Dnevnik 28.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 28. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22944 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NESRE]A U VOJNOJ FABRICI „SLOBODA” U ^A^KU, BEZ @RTAVA, UZ VELIKU MATERIJALNU [TETU

Metak izazvao seriju eksplozija

str. 13

OTVORENA NOVA DEONICA NOVOSADSKE SAOBRA]AJNICE

JO[ JEDNA GODINA IZGUBQENIH RADNI^KIH NADA

Oko 30.000 radnika ostalo bez posla

Bulevar Evrope 1. 8 0 0 m e t a r a d u ` i NASLOVI

Politika 2 Nema razloga za smenu Jeremi}a 3 Egere{i: Vojvodina u sve gorem polo`aju

Ekonomija 4 Tresla se legalizacija, rodio se popust 5 Kriza najgora za male firme

Tre}e doba 6 Dogodine penzije ve}e sedam posto

str. 7

Hladno i obla~no

Najvi{a temperatura -1 °S

VI[I SUD U SREMSKOJ MITROVICI OSUDIO MUSTAFU ^AU[EVI]A IZ GOLUBINACA

Novi Sad 9 Privatni kapital mo`e u „Vodovod”

Vojvodina 11 Kasarnu u Kawi`i preuzela op{tina

Za ubistvo novoro|en~eta dve decenije robije

str. 13

Crna 12 Na tavanu 19 kila marihuane

Dru{tvo 14 Najboqe iz Vojvodine i u nauci

PRESUDA BIV[EM DIREKTORU SAVEZNE UPRAVE CARINA

Kertesu ukupno osam godina

SPORT

str. 12

str. 16 – 21

OPTIMIZAM ATLETSKOG TRENERA OBRADOVI]A

NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU U MALOM FUDBALU RUKOMETA[I IZME\U DUELA TRIBNINE SVE PUNIJE S RUSIJOM I ME^A S TURSKOM

KLEO NASTAVQA KARIJERU U [PANIJI?

Foto: R. Hayi}

Foto: B. Lu~i}

str. 5

POLITIKA

utorak28.decembar2010.

Predsednik Tadi} se oporavqa Predsednik Srbije Boris Tadi} dobro se ose}a i rani postoperativni tok proti~e uredno, saop{teno je ju~e iz predsednikovog kabineta.

Kako je navedeno, konzilijum lekara preporu~io je da se zbog potreba rehabilitacije predsednik jo{ nekoliko dana zadr`i u bolnici. Predsednik Tadi} ju~e je imao sastanke sa svojim kabinetom u okviru obavqawa svojih redovnih du`nosti. Posle napu{tawa bolnice predsednik }e rehabilitaciju nastaviti na Vojnomedicinskoj

akademiji u Beogradu, navedeno je u saop{tewu.

Predsednik Tadi} operisao je u ~etvrtak na VMA Ahilovu tetivu na levoj nozi. Operaciju je izveo konzilijum lekara koji ~ine ortopedski hirurzi s Klinike za ortopediju i traumatologiju VMA dr Zoran Popovi} i dr Milimir Ko{uti} i anesteziolog dr Nikola Filipovi}. Lekarskim timom rukovodio je profesor Sakari Orava, ortopedski hirurg i specijalista sportske medicine iz Finske.

POTPREDSEDNIK DS-a I MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC

Nema razloga za smenu Jeremi}a – Velika je hrabrost poku{ati da se postane potpredsednik DS-a, ali ne mislim da je to razlog za neke velike smene – izjavio je ministar odbrane Dragan [utanovac nedeqniku „Akter“, i ocenio da je ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} „bio jedan od onih koji su imali hrabrosti da se kandiduju, ali neko je morao i da ne bude izabran“.

– Ne mislim da }e se to odraziti na wegovu karijeru ministra inostranih poslova – rekao je [utanovac, koji je na nedavnoj Skup{tini DS-a izabran za potpredsednika.

On nema saznawa o tome da li je Jeremi}u neko savetovao da se kandiduje ili mu to zamerio, ali u wegovom ispadawu iz izborne trke ne vidi ni{ta lo{e jer se to „de{avalo i samom predsedniku pre vi{e godina, kao i wemu za neke pozicije“.

Budu}i da posle svake izborne skup{tine DS-a nastane neka nova frakcija ili neka nova

bilo ko napravi takav korak, ~ime bi, pre svega, naneo {tetu sebi.

On je, kao veliku neistinu, odbacio primedbe da imati po jednog kandidata za mesto predsednika i jednog vi{e za potpredsednika stranke predstavqa jednoumqe i nedostatak demokrati~nosti.

Ne mislimo svi isto Na pitawe da li u DS-u ima frakcija, [utanovac je odgovorio odre~no, mada je potvrdio da „ima razli~itih mi{qewa i nema jednoumqa, ali to nije frakcija“.

– Ako me pitate da li ima podela unutar stranke, ka`em da nema. Da li svi mislimo isto – ne, zato i jesmo Demokratska stranka – istakao je [utanovac. stranka, [utanovac je, na pitawe da li ima {anse da se to dogodi s Vukom Jeremi}em, odgovorio da ne o~ekuje da se bilo {ta u tom smislu desi.

– Naprotiv. Mislim da i oni koji su izabrani i oni koji nisu moraju jo{ vi{e da rade, s obzirom na to da ulazimo u predizbornu godinu, koja }e biti va`na za prezentaciju svega {to smo radili i {to }emo uraditi u toj godini – naglasio je [utanovac. – Tako da ne o~ekujem da

– Malo koja stranka u svetu je mewala svoje rukovodstvo u vreme dok je na vlasti, odnosno kad je pobe|ivala na izborima – podsetio je [utanovac.

On je istakao da „DS danas ima najve}u podr{ku bira~a“, pa se postavqa pitawe {ta bi zna~ila promena u ovom trenutku.

– I ta konstatacija, koja se tako pau{alno izri~e ma od koga do{la, govori da zapravo ne postoji elementarno poznavawe

demokratije {irom sveta – smatra [utanovac.

– Promena lidera stranke de{ava se u situacijama kada stranka strmoglavo gubi poverewe me|u gra|anima – napomenuo je on, isti~u}i da je „DS stabilan i pridobija jo{ vi{e poverewa gra|ana“. – Ima onih koji bi da vide neki sukob u stranci, ali tog sukoba, ovoga puta, nije bilo i verujem da ga ne}e biti dugi niz godina.

On o~ekuje stabilizaciju politi~kih prilika u Srbiji, da DS ostane motor demokratskih promena, i da to potvrdi na izborima 2012. godine.

Na pitawe da li bi u Srbiji moglo do}i do dvopartijskog sistema DS-a i SNS-a, kao i wihove eventualne koalicije, [utanovac je odgovorio da, ako ostanu te dve stranke, „onda ne}e biti razloga da pravimo koaliciju“.

– Mislim da je na Balkanu ta vrsta idealnog politi~kog rasporeda te{ka – dodao je [utanovac, koji smatra da je SNS „trenutno jedan naduvani balon bez sadr`aja“.

– Vrlo brzo }emo imati priliku da se suo~imo jedni s drugima gde }emo morati argumentima da obrazla`emo koje su na{e ideje i kako ih sprovesti u delo – predvideo je [utanovac. – Danas je idealno biti u opoziciji, bez ikakve odgovornosti kritikovati neprestano, ali gra|ani jo{ nisu ~uli {ta se nudi kao novo re{ewe.

Po wegovoj oceni, to se pokazalo na lokalnim izborima {irom Srbije, gde se de{avalo da SNS dobije mawe glasova nego potpisa za promenu Vlade, {to zna~i da gra|ani tra`e promenu, ali od DS-a, a ne onu koju bi sprovodio SNS.

GRADONA^ELNIK SREMSKE MITROVICE SE STRANA^KI OPREDELIO

Nedimovi} ulazi u DS Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} danas }e pristupiti Demokratskoj stranci, najavqeno je ju~e iz Pokrajinskog odbora DS-a za Vojvodinu. Nedimovi} vodi Pokret „Mitrovica – evropska regija“, a

Pajti} i Nedimovi} letos potpisali sporazum

letos je u ime tog pokreta potpisao Sporazum o strate{koj saradwi s DS-om. U ime DS-a Sporazum je potpisao potpredsednik stranke Bojan Pajti}, koji je predsednik Vlade Vojvodine.

Pajti} je tada rekao da s Pokretom „Mitrovica – evropska regija“ demokrate dele iste ideolo{ke stavove, kao i opredeqewe da „demokratizacija i decentralizacija dru{tva treba da bude onaj put koji }emo i daqe i}i“ i da „nema ni{ta logi~nije“ nego da DS i taj pokret uspostave strate{ku saradwu.

Nedimovi} je tom prilikom kazao da }e ovaj sporazum biti u interesu daqeg razvoja grada i wegove evropske perspektive.

– Velika ulagawa u infrastrukturu i privredni razvoj mogu}a su samo uz ~vrstu saradwu svih politi~kih faktora u gradu – dodao je Nedimovi}.

Nedimovi} je za gradona~elnika Sremske Mitrovice 2008. godine izabran s izborne liste DSS-a. On je dve godine kasnije medijima ispri~ao da je iza{ao iz DSS-a jer „to vi{e nije stranka kojoj sam pristupio“. Po wegovom svedo~ewu, navodno je presudno za izlazak iz DSS-a bilo nezadovoqstvo u stranci {to je primio predsednika dr`ave Borisa Tadi}a i s wim prisustvovao otvarawu Vizitorskog centra Carske palate.

S. N.

DNEVNIK

c m y

2

POSLANI~KE TEME

Malovi}ka nema problem Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e raspravu o amandmanima na izmene seta pravosudnih zakona. Poslanici opozicionih SRS-a, SNS-a i DSS-a ponovili su kritike na ra~un stawa u ovoj oblasti, a najvi{e zamerki imali su na predlo`ene izmene Zakona o sudijama i odredbu da Visoki savet sudstva preuzima od Ustavnog suda sve postupke po `albama neizabranih sudija. Nasuprot ovim strankama, LDP }e, kako je ve} najavqeno, glasati “za”.

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} tvrdi da je ciq predlo`enih izmena da se otklone sve sumwe koje postoje u vezi s postupkom op{teg izbora.

– Kao ~lan Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca, nemam problem s odlukama koje smo donosili u oba tela i za koje sam glasala. Nemam problem ni da te odluke proveri neki drugi organ. Sigurna

sam u to da }e se kroz postupak koji }e se sprovesti na nivou oba tela i kroz mogu}nost da bude upoznata ne samo stru~na ve} i zanteresovana javnost, videti na koji na~in su odluke dono{ene, kakvi su kriterijumi primewivani i da li je bilo osnova za wihovo dono{ewe. Potpuno sam sigurna u to da }e se videti da je osnova bilo – optimista je Sne`ana Malovi}.

Ona ujedno poru~uje da nema ni govora o ispuwewu zahteva Dru{tva sudija da pravosudni zakoni budu povu~eni iz procedure.

– Nekad mi zaista smeta kada se delimi~no pozivamo na

evropske standarde, na mi{qewe Evropske, ili Venecijanske komisije, a nekada ne. Moramo sve to u potpunosti po{tovati, ili zauzeti stav da to ne}emo u~initi – navela je Sne`ana Malovi}, koja tvrdi da su pravosudna udru`ewa “partneri Vladi i da je spremna na razgovore, kao {to je i do sada bila”.

Yabe ministarkino po{tewe Poslanica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} smatra da je “najve}i broj predlo`enih izmena neustavan i wihovo usvajawe }e samo doneti {tetu”.

– O kakvom to objektivnom sudstvu mo`emo govoriti?

Ili mislite da je malo dokaza o onom {to se u sudstvu de{ava, {to su Nemawa Kolesar i Zoran Jawu{evi} oslobo|eni od daqeg gowewa? Da li treba da podsetim na aferu i dosije “Pelikan”, po kojem Tu`ila{tvo postupa ve} punih {est godina? – zapitala je Jorgovanka Tabakovi}. – Xabe je, gospo-

|o Malovi}, to {to ste vi li~no vredna i po{tena osoba, kada je ova reforma tako postavqena da niste uspeli struku i znawe da stavite iznad politike i pritisaka pojedinaca koji su vrlo bliski vlasti, ili tu vlast ~ine.

Veliki broj kritika opozicionari su izneli i na predlo`ene izmene Zakona o izvr{ewu kazne zatvora za krivi~na dela organizovanog kriminala, odnosno za to {to }e zaposleni u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija mo}i i bez wihove prethodne saglasnosti biti upu-

}ivani na rad u Posebno odeqewe.

Poslanik SRS-a Zoran Krasi} rekao je da se “sti~e utisak da niste u mogu}nosti da uposlite u toj slu`bi ~ak ni one DIF-ovce, koje koje ste naknadno zaposlili da budu policajci i stra`ari”.

– Skoro smo imali situaciju kada je bilo su|ewe velikom kriminalcu Bosiqki Mladi}, jedan iz sudskog obezbe|ewa bio je nervozan. Odmah sam ga smirio kada sam mu rekao da mu je ispala ~lanska karta DS-a, sagnuo se mahinalno ~ovek da je uzme – rekao je Krasi}.

Ju`no vo}e jedini „luksuz” Parlamentarci su ju~e po~eli raspravu o preko 400 amandmana, koliko je stiglo na predlo`eni buxet za narednu godinu i prate}e zakone. Zamenica predsednika Odbora za finansije Branka Qiqak (DS) posle ju~era{we sednice ovog radnog tela navela je da “~uveni amandman na PDV” zna~i da je vra}en raniji nivo od osam posto na ra~unare i hotelski sme{taj”.

– Amandman na PDV za ra~unare bi}e sigurno usvojen. Vlada mo`e dati svoje mi{qewe, ali posledwu re~ daju poslanici sutra na glasawu. Zbog toga smo kao odbor podneli i amandman na ceo buxet da bi se napravila nekakva ravnote`a, pa }e se novac od korigovanog PDVa najverovatnije obezbediti iz buxetske rezerve – o~ekuje Branka Qiqak. – Predlog da

se pove}a pove}a PDV na ju`no vo}e na 18 posto ostaje jer nije sve u istom trenutku moglo da se nadomesti, ali nadamo se da

}emo slede}e godine i to re{iti.

Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} objasnio je novinarima da je kroz smawewe izdataka Ministarstva ekonomije za 300 miliona dinara, omogu}eno da ne do|e do pove}awa stope PDV-a na hotelske usluge.

Predsednik Odbora za finansije Zoran Krasi} (SRS) tvrdio je da ju~era{we odluke Odbora nisu bile punova`ne jer je prisustvovalo osam poslanika i da je nedostajao jedan za punova`no odlu~ivawe.

– Nala`em generalnom sekretaru Veqku Odalovi}u da dostavi sve neophodne ~iwenice, da bi se otklonile sve sumwe da amandmani nisu usvojeni u skladu s Ustavom i zakonom – “presudila” je potpredsednica Gordana ^omi}, zahtevaju}i ujedno i izja{wavawe Zakonodavnog odbora o tome “da li postoje uslovi da amandmani budu u proceduri”.

Po izve{taju koji je Odbor prosledio poslanicima, sednici Odbora je prisustvovalo devet ~lanova.

Ko psuje i dobacuje Na startu poslepodnevne sednice poslanici SRS-a i SNS-a su protestovali, tvrde}i da nisu dobili potrebne izve{taje Vlade o amandmanima i da rasprava o buxetu u pojedinostima ne mo`e po~eti.

– Ako poslanici imaju voqe da dobacuju i kr{e Poslovnik, moram da vas obavestim da sam raspolo`ena da primewujem sve odredbe Poslovnika koje se na to kr{ewe odnose – zapretila je predsedavaju}a potpredsednica Skup{tine Gordana ^omi} (DS).

– Narodni poslanik Sulejman Spaho i daqe dobacuje, a to je kr{ewe Poslovnika – objasnila je Gordana ^omi}, uz tvrdwu da je izve{taj Vlade dostavqen.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta optu`ila je predsedavaju}u da je povredila weno li~no dostojanstvo i dostojanstvo Skup{tine jer ju je opomenula da je dobacila psovku.

– Zahtevam da mi se javno izvinite – uporna je bila Vjerica Radeta. – Mene nikad niko nije ~uo da sam opsovala ni privat-

no, a nekmoli u sali Skup{tine.

Ne znam za{to me tako u ~udu gledate, ka`ite {ta ste ~uli, nisam izrekla psovku, niti mi je to manir niti vaspitawe, i zato tvrdim da niko nije ~uo da je Vjerica Radeta opsovala.

Nije odustala ni Gordana ^omi}, prekidaju}i Radetu po{to je “isteklo dva minuta”.

– Nema povrede dostojanstva, ne dozovqava mi Poslovnik, niti to dozvoqavam sama sebi da ponovim to {to ste vi dobacili – tvrdi Gordana ^omi}.

^ipli} ponovo nije do{ao Sednica Odbora za me|unacionalne odnose ju~e je odlo`ena po drugi put u posledwih sedam dana. Ministar za qudska prava Svetozar ^ipli} nije se poja-

vio u parlamentu da podnese godi{wi izve{taj o radu svog resora, a da poslanici ranije nisu bili upoznati da }e se to desiti. Vest da je minister zauzet

saop{tio im je sekretar Odbora tek kada su do{li u salu u kojoj se sednica ovog radnog tela trebalo da bude odr`ana.

S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

SKEPSA PREDSEDNIKA SKUP[TINE APV UMESTO NOVOGODI[WE ^ESTITKE

Egere{i: Vojvodina u sve gorem polo`aju Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjavio je ju~e da je 2010. godina bila veoma te{ka i da to najboqe znaju gra|ani Vojvodine, ve}ina wih koji su se borili za golu egzistenciju.

– To znam i ja, i du`an sam da kao politi~ar, poslanik i predsednik Skup{tine Vojvodine, otvoreno govorim o dobrim, ali i o lo{im stvarima, koje nam i predstoje – kazao je Egere{i na novogodi{woj konferenciji za novinare.

On je rekao da je prvi put u republi~kom buxetu uva`ena ustavna odredba o “sedam odsto” za APV, ali da to nije dovoqno, da pokrajinski buxet nije razvojan i da 600 miliona evra “mo`da donekle mo`e spre~iti propadawe Pokrajine”.

Egere{i je kazao da je ube|en u to da 100 najbogatijih ratnih profitera i tajkuna ima ve}u imovinu od buxeta Srbije, koji iznosi oko sedam milijardi evra, a da pojedini tajkuni sami imaju ve}i kapital od buxeta APV. – Da li je to pravedno ili nije, to prvenstveno javnost treba da ka`e, ali mora dr`ava da razmi-

Ube|en sam u to da 100 najbogatijih ratnih profitera i tajkuna ima ve}u imovinu od buyeta Srbije {qa o tome da efikasno oporezuje one najbogatije koji mogu i treba da nose makar deo tereta ekonomske krize – rekao je Egere{i.

On je kazao da Vojvodina vi{e nije najbogatiji deo Srbije, ma-

Neispuweno obe}awe Prioritet u 2011. bi}e i nastavak Dana otvorenih vrata, kazao je Egere{i. To je dan kada gra|anima “otkqu~a” vrata Skup{tine Vojvodine u Novom Sadu ili s wima razgovara “na terenu”, u nekoj od op{tina.

“Dnevnik” je Egere{ija ponovo pitao za{to za novinare nisu otvorene sednice Administrativnog odbora Skup{tine, koji odlu~uje i o mandatima, zaposlewu i platama poslanika, ali je {ef parlamenta za to “prebacio lopticu” u dvori{te sekretara Skup{tine. Egere{i je letos u intervjuu na{em listu obe}ao da }e “preduzeti konkretne korake da to ubudu}e ne bude tako”.

da Pokrajinska vlada, smatra, ~ini sve da ubla`i teret ekonomske krize.

– Vojvodina je u sve gorem polo`aju – kazao je Egere{i, navode}i da industrijska proizvodwa u 2010. nije dostigla ni polovinu iz 1990. i dodaju}i da je prvi put BDP po glavi stanovnika pao ispod proseka Srbije za 4,8 odsto, a “to potvr|uje nesklad onoga {to Vojvodina daje i {to joj se vra}a”.

Izlaz je, po wemu, u hitnom dono{ewu zakona o imovini i finansirawu Vojvodine. Tako|e smatra da Srbija mora da se decentralizuje i regionalizuje, ali “ne deklarativno i statisti~ki, ve} su{tinski”.

Me|u kqu~nim stvarima u 2010. naveo je odluku da Skup{tina od slede}e godine ima svoj buxet, kao i “va`ne susrete na unutra{wem planu” s predsednikom dr`ave Borisom Tadi}em, predsednicom Skup{tine Srbije Slavicom \uki}-Dejanovi} i ministrom policije Ivicom Da~i}em.

Egere{i je naveo da je broj incidenata s nacionalnom osnovom u 2009. bio 104, a da je u prvih deset meseci ovde godine 26 odsto smawen, oceniv{i da su aktivnosti s ministrom policije i drugim organima dale efekat.

Jedan od ciqeva u me|uregionalnoj saradwi bio je stvarawe partnerskih i prijateqskih odnosa s razvijenim evropskim regionima “da pribli`imo Republiku Srbiju i nas same Evropskoj uniji”, kazao je Egere{i, dodaju}i da je najva`niji projekat bio izrada Dunavske strategije.

Ocenio je da koalicija u Vojvodini, bez obzira na sporadi~ne nesuglasice, funkcioni{e normalno i da treba da opstane do kraja mandata. Naglasio je i da je imao korektne odnose sa svim poslani~kim grupama, ukqu~uju}i opoziciju.

U 2011. Skup{tina }e, kazao je, imati tri strate{ka ciqa: “daqu demokratizaciju, decentralizaciju, su{tinsku regionalizaciju i evropeizaciju cele dr`ave”, o~uvawe multietni~nosti Pokrajine, kao i ja~awe me|unarodnog ugleda Srbije i pozicije Vojvodine u okviru wene kancelarije u Briselu.

S. Nikoli}

BORKO ILI] (DSS)

Statutom obe}ano vi{e novca, a buyet isti Predsednik poslani~ke grupe Demokratske stranke Srbije u Skup{tini Vojvodine Borko Ili} izjavio je ju~e da je usvajawem buxeta Vojvodine za slede}u godinu, koji je isti kao prethodni, prekr{eno obe}awe dato prilikom usvajawa Statuta Vojvodine o dodatnim sredstvima za Pokrajinu.

– U ~etvrtak je usvojen buxet za Vojvodinu i iznosi oko 62 milijarde dinara, koliko je iznosio i prethodni. Pre ne{to vi{e od godinu dana sve~ano je usvojen i Statut i mo`e se konstatovati da nema ni{ta od gromoglasno najavqivanih novih para za Vojvodinu, otvarawa novih radnih mesta i podr{ke privredi – kazao je Ili} na konferenciji za novinare u sedi{tu DSS-a u Beogradu.

On je ocenio da gra|ani nemaju nikakve koristi od decentralizacije Vojvodine, kao {to ne bi imali ni od regionalizacije

cele zemqe, i da se, kad je o tome re~, zapravo radi o „sve ja~im zahtevima spoqa i iznutra“ o razgradwi Srbije i promeni Ustava da bi se promenila odred-

ba o Kosovu i Metohiji iz preambule Ustava.

Po Ili}evim re~ima, od decentralizacije Vojvodine nemaju nikakvu koristi u Pan~evu ili delovima Srema koji gravitiraju Beogradu, a dokaz da nije do{lo do ravnomernog razvoja te pokrajine je to {to je prose~na plata u Vr{cu 42.000, a u Oxacima 21.000 dinara.

On je istakao i da je najboqe svedo~anstvo o neustavnosti Statuta Vojvodine to {to se Ustavni sud jo{ uvek ne ogla{ava o brojnim zahtevima o ispitivawu ustavnosti tog dokumenta i da je jasno je da Statut u nesaglasju s Ustavom i pozitivnim zakonodavstvom.

– Nema prepreke u Ustavu za ravnomerni regionalni razvoj

lokalnih samuoprava i ve}u nadle`nosti op{tina, ve} su prepreka politi~ari na vlasti. Mi sad u Vojvodini, umesto beogradizacije imamo novosadizaciju i mnogo ve}u administraciju koju svi pla}amo, a koju kontroli{e, pre svih, Demokratska stranka – rekao je Ili}.

On je istakao da gra|ani Srbije nemaju nikakvu dobit od pri~a o promeni Ustava i da se zapravo radi o `eqama odre|enih centara mo}i, kako je kazao, pre svega na Zapadu, da se razgradi sve slabija Srbija. Ili} je naveo i da je kao konstanta u buxetu Vojvodine ostala vi{emilionska suma za prskawe komaraca, koja je, po wegovim re~ima, dva i po puta ve}a od novca namewenog Fondu za razvoj poqoprivrede.

REKLI SU Dinki}: Obe}ao sam zbog Tadi}a

Trivan: Neumesno pravdawe

Markovi}: Ne vidim boqe

Predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da je predsednik Srbije Boris Tadi} osvojio drugi mandat velikim delom zahvaquju}i wegovom obe}awu o 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduze}a. „Bio sam potpuno uveren u to da je mogu}e dobiti 1.000 evra za besplatne akcije“, objasnio je Dinki}, „jer se radi o najvrednijim srpskim preduze}ima, ali nisam predvideo svetsku finansijsku krizu“. „Razlog zbog kojeg samo u{ao u to politi~ko obe}awe je strah da bi Boris Tadi} mogao izgubiti predsedni~ke izbore, raspisane za januar 2008. godine, od Tome Nikoli}a, a analize su pokazale da bukvalno tih 100.000 glasova, za koliko je Tadi} pobedio u drugom krugu, velikim delom poti~u od zajedni~kog obe}awa, „koje sam ja preuzeo li~no na sebe, o besplatnim akcijama“.

Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da su na posledwim parlamentarnim izborima sve stranke koje ~ine vladaju}u koaliciju imale sopstveni program i da je zato neumesno da se bilo ko, pravdaju}i se zbog neispuwenih obe}awa, krije iza imena predsednika Srbije Borisa Tadi}a. Povodom izjave lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a da je gra|anima krajem 2007. godine obe}ao besplatne akcije u vrednosti od hiqadu evra da bi doprineo Tadi}evoj izbornoj pobedi, Jelena Trivan je agenciji Tanjug izjavila da je Tadi} na predsedni~kim izborima 2004. i 2008. godine pobedio zahvaquju}i svom ugledu i rezultatima. Ona je podsetila na to da je Tadi} 2004. godine pobedio kada su mu dana{wi koalicioni partneri mahom bili opozicija, da je na narednim predsedni~kim izborima 2008. godine bio kandidat DS-a, a ne bilo kakve koalicije.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma je rekao da, po wegovom mi{qewu, ne}e do}i do rekonstrukcije Vlade „jer za tim nema potrebe, zato {to je ostalo jo{ godinu i po do kraja wenog mandata“.

– A i ne vidim koji su to boqi ministri koji bi zamenili ove sada{we i bi}e sigurno jo{ jedan problem – kako da se neko odrekne pojedinih resora. Smatram da je 99 odsto ministara izvuklo maksimum od onog {to su mogli uraditi u ovoj godini – rekao je on.

Markovi} je kazao da JS ne}e glasati za rekonstrukciju Vlade „jer imamo mnogo vi{e dr`avnih sekretara nego ministara – pet puta vi{e“, i dodao da ne bi bilo ekonomskog efekta kada bi u Vladi bilo pet ili {est ministara mawe. „To je mo`da ne{to politi~ki, a mi nemamo vremena vi{e da se bavimo politi~ki porukama“, dodao je on.

utorak28.decembar2010.

3

MINI-ANKETA „DNEVNIKA” GDE SMO BILI I [TA NAS ^EKA

Krkobabi}: Bilo je lepih stvari i bi}e ih – Proteklu godinu obele`io je proces pozitivnog, da tako ka`em, optimisti~kog kretawa Srbije – rekao je za „Dnevnik“ lider PUPS-a i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}.

– Ima nekoliko stvari koje idu u tom pravcu.

Na me|unarodnom planu ostvareno je nekoliko zna~ajnih poteza, od „{engena“, aplikacije za ~lanstvo Srbije u EU, stigao je Upitnik Evropske komisije, dobijene su i odre|ene pare za razvoj koridora i infrastrukture i napravqen optimisti~ki pogled na Srbiju u svetu. Zna~ajan doga|aj za Srbiju je izbor novog patrijarha Irineja, dobili smo prvake svet u tenisu i sve to ovu godinu ostavqa s velikom uspomenom.

Odgovaraju}i na pitawe kakva }e biti 2011. godina i ho}e li penzioneri uz sva poskupqewa imati za hleb i lekove, Krkobabi} je kazao da je „uvek u Srbiji bilo za hleb i lekove i uvek }e biti“.

– Svakako da godina koja je pred nama nije takva da na wu treba gledati s relaksiranim stavom. Bi}e te{ko}a, ali }e ona biti pozitivna i {to se ti-

~e penzionera i ostalih gra|ana Srbije. Ja se nadam da idemo pozitivnim korakom napred i da }e ista vlada vladati Srbijom – rekao je on. – O rekonstrukciji Vlade razgovarali nismo i ja onda o tome ne znam ni{ta. Tih raznoraznih kuloarskih pri~a ima koliko ho}ete, ali pravih razgovora bilo nije. Prema tome, za mene Vlada je to {to jeste i mislim da }e ova ekipa to raditi, a dokle, ja to ne znam ta~no. Vladu mo`e oboriti izlazak koalicionih partnera, mo`emo se sami dogovoriti da je rekonstrui{emo, a od toga nema ni{ta i prema tome, tu smo gde smo. Ne vidim da se u posledwoj godini mandata iz rekonstrukcije mo`e izvu}i neki veliki poen.

Atanasije Rakita: Promucala pravda o srpskom narodu – @ivot je takako nekako brz da sebi ne sti`emo da postavimo to va`no pitawe: {ta smo ostavili za sobom u jednoj godini, a potrebno ga je postavqati da bismo sa`eli i analizirali minulo vreme. Svrha toga jeste da na osnovu onoga {to se izde-

{avalo mo`emo planirati uspe{niju narednu godinu. Gledaju}i unazad, rekao bih da je u 2010. bilo veoma va`nih doga|aja, pozitivnih, ali, na`alost, i lo{ih – ka`e za na{ list vladika hvostanski Atanasije Rakita, ocewuju}i ovu i najavquju}i novu godinu.

– Najpozitivnije, po meni, jeste to {to su SPC i srpski narod dobili novog patrijarha, i to dostojnoga, koji mo`e da reprezentuje srpski narod i sabira u sebi ono {to je najboqe, pa onda mo`e to dobro podsticati i razvijati daqe u narodu. Mislim da je veoma bitno {to je progovorila pravda, makar promucala, o srpskom narodu, o wegovom stradawu na jugu wegove

otaxbine. Me|unarodna zajednica je sada u mogu}nosti da shvati da Srbi nisu nikakav zlo~ina~ki narod, i da su Srbi tako|e mnogo stradali i da je wima u~iwena nepravda. Konkretno mislim na otkrivawe istine o onim mu~enicima, mladim Srbima, koji su odvo|eni u logor na sever Albanije i kojima su va|eni organi iz tela, i to u ono vreme kada su Srbi optu`ivani da su zlo~inci.

Radi se o stradawu koje je najzad iza{lo na videlo i pozitivno je {to je progovorila pravda, i to daje hrabrost onima koji su prigwe~eni i ograni~eni pritiskom ja~ih da }e Gospod, bez obzira na to koliko to bilo neizgledno u ovim zemaqskim faktorima, u~initi da pravda progovori i da }e on poslati svoje spasewe. [to se ti~e ukidawa obaveze slu`ewa vojske, mislim da }e to biti kompenzirano time {to }e se oni rodoqubivi mladi}i jednako prijavqivati za slu`ewe vojnog roka, iako to vi{e nije obaveza.

– Negativan, veoma potresan i tragi~an doga|aj je taj {to je na jugu na{e otaxbine u crkvenoj sferi do{lo do de{avawa koje ne bih hteo sada da analiziram i ocewujem, a odnosi se na preosve}enog vladiku Artemija – ka`e vladika Atanasije.

D. Milivojevi}

Suzana Grubje{i}: Bez etni~kih regiona ^lan Predsedni{tva URS- a Suzana Grubje{i} ocenila je ju~e da se u 2011. godini treba kloniti velikih obe}awa i o~ekivawa i da bi ta godina, umesto predizborne, morala biti radna, populizam u vreme krize iritira gra|ane Srbije. Naredna godina ne mo`e biti predizborna, ve} radna godina, posebno kada je re~ o restruktuirawu javnih preduze}a. Kada je re~ o URS, Grubje{i} je istakla da }e se nastaviti sa {irewem organizacije i formirawem odborni~kih grupa. Grubje{i} je izrazila o~ekivawe da }e na osnovu nacrta platforme za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije biti izra|en i usvojen politi~ki program. Spremni smo da prihvatimo promene odre|enih delova platforme, na koje ima najvi{e primedbi, ali nikada ne}emo pristati na stvarawe etni~kih regiona, istakla je Grubje{i}.

4

EKONOMIJA

utorak28.decembar2010.

POLEMIKA O CENI „JUGOREMEDIJINIH” AKCIJA

Niko nije nudio 20 evra Menaxment zrewaninske fabrike lekova “Jugoremedija” optu`io je pojedine medije da vode negativnu kampawu protiv ove farmaceutske ku}e kojoj predstoji nova privatizacija, nakon {to je raskinut kupoprodajni ugovor s biv{im ve}inskim vlasnikom, ni{kim biznismenom Jovicom Stefanovi}em Ninijem. Kako je navedeno u saop{tewu “Jugoremedije” za javnost, u

potrebnog, tako da vrednost akcije o kojoj je bilo re~i, nama ni u kojem slu~aju ne odgovara“. U me|uvremenu, ka`u u zrewaninskoj farmaceutskoj ku}i, radnici, akcionari i uprava “Jugoremedije” ulo`ili su ogromne napore da prevazi|u sve nedostatke koji su onemogu}avali dobru prodaju.

“U uslovima krize uspeli smo da zavr{imo investiciju u

DNEVNIK OLIVER DULI]

Nuklearka u Bugarskoj nije na{a realnost Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} ocenio da je u~e{}e Srbije u izgradwi nuklearke „Belene“ u ovom trenutku nerealno.

Duli} je kazao da je mnogo vi{e rasprave o tome bilo u medijima nego {to je bilo na nivou Vlade. On je dodao i da Srbija ne treba da razmi{qa o izgradwi nuklearki dogod se ne iskoriste svi resursi obnovqivih izvora energije.

– Srbija treba da razmi{qa o tome da nadoknadi energetski deficit iz obnovqivih izvora energije jer ima ogromne potencijale u oblasti biomase i hidropotencijala – kazao je Duli}.

Podse}aju}i na to da do 2015. godine Srbija ima moratorijum na bilo kakvo u~e{}e u izgradwi nukleralnih postrojewa, Duli} je kazao da Srbija ima problem i u nedostatku stru~nih kadrova.

– Zato mislim da je to pitawe prerano otvoreno – kazao je Duli}i, i dodao da }e Ministarstvo biti protiv kori{}ewe nuklearne energije na teritoriji Srbije sve dok se ne iskoriste svi potencijali obnovqivih izvora energije.

Podsetimo, ministar energetike Petar [kundri} ranije je nekoliko puta izjavio da je Srbija zainteresovana za u~e{}e u izgradwi nuklearke u Bugarskoj, te da ~eka da Bugarska dostavi studiju izgradwe.

BESPRAVNA GRADWA IPAK ]E MORATI DA SE PLATI

Tresla se legalizacija, rodio se popust medijima se od pre izvesnog vremena ponovo pi{e o navodnoj ponudi od 20 evra po akciji koju je pre tri godine dala kompanija “Habit farm“ {to je, kako tvrde u zrewaninskoj fabrici, potpuno neta~no.

“Habit farm” je u dopisu upu}enom Upravnom odboru i generalnom direktoru “Jugoremedije” 19. oktobra 2007. godine demantovao glasine o postojawu

modernizaciju proizvodwe i da vrednost akcija dovedemo do zavidnih 15 evra po akciji. Da li bi cena danas bila vi{a da nije do{lo do recesije, i da li }e biti ve}a nakon izlaska iz krize, o tome je bespredmetno govoriti u trenutku kad prete`ni deo akcionara, i dr`ava kao pojedina~no najve}i akcionar, jedino `ele da na nastupaju}em tenderu prodaju svoje akcije.

Pore|ewe s Ninijem “Novinski papir trpi sve, pa ~ak i pore|ewe rada sada{we uprave ’Jugoremedije’ s periodom kada je fabrika bila pod uzurpacijom Jovice Stefanovi}a. Ukoliko neko jo{ uvek misli da takva pore|ewa imaju smisla, neka se zainteresuje za sudbinu na{ih kolega u ’Srboleku’. Zbog zloupotreba u ovoj fabrici, Stefanovi} je danas u zatvoru, a radnici, akcionari i manexment ’Srboleka’ vode ogor~enu borbu da ponovo pokrenu proizvodwu, da ne ostanu bez struje zbog ra~una koje je Nini godinama nagomilavao, da se oslobode hipoteka za kredite koje nije vra}ao i da ne odu u ste~aj zbog dugova. U istom takvom bezizlazu Stefanovi} je pre skoro ~etiri godine ostavio i na{u fabriku. Danas smo uzorno preduze}e koje se sprema za tender s po~etnom cenom od 15 evra po akciji”, nagla{ava poslovodstvo “Jugoremedije”. ove ponude. Ovo preduze}e je navelo da je kod wega postojala ideja da eventualno kupi ve}inski paket akcija „Jugoremedije“, ali da nije bilo re~i o cenama akcija, ve} da je me|u zaposlenima kru`ila pri~a da one treba da vrede 20 evra, {to je za “Habit farm” megalomanski visoka i neprihvatqiva cena”, podsetila je uprava “Jugoremedije”.

Iz firme “Habit farm” su tada poru~ili da se cena “Jugoremedijinih“ akcija mo`e formirati iskqu~ivo na resursima kojima raspola`e ova fabrika, a to su “dotrajale zgrade, zastarele ma{ine, dobar deo isteklih i jedan deo registracija koje su pri kraju, otprilike broj radnika dvostruko ve}i od

Rukovode}i se ovakvom, u vi{e navrata jasno izra`enom voqom velike ve}ine akcionara, smatramo svojom obavezom da jo{ jednom istaknemo da su pri~e o tome da je vrednost akcija ’Jugoremedije’ za tri godine pala s 20 na 15 evra, neistinite i zlonamerne”, istakli su u fabrici, ali nisu odgovorili na pitawe za{to je onda generalani direktor Zdravko Deuri} donedavno govorio da je menaxment zauzeo “nepopustqiv stav” da se akcije fabrike iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra, zbog ~ega je, navodno, bio na udaru “izvesnih politi~kih krugova i centara finansijske mo}i“. @. Balaban

Iako je ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} najavio mogu}nost besplatne legalizacije bespravno izgra|enih objekata, u resornom ministarstvu jo{ uvek nema zvani~nog stava o ovom krupnom pitawu koje je ustalasalo celu Srbiju – i one koji su gradili ilegalno, i one koji su gradili legalno. Prvi su se obradovali ovakvoj mogu}nosti, a drugi osudili podsticawe bezakowa i kr{ewe Ustava. Posebno su bili iznena|eni ekonomisti, koji su se upitali da li bi ovakav potez poslao poruku da je u Srbiji boqe graditi nelegalno pa besplatno legalizovati, ili uredno pla}ati sve zakonom propisane obaveze.

Ni u Ministarstvu, ~ini se, jo{ ne znaju kako }e se re{iti pitawe legalizacije. Ministar je najpre obelodanio da }e biti besplatna, a svima koji su platili tro{kove novac }e biti vra}en kroz kompenzaciju poreza na imovinu. Posle toga je korigovao svoju izjavu, rekav{i da se to odnosi samo na socijalne slu~ajeve, dok }e oni koji su gradili za tr`i{te morati platiti punu cenu legalizacije. Pomo}nica ministra Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} je izjavila da kao pravnica tvrdi da ne}e biti besplatne legalizacije, nego samo umawewa pla}awa tro{kova za pojedine kategorije gra|ana, odnosno, bi}e primewen model smawewa da`bina. Pravdaju}i ministrovu izjavu, ona je kazala da je ministar i mislio na ta pove}ana umawewa!

Filijala Nacionalne slu`be zapo{qavawa za Sremski okrug registrovala je krajem oktobra ove godine na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice 6.565 neza-

poslenih, a do posla najte`e dolaze qudi mla|i od 30 godina i oni stariji od 50, osobe s invaliditetom i Romi.

Podaci Slu`be za zapo{qavawe pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Sremskom okrugu

potkraj oktobra uve}ana u odnosu na decembar prethodne godine, s 26,8 procenata na 28,03.

Na lokalnom tr`i{tu rada nedostaju, ina~e, gra|evinski radnici i in`eweri te struke, zatim veterinari i farmaceuti, kao i profesori matematike, fizike, engleskog i nema~kog jezika.

U Filijali upozoravaju na neuskla|enost potreba poslodavaca i sistema obrazovawa. Postoje}i obrazovni sistem jo{ daje kadrove za preduze}a koja su u tom kraju prestala da postoje, kao {to je Fabrika celuloze i papira ,,Matroz“... O neuskla|enosti potreba poslodavaca i sistema obrazovawa govori i podatak da strane kompanije koje su otvorile vlastite pogone same organizuju obuku za kadrove koji su im potrebni.

[ta }e kona~no predlo`iti u Ministarstvu te{ko je znati jer me|u sedamdesetak odredbi koje se odnose na izmene i dopune postoje}eg Zakona o planira-

wu i izgradwi nema ni~eg od spomenutog o legalizaciji. Lokalne samouprave upozoravaju na to da novac od legalizacije prvenstveno slu`i za infra-

Bura u „Zastavi” zbog „Fijata” Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e vi{ak zaposlenih u firmi „Zastava automobili“ dobiti u proseku

ZAPO[QAVAWE U SREMU

Mladima najte`e do posla

Novi zakon Skup{tina Srbije }e prilikom usvajawa izmena i dopuna Zakona o planirawu i izgradwi re}i posledwu. Nelegalni graditeqi veruju najavama iz Ministarstva da }e uslovi legalizacije biti znatno poboq{ani jer se radi o pritisku EU da se izgradwa ozakoni i stavi pod kontrolu.

Kada je dono{en posledwi Zakon o planirawu i izgradwi, namera je bila da se pojednostavi i ubrza proces legalizacije i da se ozakoni svaka gradwa koja god je mogu}e. Davane su procene da }e se kompletan posao legalizacije oko 700.000 objekata, od kojih oko 150.000 u Vojvodini, zavr{iti za oko dve-tri godine, me|utim, legalizovano je tek desetak procenata. Neki razlog za sporost tra`e u nedore~enosti zakona, drugi u nerealnim cenama, a upravo to su kqu~ni elementi o kojima se ovih dana razgovara. Zato svi `ele da veruju da }e 2011. biti u znaku zavr{etka legalizacije i stavqawa ta~ke na novu izgradwu bez gra|evinske dozvole.

strukturu koja prati wihove objekte, za puteve, kanalizaciju i vodovod, {to mora neko da plati.

Predsednik novosadskog Udru`ewa potro{a~a „Lege artis“ Slobodan Vlaisavqevi}, koje se od 2003. godine bori za besplatnu legalizaciju objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, izjavio je ju~e za na{ list da su spremni da plate naknadu za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, ali da se promeni metodologija da bi cene bile realne.

Graditeqi bez dozvole ka`u da svako ko je izgradio ku}u `eli da ima izgra|enu infrastrukturu, svakome treba put, vodovod, telefon... S obzirom na to da su se ku}e gradile uglavnom na parcelama koje nisu bile opremqene, investitori su spremni da plate izgradwu komunalne infrastrukture, ali da se ona i izgradi, a ne da ne znaju gde zavr{avaju wihove pare, dok i daqe gaze po blatu.

Vlaisavqevi} ka`e da su i danas u Novom Sadu realne cene legalizacije na obodu grada, da su graditeqi spremni da to i plate, pod uslovom da se sve komunalno opremi. On isti~e da je svakom investitoru va`no da legalizuje svoju gra|evinu da bi ozakonio nekretninu i znao da se ne}e neko setiti da do|e i da mu to jednog dana poru{i. Samo treba da do|e do dijaloga. Dodaje da je posebno va`na legalizacija objekata za tr`i{te jer u kona~nici ispa{taju kupci stanova.

R. Dautovi}

otpremnine vredne oko 8.000 evra, i ocenio da nema mesta protestima sindikata.

Dinki} je rekao novinarima da }e radnici dobiti odgo-

varaju}i socijalni program od 300 evra po godini radnog sta`a, jednokratnom uplatom odmah posle Nove godine. Po wegovim re~ima, radnici koji

su tehnolo{ki vi{ak, wih oko 800, dobija}e i u narednih 18 meseci 20.000 dinara na ime tro{kova prekvalifikacije.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom RGP Vrdnik, Vrdnik

Promena %

Cena

BELEX 15 (665,09 0,89)

Promet

189,66

84

3.360.000

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

20,00

1.440

86.400

AIK banka, Ni{

-1,01

3.415

5.231.962

Metalotehna Trejd, Ni{

20,00

504

20.160

Komercijalna banka, Beograd

7,34

28.500

912.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

15,15

38

1.254

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

901

824.639

11,11 Promena %

2.500 Cena

2.500 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,06

7.147

17.380.092

Imlek, Beograd

-2,26

1.906

672.700

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.177

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,90

880

37.029.283

Metalac, Gorwi Milanovac

2,89

2.100

186.900

Privredna banka, Beograd

0,00

620

1.549.380

Tigar, Pirot

4,41

687

1.044.965

@itosrem, In|ija Pet akcija s najve}im padom Pupin Telekom, Beograd

-12,12

116

1.276

Vojvodinaput, Novi Sad

-12,00

9.499

18.998

Saobra}aj i transport, Zrewanin Ra{ka konfekcija, Novi Pazar Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej NIS, Novi Sad RGP Vrdnik, Vrdnik

-11,93 -11,58 -5,41 Promena % -0,90 -0,42 189,66

775 84 1.800 Cena 880 478 84

Naziv kompanije

46.500 1.680 45.000 Promet

Promena %

Cena

Promet

Meser Tehnogas, Beograd

1,67

5.800

104.570

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,35

3.090

86.509

3.360.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.010

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,01

599

5.990

37.029.283 27.460.739

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

7.700

1.193.500

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

165

1.130.250

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK PREDSEDNIK PKS-a MILO[ BUGARIN

JO[ JEDNA GODINA IZGUBQENIH RADNI^KIH NADA

Oko 30.000 radnika ostalo bez posla

Bi}e izuzetno te{ko Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je ju~e da }e 2011. godina biti izuzetno te{ka za doma}u privredu jer, kako je naglasio, „sve {to nije re{eno u toku 2010. godine, ~eka nas u narednoj.“ – @eleo bih da verujem da }emo imati rast bruto doma}eg proizvoda od tri ili 3,5 posto.

Nije nemogu}a misija, ali su po-

trebni saradwa i dijalog predstavnika izvr{ne i zakonodavne vlasti, poslovne zajednice i svih relevantnih institucija.

Samo na osnovu dijaloga mogu}e je da zajedni~ki unaprednimo srpsku privredu, koja je u ozbiqnom problemu, ne ka`em nere{ivom – istako je Bugarin u izjavi datoj Tanjugu.

Po wegovim re~ima, srpsku privredu karakteri{u visoka nelikvidnost i nekonkurentnost kompanija, nepristupa~ani krediti, visoke kamatne stope, ka{wewe u vra}awu kredita.

Bugarin je dodao da su veliki problemi za srpsku ekonomiju i nepostojawe razvojne banke, komplikovane administrativne procedure, nesprovo|ewe poreske reforme i „giqotine propisa“. On je ukazao na to da se godi{we u zoni sive ekonomije „vrti“ desetak milijardi evra, da treba da se smawe neki porezi i doprinosi, a da se pove}a obuhvat, ~ime bi se smawila zona sive ekonomije.

Mada su srpski politi~ari ovih dana optimisti u najavqivawu vi{e posla i radnih mesta u narednoj godini, uz obavezan naglasak da smo, kada se sve sabere i oduzme, „dobro pro{li“ u ekonomskoj krizi jer se uspelo u o~uvawu radnih mesta i istom procentu nezaposlenosti koji smo imali i na po~etku kriznog udara, ~ak i gola statistika pokazuje da niti ima mestu optimizmu niti je nezaposlenost ostala ista kao lane.

