Dnevnik 28.decembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 28. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23302 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A JU^E UJUTRO KOD IN\IJE

Poginule tri osobe, povre|ena tri poru~nika VS

str. 15

SKUP[TINA VOJVODINE USVOJILA POKRAJINSKI BUYET ZA 2012. GODINU

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ILIJA DEVI] TU@BOM ZAHTEVA 5,6 MILIJARDI DINARA

Za naknadu {tete tra`i ~etvrtinu novosadske kase

U kasi 18 milijardi za privredu i infrastrukturu

str. 3

Ili ja De vi} tu `io je Grad No vi Sad i kao na kna du {te te tra `i 5,6 mi li jar di di na ra, sa zna je „Dnev nik”. Re {e we o tu `bi do ne la je su di ja Na ta {a Da ~i} u no vo sad skom Vi {em su du, 16. de cem bra.

Grad sko jav no pra vo bra ni la {tvo je za pri mi lo tu `bu 21. de cem bra i sad ima rok od 30 da na da na wu od go vo ri. Ka ko s mo sa zna li, u Grad skom jav nom pra vo bra ni la {tvu ve} spre ma ju od go vor na tu `bu, u ko jem tre ba da is tak nu pro ce sne pri go vo re i da se iz ja sne da li pri zna ju ili ospo ra va ju tu `be ni zah tev.

Uko li ko u ro ku Grad ne do sta vi od go vor na tu `bu, sud do no si pre su du ko jom se usva ja tu `be ni zah tev.

Ina ~e, pre ma na ja va ma iz Grad ske ku }e, bu yet za na red nu go di nu je 22 mi li jar de di na ra, {to zna ~i da De vi} za od {te tu tra `i ~e tvr ti nu grad ske ka se. str. 9

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Srbi `ele da odaberu dr`avu 3 Privremene mere u Kuli

9 Porez isti kao lane

Vojvodina 10 Sukob zbog fabrike ili politike

Ekonomija 5 Kinezi i Rusi ulaze u srpske banke

12 Jedan (ne)obi~an dan na Kosovu 12 Toraw na betonskom jastuku

Dru{tvo 13 Porodice pucaju po svim {avovima 13 Studenti u In|iji ne pla}aju {kolarinu

Poqoprivreda 6 HACCP zatvorio 300 proizvo|a~a hrane 6 Barikade zaustavile zadrugare

Reporta`e

Crna 11 Boqe mala od{teta nego dugo su|ewe

14 Zapleweno deset tona droge

TRADICIONALNO ISTRA@IVAWE AGENCIJE „SKAN” O RASPOLO@EWU NOVOSA\ANA

PO^ELI RADOVI U RADNI^KOJ ULICI U NOVOM SADU

str. 7

Mrtva trka demokrata i napredwaka str. 3

POSLODAVCI TRA@E HITNU REFORMU FONDA PIO

Foto: B. Lu~i}

Novi vrti} gasi listu ~ekawa

Penzijama fali 250 milijardi dinara str. 5 str. 16 – 21

SPORT

Slab mraz i magla

Najvi{a temperatura 0 °S

TEHNOLO[KI PARKOVI PRIVLA^E INVESTITORE U VOJVODINU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

U Vr{cu ni~u ~etiri fabrike str. 4

n VE^E UZBU\EWA I PREOKRETA

n FINALE FUDBALSKOG KUPA NA „KARA\OR\U”

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

2

POLiTikA

sreda28.decembar2011.

ZA REFERENDUM NA SEVERU O INTEGRACIJI U KOSOVSKE INSTITUCIJE

Sr bi `e le da oda be ru dr `a vu Pred sed ni ci op {ti na sa se ve ra Ko sme ta sa op {ti li su si no} na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju da je po kre nut po stu pak za oce nu ustav no sti Ured be Vla de Sr bi je o kon tro li pre la za ad mi ni stra tiv ne li ni je, i po dr `a li su re fe ren dum na ko jem bi se Sr bi iz ja sni li o in te gra ci ji u ko sov ske in sti tu ci je.

Od go vor ni za zlo u po tre bu dr `av nog nov ca na Ko so vu i Me to hi ji se de u Be o gra du (Ra den ko Ne deq ko vi}) – Skup {ti na op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca po kre nu la je po stu pak za oce nu ustav no sti Ured be Vla de Sr bi je o kon tro li pre la za ka ad mi ni stra tiv ne li ni je – iz ja vio je pred sed nik te op {ti ne Kr sti mir Pan ti}.

On je na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju re kao da je ta ured ba {tet na „jer se wo me Sr bi ma sa se ve ra Ko so va i Me to hi je one mo gu }a va slo bo dan pre laz iz Po kra ji ne u cen tral nu Sr bi ju„.

Pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} re kao je da Sr bi na se ve ru Ko so va i Me to hi je ima ju pra vo da se na re fe ren du mu iz ja sne o to me da li `e le da se in te gri {u u ko sov ske

„Alo, bre!”

U jed nom tre nut ku je do {lo do ver bal nog in ci den ta, ka da je po sla nik ra di ka la Alek san dar Mar ti no vi} do ba cio Ste fa no vi }u: – Alo, bre, ni si do {ao ov de da dr `i{ po li ti~ ke go vo re!

Re pli ci rao mu je po sla nik De mo krat ske stran ke Sr |an Mi li vo je vi}, ko ji je Mar ti no vi }u re kao: „Se di ta mo, mi ran, bre, pro dao si Ko so vo”. me da li `e le da se in te gri {u u pro tiv prav nu dr `a vu Ko so vo – ka zao je on.

Ri sti} je re kao i da su se Al ban ci 17. fe bru a ra 2008. ta ko |e iz ja sni li o to me da `e le ne za -

~io je svi ma ko ji mi sle da put u EU za vi si od Sr ba sa se ve ra Ko so va da se grd no va ra ju.

Pred sed nik Ko sov sko-mi tro va~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} ka zao je da Sr bi sa se ve -

Stefanovi}: Nije prekr{en Ustav [ef ti ma Be o gra da u pre go vo ri ma s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da po sti za wem spo ra zu ma o pre la sku ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom ni na ko ji na ~in ni su ugro `e ni Ustav i za ko ni Sr bi je.

– Spo ra zum pred vi |a da se na pre la zi ma ne is ti ~u za sta ve i sim bo li ta ko zva nog Ko so va, a na svim pre la zi ma bi }e pri sut ni pred stav ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Mi ni star stva fi nan si ja – re kao je Ste fa no vi} na sed ni ci par la men tar nog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju. in sti tu ci je. On je ka zao da, uko li ko Sr bi ja ospo ra va to pra vo, „to zna ~i da vlast ra di u in te re su ne za vi sne dr `a ve Ko so vo”.

– Znam da }e mno gi, pa ~ak i me di ji, sa ta ni zo va ti ovu na {u ak ci ju, ali Sr bi na se ve ru Ko so va ima ju pra vo da od lu ~e o to -

On je pre ci zi rao da }e ko sov ski ca ri ni ci bi ti pri sut ni na pre la zi ma Kon ~uq i Mer da re, dok }e na Ja ri wu i Br wa ku, s ko sov ske stra ne, bi ti pri sut ni ca rin ski sve do ci, ko ji }e, ka ko je re kao, sa mo po sma tra ti pre la ze. Ste fa no vi} je na gla sio da je to naj bo qe mo gu }e re {e we u ovom tre nut ku, i na ja vio da }e se pro na }i re {e we da Sr bi ko ji `i ve ju `no od Ibra ne sme ta no ko ri ste srp ske ta bli ce.

– Na }i }e mo re {e we za vla sni ke ko sov skih ta bli ca da ne bu du o{te }e ni ako pre la ze gra ni cu sa Sr bi jom – re kao je on.

vi snu dr `a vu i da se ta da ni je dan Sr bin ni je pi tao da li je za ne za vi snu dr `a vu Ko so vo.

On sma tra da su spo ra zu mi po stig nu ti to kom di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne {tet ni i da }e „vre me nom bi ti utvr |e no ko li ko su pro tiv u stav ni”, a po ru -

ra Ko so va ne mo gu da uklo ne ba ri ka de iz re al nog stra ha da al ban ska stra na ne }e pri me ni ti do go vo re po stig nu te u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. Po we go vim re ~i ma, raz log za ne u kla wa we ba ri ka da je i strah da }e ko sov ske vla sti, „jed no stra nim

ak ti ma, uz po dr {ku me |u na rod ne za jed ni ce, pro me ni ti re al nost na te re nu, kao {to su to u~i ni li do vo |e wem ko sov skih ca ri ni ka na ad mi ni stra tiv ne pre la ze”. On je is ta kao da ne po sto je ga ran ci je da }e se dva pre la za na se ve ru Ko so va, Br wak i Ja ri we, tre ti ra ti po seb no ka da je u pi ta wu pri me na do go vo ra o in te gri sa nom up ta vqa wu ad mi ni stratvnim pre la zi ma. Ne deq ko vi} je na veo da je si gu ran u to da }e ko sov ski Al ban ci po vu }i jed no stra ni po tez, pro me ni ti re al nost na te re nu i po sta vi ti ko sov ske ca ri ni ke da vr {e ca ri nu na tim pre la zi ma.

– Ko mo `e ga ran to va ti da }e Euleks pri hva ti ti iz vr {nu funk ci ju? Ja u to ne ve ru jem.

Mi slim da }e ko sov ski ca ri ni ci i po li caj ci pre u ze ti vr {e we ca ri ne – re kao je Ne deq ko vi}.

Pred sed nik Ko sov sko-mi tro va~ kog okru ga sma tra da od go vor ni za zlo u po tre bu dr `av nog nov ca na Ko so vu i Me to hi ji se de u Be o gra du, i po zvao je Vla du da is pi ta sve sum wi ve tran sak ci je bu xet skog nov ca na se ve ru Ko so va. On je re kao da ga po seb no qu ti ~i we ni ca da se se ver Ko so va po mi we u kri mi nal nom kon tek stu.

– Ali bu di te si gur ni da svi ti ko ji to ra de se de ov de, u Be o gra du. Ko so vo je sa mo po li gon za ubi ra we jef ti nih po li ti~ kih po e na. [e fo vi ma fi je se de u Be o gra du i na dam se da }e te vi to vr lo br zo is pi ta ti – re kao je Ne deq ko vi}. D. Milivojevi}

Cvet ko vi}: Po mo} jav nim pred u ze }i ma u kri zi Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da se Vla da opre de li la za to da, po ma `u }i jav na pred u ze }a ko ja su u kri zi, bu de i re form ska i so ci jal no od go vor na pre ma rad ni ci ma. On je re kao da je Vla da po ku {a la da na pra vi ba lans iz me |u to ga „da s jed ne stra ne bu de so ci jal no od go vor -

na – u ovom slu ~a ju pre ma rad ni ci ma ko ji ra de u lo {im pred u ze }i ma, ali isto ta ko i da u|e u re for me”. Pre mi jer je za Te le vi zi ju B-92 na veo da se u re for me mo glo u}i i `u stri je ali da bi smo, u tom slu ~a ju, „ima li jo{ vi {e ne za po sle nih i ve }i broj pro ble ma”.

Opo zi ci o ne stran ke u Skup {ti ni Sr bi je kri ti ko va le su ju ~e po li ti ku Vla de da i u na red noj go di ni bu xet skim pa ra ma po ma `e jav na pred u ze }a ko ja po slu ju s gu bit kom, a kri ti ke su sti gle i iz Srp skog po kre ta ob no ve, ko ji je deo vla da ju }e ve }i ne.

REKLI SU

Ko lunyija: Te sno sa Sr bi jom

Ru `i}: Po li ti~ ki mo ti vi

\u ri}: Fi na le po gre {ne po li ti ke

[e f i c a po s la n i~ k e gru pe „Za evrop sku Sr bi j u„ Na d a Ko l un x i j a iz j a v i l a je ju ~ e da bi Sr bi s Ko so va i Me to hi je tre ba lo da sa ra |u ju s dr ` av n im or g a n i m a Sr b i j e na re { a v a w u pro ble ma, i oce ni la da re fe ren dum ko ji na ja vqu ju wi ho vi po li ti~ ki pred stav ni ci ne }e do ve sti do re {e wa.

– Ovaj na go ve {te ni put ne }e ih od ve sti do re {e wa, a od u ze }e im i le gi ti mi tet da se pred sta vqa ju kao ne ko ko je pred stav nik lo kal ne vla sti i po {tu je od lu ke dr `av nih or ga na – re kla je Na da Ko lun xi ja no vi na ri ma u par la men tu.

[ef po sla ni~ ke gru pe SPS–JS-a Bran ko Ru `i} oce nio je da je re fe ren dum de mo krat ski mo del iz ja {wa va wa ko ji se mo `e pri me ni ti, ali da tre ba da se vi di da li se iza to ga zah te va na la ze ne ki po li ti~ ki mo ti vi. Na pi ta we da li je mo tiv za even tu al no ras pi si va we re fe ren du ma Sr ba na Ko so vu u to me da Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, Ru `i} je ka zao da ne `e li da se ba vi tim da li po li ti~ ki od go vor ni qu di `e le da se ne {to lo {e de si dr `a vi.

– Ako ima ju ta kav stav, on da ne ma ju do voq no po li ti~ ke mu dro sti. U sva kom slu ~a ju, s wi ma tre ba da se raz go va ra – na gla sio je Ru `i}.

Po sla nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} oce nio je da na ja va ras pi si va wa re fe ren du ma na se ve ru Ko so va pred sta vqa fi na le po gre {ne po li ti ke Be o gra da.

– Ka da po sta vi te ba ri ka de, u ne kom tre nut ku to se za vr {i re fe ren du mom. Ta ko je bi lo u Hr vat skoj i u Bo sni i Her ce go vi ni. Tu Pan do ri nu ku ti ju su otvo ri li pred stav ni ci Be o gra da ka da su to le ri sa li po na {a we sa mo zva nih li de ra Sr ba s Ko so va – re kao je \u ri}.

Pi ta we ko je tre ba po sta vi ti na re fe ren du mu, sma tra \u ri}, ni je da li Sr bi tre ba da pri zna ju ko sov ske in sti tu ci je, ve} da li pri hva ta ju srp ske in sti tu ci je ova kve ka kve je su.

dnevnik

\u ki}-De ja no vi}: O buyetu naj ka sni je 30. de cem bra Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e po sla ni ci o pred lo gu za ko na o bu xe tu za 2012. gla sa ti naj ka sni je 30. de cem bra, i do da la da ne o~e ku je pro ble me pri usva ja wu tog ak ta.

– Gla sa }e mo naj ka sni je 30. de cem bra, vo le li bi smo da to bu de 29. de cem bra uve ~e, ali 30. je po sled wi dan na {eg re dov nog za se da wa ta ko da }e, {to se ti ~e par la men ta, sve bi ti u ro ku – iz ja vi la je pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je agen ci ji Ta njug.

Ona, ka ko je re kla, na te ku }oj sed ni ci o~e ku je `i vu ras pra vu, pre sve ga o amand ma ni ma na bu xet.

– Si gur no je da }e ras pra va, po seb no o amand ma ni ma, bi ti

`i va, ali }e oni po mo }i da se po pra vi tekst pred lo ga za ko na o bu xe tu – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Dan uo~i po ~et ka ras pra ve u po je di no sti ma o bu xe tu za 2012. go di nu na taj za kon ski pred log pod ne to je vi {e od 100 amand ma na. Na pred lo `e ni bu xet do sa da je sti glo 105 amand ma na, a na pra te }e za ko ne, o ko ji ma su po sla ni ci ras pra vqa li u pa ke tu s bu xe tom, jo{ 132 amand ma na. Pred lo `e ni bu xet pred vi |a pri ho de od 750 mi li jar di di na ra, ras ho de od 890 mi li jar di, a de fi cit od 140 mi li jar di di na ra. Po dr {ku tom naj zna ~aj ni jem fi nan sij skom ak tu na ja vi le su sve stran ke vla da ju }e ko a li ci je.

pOslaNi^Ke teMe

Mi ni star stvo i sud ski ~i nov ni ci Po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je okon ~a li su ju ~e ras pra vu o se tu pra vo sud nih za ko na ko ji ma se ure |u je fi nan si ra we ra da oso bqa u tom sek to ru. Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} je ob ja sni la da su pred lo `e ne iz me ne za ko na o ure |e wu su do va, o jav nom tu `i la {tvu i o sud skim tak sa ma ve za ne za bu xet za 2012. go di nu i da je wi hov ciq da obez be de pre ci zi ra we nad le `no sti ve za nih za pred la ga we i ras po de lu bu xet skih sred sta va iz me |u Vi so kog sa ve ta sud stva, od no sno Dr `av nog ve }a tu `i la ca, i Mi ni star stva prav de, a wi ma se do -

dat no is ti ~u zna ~aj i sa mo stal nost tih in sti tu ci ja. Pred lo `e no je da deo bu xe ta ve zan za ras ho de za sud sko, od no sno tu `i la~ ko oso bqe, kao i ras po de -

lu tih pa ra, oba vqa Mi ni star stvo prav de, s ob zi rom na to da taj deo za spo le nih ima sta tus dr `av nih slu `be ni ka i na me {te ni ka.

„Kon tro verz na” Agen ci ja Po sla ni ci su u pra vo sud nom pa ke tu raz ma tra li i pred log od lu ke o pre stan ku funk ci je ~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva Pre dra gu Di mi tri je vi }u.

– On }e oba vqa ti svo ju funk ci ju dok Skup {ti na ne do ne se dru ga ~i ju od lu ku – re kla je mi ni star ka Sne `a na Ma lo vi}.

Po vo dom pred lo ga za pre sta nak funk ci je ~la na VSS-a Pre dra ga

Di mi tri je vi }a na zah tev Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, ona je na ve la da “tu ni je re~ o su ko bu in te re sa ne go o aku mu li ra wu funk ci ja, s ob zi rom na to da je Di mi tri je vi} i de kan Prav nog fa kul te ta u Ni {u. Sne `a na Ma lo vi} tvr di “da za kon do zvo qa va da ne ko bu de na dve funk ci je, a da je za aku mu la ci ju funk ci ja po treb na sa gla snost”.

Pre mi jer „oprao ru ke” Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} pi tao je ju ~e Vla du zbog ~e ga “se ve} pet go di na kri ju od gra |a na Sr bi je za vr {ni ra ~u ni re pu bli~ kog bu xe ta”.

– Ne mo `e pre mi jer da za vr {i svo je iza ga we o bu xe tu za 2012. ti me {to }e “opa li ti” svi ma ov de pqu sku i re }i da mi kri je mo za vr {ne ra ~u ne, a da je on sve ura dio. Re~ o ne ko li ko de se ti na mi li jar di u pret hod nih ne ko li ko go di na i to ni je ne bit no pi ta we, ~ak i ka da na taj na ~in pro blem na pra vi pred sed nik Vla de. Ne mo `e mo }ut ke da pre |e mo pre ko to ga – upo zo rio je \u ri}, ci ti ra ju }i re ~i Mir ka Cvet ko vi }a da Vla -

da “po sled wih pet-{est go di na do sta vqa iz ve {ta je o za vr {nom ra ~u nu, kao i da sva ki po sla nik ko ji `e li mo `e da ih uzme iz ar hi ve i po gle da”.

– Mi slim da je ti me pre mi jer di rekt no op tu `io ovaj par la ment, pred sed ni cu i we go vo po li ti~ ko ru ko vod stvo, {e fo ve po sla ni~ kih gru pa vla da ju }e ko a li ci je – da za pra vo ne `e le da sta ve za vr {ne ra ~u ne na dnev ni red, da go di na ma kri je te ka ko se tro {e bu xet ske pa re… A pre mi jer je pro sto oprao ru ke od svo je vla da ju }e ko a li ci je i od Skup {ti ne, pred ko ju sva ke go di ne do la zi da tra `i do zvo lu za tro {e we pa ra – sma tra \u ri}.

Vol {eb ni ne sta nak Funk ci o ner ka SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} ka `e da je po sled wi usvo je ni za vr {ni ra ~un ko ji je sti gao u par la ment – bio za 2001. go di nu.

– I jo{ smo bo ra vi li u sta roj zgra di Skup {ti ne ka da je na fa mo znim ko li ci ma, na ko ji ma se vo zi ma te ri jal, bi la do sta vqe na do ku men ta ci ja o za vr {nim ra ~u ni ma ~ak za pet go di na za jed no, ali ni ko ni je bio u po se du tog ma te ri ja la. Ka ko je do {ao u Skup {ti nu, isto ta ko je vol {eb no ne stao. Pr vi za vr {ni ra ~un

~i ja je re vi zi ja ura |e na bio je onaj za 2008. Na kon {to DRI ni je po pu sti la ni pod ka kvim pri ti skom i ni je do zvo li la za me nu te za da ni je ima la ra{ ~i {}a va ju }e sa stan ke s mi ni stri ma. Sve dok se pri ~a o tran spa rent no sti i pod no {e wu ra ~u na, a upo re do se sve ~i ni da ti ra ~u ni ne bu du ni tran spa rent ni i da da se o wi ma kri ti~ ki ne raz go va ra u ovom do mu, od jav no sti ne ma ni {ta – po ru ~i la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE USVO JI LA PO KRA JIN SKI BUYET ZA 2012. GO DI NU

Paj ti}: U ka si 18 mi li jar di za pri vre du i in fra struk tu ru Po kra jin ski po sla ni ci usvo ji li su ju ~e bu xet AP Voj vo di ne za 2012. go di nu, ko ji je pla ni ran u iz no su od 65,19 mi li jar di di na ra, od no sno oko ~e ti ri mi li jar de vi {e u od no su na ovo go di {wi.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} je iz ja vio da }e po kra jin ski bu xet iz no si ti vi {e ne go {to je Voj vo di ni Usta vom Sr bi je za ga ran to va no kao mi ni mum.

– Bu xet Po kra ji ne je oko 8,5 od sto re pu bli~ kog, {to je vi {e od se dam od sto ko li ko je za ga ran to va no Usta vom – re kao je on, te is ta kao da }e 18 mi li jar di di na ra bi ti usme re no na ka pi tal ne in ve sti ci je, po qo pri vre du i za po {qa va we.

On je do dao da je u ovoj go di ni, upr kos eko nom skoj kri zi, broj ne za po sle nih sma wen ~e ti ri i po hi qa de „za hva qu ju }i me ra ma Vla de Voj vo di ne”. Na veo je i da je pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa Po kra jin ska vla da do sa da pla si ra la oko 400 mi li o na evra u ka pi tal ne pro jek te. Paj ti} je po ru ~io i da }e po kra jin ske vla sti „usko ro” iz mi ri ti za o sta le oba ve ze pre ma iz vo |a ~i ma ra do va an ga `o va nim na pro jek ti ma Fon da za ka pi tal na ula ga wa, do dav {i da od Re pu bli ke o~e ku je da na sta vi is pla tu tran sfer nih sred sta va ko ja du gu je Voj vo di ni za ovu go di nu.

Ina ~e, od pla ni ra nih 65 mi li jar di di na ra u po kra jin skoj ka si, tren sfe ri za pla te za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma s te ri to ri je APV, po re ~i ma po kra jin skog se kre ta ra za fi nan -

Foto: N. Stojanovi}

si je Jo vi ce \u ki }a, u na red noj go po qo pri vre du, de vet mi li jar di di ni iz no si }e 36,5 mi li jar di, ta - di na ra. Fon du za ka pi tal na ula ga ko da }e Po kra ji ni na ras po la ga - wa opre de qe no je oko de set mi li wu osta ti 28,6 mi li jar di di na ra. jar di di na ra, kao i ove go di ne. Za \u ki}, me |u tim, fi nan si ra we pro tvr di da je ti me gra ma za po {qa va Is po {to va na je ipak is po {to va na wa iz dva ja se 316 ustav n a od r ed b a da se ustav na od red ba da mi li o na di na ra, za tri sed mi ne buye ta se tri sed mi ne bu raz voj no vih teh xe ta APV ulo `i u no lo gi ja oko 300 APV ulo `i u ka pi tal ne in ve - ka pi tal ne in ve sti ci je mi li o na, za zdrav sti ci je. stvo 400 mi li o na, a (Jo vi ca \u ki}) Bu xe tom APV za pri vre du 540 mi za na red nu go di nu li o na di na ra. pla ni ra no je da se ~e ti ri mi li jar Ina ~e, ras pra vu o bu xe tu ni su, de, na me we ne za ka pi tal ne pro jek - kao {to je to uobi ~a je no u voj vo te, obez be de iz kre dit nog aran `a - |an skoj skup {ti ni, obe le `i li po ma na za ko ji je ga ran ci je da la Vla - sla ni ci opo zi ci o ne Srp ske ra di da Sr bi je. Taj kre dit ni aran `man, kal ne stran ke, ko ji su se i ju ~e svopo Paj ti }e vim re ~i ma, ne }e bi ti j ski tru di li da kri ti ku ju plan no vo za du `i va we za gra |a ne Voj - Vla de APV o pri ho di ma i ras ho vo di ne jer }e se is pla }i va ti iz re - di ma u po kra jin skoj ka si, jer su se pu bli~ kog bu xe ta. pr vi put u ras pra vu ukqu ~i li i U bu xe tu Voj vo di ne pr vi put su broj ni po sla ni ci vla da ju }eg klu ba pla ni ra na zna ~aj ni ja sred stva za „Za evrop sku Voj vo di nu”.

Mir ~i}: Unu tar stra na~ ki do go vo ri u DS Ra di ka li su tvr di li da bu xet ni u na red noj go di ni ne }e bi ti raz voj ni, ni ti od ko ri sti za raz voj voj vo |an ske pri vre de, uz opa ske da je Fond za ka pi tal na ula ga wa za pra vo „Fond za te ku }e odr `a va we”. [ef po sla ni~ kog klu ba ra di ka la Mi lo rad Mir ~i} oce nio je da je ovaj bu xet po sle di ca unu tar stra na~ kog do go vo ra u De mo krat skoj stran ci, po ko jem je Po kra ji na u na red noj go di ni do bi la ne {to vi {e nov ca ne go u ovoj. A raz log za to, po we mu – je iz bor na go di na.

– Do sad smo bi li za to ~e ni ci pri ~a o ne ra zu me va wu re pu bli~ ke vla sti pre ma po kra jin skoj ad mi -

ni stra ci ji, ali su se za iz bor nu go di nu raz li ~i te stru je iste par ti je ipak do go vo ri le – ka zao je Mir ~i}, oce niv {i da ta ko kon ci pi ran bu xet mo `e „pre `i ve ti” sa mo do iz bo ra te da }e po tom si gur no mo ra ti da se ura di re ba lans jer plan sma tra ne re al nim.

On je na veo i da se iz ras po de le bu xet skih pa ra „o~i ta va” od nos naj ve }e stran ke pre ma ko a li ci o nim part ne ri ma, na vo de }i da je ta ko Se kre ta ri jat za pri vre du za ki nut, po {to li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor, ko ji je na ~e lu tog re so ra, „o~i gled no ni je po me ri DS-a”.

Po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je, pre sve ga iz klu ba ZEV-a, ras pra vu o bu xe tu is ko ri sti li su uglav nom za po hva le ak tu el noj ad mi ni stra ci ji u Ba no vi ni na do sa da {wem u~in ku u po gle du pla sma na bu xet skih pa ra u in fra struk tu ru i pri vre du Voj vo di ne. Oni su is ti ca li i da je bu xet za 2012. go di nu naj ve }i po kra jin ski bu xet za po sled we dve de ce ni je. Po sla nik Sa va Svir ~e vi} na veo je da je za po sled wih se dam go di na vi {e od 45 mi li jar di di na ra ulo `e no u iz grad wu in fra struk tu re u broj nim op {ti na ma u Po kra ji ni, te da je iz gra |e no hi qa du i po ki lo me ta ra put ne mre `e, dva mo sta, de se ti ne sport skih ha la i zdrav stve nih usta no va...

– A to je sva ka ko u in te re su gra |a na Voj vo di ne, ko ji ma se ti me obez be |u ju bo qi uslo vi za `i vot – oce nio je on.

Po sla nik Srp skog po kre ta ob no ve Mi lan \u ki}, ko ji je ta ko |e u klu bu ZEV-a, iz ra zio je o~e ki va we da }e se u na red nom pe ri o du ipak za kon ski de fi ni sa ti fi nan si ra we AP Voj vo di ne te je sno utvr di ti pri ho di Po kra ji ne, oce wu ju }i da je to „te `wa svih nas”.

Po sla ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne iza bra li su So fi ju @iv ko vi} za za me ni cu po kra jin skog jav nog pra vo bra ni o ca, dok su, na pred log Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Ma ju Mr nu {tik iza bra li za za me ni cu ~la na Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je ume sto Ne le Je li}. Ume sto Jo vi ce Zar ku le, ko ji je ra ni je pod neo ostav ku na po sla ni~ ki man dat, za ~la na Nad zor nog od bo ra Fon da za ka pi tal na ula ga wa APV iza bran je po sla nik Dra gan Do nev ski iz po sla ni~ ke gru pe SPS – PUPS – Vr {a~ ka re gi ja. A u stal ni rad ni od nos u po kra jin skom par la men tu ju ~e su pri mqe ni po sla ni ci iz klu ba ZEV-a Pre drag Mi ji} i Mi lo rad Sol da to vi}.

Skup {ti na Voj vo di ne ju ~e je ve ri fi ko va la man dat no vom po sla ni ku Dra ga nu Ju ra ki }u iz po sla ni~ ke gru pe ZEV-a. Ovaj man dat pri pa dao je ra ni je po sla ni ku Du ji Ru weu ko ji je ne dav no pre mi nuo.

B. D. Sa vi}

LI DER NA PRED WA KA U NO VOM SA DU NA OTVA RA WU NO VIH STRA NA^ KIH PRO STO RI JA

Ni ko li}: Bog od re dio da se u Voj vo di ni bo qe `i vi

Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} oce nio je ju ~e u No vom Sa du da je pro te kla go di na iz gu bqe na, a da }e sle de }a bi ti jed na od naj te `ih ko ju smo pro `i ve li.

Na red nu }e, po we go vim re ~i ma, obe le `i ti kri za u od no si ma s EU i na se ve ru KiM, a gra |a ni }e, ka ko je ka zao, do }i na ivi cu eg zi sten ci je.

– Obe le `i }e je i iz bo ri na ko ji ma gra |a ni mo ra ju da od lu ~e da li }e na sta vi ti ova ko da to nu u bla to ili }e glas po klo ni ti SNS-u da ih iz bla ta iz vu ~e – re kao je Ni ko li}, ko ji je u No vom Sa du pri su stvo vao otva ra wu no -

vih pro sto ri ja Okru `nog od bo ra stran ke za ju `nu Ba~ ku.

Pred sed nik SNS-a je na sku pu, na ko jem su bi li i lo kal ni stra na~ ki funk ci o ne ri, re kao da se stran ka spre ma za iz bo re ko ji }e bi ti re dov ni, a da je „{te ta” {to oni ni su odr `a ni ove go di ne jer bi ta da, po we go vim re ~i ma, no va vla da dru ga ~i je re {a va la pro ble me KiM, od no sa s EU, ugro `e ne eko no mi je i so ci jal nog stan dar da gra |a na, kao i de va sti ra ne po qo pri vre de.

– Iz gu bi li smo ovu go di nu o~e ku ju }i da Vla da Sr bi je re {i ne ke pro ble me ko je je sa ma na pra vi la, a

„Ni je sva ki zah tev put ka ot cep qe wu” Ni ko li} je no vi na ri ma, ko ji su ga pi ta li o zah te vi ma za osni va we voj vo |an ske po li ci je, iz ja vio da on „ne pa ti od sin dor ma stra ha da je sve {to Voj vo di na do bi je put ka ot ce pqe wu” te po kra ji ne.

– U Sa ve znoj Re pu bli ci Ne ma~ koj ima te Ba var sku ko ja je svo ja dr `a va, ali joj ne pa da da istu pa iz SR Ne ma~ ke – ka zao je Ni ko li}.

On je re kao da bo ja zan od ot ce pqe wa po sto ji „sve dok ima usi ja nih gla va u Voj vo di ne ko je o to me pri ~a ju”. Do dao je da DS ne ma po ve re wa u svo je qu de u Voj vo di ni i da {i ri pri ~u da Po kra ji ni ne tre ba ni {ta da ti.

Go vo re }i o {traj ku po li ci je, on je re kao da raz u me raz lo ge za to, „kad vi di te da ni su do bi li pan ta lo ne pet go di na i no vu uni for mu i da im dr `a va du gu je no vac„.

– Sa {traj kom po li ci je ni je se {a li ti za to {to je to o~aj. Ti qu di se te {ko od lu ~u ju na {trajk, ali su za i sta ugro `e ni, i to se vi di – re kao je Ni ko li}, do da ju }i da SNS ni je ni or ga ni zo vao ni pod stre ki vao taj {trajk. – Jad na je dr `a va u ko joj po li ci ja {traj ku je dok joj se ne is pu ne zah te vi. Ima dr `a va u ko ji ma po li caj ci iza |u na uli cu, po ka `u ne ko svo je ne za do voq stvo i vra te se na svoj po sao. Ovo je ve} uze lo ve li kog ma ha i Vla da ne mo `e da se skla wa iza to ga.

sreda28.decembar2011.

3

TRA DI CI O NAL NO IS TRA @I VA WE AGEN CI JE „SKAN” O RAS PO LO @E WU NO VO SA \A NA

Mr tva tr ka de mo kra ta i na pred wa ka

Da se u ne de qu odr `a va ju iz bo ri, No vo sa |a ni bi se, u naj ve }oj me ri, po la ri zo va li oko De mo krat ske stran ke i Srp ske na pred ne stran ke, po ka za lo je tra di ci o nal no no vo go di {we is tra `i va we no vo sad ske agen ci je „Skan„. Dve tre nut no naj ja ~e par ti je do bi le bi po 25 od sto gla so va, dok bi LSV osvo jio 9,8, SRS 8,3, SPS 5,9, LDP 5,3. Po re ~i ma di rek tor ke „Ska na” Mil ke Pu zi ga }e,

stav. Za auto no mi ju iz 1974. go di ne za la `e se 16,8 od sto su gra |a na. Vi {e od sa da {we, a ma we od one iz 1974. go di ne za do vo qi lo bi 15,9 od sto No vo sa |a na.

– Po tre ba da se re de fi ni {e sta tus Voj vo di ne opa da ka da po sto je eko nom ske, po li ti~ ke i dru ge kri zne si tu a ci je. Ka da se stva ri ma lo smi re, ra ste i broj onih ko ji bi `e le li vi {e auto no mi je za Voj -

Me dve dev, Paj ti}, Qa ji}, Je re mi}, \i las No vo sa |a ni, ka `e Mil ka Pu zi ga }a, naj po zi tiv ni ji stav ima ju o Dmi tri ju Me dve de vu, ko ga sle de Bo jan Paj ti} i Ra sim Qa ji}.

Iza pr ve troj ke su Vuk Je re mi} i Dra gan \i las, dok se na {e stom me stu na {ao Bo ris Ta di}. Naj ne ga tiv ni ji stav is ka zan je pre ma Vo ji sla vu [e {e qu i Ve li mi ru Ili }u. bli zu cen zu sa bi bio i URS – vo di nu – is ta kla je Mil ka Pu za jed no s Ma jom Goj ko vi}, dok zi ga }a, i do da la da se vid no po ve }ao broj gra |a na ko ji Voj bez we ne ma {an se.

Na bi ra li {ta bi si gur no vo di nu vi de kao sa mo stal nu iza {lo oko 47 od sto No vo sa - dr `a vu ili re pu bli ku.

– Ra ni jih go di na je taj pro |a na, dok onih ko ji si gur no ne bi ili ne zna ju ukup no ima go - ce nat va ri rao od je dan do dva, to vo 29 od sto. Me |u si gur nim a sa da ukup no iz no si de set – gla sa ~i ma je 25,7 onih ko ji bi re kla je ona.

Agen ci ja „Skan„ je i ove go za pred sed ni ka iza bra li Bo ri sa Ta di }a, za ko jim s 22,2 di n e No v o s a | a n e pi t a l a za naj u s pe { ni j e u pro c en t a sle d i ra znim obla sti To mi slav Ni ko Naj no vo sa |a nin je ma. Ta k o je za li}. Na tre } em me stu sa 7,1 od u svim ka te go ri ja ma naj bo qe pred u ze } e po n o v o sto je ^e d o m ir i ove go di ne p r o g l a { e n Jo va no vi}, a cen \or | e Ba l a { e v i} NIS, za naj u zus bi pro b io spe { ni j eg pri jo{ je di no Vo ji vred ni ka Pe tar slav [e {eq.

Is tra `i va we je po ka za lo da Ma ti je vi}. Me |u spor ti sti bi naj vi {e No vo sa |a na za gra - ma, No vo sa |a ni naj vi {e ce ne do n a ~ el n i k a bi r a l o Igo r a An dri ju Ge ri }a, Goj ka Ka ~a ra Pa vli ~i }a – wih 20 od sto. Sa i Iva nu [pa no vi}. Naj vi {e 7,2 od sto na dru gom me stu je gla so va do bi li su i Fud bal Ma ja Goj ko vi}, a Ne na da ^an - ski, Od boj ka {ki i Va ter po lo ka bi po dr `a lo 6,7 pro ce na ta. klub „Voj vo di na”. Kao naj u Za sa da je di ni zva ni~ ni kan - spe {ni je po li ti ~a re u~e sni ci an ke te vi de li su Bo ja na di d at Mi l o{ Vu ~ e v i} iz

„Dnev nik” na dru gom me stu Is tra `i va we spro ve de no me |u No vo sa |a ni ma po ka za lo je da je „Dnev nik” i da qe dru gi po ~i ta no sti u gra du. Na pr vom me stu na {ao se „Blic„, a na tre }em bes plat ne no vi ne „24 sa ta”. Ov de se naj ~e {}e gle da ju TV „Pr va” i RTS 1 i 2. U ra dij skom pro sto ru naj po pu lar ni ji je „S ra dio”, za ko jim sle de „Ra dio 021” i „As”.

Naj po pu lar ni ji no vi na ri su Bo ra Oti}, Je le na Ba ~i}-Alim pi} i Ta tja na Voj te hov ski.

SNS-a tek je pe ti sa 4,8 od sto gla sa ~a iza se be.

Ne {to vi {e od 60 od sto No vo sa |a na iz ja sni lo bi se na re fe ren du mu za ula zak u EU, dok bi wih 24,3 pri hva ti lo ula zak u NA TO. Naj p ri h va t qi v i j i sta t us Voj v o d i n e ovog tre n ut k a za No vo sa |a ne je sa da {wi. Wih 43,8 od sto po tvr di li su taj

Paj ti }a, Igo ra Pa vli ~i }a i Ne na da ^an ka, me |u umet ni ci ma \or |a Ba la {e vi }a, Na ta {u Be kva lac i Mi ru Ba wac.

Me | u ma n i f e s ta c i j a m a ube dqi vo je po be dio „Exit„ is pred Saj ma po qo pri vre de i Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a. Naj no vo sa |a nin, ka da se po me {a ju ka t e g o r i j e, je i ove go d i n e \or |e Ba la {e vi}. P. Kla i}

Pri vre me ne me re u Ku li ni je us pe la u to me – re kao je Ni ko li}. – Osta lo je da tr pi mo ovu vla du jo{ ne ko li ko me se ci, po {to ta mo ne ma ~e sti tog i mo ral nog ~o ve ka da ka `e: qu di, mi smo po gre {i li, ni smo do bro ra di li, vre me je da pi ta mo gra |a ne Sr bi je {ta o to me mi sle.

Ni ko li} je do dao da je u to me „glav ni kri vac” vla da ju }i DS, kao oko sni ca Vla de. On je ta ko |e ka zao da si tu a ci ja u Voj vo di ni ni je ta kva ka kvom je DS pred sta vqa i da ta po kra ji na „kao deo srp skog dru {tva u ko jem bi tre ba lo da se `i vi naj bo qe, po la ko po ~i we da za o sta je”.

SNS, po we go vim re ~i ma, o~e ku je te `ak po sao sle de }e go di ne jer }e ih, sma tra, do ~e ka ti pro ble mi ko je je DS osta vio, ali da na pred wa ci ne }e ugro zi ti put Sr bi je ka EU i da ne }e osta vi ti KiM na ce di lu.

Go vo re }i o Voj vo di ni, re kao je da ona ima ste ~e na pra va i da ostva ri va we tih pra va ni je ni ~im ugro `e no.

– Ne ka Voj vo di na bu de po kre ta~ raz vo ja Sr bi je, ne ka bu de lo ko mo ti va ko ja pr va ula zi u EU, na ma to uop {te ne sme ta – do dao je on, na vo de }i da }e SNS po ku {a ti da i dru ge sre di ne Sr bi je dig ne na ni vo Voj vo di ne.

On je ka zao da SNS Voj vo di nu vi di kao deo Sr bi je ko ji „ima pra vo da se u we mu `i vi bo qe ne go u dru gim de lo vi ma – ta ko joj Bog od re dio, ta kav je po lo `aj”.

Ni ko li} je no vi na ri ma ka zao da SNS u Voj vo di ni ne }e tr ~a ti iz bor nu tr ku kon tra Bo ja na Paj ti }a, ne go da tre ba da po be di DS „ko ji ogro man no vac tro {i da bi pro mo vi sao Paj ti }a”.

S. Nikoli}

Vla da Re pu bli ke Sr bi je do ne la je Od lu ku o ras pu {ta wu Skup {ti ne op {ti ne Ku la i obra zo va wu Pri vre me nog or ga na u ovoj op {ti ni. Pri vre me nim or ga nom }e pred se da va ti @eq ko Ko va~ (DS), a ~la no vi }e bi ti Sla voj ka Pe ri} (DS), Da mjan Mi qa ni} (DSS), Ti ho mir \u ri ~i} (SRS) i Zo ran Vo ji no vi} (SPS). Ina ~e, ovo su tre }e pri vre me ne me re u kul skoj op {ti ni u po sled wih se dam go di na. Od lu ka o obra zo va wu Pri vre me nog or ga na ob ja vqe na je u „Slu `be nom gla sni ku RS“ od 21. de cem bra 2011. go di ne i stu pa na sna gu da nas.

Pri vre me ne me re se uvo de na pred log Mi ni star stva za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu ako se sed ni ca skup -

{ti ne op {ti ne ne odr `i du `e od tri me se ca, a od bor ni ci kul skog par la men ta ve} go to vo po la go di ne blo ki ra ju rad Skup {ti ne, s ob zi rom na to da su po sled wi put za se da li 23. ju na. Vla da ju }u ko a li ci ju u op {ti ni Ku la su, do sa da, ~i ni li DS, DSS i SVM. Kon sti tu tiv na sed ni ca Pri vre me nog or ga na na ja vqe na je za 30. de cem bar. Osim to ga, Pri vre me ni or gan }e na pr voj sed ni ci do ne ti Po slov nik i usvo ji ti re ba lans bu xe ta za 2011. go di nu.

Pri vre me ni or gan }e oba vqa ti te ku }e i neo d lo `ne po slo ve iz nad le `no sti Skup {ti ne op {ti ne Ku la i iz vr {nih or ga na op {ti ne do na red nih iz bo ra.

M. Ke ko vi}

4

ekonomija

sreda28.decembar2011.

TEH NO LO [KI PAR KO VI PRI VLA ^E IN VE STI TO RE U VOJ VO DI NU

U Vr {cu ni ~u ~e ti ri fa bri ke Tek {to je ne dav no sve ~a no za vr {e na iz grad wa Teh no lo {kog par ka u Vr {cu, ~e ti ri fir me su tu ve} ot po ~e le iz grad wu svo jih po go na i ti me na ja vi le be ri }et nu se zo nu i otva ra we oko hi qa du rad nih me sta na ovoj in du strij skoj lo ka ci ji gra da pod Ku lom. A kon kret na po dr {ka ova kvoj opre de qe no sti lo kal ne sa mo u pra ve da stva -

in ve sti to re da iza be ru ba{ Vr {ac i da se opre de le za otva ra we no vih rad nih me sta – po hva lio je pred sed nik op {ti ne ^e do mir @iv ko vi} od lu ku Vla de Sr bi je o do de li ovih pod sti caj nih sred sta va ino stra nim fir ma ma ko je ula `u u Vr {ac.

Re kao je i da }e no vo za po {qa va we do pri ne ti bo qoj po pu we no sti bu xe ta jer pa re od

dnevnik

SUR ^IN CI IMA JU NAJ VE ]E PRO SE^ NE ZA RA DE U SR BI JI

Plan di {te po pla ti tre }e ot po za di Naj vi {e pro se~ ne za ra de u no vem bru u Sr bi ji is pla }e ne su za po sle ni ma u be o grad skoj op {ti ni Sur ~in – 60.934 di na ra, a naj ni `e za po sle ni ma u Ni {koj ba wi – 20.139 di na ra, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Op {ti ne s naj vi {im pla ta m a su i No v i Be o g rad s 57.396 di n a r a, La z a r e v ac – 55.319 di n a r a, Laj k o v ac – 53.077 di na ra i Ko sto lac – 52.919 di na ra.

Me |u op {ti na ma s naj ni `im pla ta ma su i Ga xin Han s 20.300 di na ra, Plan di {te – 22.888 di na ra, Be la Pa lan ka – 23.225 di na ra i Cr na Tra va – 23.897 di na ra.

Po sma tra no po de lat no sti ma, naj v e } e pro s e~ n e za r a d e ima l i su za p o s le n i u upra vqa~ kim de lat no sti ma i sa ve -

Centar Plandi{ta

to va wu – 81.300 di na ra, a naj ma we za po sle ni u za {tit nim i

is t ra ` nim de l at n o s ti m a – 18.673 di na ra.

U vr hu po vi si ni pla te su i za p o s le n i u fi n an s ij s kim uslu g a m a, osim osi g u r a w a i pen zij skih fon do va – 76.036 di na ra, u va zdu {nom sa o bra }a ju – 75.266 di na ra, u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da – 73.998 di na ra i u de lat no sti udru `e wa – 73.955 di na ra.

Me |u oni ma s naj ni `im za ra da ma su za po sle ni na pri pre ma wu i po slu `i va wu hra ne i pi }a – 20.020 di na ra, u pre ra di dr ve ta i pro iz vo da od dr ve ta, osim na me {ta ja – 20.479, pro iz vod wi odev nih pred me ta – 20.704 di na ra i pro iz vod wi ko `e i pred me ta od ko `e – 21.035 di na ra. Pro se~ na ne to za ra da is pla }e na u Sr bi ji u no vem bru iz no si la je 38.363 di na ra i no mi nal no je 0,5 po sto ve }a, a re al no 0,4 ma wa u od no su na pro se~ nu za ra du u ok to bru.

„Ser bi ta {uz” Op ti mi sti ~an je i \o va ni Fa va ro ni iz ita li jan ske fir me „Ser bi ta {uz“, ko ja je pre osam me se ci pre se li la po gon za pro iz vod wu de lo va ci pe la re no mi ra nih mar ki u Vr {ac.

– Po gon je otvo ren u iz najm qe nom ma ga ci nu, gde su ve} in sta li ra ne ita li jan ske ma {i ne, a u re no vi ra we }e mo ulo `i ti 600.000 evra i za po sli ti sto ti nu rad ni ka i na da mo se do brom po slu i za ra di – re kao je Fa va ro ni. ra uslo ve za po di za we in du strij skih po go na i upo {qa va wu kva li fi ko va ne rad ne sna ge sti gla je i od Vla de Sr bi je do de qi va wem pod sti caj nih sred sta va za otva ra we no vih rad nih me sta.

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} je u Grad skoj ku }i uru ~i la ugo vo re o pod sti caj nim sred stvi ma kom pa ni ja ma „Fre ze ni jus me di kal ker“ i „Ser bi ta {o uz“ za za po {qa va we 661 rad ni ka u na red nom pe ri o du.

– Ne za po sle nost je je dan od naj ve }ih pro ble ma srp ske eko no mi je. Da nas je sa svim ja sno da bez no vih in ve sti ci ja ne ma no vih rad nih me sta – ob ja sni la je svr hu do de le ovih pa ra Ve ri ca Ka la no vi}.

Re kla je da su u mi nu lih pet go di na iz Pro gra ma za pod sti caj in ve sti ci ja stvo re ni uslo vi za otva ra we 33.000 no vih rad nih me sta {i rom Sr bi je. Ka ko je ov de sto pa ne za po sle no sti ve }a od re pu bli~ kog pro se ka, iz ovog Pro gra ma Vr {cu kao gra du od po seb nog in te re sa pri pa lo je du plo vi {e.

– Od lu ka da se pa re do de le ba{ ov de je ve li ki pod sti caj za

po re za na za ra de u ve li koj me ri osta ju lo kal noj sa mo u pra vi. Ob ja vio je da usko ro ov de po ~i we li ci ta ci ja za pro da ju par ce la u Teh no lo {kom par ku i po zvao in ve sti to re da do |u u Vr {ac gde su uslo vi za iz grad wu no vih po go na naj po voq ni ji u ze mqi.

Na osno vu ovog pro gra ma „Fre ze ni jus me di kal ker“ }e za pro {i re we ka pa ci te ta za pro iz vod wu me di cin skih sred sta va i {to }e za po sli ti 551 rad ni ka do bi ti 9.000 evra za sva ko rad no me sto, a sa ma fir ma }e ulo `i ti 24 mi li o na evra. Dru ga fir ma, „Ser bi ta {uz“ }e do bi ti po 4.000 evra po rad ni ku za iz grad wu po go na za pro iz vod wu `en skih ci pe la i za po {qa va we oko 100 no vih rad ni ka. Vi si na pod sti ca ja, ob ja {we no je, od re |u je se na osno vu de lat no sti ko jom se kom pa ni ja ba vi, kao i bro ja qu di ko je pla ni ra da za po sli.

– Osim {to }e mo za po sli ti no ve qu de, mo gu da obe }am da }e mo po ve }a ti i iz voz. Pro {le go di ne smo iz ve zli ro be za 11,8 mi li o na evra, a ove to se po pe lo na 29 mi li o na – re kao je ge ne ral ni di rek tor ne ma~ kog „Fre ze ni ju sa“ u Sr bi ji Pre drag Vra ni}.

R. Jo va no vi}

KO RI DOR 10 PRI O RI TET

Auto pu tem kroz ce lu Sr bi ju od 2016.

– Kom ple tan auto put na tra si Ko ri do ra 10 kroz Sr bi ju bi }e za vr {en do kra ja 2015. go di ne – iz ja vio je di rek tor „Ko ri do ra Sr bi je” Mi haj lo Mi {i}.

On je re kao da }e is to~ ni krak Ko ri do ra 10 od Ni {a do Di mi trov gra da bi ti za vr {en do kra ja 2014. go di ne, a ju `ni krak, od Le skov ca pre ma ma ke don skoj gra ni ci, do kra ja 2015. go di ne, na po me nuv {i da }e ra do vi mo `da bi ti okon ~a ni i pre to ga.

ra do vi na is to~ nom kra ku Ko ri do ra 10 od Pi ro ta do Di mi trov gra da, a da se na osta lim de o ni ca ma pre ma Ni {u ili iz vo de pri prem ni ra do vi ili su ten de ri u to ku.

Do dao je da se na ju `nom kra ku iz vo de ra do vi iz me |u Vra wa i Bu ja nov ca, od no sno na de o ni ci od Do wi Ne ra do vac – Srp ska Ku }a.

Mi {i} je do dao da se in ten ziv no od vi ja ju i ra do vi na obi la zni ci oko Be o gra da – pe tqi „Ba taj ni ca„,

GA ZDA MA I DA QE OD RE [E NE RU KE DA NE IZ MI RU JU OBA VE ZE PRE MA DR @A VI I RAD NI CI MA

Op {ta zbr ka oko kon tro le upla te do pri no sa Jo{ uvek ni je ja sno ko }e i ka ko kon tro li sa ti ula te do pri no sa u srp skim fir ma ma i {ta }e bi ti s pro pi sa om da onaj ko ne upla ti do pri no se ne }e mo }i ni da is pla ti pla te za po sle ni ma.

Po po da ci ma Po re ske upra ve, vi {e od 50.000 po slo da va ca u Sr bi ji ni je ob ra ~u na lo i upla ti lo po re ze i do pri no se u skla du sa za ko nom, a od to ga je vi {e od 20.000 pred u zet ni ka i 30.000 prav nih li ca.

Ka ko {to je „Dnev nik” ve} pi sao, pod ne to je vi {e od 9.000 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, a Po re ska po li ci ja pod ne la je vi {e od 1.700 kri vi~ nih pri ja va za po re sku uta ju po osno vu neo bra ~u na tih po re za i do pri no sa.

Sve to, me |u tim, ni je bi lo do voq no da ne ko lu pi {a kom o sto i za ve de red. Vla da Sr bi je je usvo ji la amand ma ne ko ji ma se od la `e pro ve ra upla te do pri no sa u ban ka ma i osta vqa im na vo qu da sa me iza be ru da li }e to kon tro li sa ti ili ne }e, a di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je Dra gu tin Ra do sa vqe vi} po no vio je ju ~e da je da je PU do sa da ima la ve li kih pro ble ma u kon tro li upla te do pri no sa jer ni je mo gla da s oko se dam sto ti na in spek to ra te ren ske kon tro le is kon tro li {e oko 400.000 pri vred nih su bje ka ta u Sr bi ji.

Pet akcija s najve}im rastom

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da }e pri me na od red be da ban ke ne do zvo le is pla tu pla ta uko li ko pred u ze }a ne upla te po re ze i do pri no se na za ra de bi ti po me -

re na s 1. ja nu a ra na 1. mart idu }e go di ne.

Po we go vim re ~i ma, ban ke ne }e kon tro li sa ti upla te ve} }e to i da qe bi ti oba ve za Po re ske upra ve. Cvet ko vi} je na veo da

Promena %

Cena

BELEX 15 (498,67 -0,63)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Utva Proing, Pan~evo

20,00

1.404

168.480

Filip Moris Operej{ns, Ni{

16,83

1.180

23.600

AIK banka, Ni{

-3,43

1.660

1.298.329

Progres, Beograd

15,56

52

63.588

NIS, Novi Sad

-0,33

609

2.936.529

6,23

290

1.450

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

6.600.000

4,50 Promena %

10.450 Cena

209.000 Promet

Imlek, Beograd

1,77

2.299

1.882.201

Soja protein, Be~ej

3,39

519

1.220.893

-11,88

1.565

15.650

Energoprojekt holding, Beograd

0,26

383

7.655

^a~anska banka, ^a~ak Pet akcija s najve}im padom Vital, Vrbas Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,21

1.197

126.871

Agrobanka, Beograd

1,22

3.389

745.592

AIK banka PB, Ni{

-5,23

852

137.145

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,78

519

2.121.025

Telefonija, Beograd

-5,17

550

5.500

Jubmes banka, Beograd

-4,97

13.199

131.994

-4,97 Promena %

13.199 Cena

131.994 Promet

Univerzal banka, Beograd

-3,16

2.084

63.053.260

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

9.600

0,00

5.400

9.180.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.500

0,00

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

auto pu tu od Ba taj ni ce do Do ba no va ca, mo sto vi ma i tu ne lu „Stra `e vi ca„.

Ge ne ral ni dre rek tor „Pu te va Sr bi je„ Zo ran Drob wak je re kao da bi ce la obi la zni ca oko Be o gra da tre ba lo s pu nim pro fi lom da bu de za vr {e na do kra ja 2013.

Ra do sa vqe vi} je na veo i da se u na red noj go di ni mo `e o~e ki va ti ob ja va spi ska naj ve }ih po re skih du `ni ka, {to }e se omo gu }i ti iz me na ma ~la na Za ko na o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji. Do sa da se ta in for ma ci ja vo di la kao slu `be na taj na, ~i ja je ob ja va bi la za bra we na za ko nom.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Globos osigurawe, Beograd

Mi {i} je is ta kao da je ju `ni krak Ko ri do ra 10 naj te `i za iz grad wu auto pu ta i da }e zbog to ga taj deo bi ti za vr {en po sled wi, ali da su ti ro ko vi u skla du s pla no vi ma ko ji su bi li utvr |e ni „jo{ na po ~et ku”. On je ka zao da se tre nut no in ten ziv no iz vo de

Taj na ~u va naj go re

za kon ni je do bro pro tu ma ~en i da ban ke mo gu do bro voq no od lu ~i ti da li }e da u|u u taj si stem, na gla {a va ju }i da to ni je wi ho va oba ve za ve} stvar iz bo ra.

Po da ci Pen zij sko-in va lid skog fon da po ka zu ju, ina ~e, da oko 40 od sto po slo da va ca ni je u za kon skom ro ku do sta vi lo do ka ze o re dov noj is pla ti do pri no sa za za po sle ne to kom 2010. go di ne.

S dru ge stra ne, di rek tor Po re ske upra ve ju ~e je iz ja vio i da se do sta o~e ku je od me re ko ja }e za `i ve ti od 1. mar ta na red ne go di ne, a to je da po slov ne ban ke pra te da li po slo dav ci, osim is pla te ne to za ra de, upla }u ju i do pri no se. Za taj po sao ko ji }e bi ti po ve ren ban ka ma, Po re ska upra va ne }e pla }a ti ni ka kvu na kna du, re kao je Ra do sa vqe vi}, „ali }e mo im po mo }i ta ko {to smo za wih ura di li soft ver ko ji }e pri me wi va ti u tom po slu”.

Ra do sa vqe vi} je po no vi da je Po re ska upra va do sa da ima la ve li kih pro ble ma u kon tro li upla te do pri no sa. Ako su ima li do sa da, to zna ~i da }e ih ima ti i do go di ne, jer se za po {qa va we no vih in spek to ra ne pred vi |a, a od 1. mar ta ni {ta spek ta ku lar no se ne }e de si ti jer ban ke ne }e bi ti u oba ve zi da kon tro li {u E. Dn. upla te do pri no sa.

Utva silosi, Kovin NIS, Novi Sad

-0,33

609

2.936.529

Alfa plam, Vrawe

-0,04

7.397

4.386.450

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

420

1.502.760

Tigar, Pirot

-1,01

492

12.293

Veterinarski zavod, Subotica

-1,90

309

3.708

Soja protein, Be~ej Utva Proing, Pan~evo

3,39

519

1.220.893

20,00

1.404

168.480

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda28.decembar2011.

5

DA LI JE IZ GRAD WA VE LI KOG GA SO VO DA DO VE DE NA U PI TA WE

Ru si (ne) od u sta ju od „Ju `nog to ka” i ne vra }a ju NIS

NI KO LA PA VI ^I]

Ide go di na te `a od ove – U na red noj go di ni o~e ku je nas vi {e te {ko }a ne go u 2011. jer pla ni ra no ni smo re a li zo va li, dok se tek po ~et kom 2013. u Sr bi ji mo gu o~e ki va ti ne ki re form ski ko ra ci – oce nio je po ~a sni di rek tor kom pa ni je „Tar ket” iz Ba~ ke Pa lan ke Ni ko la Pa vi ~i} za Ta njug. – U 2011. za be le `i li smo ve li ki spoq no tr go vin ski de fi cit i do dat no se za du `i li u ze mqi i ino stran stvu, ni smo sma wi li jav nu po tro {wu ko ja je glav ni raz log pro ble ma u Sr bi ji ve} smo je po ve }a li.

Po we go vim re ~i ma, s ta kvim re zul ta ti ma ula zi mo u 2012. go di nu ko ja }e bi ti mno go te `a jer je ukup na si tu a ci ja u sve tu vr lo slo `e na.

– Za Sr bi ju pra vi hen di kep su iz bo ri. Ako bu du u ma ju, u naj bo qem slu ~a ju na je sen }e mo ima ti no vu vla du pa }e toj vla di tre ba ti jo{ po la go di ne da na pra vi te me qan pro gram re for mi – mi {qe wa je ovaj ugled ni pri vred nik.

Po Pa vi ~i }u, tek po ~et kom 2013. go di ne mo `e se o~e ki va ti po ~e tak re for mi ko je se u u Sr bi ji mo ra ju spro ve sti.

– U 2012. go di ni osta je ono {to }e ura di ti 20.000 sred wih i ma lih pred u ze }a u Sr bi ji i od to ga ka ko }e se ona sna }i za vi si sud bi na Sr bi je – po ru ~io je Pa vi ~i}.

Da li je iz grad wa ma gi stral nog ga so vo da „Ju `ni tok”, ~i ja je tra sa pred vi |e no da pro la zi i kroz Sr bi ju, ugro `e na, ovog tre nut ka te {ko je re }i, po seb no po sle iz ja ve pr vog ~o vek ru ske kom pa ni je „Ga sprom”Alek se ja Mi le ra. Na i me, on je re kao da je mo gu }e da Ru si ja od u sta ne od grad we „Ju `nog to ka„ uko li ko se po stig ne do go vor s Ukra ji nom o ku po vi ni wi ho vog ga so vo da, po {to joj u tom slu ~a ju vi {e ne }e tre ba ti ju `ni ga so vod.

da even tu al nim od u sta ja wem od iz grad we „Ju `nog to ka„ ne bi bio na ru {en me |u dr `av ni spo ra zum u obla sti ener ge ti ke iz me |u Sr bi je i Ru si je. Ipak, ka `e da ne ma ni ka vih na go ve {ta ja o to me da iz grad wa ovog zna ~aj nog ener get skog in fra strk tur nog objek ta ne }e bi ti za po ~e ta po pla nu.

– Od u sta ja we od iz grad we „Ju `nog to ka„ je ma lo ve ro vat no, a sve ak tiv no sti ve za ne za taj pro je kat od vi ja ju se re dov no – ka `e Ba -

Pot pi si oba ve zu ju Je li ca Put ni ko vi} ka `e da je „Ga sprom” ve} sklo pio ne ko li ko me |u dr `av nih ugo vo ra o iz grad wi „Ju `nog to ka”, a kr {e we tih oba ve za ova kom pa ni ja, ko ja pre fe ri ra da bu de naj ve }i snab de va~ Evro pe ga som, sva ka ko ne sme da do zvo li.

– To me u pri log ide i to {to su ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin i pred sed nik Dmi trij Me dve dev u vi {e na vra ta tvr di li da }e „Ju `ni tok” bi ti iz gra |en, te bi od u sta ja we bio i znak wi ho ve sla bo sti. Ni je taj na da je „Ga sprom” ru ska ko ma ni ja kroz ko ju se lan si ra ju dr `av ni in te re si Kre mqa, ta ko da ne tre ba o~e ki va ti da }e se po slo vod stvo ove kom pa ni je upu sti ti u spe ku la ci je ko je bi im mo gle na {ko di ti.

Ipak, od u sta ja we od iz grad we „Ju `nog to ka„ ma lo je ve ro vat no zbog mno go raz lo ga, a to prak ti~ no zna ~i da pa da ju u vo du ju ~e ra {we ~ar {ij ske spe ku la ci je o to me da }e Ru si mo ra ti da vra te Naft nu in du stri ju Sr bi je jer, na vod no, ne }e bi ti iz gra |en „Ju `ni tok„.

Ge ne ral ni di rek tor JP Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi} uka zu je na to

ja to vi}. – ^ak i da do |e do ku po vi ne tran sport nog ga so vod nog si ste ma kroz Ukra ji nu, sum wam da bi Ru si do zvo li li da snad be va we ga som ze ma qa Evrop ske uni je osta ne sa mo na tom prav cu.

Po we go vim re ~i ma, vlast je pro men qi va i mo `e se de si ti da se, pro me nom vla sti u Ukra ji ni, pro me ne i in tre si, te sum wa da su Ru si

PO SLO DAV CI TRA @E HIT NU RE FOR MU FON DA PIO

Pen zi ja ma fa li 250 mi li jar di di na ra – Pri vre da Sr bi je Pen zij skoin va lid skom fon du du gu je 250 mi li jar di di na ra na osno vu ne u pla }e nih po re za i do pri no sa – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Uprav nog od bo ra Fon da Dra go slav \u ka no vi} na sa stan ku pred stav ni ka Uni je po slo da va ca Sr bi je i Fon da. – Naj ~e {}i uzro ci de fi ci ta Fon da PIO su ne za po sle nost, si va eko no mi ja, ne do voq na na pla ta do pri no sa i po re za, kao i re pro gra mi ra we du go va fir ma ma.

U~e sni ci sa stan ka su oce ni li da se taj pro blem mo `e re {i ti po boq {a wem fi skal ne di sci pli ne kroz kon tro lu na pla te po re za i do pri no sa i po ve }a we bro ja za po sle nih. Tom pri li kom je uka za no i na to da je neo p hod no re struk tu ri ra we sa mog fon da „da bi bio fond u pra vom smi slu re ~i” ko ji bi ras po la gao svo jom imo vi nom i kon tro li sao svo je iz vo re pri ho da i ras ho de i bio {to ma we do ti ran iz bu xe ta.

Pred sed nik Rad ne gru pe za re struk tu ri ra we Fon da PIO Sla -

ven ko Gr gu re vi} ka zao je da taj fond ne mo `e bi ti „pro to~ ni boj ler” i da ima sve po ten ci ja le da bu de in ve sti ci o ni i ga ran cij ski, {to je prak sa u raz vi je nom sve tu. Po we go vim re ~i ma, re struk tu ri ra we Fon da ima lo bi

za po sle di cu sma we we de fi ci ta bu xet skog fi nan si ra wa, sma we we eva zi je, od no sno bo qu na pla tu po re za i do pri no sa i op te re }e wa po slo da va ca.

– To }e pod sta }i pred u zet ni~ ku ini ci ja ti vu, po ve }a ti za po sle nost i za ra de, a Fond PIO }e do }i do zdra vih iz vo ra fi nan si ra wa i obez be di }e svo ju odr `i vost – na -

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,4190

102,4684

104,8252

100,1116

Australija

dolar

1

77,9107

79,5007

81,3292

77,6722

Kanada

dolar

1

75,2090

76,7439

78,5090

74,9788

Danska

kruna

1

13,5026

13,7782

14,0951

13,4613

Norve{ka

kruna

1

12,9130

13,1765

13,4796

12,8734

[vedska

kruna

1

11,2419

11,4713

11,7351

11,2075

[vajcarska

franak

1

82,0417

83,7160

85,6415

81,7905

V. Britanija

funta

1

120,0754

122,5259

125,3440

119,7078

SAD

dolar

1

76,8082

78,3757

80,1783

76,5731

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 12. 2011. godine

gla sio je Gr gu re vi}, ko ji je i pot pred sed nik Skup {ti ne UPS-a.

Bo qa na pla ta do pri no sa za pen zi o no osi gu ra we, pre nos pla }a wa zdrav stve ne za {ti te pen zi o ne ra s Fon da PIO na dr `a vu, pre ba ci va we na kna de za tu |u ne gu i po mo} u si stem so ci jal ne za {ti te, omo gu }a va we Fon du PIO da ras po la `e svo jom imo vi nom, kao {to su ba we – sa mo su ne ki od pred lo ga za stra te {ko re struk tu ri ra we tog fon da.

UPS je na veo da in si sti ra na hit nom ot po ~i wa wu re for me Fon da PIO, me na xer skom upra vqa wu i za {ti ti imo vi ne Fon da ko ju tre nut no, ka ko se na vo di, po ku {a va ju da pre u zmu i pri va ti zu ju raz ne in te re sne gru pe. Di rek tor ka Fon da PIO Dra ga na Ka li no vi} na gla si la je da tre ba u~i ni ti sve da dotacije Fondu iz buxeta budu {to mawe, dodaju}i da mnoge stvari moraju da se promene u sferi zapo{qavawa. Ona je navela da kontrola uplata poreza i doprinosa uti~e na finansijsko ja~awe Fonda PIO.

Po nov na re gi stra ci ja fir mi Sva pri vred na dru {tva oba ve zna su da se od 1. fe bru a ra do 30. ju na 2012. pre re gi stru ju u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre (APR), sa op {ti la je ju ~e ta agen ci ja.

Ad mi ni stra tiv ne pro ce du re za re gi stra ci ju prav nih li ca i pred u zet ni ka u 2012. go di ni bi }e do dat no skra }e ne, a prav ni okvir ko jim se ure |u je kor po ra tiv no po slo va we do ma }e pri vre de bi }e zna ~aj no una pre |en, u skla du s iz me na ma i do pu na ma za ko na Za ko na o pri vred nim dru {tvi ma i Za ko na o Agen ci ji za pri vred ne re gi stre.

sprem ni na to da ri zi ku ju taj sce na rio.

Pot pu no je ja sno da oni ko ji snab de va ju tr `i {te ga som `e le da ima ju vi {e mo gu} no sti, od no sno pra va ca ko jim }e ovaj ener gent sti za ti do evrop skog tr `i {ta. Bu du }i da su u pro je kat iz grad we ga so vo da „Ju `ni tok„ ukqu ~e ne i ve li ki evrop ske ener get ske kom pa ni je, da je pot pi sa no ne ko li ko me |u dr `a vih spo ra zu ma, slo bod no se mo `e re }i i da je we go va iz grad wa pot pu no iz ve sna.

Da even tu al ni do go vor „Ga spro ma” i Ukra ji ne o vla sni {tvu nad ga so vod nim si ste mom te ze mqe ne do vo di u pi ta we iz grad wu „Ju `nog to ka„ is ti ~e i ured ni ca in ter net~a so pi sa „Bal kan ma ga zin” Je li ca Put ni ko vi}. Po we nim re ~i ma, ovaj ga so vod Ru si ma je kqu ~an za do mi na ci ju na ju `nom ga snom ko ri -

do ru, ko jim bi pri rod ni gas iz Azi je tre ba lo da sti `e ka ovom de lu Evro pe.

– Ne tre ba sum wa ti u to da su Ru si do bro od me ri li po tre be Evro pe za pri rod nim ga som ko ji bi sti zao „Ju `nim to kom„ jer je na po ~et ku bi lo re ~i o go di {wem tran zi tu od oko 30 mi li jar di kub nih me ta ra ga sa pa je ci fra na ra sla na 63 mi li jar de. Uz to, „Ga sprom” je u me |u vre me nu, osim ita li jan skog „Eni ja„, za part ne re do bio fran cu ski EdF i ne ma~ ki „Vin ter {al„, s ko ji ma je sre di nom sep tem bra pot pi san spo ra zum na osno vu ko jeg su oni, za jed no s „Ga spro mom„, ak ci o na ri kom pa ni je „Ju `ni tok – tran sport„, ~i ji je za da tak re a li za ci ja pro jek ta iz grad we ga so vo da od Ru si je do Evro pe po dnu Cr nog mo ra.

To, sva ka ko, sve do ~i o to me da su te kom pa ni je, kao i ze mqe iz ko jih su,

utvr di le da je ga so vod „Ju `ni tok„ mo gu} nost da za svo je po tro {a ~e obez be de gas po naj po voq ni jim uslo vi ma jer bi, u su prot nom, u~i ni le ne {to dru go. Uosta lom, Nem ci su part ne ri s „Ga spro mom„ i za „Se ver ni tok„, ga so vod ~i ja pr va fa za je ve} za vr {e na i kre }e se u re a li za ci ju dru ge.

Ona uka zu je i na to da je Ukra ji na u po li ti~ ki i eko nom ski vr lo ne sta bil noj si tu a ci ji jer ne ma nov ca da sa ma ob no vi svoj ga so vod ni si stem, a uz to „Ga sprom„ joj vi {e ne }e vi {e is po ru ~i va ti gas po po vla {}e noj ce ni, osim ako se od lu ~i na to da s Ru si jom, Be lo ru si jom i Ka zah sta nom u|e u ca rin sku uni ju. Me |u tim, uka zu je Je li ca Put ni ko vi}, ma mac za ovu, po vla {}e nu, ce nu – ot pri li ke upo la jef ti ni ji gas – Ukra ji na ne mo `e pri hva ti ti jer po ku {a va da eko nom ske i po li ti~ ke be ne fi te do bi je i od EU. – U si tu a ci ji ka da se re al no mo `e o~e ki va ti da }e, ~im ga so vod „Ju `ni tok„ bu de iz gra |en, zbog za sta re lo sti si ste ma osta ti i bez pri ho da od tran zit nih tak si za gas, Ukra ji na po ku {a va da na we go voj ob no vi oku pi i Ru se i Evro pu. Ta ma ni pu la ci ja te {ko da }e us pe ti jer su se i jed ni i dru gi, u vre me ga sne kri ze 2009. go di ne, uve ri li u to da je Ukra ji na ne so li dan part ner i da se na wu ne mo `e oslo ni ti – re kla je Je li ca Put ni ko vi}.

D. Mla |e no vi}

DRU GI TA LAS IN VE STI CI JA U NA[ FI NAN SIJ SKI SEK TOR

Ki ne zi i Ru si ula ze u srp ske ban ke Fi nan sij sko tr `i {te Sr bi je naj za ni mqi vi je je bi lo ula g a ~ i m a iz Ita l i j e, Ne ma~ ke, Austri je. Ova sli ka sa da po~ we da se me wa. Od po ~ et k a na r ed n e go d i n e Sber ban ka, u ko joj je iz ra zi to do mi nan tan ru ski ka pi tal, do la zi u Foks ban ku u Sr bi ji. No vi ve }in ski vla snik Agro ban ke u 2012. tre ba lo bi da po sta ne ki n e s ka BEA, ili, u pre vo du, Ban ka is to~ ne Azi je. [ta }e oni do ne ti na ovo tr `i {te?

Po re ~i ma stru~ wa ka dr Bo { ka @iv k o v i } a, do la zak ba na ka iz ovih ze ma qa je do bra vest – Ceo re g ion ima } e na r ed n ih go d i n a ve l i kih pro ble ma s pri li vom ka p i t a l a iz ino stran stva – na vo di @iv ko vi}. – Pred ban ka ma iz EU je do ka pi ta li za ci ja – pro ce ne go vo re da }e im za to tre ba ti vi {e od sto mi l i j ar d i evra. To je ve li ki te ret za go to vo sve ku }e. Pro blem }e re {a va ti ta ko {to }e svo je afi li ja ci je van ma ti~ nih ze ma qa, a ko je ne bu du mo gle da do ka pi ta li zu ju – pro da va ti. Za to i na r ed n ih go d i n a mo ` e m o o~e ki va ti pro me ne vla sni~ ke struk t u r e u vi { e ku } a. [to se ti ~e no vih igra ~a ko ji u 2012. do la ze na srp sko tr `i { te, Sber b ank je sta r a {te di o ni ca ko ja je po slo va la jo{ u do ba So vjet skog Sa ve z a. Pro m e n a vlan s i~ k e struk tu re je bi la uspe {na i to je ku }a ko ja da nas ima od li~ n a po t en c i j al. Ki n e s ke ban ke ima ju ogrom ne mo gu} no sti, pa i ova ko ja pla ni ra do la zak u Sr bi ju.

@iv k o v i} ob j a { wa v a da ban k e pr v ih go d i n a po ula sku na tr ` i { te ne ra d e ve li k e po s lo v e. Ta d a se fo ku s i r a j u na ja ~ a w e po z i c i j e i struk t ur n e pro b le m e.

Ula g a ~ i su naj z a i n t e r e s o va n i j i za ze m qe gde }e ima ti do b ar pri n os i ope r a tiv n u efi k a s nost, a to su

Ali mo gu} no sti za ula ga wa ima ju.

Sber bank je tre nut no tre }a po ka pi ta li za ci ji u Evro pi sa su mom od 60 mi li jar di do la ra. [to se ti ~e ki ne ske ku }e, ona je u toj ze mqi tre }a po bo gat stvu. U Agro ban ku }e ulo `i ti sto mi li o na evra u ne ko li ko eta pa. Ova ku }a,

No vi ve }in ski vla snik Agro ban ke u 2012. tre ba lo bi da po sta ne ki ne ska BEA, ili, u pre vo du, Ban ka is to~ ne Azi je sa d a Poq s ka, Tur s ka i Ru si j a. Osta l e ze m qe Ju g o i - sti o ~ n e Evro p e ni s u to l i ko za n i m qi v e jer su pri n o si na ka p i t al ni ` i a isto vre m e n o je ve l i k i rast ne na p la t i v ih kre d i t a.

Dru g im re ~ i m a, do l a z ak ovih ku }a je do bar sig nal, no one ne do la ze sa xa kom pa ra.

sem u ma ti~ noj ze mqi, ra di u Se ver noj Ame ri ci, Ve li koj Bri ta ni ji. U sa moj Ki ni ima 88 fi li ja la, a po seb no je do bro poz ci o ni ra na u Hong kon gu – u woj je za po sle no 12.000 qu di. Sem stan dard nih ban kar skih uslu ga za sta nov ni {tvo i pri vre du, ba ve se i osi gu ra wem.

D. V.

6

POQOPRivRedA

sreda28.decembar2011.

dnevnik

„AGRO MIKS” NI JE U[AO U WI VE

Barikade zaustavile zadrugare Iako je tokom pro{lonedeqnog protesta radnika Zemqoradni~ke zadruge „Agromiks“ ispred op{tinske zgrade zadrugarima obe}ano da }e 27. decembra biti uvedeni u posed oko 150 hektara oranica u savinoselskom ataru, koje koristi Industrija mesa „Karneks“, to se ju~e nije dogodilo. Naime, dan pre nego {to je ova odluka Op{tinske uprave trebalao da bude sprovedena u delo, na adresu direktora ZZ „Agromiks“ Mar ka Fe mi }a je stiglo re{ewe da se uvo|ewe zadrugara u posed odla`e jer, kako stoji u re{ewu, policijski slu`benici Policijske stanice u Vrbasu su u {trajku i nisu u mogu}nosti da pru`e pomo} prilikom sprovo|ewa odluke, a Op{tinska uprava, ka`e se daqe u re{ewu, smatra ovaj postupak veoma rizi~nim i opasnim po bezbednost slu`benih lica i ostalih u~esnika u postupku.

P{enica na 471.275 hektara – Ukupno zasejane povr{ine u jesewoj setvi iznose 614.880 hektara, od ~ega je p{enica na 471.275 hektara – izjavio je Tanjugu pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}.

On je kazao da je, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, je~am zasejan na 62.763 hektara, ovas na 8.595, uqana repica na 10.173, detelina na 5.223, a lucerka na 7.445.

Po podacima RZS-a, u Srbiji je u odnosu na 2010. zasejano 2,3 odsto mawe p{enice, 2,1 odsto je~ma, 21,5 odsto uqane repice, 13,3 odsto deteline i 32 odsto lucerke, a ovsa 2,4 posto vi{e.

Milovanovi} je rekao da je su{a ove jeseni ote`ala osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemqi{ta, koje je bilo suvo i tvrdo.

– Topla jesen s temperaturama vi{im od prose~nih je dodatno isu{ivala zemqi{te, a kao posledica toga setva je tekla sporo u i{~ekivawu ki{e i povoqnije vla`nosti zemqi{ta – objasnio je on.

S druge strane, zadrugari isti~u da oni nikada nisu primewivali silu i da samo tra`e sprovo|ewe u delo zakonskih odluka, {to je moglo biti ura|eno i bez prisustva policije ukoliko se proceni da ne}e biti incidenata na {ta, dodaju oni, nikada nisu ni bili spremni.

Marko Femi} ka`e da im je prilikom razgovora s nadle`ni-

ma u Op{tinskoj upravi obe}ano da }e odluka biti sprovedena kada bude okon~an {trajk zaposlenih u policiji.

– Mi samo tra`imo sprovo|ewe re{ewa Op{tinske uprave.

Ako se to dogodi, ne}emo vi{e protestovati, ali }e se znati da smo uspeli da povratimo ono {to je zadru`na imovina, a {to je do sada uspelo 27 zadruga {irom ze-

mqe. Ipak, ako nadle`ni ne postupe po donetim re{ewima, bi}emo primorani na to da ponovo pokrenemo proteste – rekao je Femi}.

Ipak, zadrugari su tokom ju~era{weg dana poku{ali da sami u|u u sporni zemqi{ni posed koji im, kako ka`u, po zakonu pripada jer imaju svu potrebnu dokumentaciju, ali su ih na savinoselskom vojnom mostu sa~ekali kamioni i mehanizacija „Karneksa“, ~ime je most prakti~no bio blokiran i prolaz onemogu}en.

Da podsetimo, ZZ „Agromiks“, koja je osnovana 2003. godine, uputila je zahtev „Karneksu“ za vra}awe oko 200 hektara zemqe. Po re~ima direktora „Agromiksa“, te oranice su nekada pripadale Poqoprivrednoj zadruzi „Milan Ku~“ koja je 1997. godine pripojena „Karneksu“ bez ikakve nadoknade i na osnovu toga vrbaska mesna industrija koristi te wive.

M. Ke ko vi}

BAN KA OGLA SI LA PRO DA JU

„Big bul” ide na aukciju Industrija mesa „Big bul” iz Ba~inaca na}i }e se na aukcijskoj prodaji 11. januara idu}e godine.

Naime, po{to vlasnik nije izmirio svoje obaveze prema banci, u skladu sa Zakonom o hipoteci zakazana je prodaja gra|evinskih objekta za preradu mesa i proizvodwu mesnih prera|evina u okviru „Big bula”, a po~etna cena je 4.150.000 evra.

Prodaju dela poslovnog kompleksa „Big bul” oglasila je Rajfajzen banka, vode}i se zakonima o hipoteci i zalo`nom pravu na pokretnim stvarima. Kako se navodi, na aukciji }e se na}i objek-

KON TRO LI [U SE I WI VE I TR PE ZE

HACCP zatvorio 300 proizvo|a~a hrane U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata, a 300 ih je zatvoreno u ovoj godini zbog neprimewivawa propisa Zakona o bezbednosti hrane, re~eno je ju~e u Privrednoj komori Srbije.

Samostalni savetnik u Udru`ewu za poqoprivredu i prehrambenu industriju u PKS-u De jan Bu di mo vi} naglasio je da svi koji se bave proizvodwom, preradom i prometom hrane u Srbiji moraju da primewuju HACCP. On je na seminaru u PKS-u objasnio da to zna~i da mora postojati lanac koji se mo`e pratiti – od proizvodwe hrani na wivi, daqoj preradi i distrubuciji pa sve do wene upotrebe kod potro{a~a.

– To ~inimo iskqu~ivo zbog nas koji ovde `ivimo i radimo, a ciq je da se jede zdravstveno bezbedna hrana – naglasio je Budimovi}.

On je istakao da je PKS prepoznao zna~aj zdravstvene bezbednosti hrane pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban zna~aj.

– Ciq je da se svaki rizik svede na najmawu mogu}u meru. Dakle, princip HACCP-a i dobre proizvo|a~ke prakse moramo stalno

Ka ta nac na rad we Od 11. juna proizvo|a~i i trgovci hrane u Srbiji, prema Zakonu o bezbednosti hrane, moraju da primewuju HACCP sistem za bezbednost hrane.

Za neuvo|ewe ovog sistema predvi|ene su kazne – pokretawe postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavqawa delatnosti za privredna dru{tva, dok je za preduzetnike predvi|eno pokretawe postupka za prekr{aj. negovati – rekao je Budimovi}.

Tokom predavawa je istaknuto da se HACCP sistem mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodwe do kona~ne potro-

{we hrane, a wegova implementacija ima za ciq da se rizici u proizvodwi hrane sve dok ona ne stigne do krajweg potro{a~a svedu na najmawu mogu}u meru.

Dobra proizvo|a~ka praksa, kako je re~eno, predstavqa niz preporuka koje je po`eqno sprovesti u proizvodwi, preradi, skladi{tewu i snabdevawu hranom da bi se spre~ila wena mikrobiolo{ka, hemijska ili fizi~ka kontaminacija. Na seminaru je re~eno da je potrebno omogu}iti svim organizacijama kroz ceo lanac proizvodwe hrane da primewuju i sprovode efektivan i efikasan sistem upravqawa u oblasti bezbednosti hrane, odnosno da isporu~uju proizvode koji zadovoqavaju korisnika i ispuwavaju zahteve odgovaraju}ih propisa. Opasnost po bezbednost hrane mo`e se pojaviti u bilo kojoj fazi lanca wene proizvodwe pa je zato odgovaraju}a kontrola du` celog lanca od su{tinskog zna~aja. Trideset u~esnika seminara na temu ,,Osnove dobre proizvo|a~ke prakse i dobre higijenske prakse’’, zasnovane na prinicipima higijene hrane „Kodeks alimentarijus” (Co dex Ali men ta ri us) dobili su i sertifikat da su osposobqeni za obavqawe poslova kojim se bave, saop{teno je iz PKS-a.

ti prehrambne industrije i proizvodwe pi}a, objekat poslovnih usluga, kao i pomo}ne zgrade, to jest radionica i objekat za prawe vozila, klanica, objekat za prijem stoke...

Kako se navodi u oglasu, pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja do 10 januara 2012. godine na ra~un Rajfajzen banke uplate depozit od deset odsto po~etne cene.

Kako je „Dnevniku” re~eno u „Big bulu”, u pitawu je prodaja dela poslovnog sistema, a kompanija nastavqa proizvodwu, to jest preradu mesa.

S. G.

„Agro`iv” u Vrawskoj Bawi – Kompanija `ivinskog mesa „Agro`iv“ u @iti{tu planira preuzimawe klanice u Vrawskoj Bawi, najavio je genalni direktor Pre drag Ami `i}. – Plan „Agro`iva“ je da time nedeqnu proizvodwu od 180.000 brojlera pove}a na 280.000.

Kompanija, ~iji je ve}inski vlasnik JP „Srbijagas“, uputi-

la je Vladi Srbije zahtev za dokapitalizaciju, odnosno za odobrewe ulagawa 22 miliona evra u novu klanicu i energanu.

– Dok se to ne desi, izlaz za pove}awe prerade `ivinskog mesa vodi preko Vrawske Bawe, kao i drugih klanica koje sada ne rade – rekao je generalni direktor Ami`i} novinarima. „Agro`iv„ bi po~etkom rada u Vrawskoj Bawi lak{e stizao do potro{a~a u ju`noj Srbiji i pove}ao izvoz koji sada iznosi oko 20 odsto ukupne pro iz vod we naj ve }e srp ske kompnije `ivinskog mesa u Srbiji, u ~ijem je posedu 17 velikih farmi `ivine.

ER DE VI ^KI „VI TA STIL” U SVET SKOM TREN DU

Pa{teta, i te kakva, mo`e i od suncokreta Mini-fabriku ce|enog jestivog uqa i qu{tenog suncokreta Mi ro slav \ur ka iz Erdevika smestio je u svoje seosko dvori{te.

Po~eo je na{ doma}in pre 15 godina realizaciju tog ozbiqnog posla – proizvodwe jestivog ce|enog uqa suncokreta, potom i qu{tenog suncokreta i, kona~no, lansirawa sasvim novog proizivoda, to jest pa{tete od qu{tenog suncokreta s vekom trajawa najmawe godinu dana, i to bez konzervansa.

– Posedujem 25 katastarskog jutara vlastite zemqe, {to je malo za posao koji obavqam. U dogovoru sa stanovnicima Erdevika, ove godine smo u kooperaciji imali 120 jutara pod suncokretom. Suncokret je sa|en na posebne parcele zemqi{ta koje nisu {pricane protiv korova u toku pet godina, otkako s wima sara|ujem. Svake godine od mojih kooperanata kupujem suncokret i merim ga ba`darenom vagom u vlastitom dvori{tu.

Vlagu i primese utvr|uje „Jugoinspekt„ iz Novog Sada – pri~a Miroslav \urka. – Izgradio sam dva silosa i u wima dr`im zaprimqeni suncokret. Osim toga, automatizovao sam proizvodwu tako da

mi suncokret iz silosa na qu{tewe plasti~nim cevima dolazi do ma{ine koja ga qu{ti. Ovu ma{inu sam konstruisao sam i napravio tako da qu{ti svako zrno iste veli~ine bez loma. Oqu{teno seme pakuje se u kese i skladi{ti. Kada spremim odre|enu koli~inu, odvozim ga na veleprodaju.

Cena je primerena, veli na{ sagovornik – 115 dinara kilogram.

Kako ka`e, ovo seme je borac protiv holesterola.

specijalnu ma{inu sam kupio i uvezao iz Nema~ke. U posebnoj prostoriji uqe isce|eno u plasti~nu posudu preliva se u tri ve}e u kojima se talo`i, a odatle sti`e u specijalnu ma{inu za filtrirawe, na ~ijem je kraju slavina za ru~no puwewe fla{a.

Osnovni proizvod moje firme „vita stil” je qu{teni suncokret, a nusproizvod je ce|eno jestivo uqe. Za kvalitet ovog uqa dodeqene su mi na Novosadskom sajmu tri

Zdra vqe za 170 di na ra – Kada se govori o zdravoj hrani, tu spadaju i moji proizvodi.

Polazim od zemqi{ta na kojem se uzgaja suncokret: ve} {est godina i za vreme setve suncokreta nema {pricawa protiv korova, a sve ostalo, od vr{idbe do proizvodwe jestivog ce|enog ugqa, koje prodajem na veliko ali i na litre, cena mu je 170 dinara i spada u eko-hranu, dr`imo pod kontrolom – nagla{ava na{ doma}in.

– Wegovom upotrebom krvne `ile postaju elasti~ne i ne pucaju i dobro je za zdravqe svakog ~oveka. Zato ga upotrebqavaju pekari i oni koji jedu zdravu hranu.

Drugi deo suncokreta iz silosa odlazi na finu doradu koju obavqa ma{ina za ce|ewe uqa. Ovu

zlatne medaqe. Uqe je bogato prirodnim E vitaminom i esencijalnom omega 6 masnom kiselinom koja je potrebna svakom ~ovek u svakodnevnoj ishrani, {to je utvrdio Tehnolo{ki fakultet u Novom Sadu i dao preporuku za tro{ewe tog jestivog uqa – isti~e \urka.

Ma {i na za preradu sun co kre ta

Kako ka`e, preostaju jo{ dve analize kod pomenutog fakulteta a potom }e wegov tre}i proizvod, pa{teta koja se pravi od qu{tenog suncokreta, ugledati svetlost dana. A to je tek pravi delikates! U to smo se uverili jer smo kod na{eg doma}ina probali ovaj proizvod.

– Jo{ pre 15 godina u ovoj ku}i dobijena je prva litra ce|enog suncokretovog jestivog uqa i eto,

sada }e iz ove ku}e iza}i i pa{teta koja }e biti specijalitet na izbirqivom sprskom tr`i{tu – pohvalio se doma}in. \urka svake godine 26. novembra ide u Beograd u vreme Sajma zdrave hrane i ukazuje na to da je nedostatak {to u registar nisu upisani ce|eno jestivo uqe, qu{teni suncokret i pa{teta od qu{tenog suncokreta.

„Vita stil” iz Erdevika godi{we preradi kompletan prinos suncokreta sa 120 katastarskih jutara. Lanac proizvodwe i prodaje poznatom kupcu je razvijen.

Cene su fiksne, radna snaga iz Erdevika, kada tu uvrstimo i proizvo|a~e kao i preradu u minifabrici, nije zanemarqiva, ali je re~ o sezonskim radnicima.

Proizvo|a~i suncokreta, radnici na ma{inama „Vita stila” u sezoni ne znaju za krizu, bar kada su zarade u pitawu. \urka, ina~e, s ponosom isti~e da je jestivo uqe interesantno na {idskom tr`i{tu i jo{ u nekim gradovima gde qudi znaju kakav mu je kvalitet pa zato godi{we ne proizvede ne vi{e od 1.700 litara.

Kada bi potro{a~i iz drugih gradova tra`ili to izuzetno uqe, Miroslav bi sigurno mogao udvostru~iti proizvodwu. A ovako, wegovo te`i{te rada je qu{teno seme jer ima izuzetnu prodaju, a kada do|e i pa{teta i izbirqivo tr`i{te shvati da je to izuzetan proizvod, onda }e biti upitno: jestivo uqe, qu{teno seme ili pa{teta. Ostavqamo da o tome odlu~e sami kupci.

D. Sa vi ~in

NA „ZIM ZA RI JA MA”

Vlat ko Ste fa nov ski na Trgu slo bo de

Pred de com ma ske, or de we i ba let qan skog pra vi ti no va od li ko va wa. Ma li {a ni }e mo }i da tre ni ra ju ka pu e ru na Ka pu e ra aka de mi ji, Fu to {ka 16 (062/963-6956), a u Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29 (069/705-260) }e se upo zna ti sa raz li ~i tim te ma ma u umet no sti ko je su se po ja vqi va le u ra znim pe ri o di ma. Pro gra mi ko ji se na pla }u ju sa po 150 di na ra su pro jek ci ja cr ta nog fil ma „[rek 4„ u 10 ~a so va u Are ni Si ne pleks (021-447-690), {a -

hov ska {ko la i li kov na ra di o ni ca u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1 (063/521-123) i no vo go di {wa `ur ka i do la zak De da Mra za za de cu sa auti zmom u Za bav nom par ku „Star li”, Bu le var Voj vo de Ste pe 56 (021/6302-422). Par ti ci pa ci ja se na pla }u je i u Aso ci ja ci ji zna wa na Bu le va ru ca ra La za ra 44 (064/209-3986) gde }e naj mla |i No vo sa |a ni mo }i da na u ~e sve o ba le tu.

A. Va.

Novosadska sreda28.decembar2011.

Pre va ran ti di rekt no ga |a ju sr ce a `ni in spek to ri, ko je ka - di ko ji ovih da na idu od vra L vi maj sto ri i la `ni sa ku - ta do vra ta po zi va ju }i se na pqa ~i do bro voq nih pri lo ga Dom za de cu u Ve ter ni ku, tra `e }i od su gra |a na no vac, to bo `e, za po mo} toj in sti tu ci ji. Na rav no, iz Do ma su se od mah ogla si li upo zo riv {i ta ko su gra |a ne da ne na se da ju na pre va ru. Sve na ve de no go vo ri o be stid nim na ~i ni ma za ra de i do se tqi vo sti onih ko ji ko ri ste pra zni~ ne da ne ka da su svi u po seb nom ras po lo `e wu i ka da se lak {e ne go obi~ no hva ta ju za nov ~a nik. Sve u sve mu, bu di te opre zni jer pre va ran ti ku ca ju na vra ta.

B. Markovi}

Od lo `en sa jam an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta , ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta pla ni ran za su tra u Do mu voj ske Sr bi je na ke ju od la `e se zbog no -

vo go di {wih pra zni ka. Na red na ma ni fe sta ci ja }e se odr `a ti 26. ja nu a ra.

A. Va.

NO VI NA U OD LU CI O URE \E WU GRA DA

Mo ra }e pe pe qa re pred lo ka le Vla sni ci i za kup ci po slov nog pro sto ra u ko ji ma je za bra we no pu {e we ubu du }e }e mo ra ti is pred lo ka la da po sta ve pe pe qa re za opu {ke od ci ga re ta.

Uslo vi za po sta vqa we, iz gled i di men zi je pe pe qa ra utvr di }e se ak tom Grad skog ve }a. Ovo je no vi na u de lu ko ji se od no si na ure |e we gra da, a pred lo `e no je u Od lu ci o iz me -

na ma i do pu na ma Od lu ke o ure |e wu gra da, o ~e mu od bor ni ci tre ba da nas da od lu ~e.

U po me nu tim iz me na ma pred lo `e no je da se na Su na ~a nom i Be o grad skom ke ju i na Ke ju `r ta va ra ci je ubu du }e mo gu po sta vqa ti objek ti i ure |a ji, a to su ki o sci, zim ske i let we ba {te, te zge i dru gi po kret ni mo bi li jar.

Z. D.

V remeploV

Pro pis u{ao u apo te ke Pr vi zva ni ~an pre gled apo te ke u No vom Sa du, da bi se utvr di lo ko li ko wen vla snik To mas An dre le, grad ski se na tor, po {tu je na red be vla da re ve o opre ma wu i po slo va wu „me di cin skih rad wi”, oba vqen je 1748. Pre gled su oba vi li se na to ri La zar Ru be -

vi ne uli ce de ca }e pra vi ti kar ne val ske ma ske, a od 19 do 20 sa ti akro ba te }e iz ve sti per for mans na Tr gu slo bo de, Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci, Ka to li~ koj por ti i uli ca ma Mo de ne i Kra qa Alek san dra. Gru pa „Vlat ko Ste fa nov ski trio” na stu pi }e u 20 sa ti na bi ni na Tr gu slo bo de.

N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

za ra zno ra zne „hu ma ne na me ne”, svi oni svo ju {an su tra `e u mut nom, va ra ju }i su gra |a ne, tr pa ju }i no vac u svoj xep. Na ova kve stva ri smo svi, ma we vi {e na vi kli, zna mo da se de {a va ju, ali, kao po pra vi lu, ne ko se uvek upe ca. A upe ca se za to {to nor ma lan ~o vek ne `e li ni da po mi sli da se ne ko na ovaj na ~in oko ri {}a va po zi va ju }i se na te {ke so ci jal ne slu ~a je ve, i tu `ne pri ~e ko je ga |a ju ~o ve ka u hu ma nu `i cu.

Po sled wu u ni zu ova kvih ne po dop {ti na pri re |u ju qu -

Hu ma ni tar nom ak ci jom „Alu mi ni klu ba” Fon da ci je dr Zo ran \in |i}, ko ja }e se odr `a ti da nas u 14 sa ti na Tr gu slo bo de, na sta vqa se no vo go di {wi hu ma ni tar ni pro gram „No vi Sad sr cem”. ^la no vi ovog klu ba pro mo vi sa }e klub i pro da va ti ku va no vi no, ~aj i ko la ~i }e. Od 18 do 20 sa ti na po ~et ku Zmaj Jo -

{i} tr go vac i Jo zef [tvr tec ki, ~i zmar. A 28. de cem bra 1787. Ma gi strat u No vom Sa du je pri mio uput stvo naj vi {ih dr `av nih vla sti o oba ve znom i je din stve nom na ~i nu kon tro le ra da apo te ka u ce loj dr `a vi.

N. C.

PO ^E LI RA DO VI U RAD NI^ KOJ ULICI

No vi vr ti} uga si }e li stu ~e ka wa Iz grad wa no vog objek ta Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo„ u Rad ni~ koj uli ci po ~e la je ju ~e, a gra di li {te su ob i {li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}.

Vr ti} }e se pro sti ra ti na 3.500 kva drat nih me ta ra, ima }e 19 rad nih so ba i mo }i }e da pri mi oko 350 ma li {a na, {to bi tre ba lo da re {i pi ta we sme {ta ja de ce u ovoj usta no vi.

Pa vli ~i} ka `e da je ovom de lu gra da bio pre ko po tre ban vr ti} i iz ra zio za do voq stvo {to su ra do vi, na kon ve li kih pro ble ma na po kon po ~e li.

- Ra do vi }e se od vi ja ti u dve fa ze, pr va bi tre ba la da bu de go to va do mar ta, a dru ga do kra ja sle de }e go di ne. Sa ovim objek tom No vi Sad bi pr vi put tre bao da re {i pro blem li ste ~e ka wa za vr ti }e, jer bi sa wim do bi li me sta za 16.000 de ce. Po red

ovog pro jek ta, ra di }e se na sa na ci ji i re kon struk ci ji sta rih obje ka ta „Ra do snog de tiw stva” - ka `e Pa vli ~i}.

Ma ka ri} na vo di da je 2009. go di ne usvo jen pe to go di {wi plan u ko me je bi la pred vi |e na iz grad wa ku hi we i no vog objek ta „Ra do snog de tiw stva” i da su za dve go di ne us pe li sve to da is pu ne.

- Dra go mi je {to smo ugo vo ri li ova ko ve li ku in ve sti ci ju, a no vac za iz grad wu i kom plet no opre ma we rad nih so ba je obez be |en. Za pr vu fa zu ra do va iz dvo je no oko

IZ GRAD SKE KA SE

Po mo} ugro `e ni ma Iz bu xe ta Gra da za 2011. go di nu, na osno vu od lu ke gra do na ~el n i k a Igo r a Pa vli ~ i } a, grad skoj or ga ni za ci ji Cr ve nog kr s ta obez b e | u j e se pre n os 690.760,62 di na ra ko ji }e bi ti uto {en za re a li za ci je pro gra ma „Le to va we i dru gi vi do vi po mo }i de ci i mla di ma u sta wu so ci jal ne po tre be”.

Iz dvo je ni no vac }e bi ti is ko ri {}en za na bav ku i do de lu no vo go di {wih po klo na: kom pju te ra, teh ni ke, in ter ak tiv nog i di dak ti~ kog ma te ri ja la za de cu i mla de u Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter n i k u, Si g ur n oj ku } i i Dnev nom bo rav ku za de cu sa po re me }a jem u dru {tve nom po na {a wu Cen tra za so ci jal ni rad, SOS De ~i jem se lu „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” u Srem skoj Ka me ni ci, [ko li za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}”, ko ri sni ci ma Dnev nog bo rav ka Udru `e wa za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je -

nim oso ba ma Gra da No vog Sa da i rom skoj de ci vr ti }a „Mon te so ri - De ~i ja ku }a” u re a li za ci ji Ka ri tas De ka na ta No vi Sad. Ta ko |e, grad skoj or ga ni za ci ji Cr ve nog kr sta No vog Sa da se obez be |u je pre nos nov ca iz bu xe ta No vog Sa da za ov go di nu u iz no su od 2.207.000 di na ra za do de lu nov ~a ne po mo }i za 400 so ci jal no ugro `e nih po ro di ca sa sta tu som iz be gli ca u No vom Sa du. Pre ma pro gra mu Po ve re ni ka za iz be gi ce Gra da No vog Sa da, a u okvi ru pro gra ma „Po mo} za zbri wa va we, po vra tak i in te gra ci ju iz be gli ca” pred vi |e no je 1.655.000 di na ra za do de lu nov ~a ne po mo }i za 331 jed no ~la nu, dvo ~la nu ili tro ~la nu po ro di cu u iz no su od 5.000 di n a r a po po r o di c i, kao i 552.000 di na ra, za do de lu nov ~a ne po mo }i za 69 po ro di ca sa ~e ti ri i vi {e ~la no va po 8.000 di na ra po po ro di ci.

B. M.

Iz lo `ba u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske Iz lo `ba „Zbir ka va jar skih ra do va Ga le ri je Ma ti ce srp ske” otva ra se ve ~e ras u 20 ~a so va u ovoj ga le ri ji. Autor je Ra to mir Ku li}, a iz lo `bu }e otvo ri ti po mo} ni ca za za {ti tu kul tur nog na sle |a u re pu bli~ kom Mi ni star stvu kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Du {i ca @iv ko vi}.

Pri sut ni ma }e se obra ti ti i uprav ni ca Ga le ri je Ma ti ce srp ske, Ti ja na Pal ko vqe vi}. Ga le ri ja Ma ti ce srp ske na la zi se na Tr gu ga le ri ja 1.

J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

Za no vo sad ske ma li {a ne da nas }e na se dam me sta u gra du u okvi ru „No vo sad skih de~ jih zim za ri ja” bi ti or ga ni zo va ne ra di o ni ce, a za sve pro gra me po treb no je pri ja vi ti u~e {}e. U Ga le ri ji ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1 (021/48-99-000), de ca }e mo }i da pra ve ma ske i u~e stvu ju u pred sta vi, dok }e u Spo men zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2 (021/528-185) po uzo ru na ko lek ci ju or de wa Pa vla Be -

50.000.000 di na ra - ka `e Ma ka ri}.

Da pod se ti mo, na me stu sa da {weg gra di li {ta na la zio se in -

du strij ski dim wak ~i je je ru {e we iza zva lo pro te ste po zna tih qu di, ali i gra |a na ko ji `i ve u bli zi ni.

G. ^.

U O[ „MI HAJ LO PU PIN” U VE TER NI KU

De ca de ci da ro va la pa ke ti }e U~e ni ci tre }eg raz re da osnov ne {ko le „Mi haj lo Pu pin” iz Ve ter ni ka jo{ jed nom su po ka za li hu ma nost i na pra vi li pre ko 40 no vo go di {wih pa ke ti }a za de cu iz Si gur ne de~ je ku }e. Ova hu ma ni tar na ak ci ja re a li zo va na je {e sti put, a pa ke ti }e je ju ~e pre u zeo po mo} nik di rek to ra Cen tra za so ci jal ni rad Bran ko Ze lem ba ba.

je u tra di ci ju, ko ja }e bi ti na sta vqe na i na red nih go di na.

Ru ko vod stvo {ko le je, u sa rad wi sa u~i te qi ma i na stav ni ci ma, or ga ni zo va lo zim ske ra di o ni ce, na ko ji ma, osim u~e ni ka, mo gu da u~e stvu ju i ma li {a ni pred {kol skog uz ra sta. Kroz ove ra di o ni ce, ko je }e tra ja ti do pet ka 30. de cem bra, sva ko dnev no pro |e oko 150 de ce, ko ja uz smeh,

-U~e ni ci {ko le i wi ho vi ro di te qi pri ku pi li su gar de ro bu i slat ki {e za na {e {ti }e ni ke po vo dom no vo go di {wih pra zni ka. Sa rad wa sa ovom {ko lom je du go go di {wa i zbog to ga du gu je mo za hval nost pre sve ga de ci, a on da i ru ko vod stvu {ko le ko je je i ove go di ne raz mi {qa lo o ma li {a ni ma bez ro di teq skog sta ra wa - re kao je Ze len ba ba.

Pre ma re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra Da ni ce Ko cev ske pri ku pqa we ovih pa ke ti }a pre ra slo

dru `e we i kre a tiv nost u~e, za ba vqa ju se, sta var ju i sti ~u no va pri ja teq stva. Na ju ~e ra {wim ra di o ni ca ma de ca od se dam do 12 go di na pra vi la su ukra se od pa pi ra, ko ji ma su ka sni je oki ti li jel ku, kao i pa pir ne ma ske u bo ji.

U~i te qi ca Va len ti na Kr to li ca ka `e da su de ca kre a tiv na i or na za rad i do da je da }e ra di o ni ce po mo }i ma li {a ni ma ko ji }e sle de }e go di ne upi sa ti pr vi raz red, da se upo zna ju sa {ko lom.

N. R.

Film i ra di o ni ce na „Ras pu sti li {tu” Pro gram „Ras pu sti li {ta” na sta vqa se i da nas ma ra to nom cr ta nih fil mo va za ma le i osta le, ko ji }e se odr `a ti u 10 sa ti u No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, Uli ca rad ni~ ka 20. U isto vre me bi }e odr `a ne i dram ska ra di o ni ca, {a hov ska, hip-hop i li kov na ra di o ni ca, a de ca }e pri ~a ti na te mu „Ha ri Po ter - od kwi ge do fil ma i na trag” i u`i va }e u le go igra o ni ci. Od 11.30 ma li {a ni }e ima ti pri li ku da po gle da ju film „Ha ri Po ter i za tvo re nik As ka ba na”.

N. R.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda28.decembar2011.

dnevnik

NA KLINICI ZA HEMATOLOGIJU KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

Otvo ren Ka bi net za he mo fi li ju

U CRKVI IMENA MARIJINA

Nad bi skup Ho ~e var slu `io mi su Bo`i}nu misu ju~e je u crkvi Imena Marijina slu`io beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar. Pred oko stotinak vernika, koji su obele`avali tre}i dan velikog hri{}anskog praznika za one koji slave po gregorijanskom kalendaru, pevao je novosadski me{oviti hor „Kredarica” - Dru{tvo Slovenaca „Kredarica”. Posle uvodne molitve i prazni~ne besede nadbiskup Ho~evar je podsetio da je Bo`i} za sve hri{}ane doga|aj u kome se svi javqamo okru`eni bo`ijom qubavqu.

A. L.

HUMANITARNA AKCIJA NOVOSADSKOG POZORI[TA

No vo go di {wi seknd hend ba zar

Humanitarni novogodi{wi seknd hend bazar „Glumac+kupac=osmeh”, koji u susret predstoje}im praznicima organizuju glumci Novosadskog pozori{ta, odr`a}e se danas od 10 do 18 sati u pozori{nom holu, Ulica Jovana Suboti}a 3. Glumci }e sugra|anima ponuditi zanimqive komade garderobe iz svog ormara, a sav novac sakupqen od prodaje i}i }e za pomo} Svrati{tu za decu. Cene ode}e, nakita i obu}e, koji }e biti na prodaju,

kre}u se od 100 do 1.500 dinara, a humani sugra|ani mo}i }e po pristupa~noj ceni da degustiraju i kuvano vino, koje je obezbedio Ma~kov podrum, a sav novac je namewen Svrati{tu. Na ovoj humanitarnoj akciji deca iz Svrati{ta prodava}e novogodi{we ~estitke i razglednice, koje su sami napravili. Ovo je tre}a humanitarna akcija u kojoj ove godine u~estvuju glumci Novosadskog pozori{ta.

N. R.

Na Klinici za hematologiju utvrdio mi{i}no-skeletni status Klini~kog centra Vojvodine ju~e i kvalitet `ivota i obavilo teje otvoren prvi specijalizovani stirawe na prisustvo inhibitora Kabinet za hemofiliju, koji }e i virusa hepatitisa B i C - naglaosobama obolelim od ove bolesti sila je predsednica Srpske lekaromogu}iti da, bez ~ekawa i zaka- ske grupe za hemofiliju prof. dr zivawa, za 15 minuta dobiju anali- Dragana Jani}. zu na osnovu koje se odre|uje preHemofilija je sklonost ka krcizna terapija. Opremawe Kabi- varewu (u zglobovima, mi{i}ima neta obezbe|eno je i mozgu) koje ne iz sredstava promo`e da se zaustaSa vre me na opre ma jekta Srpske levi. Bolest zahteva karske grupe za he- za me ni la vi {e sat ne brzu reakciju, kamofiliju „Poboqko bi se krvarewe la bo ra to rij ske {awe le~ewa he{to pre zaustaviana l i z e mofilije integrilo, a analize koje sanim sinhronizosu se do sada radivanim pristupom”, koji je finan- le trajale su vi{e sati u laborasirala internacionalna nevladi- torijama domova zdravqa. Kabina organizacija „Novo Nordisk net ima najsavremeniju opremu, Hemofilija Fondej{n”. koja zamewuje dug proces u osta- Osobe obolele od hemofili- lim laboratorijama. U Vojvodini je moraju se periodi~no pregleda- ima 140 pacijenata obolelih od ti kod hematologa s iskustvom u ove bolesti. Lekovi su skupi, te je le~ewu ove bolesti, kako bi se bitno wihovo pravilno dozirawe.

Uz to, va`no je da le~ewe ove bolesti po~ne {to ranije, jer ukoliko se ona zapusti, pacijenti postanu invalidi.

- U Novom Sadu se le~e osobe obolele od hemofilije s teritorije Vojvodine, zbog ~ega otvarawe specijalizovanog Kabineta za

PRORADIO SAJT ZA INVESTITORE NO VI SA DIN VEST.RS

Ka pi ta lu fa li sa mo elek tron ska ma pa Kako je i najavqeno portal koji treba investitorima i gra|anima da omogu}i pristup informacijama o lokacijama za gradwu u Novom Sadu, za ~iju izradu je Delegacija Evropske unije u Srbiji izdvojila oko 300.000 evra, po~eo je sa radom ove sedmice.

Me|utim, Geografsko informacioni sistem (GIS) Novog Sada odnosno elektronska mapa jo{ nije proradila i nije poznato kada }e se to desiti.

Osim uop{tenih informacija o Novom Sadu koje su preuzete sa sajta grada, na portalu se nalaze i

razne gradske odluke o porezima, dozvolama i taksama kao i linkovi prema dr`avnim i pokrajinskim organima vlasti, javnim gradskim preduze}ima i gradovima pobratimima. Sa sajta Zavoda za izgradwu grada su preuzete slobodne lokacije gde mo`e da se gradi, a mogu da se preuzmu i razni formulari. Tu su i privredni podaci. Tako saznajemo da u Novom Sadu ima ukupno 8.939 preduze}a, ve}ina u privatnom vlasni{tvu, od kojih 0,85 odsto spada u velika, 3,86 odsto u sredwa i 95,10 odsto u mala preduze}a.

Preduzetni~kih radwi ima 13.664. Dominantne grane su trgovina, saobra}aj i prera|iva~ka industrija, naro~ito proizvodwa hrane, pi}a, duvana, papira i celuloze.

Kad je re~ o radnoj snazi i obrazovnoj strukturi stanovni{tva, podaci su iz 2008. godine.

Na portalu se nalazi i usluga virtuelni mati~ar, uvid u bira~ki spisak, mapa Novog Sada i registar investitora. Na sajtu mo`e se videti i kursna lista. Kako je ranije rekao {ef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Zo-

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Je dan ne re {en slu ~aj”

fo to: F. Ba ki}

DONACIJA OD 130.000 DINARA ZA DOM U VETERNIKU

Te le vi zor, ra ~u nar i muzi~ka li ni ja

Korisnici Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku dobili su ju~e poklone vredne 130.000 dinara koje im je donirao Grad. Kako je rekla ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi}, pokloweni su plazma televizor, kompjuter i muzi~ka linija, kako bi se Dom dodatno opremio.

- Po{to je dosta aktivista donosilo paketi}e sa slatki{ima, ode}u, hranu, nije bilo

potrebe da ponavqamo donaciju rekla je Stojanovi}. - U razgovoru sa korisnicima do{li smo do zakqu~ka {ta im je najpotrebnije, te smo im to i nabavili i tako opremili dnevni boravak.

Ovom prilikom {ti}enici su izveli novogodi{wi program koji je obuhvatao recitacije i folklornu izvedbu uz muziku tambura{a, a direktor Doma Dragan Milo{evi} se zahvalio na poklonima.

A. J.

La `ni hu ma ni sti Direktor Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku Dragan Milo{evi} je upozorio gra|ane na la`ne organizacije i pojedince koji skupqaju novac u ime ove institucije i predstavqaju se kao pokreta~i humanitarne akcije.

- Po informacijama koje dobijamo, a naro~ito u protekle dve nedeqe, u Novom Sadu i okolini prime}eni su pojedinici ili grupe qudi koji idu od vrata do vrata ili presre}u gra|ane na ulici sa pri~om da prikupqaju pomo} za na{e korisnike. Ova ustanova nikad nije, niti }e, organizovati akcije ovakvog tipa i `elim da upozorim gra|ane da ne nasedaju na manipulacije qudi koji zloupotrebqavaju naziv Doma u Veterniku zarad svoje li~ne koristi – naglasio je Milo{evi}.

Pro daj ni ba zar u Be o ~i nu U okviru manifestacije „De~je zimsko raspustili{te” u Domu kulture u Beo~inu }e se u petak od 10 do 17 ~asova odr`ati novogodi{wi izlo`beno prodajni bazar. U~esnici su brojna udru`ewa `ena sa doma}im kola~ima, slikari amateri i drugi.

A. Va.

hemofiliju ima zaista veliki zna~aj. Pacijentima }e biti omogu}ena dijagnostika, kontinuirano pra}ewe i savremena terapija ukazala je upravnica Klinike za hematologiju Klini~kog centra asist. dr Ivanka Savi}.

I. Dragi}

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „ Jedan nere{en slu~aj” Folker Ku~er.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

U ovoj uzbudqivoj pri~i Folker Ku~er opisuje posledwe dane Vajmarske republike i Berlin u kome nacisti~ka partija po-

staje sve mo}nija. Godine 1929. Berlin postaje svetska metropola: kokain, ilegalni no}ni klubovi, bordeli, politi~ki obra~uni na ulicama... U takav Berlin upravo je stigao mlad i ambiciozan inspektor kriminalisti~ke policije Gereon Rat, koji na svoju ruku zapo~iwe istragu ubistva, ne slute}i da je dirnuo u osiwe gnezdo. Ceo slu~aj obavijen je velom tajne.

Ne zna se ko je ubijeni na kome su vidqivi tragovi zverskog mu~ewa. Rat uspeva da otkrije vezu sa krugom ruskih opozicionara koji uz pomo} prokrijum~arenog zlata nameravaju da kupe oru`je kako bi izveli pu~.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

ran Ivo{evi}, pare su utro{ene na digitalizaciju arhivskog materijala ~etiri novosadske katastarske op{tine, obuku zaposlenih u radnom telu i nabavku neophodne opreme i softvera.

Pomo}u registra investitora gra|ani mogu da vide da li je neki investitor likvidan i da li se protiv wega vodi krivi~ni postupak. Najavqeno je da kad sajt bude gotov, obavqa}e se revizija projekta i revizorska ku}a }e dati svoje mi{qewe o finansijskoj realizaciji.

D. Igwi}

U vr ti }i ma bez do ~e ka, ne ma za in te re so va nih Iako je „Radosno detiwstvo” re{ilo da i ove godine organizuje do~ek Nove godine za najmla|e Novosa|ane, zaiteresovanih roditeqa za ovu opciju nije bilo, ka`e za na{ list direktor Borislav Samarxi}.

- Sa~eka}emo jo{ dan da vidimo {ta }e se dogoditi, mada ~isto sumwam da }e se neko prijaviti, jer veliki broj dece ve} nije u vrti}ima po{to je raspust. Sada je i kasno da se organizuje, jer bi morali da pravimo spisak de`urnih vaspita~a, servirki i kuvarica, {to ne bi bilo fer ni prema wima, po{to su roditeqi imali mesec dana da se izjasne o ovome - ka`e Samarxi}.

Prema wegovim re~ima, ovo je bila lepa zamisao uprave da roditeqi ostave svoju decu u sigurnim rukama i da se opuste bar jedno ve~e sami. Ina~e, do~ek u vrti}u bi stajao dve hiqade dinara, a deca bi dobila ve~eru, doru~ak, u`inu i sva propratna novogodi{wa iznena|ewa.

Q. Na.

065/47-66-452

Vi de ike ba ne i ba na ne, a pe tar de ne ~u ju Komunalna policija juri prodavce mandarina i ikebana, a ne juri ove sa petardama, bombama, granatama…

062/2630… *** Vojska je kasarnu „Mar{ala Tita Ar~ibalda Rajsa” prepustila zubu vremena. Taj objekat ~uva i ru`ne i lepe uspomene, a jedan je od karakteristi~nih za na{ grad. Bravo za inicijatore!

064/2466... *** Za 060/5070... svaka ~ast za odgovor: A ko da peva?! Dabome Zvonko Bogdan, \ole Bala{evi}, “Apsolutno romanti~no”, Aqo{a, Frajle, Tijana Bogi}evi}...

Imamo mnogo na{ih vojvo|anskih kvalitetnih muzi~ara! Ima {ta da se ~uje s trga, hvala bogu! Ponosna Vojvo|anka! 064/2369... *** Dirnula nas je vest da }e stariji tajkuni imati dostojan sme{taj. Neko kupuje parkove i dobija dozvole bez problema. Za legalizaciju na{ih ku}ica se nema vremena, dok su velike ku}e na Kamewaru dobile i telefone. Ko to prodaje na{ grad?

064/5809...

*** Mirovi}, sada SNS, ka`e da }e novi gradona~elnik biti Milo{ Vu~evi}. Te{ko nama, jer je tre}i po redu advokat. Mirovi} neka sa Majom prvo re{i problem Devi}, a ne da gra|ani pla}aju wihove nere{ene ugovore sa wim.

064/2952... *** Bravo 063/5070...!

064/5809...

*** Praznici tj. neradni dani u nas i treba da postoje, jer to je na{ jedini brend, koji je od koristi na{em ~oveku u sada{wem vremenu. Ne treba zaboraviti da su neki praznici i obi~aji ne tako davno doslovno bili zabraweni, a da obi~nom ~oveku mnogo zna~e. Mo`e da se zaradi i ekonomija da funkcioni{e, a da se neki dani radom zaobi|u.

060/0227... *** Idu izbori, pa je otvoreno pitawe pobednika, koalicije... Jedno je sigurno za koga }e glasati vlasnici ne malog broja xipova zatamwenih stakala i ostalih sli~nih luksuznih vozila, {to bi na umu trebalo da imaju ovi drugi izlizanih guma.

064/5447... *** Gazdarica mi preti otkazom, ako ja ne platim porez na podstanare, a poslodavac najavio sni`ewe plate od Nove godine. Ne date nam normalan `ivot, dokle „`uti”?

065/4606...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda28.decembar2011.

9

SA MO STAL NI SIN DI KAT GRA DA ZAH TE VA

SA VET ZA BUYET I FI NAN SI JE 2012.

»Po rez }e isto pra zni ti ye po ve ^lanovi Saveta za buxet i finansije ju~e su na sednici usvojili predlog o buxetu Grada koji }e ukoliko ga danas gradski odbornici izglasaju iznositi 22,2 milijarde dinara. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za buxet i finansije @ivko Makari} obrazlo`io da je gradska kasa za narednu godinu uve}ana za 8,3 odsto. Buxet je projektovan uglavnom na osnovu poreza na dohodak gra|ana, jer se od wega sada u gradsku kasu slije 80 odsto novaca, a ranije je to bilo 40 odsto.

- Prihod iz buxeta iznosi 15,4 milijarde dinara, {to je u odnosu na ovu godinu pove}awe

od 15 odsto. Planirano je da se napuni i od prihoda od spostevnih sredstava u iznosu od 810.542.40 dinara, od donacija inostranih zemaqa u iznosu od 121.186 dinara, donacijama od me|unarodnih organizacija u iznosu od 10.850.000 dinara, zatim primawima od otplate datih kredita, primawa od doma}ih zadu`ivawa… - pojasnio je Makari}.

Tako|e projektovano je da se i ove godine iz gradskog buxeta finansiraju javna i javno-komunalna preduze}a, pa }e tako “Vodovod i kanalizacija dobiti 2.06 milijardi dinara od toga je 1.9 milijardi predvi|eno za ka-

„DNEVNIK” SAZNAJE

pitalne subvencije, a 70 miliona za teku}e subvencije. Za tr`nicu }e se izdvojiti 35 miliona dinara, za “^isto}u” 402 miliona dinara, „Lisje” dobija 135 miliona, dok je za “Gradsko zelenilo” predvi|eno 230 miliona. „Informatika” }e dobiti 130 miliona, Agencija za energetiku 10,3 miliona dinara, a Toplana 120 miliona. Gradsko saobra}ajno preduze}e dobi}e 150 miliona za teku}e subvencije, a 205 miliona dinara za kapitalne. Za “Parking servis” bi}e izdvojeno 13 miliona za teku}e i 30 miliona dinara za kapitalne subvencije. Spensu }e pripasti 80.000.000 dinara, Ur-

banizmu 110.000.000 dinara i “Stanu” 35.000.000 dinara.

Iz gradskog buxeta bi}e izdvojeno vi{e novca za Gradsku upravu za kulturu, jer je naredne godine Novi Sad progla{en za „Grad kulture”. Vi{e }e dobiti i Uprava za socijalna pitawa i brigu o deci i porodici, i taj novac bi}e iskori{}en za finansirawe vantelesne oplodwe i dodavawa novca do 100 posto iznosa do pune plate porodiqama. Stopa poreza na imovinu i u narednoj godini ostaje ista i iznosi 0,4 posto. Zna~i da }e gra|ani pla}ati isti porez kao i ove godine.

Q. Na to {e vi}

ILI JA DE VI] TU @BOM ZAH TE VA 5,6 MI LI JAR DI DI NA RA

Za na kna du {te te tra `i ~e tvr ti nu grad ske ka se Ilija Devi} tu`io je grad Novi Sad i kao naknadu {tete tra`i 5,6 milijardi dinara, saznaje „Dnevnik”. Re{ewe o tu`bi donela je sudija Nata{a Da~i} u novosadskom Vi{em sudu, 16. decembra. Gradsko javno pravobranila{tvo je zaprimilo tu`bu 21. decembra i sad ima rok od 30 dana da na wu odgovori.

Kako samo saznali, u Gradskom javnom pravobranila{tvu ve} spremaju odgovor na tu`bu u kojem treba da istaknu procesne prigovore i da se izjasne da li priznaju, ili osporavaju tu`beni zahtev. Ukoliko u roku grad ne dostavi odgovor na tu`bu, sud donosi presudu kojom se usvaja tu`beni zahtev.

Ina~e, prema najavama iz Gradske ku}e, buxet za narednu godinu je 22 milijarde dinara, {to zna~i da Devi} za od{tetu tra`i ~etvrtinu gradske kase. Podse}amo da su ugovor izme|u ATP „Vojvodine” i gra-

da potpisali u maju 2006. godine Devi} i tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi}. U ugovoru stoji da }e se obezbe|ivawem nove me|umesne autobuske stanice stvoriti uslovi za izme{tawe prigradskog

NA KON ULA SKA MLADIH I OBRAZOVANIH U NA PU [TE NU KA SAR NU

I Gra du va `no ra |a we dru{tvenog cen tra Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja broji 53 organizacije koje se, izme|u ostalog, bave kulturom i umetno{}u, podr`ala je osnivawe Dru{tvenog centra, sme{tenog u kasarnu „Ar~ibald

zi. Oko 80 odsto ~lanova je fakultetski obrazovano i ve}ina nema mogu}nost da ostvari osnovno qudsko pravo - pravo na rad - rekla je jedna od inicijatora Incijative Ivana In|in. Dodala je da je Dru-

terminala sa Ribqe pijace na lokaciju sada{we Me|umesne autobuske stanice, kao i uslovi za weno izme{tawe na novu lokaciju, u skladu sa Generalnim planom grada do 2021. godine.

Ovo je druga tu`ba protiv grada, po{to je Novi Sad ve} tu`ila ATP „Vojvodina” tako|e za naknadu {tete, a u ovom sporu Devi} je ume{a~. U ovom slu~aju sudija je Gordana Risti}, a glavna rasprava odr`ana je 20. decembra. Stranama u sporu na raspravi je prikazana druga dopuna nalaza ve{taka Jovana Draga{a. Obe strane su tra`ile rok od 15 dana radi stavqawa eventualnih pitawa i primedbi na dopunski nalaz i mi{qewe ve{taka.

U dopuni mi{qewa ve{tak Draga{ je zakqu~io da je ATP „Vojvodina”, od 1. marta 2007. godine do 1. decembra 2011. godine, izgubila dobit od poslovawa autobuske stanice u iznosu od 1,3 milijarde dinara. Prethodna ve{ta~ewa i dopune nalaza ra|ena su 2008. godine i u junu ove godine.

D. Ig wi}

Ko mu nal ci ma hit no stra te gi ju raz vo ja Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada konstatovalo je na ju~era{wem sastanku da je lo{e sprovedena privatizacija i nepostojawe strategije razvoja uni{tilo privredu, dovelo do pove}awa nezaposlenosti, o`ivelo sivu ekonomiju, pove}alo korupciju...

Sindikat smatra da je potrebno ove negativne pojave spre~iti dono{ewem mera ~ija bi primena dovela do rasta zaposlenosti, obezbedila smawewe cena osnovnih `ivotnih namirnica, zamrzla cene energenata, komunalnih i dugih usluga, obezbedila kontrolu uplata doprnosa za obavezno socijalno osigurawe.

Kon kurs za film o zlo u po tre bi dro ga Institut za javno zdravqe Vojvodine raspisuje konkurs za izradu amaterske kratke forme edukativnog filma „Supstancu na distancu” za mlade uzrasta od 13 do 27 godina. Tema filma je preno{ewe poruke protiv zloupotrebe droga „od mladih ka mladima”, a film se mo`e snimiti amaterskom kamerom, fotoaparatom ili mobilnim telefonom, u trajawu od tri minuta.

Radovi se mogu dostaviti na DVD nosa~u filmskog zapisa do 29. februara 2012. godine, zajed-

{tveni centar mesto na kome bi svi ovi qudi mogli da ispoqe svoju kreativnost i da se na najboqi na~in anga`uju i koriste dru{tvu.

Od 22. decembra, kada su ~lanovi Inicijative u{li u objekte kompleksa kasarne „Ar~ibald Rajs” u Futo{koj ulici, svakodnevno se ~isti, grabuqa i ure|uje dvori{te kao i unutra{wost dva objekta .

J. Z.

MI NI STAR STVO OD BRA NE:

U ka sar nu sa mo uz na kna du Ministarstvo odbrane ju~e je upozorilo da Master planom nije predvi|ena mogu}nost ustupawa vojnih objekata bez naknade. Ukazuje se da je kompleks kasarne „Dr Ar~ibald Rajs„ u Novom Sadu, zakqu~kom Vlade Srbije, uvr{}en u Master plan raspolagawa nepokretnostima koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije.

U slu~aju da se sa Gradom, koji ima pravo na prioritetni vid raspolagawa, ne postigne dogovor za ustupawe kasarne prenosom prava svojine uz odgovaraju}u naknadu, otu|ewe navedene nepokretnosti, bi}e sprovedeno putem javnog nadmetawa.

no s obrascem za prijavu, na adresu: Institut za javno zdarvqe Vojvodine, centar za promociju zdravqa, Futo{ka 121, Novi Sad s naznakom „Za nagradni konkurs”. Tekst konkursa nalazi se na internet adresi Instituta.

Konkursne nagrade se dodequju u tri uzrasne kategorije (u~enici sedmog i osmog razreda, u~enici sredwih {kola i studenti), a dodela nagrada bi}e uprili~ena krajem marta 2012. godine.

I. D.

VESTI O eks li bri su u Mu ze ju Voj vo di ne Kreativna radionica izrade bukmarkera i kreirawa ekslibrisa u sklopu izlo`be „Pri~a o ekslibrisu” bi}e odr`ana u ~etvrtak i petak u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Za decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta radionica }e biti prire|ena u 10 ~asova, a u 12 ~asova radionica }e biti ponovqena za sredwo{kolce i odrasle, uz stru~no tuma~ewe izlo`be. Kroz „Pri~u o ekslibrisu” posetioce }e voditi autorka izlo`be i muzejski savetnik Lidija Mustedanagi}.

I. D.

Kon cert ho ra Aka de mi je umet no sti Kon cert me{o vi tog ho ra Akademije umetnosti odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj”,

Zlatne grede 4. Dirigent je Bo`idar Crwanski, a ulaz je slobodan.

A. Va.

DA NAS SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA

Bu yet i pro test me {ta na Boc ki Posledwa sednica Skup{tine grada u ovoj godini bi}e odr`ana danas. Po~etak je u osam sati, jer }e se na dnevnom redu na}i vi{e od 90 ta~aka. Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} smatra da je to najva`nija sednica u godini, jer se usvaja buxet grada za narednu godinu.

- Na buxet grada nadovezuju se poslovni programi preduze}a za 2012. godinu i ne o~ekujem nikakve probleme prilikom usvajawa. Dobar deo materijala bi}e dopuna dnevnog reda jer materijal od Gradskog ve}a stigao ka-

snije. Pozvao sam policiju da do|e pred zgradu parlamenta jer su me{tani Bocki najavili protest. Institucije ne smeju biti naru{ene, niti }emo razgovorati s qudima koji primewuju fizi~ku silu - rekao je Jovanovi}.

Gradsko ve}e je usvojilo buxet u iznosu od 22 milijarde dinara, a na}i }e se i informacija o ulagawima u Bocke, dok su Ujediweni regioni Srbije i Srpska radikalna stranka zatra`ili da se dnevni red dopuni razmatrawem problema vodovoda i kanalizacije u Bockama. [ef odbor-

ni~ke grupe SRS \ura| Jak{i} ka`e za „Dnevnik” da opet nije ispo{tovan poslovnik i pravilo da materijale dobiju sedam dana pred sednicu.

-Buxet grada }e opet i}i kao dopuna dnevnog reda, a po zakonu trebali su da ga donesu do 20. decembra. Ima}emo opet maratonsku sednicu od 100 ta~aka. Iznos buxeta od 22 milijarde dinara je smejurija i ne znam kako je vlast isplanirala toliku sumu. Sigurno je ura~unato emitovawe obveznica, pa otud tolika projekcija - rekao je Jak{i}.

ZA SE DA LA KAR LO VA^ KA SKUP [TI NA

Rajs”. Kako je re~eno na ju~era{woj konferenciji za novinare, inicijativu za dru{tveni centar podr`ao je i gradski Sekretarijat za kulturu na ~elu sa ~lanom Gradskog ve}a zadu`enim za kulturuAndrejem Bursa}em.

- Me|u nama su, izme|u ostalih, biolozi, ekolozi, vizuelni umetnici, filmaxije, medicinari, kompjutera{i, arhitekte, turizmolo-

Ve}e Saveza samostalnih sindikata grada posebno se osvrnulo na mogu}u privatizaciju javno komunalne privrede. Ve}e je zakqu~ilo je da je pod hitno potrebno promeniti na~in upravqawa javnim dobrima, te da je neophodno doneti i strategiju razvoja javnih i javnih komunalnih preduze}a. To je, istaknuto je , mogu}e ostvariti uva`avawem svih socijalnih partnera na ravnopravnoj, tripatitnoj osnovi. Tako bi se doprinelo re{avawu nagomilanih problema s kojima se suo~avaju zaposleni u komunalnoj privredi grada i `iteqi Novog Sada.

Z. D.

Bu yet te `ak 290 mi li on a

Odbornici Skup{tine op{tine Sremski Karlovci na ju~era{woj sednici usvojili su najpre rebalans ovogodi{weg buxeta, a potom i buxet za 2012. Radikali su se i ovog puta uzdr`ali od glasawa o buxetu, ali je 16 glasova bilo dovoqno da ove dve odluke „pro|u“. Rebalansom je buxet za ovu godinu samwen za 10 odsto, pa umesto 275, iznosi 250 miliona dinara.

Prema odluci o buxetu za narednu godinu, u op{tinsku kasu bi trebalo da se slije 290 miliona dinara, 40 vi{e u odnosu na rebalans, a 100 miliona vi{e u pore|ewu s onim na po~etku ove godine.

Najve}e pove}awe se o~ekuje od poreza i to 143,4 miliona dinara. Od toga bi 114,5 miliona dinara trebalo da se ubere od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke . Ra~una se na 20 miliona od po-

reza na imovinu, od poreza na dobra i usluge 7,5 miliona i 1,4 miliona dinara od ostalih poreza.

- Buxet je za 100 miliona ve}i od ovogodi{weg, {to je dokaz da smo svi zajedno radili dobro – rekao je predsednik op{tine Milenko Filipovi} obrazla`u}i predlog odluke. - Nismo u dugu, nemamo municipalne obveznice za koje ne znamo ko }e ih vra}ati, raspolagali smo s onim {to smo imali. Ovo je razvojni buxet u vreme ove te{ke ekonomske krize, kojim nastojimo da poboq{amo `ivot gra|ana.

Skup{tina je ju~e ponovo imenovala Jasminu Beqan-Iskrin za direktora op{tinske Turisti~ke organizacije na period od ~etiri godine. Re{ewe o wenom imenovawu jednoglasno je usvojeno.

Z. Ml.

Pred odbornicima }e se na}i i nekoliko izmena gradskih odluka, otu|ewe gra|evinskog zemqi{ta, predlog da se policiji pokloni par ra~unara i neizbe`na kadrovska imenovawa. Ukoliko Gradsko ve}e ne povu~e sa dnevnog reda najvi{e polemike izazva}e odluka o obrazovawu Agencije za upravqawe kapitalnim investicijama i predlog projekta javno - privatnog partnerstva za izgradwu opti~ke telekomunikacione mre`e na teritoriji grada.

D. Ig.

TO KOM PO NO] NE MI SE U KAR LO VA^ KOJ KA TO LI^ KOJ CR KVI

Opqa~ kan @up ni ured

@upni ured rimokatoli~ke crkve Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima pokraden je u nedequ, 25. decembra rano ujuturo, u vreme dok je u hramu punom vernika slu`ena pono}na bo`i}na misa. Kako saznajemo u Policijskoj upravi Novog Sada, nepoznata osoba je obila vrata slu`benih prostorija i odnela „tri mawe metalne kase sa izvesnom sumom novca u stranoj valuti”.

Karlova~ka policija je obavila uvi|aj i intenzivno traga za osumwi~enima, kojima se pripisuje krivi~no delo te{ke kra|e. @upnik Ivan Rajkovi} za „Dnevnik” ka`e da je po~inilac obio ulazna i vrata kancelarije u @upnom uredu i odneo iz we sve {to je tamo od novca na{ao. Rajkovi} nije `eleo da ka`e koliko para je pre kra|e bilo u kancelariji, ali je dodao da je to, bez obzira o kolikoj sumi je re~, mnogo za @upu. Ono {to je posebno pogodilo stare{inu hrama jeste ~iwenica da se tako ne{to dogodilo u toku bogoslu`ewa, kojem je prisustvovao i predsednik karlova~ke op{tine.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda28.decembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У КОВАЧИЦИ СЕ СТРАСТИ НЕ СМИРУЈУ НИ ПОСЛЕ ОСТАВКЕ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Сукоб због фабрике или политике КОВАЧИЦА: На измаку године узаврело је у Ковачици, после неуспелог еко-референдума и оставке председника општине. Прича није од јуче него се провлачи већ више од четири године, а актери сукобљавања подлогу су нашли на еколошком и политичком терену. Иницијатори за одржавање еко-референдума и незадовољни грађани Ковачице најавили су за данас у подне испред зграде општине интензивирање својих протеста против изградње, како тврде, „изузетно

Мирослав Кришан

опасног центра за складиштење и прераду азбеста и других опасних отпада”, као и против одлуке општине да не прихвати резултате референдума на коме се 99 одсто грађана изашлих на референдум изјаснило против градње фабрике. На референдума 18. децембра од 23.480 грађана са правом гласа одазвало се 7.075, а само њих 102 од 7.011 важећих листића дало је подршку за изградњу центра за рециклажу, прераду и складиштење опасног индустријског отпада у општини Ковачица, а сви остали били су против. На референдум није изишао потребан број од преко 50 одсто грађана, па га је општински парламент прогласио неважећим. У два наврата је током прошле недеље било протеста испред зграде општине, а председник општине Мирослав Кришан је у петак поднео оставку, образлажући је одржавањем референдума, начином како се резултати презентују, као и догађајима који су уследили. Један од организатора протеста Јан Паул из Падине, одборник опозиције, председник Словачке странке и један од иницијатора референдума каже да је разлог што се наставља интензивирањем протеста

Кришан: Нисам промотер „Јунириска” Таква фабрика, против чије изградње се протестује, уопште се неће градити, тврди Мирослав Кришан, председник општине у оставци. Он појашњава да се ради о погону за рециклажу моторних уља и салонит плоча, а не о азбесту.

- Ти који се буне разбацују отпад по њивама, прерађено моторно уље из својих трактора спаљују у пећима за централно грајање и трују атмосферу - каже Кришан. - Треба да се гради Фабрика за рециклажу индустријског отпада „Јунириск”, а не опасног отпада. Исти људи који воде протест су 2008. године направили договор са фирмом „Јунириск” да не дођу на седницу Скупштине општине, када се усвајао План детаљне регулације блока 12, где је прва локација за коју је „Јунириск” купио земљиште, тако да је до њих било та фабрика би већ била изграђена. Мене су ставили у позицију да сам промотер „Јунириска”, што није тачно. Фабрика уопште не постоји, нити је почела градња, а неко је сложио причу да због ње пољопривредници неће моћи да продају своје производе. Сво ово незадовољство ће се завршити када грађани схвате да се неко поиграо са њима, а у питању су исте коловође као пре четири године.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena: „Pera Dobrinovi}” drama „Xandrqiv mu`„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Vojvo|anskog simfonijskog orkestra (20)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Automobili 2” (12.45), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (14.45, 22, 22.25), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.45), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Nova godina u Wujorku” (22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” ( 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta tja na Mel vin ger - Ma jo ro{ (oba de~aka) iz Petrovaradina, DEVOJ^ICE: Bra ni sla va Gru bor iz Ba~ke Palanke, Alek san dra Kol bas iz Futoga, Rad mi la Mi ji} iz Bukovca i Mi li ca Si bin ski iz ^eneja, DE^AKE: Sa ni ja Sa ku, Dra ga na Kr~ mar i Ra mi za Kam be ri iz Novog Sada, Dra ga na No ji} iz Temerina, Je le na Ba raw iz In|ije, Raj ka So ko lo vi} iz Rankovca i Da li bor ka Mi haj lov iz Magli}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Valerija Stevana [ere{ (1931) u 10.30, Marija Mihajla Smiqi} (1920) u 11.15, Novak Vasilija Mitri} (1936) u 12 ~asova, Zvezdana Velimira Bo{wakovi} (1924) u 12.45, Dragan Save Prentovi} (1960) u 13.30, Katarina Josifa Hi}il (1921) u 14.15 i Nemawa Aleksandra Pani} (1940) u 15 ~asova.

што су општински медији агитовали да је непотребан излазак грађана на референдум, да фабрика није опасна и да општина наводно нема утицаја на одлуке. Паул напомиње да је у кампањи за бојкот референдума било слања порука, па и претњи.

Јан Паул

- Оставка коју је поднео председник општине је смишљена, да се одвуче пажња од протеста на којем истрајавамо, да би испао жртва, а највећи је кривац што се доносе накарадне одлуке, јер владајућа већина у Скупштини општине може све да изгласа. Питање је да ли ће се оставка изгласати, ако се уопште и стави на дневни ред. Градња ове опасне фабрике је у Ковачици тема већ четири године. Грађани су се петицијама и протестима супротстављали градњи фабрике, општински званичници говоре да се неће градити, а са друге стране су за изградњу незаконито издате све сагласности, па смо због тога поднели иницијативу Уставном суду да се оне пониште - тврди Паул. Према речима Паула незадовољство је присутно јер општина није ништа предузела да се грађанима прикаже каква им опасност прети изградњом фабрике, те да се приказује „као

да је у питању градња фабрике чоколаде, а не погона за опасан индустријски отпад”. Поред општинских челника прозива се и надлежни покрајински секретаријат који је на основу одлука општинске администрације издао локацијску дозволу фирми „Јунириск”.

- Ми тражимо да се поништи Детаљни план Ковачице и тако издата локацијска дозвола, што је у надлежности општине, па фабрика неће моћи да се гради. Наше иницијативе покренуте пред Уставним судом стоје и не разматрају се зато што знају да смо у праву, јер је изгледа некоме у интересу да се фабрика направи управо у Ковачици. Не слажемо се да је да је Ковачица идеално место за фабрику за прераду отпада и других опасних материја, када код нас уопште немамо таквог отпада - категоричан је Паул. Он додаје да је недопустиво да се таква фабрика гради на 300 метара од првих кућа, надомак шећеране и стотину метара од канала из којег се вода користи за прање шећерне репе у кампањи и за наводњавање ораница у овом делу јужног Баната. Председник општине Кришан категоричан је да одржани референдум без обзира да ли је успео или неуспео, не производи никакве правне последице. Он сматра да је референдум злоупотребљен, па је због тога и позвао грађане да гласају по својој савести, члановима Демократске странке препоручивао да не изиђу на изјашњавање, јер иза свега стоји политика која се на најперфиднији начин поиграла са осећањима грађана, а то је страх за своје здравље и борба за егзистенцију, односно да се инсистира на протестима јер неко жели да иницира сукоб међу грађанима. У изјави за РТВ Ковачица Кришан је рекао да је оставку поднео јер не жели да буде узрок сукоба међу грађанима, уверен да ни једним својим потезом за 12 година колико је на челу општине није урадио ништа што би угрозило безбедност и здравље грађана. Он је најавио да ће дужност

TElEfOnI

Данас блокада тракторима У саопштењу за медије наводи се да су организатори протеста удружени пољопривредници јужног Баната и грађани Ковачице. У два наврата протести су организовани и током прошле недеље, у време заседања СО Ковачица. , каже да је на тим протестима спонтано било око 200, односно 300 грађана, а да очекује да ће Ковачицу данас пољопривредници блокирати са око 500 трактора и да ће на протесту бити две-три хиљаде људи. прикаже да се не жели довођење прљавих технологија у општину Ковачица. Немају сви по стотину хектара земље, него имамо и велики број људи који траже посао, па је потребно привлачити улагаче, а не одвраћати их од доласка у нашу средину - категоричан је Кришан. Кришах наглашава да је несхватљив захтев да се поништи сва планска документација општине Ковачица, јер би то донело много проблема свим грађанима, јер би имало последице и на фирме које већ раде у Ковачици.

- Од велике количине мржње незадовољници и не размишљају шта уствари траже, а грађани изишли на референдум су гласали против из-

оно регулисано законима. Одлука општине о градњи такве фабрике не постоји, као што нисмо доносили одлуку о градњи било које фабрике. Прича је присутна већ пету година, али таква фабрика се не гради, него је парцела празна. Суштина је да иза свега стоји политика, која се поиграла са осећањима људи. Иста таква фабрика „Јунириска” постоји у Раковици. Иницијатори референдума и протеста су последње четири године поднели преко стотину кривичних пријава, контролисали су нас полиција и инспекције, испоставило се да није право оно што они мисле да је право - рекао је за „Дневник” Мирослав Кришан. М. Митровић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

првог човека општине обављати до 1. јануара, да би уочи празника испунио већ уговорене обавезе, али да је симптоматично да је протест најављен у време када је заказао традиционални претпразнични коктел, напомињући да ће организатори протеста вероватно завршити на коктелу.

- До сада сам ураданас у подне заказан протест због погона дио доста да се Кова- За „Јунириска” чица афирмише као средина у којој живе вредни и по- градње Центра за рециклажу, прераштени људи и која је погодна за ин- ду и складиштење опасног индувестирање, а оставком желим да до- стријског отпада у општини Ковачикажем да нисам ништа лоше урадио ца, јер нико није водио кампању „за”. на штету грађана Ковачице. Присут- О питању које је формулисано рефена је тенденција да неко жели да рендуму не одлучујемо ми него је

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda28.decembar2011.

КИКИНДА СЕ РЕШИЛА СЕПТИЧКИХ ЈАМА

Прикључци на канализацију за 350 кућа

Традиционални пријем код градоначелника Суботице

Успели да привуку инвеститоре

СУБОТИЦА: Градоначелник Суботице Саша Вучинић на традиционалном Новогодишњем пријему приређеном за представнике државних органа, привреднике и представнике јавних и комуналних предузећа рекао је да је иза нас година која је је Суботицу сместила у градове лидере по привлачењу страних инвестиција. Као и сваке године пријем је одржан у Великој већници градске куће и том приликом је Вучинић истакао да је имиџ града побољшан самим тим што је ове године дошло неколико великих инвеститора и отворило око 4000 нових радних места. С. И.

КИКИНДА: Изградња фекалне канализације у трећем и четвртом рејону завршена је пре две недеље, а у петак је прошао и технички пријем у Великом бедему, односно трећем рејону, саопштила је Едита Дивковић, директорка кикиндске Дирекције за изградњу града. За изградњу фекалне канализације у овом делу града утрошена су 32 милиона динара, а извођач радова била је фирма „Потиски водоводи”: - Следи и технички пријем изграђене фекалне канализације у четвртом рејону, за шта је уговором предвиђено 22,9 милиона, а реализовано је 21,6 милиона динара. Грађани сада могу да Општинској управи поднесу захтев за прикључак на канализациону мрежу. Неопходан им је препис листе непокретности објекта у којем живе и захтев за мишљење ЈКП „6.октобар” за који се плаћа такса од 185 динара.

У трећем и четвртом рејону 350 домаћинстава добило је прикључак за фекалну канализацију с обзиром на то да су накнадно прикључене Радничка и Улица Милана Крнића. Извођач радова у четвртом рејону била је фирма „Телекомуникације Блаце”.

- У делу трећег рејона још увек је у току изградња фекалне канализације где је извођач радова фирма „Градитељ”. Радови су недавно настављени у Његошевој улици, а донедавно је градилиште било празно из нама непознатих разлога - каже наша саговорница. Ове године завршена је и фекална канализација у сливу Николе Француског, где је прикључено и десетак домаћинстава у Србобранској улици. Дивковићева додаје да су покренули иницијативу код фирме „Градитељ” да прикупи неопходну документацију ради технич-

СТАНОВНИЦИ ПОТОПЉЕНОГ ЦРВЕНАЧКОГ НАСЕЉА НЕЗАДОВОЉНИ

Боље мала одштета него дуго суђење ЦРВЕНКА: Већина станара црвеначког насеља Стара колонија, чији су станови потопљени 28. новембра, када се излило више од 50 хиљада кубика отпадних вода из таложних касета Фабрике шећера „Црвенка“, прихватили су одштету коју им је понудила шећерана, а која се по домаћинству креће од око 100.000, до преко милион динара. Иако сматрају да су оштећени приликом процене штете, Црвенчани сматрају да је боље да прихвате понуђени износ, него да се суде са фабриком што може, како кажу, да траје годинама. У хаварији која се догодила, потопљено је 26 станова и више од 70 становника овог насеља се нашло под ведрим небом. Понуду црвеначке шећеране о накнади штете, како је рекао адвокат шећеране Зоран Прекајац прихватило је 22 домаћиства, док су четворица власника одбили и најавили тужбу против фабрике. Ипак, Прекајац додаје да то што је већина људи прихватила понуду, показује спремност житеља Старе колоније на сарадњу.

- Четири домаћинства нису прихватила понуду шећеране, јер нису задовољни износом који им је понуђен. Онима који су потписали споразум, новац ће бити исплаћен до краја ове недеље. Такође, око половине домаћистава је прихватило понуду да шећерана

ангажује извођаче радова који ће им реновирати станове и за тај износ ће им се умањити исплата рекао је Прекајац. Са друге стране, један од житеља шећеранског насеља Душан Карановић, који је потписао споразум каже да су они били „приморани” на тај потез, иако нису задовољни понуђеним износом.

- Одакле нам новац да се судимо са шећераном годинама? Где да живимо за то време? - упитао је Карановић и додао да је посебно револтиран одређивањем надокнаде за претрпљени страх коју је радила комисија шећеране и која се сматра нематеријалном штетом.

- Из шећеране су нам рекли да ће бити плаћени трошкови привременог смештаја само до 22. јануара, а ми не можемо да се вратимо у своје станове док они не буду реновирани, а то је тек на пролеће. Они су нас отровом истерали из кућа. Нека плате све трошкове, док не будемо могли да се вратимо у своје станове – огорчен је Карановић. Понуђену надокнаду штете одбила је породица Дејана Јаковљевића и они су најавили тужбу против фабрике шећера. Када је реч о материјалној штети станарима, коју је утврдио Завод за судска вештачења из Новог Са-

ког пријема без којег не могу грађани да се прикључе на мрежу. Предлогом буџета за наредну годину Дирекција за изградњу града предвидело је 76 милиона динара за изградњу фекалне и атмосферске канализације и водовода. Оног момента када план овог јавног предузећа буде усвојен започеће расписивање тендера за изградњу фекалне канализације у улицама Милоша Остојина и Шабачкој, јер за њих постоји грађевинска дозвола. У припреми су и улице: Југовићево сокаче, Стара кланица и Теремијски друм. Израђује се урбанистичка документација за Стрелиште и Железнички Нови Ред. У граду више од 80 одсто домаћинстава има фекалну канализацију. Без канализације су мањи делови појединих ободних улица и два насеља Стрелиште и Железнички Нови Ред. А. Ђуран

11

Догодине измуљавање Јегричке СИРИГ: Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“, старалац заштићеног парка природе Јегричка, у последњих неколико година, уз помоћ локалних самоуправа Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ, учинило је значајне активности на уређењу и заштити ове аутохтоне војвођанске реке, изградњи осматрачнице за птице, стаза здравља и Информационог центра, поред пута Темерин – Бечеј. У идућој години знатна средства усмериће се на измуљавање реке Јегричке од Бабићевог до Хеверовог салаша, на подручју катастарске општине Сириг у дужини од седам километара.

- У оквиру ИПА прекограничне сарадње, са партнерима из Хрватске конкурисали смо за средства. Определили смо се на део Јегричке у Сиригу, где постоји више зачепљења водотока, а приобаље, омогућује складиштење муља и каснију ревитализацију обала - истиче члан Општинског већа општине Темерин Мира Родић. М. М.

Одлука о варошкој каси

СОМБОР: Одборници Скупштина града Сомбор последњи пут ове године сешће у парламентарне клупе сутра. Једна од тачака дневног реда, свакако најважнија, биће усвајање буџета града за следећу годину, који је, предлогом Градског већа и градоначелника Немање Делића, пројектован на 2,45 милијарди динара. Према сазиву који је одборницима упутио председник Скупштине града Синиша Лазић, расправљаће се о преко 20 питања. Одборници ће се, осим о буџету града за наредну годину, изјаснити и о предлозима одлука о финансијској помоћи

незапосленим трудницама и породиљама и исплати родитељског додатка за прворођено дете, локалним комуналним таксама, другим изменама и допунама одлуке о грађевинском земљишту, градским административним таксама, као и о другим одлукама које су пре свега у функцији реализације буџета. Одборници ће размотрити и Предлог одлуке о правима у социјалној заштити из надлежности града Сомбора, Предлог одлуке о држању кућних љубимаца, те предлог Програма рада Скупштине града Сомбора за 2012. годину. М. Мћ

ПРЕТПРАЗНИЧНЕ НАЈАВЕ ЗА БЕЧЕЈЦЕ

Позив за дочек на кружном тргу

Не могу да се ослободе муља

да, Јаковљевић каже да је реално процењена једино вредност уништеног намештаја.

- За реновирање стана добио сам свега 150.000 динара, а на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове мојој четворочланој породици понуђено је 2.800 евра. Толико је, отприлике, за преживљени страх добило свако домаћинство, без обзира на то да ли је самачко, или са више чланова. То не може тако да се одређује, јер смо сво четворо у кући претрпели страх – истакао

С ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ СЕНТЕ

У припреми четири премијере

СЕНТА: Глумци Камерне сцене „Миро слав Антић” из Сенте сутра го стују у Новом Кнежевцу где ће на сцени Дома културе од 18 сати изве сти комад „Седам Снежана и патуљак” по тексту То де Ни ко ле ти ћа у режији и адаптацији Бран ка Ву че ти ћа. У овој бајци за децу и детињасте коју је већ има ла прилике да види публика у Сенти и Чоки игра ју глум ци пр вог и омла дин ског ан сам бла На ди ца Па влов, Је ле на Ђор ђ е в ић, Ма ј а Ра д о њић, Је ле на Па лош, Де ја н а Ше в ић, Гор д а н а Ни ко лић, Све тла на Ко Сенћански глумци у сцени из комада „Седам Снежана и патуљак” зић, Се ба сти јан Гу бик, Бо жи дар По пов, Ду шан Бла - сенћанском публиком наћи током жији Бранка Вучетића, „Поконжић, Јо жеф Ге ре, Та ма ра Ву ка - јануара, фебруара и марта идуће дирену тикву” Јована Стерије Поши но вић и Јо ва на Кон тић. године. повића режира Де јан Циц ми ло Управник КС „Миро слав АнУ току су пробе на представама вић, док најмлађи ансамбл притић” Не бој ша Ба са рић каже да „Цврчак” по тексту Алек сан дра према представу „Ве село поврће” ће ова сезона бити изузетно плод- Обре но ви ћа у режији Ла за ра по тексту Рад ми ле Кне же вић у на, јер глумци припремају још че- Пај ти ћа, „Блажен међу женама” режији Оли ве ре Утор ник. тири премијере, које ће се пред по тексту Со ње Бог да но вић у реМ. Мр.

је Јаковљевић и подсетио да је његова двогодишња ћерка после поплаве добила тешку упалу плућа, од које се лечила у болници у Сомбору. Породица Јаковљевић тренутно борави у мотелу у Црвенки и не намерава да се врати у потопљени стан, у којем је, нагласио је Дејан, немогуће даље живети због неподношљивог смрада заосталог после поплаве, јер се муљ нанет са таложних поља шећеране, увукао у темеље и зидове. М. Кековић

Деда Мраз је ОК

БЕЧЕЈ: Драмски студио младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј извешће данас од 17 сати на сцени „Златан Дорић“ новогодишњу позоришну представу „Деда Мраз је ОК!“. Представу је режирала Мир ја на Ко лун џић-Ку зма но вић, а октет младих глумаца чине Гор да на Ада мов, Сте фан Иса ко вић, Си мо ни да Ман дић, Ма ри а на Ми ло ва нов, Ми лош и Фи лип Са џа ков, Да риа Су ба ков и Ср ђан Та тић. Улаз је бесплатан. Како је данашње извођење представе последње овогодишње на поменутој сцени, Градско позориште с актерима представе организује од 18 сати дружење по имену „Припрема позориште сад!“. В. Ј.

Дежурство епидемиолога

ЗРЕ ЊА НИН: Ди ректор Завода за јавно здравље у Зрењанину др Мир ко Ба чић саопштио је јуче да ће за време новогодишњих празника радити службе епидемиологије, хигијене и микробиологије у овој здравственој установи. Службе ће у суботу, 31. децембра, и у понедељак, 2. јануара, радити од 8 до 14 часова. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Минуле две године Бечејци су имали дилему да ли да Нову годину дочекају код куће у породичном окружењу, или у неком од угоститељских објеката. Ове године ће имати трилему, јер је локална самоуправа смогла снаге да опет организује дочек на централном градском тргу, који Бечејци популарно зову Погача. Имајући у виду да је надимак Погача на-

нутни концерт. Фешта на тргу за најмлађе Бечејце почиње већ од 17 сати, када ће бити изведена новогодишња представа „Како је Деда Мраз изгубио добар глас”. За 18,30 сати планиран је долазак Деда Мраза, који ће делити деци колачиће, али и позирати с децом која желе фотографијом, или видео записом да овековече дружење с њим. Музички програм од 22 сата

Украшавање јелке У жељи да се новогодишња јелка висине пет метара с бусеном, која ће за бити на централном градском тргу и касније засађена у Горанском парку, буде што лепше украшена, од јуче је у Народној библиотеци Бечеј почела да ради креативна радионица.

- Свакодневно се у просторијама Народне библиотеке од 16 до 19 сати до 30. децембра одржавају креативне радионице за децу и одрасле, на којима се израђују украси за новогодишњу јелку, која ће бити постављена на Погачи 31. децембра. Управо тог дана од 10 сати почиње заједничко укршавање новогодишњег симбола, па позивамо све заинтересоване да нам се придруже - позив, у име организатора овогодишњег дочека на Тргу локалне самоуправе, упућује Миомира Машић-Остојић. стао крајем 1911. године, јер је тада трг добио кружни изглед, и да се то ни на који начин није обележило, ето прилике да Бечејци сада ураде. Стогодишња „дама“ је спремна да угости сваког добронамерног госта. За већину је породична атмосфера најприхватљивија, јер, мање се потроши, а провод може бити једнако „луд и незабораван”. Млађима је, ипак, привлачнији излазак у неки од кафића, клубова или ресторана, где сви, углавном, обећавају изузетан провод и богату трпезу. Међутим, ове године је примећена позитивна дискриминација. Неки угоститељи су одлучили да нежнији пол за конзумацију треба да плати мање од мушкараца. Тај бенифет се креће од 10 до, чак, 40 процената. Ко воли дочек под ведрим небом и с неизбежним ватрометом, пут га води ка Погачи. Звезда вечери биће Дејан Цукић и група „Спори ритам бенд”, који ће од 23 сата одржати стоми-

почиње наступом бечејске групе „Фингербанг”, а после Дејана Цукића наставиће се електронском музиком по избору ДЈ. Организатор дочека на тргу обезбедио је за суграђане кувано вино, бело и црвено и чај. Још када би успео да спречи употребу пиротехничких направа, трг би, с обзиром на економску моћ Бечејаца, био пун као кошница. В. Јанков

reporta@e

sreda28.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

[Ta SE DE SI kaD nO VI na RI IZ SE VER nE PO kRa JI nE kRE nU U ZO ^I [TE, SE lO kO JE SU al Ban CI SkROZ „OSlO BO DI lI” OD SR Ba utala bih na engleskom, ma i na srpskom, samo da sam znala {ta }e me sna}i. A bogami, sna{lo me. I to dobro. U tom snala`ewu umalo ostah bez glave. A sve je krenulo kao na filmu. Dugometra`nom animiranom. Na po~etku puta za Zo~i{te, manastir i selo na krajwem jugu Kosmeta, be{e nas 84. Svi smo se natrpali u jedan „Lastin“ autobus i krenuli na na{ veseli put. Veselo, a sve mi je ve} na po~etku preselo.

U busu sedim s jo{ dvoje kolega. [ta }e{ lep{e: eto prilike da se „zbli`im“ s qudima. Blizu smo da bli`i ne mo`emo biti.

Jo{ smo sre}ni {to nas je „samo“ troje na dva sedi{ta, iza nas wih ~etvoro. Bogoradaju dok im se vo|a puta \okica pravda: – Pa {ta da radim kad svi ho}ete da idete, ne mogu nikoga da

]

Jedan (ne)obi~an dan na Kosovu znata lica po porti. Tu je ve}ina mojih prijateqa iz Ho~e i Orahovca, Mitrov~ani i Pe}anci, stigli su na manastirsku slavu Svete vra~e.

– Dobro do{li! – ~uje se sa svih strana. – Jeste li se umorili? – bri`ni su nasmejani doma-

Kraj sru {e ne srp ske ku }a, no va al ban ska

odbijem – neve{to, jedva ~ujno izgovara, ina~e vrlo bu~ni, \akov~anin.

Da ne slu{am rasprave, stavih slu{alice na u{i, pustih muziku s mobilnog, zatvorih o~i. „Sa Kosova zora svi}e, svi}e novi dan“, prenu me iz sna pesma „sapatnika“. Merdare, pregled dokumenata i brzo sti`emo u Mitrovicu. Pitam se odakle ovim qudima snage za pesmu. Izgleda pevaju da ne misle na no}a{we mu~ewe. Ponovo zatvaram o~i: – Zovi me kad stignemo u Zo~i{te – zamolih koleginicu uz koju sam celu no} bila zgr~ena.

Budim se, sve me boli. Ipak, kraj je prvom delu mojih muka.

Na slu`bu u manastiru smo, naravno, zakasnili. ^udo je {to smo ovako pretrpani uop{te i stigli i kako su nas na granici pustili. Pogledom tra`im po-

}ini koji nas do~ekuju hlebom i soqu.

Sklawam se u stranu da pred ove divne qude ne izru~im bujicu nezadovoqstva.

Iako treba da budem smirena, sve sam nervoznija. Ne dr`i me mesto. [etam gore-dole, kao pas na lancu. A i sku~eni u tom malom prostoru i ogra|eni `icom, ba{ smo kao psi koji nemaju gde pobe}i. I ba{ ta `ica zapade mi za oko. [ta je dole? Da li je sloboda? Kako se `ivi?

Znam da je ma~ku ubila radoznalost, ali... Ba{ dok sam razmi{qala o silasku u selo Zo~i{te, nai|o{e snimateq i voditeqka novosadske lokalne televizije.

– Slu{ajte, meni je ovde malo stati~no. Da odemo dole do sela i vidimo {ta rade Albanci? – pitam ih dok su me u neverici gledali.

– Misli{ sami, bez pratwe? – {okirala se koleginica.

– Da, samo nas troje. Ionako je praznik, ne}e nas vaqda dirati.

Uostalom, sporazumeva}emo se na engleskom, a ako nas ne{to pitaju, pravite se ludi i ne odgovarajte – pri~am toliko samouvereno da sam i sebe ubedila da je stvarno tako lako.

Otvorismo manastirsku kapiju i umesto da, kao i svi normalni, sklonimo `icu, mi je preska~emo. Meni se zaka~i nogavica.

Cimam, vu~em, na kraju se otka~ih, poleteh i padoh pred kamermana. Sre}om nije snimao, imalo bi se {ta i videti! Po~etak je ba{ obe}avao.

A selo Zo~i{te je posebna pri~a. U wemu su najmilitantniji Albanci, oni koji nisu dozvolili povratak Srba u dvadesetak novoizgra|enih ku}a. Sada su zarasle u korov. Bele, lepe i prazne. Spremne za `ivot, a u wima `ivota nema. Nema Srba, ali ima Albanaca, koji pomno prate svaki na{ korak. Snimili su nas ~im smo u{li. Mi se, po dogovoru, pravimo Englezi i }utimo. Ose}am kako me jedan od me{tana gleda dok o{tri se~i-

^u dom op sta lo gro bqe is pod ma na sti ra

PO SlE PO @a Ra SEn Ta SkU PO Pla TI la SVO JU GRaD SkU kU ]U

Toraw na betonskom jastuku G

radska ku}a Sente, kako i prili~i, dominira centrom potiske varo{i, ali su u pro{losti po`ari bili kobni i za susedna joj zdawa. Tako su 1911. u zgari{te pretvoreni sedi{ta varo{ke administracije i rimokatoli~ka crkva, a jedino je u kompleksu spasena po-

I sat je ra dio maj stor iz pre sto ne Pe {te

{ta pokrivena crepom. Nakon te vatrene stihije odlu~eno je da se zida nova Gradska ku}a i crkva, ali i preuredi centralni plac. Podignuta je za rekordnih 20 meseci, zahvaquju}i dun|erima iz Budimp{ete, arhitekti Fri|e{u Kova~u i preduzima~u Antalu Sajli, koji je od 1906. vodio vi{e poslova u Senti.

vo no`a. Smeje se, ne{to komentari{e. Smejem se i ja, a mislim „{ta mi je ovo trebalo“. Do|osmo do ku}a, stavqamo ruke na prozore da vidimo unutra{wost. Gledaju}i jednu po jednu ku}u, nismo ni primetili koliko duboko smo za{li u selo. Zato su primetili oni drugi koji su lagano po~eli da nas prate.

Skupila se pristojna grupica.

Onaj nasmejani i daqe o{tri no`i}. Koleginica se ve} u panici okre}e i pita me na srpskom, iako smo mi Englezi: – Jao, {ta mi sad da radimo? – i shvativ{i {ta je uradila, lupi se po glavi.

Da nije ona lupila bih je ja, koliko me je iznervirala.

– Sad vi{e ni{ta, bi}e {ta bog da – odgovorih besno.

I kao i u svakom dobro re`iranom filmu, ba{ kad ne treba, desi se od goreg gore... „Svilena konac, srbijanski kroj“ – zvoni moj telefon kao lud, a Albanac se i daqe smeje i o{tri svoj no`i}. Zove moja sestra bliznakiwa, ~isto da mi ka`e da ni slu~ajno ne idem u Zo~i{te. Pre neki dan pretukli jednog Srbina koji je do{ao da obi|e svoju ku}u.

Arhitekta Zoltan Valkai obja{wava da se stilska karakteristika monumentalnog, pomalo nezgrapnog objekta, pribli`ava geometrijskoj secesiji, u kojoj dominiraju ~iste linije zidnih ploha i puritanizam u dekoraciji. Po tada{wim kriti~arima, moglo bi se re}i s malo preterivawa, arhitektura je okarakterisana kao „neoegipatski stil”. Opremqena svim tehni~kim zahtevima doba, gra|evina je u prizemqu dobila 24 poslovna prostora, a paralelno, u istom kompleksu podignuta je i pokrivena tr`nica „^arnok”, potom sastavni deo mesne pijace.

Toraw se uzdi`e do 50 metara, a interesantno je da wegova konstrukcija le`i na armirano-betonskom jastuku, {to je u vremenu kad je gra|en bio poduhvat. ^eli~na konstrukcija je ra|ena u fabrici Antala Oetla u Budimpe{ti. U torwu je sad mesni Istorijski arhiv, koji ~uva povest grada i okolnih potiskih op{tina, a nedavno je ure|en i spomen-vidikovac u ~ast ~uvene Sen}anske bitke, koji je otvoren za turiste.

– Toraw je dosta unikatan. Iako sme{ten u uglu gra|evine, ose}a se wegova masivnost, a do wega ton Gradskoj ku}i daje i kupola iznad velike sale – nagla{ava Valkai. – U vreme podizawa Gradske ku}e ura|eni su rasveta i prva kanalizacija do Tise. Ceo kompleks i sat, koji su napravili pe{tanske sajxije Rozgowi i Lendvai, dominira centrom varo{i.

S pravom je ponos Sen}ana i vrhunac epohe razvoja od 1873. do 1918. Tad je stajala grad 720.000 kruna – pore|ewa radi, solidna ku}a 30.000, a gvozdeni most preko Tise 1908. oko 1,5 milion.

M. Mi tro vi}

Iz da le ka se lo iz gle da idi li~ no

Kraj ko ro va ni kla i `i ca

– Dobro, Qubice, pusti me sad, {etam – cedim kroz zube.

– A, pa ti si tu, jesi li normalna? Be`i odmah u manastir!

– vri{ti moja sestra, dok u meni sve vri{ti, {to od nervoze, {to od straha.

Prekidam vezu, okre}em se da vidim gde su mi kolege. Oni stoje ukopani dok ih lagano opkoqava desetak radoznalih seqaka. Vidim da se novinarki tresu ruke, prilazim i kre}em pri~u s na{im „doma}inima“.

– Dobar dan, kako ste, jeste li bili na manastirskoj slavi?

– pitam dok mi se grlo ste`e.

– Jesmo. A otkud vi ovde, {to ste do{li? – procedi jedan od wih.

– Novinari – rekoh i po~eh da se smejem jer se u toj ludoj situaciji setih Bore Todorovi}a i ~uvene re~enice „jesam muzi~ar, a ne nisam, mislim jesam“ iz filma „Balkan ekspres”.

Onda spazih u gomili ~oveka s novinarskom akreditacijom „Koha ditore“ pa sam zaigrala na kartu kolegijalnosti. Isplatilo se. Po~esmo pri~u o situaciji u medijima. @albe i kukwava na obe strane, neispla}eni honorari, velika konkurencija, privatnici nas izrabquju. Re~ po re~, korak po korak i „ditorac“ nas doprati do izlaska iz sela.

– Dovi|ewa – re~e u~tivo na ~istom srpskom.

– Ma kakvi dovi|ewa, zbogom, nikad vi{e – izlete kamermanu dok smo se pribli`avali `ici.

Dovukosmo se nekako do manastira. Na kapiji me ~eka prijateqica i streqa pogledom: – Gde si dosad? Nisi vaqda bila u selu? Pa, jesi normalna, mogli su te ubiti! – vi~e ona.

– I to mi sad ka`e{! – jedino sam uspela da progovorim.

Zo ri ca Dra go je vi}

Pa la na^ kE Da ME STa RIM Za na TI Ma SE BO RE PRO TIV nO VE kRI ZE

Sedela sam za razbojem, tkala sam N

e tako davno, u Ba~koj Palanci i ^elarevu, odnosno „Sintelonu“ i upokojenom Tekstilnom kombinatu „Dunav“, posao tka~a bio je izuzetno cewen. Radilo ga je stotine majstorica i majstora, uglavnom {kolovanih u mesnoj {koli. U posledwe dve decenije sve je stalo i prestalo, razboji su za}utali, ali pre ~etiri godine je formirano udru`ewe `ena „Zlatne ruke“ koje je obnovilo starinske na~ine izrade kvalitetnih ru~nih radova.

Predsednica Udru`ewa Zora Kajtez obja{wava da su od Ministarstva poqoprivrede dobili novac za kupovinu ~etiri nova razboja, a obuku }e voditi tri iskusne instruktorke. Me|u wima je i s 35 godina sta`a vrlo verzirana Boja ^i~kovi}, koja sada u svom domu dr`i i stari i nov razboj.

– Sa 17 sam zavr{ila {kolu za KV tka~a, {est meseci radila u Ba~kom Petrovcu, potom pre{la u „Sintelon“, fabriku koju smo tada zvali „Juta“, gde sam uz razboje provela ~itav radni vek i pre dve godine oti{la u penziju – pri~a Boja. – Uz rad sam se i {kolovala i zavr{ila za tekstilnog tehni~ara, potom sam postala kontrolor, smenovo|a i na kraju bila referent za logistiku. Ali svih 35 godina sta`a u firmi provela sam uz razboj pa mi nisu trebale beneficije koje, ina~e,

Bo ji ^i~ ko vi} be ne fi ci je ne tre ba ju

tka~i imaju zbog zaista te{kog posla.

Posledwih nekoliko godina kod ku}e radi za ru~nim razbojem starijim od 100 godina. Ali, odlu~ila je da kupi nov, trenutno je u dnevnoj sobi, a s prole}a oba seli u dvori{nu radionicu. Nov razboj od prvoklasnog jasena napravqen je u Vaqevu, jeste ko{tao 2.000 evra, ali je vlasnica wime odu{evqena jer je lako raditi, posebno na „snovawu“, ima dva vratila i sve potrebne prikqu~ke. Nov razboj joj, veli, omogu}ava da radi tkanine {irine do 160 santimetara s 3.000 prepletaja, a du`ina se

bira po voqi. Planira da koristi samo prirodne materije, pre svih vunu i pamuk, namerava da pomalo razvije posao, za tkawe zainteresuje i bli`we, ali je spremna da u Udru`ewu, zajedno s iskusnim koleginicama Macom La}arac i Milevom Blagojevi}, obu~ava i mlade palana~ke dame.

A one `ele da novu ekonomsku, pride jo{ svetsku krizu, poku{aju pobediti starim zanatima. Ina~e, Udru`ewe je naru~ilo dva specijalna razboja namewena invalidima koji ne mogu da se slu`e nogama, da bi i samo rukama mogli privre|ivati.

M. Su yum

dRU[TvO

dnevnik

sreda28.decembar2011.

13

Od NOVe gOdiNe OgraNi^eNO BOLOVawe

Utvr |e na pra vi la igre za sve bo le sti Premijer Bojan Pajti}, sekretar Milorad \uri}, glavni urednik „Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij i direktor „Dnevnik Vojvodina presa” Du{an Vlaovi}

TRA DI CI O NAL NI PRED NO VO GO DI [WI PRI JEM ZA NO VI NA RE U VLA DI VOJ VO DI NE: - U ovim globalno te{kim uslovima, koji su nas pratili tokom 2011. godine, te{ko je izdvojiti emociju, ali se zato mo`e izdvojiti ponos - rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} na tradicionalnom prednovogodi{wem prijemu, na kome su se okupili novinari, snimateqi i fotoreporteri iz svih vojvo|anskih medija: - Mo`e da bude ponos, jer svakoga mo`emo da pogledamo u o~i i ka`emo da je krajem novembra bilo mawe nezaposlenih u Vojvodini nego u januaru, a malo je regija koje mogu da se pohvale takvim rezultatom. Mo`emo da se pohvalimo i time {to smo zadr`ali onaj ivesticioni zamah koji smo imali u izgradwi infrastrukture, u izgradwi zdravstvenih institucija i u privla~ewu stranih investicija.

ZeLeNO SVeTLO KaPK-a Za OdeQewa FTN-a U iN\iJi i „edUKONSa” U SViLaJNCU

Mi ni star stvo zdra vqa da lo je po zi tiv nu oce nu Pra vil ni ku o bo lo va wi ma ko ji je sa ~i nio Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we, a we go va pri me na po ~e }e po sle No ve go di ne.

Pra vil nik o bo lo va wi ma po pr vi put ta~ no de fi ni {e ko li ko da na bo lo va wa sle du je pa ci jen tu za od re |e nu bo lest ili po vre du ka ko bi se iz jad na ~i la po {te da za sve one ko ji ma le ka ri pru `a ju za {ti tu. Da kle, zna }e se ko li ko za sva ku bo lest da na bo lo va wa mak si mal no sle di s tim {to iza bra ni le kar ima pra vo da ga pro du `i pod uslo vom da se pa ci jen tu sta we ni na kon to li ko da na ne po pra vqa.

Pre ma pra vi li ma ko jih }e se le ka ri od No ve go di ne strikt no pri dr `a va ti, uzi ma ju }i pri tom u ob zir go di ne i op {te sta we pa ci je na ta, za bron hi tis, upa lu sred weg uha ili za pa qe we be {i ke mo `e se do bi ti naj vi {e 14 da -

si je aka de mik En dre Pap. Akre di ta ci ju je pro {lo ode qe we no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u In |i ji kao i ode qe we Uni ver zi te ta „Edu kons” iz Srem ske Ka me ni ce u Svi lajn cu, a „na pi sme no” }e uve re we o akre di ta ci ji ovih ode qe wa ma ti~ nim usta no va ma sti }i ve ro -

{wa va pro de kan za na sta vu FTN-a prof. dr Ili ja Ko va ~e vi} i pod se }a da je po seb no akre di to van i stu dij ski pro gram osnov nih stru kov nih stu di ja Soft ver ske i in for ma ci o ne teh no lo gi je. - Za pr vu go di nu ovih tro go di {wih stu di ja akre di to va ni smo za upis 40 bru co {a, re sor no mi ni star stvo odo bri lo nam je da mo `e mo upi sa ti 30 stu de na ta na te ret bu xe ta, a 10 fi nan si ra SO In |i ja.

Pro de kan Ko va ~e vi} is ti ~e da ni je dan stu dent upi san u 2011/12. u ode qe wu u In |i ji ne }e pla }a ti {ko la ri nu, kao {to to ne }e bi ti slu ~aj ni na red nih go di na. Ru ko vo di lac ovog stu dij skog pro gra ma je prof. dr Zo ra Ko wo vi}, ko ja je za pra vo i osmi sli la ovaj stu dij ski pro -

Odeqewe FTN-a `eli i Loznica In |i ja, da kle i we na pri vre da, za in te re so va ne su za {ko lo va we mla dih qu di na osnov nim stru kov nim stu di ja ma za no ve i sa vre me ne stru ke po treb ne ta mo {woj pri vre di, pa se mo `e o~e ki va ti i otva ra we no vih stu dij skih pro gra ma. Ta ko |e, pro de kan FTN-a Ili ja Ko va ~e vi} na ja vqu je da je i Lo zni ca za in te re so va na da ovaj fa kul tet u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du kod wih, ve} od 2012/13, otvo ri ode qe we s pro gra mi ma osnov nih stru kov nih stu di ja Ob no vqi vi iz vo ri elek tri~ ne ener gi je i ta ko |e za Soft ve re ske i in for ma ci o ne teh no lo gi je.

vat no po ~et kom 2012. To su je di na tri, da ta ko ka `e mo, le gal na ode qe wa u ko ji ma se dr `i fa kul tet ska na sta va van se di {ta ma ti~ ne usta no ve u Sr bi ji. To za pra vo zna ~i da sva osta la ta ko zva na is tu re na ode qe wa, ”kon sul ta tiv ni cen tri” i ka ko ih sve ne kr ste, a u Sr bi ji ih je, ka ko se pro ce wu je, „na sto ti ne” - ra de ne le gal no.

- Akre di ta ci ju je pro {la vi so ko {kol ska je di ni ca bez svoj stva prav nog li ca, od no sno Ode qe we FTN-a u In |i ji - ob ja -

gram ko ji obra zu je stru~ wa ke po treb ne in |ij skoj pri vre di.

Rek tor Uni ver zi te ta „Edu kons” prof. dr Alek san dar An dre je vi} ta ko |e is ti ~e od li~ nu sa rad wu s Op {ti nom Svi laj nac i is ti ~e da je ta mo {wi Fa kul tet za eko lo {ku po qo pri vre du akre di to van kao ode qe we ovog in te gri sa nog uni ver zi te ta sa se di {tem u Srem skoj Ka me ni ci, te da on o~e ku je da }e se mla di qu di sve vi {e opre de qi va ti za ove stu di je.

V. ^eki}

no, ali ne sme pre ma {i ti mak si ma lan broj. Da kle, mo `e da ti ma we od pro pi sa nog ali vi {e ne mo `e.

Pra vil nik o bo lo va wu pred vi |a i da se u do mo vi ma zdra vqa for mi ra ju ma le le kar ske ko mi si je ko je su, ina ~e, uki nu te pre ne ko li ko go di na. Wi hov za da tak je da, iako iza bra ni le kar ima pra vo da pa ci jen tu is pi {e bo lo va we do 30 da na, po sle 15 da na pri vre me ne spre ~e no sti za rad pro ce ne da li bi bo lo va we tre ba lo za kqu ~i ti ili ga na sta vi ti. Bo lo va wa du `a od 30 da na odo bra va }e pr vo ste pe na zdrav stve na ko mi si ja na ~i je mi {qe we }e pa ci jen ti mo }i da se `a le dru go ste pe noj ko mi si ji. Dru go ste pe na ko mi si ja mo `e - jer je ovaj pra vil nik ne oba ve zu je - po ve }a ti broj da na bo lo va wa ako pro ce ni da je to neo p hod no.

Ono {to }e pr vi pra vil nik ova kve vr ste sva ka ko do ne ti je -

ste da isti broj da na po {te de do bi ja ju pa ci jen ti u svim kra je vi ma Sr bi je. Me |u tim, ova kva pra vi la o po {te di za vre me bo le sti sve okol ne dr `a ve su odav no usvo ji le i pri me wu ju se ve} go di na ma. U Sr bi ji on do la zi u tre nut ku ka da je strah od ot ka za od no sno gu bit ka rad nog me sta prak ti~ no is ko re nio zlo u po tre bu bo lo va wa jer rad ni ci i bo le sni idu na po sao: u vre me nu ka da je mi lion ne za po sle nih i ka da ga zde la ko mo gu da me wa ju „igra ~e”, sva ko od su stvo sa po sla, pa ma kar i zbog bo le sti, do vo qan je raz log da se osta ne bez po sla.

Broj bo lo va wa po ~eo je da ot pa da od 2008. go di ne i to upra vo ka da je za po ~e la eko nom ska kri za.

Pro {le go di ne du `e od 30 da na na bo lo va wu je bi lo sve ga 70.000 za po sle nih. Sva ko je u pro se ku bo lo vao po 50 da na, a svi za jed no od su stvo va li smo s po sla 3.517.418.

Q. Male{evi}

SOCiJaLNa SLiKa U idU]OJ gOdiNi JO[ NePOVOQNiJa

Stu den ti u In |i ji ne pla }a ju {ko la ri nu Po sle akre di ta ci je ode qe wa su bo ti~ kog Eko nom skog fa kul te ta u Bu ja nov cu, ko je je ne dav no, kao pr vo u Sr bi ji, do bi lo ze le no sve tlo Ko mi si je za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta za rad van se di {ta ma ti~ ne usta no ve, jo{ dva ode qe wa aka dem skih usta no va iz Voj vo di ne akre di to va na su na pro {loj sed ni ci (23. de cem bra) KAPK a, po tvr dio je ju ~e za „Dnev nik” za me nik pred sed ni ka ove ko mi -

na bo lo va wa, za bron hi jal nu ast mu i vi ru snu upa lu plu }a 21 dan, a me sec da na za te `u upa lu plu }a, ga stro en te ri tis, lum bi o {i ja gi ju, her pes zo ster, bak te rij sku upa lu plu }a, va ri ~e le i mo no nu kle o zu. Za opo ra vak od ope ra ci je sle pog cre va, ~i ra na `e lu cu ili ope ra ci je ki le pri pa da bo lo va we od 45 da na. Isto to li ko da na bo lo va wa ima }e i da va o ci or ga na i tki va. Obo le li od spon di lo ze do bi }e naj vi {e dva me se ca po {te de. Grip }e se mo `e le ~i ti naj du `e 20 da na, bo lo vi u le |i ma od de set do 60, mi gre na se dam da na, pre lom no ge naj vi {e {est me se ci.

Sve gra ni ce da na po {te de ko je mo `e is pi sa ti iza bra ni le kar su mak si mal ne {to zna ~i da mo `e bi ti i ma we da na bo o lo va wa.

Le kar ima oba ve zu pre ma ovom ak tu da u sva kom kon kret nom slu ~a ju oce ni ko li ko je pa ci jen tu stvar no da na bo lo va wa po treb -

Po ro di ce pu ca ju po svim {a vo vi ma di na una zad, o~e ku je se po rast zah te va za sme {taj u usta no ve do 20 od sto – na vo di Sto jiq ko vi }e va u pro gra mu ra da za idu }u go di nu, o ko me }e se u ~e tvr tak iz ja sni ti od bor ni ci lo kal nog par la men ta.

dan od ob li ka za {ti te. Na evi den ci ji ove usta no ve tre nut no se na la ze 164 ma li {a na bez ro di teq skog sta ra wa. Od tog bro ja, 92 je sme {te no u hra ni teq ske po ro di ce, a 31 u usta no ve so ci jal ne za {ti te.

Zbog sve lo {i jeg ma te ri jal nog sta wa sta nov ni {tva za o~e ki va ti je da }e bi ti i vi {e po ro di ca ko je ne mo gu da se ade kvat no bri nu o de ci i gde je po treb no ma li {a ne iz dvo ji ti iz fa mi li je. Sto ga }e u zre wa nin skom Cen tru i da qe po pu la ri zo va ti hra ni teq stvo kao je -

Osta la de ca su u srod ni~ kim po ro di ca ma. [to se ti ~e uz ra sta, dva na e sto ro ih ima pre ko 17 go di na, {to zna ~i da }e usko ro, uko li ko ne na sta ve {ko lo va we, iza }i iz si ste ma so ci jal ne za {ti te. Ve }i deo te de ce ne ma ni kog od srod ni ka i ne ma imo vi ne, te }e iz la skom iz

Akre di ta ci je za 17 zdrav stve nih usta no va

okvi ru pro jek ta „Po dr {ka Agen ci ji za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va Sr bi je” ko ji je fi nan si ra la EU. Q. M.

Mi ni star stvo zdra vqa Vla de Sr bi je i Agen ci ja za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va do de li li su ser ti fi ka te o akre di ta ci ji za ovu go di nu. Ser ti fi ka ti su uru ~e ni pred stav ni ci ma 17 zdrav ste ne nih usta no va: Kli ni~ ki cen tar Sr bi je - Gi ne ko lo {ko aku {er ska kli ni ka, In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu maj ke i de te ta „Dr Vu kan ^u pi}”, Kli ni~ ki cen tar Kra gu je vac, op {te bol ni ce u Le skov cu, Ja go di ni, [ap cu i Sme de rev skoj Pa lan ci i do mo vi ma zdra vqa u Di mi trov gra du, Kla do vu, Le ba ne, Lu ~a ni ma, No vom Pa za ru, Ru mi, Sje ni ci, To po li, Ve li koj Pla ni i Vla so tin ce. U ovoj go di ni 19 do mo va zdra vqa i 13 bol ni ca do bi lo je ser ti fi kat o akre di ta ci ji a do go di ne se pla ni ra da }e do istog do ku men ta do }i jo{ 33 do ma zdra vqa.

Ser ti fi ka ti o akre di ta ci ji do de qe ni su i Do mu zdra vqa Le sko vac, Op {toj bol ni ci Zre wa nin i Op {toj bol ni ci Bel me dik i Za vo du za la ba ra to rij sku di jag no sti ku „Bi o me di ka” ko ji su kroz po stu pak akre di ta ci je pro {li kao pi lot usta no ve u

Uru ~e ne sti pen di je „Do si te ja”

ne }e - ne ka tra `i dru go rad no me sto. On je re kao da po li ci ja ne sme da uni {ta va ugled ko ji je ste kla me |u gra |a ni ma ko ji su joj da li po ve re we i po to me je svr sta li u pr ve tri in sti tu ci je u ze mqi, po red SPC i Voj ske Sr bi je. Mi ni star je pod se tio da je po li ci ja in ter ve ni sa la u slu ~a ju {traj ka ma li na ra, skla wa la rad ni ke sa `e le zni~ kih pru ga, ali da je pot pu no ne pri hva tqi vo da „po li ci ju {a qe mo pro tiv po li ci je ko ja {traj ku je”.

Ako je ve ro va ti Cen tru za so ci jal ni rad u Zre wa ni nu, ni na red na go di na u naj ve }em gra du Ba na ta ne }e bi ti ni ma lo la ka. [ta vi {e, o~e ku je se po rast bro ja so ci jal nih slu ~a je va i to u sre di ni u ko joj je iona ko ve li ki broj ne za po sle nih.

Pred od bor ni ci ma Skup {ti ne gra da Zre wa ni na su tra }e se, kao jed na od ta ~a ka dnev nog re da, na }i i pro gram ra da Cen tra za so ci jal ni rad u 2012. Pred sed ni ca Uprav nog od bo ra ove usta no ve Gor da na Sto jiq ko vi} u tom pro gra mu na vo di da je u gra du i da qe ve li ki broj qu di bez po sla, da se od vi ja ubr za ni pro ces sta re wa sta nov ni {tva i da opa da broj sklo pqe nih bra ko va, a ra ste broj raz vo da. Zbog ova kvih ne po voq nih obe le` ja sta nov ni {tva gra da Zre wa ni na, do da je ona, Cen tar pla ni ra po ve }an obim po slo va u svim ka te go ri ja ma de lat no sti.

- Ka da se ra di o so ci jal noj za {ti ti de ce i od ra slih sa po seb nim po tre ba ma, pla ni ra se po ve }an obim ak tiv no sti do de set od sto jer je to u skla du sa do sa da {wim kre ta wi ma ove po ja ve. Tre nut no se na evi den ci ji Cen tra za so ci jal ni rad na la zi 937 oso ba ko ji su ko ri sni ci do dat ka za tu |u ne gu. Ta ko |e, kod sta rih li ca, kao i ne ko li ko go -

si ste ma so ci jal ne za {ti te wi ho va eg zi sten ci ja bi ti ugro `e na.

Ka da je o ma lo let ni ci ma re~, u Cen tru prog no zi ra ju da }e u 2012. po ra sti broj de ce sa pro ble mi ma u po na {a wu, ali i po ro di ca u ko ji ma su po re me }e ni fa mi li jar ni od no si. O~e ku je se i vi {e zah te va za po mo} `r tva ma na si qa u po ro di ci. O to me sve do ~e i ne dav no pred sta vqe ni po da ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu po ko ji ma, na te ri to ri ji sred weg Ba na ta, po sto ji trend ra sta kri vi~ nih pri ja va ka da je re~ o po ro di~ nom na si qu. La ne je, pri me ra ra di, re gi stro va no ukup no 170 pri ja va, dok ih je 2006. go di ne bi lo sve ga 13. Is ku stva po li cij skih slu `be ni ka go vo re da je naj ~e {}i uzrok za na si qe te {ka eko nom ska i fi nan sij ska si tu a ci ja i da su `r tve uglav nom `e ne.

- U sle de }oj go di ni o~e ku je mo i po rast zah te va za ostva ri va we pra va na nov ~a nu so ci jal nu po mo}. U 2010. is pla }e na je 2.691 jed no krat na nov ~a na po mo}, dok je od 1. ja nu a ra do 1. de cem bra ove go di ne is pla }e no 2.565. Iz na ve de nog se vi di da }e pri ti sak gra |a na na ostva ri va we pra va na jed no krat nu po mo} i da qe bi ti zna ~a jan – pri me }u je pred sed ni ca UO Cen tra za so ci jal ni rad. @. Balaban

VESTI

Mi ni star ska omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} uru ~i la je ju ~e pla ke te do bit ni ci ma sti pen di je „Do si te ja”, stu den ti ma ko ji }e {ko lo va we na sta vi ti u ino stran stvu, ali uz oba ve zu da naj ma we pet go di na na kon za vr {et ka stu di ja ra de u Sr bi ji. Sti pen di je „Do si ti ja” do de qu ju se iz dr `av nog Fon da za mla de ta len te, iz ko jeg je za {kol sku 2011/12. na gra |e no 414 mla dih qu di, po je di na~ nim iz no som od 578.000 di na ra.

Da ~i}: Ko ne }e da ra di, ne ka tra `i dru gi po sao Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e, po vo dom {traj ka Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je, da sva ko tre ba da is pu wa va svo je za dat ke, a ko

„Sun ~a ni sat“ uru ~en Na di ^e mer li}-A|i} Ovo go di {wu na gra du „Sun ~a ni sat“, za iz u zet ne re zul ta te ostva re ne u le ~e wu, u obla sti na u~ no-is tra `i va~ kog ra da, za naj hu ma ni ji po du hvat u zdrav stvu i dru ge ob li ke stva ra la {tva ko ji ma se una pre |u je rad u zdrav stve noj de lat no sti, Kli ni~ ki cen tar Sr bi je uru ~io je ju ~e prof. dr Na di ^e mer li}A|i}, di rek tor ki In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, za do pri nos In sti tu ta za KVB Voj vo di ne u uspe {nom le ~e wu bo le sti sr ca.

Na gra da Kli ni~ kog cen tra Sr bi je je sti li zo va na sta tu e ta

sun ~a nog sa ta, rad auto ra Zo ra na Se ku lo vi }a. Ovo pri zna we u obla sti zdrav stva usta no vqe no je 1996. go di ne, a Kli ni~ ki cen tar Sr bi je ga je i ove go di ne do de lio u sa rad wi sa ~a so pi som „Vi va“.

Pre mi nu la Bra ni sla va @dra le Ju ~e je u No vom Sa du, po sle du ge i te {ke bo le sti, pre mi nu la Bra ni sla va-Bra na @dra le, pro fe sor ka ma te ma ti ke, jed na od pr vih te le vi zij skih no vi nar ki Voj vo di ne. Ka da je no vo sad ska te le vi zi ja po ~e la emi to va we, ona se u pr vom dnev ni ku u 17 ~a so va obra ti la gle da o ci ma na ja vqu ju }i svoj pri log „Cr ve ni no tes“. Wen pi o nir ski `ur na li sti~ ki rad u obla sti obra zo va wa i na u ke bio je obra zac zna la~ ke i objek tiv ne no vi nar ske re ~i sa te le vi zij skih ekra na. Bra ni sla va @dra le }e osta ti za pam }e na kao ~e sti ta, sa ve sna i pre da na pro fe sor ka i no vi nar ka, ve dra oso ba, po `r tvo va na su pru ga, maj ka i ba ka i iskren pri ja teq.

Is pra }aj Bra ni sla ve @dra le bi }e oba vqen u ~e tvr tak, 29. de cem bra u 10 sa ti i 30 mi nu ta na No vom gro bqu u No vom Sa du.

sreda28.decembar2011.

PO LI CI JA U NO VOM KNE @EV CU POD NE LA NO VU KRI VI^ NU PRI JA VU PRO TIV MAR KA B.

Na sil ni {tvo na ro |en dan skom sla vqu Po li ci ja u No vom Kne `ev cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mar ka B. (1992) iz No vog Kne `ev ca zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na {te tu tri li ca iz ove va ro {i ce.

Osum wi ~e ni ih je u ne de qu, 25.

In ci dent u ko jem je osum wi ~e ni mla di} iz No vog Kne `ev ca de mon stri rao na sil ni~ ko po na {a we ni je je di ni ko ji je iza zvao u po sled we vre me. Kao {to smo pi sa li, on je pre 12 da na, 16. de cem bra, {en lu ~io u No vom Kne `ev cu, zbog ~e ga je pro tiv we ga

crna hronika

dnevnik

c m y

14

MI NI STAR DA ^I] OCE WU JE DA JE SR BI JA PO SLED WIH GO DI NA USPE [NA U SU ZBI JA WU TR GO VI NE NAR KO TI CI MA

Za ple we no de set to na dro ge Mi n i s tar unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e u Ni {u da Sr bi ja ima ja ke bez b ed n o s ne i po l i c ij s ke struk tu re, ko je su u sta wu da ot kri ju tr go vi nu nar ko ti ci ma, ne sa mo u na {oj ze mqi ve} i u sve tu.

– Za ne ko li ko po sled wih go di na u na {oj ze mqi za ple we no je de set to na nar ko ti ka i isto to li ko je za ple we no van ze mqe za hva qu }i in for ma ci ja ma na {e po li ci je i Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je – re kao je Da ~i} od go va ra ju }i na mol bu no vi na ra da pro ko men ta ri {e re zul ta te ra da po li ci je u ovoj go di ni.

On je re kao da je ove go di ne za be le `e no naj ma we su ko ba na me |u na ci o nal noj osno vi od 2004. go di ne, kao i da je po li ci ja u ovoj go di ni u bor bi pro tiv ko rup ci je pod ne la vi {e kri vi~ nih pri ja va ne go u pret hod nih pet go di na za jed no.

Da ~i} je na po me nuo da je mo `da i naj ve }i uspeh po li ci je u ovoj go di ni to {to je me |u tri in sti tu ci je u ze mqi, uz cr kvu i voj sku, u ko je gra |a ni ima ju naj vi {e po ve re wa.

Mi ni star Da ~i} je do dao da u na red nom pe ri o du tre ba i da qe ra di ti na po boq {a wu sta tu sa po li ca ja ca i wi ho vog ma te ri jal nog po lo `a ja.

(Ta njug)

OSU \E NI ZA UBI STVO @EQ KA RA @NA TO VI ]A AR KA NA DO LI JAO PO SLE SKRI VA WA U JU @NO A FRI^ KOJ RE PU BLI CI

Do bro sav Ga vri} se pre dao po li ci ji u Kejp ta u nu Po li cij ska sta ni ca u No vom Kne `ev cu

de cem bra, oko 23.30 sa ta is pred ugo sti teq skog objek ta na sta di o nu FK „Obi li}„ u No vom Kne `ev cu na pao i vi {e pu ta uda rio, na nev {i im la ke te le sne po vre de.

Lo kal je bio iz najm qen ra di ro |en dan ske `ur ke. Ka ko sa zna je mo, me |u na pad nu tim i po vre |e nim na ko je je na sr nuo osum wi ~e ni Mar ko B. su mla di} ko ji je tu pro sla vqao 18. ro |en dan i we go va mla |a se stra, s ko jom se, na vod no, za ba vqao, pa im je po kva rio sla vqe.

ta ko |e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la na sil ni~ kog po na {a wa i ome ta wa slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti.

On se te re ti da je ta da, oko ~e ti ri sa ta, u vid no pri pi tom sta wu, lo mio in ven tar, raz bio sta kla na vra ti ma i pro zo ri ma ugo sti teq skog objek ta „Splen did” u No vom Kne `ev cu i ome tao po li cij sku pa tro lu u oba vqa wu po slo va bez bed no sti.

M. Mr.

Do bro sav Ga vri}, ko ji je u Sr bi ji osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva @eq ka Ra `wa to vi }a Ar ka na, pre dao se ju ~e po li ci ji u Kejp ta u nu, ob ja vqe no je na saj tu ju `no a fri~ ke me dij ske mre `e. Ga vri} je za dr `an po {to se pre dao po li cij skoj sta ni ci

da je Sr bi ja, s dru ge stra ne, pre ne ko li ko me se ci pod ne la zah tev za we go vo iz ru ~e we.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je Ta nju gu da je Sr bi ja upu ti la zah tev In ter po lu za pri vre me no hap {e we Do bro sa va Ga vri }a u

Lo kal ni ju `no a fri~ ki dnev ni list „Wu ejx” je 14. de cem bra pre neo d a je uhap{e n D obrosa v Gavri} , osu |en za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, kao i da je we gov iden ti tet ot kri ven to kom po li cij ske is tra ge ubi stva jed nog ~o ve ka iz Kejp ta u na, po ve za nog s

januara 2000. u holu beogradskog hotela „Interkontinental„.

Gavri} i wegov pomaga~ Milan \uri~i} uhap{eni su 2001, a u oktobru 2006. osu|eni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovawe zavere za ubistvo Arkana.

Obojica su od tada u bekstvu jer su

OSUM WI ^E NI KI KIN \A NI I NO VO SA \AN KA

Pre va ri li osam fir mi?

Pro tiv Mi la na I. (1968), Mi le ve I. (1939) i Slo bo da na B. (1952) iz Ki kin de i Ka ta ri ne D. (1954) iz No vog Sa da pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su u sa i zvr {i la {tvu po ~i ni li osam kri vi~ nih de la iz pri vred nog kri mi na la i tom pri li kom o{te ti li isto to li ko fir mi s pod ru~ ja Sr bi je za oko 6,3 mi li o na di na ra.

Kri vi~ nom pri ja vom Mi le vi I., kao di rek to ru i vla sni ku, Mi la nu I., kao od go vor nom li cu u DOO „Flo ra mi”, ta ko |e Ka ta ri ni D. i Slo bo da nu B., ko ji su fak ti~ ki vo di li po slo ve pred u ze }e, sta vqa se na te ret da su ne za ko ni tim po slo va wem i ne iz mi ri va wem oba ve za za pre u ze tu ro bu i pru `e ne uslu ge, pri ba vi li za pred u ze }e i se be pro tiv prav nu imo vin sku ko rist.

M. Mr.

„Bel vil„ u Kejp ta u nu, iz ja vio je port pa rol je di ni ce za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la Me kin to{ Po le la. On je pod se tio na to da je Ga vri} u{ao u Ju `no a fri~ ku Re pu bli ku pod la `nim ime nom jo{ 2007. go di ne.

Po le la je re kao da je Ga vri} u Sr bi ji osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva tri oso be.

– Mi smo ko le ga ma u Sr bi ji po sla li po tvr du o Ga vri }e vom iden ti te tu – re kao je Po le la, i do dao U APA TI NU

Brod uda rio u pri stan IN CI DENT U NA ROD NOJ BI BLI O TE CI SR BI JE

Rad nik pro pao kroz gip sa ni pla fon U Na rod noj bi bli o te ci Sr bi je ju ~e se do go dio in ci dent: zbog ne pa `we, rad nik-mo ler je pro pao kroz gip sa ni pla fon, i pri tom po vre dio obe no ge i {a ke. Pri li kom pa da ni je iz gu bio svest i od mah je upu }en u Ur gent ni cen tar, sa op {te no je iz Na rod ne bi bli o te ke.

Rad nik pred u ze }a „Ja dran“ De jan Ra ko vi} (21) se kre tao van pro pi sa ne i obe le `e ne teh ni~ ke sta ze u pot kro vqu, za ko ra ~io je na gip sa ni deo spu {te nog pla fo na i pro pao. ^i ta o ni ca u Na rod noj bi bli o te ci Sr bi je ni je zbog ovog in ci den ta pre ki da la rad. Po re ~i ma uprav ni ka Sre te na Ugri ~i }a, od mah su vi de li da rad nik ni je ozbiq ni je

po vre |en, ali je upu }en u Ur gent ni cen tar.

Pla fon ni je ozbiq ni je o{te }en i ne ma ni ka kvih opa sno sti po ko ri sni ke, na vo di se u sa op {te wu, i is ti ~e po seb na za hval nost ko ri sni ci ma ko ji su se u tom tre nut ku na la zi li u ~i ta o ni ci i pri seb nom re ak ci jom pred u pre di li ozbiq ni je po sle di ce ta ko {to su uklo ni li u stra nu ne ko li ko sto lo va i sto li ca i pod met nu li ka pu te i jak ne ko je su ubla `i le pad.

Pred stav ni ci Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je po se ti li su po vre |e nog Ra ko vi }a u Ur gent nom cen tru i po `e le li mu brz opo ra vak.

(Ta njug)

Arkan ubijen 15. januara 2000.

Dobrosav Gavri}

Ma |ar ski gu ra~ „Mo ha~“ kr me nim de lom je prek si no} uda rio u apa tin ski pri stan i o{te tio ga.

Od udar ca su ot pa li gu me ni od boj ni ci i gre de na pon to ni ma pri sta na.

Po re ~i ma o~e vi da ca, brod ko ji je gu rao osam {le po va, u tri re da, du `i ne oko 300 me ta ra, uda rio je kr me nim de lom u pri stan i na sta vio plo vid bu. Ma ne vri {u }i po sle udar ca, gu ra~ je pra mac pred weg re da {le po va na su kao na oba lu obli `weg po lu o str va, uspe va ju }i ipak da ih iz vu ~e, na vo de o~e vi ci.

Ka pe tan bro da po sle udar ca u pri stan ni je se za u sta vio, ka ko na la `u pra vi la u re~ nom sa o bra }a ju, ve} je na sta vio put do Bez da na, gde su ga na {i ca ri ni ci za u sta vi li. Uz pri su stvo ca ri ni ka, po li ci je i pred stav ni i ka Ka pe ta ni je, na pra vqen je za pi snik. [te ta se pro ce wu je na 500 evra.

Po pra vi li ma plo vid be u ovom de lu Du na va, ova vr sta plo vi la ima do zvo lu gu ra wa {le po va naj ve }e du `i ne 180 me ta ra, na vo de u Ka pe ta ni ji.

J. Prel ~ec

Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci. Ga vri} je uhap {en, pa pu {ten uz ka u ci ju, zbog op tu `bi da je po se do vao dro gu, a ne po In ter po lo voj po ter ni ci ko ju je Sr bi ja za wim ras pi sa la po {to je po be gao iz ze mqe ne po sred no pred iz ri ca we pre su de 2006. go di ne.

Vre me pod no {e wa zah te va za iz ru ~e we raz li ~i to je tu ma ~e no otu da {to je re~ o an glo sak son skom pra vu po ko jem je neo p hod no pret hod no upu ti ti za mol ni cu o iz ru ~e wu.

or ga ni zo va nim kri mi na lom. Ga vri} je, po pi sa wu me di ja, uhap {en u Jo ha nes bur gu pod ime nom Si ni {a Ko va ~e vi}, ali je ka sni je pod ka u ci jom pu {ten.

Direktor policije Srbije Milorad Veqovi} je 22. decembra izjavio da je potvr|en identitet Dobrosava Gavri}a i da se o~ekuje wegovo hap{ewe.

Dobrosav Gavri} osu|en je 2006. na 30 godina zatvora za ubistvo Arkana, ali je od tada u bekstvu. @eqko Ra`natovi} je ubijen 15.

od oktobra 2003. bili pu{teni da se brane sa slobode. Po policijskim izvorima iz tog perioda, oni su prvo pobegli u Bosnu.

Tre}i optu`eni za ubistvo Arkana Dragan Nikoli}, tako|e je osu|en na 30 godina zatvora.

Na su|ewu je dokazano da je Gavri} ispalio hice koji su usmrtili Arkana i dvojicu wegovih prijateqa. Gavri} je tada rawen i koristio je invalidska kolica i {take tokom su|ewa.

PRO CES OP TU @E NI MA ZA DE [A VA WA IS PRED VI LE „MIR” 2001.

„Ze mun ci” o hap {e wu Mi lo {e vi }a u fe bru a ru

Sve do ~e we biv {ih pri pad ni ka „ze mun skog kla na” Sret ka Ka li ni }a i Mi lo {a Si mo vi }a na su |e wu op tu `e ni ma za spre ~a va we hap {e wa biv {eg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a u vi li „Mir” 2001. go di ne od lo `e no je ju ~e za 3. fe bru ar 2012. jer se tro j i c a op tu ` e nih ni su po ja vi li u su du.

Ka li ni} i Si mo vi} tre ba lo je da bu du sa slu {a ni pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze sa za tvo ri ma u ko ji ma su i Pr vog osnov nog su da u Be o gra du pred ko jim se su di Mi lo {e vi }e vim pri sta li ca ma. Oni }e u fe bru a ru sve do ~i ti o svo jim sa zna wi ma u ve zi s ome ta wem hap {e wa biv {eg pred sed ni ka SRJ, po {to od bra na op tu - Vi la „Mir”

`e nih tvr di da su upra vo po je di ni pri pad ni ci „ze mun skog kla na” u~e stvo va li u toj ak ci ji.

Od 34 op tu `e nih, ko li ko ih je bi lo na po ~et ku su |e wa 2006. go di ne, slu ~aj je spao na ko lo vo |e gru pe, po {to su pro tiv osta lih u~e sni ka pro te sta zbog hap {e -

wa Mi lo {e vi }a ra di iz ru ~e wa Ha gu, op tu `be za sta re le.

Na op tu `ni ci su osta li ne ka da {wi funk ci o ne ri JUL-a Bo go qub Bi je li ca, Rat ko Ze ~e vi}, Si ni {a Vu ~i ni}, Sa {a Ma ti} i De jan \i ki}. Op tu `ni ca te re ti Mi lo {e vi }e ve pri sta li ce da su u no }i iz me |u 30. i 31. mar ta 2001. go di ne, is pred vi le „Mir” na De di wu, iz vr {i li kri vi~ no de lo u~e stvo va wa u sku pi ni ko ja spre ~a va slu `be no li ce u oba vqa wu slu `be ne rad we. Po me nu ta pe to ri ca su op tu `e ni da su, na o ru `a ni auto mat skim pu {ka ma, iz da va li na re |e wa i usme ra va li oku pqe nu ma su na od re |e na me sta u dvo ri {tu vi le. Pri tom su oku pqe ne pri sta li ce ube |i va li u to da ima ju odo bre we ~ak i da pu ca ju uko li ko bi do {lo do hap {e wa Mi lo {e vi }a.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Kra qe va~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Ob ra da T. (53) iz se la Vr ba, kod Kra qe va, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Kra qe vo.

Sum wa se da je Ob rad T. kao di rek tor pred u ze }a “Tr go Kra qe vo” u ma ju 2005. go di ne od kup ca sta na u stam be no-po slov nom objek tu ~i ju je iz grad wu fi nan si ra lo ovo pred u ze }e, pri mio 35.000 evra, ko je ni je evi den ti rao u po slov nim kwi ga ma pred u ze }a, ve} je no vac za dr `ao za se be. Ta ko |e se sum wa da je u ma ju 2004. go di ne s dve oso be iz Kra qe -

va za kqu ~io ugo vor ko jim se oba ve zao na to da }e im iz gra di ti i pre da ti u svo ji nu ~e ti ri stam be ne je di ni ce i dva lo ka la. Oba ve ze iz ugo vo ra ni je iz vr {io, a pra vo svo ji ne i iz grad we ovih obje ka ta pre neo je na pred u ze }e “Tr go-ing” iz Kra qe va, bez pre no {e wa oba ve za na no vog kup ca.

Ti me je ovom pred u ze }u pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 17,3 mi li o na di na ra.

U sa op {te wu se na vo di da je Ob ra du T. od re |e no po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti, a uz kri vi~ nu pri ja vu bi }e pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra qe vu.

(Ta njug)

ZBOG OP TU @BE ZA NE LE GAL NU DO DE LU STA NO VA ZA PO SLE NI MA

Na sta vak su |e wa biv {em di rek to ru RTS-a Su |e we ne ka da {wem di rek to ru Ra dio-te le vi zi je Sr bi je Dra go qu bu Mi la no vi }u zbog op tu `bi za ne le gal no de qe we sta no va za po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i na sta vqa se da nas u Vi {em su du u Be o gra du.

Mi la no vi} tre nut no u po `a re va~ kom za tvo ru „Za be la” iz dr `a va de se to go di {wu ka znu zbog po gi bi je 16 rad ni ka RTS-a to kom NA TOovog bom bar do va wa 1999. go di ne, a ka zna mu is ti ~e 1. sep tem bra 2012. go di ne.

Tu `i la {tvo te re ti Mi la no vi }a da je od 4. sep tem bra 1996. do 21. av gu sta 2000, u Be o gra du, kao ge ne ral ni di rek tor RTS-a, zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj do de qu ju }i sta no ve i stam be ne kre di te „de fi ci tar nim ka dro vi ma”. Mi mo stam be ne ko mi si je, bez od go va ra ju }e rang-li ste i bez pi sa ne sa gla sno sti glav nih ured ni ka, Mi la no vi} je do de qi vao sta no ve u za kup za po sle ni ma u RTS-u, iz me |u osta lih, i oni ma oni ma ko ji su ih ve} ima li,

na vo di se u op tu `ni ci. Na taj na ~in, on je dru gom pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 38 mi li o na di na ra, a 53 oso be su do bi le spor ne sta no ve, na vo di se da qe u op tu `ni ci.

Mi la no vi} je na po ~et ku su |e wa od ba cio na vo de op tu `ni ce ko ja ga te re ti da je ne le gal no do de lio sta no ve za po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i, is ti ~u }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki mon ti ran i da se ne ose }a kao osu |e nik ve} „kao rat ni za ro bqe nik NA TO-a i wi ho vih sa rad ni ka u Sr bi ji”.

– Je di no {to sam kao di rek tor mo gao ura di ti je da rad ni ci ma obez be dim krov nad gla vom za vre me dok su bom be pa da le po Sr bi ji – re kao je on, i do dao da ni je krao, ni ti da je RTS-u pri li kom do de le sta no va pri ~i we na ma te ri jal na {te ta. On je pod se tio na to da ni je dan stan ni je mo gao bi ti ot ku pqen dok Vla da Sr bi je ni je da la sa gla snost.

(Ta njug)

NA PRE LA ZU [PI QA NI

Za ple we no 920 gra ma zlat nog na ki ta Ca ri ni ci na su gra ni~ nom pre la zu [pi qa ni za ple ni li 920 gra ma zla ta, ~i ja je vred nost, za jed no s pri vre me no za dr `a nim auto mo bi lom, pro ce we na na 3.405.000 di na ra, sa op {ti la je Upra va ca ri na Mi ni star stva fi nan si ja.

Zla tan na kit – ogr li ce, lan ce, na ru kvi ce i pr ste we – po ku {ao je da pro kri jum ~a ri bel gij ski dr -

`a vqa nin cr no gor skog po re kla, ko ji je pri li kom kon tro le re kao da ne ma kod se be ni {ta osim li~ nog pr tqa ga. Ke si ca sa zla tom bi la je me |u gar de ro bom u jed noj od ke sa na zad wem se di {tu auto mo bi la.

Zla to i auto mo bil za dr `a ni su do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka pred nad le `nim su dom, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

SU DAR U APA TI NU: Ni mrat S. (28) je povre|en, a Ran ko B. je pro{ao bez ozleda u saobra}ajnoj nesre}i koja se preksino} dogodila u Apatinu, na raskrsnici ulica Milo{a Obili}a i Partizanske.

Ne po{tuju}i pravo prvenstva, Ranko B. je automobilom „mazda„ udario u „opel kadet„, kojim je upravqao Nimrat S. Od siline udara, „opel„ se celom {irinom „zalepio” za elektri~ni stub u blizini. Po re~ima o~evidaca, udarac je bio toliko jak da je pravo ~udo da niko nije stradao.

J. P.

15

TE [KA NE SRE ]A JU ^E UJU TRO KOD IN \I JE

U KRA QE VU

Uhap {en sum wi vi in ve sti tor sta no va

sreda28.decembar2011.

Tri oso be po gi nu le, tro ji ca po ru~ ni ka VS po vre |e na U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i, ko ja se ju ~e oko 6.30 ~a so va do go di la kod In |i je, po gi nu le su tri i po vre |e ne tri oso be, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca.

Do ne sre }e je do {lo ka da je put ni~ ki auto mo bil „pe `o 308” pri li kom pre ti ca wa uda rio u „opel kor sa” ko ji mu je do la zio u su sret.

U ovoj ne sre }i na li cu me sta po gi nu li su vo za~ „pe `oa” Dra gan E. (56) s pod ru~ ja Som bo ra i je dan od sa put ni ka, dok je dru gi sa put nik od po sle di ca po vre da pre mi nuo u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du. Iden ti tet dvo ji ce stra da lih iz „pe `oa” ju ~e, do za kqu ~e wa ovog bro ja, ni je sa op {ten.

Mi ni star stvo od bra ne sa op {ti lo je da su u ovoj ne sre }i po vre |e na tri pri pad ni ka Voj ske

Sr bi je – po ru~ nik Sr |an Ko sti} iz Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske i po ru~ ni ci Vla di mir Mi li} i Uro{ Mi la di no vi} iz Re~ ne flo ti le, ali ni su `i vot no ugro `e ni.

Po ru~ ni ci Ko sti}, Mi li} i Mi la di no vi} su, ka ko je na ve de no u sa op {te wu, pri vat nim vo zi lom pu to va li do svo jih rad nih me sta.

Po sle ne sre }e, zbri nu ti su u Voj no me di cin skom cen tru „No vi Sad„ gde im je uka za na pr va po mo}, a na kon to ga su pre ve ze ni u Voj no me di cin sku aka de mi ju u Be o gra du ra di da qe di jag no sti ke.

Uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci u pri su stvu za me ni ka jav nog tu `i o ca i pri pad ni ka Voj ne po li ci je Voj ske Sr bi je i Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca, pre ci zi ra se u po li cij skom sa op {te wu.

E. D.

Me sto ude sa

IZA BRA VE PRI VAT NI CI OSUM WI ^E NI DA SU RU DAR SKI BA SEN U LA ZA REV CU O[TE TI LI ZA OKO 184 MI LI O NA DI NA RA

Jo{ ~e tvo ri ca uhap {e na zbog „Ko lu ba re”

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} sa op {tio je ju ~e da su uhap {e na ~e tvo ri ca vla sni ka pri vat nih pred u ze }a, ko ji se sum wi ~e da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja o{te ti li Ru dar ski ba sen „Ko lu ba ra” za oko 184 mi li o na di na ra.

Ra di sa vqe vi} je na veo da je to tu `i la {tvo pod ne lo ju ~e zah tev za pro {i re we is tra ge pro tiv vla sni ka pri vred nog dru {tva „Xo ker No. 2” iz Vre o ca De ja na @. i vla sni ka pri vred nog dru {tva „Sa ku pqa~” iz Be o gra da De ja na R. On je re kao da je su istim zah te vom ob u hva }e ni su vla snik i od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Lep iz gled” iz La za rev ca Ra do{ M. i di rek tor pri vred nog dru {tva „Iris” iz La za rev ca Zo ran J. Ra do sa vqe vi} je na veo da su oni pre kju ~e li {e ni slo bo de, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, sa op {ti lo je Tu `li {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal. Oni se te re te da su od de cem bra 2007. do ju na 2009. „is ko ri {}a va wem svog slu `be nog po lo `a ja i ne i sti ni tim pri ka zi va wem ra da tran sport nih sred sta va i gra |e vin ske me ha ni za ci je pri li kom an ga `o va wa u ’Ko lu ba ri’ pri ba vi li svo jim pred u- ze }i ma imo vin sku ko rist u od

oko 184 mi li o na di na ra, a na {te tu” tog ru dar skog ba se na.

– De jan @., De jan R. i Ra do{ M. se sum wi ~e da su, po pret hod nom do go vo ru s di rek to ri ma „Ko lu ba re” Dra ga nom To mi }em i Vla da nom Jo vi ~i }em, do sta vqa li po dat ke o bro ju i vr sti rad ne me ha ni za ci je ko jom ras po la `u – na vo di Ra do sa vqe vi}. – Oni su „po tom pre ko di rek to ra za vi snih pred u ze }a „Ko lu ba ra gra |e vi nar” Sla vo qu ba P. i „Ko lu ba ra uslu ge” Du {ka O. za kqu ~i va li ugo vo re o an ga `o va wu te me ha ni za ci je.

– Na kon to ga je me ha ni za ci ja, u do go vo ru s di rek to rom Di rek ci je svih ko po va Ra do sa vom M., teh ni~ kim di rek to rom PK „Ba ro {e vac” Vla da nom R., di rek to rom po go na Po qa D Mi la nom P. i di rek to rom po go na Po qa B Sve to li kom S., upu }i va na na ko po ve i ras po re |i va na – na vo di Ra di sa vqe vi}.

Po we go vim re ~i ma, osum wi ~e ni su ru ko va o ci ma ma {i na da va li na lo ge da upi su ju ve }i broj sa ti od efek tiv nog ra da ma {i na i na osno vu to ga sa ~i we ne fak tu re do sta vqa li „Ko lu ba ri” na na pla tu.

– S dru ge stra ne, Zo ran J. je, po stu pa ju }i po pret hod nom do go vo ru s Dra ga nom To mi }em i di rek to ri ma pred u ze }a „Ko lu ba ra – Ma li Bo rak” i „Ko lu ba ra

uslu ge“, za kqu ~io ugo vo re o an ga `o va wu ma {i na ko je su ko ri {}e ne za iz vo |e we ra do va na ure |e wu lo ka ci je u Li po vi ci – pre do ~a va Ra di sa vqe vi}.

On na vo di i da po sto ji osno va na sum wa da je Zo ran J. tom pri li kom sa ~i wa vao na lo ge s ve }im

li o na di na ra, a pred u ze }u „Iris” oko 95 mi li o na di na ra vi {e, „a sve na ime fik tiv no pri ka za nog ra da ma {i na”.

– Ovim pro {i re wem broj oso ba pro tiv ko jih je po kre nut po stu pak zbog zlo u po tre ba pri li kom an ga `o va wa gra |e vin skih

bro jem rad nih sa ti od sa ti efek tiv nog ra da ma {i na i na osno vu ta ko na pra vqe nih fak tu ra na pla }i vao od „Ko lu ba re” i fik tiv no pri ka za ni rad ma {i na.

Na ta kav na ~in, pri vred nom dru {tvu „Xo ker No. 2” is pla }e no je oko 54 mi li o na di na ra vi {e, fir mi „Sa ku pqa~” oko 16 mi li o na di na ra, pri vred nom dru {tvu „Lep iz gled” oko 20 mi -

ma {i na u „Ko lu ba ri” po ve }ao se na 28 oso ba – na veo je Ra di sa vqe vi}.

Osum wi ~e ne }e sa slu {a ti is tra `ni su di ja Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du ko ji }e do ne ti od lu ku o osno va no sti zah te va za pro {i re we is tra ge i pred lo zi ma za od re |i va we pri tvo ra.

(Ta njug)

PRO CES ZA RAT NI ZLO ^IN U ]U [KI, NA KO SO VU, 1999.

Sve dok pre po znao op tu `e ne „{a ka le” Ne ka da {wi pri pad nik pa ra voj ne je di ni ce „[a ka li” Zo ran Ra {ko vi} Ser dar ju ~e je pre po znao sve op tu `e ne pri pad ni ke te je di ni ce, ko ji ma Ve }e za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du su di za zlo ~i ne nad ci vi li ma u se lu ]u {ka kod Pe }i 14. ma ja 1999. go di ne.

Ra {ko vi}, ko ji je bio o~e vi dac zlo ~i na u ]u {ki, iz me |u vi {e li ca po stro je nih uza zid, od ko jih je sa mo po je dan bio op tu `e ni, us peo je da po ka `e „pra ve” oso be s op tu `ni ce, dok je na veo da sa mo dvo ji cu op tu `e nih pri pad ni ka Te ri to ri jal ne od bra ne ne po zna je.

Pre po zna va we je is tra `na rad wa ko ja se oba vqa bez pri su stva jav no sti, a spro ve de na je na zah tev od bra ne po sle te {kih op tu `bi Ra {ko vi }a o mon stru o zinm zlo ~i ni ma ko je je to kom pre kju ~e ra {weg sve do ~e wa iz neo pro tiv op tu `e nih.

U na stav ku ju ~e ra {weg su |e wa Ra {ko vi} je od go va rao na pi ta wa advo ka ta od bra ne. On je pre kju ~e na su |e wu, po {to je od bio me re za {ti te iden ti te ta ko je je imao to kom is tra `nog po stup ka, de taq no opi sao mon stru o zne zlo ~i ne, is pri ~ao da je Ran ko Mo mi}, zva ni Bo sa nac, si lo vao jed nu trud nu Al ban ku a po tom je ubio.

Za Zo ra na Ob ra do vi }a, zva nog Bu ba, is pri ~ao je da mu je po ka zao {ta zna ~i „kre ~e we”.

– Po {to mu je uzeo sa o bra }aj ne do zvo le od vo zi la „audi” i „mer ce des„, na mig nuo je iza le |a tom Al ban cu i pod uglom od 45 ste pe ni is -

is pri ~ao da je jed nom al ban skom de ~a ku ko ji je za wih sku pqao dra go ce no sti i no vac u ]u {ki po {te deo `i vot.

– Ne ka ga, nek’ `i vi, da ima su tra ko da [ip ta ri ma pri ~a o ovo me – na veo je Ra {ko vi} Mi ni }e ve re ~i.

Fo to gra fi ja „[a ka la” iz 1999. go di ne

pa lio me tak iz pi {to qa od ~e ga mu je lo ba wa pu kla. Cr ve na ma sa od mo zga za le pi la se po pla fo nu, a on se on da na sme jao i re kao mi da se ta ko „kre ~i” – re kao je Ra {ko vi}..

Go vo re }i o zlo ~i ni ma vo |e „[a ka la” Ne boj {e Mi ni }a, zva nog Mr tvi (pre mi nuo od si de u Ar gen ti ni to kom bek stva), Ra {ko vi} je

Ra {ko vi}, ko ji je po znat jav no sti kao vo |a za tvor skih po bu na 2006. go di ne, ka da je se bi za {io usta spa ja li com, de taq no je pri ~ao o ubi stvi ma i zlo ~i ni ma ko je su „[a ka li” 14. ma ja iz vr {i li u ]u {ki, ka da su si lo va li `e ne, pqa~ ka li i ubi li vi {e od 40 ci vi la, is ti ~u }i da se du go psi hi~ ki pri pre -

mao da go vo ri o svim stra ho ta ma ko je je vi deo.

Do ve den je iz za tvo ra u ko jem slu `i vi {e go di {wu ka znu zbog ni za raz boj ni {ta va, ko ja usko ro is ti ~e. Dok je go vo rio vi {e od ~e ti ri sa ta, sve vre me su mu op tu `e ni do ba ci va li i pre ti li, a to kom ju ~e ra {weg su |e wa je dan od wih, Ne boj {a Mi ni}, iz vi nio se su du zbog tog po na {a wa, na vo de }i da ni je mo gao da se uz dr `i „zbog go mi le Ra {ko vi }e vih la `i”.

Su |e we se na sta vqa da nas.

Op tu `ni com Tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne od 10. sep tem bra 2010. go di ne za zlo ~i ne u ]u {ki te re te se i To pli ca Mi la di no vi}, Sre} ko Po po vi}, Sla vi {a Ka stra to vi}, Bo ban Bo gi }e vi}, Zvo ni mir Cvet ko vi}, Ra do slav Br no vi}, Vi do je Ko ri }a nin, Veq ko Ko ri }a nin, Ab du lah So ki}, Mi loj ko Ni ko li}, Zo ran Ob ra do vi} i Ran ko Mo mi}. Oni su op tu `e ni da su, kao pri pad ni ci pa ra voj ne for ma ci je „[a ka li”, li kvi di ra li naj ma we 44 al ban ska ci vi la 14. ma ja 1999. go di ne na te ri to ri ji op {ti ne Pe} (KiM). U op tu `ni ci se is ti ~e da su „[a ka li” pri iz vr {e wu de la po ka za li iz u zet nu su ro vost, bru tal nost, bez o se }aj nost i bez ob zir nost.

(Ta njug)

SPORT

sreda28.decembar2011.

VE LI BOR SO VRO VI], PRED SED NIK VA TER PO LO SA VE ZA SR BI JE

Me da qa u Lon do nu kru na uspe ha

Pred sed nik Va ter po lo sa ve za Sr bi je Ve li bor So vro vi} iz ja vio je da bi osva ja we zlat ne olim pij ske me da qe u Lon do nu bi la kru na na sve uspe he srp skog va ter po la.

- Sle de }a go di na za nas iz Va ter po lo sa ve za bi }e iz u zet no za ni mqi va. Po ~i we Evrop skim {am pi o na tom u Aj ndho ve nu, a za tim sle di ono naj va `ni je, Olim pij ske igre u Lon do nu. Tru di }e mo se da se u svim seg men ti ma do bro pri pre mi mo i omo gu }i mo mom ci ma da nam po da re to li ko `e qe nu zlat nu me da qu - re kao je So vro vi}.

So vro vi} is ti ~e da bi sa sport skog sta no vi {ta sva ka me da qa bi la uspeh, ali da je zla to sva ka ko `e qa svih.

- Ho }e mo me da qu, pa ma kar i zlat nu. Bi la bi to kru na svih uspe ha srp skog va t er p o l a, ima m o pri li ku da do ne se mo pr vo zla t o za Sr b i j u u ekip n im spor t o v i m a. @e qa je ogrom na i wu naj bo qe opi su je de taq sa po ~ et k a pri p re m a re pre zen ta ci je ka da je se lek tor De jan Udo vi ~i} svim igra ~i ma po de lio fo to gra fi je zlat ne olim pij ske me da qe. Jed no stav no, da zna ju sta im je ciq.

Ipak, pr vo na red no tak mi ~e we je Evrop ski {am pi o nat u

Aj ndho ve nu, na ko jem je ta ko |e bit no da se na sta vi kon ti nu i tet osva ja wa me da qa.

- Bi tan nam je re zul tat na Evrop skom {am pi o na tu, pre sve ga zbog da qeg po zi ci o ni ra wa va ter po la. Po tom pi ta wu ve o ma mno go se ura di lo u 2011. go d i n i, a po s eb n o je va ` no

{to je zna ~ aj n o po b oq {a n a in fra struk tu ra. Do bi li smo zna ~aj ne objek te za pri pre me i van Be o gra da, po sled wi pri mer je ba zen u Kra gu jev cu gde je ceo tim bio na otva ra wu. U ovom tre nut ku ka da ne ki ne

`e le da igra ju za svo ju re pre zen t a c i j u mi po k a z u j e m o ozbiq nost, a ta ko }e da bu de i u na red nim go di na ma jer `e li mo da bu de mo onaj bo qi deo na {e ze mqe.

Pr vi ~o vek srp skog va ter po la po s eb n o je ap s o t ro f i r ao rad sa mla |im ka te g o ri j a ma, na g la s iv { i da uspeh mla |ih se lek ci ja ni je osnov ni pred u slov da se ni or ska re pre zen ta ci ja bu de ja ka.

- Ni je naj va `ni je da ima te do bru ne ku ge ne ra ci ju, re ci mo sa da 93, 94, 95. ili 96. go di {te i da oni bu du do voq no ja ki i na sva kom tak mi ~e wu osvo je me da qu. Bi tan je kon ti nu i tet, da sva ke go di ne u pr vi tim u|u dvo ji ca, tro ji ca igra ~a iz mla dih se lek ci ja. Va `no je da sva ke go di ne ima mo se lek ci je za ra zna tak mi ~e wa, da po sto ji si stem ski rad. Na {a ba za su klu bo vi i mi ve} sa da ima mo ozna ~e nih iz me |u 120 i 150 per spek tiv nih igra ~a. Uz to, bar 100 igra ~a ima mo u ino stran stvu i ja sno je da }e mo naj ma we do Ri ja 2016. go di ne bi t i zna ~ a j an fak t or u svet skom va ter po lu, a si gu ran sam i mno go po sle to ga - za kqu ~io je So vro vi}.

c m y

16

dnevnik

ALEK SAN DAR BO RI ^I], PRED SED NIK OD BOJ KA [KOG SA VE ZA SR BI JE

Sve za olim pij sko od li~ je

Pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je Alek san dar Bo ri ~i} iz ja vio je da bi me wao 15 osvo je nih me da qa za dva olim pij ska od li~ ja u 2012. go di ni. Go di na za na ma osta }e za be le `e na zlat nim slo vi ma u ana li ma ko ji pra te zbi va wa u srp skom od boj ka {kom spor tu. Sve mu {ke i `en ske na ci o nal ne se lek ci je u tri ka te go ri je - ka det skoj, ju ni or skoj i se ni or skoj, ostva ri le su to kom go di ne vr hun ske re zul ta te i osvo ji le me da qe na naj ve }im tak mi ~e wi ma Svet skim i Evrop skim pr ven stvi ma, Svet skoj i Evrop skoj li gi.

- Ne `e lim da op te re }u jem re pre zen ta tiv ce, ali me wao bi ovih 15 od li~ ja za dve olim pij ske me da qe, ali pre to ga mo ra }e mo da se kva li fi ku je mo za Lon don - re kao je Bo ri ~i} na tra di ci o nal nom no vo go di {wem kok te lu.

On je za hva lio igra ~i ma, stru~ nom {ta bu i svim za po sle ni ma u Sa ve zu na iz u zet no uspe {noj go di ni.

- Iza nas je zlat na go di na srp ske od boj ke.

Osvo ji li smo ve li ki broj me da qa. Ni je bi lo la ko, ali smo de lo va li slo `no, kao po ro di ca i za jed ni~ ki re {a va li pro ble me.

On je do dao da je po red sport skih uspe ha, OSS imao sa dr `aj nu go di nu u ko joj je po ma gao dru ge Sa ve ze i u~e sto vao u ve li kom bro ju hu ma ni tar nih ak ci ja.

- Je dan od naj va `ni jih do ga |a ja u 2012. o~e ku je nas u ma ju ka da }e mo po kre nu ti ak ci ju i do ve sti ve li ki broj de ce da igra ju uli~ nu od boj ku. Bi }e mo do ma }i ni dru gog vi ken da Gran pri ja u kon ku ren ci ji da ma. Hva la svim igra ~i ma, tre ne ri ma i oni ma ko ji su do pri ne li da ima mo ova ko uspe {nu go di nu - re kao je Bo ri ~i}.

Ge ne ral ni se kre tar OSS Slo bo dan Mi lo {e vi} iz ra zio je na du da }e i na red na go di na bi ti jed na ko uspe {na.

- U do ba eko nom ske kri ze, ka da ceo svet tra ga za zla tom, ova ma la Sr bi ja i ve li ki od boj ka {ki sa vez ne ma tih pro ble ma. Za slu `i li smo to. Mo `da u 2012. ne }e mo ima ti to li ko zlat nih od li~ -

ja, ali to je sa mo za to {to je olim pij ska go di na re kao je Mi lo {e vi}.

Pot pred sed nik OSS i le gen da na {e od boj ke Va wa Gr bi} re kao je da sa vez ne tre ba da se za u sta vi, ve} da po ku {a da po no vi uspe he i na red ne go di ne.

- Ima mo fan ta sti~ ne re zul ta te. Osvo ji li smo dve ti tu le pr va ka Evro pe u se ni or skoj ka te go ri ji, a ra du je {to je za wi ma kre nu la i ple ja da mla dih od boj ka {a i od boj ka {i ca - re kao je Gr bi}.

BOK SER SKU RE VI JU U NO VO SAD SKOM SPEN SU VI DE LO VI [E OD MI LION GLE DA LA CA

Spek ta ku la ran po vra tak ple me ni te ve {ti ne

„SPOR TOV” IZ BOR

No vak po no vo naj bo qi No vak \o ko vi}, po iz bo ru „Spor t o v og” `i r i j a sa s ta vqe nog od do sa da {wih osva ja ~a Zlat ne zna~ ke, ube dqi vi je po bed nik 55. iz bo ra spor ti ste za 2011. go di nu. @i ri ni je imao di le mu, do de lio je po be du \o ko vi }u sa 83 gla so va, ~ak 48 vi {e od dru go pla si ra nih - od b oj k a { i c e Jo v a n e Bra ko ~e vi} i od boj ka {a Iva na Miq ko vi }a sa po 35. Sle de: atle ti ~ar Mi hail Du da{ (12), stre lac An dri ja Zla ti} (9), va t er p o l i s ta Slo b o d an So r o (7), rva~ Alek s an d ar Mak si mo vi} (2) i sto no te ni ser Alek s an d ar Ka r a k a { e vi}, ka j a k a { i c a An t o n i j a

Na| i te kvon dist ki wa Mi li ca Man di} po 1 glas.

Le gen de na {eg spor ta po tre }i put su od lu ~i li da je No vak naj bo qi. Pr vi put bio je naj bo qi u 2007. go di ni, ka da je imao sa mo 20 go di na, a dru gi put je osvo jio Zlat nu zna~ ku pro {le go di ne. Ta ko je \o ko vi} do sti gao jo{ je dan re kord: iz jed na ~io se sa gim na sti ~a rom Mi ro sla vom Ce ra rom, ko ji je do sad je di ni tri pu ta do bio Zlat nu zna~ ku „Spor ta” 1961, 1963. i 1964. go di ne.

Za naj bo qeg mla dog spor ti stu pri zna we su rav no prav no po de li li atle ti ~ar ka Ame la Ter zi} i od boj ka{ Uro{ Ko va ~e vi}.

Bok ser ski spek takl ko ji je odr `an u no vo sad skom Spen su 23. de cem bra, u ko me je na{ i evrop ski {am pion ( ver zi ja VBO) Ne nad Bo rov ~a nin po pr vi put bra nio ti tu lu osvo je nu ju na u Ba wa lu ci, po ma lo je iz ne na dio eks per te i do bre po zna va o ce ovog spor ta, ka da je u pi ta wu in te re so va we {i re sport ske, ali ne sa mo sport ske jav no sti. Jer, u No vom Sa du je, na daj mo se, po ~e la jed na no va stra ni ca srp skog bok sa. Na ne ki na ~in, bio je to spek ta ku la ran po vra tak ove ve {ti ne u `i `u in te re so va wa.

Ne sa mo da je Spens bio dup ke pun, da se tra `i la kar ta vi {e, ve} je i gle da nost na tv bi la sen za ci o nal na. TV sta ni ca B 92, ko ja je ose ti la da }e ovaj spek takl po bu di ti ve li ko in te re so va we pu bli ke, ot ku pi la je pra va pre no sa i na pra vi la sja jan po slov ni po tez. Ko li ko je bi lo in te re so va we tv audi to ri ju ma po ka zu ju pa ra me tri gle da no sti ovog di rekt nog pre no sa bok ser skog me ~a - 1. 020 000 gle da la ca.

Stao je u istu ra van s pre no som ovo go di {weg fi na la Vimbldo na, {to ja sno uka zu je s ko jom i ko li kom pa `wom je is pra }en ovaj do ga |aj.

Sva ka ko da je ovom spek ta klu pun do pri nos dat i kroz uvod ne bor be mo ma ka iz Bal kan bok sing klu ba, Pi per skog, Vi da ko vi }a i Mar ~e te ko ji su svo jim bor ba ma, sjaj nim bok som i tri jum fi ma upot pu ni li ovo iz u zet no ve ~e srp skog bok sa. Ako }e ovo bi ti ini ci jal na ka pi sla za

Ne nad Bo rov ~a nin, per ja ni ca srp skog bok sa

po nov ni pro cvat ple me ni te ve {ti ne u Sr ba, on da su mom ci Bal kan bok sin ga i, na rav no, per ja ni ca Ne nad Bo rov ~a nin, svo jim na stu pom tra si ra li po vra tak. U Spen su su se 23.de cem bra 2011. oku pi le i le gen de iz raz li ~i tih re pu bli ka eks ju An te Jo si po vi}, Ace Ru sev ski, Ta di ja Ka ~ar, Qu bi {a Si mi},Dra gan Va si qe vi}...

Boks je na ovim pro sto ri ma bio ve o ma po pu la ran. Ima li smo u onoj ve li koj Ju go sla vi ji ne bro je no bok ser skih umet ni ka, no si la ca naj ve }ih pri zna wa sa svet skih, evrop skih i olim pij skih su sre ta, ima li smo ne ko li ko pro fe si o na la ca svet skog re no mea, ali je ras tu ra wem Ju g o s la vi j e ne k a k o i sport, uz ~a sne iz u zet ke, pre tr -

peo od re |e nu ko la te rar nu {te tu. Da li je ovaj bok ser ski spek takl tra si rao ne ku no vu sta zu, ne ki no vi put, da se boks po no vo vra ti na one gra ne ka da je bio je dan od naj u spe {ni jih i naj tro fej ni jih u ve li koj po ro di ci spor to va Sr bi je? Vo le li bi smo da je ta ko i da ovo ni je bio sa mo tre nut ni bqe sak jed nog do ga |a ja, jed nog spek ta kla, ve} po ~e tak po vrat ka. Ve li kog po vrat ka. ^i we ni ca je da su Bo rov ~a nin i dru go vi ovaj do ga |aj po di gli na vi {i ni vo od obi~ nog pe sni ~e wa. Ali i oba ve za li pro ta go ni ste da ne sta nu, da se ne za do vo qe po stig nu tim, ve} da na pra ve ko rak vi {e. Da bu du jo{ bo qi, a me ~e vi spek ta ku lar ni ji. Mo gu li? Sva ka ko da mo gu. Po ten ci ja la ima ju, bok ser skog zna wa ta ko |e. A Sr bi, oni su po ka za li i do ka za li da je boks sport u ko me zna ju da u`i va ju, ali i da pre po zna ju pra ve vred no sti.

c m y

dnevnik

Fi na le ku pa u No vom Sa du Odbor za hitna pitawa FSS doneo je odluku da finalna utakmica Kupa Srbije u teku}oj sezoni bude odigrana u 16. maja 2012. godine (sreda), na Stadionu „Kara|or|e” u Novom Sadu.

Naime, od ove sezone, po Propozicijama o takmi~ewu u Kupu Srbije, predvi|eno je da u odre|enom roku, a koji je istekao 30. novembra 2011, svi zainteresovani gradovi i klubovi za orga-

nizaciju finalne utakmice podnesu kandidature FSS. Ove godine su to jedino uradili Grad Novi Sad i FK Vojvodina, te je na osnovu toga i zvani~no odlu~eno da se najsve~anija utakmica srpskog klupskog fudbala odigra na „Kara|or|u”. Podsetimo, u polufinalnim susretima, 21. marta i 11. aprila, sasta}e se Crvena zvezda i Partizan i Borac i Vojvodina.

Z. R.

DU[AN VLAOVI], POTPREDSEDNIK UO FK VOJVODINA

Sle di pra znik fud ba la Potpredsednik Uprvanog odbora FK Vojvodina Du{an Vlaovi}, kao i svi u klubu, prezadovoqan je {to je Novi Sad dobio organizaciju finala Kupa.

- U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da organizacija finala bude na najvi{em nivou. To mora da bude istinski praznik fudbala, bez obzira na to ko bude igrao u finalu - rekao je Vlaovi}.

Vojvodina u polufinalu deli megdan s ~a~anskim Borcem, {to zna~i da jo{ nije u finalu.

- Podrazumeva se da o~ekujemo da }emo biti jedan od finalista, uz maksimalno uva`avawe ^a~ana.Uveren sam da nikom ne pada na pamet i da pomisli da se bilo {ta mo`e ponoviti i prethodnog sramnog finala u Beogradu. Novosadasko finale bi}e na najvi{em nivou - istakao je Vlaovi}.

M. P.

Or lo vi na Ki pru Reprezentacija Srbije }e krajem februara naredne godine u~estvovati na predstoje}em tradicionalnom me|unarodnom turniru na Kipru, koji se po 14. put odra`ava, potvr|eno je u FSS. U ovom trenutku, poznato je da su u~esnici turnira reprezentacije Kipra i Srbije. Imena preostala dva nacionalna tima bi}e uskoro poznata. Predstoje}i termin je odre|en za odigravawe prijateqskih utakmi-

ca. Selektori }e igra~e na raspolagawu imati od 27. februara. Utakmice polufinala turnira bi}e odigrane 28. februara, a dan kasnije usledi}e me~evi za rasplet - susret za tre}e mesto i finale. Podse}amo, Srbija je i 2009. godine u~estvovala na turniru na Kipru. Tada smo u polufinalu pobedili reprezentaciju doma}ina 2:0, a u finalu smo pora`eni od Ukrajine 0:1.

Z. R.

SPORT

Inicijativa predstavnika {kotske policije se bazira na lo{im iskustvima koje imaju sa doma}im navija~ima. U pismu je nagla{eno da se ovakva procena ni u ~emu ne bazira na proceni eventualnog pona{awa navija~a Srbije, ve} iskqu~ivo pristalica [kotske. Uz to, jasno je navedeno da je u pitawu praksa a ne izuzetak, jer su reprezentativci [kotske i u prethodnom ciklusu utakmice igrali dan kasnije nego ostale selekcije.

U slu~aju da Komisija za takmi~ewe nacionalnih selekcija FIFA prihvati promenu termina, utakmica bi bila odigrana 8. septembra sa po~etkom u 16.00 sati.

Z. R.

GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA IGOR PA VLI ^I] PO DR @AO GRAD SKI FUD BAL SKI SA VEZ: Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} pri mio je pred stav ni ke klu bo va ~la no va Fud bal skog sa ve za No vog Sa da po vo dom ma ni fe sta ci je „Da ni fud ba la”, ko ja se od vi ja na te re ni ma Pro le te ra i Cr ve ne zve zde.

Ciq ma ni fe sta ci je je da se po pu la ri zu je fud bal, po seb no kod

17

FSS DODELIO PRIZNAWA NAJBOQIMA

Zlat na lop ta Ko la ro vu i Jo va no vi }u Na prigodnoj sve~anosti rukovodstvo Fudbalskog saveza stavilo je ta~ku na godinu u kojoj nam fudbal nije podario previ{e radosti. Progla{eni su najboqi u godini na izmaku u konkurenciji igra~a i trenera. Na osnovu prispelih predloga, jednoglasno je odlu~eno da za najboqeg trenera Srbije u 2011. godini bude izabran Ivan Jovanovi} (Apoel iz Nikozije), a za najboqeg igra~a Aleksandar Kolarov, defanzivac Man~ester sitija i reprezentativac. Wima su pripali vredni trofeji Zlatna lopta FSS. Jovanovi} je do sada trenirao Niki Volos, Iraklis, Panahaiki i u dva navrata Apoel. Sa kiparskim timom je do sada osvojio tri titule {ampiona, jednu titulu u nacionalnom Kupu i ~etiri trofeja u Superkupu. Dva puta je predvodio Apoel do grupne faze Lige {ampiona, a ove sezone je obezbedio plasman u osminu finala najelitnijeg kontinentalnog takmi~ewa i to kao pobednik grupe.

Kolarov je dres nacionalnogt ima do sada obla~io 27 puta. Re~ je o igra~u koji je sa mladom reprezentacijom Srbije 2007. godine bio vice{ampion Evrope na takmi~ewu odr`anom u Holandiji, godinu dana kasnije bio je u~esnik Olimpijskih igara u Pekingu, a 2010. godine i Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Kolarov je standardni reprezentativac na{e zemqe i fudbaler koji je ostavio najboqi utisak u prethodnoj godini igraju}i za nacionalni tim. Sa Man~ester sitijem je u maju ove godine osvojio trofej u Kupu Engleske, {to je bila prva titula za ovaj klub posle 35 godina.

Dosada{wi laureati u konkurenciji trenera godine bili su: Ilija Petkovi}, Qubi{a Tumbakovi}, Miroslav \uki}, Slavi{a Jokanovi}, Radomir Anti} i Milovan Rajevac, a u konkurenciji igra~a po dve titule su do sada osvajali Nemawa Vidi} i Dejan Stankovi}, a po jednu Nikola @igi} i Milo{ Krasi}.

Z. Rangelov

DRAGOQUB VUKADINOVI], FUNKCIONER PARTIZANA

Bi }e i kri vi~ nih pri ja va Dugogodi{wi funkcioner u Partizanu, sada{wi ~lan Upravnog odbora Dragoqub Vukadinovi} iza{ao je pred novinare dan posle sednice na kojij je Mladenu Krstaji}u uru~en otkaz.

- Tako je moralo da bude - po~eo je pri~u predsednik holdinga

Sa [ko ti ma 8. sep tem bra Predstavnici {kotske polici je i po seb no Ode qe wa iz Glazgova, a na osnovu sopstvene procene i iskustava iz pro{lo sti, obra ti li su se FS [kotske sa zahtevom da prva utakmica kvalifikacionog ciklu sa za Svet sko pr ven stvo 2014. godine u Brazilu, a u kojoj }e se sastati [kotska i Srbija, bude odigrana 8. septembra 2012. godine, dan kasnije u odnosu na ranije odre|eni termin. FS [kotske se obratio zvani~no FS Srbije, a na{a organizacija se u na~elu slo`ila sa obrazlo`enim zahtevom. Kona~na odluka je na organi ma FI FA, ko ja ru ko vo di takmi~ewem.

sreda28.decembar2011.

„Metalac” iz Gorweg Milanovca.

- Svi smo povre|eni zbog neistina iznetih u javnost, a vezanih za pare od Lige {ampiona i tvrdwe Krstaji}a da sportski sektor radi kako treba za razliku od uprave.

Morali smo da se za{titimo.

On je dodao da je neko mudar iz vrhu{ke kluba morao da interveni{e.

- Neko je morao da napravi pozitivnu atmosferu... Ne sme da postoji podela na sportski i nesportski deo kluba.

Razmi{qa se o Krstaji}evom nasledniku.

- Sportski direktor }e biti neko od na{ih proslavqenih igra~a.

Za sada su ~etiri imena u igri. O tome }emo razgovarati posle Nove godine.

Ni Vukadinovi} nema informaciju da Stanojevi} vi{e nije trener, ali priznaje da se ve} planira novi.

- Nemamo jedno ime na umu, ve} 13.

Vukadinovi} je posle Krstaji}evih optu`bi iznetih u javnost pro{le nedeqe rekao da zbog toga mora da bude krivi~nih prijava, ~ak i da neko mora u zatvor.

- Ne brinite, bi}e i toga.

Izdali smo nalog na{em Nadzornom odboru da, kao i revizorska ku}a, izvr{e proveru finansija. Vide}emo da li }e biti elemenata da se neko prijavi nadle`nim organima zbog toga ili zbog davawa la`nih izjava.

Vukadinovi} je istakao i da je na sednici Upravnog odbora diskutovano o buxetu.

- U~e{}e u Ligi {ampiona pro{le sezone omogu}ilo nam je vra}awe nasle|enih dugova. Revizor-

mla |ih ka te go ri ja, kao i `en ski fud bal. Grad je obez be dio 1,2 mi li o na di na ra za na bav ku sport ske opre me i re kvi zi ta.

Pred sed nik FSNS \or |e @u ti} na gla sio je da je u Sa ve zu 51 klub i 5.700 re gi stro va nih fud ba le ra.

-Qu di ko ji su od go vor ni za funk ci o ni sa we fud bal skih klu bo va FSNS ra de to na vo lon ter skoj ba zi. Pro na {li smo na ~in da im

ska ku}a radi izve{taj za ~etiri godine. Vide}ete.

Upitan da li ~lanovi Upravnog odbora ula`u pare u klub, odgovorio je: - Tri do ~etiri miliona... Dajemo kad treba. To se vodi kao pozajmica.

To zna~i da svaki ~lan treba da dobije pare nazad.

- Naravno. Koliko dajete vi pitawem je Vukadinovi} uzvratio novinarima i dodao:- Postoji modelitet po kome dajemo pare, a da li ih se odri~emo ili ne, to je na{a stvar. Ne prizivajte |avola...

Ne}u da zavirujem qudima u xep.

Predsednik daje pola miliona evra, ali za{to to ikoga interesuje. Ra~une pola`emo Skup{tini.

U razli~itim pri~ama o klupskom buxetu pomiwale su se cifre od 15 do 20 miliona evra.

- Savi} je prodat za sedam miliona, od kojih je 40 odsto oti{lo BSK-u. Ako smo imali 20 miliona i dali tri, ostalo nam je 17. Tu je nastala zabuna.

Osvrnuo se Vukadinovi} na rad uprave u prethodne ~etiri godine.

- U tom periodu anga`ovali smo po trojicu trenera po~etnika i sportskih direktora - po~etnika.

I bili smo {ampioni. A sada neko ho}e da nam pripi{e da ni{ta nismo radili. Potpisujem da }emo i ove sezone biti prvaci i to sa bar 15 bodova prednosti - istakao je Dragoqub Vukadinovi}.

DRAGAN \URI], PREDSEDNIK PARTIZANA

Ne ka Sta no je vi} od lu ~i

Predsednik Partizana Dragan \uri} odazvao se pozivu MONDA dan posle sednice Upravnog odbora na kome je Mladen Krstaji} smewen sa mesta sportskog direktora.

Iako je trener Aleksandar Stanojevi} najavio ostavku, \uri} i daqe o~ekuje wegovu kona~nu odluku.

- Stanojevi} je dobio podr{ku Upravnog odbora. Re{i}emo brzo tu situaciju, u naredna dva-tri dana, a ve} radimo i na alternativnim re{ewima i u igri su velika imena - rekao je \uri}.

Prvi ~ovek crno-belih nije `eleo da komentari{e Krstaji}ev nastup posle sednice UO i dodao da }e se oglasiti posle konferencije za medije biv{eg sportskog direktora, koji je obra}awe javnosti pomerio za sredu. \uri} je planirao da okupi igra~e Partizana koji su trenutno u Srbiji i da im se obrati. Me|utim, od tog sastanka ne}e biti ni{ta.

- Bila je ideja da se vidim sa igra~ima, ali verovatno danas ne}u sti}i - saop{tio je Dragan \uri}.

po mog ne mo da obez be de re kvi zi te i opre mu. Sport ski te re ni su naj bo qe me sto za od ra sta we de ce, a fud bal je je dan od naj ma sov ni jih spor to va, {to nas je i opre de li lo da po mog ne mo, ka ko bi mla di spor ti sti ima li {to bo qe uslo ve da tre ni ra ju – is ta kao je Pa vli ~i}.

D. Ig.

18

sport

sreda28.decembar2011.

PE]IN^ANI IZABRALI NAJBOQE

U zna ku fud ba la

U tra di ci o nal nom iz bo ru naj bo qih eki pa i spor ti sta, ko ji je or ga ni zo vao Sport ski sa vez op {ti ne Pe }in ci, za naj bo qu se ni or sku eki pu iza bran je Do wi Srem, ~lan Pr ve fud bal ske li ge, dok je Te kvon do klub Zmaj iz Pe }i na ca naj bo qa ju ni or ska eki pa.

La u re a ti u po je di na~ noj kon ku ren ci ji: se ni or – Mi lo{ Jo si mov (FK Do wi Srem), ju ni or – Dra ga na Naj i} (TK Zmaj), tre ner – To mi slav ]ir ko vi} (FK Do wi Srem, ka de ti), sport ski rad nik – Mi lo van Pe tro vi} (FK Slo ven, Si ba~), za slu `ni sport ski rad nik (pre ko 25 go di na ra da u spor tu) – Mi lan Ro gi} (FK Srem, Srem ski Mi ha qev ci), spor ti sta ak ti van u dru goj sre di ni – Mi lo{ Mi ji} (OFK Be o grad).

U {kol skom spor tu naj u spe {ni ji su: O[ „Du {an Jer ko vi} U~a“iz [i ma no va ca, Ma ri jo Ara ~i} (O[ „Du {an Jer ko vi} U~a“), Slo bo dan ka Te {ma no vi} (O[ „Slo bo dan Ba ji} Pa ja“, Pe }in ci) i pe da gog fi zi~ ke kul tu re Bo jan @i va ni} (O[ „Du {an Jer ko vi} U~a“). @. Radivojevi} NA POMOLU ZANIMQIV TRANSFER

In ter pu {ta Snaj de ra u Ju naj ted?

Man ~e ster ju naj ted mo gao bi da do bi je Ve sli ja Snaj de ra od In ter a. Po sle pro tra }e nog pro {log le ta, to kom ko jeg su uza lud no po ku {a va li da ga do ve du, na Old Tra for du do bi }e no vu pri li ku u ja nu ar skom pre la znom ro ku, a en gle ski no vi na ri tvr di da }e im ta da po sao bi ti zna ~aj no olak {an, jer In ter pla ni ra da pro da Ho lan |a ni na. Zbog po vre da Snaj der je ma lo igrao ove se zo ne za In ter, ko ji se na la zi u kon stant nom pa du for me i re zul ta ta od ka da je u se zo ni 2009/10, sa @o ze om Mu ri wom, osvo jio sve {to se osvo ji ti mo `e.To fru stri ra, ko li ko na vi ja ~e In ter a, to li ko i sa mog Snaj de ra, ko ji sma tra da bi ti tu le mo rao da po tra `i na ne kom dru gom me stu, na kon {to je Ita li ju po ko rio sa In ter om, [pa ni ju sa Real Ma dri dom, a Ho lan di ju sa Ajak som.Me na xer Ju naj te da ser Aleks Fer gu son pri znao je da }e mo ra ti da po raz mi sli o ku po vi ni ove zi me, s ob zi rom na to da je eki pu po go di la se ri ja te {kih po vre da, da su ka pi ten Ne ma wa Vi di} i Da ren Fle ~er za vr {i li se zo nu, a da su te {ke po vre de za ra di li An der son, Fa bio, Tom Kle ver li, E{li Jang...

Uko li ko bi pri hva tio da pre |e na Old Tra ford, Snaj der (27) bi mo rao da za bo ra vi na svo ju astro nom sku pla tu u In ter u, ko ja iz no si 200.000 fun ti ne deq no. Tre ner In ter a Kla u dio Ra ni je ri na da se da ne }e iz gu bi ti fe no me nal nog plej mej ke ra ove zi me.

- Ne `e lim ni da raz mi {qam o ti mu In ter a bez Snaj de ra u we mu, jer je on pe ro na na {oj ka pi - re kao je Ra ni je ri, ko ji je po tom do dao da we go ve re ~i ni su pre sud ne i da je to pra vo pi ta we za pred sed ni ka klu ba Ma si ma Mo ra ti ja.

Snaj der je igrao za Ajaks od 2002. do le ta 2007. go di ne, ka da ga je ta da {wi sport ski di rek tor Re a la Pre drag Mi ja to vi} do veo u Ma drid za 27 mi li o na evra.

Snaj der je osvo jio ti tu lu sa Re a lom, ali je od la skom Mi ja to vi }a i do la skom sa da {weg pred sed ni ka Flo ren ti na Pe re za ozna ~en kao vi {ak u kam pa wi za do bi ja we Ka ke i Kri sti ja na Ro nal da, pa je za sve ga 15 mi li o na evra do {ao u In ter na le to 2009. go di ne.Od mah je do bio broj 10 u ti mu @o zea Mu ri wa i po stao igra~ oko ko jeg se sve vr te lo. Fan ta sti~ nu se zo nu na klup skom ni vou po tvr dio je na red nog le ta na Svet skom pr ven stvu u Ju `noj Afri ci 2010. go di ne, ka da je sti gao do fi na la sa re pre zen ta ci jom Ho lan di je.Od ta da, kao i In ter, Snaj der ti wa i ~e ka pro me nu ko ja }e ga vra ti ti u fud bal sku eli tu. Ta pro me na mo gla bi da bu de i dru ge pri ro de, ako In ter ove zi me sa ~u va naj bo qeg igra ~a i do ve de tre ne ra Lu }a na Spa le ti ja, ko ji bi mo gao da pro me ni spo ri ri tam ne ra zu ra.

dnevnik

SUBOTI^ANI IZABRALI NAJUSPE[NIJE U 2011. GODINI

Bra ni mir Alek si} naj bo qi se ni or Tra di ci o na lan iz bor naj bo qih spor ti sta Su bo ti ce, ko ja se odr `a va jo{ od 1961. go di ne, odr `a na je u pre pu noj Ve li koj ve} ni ci Grad ske ku }e.

Sa {a Vu ~i ni}, gra do na ~el nik Su bo ti ce, uru ~io je ve li ke pre la zne pe ha re naj bo qem spor ti sti se ni o ru Bra ni mi ru Alek si }u, gol ma nu FK Spar tak ZV i ka pi te nu @en skog fud b al s kog klu b a Spar t ak Vi o le ti Slo vi} za naj bo qu eki pu u 2011. go di ni. Pri zna wi ma su da ri va ni i naj bo qi u ka te go ri ji ju ni o ra i pi o ni ra.

Za naj bo qeg ju ni o ra iza bran je od boj ka{ Spar ta ka Lu ka Me di}, dok je Mi li ca [o {ta rec, pli va ~i ca Spar ta ka, naj bo qa pi o nir ka.

– Ve li ka mi je ~ast {to sam se na {ao na li sti naj bo qih spor t i s ta Su b o t i c e, za i s ta ni sam o~e ki vao da }u bi ti naj bo qi. Vi dim ka kva su sve ime na do bi ja la ovo pri zna we i za i sta sam po ~a stvan {to se na la zim me |u le gen da ma su bo ti~ kog spor ta. Pri zna we pri ja, ali je sva ka ko i ve li ki pod strek da jo{ bo qe ra dim i da jem mak si mum na go lu Spar ta -

ka i na go lu mla de re pre zen ta ci je Sr bi je – ka zao je Bra ni mir Alek si}.

Po de qe na su i po seb na pri zna wa za raz voj spor ta. Wih su ove go di ne po ne li: Dru {tvo in va li da Su bo ti ce, To mi slav Si v i}, Sti p an Vert, Ju l i j e Kor hec, Du {an Bar ta lo{, Va ter po lo eki pa Spar ta ka do 16 go di na, Sa wa Ma la gur ski, Ga bor Sag m aj s ter, Ru k o m et n i klub Spar tak Voj put i Ivi ca Kaj do ~i.

Rang li sta naj bo qih se ni o ra: Bra ni mir Alek si} (fud bal), Ga b or Ka s a (bi c i k li zam), De jan Fraw ko vi} (rva we), Ade la He li} (od boj ka), Le h el Ne m et (je d ri l i ~ ar stvo), Di ja na [ef ~i} (atle ti k a), De j an Pe i } Tu k u q ac (di za we te go va), Li vi ja San to (ku gla we), Ati la Fe je{ (stre li ~ar stvo), Zve zdan Vi da ko vi} (ho kej na le du).

Ran gli sta naj bo qih ju ni o ra: Lu ka Me di} (od boj ka), Va wa Ba ~i} (boks), Da ni ca Ra den ko vi} (od boj ka), Mi lan Po le di ca (ka ra te), Ro land Bin (rva we), No vak ^a bar ka pa ({ah), Da rio Nim ~e vi} (bi ci kli zam), De jan

Na gra |e ni spor ti sti Su bo ti ce

Iv ko vi} (kik-boks), Mar tin Ma~ ko vi} (ve sla we), Alen Ku jun xi} (ku gla we).

Ran gli sta naj bo qih pi o ni ra: Mi li ca [o {ta rec (pli va we), Jo va na Ili} (atle ti ka), Bo j an Ra { ko v i} (pli v a w e), Ta ma{ Kaj do ~i (di za we te go va), Lu n a Jo v i} (atle t i k a), Ema Pa } i/Eme { e Pu r uc k i (ve s la w e), Kri s ti j an Ju h as (te nis), Bo ja na Kqa ji} (ma ~e va we), Ro bert Du da{ (rva we), Mar ko Kqa ji} (ma ~e va we).

Ran gli sta naj bo qih klu bo va: @en s ki fud b al s ki klub Spar tak, @en ski od boj ka {ki klub Spar tak, Klub di za ~a te go va Spar tak.

Pri ut ni ma su se obra ti li Mo d est Du l i}, po k ra j in s ki se kre tar za sport i omla di nu, Sr | an Vu ~ u r e v i}, pred s tav nik Kon zor ci ju ma „Su bo ti~ kih no vi na“ i Sa {a Vu ~i ni}, gra do na ~el nik Su bo ti ce, dok je kroz vi deo za pis Ne ma wa Si mo vi}, ~lan Grad skog ve }a Su bo ti ce za du `en za sport i omla di nu, pred sta vio ka ko je Su bo ti ca na pre do va la u spor tu u pro te klom pe ri o du.

N. S.

KK BA^KA TOPOLA OBELE@ILA 65 GODINA POSTOJAWA

Pod mla dak ga ran tu je sve tlu bu du} nost Ko {ar ka {ki klub To po la iz Ba~ ke To po le obe le `io je zna ~a jan ju bi lej - 65 go di na po sto ja wa, a ujed no je oba vqe na i pro mo ci ja mla dih igra ~a, ko ji bi u na red nom pe ri o du tre ba lo da na sta ve sve tlu tra di ci ju ko {ar ke u ovoj sre di ni. Vi {e od sto ti nu mla dih ko {ar ka {a, pot po -

pa pod ime nom KK AIK, a po tom do bi ja da na {we ime, pod ko jim u se zo ni 2004/2005. ula zi u Pr vu srp sku li gu.

Pod obru ~i ma u Ba~ koj To po li sta sa li su mno ga po zna ta ko {ar ka {ka ime na. Du go go di {wi igra~ na {a dva naj tro fej ni ja klu ba, Par ti za na i Cr ve ne Zve -

sa mo kroz fi zi~ ke ak tiv no sti, ve} im i na psi hi~ kom pla nu po ma `e mo da zdra vo od ra sta ju, na sto je }i da po sta nu mno go ja ~e i ~vr {}e oso be - re kao je sport ski di rek tor KK To po la Sa {a Ja wi}, na ja viv {i da klub ima u pla nu da se pro {i ri i na okol na se la Baj {u, Sta ru Mo ra vi cu, Kri -

nin ga ne deq no, dok se naj mla |a de ca sta ra od se dam do de set go di na oku pqa ju u dve {ko le ko {ar ke.

- U pla nu je da se u na red nom pe ri o du po kre nu sek ci je ko je bi oku pi le jo{ ve }i broj de ce, ko ja bi na kon sa vla da nih osno va u {ko li ko {ar ke do la zi la u klub

i ko or di na tor ra da sa mla dim se lek ci ja ma Mi lan Hi ni}, is ti ~u }i da je to kom pret hod ne go di ne odr `a no oko 500 tre nin ga i od i gra no oko 100 utak mi ca naj mla |ih ko {ar ka {a.

Dve eki pe mla |ih ka te go ri ja (de ca ro |e na 1997,1998,1999. go di ne) tre nut no se tak mi ~e u Vi -

Mla |e se lek ci je To po le pro mo vi sa ne prilikom obele`avawa ju bi le ja

mog nu ti se ni o ri ma i ve te ra ni ma, na go ve sti la je da }e ko {ar ka i na red nih de ce ni ja u sport sku sa lu ma mi ti ve li ki broj gle da la ca, u o~e ki va wu da }e mno gi od tih ta le na ta sta sa ti u kva li tet ne igra ~e.

Ko {ar ka je u Ba~ koj To po li za `i ve la 9.ma ja 1946. go di ne, ka da su pr ve ta ble po sta vqe ne na te re ni ma na pu {te nog te ni skog igra li {ta u grad skom par ku. Od ta da pa do da nas pre va qen je dug put u raz vo ju ko {ar ke u Ba~ koj To po li. Pr vo zva ni~ no pred sta vqa we bi lo je u pri ja teq skoj utak mi ci pro tiv Slo bo de iz Su bo ti ce, ko ja je ozna ~i la po ~e tak ba~ ko to pol ske ko {ar ka {ke pri ~e ko ja ovaj uzo ran ko lek tiv svr sta va me |u naj sta ri je ko {ar ka {ke klu bo ve u Sr bi ji.

Naj bo qa ge ne ra ci ja u isto ri ji klu ba, pred vo |e na bra }om Hi ni}, bra }om Jo vi ~i}, Fe he rom, Ben dom i osta li ma, sta sa la je se dam de se tih go di na pro {log ve ka. Sa la O[ „^a ki La jo{„ bi va la je ta da pre ma la da pri mi sve za qu be ni ke i na vi ja ~e ko {ar ke. I da nas oni ne {to sta ri ji pre pri ~a va ju ne za bo rav ne utak mi ce s Li fa mom iz Sta re Pa zo ve, za ko ju su igra li pro sla vqe ni re pre zen ta tiv ci Si mo no vi} i Vu ~i ni}, za tim pro tiv NAP-a iz No vog Sa da, Vr ba sa i @e le zni ~a ra iz In |i je. Od 1991. do 2003. go di ne klub na stu -

zde, a da nas po slov ni di rek tor cr no-be lih Mla |an [i lo bad naj po zna ti je je ime ko je je klub iz ne drio. Ta ko |e, tre ba spo me nu ti Vu ko ja Mu ha di no vi }a, An |el ka Man di }a, Igo ra Va tra qa, Va si }a, Jan ~i ki na, ko ji su ima li za pa `e ne ka ri je re u do ma }im i u ino stra nim klu bo vi ma. Od ak tiv nih ko {ar ka {a tu su u dre su He mo farm [ta de Mar ko [u ta lo i Ni ko la Tu tu{, ko ji se ove se zo ne tak mi ~i u Ukra ji ni. Svoj do pri nos raz vo ju ko {ar ke u Ba~ koj To po li da li su i po zna ti tre ne ri: Jan ko Lu kov ski, Sre} ko Se ku lo vi}, Bog dan Sta no je vi},Go ran Vr ki}, Bra co Mi tro vi}, Ne ven Fi lip Lu e ti }i, a sa da bri ga o se ni or skoj eki pi u Pr voj srp skoj li gi po ve re na je Bo ba nu Lu ki }u.

Se ni or ska eki pa To po le u {e stoj uza stop noj se zo ni u Pr voj srp skoj li gi na stu pa sa ovim igra ~i ma: Iva nom Lac ko vi }em, Mi la nom Sta no je vi }em, Mar kom Ra do vi }em, Mar kom Svor ca nom, Mi lo {em Sa vi }em, mla dim Ni ko lom \ur |e vi }em... Po red se nir ske eki pe, u klu bu tre nut no tre ni ra sto ti nak de ce, tri pu ta vi {e ne go pre go di nu i po da na.

U pla nu je da se taj broj po ve }a na 150 do 200 i da Ba~ ka To po la u Sr bi ji po sta ne pre po zna tqi va po ra du sa mla |im ka te go ri ja ma.

- Ra de }i sa de com di rekt no uti ~e mo na wi hov raz voj, ali ne

Se ni or ska eki pa To po le {e stu se zo nu igra u Pr voj srp skoj li gi

va ju, No vo Ora ho vo i Pa ~ir, u ko ji ma se ne ka da igra la ko {ar ka.

De ca sva ko dnev no tre ni ra ju u ~e ti ri sa le, u O[ „Ni ko la Te sla”, u ma loj i ve li koj sa li O[ „^a ki La jo{„, kao i u sa li Gim na zi je. Po sto je ~e ti ri tre na `ne gru pe ko je ima ju po ~e ti ri tre -

na usa vr {a va we. Isto ta ko se pla ni ra i da se or ga ni zu je ba~ ko to pol ska li ga u ko joj bi se tak mi ~i lo ne ko li ko eki pa, te de ca ne bi mo ra la da pu tu ju zbog utak mi ca, ve} bi se sve de {a va lo ov de u Osnov noj {ko li „^a ki La jo{„ - pred sta vio je ide je tre ner

ba li gi, a od ja nu a ra bi sa tak mi ~e wi ma tre ba lo da za po~ nu i de ca ro |e na 2000. i 2001. go di ne.

Qu bav pre ma spor tu za jed ni~ ka je za sve ~la no ve klu ba u `e qi da de ce iz ove op {ti ne po sta nu no si o ci igre pr vog ti ma.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

c m y

dnevnik

sreda28.decembar2011.

19

49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ve ~e uz bu |e wa i pre o kre ta Sjajne utakmice u seniorskoj konkurenciji obele`ile su tre }i dan Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu.

Pregr{t uzbu|ewa i nekoliko preokreta priu{tili su gledaocima u`ivawe, {to je najboqa pozivnica da tribine male sale Spensa budu sve popuwenije. Turnir se zahuktava, neke ekipe ve} su istakle kandidaturu za najvi{i pla sman, a pra va uz bu |e wa o~igledno tek predstoje.

Tre}eg dana 49. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu u Novom Sadu prikazane su dopadqive utakmice, a ve} na sa mom star tu odu {e vi li su mla|i pioniri Kinka za koje igraju de~aci Indeksa i Juniori koje predstavqaju mali{a ni [aj ka {a iz Ko vi qa.

Pobedio je Kinko 7:3, a posle vo|stva od 6:0 ~inilo se da }e to biti vi{e nego ubedqiva po be da. Ipak, po `r tvo va ni Koviq~ani uspeli su da smawe na 6:3, ali je to bilo sve {to su uradili.

Slede}a utakmica u kojoj su igrali Zora iz Veternika i Kruna boje iz Bukovca zavr{ena je bez golova.

U duelu pionira FK Indeks i OFK Slavija de~aci sa |a~kog igrali{ta su bili boqi pobediv{i sa 4:0, a istakao se trostruki strelac Du{an Kr~o.

U me~u kadeta Indeks Bojs je uzaludno je ~ekao rivale iz Borca, a po{to se oni nisu pojavili me~ je registrovan slu`benim rezultatom u korist Indeksa.

Pr vu utak mi cu u se ni or skom pro gra mu otvo ri li su

Utakmica izme|u Kafea „Rene” i Mimade lajna zavr{ena remijem

i doneo svojoj ekipi ~etvrti bod u grupi.

Sve je pr{talo na parketu u utakmici Kafana Biblioteka - Kafe Apolon. Malo ko je o~ekivao da }e posle vo|stva

jedna~i, nego da i ubedqivo po be di. Upr kos is kqu ~e wu iskusnog Darka Drini}a na dva minuta prvo je Danilo Sekuli} smawio vo|stvo Apolona, da bi Bor ko Pa vlo vi}

Fo to: S. [u {we vi}

Asani, Danilo Sekuli} i Ogwen Damwanovi} iz sedmerca.

Jedan od najve}ih favorita tur ni ra Ka fe Dva kra qa imao je lak posao u duelu sa Aleksandar gradwom. Du{an

smawio je na 3:1, ali to je bilo sve od Aleksandar gradwe, po{to su svojim drugim golom Raki}, a potom i Trivunovi} postavili kona~an rezultat.

Ekipa Sport hausa koja je prvu utakmicu u grupi pobedila 1:0 u utorak je morala da pru`i ruku rivalima iz ekipe Ka fe pi ce ri ja Ug ner.

Iako na dresovima ove ekipe pi{e da je iz Ka}a za wu igraju fudbaleri iz Vrbasa. Povela je Kafe picerija auto golom Miroslava Vislavskog, da bi @eqko A}anski povisio na 2:0, a sa jo{ dva pogotka Marka Novakovi}a Kafe picerija Ugner pokazala je da s pravom ra~una na plasman u samu zavr{nicu.

doveo Akva tehniku u vo|stvo (oba gola je postigao iz sedmerca), da bi sjajnim pogotkom iz slobodnog udarca Namawa Miqanovi} povisio na 3:1. Ta~ku na pobedu Temerinaca stavio je Dragan Tomi} posle izvanredne akcije.

Mo `da naj u zbu dqi vi ja utakmica u seniorskoj konkuren ci ji vi |e na je u du e lu Xun gla {i - Teh no mer 3:4.

Xungla{e je predvodio prvotimac beogradskog Rada Ivan Roga~, koji je ponikao u novosadskom Ajaksu, dok su za Tehnomer igrali Futo`ani. Golom Mihajla Berowe poveo je Tehnomer, koji je pobedom `eleo da obezbedi daqi prolaz, jer je prvu utakmicu odigrao

Re zul ta ti Kin ko - Ju ni o ri Zo ra - Kru na bo je

Mla |i pi o ni ri

FK In deks - OFK Sla vi ja

Pi o ni ri

Ka de ti In deks Bojs - Bo rac No vi Sad De te li na ra - Er ker plus Se ni o ri Ka fe Re ne - Mi ma da lajn Ka fa na Bi bli o te ka - Ka fe Apo lon Ka fe Dva kra qa - Alek san dar grad wa Sport ha us - Ka fe pi ce ri ja Ug ner OFK Fu tog - Akva teh ni ka Zo ri} Yun gla {i - Teh no mer Zo ra - Akva park Sve je pr{talo u duelu izme|u Kafane „Biblioteka” i Kafea „Apolon”

Kafe Rene i Mimada lajn, a rezultat je bio nere{en - 1:1.

Strelac za Kafe Rene bio je Vukovi}, a izjedna~io je Gaji}

Apolona od 2:0 u prvom poluvre me nu (strel ci Mla de no vi} i Miqani}) Kafe Biblioteka uspeti, ne samo da iz-

PRO GRAM

Sre da 14.00: Tigrovi – Crvena zvezda (p) 14.35: Kafe Apolon – FK Vojvodina (p) 15.10: Beli dvori – Autoprevoznik [uca (p) 15.45: Mlade nade – Red bojs (k) 16.20: Vi{a tehni~ka {kola - Sportsko udru`ewe Tehnolog (s) 16.55: Adrijana staklo Mili}evi} – Fabrika `ice Lampone (s) 17.30: Agromarket – La Bratawa pala~inkarnica (s) 18.05: Vitorog promet – Fortuna (s) 18.40: Kafe-bar Maca – Ma pod (s) 19.15: Mihajlo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bilijard klub Trle – Promist (k) 20.25: Lavovi – Kuhiwa kao nekad (k)

udarcem sa sedam metara porav nao re zul tat. Is ku sni ji igra~i prvoliga{a sa Slane bare do kraja su obezbedili sigurnu pobedu, a preostala tri gola postigli su Halil

Trivunovi} doveo je favorita u vo| stvo, da bi oset nu prednost obezbedili golovima \or|e Celin i Zoran Raki}. Kada je po~elo drugo polu vre me Ne boj {a Si ni ki}

Ve te ra ni

OFK Futog poveo je u me~u sa Akva tehnikom Zori} (Temerin), ali je posle gola Draga na \u ra {i no vi }a iz sed merca Futo{ka ekipa izgubila dah. Prvo je \uro Zec izjedna~io, a potom u nastavku i

7:3 0:0 4:0 3:0 (sl.r.)

1:4 1:1 5:2 5:1 0:4 1:4 3:4 3:4

1:1. Ipak, Aleksandar Grkovi} izjedna~uju}im golom produ`io je neizvesnost, da bi Futo`ani ponovo poveli pogotkom Ardali}a. Na 2:2 izjedna~io je Damir Zeqko, a zatim je lepim golom Sr|an Be}eli} preokrenuo rezultat u korist Xungla{a. Nije se dugo ~ekalo na izjedna~ewe koji je Futo`anima obezbedio @ivan Jelin iz sedmerca, a novo vo|stvo za Tehnomer postigao je Mihajlo Berowa, da bi se prava bitka tek tada rasplamsala. Zbog nesportskog pona{awa igra~ Xungla{a Milan Mu{icki iskqu~en je bio do kraja utakmice, {to je svakako bio kqu~ni momenat, jer je svoje drugove ostavio broj~ano oslabqene, pa su Futo`ani odbranili ste~enu prednost.

S. Sa vi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda28.decembar2011.

NI KOQ DAN SKI TUR NIR

dnevnik

KRA SO JE NO TA RO[, DO BIT NIK SPAR TA KO VE NA GRA DE ZA @I VOT NO DE LO

In |i} ube dqi vo Si no nim no vo sad skog U pro sto ri ja ma [K Mla dost iz No ve Pa zo ve od i gran je Ni koq dan ski br zo po te zni tur nir u znak se }a wa na pre mi nu le {a hi ste ovog klu ba Ni ko lu Ga gi }a Ga re ta, Mi la na Mar ko vi }a i dru ge. Klub ko ji ima ve o ma bo ga tu tra di ci ju od lu ~io se, ume s to tar d i c i o n al n og otvo re nog vi kend tur ni ra, da ak ce nat ovog pu ta sta vi na pro mo ci ju igra ~a iz sta ro pa zo va~ ke op {ti ne i bli skog okru `e wa. U ve o ma ja koj kon ku ren ci ji ube dqi vo je po be dio mla di IM Alek san dar In |i} i po ka zao da ni je slu ~aj no tre nut no naj ve }a na da srp skog {a ha.

Pla sman: 1. Alek san dar In |i} 9,5, 2. Go ran N. To do ro vi} 8, 3-4. @i vo jin Ga vri}, Vla di mir Kla san 7,5, 5. Du {an In |i} 7, 6-8. Dra gan Ba ki}, Slav ko Ro si}, Ivan Zo be ni ca 6,5, 914. Si n i { a Pe z eq, Ti g ran Okiq, Ni ko la Elez, Da ni lo Ce ro vi}, Slav ko Aza ri}, Dra gan Mol do va no vi} 6, 15-16. Jo van Vu ko vi}, Mi lan Sko ko 5, 17-18. Dra gan Mi tro vi}, Ste fan Qu {i} 4, 19-20. Go ran Gr ~i}, Pre drag Bre sto vac 3, 21.

Fi lip Ko va ~e vi} 2, 22. Ne nad Ca re vi} 0.

SI MUL TAN KA KO VA ^E VI ]A U N[K-u

[est re mi ja za ta len te

U No vo sad skom {a hov skom klu bu, a u or ga ni za ci ji [S No vog Sa da, odr `an je je dan za i s ta sim p a t i ~ an i za n i mqiv {a hov ski do ga |aj: ve le maj stor Alek san dar Ko va ~e vi}, re pre zen ta ti vac Sr bi je, pri re dio je si mul tan ku na 19 ta bli pro tiv no vo sad skih ta le na ta.

Po red onih sta ri jih, ko ji su ve} po zna ti u ka det skom {a hu, igra lo je i ne ko li ko pred {ko la ca i |a ka pr va ka, ko ji bi tek tre ba lo da po sta nu re dov ni u~e sni ci de~ jih tur ni ra. U~e sni ci su pro tiv ve le maj sto ra pru `i li `e stok ot por i re mi zi ra li {est par ti j a (De j an Omor j an, Igor Ne deq ko vi}, Ma {a Mi li vo je vi}, Ni ko la Pa ni}, Uro{ Mi la ko vi} i Da vid Omor jan).

Igra li su jo{: Ma ri na Mi qa ni}, Pe tra Su pi}, Mia Mi }in, Iva Vuj kov, Ti ja na Osto ji}, Da vid Bo ro{, Ve se lin i Da v id La z i}, Mar k o Ma r o {an, Vuk Ko ji}, Da vid Ada {e vi}, Bra ni slav Mi li ~e vi} i Bo `i dar To mi}.

Do ma }i ni si mul tan ke su bi li @iv ko Ubi pa rip i Mi lo rad La zi}, a me |u go sti ma je bio i ve le maj stor Pe tar Po po vi}. @. M.

PRO BLEM BR. 369

Be li da je mat u dva po te za Gvo zdi jak&La bai „Pat&Mat”, 1994.

i voj vo |an skog {a ha

FI DE maj stor i {a hov ski tre ner Kra so je No ta ro{ u po sled wih pet de ce ni ja je je dan od si no ni ma za {a hov ski `i vot No vog Sa da i Voj vo di ne. Ceo svoj rad ni vek pro veo je u svom No vo sad skom {a hov skom klu bu, ko ji je za hva qu ju }i i we go vom do pri no su bio i ostao je dan od naj bo qih na ovim pro sto ri ma.

Ne dav no je oti {ao u za slu `e nu pen zi ju a kru na we go vog du go go di {weg ra da je na gra da “Jo van Mi ki} – Spar tak” za `i vot no de lo za 2011. go di nu. Tim po vo dom obra ti li smo se No ta ro {u da obe le `mo taj zna ~a jan do ga |aj u bi o gra fi ji ovog po zna tog {a hov skog rad ni ka.  Kada ste po~eli da se bavite {ahom?

- U No vo sad ski {a hov ski klub upi sao sam se sa 12 go di na, ok to bra 1958, i ostao do da nas. Pr vo ti mac klu ba po stao sam 1964. i igrao sve do 2000. ka da sam pre pu stio me sto mla |im sna ga ma.

Za N[K sam na stu pao na 18 pr vo li ga {kih tak mi ~e wa i od i grao pre ko 400 me ~e va. Dru gi sam na li sti po bro ju od i gra nih par ti ja, od mah iza An to na De `ea. Ti tu lu maj sto ra osvo jio sam 1976. a FI DE maj stor sam po stao 1978.  Prvenstvo Novog Sada ne mo`e se zamisliti bez vas…

- Na pr ven stvu gra da igram od 1965. ne pre kid no i do sa da sam na stu pao 44 pu ta. U tom pe ri o du bio sam 9 pu ta pr vak gra da. @e qa mi je da do stig nem re kord le gen dar nog dr Ra du {ka Ili }a ko ji je na stu pao na 46 uza stop nih pr ven sta va. Vi {e od 30 pu ta sam igrao i na pr ven stvu Voj vo di ne, a ve ru jem da je i to je dan od naj broj ni jih na stu pa. Na `a lost, po sled we dve go di ne ni sam mo gao da na stu pam jer su ga “uzur pa to ri” u [a hov skom sa ve zu Voj vo di ne uki nu li.  Desetak puta igrali ste i na vrlo jakim velemajstorskim turnirima.

- Da, na tim tur ni ri ma od me ra vao sam sna ge i sa ta kvim {a hov skim ve li ~i na ma kao {to su biv {i pr vak sve ta Mi hail Taq, za tim Ge le rom, Gli go ri }em Iv ko vom, Hor tom, Olaf so nom i mno gim dru gi ma.  Vi ste i {ahovski trener.

- Na Kor ~u li 1969. go di ne za vr {io sam se mi nar za {a hov ske in struk to re, a 1976. tre ner ski kurs ko ji je vo dio so vjet ski ve le maj stor i stru~ wak Edvard Gu feqd. Kao {a hov ski in struk -

skim ra dom pri po mo gao sam osni va wu mno gih {a hov skih klu bo va a ~e sto im i da nas po ma `em u or ga ni za ci o nom po gle du.  I {ahovski sudija ste.

- Na ve} po me nu tom se mi na ru po stao sam i je dan od naj mla |ih re pu bli~ kih su di ja, ka sni je i sa ve zni. Is pu wa vam uslo ve i za me |u na rod no zva we, ali mi ne do sta je po zna va we ne kog od svet skih je zi ka. Iako sam du go go di na bio ak ti van igra~, ~e sto sam na ra znim tur ni ri ma oba vqao du `nost i {a hov skog su di je. Su dio sam mno ga {a hov ska tak mi ~e wa, po ~ev od sto ti ne br zo po te znih i ka te gor nih tur ni ra, pre ko rad ni~ ko-sport skih iga ra i in va lid skih tak mi ~e wa, do ve le maj stor skih tur ni ra, dr `av nih {am pi o na ta i pr vih li ga.  I organizator ste.

- Po red mno gih ama ter skih tak mi ~e wa, u~e stvo vao sam u or ga ni za ci ji i na dva de se tak vr hun skih tak mi ~e wa u gra du. Pri zna we tog mog ra da je bi lo ~lan stvo u Or ga ni za ci o nom od bo ru 29. {a hov ske olim pi ja de 1990. go di ne, {to je naj ve }e sport sko tak mi ~e we ko je je or ga ni zo va no u na {em gra du.  I funkcioner ste.

- To su sve bi le rad ne funk ci je. U svom klu bu sam bio na ra znim funk ci ja ma, za tim u {a -

hov skim sa ve zi ma No vog Sa da i Voj vo di ne, gde sam du `i pe riod bio pred sed nik Tak mi ~ar ske ko mi si je, {a hov skim sa ve zi ma Ju go sla vi je i Sr bi je, gde sam u tri man da ta bio ~lan Tak mi ~ar ske ko mi si je.

 Va{ doprinos u radu i o~uvawu tradicije N[K-a je nemerqiv.

- N[K je naj sta ri ji {a hov ski klub na Bal ka nu i jed na je od naj sta ri jih sport skih in sti tu ci ja u Voj vo di ni, ko ja ne pre kid no ra di od svog osni va wa 1922. go di ne.

Za jed no sa Slav kom Sta no je vi }em, ko a u tor sam mo no gra fi je “No vo sad ski {a hov ski klub 1922-1977”, iz da te po vo dom 75. go di {wi ce N[K-a. Spre ma mo se da je do pu ni mo po da ci ma do 2012. go di ne.  Iz ovog razgovora zakqu~ujemo da je ova presti`na nagrada za `ivotno delo oti{la u prave ruke. Da li ste vi jedini od {ahovskih radnika nosilac Spartakove nagrade?

- Do bi ti na gra du ko ja no si ime iz u zet nog spor ti ste i ~o ve ka Jo va na Mi ki }a Spar ta ka i ko ja se do de qu je vi {e od 40 go di na, a do bit ni ka je vi {e od 800, me |u ko ji ma su i mno ge sport ske le gen de, iz u zet na je ~ast i za do voq stvo i kru na ra da. Od {a hov skih rad ni ka do sa da su je do bi li i Ti ho mir Ac ke ta, Vla di slav [qi vi} i dr Zo ran Sto ja no vi}, za tim Te re za [ta dler i Pe tar Po po vi} kao igra ~i i Du {an Bu }an kao {a hov ski no vi nar.

Bo go qub Dan ko vi}

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (13)

Slo bo dan pe {ak

Pe {ak ko ji je uda qen od me sta do ga |a ja, a na svom pu tu ne ma pro tiv ni~ kih pe {a ka na zi va se uda qe nim slo bod wa kom. Po zna to je da pri ma te ri jal noj rav no te `i sna ga pred nost ima ona stra na ~i ji je slo bod ni pe {ak da qe na pre do vao, da kle vre me ima od lu ~u ju }i zna ~aj.

Raz u me se da i u ta kvim za vr {ni ca ma po sto ji ve li ki broj iz u ze ta ka, na pri mer bo qi po lo `aj kra qa u ne kim slu ~a je vi ma uspe {no mo `e da ne u tra li {e dej stvo pro tiv ni~ kog uda qe nog slo bod wa ka.

Slo bo dan pe {ak na kri lu

Re {e we pro ble ma br. 367 (Ar nol do Eler man, “II Due Mo {e”, 1960.) sa po zi ci jom: be li – Kc8, Df6, Te4, Le8, Sd4, Sd8, pe {a ci b4, d3, e5, f3; cr ni – Kd5, Dg4, Tc1, Se3, Sg3, pe {a ci a5, c6, e2, e6, f4; je 1.S8:e6! Na 1...D:e6+ sle di 2.D:e6 mat. Na 1...a:b4 sle di 2.De6 mat. Na 1...Sc4 sle di 2.L:c6 mat. Na 1...S(?)f5 sle di 2.Sc7 mat. Na 1...S:e4 sle di 2.f:e4 mat.

tor, to kom sko ro ~e ti ri de ce ni je pro fe si o nal nog ra da, po mo gao sam mno gim mla dim igra ~i ma da na pre du ju, a iz me |u osta lih i ve le maj sto ri ma Pe tru Po po vi }u, Mi ro qu bu La zi }u i Dra ga nu [o la ku. In struk tor -

R. Fi {er - B. Lar sen, Den ver, 1971. Di ja gram (Be li: Kc3, pe {a ci: a4, g3, h2; Cr ni: Ke7, pe {a ci: f7, g6, h5) Be li na po te zu – do bi tak.

Plan do bit ka je lak. Slo bo dan pe {ak ko ji ogra ni ~a va po kre tqi vost cr nog kra qa na pre du je i `r tvu je se sa ci qem da be li pro dre kra qem na su pro tan deo ta ble i us po sta vi od lu ~u ju }u ma te ri jal nu pred nost. 1.Kd4! Kd6 2.a5 f6 (Ili 2...Kc6 3.Ke5 i be li kraq osva ja pro tiv ni~ ke pe {a ke.) 3.a6 Kc6 4.a7 Kb7 5.Kd5 h4 (Ako 5...f5 6.Ke5 h4 7.Kf6 i be li bi do bio.) 6.Ke6! i

cr ni pre da je, jer na 6.Ke6 f5 sle di 7.Kf6 i be li osva ja pe {a ke. Po be di bi vo di lo i 6.g:h4 K:a7 7.Ke6 f5 8.h5! g:h5 9.K:f5 Kb7 10.Kg5 Kc7 11.K:h5 Kd7 12.Kg6 Ke7 13.Kg7.

Ve za ni slo bod wak Di ja gram (Be li: Kd2, pe {a ci: a2, b3, d4, e5; Cr ni: Kg6, pe {a ci: a7, b7, d5, f5) Be li ne po te zu – do bi tak. Ve li ka ma ne var ska spo sob nost be log kra qa omo gu }e na je po sto ja wem ve za nog slo bod nog pe {a ka na e-li ni ji. To se po ka zu je kao od lu ~u ju }e. 1.Ke3 Kg5 2.Kf3! Za da tak be log je da po sta vi pro tiv ni ka u iz nu di cu, za to ni je po treb no `u ri ti sa po kre ta wem pe {a ka na dru gom kri lu. 2...a5 Gu bi lo bi (2...f4 jer bi be li pri me nio ti pi ~an me tod u sli~ nim si tu a ci ja ma iz me nu pe {a ka sa ci qem da se iz vr {i pro dor kra qem u pro tiv ni~ ki ta bor 3.e6! Kf6 4.K:f4 K:e6 5.Kg5 i be li }e osvo ji ti d-pe {a ka.) 3.Kg3 f4+ 4.Kh3! Ovo je po en ta. 4...b5 (Na 4...Kh5 5.e6 Kg6 6.Kg4 Kf6 7.K:f4 K:e6 8.Kg5 i be li bi do bio.) 5.a3 b4 6.a4 Kf5 7.Kh4! i be li do bi ja.

Slo bo dan Mir ko vi}: “[ko la {a ha”

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Vi ta li je va sjaj na par ti ja Do bro po zna ti ru ski ve le maj stor umro je na tur ni ru u~e stvu ju }i na Krai ku pu. Ce {kov skom je po zli lo za vre me pr vog ko la, iz gu bio je svest i pre mi nuo. Bi lo je to 24. de cem bra u Kra sno da ru u Ru si ji.

Ce {kov ski je ro |en 25. sep tem bra 1944. go di ne u Om sku u poq skoj ple mi} koj fa mi li ji.

Ti tu lu in ter na ci o nal nog maj sto ra osvo jio je 1973. go di ne a ti tu lu ve le maj sto ra osvo jio je 1975. go di ne. Bio je dvo stru ki pr vak So vjet skog sa ve za. Po be dio je ne ko li ko svet skih {am pi o na: Smi slo va na Mo skov skoj Spar ta ki ja di 1974, Ta qa u So ~i ju 1970, i mla dog Ka spa ro va na So vjet skom {am pi o na tu 1978. go di ne. Na 27. {a hov skoj olim pi ja di 1986. go di ne osvo jio je 2,5 po e na iz 5 par ti ja kao dru ga re zer va i po mo gao ti me da eki pa So vjet skog sa ve za osvo ji zlat nu me da qu. Ve le maj stor Ce {kov ski je bio po {to van i kao {a hov ski tre ner. Tre ni rao je Vla di mi ra Kram ni ka, Bar tlo me ja Ma ce ju i Bo ri sa Sav ~en ka.

Na {im qu bi te qi ma {a ha po znat je i po to me {to je ne ko li ko se zo na igrao i za na {e pr vo li ga {ke klu bo ve.

Ce {kov ski–Braun Si ci li jan ska od bra na [e ve ne in {ka va ri jan ta (B84)

11...Sg8 12.g6! Dh4+ 13.Lf2 Df6 14.g:f7+ D:f7 15.Sc6 sa ini ci ja ti vom be log. 12.Lf2 T:c3 13.g:f6! Sla bi je je 13.b:c3?! S:e4 na kon ~e ga bi cr ni za hva tio ini ci ja ti vu.

13...Th3?! Ne {to bo qe je bi lo 13...Tc5!? 14.S:e6! Da5+ 15.c3 f:e6 16.b4 Da3 17.b:c3 D:c3+ sa

od re |e nom pro ti vi grom cr nog za `r tvo va ni kva li tet jer bi u tom slu ~a ju i be li kraq bio ta ko |e iz lo `en ne u god nim {a ho vi ma. 14.S:e6!!

14...Da5+ Iz nu |e no da se oslo bo di po qe d8 za beg cr nog kra qa. 15.c3 f:e6 16.f:g7 L:g7 17.D:d6 Th6 18.Tg1 Lf8 Je di no da se za {ti ti sla ba ta~ ka e6.

Na 18...L:c3+ be li na sta vqa 19.Kf1! 19.Tg8 Dd8 U slu ~a ju 19...Kf7 be li na sta vqa 20.Dg3 sa mno go broj nim pret wa ma.

20.0–0–0 De7 21.Dc6 Tb8 22.La7 Kf7 23.Tg2 Tb7 24.D:c8 T:a7 25.Tf1+ Sf6 26.e5 Be li vra }a `r tvo va nu fi gu ru a cr ni kraq je ostao bez do bro od bra -

Ma ni la In ter zo nal, 1976. 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e6 7.Le2 Sbd7 Re dak na sta vak – ska ka~ se upu }u je na po qe c5 da se {to br `e vr {i pri ti sak na be li cen tar. 8.g4! h6 9.f4 b5?!

So lid ni je je 9...g6 10.f5 Se5 11.h3 (po sle 11.f:e6 f:e6 12.g5 h:g5 13.L:g5 Le7 sa ide jom ...Sfg4 cr ni ima do bru pro ti vi gru) 11...b5 12.a3 De7 13.Dd2 Lb7 14.f:e6 f:e6 15.0-0-0 na sta je o{tra po zi ci ja iz par ti je Adams - To pa lov, Vajk an Ze 2005. u ko joj je be li ne {to ma lo bo qi jer je opa sno pri hva ta we `r Vitalij Ce{kovski tve pe {a ka na e4 sa 15...S:e4 16.S:e4 L:e4 17.Thf1! ne. Osta tak par ti je je ago ni ja sa ide jom ili Dd2-a5 ili g4-g5 cr nog u vre men skom te sna cu... u oba slu ~a ja sa na pa dom be log 26...Dd7 27.T:f6+ T:f6 28.Lh5+ pro tiv cr nog kra qa ko ji je za - Tg6 29.L:g6+ Ke7 30.c5+ 1:0 o stao u cen tru. 10.g5 h:g5 Ko men tar: Bog dan La li} 11.f:g5 Th3?! Opre zni je je Pri pre mio: B. Dan ko vi}

EVROP SKI [AM PI O NAT U CU GE RU I RA PI DU

Aut saj der po bed nik

U Var {a vi, od 16. do18. de cem bra, od i gra ni su [am pi o na ti Evro pe u br zo po te znom u ubr za nom {a hu. Po kro vi teq tur ni ra bio je Bra ni slav Ko mo rov ski, pred sed nik Poq ske, kao i Evrop skog par la men ta, ~i me je do pri neo afir ma ci ji {a ha. Br zo po te zni

{am pi o nat se igrao po tem pu od 3 mi nu ta plus dve se kun de bo nus vre me na za sva ki od i gra ni po tez. Na de o bi pr vog me sta za vr {i la su tro ji ca igra ~a, a na kon do i gra va wa iz ne na |u ju }a je po be da mla dog jer men skog {a -

hi ste Hran ta Mel ku mja na (22 go di ne), is pred Alek sa Dre je va (Ru si ja) i Ra do sla va Voj ta ~e ka (Poq ska). Mel ku mjan, jo{ re la tiv no ne po znat, je u~e nik Le vo na Aro wa na.

Pla sman: 1. Mel ku mjan 20, 2. Dre jev 20, 3.

Voj ta ~ek 20, 4. So} ko 19,5, 5-8. Ko ro bov, Ju dit Pol g ar, Rja z in c ev, Mo ran da 19, 9. Ja rac 18,5, 10-14. Vo lo ki tin, [i ma nov, To m o f e j ev, Ga j ev ski, Krav c iv 18, itd.

Evrop ski ra pid tur nir se igrao po tem pu od 15 mi nu ta po igra ~u uz 10 se kun di do dat ka. Po bed nik je gru zij ski ve le maj stor Ba dur Xo ba va sa 11 po e na iz 13 par ti ja, is pred sed m o r i c e igra ~ a ko ji su ima li po 10,5 po e na i ko ji su od i gra li do i gra va we da bi se od re dio no si lac sre br ne i bron za ne me da qe. Ru ski ju ni or Sa nan Sju gi rov je osvo j io dru g o me s to a poq ski ve le maj stor Ro bert Kem pin ski tre }e me sto. Pla sman: 1.

Xo ba va 11, 2-8. Sju gi rov, Kem pin ski, Ko ro bov, Er do{, Mov se sjan, Ol `ew ski, Mi sta 10,5, 9-13. Vo lo ki tin, [i rov, Voj ta ~ek, Ba kro, Tom ~ak 10, itd.

c m y

SPORT

dnevnik

sreda28.decembar2011.

21

SPEN SO VA FUD BAL SKA LI GA MA LIH [AM PI O NA

Go di {te: 2000.

Voj vo di na RMR – Spor tlend 11:0

Fru {ko go rac – Pe tli} 0:10

Strel ci: Var gec je dan, Zeq ko vi} dva, An dri je vi} tri i Ili} pet go lo va za Voj vo di nu RMR. VOJ VO DI NA RMR: Po po vi}, To pi}, Stra ni}, Zeq ko vi}, Sa vi}, An dri je vi}, Var gec, He sko, Ma re {ki}, Ma li no vi}, Ili}, Si mi}.

SPOR TLEND: Pa ra vi na, Baj ~e ti}, Ma noj lo vi}, Sa na der, Bur ka, Ko sti}, Ar bu ti na D, Ar bu ti na M, Vu ko vi}, Me di}.

Strel ci: Si mo vi}, B. Ra {e ti}, Jo ki}, Vla ho vi}, Mi }o vi} dva, Iva nov dva i Ra {e ti} dva.

FRU [KO GO RAC:Sto ja no vi}, Ga zi vo da, Po lo vi na, Pa pi}, Var ga, Aba zov ski, Vu ko vi}, ^a wi, Ne ne zi}, Ra du lo vi}, Bu kvi}.

PE TLI]: Si mo vi}, Ra {e ti} B, Jo ki}, Vla ho vi}, Mi }o vi}, Iva nov, S. Ra {e ti}, Ba la}, Svje tli ca.

Bi stri ca 05 – ^emps 07 1:3 Strel ci: Bo go vac za Bi stri cu 05, a Go lu bo vi}, Jo vi ~in, Ko va ~e vi} za ^emps 07.

BI STRI CA 05: Bo go vac, Er de vik, Kop ~an ski, Ku zma no vi}, Ma snec, Ni ko li}, [ma wa, Iva no vi}, Vu~ ko vi}, Bac ko vi}, Se ku li}, Da mja no vi}, Ra da {i no vi}. ^EMPS 07: De spo to vi}, Qu bo je vi}, Go lu bo vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Obert, Po ~ek, Ko va ~e vi}, Svi lar ko vi}, Jo vi ~i}, Dra go vi}, Nad la~ ki, \e ki}.

Voj vo di na – Fu tog 9:0 Strel ci: Jan ko vi},To pi}, Ri sti} i ^u li} po dva go la i Ca ri} tri go la.

VOJ VO DI NA: Ca ri}, Ja ko vqe vi}, Sre do je vi}, Jan ko vi}, Jov {i}, To pi}, Ri sti}, Bje ko vi}, ^u li}, Ru be `i}, Pa pi}.

FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak, Spa so je vi}, Tri fu no vi}, Po pa di}, Je li ~i}, [u mar, [e vi}, Ili}, Sa ra vo lac, U~ur, Kr~ mar.

Kri la Kra ji ne – Bra zil ski slo no vi 5:1 Strel ci: Ka ra no vi}, Pro da no vi}, Ve jin, Ma ri} dva go la za Kri la Kra ji ne, Pa vlov za Bra zil ske slo no ve.

Si dro – In deks 3:1 Strel ci: Va si}, Si~, Na do ban za Si dro, a Ko zo mo ra za In deks.

SI DRO: ^in ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Mi {~e vi}, Maj ki}, Pi pi li ca, Va si}, Pri ca, Ra do vi}, To ma, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, [i nik, Na do ban.

IN DEKS: Ko zo mo ra, Sta men ko vi}, Ne di}, La za re vi}, Osto ji}, Ter zi}, Er deq, Sen de rak, Se kic ki, Mir kov.

Mla dost (BJ) – Sla vi ja 6:1 Strel ci: Kne `e vi} je dan, Sta ni} dva i Zu ki} tri go la za Mla dost (BJ), a Ron ~e vi} za Sla vi ju MLA DOST (BJ): Sta ni}, Kne `e vi}, Mir lo vi}, ]a zi}, Zu ki}, Bra dar, Mar ~e ta, Ro si}, ^a vi}, Bro }e ta.

SLA VI JA: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ron ~e vi}, Sla vuq, Ke fer, Jo va no vi}, Pe ri {i}, Pa ro {ki.

Go di {te: 1999.

In deks – Mla dost (BJ) 2:1 Strel ci: M. Sa mar xi} i Pe ru ni ~i} za In deks, a Ko va ~e vi} za Mla dost.

IN DEKS: Sa mar xi} M, Se kic ki, Sa mar xi} M, Sen de rak, Uze lac, Li ~i na, La zi ~i}, [kr bi}, Si mo wi, Pe ru ni ~i}, Ta ti}, Iva no vi}, Jo vi ~i}, Bo {wa ko vi}.

sa vqe vi}, Alek san drov, [e vi}, Vu ko vi}, Vu ja kli ja, Pej ~i}.

SI NI [A MI JA TO VI]: Stoj ko vi}, Ili li}, Su ba {i}, \u ri ~ek Ti ja na, Ko la ri} Da ni je la, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, \or |e vi}, Vu ja ni}, Do ro {ki, Gr gi}, Dra gu ti no vi}.

Prof. Bo le sni kov – Voj vo di na 4:2 Strel ci: No va ko vi}, Kur ti {i, Bo bar i \e ki} za Pro fe sor Bo le sni kov, a Sta no jev i Ko va ~e vi} za Voj vo di nu.

PRO FE SOR BO LE SNI KOV: @u pi}, Zec, Ke xa, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Isa kov ski, \e ki}.

VOJ VO DI NA: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Ko va ~e vi}, Mak si}, De ve tak, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}, ^a bar ka pa.

Go di {te: 2002.

Tvr |a va – Si ni {a Mi haj lo vi} 3:4 Strel ci: Pan ti}, Gvo zden i Se ku lo vi} za Tvr |a vu, a Su ba {i}, Ne go va no vi} i Po po vi} dva go la za Si ni {u Mi haj lo vi }a.

TVR \A VA: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ra}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku lo vi}, Mi lo va no vi}, Ve le mir, Ve le mir, Tri ki}, Miq ko vi}, Vuk sa no vi}, Da fi ni}.

SI NI [A MI HAJ LO VI]: Ili}, Ko la ri}, Su ba {i}, Ro si}, San to vac, Po po vi}, Kr sti}, Do ma ze to vi}, Ne go va no vi}, Va si qe vi}, Mi li no vi}.

Fru {ko go rac – ^emps 07-03 4:2 Strel ci: Mar kov, Sa va no vi}, Ani ~i}, Te o fi lo vi} za Fru {ko go rac, a Mu ra to vi} i Bo rov ni ca za ^emps 07 -03.

FRU [KO GO RAC: Mar kov, Sa mac, Sa va no vi}, Gra ~a nin, Tr ni ni}, Maj sto ro vi}, Su naj ko, Ani ~i}, Ku ru {i}, De li}, Ra do vi}, Te o fi lo vi}.

KRI LA KRA JI NE: Ka ra no vi}, Po po vi}, Pro da no vi}, Bu di sa vqe vi}, Ob ri}, Dra gi ~e vi}, Ma ri}, Vej no vi}, Drob wak, Bu a ba wa, To mi}, Dra `i}, Dra {ko, Mi {ko vi}, Glu vi}, \u ran, Ve jin.

BRA ZIL SKI SLO NO VI: Maj ki}, Pa vlov, Je li ~i}, Su rut ka, ]u li brk, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je vi}, ]ur guz, Ga li}, Goj kov, Stra ni}, Ro di}, Mar ko vi}, Na vra til.

Go di {te: 2001.

Kri la Kra ji ne – Fu tog 3:1 Strel ci: Ma rin kov, Gaj do bran ski dva za Kri la Kra ji ne, V. Ra jak za Fu tog.

KRI LA KRA JI NE: Mi ~i}, Ve ji no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wik, Ob ra dov, La zin, Zo ri}, Stan ko vi}.

FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak A, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vu ki }e vi}, Si li ja nov ski, Bu ki nac, Ra jak V, Ker kez.

Je din stvo – Si ni {a Mi haj lo vi} 0:2 Strel ci: D. Mar ko vi dva go la za Si ni {u Mi haj lo vi }a.

JE DIN STVO: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Pet ko vi}, Kan tar xi}, Kne `e vi}.

SI NI [A MI HAJ LO VI]: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Ko la rov, Po po vi}, Su ba {i}, Da mja nac.

Fru {ko gor ski par ti zan – Pe tar Pu a ~a 1:9 Strel ci: Be a to vi} za Fru{. par ti zan, Stoj ni} dva, Ma ri ja no vi} dva, Ka plar ski dva, Der vi {i dva i Gra be` je dan gol za Pe tra Pu a ~u.

FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra do ji ~i}, Koj ser, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}, Be a to vi}.

PE TAR PU A ^A: Bar jak ta rov, Stoj ni}, i Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Kpa lr ski, Gr gu re vi}, Pa u nov ski, ]u ri}, Der vi {i.

Po pa ra, Ma ti}, Pro ko pi}, Pi li po vi}, Be ri}, Po po vi}, Sa po va lov.

PE TAR PU A ^A: Kvo~ ka, Ra ko vac, Lu le xi ja, ^a vi}, Tri vu no vi}, Go mi rac, Ma ti}, Uru ka lo, Ron do vi}, Der vi {i, Isa kov ski.

Pro fe sor Bo le sni kov – Sta ri grad 6:1 Strel ci: Vic ko vi}, Kqa ji}, @iv ko vi}, Vel kov ski dva go la za Prof. Bo le sni kov, a Ba wac za Sta ri Grad.

PRO FE SOR BO LESNI KOV: Stoj kov, Ba tos, Vic ko vi}, No vev ski, Ne met, Ko sa no vi}, Ku ri li}, Vu ru na, Vel kov ski, Bo ji}, De be qa ko vi}, Mu sa, Kqa ji}, Bo li}, Jo {i ko vi}, @iv ko vi}.

STA RI GRAD: Mi la {i nov, Ki si}, Aj der, La ki}, Ste va no vi}, [tr bac, Ra da nov, Po pa di}, Ba wac, ]o ro vi}, Si mi}, Hor vat, Ko zo mo ra, Ar bu to vi} M, Ar bu to vi} N.

Bi stri ca 05 – De jan Ku ri ya 3:0 Strel ci: Pan to vi} tri go la za Bi stri cu.

BI STRI CA: @i vi}, Ba ji}, Zec, Mi lo sa vi}, Stan ko vi}, Pan to vi}, ]ur ~in Mi le ta {ki, Vu li ki}.

DE JAN KU RI XA: Gra be`, \ur |e vi}, Lu ki}, Za ma klar, Pa vlov, Mo }an, Nu di}, Lu ki}, To di}, Mar ti no vi}, Vu~ ko vi}, Mi lei, Stra ni}.

In deks – Fu tog 6:2 Strel ci: Pan kov, Mi ja to vi}, Cvi ja no vi}, Mi haj lo vi}, Jak {i} i Ra du lo vi} za In deks, a Pr ti ja i Vu li} za Fu tog.

IN DEKS: Pan kov, Ibro ~i}, Mi ja to vi}, Ma ri}, Cvi ja no vi}, Mi haj lo vi}, Ste pa nov, Ri sti}, La bus, Pa no vi}, Pu {kar, Jak {i}, Ra du lo vi}.

FU TOG: To do ri} A, Ra do sa vi}, Ja zi}, Mar ti}, Sa vi}, Tri fu no vi}, Ben cun, Ni ko la{, Pr ti ja, Ben cun, Se ku li}, Ro kvi}, Vu li}, To do ri}, \u ki}, Sa vi}.

MLA DOST (BJ): Ro si}, Plan ~ak, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Jer ko vi}, Bro }e ta, Ko va ~e vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin, Bla go je vi}, Ba ji}, Ba la ban, Vran ko vi}.

Sla vi ja – Pe tar Pu a ~a 5:1 Strel ci: Sla vuq, Asa ni, Kne `e vi}, Pr wi} i Bog da ni} za Sla vi ju, a Vuk ma no vi} za Pe tar Pu a ~a.

SLA VI JA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Pr wi}, Iva no vi} ,Bog da ni}, Ubo vi}.

PE TAR PU A ^A: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vu kam no vi}, Bo si}, Jo ki}, Jo va no vi}, [ur lan.

Pro le ter Me ri di ja na – Fru {ko gorski par ti zan 1:7 Strel ci: Oma qev za Me ri di ja nu, Si mi}, Cr no ja~ ki dva i Per saj ~e ti ri go la za Fru {ko gor ski Par ti zan.

PRO LE TER ME RI DI JA NA: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma wev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |el ko vi}, Pa lov, Pe {ko, Ter zi}, Sto ja no vi}, Alek si}, Tor bi ca, La za re vi}.

FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Ko si jer, ^a vi}, Si mi}, Du li}, Ili} M, Ni ko li}, Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, Per saj L, Per saj R, Be a to vi}, Ili} D.

Ve ter nik Vi skol – No vi Sad 0:4 Strel ci: Ku no vac, Va len tik, To mi} i Alar gi} za No vi Sad. VE TER NIK VI SKOL: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi} Ana, Du ra ki, No vak, [e bez,Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra, Ne sto ro vi}, Mar ko vi}.

NO VI SAD: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku no vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, ]or }e vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}.

Fru {ko go rac – Si ni {a Mi haj lo vi} 2:0 Stre lac: Vu ko vi} dva go la.

FRU [KO GO RAC: Elez, Ko kot, Bo ro je vi}, Re qi}, Gre~, Iva ni}, Si mi ~i}, To di}, Te pi}, Ra do -

^EMPS 07-03: Ra ki}, Ma ru na P, Ma ru na L, Ste vi}, Ro di}, Agi}, Se ku lo vi}, Xa ri}, Fi li po vi}, Pap, Ka picl, Mu ra to vi}, Bo rov ni ca, Alim pi}.

^emps 07-02 – Pe tar Pu a ~a 0:15 Strel ci: Ra ko vac, Lu le xi ja, Ron do vi}, Der vi {i dva, Go mi rac ~e ti ri i Tri vu no vi} {est go lo va za Pe tar Pu a ~u. ^EMPS 07-02: Mu ra to vi}, Akin, Ze ki}, Pe tro vi}, Bje li ca, Bo rov ni ca, \ur |ev, Kli su ri},

Ju ni or – Ve ter nik Vi skol 5:0 Strel ci: Ko picl, Mi le ti} i [e vo tri go la za Ju ni or.

JU NI OR: Ba ti ni}, [e vo, Vr ceq, Ra da ko vi}, Mi le ti}, Lo vre, Po po vi}, Cvje ti ~a nin, [a vi ja, Po pov, Car, Ko picl, No va ko vi}.

VE TER NIK VI SKOL: La ki}, Ra da ko vi}, Ka la ba, Ve se li no vi}, Ri sti}, Bar bu lo vi}, Ra do vi}, Ni ni}, Jo vi ~i}, Ma~ ki}, Ze vi}, Raj ~e vi}, Du por, Du du ko vi}, Pe kez, Maj sto ro vi}.

22

kultura

sreda28.decembar2011.

dnevnik

ИЗЛОЖБА ВАЈАРСКИХ РАДОВА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

НОВОГОДИШЊИ ГАЛА КОНЦЕРТ У ЦЕНТРУ „САВА”

Сликање скулптуре

Великани светске оперске сцене

У Галерији Матице српске вечерас у 20 часова биће отворена изложба Збирке вајарских радова, аутора Ратомира Кулића, музејског саветника ове куће. Иако последња у 2011, години која је на Тргу галерија 1 означена веома успешном, изложба Збирке вајарских радова је први у низу пројеката који ће се бавити истраживањем, одабиром и представљањем уметничких предмета из фондова Галерије Матице српске. Изложба обухвата близу 500 дела, осмишљена је као депо-изложба, тако да илуструје сву разноликост вајарске дисциплине, као и многобројност материјала, облика и тема. Радови ће бити постављени широм Галерије Матице српске – у изложбеим салама, али и канцеларијама, холу, „излозима“, што је део концепта самог аутора.

- Мој професор Лазар Трифуновић је говорио како српска култура није волела вајарство и нерадо га је примала, па се оно у томе и развијало. Било је окренуто пиктуралности – „сликању скулптуре“, а јако Ђорђе Јовановић, Мириси пролећа, 1902. се мало бавило самим материјалима – каже Ратомир жавају историјске догађаје... Кулић. – То смо и нагласили из- Посебно место припада ствараложбом која је углавном мемо- лаштву Ђорђа Јовановића које ријалног карактера, јер садржи је темељ Збирке вајарских радопортрете, остварења која обеле- ва Галерије Матице српске и

српског вајарства уопште. Кулић је истакао да ће се на изложби наћи све што је у колекцији како би се повезала проблематика с којом се вајарство сучава на српском културном простору. За њену поставку намерно су изабрани сви простори, јер скулптуре своје место проналазе углавном у кућама, јавним просторима и музејима, па се покушало објединити све то на једном месту.

- Ми смо покушали да истакнемо све те елементе и да покажемо како би се могло са тим радити. Шта је судбина свега тога и шта је наша судбина? – упитао се аутор изложбе. Каталог поставке у Галерији Матице српске уједно ће бити и каталог Збирке вајарских радова, а у њему ће сва дела бити публикована са свим каталошким подацима. Биће испуњен и посебан оквир који је технологизацијом наметнут музејима, а то је потпуна дигитализација базе података ради што веће доступности. Изложба ће бити отворена до 10. фебруара, а током трајања, петком у 18 часова, биће одржавана стручна тумачења. И. Бурић

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФИЛМСКОМ И МУЗИЧКОМ ФЕСТИВАЛУ „КУСТЕНДОРФ” НА МОКРОЈ ГОРИ

Гости Бенисио дел Торо и Изабел Ипер Гости петог Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф„, који се одржава од 17. до 23. јануара на Мокрој Гори, биће оскаровац Бенисио дел Торо, француска глумица Изабел Ипер и режисери браћа Дарден (Белгија) и Ашгар Фархади (Иран), најавио је јуче на конференцији за новинаре оснивач фестивала Емир Кустурица. Раније је најављено да ће у оквиру програма „Ретроспектива великана„ бити приказани најзначајнији, сада већ култни, филмови двојице истакнутих редитеља Ким Ки-дука из Јужне Кореје и Нурија Билге Џејлана из Турске, који ће након пројекција одржати радионице за студенте. Филм „Ариранг„, прошлогодишње остварење Ким Ки-дука, једног од највећих живих аутора и филм „Било једном у Анадолији„ Нурија Билге Џејлана, незаобилазног режисера у сфери ауторског филма биће приказани у оквиру „Савремених теденција„, прецизирао је Кустурица. Кустурица је рекао да ће се у такмичарском програму за Златно, Сребрно и Бронзано јаје од 300 пријављених такмичити 20 филмова младих аутора из Белгије, Велике Британије, Естоније, Италије, Канаде, Киргистана, Македоније, Мексика, Немачке, Пољске, Португала, Русије, САД, Србије, Француске и Шпаније. Оцењиваће их међународни жири, који чине иранска глумица Лејла Хатами, добитница Сребрног медведа за улогу у остварењу „Развод: Надер и Симин„ Фархадија, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић. Награду за најбољу камеру „Вилко Филач„

доделиће светски познат директор фотографије Мартин Шец и прослављени српски мантажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц. „Савремене тенденције„ представиће и неке од најбољих филмова из продукције 2011. и њихове ауторе. На листи су Ашгар Фархади - „Развод: Надер и Симин„, награђен Златним медведом за најбољи филм на Берлинском филмском фестивалу, браћа Дарден - „Дечко са бициклом„ (Гран при на Канском фестивалу), Андреас Дрезен - „Заустављен на путу„, Марђан Са-

чарава проблеме са којима се суочава један необичан произвођач сира. Пратећи програм представиће три документарна остварења - „Балканска звезда„ руског уметника Андреја Глигорјева о Емиру Кустурици, „Црвенкапа„ Зорана Таировића који на другачији начин говори о традицији и култури Рома и „Милена„ Чарне Радоичић о поетици Милене Павловић-Барили. Биће приказан и кратки филм Фредерике Аспок „Срећна сада„ - најбољи студентски филм на Канском фестивалу 2004.

Један од највећих актуелних Памтимо је као добитницу друге тренуци уверљивог вокалног пре„вердијанских“ баритона дана- награде и најбољег мецосопрана давања обојице певача, остварени шњице, наш Жељко Лучић, како с на 23. Међународном такмичењу су у великој арији, у ствари потрепоносом зовемо и „својатамо“ Музичке омладине у Београду, сном драмском монологу Рената овог веома траженог и широм ме- 2003. Још једна заслуга искусног (Лучић) из Вердијевог „Бала под ридијана запосленог уметника , бу- диригента Дејана Савића, иначе маскама“ и Канија (Тодоровић) из дући да је прве оперске кораке још некадашњег постдипломца ново- Леонкавалових „Пајаца“, а потом 1993. начинио на новосадској, по- садске Академије уметности, јесте и у Лучићевом маестралном туматом и београдској сцени, да би га и да је Уметнички ансамбл Мини- чењу сцене из „Риголета“ који је даља метеорска каријера 1998. од- старства одбране „Станислав Би- вероватно и његова најбоља и највела у Франкфуртску оперу, убрзо нички“ појачан члановима Орке- чувенија улога којој као и свим кои у све најчувеније европске теа- стра Београдске опере добро пра- јима се даје, улива специфичну, тарске куће, а 2006. и у Америку, тио и подржавао певаче (а који по- дубоко хуманистичку црту. наступио је на Новогодишњем следњих година углавном учеДопринос Мешовитог хора РТС оперском гала концерту у Београ- ствује на приредбама забавне му- (хор цигана из „Трубадура) и году. Опет се догодило да је тренут- зике), успешно вратио у „воде“ шћи концерта, веома коректне и но сјајни Набуко (непосредно пре класичне музике, чије извођење и дисциплиноване у сваком погледу, београдског гостовања 12 пута га јесте и треба да буде његов основ- Сузане Шуваковић-Савић као Лиу, је у кратком интервалу узастопно ни задатак. Неде и Тоске (иако њеном лирском „оживљавао“ у њујоршком Метрополитену) стигао на подијум Центра „Сава“ пре него у Нови Сад, у ком, после узвинућа у певачку елиту, на жалост поштовалаца, није више наступао, док га је публика нашег главног града гледала неколико пута након одласка (као Луну, Родрига, Жермона, Набука и Риголета у Народном позоришту), а сада трећи пут пратила и на концертном подијуму. После гостовања с Београдском филхармонијом пре неколико година, овог пута захваљујући позиву диригента Дејана Савића, славни баритон је својим раскошним гласом и дубоким емоцијама, посебним валерима и сензибилитетом обојио и Новогодишње гала вече, на коме је блистао заједно с међународно признатим тенором Зораном Тодоровићем, поред Лучића и с најзначајнијом међународном каријером од певача нашег порекла (али и с цеЗоран Тодоровић на оперском гала концерту лине некадашњег југословенског простора), уметником веоУобичајено смењивање арија и гласу, у целини непримерене роле) ма лепог, мужевног (иако изворно дуета, али и нешто „озбиљнији“ и Сање Анастасијевић као самолирског, временом „промовиса- избор тачака у односу на стандард- свесне Принцезе де Бујон и темпеног“ у драмског тенора), али и пле- ни, „лакши“ садржај новогоди- раментне, страствене и тамно обоменито осенченог тембра, кога смо шњих оперских концерата, прво је, јене Кармен, треба посматрати прпрви пут пре нешто више од годи- након солидно донете Увертире за венствено као прилог драматурну дана упознали као Пинкертона Ведијеву „Моћ судбине“ на поди- шкој разноликости програма, а Тоу Пучинијевој „Мадам Батерфлај“. јум довело Зорана Тодоровића с доровоћев потресни опроштај од И тада је очарао срчаним, у свим аријом Алвара, а потом и Жељка живота и љубави (као Марија Карегистрима уједначеним певањем, Лучића као Дон Карла, спојивши варадосија) и финале првог чина с беспрекорном музикалношћу, те их у познати дует из исте опере. хором и Лучићем као бароном природним сценским држањем и Па ако нам је изгледало да уводни Скарпијом из Пучинијеве „Тоске“, изгледом, изазивајући код многих програмски блок и није био нај- на прави начин представило и ове жељу да га поново сретну у некој блиставији ни у тенорским виси- значајне партије двојице уметника већој и захтевнијој роли. Све то су нама нити довољно упеван и сигу- (лик злогласног шефа римске побили разлози да опет зажалимо ран у тенорско-баритонском скла- лиције, Лучић је само два дана кашто задовољство сусрета с овим ду, завршни сегмент првог дела сније интерпретирао и на сцени великанима светске оперске сцене концерта с аријама Дон Карлоса и Опере у Франкфурту) доживели није имала и новосадска публика, Родрига Позе, а потом и грандио- смо и као други врхунац догађаја. што стављамо на „рачун“ домаћих зно маестетична заклетва ових Извођење популарне наполитанске музичких посленика, неспремних пријатеља из Вердијевог „Дон песме „О соле мио“ и напитнице да „искористе“ јединствену прили- Карлоса“, био је и високо аклами- из „Травијате“, често у оваквим ку њиховог боравка у домовини. ран врхунац првог дела вечери. новогодишњим приликама, у поАтрактивне гошће програма би- Посебно, захваљујући ванредно нуђеној садржајној концепцији биле су београдска сопранисткиња „људском“, топлом, изванредно ло је сувишно, „штрчеће“ и једноСнежана Шуваковић-Савић и ме- упечатљивом и у огромном дина- ставно непримерено, а такво подицосопранисткиња Сања Анастаси- мичком, изражајном и осећајном лажење публици и потпуно непојевић, која у статусу слободног распону експонираном, Лучиће- требно. уметника делује у иностранству. вом баритону ретке лепоте. Нови Марија Адамов

НОВИ РОМАН МИЛТОНА ХАТУМА У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ” трапи и Винсент Пароно - „Пилетина са шљивама„ и Фредерика Аспок - „Ван граница”. Нови програм „Кустендорфа„ под називом „Нови аутори„ доноси прва дугометражна остварења аутора који, како је наведено, својим специфичним филмским језиком постепено освајају кинематографију. Публика ће имати прилику да погледа откриће овогодишњег Канског фестивала - „Corpo Celeste„ младе Алис Рорвахер о болном одрастању тринаестогодишње девојчице у италијанској провинцији у потпуности подређеној католочкој цркви, затим „Пеликан Никостратос„ Оливијеа Орлеа са Кустурицом у главној улози, о дечаку који је одлучио да кришом одгаја чудну птицу и филм Едуарда де Ангелиса „Прича о моцарели„ који на суптилан начин до-

У музичком делу Кустендорфа наступиће Пелагеја из Русије, Розенберг трио (Холандија), Стрибор и Тровачи (Србија), Адам Стинга (Молдавија), Сонидо Гало Негро (Мексико) и Оркестар Бобана и Марка Марковића. Кустурица је истакао да пету годину за редом покушавају да истрају у ширењу идеје о филму као култури и промовишу остварења која задовољавају критеријуме и публике и критичара. Са фестивала ће, како је најављено, извештавати 20 иностраних и 15 домаћих новинара, а министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић рекао је да ће Министарство културе подржати и пето издање „Кустендорфа„, као јасно концепиран и квалитетан фестивал. (Танјуг)

Мириси, укуси и боје Бразила Издавачка кућа „Геопоетика„ објавила је роман једног од највећих бразилских живих писаца Милтона Хатума - „Два брата”. Радња романа дешава се у бразилској луци Манаус, граду насталом на ушћу двеју великих и различитих река и прати два брата, близанце из либанске породице који се на различите начине боре за наклоност мајке.Живописан, егзотичан и пун атмосфере, роман је библијска прича о пропасти породице, граду који се мења и сукобу култура, имигрантских и староседелачких и новим генерацијама које ничу из пепела. Критичаре и читаоце одушевио је начин на који Хатум преноси мирисе, укусе, боје и ароме Бразила, а томе је допринео и одличан превод Јована и Алесандре Татић.

Син либанских имиграната, Хатум је рођен 1952. у Минаусу, у коме је провео детињство и

младост. Радио је као новинар и професор историје архитектуре. Мастер из компаративне књижевности стекао је на Сорбони.Предавао је француску књижевност на Федералном универзитету Амазоније, био је гостујући професор Берклија и резиденцијални писац Јејла. Сада предаје на Универзитету у Сао Паолу у коме и живи од 1998. Аутор је четири награђена романа и многобројних прича које су се појавиле у америчким, европским и латиноамеричким часописима и „Оксфордској антологији кратке бразилске приче”. Добитник је многобројних награда и признања. Дела су му преведена на 12 језика, а у Србији је „Геопоетика„ објавила и његов роман „Сирочад Елдорада”.

kultura

c m y

dnevnik

23

УЈ СИНХАЗ ИЗ БУДИМПЕШТЕ НА СЦЕНИ СНП-a

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ

Директор Балета Брус Стајвел Управник Народног позори- „Раша Плаовић„ још четири прешта у Београду Божидар Ђуро- мијере.То су „Важно је звати се вић представио је јуче, на завр- Ернест“ Оскара Вајлда у режији шном годишњем сусрету са но- Николе Завишића, „Стаклена мевинарима, новог директора Бале- нажерија“ Тенесија Вилијамса у та, америчког играча, кореографа режији Радослава Миленковића, и педагога Бруса Стајвела. Међу- „Реинкарнација“ Душана Коваченародно признати балетски умет- вића и Шекспиров „Хенри Шеник Стајвел, после школовања у сти“ редитеља Никите МиливојеСАД, радио је као уметнички ди- вића, у копродукцији са Глоб теаректор Штад театра у Берну, Ба- тром и Фондом „Лаза Костић”. лета у Хонг Конгу, Корејског Опера ће до јуна извести преуниверзал балета и Балета Нева- мијерну обнову Вердијевог „Дон де. Свој програм за Балет Народ- Карлоса“ (режију Младена Саног позоришта у Београду пред- бљића обнавља Ивана Драгутиставиће на посебној конференци- новић Маричић), Бизеову „Карји. мен“, са две различите поделе, у Ђуровић је захвалио медијима режији Небојше Брадића и Росина подршци и помоћи да публика упозна рад националног театра, чије је представе у 2011. на матичној сцени гледало око 150.000 људи. „Свесни смо да ће 2012. бити година великих изазова, али се Народно позориште не плаши економске кризе. Ово је кућа која нема дугова, кућа која инвестира, ствара уметност, прави звезде и верујем да ће нам и следећа година бити успешна„, рекао је Ђуровић. У протеклој години ансамбл драме Народног позоришта извео је премијере представа „Хеда Габлер„, „Мали брачни злочини„, „Мисис Толстој„, „Кањош Мацедоновић„, „Зли дуси„ и „Неспоразум”. У Опери су биле премијере „Табаро„ (представа Оперског студија „Борислав Поповић„ и „Заљубљен у три наранџе„, као и премијерне обнове Брус Стајвел „Бал под маскама„, „Атила„ и нијеву „Пепељугу„ у режији Ја„Дон Пасквале”.Ансамбл Балета гоша Марковића. извео је премијерно представе Ансамбл Балета имаће на ве„Сонгс„, „Бајадера„ и „Алексан- ликој сцени премијеру представе дар”. „Циркузанти„, према делу Жака У наставку сезоне Драма пла- Превера, у кореографији Ролана нира за велику сцену представе Петија, а на малој сцени „Чароб„Живот је сан„ Пјера Калдерона ну фрулу„, према адаптираном у режији Слободана Унковског и либрету на музику Моцарта и Молијеровог „Мизантропа„ у ре- других аутора у кореографији жији Егона Савина, а за сцену Александра Илића.

sreda28.decembar2011.

Гостовање као подршка актуелној управи Након гостовања Српског народног позоришта са “Бродом за лутке“у Уј синхазу (Нови театар) у Будимпешти, овај мађарски театар долази у Нови Сад, где ће 31. јануара на сцени „Пера Добриновић“ извести представу „Шума“ Островског, у режији нашег познатог редитеља Егона Савина. Недавно гостовање СНП-а у Мађарској, као што је познато у јавности, изазвало је реакције Јеврејске општине Нови Сад, јер је новоименована управа поменутог будимпештанског позоришта, која ће сменити актуелну 1.фебруара, по многима означена као десничарска. Међутим, тадашњим оглашавањем управника СНП–а Александра Милосављевића, који је објаснио да је њихово гостовање управо подршка старом руководству које ће бити смењено на недемократски начин, неспоразум са Јеврејском општином је изглађен и јуче је, као потврда тога, у нашем позоришту одржана њихова заједничка конференција за новинаре, на којој је најављено гостовање Уј синхаза из Будимпеште у СНП–у.

- Реакција Јеврејске општине Нови Сад је оправдана у оном смислу у којем живимо у времену које нас доводи у ситуацију да правимо поређења с неким другим временима и због тога се не осећамо нимало лагодно. Сведоци смо на разним плановима повампиреног фашизма и апсолутно сматрам да је свако упозорење да треба бити опрезан у одређеним ситуацијама добродошло. – напоменуо је Александар Милосављевић. - Наше гостовање у Будимпешти је имало за циљ да подржи управу Уј синхаза која би требало да буде смењена 1. фебруара 2012. самовољном одлуком градоначелника Будимпеште.Он се оглушио о резултате конкурсне комисије, која је врло јасно и прецизно одлучила да досадашња управа настави да води Уј синхаз. Декретом, градначелник је поставио човека који на конкурсу није прошао. Тај човек је прононсирани денунцијант, познат у јавности по својим изразито десничарским ставовима. Он је од-

INTERVJU

мах наговестио да ће на место уметничког руководиоца позоришта поставити још екстремнијег десничара, иначе, познатог по антисемитским изјавама. Милосаљевић је подсетио да је ове јесени СНП било домаћин Генералне скупштине Европске театарске конвенције (ЕТЦ) на којој је управо било речи о стању у Уј синхазу, због чега је тада, баш на предлог СНП –а, оно примљено у чланство ове асоцијације, које је осудило самовољу градоначелника Будимпеште и покренуло целу позоришну заједницу Европе да реагује на то. Притисак на градоначелника, по речима Милосављевића, био је толики да је управо у време гостовања СНП –а у Будимпешти будући управник повукао своју одлуку да именује екстремног десничара за свог сарадника.

- Шта ће бити са постојећом управом Уј синхаза не знам, ни они сами не знају, али смо се са њима договорили да њихово гостовање у Новом Саду буде управо 31. јануара, када у поноћ истиче мандат садашњој управи, с циљем да нови управник Уј синхаза 1. фебруара уђе у празно позориште, јер ће сви бити овде. – најавио је Милосављевић, додајући да је то још један облик њихове подршке. Милосављевић је подсетио да је не само СНП недавно гостовао у Уј синхазу, него и ХНК из Осијека и Народно позориште из Београда с

Зграда будимпештанског Уј синхаза

представом „Дервиш и смрт“ у режији Егона Савина, у оквиру мини фестивала. Тада је, по речима Милосављевића, организована конференција за новинаре у Будимпешти на којој су се тамошшњој демократској јавности обратили и управник НП у

Нове представе до краја сезоне Подсећајући да је досад опером „Милева“ Виде Огњеновић на музику Александре Вребалов, као и драмском представом „Сеобе“ ауторке Виде Огњеновић, и балетом „Крцко Орашчић“ Чајковског у режији Елдара Алијева, Српско народно позориште обележило јубиларних 150 година постојања, управник Александар Милосављевић најавио је и нове пројекте овог театра до краја сезоне. Почетком фебруара требало би да премијерно буде изведена драмска представа „Пресрећни људи“, односно ауторски пројекат „Фруст“ редитеља Предрага Штрпца. Након тога следи „Најављено убиство“ Агате Кристи у режији Ксеније Крнајски, а током пролећа ће се радити и на балету „Милева Ајнштајн“ у кореографији и режији Сташе Зуровца. Пред крај сезоне најављена је и премијера „Прича из бечке шуме“ Еден фон Хорвата, у режији Иве Милошевић.

Београду Божидар Ђуровић и редитељ Егон Савин, и глумац у представи „Дервиш и смрт“ Никола Ристановски, амбасадор Србије Дејан Шаховић, као и Александар Милосављевић, и врло јасно су одредили своју позицију у односу на актуелну ситуацију у Уј синхазу. Председник Јеврејске општине Нови Сад Горан Леви је јуче на коференцији за новинаре напоменуо да су у контактима са Јеврејском општином у Будимпешти сазнали о актуелној ситуацији у Уј синхазу, због чега су реаговали, сматрајући да треба да упозоре на то, апелујући тада да се преиспита гостовање СНП–а у Будимпешти. Али, у контактима са СНП–ом након поменутог гостовања, када су разјашњени разлози одласка, у Јеврејској општини су то прихватили као позитивну ствар, која је изазвала и неке добре реакције. Н. Пејчић

МИЛЕТА ПРОДАНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК И СЛИКАР

Нашој књижевности недостаје космополитска димензија Ових дана у Ковиљу, родном месту Стевана Пешића, признање која носи његово име уручено је књижевнику и сликару Милети Продановићу (1959) из Београда. Награђен је његов роман „Ултрамарин“ (Стубови културе), који је проглашен за најбољу књигу на

српском језику, писану у кореспонденцији са Пешићевим делом. Жири је нагласио да је реч о узбудљивој књизи културе и ерудитизма, знања и трагања за саморазумевањем, али и о књизи ултрамаринске личности и дубине, приповедању које настоји да разуме свет и његову уметност, лепоту и њене жртвене дарове, над којима тријумфује надмоћна историја.

Милета Продановић од 1983. године објављује прозу, поезију, публицистику и есеје из области визуелних уметности. Превођен је на енглески и више европских језика. Професор је на београдском Факултету ликовних уметности, имао је више самосталних

и групних изложби у земљи и иностранству. Награђиван је и за ликовно и за књижевно стваралаштво. Шта сте рекли у беседи захвалности када сте у родном месту Стевана Пешића ових дана примили награду која носи његово име?

- Пред заиста љубазним домаћинима у библиотеци која носи име Лазе Костића покушао сам

да сажето кажем оно што осећам када читам „Катманду“ или неке друге редове које нам је Стеван Пешић оставио. Пешић је у својим најуспелијим делима донео неку заиста посебну озареност, задивљеност пред светом који се објављује на безброј начина. И то расположење је оно што хронично недостаје нашој књижевности. Поред тога, мислим да је важно то што многе Пешићеве књиге имају космополитску димензију – то је такође нешто чега има премало у нашој савременој продукцији која је, из много разумљивих разлога, усредсређена на трауматичан локални контекст. Стеван Пешић је био много признатији и познатији стваралац у Београду него у Новом Саду и у Војводини. Зашто је уметнику најтеже да се докаже „у свом шору”?

- То можда није ни чудно јер је у Београду живео. Тачно је да он за живота није спадао у широко прихваћене писце. Његово дело познавала је и волела невелика скупина оданих читалаца. А сад, да ли је њих било више у Београду или негде другде можда је мање важно. Не бих по том питању, а и иначе, делио наш културни простор... Оно што је важније јесте да су Пешићеве књиге и данас, толико година након његовог одласка, подједнако

живе, присутне – поново, наравно, у кругу истински посвећених читалаца – да доживљавају нова издања. Пешић је, колико га се сећам, био тих и ненаметљив човек па је природно да и награда која носи његово име има нешто од те утишане различитости. Чињеница да је жири у мом роману препознао сагласност са духом Пешићеве књижевности чини ми част, а топао начин на који ми је признање уручено испуњава ме радошћу. То што се награда додељује у Ковиљу је знак да је Пешић ипак, недвосмислено, дошао у „свој шор“, да га средина у којој је рођен јасно препознаје као свог великана. Ви суверено владате са два уметничка рукописа. Да ли сликар више помаже писцу или је обрнуто, или...?

- Готово све моје књиге закорачују у простор визуелних уметности. Утолико постоји веза и сликар ту помаже писцу. Али, то увек треба нагласити, визуелне уметности и књижевност су две раздвојене области у којима се ствара са прилично различитом методологијом и у којима дело бива конципирано и изведено сасвим различитим путевима и стратегијама. Претпостављам да је жеља сваког уметника и да живи од сопственог стваралаштва. Може ли се то у данашњој Србији?

- Верујем да неко то ипак може. Што се мене тиче, стални посао на Академији ми омогућава

не малу слободу да, и у сликарству и у књижевности, радим оно што волим а не нешто што би по сваку цену подупрло егзистенцију моје породице. Шта ће ликовна и књижевна публика ускоро видети са потписом Милете Продановића?

- У години која је за нама имао сам неколико изложби од којих је она у великој нишкој галерији „Србија“ била заправо састављена од три целине које су, свака за

периоду који је пред нама нећу бити много присутан у јавности. Изузетак је изложба заказана за пролеће у малој галерији „Блокови“ на Новом Београду. Ту ће бити приказано једно од три „поглавља“ са нишке изложбе, циклус радова који је инспирисан филмом „Људи мачке“ из 1942. године и личношћу за коју верујем да је била предложак за лик главне јунакиње тог филма – Милене Павловић Барили. У основи то је дубоко иронична

Рукопис о превазилажењу смрти кроз уметност Жири награде „Стеван Пешић” ваш „Ултрамарин” је прочитао као роман у жанру образовног путовања, а други део је видео као интимну мапу сећања. Шта, по вама, претеже у крајњем исходу: аутобиографске, документарне, стварносне чињенице или ваша уметничка транспозиција?

- Путовање је древна и свеопшта метафора живота. Можда ће, када се мој одговор сведе на један став, зазвучати помало претенциозно, али „Ултрамарин“ је за мене пре свега био рукопис о превазилажењу смрти кроз уметност. А све оно што су различити људи у тој књизи препознали и оно што сте навели, несумњиво јесте присутно, али као потпора тој основној замисли. Између чињенице живота и књижевне чињенице постоји разлика. Она је некад мања а некад већа. Сирови материјал мора бити прерађен у пишчевој лабораторији. „Ултрамарин“ је, можда, после романа „Пас пребијене кичме“, са почетка деведесетих, за мене био књига у којој постоји најмања удаљеност те две поменуте категорије. Али то не значи да те разлике нема. себе – засебне поставке. Роман којег намеравам да пишем је прилично сложена конструкција и налазим се на самом почетку рада на њему. Зато верујем да у

прича о стереотипима, незнању и бахатости „колонијалних“ и „пост-колонијалних“ сила чије су жртве мали народи и њихове културе. Радмила Лотина

24

svet

sreda28.decembar2011.

Nove kadrovske promene u Rusiji MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nastavio je pro{le nedeqe zapo~ete kadrovske promene imenuju}i ju~e dosada{weg prvog zamenika {efa administracije Kremqa Vladislava Surkova (47) za vicepremijera Rusije zadu`enog za pitawa modernizacije. Surkov, koji va`i za ~oveka bliskog premijeru Vladimiru Putinu.Novi vicepremijer je za agenciju Interfaks rekao da ne namerava da se na novoj du`nosti bavi bilo kakvim unutarpolitickcim projektima.

Surkov je prvi put u{ao u Kremq za vreme prvog predsednika Rusije Borisa Jeqcina, a prema pisawu ruske {tampe, jedan je od aktera izbora Putina za Jeqcinovog naslednika. Veruje se da je autor koncepcije tzv. suverene demokratije, koja opisuje ruski politi~ki sistem u periodu posle raspada SSSR gde su oja~ana ovla{}ewa federativne vlasti.

Dmi trij Me dve dev

Surkov nije omiqen u liberalnim krugovima u Rusiji koji ga optu`uju da stoji iza nastojawa da se suzbije uticaj svih koji misle druk~ije od vlasti. On je, me|utim, vi{e puta isticao da je u Rusiji sa~uvana demokratija i oja~ana opreznim reformama Medvedeva. Medvedev je na mesto Surkova za novog prvog za-

menika {efa administracije Kremqa postavio Vja~eslava Volodina, dosada{weg zamenika premijera.

Predsednik Medvedev saop{tio je ju~e tako|e da je interkontinentalna balisti~ka raketa „Bulava” uspe{no zavr{ila testirawe i da }e se uskoro na}i u sastavu ruske armije. Medvedev je „Bulavu” nazvao temeqom ruskog nuklearnog arsenala. „Bulava” kojom }e biti naoru`ane nuklearne podmornice }e mo}i precizno da ga|a ciqeve na maksimalnoj udaqenosti od osam hiqada kilometara. Jedna raketa mo`e da ponese od {est do 10 nuklearnih bojevih glava, da leti br`e od zvuka i na malim visinama gde je prakti~no nedostupna za radare i protivraketnu odbranu.

(Ta njug)

PO SMA TRA ^I ARAP SKE LI GE STI GLI U HOMS

U Siriji ponovo dignut u vazduh deo gasovoda DAMASK: U regionu Homsu, `ari{tu nezadovoqstva protiv sirijskom re`ima ju~e je ponovo dignut u vazduh deo gasovoda dok su se posmatra~i Arapske lige

navela je sirijska novinska agencija. U izve{taju se navodi da je iscurilo oko 150.000 kubnih metara gasa iz gasovoda koji vodi u elektranu Mhardeh i da je

Grad Homs sre di {te po bu ne pro tiv Asa da

nalazili u poseti pokrajinskoj prestonici, javila je novinska agencija SANA. „Naoru`ana teroristi~ka grupa izvela je sabota`u na gasovodu kojim se trasportuje gas izme|u Abd Kafara i Rastana”,

u toku wegova popravka, prenela je agencija AFP. Ju~era{wa eksplozija je peti prijavqeni napad na energetsku infrastrukturu od izbijawa nemira u Siriji, sredinom marta, a drugi na istom gasovodu. Na

gasovodu u blizini grada Rastan dogodila se eksplozija i 12. decembra, javila je SANA, okrivquju}i „teroriste” za taj incident.

Sirijski grad Homs ju~e je napustilo 11 tenkova samo par sati pre dolaska posmatra~a Arapske lige koji treba da provere sprovo|ewe mirovnog plana za okon~awe nemira. Posmatra~i Arapske lige u{li su danas u Homs i susreli se sa guvernerom istoimene oblasti u kojoj su se vodili najja~i okr{aji izme|u vladinih snaga i pobuwenika, prenele su agencije. Prema re~ima vo|e posmatra~ke misije Arapske lige, sudanskog generala Mohamed Ahmed Mustafa al-Dabi koji je u Siriji od subote, re`im u Damasku je „za sada kooperativan”.

Najmawe 20.000 demonstranata okupilo se ju~e u Homsu kada su posmatra~i Arapske lige krenuli u obilazak grada. Arapski posmatra~i su do{li da utvrde da li Sirija primewuje mirovni plan kojim treba da bude okon~ano nasiqe nad demonstrantima.

(Ta njug)

dnevnik

Danas grandiozni opro{taj od velikog vo|e PJONGJANG: Severna Koreja je ju~e obavila posledwe pripreme za grandiozni masovni opro{taj od svog „voqenog velikog vo|e” Kim Xong-ila. Mediji nastoje da osna`e novi kult li~nosti oko wegovog sina naslednika dinasti~ke loze Kim Xonguna.

Neiskusni Kim Xongun, koji jo{ nema 30 godina, u centru je interesovawa svetske javnosti od kako mu je otac umro 17. decembra u 69. godini. Zvani~ni mediji su ve} uz wegovo ime dodali nekoliko novih titula, nazivaju}i ga velikim naslednikom, suncem 21. veka, vrhovnim vo|om milionske vojske i {efom Centralnog komiteta vladaju}e Radni~ke partije.

Xong-un, koji jo{ nije formalno postavqen na te vojne i partijske funkcije, bio je proteklih dana centralna figura u scenama `alosti u memorijalnoj palati Kumsusan, gde je u staklenom kov~egu izlo`eno telo wegovog oca, preneo je AP. U toj palati je ispod kristalnog pokrova izlo`eno balzamovano telo i osniva~a Severne

Koreje i dinastije, Kim Xongila. U svojoj prvoj dr`avni~koj i diplomatskoj misiji mladi Kim je jprekju~e primio dve privatne delegacije iz Ju`ne Kore-

je, koje su do{le da izraze sau~e{}e povodom smrti Kim Xongila, iako Seul ne}e slati dr`avnu delegaciju.

Analiti~ari }e pa`qivo pratiti sahranu ne bi li do{li do naznaka ko bi mogao imati najvi{e uticaja na neiskusnog naslednika. Ju`nokorejski mediji, na osnovu aran`mana sahra-

ne iz 1994. godine, navode da }e pogreb najverovatnije po~eti u 10 sati po lokalnom vremenu, kada Kim Xong- un i najvi{i vojni i partijski rukovodioci budu odali posledwu po~ast biv{em vo|i u memorijalnoj palati.

Mediji o~ekuju da vojska ispali pozdrav od 24 plotuna i vojne jedinice mar{iraju kroz centar Pjonganga prate}i vozilo sa Kimovim telom i povorku automobila sa vencima i najvi{im rukovodiocima, dok }e na stotine hiqada qudi biti na ulicama. Dvanaestodnevna `alost u zemqi zvani~no }e biti zavr{ena u ~etvrtak nacionalnim pomenom i trominutnom ti{inom ta~no u podne. „Plotuni `alosti bi}e ispaqeni u Pjongjangu i svim jedinicama u provincijama u zemqi, a qudi {irom zemqe oda}e po{tu s tri minuta ti{ine”, objavila je zvani~na agencija KCNA bez navo|ewa informacija o samoj sahrani.

(Ta njug)

Seul i Peking o Severnoj Koreji SEUL: Ju`nokorejske i kineske diplomate razgovarale su ju~e o posledicama koje bi mogla da izazove nedavna smrt severokorejskog vo|e Kim Xong Ila i na~inima za obnavqawe prekinutih razgovora o nuklearnom razoru`awu Severne Koreje. Kina je glavni saveznik i pru`a najve}u ekonomsku pomo} osiroma{enoj, ali nuklearnoj Severnoj Koreji, i vi|ena je kao jedna od retkih zemaqa koje mogu da uti~u na Pjongjang.

Ju`nokorejski pomo}nik ministra Park Suk-Hvan ocenio je razgovore pravovremenim „kada je stawe bezbednosti na Korejskom poluostrvu u fokusu zbog smrti Kim Xong Ila”.

Park je pred razgovore u Seulu sa kineskim ko-

legom Xang Xi|unom rekao da je o~uvawe mira i stabilnosti na poluostrvu u interesu i Ju`ne Koreje i Kine.

Svet s pa`wom i neizvesno{}u gleda u pravcu Severne Koreje od kada je wen dugogodi{wi vo|a Kim Xong Il umro 17. decembra, a wegov neiskusni najmla|i sin Xong Un progla{en za „velikog naslednika”. Peking je brzo pru`io podr{ku Xong Unu i obe}ao da }e raditi sa Severom kako bi se o~uvali mir i stabilnost. Prema saop{tewu, Xang je pozvao na neposrednu komunikaciju sa Seulom kako bi se na pravi na~in postavili prema „dinamici azijsko-pacifi~kog regiona” koji postaje „komplikovan i ozbiqan”.

(Ta njug)

Nema~ka pojednostavquje vizni re`im BERLIN: Nema~ka }e slede}e godine pojednostaviti izdavawe viza, najavio je ju~e nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele.

On je naglasio da liberalizacija nema~kog viznog re`ima „ni na koji na~in nije u suprotnosti sa nema~kim bezbednostnim interesima” ve} da nova pravila imaju za ciq da pojednostave i ubrzaju izdavawe nema~kih viza.

Bi}e potrebno mawe dokumenata, formulari }e biti dostupni na internetu i daju se garancije da }e odluka o vizi biti doneta u roku od 72 sata, prenela je agencija Rojters. „Ja se zala`em za liberalnu viznu politiku koja bi odra`avala ulogu Nema~ke u globalizovanom svetu”, rekao je Vestervele u izjavi britanskoj

agenciji. Liberalizacija nema~kog viznog re`ima je potez za koji se o~ekuje da }e pomo}i na hiqadama qudi i kompanija iz Rusije i Kine koje `ele da posluju u Nema~koj - najve}oj ekonomiji Evropskoj uniji (EU).Neke od administrativnih procedura bi}e upro{}ene {to }e biti od zna~aja za poslovne qude koji vi{e ne}e morati li~no da se pojavquju u nema~kim ambasadama i konzulatima.

Zvani~nici Kine i Rusije su se godinama `alili na nema~ki vizni re`im, za koji su stru~waci navodili da je stro`iji nego kod ostalih zemaqa EU i da je previ{e restriktivan. Pitawe nema~kih vizi bila je i tema razgovora ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i nema~ke kancelarke Angele Merkel u julu, podse}a Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer Vladimir Putin optu`io je ju~e opoziciju u zemqi da nema jedinstven program, a ni lidera koji bi je predvodio, obe}av{i transparentne predsedni~ke izbore po~etkom slede}e godine. „Problem je u tome {to oni nemaju jedan program. Oni imaju mnogo individualnih programa, ali nemaju jedan jedinstven program kao ni jasne pravce, ka`e Putin.

RO JIN Turski premijer Tajip Erdogan i wegova supruga Emina javno su izrazili `aqewe kurdskoj peva~ici Rojin zbog te{kih uvreda koje joj je izrekao predsednik Turske radio-televizije (TRT) Ibrahim [ahin. Govore}i o jednoj zabavnoj emisiji [ahin je nazvao kurdsku peva~icu Rojin „bestidnicom” i „`enom koja je izgubila moral”.

VER NER OTO Milijarder Verner Oto, tvorac najve}e prodajne ku}e po sistemu kataloga „Oto” i pionir posleratne obnove Nema~ke, preminuo je u 102. godini `ivota, saop{tila je ju~e wegova porodica. Oto, koga je kancelar Angela Merkel nazivala „gigantom nema~ke tr`i{ne privrede”, za svoje zasluge je dobijao brojne nagrade i ordewa. Rodio se u Brandenburgu u porodici trgovaca.

Ho tel „Be la skaj” ima sprat sa mo za `e ne KO PEN HA GEN: Iza zatvorenih staklenih vrata na 17. spratu kopenhagenskog hotela Bela skaj nalazi se Bela dona, deo hotela gde je mu{karcima zabrawen pristup, tako da `ene mogu u potpunosti da se opuste, ne razmi{qaju}i o tome da li }e naleteti u hodniku na nepo`eqnog mu{karca. „Nije mi dozvoqeno da ovde u|em. Moram da ~ekam ispred, osim u hitnim slu~ajevima”, izjavio je AFP-u menaxer hotela Anders Delund. [ef obezbe|ewa Kren Vilander Tomsen hvali se, pak, da on mo`e da u|e u tu, za mu{karce, zabrawenu zonu.

Ulazak u Bela donu je toliko restriktivan da i `ene koje `ele da dovedu mu{kog gosta u svoju sobu mogu to da u~ine, ali tek po{to svoju sobu zamene sobom na nekom od drugih spratova hotela.

Ekskuzivnost 17. sprata u hotelu Bela skaj dovela je do toga da je

Danskom savetu za jednakost polova stigla anonimna prijava u kojoj je pisalo da „zatvarawe jednog sprata za mu{karce zna~i da su mu{karci predstavqeni kao agresori”.

Kada je ultramoderan hotel sa ~etiri zvezdice otvoren u maju, uprava nije imala na umu da na poseban na~in za{titi `ene, se}a se menaxer hotela Delund. On je kazao da ideja o stvarawu posebnog sprata za `ene nije bila inicirana incidentom koji se dogodio u wujor{kom hotelu kada je biv{i {ef Me|uanrodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan navodno silovao sobaricu, niti ubistvom jedne `ene u martu 2010. u jednom kopenhagenskom hotelu.

„To je samo mala prevencija”, koju naro~ito pozdravqaju poslovne `ene, koje same putuju i strahuju da bi neko mogao da ih prati do wihove sobe, objasnio je menaxer hotela. Delund je rekao da postoji razlika u o~ekivawima mu{karaca i `ena:

„Kada `ena u|e u hotelsku sobu, ona prvo pogleda kupatilo, da li je ~isto, da li lepo izgleda i da li u wemu ima svega {to joj je potrebno. Mu{karci, pak, prvo pogledaju kakav im je pogled iz sobe, televizor i gde se nalazi uti~nica za bateriju za telefon”.Na 17. spratu sve je u tonovima ru`i~aste i bordo boje, za razliku od ostalih spratove u kojima preovla|uju siva i crna. @ene u Bela doni u`ivaju i u specijalnim ponudama, u wihovim sobama se nalaze buketi sve`eg cve}a, modni magazini, vo}e i ~okoladice, a u kupatilima kvalitetni {amponi, kreme i maske za lice. Delund je kazao da ta ekstra usluga u 20 soba na 17. spratu ne zna~i da su mu{karci, kojima je na raspolagawu ostalih 749 soba, diskriminisani, pogotovo {to soba u Bela doni ko{ta 40 evra vi{e nego ista soba na nekom drugom spratu.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

sreda28.decembar2011.

RAD NI SA STA NAK NO VE HR VAT SKE VLA DE

OCE NA USTAV NO STI ZA KO NA O NI [TAV NO STI

Mi ni stri na ja vi li pr ve po te ze ZA GREB: Mi ni stri no ve hr vat ske vla de Zo ra na Mi la no vi }a, na kon da na {weg rad nog sa stan ka vla de, na ja vi li su svo je pr ve po te ze u na red nim da nim i sed mi ca ma.Mi ni star zdra vqa

Mi ni star ka spoq nih i evrop skih po slo va Ve sna Pu si} na ja vi la je da }e skra }e na ver zi ju pret pri stup nog ugo vo ra s EU bi ti sta vqe na na In ter net, do da ju }i da se ra di na pri pre ma ma

Raj ko Osto ji} re kao je da }e pr vi za kon ko ji }e vla da me wa ti bi ti onaj o me di cin ski pot po mog nu toj oplod wi i uka zao na pro blem du go va. „Du go vi ko ji su do spe li na na pla tu u zdrav stvu tre nut no su 450 mi li o na ku na (oko 60 mi li o na evra), a da su se po {to va li ro ko vi pla }a wa od 60 da na, iz no si li bi 2,1 mi li jar du ku na (oko 280 mi li o na evra).

Pr vi vi ce pre mi jer Ra di mir ^a ~i} na ja vio je iz ra du po pi sa kqu~ nih pro je ka ta ko je ze mqa mo ra re a li zo va ti da bi se za u sta vi lo pro pa da we, do dav {i da bu xet i re for me ne mo gu ~e ka ti.No vi mi ni star fi nan si ja Slav ko Li ni} iz ja vio je da su do ne ti obri si bu xe ta u ko me }e po tro {wa }e bi ti sma we na.Ni je dao ko men ta re ho }e li to bi ti pet ili de vet mi li jar di ku na (665 mi li o na ili 1,2 mi li jar de evra), kao ni ho }e li se po rez na do da tu vred nost sa sa da {wih 23 od sto po di za ti na 25 ili 26 od sto.

za re fe ren dum o pri stu pa wu Uni ji, ko ji }e bi ti odr `an 22. ja nu a ra, i ar bi tra `u sa Slo ve ni jom.

po {qa va we ka ko bi se po li ti ka za po {qa va wa or ga ni zo va la ta mo gde qu di `i ve, a ne da mo ra ju i}i u ne ke dru ge de lo ve ze mqe.

Mi ni star pred u zetn{tva Gor dan Ma ras ba vi }e se iz me |u osta log i pod sti ca ji ma za iz voz i pod sti ca ji ma qu di ma da kre nu u od re |e ne in ve sti ci o ne ci klu se, pri ~e mu }e gro po sla bi ti ve zan za ma lo i sred we pred u zet ni {tvo. Vi ce pre mi jer i mi ni star re gi o nal nog raz vo ja i fon do va Evrop ske uni je Bran ko Gr ~i} na ja vio je ob li ko va we no vog za ko na i me ra spro vo |e wa za pot po mog nu ta pod ru~ ja ko ji ma tre ba hit na i naj ve }a po dr {ka. „Va `an po sao i da qe }e bi ti re {a va we pi ta wa iz be glih i po vrat ni ka”, re kao je Gr ~i}.

Mi ni star po qo pri vre de Ti ho mir Ja ko vi na na sto ja }e da pro me nom struk tu re i po ve }a wem pro iz vod we ko jim }e se sni `a va ti ce ne i ta ko uti ca ti

Mi ni star prav de ni je iz nad su da ZA GREB: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} upu tio je Ustav n om su du Hr vat s ke zah tev za oce nu sa gla sno sti sa Usta vom Hr vat ske Za ko na o ni {tav no sti od re |e nih prav nih aka ta pra vo sud nih te la biv {e JNA, biv {e SFRJ i Re pu bli ke Sr bi je, sa op {tio je ju ~e ka bi net pred sed ni ka Hr vat ske. U zah te vu se is ti ~e da Za kon na ru {a va ustav no pra vo bo ra ca iz Do mo vin skog ra ta na od bra nu u even tu al nom ka zne nom po stup ku zbog rat nih zlo ~ i n a, da ih iz l a ` e prav noj ne si gur no sti i da im us kra }u je mo gu} nost da u sa rad w i s nad le ` nim te li ma Re p u b li k e Sr b i j e ot k lo n e

Mi ni star ve te ra na Pre drag Ma ti} na ja vio je ob ja vu re gi stra bra ni la ca, ko jih je 500.000, i is ta kao da pri pre ma mo ra bi ti te me qi ta i da }e na kon we go ve ob ja ve sva ki pra vi bra ni lac bi ti po no san.

Mi ni star ra da i pen zi ja Mi ran do Mr si} ra ni je je na ja vio de cen tra li za ci ju Za vo da za za -

na kon ku rent nost, pre o kre ne trend uvo za. „Uvoz ne mo `e mo za bra ni ti, ali tre ba po sta vi ti stro ga pra vi la ka ko se ne bi po go do va lo uvo znom lo bi ju. Ura di }e mo sve da se taj uvoz ogra ni ~i uz po stro `e we kri te ri ju ma za uvoz”, re kao je Ja ko vi na.

(Ta njug)

SA RA JE VO: U Sa ra je vu }e se da nas odr `a ti no vi sa sta nak pred sed ni ka {est stra na ka BiH ~i ji }e do ma }in bi ti pred sed nik SDA Su lej man Ti hi}. Pre ma pi sa wu sa ra jev skih me di ja, na dnev nom re du raz go vo ra li de ra SDPBiH, SDA, HDZBiH, HDZ1990, SNSD i SDS na }i }e se set tzv. evrop skih za ko na o dr `av noj po mo }i, po pi stu sta nov ni {tva, voj noj i dr `av noj imo vi ni, kao i bu xet in sti tu ci ja BiH za na red nu go di nu.

Kao tre }a i ~e tvr ta ta~ ka dnev nog re da sa stan ka, ko ji }e bi ti odr `an u pod ne u Do mu na ro da Par la men tar ne skup {ti ne BiH, na ja vqe ni su raz go vo ri o for mi ra wu Ve }a mi ni sta ra

Na ~e lu li ste in te gra ci ja, eko no mi ja i so ci jal na pi ta wa

No vi {ef taj ne slu `be POD GO RI CA: No vi {ef Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost naj ve ro vat ni je }e bi ti po sla nik i ~lan pred sed ni {tva DPS-a, pred sed nik par la men tar nog od bo ra za bez bed nost Me vlu din Nu ho xi}, ume sto Vla da na Jo ko vi }a, pi {u pod go ri~ ke „Vi je sti”.

Po zi va ju }i se na iz vo re u Vla di Cr ne Go re, ANB-u i vla da ju }ij ko a li ci ji, list pi {e da je Jo ko vi} pod neo neo po zi vu ostav ku, na kon ne dav ne po ru ke pre mi je ra Igo ra Luk si }a da je afe ra „li sting” po ka za la „de fi cit funk ci o nal no sti“ u bez bed no snim slu `ba ma ko ji se mo ra re {i ti. „Vi je sti“ sa zna ju da }e afe ra sa spi skom te le fon skih raz go vo ra od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a od ne ti jo{ „`r ta va“ u ANB-u, (Ta njug)

No vo go di {wi kok tel pre mi je ra bez \u ka no vi }a

te unu tar cr no gor skog di ja lo ga na veo po sti za we do go vo ra o je zi ku, po pi su, pla ta ma u jav nom sek to ru i stu dent skim zah te vi ma. Opre de qe ni smo da ta ko na sta vi mo, od no -

sno ne ma mo na me ru da za sta ne mo sa po li ti~ kim ino va ci ja ma, is ta kao je cr no gor ski pre mi jer.

Luk {i} je na ja vio da }e Vla da Cr ne Go re po kre nu ti in ter net

plat for mu Glas gra |a na, ko ja }e omo gu }i ti di rekt no u~e {}e jav no sti u kre i ra wu vla di nih po li ti ka.

Otvo ri }e mo po se ban veb-sajt, pu tem ko jeg }e sva ki pu no let ni dr `a vqa nin Cr ne Go re mo }i da po kre ne elek tron sku pe ti ci ju, iz bi lo ko je obla sti de lo kru ga ra da Vla de. Uko li ko pe ti ci ja do bi je po dr {ku 6.000 gra |a na, nad le `na mi ni star stva bi }e du `na da je pre to ~e u zva ni~ nu ini ci ja ti vu ko ju }e Vla da raz ma tra ti i, uko li ko bu de po treb no, pod ne ti Skup {ti ni na raz ma ta we, na veo je pre mi jer. Luk {i} ni je `e leo da ko men ta ri {e ostav ku di rek to ra Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost Vla da na Jo ko vi }a, na vo de }i da je on sam obra zlo `io raz lo ge za ta kav ~in.

(Ta njug)

OPO ZI CI JA O BEZ BED NO SNOJ SI TU A CI JI U CR NOJ GO RI

Ne po sto ji vo qa za ob ra ~un s kri mi na lom POD GO RI CA: Li de ri cr no gor ske opo zi ci je An dri ja Man di} i Ne boj {a Me do je vi} oce ni li su ju ~e da je bez be do no sna si tu a ci ja u Cr noj Go ri alar mant na, jer dr `av ne in sti tu ci je, ka ko su na ve li, ne ma ju ni sna ge, ni vo qe za ob ra ~un sa or ga ni zo va nim kri mi na lom. Oni su kao pri mer na ve li ostav ku di rek to ra Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost Vla da na Jo ko vi }a ko ji se na taj po tez, ka ko su na ve li, od lu ~io na kon {to je uvi deo da ne ma po li ti~ ke vo qe da se sta ne na put kri mi nal ci ma.

Me do je vi} i Man di} su, na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re, na ja vi li da }e o sta wu u Cr noj Go ri da nas raz go va ra ti s pred sed ni kom dr `a ve Fi li pom Vu ja no vi }em. Me do je vi}, ko ji je

pred sed nik Po kre ta za pro me ne, ka zao je da se bez bed no sna si tu a ci ja u Cr noj Go ri iz da na u dan po gor {a va. On je po no vio op tu `be da {ef cr no gor ske di plo ma ti je Mi lan Ro }en sto ji iza, ka ko je ka zao, jed ne od naj ja ~ih kri mi nal nih gru pa u Cr noj Go ri.

Man di}, ko ji je li der No ve srp ske de mo kra ti je, re kao je da se Cr na Go ra, sa ak tu el nom vla {}u, ne mo `e iz bo ri ti sa or ga ni zo va nim kri mi na lom. On je ka zao da je o~i gled no da or ga ni zo va ni kri mi nal po ku {a va da pre u zme cr no gor ske bez bed no sne slu `be, po li ci ju i tu `i la {tvo. „Ne sme mo da za pad ne mo u sta we pa ni ke, ve} da za jed no sa pred sed ni kom dr `a ve us po sta vi mo si stem da za ~el ni ke slu `bi

Ustav nom su du zah tev o pre i- spi ti va wu ustav no sti Za ko na o ni {tav n o s ti od r e | e n ih prav nih aka ta, na {ta je do sko ra {wa pre mi jer ka Hr vat ske Ja dran ka Ko sor iz ra zi la uve re we da }e Sud pro gla si ti taj Za kon ustav nim jer, pre ma we nim re ~i ma, on to i je ste.

Za kon je do net 21. ok to bra, ne de qu da na pred ras pu {ta we Sa bo ra. Po vod za do no {e we tog za ko na bi le su 44 op tu `ni ce iz Sr bi je za rat ne zlo }i n e iz 1991. go di n e, me | u osta li ma i za ta da {weg po tred sed ni ka Sa bo ra Vla di mi ra [ek sa, ko ji je 1991. go di ne bio {ef kri znog {ta ba za Sla vo ni ju

Da nas no vi sa sta nak {e stor ke u Sa ra je vu

CR NO GOR SKI PRE MI JER O PRI O RI TE TI MA U 2012. GO DI NI

CE TI WE: Cr no gor ski pre mi jer Igor Luk {i} ka zao je ju ~e da }e kqu~ ni pri o ri te ti Vla de u 2012. go di ni bi ti na sta vak in te gra ci o nih pro ce sa u Evrop sku uni ju i NA TO i po boq {a we eko nom sko-so ci jal ne u Cr noj Go ri.

Luk {i} je sa no vo go di {we kon fe ren ci je za no vi na re na Ce ti wu po ru ~io da }e Vla da Cr ne Go re i u na red noj go di ni bi ti po sve }e na bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, kao i na stav ku unu tar cr no gor skog di ja lo ga o svim naj va `ni jim pi ta wi ma.

Naj ve }i uspeh ak tu el ne vla de je to {to smo do ka za li da se, na iz gled ne pre mo sti ve, dru {tve ne po de le mo gu pre va zi }i di ja lo gom i part ner stvom svih dru {tve nih i po li ti~ kih ak te ra, ka zao je Luk {i}.On je kao kon kret ne re zul ta -

neo sno va ne op tu `be, na ve de no je u sa op {te wu.

Jo si po vi}, ta ko |e, sma tra da, po {to je re~ o si stem skom za ko nu, hr vat ski sa bor ni je usvo j io taj za k on Usta vom pro pi sa nom ve }i nom, pre ne la je Hi na. Hr vat ski pred sed nik je u zah te vu oce nio i da je za kon u su prot no sti sa Usta vom, po {to se wi me da je ovla {}e we mi ni stru prav de da od lu ~u je ho }e li se ili ne }e spro ve sti ne ka od rad wi iz nad le `no sti re dov nih su do va, kao i da je Za kon u su prot no sti sa ustav nim od red ba ma o od no su me |u na rod nih ugo vo ra i do ma }ih za ko na. Jo si po vi} je ra ni je na j a vio da }e upu ti ti

PO LI TI^ KE PAR TI JE BiH O FOR MI RA WU VE ]A MI NI STARA

Upra va `e le zni ca po nu di la ostav ke Upra va Hr vat skih `e le zni ca (H@) ~e sti ta la je ju ~e na iz bo ru no vom mi ni stru sa o bra }a ja Zdrav ku Ko ma di ni i po nu di la man da te na ras po la ga we.

Pre iz bo ra ~el ni qu di po bed ni~ ke Ku ku ri ku ko a li ci je na ja vqi va li su da }e u dr `av nim pred u ze }i ma bi ti sme na, ali ka dro va ko ji su do ve de ni iz po li ti~ kih raz lo ga, a ne stru~ nih ka dro va. Me di ji su na ja vqi va li da bi svo je man da te tre ba lo da sta vi na ras po la ga we oko 400 di rek to ra dr `av nih pred u ze }a, usta no va i kan ce la ri ja.

25

BiH go to vo 15 me se ci na kon odr `a va wa op {tih iz bo ra.Sa ra jev ski me di ji tvr de ta ko |e da }e se Do dik zbog dru gih oba ve za na sa stan ku za dr `a ti mak si mal no tri sa ta.

Uo~i sa stan ka li de ra {est vo de }ih stra na ka iz vr ha SDA do la ze op ti mi sti~ ne iz ja ve da bi ko na~ no mo gla bi ti for mi ra na dr `av na vlast, dok pred sed nik SNSD Mi lo rad Do dik ni j e pre vi {e op ti mi s ti ~ an.

Sa ra jev ski „Dnev ni avaz” pre neo je u ne de qu iz ja vu bo {wa~ kog ~la na Pred sed ni {tva BiH Ba ki ra Izet be go vi }a da po sto ji kom pro mis o kqu~ nim pi ta wi ma. Do dik, me |u tim, ni je op ti mi sti ~an, a iz ja vu Izet be go -

vi } a je pro k o men ta r i s ao „Ba{ on ima smi sla za op ti mi zam”. „Ov de se ra di o in te re su RS. Ne tra `i mo ni {ta osim onog {to pi {e u Za ko nu o Ve }u mi ni sta ra. Mi smo sprem ni da do |e mo ako ima te re {e we, mi }e mo to re {e we pri hva ti ti. Ne ra ~u naj te da }e RS pri hva ti ti tri me sta, to ni ka da ni je bi la ozbiq na op ci ja. Na ma pri pa da ju ~e ti ri mi ni star ska me sta, a u okvi r u to g a Mi n i s tar s tvo ino stra nih po slo va BiH”, po ru ~io je Do dik.

On je ka zao i da }e, „iako ne ide ra do u Sa ra je vo”, ipak, do }i na pred sto je }i sa sta nak.

(Ta njug)

SLOVENIJA

Po ~i wu raz go vo ri o pre mi je ru QU BQA NA: Pred sed nik sul ta ci je sa svim stran ka ma, Slo ve ni je Da ni lo Tirk tre ba lo osim sa Slo ve na~ kom de mo krat bi da za po~ ne raz go vo re s pred - skom stran kom Ja ne za Jan {e, stav ni ci ma par la men tar nih ali jo{ ne ma na zna ka stva ra wa stra na ka o iz bo ru no vog pre mi - ko a li ci je.Pret hod no, kan di dat je ra. Naj vi {e {an si da do bi je ki wa „Po zi tiv ne Slo ve ni je” man dat za for mi ra we no ve ko a - Ma {a Ko ci per u dva kru ga gla li ci o ne vla de ima Zo ran Jan ko - sa wa ni je do bi la po dr {ku po vi}, ~i ja je „Po zi tiv na Slo ve ni ja” osvo ji la naj vi {e gla so va na iz bo ri ma 4. de cem bra, ali i „dru ga ime na su u igri”, pre ne la je slo ve na~ ka agen ci ja STA. Jan ko vi }e va stran ka ima 28 man da ta u slo ve na~ koj skup {ti ni i to joj ni je do voq no za for mi ra we par la men tar ne ve }i ne, zbog ~e ga }e bi ti pri mo ra na na stva ra we ko a li ci je.

Je di na par ti ja za ko ju se ve ru je da }e naj ve ro vat ni je pri stu pi ti Jan ko vi }e voj ko a li ci ji je So ci jal de mo Zo ran Jan ko vi} krat ska par ti ja od la ze }eg pre mi je ra Bo ru ta Pa ho ra, ali i sla ni ka za iz bor na me sto pred ta da }e ima ti 38 po sla ni~ kih sed ni ce par la men ta, pa je kan di me sta u par la men tu, ko ji ima dat „Gra |an ske li ste” Gre gor ukup no 90 po sla ni ka.

Vi rant pro {le sed mi ce bio Jan ko vi} je za tri ne de qe, od iza bran na tu funk ci ju. odr `a va wa iz bo ra, oba vio kon (Ta njug)

ALBANIJA

Po li ci ja za ple ni la to nu ma ri hu a ne

An dri ja Man di}

bez bed no sti do |u oni qu di ko ji }e li {i ti slo bo de kri mi nal nu ban du i pri ku pi ti do ka ze”, re kao je Man di}.

(Ta njug)

TI RA NA: Al ban ska po li ci ja za ple ni la je ukup no to nu ka na bi sa u ra ci ja ma u gra do vi ma Du re{ i Sa ran da, a uhap {e na su i dva tr gov ca nar ko ti ci ma, iz ja vi li su ju ~e pred stav ni ci po li ci je u Ti ra ni.

Po li caj ci su u po ne de qak uve ~e ot kri li 700 ki lo gra ma ma ri hu a ne u lu ci gra da Du re{ ko ja je bi la pri pre mqe na za put ka Ita li ji, pre ne la je Agen ci ja Frans pres.

Pre o sta lih 300 ki lo gra ma ot kri ve no je u Sa ran di i ta dro ga je bi la na me we na tr `i {tu u Gr~ koj. To kom po ne deq ka vi {e oso ba je uhap {e no i u Ska dru zbog {ver co va wa nar ko ti ka na se ve ru Al ba ni je.

Zva ni~ ni ci po li ci je tvr de da su hap {e wa deo re gi o nal ne ak ci je pro tiv nar ko kla no va i tr go va ca to kom ko je je uhap {e no pre ko 60 kri mi na la ca na te ri to ri ji Sr bi je, Cr ne Go re, BiH i Al ba ni je. (Ta njug)

26

sreda28.decembar2011.

OGLASi

dnevnik

"%!"(' ' #$ (!" " "$ " 7 0.12.08 (2&+ +"4-" #0

$" % * ' '#! " . ! " " " , !" %& )' #" #". &!" ! " ! $ $ (" '. +' * . #$ (! " ! '# & #"* & " ! $ ! & '.

" ! $ %# %'

&"! $ ! &! " '( #" &"! * " !' $ " $ .'! / $"%&"$0 $"

" * '# &' * & $ !" *!"% ! " ! & #"% % % &$ '# " '%& " ' #$ (" ! #"($ #"* & $ ! *"( !" $ * ) " !' $ " ! ' . %"( ($(2"$()" 5& 1& .%0!"2( %"-" )"-3"0" '.%(-& 3 /0.12.0()"," 7 0.12.08 3+ +"4-" 1" /.6&2*., ' 6"1.4" & "! "$ ! $ ( ! "$ ' ( * % (!" #$" " "'% " & ! & "! %

# 04/076 <-#/# #,0/# 0 1-#/*3#86 * *9)3#&8* = - )-#4/*, > $30+ * ) / 0 -* &"0 % " #'%-& $&' +, % & ('+$'.

(1,"&+# -(* .

(1,"& -%

#7/* 67*& 6 -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' /#4'2'/0) .'45# *,*/ %* 6 &#2'. 5',456 -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' 53#+#;' &#/# * 50 0& )0&*/' &0 )0&*/' -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' $*;' *9-0"'/ /# +#7/* 67*& 47#,0) 3#&/0) &#/# 0& &0 <#407# 6 1304503*+#.# #7/0) 63$# /*45*<,0) 13'&69';# = -#/> 6.# 0,50$#3 $3 # 6 6.* * 1304503*+#.# '4/' ,#/%'-#3*+' *,*/%* 3*.'&$' /# -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' 9#*/5'3'407#/# -*%# .0 )6 &045#7*5* 6 1*4.'/0. 0$-*,6 &'2'86 9# 63$#/*9#. * ,0.6 /#-/0 45#.$'/' 104-07' 1:5*/4,' 613#7' 1:5*/' 6.# 9#,26</0 4# )0&*/' 0.*4*+# 9# +#7/* 67*& ;' /#,0/ *45',# 30,# 9# +#7/* 67*& 3#9 .#53#5* 13*.'&$' ,0+' 46 &045#72'/' 6 50,6 +#7/0) 67*&# #56. .'450 * 73'.' 9#4'&#8# 0.*4*+' 9# 1-#/07' 1:5*/' 6.# $*;' /#,/#&/0 0$+#72'/ 6 43'&457*.# +#7/0) */(03.*4#8# !

-# !'*

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

27

sreda28.decembar2011.

Dragom prijatequ

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

44182

Bule Draganu Prentovi}u Re~i ne mogu biti uteha da opi{u tugu u srcima koju ose}amo jer nisi vi{e sa nama.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoq no. Te le fo ni: 063/521-559, 43517 063/539-051.

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Te le fo ni: 064/888-25-85, 520841.

43503 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me {a no, mo `e re za no i ce pa no.

Ta~na mera. Telefoni:064/143-3409 i 6419-439.

43799 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Te le fo ni: 065/55-76902, 062/15033-79, 065/55-51-675.

44188 PRO DA JEM bu ko va i ba gre mo va drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~ na. Te le fon 063/7719-142, 061/617-22-19.

44208

posledwi pozdrav od: Zlatka, Biqane, Dejana i Tijane Ba{i}.

Zlata, Sa{a, Biqa, Vawa i Sawa.

44284

44276

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Oti{ao je u ve~nost ~ovek, drug i prijateq

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug i tata

Miodrag Perunovi} Be}a

Miodragu Perunovi}u

1958 - 2011.

Drugovi iz generacije: Vesa, Koqa, Sube, Zdravko, Miroslav, Sr|a i ostali.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 28. 12.

2011. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Miodrag - Be}a Perunovi}

O`alo{}eni: supruga Zorica, sin Branislav i }erka Stana.

44277

44272

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Tugujemo kumom

za

na{om

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

i

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragom

Prijateqi: Vujakovi}, Srdi} i Komlo{.

Nemawi Pani}u a porodici iskreno sau~e{}e.

Porodica [migi}.

44275

â&#x20AC;&#x17E;Bog je vazduh na{e du{eâ&#x20AC;?

Sjediweni s Bogom u qubavi rastojawa ne postoje. Ti si draguq koji nam svetli u tami ovozemaqskog `ivota i osvetqava put.

Hvala ti na svemu!

Dana, 29. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu odr`a}e se desetogodi{wi parastos protojereju-stavroforu

44268

Milicom Kosti}

Posledwi pozdrav dragom kumu

Miodragu Perunovi}u Be}i

Kumovi Savka i Stevan Kerkez i Ivana sa porodicom.

Miodragu Perunovi}u

od: bra}e \oke i Dragana i sinovaca Marka i Teodora.

od: snaje Du{anke i sinovica Ivane i Mirjane sa porodicom.

44260

44282

44283

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom

Miodragu - Be}i Perunovi}u

Miloradu Erdeqanu

Porodica Erdeqan.

Prerano si oti{ao i za sobom ostavio se}awe koje se nikad ne zaboravqa

Buleta

Milivoj, Vi{wa, Nata{a, Sta{a, Marika i Jeca.

Porodica Vujakovi}.

44262

44269

44261

Branislava @drale Brana

Jovan ]ulum 1929 - 2011.

Sahrana je 28. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: sin Todor i }erka \ur|inka sa porodicom.

OG1

od porodice Vasiqevi}.

Posledwi kom{iji

Dana, 27. 12. 2011. godine preminuo je na{ otac, svekar, stric i deda

Bila si prava mama meni.

Nama prijateq i drug.

Hvala ti za veliko srce.

Po~ivaj u miru.

Miodragu Perunovi}u Be}i

pozdrav

dragom

Nemawi Pani}u

Be}i

od porodice Ris.

44280

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

44281

Posledwi pozdrav dragom

Be}i

Buletu

od stanara iz Iva Andri}a br. 5.

Kefira, \ur|ica, Dejan i Cole.

44274

44278

od: Marka, Mitra, Borisa, Nenada i Sr|ana.

Miroslav Baki} i Mirjana Milankov.

44285

44279

28

^iTUQe l POMeni

sreda28.decembar2011.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Sa dubokim bolom javqamo rodbini i prijateqima da je oti{la u ve~nost na{a voqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminula na{a voqena

Nada Hrwa~ki

Draganu Prentovi}u

1949 - 2011. iz Sremskih Karlovaca

Branislava - Brana @drale

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima iz kapele.

O`alo{}ena porodica Hrwa~ki i Vidak Mirkovi}.

1935 - 2011.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Stric Petar i bra}a Pavle i Milan sa porodicama.

44263

Ispra}aj }e se obaviti u ~etvrtak, 29. 12. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dana, 27. 12. 2011. godine preminuo je u 72. godini na{ dragi suprug, otac i deka O`alo{}eni: suprug Radovan, }erka Du{anka, sin Du{an, unuci Jovan, Ana i Duwa i zet Zoran.

44230

Sa `alo{}u se opra{tamo od dugogodi{weg radnika i rukovodioca u Elektroistoku - Beograd, Pogon Novi Sad

44250

Nemawa Pani} Nemawe Pani}a

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za sve divne trenutke. ^uva}emo te u najlep{im se}awima.

Supruga Zora, }erke Dragiwa i Ana, unu~i}i Ksenija, Nikola, Luka i Milan, zetovi Vladimir i Ivan.

Kolektiv JP „Elektromre`a Srbije” Pogon Novi Sad.

44254

382/P

Dragan Prentovi}

Posledwi pozdrav supruzi, majci i baki Saose}amo u tuzi na{e koleginice Zlate, povodom smrti wenog mu`a.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i svekar, iznenada preminuo u 52. godini.

Koleginice sa posla.

44251

Milici Kosti}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

1954 - 2011.

Dragan Prentovi}

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^erevi}kom grobqu. Polazak ispred porodi~ne ku}e.

O`alo{}ena porodica: suprug \or|e, sinovi @ivko i Kosta, snaje Verica i Suzana, unu~i}i Milo{, Jelena, Nikolina i Sne`ana.

Posledwi opro{taj i sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 28. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Zlata, sinovi Marko i Nikola i snaha Ana.

1960 - 2011.

44255

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

44237

Milici Kosti}

Posledwi pozdrav

od: sestre Vukice, zeta Branislava i Dejana i Radmile sa porodicama.

Posledwi pozdrav

1929 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Novim Ledincima.

Milici Kosti}

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od ta{te @ivke i porodice Jevti}: Bo`e, Mice, Jovane i Dragane.

Kolektiv sa Testere.

O`alo{}ena porodica.

44258

44259

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

44273

Posledwi pozdrav

voqenom

Draganu Prentovi}u

44256

Todor Jovanovi}

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Draganu Prentovi}u Tvoj osmeh i qubav }emo nositi ve~no u na{im srcima. Po~ivaj u miru Dragi, neka te an|eli ~uvaju.

Draganu Prentovi}u Uvek }e{ biti u na{im srcima.

S qubavqu: tetka Bose, te~a Jole Driwak, sestre Vojka, Bla`enka i Ra{a sa porodicom.

Zauvek tvoje: Sandra, Tawa i baba Kajka.

44240

44238

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Buletu Raki Mihailovi} ro|. Vuliki}

Draganu Prentovi}u Buletu

Nemawi Pani}u

Nemawi Pani}u od brata Miodraga sa porodicom.

od Zrike i [quke.

od: \ure, [oneta, Jole, Fibija i Jorme.

44264

44231

44257

S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis”.

S po{tovawem, Ivan Ferko.

Markovi drugari: Nemawa, Aca, Deja, Koka, Gruba, Pop, Bora, Xoni i Igor.

64/P

44252

44249

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Moja draga tetka

[ere{ Valerija

Danilo Lisica

ro|ena Andra{i} 1931 - 2011.

1945 - 2011.

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele na gradskom grobqu u @abqu.

O`alo{}eni: supruga Du{anka, }erke Slobodanka, Jawa i Danijela sa porodicama.

44241

preminula je 26. 12. 2011. godine u 80-toj godini. Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek }emo te ~uvati u se}awu, Silvija sa porodicom.

Miodragu Maksimovi}u ~ika Miletu

Posledwi pozdrav

POMEN

28. 12. 1991 - 28. 12. 2011.

Uro{ [trbac Uvek voqen zaboravqen.

i

nikada

Kom{ije iz zgrade Veqka Petrovi}a 8.

Porodica.

44225

44213

44223

Posledwi pozdrav striki

29

sreda28.decembar2011.

POMEN

TU@NO SE]AWE

Stevan Ze~evi}

28. 12. 1984 - 28. 12. 2011.

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi, prababi i svekrvi

Danilu

Danilu

28. 12. 2007 - 28. 12. 2011.

Katarini Hi}il

od: sinovaca Danila i Emila i snaje Smiqe.

od: brata Milana, snaje Mileve i sinovica Marije i Milice sa porodicama.

^etiri duge godine sawamo da se vra}a{...

od sina Josipa sa porodicom.

Mama, tata i brat.

44222

44242

44243

Prerano si nas napustio, mi te jo{ uvek pogledom tra`imo. Uz tebe smo bili sre}ni, sigurni i jaki, a sad `ivimo sa velikim bolom i tugom.

Tvoje: Sawa i Maja sa porodicama i supruga Julkica.

44190

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Stevan Beli}

44108

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav dragom bratu

Nada Mu{icki 1943 - 1981.

Danilu

Miodragu Maksimovi}u

Novaku Mitri}u od: sestre Jawe, zeta Stanka i sestri}a Milana i Tawe sa porodicama.

44244

od: brata Bogi}a i sestara Bule, Rose i Milice.

Slavko Mu{icki Du{om na{om hodajte, srcem vas hranimo, qubavqu grejemo.

Tugu pre`ivqavamo uspomenama.

Snom bla`enim, privijeni smo uz vas mama i tata.

Volimo vas, tugujemo neute{no, va{a deca: Radoslava, Dragana i @are sa porodicama.

Qubica Miqkovi} ro|. Radoj~i} 2004 - 2011.

od: sestre Ivanke, zeta Ostoje i sestri}a Gorana.

44219

1941 - 1981.

SE]AWE Sedam godina tuge i bola

Milanki Filipovi}

44212

U petak, 30. 12. 2011. godine navr{i}e se ~etrdeset tu`nih dana otkako nije sa nama na{ dragi

Preminula je na{a majka, baka i prabaka

od Slavka i Stevice sa porodicama.

44215

Posledwi pozdrav kumu

44181

U subotu, 31. 12. 2011. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{e drage i voqene supruge, majke i bake

Katarina Hi}il

Buletu

1921 - 2011.

dr Ratomir M. Dragovi} Toga dana u 10 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S tugom i po{tovawem tvoji: Qiqa, Marko, Maja, An|ela, Lana i Lara.

od porodice Savi}.

Tvoji najmiliji: porodice Miqkovi} i Bo`i}.

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Mirjana, unuci Andrej i Miroslav sa suprugama i praunu~ad Filip, Mia i Una.

44236

44214

42840

44247

Oprostili smo se od tebe, nisi sa onima koji su te voleli i po{tovali.

Ne}emo te zaboraviti.

Posledwi pozdrav

Preminuo je otac na{eg kolege Gorana

Posledwi pozdrav na{em drugaru

Radmile Jefi}

[ere{ Valeriji

Toga dana u crkvi u Novim Ledincima odr`a}e se parastos sa po~etkom u 11 ~asova.

Miodrag Maksimovi}

ro|. Andra{i} na{oj dragoj Teti.

O`alo{}eni: suprug Stanko, k}erke Slavica, Borislava i Vera, zetovi i unu~ad.

Biqana, Marko, Valika i Kosta.

44235

Draganu Prentovi}u Buletu

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

Tvoji drugari: Bole, Mire, Sima, Miki i Goja.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

44153

381/P

44239

tv program

sreda28.decembar2011.

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља Тема недеље Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Ива Штрљић

02.35 03.24 03.51 04.21 04.48

Заувек млад Улоге: Ива Штрљић, Аљоша Вучкoвић, Нада Абрус (РТВ 1, 16.25) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.20

16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 01.50 02.15

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Вести Стање на путевима Центар света Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Знање: Универзитет Знамените жене Новог Сада Талсон Љубавници и тајне Вести Од наших суседа Нижњи Новгород Вести за особе са оштећеним слухом Радар Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Било је то 1991. Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Похлепа, филм 1.део Један на један Грување уживо у студију М Од наших суседа Центар света

06.30 07.00 08.30 09.25 10.15 10.40 11.05 11.40 12.30 12.40 13.10 14.05 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица (мађ) Таблоид НС Без упута Свет тишине Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Кад зазвони Музички програм Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Веза, филм 2.део ТВ Баштина ТВ Продаја

11.30 12.00 12.10 12.40 12.55 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.20

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.07 12.00 12.15 12.34 13.19 14.53 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 21.05 22.45 23.30 23.50 23.56 00.54

06.30 Новосадско јутро 08.00 Пренос XLVI седнице Скупштине града Наставак програма након седнице 21.00 Девојке из бутика 21.50 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Мастиф 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 00.00 01.00 01.30 01.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Неки нови клинци Траг Задња кућа Србија Е-бројеви Дневник Спорт плус Место злочина Пинк Пантеров син, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Ледена жетва, филм Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Хепи тексас, филм Неки нови клинци Задња кућа Србија Око Траг Бела лађа

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Домаћине, ожени се Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

Паклена кухиња

Пренос седнице Скупштине града (Новосадска, 08.00)

09.30 Ускијавање 10.00 Премијер лига: Манчестер унајтед–Виган 12.00 Преглед Премијер лиге 13.00 Барса ТВ: Сантос – Барселона 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.30 Мобил 1 16.00 КХЛ: СКА + Атлант 18.30 НБА уживо 18.45 Ускијавање 19.15 Преглед Шампионата 19.45 Преглед Премијер лиге 20.45 Шкотска лига: Селтик – Ренџерс 23.00 Преглед белгијске лиге 00.00 Гранд При 01.00 ТВС

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Ове недеље је Саша Мишић у ресторану „Код Бивка Смедеревца” у месту Орешац, недалеко од Београда. На лепом плавом Дунаву, ресторан има невероватни потенцијал, али нажалост, неискоришћен. Ресторан је данима празан, кухиња ни по чему није другачија од осталих, стандардан мени и класичан начин кувања. Власник је наследио ресторан, али нема искуства у угоститељству. (Прва, 21.10)

Саша Мишић

07.17 07.23 07.28 07.50 08.12 08.38 08.57 09.26 09.57 10.00

Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Плава птица Математика у срцу Коцка, коцка, коцкица Арс практика Е-ТВ Седница Скупштине Републике Србије, пренос У паузи скупштинског заседања 14.01 Ви и Мира Адања Полак 14.34 Линк Програмзависи од преноса седнице 10.27 ТВ мрежа 10.53 Вавилон 11.23 Историја науке 11.34 Добро је, добро је знати 12.06 Београдски фестивал игре: Бијариц балет - играрије 12.36 Метрополис у Трстенику 13.06 Трезор 14.03 Плава птица 14.29 Математика у срцу 14.48 Коцка, коцка, коцкица 15.17 Арс практика 15.34 Антоније Гауди 16.08 Ви и Мира Адања Полак 16.50 Линк 17.15 Породица Сопрано 18.16 Гарави сокак 18.46 Мунзи 18.52 Ози бу 18.58 Вич 19.20 Јинг Јанг Јо 20.00 У свету 20.32 Новогодишњи беокулт 21.00 Породица Сопрано 21.56 Музика срца, филм 00.10 Како живети једноставним животом 01.03 И ја имам таленат

07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Филм: Хадсон Хоук 13.55 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Убиство и маргарите 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Шта да обучем?

00.05 Између две ватре 00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

Анђелина балерина 10.00 Скривена камера 10.15 Добро вече Србијо 12.00 Градске вести 12.15 Тајна љибав 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Наслеђе једне даме 20.45 Мирис пролећа 21.15 Брачни судија 22.45 48 сати свадба 23.45 Црна хроника 00.30 Мирис пролећа 01.00 Наслеђе једне даме 02.00 Ноћ у јуну 02.45 Витезови из блата

Брачни судија

Елен Баркин

Дечаков живот Нестална Каролин је схватила да жели да се скраси на једном месту, нађе пристојног дечка и пружи лепшу прилику за одрастање њеном захтевом сину Tобију. Када се досели у Сијетл и упозна уваженог Двајта Хансена, Каролин мисли да је успела да оствари своје планове... Улоге: Елен Баркин, Леонардо Дикаприо, Роберт де Ниро, Артур Гејл Режија: Мајкл Китон-Џонс (Авала, 20.45) 06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 09.00 11.00 11.45 14.00 15.10 16.30 18.00 18.55 19.00 19.30 20.45 23.00 00.00 02.00

ВОА С.О.С. Маратон Кефалица Двоугао Кефалица Породица Серано Топ шоп Филм: Моја фенси девојка Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон НЦИС Двоугао Тајне тела Доктор Хаус Филм: Дечааков живот НЦИС Филм: Не тако обичан живот Откопчано

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Милорад једе бајадере и хлеб, гибаницу и палачинке прво замрзне у замрзивачу па тек онда једе, а кајгана мора да буде направљена од 12 јаја да би била на његовом менију. Његова супруга је одлучила да стане на крај таквом

(Хепи, 08.25) 05.30 Јутарњи програм: Добро јутро Србијо!

07.55 Вести 08.00 Бајка о Тибету 08.10 Метеори и моћни камиони 08.25 Анђелина балерина 08.40 Мали меда Чарли 08.45 Повратак малог тигра 09.10 Боба и Биба 09.25 Срећна звезда - представљење 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Поп Пикси 10.20 Метеори и моћни камиони 10.35 Мали меда Чарли 10.45 Торк, 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећна звезда - представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови подне 15.00 Неочекивани живот 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Голи живот 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна - квиз 19.00 Парови - преглед дана 20.00 Парови - вече 21.00 Једна жеља једна песма 22.25 Вести 22.30 Сузе Босфора 23.15 Звездана капија - Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови - ноћ 03.00 Звездана капија - Атлантис 03.25 Једна жеља, једна песма

Сања Маринковић

начину исхране и да учини једино могуће – да га пријави брачном судији. Хоће ли они (Снежна Ђуришић, Вања Милачић и Марко Булат) бити на њеној страни и пресудити у њену корист видећете у емисији „Брачни судија”. Водитељка је Сања Маринковић. (Пинк, 21.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda28 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 Венчаница из снова 07.40 Највећи губитник 09.30 Луди за кућом - Америка 10.25 Четири венчања - Америка 11.20 Удварање у мраку 12.15 Стручњак за торте 14.05 Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 18.10 Луди за кућом - Америка 19.05 Мајами инк 20.00 Бигамиста 20.55 Остављени пред олтаром 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Потомство 00.40 Бигамиста

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Ловци на нацисте 11.00 42 начина да се убије Хитлер 12.00 Ко си заправо ти?

13.00 Ланкастер у рату 14.00 Ла Џоја и ратници у магли 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Највећи афрички истраживач 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Историја расизма 20.00 Ко си заправо ти?

21.00 Витезови Маргата 22.00 Доктор Џекил и мистер Хајд: Истинита прича 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 01.00 Највећи афрички истраживач

08.00 Острво Корњача 08.30 Старла и јахачи драгуља 09.30 Острво Корњача 10.00 Дигсвил 10.30 Старла и јахачи драгуља 11.00 Ирски паб 13.15 Пинокио 16.00 Невероватна госпођа Ричи 18.00 Шта радиш вечерас 20.00 Туристи 22.00 Поново гангстер 00.00 Љубавне лекције 01.00 Изгубљено задовољство

Ту ри сти Алекс, ње го ва се стра Беа и ње на нај бо ља при ја те љи ца Еј ми при пре ма ју се за еко-са фа ри, али пла но ве им ква ри из не над на ауто бу ска не сре ћа због ко је оста ју при вре ме но за ро бље ни у јед ном бра зил ском се лу... Уло ге: Џош Духамел, Мелиса Џорџ, Оливија Вајлд Ре жи ја: Џон Стоквел (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.10 Меркатска династија, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.19 Др Оз, ток шоу 14.12 Екумена 14.42 Алпе Дунав Јадран 15.10 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.04 8. спрат, ток шоу 18.48 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.08 Стипе у гостима 20.45 Мисија 21.45 Паралеле 22.25 Отворено 23.10 Дневник 3 23.42 Други формат 00.30 ЦСИ: Лас Вегас 01.10 Др Оз, ток шоу 01.50 Жица 02.45 Скица за портрет 02.55 Алпе Дунав Јадран 03.20 Паралеле 03.45 Други формат

06.00 Рамона и Бизус 07.45 Принц и ја 3. краљевски медени месец 09.20 Карта милости 11.00 Мисионар 12.30 Џеси Стоне: Без кајања 13.55 Лига праведника: Криза на две Земље 15.10 Права љубав 16.50 Упознајте мале Фокерове 18.30 Љубавни џекпот 20.05 Краљев говор 22.05 Права крв 23.05 Девојка која је шутнула осиње гнездо 01.30 Нерођени 02.55 Створени једно за друго 04.30 Лепота давања

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Слепо веровање Филм: Божић у великом стилу Филм: Код куће за празнике Убиства у Мидсамеру Филм: Дантеов врх Филм: Божићни пољубац Филм: Уврнута наука Џек Хантер

08.10 Поп Пикси, цртани 08.25 Родитељи, филм 10.50 Ексклузив таблоид 11.15 Емператриз 13.00 Ружа ветрова 13.50 Крв није вода 14.40 Краљ лавова 3: Хакуна матата, филм 15.55 Путовање породице Џонсон, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Путовање породице Џонсон, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сам у кући 3, филм 22.50 Пентхаус, филм 00.40 РТЛ Вести 00.50 Норбит, филм 02.40 Астро шоу 03.40 РТЛ Данас

Пент ха ус

Мег Рајан

По што је по бе дио у те ле ви зиј ском ри е ли ти шоу, Тај лер по зи ва дво ји цу нај бо љих при ја те ља, Ки е ра на и Хи та да се за јед но с њим усе ле у пент ха ус у Лос Ан ђе ле су. Ки е ран од мах ра до при хва ти по ну ду ка ко се не би мо рао усе ли ти код сво је де вој ке Ери ке... Уло ге: Кори Ларџ, Рајдер Стронг, (Џејмс Дебело, Кејли Коко, Ејприл Скот (РТЛ, 22.50)

Пре си дио У вој ној ба зи Пре си дио у Сан Фран ци ску то ком ру тин ског стра жа ре ња уби је на је же на офи цир. По чи ни те љи су по бе гли у сво јим во зи ли ма, не оста вља ју ћи рас по зна тљи ве тра го ве... Уло ге: Шон Конери, Мег Рајан, Марк Хармон, Џек Варден, Марк Блум, Џенет Голдштан Ре жи ја: Питер Хајмс (ХРТ 2, 21.05) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 11.10 11.55 13.25 13.55 14.40 15.05 15.30 16.00 16.10 16.40 16.55 17.30 19.10 19.30 20.00 21.05 22.45 23.35 00.35 01.15 01.45 02.25 02.55 03.30

Оливија Вајлд

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

06.45 08.45 10.25 12.10 14.10 15.30 16.55 18.50 20.20 21.45 23.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Невоље једног Бранимира Црно пророчанство Божићни концерт, снимак Алиса, слушај своје срце Желим дечка за Божић, филм Потрошачки код Бриљантин H2O Уз мало воде! Еџмонт Невоље једног Бранимира Руперт Мала ТВ Хеј, Кити 4 зида Турнир у малом фудбалу Кутија шибица, полуфинале Пипи Дуга Чарапа Музика, музика... шансоне Гевин и Стејси 2 Пресидио, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Хитна служба Трава зелена Завршни ударац Универзум ума Назови 112 Ноћни музички програм

Потрага за веселим Божићем Ноћ храбрости Љубав и издаја Божићна песма за једну диву Божић за ожењене Адвокат са плаже Амбер Фреј: Сведок оптужбе Био једном једва Божић… Последњи циглар у Америци Кад прошлост сустигне Потрага за веселим Божићем

Мод сквод Секси звер Сенке и магла Пет асова Велика зверка Амерички одметници Пурпурна ружа Каира Дони Дарко Бронсон Мод сквод Секс на слепо Бездан

Ејприл Скот

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Преживљавање удвоје Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Једини преживели Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Једини преживели

08.30 08.45 09.45 10.15 11.15 12.15 13.15 14.15 15.00 17.00 18.00 20.00 21.30 23.30 00.30

Мотоспортови Сви спортови Рели Алпско скијање Фудбал Рели Алпско скијање Сви спортови Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Уметничко клизање Плес Алпско скијање Сви спортови

Вој во ђа ни као на ци ја

П

ред сед ник вој во ђан ске вла де Ге за Ти квиц ки, И Ду шан Бог да нов сма тра да се не мо гу по ве зи оце њу ју ћи да су ауто но ми је ка те го ри је Са - ва ти са да шње ауто но ми је с ад ми ни стра тив но-те ри ве зног уста ва, ка же да им се Ми ни ће вим то ри јал ним је ди ни ца ма ко је пред ла же Ми нић. пред ло зи ма тај ста тус од у зи ма јер их на сто ји де фи - Ауто но ми је тре ба раз ма тра ти у по гла вљу ре пу бли ке ни са ти са мо као ка те го ри је ре пу блич ке устав но сти. јер су по ли тич ке и са став ни део Фе де ра ци је. „Схва Исто риј ски и прав ни ар гу мен ти до ка зу ју да је ауто но ми ја Вој во ди не са став ни део фе де ра тив ног уре ђе ња, да се она пре ко сво јих пред став ни ка до бро вољ но при кљу чи ла Ср би ји и ко ре не ву че из ра ни је про шло сти, а не од 1945. Раз ло ге ње ног кон сти ту и- са ња ви ди у про гре сив ној по ли ти ци КПЈ-а и ува жа ва њу спе ци фич них исто риј ских, еко ном ских и на ци о нал них раз ло га јер се у Вој во ди ни „не ра ди о јед ној ве ли кој ма њи ни, већ о мно го на ци о нал но сти“. Исто риј ске ко ре не иде је ауто но ми је на ла зи у те жња ма срп ског гра ђан ства у про шло сти, ко је су ка сни је при хва ти ли дру ги на ро ди Вој во ди не, а и КПЈ. „То су из во је ва на пра ва ду бо ко уса ђе на у свест свих на ро да Вој во ди не, и сло вен ског и ма њин ског ста нов ни штва“. Оту да она ни је прав но већ по ли тич ко пи та ње, а ни „плод гре ша ка“. Ср би ја ни је ни шта из гу би ла „што је ауто но ми ја ушла у њен са став“, и по гре шно је сма тра ти да ауто но ми ја це па је дин ство Ср би је већ је по ста ла фак тор ње ног је дин ства. По себ но је кри ти чан пре ма иде ји из јед на ча ва ња ауто но ми је с обла сти ма. Обла сти су за ње га са мо уве ћа ни сре зо ви, и ад ми ни стра тив не, а не по ли тич ке је ди ни це, ка кве су по сто је ће ауто но ми је, због че га Ми ни ће ви пред ло зи во де „ка ли кви ди ра њу ауто но ми је“. Не раз у ме за што се же ли ме ња ти не што што се по ка за ло до брим. То ни ко не ће до бро при ми ти, ни Ср би ни на ци о нал не ма њи не, а иза зва ће са мо по ли тич ка по до зре ња. „Ако се ми сли да Се кре та ри јат КП Вој во ди не не ре ал но про це њу је ово пи та ње, Proleterijat prevazi{ao Mileti}a да ми са вест бу де мир на, мој пред сед нич ки по ло жај сто ји на рас по ло же њу“. там да Ср би ја има спе ци фич них те шко ћа, јер је нај Ра до ван Влај ко вић уоча ва да се ин те гра ци ја у ра спро стра ње ни ја па мо ра има ти не ку „ад ми ни окви ру Ре пу бли ке мо же оства ри ти са мо пре ко пот - стра тив но-те ри то ри јал ну ор га ни за ци ју из ме ђу оп пу ни је де цен тра ли за ци је. Сма тра да Фе де ра ци ја шти на и Ре пу бли ке“. тре ба да ре гу ли ше по сто ја ње ауто но ми је јер би, у По себ но сма тра да је ауто но ми ја до при не ла по зи про тив ном, су бјек тив не сна ге мо гле ути ца ти на ње - тив ном раз во ју на род но сти у Вој во ди ни и њи хо вој но по сто ја ње, бу ду ћи да ауто но ми је ни су са мо ствар ин те гра ци ји у ју го сло вен ску за јед ни цу. ко му ни ста већ јав но сти уоп Ве се ли нов га је упи тао: ште. „Го во ри се да ауто но ми „Ка ко ми слиш да је то баш Пал Шо ти не ви ди „ка кве је сме та ју Ср би ји, ко ја ће их ауто но ми ја до при не ла?“ Бог су ште те на ста ле за ФНРЈ уки ну ти, да су ана хро ни зми да нов је од го во рио да је дру и за њих се бо ре не ки љу ди штве но-по ли тич ки си стем по сто ја њем ауто но ми ја и ка кве из би ро крат ских по бу да. Тре основ за збли жа ва ње свих би ко ри сти про и за шле ба их очу ва ти јер во де да љој на ших на ро да. Ми сли и да је уки д а њ ем. То не бих мо г ао ста би ли за ци ји – у про тив Вој во ди на до би ла ауто но ми об ја сни ти овим мо јим ном, по ли тич ке по сле ди це ју и због исто риј ских по себ „мо гу би ти мно го круп ни је но сти па је у све сти љу ди не шо ви ни сти ма (не зна ко ли ко но што то ми сли мо. Схва там као ад ми ни стра тив ни и те ри их мо же би ти), ако се ме ња про блем вр ло озбиљ но јер то ри јал ни по јам већ као по ста тус Вој во ди не” жи вим у тој сре ди ни.“ ли тич ки, исто риј ски, кул тур Пал Шо ти се су прот ста вио ни. На кра ју за кљу чу је да ће Ми ни ће вој те зи да су ауто но ми је про из вод опор ту - се обим пра ва ауто но ми је и сте пен „од у ми ра ња др ни стич ких усту па ка. Не мо же да ви ди „ка кве су то жа ве“ ићи у ко рак с оп штим раз вит ком у ју го сло ште те на ста ле за ФНРЈ по сто ја њем ауто но ми ја и ка - вен ској фе де ра ци ји. кве би ко ри сти про и за шле ако би се уки ну ле„. То не У из ра зи то по ле мич кој ди ску си ји, Ве се ли нов је би „мо гао да об ја шња вам овим мо јим шо ви ни сти ма оспо рио зна че ње не ких исто риј ских ар гу ме на та ко (а не зна ко ли ко их мо же би ти), ако се ме ња ста тус“. ји ма се оправ да ва по сто је ћи устав ни по ло жај Вој во Ауто но ми ју Јо жеф Нађ оправ да ва на ци о нал ном ди не. „Ми ле ти ћев ски пе ри од је ре ша вао пи та ње струк ту ром Вој во ди не и фак то ром по ли тич ке ста - ауто но ми је Ср ба у окви ри ма Аустро у гар ске мо нар бил но сти ме ђу нан ци о нал них од но са. Про ме ном хи је. Про ле та ри јат не по ла зи од Ми ле ти ће вих схва ста ту са озбиљ но би се по ре ме ти ли „уста ље ни ме ђу - та ња већ по ло жа ја Вој во ди не из ме ђу два ра та и дру на ци о нал ни од но си“ и у Ср би ји. га чи је на ци о нал не струк ту ре, у ко јој Ср би ни су има Ђу ра Јо ва но вић бра ни Вој во ди ну као успе шну и ли ап со лут ну ве ћи ну. Тад је та па ро ла КПЈ-а „би ла на ци о нал но је дин стве ну по кра ји ну, у ко јој су „по - пра вил на, а сад је пи та ње да ли је до бро то што смо стиг ну ти са свим за до во ља ва ју ћи ре зул та ти у по гле - ова ко на пра ви ли. Мо жда ни смо“. При кљу че ње Вој ду на ци о нал ног је дин ства, што ни је прак са на дру - во ди не Ср би ји ни је учи ње но слу чај но – Ср би су се гим под руч ји ма“. За ње ну по љо при вре ду пре све га при кљу чи ли ма ти ци, због са ста ва ста нов ни штва је за ин те ре со ва на Ју го сла ви ја, па за то има раз ло га Вој во ди не у ко јој су има ли ап со лут ну ве ћи ну. Кри да се Ју го сла ви ја ин те ре су је за њу. Ин си сти ра на ти чан је и пре ма Јо ва но ви ће вом схва та њу о ства ра то ме да се Вој во ди на што ви ше из ра зи као ју го сло - њу Вој во ђа на. Тре ба ис ти ца ти да је Вој во ди на ин те вен ска и да јој у то ме тре ба по мо ћи, по себ но у ин - грал ни део Ср би је, а не Ју го сла ви је, јер има ве ћин те гри са њу ње них на ро да и ства ра њу Вој во ђа на. ски срп ски са став.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda28.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Морате много да радите, да зарадите, јер су присутни стални трошкови. Умете да уживате у материјалним задовољствима. Немојте претеривати. Али, ко ће вас зауставити када су радње пуне, а празници су?!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 28. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Данас сте изложени разним утицајима и догађајима које нисте планирали. Не дозволите да изгубити из вида своје приоритете и циљеве. Друштвени сте па се окрените онима који су вам интересантни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака па вам неке околности и неке особе баш иду наруку. Изненадни сусрети могу бити веома инспиративни. Промена планова у вези с иностранством.

Месец је заполовио кроз знак Водолије и донео вам много изненађења, неизвесних околности, сусрета и инспирације. Можете бити нервозни због датог притиска и оптерећења. Прво се добро организујте.

И сувише сте озбиљни, делујете тајанствено, што вам иначе није својствено. Потрудите се да завршите актуелне послове и пре петкасуботе, да бисте имали више времена за припрему дочека Нове године.

Вредни сте, радни и пуни ентузијазма. Односи с укућанима и према деци могу бити и сувише исфорсирани па избегавајте интензивне свађе и препирке. Што важи данас, сутра већ не мора бити.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Трудите се да урадите што више и што боље. И то је то. Можете због тога доћи у сукоб с појединим особама. Немојте се обрушити на своју децу и колеге. За пријатеље бисте дали све од себе.

Немате довољно добру концентрацију за било шта, поготово за посао. Радије се прошетајте и опустите у некој необавезној комуникацији. Будите пажљиви у саобраћају. Слушајте музику.

Делујете као да сте сами себи довољни, али није сасвим тако. Партнеру је потребно више ваше подршке, друштва и нежности, поготово током ових свечарских дана. Финансијска ситуација је хаотична.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Време ради за вас, зато будите стрпљиви. Ево већ стиже Нова година и време је да поступите по планираним жељама и обавезама. У љубави је све неизвесно, магично, стресно и занимљиво. Излазак.

Склони сте томе да се окружите интересантним особама које вам пријају у датом тренутку. Прилично стресан дан за вас. Ублажите га с више одмора и физичких активности. Пазите како комуницирате с људима.

Уколико имате несаницу, то је због оптерећења која доживљавате сасвим лично. Уколико имате могућности да путујете, што даље – то боље, незаборавно ћете се провести. Трошите новац.

TRI^-TRA^

Би за ран са вет за Џен V REMENSKA

PROGNOZA

СлаБ

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

0

Zreњanin

-1

S. Mitrovica -1 Ruma

0

Panчevo

-1

Vrшac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

0

K. Mitrovica

4

Niш

0

Иако је популарна глумица Џенифер Анистон недавно изјавила да није очајна по питању мајчинства, да је давно послушала један бизаран савет који јој је дала недавно преминула холивудска агенткиња, данас је могла имати мини-Пита! Џенифер је саветовано да затражи од Бреда Пита да јој донира сперму, пошто су раскинули 2005. године. Агенткиња холивудских звезда Сју Менгерс, која је преминула у новембру у 79. години, дала је глумици бизаран савет с обзиром да је Џенифер Анистон пролазила кроз тешко раздобље пошто је пукао брак између ње и Бреда Пита. Колумнисткиња Морин Дауд ту је вест обавила у тексту који је изашао у Њујорк тајмс магазину и који је посвећен преминулој холивудској легенди. Наводи да јој је агенткиња једном приликом признала да је глумици саветовала да среди да од бившег добије сперму.

Evropa

мраз и магла

Madrid

НО ВИ САД: Слаб мраз и магла већи део дана. Ветар слаб источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а макRim симална око 0 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Слаб мраз и целодневна магла у већини предела. Ветар слаб променљивог правца или источни. Температура од Cirih 5 до 1 степен.

Berlin СР БИ ЈА: Ујутру мраз и магла која ће се задржати већи део даBeч на у многим пределима условљавајући хладно време. У ређим сунчаним областима и на планинама знатно топлије време. Ветар слаб Varшava променљивог правца или источни. Минимална температура -7, а Kijev максимална 7 степени у Тимочкој Крајини. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак ће се магла Moskva постепено разилазити, најпре у Поморављу и Подунављу. У петак Oslo наоблачење са северозапада, које ће крајем дана и у ноћи ка суботи условити кишу и суснежицу. У суботу ујутру повремено суснежи- St. Peterburg ца и снег, а поподне престанак падавина. У новогодишњој ноћи суAtina во и хладно, уз температуру пар степени испод нуле.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Опрез се и даље препоручује свим хроничним болесницима, а посебно асматичарима и особама са срчаним проблемима. Болови у костима и зглобовима и нерасположење могу се наставити као метеоропатске реакције код осетљивих особа.

12 14 11 5 8 4 6

VIC DANA Две девојчице случајно су виделе тату и маму како се старају да им обезбеде још једну сестру или брата. На то ће млађа: - Шта они раде, играју се?

- Не - објасни старија.

- Они то озбиљно!

5 0 6 2 14

Pariz

7

Minhen

5

Budimpeшta

0

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

55 (6)

Slankamen

202 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

103 (1)

Zemun

267 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-9)

Bogojevo

90 (-3)

Panчevo

290 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

464 (-8)

Titel

204 (-16)

NERA

Baч. Palanka 114 (-9) Novi Sad

118 (-13)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

Hetin

30 (-16)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 204 (-14) S. Mitrovica 179 (-28)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

221 (-15)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja