Dnevnik 29.januar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 29. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23331 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : PRI PRE MQEN PRED LOG ZA OSNI VA WE JAV NOG PRED U ZE ]A KO JE ]E BRI NU TI O VOJ VO \AN SKIM SA O BRA ]AJ NI CA MA

Pok r a j i n a dob i j a „Put ev e Vojv od in e”

str. 3

VELIKI DAN SRPSKIH FINALA

NASLOVI Melburn, 9.30, RTS1

EVROPSKO PRVENSTVO U VATERPOLU

Srbija – Crna Gora INTERVJU NEDEQE

Ajndhoven, 15.30, RTS1

Ratko Radivojevi} Teofil Pan~i}

EVROPSKO PRVENSTVO U RUKOMETU

Zlo gladno sebe

Slobodan Uzelac

Srbija – Danska

Politika „hrani” huligane

Beograd, 17.00, RTS1

GORDANA MATKOVI]

T RA G OM V E S TI : DR @ AV A KU P U J E S M E D ER EVS K U @EL EZ AR U ZA JED AN D O L AR

Penzija mora biti

str. 5

Stevan Bugarski

Be}arci su nad`iveli i ^au{eskua

Hladno i vetrovito Najvi{a temperatura -3°S

Ho} e li „Sart id” o p e t g a j i t i gqiv e

str. 4

str. 16-19

str. 7

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

CITATI

„

Ne mo`emo da u|emo u vladu kako bismo samo popunili broj od 126 poslanika, ve} je neophodno da afirmi{emo druga~iji na~in mi{qewa i rada u Srbiji ^e do mir Jo va no vi}, lider LDP

”

INTERVJU

Ni ko bli `i

Po pu {ta we

Srp ski mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da od no se Sr bi je i Cr ne Go re tre ba do ve sti u sklad, „jer na sve tu ne ma bli ìh na ro da od srp skog i cr no gor skog”. „Na pa di ko ji do la ze iz jed ne ili dru ge dr à ve su kon ta pro duk tiv ni, jer cr no gor ski i srp ski na ro di ne ma ju ni kog bli èg od sa mih se be. Za to je sva ki na pad jed nih na dru ge pqu va we sa mih se be”, ka zao je Da ~i}. On je pri to me po no vio da sta vo vi sa vet ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne Cr ne Go re An dre ja Ni ko la i di sa ni su ni ka kvo slo bod no mi {qe we, ve} ve o ma opa sne iz ja ve „ko je mo gu da le gi ti mi {u te ro ri sti~ ke na pa de” i uz to „stva ra ju ne ga tiv nu at mos fe ru u od no si ma Sr bi je i Cr ne Go re”.

Ras p o l o ` e w e ~la n i c a EU ka da je u pi ta wu kan di da tu ra Sr bi je za ni jan su je po zi tiv ni je ne go u de cem bru i mo gu }e je da }e nam bi ti „pro g le da n o kroz pr ste”, iz ja vio je pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za evrop s ke in te g ra c i j e La s lo Var ga. „Bo jim se, me |u tim, da }e Sr bi ja, ako ne to kom fe bru a ra, on da u na red nim me se ci ma, mo ra ti da od u sta je od ne kih cr ve nih li ni ja”, re kao je Var ga i do dao da }e zva ni~ ni Be o grad naj ve ro vat ni je mo ra ti da „po pu sti” ka da je u pi ta wu re gi o- nal no pred sta vqa we Ko so va i Me to hi je i Re zo lu ci ja 1244 – ako ne sa da, on da iz ve sno u bu du }im fa za ma u pro ce su pri kqu ~e wa EU.

Dr SLO BO DAN UZE LAC, PRO FE SOR UNI VER ZI TE TA U ZA GRE BU

Po li ti ka „hra ni” hu li ga ne ud ska glu post je ste ne iz mer na, ali bi lo bi su vi {e la ko i, na à lost, ne ta~ no ovo ne deq ni atak hu li ga na na hr vat ske na vi ja ~e obra zlo ì ti tek pro ma jom ko ja tim ti po vi ma, na o ru à nim se ki ra ma, me tal nim {tan gla ma i inim sli~ nim „sred stvi ma za di sku si ju”, du va iz me |u u{i ju. Sli~ ni ta kvi li ko vi upa li su prek si no} u Spli tu u Klub srp ske na ci o nal ne ma wi ne i za metu odredili prostorije SDSS-a u Vukovaru, sre }om bez ozbiq ni jih po sle di ca. Po re ~i ma re dov nog pro fe so ra Ede u ka cij sko-re ha bi li ta cij skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Za gre bu i do sko ra {weg pot prd sed ni ka Vla de Hr vat ske dr Slo bo da na Uzel ca, „sa svim je ja sno da ta kvi in ci den ti ozbiq no {te te pro ce su nor ma li za ci je od no sa iz me |u Hr va ta i Sr ba u Hr vat skoj”. – A te {ko }e nor ma li za ci je to ga od no sa - a to je, na dam se, ta ko |e ja sno - pre i vi {e {te te Sr bi ma ne go Hr va ti ma, ma kar to ni wi ma ni bi lo ko me nor mal no me ni je na ko rist. Ukrat ko, ja sno je, da kle, {ta ova kvi in ci den ti pro iz vo de – ka è za „Dnev nik” pro fe sor Uze lac, ina ~e funk ci o ner Sa mo stal ne srp ske de mo krat ske stran ke. l U~e sni ci ovih „na vi ja~ kih” in ci de na ta go to vo po pra vi lu ni su ni bi li ro |e ni u vre me ra to va de ve de se tih. Zna ~i li to da za pro te kle dve de ce ni je ni smo us pe li da iz gra di mo de mo kra ti je do voq no sna `ne da sa rad wu pret po sta ve su ko bi ma i da o to me po {a qu ne dvo smi sle nu po ru ku ko ju bi u sta wu bi le da shva te i usi ja ne gla ve? – Na rav no da ni smo us pe li. Na à lost, ne ma pu no raz lo ga ni za ve li ki op ti mi zam u bu du} no sti. Jer, iz vo ri {ta hu li gan stva su broj na i sna `na. I ne da ju se za ~e pi ti, a jo{ ma we ot klo ni ti, sa mo po li ti~ kom i

Ne bi ti kao onaj dru gi l Do kle }e na ovim pro sto ri ma mr `wa bi ti ka te go ri ja za ko ju se uvek pro na la zi ne ko oprav da we, po put isto ri je ili re ci pro ci te ta. Re ci mo, na fo ru mi ma je osu du na si qa go to vo po pra vi lu pra tio do da tak “da, ali i oni nas...”, dok Ivi ca Da ~i} po ru ~u je na vi ja ~i ma „ne moj te se po na {a ti kao Hr va ti kad na {i odu ta mo”... – Ta jed no stav na osvet ni~ ka for mu la }e uvek po sto ja ti kao omi qe na ide ja vo di qa pre te `no pri mi tiv nih na sil ni ka. Ali, pri zna jem da ja tu ide ju ni sam pre po znao u iz ja vi mi ni stra Da ~i }a ko ju po mi we te. Na pro tiv! Pre bih re kao da je re~ o ide ji raz vi ja wa ose }a ja po tre be raz li ko va wa vla sti tog po na {a wa od po na {a wa pro tiv ni ka, i to u po zi tiv nom sme ru. Jer, kad je ne pri hva tqi vo po na {a we pro tiv ni ka me ni ne pri hva tqi vo, eto pro sto ra za kre a ci ju i pri zi va we pri hva tqi vog po na {a wa. U so ci o pe da go {kim stru~ nim kru go vi ma, ta ide ja ima oprav da wa i re la tiv no {i ro ku pri me nu. po li cij sko de lat no {}u ma ka ko bi la or ga ni zo va na. Po treb na je za i sta sve o bu hvat na traj na ak ci ja svih slu `bi i in sti tu ci ja: obra zov nih, zdrav stve nih, so ci jal no-za {tit nih, pra vo sud nih, ver skih... i to pre i {i re ne go po li cij skih i pra vo sud nih. Ali, i ta da }e osta ti ma wi deo bo le sni ka - da ba{ ta ko, bo le sni ka - ko ji }e mo ra ti bi ti pred met ener gi~ nog one mo gu }a va wa pu tem po li cij skih i pra vo sud nih, a u tom okvi ru i spe ci ja li zo va nih zdrav stve nih, ta~ ni je psi hi ja trij skih slu `bi i in sti tu ci ja. E, sad, osta je otvo re -

no pi ta we ko li ko po li ti ka to uisti nu è li. Pri to me se ne ra di sa mo o vla da ju }oj po li ti ci, ne go jo{ ~e {}e o opo zi ci ji ko ja pa li va tru a on da vla da ju }e pro zi va da ni su u sta wu uve sti red. l Ka da go vo ri mo o po ru ka ma za usi ja ne gla ve, da li su Sr bi ja u Hr vat ska u sta wu da po stig nu do go vor o ne kim te ma ma ba rem po mo de lu „sla è mo se da se ne sla è mo”, ili }e i da qe pa da ti te {ke re ~i, ko je ne mi nov no osta vqa ju po sle di ce? – To je pi ta we pu no ozbiq ni je od pi ta wa hu li gan stva. Pro blem je u to me {to te ma ni fe sta ci je po ~i va ju na raz li ~i tim, pa i di ja me tral no su prot nim zva ni~ nim dr àv nim oce na ma tih do ga |a ja. Za Hr va te je, na pri mer, Olu ja oslo bo di la~ ka ak ci ja ~i sta kao su za a za Sr be zlo ~i na~ ka ak ci ja et ni~ kog ~i {}e wa. A po mo me mi {qe wu, uz Olu ju mo è te la ko na }i oba ele men ta. U da toj si tu a ci ji, a na ro ~i to na kon pre su da Ha {kog su da, pret po sta vqam da }e te dve in ter pre ta ci je isto ga, te dve isti ne, pa ra lel no po sto ja ti jo{ mno go go di na. I s ti me }e se mo ra ti ì ve ti. Ali, pa met na po li ti ka bi i u tim okol no sti ma mo gla na }i na ~i na da se po no si po zi tiv nim a da osu di ne ga tiv no, ma kar to po sto ja lo u jed nom te istom do ga |a ju. Na à lost, i pa met na se po li ti ka pred sva ke iz bo re su da ri s po tre bom da se po be di na iz bo ri ma, a to on da zna ~i da joj tre ba ju gla so vi svih, pa i onih ko ji ba{ i ne vo le pa met nu po li ti ku. l Stra hu je te li da bi pred sto je }i iz bo ri u Sr bi ji mo gli da do pri ne su no vom za hla |e wu od no sa dve ju dr à va? Pi tam jer su, re ci mo, po je di na iz be gli~ ka udru è wa otvo re no „na vi ja la” za to da Hr vat ska bu de za u sta vqe na na evrop skom pu tu, a sa da bi mo ga da ima ju va `nu ulo gu na srp skim iz bo ri ma. – Du go go di {we is ku stvo u ra du s iz be gli ca ma i wi ho vim or ga ni za ci ja ma me u~i da }e se to, na à lost, si gur no do go di ti. Pi ta we je sa mo ka ko i u ko li koj me ri. A tu gru ba in stru men ta li za ci ja iz be gli ca i wi ho vih or ga ni za ci ja u iz bor ne svr he naj ~e {}e pred sta vqa ne mo ral nu ma ni pu la ci ju qu di u ne vo qi. Onim li de ri ma tih or ga ni za ci ja ko ji na to pri sta ju, i ko ji sa mi u to me u~e stvu ju, tre ba lo bi po ru ~i ti da su oni tu da pro ble me qu di re {a va ju, a ne da ih ras pa qu ju. A ne ki od wih upra vo ih ras pa qu ju po for mu li ko ja gla si po pri li ci ova ko: qu de tre ba dr à ti u {to ve }em stra hu kad za to ima, pa i kad ne ma raz lo ga, a kad su qu di do voq no upla {e ni, on da im ka è te da ste ba{ vi tu da ih za {ti ti te. Iz ~e ga sle di jed no sta van za kqu ~ak da oni ba{ vas, a ni slu ~aj no ne ni ko ga dru go ga, mo ra ju bi ra ti za svo ga li de ra kao spa si te qa. n Mi ro slav Sta ji}

„Sr bi su je din stve ni”

red sed nik Srp skog na ci o- nal nog ve }a se ver nog Ko so va i Me to hi je Mi lan Iva no vi} re kao je da }e re fe ren dum po ka za ti da su Sr bi u tom de lu po kra ji ne je din stve ni i da na rod sto ji iza ini ci ja ti ve o we go vom odr `a va wu. „Odr `a va we re fe ren du ma je neo p hod no, jer }e on oba ve za ti sve lo kal ne sa mo u pra ve i in sti tu ci je da ne sme ju da pri hva te ni ka kvo re {e we ko je bi zna ~i lo pod vo |e we

De ve de se te ko se ame ri~ ka glu mi ca An |e li na Xo li u ve li kom bro ju ov da {wih me di ja pred sta vqa kao dr àv ni ne pri ja teq broj je dan, ako se pre ti glum ci ma zbog film skih ulo ga, ako se di rek tor na ci o nal ne bi bi lo te ke po i sto ve }u je sa Zve zda nom Jo va no vi }em, ako dr à va po klek ne pred eks tre mi sti~ kim gru pa ma i za bra ni Pa ra du po no sa, ili ako vla di ke po ni à va ju gra |an sku vlast... za {to on da bi lo ko ga mo è da za ~u di ba ti na we hr vat skih na vi ja ~a u No vom Sa du i Ru mi, na kon ko jeg iz vr {i o ci ma ra do va mi ni star po li ci je iz rek ne opo me nu ti pa „ne moj te pre te ri va ti, pa ni smo mi kao oni kad mi ode mo ta mo”. I {to se on da sve po tom upa ku je u pri ~u o, eto, ma lo pod gre ja noj pred iz bor noj re to ri ci, ne ko li ko hap {e wa, ne ko li ko iz ja va osu de... A da bi tas na va gi ostao na me stu, sre ù se ka zne osu |e ni ma za di vqa~ ko ubi stvo fran cu skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na.

stra ci jom. On sma tra da na vi ja~ ke gru pe u Sr bi ji u naj ve }em de lu i slu è sa mo da bi se pra vi le „pa ra voj ske za ob ra ~un sa ne is to mi {qe ni ci ma„, uka zu ju }i da je na si qe ko je se u Sr bi ji do ga |a po sle di ca od su stva lu stra ci je. „Ko ga Sr bi ja i ka ko da ube di da se pro me ni la, ka da osim hap {e wa ne ko li ko ha {kih `r tve nih ja ga wa ca, su o ~a va wa sa stvar no {}u ni je bi lo. Lu stra ci ja, za to, ni je po ziv na osve tu, ne go ele men tar no raz bo rit na ~in da se ras ki ne sa zlom pro {lo sti jer }e ono, u pro tiv nom, na sta vi ti da pri pre ma sle de }u ka ta stro fu”, is ti ~e â nak. Eks tre mi sti~ ki in ci den ti i po ja ve, te ne a de kva tan od go vor dr à ve, sva ka ko uka zu ju na sla bost in sti tu ci ja, ali i na neo d lu~ nost vla da ju }ih eli ta da se s tim pro ble mom su o ~e. Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i oce nio je da sra mot no {to su se u No vom Sa du de si li na pa di na hr vat ske na vi ja ~e, ali i da ti in -

Ko kon tro li {e po li ci ju? – Po sle ne dav nog na si qa na uli ca ma No vog Sa da, kao i ni za dru gih eks tre mi sti~ kih po ja va, ali i po te za vla sti ko ji im idu na ru ku, po put za bra ne odr `a va wa Pa ra de po no sa pro {log ok to bra, otva ra se pi ta we ko, za pra vo, kon tro li {e po li ci ju u Sr bi ji – ka `e Du {an Ja wi}. – I ne sa mo po li ci ju, ne go i ko uti ~e na oba ve {taj ne slu `be, jer ovo ni je pr vi put da one ni su ima la do bru pro ce nu bez bed no snih pret wi.

MI LAN IVA NO VI] OD BA CIO IDE JU OD LA GA WA RFE REN DU MA NA SE VE RU KiM

T E M A : EKS TRE MI ZAM I GO VOR MR @WE

na {ih in sti tu ci ja pod vlast Pri {ti ne”, obra zlo ìo je Iva no vi}. Po we go vim re ~i ma, Sr bi sa se ve ra Ko so va na taj na ~in po ka zu ju da pro tiv ko sov skih in sti tu ci ja ni su sa mo po li ti~ ki eks tre mi ili gru pa po je di na ca, ve} ceo na rod. Iva no vi} je ka zao i da se dr àv ni vrh Sr bi je pro ti vi odr à va wu re fe ren du ma jer se pla {i da }e bi ti ugro è na kan di da tu ra Sr bi je za ~lan stvo u EU, „{to je wi -

hov naj ve }i adut na pred sto je }im iz bo ri ma”. On je oce nio i da plan u ~e ti ri ta~ ke {e fa srp ske dr à ve Bo ri sa Ta di }a „ni je ni ka kvo no vo re {e we, ve} sa mo do ra |en Ah ti sa ri jev plan”. „Re~ je o mo de lu ko ji je si no nim za Ah ti sa ri jev plan, od no sno o pla nu po ko me bi Sr bi ì ve li u okvi ru ne za vi sne dr à ve Ko so vo, {to je za nas ne pri hva tqiv”, ka te go ri ~an je Milan Iva no vi}.

I eto nas na zad u istom za ~a ra nom kru gu, gde sve pod se }a na 90-e, oce wu ju ovih da na broj ni ana li ti ~a ri. Li der LSV Ne nad ^a nak ~ak upo zo ra va da }e se tek u pred sto je }im me se ci ma ko ri sti ti sva ka pri li ka za pro iz vod wu „do ga |a ja”, i to kom bi no va wem so ci jal nog ne za do voq stva sa na ci o nal nom fru -

ci den ti ni su bi li slu ~aj ni, ve} da su eks tre mi sti~ ke i re tro grad ne sna ge è le le da Voj vo di nu pri ka ù u dru ga ~i jem sve tlu. – O~i gled no je re~ o or ga ni zo va nim ak ci ji ma. I o~i gled no je neo p hod na bo qa ko or di na ci ja svih dr àv nih or ga na ka ko bi se pred u pre di li i spre ~i li ta kvi

in ci den ti. A to pod ra zu me va da po li ci ja tre ba da ra di svoj po sao i obez be |u je sve ma ni fe sti ci je, ali i da se efi ka sno po na {a ju i Tu ì la {tvo i su do vi – is ta kao je Ege re {i u iz ja vi za „Dnev nik”. On je uka zao i na to da i dru gi eks tre mi sti~ ki in ci den ti i po ja ve, ka ko u Voj vo di ni, ta ko i na ni vou ce le Sr bi je, na à lost po ka zu ju da „na {e dru {tvo ne osu |u je jed no gla sno ta kve po ja ve„. – Su de }i po re ak ci ja ma i na ak tu el ne do ga |a je, ili, na pri mer, na ra ni je in ci den te u Te me ri nu, ili na ne ke dru ge, vi di se da tu po sto je raz li ~i te na me re. A sve to ugro à va na {u slo bo du i za jed ni~ ki ì vot svih na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni i u ce loj Sr bi ji. Jer, u ne kim usi ja nim gla va ma u na {oj ze mqi o~i gled no po sto ji è qa da se dis kre di tu je sve {to je do sad ura |e no i u po gle du evrop skih in te gra ci ja, ali i ono {to je u in te re su bez bed no sti i

DO RIS PAK, PO SLA NI CA EVROP SKOG PAR LA MEN TA, ZA „DNEV NIK”

Re fe ren dum na se ve ru ne }e po mo }i Sr bi ji ako je u ras pra vi na ne dav noj se si ji Spoq no po li ti~ kog od bo ra Evrop skog par la men ta kao raz log za od la ga we da va wa Sr bi ji sta tu sa kan di da ta na ve la su kob na se ve ru Ko so va, u ko jem su ra we ni ne ma~ ki i austrij ski pri pad ni ci Kfo ra, po sla ni ca EP Do ris Pak iz ja vi la je za „Dnev nik” da je „ze le no sve tlo” iz o sta lo i za to {to ni je bi lo na pret ka u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. – Evrop ska uni ja è li da vi di bar ne ke re zul ta te di ja lo ga iz me |u Ko so va i Be o gra da, ko ji }e una pre di ti po lo àj qu di na te re nu. Na à lost, u ovom tre nut ku ne vi dim da se u me |u vre me nu i{ta pro me ni lo. A bo jim se da }e i na ja vqe ni re fe ren dum u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va ima ti ne ga tiv ne po sle di ce – re kla je Do ris Pak za na{ list. Sa go vor ni ca „Dnev ni ka” je, ina ~e, po dr à la re zo lu ci ju EP, ko jom se od Evrop skog sa ve ta tra ì da u mar tu po tvr di kan di da tu ru Sr bi je. S dru ge stra ne, Do ris Pak jo{ uvek mi sli da je pre ra no da Be o grad do bi je i da tum za po ~e tak pre go vo ra. – Ka da smo pred lo ì li po tvr du sta tu sa kan di da ta, mo je ko le ge iz Evrop skog par la men ta i ja smo è le li da Sr bi ji upu ti mo po ru ku ohra bre wa. Me |u tim, pre ne go {to pre go vo ri po~ nu, mo ra se po boq {a ti si tu a ci ja u Sr bi ji. No vi iz ve {taj EP o Sr bi ji, na ko jem upra vo ra di mo, tak sa tiv no ob ja {wa va pro ble me ko je tre ba re {i ti. I po sle gla sa wa, tre ba lo bi s wim upo zna ti jav nost u Sr bi ji – na vo di ne ma~ ka evro par la men tar ka . Po we nim re ~i ma, ni je pot pu no ja sno na {ta {ef srp ske di plo ma ti je Vuk Je re mi} ci qa ka da po na vqa da Sr bi ja ne }e od u sta ti od Re zo lu ci je 1244 i po ce nu da ne do bi je kan di da tu ru – jer, ka è, na to me ni ko i ne in si sti ra. – U ovom mo men tu o~e ku je mo sa mo po tvr du do bre vo qe Sr bi je u od no si ma sa Ko so vom. U bu du} no sti,

Kri za ni je ko~ ni ca Do ris Pak je od ba ci la te zu po ko joj bi „ko sov sko pi ta we” mo glo da uti ~e na sud bi nu BiH. „Bo sna mo ra sa ma da do sta to ga ura di za se be, a pi ta we Ko so va po vla ~e po li ti ~a ri ko ji po ku {a va ju da na |u ali bi za svo je lo {e po na {a we”, na vo di ne ma~ ka evro par la men tar ka. Ona je ta ko |e od ba ci la i oce ne da bi po lo `aj Sr bi ja na pu tu ka Evrop skoj uni ji mo gao bi ti ko la te ral na {te ta ak tu el nih eko nom skih zbi va wa u EU. „Pa vi di te da je Hr vat ska je za no vu ~la ni cu Uni je iza bra na u sred kri ze. Ka da Sr bi ja ura di {ta tre ba, i}i }e istim pu tem”, po ru ~i la je Do ris Pak.

pak, zva ni~ ni Be o grad tre ba da u~i ni svo ju po li ti ku pre ma Ko so vu pot pu no ja snom, jer ne tre ba sum wa ti u to da EU vi {e ni ka da ne }e me |u su se di ma to le ri sa ti ne re {e ne od no se. I to se mo ra re {i ti pre ula ska u Uni ju – obra zlo ì la je Do ris Pak. Ko men ta ri {u }i to {to je u Evrop skom par la men tu upo zo re no da u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne od go vor nost ima ju obe stra ne, na {a sa go vor ni ca je na ve la da di ja log tre ba da do ne se ono {to je u in te re su i Sr bi je i Ko so va, i svih wi ho vih gra |a na, po put gra ni ca otvo re nih za slo bo dan pro tok ro be i qu di. – Ko so vo je pri hva ti lo plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja, ~ak ga je uve lo u svoj Ustav, a po we mu Sr bi na Ko so vu, da kle i oni na se ve ru, ima ju pra vo da po svom na ho |e wu upra vqa ju srp skim op {ti na ma. Ali svi, ipak, tre ba da ima ju na umu da je raz laz Ko so va sa Sr bi jom di rekt na po sle di ca apart hej da ko ji je re ìm Slo bo da na Mi lo {e vi }a pro vo dio na Ko so vu. A to ja do bro znam, jer sam tih go di na re dov no ta mo bo ra vi la – tvr di Do ris Pak. Go vo re }i o ini ci ja ti va ma iz vr ha srp ske vla sti, po ~ev od po ru ke mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca „da su va `ni ji qu di od hek ta ra”, pa do pred lo ga pred sed ni ka Ta di }a „u ~e ti ri ta~ ke”, ne ma~ ka evro par la men tar ka je iz ra zi la od re |e nu do zu skep se da to o ne za i sta mo gu da pred sta vqa ju na ja vu pro me ne po li ti ke Be o gra da pre ma ko sov skom pi ta wu, i to u pr vom re du jer Sr bi ju usko ro o~e ku ju iz bo ri. – Na à lost, pred sto je }i iz bo ri ni su mo me nat ka da se go vo ri i po stu pa re a li sti~ no. Jer, ka da kam pa wom vla da ju na ci o na li sti~ ke iz ja ve, on da svi ve ru ju ka ko se mo ra bi ti „tvr |i” i na ci o nal no „sve sni ji” i „obo je ni ji” od svog po li ti~ kog ri va la – na vo di Do ris Pak. Ob ja {wa va ju }i po zi ci ju Ne ma~ ke u sve tlu da qeg evrop skog pu ta Sr bi je, po sla ni ca EP je na ve la da se ne ma~ ki po li ti ~a ri dr è od lu ke iz So li u na, pre ma ko joj sve ze mqe biv {e Ju go sla vi je, kao i Al ba ni ja, mo gu po sta ti ~la ni ce EU uko li ko is pu wa va ju kri te ri ju me. Ona je isto vre me no i od ba ci la spe ku la ci je da bi Ber lin bio za do vo qan ka da bi Sr bi ja re {i la ko sov sko pi ta we po mo de lu dve Ne ma~ ke. – Da kle, Ne ma~ ka po dr à va Sr bi ja na pu tu u EU, ba{ kao {to je bio slu ~aj sa Hr vat skom – ka è Do ris Pak. – Ali, po re |e we sa si tu a ci jom u Ne ma~ koj po sle Dru gog svet skog ra ta je da le ko od ak tu el ne re al no sti. U sva kom slu ~a ju, po na vqam, pre no {to Sr bi ja u|e u EU, na pro sto }e mo ra ti da re {i pro blem sa svo jim ko sov skim su se dom. Pri to me se, da raz ja sni mo, ne ra di o ne ka kvom ne ma~ kom uslo vu, ve} o ~i we ni ci da svi to o~e ku je mo. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

CITATI

„

Ne mo`emo da u|emo u vladu kako bismo samo popunili broj od 126 poslanika, ve} je neophodno da afirmi{emo druga~iji na~in mi{qewa i rada u Srbiji ^e do mir Jo va no vi}, lider LDP

”

INTERVJU

Ni ko bli `i

Po pu {ta we

Dr SLO BO DAN UZE LAC, PRO FE SOR UNI VER ZI TE TA U ZA GRE BU

„Sr bi su je din stve ni”

MI LAN IVA NO VI] OD BA CIO IDE JU OD LA GA WA RFE REN DU MA NA SE VE RU KiM

T E M A : EKS TRE MI ZAM I GO VOR MR @WE

DO RIS PAK, PO SLA NI CA EVROP SKOG PAR LA MEN TA, ZA „DNEV NIK”

nedeqa29.januar2012.

c m y

dnevnik

PO NO VO GLAV NE VE STI IZ SR BI JE

kao na {a sen ka

mi ra u na {oj po kra ji ni i u ce loj ze mqi. Si gur no je da ima onih ko ji bi vo le li da Sr bi ju i Voj vo di nu po no vo da vra te u mra~ ne 90-e, ali sam uve ren da to ipak ni je op {ta ten den ci ja u na {em dru {tvu. No, bo jim se da je pro blem u to me {to nam stvar no ne do sta je ko or di ni ra na i iskre na bor ba pro tiv ta kvih ne ga tiv nih ten den ci ja – oce nio je pred sed nik voj vo |an skog par la men ta, uz opa sku da bi bi lo po gre {no ja ~a we eks tre mi sti~ kih po ja va i re to ri ke ve zi va ti za sti ca we po e na uo~i pred sto je }e iz bor ne kam pa we, jer je uve ren u to da gra |a ni Sr bi je i Voj vo di ne ne `e le ta kve sna ge na ~e lu dr `a ve i po kra ji ne. Po li ti ko log Pa vel Do mo wi sma tra, pak, da ni je pro blem Sr bi je u po vrat ku u 90-e, ve} u ne do voq no ra di kal nom ot klo nu od te de ka de. – Ni je bi lo do voq no uhap si ti i iz ru ~i ti Rat ka Mla di }a, ve} je

tre ba lo ra zo ri ti taj pro je kat ko - SPC„. Po we go vim re ~i ma, SPC ji je Mla di }a iz ne drio, a ko ji se po ku {a va da ci vil nu vlast pre sad re vi ta li zu je. Ov de se za to i tvo ri u svoj ser vis, a u slu ~a ju da qe ar ti ku li {e ide ja da smo mi obe le à va wa Ra ci je, otvo re no je `r tve. I 90-e nas za pra vo pra te po ka za la svo ju mo} po ni à va ju }i kao sen ka sve vre me. Uosta lom, mi grad ske vla sti u No vom Sa du. I smo stal no na ne koj klac ka li ci, to je, po we go vim re ~i ma, ne {to ho }e mo li u Evro pu ili ne... – oce - {to bi sve tre ba lo ja ko da za bri nio je Do mo wi za na{ list. ne. On sma tra da po na {a we vla da Ana li ti ~ar Du {an Ja wi} ka è ju }ih eli ta u Sr bi ji za pra vo pro - da sve {to se u po sled we vre me de du à va taj pro je kat iz 90-ih go di - {a va pred sta vqa ozbi qan znak da na, ko ji, ka ko je is ta kao, ne bi mo - su in sti tu ci je u kri zi, ali i da je gao da op sta je kad bi smo ima li od - dru {tvo op te re }e no du bo kim tra lu~ ni ju i Evro pi pri vr è ni ju u ma ma. On je za „Dnev nik” oce nio vlast. i da je u tom po gle du ve o ma pro – Ovi in ci den ti za to ni kog ne ble ma ti~ no {to je i me |u pred iz ne na |u ju. Sr bi ja je bre me ni ta stav ni ci ma ak tu el ne vla sti to pro ble mi ma. Dru {tvo se sve vi {e kom po sled wih ne ko li ko me se ci po la ri zu je... Ali, o~i gled no je da oì veo go vor mr `we. se re ìm u Sr bi ji ja ko do bro no – O~i gled no je da ovih de set go si sa svim tim fru stra ci ja ma dru - di na la ga wa da je Sr bi ja do bi la {tva, i to ta ko {to ih pre u sme re - ra to ve, ko je se na sta vi lo i na kon va na raz ne gru pe i ti me pro du à - 90-ih, ne da je re zu la ta te: qu di va svo je tra ja we, jer pa `wu stal no zna ju da su ra to ve iz gu bi li. Me |u pre u sme ra va bi lo na na vi ja ~e, tim, vi {e ne ma go to vo ni jed ne ili na pi sce, ili na ne ke tre }e – stran ke ko ja ne igra na mr `wu, ob ja {wa va na{ {to je po seb no iz sa go vor nik. ra è no u ovoj iz Uka zu ju }i na Incidenti u Novom bor noj kam pa wi. skan dal ko ji je Uosta lom, sve te Sadu nisu bili pra tio ne dav no iz ja ve, sa ko ji ma je slu ~aj ni, ve} su o b e l e ` a v a w e mi ni star po li ci ekstremisti~ke i stra da wa u No je Ivi cva Da ~i} u retrogradne snage vo sad skoj ra ci po sed wih {est me ji, Do mo wi je se ci iz la zio u jav èlele da Vojvodinu po seb no upo zo prikaù u druga~ijem nost, na ivi ci su rio na pro ble go vo ra mr `we – svetlu ma ti ~an od nos na po mi we Ja wi}. ([andor Egere{i) cr kve i dr à ve, – Ta kva at mos fe ra na vo de }i da se uka zu je na to da SPC ve} du è Sr bi ja sve vi {e po na {a „vr lo aro gant no i agre - po sta je izo lo va na ze mqa, od no sno siv no„, uz na po me nu da za to od go - da po ~i we da li ~i na ze mqu unu vor nost sno si i cr kve na ali i ci - tra {wih ob ra ~u na i na si qa. I vil na vlast u ze mqi, ko ja, ka ko je kqu~ no je pi ta we da li }e mo se na veo, „ni ka ko da po vu ~e gra ni cu su o ~i ti sa uzro ci ma tog na si qa. u od no su na pre ve li ke am bi ci je n Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

KARMA KOMA

Zlo gladno sebe

e li ve} jednom pro{lo to famozno Evropsko rukometno prvenstvo? Mislim, je li pro{lo BEZ MRTVIH? Ili }emo strahovati jo{ neko vreme? Ako je ipak, hvala bogu, pro{lo, onda je kanda ve} po~ela orgija tuma~ewa, i sada nam je vaqa preìveti, {to tako|e ne}e biti lako niti bez rizika po zdravqe, makar i mentalno. Gledano sa pozicije ne samo zdravog razuma nego i – jo{ va`nije – zdrave du{e, ne moè se objasniti kako do|e do toga da ~opori ~ovekolikih stvorewa napadnu qude u wihovim automobilima ili bilo gde drugde, a sve to usred civilizovanih urbanih qudskih naseqa (zvanih, recimo, Novi Sad i Ruma), ili bar u wihovoj neposrednoj blizini. Pa dobro, gosn prirodwa~e, ali za{to li ih uop{te napadnu? Divqe zveri, znano je, napadaju zarad divqe gladi i uglavnom ni~ega drugoga, dakle iz razloga upisanih u prirodni poredak stvari. Kako, me|utim, objasniti da se nekoga moè napasti – da je to, {tavi{e, ne samo zamislivo nego i stvarno i da se doga|a tu, oko nas – samo zarad registarske oznake wegovog automobila, boje wegovog paso{a, ili tako ve} ne~ega, upravo nestvarno, zapawuju}e glupog? Glad, dakle, nije u pitawu kao u nedu`nih divqih zveri, jer niko nikoga tu nije pojeo. A uostalom, budimo iskreni, deluje li vama iko od tih bikovratih, odli~no uhrawenih bilmeza kao gladan stvor? Pre bi se reklo da se to hrani sirovom yigericom. Elem, ako nije glad, {ta je? ûdno je to, mo`da, ali ponekad je obja{wewe isto {to i opravdawe; evo, poku{aj da „objasni{“ neku stvar sasvim neobja{wivu i temeqito nedopustivu, i ve} si u~inio makar prvi korak na putu ka wenom opravdavawu, mada ti to mo`da nije bila namera. Pa dobro, ali nije li nekima od nas u neku ruku posao da nastojimo da obja{wavamo svet i qude u wemu, i wihovo pona{awe, ma kakvo ono bilo? Jeste, ali i to oko obja{wavawa tako|e zavre|uje obja{wewe, ba{ zato da obja{wavawe neobja{wivog ne bi postalo opravdavawe neoprostivog. Ovi koji su poput vampirske horde èqne qudske krvi gawali prave ili makar mogu}e „Hrvate“ po na{im varo{ima, kao i isti takvi koji bi i koji su, u nekim drugim prilikama, gawali prave ili makar mogu}e „Srbe“ po varo{ima i drumovima Hrvatske, ako slu~ajno budu pozvani na odgo-

vornost, vapi}e prvi ba{ za obja{wewem. Za{to? Zato {to nekako instinktivno wu{e – te{ko da ne~im osim bazi~nih instikata uop{te raspolaù – da stereotipna, pokroviteqska, „politi~ki korektna“ obja{wewa uvek veli~anstveno tupoumno i naivno rade za wih, da od krvi prave vodu, to jest, da serijski razvodwavaju ~isto, besmisleno, idiotsko i samosvrhovito Zlo, slinave}i ga u {e}ernu vodicu „dubqih dru{tvenih uzroka“ Ah, Nesre}no Detiwstvo! Ah, otac prostitutka i majka alkoholi~ar! Ah, nezaposlenost i, kakoseonozove, nedostatak perspektive! Ah, te{ko nasle|e rata! I tako ve} to, iz jednog izan|alog i ove{talog repertoara koji je bio mu~no izve{ta~en jo{ na premijeri. Ovo {to divqa na{im ulicama ve}inom jedva da je bilo i ro|eno u vreme kraja hrvatskog i bosanskog rata. Nemaju oni ni{ta s tim i od toga, a najmawe od svega „traume“. Qudi poput mene ili vas, qudi koji nikome ne èle i ne ~ine nasiqe i zlo, hiqadu puta, ma {ta hiqadu, milion puta su ve}e, stvarnije i autenti~nije `rtve ratova i svega {to su oni sa sobom naplavili, od svih wih zajedno. Da biste imali traume morate imati qudska ose}awa. Oni koji razbijaju {ofer{ajbne iza kojih u strahu vri{te neki drugi qudi, ène i deca, morali bi jako, jako mnogo da se potrude ne bi li dokazali kako su za takva ose}awa uop{te sposobni. To {to ti i takvi poput wih ~ine zlo je bez „pravog“ motiva, zlo koje beskrajno uìva u sebi, zlo bez stvarnog pokreta~a i motiva (trivijalni izgovori na stranu; {ta wih ina~e, ali onako zaista, briga {to je neko mo`da „Hrvat“, „peder“ ili {ta ve}?). Da im je re~eno da su Estonci i Polineàni wihovi du{mani, oni bi zlostavqali Estonce i Polineàne, jer im je ionako zapravo jo{ od po~etka svejedno. Ono {to wih pali je miris znoja, muke, straha, krvi, miris ponièwa i uni{tewa drugog qudskog bi}a. Sve drugo je smejurija, mada }e oni u svakoj takvoj smejuriji rado sudelovati, jer ona radi u wihovom interesu. Neka svako za sebe izabere ho}e li u~estvovati u nekoj takvoj smejuriji zajedno s wima. n Te o fil Pan ~i}

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : PRI PRE MQEN PRED LOG ZA OSNI VA WE JAV NOG PRED U ZE ]A KO JE ]E BRI NU TI O VOJ VO \AN SKIM SA O BRA ]AJ NI CA MA

Po kra ji na do bi ja „Pu te ve Voj vo di ne” e di na re al na {an sa za una pre |e we sa o bra }aj ne in fra struk tu re Sr bi je i Voj vo di ne je ste pri bli à va we na {e ze mqe EU, ne dvo smi sle na je oce na pr vog ~o ve ka Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du I{tva na Pa sto ra, ko ji je ujed no i pot pred sed nik Vla de APV. – Sa sti ca wem sta tu sa kan di da ta otva ra ju se mo gu} no sti apli ci ra wa na iz da {ni je pret pri stup ne fon do ve iz ko jih se di ù ukup ni ka pa ci te ti bu du }e ~la ni ce EU i pri bli à va ono me {to se na zi va evrop ski pro sek. Pre ko ovih fon do va mo è se sa mo stal no ili sa su se di ma apli ci ra ti za pro jek te odr à va wa, re kon struk ci je i iz grad we po sto je }ih ili no vih sa o bra }aj ni ca. A za to mo ra mo bi ti sprem ni i ima ti go to vu do ku men ta ci ju, od pro stor nih pla no va ko ji ma su de fi ni sa ni è qe ni put ni prav ci, do pro jekt ne do ku men ta ci je – na vo di Pa stor u raz go vo ru za „Dnev nik”. I{tvan Pa stor ka è da za do sa da {we me ga lo man ske è qe o iz grad wi broj nih auto pu te va i ma gi stra la kod nas „ne vi di vre men sku di men zi ju”, i to pr ven stve no zbog ne do stat ka nov ca. Po we go vim re ~i ma, è qe bez po kri }a su sve pri ~e o bo qem po ve zi va wu sa su se di ma, ve za ma ko ri do ra, po seb no 4 i 10, pa jo{ i sa re kom Du nav, o iz grad wi Ba nat ske ma gi stra le iz sme ra Ma |ar ske od gra ni~ nog pre la za \a la pre ko ô ke, Ki kin de, Zre wa ni na i Pan ~e va pre ma Ko vi nu i Ne go ti nu, za tim o po pre~ noj ma gi stra li iz prav ca Te mi {va ra ko ja bi i{la pre ko Ba nat skog Dvo ra, Zre wa ni na, No vog Sa da, tu ne lom kroz Fru {ku Go ru, Ru mu i iz la zi la na auto put Be o grad - Za greb, za tim auto put skom prav cu od Be o gra da pre ko Vr {ca do Te mi {va ra... – Uza lud bi lo ka kvi pro jek ti i ela bo ra ti u vre me ka da srp ski

pu ta ri go di {we ne mo gu da iz gra de vi {e od 20 ki lo me ta ra auto pu ta, ka da zbog ve li ke eko nom ske kri ze ni Sr bi ja ni Evro pa ne ma ju unu tra {weg po ten ci ja la za ta kve za mi sli, a ta nak Re pu bli~ ki bu xet ne do zvo qa va do dat no za du `i va we – ka `e Pa stor. – Ka da je re~ o me |u na rod nim pro jek ti ma, tre ba ima ti na umu da pra vi la upra vqa wa wi ma ne de fi ni {e mo mi, ne go EU ko ja da je no vac. A ko pla ti mu zi ku, taj je obi~ no i na ru ~u je. Mi smo do sa da po ku {a va li da bar s jed nim ~o ve kom u~e stvu je mo u iz bo ru pri o ri te ta pro je ka ta, {to nam je omo gu }e no, ali je na{ uti caj re al no ve o ma ma li.

we iz me |u Ma |ar ske i Sr bi je, za iz ra du Stu di je iz vo dqi vo sti è le zni~ ke pru ge od Se ge di na pre ko Su bo ti ce do Ba je iz dvo je no je 279.000 evra. Ali, to je tek stu di ja. Skrom no je i ono {to se kon kret no re a li zu je iz tog fon da, kao na pri mer, iz grad wa ki lo me tar-dva pu ta na gra ni~ nom pre la zu kod Ba~ kih Vi no gra da. Dru gim re ~i ma, sa mo fon do vi sa dr è sred stva za ozbiq ni ju iz grad wu, ali, ka ko ka è na{ sa go vor nik, tre ba do wih sti }i. Pa stor ob ja {wa va da lop ti cu tre ba okre nu ti na dru gu stra nu i raz voj za po ~e ti od lo ka la. Ako ho }e mo raz vi je nu Voj vo di nu, mo ra mo, po we go vim re ~i ma, ima ti raz vi je nu lo kal nu, re gi o -

No vi gra ni~ ni pre la zi I{tvan Pa stor is ti ~e po se ban zna ~aj gra ni~ nih pre la za kao do dir nim me sti ma sa su se di ma, ko ji omo gu }a va ju efi ka sni ji pro tok ro ba i qu di... Ka `e da su de fi ni sa ni pla no vi raz vo ja gra ni~ nih pre la za pre ma Hr vat skoj, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, a ima i ide ja ve za nih za pro {i ri va we po sto je }ih pre la za. Ne ki je su re {e ni, po put Hor go {a, {to je va `no za od vi ja wa sa o bra }a ja na Ko ri do ru 10, ali se ja vqa po tre ba re vi ta li za ci je sta rog gra ni~ nog pre la za ko ji je sa da prak ti~ no za ra stao u ko rov. Tu je i po tre ba pro {i ri va wa pre la za kod Baj mo ka i \a le, a u pla nu je i otva ra we no vog gra ni~ nog pre la za kod Ba~ kih Vi no gra da i, ako sve bu de i{lo po pla nu, on bi mo gao da pro ra di sre di nom ove go di ne. Isto vre me no, ~i we ni ca je i da su sred stva ko ja se do de qu ju za pre ko gra ni~ nu sa rad wu re la tiv no skrom na, jer to ni je no vac za re a li za ci ju ne kog za ma {nog pro jek ta, ve} za pre nos is ku sta va i sli~ no. Uosta lom, do sa da {wa pre ko gra ni~ na sa rad wa i je ste za mi {qe na kao po li gon za u~e we po sred stvom ko ga se sti ~u zna wa za ozbiq ni je i iz da {ni je evrop ske apli ka ci je i upra vqa we pro jek ti ma. Ta ko je, na pri mer, iz IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad -

nal nu i ma gi stral nu in fra struk tu ru i ka da se ra di o pu te vi ma, i ka da je u pi ta wu è le zni ca. Jed no bez dru gog, ka è, ne ide. – U Voj vo di ni da nas ima oko 200 ki lo me ta ra in du strij skih ko lo se ka po wi va ma, ko je nam je jo{ Franc Jo zef osta vio u ama net. Ako è li mo raz vi je nu po qo pri vre du u Voj vo di ni i da tu ogrom nu ko li ~i nu pro iz vo da eko no mi~ no tran spor tu je mo, on da naj pre tre ba re vi ta li zo va ti tih 200 ki lo me ta ra poq skih

pru ga i tu mre ù jo{ pro {i ri ti – na vo di Pa stor. Pot pred sed nik po kra jin ske vla de ob ja {wa va da raz voj ko ri dor ske in fra struk tu re, o ko joj se stal no pri ~a, ni je al ter na ti va ovim po tre ba ma. Dru gim re ~i ma, sa mo rav no mer nim raz vo jem svih seg me na ta mo gu }e je pri bli à va we du go ro~ nim po tre ba ma dr à ve, {to zna ~i da se naj pre mo ra mo do bro po ve za ti unu tar ze mqe, pa on da i sa kom {i lu kom. – Ne ma raz vi je ne re gi je, ze mqe ili we nog de la ako ni je raz vi je na in fra struk tu ra – na gla {a va Pa stor. – Me |u tim, ako je to ve} ta ko, za {to se svi i ne po na {a ju u skla du s tim, ne go se i pri sa mom po me nu to kva li fi ku je kao ne ka kva ili ne ~i ja po li ti~ ka am bi ci ja, {to s re al no {}u ne ma ni ka kve ve ze. I ta ko je, na à lost, po sled wih go di na. Ta ko |e, iz go di ne u go di nu je bu xet za fi nan si ra we odr à va wa i raz vo ja sa o bra }aj ni ca sve sla bi ji ji, a sva ka am bi ci ja de cen tra li za ci je ili de kon cen tra ci je u smi slu bri ge i ga zdo va wa pu te vi ma do ì vqa va se sa „auto no ma {kom” ko no ta ci ja ma i ta ko se ko men ta ri {e. A u ta kvoj at mos fe ri raz voj je pro sto bio blo ki ran. Pa stor ka è da kod van ko ri dor ske in fra struk tu re Voj vo di na ima i ustav nu i za kon sku mo gu} nost da tu pri ~u sme sti u sop stve nu nad le `nost. Ra di se o 1.700 ki lo me ta ra put ne mre è ko ja je u pro ble ma ti~ nom sta wu i tre ba lo bi ulo ì ti mno go nov ca u odr à va we i pro {i ri va we. U zad wih 20 go di na je ta mre à per ma nent no de va sti ra na i pro pa da la, ne {to se ma lo ra di, ali iz o stao je si stem ski pri stup za bo qe odr à va we. Za to je na ba zi ustav nih i za kon skih mo gu} no sti, pr ven stve no Za ko na o jav noj svo ji ni, i pri -

I{tvan Pastor: Ne}e Vojvodina nigde odneti svoje puteve

pre mqen pred log da se ofor mi voj vo |an sko jav no pred u ze }e kao je zgro in sti tu ci je ko ja }e se per ma nent no ba vi ti lo kal nim i re gi o nal nim sa o bra }aj ni ca ma, a u sle de }ih me sec-dva o~e ku je se i do no {e we od lu ke. – Me |u na rod ne ko ri do re, auto pu te ve i ma gi stra le tre ba da raz vi ja re pu bli~ ko jav no pred u ze }e, a re gi o nal ne i lo kal ne

Me|unarodne koridore, autoputeve i magistrale treba da razvija republi~ko javno preduze}e, a regionalne i lokalne budu}e pokrajinsko bu du }e po kra jin sko. To ne zna ~i ni ka kvo sla bqe we i ras ta ka we, ne go stva ra we po zi ci je za po vla ~e we efi ka sni jih po te za ko ji }e do ve sti do to ga da ima mo ne u po re di vo bo qe pu te ve – ob ja {wa va Pa stor. A kqu~ no pi ta we ve za no za van ko ri dor sku put nu in fra struk tu ru je ste na ~in fi nan si ra wa. Na{ sa go vor nik ob ja {wa -

va da je to ne ka da bi lo re {a va no na ba zi od re |e nog pro cen ta od pro da te li tre go ri va, {to je, sma tra, i da nas mo gu }e, pri ~e mu to re {e we sva ka ko mo ra da bu de deo bu du }eg za ko na o fi nan si ra wu APV. Dru gim re ~i ma, bez traj nog re {e wa fi nan si ra wa, ne ma do voq no ni ~vr ste pod lo ge za raz voj voj vo |an skih sa o bra }aj ni ca. – Da nas se deo nov ca od pro da te li tre go ri va ne tro {i na men ski; uvek ima pre ~ih po tre ba, pa smo u pro te klim go di na ma po pra vi lu, ume sto pla ni ra nih ~e ti ri, pet ili {est mi li jar di di na ra za re kon struk ci ju i po prav ku lo kal ne put ne in fra struk tu re, do bi ja li tek mi li jar du – ka `e Pa stor. – A ne ga tiv ni efe kat su se na go mi la va li. U tom smi slu bi bi lo va `no da se na ~in fi nan si ra wa in sti tu ci o nal no za o kru `i. Pot pu no je si gur no da je su lu do o~e ki va ti od re pu bli~ ke vla sti da vo de ra ~u na o lo kal nim i re gi o nal nim pu te vi ma. Glu pa vo je i to {to se o~i to ne ko bo ji da pre dat te pu te ve na upra vqa we Po kra ji ni pa ni ko ih ne }e ukra sti ili iz Voj vo di ne ne gde od ne ti. n Ran ka Da u to vi}

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

„DNEV N IK” IS T RA @ U J E:

Ni je ba{ da le ko ri ~a o Voj vo di ni kao ne do voq no raz vi je nom re gi o nu, ko ji je „pr vi put u svo joj isto ri ji pao is pod pro se ka Re pu bli ke Sr bi je„, u po sled we je vre me di gla pu no pra {i ne. Dok se po kra jin skoj vla sti, s jed ne stra ne, spo ~i ta va da je do zvo li la da se od Voj vo di ne ot me sve {to ona stvo ri i da je za to po bru to do ma }em pro iz vo du ovaj re gion da le ko is pod be o grad skog, u Ba no vi ni tvr de da su te gru be oce ne iz ve de ne iz sa mo jed nog pa ra me tra, a to je pro se~ na za ra da, {to, ka `u, ne mo `e bi ti osnov no me ri lo. Je dan od pro ble ma je, ve le u Po kra ji ni, {to ti sta ti sti~ ki po da ci ne o~i ta va ju pri ho de po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, a zna ~aj ni pro fi ti ostva re ni su upra vo u obla sti agra ra. Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin uka zu je na to da na vi si nu pro se~ ne za ra de – i wen ma wi iz nos u Voj vo di ni u od no su na srp ski pro sek – zna ~aj no uti ~e to {to se u po qo -

TRA G OM VE S TI: DR@AVA KUPUJE SMEDEREVSKU @ELEZARU ZA JEDAN DOLAR

Ho }e li „Sar tid” opet ga ji ti gqi ve ro blem je u to me {to su se, na evra, dok je mi nus do sep tem bra pro - ci su u ob na vqa we pro iz vod we, ko ja ja po sled wi put ka da je dr à va {le go di ne bio 73 mi li o na do la ra. Ga - pret hod no bi la pot pu no za mr la, ulo upra vqa la sme de rev skom è - {e we po go na u Sme de re vu osta vi lo bi ì li ogro man no vac a è le za ra je u le za rom, u woj ga ji le pe ~ur ke a ni je bez po sla po red 5.500 rad ni ka i jo{ me |u vre me nu po sta la naj ve }i iz vo pro iz vo |en ~e lik, ka è za „Dnev nik” oko hi qa du „tre }ih li ca„ an ga ò va - znik iz Sr bi je, „od go vo ran” za ~ak 14 ured nik u NIN-u i po zna ti eko nom - nih u kom pa ni ji. od sto srp skog eks por ta. No, s do la ski no vi nar Mi lan ]u li brk, ko men ]u li brk is ti ~e da je ne sum wi vo da skom glo bal ne eko nom ske kri ze, tra ta ri {u }i od lu ku Vla de Sr bi je da od po sto ji re a lan in te res da ta kom pa ni - `wa na tr ì {tu ~e li ka je znat no ame ri~ kog „Ju es sti la” pre u zme è le - ja bu de sa ~u va na, po go to vo {to je u woj opa la, pa su po ~e li i pro ble mi za sme za ru u Sme de re vu. za po sle na tre }i na sme de rev skih rad - de rev sku fa bri ku. – I ni sam si gu ran da Vla da uop {te ni ka. Me |u tim, to {to dr à va ne }e è zna {ta sa da s tom è le za rom da ra di – Ako ra ~u na mo i fir me ko je sa ra - le za ru pla ti ti vi {e od jed nog do la ra, – do da je ]u li brk. |u ju sa @e le za rom, ve ro vat no je re~ o uop {te ne zna ~i da ~i tav Vla din po Pod se ti mo, Vla da Sr bi je do go vo ri - po lo vi ni svih za po sle nih u Sme de re - du hvat spa sa va wa sme de rev skog gi gan la se sa ame ri~ kim „Ju es sti lom” da vu – na po mi we na{ sa go vor nik. ta gra |a ne ne }e ko {ta ti ni {ta, na ot ku pi sme de rev ski è le za ru, ne ka da Ipak, po sta vqa se pi ta we ka ko }e pro tiv. Uz pret po stav ku da kom pa ni ja {wi „Sar tid”, za je dan do lar. Ka ko je dr àv no upra vqa we po mo }i è le za - na sta vi da ra di sa jed na kim „uspe hom” ob ja snio pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, ri, kad ve} me na xe ri iz jed ne ame ri~ - kao do sa da, to zna ~i da }e se za sva ku Ame ri kan ci na pu {ta ju po sao u Sr bi ji ke kom pa ni je, me |u naj ve }im i naj u spe - go di nu ko ju ona pro ve de u dr àv nom i to zbog eko nom ske kri ze. {ni jim na sve tu u svom sek to ru - sa vla sni {tvu, iz bu xe ta za to mo ra ti da – Ne ma mo na me ru da u du se iz dvo ji 100-150 mi li o na gom ro ku bu de mo vla sni ci evra. Ka k o }e dr ` av n o upra v qa w e po m o } i @e le za re, ve} }e mo tra ì Ta ko |e, otva ra se mo è le za ri, kad ve} me na ye ri iz jed ne ti stra te {kog part ne ra – ral ni pro blem, jer je sa ame ri~ ke kom pa ni je, sa svim svo jim na veo je Cvet ko vi}. On je svim iz ve sno da dr à va ne re kao da je Vla da ot ku pom re sur si ma, ve za ma i „si gur nim” tr ì {ti ma, bi spa si la fir mu od pro @e le za re do bi la kom plet na pa sti da ne za po {qa va to ni su upe li da po slo va we odr è u plu su osnov na sred stva za rad i ne li ko ve li ki broj rad ni ka to obrt na sred stva u vred no (~i taj: bi ra ~a), {to prak sti od 100 mi li o na evra. „@e le za ra svim svo jim re sur si ma, ve za ma i „si - ti~ no zna ~i da su ne ka rad na me sta i ne ma ni ka kva za du è wa i kre di te pre - gur nim” tr ì {ti ma, ni su upe li da po - ne ki gra |a ni u ovoj ze mqi va `ni ji od ma ban ka ma”, re kao je Cvet ko vi}. slo va we odr è u plu su. dru gih. Po je di ni eko no mi sti upo zo Upi tan {ta }e bi ti sa rad ni ci ma i – To je ogro man pro blem. Jer ap so - ra va ju na to da bi se sa da mo glo de si ti da li }e bi ti sma we wa pla ta, Cvet ko - lut no sam si gu ran }e no va upra va bi ti da sva ka fir ma, a ko ja pro pad ne na tr vi} je re kao da „za sa da ne ma pla no va ba rem du plo lo {i ja od ove ame ri~ ke, ì {tu, od dr à ve tra ì da je pre u da se me wa sta tus rad ni ka” i da se oni ko ja ni je us pe la da è le za ru dr ì iz - zme, sa sve pla ta ma i dru gim tro {ko ne }e „na }i na uli ci”, ali ni je mo gao nad vo de ve} je pra vi la mi li on ske gu - vi ma gu bi ta {kog po slo va wa. To za dr da ka è ni {ta u ve zi sa pla ta ma. bit ke – upo zo ra va ]u li brk. à vu ne bi zna ~i lo ni {ta dru go do – – Vla da je re {i la da ot ku pi @e le On do da je da je u ce loj pri ~i po zi - si gur nog ban krot stva. za ru, jer }e mno go lak {e pro na }i stra - tiv no je di no to {to je dr à va prak Naj zad, to {to }e dr à va u ovoj ze te {kog part ne ra ako we ni po go ni ra - ti~ no bes plat no do bi la è le za ru. mqi po no vo pro iz vo di ti ~e lik po de – re kao je Cvet ko vi} i pod se tio da – Dr à va ne ma pa ra da pla ti ne ku {to pri vat ni in ve sti to ri vi de da to je @e le za ra Sme re de vo je dan od naj ve - tr ì {nu ce nu za wu. Ve} sad u bu xe tu ni je is pla ti vo, pod se }a na So vjet ski }ih iz vo zni ka u Sr bi ji. ima mo mi nus od 1,5 mi li jar du evra, Sa vez i Ki nu iz vre me na ko mu ni zma, Pre mi jer je pri to me pri znao da je {to zna ~i da }e mo se za to li ko mo ra - ka da su se ~el ni ci te dve ze mqe hva li ot kup @e le za re bio „iz nu |en po tez” i ti za du ì ti. Da je po stig nut ne ki dru - li ogrom nim ko li ~i na ma pro iz ve de po no vio da je ciq Vla de da odr ì pro - ga ~i ji do go vor, to bi zna ~i lo i no vo nog ~e li ka, dok su im gra |a ni umi ra iz vod wu i pro na |e stra te {kog part - za du ì va we – na po mi we na{ sa go vor - li od gla di - jer taj ~e lik ni je imao ko ne ra. „Bi li bi smo sre} ni kad bi smo u nik. da ku pi. U sve mu ohra bru je iz ja va ro ku od 15 da na mo gli da pro na |e mo „Ju-es-stil” je „Sar tid” ku pio u Mir ka Cvet ko vi }a da pre u zi ma we stra te {kog part ne ra”, re kao je Cvet - ste ~a ju 2003. go di ne za 21,3 mi li o na è le za re ni je ne ka kav stra te {ki po ko vi}. do la ra. Ce la ova pri va ti za ci ja, od sa - du hvat Vla de, ve} iz nu |en po tez, te da Ina ~e, „Ju-Es stil Sr bi ja„ je, pre ma mog na ~i na ku po pro dje do we ne ce ne, se na da da }e {to pre na }i no vog kup fi nan sij skom iz ve {ta ju za 2010. go di - bi la je ~e sto kri ti ko va na u jav no sti i ca. nu, po slo vao sa maw kom od 150 mi li o - od stra ne opo zi ci je. Ipak, Ame ri kan n Vladimir ^vorkov

vrop ska ko mi si ja ras pi sa la RASPISAN NOVI KONKURS ZA DODELU PARA IZ FONDOVA EU je kra jem sed mi ce no vi kon kurs na me wen or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru {tva. Ka ko je na ve de no u po zi vu, sva ki pro je kat mo ra da ob u hva ti naj ma we ~e ti ri ne pro fit ne or ga ni za ci je iz dr à va Za pad nog Bal ka na, kao i jed nu iz Evrop ske uni je. Gran to vi su od 500.000 do 800.000 slo bo da iz ra à va wa, a po seb no je za go di ne, a tra ja we pla ni ra nog pro evra, pri ~e mu je u~e {}e part ne ra 20 ni mqi vo da ovaj po ziv osta vqa pro gra ma ak tiv no sti ne sme da pre |e 48 od sto, {to zna ~i da EU bes po vrat no stor i za fi nan si ra we po dr {ke re me se ci. ula è pre o sta lih 80 pro ce na ta od for mi jav nog sek to ra, ka ko na na ci – Voj vo di na, na kon otva ra wa na vred no sti sva kog pro jek ta. o nal nom ta ko i na re gi o nal nom ni {eg pred stav ni {tva u Bri se lu i – Obla sti na ko je bi pro jek ti tre vou – na vo di di rek tor Fon da svih pri pre ma ko je smo ima li, kon ba lo da se od no se su so cio-eko nom „Evrop ski po slo vi” APV i pr vi ~o kurs do ~e ku je pot pu no pri pre mqe na ski raz voj, qud ska pra va, za {ti ta vek voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri i mo è mo o~e ki va ti da }e bi ti is na ci o nal nih za jed ni ca, me di ji i se lu Pre drag No vi kov. –Ak tiv no ko ri {}e no ne 50 ili 80 pro ce na ta sti s ko ji ma }e pred vi |e nih sred sta va, ve} sva ko ja se ta ko |e mo }i nam bu du na ras po la ga wu. Fond kon ku ri sa ti su „Evrop ski po slo vi” }e od mah za po is t ra ` i v a~ k i ~e ti se ri je kon sul ta ci ja i tzv. otvo pro jek ti, stu re nih vra ta, ka da pet kom od 10 do 13 di je, obu ke, po sa ti svi za in te re so va ni po je din ci i se te, sta ì ra or ga ni za ci je ko je è le da do bi ju vi we stu de na ta, {e in for ma ci ja, mo gu da nas po se te iz ra da pu bli ili da nam se obra te – ka è No vi ka ci ja, pro mo kov, uz na po me nu da }e u pro sto ri ja tiv ne kam pa ma Fon da mo }i bes plat no da se oba we... vi i re gi stra ci ja u tzv. PA DOR ba Rok za pod zu po da ta ka Eevrop ske uni je, {to je no {e we pred neo p ho dan uslov da bi uop {te mo glo lo ga pro je ka ta da se u~e stvu je na kon kur su. je 13. april ove n Miroslav Staji}

Gran to vi te {ki do 800.000 evra

pri vre di, gde se nov ~a ni to ko vi od vi ja ju bez sta ti sti~ ke evi den ci je, mno go pa o ra vo di kao „za po sle ni s mi ni mal nom za ra dom”, iako su im pri ho di ve }i. Va sin uz to is ti ~e da je u Voj vo di ni u po qo pri vred nom sek to ru bi lo naj vi {e ne u spe -

za vr {a va ju pri ho da po qo pri vred ni ka, pi ta we je, ali sa svim je si gur no da je pro se~ na za ra da krat ko ro ~an sta ti sti~ ki in di ka tor i za i sta ne mo `e bi ti is kqu ~i vi po ka za teq ste pe na raz vi je no sti, od no sno ne raz vi je no sti.

Novi Sad je dobrano kriv Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi}, ured nik por ta la „ma kro e ko no mi ja.org”, u raz go vo ru za „Dnev nik” uka zu je da je za re al tiv no za o sta ja we i stag na ci ju Voj vo di ne kriv No vi Sad. Na i me, po ka za lo se da je glav ni grad APV, u dru {tvu s Be o gra dom i Ni {om, (pre)br zo ra stao u re la tiv no krat kom ro ku tran zi ci je. Jer da nas No vi Sad, Be o grad i Ni{, u ko ji ma `i vi 28,4 od sto sta nov ni {tva Sr bi je, u ukup nom ra stu dru {tve nog pro iz vo da Re pu bli ke u~e stvu ju sa ~ak 81,3 od sto!!! lih pri va ti za ci ja, {to je do pri ne lo uni {ta va wu po qo pri vred nih fir mi i za dru ga, ko je su bi le me sto nov ~a nih to ko va u po kra jin skom agra ru. E sad, da li ba{ pa or ske za ra de to li ko kva re voj vo |an ski re zul tat i u ko joj evi den ci ji

– Ako `e li mo da go vo ri mo o ste pe nu raz vi je no sti jed nog re gi o na i po re di mo ga s dru gim, on da tu po sto ji niz in di ka to ra ko ji na bo qi na ~in uka zu ju na raz vi je nost – uka zu je u raz go vo ru za „Dnev nik” di rek tor ka Agen ci je za rav no BDP po glavi stanovnika

In deks ni voa (RS-100)

2009

2010

2009

2010

2009

Re pu bli ka Sr bi ja 2 986 613 900 2 713 205 500 110,1

100,0 100,0

410

371

100,0

Be o grad ski re gion

40,0

39,9

728

665

177,8

179,4

In deks U~e {}e(%)

BDP (hiq.dinara) HSTJ 2 2010

2009

2010 /2009

1 193 866 771 1 083 899 370 110,2

Re gion Voj vo di ne Re gion [u ma di je i Za pad ne Sr bi je Re gion Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je Re gion Ko so vo i Me to hi ja

2010

775 878 690

694 253 723

111,7

26,0

25,6

396

353

96,8

95,2

583 366 177

543 348 093

107,4

19,5

20,0

286

265

69,9

71,4

433 502 261

391 704 313

110,7

14,5

14,4

262

235

63,9

63,3

...

Regionalni BDP i u~e{}e regiona u stvarawu BDP-a Republike Srbije

INTERVJU

DR ZORAN FLORI],

Li bi ja ipak iz gu bqe no ~e {}em na ne kim od naj ve }ih pro je ka ta u Sr bi ji u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, po put sa na ci je Mo sta Slo bo de u No vom Sa du, od no sno iz grad we mo sto va u Be o gra du – pre ko Ade Ci gan li je i pre ko Du na va, iz me |u Bor ~e i Ze mu na, no vo sad sku kom pa ni ju „Euro Gar di Gro up“ svr sta lo je u sam vrh do ma }ih kom pa ni ja u obla sti pro jek to va wa, kon sta lin ga i in è we rin ga. Most ko ji }e u bu du} no sti spa ja ti Ze mun i Bor ~u, tzv. „ki ne ski most“, ujed no je i tre }i pro je kat u po sled nih 10 go di na na ko jem }e stru~ ni nad zor nad iz grad wom za jed ni~ ki oba vqa ti „Euro Gar di Gro up“ i fran cu ska kom pa ni ja „Luj Ber è“. Pred sed nik „Euro Gar di Gro up“ dr Zo ran Flo ri} oce wu je u in ter vjuu za „Dnev nik“ da se to, sa da ve} part ner stvo, po ~e lo gra di ti to kom sa na ci je Mo sta Slo bo de, a da ga je po tvr di lo i da qe u~vr sti la stru~ nost in è we ra no vo sad ske kom pa ni je, osno va ne, ina ~e, jo{ u vre me An te Mar ko vi }a, da le ke 1990. go di ne. – Is ku stvo u sa na ci ji Mo sta Slo bo de bi lo je vi {e stru ko zna ~aj no – na po mi we dr Flo ri}. – Naj pre, taj pro je kat je me |u ret ki ma u Evo pi po ~i we ni ci da je od pred vi |e nih 40 mi li o na evra,

ko li ko je iz no si la do na ci ja evrop skih in sti tu ci ja, po tro {e no 38 mi li o na – ona pre o sta la dva mi li o na Evop ska ko mi si ja je pre u sme ri la na bu xet pred vi |en za iz grad wu no vog @e è qe vog mo sta u No vom Sa du. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, pzi tiv no is ku stvo i re zul ta ti sa me to dom „di zajn bild“, ko ji je pri me wen pri li kom sa na ci je Mo sta Slo bo de – gde se ras pi su je kon kurs za iz vo |a ~a ra do va ko ji pred so bom ima ten der i idej ni pro je kat, a u oba ve zi je da iz ra di glav ni pro je kat i iz ve de ra do ve – pri hva tio je i grad Be o grad kao in ve sti tor Mo sta pre ko Ade. – Sa rad wa ko ju ima mo sa „Luj Ber è om“ pre ra slo je u part ner stvo na ovim pro sto ri ma i mi na sta vqa mo za jed ni~ ki da kon ku ri {e mo na ra znim pro jek ti ma. Po sle ovo li ko go di na, od li~ no se po zna je mo i ima mo od li~ nu ko mu ni ka ci ju, {to do pri no si i to me da vr lo br zo mo è mo da sa sta vi mo po nu du. Ipak, na po qu mo sto grad we u ne kim smo pro jek ti ma i sa mo stal no u~e sto va li – kao glav ni in è wer i nad zor iz grad we mo sta na Ti si kod Ade, mo sta na Sa vi kod Srem ske Ra ~e, na Ta mi {u kod Sef ke ri na i vi {e od 20 mo -

Idejno re{ewe pe{a~ko-biciklisti~kog mosta preko Dunavca u Novom Sadu

c m y

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

DA LI JE VOJVODINA PALA NA NAJNI@E GRANE?

gro zno, ali je to od do brog mer ni re gi o nal ni raz voj Vla de APV Va len ti na Iva ni}. – Va qa tu, na i me, ima ti u vi du struk tu ru ra sta BDP-a; kon ku rent nost ko ja se me ri pre ma ste pe nu otvo re no sti ili za tvo re no sti pri vre de; po kri ve nost uvo za iz vo zom... Osim to ga, po we nim re ~i ma, sta ti sti~ ki po da ci ko ji se ti ~u za ra da po ka zu ju da su one u 2010. u Voj vo di ni ra sle u od no su na 2009. i da je su ni è ka da se go vo ri o Be o grad skom re gi o nu, ali ne i znat no ni è ka da se go vo ri o re pu bli~ kom pro se ku. Na {a sa go vor ni ca ovo ilu stru je na vo de }i da je u 2010. go di ni pro sek za Voj vo di nu iz no sio 33.392 di na ra, a pro se~ na za ra da u ce loj Sr bi ji je bi la 34.142 di na ra. – Svr sta va we Voj vo di ne u ne do voq no raz vi je ne re gi o ne za vi si i od to ga na ko ju od red bu Za ko na o re gi o nal nom raz vo ju se mi sli. Po ra ni joj ver zi ji za ko na, uzi mao se ste pen raz vi je no sti od 75 po sto u od no su na re pu bli~ ki pro sek, i Voj vo di na je pre ma to me spa da la u re gion ko ji je raz vi jen. No vi, va è }i Za kon o re gi o nal nom raz vo ju, sta vqa u ne do voq ne raz vi je ne re gi o ne one gde je ste pen raz vi je no sti is pod re pu bli~ kog pro se ka. Ako se ima ju u vi du pre li mi nar ni re zul ta ti re gi o nal nog BDP-a po gla vi sta nov ni ka za 2009. go di nu, za Voj vo di nu on iz no si 353.000 di na ra, a re pu bli~ ki pro sek je 371.000. Da kle, voj vo |an ski BDP je sa mo 4,8 od sto ma wi od re pu bli~ kog pro se ka – na vo di Va len ti na Iva ni}. Ka da su u pi ta wu po da ci za 2010. go di nu, za Voj vo di nu BDP-a po gla vi sta nov ni ka iz no si 396.000 di na ra, a re pu bli~ ki pro sek je 410.000. î we ni ca je, me |u tim, da je BDP po gla vi sta nov ni ka Be o gra da za 2010. do ma {io do 728.000

di na ra, {to zna ~i da je voj vo |an ski BDP od we ga bio ma wi 45,6 po sto. Me |u tim, na {a sa go vor ni ca na gla {a va da je sa mo po sma tra we BDP-a po gla vi sta nov ni ka vr -

lo po vr {no, ako se pri to me ne ma u vi du i struk tu ra bru to do ma }eg pro iz vo da. – Struk tu ra pri vre de Voj vo di ne je pot pu no dru ga ~i ja od Be o gra -

da, kao glav nog gra da, gde po sto ji vr lo jak sek tor ne raz men qi vih do ba ra, gde je ja ka ko mu nal na, obra zov na in fra struk tu ra i gde je u pr voj fa zi od la zio naj ve }i broj stra nih di rekt nih in ve sti to ra jer je pre sto ni ca ima la naj ve }e pret po stav ke za ula ga we. Ta ko su, re ci mo, fi li ja le naj ja ~ih ba na ka oti {le ta mo. Voj vo di nu, me |u tim, raz li ku ju struk tu ra stra nih di rekt nih in ve sti ci ja i sek tor ska lo ka ci ja. Na i me, u sek tor raz men qi vih do ba ra, a to su in du stri ja i po qo pri vre da, do {lo je 56,7 po sto in ve sti ci ja, a u sek tor ne raz men qi vih 4,3 po sto. A upra vo in du stri ja i po qo pri vre da su sek to ri ko ji ga ran tu ju da }e se pro me ni ti struk tu ra pri vre de i struk tu ra iz vo za, te da je, pre ma tim po ka za te qi ma, ba{ Voj vo di na in te re sant na po ten ci jal na in ve sti ci o na lo ka ci ja – ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca. Osim to ga, Va len ti na Iva ni} uka zu je i na to da Voj vo di na ima ve }u po kri ve nost uvo za iz vo zom od Sr bi je (u~e stvu je sa 35,4 po sto u ukup nom iz vo zu ze mqe), te da ima – {to je, is ti ~e, ve o ma va `no – ve }u sto pu otvo re no sti ko ja za pra vo go vo ri o kon ku rent no sti. Di rek tor ka Agen ci je za rav no mer ni re gi o nal ni raz voj upo zo ra va i na raz li ku iz me |u „ra sta” i „raz vi je no sti” jed nog pod ru~ ja. Na i me, na rast upu }u ju sa mo eko nom ski po ka za te qi, a raz voj pod ra zu me va i eko lo {ke, i eko nom ske, i so ci jal ne in di ka to re, ko ji go vo re o kva li te tu `i vo ta, a on se me ri ta ko zva nim ’hju men di ve lop ment’ in dek som. Elem, BDP po gla vi sta no vi ka ni je me ra raz vo ja, ne go me ra ra sta, dok je po „hju men di ve lop ment„ in dek su Voj vo di na bo qe po zi ci o ni ra na od Sr bi je. n Sla|ana Glu{~evi}

PREDSEDNIK „EURO GARDI GROUP“

ni je zauvek tr ì {te sto va ma weg ra spo na. Isto vre me no, ostva ri li smo i zna ~aj ne re zul ta te na po qu pro jek to va wa obje ka ta, po put bol ni ce u Vr ba su, zgra de Ar hi va u No vom Sa du, cen tral ne ku hi we „Ra do snog de tiw stva“ u No vom Sa du...  [ta je potrebno da bi jedna doma}a firma, makar i kroz partnerstvo sa stranom, u~estovala u velikim projektima? – Naj pre, mo ra se do de ta qa po zna va ti ma te ri ja, a kad to ka èm mi slim da na evrop ski na ~in spro vo |e wa in ve sti ci ja, tzv. FI DIC. Da kle, uko li ko po zna je{ FI DIC sa stra nim fir ma ma se la ko po sti è do go vor o sa rad wi, {to po tvr |u je i na {e is ku stvo. î we ni ca je da Sr bi ja pri me wu je svo je za ko ne in ve sti ci o ne iz grad we, po ko joj se naj pre ra di idej ni pro je kat, pa glav ni pro je kat, pa se tra ì gra |e vin ska do zvo la i tek on da sle di ten der za iz vo |a ~a. Si stem FI DIC, ko ji se u Evro pi pri me wu je od 1974. go di ne, pod ra zu me va da se ten der ras pi su je na ba zi idej nog re {e wa i to je kod nas po ~e lo da se pri me wu je sa po ~et kom fi nan si ra wa pro je ka ta od stra ne Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke, od no sno Evro ske agen ci je za ob no vu i raz voj. Na à lost, ve o ma je ma lo do ma }ih fir mi ko ji po zna ju FI DIC.  Da li su uslovi koji diktiraju investitori iz Evrope jedini razlog za{to pri izgradwi mostova o kojima govorima, me|u glavnim izvo|a~ima nema doma}ih firmi, ili je tu jo{ ne{to posredi? – Ako ne ki pro je kat fi nan si ra Evrop ska in ve sti ci o na ban ka ili Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, uslo vi za u~e {}e na tim pro jek ti ma se od vi ja ju po pra vi li ma tih in sti tu ci ja. Ti uslo vi su obi~ no ve o ma ri go ro zni, jer se po red osta log tra è fi nan sij ski re zul ta ti ko je ni jed na ov da {wa fir ma ni je u sta wu da po stig ne. Sve u sve mu, uslo vi su ta kvi da za do bi ja we po slo va da le ko ve }e {an se ima ju stra ne fir me ko je ima ju po slo ve {i rom sve ta. Do ma }i in è we ri je su po zna ti u sve tu po stru~ no ti, no tu po sto ji pro blem u ne po zwa va wu en gle skog je zi ka, ko ji uvek bi va slu `be ni je zik to kom re a li za ci je ta kvih pro je ka ta. Ni ko vi {e ne ma vre me na da na sa stan ci ma ko ri sti uslu ge pre vo di o ca.

Da qe, tu je i pro blem sa do ma }om gra |e vin skom ope ra ti vom ko ja je pri li~ no de va sti ra na u po sled we dve de ce ni je kroz tran sfor ma ci je ne ka da {nih gra |e vi nar skih gi ga na ta. I jo{ ne {to: je dan od uslo va ko ji po sta vqa ju Evo pqa ni je ste pot pi si va we iz ja ve po ko joj }e fir ma bi ti spo sob na da sa mo stal no fi nan si ra pro je kat u pr vih pet me se ci – da kle, da se in ve sti tor ne gwa vi sva kih me sec da na s pi ta wi ma o upla ti. Na {e kom pa ni je ne mo gu da od go vo re uslo vu da su u sta wu da ra de bez avan sa i re dov nog pla }a wa. Ipak, po ja vqu ju se do ma }e fir me ko je su ste kle od re |e ne re fe ren ce da mo gu da ra de ne ke ma we pro jek te.  Nakon Mosta Slobode, „Euro Gardi Group“ je sada, ovaj put kao projektant, ukqu~ena u izgradwu novog mosta u Novom Sadu – pe{a~kog preko Dunavca? [ta taj most donosi gradu? – Pe {a~ ki most pre ko Du nav ca po ve za }e No vi Sad sa Ri bar skim ostr vom i na taj na ~in }e, na ro ~i to na kon ure |e wa Ri bar skog ostr va, gde se po red dru gih pla no va pred vi |a iz grad wa auto kam pa i dru gih sa dr à ja, taj pro stor u~i ni ti atrak tiv nim za gra |a ne. Ti me }e, ako mo gu ta ko da ka èm, Ri ba rac bi ti vra }en No vom Sa du. No vi most }e bi }e pre te ~a dru gim pro jek ti ma pred vi |e nim Ge ne ral nim ur ba ni sti~ kim pla nom, kao {to je pre tva ra we Du nav ca u jah ting zo nu i pro stor za vo de ne spor to ve, na rav no na kon dis lo ci ra wa Mor na ri ce i bro do gra di li {ta. Mi sa svo je stra ne ga ran tu je mo da }e no vi most u bu du} no sti po sta ti no va raz gled ni ca No vog Sa da, ba{ kao {to je sa da to Most Slo bo de. Ali, taj most ne }e bi ti je di ni most u No vom Sa du u ~i joj }e mo iz grad wi u~e stvo va ti. Po red po sla na pro jet ko va wu pri la znih sa o bra }aj ni ca na no vom @e è qe vom mo stu, na {a kom pa ni ja pro jek tu je i tri mo sta na ~e tvr toj de o ni ci Bu le va ra Evro pe, ko ja tre ba da spo ji Ru me na~ ki put i Ko ri dor 10. U pi ta wu su mo sta pre ko Ka na la DTD, du ì ne 176 me ta ra, ve o ma zah tev -

ni pre laz pre ko è le zni~ kog ~vo ri {ta, te je dan nad vo `wak.  Kakva je sudbina projekata koje ste zapo~eli u Libiji pre izbijawa sukoba u toj zemqi? Imaju li jo{ uvek srpska preduze}a tamo perspektivu? – Fir mu u Li bi ji osno va li smo 2008. go di ne i do iz bi ja wa su ko ba is pro jek to va li smo 800 ki lo me ta ra pu te va na ra znim lo ka ci ja ma u toj dr à vi. Pred sa mo iz bi ja we ra ta tre ba lo je da pot pi {e mo ugo vor za no vih 312 ki lo me ta ra, no rat je sve to omeo. Do bi li smo in for ma ci ju da se pri li ke u ze mqi ko li ko-to li ko smi ru ju, od No ve go di ne po ~e le su da ra de {ko le, kao i Cen tral na ban ka. Po na {im sa zna wi ma, sva na {a opre ma, auto mo bi li, kom pju te ri i ne kret ni ne, osta li su ne tak nu ti, u {ta }e mo se uve ri ti ka da za dve ne de qe ta mo ot pu tu je mo. Ra du je nas po seb no {to na {i part ne ri è le da se vra ti mo i da na sta vi mo za po ~e te po slo ve. Ipak, o per spek ti vi srp skih fir mi te {ko je sa da go vo ri ti. Po zna to je da su za vre me vla da vi ne Ga da fi ja, zbog pri ja teq stva iz me |u dva na ro da, srp ske fir me ima le od re |e nu pred nost u od no su na dru ge kom pa ni je. Ali mi slim da je na {a naj ve }a pred nost ipak bi la u to me {to smo ima li da le ko vi {e str pqe wa u sa rad wi s Li bij ci ma. n Denis Kolunyija

IN T ER V JU: GORDANA MATKOVI]

Pen zi ja mo ra bi ti! 19 ze ma qa EU, pre ma  Posledwih meseci sve zva ni~ nim po da ci ma, ~e{}e su ~uju analiti~ari kooba ve ze dr à ve pre ma ji predvi|aju da je samo pitapen zi o nom fon du pet pu ta su ve - we kada }e do}i do zastoja u }e od za jed ni~ kog bru to du ga. isplati penzija jer dràva Stru~ wa ci sto ga sma tra ju da }e za wih ne}e imati novca. Podru gi ta las fi nan sij ske kri ze stoji li takva opasnost? pre iza zva ti pen zi je ne go jav ni – Za sto ja ne sme da bu de. Na go dug. Eks mi ni star ka so ci jal ne mi la va we du go va kao u 90-tim je po li ti ke Gor da na Mat ko vi}, sa - ne pri hva tqi vo. Ukup ni ras ho di da sa vet ni ca pred sed ni ka Re pu - mo ra ju da se pri la go |a va ju pri bli ke za so ci jal na pi ta wa i di - ho di ma, a na po li ti ~a ri ma je da rek tor ka stu di ja so ci jal ne po pra ve iz bor gde }e da sma wu ju li ti ke u Cen tru za li be ral no ras ho de. Ali du bo ko ve ru jem da de mo krat ske stu di je, u in ter vju je na go mi lo va we du go va op ci ja za na{ list oce wu je da re~ o tzv. ko joj ne sme mo da pri be ga va mo. im pli cit nom du gu .  Guverner NBS Dejan [o– Taj dug na od re |e ni na ~in {ki} ocewuje da zastoj u prepre sve ga uka zu je na po ten ci jal govorima s MMF-om moè no op te re }e we pen zij skim oba imati veoma ozbiqne efekte ve za ma na du gi rok, od no sno na kroz pove}awe kamata i mawi to ko li ko bi dr à va mo ra la da priliv stranih investicija. “vra ti” upla }e nih do pri no sa Moè li i sme li Srbija sekroz pen zi je. Ali to bi se de si bi to dozvoliti u trenutku lo tek ka da vi {e ne bi bi lo te kada ima rekordnu nezapoku }eg si ste ma fi nan si ra wa. slenost i rekordan pad zapoSto ga se ne bi ba{ mo glo go vo slenosti? ri ti o ini ci ra wu dru gog eko – Spa dam u onu gru pu qu di ko nom ske ta la sa kri za na osno vu ji ve ru ju da nam je po dr {ka ta kve ra ~u ni ce – ob ja {wa va MMF-a neo p hod na i da od su stvo Gor da na Mat ko vi}. te po dr {ke za i sta mo è zna ~aj no po ten ci jal no da po gor {a si  Prema posledwim podacima, u Srbiji 115 zaposletu a ci ju u ze mqi. Em pi rij ski je nih radi za 100 penzionera? to, na rav no, te {ko do ka za ti. – Od nos iz me |u bro ja za po sle  Proteklih meseci sinnih i bro ja pen zi o ne ra je sva ka dikati razgovaraju sa poliko jed na od naj ne po voq ni jih ~i ti~kim partijama i najavquwe ni ca ko je osli ka va ju sta we u ju mogu}nost ulaska u polipen zij skom si ste ti~ku arenu. Da mu. A taj se po ka li bi za i sta Ni vo si ro ma {tva za teq jo{ do dat rad ni ci bi li no po gor {ao u boqe za{ti}eipak ni je kao vre me kri ze. Na ni kada bi wiu 90-tim à lost, ka da se hovi predstavto me do da ~i we nici u{li u poni ca da se ni za sve za po sle ne ne litiku ili je za kvalitetan pla }a ju do pri no si, on da se po ka socijalni dijalog va`nije è ko li ko je su {tin ski taj od da wihovi zastupnici budu nos ne po vo qan. jaki i ravnopravni sagovornici Vladi i poslodavci Ve} deceniju se kod nas penzioni sistem reformima? {e, napravqeni su i neki – Ne ka ko mi se ~i ni da se od ozbiqni rezovi kao {to je po ~et ka de mo krat skih pro me na podizawe starosne granice u~vr sti lo ve ro va we da je di no za penzionisawe i druga~ija gla so vi u par la men tu, a za pra formula za obra~un penzija, vo uce ne kroz gla sa we, ne {to ali se sti~e utisak da nismo zna ~e, da dru gi prav ci de lo va daleko odmakli jer niti su wa ne obez be |u ju pro me ne. Zbog smaweni tro{kovi dràve to ga su se i ne ke ne vla di ne or za penziji niti su primawa ga ni za ci je i udru è wa tran penzionera dovoqna za prisfor mi sa li u po li ti~ ke par ti stojan ìvot. [ta i kako daje. Ve ru jem, me |u tim, da ni je qe i moè li se uop{te u slu ~aj no {to svu da u sve tu po ovakvim uslovima napraviti sto je sin di ka ti i {to su oni odrìv penzioni sistem? iz van po li ti~ kih par ti ja. – Od go vor na ovo pi ta we ne  Rezultati u smawewu simi nov no je po ve zan sa pret hod roma{tva, koji su u~iweni nim. Raz re {e wa ne mo è bi ti prethodnih godina uz velike bez po ve }a wa za po sle no sti, napore dràv, sada su se kon tro le upla te do pri no sa, „istopoli” i trenutno je Srsma we wa si ve eko no mi je... Ako bija na istom nivou na kojem iz o sta ne pri vred ni rast i rast je bila i pre demokratskih za po sle no sti, to ne mi nov no mo promena. Ima li na~ina i ra da se od ra zi i na pen zi je. Ko mogu}nosti da se pomogne li ko god re for mi sa li pen zij siroma{nima? ski si stem, pen zi je ne mo gu da – Naj pre, ni vo si ro ma {tva bu du vi so ke ako su ni ske pla te i ipak ni je kao u 90-tim go di na ma uku pan ì vot ni stan dard. Ono pro {log ve ka, ali je bli zu onog ~e ga ta ko |e mo ra mo da bu de mo ko ji je za be le èn 2006. i taj sve sni je i to da }e ovaj si stem i trend je sva k a k o ne p o vo q an, da qe ne mo nov no da se me wa. Ne ali o~e ki van u vre me nu kri ze. sa mo zbog to ga {to u we mu i da Za raz li ku od mno gih dru gih ze qe ima ne kih ele me na ta ko ji su ma qa, Sr bi ja je ipak na pra vi la ne a de kvat ni, ve} i zbog ~i we ni na por da iz dvo ji ve }a sred stva ce da je uslov odr ì vo sti stal za za {ti tu naj s i r o ma {ni j ih, no i iz no va tra è we rav no te è ob u hva ta ju }i ve }i udeo naj si ro iz me |u du ì ne i vi si ne upla }i ma {ni jih i sa ve }im iz no si ma va nih do pri no sa i du ì ne pri na kna da ma. Me |u tim, mo ra bi ti ma wa pen zi je i we ne vi si ne. Iz ja sno da su i za sma we we si ro me |u osta log i za to {to qu di ma {tva od lu ~u ju }i pri vred ni ì ve sve du è i sve du è pri ma rast i po ve }a we za po sle no sti. ju pen zi ju. n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

DRU [TVE NI CEN TRI MNO GO KO RI SNI JI OD PRO MA JE

Umetnici ~ine i naslage a me stu na ko me um ca ru je, a kre a tiv nost i no ve ide je kla de va qa ju, ta mo se na la zi Dru {tve ni cen tar. Na krat ko se u No vom Sa du zna lo gde se ova kav mo dus vi ven di mo è na }i: od 22. de cem bra do 13. ja nu a ra ì veo je u ka sar ni “Dr Ar ~i bald Rajs”, gde su se le gi tim no, ali ne i le gal no, oku pqa li ra zni ak ti vi sti, umet ni ci, na u~ ni ci, do bo {a ri, sli ka ri, strip cr ta ~i, ma ~e va o ci, de ca, ro di te qi i pri ja te qi svih ge ne ra ci ja... uop {te svi oni ko je je u gra du uhva tio ta las slo bod ne mi sli, en tu zi ja zma, vo qe za stva ra wem i po boq {a wem se be i, po sle di~ no, dru {tva. Voj na po li ci ja is te ra la je ak ti vi ste i ~la no ve Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar iz ka sar ne na kon ne pu nih me sec da na, ali i taj je pe riod bio do vo qan da se po ka è ka ko je Dru {tve ni cen tar po tre ban gra du. Iz lo `be, kon cer ti, kre a tiv ne ra di o ni ce, pre da va wa i per for man si za sa da su sto pi ra ni, dok se ne na |e od go vo ra ju }i pro stor ko ji bi za do vo qio ka pa ci te te ova kvog kon cep ta i sa dr à ja.

U SR BI JI JO[ UVEK RET KI SPO RO VI ZBOG NEO VLA []E NOG KO RI []E WA IN TE LEK TU AL NE SVO JI NE

I {und {tite autorska prava lo bal na kam pa wa za {ti te autor skih pra va, ko ja je do ve la do za tva ra wa jed nog od naj ve }ih saj to va za raz me nu faj lo va „Me ga a ploud„ i hap {e wa ne ko li ko oso ba, od pro {le go di ne je pri mo ra la i Sr bi ju na is ko rak u bor bi pro tiv pi ra te ri je – ma li za ~o ve ~an stvo, ve li ki za nas. Na sre }u, ve }i na slu ~a je va re {a va se bez ve li ke dra me, spo ro vi ma pred nad le `nim su do vi ma, a pro se~ no se go di {we vo di oko hi qa du po stu pa ka zbog ne do zvo qe nog pu {ta wa autor ske mu zi ke, po vre de autor skih ora va, pla gi ja ta i neo vla {}e nog ko ri {}e wa ili kra |e pa ten ta. In te lek tu al nu svo ji nu, po red za ko na, svu da u sve tu {ti te i pri ja ve kod za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu ko ji od lu ~u ju o re gi stro va wu ì go va, pa te na ta, in du strij skog di zaj na i ozna ke ge o graf skog po re kla, a po sto ji i mo gu} nost de po no va wa neo bja vqe nih autor skih de la. Di rek tor ka Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu Sr bi je Bran ka To ti} ka è za „Dnev nik“ da na {a dr à va u toj obla sti ima pro pi se uskla |e ne s evrop skim, ali pri me }u je i da se kod nas broj pri ja va sma wu je. U pro {loj go di ni pod ne to je 229 pri ja va pa te na ta, ~ak sto ti nu ma we ne go 2010. Od to ga su 180 pri ja ve do ma }ih fi zi~ kih i prav nih li ca. Bi lo je 6.955 pri ja va ì go va, pri ~e mu sve ga 1.987 na ci o nal nih, dok su osta li me |u na rod ni. Pri mqe ne su 102 pri ja ve in du strij skog di zaj na, kao i 233 me |u na rod ne. – Naj vi {e pri ja ve pro na la za ka tre ba lo bi da ima iz in sti tu ta, s fa kul te ta, a za {to ih ne ma, mi slim da su raz lo zi vi {e stru ki – na vo di Bran ka To ti}. – Sam po stu pak pri ja ve ni je jed no sta van, pa ga ili tre ba sa vla da ti ili pla ti ti za stup ni ka da pri pre mi pri ja vu, {to bi mo gal da bu de je dan od raz lo ga. Ta ko |e, ~e sto na u~ ni ci naj pre po ù re da ob ja ve svo je ra do ve i za ne ma re pa ten ti ra we. A po sle je ka sno, jer je ino va ci ja ve} pu bli ko va na i zbog to ga se ne mo è do bi ti pa tent. U sva kom slu ~a ju, o pa ten ti ra wu bi tre ba lo da se vo di ra ~u na pre sve ga ako je re~ o pa ten tu ko ji ima ko mer ci jal ni po ten ci jal i mo è da obez be di do bit. Na {a sa go vor ni ca sma tra da sma we we bro ja pri ja va pa ten ta ne tre ba do vo di ti u ve zu s oba ve zom pla }a wa tak se, iako su kod nas ret ki no si o ci pa ten ta ko ji pla }a ju tak su svih dva de set go di na, ko li ko se pra va mak si mal no {ti te. Obi~ no se tak sa pla }a de set do dva na est go di na. Uko li ko je vla snik pa ten ta fi zi~ ko li ce, u slu ~a ju we go ve smr ti, pra vo pa ten ta se nor mal no na sle |u je po za ko nu o na sle |i va wu, a ako ne ma prav nih

na sled ni ka, on da se ga si pra vo in te lek tu al ne svo ji ne – jer ne ma ko da pla }a tak se. Sli~ na je si tu a ci ja kad je no si lac pa ten ta prav no li ce. Kad iz bi lo kog raz lo ga pa tent pre sta ne da va `i, od no sno kad pre sta ne da se pla }a ta ka sa, on da je slo bo dan za ko ri {}e we i spa da u jav ni do men. Ina ~e, u pro {loj go di ni je tak sa za pa tent iz no si la oko 5.000 di na ra. Sud ski spo ro vi zbog neo vla {}e nog ko ri {}e wa ili kra |e pa ten ta su ret ki i je dva da ih ima ne ko li ko na go di {wem ni vou. – Pro ble mi ve za ni za po vre du autor skih i srod nih pra va su obim ni ji, jer je ve o ma {i ro ko po qe pred me ta za {ti te, ali je i ceo si stem in te lek tu al ne svo ji ne osmi {qen da bi auto re obe {te tio za

do net 1894. go di ne. No, ni {ta mla |a ni je ni di le ma o pi ta wi ma da li je su vi {e du go da pa tent tra je 20 go di na, a da se autor ska pra va, ko ja po ~i wu od da na na stan ka de la i tra ju za `i vo ta auto ra, na sta vqa ju i 70 go di na po sle we go ve smr ti. – Ne ma ozbiq ne ini ci ja ti ve na ni vou svet ske or ga ni za ci je, da se pe riod prav ne za {ti te no si ca in te lek tu al ne svo ji ne even tu al no skra ti – ka `e nam Bran ka To ti} i da da je da se naj ~e {}e ta te ma po kre }e ve za no za pa te na te za le ko ve. – Po le mi ka se ~u la i o slo bo di do stup no sti de la pre ko in ter ne ta, dok se kod nas ona pre sve ga od no si la na iz nos ta ri fe po seb ne na kna de, iako je ona pri hva }e na i me |u na rod nim ugo vo ri ma.

Voj vo di na za {ti ti la ge o graf skim po re klom de se tak pro iz vo da Ozna ke ge o graf skog po re kla kao in te lek tu al ne svo ji ne na me we ne su za pro iz vo de spra vqe ne ili na tra di ci o na lan na ~in ili ~i je su ka rak te ri sti ke spe ci fi~ ne za to {to su ve za ne za od re |e no pod ru~ je, a mo gu da bu du za do vo qe na i oba uslo va. Kod nas su, ka è Bran ka To ti}, re gi stro va ne 43 do ma }e ozna ke ge o graf skog po re kla. Voj vo di na je do sad za {ti ti la srem ski ku len, srem sku do ma }u ko ba si cu, srem sku sa la mu, ba nat ski ri zling, vr {a~ ko „[am pion pi vo”, apa tin sko „Je len pi vo”, Bi ser no ostr vo mu skat kro kan, ber met, kar lo va~ ki ri zling, fu to {ki sve ì ki se li ku pus, bez dan ski da mast, kao i fru {ko gor ski li pov med. wi hov rad – kaè Bran ka To ti}. – Ja sno je da ni jed na dr à va ne mo è da do zvo li le gal no ko pi ra we autor skih de la, ko ja pod ra zu me va ju sve ori gi nal ne du hov ne tvo re vi ne, da te u od re |e noj for mi, od pi sa nih, pre ko mu zi~ kih, do soft ve ra, a ve lik je op seg srod nih pra va ko ja se od no se na pro iz vo |a ~e fo no gra ma, vi de o- gra ma, ba ze po da ta ka, iz vo |a~ ka pra va... Po la zi se od to ga da i kom pa ni je mo ra ju mno go da ulo è da nas da bi do {le do pro na la ska, da bi ot kri le no vi lek ili do {le do no vih do stig nu }a u obla sti teh ni ke, te le fo ni je, te le ko mu ni ka ci ja. To su ogrom na ula ga wa i po treb no je za {i ti ti ti ih od kon ku ren ci je je dan od re |e ni pe riod. Ili ako ne ko ulo ì ve li ka sred stva u kre i ra we svog zna ka, on da mu se mo ra da ti eks klu ziv no pra vo da ko ri sti taj znak. Po re ~i ma Bran ke To ti}, jo{ u 19. ve ku tzv. Bern ska i po tom Pa ri ska kon ven ci ja usta no vi le su osnov na pra vi la iz in du strij skog di zaj na i autor skog pra va. Raz vi je ne ze mqe, na po mi we na {a sa go vor ni ca, ve} dva ve ka ima ju te te me za kon ski re gu li sa ne, a ni Sr bi ja ne za o- sta je pu no, jer je pr vi pred met ni za kon

Pro te sti u EU Evrop ska ko mi si ja je sre di nom sed mi ce, u ime 22 ~la ni ce Uni je, pot pi sa la me |u na rod ni spo ra zum o za {ti ti vla sni {tva AC TA ~i ji je ciq, iz me |u osta log, da za {ti ti in te lek tu al no vla sni {tvo i umet ni~ ka de la od ma sov nih kra |a i pi ra te ri je na in ter ne tu. Me |u tim, pot pi si va we spo ra zu ma su o{tro kri ti ko va la raz li ~i ta udru è wa i gra |a ni u Evro pi, ko ji su pro te klih da na pro te sto va li i na uli ca ma, ali i pu tem ak ci ja na in ter ne tu, uz oce nu da AC TA otva ra mo gu} nost da se po ga zi pra vo na ano nim nost a pro vaj de ri oba ve ù da kon tro li {u {ta ra de qu di ko ji ma pru à ju in ter net uslu ge. Od ~la ni ca EU spo ra zum ni su pot pi sa le Ne ma~ ka, Ho lan di ja, Esto ni ja, Ki par i Slo va~ ka, dok je poq ski pre mi jer Do nald Tusk na ja vio da we go va ze mqa, iako je ste sta vi la pa raf, spo ra zum ne }e ra ti fi ko va ti uko li ko on na bi lo ko ji na ~in ugro zi slo bo du in ter ne ta i pra vo na ano nim nost we go vih ko ri sni ka.

Po re ~i ma di rek tor ke Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu, su {ti na je da se mo ra ju auto ri i no si o ci srod nih pra va obe {te ti ti zbog pro da je ure |a ja ko ji omo gu }a va ju ve o ma {i ro ko ko pi ra we autor skih de la i pred me ta srod nih pra va. – S ob zi rom na to ko li ko su {i ro ke mo gu} no sti pla gi ra wa autor skih de la, si gur no je da ima ne do zvo qe nih ko pi ja, ali i da se sva ka dr à va bo ri da to me sta ne na put. Sr bi ja je pro {le go di ne do ne la Za kon o op ti~ kim dis ko vi ma i usko ro po ~i we iz da va we ko do va ko ji }e oba ve zno mo ra ti pro iz vo |a ~i CD-ova i vi de o gra ma da sta vqa ju na svo je pro iz vo de. To je je dan od na ~i na kon tro le, a o~e ki va wa su da }e se ba rem ta ko zva na fi zi~ ka pi ra te ri ja do ne kle ogra ni ~i ti, sve sti na ra zu man obim, jer se re al no ni kad ne mo è u pot pu no sti eli mi ni sa ti – na vo di di rek tor ka Za vo da. Kad je re~ o o autor skim pra vi ma, sti ~e se uti sak da su u ova da {wem vre me nu do mi nant na ostva re wa estra de, ko ja svu da u sve tu ima ne ke spe ci fi~ no sti, a kod nas u zna ~aj nom de lu ~u ve ni folk di zajn. – Sa gle di {ta pra va, sva ka du hov na tvo re vi na, bez ob zi ra na we nu umet ni~ ku i stva ra la~ ku vred nost, pod lo `na je za {ti ti. To je u Za ko nu o autor skim pra vi ma ja sno re ~e no i svu da je ta ko. Ako ne {to sma tra mo {un dom i ki ~em, ne zna ~i da ni je autor sko de lo. Na à lost, mo è te s umet ni~ kog aspek ta, re ci mo, o ne koj pe smi mi sli ti da ima ska ra dan tekst, ve o ma lo {u mu zi ku, kom po zi ci ju, ali i po red to ga ni ko ne sme da je ko pi ra –za kqu ~u je Bran ka To ti}. – Kao gra |a nin, uop {te ni sam po bor nik te vr ste „ostva re wa”, ali taj aspekt jed no stav no ni je na li ni ji autor skog pra va, ve} je pi ta we ni voa kul tu re u jed noj ze mqi – a to se gra di u po ro di ci, u {ko li i, na rav no, jav nim me di ji ma ko ji na tom pla nu igra ju pre sud nu ulo gu. n Ja ska Ja ko vqe vi}

Ipak, tre ba re }i i to da slu ~aj no vo sad skog Dru {tve nog cen tra ni je usa mqen u re gi o nu. Obi~ no su dru {tve ni cen tri i na sta ja li istim pu tem kao ovaj no vo sad ski, s tim da su oni ko ji su us pe li da op sta nu i iz bo re se za se be, po put Me tel ko ve u Qu bqa ni i Roj ca u Pu li, da nas ko ri sni ne sa mo u obla sti ma u ko ji ma de lu ju wi ho vi sta na ri, ve} su i pra vi ma mac za tu ri ste. Oni ti me ja sno po di ù vred nost ne sa mo kvar ta u kom se na la ze, ve} i gra da, re gi o na i dr à ve. Ka ko ka è ma gi stri ca na u ka u tu ri zmu Iva na Vo li}, ko ja je i ~la ni ca Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar, u glo bal nom tak mi ~e wu gra do va ko je se sa sto ji u kre a tiv -

no sti, dru {tve ni cen tar kao kre a tiv ni kon cept mo è po slu ì ti kao ge ne ra tor kre a tiv nog ka pi ta la. Upra vo na osno vu tog ka pi ta la mo è se pro fi li sa ti ka ko grad ska kul tur na po li ti ka, ta ko i po li ti ka raz vo ja tu ri zma i pri vre de uop {te. – U sa vre me nom tu ri zmu fo kus se po me ra sa ma te ri jal nih ka ne ma te ri jal nim re sur si ma, na ro ~i to oni ma ko ji pred sta vqa ju ne ku vr stu iden ti te ta gra da ko ji se ba zi ra na neo pi pqi vim ele me ti ma kao {to su at mos fe ra, ì vot ni stil i duh me sta. Iako ih je te {ko de fi ni sa ti, ovi ele men ti za jed ni~ ki se mo gu svr sta ti u do men kre a tiv no sti, ko ja kao re dak i spe ci fi ~an re surs mo è do pri ne ti pro fi li sa wu tog je din stve nog i pre po zna tqi vog iden ti te ta. Na taj na ~in iz be ga va se se rij sko re pro du ko va we kul tu re i po ja vqi va we uni fi ci ra nih tip skih pro sto ra za we no pa siv no kon zu mi ra we – ob ja {wa va Iva na Vo li}. Grad ski pro sto ri gde kre a tiv nost do la zi do iz ra à ja upra vo su dru {tve ni i kul tur ni cen tri ko ji naj ~e {}e oku pqa ju po je din ce i gru pe ko je stva ra ju i, ka ko tvr di na {a sa go vor ni ca, ~i ne svo je vr stan “soft ver” grad skog kul tur nog i umet ni~ kog stva ra la {tva. Me |u tim, ne vo qa je ka da ne ma ju sop stve ni pro stor gde mo gu da ra de: – Bit no je da se pro duk ci ja i kon zu ma ci ja sa dr à ja de {a va ju na istom me stu, kao i da se po ve zu ju kom ple men tar ne de lat no sti ko je sa rad wom mo gu do ve sti do stva ra wa spe ci fi~ nih pre po zna tqi vih po iz vo da, a ko ji ina ~e ne bi na sta li u uslo vi ma raz je di we nog stva ra la {tva. Na pri mer, ple sni stu dio ko ji ra di u istom pro sto ru sa mu zi ~a ri ma, sli ka ri ma, ar hi tek ta ma i or ga ni za ci ja ma za so ci jal ni rad, mo è na pra vi ti ple snu pred sta vu u ko joj }e u~e stvo va ti svi. Ple sa ~i, ko ji mo gu bi ti iz ugro è nih so ci jal nih gru pa, kre i ra ju ko re o gra fi ju i ple {u, ar hi tek te i sli ka ri osmi {qa va ju ori gi nal nu autor sku sce no gra fi ju, a svi osta li ko ji stva ra ju u dru {tve nom cen tru su pu bli ka, ukqu ~u ju }i gra |a ne i tu ri ste... Da ovo u stvar no sti za pra vo funk ci o ni {e mo è se vi de ti u mno gim evrop skom gra do vi ma. Hi qa de na pu {te nih pro sto ra u Ho lan di ji, Bel gi ji, Ne ma~ koj, [vaj car skoj, Dan skoj pre tvo re no je u dru {tve no kul tur ne cen tre. U na ma bli èm okru è wu po zna ti su Me tel ko va u Qu bqa ni i Rojc u Pu li. Me tel ko va me sto je auto nom ni kul tur no so ci jal ni cen tar, sme {ten u

ZEMAQSKI DANI TEKU

olite li, uz svoje najro|enije naravno, i svoj sportski klub, svoj zavi~aj, svoj grad i svoje {kolske drugove i zemqu, otaxbinu svoju, wenu himnu, zastavu i sve ono po ~emu ste jedinstveni na ovom belom svetu? Naravno, i ja sva{ta pitam. A ako u va{em srcu jo{ ima qubavi za najro|enije i {irine da u wega stane i patriotizam, onda ste prekju~e imali najlep{i sportski dan u posledwih 40 godina, toliko vam li~no garantujem, jer sam tad postao punoletan. I nikad u jednom danu nismo dohvatili tri finala, pa makar to bila i Olimpijada, kad se sva sportska lepota zgusne u dve nedeqe, da ne mo`’ podneti. Neki su pevali do zore, neki su se osetili deset godina mla|i, hteli da potr~e, pa potr~ali, hteli da i polete, ali im to vremenski uslovi, ina~e sasvim o~ekivani za ovo doba godine, nisu dozvolili. Reklo bi se: pokazali smo najlep{e lice Srbije. Ali setite se onog malo ranije u Novom Sadu – bilo je to na{e najru`nije lice. Nije vaqda da nijedan razbojnik i kabadahija kad je dohvatio sekiru i krenuo na hrvatski auto nije imao na umu koliko je te{ko dobiti organizaciju ovakvog takmi~ewa, koliko ono ko{ta i koliko nam, zauzvrat, donosi? Jesmo li patriote ako nas se svi boje i groze se na nas, ili ako u~inimo da nam se raduju i po{tuju nas? Ako je i pomislio da je „najve}i“ Srbin me|u nama kilosterima da li je znao da }e nas opet 20 godina udaqiti od kalendara sportskih takmi~ewa. Eto {ta je za svoju zemqu u~inio!

I ja sam Pro{log leta su neki qudi, koji vole svoju zemqu, ba{ pred po~etak turisti~ke sezone izbacili \okovi}evu jahtu iz Hrvatske. U dubrova~koj luki su pritom maltretirani i propisno izvre|ani i otac, i majka, i oba brata najboqeg sportiste na planeti – na{eg tenisera Novaka \okovi}a, to najlep{e lice Srbije. Ve}ih posledica po sezonu izgleda da nije bilo, mada su se Hrvati ve} odavno vratili onoj svojoj staroj krilatici da ~etiri „S“ zapravo zna~e Samo Srbin Sezonu Spasava. A ova zemqa uglavnom ìvi od turizma na Jadranu, pogotovo posledwih godina i decenija kad im ni{ta drugo i ne radi, sem trgovine i {verca. Ali ja danas, pored sve svoje bujne ma{te, zaista ne mogu da zamislim nekog srpskog turistu koji }e ovog leta pored jeftinijih gr~kih i turskih mora poèleti da se jo{ jednom, ili bilo kad ubudu}e, okupa ba{ u Budvi, Herceg Novom ili u Boki Kotorskoj, posle onog „mudrog i pravednog”, a nadasve „dobronamernog i optimisti~kog” Nikolaidisovog komentara da bi ovaj svet bio mnogo lep{i i civilizovaniji da se onomad u Bawaluci lepo dalo di}i u vazduh srpskog predsednika Borisa Tadi}a, patrijarha srpskog gospodina Irineja i desetak hiqada posetilaca u sportskoj dvorani „Borik“. Jer i ova, odnedavno nam susedna, dràva uglavnom ìvi od turizma, pa i vi{e nego

c m y

dnevnik KO JA DU VA UNU TAR NA PU [TE NIH ZI DO VA

INTERVJU NEDEQE

zna ~aj nim ci ga la biv{oj kasarni JNA, u centru Qubqane. Ideja o centru dolazi sa kraja osamdesetih godina, kada se oko dvesto qubqanskih intelektualaca, umetnika i kulturnih aktivista okupilo u Mre`u za Metelkovu. Nakon {to je JNA po~etkom devedesetih napustila kasarnu i Qubqanu, oni su zauzeli prostor 1993. i Metelkova je danas mesto koje naseqavaju supkulturne i sli~ne organizacije. Tu se, izme|u ostalog, nalaze `ensko savetovali{te, klub makedonskog dru{tva, dva koncertna prostora, muzi~ki studio, ve`baonice za bendove, slikarski i vajarski ateqei, teatarski prostor, nekoliko barova...

nedeqa29.januar2012.

RAT KO RA DI VO JE VI], RE DI TEQ

kaù da je autonomno podru~je za proizvodwu sopstvene kulture. Danas u Rojcu prostor dele 103 udruèwa povezanih u Savez udruga Rojca, mreù koja ih okupqa, predstavqa, zastupa wihove ineterese, poti~e me|usobnu saradwu i angaòvano deluje u zajednici. Me|u udruèwima su Udruga igra~a bilijara, Udruga hrvatskih veterana domovinskog rata, Udruga Bo{waka braniteqa, udruèwa Srba, Makedonaca, Roma, Ma|ara, a u “Rojcu” se odràvaju i treninzi aerobika, gimnastike, borila~kih ve{tina, joge… U manifestu „Rojca” stoji da se udruèwa protive bilo kakvom obliku nacionalizma, seksizma, homofobije i nasiqa,

Mr `wa ov de po sta je deo fol klo ra azao nam je da se, bave}i se na{om tradicijom, prvo fokusirao na ono {to je najautenti~nije. „O~ekuje{ da }e ti to dati dubqe odgovore na pitawa koja su, kao {to vidimo – uvek ista. I tako ve} nekoliko predstava uvek dolazim do iste teme, teme mr`we. Sremac je roman napisao pre 117 godina. Kada se pa`qivo pro~ita ispod onoga {to je sme{no, lako, simpati~no, kada sve ogolite, ostaje ta pri~a kako je jedan nasamario drugog i kako je to zauvek zatrovalo wihove odnose, a za{to – to ne razumete po{to je suvi{e banalno“, govori nam glumac, scenarista i rediteq Ratko Radivojevi}, neumoran kom{ija ~iji projekat „Brod teatar“ godinama drma u~malu ravnicu. Direktan povod za wegovo gostovawe u „Intervjuu nedeqe“ je nedavna premijera predstave „Pop ]ira i pop Spira“ u koprodukciji Brod teatra i Pozori{ta mladih, koju potpisuje na{ sagovornik. „Nije presudno {to su glavni likovi popovi, nije presudno ni {to imaju sve, to su samo oteàvaju}e okolnosti. Kao neka mr`wa iz dosade, inata, prosto ugra|ena u karakter. To je ono {to me je op~inilo, kako je Sremac to jasno video. Naàlost, u na{im glavama se ni{ta nije promenilo za tih 117 godina. Nastavqamo da uve`bavamo i gajimo mr`wu prema svemu, to je kao neki folklor“, opomiwe Radivojevi}, kog smo prvo pitali {ta mora da se dogodi pa da prestanemo ìveti kao akteri Srem~evih dela? – Suo~iti se sa sobom. Pre svega moramo prestati ìveti od legendi iz pro{losti koja o~igledno nije bila druga~ija. Sremac nam kaè da nismo ni slatki ni simpati~ni. Moramo otvoriti o~i, probuditi se iz tih legendi, pri~a, basni, anegdota... i onda raditi i izgraditi sebe, pa kada vidimo kako je te{ko graditi, onda se ne}emo tako lako odlu~ivati da mrzimo, ru{imo i uni{tavamo sebe i oko sebe. l Ka kvi su pla no vi Brod te a tra za ovu se zo nu, u ka kvom je sta wu brod, da li su Po kra ji na i Grad spre mi da ga kon kret no po dr è? – Planiram turneju „Brod teatar plovnim putevima Vojvodine”. A planiram i vi{e i {ire. Napisao sam zajedno s nekoliko evropskih partnera me|unarodne projekte za slede}e dve godine. Brod je jo{ uvek u brodogradili{tu i nadam se da }e wegova rekonstrukcija da se zavr{i do juna. Pokrajina i Grad podràvaju Brod teatar, a mi im to uzvra}amo tako {to uporno i uspe{no ve} godinama trajemo, reprezentujemo Grad i Pokrajinu na festivalima u zemqi i svetu. l Da li ste na i {li na ma kar jed ne is kre ne o~i ko je su ras po la ga le nov cem i bi le sprem ne da ga usme re na pra vu stvar ne mi sle }i na iz bo re, gla so ve i rej ting? – Ja sam imao sre}e i stvarno sam nai{ao na iskrene o~i u vreme kada sam traìo brod koji bi bio trajno re{ewe, dotle smo plovili raznim skalamerijama. Te o~i je imao Bojan Pajti}. Primio me je na razgovor i video je mnogo daqe od nosa. Zaloìo se da se kupi brod, kasnije da se brod preko Fonda za kapitalna ulagawa i rekonstrui{e, a kako je Brod teatar Udruèwe gra|ana, nismo mi mogli biti vlasnici, ve} je formalni vlasnik mogla biti samo neka kulturna ustanova kojoj je Pokrajina osniva~. Predloìo sam Studentski kulturni centar i to je usvojeno. Uz pomo} tih iskrenih o~iju Pokrajina je izgradila jedno novo pozori{te, koje }e samo po sebi biti atrakcija, nov kulturni centar, za sadràje koji doprinose razvoju interkulturalnosti Vojvodine i wenih umetnika. l „Brod” go stu je bes plat no, da li je to kqu~ we go vog uspe ha i je smo li po sta li dru {tvo u kom tro {ak ga si du {u? – Predstave na turneji se igraju besplatno, jer je to Pokrajina omogu}ila. Ako postoje narodne kuhiwe da se ne ugasi ne~iji ìvot, za{to da ne postoji umetnost koja }e pomo}i da se spasi ne~ija du{a. l Ima li si ro mah oprav da we za du hov ni ne mar? – Niko nema opravdawa ni za kakav nemar, pogotovo ne za duhovni. Jedan pisac je rekao: „Sre}na sudbina ne pravi vizite na ku}nu adresu, nego treba oti}i po wu”. Dakle, ~ovek mora da uloì napor da ne{to promeni. Ulaznice i karte za galerije, muzeje i pozori{ta nisu tako skupe, bioskop ima i jeftine projekcije, kwige se mogu uzeti iz biblioteke ako ve} ne mogu da se kupe. l Za sto srp ska vlast ne pre po zna je Du nav kao naj sta ri ju i naj ja ~u ve zu sa Evro pom? – Prepoznat je zna~aj Dunava i to {to ide s wim, ali, po meni, sve to ide jako sporo. Uvek ima ko~ni~ara kojima odgovara usko i malo, jer su i oni takvi i kada bi iza{li na {iroko i veliko nestali bi u svojoj ni{tavnosti. l Za go vor nik ste „off” pro je ka ta, ~i ni li vam se da je ì vot u Sr bi ji po stao „off” u sva kom ele men tu? – Raditi off projekat zna~i da vas nekoliko odradite ono {to u instituciji radi wih trideset. Daqe, u off projektima nema pisanih pravila, nego svaka grupa ima svoj sistem rada i izraàvawa. Pravila traju dok traje trupa. [to bi se reklo - sam svoj majstor. Jedna ozbiqna dràva ne moè tako da funkcioni{e. l Ov de je, iz gle da, ma lo sprem nih da sa mi zap nu? – Ima ih koji su spremni da zapnu zbog zanimqive ideje, dobre uloge, a ima ih koji krenu i, ~ini vam se, imaju energiju, ali se po-

Kako kaù iz Metelkove, zahvaquju}i otvorenosti, tu su prostor na{le organizacije i pojedinci koji bi te{ko na po~etku svoga rada dobili prostor za rad, a jo{ bi im teè bilo pla}ati ga. U Metelkovoj prostor su, recimo, dobili brojni umetnici i kulturni aktivisti, bendovi imaju prostor za ve`bawe, slikari za stvarawe i izlo`be. Na jednom mestu mogu se na}i ~ovek koji je tek po~eo da slika, ali i profesor sa Akademije likovnih umetnosti. Metelkova je tako postala kreativna sredina u kojoj ~ovek moè na}i prostor i qude koji mu mogu pomo}i. I upravo i jeste najzanimqivija iz tog dru{tveno socijalnog konteksta. Po istom principu funkcioni{e i Dru{tveni centar Rojc sme{ten u biv{oj kasarni JNA “Karlo Rojc”, u Puli. Kada se 1991. godine JNA povukla iz Hrvatske, prostor su polako po~eli da naseqavaju aktivisti, umetnici, udruèwa i pojedinci koji tu nalaze mesto za rad i organizovawe. Za Rojc

na vi ja~ Hr vat ska, a sve osta lo je sa mo tr go vi na....itd... Tom do se qe nom Bo san cu gr~ kog po re kla ne }u vi {e ni ime da spo me nem, jer mi se za i sta po vra }a, mu ka mi je i od sa mog po da tka da po sto je no vi ne na mom je zi ku ko je mo gu da ob ja ve ne {to {to je kla si~ no sa u ~e sni {tvo u stra {nom zlo ~i nu, u vi du na go vo ra i pod stre ka va wa. Pi taj te sva kog advo ka ta ko li ke su ka zne za pod stre ka va we ili na knad no pri kri ca we zlo ~i na i zlo ~i na ca. Ko li ko se se }am, jer pra va ni sam za vr {io, ~e kam To mi ne go di ne pa da di plo mi ram, one uglav nom ni su ni {ta ma we od ka zni pred vi |e nih za ne po sred ne iz vr {i o ce! Ali jo{ vi {e mi je mu ka od ovih na {ih - lo kal nih, be o grad skih - pro fe si o nal nih bra ni la ca we go vog ime na i de la. I po naj vi {e od Sre te na Ugri ~i }a, di rek to ra na {e na ci o nal ne bi bli o te ke Sr bi je, ko ji je uvek to li ko bio iz nad sve ga i iz nad svi ju nas da je go ste do ~e ki vao – u cr ve nim plat ne nim far me ri ca ma. Ja da sam na ~e lu te Bi bli o te ke u ko joj je 6. apri la 1941. za pa qe na naj ve }a lo ma ~a kwi ga u ce lom onom stra {nom HH ve ku - ja bih ta mo ula zio u tam nom ode lu, u be loj ko {u qi i sa oba ve znom kra va tom. Ne te ram ja ni kog da se do te ru je, da bu de kon zer va ti van u obla ~e wu,

a zalaù se za solidarno dru{tvo bez privilegovanih i diskriminisanih. Ovakvi dru{tveni centri dobar su primer otvarawa prostora civilnom dru{tvu jer na taj na~in qudi uvi|aju ulogu civilnog dru{tva u izgradwi jedne dràve ili identiteta. Kako su dràvqani biv{e Jugoslavije dug period ìveli pod nekom vrstom totalitarizma koji je govorio {ta je dozvoqeno, a {ta ne, tako danas jo{ uvek nedostaje kulture civilnog dru{tva i civilne inicijative. S druge strane... – Poznato je da grad koji nosi epitet kreativnog uti~e na sopstveni boqi imix i na privla~ewe novih investitora i stanovnika – ukazuje Ivana Voli}. – Ono {to je bitno pri kreirawu modela dru{tvenog centra jeste da treba po}i od stvarnih potreba gra|ana i stvaralaca, jer jedino ostvaren iznutra, ovakav koncept moè funkcionisati najpre za svoje gra|ane, pa onda i za sve ostale. n Jo va na Zdje la re vi}

ov de su to iz bri sa li oni za vi dqiv ci i zlob ni ci ko ji su ra to va li ili se sa kri va li „po {u ma ma i go ra ma na {e (na ~e tvo ro po de qe we i po ce pa ne) ze mqe po no sne“. Ali ne bih ni pot pi si vao ape le za pra vo na jav nu re~ ni kom ko po zi va i pod stre ka va na aten ta te. Eto, a mi slio sam, pa ~ak i obe }ao se bi da da nas ne }u pi sa ti o onoj sra mo ti na Pr ven stvu Evro pe u No vom Sa du, ali sam ipak po ga zio re~, ne za to {to su nas prek si no} srp ski ru ko me ta {i ob ra do va li ono li ko – ka ko sam ve} du go po mi {qao da nas vi {e ne mo è, ni ti }e mo }i, ob ra do va ti iko vi {e, ne go }u pi sa ti o wi ma za to {to vi {e ve} za i sta ne mo gu da vam pri ~am o Aci Vu ~i }u, ko ji nam se ve} 20 go di na obra }a in to na ci jom i bo jom gla sa kao da ~i ta iz ve {taj o autop si ji, a i To mu Gro ba ra kao da sam ve}, pre we go vog di plo mi ra wa sa 65 go di na (!), vi |ao u ne kim fo ren zi ~ar skim se ri ja ma (ej, to je sad à nr, to ko pa we po qud skim le {e vi ma i te gro zne autop si je!) gde se ne go vo ri ta ko za je dqi vo, ali ipak ti ho i u po gla sa, ma da ne raz u mem za {to – mr tvi ima ju jed no sa svim srp sko svoj stvo: ne mo è{ ih do zva ti, ne ~u ju, pa i ako ~u ju – ne ma re. n \or |e Ran deq

sle par dana izduvaju kao lo{e vezani baloni. Najgori su oni koji samo pri~aju i kritikuju, znaju {ta i kako treba, i {ta i kako ne treba, a nikada se ne pomere s mesta niti i{ta urade. l No vi Sad je ste grad fe sti va la, ali ne i kul tu re – mi sli te li da su po je din ci tim po vo dom od go vor ni vi {e ne go „eli ta”? – Ono {to je za mene fenomenalno to je da u gradu Novom Sadu postoje qudi, moji poznanici i prijateqi, koji su u ovih proteklih mesec dana dobili: Ti{ma Ninovu, Xafo Politikinu, [ajtinac Vitalovu, Stepanov nagradu za najboqu likovnu kritiku. Pa zar to nije za radovawe! Oni bi u nekoj zemqi s kulturnom tradicijom mogli da se ba{kare pola godine na nekom ostrvcetu, da skupqaju snagu i inspiraciju da bi mogli da stvaraju nova dela na radost gra|ana. To mo`da negde moè, ovde ne. Jo{ par dana }e {tampa pisati o wima i onda }e oni, kao da ni{ta dotle nisu uradili, ponovo pisati projekte, molbe, àlbe vlastima. Nadam se da }e se za wih {trpnuti neki dinar od festivala. l Sve do ci smo da klin ci ko ji ni su ni vi de li Hr va te, ni ti bi li ro |e ni za vre me ra ta u SFRJ, ka me nu ju wi ho ve na vi ja ~e? – Zakoni, zakoni, zakoni. Moraju da se po{tuju i da vaè jednako za sve. Kada veliki kriminalci budu u zatvoru, sitni }e se razbeàti. l Sla è te li se da spi ra la zla iz de ve de se tih ni je pre ki nu ta i ka ko to u~i ni ti? – Ta spirala ima mnogu duì put, to je ono o ~emu je pisao i Sremac. A {to se re{ewa ti~e... Dosta smo `murili! Svi mi zajedno prvo treba da otvorimo o~i pa da se izme|u sebe dobro ispogledavamo, pa tek onda treba da se gledamo sa kom{ijama. I moèmo tako da se gledamo koliko ho}emo, ni{ta se ne}e promeniti dogod

Ne vre me l Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe“ pi sac Fra wa Pe tri no vi} pi tao je „na ne vi |e no“ Rat ka Ra di vo je vi }a ka ko vi di vre me u kom ì vi mo, mo è li ga ime no va ti i opi sa ti? – Vreme manipulacije. roditeqi kod ku}e ne prestanu da psuju i optuùju druge za sopstvenu nesposobnost i nemo}, dok u {koli ne po~nu da se u~e toleranciji i kulturi, dok sudovi ne po~nu da sude ne gledaju}i ko je ko. Kad postanemo zemqa u kojoj prvo svaki policajac vezuje pojas i propu{ta pe{ake, gde svako odgovara za svoje uspehe i proma{aje, gde ve}ina pro~ita bar jednu kwigu godi{we i ode jednom u pozori{te, na koncert i u galeriju, kad ve}ina bude mogla da promeni kanal na televiziji kada vide budala{tinu, onda, mo`da, ima {anse da postanemo normalni. l Da li ste na kon smr ti Pe tra Kra qa ste kli uti sak da je sve ma we ve li kih qu di, od no sno da je na {e dru {tvo iz gu bi lo ka pa ci tet da ih stva ra? – Petar Kraq je bio vrhunski majstor. Sam je sebe izgradio i postao veliki. Takve veli~ine su stvarno retke, u svakom vremenu. Pitawe je {ta danas zna~i veliki i {ta govori o na{em dru{tvu to {to se „veliki” stvaraju uz pomo} skandala po tabloidima i rijaliti programima. Me|utim, to {to i takvi postoje, zna~i da su dru{tvu oni potrebni, potrebni su svima, najvi{e mladima kao zvezde vodiqe. U nedostatku pravih, tu su ovi za jednokratnu upotrebu. A pravi postoje, samo {to se kriju, jer im se sve to gadi. l [ta nam je po ka za la ak tu el na hi ste ri ja zva na An |e li na Yo li i wen film? – Ne mogu da pri~am o filmu koji nisam gledao. A {to se ti~e histerije, mi ne moèmo bez we. Ne moèmo da ìvimo bez neprijateqa. Normalan ~ovek se trudi da stekne {to vi{e prijateqa, da voli i bude voqen, a mi ne. Jedan dan mrzimo Albance, drugi dan Ma|are, tre}i Hrvate, ~etvrti Amerikance, peti Evropqane, {esti vanzemaqce, pa ~ak i sedmi dan, umesto da odmaramo, mi se onda mrzimo izme|u sebe. Uàsno me nervira {to smo takvi. l A slu ~a je vi Ni ko la i dis i Ugri ~i}? – Nastavak histerije. Samo su glumci drugi. Scenario i reìja isti. l Voj vo |an ski glum ci su skraj nu ti sa ma lih i ve li kih ekra na, ko me to od go va ra? – To nikome ne odgovara. Ne odgovara najvi{e na{im glumcima koji su odli~ni, a koji, naàlost, ne dobijaju {ansu. Zatim, ne odgovara RTV Vojvodine jer nema gledanost, i na kraju ne odgovara ni RTV Srbije, jer dobija nezadovoqne gledaoce me|u najurednijim plati{ama. Nije opravdawe da nema para. Dobar igrani program moè se prodati u inostranstvu i ne ko{ta koliko èlezara. l Ho }e li RTV ika da po sta ti gle da na bez igra nog pro gra ma? – Ne}e! Nikada! Garantujem! n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

[ O R O M

B O R O M

De kla ma ci je i se ki ra ci je Bicikli i drva danas imaju jaku vezu. Ko pose~e drva i natovari ih na bicikli, nikom ni{ta, tolko se sme. To je sitan lopovluk, za to se vi{e ne ide u buvaru e ram ono mad li mu zi nu i svi ra mi ra di jo. U ne ko do ba ja vqa na mi kro fon jed na go spo ja da }e mo sad ~u ti ne {to {to su is tra `i va li stru~ wa ci. Ajd da ~u je mo, ako su stru~ wa ci, mi slim se. Di va ni ona, sve u {e snajst, da su ti stru~ wa ci iz bro ja li da tre }i na de ce ko ji ima ju vi {e od {est a ma we od dva najst go di na ni kad u `i vo tu se ni su po pe li na dr vo. Po~ nem ja da gle dam oko lo, onol ko kol ko to {o fer sme da ra di, nig di ne vi dim dr vo. E, mi slim se, do o~i na go spo ja ti tvo ji stru~ wa ci. Pa na ~e ga da se pop nu de ca kad nig di oko lo nem dr va. Ni o jed no mi po gled ni je za po, a bio sam u Ba~ koj. Bo qe bi bi lo da su pre bro ja va li i dr va, mo `da bi druk ~i ji ra ~un bio. Al ni su ni sva dr va ista. Ni je bi lo isto kad smo se ko de ra ni pe wa li na tek za ru de lu tre {wu il u vr ~ak ba gre ma do vra ni nog gwi zda. A ni smo se mi u to do ba ba{ ne {to ni pre bro ja va li, kol ko je bi lo do le a kol ko se pen tra lo. Ni je to ni bi lo va `no, svi smo bi li u go mi li i jed na ki kad smo se pen tra li na dr va, je dan da nas, dru gi su tra i ta ko re dom ukrug, dok tre {wa ne uzre. Kad uzre, svi smo bi lo go re. Je di no su nas ona ko iz da qe pre bro ja va li na Sve tog Sa vu, kad su nas pen tra li u Sve to sav skom do mu da de kla mu je mo pe sme sa ho kli ce. On dak se to ba{ i ni je zdra vo sme lo, al se te lo ba{ u pr kos. Na vek je oko te ho kli ce bi lo pu no le po opra qe nog i ozbiq nog sve ta, ra do snog {to ba{ wi na de ca i unu ~ad sto je na toj ho kli. Bi lo je tu i {kr gu ta wa zu bi ma i sku pqe nih obr va, al ko bi de ci za me rio, jo{ su ma li. Za me ra li su sta ri ji ma, cr kva i {ko la su na vek bi le il pre ko il jed na nuz dru gu, ni si mo go da u jed -

nu u|e{ a da te iz dru ge ne vi de. Na jed no ne de qu-dve da na pred Sve tog Sa vu ode ba ba kod po pe, to bo` da pla ti pa ro hi ju i ku pi jed nu sve }u, za sva ki slu ~aj, ako ne sta ne stru je da ima mo sve tla i uz ~e ga de te mo è da u~i. Oni (ma to ri) su uz ì àk i ve zli i tka li i pi sa li i ~i ta li. Sre }a pa vi {e ne ma ta ke si ro ti we i ima elek tri ke. Od po pe do bi je pe smi cu ot ki ca nu ma {i nom na be loj ar ti ji. On dak je le po spa ku je u xep, da se ne gu `va i ajd ku }i. Od tog tre na ne ma va `ni jeg ne go

ume sto ho kli ce de ci po klo ni li ve li ku bi nu, u vi si nu i {i ri nu. Mo `da jo{ di god u ne koj fi jo ki ima tih na {ih pe smi ca, al su sad ga rant ve} na `u toj ar ti ji. Dok sam ja ta ko vra }o film una tra {ke, pro |e pe sma i opet ona go spo ja di va ni na mi kro fon. To joj je i po so, ne ka je. Opet ona o tim we nim stru~ wa ci ma, sad su to bo` iz bro ja li da sva ko sed mo de te ne ume da te ra bi ci kli. E, to je sad ve} ozbi qan pro blem, ~u jem joj po gla su. Za bri nu la se go spo ja, al od je da red. Ka kva je to lo {a si -

Nisu ni sva drva ista

da se pe smi ca na u ~i na i zust do Sve tog Sa ve i da se iz de kla mu je u jed nom da hu. Bi lo je tu i tak mi ~e wa, ni je da ni je, ta vo le na{ svet da se fa li i dig ne nos. Dru go vi ma s pre ke stra ne sve to ba{ i ni je bi lo po vo qi, ras pra vqa li su po sle o toj po ja vi ko ju su uo~i li i do no si li od lu ke ka ko da de cu iz ve du na pra vi put, da ne pot pad nu pod uti caj stro fa ot ku ca nih na be loj ar ti ji. A ba{ tu be lu ar ti ju, mi mo svih na sto ja wa dru go va od pre ko, svi su vra }a li po pi, da ima i za do go di ne. Kru `i le su pe smi ce me |u de com, jed ne go di ne jed na, do go di na dru ga i ta ko re dom. Je di no ho kli cu ni su me wa li. Uki nu li su je kad su dru go vi do zvo li li da se Sve ti Sa va sla vi kao {kol ska sla va i

tu a ci ja za da na {wu de ~ur li ju, u {ta }e da iz ra stu ti sed mi po re du? Ko }e o tim sed mim da vo di bri gu i pre u zme od go vor nost {to ne umu da te ra ju bic kli? Ka ko }e u bu du} nost, pe {ke? Se tim se ka ko smo mi pro {li. Sre }a na {a {to se jo{ ra ni je ni smo ro di li, od nas ni {ta bi lo ne bi, ga rant. Na {i ni su ni ima li bi ci kli, mo `da je imo sva ki sed mi, kad bi ba{ kre nu li da bro ji mo, al ~i sto sum wam. I eto, ote li smo se i mi i na {i i po sta li qu di. [ta nam fa li? Ajd, do bro, ni je ba{ da nam ni {ta ne fa li, al sa mo da smo zdra vi, osta lo }e mo la ko. To je sad po sta la no va pa ro la. U ta dav na vre me na bi cikl se ko ri stio i kad se po kr ja i skroz ras pad ne. Po -

ski da ju de ra ni to~ ko ve pa te ra ju sa mo {i ne. Na u ~i li od ma to rih, oni su ta ko te ra li {i ne od ko la. To je isto, ko da ko ~a i ja {i{ il da te ra{ bi cil ki. Ne raz u me to ko ni je pro bo, xa ba da sad o tom di va ni mo. On dak su bi ci klo vi tra ja li do kra ja. Da nas tra ju do uju tro il bar ne de qu da na. On da ih lo pi ne ukra du i ni kom ni {ta. Ko na u ~i za jed no po sle pod ne il za ne de qu da na da te ra, bla go we mu. Mal ko ga oà le i ve ru ju da }e mi li ci ja uva ti ti lo po va a na da ju se i no vom bi ci klu, to je si gur ni je re {e we. Ni je za me ri ti de ci {to ne te ra ju, ne sti ù na red o lo po va. I s tri lan ca da ga ve zu ju, opet ga ukra du. Ako su ba{ do bri lan ci, on dak osta ve sa mo taj za kqu ~an to ~ak a od ne su sve osta lo. Vra }a mo se na sta ro, aj te de co ko mi, te raj te sa mo to ~ak. E, da smo mi ima li ta ki, sa {pi ca ma i no vom na du va nom gu mom, jo{ i dan-da nas bi ga ko tr qa li. Ju, jo{ }e nas po ap si ti mi li ci ja {to la è mo. Bi ci kli i dr va da nas ima ju ja ku ve zu. Ko po se ~e dr va i na to va ri ih na bi ci kli, ni kom ni {ta, tol ko se sme. To je si tan lo po vluk, za to se vi {e ne ide u bu va ru. Ro bi ja dr vo ume sto lo po va, opet mu tre ba de set go di na da na ra ste de be lo ko ru ka, dok ga opet ko god ne dr pi i ne me te na bi ci kli, da se zgre ju dok ne pro |e zi ma. Eto, ta ko mi s bi ci klom ide mo ukrug i gle da mo ko je dr vo da po mi lu je mo si ki rom, ko je je od slu ì lo svo jih de set go di na ro bi je na pu stoj i plod noj na {oj ze mqi. Oko Sve tog Sa ve je naj go re, ne ka è svet xa be: Sve ti Sa va- Du nav za mr za va. Ima jo{ po slo vi ca kod nas, ba{ o zi mi: Ne ma zi me dok ve tar ne du ne. A ima i ona: Ne bo ji se {u {a bo ga, ve} ba ti na. Ne vre di, ba ti ne su uki nu te, sva ka {u {a ima vi {e pra va od po {te nog sve ta, mi li ci ja ime sto pen dre ka no si plaj vaz. Ako i oplaj va zi ko ga, oma ot kaz iz slu `be. Pa {ta }e nam on dak mi li ci ja? Da glo bi nas po {te ne a da nam se lo po vi u brk sme ju? Imal ko god da ume da na cen tri ra to ~ak od tog na {og bi ci gla, ja ko vu ~e u stra nu, skr ja }e mo se di god u {a ram pov. A to ba{ ni smo ra di, {te ta za bi ci gli, jo{ bi mo gli da ga te ra mo. Ako nam ga ne ukra du i pro da ju dru gom ga zdi, da mu tra je ce le ne de qe. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Sport na{ nasu{ni

r’te mili, otkad su po~ele ove pripreme za izbore, ne mo’{ ìveti od naloga iz na{eg Glavnog odbora kako da pove}amo strana~ki predizborni kapacitet i sledstveno tome odnesemo jo{ jednu u nizu sjajnih istorijskih po be da nad ovim re tro akt....radioakt... ma, ovim retrogradnim silama. Sad se ona sojka iz reklamne agencije kojoj nemile novce dajemo, opsetila da obratimo pa`wu na sportske, da re~em, kolektive, koji su, jel’, pravi rezervoar sigurnih i ostalih glasova. Voli na{ narod – a na àlost bez naroda ni izbora nema – kaèm voli taj sport do mojeg. To bi samo pred TV-om sedelo, pivkanom se o`deravalo i navijalo, pa ako nam se na{i najistaknutiji ~lanovi Stranke pojave kraj {ampiona, jasno je da i izbore dobijamo, k’o bela lala. Daklem, ima se posebna pa`wa po sve ti ti tom na {em sportu ! Sad... nije da sam bio neki sisoje, ali br’te moj, u {koli me nikad nije biralo u te prve postave, vazda sam neka rezerva bio, pa sam tu malo ostao uskra}en za neposredno empi-

rijsko iskustvo, ali ne ba{ toliko da ne shvatim pravu va`nost te fizi~ke kulture. Ali priznajem da sam godine stukao na ovoj funkciji dok nisam shvatio da sport pored, meni ina~e potpuno stranog, znojewa u atlet-majicama, ima i svojih drugih, da re~em lukrativnih, prednosti. Uvrsti{ onamo-namo neke tribine u program gra|evinske revitalizacije, ili pre la ki ra{ ne ki par ket... i o~as posla eto ti novaca za strana~ki izborni promo-materijal. Jer ovi, bre, sportski novinari, boranija jedna, najla ko mi ja na }e va pe, ki se le korni{one i su{eni vrat, ~im uprili~i{ neki koktel, odma ti obezbede prigodne naslove u novine i na televiziju, a sve u smislu kako moja malenkost i najbli`i mi pobo~nici vodimo danono}nu brigu o sportu u varo{i poverenoj nam na starawe. Svi sre}ni i zadovoqni. A jo{ ako se, kako rekoh, slikujem sa na{im varo{kim sportskim perjanicama..! Ali i tu, da re~em u sferi dru {tve ne nad grad we, br’te moj, mora{ biti oprezan ! Ako si se upetqao u neki fudbal, a to jurcawe za loptom u krat-

kim ga}ama na{ narod najvolije, mora{ i neki rezultat da ispostavi{. Vi’{ onog malog debelog onkraj Beograda!? Taj se nije smirio dok svoje gologuzane nije u prvu ligu uveo! A {ta da radim ja, sa ovim mojim, odreda levonogim, vihornim na pa da ~i ma, br zo no gim gol ge te ri ma, lu cid nim ve zi stima i stamenim bekovima, kad ni u Maloj Mo{tanici u utakmici koja me ko{tala otpisanu „Ladu”, suprasnu krma~u i dve gajbe ladnog „Jelena”, nisu uspeli da daju dva gola iz ~etir’ penala! Bi}e da su im roditeqi u nekoj opozicionoj stranci, nema druge. Banda je to! Pa, tol’ko nam se zemqa skratila, a ove moje blente jo{ uvek ne mogu da pobegnu od patos lige iz koje se moè ispasti samo u Dunav. Godine sam stuk’o pomaù}i toj ni {ko ri snoj ban di, zbog wih mi se na grba~u uka~ili i re vi zo ri bu ye ta, dok ni sam s’vatio da od toga nema neke vajde. U razgovoru sa qudima upu}enim u te sportske stvari, skontam da pravi dru{tveni aktivizam leì u malim sporto vi ma. Bad min ton, pre fe rans, pi ka do, bo }a we, klis,

{ore, kompjuterski holdem poker... u tom je budu}nost na{e omladine, a ne da bleje i za naduvanom me{inom tr~e po nekim terenima na kojima i travu mora{ da zaliva{, ili da ih, daleko bilo, asfaltirati mora{, ga}e da im pere{.... Mnogo je to tro{ka, bra}ala moj, a na kraju mamice i tatice unov~e de~iji trud i talenat, belog sveta se nagledaju, a nama, koji od brige za zdravqe nacije no}ima ne spavamo, {upqe pod repom! Posle se to jo{ obezobrazi, pa {iri la`ne vesti da ni{ta u wihovu decu nismo ulo`ili, kobajagi sve su to oni sami, ‘leba se odri~u}i, uradili. Pa jesam li se slikovao sa svakim na{im pionirom i juniorom koji je neku medaqu uzeo!? Jesam li pru`io punu verbalnu podr{ku!? Jesam, nego kako! I {ta biste vi sad od mene? Da ja umesto wih kratke ga}e obu~em i jurcam za loptom ili lopticom. Pa da me zvekne herc{lag. Nije nego!? Zauvek va{ n Aleksa pl. Adetovi}

„DNEV N IK” NA LI C

Pre pa ri ra pred vra ti ma r vi na{ kon takt sa Aqa skom bio je gra ni~ ni pre laz na aero dro mu. Iz po ve }e pro sto ri je se pro la zi kroz je dan od mno go broj nih kon trol nih punk to va. Gu `va pred {al te ri ma je ve li ka. Ne ga ti van uti sak nam je osta vi la pro ce du ra ula ska u ze mqu, jer tra `e sve i je dan mo gu }i do ku ment ko ji im pad ne na pa met. Na kon za dr `a va wa i pro ve re “krv ne sli ke”, ca ri ni ci su nam kom plet no is pra zni li pr tqag i svu da za vla ~i li svoj nos. Uze li su nam sve me sne na re ske. [ta je tu je, pri nu |e ni smo da pri hva ti mo pra vi la no vog sve ta, pi sa na i ne pi sa na. Ceo svet gle da u Ame ri ku – Ame ri ka gle da sa mo u se be. Na kon ma lo ~e {ka wa po gla vi i li sta wa pa so {a sle di ne iz be `no „wel co me to Ala ska„. Na {e pred ra su de o Aqa sci kao le de noj ze mqi i izo lo va noj od ostat ka sve ta, ras pr {i {e se ~im smo se ob re li is pred aero drom ske zgra de. Pri ma nas ra {i re nih ru ku sun cem oba sjan i raz ot kri va ju }i svu tu le po tu. Za to su

vac ka da se ne zna gde }e se i ko ji po sao ko li ko su tra ra di ti. Za pra vo, u ce lom En ko ri xu stam be ne zgra de su pre te `no pri zem ne, ne {to re |e jed no sprat ni ce, a je di no su po slov ni cen tri i ho te li vi {e sprat ni ce. Iz ne na |u je nas ko li ko je sve ~i sto - go to vo da i ne ma ba ~e nog sme }a. Na uli ca ma, pre ko da na, osim za lu ta lih stra na ca, ne ma ni kog. Me |u tim, u cen tru gra da sve kqu ~a od `i vo ta. Je dan na dru gi na sla wa ju se ras ko {ni sta kle ni tor we vi sa ja kim in ter na ci o nal nim iden ti te tom. Sve odi {e ugla |e no {}u. Ve le lep ne zgra de ~e sto po ve zu ju sta kle ni mo sto vi. U par te ru, na ni vou uli ce, na la ze se ka fei, re sto ra ni, klu bo vi, ga le ri je i tren di bu ti ci. En ko rix ni je sja jan kao Pa riz, ot men kao Lon don, ili mo de ran kao Wu jork. Ali i be smi sle no ga je po re di ti sa bi lo ko jom dru gom me tro po lom. Ne ma po se ban spo me nik ili zgra du po ko joj je na da le ko po znat. Naj vi {e je, za pra vo, plo ~a sa zna ~aj nim da tu mi ma, ime ni ma i isto -

Iso Plani}, Mi}o Jovovi}, @eqko Duli} i Milivoj Erdeqan

nam se vaq da po dig nu le obr ve i iz be ~i le o~i kad ugle da smo ka ko se ov de ì vi. En ko rox je naj ve }i grad na Aqa sci, ima pre ko 300.000 sta nov ni ka, {to je vi {e od po lo vi ne ukup nog bro ja ì te qa ove ame ri~ ke dr à ve. No, ve li ~i na gra da ne pred sta vqa we go vu mo}: stvar na mo} je to {to je on i obra zov na i kul tur na ì la ku ca vi ca Aqa ske, ali i cen tar bi zni sa. Ta ko |e, iako ni je glav ni grad, dom je mno gim vla di nim in sti tu ci ja ma. U grad ula zi mo {i ro kim bu le va rom gde su uz di ù po slov ne zgra de, ma ga ci ni, ha le, tr `ni cen tri... Po sma tra wem uli ca, ko je se li stom se ku pod pra vim uglom, na me }e se za kqu ~ak da je grad plan ski gra |en po Hi po da mu so vim ur ba ni sti~ kim pla nou, ko ga ka rak te ri {e red i „re {et ka sta pra vil nost“. Ceo skver, u ko ji se u{u {kao i na{ ho stel, ~i ni mno {tvo go to vo iden ti~ nih ku }a. Jed no stav ne su, ne u pa dqi ve, od dr ve ta i ured no okre ~e ne. Kao kon tra punkt su po pra vi lu par ki ra na sku pa ko la. Pi ta mo na {eg do ma }i na {to se pra ve ova kve skrom ne ku }e. Od go va ra nam da je, naj pre, ta kva tra di ci ja, ali i da ne ma smi sla ula ga ti u zi do ve ve }i no -

rij skim po da ci ma, do sad nim tu ri sti ma, a za ni mqi vim na u~ nim eks pe di ci ja ma. Tu ri sti sva ko ja ki sli ka ju sve {to ugle da ju. Mi naj vi {e po zi ra mo po red neo bi~ nih skulp tu ra, bi }i ma od dr ve ta. Na jed nom ma lom tr gu ugle da li smo naj ma wi ali naj lep {i ku }e rak u En ko ri xu. Zi do vi su na pra vqe ni od de be lih dr ve nih tru pa ca, a krov je trav nat. Mo gli bi smo ~ak da za me ri mo do ma }i ni ma {to tu tra vu ni su po ko si li. Slu ì kao in for ma tiv ni cen tar i su ve nir ni ca. Is pred we po la zi upe ~a tqi vi cr ve ni auto bus, re pli ka tro lej bu sa iz po lo vi ne dva de se tog ve ka. Vo zi tu ri ste u obi la zak gra da. Za gle da li smo se u ù ti „fe ra ri” par ki ran uz gri zli ja. Me dved se uz di gao i kao da ho }e da usko ~i u auto. Pro sto ne mo è mo da ve ru je mo {ta vi di mo. Ka da smo pri {li ma lo bli è, vi de li smo da je pre pa ri ran. Ma lo da qe sto ji i mr ki me dved, le vo los, a za tim jo{ je dan gri zli. Pre pa ri ra ni ver ni sa`. Sa mo ne ko li ko sto ti na me ta ra da qe je lu ka. Tra di ci o nal na i mo der na plo vi la usi dre na su jed no po red dru gog. Ne gde oko po dne va tem pe ra tu ra

Tr~, tr~ pa qudi Aqa ska je pa ci fi~ ka dr à va ko ja se gra ni ~i sa Be rin go vim mo rem na za pa du, Se ver nim le de nim oke a nom na se ve ru, te ri to ri jom Ju kon na is to ku i Ti him oke a nom na ju gu. Ru si ja je oko 80 km uda qe na od dr àv nog kop na, dok je ru sko Ve li ko Di o me do vo ostr vo uda qe no sa mo pet ki lo me ta ra od Aqa skog Ma log Di o me do vog ostr va. Na te ri to ri ji Aqa ske se na la zi po lo vi na svih svet skih gle ~e ra, tu je i pre ko 50 vul ka na ko ji su u po sled wih 250 go di na bar jed nom bi li ak tiv ni, za tim 3.000 re ka i ~ak tri mi li o na je ze ra (sa mo wih 3.900 ima ju ime na), 2.670 ostr va, 43 vo do pa da... Naj ve }i grad je En ko rix (300.000 sta nov ni ka), a ma wi su Xu no (30.427) i Fer banks (30.367), dok su osta li tek ne {to ve }i od se la, po put Be te la (5.665 du {a)... S dru ge stra ne, Aqa ska je, po vr {in ski, ve }a od Sr bi je 20 pu ta. „Ako upo re di te Si bir sa Aqa skom, vi de }e te da je Si bir mal te ne pre na se qen,” ka è Kli ford Ga di sa In sti tu ta Bru kings.

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Oslo ba |a we re por ta è iz ka ve za àn ra stanice (~i ju obn ovu potpi suje a rh itekta G. T odi}) u pi sa la se u isto rij u i {a ko ja je ce log da na mr zo voq no si pi la u mo joj pro {lo ne deq kao “« Prv a gra |ev ina no ve Jugoslavi je”. noj pri ~i iz Car skog gra da, kva si la na slov i re ~e ni ce ja nu ar Zgrad a je, pak , ovakva k akv u je dan as v idimo, i s pre da i o tpozadi, skom me lan ho li jom, su bjek tiv no uzev (a mo è li dru ga ~i je), pa jedna modernist i~ ka horizo ntal na form a s dv a krila i s mno{t vo m to lo {ka sit na ki {a ko ja se kao in fek ci ja uvu kla u tek stu ru i ko {ta nu prozora i pr ozor~i} a raz li ~itih oblika ras pore| en ih na vi {e nivo a sr` ovog slo è nog pa pir na tog or ga ni zma, si pi (ume sto da ve je), evo, da i s ne ko lik o p « rost ra n ih “zaj edn i~ kih” ot voreni h terasa – pod pla kle, i u mom da na {wem pu to pi su iz Car skog gra da. Kon ti nent Srem, zi fonom jedne tera se su{ e s e na ìci neka kv e pla hte – v elika ve rt i ka ma bez sne ga! Si vi lo, bez voq nost i te sko ba tmur nog ki {nog pre po dne va, lna i pra vo ug la svetl o` uta kut ija ( fasada s g lavnim ul azom) sa {est go lo ti wa i splin pa non ske pro vin ci je, mo no to ni ja mo kre rav ni ce. Pa uzani h r e{etkast ih svetlarn ika izna d vr ata na ~ek ao nici i s n eizbe` ipak, ova, s jed ne stra ne, lo {a i “ne pri rod na” me te o ro lo {ka kar ma, ja ni m “Insini m” ~ as o vnikom za ku canim na zidu. S a s uprotne , peronsk e nu ar ska ki {a – ume sto ve ja vi ce, ume sto me }a ve, ume sto be lih ~a ro li ja! – str ane, p ak, du ga~ ka nastr e{nica oslowen a na zid ane st u bove , s gravi bes po treb na iz lu ~e vi na ko ja nas kva si ot ka ko smo se spu sti li s fru {ko ta ci onim sak sijama, i {palir gvozdeni h o~uvan ih k lupa por ed zida; gor skog ma si va (tek, na Ven cu, ovla{ za pra {e nog sne ì }em) i ot ka ko zak qu ~a na vrata odav no u spavanog bi fe a beog rad sko g “@el tu ri sta” smo is pod Iri ga za plo vi li kroz spla ~i na stu sve tlost srem ske pu ~i ne, s (ta bl a je j o{ na zidu) i pleh ano u pozorewe , s cr te òm, d izajni rano u dru ge, pak, stra ne, sa mo {to smo uplo vi li u Mi tro vi cu, uka za la mi se sti lu pedes et ih: “Z abrawen o neovla {} eno prelaè we i k re ta we prug kao mo gu} nost igre, po ku {aj eks pe ri men ta, po ku {aj oslo ba |a wa vi {eg om !” Na p ero nu nema ` ivog s tvor a, ti{in a, samo g ru pa man ev arskih sta di ju ma re por ta è iz pa pir na tog ka ve za àn ra. Pa, da po ku {a mo! radnika , tamo u da qini, za muz ga na na ki{ i, odra|uju uob i~ ajene po slo Ne mam, da kle, za do vo qa va ju }e ob ja {we we (ali, po la ko, ima vre me ne ve oko n ekih isp regnutih ter et nih vag on a. Bi cikli os obqa stan i ce , do kra ja pri ~e), ot kud to da me ta ko ~e sto, sko ro po ne kom uvr nu tom te ugl avnom n ezakqu~ an i, naslow en i su na og ra dicu i g vozdenu banderu . ren skom pra vi lu, unu tra {wa na vi ga ci ja, in tu i ci ja i emo ci o nal ni sta Sjakti se gv o` | ur ija, f li suju {ine , elek tr i~na pa o~ ina iznad p ra zn tus kao mo gu }e me te o ro pat ske po sle di ce “lo {eg vre me na”, ki {e, sne ga, ih kolose ka . Kloko} u i pod riguju ot o~ eni ob l aci u cre vi ma ol uka. ma gle, è ge, a u sva kom slu ~a ju eks trem nih me te ro lo {kih pri li ka, sko ê ka onica, d uboka i h la dna dv ora na s dom in an tnom ve rt ika lom i ro uvek (pa, evo, i ovog ka ra ku {qi vog, bu |a vog da na), kad god «se na re por pra vo uglim ge omet rijskim re{e wi ma, od oz do po p lo ~ana sivim ter skim po slo vi ma za tek nem u ne kom è le zni~ kom gra du na kon ti ne tu mermerom , odo zg o zaptiv ena plafons kom la mperijo m, zami{qe na kao Sre mu, a« uto mat ski po vu ku ili na gro bqe ili na è le zni~ ku sta ni cu? [ta me to vu ~e na ta kva me sta? I ja se pi tam. Mo `da je to zbog to ga {to su i (pro vin cij ska) Gro bqa i (pro vin cij ske) Sta ni ce, po zo ri {ta ì vo ta i smr ti s ja kim uni ver zal nim i sim bo li~ kim na bo jem, ta~ ke na ko ji ma su qu di ne ka ko, da ta ko ka èm, do stup ni ji, vi dqi vi ji i re qef ni ji, bli ì i ra wi vi ji, po ten ci jal na à ri {ta dra me i emo ci ja, sce no graf ski i dra ma tur {ki ustro je ni si ste mi ~i ja su {ti na po ~i va na Pu to va wu kao me ta fo ri qud ske sud bi ne. I, pre ma to me, dok se S. [., po lu za mi {qen za upra vqa ~em “Dnev ni ko ve”» li mu zi ne, i ja, po red we ga, fru stri ran i nar vo zan (ni kad od me ne d« is tan ci ra ni i bez du {ni pro fe si o na lac), dok se, da kle, mi tro va~ kim be le va rom ko tr qa mo u me ti qa vim pre po dnev nim mo men ti ma u prav cu sr ca gra da, ukqu ~u jem svog unu tra {weg kor mi la ra, da vi di mo gde }e nas upu ti ti mo ja re por ter ska na vi ga ci ja, i na pri la zi ma sle de }em ras kr {}u, re koh ko le gi: “« Skre ni de sno.” “De sno? [ta je ta mo? – Gro bqe?” “@e le zni~ ka sta ni ca.”» “A ne }e mo na gro bqe?” “Na gro bqe }e mo sle de }e ne de qe.” I ta ko smo se, vo qom An |e la re por ta è, to ga da na, upu ti li s be le va ra pre ma me |u na rod noj è le zni~ koj sta ni ci Car skog gra da, s na me rom da ta mo “na po ki slim na {im pe ro ni ma” (D. Re |ep), is tra ù jem mo gu} no sti re por ta è! I, s tim u ve zi, ako bi me sa da ne ko Zgrada èlezni~ke stanice u Sremskoj Mitrovici Foto: S. [u{wevi} upi tao – ne ko ko re por ta ù bu kval no «shva ta n ek akav ` ele zni~ki hram s d rvenom s ocijalre al isti~kom i k on om i – {ta je bio po vod da tog su mor nog pre po dne va, sa mo {to smo se s Pla pet okrak ama s u nutra{we strane v ra ta: slikarsk a verzij a s ru{en e ni ne spu sti li u Car ski grad, svr ne mo na è le zni~ ku sta ni cu, moj od go stani~n e zgrad e u Dr ugom s vet sk om ubi jaw u. U ~ek aon ic i se ~u je samo vor je: Po vod je ki {a. Po ku {aj oslo ba |a we vi {eg sta di ju ma re por ta è t i{ina. Odavn o sam z ap azio da su lica, o sv etqena ti {i nom, monogo i pod uti ca jem bqu ta ve ja nu ar ske ki {e. No, do bro, le ti mo na sta ni cu! zraèn ija, reqefn ij a. Tinejx erka z el enkasti h kapaka i mu{ke kose Dr vo red de be lih be lih pla ta na u @e le zni~ koj uli ci, s ~i jih mo} nih tank o obrij an e oko u{i ju (s al ki co m pro bu {e nom kro z resic u uveta) i gra na jo{ ni je ot pa lo svo li {}e, ok si di ra no, pa pir na to, ko lo ne ori ja s neobojen im ra vno or ezanim nok tim a – n ak on {to j e na {a lt e ru kupi{a me |u ur ba nim dr ve }em, dr vo red du` obe ivi ce as falt nog pri la za la ulazni cu za p utu ju }e pozo ri {te zvano sr em ski v oz – seda na klupu è le zni~ koj i me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci, upo re div je mo `da jo{ por ed zida (tog mom enta jedina p utnic a u ~ekaon ic i) i mu qa `v aku s sa mo sa dr vo re dom de be lih di vqih ke ste no va du` tro to a ra u rum skoj pov remeni m kognitiv ni m zast oj ima vili~n ih kostiju u moment ima @e le zni~ koj uli ci. I kao {to rum ski dr ve ni di vo vi, uà re nih let kada joj nek a misa o odvu~e pa`wu od `vakaw a. Spoqa na stupa ` en ski wih me se ci, svo jim gu stim kro {wa ma obra zu ju «“« tu nel” hla do vi ne iz nad ki {o bran j eft ine gr afike s «“kri{k ama” p ri marnih boja , i pod wim m tro to a ra (ko jim sam ta ba nao u rum skim gim na zij skim da ni ma), ta ko i u{ki ~ov ek upra vo iza{a o iz tak si ja, pr ila zi uùrban o {alter u mi tro va~ ki gran di o zni pla ta ni, uve rio sam se jed nog dav nog le ta, po blagajne, nakon {t o j e sklopi o ki{obran i omla tio ga o r ag as tov vrat put oluj nih obla ka «“« za tam ne” ko lo voz i sve u @e le zni~ kom {o ru pod a. Ta ks is ta koji je d ovezao m ister ioz no g mu{k og putnika sa ènskim re de svom ze le nom ve li ~an stvu. Me |u tim, go di ne ~i ne svo je, ~u jem da su k i{ obranom, s to ji po d pla vom t en dom hamb urg er ije i p u}ka c iga retu u i pla ta ni sve bo le sni ji... o~ekiv awu sl ede}e mu{teri je, zagle da n s de~a~ko m zn atièqo m u Okret ni ca, ma li skver sa so ci ja li sti~ kim obe li skom kao sa gra nit fotoreport era koj i ni{ ani u svetloùt u kutiju st ani~ne zg ra de (vi nom iglom za bo de nom na ostrv ce tu “sve te” ze mqe po ru bqe ne be ton skom di sliku ). U tom momen tu, b iciklista u {u{kavcu s kapuq a~ om na tra kom i sme to vi ma ukra snog `bu wa. No vi ji ven ci za mo ta ni u fo li je u o~ima , mla|i ~ovek koji je v erglao o d centra , kolov oz om izme|u p pod no` ju spo me ni ka. Po ki sli go lu bo vi ku wa ju pod kap su lom auto bu skog latana, o~ito sa mo zat o da bi op isao k ru g oko ob eli ska na s kveru, i da sta ja li {ta. Dvo ji ca tak si sta ~e ka ju mu {te ri je pod na stre {ni com sta bi s e istim pu tem ot kot rqa o nazad, za malo, pr ed mojim o~ima, g lu pavo ni~ ne zgra de. A zgra da je, opet, apso lut ni izuzeta k o d austro ugarskog j urcaju }i, nij e pregaz io zami{q en og golu ba na ivi ci kolo voz a. gra|ev inskog p ravi la pri me wivan og na kontine tu Sre mu, ~ak i posle “Vr em e pr ovinci jskog dr e`dewa n a pokislim na{ im pero nima, por ed Prvog r ata, t ota ln o odstupaw e o d {ablo na po kojem su s ve sremske èlekoj ih pro laze ekspre sni vozo vi , ti psko j e mes to oku pqawa mnogo brojnih zn i~k e stanice l i ~il e, pa i d anas li~ e, skoro ka o jaje ja jetu (P et rovar n a{ih aut ora ”, pri met io je u je dnoj sv ojoj k ol umni Dr a{ ko Re|ep i u ko adin, Karlov ci, Vrdni k, itd.). M e|u ti m, u sv om auten ti ~nom, a ustrou ga r sk om izdaw u, s k ojim se uprav o upozn aje m krive}i {iju ispod j edne o d ntekst ` elezni~ ki h zavisni ka s mestio, s pravom, i moju report ersku male nko st: “I na~e, @e qko Ma rkovi} na j~e{}e mi se pr iv i|a na neko m uramqeni h fotografija zakuc an ih vis oko u }o{ku ~eka onice , i m stajali{ tu, ~eka ju}i au tobus il i {inobus. I u b irtu, toj sig urnoj ku}i itrova~ka z grada stanic e izgledala je kao i sve osta le stani ce u Sremu . za mu{ke du{e. ” [t a se s wo m desi lo? Kako je, pak , zg rada iz gled ala uo ~i Drugog ra ta, Me|u tim, bife n a èlez ni~koj stan ici u Carskom g rad u odavno je nije mi, z a sada, p ozna to, a k ako je izgl edala ~e trdeset ~etvrte, nako n mrta v. U toj Sigu rnoj mu{ ko j k u}i, pre d vades et sedam zima, popio s am {t o su je posledw i fa{ is t i~ ki put nici, pre n eg o {to }e u sko ~iti u jed nu sre ms ku no} . S ad a nai|oh na z akqu~a na vrata . I tako mi onog posled wi k ukast i vo z, dig li u vazd uh, video s am na p omenu to j ikoni u h mokro g prep od neva ip ak ni je po{lo za rukom da oslob od im v i{i st ad ra mu ~ek aoni ce: b rd o {uta . Godinu dana k asnije, a k o je bukva lno v ero ijum repo rtaè i z p ap irnat og kaveza à nra! vat i oqu sk anoj beton sk oj spo men-p lo ~i zaz id an oj na r eve ru centr alne fas ad e, pored gla vn ih vrata u ~ekaon ic u, zgra da mi tr ova ~k e èlezni ~ke n @eqko Markovi}

l Nije upravnik smewen na Osmoj, ve} na telefonskoj sednici.

NAOPA^KE

kih raz lo ga ja rost pre ma wi ma, pot pu no se zbu ne. Pro sto ne shva ta ju o ~e mu je re~ i gle da ju vas sa ~u |e wem. Ti mi ro qu bi vi ri ba ri od kr zna fo ke i me dve da iz ra |u ju svo ju ode }u, a od zla ta i à da pra ve su ve ni re, na kit i igra~ ke. Vi {e ne mo ra ju ì ve ti tra di ci o nal nim na ~i nom ì vo ta na ko ji su na vi kli, ali za mo de ran ame ri~ ki ì vot ni su sprem ni. Ba rem sam ja ste kao ta kav uti sak. Ka da bi wi ho vi pre ci da nas vi de li u {to se svet pre tvo rio, mo `da bi se i raz o ~a ra li, jer su oni i bez mo bil nih te le fo na, pa ~ak i bez kro va nad gla vom ì ve li sre} no. Ali ono {to im je od te dav na {we ve li ~i ne osta lo je po nos ko jeg se ~e sto sle po dr è. âk i ka da bes ciq no lu ta ju od ka fi }a do ka fi }a sa mo s jed nim ci qem - po pi ti jo{ je dan vi ski. n Milivoj Erdeqan

l Gde je Vlast vlastita imenica, vlada {aka jada.

Ku}erak je prelep, ali je trava malo nepot{i{ana

je ne da le ko od cen tra gra da pre tvo re u park. Od lu ka je pa la ba{ na ovaj deo gra da, jer je ogrom na po vr {i na ze mqe ba{ ov de skli znu la u Ku kov za liv i uni {ti la naj ve }i broj ku }a. Hra ni mo se u Gol den ko ra lu. U we mu je sve uku sno, ~ak uku sni je od bi lo ~e ga {to smo po je li tih da na. Pra va eks plo zi je bo ja i mi ri sa. Sva su je la to pla, sve è pri pre mqe na tu pred na ma. Po red obi qa ra zno vr snog me sa, uì va li smo u ve li kom iz bo ru sa la ta i slat ki {a. Gol den ko ral pre pun je go sti ju. Tu naj ~e {}e do la ze kom plet ne po ro di ce. Ina ~e, ret ki su re sto ra ni gde se mo è po pi ti al ko hol, pri ~e mu ne sa mo {to ga mo ra te de be lo pla ti ti, ne go ste i du `ni da po ka è te pa so{ ka ko bi ste do ka za li da ste pu no le tan. A ako se al ko hol ku pu je u rad wi, on da vam oba ve zno upi {u i broj pa so {a. Jed no stav no, dr à va ima

l Ono {to ne vaqa u vladi najvi{e nas ko{ta.

pu no kon tro lu nad pro da jom al ko ho la. Te {ko je re }i ko li ko ko {ta, jer sa mo pi va ima par de se ti na vr sta, a ni jed no ni je jef ti ni je od pet do la ra. Naj bo qi po zna va o ci vi na tvr de da je ov de naj vo qe pi ti – pi vo. Kad smo hte li ma lo da se pro ve de mo, od la zi li smo u îl kut ârls bar. Ima je da na est sa la, sva ka sa po seb nom at mos fe rom i ka rak te rom. Gost tre ba sa mo da iza be re ko ja mu od go va ra, za tim da se opu sti i uì va. Ima tu za sva kog po ne {to, i za ve o ma zah tev ne eks trapla te `ne tu ri ste, ali i za one sa pli }im xe pom. Ov de sre }e mo stvar ne qu de ko ji ì ve od ove ze mqe i ko ji je su ta ze mqa. Ima tre nu ta ka ka da ih tre ba sa mo pro ma tra ti. Ka da su ho ke ja {ke utak mi ce, gle da ju se ne tre mi ce uz ve o ma ù~ no na vi ja we. Gre {kom sam pro {ao is pred te le vi zor i za klo nio ga od wi ho vih po gle da – ma lo je fa li li da me lin ~u ju; ovog pu ta su mi sa mo zvi `da li. [e ta mo uli ca ma. Ni smo vi de li ni jed nog psa lu ta li cu ili ma~ ku. Ono ma lo qu di ko je sre }e mo ve o ma su ti hi, mir ni i to le rant ni. Iz gle da ju na pr vi po gled ja ko uùr ba no i ne za in te re so va no, ali su za pra vo ja ko pred u sre tqi vi. Sta nov ni {tvo su ne ka da ve }i nom bi li ri ba ri, dr vo se ~e, rad ni ci u fa bri ka ma kon zer vi ri be, a sa da su tu ri sti~ ki rad ni ci, tr gov ci.. Glav ni im je po slo da vac dr àv na upra va. Ka ù da ì ve skrom no, ta kvih su i proh te va, a u po re |e wu sa na ma to bi se re klo – bo ga to. Svi s ko ji ma smo raz go va ra li ni ne po mi {qa ju o se lid bi u dru ge ili to pli je kra je ve, ne sme ta im ni mi nus od 38,8 ste pe ni, ko li ko je iz me re no 3. fe bru a ra 1947. Ina ~e, naj ni à tem pe ra tu re na Aqa sci iz me re na je 23. ja nu a ra 1971. u Pro spekt Kri ku: mi nus 62,2 ste pe na. Ret ko smo vi |a li sta ro se de o ce, In di jan ce. La ko su se pre po zna va li. Pro sto du {ni su, okru glih sto ma ~i }a i ve se lih o~i ju. No se br ko ve i bej zbol ka pe is pod ko je vi jo ri ras pu {te na du ga ko sa. Po ka è te li iz ne -

l Kvo vadis, Srbijo, u slu~aju Nikolaidis?

je do se gla do dva de se tog po de o ka. Pri jat no je za {et wu. Ipak, iz najm qu je mo bi ci klo ve. Pr vo nam pa `wu pri vla ~i sta ra lo ko mo ti va. Po sta vqa wem lo ko mo ti ve è le li su, ka ù, da no vi jim ge ne ra ci ja ma do ~a ra ju pro {lost ka da je pru ga gra |e na. Od la zi mo do Ku ko vog za li va, ko ji 290 ki lo me ta ra ura wa du bo ko u kop no. Na uz vi {e wu iz nad oba le do mi ni ra kip Xej msa Ku ka. Odav de se pro sti re ~a ro ban po gled na uza ni uvu ~e ni Ku kov za liv, fjord. Po gled je sat kan od mut ne vo de Pa ci fi ka, gle ~e ra ko ji do se ù do oba le oke a na i sne `nih vr ho va ko ji se na zi ru u da qi ni. Vo zi mo se za vo ji tom uli com du` ko je su raz ba ca ne dr ve ne vi le. Ovo je naj e lit ni ji i naj sku pqi deo gra da. Spu {ta mo se do Er tkvik par ka (Par ka ze mqo tre sa). Opet pra zne uli ce, nig de de ce da se igra ju. Is pred ku }a le po pot {i {a ni trav wa ci, pu ni cve }a. Nig de ne ma vi dqi ve ogra de. Ma lo gde vi di mo za ve se na pro zo ri ma. Ov de ni ko ni ko me ne vi ri kroz pen xer. Pri me }u ju se da su qu di iz u zet no do bro sto je }i, te da do mi ni ra ju luk suz i pre sti`. Ka da smo na po kon pro {li na se qe, ob re li smo se u par ku. Pred sta vqa za {ti }e no pri rod no do bro, ma li izo lo va ni svet buj nog ra sti wa, ì vo ti wa, pti ca i in se ka ta, dru gim re ~i ma ne tak nu tu xun glu na obo du gra da. Uko ~i li smo se i ne di {e mo da bi smo bo qe oslu {nu li, sva ki {um nam de lu je kao da je ne ki ogrom ni zli me dved, ko ji bi bio u sta wu da bez ika kvih pro ble ma za na ma po tr ~e i svih 65 ki lom ta ra na sat. Na à lost, ni smo se ba{ pro sla vi li fo to gra fi sa wem me dve da zbog ko jeg smo i do {li; iako ka ù da u oko li ni ì vi 250 mr kih me dve da i 60 gri zli ja, ni smo sre li ni jed nog. U ce lom smo par ku vi de li smo ja ta ga le bo va ko ji klik }u }i kru è u po tra zi za hra nom. Po sle ze mqo tre sa 27. mar ta 1964, ko ji je imao ja ~i nu od ~ak 9,2 ste pe ni rih te ro ve ska le, kad je po ru {e no dve tre }i ne 60 En ko ri xa, vla sti su od lu ~i li da ovo pod ru~ -

IlijaMarkovi}

a ni gri zli a „fe ra ri ja”

l Ko u potpisu pisca prepozna rukopis ubice, zaslu`uje mesto prvog ministra.

CU ME S TA: AQASKA

ajed ni~ ka po qo pri vred na po li ti ka u EU po sto ji ve} pet de ce ni ja, a 23. ja na ra po kre nu ta je kam pa wa ko jom }e ju bi lej bi ti obel `a van ce le ove go di ne. Pod slo ga nom „Pa rt ner stvo Evr o pe i po qo pri vred ni ka”, u Bri se lu se, tim po vo dom, pre ne ko li ko da na oku pi lo vi {e od 150 go sti ju ko ji su deo isto ri je Za jed ni~ ke po qo ri vred ne po li ti ke, ali i oni ko ji u~e stvu ju u tre nut noj re for mi ZPP. Re~ je, ina ~e, o je di nom seg men tu evr op ske po li ti ke ko ji je u ve li koj me ri za me nio po li ti ku ze ma qa ~la ni ca, ka ko u po gle du prav nog okvi ra, ta ko i u po gle du fi nan si ra wa, bu du }i da ve }i na sred sta va po ti ~e iz bu xe ta EU, a ne na ci o nal nih ili re gi o nal nih bu xe ta. Po da ci po ka zu ju da je Za jed ni~ ka po qo pri vred na po li ti ka po mo gla stal ni rast pro duk tiv no sti i tr go vi ne, iako je u isto vre me po tro {wa do ma }in sta va za hra nu pre po lo vqe na. Zbog vi so kih iz dva ja wa iz evr op skog bu xe ta za ZPP, to je ~e sto jed na od naj ve }ih ta ~a ka spo re wa pri li kom do no {e wa evr op skog bu xe ta.

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE ni ke do |e qu je na na ~in ko ji je pra ved ni ji, jed no stav ni ji i usme ren na ciq ne gru pe. Pra vo na osnov nu po dr {ku do hot ku, ima }e sa mo ak tiv ni po qo pri vred ni ci, a ona }e se po ste pe no sma wi va ti u iz no su od 150.000 do 300.000 evra po po qo pri vred nom ga zdin stvu go di {we, pri ~e mu }e se u ob zir uze ti broj rad nih me sta ko je je pro iz ve lo, ostva ri lo po qo pri vred no ga zdin stvo. Me |u fak to ri ma su i „ze le na“ pla }a wa za du go ro~ nu pro duk tiv nost i o~u va we eko si ste ma. Ko mi si ja, na i me, pred la è da se 30 od sto di rekt nih pla }a wa do de qu je za po stup ke ko ji omo gu }a va ju op ti mal no ko ri }e we pri rod nih re sur sa. U re for mi }e zna ~aj no me sto ima ti i kon ku rent ni ji i ura no te è ni pre hram be ni la nac. Ka ko bi oja ~a la po lo àj po qo pri vred ni ka, Ko mi si ja pred la è pru à we po dr {ke pro iz vo |a~ kim i me |u gran skim or ga ni za ci ja ma, kao i us po sta vqa we di rekt ni jeg po slo va wa iz me |u pro iz vo |a ~a i po tro {a ~a (bez pre vi {e po sred ni ka). Uz to, ka ko su su iz gu bi le na svo joj va `no sti, kvo te za {e }er ne }e bi ti pro du è ne na kon 2015. go di ne.

Bi]e vajde i za SrBiju Evr op ska ko mi si ja pred sta vi la je kra jem pro {le go di ne na crt re for me Za jed ni~ ke po qo pri vred ne po li ti ke za vre men sko raz do bqe na kon 2013. go di ne. Ka ko bi se za evr op ske gra |a ne osi gu rao zdrav i vi so ko kva li te tan iz vor hra ne, o~u va la ì vot na sre di na i pod sta kao raz voj ru ral nih pod ru~ ja, ovaj na crt je usme ren na ja ~a we kon ku rent no sti, odr ì vost i traj nost po qo pri vred ne de lat no sti Europ ske uni je. Pre ma re ~i ma Da cian Ci o lo sa, po ve re ni ka za po qo pri vre du i ru ral ni raz voj, u sle de }im de ce ni ja ma, pre sud no }e bi ti po sta vi ti te me qe za stva ra we ja kog po qo pri vred nog sek to ra, onog ko ji se mo è no si ti s kli mat skim pro me na ma i me |u na rod nom kon ku ren ci jom te isto vre me no is pu ni ti sva o~e ki va wa gra |a na. – Evr o pa tre ba svo je po qo pri vred ni ke, po qo pri vred ni ci tre ba ju po dr {ku Evr o pe. Za jed ni~ ka po qo pri vred na po li ti ka nas pre hra wu je, ona pred sta vqa bu du} nost za vi {e od po la na {e te ri to ri je – po ru ~io je Ci o los, uz oce nu da }e re for mi sa na Za jed ni~ ka po li ti ka omo gu }i ti pro mo ci ju ino va ci ja, ja ~a we eko nom ske i pri vred ne kon ku rent no sti po qo pri vred nog sek to ra, bo r bu pro tiv kli mat skih pro me na te odr ì vu za po sle nost i rast. Na taj }e na ~in }e da ti pre su dan do pri nos stra te gi ji „Evr o pa 2020„. Ina ~e, jed na od kqu~ nih ta ~a ka re for me je po dr {ka do hot ku po qo pri vred ni ka. Ka ko bi po boq {a la po qo pri vred ni po ten ci jal EU, Ko mi si ja pred la è da se po dr {ka do hot ku za po qo pri vred -

E sad, na ko ji se sve to na ~in od ra à va na Sr bi ju i {ta ona mo è da o~e ku je? Usa gla {a va we na ci o nal ne agrar ne po li ti ke Sr bi je sa ZPP-om i pri hva ta we we nih me ha ni za ma ne sum wi vo }e do ve sti do od re |e nih im pli ka ci ja na na{ agrar ni sek tor. Pri me nom Pre la znog tr go vin skog spo ra zu ma i u o~e ki va wu ra ti fi ka ci je Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu, Sr bi ja je ste kla sta tus ze mqe po ten ci jal nog kan di da ta za ~lan stvo u Evr op skoj uni ji. To zna ~i da je Sr bi ja po ~e la sa do no {e wem i uskla |i va wem do ma }eg za ko no dav stva sa za ko no dav stvom EU, a jed na od me ra je po ste pe no uki da we ca ri ne na uvoz pro iz vo da iz Uni je. S dru ge stra ne, ze mqa ma kan di da ti ma za ula zak u EU omo gu }en je pri stup spe ci jal nom fon du za po qo pri vre du i odr ì vi ru ral ni raz voj (SA PARD), kao i za po mo} u pri me ni na ci o nal ne po qo pri vred ne po li ti ke. Sred stva iz pro gra ma SA PARD ima ju auto no man ka rak ter i na ras po la ga wu su kan di da ti ma to kom ce le fa ze pri pre ma za ula zak u ~lan stvo EU-a. U tom smi slu kan di da ti mo ra ju da ima ju de fi ni sa ne ci qe ve svog ru ral nog raz vo ja i pra te }ih struk tu ral nih pro me na. Sa mo iz fon do va za raz voj se la i pret pri stup nih fon do va Sr bi ja bi go di {we mo gla da ra ~u na na 50 do 60 mi li o na evra. No, da bi se mo gli ko ri sti ti ti fon do vi, neo p hod no je da dr à va us po sta vi od re |e ne in sti tu ci je, a u Mi ni star stvu po qo pri vre de je ve} us po sta vqe na Upra va za agrar na pla }a wa, sa se di {tem u [ap cu. n Sla|ana Glu{~evi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

Evrop ska ko mi si ja utvr di la je no vi pro gram za kul tur ne i audi o vi zu el ne pro gra me, ko ji pod na zi vom „Kre a tiv na Evro pa” po kri va priod od 2014. do 2020. go di ne. Pred lo è ni bu yet je te àk 1,8 mi li jar di evra, {to je za ~ak 38 pro ce na ta vi {e od do sa da {weg iz dva ja wa. Pro gram }e fi nan si ra ti me |u na rod na go sto va wa, iz lo `be, kru è we evrop ske li te ra tu re, a kao pri o ri tet no se po sta vqa tra ga we za no vom pu bli kom, od no sno raz vi ja we {to ve }eg in te re sa gra |a na za evrop sku kul tu ru

EMA^KA: Bro jem sta nov ni ka naj ve }a ~la ni ca zo ne evra i EU ni ka da se ni je su sre ta la s ve }im pro ble mi ma u pri vla ~e wu stra nih ula ga wa. Ne ma~ ka je u 2010. pri vu kla oko 14,5 mi li jar di evra stra nih ula ga wa, i to onih iz van EU. Po to me Ne ma~ ka spa da u sam vrh ula ga~ ke le stvi ce u EU. No, bu du }i da ve }i na ula ga wa u ~la ni ce Uni je do la zi iz dru gih ~la ni ca, ja sno je da su ukup na ula ga wa stra na ca u ne ma~ ku pri vre du mno go ve }a od onih ko je is ka zu je evro-sta ti sti ka. Osim ve li ~i ne tr `i {ta sa vi {e od 80 mi li o na po ten ci jal nih po tro {a ~a i sta bil nog ma kro e ko nom skog okru `e wa, obra zo va ne rad ne sna ge i, uop {te no, ure |e nog si ste ma i dru {tva, stra ne ula ga ~e u Ne ma~ ku pri vla ~e i me re ko je pred u zi ma sa ve zna ad mi ni stra ci ja u Ber li nu, ali i po kra jin ske i lo kal ne vla sti. Ra di se o ni zu raz voj nih i pro gra ma za po {qa va wa, od ko jih se mno gi fi nan si ra ju i iz fon do va EU, te kre di ti ma po kra jin skih ba na ka. Uosta lom, re zul tat je ~i we ni ca da je ~ak i u kri zi ne za po sle no sti u Ne ma~ koj pa la sa 6,6 po sto iz 2010. na 5,5 pro ce na ta, ko li ka je bi la kra jem pro {le go di ne.

Uni ji ne le stvi ce. Prog no ze Evrop ske ko mi si je, na i me, Poq skoj za ovu go di nu pred vi |a ju rast od 2,5 po sto, {to je ~e ti ri pu ta vi {e od pro se ka za EU u ce li ni. Poq ski eko nom ski op ti mi zam ne na vr {a va ni tra di ci o nal na po zi ci ja ze mqe iz me |u ne ma~ kog ~e ki }a i ru skog na ko va wa, na pro tiv: dok im je to pre bio te ret, sa da im je pred nost, po seb no u seg men tu snab de va wa Evro pe ru skim ener gen ti ma. Deo poq skog re cep ta za uspeh su i stra na ula ga wa. U tu su se ze mqu, s oko 40 mi li o na sta nov ni ka, u 2010. iz dru gih de lo va sve ta, ka ko po ka zu ju po da ci Evro sta ta, sli le oko 1,3 mi li jar de evra. Osim ve li ~i ne tr `i {ta i iz be ga va wa re ce si je, stran ce u Poq sku pri vla ~e i pro jek ti ko ji se fi nan si ra ju iz Uni ji nih fon do va, ali i raz ne po re ske olak {i ce i sub ven ci je, ko je ostva ru ju ino u la ga ~i. Uz to, kao i dru ge ze mqe u tran zi ci ji, i Poq ska ima raz mer no jef ti nu rad nu sna gu, a pre pre ku zna ~aj ni jem ra stu pla ta ta mo {wih rad ni ka pred sta vqa i vi so ka sto pa ne za po sle no sti. Na i me, evro-sta ti sti ka po ka zu je da je sva ki de se ti rad no ak ti van Po qak u no vem bru pro {le go di ne bio ne za po slen. Upr kos to me,

Strani inveStitori, do\ite kod naS

AUSTRIJA: Stran ci su iz Austri je 2010. iz ne li oko 700 mi li o na evra. No, ka da se u kal ku la ci ju ukqu ~e i ula ga wa iz ze ma qa ko je ni su ~la ni ce EU, pred znak se me wa. Ta ko su, na pri mer, ino-in ve sti to ri u 2009. u eko no mi ju te ze mqe ubri zga li 6,2 mi li ja de evra. Kao i u slu ~a ju Ne ma~ ke, pred nost Austri je su wen ge o graf ski po lo àj u sr cu Evro pe, i va `ni sa o bra }aj ni prav ci ko ji po ve zu ju se ver i jug, te za pad i is tok Sta ro ga kon ti nen ta. Austri ja je, k to me, jed na od ret kih ~la ni ca EU ko ja je ne u tral na, {to ka pi ta lu da je od re |e nu si gur nost. Ta ko |e, pred nost Austri je je i obra zo va na rad na sna ga, ali i pod sti ca jan po re ski si stem, te dr àv na po dr {ka za pod sti caj raz vo ja. Austri ja i da qe ima jed nu od naj ni ìh sto pa ne za po sle no sti u Uni ji, ko ja je u no vem bru pro {le go di ne iz no si la sa mo ~e ti ri po sto. POQSKA: Je di na ~la ni ca EU ko ja je iz be gla re ce si ju i da qe }e eko nom skim ra stom dr à ti sam vrh

Po qa ci se be na sta vqa ju da opi su ju kao op ti mi sti~ nu na ci ju. SLOVENIJA: De è la ni ka da ni je ni bi la pre te ra no uspe {a na u pri vla ~e wu stra nih ula ga wa. No, upr kos to me, stran ci van EU su u 2010. u Slo ve ni ju ulo ì li oko 200 mi li o na evra. Pred no sti ko je Slo ve ni ja nu di ula ga ~i ma mo gu se sve sti na ure |e no dru {tvo i pri pad nost zo ni evra i [en ge na. Uz to, s ob zi rom na de ce ni je za jed ni~ kog ì vo ta s dru gim ju `no slo ven skim na ro di ma, Slo ve ni ja je i do bra od sko~ na da ska za na stup na osta lim tr ì {ti ma Za pad nog Bal ka na. Uz to, u Slo ve ni ji jo{ ima mno go fir mi ko je se mo gu pri va ti zo va ti. Ipak, ra di se o ma lom tr ì {tu, ko je s oko dva mi li o na po ten ci jal nih po tro {a ~a pred sta vqa grad ve li ~i ne Mi la na. Uz to, u Slo ve ni ji su i naj vi {e pla te u ze mqa ma u tran zi ci ji, a ni is ku stva s pri va ti za ci ja ma ni su ba{ pod sti caj na za ve }i pro dor stra nog ka pi ta la. n E.N.L.

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

SUSRETI

STEVan BUGarSKi, EnCiKlOPEDija SrPSKE DijaSPOrE U rUMUniji

Be }ar ci su na dì ve li i â u {e skua ntologija be}araca, koju je me|u rumunskim Srbima Stevan Bugarski (1939) prikupio u koautorstvu sa Svetozarom Markovim, objavqena pre tri decenije, samo je deo misije kojoj je ovaj erudita posve}en vi{e od pola veka. Onomad, kada je Bugarski, vitalna starina, duge sede brade, razboritog pogleda i misli, kro~io u prostorije sen}anske Kamerne scene „Miroslav Anti}„, imao sam utisak kao da se pred nama ukazala nemerqivo vredna, ìva enciklopedija srpske dijaspore u Rumuniji. Iako smo se prvi put sreli, u pri~u se upu{ta kao da smo stari znanci, a po~iwemo od be}araca, koji su bili jedna od tema na{eg pro{log nedeqnog broja. – Be}arci su deo na{e narodne ba{tine, za koju smo gra|u prikupqali osamdesetih godina pro{log veka, u vreme reìma Nikolaja âu{eskua. Bili smo istrajni, a ~iwenica da je kwiga jo{ u to i takvo vreme ugledala svetlost dana, kazuje da protiv be}araca niko nije bio protiv ni u doba diktature âu{eskua. Opstali su i nadìveli i taj period kao neizbirisivi deo srpske izvorne ba{tine – pri~a nam Stevan Bugarski. Bugarski je jedna od najmarkantnijih li~nosti kulturnog ìvota Srba, ne samo u Temi{varu: pisac, nau~nik, istraìva~ srpske kulturne i duhovne ba{tine... Rodom je iz Srpskog Semartona, gde je i zapo~eo {kolovawe, posle nastavqeno u

ada se pomene rowewe, neizbe`ne asocijacije su egzoti~na mora u koje svakako (ili mo`da odnedavno) ra~unamo i ostrva i obalu hrvatskog primorja. Ali kada o ovom avanturisti~kom sportu misli Ernest Klozi iz Be~eja, wegova prva asocijacija je Tisa i wene neistraène i nepoznate dubine, u kojima se kriju pri~e o bitkama, trgova~kim putevima, neuzvra}enim qubavima, naprasno prekinutim ìvotima... – Rowewe je za mene daleko vi{e od sporta. Daleko vi{e od puke zabave i ubijawa vremena. Ono je za mene povratak praiskonskom. Povratak u okruèwe iz koga smo iza{li ro|ewem. Prosto me odmara, ~ini druga~ijim ~iwenica da sam sasvim okruèn vodom. Da sam deo we – zapo~iwe pri~u o svojoj qubavi i strasti Ernest Klozi. Ovaj nesu|eni vaterpolista ili pliva~ rowewu se posvetio pre deset godina. Rekli bi neupu}eni da je to malo da bi se govorilo o uspesima. Ali, pogre{ili bi. Jer, za to vreme Ernest je ronio i preronio sve ronila~ke lokalitete od Istre do Ulciwa gowen unutra{wim porivom da vidi, oseti i dotakne podvodni svet Jadrana koji vaì za jedno od najlep{ih mora sveta. – Ta eksplozija boja, oblika, ìvog i neìvog sveta je moj povratak u detiwstvo, u svet bajki koje sam gutao. Svake sekunde se

Srpskoj gimnaziji u Temi{varu. Iskusio je torturu komunisti~kog re`ima, jer sa Pedago{kog instituta „Maksim Gorki” biva iskqu~en zbog „antipartijskog i antidr`avnog stava” i zbog „verbalnog delikta” od 1958. do 1962. bio je zatvoren, pro{av{i pakao Baragana, rumunskog pandana srpskog Golog otoka ili

skom fakultetu u Temi{varu. Sa diplomom in`ewera dogurao je do penzije, a predanim radom na izu~avawu srpskog kulturnog nasle|a bavi se vi{e od pola stole}a. Wegovo stvarala~ko pregnu}e je poznato i priznato ne samo u Temi{varu i Rumuniji, nego i u matici Srbiji. „Srpsko pravoslavqe u Rumuni-

izvor mnogo dobroga Kada besedi, Bugarski ne propu{ta priliku da potseti da su, osim Dositeja Obradovi}a, sa prostora rumunskog Banata znameniti politi~ar i dobrotvor Sava Tekelija, slikar Ivan Tabakovi}, arhitekta Milan Tabakovi}, umetni~ke dinastije Tenecki, Aleksi}, Jani}, da je prva ~etiri razreda u Temi{varu zavr{io Milo{ Crwanski, da je tu umro knez Aleksandar, ro|eni brat Kara|or|a i otac srpskog kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, da je iz ovih krajeva poteklo i 15 vladika Srpske pravoslavne crkve i jo{ mnogo zna~ajnih Srba. U studiji „Srbi u Temi{varu” 2003. godine zakqu~uje da u tom gradu `ivi vi{e Srba nego ikad, ali i prime}uje da su oni slabo me|usobno povezani i nemaju, kao nekada, dobro organizovani dru{tveni `ivot. O perspektivi Srba u gradu na Begeju, Bugarski veli da }e i daqe ostati steci{te Srba koji, zbog dru{tvenih prilika, sve vi{e napu{taju sela. „Temi{var }e, dakle, i daqe sve vi{e opravdavati svoj nadimak najve}eg srpskog sela u Rumuniji, ali }e sjaj i domet Srba zavisiti uglavnom od prodora pojedinaca. A kako su pojedinci u Temi{varu bili i Dositej, i vuk, i pet karlova~kih mitropolita, i Branko, i Sterija, i patrijarh srpski Vikentije, i Crwanski, i toliki drugi, na Srbima jo{ dugo ne}e biti da unaprede, nego da dostignu i sa~uvaju predstavu koju su o srpskom narodu utvrdili wihovi prethodnici”, zakqu~uje Bugarski. ruskog Sibira. Radio je potom kao profesor-zamenik u Parcu i Malom Be~kereku, nekvalifikovani radnik i bravar u ma{inskom preduze}u u Temi{varu, da bi diplomirao na Ma{in-

ji”, „Dnevnik Save Tekelije”, „Zavi~ajna kwi`evnost Srba iz Rumunije 1919-1947”, „Semartonski letopisi”, „Po Semartonu kroz prostor i vreme”, „Ono {to se pamti”... samo su neki od

naslova kwiga i nau~nih radova iz pera Stevana Bugarskog. – To je moj li~ni iskorak u istoriju – konstatuje starina u neposredom razgovoru, izbegavaju}i da se upusti u intervju. – Ve}inu onoga {to su postigli kao stru~waci i vrli qudi, Srbi u Temi{varu i Rumuniji su postigli individualnim raodm i kvalitetima. Nije uop{e bilo presudno, da li je naziv wihovog firme ili lokala ispisan i na srpskom, ali itekako imponuje da te i pored toga oni sa kojima se svakodnevno susre}e{, radi{ i ìvi{ prepoznaju, priznaju i kaù: „To je uspe{an Srbin!” Itekako je to zna~ajno za o~uvawe nacionalnog i kulturnog identiteta, a podrazumeva se da individualni uspesi doprinesu i ostvarivawu kolektivnih prava. ^lan je Saveza pisaca Rumunije, po~asni je ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije, potpredsednik temi{varskog odbora Matice srpske, ~lan Upravnog odbora Matice srpske u Novom Sadu, saradnik SANU... U Srbiji je dobitnik nagrade „Laza Kosti}„, „Gu{~ije pero”, „Rastko Petrovi}„ i drugih priznawa, u Rumuniji je zajedno sa Qubomirom Stepanovim oven~an priznawem za kwigu „Istorijski i kulturni spomenici Srba u rumunskom Banatu”. Pretpro{le godine Bugarskom je pripala i nagrada „Dositej Obradovi}„, koje dodequje Ministarstvo vera i dijaspore Srbije za o~uvawe srpskog nacionalnog i duhovnog identiteta i negovawe tradicije na ovim prostorima.

Stevan Bugarski: Be}arci su deo na{e narodne ba{tine

Bugarski nagla{ava da Srbi u Rumuniji pripadaju korpusu srpske zajednice, koji kroz istoriju nikada nije pripadao Srbiji. Ali, dodaje, kao qudi uvek su se ose}ali Srbima. – Nismo imali, niti imamo `equ da iz Rumunije kre}emo, ali smo odgovorni i prema precima i potomcima da sa~uvamo na{ nacionalni identitet. U ve~itom riziku i strahu da ne budemo asimilovani, ipak opstajemo – isti~e Bugarski. Potegao je gospodin Bugarski iz Temi{vara i u Senti, rodnom mestu pisca srpske himne „Bo`e pravde” Jovana \or|evi}a, kwi-

S U S R E T I : ErnEST KlOzi, POSEjDOn Sa TiSE

Pre ro nio Ja dran od Is tre do Ul ci wa ne{to novo de{ava pred va{im o~ima i taman se prepustite jednoj slici, pojavquje se druga jo{ ~arobnija od prethodne. Bliskost sa vodenim bi}ima samo se rowewem moè sasvim osetiti. Sve vam je na dohvat ruke, a ipak sve to ostaje tu u svom prirodnom okruèwu. Ali, pravi ronilac i ne èli da bilo {ta od toga mewa, da remeti taj sklad. Jer, znam i èlim da to i neko posle mene, jednako zaqubqen u prirodu i ovaj sport doìvi... Koliko god da pri~a o morskim pute{estvijima, „Posejdon sa Tise“, kako ga u Be~eju poznaju jer je pre nekoliko godina osnovao Ronila~ki klub sa imenom gr~kog Boga mora, ne moè da skrije strast prema reci u kojoj je nau~io da pliva i uz koju je odrastao. Pri~a kako ga i miris ove reke mami, a wene mutne dubine ga, tokom rowewa, drè u nekom stawu blage opijenosti dok pipawem pregleda weno peskovito dno.

– ^ulo vida je sasvim iskqu~eno. Tada smo Tisa i ja jedno. Svuda oko mene je voda i ja sam wen deo. Moram da je sasvim osetim da bih bio bezbedan. Oslu{kujem i pipam. Ko to ne iskusi te{ko da mo`e da shvati kakva se simfonija de{ava u dubinama te reke. Mehuri}i koje ispu{tam su poput onih prate}ih guda~a u simfonijskom orkestru koji daju smisao solo instrumentima. A to su pod vodom oni titraji ve}e ribe koja vas mimoi|e na samo petnaestak santime-

je jeftin sport. Mada, ovaj entuzijasta, li~nim zalagawem i poznanstvima organizuje ronila~ke ture tokom leta koje su vi{estruko jeftinije od uobi~ajene ponude. – Ve} nekoliko godina vodim ~lanove na{eg kluba u Istru

Nekoliko desetina puta ovaj zanesewak, po profesiji zlatar, vadio je iz mutnih dubina Tise potonule ~amce, alate prilikom gradwe mosta kod Ade, delove ma{ina, motore... Pro{log leta zapo~eo je izvla~ewe sa dna Tise ruskog torpednog

Pre tri sedmice ovaj Be~ejac je, po pozivu iz Slovenije i Hrvatske, organizovao za wihove ronioce pripreme u brzinskom plivawu perajama. Zadovoqni gostoprimstvom Be~eja i organizacijom takmi~ewa, zdu{no su prihvatili wegovu ideju za osnivawe „Dunavske lige“ na kojoj }e u~estvovati, za prvi put, ronici iz Qubqane, Zagreba, Sombora i Be~eja.

ê tr de set tr go di {wi Be ~e jac za sa mo de se tak go di na ba vqe wa ro we wem us peo je da od nu le na pra vi pre sti àn klub, ob u ~i broj ne, da nas ve} za qu bqe ni ke u ovaj sport, sil no uì va ju }i u sve mu ono me {to ro ni la {tvo do no si tara, muwevit i ubita~an napad {tuke ili smu|a na mawu ribu, kretawe raka po dnu... Malo ko zna da je za ovih deset godina Ernest Klozi obu~io tridesetak devojaka i mladi}a, ne samo iz Be~eja ve} i iz drugih gradova Vojvodine, Srbije pa i Crne Gore, da se u plavim dubinama ose}aju kao riba u vodi. Da budu sigurni u svoje ume}e kako bi se bezbedno vratili na povr{inu a da su pre toga silno uìvali u podvodnom svetu. Ne àli ni truda ni vremena a, bogami, ni novca - jer ovo ni-

set hiqada vojnika. Pro{lo je vi{e od tri veka, ali verujemo da }emo prona}i mnogo toga iz tog vremena, jer niko pre nas ostatke tog istorijskog doga|aja tra`io na dnu Tise. Ve} smo prona{li neke stvari, najvi{e kosti koje stru~waci ve} ispituju a nadamo se da }emo svojim

Organizator Hrvatima i Slovencima

Ernest Klozi: Dole smo samo Tisa i ja

Simfonija mehuri}a u dubinama

èvnika Stevana Sremca i drugih znamenitih Srba, odrào Svetosavsku besedu u ~ast prvog srpskog prosvetiteqa i arhiepiskopa. Besedio je o tome koliko je Sveti Sava postigao i puteva otvorio, a nakon prazni~ne akademije, kada mu je vizit kartu zatraìo Petar Terzi}, wegov sen}anski „sapatnik” na istraìvawu zavi~ajne istorije Srba u toj potiskoj varo{i, ostao je zate~en, pa potraìti olovku i par~e hartije. – Nisam toliko bogat da mogu {tampati vizit kartu – re~e uz sme{ak ~uvar srpske ba{tine iz Temi{vara. n Mi lo rad Mi tro vi}

odakle brodom plovimo do Golog otoka gde provedemo nekoliko dana i ronimo. To je posebno iskustvo i do`ivqaj. I mada sam bio ve} nekoliko puta, uvek je do`ivqaj nov i iznova uzbudqiv. Tu je deli} neke na{e istorije koja je jo{ uvek pod velom tajne. Jednako mi je uzbudqivo i na samom ostrvu dok obilazim poznato mu~ili{te kao i u dubinama kraj obale u kojima uvek o~ekujem da }u na~i deli} ne~ega {to je pripadalo nekom od wegovih prinudnih stanovnika...

~amca kojeg je wegov prijateq pretvorio u brod restoran a potom ga zapustio pa je potonuo. Prevelik zalogaj i za daleko opremqenije ekipe, ali Ernest veruje da }e ovog leta dvadesetmetarska grdosija ponovo ugledati svetlost dana. Ali, to nije sve, jer uporedo sa ovim izazovom kre}e u novu avanturu kao ~lan i jedan od osniva~a „Podvodnih istra`iva~a Vojvodine“. – Po~eli smo istra`ivawe Sen}anske bitke iz 1697. godine u kojoj je poginulo preko tride-

istra`ivawem umnogome obogatiti postoje}u muzejsku zbirku – sa velikim zanosom pri~a Ernest dok se javqa na mobilni telefon u sklopu posledwih priprema za dana{we takmi~ewe u rowewu na dah u rodnom mu Be~eju. Vra}am se iz sveta qubavi i strasti Ernesta Klozija i obe}avam sebi da }u na}i vremena da po|em na, bar jedno, podvodno putovawe u svet u kome nema prostora za simulirawe. U svet u kojem je sve stvarno i neraskidivo izme{ano. I strast i opasnost i prepu{tawe i nadvladavawe i ti{ina i grmqavina povi{enog adrenalina. n Ne nad Jo vi }e vi}

c m y

nedeqa29 .januar2012.

prkos ra{irenom utisku, ameri~ki predsedni~ki izbori kroz istoriju predstavqaju zapravo okr{aj dva izrazita favorita i mnogo onih koji u svemu tome uglavnom nemaju {ta da traè. Istina, de{avalo se, dodu{e retko, da neko ozbiqnije pripreti politi~kom poretku u kome se u na mestu {efa dràve smewuju predsednici Demokratske i Republikanske stranke, ali nikad vi{e od toga: od 44 ameri~ka predsednika, samo prvi i 17. nisu poticali iz tih dvaju velikih partija. U novijoj povesti u „ugroàvawu„ takvog poretka najdaqe je oti{ao teksa{ki multimilijarder Ros Pero koji je na predsedni~kim izborima 1992. godine, kao nezavisni kandidat, osvojio 20 miliona glasova (oko 19 posto). U teku}oj predizbornoj kampawi u SAD, mediji, ~ini se vi{e nego ikad, poteù pitawe mogu}nosti da se „neki tre}i kandidat“ ozbiqno ume{a u borbu za predsedni~ku funkciju. Ako stavimo po stranu medijske intrige zarad podspe{ivawe predizborne dramaturgije, pokreti koji su nastali na tlu SAD u protekle tri godine i brojna istraìvawa javnog mwewa ukazuju na to da je me|u Amerikancima u velikoj meri prisutan prezir, neki bi ~ak rekli – bes, prema politi~kom establi{mentu, onom prevashodno koncentrisanom u Va{ingtonu. [tavi{e, kao kanidati za Kongres na izborima 2010. godine na{lo se dosta novih lica, koji su u unustrana~kim odmeravawima prethodno bez problema „po~i{}avali“ stare kongresmenske i senatorske kuke – one za koje je proceweno da su se potpuno otu|ili od gra|ana, i koji su otuda karijeru u Va{ingtonu zavr{avali usled poraza od totalnih anonimusa, neretko i pravih ridikula. Iza takve kadrovske ~istke u Republikanskoj stranci stajala je „âjanka“, koja je od pokreta gra|ana ~iji je gnev usmeren protiv tro{axijske, preglomazne i porezima okrenute administracije Baraka Obame, vremenom postao korektiv republikanaca i weno tvrdo krilo, nameran da tu stranku vrati iz-

NA PRED STO JE ]EM TRI LA TE RAL NOM SA STAN KU TE MA I ME \U DR @AV NI SPO RA ZUM O PRO GO NU RAT NIH ZLO ^I NA CA

Jahorinski pakt za pravdu! redstoje}eg petka, 3. februara, na Jahorini }e se sastati predsednici Hrvatske i Srbije, te ~lanovi Predsedni{tva BiH, a po pisawu zagreba~kog „Globusa”, bi}e to prilika da {ef hrvatske dràve Ivo Josipovi} svojim kolegama predloì potpisivawe zajedni~kog me|udràvnog sporazuma o saradwi na progonu ratnih zlo~ina. Kako se navodi, na Pantov~aku ocewuju da se takav me|udràvni sporazum moè smatrati i jedinom pravom alternativom spornom Zakonu o ni{tavnosti odre|enih pravnih akata pravosudnih tela vi{e JNA, biv{e SFRJ i Republike Srbije, koji je posledwim trzajima lane donela HDZ-ova ve}ina u Saboru, umisliv{i da }e im to biti vaqan predizborni adut. U Srbiji je, me|utim, taj akt protuma~en kao jednostrano odustajawe od sporazuma izme|u dràvnih tuìla{tava Hrvatske i Srbije o saradwi na progonu po~initeqa krivi~nih dela ratnih zlo~ina. Prema obja{wewu, koje je „Globus” dobio u Kabinetu predsednika Josipovi}a, tri su razloga zbog kojih bi trebalo da se dogovori pomenuti me|udràvni sporazum. Prvi je taj {to bi se me|udràvnim sporazumom pravno oja~ala dosada{wa tehni~ka saradwa o progonu ratnih zlo~ina, a koju su dogovorili i uspostavili dràvni tuìoci. Naime, ako bi se dogovor tuìlaca preto~io u me|udràvni sporazum, saradwa na progonu ratnih

zlo~ina vi{e ne bi zavisila o dobroj voqi jedne ili druge strane, jer bi sporazum bio obavezuju}i. Drugo, me|udràvnim sporazumom bi se pravno precizirala i oja~ala istinitost iskaza, koji bi u tom slu~aju imali puno ve}u, me|unarodnu snagu, jer bi bila iznad doma}eg prava. I, kako se navodi, tre}i va`ni razlog za potpisivawe me|udràvnog sporazuma jeste utvr|ivawe mesne nadle`nosti, tj. jurisdikcije one dràve ~iji je dràvqanin osumwi~en za ratni zlo~in, odnosno one dràve u kojoj prebiva osumwi~eni za ratne zlo~ine. Dakle, ako bi do wih do{lo, sudski procesi za ratne zlo~ine vodili bi se u dràvi prebivali{ta osumwi~enih. U svakom slu~aju, na Pantov~aku su uvereni da bi takav me|udràvni sporazum trebalo dodatno da afirmi{e ideju da se svaki zlo~in mora kazniti. Razumqivo, Josipovi} ne ide na Jahorinu kako bi tek tako istresao ovu ideju, ve} je prethodno dobrano „ispitan teren” i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Prema informacijama do kojih je do{ao zagreba~ki list, u BiH su stavovi navodno jo{ podeqeni, pa za odgovor sarajevskih vlasti treba sa~ekati sastanak na Jahorini. S druge strane, u Srbiji postoji interes za takav me|udràvni sporazum i moè se o~ekivati puna podr{ka toj ideji, tako da bi ako BiH - zbog sloènih politi~kih odnosa - i ne prihvati Josipovi}evu inicijativu, Beograd i Zagreb verovatno potpisali bilateralni sporazum. n E. N. L.

dnevnik

DA LI JE SAZRELO ZA „NOVI POREDAK”

Tre }i put vornim vrednostima, ali i da temeqno promeni va{ingtonski poredak.. Deklarativno i manifestaciono na potpuno suprotnom ideolo{kom polu, pokret „Okupirajmo Vol strit“, s ~uvenim sloganom „Mi predstavqamo 99 procenata (Amerikanaca)“, svoje korene, poput „^ajanke“, tako|e „duguje“ ekonomskoj krizi. Ono {to je,me|utim, desetina hiqada qudi iz oba pokreta pokrenulo na proteste u su{tini je bilo identi~no: na~in na koji se vlast poku{ala izboriti sa krizom i posledice tog ~iwewa. S tom razlikom {to su „^ajaneri“ smatrali da administracija

âk 31 posto Amerikanaca besno je na federalnu vlast nije trebalo nikome da pomaè, dok su „Okupatori“ bili kivni zbog toga {to je ta pomo} stigla onima koji su direktno izazvali krizu, te nastavili da se, u kohabitaciji sa politi~kim establi{mentom, pona{aju kao da se ama ba{ ni{ta nije dogodilo. Ono {to su stru~waci za dru{tvene pokrete uo~ili kao zajedni~ku crtu jeste bes kod pripadnika oba pokreta koji je generisan dubokom frustracijom zbog otu|ewa politi~ara. Krajem pro{le godine istraìvawa su pokazala da je ~ak 31 posto Amerikanaca besno na federalnu vlast, dok je, mawe ili vi{e, ukupno 80 odsto nezadovoqno na~inom kako federalna vlast radi svoj posao – rekordan broj u posledwih 20 godina. Sumornu sliku dodatno pocrtava podatak da se ~ak 85 posto gra|ana izjasnilo da smatra da se SAD kre}u u „pogre{nom pravcu“. Istovremeno, vi{e razli~itih istraìvawa pokazalo je da ~lanovi

Kongresa uìvaju najniè poverewe u istoriji – taj procenat varira od 84 do 89 posto gra|ana koji je negativno ocenilo rad zakonodavne vlasti. Otuda nije iznena|ewe {to istraìvawa pokazuju da sve vi{e Amerikanaca ima pozitivan stav prema ideji da se u trku za Belu ku}u ukqu}i tzv. tre}i kandidat, neko ko ne poti~e iz Demokratske, odnosno Republikanske stranke. Istraìvawe Va{ington posta iz oktobra pro{le godine pokazalo je se prema tom pitawu pozitivno izjasnilo ~ak 61 posto Amerikanaca. Elem, ho}e li se u novembru na izbornom listi}u, pored kandidata demokrata – a to }e biti aktuelni predsednik Barak Obama, odnosno republikanaca – vrlo verovatno Mit Romni, na}i jo{ neki ozbiqni kandidat? To nikad i nije zavisilo od ne~ije èqe i dobre voqe, taman posla ve}, u prvom redu,od ispuwewa veoma strogog uslova – prikupqawe potrebnog broja potpisa gra|ana da bi se ime na{lo na listi}u u svakoj ameri~koj saveznoj dràvi. To je pitawe, naime, ostavqeno saveznim dràvama da reguli{u, pa je, recimo, za mesto na glasa~kom listi}u u Kaliforniju potrebno vi{e od milion potpisa. Za tako ne{to, je li, potrebna je sna`na logistika, i dakako novac. Novac je potom jo{ potrebniji za samu kampawu: bez para se u Americi odavno i ne kre}e u kampawu, a bez dovoqne koli~ine kampawe se ne zavr{avaju trijumfom. Donald Tramp, ba{ kao onomad Ros Pero, ne bi imao problem da u kampawu uloì i podosta svog novca. ûveni „kraq nekretnina“ i milijarder, za razliku od Peroa, ima i prepoznatqivost u javnosti (pripadnik xet seta, uz to i nekoliko sezona vodi popularan rijeliti {ou program koji je kod nas

BRU NO VE KA RI], ZA ME NIK TU @I O CA ZA RAT NE ZLO ^I NE, ZA „DNEV NIK”

Sporazum je dobrodo{ao beogradskom Tuìla{tvu za ratne zlo~ine pozdravqaju najavu inicijative hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a da Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina potpi{u me|udràvni sporazum o saradwi na progonu izvr{ilaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina. Zamenik tuìoca za ratne zlo~ine Bruno Veka-

ri} kaè za Dnevnik“ da u Tuìla{tvu veruju „da je ova vrsta sastanka, poput predstoje}e trilaterale na Jahorini, ne{to {to }e doprineti diplomatskom re{avawu otvorenih pitawa me|u dràvama“.

– Mnogo je razloga da se kaè da bi upravo politi~ari trebalo da na neki na~in utabaju stazu kojom }e onda pravosu|e lak{e kora~ati i stoga zaista svesrdno podraàvamo ovakvu vrstu sastanka. Tim pre {to smo na neki na~in bili u toj pri~i i pre nego {to je gospodin Josipovi} postao predsednik Hrvatske, odnosno dok je, a {to je i danas, bio ekspert i profesor me|unarodnog prava i eskpert za Ha{ki tribunal. I mnogo je nama pomogao da neke na{e zakone preciziramo i relevantno defini{emo –naglasio je Vekari}. – U tom smislu mislimo da }e svakako taj wihov dogovor, odnosno sporazum, ukloniti neke lo{e stvari koje su se u me|uvremenu dogodile. Dakle, da }e to biti korak daqe u onoj ve} dobroj saradwi koja }e na ovaj na~in, siguran sam, postati jo{ boqa. Uz obja{wewe da nije video sadrìnu dokumenta koji }e, po najavi „Globusa”, biti tema samita u petak, tuìlac Vekari} nije mogao da proceni da li }e samim potpisivawem sporazuma biti vra}en formalni obim saradwe

koji su imala tuìla{tva Srbije i Hrvatske pre nego {to je Sabor usvojio Zakon o ni{tavosti optu`nica biv{ih JNA, SFRJ i Srbije. – Po dosada{wim izjavama predsednika Tadi}a i Josipovi}a, siguran sam da }e se, kad je re~ o najavqenom sporazumu, svakako akcenat staviti na otvorena pitawa, koja kad se re{e, vi{e ne}e postojati nijedan problem na relaciji procesuirawa ratnih zlo~ina. Odnosno, da }e sva ova otvorena pitawa koja su , rekao bih, na neki na~in i zbuwivala javnost, time biti zatvorena i re{ena – ocenio je Vekari}. Na{ sagornik je tako|e podsetio i na ~iwenicu da je predsednik Hrvatske ve} podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona ni{tavosti, a i nova koaliciona vlada najavila je da planira izmenu tog veoma spornog propisa. Ina~e, po re~ima Bruna Vekari}a, taj zakon dosad u praksi nije mnogo uticao na sradwu srpskog i hrvatskog tuìla{tva. S tim u vezi tuìlac napomiwe da su samo u tri slu~aja, koji i nisu bili vojni predmeti, pojedini svedoci otkazali svedo~ewe. n Ja ska Ja ko vqe vi}

ZA BRI NU TA LI CA NA SVET SKOM EKO NOM SKOM FO RU MU U DA VO SU

Svet u strahu zbog quqawa evrozone vetski ekonomski i politi~ki lideri ju~e su na godi{wem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu zatraìli od Evropske unije hitnu akciju radi suzbijawa du`ni~ke krize u zoni evra. I ne samo to, ve} je premijer Japana Jo{ihiko Noda preko video linka ozna~io evrozonu kao „veliki izvor pretwi po svetsku ekonomiju”. „Evrozona treba da preduzme velike korake radi ublaàvawa zabrinutosti me|unarodne zajednice i trì{ta”, rekao je Noda, dodav{i da „Japan i ceo svet àrko èle stabilizaciju ekonomija i finansija u Evropi”, te da je wegova zemqa „spremna da podrì evropske napore koliko god je to mogu}e”. Japanski premijer, ina~e, nije propustio priliku da upozori ~lanice evrozone da }e se suo~avati sa dugotrajnim naporima za povratak kredibiliteta na trì{tu. On je, naime, podsetio na to da je Japan 2001. izgubio svoj vrhunski kreditni rejting „AAA”, te da ga jo{ uvek nije povratio. Noda je to govorio dan po{to je i druga ameri~ka agencija za ocenu kreditnih rejtinga „Fi~„ snizila kreditnu sposobnost pet ~lanica zone evra, ukqu~uju}i Italiju i [paniju, zbog wihovih lo{ih finansija i rawivosti na nagle promene trì{nog poverewa. Podsetimo, Francuskoj, drugoj po veli~ini ekonomiji zone evra, agencija „Standard i Purs” oduzela je vrhunski rejting trostrukog A pre dve sedmice. Nodino mi{qewe su podelili su i drugi lideri iz Azije i {efovi velikih me|unarodnih finansijskih institucija. „Nikada nisam bio ovoliko upla{en kao sada”, ukazao je zvani~nik Hongkonga Donald âng, koji je za svoje ~etiri decenije rada u javnom sektoru

doìveo niz ekonomskih posrtawa, kao {to je bila azijska finansijska kriza iz 1997. „Potrebna vam je odlu~na i brza akcija svih vlada zajedno”, dodao je âng, ukazav{i da je ka{wewe ve} dovelo do nepotrebnog pove}awa ionako velikog duga. „Pre dva meseca problem Gr~ke je mogao da bude re{en otpisom 20 odsto duga. Sada je ~ak i 50 odsto malo i mo`da }e biti potrebno 70 odsto. Zato delujte brzo. Potrebna vam je odva`nost i odlu~nost”, ukazao je âng. Zvani~nik kanadske centralne banke i direktor me|unarodnog bankarskog regulatora FSB Mark Karni sloìo se sa ocenama da evrozona ne samo da treba da povede brzu akciju, ve} i da mora donositi prave odluke. jer, nije zgoreg napomenuti da je u izve{taju „Globalni rizici 2012” Svetskog ekonomskog foruma iz @eneve, objavqenog uo~i skupa u Davosu, navedeno kako }e, ako se „koliko ju~e” ne bude reagovalo kako treba, najve}a ekonomska pretwa ~ov~anstvu u narednoj deceniji biti upravo hroni~na fiskalna neuskla|enost dràva, odnosno ~iwenica da vlade brojnih zemaqa ne}e uspevati da iz poreza prikupe onoliko novca koliko }e dràvne administracije tro{iti. Kako god, dok u Davosu traje ekonomski forum, vlada Gr~ke vodi pregovore s privatnim kreditorima o otpisu 100 milijardi evra duga kako bi povratila solventnost i suzbila problem neodrìvog duga od 350 milijardi evra. A lideri 27 ~lanica EU, ukqu~uju}i i one iz evrozone, sutra }e se sastati u Briselu kako bi dogovorili detaqe svog fiskalnog sporazuma o smawewu buxetskog deficita. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa29.januar2011.

U PARTIJSKOM @IVOTU SJEDIWENIH AMERI^KIH DR@AVA?

do Bele ku}e

preveden kao „[egrt“), ali i svojoj strani podatke o „stawu nacije“ i kada je re~ o odnosu prema politi~kom establi{mentu, koliko i kada je re~ o raspolo`ewu prema mogu}em tre}em kandidatu. Tramp je nedavno napustio Republikansku stranku i pre{ao u status strana~ki neopredeqenog, {to mu daje mogu}nost da se kandiduje, no u kampawu ne bi mogao da krene pre maja, odnosno ne pre okon~awa nove sezone wegovog rijelitija. Ina~e, Tramp je jednom ve} poku{ao da u|e u predsedni~ku trku: 1999. u~lanio se u Reformsku partiju, ali je nakon strana~kih predizbora u Kaliforniji juna 2000. digao ruke od svega. Naredne godine postao je ~lan Demokratske partije, da bi 2009. pre{ao u Republikansku partiju. U me|uvremenu, s vremena na vreme iznosio je razne politi~ke ambicije, a novcem je po|ednako darivao i demokratske i republikanske politi~are. U prvoj polovini pro{le godine Tramp je vodio preliminarnu, neobaveznu kampawu tokom koje je hteo da opipa puls republikanskog tabora:

gorqivo je napadao Obamu poku{avaju}i da dokaè kako ovaj ipak nije ro|en na teritoriji SAD. U jednom trenutku, imao je ~ak najboqi rejting me|u potencijalnim u~esnicima u republikanskom taboru. U maju je kona~no objavio da se ipak ne}e kandidatovati ali ne zato {to nije uveren u pobedu (u trci za nominaciju, naravno i za Belu ku}u), ve} zbog nespremnosti da napusti biznis. Sada pak prori~e da na izborima 6. novembra tre}i kandidat ima velike {anse da pobedi, ne iskqu~uju}i mogu}nost da to bude - li~no on. Prema jednom od scenarija, Tramp bi u novembru mogao da se na|e na glasa~kom listi}u zahvaquju}i organizaciji „Americans Elect“. U pitawu je, kako sami tvrde, neutralna i neprofitna organizacija (ali finanijski dobro situirana), koja nije povezana ni sa jednom partijom. Ciq im je da u ovoj fazi obezbede dovoqno potpisa gra|ana da bi se na{li na glasa~kim listi}ima u svih 50 saveznih dràva U drugoj fazi, na internetu bi u junu mesecu bila organizovana konvencija na kojoj bi mogao da glasa svako ko se registruje, bez obzira na partijsku pripadnost kao i to da li je ve} glasao na predizborima. Na megdan demokrati i republikancu iza{ao bi onaj kandidat AE koji je dobio najvi{e glasova na konvenciji ali i koga odobri poseban komitet – ~isto da se pokaè da voqa ve}ine ne zna~i i pravi/dobar izbor Me|u trenutnim favoritima delegata „Americans Elect“ predwa~i Ron Paul, sledi ga Barak Obama (!), te Xon Hantsmen (donedavni aspirant na republikansku predsedni~ku nominaciju) i senator Berni Senders – jedan od trenutno dvojice zakonodavaca u Senatu koji nisu izabrani kao kandidati dveju Velikih partija. Donalda Trampa za sada, me|utim, nema na tom spisku.

Pomiwanog Rona Pola, kongresmena iz Teksasa i aspiranta na predsedni~ku nominaciju Republikanske stranke, novinari u teku}oj sezoni predizbora ne propu{taju da pitaju - da li }e, u slu~aju da ne osvoji predsedni~ku nominaciju Republikanske stranke – tra~ati za Belu ku}u kao tre}i kandidati? Pol u svom prvom poku{aju da se domogne Bele ku}e, 1988. tr~ao kao kandidat Libertarijanske stranke, no sada, ne ba{ ubedqivo, odbacuje takve planove. Mnogi veruju da je kqu~ni razlog briga da time ne ugrozi politi~ku budu}nost svome sinu Rendu Polu, senatoru iz Kentakija i miqeniku pokreta „^ajanka“. Iz svog ugla, demokratama i republikancima se, prirodno, ne mili ulazak nekog zaista ozbiqnog kandidata u igru i zato se na organizaciju Americans Elect ve} sada usmerava kritika da bi svojim u~e{}em na izborima mogla ozbiqno da na{kodi – jednima ili drugima, to jo{ nije jasno. Mnogi republikanci, naime, i danas krive Rosa Peroa {to je svojom kandidaturom umawio {anse za reizbor Xroxa Bu{a starijeg, iako su mnoge naknadne analize pokazale da bi guverner Arkanzasa Bil Klinton, kao kandidat demokrata, obrniokreni pobedio na izborima 1992. godine. Tu se negde zavr{ava spisak iole ozbiqnih kandidata. Onih drugih bi}e i napretek, ameri~ka demokratija ne mora da se zabrine. Ono {to bi, me|utim, moglo da unese dosta zebwe u srca politi~kog establi{menta, kao eho politi~kih poruka na protestima u proteklim godinama, jeste mogu}nost da tre}i, i uz to ozbiqni kandidat, bez obzira na krajwi izborni ishod, makar zna~ajno na~ne dva veka dugi sistem u kojoj vladaju uvek iste dve partije. A to bi svakako bila daleko ve}a promena lica Amerike od izbora prvog Afroamerikanca ili pak nezavisnog kandidata za predsednika SAD. n Denis Kolunyija

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: JORGOS PAPANDREU, BIV[I PREMIJER GR^KE

Da nismo bili u EU, pali bismo mnogo gore sedmici u kojoj evropski mediji histeri~no izve{tavaju o bankrotu Gr~ke, na {estom spratu zgrade u srcu Atine, u kojem je sme{ten PASOK, sedimo s biv{im premijerom Jorgosom Papandreuom, wegovo troje savetnika i {vedskom novinarskom koja pi{e kwigu o gr~koj krizi. [ve|anka se na{la u problemu jer bi kwigu trebalo da dovr{i do maja, a jo{ se ni{ta ne zna o tome kako }e se kriza re{iti - i ho}e li se re{iti. – Situacija u kojoj se sada globalno nalazimo jeste takva da nijedna zemqa, ma koliko velika ili va`na bila u Evropi, ne moè sama – kaè Papandreu. – Ne moè sama da re{ava ni finansijsku krizu, ni globalno otopqewe, ni problem imigracije, ni problem siroma{tva. Zato je EU jedinstven eksperiment koji je uspeo, jer je stvorio mir koji traje ve} generacijama, ali i doneo napredak i prosperitet. To je jedini model kojim moèmo napredovati u svetu u kome ìvimo. Naravno, to ne zna~i da nemamo probleme. Gr~ka je prva koja ih ima, ali bez Evropske unije ne bismo ih mogli re{avati. l Uprkos gr~kom ekonomskom slomu, vi i daqe verujete u EU kao projekt? Za{to je ona sve mawe prihvatqiva gra|anima Evrope? Za{to postaje odbojna? – Gr~ka je ~lanica Evropske unije ve} 30 godina. Mi smo zemqa koja je tokom Hladnog rata bila u posebnoj strate{koj poziciji i u te{kim istorijskim trenucima, uz ostalo imali smo i vojnu diktaturu. Unutar Evrope imali smo priliku da napredujemo, imali smo mogu}nost prosperiteta koju ne bismo dobili da nismo bili ~lanica

Unije. Dakle, EU je za nas bila i te kako pozitivno iskustvo. Naravno, u EU postoje problemi, u evrozoni jo{ i ve}i, ali siguran sam da }e uskoro situacija biti potpuno druk~ija od ovde dana{we. l Evra vi{e ne}e biti? – Evro }e krenuti daqe. Dakle, finansijski problemi sada postoje, ali nemojmo zaboraviti da je pre ulaska u EU Gr~ka bila siroma{na zemqa. Sad je me|u 30 najrazvijenijih dràva u svetu, a ìveli smo u nestabilnoj regiji, ose}ala se nesigurnost i ìvotni satandard je bio sasvim druk~iji. Prolazili smo kroz promene, kroz izazove, ali mislim da smo znali da iskoristimo sve dobre strane koje nam je Evropska unija kao ~lanici nudila. Drugim re~ima, mi smo u proteklih 30 godina ~lanstva u Uniji profitirali. l âk i u krizi? – âk i u krizi, koja jeste bolna i te{ka, ali }e imati za posledicu to da moramo napraviti reforme. Zbog unutra{weg sistema u Gr~koj i ~iwenice da je prethodna konzervativna vlada stvorila ovaj dug, qudi u Gr~koj danas moraju da pla}aju cenu, a da za to nisu odgovorni. Zato moramo da iskoristimo ovu krizu da se dogode promene u dru{tvu, da stvorimo puno pravednije i ravnopravnije dru{tvo u kome }e postojati transparentnost. Dru{tvo ne moè biti pravedno ako qudi izbegavaju pla}awe poreza, i to najvi{e oni bogati, pa onda finansijski teret pada na prose~ne gra|ane ili na siroma{nije. Sada je vreme da ne{to u~inimo po tom pitawu. Vreme je da ~ak i u ovoj te{koj situaciji poku{amo da dru{tvo u~inimo ravnopravnijim u smislu obaveza i odgovornosti.

l Evrospektici kaù da vi{e niko pametan ne èli biti ~lanica EU i da dràve ve} prave strategiju kako da iza|u iz Unije. Osim toga, kaù: pogledajte {to se dogodilo Gr~koj, koja je pred slomom! Stoje li te tvrdwe? – Naravno da ne stoje. Mi smo iskoristili ono {to nam je Evropska unija nudila. Da smo sve ove godine bili izvan EU, danas bismo bili u puno, puno goroj poziciji nego {to jesmo. Nadaqe, EU nam je pomogla da se neki konflikti u na{oj regiji smire, neki re{e. I na tom bezbednosnom podru~ju imali smo koristi, jer smo nau~ili da ìvimo zajedno. Evropska unija jako je vaàn projekt koji ~lanicama nudi mogu}nost mira i napretka. Ako se Evropa raspadne, ima}emo puno vi{e rasizma nego danas, ima}emo situaciju da }e se stari konflikti i nere{ene sitaucije pojaviti u nekim novim modusima. Jer, {ta je Evropa? Ona je poku{aj da shvatimo kako mi, iz razli~itih dràva, razli~itih naroda, razli~itih kultura i dru{tava, moèmo da radimo zajedno i od toga imamo koristi. Najlak{e je re}i – Grci su problem! Ili Nemci ili [ve|ani... l Razmi{qate li o najcrwem scenariju? Ho}e li Evropa propasti, evrozona raspasti, ceo projekat doìveti slom? Strahujete li od toga?

– Uvek moète da razmi{qate o najgorim scenarijima, ali ne smemo se time optere}ivati, nego treba da odràvamo Evropsku uniju ìvom. EU }e postojati dokle god postoji politi~ka voqa. Mislim da je

ona previ{e va`na, i da mora da se odr`i i da nastavi da se razvija kako bi postala korisnija i va`nija svim na{im gra|anima. Da, ovo je kriti~ni trenutak. Ali, verujem da je vreme da ustanemo i javno ka`emo: krenimo daqe u toj Evropi i razvijajmo je zajedno.

l [ta treba da se uradi? – Donesene su ve} neke odluke oko ekonomskih pravila pona{awa. Da je postojao boqi monitoring Evrope nad Gr~kom i drugim zemqama u proteklih deset godina, mi ne bismo danas bili u problemu. Ja sam te probleme nasledio. Da su te probleme razli~ite evropske institucije na vreme uo~ile i na wih upozorile, ne bismo se na{li u ovoj situaciji. Ne èlim da odbacim odgovornost, ali tvrdim da ne bismo imali ovako veliki dug. Osim toga, Evropa se mora pozabaviti izbegavawem pla}awa poreza i pitawem poreskih oaza. Evropa se mora suo~iti i s pitawem poreza na finansijske transakcije, evroobveznica, finansijskim rejtinzima dràva - videli smo {to se dogodilo u petak 13, kad je rejting smawen Francuskoj i Austriji... Evropa tu mora odigrati vrlo progresivnu ulogu, a istovremeno moramo svoje demokratske institucije odràvati vrlo sna`nim. l Evropska solidarnost ima i svoje nali~je; zbog ove krize po~elo se postavqati i pitawe za{to bi gra|ani dràva EU pla}ali onima koji mawe rade, koji su nemilice tro{ili i zaduìvali se? – Solidarnost je temeq Evrope. To ne zna~i besplatan ru~ak niti zna~i da }ete mi vi pla}ati, a ja }u biti lew i ne}u raditi. Ne, to zna~i da }ete mi pomo}i da do|emo da nivoa koji }e i meni biti dobar. Ako nemam posao, do}i }u u Nema~ku da traìm posao, pa je u interesu Nema~ke da mi pomogne da imam posao kod ku}e. Zemqe se mogu na}i u problemima, moè im se dogoditi potres, moè im se dogoditi finansijska kriza, moè im neko pretiti. Ali, unutar EU moramo jedi drugima pomagati. To ne zna~i da mi zauzvrat moèmo da radimo {ta god ho}emo. To ne zna~i da mi u Gr~koj o~ekujemo da nam neko plati da ostanemo ovakvi. Mi èlimo da se mewamo i èlimo da stanemo na vlastite noge. Ali zato nam treba pomo}. I treba nam vremena da do tog nivoa do|emo. n Bisera Fabrio/„Globus”

VESTI

Jan{a opet premijer Slovena~ki parlament imenovao je ju~e za premijera lidera Slovena~ke demokratske stranke Janeza Jan{u. Jan{a (53), koji se na ~elu slovena~ke vlade nalazio od 2004. do 2008. godine, imenovan je sa 51 glasom za i 39 protiv. Ranije u govoru pred poslanicima, Jan{a je rekao da je ekonomska situacija u zemqi te{ka i da predvi|awa za daqe nisu ba{ dobra. On je istakao da je potrebno uraditi tri stvari u zemqi: o`iveti slovena~ku ekonomiju, otvoriti nova radna mesta i u{tedeti u javnom sektoru. Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 4. decembra pro{le godine bio je lider Pozitivne Slovenije Zoran Jankovi}, koji je dobio 28 poslani~kih mesta, ali kao kandidat za mandatara nije uspeo da obezbedi 46 od ukupno 90 glasova u parlamentu.

Tragedija Petnaest dr`avqana Somalije je poginulo, a 40 ih je nestalo kada se wihov brod prevrnuo u blizini libijske obale. Me|u poginulima, ~ija su tela prona|ena na obali kod zapadnog libijskog grada Misrate, nalaze se jedno dete i 12 `ena. Me|unarodna organizacija za migracije saop{tila je da nije upoznata sa ovom nesre}om.

nedeqa29.januar2012.

dnevnik

c m y

JUBILEJI: STO GODINA OD RO\EWA YEKSONA POLOKA,

Opet je CIA svetu umetnost ju~e je obeleèna stota godi{wica ro|ewa slikara Xeksona Poloka, najzvu~nijeg imena ameri~kog apstraktnog ekspresionizma. Tomovi kwiga ispisani su o zna~aju wegovog rada, ba{ kao i o burnom ìvotu dobrano natopqenom alkoholom, snimqen je i izvrstan biografski film sa Edom Harisom u glavnoj ulozi, ali za neki obi~an svet, dovoqno udaqen od kistova, boja i galerija, Polok }e biti znan po slici „Broj 5”. Jer ovo je platno, dimenzija 1,2 puta 2,4 metra, nastalo 1948, postalo pre neku godinu najskupqa slika na svetu, kada je za wu na aukciji u wujor{kom „Sotbiju” meksi~ki finansijer David Martinez izdvojio neverovatnih 140 miliona dolara. Tako je ameri~ki umetnik dospeo na sam vrh umetni~ke liste rekorda, ostaviv{i dobrano iza sebe i Van Goga, i Klimta, i Pikasa, za ~ije su radovi do tada kolekcionari izdvajali najvi{e iznose. Na pitawe za{to je ba{ Polokova slika odjednom postala najskupqa na svetu, istori~ari umetnosti nemaju jednozna~an odgovor, ali wihova se mi{qewa nekako ukr{taju na oceni da, naprosto, u svetu „traje potraga za guruom umetnosti druge polovine 20. veka”, a Polok je sa tehnikom tzv. dripinga – polivawa i kapawa boje na horizontalno postavqeno platno, nakon ~ega umetnik gestualnim potezima dovr{ava sliku – napravio revolucionaran iskorak. Pol Xekson Polok ro|en je 28. januara 1912. na ran~u zavu~enom negde na severozapadu Vajominga. U potrazi za boqim ìvotom wegova se farmerska porodica ~esto seqakala, od Arizone do Kalifornije, tako da su posle biografi upravo u ~iwenici da ni na jednom mestu nije ostajao dovoqno dugo kako bi stekao prijateqe traìli obja{ewe za wegov nadasve problemati~an karakter. Sa nepunih 20 postao je u Wujorku deo radionice slikara Tomasa Harta Bentona, koji je na wega do-

T R E N D R A P O R T : ZAGREVAWE ZA PROLE]NI UNTERHALTUNG

De vet ve li ~an stve nih itam pre neki dan intervju sa Emirom Kusturicom, ta~nije wegov zanimqiv osvrt na ovogodi{we izdawe festivalskog mu ~eda na Me}avniku, i zastanem kod slede}e re~enice: „U dana{wem svetu, u kojem vlada teror trì{ta i promovi{u se samo uspe{ne stvari, postoji jedan psihopatolo{ki trend u kome se smatra istim dobro i uspe{no...”. Kao i obi~no, mudro zbori. E sad, on je (naravno) to izgovorio obja{wavaju}i „trendove” u filmskom svetu, u kojem se svako malo „pobrka” dobro sa komercijalnim, dok sam ja (naravno) pri~u okrenula na svoju vodenicu. îni se da zakoni trì{ta nisu „presvukli” samo savremenu umetnost, nego su se „inkorporirali” i mnogo dubqe – u prijateqstva i qubavi. A kad je ve} tako, hajde da malo boqe pogledamo kako stvari funkcioni{u na trì{tu emocija, interesa i raznoraznih integracija. Nekada je san svake majke bio zet lekar ili advokat, te je upravo wima odlazio i najvredniji devoja~ki miraz, bilo da je re~ o porodi~nom nasledstvu, bilo o izuzetnoj lepoti i devoja~kom {armu. Nasliklavawa po televizijama unela su potom nekolike izmene, promeniv{i tradicionalni sistem vrednosti u mu{ko-ènskim odnosima i potraìvawima. Drugim re~ima, sko~ila je vrednost takozvanim „popularnim” |uvegijama, koji su nam se (sa ili bez razloga) sme{ili sa malih ekrana. Tako je u jednom periodu ~ak i „nesigurni” i mamama donekle uvek poma-

Prvi me|u jednakima: Du{an Bajatovi}

lo neshva}eni glumac ili muzi~ar postao ono {to se kaè „dobra prilika”. No, kriza je sve pokvarila i wihova sre}a nije dugo potrajala. Umetnike i zabavqa~e, ~ija popularnost ba{ i nije uvek donosila adekvatnu materijalnu satisfakciju (osim ako, recimo, glumac bukvalno ne ìvi „Trumanov {ou”, odnosno, ide iz jedne u drugu seriju, sa tek povremenim izletima u neki televizijski intervju u kojem ni sam vi{e ne zna gde je granica izme|u stvarnog i onog kobajagi) zamenili su oni boqe kotirani na trì{tu – pre svih sportisti, biznismeni i, dakako, nezaobilazni politi~ari. I tako, pri~aju}i o qubavi, dolazimo do pri~e o trendu. Kao {to je s jedne strane u modnom vokabularu ovda{wih trendseterki postala uobi~ajna fraza da je wihov stil odevawa u znaku sveprisutne „sportske elegancije”, tako se, sa druge, uspostavio jo{ jedan „mejn strim”, odnosno, politi~ki i trì{no korektno promi{qawe o tome kakav bi idealan partner trebalo da bude. Naime, svaka }e vam dama „koja drì do sebe” bez razmi{qawa re}i kako je za wu idealan partner gopodin „uspe{an, duhovit i zabavan”. U prevodu – da je bogat i da ne smara previ{e. E sad, red bi bio i da dam nekoliko primera iz ìvota: s jedne strane, kao ilustraciju za gore navedenu teoriju, a sa druge, kao pripremu za nadolaze}e prole}e, godi{we doba kao stvoreno za qubav i izgovarawe sudbonosnog „da”. Za po~etak, pogledajmo trenutno najpoèqnijeg srpskog neèwu, gospodina Du{ana Bajatovi}a, koji je

sam za sebe nedavno na jednoj televiziji, komentari{u}i upravo svoju popularnost kod ne`nijeg pola, rekao kako je „vi{e prilika za sau~e{}e, nego za ~estitawe”. No, s obzirom na ~iwenicu da je on trenutno ne{to kao „dva u jedan”, ta~nije dobitna kombinacija politike i para (~itaj neverovatno uspe{an), a pritom je i sklon devoja~kom srcu uvek dragim {alama i po{alicama, jasno je da su snajke ovu wegovu izjavu verovatno protuma~ile kao izraz skromnosti. A skromnost je, kaè mama – vrlina. Ako se tome doda i podatak da je u najboqim godinama, a slobodan, kao i da se do sada nije ènio, a kamoli razvodio, te nema ni „prtqaga” koji bi eventualno mogao da iskomplikuje stvari u raju, drage moje – vremena za gubqewe nema. Onima, pak, koje ba{ i ne qube crvenu boju, niti im je privla~an taj fazon „~oveka iz naroda”, topla preporuka je wegov kolega Borko Stefanovi}. Odmeren, pristojan, elegantan i iz dobre ku}e, voli pank muziku i kao stvoren je za upoznavawe sa gospo|om mamom. Dodu{e, jeste prilika „iz druge ruke”, odnosno, razveden, ali je i daqe vi{e nego sjajan „ulov” i gospodin „budu}i” sa odli~nom perspektivom. S tim u vezi, jedna napomena: reklo bi se da u posledwe vreme preferira plavu{e. Iako je, ako je suditi po ~ar{ijskim divanima, ve} neko vreme sre}no zaqubqen, mladi gospodin Aleksandar Jovanovi} i daqe nije „obe}an” nikome, te je samim tim i logi~no da ima svoje mesto na ovoj listi najpoèqnijih ovda{wih neèwa. Tako|e dobro „pedigriran”, predsednik Skup{tine Novog Sada voli lepo da se obu~e, slu{a ska muziku i preferira zdrav ìvot: ne pu{i, istr~ava maratone i pa`qivo se hrani. Pri tome se jo{ i ne`no stara o svom psu. Dakle, vi{e je nego spreman za jedno ozbiqno vezivawe, to jest, brak. Za dame koje bi radije da sre}u podele sa nekim malo iskusnijim, kao logi~an izbor se name}e ovda{wi prvi „liberalni demokrata” Du{an Miji}. Re~ je o gospodinu od stila i poèqnih manira, bogatog radnog i ìvotnog iskustva, qubitequ teatra, sala{a i tambura{a, dobrog zalogaja i finih vina, pored kojeg }e mlada dama sasvim sigurno biti u prilici da uìva u brojnim radostima ìvqewa. I ne brinite, va{a }e mama, posle nekoliko wegovih komplimenata i buketa cve}a, savim sigurno zaboraviti da je mo`da ne{to stariji od onog {to je ona planirala za svoju }erku. Boje biznisa na ovim prostorima i daqe neprikosnoveno brani Miodrag Kosti}, „kraq {e}era i odnedavno pa{teta”, koji ìvi u skladu sa onom sada ve} ~uvenom da „ni{ta ne uspeva tako dobro kao uspeh”. Tako|e razveden, gazda Kole je slab na skupe igra~ke i odela, slab je brzinu (bilo da leti, skija, plovi ili vozi auto) i zanosne plavu{e. Jeste da je od pre neku godinu na privremenom radu u Beogradu, ali ako je on „onaj pravi” za vas, dinamike i akcije }e svakako biti kao u pri~i... Mora se priznati da Novosa|anke jo{ nisu prebolele odlazak mladog i talentovanog fudbalera Gojka Ka~ara u Nema~ku. Jedan je od retkih fudbalera koji se pre unosnog transfera u neki strani klub nije oènio, te verujem da ovda{we mlade dame (i wihove gospo|e mame) jo{ sebi nisu oprostile jedan tako grub propust. No, qubiteqkama sporta odnedavno je pruèna prilika za „popravni”. Da~a Ikodinovi} ponovo je slobodan, a ako je suditi po broju lepih, mladih dama, redovnih go{}i u wegovoj kafani, bitka za naklonost ovog zgodnog „delfina” je uveliko u toku. Isto tako, utakmica jo{ nije zavr{ena ni kada je re~ o rukometa{u/bisnismenu Vladi Mandi}u, velikom zavodniku koji je (iako odnedavno igra za beogradski klub) u vi{e navrata iskazao svoju veliku naklonost prema Novom Sadu. Lep, zgodan i {to je najva`nije – slobodan je i maneken Vladimir Cvetkovi}, a prilika da napravite strategiju osvajawa wegovog srca pruì}e vam se vrlo skoro, jer }ete, zahvaquju}i novom serijalu „Survajvera” u kojem }e u~estvovati, biti u prilici da ga malo boqe upoznate. A onda vam jo{ samo ostaje da ga sa~ekate po povratku sa Maldiva... I za kraj: lepe vesti za poklonice ne{to alternativnijih prin~eva na belom kowu. Naime, poznati novosadski roker Milan Mumin nedavno se vratio iz Wujorka kako bi promovisao svoj novi singl. Ako se tome doda i wegov „singl” status, vremena za gubqewe, moje drage dame, nema. I ne brinite – {armantan, zabavan i, treba li re}i, iz dobre familije, sasvim sigurno }e (ako ne na prvo, a ono na drugo gledawe) osvojiti i naklonost gospo|e mame. n Ja sna Bu di mi ro vi}

sta uticao, pogotovo jer ga je uputio da, u potrazi za vlastitim izrazom, prou~ava ne samo dela starih evropskih majstora slikarstva, nego i savremenih meksi~kih muralista. Naime, upravo }e „susret” sa radovima meksi~kog umetnika Davida Alfara Sikjerose, koji je u svojoj eksperimentalnoj radionici primewivao ne-

tipi~ne metode slikawa prosipawem i prskawem boje na podlogu, postati temeq na kojem }e Xekson Polok izgraditi svoj svet. Nekako u to vreme Polok se fatalno zaqubio u ~etiri godine stariju slikarku Leonoru Li Krasner, ~ijem uticaju mnogi autori pripisuju odlu~uju}i zaokret u wegovom stvarala{tvu u

„Broj 5”: E, da ste imali 140 miliona dolara...

PISMO „DNEVNIKU” IZ LONDONA

Umet nost i na uk pa u ko ve svi le londonskom Vic to ria and Al bert Mu se um-u navikli smo na neobi~ne izlo`be. Eklektizam kao za{titni znak, osim {to mu dobro stoji, jo{ mu vi{e donosi i ugledom i prihodima. Posledwa u nizu izlo`ba (otvorena sredinom nedseqe i traja}e do 5. juna) otkriva nam

nastaweni na Madagaskaru, gde je umetnost tkawa od paukovih niti odavno zamrla. Za pomenuti pla{t i {al, prirodno zlatne boje, trebalo je svakog jutra pokupiti ènke pauka neposredno u prirodi. Zatim bi specijalizovani radnici iz wih, grupisanih po 24, simultano izvla~ili niti kako bi ih daqe ru~no uplitali. Potom bi „pau~ice” ponovo bivale vra}ane u prirodu. U svakom slu~aju, trebalo je vi{e od milion „ènkica” upresti svako jutro u umetni~ke svrhe (u proseku 23.000 pauka isprede 28 grama svile), na ~emu je bilo angaòvano 80 radnika tokom pune ~etiri godine. O tome na izlo`bi svedo~i i izvrstan dokumentarni film pra}en iscrpnim opisima cele tehnolo{ke operacije. Ina~e, za inspiraciju su Pirsu i Godliju posluìle ilustracije iz 19. veka (od kojih je Tkawe je trajalo pune ~etiri godine jedna bila izloèna i tajnu „paukove svile”. Ba{ tako, na Univerzalnoj svetskoj izlopaukove, jer nije re~ o svilenim `bi u Parizu 1889. godine). bubama – nego o raznoraznim pauDa ipak nije re~ o umetni~koj cima. Izloèni su, recimo, jedan ekstravaganciji, pokazuju i rapla{t i ènski {al u pravoj znovrsni podaci vezani za paukoqudskoj veli~ini, za ~iju je izra- vu nit u nauci. O woj se zna da je du bilo potrebno ~etiri godine ne`na, laka, elasti~na i podlorada. `na reciklaì. Malo se zna da je Autori su umetnici Sajmon tako „osetqiva„ pet puta otporPirs (Englez) i Nikolas Godli nija od ~elika. Nije, uostalom, (Amerikanac), koji su ve} dugo slu~ajno {to se ameri~ka armija

ve} dugo bavi idejom da od we sa~ini najboqi pancirni prsluk, padobrane, hirur{ke konce kao i ugradivu zamenu za ligamente. Problem je {to ovaj beski~mewak zahteva svoju teritoriju i u odbrani izjeda sopstvenu vrstu. Te{ko ga je , dakle, namnoìti na koncentrovan i intenzivan na~in. Iako je jedan jezuitski sve{tenik napravio kalem za skupqawe niti jo{ u 19. veku, pre|a paukove svile do danas jo{ nije revolucionarno napredovala. [to, naravno, ne zna~i da nekolike revolucije nisu na pomolu. Brojni istraìva~i su, naime, na tragu sinteze neophodnih prirodnih svojstava paukove niti. Specifi~nost pojedinih fluida da mewaju viskoznost pod pritiskom pod budnim je okom tehnologa zagledanih u budu}nost, pa tako nau~nici skupqeni u ~uvenom MIT-u (Mas sac hu setts In sti tut of Te} no lo gie) ve} mogu da se pohvale imitacijom prirodne niti pauka, a neskriveno sawaju i da jednog dana nadma{e samu prirodu. Kako god, lepo je oti}i na izlo`bu u Vic to ria and Al bert Mu se um da se divimo umetnosti. Ali, ako ho}emo da budemo potpuno iskreni, i pla{t i {al od paukove svile ne ostavqaju toliko umetni~ki utisak koliko izazivaju divqewe qudskoj preduzimqivosti i strpqivosti, da skrenu pa`wu, makar i umetni~kim povodom, na bogatstvo prirode koja nas okruùje stvarala~kim modelima savr{enijim od onih kojima raspolaèmo do sada. Nadajmo se u korist nas, ali i prirode kojoj toliko dugujemo. n Du {an Sa bo

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

AUTORA NAJSKUPQE SLIKE NA SVETU

kri va za sve

Uticaj Navaho Indijanaca Po ku {a va ju }i da pro nik nu u Po lo kov iz raz, u vre me ka da vi {e ni je bi lo „in” ni po da {ta va ti ga, ame ri~ ki kri ti ~a ri su po ~e li da na gla {a va ju uti caj ko ji je na we ga osta vi lo pri mi tiv no sli kar stvo pe skom Na va ho In di ja na ca. Oni su, na i me, u svo jim ob re di ma si pa li na tlo pe sak iz {a ke, stva ra ju }i ne de fi ni sa ne ob li ke, a sve je to ima lo ma gij ski smi sao. Ru ku na sr ce, i sam sli kar je u ne kim in ter vju i ma svo je ra do ve opi si vao kao „po ku {aj da se pro bu di ener gi ja pri ro de”. prav cu pot pu no ap strakt nog sti la. U sva kom slu ~a ju, ve} sre di nom ~e tr de se tih Po lok se u Wu jor ku na {ao u dru {tvu mla dih umet ni ka ko je }e kri ti ka doc ni je pro zva ti „pi o ni ri ma ap strakt nog eks pre si o ni zma”. Ma da su ko ri sti li raz li ~i te sti lo ve i pri stu pe, za jed ni~ ka im je bi la po sve }e nost ve li kim plat ni ma i ap strak ci ji, ali i is tra `i va wi ma

na po qu pri mi tiv nih mi to lo gi ja, mi sti ci zma, psi ho a na li ze... Ta da {wa kri ti ka, me |u tim, ni je ima la le pe re ~i za wi ho ve ra do ve, oce wu ju }i da ap strak ci ja stva ra pre ve li ki jaz iz me |u pu bli ke i umet no sti. Na ro ~i ta me ta na pa da bio je upra vo Po lok, ~i ja je teh ni ka dri pin ga pro gla {e na „umet ni~ kim te ro rom”. I{lo se ~ak do tle da je u ma ga zi nu „Tajm” osva -

nu na di mak „Jack The Dripper” (Xek Ka pa~), kao di rekt na alu zi ja na se rij skog ubi cu s kra ja 19. ve ka ko ji je pro zvan „Jack The Ripper” (Xek Ras pa ra~ kod nas po zna ti ji kao Xek Tr bo sek). Me |u tim, ubr zo se sve dra ma ti~ no pro me ni lo i Po lok go to vo pre ko no }i po sta je {i ro ko pri hva }en i po pu la ran. E sad, ne bi Ame ri kan ci bi li to {to je su da ni su ot kri li ka ko je iza ce log tog ve le o br ta sta ja la – CIA. Na i me, u kwi zi „Kul tur ni hlad ni rat” Fran si sa San der sa ob na ro do va ne su in for ma ci je ko je po tvr |u ju da je ozlo gla {e na agen ci ja pru à la sva ko vr snu, a pre vas hod no fi nan sij sku po dr {ku Po lo ku i we go vim avan gar di sti ma, sve u ci qu „una pre |e wa po li ti ke pro tiv SSSR-a”, gde je u to vre me cve tao soc re a li zam. âk je CIA di rekt no do ve de na u ve zu sa ~lan kom u ugled nom ma ga zi nu „Lajf”, ko ji je Po lo ka pro gla sio „naj ve }im ì vim ame ri~ kim umet ni kom”. I ne sa mo to, ne go su mu na vod no „sre di li” i da iz la è u kult nom wu jor {kom Mu ze ju mo der ne umet no sti, a na sta vi li su da ga pro mo vi {u i na kon we go ve smr ti 1954. u bi zar noj sa o bra }aj noj ne sre }i, ka da se mr tav pi jan sa qu bav ni com i we nom pri ja te qi com za ku cao u dr vo. Ka ko god, Xek so nu Po lo ku da nas vi {e ni ko ne spo ri ge ni jal nost, na pro tiv, de la su mu na iz u- zet noj ce ni, a we go vo ak ci o no sli kar stvo po sta lo je svo je vr stan mit. Sam umet nik je, pak, go vo rio da je sli ka we za we ga iz ra à va we spo stve nog unu tra {weg sve ta, iz ra à va we unu tra {wih po kre ta du {e, te da sto ga u sve tu ap strakt nih sli ka tre ba uì va ti kao u mu zi ci. I upra vo ti me je, po oce ni ~u ve nog isto ri ~a ra umet no sti Ha rol da Ro zen ber ga, „Xek son Po lok svet sli kar stva ko na~ no po me rio iz ve kov nog kon tek sta, sta vqa ju }i ga u sfe ru jed ne efe mer ne umet no sti, ko ja ì vi sa mo u tre nut ku dok se umet ni~ ko de lo stva ra ili ostva ru je pred pu bli kom.” n Miroslav Staji}

PUT OKO SVETA

HRABRA BAKA: Jedna osamdesetpetogodi{wa `ena na Aqasci spasila je svog mu`a od napada losa. Kada je videla kako joj pozama{ni los gazi supruga, starica, visoka samo 153 centimetara i te{ka 45 kilograma, uzela je lopatu i po~ela da udara losa, pogodiv{i ga nekoliko puta u glavu. Los se, {ta }e, dao u beg.

ZA GLAVU KRA]A: Jednogodi{wak iz Izraela postao je prava zvezda nakon {to je objavqeno je da je usmrtio zmiju tako {to joj - odgrizao glavu. Uznemireni roditeqi veruju da je mali{an to sve svhatio kao igru. Zmija je, sre}om, bila neotrovnica, ali je mali{an za svaki slu~aj odveden u bolnicu na pregled.

^UVAR ZAKONA BEZ DOZVOLE: Jedan nema~ki policajac iz mesta Harc vozio je policijsku patrolu 22 godine bez voza~ke dozvole za upravqawe putni~kim vozilom. To je otkriveno po{to je poku{ao da obnovi svoje ovla{}ewe za vo`ewe patrolnog vozila, kada se ispostavilo da ima voza~ku dozvolu samo za traktor i motor. Sad mu sleduje i disciplinski i krivi~ni postupak.

FETI[: Tajlandska policija je uhapsila jednog ~oveka nakon {to je u gepeku wegovog automobila prona{la 1.000 a u wegovoj ku}i oko 10.000 ga}ica, od kojih je ve}inu ukrao. ^ovek je priznao da je krao i sakupqao `enske ga}ice jo{ od 18. godine. Za kra|u doweg ve{a ipak ne}e odgovarati jer do sada niko nije podneo prijavu za kra|u ga}ica.

VI [ E OD ISTO R I J E: MENAYERI POLA VEKA NAKON PARAFA „BITLSA” I BRAJANA EP[TAJNA

\a vo je ro |en u de ta qi ma ugo vo ra ho vom po sti za wu. Po sao me na o la ve ka od pot pi si va wa al bum pu bli ci prak ti~ no po xe ra ni je udo vo qa va we ka pri pr vog u ni zu ugo vo ra iz - klo nio. Sva ko ko è li, bes plat ci ma umet ni ka ve} na pro tiv, me |u, ta da mla de gru pe no ga mo è ski nu ti sa in ter ne ostva ri va we wi ho vih è qa iz „Bitlsi” i me na xe ra Bra ja na ta, u kva li tet nom „vav” for ma vo dqi vim pu tem, uz ma we ili Ep {taj na (Ep sti na, na ma ter - tu, dok su istin skim qu bi te qi ve }e kom pro mi se. wem je zi ku, prim.aut), po slu ì - ma haj-faj zvu ka (i ra dio, TV Upra vo zbog ras te gqi vo sti la nam je kao do bar po vod da se sta ni ca ma) do stup ne sta re do po ten ci jal nog po sla i sil nih osvr ne mo na naj va `ni ju spo red - bre plo ~e od vi ni la, u ma lom va ri ja bli ko je no si ba vqe we nu stvar u mu zi~ koj in du stri ji - ti ra ù, sa ce nom ko ja pre va zi mu zi kom, stra ho vi to je va `no da me na xe re. Pod se ti }e mo se {ta la zi onu od kom pakt di ska. Ta bend i me na xer ima ju ugo vor ko ~i ni do brog me na xe ra, ko ji su ko zva na „aj ped” kul tu ra, na zva na ji po kri va ama sva ku za mi sli vu mu za da ci, ka kav mu je po lo àj u po pre no snom mu zi~ kom ure |a ju si tu a ci ju u ko joj bi se ovi mo gli 21. ve ku i gde su da nas srp ski me - ve li kog ka pa ci te ta fir me za te }i. To je po sao vr lo za mo ran na xe ri u od no su na Za pad ne ko - „Epl”, u~i ni la je kom pakt-disk le ge. Ve} le ti mi ~an po gled na za te ~e no sta we uka zu je na uz re ~i cu ta ko ~e sto ko ri {}e nu u obla sti ma po li ti ke, umet no sti, me di ja i obra zo va wa: ka kvi smo mi - ta kvi su i oni. Is po sta vi }e se da su mu zi ~a ri i me na xe ri u Sr bi ji slo `ni sa mo oko jed nog: da se ne sla ù. Ka ko bi va i u dru gim seg men ti ma na {eg ì vo ta, umet ni ci se ma hom sma tra ju o{te }e ni ma i po kra de ni ma. Na {e dru {tvo, pa i mu zi ~a ri, vr te se oko sum we „ko je ko me oteo sto evra”. Wi ho vi in du strij ski kor mi la ri bra ne se te zom „ka kvi su mu zi ~a ri - me na xe - 50 godina jednog od najpoznatijih ugovora na svetu i do sa dan, ali ne iz be àn, i na ri su jo{ i do bri”. Ja lo va ras - ap so lut no za sta re lim, ne prak Za pa du ap so lut no pod ra zu me va pra va od vi ja se vi {e de ce ni ja, a ti~ nim i sku pim. ju }i. [to se nov ca ti ~e, pro se~ [ta je, uop {te, za da tak me na da na {wi eko nom sko-so ci jal ni mo me nat sa mo je pod gre jao zlu xe ra ? Oso ba ko ja se li~ no na - na glo ba me na xe ra iz no si 15 met ne ben du, iz vo |a ~u i disk-xo - pro ce na ta ukup ne za ra de mu zi krv na toj re la ci ji. Dis kur su je od mo glo i ne re - ke ju, ili je ovi an ga ù ju, ima je - ~a ra, od tan ti je ma, na stu pa, pro {e no pi ta we autor skih pra va dan od naj ra ste gqi vi jih opi sa da je di sko va i pra te }e bren di ra ne ro be. Ova iz vo |a ~a, „mu ci fra ni je za zi~ ki di nar”, na ce men ti ra na i {i ro ko ospo ra Mu zi ~a ri i me na ye ri u Sr bi ji slo `ni su naj ~e {}e kli va no de lo va we zi na go re, go SO KOJ-a, uru sa mo oko jed nog: da se ne sla ù to vo po pra vi {a va we mu zi~ ke lu u si tu a ci ji sce ne, oba ra we ka da je bend ne ce na kom pakt-di sko va po je di nih iz da va~ kih ku - po slo va u ga lak si ji. U ide al nom a fir mi san, a me na xer u`qe }a, pad ì vot nog stan dar da, ka - sve tu, on/a od lu ~u je o prav cu ko - bqen u sve po re in du stri je. Po sled wa re ~e ni ca mo `da ta stro fa lan mu zi~ ki ukus gra - jim }e mu zi ~a ri kre nu ti u ka ri |an stva itd. Za ni mqi vo je po me - je ri, bu ki ra kon cer te i tur ne je, naj bo qe ob ja {wa va za {to se ra di pro mo ci je, sre |u je ugo vo re ovim po slom u Sr bi ji ba vi to nu ti da su i u ovoj stru ci vi |e sa iz da va~ kim ku }a ma, lan si ra li ko ma lo qu di i za {to stal no ni ji qu di oce ni li si tu a ci ju po iz da wa, ba vi se od no si ma sa jav - gle da mo ista li ca. Na ve de na zna tom mak si mom „ma la ba ra, no {}u, bi ra gra fi~ ka re {e wa pra vi la igre va è is kqu ~i vo na pu no kro ko di la”, uz na po me nu da za al bu me i pla ka te, po ma è Za pad nom tr ì {tu, jer mi smo, su i kro ko di li ma li. Ne po sto ja pro du cen tu to kom sni ma wa al bu - i ceo Bal kan s na ma, ze mqa u ko we tr ì {ta i pre ma la ko li ~i ma u stu di ju kao „ne za vi stan par joj nor mal nost odav no ne va ì. na nov ca ko ji se obr }e u pop-ro u{i ju”, a naj a gil ni ji ra de ~ak i Ma lo bu ra zer skog po slo va wa, ku srav ni li su sa ze mqom srp sku pre li ve nog si vom eko no mi jom, po sao li~ nog asi sten ta ben du. mu zi~ ku in du stri ju. Po {to ovo ni je ide a lan svet, din sta no pret wa ma i uce na ma, u Pa ra dok sal no, ni ka da ni je me na xer }e ve ro vat no od no se sa za mr {e nom si ste mu autor ske bi lo lak {e sni mi ti al bum ne go jav no {}u pre pu sti ti „pi-aru”, na kna de, gde ure |e no tr ì {te da nas. Raz voj di gi tal ne teh no pro mo ci ju al bu ma i tur ne je pro - re al no ne po sto ji. Ka da se sa be lo gi je i re la tiv no jef ti na mo te ru, oda bir fo to gra fi ja i re mo i odu zme mo, is pa da da je i opre ma omo gu }i li su ~ak i ama sli ka umet ni ku i ta ko da qe. do ma }a mu zi~ ka in du stri ja za te ri ma da u svo jim so ba ma ima ju Ima ju }i to u vi du, do bar me na - ra è na „po li ti~ kim vi ru som”: ma le stu di je. Jed nom sni mqen, xer pre vas hod no je tu da bi bend is pla ti vi iz vo |a ~i jo{ du go }e ma te ri jal je sa da mo gu }e di stri us peo da do pre do pu bli ke, stek - po di la zi ti ni skom uku su pu bli bu ti ra ti in ter ne tom, {to mno ne fa no ve i na po slet ku - za ra di ke, ~la no vi kva li tet nih ben do ge krup ne igra ~e u sve tu mu zi ke no vac. Po sto ji iz re ka da se mu - va osta }e pri nu |e ni da se ba ve i na vo di na mi sao da to tal no ba zi ~a ri i me na xe ri pr vo su ko - dru gim pro fe si ja ma ka ko bi ta le no sa ~e zvu ke ka kvim ih da bqa va ju oko in te re sa, da bi na - pre ì ve li, a me na xe ri }e, hva la nas zna mo. Vi de li smo to i na kon pot pi si va wa ugo vo ra za jed - le po, osta ti isti. pri me ru no vo sad skog „Obo je nog ni~ kim na po ri ma ra di li na wi pro gra ma”, ko ji je svoj po sled wi n Igor Mihaqevi}

SPORT

nedeqa29.januar2012.

dnevnik

c m y

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR) U FINALU SE SASTAJU SRBIJA I CRNA GORA

Del fi ni sprem ni za ti tu lu Va ter po li sti Sr bi je da nas }e u 15.30 u Aj ndho ve nu igra ti za zlat nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu sa re pre zen ta tiv ci ma Cr ne Go re. Ove dve eki pe ve} su se sa sta le u gru pi i ta da su uspe { ni j i bi l i |e t i } i (11:7). Ali, tre ba uze ti u ob zir da su na {i mom ci pre tog su sre ta ve} bi li obez be di li pr vo me sto u gru pi i pla sman u po lu fi na le, a da je za Cr no gor ce to bio me~ „bi ti ili ne bi ti”. Sa da }e si tu a ci ja bi ti pot pu no dru ga ~i ja. Sr bi i Cr no gor ci su do 2006. go di ne igra li za jed no, a od ta da su po sta li ve li ki ri va li. Ovo }e im bi ti 12. su sret, a dru go fi na le Evrop skog pr ven stva. U onom pr vom u Ma la gi 2008. go di ne po be di la je Cr na Go ra (6:5). Na {i re pre zen ta tiv ci su u~e sni ci fi na la svih ve li kih tak mi ~e wa od Olim pij skih iga ra 2008. go di ne, osim Evrop skog pr ven stva u Za gre bu 2010, ka da smo igra li me~ za tre }e me sto i osvo ji li bron za no od li~ je, kao i dve go di ne ra ni je u Pe kin gu. Se lek tor De jan Udo vi ~i} ne `e li pre vi {e da ko men ta ri {e fi nal ni su sret. - Sve sam ve} re kao. Fi na le je fi na le i ni ka kva pri ~a oko to ga i ni je po treb na. Ap so lut no po {tu jem ri va la, ali mi gle da mo sa mo se be. Do bro smo igra li na ovom pr ven stvu i sa te stra ne sam za do vo qan. Zna mo pro tiv ni ka, a zna i on nas - re kao je Udo vi ~i}. I Mi lan Alek si} je na gla sio da se eki pe od li~ no po zna ju. - Mno gi od nas igra ju u istim klu bo vi ma, ta ko da ne ma tak ti~ kih iz ne na |e wa. Od bra na im je agre siv na, tvr da, a Zlo ko vi} je od li ~an na cen tru. Sa da ima mo iste mo ti ve. Du go ni smo osva ja li evrop sko zla to. Bi lo bi le po da ga sa da osvo ji mo - re kao je Alek si}.

DANA[WI PROGRAM Me~ za 3. mesto: Italija - Ma|arska (13.30) Finale: Srbija - Crna Gora (15.30) ali i ma lo sre }e. Vi de }e mo ko se vi {e is tro {io na ovom tur ni ru. Na dam se da }e mo se sa zla tom vra ti ti u Be o grad, ali bi }e ja ko te {ko - re kao je Mi tro vi}. Mar ko ]uk je upo zo rio da su Cr no gor ci u ve li kom na le tu. - Kra si ih tim ski duh, ali i vr sni po je din ci. Ima ju jak na pad, ~e sto igra ju na Zlo ko vi }a. Mi smo u do brom rit mu. Ni smo fa vo ri ti, sve je otvo re no do sa mog kra ja - re kao je ]uk. De bi tant Alek sa [a po wi} je do dao da mu je dra go {to je deo ove eki pe. - Za me ne je ovo ogrom no is ku stvo. Ne }u ni {ta da prog no zi ram, ali obe }a vam da }u da ti sve od se be - re kao je [a po wi}. Dru gi cen tar na {eg ti ma Slo bo dan Ni ki} je na gla sio da }e svi „po gi nu ti” za po be du. - Cr no gor ci su nas ve} jed nom po be di li ov de. Od li~ na su eki pa, do sta sli~ na na ma - re kao je Ni ki}. @iv ko Go ci} sma tra da }e ima ti {ta da se vi di u fi na lu i da su i na {a i cr no gor ska re pre zen ta ci ja za slu `e no u bor bi za zla to.

Fi lip Fi li po vi} Ni ko la Ra |en na gla {a va: - Po ku {a }e mo da ga od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo. Da }e mo sve od se be pa {ta bu de. Naj bo qi va ter po li sta sve ta za 2011. go di nu Fi lip Fi li po vi} pod se tio je na na {u od li~ nu od bra nu pro tiv Ita li je, ko ja nam je da la u po sled we tri ~e tvr ti ne sa mo tri go la. On je ve ro vao da }e Cr no gor ci po be di -

Nem ci pe ti Va ter po li sti Ne ma~ ke osvo ji li su pe to me sto u Aj ndho ve nu sa vla dav {i re pre zen ta ci ju Gr~ ke 9:6 (1:2, 2:1, 3:2, 3:1). Sed ma po zi ci ja pri pa la je [pan ci ma ko ji su sa 9:8 (2:1, 2:1, 1:3, 4:3) po be di li Ru mu ni ju. Hr va ti, ko ji su u Aj ndho ve nu bra ni li ti tu lu na kra ju su za u ze li de ve to me sto, po {to su sa vla da li do ma }i na Ho lan di ju s ube dqi vih 16:4 (2:1, 5:1, 4:2, 5:0).

ti Ma |a re i da }e sa na ma igra ti fi na le. - U fi na lu sve za vi si od nas. Cr no gor ci su kva li tet ni ji od Ita li ja na, ali po ku {a }e mo da is ko ri sti mo wi ho ve ma ne. Vo leo bih ka da bi smo od star ta us pe li da na met ne mo na{ stil od bra ne. Cr no gor ci su po sle pro me ne sel ke to ra iza {li iz mo no to ni je. Ima ju vr hun ske in di vi du al ce, bra }u Ja no vi}, Zlo ko vi }a, Ivo vi }a i to su im udar ne igle. Mi ima mo od lil nu at mos fe ru na ba ze nu, ose }a mo se kao kod ku }e. Le po je igra ti u Aj ndho ve nu - re kao je Fi li po vi}. An dri ja Pr la i no vi} je ne ka da igrao u Ja dra nu iz Her ceg No vog, gde je i po ni kao, pa ve }i nu cr no gor skih igra ~a od li~ no po zna je. - Od lu ~i }e ve }a bor be nost i `e qa. Ne ma kal ku la ci ja u fi -

na lu. Po se du je mo po tre ban kva li tet i op ti mi sta sam zbog to ga. Sa ma ~i we ni ca da igra{ za zla to je do vo qan mo tiv. Na{ naj bo qi stre lac na Evrop skom pr ven stvu je cen tar Du {ko Pi je tlo vi} sa 14 po stig nu tih go lo va. On je od li~ no od i grao ovaj tur nir. - Cr no gor ci igra ju i raz mi {qa ju kao i mi. Oni su naj te `i ri val ko jeg smo mo gli da do bi je mo, je di ni su nas po be di li ov de u Aj ndho ve nu. Mi smo ve} ostva ri li uspeh, ali ne mi sli mo tu da sta ne mo. Po ka za li smo do bre igre i mi slim da je ovo pr vi put da ~i tav tur nir od i gra mo na ta kav na ~in. Osta je nam jo{ je dan ve li ki na por i bi lo bi sjaj no da bu de mo pr vi - re kao je Pi je tlo vi}. I Ste fan Mi tro vi} je za do vo qan onim {to su del fi ni do sa da ura di li u Aj ndho ve nu.

@ANSKI DEO TURNIRA

Ita li jan ka ma ti tu la Va ter po list ki we Ita li je osvo ji le su ti tu lu evrop skih pr va ki wa u Aj ndho ve nu po {to su u fi na lu nad i gra le re pre zen ta ci ju Gr~ ke sa 13:10. Fi nal ni su sret su dio je na{ ar bi tar Ne mad Go li ja nin sa ko le gom iz Cr ne Go re Ma ri om Br gu qa nom. Ma |a ri ca ma je pri pa la bron za na me da qa, po {to su me ~u za tre }e me sto po be di le re pre zen ta ci ju Ru si je sa 9:8. Ru ski we su ta ko po sle zla ta u Za gre bu 2010. sa da osta le bez me da qe. Pe to me sto je pri pa lo [pan ki wa ma ko je su po be di le Ho lan di ju 11:10, a sed mo Ve li koj Bri ta ni ji ko ja je sa vla da la Ne ma~ ku po sle pro du `e ta ka sa 13:11. - Cr no gor ci su ve li ki ri val. Za slu `e no su po be di li ma |a re u po lu fi na lu. U fi na lu }e od lu ~i ti od bra ne, kon cen tra ci ja,

- Bi }e to ve li ko fi na le bez fa vo ri ta u ko jem }e mo za bo ra vi ti na pri ja teq stvo - re kao je Go ci}.

OPTIMIZAM U TABORU CRNOGORACA

Mla |an Ja no vi} o~e ku je zla to

Alek san dar Ivo vi} i Va wa Udo vi ~i}

Va wi no ~e tvr to fi na le

Ka pi ten na {e va ter po lo re pre zen ta ci je i naj bo qi igra~ sve ta za 2010. go di nu Va wa Udo vi ~i} igra }e ~e tvr to evrop sko fi na le. - Pro tiv Ita li je smo igra li od li~ no i fi zi~ ki i tak ti~ ki. Sve vre me smo se mi pi ta li ~ak i ka da su oni vo di li. Ve li ka je tu bi la i ulo ga na {ih na vi ja ~a. Du gu je mo ve li ku za hval nost svi ma ko ji nas bo dre i ov de u Aj ndho ve nu i kod ku }e u Sr bi ji. Na dam se da }e i u fi na lu bi ti do sta Sr ba na tri bi na ma. Mi slim da u fi na lu igra ju dve naj bo qe eki pe. U jed noj utak mi ci je

sve mo gu }e, jer ne od lu ~u je uvek su vi kva li tet. Mo ra mo da se okre ne mo se bi, jer ako od i gra mo ka ko se bu de mo do go vo ri li on da nam ni eki pa sve ta ne mo `e ni {ta. Na dam se da }e mo ima ti do voq no sna ge. Oni su ras te re }e ni, fa vo ri ti su. Mi smo ima li ta kav ose }aj u Ri mu na Svet skom pr ven stvu 2009. Sa mi se bi mo `e mo da bu de mo naj ve }i pro tiv ni ci. No, si gu ran sam da }e mo bi ti do stoj ni u~e sni ci fi na la. Cran Go ra je ve li ki tim, a naj vi {e za zi rem od Ran ka Pe ro vi }a - re kao je Va wa Udo vi ~i}.

Je dan od naj bo qih igra ~a Cr ne Go re Mla |an Ja no vi} do bio je di rekt ni cr ve ni kar ton u po lu fi nal nom su sre tu sa Ma |a ri ma, ali je ve o ma za ni mqi vo to {to }e on igra ti u da na {wem fi na lu pro tiv Sr bi je. - Vi de lo se od po ~et ka da je su |e we ja ko lo {e, ali smo us pe li da se iz bo ri mo pro tiv to ga. Za slu è no smo do {li do fi na la i sa da ide mo da osvo ji mo Evrop sko pr ven stvo - re kao je Mla |an Ja no vi}. Gol man Mi lo{ [}e pa no vi} je do dao: - Sre brom se ne }e mo za do vo qi ti, u fi na le ide mo mak - Mla |an Ja no vi} si mal no kon cen tri sa no. - Ube |en sam da ima mo sna ge Vla di mir Goj ko vi} je re kao da od i gra mo jo{ jed nu utak mi cu, da je Sr bi ja naj te ì ri val, ali iako smo ima li pu no te ì ras da ve ru je i da del fi ni isto mi - po red od Sr bi je i ma we vre me na sle za wih. za od mor, ali ka da smo ve} dov de

do {li ne }e mo da od u sta ne mo re kao je Goj ko vi}. Pripremila: G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Or lo vi pi {u isto ri ju Srp ski ru ko me ta {i pi {u no vu stra ni cu isto ri je ovo ga spor ta. Osta la je jo{ sa mo jed na utak mi ca do ostva re wa svih sno va. Bor ba sa Dan ci ma za zlat nu me da qu na Evrop skom ru ko met nom pr ven stvu u na {oj ze mqi po ~i we da nas od 17 ~a so va. Je di ni ~o vek, ko ji zna ka ko se osva ja ju zla ta u srp skom ti mu je se lek tor Ve se lin Vu ko vi}: - U fi na lu mo è da od lu ~i i igra~ ko ji ni {ta ni je igrao ce lo pr ven stvo. To je po seb na pri ~a. Po ku {a }u da im ob ja snim da ide mo u utak mi cu, kao i do sa da, kao {to smo do {li ov de, da se ni ko ne op te re }u je. Tim skom igrom i po `r tvo va wem, po ku {a }e mo da pa ri ra mo Dan ci ma do po sled weg mo men ta. Oni su u ovom tre nut ku sve ì ji od nas. Vi de }e mo ka kva je si tu a ci ja sa Ma noj lo vi }em i Vu~ ko vi }em. Nik ~e vi} je na te ra pi ja ma, [e {um je u bol ni ci. Po ku {a }e mo da ovu {an su is ko ri sti mo. Da li sa da psi ha od lu ~u je? - Ve ro vat no, ali sa da je ono „sr ce ho }e, a zad wi ca klo ko }e“. Mo ra mo da se no si mo sa ve li kim bro jem po vre |e nih, u{i ve nih, itd. û jem da je i Han sen ne {to po vre |en. Gle dam sport ski, uvek je ve }i mo tiv ka da je pro tiv nik kom ple tan. Oni su jed na ozbiq na re pre zen ta ci ja i si gur ni je je ka da su svi kom plet ni i mak si mal no na {pa no va ni. - Bri ne me even tu al na emo ci o nal na is pra `we nost. Da smo bi lo ko ga dru gog po be di li u po lu fi na -

me ta ra da bu de zver na te re nu, ali de fi ni tiv no ve li ke na de po la `u u we ga. Ote ra li ste dan ske be ko ve u Pi o ni ru na 10, 11 me ta ra. - Pr vo po lu vre me smo ima li pro ble ma sa pi vot me ni ma. To je re cept. Ima mo gol ma na ko ji iz u zet no bra ni sa spoq nih po zi ci ja,

Du `i na pad – kqu~ uspe ha

Momir Ili} danas }e predvoditi orlove do zlata

lu, lak {e bi nam bi lo. Na ovim pro sto ri ma po be di ti Hr vat sku, ne {to je po seb no. To je bi lo ve li ko emo ci o nal no pra `we we. Iz ne na |u ju }e je bi lo da smo u pr vom me ~u po sle za o stat ka tri go la osta li mir ni i od i gra li sjaj nu za vr {ni cu. Do sa da je taj na uspe ha bi la u od bra ni. Naj vi {e smo pri mi li 22 go la. - Igra mo naj bo qe {ta mo `e mo sa ti mom ko ji ima mo. Da li smo

naj vi {e go lo va od svih eki pa u po lu fi na lu. Tre ba na pra vi ti naj vi {e iz onog {to ima mo. Shva ti li smo da ima mo i naj vi {e igra ~a za ro ta ci ju na sred wim po zi ci ja ma u od bra ni. Zna te da smo Ma noj lo vi }a ~u va li do 15. ja nu a ra, jer smo zna li da nam tre ba. To je na ~in na ko ji smo funk ci o ni sa li. Mo `da da nas sa ne kim na {im Han se nom ili Kri sti jan se nom, bu de mo igra li dru ga ~i je.

Igra}emo veli~anstvenu utakmicu On ka`e da je u Beogradskoj areni do`iveo atmosferu kakvu nigde na svetu nije video. - To je neverovatno! Dosta nas igra u Nema~koj, gde na rukometne utakmice tako|e dolazi 20.000 navija~a, ali nije ovako. Publika nosi svoj tim,

Momenat iz prethodnog duela Srbije i Danske u Pioniru

nije verovao u wih, pa ni oni sami. Sada se bore za zlato. - Igramo mnogo boqe. Dosta smo pri~ali posle prve faze, dogovorili smo se da igramo rukomet, da budemo tim i sada smo tu gde jesmo - rekao je Hans Lindberg.

Me~ za tre}e mesto: [panija - Hrvatska (14.30) Finale: Srbija - Danska (17)

MAR KO VU JIN, LE VO RU KI BEK

IZ TABORA DANSKE

Danska je bila izgubqena za medaqe posle prve faze takmi~ewa na Euru u Srbiji. Iz Pionira su u Arenu stigli bez bodova, sa minimalnim {ansama da mogu do polufinala. Samo ~udo ih je vodilo daqe, a ono se dogodilo. Niko posle Pionira

Dana{wi program

vr{i pritisak na protivni~ke igra~e i na sudije - odu{evqen je desnokrilni napada~ kraqevi}a. - Nadam se da }emo pobediti, iako igramo protiv odli~nog tima. Srbija ima veoma visok nivo igre. Puno se

tro{e, daju sve od sebe na svakom me~u. Pripremamo se za atmosferu, motivi{emo se i nadamo se najboqem. Anders Egert ka`e da }e finale biti veli~anstveno. - Igra}e dva najboqa tima, sa odli~nim golmanima, ekipe koje igraju dobru odbranu. Bi}e veli~anstveno. Srbija je na ovom turniru ve} jednom pobedila Dansku (24:22). Me|utim, taj me~ je za Skandinavce odavno arhiviran. - Ne rami{qamo vi{e o tom duelu. Ovo je nova utakmica u kojoj znamo {ta nas o~ekuje i {ta nam je ~initi. Di`emo formu iz utakmice u utakmicu, igramo sve boqe. Posle Poqske su nas otpisali i mi smo mislili da je gotovo. Ali, evo nas u finalu zakqu~io je Egert. Mikel Hansen igra sve boqe, a protiv [panije je u fini{u postigao najbit niji gol na prvenstvu. Gol za polufinale. - Srbija igra odli~no. Navija~i je nose, motivi{u. Izneli su teret ovog prvenstva, ali se nadam da }e danas da pobedi Danska - rekao je Hansen.

[PAN CI I HR VA TI BO RE SE ZA BRON ZU

Ali lo vi} opre zan Da nas }e se zna ti i ko }e se do mo }i bron za ne me da qe na Pr ven stvu Evro pe za ru ko me ta {e. U be o grad skoj Are ni jed ni na spram dru gih bi }e re pre zen ta tiv ci [pa ni je i Hr vat ske. Obe se lek ci je su u pro te klim go di na ma ima le do sta uspe ha na naj ve }im me |u na rod nim tak mi ~e wi ma i taj duel tre ba lo bi, po sve mu, da bu de ve o ma za ni mqiv. - Ma lo smo spa va li no} po sle du e la sa Sr bi ma u po lu fi na lu. Pri li~ no smo iz nu re ni po sle to li ko utak mi ca na [am pi o na tu. Na dam se da to ne }e bi ti pre sud no u da na {woj utak mi ci za bron za no od li~ je. Ona se lek ci ja, ko ja je lak {e pod ne la po raz u po lu fi na lu, ve ru jem da }e po be di ti. Sve je sa mo u gla va ma. Po {to se ni smo pla si ra li u fi na le, utak mi ca sa [pan ci ma za nas je naj va `ni ja. Mo ra mo da za bo ra vi mo po lu fi na le, u ko me nas je Sr bi ja za slu `e no po be di la - is ta kao je Mir ko Ali lo vi}.

Fu ri ja je po ku pi la do sta sim pa ti ja u No vom Sa du, gde je igra la u pre li mi nar noj gru pi. Mno gi su ve ro va li da }e Om bra dos i we go vi sa ig ra ~i iz re pre zen ta ci je za i gra ti sa iza bra ni ci ma Ve se li na Vu ko vi }a u fi na lu. No, to se ni je do go di lo. Ni je bio za do vo qan se lek tor [pa na ca Va le ro Ri ve ra, ali on je ~o vek ko ji ume da sa kri je emo ci je. - [ta je bi lo, bi lo je. Ne vra }a mo se na duel s Dan ci ma. Ima li smo igru u ru ka ma i mo gli da sla vi mo i ode mo u fi na le. No, od mah smo se okre nu li utak mi ci s Hr va ti ma, ko ji ima ju sja jan sa stav. Si gur no je da su umor ni po sle du e- la sa Sr bi jom, ko ji je bio is cr pqu ju }i, ali to ni je na {a bri ga, jer i mi ose }a mo umor. Ipak, po be da bi nam mno go zna ~i la u da qem ra du. is ta kao je Va le ro Ri ve ra.

Ume sto Han se na, ko me ni je i{lo, pro tiv [pa na ca je pre o kret do neo mla di La u ge sa {est go lo va. - Ma lo smo ga vi de li. Oni su ga pro jek to va li da bu de ni vo Ka ra ba ti }a. ^ak imam uti sak da u ne kim kret wa ma i ko pi ra Ka ra ba ti }a. Da li je to ne ki na ci o nal ni pro je kat ili ne, ne znam, ali kli nac ima sr ce, ta len to van je i jak. Fa li mu ne ko li ko cen ti -

Ko li ko Mar ko Vu jin zna ~i Sr bi ji naj bo qe se vi de lo u po lu fi na lu. Pro ra dio je ka da je bi lo naj po treb ni je. U pr voj fa zi bio je ne {to lo {i je, u dru goj je us peo da do |e do svo je igre, a u po lu fi na lu je bio fe no me na lan. - Da mi je ne ko re kao pre pr ven stva da }e ova ko da bu de, ne bih mu ve ro vao. Ipak, po sle po be de nad Poq skom smo shva ti li da mo è mo da le ko. Igra }e mo fi na le opu {te ni u gla va ma, ali to ne zna ~i da ne }e mo da iz gi ne mo na te re nu - is ta kao je Vu jin. Mar ko je odu {e vqen at mos fe rom ko ju je do ì veo u Are ni. Ka è da je to pri vi le gi ja. - To je ostva re we sna, pri vi le gi ja. Sva ko ko se ba vi spor tom sa wa o ovo me. Sre} ni smo svi, ali ne sla vi mo mno go, ve} smo se okre nu li fi na lu. Ka ko po be di ti Dan ce? - Mo ra mo da igra mo du ì na pad, da bu de mo str pqi vi, da im spre ~i mo kon tre. A, mo è da se do go di da igra mo wi ho vu igru i da po be di mo - re kao je Vu jin i iz ja vu za vr {io sle de }im re ~i ma: - Da nas ne ma umor nih, mo ra mo da le ti mo po te re nu. ka da ima po mo} od bra ne i blo ka. Ima mo pri stoj nu vi si nu, do sta vre me na smo po sve ti li na me {ta wu od bra ne. Uigra va li smo do sta tan de me po sre di ni i do {li do to ga da to mo è mo naj bo qe da od i -

gra mo. Pro tiv Da na ca }e mo zbog ne do stat ka ro ta ci je u na pa du, bi ti pri nu |e ni da me wa mo od bra nu, s vre me na na vre me, iz ne na di mo ne kom dru gom od bra nom osim 6:0 is ta kao je Vu ko vi}.

DA LI BOR ^U TU RA, SRED WI BEK

Ne de qa je dan za sla vqe Sr bi ja je u eufo ri ji po sle O me ~u sa Dan ci ma ka è: od li~ no. Pro tiv Da na ca }e mo pla sma na ru ko me ta {a u fi na le - Ne ma taj ni iz me |u nas. Ve li - mo ra ti br zo da se vra }a mo, da Evrop skog pr ven stva. Dok na ci ja ka re pre zen ta ci ja, od iz gu bqe ne im spre ~i mo kon tre i po lu kon ve} uve li ko sla vi, igra ~i su i si tu a ci je us pe li su da stig nu do tre. Ako uspe mo to da spro ve de da qe hlad ne gla ve. Ka ù da po - fi na la. Ali, ne ka oni raz mi {qa - mo u de lo, re zul tat ne }e iz o sta sao ni je za vr {en. Ve ro ti. At mos fe ra ko ju vat no ni sa mi jo{ ni su pra ve na {i na vi ja ~i sve sni re zul ta ta ko ji su nas mo ti vi {e. O~e na pra vi li. Ma lo su se ku jem da }e da sme ta ra do va li, a ve} od ju ~e u Dan ci ma u fi na lu i wi ho vim gla va ma su sa da }e re zul tat da bu de mo fi na le i Dan ska. isti kao u Pi o ni ru - Na po ~et ku tak mi ~e op ti mi sta je û tu ra wa bi lo je ja ko te {ko. pred fi na le. Svi su bi li skep ti~ ni, On ka è da se re ni su ve ro va li u nas i to pre zen ta tiv ci ni su je bio do dat ni pri ti sak pu no ra do va li po sle za sve. Me |u tim, po ka za po be de nad Hr vat li smo od pr ve do po sled skom. we utak mi ce da smo ve li - Bi li smo sre} ni, ki tim. Vra ti li smo ve ru ali i u {o ku. Sve se Dalibor ûtura, kreator igre srpskih rukometa{a u srp ski ru ko met. Na sta de si lo ne ka ko br zo, vi }e mo da igra mo ona ko ka ko zna ju o na ma, mi }e mo o na {oj igri - ~i tav dan, de lo va lo nam je kao mo i ni {ta spe ci jal no ne }e mo me is ta kao je sred wi bek Sr bi je. da je utak mi ca tra ja la se kund. wa ti u fi na lu - re kao je Da li bor Od bra na or lo va je do sa da bi la Ni smo mi jo{ ni {ta osvo ji li. û tu ra, ko ji je sa 37 go di na ove zi kqu~ uspe ha na EP. Ima mo me da qu, ali eufo ri je me u Be o gra du do ì veo naj lep {e - Na {a 6-0 od bra na sa Dar kom ne ma. ê ka nas jo{ jed na utak mo men te u bo ga toj ka ri je ri. Sta ni }em na ~e lu funk ci o ni {e mi ca - pod vu kao je û tu ra.

[e {um pro pu {ta fi na le Ni je do bro za @ar ka [e {u ma na kon {to ga je me tal ni pred met po go dio sa tri bi na Be o grad ske are ne. Le kar ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je dr Mi lan Ba bi} po sle obi la ska [e {u ma na VMA je re kao: - @ar ko ima po vre du de snog oka iza zva nu udar cem me tal nim pred me tom. Ra di se o kon tu zi ji oka i ogre bo ti ni na ro `wa ~i. On }e osta ti na te ra pi ji na VMA, mo ra da mi ru je i ne mo è da igra, ni da bu de u ho te lu. No va kon tro la je za ka za na za da nas, ka da }e se zna ti da li }e mo }i da bar bu de u Be o grad skoj are ni i po dr ì sa i- gra ~e u fi na lu. Dok tor Ba bi}, kao i ce la re p re z en t a c i j a ob i { li su @ar ka. Na{ sred wi bek jednom je u ìvotu ve} bio blizu da „izgubi„ oko, u tu~i u kojoj je ubijen rumunski rukometa{ Marijan Kozma.

DAR KO STA NI], GOL MAN

Vi kin zi po me ri [ta re }i ka da se po me ne ime Dar ka Sta ni }a, osim bra vo. Ni je bli stao u pr vom po lu vre me nu, upi sao je sa mo jed nu od bra nu. Hr va ti to ni su is ko ri sti li, a on da je Moj kov ~a nin spu stio ram pu. - Sva {ta mi je pro la zi lo kroz gla vu zbog to ga {to sam lo {e bra nio. Ka da sam seo na klu pu i ~uo 20.000 qu di ka ko skan di ra mo je ime, po mi slio sam: - Stan ke, sa be ri se, mo ra{ po ~e ti da bra ni{. Sve je bi lo lak {e ka da je ski nuo pr vi zi cer. - Na po ~et ku dru gog po lu vre me na od bra nio sam pr vu lop tu i znao sam da je to to. Bi lo mi je sve ja sno ka da sam u o~i ma sa i gra ~a vi deo da je i wih, kao i pu bli ku di gla ta mo ja od bra na. Sta ni} je si gu ran da Sr bi ja mo `e do zla ta.

- Iako je te {ko dva pu ta da po be di{ jed nu re pre zen ta ci ju na ve li kom tak mi ~e wu, po go to vo ka da je na dru goj stra ni Dan ska, si gu ran sam da mo è mo do pr vog me sta - re kao je pr vi gol man {am pi o na ta. Sta ni} sma tra da ni je slu ~aj no {to su srp ski spor ti sti na Sve tog Sa vu iz bo ri li tri fi na la. - Bi }e mo sve sni uspe ha kad sve bu de pro {lo. Pre sre} ni smo, vi di mo re ak ci ju ~i ta ve dr à ve i re gi o na. Ja sam iz Cr ne Go re, zo vu me i ka ù da je ta mo ve li ko sla vqe. Znao sam da Hr va ti ne }e mo }i da iz dr è ta kav pri ti sak i da }e mo se vra ti ti. re kao je srp ski gol man. Sta ni} sma tra da je Dan ska ospa sna eki pa i da ne }e bi ti la ko po be di ti je dva pu ta u krat kom pe ri o du.

Pripremili: J. Gali} i M. Pavlovi}

sport

nedeqa29.januar2012.

dnevnik

NO VO SA \A NI LA KO PO BE DI LI PA ZOV ^A NE

PAR TI ZAN OD I GRAO PR VI ME^ U IZRA E LU

Po no vo efi ka sni

Par ti zan - Ska Ener gi ja 4:2(1:1)

Voj vo di na – Je din stvo (SP) 5:0 (1:0) VE TER NIK: FC “Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 150, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: Bo jo vi} u 12, [ku le ti} u 67, Ili} u 68., Spre mo u 83. i Abu ba kar u 86. mi nu tu. VOJ VO DI NA: Ja no {e vi}, Vu li }e vi}, Bran ko vi}, Ra do ja, Moj sov, Ka ran, Smi qa ni}, Po le ta no vi}, No va ko vi}, Ka tai, Bo jo vi}. U dru gom po lu vre me nu igra li su: Su pi}, Ko va ~e vi}, Na sti}, A|u ru, Traj ko vi}, Mi lo vi}, Ste va no vi}, Mi to {e vi}, Ili}, [ku le ti}, Abu ba kar, Spre mo. JE DIN STVO (SP): L. Jo vi {i}, Kne `e vi}, Na gli}, [u {a, Vu ji ~i}, Ogri zo vi}, Dra ga ni}, @a ku la, Ku koq, Pej ~i no vi}, Dra gin. Igra li su jo{: Vor ka pi}, Lu ki}, Igra~, N. Jo vi {i}, Du ki}, Ma noj lo vi}, [e sto vi}, Ma lo ba bi}, Qu to vac, [a po wa, Gu {a. Po ve o ma hlad nom vre me nu i tvr dom, smr znu tom te re nu, od ra -

Api ja sti `e su tra Ste fan Api ja, biv {i re pre zen ta ti vac i ka pi ten se lek ci je Ga ne, od no sno ve zi sta ko ji je no sio dre so ve Ju ven tu sa i Fe ner bah ~ea su tra do la zi u No vi Sad i to kom na red nih ne ko li ko da na oba vi }e le kar ske pre gle de ka ko bi se vi de lo u ka kvom je zdrav stve nom sta wu. Uko li ko je zdrav i uko li ko se do go vo ri sa ~el ni ci ma Voj vo di ne o uslo vi ma, ne ma ni ka kve sum we da }e no vo sad ski tim do bi ti jo{ jed no po ja ~a we u ve znom re du. Duel Bra ne Ili }a i gol ma na Je din stva

di li su fud ba le ri Voj vo di ne i dru gu pr o ve ru. Ovo ga pu ta ri val im je bio ~lan Voj vo |an ske li ge – Za pad, eki pa Je din stva iz Sta re Pa zo ve. Po no vo su No vo sa |a ni

Mo re i ra na klu pi No vo sa |a na

Mo re i ra: Uvek è lim da po be |u jem Ju ~e pre pod ne Al ma mi Mo re i ra, ve li ko po ja ~a we Voj vo di ne, od ra dio je pr vi tre ning u FC “Vu ja din Bo {kov”. Sjaj ni orga ni za tor igre qu ba zno se oda zvao na {oj mol bi da iz ne se pr ve uti ske o no vo sad skom ti mu i svo jim o~e ki va wi ma: -Uti sci su ve o ma po voq ni, jer Voj vo di na je do bro orga ni zo van i ve li ki klub, s ja snim ci qe vi ma ko je è li da ostva ri – re kao je Mo re i ra. – Ne ke igra ~e, po put Abu ba ka ra i Ili }a, znam i od ra ni je i ve ru jem da }e mo se svi od li~ no uklo pi ti u sklad nu ce li nu. Ro |e ni sam po bed nik, uvek i pr o tiv sva kog ri va la è lim da tri jum fu jem, ta ko }e bi ti i u dre su Voj vo di ne.

de mon stri ra li agre siv nu igru, pu no tr ~a wa i vid nu mo ti va ci ju da is pu ne za dat ke ko je je tre ner De jan Vu ki }e vi} pred wih po sta vio. Kom bi no vao je stra teg igre no vo sad skog ti ma po sta ve na te re nu, ali je sva ki po je di nac na sto jao da po ka è mak si mum, ta ko da su gol ge te ri opet ima li pri li ku da se po ka ù u pra vom iz da wu. U pr vom po lu vre me nu, do du {e, uspe va li su go sti da ne ka ko pa ri ra ju i je di ni gol u pr vih 45 mi nu ta bio je de lo Mi la na Bo jo vi }a, ko ji je u 12. mi nu tu lo bo vao gol ma na Je din stva. U na stav ku, me |u tim, Voj vo di na kao da je do da la gas. Vu ki }e vi} je in si sti rao na vi so kom rit mu i br zom oslo ba |a wu od lop te, po ne kad i pra vom pre sin gu na zad wu li ni ju go sti ju. Po seb no le pa bi la je ak ci ja ko ja je pret ho di la tre }em go lu. Za po ~eo ju je Mi to {e vi}, upo slio [ku le ti }a ko ji je iz pr ve pr o sle dio na de snu stra nu ka Ste va no vi }u. Usle dio je mi li me tar ski pre ci zan pas ka is ku snom Bra ni Ili }u ko jem ni je bi lo te {ko da po go di mre ù. Dva de se tak mi nu ta pre kra ja, Vu ki }e vi} je na te ren po slao omla din ca Mi la na Spre ma i go to vo mu na re dio da po stig ne gol. Spre mo je “na red bu” iz vr {io u 83. mi nu tu, ka da je le pim {u tem s de sne stra ne, s ne kih 17 me ta ra, ma ti rao ~u va ra mre è Sta ro pa zov ~a na. A. Pre do je vi}

Mi trov ~a ni te sti ra ju kom bi no va ni tim Kom bi no va ni tim Voj vo di ne, sa sta vqen od ~la no va omla din skog ti ma i igra ~a ko ji se na la ze na pr ob i u No vom Sa du, od i gra }e da nas no vu tre ning utak mi cu u FC “Vu ja din Bo {kov”. U go ste cr ve no-be li ma do la zi eki pa Rad ni~ kog iz Srem ske Mi tro vi ce a duel po ~i we u 11 ~a so va.

Ili} ne ide u Ukra ji nu U pr o ve ri ko ju su fud ba le ri Voj vo di ne ima li u sre du pr o tiv Ba~ k e (BP), u eki pi ni je bi lo Bra ne Ili }a, ~i je je od su stvo Vu ki }e vi} ta da obra zlo ìo pre do stro ` no } u ka k o se ovaj igra~ ne bi po vre dio pred tran sfer u ukra jin ski êr no mo rec. . Ili} je ju ~e igrao u dru gom po lu vre me nu me ~a s Je din stvom i iz ve sno je da od we go vog od la ska u êr no mo rec ne }e bi ti ni {ta. Do du {e, po sto je jo{ ne ke op ci je da is ku sni gol ge ter ode u ino stran stvo, pre ci zni je u Iz rael

UDRU @E WE FUD BAL SKIH SU DI JA I IN STRUK TO RA VOJ VO DI NE VO DE ]E U SR BI JI

Ma ì} pred vo di eli tu Du go je Udru è we fud balk skih su di ja i in struk to ra Voj vo di ne bi lo na mar gi ni, sva |e unu tar or ga ni za ci ja uslo vi li su da jed no vre me Voj vo di na ni je ima la su per li ga {kog ar bi tra. Sa sa mo ne ko li ko go di na, sve se pro me ni lo. U ovom tre nut ku Udru è we fud bal skih su di ja i in struk to ra Voj vo di ne je naj bo qa u ze mqi. Na su per li ga {kim te re ni ma prav du de li ~ak 10 ar bi ta ra ,a na po mo} noj li sti ih je jo{ de vet. Na rav no, su di je s po no som is ti ~u i to da je ar bi tar iz Vra ba sa Mi lo rad Ma ì} sti gao u Uefi nu „Top kla su“ su di ja i da je Vla da

Glo |e vi} (ta ko |e iz Vr ba sa) na in ter- li sti u ta ko zva noj dru goj gru pi. A ne za bo ra vqa se ni to da je kod `en skih su di ja Sve tla na Bi li} iz Ru me na in ter li sti i da i u Fut sa lu Zo ran Bog da nov iz Vr {ca sti gao do zna ka UEFE. - Kre nu li smo prak ti~ no od nu le – ob ja {wa va pred sed nik Udru `e wa fud baklskih su di ja i su di ja in struk to ra Voj vo di ne \or |e @u ti}. - Sva |e unu tar or ga ni za ci je do ve le su do to ga da ni smo ima li ni jed nog ar bi tra u su per li gi, ali smo vr lo br zo us pe li da ko so li du je mo re do ve i pr vo da oma so vi mo or ga ni za ci ju

Li sta naj bo qih su di ja i in struk to ra Su per li ga: Mi lo rad Ma `i}, Vla do Glo |e vi}, De jan San tra~ (elit gru pa), No vi ca An |e lov ski, Alek san dar Va si}, Ma jo Vu jo vi}, Mi o drag Go gi}, Sr |an Ka u rin (pr va gru pa), Ro bert Ki{ ^e pe gi, No vak Si mo vi} ( raz voj na gru pa) Bran ko Pa vlo vi}, De jan Po to ~an (po mo} ni ci, elit gru pa), Sa {a @iv ko vi}, Mi lan Ko raj li ja, Zo ran Mi }a no vi}, De jan Pe tro vi} (po mo} ni ci, pr va gru pa), Sa {a Bo gi }e vi}, Mi lan Kra ka no vi}, Jo vi ca Mi lin (po mo} ni ci, raz voj na gru pa) Pr va li ga Sr bi je: Ili ja Br dar, Sla vi {a Ra do va no vi} (dru ga gru pa) , Bran ko La bus, Si ni {a Sre mac, Zo ran Utje {a no vi} (tre }e gru pa), Dra gan Mi lo {e vi}, Bra ni slav Mr {i}, Ma ti ja Ola jo{ Na|, Dar ko Sa vo vi} (po mo} ni ci, dru ga gru pa), Mar jan Ro dean, Bra ni slav ]a }i}, Du {an [o vqan ski(po mo} ni ci, tre }a gru pa). Su per kon tro lo ri: Sta ni {a Be qin, \or |e @u ti}, Mi ro slav Ra do man Po sma tra }i su |e wa Su per li ge: Dra go mir Ta no vi}, \or |e gaj do bran ski, Dra gan Si mi}, Zdrav ko Sa vi}, Mi lan Ra da ko vi}, Stan ko Ma ti}. Po sma tra ~i su |e wa, Pr ve li ge: Igor Pe jo vi}, Uro{ Su bo ti}, Slav ko Tu ve xi}, Mi lo rad Vu ja ~i}.

no vim ar bi tri ma, a on da kroz se mi na re edu ku je mo ar bi tre i da ih usme ri mo na pra vi put. Bio je to slo `en za da tak, ali sa da ve} mo `e mo re }i da smo ga uspe {no re -

zni ke, bi li su to uglav nom su di je ko je de le prav du na voj vo |an skim li ga ma i pod ru~ jim. Mi slim da smo na pra vom pu tu. Si gur no je da u na red nih ne ko li ko go di na ne

To le rant nost – taj na uspe ha

\or |e @u ti}

{i li. Tre nut no Voj vo di na ima ~ak 1529 ar bi ta ra i 465 in struk to ra, a pre ne {to vi {e od ~e ti ri go di na bi lo ih je upo la. . Edu ka ci ja su di ja se na sta vqa i da qe, Udru è we su di ja i in struk to ra Voj vo di na po no sna je na dva kam pa ko ja su do sko ra odr à na na Oso vqu i Pa no ni ji., na ko ji ma su u~e stvo va li uglav nom mla |i, per spek tiv ni ar bi tri iz voj vo |an skih i ni ìh li ga. Ali i na re dov ne zim ske i let we se mi na re ko je se odr à va ju u iz u zet nim uslo vi ma u no vo sad skom ho te lu „Park“ i na sta di o nu „Ka ra |or |e“,a od sko ra i na ve le lep nom sport skom cen tru Fud bal skog sa ve za Sr bi je u Sta roj Pa zo vi. - Pa `qi vo smo bi ra li po la -

Grant kre nuo po be dom

Ne ka da su sa stan ci su di ja u Voj vo di ni li ~i li na pra vi rat, Du {an Mak s i mo vi} i Alek san dar Ga vri lo vi} su me se ci ma iz no si li „pr qav ve{“, sa da to ga vi {e ne ma. Sve se ra di tran spa rent no. Na sa stan ci ma pre o vla da sport ski duh, to le rant nost i uva `a va we raz li ~i to sti , pa se ta ko pra ve i li ste su di ja, ko ja su uvek ka men spo ti ca wa. mo ra mo da bri ne mo o su di ja ma. A oni su sve kva li te ni ji, sve je ma lo pri tu `bi na wi ho vo de le we prav de, sve je ma we pre ki da, ne mi lih sce na na ter ni ma. Ra di li smo pre ma pro gra mu FI FE i UEFE, naj sa vre me ni jim me to da ma, na rav no ko ri sti li smo sni mqe ne ma te ri ja le, kao i pre po ru ke svet ske i evrop ske ku }e fud ba la. Tre ba jo{ is ta ~i da je Mi ro slav Ra do man na li sti Fi fi ne me |u na rod ne li ste in struk to ra,a da je Mi lan Ra da ko vi} ste kao zva we in struk to ra iz sfe re psi ho – fi zi~ kih pri pre ma za su di je, pa je i on ~e sto dr `i se mi na re {i rom Evro pe. G. Ko va~

Avram Grant star to vao je po be dom. Par ti zan je do bio pr vi me~ u 2012. go di ni, od no sno pr vi ot ka ko je na klu pu seo izra el ski stru~ wak. Cr no-be li su u Izra e lu sa vla da li ru skog dru go li ga {a Ska Ener gi ju - 4:2 (1:1). Strel ci za srp skog {am pi o na bi li su Edu ar do u 45, To mi} u 50. i Ba bo vi} u 60. i 63. mi nu tu, a za SKA Ener gi ju

PAR TI ZAN (4-1-3-2) – pr vo po lu vre me: R. Ili} – Ak sen ti je vi}, An der son, Stan ko vi}, Vol kov – Smi qa ni} – Ba bi}, S. Mar ko vi}, S. Ili} – Di ja ra, Edu ar do. Dru go po lu vre me: Pe tro vi} – Miq ko vi}, Rni}, Iva nov, La zev ski – Ka ma ra – Ba bo vi}, Bra {a nac, To mi} – L. Mar ko vi} (76. Osto ji}), [}e po vi}.

Ba bo vi} po sti `e gol iz slo bod nog udar ca

Ki si qev u 12. i Mur wim u 70. Me~ je od i gran na sta di o nu Kar nej i Oren u Ra na ni. SKA Ener gi ja je po ve la u 12. mi nu tu iz je di nog {u ta u pr vom po lu vre me nu. Par ti zan je bio bo qi ri val {to je ma te ri ja li zo vao tek u pred od la zak na od mor. Smi qa ni} je iz veo kor ner, a Edu ar do iz jed na ~io. [}e po vi} je asi sti rao To mi }u za 2:1, a Ba bo vi} je za sa mo tri mi nu ta dao dva go la, od ko jih pr vi iz slo bod nog udar ca. Na isti na ~in Ru si su ubla `i li po raz. Tre ner Avram Grant na te ren je iz vo dio dve eki pe, sva koj je dao {an su po po lu vre me.

- Do bro je bi lo za pr vu utak mi cu. Igra ~i su ra di li na por no i `e leo sam da vi dim u ka kvoj su kon di ci ji i ka ko se sna la ze sa lop tom. Ri va li je bio iz u zet no agre si van, {to je do bro, jer se u Sr bi ji ne igra ta ko agre siv no oce nio je Avram Grant po sle utak mi ce. Ve} za dva da na Par ti zan }e se sa sta ti sa Ma ka bi jem iz Ha i fe. Mo ra mo da bu de mo opre zni u od re |i va wu mi nu ta `e igra ~i ma. Ima mo dva da na da se spre mi mo. Ma ka bi je to tal no dru ga ~i ji pro tiv nik, teh ni~ ki bo qi - do dao je Grant.

ZVE ZDA GO STO VA LA U TRE BI WU

At mos fe ra bo qa od igre Le o tar - Cr ve na zve zda 0:2(0:1) Fud ba le ri Cr ve ne zve zde dan pre po vrat ka u Be o grad su pro ve li na „iz le tu” u Tre bi wu, gde su i ove zi me is ko ri sti li pri li ku da od i gra ju utak mi cu sa pri ja teq skim Le o ta rom. U sjaj noj at mos fe ri na sta di o nu Po li ce, pred oko 3.500 gle da la ca, Zve zda je sla vi la po go ci ma Lu ke Mi li vo je vi }a u 20. i Og we na Oè go vi }a u 70. mi nu tu. Ro bert Pro si ne~ ki je u pr vih 11 ime no vao fud ba le re ko ji su naj vi {e po ka za li u do sa da {wem de lu pri pre ma, a zaigrao je i Natanijel Asamoa, o ~ijem eventualnom ostanku }e odlu~iti stru~ni {tab u naredna dva-tri dana. Zvezda je po~ela me~ u slede}em sastavu: Bajkovi}, Miki}, Maksimovi}, To{i}, Mladenovi}, Mijailovi}, Perovi}, Milivojevi}, Lazovi}, Kasalica, Asamoa. Igrali su jo{: Kirovski, Ve{ovi}, Petkovi}, Miri}, Stojkovi}, Jankovi}, \uri~kovi} i Oègovi}. Peh je ve} u 12. minutu doìveo Filip Kasalica, koji je zbog povrede morao da napusti igru i prepusti svoje mesto Marku Ve{ovi}u. Iako je Zvezda igrala rastrzano i nepovezano, uspela je da povede posle jednog prekida. Asistirao je Marko Perovi}, a u kaznenom prostoru se najboqe

sna{ao Milivojevi} i postigao prvi gol od dolaska iz Rada. Do kraja prvog dela vi|ena je odli~na intervencija Bajkovi}a u situaciji „o~i u o~i” sa napada~em Leotara, kao i opasan prodor Asamoe po levoj strani, ali bez efekta. Iako Zvezde nije blistala ni u nastavku, duplirala je vo|stvo i priu{tila malo radosti Trebiwcima. Mladi Oègovi}, koji je zamenio Asamou, sa petnaestak metara je matirao golmana Milenkovi}a i tako zavr{io lepu akciju Filipa Jankovi}a i Marka Miri}a. Zvezda se danas vra}a iz Crne Gore u Beograd. Posle kratkog predaha ponovo }e trenirati u utorak, dok u sredu sledi let za Antaliju i ozbiqniji rad na uigravawu. Prosine~ki je posle utakmice u Trebiwu rekao da je igra bila „dobra za ovu fazu priprema”, mada u woj „nije bilo puno kvaliteta”. - êsto smo gre{ili u predaji lopte, nismo igrali te~no i tim segmentima nisam zadovoqan. Na drugoj strani, video sam dosta èqe, tr~awa i ispuwenih takti~kih zadataka. Mislim da }e u Antaliji sve do}i na svoje mesto.

BUN DE SLI GA

Bo ru si ja i Ba jern si gur ni Bo ru si ja i Ba jern su na sta vi li tr ku za pr vo me sto. „Mi li o ne ri” su bez Ma ri ja Ge cea la ga no sa vla da li Ho fen hajm u Dort mun du da 3:1. Dvo stru ki stre lac bio je Ja pa nac [i wi Ka ga va ko ji je po sti gao pr vi i tre }i gol. U me |u vre me nu je mre `u go sti ju za tre sao Ke vin Gro skrojc, ~i ji je po go dak u 31. mi nu tu re {io me~. Je di ni gol za go ste po sti gao je Fa bi jan Xon son po la sa ta pre kra ja. Ne ven Su bo ti} je od li~ no od i grao svih 90 mi nu ta. Ba jern je imao ne {to te `i po sao na svom te re nu pro tiv Volf sbur ga. Go sti su odo le va li u Min he nu sve do 60. mi nu ta, ka da je pred nost Ba var ci ma do neo Ma rio Go mes. Po be du Ba jer na

po tvr dio je Ar jen Ro ben, u pr vom mi nu tu su dij ske na dok na de. Slo bo dan Me do je vi} ni je bio u ti mu Volf sbur ga. Bit nu po be du za beg iz do weg de la ta be le ostva rio je Ham burg. On je po go ci ma Mar se la Jan se na i Mla de na Pe tri }a u pr vom po lu vre me nu osvo jio tri bo da u Ber li nu. Bun de sli ga, 19. ko lo: Aug sburg – Kaj zer sla u te nr 2:2 (De Jong 5, Hain 65 – Dik 25, 48), Ba jern – Volf sburg 2:0 (Go mes 60, Ro ben 90), Ver der – Ba jer Le ver ku zen 1:1 (Pi sa ro 29 – Re i narc 57), Bo ru si ja – Ho fen hajm 3:1 (Ka ga va 16, 55, Gro skrojc 31 – Xon son 63), Her ta – Ham bur ger SV 1:2 (La so ga 81 – Jan sen 24, Pe tri} 45).

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

No vak uve ren da }e osta ti kraq Mel bur na Po be dom nad En di jem Ma ri jem u po lu fi na lu Otvo re nog pr ven stva Austra li je No vak \o ko vi} je obez be dio jo{ je dan duel u fi na lu grend sle ma pro tiv [pan ca Ra fa e la Na da la. Dva tre nut no naj bo qa igra ~a na sve tu, od i gra }e svo je tre }e za re dom grend slem fi na le. Po sled wa dva na Vim bldo nu i na US ope nu do bio je srp ski te ni ser. Ve li ki duel na pro gra mu je da nas u 9.30 ~a so va po na {em vre me nu. Ra fael Na dal tre nut no ima bo qi me |u sob ni skor u od no su na srp skog te ni se ra. [pa nac ima 16 tri jum fa, dok No le ima 13. Me |u tim, pro {le go di ne, No vak \o ko vi} ni je znao za po raz u du e li ma pro tiv Ra fa e la Na da la. No le je po be dio svih {est me ~e va pro tiv {pan skog te ni se ra i sva ki put se to do go di lo u fi na lu. Pet pu ta su Sr bin i [pa nac igra li du e le ko ji su za vr {a va ni u pet se to va. Da nas bi mo gao da se do go di

\o ko vi} bra ni osvo je no

No a vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

Ob ra do vi}: No le po me ra gra ni ce spor ta Se lek tor Dej vis kup ti ma Sr bi je, ko ji se na red nog me se ca sa sta je sa [ved skom, uve ren je da }e No vak od bra ni ti ti tu lu na Austra li jan ope nu. Bog dan Ob ra do vi} je is ta kao da je No vak „u sjaj noj for mi” i da }e u fi na lu pro tiv Na da la „da ti i po sled wi atom sna ge da osvo ji no vi grend slem tro fej”. Ob ra do vi} je u iz ja vi Ta njug u kon sta to vao da \o ko vi}, bez ob zi ra na sna gu ri va la, uvek pro na |e kva li tet vi {e. - Ka da u po lu fi na lu ima te ta ko do brog pro tiv ni ka kao {to je Ma rej, pri tom gu bi te 2:1 u se to vi ma, u|e te u pe ti set i ta da us pe te da pro na |e te do -

dat nu ener gi ju, on da to zna ~i da ste uvek ko rak is pred. To je od li ka ko ja kra si sa mo eks tra {am pi o ne. No vak je de fi ni tiv no ne ko ko po me ra gra ni ce spor ta. Se lek tor Sr bi je ka `e da je za jed ni~ ka od lu ka Dej vis kup ti ma da \o ko vi} ne igra u pred sto je }em me ~u pro tiv [ved ske, ka ko bi se opo ra vio za na sta vak iz u zet no te {ke se zo ne. - Do go vor je da No vak od mo ri, jer je na{ za jed ni~ ki ciq da ove go di ne od bra ni po zi ci ju broj 1, ali i da u Lon do nu osvo ji olim pij sko zla to za Sr bi ju.

Pri pre me za me~ sa [ved skom (10-12. fe bru a ra u Ni {u) po ~i wu za de se tak da na. - Svi osim No va ka su ve} sti gli iz Austra li je. Pri pre me po ~i wu sle de }eg po ne deq ka i bez ob zi ra na to {to smo po „ren kin gu„ fa vo ri ti, pri la zi mo tom me ~u iz u zet no ozbiq no. Zna mo ka kvi sve za ple ti mo gu da se do go de u Dej vis ku pu - za kqu ~io je Ob ra do vi}. Sr bi ju }e u od su stvu \o ko vi }a pred sta vqa ti Jan ko Tip sa re vi}, Vik tor Tro ic ki, Ne nad Zi mo wi}, Ili ja Bo zo qac i Du {an La jo vi}.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Aza ren ka osvo ji la pe har Be lo ru ski wa Vik to ri ja Aza ren ka osvo ji la je otvo re no pr ven stvo Austra li je, po be dom nad Ma ri jom [a ra po vom u fi na lu sa 6:3, 6:0. Aza ren ka je ta ko osvo ji la ti tu lu u svom pr vom Gren slem fi na lu i od po ne deq ka }e bi ti pr va te ni ser ka na VTA li sti. Bio je to wi hov sed ni me |u sob ni duel, Be lo ru ski wa sa da vo di sa 4:3, a to je ujed no bi la i

Vik to ri ja Aza ren ka

we na tre }a po be da u fi na li ma sa [a ra po vom. U pr vom se tu vi |e na su tri brej ka, dva na po ~et ku, a za tim je Aza ren ka do bi la {est od se dam pre o sta lih ge mo va i pr vi set re {i la u svo ju ko rist sa 6:3. Od mah na po ~et ku dru gog se ta Aza ren ka je od u ze la ser vis pro tiv ni ci, a za tim i „osi gu ra la brejk”, za vo| stvo od 2:0. Aza -

Pa es i [te pa nek {am pi o ni In di jac Le an der Pa es i êh Ra dek [te pa nek osvo ji li su ti tu lu u du blu na Austra li ajn ope nu, po {to su u fi na lu sa vla da li Ame ri kan ce Bo ba i Maj ka Bra u na sa 7:6 (7:1), 6:1. êh je do tro fe ja do {ao iz pr vog po ku {a ja, dok je In di jac pret hod no iz gu bio tri fi na la, dva pu ta (1999, 2011) sa ze mqa kom Ma he {om Bu pa ti jem i jed nom sa ê hom Mar ti nom Da mom (2006).

ren ka je na sta vi la da „me qe” [a ra po vu i do kra ja me ~a osvo ji la sve pre o sta le ge mo ve. Aza ren ka je uze la 12 od 13 po sled wih ge mo va, a [a ra po va ni je ima la od go vor na igru no ve „Broj 1”. Ru ska te ni ser ka Ma ri ja [a ra po va sma tra da je za slu `e no iz gu bi la od Be lo ru ski we Vik to ri je Aza ren ke u fi na lu Ausra li jan ope na. [a ra po va je is tak da da je we na pro tiv ni ca „sve ra di la bo qe”, a se be je upo re di la sa ze ~i com, po sle po ra za sa 6:3, 6:0 u Mel bur nu. - Od i gra la sa mo do bro pr vih ne ko li ko ge mo va, i to je bi lo to. On da je ona bi la ta ko ja je bi la agre siv na i do bro uda ra la. Ja sam tr~ ka ra la kao ze ~i ca po ku {a va ju }i da je stig nem. Ona je bi la za ko rak br `a, we ni udar ci bo qi - re kla je [a ra po va.

jo{ je dan ta kav duel. Ne ka bo qi po be di, a sva ka ko se na da mo da }e to bi ti „kraq” srp skog te ni sa i svet ski re ket broj je dan. Fan t a s ti~ n om ma r a t on skom po be dom nad pri ja te qem En di Ma ri jem u po lu fi na lu, No le je do {ao u po zi ci ju da dbra ni ti tu lu na Austra li jen Ope nu, ko ji je osvo jio 2008. i 2011. go di ne. - Ne ma taj ni, bi }e to me~ fi zi~ ke iz dr `qi vo sti - re kao je No le. - Dao sam sve od se be da se opo ra vim od po lu fi nal nog me ~a. Imao sam dan i po za to. Spa vao sam {to je vi {e mo gu }e i na dam se da sam spre man za fi na le. Ra fa je u sjaj noj for mi, igra do bro ov de i imao je dan vi {e za od mor. On ja ko `e li da osvo ji ti tu lu ov de. Ako se opo ra vim , ve ru jem da mo gu po no vo da osvo jim Mel burn. Bi }e to wi hov 30. po re du duel. Tre nut no je 16-13 za [pan ca, ko me je No vak pro {le go di ne na neo svih {est po ra za u sle de -

No vak }e bez ob zi ra na is hod da na {weg fi na la, osta ti pr vi te ni ser sve ta. We go va pred nost, ~ak i ako po be di, }e bi ti ma wa ne go na po ~et ku se zo ne. Sve jed no, we mu su va `ni je ne ke dru ge broj ke. Kraq je sti gao u Mel burn no se }i za li hu od 13. 630 bo do va. Sam po da tak da je imao oko 4000 vi {e u od no su na Na da la (9595) de lu je fra pant no. Me |u tim, na Gren sle mo vi ma u igri je 2000 po e na, a No vak ko ji bra ni ti tu lu ne mo `e da osvo ji ni {ta.Da kle, ako po be di ima }e isto ko li ko i pre tur ni ra, sa ~u vao je osvo je no. Ra fa ima ve }i pro stor da na pre du je, sam pla sman u fi na le mu je do neo bli zu 1000 po e na i ako iz gu bi, ima }e 10. 435. Ja sno, pro {le go di ne je za u sta vqen u ~e tvrt fi na lu od Da vi da Fe re ra. Mo gao bi i vi {e, ako po be di No va ka, ta da }e u po ne de qak ima ti 11. 235 po e na. U isto vre me, kraq bi, ako ne od bra ni ti tu lu iz gu bio po e ne i we gov skor bi bio 12. 830 po e na. Da kle, u naj go rem slu ~a ju, No vak bi po sle pr vog Gren sle ma se zo ne, mo gao da ima pred nost od oko 1600 po e na nad [pan cem. Me |u tim, ove igre bro je va, ka da su me |u sob ni du e li u pi ta wu idu \o ko vi }u na ru ku. Osim {to je {est pu ta pro {le go di ne u ni zu do bi jao Na da la, on vo di 10 - 5 u po be da ma na be to nu, da kle do bi jao je u pro se ku dva od tri me ~a na ovoj pod lo zi pro tiv Ra fe, ko ji ima uku pan skor 16 - 13, ali je osim {qa ke, bio bo qi i na tra vi. Za ni mqi vo da se ni ka da ni su sa sta li u Mel bur nu, a da Na dal ni je do bio go di nu i po da na bi tan me~ pro tiv No va ka, od fi na la US Ope na 2010.

}im fi na li ma: In di jen Vels, Ma ja mi, Ma drid, Rim, Vim bldon i US Open. - Znam da je mo `da psi ho lo {ka pred nost na mo joj stra ni jer sam ga do bio u po sled wih {est fi na la. S dru ge stra ne, ovo je no va go di na i no vi iza zov. Si tu a ci ja je dru ga ~i ja. Ako osvo ji Otvo re no pr ven stvo Austra li je, No le }e bi ti tek pe ti te ni ser u Open eri od 1968. go di ne ko ji je osvo jio tri Gren Slem tur ni ra u ni zu. Pret hod no je to po {lo za ru kom Lej ve ru, Sam pra su, Fe de re ru i Na da lu. Je di no je Lej ver us peo da osvo ji sva ~e ti ri Gren Sle ma u jed noj ka len dar skoj go di ni. Ra fael Na dal, {pan ski te ni ser, sve stan je da No le ima lek za we ga, sto ga Ra fa tvr di da ne ma {ta da iz gu bi u fi na lu Austra li jan Ope na. On }e po no -

SPUST U GARMI[ PARTENKIRHENU

Ku{ kla sa za se be [vaj ca rac Di di je Ku{ tri jum fo vao je na pe tom spu stu se zo ne ~i ji do ma }in je bio ne ma~ ki Gar mi{-Par ten kir hen. Ku{ je do tre }e po be de ove se zo ne, dru ge za sa mo ne de qu da na, po {to je pro {log vi ken da sla vio na le gen dar nom [traj fu u Kic bi lu do {ao u vre me nu od 1:09.10 mi nu ta. Ak tu el ni osva ja~ Kri stal nog glo bu sa u spu stu ta ko se osve tio za pro {lo go di {wi po raz na Svet skom pr ven stvu Eri ku Ga ju iz Ka na de, ko ji je bio dru gi, sa 27 sto tin ki za o stat ka, dok je tre }i bio Austri ja nac Ha nes Raj helt. Zbog ma gle, or ga ni za to ri su mo ra li, sli~ no kao pre ne de qu da na u Kic bi lu, da po me re start spu sta znat no ni `e na pi sti Kan da har. Ve} na star tu, Slo ve nac An drej [porn sa bro jem je dan je fan ta sti~ no oski jao i za dr `ao se u vo| stvu sve dok na red ni je sti gao Ita li jan Kri stof Iner ho fer, ko ji je imao isto vre me. Wih dvo ji cu je sa ~e la po me rio ba{ Gaj, ali Ka na |a nin ni je mo gao da sla vi sve dok Ku{ ni je od ski jao svo je. Sjaj ni [vaj ca rac, ipak, se po sta rao se da Gaj ne bu de po no vo naj bo qi u Gar mi {u. Ku{ je po sle ne ko li ko ne de qa i lo {ih re zul ta ta po sle tr ka u Kic bi lu i Gar mi {u po ka zao da je naj bo qi spu sta{ u ovom tre nut ku, pa je Ga ja po me rio na dru go me sto, a

Raj hel ta, ko ji je ski jao od mah po sle Ka na |a ni na na tre }i ste pe nik po sto qa. Iner ho fer je na kra ju mo rao da se za do vo qi po de lom ~e tvr tog me sta sa [por nom, dok su iza sle di li jo{ je dan Ita li jan Do mi nik Pa riz, Jo han Kla ri iz Fran cu ske i Austri ja nac Kla us Krel. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su fran cu ski ski ja{ Adri jen Teo, Pa trik King iz [vaj car ske i Austri ja nac Jo han Kla ri, po {to su po sled wa dvo ji ca ima li isto vre me. Vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Ivi ca Ko ste li} ni je se tak mi ~io, pa i da qe ima 905 bo do va, is pred Austri jan ca Mar se la Hir {e ra sa 825, ko ji ne ski ja br zin ske di sci pli ne. Tak mi ~e we u Gar mi{-Par ten kir he nu na sta vqa se da nas za ka da je za ka zan su per ve le sla lom.

Ito za sla vqe Ja pa na ca Ja pa nac Da i ki Ito tri jum fo vao je na 18. tak mi ~e wu ovo go di {weg Svet skog ku pa u ski sko ko vi ma, pred svo jim na vi ja ~i ma u Sa po rou. Ito je do pr ve po be de u ka ri je ri do {ao ukup nim sko rom od 252,6 bo do va i sko ko vi ma od 134 i 135 me ta ra. Dru go me sto za u zeo je Nor ve `a nin An ders Bar dal, dok se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao Ka mil [toh iz Poq ske.

vo igra ti u fi na lu otvo re nog pr ven stva Austra li je pro tiv svo je „no} ne mo re”. No vak \o ko vi} je do bio po sled wih {est du e la pro tiv Ra fa e la Na da la i svih {est su bi la fi na la. - Psi ho lo {ka pred nost je na stra ni No va ka i fa vo rit je na pod lo zi ko ja mu od go va ra - tvr di {pan ski te ni ser. - Me |u tim, igra }e pod pri ti skom, ako po be di na sta vi }e se ri ju, a ako iz gu bi pre ki nu }e niz od {est po be da u ni zu - do dao je Na dal. - Ja }u pru `i ti svoj mak si mum. Jed no stav no ne mam {ta da iz gu bim - za kqu ~io je [pa nac. No vak je znat no uspe {ni ji od Ra fe na tvr doj pod lo zi (10:5), a za ni mqi vo je da }e im ovo bi ti pr vi duel na Austra li jan ope nu. Tri pu ta su se sa sta li na Ro lan Ga ro su (3:0 za Na da la) i po dva pu ta na Vim bldo nu (1:1) i US ope nu (1:1).

Do mi na ci ja Vo no ve u Sent Mo ri cu Ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von na sta vi la je do mi na ci ju u Svet skom ku pu, po {to je po be di la u spu stu ko ji je odr `an u {vaj car skom Sent Mo ri cu. Do dru ge po be de u sa mo dva da na, po sle tri jum fa u su per kom bi na ci ji, a ukup no osme po be de u se zo ni, Von je sti gla u vre me nu 1:43.65 mi nu ta. Ame ri kan ki je to bi la 49. po be da u Svet skom ku pu, a ~ak 24. u spu stu, a do we je do {la is pred Ne mi ce Ma ri je HeflRi{, ko ja je za po bed ni com za o sta la ~ak 1.42 se kun de. Ti na Vaj ra ter iz Lih ten {taj na za u ze la je tre }e me sto sa za o- stat kom od 1.47 se kun di u od no su na Vo no vu, Slo ven ka Ti na Ma ze za vr {i la kao ~e tvr ta sa za o stat kom od 1.65 se kun di. Vaj ra te ro va je vr lo br zo po sle star ta tr ke do {la do vo| stva, po {to je sjaj no od ski ja la, pa ni jed na ski ja {i ca ni je us pe la da je ugro zi dok na sta zu ni je iza {la Vo no va. Ame ri kan ka je po no vo bi la kla sa za se be u spu stu, i iako je u pr vom de lu sta ze bi la spo ri ja, du` we je sa mo po ve }a va la pred nost, ko ja je u ci qu iz no si la sko ro jed nu i po se kun du. Po sle we sle di la je HeflRi {o va, ko ja je ni je ugro zi la, ali se umet nu la iz me |u we i ski ja {i ce iz Lih ten {taj na.. Vo no va }e da nas ima ti pri li ku za het-trik u Sent Mo ri cu, po {to je na pro gra mu no va tr ka u toj di sci pli ni.

sport

nedeqa29.januar2012.

ABA LIGA

TURNIR U MINHENU

An drea Ar so vi} po be di la Tre }eg da na tur ni ra u Min he nu, naj ja ~eg u sve tu, An drea Ar so vi} je osvo ji la pu {kom zlat nu me da qu, a Zo ra na Aru no vi} pi {to qem bron zu. [e sta me sta u fi na lu pri pa la su Iva ni Mak si mo vi} i Ste va nu Ple ti ko si }u pu {kom. Re pre zen ta tiv ka Par ti za na An drea Ar so vi} fan ta sti~ no je ga |a la fi nal nu se ri ju va zdu {nom pu {kom i po be di la sa 504,4 (399) kru go va! Pre fi na la bi la je ~e tvr ta, ali je u do dat nih de set di ja bo la za be le `i la naj bo qi re zul tat, iz van red nih 105,4 kru ga i za 0,1, krug pre te kla Ne mi cu Faj l{if ter. Tre }a je za vr {i la Ne mi ca Sa bri na Se na ko ja je ima la i naj bo qi re zul tat osnov nog de la, ra van ap so lut nom svet skom re kor du od 400 kru go va! Sr bi ja je ima la i dru gu pred stav ni cu u fi na lu `e na pu {kom Iva nu Mak si mo vi} ko ja je sa 500,2 (398) kru go va za u ze la na kra ju od li~ no {e sto me sto. Dru gu me da qu tre }eg da na za Sr bi ju i to bron za nu osvo ji la je Zo ra na Aru no vi} va zdu {nim

pi {to qem sa 487,4 (389) kru go va. U fi na lu, ko je je bi lo ve o ma kva li tet no („ula zni ca“ je ko {ta la 383 kru ga a od pet tak mi ~ar ki sa ovim re zul ta tom, ~e ti ri su is pa le iz plej ofa zbog ma w e unu tra {wih cen ta r a) Aru no vi }e va je ima la pe tu fi nal nu se ri ju od 98,4 kru ga i ni je us pe la da sa ~u va dru go me sto ko je je dr `a la po sle osnov nog de la u ko me je ima la iz van red nih 389 kr go va (98, 98, 98, 97). Pr vo me sto sa ~u va la je po sle sjaj nog osnov nog re zul ta ta od 391 krug Be lo ru ski wa Vik to ri ja ^aj ka. Ra du je po vra tak na va tre nu li ni ju ni {ke olim pij ke Li di je Mi haj lo vi}, ko ja je pr vog da na va zdu {nom pu {kom ima la 387 kru go va a dru gog da na 389. Pa u- zi ra la je go di nu da na zbog tran spla ta ci ja bu bre ga. U ovoj kon ku ren ci ji re zul ta ti su bi li fan ta sti~ ni, sa 393 kru ga tek 49. bi la je mla da srp ska re pre zen ta tiv ka Dra ga na To do ro vi}! U fi na lu je ga |ao i Ste van Ple ti ko si} va zdu {nom pu {kom i osvo jio sa 698,6 (597) kru go va vi so ko {e sto me sto

dnevnik

Kra gu jev ~a ni de kla si ra li Vr {~a ne Radni~ki - Hemofarm 94:74 (28:24, 24:22, 28:14, 14:14) KRA GU JE VAC: Ha la „Je ze ro”, gle da la ca: 2.500. Su di je: Be lo {e vi} (Sr bi ja), Ra do vi} (Hr vat ska) i Mi lo je vi} (Ma kedo ni ja). RAD NI^ KI: Pav ko vi} 11, Si no vec 7, Si mon 10, Mar ko vi} 15, Ga de fors 6, Bir ~e vi} 2, Bra ti} 10, Vuk sa no vi} 2, Mar ja no vi} 5, Skot 13, Mi ja to vi} 8, Ba ki} 5.

klu pe He mo far ma di ri go vao Go ran To pi}, ko ji je do sa da bio za du `en za ska u ti ra we ri va la. Po sle svih tih de {a va wa, bi lo je jasjno da He mo farm do la zi u dvo ra nu „Je ze ro” na, ta ko re }i, „{i {a we”. Dr `a li su se Vr {~a ni jed no po lu vre me, a on da je kre nu la se ri ja Rad ni~ kog Ko {ar ka {i Rad ni~ kog po be di li su u kra gu je va~ koj dvo ra ni

je do ma }in se ri jom 9-0 de fi ni tiv no pre lo mio utak mi cu. U po sled wem de lu igre, Rad ni~ ki je ve zao tri troj ke (Ga de for{, Bo ris Ba ki} i Mi qan Pav ko vi}) za 94:69. He mo farm je us peo da sma wi raz li ku do kra ja. Rad ni~ ki je bio bo qi u svim ele men ti ma igre. Po me nu }e mo skok: 39 (22 de fan ziv na i 17 ofan ziv nih)na spram 27 (20 de fan ziv nih i se -

je za pla sman na OI po treb no da ostva ri dve po be de, dok }e Sto jan mo ra ti da tri jum fu je tri pu ta. Zbog pra vi la tur ni ra, na put je kre nu lo ~e tvo ro tak mi ~a ra, po dvo je u sva koj ka te go ri ji. - Ovo je ne ve ro va tan uspeh. Bi li bi smo za do voq ni i jed nom vi zom, a ve} sa da ih ima mo dve, {to zna ~i da bi smo mo gli iz Ka za wa da se vra ti mo i sa svih ~e ti i ri vi ze za OI - re kao je za B92 Dra gan Jo vi}, sport ski di rek tor te kvon do aso ci ja ci je Sr bi je.

ENGLESKI FA KUP

Li ver pul iz ba cio |a vo le Man ~e ster si ti i Man ~e ster ju naj ted bo ri }e se za ti tu lu pr va ka En gle ske, ali su po sle eli mi na ci je iz Li ge {am pi o- na do `i ve li ne u spe he i u na ci o- nal nom FA ku pu. Ju naj ted je u pret hod noj run di eli mi ni sao Si ti kao gost, ali u ~e tvr tom ko lu ni je us peo da istu stvar ura di Li ver pu lu na En fil du - 2:1 (1:1)Do ma }in je po veo go lom Da ni je la

nal nog ru ko va wa igra ~a, ka ko se ne bi do dat no „pot pa qi va la va tra” zbog po zna tog su ko ba Xo na Te ri ja i An to na Fer di nan da. Pod se ti mo da je igra~ Kvins Par ka i brat Ri ja Fer di nan da op tu `io Te ri ja da ga je vre |ao na ra snoj osno vi. [to per ^el si ja je to de man to vao, a ceo slu ~aj je od en gle ske FA pre u ze la po li ci ja. Fer di nand je uo~i utak mi ce, na adre su klu ba, do -

Sla vqe fud ba le ra Li ver pu la

Age ra u 20. mi nu tu, iz jed na ~io je Park \i Sung u 39, da bi utak mi cu u sa mom fi ni {u re {io Dirk Kajt.Od bra na Man ~e ster ju naj te da pa la je na is pi tu, po {to je taj gol pri mqen iz tri po te za, na kla si ~an ostrv ski na ~in. ^el si se na Lof tus Ro u du re van {i rao Kvins Park Ren xer si ma za ok to bar ski po raz u me ~u Pre mi jer li ge. Je di ni gol dao je Huan An to nio Ma ta u 62. mi nu tu, iz pre stro go do su |e nog pe na la, po sle kon tak ta Klin ta Hi la i Da ni je la Sta ri xa.Dva klu ba do go vo ri la su se da pred po ~e tak utak mi ce ne bu de tra di ci o -

bio pa ke ti} u ko jem se na la zi la ~a u ra od met ka. RE ZUL TA TI: Kvins Park Ren xers - ^el si 0:1 (0:0), Li ver pul - Man ~e ster ju naj ted 2:1 (1:1), Blek pul - [e fild Vednzdi 1:1 (0:0) - igra }e se no va utak mi ca, Bol ton - Svon si 2:1 (1:1), Der bi Sto uk 0:2 (0:1), Hal - Kro ul i Taun 0:1 (0:0), Le ster - Svin don 2:0 (1:0), Mil vol - Sa u temp ton 1:1 (0:1) - igra }e se no va utak mi ca, [e fild ju naj ted - Bir min gem 0:4 (0:2), Sti ve nex - Nots Ka un ti 1:0 (1:0). Vest Brom vi~ Al bion - No ri~ 1:2 (0:1). Vot ford - To ten hem 0:1 (0:1), Ever ton - Fu lam 2:1 (1:1).

Pe tro vi} de ve ti

Re p re z en t a t i v ac Sr bi je u bi ja tlo nu Mi lan ko Pe tro vi} osvo jio je de ve to me sto u sprin tu na 10 ki lo me ta ra, na {am pi o na tu Evro pe ko je se odr `a va u slo va~ kom Osr bli ju. Pe tro vi} je imao sa mo je dan pro ma {aj i za o stao je 47,4 se kun de za po bed ni kom Alek se jem Vol ko vom iz Ru si je. Dru go me sto pri pa lo je Ukra jin cu Ar te mu Pri mi, a tre }e ta ko |e Ru su Ser ge ju Kla~ kom. U kon ku ren ci ji 80 tak mi ~a ra De jan Kr sma no vi} za u zeo je 61. me sto, sa za o stat kom od 3:43, 01, uz dva pro ma {a ja, Edin Ho xi} za vr {io je kao 63, sa za o stat kom od 3:56,04, uz tri pro ma {a ja, dok je Da mir Ras ti} od u stao na kon pet pro ma {a ja iz le `e }eg sta va. SUPERLIGA - @ENE

Si gur ne No vo sa |an ke Novi Sad – Flip 4:1

Dvo je srp skih te kvon do i sta na OI Da m ir Fej z i} u ka te go ri ji do 68 ki lo gra ma i Dra ga na Gla do vi} do 57 ki lo gra ma osvo ji li su zlat ne me da qe na evrop skom kva li fi ka ci o nom tur ni ru za OI u te kvon dou. To je pr vi put u isto ri ji tog spor ta da Sr bi ja ima ne jed nog, ve}, za sa da dvo je pred stav ni ka. Tak mi ~e we se odr `a va u ru skom Ka za wu. Pri li ku da im se pri dru `e u Lon do nu ima }e i Mi li ca Man di} i Sto jan Ra bqi}. Wih dvo je na stu pa ju da nas. Mi li ci

PRVENSTVO EVROPE U BIATLONU

Pan ti} (He mo farm) i Bra ti} (Rad ni~ ki) u sko ku

HE MO FARM: Dan gu bi} 3, Lam bi} 2, Ma ra{ 16, Kr sti} 2, Mi tro vi}, Ota {e vi} 3, Ga gi}, [u ta lo 8, Pan ti} 23, Je re mi} 5, Mi lo {e vi} 5, Ne {o vi} 7. He mo farm je ne dav no ostao bez kqu~ nog igra ~a Bo ri sa Sa vo vi }a (oti {ao u Ga la ta sa raj), po tom bez pr vog tre ne ra @eq ka Lu ka ji }a, a pred put u Kra gu je vac Du {an Gvo zdi}, do sa da {wi pr vi asi stent Lu ka ji }a je „od bio po slu {nost”, pa je pro itv Rad ni~ kog sa

„Je ze ro” vr {a~ ki He mo farm sa 94:74 (28:24, 24:22, 28:14, 14:14), u 17. ko lu ABA li ge. Vr {~a ni su bi li re zul tat ski rav no prav ni u pr vom po lu vre me nu u ko me je po stig nu to ~ak 98 po e na, ali su Kra gu jev ~a ni u tre }oj de o ni ci pre lo mi li utak mi cu. U tre }oj ~e tvr ti ni, Rad ni~ ki je „za tvo rio” ko{, se va le su kon tre, ga |a ne su troj ke, Majk Skot je bio svu da na te re nu i za ti li ~as +20 (76:56). Bi lo je 67:56 ka da

dam ofan ziv nih) i tri po e na: He mo farm je po go dio 15 iz 35 po ku {a ja, a He mo farm pet iz 23. S tim {to Vr {~a ni u dru gom de lu ni su da li ni jed nu troj ku. Za ni mqi vo sti ovog, pri li~ no iz ve snog, du e la bi le su da je Bo b i Mar j a n o vi} pr vi put igrao pro tiv svog biv {eg klu ba i uba cio mu je pet po e na, a za Rad ni~ ki je, po sle du `e pa u ze zbog po vre de, za i grao i Ste fan Bir ~e vi}.

NBA LIGA

Mi li ~i} bo le stan, Pe ko vi} star ter Ko {ar ka {i Wu jork Nik sa oda pe li su 43 {u ta za tri po e na i do ì ve li la ga ni po raz od Ma ja mi ja na Flo ri di. Pe ko vi} i Ve se li star te ri. Wu jork Nik si sa Kar me lom En to ni jem, Ama ri jem Stu de ma je rom i Taj so nom ên dle rom tre ba lo je da bu du zna ~a jan fak tor na Is to ku, od mah iza Ma ja mi Hi ta i î ka go Bul sa. Od te pri ~e, osim ako se ne {to ra di kal no ne pro me ni u ovoj skra }e noj se zo ni - ne ma ni {ta! Sa sko rom 7-11, Nik si su do pu to va li u Ma ja mi, gde su igra ju }i bez En to ni ja glat ko upi sa li i 12. po raz. Le bron Xejms i Dvejn Vejd po ka za li su im da u ovom tre nut ku ne bi bi lo di le me ko bi ko ga po ~i stio u even tu al noj plej-of se ri ji - 99:89. Xejms je uba cio 31 po e na, uz osam sko ko va i se dam asi sten ci ja, dok je Vejd u pr voj utak mi ci po sle pa u ze od {est me ~e va zbog po vre de sko~ nog zglo ba na ni zao 28. Kris Bo{ na do ve zao se sa 13 po e na za osmu po be du Hi ta na Flo ri di u de set me ~e va. Sle de }i u wi ho vu dvo ra nu sti ù, ka ko stva ri sto je, naj ve }i ri va li sa Is to ka, î ka go Bul si. Re pri za pro {lo go di {weg fi na la kon fe ren ci je za ka za na je za ne de qu. U su lu dom {u ter sko-sa mo u bi la~ kom po ho du Nik sa, ko ji su za jed no sa ku pi li 43 po ku {a ja

za tri po e na (ka kav plan!?), naj bo qi je bio Bil Vo ker sa 21 po e nom. Go sti su uba ci li 18 troj ki, ali su bi li bli `i jed noj dru goj vr sti re kor da, a to je me~ Da la sa iz 1996. go di ne, ka da je „te lad” oda pe la 49 troj ki, {to je ostao re kord li ge. Na kra ju, ekli pa Maj ka D’An to ni ja ima la je vi {e po ku {a ja za tri (43), ne go za dva po e na (41). D’An to ni je ~ak bio i za do vo qan. Dar ko Mi li ~i} raz bo leo se i zbog to ga, ulo ga start nog cen tra Mi ne so te, pri pa la je Ni ko li Pe ko vi }u, ko ji se tre ne ru za hva lio sa 14 po e na (7/13) za 33 mi nu ta igre, uz de set sko ko va, dve asi sten ci je, ukra de nu i iz gu bqe nu lop tu. Sa svim ko rek tan na stup biv {eg cen tra Par ti za na u po be -

di we go vog ti ma nad San An to ni jom - 87:79. Jo{ je dan biv {i par ti za no vac, Jan Ve se li, do bio je ulo gu star te ra. U po ra zu Va {ing to na od Hju sto na (76:103), Ve se li je za 29 mi nu ta na par ke tu za be le `io pet po e na (2/6 iz igre), {est sko ko va, tri ukra de ne i dve iz gu bqe ne lop te. RE ZUL TA TI: Fi la del fi ja [ar lot 89:72, Bo ston - In di ja na 94:87, Kli vlend - Wu Xer si 96:99, De tro it - Atlan ta 101:107, 87:87, Wu Or le ans - Or lan do 93:67, ^i ka go - Mil vo ki 107:100, Hju ston Va {ing ton 103:76, Ma ja mi- Wu jork 99:89, Mi ne so ta - San An to nio 87:79, Da las - Ju ta 116:101 Den ver - To ron to 96:81, Por tland - Fi niks 109:71, Gol den Stejt - Okla ho ma Si ti 109:120.

NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na“, gle da la ca 120, su di ja: Mi ron Ni ko li} (No vi Sad). Re zul ta ti: Kr sma no vi}- Vi co 3:0 (2, 6, 9), Tot – Kor ma wo{ 0:3 (-6, -6, 7), Va si qe vi} – Vu jin 3:0 (3, 7, 1),Kr sma no vi} – Kor ma wo{ 3:2 (2, -5, 10, -10, 9), Va si qe vi} – Vi co 3:0 (9, 3, 7). No vo sa |an ke su ostva ri le dru gu uza stop nu po be du. U me ~u 12. ko la sto no te ni ske Su per li ge, po be di le su Flip iz Ki kin de 4:1, a ozbiq nu pre pre ku do ma }em ti mu pred sta vqa la je Ki ti Kor ma wo{, ko ja je do bi la Kri sti nu Tot, a po tom u uz bu dqi vom du e lu pri re zul ta tu 2:2 pro koc ka la vo| stvo od 8:4 u pe toj par ti ji sa Su za nom Va si qe vi}, ko ja je, ipak, do ne la va `ne bo do ve svo joj eki pi. Ovom po be dom No vo sa |an ke se o{tre za duel s Vr {~an ka ma a po tom i za grad ski der bi s Voj vo di nom, a u yavi sno sti od tih re zul ta ta bi }e ja sni je ho }e li ove go di ne igra ti u plej-ofu. S. S. DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko {ar ka Nedeqa ABA mu {ka li ga - ZA GREB: Za greb - Olim pi ja (17). Pr va A èn ska li ga - [A BAC: [a bac - Be o ~in (18.30), ZRE WA NIN: Pro le ter - Sta ra Pa zo va (15.30), JA GO DI NA: Ja go di na - ê la re vo (17). Pr va srp ska mu {ka li ga Se ver - VR BAS: Vr bas - Aka de mik (19). Za jed ni~ ka KSV èn ska li ga - KI KIN DA: Gim na zi ja To pol ~an ka (17), VR BAS: Vr bas Me de la MT - Pro le ter (NS) (10). Dru ga srp ska mu {ka li ga Se ver - PAN Ê VO: Di na mo Kra ji na Gr me~ (16.30). He ba ju ni or ska li ga Sr bi je - U@I CE: Slo bo da - Voj vo di na Sr bi ja gas (13), VR [AC: He mo fam [ta da - Be o vuk 72 (17), BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - Cr ve na zve zda BGD (16), KRA QE VO: Slo ga Mla dost (^) (13). ABC Elek tro ka det ska li ga Sr bi je - PRO KU PQE: Pro ku pqe - He mo fam [ta da (15).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Vi zu ra (20.30). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki (K) (15.30), Cr ve na zve zda - Mla di rad nik (18). Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: No vi Sad - Gim na zi ja lac (16), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Rad ni~ ki (K) (19).

nedeqa29.januar2012.

c m y

dnevnik

d 21. januara do 12. februara GaUZ NAJKONTROVERZNIJE FUDBALSKO NADMETAWE NA SVETU: AFRI^KI KUp NAcIJA ZA pOÊTNIKE bon i Ekvatorijalna Gvineja doma}ini su najboqim fudbalerima „crnog kontinenta”, koji }e se sa svojim reprezentacijama boriti za osvajawe titule pobednika 28. po redu Afri~kog kupa nacija. Ovogodi{we takmi~ewe se po drugi put u svojoj istonog kontinenta“ 1963. i 1965. U Akri novqeno nakon {to i posle produètariji odvija u dve zemqe. Prvi takav (Gana) 1963. je u finalu pobjedila Su- ka nije bilo pobednika izme|u Zaira i slu~aj dogodio se 2000. godine kada su dan sa 3-0, da bi dvije godine kasnije od- Zambije (2:2). Drugi me~ je odigran dva organizaciju na sebe preuzele Gana i branila titulu protiv Tunisa, ujedno i dana kasnije, a Zair je slavio golovima Nigerija. 28. izdawe Afri~kog kupa doma}ina turnira. Na narednom Kupu Mulamba Ndaje sa 2:0. Tri meseca raninacija ujedno je i posledwe koje se odrAfri~kih nacija odrànom 1968 u Eti- je Zair je postao prva Afri~ka repreàva parne godine jer je Afri~ka fudopiji, Demokratska Republika Kongo zentacija koja se kvalifikovala na balska konfederacija odlu~ila da }e napokon je prekinula dominaciju Gane, Svetsko prvenstvo. se igrati u neparnim godinama kako bi pobediv{i ih u Etiopiji sa 3-2. U ovom Narednih 10 godina dve su se afri~ke se izbeglo podudarawe sa Svetskim prciklusu takmi~ewa su nastupile do tazemqe svojim kvalitetom istakle isvenstvima. da rekordne 22 ekipe u preliminarnim pred svih ostalih, Kamerun i Nigerija. Afri~ke zemqe su na 3. Fifinom rundama, da bi se na finalno takmiKamerun je Kup nacija osvajao 1984. i kongresu u Lisabonu u junu 1956. godine ~ewwe kvalificiralo 8 timova. Od 1988., a 1986. je poraèn u finalu od predloìle da se stvori takmi~ewe ka1968. ustanovqeno je i da se Afri~ki Egipta. Nigerija je takmi~ewe osvojila kvog ga znamo pod dana{wim imenom kup nacija odràva svake druge (parne) 1980. no uspela je u razmaku od 10 godina Afri~ki kup nacija, {to je na kongregodine, {to je ostalo na snazi sve do ~ak 3 puta izgubiti u finalu. Posledwu su i potvr|eno. Prvi turnir je odigran turnira koji se upravo odràva. dekadu 20-og veka obeleìla su dva znau Sudanu (Kartoum) 1957. kada su na tom Dve godine kasnije u Sudanu prvi put ~ajna doga|aja u istoriji Afri~kog Obra~uni na terenu lako prerastaju u me|udràvne sukobe takmi~ewu nastupale samo 3 reprezenu istoriji onog takmi~ewa vr{eni su fudbala uop{te, pa tako i Kupa Afri~tacije: Egipat, Etiopija i Sudan; treprenosi preko TV ekrana, doma}ini su kih nacija, 1994. Afri~ki fudbalski voza~ autobusa, a kasnije su povredama nosti, Zambijci su se naposletku presebala je u~estvovati i Ju`na Afrika, u borbi za titulu {ampiona pobedili svet je zavijen u crno kada se putuju}i na podlegli i golman reprezentacije Ko|o- lili u drugi hotel, a preseqewe razmaali je ona naknadno diskvalifikovana Ganu sa 1-0, a reprezentaciji Gane to je utakmicu kvalifikacija za Svetsko prvi Obilale, kao i pomo}ni trener Aba- traju i jedni od favorita takmi~ewa, jer je u to vreme u toj dràvi bio na bilo ~etvrto uzastopno finale. U pevenstvo sru{io avion reprezentacije lo Amelete i glasnogovornik reprezen- Obala Slonova~e, dok se na wega odlusnazi socijalni sistem poznat kao riodu od 1970. do 1980. {est je repreZambije i velika ve}ina reprezentatitacije Toga Stan Okloo. Fudbaleri To- ~io i selektor Burkine Faso Paulo aparthejd, koji je sprovodila vladaju}a zentacija osvajalo Afri~ki kup nacivaca ove zemqe je poginula. Dve godine goa odustali su nakon konsultacija sa Duarte. „Kad smo se do{li smestiti, bela mawina u Ju`noj Africi, gde je ja: Sudan, Kongo, Zair (DR Kongo), Makasnije, nakon nekoliko decenija izbisvojom vladom od daqneg takmi~ewa na shvatili smo da }emo preno}iti u preve}insko crno stanovni{tvo bilo roko, Gana i Nigerija. Prvi put u istovawa sa takmi~ewa zbog aparthejda, JuAfri~kom kupu nacija. „Do{li smo da ure|enom kafi}u, odnosno restoranu. odvojeno od belog sa uskra}enim poliriji jedno finale je moralo biti i po`na Afrika se vra}a trijumfalno na igramo fudbal, ali nakon svega ni meni To uop{te i nije bio hotel. Nismo imati~kim i ekonomscenu osvojiv{i ni mojim saigra~ima vi{e se ne ostaje na li konferencijsku niti video salu. skim jednakostima tada{we izdawe turniru. Gledali smo smrti u o~i, a sada Uvek smo bili prisiqeni improvizosa belcima. U prvom Kupa Afri~kih se samo èlimo vratiti porodicama. vati, no ve} smo se navikli na to. Jedfinalu su igrali nacija. Nakon preìvqenog napada niko ne mo- nostavno, tako je to sa Kupom nacija“, Etiopija i Egipat Prvom dekaè spavati. Bez obzira na to {to je ovo rekao je Duarte. (0:4). dom 21. veka apsonajva`nije takmi~ewe u Africi, tim je Kao {to je ve} pomenuto na po~etku, Dve godine kasnilutno su dominiodlu~io - odlazimo jer niko od nas nije 2010. godine je FIFA donela odluku da je iste 3 ekipe su se rali igra~i respreman rizikovati ìvot“, rekao je pose ubudu}e Kupovi Afri~kih nacija na{le na 2. izdawu prezentacije sle napada najboqi igra~ Togoa Emanuel odigravaju neparnim godinama, kako se Afri~kog kupa naEgipta koji su Adebajor, koji se u me|uvremenu odlu~io ne bi poklapala sa Evropski prvencija, gde je Egipat posledwa 3 kupa i za definitivan opro{taj igrawa za stvom u fudbalu ili Svetskim prvenodbranio krunu, ali nacija isto tolisvoju reprezentaciju. stvom. Tako }e 2013. najboqe afri~ke ovaj put pobediv{i ko i osvojili, no Ni aktuelni Afri~ki kup nacija ko- zemqe ugostiti Ju`na Afrika, 2015. Sudan rezultatom nisu ga u mogu}ji je u toku nije mogao pro}i bez skanda- Maroko, a 2017. Libija. Treba i napo2:1. Ve} 3. Izdawe nosti i 4 put za la. Neke reprezentacije su sme{tene u menuti da su se Ju`na Afrika i Libija ovog takmi~ewa naredom osvojiti hotelima koji ne zadovoqavaju ni mi- zamenile za godine doma}instva zbog raslo je na ~ak 9 tijer se na Kup koji nimum osnovnih potreba. Naime prema gra|anskog rata koji se nedavno zavrmova, a doma}in je se trenutno odivestima koje stiù iz Afrike, kad su {io u Libiji. Predsednik FIFA-e bila Etiopija grava u Gabonu i se smestili u neugledni mali hotel u Sep Blater predloìo je da se od 2017. (Adis Abeba). DoEkva to ri jal noj Bati, najve}em gradu Ekvatorske Gvi- Afri~ki kup nacija odràva u junu, kama}in je naposletku Gvineji nisu ni neje, fudbaleri Zambije su shvatili da ko bi afri~ki igra~i mogli igrati za i osvojio titulu pokvalifikovali. u sobama uop{te nemaju vode. „Nakon svoje evropske klubove, no to bi autobediv{i dotad nePre dve godine u {to su se svejedno smestili, ve~eru su matski zna~ilo da neke zemqe u tom poraène Egip}ane Angoli, napad- ~ekali tri puna sata iza dogovorenog slu~aju ne bi bile u mogu}nosti da konsa 4-2. Gana je osvonut je autobus re- roka. No, ni tu nije bio kraj. Dok su je- kuri{u za doma}ina takmi~ewa, jer je u jila slede}a dva prezentacije To- li, oko wihovih su se nogu vrzmale na periodu od juna do septembra u Centurnira najboqih goa gde je na licu desetine mi{eva“, objavile su novine u tralnoj Africi – sezona ki{a. reprezentacija „cr- Didijeu Drogbi nikako ne pa{u hoteli bez vode puni pacova mesta poginuo Zambiji. Nakon pretrpqenih neugodn Alek san dar De ve tak

Krv, znoj i suze radosnice

edan od najizlizanijih kli{ea dana{wice glasi: „fudbal je najva`nija sporedna stvar na svetu”. U prilog tome idu vrtoglave cifre kojima se pla}aju fudbaleri, ~iwenica da su qudi spremni da se pokoqu zbog lopte i 22 momka {to za wom tr~karaju po o{i{anoj travici. U prilog tome ide i da su u fudbalu danas najbogatiji qudi na svetu, da se tu na|e i pokoji kriminalac i ama ba{ svaki politi~ar koji je u detiwstvu morao da tr~i po loptu iza gola, pa je sada spreman da nadoknadi propu{teno. Fudbal je, dakle, najva`nija sporedna stvar u ìvotu. Postao je, me|utim, toliko vaàn da ga korupcija i kriminal lagano rasta~u na sa~initeqe. Ako zanemarimo da u wemu odavno nema fer-pleja, da ga je sportski duh nesre}nog Kubertena odavno napustio, da je poligon za navija~ko nasiqe i za nacionalne mitomanije, ostaje nam samo korupcija kojoj na rep do sada nisu mogli da stanu ni FIFA, UEFA ni brojne policije sveta. Novi talas zgraàvawa nad zbivawima „oko bubamare” izazvao je pre nekoliko dana ~uveni trener Ektor Kuper, koji je priznao da je iz ruku dvojice vojnika Kamore (napuqske mafije) dobio 200.000 evra. On jeste od-

NAKON SKANDALA SA EKTOROM KUpEROM BUBAMARA OLIGARHIJA KONA^NO IZNERVIRALA I MI[ELA pLATINIJA

Dogorelo do – Interpola bacio optu`be da je za te pare trebalo da namesti rezultate ~etiri utakmice u {panskoj i argentinskoj ligi, ali je i daqe pod sumwom, pogotovo jer mu je opravdawe bilo krajwe blesavo: „Primio sam pare kako bih renovirao ta{tinu ku}u”. Uz to, policija tvrdi da ima i jasne dokaze da je biv{i trener Valensije novac dobio zapakovan u ~arape, a da je zauzvrat mafija{ima predao ceduqicu na kojoj su bili ispisani rezultati ~etiri me~a koji su se tek trebali odigrati. Sumwu istra`iteqa izazvale su neobi~no visoke uplate na pojedine utakmice {panske i argentinske lige, a da su na pravom tragu shvatili su kada je „ulovqen” buran telefonski razgovor dvojice mafija{a, tokom kojeg su besneli jer su „pro{le samo tri utakmice”, te prili~no opasnim re~nikom najavqivali {ta bi se Ektoru Kuperu sve moglo dogoditi zato {to nije do kraja ispunio preuzetu obavezu. U svakom slu~aju, kada je u pitawu prawe prqavog fud-

I prijateqske se name{taju Gr~ka TV stanica ERT3 objavila je pre dva dana vest da je hrvatski trener i biv{i albanski selektor Josip Kuè u~estvovao u name{tawu utakmica reprezentacije koju je vodio! Izvor stanice je, navodno, istraìteq koji je u~estvovao u hap{ewu 53 osobe koje se terete za prawe novca ste~enog kla|ewem na name{tene utakmice. Grci tvrde da je i Kuè ume{an, jer je wegovo ime isplivalo u jednom od prislu{kivanih telefonskih razgovora. Naime, osoba pod nadimkom „Portugalac’ predloìla je jednom od glavnih qudi kriminalne organizacije Marku Karamberiju da uloì veliki novac na prijateqske utakmice Albanije s Argentinom i Crnom Gorom pro{le godine. Rekao mu je da je sve sre|eno, jer je „o tome razgovarao sa selektorom Albanije”. Sporne utakmice odigrane su 20. juna i 10. avgusta, prvu je Argentina dobila sa 4:0, dok su u drugoj Albanci slavili protiv Crne Gore sa 3:2.

balskog ve{a stvar bi s mrtve ta~ke mogao da pomeri nedavni susret predsednika Uefe Mi{ela Platinija i generalnog sekretara Interpola Ronalda K. Noblea. Iako nisu potpisivali bilo kakav zajedni~ki plan i dokument, prvi qudi evropskog fudbala i policije dogovorili su se o podru~jima za saradwu dve organizacije u borbi protiv kriminala u fudbalu, ukqu~uju}i name{tawe rezultata i nasiqe na stadionima. Platini i Noble su se dogovorili da rade na memorandumu o razumevawu koji bi trebalo da bude potpisan u bliskoj budu}nosti kako bi se oja~ala saradwa i razmena informacija izme|u ove dve organizacije. Informacije se tu pre svega traè od Uefe koja do sada nije nalazila adekvatnog na~ina za borbu protiv kriminala, a umela je i da pre}uti razne mahinacije. – Stalna borba protiv name{tawa rezultata je za Uefu od najve}eg prioriteta u mom drugom mandatu na mestu predsednika – kazao je Platini. – Dogovorom o potpisivawu memoranduma o razumevawu sa Interpolom, tesnom saradwom sa wegovom mreòm i kroz na{ sistem otkrivawa prevara u kla|ewu, mreà se sada steè oko onih koji su ume{ani u name{tawe utakmica i nelegalno kla|ewe. Noble je istakao posve}enost svetske policije da pomogne u borbi protiv svih oblika kriminalnih radwi koje uti~u na fudbal, a naro~ito protiv name{tawa utakmica. – Interpol je u idealnoj poziciji da pomogne Uefi, Fifi, kao i svim fudbalskim profesionalcima u borbi protiv ovog problema na globalnom nivou. U isto vreme je bitno ne izgubiti

iz vida druge tipove kriminala ozbiqno da se bave. Istikoji poga|aju ovaj sport – izjana, bilo je hap{ewa zbog vio je Noble. sumwi u malverzacije, Uz ovu, stigla je i izjava {eali je retko koji postufa bezbednosti Fifa. Krisa Itona koji je, uz konstataciju da je name{tawe utakmica najvepak okon~an, }i problem mobilo osu|uju}om dernog fudbapresudom, bilo oslola, naglasio ba|awem nepravedno kako kladionioptuènih. Recimo, ~arska mafija biv{i predsednik preti igra~ima i FSS Zvezdan Terzi} trenerima, od kouhap{en je zbog nezakoji su pojedini zbog nitosti prilikom ne~asnih radwi iztransfera igra~a. U vr{ili i samoubime|uvremenu je izastva. On tvrdi i da {ao iz pritvora i ~esu ubijani oni koji ka nastavak su|ewa, nisu izvr{avali ba{ kao i nekada{wi nare|ewa za „prqapredsednik Crvene ve radwe“. Zvezde Dragan Xaji}, – Kod name{takome se tako|e stawa utakmica re~ je vqa na teret da je uzio kra|i novca. mao procenat od Uni{tavaju se transfera, dok je peìvoti i karivaqka Svetlana Rajere mnogih qu`natovi} za sli~no di. Vlade mnodelo „rebnuta” ku}gih dràva monim pritvorom i rale bi se umeobavezom da vrati {ati i spre~ideo otu|ene kinte. Ektor Kuper ti kriminal u Zbog navodnog nafudbalu – me{tawa utakmirekao je ce hap{en je, Iton, dodavpak, 2008. pred{i da postoje dokazi da su igra- sednik FK „Vojvodina” Ratko ~i u Ju`noj Koreji po~inili sa- Butorovi}. On je, me|utim, odmoubistvo zbog sramotnih name- lu~no obacio sve optu`be na{tawa. zvav{i ih name{taqkom, a prGotovo da nema zemqe u Evro- vostepeni sudski postupak je pi koju do sada nisu tresli skan- jo{ u toku. dali u vezi sa name{tawem utakU na{em zapadnom kom{ilumica, ali i kriminalom u fud- ku zbog fudbala su ~ak zaratili balskoj sferi. Neke su se drà- novi ministar sporta i predve efikasno borile s ovom po- stavnik te dràve u Olimpij{a{}u, pre svega Nema~ka i skom komitetu. A sve je po~elo Italija, a neke, poput Srbije, ne nakon {to je novi predsednik odaju utisak da time èle Hajduka razotkrio dvojicu sudi-

ja koji su od wega traìli pare kako bi „malo po{tenije sudile”. Sudije je zasko~io Uskok, zavr{ili su u bajbokani, i klupko je po~elo da se raspli}e. Na kraju je pomenuti ministar zatraìo odgovornost ~elnih qudi Nogometnog saveza, a pomenuti „olimpijac” mu je zapretio da se ne upli}e, kako Uefa ne bi kaznila Hrvatsku izbacivawem sa EO – zbog me{awa politike u fudbal!? Da paradoks bude ve}i, kolege iz redakcije tamo{weg portala „Indeks” traìle su mnogo puta do sada upravo od Uefe reakciju zbog korupcije u hrvatskom fudbalu, ali su po pravilu ostajali bez odgovora, jer ova organizacija „ne èli da se me{a u unutra{we stvari Hrvatskog nogometnog saveza”. Ipak, nakon svega {to se izde{avalo evropska ku}a fudbala nije mogla da ne reaguje, pa je ipak odgovorila „da je doznala za doga|awa u Hrvatskoj i spremna je da pomogne u istrazi”. Naàlost, ovaj potez Uefe vi{e je incident nego pravilo, a politika neme{awa u poslove nacionalnih saveza je, zapravo, prili~no i doprinela ovakvom srozavawu fudbala, naro~ito u dràvama u kojima ni vlasti ne èle ili ne smeju da se suprotstave „bubamara oligarhiji”. U svakom slu~aju, bez obzira na to {to je fudbalski svet podeqen na feude, {to se politi~ari radije grebu za slavu fudbalera nego za zasluge u borbi protiv korupcije i {to tuìla{tva te{ko ili nikako dolaze do dokaza, saradwa Uefe i Interpola bi mogla da doprinese kakvom takvom upristojewu fudbala tog najva`nijeg sporednog bolesnika na svetu. nPe tar Kla i}

Novosadska nedeqa29.januar2012.

DANAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ru `no pa ~e„ (11).

BIoSKopI Are na „„Pa ra da” (15, 17.15, 22.35, 20.20), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.30, 13.25, 15.15.), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17, 22.20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 16.30), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (16.15), „Po no} u Pa ri zu” (18.40), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15, 12.30, 13.15, 14.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.10), „Yek i Yil” (18.10, 20.10, 22.10), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.10, 17.30, 20, 22.25), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.30, 20.30, 22.30), „Iz da ja” (20.40, 22.40). Kul tur ni cen tar No vog Sa da „To rin ski kow” (18.30), „Ne pla {i se mra ka” (21).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, subo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni trago vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sredi ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na postav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

„Kro ko dil u cr ve nim ga }i ca ma” Pre mi je ra pre da sta ve za de cu „Kro ko dil u cr ve nim ga }i ca ma” bi }e iz ve de na ve ~e ras u 18 ~a so va u „Art kli ni ci”, Gr~ ko {kol ska 5. Pred sta vu iz vo de po la zni ci pro jek ta „Lut ko ra ma”. A. J.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo t e k a „Saj m i { te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu l e v a r u Mi h aj l a Pu pina 7.

V remeploV

Pro test ka fe yi ja Sto ti nak vla sni ka ra zno vr snih ugo sti teq skih rad wi pro te sto va lo je 29. ja nu a ra 1923. pro tiv od lu ke grad ske po li ci je o rad nom vre me nu u wi ho vim lo ka li ma. Pred vi |e no je da bi fei i kr~ me bu du otvo re ne do 23 sa ta,

ka fa ne i re sto ra ni do po no }i, a ka fa ne u ho te li ma do dva sa ta uju tro. Bes ugo sti te qa se ubr zo sti {ao, ne za to {to je po li cij ska od lu ka o rad nom vre me nu iz me we na, ve} za to {to je uop {te ni ko ni je po {to vao. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU ^E U SKUP [TI NI GRA DA

Oma` maj sto ru fo to gra fi je Ga vri lu Gru ji }u Re tro spek tiv na iz lo `ba fo to gra fi ja Ga vri la Gru ji }a, pri zna tog fo to gra fa, fo to re por te ra i ru ko vo di o ca Fo to slu `be “Dnev ni ka”, do bit ni ka pri zna wa “Zlat no oko”, otvo re na je ju ~e u ho lu Skup {ti ne gra da. Otva ra wu iz lo `be pret ho di la je pro mo ci ja fo to mo no gra fi je, na sta le po vo dom pet go di na od smr ti ovog umet ni ka, a ~i ji je autor Gru ji }ev ko le ga i za slu `ni li kov ni umet nik Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}. Po stav ku je otvo rio pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ko ji je re kao da mu je bi la iz u zet na ~ast {to je mo gao da upo zna jed nog ta kvog vr snog umet ni ka. - No vi Sad je imao pu no po zna tih fo to gra fa, mno gi od wih su

Fo to: F. Ba ki}

osta vi li du bok trag u isto ri ji na {eg gra da omo gu }iv {i da se va `ni do ga |a ji ne za bo ra ve. Je dan od tih qu di je sva ka ko Ga vri lo Gru ji},

ko ji na à lost ni je vi {e sa na ma, ali ono {to je va `no je ste da je on ceo svoj ì vot ulo ìo upra vo u in sti tu ci je Gra da, Skup {ti nu i

Grad sku ku }u pra te }i do ga |a je, ~i me ih je sa ~u vao od za bo ra va-is ta kao je Jo va no vi}. Na otva ra wu iz lo `be o de li ma Gru ji }a go vo ri li su su i po zna ta no vo sad ska glu mi ca Mi ra Ba wac, pred sed nik Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne Mla den Bu lut, kao i autor fo to mo no gra fi je Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}, ko ji je is ta kao da je Gru ji} bio iz u ze tan fo to stva ra lac i umet nik ~i ja de la mla di ma tre ba da bu du uzor. Po stav ku, ko ja }e bi ti otvo re na na red ne dve ne de qe, ~i ni sa mo deo ra do va ovog pri zna tog fo to gra fa, dok je fo to mo no gra fi ja ob u hva ti la ve li ki broj we go vih de la na sta lih u No vog Sa du i Voj vo di ni. N. R.

GRAD SKI OD BOR DS OD LU ^IO

Igor Pa vli ~i} kan di dat za gra do na ~el ni ka Grad ski od bor De mo krat ske stran ke jed no gla sno je od lu ~io da Igor Pa vli ~i} bu de kan di dat za gra do na ~el ni ka No vog Sa da na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma, ko ji tre ba da se odr `e u ma ju. Svih 60 ~la no va GO da lo je po dr {ku ak tu el nom gra do na ~el ni ku i pred sed ni ku no vo sad skih de mo kra ta. Ina ~e, svi op {tin ski i grad ski od bo ri de mo kra ta ima li su oba ve zu pre ma cen tra li stran ke da do kra ja pro {le sed mi ce pred lo `e kan di da te za pred sed ni ke op {ti na od no sno gra do na ~el ni ke.

Pa vli ~i} }e bi ti i no si lac iz bor ne li ste DS-a za lo kal ne iz bo re. Ujed no, vr hu DS-a u Be o grad pro sle |e na je i li sta kan di da ta za od bor ni ke u Skup {ti ni gra da na ko joj se na la zi 78 oso ba, ko li ko me sta i bro ji no vo sad ski par la ment. Jed nu tre }i nu po za ko nu ~i ne pred stav ni ce lep {eg po la, a ni je po zna to da li ih ima i vi {e od za kon skog mi ni mu ma. Za sa da od bor ni~ ki kan di da ti ni su po re |a ni po bro je vi ma za ~e ga Grad ski od bor de mo kra ta ima rok do 15. fe bru a ra, ka ko bi cen tra la par -

ti je ima la kom plet ne pred lo ge. Iz me na ma Za ko na o lo kal nim iz bo ri ma kan di da ti sa iz bor ne li ste, u za vi sno sti od bro ja osvo je nih man da ta, bi ra }e se za od bor ni ke po re do sle du ka ko su po re |a ni, pa je zbog to ga bit no ko }e se na }i na ko joj po zi ci ji. Sa da {wi pred sed nik GO DS-a Igor Pa vli ~i} iza bran je pr vi put na tu funk ci ju na ne po sred nim iz bo ri ma u ju nu 2006. go di ne. Od 2008. go di ne na kon odr `a nih lo kal nih iz bo ra, po stao je gra do na ~elnik. D. Ig.

U SPO MEN ZBIR CI PA VLA BE QAN SKOG

Po stav ka de~ jeg stva ra la {tva Iz lo `ba de~ jih ra do va “Ko lek ci o nar i we go va zbir ka”, ko ja je or ga ni zo va na po vo dom za vr {et ka “De~ je ra di o ni ce 2011”, otvo re na je ju ~e u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog. Po stav ku, u ~i jem na sta ja wu je u~e stvo va lo oko 250 de ce, ~i ne {e {i ri, por tre ti, sa to vi, zvo na, ored we, dok su ne ki od wih osli ka li i od go vor na umet ni~ ka de la ko ja su vi de li. Stru~ na sa rad ni ca za li kov no u PU “Ra do sno de tiw stvo” Je le na Ti {ma is ti ~e da je ve o ma va `no da de ca do |u u ova kve usta no ve i da se pro {i ri sa rad wa sa dru {tve nom sre di nom. - Naj bit ni je je de ci omo gu }i ti da se upo zna ju sa svo jom kul tur nom ba {ti nom i da sve to mo gu ka sni je da utka ju u li kov ni rad u vr ti }i ma. Te ma “Ko lek ci o nar i we go va zbir ka” bi la im je iz u zet no za ni mqi va, jer su se Fo to: F. Ba ki} po pr vi put upo zna li sa jed nom ozbiq nom ko -

lek ci jom sli ka, ko je je Pa vle Be qan ski sa ku pqao to kom go di na. De ca su vi de la pra va umet ni~ ka de la i to je bi lo jed no no vo is ku stvo za wih - re kla je Ti {ma. Sta ri je gru pe ma li {a na iz “Ra do snog de tiw stva” od sep tem bra do de cem bra pro {le go di ne u~e stvo va la su u pro jek tu “Ku stos u vr ti }u” u okvi ru ko ga su i na sta li ovi ra do vi. - U Spo men-zbir ci ra di o ni ce za de cu se od vi ja ju tri de se tak go di na, a sa rad wa sa vr ti }i ma tra je de ce ni ju.“Ko lek ci o nar i we go va zbir ka” je bi la re a li zo va na na taj na ~in da su ku sto si od la zi li u vr ti }e i u de ci po zna tom okru `e wu ra di li sa wi ma. Na kon to ga na sta li su ra do vi ko ji su pra ve ma le ko lek ci je- re kla je ko stos Spo men zbir ke Pa vla Be qan skog Ju li ja na Sto ji sa vqe vi}. N. R.

NO VO SAD SKA CR KVE NA OP [TI NA TVR DI

Dug na sle |en od za ku pa ca lo ka la Po vo dom pri vre me nog is kqu ~e wa gre ja wa u po slov nim pro sto ri ja ma No vo sad ske cr kve ne op {ti ne iz ove cr kve ne op {ti ne ka `u da je dug, ko ji je pao na wi hov te ret, na sle de |en od pret hod nih za ku pa ca lo ka la, ko ji su im vra }e ni kroz po stu pak re sti tu ci je. - Cr kve no zda we u cen tru gra da ko ri stio je JP “Po slov ni pro stor”, a ka da je vra }e no Cr kvi ostao je dug od 1.5 mi li o na di na ra. “No vo s ad s ka To p la n a” je ot p i s a l a

330.000 di na ra du ga, a osta lo je pa lo na te ret No vo sad ske cr kve ne op {ti neka ù iz cr kve ne op {ti ne. Iz Cr kve ne op {ti ne no vo sad ske tvr de da je gre ja we bi lo is kqu ~e no i u sta no vi ma sve {te ni ka, ko ji su re dov no iz mi ri va li svo je oba ve ze pre ma ovom pred u ze }u. Pre ma wi ho vim re ~i ma, naj te è im je da po je di ne za kup ce oba ve ù na pla }a we uslu ga „To pla ni„, ko ja na osno vu po re skog iden ti fi ka ci o nog

bro ja kao du `ni ka pre po zna je sa mo No vo sad sku cr kve nu op {ti nu. Da pod se ti mo, „No vo sad ska to pla na„ je u pe tak pre pod ne pr vo is kqu ~i la, a na kon ne ko li ko sa ti ukqu ~i la gre ja we No vo sad skoj cr kve noj op {ti ni. Gre ja we je ukqu ~e no na kon do go vo ra iz me |u „To pla ne„ i Epar hi je ba~ ke da se na dan pot pi si va wa spo ra zu ma iz mi ri deo du ga od 470.000 di na ra, a osta tak da se pla ti u osam me se~ nih ra ta. N. R.

NA KON PO @A RA U NA SE QU DU DA RA U KAR LOV CI MA

Op {ti na i kom {i je pri sko ~i li u po mo} U zgra di u Uli ci Do si te ja Ob ra do vi }a 43 u na se qu Du da ra u Srem skim Kar lov ci ma, u ~i jem pot kro vqu je u pe tak uve ~e iz bio po àr u kom je stra da la sta ri ca Ve ro ni ka Jac ko vi} (1937), ju ~e je bi lo vr lo ì vo. Sta na ri, kom {i je iz okol nih zgra da i ku }a, te rad ni ci JKP „Be li lo” i dru gih op {tin skih slu `bi ra{ ~i {}a va li su zga ri {te i ko li ko je to bi lo mo gu }e da va li do pri nos da se stvo re uslo vi za po vra tak u pre o sta le sta no ve, ko ji su zbog po à ra osta li bez stru je i gre ja wa. Na te re nu su bi le i eki pe „Elek tro voj vo di ne” i JKP „No vo sad ske to pla ne”, ko je su

~i ni le sve ka ko bi po no vo us po stvi li nor mal no snab de va we stru jom i gre ja we. Po re ~i ma pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ka Fi li po vi }a, ko ji je u pe tak uve ~e bio na li cu me sta, op {ti na je po nu di la sme {taj po ro di ca ma ko je jo{ uvek ne mo gu da ko ri ste sta no ve, a za u ze la se i da se sa ni ra krov, ko ji je o{te }en. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, po ku} stvo u sta nu u kom je `i ve la ne sre} na sta ri ca je pot pu no uni {te no i na ukla wa wu su ju ~e ceo dan ra di li rad ni ci „Be li la”. Uzrok po `a ra, kao i ve li ~i na {te te jo{ ni su po zna ti. Z. Ml.

Fo to: MI NO

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

MOTORNO ZMAJARSTVO – SPORT VELIKIH ZADOVOQSTAVA I OPASNOSTI

Pti ca na ben zin i po gled za bo go ve - Po le ta we u tri uju tro na vi si nu od 2.500 me ta ra iz nad gra da Be ke {~a bi da bih se uhva tio iz la zak sun ca, pa za tim kao ko nac na ran xa sta nit ko ja se po ja vi i „zvi zne” iz nad gla ve kao u cr ti }i ma...- ta ko pre pri ~a va je dan od svo jih naj lep {ih pri z o r a do ` i vqe n ih u ì vo tu, pi lot mo tor nog zma ja La jo{ Ge reg. Ka ko je na po ~et ku raz go vo ra za „Dnev nik” ovaj pi lot od mah na po me nuo da se ose } aj le te w a na toj spra vi ne mo è opi sa ti, ne go se mo ra oti snu ti u ver ti ka le, lo gi~ no je bi lo da pri ~a ot po~ ne pi ta wem ka ko je do {ao na ide ju da se upu sti u ta ko ne {to. - Otvo rio sam op ti~ ku rad wu i raz mi {qao ka ko da je re k la m i r am. Pri ja teq mi pred lo ì da zma jem po ba ca mo let ke po gra du. Kad sam se na { ao sa tim pi l o t om is po sta vi lo se da i ja mo ra da le tim, jer on ne mo è u isto vre me i da pi lo ti ra i da ba ca let ke. Ka da smo sle te li po sle oba v qe n og po s la, sva tio sam da ose }aj to li kog za do voq stva do ta da jo{ ni kad ni sam do ì veo. Su tra u pet uju tro se pro bu dim i put Ma |ar ske u Eger, u fa bri ku zma jar stva i ta ko ku pim pr vog zma ja - pri se }a se Ge reg da le ke 1987. go di ne. Zma ja ri le te obi~ no na oko 300 me ta ra, jer je sa te vi si ne pa no ra ma naj lep {a, iako mo gu da se vi nu i do 4.500 me ta ra, no ka ko Ge reg ka è, do sad no je ta mo, ni {ta se ne vi di. Naj ~e {}e se le to vi oba vqa ju u zo ni aero dro ma, {to je 20 ki lo me ta ra oko we ga. Ako se kre }e na pre le ta wa, od me sta do me sta, sve se mo ra dan ra ni je na ja vi ti, od vi si ne i br zi ne le te wa, pa do ta~ nog vre me na sle ta wa.

go re opo ra vi - ka è o svo jim „pti ~i jim” isu stvi ma ovaj pi lot. Tre nut no u gra du ne ma ni jed nog mo tor nog zma ja, jer sto je u han ga ru u Ve li kim Ra din ci ma. Iako ima mo sa da ve} is ku sne pi lo te, mo è se re }i da je ovo jo{ uvek mlad sport. Ne ma mo ni jed no udru è we, a za kva li tet na tak mi ~e wa i mi tin ge pi lo ti se mo ra ju oti snu ti kod da le ko raz vi je ni jih su se da u ovom spor tu, od Tur ske do Ma |ar ske, ko ja je po zma jar stvu svet ski po zna ta. - Aero drom na ê ne ju kao da ho }e da upro pa ste. Sve uslo ve ko je su nam po sta vi li smo is pu ni li, ali ipak uvek po sto ji raz log {to ne sme mo da le ti mo. U Ma |ar skoj sam na aero dro mu u va zdu hu iz bro jao 47 le te li ca, ov de po le ti jed na je dri li ca ili ba ca ju pa do bran ce, od mah ne sme{ da le ti{ - ob ja {wa va Ge reg raz lo ge od u sta ja wa od naj bli èg aero dro ma. Slab raz vi tak mo tor nog zma jar stva mo `da do la zi i do ~i we ni ce da za jed nu ova kvu no vu le te li cu tre ba da se iz dvo ji od 12 do 40.000 evra, dok se po lov ni

USKORO TAKMI^EWE „BESEDE U ZORANOVU ^AST”

Pri li ka za mla de ora to re Tak mi ~e we u be sed ni {tvu „Be se de u Zo ra no vu ~ast” mla dim qu di ma od 18 do 30 go di na omo gu }i }e i ove go di ne da is ka `u svo je be sed ni~ ke po ten ci ja le. Te ma je ci tat po koj nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a „Re for me u Sr bi ji mo gu da us pe ju sa mo ako ose }a we na de i vo qe po be di nad ose }a wem pra znog i mu dro va wa i ci ni zma”.

Kva li fi ka ci o no tak mi ~e we bi }e odr `a no u su bo tu 4. fe bru a ra u 17 ~a so va u Kul tur nom cen tru broj u Ka to li~ koj por ti 5, a ve li ko fi na le je 12. mar ta u Be o gra du. In for ma ci je o na ~i nu pri ja vqi va wa mo gu se do bi ti na saj tu www.ds.org.rs/be sed ni stvo, ili na broj te le fo na 062-8545-082. A. L.

FILATELIJA - HOBI KOJI ODOLEVA VREMENU

I raz me na mar ki ca i dru `e we

Ki lo me tre u va zdu hu pre la ze od 120 do 200 na sat, ma da br zi na ne za vi si sa mo od ja ~i ne mo to ra ne go i od kri la - {to je od ~vr {}eg ma te ri ja la, to je br `e. I sve to za jed no sto ji na jed nom {ra fu.

Lete}i trabant Pr vi let mo tor nog zma ja u SFRJ de mon stri rao je Ivan Be na {i} ne ka da {wi no vi nar na {eg li sta, 25. ma ja 1985. go di ne na aero dro mu na ^e ne ju. Zmaj je imao mo tor is to~ no ne ma~ ke vo zne ve de te „Tra ban ta” i na pra vi la ga je gru pa en ti zi ja sta.

- Ka da po le }e te pr vo sle di ogro man ose }aj br zi ne i ka ko se di `e te ono sta je, sve sta je, vre me

sta je, ose }e ta kao da sto ji te u va zdu hu, kao da se po kre }e te mi li me tar na sat. Du {ev no se ~o vek

ve} mo è na }i za „pri stu pa~ nih” 2.000 evra. Ko li ko je ovo i opa sna qu bav sve do ~e mno ga Ge re go va sle ta wa po ra znim al ter na tiv nim i u mo men tu oda bra nim le di na ma. î we ni cu da ni ka da do sa da ni je otvo rio pa do bran za kri zne si tu a ci je, za hva qu je Voj vo di ni, jer je rav na i uvek mo è ne gde da se sle ti. A. Latas

STARIM ZANATIMA PRETI ZABORAV

Ne ka da ce we ni, sa da na ru bu eg zi sten ci je Ma la, ne u gled na Po {tan ska uli ca u sa mom cen tru gra da ste ci {te je ne ka da naj po pu lar ni jih za na tli ja - obu }a ra i {e {ir xi ja. U ovoj skri ve noj uli ci svoj rad ni vek pro vo di vla sni ca po sled we {e {ir xij ske rad we u No vom Sa du „[e {i ri i ka pe - Ko va~” Ana Fi li po vi}. Sta ri, za bo ra vqe ni za nat na sle di la je od de de, ko ji je po sao po kre nuo 1927. go di ne, a na kon Dru gog svet skog ra ta na sle dio ga je sin Ste van, po sle ko ga je Ana na sta vi la po ro di~ ni po sao. Dav ne 1975. go di ne pre se li la ga je u ovu ma lu uli cu i od ta da svi sta ri No vo sa |a ni zna ju gde se ona na la zi. [e {i ri, ko ji su ne ka da bi li ne iz o stav ni deo gar de ro be, ali i stvar pre sti à ugled ne go spo de i mod ni de taq mno gim da ma ma, sa da se mo gu vi de ti ret ko. No se ih, uglav nom, sta ri ji su gra |a ni, ko ji su u mla do sti na u ~i li da je ne kul tur no i}i go lo glav i tek po ne ko mla |i. Fi li po vi} ka è da }e, ka da ona pre sta ne da ra di, ne sta ti i po ro di~ ni po sao, jer od we ga ne mo è da se ì vi, a mo è ga ra di ti je di no onaj ko ji ga mno go vo li. - Mo je mu {te ri je su sta ra no vo sad ska go spo da, ko ja kod me ne go di na ma ku pu ju. De ce ni ja ma una zad {e {ir xi je su ima le po sla pre ko ce le go di ne, a da nas je na{ po sao sve den sa mo na dva zim ska me se ca i to je pe riod ka da ne {to i mo è da se za ra di. Osta lih me se ci de {a va se da u rad wu dnev no u|e ne ko li ko mu {te ri ja uglav nom da po gle da ju, a pro dam sa mo je dan {e {ir. Ima da na ka da ne pro dam ni je dan. Le ti pra vim slam na te {e {i re, ko ji su ide al ni za sun ce, ali ka ko qu di

nedeqa29.januar2012.

ne ma ju nov ca, ni tu ne mam za ra de ka è Ana Fi li po vi}. Pre ma we nim re ~i ma, da bi ovaj za nat po no vo za ì veo, mo ra bar ma lo sko ~i ti ì vot ni stan dard su gra |a na, ko ji su i ono ma lo nov ca {to su ima li po tro {i li, pa vi {e ni ne obra }a ju pa `wu na mod ne de ta qe. Je dan od naj ve }ih pro ble ma, pre ma we nim re ~i ma, pred sta vqa joj na bav ka ma te ri ja la za iz ra du

{est {e {i ra, ali ih ne pra vi sva ki dan, jer ne ma ko me da ih pro da. Iako mo de li iz lo `e ni u ovoj za ni mqi voj rad wi ni ma lo ne od stu pa ju od da na {wih mod nih tren do va, lo {a ma te ri jal na si tu a ci ja dr `i ih du go na ra fo vi ma, kao na iz lo `bi. Od mah po red ove za na tlij ke na la zi se i obu }ar ska rad wa „Obu }ar Su bo tin”, jed na od naj ce we ni jih u gra du. Sa da {wi vla snik Bra -

Moderno, ali skupo - î ni mi se da su {e {i ri u po sled we vre me po sta li ma lo po pu lar ni ji me |u mla |om po pu la ci jom. Do la ze nam de voj ke, ko je bi è le le da ku pe ne ki mo del, ali ka ko su ce ne ma lo vi {e, uglav nom se sve za vr {i sa mo na raz gle da wu. Isti na je da se odu {e ve i da bi è le le ne ki mo del za se be, ali ne ma ju nov ca - ka è Ana Fi li po vi}. {e {i ra, ko jeg ne ma u na {oj ze mqi, pa mo ra da ga uvo zi iz Ne ma~ ke ili Slo va~ ke. Kva li te tan i skup ma te ri jal po di gao je ce nu {e {i ra, ko ji sta ju od 3.000 do 4.500 di na ra. Ova vred na za na tlij ka za je dan dan mo è da na pra vi

ni slav Su bo tin tre }e je ko le no u ovom po ro di~ nom po slu, a za na tom, ko ji je na sle dio oca, ba vi se 12 go di na. Su bo tin is ti ~e da po sla ima, ali da ve }i na obu }e, ko ja stig ne na ob ra du ne mo `e da se po ra vi, jer je ki ne ska i lo {eg je kva -

li te ta. Pre ma we go vim re ~i ma, ni sku pa obu }a ni je kva li tet na kao ra ni je, pa se i ona sa da tre ba ~e {}e po pra vqa ti. - Do no se nam qu di i sku pqu obu }u, ali mi ko ji smo stru~ ni, od mah vi di mo da je lo {eg kva li te ta. Pro {lo je vre me ka da je ~i zma mo gla da se no si i po ne ko li ko go di na, a da joj ni {ta ne fa li. Mi slim da je to za to {to se pro iz vo |a ~i ma ne is pla ti da pra ve kva li tet nu ci pe lu, jer on da ne bi ima li ve }u za ra du sva ke go di ne - ka è na{ sa go vor nik. Su bo tin is ti ~e da ni obu }a ri ne mo gu da za ra de pri stoj no i da se sve svo di sa mo na pu ko pre ì vqa va we. Pre ma we go vim re ~i ma, ve li ki pro met jef ti ne obu }e sma wio im je obim po sla, jer ka da se obu }a raz va li, su gra |a ni je ni ne po pra vqa ju, jer im se vi {e is pla ti da ku pe dru gi jef ti ni mo del. U we go voj rad wi mo gu se na }i i ci pe le pro iz ve de ne po me ri i na rux bi ni. Pre ma re ~i ma Su bo ti na ova kva li tet na obu }a ni je ni sku pa, jer za je dan mo del, ko ji je du go ve ~an, po treb no je iz dvo ji ti oko 5.500 di na ra. -Tru di mo se da za dr ì mo ne ku pri stu pa~ nu ce nu, jer je ma te ri jal za po prav ku i iz ra du obu }e skup. Kad god odem u ko à re, sva ki put je dru ga, ve }a ce na. A tu je i le pak, gu ma i sav osta li ma te ri jal za rad ka è Su bo tin. U ovoj ra di o ni ci ima i za bo ra vqe ne obu }e, a pre ma re ~i ma Su bo ti na de {a va se da im po po pra vqe ne ci pe le do |u na kon go di nu da na. Do da je da tu obu }u ~u va i po go di nu da na, a ako do ta da ni ko ne do |e, ba ca je u kon tej ner. N. Radman

Fi la te li ja, od no sno sa ku pqa we po {tan skih mar ki ca, pi sa ma i do pi sni ca je ho bi ko ji po sled wih go di na i ni je to li ko za stu pqen me |u mla di ma i u jav no sti, iako je we na isto ri ja ve o ma bo ga ta i du ga u na {oj ze mqi. Dru {tvo no vo sad skih fi la te li sta osno va no je jo{ dav ne 1933. go di ne i jed no je od naj sta ri jih u Sr bi ji, a po sled wih go di na no si na ziv Dru {tvo fi la te li sta i nu mi zma ti ~a ra „No vi Sad”. ^la no vi ovog dru {tva se oku pqa ju sva kog ~e tvrt ka i ne de qe u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce Pod ba ra, gde raz me wu ju is ku stva, mar ki ce, ali i ku pu ju i pro da ju. Po red to ga, na tim sku po vi ma se i pro ce wu je auten ti~ nost, jer je od po ja ve in ter ne ta pri me tan ve li ki broj fal si fi ka ta. Pred sed nik Du {tva Re qa Po po vi} ka `e da su na oku pqa wi ma ~la no vi ma obez be |e ni ka ta lo zi mar ki ca iz ce log sve ta, stru~ na li te ra tu ra, ~a so pi si, ali i mo gu} nost da do bi ju naj no vi je mar ki ce di rekt no iz Po {te. - Ne ki sku pqa ju mar ki ce iz od re |e ne ze mqe, dru gi sve, a ne ki od re |e nu te ma ti ku , kao {to su sport, avi ja ci ja ili ne {to dru go. U po sled we vre me su zbog uspe ha No va ka \o ko vi }a ve o ma po pu lar ne mar ki ce u ve zi sa te ni som. Mar ki ce se mo gu sku pqa ti ~i ste, od no sno no ve i one ko ri {}e ne, sa pe ~a tom. No vac u fi la te li ji sva ka ko do bro do |e,

jer ne ke mar ki ce ume ju da do stig nu ve li ku ce nu, ali ni je pre su dan. Naj va `ni ja je qu bav pre ma ovom ho bi ju, jer se i bez ve li kih ula ga wa mo è na pra vi ti sa svim so lid na ko lek ci ja. Ce ne uglav nom za vi se od zna ~a ja i {tam pa nog ti ra à. Jed na mar ki ca do sti gla je ce nu od tri mi li o na do la ra, ali se isto ta ko ne ke mo gu ku pi ti za di nar - ka è Po po vi}. Na vo di da iako qu di u na {oj ze mqi ne ma ju to li ko nov ca, ne ki ~la no vi po se du ju zna ~aj ne ko lek ci je, ne sa mo u ma te ri jal nom smi slu. - Go di na ma se ne vo di mno go ra ~u na o iz gle du mar ki ca i wi ho voj pro mo ci ji, jer je tek od pro {le go di ne pri met no da se u Po {ti vi {e pa `we to me po sve }u je i da su po pra vi li re kla mi ra we no vih mar ki ca. Mi slim da bi tre ba lo da na sta ve tim pu tem, jer nas mar ki ce u su {ti ni i pred sta vqa ju u sve tu - ka è Po po vi}. Po we go vim re ~i ma, Dru {tvo fi la te li sta „No vi Sad” je jed no od ret kih udru è wa u na {em gra du ko je ne ma pro stor za rad. - Tre nut no za vi si mo od qu di iz Me sne za jed ni ce „Pod ba ra”, ko ji nam ustu pa ju svo je pro sto ri je, a ne ka da smo se sa sta ja li i u re sto ra ni ma i ka fa na ma. Vo leo bih da grad ska vlast ma lo vi {e obra ti pa `we na nas, jer fi la te li ja pred sta vqa ve li ku isto rij sku vred nost za grad - za vr {a va Po po vi}. G. êtnik

U MUZEJU VOJVODINE

Dru è we sa sli ka rom Mu zej ska igra o ni ca „Dru ì mo se sa sli ka rom” bi }e odr à na da nas u 11 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35, po vo dom iz lo `be sli ka „Unu tra {wi pre de li” sli ka ra Ran ka Vu ke qi }a. De ca }e u dru {tvu auto ra raz gle da ti iz lo `bu, a po tom }e u kre a tiv nom de lu igra o ni ce sli ka ti in spi ri sa na de li ma umet ni ka. Igra o ni ca je na me we na de ci od {est do 10 go di na, a vo di }e je vi {i ku stos pe da gog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}. A. Va.

oglasi

nedeqa29.januar2012.

IZ DA JEM jednosoban, name{ten stan 35m2 u centru Novog Sada, ul. Stra`ilovska na potezu centar fakulteti. Telefoni: 064/4222235, 021/6500758. 45842 IZ D A J EM jednosoban (34m2) name{ten stan na Futo{kom putu, Satelit. Centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120E. Telefoni: 021/63-66-882, 064/819-50-93. 45905 IZ DA JE SE na du`e vreme useqiva name{tena garsowera na Grbavici. Informacije na telefone: 021/66-148-66, 061/455-333-0, 063/502-500, 066/915-38-72. 45918 IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, visoko prizemqe, pogodan za kancelarije, u Ulici Stevana Musi}a. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 45924 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan, Liman III, pogodan za 2 do 3 studenta. Telefon 063/507-064. 45956 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u novoj zgradi na Grbavici. Pla}awe mese~no. Depozit. Telefon 069/3006133. 45964 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 46000

SLO B O D AN, kulturan, neo`ewen zanatlija, 42 godine, upoznao bi devojku do 35 godina, situiranu, radi dru`ewa - braka. telefon 064/9678-950. 45952

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 45780 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45781 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 45804

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 45782

IZ DA JEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, kod crkve, (klime, tel, kablovska, 2 terase. Telefon 060/5512871. 45767 IZ DA JEM u Branimira ]osi}a lepo name{ten stan, 28m2 i Tolstojeva 25m2, name{ten. Telefon 063/8117331. 45965 IZ DA JEM prazan dvosoban stan na Novom Nasequ 57m2, centralno, toplovod, telefon, 130e. Pla}awe unapred. Telefon 064/3417710. 45264 IZ DA JEM dvoiposoban stan na Limanu 3. Telefon 063/558-050. 45618 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420. 45636 NA BU LE VA RU name{ten dvosoban stan izdajem. Telefon: 063/601-661. 45764 IZ DA JEM jednoiposoban komforan stan 45m2 (kod Sajma) dvema devojkama studentkiwama ili zaposlenima. Stan je slobodan od 1. februara. Telefon 6390326. 45805 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma br.7. Telefon 063/765-36-32. 45823 IZ DA JEM name{ten stan od 40m2 u Novom Sadu, Ul. Pariske komune br. 30. Telefon: 063/7120080. 45836 IZ DA JE SE name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 45939

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs. 45997 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Telefon 063/519-533. 45998 PO TREB NI name{teni stanovi za dnevno, nedeqno izdavawe, centar, Liman, Grbavica. Telefon 065/2562540. 45852 PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za Egzit i okolina Sajma. Telefon: 021/522-533. 45999

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 45967 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 569232 ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/2500-213. 570885

STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000e hitno. Telefon 063/501-962. 45829 NOV useqiv dupleks 100 m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom, WC, gore 3 sobe i kupatilo, isto~na strana, CG... Cena sa PDVom:72.100e Tel. 064/8236601,021/424-963 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 569179

dnevnik

PRO D A J EM garsoweru 14.500e, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 45847 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 6341521. 45958 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2, ukwièna, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 45969 FU TO [KI PUT odli~na garsowera 16m2 na prvom spratu, ukwièna, zgrada 7 godina, 18.500. Telefon 528137, 063/538-166. 45980 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiva, ukwièna garsowera 25m2, ima terasu za 28.000. Telefon 528-137, 063/811-7331. 45982 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550e/m2 Novi Sad, bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 45848 JED NO SO BAN, 37m2, na Bulevaru Kraqa Petra, lift, ukwièn, useqiv, postoji mogu}nost jednoiposobnog, 34.000. Telefon: 060/057924, 060/418-3223. 45947 JED NO SO BAN stan, 43m2, prvi sprat, Novo Naseqe, cena 35.000e. Telefoni: 021/496-333, 063/27-12-02. 45962 LI MAN DVA 40m2, lako moè biti jednoiposoban, ukwièn, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45970 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 571033 UGAO Bulevara Evrope i Koste Racina 19m2 na prvom spratu lift terasa uredni papiri Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 571034 UKWI @E NA garsowera u {irem centru 23m2, III sprat, novija zgrada, cena 27.000. Telefoni: 451-318, 523-193, {ifra 1002453, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 571035 NO VO NA SE QE 29m2 ukwièn cena 24.000, IV sprat, lift. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 571036 JAN KA ^ME LI KA, odmah useqiva garsowera u zgradi bez lifta, 15.500E. Name{tena, cg, parket, odli~na!!! Predato na legalizaciju. Tel. 526-622, 063/441-663. 569218 GAR SO WE RA, uì centar, 29m2 vp, salonski tip, odli~na garsowera, ekstra lokacija, izuzetno povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/ 128-97-97. 570332 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 571059 KRA QE VI ]A MAR KA, na prodaju odmah useqiva garsowera od 28m2. III sprat, lift, terasa. 31.000E. Telefon 063/777-6233. 571060 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs. 569233

N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569236 NO VO NA SE QE, 20m2, ukwièna garsowera, lift, 21.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569220 STA NI CA 26m2, lift, terasa, nov, odmah useqiv, cena sa PDV 33.600. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569221 SA LAJ KA, useqiva garsowera, 21m2 - 17.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 569209 NO VI SAD, Detelinara, nova, komforna garsowera, 26.5m2 - 23.200E, cg, Odli~na. Hitno! Tel. 064/188-7491, 021/526-622. 569213 UKWI @E NA garsowera na Grbavici 25m2, lift, terasa, CG, klasi~an rspored cena-31.000E. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 569193 UKWI @E NA garsowera u kvalitetnoj zgradi u strogom centru, 24m2, ~etvrti sprat – nije posledwi, cena: 27.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 569200 GAR SO WE RA 24m2 N. Detelinara - nova garsowera, lift, franc. balkon, klasi~na gradwa, useqiva u aprilu, komunalije ispla}ene u celosti. Telefon 063/7333-621. 569167 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari - Bulevar Evrope, 24m2, lift, CG, PTV... Useqiva odmah! Cena: 28.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6618 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 569177 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena: 25.900. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 571087 SLO BO DA NA BA JI ]A 24m2 ukwièna garsowera, sa name{tajem i klimom 26.000 eura. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 571091 KA ]E DE JA NO VI], 37,5m2 odmah useqiv ukwièn stan sa odvojenom trpezarijom, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 571092 NO V A DE T E L I N A R A, nov, useqiv jednosoban stan od 31m2. IV sprat, lift. Prodaja sa name{tajem. Telefon 063/692-917. 571063 NO VO NA SE QE - Mileve Mari}: Jednosoban, ukwièn stan od 29m2, 4. sprat, lift, CG, PTV... Cena: 23.500 evra. Tel. 064/8236618 021/661-4200. 569181 UKWI @EN jednosoban stan u novijoj zgradi, 38m2, ~etvrti sprat, lift, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena: 35.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 569202 DE TE LI NA RA 35m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, renoviran, odmah useqiv - ukwièn, CG, cena - 32.500 evra. Tel. 064/8236601, 021/424-963. 569195 ALEK SE [AN TI ]A, pla}ene komunalije, pred useqewem, 39m2, I sprat. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622. 569214

oglasi

dnevnik

NO VA DE TE LI NA RA, 29m2, useqiva, name{tena, III sprat, 34.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 569211 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569222 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwièn stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 569237 KOD RI BQE PI JA CE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 569234 „ABC” CEN TAR - N. Detelinara,odli~an 1.0 nov, prazan odmah useqiv i ukwièn stan od 30m2 cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 569235 OD LI ÂN jednosoban stan 25m2 novije gradwe u Ulici Bore Prodanovi}a. III sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom. Ekstra zgrada. Telefon 063/7759121. 571061 KOD „\OR \E NA TO [E VI]” {kole i Keja odli~an jednosoban salonski stan 44m2 na VP-u, ukwièn, cena 49.500. Telefoni: 523-193 451-318, 063550387, {ifra 1002434. 571037 STA NI CA!!! Stan od 40m2 u zgradi sa liftom komforan jednosoban po povoqnoj ceni. Pozovite!!! Telefon 065/250-0213. 570886 JED NO SO BAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 570329 JED NO SO BAN, Liman II, ukwièn, odmah useqiv, lep svetao stan, moè jednoiposoban, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 570330

NA PRO DA JU dvosoban stan u Novom Sadu, drugi sprat, centralno grejawe, topla voda, lift, terasa, 56.46m2, cena dogovor. Telefon 0669509350. 45752 DVO SO BAN 42m2, Omladinskog pokreta, lift, ukwièn, useqiv, 36.000. Telefoni: 060/057-924, 060/4183223. 45948 KOD SU PA Kraqa Petra dvosoban stan, 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 45.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45972 @E LE ZNI^KA ulica, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500. ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 45973 BU LE VAR oslobo|ewa na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 45981 HIT NO prodajemo dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500E, drugi sprat sa liftom. Telefon: 6447-622. 45987 JED NO I PO SO BAN stan 42m2, kod Betanije, 4. sprat, lift, terasa, ukwièn, useqiv, 43.200. Telefon: 064/114-3730 i 060/4183223. 45946

POVOQNO prodajem zamena, stan 52m2, dvosoban, 6. sprat, Kraqevi}a Marka 58. Telefon 062/526-234. 46031 BRA ]E JO VAN DI] jednoiposoban stan 50m2 niè spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv, za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 45975 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, 37.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45976 NO VO NA SE QE jednoiposoban nov, ukwièn stan 35m2 na tre}em spratu sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45978 HIT NO! Novo Naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 45979 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan od 45m2 za 32.000 na Novom nasequ, odmah useqiv. Telefon: 6447622. 45988 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!! Telefon 065/2500-213. 570887 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 571038

U STRO GOM CEN TRU kod Keja i Izvr{nog ve}a 40m2 na prvom spratu ukwièn salonac, cena ekstra 45.300. Telefoni: 451-318, 0658506616, www.nekretnine-mojdom.com, 1002433 {ifra. 571039 NA NO VOM NA SE QU jednoiposoban stan 48m2 ukwièn na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 42.000. [ifra 1000882, www.nekretnine-mojdom.com, telefoni: 451-318 523-193. 571040 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.500. Telefon 063/517-846. 570898 DA NI LA KI [A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Telefon 063/108-8017. 571062 JED NO I PO SO BAN stan 44m2, ukwièn, bez ulagawa, Novo naseqe, cena - 36.000. Telefon 6624-218. 570895 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwièn stan od 40m2, cena 44.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 569239 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 569240 LI MAN, nov odmah useqiv i ukwièn 1.5 stan, cena 53.500. Telefon 636-8429. 569241 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569243

M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwièn 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569223 \. N. JO HA NA 52m2, I sprat, terasa, jednoiposoban 44.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569224 USE QIV jednoiposoban stan 33m2 - 1. sprat, neprolazne sobe, dvori{na strana, lift, CG cena sa PDV-om 37.400 era. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200 (www.avenia-nekretnine.com). 569194 BU LE VAR OSLO BO \E WA: Odli~an jednoiposoban stan, 47m2, 5. sprat sa liftom, 2 terase, 2 sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa. Ukwièn - moè kredit. Cena: 48.400 evra. Tel. 064/823-6618, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 569189 NOV – odmah useqiv jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 32m2, cena: 35.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569201 UKWI @EN mawi jednoiposoban stan na Novom nasequ, 29m2, mansarda sa liftom, cena: 23.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569199 NOV, odmah useqiv jednoiposoban stan od 37m2, 1. sprat, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 40.200 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542779. 569176

OD MAH USE QIV - ukwi`en 38m2 - jednoiposoban, odli~an raspored-neprolazne sobe, cena-33.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542779 (www.avenia-nekretnine.com). 569180 JED NO I PO SO BAN 28m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, odli~an raspored cena - 28.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200 . 569184

nedeqa29.januar2012.

BU LE VAR OSLO BO \E WA - Pap Pavla 39m2, jednoiposoban, ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG cena 44.200 evra. Tel. 064/8236621, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 569185 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6618. 569174 JED NO I PO SO BAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621. 569168 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina SUD-a, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E Telefon 063/504-799. 571064

NO VO NA SE QE, ukwièn, odmah useqiv mawi jednoiposoban stan od 29m2. IV sprat, lift. Povoqno, 24.000E! Telefon 063/1010664. 571065 BU LE VAR Ja{e Tomi}a, ukwièn jednoiposoban stan od 41m2, terasa. Odmah useqiv. Povoqno, 36.000E. Telefon 063/775-9121. 571067 LI MAN III kod Doma zdravqa 65m2 odli~an stan, III sprat moè zamena za mawi u gradu. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 571095 HIT NO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena: 39.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 571088 HIT NO! Odli~an DS 49m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat od VIII, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, ostaju ugradni plakari, klima, ukwièn, cena: 46.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536212. 571090 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.900. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 571084

KOD PA RI SKE KO MU NE 1.5-soban stan, II sprat, ukwièn 41.5m2, 38.500. Telefoni: 423-208, 063-1114142. 571093 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi!!! Cena 55.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 571085 RU ME NA^ KA dvosoban stan, IV sprat, 50m2 moè zamena za ve}i ili prodaja. Telefoni: 528-599, 063/1114142. 571094 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 48m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, IV sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, italijanske plo~ice, sig. vrata, brzo useqiv, cena samo 46.500 sa PDV-om! Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 571086 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/108-8017. 571068 KO SOV SKA ULI CA, odli~an, komforan, ukwièn dvosoban stan 53m2. I sprat, terasa, kompletno renoviran. Odmah useqiv. Telefon 060/621-1685. 571069 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Telefon 060/621-1685. 571070 VOJ VO DE MI [I ]A, 48m2, renoviran, dvostrano orjentisan dvosoban stan. II sprat, terasa. Odli~na lokacija! Telefon 063/692-917. 571071 DVO SO BAN 47m2 Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 569169 DVO SO BAN 52m2 centar S. Musi}a, stan salonskog tipa, 2. sprat, okrenut na dve strane, mogu}nost spajawa sa stanom od 90m2 na 1. spratu, ukwièn, odmah useqiv, blizina Suda, fakulteta, Spensa… vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 569170 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-7758, 065/555-77-58. 569171 GR BA VI CA - Limanska pijaca: ukwièn dvosoban stan (mogu} dvoiposoban) 55m2, 4. sprat (od 9), lift, terasa, CG... Cena: 56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 569175 NO VA DE TE LI NA RA - Bulevar Evrope: Odli~an dvosoban stan od 52m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, PTV, ekstra gradwa. Useqiv u martu. Cena: 53.000 evra sa PDVom. Tel. 064/823-6610 021/6614200 (www.avenia-nekretnine.com). 569186 NO VA DE TE LI NA RA dvosoban 48m2 - ukwièn useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena - 46.350 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542779 (www.avenia-nekretnine.com). 569188

oglasi

nedeqa29.januar2012.

UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat – nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569203 SO CI JAL NO: Nov, dvosoban, 51m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, ukwièn! Cena: 49.900 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 569190 CEN TAR - Ul. Stevana Sremca 54m2 - nov dvosoban stan - useqiv odmah, 3. sprat, terasa, CG, cena - 58.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 569197 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569225 MA KI SMA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569226 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwièn 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569227 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 6337853. 569228 NO VO NA SE QE 69m2, dvosoban, ukwièn, gradila Budu}nost, dve terase 52.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569229 NO VA DE TE LI NA RA II sprat, lift, terasa, dvosoban, ukwièn 45.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569230 LI MAN, ukwièn dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 51.500E. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622. 569212 UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, novija zgrada iz 2008 godine, prvi sprat, terasa, lift, cena: 53.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569207 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2.0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 569244 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 569245 LI MAN, kod parka, klasi~an 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569246 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefon 636-8429. 569247 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 569248 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569242

BU LE VAR, kod hotela „Novi Sad”, ukwièn 2.0 stan od 41m2, po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80. 569238 GR BA VI CA, ukwièn dvosoban stan 52m2, starija gradwa, lep raspored. Telefon 6624-218. 570896 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 52.000. Telefon 063/517-846. 570899 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Telefon 063/517-846. 570900 KLA SI ÂN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwièn, treba videti stan, 49.500. Telefon 063/517-846. 570901 DVO SO BAN stan na Bulevaru oslobo|ewa 53m2 nova zgrada kod „Dnevnika” ukwièn, cena 54.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 571041 KOD STA NI CE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu ukwièn renoviran, cena 43.000. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1002206. 571042 U NO VOJ ZGRA DI Okrugi}eva ulica dvosoban stan 48m2 na III spratu. Ekstra povoqno 38.200. Telefoni: 451-318, 0600730577, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002278. 571043

GR BA VI CA ukwièn 48m2, II sprat, cena 51.500, novija zgrada. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 571044 [ON SI - Novo naseqe 55m2+12m2 odli~an klasi~an dvosoban stan, moè biti dvoiposoban, na III spratu, terasa, lift, ukwièn 53.600. [ifra 1002011, www.nekretnine-mojdom.com. Te le fo ni: 061/2736289, 523-193. 571045 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 570888 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 51m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569250

DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban, ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 570325 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 570890 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 570889

RU ME NA^KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefon 528-137, 063/538166. 45966 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefon 528-137, 063/538-166. 45968

SE QA^KIH BU NA zgrada od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45983 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 45984 PRO DA JE MO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Sajma za 55.000, odmah useqiv. Telefon: 6447-622. 45986 OD LI ÂN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwièn, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133. 45928 TRO SO BAN, 78m2, lift, dve terase, ukwièn, 72100. Telefon: 060/4183223 i 064/1143-730. 45949

RAD NI^KA, trosoban salonski stan 101m2, na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 45971 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569251 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 569252 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwièn stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs. 569253 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569254 HIT NO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan cena 63.800. Telefoni: 6368429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 569255 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 569260 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 569261 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gledan na istok cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 571046 BU LE VAR kod Lutrije, dvoiposoban stan 60m2, odmah useqiv, cena - 50.500. Telefon 6624-218. 570897 NA GR BA VI CI u ukwiènoj zgradi iz 2005. godine ukwièn dvoiposoban stan na drugom spratu u odli~nom stawu 66m2 + ostava, cena 68000. [ifra 1002421, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 0600753782. 571048 BU LE VAR OSLO BO \E WA 60m2 kod Lutrije dvoiposoban prazan, lift, terasa, ukwièn, 51.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 0658506616, {ifra 1002420. 571049

dnevnik

GR BA VI CA kod Limanske pijace dvoiposoban komplet renoviran prazan, odmah useqiv stan 53m2, ukwièn. Telefoni: 0600730577, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002449. 571050 OD LI ÂN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwièn novija gradwa cena 61.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 571051 U NA ROD NOG FRON TA 68m2 komplet renoviran cena 72.200 Liman III. [ifra 1000752, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 571052 BU LE VAR OSLO BO \E WA 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 569249 BU LE VAR OSLO BO \E WA 72m2, dvoiposoban ukwièn, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569231 UKWI @EN mawi dvoiposoban stan, 53m2, prvi sprat, terasa, lift, cena: 44.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569204 RE NO VI RAN ukwièn dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, sedmi sprat - nije posledwi sprat, terasa, lift, 60m2, cena: 50.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 569205 EKS TRA sre|en, pre godinu dana renoviran dvoiposoban stan na [onsiju, 62m2, lift, terasa, CG, proto~na topla voda, dvori{na strana - jugoistok... Cena: 63.900 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236621. 569182 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Telefon 063/777-6233. 571072 TRG MA RI JE TRAN DA FIL, nov, useqiv dvoiposoban stan, 62m2. II sprat, lift, terasa. Izuzetna zgrada. Parking u dvori{tu. Telefon 063/692-917. 571073 MA J E V I^ K A ULI C A, 61m2, odli~an, odmah useqiv dvo i po so ban stan u novoj zgradi. II sprat, terasa. Povoqno! Telefon 063/108-8017. 571074

]IR PA NO VA ULI CA, 74m2, dvoiposoban stan lepog raspreda, novija gradwa, ukwièn, IV sprat, lift, terasa. Telefon 060/6211685. 571075 TE LEP: dvoiposoban dupleks u izgradwi, 65m2, useqiv za 2 meseca, legalan, dobar raspored, kvalitetna gradwa. Cena: 42.250 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236601. 569191 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwièn, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa garaòm i name{tajem. Povoqno. Telefon 063/108-8017. 571076 BAL ZA KO VA ULI CA, ukwièn, odli~an trosoban stan od 78m2. II sprat, lift, dve terase. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 571077 LI MAN II, Ravani~ka ulica, komforan trosoban stan od 90m2. Lift, dve terase, ukwièn. Telefon 063/7776233. 571078 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an TS 75m2, Liman II, B. Buhe, odmah useqiv, ukwièn, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 571083 HIT NA PRO DA JA. Odmah useqiv TS 77m2, kod „Higijenskog zavoda”, I sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, ekstra kvalitet, ukwièn, cena samo: 67.500! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 571089 RU ME NA^ KA kod Sajma trosoban renoviran stan 83m2 ~ista prodaja cena dogovor. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 571096 LI MAN IV ukwièn trosoban stan bez ulagawa 81m2, IV sprat, svaki dogovor moè zamena za ve}i. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 571097 CEN TAR salonski stan trosoban +devoja~ka soba, 98m2, I sprat, delimi~no renoviran, ukwièn. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 571098 NO VO NA SE QE, 71m2 trosoban - ukwièn, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran - odli~an raspored Cena: 63.900 evra. Tel. 064/823-6621, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com). 569187 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2 nov, ukwièn odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Moè kredit. Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 569178 TRO SO BAN 90m2 centar S. Musi}a stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, mogu}nost spajawa sa stanom od 64m2 u prizemqu, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… vredi kupiti. Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58. 569172 HIT NO! Prazan - odmah useqiv, ukwièn trosoban stan na Keju, 81m2, 2. sprat, lift, 2 terase, dvostrano orijentisan, u dobrom stawu... Cena: dogovor. Tel. 064/823-6618, 021/542-779. 569173

oglasi

dnevnik

HIT NO – Trosoban stan u novoj zgradi, useqiv, Nova Detelinara, 75m2, dupleks, terasa, lift, cena: 54.100 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 569206 UKWI @EN trosoban stan na Grbavici, novija kvalitetna zgrada, redovan sprat, terasa, lift, 77m2, cena: 80.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 569208 NO VI SAD, Nova Detelinara, nov, ekstra, neuseqavan, komforan, trosoban, dupleks, odvojena kuhiwa, prirodna ventilacija, terasa, 75m2 - 55.000E. Hitno! Tel. 021/526-622, 064/188-74-91. 569215 CEN TAR Ilije Vu~eti}a 95m2 trosoban ukwièn salonski, prvi sprat. [ifra 1002379, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 0632736289. 571053 UGAO BU LE VA RA Evrope i Koste Racina trosoban stan 66m2, lift, terasa, uredni papiri, investitor „Moj Dom”. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 571047 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846. 570902 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn 89.000. Telefon 063/517-846. 570903 TRO SO BAN 70m2, Fru{kogorska, Liman II, izuzetno lep raspored, mogu}e troiposoban, lep pogled, ukwièn 69.500. Telefon 063/517846. 570904 KLA SI ÂN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwièn, dvori{no 72.000. Telefon 063/517-846. 570905 NOV, useqiv, trosoban 77m2, Futo{ki put, kod hotela”Holidej in”, I sprat, lift, prvoklasna gradwa, dve terase, 67.500. Telefon 063/517-846. 570906 LI MAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569262 NO VI BU LE VAR, nov, ukwièn i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569256 LI MAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569257 @. STA NI CA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569258 CEN TAR, kod Spensa, nov luks 3.0 stan, cena 103.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 569259

NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 570891 LI MAN IV!!! Kompletno sre|en ukwi`en trosoban stan na prvom spratu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 570892

LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefon 528-137, 063/538-166. 45977 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30. 42595

PE TRO VA RA DIN - nov useqiv stan 48m2 i 42m2 na prvom spratu, lift, terasa, parking, cena veoma povoqna. Telefon 063/585-076. 45941 CEN TAR u blizini Spensa, ekstra sre|en, ~etvoroiposoban 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 45974 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 570327 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bo mil.rs. 569265 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 569267 NO VI SAD, Sajam, ukwi`en troiposoban dupleks, odli~an, 56.650E. Odmah useqiv. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 569210 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 569268

LI MAN, Narodnog fronta, nov, odmah useqiv troiposoban stan od 70m2. Lift, terasa. Uredni papiri. Cena 62.000E. Telefon 063/1010664. 571079 VOJ VO DE [U PQIK CA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 67.000E. Hitno! Telefon 063/108-8017. 571080 GR BA VI CA odli~an ~etvorosoban stan 135m2 ukwièn 140.000 evra moè zamena za mawi. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 571099 DA NI LA KI [A,134m2 nov, odmah useqiv ~etvorosoban stan u odli~noj ukwiènoj zgradi, cena 151.900, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000476. Telefoni: 451-318, 523-193. 571057 GR BAV CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 569266 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 569263 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 569264 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 570893

KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500213. 570894 EKS KLU ZI VAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwièn. Treba videti stan 063/517846. 570907 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 571032 PE [A^ KA zona centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom III sprat, ukwièn, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002181. Telefoni: 451-318, 523-193. 571055 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope, „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 571056 Ê TVO RO SO BAN dupleks u ]irpanovoj, 90m2, 4. sprat, odmah useqiv, sre|en, pred ukwi`bom... Cena: 65.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 569183

VI KEN DI CA u Bano{toru, ukwi`eno, 80m2, trofazna struja, telefon, vodovod, plac 850m2 kompletno sre|eno, 200m od Dunava, lep pogled. Telefon 063/503283. 45951 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 45477 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 45835 PRO DA JEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod auto puta, 35.000e. Telefon 063/2677-80. 45850 RIBWAK, Dowi put 73, 1350 m2. Telefon: 064/5999333. 45851

nedeqa29.januar2012.

NO VI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, moè i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 45865 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75. 45985 PRO DA JEM dvosopratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977. 44011 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, moè zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 45900 WI VA tri jutra, parcela 33 ara sa ku}icom 22m2 u Sremskim Karlovcima. Telefon 064/20-16-350. 45806 PRO DA JEM u Sremskim Karlovcima placeve za stambenu i vikend gradwu. Telefon 063/582-686. 45915 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Tel. 526622, 063/11-24-911. 569216 TE LEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs. 569269 VI LA na najlep{em mestu kod Cara Du{ana. Telefoni: 423-599, 065/57-27-527. 571100 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 569219 OD LI^ NA dvojna ku}a u centru Veternika, Pr+S+Pk, 200m2, plac 3 ara, komplet infrastruktura, u odli~nom stawu... Ukwièna. Cena: 51.500 evra. Tel. 064/823-6621 542-779. 569192 GRA \E VIN SKI plac, Bocke 10ari, ukwièn, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 570326 GRA \E VIN SKI plac Popovica, 1000m2, moè dve parcela, sva infrastruktura, cena 32E m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 570328

PAR C E L A, pre div na sa pogledom na Novi Sad i Dunav, 22.700 m2, Rakovac-Arsin do, ravna, vikend zona, u per spek ti vi gra |e vin skih zona, 4.5E/m2, mo`e zame na. Te le fo ni: 021/450417; 036/128-97-97. 570331

IZ DA JEM odli~an lokal 60m2+20m2 podruma na Bule va ru oslo bo |e wa 67, par king, te le fon. Mo `e za sve na me ne. Te le fon 063/505-257. 45090 MA GA CIN SKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h 7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 45826 IZ DA JE se lokal Bulevar Oslobo|ewa Novi Sad, 130m2 sa jednom kancelarijom i bilbordom. Telefon 063/86-01-192. 45412 PRO DA JEM obdani{te blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 45849

P R O D A J E M

lokaciju sa dozvolom

za 300 m2 P+3+PK kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu.

T e l e f o n

063/105-0-105. 45851

HIT NO!!!! Lokal od 89m2 u Radni~koj ulici kod Stevana Musi}a, ukwi`en, prazan, CG cena - 67.000 evra. Tel. 069/241-0417, 064/8236601. 569196 NO VI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 39.000E. Hitno! Mo`e zamena za stan uz doplatu. Tel. 526-622, 063/11-24911. 569217 BU LE VAR Cara Lazara, 32m2, uli~ni lokal u prizemqu zgrade. Kompletno zavr{en, odmah useqiv. Povoqno, 33.000E. Telefon 060-621-1685. 571058

KU PU JEM sve vrste automobila, maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 064/27-69-638, 062/896-3945. 44939 KU PU JEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 45038 KU PU JEM auta sve vrste, novija i starija, mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81-939. 45185 FI AT UNO, troja vrata, 55ks, benzinac, teget plavo, prva reg. 1997, 600e. Telefoni: 6338-818, 063/524-391. 45957 PRO DA JEM Re na ult Clio, 1.2 aut hen ti que, godina proizvodwe 2002, registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, pr vi vla snik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Te le fon za in for ma ci je 069/1557-100. 45331

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa29.januar2012.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 45045 KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 500-155, 6321-332, 065/543-68-96. 45415 IZRADA aluminijumske i PVC rehau i roplasto stolarije, konstrukcije za hale, tende od leksana, kovana bravarija, prodaja grifovanog gvo`|a. Telefoni: 021/823726, 063/521-750. 45757 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45798 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 45943 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe resveta. Telefon 065/6824-398. 45953

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45007 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 45008

AGENCIJI „Avenia nekretnine” potrebni agenti prodaje sa iskustvom. Razgovor zakazati na 064/823-6601 ili 021/542779. 569198 AGENCIJI „BOMIL”, potreban agent prodaje. Telefon 636-6952. 569270

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 45573

dnevnik

POMEN

Miki Klipa ^uvamo te od zaborava u na{im se}awima. Tvoji najmiliji.

46038

31. 1. 1998 - 31. 1. 2012.

SE]AWE

29. 1. 2008 - 29. 1. 2012.

Dmitra Obradovi}a 9. 5. 1954 - 28. 1. 2012.

Sahrana je u sredu, 1. 2. 2012, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovan Kovanxi} dipl. in`. gra|.

Stojan Ninkovi}

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

^etiri godine te prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoje: Qiqa i Dragana sa porodicom.

An|elka i Ivan.

45785

45990

31. 1. 1998 - 31. 1. 2012.

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Jovan Kovanxi} dipl. in`. gra|. Sa qubavqu i po{tovawem se}amo se na{eg dobrog te~e Vaneta. Porodice: Gelei, Mladenovi} i Vuli}.

Branislav Tuci} Xemika O`alo{}eni: supruga Ankica i sin \or|e.

PU[KA, Winchester 101, skit kalibar 12 Browing. Telefon 064/2070-856. 45930 POVOQNO prodajem lova~ku pu{ku kalibra 12 mm, ruska. Za informacije, na telefon 064/21-84-889. 46053

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Zlata, sin Aleksandar, snaja Sowa i unuka Lena. OG-1

POMEN

Milena Tica

Mladen Kalaba

Pro{lo je pet godina prepunih tuge od kako nije sa nama na{a predivna supruga, majka i baka. Zauvek }emo je voleti i ~uvati u na{im srcima.

30. 1. 2009 - 30. 1. 2012. Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Wena porodica.

Tvoji najmiliji.

45933

45904

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN 29. 1. 1997 - 29. 1. 2012.

Tot Laslo 1943 - 2008.

Biqana Do{en

Sava Jowi}

Se}awe na tebe u srcima je na{im.

Nikada Te ne}emo zaboraviti. S qubavqu i po{tovawem, porodica.

Mama Gordana i brat Du{an sa porodicom.

Ilona sa porodicom.

PE^EWARI kod Sajma potrebna sprema~ica. Telefon 520-184. 45760 POTREBNA radnica sa iskustvom za rad u kozmeti~kom salonu. Telefon 063/500-950. 45854 POTREBAN pekar. Telefon 419-515. 45857 POTREBNA devojka za rad u kafi}u u Futogu. Telefon 069/178-1980. 45919 KU]NA NEGA. gerentolo{ke, medicinske, kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 45960 AGENCIJA za zapo{qavawe organizuje kurs za gerentonegovateqice, gerentodoma}ice i nudi zaposlewe, cena kursa 27.000,00 tri mese~ne rate. 917. Tel.: 021/400-148. 45961

TROGODI[WI POMEN

29. 1. 2007 - 29. 1. 2012.

45935

45787

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44672

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 1. 2012. godine, iznenada prestalo da kuca srce na{eg voqenog

U ~etvrtak, 2. 2. 2012. navr{i}e se 12 godina od na{eg rastanka.

46037

46010

45864

POMEN

29. 1. 1995 - 29. 1. 2012.

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj Nani

Miodrag Mitrovi} 2000 - 2012. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Qubica, Marko, Nikola, Miodrag, Ilija, Ivana i Melinda. 45901

Jelena Jovanovi} Jeca

Biqani Do{en

iz Ka}a S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. Sinovi Du{an i Stevan sa porodicom. 45955

Zauvek u srcu i se}awu. Tvoji: Sr|an, Neboj{a, Dimitrije, Ivana, Lana i Igor. 46036

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom javqamo svima koji su poznavali i voleli

nedeqa29.januar2012.

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi i velikom prijatequ

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se upokojila na{a draga supruga, majka i baka

Jelu Nova~i} ro|. [qivar

Stevanu Nik{i}u

da nas je ona 27. januara zauvek napustila, ostavqaju}i nas da za wom ve~no tugujemo. Ispra}aj je u utorak, 31. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uspomenu na na{u mladost i trajno prijateqstvo ~uva}e Marko Radosavqevi} sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

ro|. Kri~kovi}

evo, pro{lo je ~etrdeset dana, a mi jo{ nismo ni{ta ni shvatili, ni preboleli. I skoro ne}emo.

Sahrana je u utorak, 31. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Nedeqko, }erke Mila i Sawa sa porodicama. 46087

46083

46086

Dana 29. 1. 2012. navr{ava se 7 dana od smrti na{eg dragog supruga, oca, tasta, dede i pradede

Posledwi pozdrav dragom

Milica Koji}

[kile na{,

Tvoji: Tawa i Suba, Marina i êpko, Sneà i Mi{a, Vasa, Slavko, Bole, Daca i Zlatko, Beba Zgomba i Boà, Qoqa, Sowa i Brka, Vaqa i Dule.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a baka

46084

POMEN

Stevici Raki}u

Qubomira Vidi}a

30. 1. 2004 - 30. 1. 2012.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{a

1926 - 2012.

Tvoj ~ika Miwa sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, }erka Vera, zet Pera, unuci Du{an, Senka, Jelena i praunuka Aleksandra.

46082

46081

Porodica Turan: unuk Tomislav, unuka Jovana i snaha Qubica. 46085

POMEN

Mom~ilo Radinovi}

Sahrana }e se odr`ati 30. 1. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15 ~asova.

Zato je na{a tuga i praznina sve ve}a.

Tawi

Stjepanija Milo{evi}

Navr{ilo se deset godina od kako nije sa nama na{ voqeni otac, svekar i deda

upokojila.

Bio si na{e upori{te, izvor qubavi i dobrote.

Slobodanu Kraj{i}u

1930 - 2012. Ispra}aj je utorak, 31. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav

Zuzana Stanojkovi}

od porodice Grbi}.

Tvoji: Olga, Gordana, Pe|a i Stefan.

O`alo{}eni: sin Dragan, }erke Milena i Danijela, zetovi Drago i \uro i unuci Damir i Dragana.

46075

46076

46006

46077

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj baki i priji

Izdalo te tvoje ~isto srce.

S tugom, Qiqa.

Radovan Novakov Bata 2002 - 2012. Tvoji: Dejan, Bosiqka, Iva i Ana. 46080

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baba, svekrva i ta{ta

Milorad Jeli} 1961 - 2012. Sahrana }e se obaviti 29. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: sin Igor i snajka Jasna, }erka Valentina i zet Nikola, }erka Sandra i Ka}a.

Desi Stankovi}

Dragoqub Nikoli} 2010 - 2012. Sa mnogo qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe.

Desi Stankovi}

Stjepaniji

Radmila Nikolin 1930 - 2012.

od porodice Svitlica.

od porodice \uki}.

od: brata Vladisava, snaje Blagojke, bratanica Sne`ane i Slavice sa porodicama.

46064

46065

46078

SE]AWE Pre dvadeset godina zauvek je oti{ao na{

POMEN Navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{

Dana, 29. 1. 2012. navr{ava se 9 godina od kako nije sa nama na{ voqeni

46066

SE]AWE

Posledwi pozdrav voqenoj

Zvonimir Kwi`ar Zvonko 1933 - 1992.

Tvoje Dragica i Nadica.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega. Wegove: Tatjana, Maja i Jasna sa porodicama.

46054

46050

Sahrana je 30. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Vasa, k}erka Du{anka, snaja Deva, zet Vid, unuci Aleksandra, Mirela, Milivoj i Stanislava. 46063

^ETVOROGODI[WI POMEN

Tamara Pap Branislav Kalu|erski

1979 - 2008. iz Novog Sada

@ivan Krsti}

Na{a qubav i patwa su ve~ni. Tvoji: roditeqi Milenko i Vesna, brat Vladimir, sestra Sowa, babe Sofija i Kata. 46055

Vreme prolazi, ali tuga i bol ne i{~ezavaju. Supruga Marija sa decom i wihovim porodicama. 46061

Ne svane ni jedan dan da te ne spomenemo i ne setimo se sre}nih dana kada smo bili zajedno. Pomen }emo obele`iti danas, 29. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u \ur|evu. Zauvek o`alo{}eni: majka Marija, sestra Nata{a, zet Mirko, Nikola i Marina. 46007

tv program

nedeqa29.januar2012.

07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 ТККГ мистериозна машина за памћење, филм 10.05 Све о животињама 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Еко 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 16.50 ТВ минијатуре 17.00 ТВ Дневник 17.20 Све(т) око нас 17.45 ТВ минијатуре 17.55 Не враћај се, филм, 2. део 19.00 Кад зазвони 19.30 ТВ Дневник 20.10 Живот: Сисари 21.00 Ловац 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Ловац 00.40 Не враћај се, филм 01.45 Све(т) око нас

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Ноге на пут Велики природни спектакли Више од откоса Филмски програм: Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Кад зазвони Од настанка првих школа до данас, једнако је актуелно питање како најбоље учити! Како се паметно учи? У рубрици „Мој избор“ представљамо Гимназију „Лаза Костић“ у Новом Саду. Своја сећања на школске дане у рубрици „Кад сам ја био ђак“ открила нам је Ивана Станковић, познати фотомодел... Водитељка: Долорес Милошев (РТВ 1, 10.30)

Ивана Станковић

06.40 07.40 08.05 08.30 09.00 09.50 10.20 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

Кухињица (мађ) Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Плаже шездесетих Џез денс студио „Импулс“ ФЛУОШ 2011.-Возић Тутко Програм за децу (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно У жаришту-три документарца, на румунском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Наука у пола сата (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Пут Рома (ром) ТВ Спорт (мађ) Плаже шездесетих ТВ Продаја

06.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Цртани филм Спорт нетворк Документарни програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

10.15 Премијер лига, магазин 10.45 ФА куп: КПР - Челзи 12.30 Холандска лига: Фејенорд – Ајакс 14.30 ФА куп: Сандерленд – Мидлсбро 17.00 ФА куп: Арсенал – Астон Вила 19.15 НБА: Милвоки - ЛА Лејкерс 21.30 НБА: Мајами – Чикаго 00.00 Евролига, магазин 00.45 Руска кошарка: Локомотив Кубан - ЦСКА

Калеидоскоп Емисија о култури „Калеидоскоп“ промовише рад и активности установа културе, како у Зрењанину, тако и у читавом Банату, Војводини, и Србији. У наредној емисији наш гост биће директорица Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина... (КТВ, 10.00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Калеидоскоп, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

06:00 06:05 07:45 08:00 09:15 09:30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина аареница Тенис, спортски програм Тенис: Новак Ђоковић Рафаел Надал, финале, пренос 10:48 Дизни на РТС 12:24 Гастрономад 12:35 7 РТС дана 13:00 Дневник 13:15 Спорт плус 13:25 Време, стање на путевима 13:33 Време је за бебе 14:11 Цват липе на Балкану, серија, р. 15:00 Вести 15:10 Спортски програм 15:20 Ватерполо - ЕП: Србија Црна Гора, финале, пренос 16:55 Рукомет - ЕП: Србија Данска, финале, пренос 18:35 Спортски програм 19:00 Слагалица, квиз 19:17 Време, стање на путевима 19:30 Дневник 20:05 Бела лађа, серија 21:00 Ја имам таленат 22:40 Вести 22:45 Пацифик, америчка серија 23:40 Дневник 23:58 Егзит: Лајбах 01:03 Егзит: Ерол Алкан 02:22 Тенис: Новак Ђоковић Рафаел Надал, р. 03:00 Вести (04.00, 05.00) 04:53 Бела лађа, серија

05.30 08.00 10.00 11.00 11.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.55 02.30

Бела лађа Нове епизоде серије „Бела лађа”. Главни јунак серије, лидер Странке здравог разума Срећко Шојић, ухапшен је због малверзација у приватизацији фирме чији је био дугогодишњи директор како тврде органи гоњења и потврђују странке на власти у својим саопштењима. Улоге: Бранимир Брстина, Љиљана Драгутиновић, Предраг Смиљковић, Мира Бањац, Милан Васић, Милена Васић, Предраг Ејдус Редитељи: Михаило Вукобратовић и Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

Бајага

Јелен топ 10 Након новогодишњих издања емисије и прегледа највећих хитова године настављамо с првом јануарском променом на листи најбољих десет! Прву позицију и даље држи Бајага с нумером „Ако треба да је крај”. На другом месту налази се састав Ева Браун и Коле из Великог презира... (РТС 2, 22.19)

09:45 09:58 10:20 10:30 11:00 12:00 12:30 13:00 13:30 14:00 14:24 16:00 16:48 18:54 19:31 20:25 21:10 22:19 23:05 23:35 01:00

04.00 06.00 07.30 08.30 10.00 12.10 14.00 15.05 17.05 19.00 19.15 20.15 21.00 00.30 01.30 02.30

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Тарас Буљба Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Жене Филм: За све је крива свекрва Вести Аси Кад лишће пада Изађи на црту Кобра Став Србије Топ спид

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Вести Б92 Филм: Мафијаш на терапији Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Правила привлачности Филм: Смртоносно окно Укључење у Б92 Инфо

Правила привлачности

07:00 07:29 07:35 07:45 08:00 09:00 09:26 09:30

СЕРИЈА

dnevnik

c m y

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... Тролови, анимирана серија Бернард, анимирана серија Поштар Пат, анимирана серија Занимање дете Штоперица: Стрељаштво Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору: Никада не реци да не може док ниси покушао Културако аресипе Српски источници: На Савином извору Рукомет - ЕП: Шпанија Хрватска, за 3. место, пренос САТ Клизање - ЕП, егзибиције, снимак Магазин Србије на вези Твоје песме, моји снови: Бора Дугић Кина Осми дан у недељи, ТВ филм Јелен Топ 10 Викенд Евронет Рукомет - ЕП: Србија Данска, финале, р. Ватерполо - ЕП: Србија Црна Гора, финале, р.

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Ми Ши, водени џин Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Прљави полицајци Слике живота Откопчано Филм: Опасне девојке Лажи ме Кефалица С.О.С Филм: Сведок Откопчано Филм: Тешка осмица Филм: Опасне девојке Откопчано Филм: Тешка осмица

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

Шон Бејтмен је млађи брат поквареног брокера са Вол Стрита, Патрика Бејтмена. Он је такође дилер дроге који дугује огроман новац „колеги“ дилеру, Руперту Гесту, као и познати женскарош који је спавао са готово половином женске популације на универзитету. Улоге: Џејмс ван дер Бик, Шанин Сосамон, Џесика Бил Режија: Роџер Ејвери (Б92, 23.55)

Барби и Крцко Орашчић Барби је балерина у чувеном балету Чајковског „Крцко Орашчић”, бајки о одрастању, сновима, машти и пријатељству. То је први од низа дугометражних филмова где у виртуелном свету је Барби хероина, у улози девојчице Кларе и прелепе принцезе. (Хепи, 10.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

Шанин Сосамон

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

20.00 21.00 22.30 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималас Меда Чарли Телешоп Барби и Крцко Орашчић, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови - уживо Телешоп Вести Бело одело, филм Телемастер Мој подвиг Парови - преглед недеље Парови - уживо Једна жеља, једна песма Парови - ноћ уживо Матриошки Једна жеља, једна песма

Добро јутро Филм: Прави сурфери Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Секула невино оптужен Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Не качи се са Зоханом Филм: Десет секунди за бекство Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa29.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђу ро За го рац 10.50 Луксузни дом 11.45 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 НY Инк 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Породилиште 21.50 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Полицајке округа Брауард 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Породилиште

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Артур Рубинштајн У телу Хенрија осмог Звезде сребрног екрана Потрага за Северозападним пролазом Човекова историја Рим није изграђен за један дан Видео је убио радио Видео је убио радио Добродошли у осамдесете Импресионисти Грађевинска чудеса: заборављени кинески град Нефертити и изгубљена династија Азијске монархије Десет дана до рата Тијенамен Добродошли у осамдесете Импресионисти Грађевинска чудеса: заборављени кинески град

08.06 Златна кинотека: Све што небо допушта, филм 10.08 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.23 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Смоки и бандит, филм 17.15 Мир и добро 17.52 Баштованка 18.21 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.51 Лоза 21.45 Дневник 3 22.15 Хотел Вавилон 23.10 Недјељом у два 00.15 Поаро 01.05 Борат, филм 02.25 Хотел Вавилон

Легенда о змају Спаркијева велика вантура Путујуће приче Прекобројна Избачен из колосека Како је пропао рокенрол Кил Бил вол 1 Моје срце Браћа Грим Еротски филмови

Мо је ср це Две се стре су за љу бље не у истог чо ве ка. Јед на од њих се уда је за ње га, а дру га оста је за љу бље на ... Раст плет ће има ти озбиљ не по сле ди це по жи во те свих ак те ра ... Уло ге : Хе ле на Бо нам Кар тер, Пол Бе та ни, Оли ви ја Ви ли јамс Ре жи ја : Та деш О Са ли вен (Си не ма ни ја, 20.00)

Бо рат Бо рат Саг ди јев је по пу лар ни ка зах стан ски ТВ но ви нар, ро ђен у ма лом се лу Куз цек где је ин цест тра ди ци ја, де ца но се оруж је, про сти т у ци ја цве та и сви мр зе Је вре је. Бо рат има ре тар ди ра ног бра та Би ла и се стру На та ли ју, че твр ту нај бо љу ка зах стан ску про сти тут ку... Уло ге: Са ша Ба рон Ко ен, Кен Да ви ти јан, Ле нел Камп бел, Па ме ла Ан дер сон Ре жи ја: Ле ри Чарлс (ХРТ 1, 01.05)

08.35 09.05 09.30 09.55 10.40 11.00 12.00 12.25

14.05 15.50 16.20 16.50 18.40 19.15 20.00 22.05 00.00 00.15 00.40

06.00 07.25 08.50 09.15 10.50 12.20 14.05 15.45 17.30 18.00 19.40 20.05 22.30 00.15 01.05 03.20 05.05

Завера ћутања Џорџија О‘Киф Васпитање за почетнике II Лото тикет Са дипломом у џепу Моје једино Тамо где су дивље ствари Невине лажи Холивуд на снимању IX Писма Јулији Васпитање за почетнике II Почетак Љубав на даљину Узвратни ударац Генсбур. Херојски живот Ноћ вештица 2 Бетонски фараони

19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

07.50 Ружа ветрова 09.45 У добру и злу, филм 11.45 Тражи се бодигард, филм 13.35 Најбољи пријатељи, филм 15.30 Острво 16.30 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Жикина династија, филм 21.40 Љубав је на селу, док. сапуница 22.35 ЦСИ Мајами 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.40 Момачка забава 2, филм

Остр во

13.30

Хе ле на Бо нам Кар тер

17.00

Неш Бриџис Видовњак Краљевски болесници Филм:Седам синбадових авантура Филм:Председников човек 2 место удара Мистерије хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

СЕ РИ ЈА

Са ша Ба рон Ко ен 08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.00 09.00 14.00 15.00

01.30 03.30 05.05 06.40 08.10 09.45 11.30 13.00 15.00 16.30 18.05 19.40 21.15 23.15

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Мерлин Библија Кутина: Миса, пренос Фотографија у Хрватској Гармиш-Партенкирхен: Светски скијашки куп - суперГ, пренос Емисија под покровитељством Циклус носталгија: Пинк Пантер поново напада, филм Олимп - спортска емисија Београд: Рукометно ЕП, емисија Београд: Рукометно ЕП, финале Београд: Рукометно ЕП, финале Ајндховен: ЕП у ватерополу финале, снимак Војник Денди, филм Филмски бутик: Кил Бил 1, филм Посебни додаци Гаража Ноћни музички програм

Јуда Кора без стида Кроз очи убице Бенг бенг мртав си 10 000 црнаца по имену Џорџ Погрешан човек Злочин из страсти Јуда Кора без стида Кроз очи убице Неухватљива истина Убиство на планини сенки Скоро жена Судњи дан: Прича Џона Листа

08.00 Ја у љубав верујем 10.00 Ејс Вентура, шашави детектив 11.30 Робин Худ, принц лопова 14.00 Стани или ће моја мама пуцати 16.00 Мумија 18.00 Млади револвераши 2 20.00 Нел 22.00 Мизери 00.00 Слатке луткице 02.00 Секс у граду

То ком опра шта ња од Кон то ма ри са ко ји је из не на да пре ми нуо, за јед ни цу Остр ва уз не ми ри по се та по ли ци је ко ја ис тра жу је смрт стра жа ра Гри го ри са. Кру ста ла ки је пр во хтео да окри ви пред сед ни ка Па па ди ми триа, али од лу чу је да чу ва тај ну... Глум ци: Ев ге ни ја Ди ми тро пу лу, Сте ли ос Ми нас, Ка те ри ни Ле ху, Аими ли ос Це и ла кис, Ол га Да ма ни, Ди на Ми ха и ли ду, Та сос Ну си ас, Ма ри ја Про то па па Ре жи ја:Те о до рис Па па ду ла кис (РТЛ, 15.30)

Ев ге ни ја Ди ми тро пу лу

Лу ди Ср би ги ну ли на Ал пи ма

о ван Цви јић је упо зо ра вао на то да ита ли јан ски ве„, с Ри је ком као глав ним гра дом. При хва тио ју је др жав ни ци чи не рђа ву услу гу сво јој “слав ној и Вил сон. Она би у свом ста нов ни штву има ла ве ћи на ци ји” ти ме што су се мо би ли са ли про тив Ју - ну, 200.000 Ју го сло ве на. Али Вил сон се умо рио и го сла ви је и “упле ли” у по сло ве ко ји се ти чу са мо раз бо лео. У ав гу сту 1920. оти шао је ку ћи и ви ше бал кан ских на ро да. Ње го ве оце не Лон дон ског уго - ни је вра тио. При ли ке и од но си сна га су се бит но из во ра по ста ле су на ро чи то за ни мљи ве то ком рас па да ме ни ли. Бри тан ци и Фран цу зи су се по ја ви ли као СФРЈ. Да се срп ска др жа ва са мо стал но оме ђи ла и ар би три си ту а ци је и је ди ни по сред ни ци из ме ђу мир но раз гра ни чи ла с Ита ли јом, има ла би све атри - Ита ли је и Кра љев ства СХС. Нер во за и на пе тост у бу те на ци о нал не др жа ве. Цви јић, и не са мо он, ода - све ту, у Спли ту, За гре бу, Ри је ци... из би ја ју не ре ди бра ли су дру ги пут – Ју го сла ви ју. На пр вом ис ку ше - ко ји пре те и ору жа ним су ко би ма. њу, рат не 1941. Ју го сла ви ја се ис ка за ла као про ма На сце ну сту па дво јац без кор ми ла ра Вил со на, шај. Ти до га ђа ји под ста кли су и Јо ва на Ду чи ћа да се Бри та нац Лојд Џорџ и још ути цај ни ји Фран цуз за пи та: „Лу ди Ср би, за што су оста вља ли ко сти на Жорж Кле ман со. Они су из не ли и кон кре тан пред хи ља ду ки ло ме та ра ду гој ја дран ској оба ли и ги ну ли у Ал пи ма?“ У Па ри зу, на Ми ров ној кон фе рен ци ји 1919, иако је де ло ва ла као ра шти мо ван тим, де ле га ци ја Кра ље ви не СХС по сти гла је ма ње од оче ки ва ног, а ви ше од ре ал ног. Лич ност око ко је се све вр те ло био је Па шић. Ње гов глав ни опо нент, Смо дла ка, на џи вео је све чла но ве де ле га ци је и у успо ме на ма ко је је об ја вио о Па ши ћу оста вио за ни мљи ва све до че ња: ’Упр кос ду бо кој ста ро сти, за пи сао је, Па шић је имао још по све би стар ум и при лич но до бро пам ће ње’, ’био је енер ги чан, ис тра јан и у слу ча ју по тре бе, ре шен на крај ње ме ре’, ’био је скроз ре а лан, а Пр ви до Па ши ћа: (ле во) ми ни стар ино стра них де ла Трум бић код то га увек хлад но кр ван и при се бан’ и ’вла дао је ве шти ном у во ђе њу љу ди’, лог у ко јем ни је ви ше би ло „там пон-др жа ве“. На чи ме је ’љу де при мо ра вао да вр ше ње го ву во љу’. ’И ши од мах по чи њу да га раз ма тра ју. Па шић пред као пред сед ник био је ве о ма ли бе ра лан. Он је био ла же да се по ну да при хва ти и, уз са гла сност, да се увек оба зрив и су сре тљив пре ма ме ни. И ка да сам тра же не ке ис прав ке. Уме сто Смо дла ке, са да хр отво ре но по би јао ње го ву по ли ти ку, увек је оста јао ват ско-дал ма тин ску ствар пре у зи ма Трум бић. Он нај о ба зри ви ји пре ма ме ни’. је за то да се по ну да – од би је. Усле ди ла је рас пра Ис тра жи ва чи ових исто риј ских до га ђа ја та ко ђе ва, а ис ход је био да се – гла са! За Трум би ћев се сла жу у оце ни Па ши ће ве лич но сти. Као ње гов пред лог гла са ли су Сло вен ци Жол гер и Ри барж, нај ве ћи ква ли тет ис ти ца ли су “ис тан ча ност у ма ни - али и Цр но го рац Ра до вић, ко ји је у де ле га ци ју био пу ла ци ји иде ја ма„, он да, пу тем увр шћен као екс перт за Ал ба њих и “људ ским пси ха ма„. ни ју. О рас ко лу у де ле га ци ји За Ан ту Трум би ћа је Јо ван Пред та квом вр стом раз ми шља оба ве ште на је вла да де мо кра те ња и др жа ња, шта су мо гла дво - Ду чић пи сао да је мо жда од Љу бе Да ви до ви ћа у Бе о гра ду, ји ца Дал ма ти на ца, Смо дла ка и а ње на од лу ка би ла је нео п ход сви ју Хр ва та нај ду бље Ан те Трум бић? Њи хо ву упор на. По сле ду гог ве ћа ња, вла да мр зео Ср бе, што до ка зу је ност ка рак те ри с ао је ви ше је по сла ла ин струк ци ју, и она и то што је ме ђу њи ма “иде а ли зам не ис ку сних„ не го се при кло ни ла Трум би ће вом нај већ ма во лео “сми шље на по ли ти ка„. Убр зо ста ву да још има вре ме на за оне ко ји су – нај го ри се по ка за ло да ће Ја дран, раз пре го ва ра ње... гра ни че ње из ме ђу Ита ли је и Уме с то но в их пре го в а р а, но ве ју жно сло вен ске др жа ве, Кон фе рен ци ја је од лу чи ла да на кон фе рен ци ји ми ра би ти нај ком пли ко ва ни ји про - пи т а ње Ја дра на пре пу шта две ма др жа ва ма да га блем, и по ли тич ки и пси хо ло шки. Пу ну го ди ну се са ме ре ше! Ју го сло ве ни ни су има ли сре ће! Раз го пре ти ло и ком би но ва ло. У јед ном тре нут ку ита ли - во ре с Ита ли јом во дио је сам Трум бић. У Ра па лу јан ска де ле га ци ја је, у знак про те ста, на пу сти ла је као ми ни стар спољ них по сло ва, пот пи с ао – ка Кон фе рен ци ју. пи ту ла ци ју! Пи с а ло се и го во ри ло да је ’уцве лио’ По че ло је, ина че, успе шно за Ју го сло ве не. Пре до - цео наш на род, Ита ли ји је усту пље на стра те шки чен је Ме мо ран дум аме рич ког пред сед ни ка Вил со - ва жна те ри то ри ја са 100.000 Ју го сло ве на, Идри на, глав не лич но сти ску па у Па ри зу. Њи ме је ну ђе - ја, По стој на, Илир ска Би стри ца, Ска дар... но ре ше ње, од Ка ра ван ки до Ва ло не. Вил сон је О овим до га ђа ји ма, као и ак те ри ма, све до че ње прак тич но “по це пао„ тај ни Лон дон ски уго вор из је оста вио гла со ви ти пе сник-ди пло ма т а Јо ван 1915, ко јим су Бри тан ци и Фран цу зи мно го то га Ду чић. При обра зо ва њу пр ве ју го сло вен ске вла обе ћа ли Ита ли ји да им се при дру жи у Пр вом ра ту, де, Трум бић је узет за ње ног ми ни стра ино стра а све на уштрб на ше стра не. То је учи ни ло да јав - них де ла за хва љу ју ћи, по Ду чи ћу, пре ми је ру ност, по себ но но ви нар ска и ин те лек ту ал на у Бе о - Сто ја ну Про ти ћу ко ји је био вр ло на кло њен Хр гра ду и За гре бу, сла ви Вил со на као искре ног за - ва ти ма. А Трум бић је у мла ђим го ди на ма стар че штит ни ка и спа си те ља. ви ћа нац, што је остао це лог жи во т а’, по јед ном Бри тан ци и Фран цу зи, као ауто ри Лон дон ског по гле ду на свет, као што ба ле ри на оста је ба ле ри уго во ра, и по ред то га су др жа ли стра ну Ита ли ја ни - на и кад пре ђе у мо на хи ње’. Трум бић је мо жда од ма, а они су ме мо ран дум од ба ци ли. И Вил сон по пу - сви ју Хр ва т а “нај ду бље мр зео Ср бе„, што до ка шта. Тра жи се ком про мис. Озбиљ но се по че ла раз - зу је и то што је он ме ђу њи ма нај већ ма во лео оне ма тра ти иде ја о ства ра њу не за ви сне “там пон-др жа - ко ји су нај го ри. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Препродавци аутомобила Лет изнад Аљаске Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Невоље у рају Погранична полиција

\08.30Тенис 12.30 Алпско скијање 14.00 Нордијско скијање 15.30 Скијашки скокови 16.45 Биатлон 18.15 Тенис 18.30 Фудбал 21.00 Уметничко клизање 22.30 Тенис 00.45 Скијашки скокови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa29.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ни су вам са свим ја сне не ке ства ри, од но си и по зи ци је па ни је ни вре ме да до но си те зна чај не од лу ке. Пу сти те да се и дру ги из ја сне па ће се ре ше ње на мет ну ти са мо од се бе. Бу ди те пра вич ни.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

29. januar 2012.

Да нас сте емо тив ни ји и скло ни про ме ни рас по ло же ња. Не де ља је вре ме ко је мо же те по све ти ти по ро ди ци, де ци, али и се би. Не ће те ми ро ва ти, већ би ти фи зич ки ак тив ни. Не мој те пре те ри ва ти ни у че му.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ни су све при ли ке ствар но ни пра ве при ли ке, као што ни су сви при ја те љи увек при ја тељ ски рас по ло же ни. Да нас не ве руј те оно ме што вам се пре зен ту је и не мој те се пре ви ше тру ди ти у дру штву. Мно го при че, пла но ва и су сре та, а ма ло ре а ли за ци је. Шта би би ло ка да и би ло и не про ве ре не из ја ве мо гу вам за ком пли ко ва ти дан. С об зи ром на то да је ви кенд, бу ди те по ро дич ни и по све ти те се сво јој де ци. Је сте ли при ме ти ли да је ја ну ар већ на из ма ку, да вре ме све бр же про ла зи? При сут ни сте у јав но сти, дру штве ни и оми ље ни, при хва ће ни, где год да се на ђе те. С парт не ром се раз у ме те и на до пу ња ва те.

Бу ди те ро ман тич ни удво је, иде а- ли зуј те парт нер ски од нос, да нас ви ше не го ина че, за во ди те и за ве ди те дра гу осо бу. Јер мо же те и уме те. У су прот ном, про пу сти ће те шан су да вам бу де ле по.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и не мој те се и су ви ше за ма ра ти сва ко днев ним оба ве за ма и сит ни ца ма. Не ко вам мо же по ква ри ти пла но ве. Окре ни те то на ве се ље и све ће би ти ОК.

Мо же те не где иза ћи у јав ност и ле по се про ве сти, с по зна тим или не по зна тим дру штвом. Мо же те ићи на из лет, ис тра жи ва ти но ве пре де ле или ре сто ра не. Ви кенд је увек до бра при ли ка за то. У свом до му не гуј те иди лич ну ат мос фе ру с уку ћа ни ма. Го сти су до бро до шли, би ло при ја те љи или ши ра род би на. Би ло ка ко би ло, вре ме ће бр зо про те ћи, а већ су тра вас че ка ју но ве рад не оба ве зе.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

До пу сти те парт не ру да жи ви сво је сно ве. Пу туј те или се ше тај те за јед но. Ви сте она ја ча стра на на ко ју ва ша дру га по ло ви на мо же да ра чу на. Од мо ри те се то ком да на, за су тра шње оба ве зе.

Ни сте кон цен три са ни за би л о шта, али за то ма што ви ти је сте. Има те ра зно ра зне иде је, од ко јих би сте по не што мо гли и оства ри ти, по ка за ти, при ка за ти. Кра ћи пут или го сти с пу та су при јат ни.

Тро ши те но вац на ле пе ства ри и ни је увек ва жно шта ко ли ко ко шта. Оно нај вред ни је не ма це ну, а не мо ра да ко шта ни ди нар. Љу бав је на ва шој стра ни, сву да око вас, па је сла ви те и про сла ви те.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

-3

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-3

B. Palanka

-3

Zreњanin

-3

S. Mitrovica -3 Ruma

-3

Panчevo

-3

Vrшac

-4

Srbija Beograd

-4

Kragujevac

-5

K. Mitrovica -4 Niш

Мла да раскинула веридбу

-4

Evropa

и ветровито

Madrid

NOVI SAD: Vrlo hladno i vetrovito. Duva}e umeren do poja~an isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -9, Rim a maksimalna oko -3 stepena. London VOJVODINA: Vrlo hladno, suvo i vetrovito sa jakim mrazevima ujutru i sun~anim intervalima tokom dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni Cirih vetar, u ju`nom Banatu sa udarima preko 80 km/h. Pritisak iznad normale. Berlin Minimalne temperature od -10 do -6, a maksimalne od -4 do -2 stepena. SRBIJA: Vrlo hladno i suvo sa jakim mrazevima ujutru i sun~anim inBeч tervalima tokom dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar u pomoVarшava ravqu i podunavqu, a u ju`nom Banatu sa udarima preko 80 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -15 do -6, a maksimalne od -7 do Kijev -2 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Naredne sedmice vrlo hladno vreme sa jakim jutarwim mrazevima i dnevnim temperaturama znatno ispod Oslo nule tokom celog dana uz maksimalne u intervalu od -10 do -4 stepena. Bi}e ve}inom suvo vreme. U pomoravqu i podunavqu }e duvati hladna ko{ava ko- St. Peterburg ja }e dodatno pove}avati ose}aj hladno}e. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Pogor{awe biometeorolo{ke Pariz situacije ima}e nepovoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika. PoseMinhen ban oprez savetuje se nervno labilnim osobama u podru~jima sa jakim vetrom. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su nervoza, nesanica i bolovi Budimpeшta u kostima i zglobovima. Potrebno je adekvatno odevawe u skladu sa niStokholm skim temperaturama vazduha.

11 12 7 3 -3 -2 -7

Ле ген дар на аме рич ка со ул ди ва Аре та Френ клин (69), рас ки ну ла је ве рид бу са ду го го ди шњим парт не ром Ви ли ја мом Ви кер со ном. Аре та и Ви ли јам су се ве ри ли пре не ко ли ко не де ља, а пре не ко ли ко да на су, пу тем за јед нич ког са о ште ња, из ја ви ли да „свад бе не ће би ти”. - Мо ра мо да оба ве сти мо све на ше при ја те ље и обо жа ва о це да смо Ви ли јам и ја за кљу чи ли да на ша ве за иде пре бр зо и да ни је вре ме за свад бу”, пи ше на сај ту Аре те Френ клин. „Не ће мо ко мен та ри са ти наш од нос, јер је ово ве о ма лич на и емо тив на ствар за нас”.

VIC DANA Учи тељ: - Пе ри це ко је раз био про зор? Пе ри ца : - Мо же те ми ура ди ти шта хо ће те, али ја свог бра та не ћу из да ти.

-14 -14 -5 -9 9 5 -3 0 -1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

407 (5)

Slankamen

308 (17)

Jaшa Tomiћ

Apatin

455 (10)

Zemun

319 (19)

Bogojevo

385 (15)

Panчevo

326 (16)

Smederevo

476 (4)

Baч. Palanka 324 (20) Novi Sad

316 (24)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

S. Mitrovica

126 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (0)

Beograd

264 (13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

393 (-2)

NERA

Hetin

86 (-10)

TISA

82 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0s)

Reшeњe iz proшlog broja