo sto go di na ot ka ko je Voj vo di na u{la u za jed ni cu sa Sr bi jom do vo qan do kaz za to. „Sa da nam ovu bed nu i crk nu tu auto no mi ju na pa da ju. Na pa da ju i za sta vu Voj vo di ne i grb. Be smi sle no je da Voj vo di na ne ma him nu. Ko za bra wu je vla di Voj vo di ne da ras pi {e kon kurs za him nu? ’Gro ba ri’, na vi ja ~i Par ti za na, ima ju him nu, pred u ze }a ima ju za sta ve”, na veo je Ve se li nov.

Me |u broj nim od red ba ma o ko ji ma se de ba tu je na ovoj sed ni ci su i iz me ne Za ko na o po li ci ji. Po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} sma tra da ne mo `e Vla da bi ti ta ko ja se pi ta o sla wu slu `be ni ka po li ci je u me |u na rod ne mi si je, po {to je, ka ko is ti ~e, to po sao par la men ta. – Ne sum wam da je mi ni star od go vo ran, ali we mu uglav nom ne ko dru gi pri pre ma pa pi re. Ne ka da po gle da pa `qi vi je, ne ka da ne. Oni ko ji se ope ku ka `u – vi {e ne pot pi su jem ni da je „Rat i mir“ na pi sao Lav Tol stoj, dok ga ne pro ~i tam ce log – ob ja sni la je Jor go van ka Ta ba ko vi}. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} od go vo rio je da je ta kvo re {e -

we pred lo è no jer, po Usta vu, par la ment od lu ~u je o upo tre bi Voj ske u ino stran stvu. – Po li ci ja ni je oru à na for ma ci ja, u smi slu voj ne. Po li ci ja u ino stran stvu ne u~e stvu je u voj nim mi si ja ma ve} u ci vil nim i za to od lu ku do no si Vla da. Ni sam to ja iz mi slio, to je bi lo i u vre me vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce. Pr vi put je na {a mi rov na mi si ja oti {la na Ha i ti, pa u Li be ri ju. To je ma li broj qu di, ~e ti ri-pet. Sad je na {a mi si ja na Ki pru. Mi slim da je to do bro za kre di bi li tet na {e ze mqe. A na rav no, mi ne ma mo do voq no pa ra da {a qe mo je di ni cu od sto qu di jer to za nas ne bi bi lo iz dr ì vo – „pri zna je“ mi ni star po li ci je.

(Ne)to le ri sa we Pro te klih da na u par la men tu je vo |e na je i de ba ta o to me tre ba li po sla ni ci ma ko deks po na {a wa. Ka da }e to bi ti i {ta }e sa dr à ti taj do ku ment jo{ uvek se ne zna, ali se u ce loj pri ~i naj gla sni je ~u ju upo zo re wa da se po sla ni ci ma u skup {tin skoj sa li ne sme ogra ni ~i ti slo bo da go vo ra. [ta je slo bo da go vo ra za sa da mo ra ju da „de fi ni {u“ oni ko ji vo de sed ni cu. Po ne ki po sla nik se u à ru od bra ne svog sta va pre vi {e za ne se, kao {to je ne dav no bio slu ~aj s Bo ri som Alek si }em (SRS), ko ji je re kao pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u, iz no se }i op tu `bu da vlast uvo di sank ci je Sr bi ma na se ve ru KiM: „Ne moj te da se pra vi te ble sa vi“. Vid no iz ner vi ra na, pre ki nu la ga je pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}: – Ne mo è te se ta ko obra }a ti pre mi je ru. Ta kav iz gred, bez o bra zluk i ne kul tu ra ne }e se to le ri sa ti – bi la je iz ri ~i ta pred sed ni ca.

Za {to (ne) bi ti par la men ta rac Pro gram ski di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja” Ne ma wa Ne na di}, u~e stvu ju }i u de ba ti o po sla ni~ kom ko dek su, „pri znao je“ zbog ~e ga ni ka da ni je po `e leo da bu de na rod ni pred stav nik. U pi ta wu je „okol nost da po sla ni ci od lu ~u ju o stva ri ma ko je fi zi~ ki ne ma ju vre me na da pro u ~e jer te {ko da mo gu pro ~i ta ti sva ki za kon za ko ji gla sa ju“. – Sma trao bih da je to ne sa ve sno i ne e ti~ no po stu pa we jer po sla ni ci mo ra ju da za u zmu sud o ne ~e mu, a da pri to me bu de i do vo qan broj

qu di ko ji su gla sa li – na veo je Ne na di}. Pod se }a ju }i na eti~ ki ko deks lo kal ne sa mo u pra ve, Ne na di} je is ta kao da ne bi bi lo lo {e re {e we da po sla ni ci ko ji na osno vu svo je funk ci je gla sa ju po sop stve noj sa ve sti, uko li ko ne ko to od wih za tra `i, obra zlo `e za {to su gla sa li „za“, ili „pro tiv“. Isto vre me no, on se za pi tao i „ko ji ni vo su ko ba in te re sa tre ba da po sto ji da bi na rod ni po sla nik bio iz u zet iz od lu ~i va wa, ili oba ve zan da sa op {ti taj svoj in te res“.ki

Pri ja teq stvo s Ja pa nom De le ga ci ja Skup {ti ne, pred vo |e na pr vom da mom Sla vi com \u ki}De ja no vi}, od ju ~e bo ra vi u po se tu Ja pa nu, na po ziv pred sed ni ka Do weg do ma Par la men ta Ja pa na Ta ka hi ra Ja ko mi xi ja. Na {i par la men tar ci bo ra vi }e u Ja pa nu do sre de. Osim Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}, u de le ga ci ji su pred sed nik gru pe pri ja teq stva s tom ze mqom po sla nik DS-a Alek san dar Vla ho vi}, Ne nad Pro ki} (LDP) i ge ne ral ni se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi}. S. Stan ko vi}

ekonomija

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

[TA PO TRO [A ^I MA U SR BI JI DO NO SI EVEN TU AL NO SNI @E WE UVO ZNE CE NE KU BI KA IZ RU SI JE

Da se na du gom pu tu ne za gu bi po je fti we we ga sa? Da li }e, mo `da, na do ma }em tr `i {tu pri rod ni gas bi ti jef ti ni ji, od no sno da li }e Sr bi ja us pe ti da od ru skog „Ga spro ma” na ba vqa gas po ce ne ma po voq ni jim ne go do sa da, za vi si }e od ugo vo ra o du go ro~ noj is po ru ci pri rod nog ga sa iz Ru si je za Sr bi ju. Ta kvu mo gu} nost je ne po se red no pre pro {lo ne deq nog do la ska pred sed ni ka Uprav nog od bo ra „Ga spro ma” Alek se ja Mi le ra u Sr bi ju na ja vio ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}, uka zu ju }i da }e se s Mi le rom raz go va ra ti o to me da se ce na ga sa ubu du }e od re |u je ne {to dru ga ~i je ne go do sa da. Ipak, za sa da se ne zna pu no vi {e, osim da su u to ku pre go vo ri o du go ro~ noj is po ru ci ru skog ga sa Sr bi ji, da se pot pi si va we ugo vo ra o~e ku je do kra ja ove go di ne, a da pre ko na~ nog do go vo ra tre ba da bu de pot pi san me |u dr -

`av ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i Ru si je o is po ru ka ma ga sa za spr sko tr `i {te. Da kle, do ko na~ ne od lu ke osta lo je jo{ ne {to vi {e od me sec da na, ali po tro {a ~i tre ba da zna ju da even tu al no po voq ni -

`e wu na bav ne ce ne od oko 10 od sto, a ve li ko je pi ta we ko li ko bi se to od ra zi lo na ce nu ku bi ka ko ju pla }a ju po tro {a ~i. Da pod se ti mo, gas je od ne dav no za do ma }in stva sku pqi za 10 po sto i kub ni me tar ovog ener gen ta

Jef ti ni ja stru ja na gas ne go na ve tar Uko li ko bi ce na uvo znog ga sa iz Ru si je bi la po voq ni ja, u Sr bi ji bi mo glo bi ti iz gra |e ne ga sne elek tra ne, o ~e mu su raz go va ra li pred stav ni ci „Ga spro ma” i JP „Sr bi ja gas” i to o ~e ti ri ga sne elek tra ne - u Be o gra du, No vom Sa du, Pan ~e vu i Ni {u. Po Ba ja to vi }e vim re ~i ma, iz grad wa ga snih elek tra na je is pla ti vi ja ne go iz grad wa ve tro ge ne ra to ra ali je, da bi se uop {te u{lo u pro je kat wi ho ve iz grad we, po treb no da bu du obez be |e ne is po ru ke ga sa po ne {to ni `oj ce ni ka ko bi se pro iz vod wa stru je is pla ti la. ja na bav na ce na pri rod nog ga sa ne bi do ve la do dra sti~ nog sni `e wa ce ne ovog ener gen ta. Na i- me, go vo ri se o even tu al nom sni -

po tro {a ~i pla }a ju pro se~ no oko 45 di na ra. Ipak, iz ve sno je da bi even tu al no sni `e we na bav ne ce ne ga sa

ko ji se uvo zi iz Ru si je po voq no uti ca lo na JP „Sr bi ja gas”. Iz ove kom pa ni je ve} du `e vre me uka zu ju da ce na ga sa ni je eko nom ska i da se zbog to ga go mi la ju gu bi ci. Ta ko je, re ci mo, na osno vu po da ta ka iz JP „Sr bi ja gas”, na bav na ce na ga sa s tro {ko vi ma do pre me, a bez tro {ko va po slo va wa JP „Sr bi ja gas” u av gu stu bi la 34, 31 di na ra, dok je pro se~ na pro daj na ce na za ta rif ne kup ce bi la 30,70 di na ra. Ne tre ba bi ti ve li ki ma te ma ti ~ar da bi se uvi de lo da se gas sku pqe ku pu je ne go {to se pro da je, pa ni to da bi, even tu al no sni `e we na bav ne ce ne omo gu }i lo JP „Sr bi ja gas” da lak {e pla }a svo je oba ve ze pre ma ru skom part ne ru. Ka da se to me do da da se u pr vom kvar ta lu sle de }e go di ne o~e ku je po ve }a we ce ne uvo znog ga sa s 515 do la ra za 1.000 kub nih me ta ra , ko li ko je sa da,

na 529 do la ra, go to vo da se sa si gur no {}u mo è re }i da na do ma }em tr ì {tu ne tre ba o~e ki va ti sni è we ce ne ku bi ka, bar ne u istom iz no su ko ji se o~e ku je ka da je na bav na ce na u pi ta wu. Ipak, to ni je sve jer je uka za no da po sto ji mo gu} nost da se ce na ga sa na do ma }em tr ì {tu do dat no uma wi uko li ko se sma we tro {ko vi tran spor ta ga sa kroz Ma |ar sku. I tu mo gu} nost je ne dav no na ja vio Ba ja to vi}, uka zav {i da se o to me raz go va ra s ma |ar skim part ne rom ve} ne ko vre me i da se o~e ku je po sti za we do go vo ra na obo stra nu ko rist. Ka da je o ovi tro {ko vi ma re~, iz JP „Sr bi ja gas” uka zu ju da je

ugo vor o tran spor tu ga sa za Sr bi ju kroz Ma |ar sku ne po vo qan u od no su na dru ge sli~ ne ko ji po sto je u Evrop skoj uni ji, da u we mu ima ele me na ta ko ji ni su odr ì vi na du ì rok unu tar pra vi la evrop ske za jed ni ce, ali i da se, uko li ko do go vor s ma |ar skim tran spor te rom ga sa ne uspe, pla ni ra po kre ta we ar bi tra `nog po stup ka u evrop skim su do vi ma. Mo gu} nost sni è wa ce ne ga sa na do ma }em tr ì {tu le po i obe }a va ju }e zvu ~i, ali, ipak, tre ba sa ~e ka ti i vi de ti da li je re~ sa mo o le pim na ja va ma ko je }e, kao i mno go pu ta do sa da, sa mo to i osta ti. D. Mla |e no vi}

ZA [TO STA NO GRAD WA STAG NI RA

Ka ma te i PDV ojadili pro davce sta no va PRED STAVQAWE IN VE STI CI JE U FRAN CU SKOJ

In |ij ski autlet u Ka nu Mod ni park autlet cen tra u In |i ji u iz grad wi, je di ni je pro je kat tog ti pa iz Sr bi je i re gi o na, ko ji je pred sta vqen na spe ci ja li zo va nom saj mu ma lo pro da je „Ma pic” ko ji je ovog me se ca odr `an u Ka nu, u Fran cu skoj. Pro je kat je iza zvao ve li ku pa `wu pred stav ni ka naj zna ~aj ni jih bren do va i kom pa ni ja, ko je pla ni ra ju do la zak na srp sko tr `i {te. Na saj mu je na ja vqe no da je otva ra we par ka pla ni ra no u mar tu, kao i da }e to bi ti je di ni autlet cen tar u re gi o nu ko ji }e po ~e ti sa ra dom 2012. go di ne. U uslo vi ma eko nom ske kri ze po se }e nost autlet cen ta ra u Evro pi po ve }a na je za 70 od sto, dok je pro met po kva dra tu pro daj nih obje ka ta ve }a za 50 od sto. Ka pa ci te ti po sto je }ih pro dav ni ca u autle ti ma po ra sli su za tre }i nu, za kqu ~e no je na naj ve }oj evrop skoj smo tri ma lo pro da je. Pred sed nik Uprav nog od bo ra Cen tra \u ra Sta ni}, upo znao je u~e sni ke „Ma pic-a” sa di na mi kom iz grad we i ob ja snio da }e u pr voj fa zi ra do va bi ti iz gra |e no 15.000 kva drat nih me ta ra pro sto ra, na ko jem }e se na }i oko 70 pro dav ni ca pre sti `nih svet skih bren do va.

Po ra à va ju }i je po da tak da se go di {we u ce loj Sr bi ji ne pro da vi {e od 2.000 sta no va, dok se u bo qim vre me ni ma sa mo u jed nom gra du pro da va lo oko 1.000 sta no va. Iako su pa du sta no grad we i ko lap su in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la do pri ne li ma la ku pov na mo} gra |a na bez sta na i sku pi kre di ti, se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} upo zo ra va i na pre vi sok po rez na re pro ma te ri jal, ko ji se ne ga tiv no od ra zio i na sta no grad wu, i ce nu kva dra ta sta na. - Ve li ki gra |e vin ski gi gan ti po put „Kom gra pa”, „Ra da”, „Trud be ni ka” i „Ener go pro jek ta” ne ka da su ostva ri va li ve lik pro fit na ino stra nim gra di li {ti ma, no vac je vra }an u ze mqu i iz wih su se gra di li stam be ni objek ti za tr ì {te i za po {qa va la gra |e vin ska in du stri ja - ka è Ro di}. - Sta no ve su po ma lo gra di li i Voj ska i gra do vi, ali u ne {to ma wem obi mu. U zlat na vre me na na {eg gra |e vi nar stva, ka da je bi lo nov ca i za iz grad wu sta no va, i wi ho vu ku po vi nu, re pro ma te ri jal ko ji se ugra |i vao u objek te bio je oslo bo |e no po re za. Da nas ka da ne ma nov ca ni za jed no, ni za dru go, uev den je po rez od 18,5 po sto na re pro ma te ri jal, {to po sku pqu je kva drat i jo{ ga vi {e ~i ni ne do stup nim za pro se~ nog kup ca. Ta ko se u dr à vi go mi la broj pod sta na ra i ne za po sle nih rad ni ka, {to iz obla sti vi so ko grad we, {to in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la, ali i fa bri ka ko je pro iz vo de na me {taj, te pi he, za ve se...

Ze mqi {te na du va lo ce ne Ro di} ka è da bi sta no vi mo gli da po jef ti ne ako se sma we za hva ta wa lo kal ne sa mo u pra ve, gra da i re pu bli ke za tro {ko ve ko mu nal nog opre ma wa i gra |e vin skog ze mqi {ta.Sma tra da je u toj obla sti po treb no tra ì ti pro stor da se ce ne pri mak nu ku pov noj mo }i sta nov ni {tva, ko ja je u ovom tre nut ku ve o ma ni ska. Ce ne se te {ko mo gu ko ri go va ti kod iz vo |a ~a ko ji ra de po mi ni mal nim ce na ma i odr à va ju sa mo „go lu pro iz vod wu”. Za to je po treb na ona ce na ko ja }e i lo kal noj sa mo u pra vi i gra do vi ma i re pu bli ci i ko mu nal nim slu `ba ma omo gu }i ti ne ne ku ve li ku za ra du, ne go pro stu re pro duk ci ju, a ko ja }e se for mi ra ti pre ma po nu di, od no sno pre ma po tra `wi ku pa ca. Ro di} na gla {a va da su kre di ti ap so lut no pre sku pi, a ka ma te ze le na {ke. Ka è da ban ke da nas ne ra do da ju kre di te za stam be nu iz grad wu, bez ob zi ra da li su be ne fi ci ra ni ili ne. To su pla sma ni ko ji se da ju na du gi rok, ~ak i do 30-40 go di na, pa po sto ji strah ko }e ih i ka ko vra ti ti . - Ka ko smo ne si gur no tr ì {te, ban ke se pla {e ka ko }e se kre di ti

vra }a ti, zbog ~e ga i „dr `e” vi so ke ka ma te - ob ja {wa va Ro di}. - Ako i uzmu stan pod hi po te ku, pre u ze li su i ri zik da li }e mo }i da iz vu ku pa re ako us tre ba, jer ce na mo `e i da sko ~i - pa da pro fi ti ra ju, ali i da pad ne - pa da iz gu be. Ban ke su uglav nom do {le sa stra ne i ve }i na ne ma du go ro~ nu stra te gi ju ostan ka, pa ih mo men tal no in te re su je sa mo pro fit. U raz vi je ni -

jim ze mqa ma ka ma te su ni è, jer je na pla ta si gur ni ja. U ze mqa ma ko je su ri zi~ ne po put na {e, ka ma te su ve }e , ali za ve }i nu bes ku} ni ka ne pri hva tqi ve. U ta kvoj si tu a ci ji ve }i ni gra |a na bez sta na ma lo zna ~i na ja va mi ni stra za pro stor no pla ni ra we Oli ve ra Du li }a o spa so no snim me ra ma ko je bi mo gle da po kre nu gra |e vi nar stvo i olak {a ju ku po vi nu sta no va ve }im dr àv nim sub ven ci ja ma, jer glav ni nu kre di ta da ju ban ke ko je dik ti ra ju ka ma tu. Ako je u Be o gra du, ko ji pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku ima vi {e od 100.000 pod sta na ra, od po nu |e nih 2.000 sta no va u na se qu „Ste pa Ste pa no vi}” pro da no tek ne {to vi {e od 1.000, {ta da ka ù bes ku} ni ci u dru gim gra do vi ma gde je i ma we po sla, i ma we su za ra de, a ne ma iz grad we ta ko zva nih jef ti nih sta no va. Go ran Ro di} na vo di da se ce ne u Sr bi ji kre }u od 450 do 2.000 evra po kva drat nom me tru, u Be o gra du u uòj zo ni gra da su iz me |u 1.500 do 2.000 evra, a u obod nim de lo vi ma gra da is pod 1.000 evra. Po treb no je pre i spi ta ti ko ja }e bi ti ce na sta no va ko ji }e se gra di ti u na se qu „Dr Iva na Ri ba ra”, ka ko ne bi osta li ne pro da ti. Sma tra da tre ba da se „sa se ku” sve tak se i da va wa” ko je in ve sti tor mo ra da pla ti pre iz grad we, s tim {to ce na ne bi sme la da uti ~e na kva li tet iz ve de nih ra do va. Po we go vim re ~i ma ako se u 2012. gra |e vin skoj ope ra ti vi ne obez be di mi ni mum ko ji je po tre ban za ra do ve u ino stran stvu, „mi }e mo za go di nu i po do dve iz gu bi ti kom plet nu ope ra ti vu”. R. Da u to vi}

KON DI TO RI PO ZI TIV NI

Ba rem slat ki {e ima mo za iz voz

Spoq no tr go vin skoj raz me ni kon di tor skih pro iz vo da za de vet me se ci ove go di ne Sr bi ja je ostva ri la su fi cit od oko 60 mi li o na do la ra {to je za 27 od sto vi {e ne go 2010, re ~e no je Ta njug u u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS) . Ukup na vred nost spoq no tr go vin ske raz me ne slat ki {a od ja nu a ra do kra ja sep tem bra bi la je 141,3 mi li o na do la ra, {to je za dva od sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. Vred nost iz vo za ve }a je za 8,4 od sto i bi la je 100,6 mi li o na do la ra, dok je uvoz bio ma wi za 10,7 od sto, a kre tao se oko 40 mi li o na do la ra. Za de vet me se ci 2011. go di ne pro iz ve de no je 93.100 to na kon di to ra, {to je za oko osam od sto ili oko osam hi qa da to na ma we od pro iz vod we ostva re ne u istom pe ri o du pret hod ne go di ne. Naj ve }i pad pro iz vod we za be le `en je kod gru pe ~o ko la da i pro iz vo da na ba zi ka kaa 11,2 od sto, za tim kod bom bo na 9,6 od sto, dok je u gru pi fi nih pe kar sih pro iz vo da pro iz vod wa sma we na za 6,7 od sto, re kli su u PKS.

OD 5. DE CEM BRA NA SNA ZI NO VI ZA KON

Ban kar ski ugovori iz la ze na sun ce

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

101,3080

103,3755

105,7531

100,9979

Australija

dolar

73,8181

75,3246

77,0571

73,5921

Kanada

dolar

72,6378

74,1202

75,8250

72,4154

Danska

kruna

13,6187

13,8966

14,2162

13,5770

Norve{ka

kruna

12,9019

13,1652

13,4680

12,8624

[vedska

kruna

10,9254

11,1484

11,4048

10,8920

[vajcarska

franak

82,5454

84,2300

86,1673

82,2927

V. Britanija

funta

117,6632

120,0645

122,8260

117,3030

SAD

dolar

76,1428

77,6967

79,4837

75,9097

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 11. 2011. godine

Po slov ne ban ke u Sr bi ji mo ra }e od 5. de cem bra da tran spa rent no pri ka zu ju ka ma te, a po tra `i va wa od kli je na ta mo }i }e da ustu pe sa mo dru gim ban ka ma. Ka ko ka zu u Na rod noj ban ci Sr bi je (NBS), Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi na sij skih uslu ga uno si niz no vih re {e wa, me |u ko ji ma su i to da je ban ka du `na da svo je uslu ge po nu di pr ven stve no u di na ri ma. Tek na zah tev kli jen ta i uz uka zi va we na ri zi ke ko ji ma se iz la `e, ban ka }e omo gu }i ti ugo va ra we te uslu ge ve za ne za stra nu va lu tu. Ban ka je, ka ko se is ti ~e, u oba ve zi da pri odo bra va wu i pri ot pla ti kre di ta in dek si ra nog u stra noj va lu ti pri me wu je zva ni~ ni sred -

wi kurs. Gra |a ni }e pre ma no vom za ko nu ima ti pra vo i da od u sta nu od za kqu ~e nog ugo vo ra o kre di tu, pre ko ra ~e wu ra ~u na ili kre dit noj kar ti ci 14 da na od za kqu ~i va we ugo vo ra bez na vo |e wa raz lo ga. Po sle sla wa oba ve {te wa ban ci o od u sta ja wu od ko ri {}e wa uslu ge kli jent je du `an da naj ka sni je u ro ku od 30 da na vra ti ban ci glav ni cu i ka ma tu iz osnov nog po sla za vre me ko ri {}e wa nov ca. U slu ~a ju ka da za do bi ja we kre di ta po sto ji oba ve za po la ga wa na men skog de po zi ta sa ugo vo re nom ka ma tom kli jent ima pra vo na pri me nu istog me to da ob ra ~u na ka ma te na taj de po zit ko ji je pri me wen i na ob ra ~un ka ma te na odo bre ni kre dit.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

BANKARSKI SLU@BENICI SVE ^E[]E STREPE ZA POSAO

Kri za de li ot ka ze i u ban ka ma po Voj vo di ni? GUVERNER DEJAN [O[KI]

I po sle evra – evro Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} ocenio je ve~eras da u ovom trenutku nisu realne pretpostavke da bi evro mogao da prestane da postoji kao valuta. „Mislim da jo{ uvek u ovom trenutku bojazni nisu realne da }e evro prestati da postoji kao valuta ali ~ak i kada bi se to desilo nikakav ozbiqan problem se ne bi pojavio”, rekao je [o{ki} . On je naveo i da bi, u tom slu~aju „po pitawu {tedwe uvek postojao odgovaraju}i kurs izme|u evra i drugih valuta koje postoje i koje bi postojale i neka konverzija bi svakako uvek mogla da se uradi”. „To je odgovor na hipoteti~ko pitawa i mislim da to jo{ uvek nije realna opcija”, rekao je [o{ki} povodom stavova pojedinih stranih ekonomista da bi evro mogao da prestane da postoji. On je rekao da je za razliku od pojedinih evropskih dràva, u kojima su gra|ani po~eli da povla~e svoj novac iz banaka, u Srbiji situacija bitno druga~ija. „U dràvama EU banke su u velikoj meri upravo izloène obveznicama dràva koje, sada se ispostavqa nisu u stawu uvek da redovno izmiruju svoje obaveze”, rekao je on podsetiv{i na primere Gr~ke, Italije, Portugala.

Kada se privatizacija u Srbiji zahuktala, san mnogih je bio da dobiju posao u banci. Lepi enterijeri, dobre plate pa milina. Me|utim, kriza je posledwih godina pogodila i ovaj sektor. Banke su zatvarale neprofitne poslovne jedinice pa su bez posla naj~e{}e ostajali slu`benici u mawim mestima. S novim naletom krize pod udar su do{li i oni u gradovima. Broj i ukupna suma kredita kod nas ve} mesecima bele`e stagnaciju ili blagi pad, samim tim i posla je mawe, pa i potrebe za radnom snagom. Spas za slu`benike je stigao iz Narodne banke Srbije: po~etkom decembra po~iwe primena novog Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga pa }e bankari morati pomno da pogledaju sve ugovore koji su zakqu~eni u prethodnom periodu i provere da li treba da se uskla|uju s pomenutim propisom. Zna~i, posla sada ima na pretek, a posle – vide}e se… O tome {ta zaposleni u bankama mogu o~ekivati ako ih menaxment proglasi za tehnolo{ki vi{ak predsednica Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravaju}im ku}ama i finansijskim organizacijama Ma ra Er deq ka`e: – Na{ granski sindikat broji 13 organizacija. Ve}ina na{ih ~lanica ima zakqu~ene kolektivne ugovore s poslodavcima. U slu~aju da neko od zaposlenih postane tehnolo{ki vi{ak, strogo se vodi ra~una o tome da poslodavac ispo{tuje sve zakonske obaveze – podvla~i sagovornica. – Obavezan je da donese

program, koji mora sadr`ati detaqno obrazlo`ewe koje su to organizacione i tehnolo{ke promene zbog kojih se gase radna mesta ili dolazi do smawewa broja izvr{ilaca. Kolektivnim ugovorima su, uglavnom, predvi|ene otpremnine ve}e od onih na koje zakon obavezuje poslo-

U Vojvo|anskoj banci, ~lanici NBG-a, 146 radnika ostalo bez posla, a iz Erste banke je 40 qudi oti{lo po~etkom marta davca, zatim posebna za{tita samohranih roditeqa, osoba s invaliditetom, onih koji jedini rade i izdr`avaju porodicu, trudnica i sli~no. Svi ovi sistemi za{tite nisu bili od pomo}i za 146 zaposlenih u Vojvo|anskoj banci, ~lanici NBG-a, koji su pro{log meseca ostali bez posla.

VE^ITA KRIZA ILI INERTNOST LOKALNE SAMOUPRAVE GRADA NA DUNAVU

In ve sti ci je pro ti ~u po red Ba~ ke Pa lanke

Nekada{wi „Sintelon“, a sada „Tarket“, prvi je pre skoro dve decenije krenuo u proces privatizacije, ali i u tra`ewe strate{kog partnera me|u proizvo|a~ima podnih obloga u svetu. Jo{ tada su u poslovodstvu ove decenijama uspe{ne kompanije najavqivali krizu na prostorima biv{e Jugoslavije na koju se, da zlo bude ve}e, nastavila globalna kriza. Procenili su tada da je u vremenu kada se

veliki proizvo|a~ ve{ta~kog |ubriva. Re~ je o kompanijama koje su izgradili doma}i poslovni qudi, ba{ kao i fabriku alata i elektroinstalacionog materijala u Gajdobri. Predsednik op{tine Dra gan Bo za lo nedavno je izjavio da postoji veliko interesovawe stranih ulaga~a za Ba~ku Palanku, ali da ne `eli konkretno da pri~a, jer se ranije dosta govorilo o novim fabrikama i

[efica kabineta direktora banke Zo ri ca Xi da ka`e da je ceo postupak ura|en u skladu sa zakonom i uz konsultaciju s Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe. Na vi{ak nije uticala kriza ve} ~iwenica da je banka osavremenila tehnologiju, {to je zahtevalo novu siistematizaciju, a po-

se, navodno ~udili i nedavni gosti iz Slovenije. Mo`da su se i ~udili, ali bi se verovatno jo{ vi{e za~udili da su znali da u op{tini sa ne{to vi{e od 56.000 stanovnika ima godinama oko 8.000 nezaposlenih, a da su se o industrijskim parkovima u ovom gradu samo godinama pri~a ba{ kao i o investitorima koji do|u, ~uju i odu. Xaba i navodne komparativne prednosti ove sredine poput blizine granice sa Hrvatskom, luka na obali Dunava, razvijen drumski i èlezni~ki saobra}aj... Dodu{e, i ono malo stranaca, kao {to su slovena~ki pogon za proizvodwu delova za èleznicu, ili italijanski pogon za sklapawe modernog name{taja, ovde su do{li davno i zapo{qavaju nekoliko desetina radnika. Za sve ostalo propu{teno i proma{eno ovde se opravdawe nalazi u svetskoj krizi, ali ne i u inertnosti, odnosno nedostatku agilnosti lokalne samouprave koja u ovim vremenima, o~ito potencijalnim investitorima treba da ponudi najboqe uslove koji se kroz prizmu ekonomske logike te{ko mogu odbiti. Kada nema novih fabrika, a nekada poznate kao {to su „Nopal“, na moru o~ekuje bura boqe veza- radnim mestima, a od toga nije „Merkur“, „Marina“, TK „Duti svoju barku za velik brod ne- bilo ni{ta. Prvo ~ovek op{tinav“... vi{e ne postoje onda se go se sam upustiti u oluju. Tim ne, tako|e je sa govornice lovidi da se od obe}awa ne moè putem po{la je i Pivara u êla- kalnog parlamnta konstatovao ìveti. Mo`da bi boqe bilo da revu koju je otkupio „Karls- da je Ba~ka Palanka najuspese op{tina zaduìla i zavr{iberg“, kao i najve}a srpska la godinama najavqivanu Fabrika pivskog slada industrijsku zonu od par „Maltineks“ ~iji je vlastotina hektara, jer ovaYaba i navodne komparativne snik postao najve}i svetko ispada da je op{tinprednosti ove sredine: ski proizvo|a~ „Sufle“. I ski budèt od preko mito bi bile sve, jer je strani blizina granice sa Hrvatskom, luka lijarde dinara dovoqan na obali Dunava, razvijen drumski za plate op{tinskih ~ikapital pokupovao najuspe{nije ovda{we fabrinovnika i zaposlene u dei èlezni~ki saobra}aj... ke koje su dobro radile i u setak javnih preduze}a i vreme Tita i Slobe. ustanova, a jedinu tu se i U posledwih 15-tak godina {nija u Vojvodini, pa i Srbimoè neko zaposliti ako neka ovde su po~eli sa radom „Nekji?! Razlog je, po wemu, ~iweniod vladaju}ih stranaka to èli. tar“, regionalni lider u proizca da ova op{tina nikome nije Ostali, izgleda neka ~ekaju da vodwi vo}nih sokova i preradi du`na ni dinara, odnosno da nepro|e svetska i doma}a kriza, vo}a i povr}a, kao i „Fertil“ ma kredita kod banaka. Tome su pa ko preìvi... M. Suyum

sledica je da su pojedinci postali vi{ak. U Erste banci je 40 qudi oti{lo po~etkom marta – Zatvorene su poslovne jedinice u Apatinu, ^elarevu i Despotovu, pa je to zahtevalo i racionalizaciju – ka`e predsednica wihovog sindikata Sta ni ca [ar ~an ski. – Poslodavac je ispo-

{tovao sve {to je predvi|eno zakonima i drugim propisima. Ne samo da su slu`benici koji su jedini zaposleni u porodici ostali u banci ve} je odre|enom broju qudi omogu}eno da rade ~etiri sata da bi se sa~uvalo vi{e radnih mesta. Kolegama koje su pred penzijom data je otpremnina a banka se obavezala i na to da im upla}uje doprinose dok ne steknu uslov za penziju. – U Komercijalnoj banci je fluktuacija kadrova redovna stvar – jedni dolaze, drugi odlaze – obja{wava jedan od direktora Go ran Mi li }e vi}. – Racionalizacija poslovawa je kod nas proces koji stalno traje, a to se odnosi i na zaposlene. Sada su nam svi potrebni jer je u toku revizija ugovora u skladu s novim zakonom. Ho}e li biti novih racionalizacija? Dve gr~ke banke, Alfa i EFG se spajaju. U takvim uslovima racionalizacija je neminovna u celom sistemu. Dovoqno je re}i da se tada de{ava da banke u ve}im mestima i gradovima naslede dve poslovne jedinice jednu pored druge. To je mnogo i u vreme kreditne ekspanzije, a kamoli sada. Ima li nade za posao za one koji su na tr`i{tu rada? Ima, „Gasprom„ banka je najvila dolazak u Srbiju. Ostaje da se vidi da li }e kupiti banku koja ve} radi kod nas ili }e osnovati svoju, kao grinfild investiciju. U slu~aju ovog drugog re{ewa, za „bankare vi{ka„ bi moglo biti posla. Ali, za radovawe je rano jer Narodna banka Srbije od ove ku}e nije jo{ dobila bilo kakav zahtev. D. Vujo{evi}

ZBOG KRIZE POTREBNA NOVA TR@I[TA

Sr bi ji tre ba vi {e iz la za Srbija mora da traì nova izvozna trì{ta zbog drugog talasa ekonomske krize koji je posebno pogodio wene zna~ajne spoqnotrgovinske partnere, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mi lo{ Bu ga rin. On je upozorio da postoji mogu}nost da do|e do smawewa tra`we za proizvodima iz Srbije zbog krize u zemqama koje su na{i zna~ajni spoqnotrgovinski partneri kao {to su Italija, Gr~ka, zemqe regiona, {to nas nu`no upu}uje na nova trì{ta. „Moramo zna~ajno tragati za drugim trì{tima i zemqama koje nisu pogo|ene drugim talasom krize i nemaju recesiju, a imaju potrebu za ve}om tra`wom”, rekao je Bugarin agenciji Tanjug . Prema wegovim re~ima, velike mogu}nosti pruàju sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima potpisane sa brojnim zemqama, ali koje ne koristimo u punom obimu zbog nemogu}nosti podizawa proizvodwe na onaj nivo koji bi srpska privreda mogla da ima. Za to su nam potrebni adekvatni krediti, sa pristupa~nim kamatnim stopama, koji bi omogu}avali razvoj i unapre|ewe konkurentosti srpske privrede, naglasio je Bugarin.

PREDUZE]A SVE TE@E DOLAZE DO NOVCA

Ne ma pri vre de uz ze le na {ke ka ma te Godina koja je pred nama }e, izgleda, u ekonomskom smislu biti jo{ sumornija od ove. Bruto doma}i proizvod }e, dodu{e, rasti, ali veoma malo i jo{ sporije nego ove godine, dok privrednici o~ekuju da }e nelikvidnost nastaviti da caruje doma}om ekonomijom {to bi moglo da dovede do do zatvarawa odre|enog broja preduze}a i daqeg rasta nezaposlenosti. Privrednici su ovih dana sve glasniji u zahtevima da im se pomogne da do|u do {to jeftinijih kredita kako bi nekako preìveli naredni period i traè od Narodne banke da kod komercijalnih banaka to na neki na~in „isposluje“. S druge strane, bankari i NBS tvrde da je je problem u tome {to velika ve}ina srpskih preduze}a zapravo vi{e nije kreditno sposobna. Predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Bra ni slav Gru ji} kaè da preduzetnici predlaù reprogramirawe bankarskih kredita na period od dve godine, uz pomo} NBS. Predlog je

}e novi talas otpu{tawa radnika i zatvarawa firmi - upozorio je Gruji}. Privrednici su u svojim kritikama oti{li prili~no daleko pa direktor beogradske „Laste“ Ve li bor So vro vi} ka`e da „strane banke `ele da iscrpe srpsku privredu do maksimuma”, dok je biznismen Zoran Drakuli} guvernera NBS De ja na [o {ki }a – koji odbija wihove zahteve za smawewem obavezne rezerve banaka i zahvatawem u devizne rezerve – nazvao „autisti~nim“.

Kako za koga Sam Radun je, me|utim, svojevremeno na pitawe da li koristi kredite Razvojne banke Vojvodine, koji su jeftiniji od komercijalnih, odgovorio odre~no, navode}i da i daqe uspeva da na|e jo{ jeftinije izvore finansirawa. Tu izgleda i leì razre{ewe cele ove pri~e: banke u svemu svakako nisu nevine, ali je verovatno jo{ ve}i problem nesposobnost privrede da se nosi sa krizom. Mnogi doma}i biznismeni, oni krupni pre svega, su se izgleda preigrali a onda u bunar sa sobom povukli i brojne male kompanije. da se donese Zakon o refinansirawu me|u privrednim dru{tvima i bankama u Srbiji. On je tako|e predloìo i da se omogu}i, ukoliko banke nemaju sve` novac, da se iz deviznih rezervi NBS obezbedi iznos od 1,2 milijarde evra da bi srpska privreda odràla dosada{wi nivo finansirawa. - Ukoliko bi do{lo do pada kreditnih aktivnosti i povla~ewa prekograni~nih kredita, srpska privreda }e klecnuti i nasta-

S druge strane, sekretar Udruèwa banaka Srbije Ve ro qub Du ga li} rekao je da razume situaciju u kojoj se nalazi privreda, ali da re{ewe nije u rukama banaka. - Wihovi zahtevi jednostavno nisu realni, a ne znam ni kako NBS moè da uti~e na komercijalne banke koje imaju svoju poslovnu politiku - kaè Dugali}, obja{wavaju}i da u Srbiji imamo najve}u stopu inflacije u regionu, najve}u obaveznu rezervu, re-

ferentnu kamatnu stopu od deset odsto. U tim uslovima jednostavno nema jeftinih kredita, dodaje. Sam guverner [o{ki} je na zahteve pet doma}ih udruèwa privrednika odgovorio da banke zapravo imaju dovoqno novca za finansirawe privrede i da nije potrebno sniàvawe stope obavezne rezerve banaka, posebno zbog toga {to nema garancije da bi tako oslobo|eni novac oti{ao u kreditirawe razvojnih projekata. On je objasnio da ima dovoqno novca na ra~unima banaka, ali da NBS nema pravo da govori poslovnim bankama da daju kredite preduze}ima jer su one slobodne i trì{no orijentisane. Mnogi biznismeni sada izraàvaju nadu da bi osnivawe razvojne banke pomoglo privredi i otvorilo joj vrata ka jeftinijem finansirawu. Ovih dana se oglasio i prvi ~oveka ba~kopalana~kog „Nektara“ Bo jan Ra dun, oceniv{i da je problemati~no to {to neke banke zloupotrebqavaju ugroènu likvidnost preduze}a, koriste}i je da napla}uju prakti~no „zelena{ke kamate“. - Ukoliko se situacija ne promeni, privreda }e se svesti na tridesetak firmi koje mogu da prona|u re{ewe za problem finansirawa, ali vi{e ne}e imati sa kim da sara|uju jer su u najve}oj dubiozi mala i sredwa preduze}a - kaè izvr{ni direktor kompanije Radun. V. ^v.

berza

ponedeqak28.novembar2011.

BIV [I PRED SED NIK EVROP SKE BAN KE ZA OB NO VU I RAZ VOJ @AK ATA LI

SU [A UGRO ZI LA CEO RE GION

Ne sta {i ca stru je ga si sve tla na Bal ka nu Su {a po sta je sve ve }i pro blem i po la ko pre ti da po ga si sve tla na Bal ka nu, jer se ose }a sve ve }a ne sta {i ca elek tri~ ne ener gi je. Ni zak vo do staj re ka ugro `a va rad hi dro e lek tra na u ~i ta voj Evro pi dok na Bal ka nu ne ke ze mqe ve} na ja vqu ju i re duk ci -

uglav nom iz hi dro e lek tra na, ali zbog ve li ke su {e, ene gi ja ne do sta je u tim de lo vi ma. Cr na Go ra je u naj te `oj si tu a- ci ji. Na ja vqi va no je da }e od po ne deq ka kre nu ti re duk ci je, ali je cr no gor ska elek tro pri vre da za sa da sa mo po zva la na op {tu {ted wu stru je.

dnevnik

Krah evra mo gu} do ka to li~ kog Bo `i }a

- Evro mo è do ì ve ti krah do ka to li~ kog Bo ì }a uko li ko na ni vou Evrop ske uni je ne bu du pred u ze te ade kvat ne an ti kri zne me re, upo zo rio je po zna ti fran cu ski eko no mi sta i biv {i pred sed nik Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj @ak Ata li. „Pi ta we se sa da svo di na to, da li }e evro kao va lu ta po sto ja -

je do zvo li ti Evrop skoj cen tral noj ban ci (ECB) da ku pu je dr `av ne ob ve zni ce ~la ni ca evro zo ne, za hva }e nih kri zom, li {i ti te ze mqe de la fi nan sij skog su ve re ni te ta pu tem uvo |e wa nad na ci o- nal ne bu xet ske kon tro le i ta ko |e uve sti neo p hod -

Evro moè doìveti krah do katoli~kog Boì}a ukoliko na nivou Evropske unije ne budu preduzete adekvatne antikrizne mere ti na Bo ì}. Osta je sa mo jed na {an sa od dve - da je din stve na va lu ta op sta ne do ta da ili da ona bu de u pro ce su pro pa sti”, re kao je Ata li za jed nu bri sel sku ra dio-sta ni cu. Po we go vom mi {qe wu, da bi se spre ~io krah evra neo p hod no

ne iz me ne u za ko no dav stvo EU, pre ne la je agen ci ja RIA no vo sti. „To su ta tri ste pe na (an ti kri znih me ra). Pr vi se mo `e uve sti za pet mi nu ta, dru gi za ne de qu da na, a tre }i za {est me se ci. Neo p hod -

no je, me |u tim, da sva tri po~ nu da se uvo de isto vre me no. U su -

prot nom, ide mo ka ka ta stro fi”, upo zo rio je taj eko no mi sta.

PA DAJU I PRO MET I VRED NOST AK CI JA

je. U Sr bi ji je za sa da sta bil no, Raj k o [e b ek iz Elek t ro iako EPS 15 od sto po tro {we pri vre de Cr ne Go re ka è da je po kri va uvo zom. pred lo è no kom bi na tu alu mi Iz hi dro e lek tra na Sr bi ja ni ju ma da sma wi po tro {wu za po kri va tre }i nu po tro {we 30 od sto i da }e apel bi ti upu stru je, a pro iz vod wa na wi ma je }en na red nih da na i @e qe za ovih da na ma wa i 70 od sto. Ni ri. vo Du na va je na isto rij skom mi Prog no sti ~a ri na ja vqu ju da ni mu mu, a Dri na se na ne kim me }e su {ni pe riod por tra ja ti do sti ma ka ù mo è i pre ga zi ti. sre di ne de cem ba ra. EPS sa op {ta va da je zbog ve li Pri ti sak na elek tro e ner get ke po tro {we uvoz ne mi no van. ski si stem je sve ve }i. Pra va zi Zbog sve ga to ga da nas je i hi tan ma sa tem pe re tu ra ma is pod nu le, sa sta nak Vla di ne se tek o~e ku je. rad ne gru pe za si Bli è se pra zni gur no snab de va we ci i po tro {wa U Srbiji je za sada ener ge ti ma. stabilno, iako EPS iz da na u dan ra Zo ran Ma na si ste. Stru~ wa ci 15 odsto potro{we upo je vi} iz EPS-a zo ra va ju na pokriva uvozom ka è da je hi dro mo gu} nost ko lo gi ja svu da lo {a lap sa u snab de va i da je Du nav sa wu. svo jim pri to ka ma do mi na tan iz Pro fe sor Elek tro teh ni~ kog vor hi dro e ner gi je u re gi o nu. fa kul te ta u Be o gra du Ni ko la Pre ma we go vim re ~i ma, ener gi Ra ja ko vi} ka è da je elek tro e- ja se mo è na ba vi ti ali ne ma je ne regtski si stem spre man u ve u iz o bi qu. li koj me ri da od go vo ri na te Srp ski pre no sni si stem je iza zo ve. sta bi lan, ali u Elek tro mre ì „Ali isto ta ko ako bu de ka ù da su ce tral ni da le ko vo di enorm nih pre ko ra ~e wa ni je mo re gi o na op te re }e ni jer je po gu }e o~e ki va ri da elek tro e ner tra `wa za stru jom ogrom na. Vi gert ski si stem iz dr ì. To zna {ko va ima jo{ je di no Bu gar ska. ~i bi }e ili uvo za ili re duk ci je Ru mu ni ja, ina ~e ve li ki iz vo stru je, ne ma tre }e op ci je, od no znik, jo{ u ok to bru je pro gla si sno ne ma ~a rob nog {ta pi }a”, la van red nu si ta ci ju i re du ko re kao je Ra ja ko vi}. va la ko mer ci jal ne is po ru ke. Da je si tu a ci ja alar mant na Stru ju uvo ze i Ma |ar ska, Hr vat vi di se i po tr ì {tu. Po nu da ska, Slo ve ni ja. Na ju gu Bal ka na stru je je sve ma wa, tra `wa sve je ve} dra ma ti~ no. ve }a pa usko ro ne }e mo }i ni da Vla di mir Mi len kov iz Elek se ku pi jer ze mqe ~u va ju za se be. tro mre è Sr bi je ka è da Al ba Na ber za ma me ga vat sat je sve ni ja i Ma ke do ni ja ima ju pro iz sku pqi, a u od no su na ok to bar vod wu elek tri~ ne ener gi je ce na je ve} udvo stru ~e na.

O~aj na ne de qa na Ber zi Pro te kle sed mi ce na Be o- grad skoj ber zi je ostva ren pro met od sve ga 225,69 mi li o na di na ra (2,17 mi li o na evra) {to je za 40 od sto ma we ne go u tre }oj ne de qi no vem bra. In dek si ak ci ja su ima li o{tar pad i Be leks15 je na ne deq nom ni vou opao za 4,92 od sto a op {ti Be lek sli ne je pro {lu ne de qu za vr {io u cr ve nom za 3,75 od sto. Ti me su se in dek si na {li na go di {wem mi ni mu mu. Sve u sve mu , u pro te kloj sed mi ci ova kor pa har ti ja iz gu bi la je na vred no sti sko ro 5 pro ce na ta, dok od po ~et ka go di ne be le `i pad od 22,5 pro ce na ta. Naj a trak tiv ni ja je bi la ak ci ja AIK ban ke sa pro me tom od sa mo 72,9 mi li o na di na ra. Po me to du pre o vla |u ju }e ce ne za 19,52 mi li o na tr go va lo se

de o ni ca ma pred u ze }a @i to srem iz In |i je uz skok vred no sti ak ci je od pre ko ~e ti ri pro cen ta. Naj vi {e su na ne deq nom ni vou u kon ti nu i ra noj tr go vi ni po sku pe le ak ci je Pro gre sa , za 3,7 od sto, na 55 di na ra. Me |u do bit ni ci ma je i Ener go pro jekt jer mu je de o ni ca sku pqa za 1,19 od sto pa je ce na za kqu ~e na na 426 di na ra.

Akcije Dobitnici

cena

Budimpe{ta

vrednost prometa

+3,77%

18.060

BIP a.d, Beograd

+3,23%

115.300

Kredi banka a.d, Kragujevac

1.800

+2,86%

41.400

Gubitnici

cena

promena cene (%)

vrednost prometa

Agrobanka a.d, Beograd

3.603

-11,99%

15.405.500

Informatika a.d, Beograd

2.327

-11,86%

13.959

Vino `upa a.d, Aleksandrovac

6.000

-11,62%

7.968.000

DB is tra ù je pad fo rin te „Mu dis” je sni zio rej ting Ma |ar ske uz obra zlo è we da su mo gu} no sti te ze mqe da re a li zu je za cr ta ne bu xet ske ci qe ve sve ne iz ve sni je, dok ce na ser vi si ra wa we nog dr àv nog du ga ra ste, uz sve sla bi je per spek ti ve ra sta u sred wo ro~ noj per spek ti vi. Ma |ar ska je pro {le ne de qe za tra ì la od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) i

promena cene (%)

Progres a.d, Beograd

MA \AR SKA NA UDA RU KRI ZE I [PE KU LA NA TA

Me |u na rod na rej ting agen ci ja „Mu dis” sni zi la je kre dit ni rej ting Ma |ar ske za je dan ste pen, sa „Baa3” na „Ba1”, spu stiv {i ga is pod in ve sti ci o nog ni voa uz ne ga tiv nu prog no zu, ne ko li ko sa ti na kon {to je agen ci ja „Stan dard i Purs” ob ja vi la da od la `e mo gu} nost ko rek ci je rej tin ga te ze mqe do kra ja fe bru a ra.

Har ti je Agro ban ke po jef ti ni le su za 12 od sto pa je ce na po za vr {e nom tr go va wu u pe tak za kqu ~e na na 3.603 di na ra. To je naj ni `a ce na za tu de o ni cu u po sled wih go di nu da na. Ne {to ma wi pad vred no sti pro te kle sed mi ce ima le su ak ci je Vi no @u pe . Har ti ja tog pro iz vo |a ~a so ko va u i{ ~e ki va wu tr go va wa u po ne de qak ko {ta

6.000 di na ra. Ovaj naj ve }i do ma }i pro iz vo |a~ vi na i so ko va ob ja vio je ne dav no plan po slo va wa po ko jem se o~e ku je u te ku }oj go di ni re kord ni pri hod od 6 mi li jar di di na ra, dok je tr `i {na ka pi ta li za ci ja kom pa ni je na ovoj ce ni 1,2 mi li jar de di na ra (11,5 mi li o na evra). Ak ci je NIS-a na sta vi le su la ga ni si la zni trend spu stiv {i se na 618 di na ra uz skro man pro met od 2,1 mi lion di na ra. Aero drom je pao na 493 di na ra uz skro man pro met, dok je be ~ej ski So ja pro tein za be le `io ko rek ci ju od 1,7 od sto ta ko |e uz mi z er n u re a l i z a c i j u. Ne {to zna ~aj ni ji pro met od ne pu nih mi l ion di n a r a za b e l e ` io je gor w o mi l a n o va~ k i Me ta l ac ko ji je pao 2,7 od sto na 1.655 di na ra.

PDV naj vi {i u EU Ma |ar ski par la ment je ra ti fi ko vao za kon ko jim se po rez na do da tu vred nost (PDV) po di è na naj vi {i ni vo u Evrop skoj uni ji, a po vi sio je i po rez na ma la pred u ze }a, ja vi la je dr àv na no vin ska agen ci ja MTI. U okvi ru no vog za ko na o po re zu, PDV }e po ra sti na 27 sa ra ni jih 25 od sto, {to je bi ti re kord u EU. Po rez na po slo va we ma lih pred u ze }a po ra {}e na 37 od sto pri ho da, do mak si mal nih 30 mi li o na fo rin ti (98.000 evra) go di {we, sa ra ni jih 30 od sto, pre ne la je agen ci ja AFP, ko ja pod se }a da je za kon o po re zu do net u tre nut ku ka da je Ma |ar ska mo ra la da za tra ì me |u na rod nu po mo} da pre va zi |e eko nom ske po te {ko }e. Evrop ske uni je fi nan sij sku po mo}, na kon {to je vred nost na ci o nal ne ma |ar ske va lu te, fo rin te, pa la na re kord no ni zak ni vo. Sni è we rej tin ga mo è da iz vr {i do dat ni pri ti sak na fo rin tu. Ma |ar ske slu `be dr àv ne bez bed no sti is tra ì }e mo gu }e spe ku la tiv ne na pa de na na ci o nal nu va lu tu, na kon {to je we na vred nost po ~et kom no vem bra pa -

la na ne za pam }e no ni zak ni vo. Kurs je ju ~e do sti gao 311 fo rin ti za evro, opo ra vqa ju }i se od re kord no ni skih 317,60 fo rin ti ra ni je ovog me se ca, pre ne la je agen ci ja AP. Port pa rol vla de u Bu dim pe {ti An dra{ Gi ro-Sas iz ja vio je da eko nom ski u~i nak Ma |ar ske ne oprav da va sla bost fo rin te i ve li ke osci la ci je de vi znog kur sa.

Evro zo na uspo ra va Ru si ju Du `ni~ ka kri za u zo ni evra mo `e da do ve de do uspo ra va wa ru ske eko no mi je uko li ko ne bu du pred u- ze ti do dat ni na po ri ra di pod sti ca wa we nog ra sta, iz ja vio je ju ~e za agen ci ju In ter faks po mo} nik pred sed ni ka Ru si je Ar ka dij Dvor ko vi~. Po gor {a we sta wa u eko no mi ji evro zo ne „od ra zi }e se na tra `wu na {e ro be, pre sve ga si ro vi na i do ve sti do uspo ra va wa ra sta ru ske eko no mi je uko li ko ne bu du pred u ze te do dat ne me re za ubr za we ra sta”, uka zao je Dvor ko vi~. „Mo gu} no sti za ubr za we ra sta po sto je i o wi ma je ve} mno go go vo re no: sma we we ba ri je ra, po dr {ka kon ku ren ci ji i fi nan sij skom sek to ru ka ko bi fi nan sij ski in sti tu ti mo gli da kre di ti ra ju na{ bi -

znis, ko ri {}e we za jed ni~ kog eko nom skog pro sto ra s Ka zah sta nom i Be lo ru si jom, ula zak u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju. Sve te mo gu} no sti po sto je i mo gu pru `i ti po dr {ku na {em tem pu ra sta, ili

}e nas, u su prot nom, evro zo na po vu }i na do le”, sma tra Dvor ko vi~. Po we go voj oce ni, to kom sle de }ih ne ko li ko go di na }e eko no mi ja evro zo ne, ako se uzme u ob zir neo p hod nost sa vla da va wa du `ni~ ke kri ze, ja ~a ti ve o ma uspo re nim tem pom, ako uop {te i bu de ja ~a la.

„Ju da i ke Je vrej ske op {ti ne” Dok to rant na Ka te dri za isto ri ju umet no sti Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du Vuk Da u to vi} go stu je ve ~e ras u 18 ~a so va u Klu bu Je vrej ske o{ti ne, Je vrej ska uli ca 11, na pr vom spra tu. On }e pred sta vi ti ko lek ci ju „Ju da i ke Je vrej ske op {ti ne No vi Sad„. J. Z.

Pr o gra mi na ba ze ni ma No vi ci klus pro gra ma na ba ze ni ma Spen sa „Ta ta, ma ma, pli vaj te sa na ma” po ~i we da nas. Upis se oba vqa na bla gaj ni Cen tra sva ki dan od 15 do 20 sa ti, me se~ na ~la na ri na je 1.800, a za sva -

ko na red no de te 1.200 di na ra. Isto vre me no po ~i we i osnov ni kurs obu ke na pli va ~a, ~i ja je ce na 2.000 di na ra, kao i akva ro bik, ko ji ko {ta 1.800, od no sno 2.200 di na ra. B. M.

Tre ni raj te fud bal, ko {ar ku i od boj ku Spen s o v a {ko l a fud b a l a, ko {ar ke i od boj ke po ~i we da nas, a ter mi ni za tre nin ge su po ne deq kom, sre dom i pet kom od 8 do 9 i od 15 do 16 sa ti. Tre nin zi }e se odr `a va ti u ve l i k oj dvo r a n i cen t ra, a mese~ na ce na je dve hi qa de dina ra. B. M.

„^isto}a” no si ba {ten ski ot pad Eki pe “^i sto }e” no se ba {ten ski ot pad. U po ne de qak }e bi ti na Te le pu, u uto rak u Ko v i q u, na Kli s i i Kli sanskom bre g u, a u sre d u u Futo gu. Po treb no je da gra |a ni sme }e osta ve is pred svo jih ku }a, u xa ko vi ma, ke sa ma ili ku ti ja ma, do 6 ~a so va. J. D.

Novosadska ponedeqak28.novembar2011.

No ve le „Ana Ede{” i „[e va” qi ma, za ko je ku va, {i je i bri ne o do ma }in stvu. Wi ho vim po ro di~ nim ì vo tom odav no je za vla da la ru ti na. Ka da [e va ot pu tu je na ne de qu da na, ro di te qi se pr vo pi ta ju {ta }e i ka ko }e bez we, a on da sve vi {e vre me na pro vo de van ku }e i ot kri va ju ko li ko im pri ja ta kav ì vot. Dva èn ska li ka – Ana Ede{, è n a pre t vo r e n a u stvar, u deo po ku} stva, bez ika kvog pra va i gla sa, i de voj ka [e va ~i je od su stvo po kre }e rad wu pri ~e, do pri no se to me da su ove no ve le, na tre nut ke iz u zet no du ho vi t e, a na tre n ut k e su r o v o isti ni te, po sta le po pu lar ne i omi qe ne me |u ~i ta o ci ma {i rom sve ta. N. R.

„Dnev nik” po kla wa ula zni ce za „Zlat nu tam bu ri cu”

Uli ca u Pe tro va ra di nu bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, bez vo de }e u da nas od 8 do 15 ~a so va bi ti Uli ca

Tu ni sla va Pa u no vi }a. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 0800-333-021. A. J.

Usko ro In focen tar u pu nom sja ju Re n o v i r a w e In f ocen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da u Uli ci Mo de ne, po la ko, ali si gur no, bli `i se kra ju. En te ri jer je do bio no vi iz g led, ko j i pod r a z u m e v a vi { e pro s to r a za raz n e pro m o c i j e i de { a v a w a u gra du. Jo{ sa mo da se uklo ne vi d qi v i tra g o v i gru b ih

gra |e vin skih ra do va, uba ci ko ji ko mad na me {ta ja i mo `e da za bli sta za sve ~a no otva ra we ko je }e bi ti pri re |e no 7. de cem bra. U tom pro sto ru, ka da bu de sre |en, No vo sa |a ni i po se ti o ci No vog Sa da mo }i }e da do bi ju kom pletnu tu ri sti~ku po nu du gra da, kao i in for ma ci je o de {a va wi ma u we mu. I. D.

glo da ra. Oni ko ji ne bu du u ovom pe ri o du kod ku }e, mo }i }e na knad no da pre u zmu pre pa rat u op {ti ni. Iz „Ci klo ni za ci je” upo zo ra va ju gra |a ne da se stro go pri dr `a va ju uput stva o upo tre bi. Z. Ml.

V remeploV

Sme }e bi mo glo da gre je grad Zbog Za ko na o upra vqa wu ot pa dom, No vi Sad bi usko ro tre balo da po sta ne re gi o nal ni cen tar za upra vqa we ot pa dom. Do bro je po zna to da svi

ve }i gra do vi u Evro pi, pa ~ak i oni u okr `e wu, ima ju spa li o ni ce sme }a, ko je su, isti na, ve o ma sku pa in ve sti ci ja. Ipak, s ovom kon sta ta ci i jom

Fo to: F. Ba ki}

SLAT KI [I ZA DE CU IZ DO MA U VE TER NI KU

Hu ma ni tar na ùr ka u „Lon do nu” Hu ma ni tar na ùr ka „Slat ki{ za osmeh” odr à }e se su tra u pa bu „Lon don”, u Uli ci La ze Te le~ kog 15. Svi ra }e bend „21 gram”, a ula zni ca je slat ki{. Pri ku pqe ne po sla sti ce na me we ne su Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. Or ga ni za tor je Sa vez stu de na ta Fi lo zof skog fa kul te ta. A. J.

Po la ve ka Je vrej skog `en skog dru {tva vo re o na ma”, re kla je tom pri li kom Mal vi na Han-Er nest, pred sed ni ca dru {tva. A uve ~e, za ba vi u ho te lu „Slo bo da” pri su stvo va li su pred stav ni ci dvora, vojske, grad ske upra ve, Srp ske pra vo slav ne cr kve i mno gi gra |a ni. N. C.

Fo to: N. Sto ja no vi}

PRO JE KAT ZA IZ GRAD WU SPA LI O NI CE OT PA DA

Si ste mat ska de ra ti za ci ja u Kar lov ci ma

Po sle bo go slu è wa u Si na go gi 28. no vem bra 1926. u su sed noj zgra di Je vrej ske bo go {tov ne op {ti ne pri re |en je sla vqe ni~ ki skup po vo dom po la ve ka Je vrej skog do bro tvor nog èn skog dru {tva. „Mi smo uvek ra di le ti ho, ni smo tra ì le da dru gi le po go -

Pe tra Drap {i na 8. U~e stvo va }e `en ski ka mer ni hor, me {o vi ti hor, KUD pen zi o ne ra „Isi dor Ba ji}” i hor „Ison”. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

hronika

Fe sti val „Zlat na tam bu ra”, 23. po re du, odr `a }e se u su bo tu 3.de cem bra u 20 ~a so va u ve li koj sa li SNP-a. Qu bi te qi ove mu zi ke ima }e pri li ku da ~u ju Eks tra Ne nu i Sa {u Pe tro vi }a u re vi jal nom de lu, kao i dva de set tak mi ~ar skih kom po zi ci ja ko je iz vo de Dan ka Ubi pa rip, Ja sna \o ki}, Mla den Jo vi ~i}, tam bu ra {ki or ke stri i mno gi dru gi. Kar te mo gu da se ku pe na bla gaj ni SNP-a po ce na ma od 700 i 800 di na ra. Dnev nik da nas po kla wa tri pu ta po dve kar te ~i ta o ci ma ko ji se naj br `e ja ve na broj te le fo na 528 - 765 u 12 sa ti. I. K.

Od da nas do pet ka 2. de cem bra DOO „Ci klo ni za ci ja” uni {ta va }e glo da re u Srem skim Kar lov ci ma. Eki pe ovog pred u- ze }a obi la zi }e kar lo va~ ka do ma }in stva i de li ti ki lo gram sko pa ko va we pre pa ra ta pro tiv

Kon cert „Pru `i mo ru ku – po de li mo ra dost” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u am fi te a tru Vi sko ke {ko le stru kov nih stu di ja za obra zo va we vas pi ta ~a, Uli ca

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ciji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ana Ede{- [e va” ko je je na pi sao De è Ko sto la wi. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz dawa ove iz da va~ ke ku }e. Ne pri vla~ na, ne za ni mqi va, go to vo ne pri met na de voj ka s na dim kom [e va ì vi s ro di te -

Kon cert „Pru `i mo ru ku – po de li mo ra dost”

se ne sla ` u svi. Pro f e s o rica na Pri r od n o-ma t e mati~ kom fa kul te tu i od bor ni ca u grad skom par la men tu Ru `i ca Igi} ka `e za „Dnev nik” da spa li o ni ca ne bi bi la sku pa, po seb no ako se uzme u ob zir da je pro je kat na pi san na ovom fa kul te tu jo{ 1997. go di ne. Pre ma ovom pro jek tu i teh ni~ kim zah te vi ma, da bi se is k o r i s ti l a to p lo t a, a i umawi le in ve sti ci je, naj po vow ni ja lo ka ci ja za spa li o ni cu sme }a je u [an ga ju, uz po s to j e } u Ter m o e l ek t ra n uto pla nu. Pri laz ovom kom plek su je obez b e | en, pu t e v i po s to j e, ta ko da ne tre ba do dat no ula ga ti za tran sport sme }a - na vo di Igi }e va. Po red to ga, sva po stro je wa za raz vo |e we to ple po tro {ne vo d e, in d u s trij s ke pa r e, elek tri~ ne ener gi je i vo de za gre ja we gra da ve} po sto je, da se spa li o ni ca iz gra di u in du -

U MA LOJ DVO RA NI SPEN SA

Pred sta va „Sa mo za tvo je u{i” Po zo ri {na pred sta va „Sa mo za tvo je u{i” u re ì ji Mi la na Ka ra xi }a odr à }e se 1. de cem bra u 20 sa ti, u Ma loj dvo ra ni Spensa. Ulo ge, po tek stu Ste va na Ko pri vi ce, tu ma ~e glum ci An dri ja Mi lo {e vi} i Si mo Tre bje {a nin kao dva mla di }a ko ji su do {li u grad sa na merom da ga „osvo je”, vo |e ni ì vot nim sti lom: „Se di{, le ì{, a ra di{ i lo va sa mo ka pqe.” Ula zni ce za ovu ure ne be snu ko me di ju, ko ja je pret ho di la veli kom hi tu „Pe vaj, bra te”, mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spensa po ce ni od 800 dina ra za tri bi nu i 1. 000 dina ra za par ter. I. S.

strij skoj zo ni. Ka ko ka è, s ob z o r om na po t re b e in d u stri je No vog Sada za in du strij skom pa rom i to plom po tro {nom vo dom to kom ~i ta ve go di ne, a po sebno zi mi, ova spa li o ni ca bi svo jim ka pa ci te tom mo gla da obez be di gre ja we gra da. - Ova spa li o ni ca tre ba da slu ì za spa qi va we ku} nih i uli~ nih ot pa da ka za 250.000 sta nov ni ka na uèm pod ru~ ju gra da. Pre ma po da ci ma do ko jih se do {lo, ko li ~i na sme }a po sta nov ni ku go di {we iz no si oko 250 ki lo gra ma. Ta ko |e, uz mi ja ju }i u ob zir da ova ko li ~i na ot pa da ima ten den ci ju po ra sta, pro ra ~u nom se mo è obez be di ti da ova spa li o ni ca mo è da pri mi i 270 ki lo gra ma go di {we - na vo di Ru ì ca Igi}. Ka da je re~ o za ga |e wu, ka è da bi ono u sva kom slu ~a ju bi lo mno go ma we, ne go {to je to sad na de po ni ji sme }a. Q. Na to {e vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 10.30 ~a so va obje kat „Elek tro voj vo di ne„ na Iri {kom ven cu i od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na Kli si. Pe tro va ra din: od 8.30 do 11.30 ~a so va uli ce Kri `a ni} Ju ra ja i Ra da Kon ~a ra 52-60. Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je od TS ka Le din ci ma. Su tra: No vi Sad: od 8.30 do 12.30 ~a so va Pri mor ska uli ca 2-38. Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak28.novembar2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dan ka, Ni ko la i Stra hi wa usre }i li po ro di cu Ka la ba Trojke Dan ka, Ni ko la i Stra hi wa - Katje i Trive Kalabe.

Blizanci Mag da le na i Mi o drag - Biqane Mi{kovi}, Bog dan i Ni ko la - Marije Budimir i Dalibora Keria, Ma te ja i Mi li ca - Marine [upete i Bogdana Mihajlova, Vik tor i Ni ko la - Slavke i Milorada Savi}.

Devoj~ice Qo re na - Aqbane i Gania Gigolaja, Ti ja na Ane i Igora Komadina, Ester - Anite i Tibora Na|idai, Ni ko li na - Biqane i Tadija Vitorovi}a, Ma {a - Bojane i Bo{ka Prelevi}a, Ena Bosiqke Deli} i Du{ana Ristanovi}a, Kri sti na - Branke i Borislava Dragi~evi}a, Da ni ca Branke i Miroslava Dimitrova. Lu na - Vawe i Ugqe{e Jovan~i}a, Du wa - Vinke Struwa{ i Igora [aran~i}a, Eve lin - Gabriele i Atile Deli, Ha na - Danijele i Nermina Me{i}a, Mi wa - Danijele ]iri} i gorana Mi{kovi}a, Ka ta ri na - Dobrile i Stevana Vigwevi}a, Ka ta ri na - Dragane i Nikole Torwanskog, An |e la Dragice Samarxi} i Aleksandra Pjevi}a, Ma ri na - @eqke i Du{ka Devi}a, Vi {wa - @eqke i Slobodana Vukeqe, Te o do ra - Zorice i Dragana Dodi}a, Mi li ca - Ivane i Jovana Modi}a, La na - Irene i Mileta Mitrovi}a, Awa - Jasmine iDejana Cvejanova, Ja na He le na - Jelene i Aleksandra Jovi~i}a, So wa - Jelene i Vladimira Vasi}a, Mi la na - Jelene i \or|a \uri}a, An drea Jelene i Qubi{e Duke, Ne ve na - Jelene i Slobodana Vasi}a, Mi li ca - Jelene i Tomislava Tasovca, Te o do ra - Jelene Caneve i Canko Petko Canev, Na |a - Jovane i \or|a Jovanovi}a, Kri sti na - Jovane i Nikole Sofiqa, Ja na - Jovane iRajka Bosan~i}a, Iskra - Jovane i Sr|ana Voj-

novi}a, Ju li ja na - Jovanke Radak, An drea - Katarine i Milana Radosavqevi}a, Le na - Katice i Lazar Gali}, Ka ta ri na - Krstine i Jaroslava Javornika, Ana - Qiqane i Aleksandra Dodiga, Du wa - Marije i Aleksandra Lozanova, Du wa Marije i Gojka Milanovi}a, Jo va na - Marije Jovanovi} i Stanka Boroja, Mi ha e la - Marijane i Milutina Milutina, Mi li ca - Milene i Vojina [piki}a, Jo va na - Milene i Slavka Pavlovi}a, De ja na - Milice i Mirka Radinovi}a, Mi na Milice i Nenada Malekovi}a, Dra ga na - Milice i Nenada Popovi}a, Mi li ca - Mirjane Gvozdenovi} i Gorana Miki}a, Mi le na - Mirjane i Aleksandra Lazi}a, Awa - Mirjane i Dragana Komara, Una - Nade Erdeqan i @eqk Bogdanovi}a, La ra - Nata{e i Predraga \aji}a, Mi na Radmile Kopli}-Bi~an i Gorana Bi~ana, An |e li na - Robertine Petkovi} i Branislava Vujani}a, Lej la - Sandre Rajkov i Saeda Karbusa, Mi li ca - Svetlane i Draèna Antoni}a, Mi qa na - Sla|ane i Du{ka Mari}a, Ni ko li na - Sweàne i Jovana Kasuma, Ana be la - Suzane Bokro{ i Arsena Petrovi}a, So wa - Tawe i Gorana Ranisavqevi}a, Ma {a - Tawe i Nenada Tati}a, La ra - Tatjane i Gregora Medveda, Je le na - Tatjane i Dragana Baqka, Ma {a - Tijane i Damjana âvi}a, Dra ga na - Helene i Gorana Petrovi}a.

Ven~ani Jo va na Mi u ~in i \or |e Jo va no vi}, Zo ri ca Flo ri} i Vla di mir ^a na da no vi}, Mi le na Drob wak i Mi o drag Spa si}, Da ni je la Li si ca i Sve to zar La zin, Ma ja Ku va qa i Bog dan In |i}, Ma ri na Ve re{ i De jan Vin xa no vi}, Da ni je la Li po ti} i Pe tar Sop ka, Sa wa Jef ti} i Ro bert Zi da re vi}, Sta ni sla va \u ki} i A{li \u ri ~in, Sve tla na Si bin ski i Go ran Mi lo sa vi}, Je le na Ka u rin i De jan ^i ~o vac, Ana Tim kov i Ro bert Ma rin ko vi}, Ma ja Zu ber i Ju go slav Ken |ur, Dra ga na Mi ro sa vqe vi} i Alek san dar Ko va ~e vi}, Mi ro sla va Pa li} i Sr |an Ar se nin. (PE TRO VA RA DIN): Ve sna Vu ji} i Slav ko Zo li}.

Go ran i An ki ca An |el ko vi} sa si nom Pe trom

De~aci Ste fan - Adriane i Nemawe Stanojevi}a, Lu ka - Aleksandre Popovi} i Aleksandra Komnenovi}a, Ro bert - Ane i Jozefa Trusina, Fi lip Andree Fendrik i Alberta Anaua, Edvard Aniko Kolari{ i I{tvana Kolari{a, Ne ma wa - Anite i Dragana Starovlaha, Di mi tri je - Biqane i Nemawe Basarina, Mi lan - Vesne i Vladimira Zahoreca, Bog dan - Vesne i Zorana Todorovi}a, Alek san dar Ha i sent Hart - Goranke Milo{evi} i Emanuela Sandi Ngobi Nvora, Da ni lo - Goradane i Marka Radulovi}a, Di mi tri je - gordane Nikoli} i Dejana Navratila, Vik tor - Danijele i Du{ana Aramba{i}a, Da vid - Dragice i Jovana Pavlovi}a, La ren - Erne i Izmira Limanovi}a, Mi le - Zorice Vujinovi} i Zorana Rali}a, Du {an - Jasmine i @ivojina Prokin, Stra hi wa - Jelene i Jovana ]iri}a, La zar - Jelene i Pavla Orbobi}a, Bo ris - Jovane i Zorana Ta{ina, La zar - Jovane i Milana Manojlovi}a, Baj ram - Kristine Markovi} i Adnan Avdu{ia, Ga vri lo - Qubice i Davora Perkovi}a, Ste van - Qubice i Damir Nikoli-

}a, Da ni lo - Maje i Aleksandra Milo{evi}a, Ma ti ja - Marije i Miroslava Dragosavqevi}a, Vuk - Marije i Sr|ana Mili}evi}, Mi lo{ - Marije Ili} i Palmire Tot, Da mjan - Marijane i Ivana Krsti~evi}, Uro{ - Milane i Milana [trbac, Du {an - Milice i Marka [otre, Ste fan - Milice Milutin i Slobodana Markovi}a, Mi haj lo - Mirjane i Milo{a Stijepi}a, Jo van Mirjane i Svetozara Ivanovi}a, La zar - Monike Lakato{, An drej - Monike Tufegxi}-Jovi} i Petra Tufegxi}a, Vik tor - Nevene i Gojka Tepi}a, Vuk - Olivere i Stevana Ferenca, Di mi tri je - Ruìce i Damjana Kr{i}a, Rast ko - Sawe i Gorana Lazovi}a, Vo jin - Svetlane i êdomira Cvetkovi}a, Ste fan - Slavice Ostoji} i Janka Ma~ki}a, Da vid - Sla|ane Mi{kovi} i Nenada Werge{a, Da ni lo - Sneàne Raci} i Mite Kati}a, Alek sa - Sowe i Marka Premovi}a, Fi lip - Sowe Jevti}-Kneèvi} i Dragana Kneèvi}a, Stra hi wa - Tatjane i Vladimira Gute{a, Mi lo{ Leo - \amiqe Ramadania, Adem Fatime Pireve i Ba{kima Limonaja.

Umrli

Veq ko Ver me zo vi} i Ti ja na Le va kov

Stanka Jeli~i} ro|. Ilijin (1941), Milorad Jovanovi} (1958), Milica Jovi~i} ro|. Nikoli} (1937), Milorad Qubojevi} (1971), Boò ]evap (1948), Veqko Arseni} (1924), Ilija Babi} (1932), Teza Barbulovi} ro|. bartalo{ (1929), Martin Berti} (1937), Dean Bijeli} (1990), Tibor Bicok (1961),Biserka Bogdanovi} ro|. Gostoji} (1924), Nade`da Bogojevi} ro|. filipenko (1930), Joèf Budai (1939), Ivan Borgu~in (1948), Risto Grgurevi} (1931), Miroslav Dangubi} (1957), Petar Daniel (1931), Zorka Danilovi} ro|. Popovi} (1928), Olivera Dimitrov ro|. [amati} (1932), Ruìca Dragojlovi} ro|. Vojnovi} (1925), Danka Draì} ro|. Vrba{ki (1922), Dragan Kiseli~ki (1964), Ester Ki{ ro|. Kova~ (1927), Ana Labat ro|. U{jak (1934), Dane Lau{evi} (1965), Branko Lemaji} (1928), Ana Maksimovi} ro|. Kombiq (1928), slavko Mileti} (1931), Gradimir Mladenovi} (1935), Stjepan Peva~ (1929), Nikola Radulovi} (1939), Radenko Raci} (1949), Zoran Ri|i~ki (1957), Mirko Samarxi} (1966), Mileva Santra~ ro|. Jeli~i} (1936), Elmija Sethaler eo|. Ajvazovi} (1960), Radmila Slijep~evi} ro|. Stankovi}

(1930), Radivoj Stani} (1926), Milorad Stevan~ev (1928), Ranko Stojanovi} (1942), \or|e Stokanovi} (1927), [evka Su~evi} ro|. dervi} (1950), Milo{ Ti{ma (1934), Nedeqka Crevar ro|. Tatalovi} (1918), Krsta âleni} (1935), Klara êman ro|. Feher (1943), Dimitrije [o{lovski (1932). (PETROVARADIN): An|a Rozi} ro|. Rai~ (1925), Stevo Vigwevi} (1939), Danica Riman ro|. Zloki} (1932), Dragoslav Milenkovi} (1926), Rusa Migi} ro|. Stoimenova (1929). (SREMSKA KAMENICA): Pal \uraki (1930), Mara Jak{i} ro|. Surla (1915), Milena Joli} ro|. Gligi} (1958), Ivan Josipovi}-Gumhold (1944), Jozefina Jur~evi} ro|. Magdi} (1939), Slobodan Qe{evi} (1945), Milka Bajin ro|. Subotin (1946), Katica Berklovi} (1921), Marija Vujanovi} ro|. Poqak (1944), Obrad Vujnov (1965), Ranko Gligori} (1947), Ana Lepki ro|. Bobrek (1934), Slavka Mili} ro|. Bo{wak (1948), Pavle Milo{evi} (1929), Milka Obradovi} ro|. Ili} (1931), Gizela Petri ro|. Kriàk (1942), Zoran Petrovi} (1943), Ivanka Sabado{ ro|. Sokolov (1950), Kata Ugarkovi} (1932).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

PRI HVA TI LI [TE ZA @E NE @R TVE TR GO VI NE QU DI MA

Ko rak po ko rak do nor mal nog `i vo ta Tr go vi na qu di ma po pro fi ta bil no sti na la zi se na tre }em me stu kri vi~ nih de la, po sle tr go vi ne oru` jem i dro gom. Op {ta so cio-eko nom ska kri za, ne za po sle nost i si ro ma {tvo do ve li su do sve ve }eg bro ja `r ta va ovog vi da or ga ni zo va nog kri mi na la. U No vom Sa du pro {le go di ne su iden ti fi ko va ne 32 `r tve tr go vi ne qu di ma, a za sa mo de vet me se ci ove go di ne bi lo je 26 slu ~a je va. Pro ce ne go vo re da broj iden ti fi ko va nih slu ~a je va ~i ni de se ti nu od stvar nog bro ja `r ta va. Do ne dav no je u No vom Sa du i dru gim gra do vi ma Voj vo di ne bio pro blem zbri wa va wa ovih `r ta va. Pr vo pri hva ti li {te za `e ne `r tve tr go vi ne qu di ma u Sr bi ji, u okvi ru si ste ma za so ci jal nu za {ti tu, otvo re no je po -

~et kom ok to bra u No vom Sa du. Pri hva ti li {te, kao deo pro jek ta „Za {ti ta i in te gra ci ja `r ta va tr go vi ne qu di ma u AP Voj vo di ni”, re a li zu ju Cen tar za so ci jal ni rad i No vo sad ski hu ma -

{}e we po mo} nih le `a je va zbri ne osam do de set `r ta va tr go vi ne qu di ma - re kao je di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vu ji no vi}. – Ono pod ra zu me va pri mar no zbri wa va we `r -

Najrawivije su maloletnice i mla|e `ene, odnosno siroma{ne i nedovoqno obrazovane devojke iz neure|enih porodica ni tar ni cen tar. Pro je kat je na stao pod po kro vi teq stvom Glo bal ne ini ci ja ti ve za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma, a otva ra we pri hva ti li {ta fi nan si ra le su vla de Bel gi je i [vaj car ske. - Pri hva ti li {te ima ka pa ci tet za sme {taj {est `e na, a po sto ji mo gu} nost da se uz ko ri -

ta va, kao i wi ho vo psi ho lo {ko osna ì va we i ukqu ~i va we u nor mal ne ì vot ne to ko ve. Pre ma re ~i ma ko or di na to ra pro jek ta No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra De ja na @iv ko vi }a, naj ra wi vi je su ma lo let ni ce i mla |e è ne, od no sno si ro ma {ne i ne do voq no obra zo va ne de -

voj ke iz ne u re |e nih po ro di ca, pod lo `ne ma ni pu la ci ja ma. Ogla si za po sao, ko ji nu de la ku i br zu za ra du, kao i po zi vi da ra de kao ko no ba ri ce u ino stran stvu, da di qe, ma ne ken ke i igra ~i ce, naj ~e {}i su mam ci iza ko jeg sto ji pri mo ra va we na sek su al nu i rad nu eks plo a ta ci ju. - Mo bil ni tim NSHC - a , ko ji je pro {ao obu ku za rad sa `r tva ma tr go vi ne qu di ma, pru `a }e `r tva ma psi ho lo {ku i prav nu po mo}, kao i po dr {ku za za po {qa va we, even tu al no do {ko la va we i ob u ~a va we, ko je }e im ko ri sti ti da se lak {e re in te gri {u u dru {tvo - is ta kao je @iv ko vi} i do dao da bo ra vak u pri hva ti li {tu za vi si od in di vi du al nih po tre ba. I. Dra gi}

SLU @BA KU] NE PO MO ]I I NE GE DO MA ZDRA VQA „NO VI SAD”

Ne se bi~ no bri nu o naj te ìm bo le sni ci ma Slu `ba ku} ne po mo }i i ne ge Do ma zdra vqa „No vi Sad” sva ko dnev no obi la zi vi {e od de set pa ci je na ta, ko ji zbog ne po kret no sti, ote à ne po kre tqi vo sti ili te {ke bo le sti ni su u mo gu} no sti da od la ze u am bu lan tu na le ~e we. U ku} noj po se ti le ka ri ove Slu `be oba vqa ju sve zdrav stve ne uslu ge ko je ina ~e ra di le kar op {te prak se u Do mu zdra vqa. Ova Slu `ba ra di od mar ta 2008. go di ne, a tre nut no zbri wa va 4.100 pa ci je na ta i slo bod no se mo è na zva ti bol ni com u ku }i. - Na {i pa ci jen ti su uglav nom naj te ì bo le sni ci, a vi {e od 50 od sto wih bo lu je od ma lig nih obo qe wa. To su i ne po kret ne ili po lu po kret ne oso be, pa ci jen ti s kar di o va sku lar nim i plu} nim pro ble mi ma, za tim di ja be ti ~a ri s kom pli ka ci ja ma i pa ci jen ti s tra u ma ma, na kon sa o bra }aj nih ne sre }a ili te ìh in ter ven ci ja - na vo di na ~el nik Slu `be za ku} no le ~e we Bog dan Ste pan ~ev. Le ka ri Slu `be ku} nog le ~e wa po se }u ju i le ~e gra |a ne na ce loj te ri to ri ji No vog Sa da, a tim bro ji ukup no ~e tr na est le ka ra i 69 me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra, {to, pre ma re ~i ma

Ste pan ~e va, i ni je do voq no ka ko bi se pru ì la po mo} bo le sni ci ma i po gra du i po okol nim me sti ma. U za vi sno sti od zdrav stve nog sta wa pa ci jen ta pra vi se ras po red po se ta, pa se od re |e ni pa ci jen ti po se }u ju jed nom me se~ no, ne ki dva do tri pu ta ne deq no, a po sto je i di jag no ze ko je zah te va ju sva ko dnev nu po se tu le ka ra Slu `be ku} ne po mo }i. - Ima mo pa ci jen te ko ji su pri vre me no kod nas, po sle sa o bra }aj nih ude sa ili ope ra ci ja, a ka da se pa ci jent opo ra vi i za vr {i pro ces re ha bi li ta ci je, mo è mo ga vra ti ti we go vom iza bra nom le ka ru na am bu lant no le ~e we - ka è Ste pan ~ev. Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka go di ne sta ro sti vi {e ni su je di ni po ka za teq da je ne ko pa ci jent Slu `be ku} ne po mo }i i ne ge. Oko 20 pa ci je na ta su sta ro sti iz me |u 20 i 30 go di na, ko ji su obo le li od te {kih ma lig nih bo le sti ili su pa ra li zo va ni usled ne ke ne sre }e. Sto ti nak pa ci je na ta je sta ro sti iz me |u 30 i 50 go di na, a naj vi {e ima pa ci je na ta ko ji su sta ri ji od 50 go di na. Broj no vo o bo le lih pa ci je na ta od raz li ~i tih ma lig nih bo -

Mu ral sa li kom ha {kog op tu è ni ka Rat ka Mla di }a, ko ji se na la zio na fa sa di zgra de u dvo ri {tu iz me |u Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Sa ve Ko va ~e vi }a, pre kre ~en je ju ~e u sklo pu ak ci je „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu“. Osim to ga, uklo we no je i ne ko li ko gra fi ta mr `we upu }e nih sa ra jev skom pe va ~u Di nu Mer li nu. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je i ini ci ja tor ove ak ci je, is ta kao je da sva ki ob lik mr `we, ne tr pe qi vo sti i pret we mo ra bi ti uklo wen sa uli ca gra da. -[a qe mo ja san sig nal svi ma ko ji pi {u i ko ji è le da pi {u ova kve gra fi te i pre te su gra |a ni ma da to vi {e ne mo gu da ra de. Ne }e mo da pri hva ti mo ova kav mo del po na {a wa. No vi Sad je za sno van na dru gim vred no sti ma, vred no sti ma su ì vo ta, to le ran ci je i raz u me va wa raz li ~i to sti – is ta kao je Jo va no vi}.

Ovoj ak ci ji pri su stvo vao je i li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak ko ji je re kao da ova kve ak ci je mo ra ju po sta ti ob lik gra |an ske sve sti ko ja se bu ni pro tiv za ga |e wa svo je sre di ne. - Ov de ima te pret we ~o ve ku ko ji je do {ao da pe va, a ni je do {ao da pre ti – na veo je â nak i pod se tio da je No vi Sad imao tri ime na - Neo plan ta, Uj vi dek i Noj zac, a da je po tom do bio i ~e tvr to, te da je sa mim svo jim ime nom po ka zao da u we mu ì ve raz li ~i ti qu di, ali sa jed nim istim mo ti vom da ì ve u jed nom do brom i mu drom gra du. Osim pred stav ni ka LSV ak ci ji su se pri dru ì li i funk ci o ne ri SPO Vla di mir Je li} i Mi lan \u ki}, na ~el nik Po li cij ske upra ve Ste van Kr sti}, kao i mno go broj ni gra |a ni. N. R. Fo to: S. [u {we vi}

Iz ra da po ka znih karata na MAS-u Ova slu`ba svakodnevno obilazi vi{e od deset pacijenata, koji zbog nepokretnosti, ote`ane pokretqivosti ili te{ke bolesti nisu u mogu}nosti da odlaze u ambulantu na le~ewe le sti sva ke go di ne se po ve }a va, te je u ja nu a ru u okvi ru ove Slu `be ak ti vi ra no te le fon sko psi ho lo {ko sa ve to va li {te za po dr {ku qu di ma ko ji su obo le li, kao i ~la no vi ma wi ho vih po ro di ca. Sre di nom ok to bra uve -

Do dat no zna we ne ugro `a va nov ~a nik

pra vi lo da se al ter na tiv na na sta va odr `a va od 14 sa ti, pa su se mno gi ro di te qi bu ni li. Na kon to ga je pro svet na in spek ci ja za bra ni la da se u rad no vre me od vi ja ju ~a so vi, pa je to po me re no na 17 sa ti. Me |u tim, i to ni je od go va ra lo ro di te qi ma, te je na pra vqen ko mro mis i sve ove ak tiv no sti mo gu da se odr `a va ju od 15 sa ti.

Iz bri sa ni gra fi ti ne tr pe qi vo sti

ZA \A KE I STU DEN TE

KUR SE VI I [KO LI CE U VR TI ]I MA PU „RA DO SNO DE TIW STVO”

U da na {we vre me ro di te qi svo ju de cu ve} u vr ti }i ma {a qu na pri vat ne ~a so ve i kur se ve, {ko le ba le ta ili na re kra ci ju ili fol klor. Naj po pu lar ni je su {ko le stra nih je zi ka, po {to su u re dov nu {kol sku na sta vu uve de na dva oba ve zna stra na je zi ka. Ta ko |e, sve vi {e de ce po ha |a kur se ve glu me, sli ka wa, spor ta, xez ba le ta, te ni sa, pli va wa. Sto ga mno gi vas pi ta ~i, ali i raz ne {ko le stra nih je zi ka u ob da ni {ti ma or ga ni zu ju ~a so ve. Ra ni je je bi lo

AK CI JA „PRE KRE ^I MO NO VO SAD SKU MR @WU”

Ce ne, u od no su na pri vat ne {ko le su znat no jef ti ni je, pa ta ko ro di te qi tre ba me se~ no za en gle ski ili fran cu ski je zik da iz dvo je od 1.100 do 2.000 di na ra, za {ko li cu spor ta 1.000, dok ba let, li kov na, kre a tiv na ra di o ni ca, fol klor ili hor sta ju iz me |u 1.100 i 1.200 di na ra. De ca u vr ti }i ma ~e sto idu i na ne ko li ko ak tiv no sti, a ka sni je na stu pa ju na ra znim pri red ba ma. Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ob ja {wa va da ne bi tre ba lo pre te ra no op te re }i va ti de cu, po seb no ako ona jo{ idu u vr ti}. - Ne mam ni {ta pro tiv da de te po ha |a jed nu van {kol sku ak tiv nost. Me |u tim, ne ki ro di te qi za i sta pre te ru ju, pa de ci u {est go di na na tr pa ju to li ko oba ve za da ono ne ma vre me na za igru. Sva ka ko ka da kre nu u {ko lu ima }e pre gr{t oba ve za – ka è Sa mar xi}. Oni ko ji ne è le da im de ca idu na ak tiv no sti u vr ti }u, {a qu ih pri vat ne {ko le, {to ni je ma la stav ka u ku} nom bu xe tu, jer za pri vat nu {ko lu en gle skog je zi ka tre ba iz dvo ji ti me se~ no oko 40 evra. [ko la pli va wa sta je 2.000 hi qa de di na ra, a {ko li ce spor ta od 1.500 do 2.500 di na ra, u za vi sno sti gde se or ga ni zu ju. Mno ge de voj ~i ce bi è le le jed nog da na da po sta nu ma ne ken ke, pa ih ro di te qi ne ret ko upi su ju na raz ne kur se ve ve za ne za taj po ziv, a me se~ no ih to ko {ta oko 2.000 di na ra. Na rav no, tu ni je kraj tro {ko vi ma, jer da bi se ne ko ba vio spor tom ili i{ao na ba let, po treb na mu je opre ma ili ko sti mi, a za tim i ko ti za ci je za tak mi ~e wa. Q. Na to {e vi}

de no je da psi ho log od la zi ku }I, ka ko bi raz go va rao sa pa ci jen tom i naj bli `im ~la no vi ma po ro di ce i pru `io im psi ho lo {ku po dr {ku ka da se na |u u ne mi lo sti opa ke bo le sti. I. Dra gi}

\a ci i stu den ti ko ji jo{ ni su iz va di li po ka znu kar tu za grad ski i pri grad ski pre voz za ovu {kol sku go di nu, to }e mo }i ubu du }e da ura de sa mo na {al te ru 12 na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci. Za iz ra du po ka zne kar te tre ba iz dvo ji ti 560 di na ra. Za ovu ka te go ri ju put ni ka iz ra da po ka znih ka ra ta po ~e la je kra jem av gu sta, ka da je na ki o sci ma Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }e „No vi Sad” po ~eo pri jem zah te ve. Grad ski pre vo znik je do sa da iza dao 30.031 po ka znih.

Taj broj se kre }e u gra ni ca ma kao i ra ni jih go di na, re ~e no je u Slu `bi za in for mi sa we grad skog pre vo zni ka. Mar ki ce za |a ke i stu den te se pro da ju po be ne fi ci ra nim ce na ma u od no su na gra |an ske, jef ti ni je su u pro se ku za 60 od sto. \a ci i stu den ti po ka za li su in te re so va we sa mo za dve vr ste ka ra ta: za sve grad ske li ni je, (iz da to ukup no 21.258 po ka znih ka ra ta), i za jed nu li ni ju u pri grad skom pre vo zu (po ka znu do bi lo 8.926 ko ri sni ka). Z. D.

UZ CEN TRAL NI PUNKT I MA WE STA NI CE BR @E DO PO @A RA

Va tro ga sci se se le na kraj Te le pa?