Naime, kada se uporede statisti~ki podaci o broju zaposlenih u septembru pro{le godine i istom mesecu ove, do|e se do podatka da je samo u toj godini ~ak 30.000 mawe zaposlenih. Treba dodati da, po pravilu, nezaposlenost raste od oktobra neke godine do marta naredne jer upravo u tom periodu prestaju da va`e stimulativne dr`avne mere aktivne politike zapo{qavawa i kre}e se s novim, pa samim tim, najvi{e qudi ostaje bez posla u posledwem kvartalu godine. Kada bi se sve zbrojalo, do{lo bi se verovatno do podatka da je kriza u ovoj godini odnela oko 50.000 radnih mesta.

U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da je to realan podatak, i isti~u da je druga krizna godina dokraj~ila preduzetni{tvo i male firme te su radnici u takvoj situaciji „~ak dobro i pro{li“.

Poslodavce posebno zabriwava to {to su u ovoj godini bez posla ostali ne samo radnici ve} i preduzetnici. Naime, wihova ra~unica ka`e da je kriza ostavila najmawe 50.000 preduzetnika i wihovih radnika bez radnog mesta. Zvani~nih podataka nema, ali evidencija Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pokazuje da je jo{ na kraju leta u privatnom sektoru radilo 30.000 radnika mawe nego na po~etku 2010. a ove jeseni i zime nastavio se trend otupu{tawa

Opasno zanemarivawe Ekonomski stru~wak koji godinama radi u Londonu Neboj{a Kati} smatra da je problem nezaposlenosti u Srbiji ve} dugo potcewen i da prave muke tek predstoje.

– Srbija ima, osim mnogih mawih te{ko}a ekonomskog karaktera, dva velika problema – ocenio je Kati}. – Prvi je hroni~na nezaposlenost kvalitetnih mladih qudi i wihov odlazak u inostranstvo.

Drugi je platnobilasni deficit. Kad je o nezaposlenosti re~, ~ini mi se da je taj problem u Srbiji potcewen. Ako statistika ne gre{i, apsolutan broj zaposlenih je i daqe u padu, uprkos statisti~ki solidnom privrednom rastu. To je katastrofa. Dr`ava se ve} danas suo~ava sa starom populacijom i ogromnim tro{kovima socijalne i zdravstvene za{tite. Prodaja dr`avne imovine ne}e mo}i zadugo da sakriva i ubla`ava ovaj problem. Buxetske muke tek predstoje. Neverovatno je u kojoj se meri ovaj problem zanemaruje! radnika iz jednostavnog razloga {to gazde, zbog spore naplate, nelikvidnosti, nedostatka para i administrativnih optere}ewa, izlaz tra`e u smawewu broja zaposlenih.

S druge strane ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} podse}a na to da je u

PADA PROFIT U PREDUZE]IMA

Kriza najgora za male firme Aktivnost malih i sredwih preduze}a u 2009. opala je 14,7 odsto u pore|ewu s 2008, navodi se u publikaciji ~asopisa „Biznis i finansije“.

Statistike pokazuju da je kod malih i sredwih preduze}a i preduzetnika produktivnost merena bruto dodatom vredno{}u po zaposlenom smawena pro{le godine 4,3 odsto, a profit 15,5 odsto u odnosu na 2008.

U preduzetni~kom sektoru ostvarena je stopa profitabilnosti od 39,6 odsto, prema 41,3 odsto u velikim preduze}ima i 38,3 odsto u nefinansijskom sektoru, navodi se u ediciji.

Procene ukazuju na to da je sektor MSP pro{le godine u~estvovao u bruto doma}em proizvodu Srbije s oko 33 odsto, u ukupnoj zaposlenosti s 42,3 odsto, u izvozu s 49,2, a uzvozu s 58 odsto. Tako visoko u~e{}e u ukupnim rezulta-

tima doma}e privrede tuma~i se kao posledica usporenih strukturnih reformi, pre svega u velikim privrednim sistemima, a ne kao rezultat ekonomske snage malih i sredwih firmi.

U publikaciji se navodi i da je broj preduze}a i radwi u 2009. pove}an za 9.337, odnosno 45 odsto mawe nego u 2008, a pogor{an je i odnos broja osnovanih i uga{enih MSP-a: na deset uga{enih osnovano je 12 novih. Podaci po-

kazuju i da je u 2009. godini prvi put od 2001. smawen broj zaposlenih u sektoru MSP-a, i to ~ak 70.000, kao i da su MSP smawili ulagawa 9.200 evra u proseku po preduze}u.

Tako|e, za razliku od perioda pre ~etiri godine kada je dve tre}ine preduzetnika nameravalo da pro{iri poslovawe, sada o tome razmi{qa tek polovina sredwih i ne{to vi{e od tre}ine malih firmi. Sektor MSP-a posebno je pogodila nelikvidnost jer zbog slabije pregovara~ke pozicije u odnosu na velike kompanije sve te`e uskla|uju naplatu potra`ivawa s dospelim obavezama. Spas od nelikvidnosti privrednici tra`e u kreditima, pa je svako drugo malo i sredwe preduze}e kreditno zadu`eno, a dospele rate ne otpla}uje u roku svaki ~etvrti du`nik.

@eleznica ne}e {trajkovati KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

utorak28.decembar2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,7610

105,8790

108,3140

103,4430

Australija

dolar

1

79,3098

80,9284

82,7898

79,0670

Kanada

dolar

1

78,3989

79,9989

81,8389

78,1589

Danska

kruna

1

13,9205

14,2046

14,5313

13,8779

Norve{ka

kruna

1

13,2360

13,5061

13,8167

13,1955

[vedska

kruna

1

11,5316

11,7669

12,0375

11,4963

[vajcarska

franak

1

82,2391

83,9174

85,8475

81,9873

V. Britanija

funta

1

121,8570

124,3440

127,2040

121,4840

SAD

dolar

1

79,0018

80,6141

82,4682

78,7600

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 12. 2010. godine

Ministar za infastrukturu Milutin Mrkowi}, generalni direktor „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi} i predstavnici sindikata `elezni~ara potpisali su ju~e sporazum koji predvi|a zna~ajniju pomo} tom javnom preduze}u, tako da su `elezni~ari odustali od ranije najavqenog {trajka. Predsednik [trajka~kog odbora i predsednik Unije sindikata srpskih `eleznica Branislav Petrovi} kazao je novinarima u Vladi Srbije da }e ve} od januara biti razmatrano pove}awe cene radnog sata, koja sada iznosi 60 dinara, kao i da su predvi|ene subvencije dr`ave, ulagawa u infrastrukturu i vozna sredstva.

protekloj godini dr`ava pomogla preduze}ima da ubla`e najve}i deo negativnih posledica krize i da obezbede ve}u likvidnost, odobravaju}i im subvencionisane kredite od ukupno oko 1,7 milijarde evra, {to je oko 600 miliona evra vi{e nego tokom 2009. godine. Drugim re~ima, to zna~i da bi

broj onih koji su ostali bez posla tokom ove godine bio mnogo ve}i da dr`ava nije prisko~ila u pomo} privrednicima, ali ona o~igledno nije bila dovoqna da bi se radna mesta sa~uvala.

Ako je verovati pesimisti~kim ocenama preduzetnika, trend otpu{tawa nastavi}e se i naredne godine tako da mnogi ne}e do~ekati drugu polovinu 2011. godine, za kada se najavquje oporavak srpske privrede, u radnom odnosu.

Deo gazda odlu~io je da ve} nakon Nove godine stavi katanac na firmu i, pored radnika koji ostaju bez posla, i sam ode na evidenciju nezaposlenih. Jedina nada za sve one, osim onih 50.000 koji su ve} na tr`i{tu rada, jeste da ministar Dinki} ovoga puta ispuni svoje obe}awe, a to je da krene gradwa „mnogo fabrika u Srbiji“, {to }e, kako je naglasio, biti prilika za zapo{qavawe radnika i doprineti da polako po~nemo da sni`avamo stopu nezaposlenosti.

No, ma koliko da je ministar Dinki} bio i pro{le i ove godine zadu`en za optimizam i obe}awa za koje su svi, pa i on sam, znali da }e se te{ko ostvariti, ovih dana i sam priznaje da je najlo{ije {to se u Srbiji dogodilo u ovoj godini jo{ uvek visoka stopa nezaposlenosti, koja je, zapravo, 2010. godine kulminirala, a maksimum joj je bio u aprilu. Ipak, on procewuje da }e u narednoj godini biti blagi oporavak tr`i{ta rada, {to bi moglo zna~iti i ve}e zapo{qavawe.

Kako je u dugoro~noj strategiji zabele`eno da }e se u narednoj deceniji zaposliti ~ak 400.000 qudi, ve} dogodine }e se videti da li se Srbija kre}a ka putu koji vodi ostvarewu tog ciqa ili }e se ve} postoje}oj armiji nezaposlenih i dogodine pridru`iti jo{ nekoliko desetina hiqada radnika.

Q. Male{evi}

5

SAVET STRANIH INVESTITORA

Bi}e ulagawa u Srbiju Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) ]el Morten Jonsen izjavio je da postoje signali da }e u 2011. u Srbiju do}i novi investitori u razli~itim oblastima industrije.

– Nadam se da }e posao koji je Savet stranih investitora uradio zajedno s Vladom Srbije na poboq{awu uslova poslovawa biti dovoqan da se ti ulaga~i odlu~e da do|u u Srbiju – kazao je on.

Jonsen je kazao i da se Savet stranih investitora nada da }e kroz dijalog s Vladom Srbije biti podignuta svest o hitnosti pojednostavqewa komplikovanih birokratskih procedura s kojima se suo~ava-

ju doma}i i strani investitori, na primer, onih vezanih za dobijawe raznih dozvola za gradwu.

– To je neophodno da bi investitori mogli donositi svakodnevne odluke koje za posledicu imaju otvarawe novih radnih mesta – kazao je on, dodaju}i da je Srbija po nekim uslovima poslovawa dobra u pore|ewu s drugim zemqama regiona, ali je veoma lo{a u izdavawu dozvola.

Savet stranih investitora u Srbiji okupqa vi{e od 120 kompanija ~lanica, koje su ulo`ile vi{e od 11,6 milijardi evra i imaju vi{e od 69.000 zaposlenih u Srbiji.

MLADI BE^EJA ORGANIZOVALI TRIBINU „KORUPCIJA U SISTEMU JAVNIH FINANSIJA“

Mu}ke progutaju stotine miliona evra Jedan od najve}ih problema, ako ne i najve}i, u nekoliko zemaqa regiona je korupcija. Generalno gledano, korupcija je pojava kori{}ewa privatizacije javnih polo`aja u privatne svrhe. Ne{to malo korupcije ima i u privatnom sektoru, ali je to, u su{tini, nebitno. Korupcija predstavqa dvostruki problem, moralni i ekonomski. Da bi pojasnio moralni problem, postavi}u nekoliko pitawa: ~emu studirati, kada diploma mo`e da se kupi, ~emu tender, ako neko unapred zna uslove i koristi tu pogodnost ili ako je name{ten...? Ova vrsta korupcije razara moralne standarde nekog dru{tva, ali i pravne, odnosno „pravila igre“... ^esto privla~i ve}u pa`wu od ekonomskog problema korupcije, koji nije ni{ta mawe poguban za

problem korupcije, ugledni gost Be~ejaca je, kao ~lan Koalicije za nadzor javnih finansija, istakao je da firma koja dolazi u neko okru`ewe mora, osim neefikasnog sudstva, lo{eg Zakona o radu, glomazne administracije i drugih

Plate nisu krive Na primedbe da korupcija postoji zato {to su plate u javnom sektoru male, dr Miroslav Prokopijevi} ima spreman odgovor: – To nije ta~no! Plate u privatnom sektoru Srbije jo{ su ni`e pa bi, shodno toj tezi, trebalo da je u privatnom sektoru vi{e korupcije nego u dr`avnom. A nije tako – nagla{ava on. bilo koje dru{tvo. Jer, umesto da pare idu u produktivne svrhe, koriste se u neproduktivne, po{to se korupcijom ne stvara novi dohodak nego je to preraspodela dohotka – ovim re~ima je nau~ni saradnik u Institutu za evropske studije iz Beograda dr Miroslav Prokopijevi} zapo~eo izlagawe na tribini „Korupcija u sistemu javnih finansija“, koju je organizovalo Be~ejsko udru`ewe mladih (BUM) u okviru svoje aktivnosti vezane za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. U daqem poja{wewu {ta je glavni

„pravila igre“, da ura~una i velike tro{kove za korupciju, pa tek posle ukupnog prera~unavawa mo`e videti da li }e poslovati sa zainteresovanom stranom.

Govore}i o korupciji u oblasti javnih nabavki, ju~e u Be~eju je nagla{eno da to nije na{ specijalitet. Ima velikih pronevera i u zemqama Evropske unije, ali one poku{avaju da sve to minimizuju, dok je Srbija postala zemqa kriminala i korupcije. U zemqama EU na javne nabavke otpada izme|u 12 i 15 odsto nacionalnog dohotka zemqe ~lanice. U na{oj zemqi nema

ta~nih podataka ove vrste jer jo{ nisu privatizovana sva javna preduze}a, ali se pretpostavqa da se sve vrti oko deset odsto. Ako je nacionalni dohodak Srbije 30 milijardi evra, onda na javne nabavke odlazi oko tri milijarde. Po nekim istra`ivawima, zona korupcije u Srbiji se kre}e u rasponu od 10 do 20 odsto, {to jezikom brojki zna~i da na godi{wem nivou nestane izme|u 300 i 600 miliona evra.

– Problem je u tome {to dr`ava ni{ta ne ~ini u suzbijawu ovih pojava, po{to ima dosta koristi od toga. Istina, s vremena na vreme se „baca pra{ina u o~i“, ali svedoci smo da sve ide po starom.

Izne}u i neke indikacije o tome da, kada je re~ o javnim nabavkama, stvari nisu ~iste. Kao prvo, to je izbegavawe javnog postupka, zatim kada su nekom u~esniku tendera unapred poznati uslovi, pa kada cena nije jedini i glavni element, onda kada se pojavquju uslovi koji su neuobi~ajeni za tendersku proceduru, ako se stalno ista firma pojavquje kao izvo|a~ i ako suvi{e ~esto vidite da se ve}e stavke razbijaju na mawe... – apostrofirao je dr Miroslav Prokopijevi}.

V. Jankov

6

utorak28.decembar2010.

Decembarski ~ek za Bo`i} Svi penzioneri koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}nu adresu dobi}e novac do ~etvrtka, 30. decemebra, jer je isplata drugog dela novembarske penzije po~ela krajem pro{le sedmice.

Slede}i ~ek penzioneri mogu o~ekivati pre pravoslavnog Bo`i}a, odnosno 6. januara, mada se mo`e dogoditi i da kasni, po{to }e decembarska penzija biti uve}ana dva posto, odnosno tri za one s najni`im primawima. Naime, vodilo se ra~una o tome da deo pen-

zija stigne na katoli~ki Badwi dan, pa se ula`u napori da „repriza“ buda za pravoslavni. No, da li }e biti dovoqno para za isplatu polovine decembarske penzije jo{ se ne zna, pa penzioneri ipak treba da dobro razmisle ho}e li }e sav novac potro{iti za Novu godinu ili }e deo, za svaki slu~aj, ostaviti za Bo`i}. Dakle, prvi deo decembra bi}e ili 6. ili 8. januara za one koji imaju teku}e ra~une, a od 10. za one koji po{tara ~ekaju na ku}nom pragu.

I PORED SILNIH [TRAJKOVA, VLADA NATERALA FRANCUZE DA RADE DVE GODINE DU@E

Zarazan strah od dr`avnog bankrota

Za francusku javnost penziona reforma tu`ni je vrhunac globalne ekonomske krize u kojoj su zaposleni morali pristati na produ`ewe radnog veka.

Kontroverzna mera kojom u penziju od 2018. odlaze s navr{ene 62 godine izazvala je talase protesta {irom zemqe, ali bez velikog efekta.

Vladavina Nikole Sarkozija poprili~no je uzdrmana, a popularnost je pala na najni`e zabele`ene grane. To ne treba da ~udi jer su francuski sindikati jedva uspeli da se izbore za sni`ewe starosne granice. Otkako

nisu uspeli da makar odlo`e ove zakonske promene.

Vlada je potro{ila gotovo dva meseca na lobirawe i kampawu u korist penzione reforme, isti~u}i bolan primer Gr~ke koja je na ivici bankrota, izme|u ostalog zbog ogromnog birokratskog aparata i velikog procenta buxetskih korisnika.

Po zvani~nim podacima, francuska vlada mora da obezbedi 32,2 milijarde evra za finansirawe penzionog programa u 2010, procewuje se da }e se ta suma popeti na 70,3 milijarde u 2030, a do 2050. penzioni sistem

Uzalud su protestanti blokirali ~itavu zemqu

je Fransoa Miteran 1983. snizio granicu sa 65 na 60 godina, svi wegovi naslednici ozbiqno su razmi{qali o wenom ponovnom pove}awu, ali su odustajali u strahu od gubqewa popularnosti i {anse za nove izbore.

Ipak, situacija u kojoj se na{la Francuska, ne samo zbog ekonomske krize koja proizvodi ogroman pritisak na zaposlene i tra`i smawewe buxetskih davawa ve} i zbog ubrzanog starewa stanovni{tva i smawewa odnosa zaposleni–penzioner, prosto je nametnula ovo nepopularno re{ewe. Kako }e narednih nekoliko godina za penziju stasati i ~uvena posleratna generacija, tzv. “bejbi-bumeri”, jasno je za{to ni protesti na ulicama, ni sindikalni pritisci,

bio bi u deficitu za 102 milijarde. Francuska ima najni`u granicu odlaska u penziju me|u ~lanicama OECD-a. Tako|e, najni`a je i stopa zaposlenosti qudi starih izme|u 55 i 60 godina, samo 37,4 odsto, {to je daleko ispod OECD proseka.

Na sre}u francuske vlade, pove}awem potrebnih godina za odlazak u penziju trenutno se bavi i kom{ijska Nema~ka, koja planira da je do 2029. pomeri na 67 godina; Italija ju je povisila na 65, a Britanija se trudi da do 2020. utvrdi granicu od 66 godina za mu{karce i godinu mawe za `ene. Uz ovakvu socijalnu i finansijsku klimu, Francuzima ne ostaje ni{ta drugo nego da stisnu zube i po`ive do penzije.

I. Vujanov

TRE]E DOBA PENZIONERI BI NAJRADIJE DA ZABORAVE 2010.

Malo razloga da se po{taru raduju Pro|e jo{ jedna godina a 1,6 milion penzionera u Srbiji nema zbog ~ega za wom da `ali. Cele 2010. penzije su bile zamrznute, ~ime je samo nastavqen trend iz 2009, ali su se ipak nadali da }e im dogodine biti boqe. Kako se pribli`avao kraj godine, bivalo im je jasno da od toga nema ni{ta.

Polovinom godine zapo~eta je pri~a o odmrzavawu penzija, ali je, barem je to tako penzionerima predstavqeno, MMF bio odlu~no protiv toga. Na kraju je prona|eno „solomonsko“ re{ewe pa su umesto odmrznutih penzija penzioneri ~ija su penzije ispod Na pola miliona adresa nose samo 30.000 dinara dobili jedno- minimalac kratnu pomo} od po 5.000 dinara.

Zakona o PIO, a radna grupa Stigla je krajem oktobra, dok ~iji je to bio zadatak toliko je oni koji imaju deo inostrane a istraumirala, kako postoje}e, deo srpske penzije do we dolaze tako i budu}e penzionere, da ovih dana. Ta pomo} ne ulazi u oni na kraju ni danas ne znaju osnovicu tako da su se ve} u no{ta zapravo u junu poslatom pa u vembru i decembru penzioneri oktobru povu~enom pa sad ponovratili na penziju koja je posledvo upu}enom poslanicima predwi put uve}ana oktobra 2008. logu pi{e. No, bez obzira {ta Tokom cele godine radilo se }e biti usvojeno, ve} je penziona priprema izmene postoje}eg nerima sudbina skrojena, i to ne

paori jer su wihove penzije i daqe daleko ispod najni`e penzije biv{ih zaposlenih i samostalaca dok je wihova najni`a penzija iznosila 11.088 dinara, penzionisani paori primali su mawe i od 8.000. Ina~e, kao i u svemu drugom, kad se na kraju godine podvu~e crta, do|e se do podatka da je prose~na penzija u ovoj godini bila vi{a od 21.000 dinara, ili 65 odsto prose~ne zarade.

Mada, ruku na srce, pola miliona penzionera prima samo minimalac od 11.088 dinara dok ostatak prima vi{e od toga, da bi tek deset odsto imalo penziju koja prema{uje prose~nu platu.

Dakle, penzioneri u Srbiji imaju mnogo razloga da {to pre zaborave ovu 2010. i da u pono} Nove godine po`ele da im Deda Mraz naredne godine donese bilo kakav poklon. Najva`nije je da im podari zdravqe jer ako to ne budu imali, onda im iovako male penzije ne}e biti dovoqne da kupe lek po{to svaki dodatni tro{ak zna~i jo{ dubqe towewe u bedu i siroma{tvo. A o bezbri`noj i mirnoj starosti u Srbiji se odavno ne pri~a.

Q. M.

Dogodine penzije ve}e sedam posto Poslanici Skup{tine Srbije narednih nekoliko dana „presudi}e“ penzionerima jer se o~ekuje da se 29. decembra, kad je glasawe i za buxet u 2011, usvoji kona~na verzija izmene i dopune penzijskog zakona. Kao najbitnije izmene, za koje se o~ekuje da }e vladaju}a koalicija obezbediti potrebnu ve}inu, navodi se da minimalna penzija u narednom periodu ne}e mo}i biti mawa od 27 odsto prose~ne plate i da }e se pove}awe radnog sta`a i godina `ivota za `ene primewivati od 2013, umesto od naredne godine.

Mada predlog koji je pred poslanicima predla`e da se pove}awe radnog sta`a i `ivota `enama za ~etiri meseca krene ve} od naredne godine, resorni ministar Rasim Qaji} je obe}ao da }e se amandmanima ispraviti „gre{ka“, za koju isti~e da je ~inovni~ka i nastala u prekucavawu, da bi se ispo{tovao Sporazum koji je premijer Cvetkovi} potpisao s ujediwenim sidikatima a koji predvi|a da se primena odlo`i za dve godine, za 2013.

Me|utim, ono {to je za penzionere najva`nije i {to poslanici amandmanima nikako ne mogu, od-

Posle krompira ne boli glava

Sva{ta iz tawira mo`e {koditi

bor povr}a su`en, qudima koji su osetqivi na pojedine sastojke u namirnicama preporu~uje se {to ~e{}e na trpezi.

Me|u namirnicama koje su se pokazale kao pogodne u ishrani preosetqivih su i grejpfrut, mada je na wega netolerantno svega

tim zakonom od kojeg toliko strepe ve} Zakonom o buxetskom sistemu, koji je propisao da se do 2015. izdvajawe iz buxeta Srbije za penzije ima smawiti sa sada{wih 15 odsto BDP-a na deset. Samim tim, penzije }e narednih pet godina rasti tek za nekoliko procenata pa boqeg `ivota uz ovakvu inflaciju za najstarije ne}e biti.

Dobilo je oko 10.000 penzionera ~ija su primawa mawa od 19.000 mese~no i ove godine priliku za desetodnevni besplatni oporavak u nekoj od srpskih bawa. To obe}awe je ispo{tovano i novac za tu svrhu izdvojen i tu se penzioneri ne mogu po`aliti. ^etiri puta u toku ove godine utvr|ivani su tro{kovi sahrane za preminule penzionere tako da je Fond PIO i tu vodio ra~una da u skladu sa zakonima pove}a ili smawi tromese~ni iznos koji pripada onima koji plate sahranu penzionera.

Najgore su, kao i prethodnih godina, pro{li penzionisani

NARODNI POSLANICI SUTRA TREBA DA PRESUDE ZAKONU O PIO

KAKO LEKAR KA@E

Netolerantnost ili preosetqivost na hranu, na`alost, ostaje i u poznim godinama. Kod nekih su, recimo, na laktozu, gluten ili `itarice, jaja, soju kao i pojedine aditive, simptomi iritirana creva, migrena, ekcem ili iscrpqenost. Kako je sve vi{e qudi koji ne mogu da jedu svu hranu, u pojedinim dr`avama prehrambena industrija poklawa veliku pa`wu specijalnim namirnicama. Italija i Britanija u Evropi su vode}a tr`i{ta za prehrambene proizvode bez glutena, a i prodaja namirnica bez laktoze posledwih godina je znatno porasla.

Istra`ivawe u Britaniji na uzorku od 8.000 pacijenata je pokazalo da je krompir dobro podno{qiv za one sa senzibilnim stomakom. Naime, mawe od jedan odsto wih pokazalo je visok stepen netolerancije, a ~ak 99 odsto ispitanika dobro ga podnosi. Kako je udeo krompira u na{oj ishrani veliki, posebno zimi kada je iz-

DNEVNIK

0,44 odsto ispitanika, te kajsija, jabuka, je~am i limun. Po{to reakcija qudi na sastojke namirnica koje ne podnose mogu biti vrlo izra`ene, osim {to moraju da paze {ta jedu, propisuju im se da i odgovaraju}i lekovi koje moraju uzimati do`ivotno.

J. Barbuzan

nosno ne smeju promeniti jer je to deo aran`mana s MMF-om, je na~in uskla|ivawa penzija 2011. i 2012, koji podrazumeva da }e penzije rasti mawe nego {to je najavqivano. Naime, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, koji poslanici

procena je da }e to biti izme|u 2,5 i tri posto. Slede}e uskla|ivawe je u oktobru, kad }e penzije biti uskla|ene sa zbirom stope rasta potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci i polovine stope realnog rasta BDP-a u prethodnoj godini, ako on bude pozitivan.

Paorima „~ak” 9.000 dinara Ve} u januaru sledi vanredno pove}awe penzija, koje je zapravo „zamena“ za odmrzavawe, najavqeno jo{ u junu, i iznosi}e dva posto za sve. Uz to, najstariji iz kategorije biv{ih zaposlenih i samostalnih delatnosti koji primaju najni`u penziju od 11.088 dinara, dobi}e vanredno jo{ jedan odsto pride. Poqoprivredni penzioneri dobi}e najve}e pove}awe prvog meseca 2011, jer se predla`e da najni`i iznos starosne, odnosno invalidske penzije za wih bude 9.000 dinara. usvajaju istovremeno s penzionim zakonom, navedeno je da }e penzije u januaru 2011. – to je vanredno pove}awe – porasti dva posto, umesto {est, koliko bi trebalo, uz to da oni s najni`im primawima dobiju jo{ jedan posto ve}e penzije da bi minimalna penzija iznosila 27 odsto prose~ne plate. Zatim, u aprilu }e penzije biti uskla|ivane sa stopom rasta potro{a~kih cena u prethodna tri meseca i

Procewuje se da }e tu biti pove}awe oko dva posto. Sve u svemu, ra~unica pokazuju da }e penzije, kao i plate u javnom sektoru, dogodine biti ve}e sedam posto. Sli~an obra~un usledi}e i 2012. a od 2013. do 2015. prose~ne penzije uskla|iva}e se sa zbirom stope rasta potro{a~kih cena i dela stope realnog rasta BDP-a iz prethodne godine iznad ~etiri posto.

Izmene Zakona o PIO podi`u i uslov za sticawe prava na porodi~nu penziju, pa }e se starosna granica i za udovce i za udovice postepeno podi}i za tri godine po~ev od 2012. Predla`u se i izmene za osiguranike kojima se sta` osigurawa ra~una s uve}awim trajawem, i to tako da im se starosna granica postepeno pove}ava s 53 na 55 godina.

Za one koji rade na najte`im poslovima, kao {to su rudari, zadr`ana je pogodnost da se starosna granica mo`e sni`avati najvi{e do 50 godina `ivota.

Promena je i ponovno uvo|ewe u sistem PIO nov~ane naknade za pomo} i negu drugog lica, kao jednog od prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa, uz prava za slu~aj starosti, za slu~aj invalidnosti, za slu~aj smrti i za slu~aj telesnog o{te}ewa. Predla`e se smawewe li~nog koeficijenta prilikom utvr|ivawa najni`eg iznosa penzije a radi smawivawa razlike izme|u iznosa najvi{e penzije i iznosa drugih penzija po principu solidarnosti. Promene slede i u delu koji se odnosi na status osiguranika poqoprivrednika, ali se i vojni osiguranici uvode u sistem PIO. Q. Male{evi}

Ve{taci za procenu radne (ne)sposobnosti Republi~ki fond PIO i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe formirali su u drugoj polovini ove godine komisije koje ve{ta~e radnu sposobnost i mogu}nost zaposlewa ili odr`awa zaposlewa osoba s invaliditetom u skladu s nadle`nim zakonom. Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se NSZ-u, a samo izuzetno i Fondu PIO, radi ostvrivawe prava na invalidsku penziju. Zbog potpune primene me|unarodne klasifikacije osoba s invaliditetom i vi{estrukog pristupa, komisije sa~iwavaju lekar specijalista prema osnovnom oboqewu podnosioca zahteva, psiholog, specijalista medicine rada i predstavnik NSZ-a.

NSZ formira predmet, radi socijalnu anketu i

obave{tava Fond, koji daqe radi trija`u predmeta i zakazuje preglede, koji se obavqaju u filijalama NSZ-a po mestu prebivali{ta podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti, podnose se i odgovaraju}i medicinski dokazi o stawu zdravqa, odnosno o bolesti ili o{te}ewima, koji mogu biti pribavqeni od bilo koje medicinske ustanove u Srbiji.

Komisija Fonda PIO, koja ve{ta~i za potrebe NSZ-a, radi po usvojenim pravilnicima. Re{ewe o proceni radne sposobnosti i mogu}nosti zaposlewa donosi NSZ na osnovu nalaza, mi{qewa i ocene ove komisije.

Crtani filmovi za lep{i raspust Program “Raspustili{ta”, koje organizuje Novosadski otvoreni univerzitet, Ulica Radni~ka 20, po~iwe danas u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova. U 10 ~asova, sledi kreativna radionica u kojoj }e deca upoznati rad s kola`om i praviti vitra`e. Predstava “Novogodi{wa zavrzlama”, u izvedbi pozori{ne trupe “Osmeh”, po~iwe u 11.10, dok je predavawe o 110 godina od nastan-

U DVORI[TU SOKOLSKOG DOMA

Klizawe na otvorenom od ~etvrtka?

ka filma predvi|eno za 11.40 ~asova. U toku ovog predavawa bi}e pu{ten film “Kao na ~asu, samo kao” u re`iji Bogdana Jankovi}a. Nakon upoznavawa rada pozori{ta “Vesela korwa~a” i karaoka, od 13 ~asova zakazana je projekcija filma “Tamo gde divqe stvari `ive”. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/ 521-866 i 021/529-861, kao i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J.

Klizali{te „Gradskog zelenila“, od 600 kvadrata, koje se postavqa u dvori{tu Sokolskog doma, a ne na igrali{tu u Dunavskom parku, kako je ranije bilo planirano, po~e}e da radi u ~etvrtak, saznajemo nezvani~no.

U pomenutom preduze}u ka`u da po~etak posla na jednom mestu i wegovo preme{tawe nije bio dodatni tro{ak za firmu; jer su radnici na samom po~etku uvideli

da je potrebno dosta para i vremena da bi se rukometni teren sredio, pa je zato odlu~eno da se klizali{te izmesti.

Po re~ima portparola „Zelenila“ Ivana No`ini}a pored sre|ivawa terena javio se i problem bezbednosti, jer bi kabel za struju kojim bi se napajalo klizali{te morao da se provla~i kroz ceo Dunavski park, {to bi predstavqalo dodatni rizik.

B. M.

Novosadska utorak28.decembar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Propalo o`ivqavawe igrali{ta est da }e otvorenog klizaV li{ta ove godine ipak biti i da }e se ono nalaziti na

rukometnom terenu u Dunavskom parku, obradovalo je mnoge Novosa|ane bar iz dva razloga. Prvi je u`ivancija koju pru`a klizawe pod nebom uz ~aj, ili toplu ~okoladu, a drugi je ~iwenica da }e se i pomenuti teren morati malo u{minkati, kako bi se na wega postavilo klizali{te.

Dugo je ovo okupqali{te sportista i sjajno mesto na kojem su nekad odr`avane svirke bilo zapu{teno i prepu{teno samo sebi i ~inilo se da je ova ideja dobra, ali... Na`alost,

klizali{te se ne}e nalaziti u parku, ve} u dvori{tu Sokolskog doma, gde je i ranijih godina bilo sli~ugawa, pa je ovo mesto, takore}i, zicer.

Od rukomentog terena se odustalo jer je proceweno da }e trebati dosta para i vremena kako bi se prostor doveo u red, zatim se pojavio problem sa strujom, jer bi se kabel morao razvla~iti preko celog parka {to je dodatna komplikacija i nije ba{ bezbedno re{ewe. I tako je poku{aj o`ivqavawa ove poznate lokacije propao, a sa wim i nada da }e se to desiti u skorije vreme.

B. Markovi}

Bez vode na Limanu i u Rumenki Zbog planiranih radova na vodovodu danas }e bez vode biti `iteqi Ulice Narodnog fronta, od [ekspirove do Balzako-

ve. Vode ne}e biti od 9 do 14 sati. Od 10 do 14 ~asova vode ne}e biti ni u Rumenki, u Kanalskoj ulici.

B. M.

DANAS U KATOLI^KOJ PORTI

De~je predstave u „Sne{kogradu” Manifestacija za decu “Sne{kograd” po~iwe danas u 16 ~asova u Katoli~koj porti. U programu nastupaju de~iji hor “Zvon~i}i”, pesnici Pero Zubac i Du{an Pop \ur|ev, animatori Jovica Ti{ma i Boda Nikoli} i ma|ioni~ar Karlo Veliki. Bi}e izvedene i predstave “Teatar snova”, studija “^arls” i “Kako

hronika

pobediti ~arobnicu” u izvedbi studenata Akademije umetnosti.

Tako|e, glumci Srpskog narodnog pozori{ta izve{}e dve predstave: “Novogodi{wa fora” i “La`ni Deda Mraz”. Program se zavr{ava u 21 ~as. a organizator je Centar za kulturnu animaciju, pod pokroviteqstvom Grada.

A. J

V REMEPLOV

OTVORENA DEONICA OD KORNELIJA STANKOVI]A DO RUMENA^KOG PUTA

Bulevar Evrope 1.800 metara du`i Tre}a deonica Bulevara Evrope izme|u Ulice Kornelija Stankovi}a i Rumena~kog puta ju~e je otvorena za saobra}aj.

Sve~anim presecawem crvene vrpce, deonicu su simboli~no pustili u saobra}aj predsednik pokrajinske vlade Bojan Paj-

Foto: B. Lu~i}

finansijske pripreme za ovu izuzetno zahtevnu deonicu. Ona, sem tri kilometra putarskih radova, podrazumeva i dva nadvo`waka i most preko kanala DTD. Uveravam vas da }e sve to biti ura|eno efikasno i na vreme – rekao je Novakovi}.

Nova deonica Bulevara Evrope duga je oko 1.800 metara, ima dve kolovozne trake {iroke sedam metara i na oba wena kraja nalaze se kru`ne raskrsnice, dok je preseca i pruga koja ide sa `elezni~kog depoa. Za sada nisu ura|ene pe{a~ke i biciklisti~ke staze sa isto~ne strane, kao ni javno osvetqewe. Iz-

vide}emo kako }e se pokazati.

Bezbednost nam je na prvom mestu, tako da o~ekujem da se Novosa|ani naviknu na kru`ne tokove, jer }e ih biti jo{ u narednim godinama – naveo je Pavli~i}.

- Idu}e godine nastavqamo ovu trasu od Rumena~kog puta do autoputa Subotica-Beograd. U ovom trenutku privodimo kraju tehni~ke, imovinsko-pravne i

vo|a~i putarskih radova bili su „Europark“ iz Jajinaca i „Put-invest“ iz Sremske Kamenice, vodovod i kanalizaciju gradio je “Graditeq NS” iz Novog Sada, a ostveqewe je posao “Energotehnike-Ju`na Ba~ka” iz Novog Sada. Ceo posao ko{tao je ne{to vi{e od 721 milion dinara.

S. Krsti}

Slede}e godine bulevar }e iza}i na autoput ti}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}.

- Ovaj bulevar ima zna~aj ne samo za Novi Sad, ve} i za Pokrajinu, jer }e spajati grad i samo wegovo jezgro sa autoputem, {to }e omogu}iti br`i i intenzivniji privredni razvoj, ne samo Novog Sada, nego i op{tina koje wemu gravitiraju - izjavio je tom prilikom Pajti}.

- Zadovoqstvo mi je {to smo pre Nove godine uspeli da otvorimo ovaj deo bulevara. Pravac

Pavli~i}, Pajti} i Novakovi}

iz Rumenke i Kisa~a sada je daleko rastere}eniji, jer je iz tog pravca bio samo jedan ulaz u grad. Ovim se dobar deo saobra}ajnih problema re{ava, a slede}e godine re{i}emo ih u potpunosti izlaskom Bulevar Evrope na autoput. Na prole}e }emo zavr{iti bicklisti~ke i pe{a~ke staze i ostatak radova.

Prvi put smo u Novom Sadu otvorili nove kru`ne tokove i

Pavli~i}: Grad uzajmquje 3,5 milijardi dinara Po re~ima gradona~elnika Igora Pavli~i}a, Novi Sad }e pozajmiti i utro{iti oko 3,5 milijarde dinara za izgradwu dela Bulevara Evrope do autoputa, ali i za izgradwu kanalizacije u gradskim i prigradskim naseqima. Kako je naveo, na prole}e }e biti zavr{ena 33 projekta za izgradwu kanalizacije, a model }e najverovatnije podrazumevati da }e grad graditi primarnu kanalizaciju, a me{tani sekundarnu. Ve} po~etkom godine grad }e raspisati nekoliko tendera za izbor najpovoqnijeg kredita kod banaka i drugih finansijskih institucija.

Sne`na u`ivancija

Bokteri ~uvali red Jo{ sredinom 18. veka u Novom Sadu je uvedena bokterska slu`ba, ta~nije Magistrat je pla}ao boktere - ~uvare varo{kog mira. Oni su izvikivali no}ne sate, obilazili ulice i pazili da neko ne pu{i i baca pikavce, hapsili skitnice, ogla{avali po`are i sli~no.

Tako se dugo radilo. Grad je 28. decembra 1877. je ugovorom no}-

no stra`arewe poverio Aci Gli{inom i Ba~iju Gaboru, ovlastiv{i ih ujedno da pod „nadzorom kapetana policije uzmu u slu`bu 12 momaka, boktera, koji treba da stra`are u unutra{wem opsegu grada“. Ako bi se no}u dogodila kakva kra|a po ku}ama i ba{tama, bokteri su morali da o{te}enima nadoknade gubitke.

N. C.

U dana{we vreme, ~ini se, u snegu u`ivaju samo nepopravqivi romanti~ari i klinci, dok svi ostali gun|aju kako ja hladno, klizavo i bquzgavo. A, zas dobar provod, dovoqno je ne{to snega, jedna padina, dobro dru{tvo i slobodno vreme, koga sada ima na pretek jer je po~eo zimski raspust.

Kako se vidi, ni sanke nisu problem, jer, bilo da su klasi~ne, poput tawira ili neka improvizacija u plasti~noj kesi, sasvim je svejedno. Va`no je u`ivawe i mali trenuci detiwstva koji su neprocewivi.

B. M. Foto: R. Hayi}

VESTI Ve~e u ~ast Dragana Kolunyije Kwi`evno ve~e posve}eno pesniku Draganu Kolunxiji, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova, u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. O pesniku }e govoriti akademik Dragan Nedeqkovi}, a stihove }e ~itati Gordana \ur|evi} – Dimi} i pesnik Dragan Kolunxija.

T. L.

„Kqu~ne re~i” Promocija kwige pesama “Kqu~ne re~i” autora Simona Grabovca odr`a}e se sutra u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Pored autora na promociji }e u~estvovati dr Dra{ko Re|ep i Frawa Petrinovi}.

N. R.

Predavawe o Havajima i besplatan bioskop Interkulturalno dru`ewe o Havajima odr`a}e se danas u 16 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13.

O svakodnevnom `ivotu na Havajima govori}e Ketrin Klifton, ameri~ka volonterka koja je ro|ena tamo, a posetioci }e imati priliku da de-

gustiraju havajske specijalitete. Film “Bez vere”, u okviru manifestacije “ Besplatan bioskop”, bi}e prikazan ve~eras u 20 ~asova, na istom mestu. Uz besplatnu kartu za projekciju, posetioci }e dobiti i besplatne kokice.

T. L.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak28.decembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

DANAS NA KLINICI ZA PSIHIJATRIJU

Klavirski koncert kao terapija Na Klinici za psihijatriju u organizaciji tima Dnevne bolnice danas u 12 ~asova bi}e prire|en klavirski recital. Koncert se prire|uje kao deo terapijskog programa destigmatizacije i resocijalizacije pacijenata s te`im du{evnim poreme}ajima. Ovakav vid terapije primewivao se i ranije, u saradwi s mnogim muzi~arima poput kompozitora i pijaniste Aleksandra Dujina. Terapeut Aleksandar ^er smatra da su ovakvi

Zaposleni tra`e plate, doprinose, regres Radnici „Neimara”, wih osamdesetak, ju~e su po~eli {trajk ispred poslovne zgrade na Bulevaru despota Stefana 9.

Zahtevaju isplatu septembarske, oktobarske i decembarske zarade, ostatka regeresa i uplatu poreza i doprinosa za ovu godinu. [trajka~ki odbor tra`i i reviziju zavr{nog ra~una za 2009. godinu i odgovor gde je potro{en novac od prodaje placa na Sentandrejskom putu i to za 14 miliona evra. Ju~e nije bilo dijaloga izme|u {trajka~a i poslovodstva, a direktor preduze}a \or|e Popovi} poru~io je, preko sekretarice, da mu „Dnevnik“ pitawa prosledi u pisanoj formi.

Prema re~ima predsednika sindikata Vladimira Gvozdeno-

vi}a u preduze}u je bilo zaposleno 134 radnika, ali je pre mesec dana wih 91 progla{eno za tehnolo{ki vi{ak i, uz otpremninu po Zakonu o radu, napustilo ovu gra|evinsku firmu.

Gvozdenovi} podse}a da je firmu „Neimar“2006. godine kupio „Heroj Pinki“, ali da je akcije prodao beogradskom preuze}u „Konstranting tim“.

- Pre privatizacije preduze}e je imalo ~ak 680 radnika, ali od vlasni~ke transformacije do sada nije imalo zna~ajniji posao.

Radnici su na ivici izdr`qivosti, na{e plate su malo ve}e od minimalca i kada zarada bar malo kasni, ne mo`emo da izdr`imo - nagla{ava Gvozdenovi}.

Z. Deli}

UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE

Bi}e Novi Sad zeleni grad Tokom ove godine u gradu je zasa|eno 2.600 stabala, 300 hiqada dvogodi{wih biqaka, podignuto je oko 22 hiqade metara kvadratnih travwaka, a uspe{no su realizovani brojni projekti oplemewivawa gradskih povr{ina. Tu se najvi{e isti~e ozelewavawe keja, rekonstrukcija zelenila na Trgu slobode i Trifkovi}evom trgu, kao i hortikulturno ure|ewe Bulevara Evrope.

O ekolo{kom ure|ewu i projektu „Novi Sad- zeleni grad” ju~e su na konferenciji za {tampu govorili gradona~elnik Igor Pavli~i}, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za urbanizam i za{titu `ivotne sredine Jelena Atanackovi}-Jeli~i}, direktorka “Gradskog zelenila” Nata{a Ra{eta i na~elnica Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi}-Galovi}.

- Unapre|ewe `ivotne sredine i ozelewavawe gradskih povr{ina

postaje jedan od primarnih zatataka za nas i u narednoj godini. Do{li smo do kriti~ne brojke od {est procenata zelenila u gradu, tako da }emo se i u 2011. godini truditi da jo{ vi{e novca iz gradskog buxeta bude ulo`eno u projekte ozelewavawa – rekao je gradona~elnik Pavli~i}.

Na~elnica Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi}-Galovi} istakla je va`nost koncepta “urbana {uma”, a govorila je i o rezultatima ovogodi{we akcije “Drvo `ivota”, koja za ciq ima pove}awe procenta zelenih povr{ina u gradu.

- Apelujemo na mesne zajednice kao i na skup{tine stanara da nam se javqaju s predlozima za ozelewavawe wihovog okru`ewa. Kroz dosada{wu akciju ozelenili smo 175 lokacija u gradu, a trudi}emo se da iza|emo u susret svima koji nam se obrate – rekla je Nata{a Ra{eta.

J. Z.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Nevoqe majora Ar~era Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana „Nevoqe“ dvostrukog dobitnika Bukerove nagrade Xejmsa Gordona Farela, u izdawu „Mono i Mawane“.

Re~ izdava~a: Radwa po mnogima najboqeg Farelovog romana odvija se 1919. godine u Irskoj, odmah po zavr{etku Prvog svetskog

rata. Re~ je o tragikomi~noj sudbini majora Brendana Ar~era, koji dolazi u posetu An|eli, `eni koja bi mogla biti wegova verenica.

Wen dom, kojim je major op~iwen, jeste Ma`estik, nekada glamurozni irski hotel koji je drasti~no propao, ba{ kao i snaga britanske vlasti u Irskoj.

Rat za nezavisnost se zahuktava, burni doga|aji su na pomolu.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

Otkazan „Uje`” Predstava “Uje`”, koja je trebalo da se odigra sutra na Sceni “Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta, otkazana je zbog smrtnog slu~aja. Ulaznice se mogu vratiti na blagajni ili zameniti za prvu narednu predstavu.

B. M.

boravka ku}i, a od celokupnog novosadskog stanovni{tva oko 2 odsto boluje od nekog vida du{evnog poreme}aja. Iz tog razloga neophodno je promovisati ovaj problem, radi lak{e resocijalizacije pacijenta, naglasio je Aleksandar ^er.

Za januar je najavqen koncert me{ovitog inkluzivnog hora ISON, kojim diriguje profesor Miodrag Blizanac.

I. D.

ZIMSKE SLU@BE PONOVO NA TERENU

Foto: B. Lu~i}

PO^EO [TRAJK U „NEIMARU”

doga|aji veoma zna~ajni za obolele, koji su `eqni pa`we i raduju se kada vide da je zbog wih ulo`en trud i energija.

Na repertoaru dana{weg koncerta profesorke Akademije umetnosti Branke Parli} bi}e dela Erika Satija, Filipa Glasa i Majkla Najmana. U Dnevnu bolnicu svakodnevno dolazi 25 do 30 pacijenata, ~ije je stawe poboq{ano nakon zatvorenog le~ewa ili pacijenti koji su u pogor{awu tokom

Neo~i{}en sneg pi{e kazne Zima je ponovo pokazala svoje pravo lice, a sneg koji je pao, nije napravio probleme u saobra}aju i na gradskim trotoarima.

Zimske slu`be gradskih preduze}a od nedeqe su na ulicama, ~iste ih i posipaju soqu. U „Putu” ka`u da je i ju~e ujutru nastavqeno ~i{}ewe snega na saobra}ajnicama prvog prioriteta, {to zna~i na linijama gradskog prevoza. Zimska slu`ba “Gradskog zelenila” konstantno je na terenu od nedeqe.

- U nedequ od 19 do 23 sata pedesetak radnika posipalo je so i rizlu na 27 lokacija u gradu i industrijskoj zoni. Posao je, uz ~i{}ewe snega, nastavqen ju~e ujutru u 5 ~asova, od kada je na terenu 120 radnika iz na{eg preduze}a – ka`e portparol u „ Gradskom zelenilu” Ivan No`ini}.

Radnici ove zimske slu`be na raspolagawu imaju 32 vozila mehanizacije, a na terenu }e biti sve dok vremenske prilike to budu uslovqavale.

Tako|e, u „^isto}i” se radi punom parom, a radnici i mehanizacija Zimske slu`be su na terenu od nedeqe od 15 sati i prema definisanom programu rada se obavqaju svi poslovi.

- Nakon anga`ovawa u nedequ, radnici i kompletna mehanizacija na{eg preduze}a su na terenu od 3 sata ujutru i detaqno rade na uklawawu snega i ~i{}ewu svih povr{ina za koje je na{e preduze}e zadu`eno, a to su odre|eni pe{a~ki prelazi, pe{a~ke staze, trgovi i platoi – naveli su ju~e u ovom preduze}u.

Slu`ba za izno{ewe sme}a je ju~e ujutru imala problema sa ulaskom kamiona za odno{ewe sme}a

^ITAOCI PI[U SMS

U Zavodu za hitnu medicinsku pomo} ka`u da su ju~e imali svega dva poziva zbog padova, odnosno povreda na ulici u ulice na uzvi{ewima, u kojima nije o~i{}en sneg sa kolovoza, u naseqima Bocke u Sremskoj Kamenici, u delovima Bukovca i Sremskih Karlovaca. Kante za sme}e u tim ulicama }e biti ispra`wene ~im se budu stekli uslovi.

- Apelujemo na gra|ane, kao i na preduze}a i vlasnike poslovnih prostora da ispo{tuju svoju obavezu i uklone sneg ispred svojih ulaza. Zimska slu`ba preduze}a je aktivna i obavqa}e se i daqe svi poslovi u skladu sa vremenskim prilikama – zakqu~uju u ovom preduze}u.

Komunalna inspekcija i komunalna policija, tako|e, su na terenu i pi{u kazne svima koji se ne pona{aju u skladu s odlukom Grada, odnosno ne ~iste sneg ispred

svojih ku}a, zgrada, preduze}a i lokala. Kako saznajemo od taksista i oni su zadovoqni kako je ove godine o~i{}en sneg s gradskih saobra}ajnica.

Da su ulice dobro o~i{}ene potvr|uju i lekari u Zavodu za hitnu medicinsku pomo} koji ka`u da su ju~e imali svega dva poziva zbog padova, odnosno povrede na ulici.

- Dodu{e mi savetujemo gra|anima, da kada padnu odu sami do Urgentnog centra, ukoliko nije ja~a ozleda, uganu}e ili prelom.

Razlog tome je {to imamo puno poziva od hroni~nih bolesnika, pa bi u tom slu~aju gra|ani vi{e ~ekali dok ekipe stignu do osobe koja je pala na ulici – navode u dispe~erskom centru.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Odakle su izmilele petarde Pitam se kako komunalna policija radi svoj posao kada dinamitske petarde odjekuju na sve strane i kako su uop{te takve petarde dospele u prodaju?

064/1701... *** Novi Sad ima dva plu}a - Dunavski i Futo{ki park, dve zelene oaze. U sred srede Futo{kog parka se zida jedna ogromna zgrada.

Govori se da }e biti stara~ki dom? Perica 064/4980... *** F. K. ”Ajaks” izba~en sa Sajmi{ta. Sramota za Grad i upravu koji su izgleda sami sebi dovoqni. [ta je „Ajaks” za sve ove godine postojawa uradio i koliko je sredstava ulo`io da bi od rugla stvorio teren za ponos. O tome ni re~i, a taj deo je mnogo ve}i od wihovog komunalnog dugovawa. Na koji na~in je uop{te sud odredio ovako drasti~nu i nerealnu kaznu za “Ajaks” zanemariv{i wihova ulagawa. Mi koji `ivimo uz Sajmi{te prati}emo daqa doga|awa oko prostora koji je pravqen za neprofesionalni sport.

063/524... *** E ~elnici moji, da je samo kurs u pitawu...

Polaznice su vam uspe{no(??) zavr{ile kurs engleskog, a da li }e uspe{no i “na}i” posao, to }e tek da vide! Poslodavac tra`i da se engleski govori ko’ materwi.

062/1758... *** Podr`avam ideju o besplatnoj legalizaciji.

Zaboravqa se da je nekoliko stotina hiqada stanova prakti~no pokloweno, a bili su dru{tveni. I meni je od plate uzimano za te stanove, da bi bio poklowen nekome ko apsolutno ni{ta nije ulo`io u wegovo zidawe, ni u cigle, ni u papire. Mislim da je u redu pokloni-

ti papire onima koji su iz svog xepa platili zidawe, jer nisu bili povla{}eni i nisu imali vezu da dobiju dru{tveni stan za xabe.

064/5760... *** Pozdrav za ~itaoca 063/568 i predlog vodovodu da i oni uvedu mera~e individualne potro{we vode, jer tada svi koji stanuju iznad tre}eg sprata istu ne bi ni pla}ali, jer je mesecima na Novom nasequ ni nemaju bez najave, naravno.

063/476... *** Da! Danas smo gospoda, a malo nas je drugova. Tito je

bio predsednik, primao je platu i ostalo {to je i zaslu`io. Ni{ta nije odno sa sobom.

Ni svojoj deci nije obezbedio ni{ta. Mladi to ne znaju. No „Ne okre}i se sine .“ Mi stariji bar imamo uspomene!

064/2466... *** Ho}e da poskupe struju! U redu nije problem, ali samo se pitam da li je Milo{evi} jo{ `iv ili kanda nisam primetio da ovom zemqom vlada ^au{esku? Gospodo poskupite struju, ali kada }ete ve} jednom ukinuti crveno, plave i zelene zone? Ho}emo u Evropu, a tamo qudi koji vi{e tro{e pla}aju mawe.

063/691...

*** Vodovod najavquje poskupqewe vode...Kako ih nije sramota? Voda je kao blato prqava, ne mogu se u woj ni okupati. Kadu oribati ne mogu, a sav beo ve{ mi potamneo. Silne pare potro{i kupuju}i fla{iranu vodu. Kako ih nije sramota da tvrde da je ta voda ispravna, i da je uop{te napla}uju. Naterala bi ih da je oni popiju! Bruka za Novi Sad! Treba smeniti kompletno rukovodstvo. Ko }e nama nadoknaditi nastale {tete wihovom „ispravnom vodom“?

062/8488... *** Kada }e se ~elnici Future plus, obratiti zaposlenim prodavcima i kona~no re}i kada }e isplatiti zaostalih 5-6 plata od pro{le godine, koje od aprila obe}avaju svakog 15. u mesecu, a evo sti`e i kraj godine, a para kao nema, mada je fond Solidarnost pare dao.

065/5147... *** Dragoslav Klisura zaslu`uje da dobije Februarsku nagradu jer se ~ovek pokazao i dokazao kao pravi ambasador grada Novog Sada i Vojvodine. Da je i sa planete Jupiter, dobar je.

066/9405... *** „Narode moj” {to bi rekao kraq Ibi. Imate li ose}aj da Vam rastu u{i? Ja bogami imam. Posle onoga {to sam prvo ~uo, a zatim i bogami tri puta pro~itao u novinama, od na{ih politi~ara \eli}a, pa Cvetkovi}a koji je izneo mi{qewe predsednika Tadi}a, po{to se najverovatnije sam sa svojim mi{qewem ne sla`e. Zamislite molim Vas strategija razvoja do 2020-te godine. Mo`ete misliti {ta ovakva strategija ( ~itaj ma{tarija ) zna~i onima koji su pre{li pedesetu, pa i oni koji su sada u dvadesetim ili mla|i? Politi~ari koji nemaju re{ewe za trenutne probleme, da ne ka`em za narednih godinu dana, nama pri~aju bajke.

064/4799...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

9

U LEGENDARNOM BIOSKOPU FINI[ RADOVA

„Arena” sutra otvara vrata Novi, rekonstruisani bioskop „Arena“ otvara se sutra u 20 ~asova, projekcijom filma „Montevideo, bog te video!“, koji }e posetioci mo}i da pogledaju u velikoj sali, a ulaz }e biti besplatan, najavquje direktor zakupca bioskopa, prvi ~ovek kompanije „Art Vista“ Zoran Cvetanovi}.

Po wegovim re~ima, jo{ se ne zna koje }e sve sale biti osposobqene da u tom momentu prime Novosa|ane, jer radovi napreduju iz sata u sat.

- U op{toj sam jurwavi kako bi se uradilo {to vi{e i

kako bi svih {est sala bilo u funkciji, no ne mogu sad da prognoziram jer dok mi budemo gledali film, u drugim salama }e majstori raditi i

[to se ti~e cene karata, one jo{ nisu utvr|ene tako da je jedino sigurno da }e te ve~eri ulaz biti besplatan, a ve} u ~etvrtak, od 11 ~asova

Sutra u 20 ~asova u velikoj sali pred gledaocima film „Montevideo, bog te video!“, a ulaz }e biti besplatan povezivati ure|aje, tako da je mogu}e da }e film isto ve~e biti pu{ten i u nekim drugim salama. Da li }e biti svih {est u funkciji ili samo jedna, pored Velike sale, ne mogu sad da tvrdim - ka`e Cvetanovi}.

ujutro, posetioci bisokopa }e na blagajni mo}i da kupe karte po ceni od, kako Cvetanovi} ka`e, jednog i po piva.

- Cene ne}e biti astronomske u odnosu na ono {to }e gledaoci dobiti za uzvrat. Sa druge strane, razli~ito }e se

napla}ivati projekcije u zavisnosti od dana ali i od sata, kao {to je i do sada bila praksa, zna~i nije ista cena karte za projekciju u 17 ~asova ili u 20 ~asova - obja{wava on.

Na pitawe da li planira da salama da ime po nekim zna~ajnim filmskim li~nostima, kao {to je slu~aj u nekim multipleks bioskopima, Cvetanovi} ka`e da oni nemaju taj koncept i da }e sale biti ozna~ene iskqu~ivo brojevima, jer se na taj na~in qudi lak{e snalaze u potrazi za `eqenom salom.

J. Zdjelarevi}

NOVO NASEQE, TELEP I ADICE KONA^NO PRED RE[EWEM STAROG PROBLEMA

Policijska stanica sti`e na Satelit Policija }e naredne godine uz pomo} grada osnovati stanicu koja }e pokrivati Novo naseqe, Satelit, Telep i Adi-

Stanica }e biti u prostorijama uprave Apoteke „Novi Sad“ na Satelitskoj pijaci ce, ka`e za „Dnevnik“ predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}. Za sada se zna da }e stanica biti u prostorijama uprave Apoteke „Novi Sad“ na Satelitskoj pijaci, a detaqi i rokovi bi}e poznati nakon sastanka gradskih ~elnika s visokim predstavnicima policije koji }e se odr`ati u toku ove sedmice.

- Trebalo je jesenas da na|emo prostor za policiju, ali je

Novo naseqe: policija uskoro u kom{iluku

to usporeno, po{to smo morali da iselimo upravu Apote-

Foto: B.Lu~i}

ke. S obzirom da se radi o 450 kvadrata, nije bilo lako na}i

Naftna industrija Srbije je ove godine donirala tri miliona dinara za izgradwu igrali{ta u vrti}ima Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“. Donacija se sprovodi kroz program „Saradwa

radi razvoja“ i plod je kontakta NIS-a i Grada. Naftna industrija donaciju realizuje kroz prioritetne programe za lokalne zajednice u kojima posluje i tako poma`e wihov razvoj.

D. Ml.

VE^ERAS U KLUBU „KONTRAST”

Na megdanu 40 barmena Otvoreno prvenstvo barmena u pripremawu koktela „BarmeNS kup 10“ odr`a}e se ve~eras od 20 ~asova u klubu „Kontrast“. Posetioci }e imati prilike da vide oko 40 takmi~ara iz celog regio-

na koji }e se nadmetati u dve kategorije. U pitawu je „miksologija“ ili klasi~no pripremawe koktela i „flertending“, ta~nije slobodni stil.

B. M.

NAPREDWACI U [KOLI „MILAN PETROVI]”

Poklonili ma{inu za perionicu

Savet za brigu o deci i omladini Gradskog odbora Srpske napredne stranke organizovao je ju~e u {koli “Milan Petrovi}” humanitarnu akciju za pomo} ovoj ustanovi, a tom prilikom uru~ena im je jedna ma{ina za autoperionicu, koja treba da se otvori u martu.

Tom prilikom “napredwaci” su kupili i novogodi{we ~estitke koje prave u~enici {kole. Pored predsednika saveta za brigu o deci i omladini Milana Vlaisavqevi}a, akciji je prisustvovao i koordinator GO Milo{ Vu~evi}.

B. M.

Stigli paketi}i u De~je selo Deca iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici, dobili su ju~e 120 novogodi{wih paketi}a, a uru~ila ih je pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji}. Dodelu paketi}a uveli~ala je de~ja predstava, jer je to najboqi na~in da se iska`e zahvalnost.

- Zahvalni smo Gradu koji nam pred kraj svake godine obezbedi jelku s busenom, kako bismo, kada je ukrasimo, u {to lep{em ambijentu do~ekali Novu godinu – istakla je direktorka pomenute ustanove Branislava Balaban, dodaju}i da je De~je selo u toku ove godine prikupilo 52 miliona dinara od qudi dobre voqe, uz

pomo} kojih su uredili sve ~etiri ku}e i dva stana za korisnike.

Novka Moji} rekla je da svake godine daruju paketi}ima ustanove za socijalnu za{titu, u kojima su deca.

- To je na{a pa`wa i obaveza prema ustanovama ~iji smo mi osniva~i i nastavi}emo to da ~inimo ubudu}e – ka`e Moji}.

Paketi}e koje su dobili mali{ani iz De~jeg sela podeli}e s decom koja su obolela od cerebralne paralize, {to tradicionalno organizuju ve} desetak godina, razvijaju}i nesebi~nost i saose}awe za druge.

I. D.

SAVET ZA KOMUNALNE DELATNOSTI

Privatni kapital mo`e u „Vodovod” Savet za komunalne delatnosti Skup{tine grada, za ve}inu komunalnih preduze}a bez rasprave je usvojio programe investicionih aktivnosti za 2011. godinu i program poslovawa za narednu. Iz obimnog dnevnog reda od ~ak 42 ta~ke, ju~e se izdvajalo izlagawe direktora“Vodovoda i kanalizacije“Branka Bjelajac. ^lanovima saveta skrenuo je pa`wu da javno-poslovno partnerstvo kojem te`i ova gradska firma ne podrazumeva privatizaciju vodovodnog i kanalizacionog sistema grada. Savet je prihvatio predlog

konsultantske ku}e CSP iz Berlina da se u oblasti snabdevawa vode i prerade otpadnih voda primeni model javnoprivatnog partnerstva u formi zajedni~kog ulagawa u me{ovito preduze}e.

Prema re~ima Bjelajca regulativa za primenu ovog modela je u Zakonu o javnim preduze}ima , te da o privatno-javnom partnerstvu posledwu re~ treba da da Skup{tina grada.

O tome }e se razgovarati, rekao je Bjelajac, tek za pola godine, koliko je otprilike potrebno da se obave pripreme ta to.

Z. D.

Umesto Peji}a dolazi Bogoro{ki Pomo}nik direktora u Gradskom saobra}ajnom preduze}u Branislav Bogoro{ki predlo`en je za vr{ioca du`nosti direktora firme na period od pola godine. Do isteka tog roka Upravni odbor treba da raspi{e konkurs za izbor dirktora.

Bogoro{ki bi trebalo da nasledi dosada{weg prvog ~oveka gradskog prevoznika Rajka Pe-

ji}a, koji je na ~elu preduze}a bio dve decenije.

Ovaj predlog na}i }e se na dnevnom redu skup{tinskog zasedawa zakazanog za sutra.U skup{tinskom materijalu za sednicu navodi se da je Bogoro{ki diplomirani pravnik i da je od pre dve i po godine, dakle po konstituisawu ove gradske vlasti, na mestu Peji}evog po-

mo}nika. Bogoro{ki je ~lan Lige socijaldemokrata Vojvodine i kao kadar te partije {ef je poslani~ke grupe u Skup{tini Vojvodine.

U gradskom prevozniku nisu hteli ju~e da se ogla{avaju oko smene direktora. Ne zna se pouzdano da li }e Peji} ostati u preduze}u ili se penzionisati, te da li se s mesta direktora

SPENS I SLEDE]A GODINA

Planiran minus od 15 miliona Savet za obrazovawe i sport ju~e nije imao primedbe na predlog odluke o programu investicionih aktivnosti SPC „Vojvodina“, na wihov program kori{}ewa sredstava iz buxeta, kao ni na program poslovawa za 2011. godinu. Programe je ~lanovima saveta iznela pomo}nica

Foto: S. [u{wevi}

TRADICIJA SE NASTAVQA

SMENA DIREKTORA U GRADSKOM PREVOZNIKU

POMO] NIS-a VRTI]IMA

Tri miliona za igrali{ta

nove protorije za Apoteku „Novi Sad“. Postojala je dobra voqa da se policijska stanica otvori ove godine, ali boqe je i da kasnimo nekoliko meseci, a da uradimo vaqan posao koji ne}e {tetiti Apoteci „Novi Sad“, a koristi}e policiji - izjavio je Jovanovi}.

On nije mogao da precizira kada bi se policija mogla useliti u nove prostorije, ali predvi|a da }e Apoteci „Novi Sad“ biti potrebno oko mesec dana da se preseli. Grad }e predati okre~ene prostorije s delom name{taja, a na policiji je da nabavi preostalu potrebnu opremu. Dok ne bude osnovana nova policijska stanica ra~una o bezbednosti preko 60.000 gra|ana i daqe }e voditi stanica na Detelinari.

S. Krsti}

Foto: S. [u{wevi}

direktora za finansije ovog preduze}a Qiqana Popovi} koja je istakla da evidentno opada prihod od zakupa prostora na Spensu, te da je planirani gubitak ovog preduze}a za slede}u godinu 15.300.000 dinara, ali da planiraju da ga anuliraju boqim marketingom, ugostiteqstvom i

smawewem broja zaposlenih za 60 radnika.

Zbog sve te`e naplate dugovawa od zakupaca, Popovi} je rekla da je utu`eno wih vi{e od 150 i da neki od wih duguju i po 10 miliona dinara, te da su sudski sporovi u toku.

A. V.

Tvr|avi plan detaqne regulacije Na Sednici Saveta za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa Skup{tine grada Novog Sada ju~e odr`anoj usvojen je predlog plana detaqne regulacije Petrovaradinske tvr|ave, mosta na trasi biv{eg mosta Franc Jozefa, novosadskog `elezni~kog ~vora, centra na Tranxamentu. Usvojen je i predlog odluke o izmenama i

dopunama plana detaqne regulacije blokova oko Ulice cara Du{ana.

Tako|e direktori pojedinih preduze}a su obrazlo`ili predloge re{ewa o davawu saglasnosti programa poslovawa preduze}ima „Urbanizam“, „Poslovni prostor“ i „Stan“.

Usvojen je i predlog da Fond za izgradwu stanova solidarnosti

promeni ime u Agencija, a i predlog odluke o prenosu prava kori{}ewa na nepokretnost.

Re~ je o zgradi u Mileti}evoj 10, koja je pripadala Domu zdravqa a pre}i }~e u vlasni{tvo Grada ukoliko to usvoje odbornici. Tom zgradom bi tada upravqalo preduze}e “Poslovni prostor”.

Q. Na.

povla~i iz zdravstvenih razloga, o ~emu se pri~a po kuloarima, ili je po sredi ne{to drugo. U ovoj smeni je dobro {to je Bogoro{ki kadar iz firme pa ne}e morati da se upoznaje s delatno{}u i poslovawem preduze}a, {to u upravqawu javnim resursima grada nije ~est slu~aj.

Z. Deli}

PLANOVI TVR\AVE NA IZLO@BI

„[mitov spisak” pred Novosa|anima Na otvarawu izlo`be planova Petrovaradinske tvr|ave, poznatim pod nazivom “[mitov spisak”, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} rekao je da je `eqa da se Tvr|ava oboga}uje i istakao da }e na tome morati da se radi godinama. Jovanovi} se zahvalio Urbanizmu i Arhivu grada koji su zajedni~kom koordinacijom uspeli da urede postavku.

- Siguran sam da }e ove mape pomo}i stru~wacima da boqe za{tite Tvr|avu, ali i istori~arima koji }e ovde mo`da prona}i nove informacije iz 17, 18. i 19. veka- rekao je Jovanovi}.

Izlo`ba predstavqa kolekciju 16 karata od 200. Mape su stru~waci Arhiva grada doneli iz Be~a.

Direktor Arhiva Bogoqub Savin ka`e da je wihova namera da se od februara objedini 40 planova i prika`e u Muzeju grada.

Postavku }e Novosa|ani mo}i da vide do 25. januara u holu Skup{tine.

N. R.

NOVI SAD

utorak28.decembar2010.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: “Alisa u zemqi ~uda” (18), “[i{awe” (19.45), “Grad lopova” (21.30) Art bioskop “Vojvodina,” na Spensu: “Neke druge pri~e” (19), “Verujem u an|ele” (21)..

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena “Pera Dobrinovi}:” “@enidba” (19.30), Kamerna scena “Jucuca” (20.30) Novosadsko pozori{te: “Majstor i Margarita” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Danijela Kusuqa, Ankica @uni}, Sofija Rackov, Du{ana Jovanovi}-Vrsajkov, Mirjana Stevanovi}, Sawa Prodanov, Slavica Nikolajevi}, Jelena A}imovi}, Sne`ana Mak{a, Marija Jo~i}, Qiqana Petkovi} i Ivana Doro{ki iz Novog Sada, Jelena Jovi~in iz Ba~ke Palanke, Danijela Vidovi} iz In|ije, Aleksandra Kosi} iz Silba{a, Smiqka \erman iz Veternika, Marina Samarxija iz Ratkova, Katarina Pilipovi} i Sawa Grozdi} iz Gospo|inaca, Katarina Poqak iz Ba~kog Gradi{ta, Greta Provodovski iz Selen~e, Ana Panxa iz Beo~ina, Tawa Sabo iz Titela i Maja ^eleketi} iz Bukovca, DE^AKE: Marina Boberi}, Tamara Mladenovi}, Tatjana Doder, Sanela Miki}, Slobodanka Bogojevi}, Aleksandra Hengl - Subi}, Violeta Ga{i, Silvija Gabor, Tamara To{i} i Dina Konstantinovi} iz Novog Sada, Sawa Popadi} iz Petrovaradina, Biqana Tufegxi} iz Wego{eva, Du{anka Nikoli}, Mila Bauranov iz Obrenovca, Laura Fazeka{ iz Srbobrana, Jelena Laki} iz Ba~kog Jarka, Qubica Ostoji}-Jovanovi} iz Temerina.as

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Koviqka Todora Mileti} (1941) u 10.30 sati, Antun Petra Verzoti (1950) u 11.15, Jelisavka Svetozara Tuki} (1937) u 12, Jelica Milorada Habijan (1922) u 12.45, Vukosava Mite [im{i} (1939) u 13.30, Smiqka Jovana Dekanski (1941) u 14.15 i Vojislav Mitra Vu~urevi} (1934) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Veronika Ferenca Strbad (1937) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Dobre Milana Sazdov (1927) u 13 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena An|elka Pere Pe{i} (1931) u 11 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Dragutin Gliga Vrhovac (1947) u 13 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Tre}ina gra|ana glasala od ku}e

Tra`e povratak laboranta ni, jer su sve firme, osim PIK-a, uga{ene.

- Doma}instva nemaju redovna primawa i svaki izdatak za autobusku kartu je za wih udar na xep.

Osim toga, starijim qudima je veliki napor da putuju do Apatina, vade krv u jutarwim satima, ~ekaju rezultate analize koji sti`u popodne, vra}aju se na autobusku stanicu, koja je udaqena skoro kilometar, gube}i tako ceo dan - obja{wava Mati} Peticija sa potpisima gra|ana upu}ena je mati~nom Domu zdravqa Apatin 3. decembra, ali odgovora jo{ nema.

- Rekli su nam da je radno mesto ukinuto zbog racionalizacije. ^uli smo da se radno mesto laboranta ukida i u drugim selima ka`e Mati}, podvla~e}i da, ukoliko se problem ne re{i, peticija }e biti prosle|ena Ministarstvu zdravqa.

J. P.

APATIN: Prema izve{tajima op{tinske referendumske komisije samodoprinos u Apatinu, Svilojevu i Kupusini, koji koji je odr`an u novembru, je izglasan zakonito, dok opozicija DS i Grupa gra|ana „Pokret za Apatin”, tvrde da je glasawe bilo neregularno jer su glasali qudi koji odavno `ive u insotranstvu, a jedna tre}ina je glasala u ku}ama, {to je suprotno Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

- Sumwamo u rezultate referenduma, jer nisu realni, a nama nisu bili dostupni tra`eni materijali. ^ak su dva odbornika i{la od ku}e do ku}e ube|uju}i qude da glasaju. Kako je mogu}e da se na jednom bira~kom mestu posledweg dana na{lo 110 listi}a, a prethodnih dana su bila po tri.

Pojedini ~lanovi bira~kih odbora su u jutarwim satima ubacivali gomile listi}a u glasa~ke ku-

tije, istakao je @eqko Raj~evi} iz opozicione odborni~ke grupe DS, podse}aju}i da je grupa gra|ana uputila tu`bu Vrhovnom kasa-

Predsednik op{tinske komisije za sprovo|ewe referenduma Koviqko Pisar je istakao da je referendum u svim me-

Po{tovali preporuke Vlade Predsednik op{tine @ivorad Smiqani} ka`e da su u kreirawu buxeta po{tovali preporuke Vlade Srbije.

-Obe}an nam je i ve}i transfer iz republi~kog buxeta {to }e olak{ati i obaveze prema korisnicima buxeta. Od naredne godine sredstva koja se dobijaju iz NIP-a i fondova na Pokrajinskom nivou ne}e biti sredstva buxeta nego }e ova tela raspisivati tendere i pla}ati izvo|a~e radova, a mi smo za sada iz tih izvora dobili oko jedne milijarde dinara, a bi}e realizovana naredne godine. To su sredstva za akva park, RTC i za Industrijski park u Kupusini - rekao je Smiqani}. cionom sudu, sumwaju}i u zakonitost sprovedenog referenduma. [ef odborni~ke grupe „Pokret za Apatin” Milan Dra`i} je dodao da je ispalo da je svaki tre}i Apatinac glasao u ku}i.

stima odr`an na zakonit na~in.

- ^iwenica je da smo prvih dana referenduma dobili ve}i broj primedbi, me|utim nismo reagovali, jer su primedbe stigle od

U KAWI@I VOJNI KOMPLEKS PROMENIO VLASNIKA

Kasarnu preuzela op{tina DODEQENA PRIZNAWA „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]”

Poveqe najboqima ZREWANIN: Privredna komora Vojvodine, Fakultet tehni~kih nauka iz Novog Sada i agencija „Medija Invent”, u okviru projekta „Put ka vrhu”, dodelili su ju~e, u zrewaninskom hotelu „Vojvodina”, priznawa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}” najzaslu`nijim ~elnicima lokalnih samouprava, privrednicima i preduze}ima. Medaqoni, koje je uradio akademski vajar Qubi{a Man~i} iz Beograda, uru~eni su najboqima u 2010. godini sa podru~ja Regionalne privredne komore Zrewanin, u razli~itim kategorijama privrednog preduzetni{tva i stvarala{tva. Odluku o dodeli priznawa doneo je `iri kojim je predsedavao dekan novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka profesor dr Ilija ]osi}, a koga ~ine istaknuti privrednici, novinari, profesori…

Poveqe su dobili: predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, vlasnik preduze}a „Impel” i predsednik

udru`ewa „Zrewaninski poslovni krug” Dragan Vidakovi}, vlasnik porodi~ne firme „Elektrik” Radomir [im{i}, direktor Ribarskog gazdinstva „E~ka” Nenad Radulovi}, direktorka „Luksol farmacije” Milana Zlokas, novinar RTS-a Nikola Bo`ovi}, zatim Fabrika uqa „Banat” iz Nove Crwe, Matijevi} agrar „Zlatica”, JKP „Vodovod i kanalizacija”, gradska trgovina „Gomeks”, „[invoz”, Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}”, Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin”, sajam „Inokop”, Policijska uprava Zrewanin, hotel „Vojvodina”, Dom zdravqa Se~aw, Muzi~ka {kola „Josif Marinkovi}” i Auto - moto dru{tvo „Petar Drap{in”. Tako|e, priznawa su uru~ena i ambasadoru Sirije u Srbiji Maxedu [adudu, prodekanu za nastavu na Ekonomskom fakultetu u Subotici dr Aleksandru Gruboru i upravniku carinarnice u Subotici Sr|anu Samarxi}u. @. B.

DO^EKAJTE NOVU GODINU U BAWI „TERMAL” U VRDNIKU

Bogata ve~era uz muzi~ki program VRDNIK: Do~ek Nove godine je proslava svih lepih stvari koje su nam se dogodile u protekloj godini, kao i najava da }e naredna godina biti jo{ uspe{nija.U ovo vreme obi~no se prelama kuda, sa kim i kako provesti najlu|u no}.

Svi oni koji jo{ nisu odlu~ili gde }e do~ekati Novu 2011. godinu, hotel „Termal” u Vrdniku nudi dobru zabavu.

Do~ek Nove godine u bawi „Termal” u Vrdniku iznosi 4.600 dinara u cenu je ura~unato hladno predjelo, glavno jelo, salata, me|ujelo, jelo posle pono}i, desert, aperitiv, sve to uz bogat

muzi~ki program. Goste }e zabavqati zvezda Granda Jelena Gerbec sa orkestrom „Drim bend”.

Za one koji se odlu~e da ovde proslave reprizu novogodi{we ve~eri, cena iznosi 2.000 dinara, a u sve~anom meniju predvi|eno je hladno predjelo, glavno jelo, salata, desert i pecivo.

Hotel „Termal” je nagradio jednog na{eg ~itaoca besplatnim do~ekom Nove godine. To je Dragan Vuka{inovi} iz Petrovaradina. Wega }e na recepciji hotela ~ekati ulaznica za do~ek, koja va`i za dve osobe.

S. B.

11

TU@BA SUDU ZBOG REFERENDUMA ZA SAMODOPRINOS

GRA\ANI PRIGREVICE PI[U DOMU ZDRAVQA

PRIGREVICA: U mesnoj zajednici Prigrevica 647 gra|ana je popisalo peticiju kojom tra`e da im se u Zdrastvenu stanicu vrati laborant koji je obavqao kontrolu krvne slike. Laborant je nedeqno obavqao 50 laboratorijskih analiza krvi, {to na godi{iwem nivou zna~i da je u laboratoriji Zdrastvene stanice Prigrevica, godi{we pregledano 3.000 me{tana.

- U Prigrevici je gotovo 70 odsto stanovni{tava iznad 65 godina starosti. Mladi odlaze, stari ostaju. Ve}ina wih su pod stalnom lekarskom kontrolom za koju je na prvom mestu kontrola krvne slike i {e}era u krvi. U medicinskoj kartoteci su registrovani brojni pacijenti sredwe i mla|e dobi, zbog ~ega smo pokrenuli potpisivawe peticije - ka`e predsednik mesnog odbora SNS Bogdan Mati}.

On jo{ dodaje, da su stanovnici Prigrevice, uglavnom nezaposle-

utorak28.decembar2010.

KAWI@A: Op{tina Kawi`a je kupila kompleks kasarne u Kawi`i i preuzima na kori{}ewe oko pet hektara zemqi{ta i objekte povr{ine oko 9.000 kvadratnih metara, koje namerava da ulaga~ima ponudi za privrednu delatnost. Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ i predstavnik Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Aleksandar Ili} na konferenciji za novinare ju~e u SO Kawi`a, povodom primopredaje kasarne, istakli su da je time okon~an jedan prili~no dug proces.

Ovaj kompleks nekada je pripadao Gra|evinskom preduze}u GIK „Budu}nost” pa ga je JNA kupila u vreme raspada biv{e jugoslavije, kada je ova firma oti{la u ste~aj.

Kawi{ka op{tina je za kupovinu kasarne zadu`ila bankarskim kreditom od 80 miliona dinara, ali kako je najavio predsednik op{tine Wila{, izvr{i}e se preparcelacija kompleksa, koji }e na prole}e biti ponu|eni za ~etiri-

Prohodno preko Iri{kog venca IRI[KI VENAC: Saobra}aj na Magistralnom putu M-21 [abac-Novi Sad, preko Iri{kog venca, odvija se redovno za sva motorna vozila. Iako meterolozi najavquju nove sne`ne padavine, ekipe „Ba~kaputa”, ka`u da ne}e biti problema, kako za wih, tako ni za voza~e. Kako saznajemo od de`urnog dispe~era u Paragovu Vladice Cvetkovi}a, saobra}aj se odvija nesmetano za sva motorna vozila. Put se redovno ~isti i posipa soqu i rizlom, jedino se apeluje na voza~e da malo vi{e povedu ra~una u ve~erwim satima, kada se temperatura spu{ta i do minus osam, a tada i so slabije deluje, pa zbog poledice potrebno je prilagoditi brzinu uslovima puta.

Ina~e, svi voza~i koji prolaze ovim putnim pravcem, mogu da u`ivaju u idili zime na jedinoj planini u Vojvodini, na kojoj je visina sne`nog pokriva~a oko pet santimetara.

S. B.

Buyet daleko od potreba BE^EJ: Buxet op{tine Be~ej u nastupaju}oj 2011. godini, prema projekciji koju su usvojili odbornici be~ejskog parlamenta, iznosi}e 769 miliona dinara. Da li }e se op{tinska kasa u toj meri i popuniti, pokaza}e vreme. Ali, ve} sada je jasno da ni projektovani iznos ne zadovoqava potrebe najve}e potiske op{tine.

- Op{tinu kakva je be~ejska, zadovoqio bi buxet od oko milijardu dinara. Mi smo projektovali ne{to ve}i iznos, koji }emo mo`da i dosti}i - nagla{ava predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. V. J.

Predstavnici Ministarstva odbrane Srbije ju~e u SO Kawi`a

Foto: M. Mitrovi}

pet ulaga~a. On je podsetio da je aktuelna op{tinska vlast zacrtala da se kompleks kasarne ponovo stavi u privrednu funkciju, {to je jedino moglo da se ostvari tako da op{tina kupi kompleks.

- Za prilike u slu~aju ovakvih poslova sve je ura|eno vrlo brzo, imaju}i u vidu da je na ovom poslu bila anga`ovana Direkcija za imovinu Republike Srbije i da je

odluku trebalo da donese i Vlada Republike Srbije. Nadam se da }e na{i ciqevi biti ostvareni, prvenstveno da se kompleks vrati u privrednu funkciju i da se zaposli {to vi{e qudi. Potrebno je da se to uradi {to br`e, kako bi mogli {to br`e vratiti kredit uzet za kupovinu kasarne - ukazao je Wila{.

M. Mitrovi}

NEPA@WA GRA\ANA MO@E DOVESTI DO TRAGEDIJE

U`areni pepeo upalio kontejner

ZREWANIN: Malo je nedostajalo da u ponedeqak do|e do tragedije zbog nemara ili nepa`we jednog gra|anina, koji je bacio u`areni pepeo u kontejner za sme}e, postavqen u zrewaninskom nasequ Mala Amerika. @ar se razgo-

reo, pa se kontejner zapalio, kao i sme}e u kamionu Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a i zelenilo”. Samo zahvaquju}i prisebnosti i brzoj reakciji komunalaca, po`ar u kamionu je uga{en.

Radnici su, sre}om, pro{li bez povreda. Kontejner je izgoreo, ali vatra nije zahvatila transformator koji se nalazi svega par metara daqe.

- Radnici Slu`be za izno{ewe i deponovawe sme}a susre}u se sa ovakvim problemima svake godine kada po~ne grejna sezona. Ove sezone se nekoliko puta zapalio kontejner iza zgrade GIK-a „Banat”, u centru grada, jer gra|ani namerno ili iz nehata odla`u pepeo i `ar u kontejnere. Prilikom pra`wewa otpada iz kontejnera u kamione, `ar se razgori, a sme}e zapali. Zbog toga apelujemo na gra|ane da pepeo ne odla`u u kontejnere, jer posledice takvog nemara mogu na~initi veliku materijalnu {tetu i direktno ugroziti qudske `ivote – poru~ili su ju~e iz „^isto}e i zelenila”. @. B.

OODS, a ne od gra|ana. Tek posledweg dana referenduma i to jedan sat nakon pono}i stigle su primedbe koje je potpisalo 17 gra|ana. Oni svoje primedbe uputili i Visokom kasacionom sudu kojem smo uputili svu dokumentaciju - istako je Pisar.

Ve}inom glasova odbornici Skup{tine Op{tine prihvatili su izve{taj o izvr{ewu buxeta op{tine od januara do septembra ove godine, rebalans buxeta za ovu godinu kao i odluku o buxetu za narednu godinu. Za ove dokumente nisu glasali odbornici pozicije, odnosno odborni~ke grupe Demokratske stranke, Pokret za apatin i DSHV. - Odbornici Demokratske stranke ne}e glasati za pomenute dokumente jer je buxet nerealan i neostvariv - istakao je Branko Suxukovi}, u ime odborni~ke grupe DS. J. Prel~ec

VESTI Usvojen prostorni plan [ida [ID: Na posledwoj sednici Skup{tine op{tine [id odbornici su usvojili buxet za ovu i narednu godinu i prostorni plan op{tine. Ukupni prihod za 2010. godinu je 649.889.000 dinara, a rashodi su 646.889.000, dok je neraspore|enih sredstava ostalo tri miliona. Usvojen i predlog buxeta za 2011. godinu kojim su planirani prihodi 754.165.000, a rashodi 742.915.000 dinara, dok je za teku}u buxetsku rezervu ostalo 11.250.000 dinara.

Povodom usvajawa prostornog plana op{tine [id, {ef odeqewa za urbanizam Branko Sekuli} je istakao da je plan donet 2007. godine, a ove godine je uskla|en sa novim zakonom. Ukupna povr{ina op{tine je 68.703 hektara, a od toga je vi{e od tre}ine pod {umom, zbog ~ega je mawe poqoprivrednog zemqi{ta. Sekuli} je naveo da su uskla|eni i planovi generalne regulacije izuzev Erdevika i Kukujevaca. Zamenik predsednice op{tine Sr|an Male{evi} istakao da je na Vladi Republike Srbije da odobri pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u industrijsku zonu na koridoru 10.

Prostorni plan „odle`a}e” 30 dana u Komisiji pokrajinskog Zavoda za urbanizam, a za to vreme predstavnici lokalne samouprave pripremi}e zahteve za po~etak izgradwe infrastrukture pored koridora 10 i druge radove u okviru strate{kog plana razvoja {idske op{tine.

D. S.

Pomo} za 15 izbegli~kih porodica VRBAS: U okviru Programa pomo}i izbeglim i raseqenim licima sa teritorije vrbaske op{tine, ju~e su predstavnici lokalne samouprave potpisali 15 ugovora o dodeli bespovratne pomo}i. Petnaest porodica izbeglih i raseqenih lica dobili su pomo} za ekonomsko osamostaqivawe i osna`ivawe, u iznosu od po 150 hiqada dinara, a ugovore je u ime lokalne samouprave potpisala ~lan op{tinskog ve}a Radmila Musi}. Izbegli~ke porodice koje su dobile pomo}, novac }e iskoristiti za nabavku alata za obradu drveta, mesarskog alata, rashladnih ure|aja, uzgradwu plastenika, dok je nekoliko porodica novac namenilo za kupovinu stoke.

N. P.

Predlog za somborski buyet SOMBOR: Prema predlogu koji su utvrdili gradsku ve}nici, odbornicima Skup{tine grada Sombora }e na sednici lokalnog parlamenta, zakazanoj za sutra, biti ponu|ena na usvajawe projekcija varo{kog buxeta u visini od 1,573 milijardi dinara. Gradska kasa, ukoliko bude usvojena }e 2011. godine buti dubqa od ovogodi{we za skoro sedam posto, a polovinu svih prihoda ~ini}e porezi na zarade i op{ti republi~ki transferi. Istine radi, prvobitna projekcija gradskog buxeta za 2010. je bila znatno vi{a, odno-

sno prevazi{la je 1,6 milijardi, ali je zbog izostanka republi~kih transfera usled krize, ve} prvim rebalansom varo{ka kasa znatno stawena, a za nadati se je da sli~nu sudbinu ne}e do`iveti i buxet u 2011. godini. Kako je saop{teno iz Gradskog Ve}a, u odnosu na ovogodi{wi buxet zna~ajnije promene (u smislu pove}awa) pretrpe}e samo stavke namewene sufinansirawu odobrenih projekata dotiranih iz me|unarodnih, republi~kih i pokrajinskih fondova.

M. M}

12

CRNA HRONIKA

utorak28.decembar2010.

DNEVNIK

OTKRI]E POLICIJE U KUKUJEVCIMA, KOD [IDA

Na tavanu 19 kila marihuane Operativci Policijske uprave iz Sremske Mitrovice imali su ju~e ujutro dobar ulov kada su na tavanu pomo}ne zgrade u dvori{tu porodi~ne ku}e Rajka (47) i Angele D. (45) iz Kukujevaca, prona{li 19 kilograma osu{ene marihuane, ukupno vredne oko devet miliona dinara.

Posle hap{ewa Rajka i Angele D., iza brave se ubrzo na{ao i Miodrag B. (38) iz [ida, za koga

se osnovano sumwa da je organizovao proizvodwu droge tako {to je na zakupqenim wivama u kukujeva~kom ataru sejao indijsku konopqu, a posle berbe, zajedno s dvoje Kukujev~ana, organizovao su{ewe droge na tavanu wihove pomo}ne zgrade.

Osim 19 kilograma marihuane, policija je prilikom pretresa prona{la i {est grama semena indijske konopqe, namewenog za setvu slede}eg prole}a, 25.000 di-

nara, {est mobilnih telefona i vozila „jugo“ i „golf 4“, koja je privremeno zaplenila.

Za sve troje, za koje se osnovano sumwa da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, odre|eno je policijsko zadr`avawe, a ve} danas }e uz krivi~nu prijavu biti predati istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

Osu{ena indijska konopqa

OSU\EN BIV[I DIREKTOR SAVEZNE UPRAVE CARINA

ZREWANINSKI SUD NESRE]A U LOVU KOD BOTO[A DOBI]E SUDSKI EPILOG

Pucao u zeca, pogodio ~oveka u oko ^lan Lova~kog dru{tva “Mladost” Janko L. (72) iz Luki}eva na}i }e se na optu`eni~koj klupi zrewaninskog Osnovnog suda, po{to ga Tu`ila{tvo tereti da je po~inio krivi~no delo protiv op{te sigurnosti.

Kako se navodi u optu`nom predlogu, ovaj vreme{ni lovac je 25. oktobra 2009. godine, oko 13.55 ~asova, u ataru Boto{a, na potesu Dowe poqe, iz neha-

ta, upotrebom vatrenog oru`ja izazvao opasnost po qudski `ivot. S ostalim ~lanovima lova~ke grupe on se nalazio na pomenutom lovnom podru~ju, pa je u jednom trenutku iz svoje lova~ke pu{ke marke ZCZ, kalibra 16 milimetara, ispalio hitac u pravcu zeca kojeg je ugledao ispred sebe. Sa~ma iz ispaqenog metka tada je pogodila u oko o{te}enog M. G. @. B.

POSLE DEVET GODINA PRESU\ENO BORIVOJU MATI]U IZ ZREWANINA

Dve i po godine za zlostavqawe biv{eg narkomana Ve}e Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim je predsedavao sudija Ile{ Bako{, osudilo je Borivoja Mati}a (30) iz Zrewanina na jedinstvenu kaznu zatvora od dve i po godine, po{to je u prvostepenom sudskom postupku dokazano da je po~inio krivi~na dela prinude i neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga.

Kako je ju~e saop{teno iz suda, Mati} se neutvr|enog dana, u oktobru 2001. godine, kod mosta na „@itoproduktovom“ jezeru, dogovorio sa Zoranom Vidovi}em i Aleksandrom Ga~i}em da nateraju Aleksandra @. da diluje drogu za wih. Oni su prethodno saznali da je Aleksandar @. biv{i narkoman i da je ranije prodavao narkotike. Zato su prinudili o{te}enog da u|e u automobil “golf”, Ga~i}evo vlasni{tvo, koji je ovaj i vozio, i odvezli se do Peskare, na Mu`qanskoj koloniji. Izvukli su Aleksandra iz auta, a Mati} je i{ao iza wega, s uperenim pi{toqem. Zatim su ga Vidovi} i Mati} gurnuli na automobil, tako da su mu ruke bile na vozilu. Vidovi} je tada pendrekom

udario `rtvu po vratu i le|ima.

Zapretili su mu da }e, ako poku{a da pobegne, pucati u wega.

Nakon ove torture Aleksandar @. je pristao da prodaje marihuanu za wih.

Sud je utvrdio i da je Mati} neutvr|enog dana u oktobru 2001. godine anga`ovao Du{ka I. iz @iti{ta, kome je, radi prodaje, dao 0,20 grama heroina, kao i pi{toq marke “bereta”, kalibra 9 milimetara, s nekoliko metaka. Povezao ga je, tako|e, sa zrewaninskim narkomanima kojima je ovaj trebalo da prodaje drogu.

Mati} je oslobo|en dela optu`nice, i to zato {to je, po obrazlo`ewu suda, nastupila apsolutna zastarelost krivi~nog gowewa. Wemu se stavqalo na teret i da je 9. oktobra 2001. ispred kafi}a “Gong”, u Sarajlijinoj ulici, zajedno s Vidovi}em, namamio Zorana T. u “golf”. Po navodima Tu`ila{tva, povezli su ga do Mihajlova~kog druma, a kada su iza{li iz putni~kog vozila, Mati} ga je vi{e puta udario pendrekom i tako mu naneo te{ke telesne povrede. @. B.

OPTU@EN VOZA^

Autobusom usmrtio pe{aka Zbog sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv voza~a “Autobanata” Dalibora B. (29) iz Banatske Dubice.

U optu`nom aktu pi{e da je Dalibor 12. februara ove godine, oko 19 sati, u Se~wu upravqao autobusom “Autobanata”, kre}u}i se Partizanskim putem ka Sutjesci. Voza~ tada nije obratio pa`wu na pe{aka, sada pokojnog B. U. iz Se~wa, koji se nalazio na kolovozu, pa je naleteo autobusom na wega.

NASIQE U MELENCIMA

@enu {akom po ustima

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv B. P. (45) iz Melenaca, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici.

Kako se podozreva, on je 21. jula ove godine, oko 19.30 ~asova, ugrozio spokojstvo i telesni integritet tada{we spruge S. F. Najpre ju je pitao gde su pare, na {ta mu je ona odgovorila da ih je dala sinu. Razgoropa|eni mu` je tada osuo salvu uvreda na `enin ra~un. Na kraju, udario je S. F. {akom po ustima, pa je o{te}ena zadobila lak{e povrede. @. B.

DAVOR GROZDAN IZ ZREWANINA OSU\EN ZBOG DROGE

^etiri godine iza re{etaka Prvostepenom nepravosna`nom presudom Vi{eg suda u Zrewaninu, Davor Grozdan (25) iz Zrewanina ogla{en je krivim za po~iwena krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet, kao i omogu}avawa u`ivawa opojnih droga.

Wemu je izre~ena jedinstvena kazna zatvora od ~etiri godine.

Doneto je i re{ewe o produ`e-

wu pritvora za osu|enog, u kojem je Grozdan od 21. septembra ove godine.

Po navodima iz presude, Grozdan je u toku ove godine, u nasequ Zeleno poqe, kod pruge, prona{ao zasad biqke indijske konopqe. On je pobrao cvetove i listove i odneo ih ku}i, u Hercegova~ku ulicu 39 u Zrewaninu. Tu je, u jednoj sobi, biqnu masu su-

{io, pravio xointe i konzumirao ih. On je okrivqen i da je u vi{e navrata ove godine davao marihuanu u obliku xointa {estorici Zrewaninaca. Policija je 21. septembra 2010. godine, prilikom pretresa stana, kod Grozdana prona{la suvu masu indijske konopqe u koli~ini od 1.048,63 grama i jednu kesicu s 2,08 grama marihuane. @. B.

OSUMWI^EN ZA NEZAKONIT LOV U ADI

Srnda} odstreqen bez odobrewa Policijski slu`benici u Adi najavili su podno{ewe krivi~ne prijave protiv Lajo{a K. (1953) iz Ade, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio nezakonit lov. On se tereti da je u ne-

dequ, 26. decembra, oko 13 ~asova u ataru Ade, bez odobrewa, odstrelio srnda}a, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Kikindi.

M. Mr.

Mihaqu Kertesu ukupno osam godina zatvora Specijalni sud u Beogradu je ju~e objavqenom presudom osudio biv{eg direktora Savezne uprave carina Mihaqa Kertesa na {est godina i osam meseci zatvora po optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine u vezi s raspolagawem delom novca Carine.

Presudom je Kertes ogla{en krivim po optu`bi da je deo novca Carine bez pravnog osnova odobravan kao pomo} za 1.182 preduze}a i drugih pravnih lica, zatim da je u periodu odr`avawa parlamentarnih i drugih izbora novac u nekoliko navrata davan tada vladaju}em SPS-u, te da su pare date i za kupovinu name{taja petorici biv{ih poslanika izbeglih s Kosmeta, kao i da je bez odborewa tada{we NBJ na Kipar izneto oko 38 miliona nema~kih maraka.

Me|u preduze}ima i dr`avnim institucijama kojima je davana pomo} od novca Carine, u presudi su, pored ostalih, navedeni „Elektrodistribucija Novi Sad“ i „Novkabel“, dok je od institucija pomenut DB. Predsedavaju}a sudskog ve}a Nada Zec je navela da je Kertesu kao jedinstvena odre|ena kazna od osam godina zatvora jer je ve}e uzelo u obzir pravosna`nu kaznu od godinu i po zatvora koju on izdr`ava od marta ove godine po presudi biv{eg Okru`nog suda u Beogradu u predmetu „Ibarska magistrala“.

Sudija Zec je precizirala da je Kertes oslobo|en optu`be za „zlo~ina~ko udru`ivawe“, koja mu pripisuje da je „kao direktor SUC-a pristupio organizovanoj kriminalnoj grupi koju je organizovao Slobodan Milo{evi}, tada predsednik SR Jugoslavije, kojoj su pristupili i potpredsednici

Mihaq Kertes

Savezne vlade Nikola [ainovi} i Jovan Zebi}, radi vr{ewa krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`ja u du`em periodu u ciqu sticawa dobiti za ~lanove grupe“.

– Sud je utvrdio da nema nijednog dokaza da je Slobodan Milo{evi} organizovao kriminalnu grupu ~iji su ~lanovi bili Jovan Zebi}, Nikola [ainovi} i Mihaq Kertes. Tu`ila{tvo nije ponudilo nijedan dokaz za zlo~ina~ko udru`ivawe. Nema nijednog dokaza da je Milo{evi} organizovao grupu da bi sebi, Kertesu, [ainovi}u i Zebi}u pribavio imovinsku korist – obrazlo`ila je sudija Nada Zec. Ona je navela da „u 184 banke u svetu ne postoji nijedan ra~un na ime Slobodana Milo{evi}a, Nikole [ainovi}a, Jovana Zebi}a i Mihaqa Kertesa, niti na imena ~lanova wihovih porodica“, te da

se sud pri tome poziva na podatke Ha{kog tribunala, navedene u izve{taju koji je biv{a glavna ha{ka tu`iteqica Karle del Ponte pribavila od 184 banke u svetu“.

– Tu`ila{tvo nije ponudilo dokaz da su Milo{evi}, [ainovi}, Zebi} i Kertes pribavili dobit – precizirala je sudija Zec. Obrazla`u}i osu|uju}u presudu, sudija je navela da je, cene}i sve izvedene dokaze, sud utvrdio da je Kertes kriv za zloupotebu slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom novca Carine.

– Postupaju}i po nalogu Slobodana Milo{evi}a, Kertes je, kao direktor SUC-a, dao nalog da se deo novca napla}en na carinarnicama ne prebacuje direktno u buxet, pa je deo tako prikupqenog novca upla}ivao na depozitni ra~un Carine kod Beobanke i preduze}a koje je osnovala Beobanka, a novac je usmeravan pravnim i fizi~kim licima, pri ~emu je, kako je utvr|eno, u nekim slu~ajevima, kori{}ena i la`na dokumentacija – kazala je glavna sudija.

Sud je, po re~ima sudije Zec, „utvrdio da je u periodu obuhva}enom optu`nicom, od 1994. godine do 5. oktobra 2000. godine, re~ o ukupno 115 miliona maraka, 826 miliona dinara i oko 2,845 miliona ameri~kih dolara. Po obrazlo`ewu presude, ti iznosi su opredeqeni i kao {teta koja je pri~iwena buxetu biv{e SR Jugoslavije.

Advokat Predrag Milovan~evi}, Kertesov branilac, najavio je `albu na presudu.

– Kertes je ponosan zbog svega {to je ~inio poma`u}i Srbiji i Jugoslaviji u najte`im vremenima totalnih sankcija ~itavog sveta prema Jugoslaviji – kazao je Milovan~evi}.

J. J.

PRIVEDENO ^ETVORO U PAN^EVU

Uhap{eni zbog napada na policajce ^etiri osobe su uhap{ene i zadr`ane do 48 sati pod sumwom za napad na slu`beno lice u obavqawu slu`bene du`nosti, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Pan~evu. Uhap{eni su Petar R. (28), Vladan J. (23), Bojana J. (26) i Petar M. (27), svi iz Pan~eva.

U saop{tewu je navedeno da je patrola policije prekju~e oko tri sata videla tu~u vi{e osoba ispred ugostiteqkog objekta „Kasino“ u centru Pan~eva, kao i da su u~esnici u tu~i napali policijske slu`benike prilikom intervencije. Iz Policijske uprave isti~u da su upotrebqena

sredstva prinude, a da je akterima odre|eno policijsko zadr`avawe. Tokom napada lak{e su povre|ena ~etiri policajca, navedeno je u saop{tewu.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Pan~evu.

(Tanjug)

PRIJAVA NOVOKNE@EVA^KE POLICIJE

Osumwi~ena za tro{ewe para Crvenog krsta Protiv biv{e sekretarke Crvenog krsta u Novom Kne`evcu Zorice M. (1959) iz Novog Kne`evca policija je podnela krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inila dva krivi~na dela iz oblasti privrednog kriminala.

Osumwi~ena Zorica M. je, kako se navodi u saop{tewu policije, iskori{}avawem svog

slu`benog polo`aja, u vi{e navrata na osnovu la`ne dokumentacije koju je koristila kao pravu, Omladinskoj zadruzi prebacila novac za pla}awe fiktivno anga`ovane radne snage.

Upla}eni novac ona je podizala i tro{ila za svoje potrebe.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

13

VI[I SUD U SREMSKOJ MITROVICI OSUDIO MUSTAFU ^AU[EVI]A IZ GOLUBINACA

Za ubistvo novoro|en~eta 20 godina robije U Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici ju~e je Mustafa ^au{evi} (34) iz Golubinaca kod Stare Pazove osu|en na 20 godina robije za krivi~no delo te{kog ubistva. Vi{e javno tu`ila{tvo iz Sremske Mitrovice teretilo je ^au{evi}a da je 23. februara ove godine udavio mu{ko dete-novoro|en~e, koje je u wegovom iznajmqenom stanu rodila wegova sestra po majci @ivana Qiqak (21) iz Golubinaca.

Tokom istrage, na osnovu DNK analize utvr|eno je da je otac novoro|en~eta bio Mustafa ^au{evi}, koji se na zlo~in odlu~io da se ne bi saznalo da je izvr{io i rodoskrnavqewe.

Naime, @ivana Qiqak je 22. februara uve~e do{la u iznajmqenu sobu Mustafe ^au{evi}a

Soba u kojoj je beba ro|ena, pa zadavqena

s poro|ajnim bolovima i zatra`ila pomo}. Mustafa je oko 21 ~as pozvao Hitnu pomo} iz In-

U GR^KOJ, PO POTERNICI INTERPOLA, UHAP[EN DARKO DOJ^INOVSKI

Osumwi~en za dr`awe robova u Srbiji Darko Doj~inovski (35), koji je osumwi~en za robovlasni~ko pona{awe i iskori{}avawe qudi, uhap{en je u Gr~koj po me|unarodnoj poternici Interpola Beograd, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

Poternica za wim je raspisana po naredbi Op{tinskog suda u Pan~evu radi dovr{ewa kri-

vi~nog postupka koji se vodi zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zasnivawa ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu, kao i krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr`avne granice.

Gr~ki sud je Doj~inovskom odredio ekstradicioni pritvor do odluke o izru~ewu Srbiji, navodi policija.

(Tanjug)

RAZBOJNI[TVO U MAGACINU „@ELEZNICA SRBIJE” NA TOP^IDERU

Ukradeno vi{e od pet tona bakarnih delova

^etiri nepoznate osobe su pretpro{le no}i upale u magacin „@eleznica Srbije“ na Top~ideru, pretukle ~uvara Ivana ^erti}a i ukrale vi{e od pet tona bakarnih delova i opreme, saop{tilo je ju~e to javno preduze}e.

Razbojnici su ^erti}a, radnika preduze}a „Ful protekt“ koje obezbe|uje `elezni~ku imovinu, vezali `icom i trakom i naneli mu te{ke telesne povrede. ^erti}a, koji je zbrinut u Urgentnom centru, prona{ao je ~uvar u {est sati ujutru, kada je do{ao da preuzme smenu.

Po prvim informacijama, razbojnici su magacin napustili oko tri sata posle pono}i i odneli oko pet tona bakarnog obilaznog i nose}eg u`eta, oko 160 kilograma bakarne `ice, oko 2.000 sedla za nose}e u`e i tridesetak zavr{nih stezaqki.

Godi{we „@eleznice Srbije“ pretrpe {tetu od oko 180 miliona dinara u vi{e od 750 kra|a, a najvi{e se kradu `elezni~ki delovi i oprema od bakra ili gvo`|a, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

|ije, koja nije do{la, a onda je pozvao i Hitnu pomo} iz Sremske Mitrovice. Obja{weno mu

je da treba da zove Slu`bu hitne pomo}i iz Stare Pazove. Me|utim, Mustafa je odustao od daqeg pozivawa, pomogao sestri da se porodi u wegovoj sobi, i, po optu`nici, oko tri sata, odmah nakon poro|aja, zadavio bebu, a le{ zakopao na seoskom smetli{tu.

Me|utim, kako je @ivana Qiqak posle poro|aja imala jake bolove, odvezena je u Dom zdravqa u In|iju, gde je ginekolog konstatovao da je rodila dete, a bebe nije bilo.

Po pozivu lekara otvoren je istra`ni postupak i utvr|eno da je ro|eno mu{ko dete, udavqeno i zakopano na smetli{tu.

Obdukcijom i DNK analizom u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu konstatovano je da

dete ima vazduha u plu}ima, {to je jasan znak da je ro|eno `ivo, dok se Mustafa ^au{evi} branio da je beba mrtvoro|ena i da ju je on zakopao da se ne bi saznalo da je wegova sestra po majci rodila vanbra~no dete.

Me|utim, DNK analiza je pokazala da je otac bebe upravo Mustafa ^au{evi} i da je re~ o rodoskrnavqewu koje je trebalo sakriti, u ~emu je u~estvovala i Mustafina i @ivanina majka Ajka Qiqak.

Tokom sudskog postupka pred ve}em sudije Igora Bursa}a u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici dokazano je da je Mustafa ^au{evi} izvr{io te{ko ubistvo tek ro|ene mu{ke bebe, da je izvr{io rodoskrnavqewe, {to je pred sudom priznala i

@ivana Qiqak, nagla{avaju}i da veza izme|u we i brata po majci traje od maja 2007. godine, kada se Mustafa ^au{evi} doselio iz Vrnogra~ke Slapnice, kod Velike Kladu{e, i nastanio u Golubincima.

Ve}e sudije Igora Bursa}a je, odmeravaju}i kaznu, cenilo kao olak{avaju}u okolnost to {to je Mustafa ^au{evi}, ina~e dr`avqanin Federacije BiH, kobne no}i, 23. februara ove godine, poku{ao da sestru odvede u bolnicu, te {to, prema izve{taju policije Biha}kog kantona nije do sada osu|ivan, ali je rodoskrnavqewe ote`avaju}i element, pa mu je izre~ena ukupna kazna od 20 godina robije.

Istovremeno mu je produ`en pritvor.

S. Bojevi}

JU^E POSLE PODNE EKSPLOZIJA U ^A^ANSKOJ VOJNOJ FABRICI, NEMA POVRE\ENIH

Metak zapalio „Slobodinu” pirotehniku U pogonu za proizvodwu municije u fabrici „Sloboda“ u ^a~ku ju~e oko 16.30 do{lo je do eksplozije.

– Po prvim informacijama, eksplozije su odjekivale u magacinskom delu fabrike, ali je naknadno utvr|eno da je zapravo re~ o po`aru koji je iz-

be. Radnici druge smene u vojnom delu ~a~anske fabrike „Sloboda“ pobegli su kada je u fabrici izbio po`ar i kroz `i~anu ogradu oti{li ka poqu Jezina, re~eno je sino}.

Nebo iznad fabrike je sino} bilo crveno od uzastopnih eksplozija razli~ite ja~ine.

Plamem visok nekoliko metara iznad fabrike

bio u pogonu za laboraciju municije i koji je izazvao eksplozije – kazao je na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Mari}.

On je dodao da }e se detaqi o celom doga|aju saznati kada pripadnici Sektora MUP-a za vanredne situacije budu mogli da pri|u objektu.

– Radnici fabrike namenske industrije „Sloboda“ na vreme su evakuisani i u incidentu nije bilo povre|enih – izjavio je Tanjugu predsednik fabri~kog sindikata Dragan Jeki}.

Radnici su, po wegovim re~ima, evakuisani kada se pojavio dim iz magacina gotove ro-

Od siline detonacija na okolnim ku}ama su popucala stakla na prozorima. Policija je blokirala okolne ulice i ulaz u fabriku. Na ulici u blizini „Slobode“ okupio se veliki broj ^a~ana koji `ele da ~uju da li je povre|en neko od radnika.

Generalni direktor “Slobode” Zoran Stefanovi} izjavio je da u po`aru u vojnom delu te fabrike nema povre|enih.

Stefanovi} je novinarima ispred fabrike rekao da je po`ar izbio u odeqewu pirotehnike u 16.25, kada se zapalio deo metka koji se naziva traser.

On je naveo da se za sada jo{ ne zna uzrok po`ara. Stefanovi} je rekao i da je u trenutku izbijawa po`ara u fabrici bilo 60 radnika druge smene koji su uspeli da pobegnu iz kruga fabrike, i da su kasnije autobusima vra}eni u grad. Po wegovim re~ima, objekat od 2.000 kvadra-

prera|uje pirotehni~ke sme{e, protivavionsku municiju kalibra 20 do 57 mm, avionsku municiju kalibra 23 i 30 mm, tromblonske mine svih tipova (s hvata~em zrna i bez wega), ru~ne baca~e raketa kalibra 64, 90 i 120 mm, municiju za automatski baca~ granata 30 i 40 mm, ar-

Ekipe hitne pomo}i bile spremne za intervenciju

ta, u kojem je izbio po`ar, u potpunosti je izgoreo i materijalna {teta je velika.

Direktor Doma zdravqa Vlade Veli~kovi} rekao je novinarima da je ispred fabrike od po~etka incidenta bilo devet ekipa Hitne pomo}i, ali da nisu intervenisale.

Fabrika „Sloboda“ osnovana je 1948. godine odlukom tada{we jugoslovenske vlade sa zadatkom da proizvodi naoru`awe i vojnu opremu za potrebe vojske. Tokom NATO-ovog bombardovawa 1999. uni{teno je 85 odsto kapaciteta, ali ve} 2002. godine sve poru{eno je obnovqeno. „Sloboda“ proizvodi i

tiqerijsku municiju kalibra od 76 do 155 mm, upaqa~e svih tipova za sredstva iz svog proizvodnog programa i za potrebe remonta municije.

U ~a~anskoj vojnoj fabrici izra|uju se i topovske kapisle za municiju, kao i signalna i lova~ka signalna municija za pu{ke kalibra 12 i 16 mm. Tako|e se pravi i specijalna municija iz policijskog programa.

U „Slobodi“ ima 1.400 zaposlenih, a municija se izvozi kupcima u dvadesetak zemaqa, od Filipina, preko Kanade, do ^ilea i Ekvadora. Najve}i kupci u Evropi su Belgija, Austrija i [vajcarska.

E. D.

Za deceniju i po 14 nesre}a U SENTI UHVA]ENA TROJKA KOJA SE TERETI ZA KRA\U

Provalili u ku}u starice i uzeli novac

Sen}anska policija je brzom intervencijom uhvatila Norberta K. (1990), Dragana K. (1986) i Nadu G. (1969) iz Sente, kojima je odre|eno zadr`avawe do 48 sati, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili razbojni{tvo nad A. B. (1921) iz Sente.

Oni se terete da su u no}i izme|u subote i nedeqe 25. i 26. decembra do{li do ku}e o{te}ene starice, presko~ili kapiju i razvalili ulazna vrata. U sobi su zatekli A. B. i uz pretwu da }e je povrediti uzeli joj 25.000 dinara.

M. Mr.

Od 1995. godine do sada u fabrikama i toro radnika povre|eno, a u istoj fabrici magacinima oru`ja u Srbiji dogodilo se eksplozija se ponovila 25. jula 2002. godiukupno 14 nesre}a, u kojima je poginuo 31 ne. Nije bilo povre|enih. radnik, a vi{e od 50 je povre|eno.

U ^a~ku, u Fabrici „Sloboda“, u eksploU Fabrici „Grme~“ u Zemunu nesre}a se ziji koja se dogodila 22. januara 2003. godidogodila 23. juna 1995. godine, poginulo je ne, troje radnika je povre|eno, iste godine, 11 radnika, a deset je povre|eno.

Godinu dana kasnije, 21. juna 1996, u Fabrici „Prva iskra“ u Bari~u poginulo je dvoje, a deceniju kasnije eksplozija je odnela jo{ tri `ivota, dok je troje povre|eno.

Eksplozija nije obi{la ni fabriku „Milan Blagojevi}“ u Lu~anima – 3. decembra 1997. godine `ivot je izgubilo troje radnika, a dvoje je povre|eno.

Posle ~etiri godine, 25. decembra 2001. godine, dogodila se eksplozija u Fabrici „Trajal“ u Kru{evcu. Na sre}u, poginulih nije bilo, ali je pe- Eksplozija municije u „Prvom partizanu”

u novembru, nesre}a se dogodila u Fabrici „Zdravqe“ u Leskovcu, kada je poginuo jedan radnik, a pet meseci kasnije eksplozija je odjeknula u pan~eva~koj „Utvi“. Povre|ena su dva radnika. U eksploziji u Fabrici „Impol–Seval“ u Sevojnu 7. juna 2004. godine povre|eno je petoro radnika, dva meseca kasnije, 18. avgusta, u fabrici „Matroz“ u Sremskoj Mitrovici poginulo je dvoje, a povre|en jedan radnik, a u Rafineriji nafte u Novom Sadu bilans nesre}e koja se dogodila samo {est dana kasnije bio je dvoje poginulih.

U eksploziji u vojnom magacinu kasarne „7. jul“ u Para}inu 19. oktobra 2006. godine povre|ene su 22 osobe.

U ~etiri sna`ne eksplozije u barutnom odeqewu „Namenske“ u U`icu, 4. septembra 2009. godine poginulo je sedmoro radnika, a 13 je povre|eno.

14

DRU[TVO

utorak28.decembar2010.

DNEVNIK

POKRAJINSKA VLADA NAGRADILA NAJCITIRANIJE ISTRA@IVA^E

Najboqe iz Vojvodine i u nauci Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} ju~e su na prigodnom skupu u Banovini, uru~ili nagrade najcitiranijim istra`iva~ima u Vojvodini. Na osnovu analize citiranosti 3.056

Najcitiraniji istra`iva~i

nau~nika i istra`iva~a iz 41 institucije s teritorije APV, a na osnovu me|unarodne baze Science Citation Index – Wos, utvr|ena je kompetentnost svih istra`iva~a koji su u bazi podataka Vlade Vojvodine. Nagrade od po 100.000 dinara dobili su prof. dr Vukadin Leovac, prirodno-matemati~ke nauke (1.175 citata), akademik Endre Pap, prirodno-matemati~ke nauke (891) i akademik Zoran Ko-

va~evi}, medicinske nauke (859 citata), koji se nalaze u vrhu topliste 30 najcitiranijih istra`iva~a u Vojvodini.

Nagrade, u istom iznosu, dobilo je i troje mladih istra`iva~a s liste deset najcitiranijih nau~nika do 35 godina: mr Nata{a Si-

Foto: A. Erski

min, prirodno-matemati~ke nauke, mr Vesna Tumbas i doc. dr Vladimir Zlokolica, oboje u oblasti tehni~ko-tehnolo{kih nauka.

– Pokrajinska vlada veoma sna`no podr`ava preuzimawe novih znawa i tehnologija, studijska putovawa, me|unarodnu saradwu i kao posledica svih tih pregnu}a i, naravno, velikog truda i energije na{ih nau~nika i istra`iva~a, imamo zaista odli~ne rezultate

kad je u pitawu me|unarodna citiranost. To je va`no zbog toga {to se pokazuje da kao malo i siroma{no dru{tvo imamo {ta da pru`imo i u oblasti nauke, a pokazuje se da i te kako imamo {ta da pru`imo i kada su evropski trendovi u pitawu. Neka pitawa iz Upitnika EU poslatog Srbiji neposredno se odnose na to koliki su na{a nau~na produktivnost, indeks citiranosti, te na{ doprinos sveukupnoj nauci – istakao je Bojan Pajti}, i ponovo naglasio da bez nauke nema razvoja, da je ona osnova prosperiteta svakog dru{tva, pa i na{eg.

– ^iwenica da su rezultati 1.170 istra`iva~a s teritorije Vojvodine citirani u najistaknutijim svetskim nau~nim ~asopisima govori o ukupnom poboq{awu rezultata i anga`mana na{ih nau~nika – rekao je Dragoslav Petrovi}, i podsetio na to da je u analizi citiranosti ra|enoj pre pet godina u Vojvodini bilo 2.326 istra`iva~a, s ukupno 21.116 citata, te da je danas citiranost pove}ana ~ak 89 posto i iznosi 39.916. – To govori da su dosada{wi napori ove dr`ave da obezbedi uslove istra`iva~ima za wihovu produkciju i ostvarena saradwa s inostranim institucijama dali rezultate. S obzirom na to da se radi o nespornom kriterijumu, koji je ugra|en i u Upitnik EU, mislim da smo na tragu da na pravi na~in i stimuli{emo, pre svega mlade qude, kako ubudu}e treba da tra`e svoje mesto u nau~nom svetu.

V. ^.

„Zaboravqene” plate za visoko obrazovawe Zaposlenima u visokom obrazovawu u Srbiji nije ispla}en drugi deo novembarske plate, jer je, kako „Dnevnik“ saznaje, ova stavka „zaboravqena“ prilikom usvajawa rebalansa republi~kog buxeta za 2010. Na{oj redakciji javilo se vi{e qudi s razli~itih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu raspituju}i se za sudbinu svojih zarada. Komentari{u}i da je „prava sramota“ da dr`ava ovako „zabora-

vi“ sve svoje univerzitete i visoke strukovne {kole, raspitivali su se o razlozima zbog kojih nisu dobili ni dinara za drugi deo novembra i da li }e resorno ministarstvo uskoro uplatiti novac.

Jo`ef Kabok, pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe za ekonomskofinansijske poslove, potvrdio je za „Dnevnik“ da Pokrajini nije stigao novac za drugi deo novembarske plate za

visoko obrazovawe u Vojvodini, {to je za 3.500 zaposlenih u 24 institucije, ukupno 184 miliona dinara. Pro{le nedeqe Kabok je zbog toga i{ao u Ministarstvo prosvete, gde su mu rekli da se s Ministarstvom finansija tra`i re{ewe za ovu isplatu i obe}ali da }e drugi deo novembarske plate biti upla}en do Nove godine, odnosno od 27. do 30. decembra.

V. ^.

DIGITALNE U^IONICE POSTAJU STVARNOST

Informati~ka pismenost – prozor u svet Osnovna {kola „Noobrazovawu odraslih vak Radoni}“ u Molu dotreba da se pove`emo s bila je digitalnu u~iodve sredwe {kole koje nicu u prvom talasu, u }e ih osposobiti za neokviru programa Miniko zanimawe da bi se starstva telekomunikatim qudima pru`ila cija i informati~kog {ansa da lak{e do|u do dur{tva „Digitalna posla – dodaje Sne`ana {kola“. U~ionica je Do{i}. opremqena s 30 najmoKod obrazovawa oddernijih ra~unara i raslih u {koli kao prate}om opremom. Diproblem predo~avaju rektorka Sne`ana Doto {to se tra`i da ve{i} i 493 |aka ne skri}ina nastavnika nema vaju zadovoqstvo jer je pun fond ~asova jer do sada bilo dosta proMinistarstvo prosveblema s informati~te ne `eli da upo{qakim kabinetom u kojem je Jasna Mati} i Sne`ana Do{i} na otvarawu digitalne va nove. U Osnovnoj bilo 12 zastarelih ra~u- u~ionice u molskoj {koli „Novak Radoni}“ {koli „Novak Radoni}“ nara, koji nisu mogli udovoqiti razreda i sprovodi se do kraja u Molu ve} su se bavili obrazovapotrebama savremene nastave. osnove {kole, ali po re~ima diwem odraslih Roma, dve godine za – Poku{avali smo vi{e puta da rektorke Do{i}, to ne smeta da se polaznike 7. i 8. razreda, i godinu do|emo do ra~unara novije generadeca ve} od prvog razreda uvode u dana 5. i 6. razred, imaju iskustvo i cije, pa smo sporadi~no uspevali svet informatike pa u~iteqice smatraju da bi bilo korisno za ovu da pribavimo po jedan ili dva, tako koje imaju afiniteta veliki broj sredinu da se ukqu~e u trogodida smo odmah reagovali na konkurs ~asova mogu realizovati uz kori{wi projekat obrazovawa odraprograma „Digitalna {kola“, me{}ewe ra~unara. slih „Druga {ansa“, pri ~emu u prvoj godini treba da se okupi 75 polaznika.

Jedinstvena obrazovna mre`a – Informati~ka pismenost daU okviru projekta „Digitalna {kola“, kojom je opremawem ra~unas je neophodna maltene za svaki narima obuhva}eno 2.910 {kolskih objekata, 1.589 }e dobiti digiposao, po~ev od kancelarijskog, a talne kabinete, a 1.321 laptop ra~unare i projektore. Digitalni kasve vi{e poslova i u proizvodwi u binet podrazumeva do 30 mesta za rad u~enika sa savremenim ra~unafabrikama iziskuje poznavawe rarima, prate}u opremu za nastavnika, odgovaraju}i softver i poveza~unara jer je sve vi{e ma{ina komnost ra~unara u kabinetu. pjuterizovano, tako da je za mladu Ukupna vrednost ra~unarske opreme za projekat „Digitalna {kogeneraciju, a i starije, informala“ je 1,2 milijardu dinara, a pare su obezbe|ene u Ministarstvu za ti~ka pismenost svakodnevna potelekomunikacije od godi{wih naknada za licence operatera i natreba – predo~ava u izjavi za na{ knada za radijske i televizijske frekvencije koje prikupqa RATEL. list ministarka za telekomunikaSve {kole }e biti povezane na internet, kao deo jedinstvene obracije i informati~ko dru{tvo Jazovne mre`e koja }e funkcionisati u okviru nacionalne Akademsna Mati}. – U okviru projekta ske, istra`iva~ke i obrazovne mre`e Srbije (AMRES). „Digitalna {kola“ bi}e do kraja {kolske godine instalisano vi{e od 30.000 ra~unara u 2.919 {kola |u prvima predali projekat i ve} – Ako dobijemo projekat „Druga {irom Srbije, ukqu~uju}i i najmaimamo digitalnu u~ionicu, kao {ansa“ za obrazovawe odraslih, we seoske {kole sa svega pet, deset promoteri akcije – ka`e Sne`ana ima}emo jo{ 75 |aka. Oni koji se ili 20 u~enika. Po na{im proceDo{i}. – Nama to mnogo zna~i, zanisu u mla|ih danima opismenili nama, vi{e od 95 odsto {kolskih to {to je ovo seoska sredina, nemai zavr{ili osnovnu {kolu, ima}e objekata dobi}e informati~ke kaju sva deca ra~unare kod ku}e ni od 1. do 8. razreda informati~ko binete. mogu}nost da koriste internet, pa obrazovawe. Konkurs za ovaj projeMinistarka dodaje da informa}e im ovo omogu}iti da se jo{ bokat je jo{ otvoren, pravo da konkuti~ko opismewavawe po~iwe ve} qe i kvalitetnije obrazuju. Kabiri{e ima 2.700 {kola u Srbiji, a od malih nogu jer deca u velikim net }e mo}i da koriste ne samo nasamo 80 }e biti ukqu~eno. Te {kogradovima po~iwu da se igraju na stavnici informatike nego i svi le treba da budu iz nerazvijenih ra~unarima od druge-tre}e godine. ostali prosvetari. Mla|e kolege sredina, gde je veliki broj nepi– Na{ ciq je bio da i deca u makoriste ra~unare, a stariji treba smenih i nezaposlenih. Kod nas u lim sredinama i onim gde blagoda se obrazuju i koriste informaa|anskoj op{tini ima 1.927 `itestawe nije na takvom nivou, dobiju ti~ki kabinet u nastavi, pa }e naqa bez zavr{ene osnovne {kole, iste {anse da nau~e nove ve{tine stava biti mnogo kreativnija i dosta ih je na evidenciji nezapoi nova znawa, da uz pomo} ra~unara privla~nija za decu. slenih, u Centru za socijalni rad i interneta imaju prozor u ceo Informati~ko opismewavawe u me|u onima koji primaju socijalu svet – isti~e ministarka Jasna Maosnovnoj {koli po~iwe od petog 281 je bez zavr{ene osmoqetke. U ti}.

M. Mitrovi}

SE]AWE NA AKADEMIKA MIRKA STOJAKOVI]A

Legenda vojvo|anske matematike Ove godine navr{ilo se 25 godina od smrti akademika Mirka Stojakovi}a (1915–1985), doktora matemati~kih nauka, univerzitetskog profesora, vrsnog nau~nika, jednog od utemeqiva~a i prvog {efa prve Katedre za matematiku u Vojvodini, jezgra iz kojeg se razvila dana{wa svetski priznata i ugledna Novosadska matemati~ka {kola. Bio je jedan od onih akademskih neimara koji su uobli~avali, razvijali i uzdigli prve novosadske fakultete, pa zatim i Univerzitet, omiqen u~iteq, saradnik i prijateq, i za-

ubrzo ostao bez oba roditeqa, te je sa samo ~etiri godine dospeo u siroti{te u Po`arevcu. Gimnaziju i studije matematike zavr{io je u Beogradu. Diplomirao je 1938, a ve} od slede}e godine, pa do 1941. radio kao profesor u suboti~koj Gimnaziji. Po{to je u me|uvremenu zavr{io [kolu rezervnih oficira u Sarajevu, aprilski rat ga je zatekao kao oficira Jugoslovenske vojske na polo`ajima kod Stracina u Makedoniji. Kasnije je bio nastavnik gimnazija u [apcu i Beogradu, pa od 1944. do avgusta 1945. na

Talentovani karikaturista i sportista Akademik Mirko Stojakovi}, jedna od institucija novosadske i vojvo|anske matematike, bio je izuzetna, harizmati~na li~nost, vi{estruko talentovan, pa se vrlo ozbiqno bavio i slikarstvom i sportom. U wegovoj kwizi „Stazama matematike“ (1977) objavqene su i wegove karikature poznatih matemati~ara, koje je uradio tokom raznih nau~nih skupova i susreta. Aktivno se bavio stonim tenisom, koji ne samo da je igrao za jednu drugoliga{ku ekipu ve} je bio i savezni stonoteniski sudija.

Tako je, kad je bio dekan PMF-a, na primer, delio pravdu kraj zelenih stolova na 20. me|unarodnom prvenstvu Jugoslavije u stonom tenisu u Novom Sadu, 1971. to ga u najle{oj uspomeni ~uvaju wegovi studenti i kolege s Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta i rado o wemu pri~aju onima mla|im, koji nisu imali sre}u i ~ast da ga upoznaju.

Mirko Stojakovi} ro|en je u vihoru Prvog svetskog rata i

rukovode}im du`nostima u NOV-u i POJ-u. Iz Pete mu{ke gimnazije u Beogradu, 1947. prelazi na Ma{inski fakultet, gde je izabran za asistenta za matematiku, a posle i za docenta, po{to je prethodno, 1954, doktorirao na Sveu~ili{tu u Zagrebu, odbraniv{i disertaciju pod na-

slovom „Prilog teoriji matrica“.

Kada je 1954. Novi Sad dobio prva dva fakulteta, na Filozofskom je osnovana Katedra za matematiku, prva u Vojvodini, a dr Mirko Stojakovi} izabran je za wenog prvog {efa, {to je ostao sve do prerastawa Katedre u Institut za matematiku, ~iji je direktor bio punih 25 godina, do penzionisawa i prelaska na du`nost direktora Matemati~kog instituta SANU. Pod wegovim rukovodstvom, Katedra za matematiku, koja je po~ela sa samo dva nastavnika (pored Stojakovi}a bio je tu i dr Bogoqub Stankovi}, sada akademik SANU), prerasla je u svetski priznatu nau~nu ustanovu. U po~etku je bilo te{ko ~ak i organizovati nastavu, ali su, zahvaquju}i li~nom zalagawu i ugledu profesora Stojakovi}a, anga`ovani vrhunski honorarni profesori, me|u kojima je bio i dr Jovan Karamata, profesor @enevskog univerziteta, koji je dolazio u Novi Sad da bi dr`ao cikluse predavawa. Za asistente tada dolaze dvoje odli~nih mladih matemati~ara – Mileva Prvanovi} i Vojislav Mari}, danas akademici SANU, a neumorni Stojakovi} brine o svemu, prostoru za rad, kupovawu kwiga i nau~nih ~asopisa za biblioteku, a za nastavnike i saradnike organizuje svakonedeqne odlaske u Matemati~ki institut SANU u Beograd da bi radili u nau~noj biblioteci, jer u to vreme nema ni fotokopirawa, a kamoli interneta.

Mirko Stojakovi}

godi{wa mandata, od 1962. do 1968. Po{to su ovde osnovane i katedre za fiziku, hemiju, biologiju i geografiju, zalagao se za wihovo osamostaqivawe i osnivawe Prirodno-matemati~kog fakulteta, {to se i dogodilo 1969, a za prvog dekana izabran je profesor Stojakovi}. Posebno je zna~ajnim plodovima urodio wegov vizionarski rad u osavremewavawu nastave i uvo|ewu primewene matematike i informatike u programe Katedre za matematiku, pa su se tako ovde, u vreme kad su ra~una-

Di~no nau~ni~ko potomstvo Potomci akademika Mirka Stojakovi}a najboqa su potvrda narodne mudrosti da jabuka ne pada daleko od stabla. Sinovi Zoran (tako|e matemati~ar, profesor PMF-a) i Miodrag su doktori nauka, a }erka Mirjana profesor engleskog jezika, dok unuk i unuka (Zoranova deca) Milo{ i Vesna tako|e grade nau~ne i akademske karijere. Dr Milo{ Stojakovi}, docent je na PMF-u i dobitnik Nagrade „Dr Zoran \in|i} za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a u Vojvodini u 2008, dok je arh. Vesna Stojakovi}, asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN-a.

Prof. dr Mirko Stojakovi} 1954. izabran je i za prodekana Filozofskog fakuleta, a wegov dekan bio je u tri uzastopna dvo-

ri bili tek u povoju, uveliko izu~avali predmeti koji predstavqaju osnovu ra~unarske tehnike i informatike. Wegovim za-

lagawem osnovan je na PMF-u jedan od prvih ra~unarskih centara u Vojvodini, a taj rad je kasnije krunisan otvarawem posebnog smera za informatiku u okviru Instituta za matematiku.

Kao rukovodilac tima mladih nau~nih saradnika za oblast algebre, matemati~ke logike i teorije brojeva, Mirko Stojakovi} doprineo je naglom razvoju algebarskih nauka kod nas, a neke oblasti na kojima je radio prvi put su postale tema nau~nog istra`ivawa na na{im prostorima. Objavio je oko 160 nau~nih i stru~nih radova, a posebno je zna~ajan „Generalized inverse matrices“ (1975), prvi rad iz oblasti koja se kasnije razvila u samostalnu matemati~ku disciplinu.

Pisac je vi{e univerzitetskih uxbenika i monografija, te nekoliko popularnih kwiga. Neumorno je popularizovao matematiku, kroz predavawa, ~lanke u ~asopisima posve}enim nastavi matematike, ali i u „Politici“ i na{em listu, gde mu je objavqena serija tekstova pod nazivom „Matematika uvek i svuda“. Bio je ~lan Dru{tva matemati~ara Francuske, Ameri~ke matemati~ke asocijacije i Ameri~kog dru{tva matemati~ara, urednik i ~lan redakcija matemati~kih ~asopisa, uspe{an pronalaza~, s nekoliko registrovanih patenata, dobitnik je mnogobrojnih visokih dru{tvenih priznawa i nau~nih nagrada.

V. ^eki}

DRU[TVO

DNEVNIK

[OKANTNA ISPOVEST SIROMA[NOG ZREWANINCA

Za ru~ak – salama za pse Sumorna predvi|awa zrewaninskog Centra za socijalni rad da }e u predstoje}oj godini porasti broj zahteva ugro`enih gra|ana za materijalnu i druge vrste pomo}i potpuno obeshrabruju Zrewanince. Mada su i do sada slu{ali tu`ne `ivotne ispovesti siroma{nih sugra|ana o tome u kakvim uslovima `ive i na koji na~in se prehrawuju, posledwih dana doma}u javnost je {okirala pri~a @.

V. koju je podelio s novinarima. Ovaj ~ovek se, naime, hrani salamom koja ko{ta 101 dinar kilogram jer zbog nema{tine nije u mogu}nosti da kupi skupqu i kvalitetniju. Ali, to nije obi~na salama, namewena za qudsku upotrebu, ve} je u pitawu hrana za pse i ma~ke! @. V. je navikao na ovakvu ishranu a ~ak je i “patentirao” recept da bi salama za `ivotiwe bila ukusnija!

– Nije mi to prvi put. Ve} sam navikao na ovu hranu. Prvo je odmrznem, a onda oqu{tim i dodam crni luk, kao i jedno jaje.

Sve to izme{am i podgrejem.

Onda ima boqi ukus i ne oseti{ da su samlevene iznutrice i krvavice – podelio je recept

sa Zrewanincima @. V., koji `ivi s desetak hiqada dinara penzije, od koje mu vi{e od pola ode na lekove.

po{to je to sastavni deo stvarnosti.

Da je u gradu na Begeju sve vi{e gladnih potvr|uje i otvara-

Socijalno ugro`enima je, posle kra}e pauze u radu, ponovo obezbe|eno 200 kuvanih obroka dnevno i 340 mese~nih lan~-paketa Wemu je takav `ivot postao uobi~ajen pa veli da u celoj ovoj pri~i nema nikakvog ~uda,

we Narodne kuhiwe. Socijalno ugro`enima je, posle kra}e pauze u radu, ponovo obezbe|eno

200 kuvanih obroka dnevno i 340 mese~nih lan~-paketa. Lokalna samouprava izdvojila je novac za rad Narodne kuhiwe do 31. marta idu}e godine, a sude}i po uveravawima direktorke Centra za socijalni rad Vesne Stankov, korisnici, za razliku od @. V., ovde dobijaju daleko kvalitetniju hranu.

– Obroci i jelovnik su isti kao i pro{le godine.

Kvalitetni su i napravqeni u saradwi s nutricionistima, a svaki obrok pripremqen je s mesom. Hrana je istog kvaliteta kao i pro{le godine i sigurna sam u to da je najkvalitetnija u odnosu na sve ostale narodne kuhiwe koje funkcioni{u u Srbiji – naglasila je Vesna Stankov.

Procewuje se da u Zrewaninu ima daleko vi{e onih koji bi se hranili nad javnim kazanom.

A nedavno su i radnici nekoliko upropa{}enih gradskih preduze}a oti{li pred Crveni krst, gde je sme{tena Narodna kuhiwa, i zatra`ili da se na|u na evidenciji korisnika jer, kako su kazali, zbog neispla}enih zarada ne znaju kako da se prehrane. @. Balaban

REZERVE GAZE U BOLNICAMA SVE TAWE

Uvozom do novih zaliha?

Nesta{ica gaze u zdravstvenim ustanovama i daqe je aktuelna i, sude}i po najavama u svetu da je ovogodi{wi rod pamuka izuzetno lo{ pa je zato ta sirovina za proizvodwu gaze znatno poskupela, mo`e biti jo{ izra`enija. Doma}i proizvo|a~i tvrde da je vi{e ne mogu prodavati po staroj ceni, veledrogerije “peru ruke” od svake odgovornosti za to {to gaze u zdravstvenim ustanova-

ma nema dovoqno, a pojedine bolnice sve ~e{}e tra`e od pacijenata da gazu donesu jer su im zalihe sve tawe.

Iz Ministarstva zdravqa ka`u da doma}i proizvo|a~i gaze imaju dovoqno kapaciteta za dobru snabdevenost bolnica i isticawe cene sirovina kao problema nije opravdano. Kako je izjavio ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}, `eli-

mo da razvijemo tr`i{nu ekonomiju a ne dogovornu, pa postoji mogu}nost da se konsultuje Antimonopolska komisija da bi se uvidelo da li se proizvo|a~i pona{aju u skladu s tr`i{tem. Re{avawe nesta{ice gaza na kra}i rok i nije neko re{ewe, ve} mora da se vidi kako obezbediti dovoqno gaze na dugoro~nom nivou. Ako bude neophodno, ispita}e se mogu}nost uvoza.

J. B.

UDRU@EWE PREDUZETNIKA U BA^KOJ PALANCI NAJAVQUJE PROTERIVAWE MUZIKE IZ LOKALA

Nema gostiju pa nema ni prihoda

Kada su 22. decembra organizovali zamrzavawe muzike na jedan sat u celoj Srbiji, ~lanovi Op{teg udru`ewa preduzetnika u Ba~koj Palanci nisu o~ekivali da }e akcija biti masovno prihva}ena. Osim ugostiteqskih objekata, akciji su se pridru`ili i trgovci i frizeri jer smatraju da je SOKOJ, koji napla}uje pu{tawe muzike, preterao s naplatom. Tra`e odgovornost Zavoda za intelektualnu svojinu, ali prozivaju i ministra Bo`idara \eli}a ~iji je ovo resor. Preduzetnici tvrde da je ovo ogroman namet na zanatlije koji su pred zatvarawem svojih radwi zbog krize i besparice, a nagla{avaju da se na ovaj na~in u Srbiji godi{we skupi oko 20 miliona evra i tra`e da se ispita gde ide taj novac.

– Ukoliko se ne{to ne preduzme, odnosno ukoliko nadle`ni ne `ele da pregovaraju s preduzetnicima, najvqujemo za 22. januar zamrzavawe muzike na ceo dan, a ako i to ne uspe, 22. februara }e u celoj Srbiji zvu~nici biti izba~eni iz lokala – ka`e sekretar Udru`ewa preduzetnika u Ba~koj Palanci

Milutin Mar~eta. – Stawe na terenu je katastrofalno jer, na primer, u selima je ostao jedan ili dva ugostiteqska objekta. Gostiju nema pa nema ni prihoda, a mese~ni izdatak, na primer, od 5.000 dinara je velik za seosku kafanu. Bez i~ije saglasnosti, na primer, razrezano je da se za do~ek Nove godine po stolici pla}a 270 dinara i {est odsto od ostvarenog prometa!? To je mnogo i za velike ugostiteqske objekte koji imaju i velike tro{kove. Naknadu pla}aju isto i oni u selima i oni u Beogradu, a cene wihovih usluga drasti~no su razli~ite.

Preduzetnici ka`u da je u posledwe tri godine po osnovu dugovawa za ovu da`binu u Srbiji pokrenuto 20.500 sudskih sporova, a osim kafana, frizeraja i tr-

govina, pla}aju i radio i TV stanice, a ako se ovako nastavi, mogu}e je da ra~uni stignu i u svaki dom, na pija~ne tezge...

M. Sy.

ZAU[KE

Petarde - tihe ubice Prva roditeqska ku}a, za najve}e nesre}nike od svih, otvorena je u mauzoleju Darka [ari}a na Tatarskom brdu. Kao u`ivaoca PDV-a, ova me vest dvojako doti~e – sramna je dr`ava koja mamama i tatama nije kadra sama u~initi konak dok im se ~eqad bori s bole{}u najpodmuklijom od svih, a opet, {to je gangster krao, ima i da vrati. Beda od moralisawa pravi perverziju. Verujem da [ari}eve podstanare sve ovo malo zanima, da im briga i muka bo`anske kalibracije popuwava sve pore duha i uma, ali “ovo” prosto nije ko{er. Da je za basket, svirku ili besku}nike, ko zna, mo`da bi ova “Kaza Nova” eti~ki mirisala boqe. Ovako, jadan je filosofski nastrojen roditeq, kom zidovi name}u dodatnu temu za bistriti. Nije Zen, ako me razumete.

Petarde su tihe ubice. I ove }e blagdane u~initi groznim jer bela kuga uti~e samo na brojno stawe najmilijih, ne i wihove budala{tine. Mo`da je `al za mlado{}u uzeo danak, kako god, u na{e vreme socijalisti~ka ilegalnost petardi i su`ena svest o pravima deteta ~inili tu upotrebu odgovornijom. Ne idealnom, ali “piratsku” za vreme ~asa pa-

lio niko nije, kao sada u Sremskoj Kamenici.

Opet, tada je i dr`ava imala svoje prerogative, a hrana se nije poklawala. Nije red.

Izjedna~avawe ~etnika i partizana smrdelo je od starta, {ta god ko mislio o jedni-

ma i drugima, jerbo to prosto nije isto i ta~ka! Ipak, isto~ni Evropejci oti{li su korak daqe: ho}e da se negacija komunisti~kih zlo~ina ka`wava kao wena polusestra – trabuwawe da fa{isti~kih zlo~ina ne bi, na {ta je po{ten svet sko~io kao oparen.

Evropa im je lupila “bananu” politi~ki korektno, a oni malo o{triji smatraju da se radi o licemernom prikrivawu ro|enih grozota te preobra`aju zlo~inca u `rtvu.

Ovo se, retrospektivno i u drugoj disciplini, ti~e i nas.

Svaki tre}i gra|anin/ka ovog lo{eg izgovora za zemqu nema li~nog lekara. To vam je dva i po miliona nemarnih, lewih i, da se ne la`emo pred praznike – glupih. Ovo barem nije namet s otomanskim potpisom, ina~e specijalitet na{e vlasti, ve} korak ka boqem, zdravijem “mi”. Ko je i oti{ao da sredi papirologiju, u~inio je to kada je ve} bio bolestan, pa kad je ve} tu... Nekada se u~ini da je to kosmi~ki okvir srpstva: da smo `ivi, razmi{qamo i delamo samo zato {to smo, eto – tu! Ina~e se ne bismo ni trudili.

I. Mihaqevi}

utorak28.decembar2010.

15

DVE DECENIJE GERONTOLO[KOG CENTRA U BA^KOJ PALANCI

Sopstveni dom dra`i od najluksuznijeg hotela Gerontolo{ki centar u Ba~koj Palanci po~etkom slede}e godine obele`ava dve decenije postojawa i rada, a ovo lepo zdawe s oko 1.000 kvadratnih metara korisne povr{ine, 102 korisnika i 38 zaposlenih, i pored starosti stanara, koja se meri na hiqade godina, odi{e optimizmom.

Ukupni kapacitet sme{taja projektovan je za 110 korisnika, ali ovde ka`u da se uvek mora ostaviti nekoliko mesta za hitne slu~ajeve. Direktorka Gerontolo{kog centra Nada Julinac ka`e

{taja iznosi 25.924 dinara, za polupokretne cena „pansiona“ je 19.690 dinara, a za pokretne 17.939 dinara. Najstariji „uku}anin“ je Borislav Nikoli}, koji je ro|en 11. februara 1913. godine, a ovde je punih 20 godina, odnosno od otvarawa ove ustanove, dok je najmla|a pedesetogodi{wa Nena Grbi}.

– Sprovodimo obuku za geronto-doma}ice, a ovoga puta je obuhva}eno deset `ena koje }e uskoro mo}i da obavqaju poslove pomo}i u ku}i i ku}ne nege – dodaje

da ne planiraju da {ire Dom, odnosno da ne `ele i ne mogu da grade veliku bolnicu za stare. Usvojena je strategija u kojoj je akcenat dat na vaninstitucionalnu za{titu starih lica u op{tini s oko 61.000 stanovnika.

– Na{a institucija je organizovana u pet slu`bi, a tu je i jedan lekar, {est medicinkih sestara, fizioterapeut, a 2011. godine po~e}emo da dajemo usluge i

Nada Julinac. – One mogu biti obuhva}ene na{im aktivnostima, ali mogu se i same upustiti u privatni biznis i u tome sara|ujemo s Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe. Vaninstitucionalna za{tita starih je ono {to treba razvijati, a to zna~i da korisnici usluga ostaju u svojoj ku}i sve do trenutka kada im vi{e ne mo`e pomo}i ~ak ni porodica i tek tada dolaze u Dom. Pri~a o

Postoji i lista ~ekawa za sme{taj u ovaj lepo ure|eni centar, a najvi{e ~ekaju nepokretne osobe.

Za wih cena mese~nog sme{taja iznosi 25.924 dinara, za polupokretne cena pansiona je 19.690 dinara, a za pokretne 17.939 dinara tre}im licima iz oblasti fizikalne terapije – ka`e Nada Julinac, diplomirani defektolog i specijalista za rehabilitaciju i socijalnu terapiju. – Bi}emo jeftiniji od drugih, a za ovaj projekat moramo obezbediti jo{ jednog fizijatra na pola radnog vremena. Usluge su namewene kako na{im stanarima, tako i starim qudima koji su u svojim domovima, a potrebna im je, primera radi, rehabilitacija. Ovde kod nas mnogo je na{ih korisnika ponovo prohodalo, a pre dve godine opremu nam je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju.

Ove jeseni pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} uru~ila nam je novo vozilo „fijat doblo“, vredno 1,6 milion dinara.

Postoji i lista ~ekawa za sme{taj u ovaj lepo ure|eni centar, a najvi{e ~ekaju nepokretne osobe. Za wih cena mese~nog sme-

kvalitetu `ivota je relativna, jer za nekog je i skromni sopstveni dom lep{i od najluksuznijeg hotela, a krevet u kojem spava pola veka udobniji od najudobnijeg du{eka. Ba{ na planu vanistitucionalne za{tite treba da se anga`uje i lokalna samouprava, koja za sada mese~no izdvaja po 166.000 dinara za aktivnosti u Palanci, Mladenovu, Tovari{evu i Pivnicama gde postoje klubovi starih. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku obezbe|uje plate za ~etiri radnika, a Republi~ki fond za zadravstvo plate za lekara i medicinske sestre. Ostali zaposleni svoju mese~nu platu moraju zaraditi, a to zna~i da smo velikim delom prepu{teni tr`i{tu iako smo dr`avna institiucija. Ove godine cene sme{taja nisu pove}avane mada su stvari koje nabavqamo, prvenstveno hrana, tokom godine poskupele od 30 do 50 posto.

M. Suyum

U INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI SMAWENO VREME ^EKAWA NA INTERVENCIJE

Idu}e godine jo{ boqi

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici ove godine je za vi{e od ~etiri puta smaweno vreme ~ekawa na neku od intervencija, a pacijenti se prose~no le~e osam dana, ka`u u toj zdravstvenoj ustanovi. Zahvaquju}i primeni najsavremenijih poslovnih metoda, medicinskih procedura i opreme, kao i profesionalnosti i stru~nosti osobqa, postignuti su rezultati koji bi idu}e godine trebalo da budu jo{ boqi, {to }e doprineti poboq{awu zdravqa gra|ana Srbije, saop{teno je na sve~anom novogodi{wem

koncertu prire|enom u Institutu.

- Najve}a zasluga za ostvarene rezultate pripada zaposlenima na Institutu koji, pored toga {to svakodnevno uspe{no obavqaju svoje poslovne obaveze, konstantno ula`u u svoje znawe i stru~nost - rekla je direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti prof. dr Nada ^emerli} A|i}. Ona je napomenula da ta ustanova u idu}u godinu ulazi sa ve}im izazovima kako bi, unapre|ivawem uslova rada i kapaciteta, jo{ vi{e unapredili le~ewe kardiovaskularnih bolesti.

SPORT

utorak28.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

Foto: F. Baki}

INTERVJU: GORAN OBRADOVI], TRENER NA[IH NAJPERSPEKTIVNIJIH ATLETI^ARA

Napredak evidentan, strpqewe neophodno Troje atletskih reprezentativaca Srbije, ~lanova novosadske Vojvodine, u protekle tri sedmice odradili su deo zimskih priprema za narednu sezonu. Predvo|eni trenerom Goranom Obradovi}em, Ivana [panovi}, Mihail Duda{ i Igor [ar~evi} 21 dan trenirali su u portugalskom gradu Monte Gordo, jer je pred wima duga i naporna sezona u kojoj }e im snaga i brzina biti jedan od preduslova za o~ekivane, dobre re-

tobojcima sveta u narednih 10 godina, a Igorovi dometi zavisi}e od wegovog zdravqa i na~ina `ivota. Znam da }e i on imati rezultatskih bqeskova, poput onog na EP, ove godine u Barseloni. z A kada }e Ivana presko~iti granicu od sedam metara? To je pitawe koje naj~e{}e postavqa atletska javnost u Srbiji.

- Ivana je morala da smawi intenzitet rada u Portugalu kako joj imunitet ne bi pao.

Uvek sam optimista Goran Obradovi} nema nedoumica u radu s Ivanom [panovi}, Mihailom Duda{em i Igorom [ar~evi}em. Beskrajno veruje u mogu}nosti ovo troje atleti~ara i nije iznena|ewe kada ka`e: - Po prirodi sam optimista i ube|en sam da }e tokom 2011. godine svo troje popraviti svoje najboqe rezultate.

O~ekujem da }e Duda{ bele`iti izme|u 8.100 i 8.200 bodova u desetoboju, a da }e [ar~evi} tako|e prema{iti granicu od 8.000 bodova. [to se [panovi}eve ti~e, bude li sve u redu, skaka}e izme|u 6,80 i 6,90 metara, a u olimpijskoj 2012. godini o~ekujem wene skokove i od preko sedam metara. zultate. Ovo troje sportista, uz kopqa{icu Tatjanu Jela~u, jesu budu}nost srpske atletike i s toga ne ~udi {to je sportska javnost veoma zainteresovana za ono {to rade.

- U Portugalu smo imali odli~ne uslove za treninge, iako nas je pratila ki{a pri~a Goran Obradovi}. Sre}om, u Monte Gordu postoji i odli~na dvorana, pa smo

Kod we sam uveo dosta novina u radu i rezultati ne mogu da do|u preko no}i. Ne `elim da ona bude `rtva stihije, odnosno da presko~i sedam metara, a da onda ska~e na nivou 6,50 metara, ve} mi je prvi ciq da se ustali na daqinama od oko 6,80 metara. Kada u tome budemo uspeli, a ube|en sam da ho}emo, bi}e ~estih bqeskova, odnosno skokova oko i preko

Optimista s pokri}em: Goran Obradovi}

mogli nesmetano da radimo. I dok su desetobojci Duda{ i [ar~evi} do u tan~ine sproveli u delo svoj program, Ivana [panovi} to nije mogla da uradi zbog zdravstvenih problema. Naime, kuburila je s bakterijom heliko-filori u `elucu i na zahtev lekara morali smo da redukujemo wene treninge. Ivana ima lekarske preglede i od wih }e zavisiti intenzitet i na~in rada u vremenu koje je pred nama. z [ta su to konkretno radili atleti~ari u Porugalu?

- Akcenat smo stavili na sticawu snage i brzine i insistirao sam na specifi~nim ve`bama iz ova dva segmenta.

Veliku pomo} imali smo od slovena~kih kolega koje su, tokom ranijih godina, sprint u ovoj zemqi podigli na vrhunski nivo. Upravo od brzine zavise i rezultati Duda{a i [ar~evi}a na 100 metara, 110 metara-prepone, 400 metara, skoku udaq i skoku motkom i zato mislim da smo uradili odli~an posao. Uostalom, to su pokazala i testirawa na kojima na{a dvojica desetobojaca u ovom delu godine nikada nisu bili boqi. z Koliki su dometi Mi{e Duda{a i Igora [ar~evi}a u vremenu pred nama?

- Obojica svake godine napreduju. Posebno se to odnosi na rezultate [ar~evi}a koji je dosta kasno po~eo da se bavi desetobojem. Duda{ev napredak je, s druge strane, progresivan i on ide putem koji od wega i o~ekujem. Generalno gledano, verujem da }e Duda{ biti me|u najboqim dese-

sedam metara, odnosno bi}e i medaqa s najve}ih takmi~ewa.

Za to nam je potrebno vreme i verujem da }e Ivana za oko dve godine ste}i sposobnost da bude na `eqenim daqinama.

Naravno, nije nemogu}e da ekstra skokovi uslede i mnogo ranije. z Koji su glavni ciqevi [panovi}eve, Duda{a i [ar~evi}a u 2011. godini?

- Prvo ve}e takmi~ewe usledi}e u Parizu, na dvoranskom EP. Svo troje prvo treba da ostvare rezultate uz pomo} kojih }e nastupiti u francuskoj prestonici, jer, primera radi, u desetoboju }e tamo nastupiti samo 15 takmi~ara i to po pozivu, a na osnovu dostignu}a. Ivanin nastup, opet, zavisi}e od wenog zdravqa. Ve} u januaru odlazimo u Budimpe{tu na nastavak priprema, a za deo sezone na otvorenim borili{tima trenira}emo u aprilu mesecu u Splitu. Sezona }e biti duga i puna takmi~ewa i svo troje mora}e da je do~ekaju maksimalno pripremqeni.

Ivana }e, naprimer, nastupati na mitinzima Dijamantske lige, a ona i Duda{ imaju u julu i Evropsko prvenstvo za mla|e seniore. Me|utim, kruna sezone bi}e Svetsko seniorsko prvenstvo u ju`nokorejskom Daeguu, ali }e wihovo u~e{}e na tom velikom doga|aju zavisiti opet od rezultat koje budu ostvarivali, jer norme jo{ nisu ostvarili zakqu~io je Goran Obradovi}, jedan od najboqih i najperspektivnijih atletskih trenera u Srbiji.

A. Predojevi}

FK VOJVODINA NA[A DRUGA KU]A: Tradicionalnim novogodi{wim koktelom Fudbalski klub Vojvodina zaokru`io je 2010. godinu. Prostorije FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku bile su pretesne da prime sve one koji su `eleli da u svojoj drugoj ku}i, kako je to, uostalom, naglasio i predsednik kluba Ratko Butorovi}, po`ele jedni drugima zdravqe, sre}u i uspeh u godini koja dolazi. Rukovodstvo, stru~ni {tab, radna zajednica, treneri i igra~i, veterani, uz brojne sponzore, predstavnike gradske vlasti, prijateqe, fudbalske radnike, navija~e i novinare podseti-

li su se na sve one lepe trenutke u sezoni na izmaku, izraziv{i uverewe u jo{ boqu 2011. godinu: - Drago mi je {o ste se okupili u tolikom broju – rekao je u pozdravnoj re~i Ratko Butorovi}. - @elim svima uspe{nu 2011. godinu, a na{im fudbalerima jo{ boqe rezultate.

Na novogodi{wem koktelu promovisan je i novi klupski kalendar, kao i Vo{ino crveno-belo vino, produkt Vinarije “Kova~evi}” iz Iriga.

S. S.

NA MARAKANI RE[ENI DA IGRU PODIGNU NA VI[I NIVO

Prosine~ki sklapa tim Zvezdin tim je tokom jeseni ostao bez igre, mu~io se ~esto i sre}no stizao do bodova, uz pomo} nesebi~ne navija~ke podr{ke sa tribina. To je i osnovni problem sa kojim je suo~eno rukovodstvo na Marakani pored svih onih finansijskih i organizacionih neda}a. Anga`ovawe novog trenera bio je prvi korak na putu renesanse crveno- belih.

I mora se priznati da je Robert Prosine~ki veoma brzo snimio aktuelni trenutak u kojem se nalazi limitirani sastav, bez pobedni~kog mentaliteta.

- Moramo da dominiramo, budemo ofanzivni i agrseivni, da kroz pas igru stalno napadamo i budemo efikasni. Takav model je svojevrstan za{titni znak Zvezde - konstatovao je Prosine~ki.

Popularni „@uti“ brzo je zasukao rukave. Za koncept, koji `eli da servira tokom prole}a armiji simpatizera crveno- belih, neophodna je besprekorna fizi~ka sprema, a za to }e se pobrinuti wegov prijateq iz [panije, ~ije se ime jo{ uvek dr`i u tajnosti, a specijalista je za ovu oblast rada tokom pripremnog perioda. Izabrao je i najbli`e asistente - @arka \urovi}a i Slobodana Marovi}a.

Drugi, mnogo slo`eniji zadatak je kadrovska reorganizacija

Anti} mewa Zengu?

Biv{i selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} glavni je kandidat za naslednika Italijana Valtera Zenge na klupi Al Nasrija. Sa-

Radomir Anti}

udijski klub raskinuo je saradwu sa Italijanom zbog serije lo{ih rezultata. Zenga je sa timom bio lider na tabeli, ali u posledwih nekoliko me~eva izgubqena je prva pozicija i dobra igra, {to je bilo presudno za raskid saradwe.

Prema nezvani~nim informacija, Anti} je trenutno jedini kandidat za naslednika Zenge na klupi ovog bogatog kluba.

tra da mogu da ispune wegova o~ekivawa, a ideje na terenu sprovedu u delo. Utisak je da novi trener lagano povla~i prave poteze kako bi potpuno spreman do~ekao 10. januar i start priprema. @eli da odmah ima na okupu sve raspolo`ive snage, jer treba unaprediti i posebno oplemeniti mnoge elemente igre kroz rad u Crnoj Gori i Turskoj, odnosno uigrati tim kroz seriju prijateqskih utakmica.

Nazire se postava

Spreman za izazove: Robert Prosine~ki

tima. Evidentno je da mnogi iz trenutnog sastava ne zaslu`uju Zvezdin dres, da }e transfer lista biti podu`a. Sve`a krv je neophodna, a orjentacija kluba je da to bidu uglavnom ino-akvizicije. Pod teretom ogromnih dugovawa nekako }e uz pomo} bogatog sponzora „Gasproma“ biti formiran buxet za prelazni rok, ~ija visina }e prema{iti milion evra.

Premijerna poja~awa su po meri, barem tako tvrdi Prosine~ki koji mnogo o~ekuje od ofan-

zivnog veziste Brazilca Evandra, kao i napada~a Kolumbijca Borhe. Tu su prakti~no jo{ tri pika ~ija realizacija transfera ulazi u zavr{nu fazu. Re~ je o vezisti Slovana Mariju Bo`i}u (27), potom veoma skupom za na{e prilike {toperu Slovana i slova~ke reprezentacije Kornelu Salati (500.000 evra), kao i hitrom bo~nom igra~u [erifa Volkovu. Time bi mozaik bio zaokr`en, uz dovoqno materijala da se iz postoje}eg kadra regrutuju oni za koje Prosni~eki sma-

Ako se svi planovi tokom prelaznog roka ostvare Zvezdin tim tokom prole}enog dela sezone moga bi da izgleda ovako: Stamenkovi}, Ninkov, To{i}, Li Adi, Salata, Milovanovi}, Bo`i}, Evandro, Koroman, Volkov i Kalu|erovi} (Borha).

Pra{ina koja se podigla u javnosti zbog sporne profi licence koju ne poseduje novi trener ~ini se ne uzbu|uje previ{e i ne remeti planove Prosine~kog i uprave crveno- belih.

Kompromis, kao i mnogo puta ranije u ovakvim slu~ajevima, je mogu}.

Z. Rangelov

IZ PARTIZANA

Kleo u [paniji?

Gabrijel Kordova Kleverson Kleo najboqi je fudbaler Partizana u 2010. godini odlu~ili su posetioci zvani~nog sajta crno – belih. Brazilac, koji je na 27 utakmica ove jeseni postigao 20 golova, ubedqivo je slavio sa oko 45 odsto od ukupnog broja glasova, daleko ispred drugoplasiranog Mladena Krstaji}a sa 10 odsto glasova. U anketi je od 10. do 26. decembra u~estvovalo 10.118 posetilaca sajta, a o~ekivano pobedio je Kleo.

Sjajni napada~ proslavio se u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, u kojima je na {est utakmica postigao osam golova. Posebno zna~ajan bio je wegov doprinos u dvome~u sa Anderlehtom u kojem je od ~etiri Partizanova postigao tri pogotka, uz autogol Lesjaka. Kleo je bio strelac oba Partizanova pogotka u takmi~ewu po grupama.

Cena Brazilcu samim tim je porasla i crno – beli bi voleli da ga prodaju. Posledwe vesti govore da bi wegova nova destinacija mogla da bude [panija Rasing iz Santandera ili De-

Najpopularniji me|u navija~ima: Kleo

portivo iz La Koruwe. Oba kluba nalaze se u dowem delu tabele, najvi{e zbog mawka napada~a, {to `ele da promene u zimskom prelaznom roku. Cena od ~etiri miliona bila bi prihvatqiva, a saznajemo da je menaxer Brazilca Ranko Stoji} ve} u [paniji i da su pregovori po~eli. Do kraja godine mogle bi se o~ekivati vesti o novom klubu Kordove Klea.

Posle Stevana Joveti}a, Adema Qaji}a i Matije Nastasi}a ~lan Fiorentine verovatno }e postati i Radosav Petrovi}.

Kako ,,Gazeta delo sport’’ pi{e qubi~asti spremaju ponudu za zadweg veznog crno – belih, koju bi ovi trebalo da prihvate. Petrovi} je bio interesantan Seviqi, ali ipak ne kao prvo re{ewe.

I. Lazarevi}

SPORT

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

17

48. „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU

U ritmu Evropske internacionale U ju~era{wem programu u seniorskoj konkurenciji na 48. Dnevnikovom turniru u malom fudbalu koji se igra u novosadskom SPENS-u prikazane su veoma kvalitetne partije. U prva ~etiri me~a vi|eni su krajwe neizvesni me~evi, o ~emu svedo~e i rezultati, gde je pobednika odlu~ivao jedan gol ili je, pak, bilo nere{eno.

Bodove su u prvom me~u podelili Kafe San Marko i Das bad. Posle prvih 15 minuta bilo je 0:0, da bi golom Aleksandra Papri}a iz sedmerca poveo Das bad a izjedna~io je Nenad Li{i}.

Industrija mesa Bemark vodila je `estoku borbu sa ekipom STR Gumatik i na kraju je bilo 3:2. Poveli su mesari golom Milkana Latinovi}a i tim rezultatom oti{lo se na odmor. Na 2:0 mesari su povisli auto golom Igora Ili}a, da bi rezultat smawio Vasiq Abramovi} sa linije sedam metara. Majstorskim golom nekada{weg centarfora Vojvodine, a sada vo|e navale futo{kog Metalca, Milorada Bukvi}a Bemark je prakti~no

a re~ je o Miqanu Milovi}u.

Sjajnu utakmicu odigrali su Evropska internacionala i Kafe Napoleon. Evropqani su poveli golom Predraga Ra|ena koji ina~e, i sudi na na{em turniru, da bi na 2:0 povisio Stanislav Jefti}. Karlov~ani se nisu predavali, pa je Krsti} doneo nadu Kafeu

wi na 2:1 golom Milana Tesle iz penala pa se ~inilo da }e utakmica u}i u neizvesnu zavr{nicu, ali su najpre Mari}, i ne{to kasnije Zori} i Batini} doneli ubedqivu pobedu svojoj ekipi i ne{to lak{eg rivala u nastvku turnira.

U duelu ekipa Le Blank i Lemiksaza, za koju nastupaju

Ulaz broj 3 za igra~e...

Kako se na Spensu sa tribina ne mo`e u svla~ionice , igra~i }e imati poseban re`im ulaska pre po~etka svojih utakmicama.

Ekipe se moraju javiti doma}inu hale 20 minuta pre po~etka me~a, na tre}em ulazu s isto~ne strane (iza Kafea Plava frajla), gde }e dobiti kqu~ od svla~ionice i instrukcije. Ponavqamo, jednu ekipu sa~iwavaju 10 igra~a i rukovodilac ekipe i samo }e oni mo}i na parket. Naravno, posle odigranih utakmica svi igra~i ako `ele mo}i}e da se presele na tribine, za wih }e biti obezbe|en poseban prolaz iz svla~ionica.

... a za gledaoce ulaz kod kuglane Svi oni koji budu do{li da u`uvaju u majstorijama u~esnika 48. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu koji se odr`ava u maloj sali Spensa, treba da znaju da je ulaz predvi|en za gledaoce izme|u Gradske kafane i kuglane na prvom spratu. Cena ulaznica za vreme kvalifikacija je 100 dinara.

i Mildoka koju je ekipa iz Ba~kog Jarka dobila sa ubedqivih 8:2 a u tome im je pomoglo iskqu~ewe Damira Vukanca pri rezultatu 2:2. Do kraja susreta Koko tim nije uspeo da odoli naletima Jara~ana s igra~em vi{e, pa je poraz bio neminovan. Golove za Futo`ane postigli su Mladen Gali} i Vladimir Mandi}, dok je u pobedi svog tima briqirao Borislav Pavlovi}, petosturki strelac, a pratili su ga Zec i Mirkovi}.

Ekipa Grand tursa nakon poraza na startu od Gagaplasta 4:1 nije imala izbora u sudaru protiv Xungla{a. U prvom poluvremenu vi|ena je borbena igra sa nekoliko prilika na obe strane, i vode}i gol [obi}a za „grandovce“.

Usledio je period dominacije Xungla{a koji su preko Bojana Savi}a uspeli da stignu do izjedna~ewa 1:1, da bi u samom fini{u susreta Sr|an Slijp~evi} golom iz penala doneo va`nu pobedu svom timu koja ih ostavqa u trci za plasman u drugi krug takmi~ewa.

Odli~nu partiju pred dobro popuwenim tribinama male sa-

@ivi zid Tehnomer kapare obavio zadatak

Ju~era{wi rezultati Seniori Yungla{i - Grand turs Koko tim - Mildok Beli dvori - Tehnomer kapara Agromarket - Autoservis Sawa (Zrewanin) Kafe bar San Marko – Das Bad Industrija mesa Bemark – STR Gumatik Gold skor – Klaris Evropska internacionala (Budisava) – Kafe Napoleon Soko sistem – Kofi Haus Ma pod NS – Farma Trifunovi} (Mo{orin)

1:2 2:8 1:2 3:2 1:1 3:2 2:1 3:2 2:6 4:1

Kadeti Novi Sad 94 - Iris farm Le Blank - Lemiks

Detaq s me~a Gumatik – Mewa~nica Ris

obezbedio pobedu. Poraz Gumatika samo je ubla`io Vladimir Belu`i}.

Ni{ta mawe uzbu|ewa nije vi|eno ni u duelu ekipa Gol skor i Klaris. Mo`da je ovo bio i {lager ve~eri, a na kraju je slavio Gol skor. U prvom poluvremenu nije bilo pogodaka, da bi Gol skor u vo|stvo doveo Bo{kovi} koji je ve{to lobovao istr~alog golmana Obradovi}a. Rezultat je iz sedmerca poravnao nekada{wi najboqi igra~ na{eg turnira Zoran Raki}, a pobedu ekipi Gol skor doneo je Radojica Kalinov, koji je prethodno bio iskqu~en na dva minuta. Jo{ jedan igra~ pobedni~kog tima morao je na hla|ewe,

Besplatan parking Obave{tavamo sve one koji automobilima dolaze na Spens da je za wih parkig kod isto~ne tribine Stadiona „Kara|or|e“ besplatana. Ima oko 300 parking mesta.

Napoleon, ali je golom Nenada Ili}a Evropska internacionala pove}ala prednost.

Kada je sa linije sedam metara Pono}ko smawio na 3:2 novi tra~ak nade pojavio se za ekipu iz Sremskih Karlovaca da mo`e osvojiti bod, ali je rezultat na kraju ostao 3:2.

Prvi u na parket male dvorane Spensa istr~ali su fudbaleri Novog Sada 94 i Iris Farma. Uo~i ovog duela ve} je bilo jasno da su se oba rivala plasirala u drugi krug takmi~ewa, jer su bili boqi od ekipe Moj dom koja je zavr{ila na tre}em mestu u grupi bez osvojenog boda, ali to nikako nije umawilo dra` ovog susreta.

Pobeda je pripala ekipi Novog Sada 94 koji je slavio 5:1.

Neizvesnosti je bilo samo u prvom poluvremenu, ali je kvalitetnija i borbenija ekipa Novog Sada na ~ijem golu se istakao Nikola ]urko, sin poznatog golmana i trenera Sa{e ]urka, koji je briqirao i ulio potrebnu sigurnost svojim saigra~ima, a zapa`en je bio i dvostruki strelac Filip Mari}. U nastavku susreta Iris farm je uspeo da sma-

Foto: F. Baki}

sjajni Milan Spremo, Zoran [vowa i Ranko Moravac, nije bilo ni trunke neizvesnosti.

Le Blank je porazom u prvom kolu od Novela 4:1 samo pobedom mogao u drugi krug, ali pritisak koji je bio protiv wih nije im pomogao da naprave iznena|ewe i pobedom izbore nastavak igrawa na turniru. Na kraju Le Blank - Lemiks 0:6. Poveli su Lemiksovci 2:0 golovima Ranka Moravca za svega dva minuta i ve} tada je bilo jasno da ne}e biti iznena|ewa. Do odlaska na odmor vi|ena su jo{ tri pogotka u mre`i Le Blanka, a strlci su bili Kara}, Spremo i Milinkovi}. U drugom poluvremnu vi|en je samo jedan pogodak i to u zavr{nici me~a, a ta~ku na sjajno izdawe svog tima stavio je Spremo iz penala.

Nakon okr{aja u kadetskoj konkurenciji krenuo je i program u seniora, a sjajne utakmice vi|ene su u okr{aju Xungla{a i Grand tursa (1:2) kao i u duelima Beli dvori - Tehnomer kapara (1:2) i Agromarket - Autoservis Sawa 3:2.

Neizvesnost je izostala smo u duelu fudbalera Koko tima

le Spensa priredili su i fudbaleri Belih dvora i Tehnomer kapare, a posle rovovske borbe slavili su igra~i Tehnomera 2:1. Junak u pobedi Futo`ana bio je dvostruki strelac Milan Jela~a, a jedini pogodak za Bele dvore postigao je Ivan ^asni iz slobodnog udarca na veoma efektan na~in, ali to nije bilo dovoqno da wegova ekipa ostane nepora`ena.

I na kraju, prava poslastica vi|ena je u okr{aju Agromarketa i zrewaninskog Autoservisa Sawa. Poveli su fudbaleri Agromarketa na poluvremenu 2:0 golovima Milo{a Stanojkovi}a i ~inilo se da je prva pobeda skoro izvesna. Uporni Zrewaninci su u nastavku dodali gas i predvo|eni sjajnim Ki{om, a ne{to kasnije i Rudni~kim, izjedna~ili na 2:2, i najavili buran fini{ utakmice.

Ipak, da bodovi ne odu u ruke Autoservisa Sawa pobrinuo se, ko bi drugi nego, Stanojkovi} nekoliko minuta pre kraja me~a pogodiv{i za 3:2 i tako stavio ta~ku na ovaj veoma kvalitetan i neizvestan me~.

S. Savi} I. Grubor V. Ke{eq

Milan Spremo odveo Lemiks u drugi krug

Utorak, MALA SALA 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

^SK - Top kom 08 (k) Kanarinci - Ofsetprint (k) Konoba Orkus - Beli dvori (s) Vuves - Spens (s) Dunis transport - Kafana Davna vremena (s) Kanamera - Yungla{i (s) Indeksova tribina - Koko tim (s) Klub Muzej - Ma pod NS (s) Kazino Kentaki - Soko sistem (s) Klub Kontrast - STR Bla`in (s) Vitorog promet - Promist (v) Fortuna 83 - Kafe Lord i prijateqi (v)

„Dodig” snima sve me~eve Sve me~eve turnira Multimedija Dodig }e snimati, pa }e akteri po pristupa~nim cenama mo}i da kupe snimak. Kao i pro{le godine, Multimedija Dodig }e postaviti video bim u holu male sale, pa }e gledaoci i uz kafu mo}i da gledaju me~eve.

5:1 0:6

18

SPORT

utorak28.decembar2010.

U STAROJ PAZOVI PRVA LOPTA SE ZAKOTRQALA PRE 90 GODINA

Decenije vredne uva`avawa Tokom 90 godina postojawa fudbala u Staroj Pazovi stvoren je imix, koji na najlep{i na~in oslikava bogate aktivnosti klubova, koji su trasirali put najpopularnijeg sporta i u ovom delu sremske ravnice.Od prvog kluba Zmaja do dana{weg Jedinstva, svi fudbalski pregaoci, uspe{no su obavqali pionirsku ulogu u {irewu popularizacije fudbala, u mestu, op{tini pa, mada je fudbal kao sport ro|en u dokolici u vreme {kolskih i studentskih raspusta u `eqi da se popuni monotonija i praznina `ivota qudi.

- Prema autenti~nim zapisima prvu fudbalsku loptu, u Staru Pazovu, doneli su 1919.godine unuci Nikole Petrovi}a, tada{weg uglednog me{tanina, Steva i Laza Popov iz [vajcarske, gde su studirali, a namenili je studentima i sredwo{kolcima, a wima su se brzo prikqu~ili mladi paori, zanatlije, trgovci i ostala mlade` – pri~a Maco Bzovski novinar, `iva encikopledija staropazova~kog fudbala. – Bilo je u po~etku otpora pa i zabrane tr~awa za loptom od strane bogatijih slojeva, ali sve prepreke su snagom i voqom prebro|ene. Te{ko je iz brojne dokumentacije i razgovora izvu}i ali prvi koji su pikali loptu bili su bra}a Ostoji}, Bogoqub Bo{k o(stariji) i Gavrilo Gavra (godinu dana mla|i brat). Bra}a su fudbalsku ve{tinu savladali u klubovima u Zemunu (Vitezu i ZA[KU-u) i prenosili je na svoje

Pazov~ani s osvojinim peharom kupa

prijateqske utakmice do jeseni 1929.godine, kada je klub prvi put zvani~no prijavqen u Novosadski podsavez.

- Za prvog predsednika izabran je @ivojin Mihajlovi} Bata, pomo}nik sredskog na~elnika.Kasnije je ovu du`nost preuzeo poznati pazova~ki trgovac Ozren Ivkovi}, a sekretarsku ulogu je imao Janko Ruman.Predsednic i su se vremenom smewivali, pa je 1934. godine, ovu ulogu, preuzeo na sebe Milorad Gutaq, kome je u sre|ivawu papirologije pomogao \or|e Suva~arski – nastavqa Maco Bzovski.

Slavija je po~ela sa nastupawem u Drugom razredu Novosadskog podsaveza, sa klubovima iz In|ije, Sremskih Karlovaca, Petrovaradina, Beo~ina, Vojke, Sremske Kamenice i Iriga. Bila

Zanatlije, a okupacijom Jugoslavije sve aktivnosti su prestale 1942. godine, a privremeno je formiran FK PSK. Iste godine, klub je zakazao prijateqsku utakmicu, a od igra~a se zahtevalo da publiku pozdrave hitlerovskim pozdravom, {to su oni odbili, pa je nakon ovog neprijatnog doga|aja klub prestao sa radom.Okupator je bio nemilosrdan i na fudbalere, neki su hap{eni, odvo|eni u logore, a po odluci pokretnog usta{kog suda na pazova~kom grobqu su streqani tada poznati igra~i bra}a Feldi, Bogdan Kotur (iz Novih Karlovaca) i bra}a Barnak.Prili~an broj fudbalera iz ovih klubova je oti{ao u partizane, a neki se nisu vratili u svoju sredinu.

Pre`iveli fudbaleri (borci u partizanima), me{tani, posebno

Posle rata Pazov~ani obnovili teren vr{wake sa kojima su uradili ledinu, obele`ili igrali{te i po~eli igrati na dva gola.Nije dugo trajalo, a Bo{ko, je predlo`io formirawe prvog kluba.Tako je 1924.godine osnovan FK Zmaj, a za prvog predsednika izabran je poqoprivrednik Jan Litavski. Samo godinu kasnije nikao je jo{ jedan klub, koji nije zvani~no prijavqen, a tamo{wi |aci, {egrti i drugi omladinci dali su mu ime Obili}. Ovi klubovi nisu u~estovali u zvani~nim takmi~ewima, a utakmice su organizovali sa mladi}ima iz susednih sela.

Od prikupqenih zna~ajnih materijalnih sredstava Skup{tina FK Zmaja, u Rapaji}evoj kafani, donela je odluku o formirawu staropazova~kog sportskog kluba Slavija, koji nastavqa da igra

je na domaku Prvog razreda, ali je revan{ kvalifikaciona utakmica sa Petrovaradinom, nakon doma}e pobede od 4:1, prekinuta, jer su Pazov~ani napustili teren zbog vre|awa publike.

- Kako je fudbalska igra, postojala sve popularnija, aktivisti okupqeni oko Slova~ke ~itaonice, formiraju 1933.godine novi klub Witra, kome su docnije dali ime FK [tefanik. Prvi predsednik je bio Juraj Havran, a sekretar Mihal Dolinaj. Zanimqivo je da je trener i igra~ ovog kluba bio ~uveni Jan Podhradski, koji je nastupao za predratni BSK (Beograd), a branio je boje jugoslovenske i ~ehoslova~ke reprezentacije({to su tada pravila dozvoqavala) – jasan je Maco Bzovski. – Predratni period se zavr{ava osnivawem FK

omladinci po~eli su o`ivqavati fudbalske aktivnosti, a ve} 1945. godine, Komanda mesta, formirala je fudbalsku ekipu, koja je okupqala fudbalere iz predratnih klubova. Ova ekipa je uskoro prerasla u FK Jedinstvo – Jednota.

Prvi predsednik je bio student, kasnije poznati veterinar Svetozar Cvetko Mirosavqevi}.

- Sa Jedinstvom po~iwe novo, veoma zapa`eno poglavqe fudbala u Staroj Pazovi – sigurno }e Maco Bzovski. –Prvi, mo`da i najve}i uspeh zabele`en je 1951. godine osvajawem Kupa Vojvodine, a veliki pehar, koji je pre toga osvajala tada{wa novosadska Sloga i sada krasi vitrine kluba. U nezaboravnoj finalnoj utakmici, na stadionu Sloge (sada Vojvodine) u Novom Sadu pora`ena je eki-

pa Srbobrana, golom Neboj{e [kori}a, posle centar{uta Janka Kova~a.Ovaj nezaboravni doga|aj pratio je po hladnom vremenu preko 500 Pazov~ana zvani~no pristiglih specijalnom kompozicijom `elezni~kog voza, a prava fe{ta uprili~ena je na Mileti}evom trgu u Novom Sadu. Iz ove sjajne generacije nadovezuju se, mnogi uspesi, zahvaquju}i izvanrednim igra~ima, poput golmana L. Stefanovi}a, Malka i Dvornickog, zatim igra~a P. Men|ana, Kne`evi}a, Juri{i}a, [kori}a, J. Kova~a, Baki}a, [}evaka, Bahisa, Dobrodolca, Jeli}a, bra}e Arnold, Haxi}a, Podvaleja, Barjaktarevi}a, Ja{a, Damjanovi}a, Klin~arevi}a, Maksimovi}a, Kerstinga, Bosan~i}a, Radosavqevi}a i drugih velikana staropazova~kog fudbala, koji mogu da poslu`e kao trajni primer sada{wim generacijama.

Jedinstvo se dugo takmi~ilo u Sremskoj ligi, Novosadsko-sremskoj ligi, a najve}i uspeh je ulazak u Tre}u zonu (tada{wi rang Druge lige). Tu su se takmi~ili klubovi iz Ba~ke Palanke, Beograda, Zemuna, Aran|elovca, Vaqeva, Borova, Vinkovaca, Sombora, Po`arevca, Zrewanina i Smedereva. A, kruna uspeha je takmi~ewe u Severnoj grupi srpske lige. Plejada vrsnih igra~a smewivala su se u uvim takmi~ewima. Spomeni}emo P. Stefanovi}a, Mosurovi}a, Ti{mu, Muixu, @. Jovanovi}a, bra}u Stamevski, Bukureckog, Glu{}evi}a, M. Kova~evi}a, @ivkovi}a, Rankova, Deni}a, \juri}a, Uzelca, J.J a{u, Vrbicu, Leki}a, Gube~ku, S. Petrovi}a, Radovanovi}a, Gruji~i}a, ^ervenskog, Vasi}a, J. Nikoli}a, Bazu, Pa~anina, Kardelisa, bra}u Trkuqu, Vrbajca, Radi~evi}a, Jaji}a, C. Rastovi}a i mnogih drugih koji su prenosili slavu ovda{wog fudbala.

- Neki wih poput Milo{a [esti}a, bra}e Stamevski, Bala`a, Vrbice, L. Jovi{i}a, Juri{i}a Jurketa, Barjaktarevi}a, Vu~kovi}a i Ti{me odlazili su u redove prvoliga{kih i drugoliga{kih klubova – ponosno }e Bzovski. – U dana{wim vremenima (i ne{to starijim) oven~ani slavom, me|u trenerima, bili su Bane Sekuli}, @arko Mihaqevi}, Ivo Stevovi}, Tihomir Tika Jelisav~i}, Vlada Pejovi}, Bo{ko Rali}, Branko Radovi}, Ferenc Arok, \or|e Detlinger, Ratko ^oli}, Minda Jovanovi}, Miroslav ^ervenski, Tom~e Stamevski, Qubomir @ivkovi}, Martin Men|an, Jovica Budisavqevi}, Timotije Da~a Davidovi} i mnogi drugi.

Fudbal je donosio radost u Staroj Pazovi, danas Jedinstvo se takmi~i u Sremskoj ligi, zauzima peto mesto sa 27 bodova (tri mawe od vode}eg Podriwa) posle jesewe polusezone. I ima `equ da se od jeseni takmi~i u vi{em rangu.Otvarawem Ku}e fudbala, u Staroj Pazovi, bi}e za ponos cele op{tine, koja }e se mo}i pred mnogim gostima iz zemqe i inostranstva da se vidi, odnosno br`e razvije, time i fudbal, `eqa dana{we uprave je sistemacki rad mladih fudbalera i naravno u skora{we vreme takmi~ewe u saveznoj ligi – zavr{ava Bzovski.

B. Rokni}

Kaka ostaje, Benzema odlazi Kaka nije spreman da napusti Real Madrid i ima `equ da nastupi na utakmici protiv Hetafea. Povrede su spre~ile biv{eg igra~a Milana da nastupi za tim @ozea Muriwa ove sezone.

On se vratio treninzima i demantovao je pri~e o wegovom odlasku.

- Dobro mi je ovde i ne razmi{qam da napustim klub - rekao je Kaka za zvani~ni sajt Real Madrida.

I pored velike `eqe, 28-godi{wi Brazilac

ka`e da nije realno da se na|e u sastavu Real Madrida u prvom me~u u 2011. godini protiv Hetafea. Iako osvaja~ zlatne lopte iz 2007. godine `eli da ubrza oporavak, navedeno je da Klub pokazuje strpqewe za igra~a koji je u avgustu operisan u Antverpenu. Kako stvari stoje, ~ini se da }e se povratak Kake na teren dogoditi na revan{ me~u Kupa kraqa protiv Levantea.

Wegov saigra~ Karim Benzema je na meti Ju-

ventusa. Kako pi{e “Korijere delo Sport”, postoji mala verovatno}a da }e se ove zime u Torino preseliti reprezentativac Bosne i Hercegovine Edin Xeko, pa se zbog toga uprava Juventusa zainteresovala za francuskog napada~a. Benzema je bio na meti Torineza jo{ dok je igrao za Lion.

Pod Muriwom, Benzema nije uspeo da impresionira u Realu u velikim me~evima iako je sa het-trikovima protiv Oksera i Levantea pokazao zbog ~ega se nalazi na Bernaberuu.

DNEVNIK RADNI^KI IZ NOVE PAZOVE SEZONU ZAVR[IO NA DRUGOM MESTU

Nikad boqi plasman

Novopazov~ani su jesewi deo prvenstva u Srpskoj ligi Vojvodina zavr{ili na drugom mestu sa 31 bodom, jednim mawe od vode}eg Doweg Srema iz Pe}inaca. To je najboqi plasman ovog kluba otkako se takmi~i u Srpskoj ligi.

Od 15 utakmica Radni~ki je devet dobio, ~etiri igrao nere{eno, a pretrpeo samo dva poraza.

Wegovi strelci dali su 27 golova, pa su po efikasnosti obezbedili tre}e mesto u ligi. Zna~ajno je da Radni~ki ima najboqeg strelca lige. To je „novopazova~ki @igi}“ visoki Uro{ \eri} sa 13 golova. Mladi \eri} je skrenuo pa`wu vi{e klubova, ali su izgleda Francuzi bili najbr`i i najkonkretniji. Ovih dana \eri} je bio u Amijenu (Francuska), koji se bori za ulazak u drugu francusku ligu. Kako izgleda \eri} }e daqu karijeru nastaviti u Francuskoj.

Wegov odlazak }e umawiti golgeterske sposobnosti Pazov~ana, ali i oni }e za vreme zimske pauze nastojati da mu na|u dostojnu zamenu.

Kad je u pitawu odlazak igra~a, Radni~ki }e pomo}i svaku uspe{nu tranziciju.

- Klub ne}e smetati ni jednom igra~u da pre|e u neki ja~i klub.

Na{a politika je da afirmi{emo mlade i da im pomognemo da steknu afirmaciju. Nije ni ~udo {to se dosta klubova interesuje za na{e igra~e Milo{a Miji}a, Radomira Romi}a, Milo{a Rni}a, golmana Vladimira Dizdarevi}a, Stefana Javorca. Uspe{na jesen podgrejala je na{e ambicije u borbi za prvo mesto i ulazak u prvu ligu. Ako se nastavi podr{ka Op{tine i gradona~elnika Gorana Jovi}a, rastu nam {anse za kona~an uspeh - napomiwe Ostoja Kne`evi}, predsednik Radni~kog.

Protekle jeseni kod Randi~kog su se poklopile dve dobre stvari: efikasan napad i ~vrsta odbrana. Radni~ki je imao najboqu odbranu, jer je u 15 utakmica primio samo osam golova, po ~emu je najboqa u ligi. Na ~elu gola je stajao sigurni Vladimir Dizdarevi}, dok je odbranom komandovao iskusni visoki Dalibor Puni{i}-Palma. Uz wih istakli su se mladi igra~i Zoran ^eprwa, Milo{ Rni}, Stefan Javorac, Darko Kne`evi} i Nikola Isailovi}.

Igra~i i uprava su zadovoqni radom mladog trenera Nenada Vani}a. Svojim radom i stavom Vani} je ulio samopouzdawe ekipi, pa je Radni~ki delovao kao ~vrsta ekipa koja zna {ta ho}e i ima svoju igru.

Nenad Vani}

- Ove jeseni postigli smo najboqi plasman u Srpskoj ligi, {to se smatra najve}im uspehom kluba u wegovoj 65 godina dugoj istoriji.

Pun dorpinos dali su svi igra~i, ali je anga`ovawe mladog trenera Nenada Vani}a bio pravi pogodak „postignut“ u pravo vreme. On je znao da motivi{e igra~e da u svakoj utakmici pru`e maksimum.

Neki ve}i klubovi su ve} bacili oko na wega, ali on ostaje da dovr{i zapo~eti posao - da Radni~kog uvede u prvu ligu - nagla{ava Vladimir Jelisavac, sekretar kluba.

Sportski direktor Radni~kog Ra{a Orlovi} vi{e je nego zadovoqan jesewim u~inkom svih ekipa kluba. Pored drugog mesta prvog tima, podmladak je zauzeo peto mesto u svojoj ligi, a pioniri su tre}i, dok kadeti dele prvomesto u ligi Srema, dok je ekipa godi{ta 1998. prva svojoj ligi iako igraju protiv dve godine starijih timova. To je pokazateq da svi dobro rade. Trener omladinske ekipe je Zoran Te{ovi}, a kadeta Milan Ili}, dok Zoran Gligori} vodi pionire i petli}e. Za novopazova~ki fudbal veoma je zna~ajno da uspe{no radi {kola fudbala bra}e Te{ovi}, koju vodi Darko Te{ovi}, slavno ime {ampiona Partizana.

- U planu je da mladima posvetimo jo{ ve}u pa`wu, pogotovo {to su na{a dva igra~a Petrovi} i ^e~ari} uzeti u {iri spisak omladinske reprezentacije Srbije. Razmatra se mogu}nost da se za direktora fudbalske {kole anga`uje Dragan Markovi} [iqa, nekada{wi igra~ OFK Beograda. U svakom slu~aju nastoja}emo da oja~amo stru~ni kadar mladih - isti~e Ra{a Orlovi}, direktor kluba, najuspe{nije fudbalske organizacije u staropazova~koj op{tini, u ~ijem se centru ovih dana zavr{ava Ku}a fudbala saveza Srbije.

J. Vukovi}

^EREVI]ANI SE DI@U IZ PEPELA

Sremci prebrodili krizu Mlada ekipa Sremca osvojila je mawe bodova nego {to je bilo uplanirano u jesewem delu Novosadske lige. Evidentno je da je jedan od glavnih razloga mladost i neiskustvo. Posle ispadawa iz Podru~ne lige kompletan igra~ki kadar zajedno sa trenerom napustili su klub. Rukovodstvo Sremca na ~elu s Miroslavom Vaji}em na{lo se na mukama kako nastaviti takmi~ewe. Krenjulo se od po~etka, prvo je anga`ovang trener Milan Eremi} zatim su krenuli u potragu za novim igra~ima, jer u svojoj omladinskoj {koli nisu imali dovoqno kvalitetnih igra~a. Dugo su lutali, a onda na{li prijateqe koji su pomogli, naravno prvo je prisko~io kom{ijski Cement,a onda i Proleter s Slane bare.

- Zahvaqujemo se qudima iz ova dva kluba, jer da nije bilo razumevawa neznamo kako bi nastavili takmi~ewe - isti~e Vaji}. - Bitno je da smo pregrmeli najgore. Sada je mnogo lak{e u zimskom prelaznom roku poja~a}emo redove, sigurno je da }emo anga`ovati nekoliko igra~a, a popja~a}emo i upravu, `elimo da se vratimo na staru stazu - zakqu~io je Miroslav Vaji}.

Trener Milan Eremi} je propisnio zasukao rukave, vredno radio tokom jeseni i na kraju se sve isplatilo.

- Nisam mogao da odbijem ^erevi}ane, tu sam se rodio. U trenerskim vodama sam skoro 40 godina a od toga sam 25 godina proveo u Sremcu sa mawim prekidima - isti~e Milan Eremi}. - Ta~no je da sam tim zatekao u rasulu ali agilna uprava na ~ijem ~elu je neumorni Miroslav Vaji} pomogla mi je da formiram mladu ali perspektivnu ekipu pred kojom je budu}nost. Osvojili smo 14 bodova a mogli smo i vi{e da nije bilo neplaniranih kikseva, a zna se razlog- neiskustvo. Neki igra~i pru`ili su vi{e {to treba da se naglasi, pre svih golman i kapiten tima Vladeta Simi}, odbrambeni igra~i Mladen Dubraja, Ivan Prole kao i golgeter ekipe Jugoslav Anxeli} koji je postigao 14 golova. Preko zime }emo se vredno pripremati, jer imamo odli~ne uslove, dva terena i sportsku halu kako bi prole}ni deo prvenstva do~ekali {to spremniji - zakqu~io je trener Sremca Eremi}.

B. Star~evi}

SPORT

DNEVNIK ALEKSANDAR VESELINOVI] USPE[AN U RUSIJI

Priznawa sti`u sa svih strana Poptuno nenadano stigao je Aleksandar Veselinovi} (40) iz Rostova. Razlog dolaska glavnog trenera fudbalske akademije Viktor Ponedeqnik iz istoimenog grada, gde ve} pet godina prigodnim radom sti~e ugled je vezan za trodnevni seminar za pro licentu na kome je strateg CSK-a, Leonid Sludski, dr`ao predavawe.

Aleksandar Veselinovi}

- Veoma cenim Veselinovi}a kao ~oveka, trenera i pedagoga istakao je ruski trener i dodao.

- Wegov sistem je kvalitetan i priznat u celoj Rusiji, a tek za 5-6 godina }e na videlo iza}i plodovi rada, kada wegovi u~enici stasaju za profesionalni fudbal.

Nekada igra~ splitskog Hajduka, ni{kog Radni~kog, a pre odlaska u Rostov trenerskim pozivom Veselinovi} je po~eo da se bavi u privatnoj {koli fudbala u Novom Sadu iz kojeg su tri wegova pulena kasnije selektirana u reprezentacije Srbije 1995. godi{ta koje uspe{no vodi Nenad Saki}, a to su: Spremo, Markari} i Petkovi}.

- Drago mi je da sam napravio dobru selekciju i u Rostovu radim na individualnoj pripremi igra~a. Trenutno brineom o

formi 1996/97. godi{ta sa kojima sam osvajao prva mesta na prvenstvima grada i oblasti Rostov koja obuhvata preko 4.500.000 stanovnika, uz to osvojili smo nekoliko turnira - poja{wava Veselinovi}.

Ceweni ste i priznati u prijateqskoj zemqi?

- Ose}am se kao kod ku}e, cene me i po{tuju, za ovaj period rada dva puta sam progla{avan za najboqeg trenera godine, a pozivi za seminare sti`u sa svih straha. Posledwa dva nau~no-metodi~ka rada sa mla|im uzrastima bio sam jedini strani trener, a seminar su organizovani pod okriqem Ruskog saveza i FIFE. Najve}i uspeh za svakog trenera je prelazak onih najtalentovanijih u druge, ve}e klubove i pozive za reprezentaciju?

- Ima puno talentovane dece koji i pored svega {to poseduje predstoji uporan rad. Uspe{na u~e{}a na turnirima. Klinci iz moje ekipe osvajali su indivudualne nagrade kao najboqi pojedinci, a {to je veoma va`no za nas trenere veliki Ruski klubovi pomno prate de{avawa u poznatoj i priznatoj {koli iz Rostova. Jedan od takvih izdanaka je Nazdar Godeo~uk, sada uspe{an u Spartaku iz Moskve.

Na dva evropska turnira progla{en je za najboqeg strelca u konkurenciji vr{waka iz Juventusa, Bolowe, Fenorba, Dortmonda i [alkea, a poziv za reprezentaciju Rusije, pravi je pokazateq talenta koji je ponikao iz na{e {kole. To se isto odnosi i na Aleksandrina, reprezentativca Rusije 1996. godi{ta - sa ponosom je istakao na kraju Veselinovi}.

Zajedno sa popularnim Acom u Rostovu je radio Lajo{ Kokaji biv{i selektor mla|ih selekcija Srbije. Veselinovi} je svojom skromno{}u, pona{awem i pregornim radom otvorio vrata nekim drugim srpskim trenerima.

M. Popovi}

Oven ostaje u Junajtedu Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson poru~io je da nema nameru da Majkla Ovena

Majkl Oven

po{aqe na pozajmicu u neki drugi klub do kraja sezone. Oven se pre nekoliko nedeqa prikqu~io treninzima Junajteda posle pauze zbog povrede kolena.

Majkl mi je na treninzima pokazao da je spreman. Mo`da su neki i zaboravili koliko je to dobar igra~. Imao je veliki peh s tom povredom, ali sada je zaslu`io i malo sre}e za promenu. Ako bude spreman, verujem da bi mogao da igra zna~ajnu ulogu u na{oj ekipi u nastavku sezone. U to nema nikakve sumwe. Jo{ ga pokre}e jak motor. - rekao je Ferguson i dodao: S Majklom nikada nismo imali problema. Wegovo pona{awe je uzorno, a on daje pravi primer mla|im igra~ima. Znam da ga nekoliko klubova `eli.

Me|utim, ni{ta od toga.

Majkl ostaje u na{em klubu.

Oven (31) je u Man~ester junajted stigao pro{le godine iz Wukasla, a za ekipu sa „Old traforda“ odigrao je 38 utakmica i postigao 12 golova.

Preminuo Mirko Damjanovi} U Beogradu u 73. godini preminuo je Mirko Damjanovi}, nekada{wi {ef stru~nog {taba i prvi trener FK Partizan. Damjanovi} je u periodu od 1973. do 1976. godine bio prvi stru~wak beogradskog kluba. U svom visedecenijskom sportskom radu bio je blizak saradnik Miqana Miqani}a, Gojka Zeca, Velibora Vasovi}a, Tomislava Kaloperovi}a, Marka Valoka i mnogih drugih eminentnih stru~waka iz ove oblasti.

U trenerskoj karijeri Damjanovi} je uspe{no vodio tim vojne reprezentacije Zambije s kojim je osvojio tri prvenstva u dva Kupa Zambije. Predvodio je i fudbalske klubove Rad i Sin|elic iz Beograda, kuvajtski Sahahil, Leotar iz Trebiwa, Goliju iz Ivawice i Sartid iz Smedereva. Trenersku karijeru zavr{io je na klupi Takova iz Gorweg Milanovca.

utorak28.decembar2010.

19

Bufon nije za prodaju Trener fudbalskog kluba Juventus Lui|i Del Neri smatra da bi samo idiot pustio golmana poput \anlui|ija Bufona, za kojeg tvrdi da je „jedno od bogatstava“ torinske ekipe.

Bufon se u potpunosti oporavio od povrede le|a i po~etkom godine }e se vratiti u ekipu. Jedan od najboqih golman u istoriji fudbala u nekoliko navrata je kritikovao igru svog tima, ali je ipak odlu~io da produ`i saradwu do 2013. godine, iako je imao priliku da pre|e u Man~ester junajted. „Bufon poseduje ~udesan talenat...samo wegovo prisustvo

me|u igra~ima je dragoceno. ^ak i kad nije spreman da brani on savetima i iskustvom koje je sticao godinama, poma`e ostalim golmanima u ekipi, pa ~ak i savetuje trenere golmana kako treba da rade. On je pravo bogatstvo kluba i samo idiot bi mogao da ga pusti da ode. Ja sigurno to nisam“, rekao je Del Neri.

Bufon je karijeru po~eo u Parmi a 2001. godine pre{ao je u Juventus za koji je odigrao 337 utakmica. Sa reprezentacijom Italije je 2006. godine osvojio Svetsko prvenstvo, uz 102 puta nastupa za nacionalni tim.

\anlui|i Bufon

Baptista u Malagi Napada~ fudbalskog kluba Roma Brazilac Hulio Baptista prihvatio je ponudu {panske Malage u koju }e pre}i po~etkom naredne godine. Malaga se pred po~etak zimskog prelaznog istakla kao najaktivniji klub, a sve zahvaquju}i novcu koji je u klub iz Andaluzije „ubrizgao“ bogati {eik, koji je nedavno kupio klub.

Pre Baptiste, u Malagu je stigao Enco Mareska iz Olimpijakosa, Hoze Angel iz Sporting Hihona i iskusni defanzivac minhenskog Bajena Martin Demikelis. Na ovim poja~awima, uz finansijsku pomo} novog vlasnika, insistirao je novi trener kluba Manuel Pelegrini, koji je najavio jo{ nekoliko poja~awa.

Hulio Baptista

Baptista se ina~e nije naigrao u Romi, u koju je stigao iz Reala 2008. godine. Pre toga je igrao je Sao Paolo, Seviqu i Arsenal.

Brazilski reprezentativac prihvatio je ponudu Malage sa kojom }e potpisati ugovor do 2014. godine, uz godi{wu platu od 2,5 miliona. Kako prenose italijanski mediji, Roma, odnosno banka koja je preuzela vo|ewe kluba posle dugova porodice Sensi, izra~unala je da }e biti biti u plusu ako Baptistu proda za pet puta mawu sumu novca od one koliko je pla}en kada je dolazio iz Reala (10 miliona), jer se tako osloba|awa wegove plate koja je iznosila 3,2 miliona po sezoni.

Ibra `eli u SAD Jedan od najboqih napada~a dana{wice, as Milana Zlatan Ibrahimovi}, saop{tio je da }e fudbalsku karijeru sigurno zavr{iti u ameri~koj MLS ligi. [vedski reprezenativac ka`e da posledwe fudbalske dane `eli da provede u mawe zahtevnoj sredini, ali u veoma dobroj i lepoj, za kakvu smatra MLS ligu.

Definitno }e mi ugovor u Milanu biti posledwi u Evropi. Imam `equ da 1-2 provedem na nekom lepom mestu i jo{ malo u`ivam u fudbalu, a za to mesto smatram SAD - otkrio je Ibrahimovi}.

Ibrahimovi} ima ugovor sa Milanom do 2014. godine, a jo{ nije siguran da li }e posle fudbala ostati u fudbalu.

Zlatan Ibrahimovi}

- Ne znam jo{ {ta }u da radim.

Trenutno me posao poput trenerskog ne privla~i, ali }e me fud-

bal uvek privla~iti. Vide}emo, postoje i druge stvari kojih sam `eqan - dodao je sjajni [ve|anin.

Misimovi} ne}e u Rusiju Fudbaler Galatasaraja i reprezentativac Bosne i Hercegovine Zvjezdan Misimovi} izjavio je da ne `eli da nastavi karijeru u ruskom {ampionatu. Trener Galatasaraja George Haxi suspendovao je Misimovi}a, a ~elnici turskog kluba planiraju da u zimskom prelaznom roku prodaju reprezentativca BiH. Turski mediji navode da bi Misimovi} mogao da bude prodat nekom ruskom klubu.

-Ne mogu da me prodaju bez moje dozvole. Ne ide to tako. U Rusiju ne `elim da idem. Tamo je hladno. - rekao je Misimovi} i dodao: - Ako su jedine mogu}nosti odlazak u Rusiju i sedewe na klupi, onda biram sedwe na klupi do kraja sezone.

Misimovi} (28) je u Galatasaraj stigao iz Volfsburga za osam miliona evra, a ima godi{wu platu od 2,1 milion evra.

PRVENSTVO ENGLESKE

Siti pobedio u Wukaslu U utakmicama 19. kola fudbalske Premijer lige Engleske postignuti su slede}i rezultati: Fulam - Vest Hem 1:3 (1:2) (Hjuz 11’ Kol 37’, 73’, Pikion 45’), Blekburn - Stouk 0:2 (0:0) (Hut 51’, Vilson 90’), Bolton - Vest Bromvi~ 2:0 (1:0) (Tejlor 40’, Elmander 86’), Man~ester junajted - Sanderlend 2:0 (1:0) (Berbatov 5’, 57’), Wukasl - Man~ester siti 1:3 (0:2), (Kerol 72’ - Beri 2’, Tevez 5’, 81’), Vulverhempton - Vigan 1:2 (0:2) (Fle~er 87’ - Rodaqega 9’, Kleverli 20’), Aston Vila - Totenhem 1:2 (0:1) (Olbrajton 82’ - Van der Vart 23’, 67’), Odlo`eno: Everton - Birmingem, Blekpul - Liverpul.

Igra~i Ba~ke iz \ur|eva

\UR\EV^ANI JESEWI PRVACI

Sme{i se vi{i rang Pod vo|stvom trenera Miroslava Pu{ka{a, pomo}nika Branka Petrovi}a i generalnog sekretara Stevana Ostojina ekipa Ba~ke iz \ur|eva ostvarila je veliki uspeh, prva je presekla vrpcu MFL Titel - @abaq. Za \ur|ev~ane se zavr{ava uspena godina u kojoj su osvojili Kup istog saveza savladav{i u finalu qutog rivala Hajduka iz ^uruga (2:1). Kandidati za vi{i rang, odnosno za bara` utakmicu bi}e im ^uru`ani i Titeqani.

- Jo{ pro{le sezone uigravali smo tim kako bi ove stigle do zacrtanog, a to je prvo mesto. Pola puta uspe{no smo pre{li, jer ~etiri boda su i te kako dobra podloga da u nastavku izborimo bara` - isti~e Pu{ka{ i dodaje. - Slabo smo otvorili sezonu porazom u Mo{orinu od Mileti}a u utakmici u kojoj smo nastupili bez nekolicine standardnih prvotimaca , a tim bio u fazi uigravawa. Kako je prvenstvo odmicalo igrali smo sve boqe, anga-

`ovanije, a pobede nad Hajdukom iz Gardinovaca (3:0) i u Titelu 2:1 bile su pravi recept na{e snage. Sve do posledweg kola sve je funkcionisalo na najboqi mogu}i na~in, do pred utakmicu u ^urugu. Znali smo da bi pobedom stigli do kapitalnih sedam bodova razlike, me|utim izgoreli smo u prevelikoj `eqi i do`iveli neo~kivan poraz. I pored toga zadovoqni smo igrama, jer smo ostvarili devet pobeda i dva poraza, uz gol razliku 38:17 i

27 osvojenih bodova, a teret jeseni poneli su oni iskusniji.

Sve utakmice odigrali su Jankovi}, Todi} i Sini{a Trivunovi}, a me~ mawe (10) imaju Erdeqan i Radanovi}. Dok su Leti} i Du{an Trivunovi} odigrali po devet utakmica. Moramo se dobro spremiti i sigurno igra~ki poja~ati za prole}ni deo u kome }e nam glavni konkurenti biti ^uru`ani i uvek nepredvidivi Titel - istakao je na kraju trener Ba~ke.

M. Po.

20

SPORT

utorak28.decembar2010.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Krka - Hemofarm 90:70, Nimburk - Budu}nost 74:87, Igokea - Cedevita 80:89, Crvena zvezda - Zagreb 89:82, Radni~ki Olimpija 74:93, Zadar - [iroki 80:74, Cibona - Partizan danas (20.15).

1. Budu}nost 13 9 4 1021:951 22 2. Olimpija 13 9 4 988:933 22 3. Krka 13 8 5 990:922 21 4. Cedevita 13 8 5 1038:991 21 5. [iroki 13 8 5 1009:1036 21 6. Zagreb 13 7 6 996:1008 20 7. Hemofarm 13 6 7 1049:1081 19 8. Radni~ki 13 6 7 1069:1115 19 9. Partizan 12 6 6 964:885 18 10. Igokea 13 5 8 934:964 18 11. Nimburk 13 5 8 1000:1045 18 12. Zadar 13 4 9 1038:1048 17 13. Cibona 12 5 7 928:961 17 14. C. zvezda 13 4 9 983:1084 17

Prva A mu{ka liga Srbije Novi Sad - Sloga 96:92, Metalac - Vojvodina Srbijagas 80:78, Tami{ - FMP 58:70, OKK Beograd - Napredak Rubin 94:85, Superfund BP - Proleter Naftagas 71:76, Sloboda - Borac 72:67, Crnokosa - Mega Vizura 103:104.

1. FMP 14 14 0 1251:954 28 2. Beograd 14 10 4 1131:1047 24 3. M. Vizura 14 9 5 1247:1224 23 4. Metalac 14 8 6 1110:1103 22 5. Novi Sad 14 8 6 1117:1119 22 6. Sloboda 14 8 6 1086:1114 22 7. Napredak 14 7 7 1104:1092 21 8. Tami{ 14 6 8 940:988 20 9. Proleter 14 6 8 1133:1183 20 10. Vojvodina 14 6 8 974:1024 20 11. Borac 14 6 8 1020:1100 20 12. Sloga 14 5 9 1141:1154 19 13. Crnokosa 14 4 10 1124:1190 18 14. Superfund 14 1 13 1066:1162 15

Prva B mu{ka liga Vojvodina - Radni~ki (O) 82:72, Radni~ki Basket - Spartak 81:66, @elezni~ar - Jagodina 83:71, BKK Radni~ki - Smederevo Vizura 92:76, Mladost - Radni~ki KG 06 97:86, KG Student UK - Viva Basket 75:82.

1. Radni~ki 13 12 1 1128:865 25 2. Spartak 13 10 3 1153:1021 23 3. Radn. Bas. 13 10 3 995:868 23 4. @elezn.

13 8 5 1051:1016 21 5. Sin|eli} 13 8 5 1058:1059 21 6. Smeder. V. 13 7 6 1109:1074 20 7. KG Stud. UK 13 6 7 1027:1045 19 8. Vojvodina 13 6 7 984:1023 19 9. Radn. (O) 13 6 7 1049:1029 19 10. V. Basket 13 6 7 1070:1089 19 11. Mladost 13 5 8 1018:1115 18 12. Ni{ 13 4 9 914:998 17 13. Jagodina 13 3 10 976:1074 16 14. Radn. KG 13 0 13 963:1219 13

4. [abac 5. Jagodina 6. Beo~in 7. Kolubara 8. Basket St. 9. Sivac 10. Plej of 11. Moravac 12. Kraqevo 13. Trep~a 14. Bor

13 10 3 897:810 23 13 8 5 1005:955 21 13 7 6 833:739 20 13 6 7 854:828 19 13 6 7 788:913 19 13 5 8 828:900 18 13 4 9 711:771 16 13 4 9 686:804 16 11 3 8 711:826 14 12 3 9 620:781 14 12 0 12 570:984 12

Prva srpska mu{ka liga - sever Oyaci - Duga 20:0 (sr), Veternik - Dunav 102:103, Topola - Nova Pazova 60:65, Mladost Teletehnika - Sport Ki 20:0 (sr), Meridiana - radni~ki 76:58, Vrbas Stara Pazova 100:82, Novi Sad MT Jedinstvo danas (18).

1. Mladost 15 15 0 1065:807 30 2. Dunav 15 13 2 963:809 28 3. N. Pazova 15 12 3 952:777 27 4. Meridiana 15 12 3 961:798 27 5. Vrbas 15 10 5 1032:912 25 6. S. Pazova 15 10 5 953:829 25 7. Oyaci 15 10 5 961:911 25 8. Veternik 15 9 6 962:920 24 9. Jedinstvo 14 7 7 829:765 21 10. Topola 15 6 9 815:885 21 11. Radni~ki 15 4 11 824:877 19 12. N. Sad MT 14 5 9 835:902 19 13. Sport Ki 24 0 24 0:480 0 14. Duga 24 0 24 0:480 0

Druga srpska mu{ka liga - sever Dinamo - Apatin 93:63, Crvenka Hajduk 53:55, Sveti \or|e - Ruma 92:78, Akademik - Krajina Grme~ 74:81, Kikinda - Top 75:62, Partizan - Srem 88:92, Mladost - Ba~ka Palanka 68:72.

1. Srem 13 11 2 1180:863 24 2. Dinamo 13 11 2 1114:923 24 3. Akademik 13 10 3 1100:945 23 4. Krajina G. 13 10 3 1110:970 23 5. Sv. \or|e 13 10 3 1088:973 23 6. Kikinda 13 9 4 1124:920 22 7. Ruma 13 7 6 1091:1052 20 8. Hajduk 13 6 7 959:945 19 9. Top 13 4 9 948:960 17 10. Apatin 13 4 9 870:969 17 11. Crvenka 13 4 9 918:1022 17 12. Partizan 13 3 10 870:1083 16 13. B. Palanka 13 2 11 737:1154 15 14. Mladost 13 0 13 743:1073 13

Jedinstvena juniorska liga Srbije

Stara Pazova - Beo~in 77:68, Sivac [abac 80:73, Radivoj Kora} MT - Vrbas Medela 82:63, Plej of - Kraqevo 65:53, Bor - Trep~a 69:71, Basket Stars Jagodina 69:75, Moravac - Kolubara Mladost 61:50.

1. R. Kora} MT13 12 1 1030:727 25 2. Vrbas M. 13 11 2 1001:743 24 3. S. Pazova 13 10 3 1041:794 23

Hemofarm [tada - Kwa`evac 106:62, Mega Vizura - FMP 84:86, Borac Mladost 61:80, Crvena zvezda - Morava 103:60, Beovuk - Partizan danas, Radni~ki - Novi Sad 13. januara 2011.

1. Hemofarm 9 9 0 841:590 18 2. FMP 9 9 0 845:641 18 3. Mega Vizura 9 6 3 842:720 15 4. Mladost 9 6 3 733:678 15 5. C. zvezda 9 5 4 706:698 14 6. Beovuk 8 4 4 687:671 12 7. Partizan 8 4 4 588:605 12 8. Kwa`evac 9 3 6 770:810 12 9. Novi Sad 8 3 5 657:649 11 10. Radni~ki 8 2 6 555:608 10 11. Borac 9 1 8 565:664 10 12. Morava 9 0 9 569:1024 9

ATP LISTA

VTA LISTA

Prva B `enska liga

Nole tre}i

Jelena osma

Svetska teniska asocijacija objavila je posledwu ATP listu u 2010. godini u kojoj je [panac Rafael Nadal zavr{io na provom mestu, ispred [vajcarca Roxera Federera i Srbina Novaka \okovi}a. Viktor Troicki je godinu zavr{io na 28. mestu, a Janko TIpsarevi} na 49. Ilija Bozoqac je 149.

Nikola ]iri} 198., Filip Krajinovu} 214, a Boris Pa{anski 317.

ATP LISTA: 1. Rafael Nadal ([panija) 12.450, 2.

Roxer Federer ([vajcarska) 9.145, 3. Novak \okovi} (Srbija) 6.240, 4. Endi Mari (V. Britanija) 5.760, 5. Robin Soderling ([vedska) 5.580, 6. Toma{ Berdih (Crvena zvezda) 3.955, 7. David Ferer ([panija) 3.735, 8. Endi Rodik (SAD) 3.665, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.240, 10. Mihail Ju`wi (Rusija) 2.920... 28. Viktor Troicki (Srbija) 1.430... 49. Janko Tipsarevi} (Srbija) 935...

Srpska teniserka Bojana Jovanoski zaradila je trijumfom na ITF turniru u indijskom gradu Puneu 28 bodova, ali joj to nije doneo pomak na VTA listi, pa je godinu zavr{ila na 80. mestu na svetu. Jelena Jankovi} zadr`ala je osmu poziciju sa 4.445 bodova, a Ana Ivanovi} je 17 (2.600).

Aleksandra Kruni} pala je za tri mesta i sada je 230, dok je Ana Jovanovi} 322, a Teodora Mir~i} 407.

VTA lista: 1. Karolina Voznijacki (Danska) 8.035 poena, 2. Vera Zvonareva (Rusija) 6.785, 3. Kim Klajsters (Belgija) 6.635, 4. Serena Vilijams (SAD) 5.355, 5. Venus Vilijams (SAD) 4.985, 6. Samanta Stosur (Australija) 4.982, 7.

Fran~eska Skijavone (Italija) 4.935, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 4.445, 9. Elena Dementijeva (Rusija) 4.335, 10. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.235... 17.Ana Ivanovi} (Srbija) 2.600... 80.Bojana Jovanovski (Srbija) 809...

@eng propu{ta Australiju Kineska teniserka \ie @eng propusti}e Australijan open, po{to se nije oporavila od operacije zgloba na levoj ruci. @eng, koja zauzima 26. poziciju na VTA listi, pro{le sezone je stigla do polufinala Otvorenog prvenstva Australije.

- Povla~im se sa Australijan opena. To je bila veoma te{ka odluka. Mnogo lepih se}awa me ve`u za taj turnir, u Melburnu sam stekla mnogo iskustva - rekla je 27-godi{wa ^eng.- Ali, verujem da }u imati jo{ mnogo prilika da se takmi~im na Australijan openu . @eng je obnovila povredu tokom polufinalnog susreta dubla na US Openu, posle ~ega je propustila ostatak sezone, ukqu~uju}i i Azijske igre. Povratak @eng se o~ekuje u februaru, na turniru u Pataji. Australijan open po~iwe 17. januara i traja}e dve nedeqe.

DNEVNIK LISTA NAJBOQIH IGRA^A EROLIGE

Teodosi} u vrhu Evroliga je, na osnovu pojedina~nih zasluga tokom prvog dela sezone u najja~em evropskom klupskom takmi~ewu, objavila spisak najuspe{nijih igra~a u prethodna tri meseca. Po broju indeksa korisnosti i po broju postignutih poena na prvom mestu se nalazi Kit Lengford iz Himkija, koji nije obezbedio plasman u Top 16 i zavr{io je nastup u elitnom takmi~ewu.

Od srskih internacionalaca koji igraju po inostranim klubovima, me|u najboqima na{li su se: Milo{ Teodosi}, kao drugoplasirani s najvi{e postignutih trojki (2,3 po me~u), odnosno kao ~etvrtoplasirani na listi asistenata (4,6). Uro{ Tripkovi} je ~etvrti najboqi trojka{ prvog dela Evrolige (2,1) i Igor Rako~evi} je ~etvrti strelac, s 15.78 postignutih poena po utakmici.

Indeks 1. Kit Langford (Humki) 19.7 2. Dimitris Dijamantidis (Panatinaikos) 18.7 3. Fernando San Emeterio (Kaha Laboral) 18.5 4. Bo Mekejleb (Montepaski) 18.1 5. Xoel Frilend (Unikaha) 17.33

Poeni 1. Kit Langford (Himki) 18.7 2. Bojan Bogdanovi} (Cibona) 18 3. Mirza Teletovi} (Kaha Laboral) 16.8 4. Igor Rako~evi} (Efes Pilsen) 15.78 5. Bo Mekejleb (Montepaski) 15.5

Skokovi 1. Paulius Jankunas (@algiris) 7.8 2. Xejms Gist (Partizan) 7.25 3. Janis Burusis (Olimpijakos) 7.1 4. Fi{er D Oro (Real Madrid) 7 5. Mirsad Turk~an (Fenerbah~e) 6.7

MIlo{ Teodosi} (Olimpijakos)

Asistencije 1. Marcelino Huertas (Kaha Laboral) 5.8 2. Dimitris Dijamantidis (Panatinaikos) 5.6 3. Vasilis Spanulis (Olimpijakos) 4.9 4. Milo{ Teodosi} (Olimpijakos) 4.6 5. ^ak Eidson (Makabi) 4.6

Ukradene lopte 1. ^ak Eidson (Makabi) 3.1 2. Bo Mekejleb (Montepaski) 2.4 3. Doron Perkins (Makabi) 2.3 4. Dimitris Dijamantidis (Olimpijakos) 2.1 5. Vlado Ilievski (Olimpija) 2

Gre{ke 1. Vasilis Spanulis (Olimpijakos) 3.8 2. Bojan Bogdanovi} (Cibona) 3.3

NBA LIGA

Sparsi u pravoj formi Ko{arka{i San Antonija savladali su Va{ington rezulatom 94:80 i tako potvrdili status trenutno najboqe ekipe NBA lige. Najefikasniji u timu Grega Popovi}a bio je Manu \inobili sa 21 poena, a jedan mawe ubacio je Toni Parker, uz 14 asistencija. Sparsi (26-4) su tako na pravi na~in najavili predstoje}i duel sa Lejkersima (21-9). Minesota je dobila Klivlend sa 98:97 i tako dobila prvi me~ nakon sedam neuspeha.

Majkl Bizli (28p) i Kevin Lav (16) su serijom 24:9 u zavr{nici doneli trijumf Timbervulvsima, dok je Darko Mili~i} imao 4 poena, 1 skok za 18 minuta na parketu. Xejmison je sa 24 poena bio najefikasniji igra~ Klivlenda koji je do`iveo tre}i

poraz u nizu. Posle devet izgubqenih utakmica u nizu Klipersi su savladali Feniks sa 108:103, uz 28 poena i 12 skokova Blejka Grifina. Karlos Buzer sa 31 ko{em i 11 skokova i Derik Rouz sa 23 poena i 12 uhva}enih lopti pomogli su ^ikagu da posle produ`etka savlada Detroit sa 95:92, a odsustvo Karmela Entonija bilo je glavni razlog {to je Denver do`iveo tre}i uzastopni poraz, ovoga puta ku}i od Filadelfije sa 95:89.

Rezultati: Klivlend - Minesota 97:98, Detroit - ^ikago 92:95 p.p. 85:85, Indijana - Memfis 90:104, Wu Orleans Atlanta 93:86, San Antonio Va{ington 94:80, Denver - Filadelfija 89:95.

3. Brent Rajt ([arlroa) 3.2 4. Xejms Gist (Partizan) 3.13 5. Gordon Lukas (CSKA) 3.1

Procenat {uta slobodnih bacawa 1. Dejmond Melit ([arlroa) 95.83 % 2. Danijel Juing (Prokom) 95.65 % 3. Kostas Kaimakoglu (Panatinaikos) 95 % 4. Kolo de Nant (Valensija) 94.59 % 5. Kerem Tun~eri (Efes Pilsen) 94.44 %

Procenat {uta za dva poena 1. Nik Kalates (Panatinaikos) 78.95 % 2. Jonas Valanciunas (Lijetuvos Ritas) 74.36 % 3. Kemal Nalga (Lijetuvos Ritas) 73.68 %

4. Bonfas Ndong (Barselona) 73.68 % 5. Dimitrij Sokolov (CSKA) 72.09 %

Procenat {uta za tri poena 1. Xejms Gist (Partizan) 60 % 2. Andrej Voroncevic (CSKA) 57.14 % 3. Roko Uki} (Fenerbah~e) 53.85 % 4. Gaj Pnini (Makabi) 53.57 % 5. Ratko Varda (Prokom) 52.94 %

Trojka{i 1. Mirza Teletovi} (Kaha Laboral) 2.4 2. Milo{ Teodosi} (Olimpijakos) 2.3 3. Raul Lopez (Himki) 2.1 4. Uro{ Tripkovi} (Unikaha) 2.1 5. Dejmond Melit ([arlroa) 2.1

Lengford Bosanac?

Najboqi igra~ prvog dela Evrolige Kit Lengford (27 godina, 193 cm) na pragu je da postane ~lan nacionalnog tima Bosne i Hercegovine, tvrde tamo{wi mediji. Iako nisu dobili ni potvrdu ni demanti u KS BiH, dobro informisani izvori potvrdili su da je akcija dovo|ewa Amerikanca u tim selektora Sabita Haxi}a izvodiqiva i da su obe strane zainteresovane za saradwu.

Ovo ne bi bio prvi put da se u selekciji BiH na|u stranci. Do sada dres te reprezentacije nosili Henri Domerkant i Xej Ar Bremen, pa ne bi bilo ~udno da na EP 2011. godine u Litvaniji isti obu~e i Lengford.

Kit Lengford je u svojoj karijeri, posle zavr{enog Kanzas Univerziteta, igrao za italijansku Soresinu, NBA ekipu San

Kit Lengford

Antonio, Ostin Toros (ameri~ka D liga), Bielu, Vitrus, a sada je ~lan ruskog Himkija.

STUDENTKIWE KONEKTIKATA U[LE U ISTORIJU

Sru{ile rekord mu{ke ekipe @enski ko{arka{ki tim Univerziteta Konektikat, 89. pobedom u nizu, ostvario je rekord NCAA lige. Devojke nisu pora`ene od 6. aprila 2008. godine i tako su u{le u istoriju ameri~ke univerzitetske ko{arke. Sve se to odigralo na Floridi, gde su izabranice trenera \ina Auriema pobedi-

le rivala u finalu i tako pretekla mu{ku ekipu UCLA univerziteta koja je, predvo|ena ~uvenim Xonom Vudom, niz od 88 pobeda napravila davnih 70. godina 20 veka.

- Ja nisam Vud i ovo nije UCLA. Ovo je Konektikat, koji je postigao dovoqno dobar rezultat - rekao je ponosni trener

Aurema, koji je sa sedam godina emigrirao u Ameriku iz Italije i kome je ovo 26. sezona u vo|ewu nekog tima.

- Nadam se da }e ovo obarawe rekorda da probudi vi{e interesovawa za `enski sport i da sportiskiwe vi{e ne}e vra}ati u kuhiwe. Na utakmici je bio Vudov unuk Greg koji je bio

odu{evqen onim {to su devojke s Konektikata postigle: Moj deda bi bio odu{evqen da vidi da je wegov rekord prekinula `enska ekipa - rekao je unuk.

Maja Mur je postigla 41 poena, uz 10 skokova, posle ~ega je bila zvezda istorijskog trijumfa (93:62).

DVOSTRUKA POBEDA BRA]E KAMEDA: Japanski bokser Koki Kameda pobedio je Aleksandra Muwosa iz Venecuele. Me~ u Saitami odr`an je za upra`weno mesto {ampiona u bantam kategorije verzije VBA. Kameda je uspeo da obori Muwosa u posledwoj rundi. Ovo je Japancu bila 24. pobeda u karijeri. Od toga je 15 ostvario nokautom i ima samo jedan poraz. Muwos na drugoj strani ima skor 35-4 sa ~ak 27 nokauta.

Daiki Kameda, mla|i Kokijev brat, odbranio je titulu prvaka u muva kategoriji verzije VBA odlukom sudija u borbi sa Silvijom Olteanuom iz Rumunije. Dvojica sudija dala su prednost Daikiju 116:112, 115:113, dok je tre}i procenio da je Rumun bio boqi 118:110. Kameda ima skor 19-2 sa 11 nokauta. Olteanu ima 11-3.

SPORT

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

21

MU[KA REPREZENTACIJA UO^I SP U [VEDSKOJ

SKUP[TINA RSS

Malim koracima do velikog uspeha Kre}emo u lov na medaqe Skup{tina Rukometnog saveza Srbije bila je prilika da se rukometni radnici iz ~itave Srbije pribli`nije upoznaju sa onim {to je u~iweno u prethodnom periodu, kao i da ~uju {ta to Rukometni savez Srbije o~ekuje u 2011. godini.

- Sve na{e reprezentativne selekcije su izborile plasmane na velika takmi~ewa i to je, samo po sebi, uspeh. ^itava 2011. godina bi}e posve}ena pripremi i organizaciji Evropskog prvenstva 2012. godine, koje nas ~eka ve} u januaru. U woj }e biti ukqu~eni mnogi rukometni radnici, zato {to su grupe raspore|ene od Vr{ca, pa sve do Ni{a. Ono {to bi mogli da ka`emo za narednu godinu jeste da kre}emo u lov na medaqe, a za to }emo najboqu priliku imati na Evropskom, odnosno Svetskom prvenstvu za `ene 2013. godine kod nas - izjavio je predsednik UO RSS Velimir Marjanovi}.

O radu kancelarije Rukometnog saveza Srbije, finansijskim i ostalim aspektima godine na izmaku govorio je generalni sekretar RSS Bo`idar \urkovi}: - Finansijska kriza je pogodila ~itav svet, pa nije mogla da mimoi|e ni rukomet. Mi se dobro dr`imo, ne dugujemo, nemam ni jednu kreditnu liniju. U drugim sportskim savezima je situacija mnogo lo{ija. Nadamo se da }emo u narednoj godini uspeti da obezbedimo i pove}awe buxeta - izjavio je prvi operativac Saveza, koji je delegatima na Skup{tini prezentirao rezultate u svim segmentima rada i odgovornosti nacionalne rukometne ku}e.

Prva liga (M) Zlatar - Vrbas K. 36:32 Jagodina - Vojput 30:33 Mlad. TSK - N. Pazova 27:25 M. Gora - Bask Soko 10:0 N. Pazar - Zaje~ar 23:20 Prolet. N. - C. zvezda 24:29 Napredak - Obili} 27:29 1. Napredak 14 10 2. Obili} 14 11 3. C. zvezda 14 10 4. Vojput 14 9 5. Rudar 14 9

6. Zaje~ar 14 7. N. Pazar 14 8. Vrbas 14 9. Zlatar 14 10. Jagodina 14 11. Proleter 14 12. Mladost 14 13. M. Gora 14 14. N. Pazova 14 15. Bask 14

7 6 7 6 6 5 5 3 2 0

2 0 1 2 0

2 3 3 3 5

393:346 416:379 382:345 369:341 424:381

22 22 21 20 18

2 5 3 5 0 7 2 6 0 8 0 9 0 9 3 8 3 9 0 14

394:349 355:345 394:397 451:456 423:444 399:433 349:383 380:410 353:387 325:411

16 15 14 14 12 10 10 9 7 0

Direktor na proveri Tokom jeseweg dela rukometnog prvenstva u Superligi bilo je mnogo primedbi na rad direktora dr Vojislava Andri}a od strane pojedinih klubova (Partizan, Metaloplastika).

Tim povodom direktor Andri} uputio je klubovima cirkularno pismo `ele}i tako da proveri svoju podobnost.

U pismu se izme|u ostalog ka`e da takva situacija nije povoqna za odgovoran i sistemati~an rad i on jednostavno ne `eli da funkciju direktora Superlige obavqa u atmosferi nepoverewa, pa je zato odlu~io da proveri stavove svih klubova elitnog ranga takmi~ewa.

Potrebno je da klubovi do posledweg dana decembra po{aqu zvani~nu izjavu u kojoj }e se nedvosmisleno izjasniti za poverewe ili nepoverewe direktoru dr Vojislavu Andri}u.

J. G.

RUKOMETNI PODMLADAK KAWI[KE OP[TINE NA OKUPU: U okviru sprovo|ewa Strategije za razvoj sporta u op{tini Kawi`a, pre dve godine pokrenuta je {kola rukometa kojom je obuhva}eno preko stotinu devoj~ica i de~aka iz vi{ih razreda. Oni se svakih mesec ili dva sastaju na turnirima, a zavr{ni susret za godinu na izmaku uprili~en je u hali Bawe Kawi`a.

Za qubiteqe ruko~lanova rukometne reprezentabara`u za odlazak na SP prometa u Srbiji vredi cije. Rukometa{i Srbije pamte tiv ^e{ke vratio je veru u konstatacija da su najdebakl na januarskom EP u mogu}nosti orlova. Ako se ve}i optimisti na Austriji, pa ne dozvoqavaju da uzme u obzir da imamo igra~e svetu. Iako nas na{i rukomeih ponese jedna dobra utakmica u nekim od najboqih evropta{i i rukometa{ice u posledi pobeda nad Rusijom (37:33). skih klubova, prirodno je nawih nekoliko godina, po praMe~ s Rusima pokazao je kolidati se visokom plasmanu. Mevilu, ostavqaju zale|ene pred ko je desni bek Marko Vujin ne|utim, igra~i ovog puta priTV ekranima na velikm rukodostajao na{em nacionalnom stupaju takmi~ewu mnogo metnim smotrama, na prijateqtimu u Austriji. Wegovih 14 opreznije i ne}e ni da pomenu skoj utakmici sa Rusijom, na tribinama dvorane SC Vo`dovac, okupilo se oko 2.000 gledalaca. Ili su se Srbi solidarisali sa zemqacima iz Kraqeva, ili je ovako dobroj pose}enosti doprineo seminar sudija, kojih u na{em rukometu ima nemali broj. ^ini se da Rusima ovaj me~ nije do{ao u pogodno vreme. Nekada neprikosnovena rukometna velesila ovog puta nije uspela ni da plasira na Svetsko prvenstvo, pa je gostovawe orlovima do{lo vi{e kao izraz prijateqstva bratskom narodu.

O igri na{ih rukometa{a ne vredi tro{iti re~i. Mo`da smo za nijansu mawi pesimisti nego ranijih godina, ali tek }e me~evi sa Tunisom, iza novogodi{wih praznika, i sa BiH i Austrijom pokazati ima li Srbija snage da se upusti u borbu za plasman od Rastko Stojkovi}, kru`ni napada~ Srbije (levo) prvog do sedmog mesta, {to bi je odvelo na Olimgolova predstavqaju dodatnu re~i kao {to su “medaqa” ili pijske igre u London 2012. gonadu u srpski tim pred Svetsko “polufinale”... dine. prvenstvo u [vedskoj (13. - 30.

- Ne bih da govorim o tome, Selektor Veselin Vukovi} januar), gde }e se na{a reprenije realno da se govori o to}e tek iza Nove godine komplezentacija takmi~iti u C grupi me. Na nama je da idemo korak tirati reprezentaciju, jer }e sa Hrvatskom, Danskom, Rumupo korak i da se trudimo da tada iz Nema~ke sti}i udarne nijom, Al`irom i Australijom igramo {to boqi rukomet - isnapada~ke igle - Ili}, [e{um (u drugu fazu idu tri najboqa takao je Vujin. i Vu~kovi}. Da paradoks bude tima).

Pivot Rastko Stojkovi} izve}i, ta trojica rukometa{a su - Ambijent je bio fantastijavio je da su “ovakve utakmice ujedno i na{i najboqi odbram~an. Odavno nismo igrali u Beprava stvar”, s obzirom na to beni igra~i. Upravo igra u fazi ogradu i prijatno smo iznenada je ~itav prihod oti{ao `rodbrane zadaje najvi{e glavobo|eni odzivom navija~a. Sjajan tvama zemqotresa u Kraqevu. qe na{em selektoru, {to je podan za srpski rukomet, ali ovo Na tribinama SC Vo`dovac tvrdilo izdawe orlova u drugom je pripremni period. Prave bili su prisutni navija~i iz poluvremenu susreta sa Rusijom. igre svi moramo da prika`emo Ni{a, Smedereva i drugih graUz to, i kona~na sudbina nastuna SP - rekao je Marko Vujin, dova Srbije. pa rovitog kapitena Mladena strelac 14 pogodaka.

- ^ak i ako mi razo~aramo Bojinovi}a zna}e se neposredno Pre 11 meseci se reprezenqudi odu ku}ama zadovoqni, pred polazak u [vedsku. tacija vratila osramo}ena sa jer znaju da su u~estvovali u huPraznik rukometa na Bawikontinentalnog {ampionata manitarnoj akciji. Nadam se da ci stavio je osmeh na lica svih u Austriji. Me|utim, uspeh u na kraju jesu bili zadovoqni

Sekretar Sportskog saveza Alisa Bi~kei isti~e da deca u okviru {kole rukometa, koju vode profesori fizi~kog vaspitawa, nastoje da iska`u svoj talenat i ko je koliko nau~io. Rukomet je u sprovo|ewu strategije do sada bio u prvom planu, a zamisao je da se najmla|i ukqu~e u bavqewe sa {to vi{e sportova, pa je pokrenuta {kola plivawa, a uskoro }e se organizovati sli~ne aktivnosti u stonom tenisu i

atletici. Pored Kawi`e, koja je decenijama imala uspe{ne mu{ke i `enske rukometne klubove, oni su se ugasili i u svim obli`wim selima izuzev Horgo{a. Nastavnica Tatjana Hini} iz kawi{ke Osnovne {kole “Jovan Jovanovi} Zmaj” ka`e da postoje po dve mu{ke i `enske ekipe |aka, neki su u{li ve} u tre}u godinu treninga, pa veruje da }e oni najtalentovaniji ostati u rukometu i biti okosnice budu}eg

onim {to smo pru`ili. Dali smo sve od sebe - rekao je Stojkovi}, koji je dodao da je podr{ka navija~a i naroda “beskrajno potrebna da izguramo sve ovo”.

- Neka qudi veruju, koliko verujemo i mi, da }emo napraviti neki uspeh. To je prava formula. Pro{li put smo se zale-

tali, pri~ali ovo-ono... I bili smo trinaesti. Da krenemo sada sa zemqe, polako, malim koracima. A nadam se da }e nas oni daleko odvesti - naglasio je Stojkovi}.

Iskusni golman Dimitrije Pejanovi} nije bio zadovoqan velikim brojem primqenih golova, posebno u drugom poluvremenu (20).

- Hteli smo {to boqe da sprovedemo u deli zamisli selektora, ali ovo je tek prva utakmica. Moramo da napravimo jaku odbranu. Bez toga nema rezultata - rekao je Pejanovi}.

Orlovi su ju~e otputovali u Tunis, gde }e danas i sutra odigrati trening utakmice sa selekcijom doma}ina.

J. Gali}

kluba. Ona dodaje da je veliki uspeh i u tome {to je ukqu~en veliki broj devoj~ica. [kola rukometa je od zna~aja i za sportski `ivot Horgo{a, gde ve`ba 30 do 40 de~aka i devoj~ica, pogotovo zbog ~iwenice da je posle ga{ewa rukomentih klubova u kawi`i ovda{wi RK Partizan ostao nosilac razvoja ovog sporta u op{tini.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

22

KULTURA

utorak28.decembar2010.

BOBAN SKERLI] PO^EO SNIMAWE NOVOG FILMA PO ROMANU VLADIMIRA KECMANOVI]A

Top je bio vreo Re`iser i scenarista Boban Skerli} po~eo je u nedequ u Kozarskoj Dubici snimawe ratnog filma “Top je bio vreo”, saop{tili su producenti iz “Balkan filma”. Skerli}, ~iji je prethodni igrani film bio akcioni “Do koske” (1996), je

Boban Skerli}

rekao da se radwa filma de{ava u zimskom periodu 1992 i 1993. godine u ratnom Sarajevu.

“Nama sarajevske eksterijere i dvori{ta glumi Dubica, a ostale eksterijere snimamo di-

rektno u Sarajevu. Obzirom da }e snimawe trajati do kraja februara ako bude sve kako treba do kraja leta, po~etkom jeseni film }e biti u bioskopima”, naveo je Skerli}.

“Balkan film” je saop{tio da je glavna uloga poverena desetogodi{wem Stanislavu Ru~novu iz Kozarske Dubice, a u filmu “Top je bio vreo” igraju i Anita Man~i}, Mugdin Avdagi}, Bojana Maqevi}, Slavko [timac, Ivica Vidi}, Gordana Gagi}, Faketa Avdagi}, Aleksandar Stojkovi} i drugi.

Film nastao na osnovu istoimenog romanu Vladimira Kecmanovi}a rade u koprodukciji “Drina filma” iz Beograda, “Balkan film” iz Kozarske Dubice, “Olimp filma” iz Zagreba i “Se troa” iz Pariza.

- Pri~a filma“Top je bio vreo” posebno nudi mogu}nost da se o ratu progovori bez zauzimawa strana i politikant-

stva, te da se plasira sna`na poruka protiv podela i mr`we.

U centru pri~e je desetogodi{wak koji iskusi u`ase rata koji na wega dramati~no uti~u.

Ovo zapravo i nije ratni film u klasi~noj `anrovskoj podeli.

“Top je bio vreo” je vi{e melodrama u ratnom okru`ewu. Samim tim, naglasak ne}e biti na skupim scenama ratnih borbi izjavio je Skerli}.

Producent iz “Balkan filma” Tihomir Stani} je rekao da je buxet za “Top je bio vreo” milion i {esto hiqada evra.

“Snimawe }e trajati do 24. februara i najve}i deo snimawa radimo u Dubici zbog toga {to ovde imamo logistiku i sedi{te “Balkan filma je u Dubici”, rekao je producent Tihomir Stani}.

Prema wegovim re~ima, odmah posle Skreli}evog filma u Dubici }e po~eti snimawe filma Gorana Markovi}a “Falsifikator”.

“U prethodnim filmovima koje smo radili, a to su “Turneja’, “Neke druge pri~e’ i “Neprijateq’ osposobili smo dobar deo filmskih radnika i imamo adekvatne kadrove za snimawe”, rekao je Stani}.

DNEVNIK

SUTRA PREMIJERNO U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Dobro neuhvatqivo, a zlo uvek na ~elu U Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhazu sutra }e premijerno biti izvedena predstava „Majstor i Margarita“, po romanu Mihaila Bulgakova, u re`iji [andora Lasla. Ovaj poznati Bulgakovqev roman o dobru i zlu, u dru{tvu i u samim qudima, wihovoj potkupqivosti, o sudbini i predodre|enosti, adaptirala je dramaturg Kata \armati. Na sceni ovog pozori{ta pomenuti roman }e

je vodi? Ako je potrebno isto truda za dobro koliko i za zlo, za{to se onda samo ne trudimo oko dobra? Pa dobro je u svima nama esencijalno, svi govorimo o wemu, `udimo za wim - re~i su rediteqa ove predstave [andora Lasla. - Mo`da je problem u tome {to smo ostavqeni sami da tra`imo odgovore na ova pitawa, potpuno smo se izgubili ali ova predstava nije u tolikoj meri pri~a o zlu i zlom Volan-

jedno drugo. U tom nastojawu da se bude dobar i da se dotakne lepota, strah je najve}i greh, a pra{tawe najve}a qudska vrlina - prime}uje Kata \armati.

U “Majstoru i Margariti” igra 22 glumca ovog pozori{ta, kao i gosti iz Subotice. U ulozi Volanda je Aron Bala`, Azazelo je Gabor Pongo, Korovjev je Tama{ Hajdu, Behemot je Livia Banka, Hela je Melinda Ja{kov, Majstor / Je{ua je Ervin

publika gledati u sasvim neobi~noj i zanimqivoj predstavi.

Glumci, naime, ovu predstavu igraju na sceni, ali i u prostoru gledali{ta, dok publika sedi na tribinama sme{tenim na sceni. Dve paralelne pri~e teku u ovoj predstavi, jedna o sudbini pisca u Moskvi, a druga se bavi samim romanom i wegovom sadr`ajem.

- Stalno se pitam, gde je nestalo ono elementarno dobro u ~oveku, za{to je ono danas tako neuhvatqivo, gotovo nestvarno, za{to zlo mora uvek da nas okru`uje toliko da smo se navikli na wega i da nam je ono u nekom smislu „normalno“, toliko da o wemu po~iwemo da razmi{qamo kao dobru. Dobro je sila koja je u posledwe vreme gotovo potpuno pasivna, samo je zlo aktivno. Ponovo glasno izgovaram Bulgakovqeve re~i, ako dobrota i zlo idu zajedno, za{to je zlo uvek to koje je na ~elu, ko-

du koji se ispostavqa kao jedini partner u `ivotu.... ^ovek nije dovoqno zreo, nekako mu je prerano pu{tena ruka... I mo`da je ova predstava neki moj udeo u boqem razumevawu sveta, da bi on postao podno{qiviji.

Po re~ima Kate \armati, ova predstava govori o na{em moralnom stawu, koje je proizvelo vreme u kojem se sve lako kupi i sve isto tako lako proda, a iskrenost i dobre osobine nestaju.

- Margarita je jedina dobra du{a, i qubav je jedino ta koja mo`e da se zalo`i za dobro. Za dobrotu vredi prodati du{u.

Qubav je, dakle, jedina nada, ali ne u onom romanti~nom smislu, toga nema kod Bulgakova. ^ovek mora da gre{i, bezgre{nost ne postoji i greh se mo`e oprostiti, ka`e Hrist, ali isto tako postoji i dobrota. Zlo i dobro su neodvojivi, kao svetlost i tama, uvek slede

Palfi (gost iz Subotice ), Margarita je Agota Sila|i (novi ~lan ansambla Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz iz Temi{vara), Bezdomni / Levi Matej je I{tvan Kere{i, Nata{a je Emina Elor, Pilat / Lekar je Atila Ma|ar, a u ostalim ulogama su Atila Giric, Ferenc Peter (gost iz Subotice), Tama{ Varga, Zoltan [irmer, Daniel Husta, Atila Nemet, Agota Ferenc, Iren Abraham, Gabriela Crnkovi}, Terezia Figura, Atila Barat (k.g.) i \er| Virag (k.g.).

Koreograf je Liana Janku, kostimograf je \er| ^ik, ujedno i autor scenografije u kojoj su se na{li i novinari, iznena|eni rotacijom tribina koja gledaocima omogu}uje pra}ewe predstave na dve strane sale. To je i razlog zbog kojeg simultani prevod nije titlovan, ve} se prati preko slu{alica.

N. Pej~i}

ZAVR[ENO SNIMAWE OMNIBUSA GRUPE DIPLOMACA

Srbija danas – o~ima mladih Snimawe dugometra`nog omnibusa “Oktobar” u re`iji sedmoro mladih autora, apsolvenata Fakulteta dramskih umetnosti u klasi profesora Slobodana [ijana i asistenta Stefana Arsenijevi}a, uspe{no je zavr{eno, a premijera se planira za prole}e 2011. godine, najavqeno je na konferenciji za novinare.

Slavni rediteq [ijan izjavio je da je vrlo zadovoqan onim {to

[ijan je istakao ulogu rediteqa Arsenijevi}a u animirawu studenata da razumeju savremene na~ine “pakovawa” projekta. Sa zavr{enim scenarijem konkurisali smo i izabrani za predstavqawe producentima na festivalu u Sofiji, me|u svega 12 projekata iz sveta. Taj uspeh bio je inicijalna kapisla za pomo} od Ministarstva kulture, a zahvalni smo na predusretqivo-

zivni element bi}e dokumentarni snimci, intervjui sa gra|anima na dan po~etka snimawa 5. oktobra ove godine sa pitawem da li se ne{to promenilo u Srbiji u protekloj deceniji.Prema re~ima mladih autora, u filmu “Oktobar”, iako je omnibus, postoji zajedni~ki duh, a osnovni ton je vi{e ozbiqan nego duhovit, mada ima i humora, ali od gorke i sarkasti~ne vrste.

PREVEDEN NOVI ROMAN POZNATOG JAPANSKOG PISCA HARUKIJA MURAKAMIJA

Apsurdnosti i lepote sveta dana{wice Iz filma „Revolucija jede svoju decu”

su re`irali, po svojim scenarijima, Ogwen Isailovi}, Dane Komqen, Damir Romanov, Senka Domanovi}, Ogwen Glavoni}, Milica Tomovi} i Ivan Pecikoza.

“Verujem da }e ovo biti uspe{an diplomski projekat. Drago mi je da je za`iveo kao zajedni~ki rad i ~estitam mladim kolegama”, rekao je on novinarima u Domu omladine, dodaju}i da ipak treba sa~ekati da ispitna komisija ka`e svoje, kao i da jo{ predstoji nala`ewe novca za postprodukciju.

sti ministrovog savetnika Gorana Markovi}a, dodao je [ijan.

Svih sedam pri~a sme{teno je u Beograd i sve se de{avaju istog dana – 5. oktobra 2010. godine. Ti kratki filmovi, po `anru i tematici razli~iti, sastavi}e jedinstveni mozaik u kome }e publika videti Srbiju danas, o~ima mladih autora.U projektu su anga`ovani i studenti produkcije, kamere, monta`e, snimawa i dizajna zvuka i glume, tako da je ovo u pravom smislu generacijski film. Ve-

Uloge igraju Nikola Rako~evi}, Branislav Le~i}, Qiqana Dragutinovi}, Vladica Milosavqevi}, Miodrag Krstovi}, Vlastimir \uza Stojiqkovi}, Qubomir Bandovi}, Jovo Maksi}.

Prvi put na filmu se pojavquju mladi glumci Du{ica Novakovi}, Jelena Velkovski, Milica Gruji~i}…Uz finansijska sredstva Ministarstva kulture, realizaciju filma obavio je FDU, u koprodukciji sa filmskom ku}om “Vision Team”.

(Tanjug)

FILMOVI S NAJVE]OM BIOSKOPSKOM ZARADOM U SVETU

Vodi „Pri~a o igra~kama” Animirani film “Pri~a o igra~kama 3D” zaradio je ove godine 1,1 milijardu dolara i dospeo na prvo mesto liste ostvarewa sa najve}om bioskopskom zaradom u 2010, preneo je Holivud riporter. Film “Alisa u zemqi ~uda” Tima Bartona postigao je zaradu od milijardu dola-

ra, dok je ostvarewe “Po~etak” s Leonardom Dikapriom inkasiralo 825,4 miliona dolara.

Zarada filma “Hari Poter i relikvije smrti” iznosi 824,1 milion dolara, animirani film “[rek sre}an zauvek” postigao je zaradu od 739,8 miliona dolara a “Sumrak saga: Pomra~ewe” 693,5

miliona dolara. Nau~nofantasti~ni film “Ajron men 2” inkasirao je 621,8 miliona dolara, animirani film “Grozan ja” 539,9 miliona dolara, animirani film “Kako da dresirate svog zmaja” 494,9 miliona dolara a akciona filmska fantazija “Borba Titana” 493,2 miliona dolara.

“Geopoetika” je nedavno objavila najo~ekivaniju kwigu u celom svetu - najnoviji roman Harukija Murakamija „1Q84” u dva toma, koji je sa japanskog prevela Nata{a Tomi}, pre engleskog, francuskog, {panskog i italijanskog, koji }e se pojaviti tek tokom slede}e godine.

Ovo, do sada najobimnije Murakamijevo delo, ~iji }e se tre}i tom pojaviti u Srbiji u drugoj polovini 2011. godine, govori o politi~kim zabludama i zlo~inima, verskim sektama, paralelnim svetovima, nasiqu i zlostavqawu.

Kako je objasnio glavni urednik “Geopoetike” Vladislav Bajac, to je uzbudqiva i potresna pri~a o dobru i zlu, krivici i kazni, smislu `ivota, smrti i `rtvovawu, ali i porodi~nim vezama i, na prvom mestu, qubavi. Ovo je roman, smatra on, koji mo`e pomo}i svakom ~itaocu da boqe razume apsurdnosti i lepote sveta dana{wice.

U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju i ako se izgovori na japanskom “1Q84”, dobije se 1984, {to je direktna aluzija na poznati roman Xorxa Orvela koji se vi{e puta i pomiwe i citira na ovim stranicama. ^italac sa glavnim likovima lebdi izme|u 1984. godine i paralelnog vremena u go-

dini 1Q84. Prvi tom romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavqa koja se naizmeni~no smewuju te~e pri~a dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je in-

struktorka borila~kih ve{tina, ~lan misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijaju}i nasilnike. Tengo je profesor matematike u pripremnoj {koli, tipi~an murakamijevski mu{ki lik - pasivan, bez inicijative, talentovan

bez ostvarewa, jednostavno, on je “deo slagalice koji se nigde ne uklapa“.

Elementi fantasti~nog, tako prepoznatqivi za Murakamija, ipak ne vode u `anr SF, a autor je anga`ovaniji nego ikad, jer mnoge va`ne teme modernog sveta dovodi u fokus - politi~ke zlo~ine, tuma~ewe istorije, nasiqe, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak kwi`evnog dela, granicu izme|u la`i i istine, realnosti i fikcije...

U “1Q84” svet je pun zlostavqawa, napu{tawa, nasiqa, gotovo svi likovi su otu|eni, usamqeni, izolovani, ostavqeni, nesposobni za istinsko vezivawe, `eqni qubavi, a neretki opisi seksa, od mehani~kog do divqeg, tek ponekad imaju blagu naznaku povr{ne emocije.

Murakami se u nastavku romana bavi filozofskim temama, odnosom dobra i zla, krivice i kazne i, pre svega, smislom `ivota, stavom prema smrti, `rtvovawem, ali i porodi~nim vezama i, neizostavno, qubavqu.Autor upozorava da qubav jeste glavni pokreta~, ali je u modernom svetu ~esto nema onde gde najvi{e treba da je bude - izme|u mu`a i `ene i roditeqa i dece.

(Tanjug)

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

23

Kvalitetno, unikatno i papreno skupo Doj~e vele Mali proizvo|a~i ekskluzivne robe ~esto ostaju nepoznati.

U Nema~koj su se dosetili da se udru`e i tako postanu poznatiji. Wihove mu{terije su uglavnom bogata{i koji sebi mogu da priu{te visokokvalitetne proizvode.

Termin „Made in Germany“ ima poseban zna~aj. Ve} dugo ozna~ava pouzdane i kvalitetne proizvode, po~ev od automobila pa do ve{-ma{ina. Sada, osam malih manufaktura po~elo je sa novim tipom brendirawa, pod sloganom „Handmade in Germany“ ili „Rukotvorine iz Nema~ke“.

Proizvodi koji nude se veoma razliku, ali imaju tri zajedni~ke stvari: klasi~ni su, skupi i naravno – ru~no napravqeni.

Recimo, ru~no oslikani porcelan, luksuzne tapete izra|ene po `eqi, zvu~nici visoke tehnologije. To su sve proizvodi koji se prodaju pod sloganom „Handmade in Germany“ – a wihovi proizvo|a~i ~lanovi su „Inicijative nema~kih proizvo|a~a“. „Glavna pomo} koju pru`amo proizvo|a~ima odnosi se na mogu}nost da dele isti imix, {to je va`no za marketing, a to sami ne mogu da postignu. Taj imix podrazumeva zagarantovan kvalitet, ali i umetni~ku vrednost“, ka`e Majkl [ajder iz Inicijative.

Umetni~ka vrednost i kvalitet sigurno su prioritet za firmu „Velter“. Kompanija iz Berlina specijalizovana je za luksuzne tapete. Wihov proizvod nimalo nije jeftin, jer kvadratni metar tapete ko{ta oko

400 evra. Urlih Velter osnovao je kompaniju pre 25 godina. Wegov tim radnika ~ine dizajneri i dekorateri. „Na{e tapete nemaju mnogo zajedni~kog s ostalim tapetama. Ovo su jedinstveni dizajni napravqeni od originalnih materijala, koji sadr`e staklene perle, srebrne kristale ili zlatne listi}e. I iskqu~ivo se rade ru~no – ne postoji drugi na~in. Mu{terije to posebno cene“, pri~a Vetler.

Velterovi jedinstveni dizajni krase prodavnice u berlinskom presti`nom hotelu „Adlon“, na primer, londonsku

robnu ku}u „Harods“. Ova firma ima relativno malu, ali ekskluzivnu klijentelu. „@elim da se proizvo|a~i vi{e eksponiraju. Nadam se da }e se onda i vi{e govoriti o tome {ta wih i wihove proizvode izdvaja u odnosu na druge“, ka`e Velter.

Inicijativa trenutno ima osam ~lanova – me|u wima je proizvo|a~ organskih materija „Klais“ iz Bona, proizvo|a~ luksuznih kuhiwa „Pogenpol“ iz Bilefelda i proizvo|a~ starog porcelana “Rojal” iz Berlina. Ina~e, standardi za prijem novih ~lanova su jako visoki. Da

bi se pridru`ila Inicijativi, firma mora da ru~no izra|uje proizvode, ima internacionalnu klijentelu i izvanredan kvalitet proizvoda. „Ho}emo da dostignemo ve}u individualnost ponovo. Zato {to }e zahtevi za individualno{}u postati stro`i. Zbog toga preferiram proizvode koji izra`avaju takav stav i znam da ih nije lako na}i. Komercijalno gledaju}i, nezavisni proizvo|a~ki sektor je tr`i{te od vi{e milijardi dolara“, tvrdi Majkl [rajder.

Jasno je da je re~ vi{e o kvalitetu nego kvantitetu – kao kod „Burmestera“, kompanije koja se bavi proizvodwom audiosistema jo{ od 1977. godine. Oni spajaju umetnost sa modernom tehnologijom. Skoro svi delovi su ru~no napravqeni i sastavqeni u Berlinu. Za to je zadu`en visoko-kvalifikovani tim, koji proizvode podvrgava strogim testovima.: „[to je ukus koji poku{avate da zadovoqite specifi~niji, to je ponuda mawa. Samo male manufakture mogu da odgovore na takav zahtev – ne i velika industrija.

Mi postojimo zato {to na{e mu{terije imaju specifi~an ukus i o~ekivawa“, ka`e Diter Burmester iz ove firme. U ovom slu~aju, „specifi~an ukus“ ko{ta i do 200.000 evra za jedan audio sistem.

Ali sistem ~iji kvalitet garantuje „Handmade in Germany“.

Awa Frejhof-King, Jelena Kuliyan

Mu{karci i daqe vi{e zara|uju Otava san U okviru opse`ne studije pod naslovom “@ene u Kanadi: Ekonomska dobrobit”, Statisti~ka slu`ba objavila je podatak da su, u periodu izme|u 2000. i 2008. godine, prose~na primawa `ena porasla za 13 odsto, dvostruko vi{e nego kod mu{karaca.

No, pora`avaju}e je da `ene i daqe zara|uju mawe od mu{karaca. Prose~na primawa `ena su narasla na iznos od 30.100 dolara, dok je kod wihovih kolega prosek iznosio 46.900 dolara.

Statisti~ari obja{wavaju da je razlika ovakva zato {to `ene re|e nego

mu{karci rade puno radno vreme. I daqe je, isto kao i u prethodne tri decenije, `enskog pola ~ak sedam od deset zaposlenih na odre|eno vreme. U posledwih deset godina nije se promenilo ni to da, i kada rade na neodre|eno vreme, `ene i daqe ne mogu da se pribli`e iznosu koji dobijaju mu{karci za isti posao. One i daqe dobijaju 71 cent na svaki dolar zarade svojih kolega.

Statisti~ari napomiwu da se u posledwih dvadesetak godina stvari kre}u na boqe, posebno zbog sve vi{eg nivoa obrazovawa `ena, wihovog aktivnog ukqu~ivawa u sindikate, kao i zapo{qavawa u boqe pla}enim sektorima, poput zdravstva i obrazovawa.

Ima li {oping terapija smisla?

Bi-Bi-Si Svima se verovatno dogodi da kupe ne{to {to im nije potrebno, ali pru`a ose}awe zadovoqstva. „[oping terapija“ postala je, izgleda, omiqeni lek za pritiske koje sa sobom donosi moderan `ivot.

Za ultrabogate, granica prakti~no vi{e i nema - imu}ni Kinezi nedavno su kupili tri fla{e vina [ato Lafit iz 1869. godine po ceni od preko 200 hiqada dolara za bocu; radi se iskqu~ivo o statusnom simbolu, po{to ga piti ne}e, jer ima ukus sir}eta.

Ali, treba li da se stidimo sklonosti da bacamo pare na mawe-vi{e nepotrebne stvari?

Naime, tvrdi se i da su najboqe stvari u `ivotu - besplatne. A opet, vlade {irom sveta nakon udara ekonomske krize pozivaju gra|ane da vi{e tro{e, jer je to jedini na~in da se ponovo pokrene ciklus privrednog rasta. Dakle, kupovati ili ne kupovati te{ko pitawe, koje je posebno aktuelno u predbo`i}nim danima, kada u Londonu i drugim zapadnim prestonicama vlada prava {oping-manija.

Kozmeti~ki hirurg Pol Begli za BBC ka`e da se ne stidi svoje sklonosti da tro{i pare na luksuzne predmete - po{teno ih je zaradio, ka`e, a time poma`e i britansku ekonomiju. „Kad sednem za volan mog “aston martina” izgledam kao Bred Pit - mogu da pevam kao Majkl Babl i visok sam metar i devedeset. Dok sam u tom automobilu, tako se ose}am. Mnogo radim, po{teno pla}am porez i smatram da sam zaslu`io tu mrvu zadovoqstva. Uz to, ose}am da je moja sre}a zarazna - kada nasmejan do|em na posao i saradnicima po`elim dobro jutro, i oni se odmah oraspolo`e“, ka`e on.

Takvo, kratkotrajno zadovoq-

stvo najvi{e je {to mo`emo da izvu~emo iz posedovawa materijalnih dobara, smatra psihoterapeut Dajan Mekgregor Hepbern. „Treba razlu~iti {ta podrazumevamo pod sre}om - da li je to kratkotrajno ushi}ewe zato {to smo seli u “aston martin” ili je sre}a ne{to drugo - ose}awe lako}e i ispuwewa. Ako se ose}ate dobro u svojoj ko`i, ve}a je verovatno}a da }e vas materijalna dobra usre}iti. U suprotnom, tu prazninu je te{ko popuniti. „ Pisac Sara Dinent podse}a da moderno potro{a~ko dru{tvo ne dozvoqava da budemo dugo sre}ni: „Kada bi nas stvari koje smo kupili ~inile dugotrajno sre}nim, ne bismo stalno kupovali nove, a to bi ozna~ilo smrt celog sistema. To je vrlo sofisticirana zamka - jedna reklama nam, recimo, poru~uje da }emo, ako kupimo ba{ ovu sofu za dvoje, biti sre}niji u braku. Tek {to kupite sofu i udobno se zavalite u wu, do~ekuje vas druga reklama sa porukom da vam za potpunu sre}u ipak fali minibar. Prosto, predstava o sre}i koja nam se nudi nikada nije stati~na - uvek ne{to nedostaje.“ Nezaja`qiva `eqa za posedovawem novih stvari je deo qudske prirode, na koju potro{a~ko dru{tvo itekako ra~una. Materijalna dobra postaju zamena za qudski kontakt i ona nas, ka`e psihoterapeut Dajan Mekgregor Hepbern, ~ine po`eqnim i vrednim. Prisutno je i pogre{no uverewe da je samo sre}a po`eqno ose}awe. „Mi se kao dru{tvo bojimo tuge. Ne `elimo nikada da budemo tu`ni, a ako to jesmo, smatramo da s nama ne{to nije u redu. U stvari, potrebno je da ponekad budemo nesre}ni, da bismo znali da prepoznamo radost, da bismo se ose}ali boqe. To se ne posti`e gomilawem materijalnih dobara, nego razumevawem sopstvenih ose}awa“, ka`e ona.

Dokumentarac o finansijskoj krizi Glas Amerike Vi{e od dve godine po{to je ameri~ka vlada usvojila hitan paket za spasavawe finansijskog sistema, u iznosu od 700 milijardi dolara, nezaposlenost u SAD je visoka, a oduzimawe ku}a vlasnicima koji ne mogu da otplate hipoteke, i daqe izaziva zabrinutost. Dokumentarni film „Inside Job“ ^arlsa Fergusona istra`uje uzroke finansijske krize 2008, i upozorava da je mogu}a nova recesija, ukoliko Obamina administracija ne zauzme ~vr{}i stav prema ameri~kom bankarskom sektoru i kompanijama koje se smatraju „suvi{e velikim da propadnu“.

U filmu „Inside Job“, ^arls Ferguson iznosi argument da su pohlepna i rizi~na ulagawa investitora, bankara i direktora sa Vol strita dovela zemqu do ekonomskog kolapsa 2008. Ferguson za Glas Amerike navodi da, dve godine kasnije, pravda jo{ nije zadovoqena. Nijedan pojedinac nije optu`en zbog, kako ka`e, „obmane Amerike.“

„Jedan od razloga zbog kojih sam snimio ovaj film bio je da se qudima pomogne da shvate {ta se desilo, da omogu}imo prose~nom Amerikancu da razume zbog ~ega se Amerika i daqe nalazi u ovoj stra{noj situaciji“.

Fergusonov film, zasnovan na detaqnom istra`ivawu, budi gnev u gledaocima. On predstavqa sna`ne dokaze da je finansijska deregulacija, koja je zapo~ela u eri predsednika Regana, omogu}ila direktorima sa Vol Strita da trguju sumwivim investicijama u toj meri da su, na kraju, destabilizovali ~itavu ameri~ku ekonomiju.

Ferguson je imao pristup velikom broju ekonomista i „insajdera“ koji ka`u da Vol Strit ne bi mogao da se bavi tako rizi~nim investicijama da je ameri~ka vlada budnije pratila wihov rad. Ekonomista Robert Xonson sa Instituta „Rokfeler“, u razgovoru za Glas Amerike, podr`ava to mi{qewe: „Ono {to smo nau~ili iz krize 2008. jeste da neregulisani finansijski sektor mo`e da se prelije i nanese ogromnu {tetu drugima“.

Ferguson u svom filmu kritikuje stav Obamine administracije prema industriji finansijskih usluga, koji smatra suvi{e popustqivim, kao i predsednikov izbor savetnika. „U svojoj predizbornoj kampawi, Obama je rekao mnogo toga {to nas je navelo na uverewe da }e preduzeti korake u vezi sa ovom situacijom. Me|utim, kada je izabran, qudi koje je postavio da vode ekonomsku politiku su zapravo bili oni koji su doprineli izazivawu krize“.

Robert Xonson se sla`e. On smatra da predsednik Obama nije u~inio dovoqno da kazni odgovorne, ili usvoji stro`ije zakone. „Pre svega, mislim da nisu uradili ni blizu dovoqno po pitawu ‘banaka suvi{e velikih da propadnu’. Velike, kompleksne finansijske institucije je izuzetno te{ko zatvoriti ili rastaviti na delove kada do`ive krah. Qudi koji im pozajmquju novac, takozvani ’kreditori’, to razumeju. Zato te institucije, u su{tini, ne pla}aju dovoqno novac koji pozajmquju, jer se niko ne pla{i bankrotstva, zato {to

misle da }e ih vlada spasiti. A {ta je posledica toga? Po{to ne pla}aju dovoqno, to ih ohrabruje da suvi{e {pekuli{u na berzi i suvi{e rizikuju. ^arli u svom filmu ukazuje na problem, a to je da su ti bogati bankari isti oni qudi koji finansiraju politi~ke kampawe“.

Film svojim gledaocima ne nudi svetlo na kraju tunela.

Ferguson tvrdi da bankari sa Vol Strita i daqe dr`e ameri~ku ekonomiju – i vladu – kao taoce. Me|utim, on ima veru u demokratski proces. „Ne smatram da je neizbe`no da Vol strit kontroli{e politiku ameri~ke vlade. I daqe mislim da je Amerika demokratska dr`ava, i ma koliko da wena demokratija bila nesavr{ena, ili u problemima, i daqe je mogu}e da ameri~ki narod stane na put ovim de{avawima“.

Ferguson predvi|a da }e Amerika biti u te{koj situaciji jo{ godinama. Wegov film „Inside Job“ osvojio je nagrade za najboqi dokumentarni film na festivalima u Kanu, Wujorku i Torontu, a smatra se i favoritom u trci za Oskara.

24

SVET

utorak28.decembar2010.

UKRATKO Bomba{ki napad u Iraku BAGDAD: Najmawe 17 qudi je ju~e poginulo, a 47 raweno u eksplozijama dva automobila bombe u ira~kom gradu Ramadiju, saop{tio je jedan policijski zvani~nik koji nije `eleo da bude imenovan.

Prvo je odleteo u vazduh minibus, a zatim i bomba{-samoubica koji je bio preobu~en u policajca, dok je meta napada bio vladin kompleks. Jedan lekar u bolnici u Ramadiju, koji tako|e nije `eleo da bude imenovan, rekao je da je najmawe 14 osoba poginulo a da su 52 rawene, kao i da su neki povre|eni u veoma te{kom stawu.

Ramadi, sedi{te vlade Anbara, nalazi se 100 kilometara zapadno od Bagdada. Ta oblast je nekada bila upori{te Al Kaide, ali lokalne milicije su posledwih godina uspele da zavedu red u provinciji.

(Tanjug)

Luka{enko prihvatio ostavku vlade MINSK: Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko, koji je pobedio na izborima za {efa dr`ave 19. decembra, prihvatio je ju~e ostavku vlade, javile su ruske novinske agencije.

Agencija Interfaks navodi da predsedni~ka slu`ba za informisawe najavquje skoro formirawe novog kabineta ministara.

Centralna izborna komisija Belorusije saop{tila je 24. decembra kona~ne rezultate predsedni~kih izbora od 19. decembra, na kojima je pobedio Luka{enko, osvojiv{i 79,65 odsto glasova bira~a.

(Tanjug)

Poja~ane mere bezbednosti zbog praznika

AMSTERDAM, LONDON RIM: U ve}ini evropskih zemqa, zbog bo`i}wih i novogodi{wih praznika, poja~ane su mere bezbednosti po{to je Al Kaida nedavno uputila prete}e poruke pojedinim zemqama “starog kontinenta”.

Mere bezbednosti su poja~ane jo{ uo~i Bo`i}a, posle nekoliko bomba{kih napada na ambasade u Rimu i Atini i nedavnog samoubila~ke akcije terorista u Stokholmu, kojom prilikom je jedno lice poginulo.

Pro{log vikenda holandska policija je uhapsila dvanaest Somalijaca u luci Roterdam pod sumwom da su pripremali teroristi~ke napade. Policija u toj zemqi poja~ala je stepen bezbednosti, mada se pojedinosti vezane za ovu grupu ne saop{tavaju, javile su zapadne novinske agencije. Po~etkom nedeqe britanske snage bezbednosti su u Londonu i jo{ nekoliko gradova uhapsila dvanaest qudi za koja se sumwa da su pripremala teroristi~ke napade. To je bila naj-

bombe upu}ena u nekoliko ambasada. Anarhisti su, me|utim, tada zapretili i italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju, francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju i nema~koj kancelarki Angeli Merkel.

Pripadnici Al Kaide su nedavno uputili otvorene pretwe

ve}a racija u posledwe skoro dve godine.

Sumwa se da su pripadnici grupe planirali da izvedu napade na nekoliko javnih mesta, ali detaqi jo{ nisu saop{teni javnosti, preneo je AP. Francuska policija je uo~i Bo`i}a poja~ala policijske patrole u tursti~kim mestima. U novogodi{woj no}i }e, kako se najavquje, biti ag`o-

MA\ARSKO PREDSEDAVAWE EU

Balkan jedan od glavnih prioriteta BUDIMPE[TA, BRISEL: Ma|arska od 1. januara preuzima predsedavawe Evropskom unijom, a prema dosada{wim najavama, me|u prioritetima {estomese~nog predsedavawa bi}e izme|u ostalog {irewe EU i stabilnost zapadnog Balkana, a u tom kontekstu i dijalog odnosno re{avawe

sta. Evropa je u pro{losti nekoliko puta bila meta terorista i islamskih ekstremista. Godine 2004. u prigradskom vozi u Madridu stradalo je 191 osoba, dok je 1.800 povre|eno. Godinu dana kasnije teroristi su u Londonu ubili vi{e od 50 putnika u podzemnoj `eleznici i jednom auto-

Demontirana bomba u gr~koj ambasadi u Rimu

nudila svoje usluge u tome”, izjavio je {ef ma|arske diplomatije kako prenosi Radio „Slobodna Evropa“.

Ma|arski premijer Viktor Orban izjavio je pro{le nedeqe, posle razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Rompejem u Budimpe{ti, da }e Ma-

Zasedawe parlamenta Moldavije KI[IWEV: Vlada Moldavije podnela je ju~e ostavku, dan uo~i prvog zasedawa novog parlamenta nakon nere{enih problema posle izbora koji su ovu zemqu doveli u }orsokak.Premijer Vlad Filat je formalno saop{tio ostavku svoje proevropske vlade u ovoj biv{oj sovjetskoj republici, ali bez {ireg obja{wewa.

Na izborima, odr`anim 28. novembra, komunisti su osvojili 42 mesta u parlamentu, a proevropska alijansa koju ~ine tri partije dobila je 59 mandata, {to je mawe od 61 koliko je potrebno za izbor novog predsednika.Komunisti su tra`ili novo prebrojavawe glasova, tvrde}i da je bilo mnogo nepravilnosti, me|utim rezultati su i posle toga ostali isti.

(Tanjug)

DNEVNIK

vano dodatnih 6.000, prenele su agencije. Uo~i Bo`i}a u Rimu pisma-bombe su potresle ambasade [vajcarske i ^ilea, u kojima je dvoje qudi povre|eno. Tre}a po{qka je bila la`na.

Prema prvim tuma~ewima, iza tih incidenata ne stoje teroristi, nego anarhisti. Ne{to sli~no se pre dva meseca desilo i u Aatini, gde su, tako|e pisma-

Eksperti za demontirawe bombi onesposobili su ju~e ekspolozivnu napravu poslatu u paketu gr~koj amabasadi u Rimu, dok se ispostavilo da paketi poslati ambasadama Venecuele, Danske i Monaka nisu sadr`ali eksplozivne naprave.Prema re~ima predstavnika italijanskih karabiwera, ekspolozivna naprava prona|ena u gr~koj ambasadi li~i na onu prona|enu u rimskom metrou pre{le nedeqe, prenele su agencije.

Britaniji, Nema~koj i Francuskoj i slu`be bezbednosti tih zemaqa su zbog toga poja~ele mere bezbednosti. Svejedno, {to nije jasno koliko su te pretwe ozbiqne, ili se radi o propagandnim potezima islamskih ekstremi-

busu. Britanske i ameri~ke snage bezbednosti su 2006. godine osujetile podmetawe bombi koje su trebale da dignu u vazduh nekoliko aviona na transatlantskim letovima.

(Tanjug)

Turski humanitarci ponovo {aqu pomo} u Gazu ANKARA: Turski brod “Mavi Marmara” - na kome su izraelski komandosi pro{log leta ubili devet turskih dr`avaqna kako bi spre~ili doturawe pomo}i Palestincima u Gazi - ponovo }e poku{ati da probije blokadu pripadnika tog naroda i doturi humanitarnu pomo}.

“Mi }emo organizovati novo putovawe broda Mavi Marmara u Gazu 31. maja idu}e godine, istog datuma kada su ove godine izraelski specijalci napali brod i ubili devet lica. Wemu }e se ovog puta pridru`iti jo{

pedeset brodova koji }e poku{ati da doture pomo} Palestincima koji `ive u izraelskoj blokadi”, izjavio je jedan od funkcionera Fondacije za humanitarnu pomo} (IHH) Umit Sonmez, prenosi dnevnik “Hurijet”.

Izraelci ve} godinama dr`e u blokadi Palestince u Gazi i optu`ili su tursku humanitarnu organizaciju IHH da brodovima poku{ava da snadbe islamske ekstremiste oru`jem i municijom. U Turskoj to demantuju. Posle ovog incidenta, odno-

si izme|u Ankare i Tel Aviva na{li su se na velikoj proveri.

Turska je povukla svog ambasadora i tra`i od Izraela da se izvini i da plati od{tetu porodicama ubijenih i rawenih turskih dr`avqana, {to u Tel Avivu zasad odbijaju.

Prema otkri}ima {tampe, diplomate dve zemqe nedavno su uspostavile kontakte iza zatvorenih vrata u poku{aju da normalizuju me|usobne odnose. Pojedinosti se ne saop{tavaju sem da se kontakti nastavqaju.

(Tanjug)

Seul o~ekuje nove napade

nere{enih pitawa Beograda i Pri{tine.

Ministar spoqnih poslova Ma|arske Jano{ Martowi izjavio je da je Budimpe{ta sna`no podr`ala po~etak dijaloga Beograda i Pri{tine i da je razo~arana zbog wegovog ka{wewa.

“U svakom slu~aju, voleli bismo da razgovori po~nu od najneutralnijih, tehni~kih elemenata, idu}i prema osetqivijim pitawima, koja se doti~u statusa. Kqu~na stvar je da razgovaraju i mi smo svesni da je EU po-

|arska tokom svog predsedavawa posebno insistirati na daqem {irewu EU jer je to korisno i za sada{we i za budu}e ~lanice. “@eleo bih da povratim zamah pro{irewa, zato {to }e taj proces pomo}i i re{avawu unutra{wih problemu u EU. Onaj ko se {iri istovremeno gradi i veruje u sopstvenu budu}nost, a Uniji je danas najpotrebnije da sna`no veruje u svoje mogu}nosti”, rekao je Orban na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Rompejem.

(Tanjug)

SEUL: Predsednik Ju`ne Koreje Li Mjung-bak ju~e je pozvao sunarodmnike na nacionalnu solidarnost zbog pretwi vojnom agresijom iz Severne Koreje, isti~u}i da Pjongjang `eli da izazivawem podele me|u Ju`nokorejcima stvori priliku za napad. Vladini krugovi u Seulu su procenili da bi Severna Koreja u idu}oj godini mogla napasti pet ju`nokorejskih ostrva u @utom moru.

Li je poja~ao retoriku prema severnom susedu posle wegova dva ovogodi{wa oru`ana napada na Ju`nu Koreju, {to je dovelo do najve}e zategnutosti na Korejskom poluostrvu od zavr{etka rata izme|u dve zemqe (1950-53). Nakon pro{lonedeqne pretwe Pjongjanga, da je spreman na “sveti rat” protiv Ju`ne Koreje, Li je poru~io da }e wegova zemqa uzvratiti “nemilosrdnim kontraudarom”, podse}a

Li Mjung-bak

Rojters. “Ne smemo dozvoliti podele u situaciji kad je ugro`ena nacionalna bezbednost i na{ opstanak”, naglasio je Li u obra}awu naciji preko radija.

Analiti~ari prime}uju da je predsednik sada mnogo o{triji u odgovorima na provokacije iz Pjongjanga, tuma~e}i to wego-

vom `eqom da primiri kriti~are u zemqi, koji su mu zamerali da nije bio dovoqno odlu~an prilikom oru`anih napada iz Severne Koreje, pre mesec dana na jedno ostrvo, i proletos, kada je potpopqen ju`nokorejski brod sa 46 mornara.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI

AVIGDOR LIBERMAN Napadi izraelskog {efa diplomatije Avigdora Libermana na Tursku, Palestinsku upravu (PU) i premijera Netanijahua izazvali su o{tre kritike izraelskih partija i vlade. Liberman je u nedequ turske zvani~nike ozna~io la`ovima, PU nelegitimnom i osudio obe}awa Netanijahua o miru. Kabinet premijera je saop{tio da je to li~ni stav Libermana.

MIHAIL HODORKOVSKI Zastupnici odbrane biv{ih ~elnika naftne kompanije “Jukos” i finansijske organizacije “Menatep”, Mihaila Hodorkovskog i Platona Lebedeva, izrazili su ju~e nameru da se `ale na presudu kojom su progla{eni krivim za malverzacije u sudu u Moskvi.Oni su optu`eni da su prisvajali velike koli~ine nafte od akcionarskih dru{tava i oprali novac od prodaje ukradene nafte.

KIM YONG-UN Voz koji je prevozio ro|endanske poklone za Kima Xong-Una, jednog od sinova lidera Severne Kore Xong-Ila, iskliznuo je iz {ina, javio je ju~e radio u Seulu navode}i da je u pitawu “sabota`a opozicije”. Nesre}a se dogodila na granici s Kinom, navodi radio, citiraju}i jednog predstavnika vojne obave{tajne slu`be Ju`ne Koreje. Kim Xong-Un (27), dobio je u septembru ~in generala.

NEVREME [IROM PLANETE

Nove `rtve u Poqskoj, vanredno stawe u SAD, poledica u Moskvi...

VAR[AVA, WUJORK, MOSKVA: Nevreme je zahvatilo skoro sve delove Planete. Osmoro qudi nije pre`ivelo o{tar mraz u Poqskoj tokom Bo`i}a, a od po~etka novembra broj `rtava zime popeo se na 127, saop{tila je ju~e Glavna komanda poqske policije. Najtragi~niji bilans doneo je po~etak decembra kada je 45 qudi umrlo od plsledica smrzavawa u prvih pet dana kada se temperatura no}u spu{tala preko 20 stepeni ispod nule.

Pro{le zime u Poqskoj je od hladno}e umrlo 298 qudi, od kojih 119 samo u januaru.

Zbog sne`ne me}ava du` isto~ne obale SAD progla{eno je vanredno stawe u Masa~usetsu, Mejnu, Merilendu, Wu Xersiju, Severnoj Karolini i Virxiniji, a upozorewa na me}avu su na snazi u priobalnim podru~jima severnih dr`ava

na Atlantiku. U ju`nim ameri~kim dr`avama Xorxiji i Ju`noj Karolini ovo je prvi Bo`i} sa snegom u posledwih vi{e od 100 godina. Aerodromi u Wujorku su zbog me}ave morali da budu zatvoreni, zbog ~ega je nekoliko hiqada qudi ostalo zaglavqeno na terminalima, u veoma prometnom postprazni~nom periodu. @elezni~ka kompanija Amtrak saop{tila je da je zbog me}ave otkazala vozove iz-

me|u Bostona i Wujorka, a poreme}en je i `elezni~ki saobra}aj na ostrvu Long Ajlend. Ve}ina autobuskog saobra}aja na isto~noj obali je, tako|e, otkazana, naveo je BBC. U Wujorku je obezbe|eno 1.700 ma{ina za ~i{}enwe snega i oko 2.400 ~ista~a je pozvano da o~iste gradske ulice. Tokom vikenda u Moskvi je 59 qudi zadobilo povrede na zale|enim ulicama. Ministar za vanredne situacije Sergej

Suzavcem protiv napada grudvama snega Dva nema~ka policajca, koje je na ulici u Berlinu grupa od 40 mladih zasula grudvama snega, morali su da uptrebe suzavac da bi potisli napada~e.Policajci su u subotu ujutru istra`ivali prijavu o uli~noj tu~i kada su se susreli sa grupom od 25 mladih qudi koji su ih napali grudvama snega.Wihov broj je ubrzo narastao na 40, primorav{i policajce na povla~ewe.

[ojgu rekao je na konferenciji za novinare da su do ju~e 522 naseqena mesta i daqe bez struje, ili skoro 10.000 ku}a i stanova i oko 60 socijalno zna~ajnih objekata. Bez struje je do sada 67.000 qudi, {to je skoro dvostruko mawe nego sino}, rekao je [ojgu.

Gradona~elnik Moskve Sergej Sobjawin rekao da se komplikovano stawe izazvano nevremenom postepeno normalizuje. Prema wegovim re~ima, ledena ki{a izazvala je velike nevoqe u saobra}aju a na ulice se sru{ilo vi{e od 4.500 stabala. Me|unarodni aerodrom [eremetjevoa, bez obzira na slo`ene vremensku uslove nastavqa da osigurava poletawe i sletawe aviona, a da je putnicima izdato vi{e od 10.000 vau~era za hranu i da je za vi{e od 2.000 osoba obezbe|en sme{taj u hotelima.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK REKONSTRUKCIJA HRVATSKE VLADE

utorak28.decembar2010.

25

AFERA SANADER

Premijerka Jadranka Ceo dr`avni vrh Hrvatske Kosor smenila pozvan da svedo~i ~etiri ministra ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor saop{tila je ju~e da je smenila ~etvoricu ministara - finansija Ivana [ukera, kulture Bo`u Bi{kupi}a, odbrane Branka Vukeli}a i ministraku gra|evine i prostornog planirawa Marinu Matulovi}Dropuli}.

Kosorova je svoj predlog rekonstrukcije, ili kako je rekla, osve`ewa u vladi, predstavila na iznenadno sazvanoj konferenciji za medije u sedi{tu vlade u Banskim dvorima u Zagrebu.Premijerka je ujedno i zahvalila biv{im ministrima na predanom radu dugi niz godina. “Zahvaqujem se na predanom radu dosada{wima ministrima. Dugi niz godina radili su ovaj te`ak i zahtevan posao u izvr{noj vlasti.

Prema na{im dogovoru, oni svi odlaze u Sabor i posta}e poslanici”, izjavila je Kosorpva. Ona je saop{tila i imena naslednika dosda{wih ministara. [ukera nasqe|uje Martina Dali}. Novi ministar kulture }e biti Jasen Mesi}, odbrane Davor Bo`inovi}, a sektor prostornog planirawa }w voditi Branko Ba~i}.

Smena ministara mediji su najavqivali du`e vreme, a za kadrovske poteze Kosorova je dobila podr{ku svojih koalicionih partnera.Vanredna sednica Sabora na kojoj bi trebali biti potvr|eni novi ministri najavqena je za sredu 29.decembra. Opozicione

ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader izjasnio se pred Pokrajinskim sudom u Salcburgu da ne `eli da bude izru~en Hrvatskoj, nakon ~ega je austrijski sud doneo odluku kojom mu produ`ava pritvora za jo{ mesec dana.U postupku koji se zbog korupciona{kih afera vodi protiv biv{eg hrvatskog premijera i {efa HDZ-a Ive Sanadera, Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala namerava saslu{ati ~ak stotinu svedoka.

Uz premijerku Jadranku Kosor, kao svedoci protiv Sanadera pozvani su i svi ~lanovi vla-

Jasen Mesi}, Martina Dali}, Davor Bo`inovi} i Branko Ba~i}

stranke u Hrvatskoj ocenile su ju~e da rekonstrukcija vlade nije bila neo~ekivan potez i da time ne}e biti poboq{an wen rad.

“Rekonstrukcija vlade i imena novih ministara nisu nikakav neo~ekivani pomak nego bacawe peska u o~i i bitka za spas HDZa, jedno je od mi{qewa hrvatskih opozicionara. I Damir Kajin iz Istarskog demokratskog sabora ocenio je rekonstrukciju kao “bacawe peska u o~i narodu”.

Hrvatski mediji i analiti~ari ocenili su da novi ministri kormilo svojih resora preuzimaju u najgorem mogu}em trenutku, jer je posledwa godina mandata

vlade, ministarstva su optere}ena presudama, optu`bama ili istragama za korupciju, dok privredno stawe u dr`avi nije ni{ta boqe. Uz kratke biografije novih ministara isti~u da oni kao stru~waci dolaze iz poslovnog sveta: Dali}eva je bila {ef uprave u Partner banci. Za Davora Bo`inovi}a odlu~uju}a referenca je bila ~injenica da je bio {ef misije Hrvatske pri NATOu. Za Mesi}a i Ba~i}a koji su bili na rukovode}im mestima u ministarstvima, pi{e se da su zna~ajniji po svojim partijskim funkcijama u HDZ-u, pogotovo Ba~i}.

(Tanjug)

Pritvor napada~ima na novinara „Jutarweg lista” ZAGREB: @upanijski sud u Zagrebu pokrenuo je ju~e istragu i odredio jednomese~ni pritvor \or|u Vuleti}u i Darku Daki}u, osumwi~enima za poku{aje ubistva novinara Du{ana Miqu{a i preduzetnika Josipa Galinca pre dve godine u Zagrebu. Daki} i biv{i policajac Vuleti} koji su

uhap{eni pro{le sedmice u Zagrebu, u policijskoj akciji “[ok 3”, u zagreba~kom @upanijskom sudu ponovo su negirali krivicu.

Mediji, pozivaju}i se na nezvani~ne izvore, najavquju da }e u istrazi biti ispitano {est svedoka. Daki} i Vuleti} sumwi~e se da su u septem-

Dodik spreman da se `rtvuje za Srpsku BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ka`e da je spreman da bude `rtva za ideju koja se zove jaka Srpska, koja ne}e mnogo zavisiti od BiH. Dodik smatra da BiH o~igledno ne mo`e da funkcioni{e sa sarajevskom politi~kom logikom.

“Boqe je da imamo neke zasebne celine, koje bi na nekom odre|enom nivou sara|ivale u okviru neke regionalne saradwe i na taj na~in lak{e prevazilazile probleme koji postoje”, rekao je predsednik RS u intervjuu “Ekstra magazinu” i dodaje da bi BiH mogla da funkcioni{e samo sa dejtonskom politi~kom logikom.

“Me|utim, Dejton je razgra|en. Nasiqem visokih predstavnika mnoge stvari su promewene”, rekao je Dodik i dodao su mnoge stvari koje su napisane u Dejtonu danas u stvarnosti ne{to drugo. On isti~e

da “stranci” vi{e ne mogu da odlu~uju o odnosima u BiH i dodaje da je saradwa sa me|unarodnom zajednicom potrebna kako bi se razobli~ile predrasude da su Srbi “lo{i momci”.

“Moramo uporno nastaviti sa razobli~avawem tih predrasuda, rade}i sa me|unarodnom zajednicom, kako bi im pokazali da su i Srbi bili stradalnici u ratu, da i u BiH postoje qudi poput Ta~ija, koji se kre}u po BiH. Kao {to je to Atif Dudakovi}, koji je nare|ivao da se o~isti sve {to je srpsko”, rekao je Dodik. On smatra da je BiH jedino odr`iva ako je zasnovana na izvornom Dejtonu, onako kako je on to regulisao.

“Sve druge kamuflirane popravke, koje su ~inili visoki predstavnici, pokazale su da je BiH zaglavqena u blato. To se najboqe vidi danas”, rekao je predsednik RS. (Tanjug)

Izetbegovi} primio ruskog ambasadora u BiH BAWALUKA: Bo{wa~ki ~lan u Predsedni{tvu BiH Bakir Izetbegovi} i ruski ambasador u BiH Aleksandar BocanHar~enko saglasili su se ju~e da relevantni politi~ki akteri treba da ulo`e sve napore kako bi se proces izgradwe koalicija na razli~itim nivoima vlasti u BiH zavr{io uspe{no i na vreme.

Izetbegovi} i ruski ambasador razgovarali su ju~e o politi~koj situaciji u BiH, kao i

perspektivima ukupnih odnosa dve zemqe. Oni su se slo`ili da je potrebno unapre|ewe postoje}ih ekonomskih odnosa Ruske Federacije i BiH. U tom kontekstu, Izetbegovi} je ambasadoru Bocan-Har~enku preneo poziv da i ruski poslovni qudi u~estvuju na drugom Sarajevo biznis forumu, planiranom za po~etak aprila naredne godine, saop{teno je iz Predsedni{tva BiH. (Tanjug)

bru 2008. brutalno prebili preduzetnika Galinca, dok se Daki} sumwi~i da je s jo{ jednim nepoznatim napada~em za kojim se traga, a koji je u~estvovao i u napadu na Galinca, u junu te godine brutalno prebio novinara “Jutarweg lista” Miqu{a.

(Tanjug)

de, predsedni{tvo HDZ-a, direktori dr`avnih preduze}a koji su bili na sastanku na kojem im je Sanader preko biv{eg blagajnika HDZ-a i {efa carine Mladena Bari{i}a dao uputstva da izvla~e novac preko agencije Fimi medije, do sekretarice u vladi i HDZ-u kao i qudi koji su bili u~esnici pojedinih afera.

Po pisawu “Ve~erweg lista”, konstatuje da su na listi stotinak svedoka qudi koji predstavqaju sam dr`avni vrh.

Kosorova treba biti ispitana kao premijerka i predsednica HDZ-a i dati iskaz kako je saznala za postojawe novca iz crnog

fonda.Iz samog dr`avnog i strana~kog vrha treba saslu{ati ministre zdravqa Darka Milinovi}a, poqoprivrede Petra ^obankovi}a, mora i saobra}aja Bo`idara Kalmetu i finansija Ivana [ukera, potpredsednike HDZ-a Vladimira [eksa, Andriju Hebranga i Ivana Jarwaka, kao i sada{weg generalnog sekretara HDZ-a Branka Ba~i}a. Kao ~lan predsedni{tva HDZ-a i predsednik Sabora za svedoka je pozvan Luka Bebi}, zatim kao i ministri spoqnih poslova Gordan Jandrokovi} i kulture Bo`o Bi{kupi}.

(Tanjug)

Mirjana Sanader tra`i deblokadu imovine ZAGREB: Hrvatske vlasti plene u Zagrebu pokretnu imovinu biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu. Desetak sudskih izvr{ilaca i policajac iz vile porodice Sanader u Zagrebu treba da privremeno oduzmu kolekciju umetni~kih dela.

Sporewe oko imovine biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera i wegove porodice tema je hrvatskih medija, koji navode da je Mirjana Sanader, supruga biv{eg premijera zatra`ila deblokadu zaplewene imovine.

Dok “Jutarwi list” pi{e da }e biti zapleweno vi{e od sto umetni~kih dela iz ku}e Sanaderovih u Zagrebu, a “Ve~erwi list” pi{e da je familija Sanader krenula u o{tru borbu kako bi vratila pravo na raspolagawe imovinom za koju tu`ila{tvo tvrdi da je nelegalno ste~ena.

Mirjana Sanader tra`i od @upanijskog suda u Zagrebu da se deblokira poslovni prostor od 330 kvadrata na elitnoj lokaciji u Zagrebu, koji je kupqen pro{le godine za 5,8 miliona kuna (785.900 evra). Na toj adresi Sanader je registrovao svoje dve kompanije - Alia savetovawe i Perbujac, i to obe

krajem 2009. godine. Tu`ila{tvo u zahtevu za blokadu imovine biv{eg premijera navelo je da je taj poslovni prostor kupqen za gotovinu, za oko 820.000 evra, koje Sanader nika-

vinu u gotovini koja nema legalno poreklo. Sanader je u imovinskoj kartici naveo da poseduje umetni~ka dela vredna 1,5 miliona kuna (203.250 evra), ali je ta vrednost ~etiri ili

ko nije mogao legalno ste}i.

Mirjana Sanader, koja je suvlasnica u spornim kompanijama u `albi na odluku da se blokira taj prostor navodi da je on kupqen sredstvima iz kredita i da nema ni{ta sporno ili nelegalno u poreklu novca. Tu`ioci tvrde da je kredit Zagreba~ke banke samo paravan za kupo-

pet puta ve}a. Ivo Sanader od 10. decembra je u zatvoru u Salcburgu, jer ga je austrijska policija uhapsila na osnovu hrvatske poternice. U me|uvremenu je Austrija protiv Sanadera pokrenula istragu zbog prawa novca u jednoj tirolskoj banci.

(Tanjug)

DANAS ZASEDA SKUP[TINA CRNE GORE

Izbor nove vlade u senci hap{ewa u Budvi PODGORICA: Skup{tine Crne Gore, na kojoj }e biti biran premijer i ~lanovi vlade, bi}e odr`ana danas - u senci hap{ewa desetorice budvanskih ~elnika, me|u kojima je i brat odlaze}eg vicepremijera Svetozara Marovi}a, ~ije sa{lu{avawe je najavqeno za ~etvrtak.Za mandatara je predlo`en aktuelni vicepremijer i ministar finansija Igor Luk{i}, a novi kabinet }e, pored smawewa broja resora, pretrpeti i znatne kadrovske promene.

Analiti~ari i deo opozicije tvrde da bi u parlamentu moglo do}i do blokade izbora nove vlade, na {ta bi direktno mogao da uti~e Marovi} preko wemu bliskih poslanika. Mediji tvrde da je hap{ewe budvanskih ~elnika obra~un odlaze}eg premijera Mila \ukanovi}a sa svojim najbli`im saradnikom koje bi, kako tvrde, moglo da dovede do podela unutar vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS).

Koordinator Foruma 2010. @arko Rak~evi} je ukazao da u procesu prikqu~ivawa Crne Gore Evropskoj uniji postoje zahtevi da se daju vidqivi rezultati u borbi protiv orgnizovanog kriminala i korupcije.

“Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i ja~awe institucija i vladavina prava }e u~initi da tu`ila{tvo, policija i sudstvo kona~no po~nu da rade svoj posao na tom planu”, rekao je Rak~evi}. On smatra da je u Crnoj Gori bilo previ{e afera koje je

sistem zata{kao i o~ekuje da }e sada ta piramida “sraslih delova vlasti i kriminala” neminovno po~eti da se uru{ava.

Osvrnuv{i se na hap{ewe budvanskih ~elnika, Rak~evi} je rekao da bez “hajka~ke atmosfere” treba sa~ekati dokazni materijal i sudsku odluku. Poslanik vladaju}e DPS Miodrag Vukovi} tvrdi da se nova vlada formira u

vi} Tanjugu. On je podsetio da je Crna Gora nedavno dobila status kandidata za ~lanstvo u EU, a da bi bio odre|en datum pretpristupnih pregovora potrebno je ispuniti sedam uslova koje je postavila Evropska komisija, me|u kojima je i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Vukovi}, koji je i visoki funkcioner u DPS-u, ne veruje da bi

Milo \ukanovi} i Igor Luk{i}

mirnoj atmosferi, a weni prioriteti }e biti nastavak evropskih i atlantskih integracija, borba za boqi `ivot i vi{i standard gra|ana.

“Nakon dobijawa statusa dr`ave kandidata za Evropsku uniju, sedam uslova koje je postavila Evropska komisija da bi Crna Gora otpo~ela pregovore na svoj na~in su odredili program vlade za slede}u godinu”, rekao je Vuko-

moglo do}i do bilo kakvih unutarpartijskih podela, mada, ka`e, “nikada se ne zna”. On je uveren da }e Luk{i} dobiti podr{ku u formirawu kabineta.

“I prijateqi gospodina Marovi}a }e glasati za Luk{i}a, jer }e na umu imati nacionalni interes i budu}nost svoje dece”, smatra Vukovi} i tvrdi da }e Luk{i}eva vlada biti spoj “mladosti i iskustva”.

Da hap{ewa u Budvi nemaju nikakve veze sa politikom tvrdi i vrhovna dr`avna tu`iteqka Ranka ^arapi}.

“Odluka o hap{ewu deset osoba osumwi~enih za slu~aj Zavala doneta je u trenutku kada su se za to stekli zakonski uslovi, odnosno onda kada smo obezbedili dovoqno dokaza za osnovanu sumwu da su ta lica izvr{ila odre|ena krivi~na dela”, rekla je ^arapi}eva.

Izvesno je da Luk{i} ne}e dobiti podr{ku parlamentarne opozicije, a ono {to se za sada zna Luk{i} }e parlamentu predlo`iti kabinet od dva potpredsednika i 15 ministara, od kojih su svi novi iz DPS-a. Biv{i {ef crnogorske tajne slu`be i aktuelni ministar bez portfeqa Du{ko Markovi} }e biti potpredsednik za politi~ki sistem i vodi}e Ministarstvo pravde, dosada{wi politi~ki direktor DPS Predrag Sekuli} vodi}e ministarstvo turizma i odr`ivog razvoja, dok }e na ~elu Ministarstva nauke biti Baranka Sawa Vlahovi}. Gradona~elnik Bijelog Poqa Tarzan Milo{evi} }e voditi Ministarstvo poqoprivrede i ruralnog razvoja, dosada{wi direktor Agencije za nadzor osigurawa Vladimir Kavari} }e biti ministar ekonomije, a Luk{i}a }e na funkciji ministra finansija zameniti Milorad Katni}.Ministar spoqnih poslova Milan Ro}en vodi}e ubudu}e i evropske integracije.

(Tanjug)

26

utorak28.decembar2010.

MOJA KU]A /OGLASI

[ta su to pasivne ku}e rva pasivna ku}a sagra|ena je u Nema~koj 1991. godine. Radilo se o studiji koju je nadgledalo i nema~ko Ministarstvo za{tite okoline. Od tada se pojam „pasivna ku}a“ upotrebqava za svaku ku}u u kojoj se po metru kvadratnom stambene povr{ine ne utro{i vi{e od 1,5 litra lo`ivog uqa ili 1,5m 3 gasa. Ovo su senzacionalne vrednosti i danas, a onaj ko poseduje takvu ku}u, stvarno {tedi na grejawu.

Mnogi me{aju pojam „pasivne ku}e“ s „niskoenergetskom ku}om“. Razlika je u tome {to je kod niskoenergetske ku}e postignut standard za gradwu i niskoenergetska ku}a je ona koja tro{i maksimalno 7 litara lo`ivog uqa, ili 7m3 gasa po kvadratnom metru stambene povr{ine godi{we.

Pasivna ku}a je zgrada u kojoj se bez aktivnog sistema grejawa ili klimatizacije posti`e prijatna temperatura prostora i u zimskom i u letwem razdobqu.

Pru`a povi{eni stambeni komfor, pri ~emu potrebe za toplotnom energijom ne prelaze 15kWh/m3. Realizacija pasivne ku}e postavqa visoke zahteve za kvalitet primewenih komponenata gra|evine.

Svi spoqni elementi zgrade, izuzev ostakqenih povr{ina,

pasivne ku}e bio zadovoqen i nije toliko bitno: postoje mnogobrojni proizvo|a~i raznih izolacionih sredstava koji }e vam pomo}i u stvarawu pasivne ku}e.

Va`na je i ispravna orentacija u odnosu na strane sveta.

Velike prozorske povr{ine na ju`noj strani ne smeju da bu-

vodova moraju biti bri`qivo izvedeni kako bi se ostvario potreban nivo nepropusnosti.

Ovako kvalitetno izvedenim konstrukcijama se ne izbegava samo pojava promaje i time gubqewa energije, nego se zbog redukovanog unosa vlage u konstrukcije znatno smawuje mogu}nost nastanka o{te}ewa

du u senci, kako bi pasivni solarni dobici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti ku}e.

Najmawe odstupawe u odnosu na jug omogu}ava najve}e iskori{}avawe zimskog sunca uz pomo} prozora, a leti spre~ava pregrevawe prostorija zbog osun~anosti sa zapadne strane u poslepodnevnim satima. Vi-

treba da budu tako dobro toplotno izolovani da koeficijent prolaza toplote nije ve}i od 0,15 W/(m2K).

Koncept ku}e, polo`aj, izolacija i wihovi prora~uni moraju zadovoqavati visokim standardima i potrebno je dobiti gotovo hermeti~ki zatvoren prostor unutar ku}e, jer bi u protivnom dragocena toplota iza{la kroz fugne, spojeve i razne otvore. Kojim materijalom i na koji na~in }e se izvesti radovi kako bi standard

sokoefektivno vra}awe toplote u sistemu provetravawa s iskori{tewem ve}im od 75 posto posti`e se pri niskoj potro{wi energije.

U pasivnim ku}ama mora biti spre~ena nekontrolirana izmena spoqweg i unutarweg vazduga. Spoqwe konstrukcije treba da obezbede potpunu zaptivenost tako da zajedno formiraju neku vrstu vetronepropusnog pla{ta. Spojevi svih konstruktivnih elemenata i prodori instalacionih

na konstruktivnim elementima zgrade.

Za razliku od svih ostalih gra|evnih konstrukcija, pasivnu ku}u ne mo`ete oblikovati pregradwom i prilago|avawem klasi~ne ku}e. Uz specifi~an raspored prostorija, gde su one najtoplije izlo`ene najve}em osun~awu, ku}a ima i poseban sistem provetravawa. Za snabdevawe sve`im vazduhom brine se sistem kontrolisane ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potro{eni vazduh iz unutra{wosti na vi{oj temperaturi mo`e preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim re~ima, ako je vazduh u prostoriji iznosi 20 stepeni Celzijusovih, a temperatura okoline je nula, temperatura ulaznog vazduha se mo`e podi}i i na 16 stepeni Celzijusa. Proces je u letwim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, odr`avaju}i prijatnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima ure|ajem. [to se ti~e izolacije pasivne ku}e, wena debqina bi trebalo da iznosi od 25 do 40cm.

Ako se ra~una i ugradwa prozora s trostrukim ostakqewem i vrata koja dobro zadr`avaju toplotnu energiju, mo`e se posti}i da zna~ajan deo toplote ostane u ku}i.

Da li je zadovoqen standard pasivne ku}e proverava se “Blower-Doo” testom. Svi spoqni elementi zgrade, izuzev ostakqenih povr{ina, treba da budu tako dobro toplotno izolovani da koeficijent prolaza toplote ne bude ve}i od 0,15W/(m2K).

P

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18151

Posledwi Guti

pozdrav

voqenom

utorak28.decembar2010.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

27 dragom

Posledwi pozdrav dragoj nam

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

Qubomiru Despi

od brata Mileta sa porodicom.

od porodice Gai}.

od Ivu{ke i Vesne.

Porodica [epecanovi}.

18482

18492

18509

18511

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi Guti

Kosani IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor.

Telefoni: 420-580 i 064/1148414.

18371

Jeleni Jovanovi} tetka Jeli

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav dragom

Porodice: Rodi} i Baji}.

18507

Na{oj voqenoj baki

Dragutinu Vrhovcu

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah.

Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00.

16914

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila, zamena cevi. Telefoni: 6393-737 i 064/160-47-25.

18163 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

18217

Jeleni Stojkovi}

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

16351 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Tel.: 064/888-2585, 520-841.

17499 NUDIM ogrevno drvo bukva, grab, cer, hrast, bagrem, najpovoqnije cene, metarica 3900, rezano cepano 4100.

Penzionerima rezawe gratis.

Tel. 062/899-9-321, 064/138-77-36.

17887 KUPUJEM sve vrste obojenih metala bakar, mesing, prohrom, aluminium, olovo, dolazim na ku}nu adresu, isplata odmah.

Telefon 062/899-9-321, 064/13877-36.

17888 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa.

Telefon 063/77-19-142, 061/61722-19.

18040

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

od porodice Babi}.

od porodice Mihajlovi}.

Brat Voja sa porodicom.

od porodice Pajdi}.

18483

18491

18493

18494

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ voqeni

posledwi pozdrav.

Boris i Gordana Sekiz.

18506

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

od porodice Latinovi}.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/539-051, 063/521-559.

17519

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 037/490797 i 064/240-55-49.

18070

Dragutinu Vrhovcu

od porodice Mihaq~i}.

18484

Posledwi pozdrav dragom

Dragutin Vrhovac Ispra}aj je u utorak, 28. 12. 2010. godine, u 13 ~asova.

Polazak je iz porodi~ne ku}e u Veterniku, Mihajla Pupina br. 13.

O`alo{}ena porodica.

18480

18489

Posledwi pozdrav dragom

Posle duge i te{ke bolesti 27. 12. 2010. godine umro je na{ suprug, otac i deda

Milenko Erdevik iz ^uruga ro|. 1932. godine

Sahrana je danas, 28. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele u ^urugu.

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

S qubavqu i po{tovawem: supruga Milena, sin Zoran, snaja Buba, unuk Mile i unuka Mima.

od porodice Savovi}.

od porodice Korla{.

18466

18485

18488

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

mr Dejan [uvakov 1934 - 2010.

Sahrana je u sredu, 29. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Supruga Radojka, k}erka Mirjana i unuk Sr|an.

18508

Posledwi pozdrav dragom

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od voqenog sina, brata i strica.

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

Dragutinu Vrhovcu

od sestara: Veselke i Du{anke sa porodicama.

od porodice Plav{i}.

od porodice Sekuli}.

18481

18486

18487

Novica \urakov Wegovi neute{ni: majka Milica, brat Lazar i bratanica Verica sa porodicom.

18510

28

^ITUQE z POMENI

utorak28.decembar2010.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

DNEVNIK

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a mila

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

An|eliji Nenin od stanara iz ulaza 22A.

18443

Koviqka Mileti} Koki

Vojislavu Vu~urevi}u

od porodice Murga{ki.

18498

18502

Vojislavu Vu~urevi}u

1941 - 2010. god.

Smiqki Dekanski

od brata Qubomira sa porodicom.

TU@NO SE]AWE

Sahrana drage nam pokojnice je u utorak, 28. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Bane, }erka Dragana, snaja Goca, zet Milan i unuke Jelena, Teodora i Selena.

od brata Obrada sa porodicom.

18467

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dragoj

S neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg velikog prijateqa i kume

Jelena Stojkovi}

Vojislavu Vu~urevi}u

1920 - 2010.

od brata Mirka sa porodicom.

Porodica.

18501

Jedinom voqenom i nepre`aqenom bratu i ujaku

posledwi pozdrav od: Ma{e, Jelene i Biqe.

Posledwi kom{inici

Dragi na{ rano i deda,

Draga kumo, hvala Ti za divno prijateqstvo i kumstvo.

Bila je velika ~ast {to si nam bila veliki prijateq i divna kuma.

Tvoji kumovi: Slobodan, Qiqa, Tamara i Ogwen.

18470

18497

pozdrav

iz ^uruga od: wegove sestre Mice, sestri}a Dragana Sekuli}a sa porodicom.

1932 - 2010.

dragoj

Kosi

vreme }e pro}i, ali se}awe na tebe nikada izbledeti ne}e.

Neka ti je ve~na slava i hvala za sve tvoje dobro prema nama.

Dragoj priji

18460

Posledwi pozdrav {ogoru i ujaku

iz ^uruga

Kosani

18477

18479

Posledwi pozdrav dragoj

Kosani

ro|. 14. 11. 1944. god. od porodica Pero Bura}a [otra i Latinovi}.

posledwi pozdrav od Slavice i ^ede.

18464

18469

Ispra}aj je u sredu, 29. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu,

od porodice Tom~i}.

O`alo{}ena porodica.

18475

18474

Posledwi pozdrav

DRAGOJ

Jelici Habijan

Despi Qubomiru

U miru po~ivaj.

Kolektiv „Frigoria� d.o.o. u Novom Sadu.

59209/P

18461

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga

~ika Qubi

ro|. Krkqu{

Posledwi ispra}aj je u sredu, 29. decembra 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Novom grobqu.

od porodice Stojanov.

18463

Awa, Jelena, Mira i Mirko.

Posledwi pozdrav na{em cewenom i po{tovanom kolegi, drugu i prijatequ

Miletu Erdeviku Tvoj brat Borivoj, snaja Mira i wihova deca.

od: kumova Nata{e, Miroslava i Jovane i porodice Ze~evi}.

Jo{ ste u na{im srcima.

Aleksandra - Ace Dobri}a

dragom

Milenko Erdevik Uvek }emo te se rado se}ati.

Kosani Mileti}

Esma Simi}

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{eg voqenog supruga, oca i dede

Tvoja }erka Zorica, zet Dra`e i unu~ad Seka i Igor.

18468

ro|. Simi}

18465

Milenko Erdevik Milenku Erdeviku Bra{i

Posledwi pozdrav

Kosane Mileti}

Kosani

Sahrana }e se obaviti 29. 12. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

18476

Milica Aleksandrovi}

Dana, 26. 12. 2010. godine preminuo je u 85. godini na{

Posledwi pozdrav.

Po~ivaj u miru.

Porodice: Kokai, Pramenko, Begojev i Bumbaroski.

Mika.

18442

18454

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Stevan ^epski

Jelena Jovanovi} ro|. Mijatovi} 1925 - 2010.

Sahrana je u sredu, 29. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Milan i Jovan, snaje Nata{a i Qiqana, unuci @ika, Tawa, Petar, Vuka{in i snaje Brankica i Mirjana i praunuci Vuk i Du{an.

18503

voza~ GSP-a u penziji

Smiqa Bo{kan

Sahrana je u sredu, 29. 12. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

Uz ve~nu zahvalnost za svu qubav i dobrotu ostajemo ve~no o`alo{}eni svi mi koji smo ga voleli.

Mirko, Koviqka, Slavica, Branislav, Ru`ica, Damjan i praunuk Jovan.

1953 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 28. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, u Rumenki.

O`alo{}eni: suprug Veqko, sin Dragoqub, }erka Vesna, snaja Ivana, unuci Damir i Darija.

18459

18471

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Posledwi pozdrav

utorak28.decembar2010.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga sestra

POMEN

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

Stevan Beli} ro|. 1939. god. od: supruga, sinova, snaje i unuka.

Sahrana je danas, 28. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Stevan Ze~evi} Zeka

Radojka Zirojevi}

28. 12. 2007 - 28. 12. 2010.

ro|ena Tomanovi}

Sine, dok postoji vreme, u wemu }e{ biti ti, voqen i nezaboravqen.

Zauvek sa nama...

Navr{ava se dvadeset{est godina a za nas kao da je vreme stalo, tuga i bol su sve ja~i, praznina sve ve}a a re~i malo da izrazimo qubav prema tebi.

Se}a}emo se Rade sa qubavqu i tugom.

Weni: bra}a i sestre sa porodicama.

Mama, tata i brat.

18472

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi.

18424

Tvoje: Sawa i Maja sa porodicama i supruga Julkica.

18207

18393

18430

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

SE]AWE

SE]AWE

28. 12. 1991 - 28. 12. 2010.

Dobre Sazdov

Sahrana }e se obaviti 28. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Qubomiru

Sahrana dragog nam pokojnika }e se obaviti 28. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu.

O`alo{}eni: sinovi Predrag i Goran, unuci Luka i Sava i snaha Nata{a.

Hvala ti za sve {to si u~inio za mene.

^uvamo te u srcu i mislima.

Ka`u „svaka rana brzo zaceli�... na{a ne}e nikada.

Tvoji najmiliji.

Tvoja porodica.

18255

18419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

POMEN najboqem drugu

Sestra Nada sa porodicom.

18434

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac, deda i tast

27. 12. 2009 - 27. 12. 2010.

18423

Posledwi pozdrav na{oj dugogodi{woj radnici - u penziji Sin Paja sa porodicom, sin Iva, unuci Bojan i Sr|an, unuka Jovana, unuka Verona.

na

Muhameda - Muju ]osi}a

Uro{ [trbac

1934 - 2010.

28. 12. 1998 - 28. 12. 2010.

Bol i tuga ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Beskrajno tu`ne bez tebe, tvoja }erka Biqana i supruga Milica.

Vojislav Vu~urevi} 1927 - 2010.

Petar ^onki}

28. 12. 1984 - 28. 12. 2010.

Vukosavi [im{i}

29

18449

Posledwi pozdrav

Koviqki Mileti}

@arko Mihajlovi}

Sau~estvujemo u bolu wene porodice.

Kolektiv Sredwe ma{inske {kole iz Novog Sada.

Zoranu Nikoli}u Babi

Sahrana }e se obaviti 28. 12. 2010. godine, u 12.30 ~asova, u Starom selu kod Velike Plane.

Dvadeset godina je pro{lo, ali uspomena na tebe ne bledi.

Supruga Javorka i sin Dobrica.

\or|e Prodanovi} sa porodicom.

782/P 18422

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Novica \urakov

Posledwi pozdrav kom{iji

18420

Posledwi pozdrav

Qubomiru

preminuo 26. 12. 2010. godine, u 61. godini.

Sahrana je danas, 28. 12. 2010. godine, u 13 sati, na Pravoslavnom grobqu u Silba{u.

od prijateqa Du{ana i Qubinke Jovanovi}.

Mirku Anti}u

Mirku Anti}u

Sahrana je obavqena.

O`alo{}eni: supruga Jelka, }erke Milica i Radinka sa porodicama.

18456

Mirko Anti} O`alo{}ena porodica Anti}.

18427

18447

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Sahrana je u sredu, 29. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }e te ~uvati u srcu: supruga Gordana, unuka Tara, }erka Sowa i zet Bojan.

18450

od porodice Gajinov.

18428

18429

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Pro{le su dve tu`ne godine od smrti na{e

Smiqki Dekanski

Ane Slijep~evi}

Tu`nim srcem obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moja draga mama

Smiqka Dekanski

Qubomir Despi

od porodice Rakita.

1948 - 2008.

preminula 27. 12. 2010. godine u 70. godini.

Sahrana je danas, 28. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodica: Male{ev i Vrgovi}.

Weni najmiliji.

Ve~no o`alo{}ena }erka \ur|inka Dekanski.

18432

Se}amo je se s qubavqu.

18433

18431

30

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00

Aleksandra Popovi}

Signali Gost emisije je predsednik Vlade AP Vojvodine i potpredsednik DS- a Bojan Pajti}. On }e odgovarati na pitawa da li je zadovoqan godinom na izmaku i kakvi su planovi za 2011? Ima li u vojvo|anskoj kasi dovoqno novca za investicije i zapo{qavawe?

Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 00.50

Jutarwi program Trolovi Magna aura Bajko kviz Vesti @ivopis-Podunavqe Plej gejms Faca Kuhiwica Desilo se Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Plej gejms Magna aura Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Dokolica Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Dokument: Brendovi De~ji bi~, TV drama Muzi~ki program

06.30 07.00 08.30 08.45 09.45 10.15 10.30 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15

Kuhiwica (ma|) Nevidqivi protivnik Mali koncert Kviz „Koliko se poznajemo“ ^ovek i vreme Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Centar sveta Vesti (ma|) Izravno emisija (hrv) \ovani Falkone: ^ovek koji je izazvao mafiju Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Stvori me po `eqi, film \ovani Falkone: ^ovek koji je izazvao mafiju TV Prodaja

14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.40 23.10 00.00

TV PROGRAM

utorak28.decembar2010.

12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Tin in Vesti ukratko Qubav na prodaju Mra~na strana digitalnog sveta Vesti ukratko Prostor Bez cenzure Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar Glas Amerike No}ni program-reprize

06.05 08.00 09.02 09.44 10.35 11.10 12.00 12.15 12.30 12.50 13.40 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 23.50 00.05 01.10 01.51 03.30 04.03 04.30 05.09 05.47

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 00.10

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Korak po korak Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Kursna lista Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok Info kanal

10.00 Ful Tilt poker 11.00 NBA: LA Klipers – Finiks 13.00 Premijer liga: Blekburn–Stouk 15.00 Pregled [ampionata 15.30 Uskijavawe 16.00 Premijer liga: Man~ester Siti – Aston Vila 18.00 Premijer liga, vesti 18.30 Premijer liga: Vest Hem – Everton 21.00 Premijer liga: Birmingem – Man~ester junajted 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Svetska Liga – Boks: Astana–Peking 01.45 Pravi NBA

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.10 23.30 23.50 00.10 00.40 01.30 02.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Putopis O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Operativci Idi mi, do|i mi, film Vreme je za bebe Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pirati sa Kariba 3: Na kraju sveta, film Dnevnik Operativci Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Pod sumwom, film Putopis Oko Kvadratura kruga TV prodaja Verski kalendar

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver profil Film: Crna maska 2: Grad maski Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada?

Ja volim Srbiju Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

Tereza Herera

Crna maska 2: Grad maski U potrazi za lekom za biolo{ku anomaliju zbog koje je dobio neverovatnu mo}, Crna maska se sukobqava sa teroristi~kom grupom kojoj je ciq da uni{ti qudsku vrstu. Kako bi ih spre~io da sprovedu svoj plan, mora}e da se suprotstavi grupi profesionalnih rva~a sa sposobno{}u preobra`aja u mo}ne mutante...

Uloge: Tobin Bel, Yon Polito, Tereza Herera, Tajler Mane, Endi On Re`ija: Hark Tsui, Yulijen Karbon (Prva, 11.30)

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.27 07.51 08.11 08.20 09.49 09.13 09.45 10.06 10.56 11.25 12.20 12.57 13.53 14.22 14.46 16.00 16.53 17.13 17.42 17.50 18.19 18.25 18.30 18.43 19.03 19.26 20.00

[umska {kola Spajdermen Aleks Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Pri~e o Frojdu Tuma~ewe kwi`ecvnog dela Umetnost [panije Trag Gra|anin Novogodi{wi koncert hora, de~jeg hora i SO RTS Trezor Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Pri~e o Frojdu Ovo je Srbija Pri~e iz prirode Kamerom kroz Srbiju Iza naslova Poziv na ples [umska {kola 2 Pepe prase Metro Erni Spajdermen Aleks i muzika Lov i ribolov TV mre`a

TV mre`a TV mre`a nastavqa sa emitovawem magazina koji je sniman na Kosovu. Jednom mese~no gledaoci mogu da vide pri~e koje se bave `ivotnim temama i problemima qudi sa ovog prostora.

Autor: Boban Trajkovi} (RTS 2, 20.00) 20.26 21.00 21.48 22.18 22.46 23.03 00.22 01.18

Savremeni pisci O~ajne doma}ice @ivot sa muzikom Svetski izazov Likovna kolonija RTS Nakon svih ovih godina Trezor Novogodi{wi koncert hora, de~jeg hora i SO RTS 01.45 Pri~e iz prirode 02.05 Kamerom kroz Srbiju: Novi Sad

07.00 07.05 07.15 07.30 07.45 08.00 09.05 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.30 15.02 15.50 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Info Otvoreni studio Crtana serija Vesti Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica² Info Otvoreni studio Simpsonovi Dok. serija Otvoreni studio Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Iks Men Vesti 24 Vesti Milica² Film: Meta

Vivijen Vu

No} gurmana Luis je suvlasnik presti`nog wujor{kog restorana u kome je wegov sin Udo glavni kuvar i zavodnik. Wegov drugi sin Dankan, me|utim, `ivi razvratni~kim `ivotom i kre}e se u dru{tvu sumwivih tipova.

Uloge: Deni Ajelo, Eduardo Balerini, Vivijen Vu, Yon Rotman Re`ija: Bob \iraldi (B92, 23.35) 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Film: Klub de~aka 14.00 Drugi svetski rat u boji 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Drugi svetski rat u boji 21.00 Film: Slabost 23.00 Vesti B92 23.35 Film: No} gurmana 01.55 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.00 17.55 18.25 18.30 19.15 20.15 20.55 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op Film: [tos Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Parovi, pregled Parovi, u`ivo Vesti Hepi stars I to je `ivot Parovi, u`ivo Luda ku}a Hepi stars

Tom Henks

[tos Neuspe{ni student medicine, koriste}i svoj talenat, poku{ava da se probije u svetu stend-ap komedije. Nakon {to talentovanu doma}icu sa istim ambicijama po~ne da u~i {tosevima ovog posla, wih dvoje postaju bliski prijateqi...

Uloge: Tom Henks, Seli Fild Re`ija: Dejvid Selcer (Hepi, 16.00)

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 01.00

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Zabrawena qubav Farma Grand {ou More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma Loto Farma Film: Kobni dodir: Pti~ji grip u Americi 02.45 Siti 03.00 Film: Prva meta

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak28.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav - Bubi{a Simi}

Endi Mekdauel

Hadson Houk Edi Hokins zvani Hadson Houk pu{ten je iz zatvora posle deset godina. Jo{ tokom boravka u zatvoru Hadson je odlu~io da, nakon izlaska, `ivi normalnim `ivotom. Posle izlaska ga ucewuju i mu zadaju zadatak da ukrade neke radove Leonarda da Vin~ija. Ako Hadson odbije zadatak, ubi}e wegovog prijateqa Tomija.

Uloge: Brus Vilis, Deni Ajelo, Endi Mekdauel, Yejms Koburn Re`ija: Majkl Lehman (Nova TV, 00.30) 07.15 07.30 07.45 09.00 09.50 11.30 12.55 13.40 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.45 00.00 00.30 02.05

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN R Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Indiana Yons: Otima~i izgubqenog kov~ega, film Ve~erwe vesti Indiana Yons: Otima~i izgubqenog kov~ega - nastavak Hadson hok, film Bra~ne vode

08.00 Qubavni problemi 08.30 Misterije istorije 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Ajn{tajnova velika ideja 12.00 Genije dizajna 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 15.00 Deca mumije 16.00 Qubavni problemi 16.30 Misterije istorije 17.00 Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad 18.00 Florens Najtingejl 19.00 De{ifranti 20.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 21.00 Lovci na naciste 22.00 Ludilo u Belom gradu 23.00 @rtveni rituali keltskih druida 00.00 Qubavni problemi 00.30 Misterije istorije 01.00 Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

06.00 07.20 09.00 10.25 11.50 13.35 15.05 16.55 18.30 20.05 22.15 00.15 01.55

Herkules Zvonar Bogorodi~ine crkve Ru`no pa~e Putuju}e pri~e 2.

Moj ~ovek Godfri Gra|anska presuda Putuju}e pri~e 1 Obra~un u kazino kabareu Snouborder Podnebqa U~iteq Goli{ave lepotice 4 Goli{ave lepotice 5 Najlep{e doba tvog `ivota

Dvostruki dobitak Progawawe Meri Qubav u ~etrdesetoj Nalo`eni Karlitos i `ivotna {ansa Slede}a stanica: Zemqa ~uda Nadimak Din Spenli Herkul (1997) Grof Monte Kristo (2002) Milioner s ulice Nulti osumwi~eni Volim te, Bet Kuper

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.15 12.32 13.20 14.20 15.00 15.40 16.15 17.35 18.20 18.31 19.30 20.10 21.05 22.35 23.15 00.05 00.50 01.35 02.15

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli Kod Ane Debi Trevis preure|uje Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Me|u nama Luda ku}a Nau~na petica Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Na{i i Va{i Dnevnik Hrvatsko prole}e: Prebrojavawe, dok. serija Dr`ava, selo, grad Dnevnik 3 Lica nacije Hitna slu`ba CSI: Las Vegas CSI: Majami Zavr{ni udarac 2

01.30 02.30 04.00 06.40 07.40 09.40 11.40 12.40 13.40 15.30 17.20 19.10 21.00 22.50

Dijagnoza: Ubistvo Film: @enski trikovi Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Ne{ Briyis Film: Na{ prvi Bo`i} Film: Bo`i}ni an|eo Film: Bo`i}na po{ta Film: Bo`i}ne prepravke Film: Ostani pribran Film: Prevarena

07.30 09.40 10.50 11.20 12.20 14.00 14.50

RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv Tabloid Ezel Klon An|eo i |avo Kad krave polude, film, animirani Suzanin dnevnik za Nikolasa, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Sam u ku}i 3, film Godina psa, film Astro {ou Putnik 57, film

16.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Godina psa

Nikolas Kejy

Zarobqeni u raju Iako je u su{tini po{ten, Bili nije uspeo da se odupre svojoj bra}i kradqivcima, Dejvu i Alvinu. Kad shvate da mogu s lako}om opqa~kati banku u jednom malom mestu, jedini problem koji jo{ moraju re{iti jeste kako pobe}i iz mesta pre nego {to po~ne sne`na oluja.

Uloge: Nikolas Kejy, Ri~ard B. [ul, Yon Lovic, Dejna Karvi Re`ija: Yory Galo (HRT 2, 20.00) 07.50 08.20 08.50 09.20 09.35 10.00 11.30 12.05 12.35 13.10 14.35 15.05 16.35 17.00 18.50 19.40 20.00 21.50 22.35 23.20 23.30 00.00 00.45 01.30 02.15

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils Ritam nedeqe Glas domovine Poslovni klub Ispuwene `eqe, film Jelenko De~ko za Bo`i}, film Dva i po mu{karca Mali fudbal: Novogodi{wi turnir Kutija {ibica - 1/2 finale, prenos ^udom pre`iveli Hit dana Zarobqeni u raju, film CSI: Las Vegas CSI: Majami Dnevnik plavu{e Sve~ana proslava 60 godina Hrvatskog rukometnog saveza Zavr{ni udarac Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus mjuzikla: Sedam nevesta za sedmoricu bra}e, film

06.40 10.30 11.30 13.10 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

An|eo i bitanga @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Osvetnici @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Seksualno ~udovi{te Trava Angus Bo`iji pi{toq Meklintok!

06.00 08.00 10.00 12.40 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Tr~i Roni tr~i Petak posle petka Pla~i slobodo Na ivici Pla~qivko Uskrsnu}e Striptiz klub Mama serijski ubica Svako na svoj plac Rim 1.

Cimeri

Pegi radi kao izvr{na asistentkiwa u jednoj kancelariji. Ne skida osmeh s lica i svima oko sebe uvek poku{ava da pomogne. Nema posao iz snova, nema partnera ni dete, a qubav wenog `ivota je mali kuca Pensil. Kada joj qubimac ugine, `ivot joj izgubi smisao i otme se kontroli sve dok joj veterinar ne ponudi da udomi zlostavqanog psa.

Uloge: Moli [enon, Yon S. Rajli, Piter Sarsgard, Lora Dern Re`ija: Majk Vajt (RTL, 22.50)

Moli [enon

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade?

Gra|evinske intervencije Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Gra|evinske intervencije

08.30 09.00 09.30 10.30 11.30 13.30 14.15 14.45 17.15 18.00 18.55 19.00 20.00 21.30 23.00 23.15 00.30

Yudo Svi sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Svi sportovi Skija{ki skokovi Svi sportovi Fudbal Olimpijske igre Skija{ki skokovi Biciklizam Boks Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe

Srbi se vi{e nego boga boje promaje i vode politehni~ku {kolu u Cirihu, koja je bila u rbi se odiskona pla{e promaje i vode, pa rangu Gra|evinskog fakulteta kad je Srbija dove}ina koja je `ivela pored reka nije znabila univerzitet. Tamo je upoznao Nikolu Pala da pliva. Kad su 1915. videli brod dale{i}a, s kim se sprijateqio i, kasnije, dele}i ko od obale i shvatili da do wega treba da do|u wegove politi~ke stavove, u{ao u Radikalsku ~amcima, pa onda se lestvicama od konopca popnu stranku i do kraja bio wen istaknuti ~lan. Tona brod visok kao dvospratna ku}a, mnogi vojnici, kom studija upisao se u gimnasti~ko dru{tvo i naro~ito seqaci, rekli su da }e radije ostati na vredno ve`bao. Kao mladi in`ewer dobio je probali da umru od gladi ili da ih pobiju arnautske vi posao u Kragujevcu, o`ebande, nego odu na tu „stranio se Persidom Sre}ko{nu“ vodu. No, nekako na vi}, u~iteqicom iz Ni{a i silu, po~elo je ukrcavawe dobio ~etvoro dece: tri sikoje je trajalo ceo dan. Kad na i }erku. Nastavio je i bi ~amac stigao do broda, daqe da se bavi gimnastitrebalo je da se sa~eka pokom i mada je dvori{te od godan talas i da se, uz poulice bilo zakloweno mo} mornara, po~ne pewaogradom i drve}em, prolawe. Oficiri su stalno viznici su ipak mogli da ga kali: „Ne gledaj dole dok vide dedu kako svako jutro, se pewe{!“ Opet je nastala pre odlaska na posao, vepometwa, neki su pali u `ba na vratilu. Za tadamore, neke su italijanski {wu provinciju to je bilo mornari spasli, ali neki malo ~udno i mama je kao su se i udavili. Sve je to mlada devojka u {koli ~ula trajalo dugo i kapetan bropri~e da se sugra|ani ~ude da, nervozan i u strahu od da se jedan ozbiqan, poronema~kih podmornica koje di~an ~ovek, odli~an su okolo patrolirale, trastru~wak, svako jutro „pre`io je da se ukrcavawe ubrme}e po onoj {ipki kao neza ili prekine, ali je na ki cirkuzaner“. Kad je pokraju ipak pristao i do sle majskog pu~a 1903. svrguve~e su svi bili utovarenuta dinastija Obrenovi}, ni.

Pa{i} je sastavio vladu i Kad sam 1978. bio na Krdeda je u woj postao minifu, oti{ao sam u Guviju, star gra|evine, ali je neko malo pristani{te gde se vreme nastavio da `ivi u moj otac iskrcao novembra Kragujevcu. Sad je wegovo 1915. Stajao sam na obali i Otac Dragoqub, majka Caca, sin Bubi{a ve`bawe kod gra|ana i propoku{ao da zamislim oca i }erka Anu{ka tivnika radikala ve} izazivalo zgra`awe: neki kako sti`e u ovu uvalu i kako mu kao prvu ponudu, palan~ani su pri~ali da s dedom „ne{to nije u onako gladnom i iznemoglom, daju pomoranxu umeredu“. Pa{i} ga je, do~uv{i ogovarawa, zamolio sto hleba koji je `eqno ~ekao. Tad mi je postalo da potpuno prestane to da radi. Te{ka srca ga je jasno za{to do kraja `ivota nije jeo pomoranxe. poslu{ao. *** Pre Drugog svetskog rata zakletva na sudu bila je *** vrlo ozbiqan ~in. Na sudijskom stolu stajale bi Tokom {kolovawa u kragujeva~koj osnovnoj upaqena sve}a i Jevan|eqe, svedok bi pri{ao stolu, {koli i gimnaziji mama je stekla dosta drugova i stavio levu ruku na kwigu, drugarica; jedna od najbodesnu na srce i rekao: „Kuqih bila joj je }erka nekog Kad se moj otac iskrcao na Krf nem se da }u govoriti istisudije Mijalkovi}a. Mami nu, tako mi Bog pomogao“. se u wihovoj ku}i naro~ito novembra 1915, onako gladnom i Malo bi se wih u toj situadopala pi{inger torta i iznemoglom, u znak dobrodo{lice ciji usudilo da la`e. Na{ pri~ala je o tome svojima. prvo su ponudili pomoranyu je svet tad bio pobo`an.

Jednog dana ju je wena druRazume se, bilo je i qudi umesto hleba, koji je tako `eqno garica pozvala: „Do|i dakoji bi za novac pristali nas kod nas, imamo za ru~ak i dugo ~ekao. Do kraja `ivota da daju la`nu izjavu. U kripi{inger tortu“. Mama je nije jeo pomoranye vi~nim stvarima retko, jer sa zadovoqstvom prihvatije to bilo opasno po{to bi la ponudu, misle}i da je to svedok za la`nu izjavu pod zakletvom i{ao u zatvor, samo desert. Kada je do{la u trpezariju, sto je ali u gra|anskom postupku (obi~no raznim seqa~bio kompletno postavqen, s velikim tawirima, kim raspravama oko me|a, nasledstva ili imawa), escajgom i salvetama i, kad je do{ao gospodin bilo je i takvih. No, seqaci i ne{kolovani qudi Mijalkovi}, svi su seli za sto i tad je, na mamisilno su se pla{ili bo`je kazne za krivokletstvo no ~u|ewe, slu`avka unela na velikom „plehu“ pa su se dosetili da ispod kaputa dr`e kamen na srogromnu tortu koja je, o~igledno, bila glavno i cu jer su verovali da la` ide na kamen i tako nema jedino jelo. Mama je pojela tri par~eta – vi{e sagre{ewa. To su sudije i advokati brzo saznali i, nije mogla, iako su je nudili. Kod ku}e su je pitamada su bili vi~ni da sumwivog svedoka brzo zbune li {ta je bilo za ru~ak. „Pi{inger torta“, odgounakrsnim pitawima i uhvate u la`i, nekad su naivorila je. „Dobro, ali {ta je bilo za ru~ak“, pilazili i na one koji su drsko lagali. Ako bi neko tali su. „Ni{ta, samo torta, i to tako velika kaposle zakletve i daqe dr`ao desnu ruku na srcu, nakvu nikad niste videli“, rekla je mama. redili bi mu da otvori koporan i otkop~a ko{uqu.

Dugo se to prepri~avalo, a godinama kasnije, Onda bi se videlo kako dr`i kamen ispred srca. Taj naro~ito tokom raznih oskudica kad bi za ru~ak bi odmah i{ao u zatvor. bilo samo jedno jelo, govorili bismo: „Zna~i, opet pi{inger torta!“ Mama, naravno nikad u *** Moj deda po majci, Jovan P. Jovanovi}, zavr`ivotu nije vi{e ni jela ni pravila pi{inger {io je kao pitomac Kraqevine Srbije Visoku tortu.

S

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak28.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak }e se pokazati kao uspe{an i dobar dan za vas. Ona vrsta mudrosti kojom umete da se sa~uvate od tu|ih problema dolazi do punog izra`aja. Gledajte sebe i svoje ciqeve. Istrajnost.

BIK 20.4-20.5.

Dolazak Nove godine vas ~ini nestrpqivima jer biste da {to ranije kupite poklone i hranu, okitite jelku i zavr{ite teku}e, pa i one zaostale poslove. Uz to, partner ima svoje zahteve i o~ekivawa.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. decembar 2010.

Divan dan za qubavna ~avrqawa, s jednom ili vi{e osoba. Ko je tu, tu je, a ko nije, bez wega se mo`e. Okupqate dru{tvo za izlaske i provod, za novogodi{we slavqe. I to je OK. Mesec danas plovi kroz znak Vage, {to uti~e na va{u spremnost na kompromise i usagla{avawe s drugima. Partner se dr`i pomalo kruto, ali lep ose}aj i ugo|aj nije nemogu}. Naprotiv!

Mnogo pri~a, mawe realizacija.

To vaqda tako i treba da bude dok je Merkur retrogradan. S dragom osobom biste mogli putovati za praznike, ali ne o~ekujte da }e sve te}i glatko i po planu. [tedqivi ste na malim stvarima, ali galantni na onim kapitalnim i krupnim. Kako u poslovawu, tako i privatno. Do kraja kalendarske godine nije ostalo jo{ mnogo vremena. Napetost.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Smireni ste i delujete kao osoba koja zna {ta i kako ho}e. U tom smislu se i partner mo`e osloniti na vas. Hroni~ne pote{ko}e ili lo{ije zdravstveno stawe vas upu}uju na vi{e odmora.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Qubavni odnos je pod povoqnim okolnostima i lepim zvezadanim uticajem. Ukoliko od partnera o~ekujete vi{e zalagawa i truda, li~nim primerom }ete pokazati kako bi to trebalo da izgleda.

Slavite `ivot, praznike, i sve po redu. Avanturisti~ki duh vas ne napu{ta. Nije nemogu}e da ste ve} negde otputovali, na du`e, odmora radi, ali i nekih novih isku{ewa. Izazovi.

Dosledni ste sebi i onome {to ste isplanirali. Ne gubite vreme na nebitne i neva`ne stvari ve} ste usredsre|eni na poslovne i privatne prioritete. Potreban vam je stalan partnerski odnos.

Neuhvatqivi ste. Mo`ete funkVODOLIJA 21.1-19.2. cionisati i bez plana, gotovo jednako uspe{no kao i s wim. To je zato {to vas vodi neki unutra{wi pokazateq i poriv. Drugima delujete nejasno i nedoku~ivo.

RIBE 20.2-20.3.

Slavqeni~ka euforija u vazduhu ne}e vas mimoi}i. Iako izgleda da sve mo`ete posti}i i da sve ho}ete, ipak smawite obe}awa i tempo.

Jer, potrebno vam je vi{e slobodnog prostora. Imate dobre ideje.

TRI^-TRA^

Od gospela do roka V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-2

Sombor

-2

Kikinda

-4

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

-2

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica -3 Ni{

-2

Peva~ica Keti Peri jedna je od najve}ih pop zvezda dana{wice, koja muzi~ku karijeru gradi najvi{e na svom seksepilu, ali malo qudi zna da je ona nekada bila ne`na plavu{a koja je pevala gospel.

Pre 10 godina Keti je nastupala pod imenom Keti Hadson i pevala je duhovnu muziku. Tada je imala imix ne`ne, pobo`ne devoj~ice. Ali gospel joj nije doneo komercijalan uspeh, pa je Keti postala rokerka vamp zavodnica.

Ina~e Keti je vaspitana veoma strogo u duhu katoli~ke religije.

- Imam ose}aj da su me vaspitala dva sve{tenika. Nismo smeli ni da psujemo - ka`e Keti koja se transformisala u pravu buntovnicu od kako je napustila roditeqski dom.

I OBLA ~ NO

Evropa

NOVI SAD: Ujutru mraz, tokom dana hladno i delimi~no obla~no vreme. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperature -9, a maksimalna -2 stepena.

VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno i uglavnom suvo vreme.

Slab sneg je mogu} samo ponegde na istoku. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -10, a maksimalna -1 stepen.

SRBIJA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno i uglavnom suvo vreme.

Slab sneg je mogu} samo ponegde na severoistoku zemqe. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -10 do 0 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: I u sredu ujutru mraz, tokom dana suvo i hladno. Od ~etvrtka suvo uz blagi porast dnevnih temperatura i jutarwe mrazeve. U petak suvo uz dnevne temperature nekoliko stepeni iznad nule. U novogodi{woj no}i suvo uz temperature oko i par stepeni ispod nule. Prva dva dana Nove godine uglavnom suvo vreme uz dnevne temperature par stepeno iznad nule.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. Zbog hladnog vremena potrebno je adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, kao i dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

8

Rim

10

London

9

Cirih

2

Berlin

-7

Be~

0

Var{ava

-7

Kijev

-3

Moskva

-5

Oslo

-12

St. Peterburg -7 Atina

15

Pariz

4

Minhen

-2

Budimpe{ta

-6

Stokholm

-5

VIC DANA Le`e mu` i `ena u krevetu.

Mu` ka`e: - Draga, u~ini}u te najsre}nijom `enom na svetu. @ena mu odgovori: - Nedostaja}e{ mi...

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

285 (33)

Slankamen

485 (4)

Apatin

360 (35)

Zemun

524 (4)

Tendencija opadawa

Senta

628 (12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

514 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

505 (8)

Tendencija porasta

Smederevo

604 (0)

Titel

520 (5)

NERA

Novi Sad

384 (10)

Tendencija porasta

Hetin

312 (-8)

126 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 321 (15)

Ja{a Tomi}

TISA

641 (12) S. Mitrovica 600 (15)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

478 (2)

122 (-30)

Re{ewe iz pro{log broja