Pre ma plan skoj do ku men ta ci ji, lo ka ci ja ma wih va tro ga snih sta ni ca je utvr |e na, ali za cen tral ni punkt pra vo me sto se jo{ tra `i, sa zna je „Dnev nik”. Ar hi tek ta-pla ner ka iz „Ur ba ni zma”

{ki put, pre ko pu ta GSP-a, ali pre ma sa da {woj do ku men ta ci ji pro stor je na me wen za ze le ni lo. Jo{ uvek ni je zva ni~ no re {e no {ta }e va tro ga sci do bi ti, ali se raz ma tra mo gu} nost grad we va -

Pred log za {i re we mre è Uko li ko bi va tro ga sci ma pri pao pro stor na kra ju Te le pa na ko jem bi iz gra di li neo p hod ni cen tral ni punkt, obje kat u Uli ci Jo va na Su bo ti }a, ko ji je tre nut no „glav ni”, po stao bi jo{ jed na ma wa je di ni ca. Osta le je di ni ce bi se na la zi le na Mi {e lu ku, Bu le va ru Evro pe i Kli si, a po sto ji i pred log da se iz gra di je dan punkt na Te me rin skom pu tu, re ~e no nam je u „Ur ba ni zmu”. Bi qa na Vr ba {ki ka è da je po tre ban je dan cen tral ni punkt gde }e, po red qud stva, bi ti obez be |en i od go va ra ju }i pro stor za svu me ha niz ci ju, vo zi la… Naj pre je po nu |e na lo ka ci ja uz Ru me na~ ki put, ali su pred sta ni ci Ode qe wa za van red ne si tu a ci je sma tra li da je ona su vi {e iz dvo je na i da se ne mo è na ade kva tan na ~in po kri ti pod ru~ je, ob ja sni la je Vr ba {ki. - Iz dvo je no je i me sto uz Fu to -

tro ga snog kom plek sa na po me nu tom me stu – ka `e Vr ba {ki. Ob ja {wa va ju }i pro blem slo bod nih pro sto ra u gra du, jo{ jed na ar hi tek ta-pla ner ka ko ja ra di na pro jek tu Bi qa na Pa vlo vi} na ve la je da su tre nut no od re |e ni pro sto ri pri pa da ju Voj sci Sr bi je i “@e le zni ca ma Sr bi je” i da su pre o vo ri o pre u zi ma wu du go traj ni. Ona ka `e da je naj ve }a slo bod na lo ka ci ja, od 2,3 hek ta ra, upra vo ta na ras kr sni ci

Fu to {kog pu ta, Som bor skog bu le va ra i Bu le va ra kne za Mi lo {a, iza ben zin ske sta ni ce na kra ju Te le pa. Me |u tim, pro blem sa ovom lo ka ci jom je {to bi se iz grad wom va tro ga sne sta ni ce iz gu bio ve li ki deo pred vi |en za park, a osta je ne re {e no pi ta we sa o bra }aj nih iz la za na Fu to {ki put, zbog pum pe i po slov nih obje ka ta. - Sa sa o bra }aj nim in `e we ri ma raz ma tra mo ka ko da obez be di mo taj br zi iz laz na Fu to {ki put. On nam je naj va `ni ji, jer vo di ka cen tru i Bi stri ci. To je va `no za br zu in ter ven ci ju, ko ja se me ri u se kun da ma, te se tra `i ade kvat no re {e we - ka za la je Pa vlo vi}. Jo{ je dan od pro ble ma je ste i taj da je na par ce la ma pred vi |e na iz grad wa zgra da ko je bi, ako bi se pro stor iz dvo jio za va tro ga sce, pre ko pu ta do bi li sta ni cu ume sto par ka, pa se na me na pro sto ra do vo di u pi ta we. Ka ko je ob ja {we no u „Ur ba ni zmu”, Ko mi si ja za pla no ve do ne }e zva ni~ nu od lu ku ka da ova ta~ ka bu de na dnev nom re du. A. Je ri ni}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak28.novembar2011.

ЗАВРШЕНА САНАЦИЈА ЗГРАДЕ БИБЛИОТЕКЕ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ

DNEVNIK

c m y

ПОСЛЕ ПЕТОГОДИШЊИХ РАДОВА ОСВЕШТАН ХРАМ СВЕТОГ ИЛИЈЕ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Европске донације Благослов за живот за културно наслеђе

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: века постојања, зграда је мењала После санације зграде Народне власнике и у њој су били смебиблиотеке у Бечеју и библио- штени полиција, забавиште, течког огранка у Бачком Гради- школа, а у последње три деценишту, ових дана је одржана свеча- је библиотека. ност поводом завршетка санациБројне госте покрајинског и је зграде огранка ове установе у општинског нивоа, али и мештаБачком Петровом Селу. Пројекат не на свечаном отварању поздраназван „Пут заштите културног наслеђа” вредан 66.074 евра суфинансирала је Ев ропска унија у склопу ИПА прекограничног програма Мађарска Србија, првог у бечејској општини, а финансијску одрживост обезбедила је локална самоуправа. Партнери у прекограничном програму су локалне самоуправе Домасек и Морахалом у Мађарској, где су реновирани Музеј железнице, односно Привредна школа, и Ликовна колонија ТАКТ у Темерину са Завичајном кућом. Укупна вредност пројекта МоДоБеТе – Ро- Век стара зграда служиће новим генерацијама уте је 171.604 евра. Циљ програма је да потпомогне вили су председник општине Безаједнички развој мађарско-срп- чеј Петер Кнези, заменик предских пограничних подручја уз седника Мађарског националног подршку Европске уније ради савета Ференц Жолдош и сарадстварања хармоничног и коопе- ник канцеларије ИПА програма ративног региона, а у конкрет- Реља Бурзан. ном случају заштите културне - Списак људи који су помобаштине за будуће генерације. гли у реализацији овог подухваПројекат санације атрактивне та је веома дугачак и то је потврзграде, која је изграђена у перио- да да када смо сложни резултат ду 1900. до 1905. године, урадио не може изостати. Читав век од је грађевински инжењер Шан- изградње, зграда је сада први дор Ферчик, извођач је била су- пут темељно санирана - рекла је ботичка фирма „Баупартнер”, а директорка Народне библиотеке велика помоћ у реализацији сти- Бечеј Ержебет Кинка. - Замегла је од сарадника канцеларије њена је кровна конструкција и ИПА програма у Суботици Реље све је покривено новим црепом Бурзана. Током више од једног и опшивено олуковима, зидови

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Po zo ri {ne zgo de i ne zgo de” (19), sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja” (20)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Po no} u Pa ri zu” (18.10 20.15), „Be smrt ni ci” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu `av ke” (15.15), „Kung fu pan da 2 3D” (13.20), „Auto mo bi li „ (14), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (16), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (14.10), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (13, 15.20, 17.45, 20.10, 22.25), „[trup mfo vi 3D” (13.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka”

saHRanE Danas }e na Gradskom grobqu u Novom Sadu biti sahraweni Vladimir Pavla Andi} (1935) u 11.15, Mita Stevana Gaborov (1924) u 12, Milan Sime Borota (1923) u 12.45, Simo Stanka Kalini}(1933) u 13.30, Petar Tima Koledin (1934) u 14.15 i Jovica Milana Iwac (1981) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milorad Mirka Jovi} (1953) u 13 ~asova, a na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici Ilija Milo{a Jovani} (1948) u 13 ~asova.

су изоловани, проширен је простор, замењени су врата и прозори, измењена електрична инсталација, постављени нови подови, нови санитарни чвор, улаз је проширен и прилагођен инвалидним особама, а захваљујући Мађарском националном савету

и Фондацији Ласло Секереш преуређени простор добио је нове полице за преко 22.000 књига. Преуредили смо и дворишни простор изградњом летње позорнице за реализацију програма из области културе. Библиотечки огранак у Бачком Петровом Селу ће служити као информациони и културни центар. Поред изнајмљивања књига и часописа, те могућности читања дневних новина, овде ће се организовати изложбе, књижевне вечери, концерти, разне трибине, пројекције филмова. В. Јанков

СТАРА ПАЗОВА: После пет година рада и улагања, у Старој Пазови је јуче освештан обновљени храм светог пророка Илије. У овој свечаној прилици служио је епископ сремски Василије, а присуствовали су потпредседница Владе Војводине Ана Томанова-Маканова, председник старопазовачке општине Горан Јовић, свештеник Словачке евангелистичке цркве Игор Фелди, представници МЗ Стара Пазова и велики број православних верника. На свечаној литургији старешина овог храма Срђан Ђурђевић добио је свештени чин протојереја. Истакавши да је обнова цркве велики успех Православне црквене општине Стара Пазова, локалне самоуправе и Сремске епархије Српске православне цркве, епископ Василије је посебно захвалио општини на финансијској подршци у обнови православних цркава.

у слози

- Честитам вам на обнови овог светог храма, али у овом граду је видна жива црква Христова, па сам зато одлучио да оца Срђана произведем у протојереја, што је знак захвалности свима вама, јер

Књиге за интернат ЗРЕЊАНИН: Поводом Међународног дана хуманости, „Персу маркети” у Зрењанину организовали су акцију под називом „Књига на поклон”, чији је циљ био да се од 1. новембра па до данас сакупи што више књига, како би биле поклоњене библиотеци Дома ученика средњих школа „Ангелина Којић Гина”. Захваљујући великом броју потрошача и запослених у ланцу трговина „Персу”, сакупљено је преко 1.200 различитих наслова књига које су завршиле у зрењанинском интернату. Ж. Б.

TELEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

помажете своју цркву и своје свештенство, да узрастају у меру висине Христове, а то је уједно и позив да живите јеванђеоски, у слози и љубави, уз благослов Божји и у јединству са свим народима у вашој Старој Пазови - рекао је епископ сремски Василије. Храм Светог Илије је темељито обновљен у протеклих пет година тако што је рађена комплетна хидро и термо-изолација, замењени су прозори и витражи као и електроинсталације, урађено је подно грејање, фасада до врха торња, завршено је уређење порте, а све је коштало око 80 хиљада евра од којих су Покрајина, Општина и МЗ Стара Пазова обезбедиле 57.000 евра, док је остатак обезбедила Православна црквена општина и верници добровољним прилозима, рекао нам је старешина храма, сада протојереј Срђан Ђурђевић задовољан што су радови успешно завршени, и храм спреман да пружи духовну подршку својим парохијанима. А. Мали

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

ПРОЈЕКАТ ПУТА ОД МАЂАРСКЕ БАЈЕ ДО СОМБОРА

Од гран та до из ла за из ћор со ка ка - Про је кат под ра зу ме ва, са на ше СОМ БОР: Не дав на пре зен та ци ја про јек та из град ње пу та из ме ђу стра не, пут од гра нич ног пре ла за Ба је у Ма ђар ској и Сом бо ра, по ко Бач ки Брег до Без да на и од Без да на зна ко ји пут са мо је по твр ди ла чи - до Сом бо ра (М18 и М17), као и из ње ни цу да без са о бра ћај не ин фра - град њу оби ла зни ца око Бач ког Бре струк ту ре оба ова гра да не ма ју пра - га, Ко лу та и Без да на, на се ље них ИЗВЕСНА ИЗГРАДЊА АКВАПАРКА НА СТАРОМ ЈЕЗЕРУ во на на ду да ће по но во, као у вре - ме ста сме ште них на тој тра си - по ме на њи хо ве нај ве ће сла ве у 19. ве - ја снио је тех нич ки део про јек та ку, пред ста вља ти ово вре ме не проф. др Са ша Бо шњак, ко ор ди озбиљ ни је при вред не и еко ном ске на тор про јек та у Ср би ји ко јег је на цен тре у ре ги о ну. Ко ри сте ћи дру ги то ме сто, по ред чи ње ни це да се ра по зив Ин стру мен та за прет при - ди о ре дов ном про фе со ру на Еко КИКИНДА: За изградњу туристичко-спортског комплекса на ступ ну по моћ (ИПА) Европ ске уни - ном ском фа кул те ту у Су бо ти ци, Старом језеру у Кикинди заинтересован је инвеститор из Казахстаје, на ме њен пре ко гра нич ној са рад - пре по ру чи ло и ис ку ство сте че но на, који је неколико пута био у Кикинди, ради преговора са предњи Ср би је и Ма ђар ске, парт не ри ма упра во у из ра ди про је ка та пре ко ставницима локалне самоуправе. Писмо о намерама потенцијалног из За пад но бач ког окру га и Жу па ни - гра нич не са рад ње фи нан си ра них инвеститора стигло је у општину. је Бач-Ки шкун (Град Сом бор и од стра не ЕУ. - Инвеститор је заинтересован за пет хектара земљишта на левој - На тра си отво ре ног пу та ши Nemzeti Infrastruktua Fejleszto) је страни Старог језера. Током разговора са њим инсистирали смо на кроз про цес апли ка ци је на овај ри на ко ло во за ће би ти 7,20 ме та ра томе да је неопходно да се поштују сви еколошки закони и пропигрант одо бре но 1,7 ми ли о на евра за док ће у Сом бо ру, по што се цео си, као и то да је тај део града предвиђен за спортско-туристички про је кат, тач ни је из ра ду про јект но пут за вр ша ва у Ули ци Ма ти је Гуп комплекс. Сходно томе, наш потенцијални партнер заинтересован је тех нич ке до ку мен та ци је, из град ње ца где се укљу чу је у сом бор ску да изгради мини аква-парка са неколико базена, терена за тенис, коод но сно ре кон струк ци је пре ко гра - оби ла зни цу, он би ти ши рок 6,60 шарку и одбојку, мини голф, те угоститељске објекте: пицерију, диме та ра. Оквир на про це ње на вред нич ног пу та број 51. скотеку и ресторан - каже члан Општинског већа Ненад Грбић. - За Из нос бес по врат них сред ста ва је ност пред ви ђе них ра до ва ове са о ову инвестицију неопходно је 1,5 милиона евра, а у самом комплек1,448 ми ли о на евра, од че га на про - бра ћај ни це не ме ње не ме шо ви том су радило би 50-ак Кикинђана. јек то ва ње са срп ске стра не од ла зи са о бра ћа ју са бр зи на ма од 60 до У наредном периоду биће израђен детаљан урбанистички план и 320 хи ља да евра. Од ове су ме Град 100 ки ло ме та ра на сат, ко ја је са план детаљне регулације саме локације. Одборници локалне самоуСом бор је био у оба ве зи да обез бе - срп ске стра не ду гач ка 28,8 ки ло оправе о овом плану расправљаће на наредном скупштинском заседи све га 48 хи ља да, док је 272 хи - ме та ра је 10 ми ли о на евра, за ко је дању. Након што буде објављен јавни оглас Општине Кикинда за ову ља де евра бес по врат но обез бе ђе но по сто ји мо гућ ност одо бра ва ња у локацију, радови би могли започети на пролеће. А. Ђуран сле де ћем гран ту ИПА- ка же Бо из бу џе та ЕУ.

Казахстанци граде базене и терене

Огрев за угрожене КИКИНДА: Средствима општинског Фонда солидарности купљена су дрва за огрев за социјално угрожене породице. Расподелио их је Центар за социјални рад, а како сазнајемо од директорице Мирјане Барошевић ове године за доделу огрева поднето је 800 захтева: - У првом кругу расподеле одорена су по два кубика дрва за 150 породица. Предност су имале породице са троје и више деце, те домаћинства са старијим члановима и породице које имају болесне чланове. Очекујем да ће се огрев доделити још једној групи социјално угрожених грађана. Предлози Центра за социјални рад већ постоје. Ове године и НИС ће помоћи куповину огрева. - Центар за социјални рад је од НИС-а добио 1,1 милион динара за куповину огревног дрвета – додаје наше саговорница. - Врло брзо ћемо купити огрев и породицама које испуњавају критеријуме поделити такође по два кубика дрва. Од донације НИС-а више од 100 породица добиће огрев. Укупно како каже Мирјана Барошевић, ове зиме огрев ће у кикиндској општини добити више од 400 домаћинстава. А. Ђ.

СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ ИЗБЕГЛИЦА

Кућа са окућницом идеално решење

АПАТИН: У великој сали СО Апатин председник општине др Живорад Смиљанић уручио је решења о додели помоћи - куповини и донацији кућа са окућницама породицама избеглица и интерно расељених лица који су се јавили на оглас јуна ове године. Решење су примили: Никола Арбутина, Сте-

Нетипични газдарица и подстанар: Ката Бурсаћ и Дане Медић

во Бараћ, Милош Маћешић, Дане Медић, Драгица Пањковић, Живко Ћопић, Душан Шашић и Ђуро Плећаш. Куће које су добиле

Паори путују у Аустрију ВРБАС: Пољопривредници из Врбаса и околине имају прилику да 30. новембра отпутују на прво студијско путовање у Аустрију како би се упознали са савременим токовима у ратарству и сточарству, јер план путовања предвиђа посете центрима за производњу житарица и савременим фармама крава и свиња. Тродневни боравак пољопривредника у Аустрији финансира општина Врбас, а како је рекао Јанко Бојичић, шеф одсека за пољопривреду Јавне агенције за зоохигијену и пољопривреду, уколико интересовање пољопривредника буде задо-

вољавајуће, до краја ове године планирају се још два студијска путовања, док ће наредне године бити организована додатна четири. Сви заинтересовани пољопривредници могу се пријавити за путовање у згради СО Врбас. - Не постоје одређени критеријуми ко се може пријавити за посету Аустрији, изузев да су у питању пољопривредници, а трошкове путовања, исхране и смештаја сноси општина Врбас. Наши пољопривредници имају теоретско знање и ово је добра прилика да виде како то изгледа у пракси – додао је Бојичић. М. Кк.

Спремна зимска служба ЗРЕЊАНИН: Зрењанинско ЈКП „Чистоћа и зеленило” саопштило је да и ове године спремно дочекује зиму. Према програму рада, за одржавање града у зимском периоду биће ангажован већи број радника, а спремна је и механизација. Набављено је 120 тона соли и 60 тона каменог агрегата. По граду је распоређен и одређени број спремника, у које може да се одложи 1.000 килограма со-

породице налазе се у Апатину, Сонти, Свилојеву и Купусини. Ова донација је финансирана из Фонда УНЦХР-а Високог комесаријата за избеглице у сарадњи са Комесаријатом за избеглице Републике Србије. Корисницима ће стамбени објекти са окућницом бити укњижени у трајно власништво

ли, што омогаћава ефикаснији рад зимске службе. - Зимска служба интервенише када дебљина снежног покривача достигне пет и више центиметара, и тада се ручно и машински уклања снег са површина - истакла је директорка „Чистоће и зеленила” Биљана Глигић, и нагласила да ће степен ангажованости зимске службе зависити од временских услова. Ж. Б.

и не могу их отуђити у наредних пет година. - Тражили смо кућу са окућницом јер је то идеално за бављење

пољопривредом, односно за држање стоке и због тога смо прихватили кућу у Свилојеву. Видећемо шта ћемо и како даље, али већ је и то много када не морамо сваки месец издвајати за кирију - рекао је Живко Ћопић који са четири члана своје породице као избеглица живи од 1995. године у Апатину. Дане Медић са шесторо чланова породице у Апатину је од 1995. године када је избегао из Доњег Лапца где је до тада живео. - Све те године селили смо се из стана у стан и сада ћу овај дан славити као други рођендан. Нисам никада желео да се вратим у стари крај јер је тамо све сравњено са земљом, већ смо одлучили да овде наставимо живот. Овај кров над главом ће нам омогућити да то и остваримо, јер моја пензија је мала а раде само син и снаја, што је мало за седам чланова породице - каже Медић који седам година живи у родитељској кући Кате Бурсаћ. - Задовољна сам што ће управо породица Медић наставити да живи у овој кући јер сам видела да су прави домаћини, а и зближили смо се па као да смо једна породица каже Ката Бурсаћ. Ј. Прелчец

Пут ће водити од граничног прелаза Бачки Брег до Бездана и од Бездана до Сомбора

шњак. Он на по ми ње да је кроз ме ђу на род ни ре стрик тив ни по сту пак за про јек тан та, као нај по вољ ни ји, иза бран кон зор ци јум на че лу са „ВИА Ин же ње ринг” д.о.о. из Но вог Са да. Сам ИПА про грам пре ко гра нич не са рад ње Ма ђар ска-Ср би ја од ви ја се у бу џет ском пе ри о ду ЕУ од 2007. до 2013. го ди не и об у хва та до де лу гран то ва, ко ја је, за кључ но са овом го ди ном, из но си -

Нова вина Потисја ЖАБАЉ: У прелепом амбијенту ресторана „Ловац” у Жабљу одржана је, у организацији Туристичке организације општине Жабаљ, манифестација под називом „Нова вина Потисја”. Поздрављајући госте директорка ТО Марија Чупић нагласила је да Потисје поново постаје виноградарски и винарски регион. Госте је поздравио професор Радомир Миољковић беседећи о вину и читајући песме наших песника. На манифестацији су учествовала удружења виноградара из Арадца, Меленаца, Тараша, Темерина, Чуруга те винарије „Раденковић” и „Гвозденац” са Бисерног острва и породице винара Торма, Фекете и Апро из Аде.

БАЧКА ПАЛАНКА: У нове просторије, односно магацине Црвеног крста у Бачкој Паланци, смештена је опрема за ванредне ситуације. Највеће заслуге за набавку нове опреме има град, а у Црвеном крсту се надају да ову опрему неће никада користити сем на вежбама. - Имамо комплете шатора, постељине, мадраца, бидоне за воду, агрегате за 100 особа и друге потрепштине - каже Бранислав Шобот Бели, секретар овдашњег Црвеног крста. -

Није било гужве на бирачком месту у Спортском центру

су, чак, то отворено показали штампајући и делећи пропаганд-

Специјални гости су били и винарије „Косовић”, „Бенишек Веселиновић” из Сремских Карловаца и „Алекс” из Новог Сада. Званичног оцењивања није било него су посетиоци дегустирали вина и тако одредили победнике ове изложбе вина. Прва је била винарија „Бисерно” из Чуруга, друга „Бенишек Веселиновић” из Карловаца, а трећа „Алекс” из Новог Сада. На манифестацији је било много посетилаца из места домаћина, али и из Темерина и Новог Сада, а присутни су били и представници локалне самоуправе, док је госте забављао тамбурашки оркестар из Жабља. Уз добра вина гостима је служена кобасица са роштиља. Л. К.

Стигла опрема за ванредне ситуације

Избори у месним заједницама

БЕЧЕЈ: Житељи шест, од купно осам, месних заједница бечејске општине јуче су, на устаљеним изборним пунктовима, од 7 до 20 сати гласали за чланове савета месних заједница. Укупно су бирана 82 члана савета. У Савет највеће, Прве месне заједнице бирало се 18 чланова, а у савете престале две по 14 чланова. Мештани Бачког Градишта су бирали 15 чланова, Бачког Петровог Села 12 и Милошева 9 чланова. По конституисању, новоизабрани чланови изабраће председника, док се секретари, по истеку мандата, бирају конкурсом. Иако су јучерашњи избори били нестраначки, где су грађани предлагали и бирали суграђане, била је то у неку руку, својеврсна, „генерална проба” пред локалне изборе наредне године. Управо из тог разлога, јучерашњи избори су побудили велико интересовање и у страначким круговима. Многи

ла чак 33,3 ми ли о на евра. У дру гом ИПА по зи ву про грам је по ну дио ши рок спек тар мо гућ но сти по тен ци јал ним ко ри сни ци ма у окви ру два при о ри те та. Пр ви је ин фра струк ту ра и жи вот на сре ди на, док је дру ги на ме њен при вре ди, обра зо ва њу и кул ту ри, где се у окви ру де фи ни са них при о ри те та и ме ра до де љу ју гран то ви у оп се гу од 50 хи ља да до 1,5 ми ли о на евра. М. Миљеновић

ни материјал по поштанским сандучићима. В. Ј.

То значи да смо опремљени за први удар, евентуалне неке велике несреће. Са садржајем магацинског простора упознаћемо и Општински штаб за ванредне ситуације. Трудићемо се да обезбедимо што више средстава за ове намене у нади да их никада нећемо користити. Нећемо дозволити да ова опрема стоји и пропада, а планирали смо да сваке године организујемо радне кампове. Сигурно је да опрему нећемо издавати за свадбе или сличне потребе. М. Сџ.

Век српске лирике ЗРЕЊАНИН: У Народној библиотеци „Жарко Зрењанин” данас ће, у 18 часова, бити одржан програм „Један век (1911–2011) антологије новије српске лирике Богдана Поповића”, који ће уприличити ученици трећег четири одељења Зрењанинске гимназије. У програму који је осмислила професорка Наталија Лудошки учествују Соња Вукајловић, Сања Дукић, Тања Дукић, Софија Ивковић, Наташа Кресић, Смиља Медић, Милена Стојиљковић, Вера Фуртула, Ана Ћурић и Андреј Цветић. Ж. Б.

vojvodina

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

c m y

БАЊА КАЊИЖА ПРОСЛАВИЛА 98. РОЂЕНДАН

КАЊИЖА: Бања Кањижа је пригодном свечаношћу у суботу обележила 98. рођендан у присуству угледних гостију и сталних корисника услуга, а за грађане је уприличен „Отворени дан” за упознавање са свим садржајима које пружа и коришћење услуга по промотивним ценама. Празник реномираној кањишкој установи честитали су покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију АП Војводине др Атила Ченгери, директор Покрајинског фонда за здравствено осигурање др Драгомир Цимеша, председник кањишке општине Михаљ Њилаш, али и највернији гости којима су уручене вип картице које им омогућавају повластице од 10 одсто. После пригодног програма ученика основне музичке школе Кањижа госте је поздравила директорка Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа” др Слободана Дрндарски, наглашавајући да је здравство основна делатност ове установе, па се стога захвалила свим пацијентима који годинама долазе у Кањижу ради лечења и рехабилитације.

- Све који дођу у бању лечимо и опорављамо, уклањамо им болове, постављамо их на ноге, најкраће речено, лечимо и тело и душу. Они су наш најбољи маркетинг, јер се захваљујући њима глас о нама далеко чује - истакла је Дрндарски. Она оцењује да је у овој години установа успешно пословала, упркос проблема са којима је била суочена. - Мислим да смо близу остварења плана коришћења капацитета према плану мреже здравствених установа, а на завидном нивоу је и број гостију који долазе о свом трошку, према капацитетима којим смо располагали у овој години. Захваљујући Фонду за капитална улагања АП Војводине у овој години привешћемо крају инвестицију покривања установе, чиме ће се решити дугогодишњи проблем прокишњавања, повећања капацитета и повећати конфор пацијентима. Покушавамо да решимо горуће проблеме произишле из законских регулатива, који се односе на категоризацију објекта и увођење ХЦЦП стандарда, па нам предстоји велика реконструкција кухиње, за шта смо се обратили и очекујемо финансијску подршку оснивача без које не мо-

жемо. Планирамо да направимо отворене базене без којих даљи развој није могућ најавила је директорка Дрндарски. Покрајински секретар др Атила Ченгери истакао је да је из године у годину све већи значај бањског туризма, на чијем промовисању је ангажован и Фонд кластер здравственог туризма Војводине. Он је предочио да је у плану да се Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа” за стоту годишњицу унапреди комплексом отворених базена и садржаја који подразумева савремена понуда бањског туризма. - Људи су све више под притиском и стресом па здравствено рекреативни туризам постаје део здравог стила живота, тако да има простора за развој. Бања Кањижа је на јако добром гласу и једна од најбољих установа, не само у Војводини него у Србији и региону, па оно што може да пружи конкурентно је на домаћем и иностраном тржишту - изјавио је Ченгери. Михаљ Њилаш је рекао да су Кањижани веома поносни на Бању, која представља базу туристичке понуде ове средине. - Кањижа се не може замислити без Бање, јер сви који чују за Кањижу одмах

У ЗДРАВЉУ И ВЕСЕЉУ ОКУПИЛИ СЕ КРАЈИШНИЦИ

Најбоља је Тривунина пита АПАТИН: Више од двадесет домаћица пријавило је своје пите за традиционално Крајишко вече у организацији Удружења „Петар Кочић”, а жири је питу са сиром коју је испекла Тривуна Јако-

простор за седиште удружења, сајт, компјутере и тај простор могу сви користити јер ми смо, ипак, завичајно удружење које негује традицију Крајишника и то не само пореклом из Босне него и

Грозда Гуслов, Тривуна Јаковљевић и Маргита Варцаковић награђене за најбоље умешене пите

вљевић прогласио најбољом. Друго место освојила је Маргита Варцаковић питом са празилуком, а треће прошлогодишња победница Грозда Гуслов. - Овом манифестацијом крајем сваке године сумирамо на неки начин активности Удружења у тој години и анализирамо шта ћемо радити наредне године. После десет година рада, сада имамо и

оних из Далмације, Лике и Кордуна, и одржавање контаката са старим завичајем - рекао је Ђорђо Куриџа, председник Удружења „Петар Кочић” у Апатину. Удружење организује одлазак на „Кочићеве дане”, обилазак појединих места, па ће идуће године посетити Мартин брод на граници Босне и Лике. Ове године били су у селима у околини Кључа. По

речима Куриџе, Удружење настоји да што више младих, који су рођени у Србији, упозна и крајеве и традицију својих предака. Као и обично, на Крајишкој вечери окупило се неколико стотина Крајишника свих генерација који су се забављали уз музику и традиционално јело кисели купус са ребарцима, до раних јутарњих часова. Овако добра посећеност и уопште активност овог Удружења, како кажу, потиче од агилности 25 чланова председништва, и спремности чланова међу којима има успешних предузетника, да финансијски помажу рад „Петра Кочића”. Међу почасним гостима била је и Санда Рашковић, ћерка др Јове Рашковића, једног од вођа Срба у Крајини, који још има њихово неподељено поштовање. - Срце ми је пуно јер волим када се људи овако окупе на радост. Ми Крајишници се углавном састајемо на црквеним славама, парастосима и поменима, сећајући се својих мртвих, вечерас смо се састали да славимо живот и не могу а да не помислм на свога оца, јер верујем да би био задовољан. Човек умире два пута први пут биолошки, други пут када умре сећање на њега, а када сам међу Крајишницима имам осећај да је мој отац још жив и због тога радо долазим међу њих - рекла је Санда Рашковић. Ј. Прелчец

Фото: М. Митровић

Место где се лечи и тело и душа

Свечаност у „Бањи Кањижа” – честитка покрајинског секретара др Атиле Ченгерија

помисле на нашу установу. Бања ће увек имати подршку локалне самоуправе, јер је то богатство које ћемо даље неговати и унапређивати - рекао је Њилаш. Директор Покрајинског фонда за здравствено осигурање Драгомир Циме-

ша је нагласио да је Бања Кањижа једна од институција на којој треба да почива здравствено осигурање и заштита у Покрајини, кроз пројекте који могу донети још већи бољитак за пацијенте и све грађане. М. Митровић

УРЕЂЕЊЕ ПАЛАНАЧКОГ ПРИОБАЉА

Рибокрадице ни ноћ неће скрити БАЧКА ПАЛАНКА: Хладна јесен у Бачкој Паланци, али и екстремно низак водостај који посебно погађа заливно језеро Тиквара, познато као највећи зимовник беле рибе у току Дунава кроз Србију, није прекинула послове на уређењу овдашњег приобаља. Чланови Удружења спортских риболоваца „Шаран”, који на обали језера имају своје просторије искористили су лошу риболовну сезону да се припреме за следећу. Урађени су нови понтони, па сада има места за 450 чамаца, али и 400 чланова има своје кабине. Када се до пролећа уради још један понтон кажу да ће потребе овдашњих спортских пецароша за везовима бити задовољене. Јавно предузеће „Тиквара” брине о рибљем фонду у језеру, а преко Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине обезбеђен је део новца за куповину три контејнера запремине по пет кубика. Ови контејнери биће

Нови везови на Тиквари

постављени у приобаљу овдашњег Парка природе Тиквара у чији састав улази и језеро. Намењени са за одлагање отпада, јер има доста несавесних који смеће бацају по рубовима парка. На другом конкурсу обезбеђен је део средстава за куповину гуменог чамца за потребе рибочуварске службе. Посебна новост

је што ће од дела средстава бити купљен и фотоапарат за ноћно снимање, а то значи да ће рибочувари сада и ноћу фотоапаратом моћи да улове рибокрадице којих увек има. То потврђује и податак да су рибочувари само ове године запленили 7.500 метара мрежа. Оне ће уз записник бити спаљене. М. Суџум

АКЦИЈА ФОРУМА ЖЕНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Уочити сваки облик злостављања

РУМА: У оквиру акције „16 дана активизма против насиља над женама”, која је почела у петак а и трајаће до 10. децембра, Форум жена Демократске странке у Руми организовао је у суботу акцију на румском главном тргу. Активисткиње Форума жена, предвођене новоименованом председницом Маријом Вукајловић Јанковић, разговарале са Румљанкама о проблемима који их тиште. Акцији су се придружили и председник румске општине Горан Вуковић, председница локалне скупштине Милена Полимац, покрајински посланик Ненад Боровић и директорка Покрајинског завода за равноправност полова Весна Шијачки. - Жене у својим проблемима нису саме и то им се мора јасно дати до знања. Такође, мора им се скренути пажња на све облике злостављања, јер врло често нисмо ни свесни да смо злостављани. Жеља нам је да освешћивањем жена што више њих постане економски независно, јер је економска независност жене најбоља заштита од сваког облика дискриминације. У овим непосредним и директним контактима најбоље можемо да сагледамо који су то најчешћи проблеми и шта је потребно предузети да би се насиљу стало на пут - истакла је Вукајловић Јанковић. У току наредне две седмице планиран је обилазак свих актива жена у сеоским месним заједницама, док је за 6. децембар планирана трибина у румском Културном центру на којој ће први пут гошћа бити Мирјана Карановић. Ј. А.

У директном контакту сагледати проблеме

Ниси сама КИКИНДА: Форум жена Општинског одбора Демокартске странке започео је акцију „Ниси сама”. Како је, приликом доделе промотивног материјала на Градском тргу, истакла председница кикиндског Форума жена Гордана Булатовић, кампања је усмерена против економског насиља над женама: - Сматрамо да је управо ово насиље основа свих осталих врста насиља. Економско оснаживање и сазнање о њихо-

вим правима може много помоћи да се жена ослободи свих осталих врста насиља. Када је жена самостална, има своја примања, зна своја права и зна да је имовина њена, тада је и сигурнија. Кампања носи назив „Ниси сама” и порука је женама да постоје надлежне институције, да смо ми ту и да жртве насиља имају коме да се обрате. Обавеза свих нас је да пријавимо насиље које уочимо, рекла је Булатовић. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik

DANAS [TRAJK UPOZOREWA U [KOLAMA UNIJE SINDIKATA

Jag ma za ju bi lar ne na gra de U {kolama ~lanicama Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) danas }e biti odr`an {trajk upozorewa zbog neispla}enih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i sredwim {kolama. Nastavnici, ~lanovi Unije, kako je ranije najavqeno, danas ne}e dr`ati nastavu, a ukoliko nagrade ne budu ispla}ene u tom sindikatu razmi{qaju i da |acima ne budu zakqu~ene ocene u prvom polu-

godi{tu, ili da drugo polugodi{te ne po~ne na vreme. - Ukoliko nagrade ne budu ispla}ene, razmi{qamo da nastavimo sukcesivno sa {trajkovima upozorewa, ili da ne zavr{imo prvo polugodi{te ne zakqu~uju}i ocene ili, u dogovoru sa ostalim sindikatima, da ne zapo~enemo drugo polugodi{te rekao je predsednik Unije Dra gan Ma ti je vi} na konferenciji odr`anoj pre dva dana.

Prema wegovim re~ima, Ministarstvo prosvete i nauke i Vlada nisu ispo{tovali Sporazum od 1. aprila, prebacuju}i „loptu” na lokalne samouprave, a ve}ina op{tina je siroma{na. U Uniji je oko 700 {kola, oko 40.000 ~lanova i za jubilarne nagrade za oko 25.000 qudi dr`ava duguje oko 1,5 milijardi dinara, rekao je Matijevi} i pozvao ~lanstvo na solidarnost u

{trajku. Za 10 godina rada ispla}uje se polovina prose~e plate, za 20 cela, a za 30-ogodi{wi sta` jedna i po plata. U nekim lokalnim upravama jubilarne nagrade su ispla}ene ili je procedura u toku, a ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi}, smatraju}i da nema razloga za {trajk, ranije je najavio da }e grad Beograd od sutra po~eti isplatu za 2009, 2010, i 2011. godinu.

GORAN TODOROVI], ^OVEK KOJI SE NIKADA NE PREDAJE

Pa do bra nac, ro ni lac i pla ni nar – pa ra ple gi ~ar Da ni u najteìm ìvotnim trenucima ne treba gubiti optimizam i nadu i odustajati od snova, mo`da bi ponajboqe mogao posvedo~iti Go ran To do ro vi}, zvani Fa ca, ~etrdesetogodi{wi padobranac i ronilac, ro|en u Leskovcu, koji se gotovo osam godina le~i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Ovaj zastavnik, biv{i pripadnik 63. padobranske brigade iz Ni{a, tog kobnog 18. decembra 2003. godine, prilikom obavqawa redovnih du`nosti na ni{kom vojnom aerodromu, odnosno izvo|ewa padobranskih skokova, doìveo je nesre}u koja ga je prikovala za kolica. Ostao je paraplegi~ar. Na svom 984. skoku doìveo je da mu se padobran umrsi, usled ~ega je, padaju}i s visine od 1.200 metara, udario o zemqu brzinom od oko 120 kilometara na sat. Polomio je pet pr{qenova, grudna kost mu je pukla napola, o{te}ena su mu sva creva, srce je prestalo da radi… Ali, jaka voqa pomogla je da ipak ostane ìv. I nastavi borbu.

Go ran To do ro vi} na Tri gla vu

U toj borbi poma`u mu prijateqi i qudi dobre voqe pa }e zato u Kulturnom centru Zrewanina, u ponedeqak, s po~etkom u 19 ~asova, biti odr`an humanitarni koncert, a dobrovoqni prilozi, prikupqeni to ve~e, bi}e iskori{}eni za na-

Kwige kao duhovna hrana – Za mene su kwige duhovna hrana i uvek su na prvom mestu. Daju mi neverovatnu snagu za daqu borbu. Iz wih crpim sve, zahvaquju}i wima ma{tu pretvaram u dela, re~i u pokret i dokazujem da se gotovo sve mo`e. Kwige su, na neki na~in, moj put, vodiqa uspeha – pri~a Goran Todorovi} koji je za sedam godina, koliko le`i na VMA, pro~itao blizu 600 kwiga.

bavku specijalnog laptop ra~unara prilago|enog potrebama Gorana Todorovi}a. Koncert organizuje Kulturni centar, u saradwi sa zrewaninskim Humanitarnim centrom “Duga”, a u Velikoj sali }e nastupiti hor „Emanuel”, u~enici Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}”, recitatori i guslarka Mi le va Mar ko vi}. – Osim padobranskog, posedujem i ronila~ko zvawe, a bavio sam se i speleologijom, slobodnim pewawem, i bio sam pripadnik Gorske slu`be spasavawa. Kao ~ovek koji nikada ne odustaje i u ~ijem re~niku ne posto-

ji re~ “predaja”, nastavqam borbu da bih se vratio u trenutak u kojem sam zaustavqen. Tako sam, u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Srbije, juna 2007. ponovo zakora~io oblacima i izveo padobranski skok. Samim tim, postao sam prvi paraplegi~ar u Srbiji koji je sko~io iz aviona – pri~a o sebi ovaj ve~iti borac. U Sloveniji je, godinu dana docnije, postavio novi rekord, sko~iv{i s visine od 8.350 metara, da bi dan posle napravio i ronila~ki zaron, postav{i prvi paraplegi~ar Srbije koji se na{ao pod vodom. Nizale su se nove Facine padobranske avanture, s jo{ boqim rezultatima, a jedan od posledwih uspeha ostvario je ove godine, kada se uz pomo} prijateqa iz gorskih slu`bi spasavawa Srbije i Slovenije popeo na Triglav, na visinu od 2.864 metra. Nisu izostala ni priznawa. – Jedan sam od 204 Srbina koji su 2008. godine prvi dobili nove paso{e u Skup{tini Srbije. Tri puta sam od Vojske Srbije, kao prvi invalid, dobio specijalnu nagradu u okviru izbora za sportistu godine, a isto toliko priznawa dobio sam i od Vazduhoplovnog saveza Srbije – veli Todorovi}, i isti~e da su u planu novi podvizi i nove avanture jer nikada ne odustaje od svojih snova. @. Balaban

PAS JE NAJBOQI ^OVEKOV PRIJATEQ

Kad stra da mo ral, od ke ra se u~i U vremenima u kojima je napu{tenih i pasa lutalica sve vi{e kao i nasilnika koji ih ubijaju, lome im noge, ve{aju o drve}e, odecaju glave poznati sociolog profesor Rat ko Bo ò vi}, koji se decenijama bavio prou~avawem kulture ovog naroda i vrednosnog sistema u kojem ìvi, okrenuo se psu kao najboqem ~ovekom prijatequ i tri kwige posvetio wima i wihovim prijateqima. U kwigama “ Psi i wihovi prijateqi” profesor Boòvi} je kroz priloge poznatih javnih li~nosti Srbije poku{ao da vrati qude psima od kojih imaju {ta da nau~e vode}i se davno izre~enom opaskom “ da {to vi{e upoznajemo qude sve vi{e volimo ìvotiwe” ali i li~noj qubavi koju je osetio u druèwu sa svojim ku}nim qubimcem maltezerom. Te{ko da bi bilo ko mogao pogoditi {ta je zajedni~ko za Da vi da Al b a ha r i ja, Fi l i p a Da vi da, Vu ka Dra {ko vi }a, Pe tra La lo vi }a, Zo ra na Hri sti }a, Du {a na Ko va ~e vi }a, Bi qa ne Sr qa no vi}, De ja na Mi ja ~a, Ra d o s la va Ze l e n o vi } a, Na du Blam, Pa vla Ma le {e va, @eq ka Mar ko vi }a i mnoge druge javne li~nosti u Srbiji. Tek kada se pro~ita kwiga profesora Boòvi}a “Psi i wegovi prijateqi” otkriva se da svi oni imaju zajedni~ku quba prema psima i da je svako od wih napisao svoju pri~u o psu i svom odnosu prema wemu. - U~inilo mi se jednog trenutka da smo pogazili civilizacijske principe i da je vreme

da se i ovakvom vrstom kwige na wih vrati mo. Po zi vaju}i javne li~nosti da dostave svoj prilog o psima i odnosu prema wima ne samo kao o divnim stvorewima i na{im najve}im prijateqima ve} i o vrednostima koje oni nose ispostavilo se da su kuce kritika nas qudi kakvi mi jesmo . Tako da kwiga vi{e pri~a o tome kakvi mi jesmo prema prirodi, prema tim

wu dece koju roditeqi danas zasipaju plasti~nim i gvozdenim igra~kama sa kojima komuniciraju tako {to ih razbijaju i bacaju jer im one pru`aju kratko, ali ni kada do voq no upe~atqivo i pamtqivo zadovostvo. - Mnogo je boqe da umesto ve{ta~kih igra~aka deca imaju kucu kao ne{to s ~im }e uzrastatii i time voleti i prirodu i ta divna stvorewa . Dabome decu treba nau~iti da ne budu neko ko kucu do`ivqava kao igra~ku ve} kao neko s kim druga~i je ko muni ci raju. Zatim, pas je ponekad spas od qudske

posebnim vezama. Tamo gde je pas nema dosade, usmaqenosti, rutinskog ìvqewa jer on to jednostavno ne dozvoqava. On name}e tempo ~oveku koji mora da ga prati, da igra igru i samim tim ìvi. Svi oni koji su istinski voleli svoje pse pamte ih i uvek su spremni da pri~aju o wima kao o nekome najdraèm. Takav je i wihov bol ako su ga izgubili. Zbog toga me niko od javnih li~nosti koji su imali ili imaju psa nije odbio i svi su dostavili divne pri~e o svojim psima. U pri~ama su iskazali svoju ose}ajnost prema tim divnim stvorewima, ali

Ova kvom vr stom li te ra tu re `e leo je da uka `e na vred nost pa sa u od ra sta wu de ce ko ju ro di te qi da nas za si pa ju pla sti~ nim i gvo zde nim igra~ ka ma, sa ko ji ma ko mu ni ci ra ju ta ko {to ih raz bi ja ju i ba ca ju

divnim stvorovima i prema onome {to su neki principi qudskosti, ~estitosti, a ne puka pri~a o ku}nom qubimcu. To je pri~a o qudima sa mojom pomalo sumornom idejom da je ovde do{lo do toga da je postradao moral i da sve vi{e vidimo kako qudi postaju iskvarene ìvotiwe po tome {to su skloni da ubijaju ìvotiwe . A sve je to nasiqe koje treba braniti – obja{wava za na{ list profesor Boòvi}. On isti~e i da je ovakvom vrstom literature èleo da ukaè na vrednost pasa u odrasta-

usamqeno sti pa samim tim opet i pri~a o qudima: Oni su ponekad pravi lek za usamqenost i tromnost starih qudi jer kuca koja }e svojom ìvo{}u moè uvek odràvati taj implus ìvota. - ukazuje profesor Boòvi}. Na{ sagovornik tvrdi da se qudi za pse vezuju kao za najva`nijeg ~lana porodice i da su im , kao i oni wima, verni do samog kraja i da je mnogo onih koji nakon gubitka kuce ose}aju isti onakav bol kao {to bi osetili da su izgubili nakon najmilijeg. - Pas se raduje ~oveku i ~ovek se raduje wemu i zato se vezuju

i otvoreno priznali bol koju su osetili kada ih vi{e nisu imali. Svaki je pas pri~a za sebe i svako druga~ije iskazuje svoje ose}awe prema wemu. Ali za sve one koji ih imaju i uzimaju ~ista srca oni su korektori wihovog pona{awa i deo `ivota koji se pamti – zakqu~uje profesor Bo`ovi}. A mogu oni biti, kao{to je to napisala u ovoj profesorovoj kwizi Biqana Srbqanovi} za svoju keru{u Leju isti kao mi. “ Moja Leja, to sam ja. Pseto glupavo, {to misli da su qudi dobri”. Q. Male{evi}

ponedeqak28.novembar2011.

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

E-klu bo vi za `e ne na se lu Uprava Ministarstva rada i socijalne politike Srbije za rodnu ravnopravnost podse}a na to da, po Zakonu o rodnoj ravno pravno sti, preduze}a i po li ti~ ke stran ke u Sr bi ji imaju obavezu da naprave plan za unapre|ewe rodne ravno pravnosti u narednu godinu dana. Do sada to je u~inilo pet politi~kih stranka i 190 poslodavaca. Me|u strankama koje su prve dostavile plan za podsticawe i unapre|ewe ravnomerne zastupqenosti `ena i mu{karaca u organima stranke, kao i prilikom predlagawa kandidata za izbore poslanika i odbornika su DS, Narodna partija, SRS, G17 plus i D[, a me|u kompanijama koje su to ve} u~inile su „Metalac” iz Gorweg Milanovca, „Dijamant” iz Zrewanina, „Ju-Es stil Sr bi ja„, „For ma ideale„... Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Na ta li ja Mi }u no vi} obja{wava da je rodna ravnopravnost neophodna da bismo imali pravedno

dru{tvo, a po{tovawe prava èna je preduslov za to. Ona isti~e da bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog dru{tva jer je doprinos èna neophodan za wegov razvoj. Uprava je za narednu godinu defi ni sala tri pri o ri tetne oblasti: ekonomsko osnaìvawe èna, ène u politici i ène u medijima, a sprovo|ewe aktivnosti finansijski podràva {vedska Agencija za me|unarodni razvoj. Najavquje se i osni vawe pet „e-klubo va” za ène na selu, a u narednih deset dana bi}e raspisan i konkurs za dodelu para za pet preduzetnica koje se bave seoskim turizmom. Na taj na~in Uprava konkretnim projektima èli da pomogne osnaìvawe i ekonomsku samostalnost èna na selu. E-klubovi }e biti ravnomerno teritorijalno raspore|eni i formirani u saradwi s op{tinama, a projekat }e omogu}iti opremawe prostorija i obuku za rad na ra~unaru. Q. M.

î {}e we 444 sme tli {ta Ministarstva ìvotne sredine i prostornog planirawa saop{tilo je ju~e da su u okviru akcije “Prijavite lokaciju za ~i{}ewe” prijavqena i prihva}ena za ~i{}ewe ukupno 444 smetli{ta {irom Srbije. Ukupno su o~i{}ene 162 prijavqene lokacije, a pet su jo{ u fazi ~i{}ewa, navedeno je u saop{tewu. Od uklowenih smetli{ta, 20 je bilo na teritoriji op{tine Prokupqe, 14 u beogradskoj op{tini ûkarica, 13 u op{tini Kladovo, 10 u op{tini Novi Beograd, ocam na teritoriji beogradske op{tine Rakovica, sedam u beogradskoj op{tini Palilula, po {est u op{tini Majdanpek i Ni{, po pet i u op{tini Zrewanin, Novi Sad kao i u beogradskoj op{tini Zemun. Po ~etiri lokacije bile su u beogradskim op{tinama Vo`dovac i Vra~ar, po tri na teritoriji op{tine Subotica, Smederevska Palanka, Ub, Kru{evac kao i beogradske op{tine Zvezdara, po dve u Kikindi, Mionici, Kur{umliji, Kraqevu, Kova~ici, Alekcincu kao i u beogradskim op{tinama

Stari Grad i Grocka, dok je o~i{}eno i po jedno smetli{te u beogradskim op{tinama Savski Venac i Mladenovac, kao i u op{tini Poèga, Aran|elovac, Sombor, Velika Plana, Rekovac, Bojnik, Novi Pazar, Tutin, Ivawica, Mali Zvornik, â~ak i Despotovac. U fazi ~i{}ewa je pet smetli{ta - po jedno na teritoriji op{tine Trstenik, âjetina, Uìce, Bojnik i Ni{. Minstarstvo je navelo da je doblo prijave sa vi{e od 100 op{tina, a najve}i broj prijava stigao je sa teritorija op{tina Kladovo, Majdanpek, Golubac, Beograd, Prokupqe i Ni{, Trinaest prijavqenih lokacija, tri u op{tini Oxaci, po dve na teritoriji op{tine Novi Kneèvac i Apatin, kao i po jedna u op{tini Chuprija, Sombor, Pe}inci, Se~aw, Prijepoqe, i beogradska ûkarica okarakterisane su kao divqe deponije i zbog veli~ine deponija nije ih bilo mogu}e o~istiti. Zbog nedovoqno informacija i nepravilno popuwenog formulara do sada je odba~eno 50 prijavqenih lokacija.

Pre mi nuo aka de mik Mi ha i lo \u ri} U Beogradu je u 86. godini preminuo akademik Mihailo \uri}, jedan od najve}ih srpskih filozofa i sociologa. Ro|en 1925. godine u [apcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasi~nu filologiju na Pravnom fakultetu i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je 1954. tezom “Ideja prirodnog prava kod gr~kih sofista”. Iste godine je na beogradskom Pravnom fakultetu izabran za asistenta, gde je potom biran za docenta 1957., za vanrednog profesora 1964. i za redovnog profesora 1969. Godine 1972. osu|en je na devet meseci strogog zatvora, zbog kritike ustavnih amandmana, zbog ~ega je izgubio radno mesto na fakultetu. Svoj nau~ni rad je produìo u Institutu dru{tvenih nauka u Beogradu od 1974. do 1990. g., rade}i kao nau~ni savetnik. Godine 1990. se vra}a na Pravni fakultet gde je naredne 1991. godine penzionisan. Na Pravnom fakultetu je drào predavawa iz istorije politi~kih teorija, sociologije, teorije dràve i prava i metodologije dru{tvenih nauka. Predavao je na mnogim fakultetima biv{e Jugoslaviji (Sarajevu, Zagrebu, Ni{u, Beogradu) i kao gostuju}i profesor na univerzitetima u Be~u (1975/76), Zapadnom Berlinu (1977/78) i Augzburgu (1982) i

dr. nema~kim i austrijskim univerzitetima. U~estvovao je na mnogobrojnim nau~nim skupovima u zemqi i inostranstvu. Profesor dr Jovica Trkuqa, sa Pravnog fakulteta u Beogradu obja{wava za na{ list da je profesor \uri} bio ~lan Saveta redakcije ~asopisa Praksis, ~lan Upravnog odbora Kor~ulanske letwe {kole, Upravnog odbora Srpske kwi`evne zadruge, direktor godi{wih kurseva o Ni~eovoj filozofiji u Me|uuniverzitetskom centru u Dubrovniku, pokreta~ i glavni urednik ~asopisa Filozofski godi{wak. Redovni je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1990. godinu i Me|unarodne nagrade „Prof. Lui|i Tartufari“ Nacionalne akademije nauka Republike Italije. - Povodom sedamdesetog ro|endana Mihaila \uri}a objavqen je me|unarodni zbornik radova Kriza i perspektive filozofije (Beograd, 1995), a u ~ast wegovog osamdesetog ro|endana objavqen je sve~anik Mi{qewe u vrtlogu na{ega vremena (Beograd, 2005). Slu`beni glasnik i Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu objavili su 2009. godine Sabrane spise Mihaila \uri}a u 12 kwiga – isti~e profesor Trkuqa. Q. M.

ponedeqak28.novembar2011.

RO ^I [TE O PRI GO VO RU NE I ZA BRA NOG SU DI JE

Bo qe vi }e va da nas pred ko mi si jom VSS

Ro ~i{te za raz ma tra we pri go vo ra ne i za bra ne su di je Dra ga ne Bo qe vi} u po stup ku re vi zi je od lu ka za ka za no je za da nas pred ko mi si jom Vi so kog sa ve ta sud s tva (VSS), na j a vqe n o iz Dru {tva su di ja.

Dra ga na Bo qe vi}

Bo q e vi } e va je pred s ed n ik Dru {tva su di ja Sr bi je, a od ne dav no i Ge ne ral ni se kre tar i ~lan Bi roa Evrop skog udru è wa su di ja i tu ì la ca za de mo kra ti ju i slo bo de (ME DEL). Ro ~i {te }e bi ti odr à no u zgra di Vi so kog sa ve ta u Re sav skoj, a ka ko je na ja vqe no iz Dru {tva su di ja, po sma tra }e ga, iz me | u osta l ih, pred s ed n ik ME D EL-a An to n io Klu n i,

pred stav nik Evrop skog udru è wa su di ja \u ro Se sa i za me nik pred s ed n i k a ho l and s kog udru è wa su di ja Ta ma ra Trot man. Na tom ro ~i {tu Dra ga nu Bo qe vi} za stu pa }e tri pu no mo} ni ka - prof. te o ri je dr à ve i pra va na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du Ja smin k a Ha s an b e g o vi}, ~lan Dru {tva su di ja i su di ja Osnov nog su da u Be o gra du Kon stan tin Mi ti} Vraw ki} i pred sed nik Udru è wa tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca Sr bi je i za me nik Re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca Go ran Ili}. Pret hod no ro ~i {te za ka za no za 3. ok to bar od lo è no je ka da je ~lan VSS Pre drag Di mi tri je vi} za tra ìo svo je iz u ze }e dok Skup {ti na ne od lu ~i o we go vom sta tu su. VSS je pro fe so ra Di mi tri je vi }a u me |u vre me nu raz re {io du `no sti ~la na Ko mi si je VSS u svim, osim u 12 slu ~a je va, me |u ko ji ma je i slu ~aj pred sed ni ce Dru {tva su di ja, a we gov zah tev za iz u ze }e je od bio. Na rod na skup {ti na, ni na kon go di nu da na, ni je po stu pi la po prav no sna `noj od lu ci Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. Osta je da se vi di da li }e i ka kav uti caj ima ti na pro fe so ro vo da qe po stu pa we ne dav na iz me na Za ko na o VSS od 22. no vem bra, ko ja pro pi su je oba ve zno uda qe we ~la na VSS ko ji je pri tvo ren, od no sno iz bor nog ~la na ~i je je raz re {e we pred lo è no, na vo di se u sa op {te wu Dru {tva su di ja. (Ta njug)

PO @AR U ROM SKOM NA SE QU U ZVE ^AN SKOJ ULI CI U BE O GRA DU

Iz go re lo 11 ku }a, bez kro va 120 qu di Pred stav nik rom skog na se qa u Zve ~an skoj uli ci, gde je 120 sta nov ni ka osta lo bez kro va nad gla vom zbog prek si no} neg po `a ra, iz ja vio je da }e da nas bi ti po zna to gde }e ti qu di bi ti sme {te ni. Pre m a re ~ i m a Slo b o d a n a Ra do sa vqe vi }a, op {ti na Sav ski ve nac na sto ja }e da u {to kra }em pe ri o du na |e ade kvat no re {e we za ugro `e ne po ro di ce, ko je su sa da pri vre me no ise qe we u dve me sne za jed ni ce. Op {ti na je, pre ma we go vim re ~i ma, po mo gla ko li ko je u we noj

mo }i ta ko {to je obez be di la sme {taj, }e bad, hra nu... Sme {te ni u Me snoj za jed ni ci „Ste van Fi li po vi}”, ko je je eki pa Ta nju ga po se ti la, `a le se sa mo na hlad no }u, ali is ti ~u da je sve bo qe ne go da su osta li na uli ci, po seb no zbog ve li kog bro ja de ce. - Svo de se spi sko vi, po u zda no zna mo sa mo da je iz go re lo 11 ku }a - re kao je Ra do sa vqe vi}, do dav {i da je bez kro va nad gla vom osta lo pe de se tak od ra slih qu di i do sta ma li {a na. On je na veo da se ne zna ka ko je do { lo do po ` a r a, {ta je uzrok i se ~e ka zva ni~ ni iz ve {taj po li ci je, ko ja je ju ~e oba -

vi la uvi |aj. Sta nov ni ci na se qa sum wa ju da su na vi ja ~i na kon der bi ja „Cr ve na zve zda„ „Par ti zan„ na na se qe ba ci li „mo lo to vqev kok tel”. Jed na od ì t eq k i na s e q a u bli z i n i bol ni ce u Zve ~an skoj Je li ca Va si}, ko ja je ima la sre }u da po ` ar „za o b i | e” we n u ku } u, jo{ pri li~ no uz ne mi re na, u iz ja vi Ta nju gu, je za kqu ~i la da je do bro {to su svi bi li bud ni u tre nut ku ka da je iz bio po àr. - Bi lo je stra {no, buk ta lo je...Ne znam ka ko da opi {em. Po àr se br zo {i rio, mi sli li

smo da }e bi ti jo{ ve }a {te ta ka za la je Va si}, ko ja sma tra da su va tro ga sci mo gli i br è da stig nu na li ce me sta. Sta nov ni ci na se qa, ~i je ku }e po àr za hva tio, iz gu bi li su sve - li~ ne stva ri, do ku men ta, zim ni cu, ogrev... Ne ki od wih vra ti li su se ju ~e do svo jih ku }a na da ju }i se da ni je ba{ sve iz go re lo i da }e ne {to us pe ti da spa se. Po àr je u rom skom na se qu u bli zi ni bol ni ce u Zve ~an skoj uli ci, gde ì vi oko 50 po ro di ca, iz bio oko po no }i iz me |u su bo te i ne de qe. To kom ga {e wa po à ra lak {e su po vre |e na dva va tro ga sca.

crna hronika

dnevnik

c m y

DR @AV NI SE KRE TAR MI NI STAR STVA PRAV DE SLO BO DAN HO MEN NA JA VQU JE

Elek tron ski nad zor i za si le yi je Si le xi je ko je mal tre ti ra ju `e ne i de cu ubu du }e }e po red o{trog ka `wa va wa za tvo rom bi ti pod vrg nu ti po seb nim me ra ma kao {to su elek tron ski nad zor i za bra na pri la ska, ali i stro gim ka zna ma za ne po {to va we tih me ra, a bi }e uve de no i no vo kri vi~ no de lo „pro ga wa we”. - Sa mo ade kvat na ka zna za tvo ra za na sil ni ke ni je do voq -

To je jed na od te ma iz me na i do pu na Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je (KZS) na ko ji ma ra di gru pa Mi ni star stva prav de, a ko je su neo p hod ne ka ko bi se obez be di la si gur nost po ro di ce i na kon {to na sil nik od slu `i za tvor sku ka znu, na gla sio je Ho men. On je uka zao da }e se kon tro li sa we kre ta wa i po na {a wa na sil ni ka ko ji je od slu `io svo ju ka znu u za tvo ru vr {i ti pu tem elek tron skog nad -

ca, kao {to je slu ~aj i sa si lo va te qi ma o ~e mu go vo ri ve li ki broj po vrat ni ka. Tu se ne ra di o jed nom iz li vu be sa ve} o kon -

ili gru pa ko je ni su u sta wu sa me da se bra ne. U Sr bi ji je u ovoj go di ni ubi je no 46 `e na, od ko jih je 27 slu -

stat nom mal tre ti ra wu su pru `ni ka - na veo je Ho men uka zu ju }i neo p hod nost uvo |e wa no vih me ra. On je uka zao da, iako je ka zne na po li ti ka za na si qe u po ro di ci ra ni jim iz me na ma bi la po o {tre na, sta ra kri vi~ na de la ne ob u hva ta ju sve si tu a ci je u stvar nom `i vo tu ka da je u pi ta wu mal tre ti ra we sla bi jeg po la

~a je va di rekt na po sle di ca na si qa u po ro di ci. Bi lo je 6.000 pri ja va zbog na si qa u po ro di ci, a na si qe su pri ja vqi va le i `r tve i gra |a ni. Iz me ne ZKS-a }e ob u hva ti ti i po o {tra va we ka zne ne po li ti ke za ko rup ci ju, uve {}e no va kri vi~ na de la, a po je di na pre va zi |e na bi }e iz bri sa na.

No vo kri vi~ no de lo pro ga wa we Ho men je is ta kao da rad na gru pa ko ja ra di na iz me na ma KZS-a po dr à va ini ci ja ti vu omb du sma na da se uve de no vo kri vi~ no de lo „pro ga wa we”. - To de lo }e si gur no bi ti uve de no i bi }e o{tro sank ci o ni sa no - re kao je Ho men i na veo da o~e ku je da }e iz me ne i do nu pe KZS-a po ~et kom go di ne bi ti za vr {e ne. na i za to }e dr à va obez be di ti me re nad zo ra na kon we nog iz vr {e wa ka ko bi se pra ti lo wi ho vo kre ta we i osi gu ra la bez bed nost po ro di ce - iz ja vio je Ta nju gu dr àv ni se kre tar Mi ni s tar s tva prav d e Slo b o d an Ho men.

zo ra - sta vqa wem elek tron ske na ru kvi ce na no gu na sil ni ka, iz ri ca wem me re za bra ne pri la ska od re |e nim li ci ma, a bi }e pro pi sa ne i o{tre sank ci je za ne po {to va we ta kvih me ra. - Po ka za lao se da su na sil ni ci ma hom psi hi~ ki bo le sna li -

SVE IZ RA @E NI JI PRO BLEM SO CI JAL NOG KRI MI NA LA

Ka blo vi ~e sta me ta kra dqi va ca Za sa mo pet da na pro te kle sed mi ce ne ko li ko uli ca u ~ak tri na se qa u cen tru Be o gra da, na Sla vi ji, Se wa ku i De di wu, de lo vi blo ko va na No vom Be o gra du, ~ak i oko 3.000 gra |a na na se qa Me da ko vi}, osta ja li su bez te le fon skih sig na la zbog to ga {to su ne po zna ti lo po vi ise kli i ukra li vi {e de se ti na me ta ra te le fon skog ka bla na ne ko li ko lo ka ci ja. Be o grad ski te le fon ski i struj ni ka blo vi su i naj vi {e ugro è ni, ma da se sli~ ne kra |e po vre me no de {a va ju i u unu tra {wo sti, ~ak i po ata ri ma i za bi ti ma. Ka blo vi se kra du zbog ba kra ko ji lo po vi iz wih va de i pro da ju kao se kun dar nu si ro vi nu po tri de se tak do sto ti nak di na ra za ki lo gram. Iako za ve }u ko li ~i nu ipak do la ze do na iz gled zna ~aj nih svo ta nov ca, stvar na {te ta ko ju pro u zro ku ju se ~om ka blo va, pre ki dom te le fon skih sig na la i is po ru ke elek tri~ ne ener gi je ~e sto je ogrom na. Advo kat Du {an La pac, ko ji je, kao bra ni lac po slu `be noj du `no sti, za kli jen te imao i po pri li ~an broj okri vqe nih za „obi~ ne kra |e“ ma le vred no sti, me |u ko ji ma je bi lo i kra dqi va ca ka blo va, ka è da su slu ~a je vi ko je je imao, „ti pi ~an so ci jal ni kri mi nal“, te da su iz vr {i o ci obi~ no eks trem no so ci jal no ugro è ne oso be, go to vo uvek s ne kim po re me }a jem u po na {a wu. U jed nom slu ~a ju je, pri ~a La pac, bra nio ma wu gru pu Ro ma okri vqe nih za kra |u ve }e ko li ~i ne ka blo va iz jed nog skla di {ta ko ju su pre pro da li ot pa du, a za sav no vac su od mah ku pi li pi }e. To su, na vo di La pac, slu ~a je vi obi~ ne kra |e jer je re~ o sta va ri ma ma le tr ì {ne vred no sti, pa se iz vr {i o ci ma op tu `bom sta vqa ju na te ret uglav nom ma li nov ~a ni iz no si, a za ko nom je za pre }e na nov ~a na ka zna ili do tri go di ne za tvo ra.

– Ko li ko je me ni po zna to, obi~ no se iz re ~e ne ka zne za kra |u kre }u po ne ko li ko me se ci za tvo ra, a ako iz vr {i lac ima vi {e tih de la, i oko go di nu da na ili ne {to vi {e – ob ja {wa va advo kat Du {an La pac. – Me |u tim, imam

[te ta je i ve }a kad se sve mu do da da su ova dva pred u ze }a zbog u~e sta lih kra |a ka blo va i pro ble ma oko sa ni ra wa po sle di ca, te po nov nog us po sta vqa wa te le fon skog sa o bra }a ja i is po ru ke elek tri~ ne ener gi je gra |a ni ma,

uti sak, ba rem pra te }i kroz me di je, da su te kra |e ka blo va sve ~e {}e na sa mim objek ti ma elek tro e ne re get skog ili te le ko mu ni ka ci o nog si ste ma i da iz vr {i o ci tih de la pra ve sve ve }u {te tu. Mi slim da bi se, re ci mo, ne ki slu ~a je vi ta kve kra |e ka blo va mo gli pod ve sti i pod de lo iza zi va wa op {te opa sno sti, ako, re ci mo, pro u zro ku ju po `ar ili se de si da se ve }em bro ju do ma }in sta va uni {te elek tri~ ni ure |a ji. Osim to ga, La pac sma tra da je pro blem i u to me {to ot pa di ot ku pqu ju ba kar iz ka blo va kao se kun dar ne si ro vi ne, ali da re al no ne bi ni mo gli funk ci o ni sa ti kad bi ima li oba ve zu da pro ve ra va ju po re klo ot pa da ko ji im se nu di. Iz EPS-a i Te le ko ma „Sr bi ja“ sve ~e {}e upo zo ra va ju na to da zbog kra |a kal bo va tr pe ve li ku {te tu, o ~e mu sve do ~e i po da ci da je pro {le go di ne bi lo i slu ~a je va ru {e wa da le ko vo da zbog kra |e me tal nih pro fi la, ta ko zva nih di ja go na la sa stu bo va.

pri nu |e na i na do dat na de `ur stva i an ga `o va we ~u va ra. U ma ju ove go di ne je te le ko mu ni ka ci o ni sa o bra }aj bio u pre -

te le fon skog sig na la i bez stru je osta nu i va `ne usta no ve, pa i is po sta ve po li ci je i ca ri ne. Jed na od dra sti~ ni jih po sle di ca kra |e te le fon skih ka blo va de si la se na no vo be o grad skom Bu le va ru Ar se ni ja âr no je vi }a u av gu stu pro {le go di ne, kad je bez te le fon skih li ni ja osta lo oko 5.000 re zi den ci jal nih i 1.000 po slov nih ko ri sni ka u tri stam be na blo ka. O to me ko li ka je dr skost lo po va go vo ri i slu ~aj ot kri ven u ma ju ove go di ne, kad je ni {ka po li ci ja uhap si la se dam oso ba iz se la Ba laj nac zbog sum we da su is ke li ~e tr na est dr ve nih ban de ra da bi s wih ukra li te le fon ske ka blo ve vred ne oko 765.000 di na ra. Ka ko je na te re nu utvr di la po li ci ja, s dr ve nih ban de ra, ko je su se~ ne se ki ra ma, po ski da ni su ka blo vi, a ba kar ne ì ce iz va |e ne iz wih su zav {a va le kod tr go va ca se kun dar nim si ro vi na ma. Po znat je i slu ~aj od pre tri go di ne kad su tro ji ca osum wi ~e nih uhap {e ni u se lu û rug u kra |i ka blo va za na vod wa va we u ata ru Li va de.

Po klop ci za {ah to ve U mno gim gra do vi ma po Sr bi ji se ve o ma ~e sto kra du i po klop ci za {ah to ve i sliv ni ke, ko je lo po vi ta ko |e pro da ju tr gov ci ma se kun dar nim si ro vi na ma. U Be o gra du po ne kad dnev no ne sta ne i de se tak po klo pa ca sa {ah to va, a naj go re je {to se od re |e ni broj kra |a ot kri je ta ko {to gra |a ni upad nu u {aht i slo me se. Pro {log me se ca je sme de rev ska po li ci ja uhap si la ~e tvo ri cu osum wi ~e nih za kra |u 50 po klo pa ca za {ah to ve i oko 300 ki lo gra ma ka blo va s hr vat ske bar `e “Slo gan”, ko ja je bi la usi dre na na Du na vu kod Sme de re va, a uhap {en je i vla snik ot pa da iz Osi pa o ni ce ko ji je od osum wi ~e nih ku pio ka blo ve za 30.000 di na ra.

ki du vi {e od jed nog da na u ~ak ~e ti ri stam be na blo ka na No vom Be o gra du, za oko 2.600 ko ri sni ka, zbog to ga {to su lo po vi ise kli i ukra li ka blo ve kod ho te la „In“, ne da le ko od „Be o grad ske are ne“. Me |u tim, u sve broj ni jim kra |a ma te le fon skih ka blo va i onih za stru ju, de {a va se i da bez

Ta ko |e pre ne ko li ko go di na ne da le ko od Ba ji ne Ba {te po li ci ja je uhap si la ~e tvo ri cu mla di }a s 850 ki lo gra ma ba kar nih ka blo va ukra de nih iz ma ga ci na Hi dro e lek tra ne „Ba ji na Ba {ta„, dok su po ku {a va li da ih pro kri jum ~a re u Re pu bli ku Srp sku. J. Ja ko vqe vi}

PRE SU DA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Dok to ru za mi to uslov na ka zna Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na uslov nu ka znu od go di nu da na za tvo ra dok to ra na Ode qe wu ge ron to lo gi je u Kli ni~ ko-bol ni~ kom cen tru „Zve zda ra” Dra ga na Stan ko vi }a ko ji je tra `io i pri mao mi to od pa ci je na ta, ob ja vio je taj sud. Tom pre su dom po tvr |e na je pr vo ste pe na pre su da Vi {eg su -

da u Be o gra du, i pred vi |e no je da se ka zna za tvo ra od go di nu da na ne }e iz vr {i ti, uko li ko Stan ko vi} u ro ku do ~e ti ri go di ne ne iz vr {i no vo kri vi~ no de lo. Stan ko vi} je ogla {en kri vim za to {to je od po ~et ka ja nu a ra 2007. go di ne do 13. mar ta 2007. go di ne u KBC „Zve zda ra“ na

Ode qe wu ge ron to lo gi je, kao {ef Od se ka za di ge stiv nu pa to lo gi ju sta rih u vi {e na vra ta zah te vao i pri mao no vac od po ro di ce u ukup nom iz no su od 750 evra da bi na le ~e we pri mio jed nu pa ci jent ki wu. On je od oso be za du `e ne za sta ra we o pa ci jent ki wi tra `io da mu sva ke dru ge ne de qe do no si po 150 evra da bi

pa ci jent ki wa mo gla da osta ne na ode qe wu. U vi {e na vra ta je pri mio ukup no 600 evra da bi 13. mar ta 2007. go di ne po sled wi put pri mio no vac u iz no su od 150 evra ka da je i ot kri ven, pa su mu rad ni ci po li ci je no vac od u ze li i uz po tvr du vra ti li o{te }e noj. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

U saobra}ajnoj nesre}i u selu Plati~evo, u op{tini Ruma, na licu mesta preminuo je motociklista Alen T. (28), dok je te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobio wegov saputnik Mi lan T. (21), saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica. Nesre}a se dogodila u subotu, ne{to iza pono}i, kada je motociklista u toku vo`we udario u neo-

svetqenu traktorsku prikolicu, koja je bila postavqena na kolovozu u Ulici Vladimira Nazora. Uvi|aj na licu mesta izvr{ili su de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policije, precizira se u policijskom saop{tewu. (Ta njug)

PRED ODE QE WEM ZA RAT NE ZLO ^I NE VI [EG SU DA U BE O GRA DU

Nastavak su|ewa Juri{i}u za „Tuzlansku kolonu”

Ponovqeno su|ewe ratnom stare{ini policije BiH Ili ji Ju ri {i }u zbog optu`bi za ratni zlo~in i napad na vojnike JNA u Tuzli 1992. godine, bi}e nastavqeno danas pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu. Juri{i} treba da do|e na su|ewe iz Tuzle po{to je posle dve i po godine pritvora, u oktobru pro{le godine, odlukom Apelacionog suda u Beogradu pu{ten da se brani sa slobode. Apelacioni sud je 11. oktobra 2010. godine ukinuo i presudu kojom je Juri{i} bio osu|en na 12 godina zatvora zbog krivi~nog dela nedozvoqena srestva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, i naloìo novo su|ewe pred prvostepenim sudom i potpuno novim sudskim ve}em. Wemu }e se ponovo suditi zbog optu`be da je kao deùrni operativnog {taba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povla~ila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine, re~ima „na vatru odgovori vatrom”. U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmawe 51 vojnik, oko 50 wih je raweno, a uni{ten je i ve}i broj sanitetskih vozila. Apelacioni sud je u nalogu za ponavqawe prvostepenog postupka naloìo sudu da utvrdi za{to

Policija je uhapsila i zadràla Ste fa na P. (1990) iz Futoga pod sumwom da je po~inio krivi~no delo napada na slu`beno lice za vreme obavqawa du`nosti tako {to je udario nogom u stomak policajca, koji je tom prilikom lak{e povre|en. Osumwi~enom mladi}u se pri pi su je da je za te ~en bez li~ nih do ku men ta u jed nom ugostiteqskom lokalu u Futogu i pri tome se oglu{io o nare|ewe da po|e u policijske prostorije radi utvr|ivawa identiteta. Stefan P. je odbio da mu se ukaè lekarska pomo} , ali je kasnije na zahtev svog branioca odvezen kod lekara, koji se nije izjasnio o stepenu povreda, navodi se u saop{tewu novosadske Policijske uprave. Pri tome se ne kaè kako je osumwi~eni povre|en niti o kakvim je povredama re~. Okrivqenom je nakon saslu{awa odre|en pritvor saop{tila je ju~e za „Dnevnik”

Pri pad ni ci in ter vent ne jedi ni ce pri li kom jed ne ra ni je ra ci je

de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Ko viq ka \a ~i}. On je negirao izv{ewe dela koje mu se sta-

vqa na teret, saznajemo nezvani~no. Ina~e, prilikom ove interven ci je, od no sno pla ni ra ne

akcije - racije, jo{ jedan policajac je zadobio lake telesne povrede. M. V.

PRILIKOM KU PO VI NE STA NO VA VA QA BI TI MAK SI MAL NO OPRE ZAN

Ili ja Ju ri {i}

se tuzlanski garnizon povla~io i po ~ijoj naredbi. Tako|e, prvostepeni sud treba da utvrdi da li je Juri{i} znao za „perfidni plan” kriznog {taba Tuzle na ~elu s Meh me dom Baj ri }em. Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud treba da istra`i i utvrdi ulogu kriznih {tabova tokom sukoba u Bosni. Juri{i} je u julu na po~etku ponovqenog su|ewa negirao krivicu isti~u}i da mu je „savest mi mirna i obraz ~ist”. Pored ostalog naveo je da nije bio stare{ina i da ni o ~emu nije mogao samostalno da donosi odluke. (Ta njug)

Predug pritvor [e{equ

potpisivawe peticije kojom se tra`i povratak [e{eqa u Srbiju i izra`ava protivqewe ulasku Srbije u EU. Krasi} je podsetio da je za 5. mart naredne godine zakazana zavr{na re~ u postupku protiv [e{eqa, koji je, kako je rekao, politi~ki zatvorenik. [e{equ se u Hagu sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq je odvojeno osu|en ve} dva puta, pravosna`no na 15 meseci i nepravosna`no na 18 meseci, zbog nepo{tovawa suda i zbog objavqivawa podataka o za{ti}enim svedocima, a protiv wega se iz istog razloga vodi i tre}i postupak. (Ta njug)

SA MO U BI STVO U BE O GRA DU

Preminula posle skoka s Brankovog mosta Devojka (25), koja je pro{le no}i, posle pono}i, sko~ila s Brankovog mosta, preminula je od zadobijenih povreda, rekla je ju~e Tanjugu potparol Hitne pomo}i Na da Ma cu ra. Devojka je prevezena u Urgentni centar, gde je nakon reanimacije preminula, kazala je Macura. Ona je navela i da je protekle no}i jedan mu{karac, starosti 53 godine, prona|en mrtav na Bulevaru vojvode Mi{i}a. Ekipa Hitne pomo}i ga je na{la ju~e ujutru u automobilu koji je udario u stub, on nije davao znake `ivota, ali se ne zna ta~an uzrok smrti.

Nogom u stomak policajca

„DNEVNIKOVA” TEMA

[EF PRAV NOG TI MA ZA OD BRA NU LI DE RA RA DI KA LA ZO RAN KRA SI] UPO ZO RA VA

Nad liderom radikala Vo ji sla vom [e {e qem u Ha{kom tribunalu se ve} devet godina sprovodi tortura i ostvaruje scenario da ga {to duè zadrì u pritvoru, smatra {ef pravnog tima za [e{eqevu odbranu Zo ran Kra si}. Krasi} je ukazao na dvostruke standarde Evropske unije, podsetiv{i na izjavu To ma sa Wo ki ja iz Misije Evropske komisije u Beogradu da pritvor u Srbiji moè da traje ~ak i sedam godina, {to je sa stanovi{ta EU neprihvatqivo i zbog ~ega Srbija neispuwava evropske kriterijume u pogledu po{tovawa qudskih prava. - Ako je sedam godina boravka u pritvoru za Evropu predugo, {ta je s devet godina koliko se [e{eq nalazi u Hagu - upitao je Krasi} danas na konferenciji za novinare. On je istakao da je u toku

PO VRE \E NI U RA CI JI U FU TO GU

NE SRE ]A U PLA TI ^E VU, KOD RU ME

Stradao motociklista

ponedeqak28.novembar2011.

U toku pro{le no}i lekari Hitne pomo}i u Beogradu su imali 122 intervencije, od koji 26 na javnom mestu, kazala je Macura. Prema wenim re~ima, na preksino}wem derbiju de`urala je druga lekarska ustanova, a posle utakmice lekari Hitne pomo} intervenisali su nekoliko puta zbog navija~a u alkoholisanom stawu i tu~a. Macura je naglasila da lekari hitne pomo}i nisu imali zna~ajnijih intervencija na koncertu sarajevskog peva~a Di na Mer li na u beogradskoj „Areni„.

Ne nasedajte na „dobru pri~u”, overite ugovor Mnogim qudima se ìvot okrene naglava~ke kada saznaju da je sav novac koji su sakupili u zemqu propalo tako {to su ga predali za kupovinu stana investitoru koji ih je prevario. Da bi obezbedili krov nad glavom uz pozajmice i kredite i prodaju nekretnina ne malom broju kupaca stanova pomogli su nov~ano roditeqi ili uà rodbina koji su se uz najboqe namere odrekli doìvotno puno toga. îni se da nema zbuwenijih i tu`nijih pogleda od onih koji se vide kod kupaca stanova kad saznaju da su nasamareni, vaqda je gora sitaucija samo inforamacija o bolesti i smrti jer su neretko `rtve prevara i deca, dakle cela generacija. U policiji kaù da prevaranti, koji su po~inili ovakve zloupotrebe, nemaju zajedni~ki profil ni po obrazovawu, ni po o godinama, niti po poreklu. - Mo`da im je zajedniko da nemaju na svoje ime pokretnu i nepokretnu imovinu te da su da su slatkore~ivi. Nije retkost da me|u wima ima povratnika u ovim delima - kaè za „Dnevnik„ {ef odseka za subijawe privrednog kriminala u novosadskoj Policijskoj upravi

na desetine hiqada evra pojedina~no prema o{te}enom - ka`e za na{ list inspektorka u ovom odseku Ta wa Ri sti}. - Oni obi~no obja{wavaju da }e sve to biti u redu. O svakom kupcu znaju se kako im se zove `ena, gde radi, koliko ima dece i uz to imaju obja{wewe za{to nisu obavili

nela krivi~nu prijavu protiv investitora S. B. iz Novog Sada koji je napravio nekoliko zgrada bez ikakvih problema ali da je u ovom slu~aju bilo nekolio potupno razli~itih situacija pri kojima su gra|ani o{te}eni. - On je osumwi~en da je kupovao parcele bez para i prodavao

svoj deo dogovora. Me|utim, najvi{e ~udi to da veliki broj kupaca koji su prevareni kada do|u kod nas i mi im saop{timo da je wihov stan, na primer, vi{e puta prodat i da je pitawe {ta }e

stanove i lokale koji nisu bili wegovi, a neke nektretnine prodavao vi{estuko. Stavq amu se na teret da je zlopotrebio slu`beni poloàj, a prevarom i falsifikovawem slu`bene isprave priabavio preko 1,8 miliona evra. Misterija je gde je oti{ao novac. Mi jo{ uvek ne znamo koliko je ojadio qudi. On je prodavao stanove u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a okvirnim ugovorima o prodaji stanova u izgradwi tako {to je samo wima pokazivao papir da je vlasnik placa. U drugoj varijanti je kupio plac bez para i prodao ga skupqe od cene koje je ugovorio pri kupovini. Tu vaqa napomenuti da ti kvadrati nisu uop{e jeftini. Me|u kupcima ima qudi iz cele dràve, ali su ve}inom Novosa|ani - kaè Tawa Risti}. Inspektorka navodi primer da je ovaj investitor jednom kupcu ponudio stan u Ulici Laze Kosti}a, a kako je do{ao do kqu~a tog stana woj nije poznato. O{te}enom se stan svideo, a vlasnik je tre}a osoba. - Slu~aj se zakoplikovao tako da je ume{an u transakciju i jedan lokal na Telepu, ~iji zakup-

Ugo vor od re |u je vla sni ka - Nisu mi jasni postupci qudi koji nisu zakqu~ili ugovore za kupovinu stana, a isplatili su 50.000 evra. Ima puno takvih slu~ajeva. Istina, oni naprave kuporodajni ugovora ali ga ne overe u sudu. Mo`da bude na wemu pe~at firme. Ali, ako je nekom taj stan prodao investitor i overio ugovor, onda je ta nekretnina vlasni{tvo onog ko ima overen ugovor - upozorava inspektorka Markovi}. Mi lo van For ka pa i dodaje. - Nije retkost da tim qudima preduze}a na wihovim imenima slu`e kao paravan, dok ne vode dokumenataciju, ako je uop{te imaju, kako zakon propisuje. - I pre nego {to krenu na saslu{awe kod istra`nog sudije neretko se i{~u|uju na situaciju u kojoj su se zatekli pa i pored toga {to prema desetinama qudi godinama nisu izvr{ili obaveze koje se mere ponekad u milionima evra ukupno po prijavama ili

biti od te kupovine, ~esto nama ne veruju nama pa makar u po~etku jo{ uvek ne sumwaju u investitora da ih je prevario. Ponekad qudi olako daju pare bez provere nepoznatom ~oveku, a ne overe ugovor o tome. Jasno je da ako do|e do formirawa redosleda za dobijawe ikakve nadoknade da }e prioritet na tom spisku dobiti oni koji su ugovor overili u sudu. Inspektorka Risti} podse}a da je policija ovog meseca pod-

ci su morali iznenada ga napuste jer je do{ao ~ovek iz Beograda i kazao daga je kupio od S. B. Tako|e, ovaj okrivqeni se javio po oglasu da kupi jedam stan na @itnom trgu i potom ga prodao kupcu iz Prijepoqa dok je vlasniku obe}ao da }e se preseliti ubrzo na lokaciju na kojoj ni nema objekta.Protiv ovog osumwi~enog, koji je zavr{io sredwu gra|evinsku {kolu, prijave su krenule pre oko tri godine, a pre toga nije bio poznat policiji. Inspektorka u Odseku za suzbijawe privrednog kriminala Je le na Mar ko vi} prise}a se slu~aja kad su prevareni kupci stanova besni traìli investitora, ali posle pri~e s wim, neki su kazali da ih je gotovo sramota {to su traìli pare. - Qudi koje se bave prevarama imaju dobru pri~u, pa neki nasednu. Na ~ega stuku pare to se ~esto ne zna. Na sebi nemaju ni pokretnu ni nepokretnu imovinu. Pomenuti S. B. i okrivqeni D. T., kojeg smo tako|e nedavno osumwi~ili za velik broj prevara u Novom Sadu se ne kockaju, ne piju i ne drogiraju. Okrivqeni D. T. je oèwen, ima dvoje male dece i ìvi kao podstanar. Ima onih koji su u ovakve sitaucije upali kao `rtve zelena{ewa. Kupci, koji su prevareni, su iz Novog Sada, Leskovca, â~ka, Prijepoqa, Bosne i Crne Gore. Dolazili su kupci ovde, u policiju, i kazali mi da ne veruju da je D. T. prodao vi{estruko stanove. To mije bilo ~udno da mu ba{ toliko veruju. On je izbeglica iz Bosne koji je do{ao oko 2000. godine u Novi Sad, zavr{io je vojnu akademiju, a ve} je zatvorski kaàwavan devedesetih. Za svakog od preko 70 lica u prodaji 40 stanova imao je pri~u. Na primer, kazao je da je imao s nekim dogovor da isporu~i robu ali kako on to nije uradio, on je smatrao da je ugovor otpao pa je prodao sam stan naknadno drugom. Za sve je znao podake bez podsetnika. Kupci su prvo odbijali da poveruju da je on prodao duplo stanove - veli inspektorka Markovi}. E. D.

SPORT

ponedeqak28.novembar2011.

TRENER PARTIZANA ALEKSANDAR STANOJEVI] O VE^ITOM DERBIJU

PRVA LIGA SRBIJE Mla dost (L) - Srem Slo ga (K) - Ko lu ba ra Do wi Srem - Te le op tik No vi Sad - Sin |e li} Ba nat - Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki (N) - Pro le ter Mla di rad nik - In |i ja Mla de no vac - Be à ni ja Na pre dak - û ka ri~ ki 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. Te le op tik 4. No vi Sad 5. Ba nat 6. Slo ga (K) 7. Pro le ter 8. Be à ni ja 9. Ko lu ba ra 10. In |i ja 11. Mla dost (L) 12. Mla de no vac 13. Rad ni~ ki (S) 14. Srem 15. Na pre dak 16. Sin |e li} 17. M. rad nik 18. û ka ri~ ki

1:0 2:0 1:0 2:1 1:0 1:0 0:2 0:0 1:0 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

10 8 8 8 7 8 9 5 8 7 6 6 4 3 3 4 4 2

3 6 4 4 6 3 0 10 1 3 6 5 6 8 8 4 4 5

4 3 5 5 4 6 8 2 8 7 5 6 7 6 6 9 9 10

24:15 16:6 24:10 22:19 18.13 17:15 17:17 12:6 18:21 22:21 12:12 22:24 11:17 16:19 8:15 19:24 13:20 15:32

33 30 28 28 27 27 27 25 25 24 24 23 18 17 17 16 16 11

U sle de }em ko lu (11/12.fe bru a ra) sa sta ju se: No vi Sad - Te le op tik, Do wi Srem - Mla dost (L), Ba nat - Be `a ni ja, Srem - In |i ja, Mla di rad nik Pro le ter, Rad ni~ ki (N) - ^u ka ri~ ki, Na pre dak - Rad ni~ ki (S), Mla de no vac Ko lu ba ra, Slo ga (K) - Sin |e li}.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Pra zne mre è u Pa di ni Dolina - Radni~ki ([) 0:0 PA D I N A: Sta dion Do li ne, gle da la ca 250, su di ja Sto ja no vi} (Ki kin da). @u ti kar to ni: î ìk, Nin kov (Do li na), Si m i ~ i}, Vu j a s i n o v i} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar to ni: Oè go vi} (Do li na), Zec (Rad ni~ ki). DO LI NA: Alek si} -, î ìk 6, Mi la {i no vi} 7, Me mo vi} 6, Oè go vi} 5, \o ko vi} 7, Iva n i { e v i} 7, Me d u ~ i} 6, Nin kov 6, Sta ji} 6 (\a ko vi} 7), Jo si mo vi} 6. RAD N I^ K I: Vu j a s i n o v i} 7, Pa vi} 6 (Vu ~i} 6), Pe tro vi} 6, To ro vi} 6, Pa ni} 6, Si mi ki} 6, Zec 6, Gru mi} 7, \o ki} 7, Me di} 7, ]i ri} 6. Do ma }i fud ba le ri su ima li ini ci ja ti vu to kom 90 mi nu ta, ali ni su us pe li da sa vla da ju do brog Vu ja si no vi }a. Naj bo qu pri li ku do ma }i su ima li u 85. mi nu tu ka da je, po sle cen tar {u ta \o ko vi }a, Me du ~i} po go dio sta ti vu, pa je eki pa Rad ni~ kog iz [i da osvo ji la bod. B. Stojkovski

Do li na - Rad ni~ ki ([) Za dru gar - Rad ni~ ki (NP) Sen ta - Ce ment Vr {ac - Ve ter nik Vi skol ^SK Pi va ra - Pa li} Mla dost (BJ) - Du nav Ki kin da - Slo ga (T) Ba~ ka To po la - Tek sti lac 1. Rad ni~ ki (NP)1510 2. ^SK 15 9 3. Rad ni~ ki ([)15 7 4. Ce ment 15 7 5. Tek sti lac 15 6 6. Mla dost (BJ) 15 6 7. Sen ta 15 6 8. Du nav 15 6 9. Pa li} 15 5 10. Slo ga (T) 15 6 11. Ki kin da 15 6 12. B. To po la 15 5 13. Do li na 15 5 14. Ve ter nik 15 4 15. Vr {ac 15 5 16. Za dru gar 15 4

5 0 3 3 3 5 3 5 4 5 3 6 3 6 3 6 5 5 2 7 2 7 3 7 3 7 3 8 0 10 1 10

0:0 1:1 0:1 1:0 2:2 0:0 0:2 1:0 25:9 21:13 16:14 15:15 16:13 19:13 19:21 16:18 22:17 17:18 18:23 10:13 14:23 22:21 11:18 20:32

35 30 24 24 22 21 21 21 20 20 20 18 18 15 15 13

U sle de }em ko lu (11/12.fe bru a ra) sa sta ju se: Do li na - Vr {ac, ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki ([), Mla dost (BJ) - Pa li}, Za dru gar - Du nav, Ki kin da Rad ni~ ki (NP), Sen ta - Slo ga (T), Ba~ ka To po la - Ce ment, Ve ter nik Vi skol - Tek sti lac Ites.

TRAGEDIJA U TOGOU

Stra da lo {est fud ba le ra U sa o bra }aj noj ne sre }i u To gou po gi nu lo je naj ma we {est igra ~ a fud b al s kog klu ba Etoal Fi lan te, a 28 oso b a je te ` e po v re | e n o. Ne sre }a se do go di la bli zu gra da Atak pa me, oko 160 ki lo me ta ra od glav nog gra da Lo mea. Auto bus ko ji je pre vo zio igra ~e i oso bqe klu ba upao je u ka nal po red pu ta i za pa lio se. Vla da te ze mqe sa op {ti la je da je pred sed nik Fa u ra Gna sing be na re dio da se svi po vre |e ni pre ne su u voj ni deo Cen tral ne bol ni ce ka ko bi do bi li naj bo qu ne gu. Na vo di se da je auto bus sle teo sa pu ta po {to mu je ve ro vat no pu kla gu ma, a vo za~ iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom. Ne ki sve do ci ka `u da je ve li ki broj stra da lih iz go reo, kao i to da se bus ne ko li ko pu ta okre nuo i sru {io u ja ru gu.

dnevnik

c m y

- Ne zna mo ka ko smo us pe li da se iz vu ~e mo - re kao je je dan od pre `i ve lih, gol man Ma ma Su lej man. Pre sto ni~ ki klub Etoil Fi l an t e je sed m o s tru k i {am pion To goa, a naj ve }i in ter na ci o nal ni uspeh mu je fi na le kon ti nen tal nog klup skog tak mi ~e wa 1968. go di ne. To go je bio u cen tru pa `we svet ske jav no sti zbog sli~ ne si tu a ci je i pro {le go di ne, ka da su u te ro ri sti~ kom na pa du u An go li dva zva ni~ ni ka re pre zen ta ci j e ubi j e n a, a ne k o l i k o igra ~ a po v re | e n o.Go d i n e 2007. mi ni star spor ta Ri ~ard Ati poe bio je me |u 22 po gi nu la u pa du he li kop te ra ko ji je pre vo zio na vi ja ~e i zva ni~ ni ke re pre zen ta ci je u Si je ra Le o ne na me~ kva li fi ka ci je za Afri~ ki kup.

Po be da tim skog ra da Par ti zan je za be le `io sed mu uza stop nu pr ven stve nu po be du u ve ~i tim der bi ji ma (2:0) i po be gao Zve zde za se dam bo do va. [am pion za slu `u je po {to va we zbog na ~a i na na ko ji je sti gao do uspe ha, kao i na is traj no sti po ka za noj po sle svih ne vo qa ko je su ga na Ma ra ka ni za de si le. Od po ~et ka su cr no – be li bi li na me ti Zve zdi nih na vi ja ~a (Stoj ko vi} po go |en ba kqom pri iz la sku iz tu ne la),d a bi se sve na sta vi lo i na po lu vre me nu ka da zbog ra fa la ba kqi i pe tar di sa se ve ra ni su mo gli da odu do svla ~i o ni ce. Tre ner Alek san dar Sta no je vi}, na bri fin gu sa no vi na ri ma, naj pre se osvr nuo na taj de taq. - Ne bih se ba vio te o ri ja ma za ve re, ne }u ni da bra nim ni da ku dim. De {a va se to i u naj ja ~im li ga ma, ali ovo na Ma ra ka ni je pre vr {i lo sva ku me ru. Vla da (Stoj ko vi}) je po go |en ba kqom, a pred sam po ~e tak i po li ca jac ko ji je po ku {ao da nas za {ti ti. Na po lu vre me nu smo na pad nu ti iz ~i sta mi ra, ka ko sa tri bi na ta ko i na te re nu, od li ca ko ji ma ta mo si gur no ni je me sto. Sve je mi ri sa lo da iza sve ga sto ji ~i ta va or ga ni za ci ja – in di rekt no je {ef stru ke cr no–be lih pro zvao ve ~i tog ri va la. Sa ko jim ci qem mi sli te da je sve to ura |e no? - Ve ro vat no da bi se iz vr {io pri ti sak na nas, da bi nas za pla {i li. Sa mo, to ni je la ko u~i ni ti jer smo, ipak, mi pr vi na ta -

- Ne, za to {to su oni i po di gli ten zi ju. Sa mo, za bo ra vi li su da na {a de ca je dva ~e ka ju da re a gu ju na ta kve si tu a ci je. Smi ri vao sam svo je igra ~e, ali su oni svi u glas po vi ka li ,,e, sad }e mo da ih raz bi je mo’’! Zbog sve ga Vam je po be da jo{ dra `a? - Da, ali sre }an sam vi {e {to se is pla tio na{ tim ski rad. Zve zdu pra ti mo jo{ od wi ho ve pr ve utak mi ce, pre ko ti ma ska u ta, ta ko |e i Va wa (Ra di no vi}, asi stent) je pre gle dao sve wi ho ve utak mi ce, za slu ge ima ju i tre ner gol Spe ci ja li sta za ve ~i tog ri va la: ma na Pan du ro vi} i Alek san dar Sta no je vi} sport ski di rek tor be li, a i ni ko, jo{ uvek, ni je po - Kr sta ji}. Mno go qu di sto ji iza gi nuo na te re nu. ovog tri jum fa. Da li ste se upla {i li re ak Po sta li ste spe ci ja li sta za ci je svo je eki pe u dru gom po lu - der bi je? vre me nu, s ob zi rom da su mom ci - Po na vqam, ne sa mo ja. Bez ~i ta vu pa u zu pro ve li ozno je ni po mo }i sa rad ni ka ni {ta ne bih na vr lo ni skoj tem pe ra tu ri? ura dio. - Ne, jer sam vi deo da ih je to Zvo ni mir Vu ki} bli sta u jo{ vi {e mo ti vi sa lo. Osmo ri - ovom pr ven stvu. S ob zi rom da ca igra ~a su bi la iz na {e omla - mu ugo vor is ti ~e na zi mu, ka kvi din ske {ko le i to im je da lo do - su pla no vi za we ga? dat nu sna gu da slo me pro tiv ni - Mo je i mi {qe we svih u klu ka. Zbog to ga im ni je bi lo ni ma - bu o we mu je odav no po zna to, ali lo hlad no. mo ra mo vi de ti ka kvi su we go vi. Ni ko iz Cr ve ne zve zde vas ni - Si gur no da bi nam zna ~i lo da je za {ti tio na po lu vre me nu? osta ne ma kar do le ta.

Igra ~i na ce ni Po sle eli mi na ci je od [a mro ka, kod pri sta li ca cr no – be lih ja vi la se sum wa da ovaj tim ni je ka dar da od bra ni du plu kru nu. Me |u tim, po sle 14 uza stop nih po be da, a pre sve ga ove u ve ~i tom der bi ju kao i pro tiv Voj vo di ne, u No vom Sa du, mi {qe wa su znat no po voq ni ja. Sta no je vi} pod se }a na svo je re ~i pre po ~e tak se zo ne: - Ka da u pa u zi iz ro ti ra{ 27 fud ba le ra nor mal no je da bu de uspo na i pa do va. Mi je smo is pa li od [a mro ka, ali smo i ta da bi li da le ko bo qi od pro tiv ni ka i za slu `i li da pro |e mo. Tek sa da se vi di ko li ko ovaj tim vre di. Ne tre ba ni da pri ~am ko li ko smo ve} po nu da od bi li za na {e igra ~e i ko li ko ih je sti glo po sle der bi ja – is ta kao je Sta no je vi}. [}e po vi} je, ta ko |e, sve bo qi. Mi sli te li da je na po kon ,,ku pio’’ na vi ja ~e? - On je, pre sve ga po mo gao se bi. Gol u der bi ju je ne pro ce wiv. Na dam se da je do bio sa mo pu zda we i da }e bi ti sve bo qi. Edu ar do ni je bio ni me |u osa ma nest? - Bez ob zi ra {to smo ga do ve li kao pr vu op ci ju, on ne mo ra da igra ka da ni je u for mi. To je stav svih u klu bu. Ne sum wa mo u we ga i da }e mo mu {an su ~im je na tre nin gu za slu `i – is ta kao je tre ner Par ti za na. I. Lazarevi}

PORAZ U VE^ITOM DERBIJU PROPISNO UZDRMAO ZVEZDINE REDOVE

Lu ki }e va ostav ka sve iz ve sni ja Zve zda ni je us pe la, kao mno go pu ta ra ni je, da se po be dom u der bi ju is ku pi za sil ne pro ma {a je u se zo ni. Po raz u 141. ve ~i toj fud bal skoj pri ~i zna ~io je pre la zak pre ko cr ve ne li ni je. Iz da lo je str pqe we na vi ja ~e ko ji su jo{ sa tri bi na re kli svo je, tra `i li su od la zak ak tu el ne upra ve i pro pi sno iz vre |a li igra ~e. Po tom su po hi ta li u klup ske pro sto ri je na „sa sta nak“ sa pred sed ni kom Lu ki }em da po tra `e ne ke od go vre, iz ne su svo je sta vo ve o ak tu el nom tre nut ku u ko jem se na la zi klub. Ne zva ni~ no, na ta pe tu je bio sport ski

di rek tor Ivan Axi}, ko ji je se lek ti rao eki pu, ~i ja se ostav ka tra `i. Isti na, sa svim bli zu tog ~i na je i sam Vla dan Lu ki}, ko ji je na me ra vao da se po vu ~e iz fo te qe i na kon de ba kla pro tiv Re na. Ras plet se o~e ku je u na red nim da ni ma, a mo `da se ipak sa ~e ka i kraj je se weg de la se zo ne, pa po tom pri o ne na re no vi ra we upra ve i re kon struk ci ji vi {e ne go li mi ti ra nog ti ma i za do am }e dvo ri {te. Uti sak je da u ha o su ko ji je za hva tio Ma ra ka nu sa mo jed na li~ nost u`i va po dr {ku, a to je tre ner Ro bert Pr so i ne~ ki. Iako je iz gu -

Svla ~i o ni ca Na kon der bi ja {i ri le su se ne pri jat ne ve sti o de {a va wi ma u svla ~i o ni ci Zve zde, po re me }e nim od no si ma iz me |u igra ~a. Naj pre su se su ko bi li Me zen ga i Pet ko vi}, po tom Bor ha i Vi lo ti}. Ko lum bi jac Kri sti jan Bor ha ni je skri vao raz o ~a ra we. - Po je di ni igra ~i na ma stran ci ma na mer no ote `a va ju igru, sa bo ti ra ju nas. To je jed na gru pa ko joj se o~i gled no ne svi |a ju ino stra ni fud ba le ri, ima ju ne {to pro tiv nas. Te ra ju nas da se ose }a mo lo {e, na ro ~i to Vi lo ti}. Kad god se gu bi, uvek smo mi kri vi. Zbog to ga je lo {a at mos fe ra u ti mu, za to gu bi mo. Mi smo an ga `o va ni da po mog ne mo, ne da ne ko me na u di mo – otvo rio je du {u Bor ha, uz na ja vu od la ska sa Ma ra ka ne Vid no de pri mi ran bio je i Mi lan Vi lo ti}. - Za {to nam se ovo de {a va tre ba pi ta ti one ko ji nas vo de. Neo p hod ne su dra sti~ ne pro me ne ka ko bi smo na sta vi li sa bo qim igra ma i po be da ma. Ne ma di le me, Zve zdin si stem je po pu cao po svim {a vo vi ma.

Na Ma ra ka nu ni ste sme li da une se te si tan no vac i upa qa ~e, ali ba kqe, to pov ske uda re i osta li pi ro teh ni~ ki ar se nal su na ovim pro sto ri ma nor mal ni na vi ja~ ki re kvi zi ti. Za i sta zvu ~i ne shva tqi vo da je po red 1000 re da ra i ko zna ko li ko an ga `o va nih po li ca ja ca u or ga ni za ci ji pra zni ka na {eg fud ba la, ko ji se pre tvo rio u pla me no- dim ni va {ar sa pri me sa ma cir ku sa, na sta dion une to ~i ta vo skla di {te pi ro teh ni ke. Ko je to do zvo lio, ko je pla tio te na pra ve da ume sto fud ba la gle da mo po `a re, pi ta wa su na ko ja ne }e mo do bi ti od go vo re iz fud bal ske or ga ni za ci je.U wi ho vim za kop ~a nim iz ve {ta ji ma bi }e pro sto ra da se iz rek ne po ko ja nov ~a na ka zna, ko je klu bo vi ret ko pla }a ju, a mo `da }e u ovom dra sti~ nom slu ~a ju na sva zvo na pre zen to va ti da }e Ma ra ka na, ko ja je pod uslov nom sankcjom, bi ti za tvo re na za gle da o ce na dva me ~a, pa }e se to kom zim ske pa u ze sve

bio sve va `ne bit ke, ~ak tri pu ta po lo ìo oru` je pred kom {i ja ma, ja sno je kao dan da mla di i am bi ci o zni stra teg svo jim ra dom, po na {a wem i ha ri zmom uspe va ka ko- ta ko da kr pi mno ge po pu ca le ni ti. Iz skrom nog ras po lo ì vog ma te ri ja la iz vla ~i mak si mum, ali je to ne do voq no za tro fej ne am bi ci je i pre kid do mi Na vi ja ~i ga ne pro zi va ju: Ro bert Po si ne~ ki na ci je Par ti za na. - Oko mog sta tu sa od go vor mo ra - tio pro ma {e ni pe nal, sve vre me te po tra ì ti od nad le `nih u klu - nam se taj kiks mo tao po gla vi. bu- po ru ~io je Ro bi na zva ni~ noj Qut sam zbog maw ka ka rak te ra, da pres kon fe ren ci ji. se vra ti mo u igru po sle jef ti no Ali, svom hr vat skom pri ja te qu pri mqe nog go la, a vre me na je bi lo. (no vi nar) od mah na kon po ra za u Te àk po raz za sve nas, si tu a ci ja der bi ju, ko ji je ozna ~io kao naj te - je ka ta stro fal na jer za o sta je mo ì dan u ì vo tu, po ve rio se se dam bo do va, Par ti zan do mi ni ra iskre no: i pe tu se zo nu. Mno go to ga nam ne - Ne }u da pod ne sem ostav ku, ne do sta je ali na sta vqa mo da ra di movi dim raz lo ge da to u~i nim. Da po ru ~io je Pro si ne~ ki. smo po kle ki pro tiv Ra da na Ba wi Igra ~i su ju ~e do bi li slo bo dan ci si gur no bih se po vu kao. dan, ru ko vod stvo je na sta vi lo sa Re al no je Pro si ne~ ki sa gle dao kon sul ta ci ja ma da le ko od o~i ju i de {a va wa na tra vi Ma ra ka ne. jav no sti,a epi log dra me u ta bo ru - Ni smo do {li do pra ve igre, na {eg naj tro fej ni jeg klu ba bi }e ali smo opet ima li svo je {an se ko po znat ve} da nas, ka da }e se no vi je ni smo re a li zo va li. Pro ma {a ji na ri ma obra ti ti pred sed nik cr je su sa stav ni deo igre, {to ni je ve no- be lih Vla dan Lu ki}. pro blem. Pre vi {e nas je po re me Z. Rangelov

Pla me no-dim ni va {ar

to ubla `i ti, pre po lo vi ti... Bi lo bi le po da se ogla si i po li ci ja i sa op {ti ko je na pra vio pro pu ste u or ga ni za ci ji me ~a, za ko ji su pred u ze te sve pre ven tiv ne i bez be do no sne me re. Se ti mo se am bi jen ta na utak mi ci pro tiv Re na, bio je im pre si van, bez ika kvih pi ro teh ni~ kih de ko ra ci ja. Ali, taj su sret bio je pod pa tro na tom UEFA, ~i -

ja bi Di sci plin ska ko mi si ja zbog de {av wa u 141. ve ~i tom der bi ju zna la {ta joj va qa ~i ni ti. Ne mo `e mo da le ko do gu ra ti sa ova kvim dvo stru kim ar {i ni ma, ko ji su da le ko od evrop skih stan dar da. Ja di ko va li smo zbog de {a va wa u \e no vi, a taj in ci dent za i sta je sit ni ca na spram ono ga {to se mo glo vi de ti u su bo tu uve ~e na na {em naj ve }em sta di o nu.

Ne tre ba na bra ja ti se ri ju ru `nih stva ri ko je su pre zen to va ne u ve ~i tom der bi ju, i jo{ jed na su po tvr da sport ske ne kul tu re na vi ja ~a ali i sa mih ak te ra do le na te re nu. Ipak, de taq da su Par ti za no vi fud ba le ri pro ve li od mor na klu pi a ne u svla ~i o ni ci, jer se ni su ose }a li bez bed no, ni su ni mo gli da pro |u kroz tu nel ko ji je „go reo“, pre lio je ~a {u pu nu ù ~i. Pa zar je to ta tak mi ~ar ska ten zi ja u ko joj su bo do vi pro tiv ve ~i tog ri va la vred ni ji i od ne ~i jih ì vo ta? Lop ta, oni ko ji je vo de, {u ti ra ju ili sa mo gle da ju sa tri bi na, do ta kla je dno. Bru ka od ko je sva ko mo ra lan mo ra da ba rem ma lo po cr ve ni. Ali, po {to je na ovim pro sto ri ma sve mo gu }e i do zvo qe no, mo `da se u fud bal skoj or ga ni za ci ji do ste pa pro me ne one svo je ak te ko je stal no uskla |u ju sa Evro pom i na lo è gle da o ci ma da na sle de }i der bi po ne su gas- ma ske i oma we apa ra te za ga {e we po à ra.

c m y

dnevnik

SPORT

VOJ VO DI NA DE KLA SI RA LA EKI PU BSK-a U BOR ^I (4:0)

Sve bliì tre}em mestu Fud ba le ri Voj vo dine ostvarili su i tre}u uzastopnu pobedu u samo jednoj nedeqi (dve prvenstvene - nad Smederevom i BSK-om i jedna u Kupu - nad Javorom), zabeleìv{i svo je vr sni, è qe ni hettrik i sve su bliì tre}em me-

da puni srca svih onih kojima je Vojvodina draga, a kao posledica je do{ao i `eqeni rezultat. Zakqu~ili smo mini-ciklus od tri me~a za nedequ dana s tri pobede, uz gol-razliku od 8:0. Iza nas je nedeqa koja nam je donela mir i u kojoj smo ispunili ono {to smo pred se-

|u na stadion „Kara|or|e” i pru`e nam podr{ku u utakmici s Borcem i da se na najlep{i na ~in, uz jo{ jed nu po be du, oprostimo do prole}a. Verujem da }emo na rastanku od doma}eg terena savladati ^a~ane, kojima }emo se baviti tokom ~itave ove sedmice.

ka koje su postigli Abubakar i [kuleti}. - Bilo je ovo, bez sumwe, na{e najboqe izdawe ove jeseni rekao je Bojovi}. - Prvi put smo igrali u kontinuitetu veoma dobro tokom svih 90 minuta, uspostavili dominaciju na terenu i postigli visoku pobedu. Pored ~etiri gola, ima li smo pri li ku da trijumf u~inimo jo{ ube dqi vi jim, ali i ovako smo dokazali visok nivo kvaliteta. Ve} danas po~iwemo pripreme za me~ s Borcem, a ciq nam je da pobedimo i â~ane, ali i Crvenu zvezdu u posledwem kolu i da budemo tre}i na polusezoni, {to objektivno i zaslu ù je mo. î tav tim, {to je posebno va`no, igrao je veoma dobro. Do sada ste {ansu uglavnom dobijali kroz ulazak s klupe, a Vuki}evi} je u subotu odlu~io da odigrate ~itavu utakmicu? - Da, uglavnom sam do sada bio trenerov xoker, ili sam me~ po ~i wao, pa bi vao zamewen. Ipak mnogo je lep{e kada svih 90 minuta provedete na terenu - uz osmeh je odgovorio Bojovi}. Postigao sam u Bor~i jedan i asistirao Milan Bojovi} (s loptom) u duelu s odbranom BSK-a Fo to: www.fkvoj vo di na.com kod dva gola, tako da stu na tabeli, poziciji koju su mislim da imamo pravo da buzacrtali kao ciq u polusezodem zadovoqan. Jo{ uvek se ni. U Bor~i crveno-beli nisu privikavam na novu sredinu, imali puno problema u okr{aDo kraja jesewe polusezone Vojvodina igra s Borcem na svom jer nemojte da zaboravite da ju s doma}inom BSK-om, koga su terenu (3. decembar) i gostuje na Marakani, gde }e odigrati derova ekipa nije pro{la zajedpobedili i peti put, ovoga pubi s Crvenom zvezdom (10. decembar). ni~ki kroz letwe pripreme i ta bilo je 4:0, u isto toliko meNajve}i rival Novosa|ana za tre}e mesto, hit jeseni, ekipa da tada, u odnosu na sastav koji ~eva. Izve{ta~i su jednodu{ni Radni~kog 1923 iz Kragujevca, u narednom kolu gostova}e kod je igrao protiv BSK-a, u timu u oceni da je ovaj me~ bio naj{ampiona Srbije, tima Partizana, a u posledwem kolu doma}in nismo bili [kuleti}, Qubinboqe ovosezonsko izdawe Noje Radu. kovi} i ja, kao ni trener Vukivosa|ana i da je u wihovoj igri Kona~no, drugoplasirana Crvena zvezda u narednoj rundi go}evi}. Bitno je da sada podiègotovo sve funkcionisalo ba{ stuje na Bawici kod ekipe Rada, a u 15. kolu odmeri}e kao domamo nivo forme i potrebno nam onako kako je trener Dejan Vu}in snage s Vojvodinom. je vreme i strpqewe da pokaki}evi} zamislio. èmo sve {to umemo. Verujem Ju~e su igra~i Vojvodine doda }emo biti tre}i na kraju jebili zasluèn slobodan dan, a be postavili, plasirav{i se u Jedan od najboqih pojedina- seni, u polufinalu smo Kupa Vuki}evi} je ovako prokomen- polufinale Kupa i stvoriv{i ca u duelu s BSK-om bio je na- Srbije i tokom zime }emo imatarisao utakmicu s BSK-om: uslove da u posledwa dva kola pada~ Milan Bojovi}, koji je ti priliku da se svi zajedno - Funk ci o ni sa la je eki pa stignemo do tre}eg mesta na ta- prvi put odigrao svih 90 minu- pripremimo, da se skockamo, besprekorno i dominirala te- beli. Igra i pobeda u Bor~i ta od kada je do{ao u Vojvodi- pa da na prole}e pokaèmo svu renom tokom svih 90 minuta. bili su najboqa pozivnica na- nu. Postigao je ~etvrti gol, a snagu i budemo pravi. Bila je to na{a igra koja mora {im navija~ima da u subotu dobio asistent prilikom pogodaA. Pre do je vi}

Ko s kim do kraja jeseni

OMLA DIN SKA LI GA SR BI JE

Vo{a jesewi prvak Na pre dak - Voj vo di na 2:4 (1:3) Omladinici Vojvodine (igra~i ro|eni 1994. godine) pobedili su u prvenstvenom susretu Omladinske lige Srbije ekipu Napretka u Kru{evcu, rezultatom 4:2 (3:1). Ovim trijumfom, a posle remija Crvene zvezde kod ku}e u duelu s In|ijom (1:1), mladi Novosa|ani postali su jesewi prvaci, nagovestiv{i jo{ jednom sjajan potencijal. Ovaj vodi trener Milan Kosanovi}. Vojvodina na tabeli sada ima dva boda vi{e od drugoplasirane Zvezde. Strelci za Vojvodinu bili su Milan Spremo, [aleta Kordi}, Mirko Ivani} i Aleksandar Glum~evi}, dok su golove za Kru{evqane postigli Nemawa Zdravkovi} i Bogdan Bradi}. Za novosadske crvenobele u Kru{evcu su igrali: ^avi}, Nikoli}, Nasti}, Petri}, Glum~evi}, Sekuli}, Ivani} (Cviji}), Kosovi} (Markovi}), Meleg, Kordi} (Ba{kalo), Spremo (Ferati). A. P.

[aleta Kordi}

ponedeqak28.novembar2011.

JE LEN SU PER LI GA – 13. KO LO SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV 1:1 (0:0) Â ÂK: Bo rac - Rad 0:0 KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na 0:0 BOR Â: BSK - Voj vo di na 0:4 (0:2) IVA WI CA: Ja vor - Haj duk 2:1 (1:0) LU Â NI: Me ta lac - OFK Be o grad 0:1 (0:0) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int 4:0 (3:0) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan 0:2 (0:0) 1. Par ti zan 13 12 0 1 30:5 36 2. Cr ve na zve zda 13 9 2 2 25:9 29 3. Rad ni~ ki 1923 13 6 7 0 20:9 25 4. Voj vo di na 13 6 6 1 25:8 24 5. Slo bo da 13 6 4 3 18:16 22 6. Ja go di na 13 5 4 4 14:11 19 7. Spar tak ZV 13 4 7 2 12:12 19 8. Haj duk 13 5 3 5 12:16 18 9. OFK Be o grad 13 5 1 7 14:19 16 10. Rad 13 3 5 5 14:10 14 11. Ja vor 13 4 2 7 8:15 14 12. BSK Bor ~a 13 3 4 6 8:18 13 13. Sme de re vo 13 3 2 8 8:17 11 14. No vi Pa zar 13 2 4 7 9:21 10 15. Bo rac 13 1 5 7 5:17 8 16. Me ta lac 13 0 4 9 6:25 4 U sle de }em ko lu (3/4.de cem bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Bo rac, SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK Bor ~a, KU LA: Haj duk - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad - No vi Pa zar, JA GO DI NA: Ja go di na - Me ta lac, BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923, IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo, BE O GRAD: Rad - Cr ve na zve zda.

Torbica doma}inu uskratio radost Sme de re vo - Spar tak Zla ti bor vo da 1:1 (0:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija: D. An|elkovi} (Kru{evac), strelci: ]eran u 57. (iz penala) za Smederevo, Torbica u 90. minutu za Spartak ZV (iz penala). @uti kartoni: ]eran, Brkovi} (Smederevo), Stojanovi}, Pu{kari} (Spartak ZV). Crveni karton: Brkovi} (Smederevo), Aleksi} (Spartak ZV). SME DE RE VO: Rankovi} 7, I. Milosavqevi} 7, Mijovi} 7, Brkovi} 6, Bojovi} 7, Bra{anac 7, Jeremi} 6, Kova~evi} 6 (Stani} -),

trenog starta Brkovi}a Simovi} pao, pa je Torbica sa bele ta~ke rezultat izjedna~io i gostima obezbedio bod. Prvo poluvremen je protekao u znaku doma}ih fudbalera, a najpovoqnije prilike nije iskoristio Bra{anac u 19. i 26. minutu, kada je najpre tukao glavom sa {est metara a potom i nogom sa petnaestak metara, ali je iz tih situacija kao pobednik iza{ao golman Aleksi}. U 56. minutu Stojanovi} je pobegao Brati}a i kada je u{ao u ka-

PO VO DOM ZBI VA WA NA VE ^I TOM DER BI JU

MUP istraùje nerede Policija }e sprovesti isKoliko je na derbiju bilo tragu na stadionu Crvene zve- opasno za publiku i za igra~e zde kako bi se utvrdilo na koji pokazao je kraj utakmice, kada na~in je velika koli~ina pi- su fudbaleri Partizana krerotehnike dospela na fudbal- nuli s terena u tunel. sku utakmicu. Zbog nereda koji Stavqaju}i dresove preko su izbili tokom derbija 18 li- glave, fudbaleri su morali da ca privedeno je u policiju. tr~e kroz dim od petardi, dok Ve~iti derbi fudbalera je i àndarmerija morala da se Zvezde i Partizana ostavio je iza sebe polomqene stolice i sliku haosa za {ta je, po mi{qewu policije, odgovoran organizator, odnosno fudbalski klub Crvena zvezda. - Karakteristi~no za sam derbi je da je uneta ogromna koli~ina pirotehnike. Kako i na koji Bojno poqe ili fudbal na~in, ne bih se izja{wavao, dodatno za{titi. Policija ali mi }emo preduzeti sve da ipak smatra da ovo, kako ustanovimo na koji na~in je ta saop{tavaju, nije naru{avawe pirotehnika u{la. Da li je to javnog reda i mira u ve}em u{lo preko kapija ili na orga- obimu. nizovan na~in, za sada ostaje FK Crvene zvezda nije pod znakom pitawa - rekao je èleo da se ogla{ava, navoMiladin Deskotovi}, na~el- de}i da }e predsednik kluba nik policijske uprave za grad Vladan Luki} danas ili sutra Beograd. izneti svoj stav.

Rastu`io Smederevce: Vladimir Torbica

N. Milosavqevi} 6, Stojanovi} 7 (Truji} -), ]eran 7. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 8, Stevanovi} 6, Joksimovi} 6 (Noskovi} -), Simovi} 7, Brati} 6, Torbica 7, ^ovi} 6 (Mirkovi} 7), [arac 6 (Despotovi} -), Antoni} 6, Pu{kari} 7, Miri} 6. Sve do posledweg minuta ~inilo se da }e Smederevci prekinuti crnu seriju, a onda je posle nesmo-

zneni prostor Aleksi} ga je sru{io pa je sudija An|elkovi} bez razmi{qawa pokazao na belu ta~ku, a golmanu Spartaka crveni karton i put u svla~ionicu. Sa bele ta~ke uspe{an je bio ]eran. I kada se o~ekivalo da }e Smederevci zabele`iti pobedu Torbica je sa penala bio precizan i tako uskrati radost doma}em timu. T. Gli {i}

Blistao golman Danilovi} Bo rac - Rad 0:0 ÂÂK: Gradski stadion, gledalaca oko 600, sudija V. Glo|ovi} (Vrbas). @uti kartoni: Mili~i} (Borac), Luka, Lekovi}, Milivojevi}, Jovanovi} (Rad). BO RAC: Milojevi} 7, Mili~i} 6, Mladenovi} 7, Igwatovi} 7, Alve{ 7, Prodanovi} 6, Krasi} 6, Kneèvi} 6 (Spirovski -), \or|evi} 7 (@ivanovi} -), Toma{evi} 6 (Sepua -), Damjanovi} 6. RAD: Danilovi} 8, Jovanovi} 7, Ocokoqi} 6, Roga~ 6 (Pr{o -), Stojiqkovi} 6 (Koji} 6), Milivojevi} 7, Luka 6, Popovi} 6, Boì}i} 6, (Mrkela) Mitrovi} 6, Lekovi} 6.

Susrt je bio kvalitetan, Borac boqi partner, imao je vi{e od igre, propustio mnogo prilika i na kraju osvojio svega bod.Ono {to su propustili Marko Kne`evi} i Jovan Damjanovi} retko se doga|a, ali u isto vreme sve pohvale zaslu`uje golman Rada Danilovi}e, najboqi pojedinac na terenu. Imao je i Rad dve dobre prilike pred kraj prvog poluvremena, no nije ih realizovao.Realno gledaju}i, doma}in je bio boqi akter borbenog susreta, me|utim gosti su se odbranili, ap je plen podeqem. A. Ste fa no vi}

sport

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

PR VA UTAK MI CA 3. KO LA KU PA PO BED NI KA KU PO VA

Novosa|ani po kle kli u Bel gi ji Ju naj ted Ton ge ren - Voj vo di na 31:24 (16:13) TON GE REN: Dvo ra na Ebu rons dom, gle da la ca: 1000, su di je: Kro pa si ne i Mon do lin (Ita li ja).Sed mer ci: Ju naj ted Ton ge ren 3 (2), Voj vo di na 4(4), is kqu ~e wa: Ju naj ted Ton ge ren 18, Voj vo di na 12. mi nu ta JU NAJ TED TON GE REN: Pol fli et, T. Bo la ers 2, J. Takt 1, T. Bo la ers, Ro ge man 7, Bur let 4, Lu pi ca, De Bu le 2, Ta {ev ski 9 (2), Luj ten 2, N. Bo lers 4, K. Gle sner, F. Gle sner. VOJ VO DI NA: Aba xi}, Ra do sa vqe vi} 9 (4), Vu ko vi} 3, Da mja no vi}, Po pov 4, Damwanovi}, M. Ra di {i}, Ba ri {i}, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Su xum 1, Lon ~ar, B. Ra di {i}, ûp ko vi}, Mar ja nac 3, Mi lo {e vi} 4. U pr voj utak mi ci 3.ko la Ku pa po bed ni ka Ku po va ru ko me ta {i Voj vo di ne po ra è ni su na go sto va wu u bel gij skom gra du Ton ge re nu od do ma }i na Ju naj te da 31:24, pa }e u re van {u za se dam da na u No vom Sa du ima ti te àk za da tak da na dok na de se dam go lo va mi nu sa. Pu le ni tre ne ra ]ir ko vi }a na du -

oset ni ju pred nost ste kli u 17. mi nu tu (12:8). Uspa van od bra na cr ve no -be lih i sta ti~ ni be ko vi do pri ne li su da pred stav nik Bel gi je na od mor ode sa tri go la pred no sti (16:13). U dru gom po lu vre me nu Voj vo di na je po ku {a la na sve na ~i ne da anu li ra pred nost agre siv nog do ma }i na, {to su Bel gi jan ci uspe va li da is ko ri ste i br zim kon tra ma u 43. mi nu tu stek nu ve li kih 10 go lo va pred no sti. Gru bu igru do ma }i na, su dij ska dvoj ka iz Ita li je je do sta Strelac devet golova: Nenad Radosavqevi} to le ri sa la, a cr ve no go ~e ka noj evrop skoj pre mi je ri -be li u tim tre nut ci ma ni su ima ni su us pe li da odo le ras po lo `e - li pra vi od go vor. Do kra ja su sre noj eki pi Ju naj te da ko ja se pri ka - ta ru ko me ta {i Voj vo di ne us pe li za la u do brom sve tlu, pred vo |e na su do ne kle da ubla `e po raz, pre Ma ke don cem Ta {ev skim i pi vo - sve ga go lo vi ma Ra do sa vqe vi }a, i tom Ro ge ma nom, us pe la da mak si - osta ve ka kvu ta kvu na du da u re mal no is ko ri sti pred nost do ma - van {u sle de }e su bo te na Sla noj }eg te re na i sa vla da uspa va ne cr - ba ri mo gu do pro la za u 16 naj bo ve no - be le. Bel gi jan ci su pr vu qih eki pa. I. G.

MU [KA SU PER LI GA

Ka }a ni s po la ga sa Ju go vi} Uni met - Sme de re vo 27:19 (15:8) KA]: Sport ska dvo ra na „Hram”, gle da la ca 400, su di je: Vu ki }e vi} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Ju go vi} Uni met 2 (1), Sme de re vo 5 (2), is kqu ~e wa: Ju go vi} Uni met 8, Sme de re vo 2 mi nu ta. JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat, La li} 5, Va si} 1, [ip ka 3, Kan ka ra{ 6, Ra da ko vi} 2 (1), Vug dra go vi} 3, Tra var 2, Ili} 1, Kr sman ~i}, Jo {i} 4, Cr no gla vac, Ste jin, Vu ~i }e vi}, Vr go vi}, Pe ro vi} (24 od bra ne, sed me rac). SME DE RE VO: Di mi tri je vi} (3 od bra ne), Ra di sa vqe vi} 2, Ri sti} 3, Stoj ko vi} 1, Ko sti}, Mi len ti je vi}, To do ro vi} 4, Bog da no vi} (6 od bra na, sed me rac), Bu ga ri no vi} 2, Ko ji}, Jo ki} 7 (2), Ra doj ko vi}, Jo va no vi}, Trum be ta{, Vo ji no vi}, Ri sti}. Igra li su ru ko me ta {i Ju go vi }a ta man ono li ko ko li ko im je bi lo po treb no za si gur nu i ube dqi vu po be du, s dru ge stra ne, go stu ju }i tim se bo rio i na kra ju iz bo rio za, ka kav – ta kav, pod no {qiv po raz. Na du bo ku zo nu Sme de re va igra ~i Ju go vi }a su od go vo ri li br zom iz me nom me -

sta i vr lo pre ci znim {u te vi ma sa svih po zi ci ja, a gol man do ma }ih Pe ro vi} je uspe vao da ukro ti {u te ve pro tiv ni~ kih igra ~a, u tre nu ci ma ka da bi stvo ri li vi {ak ili {u ti ra li sa spoq ne po zi ci je. Uz to, Sme de rev ci su u pr vom de lu su sre ta pro ma {i li ~ak tri sed mer ca, pa je do ma }in na od mor oti {ao is pra }en apla u zi ma i sa se dam go lo va vi {ka. U dru gom de lu su sre ta raz i grao se La li}, ko ji je sa tri po got ka pred nost Ju go vi }a do veo do ko te od de vet go lo va (19:10), i, ka da se ~i ni lo da }e go stu ju }i tim bi ti ba ~en na ko le na, od sre di ne dru gog po lu vre me na, usle di la je se ri ja bri qant nih in ter ven ci ja gol ma na Bog da no vi }a, te su go sti, u 55. mi nu tu sti gli na mi nus od sve ga pet go lo va (23:18). Ka da je tre ner Jor do vi}, dva mi nu ta pre kra ja, na te ren uba cio Cr no glav ca, Ili }a, Vr go vi }a i Kr sman ~i }a, pri sut ni u dvo ra ni su usta li da po zdra ve ka} ku ru ko met nu mla dost, da bi, u at mos fe ri op {te eufo ri je, mla di Ste fan Ili} po sti gao efek tan gol sa ve li ke uda qe no sti. J. Ga li}

1. Par ti zan 10 2. Voj vo di na 9 3. Rad ni~ ki 9 4. Me ta lopl. 10 5. C. zve zda 10 6. Ju go vi} 10 7. Ko lu ba ra 9 8. PKB 10 9. Na pre dak 10 10. Na i sus 9 11. Po `a re v. 9 12. Di na mo 9 13. Ru dar 10 14. Obi li} 10 15. Sme de r. 10 16. Cr ven ka 10

10 7 6 6 6 5 5 5 4 4 3 3 2 2 2 1

0 2 1 1 1 2 1 1 2 0 0 0 1 0 0 0

0 0 2 3 3 3 3 4 4 5 6 6 7 8 8 9

325:26420 260:23116 247:22213 297:26413 268:24213 255:24512 246:22911 268:26311 280:29010 269:297 8 241:249 6 251:263 6 232:262 5 272:312 4 221:261 4 258:295 2

PR VA MU [KA LI GA Voj put - Ja go di na Ba ne - Mo kra Go ra Vr bas Kar neks - Zla tar Pro le ter A. - No va Pa zo va Pri boj - No vi Be o grad No vi Pa zar - @e le zni ~ar PR VA @EN SKA LI GA Me ta lac AD - Pro le ter Voj vo di na - Me ta lac H. Jo `ef - Na pre dak Ku ~e vo - Rad ni~ ki R.

32:29 33:23 27:21 33:38

nom @i vom Ili }em i ras pu ca nim tan de mom Bra ko ~e vi} - Da vi do vi}, ne mo `e da iz gu bi. Jo{ je to bi lo upe ~a tqi vi je po sle vo| stva na po lu vre me nu od - 17:7. Na sta vak do no si ne {to bo qi igru go sti ju, Vok {i je po ga |ao, raz bra nio se i ]oj ba {i}, ali je to bi lo ne do voq no da bi se uhva tio pri kqu ~ak, a ka mo li pre o kre nuo re zul tat. No vi be kov ski par

De taq sa su sre ta Pro le ter – Rad ni~ ki

ube dqi vi ji jer Zre wa nin ci su igra li pro fe sor ski,, no ma lo pu {ta we pred kraj me ~a spre ~i lo je ka ta stro fu go sti ju. Ve} po sle vo| stva od 8:2 u 15.mi nu tu bi lo je ja sno da tim, pred vo |en fe no me nal nim gol ma -

BE ÊJ: Ba zen OSC Mla dost, gle da la c a: 100. Su di j e:Zu k o vi} i Dra g in (obo ji ca iz No vog Sa da). Igra~ vi {e: Be ~e jac 8(2), Sin gi du num 5(4), pe ter ci: Be ~e jac , Sin gi du num 2(2). BE Ê JAC: Do bo à nov (7 od bra na), Cve ti}, Br kqa~, Stra i nov, Bo kun, Bo ì} 1, Ter zi}, Na }uk, Ko ro vqev, To mi }e vi} 3, Pe len gi}, Po po vi}, Mar ko vi}. SING DU NUM: Ma ni} (13 od bra na), â bri lo 1(1), Mo ra ~a 1, Ru di} 2, Mi ti} 1, Mat ko vi}, Bi je li} 2, Ba {i ca, Alek si}, [e }e ro vi}, Mi la no vi}, \u ji}, Pe tro vi} 3(1). Va ter po li sti sa Ti se po ra zom su otvo ri li se zo nu, a Be o gra |a ni su dru gi put za re dom ube le ì li po be du iden ti~ nim re zul ta tom- 10:4. Od lu ka o po bed ni ku pa la je ve} po lo vi nom dru ge ~e tvr ti ne, ka da su go sti, iako su do ma }i ima li se dam pu ta igra ~a vi {e u ba ze nu, sti gli do vo| stva od 5:0.

U re do vi ma Be ~e ja ca va qa is ta }i po vre me ne uspe {ne od bra ne La za ra Do bo `a no va i tro stru kog strel ca Ste fa na To mi }e vi }a, a kod go sti ju su svi do bro pli va li, si gur nim od bra na ma is ta kao se gol man Mi haj lo Ma ni}, a efi ka sno {}u Bje li} u pr voj ~e tvr ti ni, Pe tro vi} u dru gom de lu i Ru di} u za vr {ni ci utak mi ce. V. J.

SVET SKI KUP – SPUST

Ku{ naj br `i [vaj car ski ski ja{ Di di je Ku{ po bed nik je pr vog spu sta za Svet ski kup ove se zo ne, u ka nad skom cen tru Lejk Lu i su. Is ku sni 37. go di {wi [vaj ca rac

Di di je Ku{

pre ve zao je sta zu za mi nut i 47,28 se kun di, {est se kun di br `e od dru go pla si ra nog ze mqa ka Be ta Foj ca, dok je Austri ja nac Ha nes Raj helt na tre }em me stu za o stao osam sto tin ki iza po bed ni ka.

Ku {e je u tak mi ~e wu za Svet ski kup alp skih ski ja {a ostva rio ukup no 18. po be du u ka ri je ri, de se tu u spu stu. Re zul ta ti spu sta: 1. Di di je Ku {e ([vaj car ska) 1:47.28, 2. Bet Fojc ([vaj car ska) +0.06, 3. Ha nes Raj helt (Austri ja) +0.08, 4. Ro med Ba u man (Austri ja) +0.35, 5. Kla us Krol (Austri ja) +0.47, 6. Jo han Kla ri ( F r a n c u s k a ) +0.63, 7. Adri jen Teo (Fran cu ska) +0.63, 8. Jo a kim Puh ner (Austri ja) +0.68 9. Bo di Mi ler (SAD) +0.73, 10. Ge org [trajt ber ger (Austri ja) +0.78. G e n e r a l n i pla sman Svet skog ku pa: 1. Ted Li ge ti (SAD) 100 bo do va, Di di je Ku{ ([vaj car ska) 100, 3. Alek sis Pin tu ro (Fran cu ska) 80, Bet Fojc ([vaj car ska) 80, 5. Ro med Ba u man (Austri ja) 74.

SVET SKI KUP- VE LE SLA LOM

42:19 30:24 37:35 30:22 24:22 30:27

Pro le ter Agro `iv – Rad ni~ ki (NP) 30:22 (17:7)

^a gaq, Ni ko li} 3, Lo ja ni ~i} 3, Ili} (16 od bra na), Gru ji} 1, Be li} 1, St.Di mi tri} 1, Da vi do vi} 5, Goj ko vi} 2. RAD NI^ KI (NP): Skro bi} 5, Iva ni}, Gru bi} 1, @iv ko vi} 1(1), Vok {i 7(3), Gam ber 1, Gu du ri},

Be ~e jac - Sin gi du num 4:10 (0:3,2:3,1:2,1:2)

27:19 Ju go vi} - Sme de re vo Par ti zan - Ru dar 31:24 Obi li} - Metalo pla sti ka 30:36 PKB - Na pre dak 37:24 C. zve zda - Cr ven ka 31:26 Voj vo di na - Po `a re vac (30. 11.) Di na mo - Rad ni~ ki (7. 11.) (7. 11.) Ko lu ba ra - Na i sus

Zre wa nin ci pro fe sor ski Na ran ~i}, Jan ko vi}, Ra |e no vi} 2, \ur |e vi} 3, ]oj ba {i} (8 od bra na), Vran ko vi} 2, La bu do vi}, Mi haj lo vi}. Ru ko met na eki pa is ku snog tre ne ra Mo mi ra Rni }a u po sled wa ~e ti ri me ~a ima isto to li ko po be da. Po sled wa `r tva zre wa nin ske ka zne ne eks pe di ci je bi la je eki pa Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve. Tri jumf od 30:22 mo gao je bi ti i

Be ~ej ci star to va li po ra zom

SU PER LI GA (M)

PR VA MU [KA LI GA

ZRE WA NIN: Ha la spor to va Me di son, gle da la ca: 200. Su di je: Ra do va nov (B.Pa lan ka) i Kne ì} (Vr bas). Sed mer ci: Pro le ter Agro ìv 2(2), Rad ni~ ki 3(3), is kqu ~e wa: Pro le ter Agro ìv 8, Rad ni~ ki 8 mi nu ta. PRO LE TER AGRO @IV: Ko qe vi} (5 od bra na), Sl.Di mi tri} 4, Bra ko ~e vi} 5(1), Tr ni ni} 1, Cve ki}, Kne è vi} 1, Bje li ca 2,

PR VA B LI GA

Ni ko li} - Lo ja ni }i} u dru gom de lu sa mo je na sta vio za po ~e to, uz po slo vi~ no do brog gol ma na Ko qe vi }a, i za slu `an je su za vo| stvo od 28:17 u 49.mi nu tu, kao i za po be du sa ko na~ nih - 30:22. N. Jo wev

Viktorija Re ben sburg tri jum fo va la Ne ma~ ka ski ja {i ca Vik to ri ja Re ben sburg po be di la je u dru gom ve le sla lo mu za Svet ski kup ove se zo ne, u Aspe nu, Ko lo ra do. Olim pij ska {am pi on ka u toj di sci pli ni, ko ja je na otva ra wu se zo ne u Zel de nu pro {log me se ca bi la dru ga, naj bo qe je ski ja la i na kon dve tr ke ostva ri la uku pan re zul tat od dva mi nu ta i 11,25 se kun di.Vo de }a po sle pr ve vo `we, Austri jan ka Eli za bet Gergl, za o sta la je na kra ju 33 sto tin ke, dok je tre }e pla si ra na Ame ri kan ka Xu li ja Man ku zo ima la za 44 sto tin ke sla bi je vre me od Re ben sburg.

Re zul ta ti ve le sla lo ma: 1. Vik to ri ja Re ben sburg (Ne ma~ ka) 2:11.25, 2. Eli za bet Gergl (Austri ja) +0.33, 3. Xu li ja Man ku zo (SAD) +0.44, 4. Ana Fe nin ger (Austri ja) +0.50, 5. La ra Gut ([vaj car ska) +0.81, 6. De niz Kar bon (Ita li ja) +0.89, 7. Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) +1.28, 8. Le na Dir (Ne ma~ ka) +1.33, 9. Ste fa ni Ko le (Austri ja) +1.54, 10. Xe si ka Lin del-Vi kar bi ([ved ska) +1.62. Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Re ben sburg 180, 2. Gergl 140, 3. Lind zi Von (SAD) 122, 4. Fe nin ger 90, 5. Man ku zo 86.

TRA GI ^AN KRAJ SE LEK TO RA VEL SA

Ge ri Spid iz vr {io sa mo u bi stvo Biv {i fud ba ler Ga naj te da, Bol to na, ri Spid (42) pro na |en Wu ka sla, Ever to je mr tav ju ~e uju tru, sa na i Lid sa. op {tio je FS Vel sa. - Ne ma sum wi u Pre ma pr vim in for ve zi s we go vom ma ci ja ma Spid se obe smr }u. Po ro di ca sio u svo joj ku }i. je zah te va la da ih - Fud bal ski sa vez osta vi mo da mir no Vel sa sa à lo {}u sa po ku {a ju da pre op {ta va da je se lek tor bro de ovaj tra gi Ge ri Spid pre mi nuo. ~an tre nu tak. We Iz ra à va mo sa u ~e {}e go vi ro |a ci }e se we go voj po ro di ci. Mo ta ko |e na knad no li mo sve da po {tu ju ogla si ti sa op {te Ge ri Spid wi ho vu pri vat nost u wem - re kao je on. ovom ve o ma tu `nom tre nut ku Ga ri Spid no sio je dres re pre pi {e u sa op {te wu. zen ta ci je Vel sa 85 pu ta. Se lek Port pa rol po li ci je iz ja vio je tor te ze mqe po stao je u de cem da je smrt biv {eg fud ba le ra kon - bru 2010. go di ne i tre ba lo je da sta to va na u ne de qu u 7.08 ~a so va u pred vo di se lek ci ju u na red nim Han ting to nu. Isled ni ci su iza - kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal, u {li na te ren i na {li be ì vot no ko ji ma }e Vel {a ni igra ti u gru te lo biv {eg igra ~a [e fild ju - pi sa Sr bi jom.

ABA MU [KA LI GA He li os - Zla to rog Kr ka - Cr ve na zve zda Ma ka bi - Ce de vi ta [i ro ki - Bu du} nost

83:66 75:73 96:89 84:77

RE GI O NAL NA LI GA (@) He mo farm - M. Kra ji {. Voj vo di na - Slo bo da Bu du} nost - R. Ko ra}

77:70 78:60 78:85

PR VA MU [KA LI GA Sme de re vo - Slo bo da 91:85 Pro le ter - Me ta lac 82:66 OKK Be o grad - Bo rac 67:72 @e le z. - BKK Rad ni~ ki 115:116 FMP Rad ni~ ki - Ta mi{ 87:82 PR VA @EN SKA LI GA Vr bas - ^e la re vo Pro le ter - Be o ~in Stu dent - [a bac Rad ni~ ki - Lo zni ca

69:66 87:77 64:65 83:63

SU PER LI GA ODBOJKA[ICA Di na mo (P) - Ko lu ba ra Rad n. (B) - Je din stvo (U) TENT - Vi zu ra

1:3 3:2 3:1

1. Spar tak 8 2. TENT 8 3. Va ra din 8 4. Ko lu ba ra 7 5. C. zve zda 5 6. Vi zu ra 7 7. Je din . 7 8. Rad ni~ ki 8 9. Di na mo 8 10. Voj vo di na 8

21 16 14 13 12 11 8 6 5 4

8 5 5 4 4 3 2 3 1 1

0 3 3 3 1 4 5 5 7 7

24:9 18:11 17:13 16:11 13:5 15:15 14:17 11:21 11:22 5:22

SU PER LI GA (M) Rad ni~ ki (K) - Spar tak (Q) 3:0 Je din stvo (S) - Klek 3:0 PR VA LI GA (@) Sme~ 5 - Po {tar Cr no ko sa - Rad ni~ ki (K) Klek - Je din stvo (SP) @e le zn. (L) - La za re vac

3:1 3:0 0:3 3:0

PR VA LI GA (M) Sme de re vo - No vi Sad Obi li} - Spar tak (S) Bo rac - Ni{ VGSK - N. Pa zar \er dap - Ste ri ja

3:0 3:1 3:0 1:3 3:0

Silne go{}e Voj vo di na - NIS Spar tak 0:3 (21:25, 9:25, 11:25) NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 100, su di je: Ko la re vi} (No vi Sad), Le ko (Srem ski Kar lov ci). VOJ VO DI NA: Pu ri}, Mi tro vi} 3, A{}e ri} 4, Kla {ni}, Jo va no vi}, Gr gu ri 4, Kli su ra 6, Ba jat, Ata na si je vi} 2, Gli go ri} 2, Re qi} (l1), Sta na re vi} (l2). NIS SPAR TAK: Me mi {e vi} (l), Tr ni} 6, Cve ti ~a nin 11, He li} 7, Vuj ~in 3, D. Ra den ko vi} 6, K. Ra den ko vi}, T. Ma ti} 3, Mr dak 15, D. Ma ti}. Od boj ka {i ce Spar ta ka oprav da le su ulo gu fa vo ri ta u su sre tu s li ga {kim fe we ra {i ca ma i za be le `i le osmu uza stop nu po be du. Su bo ti~ ke go lu bi ce su od i gra le ozbiq no, bez opu {ta wa, i ni su do zvo li le ni u jed nom tre nut ku da se po sta vi pi ta we po bed ni ka. Bo qe su ser vi ra le go {}e (ima le su ~ak 21 as ser vis), a ko ri sti le su i po je di na~ ni kva li tet da ve o ma br zo za vr {e po sao u No vom Sa du. Pred vo |en Mr da ko vom, He li }e vom i Cve ti ~a ni no vom, Spar tak je ostao je di na ne po ra `e na eki pa. M. R.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

REGIONALNA LIGA

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Hemofarm [tada - Mladi Kraji{nik 77:70 (22:30, 15:6, 19:15, 21:19)

Na {i mla di }i pre sla bi za Ru se

Vr {~an ke za slu è no do bo do va VR [AC: Hala Milenijum, gledalaca: 350. Sudije: Juras, Peceq, He|e{i. HEMOFARM [TADA: ôrda, Mandi} 18 (2/2 za tri, 8sk) , Mr{i}, Jak{i} 2, Kerkez, Stankovi} 13 (4sk, 4as), Krwetin 12, Mini}, Radi}, Marjanovi} 2, Ajdukovi} 12 (11sk), â|o 18 (5sk). MLADI KRAJI[NIK: Deura 17, A. Deli}, N. Deli}, Gambiraà 8 (5sk), Kneèvi} 18 (6/5 za tri), @akula 6, Latinovi}, Bosiq, Mitov 3, Bogoje 18, Bori}, Boì~kovi}. Ko{arka{ice Hemofarma i Mladog Kraji{nika su prikazale kvalitetnu ko{arka{ku predstavu, u kojoj je posle te{ke

borbe slavio doma}i tim – 77:70. Ve} na po~etku je bilo nagove{teno da }e utakmica biti rezultatski neizvesna, jer su se sastali timovi koje krase izrazite {uterske sposobnosti, pa je, shodno tome, jo{ u prvoj ~etvrtini uba~eno ~ak 52 poena. Go{}e su samo u tom periodu ubacile pet trojki, {to im je obezbedilo zalihu od deset poena (22:32, 11. min), ali je to bila najvi{a prednost koju su imale. Zahvaquju}i iskusnoj Biqani Stankovi} i Marini Mandi}, koje su u zavr{nici preuzele najve}u odgovornost, Vr{~anke su ostvarile {estu pobedu u Regionalnoj ligi. J. J.

PRVA @ENSKA LIGA

Ba na }an ke bo qe od Sre mi ca Proleter - Beo~in 87:77 (23:23, 15:18, 12:8, 19:20, 18:8) ZRE W A N IN: No va ha la sportova, gledalaca 100, sudije: Petrovi}, Hric i Savi} Vasiqevi} (Beograd). PRO LE TER: ^ar ki} 22, Momirov, Dimitrijevi} 4, Ta-

cama iz grada na Begeju. U izuzetno te{kom i dramati~nom me~u Zrewaninke su uspele, za hva qu ju }i fan ta sti~ noj borbenosti i sjajnoj igri trija ârki}, Marinkov i Vida~i}, da do|u do zlata vredne pobede posle produètka 87:77, u regularnom delu bi lo je 69:69. Prve dve ~etvrti ne bi le su egal, u gostuju}oj ekipi Golubovi} sa 17 poena odvela je svoj tim na od mor sa vo| stvom - 41:38. Tre}u ~etvrtinu obeleìla je odli~ na Je le na Marinkov koja je poga|ala sa distance, razigrale su se Sofija Ivko vi} i So wa Takov, pa Proleter pre o kre }e rezultat i vodi sa 50:49, pred posledwu deonicu. ê tvr ta ~e tvrtina odigrana je bu kval no bez odbrane, spuMo me nat iz me ~a Pro le ter–Be o ~in {te nog gar da. Doma}in je vodio sa 66:60, a kov 12, Ivkovi} 13, Marinkov onda se dve trojke Golubovi} i 19, Ba jat, Mol nar, Vi dri}, jednom î~e na desetak sekunFruslav, Vida~i} 17, ôrda. di do kraja go{}e su povele sa BE O ÎN: Ja ko vqe vi} 4, -69:66. Troj kom pet se kun di Mesarovi}, Ra{i} 3, Igrutnopre kraja ârki} je donela vi}, Grahovac 20, Stankovski, produètak u kojem je ProleBjelajac 6, Golubovi} 31, î~a ter dominirao pod obru~ima i 7, Rakita, Varda 6, Mirkov. na kraju slavio veliku pobedu Odlazak trenera Dejana Ko- 87:77. va~evi}a i dolazak Zorana BaN. Jowev jina posre}io se ko{arka{i-

Srbija - Rusija 0:3 (16:25, 16:25, 15:25) HA MA MA CU: Hala Hamamacu arena, gledalaca: 3.040, sudije: Hobor (Ma|arska), Lasi (Dominikanska Republika). SRBIJA: N. Kova~evi}, U. Kova~evi} 11, Vemi} 9, Petkovi}, Terzi} 1, Stankovi}, Miti} 2, Ra{i} 3, Miqkovi}, Atanasijevi} 10, Petrovi} 6, Rosi} (l). RUSIJA: Birjukov 4, Apalikov 4, Htei 13, Makarov 2, Tetjuhin 6, Jakovqev 9, Butko 1, Muserski 10, Kruglov, Mihajlov 11, Volkov 5, Obmo~ajev (l). Odbojka{ka budu}nost Srbije po~ela je me~ s Rusima. Igor Kolakovi} izveo je ovu postavu: Miti}, Atanasijevi}, Petrovi}, Ra{i}, Uro{ Kova~evi}, Vemi} i libero Rosi}, koja je odigrala celu utakmicu protiv apsolutnog favorita. Nisu se obrukali na{i mladi}i, ali je bilo evidentno da su Rusi u ovom trenutku spremniji, iskusniji i kvalitetniji. Po~eo je me~ vo|stvom Rusije od 2:0, a onda je Srbija osvojila tri vezana poena. Izjedna~ena borba se vodila do 4:4, kada su Rusi serijom 3:0 stigli do prednosti koju su uve}avali, pa je na drugom tehni~kom tajm – autu bilo 16:9. Povela je Rusija sa 18:11, Sr-

@elezni~ar - Radni~ki 115:116 (25:25, 24:17, 22:28, 24:25, 11:11, 9:10) IN \I JA: Hala sportova, gledalaca 150, sudije: ûkalovi}, Vu~i} i Jevtovi} (svi iz Beograda). @ELEZNIÂR: Bojovi} 31, Jerkovi}, Frirson, Kasaba{i} 3, Stanojevi} 6, Gugleta, Markovi}, Joji} 11, ânak 34, \or|i} 2, @ivkovi} 4, Baji} 22. BKK RADNI^KI: Mi}ovi}, Osmokrovi} 34, Tomi} 23, Petroni} 10, Rakowac 6, Bolti} 5, Ili} 5, Kitanovi} 1, Petrovi} 4, Ga~i} 9, Mijovi}, Lali} 19. Dramati~nu utakmicu, prepunu preokreta a u fini{u i uzbu|ewa, predvo|eni novoizabranim trenerom Ivicom Mavrenskim, posle dva produètka, In|ijci su nezasluèno izgubili. Imali su zeleno-beli

rezultatsku prednost u ve}em delu susreta, vodili su sa 21:13, 43:37 i 58:53, vodili posle druge i tre}e a imali nere{en rezultat posle prve i ~etvrte deonice igre, ali im to, ponajvi{e zahvaquju}i sudijama, nije bilo dovoqno da osvoje dva boda. Imali su tako|e prednost od tri poena u posledwim sekundama prvog, zatim i drugog produ`etka, ali su arbitri videli namerne li~ne gre{ke doma}ih igra~a i omogu}ili gostuju}im ko{arka{ima da izjedna~e, a u drgom stignu do minimalne pobede ^elnici indjijskog kluba, igra~i i navija~i na tribinama su burno protestvovali i zvi`ducima ispratili sa terena delioce pravde i gostuju}e igra~e. Da. Vi}enti}

Alek san dar Ata na si je vi} na pa da ru ski blok

bija smawila na 18:13, da bi usledila dva nova poena Rusa za velikih sedam poena prednosti. Do kraja, Rusija je stigla do 24:15, realizovala drugu set loptu za 25:16 i 1:0 u setovima. Drugi set je po~eo predno{}u Rusa od 3:0 i 5:1. Na prvom tehni~kom tajm – autu bilo je 8:5, a na drugom 16:8. Uspevala je Srbija da osvoji po dva vezana poena u neko-

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Ru si ne po gre {i vi Pet poraza u {est utakmica Svetskog kupa stvorili su priliku selektoru {ampiona Evrope Kolakovi}u da protiv Rusije pruì priliku mladim igra~ima. On kaè da su je iskoristili, iako su ubedqivo izgubili. - U ve}em delu me~a uspeli smo da odigramo neke elemente kako treba, iako rezultat to ne pokazuje. Ovo su, ipak, mladi momci, prvi put igraju protiv svetskih vedeta i zadovoqan sam wihovom igrom. Ima}e prilike da u narednim me~evima pokaù talenat, ali ne moèmo o~ekivati da pobe|uju - rekao je Kolakovi}. Rezervni tehni~ar Mihajlo Miti} smatra da su orlovi protiv jakog rivala dokazali da imaju ~emu da se nadaju u duelima sa Italijom, SAD, Kinom i Egiptom. - Ruski odbojka{i odigrali su odli~no. Imali su samo tri servis gre{ke, jednu u napadu i pobedili bi bilo koju ekipu. Mislim da ova mlada postava moè ozbiqno da pripreti Italiji i u narednim me~evima protiv SAD, Kine i Egipta - rekao je Miti}.

B grupa (Hamamacu) Sr bi ja - Ru si ja 0:3 Ar gen ti na - Bra zil 0:3 Ku ba - Ita li ja 3:1 A grupa (Fukuoka) Iran - SAD Poq ska - Ki na Ja pan - Egi pat

0:3 3:1 3:1

1. Poq ska 2. Ru si ja 3. Bra zil 4. Ku ba 5. Ita li ja 6. Iran 7. SAD 8. Ar gen t. 9. Ja pan 10. Sr bi ja 11. Egi pat 12. Ki na

16 15 15 12 11 9 9 9 5 3 3 1

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 5 5 4 4 4 3 3 1 1 1 0

1 1 1 2 2 2 3 3 5 5 5 6

17:7 15:5 17:6 13:8 14:9 12:13 11:9 12:12 9:16 7:17 5:15 3:18

liko navrata, ali to je bilo dovoqno samo za novih 25:16 za Rusiju i 2:0 u setovima. Vodila se velika borba za svaki poen na startu tre}eg seta, a rezultat je bio izjedna~en do 4:4. Tada su Rusi uspeli da naprave tri poena prednosti i na prvi tehni~ki tajm–aut odu sa vo|-

Program tre}e runde A grupa 7. kolo (danas) Iran - Egi pat (3) Poq ska - SAD (7) Ja pan - Ki na (10.20) 8. kolo (sutra) Poq ska - Egi pat (3) Iran - Ki na (7) Ja pan - SAD (10.20) B grupa 7. kolo (danas) Ar gen ti na - Ru si ja (3) Ku ba - Bra zil (7) Sr bi ja - Ita li ja (10.20) 8. kolo (sutra) Ku ba - Ru si ja (3) Ar gen ti na - Ita li ja (7) Sr bi ja - Bra zil (10.20) stvom od 8:5. Smawila je Srbija na 8:6, a Rusi osvojili tri uzastopna poena. Opet je Srbija na trenutak smawila prednost, da bi na drugom tehni~kom odmoru bilo 16:8 za Rusiju. Do kraja, Rusi su rutinskom igrom stigli do kona~nih 25:15 i 3:0 u setovima. M. R.

VLADE DIVAC O OTVARAWU SRPSKE KU]E U LONDONU

Pred sta vqa we spor ta, kul tu re i eko no mi je

PRVA MU[KA LIGA

Ne prav da

Vlade Divac

Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac ocenio je da je otvarawe Srpske ku}e u Londonu izuzetno zna~ajno za predstavqawe Srbije tokom Olimpijskih igara. - Nadamo se i ciq je svih nas da se predstavimo u najboqem svetlu i da osvojimo neke medaqe - rekao je Divac. Kako je legendarni ko{arka{ istakao, na{i sportisti su postigli uspeh i plasmanom na Olimpijadu, a u ovom trenutku procena je da }emo na Igrama idu}e godine imati izme|u 80 i 90 sportista. Divac je ponovio da je otvarawe Srpske ku}e u, kako je istakao, elitnom delu Londona

va`no jer }e dati mogu}nost da se Srbija predstavi ne samo u sportskom delu, ve} i u kulturi i ekonomiji. - Svi olimpijski komiteti imaju svoje mesto za vreme Olimpijskih igara, tako da smo i mi dobili Srpsku ku}u - kazao je Divac i dodao da je Ku}a otvorena zahvaquju}i Ministarstvu spoqnih poslova, s kojim Olimpijski komitet ima odli~nu saradwu. - Zahvaqujemo se ministarstvu i dr`avi Srbiji jer razmi{qaju kako da se predstavimo u Londonu na najboqi mogu}i na~in- istakao je Divac.

TRKA U MEKSIKU

Stan ko vi} po be dio u pe toj eta pi Mladi reprezentativac kraqeva~kog Metalca Marko Stankovi} (24 godine) pobedio je u petoj etapi trke u Meksiku u kategoriji 2.2 za bodove u Amerika turu i osvojio prvih osama poena za Srbiju u novoj sezoni. Pobednika je, posle 82 km vo`we, re{io sprint grupe od 60 biciklista. Stankovi} je trijumfovao u vremenu 1:52,27 ~asova, drugo mesto pripalo je Sente de Niciju (Italija), a tre}e Arturu Albertu Garsiji Rikonu (Kolumbija). U toj grupi na 21. mestu etapu je zavr{io Dragan Spasi}, a na 47. mestu Esad Hasanovi}. Spasi} je sa 73. mesta u generalnom

Na {i bi ci kli sti u Mek si ku

plasmanu do{ao do 65. pozicije. Milo{ Stojanovi} je stigao 66. sa 6,55 minuta zaostatka, dok je 78. etapu zavr{io Nikola Kozomara sa 16,41 minut slabijim vremenom od Stankovi}a. - ^estitke Stankovi}u, ali i ostalim biciklistima na borbenoj vo`wi. Stankovi} je pobedio u jedinoj etapi u kojoj je skoro ceo karavan do{ao na sprint. Bila je to ujedno i posledwa {ansa da ne{to napravimo u ovoj veoma cewenoj trci i time obezbedimo poziv i za dogodine.Zato su i ovakvi uspesi na{ih voza~a velika stvar koja na najlep{i na~in afirmi{e i ceo biciklizam iz Srbije – smatra selektor ^ubri}.

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

STUDENTI RASPISALI KONKURS ZA SREDWO[KOLCE

[ESTI STUDENTSKI ART FESTIVAL „STARTFEST”

Fan ta sti~ no pu to va we u pro {lost Ka ko za in te re so va ti mla de qu de, pa jo{ stu den te, da ra de i u~e 12 sa ti dnev no sa à rom i stra {}u kao da je svet sko pr ven stvo, u bi lo ~e mu, u pi ta wu? Od go vor je – la ko! Na |i te do bru te mu, pre da va ~e ko ji }e ne se bi~ no pre ne ti svo je zna we i strast, do bru or ga ni za ci ju i do bi }e te fan ta sti~ na tri da na „Start fe sta„ na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, ko ji je ove go di ne bio po sve }en fo to gra fi ji. [e sti Stu dent ski art fe sti val „Start fest„ odr àn je od 22. do 24. no vem bra na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du. Te ma je bi la fo to gra fi ja pa je pro gram fe sti va la osmi sli la i or ga ni zo va la Ka te dra za fo to gra fi ju. Na fe sti val su do {li stu den ti i pro fe so ri iz Be o gra da (Fa kul tet pri me we ne umet no sti) i Osi je ka (Umet ni~ ka aka de mi ja), kao i iz u zet no ve lik broj stu de na ta no vo sad ske aka de mi je. To kom tri da na fe sti va la odr à na je ra di o ni ca o vr lo po seb nom i sta rom fo to graf skom pro ce su ko ji da ti ra jo{ iz pe de se tih go di na 19. ve ka pod na zi vom mo kri ko lo di jum ski pro ces (Wet Col lo dian Pla te). Mo `da zvu ~i neo bi~ no da se stu den ti ma u 21. ve ku pred sta vqa ta ko sta ra fo to graf ska teh ni ka, ali ve} na kon pr vog

da na ra di o ni ce svi u~e sni ci su shva ti li da se 150 go di na za ~as pre mo sti, sa mo ako ima te po red se be vi zi o na re ko ji }e re la ti vi zo va ti vre me i sop -

stve nom vo qom pre ba ci ti vas u pro {lost ko ja jo{ uvek `i vi i, ta ko re }i, do `i vqa va svo ju re ne san su. Ti vi zi o na ri su Mi{a Keskenovi} iz Som bo ra i Ugqe{a Dap~evi} iz Be o gra da, obo ji ca po stru ci di rek to ri fo to gra fi je na fil mu, ko ji su pre mno go go di na u{li u svet al he mi je u po tra zi za fan ta sti~ nim sli ka ma sve ta ko je ne ma re za sa -

vre me ne to ko ve teh no lo gi je ve} is kqu ~i vo za pro ce se u ko ji ma ma gi ja iz me |u ~o ve ka, he mi je i fi zi ke stva ra de la

s du {om i pri ~om o istom tom ~o ve ku. Ra di o ni ce su po ~i wa le u 9 sa ti i za vr {a va le se ma lo pred po no}. Stu den ti su se sme wi va li, pre da va ~i de mon stri ra li teh ni ke, da bi se ra di o ni ca za vr {i la s pe de se tak plo ~a iz ra |e nih teh ni kom mo krog ko lo di jum skog pro ce sa. U stu di ju Aka de mi je, na dva se ta za fo to gra fi sa we, stu den ti su na iz me -

ni~ no sni ma li por tret, tj. jed ni dru ge, kao i mr tvu pri ro du, za ko ju su sa mi osmi {qa va li po stav ke. Ra di o ni cu je „za ~i ni lo” i pre da va we go sta iz Slo ve ni je Boruta Peterlina o uz bu dqi vom i ne iz ve snom pu tu od stu den ta do umet ni ka i po slov nog ~o ve ka ko ji mo ra da zna ka ko da pla si ra svo ju umet nost na tr ì {te. Sve se za vr {i lo iz lo `bom stu dent skih ra do va na sta lih na ra di o ni ci. Iako je ova fo to graf ska teh ni ka iz u zet no zah tev na, a mo è se re }i i sku pa, za hva qu ju }i „Start fe stu„ i ret ko vi |e noj po sve }e no sti i ne se bi~ no sti oba pre da va ~a, stu den ti su do ì ve li fan ta sti~ no pu to va we u pro {lost ko je je, uz po mo} he mi je, mno go do bre vo qe i po zi tiv ne ener gi je, us pe lo da iz ma mi i po ko ju su zu ne ve ri ce nad sni mqe nim fo to gra fi ja ma. Uz bez broj pu ta iz go vo re ne re ~i za hval no sti i za gr qa je, pre da va ~i su se opro sti li od svo jih ve li kih |a ka, usko ro ko le ga, i obe }a li da }e jo{ ko ji put sta vi ti svo je al he mi ~ar ske ka pe i jo{ ma lo im otvo ri ti vra ta u ne ve ro va tan svet 19. ve ka – ka da je fo to gra fi ja ro |e na. Mr Ivana Tomanovi}, do cent na Ka te dri za fo to gra fi ju

STUDENT FOTOGRAFIJE NA AKADEMIJI UMETNOSTI DARKO MILOSAVQEVI]

Kre a tiv ni je je cr no-be lo Stu dent ~e tvr te go di ne fo to gra fi je na no vo sad skoj Aka de mi ji umet no sti Darko Milosavqevi} je dan je od aka de ma ca ko ji su pro {log me se ca ot pu to va li u Ra àw u Hr vat skoj da bi dr à li ra di o ni cu fo to gra fi je. – Omla din ski po kret Sr bi je or ga ni zo vao je ra di o ni ce ~i ji je ciq bio da se dru è stu den ti iz Ru si je i Sr bi je – pri ~a Dar ko. – Osim ra di o ni ca iz ma te ma ti ke, srp skog, en gle skog, ro we wa, bi la je i ona iz fo to gra fi je. Ra di li smo u cr no-be loj teh ni ci. Pret po sta vqam da sam za to iza bran da idem jer se naj vi {e ba vim ovom vr stom fo to gra fi je i no sim ve o ma po zi tiv na is ku stva. Osim u~e wa do sta smo se dru ì li, a stu den ti iz Ru si je su bi li vr lo po zi tiv ni i ko mu ni ka tiv ni. Fo to gra fi je iz ra |e ne na ra di o ni ci po za vr {et ku su iz lo è ne u Ro go zni ci, a usko ro bi tre ba lo i u No vom Sa du. Dar ko va qu bav pre ma fo to gra fi ji ro di la se ka da je imao sa mo 13 go di na, i za hva qu ju }i uti ca ju po ro di~ nog pri ja te qa. – ê sto sam s wim i{ao na pe ca we i zna li smo du go da pri ~a mo, ali ni kad ni je re kao da se ba vio fo to gra fi jom. Jed nog da na spo me nuo je da je, dok je stu di rao u Be o gra du, dr ào kur se ve fo to gra fi je, i kroz pri ~u me je za in tri gi rao za ovu vr stu umet no sti – ka è on. Ne ko li ko da na ka sni je Dar ko je na ba vio pri ru~ nik o fo to gra fi ji, a po sle dva-tri me se ca i svoj pr vu he mi ju i cr no-be le fil mo ve.

– Uvek sam vi {e vo leo cr nobe lu teh ni ku. S ko lo rom ne mo gu da bu dem to li ko kre a ti van, a cr no-be lim fo to gra fi ja ma mo gu da dam ne ki svoj pe ~at – na gla {a va Dar ko. Kao |ak tre }eg raz re da Sred we teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn” i{ao je na Re pu bli~ ko tak mi ~e we iz fo to gra fi je u Be o gra du, gde je osvo jio ~e tvr to me sto, a go di nu da na ka sni je u Su bo ti ci pr vo! – Vre me nom sam po ~eo da ra dim za ~a so pi se, a naj vi {e mi se svi de lo da pra vim fo to gra fi je za ~a so pis o auto mo bi li ma. Dnev na {tam pa me ni je to li ko pri vla ~i la. Tre nut no ra dim fot ke po no} nim klu bo vi ma u No vom Sa du, od ~e ga do bi jam ne ku pri stoj nu su mu nov ca – ka `e Dar ko. Iako je fo to gra fi ja le po ali ne si gur no za ni ma we, Dar ko ne na me ra va da od u sta ne od we. – Tre nut no `i vim od tog za ni ma wa, to sam iza brao i ne na me ra vam da se ba vim ne ~im dru gim. Pla ni ram da za vr {im Aka de mi ju i da osta nem u ovoj bran {i – na vo di on. Dar ko vi ra do vi mo }i }e da se vi de i na Svet skom bi je na lu stu dent ske fo to gra fi je u or ga ni za ci ji Aka de mi je umet no sti No vo -

dnevnik

sad skog uni ver zi te ta, ko ji }e se odr `a ti u pr voj po lo vi ni de cem bra u SPC „Voj vo di na”. A. Varga

Na gra de za krat ke pri ~e o evrop skim in te gra ci ja ma U~e sni ci „The So ut he ast Euro pe and the EU – Le a der ship De ve lop ment Pro gram mea„ or ga ni zu ju kon kurs za sred wo {kol ce, ko ji su po zva ni da na pi {u krat ku pri ~u o evrop skoj kul tu ri i vred no sti ma, o to me ka ko oni vi de Evrop sku uni ju i pro ces in te gra ci je, te ka kve }e po sle di ce to ima ti na wi hov `i vot. Po `eq ni su i evro skep ti ci i evro op ti mi sti, a ciq je da se mla di fo ku si ra ju na svoj kul tur ni iden ti tet i iz ra ze svo je mi {qe we o zna ~a ju evrop skog je din stva. Kon kurs tra je do 25. de cem bra, a rezultati }e biti objavqeni 1. februara 2012. Predvi|ene su nov~ane nagrade za autore tri najboqe pri~e. Prvoplasirani dobija 200 evra, drugoplasiranom sleduje 150, a tre}eplasiranom 100 evra. Najboqih petnaest radova bi}e, zajedno s prevodom na engleski jezik, objavqeni u kwizi ~ije je

izdavawe planirano za mart naredne godine. Autor najboqe kratke pri~e ima}e priliku da je predstavi na promociji kwige, koja je zakazana za 9. mart 2012. u Novom Sadu. Ciq ovog konkursa je da prenese znawe o Evropskoj uniji i wenom odnosu s Jugoisto~nom Evropom, kao i da podsti~e razvijawe profesionalnih i liderskih osobina u~esnika ovog programa i razmenu mi{qewa me|u mladim qudima koji te`e da aktivno u~estvuju u kreirawu budu}nosti svoje zemqe. „The Southeast Europe and the EU – Leadership Development Programme” je grupa od {est studenata iz Jugoisto~ne Evrope – Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije – koji su odabrani me|u 30 najboqih i najaktivnijih studenata u regionu kao u~esnici ovogodi{weg programa. I. D.

NOVOSADSKA VT[ I SANKTPETERBUR[KI UNIVERZITET [IRE SARADWU

Pro mo ci ja za jed ni~ kog ~a so pi sa Vi so ka teh ni~ ka {ko la iz No vog Sa da i Sanktpe ter bur {ki uni ver zi tet dr àv ne po àr ne slu `be M^S Ru ske Fe de ra ci je ve} niz go di na uspe {no sa ra |u ju, a ovih da na to je kru ni sa no iz da va wem za jed ni~ kog ~a so pi sa „Mo ni to ring i eks per ti za u bez bed no snom in è we rin gu„. â so pis }e iz la zi ti ~e ti ri pu ta go di {we u Sr bi ji i Ru si ji na srp skom, ru skom i en -

gle skom je zi ku i u we mu }e bi ti ob ra |i va ne za {ti ta od po à ra, ci vil na za {ti ta i spa sa va we u van red nim si tu a ci ja ma, za {ti ta na ra du i za {ti ta ì vot ne sre di ne. Pro mo ci ja ~a so pi sa bi }e 2. de cem bra u 11 ~a so va na Vi so koj teh ni~ koj {ko li u No vom Sa du, a we gov elek tron ski ob lik mo è se na }i na adre si www.mesejournal.org. A. Va.

PSANS DAJE IDEJE ZA KVALITETNO KORI[]EWE SLOBODNOG VREMENA

„Ma li ko rak za te be, ve li ki za tvoj ì vot” Far ma ce ut ska stu dent ska aso ci ja ci ja No vog Sa da (PSANS) po kre nu la je pro {le go di ne pro je kat pod na zi vom „Ma li ko rak za te be, ve li ki za tvoj ì vot” u okvi ru ko ga je iz ra |e na in ter net pre zen ta ci ja www.po kre ni-se.in fo gde mla di mo gu da do bi ju ide ju ka ko {to kva li tet ni je da is ko ri ste svo je slo bod no vre me. - Svr ha pro jek ta je da mla di ma pru ì ide ju ka ko kva li tet no da is ko ri ste svo je slo bod no vre me, od no sno da se sklo ne sa uli ce i ume sto dro ge iza be ru ne ku od ak tiv no sti ko je nu de raz li ~i te no vo sad ske or ga ni za ci je. Na na {em saj tu ko ri sni ci ma su po nu |e ne ~e ti ri obla sti. To su sport, umet nost, vo lon ti ra we i rad na se bi. Mla di qu di, sred wo {kol ci i stu den ti ta ko mo gu da se pri ja ve za raz li ~i te ak tiv no sti - ka è ko or di na tor ka pro jek ta „Ma li ko rak za te be, ve li ki za tvoj ì vot” Kristina Bjelica. Mla di ov de ta ko |e mo gu na }i i in for ma cij e o odr à va wu tri bi na i pre da va wa na raz li ~i te te me ko je se ob ra |u ju u

sklo pu jav nog zdra vqa. Ov de se na la ze i oba ve {te wa o svim de {a va wi ma u gra du ko ja su ina te re sant na za mla de, a ne zah te va ju ve li ke ili ~e sto ni ka kve ma te ri jal ne iz dat ke. - Ka da or ga ni zu je mo pre da va wa, pr vo po sta vi mo vest na na {em saj tu, a za tim i na dru {tve nim mre à ma Tvi te ru i Fej sbu ku. Qu di ko ji su za in te re so va ni ja vqa ju nam se pre ko mej la. Pre da va wa se odr à va ju uglav nom na Me di cin skom fa kul te tu u stu dent skim pro sto ri ja ma, Ka fe sa ve to va li {tu i Za vo du za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta ka è Kri sti na Bje li ca i do da je da su sva pre da va wa in ter ak tiv na i da se re a li zu ju u sa rad wi s or ga ni za cij ma ko je su stru~ ne za od re |e nu oblast. Pro je kat „Ma li ko rak za te be, a ve li ki za tvoj ì vot” po dr à la je Grad ska upra va za zdrav stvo, a re a li zu je se, iz me |u osta lih, u sa rad wi s No vo sad skim hu ma ni tar nim cen trom, Vo lon ter skim cen trom Voj vo di ne, Cr ve nim kr stom No vog Sa da i dru gi ma. Pred vi |e no je da pro je kat tra je do kra ja ove go di ne. I. Jovanovi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

c m y

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

BRA^NI PAR BANATSKIH VELOSIPEDISTA KRSTARIO [IROM EVROPE I SPREMA SE ZA NOVE PODUHVATE

[ta zna pedala {ta je sto kilometara upru`nici Jelena i Radomir Papi} iz Zrewanina, ve} {estu godinu za redom godi{wi odmor provode putuju}i biciklima diqem Evrope. Ovogodi{wa turneja je

je u stvari rezervni plan za ovu godinu, prava meta bile su skandinavske zemqe, ali zbog lo{eg vremena to je odlo`eno za neku od narednih sezona. Ajndhoven je izabran za start zbog najpovoq-

Svuda pro|i, Pariz ne zaobi|i

zapo~eta, naravno, u Zrewaninu, odakle su na dva to~ ka dojezdili do Sur~ina. Slede}a trasa bila je vazdu{na linija ka Holandiji, do aerodroma u Ajndhovenu, do kojeg su se, sve sa biciklima i opremom, prevezli avionom. Zemqa ni`a od nivoa mora bila

nije varijante prevoza, to Papi}i ne kriju, jer je ekonomi~ nost jedno od bitnih pravila wihovih pute{estvija. Sve u svemu, obru{avaju}i se ka jugu Evrope, ove godine u dnevnik su upisali rutu u du`ini od bombastih 6.500 kilometara, od ~ega su na

biciklima prevalili ravno 3.031. I sve to za samo 34 dana. U proseku su vele, pedalirali 100 kilometara dnevno. - Prve kilometre na biciklima, izvan granica Srbije, prevalili smo od Ajndhovena do Amsterdama, a onda su sledili Hag, pa [eveningen, za nas sa ovih prostora zanimqive destinacije iz op{tepoznatih razloga – pri~a Jelena Papi}. – Ono {to smo mi zapazili, [eveningen je divno izleti{te na moru, odakle smo nastavili ka Roterdamu... Ta prva holandska trasa zakqu~ena je na oko 600 kilometara, pre nego {to smo kro~ili u Belgiju, gde se niù Antverpen, Brisel, a kod Monsa pred nama je ve} bila Francuska. Kroz veliku Francusku Papi}i su pro{partali mnoge gradove, ali }e im utisci iz Pariza ostati dugo u se}awu. U grad svetlosti oni su, sticajem okolnosti, ujezdili kada i veliki biciklisti~ ki karavan „Tur d Frans“, kojim se Francuzi veoma ponose. Deo te atmosfere i pozitivne energije zrewaninski supru`nici su upili i sa punim baterijama krenuli daqe, dolinom Loare sve daqe ka jugu evropskog kontinenta, a najpre do luke Marsej. Odatle ih je put vodio na Korziku. - I{li smo obodima mora ovog prelepog ostrva, na stranu ka italijanskoj obali – veli Jelena. - Tu nam je ostala neispuwena èqa da krenemo u osvajawe vrhova planina u sredi{tu Korzike, jer smo i planinari. Naàlost, vremensko ograni~e-

we nije nam dopu{talo takav poduhvat. Sa Korzike su pre{li na Sardiniju, sve uz paklene, prave afri~ ke vru}ine, i tu se na{li u problemu. Daqe nisu mogli, jer za Siciliju nije bilo trajekta u narednih gotovo dve nedeqe. Zakovani na ostrvu, svako jutro dolazili su do luke, ne bi li na{li nekli vanredni prevoz. Imali su sre}e, posle dva dana praznog hoda u Kaqariju ukrcali su se za Napuq, pa je plan da kro~e i na Siciliju precrtan. Bra~ ni i biciklisti~ ki par ve} je bio u zavrZanimqive destinacije Papi}i obi|o{e {nici napornog ali nadahwuju}eg puta, savladavaju}i - Ove godine, za razliku od neveoma zahtevne i strme staze, sa kih prethodnih, na italijansku urezanih dve i po hiqade kilo- ~izmu zagazili smo od „|ona“ premetara u mi{i}ima, pa `al za ma gore, a ciq nam je bio Bari, Sicilijom nije bio prevelik. radi prelaza trajektom za Bar u

Skromni prohtevi, mali tro{kovi Tro{kovnik zrewaninskog biciklisti~ kog para veoma je skroman, zahvaquju}i u{tedama, za koje bi i od MMF-a mogli dobiti pohvalu. - Nemamo velike tro{kove jer smo skromni u prohtevima. Nas, ina~e, vodi avanturisti~ ki duh, ima planova ali ne striktnih, {to se pokazalo i ove godine, kada smo umesto Skandinavije krenuli od Holandije. Izbegavamo, za na{e uslove, skupe kampove i no}ivamo razapiwu}i {ator i „na divqe“, hranimo se u velikim tr`nim centrima, gde su cene pristupa~ ne... Ove godine smo tokom turneje sebe ~astili spavawem u hotelu u Parizu, ali, cena je bila sasvim pristojna – vele Papi}i.

Crnoj Gori. Kada smo do{li u crnogorsku luku ve} smo bili u cajtnotu, jer je supruga morala da se javi na posao za par dana, pa smo se sa biciklima ukrcali na voz, do Beograda. Kraj puta bio je isti kao i start, biciklima, samo ovaj put u obrnutom pravcu, od prestonice do na{eg Zrewanina – zatvara ovogodi{wi dnevnik putovawa Radomir Papi}. A oboje ve} pa`qivo studiraju mapu Evrope, jer }e idu}e godine opet na turneju. Ali sada razmi{qaju da po prvi put kormane okrenu ka istoku i da zapra{e put Moskve. U „bubwu“ su i neosvojene skandinavske zemqe, i Portugal, pa vide}emo slede}eg leta, poru~uju Papi}i. @eqko Balaban

RAZGOVORI NA SOKAKU rom je vitalno severnoba~ ko selo u op{tini Kawià, na ~ije formirawe je presudni uticaj imala èleznica. Kao samostalno naseqe prokwièno je 1889. kad je zavr{ena pruga Subotica Senta, a od svih datuma zna~ajnih za istoriju mesta za lokalni praznik odabran je 16. novembar, kada je protutwao prvi voz. Pre Oroma nastalo je prvo obli`we naseqe Doline. Sala{i su se nadomak pruge postrojavali u sokake i sela.

U Jugi su se Orom~ani za cenu stoke pitali

sli~ no mnogim srpskim prugama, ve} na prvi pogled vidi se da stawe nije ru`i~asto. Magacini kraj stanice danas su prazni, a nekada su bili puni robe, jer su se odavde otpremali vago-

U centru Oroma u blizini su pruga i rampa

- Vozovi sada re|e prolaze, ali je zato intenzivniji drumski saobra}aj - konstatuje predsednik MZ Orom Robert Leko. Rampa u centru Oroma je sada vi{e podignuta nego {to se spu{ta, jer dnevno protutwi najvi{e desetak vozova, nakad i mawe. U centru Oroma ukr{taju se pruga i asfaltirani drum koji vodi iz pravca Kawi`e prema Subotici. Blizu je oronula `elezni~ ka stanica. Otpravnik vozova Milan Desnica na posao iz Vi{wevca na slu`bu dolazi svaki drugi dan. Tog popodneva od ~etiri-pet pari vozova, nije bio siguran da li }e sti}i {inobus, jer se ~esto kvari. Putni~ ki i teretni saobra}aj odvija se iz pravca Subotice do Sente i Kikinde, ali

ni puni `ita, kukuruza, sitne i krupne stoke. Kao izuzetan ratarski i sto~arski kraj Orom je zajedno sa obli`wim ^antavirom i Malim Pijacama pre tri~etiri decenije slovio za mesta presudna za formirawe cene tovnih sviwa i junadi na berzama biv{e Juge! Leko je zadovoqan jer je u posledwe vreme krenulo na boqe. Obnovqena je ambulanta sa apotekom, pre nekoliko meseci je zavr{ena rekonstrukcija vatrogasnog doma, a dok pri~amo {etamo novim asfaltnim putem u Ulici Miklo{a Radnotija. - Ovog puta izgra|en je kilometar asfaltnog puta, tako da nam je preostalo da se asfaltira jo{ dva kilometra pa da sve

ulice imaju moderan kolovoz. Ne znam kako }emo, odakle nabaviti pare, jer ~iwenica je da prihod od mesnog smaodoprinosa ne moèmo praviti odvi{e puteva, ali one ciqeve koje smo zacrtali nastojimo da ostvarimo. @iteq Oroma je i Mihaq Wila{ (49) i dok „tro{i” mandat predsednik kawi{ke op{tine, isti~e prednost ìvota na selu. - O tome bih mogao mnogo da pri~am, jer sam se rodio na selu i tu ostao. Pravni fakultet sam zavr{io u Novom Sadu, zaposlio se prvo u Subotici, potom u Kawiì. U Oromu sam zasnovao porodicu, supruga je iz istog mesta, imam troje dece. I moji i ènini roditeqi su Orom~ani, tako smo ostali tu gde su nam koreni. Prednosti na selu su mirniji ìvot, mnogo ve}i prostor za decu i nema tih opasnosti koje ih vrebaju u gradovima. Na selu se svi me|usobno poznajemo i po{tujemo, ne neki na~in i {titimo. To je jedna sredina koja, po meni, pruà mnogo kvalitetniji ìvot, bez obzira {to svakodnevno treba putovati na posao. U mom slu~aju to je u jednom pravcu dvadesetak kilometara do Kawiè pri~a Wila{. On napomiwe da sada to nije velika razdaqina i ne pomi{qa da napu{ta svoje selo. Mla|ima poru~uje da razmisle o tome koje prednosti ima ìvot na selu, pogotovo {to je na selu sve jeftinije. - Lepo je imati svoje dvori{te, oku} nicu i ba{tu. ôveku gde se rodi, gde provede svoje de-

tiwstvo, sigurno je najmilije mesto - ukazuje Wila{. Familija paorkiwa Erèbet Bata, }erka i zet zajedno se bave i ratarstvom i sto~artsvom. Obra|uju preko stotinu hektara, tove junad i imaju muzare. Na nedvanoj licitaciji uzeli su u arendu i 40 hektara dràvne zemqe. Erìka veli da je su svi u punoj snazi, pa je normalno da na selu ìve od poqoprivrede, da se gazdinstvo unapre|uje. - Treba da radimo, ulaèmo, dobro da gazdujemo i da rodi pa da se na|e ra~unica - konstatuje Erìka. - Bez ulagawa nema ni prihoda. Potrebno je puno goriva i ve{taka. Ovde je narod jako vredan, ne samo na{a porodica, kao i svi Vojvo|ani. Prepli}u se ulagawa u ratarstvo i sto~artsvo Ukoliko ne radimo osta}emo praznih ruku. Najvi{e sejemo kukuruza, zbog sto~ ne hrane, pa suncokret, a p{enica koju smo na vreme posejali odavno se zeleni.

@elezni~ka stanica u Oromu

Lordmeri Robert Leko i Mihaq Wila{

MZ Orom obuhvata jo{ obli`wa naseqa Doline i Novo Selo. Leko nagla{ava da je odliv stanovni{tva sa ovog podru~ ja malo ubla`en, ali je izme|u dva popisa ipak izgubqeno oko 300

`iteqa. Sva tri naseqa sa podru~ ja mesne zajednice po najnovijem popisu imaju nepunih dve hiqade du{a, a pre tri decenije toliko ih je bilo samo u Oromu. Da i ne pomiwemo koliko je seqana i sala{ara bitisalo na ovda{wim plodnim oranicama. - Evidentno je da je u odnosu na prethodni popis ne{to smawen i broj doma}instava, kojih je oko 900 - saznajemo od lordmera Oroma. - Qudi ru{e oronule sala{e i domove svijaju u selu. Na mestu sala{a izravnaju teren da bi mogao da se nesmetano obra|uje. U selu se ugllavnom `ivi od poqoprivrede. Svaka ku}a ima bar dva-tri jutra zemqe, a oni najvitalniji su se modernizovali i postaju farmeri, ~ak i zapo{qavaju qude jer ima posla, pa na nekim gazdinstvima je troje ili ~etvoro stalno zaposlenih. Foto: M. Mitrovi} Milorad Mitrovi}

ponedeqak28.novembar2011.

FiLMSkA PLAneTA

Ара гор на не ма у „Хо би ту”

Ан ђе ли на Џо ли у фил му Ри дли ја Ско та Хо ли вуд ска зве зда Ан ђе ли на Џо ли игра ће на слов ну уло гу у но вом фил му Ри дли ја Ско т а “Gertrude Bell“, пи ше “Хо ли вуд ри пор тер“. Филм пра ти жи вот по зна те ен гле с ке по л и т и ч ар ке и књижев н и ц е Гер т ру д е Бел, коју су ње н и са в ре м е н и ц и прозва ли „жен ски Ло ренс од Ара би је„. Пред Пр ви свет ски рат по ста ла је зна чај на фи гу ра у по ли ти ци на Бли ском ис то ку, а

по себ но је има ла ве ли ки ути цај у од ре ђи ва њу гра ни ца Ира ка. Ра ди ла је и као ар хе о лог, ис тра жи вач, ди пло ма та и фо то граф. Ри дли Скот тре нут но сни ма на у ч н о ф ан т а с тич н и филм „Про м е т еј„, при к вел ње го в е чу в е н е са ге „Осми пут н ик„ (Alien), а Ан ђе ли на Џо ли се спре ма да иду ћег ме се ца при ка же свој ре д и т ељ с ки де б и „Зе мља кр ви и ме да„ (Тан југ)

ОСТВА РЕ ЊЕ СИ НИ ШЕ ДРА ГИ НА ПРИ КА ЗА НО У РУ МУ НИ ЈИ

„Ако зр но не умре” пре ми јер но у Бу ку ре шту Пре ми је ра фил ма “Ако зр но не умре” срп ског ре жи се ра Си ни ше Дра ги на одр жа на је у Бу ку ре шту у при су су ству огром ног бро ја гле да ла ца ко ји су се де -

кри ти ка га сма тра за јед ног од зна чај них ре жи се ра но вог ру мун ског фил ма. Дра гин је из ја вио аген ци ји Бе та у Бу ку ре шту да је филм „Ако

Сце на из фил ма „Ако зр но не умре”

ли и по сте пе ни ца ма и по про ла зи ма филм ске са ле ру мун ске ки не ма то гра фи је, а на кра ју ства ра о це на гра ди ла бур ним апла у зи ма. Си ни ша Дра гин је до шао у Бу ку решт да сту ди ра на Ака де ми ји по зо ри шта и фил ма и од 20. го ди не жи ви у Ру му ни ји и ства ра успе шне фил мо ве. Филм ска

зр но не умре„ на не ки на чин цео ње гов жи вот до са да „са свим про бле ми ма ко је но си жи вот ов де, са свим про бле ми ма ку ћи, у Ср би ји„. „То што осе ћам, што ме окру жу је, по ку шао сам да ма те ри ја ли зу јем у том фил му„ чи ји срп ски на слов “Ако зр но не умре”

dnevnik

има по себ ни тра ги зам, ре као је Дра гин. Си ни ша Дра гин је из ја вио ру мун ској аген ци ји Ме ди а факс да је “Ако зр но не умре” је дан оштар филм, ко ји ће пу бли ка или вр ло мно го во ле ти или га уоп ште не ће во ле ти, али он ни је пра вио ни нај ма њи ком про мис у ре а ли зо ва њу тог фил ма. На кра ју про јек ци је по ка за ло се да је пу бли ци ве о ма до пао филм ре ди те ља из Ср би је. Ме ђу фил мо ви ма ко је је срп ски ре жи сер ре ли зо вао у Ру му ни ји је су: Сва ког да на Бог нас љу би у уста, Фа ра он, Ду го пу то ва ње во зом, Ја ко сун це иза Ти ки ле штиа. До бит ник је филм ских на гра да на фе сти ва ли ма у Ро тер да му, То ри ну, Ка и ру, Бе о гра ду, Бра ти сла ви. На пре ми је ри фил ма Си ни ше Дра ги на би ли су зна чај ни умет ни ци, глум ци, ре жи се ри, књи жев ни ци, му зи ча ри, про фе со ри, сту ден ти и ве ли ки број Ср ба ко ји ра де у Ру му ни ји.

Хо л и вуд с ки глу мац Ви го Мор тен сен из ја вио је да се лик Ара гор на не ће по ја ви ти у пред сто је ћој екра ни за ци ји ро ма на Џ. Р. Р. Тол ки на „Хо бит”, пре не ли су ме ди ји. Мор т ен с ен, ко ј и је играо Ара гор на у три ло ги ји „Го спо дар пр сте но ва” Пи те ра Џек со на, ре као је да за са да ње го вог ли ка не ма у про јек ту. Да су ме про ду цен ти пи та ли да играм Ара гор на, при хва тио бих, ре као је Мор тен сен. Али ме ни ка да ни су пи та ли, а они сни ма ју филм. Ни сам у про јек ту, осим ако не на ста не не ки но ви план у по с лед њ ем тре н ут ку, али мислим да бих чуо за ње га до са да. Ње го ве ко ле ге из три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва”, као што су Ор лан до Блум, Илај џа Вуд, Ијан Ме ке лен и Кејт Блан шет, по но ви ће сво је уло ге у „Хо биту”.

„Хо бит” ће би ти сни мљен као филм из два де ла. Пр ви ће се зва ти „The Hobbit: An Unexpected Journey” (Хо бит: Нео чеки ва но пу то ва ње) и по че ће да се при ка зу је 14. де цем бра

У РУ СИ ЈИ

Да ни срп ског фил ма Ма ни фе ста циј јом „Да ни срп ског фил ма„ (од 23. до 30. но вем бра) у Мо скви и Ве ли ком Нов го ро ду, за о кру жи ће се пред ста -

ма ни фе ста ци ју „Да ни срп ског фил ма„, у би о ско пу „Ху до же стве њи„, а у на став ку по се те Мо скви са стао се у про шлог че твр -

Из фил ма „Ши ша ње“

У тр ци за Оска ра 15 до ку мен та ра ца Аме рич ка филм ска ака де ми ја об ја ви ла је на сло ве 15 до ку мен тар них фил мо ва, ко ји су ушли у ужи из бор за на гра ду Оскар 2012. Ме ђу оства ре њи ма са ове ли сте, од ко јих ће пет би ти но ми но ва но за Оска ра, је су „Пи на„, Вим Вен дер сов 3Д омаж не мач кој ко ре граф ки њи и пле са чи ци Пи ни Ба уш и „Project Nim„ Оска ров ца Џеј мса Мар ша о на уч ном про јек ту из 1970-их у ко ји је би ла укљу че на шим пан за. Ту су и хро ни ка о си ди „We Were Here„, као и „Buck„ о чо ве ку ко ји је ин спи ри сао филм „Шап тач ко ња„ из 1998. са Ро бер том Ред фор дом у глав ној уло зи. У кон ку рен цји за ово го ди шњег Оска ра је и не ко ли ко до ку м ен т а р а ц а ко ј и се ба в е рат ном те мом, по пут „Under Fire: Journalists in Combat„ ко ји го во ри о но ви на ри ма у рат ним зо на ма.

вља ње срп ске кул ту ре у Ру си ји, са оп шти ло је Ми ни стар ство кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва. Ми ни стар кул ту ре Пре драг Мар ко вић зва нич но је отво ри ти

Скор се зе и Јо Нес бо

Из фил ма „The Interrupters”

Од по зна ти јих до ку мен та ра ца ко ји ни су ушли у ужи из бор за Оска ра су „Ин то тхе Абyш„ Вер не ра Хер цо га о смрт ној ка зни и „The Interrupters„ Сти ва Џеј мса о на си -

Филм о Ле ху Ва лен си нај ве ћи иза зов „То ће би ти нај те жи филм ко ји Пољ ски ре ди тељ и Оска ро вац Анд жеј Вај да из ја вио је да ће ње - сам сни мио у жи во ту„, ка зао је Вај гов филм о бив шем пољ ском пред - да но ви на ри ма, пре но си АП. Вај да, ко ји се про сла вио фил мо сед ни ку и ли де ру про де мо крат ског не за ви сног син ди ка та „Со ли дар - ви ма „Пе пео и ди ја мант„, „Све је ност„ Ле ху Ва лен си би ти ње гов нај ве ћи иза зов у 55-го ди шњој ка ри је ри. Вај да ће по че ти са сни ма њем 1. де цем бра у луч ком гра ду Гдањ ску, где је 1980. го ди не Ва лен са осно вао по крет „Со ли дар ност„ ко ји ће по мо ћи у свр га ва њу ко му ни стич ког ре жи ма. Филм Анд жеј Вај да ће об у хва ти ти пе ри од од улич них про те ста 1970. до го во - на про да ју„, „Пан Та де уш„, „Чо век ра ко ји је Ва лен са одр жао у Сеј му од мер ме ра„ и „Ка тињ„, до био је 1989, од мах на кон па да ко му ни зма 2000. го ди не Оска ра за ис так нут у Пољ ској и го ди ну да на пре ње го - до при нос филм ској умет но сти. вог из бо ра за пред сед ни ка. (Тан југ)

љу у гра до ви ма. Но ми на ци је за 84. до де лу Оска ра би ће са оп ште не 24. ја ну а ра на ред не го ди не, а све ча на це ре мо ни ја ће би ти одр жа на 26. фе бру а ра у Лос Ан ђе ле су.

Ре ди тељ Мар тин Скор се зе из ја вио је да ће мо жда сни ми ти де тек тив ски филм пре ма ро ма ну нор ве шког пи сца и му зи ча ра Јоа Нес боа, пре не ли су ме ди ји. Нес бо је на пи сао око де вет ро ма на у ко ји ма је Ха ри Хол глав ни ју нак, а Скор се зе му је оми ље ни ре жи сер. Ха ри Хол је де тек тив ко ји по ку ша ва да ре ши мно го број не зло чи не на ули ца ма Осла. Он пра ти уби це, пљач ка ше ба на ка, кри ми нал це... Филм би тре ба ло да се ра ди по при чи из пр вог ро ма на из се ри ја ла о овом де тек ти ву, али још се не зна ка да ће по че ти сни ма ње.

„Кум” ни је тре ба ло да има на став ке Аме рич ки ре ди тељ Френ сис Форд Ко по ла из ја вио је да жа ли што је сни мио на став ке свог чу ве ног фил ма „Кум„. Про сла вље ни ре ди тељ је у ин тер вјуу сај ту TMZ ко ји пи ше о по зна ти ма, при знао да је сни ма ње два на став ка са ге о по ро ди ци Кор ле о не би ла гре шка. „Тре ба ло је да бу де сни мљен са мо је дан филм„, ка зао је Ко по ла за свој пр ви филм „Кум„ из 1972. ко ји је по сти гао огро ман ко мер ци јал ни успех и осво јио три Оска ра, јед ну на гра ду БАФ ТА и пет Злат них гло бу са. Пр ви на ста вак, сни мљен две го ди не ка сни је, та ко ђе је био хит, за ра див ши 193 ми ли о на до ла ра на би о скоп ским бла гај на ма. Иако је до че кан мла ким кри ти ка ма, „Кум 3” је 1991. го ди не ус пео да до би је се дам но ми на ци ја за Оска ра. Ко по ла је на вео да упр кос ве -

2012. го ди не, док ће дру ги део „The Hobbit: There and Back Again” (Хо бит: Та мо и назад) би ти при ка зан у би о ско пи ма од 13. де цем бра 2013. (Тан југ)

так са ми ни стром кул ту ре Ру ске Фе де ра ци је Алек сан дром Ав де је вим. Мо сков ска пу бли ка то ком ових да на има при ли ку да по гле да фил мо ве „Цр на мач ка, бе ли

ма чор„ Еми ра Ку сту ри це, „Же на са сло мље нин но сем„ Ср ђа на Ко ље ви ћа, „Бе са„ Ср ђа на Ка ра но ви ћа, „Ме де ни ме сец„ Го ра на Па ска ље ви ћа, „Ши ша ње„ Сте ва на Фи ли по ви ћа, „О, Грин го„ Дар ка Ба ји ћа, „Мон те ви део, Бог те ви део„ Дра га на Бје ло гр ли ћа, „Бе ли бе ли свет„ Оле га Нов ко ви ћа. У Ве ли ком Нов го ро ду на ре пер то ару ће би ти ос тваре ња „Же на са сло мље ним но сем„, „Ши ша ње„ и „О, Грин го„. П р е д с т а в љ а њ е срп ске кул ту ре у Ру си ји по че ло је 15. сеп тем бра кон цер том Сло бо да на Тр ку ље и „Бал ка но по ли с а„ у Санкт Пе тер бур гу, а на ста вље но кроз из ло жбе „Свет ско на сле ђе - Ср би ја„ и „Тол стој и До сто јев ски у срп ској кул ту ри„. „Да ни Ср би је„ у Ру си ји одржа ва ју се под по кро ви тељ ством ми ни стар ста ва кул ту ре две зе мље. (Тан југ)

Би о граф ска при ча о фронт ме ну гру пе „Клеш” Фран цу ска глу ми ца и ре ди тељ ка Жи ли Дел пи ре жи ра ће би о граф ски филм о Џоу Стра ме ру, фронт ме ну бри т ан ске култ не гру пе „Клеш„ ко ји је пре ми нуо 2002. го ди не, пре но си Би-Би-Си. Око сни цу фил ма, ко ји ће но си ти на слов „The Right Profile„ по исто и ме ној пе сми са чу ве ног ал бу ма „London Calling„ из 1979, чи ни Стра ме ро ва од лу ка да се 1982. по ву че са сце не. Дел пи, ко ја се про сла ви ла уло га ма у фил мо ви ма „Пре сви та ња„ и „Уби ти Зои„, упра во је за вр ши ла сни ма ње фил ма „Два да на у Њу јор ку„ ко ји је ре жи ра ла и у ко јем глу ми са Кри сом Ро ком. Стра мер, ро ђен као Џон Ме лор, осно вао је 1976. гру пу „Клеш„ (The Clash) ко ја је за јед но са „Секс Пи стол си ма„ би ла је дан од во де ћих са ста ва лон дон ске панк сце не, да би ка сни је иза шла из уских окви ра тог жан ра, ин кор по ри ра ју ћи раз не зву ке по пут ре геа и фан ка. Чла но ви гру пе су у јав ним на сту пи ма и тек сто ви ма пе са ма ис ка зи ва ли сво је ле ви чар ско опре де ље ње и јак осе ћај за со ци јал ну прав ду.

Џо Стра мер

Стра мер је пред во дио бенд до ње го вог рас па да 1986. Ка сни је је офор мио са став „Ме ска ле рос„. Умро је у 50. го ди ни од ср ча ног уда ра. (Тан југ)

Џе рард Ба тлер као пла ће ник ли ком ин те ре со ва њу ко је ови фил мо ви и да ље по бу ђу ју, не на ме ра ва да се у бу дућ но сти ба ви по ро ди цом Кор ле о не. Ње гов на ред ни про је кат, три лер под на сло вом „Twixt„, че ку је се у 2012. (Тан југ)

Глу мац Џе рард Ба тлер игра ће у но вом три ле ру Ри дли ја Ско та о пла ће ни ци ма, за сно ва ном на ис ку стви ма не ка да шњег вој ни ка Си мо на Ма на, пре не ли су ме ди ји. Ман је био за ду жен за оку пља ње гру пе пла ће ни ка ко ји је тре ба ло да по мог ну вој ни ци ма у бор би про тив пред сед ни ка Гви не је, 2004. го ди не. Он је ухап шен то ком ку по ви не оруж ја, на кон че га је про вео пет го ди на у за тво ру. Сце на рио за овај филм, ко ји још не ма зва ни чан на зив, ура дио је Ро берт Едвардс, ме ђу тим чи тав про је кат још увек ни је от ку пио ни је дан филм ски сту дио. Ри дли Скот тре нут но за вр ша ва сни ма ње фил ма ‘’Про ме теј‘’, ко ји би тре ба ло да се по ја ви у би о ско пи ма 1. ју на 2012. го ди не.

ponedeqak28.novembar2011.

c m y

kultura

dnevnik

КОНЦЕРТ КЕМАЛА ГЕКИЋА НА НОВОСАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ „ФРАНЦ ЛИСТ”

Врхунац романтичарског пијанизма На измаку године у којој музички свет слави двестоту годишњицу од рођења једног од највећих пијаниста у историји, Франца Листа, на иницијативу и у организацији Академије уметности приређена је манифестација којом се и Нови Сад укључио у прославу овог изузетног уметничког јубилеја. Пошто је овдашња Академија током протеклих деценија стекла завидну репутацију, између осталог, управо захваљујући и свом клавирском одсеку и успесима генерација младих солиста који су овде стасавали, Фестивал „Франц Лист” je био сјајна прилика за поновни сусрет са некадашњим професором и једним од најреномиранијих пијаниста потеклих из ове установе, Кемалом Гекићем, који је остварио изузетну уметничку каријеру концертирајући и снимајући широм света и предајући на музичким академијама у САД и Јапану. Кемал Гекић започео је свој пут ка успеху после бриљантног наступа на Шопеновом такмичењу у Варшави 1985, а уз извођења Шопенових дела, овај пијаниста је посветио изузетну пажњу и тумачењима композиција другог највећег клавирског уметника романтизма Франца Листа, досежући и овде врхунске интерпретативне домете. Гекићево извођење Листових Дванаест трансценденталних етида, на компакт-диску јапанске дискографске фирме Џи-

Ви-Си, оцењено као најуспелије тумачење ових дела у историји пијанизма. Отуда је позив Академије уметности да управо Кемал Гекић својим гостовањем увелича манифестацију посвећену Листовој музици био логичан потез, а на задовољство новосадских љубитеља музике, пијаниста је радо нашао термин за наступ у Синагоги. Слично као и приликом његових ранијих концерата у Новом Саду и овај Гекићев реситал пружио је узбуђење и откривалачку драж упознавања са мање познатим и данас ређе извођеним Листовим делима, са листе од око 1600 клавирских дела, колико броји монументални и разноврсни пијанистички опус овог непревазиђеног виртуоза и мага клавирске уметности романтизма. На програму његовог концерта нашао се уметнички и технички изузетно захтеван избор Листових оригиналних дела и обрада композиција других аутора, обухвативши карактеристичан пресек клавирског стваралаштва Франца Листа, насталих у различитим периодима његове карије- тљиво и у пуном сјају представире. Студиозност и трагалаштво ле заносну, ванвременску лепоту који одликују Гекићев самосвој- и снажне унутрашње сукобе и ни извођачки приступ, уз његов контрасте Листове музике, која моћни и суптилни музички тем- зрачи и данас као један од врхуперамент и беспрекорну технич- наца романтичарског пијанизма. ку спрему, резултирали су префиУ првом делу реситала пијањеним и елегантним, на тренутке ниста је најпре представио Лии врло експресивним тумачењи- стов Велики концертни соло, нама титанске снаге, која су упеча- писан 1848, бриљантно дело сло-

Фото: С. Шушњевић

жене класицистичке фактуре, инспирисано тадашњим драматичним догађајима у Мађарској, које је зазвучало полетно и свеже, а потом се на програму нашла композиција „Поетичне и религиозне хармоније” настала као израз ауторове посвећене и дубоке религиозности, коју је Кемал Гекић донео концентрисано и сугестив-

но, сјајном и разноврсном клавирском техником танано градећи богату и слојевиту тонску структуру дела, од тренутака племените и стишане лирске мелодиозности до драматичних звучних врхунаца орканске силине. После „Херојског марша у мађарском стилу”, наглашеног ритмичког пулса, на крају првог

дела концерта Гекић је бравурозно извео Галоп у а-молу жустрог темпа, виртуозне фактуре и ведрог, скерцозног призвука. У наставку реситала пијаниста је представио још једну композицију из дела Листовог опуса посвећеног религиозним темама, насловљену „У Сикстинској капели”, као и несвакидашњу, проживљено донету композиторову парафразу на теме из опере „Аида”, написану 1876. Посебну пажњу привукла су потом извођења чувене Листове „Велике фантазије на мотиве из Ниобе”, којом је овај пијаниста 1837. тријумфовао у својеврсном „музичком двобоју” са данас мало познатим такмацом, а тада чувеном „пијанистичком звездом”, Талбергом, као и Листова обрада „Черноморовог марша” Михаила Глинке, која је у Гекићевом сувереном и темпераментном тумачењу добила вехементно и бурно тонско уобличење, које је понело и освојило публику. По завршетку најављеног програма, дуги аплаузи гледалаца три пута су враћали пијанисту да свира за бис. Гекић је потом наставио наступ профињеним и ангажованим извођењима Листових Мађарских фантазија број 11 и број 10, као и обраде чувене Шубертове „Серенаде”, закључујући тако овај реситал изузетних уметничких домета. Борислав Хложан

ДАНАС У НОВОМ САДУ ПОЧИЊУ СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА ЛУТАКА СРБИЈЕ

СУБОТИЧКА ПУБЛИКА (ЈЕДВА) ДОЧЕКАЛА ФЕСТИВАЛ ЗВАНИ „ДЕЗИРЕ”

„Пинокио” на отварању

Коцка је бачена

Данас у Новом Саду почињу 42. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, на којима ће се такмичити седам представа. Домаћин је Позориште младих, чијом ће представом „Пинокио“ Карла Коло-

дија, у режији Емилије Мрдаковић, данас у 12 часова бити отворени сусрети професионалних луткара. У конкуренцији су представе: „Трапави змај“ Мирослава Настасијевића у режији Ирене Тот, НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин; „Ах, тај змај“ Иве Пержинове у режији Тодора Валова, Позориште за децу, Крагујевац; „Осми дан“ аутора и редитеља Андраша Вереша, Дечије позориште, Суботица; „Пругасти мачак и госпођица ласта“ Жоржа Амада, у режији Атиле Антала, МП“Душко Радовић“, Београд; „Патуљак носоња“ Вилхелма Хауфа у режији Тодора Валова, Позориште лутака, Ниш и „Царев славуј“ Игора Бојовића у режији Драгослава Тодоровића, Позориште лутака „Пинокио“, Земун. Жири у којем су књижевник Пеђа Бјелошевић, позоришни критичар Дејан Пенчић Пољански и театролог Мирослав Радоњић ће доделити петнаест награда, плус три специјалне. Признања ће бити додељена за режију, идејно решење лутака, костиме, сцену, и остале категорије, а седам награда ће бити подељено за остварења глумаца – аниматора.Три награде ће доделити и луткарска позоришта Србије, а две жири огранка међународне асоцијације луткара „Унима“ у Србији, под чијим покровитељством се одржавају поменути сусрети. У пратећем програму биће организована радионица за младе луткаре и студенте, коју ће водити редитељ из Београда Драгослав Тодоровић. Сусрети ће бити завршени 30. новембра доделом награда и извођењем представе „Фолклорна магија“ Боња Лунгова, Дјечијег позоришта Републике Српске из Бања Луке. Н. П-ј.

Тек се трећи пут одржава, а позоришни фестивал „Дезире“ у Суботици почео је с уобичајеним узбуђењем, музичким уводом, мини перформансом из окриља Позоришта „Костолањи Деже“, које и организује фестивал... Али публика је прве вечери „Дезиреа“, у суботу, потврдила коме је и зашто намењен овај фестивал. С пуно пажње, радости, обзира према уметницима, суботичка публика из године у годину све је бројнија и све више долази до изражаја њена посвећеност (позоришној) уметности. И то је један од разлога што је Суботица протеклих година прерасла у један од најзначајнијих центара театра у Србији и шире.

Шио Ишихара, на сцени је имао и трећег, и то каквог, не плесача – свирача, Лајка Феликса. У мраку, као и добрим делом плесачи из Јапана (под светлом свећа), Лајко Феликс је на познат (гудалом) и мање познат начин (прстима) пребирао по својој виолини, док су Мин Танака и Шио Ишихара пребирали по својим телима, користећи их као марионете у плесу познатијем као „плес таме“ (анкоку буто). Некад усклађен са музиком, некад јој у контри, темпо покрета, миме, био је у складу са примарном сценском драматиком и кореографијом која је тематски асоцирала на љубавни пут и сусрет као ексцес у болној усамљено-

култном роману Лука Рајнхарта (псеудоним и „алтер его“ Џорџа Кокрофта) из 1971. У њему, Рајнхарт је психијатар „у Исусовим годинама“ који је одлучио да празнину професије и породичног живота испуни бацањем коцкице за све важно што би да уради, а тиче се кршења правила друштвено увреженог морала и лепог васпитања/ понашања. Како за време у ком је настала, тако и данас, невероватно делује свежина дилема постављених пред јединку стегнуту нормативима. Психолошка истина бића покушана је да се натегне преко реалне и понуди безброј отворених могућности. Рекло би се савршено за позориште оријенти-

У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

Изабрана дела Владислава Бајца Издавачка кућа „Архипелаг„ која је ексклузивни издавач књига Владислава Бајца већ три године, саопштила је да је његов роман „ Хамам Балканија„ добио шесто издање шта га чини једном од најчитанијих књига у Србији и преведен је на десетак страних језика. Такође, јуче је изашао из штампе, у издању „Архипелага„, Бајчев „Друид из Синдидуна„ из 1998. један од најзначајнијих романа овог аутора. Главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић је казао да је он започео серију реиздања Бајчевих књига и да је већ штампао нова издања романа „Књига о бамбусу„(1989) и „Црна кутија„ (1993) и да планира да објави још неке. Уз напомену да је „Друид„, када се први пут појавио добио награде „Бранко Ћопић„, „Златни бестселер„ и награду „Шести април„ за најбољи роман о Београду, Божовић је рекао да је преведен на грчки, бугарски и македонски језик. Према речима Божовића, ово дело „доноси изврсно приповедање о келтском Београду и о скривеним и недовољно познатим слојевима београдске и европске историје”. „На основу темељних и дугогодишњих истраживања, Бајац је у „Друиду„ успоставио упечатљиву,

разуђену и моћну приповедну реконструкцију једног давног историјског времена, показујући нам трагове тог времена у нашој савремености„, оценио је он. Бајац је открио да са временске дистанце има контрадикторна осећања према овом делу, јер му је драго да оно и данас „живи„ и да је као писац био довољно уверљив да му читаоци верују, али и да осећа да је писао под снажним утиском збивања код нас током 90-тих. Бајац је испричао да је пријатно изненађен рецепцијом „Хамам Балканија„ који је постао и део наставног програма на универзитетима у свету (Вашингтон у Сијетлу). Највеће интересовање за овај роман влада у Турској где је Бајац током ове године гостовао већ два пута и управо се вратио са наступа у Истанбулу и Берсину близу сиријске границе са великим универзитетим. „Хамам Балканија„ је био представљен и на недавно одржаном сајму књига у Бечу где је Бајац имао два наступа као гост свог немачког издавача „Дитрих Ферлага„ и аустријског Култур контакта. (Танјуг)

Габор Фабијан као Лук Рајнхарт у представи „Спутњик”

Прве вечери трећег „Дезиреа“ и програма је било на претек. Прво је своју верзију необичног луткарског позоришта у представи „The Orp han Cir cus“ (Сиротињски циркус) извела трупа „Les Sa ges Fo us“ (Мудре будале) из Канаде. Тема и материјал представе је отпад, од кога веште руке могу свашта чудесно да направе и изведу. „Duo dan ce“, представа која је уследила одмах након званичног отварања и „промоције фестивалског поздрава“ – „Де си (б)ре!“, поред Мина Танаке и

сти испуњеној физичком медитацијом на тему човека у овом свету и обличју разапетог бодљикавом жицом, осенченог крхком светлошћу. Виктор Бодо и Лабораторија „Спутњик“ из Будимпеште, на „Дезиреу“ у већ препознатљивој глумачкој виртуозности („Спутњик“ је био гост и првог фестивалског издања пре две године), овај пут су извели нешто на тему положаја човека у савременом западњачком друштву, његове психологије. Представа „Човек коцке“ настала је по истоименом

Фото: Имре Варга

сано на глумца, као што је „Спутњик“. У пракси, а представа је комички разиграним бруталностима и суровим црним хумором чак и завршена у стилу Саут парка – поуком – ипак стоји да је боље да се прати главни ток. Глумачки преображаји, фуриозан ритам, духовитост и инвентивност поставке сцена, чак и кад су оне предвидиво „вулгарне“, чине „Човека коцке“ Виктора Бодоа, право освежење на комичком репертоару позоришта Европе. Игор Бурић

svet

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

Iran sni zio rang di plo mat skih ve za s Lon do nom

Li bij ci za ro bi li avion

LON DON: Poslanici iranskog parlamenta izglasali su ju~e odluku da se snizi rang diplomatskih odnosa sa Velikom Britanijom, a neki od wih su tokom glasawa glasno pri`eqkivali smrt toj zemqi, javio je britanski Bi-Bi-Si. Odluka, za koju je glasalo 87 odsto poslanika, doneta je po{to je britansko

TRI PO LI: Oko 100 Libijaca opkolilo je u subotu tuniski putni~ki avion na jednom od aerodroma u Tripoliju, izraàvaju}i na taj na~in nezadovoqstvo novom prelaznom vladom. Avion, u kom su bila 54 putnika, bio je „zarobqen” nekoliko ~asova. Demonstranti, me|u kojima najvi{e mladih, dovezli su i 50 vozila kojima su okruìli avion.Niko od putnika u avionu nije povre|en. Libijska prelazna vlada poloìla je u ~etvrtak zakletvu pred privremenim liderom zemqe, ~ime je otvoren put za odràvawe izbora slede}e godine.Formirawe kabineta je otvorilo put za izbore za nacionalni kongres od 200 ~lanova do kraja juna slede}e godine. (Ta njug)

ministarstvo finansija uvelo sankcije bankarskom sektoru Irana optu`uju}i ga da poma`e nuklearni program Teherana.Sankcije podrazumevaju prekid svih finansijskih veza Britanije sa iranskim bankama. Dok se u parlamentu glasalo, nekoliko poslanika je uzviknulo „Smrt Britaniji”, javio je

iranski radio a prenosi BBC. Da bi sniàvawe ranga diplomatskih odnosa stupilo na snagu, mora da ga odobri Iranski savet ~uvara, koji ima pravo veta na sve odluke narodne skup{tine. Wen predsednik Ali Larijani upozorio je Britaniju da iranski parlament „posmatra weno pona{awe” i da je to „po~etak puta”, javqaju iranski dràvni mediji. Ukoliko odluka stupi na snagu, novopostavqeni britanski ambasador u Teheranu Dominik îlkot mogao bi biti proteran iz Irana. Britansko ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da }e biti „za àqewe” ako Teheran umawi rang diplomatskih odnosa sa Londonom. Britanija je uvela finansijske sankcije Iranu posle objavqivawa izve{taja Me|unarodne agencije za atomsku energiju u kojem se ukazuje da Iran poku{ava da napravi nuklearno oru`je.

PAR LA MEN TAR NI I PRED SED NI^ KI IZ BO RI U RU SI JI

Pu tin kan di dat vla da ju }e Jedinstvene Rusije MO SKVA: Premijer Vladimir Putin kandidat je vladaju}e Jedinstvene Rusije, na predsedni~kim izborima, zakazanim za 4. mart, odlu~eno je ju~e na Kongresu te partije u Moksvi. Za wegovu kandidaturu tajno je glasalo 614 delegata, a protiv i uzdr`anih nije bilo. Na ovim predsedni~kim izborima, predsednik se prvi put bira na rok od {est go-

rima podrè kandidate ove partije. „Svima je dosta korupcije, sporosti sistema i svi èle pravdu. Imamo {ansu da popravimo situaciju”, istakao je Medvedev u obra}awu na kongresu Jedinstvene Rusije (JR), koje je prenosila dràvna televizija. „Razgovarao sam ju~e s pristalicama JR i onima koji su jo{

Ru si ja stva ra no vu mor na ri cu Vladimir Putin najavio grandioznu obnovu Ratne mornarice i u buxetu za tu namenu izdvojio oko 150 milijardi dolara.-Do 2017. godine ruska Ratna mornarica }e imati osam nuklearnih podmornica klase „Borej”, naoruzanih raketama „Bulava”, za koje u arsenalu SAD ne postoji odbrana.

dina. Mandat je do sada iznosio ~etiri godine. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev pozvao je ju~e bira~e da na predstoje}im parlamentarnim i predsedni~kim izbo-

Iz bo ri u Je me nu SA N A: Pre vre me ni pred sedni~ki izbori u Jemenu zakazani su za 21. februar 2012. godine, u skladu sa sporazumom o predaji vlasti koji bi trebalo da okon ~a de ve to me se~ nu krizu u ovoj zemqi, saop{teno (Ta njug) je ju~e.

neopredeqeni i pozvao sam ih da iza|u na izbore i daju glas za JR i predsedni~kom kandidatu Vladimiru Putinu”, rekao je Medvedev. On je zakqu~io da JR nikada nije postavqala nerealne ciqe-

ve i najavio da }e nova vlada biti formirana na novim principima organizacije i stalno otvorena za povratne informacije koje budu stizale od dru{tva. Govore}i o „novoj etapi razvoja Rusije”, Vladimir Putin je kao zadatke naveo pove}awe `ivotnog standarda, razvijeniju privredu sa modernim tehnolo-

gijama, socijalnu pravdu, daqi razvoj politi~kog sistema na demokratskim osnovama i o~uvawe celovitosti zemqe.Zalo`io se za aktivnu spoqnu politiku, u kojoj }e Rusija „direktno i po{teno braniti svoje interese”, za partnerstvo i dijalog sa svima na ravnopravnim osnovama.

U Ka i ru de mon stra ci je pro tiv voj ne vla sti KA I RO: Protesti protiv vojnih vlasti na trgu Tahrir u Kairu nastavqeni su ju~e, nakon {to je pokret koji organizuje demonstracije pozvao na masovno okupqawe, zahtevaju}i uspostavqawe prelazne vlade na ~ijem celu bi bio vode}i zagovornik demokratskih promena u Egiptu Mohamed el Baradej. Skup pod nazivom „Legitimnost revolucije” organizuje se dan pred po~etak glasawa na prvim parlamentarnim izborima koji se u ovoj zemqi odr`avaju otkako je u februaru svrgnut Hosni Mubarak, javio je AP. Predstavnici 24

omladinske grupe poru~ili su da ne}e napustiti trg, simbol prethodnih antire`imskih protesta, sve dok generalni ne predaju vlast „vladi nacionalnog spasa”, na ~ijem bi ~elu bio Baradej, biv{i {ef Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Baradej je rekao da je spreman da izvede zemqu iz politi~ke krize i odustane od kandidature za predsednika ukoliko dobije poziv vojnih lidera da bude premijer u prelaznoj vladi. (Ta njug)

Pa ki stan blo ki ra pu te ve snab de va wa NA TO ISLA MA BAD: Ministarka spita uslove svog angaòvawa spoqnih poslova Pakistana (u odnosu sa SAD)”, navela je Hina Rabani Kar èstoko je Kar u saop{tewu. protestovala u telefonskom Klintonova je pakistanskoj razgovoru sa ameri~kom dràvkoleginici uputila sau~e{}e nom sekretarkom Hilari Klinzbog `rtava, isti~u}i da }e ton zbog napada NATO pre dva ameri~ka vlada sara|ivati sa dana na pakistanskoj teritoriPakistanom kako bi se ovo piji, u kome je ubijeno 26 vojnika. tawe re{ilo. Pogibija 24 pakiKar je istakla da su ovakvi nastanska vojnika u vazdu{nom napadi „sasvim neprihvatqivi”, padu NATO snaga je rezultat jer kr{e me|una„tragi~nog nenarodno pravo i namernog incidenGo to vo 300 ru{avaju suvereta”, izjavio genena to va re nih nitet Pakistana, ralni sekretar javila je agencija ka mi o na blo ki ra no Alijanse Andres Frans pres. Fog Rasmunsen, je na gra ni~ nim Ona je ameri~Pa ki stan ska pre la zi ma u znak ku dràvnu sekrevlada je ju~e satarku obavestila od ma zde Isla ma ba da op{tila da }e da je Komitet za za va zdu {ne uda re preispitati sve odbranu pakisporazume sa NA TO stanske vlade s SAD i NATO, a tim u vezi odluda je pripadni~io, izme|u ostalog, da se blocima ameri~ke vojske dat rok od kiraju svi putevi za snabdevawe 15 dana da se povuku iz vazdu{ne snaga NATO u susednom Avgabaze [amsi u provinciji Balunistanu, iz kog su na teritoriju ~istan na jugozapadu zemqe.OdPakistana ju~e pre{li avioni nosi Va{ingtona i IslamabaAlijanse i izveli napad na jedda, saveznika u ratu protiv tenu vojnu ispostavu pakistanske rorizma, posebno su naru{eni vojske. otkako je u maju u tajnoj opera„Ovaj napad poni{tava naciji ameri~kih specijalaca na predak koje su Pakistan i SAD pakistanskoj teritoriji ubijen postigli u poboq{awu odnosa i vo|a Al Kaide Osama bin Laprimorava Pakistan da preiden. (Ta njug)

Arap ska li ga uve la sank ci je Si ri ji KA I RO: Arapska liga odlu~ila je ju~e, ve}inom glasova, da uvede sankcije Siriji kojima se predvi|a prekid trgovinskih veza sa ovom bliskoisto~nom zemqom i zamrzavawe wenih sredstava zbog nasiqa re`ima u Damasku nad demonstrantima. Premijer Katara i ministar spoqnih poslova {eik Hamad bin Xasim al-Tani rekao je da bi „ta odluka trebalo da bude sprovedena u delo odmah”, preneo je Rojters. On je upozorio da, ukoliko arapski svet ne uspe da zaustavi krizu, onda bi mogle da interveni{u strane sile. [eik Hamad je prethodno re-

kao da Arapi `ele da izbegnu ponavqawe onoga {to se desilo u Libiji, gde je posle rezolucije Saveta bezbednosti UN do{lo do vazdu{nih udara protiv snaga Moamera Gadafija, tokom kojih je on zba~en s vlasti i ubijen. Sankcijama se zabrawuju putovawa sirijskih rukovodilaca, zamrzava imovina ~lanova vlade predsednika Ba{ara alAsada, obustavqa poslovawe sa Sirijskom centralnom bankom i prekida investirawe u Siriju. EU i SAD do sada su uvele vi{e sankcija protiv re`ima u Damasku, ukqu~uju}i zabranu na uvoz sirijske nafte. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VEN \I A BAO Kineski premijer Ven \iabao najavio je ju~e pove}awe bezbednosti u {kolama i vrti}ima, nakon tragi~nog sudara u kome je po~etkom meseca poginulo 19 mali{ana na putu ka vrti}u u severozapadnoj provinciji Gansu. Ven je na ju~era{woj konferenciji za {tampu u Pekingu rekao da sve vrste nezgoda moraju biti izbegnute kada su u pitawu deca.

PRINC VI LI JAM Britanski princ Vilijam u~estvuje u spasila~koj operaciji posle nesre}e u kojoj je u oluji potonuo brod kod obale Velsa, javile su ju~e novinske agencije. U me|uvremenu, da je prona|en le{ jednog ~lana posade, dok se pet wih i daqe vode kao nestali. Princ Vilijam slu`i u vojsci kao leta~ki poru~nik Vilijam Vels. Brod je potonuo preksino} kod obala severnog Velsa.

AN \E LI NA YO LI Holivudski par An|elina Xoli i Bred Pit navodno su re{ili da usvoje jo{ jedno dete iz Afrike, da bi wihova }erka Zahara sa wim ostvarila bliskost, preneli su ju~e mediji. Pit i Xoli su se na ovoj korak odlu~ili jer su svojoj usvojenoj }erki Zahari obe}ali da }e usvojiti dete iz Etiopije. Sre}an broj Breda Pita je uvek bio sedam, pa `ele da imaju i sedmoro dece.

BRA ZIL PO STA JE DR @A VA PO ME RI BI ZNI SME NA

Rad ne vi ze za kva li fi ko va ne Evro pqa ne BRA Z I L I J A: Ostavqaju}i iza sebe anemi~na trì{ta, Evropqani u velikom broju pakuju kofere i odlaze u Brazil, zemqu u kojoj ekonomija cveta. Francuskiwa Afeida Galeb (33) radila je 10 godina u predgra|u Pariza u jednoj poqoprivrednoj kompaniji, nakon ~ega je odlu~ila da potraì sre}u u Brazilu pro{log jula. „Brazil je mnogo otvoreniji... Imate mogu}nosti da se selite iz jednog u drugi sektor. Francuska ne vrednuje raznovrsnost”, izjavila je ona AFP-u. Za razliku od mnogih drugih evropskih imigranata, Galeb je dobila vizu na dve godine, koja moè biti produèna, kada se zaposlila u kompaniji koja proizvodi gume francuskog proizvo|a~a Mi{elin. Alehandro, 33- godi{wi [panac, koji nije èleo da otkrije svoje prezime, nije te sre}e. On je stigao u Brazil pro{log oktobra sa turisti~kom vizom i jedino moè da radi kao Di-Xej ili turisti~ki vodi~ u favelama Rio de @aneira. „Zbog krize i nezaposlenosti u [paniji, bilo mi je potrebno da odem na zelenije

pa{wake, u grad sa plaàma i suncem”, rekao je on i dodao da mu viza isti~e za 45 dana. S obzirom da vizu moè da produì na jo{ tri meseca, ve} se priprema da ìvot ilegalnog imigranta. Bra zil je ran gi ran kao sed ma svet ska ekonomija i na putu je da postane peta najja~a ekonomija na svetu. Pro{le godine

privredni rast Brazila je iznosio 7,5 procenata, dok se ove godine o~ekuje rast od 3,5 odsto {to je vi{e od svetskog proseka. Stopa nezaposlenosti je opala i iznosi {est odsto, {to je najniì procenat od 2002. godine. Brazil }e biti doma}in Svetskog kupa 2014. godine i letwih Olimpijskih igara 2016. {to je donelo velike investicione mogu}nosti. Prema podacima Ministarstva pravde, broj stranaca koji ìve legalno u Brazilu popeo se za vi{e od 50 procenata od januara do juna ove godine, sa 962.000 na 1,5 miliona i stalno raste. Portugalaca je najvi{e, ali ima i [panaca i Francuza, dok Bolivijci ~ine ~ak 40 odsto ilegalnih imigranata. S obzirom na nedostatak visokoobrazovane radne snage vlasti strancima izdaju radne vize, a u isto vreme i broj Brazilaca koji ìve u inostranstvu u posledwih {est godina se prepolovio sa ~etiri na dva miliona. (Ta n jug)

BALkAn

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

POLITI^ARI IZ BiH NA RAZGOVORIMA U ITALIJI

Do dik na pu stio skup SA RA JE VO: Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik napustio je ju~e skup u Kadenabiji, na italijanskom jezeru Komo, na kojem u~estvuje jo{ pet politi~kih lidera BiH, javila je sarajevska TV1 ~ija ekipa se nalazi u ovom italijanskom gradi}u. Kako prenosi sarajevski informativni portal „Sa ra je vo-x.com”, razgovori lidera {est najja~ih stranaka u BiH su propali po{to je lider SNSD-a napustio skup koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer pod nazivom „Da li je Ustav BiH kompatibilan s EU?” i ve} je na putu za Bawaluku. Skup traje do utorka, 29. novembra, a pre wegovog po~etka o~ekivalo se, prema izve{tajima medija u BiH, da }e ovaj doga|aj biti nova prilika za kona~no postizawe dogovora o formirawu vlasti na dràvnom nivou, gotovo 14 meseci nakon odràvawa op{tih izbora u BiH. Predstavnica Fondacije Konrad Adenauer, Ivana Mari} izjavila je ranije ju~e da formirawe Ve}a ministara BiH nije tema razgovora lidera {est vode}ih stranaka u BiH, ve} da su oni do{li da razgovaraju „uop{teno o pribliàvawu stavova”. I sam Dodik napomenuo je u Kadenabiji, kako su preneli sarajevski mediji, da su se spekulacije da se u Italiju ide kako bi se razgovaralo o formirawu vlasti pokazale apsolut-

no neutemeqene, jer je na dnevnom redu bilo samo ono {to je utvr|eno ranije. Pored Dodika i ostalih pet lidera - Zlatko Lagumxija - SDP, Sulejman Tihi} - SDA, Mladen Bosi} - SDS, Bo`o Qubi} HDZ1990 i Dragan ^ovi} HDZBiH - doputovali su u Kadenabiju sino}, a jutros su imali izla-

socijalnog, pa i politi~kog sistema. TV1 navodi da su Dodik i Dragan ^ovi} , lider HDZ BiH, tokom sastanka i razgovora o ustavnim promenama izneli najradikalnije stavove po pitawu statusa Republike Srpske i tre}eg entiteta. “Mislim da je veoma jasno danas re~eno da decentralizovano i sna-

Vi la u Ka de na bi ju

gawa u sklopu dva panela, u kojima su u~estvovali i predstavnici Evropske unije, prenose sarajevski mediji. Lider SNSD je rekao da se na skupu razgovaralo o na~inima na koji BiH mo`e daqe da se kre}e prema EU, bez obzira na sve izazove koje sama EU ima u okviru svog funkcionisawa - ekonomskog,

`no decentralizovano ure|ewe BiH nije nespojivo sa praksom EU i da Evropa ne}e nikada ni{ta nametati niti }e tra`iti nekakve modele, jer je to stvar lokalnih politi~kih struktura”, rekao je Dodik, preneli su sarajevski mediji. On je, kako se navodi, naglasio da je za Republiku Srpsku pri-

MILAN KU^AN, SPECIJALNI IZASLANIK SLOVENIJE ZA BiH

U Bo sni ne ma kon sen zu sa triju na ro da BA WA LU KA: Biv{i slovena~ki predsednik Milan Ku~an ocenio je da se u ovom trenutku mo`e tvrditi da je Republika Srpska funkcionalna, ali da to nije slu~aj sa Federacijom BiH i samom BiH. “Da bi BiH bila funkcionalna, potreban je konsenzus me|u predstavnicima wenih naroda”, rekao je Ku~an za bosansko izdawe “Ve~erweg lista”. On je ukazao na ~iwenicu da ve} vi{e od 13 meseci nije formirana vlast na najvi{em nivou u BiH {to, kako je rekao, govori o “nezainteresovanosti me|una-

Mi lan Ku ~an

rodne zajednice za zbivawa u BiH. Kao kqu~ni problem, Ku~an smatra to {to se Hrvati u Federaciji institucionalno ose}aju uskra}enim. “Me|utim, o tome ne mo`e brinuti samo dr`ava BiH, nego u to mora biti ukqu~ena me|unarodna zajednica koja mora imati odgovornost za BiH”, rekao je Ku~an koga je slovena~ka vlada imenovala pro{log novembra za specijalnog izaslanika Slovenije za BiH. (Tanjug)

hvatqiv snaàn decentralizovani model ure|ewa BiH, zasnovan na Dejtonu. „U tom pogledu, treba ja~ati ulogu entiteta, federalnih jedinica i nastojati da oni budu subjekti svih procesa te da budu ukqu~eni i u procese evropskih integracija, ~ak do toga da predstavni{tvo BiH u Briselu ima paritetan broj predstavnika koje {aqu niì nivoi vlasti, a ne da to bude neka selekcija na nivou Sarajeva”, objasnio je Dodik. Prema negovim re~ima, skup u Italiji je bila prilika i da se vide dijametralno suprotne pozicije razli~itih politi~kih predstavnika o mogu}em ure|ewu BiH. Dodik je rekao da je na skupu u Italiji predmet opservacije bio i visoki predstavnik. „Vidqivo je da mi i Hrvati èlimo da on prestane da radi, a sa druge strane vidimo Bo{wake koji to fanati~no èle da zadrè, verovatno iz la`nog uverewa da }e ti visoki predstavnici donositi re{ewa koja wima odgovoraju”, istakao je Dodik. On je dodao da mnogi u~esnici, koji su bili najavqeni, nisu ~ak ni do{li, poput Miroslava Laj~aka i Jelka Kacina, za kojeg je ocenio da je i dobro {to nije do{ao, podse}aju}i da je „on bio vo|a separacije Slovenije od biv{e Jugoslavije”. Lider SNSD i predsednik RS je, uo~i odlaska u Italiju, izjavio da nije spreman da o sistemu vlasti u BiH razgovara u inostranstvu. (Tanjug)

tivniji, budu}i da su mnogi na Zapadu verovali da je do raspada Jugoslavije do{lo usled mr`we iz pro{losti, ali se re~ „Balkan” sada izbegava i ~e{}e se koristi „Jugoisti~na Evropa”, mada opstaje i „Zapadni Balkan”. Povodom mita „balkanizacija je lo{a stvar”, Huliaras navodi da je „Balkan fragmentarniji nego ikada, ali su istovremeno, balkanske zemqe demokrati~nije nego ikada pre”. Iako to nisu savr-

Pro fe sor Aste ris Hu li a ras

{ene demokratije, vlast se bira na uglavnom slobodnim i po{tenim izborima, gubitnici priznaju poraz, a nacionalne mawine imaju prava zapisana u ustavima ili zvani~nim sporazumima. „Balkanizacija i demokratizacija izgleda da idu zajedno”, navodi autor i dodaje da za razliku od pro{losti, savremena balkanizacija izgleda da ne ugro`ava eko-

nomiju, dok su granice u regionu otvorenije nego ikada pre. „Izgled ulaska u EU uskla|uje razlike u zakonima, standardima i valuti i, kao ishod, protok ideja, dobara i qudi preko granica na Balkanu doga|a se nevi|enom brzinom. Na odre|eni na~in, nacionalna fragmentacija je daqi motiv za intezivirawe politi~ke i ekonomske integracije. Jer, verovatno prvi put od ranog perioda Otomanskog carstva, Balkan postaje zaista ujediwen”, navodi Huliaras. Tako|e je mit, kaè Huliaras, da posle progla{ewa nezavisnosti Kosova, na Balkanu nema vi{e secesionisti~kih pokreta koji bi mogli dovesti do stvarawa nove dràve. „I daqe postoje zna~ajni i sna`ni zatevi za promenom granica”, navodi autor i dodaje da predstavnici Republike Srpske ~esto govore o referendumu o pripajawu Srbiji, dok je sli~an zahtev popularan i me|u bosanskim Hrvatima. Sli~na inicijativa je mogu}a i me|u Albanicima u Makedoniji ili Srbima na severu Kosova. „Ipak, ve}i deo Balkana (ukqu~uju}i srpsku vladu) i me|unarodni faktori (ukqu~uju}i SAD i EU) nisu nakloweni daqoj promeni granica. Izgleda da trenutna ravnoteà mo}i {titi status kvo”, navodi Huliaras. Govore}i o mitu „mamac ~lanstva u EU odràva Balkan stabilnim i mirnim”, autor navodi da se stabilizacija Balkana smatra prevashodno odgovorno{}u

SA RA JE VO: U Sudu BiH danas }e biti odràno ro~i{te za produèwe pritvora Mevlidu Ja{arevi}u, koji je 28. oktobra izvr{io teroristi~ki napad na ambasadu SAD u Sarajevu. Ro~i{tu }e prisustvovati i pritvoreni ~lanovi vehabijske zajednice iz Mao~e Dino Pe}enkovi}, Munib Ahmetspahi} i Emrah Fojnica, za koje Tuìla{tvo BiH, tako|e, traì produèwe pritvora. Ovo }e biti prvi put da se sva ~etvorica uhap{enih na|u zajedno u sudnici, izjavio je Ja{arevi}ev branilac, advokat Senad Dupovac, preneli su sarajevski mediji. Pe}enkovi}, Ahmetspahi} i Fojnica terete se da su pomogli Ja{arevi}u u izvr{ewu krivi~nog dela terorizam. Istraga o ovom napadu jo{ traje, a u me|uvremenu nije bilo novih hap{ewa. U istragu su se ukqu~ili i agenti Ef-Bi-Aja

(FBI), s kojima je Ja{arevi} odbio da razgovara. S ameri~kim istraìteqima jedino je pristao da pri~a Fojnica, koji je posledwi uhap{eni iz ove grupe. Advokat Dupovac je podsetio da je od ranije osumwi~enima zabrawen telefonski kontakt s drugim osobama, a u ~etvrtak je stiglo re{ewe kojim im se zabrawuje i prepiska. Uhap{eni nemaju kontakta s spoqnim svetom, pa ~ak ni s najuìm ~lanovima porodice, pa je advokat Dupovac najavio ulagawe àlbe na ovo re{ewe. Ja{arevi} je traìo dozvolu da razgovara s majkom koja ìvi u Be~u, ali mu to Sud BiH nije dozvolio. êtvorica uhap{enih nemaju nikakav me|usobni kontakt, pritvoreni su u ~etiri razli~ita kazneno-popravna zavoda i za sada jedino mogu da kontaktiraju sa svojim advokatima. (Tanjug)

BUGARSKA

Ile gal ni emi gra na ti iz Ira ka SO FI JA: Bugarska grani~na policija zadràla je, na grani~nom prelazu sa Turskom u oblasti Svilengrada, 15 Ira~ana zbog poku{aja da ilegalno u|u u zemqi. Prva grupa od osam stranaca, Ira~ani otkrivena je u rejonu sela Mato~ina, a me|u wima je bilo i troje dece, starosti od jedne do pet godina. Trojica mu{kacara i dve ène poku{ali su da u|u u Bugarsku bez li~ne dokumentacije, saop{teno je iz bugarske pograni~ne policije. Druga grupa od sedam wihovih sunarodnika zadràna je danas na prelazu „Kapetan Andrevo”, na granici sa Turskom.Ira~ani su poku{ali u Bugarsku u|u sa la`nim ne-

Po gre {ni mi to vi o Bal ka nu BRI SEL, BE O GRAD: Balkanske dràve, uprkos pusto{ewima 1990-ih, razvijaju se demokratski i ekonomski, ali rasprostraweni negativni mitovi o Balkanu i daqe opstaju, navodi se u ~lanku objavqenom u akademskom ~asopisu Juropijan vju. Profesor politi~ke filozofije Asteris Huliaras u tekstu „Neuspele dràve na Balkanu: sedam mitova” osporava, izme|u ostalog, da je takozvana „balkanizacija” lo{a, da su qudi na Balkanu posebno nasilni, da je mogu}nost ulaska u EU jedina garancija mira i bezbednosti, kao i da je Balkan homogen region. On kao prvi mit navodi „Balkan je uvek bio Balkan”, prema kome je ovaj geografski pojam „uvek bio ispuwen negativnim konotacijama nasiqa, divqa{tva, primitivizma - u meri za koju je te{ko na}i paralelu u istoriji”. Termin „balkanizacija”, koji obi~no podrazumeva raspad ve}ih politi~kih jedinica na mawe me|usobno zava|ene dràve, posle Prvog svetskog rata dobio je negativne konotacije zbog navodne pretwe me|unarodnom poretku, stabilnosti i miru, navodi Huliaras. Profesor Univerziteta na Peloponezu navodi da je Balkan opisivan i kao „Bure baruta Evrope” i citira nekada{weg britanskog premijera Vinstona êr~ila koji je rekao da „Balkan stvara vi{e istorije nego {to moè da je potro{i”. Po~etkom 1990-ih termin je postao jo{ nega-

Ja {a re vi} da nas pred su dom BiH

Evropske unije, koja je u regionu prisutna vi{e nego bilo gde drugde u svetu. Izgled ~lanstva u EU zna~ajno uti~e na politi~ke i ekonomske reforme, navodi autor, ali i dodaje da Unija nema jedinstvenu spoqnu politiku i da u Briselu „o~igledno” postoji zamor od pro{irewa. Huliaras zakqu~uje da „anga`man Evrope nije dovoqan za odr`awe stabilnosti i podsticawe rasta na Zapadnom Balkanu” i dodaje da je potrebna i trajna posve}enost SAD, a trebalo bi da bude ume{ana i Rusija. „Naposletku, lako je predvideti da }e doma}i politi~ki akteri biti skloni da igraju na rivalitet Zapad-Rusija, kao {to se doga|alo vi{e puta u istoriji”, ocenio je gr~ki profesor. Povodom mita „Balkan je posebno nasilan region”, on navodi da ne postoje podaci koji ukazuju da su qudi na Balkanu nasilniji od drugih qudi i podse}a na izve{taj UN iz 2008. koji pokazuje da je nivo zlo~ina protiv qudi i imovine - ubistva, pqa~ke, silovawa, provale i napadi - na Balkanu mawi nego u Zapadnoj Evropi. Huliaras pori~e i mitove da je „Balkan homogen region” i da su „balkanske dr`ave isuvi{e male da osuguraju bezbedbonst i jam~e ekonomski razvoj”. (Tekst je iza{ao u novembarskom broju ~asopisa Juropijan vju koji izdaje Centar za evropske studije, tinktenk organizacija Evropske narodne partije).

ma~kim vizama, a vozio ih je 37-godi{wi iranski dràvqanin u vozilu „folksfagen {aran” nema~kih registarskih oznaka. Voza~ je bugarski carinicima pokazao dozvolu o boravku u Nema~koj, a tokom provere dokumenata utvr|eno je da su nema~ke vize la`ne. Punoletni Ira~ani su zadràni u policijskom pritvoru u Svilengradu, dok su ène sa decom sme{tene u objekat za privremeni sme{taj èna i dece. U Bugarskoj je u posledwe vreme registrovan ve}i broj poku{aja gra|ana severne Afrike i Bliskog istoka da se preko Balkana domognu neke od zapadnoevropskih zemaqa. (Tanjug)

Mor na ri na slobodi SO FI JA: Gr~ki sud oslobodio je bugarske mornare koji su zbog {verca cigareta u ku}nom pritvoru u gradu Nafplio, na oko 150 kilometara od Atine, proveli pet meseci. Bugarski mornari uhap{eni su 22. juna ove godine na gr~kom pristani{tu Elevsina, nakon {to je oblaska stra`a otkrila da su u motornom brodu „Ina” prevozili 3.000 boksova cigareta. Gr~ki dr`avni organi zaplenili su brod i teret, a mornare pustili uz garanciju od 9.000 evra, ali bez prava da napu{taju zemqu. Kapetan broda i wegov pomo}nik ostali su u zatvoru. (Tanjug)

RAT I SUDBINE

Ukra den: Ar ka nu ni sam pe va la Uz ime Nede Ukraden u ratno vreme i neposredno nakon agresije na BiH vezalo se dosta kontroverzi. Vlastitim izjavama navukla je bes i prezir doju~era{wih sugra|ana, mnogo je onih koji su wenim istupima bili {okirani. Vreme }e pokazati ho}e li joj Sarajlije ikada oprostiti te verbalne grehe, pi{e ju~era{wi sarajevski lit “Dnevni avaz”. Neda je dugo bila i na listi nepoèqnih u Hrvatskoj, ali je u Zagrebu nedavno ipak uspela snimiti album i objaviti nosa~ zvuka na tamo{wem trì{tu. Pre nekoliko dana posetila je glavni grad BiH kako bi s estradnim menadèrom Farukom Drinom po~ela pregovore o velikom solisti~kom koncertu u Zetri, planiranom za mart naredne godine. O~ito se nada da }e cela „operacija” pro}i uspe{no, upravo kako se to dogodilo i u susednoj dràvi, bez obzira na animozitet koji veliki broj bh. gra|ana jo{ ose}a prema woj. Na pitawe novinara “Avaza” da li je ta~no da je pevala Arkanu, Neda Ukraden je odgovorila: “Sve {to mogu da kaèm jeste da se èlim distancirati od sve te ratne pri~e s bilo koje strane. Tako sam se nekako u devedesetim godinama dràla i najvi{e sam nagrabusila zbog toga. Ta gra|anska opcija nije bila poèqna. Ni-

sam `eqela rat i nisam ga zapo~ela. Nisam se mije{ala u bilo kakve partijske, politi~ke ili nacionalne pri~e. ^itala sam mnogo ru`nog o sebi i nekada bih se nasmijala, a nekada bih plakala. To pravqewe babaroge od mene

imalo je odre|eni ciq i pojedinim li~nostima donijelo je odre|ene poene. „Pjevala sam na koncertu ’Sarajlije za Sarajevo’ 1993. godine u Sava centru. Zbog ove pjesme zamjerili su mi u Beogradu, ali i u Crnoj Gori.” Neda ka`e da su tvrdwe da je pevala Arkanu obi~ne besmislice. “Nikada nisam bila qubiteq te porodice niti su oni mene. Vaqda sam ja jedina koja nije bila na wihovom vjen~awu ni na skupovima. Nikada ga nisam upoznala. Do`ivqavam ga isto kao i vi.

de^Ji dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

c m y

Da sam slikar...

a sam slikar, slikao bih prirodu, jer volim i prirodu i sve {to je ~ini. Na mojoj slici bi bila velika sun~ana poqana. Na woj bi bilo puno drve}a. Na drve}u bi bila gnezda s malim pticama. Velike ptice bi letele okolo da traè hranu. [areni leptiri bi le te li s cve ta na cvet. Cvetovi bi bili jakih i veselih boja. U travi bi bilo malih ìvotiwa. Iz rupa bi virile krtice, a vredni mravi bi sakupqali hranu. Naslikao bih puno vesele dece kako se igraju i tr~e. Zabavno je slikati prirodu i sve u woj. Mar ko Me to di je vi}, III-a O[ „Jo èf Ati la” No vi Sad

Milica Milosavqevi}, I-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

@elim brata M

oja `eqa je da dobijem malog brata. Pored toga {to ve} imam dve sestre , volela bih da dobijem i brata. Zami{qam ga: ima svetao ten, sme|u kosu i braon o~i... U~im ga lepom pona{awu prema starijima,da pi{e i da igra sa mnom neku od dru{tvenih igara. Vodim ga u park da bismo se loptali. Vodim ga u vrti}, gde se lepo igra s drugarima, a onda odrasta i {titi moje sestre i mene, uvek nas ~uva, ba{ kao i mi wega. Kada mu je te{ko u {koli, poma`em

mu... kada je tu`an, poverava mi se. Zajedno putujemo i {etamo ulicama na{ih i stranih gradova... A onda on postaje sredwo{kolac i upisuje medicinsku {kolu (tamo postaje odli~an |ak). Na fakultetu zaslu`uje desetke, a kada diplomira, dobija veoma lep posao. Kada smo roditeqi, sestre i ja bolesni le~i nas. Bila bih veoma sre}na da imam brata.

@aklina Bagi, V-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

@ivot u {umi

ekada davno u jednoj {umi po imenu „[uma hrastova” odigrala se jedna pri~a koju }ete sada ~uti. U {umi su rasli hrastovi i neke male biqke kojima su se `ivotiwe hranile. U centru {ume nalazilo se najve}e stablo. Kraj stabla je bila jedna brvnara, u kojoj su `iveli otac i sin. Jednog dana, kada je otac oti{ao u lov na opasnu divqa~, neko je

pokucao na vrata brvnare. De~ak otvori vrata, a starac koji je bio ispred ga zamoli za ~a{u vode. De~ak je odmah oti{ao da u~ini uslugu starcu. Posle nekoliko sekundi ~ovek promrmqa ne{to i poli de~aka vodom. Starac je nestao, a de~ak je shvatio da, mo`e da pri~a sa `ivotiwama. Posle nekoliko minuta dotr~a jedna srna i odvede ga na jedan potok. De~ak opazi kako se wegov otac davi u brzom po-

Ar ta Sa li ja, IV-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Prole}e Kad prole}e do|e p~elica pro|e, vetri} lahori, potok `ubori. A sunce jako zlati i svu prirodu pozlati. Vuka{in Bugarski, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Pinter Ako{, V-c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

Alek san dar Ro di}, V-a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Ja, kao `elezni~ki most

i mene gledate kao obi~an èlezni~ki most, koji po ceo dan samo stoji, ali ja nisam jedan od takvih. Ja sam jako pametan i lep most. Mene ne ~ine samo par stubova i cement. Svaki dan se borim za qudske ìvote tako {to se trudim da izdrìm teìnu vagona i teìnu putnika koji su unutra. To je jako teàk posao, pogotovo ako ste tako tanki kao ja. Tuàn sam kada qudi pi{u grafite po meni, pa kaèm psima koji su tu pored mene da ih samo oteraju, a ne ugrizu. Sre}an sam kada me, obi~no samo devoj~ice, ukrase, pa, ako zaborave kqu~eve ili ne{to sli~no,

Jesen u mom kraju ^ujem da ne{to {u{ka u mom kraju, ali nisam to ~ula u maju. Kada hodam pucketa i sve se ~uje. To je suvo opalo li{}e, pa me sve zadirkuje. Oblaci na nebu stoje, i sve je mawe plave boje. S drve}a suvo li{}e opada, i na zemqi sija, a sitna ki{ica pada, pa mu prija. Sunce se na nebu ponekad javi, pa nam lep dan najavi. Marko Kova~evi}, II-2, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

toku. Kada je to ugledao, pozvao je sve ìvotiwe iz {ume i oni ga izvadi{e. Tada je otac obe}ao da vi{e ne}e loviti divqe ìvotiwe, a za uzvrat je od ìvotiwa dobio ~asnu re~ da }e mu donositi hranu. Tako su oni postali i ostali najboqi prijateqi.

Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

pticama ka`em da im odnesu. Svaki dan imam predivan pejza`, a najlep{e od svega je {to osetim de~ju radost, kada pro|u vozovi za Gr~ku, Pariz, Havaje, ^ikago, Grenland i mnogi drugi. Kada zalazi Sunce, ne bi da se hvalim, ali izgledam prelepo i s cve}em koje su mi devoj~ice stavile i s na~inom na koji su me qudi izgradili. Kona~no do|e no}, kada je vreme za spavawe.Ako mi je hladno, ja se pokrijem pokriva~em sre}e i qubavqu! Ovo je bila kratka pri~a o meni. Og wen Si bin ki}, V-2 O[ „So wa Ma rin ko vi}” No vi Sad

O~uvajmo prirodu

a bismo imali gde da se igramo, na{u okolinu moramo da ~uvamo, mislimo i brinemo o woj, da ne dozvolimo da je bilo ko zaga|ue. Priroda se moè zaga|ivati na najraznovrsnije na~ine, bacawem sme}a iz na{ih domova i otpada iz fabrika, izduvnim gasovima i duvanskim dimom, pu{tawem razli~itih hemikalija u reke, jezera, mora, ali i pravqewem velike buke. Svako od nas mora da pomogne, ina~e }emo uskoro ìveti u pravoj ru{evini prirode. Prvo {to moè svako da uradi je da ne baca otpatke gde stigne. Ako otvori{ bombonu, celofan baci u kantu za sme}e. Ako je nema u blizini, stavi ga u xep, dok ne nai|e{ na kantu. ÛVAJMO PRIRODU @i van Ra ki}, IV raz red O[ “Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

dnevnik

oglasi

ponedeqak28.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak28.novembar2011.

dnevnik

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Vojislavka Andri}

Milorad Jovi}

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42075 VODOINSTALATE pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42148

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 42121

PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 42112 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258

preminula 27. 11. 2011. godine, posle kratke i te{ke bolesti. Sahrana je danas, 28. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Ba~koj Palanci.

Sahrana je danas, 28. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

S qubavqu, tvoja deca i unuci.

O`alo{}ena porodica.

od: sestara Dragice i Radojke i sestri}a Mi}e.

42429 42403

Draga mama

Posledwi pozdrav na{oj miloj sestri i }erki

OGREVNO DRVO bukva sa prevozom i uslugom rezawa, isporuka brza. Telefon 069/691-722. 42381

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Vladimiru Andi}u

1953 - 2011.

Pre dve godine preselio si se u ve~nost i nezaborav.

42415

DVOGODI[WI POMEN

28. 11. 2009 - 28. 11. 2011.

voqenoj

Vojislavka Andri} Hvala ti za sve {to si nam pru`ila. S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~nu uspomenu na tebe. Tvoja }erka Dragana, zet Mi{a i unuk Dimitrije.

Vojislavki Andri} Miki

Gojko Lugowa

Ne postoje re~i koje mogu opisati na{ bol.

Hvala ti za dobrotu, plemenitost, hrabrost i qubav. Nedostaje{ nam.

S ve~nom tugom, brat Vesko sa porodicom i mama Vidra.

Sestra Sofija sa porodicom.

Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama. Ovo vreme nije umawilo se}awe na tebe. Tvoj vedar lik i na{e prijateqstvo nikada ne}e izbledeti.

42418

42408

Vojislavki Andri} ro|. Vuliki}

42430

Milan Bajatovi} sa porodicom. 42416

TU@NO SE]AWE

Draga keka

Dana 28. 11. 2011. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od kada sa nama nije

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. Tvoj brat Mi{ko, snaha Mirjana i brati} Stefan. 42435

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je dana 26. 11. 2011. godine, u 76. godini preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Slavica Vasi} ro|. Stojanovi}

Vojislavka Andri} Po~ivaj u miru jer }e{ uvek biti u na{im srcima. Porodica Xombi}.

Danas, 28. novembra u 11 sati, obele`i}emo trinaestogodi{wi pomen na{oj dragoj i voqenoj sestri, zaovi i tetki. Ve~na joj slava i neka u miru po~iva. Weni: brat Zoki, snaja Dragica, brati}i Goran i Slobodan sa porodicama.

42431

Posledwi pozdrav zetu i te~i

voqenom

Gojko Lugowa Ve~no zahvalni: Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Lugowa-Petrolâ&#x20AC;? D.O.O. Novi Sad. 42383

42404

Opra{tamo se od voqenog

POMEN

Verica Mu{icki ro|. Mikovi}

Sahrana je u utorak, 29. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, u porodi~noj kapeli, na grobqu, u Srbobranu.

Milanu Boroti O`alo{}eni: suprug \or|e, sinovi Du{an i Zoran, snaje Mirjana i Danica i unuci Ivana, Jovana i Strahiwa.

42434

deda Mi}e

Sre}ni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili.

Porodice Radovanovi} i Utornik.

Tvoji: Qubica, Quba i Biqana. 42411

Gojko Lugowa 28. 11. 2009 - 28. 11. 2011.

42410

Dana 25. novembra prestalo je da kuca plemenito srce mog voqenog supruga

Dve najte`e godine u na{im `ivotima. Nosimo te i ~uvamo u srcima.

Verica Mu{icki

Milana Borote Hvala Ti mama {to si nam posvetila ceo Svoj `ivot.

Tvoji Zoran i Du{an.

42433

Otac Janko, }erke Jelena, Marijana, sin Dejan i supruga Branka.

1923 - 2011. Posledwi ispra}aj je danas, 28. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Dragica. 42409

42339

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

\ivuqskij Tomislav preminuo dana 26. 11. 2011. godine, u svojoj 56. godini `ivota. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 28. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Vrbasu.

Oti{ao je jedan od posledwih odgovornih qudi u ovom neodgovornom dru{tvu.

\ivuqskij Tomislav

O`alo{}eni: supruga Silvana, sin Boris, porodice \ivuqskij, Krsti}, Avramovi}, Belo{evi} i Lazovi}.

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav Acinom bratu

Tomislavu \ivuqskom

Posledwi pozdrav od brata Aleksandra sa porodicom.

Kolege i koleginice iz â&#x20AC;&#x17E;Dnevnik Vojvodina Presaâ&#x20AC;?.

OG-3

OG-4

OG-2

SEDMODNEVNI POMEN

ponedeqak28.novembar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav na{em dragom Pekici.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

svom voqenom ocu

Vida Kova~ Draga sestro, sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Pavlu Bani}u iz Koviqa 14. 12. 1958 - 22. 11. 2011.

Tvoje sestre Ru`a, Dragica i brat Bo`a sa porodicama.

Petar Koledin

1933 - 2011.

Tvoji: Mi{a, Mira, Bojan, Jelena, Mila, Sla|ana i Aleksa. 42432

Sahrana je danas, 28. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Darinka, }erka Branka, sin Goran sa porodicom.

42412

Dragi tata, dani prolaze bez tebe, a moj bol za tobom je sve ve}i. Zauvek }e{ `iveti u mom srcu i mislima.

Posledwi i bratu

pozdrav

sestri}u

Vojislavki Andri}

Simo Kalini}

Osta}e{ u na{im srcima zauvek. Po~ivaj u miru. Porodice: Radowi}, Trajbar i Hrwak.

OG-1

42421

Dana 27. novembra, u 78. godini preminuo je na{ dragi tata, deda i pradeda

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav sinu na{ih prijateqa

Tvoj sin Nikola.

42362

SEDMODNEVNI POMEN svom voqenom bratu, ujaku i {uraku

Petar Koledin

Jovici Iwcu

Peri

Sahrana je danas, 28. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovici

O`alo{}ene porodice Koledin i Hostonski.

od Mire i Stevana Diwa{ki.

od: Nade i Tode Todorovi}, Mire Puha~e i Paje Kampi}a.

42413 42417

Pavlu Bani}u 1958 - 2011. iz Koviqa Bolna je istina brate moj, da nisi vi{e sa nama, ali u sestrinom srcu i mislima `ive}e{ ve~no. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoja neute{na sestra Nada sa porodicom.

od: Qubice, Dajane, Jovana, Sne`e i Lole.

Na{ dragi otac, deda i tast

42425

Posledwi pozdrav

42423

42361

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav

Petar Koledin deda Pera

Posledwi pozdrav

Jovici Iwcu

ostavio je bezbroj lepih uspomena koje }emo ~uvati u na{im srcima. Wegovi: Renata, Goran, Sandra i Kre{a Hostonski.

od porodica ]ur~i} i Mrkela.

od tetke Du{anke Brkanli} sa porodicom.

42414 42427

42419

Tu`nim srcem obave{tavamo da je preminuo na{ dragi i voqeni

Joci

Posledwi pozdrav

Jovici

od: Lole, Qubomira, Tawe i Mome.

od porodica Kara} i Pe{ikan iz Starih Ledinaca.

Jovica Iwac Sahrana je danas, 28. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: otac Milan, majka Nedeqka i brat Vojica.

42422

42424

Jovici Iwcu

42420

od prijateqa Mirka Iwca sa porodicom.

od tetke Stojanke Iwac sa porodicom.

42428

42426

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.05 16.15 16.25 16.50

tv program

ponedeqak28.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један ЕКО – Зелени град Вести Стање на путевима Чари риболова Балкан експрес Кухињица Вести Додати живот годинама Бразде Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Чему...медаља? Осмех и ништа више Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза

Јети Након што им се авион срушио на неиспитану територију на снежним Хималајима, преживели чланови рагби тима колеџа, вођени беком Пејтоном Марином крећу по јакој мећави по помоћ... Улоге: Карли Поуп, Марк Менард, Ед Маринаро Режија: Пол Зилер (РТВ 1, 23.00)

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 08.00) 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Немам шта да обучем Вино и виноградарство

06.05 08.00 09.05 09.56 10.27 11.00 12.00 12.15 12.31 13.18 14.40 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.08 23.50 01.00 01.55

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Отворена врата Лов и риболов Еко караван Ми и наша земља Дневник Рукометна фантазија Место злочина Одбојка (м): Светски куп, Србија - Италија, снимак И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Песма без граница Потера за срећком, филм Дневник Место злочина Одбојка (м): Светски куп, Србија - Италија (р)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.45 07.57 08.16 08.26 08.44 08.58 09.24 09.39 09.57 10.27 10.51 11.22 11.55 12.28 12.59 14.00 14.18 14.32 14.57 15.12 15.19 15.55 16.40 17.10 17.17 18.14 18.45 19.09 20.00 20.35 21.05 21.11 22.08 00.04 00.24 01.12

Велики и мали Грчка митологија за ученике Томас и другари 2 Ја хоћу, ја могу, ја чиним Очима физике Књижевна школица 2 Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Вреле гуме, репортажа Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби Музички програм Еко глобал Трезор Ја хоћу, ја могу, ја чиним Очима физике Књижевна школица 2 Једна слика једна прича Како су се волели наши преци ТВ фељтон Сат Све боје живота Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Музички програм Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Научни интервју Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Психолог, филм И ја имам таленат Музика на струју Трезор

Сне жа на Ђу ри шић

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.30 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 22.05 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Филм: Партизанска ескадрила Истражитељи из Мајамија Топ шоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Чувар закона Више од живота Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Чаролија 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун

Пе сма без гра ни ца

Карли Поуп 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.10 21.50 22.00 22.30 23.00 00.25 00.50

ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело ТВ минијатуре Војвођански дневник Дунав заувек Јети, филм Један на један Судија Мастранђело

07.05 Најлепше бајке света: Снешко Белић 07.45 Најлепше бајке света: Крцко Орашчић 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда, ем. за пољопривреднике (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Концерт студената Музичке академије (мађ) 11.30 Заљубљена географија (мађ) 12.00 Цимбора, емисија за децу (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Живопис: Небеске љуске 13.45 Хало ТВ (мађ) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Емисија на мађарском 21.30 Добри и лоши, филм 23.25 ТВ Баштина

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Интерна истрага Славни парови Ленија Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

У ово не дељ ној еми си ји спе ци јал ни гост би ће Сне жа на Ђу ри шић. Сне жа на ће уз прат њу На род ног ор ке стра РТС-а под упра вом Вла де Па но ви ћа из во ди ти сво је нај ве ће хи то ве као и не ке ста ри је на род не ме ло ди је. Во ди тељ к а: Све тла на Алек сић (РТС 1, 21.06)

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.30 01.30

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Временски полицајац Вампирски дневници Експлозив

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Здравље и Ви 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Четири венчања и сахрана 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 С.О.С. 20.30 Милица² 20.45 Филм: Ронин 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 С.О.С 00.45 Милица² 01.00 Филм: Јашући метак

Наташа Мекелон 10.00 АТП Мастерс куп Лондон, финале, дублови 11.45 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер Сити 13.30 АТП Мастерс куп Лондон, финале, сингл 15.15 Ватерполо: Куп Европе: Црвена Звезда – Посилипо 16.30 Руска кошарка: ЦСКА – Уникс 18.40 Премијер лига, вести 19.00 Холандска лига 20.00 Преглед Премијер лиге 21.15 Португалска лига: Гимараес - Сетубал 23.15 Преглед АТП Мастерс куп Лондон

dnevnik

c m y

Ронин Шест странаца, експерти за муницију, надгледање и тајне операције, састају се у трошном магацину у срцу Париза. Њих је окупила Дидри и задатак је да украду један кофер од криминалаца. Улоге: Роберт де Ниро, Жан Рено, Стелан Скарсгард, Наташа Мекелон, Шон Бин, Скип Суд Режија: Џон Френкинхајмер (Авала, 20.45)

Лепа Брена

Амиџи шоу После најаве коју је пре 15 дана Саша Поповић управо изговорио у овој емисији, овог понедељка, Лепа Брена гостује у емисији. Она ће певати уживо са бендом и тако најавити турнеју која је започета концертима у „Арени“, али и открити неке детаље из живота које до сада нисмо знали. Аутор и водитељ: Огњен Амиџић (Пинк, 22.30) 15.15 15.50 16.00 16.50 17.15 17.30 18.30 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 03.00 05.00

Гојковићи Чаролија Ноћ у јуну Национални дневник Сити Мала невеста Наслеђе једне даме Национални дневник Пут око света бај Дуле и Радојка Витезови из блата Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Витезови из блата Филм: После поноћи Филм: Трка којота

Бри та ни Ро берт сон

СЕ РИ ЈА

Нео че ки ва ни жи вот Пет на е сто го ди шња Лукс је цео свој жи вот про ве ла од ла зе ћи од јед не до дру ге хра ни тељ ске по ро ди це. Јед ног да на, јед но став но је од лу чи ла да пре ста не са на чи ном жи во та ко ји ни је са ма ода бра ла и по чи ње да тра жи прав ну по моћ ка ко би мо гла да бри не са ма о се би. Уло ге: Бри та ни Ро берт сон, Ши ри Еплби, Кри сто фер По лах (Хе пи, 19.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Ћирилица Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak28.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Велики пројекти 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Фризер за животиње са Беверли Хилса 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену

08.00 Дневник скулптура 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Стопама Пучинија 11.00 Потрага за Северозападним пролазом 12.00 Героуов закон 13.00 Мистерија три краља 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Гиганти готике – поглед у небо 18.00 Свет новца. Бил Гејтс – како је штребер променио свет 19.00 Историја расизма 20.00 Суђење Богу 21.30 Кинематографија Жан Лик Годара 22.00 Ко си заправо ти? 23.00Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

07.00 09.08 10.13 11.04 11.20 12.00 12.36 13.22 14.18 14.49 15.33 16.03 16.25 17.20 18.11 19.03 19.30 20.49 21.30 22.40 23.00 23.08 23.20 23.50 01.22

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда Документарна серија Код Ане Благо светских пијаца, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Треће доба Алиса, слушај своје срце Глас домовине Културна баштина Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Документарни филм Избори 2011. - бонуси Дневник Проводи и спроводи Класа оптимист, док. филм Дневник 3 Спорт Вести из културе Свет профита Знање је почетак Др Хаус

06.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Прича о два засеока 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Убиства у Мидсомеру: Птице грабљивице 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Убиства у Мидсамеру 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Ледено доба

06.30 07.10 07.40 07.50 10.00 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00

РТЛ данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Викенд Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова

Кон тро ла ле та

Марџ Хел ген бер гер

СЕ РИ ЈА

Ру тин ски по сао пре тво ри се у пра ву ноћ ну мо ру за мла дог кон тро ло ра ле та Џе ка Ха ри са ка да се, под ње го вим вођ ством, пут нич ки ави он сру ши, а сви пут ни ци и чла но ви по са де по ги ну... Уло ге: Ки фер Са тр ленд, Ке ли Мек ги лис, Брус Мек гил, Ро берт Шон Ле о нард Ре жи ја: Ри чард Ха у ард (РТЛ, 22.55)

ЦСИ: Лас Ве гас 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Рузвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Црни кадилак Освајање слободе Земља чуда Само пријатељи Побуна Црна Марија Љубавне лекције Изгубљено задовољство Уживај

Са мо при ја те љи Док је био у по се ти род ном гра ду за Бо жић, је дан чо век има бли ски су срет са ста ром сред њо школ ском сим па ти јом, ко ја му је би ла нај бо ља дру га ри ца, а ујед но и же на чи је га је од би ја ње пре тво ри ло у су ро вог жен ска ро ша... Уло ге: Рајан Рејнолдс, Ејми Смарт, Ана Фарис Режија: Роџер Кумбл (Синеманија, 18.00)

Фо рен зи ча ри от кри ва ју да су два на из глед не по ве за на зло чи на де ло ви истог из о па че ног пла на осве те... Уло ге: Ло ренс Фиш брн, Марџ Хел ген бер гер, Џорџ Идс, Пол Гил фојл, Ерик Сман да, Деј вид Бер ман Ре жи ја: Брад Та нен ба ум (ХРТ 2, 22.11) 07.47 08.18 08.40 09.25 09.55 10.40 12.09 12.35 12.57 13.30 15.19 15.49 16.05 16.30 18.08 18.52 19.07 19.31 20.00 20.46 21.20 22.11 22.56 23.15 00.11 00.51 01.20

05.40 07.05 08.30 10.10

Ејми Смарт

06.00 Чаробњаков шегрт 07.50 Холивуд на снимању 08.15 Командант и војсковођа: Далека страна света 10.30 Вечера за глупане 12.25 Трон. Легат 14.30 Жена временског путника 16.15 Борба Титана 18.00 Џули и Џулија 20.05 Камелот 21.00 Царство порока 21.50 У игри 23.55 Досадно на смрт 00.20 Изгубљени дечаци: Жеђ 01.40 Народни непријатељи 03.55 Зец без ушију 2

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Мала ТВ Избори 2011. - представљање изборних листа Школски програм Тон и тон Руперт Избори 2011. - сучељавање Хрватски краљеви, докиграна серија Фотографија у Хрватској Патак Фрка Музички специјал Живот иде даље Трауматологија Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Путем европских фондова Жица Закон и ред Трава зелена Без трага

11.45 13.20 14.50 16.15 17.55 19.15 21.15 22.45 00.30 01.55

Украдене жене, освојена срца До просјачког штапа Једно убиство Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс После Џимија Украдене жене, освојена срца До просјачког штапа Једно убиство Одбегле кћерке Срамота Јеси ли усамљена вечерас Диван човек За сва времена Смртна опасност

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ени Хол Очи анђела Фриџек Хана и њене сестре Велика зверка Кад будан сањаш Заборављени злочин Дневник кошаркаша Робокап 3. Топлокрвне даме Неверне домаћице 6. део

Ке ли Мек ги лис 21.00 22.55 00.45 01.00 01.50 02.50 03.55

Универзални војник, филм Контрола лета, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Астро шоу ЦСИ: Мајами РТЛ данас

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање

08.30 09.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.30 17.30 18.30 19.30 20.45 21.00 22.25 22.30 23.30 00.30

Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Нордијско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Крос-кантри скијање Скијашки скокови Сви спортови Рвање Сви спортови Борилачки спорт Скијашки скокови Фудбал

Ди за ње у зве зде и на би ја ње на ко лац

ад је иза шао из вој ске, Ми хиз се за по слио као срп ских пи са ца ко ји је са вла дао фран цу ски је зик, и ре књи жев ни кри ти чар „Ни на”, ин те лек ту ал не ре дов но пра ти књи жев на зби ва ња у тој зе мљи. По себ но ви је ко ју је но ва власт по кре ну ла уз све срд но се „ин фи ци рао“ по зо ри штем. На ста ни ће се, са су пру за ла га ње са мих ин те лек ту а ла ца, пре свих Ћо си ћа. гом, на Ста ром сај ми шту, у па ви љо ну 5, тзв. Ита ли јан Глав ни уред ник је њи хов за јед нич ки при ја тељ Нај дан ском, у ко јем су већ ста но ва ли ње го ви при ја те љи сли Па шић, чо век од пар тиј ског по ка ри, ва ја ри и дру ги умет ни ци. ве ре ња; он је, уз Ћо си ће ве са ве Ле по дру штво за раз го во ре, рас те, фор ми рао ре дак ци ју у ко јој су пра ве, ди ску си је о умет но сти, са мо ку рир Ва са и Ми хиз би ли али и при ли ка ма у дру штву. То ван пар тиј ци! Би ле су то но ви не у ни је про ма кло буд ном оку по ли ко ји ма су мла ди но ви на ри на сто ци је. Ухо ди ла их је при ље жно: ја ли да осво је пар че сло бо де у ку да се кре ћу, с ки ме се дру же, ми шље њу и пи са њу. Ми хиз пру шта при ча ју... Мла ди по зо ри жа све срд ну по др шку пре све га шни ре ди тељ Па вле Угри нов мла ди ма ко ји су упра во сту па ли (псе у до ним Ва си ли ја По по ви на књи жев ну сце ну, као што су ћа) био је чест по се ти лац Сај По па, Ми ја Па вло вић, Ра ич ко ми шта. Оста вио је за пис о јед вић... по ста ју ћи исто вре ме но не ном на из глед нео ба ве зном раз ми ло ср дан кри ти чар дог мат ских го во ру с не по зна тим са рад ни књи га и ста ро мод них пи са ца. Ле ком Уд бе, ко ји је као слу чај но ген дар ни Ви на вер ка же да би по ме нуо Ми хи за: Ми хиз од сво јих кри ти ка мо гао „’Ви на Сај ми шту сва ка ко по об ја ви ти књи гу под на сло вом зна је те Ми хи за? Мно го се о ње „Ди за ње у зве зде и на би ја ње на му при ча – мо ра да је за ни мљив ко лац“. Учи те љи су му у то ме чо век?’ Не по зна јем га до бро. би ли, пре свих, Скер лић и СентВи ђам га. Зна ти жељ ник као на Бев, јед на ко по оштри ни, ци ни ив но за пит ку је да ље: ’Мо ра да зму, зло ре ко сти... је код ње га жи во? Код ње га до Као но ви нар-кри ти чар „Ни на” ла зи и Ђи лас.’ Не по зна јем Ђи Ми хиз ра ди од 1951. па до 1954. ла са, а и не ин те ре су је ме.“ За то вре ме, твр ди Бо ра Ћо сић у Угри нов је упра во на Сај ми сво јим се ћа њи ма, „ни је би ло ви шту, у ате љеу Ми ће По по ви ћа, спре ни јег, др ски јег и не пот ку ре жи рао Бе ке тов аван гард ни пљи ви јег су ди је у по сло ви ма ко мад „Че ка ју ћи Го доа„, ко јем књи жев но сти од ње га, уза сву су при су ство ва ли сви жи те љи ње го ву ду го трај ну за сле пље ност ко ло ни је, па и Ми хиз. Ђи лас, на ци јом, ве ром, бо гом...“ иако је био по зван, ни је до шао. Ири шка снај ка Ми ли ца Ри ђе вац Ми ли ца се та да вра ћа из Ен гле - уда та Ми хај ло вић На Ста ром сај ми шту Ми хај ло ви ске где је про ве ла јед ну школ ску го ди ну као сти пен ди ћи ће до би ти и при но ву – 10. сеп тем бра 1954. ро ди ће ста; у Бе о гра ду до би ја на ме ште ње: про фе сор је ен гле се кћер ка Ми ла, по то њи ар хи тек та. ског је зи ка у Ди пло мат ско-но ви нар ској шко ли. Нај зад, Од 10. до 13. но вем бра 1954. у Бе о гра ду је одр жан 1952. Ми хиз се же ни у Ири гу, у цр кви у ко јој је кр ван ред ни пле нум Са ве за књи жев ни ка Ју го сла ви је. штен, а вен ча ва их отац Гој ко. Ку мо ви су би ли Жи ка Скуп је по бу дио из у зет но ве ли ко ин те ре со ва ње, не са Стој ко вић и Де јан Ме да ко вић. мо ме ђу пи сци ма. На и ме, и ши рој јав но сти по ста ло је За хва љу ју ћи при ја те љи ма бли ским ми ни стар ки ви дљи во да ме ђу књи жев ни ци ма не ма мо но лит ног је про све те и кул ту ре Ми три Ми тро вић-Ђи лас, Ми хиз дин ства, не са мо о ли те ра ту ри. Увод ни ре фе рат „О до би ја вла ди ну сти пен ди ју за тен ден ци ји“ дао је Ми ро слав јед но го ди шњи сту диј ски бо ра Кр ле жа и, из ме ђу оста лог, ре вак у Па ри зу. Ту сти пен ди ју као је да му се не до па да за Бо ра Ћо сић пи ше ка ко ис по сло ва ли су му Оскар Да пад на ли те ра ту ра, пи с а ње од мла дог кри ти ча ра Ми хи за ви чо, Ћо сић, Лу ле Иса ко вић и ли не ра или Бле за Сан дра „ни је би ло ви спре ни јег, др ски јег Апо Жи ка Стој ко вић. ра, ре ци мо. Ми хиз је по себ но и не пот ку пљи ви јег су ди је у „Ми ла мо ја ма ла “, пи са ће по ле ми сао с ње го вом тврд њом по сло ви ма књи жев но сти, 1. фе бру а ра сво јој су пру зи. о „пре пи си вач ком од но су на „Идем у Али јан су на час је зи ше ли те ра ту ре пре ма стра ној упр кос ње го вој ду го трај ној ка. Да нас сам ви ше од два са та ли те ра ту ри, на ро чи то пре ма за сле пље но сти на ци јом, раз го ва рао с мо јом на став ни ли те ра ту ри За па да“. Кр ле жа ве р ом и бо г ом” цом фран цу ског у Али јан си. му је од го во рио: Али јан са, то ти је јед на па мет „До био сам од Б. Ми хај ло на ствар ко ју су Фран цу зи из ви ћа јед ну озбиљ ну лек ци ју, ми сли ли за про па ган ду свог је зи ка и кул ту ре. За ма ле та ко ре ћи ’при ја тељ ски’ до бро на мје ран са вјет. С ону па ре уче стран ци у Па ри зу фран цу ски. Ор га ни за ци ја стра ну оба ле до ба цио ми је по јас за спа са ва ње у об је др жав на и вр ло дис крет но ка то лич ка. Мно го су глу ли ку јед не озбиљ не пре по ру ке, да се не уто пим. На пи и огра ни че ни ови стран ци у Па ри зу. Ја нај сла би је ма сви ма ко ји смо, ка ко се ка же, на ру бу гро ба или од њих знам пра во пис и гра ма ти ку, пра вим гре шке, се ни ли је, чо вјек то пло пре по ру ча да би би ло иде ал али већ по сле ме сец да на нај бо ље, нај бр же и нај ду хо но да смо пра во вре ме но на пи са ли не ку вр сту ин те ви ти је го во рим од свих 30 упор них и мар љи вих гер лек ту ал но-мо рал но-ар ти стич ке опо ру ке, у ко јој би ма на ца. (Стра шно су ме ти ча со ви под се ћа ли на те бе смо би ли фик си ра ли све оне сво је иде а ле у ко је смо у тре ну ци ма кад те пи там ка ко те тво ји ма то ри и бр као у ’по зи тив не иде а ле’ вје ро ва ли кад смо би ли ка ти ђа ци слу ша ју та ко ма лу и не жну). Али ни сам ви мла ди, пак да да нас, на кра ју пу та, по сли је пе де сет ше њен ђак и са свим је не у о би ча је но да про фе со ри на го ди на, отво ри мо ту опо ру ку и да про ко мен та ри ше Али јан си иду у ка фа ну с не ким ђа ком.“ Вра ти ће се по мо се бе са ме, до ко га смо за пра во сте пе на по ста ли чет ком ле та у Бе о град – у то до ба је дан је од рет ких се нил ни.“

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak28.novembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уколико имате утисак да стагнирате па због тога нисте сасвим задовољни, потпуно сте у праву. Ипак, доносите одређене одлуке и завршавате започете ак тивности, по својим правилима и стандардима.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog 28. novembar 2011. nena.r@eunet.rs

Понедељак је, опет, а ви делујете успавано, мада стабилно. Нешто вас је зауставило у ходу па сте застали у месту, још данас, ако може. Тек од сутра следи динамика. Порив за слободом и спокојем.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Као да сте се заморили па заостајете и успоравате у свему. Можете посетити места где сте већ били, причати о истим темама и дилемама, у добро познатом друштву. Навике су чудо!

Месец је и данас у знаку Јарца, што вам доноси одређени прав правац у којем треба кренути. То се поготово односи на посао, пријатељске сусрете с особама од поверења и партнерски однос. Имате много посла, за који вам је сем рада потребан и дипломатски однос с клијентима. Умете и можете да се поставите баш онако како треба. Могући су проблеми са сарадницима и новцем.

Имате повољан уплив Месеца из земљаног знака па и добро разумевање са женским бићима. Планирајте будуће активности и сарадњу на коју можете рачунати. Активни сте, упркос свему и свима.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Водите рачуна о свему што доживљавате као угрожавајуће, било да су у питању тајни непријатељи или здравствено стање, за које вам је потребно више одмора. Чувајте своје тајне и немојте претеривати. Напети сте и можете бити у конфликту сами са собом, а с партнером да и не спомињем. Напросто, газите све потешкоће пред собом, одлучни да успете по било коју цену. И успећете.

STRE LAC Финансијска ситуација се тешко 24.11- 21.12. одржава, ма колико се трудили да сачувате новац. Једноставно, ствари измичу контроли. Љубавни однос је под повољним околностима. Ништа ново, али интензивно и напето. JA RAC 22.12-20.1.

Све што се дешава у вашем окружењу, или на личном плану, дубоко доживљавате као прсте судбине. Љубав и фаталност су нераскидиво испреплетени. Долази време празника, опустите се. Одлагање.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Нешто вас вуче да вас повуче уназад, и тешко напредујете. Да ли је то хладноћа утицала на вашу циркулацију па бисте попут медеведа да преспавате зиму? Недостају вам полет и иницијатива. Брзо ће проћи и овај дан, радно и динамично. Пријатељи имају своје проблеме који не би требало лоше да се одразе на вас. Прво мислите на своје приоритете па тек онда на то како да им помогнете.

TRI^-TRA^

Ни кол, во лим те V REMENSKA

ПромеНљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Во зач Фор му ле 1 Лу ис Ха мил тон от крио да је и да ље за љу бљен у пе ва чи цу Ни кол Шер цин гер и да се на да по ми ре њу. Лу ис Ха мил тон је на тре нин гу пред фи нал ну тр ку се зо не у Сао Па о лу от крио но ви на ри ма да се не ко ли ко пу та ви део са бив шом де вој ком на кон рас ки да, као и да се на да по ми ре њу. - Ра но је при ча ти о то ме, али нас дво је и да ље га ји мо ја ка осе ћа ња јед но пре ма дру гом. И да ље је ја ко во лим - ре као је Ха мил тон. Во зач Фор му ле 1 и поп пе ва чи ца рас ки ну ли су про шлог ме се ца на кон че ти ри го ди не ве зе.

PROGNOZA

VIC DANA

Evropa

облачНо

Madrid

NOVI SAD: Sun~ani intervali i promenqiva obla~nost. VeRim tar slab, severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, maksimalna 7 stepeni. London VOJVODINA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. U toku dana Cirih sun~ani periodi i promenqiva obla~nost. Vetar slab, severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -2 do 1 Berlin stepen, a maksimalna od 6 do 8 stepeni. Beч SRBIJA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. U toku dana sun~ani periodi i promenqiva obla~nost. Vetar slab, severozapadni. Varшava Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -6 do 1 steKijev pen, a maksimalna od 6 do 12 stepeni, u Timo~koj Krajini. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka suvo, uz Moskva slabe jutarwe mrazeve i mawi porast dnevne temperature. Bi}e i Oslo sun~anih intervala, i toplije vreme nego prethodne sedmice. U petak naobla~ewe koje }e uzrokovati ki{u krajem dana, najpre na za- St. Peterburg padu i severu Srbije. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Vremenski uslovi ne pogoduju hroni~nim bolesnicima. Savetuje im se i daqe izvesna opreznost, naro~ito u jutarwim satima, kada }e i meteoropatske reakcije biti izra`enije. Poja~an oprez se preporu~uje u saobra}aju.

14 18 12 6 8 9 8

- Јеси ли рекла мами куда идеш и с ким ћеш бити - пита момак девојку грлећи је у парку. - Нисам. Моја мама није знатижељна, али за разлику од ње, муж ми је баш љубоморан.

8 4 3 4 17

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-55 (-7)

Slankamen

92 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-15 (-7)

Zemun

196 (-2)

Bogojevo

-5 (-7)

Panчevo

238 (0)

Baч. Palanka

37 (-5)

Smederevo

438 (0)

Novi Sad

23 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (4)

S. Mitrovica

20 (-17)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

155 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

81 (-7)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

36 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja